Full Serbian 2000-01

Realni brojevi z.1.
Podvuci sonate (glasnike) u reima:
REPUBLIKA, KOMEDIJA, VERNIK, POKOLENJE, LOMLJAVA. z.2. Podvuci R u vokalskoj (smoglasnikoj) funkciji u reima u kojima se pojavljuje:
ZAGAIVATI, PROTRATI, RAZMRLJAVITI, PREORAVATI, NAMRTITI, UMRTVLJEN, RASTURITI, RASPRSNUTI, PRIKRPITI, REKONSTRUKCIJA. z.3. Zavriti niz prednjonepanih suglasnika:
, D, , , Lj, Nj, J, , . z.4. Popuni prazna polja:
Zvuni: B, D, G, Z, , D, Bezvuni: P, T, K, S, , , , F, H, C. (nije vaan redosled)
2 z.5. Slivni glasovi (afrikate) su:
Realni brojevi
, , D, , C. z.6. Neki glasovi ne pripadaju sledeim nizovima. Pronai te glasove i podvuci ih. a) J, Lj, , K, Nj, , M, , D, S, , . b) , V, , , N, D, L, C. c) L, R, P, N, J, Lj, Z, Nj, M, V. r.6. a) K, M, S b) V, N, L c) P, Z, z.7. BOLJE JE I NA NAJRAVIJEM KONJU JAHATI NEGO PEICE II. Izdvoj iz ove poslovice: a) zbune prednjonepane suglasnike b) bezvune prednjonepane suglasnike
r.7. a) Lj, J, , Nj. b) , .
Realni brojevi z.8. Podvuci bezvune konsonante (sglasnike) u reima:
MLADOST, PESNIKI, SLIKARSTVO, UTIPCI. z.9. UVAJ TI MENE OD SVOGA, A OD TUEGA U SE JA SAM UVATI. Razvrstaj glasove iz navedene poslovice po sledeim grupama: a) afrikate (sliveni glasovi) b) sonanti c) prednjonepani
r.9. a) , , , () b) V, J, M, N, (V), (J), (M), (V), c) J, , , (J), (). z.10. Podvuci sve zvune glasove u poslovici:
KAKO OVEK DOE NA PROSJAKI TAP, SVAK GA SE KLONI.
4 z.11.
Realni brojevi Dopuni niz sonanata (glasnika):
L, R, N, M, Nj, Lj, J, V. z.12. Podvuci bezvune afrikate (slivene suglasnike) u reima:
POCRNETI, UENJE, DOEKATI, DAINA, USHIENJE. z.13. SAUVAJ ME, BOE, OD PRIJATELJA, A OD NEPRIJATELJA U SE SAM UVATI. Razvrstaj glasove iz ove poslovice po sledeim grupama:
a) usneni - V, M, B, P b) prednjonepani - , J, , Lj, c) sonanti (glasnici) - V, J, M R, Lj, N.
Realni brojevi z.14.
KAD SE SIROMAH MEU BOGATE POMIJEA, VALJA DA I ZA NJEGA TO PRIONE. Razvrstaj glasove iz ove Vukove poslovice po sledeim grupama:
a) usneni (usneno-zubni) - M, B, P, V, b) zubni - D, S, T, Z, c) zadnjonepani - K, H, G, d) jezini (nadzubni) - R, N. z.15. CIGANSKI SE VALJA POGAATI, A GOSPODARSKI PLAATI. Izdvoj iz navedene poslovice sledee glasove:
a) afrikate (slivene) - C, , , b) sonante (glasnike) - N, V, Lj, R, L, c) zubne - C, S, T, D. z.16. Podvuci sve zvune suglasnike u poslovici:
OD PLALjIVA DREBETA MNOGO PUTA DOBAR KONj IZIE.
6 z.17.
Realni brojevi Podvuci sve bezvune glasove u poslovici:
TEKO JE PSA OD NAMAZANA KAIA OTERATI. z.18. KOJA VOKA SAMA PADA, NE VALJA JE MLATITI. Razvrstaj glasove iz poslovice po sledeim grupama:
a) sonanti (glasnici) - J, V, M, N, Lj, L, b) zuvni - S, D, T, c) jezini (nadzubni) - N, L.
Realni brojevi z.19. Koje su glasovne promene izvrene u reima: a) GOZBA b) STVARAOCI c) MILOU r.19.
a) gubljenje suglasnika (uproavanje suglasnikih grupa), jednaenje suglasnika po zvunosti; b) nepostojano A, prelazak L u O; c) jotovanje, jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe). z.20. Napii nazive glasovnih promena u reima: a) OBLANA b) MAU c) PAKOSNA r.20. a) nepostojano A, palatalizacija; b) jotovanje, jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe); c) nepostojano A, gubljenje suglasnika (uproavanje suglasninih grupa).
8 z.21.
Realni brojevi Koje su glasovne promene izvrene u reima a) GVOE b) SLUAOCI c) RAELJAN
r.21. a) jotovanje, jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe); b) nepostojano A, prelazak L u O, c) jednaenje suglasnika po zvunosti, jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe).
Realni brojevi z.22 Koje su tri glasovne promene izvrene u sledeim reima: a) ZADACI b) IAENJE c) IARATI r.22. a) 1. nepostojano A, 2. sibilarizacija, 3. gubljenje suglasnika; b) 1. jednaenje suglasnika po zvunosti, 2. jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe), 3. jotovanje;
c) 1. jednaenje suglasnika po zvunosti, 2. jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe); 3. gubljenje suglasnika (uproavanje suglasnikih grupa).
10 z.23.
Realni brojevi Koje su glasovne promene izvrene u reima a) BEUMAN b) AU c) BOLESNA
r.23.
a) jednaenje suglasnika po zvunosti, jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe), gubljenje suglasnika (uproavanje suglasnikih grupa; b) jotovanje, jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe);
c) nepostojano A, gubljenje suglasnika (uproavanje suglasnikih grupa).
Realni brojevi z.24. Koje su glasovne promene izvrene u sledeim reima: a) PRKOVI b) BRINA c) PAENICI r.24.
11
a) nepostojano A, palatalizacija; b) nepostojano A, palatalizacija; c) jotovanje, sibilarizacija. z.25. Koje su glasovne promene izvrene u reima a) MRSKA b) SVRECI c) PEDESET r.25. a) nepostojano A, jednaenje suglasnika po zvunosti; b) nepostojanoA, sibilarizacija, gubljenje suglasnika (uproavanje sug. grupa); c) jednaenje suglasnika po zvunosti, gubljenje suglasnika (uproavanje suglasninih grupa).
12 z.26.
Realni brojevi Napii nazive svih glasovnih promena izvrenih u reima: a) NAPICI b) BESKRAJNA c) ROACI
r.26. a) nepostojano A, sibilarizacija, gubljenje suglasnika (uproavanje sugl. grupa); b) nepostojano A, jednaenje suglasnika po zvunosti; c) jotovanje, sibilarizacija.
Realni brojevi z.27. U sledeim reima izvrene su glasovne promene. Navedi koje su to glasovne promene u: a) IEZNUTI b) RAITI c) SLATKA r.27.
13
jednaenje suglasnika po zvunosti, jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe); b) jednaenje suglasnika po zvunosti, jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe), gubljenje suglasnika (uproavanje suglsasnikih grupa); c) nepostojano A, jednaenje suglasnika po zvunosti.
a)
14 z.28.
Realni brojevi Napii nazive glasovnih promena u reima: a) BEZAKONJE b) KOPCI c) ZAMILJEN
r.28. a) gubljenje suglasnika (uproavanje suglasnikih grupa), jotovanje; b) nepostojano A, jednaenje suglasnika po zvunosti; c) jotovanje, jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe).
Realni brojevi z.29. Koje su glasovne promene izvrene u reima: a) BOLELJIV b) SMENA c) BESPUE r.29.
15
a) gubljenje suglasnika (uproavanje suglasnikih grupa), jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe); b) palatalizacija, nepostojano A; c) jednaenje suglasnika po zvunosti, jotovanje.
16 z.30.
Realni brojevi Napii nazive glasovnih promena izvrenih u reima: a) GOA b) SPASIOCI c) PODACI
r.30. a) jotovanje, jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe); b) nepostojano A, prelazak L u O; c) nepostojano A, sibilarizacija, gubljenje suglasnika (uproavanje sugl. grupa).
Realni brojevi z.31. Napii nazive svih glasovnih promena izvrenih u reima: a) ASNA b) LIE c) PEENJE r.31.
17
a) nepostojano A, gubljenje suglasnika (uproavanje suglasnikih grupa); b) jotovanje, jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe); c) palatalizacija, jotovanje.
18 z.32.
Realni brojevi Koje su glasovne promene izvrene u reima: a) IZUZECI b) ISHRANJEN c) OBRAI
r.32. a) nepostojano A, sibilarizacija, gubljenje suglasnika (uproavanje sugl. grupa); b) jednaenje suglasnika po zvunosti, jotovanje; c) jednaenje suglasnika po zvunosti, jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe).
19
Napii nazive glasovnih promena izvrenih u reima: a) BESKRAJNO b) BEIVOTAN c) POSNA
r.33. jednaenje suglasnika po zvunosti, nepostojano A; b) jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe), gubljenje suglasnika (uproavanje suglasnikih grupa); c) nepostojano A, gubljenje suglasnika (uproavanje suglasnikih grupa). a)
20 z.34.
Realni brojevi Napii nazive izvrenih glasovnih promena u reima: a) TAOCI b) RAESTITI SE c) KANJEN
r.34. a) nepostojano A, prelazak L u O; b) jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe), gubljene suglasnika (uproavanje suglasnikih grupa); c) jotovanje, jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe).
Realni brojevi z.35. Sledee rei su primeri odstupanja od glasovnih promena. Pored njih napii ime glasovne promene od koje se odstupa: a) b) c) d) e) f) r.35. BOLNICA BRANKI AZBESTNI ODTAMPATI KOLEGI JEDANPUT
21
a) prelazak L u O; b) sibilarizacija; c) gubljenje suglasnika (uproavanje suglasninih grupa); d) jednaenje suglasnika po zvunosti; e) sibilarizacija; f) jednaenje suglasnika po mestu igovora (tvorbe).
22 z.36.
Realni brojevi Podvuci rei u kojima se javlja nepostojano A:
OGANJ, TRAVAR, USNA, MOZAK, APARAT, GREKA, HRAPAV, JUTRO, VITAK, RADAR, STABLO, PESMA, KANDIDAT.
Realni brojevi z.37. Koje su tri glasovne promene izvrene u sledeim reima: a) ISITNJEN b) RAIRITI c) GUBICI r.37.
23
1. jednaenje suglasnika po zvunosti, 2. gubljenje suglasnika (uproavanje sugl grupa), 3. jotovanje; b) 1. jednaenje suglasnika po zvunosti, 2. jednaenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe), 3. gubljenje suglasnika (uproavanje sugl grupa), c) 1. nepostojano A, 2. sibilarizacija, 3. gubljenje suglasnika (uproavanje sugl. grupa).
a)
24 z.38.
Realni brojevi Koje su glasovne promene izvrene u reima: a) BUNA b) DRSKIJI c) PRONALASCI
r.38. a) palatalizacija, nepostojano A; b) jednaenje suglasnika po zvunosti, nepostojano A; c) nepostojano A, sibilarizacija, jednaenje suglasnika po zvunosti. z.39. Podvuci akcentovani samoglasnik (vokal) u reima: PROLAGODITI, BOLESTAN, SARADNJA, NAGRAIVATI, DUHOVIT, RAUNATI, DRHTATI, OCRNITI.
Realni brojevi z.40. Akcentuj sledee rei:
25
VETAR, POTOK, KLUPA, MALINA (biljka), TAMPATI, GLEDATI. z.41. Podvuci akcentovani samoglasnik (vokal) u reima: DALJINA, BRDOVIT, KOMANDANT, RUICA, ZADATAK, PRETVARATI. z.42. Podvuci pravilno akcentovane rei: REITI, KOLENO, ZVEZDA, SVEDOITI, INTELIGENTAN, UDAHNUTI, IZDVOJITI, CRVENA, LJUDI, SREBRO, UMA.
26 z.43.
Realni brojevi Rei: PASO, UHVATITI, VISIBABA, JABUKA, KAMENI, ODBRANA, LOGOROVATI, SALATA razvrstaj na one sa: a) silaznim akcentom b) uzlaznim akcentom a)
r.43. PASO, JABUKA, ODBRANA, LOGOROVATI; b) UHVATITI, VISIBABA, KAMENI, SALATA.
Realni brojevi z.44. Pokai razliku u znaenju akcentujui sledee rei: a) PARA - PARA (isparavanje tenosti) (novac)
27
b) NALAGATI - NALAGATI (napriati mnogo lai) (davati naloge) c) SEDETI - SEDETI (biti u sedeem polo.) (postajati sed) d) DOSADA - DOSADA (oseanje bezvoljnosti (prilog za i praznine) vreme). r.44. a) PARA b) NALAGATI c) SEDETI d) DOSADA PARA NALAGATI SEDETI DOSADA
(DOSADA).
28 z.45. Akcentuj rei u reenici:
Realni brojevi
ZIMI SU NOI VEOMA HLADNE. z.46. U sledeem tekstu podvuci sve rei bez akcenta (nenaglaene rei):
TREBINJICA JE PRESUILA. VIDI SE MESTO NA KOME PONIRE KAD IMA VODE. VIDE SE NAJMANJE NJIVE NA SVETU I LJUDI KOJI IH OBRAUJU. z.47. Podvuci rei sa kratkim akcentom (imenice su date u nominativu jednike): CVETAK, ZVONO, JEZIK, CRKVA, VEALICA, KAZATI, UVATI, TIINA, KLASJE, UPATI, DRUG, DRUINA.
29
Rei: IZLAZAK, IATI, PESMICA, LEPAK, PRAVDATI, IMATI, STENA, OKOLINA razvrtaj na one sa: a) dugim akcentom b) kratkim akcentom (imenice su date u nominativu jednine) a) IATI, LEPAK, PRAVDATI, STENA
r.48. b) IZLAZAK, PESMICA, IMATI, OKOLINA.
30 z.49.
Realni brojevi MILAN, LEKCIJA, OBLAK, LANAC, MAKA, LIE, NAVIKAVATI SE, PEVATI. Razvrstaj date rei (imenice su u nominativu jednine) na one sa: a) uzlaznim akcentom b) silaznim akcentom. a) b) MIRAN, LEKCIJA, LANAC, NAVIKAVATI SE
r.49.
OBLAK, MAKA, LIE, PEVATI. z.50. Podvuci dugi samoglasnik (vokal) u onim reima u kojima se javlja: VAAN, VINJA, ZAPAATI, DUHOVIT, MAST, BARKA, IZLETETI, GLADAN, MILINA, PRETRPETI.
Realni brojevi z.51. Podeli uspravnim crtama na akcenatske celine sleei tekst:
31
KROZ PROZOR / GOSTINSKE / SOBE / VIDELA SE / STARA / KRUKA / KOJA SE / DIZALA / SVEGA / NEKOLIKO / METARA / OD KUE, / A IZA NJE / IRILA SE / BATA / SA CVEEM, / NA KOJU SE / NASTAVLJA / PROSTRANI / VONJAK. z.52. - BA NIKO NI DA NAALI SE S CIJENOM, A EVO NAS I NO U ARIJI STIE! TRE SE OPET STARAC IZ MISLI, A U RIJEIMA MU, OIMA I LICU DRHTAE NETO BOLNO I OAJNO. Sve neakcentovane rei iz ovog odlomka razvrstaj na: a) enklitike - SE, NAS, (SE), MU:
b) proklitike - NI, DA, A, I, U, IZ, (A), (U), (I), (I).
32 z.53. Akcentuj rei u reenici:
Realni brojevi
MAJKA JOVA U RUI RODILA. z.54. Rastavi na slogove sledee rei: MANASTIRSKI, UOBRAZITI, DRHTAVICAM MEDICINSKI, MARLJIVOST. r.54. MA NA STIR SKI,
U O BRA ZI TI, DR HTA VI CA, ME DI CIN SKI, MAR LJI VOST.
Realni brojevi z.55. Kojim vrstama imenskih rei pripadaju sledee rei:
33
a) PETORKA - imenica b) ESTOKA - pridev c) NA - zamenica d) ETVORO - broj e) CRTANJE - imenica f) PLATNENI - pridev g) NIIJE - zamenica h) ETVRTINA - imenica. z.56. NETO, OVUDA, ESTO, MNOGO, NEKAD, ZATO, OVAMO, TAKO, KASNO. Date priloge grupii prema znaenju na one:
a) za mesto - OVUDA, OVAMO b) za vreme - NEKAD, KASNO c) za nain - ESTO, TAKO d) za uzrok - ZATO e) za koliinu - NETO, MNOGO.
34 z.57.
Realni brojevi
Sledee prideve upii u odgovarajue vrste: GLINENI, JUTARNJI, UMILJT, SOFIJIN, NEOBIAN, TAMONJI, STAKLENI, LEVI, PREDRATNI, DEJI, KRILAT, DRVEN. a) opisni - UMILJAT, NEOBIAN, KRILAT b) prisvojni - SOFIJIN, DEIJI c) gradivni - GLINENI, STAKLENI, DRVEN. d) vremenski - JUTARNJI, PREDRATNI e) mesni - TAMONJI, LEVI Odrediti vrste rei u stihovima: BLAGO MENE DO BOGA MILOGA! ETO MENE MOGA SINA MARKA. a) BLAGO - uzvik b) MENE - zamenica c) DO - predlog d) BOGA - imenica e) MILOGA - pridev f) ETO - reca (partikula) g) MOGA - zamenica h) SINA - imenica i) MARKA - imenica. z.58.
35
Za svaku zamenicu napii kojoj vrsti, prema znaenju, pripada: a) MA KAKAV - opta b) TOLIKI - pokazna c) NIKAKVA - odrina d) NJEN - prisvojna e) ONA - lina (i pokazna) f) NEIJI - neodreena. z.60. NAS TROJE DJECE ELJNO SMO SE OKUPLJALI ISPOD VISOKE STARE TRENJE, NAJBLIE NAOJ KUI I ZIVKALI DJEDA: - DJEDE, HAJDE NAM UBERI TREANJA. DJED JE POSLUNO DOLAZIO I UZDIUI GLEDAO UZ DRVO. - OH DJECO, STAR SAM JA ZA PENJANJE. Sve nepromenljive rei iz ovog odlomka razvrstaj na: a) predloge - ISPOD, UZ, ZA b) priloge - ELJNO, POSLUNO c) veznike - I d) uzvike - HAJDE, OH e) rece (partikule) - SE.
36 z.61.
Realni brojevi Odrediti u kom su padeu podvuene rei u ovim narodnim izrekama: KOME VAAR KAPU KUPUJE, ONAJ GOLOGLAV IDE. NE MOGU SE SVE PTICE JEDNIM KAMENOM POBITI.
a) KOME - dativ b) VAAR - nominativ c) KAPU - akuzativ d) ONAJ - nominativ e) SVE PTICE - niminativ f) JEDNIM KAMENOM - instrumental z.62. Od datih glagola naini glagolski prilog sadanji: UPOZNAVATI, TEI, MAHATI, USPAVLJIVATI, DAHTATI, PISATI.
UPOZNAUI, TEKUI, MAUI, USPAVLJAJUI, DAUI (DAHUI), PIUI.
37
Odrediti u kom su padeu podvuene rei u ovim narodnim umotvorinama: KO PO SELU MNOGO IDE, ILI E GA PSI UJESTI ILI E NA RUAK NAGAZITI. KAD KURJAKU TO U GRKLJAN UPADNE, TEKO JE IUPATI.
a) PO SELU - lokativ b) GA - akuzativ c) PSI - nominativ d) NA RUAK - akuzativ e) KURJAKU - dativ f) U GRKLJAN - akuzativ. z.64. Podvuci imenice koje imaju samo mnoinu (pluratija tantum):
PUTNICI, KARLOVCI, LJUDI, MLEKO, KOLA (vozilo), NEDRA, ZNAKOVI, JASLE, BRIGE, MAKAZE, VRATA, LJIVE.
38 z.65.
Realni brojevi Podvuci glagole koji imaju oba glagolska vida:
KLJUCKATI, VASPITATI, DOVLAITI, PREGLEDATI, PREGRADITI, DORUKOVATI, OTII, OBRAZOVATI, VIDETI, NAGODITI, KRSTITI, VEZATI, STRUDIRATI. r.65. Ako se prvi izraz oznai sa A, a drugi sa B, raunanjem se dobija:
39
IZMISLI JEDAN PROSTI SELJANIN KAKO BI PREVARIO NEKOG KAMATNIKA TRGOVCA U VAROI, KOJI MU JE DOSTA KRIVICE URADIO I POE NJEMU. GOSPODARU, MOLIM TE, UZAJMI MI KOTAO RAKIJSKI DA NETO RAKIJE ISPEEM. Imenske rei iz navedenog odlomka razvrstaj na: a) imenice - SELJANIN, KAMATNIKA, TRGOVCA, VAROI, KRIVICE, GOSPODARU, KOTAO, RAKIJE; b) prideve - PROSTI, RAKIJSKI;
c) zamenice - NEKOG, KOJI, MU, NJEMU, TE, MI, NETO; d) brojevi - JEDAN.
40 z.67.
Realni brojevi Kakvi su sledei pridevi po znaenju:
a) PONOSAN - opisni, b) SVILENI - gradivni, c) PEKI - prisvojni, d) SADANJI - vremenski, e) PLASTINI - gradivni, f) TAMONJI - mesni. z.68. Pored glagola svrenog vida napii glagol nesvrenog vida istog korena ili osnove:
a) MAKNUTI (SE) - MICATI (SE) b) LEI - LEGATI c) RODITI - RAATI d) PUSTITI - PUTATI e) KAZATI - KAZIVATI f) SETITI SE - SEATI SE.
41
VUK I LISICA PUTOVALI SU JEDANPUT ZAJEDNO I DOAVI U PLANINU OPAZE NA BUKVI DVA GAVRANA SA PO KOMADOM MESA U KLJUNU. LISICA REE: HAJDEMO NAS DVOJE BLIE BUKVI DA AKO TA PADNE PODELIMO. ONA LEGNE BA ISPOD DVA GAVRANA, A VUK DESET KORAKA PODALJE. VIDEI DA MESO NE PADA, LISICA PRIAPNE VUKU DA IM KAE KAKO JE SRAMOTA TO NI JEDAN NI DRUGI NE ZNAJU PEVATI. U ovom odlomku iz basne Dva gavrana, vuk i lisica podvuci brojeve i grupii ih, po znaenju, na: a) glavne (osnovne) - DVA, DVA, DESET, JEDAN, b) redne - DRUGI, c) zbirne - DVOJE.
42 z.70.
Realni brojevi Napii prvo lice mnoine imperativa od glagola:
a) ISPITI - ISPIJMO b) VIKATI - VIIMO c) VUI - VUIMO d) POVITI - POVIJMO e) ZVATI - ZOVIMO f) PREPRODAVATI - PREPRODAJIMO z.71. Odredi vrste rei: LUTAM, JO, VITAK, SA SREBRNIM LUKOM. LUTAM, glagol, JO prilog, VITAK, pridev, SA predlog, SREBRNIM pridev LUKOM imenica
43
- TU TI JE OTAC! EKAJ DA MU KAKEM! KAKO BEE TEK ZORA, I PUTNICI NEODLUNO STAJAHU NA OBALI, TO I NEHOTICE SVI OBRATIE PANJU OVOJ SCENI. SVET SE RASKLONI U DVA REDA, PUTAJUI NAPRED INVALIDA. Iz navedenog odlomka izdvoj glagolske oblike i odredi im vrstu (naziv).
- prezent, - imperativ (zapovedni nain, KAEM - prezent, BEE - imperfekat (preanje nesvreno vreme), STAJAHU - imperfekat (preanje nesvreno vreme), OBRATIE - aorist (preanje svreno vreme), SE RASKLONI - aorist (prezent), PUTAJUI - glagolski prilog sadanji
r.72.
JE EKA
44 z.73.
Realni brojevi Odredi vrstu svake imenice prema zanaenju:
a) UENICI - zajednika, b) TELAD - zbirna, c) MASTILO - gradivna, d) IZVOR - zajednika, e) NIKOLA - vlastita, f) VUNA - gradivna, g) GOSPODA - zbirna, h) JABUKA - zajednika.
45
MA OVEE, VIEM NA NJEGA, I JA SAM TOG JEDNOGA MUA IMAM, NEMAM VIE! NA POSO JE NASTRADAO. ON MENE ODGOVARA: VANIJA SU MENE MOJA DECA DO TVOJ JEDAN MU. I NE MOGU JA SVAKOG TEK TAKO DA PUTAM KOD UPRAVNIKA. IMA VALDA I NEKA DRUGA POSLA NO S TEBE MARKOVI KONACI DA RASPRAVLJA. JO NAREDI STAARU DA NE OTERA OD KAPIJU. a) Izdvoj neknjievne padene oblike i napii ih pravilno. NA POSAO - NA POSLU, MENE - MENI, MENE - MENI, S TEBE - S TOBOM, MARKOVI KONACI - MARKOVE KONAKE, NE - NAC, OD KAPIJU - OD KAPIJE. b) Izdvoj padeni oblik koji je upotrebljen sa znaenjem drutva.
S TEBE
46 z.75.
Realni brojevi PIS, STOGA, UZ, ZAISTA, MALO, MIMO, IAKO, AK, IZNAD, EH, BAR. Iz datog niza rei izdvoj:
a) priloge - STOGA, MALO, b) predloge - UZ, MIMO, IZNAD, c) veznike - IAKO, d) uzvike - PIS, EH, e) rece (partikule) - ZAISTA, AK BAR. z.76. Za svaku zamenicu napii kojoj vrsti, prema znaenju, pripada:
a) TI lina (i pokazna), b) SVOJ prisvojna, c) OVAJ pokazna, d) TOLIKA pokazna (za koliinu), e) KOJE upitno-odnosna, f) SVAKO opta.
47
MOJ DED JE BIO U MLADOSTI SIROMAAN SELJAK, ALI REEN DA STEKNE, ILI, KAKO MI TO U SREMU KAEMO, DA TEE. I STEKAO JE. U SELJAKIM PORODICAMA KOJE TEKU ZAKONI SU STROGI. DEDA BI ZA SVAKI OBROK OSTAVLJAO U TANJIRU POSLEDNJI ZALOGAJ NEPOJEDEN, DAJUI TAKO NA ZNANJE, NA SVOJ UTLJIVI NAIN, DA JE HALAPLJIVOST GREH. NISAM GA UO DA NETO PRIPOVEDA ILI PREPRIAVA. Razvrstaj zamenice iz ovog odlomka na imenike i pridevske, odredi im vrstu prema znaenju, ako i pade u kome su upotrebljene. a) imenike b) pridevske
48 r.77.
Realni brojevi a) MI - lina, nominativ; GA - lina, akuzativ; NETO - neodreena, akuzativ;
- prisvojna (posesivna), nominativ; TO - pokazna (demontrativna), akuzativ; KOJE - (upisno)-odnosna, nominativ; SVAKI - opta (odreena), akuzativ; SVOJ - prisvojana (posesivna), akuzativ.
b) MOJ
Realni brojevi z.78. Odredi u kom su padeu podvuene rei:
49
PAS JE S KOMADOM MESA U ZUBIMA IAO PORED REKE. U VODI SPAZI SVOJU SENKU. POMISLI DA JE TO DRUGI PAS I UINI MU SE DAJE U NEGA VEI KOMAD MESA. r.78. a) PAS - nominativ, b) S KOMADOM - instrumental, c) U ZUBIMA - lokativ, d) SVOJU SENKU - akuzativ, e) MU - dativ, f) U NJEGA - genitiv, g) VEI KOMAD - nominativ.
50 z.79.
Realni brojevi GORNJI PUTEVI SU ZAMRZLI. PREKO DRVENOG MOSTA S PUNIM KOLIMA PRELAZE SMRKNUTI SELJACI UMOTANI U TOPLE VUNENE ALOVE. NONI VAZDUH POLAKO ZAMENJUJE JUTARNJI SA PRVIM KRTIM SUNEVIM ZRACIMA ZIMSKOG JUTRA. Izdvoj iz ovoga teksta prideve i odredi kakvi su po znaenju.
GORNJI - mesni, DRVENOG - gradivni, PUNIM - opisni, SMRKNUTI - opisni, TOPLE - opisni, VUNENE - gradivni, NONI - vremenski, JUTARNJI - vremenski, KRTIM - opisni, SUNEVIM - prisvojni, ZIMSKOG - prisvojni (vremenski).
r.79.
51
O KAKO PAHNE SNENI BEHAR LJIVA! DA LI E SLIKAR NA SVOM PLATNU ZNATI UZ BOJE I TAJ MIRIS DA UHVATI? Odredi kojoj vrsti pripadaju podvuene rei:
r.80. a) O uzvik, b) KAKO prilog, c) SNENI pridev, d) DA rece (partikula), e) SVOM zamenica, f) ZNATI glagol, g) UZ predlog, h) MIRIS imenica, i) DA veznik.
52 z.81.
Realni brojevi SELJACI, KOJE VIDEE PRI PROLAZU, NA POLJIMA, ORALI SU JAUI. JEDINO IH JO OVCE SEAHU NA NJIHOVE OVCE NA DOMU NASTUPILA JE TADA DUBOKA POTITENOST. Izdvoj iz ovog teksta glagolske oblike i odredi im vrstu (naziv):
- aorist, (preanje svreno vreme), ORALI SU - perfekat (prolo vreme), JAUI - glagolski prilog sadanji, SEAHJU - imperfekat, (preanje nesvreno vreme), NASTUPILA JE - perfekat, (prolo vreme). z.82. U narednom nizu rei podvuci priloge:
r.81.
VIDEE
ENO, PORED, NEKOLIKO, IJI, TAMO, AKO, ONDA, NE, ZATO, JO, OVUDA, IPAK.
53
TO SU DRVENI MOSTOVI NA ULASKU U BOSANSKE VAROICE IJE GREDE POIGRAVAJU I ZVEE PO. KOPITAMA SEOSKIH KONJA KAO DAICE KSILOFONA. I, NAJPOSLE, ONI SASVIM MALI MOSTII U PLANINAMA, ZAPRAVO JEDNO JEDINO OVEE DRVO ILI DVA BRVNA. Imenske rei iz datog odlomka razvrstaj na: a) imenice - MOSTOVI, ULASKU, VAROICE, GREDE, KOPITAMA, KONJA, DAICE, KSILOFONA, MOSTII, PLANINAMA, DRVO,BRVNA; - DVRVENI, BOSANSKE, SEOSKIH, MALI, JEDINO, OVEE;
b) prideve
c) zamenice - IJE, ONI; d) brojeve - JEDNO, DVA.
54 z.84.
Realni brojevi Odredi u kom su padeu podvuene rei: BISTRI POTOCI MAME NAS DA SE ZAUSTAVIMO. GAZILI BISMO PO PLITKOJ VODI, PILI SA KAMENA I LEALI U TRAVI GLEDAJUI U VOZ KAKO ODLAZI. SA OVIM NEOSTVARENIM ELJAMA STIEMO U ZAARANU DOLINU.
r.84. a) BISTRI POTOCI b) NAC d) SA KAMENA e) U TRAVI - nominativ, - akuzativ, - genitiv, - lokativ,
c) PO PLITKOJ VODI - lokativ,
f) SA OVIM - instrumenta, NEOSTVARENIM ELJAMA g) U ZAARANU - akuzativ. DOLINU
55
Iz sledeeg odlomka izdvoj glagolske oblike i odredi im naziv: POP I AK HODALI KROZ JEDNU VELIKU PLANINU, PA IH ONE UHVATI NO. VIDEI ONI DA VE NE MOGU TAJ DAN PRISPJETI KUDA SU BILI NAUMILI, STANU GLEDATI TAMO-AMO KROZ PEINU E BI PRENOILI. HODILI UHVATI VIDEI
- (krnji) perfekat, - aorist (prezent), - glagoslki prilog sadanji, (NE) MOGU - prezent, PRISPJETI - infinitiv, SU BILI NAUMILI - pluskvamperfekat, (davnoprolo vreme), STANU - prezent, GLEDATI - infinitiv, BI PRENOILI - potencijal (mogui nain).
r.85.
56 z.86.
Realni brojevi Odredi u kom su padeu podvuene rei u odlomku: DAMA S KUETOM I ZEMBILOM TURI MU NEKAKVE KAPLJICE POD NOS. ON SE PRVO OBRISA OD VODE KOJOM GU GA POLIVALI, PA ONDA ZAGRLI SINA.
r.86. a) S KUETOM - instrumental, b) MU - dativ, c) POD NOS akuzativ, d) ON - nominativ, e) OD VODE - genitiv, f) KOJOM - instrumental, g) SINA - akuzativ.
Realni brojevi z.87. Odredi glagole prema predmetu radnje (glagolskom rodu): a) POTRATI b) LETETI c) UMITI SE
57
- NEPRELAZNI, - NEPRELAZNI, - POVRATNI, (pravi povratni),
d) SPRIJATELJITI SE - POVRATNI, (uzajamno povratni), e) DATI - PRELAZNI, f) PISATI - PRELAZNI.
58 z.88.
Realni brojevi Odrediti kojoj vrsti pripadaju podvuene rei: KOD MOSTOVA IH JE DELIO U DVA TABORA I LINO IH VODIO JEDNE PROTIV DRUGIH.
r.88. a) KOD predlog, b) IH zamenica, c) JE glagol, d) DVA broj, e) TABORA imenica, f) I veznik, g) LINO prilog, h) PROTIV predlog.
Realni brojevi z.89. Prema trajanju radnje (glagolskom vidu) sledei glagoli su: a) ZGRABITI b) LOMITI c) NOSITI d) SLETETI e) GONITI f) POKLONITI - SVRENI, (perfektivni), - NESVRENI (imperfektivni), - NESVRENI, (imperfektivni), - SVRENI, (perfektivni), - NESVRENI, (imperfektivni), - SVRENI, (perfektivni).
59
60 z.90.
Realni brojevi RASKOVNIK, NEKAKVA TRAVA, OD KOJE SE SVAKA BRAVA OTVORI SAMA OD SEBE. OVU TRAVU ELE OSOBITO ONI KOJI TRAE U ZEMLJI NOVACA, JER SU ONI TAKO ZATVORENI DA SE BEZ NJE NE MOGU OTVORITI. Iz Vukovog objanjenja uz re raskovnik u Srpskom rjeniku izdvoj sve nepromenljive rei i razvrstaj ih na: a) b) c) d) predloge priloge veznike rece (partikule) OD, U, BEZ; OSOBITO, TAKO; JER, DA; SE, NE.
(rei koje se ponavljaju navesti samo jednom)
61
SA LEVE STRANE, JEDAN UZ DRUGI, NALAZILA SU SE DVA KRATKA KREVETA, A IZNAD NJIH IKONA SVETOG NIKOLE, RAD NEKOG PRIMITIVNOG SLIKARA. Imenske rei iz navedenog odlomka razvrstaj na: a) imenice - STRANE, KREVETA, IKONA, NIKOLE, RAD, SLIKARA; - LEVE, KRATKA, SVETOG, PRIMITIVNOG;
b) prideve
c) zamenice - NJIH, NEKOG; d) brojeve - JEDAN, DRUGI, DVA.
62 z.92.
Realni brojevi Odredi vrste rei u reenici: TE MISLI SU EVO SADA PREDA MNOM.
r.92. a) TE zamenica, b) MISLI imenica, c) SU glagol, d) EVO reca (partikula), e) SADA prilog, f) PREDA predlog, g) MNOM zamenica. z.93. Odrediti glagole prema predmetu radnje (glagolskom rodu):
a) KRPITI - PRELAZNI, b) ZANETI SE - POVRATNI, c) SVITATI - NEPRELAZNI, d) OTRITI - PRELAZNI, e) DRHTATI - NEPRELAZNI, f) POVUI SE - POVRATNI
63
Povratne glagole: DOTERATI SE, MRZNUTI SE, MERKATI SE, IZVEDRITI SE, PREZIRATI SE, TRESTI SE, MINKATI SE, DOGOVORITI SE, VESELITI SE razvrstaj na: a) prave povratne - DOTERATI SE, MINKATI SE;
b) neprave povratne - MRZNUTI SE, IZVEDRITI SE, TRESTI SE, VESELITI SE; c) uzajamno povratne - MERKATI SE, PREZIRATI SE, DOGOVORITI SE z.95. Napii komparative prideva:
a) TESAN TENJI, b) DOBAR BOLJI, c) VRU VRUI, d) MEK MEKI, e) DALEK DALJI, f) EST EI.
64 z.96.
Realni brojevi PEVAI, TO SU IH BILI ISTERALI NA ELO PUKA, UMUKOE. ZA LOVAKIM PSIMA OFICIRA, KOJI SU JAHALI PRED PUKOM, DIMEI IZ LULA, BILO JE POTRALO MNOTVO SELJAKIH PASA, KOJI SU POSLE, IZGUBIVI TRAG ZA POVRATAK, LUTALI BESCILJNO. Iz navedenog odlomka izdvoj glagolske oblike i odredi im vrstu (naziv): SU BILI ISTERALI UMAKOE SU JAHALI DIMEI - pluskvamperfekat, - aorist, - perfekat, - glagolski prilog sadanji, - glagolski prilog proli,
BILO JE POTVALO - pluskvamperfekat, IZGUBIVI
SU LUTALI - perfekat.
