Fakultet dramskih umetnosti

Master studije: Teorija dramskih umetnosti i medija

Seminarski rad iz predmeta Psihologija snova

Tema: Tumaenje sna u bajci Alisa u zemlji uda

Oblast: Dinamika nesvesnog - Karl Gustav Jung

Mentori: prof. dr Tijana Mandi asist. doc. dr Irena Risti

Student: Bojana Vujovi 6/2011

Beograd,

April 2012. Godine Sadraj:

Sadraj:....................................................................................................................... 2 Uvod........................................................................................................................... 3 Bajka........................................................................................................................... 4 San............................................................................................................................. 5 Simboli, nesvesno, arhetipovi......................................................................................6 Analiza sna u bajci Alisa u zemlji uda....................................................................10 Simboli u Alisinom snu ..........................................................................................15 Zakljuak..................................................................................................................19 Literatura:.................................................................................................................21

Od tkiva mate, tkiva sna gradi bajka svoj svet, na prvi pogled sluajan, izmiljen, irealan; zapravo sazdan na samim istinama prvog reda. Grozdana Oluji Uvod Bajke se, kao i snovi, slue jezikom simbola, a simboli nam dolaze iz dubina nesvesnog, koje jedino na taj nain moe neto da porui i objasni. Bajke i snovi zbog korienja simbolike lie jedni na druge. Bajke se, kao i snovi, slue nepostojeim orujima, nainima i vetinama. U bajkama nailazimo na glavnog junaka koji se suoava sa bezbroj prepreka da bi na kraju sve savladao i pobedio. U snovima smo mi glavni junak koji ima prepreke, ali na kraju i mi doivljavamo hepi end i dobijamo nagradu koji psiholozi zovu Sopstvo, odnosno osvajamo sami sebe. Kada sanjamo moemo se prevariti i pomisliti da smo to ve videli ili uli, u nekoj bajci moda. I obratno; moemo za bajku pomisliti da smo je moda sanjali. Nije iskljueno i da su same bajke koje znamo nastale u snu, a da su ih autori samo uredno zapisali. Literarne snove, kao i snove koji su bili podsticaj ili izvorite za nastanak knjievnog dela sreemo u naoj i posebno u stranoj knjievnosti. Jung istie da mnogi umetnici, filozofi, ak i naunici duguju neke ideje upravo svojim snovima. Sam Jung je ideje za bazine koncepte svog uenja dobio preko snova, ukljuujui i ideju o kolektivno nesvesnom koje se nalazi u sreditu analitike psihologije. Ovo posebno vai za knjievnost gde postoje primeri da je san predstavljao podsticaj za nastanak dela, kao i da je celo delo produkt jednog sna (Nastovi, 2000).1 U ovom radu, baviu se analizom sna, koji smo svi itali jo kao deca, u bajci Luisa Kerola Alisa u zemlji uda. Analizom sna u se baviti iz perspektive
1

Nastovi Ivan (2000) Psihologija snova i njihovo tumaenje, Novi Sad, Prometej

vajcarskog psihologa Karla Gustava Junga, odnosno iz uglova, tumaenja, teorija i pojmova o kojima je govorio u svom mnogobrojnim delima. Glavna oblast Jungovog interesovanja bila je dinamika nesvesnog, tako da e se u radu dosta govoriti upravo o nesvesnom. Takoe u objasniti kako je on shvatao nesvesno, prvenstveno kolektivno nesvesno, pa samim tim i arhetipove i naravno simbole kojima je pridavao veliki znaaj kako u bajkama tako i u snovima. Jung je prepoznao bajku kao riznicu arhetipova, iskonskih slika, koje dolaze iz kolektivno nesvesnog, odnosno psihikog sloja zajednikog svim narodima i vremenima. Arhetipovi predstavljaju spremnost da se uvek iznova reprodukuju iste ili sline mitske predstave, a koje odraavaju opteljudske situacije, nadanja, potrebe i strahove, tj. sutinsku ljudsku psihu u njenim osnovnim elementima (Glii i Mihajlovi, 2005).2 to se snova tie, Jung u svom delu Dinamika nesvesnog objanjava da je san psihika tvorevina koja se uspostavlja za vreme spavanja, kao i da ve sam nain nastajanja izoluje san od ostalih sadraja svesti. On navodi da se u skoro svakom snu mogu nai izvesne pojedinosti koje potiu od utisaka, razmiljanja i raspoloenja iz tog ili nekog od prethodnih dana, kao i da snovi vre primetno dejstvo na svesni drutveni ivot (Jung, 1977).3 Bajka Bajke svojom matovitou, jedinstvenom formom i jezikom na najneposredniji nain pomau detetu da pronae svoj put i smisao ivota. Bajke nude razliita znaenja i obogauju detetovo postojanje na mnogo naina. Grozdana Oluji je piui o znaaju bajke rekla da bajka detetu nudi nadu da je humaniji svet mogu; ona detetu koje je zbunjeno i nesigurno u sopstvene mogunosti to poruuje
2

