1 Jadranka Ahlgren

Apstraktne kaligrafije Nenada Burgia (1952, Brus - 1990, Beograd)

Abstract calligraphy - Nenad Burgic ( 1952, Brus 1990, Belgrade)

esej / essay

22 godine posle 22 years later

2
Samostalno izdanje, STUDIO JI Jadranka Ahlgren, arch. Beograd Juli 2012, Beograd
jadrankaahlgren@yahoo.kom

kaligrafije : Nenad Burgi fotografije: Milan Jozi, Beograd

SVE ALI PO REDU DOLAZI

(Nenad Burgi, haiku)

5 Jadranka Ahlgren

Apstraktne kaligrafije Nenada Burgia (1952, Brus - 1990, Beograd)

Nenad Burgi, srpski umetnik i diplomata1, autor je jedinstvene knjige Kineska kaligrafija izdate u Beogradu 1988, u izdanju Naune knjige. Ova knjiga, objavljena u malom tirau, brzo se rasprodala i naalost nije doivela reprint, tako da malo ljudi za nju uopte zna! Tome su doprinele i ratne godine u Srbiji koje su znatno smanjile interes za Daleki istok, koji je inae 80tih godina prolog veka postojao u republikama ex-Yu, pa i Srbiji, a to se ogleda u 33 izala broja asopisa Kulture istoka2, koji je izlazio kvartalno od 1984-92 u izdanju Dejih Novina iz Gornjeg Milanovca3. Ova knjiga predstavlja obimnu studiju o kineskoj kaligrafiji kroz istoriju, sa prikazom njenog razvoja koji prati 2.000 godina tradicije, od pisanja na kosti, kamenu, bronzanim posudama, do pisanja tuem i etkom na papiru, to ve i samo po sebi predstavlja poduhvat. Poseban doprinos ovog autora predstavlja poslednje poglavlje knjige, sintetiko, u kome on pokuava da sistematizuje aribute lepog kineske kaligrafije, u dvadesetak kategorija koje su najee u jednoj kaligrafiju i isprepletene, te je broj vrsta lepog u njoj i mnogo vei, to nam govori o svoj suptilnosti ove discipline. Ovaj, veoma afirmativni stav prema lepom, pleni svojim entuzijazmom. Tako nas Nenad ui da je robusno, u Kini, podjednako lepo kao i neno, ili, umiljato, ali i uredjeno i lepo sloeno, kao atributi slubenikog pisma, a sve to u okviru jedne nama potpuno nepoznate kulture u kojoj je ovaj autor boravio samo 4 godine, i to za vreme svog slubovanja u Japanu, mada je tom prilikom esto putovao i u ostale dalekoistone zemlje. Sve to govori I o velikoj erudiciji ovog autora. Kaligrafija o kojoj on govori poseduje pluralizam lepog a time i potencijale moderne umetnosti i umetnikog individualizma. Autor ovo naglaava sa par biografija poznatih kaligrafa, koji su bili nestandardne i samosvojne linosti. Ipak, on naglaava da je pluralizam lepog u kineskoj tradiciji neto drugo od pluralizom lepog na Zapadu, jer u Kini se oduvek od umetnika zahtevalo izuzetno majstorstvo i zanat, dok se na Zapadu vie ceni sam genij. Ovo je i knjiga za poetnike, autor joj pristupa tako to podrazumeva da pie za ljude koji ne znaju mnogo o Kini. Zaista veliki zadatak za jednu knjigu, ali ostvaren. Sve to nagovetava da je ovaj autor mogao jo mnogo toga da nam da, ali naalost nije, poto je rano, tragino preminuo, 1990, u svojoj 39 godini.
1 2

Po struci, ekonomista Vie o ovom asopisu vidi u prikazu sadraja svih njegovih brojeva : Duan Pajin Kulture Istoka, asopis za sva vremena preuzeto sa internet sajta Drustvo knjizevnika Vojvodine: http://www.dkv.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=864&Itemid=38 15. Jul 2012 3 Sedute Glavne redakcije bilo je u Beogradu