Realni brojevi z.97. Napii komparative prideva: a) b) c) d) e) f) VISOK STROG LJUBAK ALOSTAN PLITAK GRDAN VII, STROI, LJUPKIJI, ALOSNIJI, PLII, GRI.
65
z.98. Podvuci brojne imenice u narednom nizu: ETVORO, PETAK, TREI, STOTINA, DVOJKA, PETICA, ESTI, TROJKA, JEDNI.
66 z.99.
Realni brojevi RAZVEDRAVATI SE, SMEJATI SE, RAZDANJIVATI SE, BRISATI, ZBUNITI SE, CRTATI, DRHTATI, VENUTI, SEVATI, NOSITI. Navedene glagole razvrstaj na one koji oznaavaju: a) radnju b) stanje - BRISATI, CRTATI, NOSITI; - SMEJATI SE, ZBUNITI SE, DRHTATI, VENUTI;
- RAZVEDRAVATI SE, RAZDANJIVATI SE, SEVATI.
c) zbivanje
Realni brojevi z.100. Navedene glagole napii u traenim oblicima: Glagoli: VUI, PITI, r.100. Imperfekat: Aorist: Futur 2: Potencijal: 3. lice mnoine 2. lice mnoine
67
- VUCIJAHU, (VUAHU), PIJASTE. - VUKOE, PISTE. - BUDU VUKLI, BUDETE PILI.
- BI VUKLI (VUKLI BI), BISTE PILI (PILI BISTE).
68
Realni brojevi
z.101. Napii nazive glagolskih oblika: a) SKLANJAJUI - GLAGOLSKI PRILOG SADANJI, - GLAGOLSKI PRIDEV TRPNI, - POTENCIJAL, (mogui nain), - INFINITIV, - AORIST (preanje svreno vreme),
b) DAROVAN c) BISMO PISALI d) ISPEI e) LEGOSMO
f) BUDEMO NALI - FUTUR II (predbud. vreme), g) PISAE h) BEJASMO - FUTUR I,
- IMPERFEKAT (preanje nesvreno vreme).
Realni brojevi z.102. Podvuci line glagolske oblike:
69
KOPAJUI, IDE, ELEO JE, SAKRIVENA, PLANIRAE, TRAITI, ZATVORI, BILI SU NALI, PROITAVI, ISEKLI BI, ZAKAINJAE, PADAO, SE BUDU PRIPREMILI.
70
Realni brojevi
z.103. Navedene glagole napii u traenim zahtevima: Glagoli: PRESKAKATI, 3. lice mnoine LJUBITI SE, 2. lice jednine r.103. Futur 2: BUDU PRESKAKALI, BUDE SE LJUBIO (LA, LO); PRESKAKAHU, LJUBLJAE SE; BI PRESKAKALI, (PRESKAKALI BI), BI SE LJUBIO,. (LJUBIO BI SE);
Imperfekat
Potencijal
E PRESKAKATI, (PRESKAKAE), E SE LJUBITI, (LJUBIE SE).
Futur I:
Realni brojevi
71
z.104. Podvuci imenice koje u osnovnom znaenju imaju samo jedninu (singularija tantum): DEDA, JUGOSLAVIJA, PESAK, SLOVO, VAZDUH, UZDISAJ, SRBIJA, BRZINA, MIR, FLAA, ROMANTIZAM. z.105. Glagol NOSITI napii u obliku: a) glagolskog priloga sadanjeg - NOSEI,
b) drugog lica mnoine - NOSILI BISTE potencijala (BISTE NOSILI) c) treeg lica mnoine - NOAHU, imperfekta d) drugog lica jednine - NOSI, imperativa e) treeg lica mnoine - BILI SU pluskvamperfekta (BEJAHU, BEHU ) NOSILI.
72
Realni brojevi
z.106. BIO SAM VESEO SVE DOTLE, ALI KAD ME DJED PREDAO UITELJICI I BRZO KRENUO IZ RAZREDA, MENE ODJEDNOM SPOPADNE TEKA TUGA. UINI MI SE TADA DA GA NIKAD NEU VIDJETI I SUZE MI SE NAGLO NARESIE U OIMA: E, BAJA, DRI SE JUNAKI, SAD SI TI AK. Izdvoj sve priloge i odredi kakvi su po znaenju: r.106. DOTLE ZA VREME, BRZO ZA NAIN, ODJEDNOM ZA NAIN, TADA ZA VREME, NIKAD ZA VREME, NAGLO ZA NAIN, JUNAKI ZA NAIN, SAD ZA VREME.
Realni brojevi z.107. Kako glasi infinitivna, a kako prezentska osnova glagola DII, PLESTI, KANUTI, GRISTI? r.107. Infinitivna Prezentska
73
DII DIG DIGNE PLESTI PLET PLETE KANUTI KANU KANE GRISTI GRIZ GRIZE
74
Realni brojevi NEKAKAV VO HTEO DA PIJE VODE, TE POTO NAE POD NEKOM STREHOM NETO MALO NA DNU NEKAKVA LONCA, ON UVUE GLAVU U LONAC DA SE NAPIJE.
z.108. Odredi u kom su padeu podvuene rei:
r.108. a) NEKAKA VO b) VODE c) POD NEKOM STREHOM d) NA DNU - nominativ, - genitiv, - instrumental, - lokativ,
e) NEKAKVA LONCA - genitiv, f) ON g) GLAVU - nominativ, - akuzativ,
h) U LONAC - akuzativ.
Realni brojevi z.109. Kojim vrstama pripadaju sledee rei: a) b) c) d) e) f) LEPOTA IZ JER ETO JESENAS KAKAV imenica, predlog, veznik, reca (partikula), prilog, zamenica.
75
z.110. Kakve su po znaenju sledee zamenice: a) b) c) d) e) f) g) ON SVOJ ONAJ KOJI NIKOJI ONAKAV NEKO lina, prisvojna (za svako lice) pokazna, upitno-odnosna, odrina, pokazna, neodreena.
76
Realni brojevi
z.111. Prideve podvuci jednom crtom, a priloge sa dve u reenicama: U IROKOM PROSTRANOM DVORITU LOKALNE KOLE SKUPILO SE JAKO MNOGO DELE, A ONDA SE IZNENADA KRENULO PREMA AUTOBUSIMA. NEPOZNATI OVEK JE VRLO GRUBO POSTUPAO SA LJUPKIM KUENCETOM I BEZRAZLONO GA MUIO. r.111. Pridevi: IROKOM, PROSTRANOM, LOKALNE, NEPOZNATI, LJUPKIM. Prilozi: JAKO, MNOGO, ONDA, IZNENADA, VRLO, GRUGO, BEZRAZLONO.
Realni brojevi
77
z.112. KATKAD MEAVA UTOLI, VJETROVI SE SMIRE, STIAJU. NITA SE NE UJE, NITA SE NE OSJEA DO NJIHOVO KRATKO, IZNEMOGLO DISANJE, I ONO LAGANO, DRHTAVO IZUMIRANJE VJETROVO TO TREPTI I KLIZI PO SNIJENOJ BJELINI OKO NJIH. Prepii iz ovog odlomka (navodei ih u obliku infinitiva): a) nesvrene glagole - OS(J)EATI SE, TREPT(J)ETI, KLIZITI; b) svrene glagole - UTOLITI, SMIRITI SE, STIATI SE;
c) dvovidski glagol - UTI SE.
78
Realni brojevi
z.113. NEKI SELJAK PRODA TRGOVCU KRAVU KOJA JE DAVALA DESET LITARA MLEKA DNEVNO. POSLE NEKOG VREMENA VIDI TRGOVAC SELJAKA I KAE MU DA NJEGOVA KRAVA NE DAJE VIE ONOLIKO MLEKA. Iz ovog teksta izdvoj sve zamenice i odredi im znaenje i pade. r.113. Zamenica NEKI KOJA NEKOG MU NJEGOVA Znaenje neodreena (upitno) odnosna neodreena lina prisvojna Pade nominativ nominativ genitiv dativ nominativ
Realni brojevi z.114. NEKI OVEK IMAO JEDNOG PAPAGAJA, KOJEGA JE NAUIO DA IZGOVARA SAMO REI: RAZUME SE. JEDNOGA DANA ODNESE TAJ OVEK SVOGA PAPAGAJA U GRAD DA GA PRODA. KO HOE DA KUPI MOGA PAPAGAJA ZA HILJADU DINARA? VIKAO JE ON NA TRGU.
79
Iz ovoga teksta izdvoj zamenice i odredi im znaenje. r.114. NEKI KOJEGA TAJ SVOGA GA KO MNOGA ON neodreena, (upitno) odnosna, pokazna, prisvojna, lina, upitna, prisvojna, lina.
80
Realni brojevi
z.115. Na odgovarajuem mestu u tabeli stavi + za sledee glagole ZASVETLETI, SNAI SE, CRTATI. r.115. ZASVETLETI - svreni-poetno, neprelazni; SNAI SE CRTATI - svreni-trenutno, povratni;
- nesvreni-trajni, prelazni. z.116. Glagol VUI napii u obliku: a) drugog lica jednine - VUCIJAE, imperfekta (VUAE), b) provog lica mnoine - VUCIMO, imperativa c) glagolskog prideva - VUEN (A, O), trpnog d) treeg lica jednine - VUE, prezenta e) treeg lica mnoine - VUKOE, aorista f) glagolskog priloga - VUKUI. sadanjeg
Realni brojevi
81
z.117. IMAO OTAC SEDAM SINOVA, SEDAM SVAALICA. SVAAJUI SE, ZANEMARIE SAV KUNI POSAO I SVE IM POE NAOPAKO. BILO JE SEBINIH I RAVIH SUSEDA KOJI SE RADOVAHU NJIHOVOM SVAANJU. ZABRINUVI SE, NJIHOV OTAC JEDNOM OKUPI SINOVE OKO SEBE. Iz ovog odlomka izdvoj glagolske oblike i napii im naziv. r.117. IMAO SVAAJUI SE ZANEMARIE POE BILO JE SE RADOVAHU - (krnji) perfekat, - glagolski prilog sadanji, - aorist, - aorist (i prezent), - perfekat, - imperfekat,
ZABRINUVI SE - glagolski prilog proli, OKUPI - aorist (i prezent).
82
Realni brojevi
z.118. Glagol BRIJATI napii u obliku: a) drugog lica jednine - BRIJAE, imperfekta b) provog lica mnoine - BRIJMO, imperativa c) glagolskog prideva - BRIJAN (A, O), trpnog d) glagolskog priloga sadanjeg - BRIJUI,
e) drugog lica mnoine - BUTETE , futura 2. BRIJALI le, la, f) treeg lica mnoine - BI BRIJALI, potencijala (BRIJALI BI), g) drugog lica jednine - E BRIJATI futura 1. (BRIJAE).
Realni brojevi
83
z.119. Na odgovarajuem mestu u tabeli stavi + za sledee glagole: r.119. PREKRAJATI LEATI DOVUI SE - nesvreni uestali, prelazni; - nesvreni trajni, neprelazni;
- svreni zavrno, povratni.
84
Realni brojevi
z.120. Navedene glagole napii u traenim oblicima: Glagoli: ISEI 1. lice mnoine OPLESTI 2. lice jednine r.120. Aorist: - ISEKOSMO, OPLETE; Pluskvamperfekat: - BILI SMO (BESMO, BEJASMO) ISEKLI, BIO SI (BEE BEJAE) OPLEO; Imperativ: - ISECIMO, OPLETI; Prezent: - ISEEMO,
OPLETE.
Realni brojevi z.121. Glagol JESTI napii u obliku: a) glagolskog prideva trpnog b) treeg leca mnoine imperfekta c) glagolkog priloga sadanjeg d) treeg lica mnoine aorista e) drugog lica jednine imperativa
85
- JEDEN (A,O), - JEAHU, (JEDAHU), - JEDUI, - JEDOE, - JEDI,
f) treegl lica jednine m.p. - BIO JE JEO, pluskvamperfekta (ON JE BIO JEO, (ON) BEJAE (BEE) JEO.
86
Realni brojevi
z.122 Koje znaenje povezuje sledee nizove imenica: a) KOMADINA, RUETINA, KUERINA, KNJIURINA, CEVINA. b) VESELJAK, SRENIK, BRBLJIVAC, BRKAJLIJA, DUGONJA. c) BRALE, SEJA, POSPANKO, STRIKAN, MEDA. d) RIAN, ARONJA, SIVAC, BELKA, KREKETUA. e) POJAALO, UPALJA, BUILICA, CEDILJKA, DRLJAA. r.122. a) augmentativ (uveanica) b) nisilac osobine, c) hipokoristik (re od mila), d) ivotinja, e) predmet, (stvar, sredstvo, sprava).
Realni brojevi z.123. Podvuci prefikse u sledeim reima: PROHLADNO, OKOVATI, NAJESTI SE, ULETETI, NEZNANJE, OSREDNJI, UVESTI.
87
z.124. U sledeim reima podvuci sufikse: BRKAJLIJA, POLAZITE, PILENCE, UDAVAA, KAMIAK, PRATILJA, TORBETINA.
88
Realni brojevi
z.125. Rei iz sledeeg niza razvrstaj u sinonimske parove (rei istog ili slinog znaenja): HRABRITI, IVOPISNO,, UDOVITE, VAAN, BORBENOST, ALOSTAN, ZAO, RADAN, NAKAZA, SRANOST, TUAN, SOKOLITI, SLIKOVITO, MARLJIV, OPAK, ZNAAJAN. r.125. HRABRITI SOKOLITI IVOPISNO SLIKOVITO UDOVITE NAKAZA VAAN ZNAAJAN BORBENOST SRANOST ALOSTAN TUAN ZAO OPAK RADAN MARLJIV z.126. Podvuci koren (korenski deo) rei u sledeim primerima: TRAVARICA, BUKOVAA, CIGLANA, NITARIJA, PEKARA, OVETINA, DEVOJURA, JAGNJECE.
Realni brojevi z.127. Podvuci sklioene rei: UKNJIITI, KNJIAR, KNJINI, KNJIGOVEZAC, PROKNJIITI, KNJIEVNIK, KNJIGOVOA, KNJIEVNOST, KNJIGONOA, KNJIGOLJUBAC, KNJIICA.
89
z.128. U sledeim reima podvuci sufikse: BREULJAK, GOVORANCIJA, KAZALJKA, DETECE, KNJIARA, GOLUPI, AFRIKANAC, BUKTINJA.
90
Realni brojevi
z.129. Podvuci dijalektizme (neknjievne rei) usledeem odlomku: ONI ME, DABOME, OPAZIE, POEE DA SE DERU: STOJDI SI POLA! VRI SE OVAM! AL MALO DOCKAN. TRIM JA TO BOLJE MOGU, NA NJINU VIKU SE NE OSVREM. ALAL VI VERA AKO ME STIGNETE. SVUD NAOKOLO NEKE KUE, AL KOJA JE ONA DI TREBA DA UTRIM. MORE, MISLIM SE ULAZI U PRVU KOJA NAIE. PA SE TAM SNALAZI I RASPEKLJAVAJ. z.130. Napii antonime sledeih rei: a) OTVORITI - ZATVORITI, b) IROK - UZAK, c) UTATI - GOVORITI, d) DAVNO - SKORO (NEDAVNO), e) MLADOST - STAROST, f) PROLOST - SADANJOST, g) BLIZU - DALEKO, h) SITAN - KRUPAN.
Realni brojevi
91
z.131. Napii imenicu sa znaenjem enske osobe, stanovnice naseljenog mesta, kraja, drave ili kontinetna: a) AUSTRALIJA - Australijanka, b) MALTA - Malteanka, c) GROCKA - Groanka, d) NOVA VARO - Novovaroanka, e) JERMENIJA - Jermenka, f) ROMANIJA - Romanijka. z.132. Podvuci zastarele rei u narednom odlomku: KAD BIH GOD BIO U CRKVI, SAKRIO BIH SE U OLTAR, DOEPAO BIH SE VLAKOG KAZANIJA ILITI POUENIJA, PAK BIH ITAO DO SAVRENJA CRKOVNOGA PRAVILA, A TOLKOVANIJE MOGA MAGISTRA MI JE POMOGLO.
92
Realni brojevi
z.133. Podvuci koren rei u sledeim primerima: SESTRI, NOIVATI, VEERATI, VEKOVNI, CVETII, SRBIJA, BRDSKI. z.134. Od sledeih imenica izvedi glagole: GUK GRGOLJ KLOKOT UM GUKATI GRGOLJITI (GRGOLJATI), KLOKOTATI, UMETI (UMITI);
Koju jeziko-stilsku pojavu (stilsku figuru) ilustrujeu ove imenice i glagoli?. ONOMATOPEJU
Realni brojevi
93
z.135. RIAN, IGRALITE, BAKRA, PRVAK, IZNUTRICA, HLADNOA, CARINIK, MNOINA, KOSIDBA, DESETAR, NAPREDAK, DUGONJA, ODMETNIK, GLASINA, PETINA. Imenice iz datog niza razvrstaj na one koje su nastale od: a) imenica - BAKRA, CARINIK, GLASINA; b) glagola - IGRALITE, KOSIDBA, ODMETNIK; c) prideva - RIAN, HLADNOA, DUGONJA; d) brojeva - PRVAK, DESETAR, PETINA; e) priloga - IZNUTRICA, MNOINA, NAPREDAK.
94
Realni brojevi
z.136. Izvedi prideve od sledeih rei: a) b) c) d) e) f) BLISKI ISTOK AZIJA RUICA KRIVA PALANKA TRI ATLANTIK bliskoistoni, azijski, Ruiin, krivopalanaki, triki, atlantski.
z.137. Pomou prefiksa PO- obrazuj nazive krajeva uz reke: a) b) c) d) e) f) MORAVA SAVA TISA DRINA DUNAV LIM Pomoravlje, Posavina (Posavlje), Potisje, Podrinje, Podunavlje, Polimlje.
Realni brojevi z.138. NOI, NOSINA, DEURLIJA, SUNACE, RUERDA, BABUSKERA, RIBICA, SEKA, DEVOJURA, KUETINA, ORAI. Izdvoj iz datog niza: a) deminutive i hipokoristike b) aigmentative i pejorative. r.138. a) NOI, SUNACE, RIBICA, SEKA, ORAI;
95
b) NOSINA, DEURLIJA, RUERDA, BABUSKERA, DEVOJURA, KUETINA.
96
Realni brojevi
z.139. Objasni znaenje sledeih ustaljenih izraza (fraza): a) PALA MU ZAVESA SA OIJU, b) TRNOVIT JE PUT DO ZVEZDA, c) DRATI KONCE U SVOJIM RUKAMA, d) DOEKATI SE NA NOGE, e) ITAVU KUU NA GLAVU DII f) OBRATI ZELEN BOSTAN. r.139. a) postalo mu je jasno ono to je dotad bilo nejasno, b) s mukom, s naporom i stvaralakim radom dolazi se do priznanja i do slave, c) drati, uzeti vlast, upravu nad im; ne putati vlast, upravu (nad im), d) veto se izvui iz tekog poloaja, e) uzbuniti, uznemiriti sve ukuane, f) loe s provesti, ravo proi, nastradati.
Realni brojevi z.140. Ispii imena stanovnika sledeih gradova:
97
a) ID - ianin, b) ADA - Adaanin, c) PERAST - Peratanin, d) IRIG - Irianin, e) KIKINDA - Kikinanin, f) KRUEVAC - Kruevljanin. z.141. BAKA, TRAVULJINA, ZVONCE, PLANININA, ABETINA, LISTAK, TRAVICA, PRUTINA. Izdvoj iz datog niza: a) deminutive i hipokoristike b) augmentative i pejorative. r.141. a) BAKA, ZVONCE, LISTAK, TRAVICA, b) TRAVULJINA, PLANININA, AVETINA, PRUTINA.
98
Realni brojevi
z.142. PUTARINA, PUTEVI, PUTOKAZ, PUTOPISNI, PUT, PUTNI, PUTI, UPUTITI, PUTOVATI, USPUTNI. Rei razvrstaj na: a) proste (neizvedene) - PUTEVI, PUT, b) izvedene - PUTARINA; PUTNI, PUTI, PUTOVATI; - PUTOKAZ, PUTOPISI, UPUTITI, USPUTNI.
c) sloene
z.143. U navedenom nizu podvuci sloenice: SKUPITI, CVETATI, BOLOVATI, OZIDATI, UPASTI, MASTITI, OBNOVITI, VIKNUTI, ISPITATI, ZAMISLITI, NOIVATI.
Realni brojevi
99
z.144. KLJOCATI, LUDOVATI, KASNITI, ROJITI SE, ISELJAVATI, JAATI, VAGATI, SKAKATI, BUNUTI, PONOVITI, KAPNUTI, KUCATI, NOITI, KISELITI, IZNENADITI, ISKOPAVATI. Glagole iz navedenog niza razvrstaj na one koji su nastali od: a) glagola - ISELJAVATI, SKAKATI, ISKOPAVATI; b) imenica - ROJITI SE, VAGATI, KAPNUTI, NOITI; c) prideva - LUDOVATI, JAATI, KISELITI; d) priloga - KASNITI, PONOVITI, IZNENADITI; - KLJOCATI, BUNUTI, KUCATI. e) uzvika
100
Realni brojevi
z.145. Podvuci izvedenice u sledeem nizu: ISPISATI, PROTIVITI SE, ZVECNUTI, OLAKO, NEIJI, MAJINSKI, GLUVONEM, IMENOVATI, SAKRITI, RUMENKAST, PELARSTVO, OMALEN, JUERANJI. z.146. Podvuci prefikse u reima: RAZVRSTATI, ISHRANITI, OBLETETI, USTREPTETI, PRISTUPITI, OTPISATI, SLETETI. z.147. Napii imenicu sa znaenjem muke osobe, stanovnika grada: a) VRBAS - Vrbaanin, b) PANEVO - Panevac, c) DANILOVGRAD - Danilovgraanin, d) AKOVICA - akovianin, e) VIEGRAD - Viegraanin, f) AMAC - amanin
Realni brojevi
101
z.148. Uspravnim crtama podeli sloene reenice na proste. Obelei ih brojevima i odredi vrstu naporednih odnosa meu nezavisnim predikatskim reenicama. (1) TREBA MU MLEKA NABAVITI, / (2) JAJA OBARITI / (3) ILI PAK TOPLO JELO PRIPREMITI, / (4) A POSAO NE EKA. / (5) STEGNEM SRCE / (6) I OSTAVIM GA DOMAICI NA UVANJE. / (7) ITAV DAN S NJOM BUDE, / (8) SAMO PRESPAVA SA MNOM. (1-2) sastavni, (2-3) rastavni, (3-4) suprotni, (5-6) sastavni, (7-8) iskljuni.
102
Realni brojevi
z.149. Podvuci sve atribute (i atributske skupove) u sledeim reenicama: a) PO RAPAVOJ KORI PITOMOG BAGREMA IGRALA SE BLAGA MESEEVA SVETLOST. b) DAH POKOENE TRAVE IVEE JO OVU NO, JER DUA TRAVA JE VLANA, A TA VLAGA JE MOKRA I ZELENA. z.150. Uspravnim crtama podeli sloenu reenicu na proste (proirene) i obelei ih brojevima: (1) BIO JE STIGAO DO GRANICE ZEMLJITA / (2) O KOME SE PRIALO PO SELIMA I ZEMUNICAMA NJEGOVIM, / (3) I SVET, / (4) KOJI SE NASTAVLJAO POSLE, / (3) BIO JE NEPOZNATI, NEIZVESNI SVET, / (5) IZ KOJEG JE ZNAO / (6) DA E SE VRATITI SA GOMILOM MRTVIH.
Realni brojevi
103
z.151. Odredislubu (funkciju) podvuenih reeninih lanova: RADE, MOJ `DJED, ZA OVU PRILIKU SE LIJEPO OBUKAO, STAVIO NA GLAVU NOVU UBARU I UZEO ME ZA RUKU. r.151. - subjekat, - apozicija, - priloka (glagolska) odredba (za nain), d) SE OBUKAO - predikat, e) NA GLAVU - priloka (glagolska) odredba (za mesto), f) UBARU - (pravi, blii) objekat, g) ME - (pravi, blii) objekat, h) ZA RUKU - (nepravi, dalji) objekat. a) RADE b) MOJ DJED c) LIJEPO
104
Realni brojevi
z.152. Koju slubu (funkciju ) imaju rei u reenici: NA PRAGU TIJANA, MAJKA NAA, ODMERI ZABRINUTO NAJMLAEG SINA U POCEPANOJ ODEI r.152. a) NA PRAGU b) TIJANA - priloka (glagolska), odredba za mesto; - subjekat;
c) MAJKA NAA - apozicija; d) ODMERI e) ZABRINUTO f) NAJMLAEG SINA - predikat; - priloka (glagolska), odredba (za nain); - objekat;
g) U POCEPANOJ - atribut. ODEI
Realni brojevi
105
z.153. U sledeim reenicama podvuci subjekat (subjekatsku sintagmu) i odredi mu vrstu: a) RUAK SE POSTAVI, A MEEDOVI SE NAKLOI TE POJEDE SVE, I JO DA JE BILO. gramatiki subjekat b) STARCU SE GRDNO SMUI I LJUTO GA ZABOLI. logiki subjekat c) NE BEJAE VIE NA LIVADI PORED SELA UZNEMIRENE STOKE I PREPLAENIH SELJANA. logiki subjekat d) PUTEM PORED REKE KRETAHU SE DUGE KOLONE NATOVARENIH KONJA I KOLA. gramatiki subjekat
106
Realni brojevi
z.154. U narednim sloenim reenicama podvuci zavisne reenice, obelei ih brojevima i odredi im vrstu prema znaenju: a) ALI NE ZABORAVITE DA NIKO OD VAS NE BI SJEDIO TU GDJE SJEDI DA JA NISAM TRESNUO SVOJOM KESOM. b) SMATRALI SU ISTO TAKO VRLO RAVIM DA OVEK GAZDAKORNIJEVA UGLEDA, I KOJI SE DOTADA PONAAO KAKO DOLIKUJE, IDE SADA ULICAMA KAO PRAVI CIGANIN. r.154. a) 1. DA NIKO OD VAS NE BI SJEDIO TU - izrina; 2. GDJE SJEDI - mesna; 3. DA JA NISAM TRESNUO SVOJOM KESOM - uslovna; b) 1. DA OVEK GAZDA-KORNIJEVA UGLEDA IDE SADA ULICAMA KAO PRAVI CIGANIN - izrina; 2. KOJI SE DOTADA PONAAO - odnosna;
Realni brojevi 3. KAKO DOLIKUJE -
107
nainska (pogodbena). z.155. VOJNIK SE ZAHVALJIVAE NEPRESTANO SA: HVALA, BRAO!, HVALA, BRAO!, ALI MU GLAS POSTAJAE SVE VIE I VIE ZAGULJIV. TE DVE REI POEE DOBIJATI ODSUTAN RITAM, KAO U SLEPCA NA VAARU, I ON KAO DA SAD PRVI PUT OSETI DA JE BOGALJ I PROSJAK. I NAJZAD PROSUE SE TIHE, KRUPNE SUZE, KAO MAJSKA KIA. Iz navedenog odlomka izdvoj: - POSTAJAE ZAGULJIV, JE BOGALJ I PROSJAK; b) proste glagolske - SE ZAHVALJIVAE, predikate OSETI, PROSUE SE; c) sloen glagolski - POEE DOBIJATI. predikat a) imenske predikate
108
Realni brojevi
z.156. Odredi vrstu nezavisnih reenica prema komunikativnoj funkciji: 1. 2. 3. 4. r.156. 1. upitna, 2. zapovedna, 3. eljna, 4. uzvina. ZAR MENI BLAGO TOLIKO SVE? DONESI MI TO ODMAH! IV MI BIO, SINKO! KAKVIM MI BOGATSTVOM RASPOLAEMO!
Realni brojevi
109
z.157. Uspravnim crtama podeli sloene reenice na proste. Obelei ih brojevima i odredi vrstu naporedenih odnosa meu nezavisnim predikatskim reenicama. (1) BIO JE SAV POMODRIO U LICU, / (2) I DRHTAO JE. / (3) SIMHA JE BRZO SKOILA S RAKIJSKOM BOCOM, / (4) ALI VE JE RIOKOSI JAKOV BIO TRESNUO PESNICOM O STO. / (5) BIO JE I OTVORIO VRATA / (6) ILI ZAKORAIO, / (7) ALI TADA SE ODJEDNOM OKRENUO / (8) I POEO PRIBRANO, TIHO. / (1-2) sastavni, (3-4) suprotni, (5-6) rastavni, (6-7) suprotni, (7-8) sastavni.
110
Realni brojevi
z.158. Podvuci glagolske oblike i odredi s kojim su znaenjem upotrebljeni u datim reenicama: a) BIO JEDAN LOVAC, PA KAD JEDNOM OTIDE U LOV U PLANINU, IZIE PREDA NJ OVAN SA ZLATNOM VUNOM. pripovedako (istorijsko, narativno) znaenje. b) MAJO, DOLA RAZREDNA I DONELA SVESKE SA KONTROLNIM ZADACIMA! pravo (osnovno) znaenje. c) OBAN POE KROZ UMU I TAMO UJAE I RAZUMEVAE SVE TO GOVORE TICE I TRAVE. pripovedako (istorijsko, narativno) znaenje d) SA OVIM E MESECOM ZAVRITI PRVO POLUGODITE, PA EMO SE MESEC DANA ODMARATI. pravo (onovno) znaenje.
Realni brojevi
111
z.159. Odredi pade i funkciju (slubu) sledeih podvuenih primera: a) MORA SE PRIZNATI DA JE NOVOPRIDOLIM ACIMA BILO VRLO PRIJATNO MEU NAMA. Pade: - DATIV, Funkcija: - (logiki) subjekat; b) KOLA U NAEM SUSEDSTVU BILA JE UVEK PUNA DECE. Pade: - LOKATIV, Funkcija: - atribut; c) I TADA SE NAGLO ZAGLEDAH U SUNCE I BISTRO NEBO. Pade: - AKUZATIV, Funkcija: - (nepravi, dalji) objekat; d) IZNENADIH SE KAD ZA STOLOVIMA ZATEKOH GOMILU LJUDI. Pade: - INSTRUMENTAL, Funkcija: - priloka (glagolska) odredba (za mesto/mesta)
112
Realni brojevi
z.160. Podvuci sve zavisne lanove imenikih sintagmi u odlomku: U DALJINI, SA PLANINSKIH OVRAKA, RAZLIJEGALO SE PO UZNEMIRENOJ ZIMSKOJ NOI STUDENO VIJANJE GLADNIH VUKOVA, MIJEAJUI SE SA URLIKOM I LOMLJAVOM POBJENJELIH VJETROVA, KOJI POTRESAJU ZEMLJOM, NOSEI GRDNE SMETOVE.
Realni brojevi
113
z.161. MOGLO SE VIDETI KAKO OD TLA ODSKAU U NEKU JEDINSTVENU FATAMORGANU. OI, U KOJIMA SE BEE SKUPILA POSLEDNJA SVETLOST, UARENO SU IM SVETLUCALE, JEDINO JE PEVA MORAO-ONAJ KOJI JE BOLJE OD SVIH ZNAO DA JE SVE TO IPAK GOVOR, SAVLADANO OSEANJE I TANOST MATE-RAZUMETI OVU PROMENU. I SAM JOJ JE NIO SLIAN. Iz navedenog odlomka izdvoj: a) imenske predikate b) proste glagolske predikate c) sloene glagolske predikate. r.161. a) JE GOVOR, SAVLADANO OSEANJE I TANOST MATE, JE BIO SLIAN; b) ODSKAU, SE BEE SKUPILA, SU SVETLUCALE, JE ZNAO; c) MOGLO SE VIDETI, JE MORAO RAZUMETI.
114
Realni brojevi
z.162. Podvuci zavisne reenice, obelei ih brojevima i odredi im vrstu prema znaenju: a) KAD OBAN TO VIDI, STANE DA GLEDA TA E ZMIJA RADITI, JER SE OKO NJE SA SVIJU STRANA BILO ZAARILO b) AKO IH UZME, SUTRA E SE PRIATI PO GRADU KAKO MU JE JAKOV BACIO DUKATE, KAO TO SE PSU BACI KOMAD DEBELA MESA. r.162. a) 1. KAD OBAN TO VIDI - vremenska, 2. TA E ZMIJA RADITI zavisnoupitna (izrina), 3. JER SE OKO NJE SA SVIJU STRANA BILO ZAARILO uzrona; b) 1. AKO IZ UZME - uslovna, 2. KAKO MU JE JAKOV BACIO DUKATE - izrina, 3. KAO TO SE PSU BACI KOMAD DEBELA MESA - nainska (pogodbena).
Realni brojevi
115
z.163. Odredi pade i slubu (funkciju) sledeih podvuenih rei: 1. DECA SU JELA KOLAA I TORTI DO MILE VOLJE. Pade: GENITIV, Sluba: (blii, pravi) objekat; 2. MESECIMA SMO ALILI ZA DIVNOM OSNOVNOM KOLOM. Pade: INSTRUMENTAL, Sluba: (napravi, dalji) objekat; 3. PRED SVIMA SAM POHVALJEN ZA MARLJIV RAD. Pade: AKUZATIV, Sluba: glagolska (priloka) odredba (za uzrok).
116
Realni brojevi
z.164. SMEH IZ UGLA UTIA, PORAZI I MLADIE IZ OLTARA PA SE IZGUBI U JECANJU MOKROM I VRELOM. Odredi koju slubu (funkciju) vre i u kom su padeu sledee rei: a) SMEH Pade: Sluba: b) MLADIE Pade: Sluba NOMINATIV, (gramatiki) subjekat; AKUZATIV, (pravi, blii) objekat;
c) IZ OLTARA (u odnosu na mladie) Pade: - GENITIV, Sluba - atribur; d) U JECANJU Pade: - LOKATIV, Sluba - priloka (glagolska) odredba (za nain).
Realni brojevi
117
z.165. Uspravnim crtama podeli sloene reenice na proste. odredi vrstu naporednih odnosa meu nezavisnim predikatskim reenicama: 1. ILI GRMI / IL` SE ZEMLJA TRESE, / ILI BIJE MORE U BREGOVE? / - rastavni odnos; 2. OJ, LIJEPA ROSANDO, DJEVOJKO, JA U NJETI, / A TI SNOPLJE VEI, / JA GU GRLIT`, / A TI MENE LJUBI! / - suprotni odnos; 3. VOLIM S DRAGIM PO GORI ODITI, / GLOG ZOBATI, / S LISTA VODU PITI, / STUDEN KAMEN POD GLAVU METATI; / - sastavni odnos 4. SVE JUNAKE NA BROJ NABROJALA, / DO TRI NJENA DOBRA NE NABROJI; / - iskljuni odnos; 5. GODINA JE DOBRA, BILA, / AMBARI E PUNI BITI. / - zakljuni odnos.
118
Realni brojevi
z.166. Odredi kakve su podvuene reenice (zaokruivanjem slova ispred tanog odgovora): 1. A TA VAM JE SIN? KAZANDIJA! a) lina, b) bezlina, c) eliptina. 2. SVET SE RASKLONI U DVA REDA, PUTAJUI NAPRED INVALIDA. a) lina, b) bezlina, c) pasivna. 3. NAJEE SE RAZMILJALO O SKOROM ODLASKU NA PUT. a) lina, b) bezlina, c) pasivna 4. U TEME ZIDA ZABIJENO JE STOTINE GVOZDENIH STUBOVA. a) bezlina, b) specijalna, c) pasivna 5. VE DUGO NEMA AUTOBUSA. I? a) lina, b) specijalna, c) bezlina.
Realni brojevi
119
z.167. Podvuci sve atribute (i atributske skupove) u sledeem tekstu: SA DESNE STRANE PROELJA, U PRODUETKU KROVA, NA KUU SE NASLANJALA KOSA NASTRENICA, KOJA JE BILA, U STVARI, KROV JEDNOG USKOG OTVORENOG HODNIKA. z.168. Podvuci predikate u obliku pasiva u sledeem odlomku: DRVENARIJA PROZORA BILA JE PREMAZANA MRKOM BOJOM, DOK JE ITAV SPOLJNI ZID KUE BIO OKREEN, DAKLE BEO, IZUZEV SOKLA, ISTURENOG DONJEG DELA ZIDA PRI ZEMLJI, KOJI JE TAKOE BIO OBOJEN MRKOM BOJOM. bila je premazana, je bio okreen, je bio obojen.
120
Realni brojevi (1) O PRAZNICIMA PUTUJEMO (2) SA PRIJATELJIMA (3) NA MORE (4) RADI ODMORA. r.169. Pade 1. LOKATIV Znaenje vremensko, (znaenjevremena);
z.169. Podvuenim reima odredi pade i znaenje:
2. INSTRUMENTAL socijativno (znaenje drutva); 3. AKUZATIV mesno, (znaenje mesta, pravca, cilja)
4. GENITIV namera (cilj). z.170. U sledeem tekstu podvuci imenike sintagme: NEMARNO JE PROLETAO VLAAN, KRUPAN SNEG. GUSTA MAGLA SE SPUTALA SVE NE GUEI TESAN VIDIK POD VELIKOM PLANINOM. U GRANAMA STARE TRENJE GAKALA JE KRUPNA VRANA, KAO DA NAPOMINJE DA JE SVE PUSTO.
Realni brojevi
121
z.171. Podvuci oblike genitiva i odredi s kojim su znaenjem upotrebljeni u sledeim reenicama: a) IAKO SU GLASNO GOVORILI, UM VETRA IH JE NADJAAVAO. - prisvojno (posesivno) znaenje, (ablativno); b) NEOBINI ZVUKOVI SU DOLAZILI IZ OBLINJE KUE NA BREGU. - ablativno znaenje; c) NA TRPEZI JE OSTALO I MESA, I HLEBA, I PIA, JER JE DONETO PREVIE. - deono (partitivno) znaenje; d) BILA JE TO GRAEVINA FINIH LINIJA I UMETNIKI ODABRANIH DETALJA. - opisno (kvalitativno) znaenje.
122
Realni brojevi
z.172. Odredi pade i njegovo znaenje u podvuenim reenicama: 1. SVAKE GODINE SMO MAJCI NA ROENDAN DONOSILI KNJIGU. Pade: DATIV, Znaenje: namena; 2. MOJ BRAT JE TADA BIO VESELOG I NASMEJANOG LICA. Pade: GENITIV, Znaenje: kvalitativno (opisno); 3. JASNA SE ETALA S DRUGARICOM PO KOLSKOM DVORITU. Pade: INSTRUMENTAL, Znaeje: drutvo (socijativno).
Realni brojevi
123
z.173. Odredi slubu (funkciju) podvuenih reeninih lanova: IZ UIONICE NA DRUGOM SPRATU DOLAZILI SU OVAMO PREJAKI GLASOVI UENIKA. r.173. IZ UIONICE - priloka (glagolska) odredba (mesta / pravaca); atribut;
NA DRUGOM SPRATU (u odnosu na Iz uionice) OVAMO PREJAKI GLASOVI
- priloka (glagolska) odredba (mesta/pravca) - atribut; - subjekat;
UENIKA - atribut.
124
Realni brojevi
z.174. Podvuci subjekte (subjekatske skupove) u sledeem odlomku: NA OKRAJKU ISTINE DESILA SE NEOEKIVANA STVAR. IZ SVOG PREKINUTOG POKRETA PALA JE ASKA, A VUK JE KAO ZELENA SENKA KLISNUO U UMU. OBANI SU STRALI I NA RAVNOM MESTU NALI ONESVEENU ASKU. NIKAKVE POVREDE NIJE BILO NA NJOJ, ALI JE LEALA U UMSKOJ TRAVI KAO MRTVA. IZA VUKA JE OSTAO KRVAV TRAG. z.175. U navedenim sintagmama podvuci glavnu re. IROKA ULICA, PARE HLEBA, JAKO LEPO, VEOMA SIROMAAN, EIR OD ZMIJSKE KOE, VRLO OPASNO.
Realni brojevi
125
z.176. Odredi vrstu podvuenih zamisnih reenica (po znaenju): a) KAD BI LOVILI, ONI BI UTALI, MRGODNI U SVOJOJ STROGOSTI, JER RIBE SVE UJU. vremenska - uzrona; b) I MADA ITAVI SOKACI BEHU PUSTI, ONI SU, PO MRAKU, NASLUTILI ONO TO SU TRAILI. dopusna - odnosna. (vaan je redosled u odgovoru)