Glii Sunica i Mihajlovi Dragana (2005) Vilinske prie - simbolika i znaenje bajki (katalog napisan povodom istoimene izlobe), Beograd, Univertitetska biblioteka Svetozar Markovi 3 Jung Karl Gustav (1977) Dinamika nesvesnog (Odabrana dela, knjiga prva), Novi sad, Matica srpska

otvarajui prostore jednog lepeg sveta kakav jeste mogu (moda samo u snu), jer bajka i jeste ovekov san o srei, istije, lepe lice stvarnosti (Glii i Mihajlovi, 2005).4 Kako bi savladalo psiholoke probleme odrastanja detetu je neophodno da shvati ta se zbiva u njegovom svesnom ja, tako da moe da dobije bitku sa onim to se zbiva u nesvesnom. Poimanje i sposobnost savladavanja se ne moe postii racionalnim poimanjem prirode i sadrine nesvesnog ve upoznajui se sa tim kroz fantazije i matu. Tu bajke imaju besprimernu vrednost jer mati deteta nude nove dimenzije koje bi njemu samom bilo nemogue da otkrije (Betelhajm, 1979). 5 Po Jungu bajka je spontan, naivan i milju nestvoren produkt Due. U bajkama, kao i u snovima, dua pria svoju priu, pa su zato te prie pogodan materijal za analizu arhetipskih motiva, likova i simbola kolektivno nesvesnog. itav mitrski svet bajke je proizvod nesvesne fantazije, ba kao i san. Jo jedna slinost sa snom je to to sled dramatinih pustolovina junaka u bajci, odgovara sledu etapa na putu individuacije, koji postoji i u nekim snovima (Trebjeanin, 2008).6 San San je psihiki fenomen, sponatni produkt uspavanog uma, naizgled besmislen i trivijalan, a zapravo simbolikim jezikom govori o veoma vanim zbivanjima i ozbiljnim promenama u najdubljim, nesvesnim delovima psihe. San i simboli koji se u njima javljaju igraju izuzetno vanu ulogu u procesu individuacije (proces o kome e se govoriti u nastavku rada). San nagovetava snevau da se nalazi na putu individuacije i usmerava ga na ovom putu (Trebjeanin, 2008). 7 Prilikom tumaenja, san mora da se dovode u vezu sa kontekstom trenutnog ivota snevaa. Jung je smatrao da snovi najee imaju kompenzatorsku ulogu u odnosu na svesno stanovie ega, nudei kontrapunkt stavu dominantne ego linosti (Hol,
4

Glii Sunica i Mihajlovi Dragana (2005) Vilinske prie - simbolika i znaenje bajki (katalog napisan povodom istoimene izlobe), Beograd, Univertitetska biblioteka Svetozar Markovi 5 Betelhajm Bruno (1979) Znaenje bajki, Beograd, Jugoslavija 6 Trebjeanin arko (2008), Renik Jungovih pojmova i simbola, Beograd, Hesperia-edu 7 Ibid

1996).8 Jung govori o dnevnoj strani psihikog koju predstavlja svest i nonoj strani koju predstavlja nesvesno psihiko funkcionisanje iji su specifini izraz snovi. San je prirodni fenomen i predstavlja nenamernu pojavu i ne zavisi od svesnog dela linosti. San nastoji da neto izrazi na najbolji mogui nain, a nesvesno prua snaan otpor sveti i deluje na nju korektivno tako da su nam nesvesni sadraji potrebni radi dopune svesnih sadraja.9 Jung je takoe govorio i o funkcijama snova i prema njegovom shvatanju funkcije su kompenzatorna, prospektivna i reduktivna. Kompenzatorna znai da nesvesno, posmatrano kao relativno u odnosu na svest, pridruuje svesti sve elemente koji su proteklih dana ostali ispod pragovnih vrednosti i to ili zbog potiskivanja ili zbog toga to su bili isuvie slabi da bi doprli do svesti. Prospektivna funkcija u nesvesnom je nastala anticipacija buduih svesnih delatnosti i njegov simbolini sadraj je prigodna skica reenja konflikata. Iako deluju kao proroki, bilo bi pogreno nazvati ih tako jer se radi samo o kombinovanju verovatnoa unapred. Reduktivna (moe se nazvati i negativno-kompenzatorna) se sree kod ljudi iji svesni stav i rezultat prilagoavanja prevazilaze individualne mogunosti. U osnovi, ti ljudi intimno nisu dorasli svojoj spoljnoj visini pa zato nesvesno igra tu svoju ulogu.10 Simboli, nesvesno, arhetipovi Svaka ivotna situacija je simbolina i svaki simbol predstavlja ivotnu situaciju, pa je premalo rei da ivimo u svetu simbola, ve svet simbola ivi u nama. Frojd, recimo, ne pravi razliku izmeu znaka i simbola i smatra da se jedan simbol esto u sadraju sna nee tumaiti simboliki, nego u svom pravom smislu. On je simbolima u snu dao fiksno znaenje, ime ih je redukovao na nivo obinog znaka, koji ima za razliku od simbola, samo jedno znaenje (Nastovi, 2000). 11 Meutim,
8 9

Hol Dejms (1996), Tumaenje snova po Jungu, Beograd , Esotheria Nastovi Ivan (2000) Psihologija snova i njihovo tumaenje, Novi Sad, Prometej 10 Jung Karl Gustav (1977) Dinamika nesvesnog (Odabrana dela, knjiga prva), Novi sad, Matica srpska 11 Nastovi Ivan (2000) Psihologija snova i njihovo tumaenje, Novi Sad, Prometej