6 Pored kaligrafije Burgi se bavio i filozofijom i poezijom, a krajem 80-tih bio je lan i neformalne grupe umetnika formirane oko alternativne kole Moj put, klasinog filologa Darinke Zlii4 u Djurdjevu, selu kod Novog Sada, u kojoj su u to vreme radili i drugi multimedijalni, konceptualni i post-konceptualni umetnici umetnici iz Beograda i Novog Sada kao pisac Miroslav Mandi, slikar Zoran Beli Vajs (Zoran Belic Weiss) i kompozitor Miodrag Lazarov Pashu, a iji se rad mo svrstati i u fenomenoloka strujanja u umetnosti kod nas. Burgi je u periodu 88-90 saradjivao i sa galerijom AUT, iz Gronjana, Hrvatska. Ovaj autor izdao je i vie drugih knjiga i tekstova kao i dve zbirke pesama: Otvorena knjiga Zatvorena knjiga, 1978, Kraljevo, samizdat i Oluja u planini, biblioteka Macuo Bao, Jugoslovensko udruenje za Haiku poeziju, Odaci,1990. Dobitnik je i prve nagrade na Jugoslovenskom konkursu za Haiku poeziju, 1989 godine u Odacima. U Japanu, gde je boravio od 1979 1983, Burgi je zasnovao svoj umetniki studio sa nazivom Isto, po tradiciji starih japanskih umetnikih radionica, sa ijim peatom je kasnije potpisivao kaligrafije. Ideogram za isto, inae se pie isto i u kineskom i u japanskom pismu. Rad u umetnosti zapoeo je izlaui irilinu kaligrafiju na grupnim izlobama u Japanu, gde je bio veoma lepo primljen. O kaligrafiji i likovnom Kaligrafija je specifina umetnosti koja je u Evropi naputena uvodjenjem tampe. Ona ima veze sa likovnocu ali i sa onim o emu se pie tj. sa sadrajem, zbog ega je oduvek bila disciplina umetnika-intelektualac, i kao takva pod uticajem aktuelnih mesnih religioznih i filozofskih diskursa. Kineska kaligrafija je specifina poto je njeno pismo delom slikovno, tj. sastoji se od piktograma - pojednostavljenih sliica pojimova koji se mogu nacrtati poto postoje u prirodi, a delom ideogramsko, tj. sastoji se od ideograma - sliica sastavljenih od vie znakova, piktograma i simbola ili fonetskih znakova za pojedine slogove i glasove, a koji predstavljaju sloene, apstraktne pojmove koji se ne mogu precrtati iz prirode (istina, pravda, ljubav), sve skupa oko 50.000 znakova od kojih je samo nekoliko hiljada u svakodnevnoj upotrebi. Izmedju ostalog, u toku pisanja kaligraf sam vri izbor karaktera5, znakova sa kojima e pisati, a s obzirom na njihovo mnotvo, on time bira i poentu koju eli da naglasi, to daje mogunost finih nijansiranja poruka i nosi u sebi poetski element!

Darinka Zlii je bila profesor klasine filologije na Univerzitetu u Novom Sadu i poznata je kao priredjiva dela srpske naunice, filozofa, i knjievnice sa poetka dvadesetog veka, Anice Savi Rebac 5 karakter , jedan znak u pismu, sastavljen obino iz vie delova, sliica - piktograma i simbola - ideograma