126
Realni brojevi
z.177. Uspravnim crtama podeli sloene reenice na proste. Obelei ih brojevima i odredi vrstu naporednih odnosa meu nezavisnim predikatskim reenicama. (1) JA SE NISAM UPLAIO NJEGOVE PRETNJE / (2) VE SAM PRUIO RUKU / (3) ALI, NA MOJE VELIKO ZAPREPAENJE, ON JEDNIM ZAMAHOM SMAE POJAS SA SELJAKOVIH LAKATA, / (4) EPA GA ZA VRAT, / (5) NATUE MU KAPU NA OI, / (6) OTVORI VRATA / (7) I IZGURA GA NAPOLJE / . (1-2) suprotni, (2-3) suprotni, (3-4-5-6-7) sastavni.
Realni brojevi
127
z.178. Odredi kakvo je slaganje predikata sa subjektom prirodnog mukog roda (po obliku ili znaenju) u sledeim reenicama: a) IZNENADA SE SKITNICA POJAVIO NA NAIM VRATIMA. - po znaenju; b) TA PRIALICA SE PONOVO JAVILA. - po obliku; c) MUTERIJA JE ZAHTEVALA RAUN. - po obliku; d) PIJANICA JE I DALJE VIKAO. - po znaenju; e) TRVDICA JE BILA UPORNA. - po obliku.
128
Realni brojevi
z.179. Odredi koju slubu (funkciju)vre i u kom su padeu sledee rei: NJEMU SE TOG TRENUTKA SMUILO I ON SE NALJUTIO NA ROAKA. ODLUIO JE DA MU SVE ODMAH TU, NA ULICI SRUI. r.179. a) NJEMU Pade: Sluba: DATIV, (logiki) subjekat;
b) TOG TRENUTKA Pade: - GENITIV, Sluba: - priloka (glagolska) odredba za vreme; c) ON Pade: Sluba: NOMINATIV, subjekat;
d) NA ROAKA Pade: - AKUZATIV, Sluba: - (nepravi dalji) objekat; e) MU Pade: Sluba: DATIV, (nepravi dalji) objekat;
Realni brojevi f) SVE Pade: Sluba: AKUZATIV, (pravi blii) objekat;
129
LOKATIV, priloka (glagolska) odredba za mesto. z.180. Odredi slubu (funkciju) podvuenih reeninih lanova: DRAGO BIJEE LUJI KAD VIDJE KAKO SU U JABLANA TRBUSI ZABREKLI. r.180. a) DRAGO BIJEE - predikat, b) LUJI - (logiki) subjekat, c) VIDJE - predikat, d) U JABLANA - atribut, e) TRBUSI - subjekat, f) SU ZABREKLI - predikat.
g) NA ULICI Pade: Sluba: -
130
Realni brojevi
z.181. Podvuci zavisne reenice i odredi im vrstu po znaenju: 1. BILA JE TOLIKA MAGLA DA SE NITA NIJE VIDELO. - posledina; 2. KAKO BI NA VREME STIGAO U KOLU, KRENUO JE DOSTA RANIJE. - namerna; 3. BILO MI JE JAKO TOPLO PREMDA SAM BIO LAKO OBUEN. - dopusna; 4. DA JE BILO MALO VIE SREE, JA BIH DANAS IMALA DIPLOMU. - uslovna; 5. KAD SE TAKO PONAATE, NEU VAM NITA REI. - uzrona.
Realni brojevi
131
z.182. Podvuci zavisne reenice, obelei ih brojevima i odredi im vrstu prema znaenju: ELEM, PRIA TAKO ONAJ TREI VESELI DED KAKO JE MLADIEM DOAO JEDNOGA DANA U MARKOVE DVORE, PA, DOK IH JE RAZGLEDAO, UPITA GLAVNU SLUGU BI LI MOGAO VIDETI I KRALJEVIA MARKA I ORUJE. SABLJE I BUZDOHANA POKAZATI TI NE MOGU, JER SU U NJEGA. r.182. 1. KAKO JE MLADIEM DOAO JEDNOGA DANA U MARKOVE DVORE - izrina; 2. DOK IH JE RAZGLEDAO - vremenska; 3. BI LI MOGAO VIDETI I KRALJEVIA MARKA I ORUJE - zavisnoupitna (izrina); 4. JER SU U NJEGA - uzrona.
132
Realni brojevi
z.183. Subjekte podvuci jednom, a predikate sa dve crte u odlomku: JABLAN POJEDE. KRENUE KNEEVOJ KUI. VRANE PROLIJEU IZ OKOLNIH UMARAKA I PADAJU NA KUKURUZE. STRAILA NA OGRADAMA LEPRAJU SE. STOKA SE IZGONI NA PAU.
Realni brojevi
133
z.184. U narednim primerima podvuci reenine lanove ili laneve sintagmi koji su u naporednom odnosu, odredi tip naporednog odnosa kao i funkciju koju ti naporedni lanovi vre: a) SUNCE JE VE POELO ZA BRDA DA ZAPADA, A ON JE JO OPKOLJAVAO TRAVOKOSNE MAKVE I GUSTE JELAKE. - sastavni odnos, - (pravi, blii) objekat; b) PRAINA, ZNOJ I SITNE CRNE MUICE BEHU MU SE ZALEPILE NA NOZDRVE. - sastavni odnos, - subjekat; c) KAO I MAGLE TO SU LEBDELE NISKO, RASKIDAE SE, U NJIHOVIM MISLIMA, I SLIKE NJIHOVIH ENA I DECE. - sastavni odnos, - atribut.
134
Realni brojevi
z.185. Podvuci sve atribute (i atributske skupove) u sledeem odlomku: I PJESMA RADA I RASPLAMTJELE MLADOSTI, PJESMA USKIPTJELE, NEOBUZDANE PLANINSKE SNAGE UZ OTRI FIJUK KOSA I SRPOVA RAZLIJEGALA SE SILNO, PROTEGNUTO, U VRELOM DRHTANJU BIJELIH OBLIH GRLA, ISPOD POMODRELIH GORSKIH VISOVA. z.186. Predikatske (proste, proirene) reenice u sledeoj sloenoj ragranii uspravnom crtom. Podvuci oblike glagolskog priloga prolog. IZUVI CIPELE I SKINUVI KAPUT, PREOH MIRNO DO FOTELJE / I SEDOH NE PROGOVORIVI NJEDNE REI.
Realni brojevi
135
z.187. Proste (predikatske) reenice razgranii uspravim crtama, a zatim podvuci nezavisne (predikatske) reenice. PRELAZI TI, / GLEDA / GDE E DA STUPI, / PRVO OPROBA KAMEN / DA LI JE ON DOSTA STA STALAN, / PA ONDA, ZANIHAV SE, I UZDIGNUVI GLAVU, LAKO, KAO SRNA SKOI NA NAU STRANU.
136
Realni brojevi
z.188. Podvuci zavisne reenice, obelei ih brojevima i odredi im vrstu prema znaenju: a) Poneki otpuhne duboko kad se uspne na brdo. Mnogo se urimo da bismo sigli na cilj. Popeli smo se na najviu taku odakle vidimo ljiku dolinu u velikoj dubini. b) Duge puke, okovane bakrom i srebrom, to ih je puk nosio kao batine, razdirale su kou, na desnom ramenu. Fieci se otembesie o ije ljudske, tako da je puk hodio sav raskreen, kao da su mu vornate panjeve privezali za tur. r.188. a) 1) KAD SE USPNE NA BRDO vremenska; 2) DA BISMO STIGLI NA CILJ namerna; 3) ODAKLE VIDIMO LJIKU DOVINU U VELIKOJ DUBINI odnosna;
Realni brojevi
137
b) 1) TO IH JE PUK NOSIO KAO BATINE odnosna; 2) TAKO DA JE PUK HODIO SAV RASKREEN Posledina 3) KAO DA SU MU VORNATE PANJEVE PRIVEZALI ZA TUR nainska (poredbena). z.189. U sledeim reenicama podvuci reenine lanove ili lanove sintagmi koji su u naporednom odnosu, odredi tip naporednog odnosam jkao i funkciju naporednih lanova. a) ONDA DVA SLEDEA DANA PEVA VISOKIM FALSETOM NEKAKO TUNE NEMAKE I EKE PESME SVOGA ZAVIAJA. sastavni odnos , atribut; b) GOSTI NISU NA BRZU RUKU NEGO SASVIM POLAKO ISPUNILI SVE STOLOVE.
138
Realni brojevi suprotni odnos, priloka (glagolska) odredba (za nain), c) BILI SU VE ODLUILI DA USKORO POSETE ATINU ILI RIM, KAD IM SE TO DOGODI. rastavni odnos, (pravi, blii) objekat.
z.190. Odredi pade i slubu (funkciju) podvuenih rei: a) TOG SU JUTRA MNOGI PUTNICI SVOJOM NEPANJOM SEBE DOVELI U NEZGODNU SITUACIJU. Pade, Instrumental, Sluva:priloka (glagolska) odredba (uzroka); b) I PROE STARIM PRIJATELJIMA CEO DAN U RADOSTI I VESELJU Pade: lokativ, Sluba- priloka (glagolska) odredba (naina); c) NAPOKON SE SVI PRIHVATIE KNJIGE I OLAKAE POSAO SVIMA. Pade: genitiv, Sluba (nepravi, dalji) objekat.
Realni brojevi
139
z.191. Podvuci predikat u sledeim reenicama i odredi mu vrstu: 1) UENICI SU SE POELI U POSLEPODNEVNIM ASOVIMA SKUPLJATI U DVORITU KOLE. (sloen) glagolski predikat; 2) GRUPA DEAKA JE UZ VELIKU VRISKU SKAKALA U VODU SA OGROMNOG KAMENA. (prost) glagolski predikat, 3) NJEGOVO JE PONAANJE U TOM TRENUTKU BILO VRLO RUNO. imenski predikat.
140
Realni brojevi
z.192. Odredi pade i njegovo znaenje u podvuenim reima: 1) UZNEMIRENE PTICE SU SKAKUTALE PO PREGREJANOM KROVU. Pade; - Lokativ, Znaenje: mesno (mesto); 2) FRIIDER JE BIO PUN RAZNOG VOA I POVRA. Pade: Genitiv, Znaenje: deono (partitivno), 3) AVION SE NEOBINO BRZO PRIBLIAVAO OSVETLJENOM GRADU. Pade: dativ, pravac (cilj).
Realni brojevi z.193. Podvuci subjekat (subjekatski skup) u sledeim reenicama:
141
1) U BEOGRADU SE MEU OMLADINOM TENIS SVE VIE IGRA. 2) CELU NAU PORODICU OBRADOVAO JE NJEGOV DOLAZAK PRED NOVU GODINU 3) U KOLI NIJE DOZVOLJENO PUITI, A TO JE I RAZUMLJIVO,.
142
Realni brojevi
z.194. OD TADA DRUGOVIMA NE POSTAVLJAM NIKAKV PITANJA I SAMO IM POELIM PUNO USPEHA NA KONTROLNOM ZADATKU. PRIAM SA NJIMA O NEKIM DRUGIM STVARIMA, SVE DOK NE VIDIM NASTAVNICU U HODNIKU. Izdvoj objekte (i objekatske skupove) i razvrstaj ih na: a) prave (blie) objekte: b) neprave (dalje) objekte: r.194. a) NIKAKVA PITANJA, PUNO USPEHA, NASTAVNICU. b) DRUGOVIMA, IM, SA NJIMA, O NEKIM DRUGIM STVARIMA.
Realni brojevi
143
z.195. U narednim primerima podvuci reenine lanove ili lanove sintagmi koji su u naporednom odnosu, odredi tip naporednog odnosa, kao i funkciju koju ti naporedni lanovi vre: a) UTIV, ODMEREN I ELEGANTAN GOSPODIN ODVEO JE SVETENIKA I ENU U UPRAVNIKU LOU. b) NAI PRIJATELJI NISU UZELI HOTELSKU SOBU, NEGO PRENOITE KOD PRIVATNIKA. c) NADAM SE DA EMO SE VIDETI U NEDELJU ILI SREDU. r.195. a) UTIV, ODMEREN I ELEGANTANsastavni odnos atribut; SVETENIKA I ENU- sastavni odnos (pravi, bliie) objekat. b) HOTELSKU SOBU, NEGO PRENOITE KOD PRIVATNIKA suprotni odnos (pravi, blii) objekat.
144
Realni brojevi
c) U NEDELJU ILI SREDU rastavni odnos priloka (glagolska) odredba (za vreme). z.196. U SENCI TVOJE KOSE MOJU STREPNJU RAZGONE BLISKA SUNCA TVOJIH OIJU. Za podvuene rei odredi pade i funkciju (slubu). r.196. a) U SENCI- lokativ-priloka (glagolska) odredba (za mesto); b) MOJU STREPNJU- akuzativ- (prvi, blii) objekat; c) BLISKA SUNCA- nominativ,(gramatiki) subjekat; d) TVOJIH OIJU- genitiv atribut. (u odnosu na bliska sunca)
Realni brojevi
145
z.197. Podvuci zavisne lanove imenikih sintagmi u sledeem tekstu: A PUTNICI, UMORNI PEACI KOJI, ZA ARKE OMORINE, JEDVA DOEKAJU DA SE U NJENOME HLADU ISPRUE, DA SE ZANESU AROBNOM MUZIKOM PLAVETNILA I TOPAZOM NENIH JABUKA KOJE PROVIRUJU I NJIUI SE ZDRAVIM IH SNOM USPAVLJUJU.
146
Realni brojevi
z.198. Ispravi greke (bez skraivanja) u pisanju velikog slova: sveti apostol pavle, kolubarska bitka, acetisal, hriani, ujedinjene nacije, mletaka republika, realizam. r.198. sveti apostol Pavle; Kolubarska bitka; Ujedinjene nacije; Mletaka republika. z.199. U sledeoj reenici nedostaju interpunkcijski znaci. Stavi ih! VI ETE REE PROFESOR USKORO POSTATI SREDNJOKOLCI A TO JE DECO MOJA VA I MOJ CILJ. r.199. VI ETE, REE PROFESOR, USKORO POSTATI SREDNJOKOLCI, A TO JE, DECO MOJA, VA I MOJ CILJ.
Realni brojevi z.200. Ispravi greke u pisanju velikog slova: crnogorsko primorje, vladika danilo, presveta devica, istono rimsko carstvo, kumova slama, avion boing, leonardo da vini, velika gospojina.
147
r.200. Crnogorsko primorje, vladika Danilo, Presveta devica, Istono rimsko (Istonorimsko) carstvo, Kumova slama, Leonardo da Vini, Velika gospojina. z.201. Pisanim slovima napii pravilno reenicu: PRE NEGO TO E DOI U BEOGRAD A TO JE BILO PRE DVE GODINE U OSNOVNU KOLU JOVAN JOVANOVI ZMAJ MARIJA MOJA NAJ BOLJA DRUGARICA JE IVELA U BAKOJ U BAKOM PETROVOM SELU. r.201. Pre nego to e doi u Beograd, a to je bilo pre dve godine, u Osnovnu kolu Jovan Jovanovi Zmaj, Marija, moja najbolja drugarica, ivela je u Bakoj, u Bakom Petrovom Selu.
148
Realni brojevi
z.202. Podvuci pravilno napisane rei: SLUGI, SLUZI, VLADIKI, VLADICI, CRNKI, CRNCI, MINKI, MINCI, EPOHI, EPOSI, MAKI, MACI. z.203. Napii sledee rei ijekavskim izgovorom: CVETI - CVIJETI, PRIPOVEDA - PRIPOVJEDA, SMEAN - SMIJEAN, DREMATI - DRIJEMATI, RAZUMEO - RAZUMIO, POBESNEO - POBJESNIO, GREH - GRIJEH, POBEEN - POBIJEEN.
Realni brojevi
149
z.204. Pisanim slovima napii pravilno reenicu: KAD JE NAPOKON DOBIO PETICU A TO SMO SVI U KUI VE DVA TRI MESECA I OEKIVALI MALI MILAN NAE KUNO MEZIME JE OTIAO DO BAKA MARE KOJA IVI NA BEANISKOJ KOSI I POHVALIO JOJ SE. r.204. Kad je napokon dobio peticu, a to smo svi u kui ve dva-tri meseca i oekivali, mali Milan, nae kuno mezime, otiao je do baka Mare (baka-Mare), koja ivi na Beaniskoj kosi (,) i pohvalio joj se z.205. Podvuci ispravno napisane oblike: HIGIENA HIGIJENA, HEMIJSKI HEMISKI, MAIJI MAJI, LONGPLEJ LONKPLEJ, MEGDONALDS MEKDONALDS, OTSELITI ODSELITI, ZAPALJENJE ZAPALENJE, STANBENI STAMBENI, STRANPUTICA STRAMPUTICA.
150
Realni brojevi
z.206. Napii pravilno pogreno napisane primere: do vraga, foto-elija, avio jedinica, ugljendioksid, ne izdrljiv, dan-danas, uzdravlje, remek delo, nesaznavi, Radio Beograd, kirJanja. r.206. fotoelija, avio-jedinica, neizdrljiv, u zdravlje, remek-delo, ne saznavi, kir Janja. z.207. Zaokruiti broj ispred reenica koje su ispravno napisane: 1) Ispit se polae 22. VI. 2000. godine. 2) Rezultati se objavljuju 25. VI 2000. godine. 3) U odeljenju je 25 uenika. 4) Uzeo je dvadesetpet hiljada. 5) Stigao je kao 5 na cilj. 6) Vaan mi je 9. 5. ove godine.
Realni brojevi z.208. Napii reima sledee brojeve: 132, 8., 1592, XVI, 89, 124..
151
r.208. STO (STOTINU) TRIDESET (I) DVA; DVA; OSMI; HILJADU PETSTO (PET STOTINA) DEVEDESET (I) DVA; ESNAESTI; OSAMDESET (I) DEVET; STO (STOTINU) DVADESET (I) ETVRTI. z.209. Napii pravilno pogreno napisane rei: HRVATI SE, ALAPLJIV, SNAJA, OHA, HRA, RSKAVICA, RAZLADITI, KOUV, KUVATI, KIHNUTI, FALA. r.209. RVATI SE, HALAPLJIV, RA, HRSKAVICA, RASHLADITI, KOUH, HVALA.
152
Realni brojevi
z.210. Podvuci pravilno napisane rei: PROTESTNI PROTESNI, ISPOEN ISPOTEN, KRALJICIN KRALJIIN, TACI TAKI, HUMORESKI HUMORESCI, DRAKSTOR DRAGSTOR. z.211. U sledeim reenicama nedostaju interpunkcijski znaci. Stavi ih! TI SE PRIJATELJU BRINI O SEBI REE STROGO STARAC. JA TO IA I INIM ODGOVORI MLADI r.211. Ti se, prijatelju, brini o sebi, ree strogo starac. Ja to, ia, i inim, odgovori mladi
Realni brojevi z.212. Napii skraenice za sledee primere:
153
staroslovenski stsl. ; navedeno delo n.d. ; Telegrafska agencija nove Jugoslavije Tanjug ; mnoina mn. ; ovoga meseca o.m. ; Koarkaki savez Jugoslavije KSJ ; vrilac dunosti v.d. . z.213. Napii slede rei ijekavskim izgovorom: PREMESTITI - PREMJESTITI, OCENITI - OCIJENITI, POSLEDICA - POSLJEDICA, ISCEPATI - ISCIJEPATI, GNEZDO - GNIJEZDO, ZVEZDICA - ZVJEZDICA, IVEO - IVIO, KORENI - KORJENI.
154
Realni brojevi
z.214. JA SAM MOJU KARTU DONELA ALI NISI TI TVOJU. OVO JE FILM KOJEG NISI GLEDALA, A OD NIKOGA KARTU NEMOEMO DOBITI. U ovom se tekstu pojavilo nekoliko greaka. Prepii tekst i ispravi greke. r.214. JA SAM SVOJU KARTU DONELA, ALI NISI TI SVOJU. OVO JE FILM KOJI NISI GLEDALA, A NI OD KOGA KARTU NE MOEMO DOBITI. z.215. Podvuci ispravne oblike: VOKI VOCI PIJANISTKINJA PIJANISKINJA MASKI MASCI LJUSKI LJUSCI SLUAOC SLUALAC BANKI BANCI BEZZVUAN BEZVUAN KRIOCE KRILCE
Realni brojevi z.216. Napii skraenice za sledee primere:
155
SVESKA sv. ; ULICA ul. ; TEKUE GODINE t.g. ; INENJER in. ; I TAKO DALJE itd. ; GIMNAZIJA gimn. . z.217. Podvuci pravilno napisane rei: POPUSTLJIV POPUSLJIV, TOPAO TOPAL, PRIPOVETKI PRIPOVETCI PRIPOVECI, POEGI POEZI, MILIJON MILION, KORZIKI KORZICI.
156
Realni brojevi
z.218. U sledeim reenicama stavi znake interpunkcije gde je to potrebno. a) Marija ti se moja drugarice odlino snala i to usred Londona. b) Kad se vratio Jovan mi je rekao da je rad samo ogroman rad uslov za uspeh u belomsvetu. c) Na skupu u Parizu glavnom gradu Francuske govorio je Marko Petrovi a taj ima ta da kae. d) kola je to je sve prijatno iznenadilo organizovala odlian turnir u koarci koji ve ulazi u treu godinu svog postojanja. r.218. a) ()Marija ti se, moja drugarice, odlino snala, i to usred Londona(). (-) Marija ti se, moja drugarice, odlino snala, i to usred Londona. b) Kad se vratio, Jovan mi je rekao da je rad, samo ogroman rad, uslov za uspeh u belomsvetu. c) Na skupu u Parizu, glavnom gradu Francuske, govorio je Marko Petrovi, a taj ima ta da kae.
Realni brojevi
157
d) kola je, to je sve prijatno iznenadilo, organizovala odlian turnir u koarci, koji ve ulazi u treu godinu svog postojanja.
158
Realni brojevi
z.219. Podvuci nazive junoslovenskih jezika: UKRAJINSKI, MAKEDONSKI, SLOVENAKI, EKI, BUGARSKI, SLOVAKI, SRPSKI, POLJSKI. z.220. Napii nazive dela koja su navedeni autori objavili 1847. godine: Petar Petrovi Njego Gorski vijenac, uro Danii Rat za srpski jezi i pravopis, Branko Radievi- Pesme, Vuk Karadi Nivi zavjet (prevod) (prevod Novog zavjeta). z.221. Crnorizac Hrabar napisao je IRILICOM raspravu O PISMENIMA. z.222 Iz sledeeg niza slova zaokrui ona koja je Vuk Karadi uneo u reformisanu irilicu: , R, NJ, B, J, P, , LJ, K, D.
Realni brojevi
159
z.223. Miroslavljevo jevanelje pisano je SRPSKOSLOVENSKIM (SRPSKOM REDAKCIJOM STAROSLOVENSKOG, CRKVENOSLOVENKIM); i nastalo je krajem XII veka. r.223. Ako se prvi izraz oznai sa A, a drugi sa B, raunanjem se dobija: z.224. Najznaajniji pravni dokument pisan irilicom je DUANOV ZAKONIK, (ZAKONIK CARA DUANA) i potie iz XIV veka. r.224. Izraunavanjem vrednosti izraza dobija se: z.225. Vukov saradnik na izradi prvog izdanja Srpskog rjenika (1818. godine) bio je JERNEJ KOPITAR, a na izradi drugog izdanja (1852. godine) bio je URO (URA) DANII.
160
Realni brojevi
r.225. Ako se prvi izraz oznai sa A, a drugi sa B, raunanjem se dobija: z.226. Srpski rjenik (iz 1818. godine) obuhvata oko 26.000 rei. Rei je na LATINSKI i NEMAKI preveo JERNEJ KOPITAR. r.226. Izraunavanjem vrednosti izraza dobija se: z.227. Vukova Mala prostonarodna slavenoserbska pjesnarica je prva TAMPANA ZBIRKA SRPSKIH NARODNIH PESAMA, a Pismenica serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisana prva GRAMATIKA SRPSKOG JEZIKA. U njima je Vuk Karadi obeleio dva glavna pravca svoga rada. To su: 1. PRIKUPLJANJE I OBJAVLJIVANJE NARODNIH UMOTVORINA, 2. REFORMA JEZIKA I PRAVOPISA. r.227. Ako se prvi izraz oznai sa A, a drugi sa B, raunanjem se dobija:
Realni brojevi z.228. Navedi po emu su u Vukovom radu znaajne sledee godine:
161
1813. ODLAZAK U BE (I POZNANSTVO SA JERNEJOM KOPITAROM); 1823 TRI KNJIGE SRPSKIH NARODNIH PJESAMA; 1836. POINJE PISATI GLAS H. OBJAVLJENE NARODNE POSLOVICE; 1850. POSTIGNUT KNJIEVNI DOGOVOR (U BEU) BEKI DOGOVOR. r.228. Izraunavanjem vrednosti izraza dobija se: z.229. Jezik iz druge polovine XVIII veka zvao se SLAVENOSRPSKI (SLAVJANOSERBSKI), a sadravao je elemente RUSKOSLOVENSKOG i (NARODNOG) SRPSKOG jezika. r.229. Ako se prvi izraz oznai sa A, a drugi sa B, raunanjem se dobija:
162
Realni brojevi
z.230. Jovan Raji je na narodnom jeziku napisao Boj zmaja s orlovi , a Dositej Obradovi na jeziku bliskom narodnom ivot i prikljuenija (Dimitrija Obradovia nareenoga u kaluerstvu Dositeja). r.230. Izraunavanjem vrednosti izraza dobija se: z.231. U osnovi srpskog knjievnog jezika su mlai ekavski i (i)jekavski govori, a to su UMADIJSKO-VOJVOANSKI i ISTONOHERCEGOVAKI. r.231. Ako se prvi izraz oznai sa A, a drugi sa B, raunanjem se dobija: z.232. Koje dve grupe narodnih govora u Srbiji nisu ule u osnovicu knjievnog jezika? r.232. PRIZRENSKO-TIMOKI, KOSOVSKO-RESAVSKI.
Realni brojevi z.233. U osnovi srpskog knjievnog jezika je TOKAVSKO nareje i EKAVSKI i IJEKAVSKI izgovor.
163
r.233. Ako se prvi izraz oznai sa A, a drugi sa B, raunanjem se dobija: z.234. Podvuci samo nazive slovenskih jezika: RUSKI, RUMUNSKI, POLJSKI, MAARSKI, SLOVAKI, GRKI, BELORUSKI, ALBANSKI. z.235. Nabroj jezike koji pripadaju: a) zapadnoslovenskim jezicima, b) istonoslovenskim jezicima: r.235. a) POLJSKI, EKI, SLOVAKI, LUIKOSRPSKI (DONJOLUIKOSRPSKI, GORNJOLIKOSRPSKI); b) RUSKI, UKRAJINSKI, BELORUSKI.
164
Realni brojevi
z.236. Navedi dva osnovna razloga zbog kojih ueni Srbi s ogorenjem doekuju Vukov Srpski rjenik iz 1818. godine. r.236. 1. Slova J koje je Vuk uneo iz latinice; 2. Nepristojnih rei koje je Vuk uneo u Rjenik. z.237. Podvuci nazive neslovenskih jezika: RUSKI, RUMUNSKI, TURSKI, POLJSKI, MAARSKI, SLOVAKI, GRKI, ITALIJANSKI, BELORUSKI, SLOVENAKI, ALBANSKI. z.238. U Repblici Srbiji upotrebljavaju se sledei jezici nacionalnih manjina: r.238. ALBANSKI, MAARSKI, SLOVAKI, RUMUNSKI, RUSINSKI, BUGARSKI, TURSKI.
Realni brojevi
165
z.239. Koji su knjievni jezici bili u upotrebi kod Srba do Vukovog uvoenja narodnog jezika u knjievnost? r.239. staroslovenski, srpskoslovenski / srpska redakcija staroslovenskog, ruskoslovenski, slavenosrpski (slavjenoserbski). z.240. Koje godine je postignut Novosadski dogovor i koja su dva dela nastala kao rezultat tog dogovora? r.240. To je bilo 1954. godine. Dela su: 1. Pravopis srpskohrvatskoga knjievnog jezika, 1960. ; 2. Renik srpskohrvatskoga knjievnog jezika, 6 tomova knjiga.
166
Realni brojevi
z.241. Na osnovu odlomka prepoznaj pisca, delo, knjievni rod i vrstu. Kapetan otra napred u mehanu da probudi Blagoja. Svet se raskloni u dva reda, putajui napred invalida: krasnog, jedrog momka, s mukim licem i alostivnim osmejkom oko usana. Sve bee u njega: i snaga, i zdravlje, i lepota; i opet niega ne bee! Sve liae na razlupanu skupocenu porculansku vazu. r.241. a) Pisac: - Laza Lazarevi, b) Delo: - Sve e to narod pozlatiti, c) Knjievni rod: - epika (epska poezija), d) Knjievna vrsta: - pripovetka.
Realni brojevi z.242. Odlike epskih narodnih pesama jesu:
167
a) razvijena fabula; b) realno opisivanje istorijskih dogaaja i linosti; c) razvijanje rodoljubivih oseanja; d) pripovedanje o prolim dogaajima; e) kazivanje u prvom licu. Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.243. Prepoznaj odlike (svojstva) balade: a) b) c) d) sadri lirske, epske i dramske elemente; opeva znaajne istorijske dogaaje; ima ustaljenu pesniku formu; zavrava se tragino.
Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
168
Realni brojevi
z.244. Koji su oblici novinarskog izraavanja? a) b) c) d) e) vest; diskusija; reportaa; intervju; pripovetka.
Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.245. Za pismeni sastav data je tema Jutro pored reke. Najpogodniji oblik za obadu ove teme jeste: a) b) c) d) raspravljanje, izvetavanje, opisivanje pripovedanje.
Zaokrui slovo ispred tanog odgovora.
Realni brojevi z.246. Knjievnonaune vrste jesu: a) b) c) d) e) biografija, poema, dnevnik, memoari, istorijski roman.
169
Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.247. Retrospektivno pripovedanje je: a) prianje koje je usredsreeno na unutranji ivot linosti; b) kazivanje o dogaajima u obrnutom vremenskom smeru: od sadanjosti prema prolosti; c) predstavljanje moguih zbivanja u budunosti. Zaokrui slovo ispred tanog odgovora.
170
Realni brojevi
z.248. Seti se imena pisca i naslova dela iz koga je sledei odlomak. Pod njim topla septembarska zemlja, nad njim se savile grane od roda modrih ljiva, a kroz njih se nazire nebo sa dubokom, svetlijom modrinom i tanka belina pamuastih oblaka. r.248. A. Naslov dela je: - Pria o kmetu Simanu, B. Pisac je: - Ivo Andri, C. Glavni lik je: - kmet Siman (Siman, Sima Vaskovi), D. Lik o kome je re u tom delu doivljava prirodu a) u saglasnosti sa svojim mislima i raspoloenjima, b) u neskladu sa svojim mislima i raspoloenjima, c) nezavisno od svojih misli i raspoloenja. Zaokrui slovo ispred tanog odgovora.
Realni brojevi z.249. Ispred rei u leovoj koloni upii brojeve onih rei iz desne kolone koje im odgovaraju po znaenju.
171
1. odgovorno 2. setno 3. drutveno 4. istinito 5. lino 6. podsticajno z.250. Memoari su: a) posebna vrsta misaone lirike u kojoj je naroito istaknuto pesnikovo umetnino doivljavanje dramatinih zbivanja; b) epsko delo u kome pisac po seanju pripoveda o svojim doivljajima i zapamenim dogaajima; c) dramsko ostvarenje u kome su objedinjeni dokumentarni i umetniki tekstovi o nekoj znaajnoj linosti. Zaokrui slovo ispred tanog odgovora
/ / / /
2 5 4 3
/ / / /
elegino subjektivno objektivno socijalno
172
Realni brojevi
z.251. U kuice ispred svake rei u levoj koloni upii broj one rei iz desne kolone koja joj po znaenju odgovara. 1. obavezan, zauzet 2. pozorino, teatarsko 3. stvaranje 4. spajanje, objedinjavanje / 1 / angaovan 5. pamenje 6. oseanje, 7.obezbojeno, bezbojno 8. izazivanje. z.252. Jama, knjievno ostvarenje Ivana Gorana Kovaia, pripada jednoj od sledeih knjievnih vrsta: a) b) c) d) balada, opisna pesma, poema tragedija. / / / / 5 4 8 6 / memorija / sinteza / provokacija / emocija
Zaokrui slovo ispred tanog odgovora
Realni brojevi
173
z.253. U kuice ispred svake rei u levoj koloni upii broj one rei iz desne kolone koja joj po znaenju odgovara. 1. ushienje, oduevljenje 2. stvaralako 3. tuno, setno 4. ralanjivanje 5. socijalistiko 6. potitenost 7. drutvenost 8. donosno, uslovno. z.254. Rima (slik, srok) jeste: a) ritmino rasporeivanje akcentovanih rei; b) ponavljanje istih samoglasnika u celome stihu; c) podudaranje glasova i slogova na krajevima rei. Zaokrui slovo ispred tanog odgovora / / / / / 8 / relativno 3 / elegino 4 / analiza 7 / socijalno 2 / kreativno
174
Realni brojevi
z.255. Osnovne karakteristike lirske poezije jesu: a) b) c) d) e) f) g) h) objektivnost oseajnost (emocionalnost) subjektivnost pripovedni sloj slikovitost dramatinost muzikalnost saetost izraza.
Realni brojevi
175
z.256. Kompozicione etape u narodnoj baladi enidba Milia barjaktara oznaiemo stihovima iz pesme. U kuicu ispred svakog stiha upii broj kompozicione etape koja mu odgovara, tako da uspotavi redosled koji one imaju u baladi. / / / / / 4 1 5 3 2 / / / / / Stie urok na konju evojku. Glavit junak svakoj manu nae. Osta jedna samorana majka. Ja kakva je cura Ljeposava! udo ljudi za evojku kau.
1) ekspozicija 2) zaplet 3) kulminacija (vrhunac) 4) preokret (obrt) 5) rasplet
176
Realni brojevi
z.257. Napii kojim oblicima (formama) kazivanja pripadaju sledee reenice: a) U mom srcu pon. U njoj katkad tinja. Misao da jo ivi, moj predele mladi. Oblik kazivanja: MONOLOG. b) Pod njim topla septembarska zemlja, nad njim se savile grane od roda modrih ljiva, a kroz njih se nazire nebo sa dubokom, svetlijom modrinom i tanka belina pamuastih oblaka. Oblik kazivanja: OPISIVANJE, (DESKRIPCIJA, OPIS), c) Ode ti, Simane, daleko. - Mogu ja danas da idem kud god hou. Oblik kazivanja: DIJALOG; d) im se malo smirilo i sredilo u Sarajevu, on je pitao i ozbiljne ljude i nove vlasti, i svi su mu reklji da se u odnosu izmeu kmeta i age nita ne menja do daljnjega... Oblik kazivanja: PRIPOVEDNJE (NARACIJA).
Realni brojevi z.258. Oblici (forme) izraavanja u knjievnoumetnikom delu jesu: a) b) c) d) e) f) g) dijalog kompozicija pripovedanje (naracija) monolog sistematizacija opisivanje (deskripcija) tematika (tema)
177
178
Realni brojevi
z.259. Kojim je knjievnim postupkom (metodom) napisan sledei tekst? U dvoritu, domaica, Jela Pilipova, sitna ena, runa, posmatrae na pozitku dva bremenca smrekovih panjeva, pomijeanih sa njekoliko sitnih grabovih cjepanica to su njih dvoje s velikom mukom za dva dana nasjekli i prikupili po zabreju, nad selom. Vjetar je landarao njenim zubunom i kosom bez povezae, a ona je namjetala panjeve kako e tovar izgledati vei. (S. Matavulj; Pilipenda). r.259. A. Ovo je REALISTIKI knjievni postupak (metod). B. Jela Pilipova prikazana je: a) idealizovano b) proizvoljno c) objektivno d) subjektivno. Zakokrui slovo ispred tanog odgovora.
Realni brojevi
179