znak se razlikuje od simbola po tome to je proizvoljan i to oznaitelj i oznaeno ostaju jedan drugom tui, dok simbol pretpostavlja homogenost oznaitelja i oznaenog u smislu dinaminosti organizacije. Simbol je mnogo vie od znaka: on upuuje s one strane znaenja, zavisno od tumaenja. Ispunjen je afektivnou i dinamikom, pa se zato poredi sa oseajnim, aktivnim i pokretakim shemama kako bi se pokazalo da stavlja psihu u pokret (Gerban i evalije, 2004).12 Jung, za razliku od Frojda, ima drugaije shvatanje o simbolima uopte, a posebno o simbolima u snu, a i smatra da se pojam simbola strogo razlikuje od pojma prostog znaka. On kae da se nesvesno moe izraziti kroz simbole, jer je simbol primitivni izraz nesvesnog, kao i ideja koja odgovara najvioj slutnji svesti, tako da snovi daju silna zanimljiva obavetenja onome koji se trudi da shvati njihove simbole (Nastovi, 2000).13 Za Junga je simbol slika koja moe najprimernije oznaiti nejasno nesluenu prirodu Duha (svesno i nesvesno). Jung kae da simbol nita ne skriva, ne objanjava, ve on upuuje ka znaenju koje je onostrano, nepojmljivo i nejasno naslueno i koje ni jedna re ne bi mogla izraziti (Gerban i evalije, 2004).14 Nesvesno je za Junga sedite nagona i libida, ali i mesto iz kog izbija ovekova stvaralaka mo. Jung razlikuje dve vrste nesvesnih procesa: individualno i kolektivno nesvesno. Individualno se sastoji od sadraja koji su postali nesvesni jer su izgubili svoj intenzitet pa zapali u zaborav, kao i od potisnutih sadraja koji zbog svog neznatnog intenziteta nikada nisu ni dospeli u psihu. Kolektivno nesvesno formiraju nagoni i njihovi korelati - arhetipovi (Mitrovi i Smederevac, 2009).15
12

Glii Sunica i Mihajlovi Dragana (2005) Vilinske prie - simbolika i znaenje bajki (katalog napisan povodom istoimene izlobe), Beograd, Univertitetska biblioteka Svetozar Markovi 13 Nastovi Ivan (2000) Psihologija snova i njihovo tumaenje, Novi Sad, Prometej 14 Gerbran Alen i evalije an (2004), Renik simbola, Novi Sad, Stylos Izdavatvo 15 Mitrovi Duanka i Smederevac Sneana (2009), Linost: metodi i modeli, Beograd, Centar za primenjenu psihologiju

Arhetipovi su uroeni, nesvesni modusi razumevanja koji upravljaju samim naim opaanjem. Oni predstavljaju uroene forme intuicije koje su neophodne determinante svakog psihikog procesa. Jung smatra da nagoni odreuju nae shvatanje situacije, odnosno arhetip, koji dalje odreuje na nain delanja. Takoe kae da su arhetipovi, kao i instinkti, kolektivni jer se odnose na univerzalne i nasleene sadraje izvan podruja linog i pojedinanog (Hajd i Mekginis, 2001). 16 Kod arhetipova bitno je da se pravi razlika izmeu prikrivenog arhetipa po sebi (struktura koja je imanentna ljudskoj psihi) i arhetipske predstave (manifestuje se razliitim arhetipskim pojavnim slikama). Arhetip je nevidljiv i neupadljiv delotvorni faktor u nesvesnom kod oveka. Arhetipske predstave su viestruko promenljive i upuuju na jedan, po sebi neoigledan, oblik koji se odlikuje izvesnim formalnim elementima i principijelnim znaenjem koji se moe samo priblino obuhvatiti. Arhetipovi imaju znaajnu pokretaku i integrativnu ulogu u razvoju linosti (Hark, 1998). 17 Najpoznatije arhetipske predstave su Persona, Senka, Anima, Animus, Mana - linost i Sopstvo. Persona predstavlja sloen sistem odnosa izmeu individue i zajednice u kojoj ivi. Radi se o vrsti maske iji je cilj ostavljanje utiska na druge, ali i prikrivanje prave prirode individue (Mitrovi i Smederevac, 2009). 18 Za Junga ona predstavlja odseak kolektivne psihe i zbog toga ima u sebi mo koja tera ljude u zabludu da su, izjednaavajui se sa njom, individue. Kae i da ona korisno slui oveku u svakodnevnom ivotu, titei ga od ranjivog otvaranja sebe drugima. Persona je kompromis izmeu jedinke i drutva o tome kako osoba drugima izgleda, kompromis izmeu zahteva okoline i unutranje strukturalne uslovljenosti jedinke. Senka je negativni deo linosti, zbir skrivenih i nepogodnih osobina psihe, nedovoljno razvijenih funkcija
16 17

Hajd Megi i Mekginis Majkl (2001), Jung za poetnike, Beograd, Hinaki Hark Helmut (1998) Leksikon osnovnih jungovskih pojmova, Beograd, Dereta 18 Mitrovi Duanka i Smederevac Sneana (2009), Linost: metodi i modeli, Beograd, Centar za primenjenu psihologiju