7 U svojoj knjizi, Burgi kaze:Kinezi razmiljaju sukcesivnom promenom sliica koje ine karaktere, povezujui ih. Oni stvaraju neprekidni niz u kom kombinacija slika dolazi do izraaja. Ova kombinacija slika predstavlja svet vizuelnog, ime kineska kaligrafija jo uvek nosi u sebi primordijalno jedinstvo slike i rei, to je na Zapadu naputeno usvajanjem Alfabeta6 u antikoj Grkoj, koji zabeleku odvaja od arolije ivog vidjenja Sveta i pribliava sistematizaciji svega u jednoj racionalnoj, obino karakteristinoj za pojedine civilizacije, ideo-shemi svega jeziku!. Slikovno pismo, nasuprot ideo-shemama, u sebi nosi veu mogunost asocijacija, intuitivnog razmiljanja i blie je umetnosti. Ono lake barata naim nataloenim slojevima memorije i celokupnim iskustvom, pa je zato umetnost kineske kaligrafije neto gde se lako uoavaju unutranja psiholoka stanja autora kao i stupanj njegove zrelosti. I Zapad se danas pribliio jednom takvom nainu razmiljanja kroz apstraktnu umetnost 20-tog veka, gde se poenta ponovo stavlja na fenomenologiju u umetnosti. Tako moderna ponovo istrauje same korene vizuelnog, forme i boje, a konceptualna umetnost kasnije, 70-tih godina prolog veka, vraa se na svedenost dela i minimalizam, ali kroz intelektualizaciju koncepta, dok moderan dizajn uveliko ponovo postaje znakovni, samo to piktogrami sad oznaavaju logo neke firme ili usmeravaju kretanje peaka javnim prostorom. U moderni, umetnik je oslobodjen obaveze da sledi opteprihvaene kanone i daje mu se pravo na slobodu linog, individualnog izraza, kao i slobodu da koristi razne medije istovremeno: boju i formu, zvuk i tekst, govor tela, kroz body-art, ili pejza, prirodu, kroz land-art, i slino. Pri tom se obino zaboravlja da je ovu slobodu ovek u svojoj umetnosti koristio odvajkada, tako su rituali raznih plemena takodje multimedijalni, u njima se istovremeno koriste i ples i kostim, i pesma i tekst. Koncepti moderne umetnosti prodiru i u kaligrafiju u 20-tom veku, a prvi koji ih uvode su japanski kaligrafi koji posle Drugog svetskog rata uspostavljaju veze sa amerikim umetnicima, a kasnije i evropskim, posebno kad na Zapad prodre i zen filozofija. Japanski kaligrafi tako poinju da eksperimentiu i sa oznaenjima drugih vrsta, sem znakovnog u pismu, zadravajui se ipak pri tom u konekstu svog rada i kategorija: slovo, re, zapis, papir. U takve kaligrafe spada i Nenad Burgi! Njegove kaligrafije su ponekad do te mere slobodnih formi da ih samo uslovno moemo nazvati kaligrafijama, ali, on insistira upravo na tom nazivu. Ono to Istok tradicionalno definie kao kaligrafiju mora biti uradjeno etkom i tuem, na papiru, po odredjenoj metodi, to ustvari re kaligrafija i znai: ispisivanje kineskih slova etkicom i tuem, potez po potez, po metodama usavravanim u okviru duge tradicije7. Ali, moderni kaligrafi proirili su znaenje pojima: etka, papir, metoda i uveli nove naine pisanja. Zato da ne! Istorija kaligrafije i ovako je neprekidni niz promena!

Alfabet , azbuka, azbuno pismo u kome svako slovo predstavlja jedan glas iz jezika. Sastoji se obino od 20 do 40 slova, znakova. 7 Definicija preuzeta iz Burgieve knjige

8 O radovima Nenada Burgia Radovi koje Nenad radi su srednje veliine, na papiru, uradjeni tuem, ili se radi o velikim kaligrafijama na pamunom platnu veliine 2 do 3 metara, gestuelno, koje je radio tokom svojih performansa u Gronjanu. Na papiru radi sa standardizovanim dimenzijama papira, najee 100x70cm. Ponekad, radi na vie komada papira, u vidu diptiha, triptiha, ili sastavljajui 4, 6, 8, 10, papira. Kao etke, korisi razne vrste kaligrafskih, esto veoma debelih etki, ali, pie i kamenjem, postavljajuci ga na papir ili prskajui ga finim kapljicama tua. Ili sa kamenjem raznih veliina koje ubacuje u posude sa tuem, dok ovaj prskao okolo. Po papiru se pie i dugim, specijalno obrezanim brezovim metlama umoenim u tu, od ega nastaju dugi - suptilni, ili kratki robusni otisci, nad kojima se lako moe meditirati poto su puni raznih asocijacija, kao i sluajni otisci fleka od rasprsnutog tua. Tu se rasprskava po papiru i specijalno napravljenim duvaljkama, ime se moe dobiti neverovatna finoa zrna, a kad se kamenje ubacuje u posude sa tuem ili se ove obaraju da bi se tu razlio po papiru, dobijaju se takodje suptilni radovi koji pogoduju kontemplaciji. Ono to se generalno dobija kao rezultat ovog rada je ekspresivna, apstraktna, crno-bela grafika. Papir, kao medijum koji upija tu, u njoj je takodje vaan, zbog ega je njegov izbor uvek diktiran i eljom autora da postigne odredjeei efekte. Pirinani papir lake upija tu nego neki drugi, a upijanje zavisi i od debljine i teksture papira. Najinteresantnije radove ovog autora predstavlja serija velikih platana sa zabeleenim pokuajima da se bacanjem tua u krug, na specijalno zategnuta platna postavljena na distanci, ocrta krug! Ovi radovi se direktno nadovezuje na srednjevekovnu tradiciju u kojoj su stari majstori upotrebljavali gest da izraze neku od poenti svojih kaligrafija sa tendencijom da se dobije rad jaeg ekspresivnog naboja usled taloenja aktivne energije - vie tua - na pojedinim mestima, obino tamo gde pisanje poinje, ali i postgenerisanim mrljama od tua, pasivne energije, koji kaplje ili curi po papiru na pojedinim mestima, to esto u nama budi ak i jae emocije od samog zapisa, slova! Gestu bacanja tua prethodi obino odredjeni uvodni ritual sa zadatkom da se publika i autor umire, koji se sastoji od udaranja o zvono u sve redjim intervalima, ili slino, posle ega sledi dua pauza i koncentracija u tiini. U momentu bacanja tua, autor je isputao krik, kao ispomo pri emanaciji energije.Vreme odvijanja dogadjaja paljivo je birano. Ovi radovi, radjeni su nou. .. Kratko, koliko smo bili svedoci rada na kaligrafijama ovog autora, bilo je i drugih naina izvodjenja rada. Jednu svoju kaligrafiju Nenad je uradio glavom, to je takodje ve vidjeno u istoriji kineske kaligrafije, a jednu drugu, tako to je etao celu no kroz itna polja Vojvodine, i tako ocrtao krug veliine vie kilometara, o emu je kasnije priao a to je u stvari predstavljalo iscrtavanje tog rada. Ova eksplozija ideja, verovatno je delom bila podstaknuta prethodnim teorijskim studijama, prilikom rada na knjizi.