z.260. Za sledee stihove utvrdi iz koje su pesme, ko je njen pisac i kojoj lirskoj vrsti ona pripada. I danas, kad doe do poslednjeg boja, neozaren starog oreola sjajem, ja u dati ivot, otadbino moja, znajui ta dajem i zato ga dajem! r.260. A. Naslov pesme: Na Gazimestanu B. Ime pisca: Milan Raki C. Lirska vrsta: rodoljubiva (patriotska) pesma.
180
Realni brojevi
z.261. Proitaj sledei odlomak: Ponedeljak, uvee, 8. novembar 1943. godine. Sino, dok je Eli jo bila ovde, zaulo se dugo, snano zvonjenje na vratima. Prebledela sam namah sve iz straha. Nou vidim sebe u tamnici, bez mame i tate. r.261. A. navedeni odlomak je iz: a) reportae, b) putopisa, c) dnevnika, d) izvetaja, e) zapisnika. Zaokrui svolo ispred tanog odgovora. B. Podvuci u tekstu oblike rei koji pokazuju da je pisan u prvol licu jednine. (prebledela) sam, vidim.
Realni brojevi z.262. Balada je: a) b) c) d) e) narodna lirska pesma, umetrinka lirska pesma, opisna pesma, epsko-lirska pesma. umetnika epska pesma.
181
Zaokrui slovo ispred tanog odgovora. z.263. Vest je jedna od formi novinarskog izraavanja. Ona treba da odgovori na pet kljunih pitanja. Koja su to pitanja? Navedi ih. r.263. 1. KO? 2. TA? 3. GDE? 4. KADA? 5. KAKO (ILI ZATO).
182
Realni brojevi
z.264. Smatra se da drama treba da zadovolji i kriterijume (uslove) o tri jedinstva. A. koja su to jedinstva? To su: a) jedinstvo RADNJE, b) jedinstvo MESTA, c) jedinstvo VREMENA. B. Od ta tri jedinstva obavezno je samo JEDINSTVO RADNJE. z.265. Karakteristike narodne bajke kao knjievne vrste jesu sledee: a) iskljuiva temetska usmerenost prema realnom ivotu, b) preplitanje udesnih (fantastinih) i realistikih motiva, c) uverenje da dobro uvek i bezuslovno pobeuje, d) ideja da dobro pobeuje, ali tek nakon to odoli brojnim iskuenjima i preprekama, e) neodreenost, vremena, mesta i imena junaka. Zaokrui slova ispred tanih odgovra.
Realni brojevi
183
z.266. U sledeoj reenici odredi vrstu opisa i uoi koja vrsta rei u njemu preovlauje: Bjee krakat, duga vrata i oble glave. (S. Matavulj: Pilipenda) r.266. A. Ovakav opis zove se PORTRET B. U ovom opisu preovlauju PRIDEVI C. Podvuci predikat u toj reenici i odredi mu vrstu: Taj predikat je: Bjee kratak, duga vrata i oble glave, - imenski predikat. z.267. Kako se naziva oblik pesme sastavljene od 14 stihova rasporeenih u dva katrena (strofe od etiri stiha) i dve tercine (strofe od tri stiha)? r.267. Takav oblik pesme naziva se SONET.
184
Realni brojevi
z.268. Pored sledeih stilskih figura napii njihove nazive. a) mirno more - EPITET, b) zaspalo more - PERSONIFIKACIJA, c) kap u moru - KONTRAST, d) ... slino moru - POREENJE, e) more suza - HIPERBOLA, f) more ivota - METAFORA. z.269. Dopuni odgovarajuim reima sledea ozbiljna narodna preenja. a) Pravo kao - strlela (svea), b) Vredan kao mrav (pela, krtica), c) Peva kao slavuj, d) Lukav kao lisica, e) Zdrav kao dren, f) Plaljiv kao zec, (srna).
Realni brojevi z.270. Dopuni odgovarajuim reima sledea aljiva narodna poreenja:
185
a) Leti kao muva bez glave, b) Proveo se kao bos po trnju, c) Gleda kao tele u arena vrata, d) Siguran kao vrbov klin, e) Stoji kao u reetu voda, f) Zapleo se kao pile u kuine. z.271. Dopuni odgovarajuim reima sledee ustaljene narodne izraze: a) obrati zelen bostan, b) soliti (nekome) pamet, c) mlatiti praznu slamu, d) terati mak na konac, e) presipati iz upljeg u prazno, f) plaiti meku reetom, g) traiti dlaku u jajetu.
186
Realni brojevi
z.272. Sledei narodni izrazi oznaavaju karakterne osobine pojedinih ljudi. Uz svaki izraz napii kome od sledeih karaktera (osoba) odgovara: sitniar (cepidlaka), lentina, licemer (dvolian, pritvoran ovek), stradalnik, gubitnik, nametljivac (priipetlja). a) U svakoj je orbi miroija nametljivac (priipetlja), b) Pao je na niske grane gubitnik, c) Lezi hlebu da te jedem lentina, d) Trai dlaku u jajetu sitniar (cepidlaka), e) Doao mu crni petak stradalnik, f) Na jeziku med, a u srcu jed licemre (dvolian, pritvoran ovek).
Realni brojevi
187
z.273. U sledeim reenicama istaknute rei pogreno su upotrebljene. Iza svake od tih rei upii u zagradu pravu re koja otklanja pogreku. a) Tekst je napisao dobar poznanik (poznavalac) umetnosti. b) Ulaz (ulazak) u salu tekao je sporo. c) Valja vie brinuti o istoi (istoti) jezika. d) Kanjen je zbog laljive (lane) vozake dozvole. e) Sva je roba kupcima na raspoloenju (raspolaganju). z.274. Proitaj odlomak iz Dnevnika Ane Frank i uoi slikovit opis. ini mi se, nas osmoru u Tajanstvenom skrovitu smo komadi plavog neba okruen tekim, crnim oblacima. Posebna slikovitost u ovom odlomku postignuta je: a) personifikacijom, b) gradacijom, c) alegorijom,
188 d) kontrastom, e) epitetima.
Realni brojevi
Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.275. Uoi pesniku sliku u reenici: Mala starinska pravoslavna crkva, sklonila se za najguom gomilom kua, u sredini. (S. Matavulj: Pilipenda) r.275. Ta pesnika slika iskazana je upotrebom: a) gradacije, b) personifikacije, c) onomatopeje, d) kontrasta, e) epiteta. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
Realni brojevi
189
z.276. U opisu Miloja Daia, ranjenika u valjevskoj bolnici, pisac se slui i jezikom samog junaka, ali to posebno ne oznaava. Miloje grize usnu i glavu okree zidu: ta je jedan sin ocu ako je otac imao etvoricu, a od njih trojica jo ivi? Pa i da je jedinac, ne bi se otac obesio za njim. r.276. A. Ovakav govor se naziva unutranji monolog (monolog), B. Odlomak je iz dela: - Vreme smrti, C. Pisac je: - Dobrica osi.
190
Realni brojevi
z.277. Uz svaku navedenu reenicu napii kom funkcionalnom stilu pripada. a) alba na ovo reenje moe se uloiti u roku od petnaest dana. ADIMINISTRATIVNI stil. b) Kupi usput i kilogram mandarina! RAZGOVORNI (GOVORNI) stil. c) Saznaje se da e izborna komisija konaan izvrtaj o rezultatima izbora saoptiti za dva dana. NOVINARSKI (PUBLICISTIKI) stil. d) Kritiki princip koji je uveden u istoriografiju potiskivanjem legendi i predanja, iako je nepotrebnom ortodoksijom bedno sasuen, ostaje van spora. NAUNI stil. e) Da bi videla ceo svet, zaklopi oi, Ruo! KNJIEVNOUMETNIKI (LITERALNI) stil.
Realni brojevi
191
z.278. Reenica koja sledi uzeta je iz pripovetke A. Isakovia. Zejtinjava mrlja kajmaka poe da proviruje iz borovnice, da se mekolji i raste. A. Na liniji napii koja je stilska figura ovde upotrebljena: To je: PERSONIFIKACIJA, B. Umetnika sluba (fnkcija) tog stilskog sredstva (stilske figure) jeste da pisac: 1) prikae psihiko stanje izgladnelih boraca, 2) verno opie izgled kajmaka, 3) izrazi snanu opsednutost likova motivom gladi, 4) saopti da je gladovanju doao kraj. Zaokrui brojeve ispred tanih odgovora.
192
Realni brojevi
z.279. Analizuj funkciju (slubu) veznika i u sledeem odlomku iz pripovetke Pilipenda Sime Matavulja: Jela ue u kuu, tresnuvi vratima. U isti mah i vjetar huknu jae i plamen buknu i voda u loncu uzavri. r.279. Veznikom i: a) povezuju se sastavne, naporedne reenice, b) najavljuje se nevreme, c) naglaava se dinaminost povezanih zbivanja, d) najavljuje se niz sudbonosnih dogaaja. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
Realni brojevi
193
z.280. U sledeim stihovima uoi stilsko izraajno sredstvo (stilsku figuru) kojim se naglaava jaina ljubavnog bola zbog rastanka mladih. to je nebo da je list artije, to je gora da su kalemovi, to je more a da je crn mureep, pak da piem tri godine dana, ne bi moji ispisala jada! r.280. A. To stilsko izraajno sredstvo (stilska figura) jeste: HIPERBOLA. B. Zapazi u navedenim stihovima tri rei iji oblici nisu u skladu sa knjievnom normom. Napii ih pravilno: 1) HARTIJA, 2) BIH, 3) MOJIH.
194
Realni brojevi
z.281. Prepoznaj primere izraajnih sredstava (stilskih figura) i zaokrui brojeve uz tane odgovore. A. Na javi je dua moja bogat seljak, veseljak 1. simbol 2) metafora. B. Ja bosiljak sejem meni pelen nie. 1) kontrast 2) poreenje. C. Livada kraj reke sanja. 1) alegorija 2) personifikacija. z.282. Proitaj sledee stihove i napii naziv stilske figure koju ini re golub: U toj dubini, plavoj I bez ruba, Traio sam ,ve davno, Goluba. (S. Raikovi: Nebo) r.282. A. Stilska figura je: SIMBOL B. Napii sinonim za re rub: KRAJ, GRANICA.
Realni brojevi
195
z.283. A. U reenici Dole, pod njim, puklo je polje glagol pui oznaava da se onome koji sa brda posmatra polje: a) uinilo da je neto puklo u polju, b) ini kao da polje puca od bogatog roda, c) odjednom ukazalo polju u celoj irini i duini. Zaokrui slovo ispred taanog odgovora. B. U izrazu puklo je polje glagol pui je upotrebljen kao: METAFORA. z.284. Ista reenica izraajno je iskazana na tri naina. Obrati panju na posebna znaenja dobijena posebnim naglaavanjem pojedinih rei: A. Uenik je napisao pesmu. B. Uenij je napisao pesmu. C. Uenik je napisao pesmu. U kuici upii slovo koje je ispred odgovarajue reenice. r.284. 1) u kojoj je istaknuto da je uenik napisao (a ne prepisao) pesmu; / B /
196
Realni brojevi
2) u kojoj je naglaeno da je uenik napisao pesmu (a ne neto drugo) / A../ 3) u kojoj je istaknuto da je uenik (a ne neko drugi) napisao pesmu. / C / z.285. Paljivo proitaj sledei tekst i obrati panju na veoma razvijen oblik umetnikog izraavanja u njemu: Miloje grize usnu i okree glavu ka zidu: ta je jedan sin ocu ako je imao etvoricu, a od njih trojica jo ivi? Pa da je i jedinac, ne bi se otac obesio za njim. Kad vidi da nema ruku, bie mu bajagi ao, a mislie: ta e kui ovako sakat? Ko e da ga hrani? Do groba imam da dretvim za njega. (D. osi: vreme smrti) r.285. A. Napii naziv tog oblika izraavanja: To je: UNUTRANJI MONOLOG (MONOLOG); B. Primenjenim umetnikim postupkom knjievnik: 1) odvlai itaocu panju od ranjenikove nesree i nastoji da sprei tragini sukob izmeu sina i oca;
Realni brojevi
197
2) doprinosi sadrajnijem i ubedljivijem prikazivanju i doivljavanju likova; 3) uverljivo prikazuje sloeni unutranji ivot svojih junaka; 4) izbegava da izrazi mrnju sina prema ocu. z.286. U sledeem nizu pojava i pojmova prepoznaj bitne inioce izraajnog itanja i kazivanja: a) b) c) d) e) f) g) h) akcentovanje rei brojnost slualaca reenini akcenat jaina (ujnost) glasa upotreba mikrofona intonacija (melodija) reenice govorne pauze elementi glume.
198
Realni brojevi
z.287. Koja se od sledeih jezikih sredstava pojavljuju preteno u neposrednom (upravnom) govoru i dijalogu? a) b) c) d) e) f) upitne reenice vremenske reenice potencijal imperativ uzvici veznici
Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.288. Koja su od sledeih jezikih sredstava vie prisutna u opisnim nego u pripovednim tekstovima? a) glagoli koji oznaavaju radnju b) glagoli koji oznaavaju stanja c) pridevi d) prilozi e) glagolski predikat f) imenski predikat g) atributi h) priloke odredbe. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
Realni brojevi
199
z.289. Od poreenja se mogu stvarati metafore. Na primer: Trava je gusta i meka kao tepih. (poreenje) Ovce su pasle po zelenom tepihu. (metafora) Na slian nain stvori od sledeih poreenja metafore i napii ih u punim reenicama. r.289. a) Zasvetlucae joj suze kao biseri. Zasvetljucae joj biseri na licu b) Zalazak sunca izgledao je kao poar na nebu. c) Oblaci se valjaju kao grudve snega. Priznaju se reenice u kojma su metaforino uptrebljne ledee rei: a) birer (i) b) poar (poar na nebu) c) grudve (grudve snega).
200
Realni brojevi
z.290. Meu navedenim podacima i motivima prepoznaj one koji su pogodni za prikazivanje linosti (za pisanje portreta): a) izgled osobe b) podaci o kolskoj spremi c) postupanje u izazovnim situacijama d) iscrpni biografski podaci e) pisana dokumentacija f) okolnosti u kojima se osoba ispoljava g) karakterne osobine Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.291. U nizu motiva prepoznaj one koji su prisutni u opisima predela (pejzaa): karakteristini oblici zemljita, udaljenost od glavnog grada, prisustvo biljnog i ivotinjskog sveta, vaniji objekti u prostoru, unutranji izgled veih graevina, prisustvo ljudi u predelu, poreenje sa predelima u drugim zemljama. Zaokrui slova ispred tanih odgovora. a) b) c) d) e) f) g)
Realni brojevi
201
z.292. U grupi pojedinosti i motiva prepoznaj one koji mogu ui u plan za opisivanje prostorije (enterijera): a) prvi utisci o prostoriji: poloaj, veliina, namena, osvetljenost, b) ko se sve ranije koristio tom prostojijom? c) nametaj i predmeti, njihov raspored, izgled i karakteristini detalji, d) popravke i trokovi odravanja, e) prostorija kao ogledalo ljudi, njihovog ukusa, higijene, kulture... f) atmosfera (ugoaj) u prostoriji: dopadljivost ili odbojnost, g) ta bi se od te prostorije u boljim uslovima moglo stvoriti? Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
202
Realni brojevi
z.293. Pomou motiva ptice moe se ostvariti vie simbolinih znaenja To pokazuju i sledei iskazi: a) b) c) d) e) Ptica u letu sloboda, Ptica nad sruenim gnezdom tuga, Ptica u kavezu ropstvo, Ptica hrani mladunce ljubav, Ptica sa slomljenim krilom nasilje.
Uz svaki navedeni iskaz napii njegovo simbolino znaenje. Mogunosti su: ropstvo, ljubav, sloboda, nasilje, tuga. z.294. Namrti se kad vide da je pao u _____ sneg. U toj reenici atributi (epiteti) uz imenicu sneg mogu da budu pridevi: beli, vlaan, klizav, kaljav, studen, otar, jugav, aav, suv, prljav, smrznut, mastan, dubok ... Od tih prideva odaberi i napii tri za koje smatra da e u datoj reenici imati najveu informativnu (izraajnu) vrednost. r.294. Najveu informativnu vrednosti imaju atributi (epiteti): kaljav, aav, mastan (a moe i prljav).
Realni brojevi z.295. Precrtaj suvine (nepotrebne) rei u sledeim reenicama.
203
Kia je prestala da pada. Peli smo se gore na tavan. Viali smo se esto puta. Oi su joj plave boje. Pomislih u sebi da sam pogreio. Dositej je tokom svoga ivota dosta putovao. z.296. Sledee reenice napii u kraem i stilski pogodnijem obliku. a) Pred zoru poee da pevaju petli. Pred zoru zapevae petli. b) Duvao je vetar sa istone strane. Duvao je istoni vetar. c) Dobili smo dva komada ebadi. Dobili smo dva ebeta (...par ebadi). d) Otac je otiao na put. Otac je otputovao. e) Nadeda Petrovi se bavila slikanjem pejzaa. Nadeda Petrovi je slikala pejzae.
a) b) c) d) e) f)
204
Realni brojevi
z.297. Napii subjekte koji e uiniti da sledei glagoli dobiju preneseno znaenje i tako postanu personifikacije ili metafore. a) b) c) d) _________ cveta, _________ vene, _________ se smeje, _________ izvire.
r.297. Uvaava se svaki subjekat koji uslovljava da glagol dobije preneseno znaenje. Na primer. lice, mladost, lepota, ljubav, srea, uspomena -- cveta (vene). z.298. Uz svaki sledei subjekat dopii glagol (predikat) i tako stvori presonifikacije. a) b) c) d) Mesec __________, Reka ___________, Vetar ___________, Potok ___________.
r.298. Uvaava se svaka valjana mogunost. Npr.: Reka apue, pevui, uzdie, osmehuje se, odmara se, raduje se , suna se...
Realni brojevi
205
z.299. Sledee glagole dopuni objektima koji e uticati da glagoli dobiju metaforino znaenje. a) b) c) d) sejati ____________, izgubiti __________, pozdraviti_________, ocrniti ____________.
r.299. Izbor dobrih reenja nije ogranien, npr. (sejati) mrnju, razdor, zlobu, bolest, ali i smeh, radost, ... (izgubiti) obraz, potenje, ugled, pamet ... z.300. Uz sledee imenice napii atribute koji e zajedno sa imenicom initi personifikaciju. a) b) c) d) _____________ izvor, _____________ uma, _____________ oblak, _____________ sunce.
r.300. Puno je dobrih mogunosti, kao: vesela, radosna, raspevana, zaspala, sanjiva, probuenja, zauena... (uma).
206
Realni brojevi
z.301. Sledee imenice odredi imenikim atributima (ovde imenicama u prisvojnom genitivu), ali tako da dobije metafore. a) b) c) d) roj _______________, more _____________, izvor _____________, put _______________.
r.301. Puno je mogunosti, npr: (roj) misli, zvezda, ljudi, rei, kapi; (put) slobode, istine, pobede, slave, poraza... z.302. Sledee reenice napii u kraem obliku. a) U potoku leti nestane vode. Potok leti PRESUI; b) Zidovi su crni od ai. Zidovi su AAVI; c) Vatra prestade da gori. Vatra se UGASI; d) Pred zoru petli poee da pevaju. Pred zoru petli ZAPEVAE; e) Majstor vri popravku televizora. Majstor POPRAVLJA televizore.
Realni brojevi
207
z.303. Poreaj i napii po gradaciji sledee rei: a) strmina, padina, sunovrat, kosa; b) ulegnue, provalija, bezdan, rupa; c) strah, uas, bojazan, strepnja. r.303. a) kosa, padina, strmina, sunovrat; b) ulegnue, rupa, provalija, bezdan; c) bojazan, strepnja, strah, uas. z.304. U narodnoj poslovici Za im srce, za tim oi nisu iskazani predikati. Napii etiri glagola koji mogu da budu zajedniki predikati u oba dela te poslovice. r.304. Mogunosti su: ezne (eznuti), udi, eli, stremi, nastoji...
208
Realni brojevi
z.305. Napii nazive stilskih figura istaknutih u sledeim stihovima: a) b) c) d) e) f) r.305. a) metafora b) metafora c) hiperbola (metafora) d) epitet (i) e) poreenje f) personifikacija. Zaljuljano carstvo survalo se s vama... Kad oluja proe vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica strana i porazom slavna, Napolju je vidno, kao pred svitanje, Ko da e se dii grobovi i ljudi.
Realni brojevi
209
z.306. Pojaaj znaenja reenica. To e uiniti upisivanjem u svaku zagradu po dva predikata (glagola) koji oznaavaju intenzivniju radnju ili stanje. a) Zec se prepade, pa izae (________, __________) iz buna. b) Kad sunce greje (________, ________), lepo je u hladu. c) Voda ide (_________, ___________) iz esme. d) Zvonilo je. Poi (____________, ____________) na as! r.306. Uvaavaju se po dva glagola od vie mogunosti: a) skoi, klisnu, strugnu, ipi, izlete... b) pri, pali, pee, ee... c) lije, pljuti, brizga, kulja, iklja... d) (po)uri, (po)tri, (po)hitaj...
210
Realni brojevi
z.307. Sledee reenice pokazuju da glagol udariti ima vie znaenja: a) b) c) d) e) f) g) U julu udari grad. (pasti) Pred kraj leta udari sua. (nastati) Udarila mu slava u glavu. (ui) Dete udari u pla.Udarie peice preko brda. Udario je centar mete. Udario junak na junaka.
Uz svaku navedenu reenicu upiu (u zagradu) infinitiv odgovarajueg glagola, ije je znaenje iskazano glagolom udariti. Pri tome odabiraj i pravilno rasporedi glagole iz sledeeg skupa: ui, pogoditi, pasti, zaplakati, poi, napasti, nastati. r.307. a) pasti b) nastati c) ui d) zaplakati e) poi f) pogoditi g) napasti
Realni brojevi z.308. Pesma miroslava Antia Plava zvezda poinje strofom: Iza uma, iza gora, iza reka, iza mora, bunja, trava, opet noas tebe eka neka udna zvezda plava, zvezda prava.
211
Tu su u prvim stihovima prikazani beskrajan prostor i neizmerne daljine. To je uinjeno pomou sledeih stilskih stvaralakih postupaka: a) preciznim opisivanjem prirodnih pojava i prostornih daljina; b) duinama akcentovanih slogova i zavrnih samoglasnika; c) dugim reanjem velikih prirodnih prostora; d) podseanjem na uobiajene poetke putopisne i avanturistike proze: e) inverzijom: potiskivanjem subjekata na kraj duge reenice. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
212
Realni brojevi
z.309. Pomou motiva svetlosti, kao to su vatra, plamen, iskra, ar, sunce, zvezde... esto se simbolino oznaavaju mnoge pojave iz duhovnog ivota. U sledeem nizu pojava podvuci samo onih est koje se mogu simbolino oznaiti pomou motiva svetlosti. BOGATSTVO, OSVETA, ISTINA, BEZNAE, RAANJE, SLOBODA, SUMNJA, PROSVETA, LJUBAV, ZABORAV, NADAHNUE, NAGRADA, NITAVILO.
Realni brojevi
213
z.310. Napii nazive stilova ije su glavne osobine navedene: a) NAUNI - stil je racionalan, objektivan i precizan. b) KNJIEVNOUMETNIKI (LITERALNI) - stil je emocionalan, subjektivan i slikovit. c) GOVORNI (RAZGOVORNI) - stil je praktian, neposredan, veinom u dijalogu. d) NOVINARSKI (PUBLICISTIKI) stil primenjuje se u sredstvima javnog obavetavanja. e) ADMINISTRATIVNI - stil primenjuje se u poslovnim pismima.
214
Realni brojevi
z.311. Napii kojim funkcionalnim stilovima pripadaju sledee reenice: a) Hod zrakova zavisi od indeksa prelamanja i radijusa krivine povrine ronjae, soiva i staklastog tela. NAUNI stil; b) Sajam knjiga u Beogradu otvorie knjievnik Milorad Pavi. Sajam se otvara 20. oktobra i traje sedam dana. NOVINARSKI (PUBLICISTIKI) stil; c) Vidim, nakupovao si puno stvari. Izgleda bogat vaar. Eto, i ja poao tamo. urim. Vedeemo se. GOVORNI (RAZGOVORNI) stil; d) Morava umi, ljutei se na gatove i ustave vodenica, i po itave noi kikoe se na mesec trei po sprudovima. KNJIEVNOUMETNIKI (LITERALNI) stil; e) Protiv ovog reenja moe se uloiti alba Repulbikoj upravi prihoda u roku od osam dana po prijemu reenja. ADMINISTRATIVNI stil.
Realni brojevi
215
z.312. Paljivo itaj stihove iz pesme Podne Jovana Duia: Sve je tiho tiho. I u mojoj dui produeno vidim ovo mirno more; ume oleandra, ljubiaste gore, I bled obzor to se protee i pui. Smisao navedenih stihova jeste: a) pesnikova dua potpuno je stopljena sa predelom koji je opisan, b) pesnik je samo paljivi posmatra predela koji ga okruuje, c) lepota prirode ne moe se verno opisati reima, d) svetlost, mir, istota, beskonanost, u priroda dobijaju u poeziji svoja duhovna znaenja, postaju simboli. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
216
Realni brojevi
z.313. U XV uliu pesnik Jovan Jovanovi Zmaj uporno ponavlja: Kai mi, kai. Tim stvaralakim postupkom pesnik: a) ostvaruje utisak o duhovnoj bliskosti sa enom koju voli, b) iskazuje zahtev da mu voljena ena bude bezuslovno posluna, c) istie da se prava ljubav ostvaruje u duhovnom zajednitvu i punom saglasju sa voljenom osobom, d) naglaava spremnost da se u svemu posavetuje sa enom. Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.314. U pesmi Kai, mi kai Jovana Jovanovia Zmaja ljubav je opevana kao: a) lepeta b) ljubomora c) radost d) melanholija (seta) e) enja f) patnja g) nadahnue
Realni brojevi
217
z.315. Pesmu Meu svojima Vladislav Petkovi Dis napisao je u izbeglitvu, u tuini. Pesma je dobila takav naslov zato to: a) peva o pesnikovom boravku u domovini i sustretu sa najmilijima, b) pesnik u tuini, obuzet enjom, u svojoj mati vidi enu i decu i slua njihove razgovore, c) borei se protiv usamljenosti i potitenosti, pesnik se oseanjima i milju preneo u svoj dom i saosea sa svojom porodicom. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
218
Realni brojevi
z.316. Proitaj paljivo uvodnu strofu u pesmi Meu svojima Vladislava Petkovia Disa. U mom srcu pono. U njoj katkad tinja Misao da jo ivi, moj predele mladi. Moja lepa zvezda, majka i robinja, Boe! ta li danas u Srbiji radi? A. Ko je u pesmi: lepa zvezda, majka i robinja? To je: PESNIKOVA SUPRUGA (DRAGANA). B. Pesnikov iskaz: U mom srcu pono treba razumeti kao: a) ukazivanje na doba dana kada je nastala pesma, b) metaforino iskazivanje pesnikove usamljenosti i potitenosti, c) pesnikovo aljenje to ga u tuini niko ne razume, d) duhovno stanje izgubljenosti i oajanja zbog neizvesnosti o sudbini svoje porodice. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
Realni brojevi z.317. U pesmi Meu svojima Vladislava Petkovia Disa metafora lepa zvezda oznaava:
219
a) voljenu enu, koja je jedino nadahnue za pesnika usamljenog i nesrenog u tuini, b) zvezdu na nebu, vodilju kroz no, c) porobljenu otadbinu; Srbiju koja pati pod okupacijom, d) lepotu ljubavi i vernosti, koje oliava pesnikova supruga. Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.318. Zmajevoj pesmi Kai mi, kai i Disovoj Meu svojima zajedniki su sledei motivi: a) b) c) d) e) f) g) h) ljubav lepota patnja strepnja nadahnue enja bol tuina.
220
Realni brojevi
z.319. Iz kog je knievnog dela ovaj odlomak? Ko je napisao to delo? Pa i ponaanje promenie ljudi prema pesniku. Proe ulicom, a ljudi se tek gurnu i namiguju jedan na drugog. - Dobar dan! javi se on. - Dobar dan, pesnie! odgovori jedan ... r.319. A. Knjievno delo je: Mrtvo more B. Pisac je: Radoje Domanovi C. Imenicu pesnie u prethodnom dijalogu treba proitati: 1) bez posebnog naglaavanja, jer je to obian dijalog; 2) u povienom tonu, jer je re o potovanju; 3) ironino, jer je re o potcenjivanju; 4) sa tonom iskrenog divljenja. Zaokrui broj ispred tanog odgovora
Realni brojevi
221
z.320. U pripoveci Mrtvo more Radoja Domanovia predmet pripovedaeve satire jesu sledee pojave u Srbiji s kraja XIX i poetkom XX veka a) opta drutvena umalost i duhovna dreme, b) nauka i umetnost, kao vidovi stvaralatva, c) narav ljudi i drutvene prilike koje su guile svaku novinu, napredak i svaki vid kulturnog delanja. Zaokrui slova ispred tanog odgovora z.321. ime se bave tri mlada oveka stvaraoca koji su u pripoveci Mrtvo more Radoja Domanovia izloeni podsmeh, nerazumevanju i omalovaavanju sredine u kojoj ive i stvaraju? Na linijama napii njihova zanimanja. r.321. 1) pesnik, 2) slikar, 3) naunik.
222
Realni brojevi
z.322 Paljivo proitaj sledei odlomak iz pripovetke Kaika A. Isakovia: Veverica zauka u tmui. Zoine sitne oi sretoe krupne Stankove: - Jede lenik! ree Zoa. - Da je dan, pucao bih ree Stanko. - Ona ima punu duplju. - Magacin! - Sladak je lenik ree Zoa. - uti! ree Stanko. Zoa i Stanko u navedenom dijalogu: a) izraavaju meusobnu netrpeljivost i neslaganje, b) igladneli i izmueni, oajni zavide veverici koja jede lenik i ima ga u izobilju, c) svaki bije svoju unutranju bitku da nadvlada slabost i glad, d) prkose jedan drugom i izazivaki zapoinju i vode razgovor, e) bore se da ni sami sebi ne priznaju koliko su gladni i na ivici izdrljivosti. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
Realni brojevi
223
z.323. Osea da mu sve smeta: i suva borovnica i zreli list kajmaka i tiina u planini. I zato taj mesec ne bi zaao? Kajmak nije tako ut. uje slabo Zoino disanje i ono mu najvie smeta. (A. Isakovi: Kaika) U navedenom odlomku iz pripovetke Kaika A. Isakovia Stanko ispoljava: a) preteranu nestrpljivost i netrpeljivost prema Zoi, b) izmuenost glau i zabrinutost za Zou, c) strah od mraka i neprijatelja, d) bojazan da Zoino slabo disanje znai njegovu krajnju iscrpljenost, koja bi mogla imati tragine posledice, e) uznemirenost saznanjima da Zoa i on sve tee odolevaju pritiscima gladi i fizike slabosti. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
224
Realni brojevi