i sadraja individualno nesvesnog i predstavlja inferiorni deo linosti koji nije dovoljno diferenciran (Jung, 1984).19 Uopteno govorei, Senka ima nemoralan kvalitet ili, u najmanju ruku, kvalitet koji je na loem glasu, a pri tome sadri karakteristike linosti koje su u suprotnosti sa obiajima i moralnim pravilima drutva. Senka je nesvesna strana operacije namere, volje i odbrane ega. Drugim reima ona je druga strana ega. Neizbeno je da svaki ego ima senku, a pri prilagoavanju svetu ego nevoljno angauje senku za izvravanje neprijatnih zadataka. U Senci borave svi najvei poznati gresi. Jung je Frojdovu ideju ida posvetio sa Senkom (Stajn, 2007). 20 Anima predstavlja olienje svih enskih psiholokih potreba u mukoj psihi, dok je animus olienje mukih psiholokih potreba u enskoj psihi (Mitrovi i Smederevac, 2009).21 Mana - linost je dominanta kolektivno nesvesnog i ovladavanje njome od strane principa Ja oznaava visok stepen postignute moi vladanja sobom i izvanrednu sposobnost svesti da se koristi u stvaralake svrhe. (Jung, 1984).22 Jung smatra da se nasuprot prirodnoj tenji psihe da se cepa u delove, javlja suprotna tenja da se ostvari jedinstvo i celina psihe, a taj princip se naziva individuacioni. Individuacija (lat. individuum - jedinka) u svom prvobitnom znaenju je upojedinjavanje, izdvajanje jedinke iz neeg opteg i posmatranje nekoga ili neega prema njegovoj osobenosti. Individuacija je u Jungovoj analitikoj psihologiji esto upotrebljavan pojam koji oznaava proces psihikog sazrevanja oveka i samoostvarivanja individue. Ovaj pojam se kod Junga prvi put pojavljuje u knjizi iz Psiholoki tipovi (1920. godina), a on je tu definie na sledei nain: Individuacija je proces stvaranja i pojedinaivanja pojedinanog bia, proces diferenciranja koji ima za cilj razvitak individualne linosti. (Jakobi, 2011 - predgovor Vladete Jerotia).23 To
19 20

Jung Karl Gustav (1977) O psihologiji nesvesnog, (Odabrana dela, knjiga druga), Novi sad, Matica srpska Stajn Marej (2007), Jungova mapa due, Beograd, Laguna 21 Mitrovi Duanka i Smederevac Sneana (2009), Linost: metodi i modeli, Beograd, Centar za primenjenu psihologiju 22 Jung Karl Gustav (1977) O psihologiji nesvesnog, (Odabrana dela, knjiga druga), Novi sad, Matica srpska 23 Jeroti Vladeta - predgovor u delu: Jakobi Jolanda (2011) Jungov put individuacije, Beograd, Jasen

vladajue sredite iz kog potie uinak upravljanja ini se da je neka vrsta nuklearnog atoma u psihikom sistemu, a moglo bi se nazvati izumiteljem, upravljaem i izvorom slike sna. Jung je to sredite nazvao Sopstvo ili Jastvo i opisao ga kao celovitost psihe, kako bi ga razlikovao od Ja koje ini samo deli te celine. Sopstvo se moe definisati i kao unutranji vodei inilac koji se razlikuje od svesne linosti i koji se moe shvatiti samo istraivanjem vlasitih snova (Jung, 1987).24 Svrha individue nije nita drugo nego oslobaanje Sopstva od uticaja Persone, ali i od sugestivne moi nesvesnog. Sopstvo bi se moglo okarakterisati i kao vrsta kompenzacije izmeu spoljanjeg i unutranjeg sveta (Mitrovi i Smederevac, 2009).
25

Psiholog arko Trebjeanin je gostujui u emisiji Agape na

Studiju B za Sopstvo rekao kako ga je teko objasniti i da je to neto to je najlinije, da se nalazi u samoj naoj unutranjosti, u naem jezgru i da nas prevazilazi, kao i da je to neto nadlino to je utisnuto u oveku i neto to ovek mora da otkrije. Taj put je dug, sloen, ali nam u pomo priskau arhetipovi i drugi pomonici, nalik na one u bajkama, koje mi ni ne prepoznajemo kao snage, ali mogu biti spasonosni.26 Analiza sna u bajci Alisa u zemlji uda Luis Kerol, ije je pravo ime bilo arl Latvid Donson je bio ovek raznovrsnih interesovanja: bavio se fotografijom, medicinom, naukom i matematikom koju je predavao na Oksfordu. Kau da je bio stidljivi, ekscentrini neenja. Ispunjavalo ga je bavljenje matematikim i logikim zagonetkama, igre reima, izmiljanje apsurdno-fantastinih pria i druenje sa lepim devojicama (i dan danas se smatra da je bio pedofil). Sva ta njegova interesovanja su nala mesto u dve knjige koje e postati klasici engleske literature, a napisane su njegovoj najdraoj drugarici,
24 25

Jung Karl Gustav (1987), ovjek i njegovi simboli, Zagreb, Mladost Mitrovi Duanka i Smederevac Sneana (2009), Linost: metodi i modeli, Beograd, Centar za primenjenu psihologiju 26 http://www.youtube.com/watch?v=w2EwR6hvi3s