10

Magla u Beogradu i Srednji put 1989, na 1000 metara visine, na planini Kopaonik, sa autorkom ovog teksta i Ruicom Petrovi, performerkom i muziarkom iz Beograda, ovaj autor je izveo kaligrafiju Srednji put, tako to su se ova tri kaligrafa (performera) pela planinom oko 500 metara, polaui svaki za sobom po jednu pravu liniju izvuenu od belog kanapa, na kome su kontinualno vezivali vorove, kako bi kanap oteao i bolje polegao na tlo i kasnije se tee pomerao ukoliko bude duvao jak vetar ili preko njega prelazile ivotinje. Istovremeno, ponavljanje i monotonija postupka vezivanja vorova, trebala je da ojaa panju perfomera i uvede ih u stanje dublje kontemplacije o samoj ideji rada ali i mestu gde ga izvode - planini! Tom prilikom autor nije eleo da bude u sredini, mada je poenta rada bila upravo na ocrtavanju te srednje staze Srednjeg puta8, sa svom simbolikom koju on nosi u budizmu. Ovaj rad ima veze i sa pejzaem. On je od samog zaetka svog koncepta deo pejzaa i pejza uestvuje u njemu, a rad zatim i ostaje u pejzau, mada samo privremeno dok ga okolnosti, vetar, kie i sneg ne dezintegriu. Ideja o pejzau ostaje i trajno povezana sa radom kasnije, kroz seanja o radu. Kopaonik, naroito na svojim vrhovima, nije gostoljubiv i u sukobu je sa samom idejom Srednjeg puta kao lakeg puta, a lakeg, poto je to put mudrijeg izbora, put kompromisa i nenasilja. Izgleda da je ovaj rad ovaj autor izveo ba ovde, na padinama iznad sela u kom je iveo njegov deda, selo Blaevo, a kog je on esto poseivao, da bi dokazao samom sebi a i drugima, da e on ipak biti taj koji e dovesti Istok u Srbiju, bar u vidu ovog Srednjeg puta na vrhu Kopaonika, u centru Balkana, kad ve nije uspeo drugaije, i tako spojiti rafiniranost filozofije budizma i sirovost dobro razradjene vetine opstanka na hedonistikom Balkanu. Svaka ast na pokuaju! U izvodjenje rada umeala se medjutim i magla, to jest, neoekivano je naiao oblak, tako da su performeri jedno vreme morali da stanu i ekaju, dovikujui se uplaeni, posebno performerke, nenavikle na maglu. Magla je bila toliko gusta da se nita na metar razdaljine nije videlo. Kasnije, u jednoj slinoj magli, usred leta i sunanog vremena u Beogradu, nestao je i Nenad, zauvek, pod ne razjanjenim okolnostima. Autorki ovog teksta nije poznatio da je neko u Beogradu ili ire, u to vreme, 1990 pa na dalje, nastavio sa idejama Srednjeg puta. A to je teta! Moda je tek sada, dvadeset dve godine kasnije, sazrelo vreme da se te ideje nastave. Knjiga Nenada Burgia Kineska kaligrafija, mogla bi nam pomoi u tome. U tom smislu, bio bi poeljan njen reprint.