z.324. Leei, Stanko vide tamne Zoine oi pogaen ar. Naglo se okrenu na onu stranu gde mu je leala puka. Troma kap kliznu mu niz obraz i pade na kundak. Stanko napravi od nje vlaan krui. (A. Isakovi: Kaika) U navedenom dlomku: a) Zoa i Stanko ulau poslednje snage da obuzdaju pritisak gladi i odole izazovu, b) Stanku se uinilo da je Zoa odluio da se preda, pa se suoava i sa sopstvenom slabou, c) Stanko uvia da su u Zoi preostla samo jo zrnca snage, suzom sauestvuje u njegovoj patnji, d) Stanko shvata da je svoju snagu potroio, nasuprot Zoi koji je svoju slabost nadjaao i smirio se, e) Zoa i Stanko trpe gotovo nadljudsku patnju i nemo meusobno saoseaju. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
Realni brojevi
225
z.325. Paljivo proitaj zavrnu scenu iz prie Kaika A. Isakovia: Neto kasnije eta je primila po kaiku kajmaka. Stanko se udalji i sede na kamen. Smetalo mu je zveckanje limenih porcija i glasno kusanje, kajmaka. Kamen pod njim bio je hladan. U ruci je druao punu kaiku kajmaka. Pogleda je, manu njom i baci je. Stanko je: a) savladan aljenjem i kajanjem zbog Zoine smrti, b) nabusit zbog sopstvenog rtvovanja i uzdravanja kod je nosio kajmak, c) obuzet, seanjem na Zoino trpljenje i uvianjem da je vojnikoj disciplini prineta prevelika rtva, d) ogoren, jer uvia da eta ne razume koliko su Zoa i on rtvovali dok su im doneli hranu, e) nezadovoljan sobom i ispunjen gorinom, jer ivot nepredvidljivo iskuava, obmanjuje i zbunjuje oveka.
226
Realni brojevi
Zaokrui slova ispred tanih odgovora z.326. Unutranji monolozi (neizreena razmiljanja) glavnih likova u pripoveci Kaika Antonija Isakovia, Stanka i Zoe, imaju ulogu da: a) uverljivijo doaraju (osvetle) preivljavanja junaka pripovetke, b) obogate pripovetku opisnim (deskriptivnim) motivima, c) upotpune karakterizaciju likova, d) ubrzaju dogaanje u pripoveci e) omoge praenje raznovrsnih tokova misli i oseanja u Zoi i Stanku. Zaokrui slova ispred tanih odgovora
Realni brojevi
227
z.327. U sledeem odlomku obrati panju na unutranji monolog. Stanko ubrza korak. Rukunica jo vie zakripa. Zoin vrat ovlai se i zasija. Zato da ne uzmemo po jednu kaiku pomisli Stanko. - Zoo, ti si uio kolu? - Jesam. - A nisi zavrio? - Nisam. (A. Isakovi: Kaika) Prepii deo teksta koji predstavlja unutranji monolog. r.327. Zato da ne uzmemo po jednu kaiku (- pomisli Stanko).
228
Realni brojevi
z.328. Pesma Krvava bajka Desanke Maksimovi poruuje: a) Streljanje aka desilo se davno, u nekoj zemlji na Balkanu i ne treba ga zaboraviti. b) Mueniku smrt streljanih aka pesma preobraava u veni ivot. c) ovek je osuen na potpuno i trajno beznae pred takvom tragedijom i zlom. d) Stradanje kragujevanih aka toliko je surovo da prevazilazi stradanja u bajkama. e) Trajne ovekoljubive vrednosti uporno se suprostavljaju zlu i neovetvu. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
Realni brojevi
229
z.329. Podseti se pesme Krvava Bajka Desanke Maksimoni. Posebno obrati panju na refren: Bilo je to u nekoj zemlji seljaka Na brdovitom Balkanu umrla je muenikom smru eta aka u jednom danu. Uloga refrena u pesmi Krvava bajka jeste da: a) naglasi vremensku i prostornu udaljenost dogaaja o kome pesma peva. b) prividno udalji krvavu stvarnost i teinu stradanja o kojima pesma peva, c) ukae na dramatinost ljudskog ivota na brdovitom Balkanu, d) da ee opomene na strahotu opevanog dogaaja i oseanja neverice da je on mogu i stvaran, e) bolno naglasi smrt nedunih aka i varvarstvo onih koji su ih umorili. Zaokrui slova ispred tanih odgovovra.
230
Realni brojevi
z.330. I sad, otkako se razlistala i poela da obre svojom dobrodolom senkom, na tim letnjim prinama, i da se kiti svojim prisnim bogatstvom, finim , ovalnim plodovima, ona je postala nepozivana, neplaena slubenica, nemoljena darovateljka svim namernicama, svakom koga bi put naneo ovuda. r.330. A. Naslov dela iz koga je navedeni oklomak: - Jabuka na drumu; B. Pisac: - Veljko Petrovi, C. Knjievni rod : - epika (epska poezija); D. Knjievna vrsta: - pripovetka.
Realni brojevi
231
z.331. Paljivo proitaj zavretak pripovetka Jabuka na drumu Veljka Petrovia: Ona bi inila ponude i punim svojim urodom, tom svojom aromatinom smesom slasti i kiseline, kao u prevrelih starih malvasija kad je bezobzirni i nezahvalni ljudi ne bi u tom spreavali. Ona podnosi, eto, godinama njihove pozlede. ak se trudi da tragove njihove nepravde i grubosti jedva primetnim oiljcima prikrije. Samo ba kad se svea rana obnai, procedi se sjajna kaplja smolice, ali - da li je to njen uroeni razum ili stid? ona ubrzo uini da ta suza potamni, da se stvrdni, izjednai sa korom, i postane nevidljiva. Po svom odnosu prema bezobzirnim i nezahvalnim ljudima stara jabuka nalikuje: a) ljidima slabiima koji nikome ne smeju da se suprotstave, b) trpljivim, skromnim i povuenim ljudima koji nikom ne otkrivaju ni svoje najtee bolove,
232
Realni brojevi c) milosrdnim, krotkim ljidima, koji plemenito oprataju i svojim neprijateljima, d) zaslunim pojedincima koji s razlogom istiu svoja dobra dela.
Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.332. Seti se pisca i njegovog dela iz koga je sledei dijalog: Vasilije: Zar vi niste Fema, pokojnog majstor-Pere opanara ena? Fema: Ja opanareva ena, u ovi`aljina opanarica? Ah, same daske moraju od alosti plakati! r.332. A. Citirani dijalog je iz dela: Pokondirena tikva; B. Delo je napisao: - Jovan Sterija Popovo; C. U navedenom dijalogu ispoljava se suprotnost izmeu: 1) realnog i umiljenog, 2) linog i kolektivnog, 3) trezvenog i pomodarskog, 4) sebinog i velikodunog.
Realni brojevi
233
Zaokrui brojeve ispred tanih odgvora. z.333. U navedenom odlomku junakinja hoe da se prikae uenom i otmenom. Pri tome pokazuje suprotno od onoga emu je teila. Evica: A zato mi je bog dao ruke? Fema: Vidi da si muurla: da se beli, da se kiti, da ealj nameta kako ti je volja, zato je bog noblesima ruke dao, a ne da vuku plug (duva u prste). Ne znam, ne znam, ne znam kako u te vospitati: francuski ne zna, ne zna praviti komplamente, a kolika si: sada te moram od azbuke reparirati. (J. St. Popovi: Pokondirena tikva) Kojom knjievnoj vrsti i rodu pripada navedeno delo? r.333. Navedeno delo pripada: - knjievna vrsta: KOMEDIJA; - knjievni rod: DRAMA.
234
Realni brojevi
z.334. U komediji Pokondirena tikva J. S. Popovia javljaju se, izmeu ostali, likovi Evica i Fema. Na linijama, pored njihovih imena, prepii one navedene osobine koje im odgovaraju. Osobine: uobraena, skromna, sebina, marljiva, izvetaena, pomodarka, prirodna. r.334. EVICA: - skromna, marljiva, prirodna; FEMA: - uobraena, sebina, izvetaena, pomodarka. z.335. U pesmi Na Gazimestanu Milana Rakia rodoljublje je opevano kao: a) svest o veliini, vrednosti i nunosti rtvovanja za narod i otadbinu, b) stalna i plodonosna veza sa precima i batinom, odnosno tradicijom svoga naroda, c) zanos koji ne moe da odoli ozbiljnijim iskuenjima,
Realni brojevi
235
d) portvovanje koje svakog pojedinca i svaku generaciju dovodi do priznanja, slave i dostojne nagrade. z.336. ini mi se, nas osmoro u Tajnom skrovitu, smo komadi neba okruen tekim crnim oblacima. /.../ Ja sam u stanju jedino da plaem i preklinjem,: Oh, da samo hoe crni krug da se povue i otvori nam put. (Dnevnik Ane Frank) Metafore: crni krug i komadi plavog neba treba razumeti kao: a) motive iz knjige koju je devojica Ana upravo proitala i snano doivela, b) oznake za mali prostor slobode sauvan u skrovitu i zlokobne senke straha da e on biti otkriven i oduzet, c) upuivanje na bezrazlone Anine strepnje zbog kojih ne moe da se raduje ivotu, d) slikoviti izraz sukoba snane ovekove enje za slobodom i dramatinih pretnji smru.
236
Realni brojevi
Zaokrui slova isped tanih odgovora. z.337. Piui svoj Dnevnik, devojica Ana Frank: a) proverava svoju sposobnost da se literarno iskazuje, b) belei svoja oseanja i razmiljanja u Tajnom sklonitu, obuzeta neizvesnou svoje sudbine, c) eli da prekrati vreme dokolice i ekanja u sklonitu, d) uznemirena zebnjama i slutnjama da e Nemci otkriti sklonite, hrabri sebe i poverava se u pismima izmiljenoj prijateljici, e) ivi izmeu jave i sna, sve vie podleui stranoj stvarnosti koja je potinjava i savija. Zaokrui slova isped tanih odgovora.
Realni brojevi
237
z.338. Atmosfera u Tajnom sklonitu, u kome Ana Frank pie svoj Dnevnik: a) ne odgovara onome to Ana o njoj belei u svome Dnevniku, b) ispunjena je zlokobnim predoseanjima da se opasnost neumitno pribliava i da je nesrea neizbena, c) osvetljena je jarkim vizijama slobode i krepkom nadom da e ona biti osvojena, d) zaguljiva i turobna, jer ljude nesnoljivo pritiskuju strah i neizvestnot, e) uprkos stalnom strahu da e njihovi stanari biti otkriveni, povremeno je, ipak ozraena bleskom ovekove nade i sna. Zaokrui slova isped tanih odgovora.
238
Realni brojevi
z.339. Seti se Kanjoa Macedonovia Stefana Mitrova Ljubie, zatoenika koji je izvrio sudbonosno delo za opte dobro i zbog toga biva ponuen neogranienom koliinom dukata. Ali on od neizmernog blaga ne uzima nita, nego, tavie, tim neprebrojnim zlatnicima dodaje i svoj dukat. Pri tome i upozorava: Da se iz ove skrinje die a ne mee, to bi blago brzo nestalo; brzo biste joj dno vidjeli. Tim postupkom pripoveda ostvaruje poruke: a) Zlato je nadoknada za sve vrednosti ivota. b) uvaj bijele novce za crne dane. c) Dukatima je mogue kupiti sve. d) Novac je ivotna potreba, ali sluei mu, ovek moe izgubiti duu. e) Svako je duan da drutvena dobra uva i uveava.
Realni brojevi
239
Zaokrui slova isped tanih odgovora. z.340. Kanjou Macedonoviu mletaki gospodiii upuuju zajedljivu opasku da su za svoju odbranu oekivali boljeg i vieg od njega, a on im ovako odseca: Moja gospodo, bolji i vii pooe boljijema i viijema, a ja jedva vas dopadoh! Kanjoeva izreka sadri poruke: a) Kakav pozdrav, onakav i otpozdrav. b) Takvi uglednici zavreuju boljeg deliju. c) Ne mjere se ljudi peu no srcem i pameu. d) Prema svecu i tropar. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
240
Realni brojevi
z.341. U pripoveci Kanjo Macedonovi Stefana Mitrova Ljubie glavni junak podstie divljenje u itaocu sledeim osobinama: a) b) c) d) e) f) g) hrabrou fizikom snagom mudrou reitou pokornou dostojanstvom ravnodunou prema blagu i nagradi.
Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.342. Uloga humora u pripoveci Kanjo Macedonovi Stefana Mitrova Ljubie jeste da: a) herojsku temu to vie uzvisi, a junake idealizuje, b) hrojsku temu priblii obinoj, prepoznatljhvoj ljudskoj stvarnosti,
Realni brojevi
241
c) knjievnoumetnikim likovima u pripoveci da realnije i uverljivije crte, d) da izvrgne ruglu lano rodoljublje. z.343. Seti se pisca i naslova dela iz koga je sledei odlomak: Mlada je dua podobna mekom vosku: u kakav ga kalup metne i salije, onaki obraz od njega napravi; dok je taj vosak jote mek, lasno ga moe pretopiti, preliti i preobraziti; rez dugo vreme bude tvrd kao gvoe, onda se hoe mnogo truda za pretopiti ga i preliti: r.343. A. Naslov dela: - ivot i prikljuenija; B. Pisac: - Dositej Obradovi; C. Knjievni rod: - Epika (epska poezija). D. Knjievna vrsta: .- Autobiografija.
242
Realni brojevi
z.344. Zlato kad uzmemo u ruku, nije nam dosta da nam ko kae da je zlato, no sami rasmatramo ima li u sebi znake pravoga zlata: je li teko i savija li se kao isto zlato. A za istinu, koja je sama zlato uma naega, ne staramo se toliko. (D. Obradovi: ivot i prikljuenija) Misli Dositeja Obradovia o istini treba ruzumeti kao: a) pievu poruku da istina treba da bude vrhovno moralno naelo za svakog oveka, b) pievo uverenje da se istina sama otkriva oveku, da ona mora izai na videlo, c) piev zavet oveku da uvek i svuda odano i nepokolobljivo slui istini. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
Realni brojevi
243
z.345. Paljivo proitaj sledee stihove iz pesme Nebo Stevana Raikovia: U toj dubini, plavoj I bez ruba,Traio sam, ve davno, Goluba. Traiu ga jo po kruguVrtoglavom Makar oi izgubio, sam,U plavom. U pesmi su iskazane sledee mili o ovekovom duhovnom svetu: a) Snovi i enje unose samo nemir u ovekov duh i zato razum nalae oveku da ih potiskuje i da ih se oslobaa. b) to je ovekov duhovni svet bogatiji, njegovi su ciljevi vii, pa samim tim i tee dostini. c) Ne vredi svoj ivot troiti u uzaludnom propinjanju ka idealu, jer je on nedohvatljiv. d) ovek ivi i od svojih opsena i varki jer one osnauju njegovu nadu da e ostvariti svoju enju za uzvienim, idealnim, apsolutnim.
244
Realni brojevi
e) Svaki dostignut cilj raa neki novi i vii, zato je ovek uvek iznova raspet na krstu svojih elja i snova. z.346. Proitaj aljivo poetak pripovetke inovnikova smrt A.P. ehova: Jedne prekrasne veeri, ne manje prekrasni inovnik Ivan Dmitri ervjakov sedeo je u drugom redu fotelja i gledao kroz dogled Korneviljska znona. Gledao je i oseao se na vrhuncu blaenstva. Malo kasnije, inovnik ervjakov: Gleda, ali blaenstva vie ne osea. a) zbog iznenada saoptene vesti, koja mu je pomutila raspoloenje, b) zbog toga to je kinuvim nehotino poprskao generala, c) zato to predstava koju je gledao, nije ispunila njegova oekivanja, d) zbog toga to su mu oajanje i strah nadjaali i potisluli blaenstvo, e) jer ga je obuzela snishodljivost i beskrajna pokornost onome ko je u inovnikoh hijerarhiji bio iznad njega.
Realni brojevi
245
Zaokrui slova ispred tanih odgovra. z.347. inovnik ervjakov U ehovljevoj noveli inovnikova smrt doiveo je unutranju dramu koja je imala tragian kraj. inioci te drame jesu: a) b) c) d) e) f) g) nemir oajanje radost strah zanos zbunjenost smrt
Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.348. Veliinu ovenosti (ljudskosti) oliavaju sledei knjievni likovi: a) b) c) d) Fema; Smail-aga; Pilipenda; Kanjo Macedonovi;
246 e) vladika Danilo; f) ervjakov.
Realni brojevi
Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.349. Prepoznaj pisce po najbitnijim biografskim podacima. a) Roen je u apcu. U svom radu i stvaranju objedinio je plemeniti poziv lekara i talenat u humanost knjievnika. Tvorac je srpske psiholoke pripovetke. Pisac je: LAZA LAZAREVI b) Tragina linost, boem i ukleti pesnik. Utopio se za vreme Prvog svetskog rata u torpedovanoj lai. Njegove pesme Moda spava, Nirvana i Tamnica; objavljene u zbirci Utopljene due, spadaju u vrhove srpske poezije. Pisac je:VLADISLAV PETKOVI DIS c) Torac je alegorine i satirine pripovetke u srpskoj knjievnojosti. Njegova ubojita satirina re igoe podaniku narav graana, duhovnu umalost sredine i bahatost vlasti u Srbiji kraja 19. i poetka 20. veka. Pisac je: RADOJE DOMANOVI
Realni brojevi
247
d) Znameniti pisac komedija iz prve polovine 19. veka. U delima i na pozornici duhovito i podrugljnivo ismejava poroke svojih savremenika, pomodarstvo, pohlepu, tvrdikuk, uobraenost i lani patriotizam. Posebno je popularna njegova komedija karaktera Tvrdica (Kir Janja) i komedija naravi Rodoljupci. Pisac je: JOVAN STERIJA POPOVI z.350. - Dobro jutro, Simane. - Dobro i jest - kae Siman, a ne ustaje pred agom. Ibraga pree rukom preko oiju. Kao da se svet iz temelja zaljuljao. Pridrava se za jednju ljivu. (Ivo Andri: Pria o kmetu Simanu) U navedenom odlomku ispoljavaju se bitna duevna stanja kmeta simana i Ibrage: a) Simanova opijenost slobodom i pobedom; Ibragina iznenaenost i zateenost neoekivanom i novom situacijom.
248
Realni brojevi
b) Simanova zbunjenostss i nesnalaljivost; Ibragino nadmono i nadmeno ponaanje pred Simanom. c) Simanovo oseanje bezbrinosti i nadmoi; Ibragina nelagodnosti i pometenost. z.351. Paljivo proitaj dijalog izmeu kmeta Simana i Ibrage u pripoveci Pria o kmetu Simanu Ive Andria: - Ja doao da ovo ljiva, to je moje, smirim - kae aga muklim glasom. - Nisi moro dolaziti. ljive su mirne, a koliko ih bude trebalo smirivati, umijem ih i ja smiriti. Kmet Siman: a) ne razume ta trai i hoe Ibraga, b) pravi se da ne razume Ibragu, poigrava se reima, eli da se podsmehne agi, c) ve je obrao ljive, d) izraava svoju nepokornost agi i nehajnost prema onome to on trai.
Realni brojevi
249
z.352. Odmahuje Siman rukom iroko, preko jesenskog predela i neba nad njim, gui se od jakih rei, i na sve agine na silu blage i naoko razlone primedbe i opomene odgovara otrim i kratkim: ne!, u kom ono e puca i ee kao plameni bi. (Ivo Andri: Pria o kmetu Simanu) U navedenom odlomku: a) iznenada, jednog jutra, kmet Siman i Ibraga sluajno ne uspevaju da se sporazumeju, b) Siman je obuzet oseanjem da je pobednik, pa ne moe da uje i razume to to kazuje Ibraga, c) Siman uporno i s razlogom eli da Ibragi prenese potvrenu istinu o tome da su kmetovi dobili vea prava od aga i begova,
250
Realni brojevi
d) Ibraga zna da se nita bitno nee promeniti u odnosu izmeu kmetova i aga, ali ne moe da urazumi Simana, e) uporno Simanovo ne izraz je nagomilanog gneva, nezaovoljstva i arke elje da se neto nabolje promeni u korist kmetova. z.353. Teko je verovati da toliko ogorena i pobednikog kliktanja moe stati u jedan jedini slog. Tako je Siman izgovorio nekoliko puta to svoje ne, okreui lice na sve etiri strane sveta, a zatim put neba, kao da puca iz male puke i enlui, da ceo svet uje njegovu radost. (Ivo Andri: Pria o kmetu Simanu) Kmet Siman: a) radosno i uzbueno ponavlja svoje ne pred Ibragom, jer je itavog ivota eleo da svoje suprotstavljanje agi tako odseno i kliktavo izgovori, b) deluje odbojno, jer svoje oseanje nadmoi prenaglaeno ispoljava,
Realni brojevi
251
c) ne uvia da je Ibraga ve shvatio promene u odnosima izmeu aga i kmetova, d) obuzet je eljom da celom svetu objavi svoju slobodu i da se glasno raduje. Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.354. U kuice ispred poslovica i iskaza u levoj koloni upii brojeve onih rei iz desne kolone koje im odgovaraju po znaenju. / / / / 3 4 1 2 / / / / Daleko mu lepa kua Dao bi ti kapu s glave Kad se tikva pokondiri Ko brzo sudi, brzo se i kaje
1. uobraen 2. brozoplet 3. nepoeljan 4. dareljiv 5. vredan 6. prepreden
252
Realni brojevi
z.355. Podseti se poznate hiporbole u pesmi Ljubavni rastanak: to je nebo da je list artije, to je gora da su kalemovi, to je more da je crn mureep pak da piem tri godine dana, ne bi moji ispisala jada! Ova hiperbola ima ulogu da: a) svedoi o estim rastancima zaljubljenih, b) izrazi teinu devojine patnje zbog rastanka sa mladiem, c) naglasi devojinu obuzetost nesavladivom ljubavnom enjom i
Realni brojevi eljom da se sastane sa voljenim mladiem, d) posvedoi o teini ljubavnog bola i njegovoj neizrecivosti, e) ukae starijima da je veliki greh ako rastavljaju zaljubljene.
253
Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.356. Narodna lirska pesma Ljubavni rastanak poruuje: a) Rastanak uslovljava patnju onih koji se vole i nesavladivu enju za ponovnim sastankom. b) Ljubav uvek ispunjava oveka vedrinom, oputenou i bezbrinou. c) Ljubav trajno povezuje due zaljubljenih i postojano prkosi prostornoj razdvojenosti. d) Ljubav ne moe veito da traje; u velikim iskuenjima ona se gasi. e) Neostvarena ljubav esto zatamnjuje u oveku ivotnu vedrinu.
254
Realni brojevi
z.357. Mladi i neiskusni Ivo Senkovi izlazi na megdan iskusnom megdandiji agi od Ribnika da bi: a) zatitio dostojanstvo svog ostrarelog oca, b) dokazao svoju nadmo i borbeno iskustvo, c) kaznio oholog i nasilnikog Turina, d) potvrdio ljubav prema svojim roditeljima, e) da bi oslobodio Ribnik od aginog nasilja. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
Realni brojevi
255
z.358. Paljivo proitaj obraanje Ive Senkovia svome ocu u pesmi Ivo Senkovi i aga od Ribnika: Roditelju, Senkoviu uru, Ako s`, babo, ostario vrlo, te ne moe na mejdan izii, od boga si mene isprosio, bog je mene tebi poklonio, ja u, babo, na mejdan izii, ou tvoju zameniti glavu. U navedenim stihovima: a) suvie mlad i neiskusan, Ivo olako obeava ocu ono to ne moe da ostvari,
256
Realni brojevi
b) iako jo uvek deak, Ivo odluno i odgovorno obeava ocu da e ga dostojno odmeniti na megdanu, c) ono to je Ivo obeao ocu, ostvario je na megdanu sa agom od Ribnika, d) Ivo zna da ne moe biti dostojan protivnik Turinu, ali mora da utei i ohrabri oca, e) Ivo izraava toplu sinovsku ljubav, koja mu je presudno ulila snagu da na megdanu pobedi Turina. z.359. U narodnoj epskoj pesmi Ivo Senkovi i aga od Ribnika ura Senkovi obraa se svome konju: Ao, doro, vrlo dobro moje! Dosta li smo, doro, vojevali, iz Turaka roblje izvodili, od Turaka glava donosili! Sad sam, doro, ostario vrlo, ja ne mogu vie vojevati, sad te aljem s glavom nerazmnom, sa Ivanom, sa jedinim sinom: Ivo j`, doro, glava nerazumna, uvaj, doro, moje edo Ivu!
Realni brojevi Da je zbog svoje mladosti zaista glava nerazumna, Ivo je pokazao u sledeim situacijama:
257
a) kada odluno i otro izaziva agu na megdan, b) kad eli da Turina uhvati ivog, da ga vodi babi na potenje, c) u prilici kad odluno trai od oca blagoslov da izae na megdan agi od Ribnika, d) kad se preobukao u agino odelo, uzeo aginog konja i takav se pojavio pred ocem. Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.360. Ivo Senkovi u narodnoj epskoj pesmi Ivo Senkovi i aga od Ribnika ispoljava sledee osobine: a) b) c) d) e) surovost odlunost hrabrost naivnost opreznost
258 f) sranost g) dovitljivost h) neopreznost
Realni brojevi
z.361. U narodnoj epskoj pesmi Mali Radojica hajduk Radojica ispoljava sledee osobine: a) b) c) d) e) f) g) h) i) brzopletost domiljatost neopreznost izdrljivost i hrabrost slabost pred enskom lepotom podmuklost i sebinost osvetoljubivost lakomost na blago oholost.
Realni brojevi
259
z.362. Hajduk Mali Radojica nije odoleo lepoti devojke Hajkune: a) zbog toga to ga je ona veto i namerno izazivala svojom lepotom, b) jer je dua mladog oveka otvorena i podlona lepoti i ljubavi, c) zato to je Hajkunina lepota izuzetna i neodoljiva, d) jer su zbog pretrpljenih fizikih muenja oslabile njegove odbrambene snage, e) zato to je naivno raunao na razumevanje i saoseanje turske devojke, f) jer je predosetio da e mu ljubav i divljenje biti uzvraeni.
260
Realni brojevi
z.363. Lepota devojke Hajkune u narodnoj pesmi Mali Radojica a) prikazana je neposredno, detaljnim opisom devojinog lica i odela, b) nije opisana, a o njenoj izuztnosti svedoi silno ushienje u mladom hajduku, koji je njome oaran, zaboravio da mu preti smrt, c) samo je nagovetena opisom oiju koje su oarale sve posmatrae i mladog hajduka, d) izuzetnaje, jer svoje ushienje iskazuje i sam narodni peva, e) ispoljena kroz doivljaj mladog hajduka i samog narodnog pevaaa, postaje
Realni brojevi uverljiva i podsticajna za itaoeva zamiljanja idealne enske lepote.
261
z.364. Vuk Stefanovi Karadi je zapisao veliki broj epskih narodnih pesama i tako ih otrgao zaboravu. On je u tom poslu uspeo: a) jer su mu tokom zapisivanja pesama svi svesrdno pomagali, b) jer je visoko cenio umetniku vrednost epskih narodnih pesama, c) jer su mu narodni pevai sami nudili da zapie pesme, d) jer je bio uporan da pronae narodne pevae i da pesme strpljivo slua i tano zapisuje. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
262
Realni brojevi
z.365. itaj paljivo sledee misli sv. Save, Vuka i Njegoa. Na linijama ispod svakog teksta imenuj njegovog pisca. A. Lipo, ljepo, lepo i lijepo. Bilo, bjelo, belo i bijelo listii su jednoga cvijeta u pupolj se jedan odnjihali. PETAR PETROVI NJEGO (NJEGO); B. Oi tvoje neka pravo gledaju, a vee tvoje da se kreu na ono to je pravedno. Pravo hodi svojim nogama i puteve svoje ispravljaj. SVETI SAVA (RASTKO NEMANJI, SAVA NEMANJI);
Realni brojevi
263
C. Jezik je hraitelj naroda. Dokle god ivi jezik, dokle ga ljubimo i potujemo, njim govorimo i piemo, dotle ivi i narod. VUK STEFANOVI KARADI (VUK KARADI).
z.366. U pesmi Sveti Sava Vojislava Ilia, mladi Rastko Nemanji pred kapijom svetogorskog manastira kazuje: Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru, i sad evo svetlost traim u skromnome manastiru. Rastkovo opredeljenje treba razumeti kao: a) trajno odricanje od lagodnog i raskonog ivota na oevom dvoru i opredeljenje za skroman monaki ivot, b) pokajanje i traenje oprotaja za poinjene grehove,
264
Realni brojevi c) prezir prema vlasti i bogatstvu i prihvatanje duhovnih vrednosti za najvie i neprolazne, d) privremeno odricanje od prestola i kratkotrajni boravak u manastiru.
z.367. Jer, vaistinu, brao moja ljubljena i oci, udo bee gledati: onaj koga se svi bojahu, i od koga treptahu sve zemlje, taj je izgledao kao jedan od tuinaca, ubog, rasom obavijen, gde lei na zemlji, na rogozini, a kamen mu pod glavom, i svi mu se klanjaju, a on skrueno moli od sviju protenja i blagoslova. r.367. A. Pisac dela iz koga je uzet navedeni odlomak: Sveti Sava (Rastko Nemanji, Sava Nemanji),
Realni brojevi
265
B. Naslov dela: itije svetog Simeona (ivot gospodina Simeona) C. Ime lika o kome se pripoveda: Sveti Simeon (Stefan Nemanja). j
z.368. U pesmi Sveti Sava srpski narod blagosilja svetog Savu i njegove roditelje: Prosto da si Nemanjiu Savo, Prosta dua tvojih roditelja! Prosta dua a estito tijelo! to nosili, svijetlo vam bilo! to rodili, sve vam sveto bilo! Sveti Sava i njegovi roditelji stekli su optenarodno priznanje i blagoslov zato to su: a) dugo vladali srpskim narodom,
266
Realni brojevi b) sagradili Studenicu, Hilandar i brojne druge manastire, c) bili veliki osvajai, pa stoga i omiljeni u srpskom narodu, d) gradei zadubine moralno i duhovno uzdizali srpski narod.
Zaokrui slova ispred tanih odgovora:
z.369. Krunu nije hteo, nije hteo slavu, Ali kruna sama doe mu na glavu. On je hteo sii svom narodu blie, On se hteo spustit, - a time se die, Duh nas njegov kupi sred Boijeg hrama, Duh je njegov zvezda nad naim kolama. (Jovan Jovanovi Zmaj: Sveti Sava) Navedeni stihovi iz pesme Sveti Sava Jovana Jovanovia Zmaja kazuju:
Realni brojevi
267
a) u ivotu svetog Save deavalo se uvek suprotno od onoga to je eleo, b) vladarev sin, Rastko Nemanji, odrekao se ovozemaljske slave i vlasti i opredelio za neprolazne duhovne vrednosti, c) bliei se svome narodu, sveti Sava uzvisio se tim to je postao i ostao narodni svetitelj i prosvetitelj, d) Rastko Nemanji je teio sasvim drugim vrednostima od onih koji su mu u ivotu postale dostupne, e) sveti Sava je postao uzor, neugasivo svetlo i putovoa srpskom narodu. z.370. U narodnoj pesmi Dioba Jakia snaha Anelija poklonila je svome deveru Bogdanu molitvenu au, dragocenost koja se uva do kraja ivota: a) zato to je to bilo muevljevo nareenje, b) da bi obojici brae pokazala lepotu ljubavi, pomirljivosti, nesebinosti i pratanja,