10

devojici Alisi Lidl, koja je bila erka njegovog efa, dekana Krajst ura, koleda na kome je on predavao. Luis Kerol je u svojoj prii o Alisi prilino radikalno proterao svako moralisanje i nametnute poruke; ustvari nailazimo na moralne pouke samo kada eli da im se podsmehne. Preko avantura radoznale i nestane, ali i trezvene i razborite Alise koja se sukobljava sa iaenom logikom sveta, Kerol nas ui kako samo od nas samih zavisi da li emo pravila i zakone doiveti kao neto to sputava na duh ili kao okvir za pronalaenje novih puteva u kojima e ivot izrasti u udesnu igru (Glii i Mihajlovi, 2005).27 Prilikom povrnih analiza psiholozi su dolazili do zakljuaka da lik Alise u ovoj bajci zapravo predstavlja animu samog Kerola. A moemo i pomisliti da je on nekada u svom ivotu, kao deak ili kasnije, usnio ovakav ili slian san i da ga je bukvalno ugurao u mozak ove drage devojice. Moda je i neka od tih devojica sa kojima je voleo da provodi vreme njemu ispriala taj san, a on je samo znao da ga lepo sroi. Mada, ini mi se da ovaj san, sa znaenjem koji ima vie odgovara nekom zrelijem ivotnom dobu nego Alisinom, jer sa radnjom i simbolima prilino lii na proces individuacije, a psiholozi smatraju da je taj proces tipiniji za neke srednje godine. Mada, i sam Jung bi verovatno rekao: moe biti, ali ne mora da znai, ako nita drugo, barem zbog toga to je pridavao izuzetno veliki znaaj deijim snovima. Kako god bilo, mislim da se moe doi do zakljuka da se Kerol, pored stvari za koje znamo, bavio i prouavanjem i tumaenjem simbola, jer se u bajci jednim potpuno logikim redosledom reaju simboli koji imaju potpuno nadovezujua znaenja.

27

Glii Sunica i Mihajlovi Dragana (2005) Vilinske prie - simbolika i znaenje bajki (katalog napisan povodom istoimene izlobe), Beograd, Univertitetska biblioteka Svetozar Markovi

11

Alisa je usnila udan san koji poinje tako to ona sedei pored sestre koja ita (njoj dosadnu) knjigu primeti belog zeca u prsluku koji trei gleda na sat i vie kako kasni. Alisa je potrala za njim i prativi ga uletela je u zeju rupu iji zavretak nikako nije nasluivala. Poto simbolizuje i mesec, zec u ovom sluaju moe Alisi da kae da je uronila u san i tako probudila nesvesno. U toku pada, Alisa se pomalo presliavala geografiju, muilo je staro pitanje - da li e izai na drugi kraj Zemlje gde ljudi hodaju na glavi. Tu se, dakle, radi o individualno nesvesnom, o neemu to je ona uila u koli. Individualno nesvesno e se i kasnije pojavljivati u slinom obliku. A samim tim to je uletela u tu rupu ona je krenula u podruje nepoznatog. Po Jungu odlazak pod zemlju svedoi o nezadovoljstvu koje tera na potragu i na otkrivanje novih horizonata. Na kraju puta kroz taj, takorei, bunar nala se u hodniku sa gomilom zakljuanih vrata i jednim, njoj interesantnim ali jako malim vratima, iji se klju nalazio na stolu pored. Sanjati zakljuana vrata oznaava prepreku i zastoj na putu individuacije. A pronai uska vrata koja vode u vrt znai pronai pravi put do sredita linosti, do Sopstva. Htela je da ue, ali bila je isuvie velika da bi prola kroz ta vrata. Onda je na stolu ugledala flaicu sa napitkom na kojoj je pisalo Popij me, to je i uinila, pa se smanjila. Eto, smanjila se, ali je zaboravila da pre nego to e popiti napitak ipak otkljua vrata. Odjednom je primetila kutijicu sa keksom na kome je pisalo Pojedi me, to je takoe uinila da bi odjednom porasla. Uspela je da otkljua vrata, ali je opet bila prevelika da proe kroz vrataca. Ponovo se pojavio beli zec sa lepezom i rukavicama koje su mu nekako ispale pre nego to e proi kroz ta vrata. Nemona i nesrena briznula je u pla. Plakala je i plakala dok nije napravila ogromno jezero ili ak more suza. Bilo joj je i vrue pa je uzela zeevu lepezu da se ohladi, a nije ni primetila da je poela da se smanjuje. Jung kae da je tipiani detinjasti motiv san u kojem se postaje vrlo siuan ili silno velikim. 28 Smanjivala se i na
28

Jung Karl Gustav (1995) Analiza snova, Beograd KIZ Art press

12

kraju nala mnotvo novih prijatelja ivotinja. ivotinje u snu ine ovekova delimina poistoveivanja. Meutim, ivotinje, kao druga iva bia u Alisinom snu, su verovatno simboli ljudi koje Alisa poznaje, sa kojima se drui i koji su, svako na svoj nain znaajni u njenom ivotu. Prvo je naila na mia koji se uplaio kada mu je priala o svojoj maci, pa je kasnije priao zanimljivu priu iz istorije (isto se moe protumaiti kao javljanje individualno nesvesnog). Tako da je mogue da je taj mi ustvari Alisin drug ili drugarica koja voli i poznaje istoriju, ili moda sestra koja ju je presliavala to gradivo za kolu, ili profesor istorije. Dodo, velika ptica, takoe moe da oznaava nekog ko je blizak Alisi, ali neko ko se lepo izraava i ko je verovatno poprilino naitan i obrazovan. Uglavnom, to je bilo drutvo koje uopte nije bilo zainteresovano da slua Alisine prie o njenoj maki, najvie iz straha od maaka, a ona kao da je samo o tome znala da govori. I zna da je runo to to radi, ali je to ne spreava. Ona se ustvari u snu potpuno oslobodila! Znala je da neke stvari ne bi trebalo da radi, jer to prosto nije utivo, a to kao da joj nije bilo vano. Verovatno joj u stvarnom svetu ni na kraj pameti ne bi palo da pojede ili popije neto samo zato to na tome pie da to uradi. Izgleda kao da je jedino brinula o sebi samoj, tj. da njoj bude dobro. To bi se verovatno dosta svidelo Frojdu koji je uporno govorio da snovi, posebno deiji, predstavljaju samo nesvesno ispunjavanje elja, odnosno da su iskljuivo kauzalni. U meuvremenu, Alisa je ponovo porasla, ali ini se kao da ona ima potrebu da poraste kada oseti da je izgubila na znaaju, kada hoe da skrene panju na sebe ak i da zastrai okolinu. Meutim, svaki put se pokaje jer ispadne prevelika i za samu sebe, pa onda ponovo pojede ili popije neto i smanji se. Dalje se susrela sa gusenicom koja obino simbolizuje neto to i nije previe prijatno, a ova je ak i puila. Uglavnom iako joj je gusenica ukazala na peurku koja e joj pomoi i da poraste i da se smanji, ona ba i nije bila zadovoljna tim susretom. Kroz celu bajku nailazimo na momente kada se Alisa nervira kada joj te ivotinjice govore da uradi neto. Ako
13