Vie o Srednjem putu vidi na intenet sajtu www.yu-budizam.com/srednjiput/drustvo.html , koji je postavilo Teravada (Theravada ) budistiko drutvo u Srbiji Srednji put preuzeto sa interneta, jul 2012

11

12 Krug, kvadrat, trougao - Performans, gestualna umetnost i Tao Pojedini radovi ovog autora su intelektualne prirode i iste apstrakcije, kao rad sa motivom: krug, kvadrat, trougao, poznat po tome to su ga iskuavale generacije kaligrafa, a svaki se trudio ga obradi najbolje Na ovom motivu, Burgi je ispitivao mogunost upotrebe kalupa, plitkih, uskih posuda koje su pratile ivice figura, dok im je sredina ostajala prazna, napunjenih tuem do vrha, tako da se on prelivao i ostavljao trag. Kasnije, kad je ih ispraznio, autor je posude i elom otisnuo na papir i tako dobio udvostruen odraz ivica svojih figura. Napraviti formu formom koju si porethodno napravio kreativno! Kreativnost kroz eksperiment! To je upravo i bila ideja slinih takmienja, naterati kaligrafe na eksperiment Radovi sa prolivanjem tua po platnu i flekama tua, su slini gestualnoj umetnosti koja se javila 50-tih u Americi, u okviru slikarskog pravca apstraktni ekspresionizam kad su umetnici kao Djekson Polok (Jackson Polloc) poeli da bacaju i prolivaju boje po platnu. Interesantno je da su ovi umetnici otkrili gest upravo preko zena, koji je neposredno pre toga postao poznat u Americi, najvie zahvaljujui prvim izlobama japanskih zen keramiara, odranim neposredno posle II svetskog rata, u elji za brom integracijom amerike kulture u poraeni Japan. Gestualna umetnost koristi pokret tela, gest, u radu, koji traje odredjeno vreme i sa kojim se postie odredjen rezultat, koji se zatim ne koriguje! Umetniko delo moe biti proizvod jednog gestualnog ina ili vie njih. Na radu se nita naknadno ne koriguje. Veliki deo nabaene boje pada na platno sluajno, ali ponavljajui odredjene gestove na istovetan ili neki drugi nain, umetnici su mogli da prave svoje kompozicije. Neodredjenost kompozicija isticala je znaaj boja, te se uskoro zatim pojavio i kolorizam, kao rezultat takvog naina rada. Neki put potuno sluajno, i mada u vidu fleka, nastajale su odline slike! Sam gest slobode, koji se ogledao na njima, posle dugih godina vladavine akademizma, inio ih je lepim. Niz umetnika sa pocetka 20-tog veka najavio je gest i kolorizam! Dadaisti ( dadaism), koji su praktikovali hepening, Dian (Marcel Duchamp) sa redi mejdom (ready-maide), Maljevi (Kazimir Malevitch) koji je 30-tih slikao peatima, Kandinski (Wassily Kandinsky) kog je interesovao kolorizam i mnogi drugi, a 70-tih godina prolog veka, konceptualna umetnost otvara potpuno nove mogunosti. Zapoinje se sa novom umetnikom praksom koja se sastoji od performansa9 u kom se kao umetniki medij koristi i ljudsko telo ili glas i govor. To mogu biti samo glasovi, koji se ponavljaju, odredjena slova, slogovi i tekst sa kojim se manipulie, zvuno,ili smisleno, zatim pevanje, muziciranje sluajnim pokretima tela po muzikim instrumentima i slino. Javlja se i posebna vrsta umetnosti, bodi-art, u kojoj umetnik kao medijum koristi svoje telo. Kod nas je performanse prva izvodila novosadska grupa Kod u kojoj je radio Miroslav Mandi, a zatim Marina Avramovi sa grupom umetnika oko galerije SKC u Beogradu, koja je, uz Dona Kejda
9

Glagol perform (engleski) znai izvoditi (neto), tako da imenica performans u stvari znai ono to se izvodi ili dogadjaj koji se odvija pred nama.

13 (John Cage) bila uzor grupi Opus 4, grupi beogradskih mladjih kompozitora, a iji je jedan od lanova bio Miodrag Lazorov Pashu (Leon Miodrag Lazarov Pashu). Posle prvih konceptualista u Beogradu se oformilo I vie drugih grupa sa mladjim autorima. Jedan od njih je bio i Zoran Beli Vajs (Zoran Belic Weiss), koji je zajedno sa Miroslavom Mandiem i Miodragom Lazarovim Pashuom, bio Burgiev prijatelji. Svi ovi umetnici intenzivno su se tih godina druili i bavili performansom tako da je i kaligrafija tu nala svoje mesto. Kaligrafija je i inae gestualna umetnost, u njoj popravki nema svaki potez etke ostavlja neizbrisiv trag! Ono to mi, koji ne poznajemo dovoljno Istok, ne znamo, a oni koji ga poznaju znaju, je to da su gestualna umetnost i performans bili poznati u kineskoj kaligrafiji jo pre par vekova. Vie srednjovekovnih kaligrafa bilo je pod uticajem odredjenih filozofskih kola koje su zagovarale konkretno, kao to su to daoizam, budizam, zen, i izvodili su svoje kaligrafije slino dananjim perfomerima, a to je ostalo zabeleeno u tadanjoj literaturi. I kaligrafije Nenada Burgia imaju svoju filozofsku pozadinu u dananjoj modernoj zen filozofiji kao i staroj kineskoj filozofiji daoizma, posebno ranog, autora Lao-Ce-a (Lao Tze), autora DaoDe-Jing-a (Tao Te King), knjige iz 6 veka pre nae ere. O ranom daoizmu kod nas ima dosta literature te se da naslutiti na koji nain on tretira fenomen konkretnog a to nije istovetno naem dananjem pristupu ovom fenomenu. Pojam Dao (Tao), prvobitno je oznaavao zakonito kretanja nebeskih tela, pravilnost i red u Prirodi, ali se kasnije usvaja za simbol svih zemaljskih zbivanja i prevodi kao Put, naravno Vii Put, onaj koji bi svako od nas trebalo da moe da uoi, upozna i sledi, i to uz nedelovanje, to jest, ne delovanja protiv principa Dao-a, tj. protiv Prirode. Daoizam a kasnije i zen-budizam zagovaraju u stvari jau vezu oveka i Prirode, oveka i materije, potovanje prirode-materije, stav koji je danas u eri ekolokih zagadjenja i te kako vaan. Daoizam je bio protiv uenosti radi uenosti, birokratije i konfuijanskog aktivizma koji je slian dananjem materijalizmu. On preferira predanosti Prirodi i dubljoj spoznaji njenih istinskih zakonitosti a to se, smatrao je Lao-Ce, postie kroz utiavanje, kontenplaciju i moral. Daoizam je gajio i poseban odnos prema prirodnim elementima i silama, pun panje i strahopotovanja! U Kini je ovo uenje uvek imalo sledbenike, posebno medju kaligrafima sa obzirom da se oni bave reju, intelektualnim, ali i tuem i etkom materijalnim. ...............................................

14 Ono to u kalgrafskim radovima Nenada Burgia treba istai je ovaj duh daoizma i zena. Ljubav prema Prirodi i prirodnom, slobodi! Bilo da posmatramo isprskane tragove, otiske kamenja, ili apstraktni, etkom iscrtan krug, fascinira nas sloboda koncepta i sloboda njegovog izvrenja. Da li to moemo nazvati spontanou u umetnosti, spontanou u radu? Toliko smo se otudjili od tog pojma da vie i ne znamo ta on u stvari predstavlja! To je ipak neto emu se trebamo vratiti, zagovara svojim radom ovaj autor. Ovi radovi spadaju u modernu evropsku umetnost u okviru koje su mnogi na vrlo visokom nivou. Oni govore da se pred mistikom Prirode gube razlike u kulturama i civilizacijama i u tom smislu su oni kosmopolitski, globalni, i multikulturalni. Oni govore i o neminovnosti procesa globalizacije u modernom drutvu i moguem bogatstvu koje iz toga sledi, bez bojazni da e mo pri tom izgubiti /nacionalni/ indentitet, dapae, jer upravo je Nenad Burgi bio taj koji je nastupao u Tokiju 80-tih u srpskoj narodnoj nonji! ............................................................................................... studio JI, Jadranka Ahlgren, 2012 / prerada teksta iz 2004/