268
Realni brojevi c) jer je znala da dever Bogdan voli takve dragocenosti, pa e joj za uzdarje rado dati konja i skola, d) da bi diskretno prekorela i mua i devera zbog besmislenog sukoba, e) jer eli da opomene i dokae da su ljubav, potovanje i porodina sloga iznad svih materijalnih vrednosi i svakog koristoljublja.
z.371. U pesmi Dioba Jakia Dmitar uvia znaaj bratske ljubavi i porodine sloge: a) kad mu je ena Anelija saoptila da ga je pomirila s bratom, b) u sceni kad je sasluao sokolovo tuenje zbog slomljenog krila,
Realni brojevi
269
c) u trenutku kad soko uporeuje bol zbog slomljenog krila sa ovekovim bolom zbog gubitka brata, d) poto je saznao da mu je Bogdan pomirljivo dao konja i skokola. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
z.372. Meu navedenim osobinama izdvoj one koje se odnose na Dmitra Jakia i one koje se odnose na njegovu enu Aneliju: nesebinost, portvovanost, plahovitost, plemenitost, oholost, iskljuivost, sebinost,
270
Realni brojevi pomirljivost, odlunost, prenagljenost, iskrenost, mudrost, razboritist.
r.372. DMITAR JAKI: - plahovitost, oholost, iskljuivost, sebinst, prenagljenost, ANELIJA: - nesebinost, portvovanost, plemenitost, pomirljivost, odlunost, iskrenost, mudrost, razboritost.
z.373. Proitaj paljivo dijalog vojvode Prijezde i njegove ene Jelice u narodnoj pesmi Smrt vojvode Prijezde: Oj Jelice, gospoo razumna, ili voli sa mnom poginuti, il`Turinu biti ljuba verna?
Realni brojevi Suze roni Jelica gospoa Volim s tobom asno poginuti neg`ljubiti na sramotu Turke; neu svoju veru izgubiti i asnoga krsta pogaziti. Kroz dijalog vojvode Prijezde i Jelice narodni peva je ukazao na:
271
a) bespogovornu pokornost ene u patrijarhalnoj porodici, b) snagu i mo rodoljublja i ovekovog ponosa, c) idealnu supruansku odanost i branu slogu u Prijezdinom domu, d) svemoni autoritet mukarca u srpskoj patrijarhalnoj porodici, e) uzvienost ovekove odlunosti da i po cenu ivota sauva svoje dostojanstvo i ne pokori se nasilniku. z.374. Proitaj narodnu pesmu Stari Vujadin. Posebno obrati panju na savete koje hajduk, Stari Vujadin, daje svojim sinovima: O sinovi, moji sokolovi, Ne budite srca udovika, no budite srca junakoga
272 ne odajte druga nijednoga, ne odajte vi jatake nae, kod kojih smo zime zimovali, zimovali, blago ostavljali.
Realni brojevi
U obraanju Starog Vujadina sinovima: a) naglaeni su trajna vrednost i uzvienost vitekog ponosa i hrabrosti, b) ukazano je na potrebu da mlai uvek postupaju po savetima starijih, c) narodni peva je poslao venu poruku svome narodu da ovek nikad ne sme izdati blinjeg, d) istaknutao je da ovek uvek mora izdrati fizika muenja, e) sadrana je ideja da vernost sopstvenoj dui, prijateljima i svim ljudima koji su mu uinili dobro, svakom oveku mora biti svetinja. z.375. Hajduk Stari Vujadin, u istoimenoj narodnoj pesmi, u turskoj tamnici: a) sopstvenim primerom pokazao je i dokazao sve ono to je zavetovao sinovima,
Realni brojevi
273
b) uspeo je da sauva dostojanstvo i hrabrost sve dok mu nisu poeli vaditi oi, c) ispoljio je najvei prkos i izdrljivost u trenutku kad su mu vadili oi, d) pokazao je duhovnu nadmo nad muiteljima, koji ga nisu mogli niim slomiti i pokoriti, e) nije izdrao samo poslednje najtee muke, na koje su ga stavili. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
z.376. U narodnoj pesmi Ropstvo Jankovi Stojana Stojan, neprimeen, slua tubalicu svoje majke: Oj Stojane, jabuko od zlata, Majka te je ve zaboravila; snae Jele zaboravit neu
274 snao Jelo nenoeno zlato.
Realni brojevi
U svojoj tubalici Stojanova majka: a) dirljivo iskazuje ljubav prema sinu i alost za njim, b) kazuje da je izgubila svaku nadu da e se Stojan vratiti pa se boji samoe, c) oaloena snahinom udajom, neposredno i iskreno, otkrila je da u tom trenutku vie ali za snahom nego za sinom, d) otkriva da je saznala o sinovljevoj smrti, pa da zato jo vie ali za snahom, e) ali zbog neostvarene ljubavi sina i snahe, jer je Stojan odmah po svadbi dopao popstva, a snaha ostala nenoeno zlato. z.377. U narodnoj pesmi Ropstvo Jankovi Stojana, vrativi se iz ropstva kui, Stojan Jankovi je u svom domu zatekao enine svatove i zapevao: Vila gnjezdo tica lastavica, vila ga je za devet godina,
Realni brojevi a jutros ga, poe da razvija; doleti joj siv zelen sokole od stolice cara estitoga; pa joj ne da gnjizdo da razvija. Svojom pesmom Stojan:
275
a) skriveno prekorava enu zbog preudaje, b) kazuje da se osea izneverenim i zbunjenim zbog svatova koje je zatekao u domu, c) objavljuje da je ve saznao o njenoj vernosti, ljubavi, patnji i panji koju je podarila njegovoj majci, d) otkriva svojoj eni da u njemu jo uvek ive ljubav i elja da oni zajedno osete toplinu porodinog doma, e) poruuje eni da joj zbog ljubavi, koja u oboma jo ivi, nee dozvoliti da razvije njihovo porodino gnezdo. z.378. U narodnoj pesmi Nadnjeva se momak i devojka: a) opevano je nagradno takmienje mladia i devojke, u kojima devojka pobeuje,
276
Realni brojevi b) nagovetena su dublja oseanja kao podsticaj za nadmetanje mladia i devojke, c) naglaeno je da su sve tri devojine pobede sasvim prirodne i oekivane, d) sugerisana je misao da se mladiu, uprkos porazu u nadnjevanju i natpijanju, ukazuje mogunost da ostvari vredniju pobedu, e) posredno je saoptena poruka da je u nadmetanjima mladia i devojke jedini pravi pobednik mladalaka ljubav.
z.379. Narodna pesma Jablanova moba poinje sledeom pesniko slikom: Ili grmi, il` se zemlja trese? Ili bije more o bregove? Niti grmi, nit se zemlja trese,
Realni brojevi niti bije more o bregove, ve to jezdi Jablanova moba. r.379.
277
A. Navedena pesnika slika zove se: SLOVENSKA ANTITEZA; B. Uloga navedene pesnike slike u pesmi jeste da: a) asocira na prenaglaenu buku koju stvara Jablanova moba, b) naglasi veselost Jablanove mobe, mladost i duhovnu bodrost mobara, c) podstakne utisak o neemu to je preterano i zato neprihvatljivo za nenu osobu kakav je Jablan, d) pobudi u itaocu radoznalost za dalje prikazivanje Jablanove mobe, e) uputi na gromku pesmu mobara, kao znak radosti i veselja zbog uspeno obavljenog posla kod uglednog i dragog domaina. z.380. U narodnoj pesmi Jablanova moba Jablan moli svoje mobare da utiaju svoju pesmu i uspore svoju hitnju: Lako, lako, moja silna mobo! Sama mi je gospoa kod dvora,
278
Realni brojevi nee znati da je silna moba, ve e mislit da je turska vojska mlada, luda, poplaie mi se, tanka, vitka, prelomie mi se. Navedeni stihovi kazuju o: a) Jablanovoj brinosti i ljubavi prema krhkoj nevesti koju je samu ostavio u dvoru, b) naglaenoj Jablanovoj gordosti i znakovima njegove sebinosti, c) dragocenoj lepoti duhovno i telesno tanane Jablanove neveste, d) bezrazlonim i nejasnim strahovanjima koja su obuzela Jablana, e) harmoniji, ljubavi i nenosti koji vladaju u Jablanovom domu.
Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.381. Proitaj narodnu posleniku pesmu Kujundija i hitroprelja. Posebno obrati panju na aljivo nadmudrivanje Janje i Janka: Janja bila mudrija od Janka,
Realni brojevi poruuje kujudiji Janku: Oj, boga ti, kujundija Janko, da ti poljem malenu paricu sakuj meni v`jence i oboce, a to tebi od toga ostane, potkuj tvoga dobra konja vranca, neka ti je meu braom fala! Janjino i Jankovo aljivo nadmudrivanje podstaknuto je:
279
a) obinim prkosom i eljom da se nadmeu u duhovitosti i dosetljivosti, b) njihovim dubljim oseanjima i skrivenim eljama za blienjem, c) eljom da oboje dokau vetinu u poslu koji obavljaju, d) Jankovom namerom da posredno iskae elju da on bude darovan kao Janjin mladoenja, e) Janjinom eljom da skriveno porui Janku da ona oekuje vjence i oboce, da on sprema konja i svatove, jer im se ona nada. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
280
Realni brojevi
z.382. Meu navedenim karakteristikama prepoznaj one koje se odnose na poslenike narodne pesme: a) iskljuivo sadre motive koji se odnose na raznovrsne poljske poslove, b) kazuju o tome kako su nai preci vrednovali rad i ovekovu predanost poslovima, c) za razliku od mnogih drugih vrsta u narodnoj lirskoj poeziji, sauvale su svoju samostalnost, d) pratile su poslove etve, berbe; pevane su na mobama i prelu, e) svedoe o drevnoj ovekovoj potrebi da mu pesma bude oduak i razonoda u radu, f) ne sadre ljubavne motive, g) motivi svadbene i ljubavne lirike esto se prepliu sa motivima o radu. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
Realni brojevi
281
z.383. Seti se naslova dela iz koga su sledee reenice i ko je to delo napisao: I pop Spira kau inzultirao je (napao) gospodin iru; gao ga peskonicom, i onaj ostao bez jednog zuba, izbiven mu levi kutnjak...A on onda doepo ciglju, pa ga udario po glavi, i sve mu zube izbio. r.383. A. Naslov dela je: Pop ira i pop Spira B. Delo je napisao: Stevan Sremac C. Kako se zove lik koji poput seoskog telegrafa, kako kae pisac, pripoveda o sukobu popova? To je: gospoa Gabrijela (frau Gabijela) D. Taj lik se u pripovedanju o sukobu popova slui: a) poreenjima, b) hiperbolisanjem, c) kontrastiranjem. Zaokrui slovo ispred tanog odgovora. z.384. ta znae sledee zagonetke?
282
Realni brojevi Manje od oraha, a tee od tovara. Okrugo je, jaje nije, repato je mi nije. Bijele koke ispod strehe vire. Danju klanja, a nou zvijezde broji.
r.384. a) ika, b) repa; rotkva; c) zubi; d) eram.
z.385. Smisao narodne poslovice: Ne veruj prijatelju za trpezom, nego na vratima od tamnice jeste: a) Ako je prijateljstvo uvreno za trpezom, ono e se potvrditi i u nevolji.
Realni brojevi
283
b) Onaj ko je u nevolji prijatelj, pravi je prijatelj. c) U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci. d) S prijateljem podeli dobro, a sa neprijateljem zlo. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
z.386. Seti se naslova pesme iz koje su sledei stihovi i imena pesnika. Pesmo tuna, meka si milota to plae kao krv groa, kao suza mota, kao onaj poljubac, onaj miris perja to utka u gugutanje svoje gugutke.
284 r.386.
Realni brojevi
A. Naslov pesme je: Srbija B. Pesmu je napisao: Oskar Davio C. Sintagma pesmo tuna u prvom stihu odnosi se na Srbiju.
z.387. Pesma Srbija Oskara Davia poinje stihovima: Ja znam sva tvoja lica, svako to hoe, ta nosi, Gledao sam sve tvoje oi, razumem ta kau, ta kriju.
Realni brojevi
285
Ja mislim tvoju misao za elom ti u kosi, ja znam tvoja usta ta ljube, ta piju. U navedenim stihovima pesnik: a) saosea sa svojom otadbinom, ali ga naglaeno i vie puta ponavljano JA deli od nje, b) iskazuje potpunu poistoveenost sa svojom otadbinom, c) iz tuine priziva Srbiju i eli da je razume, d) osea i iskazuje duboku i predanu ljubav prema Srbiji. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
z.388. Paljivo proitaj pesmu Srbija Oskara Davia i posebno obrati panju na sledee stihove: oj, Srbijo meu bunama, meu ljivama, oj, Srbijo meu ljudima na njivama, oj, Srbijo meu pesmama u grudima,
286 oj, Srbijo, buno meu narodima. U navedenim stihovima:
Realni brojevi
a) ni sam pesnik ne ume da odredi sve to je u njegovom duhu Srbija, b) Srbija je zemlja buna, jer se vekovima morala boriti da sauva slobodu, c) pesnik se koleba kako da oznai svoju otadbinu, d) Srbija je otadbina ljudi koji su oduvek vie od svega voleli slobodu, e) Srbija je pesnikova najmilija i najdublja pesma. Zaokrui slova ispred tanih odgovora.
z.389. Proitaj stihove iz pesme Otadbina ure Jakia. A. Na liniji dopii stih koji nedostaje: Al jedan izraz, jednu misao,
Realni brojevi
287
ue u borbe stranoj lomljavi: OTADBINA JE OVO SRBINA! B. Pesma Otadbina poruuje: d) Neunitivost i postojanost srpskog naroda podsea na stamenost i neosvojivost kamena. e) Istorijska svest o junakim i slobodoljubivim precima u svakom narataju jeste najjaa busija u borbi protiv eta grabljivih. f) Svaki narataj iskljuivo iz sebe samog crpi slobodarski duh i otpor porobljivau. g) Borei se vekovima za slobodu i opstanak, srpski narod je postao simbol otpora i prkosa zavojevaima i nasilnicima. h) U srpskom narodu oduvek je bilo samo hrabrih pojedinaca koji su uspevali da se izbore za slobodu svoje otadbine. z.390. Pesma ure Jakia Otadbina poinje stihom:I ovaj kamen zemlje Srbije (...). Kamen u toj pesmi oznaava (simbolizuje):
288
Realni brojevi
a) priruno sredstvo za odbranu i napad, b) otpornost i neunitivost srpskog naroda, c) opomenu zavojevau da se Srbija ne da pokoriti, d) kamenite predele u Srbiji. z.391. Navedi naslov pesme, ime pisca i vrstu lirske pesme iz koje su sledei stihovi: Bez njih nema vie leta Nad oblakom mraka pusta; Bez njih bi se malaksalo, Bez njih bi se brzo ostalo. r.391. A. Stihovi su iz pesme: Svetli grobovi B. Pisac je: Jovan Jovanovi Zmaj C. Vrsta lirske pesme: misaona (refleksivna). D. U prethodnim stihovima zameniki oblik njih upuuje na imenicu ideali. z.392. Glagolima suprotnog znaenja ostvareni su efektni kontrasti u pesmi Svetli grobobi Jovana Jovanovia Zmaja: Gde ja stadoh ti e poi! to ne mogoh ti e moi!
Realni brojevi Kud ja nisam ti e doi! to ja poeh ti produi! Jo smo duni ti odui. Tim kontrastima:
289
a) naglaena je misao da se obnova i stvaranje obezbeuju trajnim delima i stvaralakim porukama svakom buduem narataju, b) uverljivo je doaran put kojim se ostvaruje neprekidan napedak u svim pojedinanim i kolektivnim idealima i tenjama, c) upuen je odlian poziv mladim ljudima da uvek trae novo i idu samo svojim putevima, d) ukazano je na neprekidno ivotno i stvaralako kolo u kome su sjedinjeni svi narataji, prolost, sadanjost i budunost, e) opomenuti su budui narataji da se kritiki ne osvru na svoje prethodnike i njihove zasluge. Zaokrui slova ispred tanih odgovra.
290
Realni brojevi
z.393. Motiv svetlosti u Zmajevoj pesmi Svetli grobovi doprinosi oznaavanju neprolaznih vrednosti: a) zaslunih ljudi i znaajnih dela, b) suprotstavljanja starih i mladih generacija, c) naprednih ideja i svesnog rtvovanja za progres, d) uzdizanja prolosti iznad budunosti, e) meusobnog podsticanja i obavezivanja ljudi i narataja. Zaokrui slova ispred tanih odgovra.
z.394. Paljivo proitaj sledei tekst iz vukovog Srpskog rjenika: Zlatoje nova mlada ne smije (od stida) nikoga u kui zvati po imenu: zato je obiaj da ona, poto se dovede, svima kuanima
Realni brojevi
291
(mukome i enskom) nadjene nova imena (sem za sebe); tako n.p. nekoga zove (...): takom, nekoga babom, nekoga gospodinom (je li otiao gospodin, da doera svinje?, (...) nekog djeverom, a mlae bratom, zlatoje, sokolom, milotom, milojicom (...) ene, gospom, mamom, majom, nakom , snaom, nevom (...) a djevojke ubavicom, ljepoticom, sekom, gospoicom, golubicom itd. Saoptavajui ta nova imena, pisac: a) satirino prikazuje lanove seoskog domainstva, b) izraava valjanosti meuljudskog, ophoenja u svetu porodice i srodnika, c) negoduje zbog tekog poloaja neveste u patrijarhalnoj zadruzi, d) oznaava prisnosti i ljudske vrednosti porodine eljadi. z.395. Seti se objanjenja u vidu legende uz re kornjaa u Srpskom rjeniku Vuka Stefanovia Karadia. Kum koji krije od svog kuma ispeenu koko i pogau tim postupkom ispoljava:
292 a) tedljivost i skromnost, b) opreznost i samoljubivost, c) podlost i snalaljovost.
Realni brojevi
Zaokrui slovo ispred tanog odgovora. z.396. Imenuj pevaa o kome je Vuk Stefanovi Karadi zapisao: Nikoga ja do danas nisam naao da onako pesme zna kao on to je znao. Njegova je svaka pesma bila dobrsa, jer je on (osobito kako nije pevao nego samo kazivao) pesme i razumevao i oseao, i mislio je ta govori. r.396. Taj peva je TEAN PODRUGOVI z.397. Tko ste? Odakle? Ne znam, al se grijem Na vaem svijetlu. Pjevajte. Jer utim Do sad tek ivim, makar moda mrijem Svetu Slobodu i Osvetu slutim... Vaa mi pjesma vraa svjetlo oka,
Realni brojevi Ko narod silna, ko sunce visoka. r.397. A. a) Pisac: - Ivan Goran Kovai b) Naslov dela: - Jama c) Knjievni rod: - epika (epsko-lirska poezija) d) Knjievna vrsta: - poema.
293
B. U navedenim stihovima: a) ratnik je konano osvojio slobodu i udi za osvetom; b) rtva ustakih klanja obraa se svojim spasiocima i sa obnovljenom snagom veruje u ivot i eli da ivi, c) stradalnik izraava snanu obuzetost oseanjem da je na svetoj slobodi i sluti osvetu, d) nedoklana rtva u jami sanja o slobodi, e) pesmu svojih spasilaca oslepljeni i ranjeni ovek doivljava kao okrepljujuu toplinu i svetlost. Zaokrui slova ispred tanih odgvora.
294
Realni brojevi
z.398. Obrati panju na sledei dijalog iz pripovetke Sve e to narod pozlatiti, Laze Lazarevia. - Nema je pa nema! ree kazandija ljutito, kao ovek kome ne ide karta. - Nema je ree i oficir, ali mirno kao periodini inovnik koji zna da posle pet godina mora doi klasa. r.398. A. Dijalog zapoinje i vodi Blagoje kazandija: 1) jer je po prirodi govorljiv, radoznao i otvoren, 2) zbog toga to mu je stalo da od kapetana uje zato laa kasni, 3) poto je uo da mu je sin veoma teko ranjen, 4) stoga to je uznemiren zlom slutnjom i roditeljskom brigom. Zaokrui broj ispred tanog odgovora. B. U navedenom odlomku podvuci delove teksta koji ine dijalog. - Nema je pa nema! - Nema je.
Realni brojevi
295
z.399. Kapetan poskoi i dohvati ga za ruku: - Stani! On je teko ranjen! Zdravo teko! - Kako teko? Ko to kae? ... Evo, evo pisma! ... Njegov drug Jole ... (L. Lazarevi: Sve e to narod poznlatiti) Blagoje kazandija: a) ne moe i ne eli da veruje u to to je uo od kapetana, zato je njegov odgovor zagrcnut, isprekidan, iskazi nezavreni, b) jeste zbunjen i pometen, ali on je ve znao da mu je sin teko ranjen, c) podsvesno eli da veruje u suprotno od onog to mu kapetan kazuje, d) iako je ve uo od Jola da mu je sin teko ranjen, nee i ne moe to da prizna sebi i drugima, e) zavarava samog sebe, podsvesno elei da bar nakratko odloi trenutak konanog najteeg saznanja. z.400. Podseti se naslova dela iz koga su uzeti sledei stihovi i imena pesnika: Krcnu kolac njekoliko puta, Zviznu pala njekoliko puta, Zadrhtae ta vjeala tanka,
296
Realni brojevi Al` ne pisnu Crnogorad mlada...
r.400. A. Delo: - Smrt Smail-age engia B. Pesnik: - Ivan Maurani C. Sledee rei u navedenim stihovima su onomatopejskog porekla: - krcnu, zviznu, pisnu; D. Epiteti u navedenim stihovima su: - tanka, mlada.
z.401. Ljutit aga mrko gleda, Gdje se silom divit mora, Silan arslan gorskom miu, Tko si junak, osvetit se ne mo` Na junaku dotle, dok ne preda.
Realni brojevi Smaknu Ture toliko junaka, Posmica ih, srca ne iskali, to bez straha svi su pred njim pali. r.401.
297
A. a) Naslov dela: - Smrt Smail-age engia b) Pisac: - Ivan Maurani c) Knjievni rod: - epika (epska poezija) d) Knjievna vrsta: - ep (spev). B. U navedenim stihovima: a) Smail-aga se nerado i sa potajnom zebnjom divi mladim branima koji bez jauka umiru, b) mladii koje mui Smail-aga ispoljavaju strah, ali zaslepljeni Smail-aga to ne vidi, c) svojim trpljenjem i odsustvom straha mlada Crnogorad unose nespokojstvo u Smail-agu, d) zaslepljen svojom silinom i moi, Smail-aga ne moe da prepozna strah u mladim branima,
298
Realni brojevi e) sadrana je poruka da se nasilnik ne moe osetiti kao pobednik dok u rtvama ne otkrije strah i poputno pokoravanje.
z.402. Obrati panju na oseanja i misli iskazane u odlomku iz novele Pilipenda Sime Matavulja: - Bogo moj, zato ti alje glad na ljude, kad je meni, jadnom teaku, ao i stoke da gladuje!? I zato ba alje bijedu na nas
Realni brojevi
299
teake, koji te vie slavimo nego Lacmani, siti i obijesni!? Ali, opet, hvala ti, kad dade da smo mi najsiromaniji najtvri u vjeri, te voliemo duu, nego trbuh!... U tom Pipilendinom monologu istiu se poruke o: a) optoj i nepotednoj kritici Boga, b) duhovnoj snazi i moralnoj nepokolobljivosti siromanog teaka, c) nepoeljnim meuljudskim odnosima izmeu seljaka i varoana, d) duhovnom uvanju i jaanju narodnog bia. Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.403. Pilipenda, glavni lik u istoimenoj pripoveci Sime Matavulja, ne uzima ito od sreske vlasti: a) jer je samo od imunijih traeno da promene veru ako uzmu ito,
300
Realni brojevi b) jer ga u tome sreavaju drugi, imuniji, c) jer ne eli da podlegne uceni i izneveri svoje pravoslavlje.
Zaokrui slovo ispred tanog odgovora. z.404. Pilipenda, u istoimenoj pripoveci Sime Matavulja, bio je ivi, olieni prijekor svojim sunarodnicima, zato to je: a) uspeo da se najvetije izbavi iz siromatva, b) vie voleo svoju duu nego trbuh, c) drao vatrene govore protiv carske vjere i podlih unijata, d) bio odluan da se ne pokori tuoj veri i kao pravi Srbin ostao veran svome pravoslavlju. z.405. Paljivo itaj sledei dijalog iz novele Pilipenda Sime Matavulja: - Jadni ti smo, ta emo? Za ovo nee uzeti ni pet estica, koliko treba za brano, a ja gologlava ne mogu na priee, te e se rei da smo se i mi upisali!
Realni brojevi
301
Pilipenda pusti glas, koji je nalikovao na reanje ljuta psa, pa izbljuvi krvave oi na enu zapita kroz zube: - A hoe li da se upiemo u tu... tu... vjeru? - Sauvaj Gospode! ree Jela ustuknuvi i prekrstivi se. U navedenom odlomku: a) b) c) Pilipenda i ena Jela duboko su verni svome pravoslavlju, ali ne znaju kako da se izbore sa svojom nematinom, da bi se prehranio, Pilipenda je blizu odluke da pristupi tuoj veri, pa je uznemiren i potresen, Pilipendin glas, koji je nalik reanju ljuta psa, i krvave oi izraavaju njegovu ozlojaenost, veliko trpljenje, ali i odluno nepristajanje da se pokori, Pilipendina ena Jela pristupila bi tuoj veri, ali ne usuuje se da to prizna upornom Pilipendi, Uprkos neverovatnom siromatvu u kome ive, Pilipenda i Jela uspeli su da sauvaju svoj ponos i odanost svome pravoslavlju.
d) e)
302
Realni brojevi
z.406. Kad stigoe na kolski put, Pilipenda se osvrte na Dinaru, koja se bijeljae od snijega: tunim pogledom preleti cijelo Petrovo Polje, koje se crnjae u suhomrazici; pogleda alostivo na seoca to se niu po rubovima i uini mu se da vidi kako po ravni
Realni brojevi
303
leti ona strahovita utvara, koja ve etiri mjeseca davi narod. (Simo Matavulj: Pilipenda) U navedenom odlomku Pilipenda: a) zaista vidi utvare to nadleu Petrovo Polje, b) izmuen glau, doivljava glad kao krvolonu utvaru koja davi njega i sunarodnike, c) preuveliava stradanja svojih sunarodnika, d) pati zbog toga to strana glad fiziki i duhovno unitava pravoslavni ivalj u Dalmaciji. Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.407. Paljivo itaj odlomak iz novele Pilipenda Sime Matavulja: Kljako se namrti, te e oporo: - Bleji, Pipilenda, ali e i ti biti unijat pre Uskrasa! Pipilenda stade i vuknu: - Ja se uzdam u moga srpskoga Rista! Ako e mi pomoi,
304
Realni brojevi hvala mu, ako nee i onda mu hvala, jer mi je sve dao, pa mi sve moe i uzeti, i duu! A ti...
U navedenom odlomku Pilipenda: a) svestan je svoje nemoi, pretpostavlja da e se ispuniti Kljakovo predvianje i zbog toga otro reaguje, b) odluno odrie i najmanju mogunost da se pokoleba, ak i po cenu fizikog nestanka, c) uplaio se sopstvene slabosti, koju maskira agresivnou usmerenom na Kljaka, d) nadahnuto i predano naglaava svoju vernost srpskom Ristu, odnosno pravoslavlju, e) moralne vrednosti stavlja iznad svih ostalih i zbog toga mu se ne moe desiti da preveri. z.408. Poto je Kljako izbegao Pilipendin tap, udarac je otrpeo magarac Kurijel: Onda Pilipenda, izvan sebe od gnjeva, svom snagom udari Kurijela. Ovaj stade, okrete glavu i tuno pogleda gospodara, a Pilipenda
Realni brojevi
305
se postidje, pa ga obuze alost te sjede na pervaz od ceste i zaplaka se. Pilipendin pla u zavrnoj sceni novele treba razumeti kao: a) kratkotrajnu slabost zbog toga to danima trpi glad, b) beskrajno aljenje to je udario svoga staroga i odanoga pomagaa u ratovanju za opstanak, c) suoavanje sa beznaem i tekim iskuenjima kojima su izloeni on i njegovi sunarodnici, d) oseanje da je izdan od svih, da ga ak i ivotinje naputaju u bici za opstanak, e) izraz nemoi, oajanja i stida poto je svoj gnev iskalio na nedunoj ivotinji. z.409. Iz kojeg je knjievnog dela sledei odlomak; ko je pisac, a ko vladika? - Zar ih nee vaa svetlost celivati? Vladika mu, prilazei, odgovori: - Crnogorci ne ljube lance!
306 r.409.
Realni brojevi
A. Odlomak je iz dela: Pisma iz Italije B. Pisac je: Ljuborim Nenadovi C. Vladika je: Petar Petrovi Njego D. U vladiinom odgovoru Crnogorci ne ljube lance! upotreljeno je jeziko izraajno sredstvo (stilska figura): 1) gradacija, 2) poreenje, 3) metafora, 4) simbol. Zaokrui broj ispred tanog ogovora.
z.410. U Pismima iz Italije Ljubomir Nenadovi navodi Njegoeve rei upuene Evropi: Ono to ste vi zvali Jevropska Turska, ono smo mi! Zovite nas opet kako hoete, samo potujte u nama ljude; i nama je isto tako draga sloboda i prosvjeta kao i vama.
Realni brojevi Njego poruuje Evropi da je:
307
a) sebino svoje politike interese stavila ispred pravde i istine, b) zaboravila na srpski narod koji je junatvom i otporom zaustavio turski prodor u Evropu, c) obavezna da se pridrui Srbiji i Crnoj Gori u ratu protiv Turske, d) zasluila najteu osudu to je uskogrudo zaboravila da su Srbija i Crna Gora evropske zemlje i da ele svoju slobodu i svekoliku prosvetu, e) tajno sklopila saveznitvo sa Turskom protiv balkanskih drava. Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.411. Na tom pozoritu sveta je mnogo skupljeno bilo; jer i Srbi i Turci, da bi vei strah od dahija imali, morali su doi da ove prve rtve srpske gledaju. r.411.
308
Realni brojevi
A. Naslov dela: Memoari B. Pisac je: Prota Mateja Nenadovi C. Prve srpske rtve o kojima se pripoveda jesu: Ilija Biranin i Aleksa Nenadovi D. Ko ih je zarobio i osudio na smrt? Foi Memed-aga(dahija Foi Memed-aga).
z.412. A moj otac jednako vie: Ne daj Jakove, ne daj pare, ne ostavljaj mi dece pod dugom da robuju. On e i novce uzeti i nas isei. Iz ovog sindira i iz ovih lisica ne misli on nas ive pustiti. (Prota Mateja Nenadovi: Memoari)
Realni brojevi U poruci, koju iz tamnice upuuje bratu Jakovu, Aleksa Nenadovi izraava:
309