bismo upoznali Alisu i pitali je ko je to u njenom okruenju ko ba i ne voli previe da pria, da objanjava i slino, ali ne odbija da se duri i nareuje, a pri tom i pui, ne bi bilo toliko teko da se zakljui koju funkciju taj neko ima u njenom ivotu. Ako izdvojimo ove jedine transparentne osobine mogli bismo rei da se radi o neudatoj tetki, ili ak i o dedi. U nastavku nalee na vojvotkinju i njeno dete za koje se ispostavilo da je prase i za njih moemo da kaemo da su neke dalje, ali uvek prisutne, roake. Tu je i zanimljivi maor cerekalo, koji se stalno smeje. Alisa uspeva u njemu da nae prijatelja, jer joj je i u realnosti verovatno maka najbolja drugarica. Dalje odlazi na zanimljivu ajanku sa ludim eirdijom, martovskim kuniem i puhom koji spava. Na ajanci nije nita zanimljivo ni ula ni nauila, sem da je mogue naljutiti vreme i da se to ne preporuuje. Poto ludak kakav je eirdija simbolizuje nekoga ko prkosi, ovaj sluaj bismo mogli protumaiti kao Alisinu identifikaciju sa eirdijom i to upravo u smislu prkosa normama uspeha i miljenja. ak bi se moglo rei da je on Alisin Animus. Ipak, na kraju ove avanture ugledala je ponovo vrata koja vode u onaj divni vrt i konano je uspela da ue. Tamo je naletela na tri karte koje farbaju bele rue, koje su grekom posadili, u crveno da se kraljica ne bi naljutila i odrubila im glave. Farbanje belih rua u crveno bi se takoe moglo objasniti individualnim nesvesnim jer moe da ukae na poznati rat rua koji se vodio oko prestola izmeu dve dinastije iji su simboli bili upravo bela i crvena rua. Uskoro e se pojaviti i karte kralj i kraljica srce, s time to je kralj potpuno sekundarna linost u odnosu na kraljicu koja se za sve pita i ija je re glavna, prva i poslednja. U Diznijevoj adaptaciji bajke je kralj ak i fiziki duplo manji od kraljice. Tako da simboliku kralja moemo prebaciti na kraljicu. Sa druge strane, veina psihologa bi kralja i kraljicu u snu protumaili kao simbole oca i majke. U ovom sluaju, problem je u tome to mi ne znamo i ne moemo da saznamo kakvi su u stvarnosti Alisini roditelji. Da li je, ba kao i u snu, Alisina majka dominantija u odnosu na oca, ili je ba obrnuto pa je san odradio
14

svoju kompenzatornu funkciju. Za kraljicu je karakteristino da joj je svaka druga reenica: Odrubite mu/joj glavu!. Simbolino glava je mo, a ona u svakom sluaju to hoe samo za sebe. Ubrzo su sve karte i Alisa zaigrali kriket sa tapovima flamingosima i loptama jeevima, s time to nije bilo nikakvih pravila i svako je radio kad i ta je hteo, a ni rekviziti se u Alisinom sluaju nisu pokazali kao posluni. Meutim, sve to to se deava simbolino ukazuje na vrhunac cele prie, jer flamingo i je simbolizuju svetlost, a svetlost, sa druge strane, simbolizuje pobedu duha. Dalje se Alisa drui sa kornjaom i grifonom koji oboje predstavljaju kombinaciju zemaljske i nebeske energije, a dalje i snagu spasa. Za kraj je ostalo suenje na kome se sudilo pubu za krau kolaa, koje je ostalo nedoreeno, jer pre Alisinog buenja nije doneta presuda. Ovde je znaajno pomenuti momenat kada je vojvotkinja rekla Alisi neto kao nikada nemoj da zamilja da si takav kako drugima izgleda i to deluje kao da se mana - linost obratila personi. Simboli u Alisinom snu 29 IVOTINJE: kao arhetip predstavljaju duboke slojeve nesvesnog i nagona i one su simboli kosmikih, materijalnih i duhovnih principa i snaga. ivotinje koje se pojavljuju u snovima ine ovekova delimina poistoveivanja, one su njegovi aspekti, slike njegove sloene prirode, ogledala njegovih poriva i ukroenih ili divljih nagona. Svaka odgovara jednom delu nas, bilo da je on ukljuen ili ga tek treba ukljuiti u usklaeno jedinstvo linosti. U bajci se pojavljuju: beli zec, mi, patka, velika ptica - dodo, ptica nalik na papagaja - lori, orli

29

Svi simboli su preuzeti iz knjige Gerbran Alen i evalije an (2004) Renik simbola, Novi Sad, Stylos Izdavatvo i dopunjeni simbolima iz knjige Trebjeanin arko (2008) Renik Jungovih pojmova i simbola, Beograd, Hesperia-edu