a) obuzetost prevelikim strahom koji ga onemoguuje da uvidi da se ipak moe osloboditi zatoenitva, b) odlunost i hrabrost da se i po cenu ivota ne pokori i ne pokae slabost, c) nesposobnost da uvidi da je dahija Foi Memed-aga sklon da popusti, d) sposobnost da jasno sagleda i proceni situaciju u kojoj je, e) tanu procenu da je Foi Memed-aga neopzozivo odluio da pogubi zatoenike. Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.413. Obrati panju na sledee poruke vladike Danila i Selim-vezira, likova iz Njegoevog Gorskog vijenca: Jaki zubi i tvrd orah slome: Tvrd je orah, voka udnovata, / 2 /
310
Realni brojevi ne slomi ga, al`zube polomi! Puina je stoka jedna grdna dobre due kad joj rebra puu. Krv je ljudska rana naopaka Teko zemlji kuda proe vojska! Kome zakon lei u topuzu, tragovi mu smrde neovjetvom. / 1 / / 2 / / 1 / / 2 / / 1 /
Na kraju svake misli upii u kuicu: broj 1 ako je tu poruku izrekao vladika Danilo, a broj 2 ukoliko je ideju iskazao Selim vezir.
z.414. Podseti se poznatih stihova iz Gorskog vijenca P.P. Njegoa: Kome zakon lei u topuzu, tragovi mu smrde neovjetvom. r.414.
Realni brojevi
311
A. Navedenu misao kazuje vladika Danilo, a upuuje je u pismu veziru Selimu. B. Poruka kazuje: a) narodi i pojedinci, koji uz pomo sile vladaju i pokorevaju ljude, olienja su neljudskosti, b) postoje razdoblja u istoriji ljudskog roda u kojima ne moe vladati pravo jaega, c) u svakom vremenu neljudi se prepoznaju po tome to su bezobzirni i nasilni prema svakom od koga su jai, d) sila se ponekad opravdano namee kao zakon, e) pravo jeega postoji samo u ivotinjskom svetu i nema mu mesta u meuljudskim odnosima. z.415. Selim-vezir u Gorskom vijencu P.P. Njegoa poruuje u pismu vladici Danilu: Jaki zubi i tvrd orah slome. a vladika mu na to odgovara: Tvrd je orah voka udnovata, ne slomi ga, al`zube polomi.
312
Realni brojevi Smisao poruka, koje su razmenili valadika Danilo i Selim-vezir, jeste sledei: a) Selim-vezir veruje da ne postoji toliko tvrd orah da ga jaki zubi ne mogu slomiti, a vladika to tvrenje osporava, b) vezir je uveren da sila moe skriti svaki otpor, a vladika tvrdi da se i najveoj sili moe uspeno odoleti, c) vladika i vezir se duhovito namudruju, a ni sami nisu ubeeni u ono to tvrde, d) vladika veruje u samopregor i ilavost svoga malog naroda, a vezir samouvereno tvrdi da e njegova silna vojska sigurno pobediti.
Zaokrui slova ispred tanih odgovora. z.416. A. Odredi osnovni motiv u pesmi Oiju tvojih da nije Vaska Pope. Osnovni motiv u pesmi jeste: LJUBAV..
Realni brojevi
313
B. Motivi: nebo, slavuj, oi, sunce u pesmi Oiju tvojih da nije: a) konkretizuju stambeni prostor, b) slikaju pejzani prostor, c) iskazuju oseanja. Zaokrui slovo ispred tanog odgovora.
z.417. Paljivo proitaj stihove iz pesme Oiju tvojih da nije Vaska pope: Oiju tvojih da nije Ne bi bilo neba u slepom naem stanu.
314
Realni brojevi Motiv oiju u navedenim stihovima ima ulogu da:
a) oduhovi i uini uzvienim oseanje ljubavi, b) naglasi boju oiju drage osobe, c) podseti na drevno ljudsko iskustvo da su oi ogledalo ovekove due, d) ukae na potpuno saglasje dve due koje se razumeju i vole, e) oivi uspomene pesnikog subjekta na enu koje vie nema.
z.418. Ljubav je u pesmi Oiju tvojih da nije V.Pope opevana kao: a) radost i vedrina b) duhovna irina c) kratkoveni i varljivi zanos
Realni brojevi d) e) f) g) h) srea i mir nenost i duhovna uzvienost iluzija prevrtljiva srea nepomuena harmonija.
315
z.419. Pesma Oiju tvojih da nije V.Pope poruuje o ljubavi: a) ovek esto podlee ljubavnom zanosu i ne uspeva da uvidi njegovu varljivost i kratkovenost.
316
Realni brojevi
b) Iskrena i duboka ljubav u ovekovoj dui budi radost, vedrinu i zanos. c) Ljubav uznosi oveka, ispunjava ga nenou i snano nadahnjuje. d) U ljubavi je najvie privida i varki, kojima ovek neoprezno podlee i pokorava se. e) Obuzet ljubavlju, ovek je ispunjen nenou, osvaja mir i harmoniju, svome duhu daje nesluenu slobodu.
z.420. Prepoznaj iz koje su pesme sledei stihovi: Mesec veze strnjita zlatom, mirisi obavijaju brazde i oranice, Sveobuhvatan i hladan mir kradom silazi s neba.
Realni brojevi r.420.
317
A. a) Naslov dela: Predeo na meseini b) Pisac: Radu Flora c) Knjievni rod: lirika (lirska poezija) d) Knjievna vrsta: opisna pesma (lirska pesma); B. U navedenim stihovima iskazana su sledea raspoloenja: a) seta b) mir i spokojstvo c) nemir d) opijenost lepotom e) pritajena uznemirenost f) slutnje g) obuzetost mislima.
z.421. Kao i u dui Isakovievoj i u njihovim duama nastade praznina. Kue i kuita zaboravie, na enu i decu vie nisu mislili, a svoju muku i znoj oseahu sve jae. Bi im mrsko da ive i mrsko da se seaju svojih u
318
Realni brojevi domu. Natrag, nisu verovali da e se ikad vratiti. (Milo Crnjanski: Seobe) Praznina u dui Vuka Isakovia i slavonskopodunavskog puka uslovljena je:
a) dugim odsustvovanjem iz domova i nemogunou da vide svoje porodice, b) predanou borbi za osloboenje srpskog naroda, c) ratom za tue interese, besmislenou ratovanja i pogibija, d) nedovoljnom vezanou za porodini ivot i svoj stari zaviaj, e) podavanjem slepom toku dogaaja; gubljenjem nade i smisla ivota.
z.422. Gledajui pred sobom sve vie brda, ravnica barovita sa koje pooe doe im kao san, sa svim svojim bunarima i oborima. Kao magle to su lebdele nisko, nad poljanama i
Realni brojevi
319
nestajale iza njih, raskidae se, u njihovim mislima, i slike njihovih ena i dece. (Milo Crnjanski: Seobe) Slavonsko-podunavski puk, idui na vojnu, u tuinu, osea: a) potitenost i neizvestnost b) nadahnue c) prazninu u dui d) spremnost da se bori e) patnju f) zamor i unutranje bolove.
z.423. Starica u tiini, u stidu, u slutnji, pod samom gredom svetlosti, skida maramu, ostaje gologlava, obema rukama die maramu vie glave, ljudi i ene, zadrhtavi, gledaju crnu
320
Realni brojevi maramu, slutnja raste, starica zavezuje prvi vor apuui: da im se putevi zaveu, i oi, i misli, sve da zaborave, pa da ne znaju kud e i kako da pobegnu iz Trnave; da mole da im pokaemo put kojim su doli; i vie nikad ne dou.
r.423. A. a) Naslov dela: Deobe b) Pisac: Dobrica osi c) Knjievni rod: epika (epska poezija) d) Knjievna vrsta: roman. B. U navedenom odlomku: a) prizor starice koja proklinje snaan je simbol ovekove ogorenosti, nemoi i povreenosti, b) zato to je obuzeta strahom, starici se ini da je trenutak smrti blii nego to stvarno jeste, c) iskazana je snana i dramatina osuda tirana, nasilnika i neljudi, kao i elja da prou i sami kroz sve muke na koje oni stavljaju ljude,
Realni brojevi
321
d) ljude zatvorene u crkvi toliko je obuzeo strah da vide i ono ega nema, e) iskazana je univerzalna osuda svih nasilnika i okupatora.
z.424. Ljude strah da progovore. Gledaju sebi u prsa, onda svetlost nad sobom, sve topliju,
322
Realni brojevi guu, kosiju. Ve su dve ikone sagorele, u senci su, svetlost pali treu, svetac podigao krst. Nad crkvom, nad Trnavom sunce je visoko, misle, a dan nezapameno svetao, seaju se vonjaka, vinograda i kukuruza. (Dobrica osi: Deobe) U odlomku iz romana Deobe Dobrice osia motiv svetlosti oznaava: a) enju za slobodom koja je obuzela ljude zatoene u crkvi, b) sagorevanje i pretvaranje u prah i pepeo svega to je materijalne prirode, c) svetlo koje spolja prodire u crkvu nagovetava da e ona uskoro biti spaljena, d) misli i oseanja zarobljenih ljudi kojima se oni brane od straha i pomisli na smrt.
Realni brojevi
323
z.425. Oni izgovaraju najlepe rei srpskog jezika. Najpre pevuei, a onda brundavo, pretee. Nemac ustuknu, svetlost ue u crkvu, obasja jo nekoliko glava, izvue relolver i opali metak uvis, onda ga vrati u futrolu, u zanemelost. (Dobrica osi: Deobe) Ljudi, zatvoreni u crkvi, izgovaraju najlepe srpske rei najpre pevuei, a onda brundavo, pretee jer: a) obuzeti strepnjama i strahom, nastoje da umilostive tirane i zloince, b) izbezumljeni od straha, ljudi se ponaaju panino i nerazborito, c) pokuavaju da najpre lepotom, a potom i pretnjom, opomenu Nemca, d) primetili su da ih se uvar, Nemac, plai, e) podsvesno ele da ostvare duhovni dodir sa uvarom i moguim delatom da bi ih shvatio i potedeo.
324
Realni brojevi
z.426. U pripoveci Kroz meavu Petra Koia, Relja Kneevi, borei se sa stihijom, obraa se svom nejakom sinovcu Vuji sa: Ide li, rode? U tom Reljinom obraanju Vuji ispoljavaju se sledea oseanja: a) ljubav i nenost b) brinost c) ljutnja d) strepnja e) prisnost f) nestrpljenje. z.427. Relja Kneevi u pripoveci Kroz meavu Petra Koia pokazuje sledee karakterne osobine: a) upornost b) bezmernu duhovnu snagu c) slabost i malodunost d) plemenitost e) prkos f) klonulost i beznae.
Realni brojevi
325
z.428. Proitaj paljivo jedan od brojnih opisa u pripoveci Kroz meavu Petra Koia: Za asak se opet nenadano die meava. Jele su se ljuljale iz korjena, kripei bolno, i vjetrovi su sa njihovih vrhova u pomamnom bijesu i zvizgu trgali i raznosili ogranke i inje na sve strane. Opisi u pripoveci Kroz meavu jesu: statini i ne pokreu radnju, dinamini motivi koji pokreu radnju, slike koje deluju kao stilski ukrasi, sugestivne slike iz prirode, usklaene sa duevnim stanjem junaka. a) b) c) d)
326
Realni brojevi
z.429. U pripoveci Kroz meavu Petra Koia ostvareni su kontrasti izmeu: a) surove planinske prirode i pitomih ravniarskih pejzaa, b) nekadanjeg bogatstva i brojnosti lanova porodice Relje Kneevia i sadanjeg siromatva samo dva preostala lana porodice, c) tenji Relje Knjeevia i elja njegovog sinovca Vuje, d) silne olujne meave i iznemoglih putnika.
Realni brojevi
327
z.430. Ali nebo i vazduh nisu ni jedan sat potpuno isti iznad ove velike i duboke kotline koja je opkoljena vrlo visokim planinama. as sija juno sunce, ija se zraka neprijatno osea, zatim naglo nastupi hladovina od oblaka kojim se nebo nad jezerom prevue, jo ee prijatna poluhladovina od estih pramenastih oblaka, kroz koje se sunce osea. r.400. A. a) Naslov dela: OHRIDSKO JEZERO b) Pisac: JOVAN CVIJI B. U navedenom odlomku primenjeni oblik kazivanja zove se: OPIS (OPISIVANJE, DESKRIPCIJA).
328
Realni brojevi
z.431. Neka te sledei stihovi podsete na delo Pesma o kerui Sergeja Jesenjina. U svitanje, u pojati niskoj, Gde se zlati rogoza gomila, Sedmoro je tenadi riaste, Sedmoro je kuka otenila. U toj pesmi opevani su motivi: a) slobodnog, nesputanog ivota, b) materinske ljubavi c) surove prirode, d) alosti i tuge.
Realni brojevi
329
z.432. Pesma o kerui Sergeja Jesenjina poruuje: a) Portvovanost, nesebinost i ljubav najdublje i neizbrisivo obitavaju u majinoj dui. b) Materinska ljubav je najjaa i najtrajnija od svih ljubavi to ne treba zaboraviti ni kad je o ivotinjama re. c) U ivotinjskom svetu drugaije se ispoljava materinska ljubav i ni u emu se ne moe poistovetiti sa ljudskim oseanjima. d) Milostivo i s razumevanjem ovek treba da se odnosi prema svakom ivom biu. e) ovek je gospodar prirode, pa mora da se umea i u odnose koji vladaju u ivotinjskom svetu. f) I ivotinje oseaju ljubav, pate, ponekad umiru od neprebola.
330
Realni brojevi
z.433. U narodnoj pesmi enidba Milia barjaktara zdrueni su lirski i epski motivi. U kuice pored navedenih motiva upii broj 1 da oznai lirske motive, a broj 2 da oznai one koji su epski. a) Maletin opis Leposavine lepote. /1/ b) Mili kupi svatove i odlazi po devojku. /2/ c) Milievo ushienje Ljeposavinom lepotom. /1/ d) Ljeposavin oprotaj od sveta: Jarko mi je omrznulo sunce. A crna mi zemlja omiljela. /1/ e) Darivanje mladoenje. /2/ f) Milieva tubalica i predoseanje da e umreti. /1/ g) Saranie lijepu evojku otkuda se jasno sunce raa. /2/
331
A. Paljivo itaj sledeu sliku iz pesme enidba Milia barjaktara i na liniji kraj svakaog stiha dopii re koja nedostaje: Kad govori da da golug GUE, kad se smije ka da biser SIJE, kad pogleda kako soko SIVI, kad se ee kao PAUNICA. B. Dopuni sledeu tvrdnju: enidba Milia barjaktara je epsko-lirska pesma sa TRAGINIM (TUNIM) zavretkom, pa zato spada u narodne BALADE. z.435. Motiv uroka u narodnoj baladi enidva Milia barjaktara treba razumeti kao: a) kritiki osvrt na sujeverje naih predaka, b) iskustvom potvreno saznanje da su sve izuzetne vrednosti tragine, c) opomenu da za izuzetnim vrednostima ne treba eznuti, d) ideju da je udesna lepota neotporna na ivotne nedae i da je izloena podmuklim udarima sudbine.
332
Realni brojevi
z.436. Narodna balada enidba Milia barjaktara zavrava se stihovima: Kada bude na zahodu sunce, tad izlazi Milieva majka, pa govori, a za suncem gleda: Blago mene i do boga moga! Blago mene, eto sina moga! Eto g`majci e iz lova ide, nosi majci lova svakojaka! Ne bi sina, ni od sina glasa. Kada bude na istoku sunce, izilazi Milieva majka, sunce gleda pake progovara: Blago mene, eto mi snaice! Ide s vode, nosi vode ladne, hoe mene staru zamjeniti! To to Milieva majka poistoveuje sina sa suncem na zahodu, a snahu sa suncem na istoku, u pesmi simbolizuje: a) ovekovu nepomirljivost sa smru onih koje voli, b) ovekovo srano i nepokorno odolevanje beznau,
Realni brojevi
333
c) majinu pomirenost sa smru sina i snahe, d) varljivost, ali ivotodavnost ovekove nade. z.437. Narodna bajka Nemuti jezik poruuje: a) Onome ko drugome ini dobro uzvraa se dobrotom. b) ini dobro, ne kaj se; ini zlo, nadaj se. c) Onaj ko ljudima ini dobro esto od njih trpi zlo. d) Radoznalost ovekovog duha nikad ne moe biti potpuno zadovoljena. e) ivotinje i stvari ne mogu ljudima da alju nikakakve poruke.
334
Realni brojevi
z.438. italac bi poelo da ima mo glavnog junaka u narodnoj bajci Nemuti jezik kako bi mogao da: a) saznaje sve tajne prirode koja ga okruuje, b) svakoga nemilosrdno i bez kajanja kazni, c) u svakoj prilici pravilno postupi i tako uvek bude u slubi pravde i dobra, d) proslavi se i veno ivi u srei i zadovoljstvu. z.439. Zahvaljujui poznavanju nemutog jezika, obanin u narodnoj bajci Nemuti jezik stekao je i sauvao sledee vrednosti: a) sposobnost da surovo presuuje i kanjava, b) mo da se zatiti od nametljive i bezobzirne radoznalosti, c) sposobnost da savetuje ivotinje i da utie na njihovo ponaanje, d) mo da preduhitri i sprei zlo.
Realni brojevi
335
z.440. obaninova ena u narodnoj bajci Nemti jezik zasluila je da bude kanjena: a) zbog svoje neprimerene radoznalosti i bezobzirnosti, b) zato to je i ona uporno traila nemuti jezik, c) jer nije odustala od svoje namere zbog koje bi njen mu igubio ivot, d) zato to nije pomogla obaninu da izbavi zmiju iz umskog poara. z.441. obanin u narodnoj bajci Nemuti jezik ispoljava sledee osobine: a) gramzivost b) radoznalost c) ravnodunost d) odanost, vernost e) upornost f) potenje g) sebinost h) dobrodunost.
336
Realni brojevi
z.442. Proitaj sledei odlomak iz narodne pesme: Boe mili, uda velikoga! Kad se ae po zemlji Srbiji, po Srbiji zemlji da prevrne, i da druga postane sudija, tu knezovi nisu radi kavzi, nit su radi Turci izjelice, al`je rada sirotinja raja koja globa davati ne moe ni trpeti turskoga zuluma, i radi su boji ugodnici, jer je krvca iz zemlje provrela, zeman doo, valja vojevati, za krst asni krvcu proljevati, svaki svoje da pokaje stare. r.442. A. a) Ovaj odlomak je iz pesme: Poetak bune protiv dahija; b) Navedi ime narodnog pevaa od koga je Vuk Karadi zabeleio ovu pesmu. To je: Filip Vinji; B. U navedenom odlomku narodni pesnik:
Realni brojevi
337
a) poruuje da je u srpskom narodu sazrela neopoziva odluka o pobuni protiv Turaka, b) daje viziju dogaaja koje on prieljkuje, ali je to daleko od realnosti, c) iskazuje misao o neodlunosti povlaenih, nasuprot odlunosti sirotinje raje, koja najvie i trpi zulum, d) naglaava da su krst asni i slobodarsko naslee, najjai odbrambeni motivi koji pokreu srpski narod, e) istie odlunost srpskog naroda da brani svoju veru, a zanemaruje da je on pre svega zbog svoje sirotinje ustao da se brani.
338
Realni brojevi
z.443. Seti se pesme iz koje su uzeti sledei stihovi i imena narodnog pevaa: Ja porezu zaponem brojati, a on na me oima strijelja: Memed-aga, zar e je brojati? Ta ja sam je jednom izbrojio! r.443. A. Navedeni stihovi su iz pesme: Poetak bune protiv dahija. B. Pesmu je ispevao narodni peva: Filip Vinji. C. Biranin Ilija u toj pesmi ispoljava: 1) poniznost i pokornost, 2) samouverenost i nadmonost, 3) pomirljivost i snishodljivost, 4) dareljivost i dobroudnost.
Realni brojevi z.444. Iz koje su narodne epske pesme sledei stihovi: Niti ide Kulin kapetane, niti ide, niti e ti doi, nit se nadaj, niti ga pogledaj! Rani sina, pak alji na vojsku Srbija se umiriti ne moe! r.444.
339
A. a)Naslov pesme: Boj na Miaru; b) Pesma pripada ciklusu: osloboenja Srbije (i Crne Gore); c) Poruku saoptavaju Kulinovoj kadi: gavran(ovi)i; B. Poruka Kulinovoj kadi kazuje: a) da se ne nada Kulinu, jer su njegovu vojsku Srbi potpuno potukli na bojnom polju, b) neka vie niko i ne pomilja da je mogue brzo i lako slamanje srpske bune, c) da ipak postoji makar i zrno nade da se Srbi mogu slomiti, d) da su vie sile odluile o turskom porazu i srpskoj pobedi
340
Realni brojevi
e) da su u srpskom narodu sazreli misao i odluka o pobuni i niko ga vie ne moe umiriti. z.445. Proitaj sledeu reenicu i podseti se ko ju je napisao. Ja zacelo mislim da je ove sve nove pesme, od Karaorina vremena, Filip sam spevao. r.400. A. Ovu misao je izrekao: Vuk Karadi (Vuk Stefanovi Karadi); B. Pesme koje je ispevao Filip Vinji pripadaju: 1) narodnoj poeziji jer opevaju neistorijske dogaaje, 2) umetnikoj (pisanoj) poeziji poto pevaju o istorijskim dogaajima, 3) narodnoj poeziji zbog stilskih karaktristika i naina pevanja, 4) umetnikoj (pisanoj) poeziji stoga to im je autor poznat.
Realni brojevi
341
z.446. U Nuievoj komediji Sumnjivo lice pisar Via postupa ovako: a) progoni gazde to su izrabljivai sirotinje, b) zloupotrebljava svoju vlast i svoj drutveni poloaj, c) iskreno se zalae za potovanje i uvanje vladajue loze, d) smiljeno i prepredeno koristi vladajuu dinastiju i ljudske slabosti radi line dobiti.
342
Realni brojevi
z.447. Napii imena likova koji u komediji Sumnjivo lice Branislava Nuia izgovaraju sledee rei: a) Zakon nije pisan za tebe, nego za mene da znam koliko da ti odreem. (PISAR) IKA; b) Kakav je da je, ja go volim, pa to ti je. MARICA; c) U mojim je rukama vae sumnjivo lice, u vaim je rukama moja klasa. Molim za hitnu razmenu! (KAPETAN) JEROTIJE (PANTI); d) Otipao sam samo do vrata, prislonio uvo i sluao; ujem mrda! ALEKSA (UNI, SRESKI PIJUN); e) Badava mu ja napravim najlepi plan, to kau i sam bi mi Bizmark estitao. (PISAR) MILISAV.
Realni brojevi
343
z.448. Prepoznaj likove u Nuievoj komediji Sumnjivo lice po sledeim karakteristikama. (imena likova upii na odgovarajua mesta) a) Njegova je struka politika i na njoj bome dobro zarauje. Najvie zarauje na dinastiji. Za njega je dinastija krava muzara. (PISAR) VIA; b) Voli da otvara i ita tua pisma, priglup i karijerista; junak na reima, kukavica na delu. (KAPETAN) JEROTIJE (PANTI) c) Okoreli birokrata i pijanac. Bezduno maltretira stranke. Stalno dri vlanu krpu na glavi. (PISAR) IKA; d) Kad uje za koga roditelji nameravaju da je udaju, razbija sve to joj doe do ruke. MARICA; e) Uglaen, namirisan; udi se ta ga je snalo. OKA (ORE RISTI).
344
Realni brojevi
z.449. U Doivljajima Nikoletine Bursaa Branka opia, glavni lik, Nikoletina Bursa, ispoljava sledee osobine: a) plemenitost i hrabrost b) nespretnost i naivnost c) grubost d) oseajnost i nenost e) surovost f) ovekoljubivost i dobrodunost g) primitivnost i bezobzirnost. z.450. Pored svakog navedenog lika napii: 1) knjievno delo u kome se javlja, 2) ime i prezime pisca tog dela. r.450. A. Pop Spira 1) Pop ira i pop Spira, 2) Stevan Sremac; B. Blagoje kazandija 1) Sve e to narod pozlatiti, 2) Laza Lazarevi; C. Vuk Miunovi 1) Gorski vijenac, 2) Petar Petrovi Njego (Njego).
Realni brojevi
345
z.451. Prepoznaj pisce po najbitnijim biografskim podacima. a) Pesnik i putopisac, roen u Brankovini. Otac mu je znameniti prota, a deda mu je stradao u sei knezova 1804. godine Pisac je: LJUBOMIR NENADOVI. b) egrt u Temivaru, kaluer u manastiru Opovu, neumorni putnik i ljubitelj knjiga i mudrosti, ministar prosvete u Karaorevoj Srbiji - napisao je autobiografsko delo ivot i priljuenija.. Pisac je: DOSITEJ OBRADOVI. c) Veliki ruski pripoveda i dramski pisac. Poznat je u svetskim razmerama kao nenedmaan majstor kratke prie i pisac lirskih drama Ujka Vanja, Galeb i Tri sestre. Pisac je: ANTON PAVLOVI EHOV (EHOV). d) Najizrazitiji predstavnik nae savremene i moderne poezije u kojoj dominiraju smele metafore, simboli i stilska saetost. Najpoznatije su mu zbirke Kora i Nepoin polje. Pisac je: VASKO POPA.
346
Realni brojevi
z.452. itaj paljivo narodnu pesmu: tono mi se Travnik zamaglio? Ej, da li gori, da l`ga kuga mori? Djevojka ga okom zapalila, Ej, arnim okom kroz srali-pender. Hiperbolinu mo devojinog oka treba razumeti kao: a) slikovito doaravanje uzburkanih oseanja u mladiu obuzetom ljubavnim zanosom, b) poetsko kazivanje o devojci i nestvarnim moima njenog oka, c) sliku koju je stvorio mladiev unutranji poar, odnosno ljubav koja ga je potpuno osvojila, d) svedoenje narodnog pesnika o davnanjem dogaaju, e) oznaku da ljubavni zanos pobuuje na duhovno i jeziko stvaralatvo.
Realni brojevi
347
z.453. Narodna lirska pesma Srpska djevojka poinje opisom devojinih trepavica: U Milice duge trepavice, prekrile joj rumen jagodice, jagodice i bijelo lice. Ja je gledah tri godine dana; ne mogah joj oi sagledati, crne oi, ni bijelo lice, ve sakupih kolo evojaka, i u kolu Milicu evojkune bih li joj oi sagledao. r.453. A. Opis Miliinih predugih trepavica treba razumeti kao: a) naglaavanje koliko su bile duge trepavice devojke Milice, b) slikovito doaravanje zagonetnosti Miliinog lica i pogleda, c) slikanje lepote Miliinog lica, d) posredno otkrivanje mladieve zanesenosti i zbunjenosti, zbog kojih preuveliava i privia. B. U opisu Miliinih trepavica (pored epiteta) upotrebljena je i stilska figura koja se zove HIPERBOLA.
348
Realni brojevi
z.454. U kuicama (u levoj koloni) uz naslov svakog knjievnog dela napii broj, postavljen kraj imena i prezimena njegovog pisca (iz desne kolone): r.454. / / / / / 5 4 2 1 3 / / / / / Vreme smrti Doivljaji Nikoletine Bursaa Ne okrei se, sine Plavi uperak Jama
1. Miroslav Anti 2. Arsen Dikli 3. Ivan Goran Kovai 4. Branko opi 5. Dobrica osi 6. Rastko Petrovi
Realni brojevi z.455. Sledeim poslovicama o jeziku, reima i govoru dopii zavretke.
349
a) Jezik gore posee NEGO SABLJA. b) Jezik kosti nema, A KOSTI LOMI. c) Lepa re i GVOZDENA VRATA OTVARA. d) Da se rei kupuju, MANJE BI IH BILO.
350
Realni brojevi
z.456. Za tren oka videh ga pred sobom, sa uzdignutim rukama, jedna mu podlanica sva u krvi, sa zabaenom glavom kao kod samrtnika. U tom trenutku ugledah prvi put njegovo lice. Usta mu napola otvorene, usne bele, oi bez pogleda, razlivene kao voda, bez ikakva izraza vie, i odavno izbezumljene. Tu je trebalo udariti. (Ivo Andri: Deca) Narator, koji kazuje svoje seanje iz detinjstva: a) udario je jevrejskog deaka i kao odrastao ovek kaje se zbog svog postupka, b) pamti kako je u njemu nadvladalo saaljenje pred licem povreenog i progonjenog deaka, te nije imao snage da ga udari, c) sea se saaljenja prema povreenom deaku, ali je on tom saoseanju odoleo, zbog ega sada kao zreo ovek ali, d) oivljava uspomenu iz detinjstva koja mu otkriva da je i tada, protiv svoje volje, bio primoran da se opredeljuje izmeu onih koji gone i progonjenih,
Realni brojevi
351
e) uvia da ni u detinjstvu nije svojom duom pripadao onima koji gone i zlostavljaju slabe i nemone. z.457. U pripoveci Knjiga Ive Andria deak pati: a) zato to nije mogao da iz kolske biblioteke pozajmi vie knjiga, b) jer je nehotino otetio knjigu koju je pozajmio iz kolske biblioteke, c) zato to je uvreen i razoaran grubim ponaanjem kolskog bibliotekara, d) zbog toga to je uporedio brojnost knjiga u biblioteci i injenicu da on u svom domu nema nijedne knjige, e) jer se bojao kazne zbog oteene knjige i rakcije grubog i zajedljivog bibliotekara.
352
Realni brojevi
z.458. - Lazare, crni sine! U toj reenici zatvorena je cela ta kula, sa igrama, doivljajima i iskustvima njegovih deakih godina. (Ivo Andri: Knjiga) Izolovana stara turska barutana, koju su deaci zvali kula, znaila je deaku Lazaru: a) svetle i lepe momente, a samo retko i tamne trenutke koje i najlepa igra donosi, b) uspomenu na mesto zbog koga su ga roditelji u detinjstvu bespotedno kanjavali, c) mogunost da izbegne dosadu i pohrli u susret neobinim doivljajima i lepoti koju igra daruje, d) seanje na trono i memljivo mesto za koje su vezane samo neprijatne uspomene, e) priliku da ivi ivotom svojih elja i da ga mata odvede gde god poeli.
Realni brojevi
353
z.459. Samo pokatkad iskrsne i oivi pojedini prizor koji se upravo po onom to je u njemu bilo neizreeno i neshvatljivo, zadrao negde u pamenju. I to biva retko, i uvek udljivo i neredovno, bez veze sa njegovim ivotom zrelog oveka. (Ivo Andri: Kula) Prepoznaj meu sledeim pripovedaevim iskazima one koji se odnose na tri upeatljive uspomene iz Lazarevog detinjstva, o kojima se pripoveda u pripoveci Kula: a) Lazare, crni sine! b) I to je bolelo, bolelo strahovito, iznad svih oekivanja. c) Od zanosa ne zna gde nogama staje na zemlju. d) ega se plaio i pred im je beao? Zato je uopte preduzimao tu probu? e) Za njega se vreme od ranog prolea delilo na dva jednaka dela. f) Devojica je bez straha i uzbuenja arala prutom po zemlji, kao da mirno i ravnoduno eka odluku.
354
Realni brojevi
z.460. Istina je da i njemu utroba gori za lepotom; a ta je lepota vidljiva, ali nedostina i nezadrljiva; ne da se uhvatiti, ne moe se ukrasti, nema se za ta kupiti, niti se moe od ljudi oteti, ni od Boga izmoliti; kao privienje je, nestvarno i kratkoveko, a drae od svega to je ivo, stvarno i nadohvat ruke. (Ivo Andri: Na obali) Navedeno razmiljanje o lepoti i njenom smislu u ovekovom ivotu treba shvatiti kao: a) poruku da ne treba teiti lepoti, niti za njom eznuti, jer je ona za oveka nedostina, b) saznanje da je lepota trajna ovekova enja i nezamenljiva duhovna potreba, c) uverenost da ovek mora potiskivati svoju enju za lepotom, jer se lepota ne moe kupiti, ni od Boga izmoliti, niti od nekoga oteti, d) iskustvo o tome da iako ovek neprekidno tei da osvoji idealnu lepotu, ona mu ostaje nedostina, ali upravo zato dragocena i nasuno potrebna.