15

ZEC: simboliki se dovodi u vezu sa mesecom, jer zeevi danju spavaju, a nou skakuu i kao mesec se pojavljuju i brzo iezavaju. A mesec je simbol sna i nesvesnog. RUPA: simbol otvora prema nepoznatom, onome to izlazi na drugu stranu, onostranom u odnosu prema konkretnom ili ono to izlazi na skriveno. TUNEL: simbol teskobe, uznemirenog iekivanja, straha pred tekoama i nestrpljenja da se zadovolji elja. VRATA: mesto prelaza izmeu dva stanja, dva sveta, izmeu poznatog i nepoznatog, svetlosti i tame. Vrata otvaraju neku misteriju i predstavljaju poziv na putovanje prema nekoj drugoj strani. U snu, otvaranje vrata predstavlja simbol nade, nadolazak energije, razvoja samosvesti i stupanje u novu fazu ivota. KLJU: obeleava etape oienja i inicijacije i simbolie tajnu koju treba otkriti, zagonetku koju treba reiti, poduhvat koji je teko preduzeti i predstavlja blesak prosvetljenja i otkria. Za Junga, klju je najtenje povezan sa simbolikom vrata, simbolizuje mo razotkrivanja jer otvara zabranjena tajna vrata iza kojih eka ono to se treba otkirti. VRT: kada se pojavljuje u snovima oznaava ugodan izraz elje osloboene od teskobe i predstavlja mesto rasta, gajenja ivotnih i unutranjih pojava. Traenje vrata za ulazak u vrt predstavlja slikovit izraz duge psihike evolucije kojom se dolazi do unutranjeg bogatstva. SUZE: Bol i zalaganje za nekoga ili neto => MORE: simbol dinamike ivota, poto sve dolazi iz mora i sve se u more vraa. LEPEZA: predstavlja zaklon od pogubnih uticaja, a u ovom sluaju se moe protumaiti kao spasonosna alatka.
16

GUSENICA i PEURKA: gusenica je izvorno zloinaki genije i predstavlja sliku runoe i sklonosti poniavajuem zlu, dok je peurka simbol dugovenosti. USTA - predstavljaju otvor kroz koji prolaze dah, re i hrana, pa simbolizuju stvaralake moi, kao i vii stepen svesti i sposobnost sreivanja razumom. U mnogim predanjima se usta dovode u vezu sa vatrom, a Jung u tome vidi njihovu duboku povezanost jer su dve osnovne ovekove karakteristike upotreba govora i vatre, a oba proizilaze iz njegove psihike energije. AJANKA: ceremonija po svemu lii na ritual zajednitva, to je verovatno i bila, kako bi ublaila krutost morala, disciplinovala strasti, nadvladala ratnika neprijateljstva i uspostavila mir. Njeno glavno obeleje je umerenost, ogoljenje ina koje tei ogoljenju osobe. LUDI EIRDIJA: Ludak simbolizuje onoga ko prkosi svim normama uspeha i miljenja, a eir simbolizuje glavu i misao i predstavlja simbol identifikacije. RUA: oznaava duhovno savrenstvo, kraljevsko dostojanstvo, nevinost, lepotu, sredite ivota, potpunost, preobraaj. Crvena po Jungu simbolizuje ulnost, ljubav, lepotu, radost i simbol sazrevanja, a bela je simbol nevinosti, duhovne i moralne istote. CRVENO: u Jungovoj psihologiji je boja psihike funkcije oseanja i emotivnih odnosa i predstavlja arhetipsku boju vatre, aktivnosti, ivotne snage, mladosti, ali i agresije, okrutnosti i moi. BELO: povezuje se sa Suncem, svetloi. Vazduhom, savrenstvom i nevinou. KRALJ, KRALJICA - Kralj se shvata kao produenje nad-ja, kao ideal koji treba dosegnuti i kada se posmatra kao takav on postaje etika i psiholoka vrednost. Njegov lik u sebi saima elju za samostalnou, za upravljanjem samim sobom,
17

za celovitom spoznajom, za sveu. Kralj je arhetip ljudskog savrenstva i pokree sve duhovne snage da bi se ostvario. MAKA - simbolika make je raznolika i koleba se izmeu dobrih i zlih znaenja, to se moe objasniti istovremeno umiljatim i podmuklim ponaanjem te ivotinje. U priama, ali i inae, kada se govori o ovoj ivotinji polazi se od pretpostavke da je ona enskog pola - maka. Zato mi retko kaemo maor , ali u ovoj bajci oigledno je, a i naglaeno, da se radi o maoru to moemo da protumaimo kao bunt prema uobiajenim patrirathalnim shvatanjima i pravilima. Inae e se pre ena dovesti u vezu sa umiljatou i podmuklou make, nego mukarac. A ovaj maor zaprepauje svojim osmehom, cerekanjem (i zove se Maak Cerekalo) SRCE: simbolizuje centar. Prema zapadnjakim shvatanjima predstavlja centar emocija, dok se u tradicionalnim civilizacijama radi o centru inteligencije i intuicije. GLAVA: opti simbol snage aktivnog principa koji ukljuuje nadmo u upravljanju, nareivanju i prosvetljivanju. Glava je simbol objave duha, u odnosu na telo koje je objava materije. JE: predstavlja simbol prodrljivosti i smatra se pronalazaem vatre, pa je zato u bliskoj vezi sa flamingom koji uvodi svetlost. FLAMINGO: ova ivotinja u principu oznaava simbol due, ali esto se smatra da uvodi svetlost. I je i flamingo se mogu posmatrati kao simboli svetlosti, a za svetlost su psiholozi i psihoanalitiari zapazili da predstavlja uspon praen euforijom i radost bia koje se uzdie i harmonizuje u visinama.

18

GRIFON - mitoloko bie sa telom lava i glavom orla : ako se uporedi simbolika orla sa simbolikom lava moe se rei da grifon povezuje zemaljsku snagu lava sa nebeskom energijom orla i tako se ukljuuje u sveoptu simboliku snaga spasenja. KORNJAA: predstavlja sliku sveta jer joj je oklop okrugao sa gornje strane kao nebeski svod i pljosnat sa donje strane kao zemlja. Izmeu dva dela oklopa kornjaa je posrednik izmeu neba i zemlje, tako da joj je simbolika slina simbolici grifona. SUD: uglavnom simbolizuje pobedu Duha, spas, kraj nevolja, poboljanje, oslobaanje, ispravljanje greke i izvlaenje iz neprilika. Zakljuak Na vie mesta u ovom radu govori se o vie nego oiglednoj slinosti izmeu bajke i sna. To je tako prvenstveno iz razloga to bajke i snovi govore istim jezikom, dakle jezikom simbola, koji je na neki nain samo njima i poznat. Slinost izmeu bajke i snova je posebna oiglena u ovom sluaju, iz prostog razloga to cela bajka ustvari predstavlja san, pa kao takva i nije nerealna i nemogua jer niko od nas ne moe ni da pretpostavi, a kamoli da odredi gde su granice naeg nesvesnog. Na kraju, mi ipak ne moemo da znamo ta je po sredi ovde. Odnosno, da li smo proitali san u formi bajke, ili smo proitali bajku o snu. Oba reenja bi bila potpuno prihvatljiva. Luis Kerol se nije bavio psihologijom, tako da nije mogao da napie bajku kao san koji je posledica nekog psiholokog uzroka koji bi njemu mogao da bude poznat, ali kao to je ve reeno, vrlo dobro je ovladao simbolima i kao da je tano znao kada koji treba da upotrebi. U ovoj bajci je posebno interesantno to to govori o procesu individuacije i to to svaki simbol, kako sam za sebe, tako i u kooperaciji sa drugim simbolima, na neki nain oznaava delove uvoda, razrade i zakljuka samog tog procesa. Na kraju, Alisa je pobedila i
19

ostvarila svoje sopstvo kome svako od nas tei. A ne bi bilo loe da svako od nas iz ove bajke izvue pouku za sebe, da preispita sebe, da se stavi u njenu kou i razmisli ta bi kao dete i kao odrala osoba uradio da je na njenom mestu. Osvajanje samog sebe je teko i mukotrpno putovanje i predstavlja priu za sebe, potpunu avanturu, moda ak i bajku, ali na kraju, kada dobijemo nagradu kojoj teimo, znamo da je vredelo svake kapi krvi, suze i znoja.

20

Literatura: * Nastovi Ivan (2000) Psihologija snova i njihovo tumaenje, Novi Sad, Prometej; koriena poglavlja: Funkcije i znaaj snova, Simboli sna i njihovo tumaenje, Deiji snovi, Snovi u svetlu kolektivno nesvesnog, Snovi i knjievnost * Glii Sunica i Mihajlovi Dragana (2005) Univertitetska biblioteka Svetozar Markovi * Jung Karl Gustav (1977) Dinamika nesvesnog, (Odabrana dela, knjiga prva), Novi sad, Matica srpska; korieno poglavlje: Opta gledita psihologije snova * Betelhajm Bruno (1979) Znaenje bajki, Beograd, Jugoslavija * Trebjeanin arko (2008) Renik Jungovih pojmova i simbola, Beograd, Hesperia-edu * Hol Dejms (1996) Tumaenje snova po Jungu, Beograd , Esotheria * Gerbran Alen i evalije an (2004) Renik simbola, Novi Sad, Stylos Izdavatvo * Mitrovi Duanka i Smederevac Sneana (2009) Linost: metodi i modeli, Beograd, Centar za primenjenu psihologiju * Hajd Megi i Mekginis Majkl (2001) Jung za poetnike, Beograd, Hinaki * Hark Helmut (1998) Leksikon osnovnih jungovskih pojmova, Beograd, Dereta Vilinske prie - simbolika i

znaenje bajki (katalog napisan povodom istoimene izlobe), Beograd,

21

* Jung Karl Gustav (1977) O psihologiji nesvesnog, (Odabrana dela, knjiga druga), Novi sad, Matica srpska: korieno poglavlje: Individuacija * Stajn Marej (2007) Jungova mapa due, Beograd, Laguna * Jeroti Vladeta - predgovor u delu: Jakobi Jolanda (2011) Jungov put individuacije, Beograd, Jasen * Jung Karl Gustav (1987) ovjek i njegovi simboli, Zagreb, Mladost * Jung Karl Gustav (1995) Analiza snova, Beograd KIZ Art press Web literatura: * Emisija Agape na Studiju B: http://www.youtube.com/watch?v=w2EwR6hvi3s Dodatna literatura: * Jung Karl Gustav (2011) San i tumaenje snova, Novi Sad, Psihopolos institut * Jung Karl Gustav (2006) Arhetipovi i razvoj linosti, Beograd, Prosveta * Jung Karl Gustav (1993) Duh bajke, Beograd, Panpublik

22