Full Serbian 2000-01

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Full Serbian 2000-01

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Realni brojevi z.1.

Podvuci sonate (glasnike) u reima:

, D, , , Lj, Nj, J, , . z.4. Popuni prazna polja:

Zvuni: B, D, G, Z, , D, Bezvuni: P, T, K, S, , , , F, H, C. (nije vaan redosled)

2 z.5. Slivni glasovi (afrikate) su:

r.7. a) Lj, J, , Nj. b) , .

Realni brojevi z.8. Podvuci bezvune konsonante (sglasnike) u reima:

KAKO OVEK DOE NA PROSJAKI TAP, SVAK GA SE KLONI.

Realni brojevi Dopuni niz sonanata (glasnika):

L, R, N, M, Nj, Lj, J, V. z.12. Podvuci bezvune afrikate (slivene suglasnike) u reima:

a) usneni - V, M, B, P b) prednjonepani - , J, , Lj, c) sonanti (glasnici) - V, J, M R, Lj, N.

Realni brojevi z.14.

OD PLALjIVA DREBETA MNOGO PUTA DOBAR KONj IZIE.

Realni brojevi Podvuci sve bezvune glasove u poslovici:

a) sonanti (glasnici) - J, V, M, N, Lj, L, b) zuvni - S, D, T, c) jezini (nadzubni) - N, L.

Realni brojevi Koje su glasovne promene izvrene u reima a) BEUMAN b) AU c) BOLESNA

c) nepostojano A, gubljenje suglasnika (uproavanje suglasnikih grupa).

Realni brojevi z.33.

Napii nazive glasovnih promena izvrenih u reima: a) BESKRAJNO b) BEIVOTAN c) POSNA

Realni brojevi Podvuci rei u kojima se javlja nepostojano A:

Realni brojevi z.40. Akcentuj sledee rei:

r.43. PASO, JABUKA, ODBRANA, LOGOROVATI; b) UHVATITI, VISIBABA, KAMENI, SALATA.

28 z.45. Akcentuj rei u reenici:

Realni brojevi z.48.

r.48. b) IZLAZAK, PESMICA, IMATI, OKOLINA.

b) proklitike - NI, DA, A, I, U, IZ, (A), (U), (I), (I).

32 z.53. Akcentuj rei u reenici:

U O BRA ZI TI, DR HTA VI CA, ME DI CIN SKI, MAR LJI VOST.

Realni brojevi z.59.

UPOZNAUI, TEKUI, MAUI, USPAVLJAJUI, DAUI (DAHUI), PIUI.

Realni brojevi z.63.

Realni brojevi Podvuci glagole koji imaju oba glagolska vida:

Realni brojevi z.66.

Realni brojevi Kakvi su sledei pridevi po znaenju:

Realni brojevi z.69.

Realni brojevi Napii prvo lice mnoine imperativa od glagola:

Realni brojevi z.72.

Realni brojevi Odredi vrstu svake imenice prema zanaenju:

Realni brojevi z.74.

Realni brojevi z.77.

Realni brojevi a) MI - lina, nominativ; GA - lina, akuzativ; NETO - neodreena, akuzativ;

Realni brojevi z.78. Odredi u kom su padeu podvuene rei:

Realni brojevi z.80.

Realni brojevi z.83.

c) zamenice - IJE, ONI; d) brojeve - JEDNO, DVA.

c) PO PLITKOJ VODI - lokativ,

f) SA OVIM - instrumenta, NEOSTVARENIM ELJAMA g) U ZAARANU - akuzativ. DOLINU

Realni brojevi z.85.

- NEPRELAZNI, - NEPRELAZNI, - POVRATNI, (pravi povratni),

d) SPRIJATELJITI SE - POVRATNI, (uzajamno povratni), e) DATI - PRELAZNI, f) PISATI - PRELAZNI.

(rei koje se ponavljaju navesti samo jednom)

Realni brojevi z.91.

c) zamenice - NJIH, NEKOG; d) brojeve - JEDAN, DRUGI, DVA.

Realni brojevi z.94.

BILO JE POTVALO - pluskvamperfekat, IZGUBIVI

- RAZVEDRAVATI SE, RAZDANJIVATI SE, SEVATI.

- VUCIJAHU, (VUAHU), PIJASTE. - VUKOE, PISTE. - BUDU VUKLI, BUDETE PILI.

- BI VUKLI (VUKLI BI), BISTE PILI (PILI BISTE).

b) DAROVAN c) BISMO PISALI d) ISPEI e) LEGOSMO

f) BUDEMO NALI - FUTUR II (predbud. vreme), g) PISAE h) BEJASMO - FUTUR I,

- IMPERFEKAT (preanje nesvreno vreme).

Realni brojevi z.102. Podvuci line glagolske oblike:

E PRESKAKATI, (PRESKAKAE), E SE LJUBITI, (LJUBIE SE).

z.108. Odredi u kom su padeu podvuene rei: