VOJNOIZDAVAKI I NOVINSKI CENTAR

Autori Dragan JOKSIMOVI, pukovnik Radoslav RAJI, pukovnik Milo STANI, potpukovnik Pantelija MANDI, potpukovnik, dipL in.

B i b l i o t e k a PRAVILA I UDBENICI knjiga sedamsto devedeset peta

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Milisav OREVI, pukovnik

UREDNIK Slavoljub MIRKOVI, major

RECENZENT Mitar KNEEVI, pukovnik JEZICKI REDAKTOR Dobrila MILETI, profesor

tampa: Vojna tamparija Beograd, Generala Zanova

SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA NARODNU ODBRANU

ZAMENIK
KoV 3

NAELNIKA GENERALTABA SNAGA SFRJ ZA KoV

ORUANIH

VOJNA TAJNA
Interno

PRIRUNIK ZA DIVERZANTA

Beograd, 1988.

Reenjem zamenika naelnika Generaltaba oruanih snaga SFRJ za K o V br. 1140-1 od 16. 06. 1988. godine, odobreno je da se ovaj prirunik kori sti u obuci vojnika, stareina i jedinica oruanih snaga. UDK 356.168(035) PRIRUNIK za diverzante / [Autor Dragan Joksimovi... et al.]. Beograd : Vojnoizdavaki i novin ski centar, 1988 (/Beograd : Vojna tamparija/). 549 str. : ilustr. ; 17 cm. (Biblioteka Pravila i ud benici ; knj. 795) Na vrhu nasl. str.: Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Zamenik naelnika Generaltaba oruanih snaga SFRJ za KoV. Vojna tajna; Interno. Tira 3100 primeraka. KOV 3. 1, Joksimovi Dragan a) Diverzanti Prirunici Prirunik sadri osnovne taktiko-tehnike podatke o naoruanju, minskoeksplozivnim i drugim MTS i opremi kojima rukuju diverzanti. Detaljnije su opi sana minskoeksplozivna i druga opasna sredstva, jer je za njihovo rukovanje potrebna velika strunost. Obraeni su oblici dejstva i uslovi u kojima e delovati pojedinci ili grupe diverzanata. Opisana su diver zantska dejstva, boravak u pozadini neprijatelja i na nepoznatom zemljitu, ishrana u prirodi, pruanje prve pomoi i samopomoi, i dr. Prirunik je namenjen vojnicima-diverzantima, stareinama diverzantskih jedinica i svim drugim pri padnicima oruanih snaga koji, pored svojih osnov nih, obavljaju i diverzantske zadatke. Sadraji u knjizi ilustrovani su brojnim slikama i skicama koji omoguavaju da se odreeno tivo lake shvati. CIP Katalogizacija u publikaciji Centralna biblioteka JNA

UVOD U Priruniku za diverzanta saeti su osnovni taktiko-tehniki i drugi podaci neophodni diver zantu, koji su preuzeti iz zvaninih pravila, uputstava i udbenika. Obuhvaena su osnovna forma cijska diverzantska i druga sredstva, koja mogu korisno da poslue prilikom obavljanja raznovrsnih diverzantskih zadataka. Detaljnije su obraena minskoeksplozivna i druga opasna sredstva, koja treba dobro poznavati i za iju je upotrebu neophodna ve lika strunost. Iako se teilo da se u Priruniku nau brojni podaci neophodni za rad diverzanata, nisu mogli biti obuhvaeni svi sadraji predvieni Planom i progra mom borbene obuke i vaspitanja diverzantskih jedi nica. Zato se za potpuno savlaivanje diverzantske obuke mora koristiti i druga, ira literatura. Osim materijalno-tehnikih sredstava, u Pri runiku su obraena pitanja i problemi sa kojima e se pojedinci ili grupe suoavati prilikom dejstva u neprijateljevoj pozadini, kao to su: diverzantska dejstva uopte, boravak u pozadini neprijatelja i na nepoznatom zemljitu, ishrana u prirodi, pruanje prve pomoi i samopomoi, i drugo. U Priruniku su navedeni osnovni podaci o ala tu, pomonim sredstvima i opremi koju koriste po jedinci i grupe. 5

Prirunik je ilustrovan brojnim slikama i ski cama koje dopunjuju teoretska objanjenja i omo guavaju da se odreeni sadraji lake shvate. Na kraju Prirunika dati su prilozi sa podacima za optu namenu, koji se mogu primeniti u praksi. Prirunik je namenjen vojnicima-diverzantima, aktivnim i rezervnim stareinama diverzantskih je dinica i svima koji, pored svojih osnovnih zadataka, mogu da obavljaju i diverzantske zadatke. Mogu ga koristiti sluaoci vojnih kola i kurseva i pripadnici diverzantskih jedinica T O . Prilikom ocenjivanja valjanosti Prirunika, tre ba uzeti u obzir injenicu da je to prvi prirunik ovakve vrste, pa su mogui i odreeni nedostaci. Korisna iskustva iz trupne obuke treba briljivo prikupljati, sreivati i o njima povremeno obavetavati odgovorne u G OS, kako bi naredno izdanje prirunika bilo jo sadrajnije.

1. D I V E R Z A N T S K A DEJSTVA Diverzantska dejstva su vrsta napadnih dejstava na kopnu i moru, koja se izvode na specifian nain i sredstvima prilagoenim za tu namenu. Cilj diverzantskih dejstava je: nanoenje agre soru to veih gubitaka u materijalno-tehnikim sredstvima i ivoj sili; onemoguavanje ili oteava nje priprema i izvoenja borbenih dej stava; narua vanje morala i stvaranje opte nesigurnosti za bo ravak i dejstvo njegovih snaga; onemoguavanje ili oteavanje korienja raznih objekata i materijalnih dobara nae zemlje i spreavanje organizovanja i uvrenja vlasti na privremeno zaposednutoj teri toriji. Osim toga, diverzantskim dejstvima se odrava stalna borbena aktivnost sopstvenih snaga i u najnepovoljnijim uslovima voenja rata; znatno ublauje nedostatak odreenih borbenih sredstava; podstie voenje oruane borbe; podie moral sopstvenih je dinica i naroda; spreava i oteava konsolidovanje okupacione vlasti agresora na privremeno zaposed nutoj teritoriji; iznuravaju i psihiki i fiziki iscrp ljuju njegove snage i prisiljava da za obezbeenje svojih snaga i objekata angauje znatne snage. Diverzantska dejstva se organizuju na irokoj osnovi, masovno i neprekidno. Zavisno od cilja, obi ma, intenziteta i angaovanih snaga, mogu imati tak7

tiki, operativni i strategijski znaaj. Brojni pojedi nani rezultati, ostvareni u diverzantskim ejstvima, ine, u celini, veliki doprinos oruanoj borbi. U izvoenju diverzantskih dej stava uestvuju pojedinci, grupe i jedinice. Diverzantske jedinice Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbra ne izvode ta dejstva samostalno ili u sastavu zdru enih taktikih i operativnih jedinica. Angauju se, prvenstveno, za obavljanje zadataka za koje je ne ophodna specijalistika obuenost i namensko na oruanje, sredstva i oprema. Primarni objekti za diverzantska dejstva su: naoruanje i oprema raketnih, artiljerijskih, oklop nih, avijacijskih i pomorskih jedinica; organi, ob jekti i sredstva komandovanja; objekti i sredstva za upravljanje vatrom; objekti i sredstva za osmatra nje, javljanje, obavetavanje i navoenje; objekti i instalacije na aerodromima i u lukama; skladita oruja, municije i ratne opreme, radionice i zavodi za izradu i remont naoruanja i vojne opreme; skla dita pogonskog goriva i maziva; objekti infrastruk ture koje agresor koristi za svoje potrebe (transport na sredstva, stanina postrojenja i objekti na kopne nim i pomorskim komunikacijama, izvori i objekti za prenos elektrine energije, rudnici i objekti za eksploataciju rude, proizvodni objekti, objekti i sred stva informisanja i veza, i sl.); organi i ustanove kvislinke vlasti i pripadnici neprijateljevih politi kih i drugih organizacija. Pri izboru objekata za di verzantska dejstva mora se voditi rauna da se ne oteuju i ne rue objekti koji imaju vitalni znaaj za stanovnitvo.
8

Osnovna obeleja diverzantskih dejstava su: tajnost i preciznost priprema, iznenaenje, smelost, drskost, brzina i efikasnost, stroga usklaenost svih aktivnosti i mera u prostoru i vremenu, i brzo i vesto izvlaenje iz rejona zone dejstva. Diverzantska dejstva su sastavni deo masovnih borbi i bojeva. Ona predstavljaju skup diverzant skih akcija meusobno povezanih i usklaenih sa ostalim borbenim dejstvima. Organizuju se i izvode za sve vreme rata, svuda gde ima neprijateljevih jedinica, sredstava i objekata, na P Z T i zahvatu fronta. Uspeno izvoenje diverzantskih dejstava za visi od: dobro organizovane obavetajne slube radi neposrednog prikupljanja podataka o neprijatelju, njegovim objektima i njihovoj zatiti; pravilnog organizovanja i usmeravanja di verzija na objekte koji imaju vitalan znaaj za ne prijatelja, uz preduzimanje svih drugih mera od kojih zavisi uspeh svake diverzantske akcije; tajnosti priprema od poetka planiranja do izvoenja diverzija, pri emu svaka nesmotrenost i neopreznost mogu dovesti do neuspeha i neeljenih posledica; iznenaenja po mestu, vremenu i cilju di verzija, to se ostvaruje brzinom dejstva, uz primenu razliitih metoda i formi koje neprijatelj ne oe kuje, lukavstva, dejstava nou i u nepovoljnim me teorolokim uslovima. U kombinaciji sa diverzantskim dejstvima izvo de se sabotae i atentati, koji su sa diverzantskim dejstvima povezani samo ciljem koji se eli postii, a razlikuju se po obimu i nainu dejstva.

Sabotae su prikrivene i tee uoljivije aktiv nosti, usmerene na stvaranje nesigurnosti kod ne prijatelja, slabljenje njegovog morala, dezorganizaciju i onemoguavanje proizvodnih i drugih delatnosti. Sabotaa ima vie karakter oteenja materi jalnih i tehnikih sredstava ili namerno izazivanje neispravnosti na njima. Planski ih izvode razliitim sredstvima i metodama organizovane i obuene gru pe i pojedinci. One mogu da budu i delo pojedinaca. Po pravilu, sabotae se izvode iznutra, odnosno iz vode ih ljudi koji su zaposleni na objektima koje koristi neprijatelj za svoje potrebe. Predmet sabotae mogu da budu razni objekti (sredstva) koje neprijatelj koristi. Na primer: fabri ka postrojenja (pogoni), na kojima se izazivaju kva rovi radi ometanja (usporavanja) proizvodnje; po ljoprivredni proizvodi (kvarenje ili unitavanje) u magacinima, na poljima i sl.; oteenja elektrinih centrala, transformatorskih stanica i dalekovoda; razni ureaji na telekomunikacijama i vezama; ad ministrativne ustanove i izazivanje neispravnosti na oruima i drugim borbenim i tehnikim sredstvima. Prilikom izbora objekata za diverziju i sabotau treba, osim o materijalnom, voditi rauna i o moral nom i psiholokom dejstvu na neprijatelja, a i o po zitivnom moralnom uticaju takvih dejstava na vla stite oruane snage i stanovnitvo. Atentati su pojedinani napadi na istaknute vojne i politike linosti agresora i domae izdajni ke. Izvode se uvek po direktivi politikih rukovod stava na terenu, nareenju tabova TO ili operativno-strategijskih komandi JNA. Atentati se redovno detaljno pripremaju i izvode u najpogodnijim uslovima za izvrioce, jer je izvlaenje atentatora po obavljenom zadatku veoma teko. 10

Za uspeno izvrenje atentata potrebno je due vreme pratiti kretanje, nain ivota i navike lica na koje se atentat priprema. Sem toga, neophodno je prikupiti potrebne podatke o sastavu, naoruanju, mestu i vremenu neposrednog osiguranja, i drugim vanim detaljima koji mogu doprineti uspenom iz vravanju atentata. Najbolji nain za izvrenje atentata je zaseda, a od oruja se koristi beumno automatsko oruje, snajperske puke, rune bombe i slino.

11

1. OBJEKTI DIVERZANTSKIH DEJSTAVA Pod objektima diverzantskih dejstava podrazumevaju se neprijateljeva iva sila, borbena sredstva, naoruanje i vojna oprema i druga tehnika sredstva koja poseduju. Objekti diverzantskih dejstava su i brojni i raznovrsni objekti infrastrukture zemlje, koje e neprijatelj koristiti povremeno ili stalno za svoje potrebe. Sve vei razvoj nauke i tehnike uslovljava nova borbena sredstva, pa se broj objekata za diverzant ska dejstva poveava iz dana u dan. Naelno, svi objekti bi se mogli svrstati u tri celine: operativno-taktike i pozadinske jedinice i ustanove neprijatelja, i objekti infrastrukture. Jedinice i ustanove za kontrolu teritorije i stanovnitva.
1.) OPERATIVNO-TAKTIKE I POZADINSKE JEDINICE I USTANOVE NEPRIJATELJA

Operativno-taktike i pozadinske jedinice i usta nove su uglavnom grupisane po veim naseljenim mestima i du komunikacija, pa e diverzantska dej12

stva, zbog gustine neprijateljevih jedinica i jakog obezbeenja, biti znatno oteana. Najee, objekti dejstva su: komandna mesta; raketni poloaji; artiljerijski poloaji; marevske kolone; transportne kolone, i pozadinski elementi. a) Komandna niesta (KM) Namenjena su za rukovoenje i komandovanje borbenim dejstvima. Razmetaju se, naelno u sre dini borbenog rasporeda, na teitu b/d i na pogod nom zemljitu za odbranu, a ree u naseljenim rnestima u stambenim objektima. Komandno mesto se sastoji od sledeih eleme nata: rejona za razmetaj operativne grupe, centra veze, administrativne grupe i jedinica za opsluiva nje i obezbeenje. Najosetljiviji deo komandnog mesta su operativna grupa i centar veze. Budui da su komandna mesta rentabilni objekti za diverzantska dejstva, neprijatelj posveuje veliku panju njihovom obezbeenju. Obezbeenje koman dnih mesta najee ine iane prepreke, kombinovane sa minskim poljima, elektronskim sredstvi ma (radari, infracrvene kamere, senzori i dr.), osmatranicama, straarima, mitraljezima sa automatskim otvaranjem vatre i artiljerijskim oruima za dejstvo po ciljevima na zemlji i u vazdunom prostoru. Zbog jakog obezbeenja, diverzantska dejstva na komandna mesta su veoma sloena. Primenjivae se najee u trenutku pripreme komandnog mesta 13

za premetanje i u toku premetanja. Najee e se primenjivati diverzije sa udaljenosti. Za direktna diverzantska dejstva na komandna mesta koristie se automatsko naoruanje (izuzetno rune bombe), a za diverzije sa udaljenosti laki raketni lanseri 128 mm, iji je efikasan domet do 8 km, PT rakete i laki minobaca. b) Raketni poloaji Velika vatrena mo, preciznost dejstva i veliki domet karakteriu savremene raketne jedinice. Zbog velikog dometa vatreni poloaji raketnih jedinica za podrku udaljeni su od prednjeg kraja od 90 do 100 i vie km. Raketne jedinice P V O posedae vatrene poloaje po itavoj privremeno zaposednutoj terito riji (oko vanih saobraajnih vorova, industrijskih postrojenja, vitalnih centara i sl.). Takav raspored i vanost raketnih jedinica stvaraju mogunost za di verzantska dejstva na njih. Vatreni poloaji raketnih jedinica fiziki se do bro obezbeuju, naelno peadijom i oklopnim jedi nicama, uz primenu pasivnog obezbeenja. Prilikom planiranja diverzantskih dejstava na vatrene poloaje treba voditi rauna da rakete mogu biti snabdevene i nuklearnim bojevim glavama, i da bi njihovo aktiviranje izazvalo velike gubitke u re dovima neprijatelja, ali i u sopstvenim snagama i stanovnitvu. Najosetljivija mesta su tehniki poloaji, ili u raketnim jedinicama manjeg dometa tehniki vodo vi za obezbeenje i lansirne rampe. Na tehnikim poloajima, koji su elemenat rasporeda raketnih je dinica, opremaju se rakete tenim gorivom i boje14

vim glavama, a zatim otpremaju na vatrene poloaje, gde se postavljaju na lansirne rampe i lansiraju na planirane ciljeve. Lanseri na vatrenom poloaju su takoe veoma unosni ciljevi za dejstvo diverzanata. Izvoenje dejstava na raketne poloaje mogue je najuspenije realizovati diverzijama sa udaljeno sti, i to na bilo koji elemenat borbenog poloaja ra ketne jedinice. Najpogodnija orua za izvoenje di verzija sa udaljenosti su laki raketni lanseri 128 mm, PT rakete i minobacai. U izuzetnim situacijama, u uslovima smanjene vidljivosti (no, magla, snene padavine sa vejavicom i sl.), izvode se i direktna napadna diverzant ska dejstva. Najpogodnija vrsta oruja za napad su i beumno automatsko oruje, eksplozivna sredstva i zapaljiva sredstva. c) Artiljerijski poloaji Savremeno opremljene armije poseduju brojne artiljerijske jedinice, koje e posedati vatrene polo aje na manjoj ili veoj dubini neprijateljevog bor benog poretka, to zavisi od kalibra i orua. Ta od stojanja su, naelno, od 2 do 20, pa i vie km. Za obezbeenje vatrenih poloaja primenjuju se osmatrai, patrole i jedinice za neposredno obez beenje. Takvo obezbeenje omoguava infiltriranje diverzanata i pristup najosetljivijim delovima vatre nog poloaja. Pri planiranju izvoenja diverzija na vatrene poloaje treba voditi rauna o postavljenom cilju. Ako je cilj privremeno onesposobljavanje artiljerij skih orua, diverzija e se izvoditi na skladita uboj15

nih materijala; ako se eli spreiti premetanje, di verzija e se izvoditi na transportna sredstva, a ako se ele unititi artiljerijska orua izvodie se di rektno na njih. Posebnu panju treba posvetiti mo gunosti za prilaenje vatrenim poloajima, jer od toga zavisi koja e se vrsta diverzije primeniti. Najosetljiviji objekti dejstva su artiljerijska orua, skladita ubojnih sredstava i transportna sredstva. Diverzije na vatrene poloaje artiljerijske jedi nice mogu se izvoditi direktnim diverzantskim dej stvima ili sa udaljenosti. Direktna diverzantska dejstva daju vee rezul tate, jer se diverzija izvodi neposredno na objekat, i to: za unitenje poljskih skladita ubojnih sred stava primenjuju se pakovanja eksploziva do 5 kg i upaljai sa usporenjem od nekoliko minuta radi bezbednog naputanja rejona V P ; za unitenje artilje rijskih orua najpogodnija su pakovanja eksploziva do 1 kg, koja se ubacuju u cevi orua ili stavljaju na zatvarae, sa upotrebom upaljaa sa usporenjem od 2 do 5 minuta, a za unitenje transportnih sredstava, pored eksplozivnih, koriste se i zapaljiva sredstva (zapaljive flae) koje se bacaju na motor vozila ili rezervoar goriva. Diverzije sa udaljenosti mogu se izvoditi na sve elemente vatrenog poloaja artiljerijskih jedinica. Taj nain diverzije veoma je efikasan i treba ga primenjivati uvek kada je to mogue. d) Marevske kolone Iskustva iz NOB-a i vijetnamskog rata potvr uju da su i jedinice velike vatrene moi (oklopne, artiljerijske, raketne i druge), a i snabdevake kolo ne, najranjivije kad su u pokretu, jer i pored jakog 16

marevskog obezbeenja nisu nikada dovoljno obezbeene i pogodan su objekat za izvoenje diverzant skih dejstava. Peadijske jedinice na maru, bez obzira na to da li se kreu motornim vozilima ili peke, uvek su sposobne da se iz marevske kolone relativno brzo razviju i prihvate borbu. Meutim, jedinice oprem ljene savremenom tehnikom daleko su osetljivije, a naroito raketne, artiljerijske i snabdevake jedini ce i transportne kolone. Kod tih jedinica prvo e se razbiti osiguranja, a zatim jedinice u koloni. Prilikom planiranja i izvoenja diverzantskih dej stava na marevske kolone treba uzimati u obzir siedee: da e kolone obezbeivati, osim peadijske, i oklopne jedinice; da e neprijatelj celu mar-rutu ili njen vei deo obezbeivati iz vazduha helikopte rima i jedinicama za intervencije; da e kritine ob jekte na putevima (tesnaci, klisure i sl.) unapred posedati i da e vee i vanije putne objekte obezbe ivati stalnim posadnim jedinicama. Takoe, potreb no je voditi rauna o tome da e se u marevskoj koloni raketnih jedinica nalaziti ponekad i bojeve glave sa nuklearnim punjenjem, koje mogu pri iz voenju diverzija naneti velike gubitke ne samo ne prijatelju ve i sopstvenim jedinicama i stanovnitvu. e) Transportne kolone U vijetnamskom ratu najei objekt diverzant skih dejstava bile su upravo amerike transportne kolone, glomazne i kao takve veoma rentabilni cilje vi. Da bi ih zatitili od neprekidnih diverzantskih dejstava, amerike komande su upuivale sa tran sportnim kolonama i znatne snage K o V (motorizovane peadijske i oklopne jedinice koje su se raspo reivale du kolone).
2

Moe se oekivati da bi i eventualni agresor, zatitu transporta organizovao na slian nain, zbog neprekidnih napada i dejstava teritorijalnih, parti zanskih, diverzantskih i drugih jedinica. Najosetljiviji eeloni u marevskoj koloni su transportni eeloni koji prevoze ubojna sredstva i pogonski materijal. Izvoenje diverzije na transport ne kolone mogue je realizovati iz neposredne bli zine, prepadom ili zasedom, a kada se ne moe izvo diti direktni napad dejstvuje se sa udaljenosti. Za dejstvo iz zasede najpogodniji su runi baca i, automatsko naoruanje, rune bombe i zapaljive flae, a za diverzije sa udaljenosti minobacai, protivtenkovske rakete i laki raketni lanseri 128 mm. Tim oruima dejstva se mogu izvoditi od 1 do 8 km, zavisno od toga koje je sredstvo primenjeno. f) Pozadinski elementi Jedinice velike vatrene moi i pokretljivosti iziskuju veliku potronju ubojnih sredstava i pogon skog goriva, to je dovelo posle drugog svetskog rata do ubrzanog razvoja pozadinskih jedinica, baza i us tanova. Zbog sve vee zavisnosti moderno opremlje nih jedinica od baza za snabdevanje i pozadinskih jedinica, one su postale rentabilni ciljevi diverzant skih dejstava. Pozadinske jedinice manjih borbenih i taktikih jedinica razvijaju baze za snabdevanje u neposred nom borbenom poretku svojih jedinica, pa nisu ren tabilni ciljevi za diverzantska dejstva zbog toga to im se ne moe prii, a i zbog toga to uvaju male koliine materijala. Pozadinske jedinice veih taktikih i operativ nih jedinica (brigada divizija), a i baze za snabde vanje armija i frontova, razvijaju se na veoj du-

bini, na sopstvenoj ili na privremeno zaposednutoj teritoriji, to donekle olakava prilaz diverzantskim jedincama i izvoenje diverzantskih dejstava. Pri planiranju diverzantskih dejstava na poza dinske jedinice treba proceniti ta je u odreenoj situaciji najrentabilniji cilj (ubojna sredstva, pogon ski materijal, transportna sredstva, ljudstvo koje op sluuje bazu i dr.). Najosetljiviji objekti su skladita ubojnih sred stava i pogonskog materijala. Rentabilan objekat su i transportna vozila i transportni helikopteri, uko liko ih baza poseduje. Diverzije na pozadinske baze mogue je izvoditi sa udaljenosti, a u izuzetnim situacijama izvode se i neposredno, direktnim napadom. Za unitavanje ubojnih sredstava koriste se ra zorne mine i rakete, a za unitavanje pogonskog materijala zapaljive mine i rakete. Za unitavanje transportnih sredstava koriste se razorne i zapaljive mine i rakete. Za izvoenje direktnog napada najpogodnije je beumno automatsko naoruanje, rune bombe, eks plozivna, zapaljiva, dimna i druga sredstva. 2.) OBJEKTI INFRASTRUKTURE Objekti infrastrukture bili su oduvek veoma vani ciljevi za diverzantska dejstva stoga to su brojni, svuda rasprostranjeni i to e ih neprijatelj masovno koristiti. Osim toga, nemogue je da nepri jatelj obezbedi svaki objekat koji e koristiti na privremeno zaposednutoj teritoriji. Raznovrsnost objekata infrastrukture prema vrsti, konstrukciji, veliini i rasporedu zahteva izuzetnu strunost di2

19

verzanata. Neophodno je veoma dobro poznavati konstrukciju pojedinih objekata da bi se diverzija uspeno pripremila i izvela. Znaajno je u potpuno sti utvrditi obezbeenje objekta i mogunosti prila za da bi se planirao najpogodniji nain za izvoenje diverzije. Najvei uspeh se postie ako se istovre meno sa unitavanjem objekata uniti i neprijatelje va iva sila i njegova tehnika. Kada je god mogue, pored osnovnih zadataka treba planirati i dopunske zadatke na rezervne objekte. Izvoenjem diverzija na objekte infrastruktu re, bez obzira na to da li se oni nalaze u zahvatu fronta ili na privremeno zaposednutoj teritoriji, spreavaju se ili ograniavaju neprijateljeva dej stva, unosi opta nesigurnost i strah i utie na nji hov moral. Kada je god mogue, pri izvoenju di verzija na objekte infrastrukture treba angaovati struna lica, kao: inenjere, tehniare, radnike, za tim potare, elezniare, vodoinstalatere, mehania re i druge. Oni se mogu angaovati za izvoenje jednog ili vie zadataka. Najvaniji objekti infrastrukture, na koje e se najee izvoditi diverzantska dejstva, jesu: objekti na komunikacijama; televizijski, radio-relejni i P T T ureaji; industrijski i poljoprivredni pogoni; energet ski izvori; remontni zavodi i radionice, skladita go riva i municije; objekti za smetaj ive sile neprija telja, restorani, pozorita, bioskopi i slino. a) Komunikacije i objekti na njima Neprijatelj e najvie koristiti putne objekte pa e i teite diverzantskih dejstava, u odnosu na os tale objekte infrastrukture, biti na njima. Pod put nim objektima podrazumevaju se putevi sa svim pri20

rodnim i vetakim objektima, kao to su: useci, zaseci, nasipi, tuneli, potporni i obloni zidovi, mostovi, propusti, vijadukti, putokazi, bankine, raskrsnice, parkiralita, garae i sl. Borbena dejstva neprijate lja, snabdevanje njegovih trupa raznim borbenim potrebama (oruje, municija, gorivo i sl.), evakua cija i manevar snagama i sredstvima ne mogu se zamisliti bez korienja puteva. Stoga e on biti i votno zainteresovan, da obezbedi normalan saobra aj na svim putevima koji mu budu potrebni. Najunosniji objekti za izvoenje diverzija bie oni koji e najdue zadrati pokrete neprijateljevih kolona i za koje e trebati utroiti najvie snage, sredstava i vremena za obavljanje opravki i normalizovanje saobraaja. To su: mostovi, tuneli, nadvo njaci, podvonjaci, vijadukti i deonice puta koje pro laze kroz brdsko-planinsko i planinsko zemljite sa serpentinama, usecima, zasecima i nasipima. Pri iz voenju diverzija na objekte putnog saobraaja uvek treba voditi rauna da se neprijatelju onemogui obi lazak oteenog ili poruenog dela puta. Treba teiti da se objekat na koji se izvodi diverzija za dui pe riod izbaci iz saobraaja. Neprijatelj e na razliite naine obezbeivati objekte na putevima, naroito najosetljivije i one koji se nalaze na tee prohodnom i pokrivenom zem ljitu. Svi pokreti neprijatelja, naroito oklopnih i motomehanizovanih jedinica, bie praeni posebnim obezbeenjem sa zemlje i iz vazdunog prostora. Unapred postavljeno obezbeenje treba oekivati u obliku postaja ili zaseda na kritinim mestima. Putevi e za prolaz neprijateljevog transporta najee biti raieni sa obe strane na rastojanju uspenog dejstva peadijskog oruja, a teritorija kroz koju 21

prolazi bie proglaena zabranjenom zonom kreta nja. Moe se oekivati i neprekidna automatska va tra iz peadijskog naoruanja, naroito minobacaa, i artiljerijskih orua na obe strane puta u vreme kada neprijateljeva kolona bude prolazila kritinim deonicama. Bombardovanje okoline puta, naroito naselja uz puteve, i miniranje iz helikoptera prilaza ka putevima takoe se mogu oekivati. Neprekidnim izvianjem, savremenim sredstvi ma osmatranja i javljanja, neprijatelj e nastojati da pravovremeno osujeti nae namere. No, bez obzi ra na elje i nastojanja, nee moi u potpunosti da zatiti sve objekte snagama i sredstvima na koje se mogu uspeno izvesti diverzantska dejstva. Najosetljivija mesta na mostovima, nadvonja cima, podvonjacima i vijaduktima, zavisno od kon strukcije, ine potpore i kolovoz. Ako su mostovi u doba mira pripremljeni za ruenje (izraene odgova rajue komore), najbolje je da se, kad je god mogue, porue ili onesposobe zaepljenim minskim punje njem. Drveni mostovi se, naelno, pale polivanjem benzinom ili petrolejom (nafta, ulje), ili se sekirama (rune ili motorne testere) zaseku stubovi (ramovi) potpora ili jarmenjae, odnosno popreni nosai. Zasecaju se, naelno, na treini do polovine debljine pojedinih elemenata. Kod elinih mostova sistem proste grede sa punim nosaima eksplozivna punje nja se postavljaju na glavne podune nosae, a kod mostova sa reetkastim nosaima na donjem po jasu glavnih nosaa na poprene nosae i spregove protiv vetra. Nain, proraun i priprema eksploziv nih punjenja za svaki konkretan sluaj odreuje se prema odredbama Pravila za ruenje. Kada nema dovoljno vremena, mostovi se rue sa dva jaa koncentrisana punjenja (50100 kg), koja se postavljaju na potpore kod glavnih nosaa. 22

Na puteve i objekte putnog saobraaja diverzije se mogu izvoditi: zasedama, prepadima i napadima na neprija teljeve kolone radi iznurivanja, uznemiravanja, od vlaenja panje i izazivanja psiholokih okova, na roito ako se izvode nou; dejstvom po neprijateljevim kolonama lakim raketnim lanserom, PT raketama i minobacaima; aktiviranjem mina usmerenog dejstva, koje se postavljaju sa strane puta; dirigovanim kamenometnim, zapaljivim i obinim fugasama; ruenjem pojedinih objekata ili njihovim onesposobljavanjem; postavljanjem mina na kolovoz puta, bankinama i u blioj okolini puta; miniranjem minama iznenaenja pojedinih objekata na putu ili namerno postavljenih predmeta ili sredstava; navlaenjem minskih branika ispod gusenica neprijateljevih tenkova; bacanjem svenjeva bombi ili flaa sa zapa ljivom tenou na neprijateljeva vozila u pokretu; oteenjem ili onesposobljavanjem puta za saobraaj, prekopavanjem, preoravanjem, izradom poprenih ili podunih rovova, obruavanjem stena ili drvea (zaseka), navodnjavanjem i postavljanjem lanih mina, polivanjem rabljenih ulja po betonskim i asfaltnim putevima (naroito na usponima, padovi ma i serpentinama), zamrzavanjem povrina na putu u zimskim uslovima (vetaki polivanjem vode), razbacivanjem eksera, izradom i postavljanjem ja haa, i sl.; 23

 zakrivanjem puta ili objekata na njemu ne ispravnim vozilima na kojima su postavljene mine iznenaenja; snajperskim dejstvima na posade neprijateIjevih borbenih i neborbenih vozila; okretanjem putokaza u pogrenom smeru, postavljanjem lanih saobraajnih znakova, odnoe njem putokaza i saobraajnih znakova ili njihovim miniranjem i sl. Sve diverzije na putnim objektima moraju biti usklaene sa ostalim borbenim dejstvima koje se iz vode u njihovom zahvatu ili ire. b) Objekti eleznikog saobraaja Objekti eleznikog saobraaja, mnogo su osetljiviji od putnih. Normalan saobraaj na eleznici ote avaju ili onemoguavaju i najmanja oteenja. Ob jekti diverzantskih dejstava na eleznici, osim put nog dela (nasipi, zaseci, useci, tuneli, mostovi, vija dukti, nadvonjaci i sl.) jesu: stanine zgrade; remontne radionice; kolosek (eleznike ine, skretnice, ukrsnice, okretnice, pragovi, rampe i dr.); signalni ureaji i ureaji za vezu; stanice za vodu (rezervoari, pumpe, vodocrpi); transformatori i elektrine instalacije na elektrificiranim eleznikim prugama; utovarne, istovarne i ranirne rampe; skladita; saobraajna sredstva lokomotive i vagoni. 24

Najosetljiviji je kolosek. Na njemu se mogu iz vesti sledee diverzije: ruenje ina, pragova ili dela pruge; iskretanje ina u stranu prema provaliji; mazanje, odnosno polivanje ina uljem na nagibima; odvajanje ina; postavljanjem mina iznenaenja na kolosek i zaruavanje dela pruge na razne naine, kao i za putni saobraaj. Diverzija se moe izvesti zarobljavanjem loko motive i putanje prugom bez posade u odreenom pravcu, a naroito u sluaju da se moe izazvati isto vremeno sudar sa drugom lokomotivom ili kompozi cijom voza. Takva diverzija se najefikasnije izvodi u tunelu, s tim to se tunel na sredini zapreci. Loko motiva u punoj brzini ulazi u tunel i, pri nailasku na zapreku, ispada iz koloseka. Usled oteanih uslova i ogranienog prostora takvom diverzijom moe se saobraaj na eleznici obustaviti za dui period. Najbolji efekat postie se kada se diverzija izve de zajedno sa zasedom ili direktnim diverzantskim dejstvima, tako to se na odreenom mestu postavi zaseda i kolosek onesposobi. Vatra se otvara u tre nutku kada voz naleti na oteenu ili miniranu deonicu. Na taj nain postie se dvostruko iznenaenje. Znaajno je da se diverzije na elezniki saobraaj izvode neprekidno, makar i manja oteenja, da bi se "neprijatelj stalno iscrpljivao i drao u neizvesnosti. Taktika dejstva treba stalno menjati: i vrste objekata i naine dejstva. Kod parnih lokomotiva najosetljivije mesto je parni cilindar (kotao) i pogonski tokovi. Kod elek trinih lokomotiva to su elektromotori, komande, hodni deo i instrumenti za kontrolu, a kod motornih pogonski motori. Kod vagona najosetljiviji su pro stori izmeu ine i venca toka. Pri unitavanju voz25

nog parka (lokomotiva i vagona) treba voditi rauna da se unitavaju isti delovi da bi se izbegla mogu nost zamene pri opravci. Za obezbeenje eleznikog saobraaja neprija telj e preduzimati sline radnje i postupke kao za obezbeenje putnog saobraaja, s tim to e predu zimati i sledee: ograniavanje brzine na kritinim mestima; kombinovanje vojnog transporta sa putni kim vagonima u kojima se prevozi stanovnitvo; upuivanje oklopnih vozova ispred ostalih kompozicija; postavljanje praznih vagona ispred loko motive; ukljuivanje oklopnih lokomotiva u saobraaj; postavljanje vrea sa peskom u vagone da bi se obezbedio zaklon snagama iz obezbeenja kompo zicije i slino. Prilikom izvoenja diverzija na eleznici neop hodno je ostvariti tesnu saradnju sa eleznikim osobljem, posebno radi prikupljanja podataka o voz nim redovima i pripremanju pojedinih kompozicija za prevoz ljudstva ili materijala na odreenim prav cima. c) Objekti plovnog saobraaja S obzirom na rasprostranjenost plovnih vodotokova u naoj zemlji (reke i kanali), treba oekivati da e neprijatelj koristiti i objekte vodenog saobra aja. Tu prvenstveno spadaju: luke, pristanita, plov ni objekti, vezovi, remontna postrojenja, brodogra dilita, zimovnici itd. 26

U lukama i pristanitima najvaniji su delovi luke i pristanita koji su ureeni i opremljeni za uto var (istovar) robe i skladita, a zatim remontna po strojenja i brodogradilita. Meutim, delove luka i pristanita koji su oteeni neprijatelj eli brzo da nadoknadi izgradnjom privremenih pristanita ili korienjem neoteenog dela obale. Osim ruenja obale i pristanita, vano je one sposobiti dizalice i druge ureaje za pretovar robe, naroito veih tereta. Na dizalicama su najosetljiviji motorni agregati i grane kranova. Agregate je mo gue i zapaliti posipanjem naftinim derivatima ili onesposobiti mehanikim razbijanjem. Plovne objek te najlake je onesposobljavati ukrcavanjem na njih miniranog tereta sa jaim eksplozivnim punjenjima u koja su postavljeni vremenski (tempirani) upa ljai. Remontna postrojenja i brodogradilita mogu se onesposobljavati sabotaom ili diverzijama, s tim da se prvenstveno unite zavreni plovni objekti ili oni koji se nalaze u zavrnoj fazi, i onesposobe ureaji na kojima se postavljaju kobilice brodova, kao i di zalice za montiranje pojedinih delova na brodu, od nosno drugom plovnom objektu (lep, delegrija, amac). Uvek kada je mogue treba saraivati sa licima zaposlenim u lukama, pristanitima, remontnim po strojenjima i brodogradilitima. d) Objekti vazdunog saobraaja Agresor bi na naoj privremeno zaposednutoj teritoriji stacionirao i taktiku avijaciju za podrku trupa. Koristio bi nae aerodrome na privremeno za posednutoj teritoriji, ali bi ih prilagodio svojoj orga nizaciji vazduhoplovnih jedinica. 27

Zbog veoma estih diverzantskih dejstava na aerodrome i avio-jedinice u vijetnamskom ratu, ame rika avijacija bila je prinuena da postavlja jaka obezbeenja na aerodromima. Obezbeenje se sasto jalo od neprekidnih icanih prepreka, minskih polja i posadnih jedinica iji su poloaji bili ininjerijski potpuno ureeni. Osim toga, helikopterima je kontrolisano okolno zemljite i prilazi aerodromu. Si gurno je da bi agresor i na naoj privremeno zapo sednutoj teritoriji na aerodromima primenjivao ta kav ili slian sistem obezbeenja radi onemoguava nja diverzantskih dejstava na njih. Prilikom planiranja i izvoenja diverzantskih dejstava na aerodrome treba voditi rauna o sledeim elementima: da je infiltracija diverzantskih gru pa do objekata na aerodromu veoma teka: da su avioni, sem deurne eskadrile (koja se nalazi na stajanci), sklonjeni u kaponire; da su skladita najee pod zemljom i sklonitima i da se danju, a ponekad i nou obavlja neprekidna helikopterska kontrola okolnog zemljita. Zbog toga se diverzija na aerodromu najee izvodi uz pomo osoblja zaposlenog na aerodromu (ubacivanjem diverzanta) ili taj zadatak obavljaju pojedinci iz sastava osoblja. Jedna od mogunosti je da se zapleni vozilo, di verzanti prerue u neprijateljeve vojnike i stareine, obezbede propusnice, a onda vozilom upadnu na aerodrom i obave zadatak. Diverzantska dejstva na aerodrome mogu izvo diti i diverzijama sa udaljenosti. Najpogodnija orua za ta dejstva su laki raketni lanseri 128 mm. Jednim parom lansera izvodi se dejstvo na po jedan objekat (na primer na skladita ubojnih sredstava). Ukoliko se poseduju dva para lansera, dejstvo se izvodi na 28

dva objekta (na primer na skladite ubojnih sredsta va i skladite pogonskog materijala), ili na stajanku sa avionima ili ostale objekte. Osim raketnih lansera, raznovrsna je primena i minobacaa 60 mm i PT raketa. U izuzetnim situacijama i u tekim vremenskim uslovima diverzija na aerodrom izvodie se direkt nim napadnim diverzantskim dejstvima. Za ta dej stva najpogodnije je beumno automatsko naorua nje, rune bombe, minskoeksplozivna i zapaljiva sredstva. Prilikom izvoenja te vrste dejstava mo raju biti izraeni mata i lukavstvo, smelost i odlu nost diverzanata. Automatsko naoruanje i rune bombe koristie se za unitavanje fizikog obezbeenja, letakog osoblja i osoblja tehnike slube za odravanje, cen tra veze i letelica. Eksplozivna sredstva koristie se za unitava nje letelica i skladita ubojnih sredstava. Zapaljiva sredstva (zapaljive mine i flae) kori stie se za unitavanje letelica i skladita pogonskog materijala goriva. e) Televizijski, radio-relejni i drugi potansko-telegrafsko-telefonski ureaji za vezu U potama su najosetljiviji ureaji za vezu koji imaju elektronske elemente, kao to su: radio-relejni ureaji, radio-teleprinterski ureaji, radio-ureaji, ureaj sa noseom frekvencijom, automatske tele fonske i telegrafske centrale i ine linije, koje mogu biti podzemne ili vazdune. Najvei uinak se postie paljenjem zgrade u kojoj je smetena pota. Ukoliko to nije mogue, navedeni elementi u potama unita vaju se i onesposobljavaju mehaniki (razbijanjem) 29

ili paljenjem, a kada je situacija pogodna unitavaju se eksplozivom. Paljenjem se naroito uspeno uni tavaju ureaji u koje je ugraen izolacioni materijal (plastine mase, guma, svila, papir i sl.). Paljenje je najbre i najpotpunije ako se izolacioni materijali poliju benzinom, petrolejom ili zapaljivim flaama (bombama). Eksplozivom, zavisno od koliine kojom se poseduje, unitavaju se sredstva i ureaji pojedinano ili skupno. Rune i automatske telefonske i telegrafske centrale unitavaju se kidanjem (seenjem) spojnih gajtana sa epovima, razbijanjem sklopova i unita vanjem izvora elektrine energije i drugih osetljivih delova. Dovoljno je 100200 g eksploziva da se uni ti jedna telefonska stanica, s tim da se eksploziv postavi na ureaje za signalizaciju, predbirae, bira e i kablovske glave. Telefoni i teleprinteri unita vaju se lomljenjem pogodnim alatom ili bacanjem o tvrdo tle. Stalne i polustalne vazdune linije unitavaju se seenjem telefonskih vodova i ruenjem stubova, Vodovi se seku u svim rasponima na odreenoj deonici, i to naizmenino na obe strane, tako da sila za tezanja koja deluje na stub ostaje uvek ista. Zavisno od vrste, stubovi se pale, seku ili rue. Paljenje se izvodi polivanjem stubova zapaljivom tenou do dva metra visine, a seku se to blie zemlji (520 cm) da se ne bi mogli nastaviti. Prilikom ruenja, zavisno od toga da li su stubovi metalni ili armiranobetonski, eksploziv se postavlja neravnomerno, tako da se stub rui ili oteuje na razliitim mestima kon strukcije. Kada stub padne izolatori se razbijaju, a preke iskrive. Podzemne kablovske linije unitavaju se eksplozivom, koji se postavlja u kablovska okna 30

ili ruenjem kablovskih kuica, koje su namenjene za prelaz stalne vazdune linije na podmorski (pod vodni) kabl. Radio-centri i samostalne radio-stanice unita vaju se kao i TT centrale mehanikim otee njem (razbijanjem), paljenjem ili eksplozivom. An tenski ureaji se seku, ili lome eksplozivom ili testerama za metal. One manjeg prenika lome se ili iskrive runo. Ureaji sa noseim frekvencijama uni tavaju se razbijanjem ili odnoenjem elektronskih cevi. Posle toga se otrim predmetom (noem) u unu tranjosti ureaja iseku kablovi i unite ostali delovi elektrinih sklopova (kondenzatori, zavojnice i merni instrumenti). TV centri na P Z T bie iskljuivo pod neprijateIjevom kontrolom i veoma dobro branjeni. Najoset ljiviji su odailjai repetitori i relejne stanice, odnosno meustanice u TV mrei. Antenske ureaje sa odailjaima koji su na usamljenim i izdvojenim uzvienjima najpogodnije je unitavati prepadima i napadima nou ili u izuzetno loim vremenskim pri likama. Unitavaju se najlake eksplozivnim punje njem, koje se postavlja pri dnu stuba tornja na kome se nalaze odailjai ili repetitor. f) Industrijski i poljoprivredni pogoni i energetski izvori Kod svih industrijskih objekata, bez obzira na njihovu vrstu, najvanije je iskljuiti, onesposobiti ili poruiti energetske izvore (voda, struja, gorivo i mazivo, plin i para), jer sa prestankom dovoda ener gije prestaje rad maina. Hidrocentrale se onespo sobljavaju ruenjem gvozdenih ili betonskih cevi za dovod vode, i to, ako je mogue, u blizini centrale, tako da voda uniti i postrojenja u centrali. Eksplo31

zivna punjenja postavljaju se na dva mesta, udaljena nekoliko metara jedno od drugog, da bi oticala vea koliina vode. Prilikom onesposobljavanja mainskih postrojenja iskljuuje se dovod struje za pokretanje turbine, a zatim se na osovinu turbine i na peraje postavljaju koncentrisana eksplozivna punjenja u smaknutom rasporedu u obliku makaza. Najosetljivije su turbine. Vodovodne cevi za dovod vode za industrijske objekte rue se na slian nain kao i cevi dovoda vode do hidrocentrale. Od objekata koji kao pogonsku energiju koriste elektrinu struju najvaniji su elektrine centrale i transformatori. Prilikom onesposobljavanja tih ob jekata mora se voditi rauna o tome da to izvode struna lica, jer postoji opasnost od udara struje vi sokog napona. Elektrine centrale se rue, zavisno od vrste, koncentrisanim punjenjima koja se postavlja ju na dinamo maine, transformatore, razvodne table i druge instalacije. Eksplozivna punjenja postavljaju se na trasformatore neposredno uz cev za dovod ulja. Uljani transformatori u centralama unitavaju se i isputanjem ulja iz njih. Ako se transformator kome je ispranjeno ulje pokrene u rad dolazi do njegovog unitenja. Ulje se moe i zapaliti uz dodatak ben zina ili petroleja. Kod dalekovoda je najvanije da se porue stubovi (metalni ili armiranobetonski) po stavljanjem eksplozivnih punjenja pri njihovom dnu. Na dalekovodu se mogu izazvati i kratki spojevi ako se spoji vie ica meusobno. To se postie pre bacivanjem metalnih uadi (sajli) preko vodovoda visokog napona. Transformatorske stanice izvan ele ktrinih centrala rue se sa vie koncentrisanih eks plozivnih punjenja ili isputanjem ulja. Gorivo, kao pogonska energija, unitava se u ra finerijama i ruenjem naftovoda, odnosno buotina. Rafinerije se pale, jer je to najefikasniji i najbri 32

nain za njihovo unitavanje. Naftovodi se rue, pa se potom izliveno gorivo zapali. Buotine se najefi kasnije rue sputanjem koncentrisanih eksplozivnih punjenja u njih ili zaglavljivanjem, odnosno sputa njem komada elika u buotinu, kao i paljenjem naf te u buotini. Plin se unitava ruenjem cevi kojima se pro vodi ili paljenjem plina po ruenju, odnosno otvara njem ventila na vie mesta tako da plin ne doe do potroaa. Pri paljenju plinovoda treba voditi rau na o tome da se pali sa udaljenosti, uz korienje eksploziva koji se pali elektrinim putem ili flaama sa zapaljivom smeom. Prilikom izvoenja diverzantskih dejstava na pojedine industrijske objekte i poljoprivredne pogo ne treba uvek konsultovati struna lica, a treba se naelno, pridravati sledeih principa: prevashodno unitavati gotove proizvode, jer je za njih utroeno najvie truda i vremena; u odnosu na tehnologiju proizvodnje treba birati za unitenje i onesposoblja vanje maine od ijeg rada zavisi lanac proizvodnje; prvenstveno unitavati proizvode koji su najpotreb niji neprijatelju u izvoenju borbenih dejstava; uni tavati postrojenja do kojih se lake dolazi i ije bi unitenje izazvalo vee posledice po neprijatelja. g) Remontni kapaciteti, skladita i pumpne stanice goriva Remontne radionice Vee remontne radionice nalazie se preteno uz naseljena mesta ili u njima, a rede izvan nase ljenih mesta. Najosetljivija mesta u njima su vozila koja se nalaze na opravci i maine alatljike. Najpo godniji nain za izvoenje diverzije je paljenje ra3

33

dionica paljenjem vozila u njima. Da bi se upalila vozila prethodno politi zapaljivom tenou (petrolej, benzin, nafta, ulje i sl.) ili ispustiti gorivo iz re zervoara. Za jedno vozilo potrebno je od jednog do dva litra goriva. Ako su vozila parkirana jedna pored drugih potrebno je gorivom politi i prostor izmeu njih, tako da paljenje jednog vozila (obino u sre dini) izazove lanano paljenje i ostalih vozila, odnos no cele radionice. Skladita Zavisno od vrste skladinih objekata i vrste ma terijala u njima i njihove lokacije, diverzije se izvode na razliite naine. Prvo je neophodno prikupiti po datke o vrsti skladita i njegovom obezbeenju. Vrsta skladita se raspoznaje prema vrsti roba koje se dovoze ili odvoze iz skladita. Obezbeenje zahva ta iri pojas, sa zonama sigurnosti u kojima e biti zabranjen pristup svim licima. U veini sluajeva bie postavljena minska polja sa minama nagaznog i poteznog dejstva, zatim iane ograde raznih vrsta, senzori, infracrveni ureaji za ometanje, straarske kule i straarske kuice, patrole i si. No, i pored toga, mora se iznai mogunost da se ue u skladite ili u rejon skladita, a zatim da se savlada unutranje fiziko obezbeenje ili njegov deo, a potom skladite zapali ili razori eksplozivom. Ukoliko to nije mogue, diverziju treba izvoditi sa udaljenosti, dejstvom ru nih bacaa, minobacaa i bacaa raketa. Ako postoji mogunost da se prie vozilima koja prevoze robu u skladita, u njih treba ubaciti eksplozivna punje nja ili flau sa zapaljivom smeom, a prethodno tre ba postaviti vremenske upaljae tako da, po mogu nosti, do diverzije doe u samom skladitu ili u vreme ukrcavanja roba. Pri izvoenju upada u skladita 34

potrebno je prethodno iskljuiti elektrino osvetljenje i telefonsku vezu. Postoji mogunost da se zapleni vozilo i da se diverzanti prerue u uniforme ne prijatelj evih vojnika i stareina, a zatim da odu di rektno vozilom na izvoenje diverzije na skladita. Pumpne stanice za gorivo Pumpne stanice e biti, naelno, izraene u po sebnim rejonima, u neposrednoj blizini voznih par kova, ili e pratiti auto-cisternama jedinice u pokre tu. Delimino e se neprijatelj oslanjati i na pumpne stanice koje postoje u naseljenim mestima ili van njih (du puteva) na privremeno zaposednutoj teri toriji. Poto su gorivo i mazivo izuzetno vani za obezbeenje dejstava i pokreta neprijatelj e na stojati da ih dobro zatiti. To e najee biti ogra eni prostori u irem pojasu, u kome e biti zabra njeno kretanje i pristup svim neovlaenim licima. Najpogodniji naini za izvoenje diverzija su: prepadi i diverzije sa udaljenosti zapaljivim minama (iz tromblona, minobacaa ili raketnog oruja), baca nje zapaljivih bombi i mina (runih) i neposredno paljenje goriva. Pri paljenju goriva treba voditi ra una o samozatiti diverzanata. Stoga treba prvo ot voriti poklopce na cisterni za gorivo (ukopane ili nad zemne), a zatim po povrini prostora oko njih razliti gorivo, pri emu treba voditi rauna da se ne poliju delovi tela ili odela. Potom se na razliveno gorivo bacaju zapaljive flae ili bombe sa odstojanja 2030 metara. Diverzanti se moraju udaljavati brzo i ka zaklonima, jer se eksplozija goriva iri i na nekoliko stotina metara u preniku, zavisno od koliina koje su zapaljene. Ako postoji mogunost, paljenje se moe izvesti tempiranim upaljaima na flaama sa
3*

35

zapaljivom smeom ili raznim improvizovanim di verzantskim zapaljivim i minskoeksplozivnim napra vama. h) Objekti za smetaj neprijateljeve ive sile, restorani, pozorita, bioskopi itd. Zgrade za smetaj ljudstva po naseljenim mestima na privremeno zaposednutoj teritoriji napadaju se najee nou i u uslovima slabe vidljivosti, i to kada je veina ljudstva u njima. To se postie baca njem bombi i flaa sa zapaljivom smeom kroz pro zore ili upadom u zgradu, s tim to se prethodno opkoli. Zgrade koje se naputaju, a za koje se proceni da bi ih mogao posednuti neprijatelj, mogu se unapred minirati postavljanjem eksplozivnih punje nja sa vremenskim upaljaima na skrivenim mestima. Pri skrivanju eksplozivnih punjenja, koja treba da su jaa, treba biti umean, jer e neprijatelj takve zgrade prethodno pregledati. Diverzije u restoranima najbolje je izvoditi tro vanjem hrane ili bacanjem bombi i flaa sa zapalji vom smeom za vreme obedovanja. To moraju biti brzi upadi u prostorije restorana, i to u vreme kada oslabi panja neprijatelja, uz pomo osoblja koje u njima radi ili povremeno dolazi radi obavljanja raz nih zanatskih radova (vodoinstalateri, elektriari, dimnjaari, stolari, bravari, istai smea i sl.). U pozoritima i bioskopima najbolji efekat se postie ulaskom u salu i ostavljanjem mine sa vre menskim upaljaem, posle ega diverzant treba da napusti salu. Za vreme pozorinih i bioskopskih predstava, naroito za stareine, bie preduzete po jaane mere obezbeenja. No, i tu treba, ako je mo gue uspostaviti kontakt sa ljudstvom koje radi 36

(kino-operatori, garderoberi, blagajnici, lica koja se staraju o rasveti, glumci i sl.). Ako nije mogue iz vesti diverziju unoenjem i ostavljanjem mina, naj bolje je izvoditi prepade ubacivanjem bombi ili dejstvom sa udaljenosti, korienjem minobacaa, ru nih bacaa raketa i PT-raketa. Pri tome treba voditi rauna da se napad izvede u vreme izvoenja (pri kazivanja) predstave (filma). 2. SNAGE ZA IZVOENJE DIVERZANTSKIH DEJSTAVA Savremeni diverzanti su stareine i vojnici po sebno odabrani i osposobljeni za izvoenje diver zantskih dejstava u svim borbenim uslovima i na svakom zemljitu. Naoruani su specijalnim naoru anjem, tehnikim sredstvima i opremom (vatreno, hladno i beumno oruje, elektronski i optiki ure aju, minskoeksplozivna, zapaljiva i druga sredstva). Zavisno od uslova, mogu dejstvovati kao pojedinci, u sastavu diverzantskih grupa ili diverzantskih je dinica (vod, odred). Radi izvoenja diverzantskih dejstava u pojedinim akcijama mogu se, povremeno ili stalno, angaovati lica uskih strunih specijalno sti (inenjeri, tehniari, farmaceuti, visoko kvalifikovani i kvalifikovani radnici i dr.). Zbog specifinosti zadataka koje obavljaju, di verzanti treba da poseduju odreene osobine i da budu maksimalno obueni i uvebani. Oni treba da: budu hrabri, snalaljivi, odluni, prisebni, staloeni, kreativni i da imaju samoinicijative pri obavljanju diverzantskih zadataka. Posedovanje vi soke idejno-politike svesti i jake volje veoma je vano za uspeno obavljanje zadataka, jer e diver zanti redovno biti izloeni velikim opasnostima i sa37

moodricanjima, u uslovima u kojima esto treba op stati i bez najosnovnijih ivotnih potreba; poseduju odreenu tehniku kulturu, da bi mogli da, po potrebi, izrauju i primenjuju razna improvizovana sredstva, sa razlitim principima dej stva i da rukuju odreenim savremenim elektron skim ureajima i orujem i zaplenjenim naorua njem i opremom. Diverzanti treba do majstorstva da ovladaju naoruanjem, tehnikim sredstvima i opremom koju poseduju i da znaju da ih brzo i uspeno koriste u svim situacijama; imaju potrebno znanje iz obavetajno-bezbednosne delatnosti, jer je poznavanje vrsta i struk tura neprijateljevih jedinica i njihovih postupaka u protivdiverzantskim dejstvima jedan od vanih preduslova za uspeno izvoenje diverzantskih dejstava; imaju izuzetnu fiziku kondiciju, spretnost, oseaj za prostor, da cene dobro daljine, da se izvan redno znaju orijentisati na zemljitu i sl. Diverzant ska dejstva su vezana za mnoge fizike napore, kao: tranje, puzanje, provlaenje, plivanje, beuman pri laz pojedinim objektima napada, skriveno kretanje po raznolikom zemljitu, skokovi sa visine, dejstvo nou i u uslovima slabe vidljivosti i sl.; detaljno poznaju teritoriju na kojoj dejstvuju, a po mogunosti i jezik neprijatelja. Za izvoenje diverzantskih dejstava na kopnu angauju se snage iz sastava Kopnene vojske i Teri torijalne odbrane, a pored njih, na privremeno zapo sednutoj teritoriji, naroito u veim naseljenim mestima, i drutveno-politike zajednice. Diverzantska dejstva u Kopnenoj vojsci prven stveno izvode specijalizovane diverzantske, partizan ske, pionirske i izviake jedinice. Zavisno od po treba i uslova, za izvoenje diverzantskih dejstava

na odreenim pravcima (u zonama) mogu se angaovati i druge jedinice ili njihovi delovi. To e najee biti privremeni sastavi, ija jaina i struktura zavise od zadatka koji treba da obave u konkretnoj borbe noj situaciji. Te snage se, naelno, upotrebljavaju u zahvatu fronta i u plioj neprijatelj evo j pozadini. U Teritorijalnoj odbrani diverzantska dejstva prvenstveno izvode specijalizovane diverzantske i partizanske jedinice, a mogu se angaovati i. druge jedinice Teritorijalne odbrane. Naelno se upotreb ljavaju za izvoenje diverzantskih dejstava u dub ljoj pozadini neprijateljevog borbenog rasporeda, na privremeno zaposednutoj teritoriji, a takoe i u zalivatu fronta u zonama (na pravcima) dejstva jedini ca Kopnene vojske. Diverzantske snage drutveno-politikih zajed nica ine specijalni diverzantski vodovi, grupe i po jedinci. Diverzantske jedinice su naelno formirane u grupe, vodove i odrede (odeljenski, vodni ili etni sastav). Njihov broj, formacijska struktura, naoru anje i oprema zavise od potreba i specifinosti zada taka i, po potrebi, mogu se menjati. Zadatke obav ljaju samostalno ili u sadejstvu sa ostalim jedinica ma Kopnene vojske i Teritorijalne odbrane. U tesnoj su i neprekidnoj vezi sa obavetajnim i bezbednosnim organima i drutveno-politikim organizacijama koje borave i dejstvuju na teritoriji. Kvalitetan izbor, osposobljenost i uvebanost ljudstva diverzantskih jedinica, raznovrsnost njihove formacijske strukture, podeenost oruja, tehnikih sredstava i opreme koju poseduju, dobro poznavanje neprijatelja i detaljno poznavanje zemljita i sve strana i bezrezervna podrka stanovnitva omogu uje im da brzo menjaju mesto boravka i nain dej stva u svim borbenim i drugim situacijama.

Radi izbegavanja neprijateljevih protivdiverzantskih dejstava i mera diverzantske jedinice se u povoljnom trenutku, u celini ili po delovima, skla njaju u baze na privremeno zaposednutoj teritoriji, prelaze na slobodnu teritoriju ili se najpogodnijim i najbezbednijim pravcima ubacuju u neprijateljevu pozadinu preduzimajui raznovrsne diverzantske ak cije. U sluaju da diverzantske grupe u naseljenim mestima budu otkrivene, brzo se izvlae izvan njih, nastavljajui sa izvoenjem diverzantskih akcija u sadejstvu sa odgovarajuim snagama Teritorijalne odbrane ili jedinica Kopnene vojske. Umesto otkrivenih diverzantskih grupa ili poje dinaca koji se izvlae iz naseljenih mesta, formiraju se nove ili ubacuju druge sa susedne teritorije radi produenja diverzantskih dejstava. Nijedan deo te ritorije, naseljeno mesto, teritorija optine i slino koju je neprijatelj privremeno zaposeo, ne srne osta ti bez odgovarajuih diverzantskih snaga. Sve diverzantske jedinice, bez obzira iz ijeg su sastava i na kojoj teritoriji dejstvuju, moraju uvek da tee da se odre i u najteim uslovima i situa cijama. 3. NEPRIJATELJEVE SNAGE NAMENJENE ZA KONTROLU TERITORIJE Za kontrolu teritorije agresor e koristiti prven stveno specijalno obuene jedinice (andarmerijske, karabinjerijske, policijske i druge), a ukoliko nema takvih jedinica i delova operativne vojske (peadij ske bataljone i ete, oklopnoizviake bataljone i ete i dr.). Specijalne jedinice za kontrolu na privremeno zaposednutoj teritoriji organizuju stanice i kontrole stanice u naseljenim mestima i na komunikacijama,
40

odakle kontroliu odreene teritorije ili naseljena mesta, a u gradovima odreene rejone grada (zavis no od uspostavljenog broja stanica u privremeno zaposednutom gradu). Mesne stanice specijalnih snaga Namenjene su za kontrolu manjih naseljenih mesta, delova veih naseljenih mesta gradova i za kontrolu manje privremeno zaposednute teritorije. Najee se razmetaju u postojeim objektima in frastrukture (vee stambene zgrade) koji su izdvo jeni od ostalih objekata, na periferiji naseljenog mesta ili u naseljenom mestu. Agresor e nastojati da za to iskoristi naputene stanice milicije ili manje kasarne. Te stanice su rentabilni objekti za diverzantska dejstva, naroito stanice u naseljenom mestu, gde e obezbeenje biti znatno slabije zbog neprekidnog kretanja stanovnika (sem u vremenu policijskog a sa), te se za njih lako mogu prikupljati podaci i mogu se drati pod stalnom kontrolom. Obezbeenje e se najee sastojati od iane ograde, straara, osmatraa i pukomitraljeskih i mitraljeskih bunkera, a van naseljenog mesta, osim tog obezbeenja, najverovatnije e se postavljati minska polja i elektronsko obezbeenje. Pri planiranju diverzantskih dejstava na mesne stanice specijalnih snaga treba voditi rauna o tome da se odaberu najpogodniji nain i vreme za obav ljanje zadatka, jer e u naseljenim mestima u toku policijskog asa biti onemogueno kretanje. Diver zija sa udaljenosti na te stanice nee se moi izvoditi zbog opasnosti po sopstveno stanovnitvo (sem na stanice rasporeene van naseljenog mesta ili na pe41

riferiji naselja), a pristup u stanice nee biti mogu bez kontrole i pretresa svakog lica koje nije iz sasta va specijalnih snaga. Iz stanice e neprekidno odla ziti patrole za kontrolu teritorije ili naselja, a pone kad i vie patrola, ime se smanjuje broj pripadnika specijalnih snaga u stanici, to je veoma vano za procenu trenutka izvoenja diverzantske akcije. Najosetljiviji delovi stanice su smetajni objekti (zgrade) sa sredstvima veze i patrole koje se nalaze na zadatku van stanice. Kontrolna stanica u naseljenom mestu Namenjena je za kontrolu vozila i mesnog stanovitva koje ulazi i izlazi iz naseljenog mesta. Us postavljaju ih manje jedinice specijalnih snaga agre sora da bi onemoguile mesnom stanovnitvu odravanje veze sa teritorijalnim i partizanskim jedinica ma koje se nalaze na toj teritoriji, ili infiltriranje pripadnika tih jedinica u naseljeno mesto. Stanice opsluuje stalna posada, jaine do voda specijalnih snaga, i ureuje je ininjerijski za kru nu odbranu. Osim tih stanica, oko naseljenog mesta organizuje se kruna odbrana ili se mesto obezbeuje neprekidnim kruenjem jaih patrola. Prilikom planiranja diverzantskih dejstava na mesne kontrolne stanice treba uzimati u obzir da je prilaz mesnog stanovnitva mogu samo za vreme dana (od prekida do poetka policijskog asa), kada je opreznost stanice manja nego u toku noi, pa to vreme treba koristiti za izvoenje diverzantskih dej stava (to ne iskljuuje i nona dejstva). Po mogu nosti, za prolaz se koriste motorna vozila javnih slu bi, jer ona izazivaju manju podozrivost posade od grupe ljudi koja se pribliava stanici. 42

Diverzantska dejstva na stanici mogue je izvo diti direktnim diverzantskim dejstvima iz neposred ne blizine ili diverzijama sa udaljenosti. Putne kontrolne stanice Namenjene su za pretres sumnjivih lica (prolaz nika) i motornih vozila. Postavljaju se prikriveno na otvorenim komunikacijama, a kontrolu obavljaju povremeno i iznenadno, naelno uvek na drugom mestu. Broj stanica zavisi od raspoloivih snaga spe cijalnih jedinica koje se mogu izdvojiti za jednu ko munikaciju. Postavljaju se na delovima komunika cije na kojima su najmanje uoljive (poumljeni rejoni, vee krivine, useci, manji zaseoci i sl.). Zbog pokretljivosti, te stanice nisu najpogodniji objekti za izvoenje diverzija. Meutim, ako se pra vovremeno otkriju na njih se moe dejstvovati iz zasede. Te stanice su jako obezbeene i organizovane su za krunu odbranu. Na izvesnom odstojanju od stanice postavljaju se zasede snage za inter venciju. Prilikom planiranja diverzantskih dejstava na te stanice treba znati da se one postavljaju iznenada, na vie mesta i u razliito vreme. Da bi se utvrdilo mesto i vreme postavljanja tih stanica potrebno je izvianjem, a i obavetajnim radom neprekidno pra titi delove specijalnih snaga agresora koje ih organizuju. Naroito osetljivih mesta na tim stanicama ne ma, ali radi ometanja rada stanice dejstvuje se na mesto kontrole (barikade, ljudstvo za pretres i ne posredno obezbeenje). 43

Najpogodnije naoruanje za ta dejstva su snajperske puke sa priguivaima zvuka, automatsko oruje i rune bombe. Domai izdajnici Za rad u policijskoj slubi agresor e vrbovati pojedine elemente nezadovoljne naim drutvenim ureenjem ili kolebljivce. Nastojae da od tih ele menata formira kvislinke jedinice, koje e koristiti za kontrolu teritorije, obezbeenje raznih agresoro vih ustanova, policijsku slubu i sl. Najee e koristiti domae izdajnike za rad u obavetajnoj slubi, kojom e agresor nastojati da prekrije privremeno zaposednutu teritoriju radi prikupljanja podataka o kretanjima teritorijalnih i partizanskih jedinica i or gana vlasti. Kvislinke jedinice uspostavljae stanice, kon trolne stanice i posade za obezbeenje vanih obje kata po principima specijalnih snaga agresora. Izvoenje diverzija i atentata na pojedine izdaj nike u slubi agresorove obavetajne slube imae specifinosti, i svaki takav zadatak bie meusobno sinhronizovan po nainu, vremenu izvoenja i primeni sredstava i naoruanja. Ta dejstva se mogu izvoditi: likvidacijom u su sretu iz neposrednog odstojanja; likvidacijom iz za sede; likvidacijom, trovanjem i hapenjem i predava njem sudskim organima. Likvidacija u susretu iz neposrednog odstojanja izvodie se u naseljenom mestu na ulici. Naime, tako e se osueni izdajnik presretati i likvidirati iz be zumnog naoruanja. Najpogodnije oruje za likvida ciju je beumni pitolj. Likvidacija se najee izvodi 44

danju, jer je diverzantu lake da se kree ulicama nego u toku noi dok traje policijski as. Likvidacija iz zasede izvodi se u naseljenom me stu i van naselja. Zaseda se postavlja na pogodnom mestu u ulici kojom se izdajnik najee kree ili pred zgradom u kojoj stanuje. Najpogodnija mesta za zasedu su terase, mansarde ili krovovi, odakle je mogue izvlaenje diverzanata, a van naseljnog mes ta i umarci, tesnaci, prelazi preko vode i sl. Najpo godnije oruje za izvoenje tog zadatka je snajperska puka sa priguivaem zvuka ili beumna auto matska puka ako je zaseda postavljena na njenom efikasnom dometu. Likvidacija trovanjem izvodi se samo onda ako se moe organizovati trovanje hrane ili pia koje izdajnik uzima u restoranu ili kafani. Mora se voditi rauna o vrsti otrova i dejstvu. Otrov mora biti takav da se pri analizi teko otkriva i da dejstvuje to spo rije da bi se teko otkrilo gde je izdajnik otrovan. Likvidacija hapenjem izvodie se kad god je to mogue. Uhapeni izdajnik predavae se naim sud skim organima, koji e i u uslovima privremeno zaposednute teritorije postojati na teritoriji svake drutveno-politike zajednice. Hapenje se moe izvesti postavljanjem zasede na uobiajenim mestima prolaenja izdajnika ili u njegovom stanu, ukoliko se u njega moe neprimetno ui. U spreavanju pruanja otpora izdajnika koristi se pitolj sa gasom za pri vremeno onesposobljavanje, ukoliko se poseduje. U tom sluaju treba pravovremeno obezbediti sredstva za sprovoenje do predaje sudskim organima. Sva etiri navedena naina likvidacije primenjivae se i za likvidaciju agresorovih funkcionera i pri padnika okupacionog sistema, policijskih rukovodi laca i agenata, i stareina i ostalih pripadnika agre sorovih vojnih i specijalnih snaga.
45

DEO

NAORUANJE

1. PITOLJ 7,62 mm M57 NAMENA

Namenjen je za unitavanje neprijatelja vatrom u bliskoj borbi na daljinama do 50 metara.

OSNOVNI PODACI

najuspenije dejstvo se postie do 30 metara; brzina gaanja je 9 metaka za 1015 sekundi;

Sl. 1 Pitolj 7,62 mm M57 izgled

49

 puni se sa 9 metaka; poetna brzina 420455 m/s; krajnji domet 1.640 metara; masa pitolja sa punim okvirom iznosi 970 g; pitolj je poluautomatski; opaljenje se ne moe izvesti dok okvir nije u rukohvatu.

2. AUTOMATSKI PITOLJ 7,65 mm M61

NAMENA

Namenjen je za unitavanje ive sile na bliskom odstojanju. Pogodan je za obavljanje diverzantskih zadataka na bliskom odstojanju.

Sl. 2 Automatski pitolj 7,62 mm M61 izgled

50

OSNOVNI

PODACI

Najuspenije

dejstvuje:

iz ruku do 50 m, sa ramena do 200 m. Dejstvuje kratkim rafalima do pet i dugim do deset metaka. Puni se okvirom od 10 i 20 metaka. Brzina ga anja: jedinanom do 35, a rafalnom do 100 metaka u minuti. Koristi bojevi metak 7,65 mm. U diver zantskim dejstvima koristi se i sa priguivaem zvuka. Ima mehaniki nian. Masa bez okvira iznosi 1,28 kg, a sa punim okvi rom 1,54 kg. 3. SIGNALNI PITOLJ 26 mm M57 I SIGNALNI METAK 26 mm
NAMENA

Namenjen je za davanje svetlosnih znakova koji slue za izdavanje komandi, upozorenja, obavetenja, uspostavljanje i odravanje veza izmeu jedinica, grupa vojnika ili pojedinaca, i za osvetljavanje odre enog terena.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa pitolja 750 g; masa kompleta pitolja 26 mm (platnena tor bica, pitolj i 20 metaka) 2,5 kg; puni se runo sa po jednim metkom; gaa jedinanom paljbom;

 brzina gaanja 1015 metaka u minuti; domet oko 100 m; kalibar cevi 26 mm; koristi signalni metak (sa zvezdicom bele, ute, zelene i crvene boje); ranjava ivu silu do 70 m; signalni metak gori od 5,5 do 9,5 s i lako pali lakozapaljive predmete.

Sl. 3 Signalni pitolj 26 mm M57 i signalni metak 26 mm izgled PAKOVANJE SIGNALNIH METAKA

10 metaka u kartonsku kutiju; 40 kartonskih kutija u drveni sanduk (400 metaka).

52

Struktura metaka prema boji zvezdice: 30% 30% 20% 20% belih, crvenih, zelenih, utih.

Poklopac metka je obojen bojom koju daje zvezdica pri sagorevanju. Na poklopcu su utisnute bra davice (ispupenja) koje oznaavaju boju (zelena 1 bradavica, crvena 2 bradavice, uta 3 brada vice i bela bez bradavice).
4. P O L U A U T O M A T S K A P U K A 7,62 mm M59/66 NAMENA

Namenjena je za neutralisanje /s i vatrenih sredstava neprijatelja, unitavanje tenkova, oklopnih vozila, gaanje bunkera, utvrenih zgrada i gaanje radi zadimljavanja i osvetljavanja tromblonskim mi nama.

Sl. 4 Poluautomatska puka 7,62 mm M59/66 izgled

53

OSNOVNI

PODACI

najbolji rezultati prilikom dejstva na ivu silu postiu se do 400 m, a sasreenom vatrom vie strelaca do 800 m, na avione, helikoptere i padobrance do 500 m; tromblonom se uspeno dejstvuje na tenkove do 150 m; puka se puni okvirom od 10 metaka; brzina gaanja 30 metaka u minuti, odnosno 34 tromblonske mine; b/k 100 metaka; masa puke 4,1 kg; krajnji domet 2.650 m; nianska daljina 1.000 m; nian mehaniki, a moe se postaviti i opti ki pasivni (5x80); zrno bojno i obeleavajue.
5. A U T O M A T S K A P U K A 7,62 mm M70 I M70A NAMENA

Namenjena je za unitavanje neprijateljeve /s i vatrenih sredstava, za gaanje tenkova, oklopnih vozila, bunkera i utvrenih zgrada pomou kumula tivnih mina sa tromblonom.
OSNOVNI PODACI

najbolji rezultati pri gaanju na /s postiu je jedinanom paljbom do 400 m, kratkim rafalima do 300 m, a dugim rafalima do 200 m; sasreenom paljbom vie strelaca na grupne ciljeve uspeno se gaa do 600 m. Padobranci i heli kopteri uspeno se gaaju do 500 m. Tromblonom sa 54

kumulativnom minom uspeno dejstvuje do 150 m, a trenutnom i dimnom do 240 m; paljba iz AP moe biti jedinana i rafalna (kratki rafal 5, a dugi 15 metaka); puni se okvirom od 30 metaka; brzina gaanja u borbi 120 metaka u minuti, odnosno 34 tromblonske mine; masa AP 3,750 kg (sa drvenim kundakom bez okvira); masa AP 3,7 kg (sa preklapajuim kundakom bez okvira); torbica sa etiri puna okvira 4,415 kg; nianska daljina 1.000 m; nianska daljina tromblonom minimalna 50, maksimalna 240 m;

Sl. 5 Automatska puka 7,62 mm M70 izgled

Sl. 6 Automatska puka 7,62 mm M70A izgled

55

 nian mehaniki, a moe se postaviti optiki pasivni (5x80); b/k 150 metaka.
-

6. P O L U A U T O M A T S K A SNAJPERSKA P U K A 7,9 mm M76 NAMENA

Namenjena je za unitavanje vanijih pojedi nanih otkrivenih (nepokretni, trenutni, pokretni) i maskirnih ivih ciljeva na veim daljinama.
OSNOVNI PODACI

uspeno dejstvo snajperskom pukom na ot krivene i dobro vidljive ciljeve danju postie se na daljinama do 1.000 m. Najuspenije dejstvo ostva ruje se do 800 m. Na avione koji nisko lete i helikop tere, kao i padobrance, uspeno dejstvo snajperskom pukom postie se na daljinama do 500 m; nou se najuspenije dejstvo postie do 400 m; za gaanje snajperskom pukom danju kori sti se mehaniki nian i optiki nian M-76, a nou pasivni nian 5x80. Nianska daljina za gaanje me hanikim nianom je do 1.000 m, optikim nianom M-76 do 1.200 m, a pasivnim nianom 5x80 do 500 m; maksimalni domet zrna iznosi 5.000 m. Snajperska puka se puni okvirom od 10 metaka. Brzina gaanja u borbi je do 30 metaka u minuti. Pri gaa nju snajperskom pukom nou, uz korienje opti kog niana M-76 ili pasivnog niana 5x80, mogue je uspeno otkrivati, a na bliim daljinama i unitavati sve aktivne IC niansko-osmatrake ureaje; 56

Sl. 7 Izgled

poluautomatske snajperske puke

7,9 mm

poetna brzina zrna 730 m/s; Pmax = 320 bar; sila okidanja 2,5 daN; kapacitet okvira 10 metaka; masa puke sa praznim okvirom bez optikog niana iznosi 4,6 kg; masa metka 26 g. Snajperska puka ima u kompletu no sa nonicom, koji slui za voenje borbe prsa u prsa. Spaja njem noa i nonice u makaze omoguava se otva ranje prolaza u icanim preprekama i seenje tele fonskih linija i drugih kablova. 57

7. T R O M B L O N ZA P U K U

Tromblon slui da se na njega stavi tromblonska mina, a on joj odreuje pravac leta. Tromblon za AP ne ini celinu, ve se navija kada se ukae potreba za gaanjem.

Na prednjem delu ima pet rebara i etiri leba. Na srednjem delu je nareckan radi lakeg navrtanja. Pri gaanju bojnom municijom tromblon se ne skida sa A P , a pri gaanju tromblonom na puci ima nian 58

sa levim oznakama (110, 175 i 240) koje slue za ga anje trenutnom i dimnom minom i sa desnim ozna kama (50, 100 i 150) koje slue za gaanje kumula tivnom minom.

Sl. 9 Tromblon za puku izgled 8. OPTIKI N I A N M76 NAMENA

Namenjen je za nianjenje pojedinanih i dobro zamaskiranih ciljeva danju i u sumrak. Omoguava visoku tanost gaanja malih i udaljenih ciljeva u nepovoljnim svetlosnim uslovima.
OSNOVNI PODACI

Optiki nian, preko svoje konanice i mehaniz ma za njeno pomeranje, omoguava: merenje daljine, na osnovu poznate visine (1,75 m) i irine (0,5 m) cilja, u granicama 200 800 m; zauzimanje daljine u granicama od 0 do 1 200 m; zauzimanje bonih popravki (levo i desno) u granicama od 0 do 20 hiljaditih, i to: pomou do boa do 0-10 i pomou konanice do 0-10 u svaku stranu. 59

Optiki nian se sastoji od: mehanizma daljine, mehanizma pravca, sistema za osvetljavanje kona nice, pokretnog senila, gumene koljke i optikih sklopova (objektiv, konanica, obrtni sistem soiva i okular).

SZ. 10 Optiki nian M76 izgled 9. IC UREAJ ZA OSMATRANJE I GAANJE NOU P A S I V N I 5X80 NAMENA

Namenjen je za osmatranje, nianjenje i gaa nje u nonim uslovima iz peadijskog naoruanja.

OSNOVNI PODACI

koristi svetio slabijeg intenziteta (mesec i zvezde); omoguava uspeno gaanje neprijateljeve /s do 700 m, a vozila do 2.000 m; vek upotrebe baterije koja ga napaja je 10 15 h (baterija je od 2,48 i 0,70 A h ) ; moe da radi na temperaturi od 40 do + 50C; 60

 osetljiv je na udar; dioptrija okulara je od 5 do + 5 ; vidno polje 10 stepeni; izotravanje objekata u vidnom polju poi nje od 20 m do granice vidljivosti; ureaj poveava cilj objekat pet puta; faktor pojaanja svetlosti 30.000 puta; masa ureaja 2,2 kg; punjenje baterije traje 14 asova preko ure aja 7K27.

Sl. 11 Pasivni nian 5X80 izgled

10. PUKOMITRALJEZ 7,62 mm M72

NAMENA

Namenjen je za neutralisanje i unitavanje grup nih i vanih pojedinanih ciljeva do 800 m. 61

OSNOVNI

PODACI

najbolji rezultati postiu se otvaranjem izne nadne vatre na odstojanju do 600 m. Na avione, he likoptere i padobrance uspeno dejstvuje do 500 m; paljba moe biti jedinana, rafalna (kratki rafali 5, a dugi do 15 metaka) i neprekidna; puni se okvirom od 30 metaka; brzina gaanja 120 metaka u minuti; krajnji domet 2.300 m; poslugu ini jedan vojnik; - nianska daljina 1.000 m; broj okvira u kompletu 5 komada; masa pm 5 kg; nian pasivni 5 x 80 a moe se postaviti i op tiki; b/k 600 metaka.

Sl. 12 Pukomitraljez 7,62 mm M72 izgled

1 1 . _ RUNI BACA M 5 7
NAMENA

Namenjen je za unitavanje tenkova i oklopnih borbenih sredstava u bliskoj borbi. U diverzantskim dejstvima koristi se za diverzije sa udaljenosti na takve i sline ciljeve.
OSNOVNI PODACI

200 m,

uspeno dejstvuje na oklopna sredstva do a na /s i utvrene objekte do 400 m; nianska daljina 400 m; brzina gaanja je oko 4 mine u minuti; krajnji domet 1.300 m;

Sl. 13 Runi baca M57 izgled

vrsta municije kumulativna mina sa upa

ljaem U T I - M 6 1 ;

poslugu ine dva vojnika; kalibar cevi 44 mm, a mine 90 mm;

63

masa runog bacaa 8,145 kg, a mine 2,440 kg; ima optiki nian koji uveava cilj 3,8 puta; probija oklop debljine od 270 do 320 mm; b/k 4 mine kumulativne.

12. R U N I B A C A RAKETA 64 mm M80 Z O L J A NAMENA

Namenjen je za unitavanje oklopne i druge borbene tehnike i /s u lakim i srednje utvrenim objektima, a u diverzantskim dejstvima za diverzije sa udaljenosti na takve i sline ciljeve.
OSNOVNI PODACI

ciljeve

uspeno dejstvuje na sve savremene oklopne do 350 m; nianska daljina 400 m. Brisani domet 200 m; brzina gaanja ispaljenja rakete 15 s;

Sl. 14 Runi baca raketa M80 Zolja izgled

64

 krajnji domet 1.280 m; nian mehaniki; b/k 2 rakete kumulativne; vrsta municije raketa sa bojevom glavom kumulativnog dejstva; upalja rakete je aktiviran za dejstvo po sle prelaska puta 6 m raunato od usta lansera-cevi; sigurno dejstvuje na daljinu od 20 m, i vie; raketa ima samolikvidator koji raketu akti vira 46 s nakon lansiranja; RBR spakovan je u vakumiranu plastinu vreicu; komplet 4 RBR pakuju se u drveni sanduk; slui za jednokratnu upotrebu.

13. R U N I RAKETNI BACA 90 mm M79 OSA-2

NAMENA

Namenjen je za unitavanje oklopnih sredstava, a u diverzantskim ejstvima za diverzije sa udalje nosti.

OSNOVNI PODACI

stava;

domet do 500 m; probojnost 400 mm; masa 7 kg; pada u red savremenih protivoklopnih sred opremljen je laserom i nianskom spravom;
65

Sl. 15 Marevski poloaj

Sl. 16 Runi raketni baca M79 O s a izgled

66

 nalazi se u naoruanju peadijskih jedinica; koristi raketno kumulativno zrno O S A - 2 ; O S A - 2 usavren je RB 57; vek upotrebe cevi je 80100 ispaljenja.

14. L A K I PRENOSNI RAKETNI KOMPLET 9M32M S T R E L A 2M (LPRK) NAMENA

Namenjen je za unitenje u uslovima vizuelne vidljivosti.

niskoleteih

ciljeva

Lansira se na ciljeve u odlasku koji lete brzi nom do 950 km/h, a u polasku-susretu na helikop tere i elisne avione koji lete brzinom do 550 km/h. Lansira se sa ramena strelca u stojeem ili kleeem stavu.
OSNOVNI PODACI

maksimalna visina cilja od 500 do 2.300 m; minimalna visina cilja 50 m; daljina unitenja cilja u odlasku 4.200 m; masa kompleta 15 kg; vreme prelaska iz marevskog u borbeni po loaj 10 s; moe dejstvovati i na ciljeve koji lete na vi sinama ispod 50 m, ali su mogui gubici izvesnog broja raketa zbog zraenja mesnih predmeta.
6*

67

RAKETA

9M32M:

kalibar 72 mm; masa 9,8 kg; masa eksploziva 370 g; masa barutnog punje nja motora 4,2 kg; ima IC ureaj za samonavoenje; vreme samolikvidacije 1417 s.
RAKETA SE SASTOJI OD:

glave za samonavoenje; krmila; odseka bojeve glave; odseka pogonskog go riva; krilaca za stabilizaciju.
Sl. 17 Laki prenosni raketni komplet Strela 2M izgled

15. M I N O B A C A 60 mm M57 NAMENA

Namenjen je za neutralisanje i unitavanje i i v e sile i vatrenih sredstava neprijatelja, a u diverzant skim dejstvima za diverzije sa udaljenosti. 68

OSNOVNI

PODACI

domet minimalni 75 m, a maksimalni 1.690 m; veoma je pogodan za dejstvo po prostornim ciljevima jer ima veliku brzinu gaanja. Uspenije dejstvuje na /s na daljini do 1.200 m, a na vatrena sredstva do 1.000 m; brzina gaanja 2530 mina u minuti; poluprenik uspenog dejstva paradi mina j e do 20 m; posluuju ga dva posluioca; nosi ga jedan posluilac; vrsta municije trenutna mina M57 (mine se pakuju u drveni sanduk, po 12 komada); masa minobacaa 19,7 kg; masa mine za minobaca 1,350 kg; b/k 60 mina, 42 kom. trenutnih, (70/o), 12 kom. osvetljavajuih (20%), 6 kom. dimnih (10%),

Sl. 18 Minobaca 60 mm M57 izgled

69

16. L A K I RAKETNI LANSER (LRL) 128 mm M7I

Sl. 19 Laki raketni lanser 128 mm M71 izgled NAMENA

Namenjen je za ostvarenje iznenadnih i brzih vatrenih udara po vanijim ciljevima veih razmera ( K M , pozadinske baze, skladita, aerodromske piste i letelice itd.), a u diverzantskim dejstvima za diver zije sa udaljenosti.
OSNOVNI PODACI

70

nianska daljina 8.600 m; brzina gaanja 2 rakete/min; krajnji domet 8.600 m; nian mehaniki; vrsta municije raketa mase 23 kg; masa orua 16 kg; tri posluioca;

 +45C;

duina cevi 1.000 mm; duina rakete 814 mm; raketa dejstvuje na temperaturi od 30 do b/k 20 raketa trenutno-fugasnih.
KOMPLET 9KI1

17. PROTIVOKLOPNI LANSIRNI ( P O L K 9K11) NAMENA

Namenjen je za borbu protiv neprijateljevih ok lopnih sredstava i ruenje objekata (bunkeri, utvre ne zgrade i si.) na daljini od 500 do 3.000 m, a u di verzantskim dejstvima za diverzije sa udaljenosti na takve i sline ciljeve.
POLK 9K11 SASTOJI SE OD:

jednog ureaja za voenje; dve lansirne kutije za lansiranje; tri protivoklopne voene rakete.
OSNOVNI PODACI

brzina gaanja 2 rakete u minuti; loaj 1 puta; vreme prelaska iz marevskog u borbeni po min i 40 s; masa kompleta 30,5 kg; masa protivoklopne rakete 10,9 kg; masa ureaja za voenje rakete 12,4 kg; masa lansirne kutije 7,2 kg; b/k 8 laketa 9M14M; durbin ureaja za voenje uveliava osam 71

 akumulator za napajanje ureaja (12 V, 1,5 Ah, masa 2,4 kg, vek upotrebe 5 godina). Raketa voena (runo) preko provodnika dobij a signale za voenje. Oznaka rakete 9M14M. Lansirna kutija namenjena je za prenoenje lansera i rakete, postavljanje lansera na kutiju i ra kete na lanser, kao i za povezivanje rakete sa ure ajem za voenje.

Sl. 20 Protivoklopni lansirni komplet 9K11

izgled

18. B O M B A R U N A M75 (BR M75) NAMENA

Namenjena je za unitavanje ive sile u uslovi ma bliske borbe. Dejstvuje udarnim talasom i e linim kuglicama.
OSNOVNI PODACI

spada u vrstu rasprskavajuih bombi vre menskog dejstva; upalja bombe je udarni i izaziva eksploziju bombe posle 34 sekunde od trenutka aktiviranja; 72

 pri aktiviranju bombe ne uje se pucanj ini cijalne kapisle; eline kuglice (3.000 kom.) imaju poluprenik ubojnog dejstva do 12 m, a ranjavajueg do 30 m;

Sl. 21 Bomba runa M 75 izgled

bomba eksplodira u blatu, snegu, vodi itd.; masa bombe iznosi 355 g; telo bombe izraeno je od plastine mase ija je spoljna strana rebrasta radi lakeg dranja bombe u ruci; masa eksploziva je 38 g; 73

 obuka u rukovanju i bacanju bombe izvodi se iskljuivo vebovnom bombom; bomba se baca iz zaklona; najstroe se zabranjuje noenje bombe za alku osiguraa; neeksplodiranoj bombi moe se prii posle pet minuta; neeksplodirana bomba se unitava na mestu gde je pala bez pomeranja; pri aktiviranju inicijalne kapisle ne uje se pucanj; bomba se baca na sledei nain: uzme se u desnu ruku tako da ruica osiguraa (1) bude okre nuta prema dlanu, a upalja navie. U tom poloaju bomba se vrsto dri u ruci. Levom rukom se uhvati za alku osiguraa (2), brzim trzajem ruke izvue se rascepka osiguraa, baci bomba na cilj i zakloni se od njene eksplozije. 19. _ NO ZA BORENJE I GAANJE
NAMENA

Namenjen je za napad i samoodbranu nanoe njem boda i seenjem protivnika u bliskoj borbi i za gaanje u cilj sa odstojanja.
OSNOVNI PODACI

osnovno je hladno oruje vojnika specijalnih jedinica (diverzanti, izviai, ronioci, padobranci itd); pored nanoenja boda i seenja slui i za ga anje na ivi cilj do 15 m; 74

 u nonim uslovima je efikasno sredstvo u borbi prsa u prsa; pogodan je za neujno likvidiranje pojedinih ivih ciljeva (kuriri, straari, osmatrai, izviai, ko njanici, biciklisti, motociklisti itd); izrauje se od elika; visokokvalitetnog elastinog

ukupna duina iznosi 250300 mm, a seiva 125150 mm; izmeu rukohvata i seiva nalazi se branik (metalna ploica u obliku izduene elipse); moe biti sa jednostranim ili sa dvostranim seivom; do upotrebe no se uva u nonici; moe se nositi na opasau, podlaktici, potkolenici, izmi i pod pazuhom; mase je 200400 g.

Sl. 22 No za borenje i gaanje izgled

20. B O M B A R U N A K U M U L A T I V N A M79 NAMENA

Namenjena je za unitavanje i onesposobljava nje svih vrsta oklopnih borbenih vozila. Moe se upotrebiti za unitavanje i drugih motornih vozila, ru enje bunkera i utvrenih zgrada. 75

OSNOVNI

PODACI

Bomba se baca na daljinu 1520 m iz zaklona ili iza objekta koji prua potpunu zatitu od paradi bombe i delova koji se usled eksplozije otkidaju od borbenog vozila.

Sl. 23 Bomba runa kumulativ na M79 izgled

Bomba ima trenutno dejstvo. Sigurno probija oklop vozila debljine do 220 mm. Masa bombe je oko 1.150 g. 76

To sredstvo je veoma dobro za blisku protivoklopnu borbu. Pri bacanju na cilj tei se da se bom bom pogodi cilj. Nakon udara u cilj, usled eksplozije eksplozivnog punjenja, bomba stvorenim kumulativnim mlazom probija oklop i onesposobljava i unita va instrumente, municiju i posadu u vozilu. Bomba runa, kumulativna ima sledee delove: bojevu glavu (1), inicijalni sklop (2) i ruicu (3) (sl. br. 23). Bojna glava je izraena od lima, ima cilindri an oblik i ima zadatak da za vreme eksplozije kumulativnim mlazom probije oklop i izazove oteenja u unutranjosti borbenog vozila, izazove eksploziju municije i onesposobi posluioce za dalje dejstvo. Bojnu glavu sainjavaju: kapa, eksplozivno pu njenje, kouljica, poklopac, levak i detonator sa devijatorom. Inicijalni sklop inicira eksplozivno punjenje de tonatora i time izaziva eksploziju bojeve glave. Sa stoji se od nosaa kapisle, pojanika i aure. Ruica je namenjena da omogui dranje i baca nje bombe; objedini i omogui smetaj delova udar nog i osiguravajueg mehanizma i stabilizatora i da osigura bombu od prevremene eksplozije. S obzirom na TT karakteristike: masu, osigura nje, nain upotrebe i probojnost, to sredstvo se moe veoma efikasno koristiti za izvoenje diverzantskih akci j a.
21. _ LASERSKI UREAJ ZA DALJINSKO PALJENJE M I N S K I H PUNJENJA ( L U D P M P 1500 m) NAMENA

Namenjen je za daljinsko paljenje minskih pu njenja, prvenstveno u diverzantskim borbenim dej stvima, kada je drugi nain aktiviranja zbog takti77

kih uslova teko ostvarijiv, iji je cilj unitavanje ili onesposobljavanje ive sile, sredstava ratne tehnike i objekata infrastrukture.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

Sl. 24 Predajnik izgled

masa predajnika 2,9 kg; masa prijemnika 1,9 kg; izvor energije za predajnik i prijemnik su akumulatori NiCd od 9 volti; maksimalna daljina aktiviranja punjenja 1.500 m; prijemnik na prijemu moe biti max 20 h.
SASTAVNI DELOVI

a) PREDAJNIK elektronski deo 1; rukohvat 2; 73

preklopnik koda (rotacioni) 3; kontaktno dugme za aktiviranje 4; poklopac akumulatora 5; optiki nian 6.

SI. 25 Prijemnik (prednja strana)

b) P R I J E M N I K (prednja strana) prednji nian 1; zadnji nian 2; zona mogueg aktiviranja 3 i 4; filter prijemnika (otvor za ulaz zraka) 5.

laserskog

Sl. 26 Prijemnik (zadnja strana)

79

c) P R I J E M N I K (zadnja strana) konica za armiranje (preklopnik za ukljui vanje u rad) 1; iani izvod za prikljuenje elektrinog detonatora 2; kleme za (po potrebi) vanjsko napajanje pri jemnika 3. Pored predajnika i prijemnika u sastav ureaja ulazi indikator funkcije (led-dioda).
PRINCIP DEJSTVA

Pritiskom na kontaktno dugme predajnik alje snop laserskih zraka na prijemnik (filter prijemni ka), koji aktivira, i na icanim izvodima stvori elek trini napon dovoljan za aktiviranje elektrinog de tonatora, a on aktivira eksplozivno punjenje.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA (LUDPMP-1500 m) UPOTREBU

Laserski predajnik moe emitovati etiri koda ifre. Kodovi su na nepokretnom prstenu oznaeni slovima A, B, C i D. Kod se bira okretanjem preklopnika koda u prstenu i dovoenjem indeksa (bela taka na jednom od krakova preklopnika) u visini iza branog slova koda ifre. Zauzeta slova kod na predajniku i prijemniku moraju biti ista, jer u protivnom se ne bi aktiviralo punjenje. Akumulator (NiCd) omoguava 500 aktiviranja lasera u trajanju od po 10 s ili 83 min ukupno. Isti tip akumulatora obezbeuje neprekidan rad prijemnika 20 asova. Izmeu predajnika i prijemnika mora postojati optika vidljivost. 80

Ako elimo da se proveri ispravnost L U D P M P 1.500 m potrebno je da se na icanim izvodima pri jemnika prikljui indikator funkcije (led-dioda). Os tale radnje su iste kao za paljenje minskih punjenja, s tim to se predajnik i prijemnik mogu postaviti na skraenom odstojanju. Ako nakon ukljuenja lasera zasvetli dioda na indikatoru, koji je spojen sa ica nim izvodima na prijemniku, ureaj je ispravan, i obrnuto.
PREDAJNIK

Sl. 27 Laserski ureaj u upotrebi

Ukoliko eli da se produi rad prijemnika vie od 20 asova treba prikljuiti na donjim klemama prijemnika akumulator od 12 V. Svaki Ah (amperas) akumulatora produava rad prijemnika za 20 asova (ako se prikljui akumulator od 48 Ah tada je ukupno vreme rada poveano za 960 asova). V e zivanje na prijemniku izvodi se na sledei nain: plus ( + ) klema na akumulatoru spaja se sa klemom oznaenom na prijemniku sa 3 A , a minus ( ) kle ma na akumulatoru spaja se sa klemom oznaenom na prijemniku sa 3 B . Prijemnik se ukljuuje u rad vaenjem konice za armiranje iz leita. Konica se vadi tako to se pritisne prema unutra i, tako pritisnuta, zaokrene za 90 i izvue iz leita. Nakon te radnje prijemnik se ne moe aktivirati dok ne istee vreme armiranja od 5 minuta 1 minut, a potom nastaje vreme eka nja, koje moe trajati do 20 asova.
6

81

Akumulator je pouzdan sve dok mu napon ne padne ispod 8,2 volti. Ukoliko je napon manji od 8,2 volta treba ga dopuniti. Sve staklene povrine prijemnika i predajnika iste se tankom jelenskom koicom.
PAKOVANJE

Jedan ureaj pakuje se u drvenom sanduku. Za svaki deo ureaj a postoj i odgovaraj ua pregrada. Akumulatori su, dok je ureaj u sanduku, izvaeni iz predajnika i prijemnika i posebno se uvaju.

82

DEO

II

EKSPLOZIVI I SREDSTVA ZA PALJENJE

1. SREDSTVA ZA PALJENJE E K S P L O Z I V N I H PUNJENJA Zavisno od sredstava koja se koriste, paljenje eksplozivnih punjenja moe biti: tapinsko, elektri no, mehaniko, prenosom detonacije i kombinovano*
1. TAPINSKO PALJENJE PUNJENJA EKSPLOZIVNIH

1.) SREDSTVA ZA TAPINSKO PALJENJE

Sredstva za tapinsko paljenje obuhvataju: sporogorei tapin, detonirajui tapin, detonatorsku kapislu br. 8, minersku ibicu i tinjajui fitilj. Sredstvima za tapinsko paljenje, eksplozivna punjenja mogu se paliti neposredno i posredno. N e posredno paljenje (paljenje pomou sporogoreeg ili detonirajueg tapina) primenj uj e se za palj enj e eksplozivnih punjenja izraenih od potisnih ili inicirajuih eksploziva. Posredno paljenje (paljenje po mou detonatorske kapisle i tapina) primenjuje se za paljenje eksplozivnih punjenja od brizantnih eks ploziva, sem livenog trotila, za ije je paljenje, pored detonatorske kapisle i tapina, potreban i inicijalni metak od presovanog trotila. 85

a) Sporogorei tapin

Sporogorei tapin (sl. 28) namenjen je za pa ljenje eksplozivnih punjenja od potisnih i inicirajuih eksplozivnih punjenja. Za paljenje eksplozivnih punjenja od brizantnih eksploziva na sporogorei tapin se mora postaviti detonatorska kapisla br. 8.

DETALJ

A'

DETALJ .A"

Sl. 28 Sporogorei tapin

1 pakovanje u kartonske kutije; 2 pakovanje u polivinilskoj kesi ci

Sastoji se od sri i omotaa. Sr je od crnog ba ruta, a omota, ima tri sloja od pamune ili kudeljne 86

pree, koja je uvijena oko sri. Drugi i trei sloj omotaa natopljeni su tenim bitumenom radi izola cije sri od vlage. Trei sloj omotaa provuen je i kroz kaolin u prahu da se tapin ne bi lepio za ruke pri rukovanju. Sagoreva brzinom 1 cm za 11,5 s. Ako je tapin pod pritiskom (u nabijenim buotina ma, pod vodom i sl.), brzina sagorevanja mu je neto vea. Pali se minerskom (obinom) ibicom i tinjajuim fitiljem (u rudarstvu se primenjuju i minerski tuljci i minersko sae). Za paljenje eksplozivnih punjenja u vodi, na movarnom zemljitu, snegu i slino upotrebljava se sporogorei tapin (specijalni), na koje je preko omo taa navuena izolacija od polivinila. Pakuje se po 8 ili 10 m u parafinisane okrugle kartonske kutije, a 20 ili 25 tih kutija (200 m tapi na) u drveni sanduk. Osim toga, specijalni sporogo rei tapin se moe pakovati i u polivinilske kesice (po 10 m u kesici), a 50 kesica (500 m tapina) u drve ni sanduk.
b) Betonirajui tapin

Namenjen je za jednovremeno paljenje veeg broja eksplozivnih punjenja na veem ili manjem rastojanju. Sastoji se od sri, omotaa i izolacije. Sr je iz raena od brizantnog eksploziva (pentrita) kroz iju sredinu prolaze dva pamuna konia (oznaka proiz voaa). Omota je izraen od viestrukog pamunog prediva, preko koga je navuena izolacija od polivi nila. Taj tapin je osetljiv na udar, trenje i seenje. Elastian je i lako se vezuje pri nastavljanju i gra nanju na temperaturama od + 4 5 C do 20 C. Moe se upotrebljavati na suvom, vlanom i movarnom zemljitu, i u vodi. Sagoreva (detonira) brzinom od 6.000 do 7.000 m/s, a pali se detonatorskom (elek87

trinom detonatorskom) kapislom, eksplozivom ili drugim komadom detonirajueg tapina. Pakuje se po 100 m tapina namotanog na drve ni kalem, a pet kalema u drveni sanduk koji je oblo en (sa unutranje strane) limom i hermetiki za tvoren.

Sl. 29

Detonirajui

tapin na kalemu

1 sr; 2 omota; 3 vodea nit

c) Detonatorska kapisla

Detonatorska (acidna) kapisla br. 8 (sl. 30) namenjana je za paljenje eksplozivnih punjenja od svih eksploziva sem od livenog trotila. Sastoji se od tela, eksplozivnog punjenja, metal ne kapice i svilene mreice. Telo je u obliku aure, sa udubljenim dnom, a izraeno je od aluminijuma. Eksplozivno punjenje ima dva sloja (primarni i se kundarni). Primarni sloj (inicijalni) od olovnog je azida i tricinata, a slui za prihvatanje varnice od tapina i prenoenje na sekundarni sloj, koji je od trotila, tetrila ili heksogena. Metalna kapica je od aluminijuma, a na sredini ima otvor, ispod koga je svilena mreica. Detonatorska kapisla je veoma osetljiva na udar, trenje, varnicu i visoku tempera83

turu. Pali se sporogoreim tapinom, detonirajuim tapinom, eksplozivom ili podsticajnom kapislom ne kog upaljaa. Pakuju se po 100 komada u etvrtaste kartonske ili limene kutije. Pet takvih kutija (500 kom.) paku je se u omot od parafinskog pakpapira koji se stavlja u limenu kutiju, a deset takvih kutija (5.000 kom ) u drveni sanduk.

Sl. 30 Detonatorska kapisla acidna br. 8

1 telo; 2 primarno eksplozivno punjenje; 3 sekundarno eks plozivno punjenje; 4 metalna kapica; 5 mreica; 6 pakovanje u okruglu kutiju; 7 pakovanje u etvrtastu kutiju

Detonatorska (fulminatska) kapisla br. 8 name njena je za paljenje eksplozivnih punjenja u rudni cima i na drugim mestima gde ima metana i ugljene praine. Sastoji se od istih delova kao i detonatorska (acidna) kapisla br. 8, s tim to su telo i metalna ka pica izraeni od bakra ili legure bakra, a primarni ueo eksplozivnog punjenja im je od fulminata ive i trotila.
) Minerska ibica

Namenjena je za paljenje sporogoreeg tapina. Pri paljenju ne stvara plamen, ve tinja, zbog ega 89

je pogodna za paljenje po kii, snegu i vetru. Osetljiva je na vlagu. Kada se upali gori 5060 s. Pakuje se u kutije, po 10 komada. e) Tinjajui fitilj Namenjen je za paljenje sporogoreeg tapina. Sastoji se od nekoliko slojeva pamunih i lanenih vlakana natopljenih salitrom. Sagoreva brzinom I cm za 12 min. uva se u namotaj ima bez po sebnog pakovanja. Bez upotrebe detonatorske kapisle tapinom se mogu paliti samo eksplozivna punjenja od crnog baruta.

Sl. 31 Minerska ibica i tinjajui fitilj

Paljenju eksplozivnih punjenja sporogoreim tapinom prethodi priprema tog tapina za upotrebu. Ona obuhvata: razmotavanje kotura tapina, odmeravanje potrebnih duina, seenje tapina, nastav ljanje, ispitivanje ispravnosti tapina i izradu sporo goreeg upaljaa. 90

Za seenje sporogoreeg tapina koriste se otar no i drveni podmeta (daica). Mesto presecanja tapina postavi se na drveni podmeta i pridrava jednom rukom. Otrim noem, jednim potezom, preseca se tapin upravno na osu, ako se kraj tapina postavlja u detonatorsku kapislu, ili koso, ako je kraj tapina predvien za paljenje ili nastavljanje. Meusobno nastavljanje dva komada tapina (sl. 32) izvodi se tako to se po jedan kraj oba komada tapina postave jedan pored drugog na drveni pod meta i otrim noem koso odseku na duini od naj manje 2 cm. Koso odseeni krajevi tapina spoje se tako da im sr bude jedna preko druge. Spojeni kra jevi tapina omotaju se izolirajuom trakom i, po po trebi, uvezu kanapom.
I = 8cm

Sl. 32 Nastavljanje sporogoreeg tapina

1 poloaj tapina za seenje; 2 spajanje odseenih krajeva; 3 uvrivanje p o m o u l e t v i c e i izolirajuc trake

Pre svake upotrebe mora se proveriti ispravnost sporogoreeg tapina, tj. brzina gorenja i sposobnost prenoenja varnice. Zabranjena je upotreba neispi tanog i neispravnog sporogoreeg tapina. 91

Za proveru brzine gorenja sporogoreeg tapina odseku se komadi tapina od po 30 cm, iz svake raspakovane kutije, upale odseeni komadi na jednom kraju i meri vreme njihovog gorenja. Ako na drugom kraju tapina izbije varnica u vremenu od 3045 s, tapin je ispravan. Ako varnica ne izbije, ili izbije pre 30 ili posle 45 s, tapin je neispravan i ne srne se upotrebljavati.

Sl. 33 Izrada sporogoreeg upaljaa

1 presecanje tapina; 2 Izvlaenje detonatorske kapisle; 3 istresanje ostataka piljevine; 4 spajanje tapina i detonatorske kapisle; 5 stezanje minerskim kljeStima

Sl. 34 Izolacija spoja detonatora kapisle i tapina

1 lzolirajuom trakom; 2 voskom

92

Provera sporogoreeg tapina na prenoenje varnice, obavlja se sa po dva komada tapina duine po 10 cm odseena iz svake kutije koja e se toga dana upotrebljavati. Odseeni komadi tapina posta ve se na ravnu podlogu na meusobnom razmaku od jednog santimetra, ali tako da budu u istoj liniji. Zatim se upali jedan kraj tapina i posmatra njegovo gorenje. Kad upaljeni komad dogori, od varnice koju izbaci mora da se upali drugi komad sporogoreeg tapina. Ukoliko je tapin bio pravilno postavljen a od izbaene varnice se ne upali drugi komad tapina, znai da je neispravan i da se ne sme upotrebljavati. Od sporogoreeg tapina i detonatorske kapisle br. 8 izrauje se sporogorei upalja, koji se upotreb ljava za paljenje svih eksplozivnih punjenja od brizantnog eksploziva, sem od livenog trotila. Za izradu sporogoreeg upaljaa koristi se komad sporogoreeg tapina (ne krai od 60 cm) i detonatorska kapisla. Iz rauje se (sl. 33) na sledei nain: na ravnoj daici odsee se sporogorei ta pin potrebne duine tako da se kraj tapina koji se uvlai u detonatorsku kapislu odsee upravno na uz dunu osu, a drugi kraj koso; izvadi se detonatorska kapisla iz kutije, pre gleda da li je ispravna, uhvati izmeu palca i sred njeg prsta tako da kaiprst bude na dnu detonator ske kapisle i istresu iz nje eventualni ostaci piljevine. Istresanje se obavlja laganim udaranjem ruke o ruku, ili ruke o neki predmet. Zabranjuje se nepo sredno udaranje detonatorskom kapislom o bilo ka kav predmet; ravno odseeni tapin, laganim pokretom do kraja, uvlai se u detonatorsku kapislu. Pri tome ne treba okretati detonatorsku kapislu oko tapina, niti tapin silom uvlaiti u detonatorsku kapislu; 93

 kada je tapin uvuen u detonatorsku kapislu, palcem i srednjim prstom leve ruke treba ga drati ispod detonatorske kapisle, a kaiprstom lagano pri tiskivati detonatorsku kapislu na tapin. Desnom ru kom se minerskim kletima detonatorska kapisla la gano pritegne uz tapin. Stezanje se izvodi na vrhu detonatorske kapisle; im pone stezanje minerskim kletima kai prst leve ruke se sklanja sa dna detonatorske kapisle, ruke se oprue i minerska kleta se stegnu do kraja. Ako se sporogorei upalja izrauje od specijal nog sporogoreeg tapina ili se paljenje eksplozivnih punjenja predvia u vlanom materijalu, spoj deto natorske kapisle i sporogoreeg tapina treba izolovati voskom, smolom ili izolirajuom trakom (si. 34). Kad se sporogorei tapin pali pomou tinjajueg fitilja (sl. 35), spaja se sa koso odseenim krajem sporogoreeg tapina. U tom sluaju sporogorei ta pin ne srne biti krai od 15 cm.

ii Sl. 35 Paljenje sporogoreeg tapina tinjajuim fitiljem

1 detonatorska kapisla; 2 sporogorei tapin; 3 tinjajui fitilj; 4 izolovan spoj kapisle i tapina

Pripremljeni sporogorei upalja postavlja se u odgovarajue leite eksplozivnog punjenja (sl. 36). Ukoliko u eksplozivnom punjenju (metku) ne postoji izraeno leite za detonatorsku kapislu, ono se pret hodno izrauje drvenim iljkom neto veeg prenika od detonatorske kapisle. Prilikom postavljanja detonatorske kapisle u le ite eksplozivnog punjenja, treba paziti da celom 94

duinom ue u leite. Da se detonatorska kapisla sporogorei upalja ne bi izvukao (ispao) iz leita, treba ga uvrstiti (privezati) za eksplozivno punjenje na najpogodniji nain. Sporogorei upalja (tapin) pali se obinom ili minerskom ibicom, ili komadom sporogoreeg ta pina (sl. 37). Pojedinano se sporogorei upaljai obino pale ibicom, a vei broj upaljaa komadom sporogoreeg tapina.

Sl.

36

Uvrivanje sporogoreeg ekspl. punjenje

tapina

za

1 za presovani eksplozivni metak; 2 za metak od eksploziva u prahu; 3 za plastini eksploziv

Sl.

37

Paljenje

1 minerskom ibicom; 2 obinom ibicom; 3 komadom spo rogoreeg tapina

sporogoreeg pina)

upaljaa

(ta

95

Komad sporogoreeg tapina kojim e se izvriti paljenje zasee se (do sri) na svaka 2 cm. Na jednom kraju zapali se sr tapina, koji pri sagorevanju baca varnicu na mesta na kojima je tapin zaseen. Tom varnicom se pali sr sporogoreeg tapina postavlje nog u eksplozivno punjenje. Jedan palilac na taj nain sme da upali 68 komada eksplozivnih pu njenja. Palilac prekida paljenje i odmah odlazi u zaklon, kada komad tapina kojim se izvodi paljenje dogori ili prestane da gori. Osim navedenog, sporogorei tapin se moe pa liti i raznim upaljaima predvienim za naoruava nje mina kod kojih je podsticajna kapisla odvojena od detonatorske kapisle. Kada se tapin pali tim upa ljaima, umesto detonatorskih kapisli, u upalja se stavlja sporogorei tapin. Paljenje eksplozivnih punjenja detonirajuim tapinom Detonirajuim tapinom mogu se paliti sva eks plozivna punjenja (sem od livenog trotila) ako je na jednom kraju tapina postavljena detonatorska ka pisla. Palj enj u eksplozivnih punj enj a detoniraj uim tapinom prethodi priprema tog tapina za upotrebu. Ona obuhvata: odmotavanje tapina sa kalema, odmeravanje potrebnih duina, seenje tapina na od reenim mestima, nastavljanje tapina, ispitivanje ispravnosti Itapina i postavljanje detonatorske ka pisle na tapin. Detonirajui tapin se see otrim noem (u jed nom potezu) na drvenom podmetau (daici i sl.) kao i sporogorei tapin. Prilikom seenja, taj tapin se mora odmotati sa kalema najmanje 10 m, a kalem sa tapinom postavlja se u zaklon. Osim toga, posle 96

svakog presecanja tapina seivo noa i drveni pod meta obavezno se iste od mrvica eksploziva (sri tapina). Zabranjeno je seenje tapina vie puta na istom mestu, ili na istom mestu podmetaa. Posebno je zabranjeno seenje tapina kada je postavljen u detonatorsku kapislu.

SI. 38 Spaja nje detonirajueg tapina sa sred stvom za pa ljenje

1 detonirajui ta p i n ; 2 sporogore i upalja; 3 elek trina detonatorska kapisla; 4 eksplo zivni m e t a k

Postavljanje detonatorske kapisle na detonirajui tapin i njihovo stavljanje u eksplozivnom pu njenju obavlja se na isti nain kao i kod sporogore eg tapina. Detonirajui tapin se pali sporogoreim upalja em, elektrinom detonatorskom kapislom ili eksplo zivom (sl. 38). Pri spajanju detonirajueg tapina sa tim sredstvima za paljenje detonirajui tapin mora
7

97

dobro da nalee na detonatorsku (elektrinu detona torsku) kapislu ili eksploziv i mora biti dobro uvr en izolirajuom trakom ili kanapom. Detonirajui tapin (si. 39) moe da se nastavlja na vie naina. Najee se primenjuju sledei na ini: na preklop sa upotrebom detonatorske kapisle, na preklop bez upotrebe detonatorske kapisle, obini vor, mornariki vor i upredanje.
DHONATORSKA KAPSLA

DETONIRAJUI TAPIN

Sl. 39 Nastav ljanje detonira jueg tapina

1 na preklop sa detonatorskom kapslom; 2 na prek lop bez detonator ske kapsle; 3 ob inim vorom; 4 mornarskim vorom; 5 upredanjem

Jednovremeno paljenje veeg broja eksplozivnih punjenja detonirajuim tapinom (sl. 40) moe se iz vriti upotrebom: 98

 detonatorske (elektrine detonatorske) ka pisle na koju se moe vezati najvie est krajeva detonirajueg tapina; valjkastog eksplozivnog metka, uz koji se moe vezati najvie dvanaest krajeva detonirajueg tapina; viestrukog vora, koji moe da ima do pet krajeva detonirajueg tapina; upravnog dvostrukog i mornarskog vora, na koje se mogu vezati po dva kraja (ogranka) detoni rajueg tapina.

Sl.

40

Paljenje

veeg

broja

eksplozivnih

punjenja

1 detonatorskom kapslom; 2 valjkastim e k s p l o z i v n i m m e t k o m ; 3 viestrukim v o r o m ; 4 upravnim vorom; 5 dvostrukim v o r o m ; 6 na p r e k l o p

Pre upotrebe detonirajueg tapina treba proveriti njegovu sposobnost za prenoenje detonacije. 99

Provera se obavlja izradom i paljenjem jednostepene mree (si. 41) na sledei nain: odsee se sedam komada detonirajueg ta pina duine od po 1 m;

Sl.

41

Proveravanje

ispravnosti

detonirajueg

tapina

od tih komada izradi se mrea tako da se krajevi tapina meusobno spoje na preklop i veu kanapom ili izolirajuom trakom; na krajnji komad tapina uvrsti se sporogo rei upalja ili elektrina detonatorska kapisla; izvri se paljenje izraene mree, pa ako su svi komadi detonirajueg tapina detonirali tapin je ispravan, a u protivnom je neispravan, i ne sme se upotrebljavati. Radi jednovremenog paljenja veeg broja eks plozivnih punjenja izrauje se mrea od detoniraju eg tapina. S obzirom na nain izrade, odnosno po vezivanja eksplozivnih punjenja detonirajuim ta pinom, primenjuju se tri vrste mree: naizmenina, paralelna, i meovita. 100

Naizmenina (redna) mrea (sl. 42) moe se iz raditi na dva naina.

Sl.

42

Naizmenina

(redna) tapina

mrea

od

detonirajueg

Prvi nain izrade sastoji se u postavljanju os novnog glavnog voda po ijoj su duini raspore ena eksplozivna punjenja. Na glavni vod se naj ee vezuju (nastavljaju) ogranci na preklop, a mogu se primeniti i drugi naini vezivanja na stavljanja.

Sl. 43 Paralelna mrea od detonirajueg tapina

Drugi nain je slian prvom, s tom razlikom to umesto jednog glavnog voda postoje dva. Taj nain 101

vezivanja je sigurniji, jer se u sluaju prekida jed nog voda paljenje eksplozivnih punjenja obavlja preko drugog voda. Paralelna (grupna) mrea (sl. 43) upotrebljava se za paljenje eksplozivnih punjenja, naroito kada se ona nalaze na veem meusobnom rastojanju. U poreenju sa drugim mreama (meovitim), ta mrea se najee primenjuje, a moe da bude jednostepena i viestepena. Krajevi detonirajueg tapina u toj mrei pove zuju se najee upotrebom detonatorske (elektrine detonatorske) kapisle i valjkastog eksplozivnog met ka, a mogu se primeniti i drugi naini vezivanja. P r i izradi viestepene mree treba voditi rauna da od mesta (stanice) za paljenje pa do svakog eks plozivnog punjenja bude podjednak broj vorova iz kojih se tapin grana. Meovitu (kombinovanu) mreu (sl. 44) ini ne koliko naizmeninih mrea koje se jednovremeno pale izradom paralelne mree koja ih povezuje. Ova mrea se primenjuje kad su eksplozivna punjenja na velikom meusobnom udaljenju.

Sl. 44 Meovita (kombinovana) mrea od detoni rajueg tapina

2. ELEKTRINO PALJENJE E K S P L O Z I V N I H PUNJENJA

4

Elektrino paljenje je najefikasniji nain za pa ljenje eksplozivnih punjenja. Ono omoguava:

102

 jednovremeno paljenje veeg broja eksplo zivnih punjenja na manjem ili veem meusobnom odstojanju; paljenje u tano odreeno vreme (dirigovano paljenje); paljenje grupa eksplozivnih punjenja postav ljenih na jednom objektu prostoru u odree nim vremenskim razmacima (od nekoliko milisekundi do pet sekundi).
2.) SREDSTVA ZA ELEKTRINO PALJENJE

Sredstva za elektrino paljenje eksplozivnih pu njenja obuhvataju: elektrine detonatorske kapisle; izvore elektrine struje; provodnike elektrine struje; ureaje za zatitu elektrinih mrea od lutajuih struja i atmosferskih elektrinih pranjenja (groma); instrumente za ispitivanje ispravnosti elek trinih detonatorskih kapisli, izvora elektrine struje i provodnika elektrine struje. a) Elektrina detonatorska kapisla Elektrina detonatorska kapisla trenutnog dej stva (sl. 45) namenjena je za paljenje svih eksploziv nih punjenja (sem od livenog trotila). Sastoji se od: tela, eksplozivnog punjenja, pokrivke, mostia, za paljive glavice, provodnika elektrine struje, zatit ne cevice i zaptivnog epa. Telo je izraeno od aluminijuma (za acidne ka pisle) ili od bakra (za filminatske kapisle), a slui za smetanje ostalih delova kapisle, U odnosu na deto natorske kapisle br. 8 telo elektrinih detonatorskih kapisli je due i ima deblje zidove. 103

Eksplozivno punjenje ima primarni i sekundar ni sloj. Primarni sloj je od inicirajueg eksploziva (olovni azid i tricinat za acidne, ili fulminat ive i trotil za fulminatske kapisle), a sekundarni sloj za obe vrste kapisle je od brizantnog eksploziva, trotila, tetrila ili heksogena. Pokrivka je izraena od aluminijuma ili bakra, zavisno od vrste kapisle. Sa donje strane je obloena svilenom mreom, a kroz sredinu ima prorez za pro laz varnice. Pokrivka ograniava eksplozivno punje nje sa gornje, a glavicu od lako zapaljive smee sa donje strane. Mosti je od hromnikla i daje veliki otpor pri proticanju elektrine struje, usled ega se usijava i omoguava paljenje zapaljive glavice. Zavisno od elektrine osetljivosti elektrinih detonatorskih ka pisli, proizvode se tri tipa mostia: tip A , standardni, normalne osetljivosti sa otporom 1,2],4 oma, koji se neusijava i ne pali pri prolazu struje jaine 0,18 ampera; tip B , neosetljivi, sa otporom 0,40,6 oma, koji se ne usijava i ne pali pri prolazu struje jaine od 0,65 ampera; tip C , visoko neosetljivi sa otporom od 0,03 oma koji se ne usijava i ne pali pri prolasku struje jaine 3,5 ampera. Za krajeve mostia spojeni su provodnici elek trine struje.
b) Provodnici elektrine struje

Provodnici elektrine struje su od bakarne ili meke elezne ice. Proizvode se u duinama od 1,5 do 8 m. Provodnici od meke elezne ice proizvode se u dva tipa. Provodnici prvog tipa primenjuju se za ruenje u suvom, a drugog tipa za ruenje na mo varnom zemljitu i u vodi.
104

Zapaljiva glavica, izraena od lako zapaljive materije, obavija mosti u obliku loptice, a pali se kada se mosti usija i prenosi varnicu na primarno eksplozivno punjenje kapisle.

Sl. 45 Elek. det. kapisla trenutnog dejstva

1 telo; 2 se kundarno eksploziv no punjenje; 3 provodnici; 4 mo sti; 5 glavica od lakozapaljive smee; 6 zaptiva; 7 primarno eksploziv no punjenje

Sl. 46 Elek. eet pokisla usporenog dejstva

1 telo; sekundar no eksplozivno pu njenje; 3 provod nici; 4 mosti; 5 glavica od lakozapaljivc smese; S zaptiva; 7 pri marno eksplozivno punjenje; 8 sporogorea smesa (uspora)

Izolacija obavija glavicu od lako zapaljive smee i titi je od prodora vlage, neeljenog elektrinog pranjenja i lutajuih struja. Izraena je od polivinilske folije. 105

c) Podaci o elektrinim detonatorima

d) Izvori elektrine struje (a) Podaci o suvim baterijama

N A P O M E N A : Sire objanjenje o izvorima el ektrine struje koji se mogu koristiti za ak tiviranje elektrinih detonatorskih kapisli navedeno je u delu pet ovog PRIRUNIKA.

Zaptivni ep slui za ostvarivanje sigurnog i vrstog spoja tela i provodnika elektrine detonator ske kapisle i za obezbeivanje hermetinosti toga spoja. Izraen je od nesagorive plastine mase. Elektrina detonatorska kapisla usporenog dej stva (sl. 46) namenjena je za paljenje eksplozivnih punjenja (grupa eksplozivnih punjenja) u odreenim vremenskim razmacima (od nekoliko milisekundi do pet sekundi). Da bi se obezbedilo odgovarajue uspo renje izmeu glavice sa lako zapaljivom smeom i primernog sloja eksplozivnog punjenja upresovan je uspora. Zavisno od tipa, sastava i koliine smee, uspo ra omoguuje polusekundno, etvrtsekundno i milisekundno usporenje. Prema usporau, elektrine detonatorske kapisle se nazivaju polusekundne, etvrtsekundne i milisekundne.

Sl. 47 Naizmenino vezivanje baterija

107

Sl. 48 Dijagram za odreivanje jaine struje pri upotrebi maine za paljenje

(b) Nain vezivanja baterija i akumulatora

Dozvoljeno je da se vezuju samo baterije iste vrste i istih napona, odnosno akumulatori iste vrste i istih napona. Naizmenino vezivanje baterija primenjuje se za poveanje napona struje (sl. 47).
(c) Maina za paljenje EDK-mala (MPEDK-M)

NAMENA

Namenjena je za pojedinano paljenje elektri nih detonatorskih kapisli (EK-40-69), prvenstveno u diverzantskim borbenim dejstvima.

Sl. 49 Maina za paljenje EDK mala (MPEDK-M)

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa maine oko 0,6 kg; dimenzije 5,5x7,5x14 cm; izlazni napon 160 volti;
109

 jaina 1,4 ampera; nakon navijanja maina je spremna za opaljenje narednih 30 s; brzina obrtaja ruicom pri navijanju je 80 90 u minuti; koristi kabl dvoilni (2 x 0,5 mm); maksimalna daljina aktiviranja 500 m.
SASTAVNI DELOVI

telo maine (metalna kutija); generator; elektronika; prikljunice na telu; taster-prekidai, i kontrolne lampe.
PRINCIP RADA

Okretanjem ruice generator puni kondenzator strujom, na pritisak (prstima ruku) na taster preki daa, ispod natpisa P R I P R E M A I P A L J E N J E , struja iz kondenzatora potee provodnicima do EDK koju pali, a ona pali eksplozivno punjenje.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA MAINE ZA PALJENJE EDK-MALE UPOTREBU (MPEDK-M)

Da bi rukovalac maine aktivirao punjenje po trebno je da uradi sledee: otvori torbicu; postavi ruicu u radni poloaj, to se postie laganim pritiskom ruice ka osovini i zaokretanjem za 90 da se moe nesmetano okretati; prikljui krajeve kabla na prikljunice (nije znaajan polaritet vezivanja); pritisne prstom leve ruke taster-prekida is pod natpisa P R I P R E M A , a desnom rukom okree 110

ruicu (56 okretanja) brzinom 8090 okretaja u minuti (smer okretanja nije znaajan). Ako je otpor manji od 60 oma zasvetlee zelena sijalica na otvoru kod natpisa P R O V E R A , a istovremeno e zasvetliti i crvena sijalica na otvoru kod natpisa GOTO V O S T , to potvruje da je kondenzator napunjen (sijalice svetle samo za vreme okretanja ruice); im obe sijalice zasvetle prekida okretanje ruice; i na kraju istovremenim pritiskom palevima obe ruke na taster-prekidae, koji se nalaze ispod natpisa P A L J E N J E i P R I P R E M A , maina e si gurno upaliti EDK, a ova eksplozivno punjenje. Od trenutka prestanka okretanja ruice, odnos no gaenja sijalica do paljenja punjenja ne srne proi vie od 30 s. Ako se nakon provere ispravnosti mree i maine za paljenje odloi aktiviranje punjenja za vreme due od 30 s, radnju vezanu za okretanje ru ice treba ponoviti, neposredno pred paljenje. Na maini postoji uputstvo o upotrebi.
PAKOVANJE

Maina se uva i nosi u torbici.

(d) Maina za paljenje Teleoptik 300 V NAMENA

Namenjenja je za paljenje elektrinih detonator skih kapisli (EK-40-63 ili EK-40-69), a preko njih eksplozivnih punjenja.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa maine 4,6 kg; napon 300 V: unutranji otpor 50 oma; radi na temperaturi od 30 do -f50C; primarni izvor struje induktor. 111

Na maini je ispisano uputstvo o nainu upo trebe. Jednovremeno m o e aktivirati 35 elektrinih detonatora, s tim da ukupna duina vodova nije v e a od 1.000 metara.

Sl. 50 Maina za paljenje teleoptik 300 V izgled (e) Maina za paljenje induktorsko-kondenzatorska IKM-1000 V NAMENA

Namenjena je za paljenje elektrinih detonator skih kapisli (EK-40-63 ili EK-40-69), a preko njih eksplozivnih punjenja.
112

OSNOVNI

TAKTIKO - TEHNIKI

PODACI

masa maine 7,5 kg; napon 1.000 V; vreme punjenja 35 s; radi na temperaturi od 30 do + 5 0 C ; primarni izvor struje induktor.

Sl.

51

Maina

za

paljenje induktorsko-kondenzatorska KM-1000V)

Na maini je ispisano uputstvo o nainu upotre be. Mainom se moe paliti naizmenina mrea do 150 elektrinih detonatorskih kapisli, s tim da ukupan otpor mree ne prelazi 330 oma. U paralel noj mrei moe se paliti 10 E K , odnosno 10 paralel nih grana, s tim da otpor grana bude jednak, a da ukupan otpor ne prelazi 100 oma.

113

OSNOVNE K A R A K T E

114

RISTIKE

EKSPLOZIVA

115

116

117

118

119

Pirotehnike smee su mehanike smee zapaljivih materi ces detonacije.

120

ja i oksidanasa. U posebnim uslovima mogu stupiti u pro-

121

D E O

III

UPALJAI

1. TRENUTNI POTEZNI UPALJA (UDP-1) NAMENA

Namenjen je za naoru avanje mina iznenaenja trenutnog dejstva koje se ak tiviraju na potez.
OSNOVNI KI TAKTIKO-TEHNI PODACI

Aktivira se na potez. Si la aktiviranja je 3 daN, i vie.

SASTAVNI DELOVI

Sastavni delovi upaljaa prikazani su na preseku upa ljaa na sl. 52. Kad je upalja priprem ljen za aktiviranje iz njega je izvuen osigura, a ulogu osiguraa preuzima dra udarne igle. Povlaenjem iSl. 52 Trenut ni potezni upa lja UDP-1 presek

125

ce za potezanje, koja je vezana za dra udarne igle, povlai se udarna igla prema zadnjem kraju upa ljaa. Izlaskom draa udarne igle iz tela upaljaa kleta draa se razmiu, oslobaa se udarna igla koja pali inicijalnu kapislu, a ona pali detonatorsku kapislu br. 8 i, preko nje, eksplozivno punjenje.
NEKE SPECIFINOSTI PRI UPALJAA POSTAVLJANJU

Na izabrani predmet prvo se privrsti mehaniki deo upaljaa (zavrtnjevima, ekserima ili icom), pri emu se vodi rauna da se nakon privrenja moe lako naviti inicijalni deo i postaviti eksplozivno pu njenje.

Sl. 53 Trenutni potezni upalja UDP-1 izgled

Jedan kraj ice za potezanje prvo se vee za predmet koji e privui panju neprijatelja, a drugi kraj za dra udarne igle. Po potrebi, mina iznena enja se maskira i, na kraju, izvue se osigura. Ukoliko se eksplozivno punjenje postavlja odvo jeno od upaljaa, detonirajuim tapinom odgovara jue duine izvede se spajanje. Na jednom kraju 126

tapina, pre stavljanja u eksplozivno punjenje, po stavi se detonatorska kapisla br. 8 i uvue u punje nje, a drugi kraj tapina vee se za podsticajni deo.
PAKOVANJE

10 upaljaa se paku je u kartonsku kutiju ci lindrinog oblika; masa kutije sa upaljaima iznosi 1 kg; 20 kutija (200 upaljaa) smeta se u drveni sanduk, dimenzija 45x20x18 cm; masa sanduka sa upaljaima iznosi 25 kg; u sanduku nema pomonog materijala za privravanje upaljaa za podlogu (zavrtnjevi, ekseri i ice), ve se koristi m zantskog kompleta ili iz mesnih izvora.

2.

TRENUTNI

OTPUSNO-POTEZNI (UDOP-1) NAMENA

UPALJA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenaenja trenutnog dejstva koje treba da deluje na otpust (po dizanje i pomeranje predmeta), ili za dejstvo na po tez (povlaenje miniranog predmeta ili drugog pred meta u njegovoj blizini za koji je vezana ica za po tezanje. Aktivira se na otpust i potez. Sila aktiviranja je 2 daN, i vie.
SASTAVNI DELOVI

Sastavni delovi upaljaa prikazani su na preseku upaljaa na sl. 54. 127

PRINCIP

DEJSTVA

Kada je upalja pripremljen za aktiviranje na otpust poklopac upaljaa je optereen nekim pred metom, a osigura izvuen. Ulogu osiguraa u tom sluaju ima poklopac sve do trenutka podizanja predmeta kojim je poklopac optereen. Kad se pred-

Sl. 54 Trenut ni otpusno-potezni upalaja UDP-1 presek

met podigne sa poklopca gubi svojstvo osiguraa, pa opruga udarne igle (preko udarne igle) obre osovinicu sa polugom i podie poklopac. Kad se poklopac
128

sasvim podigne, obrtna osovinica sa polugom okrene se do kraja i oslobodi udarnu iglu koja pali inicijalnu kapislu, a ona pali detonatorsku kapislu br. 8 i, pre ko nje, eksplozivno punjenje. Kada je upalja pripremljen za aktiviranje na potez poklopac upaljaa je slobodan, a osigura se nalazi u upaljau. Izvlaenjem osiguraa iz tela upa ljaa oslobaa se udarna igla, koja (kao i u prethod nom sluaju) pali inicijalnu kapislu, a ona detona torsku kapislu br. 8 i, preko nje, eksplozivno pu njenje.

Sl. 55 Trenutni otpusno-potezni upalja VDOP-1 izgled

NEKE

SPECIFINOSTI VEZANE UPALJAA

ZA

UPOTREBU

Pri postavljanju upaljaa treba paziti da poklo pac upaljaa bude slobodan i da se moe lako naviti inicijalni deo i postaviti eksplozivno punjenje. Na poklopcu upaljaa treba postaviti predmet koji se minira, mase 3 kg i vie, koji se ne srne pomeriti u toku naoruavanja mine.
9

129

Kad se mina naoruava za aktiviranje na potez jedan kraj ice za potezanje vee se za predmet koji se minira, a drugi za osigura upaljaa. Da se ne bi prevremeno aktivirala, osigura se pridrava rukom dok se ne obavi vezivanje. Ako se ica za potezanje maskira treba voditi rauna da se previe ne opte reti. Treba izbegavati upotrebu upaljaa na mestima koja su izloena uticaju vode i vlage. Ukoliko se eksplozivno punjenje postavlja od vojeno od upaljaa postupa se prema opisu za upa lja UDP-1.
PAKOVANJE

2 upaljaa sa potsticajnom kapislom pakuju se u kartonsku kutiju prizmatinog oblika; 10 limenih kutija (200 upaljaa) smeta se u kutiju, dimenzija 18x21x4 cm; masa kutije sa upa ljaima je oko 1,5 kg; 10 limenih kutija 200 upaljaa) smeta se u drveni sanduk, dimenzija 48x31x19 cm; masa san duka sa upaljaima iznosi oko 19 kg.
3. T R E N U T N I Z G L O B N I U P A L J A (UDZ-1) NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenaenja trenutnog dejstva, prvenstveno onih koje se postav ljaju u naseljena mesta (zgrade).
SASTAVNI DELOVI

Sastavni delovi upaljaa prikazani su na preseku upaljaa na sl. 56. 130

PRINCIP

DEJSTVA

Kad je upalja pripremljen za aktiviranje iz njega je izvaen osigura. Pomeranjem ipke oba raa u bilo koju stranu donji deo ipke se smakne sa okidaa, posle ega potisna opruga potiskuje oki-

SI. 56 Trenut ni zglobni upa lja U DZ-1 presek

da u pravcu obaraa. Na taj nain je u udarnoj igli stvaran slobodan prostor za kuglicu kojom je uvr131

ena. Upadanjem kuglice u udarnu iglu igla se os lobaa i, pod pritiskom svoje opruge, udara u inici jalnu kapislu, koja pali detonatorsku kapislu br. 8 i, preko nje, eksplozivno punjenje.

Sl. 57 Trenutni NEKE

zglobni

upalja UDZ-1 izgled ZA UPOTREBU

SPECIFINOSTI VEZANE UPALJAA

Osigura iz upaljaa izvlai se paljivo da se ne bi pomerila ipka obaraa-antene. Mesto za postav ljanje mine iznenaenja koja se naoruava zglobnim upaljaem treba birati tako da se mina moe aktivi rati jedino pomeranjem ipke obaraa. Za to su po godna vrata, prozori, ladice u stolovima i sl. Ukoliko je eksplozivno punjenje postavljeno odvojeno od upaljaa, povezivanje se obavlja prema postupku opisanom za upalja UDP-1.
PAKOVANJE

10 upaljaa sa podsticajnom kapislom pakuje se u kartonsku kutiju cilindrinog oblika, masa ku tije sa upaljaima je oko 0,7 kg; 132

 20 kutija (200 upaljaa) smeta se u drveni sanduk, dimenzija 70x20x20 cm; masa sanduka sa upaljaima iznosi oko 29 kg; u kompletu nema materijala za privriva nje upaljaa za podlogu (zavrtnjevi, ekseri, ice, kanap i sl.), ve se koristi materijal iz ininjerijsko-diverzantskog kompleta ili iz mesnih izvora. Treba izbegavati upotrebu na mestu koje je iz loeno uticaju vlage i vode. Zabranjena je priprema upaljaa za aktiviranje na potez (vezivanje ipke obaraa icom ili kanapom za potezanje).

4. T R E N U T N I U N I V E R Z A L N I U P A L J A (UDU-1) NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenaenja trenutnog dejstva, prvenstveno onih koje se postav ljaju u naseljena mesta (zgrade).

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI Aktivira se na nagaz silom od 2 daN, na potez silom od 2 daN i na otpust optereenja pri postav ljanju mase od 1 kg. Treba izbegavati upotrebu na mestima koja su izloena uticaju vode i vlage. 133

SASTAVNI

DELOVI

Sastavni delovi upaljaa prikazani su na preseku upaljaa na sl. 58.

Sl. 58 Trenut ni univerzalni upalja UDU-1 presek

PRINCIP

DEJSTVA

Kada je upalja postavljen za aktiviranje na otpust valjkasti regulator sa bradavicom nalazi se u poloaju O P , osigura j e izvuen iz tela upaljaa,

134

a poklopac tela upaljaa je optereen predmetom koji je predvien za miniranje. U takvom poloaju poklopac preuzima ulogu osiguraa sve do trenutka podizanja predmeta kojim je optereen.

Sl.

59

Trenutni

univerzalni

upalja

UDU-1

izgled

Podizanjem tereta poklopac upaljaa (pod priti skom opruge udarne igle preko valjkastog regula tora) podie se i okree valjkasti regulator koji dri udarnu iglu i njenu oprugu u nategnutom poloaju. Nakon okretanja valjkastog regulatora oslobaa se udarna igla koja, pod pritiskom opruge, udara u ini cijalnu kapislu i pali je, a preko detonatorske kapisle br. 8 i eksplozivno punjenje. Kada je upalja postavljen za aktiviranje na nagaz, bradavica valjkastog regulatora nalazi se u poloaju N ; poklopac je izdignut iznad tela upa ljaa i svojim ispustom zahvata bradavicu na valj kastom regulatoru, a osigura je izvuen iz tela upa ljaa. Nagazom se poklopac pomera nadole, svojim ispustom okree bradavicu, a preko bradavice i valjasti regulator koji oslobaa udarnu iglu. Nakon toga, udarna igla udara u inicijalnu ka pislu i pali je, a preko detonatorske kapisle br. 8 i eksplozivno punjenje. 135

Kada je univerzalni upalja postavljen za akti viranje na potez, bradavica valjkastog regulatora nalazi se u istom poloaju kao i prilikom pripremanja upaljaa za aktiviranje na otpust O P , s tim to j e osigura u upaljau. Izvlaenjem osiguraa iz upaljaa oslobaa se udarna igla na isti nain kao kad je upalja priprem ljen za aktiviranje na otpust, s tim to se mehanizam upaljaa aktivira izvlaenjem osiguraa, a u prethod nom sluaju podizanjem predmeta sa poklopcem upaljaa.

Sl. 60 Poloaj valjkastog regu latora kada se UDU-1 pripre ma za potez

Univerzalni upalja-1 moe se pripremiti za aktiviranje na potez i tako to se udarna igla otpusti na osigura, tj. upalja se iz transportnog poloaja odmah moe upotrebiti za aktiviranje na potez. Ta kav nain pripreme upaljaa za aktiviranje na potez pogodniji je od prethodnog (postupak je jednostav niji); otpor pri izvlaenju osiguraa u tom sluaju je neto vei, pa je i sigurnost ljudstva koja rukuje upaljaem vea. 136

NEKE

SPECIFINOSTI VEZANE UPALJAA

ZA

UPOTREBU

U toku pripreme upaljaa za postavljanje prvo se odmota skine sa tela upaljaa kanap za pote zanje. Ako se upalja postavlja na nagaz ili otpust ski ne se inicijalni deo i, pomou drvenog tapia (0 6 7 mm), udarna igla se sa oprugom potisne da se moe izvui osigura i podii poklopac, a zatim se udarna igla potiskuje toliko da se moe postaviti u eljeni poloaj valjani regulator (za nagaz ili otpust).
PAKOVANJE

10 upaljaa sa podsticajnom kapislom pakuje se u kartonsku kutiju; 20 kutija (200 upaljaa) smeta se u sanduk, dimenzija 48x21x19 cm; masa sanduka sa upaljai ma iznosi oko 25 kg. U kompletu nema materijala za privrivanje upaljaa za podlogu, ve se on koristi iz ininjerijsko-diverzantskog kompleta ili iz mesnih izvora.
5. _ T R E N U T N I ODVIJAJUI UPALJA (UDOd-1) NAMENA

Namenjen je za naoruanje mina iznenaenja prilikom miniranja sredstava koja imaju otvore i ep sa spoljnim navojima (cisterne za gorivo, kante, re zervoari, ininjerijske maine itd.).
137

SASTAVNI

DELOVI

Sastavni delovi upaljaa prikazani su na preseku upaljaa na sl. 61.

PRINCIP DEJSTVA

Aktivira se odvijanjem poklopca posude. Pri tome se oslobaa udarna igla koja pod pritiskom udarne opruge, udara u podsticajnu kapislu i pali je, a ona pali detonatorsku kapislu br. 8 i, preko nje, eksplozivno punjenje.

Sl. 61 Trenut ni odvijajui upalja UDOd-1 presek

Udarna igla se oslobaa odvrtanjem (zdesna ulevo) odvijajueg osiguraa u koji je uvrnut zad138

nji kraj udarne igle. Da se prilikom odvrtanja odvijajueg osiguraa ne bi istovremeno okretao ceo upalja, telo upaljaa se (pomou plute navuene preko krilaca na proirenom delu tela upaljaa, ili preko specijalno obraenog proirenog dela) privruje uz zidove otvora sredstva u koje se upalja postavlja.

Sl. 62 Trenutni odvijajui upalja

UDOd-1

izgled

NEKE

SPECIFINOSTI VEZANE UPALJAA

ZA

UPOTREBU

Redosled

radnji pri postavljanju:

na odvijajui osigura upaljaa postavi se ep (poklopac) otvora predmeta koji se minira i, pomou vijaka na osigurau, osigura uvrsti u epu. Pri tome se vijci na osigurau moraju vrsto osloniti na unutranje strane epa, to iskljuuje mogunost okretanja osiguraa u epu; pluta koja se nalazi uz upalja obree se tako da moe ui u otvor predmeta koji se minira, s tim da dobro zaptiva i da se ne moe okretati; pluta se postavi na upalja tako da nalegne na krilca ispod odvijajueg osiguraa. 139

Krilca su na telu upaljaa postavljena koso, tako da se pri navijanju priljube uz telo i dozvo ljavaju okretanje, a pri odvijanju se urezuju u plu tu i spreavaju okretanje tela upaljaa, odnosno okree se samo njegov odvijajui osigura sa e pom posude koja se minira. Navijanje inicijalnog dela M-67 i postavljanje eksplozivnog metka obavlja se na nain koji je opi san za prethodne upaljae. Ako je eksplozivno punjenje postavljeno u po sudu, veza izmeu upaljaa i punjenja ostvaruje se detonirajuim tapinom i detonatorskom kapislom br. 8. Upaljae ne bi trebalo postavljati na mesta koja su izloena uticaju vode i vlage.
PAKOVANJE

10 upaljaa sa podsticajnom kapislom pakuje se u cilindrinu kartonsku kutiju; masa kutije sa upaljaima iznosi oko 1 kg; 10 kutija (100 upaljaa) smeta se u drveni sanduk, dimenzija 52 x 35 x 17 cm. U sanduk se, pored upaljaa, pakuje 100 kom. plute za oprema nje upaljaa; masa sanduka sa upaljaima je oko 17 kg.
6. - VREMENSKI UPALJA SA KISELINOM (UDVK) NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenaenja pripremljenih za dejstvo nakon odreenog (izabranog) vremena, raunajui od trenutka aktiviranja i po stavljanja upaljaa. 140

OSNOVNI -TEHNIKI

TAKTIKOPODACI

Prema vremenskom intervalu usporenja, razli kuje se pet tipova upaljaa. Upaljai se meusobno ne razlikuju po konstruk ciji i obliku, ali je razliito vreme za koje upalja akti vira minu (od trenutka ka da je upalja postavljen, odnosno aktiviran). Razlike su ostvarene jainom kise line i njenom sposobnou da za odreeno vreme na grize icu koja je vezana za udarnu iglu, kao i deblji nom ice i njenim otporom prema kiselini. Da bi izmeu upaljaa, prema vremenu usporenja, postojala vizuelna razlika, osigurai su obojeni razli itim bojama, koje isto vremeno oznaavaju stepen
Sl. 63 Vremen ski upalja sa kiselinom (UDVK) presek

usporenja paljenja, raunajui od trenutka kada je upalja aktiviran za dejstvo.

SASTAVNI DELOVI

Sastavni delovi upaljaa prikazani su na sl. 63. 141

Sl. 64 Vremenski upalja sa kiselinom (UD-VK) izgled TEHNIKE OSOBINE VREMENSKIH UPALJAA Vreme potrebno da upalja upa li podsticajnu kapislu od tre nutka aktivira nja upaljaa

Naziv upaljaa

Skraeni naziv

Boja osigu raa

Vremenski upa lja sa kiseli nom-1 Vremenski upa lja sa kiselinom-2 Vremenski upa lja sa kiselinom-3 Vremenski upa lja sa kiselinom-4 Vremenski upa lja sa kiselinom-5

UDVK-1

crvena

2030 minuta

UDVK-2

bela

1,32,3 asa

UDVK-3

zelena

46 asova

UDVK-4

uta

913

asova

UDVK-5

plava

2030 asova

PRINCIP

DEJSTVA

Upalja se aktivira tako to se razbije stakle na ampula u gornjem delu upaljaa, a kiselina se
142

razlije oko ice kojom je vezana udarna igla i sabi jena opruga udarne igle. Osigura je izvaen iz upaljaa. Kiselina, nakon odreenog vremena, na grize icu koja je vezana za udarnu iglu, ica se prekida i oslobaa udarnu iglu, koja pali inicijalnu kapislu, a ona detonatorsku kapislu br. 8 i, preko nje, eksplozivno punjenje.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE UPALJAA ZA UPOTREBU

Vremenski upaljai sa kiselinom ne smeju se upotrebljavati na temperaturama niim od 0 C. Pri niim temperaturama vreme usporenja je due, a na viim krae. U svakom sanduku (pakovanju) nalazi se tablica iz koje se vidi vreme usporenja za razliite temperature. Ampula se u gornjem delu upaljaa gnjei sa dva prsta (palcem i kaiprstom) tako da se pri gnjeenju oseti lom stakla ispod bakarne kouljice (telo upaljaa). Nakon loma ampule saeka se minut, pa se ok rene upalja i kroz otvor na donjem delu proveri da li se udarna igla naslonila na osigura, ukoliko nije upalja je ispravan. Navrtanje podsticajnog dela, postavljanje upa ljaa u eksploziv i vaenje osiguraa poslednje su radnje vezane za naoruavanje mine iznenaenja. Poslovi oko naoruavanja mine, nakon loma ampule, moraju se obavljati brzo, ali uz odgovara juu predostronost i preduzimanje potrebnih mera zatite. 143

PAKOVANJE

jedan upalja pakuje se u kartonsku cevicu, a 10 upaljaa u kartonsku kutiju; 20 kutija (200 upaljaa) smeta se u drveni sanduk, dimenzija 3 0 x 3 0 x 2 1 cm; masa sanduka iznosi 12 kg.
SASTAVNI DELOVI

Sastavni delovi upaljaa prikazani su na sl. 65. Mehanizam upaljaa ine sledei delovi: satni mehanizam, mehanizam za paljenje, mehanizam za pokretanje sata u rad i klju za navijanje i pokre tanje u rad satnog mehanizma.

7. S A T N I U P A L J A DESETOASOVNI (SU-10 M66) NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenaenja predvienih za aktiviranje nakon odreenog vreme na od trenutka ukljuivanja u rad satnog mehaniz ma, odnosno od trenutka naoruavanja mine.
OSNOVNI -TEHNIKI TAKTIKOPODACI

Tempiranje je mogue na licu mesta u periodu od 1 do 10 asova, sa moguim intervalom tempira nja od 10 minuta.
144

Sl. 65 Satni upalja SU-10-M66

(1 opti izgled, 2 presek)
10

145

Moe se upotrebiti u vodi, na dubini do 60 m. Upalja je potpuno hermetizovan i obezbeen mu je rad na temperaturi od 30 do +50C. Ukljuuje se u rad samo na kopnu, nakon ega Dozvoljena greka opaljenja iznosi 1 0 minuta, se moe postavljati i u vodi. Masa upaljaa iznosi 0,36 kg. Sastavni delovi upaljaa prikazani su na sl. 65. Mehanizam upaljaa ine sledei delovi: satni mehanizam, mehanizam za paljenje, mehanizam za pokretanje sata u rad i klju za navijanje i pokre tanje u rad satnog mehanizma.
PRINCIP DEJSTVA

Satni upalja 10-asovni radi na sledei nain: kada se satni mehanizam okrene u rad, po isteku vremena na koje je podeeno dejstvo upa ljaa mehanizam upaljaa sam oslobaa udarnu iglu, koja udara u perkusionu detonatorsku kapislu-10 i pali je, a ona pali eksplozivno punjenje; kada je upalja pripremljen za elektrome haniki nain paljenja proces je isti, s tim to oslo boena udarna igla ne pali perkusionu detonator sku kapislu-10, ve u kontaktnom prikljuku za tvara kolo struje.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE UPALJAA ZA UPOTREBU

Zabranjeno je okretati tempirni bubanj u srneru suprotnom od onog koji je obeleen na central nom otvoru poklopca mehanizma upaljaa. Zabranjeno je tempiranje upaljaa na vreme krae od jednog asa (crveno obojen podeljak na skali). 146

Za vreme rada treba paziti da u mehanizam upaljaa ne dospe praina, voda, sneg, blato i sli no. Prilikom stavljanja kljua na osovinu za tempi ranje kljuem se ne sme pritiskivati trokraka op ruga, jer se time moe ukljuiti u rad mehanizam upaljaa. Jedan klju slui za navijanje satnog mehani zma i za tempiranje, to se ostvaruje prebacivanjem kljua sa jedne na drugu stranu. Na bonoj strani mehanizma upaljaa nalazi se otvor za posmatranje skale tempirnog bubnja. Is pred tempirnog bubnja nalazi se plastina ploica sa indeksom za oznaavanje vremena tempiranja. Upalja se priprema za dejstvo na sledei na in: odvije se poklopac upaljaa; skine se lepljiva traka i klju za navijanje okree u smeru oznaenom na poklopcu sve dok se asovnik ne navije do kraja; jednom se rukom dri upalja i posmatra skala tempirnog bubnja (indeks se nalazi na 10 a sova), a drugom rukom postavi klju na osovinu za tempiranje i lagano okree u smeru oznaenom strelicom sve dok se izabrano vreme tempiranja ne poklopi sa indeksom; klju se pritisne i prekontrolie da li sat radi (ako sat radi ureaj je ispravan), a nakon toga se pomeri izdanak poluge za zaustavljanje u polo aj sa oznakom zaustavljanje i prekontrolie da li je sat stao;
10*

147

 radi zatite delova na poklopcu mehanizma upaljaa poklopac upaljaa se navije do polovine navoja; na upalja, sa donje strane, navije se perkusiona detonatorska kapisla-10; odvije se poklopac upaljaa i pritisne klju za navijanje, koji se nalazi na osovini za tempiranje. Time je satni mehanizam pokrenut u rad i od tog trenutka poinje da tee vreme tempiranja;

Sl. 66 Telo upaljaa sa poklopcem izgled

poklopac upaljaa se navije do kraja i na kraju kapisla uvue u eksplozivno punjenje; po potrebi, mina iznenaenja se maskira.
PAKOVANJE

jedan upalja sa inicijalnim delom i kon taktnim prikljukom pakuje se u cilindrinu kar tonsku kutiju; 148

 trinaest kartonskih kutija paku je se u kar tonsko bure, 0 52 cm i visine 32,5 cm, ukupne ma se 22 kg.
8. S A T N I U P A L J A DVADESET ETVOROASOVNI (SU-24 M69) NAMENA

Namenjen za naoruavanje mina iznenaenja, predvienih za aktiviranje nakon odreenog vreme na od trenutka ukljuivanja u rad satnog mehaniz ma.

Sl. 67 Satni upalja dvadeset etvoroasovni (SU-24M69) izgled OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

Tempiranje je mogue u granicama od 1 do 24 asa. Vrednost jednog podeljka na tempirnom brojaniku iznosi 15 minuta. Tanost aktiviranja moe da odstupa 2 0 minuta. Upalja se koristi za postavljanje u minama na suvom i pod vodom od jednog metra dubine.

SASTAVNI

DELOVI

Satni upalja ine sledei osnovni delovi: telo upaljaa (u kojem je smeten satni mehanizam) 1; poklopac 2; elektrini prikljuak 3 i inicijalni deo 4 (sl. 67)). Satni upalja ine sledei delovi: telo upaljaa (kuite) 1; vijci (3 komada), koji vezuju satni me-

Sl. 68 Satni uvalja dvadeset etvoroasovni (SU-24 M69) preseku i delovima

hanizam sa kuitem 2; glavna pogonska osovina satnog mehanizma 3; nosea ploa 4; tempirni brojanik 5; poklopac 6; zaptiva 7; osigura 8: kliza sa osovinom i pero-in deksom 9; osovina zadraa udarne igle 10; udarna igla 11; udarna opruga 12; poluga za blokiranje nemirnice 13; elektrini pri150

kljuak 14; zaptiva elektrinog prikljuka 15; klju (za navijanje satnog mehanizma) 16 i granina plo ica (osigura na osovini za tempiranje) 17.
PRINCIP DEJSTVA

Satni mehanizam nakon isteka tempiranog vre mena oslobaa udarnu iglu koja, pod dejstvom udar ne opruge, pali podsticajnu kapislu, a ona pali de tonatorsku (preko nje eksplozivno punjenje).

Ako je umesto podsticajnog dela (podsticajna i detonatorska kapisla) navrnut elektrini priklju ak, udarna igla udarom u elo elektrinog priklju ka zatvara strujno kolo i izaziva paljenje elektri ne kapisle i, preko nje, eksplozivnog punjenja.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE UPALJAA ZA UPOTREBU

Prva radnja u pripremi upaljaa jeste skida nje poklopca upaljaa (6): kljuem (17), kroz kruni otvor na tempirnom brojaniku, navija se satni mehanizam do kraja; nakon navijanja satnog mehanizma klju se vadi; tempirni brojanik (5) okree se u oznae nom smeru do eljenog vremena tempiranja. Izra en je u obliku poklopca po ijem se obodu i sa strane nalazi tempima skala iji podeljak iznosi 15 minuta. Na kraju tempirne skale nalazi se prorez za prolaz pera klizaa (9); ulaskom pera u navede ni prorez oslobaa se udarni mehanizam (udarne 151

igle i opruge); povijeni vrh (perd) slui kao oslo nac klizaa na tempirni brojanik i kao reper za tempiranje. Mehanizam za osiguranje ima trojaku ulogu: da sprei nekontrolisano i sluajno aktivi ranje u toku transportovanja, skladitenja i tempi ranja; da blokira rad satnog mehanizma sve do trenutka kada upalja eli da se pokrene u rad; da nakon postavljanja upaljaa u minu os lobodi nemirnicu i okrene satni mehanizam u rad. Delovi mehanizma: poluga za blokiranje nemirnice (13) dri ne mirnicu zakoenu do trenutka pokretanja upaljaa u rad. Povijeni deo poluge provuen je kroz prorez u noseoj ploi (4). Pomeranje poluge u poloaj bli i tempirnom brojaniku, osim zaustavljanja ne mirnice, omoguava osigurau (8) da proe kroz otvor na drugom kraku poluge, koji se nalazi u vi sini otvora klizaa sa osovinom i perom (9); osigura (8) dri kliza (9), spreava njego vo oslobaanje i upadanje u prorez (sa strane tem pirnog brojanika) i dri polugu za blokiranje ne mirnice. Izvlaenjem osiguraa iz njegovog leita oslobaaju se kliza (9) i poluga (13). Osnovna namena osiguraa (8) jeste spreavanje nekontrolisanog opaljen ja upaljaa. Dok radi satni mehanizam, koji je spregnut sa tempirnim brojanikom, okree se i tempirni broj anik sve dok pero (9) ne upadne u prorez na tem pirnom brojaniku. Pre upotrebe upalja treba naviti i tempirati. 152

Nakon postavljanja mine iznenaenja na pred vieno mesto potrebno je uraditi sledee: odviti poklopac na upaljau (6); izvui osigura (8); oslukivanjem proveriti da li satni mehani zam radi; na viti poklopac na upalja; postaviti upalja u minu ili ga povezati u elektrinu mreu, kao na slici 69.

Sl. 69

Sema postavljanja SU-24 sa elektrinim priklju kom

Ako je upalja predvien za rad pod vodom sve navedene radnje treba obaviti na suvom. Upalja se ne srne stavljati u objekte u kojima ima jaih potresa i vibracija.
PAKOVANJE

dva upaljaa se pakuju u kartonsku kutiju cilindrinog oblika; 10 kutija (20 upaljaa) pakuje se u drveni sanduk, dimenzija 59x28 x 14 cm, mase (sa upa ljaima) 12 kg. 153

9.

ELEKTROMEHANIKI

UPALJA

(EMU-1)

NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenae nja trenutnog dejstva koje se pripremaju za aktivi ranje na nagaz, otpust i na potez. Osnovna namena mu je naoruavanje mina iznenaenja koje se po stavljaju na eleznike pruge i materijalna sred stva.

Sl.

70 Elektromehanini upalja (EMU-1) presek

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

Elektrina energija za aktiviranje EDK upa ljau obezbeuje se baterijom od 4,5 V, koja se smeta u donjem delu tela upaljaa. 154

Eksploziv moe biti udaljen od upaljaa naj vie 20 m, jer baterija od 4,5 V ne bi mogla savla dati vei otpor provodnika i detonatora. Upalja je hermetian i podeen za rad na tem peraturi od -5 do + 5 0 C.

Sl. 71 Elektromehanini upalja (EMU-1) izgled SASTAVNI DELOVI

Sastavni delovi upaljaa (prikazani su na preseku upaljaa na sl. 70) telo upaljaa, poklopac tela upaljaa sa zaptivaem, jednoilni kabl, dvoilni kabl, nosa kontrolne sijalice, kontrolna sijalica, ob loga kontrolne sijalice, glava nagazne poluge sa bra155

davicom, nagazna poluga sa zaptivaem, opruga nagazne poluge, vodica nagaznog mehanizma, nosa nagaznog mehanizma, opruga vretena, nosa kon taktnog izdanka, kontaktni izdanak, osigura u ob liku viljuke, dvoilni elektrini provodnik, kon taktnu auru, izolaciona navlaka kontrolne aure, i bateriju od 4,5 V. U kompletu upaljaa nalazi se elektrina detonatorska kapisla (EDK-40-69).
PRINCIP DEJSTVA

Upalja se moe aktivirati na tri naina: a) Kada je elektromehaniki upalja-1 priprem ljen za aktiviranje na potez u njemu se nalazi osi gura. Iznad nagaznog mehanizma ne srne se na laziti nikakav predmet koji bi onemoguio njegovo izdizanje nakon izvlaenja osiguraa. Upalja je na pogodan nain uvren za predmet na koji je po stavljen da bi se spreilo pomeranje prilikom iz vlaenja osiguraa. im se osigura iz upaljaa iz vue, nagazni mehanizam se pomera navie i struj no kolo se zatvara, pali se elektrina detonatorska kapisla i eksplozivno punjenje. b) Kada je upalja pripremljen za aktiviranje na nagaz, na dvoilni provodnik upaljaa vezana je elektrina detonatorska kapisla, a osigura je izva en iz upaljaa. Kontaktni izdanak se nalazi u lebu vretena, ali ga ne dodiruje (nema kontakta). Ka da se izvri nagaz na nagazni mehanizam upaljaa glava nagazne poluge pritiska oprugu nagazne po luge, a ona pritiskuje vreteno. im vreteno gor njim rubom leba dodirne kontaktni izdanak za156

tvara se strujno kolo, nakon ega se pali elektrina detonatorska kapisla, i preko nje, eksplozivno pu njenje. c) Kada je elektromehaniki upalja-1 priprem ljen za aktiviranje na otpust ima isti izgled kao i kad je pripremljen za aktiviranje na nagaz. Podi zanjem predmeta sa nagaznog mehanizma upaljaa oslobaa se opruga vretena i potiskuje vreteno na vie. im vreteno, donjim rubom leba, dodirne kontaktni izdanak zatvara se strujno kolo. posle e ga se pali elektrina detonatorska kapisla i, preko nje, eksplozivno punjenje.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE UPALJAA ZA UPOTREBU

Baterija od 4,5 V kada je nova (punog kapaci teta) moe jednovremeno paliti dve elektrine de tonatorske kapisle. Kontrolnom sijalicom proverava se ispravnost upaljaa pre postavljanja, odnosno podeava oset ljivost upaljaa na nagaz, odnosno otpust. in: Ispravnost upaljaa proverava se na sledei na-

iz upaljaa se izvue osigura, pa se priti skom ruke na vrh glave nagazne poluge proveri is pravnost upaljaa; ako prilikom pritiska ili potpu nog otputanja glave nagazne poluge, odnosno na gaznog mehanizma sijalica zasvetli, upalja je is pravan. Postupak za vraanje upaljaa u prvobitni po loaj : osigura se uvue u upalja, pa se laganim pritiskom na glavu nagazne poluge nagazni meha nizam dovede u poloaj da osigura upadne u svoje 157

leite na nosau nagaznog mehanizma, pri emu sijalica ne sme da svetliSlobodan hod nagaznog mehanizma iznosi od 0,5 do 2 mm. Snagom opruge ili silom nagaza na glavu na gazne poluge uspostavlja se kolo struje preko kon taktnog izdanka. Na vretenu nagaznog mehanizma izraen je leb u kome je postavljen kontaktni izdanak. Kre tanjem vretena u njegovom leitu ostvaruje se dodir (spoj) sa kontaktnim izdankom, tako da se stvara kolo struje, odnosno pali se mina iznenae nja. Ako se mina iznenaenja postavlja ispod eleznike ine, patosnice i sl. teko se moe oceniti v i sina od leita do predmeta (oslonca glave nagaz ne poluge). Visinska razlika ( 2 cm) savlauje se odvijanjem (navijanjem) glave nagazne poluge. Ok retanjem glave nagazne poluge za jedan krug nivo glave se sputa (die) za 1 mm, a toliki se stvori i razmak izmeu kontaktnog izdanka i vretena. Is tovremeno se gasi kontrolna sijalica. Nakon gaenja sijalice (prekida kola struje) po vezuje se upalja sa kablom elektrine detonatorske kapisle, koja se na kraju uvlai u eksploziv, i, po potrebi, izvri maskiranje.
PAKOVANJE

20 komada upaljaa pakuje se u drveni san duk, dimenzija 59 x 3 1 x 2 4 cm; masa sanduka sa upaljaima iznosi oko 30 kg. 158

10. U P A L J A SPECIJALNI INERCIJALNI T R E N U T N I (USI-T) NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenae nja, prvenstveno u diverzantskim borbenim dej stvima iji je cilj unitavanja ili onesposobljavanja ive sile i borbene tehnike. Upalja se primenjuje samo na sredstvima predmetima koje treba pomerati (kretanje ili prenoenje).
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa upaljaa oko 300 g; dimenzije 9 x 7 x 3 , 5 cm; izvor energije baterija od 9 volti;

Sl. 72 Upalja specijalni inercijalni trenut ni (USi-T) izgled

radi na temperaturi od 20 do + 5 0 i pod vodom dubine 1 m; vreme armiranja osiguranja 5 min; aktivira punjenje nakon dostignute brzine 159

od 13 m/s ili naginjanjem upaljaa oko poprene osovine 1530; upalja je elektronski.
SASTAVNI DELOVI

- telo upaljaa osigura (crveni) svetlea dioda iani izvodi poklopac elektronike poklopac baterije steza poklopca baterije

- -

1 2 3 4 5 6 7

PRINCIP

DEJSTVA

Ubrzanjem miniranog sredstva predmeta u pravcu uzdune ose veim od 3 m/s ili naginjanjem uzdune ose upaljaa pod uglom veim od 30 os tvaruje se kontakt ive sa krajevima provodnika, ime se pobuuje senzor i aktivira izvrno kolo upaljaa koje aktivira elektrinu detonatorsku ka pislu, a ona eksploziv.

NEKE

SPECIFINOSTI

VEZANE

ZA

USI-T

Upalja se postavlja za aktiviranje na horizon talnu podlogu. Mehaniki je osiguran za transport, a elektronski za postavljanje. Komplet upaljaa ini: upalja, baterija od 9 volti, elektrina detona torska kapisla i na svakih 10 upaljaa jedan indi kator funkcije. 160

Za proveru ispravnosti upaljaa treba uraditi sledee: postaviti bateriju u upalja; povezati indikator funkcije sa icanim izvo dima na upaljau (crveni sa crvenim, a uti sa u tim izvodom); iz upaljaa izvui osigura; upalja postaviti pod uglom (veim od 30) da na njemu svetli dioda; po isteku 5 min 3 0 s (od trenutka izvla enja osiguraa), ako je ispravan upalja, zasvetlee dioda na indikatoru funkcije (ureaj poput elek trine detonatorske kapisle); nakon provere ispravnosti upaljaa uvlai se osigura u leite; odvoji se indikator funkcije od icanih izvo da upaljaa. Ako se eli naoruati mina iznenaenja po trebno j e : upalja staviti u horizontalan poloaj; spojiti iane izvode sa izvodima elektrine detonatorske kapisle (izolovati spojeve); uvui elektrinu detonatorsku kapislu u eks plozivno punjenje; izvui osigura i pogledati da li na upaljau svetli dioda, ako ne svetli treba smatrati da je upa lja, odnosno mina pravilno postavljena i, nakon isteka vremena armiranja, spremna za dejstvo.
PAKOVANJE

tiju;

po jedan upalja pakuje se u kartonsku ku

161

ii

 10 kutija sa upakovanim upaljaima pakuje se u veu kartonsku kutiju; est veih kartonskih kutija sa upaljaima pakuje se u drveni sanduk.
I I . U P A L J A SPECIJALNI SVETLOSNI T R E N U T N I (USS-T)
NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenae nja, prvenstveno u diverzantskim borbenim dejstvi ma, iji je cilj unitavanja ili onesposobljavanja ive sile i znaajnih sredstava ratne tehnike. Upa lja se primenjuje na sredstvima kod kojih e na stati odgovarajue promene intenziteta svetlosti.
OSNOVNI -TEHNIKI TAKTIKOPODACI

masa upaljaa oko 300 g; dimenzije 9 x 7 x 3 , 5 cm;

Sl. 73 Upalja specijalni svetiosni trenutni (USS-T) izgled

162

 izvor energije baterija ( G F 2 2 ) od 9 volti; radi na temperaturi od 20 do + 5 0 C; vreme armiranja-osiguranja iznosi 5 min; aktivira eksplozivno punjenje na svetio ja ine 27 lx; upalja je elektronski.
SASTAVNIDELOVI

telo upaljaa 1; osigura 2; svetlosno rele 3; iani izvodi 4; poklopac elektronike 5; poklopac baterije 6; steza poklopca baterije 7.
PRINCIP DEJSTVA

Svetlosni relej, po isteku vremena elektronskog osiguranja upaljaa (5 min), ako se izloi svetlu ja ine 27 lx prenese signal na izvrno kolo, koje aktivira elektrinu detonatorsku kapislu, a ona eks plozivno punjenje.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA VSS-T

Upalja je mehaniki osiguran za transport i elektronski za postavljanje. Komplet upaljaa ine sledei delovi: baterija od 9 volti, elektrina deto natorska kapisla i indikator funkcije (na 10 upalja a jedan). 163

Za proveru ispravnosti upaljaa potrebno je ura diti sledee: postaviti bateriju u odgovarajue leite; povezati indikator funkcije sa icanim izvo dima na upaljau (povezati iste boje); iz upaljaa izvui osigura; po isteku vremena osiguranja (5 min 3 0 s) zasvetlee dioda na indikatoru funkcije, pod uslovom da je upalja na svetlu. Nakon provere ispravnosti upaljaa, uvlai se osigura u leite i odvoji indikator funkcije. Ako treba da se naorua mina, potrebno je ura diti sledee: spojiti iane izvode upaljaa sa izvodima elektrine detonatorske kapisle (izolovati spojeve); uvui elektrinu detonatorsku kapislu u eks plozivno punjenje; izvui osigura; zatvoriti, odnosno zamraiti prostor na ko jem je mina postavljena. Nakon isteka vremena armirana-osigurana mina je spremna za dejstvo. Upalja se moe uspeno koristiti za miniranje ormara, ladica, spremita ala ta, podruma, garaa itd.
PAKOVANJE

tiju;

po jedan upalja pakuje se u kartonsku ku

10 kutija sa upakovanim upaljaima pakuju se u veu kartonsku kutiju; est kartonskih kutija (sa po 10 upaljaa) pakuju se u drveni sanduk (ukupno 60 kom.). 164

12. U P A L J A SPECIJALNI TERMIKI T R E N U T N I (UST-T) NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenae nja, prvenstveno za diverzantska borbena dejstva iji je cilj unitavanje ili onesposobljavanje ive sile i sredstava ratne tehnike. Upalja se primenju je na sredstvima ija e se temperatura poveati.
OSNOVNI -TEHNIKI TAKTIKOPODACI

nje pri

masa upaljaa oko 300 g; dimenzije 9 x 7 x 3 , 5 cm; izvor energije baterija (6F22) od 9 volti; moe se postavljati na predmete za minira temperaturi od 20 do + 5 0 C;

Sl. 74 Upalja specijalni termini trenutni (UST-T) izgled

v r e m e osiguranja 5 min; aktivira eksplozivno punjenje kada se izloi temperaturi od + 6 0 do + 7 0 C; upalja je elektronski. 165

SASTAVNI

DELOVI

telo upaljaa 1; osigura 2; iani izvodi 3; poklopac elektronike 4; poklopac baterije 5; steza poklopca baterija 6.
PRINCIP DEJSTVA

Termiki rele obezbeuje aktiviranje izvrnog kola kada je upalja izloen temperaturi od 60 do 70 C. Po prijemu signala (temperature) izvrno kolo aktivira elektrinu detonatorsku kapislu, a ona eks plozivno punjenje.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UST-T

Upalja ima osiguranja kao USS-T. Komplet upaljaa ine sledei delovi: baterija od 9 volti, elek trina detonatorska kapisla i indikator funkcije. Ako mina iznenaenja treba da se naorua ter mikim upaljaem potrebno je uraditi sledee: postaviti bateriju u odgovarajue leite; spojiti iane izvode upaljaa sa izvodima elektrine detonatorske kapisle (izolovati spojeve); uvui elektrinu detonatorsku kapislu u eks plozivno punjenje; izvui osigura. Nakon isteka vremena armiranja osigura nja mina je spremna za dejstvo. Upalja se moe uspeno upotrebiti za minira nje radijatora, blokova motora, svih vrsta pei i kotlova parnog grijanja itd. 166

PAKOVANJE

Pakuje se na nain opisan za upalja UST-T.

13. UPALJA SPECIJALNI TEMPIRNI (UST) NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenae nja, prvenstveno u diverzantskim borbenim dejstvi ma, iji je cilj unitavanje ili onesposobljavanje ive sile, sredstva ratne tehnike, objekata infra strukture itd.
OSNOVNI -TEHNIKI TAKTIKOPODACI

masa upaljaa oko 300 g; dimenzije 9 x 7 x 3 , 5 cm;

Sl. 75 Upalja specijalni tem pirni (VST) izgled

izvor energije baterija (6F22) od 9 volti; sigurno radi na temperaturi od 20 do + 50 C; 167

 vreme osiguranja 5 min; interval tempiranja je od 5 do 9999 minuta, sa korakom od jedne minute; upalja je elektronski.
SASTAVNIDELOVI

telo upaljaa 1; osigura 2; iani izvodi (150 mm 3; poklopac elektronike 4; poklopac baterije 5; steza poklopca baterije 6.
PRINCIP DEJSTVA

Tempirni rele nakon isteka tempirnog vre mena obezbeuje aktiviranje izvrnog kola. Izvrno kolo, po prijemu signala, aktivira elektrinu deto natorsku kapislu, a ona eksplozivno punjenje.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UST

Upalja ima osiguranje kao USS-T. Komplet upaljaa ine sledei delovi: upalja, baterija od 9 volti, elektrina detonatorska kapisla i indikator funkcije. Ako treba da se naorua mina iznenaenja tempirnim upaljaem potrebno je uraditi sledee: postaviti bateriju u odgovarajue leite; spojiti iane izvode upaljaa sa izvodima elektrine detonatorske kapisle (izolovati spojeve); uvui elektrinu detonatorsku kapislu u eks plozivno punjenje; izvui osigura. 168

Nakon isteka vremena osiguranja mina je spremna za dejstvo u tempirano vreme. Ako eli da se proveri ispravnost upaljaa, umesto elektrine detonatorske kapisle postavlja se in dikator funkcije. Ako na indikatoru zasvetli fotodioda po isteku tempirnog vremena, upalja je ispravan.
PAKOVANJE

Pakuju se na nain opisan za upalja UST-T.

14. _ U P A L J A SPECIJALNI HEMIJSKI

POTEZNI-1 (USHP-1)
NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenae nja, prvenstveno za diverzantska dejstva iji je cilj unitenje ili onesposobljavanje ive sile i sredstava ratne tehnike.
OSNOVNI -TEHNIKI TAKTIKOPODACI

masa upaljaa oko 10 g; dimenzije 4,5 x 1 cm; pouzdano radi na temperaturi od 30 do + 50 C; sila aktiviranja upaljaa je od 1 do 10 daN; teko se moe otkriti minoistraivaem za metalne delove; ima standardni navoj M 10 x 1 za uvrtanje u eksplozivne metke; upalja je hemijski.
169

SASTAVNI

DELOVI

telo upaljaa sa inicijalnim delom upaljaa 1; ep osiguraa 2; detonatorska kapisla 3; zatitna kapa 4; osigura 5;

Sl. 76 Upalja specijalni hemij ski potezni 1

PRINCIP

DEJSTVA

Potezanjem potezaa pomou kanapa za pote zanje du ose upaljaa silom od 1 do 10 daN, brzi170

nom 1 m/s, izvlai se poteza, zajedno sa zaptivaem i poteznom icom. Spiralni deo potezne ice ispravlja se prilikom prolaenja kroz nosa sme e i kroz smeu. Usled prolaska ice stvara se tre nje, inicijalna smea se pali i prenosi plamen na detonatorsku kapislu, a ona aktivira eksplozivno punjenje.

NEKE

SPECIFINOSTI

VEZANE

ZA

UPOTREBU

USHP-1

Da ne bi dolo do neeljenog aktiviranja upa ljaa pri transportu i manipulaciji upaljai se kom pletiraju sa zatitnim kapama. Zatitna kapa se ski da neposredno pre upotrebe. Ako je potrebno da upalja ima usporenje, kombinuje se sa usporakim elementima. Jedan us porava aktiviranje upaljaa za 5 0,5 s, a drugi 10 1 s. Kada se spoje daju usporenje 15 1,5 s. Da bi se dobilo usporenje due od 15 s nastavlja se vie elemenata. Prilikom postavljanja upaljaa u minu treba uvrstiti upalja ili minu, pri emu treba voditi ra una da se ne sprei pokretanje potezaa upa ljaa, jer bi se time spreilo aktiviranje.

PAKOVANJE

kutiju;

10 upaljaa se pakuje u manju kartonsku

10 manjih kutija pakuje se u jednu veu kartonsku kutiju (100 upaljaa). 171

15. UPALJA SPECIJALNI HEMIJSKI N A G A Z N O - P O T E Z N I - I (USHNP-1) NAMENA

Namenjen za naoruanje mina iznenaenja, pr venstveno u diverzantskim dejstvima iji je cilj unitenja ili onesposobljavanja ive sile i sredsta va ratne tehnike.

Sl. 77 Upalja specijalni Hemij ski nagazno-potezni 1

172

OSNOVNI

TAKTICKO-TEHNICKI

PODACI

masa upaljaa oko 10 g; dimenzije 9,4 x 1,3 cm; pouzdano radi na temperaturi od 30 do + 50 C; sila aktiviranja upaljaa je od 1 do 10 daN. teko se moe otkriti minoistraivaem za metalne mine; ima standardni navoj M10 x 1 za uvrtanje u eksplozivne metke; upalja je hemijski.
SASTAVNI DELOVI

telo upaljaa 1; inicijalni deo 2; klip 3; osigura 4.

PRINCIP DEJSTVA

Delovanjem nagazne ili potezne sile du podune ose klipa lomi se oslabljeni kraj (rep) udar ne igle, preostali deo udarne igle, pod dejstvom op ruge, udara i pali podsticajnu kapislu, a ona deto natorsku, koja pali eksploziv.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA UPOTREBU USHNP-1

Da ne bi dolo do neeljenog aktiviranja upa ljaa prilikom transportovanja i manipulisanja, izmeu podsticajne i detonatorske kapisle postavlja se ep-osigura (crvene boje). Osigura ima unu173

tranje navoje, za spajanje sa telom, i spoljne, za spajanje sa nosaem detonatorske kapisle. Skida se neposredno pred upotrebu upaljaa. Nakon izbaci vanja epa podsticajni deo se navija na telo. Na crteima nije prikazan ep-osigura. Preko detona torske kapisle postavljena je zatitna kapa od tvrde plastike, koju takoe pre upotrebe treba skinuti. Kada se upalja postavlja za dejstvo na potez tada treba vrsto vezati za podlogu upalja ili eks plozivno punjenje. Ako upalja treba postaviti za dejstvo na nagaz, ravna povrina na telu upaljaa, ispod klipa, mora da se nasloni na vrstu podlogu. Na klip se sa gor nje strane naslanja neki ravan predmet (daica i sl.) preko koga se ostvaruje nagaz, pri emu tre ba voditi rauna da masa predmeta ne prelazi masu od 1 kg. Osigura (rascepka i alka) koji prolazi kroz telo i klip upaljaa izvlai se pomou kanapa sa sigurne udaljenosti. Za lake izvlaenje osiguraa krajeve rascepke treba sastaviti. Eksplozivno punjenje mo ra biti vrsto vezano za podlogu da se ne bi pomerilo pri izvlaenju osiguraa. Izvlaenje osiguraa je poslednja radnja koju treba obaviti pri oprema nju mine iznenaenja tim upaljaem.

PAKOVANJE

10 upaljaa pakuje se u manju kartonsku kutiju; 10 manjih kutija pakuje se u jednu veu kartonsku kutiju (100 upaljaa). 174

16

ELEMENTI HEMIJSKI USPORACKI OD 5 I 10 SEKUNDI NAMENA

Namenjeni su za ugradnju u mehanike i hemijske trenutne upaljae radi usporenja iniciranja eksplozivnog punjenja od trenutka aktiviranja upa ljaa.

Sl. 78 Elemenat hemijski usporacni od 510 sekundi izgled

OSNOVNI -TEHNIKI

TAKTIKOPODACI

masa upaljaa 10 (6) g; dimenzije 16x100 (60) mm; vreme usporenja 5 ili 10 s. 175

Elementi imaju navoje M10 x 1, to omoguava navijanje (spajanje) izmeu podsticajne kapisle i detonatora. Elementi imaju smeu koja, od trenut ka iniciranja, gori 5 ili 10 s, nakon toga vremena plamenom aktivira detonator, a detonator eksplo zivno punjenje. Elementi se razlikuju samo po du ini i koliini smee. Mogu se uspeno primenjivati u diverzantskim dejstvima. Pakuje se po 10 koma da od 5 ili 10 s u jednu manju kutiju, a 10 manjih kutija u jednu veu, ukupno 100 kom.
17. _ U P A L J A SPECIJALNI TEMPIRNI HEMIJSKI (USTH) NAMENA

Namenjen je za naoruavanje mina iznenae nja, prvenstveno u diverzantskim borbenim dejstvi ma iji je cilj unitavanje ili onesposobljavanje ive sile, borbene tehnike, objekata infrastrukture itd.

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

dimenzije: ako je namenjen za eksplozivno punjenja 1x11,6 cm, a ako je namenjen za zapa ljivo punjenje 1,5x10,7 cm; pouzdano radi na temperaturi od 25 C do + 50 C pod vodom dubine do 20 cm; boja kouljice upaljaa oznaava vreme tem piranja: crvena 30 min, bela 3 asa, zelena 6 a sova; mogue odstupanje od vremena tempiranja: za crvenu boju 6 min, za belu boju 3 6 min, za zelenu boju 7 2 min. 176

SASTAVNI

DELOVI

nosa ampule 1; mehaniki deo 2;

Sl. 79 Upalja specijalni tempirni kemijski (USTH) izgled

inicijalni deo eksplozivno punjenje 3; osigura 4. 177

PRINCIP

DEJSTVA

Pritiskom prstima ruku na kouljicu nosaa ampule lomi se ampula, deformie kouljica i do vodi hemijski rastvor iz razbijene ampule u komo ru sa zateznom icom, nakon ega poinje hemijski proces postepenog nagrizanja zatezne ice. Vreme nagrizanja ice zavisi od sastava rastvora i tempe rature. Nakon prekida zatezne ice udarna opruga potiskuje udarnu iglu, koja aktivira kapislu, a ona eksplozivno punjenje. Kod zapaljivih punjenja inicijalna kapisla pali pripalu umesto detonatorske kapisle.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA USTH

Upalja se ne moe upotrebiti kada je neop hodno preciznije odrediti vreme aktiviranja. Upa lja eksplozivnih punjenja ima inicijalni deo kao upaljai iz grupe specijalnih mehanikih upaljaa, a upalja zapaljivih punjenja ima pripalni deo od upaljaa zapaljive boce. Prema oznakama na kouljici uvedeni su nazivi upalja 05 , upalja 3 i upalja 6 . Pre postavljanja upaljaa u eksplozivno ili za paljivo punjenje treba skinuti lepljivu traku i iz vaditi osigura koji se nalazi na spoju izmeu no saa ampule i mehanikog dela. Nakon lomljenja ampule zabranjeno je vraati izvaeni osigura u leite ili odvajati inicijalni deo od tela upaljaa. Vreme tempiranja rauna se od trenutka lom ljenja ampule. Do udaljavanja od mine ne sme proi vie od 5 minuta. Ako se na mehaniki deo upaljaa navije ini cijalni deo za zapaljivo punjenje koje ima pored inicijalne kapisle i pripalu, moe se koristiti za pa ljenje zapaljivih smesa. Posude za zapaljivu smesu 178

mogu biti staklene i plastine boce koje se razbijaju paljenjem smee. Masa pripale iznosi 1,75 g. Pri postavljanju tog upaljaa treba posebno voditi rauna da se nosa ampule (kouljica) tako deformie (spljoti) da celokupan rastvor pree i ostane u komori sa zateznom icom i nagrize je.
PAKOVANJE

u jednu kutiju pakuje se 10 upaljaa iste vrste tempiranja; deset kutija sa po 10 upaljaa pakuju se u jednu veu kutiju, ukupno 100 upaljaa.
18. UPALJA M E H A N I K I POTEZNI-1 (UMP-1) NAMENA

Namenjen je za aktiviranje mina iznenaenja. Moe se upotrebiti kao dopunski upalja za PT mine ili eksplozivna punjenja.
OSNOVNI -TEHNIKI TAKTIKOPODACI

Upalja se aktivira silom od 1,62,7 d a N . Pra vac dejstva sile treba da se poklapa sa osom potezaa upaljaa. Na telu upaljaa nalazi se navoj M 1 0 x l za navijanje u trotilske metke. Upalja je hermetian, pa se moe postavljati u vodi dubine do 25 cm. Moe se koristiti na temperaturama od - 3 0 do + 6 0 C,
. SASTAVNI DELOVI

Upalja se sastoji od: tela upaljaa 1; inicijalnog dela sa detonatorskom kapislom 2; osiguraa 3; transportnog osiguraa 4; potezaa sa alkom i kanapom za potezanje 5, i zaptivaa 6.
12*
17

PRINCIP

DEJSTVA

Potezanjem potezaa du ose upaljaa prema predmetu za koji je vezan kanap otputa se udarna igla, koja pali inicijalnu kapislu, a ona detonatorsku kapislu i, preko nje, eksplozivno punjenje.

Sl. 80 Upalja mehaniki potezni 1 (UMP-1) izgled

NEKE

SPECIFINOSTI VEZANE UPALJAA

ZA

UPOTREBU

Zabranjuje se odvrtanje inicijalnog dela od tela upaljaa jer bi se time naruila hermetinost upa ljaa. 180

Pre upotrebe na upaljau se prekontroliu osi gurai transportni i osnovni. Privrivanju upaljaa za podlogu treba po svetiti posebnu panju. Kanap za potezanje kojim se vezuju upalja i odreeni predmet, ne srne biti zategnut da ne bi dolo do neeljenog aktiviranja. A k o se osigura ne izvlai lako znai da je kanap za potezanje previe zategnut. Poslednja radnja prilikom postavljanja mine iz nenaenja jeste izvlaenje osiguraa kanapom za izvlaenje. Izvlaenje osiguraa obavlja se iz zaklo na. A k o treba da se otea razminiranje to se ostva ruje zaokretanjem potezaa. Zaokretanjem potezaa smaknu se iz prvobitne ose otvori na njemu i telu upaljaa, pa se veoma teko ponovnim okretanjem vraaju u prvobitni po loaj . Poteza moe zaokretati samo dobro obueno i uvebano ljudstvo, uz prethodno upozorenje na opreznost. Poteza se ne zaokree kada se upalja postavlja u minu kao dopunski upalja.
19. U P A L J A M E H A N I K I POTEZNI-2 (UMP-2) NAMENA

Namenjen je za aktiviranje mina iznenaenja. Moe se upotrebiti, izuzetno, za naoruavanje PP rasprskavajuih mina koje na telu imaju genu sa navojima M 10 x 1. 181

OSNOVNI -TEHNIKI

TAKTIKOPODACI

Upalja se aktivira potezanjem potezaa du podune ose potezaa silom od 2 do 6 daN. Pravac delovanja sile treba da se poklapa sa osom osigu raa upaljaa. Na telu upaljaa nalazi se plastini

Sl. 81 Upalja mehaniki potezzni 2 (UMP-2) izgled

priteza sa navojima M 1 0 x 1 za navijanje na trotilske metke ili telo mina. Upalja je hermetian; moe se upotrebiti u vodi dubine do 25 cm. Moe se koristiti na temperaturi od 30 do + 6 0 C. 182

SASTAVNI

DELOVI

Upalja se sastoji od: tela upaljaa 1; inicijal nog dela sa detonatorskom dupleks-kapislom 2; pritezaa 3; osiguraa potezaa sa kanapom 4, i tran sportnog osiguraa 5.
PRINCIP DEJSTVA

Povlaenjem osiguraa potezaa oslobaa se udarna igla koja aktivira detonatorsku kapislu. Osi gura sa udarnom iglom moe se okretati u svom leitu, to omoguava potezanje iz bilo kog pravca upravno na podunu osu upaljaa. Osigura i udar na igla zauzimaju pravac iz kojeg se izvodi poteza nje.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE UPALJAA ZA UPOTREBU

Pre upotrebe na upaljau treba proveriti da li su na svom mestu transportni osigura i osigura. Plastinim pritezaem ostvaruje se veza izmeu upaljaa i eksplozivnog punjenja. Pri privrivanju upaljaa treba voditi rauna da se ne pritisne uz podlogu osigura poteza, i onemogui njegovo izvlaenje, odnosno aktiviranje. Prvo se jedan kraj kanapa za potezanje vee za odreen predmet, a potom za osigura poteza. Na kraju se izvlai, pomou posebnog kanapa, osigura koji se nalazi na vrhu udarne igle iznad osiguraa potezaa. Ako silu izvlaenja treba smanjiti, pre izvlae nja osiguraa (gornji, koji je na vrhu tela udarne igle) zaokree se osigura potezaa (donji, blii eks plozivu) udesno za oko 90. Pri tome se oslobaa poteza od tela udarne igle, a time se potrebna sila za izvlaenje aktiviranje znatno smanjuje. 183

20. U P A L J A MEHANIKI N A G A Z N O -POTEZNI-1 ( U M N P - 1 ) NAMENA

Namenjen je za aktiviranje mina iznenaenja. Moe aktivirati eksplozivna punjenja ija je brizantnost jednaka presovanom trotilu.
OSNOVNI -TEHNIKI TAKTIKOPODACI

Upalja se aktivira na potez ako se deluje ra dijalnom silom od 2,5 do 6,5 daN.

Sl. 82 Upalja mehaniki nagazno-votezni (UMNP-1) izgled

Smer potezanja mora zaklapati ugao vei od 20 od smera uzdune ose zglobne poluge. Ukoliko je ugao manji od 20 upalja se nee aktivirati. 184

Ako je upalja postavljen za aktiviranje na nagaz (nagazom na nagaznu zvezdu) potrebna je sila od 4,5 do 6,5 daN. Na telu upaljaa nalazi se navoj M10 x 1 za navijanje u trotilske metke. Upalja je hermetian i moe se postavljati u vodi dubine do 25 cm. Moe se koristiti na tempe raturi od - 3 0 do + 6 0 C.
SASTAVNI DELOVI

Upalja se sastoji nog dela 2; osiguraa nom zvezdom 4; alke transportnog osiguraa

od: tela upaljaa 1; inicijal 3; zglobne poluge sa nagazsa kanapom za potezanje 5; 6, i zaptivaa 7.

PRINCIP

DEJSTVA

Upalja se aktivira pritiskom na nagaznu zve zdu ili potezanjem alke pomou kanapa za poteza nje. Nagazom na nagaznu zvezdu ili potezanjem alke, a preko nje zglobne poluge, oslobaa se udar na igla koja, pod dejstvom udarne opruge, udara u inicijalnu kapislu i aktivira upalja, odnosno eks plozivno punjenje.

NEKE

SPECIFINOSTI VEZANE UPALJAA

ZA

UPOTREBU

Zabranjuje se odvajanje inicijalnog dela od tela upaljaa. Kada se upalja postavlja u plastini ili prakasti eksploziv, ili u trotilski metak koji nema otvor sa navojima potrebno je izraditi leite veli ine detonatora. U eksploziv se uvue samo deto185

nator (do navoja). Naroitu panju treba posvetiti nainu privrivanja upaljaa da ne doe do pri tiska na inicijalni deo i do izvlaenja upaljaa iz eksploziva pri potezanju (preko alke) zglobne polu ge. Ako se upalja postavlja za dejstvo na nagaz ili potez na kraju svih obavljenih radnji izvlai se (kanapom za izvlaenje osiguraa) osigura. Pre iz vlaenja osiguraa upalja treba osloboditi trans portnog osiguraa.

21. UPALJA M E H A N I K I O T P U S N O -POTEZNI-1 (UMOP-1) NAMENA

Namenjen je za aktiviranje mina iznenaenja. Izuzetno se moe upotrebiti kao dopunski upalja pri naoruavanju protivtenkovske razorno-probojne mine-6 (TMRP-6).
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

Upalja se moe aktivirati na dva naina: potezanjem osiguraa du radijalne ose upa ljaa, i rastereenjem ploice koja se prilikom po stavljanja upaljaa optereti, a iz tela upaljaa izva di osigura. Potezanjem osiguraa se aktivira upalja uko liko se pravac dejstva sile poklapa sa osom osiguraa-potezaa, a sila potezanja potrebna za aktivi ranje iznosi 23,4 daN. Aktiviranje na otpust izvodi se nakon rastere enja upaljaa. Za taj nain aktiviranja teret mora 186

biti vei od 3,5 daN max. 15 daN. Na telu upaljaa nalazi se navoj M 1 0 x l za navijanje na trotilski metak ili minu sa odgovarajuim navojem. Upalja je hermetian i omoguava aktiviranje eksploziva u vodi dubine do 25 cm. Moe se koristiti na temperaturi od 30 do + 6 0 C.

Sl. 83 Upalja mehaniki otpusno-potezni 1 (UMOP-1) izgled

SASTAVNI

DELOVI

Upalja se sastoji od sledeih delova: telo upa ljaa 1; inicijalni deo 2; ploica (oslonac za teret) 3; osigura (sa kanapom za potezanje) 4; transportni osigura 5, i gumeni zaptiva 6. 187

PRINCIP

DEJSTVA

Upalja moe dejstvovati na dva naina: na potez (potezanjem osiguraa otputa se udarna igla koja, pod dejstvom udarne opruge, ak tivira podsticajnu kapislu, a ona detonatorsku i, preko nje, eksplozivno punjenje); na otpust (rastereenjem ploice, odnosno skidanjem tereta sa ploice oslobaa se udarna igla koja, pod dejstvom udarne opruge, aktivira podsti cajnu kapislu, a ona detonatorsku i, preko nje, eks plozivno punjenje).
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE UPALJAA ZA UPOTREBU

a) Postavljanje upaljaa za dejstvo NA POTEZ Jedan kraj kanapa za potezanje vee se za osigura-poteza, a drugi kraj za predmet ili posebno pobijeni koi. Kanap za potezanje mora biti ovla zategnut da se ne izvue osigura poteza kad se skine transportni osigura. b) Postavljanje upaljaa za dejstvo NA OTPUST Telo upaljaa moe biti postavljeno sa ploi com NAGORE ili NADOLE. Kanap za potezanje vee se za osigura poteza i postavi u pravcu iz kojeg se planira izvlaenje. Teret na upaljau mora biti stabilan (da ne moe pasti). Kada je teret dobro izabran i dobro postavljen osigura se lako izvlai (bez otpora). Osigura se kanapom za izvla enje, sa odgovarajueg rastojanja, izvlai iz upa ljaa. Upalja postavljen za dejstvo na otpust ne moe se razminirati. Kad se upalja postavlja u plastini ili prakasti eksploziv ne priprema se za dejstvo na otpust, ve samo za dejstvo na potez. Transportni osigura se skida neposredno pred izvlaenje osiguraa potezaa.

22. UPALJA MEHANIKI N A G A Z N O -OTPUSNO-POTEZNI-1 ( U M N O P - 1 ) NAMENA

Namenjen je za aktiviranje mina iznenaenja na jedan od tri naina (nagaz, otpust ili potez).

Sl. 84 Upalja mehaniki nagazno-otpusno-potezni 1 (UMNOP-1) izgled

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

Upalja se moe aktivirati: nagazom, otpustom i potezom (aksijalno i radijalno). Aktiviranje upaljaa nagazom mogue je kada se na okida upaljaa deluje silom od 0,6 do 2,5 daN. 189

Aktiviranje upaljaa na otpust izvodi se kada se rastereti poluga okidaa uklanjanjem predmeta kojim je pritisnuta. Aktiviranje upaljaa na potez aksijalno oba vlja se izvlaenjem osiguraa aksijalnog poteza a. Sila potezanja je 2 do 5 daN, a njen pravac tre ba da se poklapa sa uzdunom osom osiguraa aksijalnog potezaa. Aktiviranje upaljaa na potez radijalno iz vodi se izvlaenjem osiguraa radijalnog pote zaa. Sila potezanja je 1,54 daN. Na telu upaljaa nalazi se navoj M10xl za navijanje u trotilske metke. Upalja je hermetian i omoguava aktivira nje eksploziva u vodi dubine do 25 cm. Moe se ko ristiti na temperaturi od + 3 0 do 60 C.
SASTAVNI DELOVI

Upalja se sastoji od sledeih delova: telo upa ljaa 1 i inicijalni deo 2; poluga okidaa 3; osigu ra aksijalnog potezaa 4; osigura radijalnog po tezaa 5; transportni osigura 6, i zaptiva 7 (sl. 84).
PRINCIP DEJSTVA

Prilikom dejstva sile na polugu okidaa (nagaz ili otpust) ili na osigura poteza (aksijalni ili radijalni) oslobaa se udarna igla koja pod dejstvom opruge pali detonatorsku kapislu i, preko nje, eks plozivno punjenje.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE UPALJAA ZA UPOTREBU

a) Postavljanje upaljaa za dejstvo na nagaz Radnje koje treba obaviti su sledee: pregledati upalja;
190

 osloboditi privrivae (uice), delimino skinuti transportni osigura i njime ponovo uvr stiti radijalni osigura poteza;

Sl. 84a Potavljanje upalja a za dejstvo na nagaz

postaviti upalja u eksploziv i sve uvrstiti za stabilnu podlogu; skinuti transportni osigura i osigura aksijalni poteza; podii od tela upaljaa polugu okidaa i za peti okida (podizanje je zavreno kada se uje kljocanje zuba okidaa); sa izabranog mesta, kanapom za potezanje, izvui radijalni poteza (postavljen pod uglom 90 u odnosu na osu upaljaa). b) Postavljanje upaljaa za dejstvo na otpust Treba obaviti sledee radnje: pregledati upalja i postaviti ga u eksploziv; osloboditi privrivae (uice), delimino os loboditi transportni osigura i njime ponovo osigu rati radij alni-osigura-poteza;

Sl. 84b Posta vljanje upaljaa za dejstvo na otpust

za;

vezati kanap za osigura radijalni pote-

skinuti transportni osigura; skinuti osigura aksijalni poteza koji se nalazi na vrhu upaljaa. U toku tih radnji jednom rukom neprekidno pridravati radijalni osigura poteza da se ne izvue iz upaljaa; preko poluge okidaa upaljaa postaviti te ret mase najmanje 3,5 kg. Teret mora na upaljau stajati stabilno (teret je predmet koji se minira), po mogunosti, iz zaklona kanapom za pote zanje izvui osigura radijalni poteza. Nakon obavljanja navedenih radnji mina izne naenja je spremna za dejstvo na otpust c) Postavljanje upaljaa za dejstvo na potez povlaenjem osiguraa-aksijalnog potezaa U ovom sluaju sila je paralelna sa podunom osom upaljaa.
Sl. 84c Posta vljanje upaljaa za dejstvo na aksijalni potez

Radnje koje treba obaviti su sledee: pregledati i utvrditi ispravnost upaljaa (vizuelno); postaviti (uvrnuti) upalja u eksploziv; osloboditi privrivae (deliminim skida njem transportnog osiguraa, kojim ponovno osi gurati radijalni osigura poteza), potom uvrstiti upalja i eksploziv za stabilnu podlogu;
192

 jedan kraj kanapa za potezanje vezati za osigura aksijalni poteza, a drugi kraj za pred met koji se minira; osigura-radijalni poteza privezati kanapom za izvlaenje osiguraa; skinuti transportni osigura, i po mogunosti, iz zaklona izvui radijalni osigura-poteza. Nakon obavljanja navedenih radnji mina izne naenja je spremna za dejstvo na potez. d) Postavljanje upaljaa za dejstvo na potez povlaenjem osiguraa radijalnog potezaa U ovom sluaju sila je upravna na podunu osu upaljaa.

Sl. 84d Postav ljanje upaljaa za dejstvo na radi jalni potez

Radnje koje treba obaviti za dejstvo upaljaa na potez su sledee: pregledati i utvrditi ispravnost upaljaa (vizuelno); uvrnuti upalja u eksploziv; osloboditi privrivae (uice), delimino osi gurati radijalni osigura poteza; privrstiti upalja za stabilnu podlogu; jedan kraj kanapa za potezanje vezati za osi gura-radijalni poteza, a drugi kraj za predmet koji se minira;
18

193

 kanap ne srne biti previe zategnut; drugi kanap vezati za osigura-aksijalni po teza; zaokrenuti osigura aksijalni poteza da spadne sa zuba na polugu okidaa, skinuti trans portni osigura, a zatim, po mogunosti, iz zaklona izvui aksijalni osigura poteza. Nakon obavljanja navedenih radnji mina izne naenja je spremna za dejstvo na potez.
23. PAKOVANJE U P A L J A A

Upaljai se pakuju u plastine kutije i drvene sanduke (sl. 85). U jednu kutiju pakuje se 10 upa-

Sl. 85 Kutija i sanduk za pakovanje upaljaa

194

ljaa, a 20 kutija (200 upaljaa) u drveni sanduk. Masa kutije sa 10 upaljaa, zavisno od vrste, iznosi 0,250,6 kg, a sanduka sa 200 upaljaa 12,519,5 kg. U jednoj kutiji i sanduku nalazi se ista vrsta upaljaa.

195

DEO IV

MINE

1.

PROTIVPESADIJSKA A N T I M A G N E T N A MINA-1 (PMA-1) NAMENA

Namenjena za unitavanje ili onesposobljava nje ive sile (ljudi) eksplozijom. Postavlja se poje dinano, u grupama i u sistemu pp ili meovitih minskih polja. Moe se koristiti i kao sredstvo za izvoenje diverzantskih dejstava korienjem mine kao celine ili samo njenih delova (eksplozivno pu njenje i upalja).

Sl.

86

Protivpeadijska 1

antimagnetna

mina

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa mine 400 g; masa eksploziva 200 g, sila aktiviranja mine 315 daN; upalja nagazni hemijski; dimenzije mine 1 4 x 7 x 3 cm.
199

SASTAVNI

DELOVI

telo mine (plastina masa) 1; eksplozivno punjenje (TROTIL) upalja 3; detonatorska kapisla br. 8 4; kanap sa osiguraem 5;
PRINCIP DEJSTVA

2;

Nagazom na poklopac mine silom veom od 15 daN lomi se kouljica upaljaa i izaziva trenje. Zbog toga se pali zapaljiva smea, iji plamen pali deto natorsku kapislu, a ona eksplozivno punjenje.

NEKE

SPECIFINOSTI

VEZANE

ZA

PMA-1

Mina koja je postavljena na podvodnom zemlji tu i u uslovima kiovitog vremena i vlage bojevo je sposobna oko sedam dana. Pri eksploziji nomi nalne A bombe biva unitena i do 3 km od 0 take. Ne moe se otkriti minoistraivaem za me talne mine. Efekat dejstva mine je potpuno razbijanje oveijeg stopala.

PAKOVANJE

Pakuju se po delovima u tri sanduka: 100 tela sa eksplozivnim punjenjem u drve ni sanduk dimenzija 7 0 x 3 3 x 2 2 cm, ukupne mase

43 k g ;
200

1000 upaljaa u drveni sanduk dimenzija 5 4 x 3 1 x 2 4 cm, ukupne mase 19 kg (unutar san-

duka 10 valjastih kutija 100 upaljaa, a unutar tih kutija 5 manjih valjastih kutija sa po 20 upa ljaa); detonatorske kapisle br. 8 u drveni sanduk po 1.000 ili 5.000 kom.
2. PROTIVPESADIJSKA A N T I M A G N E T N A MINA-2 (PMA-2) NAMENA

Namenjena je za unitavanje ili onesposoblja vanje ive sile (ljudi) eksplozijom. Postavlja se po jedinano, u grupama i u sistemu pp ili meovitih minskih polja. Moe se koristiti i kao sredstvo za izvoenje diverzantskih dejstava, i to samo mina kao celina.

Sl. 87 Protivveadijska antimagnetna mina 2

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa mine oko 135 g; masa eksploziva 100 g; 201

 sila aktiviranja 912 daN; dimenzije 0 6,8 cm, a visina (bez upaljaa) 3,2 cm.
SASTAVNIDELOVI

telo mine (plastina masa) 1; upalja (nagazni-frikcijski-hemijski) eksplozivno punjenje. PRINCIP

DEJSTVA

2;

Nagazom na nagaznu zvezdu igla nagazne zvezde ulazi u zapaljivu smeu, koja se pali i prenosi varnicu plamen na detonatorsku kapislu, a ona na eksplozivno punjenje.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA PMA-2

Postavljena mina bojevo je sposobna godinu dana i pod najteim zemljinim vremenskim uslovima (podvodna zemljita, kia, sneg i vlaga). Vazduni pritisak moe da se prenese na svega 2 cm 2 , to znai da je otporna i u 0 taki pri eks ploziji nominalne A bombe na visini od 600 m. Ne moe se otkriti minoistraivaem za metal ne mine. Efekat dejstva mine je razbijanje oveijeg stopala.
PAKOVANJE

U drveni sanduk, dimenzija 73,5x45,5 cm, smeta se 150 kompletnih mina ukupne mase 25 kg. Unutar sanduka smeteno je:
202

 15 drvenih kutija sa po 15 upaljaa U P M A H - a . 15 prizmatinih i kartonskih kutija sa po 10 mina (telo sa eksplozivnim punjenjem), i 15 drvenih kutija sa po 15 upaljaa U P M A H -a.
3. PROTIVPESADIJSKA ANTIMAGNETNA M I N A - 3 (PMA-3)

NAMENA

Namenjena je za unitavanje ili onesposoblja vanje ive sile (ljudi) eksplozijom. Postavlja se po jedinano, u grupama ili minskim poljima. Moe se koristiti i kao sredstvo za izvoenje diverzantskih dejstava, i to samo mina kao celina.

Sl. 88 Protivpeadijska antimagnetna mina 3

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa mine 180 g; masa eksploziva 35 g; sila aktiviranja minimum 8 daN; 203

 dimenzije 0 10,4 cm, a visine 5 cm; moe se koristiti na temperaturi od 25 do + 58 C; upotrebljava se i u vodi dubine do 20 cm.
SASTAVNI DELOVI

telo mine (plastina masa) od 2 dela 1; navlaka od gume (gumena obloga) 2; poklopac 3; upalja osigura mine sa kanapom 4; eksplozivno punjenje zatitni ep.
PRINCIP DEJSTVA

Nagazom na gornji deo tela mine silom veom od 8 daN lomi se nosa zapaljive smee. Pomeranjem trna u zapaljivoj smei pali se smea i izaziva dejstvo detonatorske kapisle, a ona eksplozivnog punjenja.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA PMA-3

Mina je otporna na delovanje vazdunog udar nog talasa eksplozije nominalne atomske bombe na visini od 600 m i u samoj 0 taki. Ne moe se otkriti minoistraivaem za metal ne mine.
PAKOVANJE

10 mina i 10 upaljaa pakuje se u kartonsku kutiju cilindrinog oblika, a 7 kutija u kartonsko bure cilindrinog oblika. Ukupna masa (70 m i n a + + 70 upaljaa) bureta sa minama iznosi oko 16 kg.
204

4. _ PROTIVPEADIJSKA RASPRSKAVAJUA
MINA-2A (PMR-2A)

NAMENA

Namenjena je za unitavanje ili onesposoblja vanje ive sile paradima rasprsnutog tela mine, a koristi se i kao signalna mina. Postavlja se poje dinano, u grupama i u sistemu pp ili meovitih minskih polja na zemljitu obraslom travom i bu-

Sl. 89 Protivpeadijska rasprs kavajui! mina

205

njem, a kao signalna na pravcima koji se tee os matraju i brane. Moe se upotrebiti i za izvoenje diverzantskih dejstava, i to mina kao celina ili nje nih delova (eksplozivno punjenje i upalja).
OSNOVNI -TEHNIKI TAKTIKOPODACI

m;

masa mine 1,7 kg; masa eksploziva 100 g; sila aktiviranja 3 daN i vie; ubitano dejstvuje u krugu poluprenika 15

ranjava u krugu poluprenika do 25 m; dimenzije 0 6,6 cm, a visina 13,2 cm.

SASTAVNIDELOVI

telo 1; eksplozivno punjenje upalja 2; potezna ica (oko 16 m) 3; inicijalni deo koi (drveni) 4;
PRINCIP DEJSTVA

Povlaenjem potezne ice silom veom od 3 daN izvlai se osigura i oslobaa udarna igla, koja pod dejstvom udarne opruge pali podsticajnu kapislu. Plamen podsticajne kapisle pali detonator, a deto nator eksplozivno punjenje. Eksploziv svojom sna gom razbij a-rasprskava telo mine, ija parad dejstvuju na ivu silu.
20(5

NEKE

SPECIFINOSTI

VEZANE

ZA

PMR-2A

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje godinu dana i u najteim zemljinim i vremenskim uslovima. Osetljiva je na dejstvo nuklearne eksplo zije i artiljerijsku vatru. Moe se otkriti minoistraivaem. Ako se postavi svetlei upalja sa signal nim metkom moe postati svetlea mina. Visina iz bacivanja raketa je oko 100 m. Daljina vidljivosti signala danju iznosi 2,5 km, a nou 10 km. Svetlost rakete je bele boje. Vek upotrebe iznosi dve godine.

Sl. 90 Protivpeadijska rasprskavajua mina svetlea (PMR~ -2AS)

207

PAKOVANJE

8 kompletnih mina pakuje se u drveni san duk, dimenzija 42 x 30 x 14 cm, ukupne mase 25 kg. 25 kg. Unutar sanduka nalaze se: 8 tela sa eksplozivnim punjenjem; 8 koia; paket od 8 poteznih ica; metalna kutija u kojoj se nalazi 6 upaljaa (UPM-2A), 2 upaljaa UPM-2AS i 8 inicijalnih delova M-67.
5. _ PROTIVPESADIJSKA RASPRSKAVAJUA M I N A SVETLEA (PMR-2AS)

Na slici 90 prikazana je protivpeadijska rasprskavajua svetlea mina ( P M R - 2 A S ) . Razlikuje se od P M R - 2 A samo po upaljau. Upalja PMR-2AS kompletiran je sa dve udarne igle. Potezanjem ice izvlai se osigura, koji oslobaa gornju udarnu iglu, ona udara u podsticajnu kapislu signalnog metka koja pali signalni metak. Odmah zatim oslobaa se donja udarna igla koja pali inicijalnu kapislu, a ona detonator, a detonator eksploziv.
6. _ PROTIVPEADIJSKA RASPRSKA VAJUA MINA-3 (PMR-3) NAMENA

Namenjena je za unitavanje ili onesposoblja vanje ive sile (ljudi) paradima rasprsnutog tela mine. Postavlja se pojedinano, u grupama i u si stemu pp ili meovitih minskih polja na zemljitu obraslom travom i bunjem. Moe se upotrebiti i za izvoenje diverzantskih dejstava, ali samo mina kao celina. 208

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa mine oko 3 kg; masa eksploziva oko 400 g; sila aktiviranja na potez je minimum 3 daN, a za nagaz 5 daN; 25 m; ubitano dejstvo u krugu poluprenika do

Sl. 91 Protivpeadijska rasprskavajua mina 3

ranjavajue preko 30 m;
14

dejstvo

krugu

poluprenika

dimenzije 0 8 cm, a visina 15 cm. 209

SASTAVNI

DELOVI

telo mine (kovani elik) 1; eksplozivno punjenje upalja (nagazno-potezni) 2; potezna ica (2 komada) 3; inicijalni deo koi (aluminijumski) 4;
PRINCIP DEJSTVA

Kada se nogom zakai potezna ica vezana jed nim krajem za nagaznu zvezdu, ili ako se nagazi nagazna zvezda dolazi do iskretanja nagazne zvezde u stranu. Iskretanjem nagazne zvezde potiskuje se unutranji cilindar nadole i upada kuglica u otvor na udarnoj igli, to oslobaa udarnu iglu, koja pod dej stvom udarne opruge pali posticajni deo, a on eks plozivno punjenje. Eksploziv svojom snagom raz bija (rasparava) telo mine, ija parad dejstvuju na ivu silu.

NEKE

SPECIFINOSTI

VEZANE

ZA

PMR-3

Postavljena mina je bojevo sposobna najmanje godinu dana i u najteim zemljinim i vremenskim uslovima. Kada je postavljena na potez osetljiva je na nuklearnu eksploziju i artiljerijsku vatru. Ako je postavljena na nagaz otporna je i u 0 taki pri eksploziji nominalne A bombe na visini 600 m. Moe se otkriti minoistraivaem.
r

Sa dve potezne ice moe se zapreiti zemljite irine oko 30 metara. 210

PAKOVANJE

10 kompletnih mina pakuje se u drveni san duk dimenzija 7 0 x 3 0 x 2 6 cm, ukupne mase oko 46 kg. U 16 m; sanduku se nalazi: 10 tela mina sa eksplozivnim punjenjem; 10 upaljaa UPMR-3; 10 kalemova sa po dve potezne ice od po 10 aluminijumskih koia.

7. PROTIVPEADIJSKA RASPRSKAVAJUA O D S K O N A MINA-1 (PROM-1) NAMENA

Namenjena je za unitavanje ili onesposoblja vanje ive sile (ljudi) paradima rasprsnutog tela mine. Postavlja se pojedinano, u grupama i u si stemu pp ili meovitog minskog polja na zemljitu obraslom travom i bunjem. Moe se upotrebiti i za izvoenje diverzantskih dejstava, ali samo mina kao celina.
OSNOVNI-TAKTICKO-TEHNIKI PODACI

masa mine 3 kg; masa eksploziva 425 g; sila aktiviranja 3 daN i vie; iskae iz zemlje na visinu od 0,30,7 m; ubitano dejstvuje u krugu poluprenika 20

ranjava u krugu poluprenika preko 30 m; dimenzija 0 8 cm, a visina 15 cm; upalja mehaniki.
14*

211

SASTAVNI

DELOVI

telo 1; eksplozivno punjenje upalja 2; potezna ica (2 komada kalema) 3;

Sl. 92 Protivpeadijska rasprskavajua odsko na mina

PRINCIP

DEJSTVA

Pritiskom na nagaznu zvezdu silom od 9 i vie kilograma ili potezanjem ice silom od 3 i vie ki lograma oslobaa se udarna igla upaljaa, koja pali
212

podsticajnu kapislu. Plamen podsticajne kapisle, preko usporaa i pojanika, pali potiskujue punje nje. Usled nastalog pritiska kidaju se zavrtnjevi na poklopcu sa donje strane mine i, istovremeno, izba cuje mina iz zemlje. Za poklopac donje strane mine utvrena je kapa unutranjeg upaljaa, a za kapu zatezna ica koja preko mehanizma upaljaa pali detonatorsku kapislu, a ona eksplozivno punjenje, koje izaziva rasprskavanje tela mine na parad, koja se razleu kruno.

NEKE

SPECIFINOSTI

VEZANE

ZA

PROM-1

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje godinu dana i u najteim zemljinim i vremenskim uslovima. Moe se postavljati za dejstvo na potez i nagaz. Kada je postavljena na potez osetljiva je na nuklearnu eksploziju i artiljerijsku vatru. Ako je postavljena na nagaz otporna je i u 0 taki pri eksploziji od 600 m. Moe se otkriti minoistraivaem. ica za potezanje duga je 16 m, odnosno dve ice 32 metra.

PAKOVANJE

10 kompletnih mina pakuje se u drveni san duk dimenzija 5 7 x 4 8 x 15 cm, ukupne mase 43 kg. U sanduku se nalazi: 10 tela mina sa eksplozivnim punjenjem; 10 upaljaa UPROM-1; 10 kalemova sa po dve potezne ice od po 16 metara. 213

8. PROTIVPESADIJSKA M I N A RASPRSKAVAJUA USMERENOG DEJSTVA (MRUD) NAMENA

Namenjena je za unitavanje i onesposobljava nje nezaklonjene ive sile i oteenje neoklopljenih motornih vozila. Postavljaju se pojedinano ili po grupama. Koristi se za izradu minskoeksplozivnih prepreka na razliitom zemljitu (oranica, zemlji-

Sl. 93 Protivveadijska mina rasprskavajua usmerenog dej stva (MRUD)

te obraslo travom, kamenito zemljite i sl.) i u -vo di dubine 15 cm. Naroito je efikasna za zapreavanje oko vanih objekata (raskrsnice puteva, mo214

stovi, K M , CV, skladita i sl.) i za zapreavanje desantnih prostorija. Moe se upotrebiti i za izvoenje diverzantskih dejstava, ali samo mina kao celina.
OSNOVNI TAKTICKO-TEHNIKI PODACI

masa mine 1,7 kg; masa eksploziva (plastinog) 0,9 kg; masa kompleta mine sa torbicom 3 kg; aktivira se elektrinom detonatorskom kapi slom; efikasno dejstvuje na temperaturi od 30 do + 5 0 C; fregmentaciona obloga od 650 elinih kug lica 0 5,5 mm; kuglice imaju ubitano dejstvo do 50 m; gustina mlaza kuglica (do 50 m) je 1,5 kug lica na 1 m 2 ; dimenzije 23 x 10 x 5 cm.

Sl.

94

Protivpeadijska mina rasprskavajua dejstva komplet

usmerenog

215

SASTAVNI

DELOVI

Komplet mine sastoji se od: mina 1; runi induktor 2; ureaj za proveru kabl (30 m) 3; elektrina detonatorska kapisla 4; torbica za pakovanje i noenje,
PRINCIP DEJSTVA

Mina postavljena za dejstvo aktivira se pritis kom na polugu runog induktora. Indukovana elek trina struja, preko kabla, aktivira elektrinu deto natorsku kapislu, a ona eksplozivno punjenje mine. Usled dejstva eksplozije na oblogu od kuglica, kug lice se razleu prema cilju na koji je mina usmerena (60 po horizontali i 3 po vertikali).
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA MRUD

Mina se aktivira detonatorskom kapislom, po mou runog induktora (dinamomaina), a moe i drugim odgovarajuim izvorima struje. Na gornjem delu tela mine nalazi se reper za usmeravanje mine

Sl. 95 Provera ispravnosti mree (MRUD) 216

na cilj i dva otvora za stavljanje elektrinih deto natorskih kapisli, na koje je postavljen adapter ili upalja koji imaju navoje M10xl mm. Mina se pali iz zaklona dirigovano sa udaljenosti (iza mine) od oko 20 m. Nakon postavljanja mine proverava se isprav nost elektrine mree. Nain i mesto postavljanja delova mine u mrei prikazani su na sl. 95. Pritis kom na polugu runog induktora stvara se elektri na struja. Ispravnost strujnog kola pokazuje naizmenino svetlucanje (paljenje) dioda koje se nalaze na donjoj strani ureaja za proveru. Poto se proveri da li je kolo struje, odnosno delovi kompleta mine ispravni, iskljuuje se ureaj za proveru i kraj ka bla koji je bio vezan za ureaj povezuje sa runim induktorom. Posle toga mina je spremna za dejstvo.
PAKOVANJE

Po jedna mina sa priborom pakuje se u plat nenu torbicu, a 10 torbica u drveni sanduk. Masa sanduka sa minama i priborima iznosi 43 kilograma.
9. PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A MINA-1A (TMA-1A) NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje tenkova i drugih borbenih i transportnih vozila. Postavlja se pojedinano, u grupama i u sistemu pt i meovitih minskih polja. Moe se koristiti za izvoenje di verzantskih dejstava. 217

OSNOVNI

TAKTICKO-TEHNICKI

PODACI

masa mine 6,5 kg; masa eksploziva 5,5 kg; sila aktiviranja 200 daN; dimenzije 0 31,5 cm, a visina 10 cm; upalja hemijski.

Sl.

96

Protivtenkovska antimagnetna (TMA-1A)

mina

1A

SASTAVNI

DELOVI

telo mine sa poklopcem i epom (plastina masa) 1; eksplozivno punjenje ( T R O T I L ) upalja (nagazni) 2.

PRINCIP

DEJSTVA

Pod silom od 200 daN na poklopac mine lome se spojnice (nitne), to omoguava da se sila preko poklopca prenese na upalja, lomi kapicu upaljaa koja izaziva trenje u hemijskoj smei i pali je. Pla men hemijske smee aktivira detonator, a on eks plozivno punjenje.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA TMA-1

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje est meseci i u najteim vremenskim i zemljinim uslovima. Nominalna A bomba aktivira je na da ljini do 1.500 m od 0 take. Ne moe se otkriti minoistraivaem za metalne mine. Sa donje strane tela mine nalazi se otvor za postavljanje dopunskog upaljaa. Da bi se sigurno aktivirala mora se naga ziti upalja, odnosno ep iznad upaljaa.
PAKOVANJE

po jedna mina sa upaljaem pakuje se u dr veni ram dimenzija 36 x 36 x 12,5 cm, ukupne mase oko 8 kg, ili po 4 mine sa 4 upaljaa u drveni san duk dimenzija 4 8 x 3 7 x 3 7 cm, ukupne mase oko 35 kg.
10. PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A MINA-2A (TMA-2A) NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje tenkova i drugih borbenih i transportnih vozila. Postavlja se pojedinano, u grupama i u sistemu pt i meovitih minskih polja. Moe se koristiti za izvoenje diver zantskih dejstava. 219

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa mine oko 7,5 kg; masa eksploziva 6,5 kg; sila aktiviranja 200 daN; dimenzije 33 x 2 6 x 10 cm; upalja hemijski 2 kom.
SASTAVNI DELOVI

telo mine sa poklopcem i dva epa 1; eksplozivno punjenje ( T R O T I L ) upalja nagazni (2 komada) 2;

Sl.

97 Protivtenkovska antimagnetna (TMA-2A) PRINCIP DEJSTVA

mina 2 A

Proces izazvan gaenjem mine isti je do aktivi ranja kao kod T M A - 1 . 220

NEKE

SPECIFINOSTI

VEZANE

ZA

TMA-2A

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje est meseci i u najteim zemljinim i vremenskim uslovima. Nominalna A bomba aktivira je na da ljini do 1.500 m od 0 take. Ne moe se otkriti minoistraivaem za metalne mine. Pri detonaciji razbija gusenicu tenka, razbija i deformie potpor ne tokove. Ima otvor za postavljanje dopunskog upaljaa. Ne moe se otkriti minoistraivaem za metalne mine. Da bi se sigurno aktivirala mora se nagaziti jedan od dva osnovna upaljaa.
NAMENA

po jedna mina sa upaljaem pakuje se u dr veni ram dimenzija 3 7 x 3 0 x 1 3 cm, ukupne mase oko 8 kg, ili po 4 mine sa 8 upaljaa u drveni san duk dimenzije 53,5 x34x31,5 cm, ukupne mase oko 40 kilograma.
11. PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A MINA-3 (TMA-3) NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje tenkova i drugih borbenih i transportnih vozila. Postavlja se pojedinano, u grupama i u sistemu pt i meovitih minskih polja. Moe se koristiti i kao sredstvo za izvoenje diverzija.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa mine i eksploziva 6,5 kg; sila aktiviranja 180 daN; dimenzije 0 26,5 cm, a visine 8 cm; upalja hemijski 3 kom. 221

SASTAVNI

DELOVI

eksplozivno punjenje ( T R O T I L ) , staklenom vunom i sargijom 1; upalja hemijski 3 kom.2.

armirano

Sl. 98 Protivtenkovska antimagnetna mina 3 (TMA-3) PRINCIP DEJSTVA

Proces izazvan gaenjem mine isti je do akti viranja kao kod T M A - 1 i T M A - 2 A .

NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA TMA-3

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje godinu dana i u najteim zemljinim i vremenskim uslovima. Otporna je na uticaj vazduno-udarnog talasa, tako da ostaje neaktivirana i u 0 taki pri eks ploziji nominalne A bombe na visini od 600 m. Povrina na koju se moe preneti vazduni pritisak radi aktiviranja iznosi oko 7 cm 2 (povrina nagazne
222

glave upaljaa). Ne moe se otkriti minoistraiva em za metalne mine. Pri detonaciji razbija gusenicu tenka, razbija i deformie potporne tokove. Da bi se sigurno aktivirala mora se nagaziti jedan od tri osnovna upaljaa.
PAKOVANJE

po 4 kompletne mine pakuju se u drveni re etkasti sanduk dimenzija 6 1 x 3 1 , 5x34,5 cm, uku pne mase oko 40 kg. Unutar sanduka, pored 4 mine, nalaze se 4 drvene kutije sa po 3 upaljaa.
12. PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A M I N A - 4 (TMA-4) NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje tenkova i drugih borbenih vozila i transportnih vozila. Po stavlja se pojedinano, u grupama i u sistemu pt i meovitih minskih polja. Moe se koristiti i za iz voenje diverzantskih dejstava.
OSNOVNI TAKTIKO - TEHNIKI PODACI

masa mine 6,5 kg; masa eksploziva 5,3 kg; sila aktiviranja 100 daN; dimenzije 0 28,5 cm, a visina 7 cm; upalja hemijski.
SASTAVNI DELOVI

telo mine (plastina masa) 1; eksplozivno punjenje ( T R O T I L ) upalja hemijski (3 komada) 2.

223

PRINCIP

DEJSTVA

Proces izazvan gaenjem, isti je do aktiviranja kao kod T M A - 1 , 2 i 3.

Sl. 99 Protivtenkovska antimagnetna mina 4 (TMA-4) NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA TMA-4

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje godinu dana i u najteim zemljinim i vremenskim uslovima. Otporna je na uticaj vazduno-udarnog talasa, tako da ostaje neaktivirana i u 0 taki pri eks ploziji nominalne A bombe na visini od 600 m. 224

Povrina na koju se moe preneti vazduni pri 2 tisak radi aktiviranja iznosi oko 7 cm (povrina nagazne glave upaljaa). Ne moe se otkriti minoistraivaem za me talne mine. Pored osnovnih upaljaa (3 komada), mina se moe naoruati dopunskim. Uslov za akti viranje mine je gaenje jednog od tri osnovna upa ljaa. Aktivirana mina pod tenkom kida gusenicu i razbij a-deformie potporne tokove i onesposob ljava tenk za dalje kretanje.

PAKOVANJE

po 4 kompletne mine pakuju se u drveni sanduk dimenzija 3 8 x 3 8 x 3 5 cm, ukupne mase oko 32 kg. Unutar sanduka, pored 4 mine, nalaze se 4 valjaste etvorodelne kutije sa po 3 upaljaa, ili po 4 kompletne mine u kartonskom buretu dimen zije 0 32 cm, visine 37 cm, ukupne mase oko 30 kg.
.*
r \

13. PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A - MINA-5 (TMA-5) NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje tenkova i drugih borbenih i transportnih vozila. Postavljaju se pojedinano, u grupama i u minskim poljima. Mogu se koristiti i za izvoenje diverzantskih dejstava.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

15

masa mine 6,5 kg; masa trotila 5,6 kg; sila aktiviranja 100 daN; dimenzije 31,2x27,2x11 cm; upalja hemijski.
225

SASTAVNI

DELOVI

telo mine (plastina masa) 1; eksplozivno punjenje ( T R O T I L ) upalja hemijski 2.

Sl. 100 Protivtenkovska antimagnetna mina 5 (TMA-5)

PRINCIP

DEJSTVA

Pritisak (nagaz) na poklopac mine silom od.100 daN, i vei, prenosi se preko zatitnog epa na upa lja. Pritiskom na upalja klip upaljaa se pomera
226

prema dole, probija membranu i trenjem pali zapa ljivu smeu, koja pali (inicira) detonatorsku kapislu7 a ona eksplozivno punjenje.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA TMA-5

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje godinu dana i u najteim zemljinim i vremenskim uslovima. Neotporna je na uticaj vazduno-udarnog talasa i pri eksploziji A bombe na visini od 600 m aktivira se na 1.300 m od 0 take. Ne moe se ot krivati minoistraivaem za metalne mine. Mina se aktivira nailaskom tenka (vozila) na bilo koji deo poklopca. Nagazna povrina mine jednaka je povrini poklopca. Upalja se sve do naoruanja mine nalazi u nii na nelomljenom delu poklopca. Moe se postavljati minopolagaem PMR-3B. U tom sluaju mina se naoruava u brazdi.
PAKOVANJE

Mina se posebno pakuje. Konstruktivno reenje je takvo da se pri skladitenju i transportu slau jed na na drugu.
14. PROTIVTENKOVSKA RAZORNO-PROBOJNA MINA-6 (TMRP-6) NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje tenkova i drugih borbenih i transportnih vozila. Postavlja se pojedinano, u grupama i u minskim poljima. Moe se koristiti za izvoenje diverzantskih dejstava. 227

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa mine oko 7,2 kg; masa eksploziva 5,2 kg; sila aktiviranja 150 daN, odnosno sila priti ska na antenu 1,31,7 daN; dimenzije 0 29 cm, a visine 13 cm; upalja mehaniki; efikasno dejstvuje na temperaturi od 30 do + 60 C.

Sl.

10]

Protivtenkovska razornoprobojna (TMRP-6) SASTAVNI DELOVI

mina 6

telo mine 1; upalja 2; antena 3; 228

 satnog

prstenrsti osigura 4; zatitna kapa (nosa antene) 5; klju za navijanje satnog mehanizma 6; zavrtanj (ep) za zatvaranje otvora osovine mehanizma 7; ruica za noenje mine 8.
PRINCIP DEJSTVA

Mina se lako postavlja za dejstvo na nagaz ili za dejstvo preko antene. Kada je postavljena za dejstvo na nagaz dej stvuje ako se na bilo koji deo nagazne povrine deluje odgovarajuom silom. U trenutku dejstva sile lomi se osigura, a zatim se oslobaa kuglica (ispada iz leita). Na taj nain se oslobaa udarna igla, koja, zauzimajui prvobitni poloaj, klizi nanie i pali podsticajni deo (podsticajnu kapislu i detonator), a ona eksplozivno punjenje. Pri aktiviranju na nagaz sila dejstvuje vertikalno. Za aktiviranje mine koja je postavljena za dej stvo preko antene sila deluje bono, a antena se po naa kao poluga. Pomeranjem antene iz vertikalnog poloaja lomi se osigura upaljaa, a dalje dejstvo je kao i kod mine postavljene za dejstvo na nagaz. Kad se na minu postavi antena prstenasti osigura se ne skida.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA TMRP-6

Mina je hermetiki zatvorena, pa zbog toga nije osetljiva na vlagu. Moe se postavljati u vodu dubine do 0,5 m. Izdrava vazduni pritisak koji stvaraju nuklearni projektili do 5 bara. Kada se aktivira is pod gusenice razara hodni deo. Kada se aktivira iz229

meu gusenica, probojnim diskom (elini levak) pro bija donji oklop, onesposobljava tenk i unitava po sadu. Osnovni upalja je ugraen u minu u toku fa brike izrade i ini sa minom celinu. Mina se naoru ana moe polagati minopolagaem PMR-3B. Vreme armiranja iznosi 1 ili 4 min. Prilikom izrade mine upalja je podeen tako da satni mehanizam radi 1 minut. Ako vreme armiranja treba da traje 4 minu ta, satni mehanizam se kljuem (u oznaenom smeru) navije do kraja. Osovina satnog mehanizma zatie na je zavrtnjem koji, da bi se navio satni mehanizam, treba skinuti. Ako se mina postavlja za dejstvo za nagaz prstenasti osigura se obavezno skida. Upalja se ukljuuje u rad pritiskom na starter palcem i potiskivanjem nanie. Od tog trenutka tee vreme armiranja. Ta radnja se obavlja kada je mina u leitu (pred maskiranje).
PAKOVANJE

pakuju se po 4 mine u drveni sanduk dimen zija 68 x 34 x 37 cm, ukupne mase (bruto) 40 kg.
15. PROTIVTENKOVSKA M E T A L N A MINA-1 (TMM-1) NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje tenkova i drugih borbenih i transportnih vozila. Postavlja se pojedinano, u grupama i u sistemu pt i meovitih minskih polja. Moe se koristiti i za izvoenje diver zantskih dejstava, ali samo kao celina. 230

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa mine oko 8,65 kg; masa eksploziva 5.6 kg; sila aktiviranja 200 daN; dimenzije 0 22,5 cm, a visina 8,5 cm; upalja mehaniki.

Sl.

102 Protivtenkovska metalna mina 1 vebovna

(TMM-1)

SASTAVNIDELOVI

telo mine 1; poklopac 2; upalja 3; eksplozivno punjenje ( T R O T I L ) . 231

PRINCIP

DEJSTVA

Pod pritiskom od 200 daN poklopac mine se sa vija (ugiba) i prenosi pritisak na upalja. Ako na upalja deluje sila od 70 do 140 daN kida se osigu ra. Kidanjem osiguraa oslobaa se udarna igla i, pod dejstvom udarne opruge, pali podsticajnu kapi slu, a ona detonator L-6, koji pali eksplozivno pu njenje.
NEKE

SPECIFINOSTI

VEZANE

ZA

TMM-1

Postavljena mina bojevo je sposobna najmanje godinu dana u najteim zemljinim i vremenskim uslovima. Nominalna A bomba aktivirala bi je na 1.300 m od 0 take. Moe se otkriti minoistraiva em. Podeena je za polaganje minopolagaem (nao ruava se u brazdi) PMR-3B. Pored osnovnog upa ljaa moe se postaviti i dopunski na potez ili po pust. Aktivirana mina pod tenkom kida gusenicu i razbija i deformie potporne tokove i onesposoblja va tenk za dalje kretanje.
*

PAKOVANJE

po jedna mina bez upaljaa pakuje se u drve ni ram dimenzija 36 x 37 x 12,5 cm, ukupne mase oko 10 kg, ili po 4 mine bez upaljaa u drveni sanduk dimenzija 49 x 39 x 38 cm, ukupne mase oko 46 kg; 200 upaljaa palcu je se u drveni sanduk di menzija 47 x 23 x 20 cm, ukupne mase oko 30 kg. U sanduku se nalazi 20 kartonskih valjastih kutija sa po 10 upaljaa. 232

16. M I N A PRILEPKA RAZORNA (MPR) NAMENA

Namenjena je za izvoenje diverzantskih dej stava na objekte eleznikog, putnog, pomorskog i vazdunog saobraaja; sredstvima veze, graevinskim i energetskim objektima; borbenim i tehnikim sred stvima na kopnu i moru.

Sl. 103 Mina prilepka razorna (MPR)

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNICKI

PODACI

metara

masa mine 1.600 g; eksplozivno punjenje 400 g; upalja elektronski-tempirni; mina probija-razara elinu plou 15 mm; dejstvuje sigurno na kopnu i u vodi do 10 dubine; vreme armiranja osiguranja je 7,5 min; vreme tempiranja od 15 minuta do 16 sati;
233

 baterija za napajanje upaljaa ima napon od 9 V; moe se aktivirati na temperaturi od 30 C do + 5 0 C.

SASTAVNI DELOVI

telo mine sa eksplozivnim punjenjem; upalja (elektronski-tempirni); inicijalni deo; izvor za napajanje (baterija 9 V ) ; magneti (2 komada); klju za odvijanje poklopca baterija, i dodatna oprema (kai i zavrtnjevi).
PRINCIP DEJSTVA

Nakon isteka vremena armiranja (7,5 min) akti vira se zapaljiva glava, koja pali smeu pirotehni kog osiguranja, a to oslobaa kliza koji, pod dej stvom opruge klizaa, potisne prenosnik na elektrodetonator (EDK). Nakon isteka odreenog (tempira nog) vremena aktivira se EDK, koja aktivira eksplo zivno punjenje minu.
NEKE SPECIFINOSTI PRILEPKU VEZANE ZA RAZORNU MINU

U minu su ugraena dva magneta koji privruju minu za ravnu elinu podlogu; na druge mate rijale mina se privruje dodatnom opremom (kai i za vrtnji). Mina ima ureaj za osiguranje protiv skidanja ( U P S ) trenutnog dejstva. 234

Moe se tempirati na jedan od sedam vremen skih intervala (15 min, 30 min 1, 2, 4, 8 i 16 asova). Odstupanje od tempirnog vremena moe biti 5 odsto. Mina putena u rad, nakon isteka vremena ar miranja (7,5 min), ne moe se zaustavljati, niti se moe menjati vreme tempiranja ako je ukljuen ureaj za osiguranje protiv skidanja. Ako mina nepravilno nalee na podlogu ne moe se pokrenuti u rad. Priprema mine za upotrebu pre postavljanja na podlogu obuhvata: postavljanje baterije u leite; pomeranje magnetnog prekidaa sa poloaja 0 (levi poloaj) 1 (desni poloaj), i tempiranje mine pomou tempiraa i tri fotolampice. Nakon postavljanja mine na podlogu i privr ivanja (pomou magneta ili dodatnom opremom) treba odviti navrtku za osiguranje i izvui je zajedno sa izvlakaem. Time se upalja ukljuuje upuuje u rad. Izabrano vreme za tempiranje na mini se pode ava na sledei nain: pritiskom na tempira i nje govim potiskivanjem u leite (oko 5 mm) pali se fotolampica. Fotolampice se pale odreenim redosledom i u odreenom vremenskom intervalu. Kada se upali eljeni broj i redosled fotolampica pusti se tempira, koji se pod dejstvom opruge vrati u prvo bitni poloaj i iskljui upaljene fotolampice. Tom radnjom se zavrava tempiranje, a po odvijanju navrtke za osiguranje i njenom izvlaenju, zajedno sa izvlakaem, poinje odbrojavanje tempirnog vreme na, odnosno upuivanje mine u rad.
235

Kada je za kombinaciju 0 0 0 sklonjen dr a sa tempiraa ukljuena je samo funkcija osigu ranja protiv skidanja. Ukoliko se eli da delu je osiguranje protiv ski danja i u tempirano vreme, treba u stranu skloniti zadra tempiraa sa tempiraa pre postavljanja mi ne na podlogu.

PAKOVANJE

8 mina pakuje se u drveni sanduk, sa etiri kompleta dodatne opreme (svaka druga mina obezbeena kompletom).
236

U originalnom pakovanju mogu se transportovati u svim transportnim sredstvima. Mogu se transportovati kroz vodu na dubini do 60 m u periodu od 48 sati.
DELOVI PLOE POVRINE NA PODLOGU NALEGANJA

podlozi

telo mine 1; poklopac kuita baterije 2; magnet za privrivanje mine na elinoj 3; tempira 4; magnelni prekida 5; zadra tempiraa 6; osigura izvlakaa 7; navrtka za osiguranje 8; ep za regulisanje 9; fotolampica (led-dioda) 10;

Sl. 104 Izgled prilepne odozdo

237

17. M I N A PRILEPKA PROBOJNA NAMENA

Namenjena je za onesposobljavanje neborbenih i lakih borbenih vozila, artiljerijskih i drugih orua, sredstava veze i objekata infrastrukture (trafostani ce, centrale P T T , rezervoari i cisterne za teno go rivo, razne cevne i druge instalacije).

Sl. 105 Presek mine prilepne sa priborom

238

OSNOVNI

TAKTlCKO-TEHNlCKI

PODACI

masa mine 620 g; masa eksploziva 270 g; mina dejstvuje kumulativno; probija pancirnu plou do 100 mm; sigurno funkcionie na kopnu i pod vodom do 1 m dubine; hermetinost obezbeuje stajanje u vodi do 24 asa; moe se aktivirati na temperaturi od 20 do i-50 o C.
SASTAVNI DELOVI

i kai)

telo mine 1; eksplozivno punjenje (heksotal) 2; magneti (8 komada) 3; upalja 4; dodatna oprema (metalna ploica, zavrtnjevi 5.
PRINCIP DEJSTVA

Upalja, bez obzira na vrstu (mehaniki hemij ski, elektronski i dr.), pali eksplozivno kumulativno punjenje, koje kumulativnim mlazom progoreva probija podlogu na kojoj je mina postavljena.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE PROBOJNU ZA MINU PRILEPKU

Najee se postavlja pojedinano kao mina iz nenaenja. Korienjem adaptera detonatorskih ka pisli moe se aktivirati na elektrini i tapinski nain paljenja. Pogodna je za prikriveno noenje i brzo postavljanje na eline predmete. Magneti je veu 239

za elinu podlogu silom koja je 2,5 puta vea od mase mine. Dodatnom opremom mina se privruje na nemetalne predmete. Naoruava se nakon postav ljanja na podlogu, ili neposredno pred postavljanje ako se koriste tempirni upaljai. U originalnom pakovanju moe se transportovati svim sredstvima.

PAKOVANJE

20 mina pokuje se u drveni sanduk i 10 kom pleta dodatne opreme.

Sl. 106 Mina prilepka pro bojna

240

18. P L O V N A RECNA MINA ( P L R M - 1 A ) NAMENA

Namenjena je za unitavanje i oteenje raznih plovnih i nepokretnih objekata na rekama i jezerima (brodovi, tegljai, lepovi, motorni amci, pontonski mostovi, brane, ustave, skele i sl.). Mina se, izuzetno, moe koristiti kao trenutna potezna ili tempima mina iznenaenja na rekama, jezerima i na kopnu.

SIl107 Plovna rena mina (PLRM-1A)

OSNOVNI

TAKTIKOTEHNIKI

PODACI

Mina ima razorno dejstvo sa trenutnim mehani kim zglobnim upaljaem, kao osnovnim i tempirnim satnim upaljaem za samounitenje. Kree se pod uticajem vodenog toka. Stabilno kretanje obezbeeno je pogodnim rasporedom mase i upotrebom plovka za odravanje mine na odree noj dubini. Masa eksplozivnog punjenja od livenog trotila iznosi 10,5 kg. Masa kompleta mine je 14 kg. Vreme armiranja od polaganja mine u vodu do armiranja iznosi 1020 min, zavisno od brzine i tem perature vode. Sila aktiviranja osnovnog upaljaa, zavisno od napadne take i ugla izmeu pravca sile i uzdune ose mine, iznosi: na vrhu antene 0,51 N, na obruu plovka 2060 N. Satni upalja za samounitenje je tempirni, sa regulacijom vremena aktiviranja od 1 do 24 asa. Najmanje rastojanje na kome se u vodi ne akti viraju druge mine od jedne aktivirane je 50 m. Vreme potrebno obuenom rukovaoeu za pri premu jedne mine za polaganje iznosi dva minuta. Dimenzije mine: prenik 0 260 mm, visna tela 370 mm. Visina mine: bez antene 525 mm, sa kompletnom antenom (3 ipke) 1725 mm. gaz 500 mm.
* *

242

Dimenzije pakovanja: prenik bureta 0 370 mm, visina bureta 570 mm, masa mine sa pakovanjem 25 kg.
SASTAVNI DELOVI

telo mine sa delovima za zaptivanje i privr ivanje, eksplozivno punjenje, prenosni metak, plovak, obru, osnovni upalja, antena, mehanizam za armiranje, satni upalja za samounitenje (SUS-M80).
PRINCIP DEJSTVA

P r e polaganja mine u vodu izmeu klipa i za tvaraa ubacuje se topljivi uloak i izvlai osigura. Kad voda otopi uloak, zavisno od brzine i tempe rature vode, klip se pomeri pod dejstvom opruge i oslobodi plovak. Time je osnovni upalja armiran i mina je spremna za dejstvo pri udaru u prepreku obruem ili antenom. SUS-M80 aktivira tminu nakon odreenog vre mena ako pre toga minu ne aktivira osnovni upalja. Tempira se okretanjem brojanika ih kljuem.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA PLRM-1A

Jednom postavljeno vreme na SUS-M80 ne moe se smanjivati, moe se samo poveati. Zatitno vre me iznosi jedan sat, a oznaeno je crvenom bojom.
243

P r i tempiranju upaljaa na manje od 4 sata sat ni mehanizam e odraditi, ali se nee aktivirati upa lja.
PAKOVANJE

Pakovanje sa sastoji od elinog bureta sa po klopcem. U buretu su smeteni uloci oko tela mine. Ulo ci su izraeni od poliuretanskog penoplasta. Mina je postavljena sa osnovnim upaljaem ok renutim nadole. Prenosni metak je smeten u otvor u gornjem uloku.

244

DEO V

MOGUNOSTI IZRADE IMPROVIZOVANIH MINSKOEKSPLOZIVNIH SREDSTAVA

1. I M P R O V I Z O V A N I EKSPLOZIV

Ako nema mogunosti za korienje fabrikog eksploziva pri izradi improvizovanih mina, ili ako nema mogunosti da se on bilo na koji drugi nain nabavi pristupa se izradi imtprovizovanog eksploziva. Od amoniumnitrata i dizel-goriva moe se samo stalno proizvoditi eksploziv. Izrada tog eksploziva na licu mesta mogua je zbog neeksplozivnih kompo nenata koje sadri ta smea. To se obino ini u po sudama otpornim na hemijske sastave komponenata, u koje se prvo sipa gorivo, a zatim amoniumnitrat. Mesa se sa predmetom koji ne stvara iskre, i to toliko dugo dok svako zrnce amoniiuirmitrata ne bude na topljeno gorivom. Odnos dizel-goriva i amoniumni trata treba da bude tano doziran. Za spravljanje eksploziva mogu se koristiti i drugi oksidatori, kao: kalijum-nitrat, kalijum-permanganat, kalijum-bihromaty natrijum-perborat, zatim amonijum i sl.

Sl.

108

Komponente

improvizovanog

eksploziva

247

Sa oksidatorima se mesa gorivo, enje, razna ulja za podmazivanje ulje, ulje od kikirikija, ulje za jelo, upotrebiti i svinjska mast, sumpor,
ugalj.

kao: ulje za lo vozila, laneno zatim se moe eer i drveni

Smea oksidatora i goriva dodaje se u odnosu 8085% oksidatora i 2015% goriva (sl. 108). Tim poslom se mogu baviti iskljuivo dobro obu ena lica, i to u krajnjoj nudi, odnosno kada se na drugi nain ne moe obezbediti eksploziv za obav ljanje odreenog zadatka.
2. IMPROVIZOVANI STAPIN KANAPA-UZICE U OBLIKU

NAMENA

Namenjen je za priipaljivanje-aktiviranje inici jalnih detonatorskih kapisli ili zapaljivih smea na suvom.
OSNOVNI TAKTICKO-TEHNICKI PODACI

proseno vreme gorenja jednog metra iznosi oko 125 s;

SUENJE STAPlNA

Sl. 109 Sue nje improvizovanog tapina

248

 debljina pletenice na kojoj se nalepljuje crni barut 44,5 mm; duina tapina 100 cm; prenik cevi za kalibraciju 6,5 mm; suenje nakon izrade-lepljenja crnog baruta iznosi 23 sata na vazduhu.
SASTAVNI DELOVI

crni barut, pletenica od pamuka.

PRINCIP RADA

Pali se kao i formacijski sporogorei tapin. Pa muna pletenica usporava brzinu gorenja tapina, koja iznosi oko 1 cm/s.
NEKE ZA SPECIFINOSTI IMPROVIZOVANI VEZANE STAPIN

Da bi se napravio improvizovani tapin treba uraditi sledee. na dasci od tvrdog materijala, dimenzija 50 x x 50 x 3 cm, pomou okruglog drveta (oklagije), isitniti crni barut u prah; ovlaiti crni barut sa najmanjom moguom koliinom vode tako da se dobije gusta masa; od tri pamune niti isplesti pletenicu duine oko 120 cm i prenika 44,5 mm; gustu masu od crnog baruta rukom u trljati elom duinom pletenice tako da popuni sve upljine pletenice; nakon nanoenja mase provui pletenicu kroz cev za kalibraciju, prenika 6,5 mm; jedan kraj ple249

tenice zakai se pomou tipavice za razapeti pag za suenje. Stapin se mora uvati od vlage. Moe se preprati bezbojnim nitrolakom, koji ga titi od vlage iz vazduha. tapin se ne savija, ve se elom duinom stavlja u drveni sanduk duine 100 cm. Nakon sue nja krajevi tapina, duine 1015 cm, odsecaju se tako da ostane 100 cm konpaktnog tapina. Ako se pali zapaljiva smea neophodno je kraj tapina uvui u neku pirotehniku pripalu, crni barut ili izlomlje ne glavice od ibice. Rad na izradi sporogorueg tapina je veoma opasan i najstroe se zabranjuje unoenje vatre u prostorije gde se izrauje tapin.
3. _ I M P R O V I Z O V A N I TAPIN U O B L I K U CEVCICE NAMENA

Namenjen je za ugraivanje u zapaljive boce i za aktiviranje detonatorskih kapisli.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

brzina gorenja 1 dunog metra 120150 s; unutranji prenik cevi 45 mm; cevica moe biti od metala, stakla, plastike ili papira; najmanja duina cevoice je 15 cm.
SASTAVNIDELOVI

250

cevica (telo tapina), sumpor, drveni umur, i kalij um nitrat.

PRINCIP

RADA

Zapaljiva smea, napravljena od navedenih ele menata, pali se vatrom kao i formacijski tapin. Br zina gorenja mu je priblina formacijskom tapinu. P r e paljenja mora se skinuti lerpljiva traka i smea pripremiti tako da se do nje lako doe vatrom.
NEKE ZA SPECIFINOSTI IMPROVIZOVANI VEZANE TAPIN

Sumpor, drveni umur i kalij um-nitrat treba isitniti u mesinganom avanu (svaki materijal posebno i sve delove (elemente) usuti u posudu od aluminijuma i odneti na suenje. Nakon suenja materiju treba prosijati kroz sito i uvati u posudi koja ima dobar zatvara poklopac. Odnos smee je sledei: jedan deo sumpora, jedan deo drvenog umura i est delova kalijum-nitrata. Odnos delova je izraen ma som. Cev koja slui za punjenje zapaljivom smeom najlake se puni pomou levka. Aluminijskom kai kom stavljaju se manje koliine smee u levak i dr venim tapiem nabijaju u cevicu. Kad se cevica napuni zapaljivom smeom gornji otvor se zatvori lepljivom trakom. Pri sabijanju smee treba koristiti istu silu da bi se imalo isto vreme sagorevanja. Paljenjem jedne cevice odreuje se vreme (brzina) sagorevanja, koja iznosi (za duinu cevice 15 cm) 14,522 s ako je propisno raeno.
PAKOVANJE

Cevice (tapini) pakuju se u drvenoj ili papir noj ambalai za transport i uvanje. Na sanduku kutiji mora stajati etiketa sa na zivom tapina, vremenom sagorevanja i datumom pakovanja. 251

4. I M P R O V I Z O V A N A DETONATORSKA KAPISLA OD I V I N O G F U L M I N A T A
NAMENA

Namenjena je za iniciranje svih vrsta brizantnih i privrednih eksploziva koji se aktiviraju kapislom br. 8.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

slobodan prostor u auri za uvlaenje sporo goreeg tapina iznosi najmanje 10 mm; stezanje minerskim kletima izvodi se od vr ha aurc na 34 mm; aura moe biti bakarna, plastina ili stak lena; duina sporogoreeg tapina koja se spaja sa caurom (detonatorom) i pravi sporogorei upalja iznosi 100 cm.

SASTAVNI

DELOVI

brizantni eksploziv (trotil, pentrit ili tetril); ivin fulminat, i aura (telo).

PRINCIP

DEJSTVA

Improvizovana detonatorska kapisla dejstvuje na istom principu kao formacijska, s tim to se na kon izrade u auru uvlai sporogorei tapin i pre tvara u sporogorei upalja.
252

NEKE ZA

SPECIFINOSTI DETONATORSKU

VEZANE KAPISLU

Pri izradi improvizovaiiih kapisli od ivinog fulminata potrebna je sledea oprema: apotekarska vaga za merenje mase do 100 g; drveni tapi za nabijanje brizantnog eksplo ziva u auru; drveno postolje sa rupama u kojima moe stati u jednom redu najvie 100 aura sa levkovima (plastini levkovi sa donjim otvorom od 1 mm); kartonska kutija, dimenzija 105x15x15 cm, za pakovanje sporogoreih upaljaa; plastina folija za pakovanje kartonskih ku tija. ivin fulminat (najvie 200 g) u bakarnu ili mesinganu tavu suiti na temperaturi 50 C. Ako se upotrebljava trotil treba ga pre suenja isitniti u mesinganom avanu sa drvenim tukom. U radionici za laboraciju koriste se etiri stola. Stolovi su presvueni aluminijskim limom: na prvom stolu se odmerava brizantni eks ploziv; na drugom stolu se aure pune brizantnim eksplozivom; na treem stolu se meri ivin fulminat; na etvrtom stolu se pune aurice ivinim fulminatom i runo presuju. U radionici je dozvoljeno drati najvie 100 g fulminata i 120 g brizantnog eksploziva. Kad se na vedena koliina utroi laborie detonatori se iz nose iz radionice i unosi nova koliina eksploziva. 253

Prvo se u auru stavlja 0,7 g trotila. Kad se napuni 10 aura prenose se na drugi sto sa drvenim postoljem. Drvenim tapiem, kroz levak, nabije se trotil u auru. Sa istim postoljem se prebace na tre i sto. Kroz levak se sipa 0,5 g ivinog fulminata pre ko trotila. Radnici za etvrtim stolom uzimaju dr veno postolje i drvenim tapiem kroz levak sabija ju ivin fulminat. Na kraju se skidaju levkovi i postolje sa 10 a ura (detonatora) iznosi u drugu prostoriju. Pre spa janja aure sa sporogoreim tapinom treba u auru utisnuti drvenim tapiem prsten od aluminijske fo lije (sa rupom na sredini od 2 mm) da doe do ful minata ive. Pritezanjem sporogoreeg tapina u aure zavrena je izrada detonatora na improvizovani nain.
PAKOVANJE

Sporogorei upaljai se pakuju u kartonsku am balau po redovima. Izmeu svakog reda stavlja se papir. Ambalaa mora biti puna. Nakon punjenja kartonske kutije se stavljaju (uvlae) u najlonske vree. Na kutijama se ispisuje:
PAZNJA!

NE T U M B A J ! DETONATORSKE KOMADA_______? PROIZVEDENE

moraju

KAPISLE! 11. 1985.

>

11.
se

IFRA P R O I Z V O D A .
potovati opisane mere

NAPOMENA: zatite.

254

5. IZVORI ENERGIJE KOJI SE MOGU KORISTITI ZA IMPROVIZOVANA DIVERZANTSKA SREDSTVA trenje, galvanski elementi, toplotne elije, toplotni izvori, svetlosni izvori, izvori na bazi piezo efekta, i elektromagneti. 1.) TRENJE Malo je verovatno da bi se trenje kao izvor energije moglo ire primeniti u improvizacijama. Taj princip se moe objasniti na sledeem primeru: Svako od nas je primetio da prilikom izlaska iz automobila ako je klizio preko najlonskih ili plas tinih prekrivaa sedita, kada se stavi ruka na ru ku vrata, izbija iskra praena prilinim pucketanjem. Elektroni se u tom sluaju sakupljaju (prekriva sedita i odea) usled trenja, jer su se dva razliita materijala trljala jedan o drugi. Telo se ponaalo kao kondenzator koji se nabio elektrinim nabojima. Kontaktom sa provodnikom ono se ispraznilo stva rajui prasak. Ta pojava je poznata kao statika aku mulacija elektrinog naboja. Za vreme drugog svetskog rata Nemci su konstruisali sredstvo koristei taj princip. Ono se sas tojalo od dve elije uz upotrebu razliitih metala, a bomba je bila napunjena talkovim prahom. Upalja je sadrao kondenzator da bi se nabio elektricitetom. Operacija je bila veoma jednostavna. Kada bi se upalja bacio iz aviona otvarao se ventil za vazduh na upaljau, prouzrokujui snano udaranje talkovog praha o dve razliite elije i tako se stvarao elektrini 255

naboj koji se sakupljao u kondenzatoru. U odree nom trenutku zatvarao se strujni krug i elektrini naboj se dovodio na detonator, to je aktiviralo bom bu. Stoga za vreme dezaktiviranja ne treba nositi odeu od najlona, jer se zbog nje brzo razvija statiki naboj pa se moe aktivirati elektrini detonator.
2.) GALVANSKI ELEMENTI

Dva razliita metala u elektrolitu proizvee struju. Dobar primer za to je baterija sa suvim e lijama koja sadri karbon, cink i amonijevhlorid (ba kar i cink itd.). Druga verzija je ista kao baterija tzv. vlana elija, koja sadri dve razliite metalne ploe i sum pornu kiselinu kao elektrolit. Hemijske elije koje imaju dovoljno snage da izvedu opaljenje upaljaa mogu biti minijaturne, veliine novia od 1 dinara, runog sata, slualice za nagluve ljude itd.
3.) TOPLOTNE ELIJE

To su novije baterije koje se sastoje od dva raz liita metala, suvog slanog elektrolita i zapaljive smee. Ta baterija ima vrste stenke, jer su baterije neaktivne sve dok se ne otopi so u elektrolitu. Za paljivi materijal, kada se zapali, otapa soli i trenut no stvara tok struje koja traje samo nekoliko minu ta. Te baterije se rede upotrebljavaju kao izvori sna ge jer su pogodnije baterije sa suvim i vlanim e lijama.
4.) TOPLOTNI IZVORI

Ako se dva razliita elementa ili materijala greju pojavljuju se razliiti naponi toka struje, pa se ta energija moe koristiti za aktiviranje EDK-i. 256

5.)

SVETLOSNI IZVORI

Postoje dva osnovna tipa: na principu pobuivanja, na principu samopobuivanja. esto se nazivaju foto-elektrine elije, a mogu se upotrebiti kao mine iznenaenja ako se pravilno postave. Fotoelija se sastoji od metalne ploe i le gure selena. Kada svetlost pada na fotoeliju pro izvodi se struja. Dobar primer za samopobuujui tip su automatska vrata koja se otvaraju kad se preseku zraci svetlosti. Mnoge prodavnice prodaju danas foto-elektrine elije. To ne treba zanemariti kao mogunost kada se prave improvizovane napra ve.
6.) IZVORI NA B A Z I PIJEZO-EFEKTA

To se dejstvo esto naziva piezo elektrino dejstvo, a sastoji se od izvesnih kristala koji, kad su pritisnuti ili prignjeeni, proizvode struju. Kri stali koji se upotrebljavaju su barijevtitanat, kvare, turmalin itd. Za mnoge bojeve upaljae koristi se taj sistem. Kada je upalja spreman za dejstvo oni po staju veoma opasni jer svaki pritisak izaziva eksplo ziju.
7.) ELEKTROMAGNETI

Iz fizike je poznato da elektrina struja nastaje kada namotaj ice prolazi kroz magnetsko polje. Taj fiziki princip vai i za kretanje magneta oko namotaja ice. Tok struje je u tom sluaju mali, ali do voljan da aktivira osetljivi prekida. Postoje mag netski prekidai koji su konstruisani od namotaj a izolovane ice koja prouzrokuje zatvaranje prekida17

257

a ako metalni instrument prolazi iznad ice. Malo je verovatno da e diverzant upotrebljavati taj melod, ali dobar elektronski tehniar treba da zna za tu mogunost. To znai da treba uzeti u obzir mere opreza zbog mogunosti primene elektromagneta. Prekidai koji se koriste za diverzantska sred stva mogu da budu: u obliku noa; prekida koji reaguje na pomicanje, potre sanje ili obrtanje; ivin prekida; vibratorski prekida; loptasti prekida (sastoji se od male lopte koja lei mirno u nekom materijalu). Kada se na prava pokree lopta se kotrlja preko kontakta i za tvara krug; jeziak (sastoji se od veoma osetljivog tan- ' kog listia koji vibrira na najmanji dodir i najmanji pokret). Stoga treba uvek potresati i okretati paket sa udaljenosti pre fizikih kontakata; satni prekida, za koji se koristi brojanik sata, irenje glavne opruge da bi se zatvorio krug struje; mikroprekida sastoji se od bezbednosne po luge sa oprugom koja zatvara i otvara krugove stru je u nekoj elektrinoj napravi kada se izvodi pritiskivanje ili oslobaanje). Ti prekidai se esto koris te za pakete koji se podiu ili otvaraju; elektromehaniki prekidai, kojima je po trebna elektrina energija da bi otvorili ili zatvorili prekida. To su: solenoid (najopasniji), motorni pre kida, grashoper prekida (brojani mehanizam), eks plozivni prekida, rupiasti prekida, gusenini pre kida i toplotni prekida. Od svih tih prekidaa solenoidni tip prekidaa ima specifinu primenu u diverzantskim dejstvima. 258

U posebnom krugu baterijske elije aktiviraju solenoidni prekida drei krug otvoren i tako izvode tempiranje. Kada se baterije isprazne (izgube svoju snagu) solenoid se zatvori i aktivira minu. Svaki po kuaj uklanjanja materijala ili seenja ice ili uklanjanja izvora energije aktivira upalja. Elektrini prekidai u obliku cevi rade striktno po elektronskim principima i mogu se upotrebiti za prekidanje kruga struje ili za aktiviranje nakon izvesnog vremenskog usporenja. Te cevi mogu biti: uarena cev, cev sa otvorom, i trioda.
8.) SUVE BATERIJE

Suve baterije su izvori istosmerne struje koje se obino koriste u nedostatku dinamo maina za paljenje. Baterije, kao i maine, imaju unutranji otpor, koji se u trenutku paljenja mree vezuje na spoljni, pa se pri izraunavanju zbraja sa spoljnim otporom mree. Unutranji otpor baterija iznosi 0,2 U/V. Baterija se koristi za paljenje pojedinanih ili manjeg broja punjenja. Za paljenje veeg broja elektrinih upaljaa nisu pogodne i ne treba ih koris titi. Ako se upotrebljavaju za paljenje, obavezno se mora ispitati njihov napon. Ako je napon smanjen za vie od 10 odsto, baterije se ne mogu upotreblja vati. Ukoliko treba upotrebiti baterije za vie punje nja, napon ili jaina struje mogu se poveati pove zivanjem vie baterija, koje moraju uvek imati isti napon i od istog proizvoaa.
17*

259

Kada se eli poveati napon, baterije se naizme nino (serijs'u) povezuju, a potreban broj iznosi:

Ub V Vb I Rb Vu

broj baterija, potreban napon za paljenje mree : napon jedne baterije (oita se iz karakte ristika), potrebna jaina struje za paljenje mree, unutranji otpor jedne baterije (Om/V), ukupan napon naizmenino vezanih bate rija (Vu = V b - U b ) .

Ukupan unutranji otpor naizmenino vezanih baterija:

gde je: V ukupan napon naizmenino vezanih baterija. Kada se eli poveati jaina struje, baterije se vezuju paralelno, ime se smanjuje ukupni unutra nji otpor baterija prema Omovim zakonima:

gde je: R ukupan otpor, R1,2, I1 otpor u pojedinim granama. Broj paralelno vezanih baterija dobija se iz ob rasca: 260

gde su:

Np broj baterija koje treba vezati paralelno, K koeficijent (23), I jaina struje potrebna za paljenje mree. Iz jednostavnih primera se moe uoiti nedosta tak te mree, koja ima veliki otpor i zahteva izvor struje velikog napona. Za 20 elektrinih upaljaa ot por iznosi 78 Om, pa naizmenina mrea sa veim bro jem upaljaa zahteva izvor sa jo veim naporom:

R = R1 + R2+ . . .Rn
Za ovo je najpogodnija upotreba maina za pa ljenje.
9.) AKUMULATORI

Akumulatori se veoma retko mogu koristiti za paljenje elektrinih upaljaa, jer im je masa velika, a napon relativno mali. Mogu se koristiti za pojedinana paljenja ili pa ralelno povezane elektrine upaljae. Iz karakteristika akumulatora mogu se dobiti podaci za paljenje odreenog broja upaljaa, a ako je potreban vei napon treba ih kao i baterije, naiz menino povezati. Unutranji otpor akumulatora, praktino, nema znaaja. Broj akumulatora dobij a se iz obrasca:

gde je: A broj naizmenino vezanih akumulatora, V potreban napon, V A napon jednog akumulatora. 261

a) P r e g l e d Akumulatora koji se mogu koristiti u diverzantskim dejstvima

262

263

6. DELABORACIJA

Delaboracija je rasklapanje municijskih i minskoeksplozivnih elemenata i vaenje materijala iz njih. Zavisno od obimnosti deli se na potpunu i deliminu. Pod P O T P U N O M DELABORACIJOM podrazumeva se pirotehniki zahvat kojim se odreeno eksplozivno sredstvo potpuno rastavlja na sastavne delove, a pod D E L I M I C N O M DELABORACIJOM parcijalno rastavljanje odreenih minskoeksplozivnih sredstava. U diverzantskim dejstvima municija, minskoeksplozivna i druga sredstva najee e se rastav ljati radi dobijanja eksploziva ili eksploziva i upalja a za izradu prikladnih minskoeksplozivnih naprava (mina). Obezbeenje diverzantskih jedinica MES mora se prilagoditi specifinim uslovima u kojima se naj ee izvode diverzantska dejstva. Deliminu delaboraciju diverzantske jedinice moraju poznavati zbog moguih zastoja u snabdevanju i orijentacije na snabdevanje MES iz drugih iz vora (neaktivirane mine, avio-bombe, artiljerijske granate, peadijska municija, ratni plen itd.), gde se deliminom delaboracijom dolazi do odreenih ele menata.
1.) DELABORACIJA STRELJAKE MUNICIJE

Delaboracija streljake municije izvodie se radi dobij anj a baruta. Zrno se odvaja od aure na ureaju za rastav ljanje peadijskih metaka (sl 110). 265

Princip rada na ureaju je sledei: Desnom rukom se ruica podie nagore, ime se eljusti sputaju nadole i ire. Levom rukom se e ljusti nameste oko ruica, naglo pritisne nanie i zr no iupa u kutiju. Najbolje je da to bude karton-

Sl

110 Ureaj za vaenje zrna iz aure

ska kutija od municije. aura se paljivo izvue iz draa i iz nje paljivo sipa barut u kutiju koja se nalazi do ureaja. Grli aure se blago kucne u zid

Sl. 111 Rad sa ureajem

266

kutije da se istresu eventualno zaostala zrnca baru ta. Za 7,9 mm aure sandui ima unutranje dimen zije 120x90x70 mm. U njega se stavi pet otvorenih praznih kartonskih kutija za aure i ostane jedno mesto za kartonsku kutiju sa zrnima. U svaku kar tonsku kutiju stane 20 aura. Vana mera predostronosti pri tom radu jeste da se barut ne prosipa na ureaj oko njega i na pod. Vojnik koji radi na rastavljanju posebno pazi na to, pa ako se neko zrnce baruta prospe odmah ga po kupi. Jedan ciklus delaboracije od 100 metaka traje 1020 min, i vie, to zavisi od izvebanosti i spret nosti rastavljaa, stanja ureaja, kalibra i vrste met ka.

Sl. 112 Protivtenkovska mina antimagnetna 1

267

2.) DELABORACIJA A N T I M A G N E T N I H PT

MINA

Antimagnetne mine T M A - 1 (si. 112), TMA-1A, TMA-2, TMA-2A, sastoje se od tela i eksplozivnog punjenja. Telo je izraeno od plastine mase (juvidur ili polistirol), ima dva dela gornji i donji, ko ji su meusobno spojeni sa etiri spojnice (ivije) od plastine mase. Spoj je zaliven i izolacionom masom. Eksploziv no punjenje ima 5,5 kg livenog trotila i 190 g pojanika od presovanog trotila. Pre bilo kakvog rada na delaboraciji mora se prekontrolisati da se u mini sluajno ne nalazi upalja ili dopunski upalja. Da

Sl.

113 Protiv tenkovska mina antimagnetna 3

bi se nice. njem mou 268

delovi tela razdvojili moraju se izvaditi spoj Ako se ne mogu izvaditi, precvikuju se steza u stegi spojnice, a delovi tela se razdvoje po mesingane odvrtke. Eksplozivno punjenje os-

tane u donjem delu tela i odatle se istrese blagim kuckanjem drvenim ekiem po spoljnoj povrini te la. Antimagnetna mina T M A - 3 (si. 113) sastoji se samo od eksplozivnog punjenja. Tela nema, ve je trotil pri livenju armiran sargijom i staklenom vu nom. Spolja je obojeno smb bojom. Poto ima samo eksplozivno punjenje nema se ta delaborisati.
3.) DELABORACIJA ARTILJERIJSKIH Z R N A a) Delaboracija eksplozivnog punjenja

Nain delaboracije eksplozivnog punjenja iz zr na zavisi od vrste zrna, vrste eksploziva, naina laboracije i raspoloivih ureaja. Pri delaboraciji arti ljerijskih zrna koriste se sledei naini vaenja eks plozivnog punjenja: vaenje eksplozivnog punjenja istresanjem, topljenje eksploziva pomou tople vode, i topljenje eksploziva pomou vodene pare. Navedeni naini delaboracije eksplozivnog pu njenja odnose se na trenutne, fugasne i trenutno-fugasne granate, i pancirna, probojna i kumulativna zrna s donjim upaljaem. Ne delaboriu se kumula tivna zrna s gornjim upaljaem i protivoklopna zrna.
b) Vaenje eksploziva iz zrna

Taj nain vaenja eksplozivnog punjenja iz zrna moe se primeniti samo ako je eksploziv prethodno presovan ili liven van zrna, pa umetnut u kouljicu zrna. Otpresak ili odlivak eksploziva moe biti stav ljen u zrno neposredno, ili prvo u kartonski omota pa u zrno. Eksplozivno punjenje laborisano na taj 269

nain moe biti od jednog ili vie komada. Ako je od vie komada, sastav i gustina eksploziva mogu biti razliiti u raznim komadima. Eksploziv se moe fik sirati u kouljici u tim sluajevima pomou elaka ili nekog drugog laka, parafina ili kartonskih i drugih podmetaa pritisnutih upaljaem ili dancetom zrna. Prema nainu fiksiranja odreuje se i nain vaenja eksploziva. Eksplozivno punjenje fiksirano parafinom vadi se iz kouljice tek poto se ona zagreje (zagreva se toplom vodom ili vodenom parom). Kouljice se po stave uspravno, sa otvorom nagore, i zagreju do 60 (na toj temperaturi se istopi parafin). Zatim se zrna uzimaju jedno po jedno, donose do radnog stola i iz nad jednog municijskog sanduka iskreu tako da eksploziv, pomalo pridravan prstima, polako, sa to manje visine padne u sanduk, u koji kaplje i rastop ljeni parafin koji se brzo ohladi i stegne. Eksplozivno punjenje se uzima iz sanduka u koji je palo na parafin i reda u poseban prenosni san duk, obloen hartijom (mogu biti i novine) da se eks plozivna punjenja zbog hlaenja parafina ne zalepe za njega. U prenosni sanduk se stavlja do 5 kg eks ploziva, pa se prenosi do mesta za pakovanje eksplo ziva, a prazan prenosni sanduk vraa se na radno mesto za vaenje eksploziva. Eksplozivna punjenja se upakuju u posebne san duke i, pomou kartonskih elemenata, daica i hartije, uvrste da se u sanduku ne pomeraju. Za vee objekte diverzantskih dejstava moe se upotrebiti vei broj komada trotila, ili se moe pre topiti i formirati punjenja po elji. 270

c) Topljenje eksploziva pomou tople vode

Na taj nain mogu se delaborisati samo eksplo zivna punjenja od trotila, koja se tope na oko 80C. Eksplozivne smee trotila sa heksogenom, pentritom i trotilom tope se na temperaturama oko 80C, pa se mogu istopiti pomou vrele vode, ali im se osetljivost na udar i trenje poveava, pa rad postaje rizian. Za topljenje eksploziva pomou tople vode ko riste se razni kazani. PORED Z R N A , SA STRANE, nalije se voda toliko da dosegne nivo do 510 cm is pod usta zrna. Zagreva se obino pomou drva ili ugljena. Ako se greje pomou drva ili uglja dimnjak se mora horizontalno produiti tako da dim izlazi bar 4 m od kazana. Otvor dimnjaka mora biti za tien hvataem varnica. Vreme zagrevanja zavisi od mnogih okolnosti, obino prvi ciklus traje 12 sata, a posle, kad je voda ve vrua, svaki dalji ciklus 0,51 sat, pa i manje. Za to vreme se trotil u zrnu istopi. Voda treba da se zagreje gotovo do kljuanja da bi se trotil dobro istopio, postao sasvim tean i dobro se, sa to manje ostataka, izlivao iz zrna. S vremena na vreme drvenim tapiem se proba da li je trotil istopljen do dna. Vojnik koji radi na tome mora biti opremljen termiki zatitnim rukavicama, keceljom i izmama. Ve posle nekoliko ciklusa mo e se odrediti vreme potrebno za topljenje. Zrna s rastopljenim trotilom vade se kletima s poluokruglim hvataima obloenim gumom. Zrna iz kazana vadi jedan vojnik. On kletima uhvati zrno za cilindrini deo, podigne ga i izvadi iz kazana. Zrno sa istopljenim trotilom odnosi do sanduka obloenog papirom, okree ga i izliva trotil u sanduk. Vano je da se istopljen trotil izliva sa to manje visine, ne
271

vee od 2030 cm, jer je istopljeni trotil mnogo osetljiviji na udar i trenje od vrstog. U kouljicu se zatim nalije vrela voda (do jednog litra), promuka i izlije u posebnu posudu. Prazna kouljica se stavi na koso leite da se hladi i iz nje iscure voda i even tualno zaostali trotil. Taj trotil se moe iskoristiti za razna miniranja. U tom sluaju lije se u drvene kalupe u koje moe stati 0,2, 0,5 ili 1 kg trotila. Umesto drvenih kalupa, korisno se mogu upotrebiti prazne kartonske kutije, na primer, od peadijske municije, u koje stane oko 250 g livenog trotila. Kad vojnik koji vadi zrna iz kazana preda zrno s istopljenim trotilom vraa se, prihvata novo zrno i kletima ga sputa u kazan umesto izvaenog. Pri sputanju zrna u vodu mora biti paljiv zrno treba da spusti polako da ga vre la voda ne bi poprskala. I vojnik koji odnosi zrno s istopljenim trotilom mora imati termike zatitne rukavice, kecelju i izme. Ciklus je gotov kad se iz kazana izvade sva zrna s rastopljenim trotilom, a na njihova mesta stave nova zrna za topljenje. Topla voda iz kante vrati se u kazan, vatra se opet upali i pone zagrevanje. Vojnik koji je izlivao rastoplje ni trotil iz kouljice zrna ohlaene prazne kouljice stavlja u sanduke i slae u stok. Za to vreme se ve ohladi i ovrsne trotil u sanduku ili kalupima. Ako je trotil liven u kalupe, izvadi se iz njih i sloi u san duke u kojima e se uvati. Sanduci s kouljicama i trotilom se zatvore, plombiraju i etiketiraju, a potom prevezu na mesto za uvanje elemenata dobijenih delaboracijom. Ako se pregledom ustanovi da je na kouljici ostao tanak sloj ovrslog trotila, oko 5 m od stokova s praznim kouljicama organizuje se skida nje te skrame. Ona se razgrebe kukom od mesinga i, 272

uz blago lupkanje drvenim ekiem, istrese iz ko uljice. Potom se i sanduci s praznim kouljicama prenesu na mesto za uvanje. Rad na topljenju trotila toplom vodom teak je i neugodan. Ljudima koji ga obavljaju posle izvesnog vremena pouti koa na rukama i licu i kosa. Budui da se radi oko kazana s vrelom vodom, a ljudi moraju imati zatitne rukavice, kecelju i izme, uslovi za rad postaju veoma teki. Osetljivost na udar rastopljenog trotila je dvo struko vea nego na obinoj temperaturi, pa je i ri zik pri radu s njima vei. Ukupno uzevi, metod delaboracije zrna pomou topljenja eksploziva vruom vodom obuhvata teak rad i primenjuje se samo kad nije mogue primeniti druge metode a mora se delaborisati trotil iz zrna.
) Topljenje eksploziva pomou vodene pare

Na taj nain se mogu delaborisati zrna napunje na livenim, presovanim ili nekovanim trotilom. Topljenje eksploziva u zrnu pomou vodene pa re moe se obavljati posrednim ili neposrednim zagrevanjem eksploziva. Posredno zagrevanje izvodi se u metalnim po sudama prizmatinog oblika, OBINO S D U P L I M Z I D O V I M A , pa se esto nazivaju i duplikatori. V o dena para za zagrevanje ureaja dovodi se parovcdnom cevi od izvora pare i puta izmeu zidova tako da se toplota prenosi i na unutranjost posude u ko joj su zrna, pa se eksploziv (trotil) u njima topi. V o dena para se moe provoditi i kroz cevi postavljene pored zidova u unutranjosti posude, jer se tako po suda bolje zagreva i trotil bre topi. Osim toga, pois

273

kazalo se kao korisno da se kroz jednu perforiranu cev izvesna koliina pare puta neposredno oko zrna. Mlazevi pare koji izlaze kroz rupice perforirane cevi usmereni su tako da udaraju u dance zrna i ubrza vaju topljenje trotila. Z R N A BEZ U P A L J A A I BEZ GENE poredaju se u reetkaste eline korpe tako da stoje uspravno otvorom nadole. Korpe se podignu i stave u ureaj, pusti para i posle 1530 minuta topljenje je zavreno. Istopljeni trotil i kondenzovana voda nalaze se na dnu ureaja. Kad je toplje nje zavreno prekine se dovod pare, otvori poklopac i iz korpe se izvade kouljice. Iz ureaja se, kroz slavinu, ispusti istopljeni trotil u kalupe. Za toplje nje eksploziva na taj nain potreban je kotao ili neki drugi izvor vodene pare. Upotreba pregrejane vodene pare je takoe mo gua. Topljenje je u tom sluaju bre, ali je i rizik mnogo vei, pa ga treba izbegavati. Instalacija za topljenje eksploziva neposrednim zagrevanjem sastoji se od jedne obine parovodne cevi, koja je jednim krajem prikljukom povezana s izvorom pare a drugi kraj joj je zatvoren. Na cev su, na rastojanju 2030 cm, pod uglom 3040 od vertikale, postavljene razvodne cevice duine oko 30 cm. Na kraju svake razvodne cevice nalazi se ko nusni eir, koji spreava da mlaz pare neposredno udara u eksploziv. Iznad cevi nalaze se leita za zrna. Zrna se u njih postavljaju koso, sa ustima na dole, tako da im usta budu navuena na kraj raz vodne cevice. Razvodna cevica i zrno moraju biti u osi. Zrno se ispod vodeeg prstena vrsto stegne ogrlicom koja je postavljena na ram od elinih cevi. Ispod usta cevi postavljen je nagnuti leb od drveta ili lima, u koji kaplje kondenzovana voda i istopljeni eksploziv i otie u sabirne posude. Sabirne posude su 274

obino limeni sanduci ili kalupi. U njih kaplju istop ljeni trotil i kondenzovana voda. Oni se ne meaju sloj vode pliva iznad sloja rastopljenog trotila. Kad se posuda napuni, voda pone da se preliva u sabirnoj posudi je sve vie trotila, a sve manje vode. Kad nivo rastopljenog trotila dosegne blizu gornje ivice posude, ona se promeni, puna se skloni i postavi prazna. Pune posude se ostave da se ohla de, trotil ovrsne, a voda iznad njega se izlije. Dobijeni trotil se koristi u diverzijama. Za higijensko-tehnike mere zatite na radu, i druge okolnosti, sve to je reeno za topljenje eks ploziva toplom vodom vai i u ovom sluaju. Fiziki napor je manji, a bezbednost pri radu vea nego pri topljenju trotila vruom vodom.
4.) MERE BEZBEDNOSTI P R I RADU NA DELABORACIJI MUNICIJE

Za rad na delaboraciji municije vae mere bezbednosti propisane Uputstvom za smetaj i ruko vanje municijom i minskoeksplozivnim sredstvima, TS V, 3, izdanje 1970. godine. Mere pirotehnike bezbednosti navedene su u II glavi (t. 72208) tog uputstva. Konkretne mere pirotehnike bezbednosti za pojedine radove na delaboraciji municije navedene su u okviru opisa tih radova u ovom priruniku. Delaboraciju municije i MES-a mogu vriti sa mo lica koja su za to struno osposobljena piro tehniari.

275

DEO ZAPALJIVA

VI SREDSTVA

1. IMPROVIZOVANA Z A P A L J I V A SREDSTVA Improvizovana zapalj iva sredstva upotreblj avaju se sa ciljem da se vatrom i visokom temperatu rom uniti ili onesposobi borbena ili neborbena teh nika, vani i osetljivi vojni objekti agresora (skla dita municije, goriva i maziva, hrane, odee i obu e, i dr.) industrijska postrojenja i objekti infra strukture koje agresor koristi. Mogu se upotrebiti i u dejstvima na ivu silu. Improvizovano zapaljivo sredstvo sastoji se od inicijatora, pripalne smee, mehanizma za tempira nje i zapaljive materije. 1) INICIJATORI Uloga inicijatora je da svojim dejstvom postig ne paljenje pripalne smee. Kao inicijatori koriste se formacijski improvizovani sporogorei tapin, sumporna kiselina, voda, glicerin i sijalica baterijske lampe. Sporogorei tapin upotrebljava se tako to se jedan njegov kraj uroni i uvrsti u odgovarajuu pripalnu smeu, a drugi kraj zapali. Teni inicijatori: sumporna kiselina, voda i gli cerin upotrebljavaju se tako to se na pogodan na in obezbedi da u odreenom trenutku nekoliko kapi inicijatora doe u dodir sa pripalnom smeom i za pali je. 279

Sijalica baterijske lampe priprema se za inici ranje i paljenje, pripainih smea tako to joj se sta klo paljivo razbije, da mosti za usijavanje ostane neprekinut. Tako pripremljena sijalica uroni se u odgovarajuu smeu, a iniciranje se postie zatvara njem strujnog kola.

2). PRIPALNE SMESE

Pripalne smee pale se pod dejstvom inicijato ra, a svojim gorenjem obezbeuju paljenje zapalji vih materija. Pri izradi improvizovanih zapaljivih sredstava mogu se upotrebiti razliite pripalne sme e, a najpogodnije su glavice ibica, smea kalijumhlorata i eera, joda i aluminijuma, srebronitrata i magnezijuma i pomoni upalja za termit. Glavice ibica pripremaju se tako to se sa palidrvca sastrue zapaljiva masa i usitni. Dobijeni prah se pali sporogoreim tapinom (formacijskim i improvizovanim), koncentrovanom sumpornom kise linom ili sijalicom baterijske lampe. Smea kalijumhlorata i eera izrauje se meanjem komponenata u jednakom zapreminskom od nosu. Kada su komponente fino usitnjene i izmeane smea izgleda kao eer u prahu. Inicira se sporo goreim tapinima (formacijskim i improvizovanim), koncentrovanom sumpornom kiselinom ili sijalicom baterijske lampe. Od kalijumhlorata i eera izrau je se i tzv. vatreni kola i to tako da se u kuvanjem zasien rastvor eera u vodi doda trostru ka koliina kalijumhlorata. Dok je vlaan, vatreni kola se izliva u kalupe iji oblik zadrava posle suenja. Suv vatreni kola izgleda kao beli eer ni kola. Smea joda i aluminijuma, dobij a se meanjem jednakih delova po zapremini kristalnog joda i praha ili sitnih opiljaka aluminijuma. Moe se inicirati 230

sporogoreim tapinima (formacijskim i improvizovanim), sumpornom kiselinom, vodom ili sijalicom baterijske lampe. Smea srebronitrata i magnezijuma izrauje se meanjem jednakih koliina kristalnog srebronitrata i praha ili opiljaka magnezijuma. Inicira se spo rogoreim tapinima, sumpornom kiselinom, vodom ili sijalicom baterijske lampe. Pomoni upalja za termit izrauje se meanjem jednakih delova praha ili sitnih opiljaka aluminiju ma i kalijumpermanganata. Umesto aluminijuma moe se upotrebiti magnezijum, a umesto kalijum permanganata: kalijumnitrat, kalijumbihromat ili natrijumbihromat. Pomoni upalja se pali pripalnom smeom i odgovarajuim inicijatorom. Ako se na povrinu pomonog upaljaa naspe malo istog kalijumpermanganata, iniciranje se postie gliceriiiom. Sve pripalne smee mogu se upotrebiti i za ak tiviranje detonatorske kapisle.
3.) M E H A N I Z M I ZA TEMPIRANJE

Aktiviranje improvizovanih zapaljivih sredsta va sa usporenjem, odnosno tempirao paljenje obje kata dejstva, moe se postii na razliite i, uglav nom, jednostavne naine. Izbor mehanizama vri se u skladu sa vrstom inicijatora i eljenim vremenom tempiranja. Ako se za iniciranje upotrebljava spologorei tapin obino se ne koristi poseban mehani zam za tempiranje, jer je usporenje odreeno nje govom duinom i brzinom gorenja. Kada se kao inicijator koristi sumporna kiseli na, usporenje se moe postii ako se sipa u gumeni deiji balon, prst gumene rukavice, i slino, a zatim
281

se postavi na povrinu pripalne smee. Usporenje zavisi od debljine i kvaliteta gume, koncentracije ki seline i temperature. Zelatinska kapsula koja slui za pakovanje lekova takoe moe da se upotrebi za postizanje tempirnog paljenja, ako se kao inicijatori koriste sum porna kiselina ili voda. Priprema se tako da joj se delovi razdvoje i umesto leka nakapa inicijator. Za tvorena kapsula postavlja se na povrinu pripalne smee. Pri upotrebi glicerina kao inicijatora uspore nje se moe jednostavno postii zahvaljujui njego voj viskoznosti. To se postie tako da se na sud sa pripalnom smeom postavi posuda sa glicerinom na ijem je dnu iglom ili ekserom napravljen otvor. Zbog viskoznosti, glicerin ne prokaplje odmah, ve posle odreenog vremena, koje zavisi od irine ot vora i temperature. Pri upotrebi sijalice baterijske lampe kao ini cijatora, tempirno paljenje postie se na isti nain kao i pri izradi improvizovanih mina sa elektrinim principom dejstva.
4.) ZAPALJIVE MATERIJE

Zapaljiva materija je glavni deo improvizovanog zapaljivog sredstva (analogno eksplozivu u eksplo zivnim sredstvima) i svojim gorenjem obezbeuje sigurno paljenje ili oteenje objekta dejstva. Pri izradi improvizovanih zapaljivih sredstava, kao za paljive materije mogu se upotrebiti smea parafina i piljevine, improvizovani napalm i improvizovani termit. Smea parafina i piljevine izrauje se meanjem rastopljenog parafina sa piljevinom. Upotreb ljava se za paljenje svih zapaljivih materijala. Naj efikasnija je ako se na objekat postavi tako da bude neposredno ispod materijala ili delova objekta koji
282

se pale. Za paljenje masivnih objekata izraenih od tvrdog drveta upotrebljava se 23 kg smee. Smea piljevine i parafina moe se pripaliti bilo kojom pripalnom smeom. Improvizovani napalm sastoji se od benzina kao osnovne (gorive) komponente i razliitih materija (tzv. improvizovanih zgunjivaa) kojima se postie njegovo zgunjavanje. Improvizovani napalm moe se izraditi na razliite naine, a neke od moguih receptura prikazane su u tabeli.
Red. broj 1. Naziv materije Benzin Etil-alkohol Sapun Benzin Loj Etil alkohol Natrijumhidroksid Voda Delova po zapremini 36 1 20 58 14 3 2 1 Napomena

1 Umesto etil-alkoh.

moe se upotrebiti ne ko estoko pie, ko lonjska voda, i sl. Umesto loja moe se upotrebiti ista kolii na lanolina, ricinusovog ili ribljeg ulja, ili dvostruka koliina biljnog ulja (suncokretovo, kukuruzno), mar garina ili maslaca;

2.

3.

Benzin Belance jaja Kuhinjska so Benzin Benzol Polististirol (ambalaa od jogurta i kis. mleka, i sl.)

85 14 1 25 25 50

4.

TABELA: mogue recepture za izradu improvizovanog napalma. 283

Benzin se moe zameniti nekim drugim ugljovodoninim gorivom (ulje za loenje, dizel, mazut, i sl.). Ako se komponente meaju u koliinama koje su navedene u tabeli, dobiva se improvizovani napalm gustine maslaca, koji se dobro lepi na objekte dejstva (zadrava se na glatkim, vertikalnim i po roznim povrinama) i gori znatno due nego ist ben zin. Moe zapaliti sve zapaljive materijale. Na ob jekte dejstva nanosi se premazivanjem, a efikasnost mu je direktno proporcionalna povrini na koju se nanese. Za paljenje improvizovanog napalma moe se upotrebiti bilo koja pripalna smea. Pripremlje nom improvizovanom napalmu moe se dodati do 10% (po zapremini) praha aluminijuma, ime se pos tiu vie temperature pri gorenju. Improvizovani termit izrauje se meanjem dva dela po zapremini praha ili sitnih opiljaka alumini juma i tri dela gvoeoksida. Osobine improvizova nog termita vrlo su sline osobinama formacijskog: ima relativno visoku temperaturu paljenja, gori vrlo brzo i bez plamena, a pri gorenju oslobaa tempe raturu do 2 500C i tenu usijanu ljaku. Osnovna namena termita je izazivanje oteenja razliitih metalnih konstrukcija, transformatora, elektromoto ra, leita osovina, zupanika, vozila, rezervoara, cisterni, cevovoda : (gasovoda, naftovoda), eleznikih ureaja i transportnih sredstava, itd. Moe se upotrebiti i za paljenje svih zapaljivih materijala. Za improvizovano paljenje termita koristi se pomoni upalja za termit.
5.) OPTE KARAKTERISTIKE IZRADE IMPROVIZOVANIH ZAPALJIVIH SREDSTAVA

Improvizovana zapaljiva sredstva izrauju se brzo i jednostavno, pod uslovom da se raspolae po trebnim priborom i odgovarajuim materijalima. 284

Pribor se sastoji od staklenih ili plastinih sudova razliite veliine, tegli, boca, kaika, itd., i lako se moe obezbediti. Materije koje se koriste za izradu improvizovanih zapaljivih sredstava mogu se naba viti u hemijskim laboratorij ama, apotekama, prodavnicama boja i domainstvima. Mnoge od njih upotrebljavaju se kao industrijske hemikalije u pre hrambenoj, hemijskoj, farmaceutskoj, tekstilnoj in dustriji, i dr., i mogu se nabaviti u odgovarajuim fabrikama. Izraivanje improvizovanih zapaljivih sredstava ne zahteva komplikovane operacije i uglavnom se sastoji u usitnjavanju vrstih komponenti i njiho vom meanju. Usitnjavanje se vri valjanjem boce (poloene na bok) preko materije rairene na vrstoj podlozi. Komponente se meaju tako to se odmerene koliine sipaju u staklenu ili plastinu teglu, koja se zaklopi i valja na horizontalnoj podlozi. Ri zik od povreivanja pri izradi improvizovanih za paljivih sredstava je gotovo zanemarljiv, ako se po tuju elementarne mere tehnike zatite. Osnovne mere tehnike zatite su: 1. Za izradu treba koristiti sudove od stakla, plastike, kartona, i sl. 2. Svaka komponenta se usitnjava zasebno. 3. Za meanje se upotrebljava drveni tapi. 4. Parafin se zagreva u otvorenom sudu. 5. Sredstva treba izraivati na otvorenom pro storu ili u prostorijama sa dobrom ventilacijom i izbegavati udisanje praha ili para hemikalija. 6. Komponente smea koje se pale vodom treba uvati odvojeno i izmeati ih tek na mestu primene. 7. Pre upotrebe izraenih sredstava treba ih is pitati (proveriti). 285

8. Izraena sredstva treba uvati na suvom mestu udaljenom od otvorenog plamena i izvora toplote. 9. Sredstva moe izraivati samo obueno lice (koje poznaje postupke i mere zatite). Pored navedenih mera, u radu je neophodno po tovati i druge mere tehnike zatite koje su propi sane za rad sa eksplozivnim materijama. Izrada improvizovanih zapaljivih sredstava podrazumeva pripremu svakog od sastavnih delova i njihovo spajanje u jednu celinu. Pri tome je kombinovanjem razliitih inicijatora, mehanizama za tempiranje, pripalnih smea i zapaljivih materijala mogue izraditi sredstva razliitih karakteristika. Neka od pogodnih sredstava su zapaljive boce, zapa ljiva cigla i improvizovana termitska kutija. Zapaljive boce namenjene su za paljenje svih zapaljivih materijala, a mogu se upotrebiti i u dejstvima na ivu silu. Postoje dva osnovna tipa zapa ljivih boca: sa trenutnim i tempirnim dejstvom. Zapaljiva boca sa trenutnim dejstvom izrauje se tako to se u staklenu bocu sipa koncentrovana sumporna kiselina (oko 1 dl) i benzin, a sa spoljne strane boce se privrsti gaza, vata ili hartija na ko ju je prethodno nanesen vatreni kola, Boca se aktivira razbijanjem, pri emu sumporna kiselina zapali vatreni kola, a on razliveno gorivo koje pali objekat dejstva. Boca se moe bacati na objekat dejstva ili skriveno postavljati u transportna sredr stva, tako da prilikom kretanja doe do njenog pada i razbijanja. Zapaljiva boca sa tempirnim dejstvom izrauje se tako to se u bocu sipaju koncentrovana sumporna kiselina i benzin i boca zaepi. Dno epa kojim se bo ca zatvara se izdubi i u udubljenje se sipa smea 286

kalijumhlorata i eera, komadi vatrenog kolaa ili druga odgovarajua pripalna smea. Pri postav ljanju na bocu, ep se obavija gumom deijeg balo na. Tako izraena boca se sakriva na objekat dej stva, tako da joj grli bude okrenut nadole. Sum porna kiselina (poto je tea od benzina) dolazi u do dir sa gumenom pregradom i kada je progrize za pali pripalnu smeu, a ona gorivo u boci. Pri aktivi ranju boce dolazi do njenog rasprsnua i razbaciva nja zapaljenog goriva. Zapaljiva cigla izrauje se meanjem odgo varajuih koliina kalijumhlorata, eera, sumpora, boje, gipsa i vode. Pripremljena smea izliva se u kalupe formata standardne cigle i sui. Za izradu cigle standardnih dimenzija (250x120x65 mm) i ma se oko 4 kg, potrebno je 2,4 kg kalijumhlorata, 0,6 kg eera, 0,4 kg sumpora, 0,6 kg gipsa, do 0,2 kg boje i vode prema potrebi. Posle suenja zapaljiva cigla se po izgledu ne razlikuje od obine. Inicira se sporogoreim tapinom, koncentrovanom sumpornom ki selinom, ili sijalicom baterijske lampe. Moe se upo trebiti kao pripalna smea ili samostalno zapaljivo sredstvo. Improvizovana termitska kutija izrauje se pu njenjem limene kutije termitom i odgovarajuom pripalnom smeom. To, zapaljivo sredstvo se, s ob zirom na osobine termita koji se, laborisan u kutiju, moe upotrebiti za zavarivanje pokretnih metalnih delova ili progorevanje metalnih povrina. Da bi se zavarila dva metalna dela, kutija (na punjena termitom, odgovarajuom pripalnom sme om i snabdevena inicijatorom) postavlja se direktno na njih. Aktiviranjem sredstava uareni termit pre daje toplotu metalnim delovima i zavaruje ih, tj. trajno vezuje i na taj nain oteuje vitalne delove 287

nekog ureaja, mehanizma ili postrojenja (leita osovina, zupanici, elektromotori, transformatori, te lefonske centrale, itd.). Ukoliko je koliina termita nedovoljna da se postigne zavarivanje, izazivaju se toplotne deformacije koje bitno naruavaju funkciju napadnutih delova. Progorevanje metalnih povrina postie se ako se kutija sa termitom postavi 810 cm iznad povr ine koja se probija, to se moe postii komadima drveta, cigle i slino. Umesto limene kutije (konzerve) moe se upo trebiti saksija za cvee ili kutija od tvrdog kartona (za VIM, vone sokove, i slino).

6.) IMPROVIZOVANA PRIMENA BELOG FOSFORA

Fosforom se moe veoma lako izazvati paljenje lake zapaljivog materijala sa potrebnim usporenji ma. Jedna od mogunosti je stavljanje odreene ko liine fosfora, u neku staklenu, plastinu i sl. posudu, koja se napuni vodom. Posuda se zatvori sa neko liko slojeva upijajue hartije i ostavi u takvom po loaju da voda moe polako da otie. Kada se fosfor osui dolazi do paljenja. Jo jednostavnije je ako se posuda ostavi otvorena, pa voda postepeno isparava. Paljenje se moe izazvati i sa nekoliko koma dia fosfora, zavijenih u mokru krpu ili hartiju, po stavljenih na lako zapaljivom materijalu. Do palje nja dolazi kada se fosfor osui. Osim toga, komad fosfora se moe zaliti rastopljenim parafinom u ne koj plastinoj posudi. Do paljenja e doi u sluaju da se posuda slomi ili prereze nekim otrim pred metom. 288

Fosfor e se zapaliti im doe u dodir sa vazduhom, a upalie se i parafin kojim je fosfor bio oblo en, to e se preneti i na lakozapaljivi materijal.

Sl. 114 Improvizovana primena fosfora

Zapaljiva sredstva na bazi naftinih derivata. Primena naftinih derivata kao tenih zapaljivih smea i njihovih modifikacija ima nesumnjivo naj vei znaaj u diverzantskim akcijama iz nekoliko os novnih razloga. Prvo, osnovno punjenje se lako mo e nabaviti i jednostavno pripremiti za upotrebu, a

Sl. 115 Improvi zovana primena fosfora ig

289

mogu se postii znaajni rezultati. Jednostavno se primenjuje i iz formacijskih i iz improvizovanih sred stava. Razmotriemo neka do sada primenjivana resenja u formacijskim sredstvima, a i neka improvizovana sredstva proverena u praksi. Zapaljiva boca sa udarnim dejstvom Za pripremanje te zapaljive boce iskoriena je egzotermna reakcija izmeu smee kalijumhlorat eer i koncentrovane sumporne kiseline. Za pripremanje je potrebna staklena boca, u koju se sipaju benzin i, paljivo, koncentrovana sum porna kiselina. Boca se zatvori i dobro opere sa spoljanje strane. Spoljanji zidovi boce se omotaju upijajuom hartijom, krpom ili vatom, i sve to dobro privrsti koncem. U posebnu au sa kljualom vo dom dodaju se eer i kalijumhlorat dok se ne dobije zasieni rastvor. Rastvor se ohladi, pri emu se na dnu nataloe kristali. Neposredno pre upotrebe ras tvor i kristali se izmeaju i njima natopi obloga boce. Boca moe da se upotrebi i kada je obloga vlana i kada je suva. Zapaljivu bocu treba drati jednom rukom i baciti kao runu bombu. Posle udara o metalnu ili neku drugu vrstu povrinu boca e se razbiti, sum porna kiselina e trenutno upaliti oblogu, a ona e plamen preneti na zapaljivu tenost.
2. U P A L J A Z A P A L J I V E BOCE ( U Z B ) NAMENA

Namenjen je za kompletiranje zapaljivih boca kojima se moe uspeno onesposobljavati ili unita vati iva sila i lako zapaljiva tehnika sredstva pro tivnika.
290

OSNOVNI

TAKTICKO-TEHNICKI

PODACI

masa upaljaa 60 g; masa pripale 2,3 g; dimenzije 3x10,8 cm; pouzdano radi na temperaturi od 30C do +50C;

Sl. 116 Upa lja zapaljive boce (UZB) presek

291

 aktivira trenutno pri udaru u prepreku; pritisak gasova sagorele pripale razbija bocu i pali gorivo; otvor grla na boci: unutranji prenik min, 15,5 mm, a spoljni od 27 do 34 mm; upalja je hermetian i izdrava vodu dubine do 25 cm; pripada vrsti mehanikih upaljaa.
OSNOVNI SASTAVNI DELOVI

poklopac utvriva upaljaa (gumeni) telo _ _ _ _ _ pripala padobran

PRINCIP DEJSTVA

1 2 3 4 5

Nakon bacanja zapaljive boce, padobran, usled vazdunog otpora, zaostaje za bocom i postepeno se otvara razvija. Ovaj otpor predstavlja silu koja deluje prvo na zadra, izvlai ga iz leita, zatim na lonac koji takoe izvlai, na zadra trna i na kraju na trn. Izvlaenjem trna iz leita, u telu udarnog mehanizma, upalja je armiran. Ceo mehanizam za armiranje odvaja se od upaljaa i pada ispred rukovaoca na 15 m. Boca, sa preostalim delom upalja a, nastavlja let do cilja. Pri udaru boce na cilj, udarni mehanizam deluje bez obzira na poloaj upa ljaa pri udaru. Od udara dolazi do pomeranja kug lica, ime se oslobaa udarna opruga. Udarna opruga potiskuje udarnu iglu, koja aktivira podsticajnu kapislu, a ona pripalu. 292

NEKE

SPECIFINOSTI

UZB

Komplet zapaljive boce ini: upalja, boca (te lo) i gorivo. Gorivo moe biti: napalm-smea, benzin, meavina benzina i nafte, benzina i ulja. Za ovu na pravu koriste se boce (staklene ili plastine) i tena goriva iz mesnih izvora. Boca se baca na cilj sa uda ljenosti od najmanje 14 metara. Ako je daljina bacanja ispod 14 m, upalja se mora runo armirati. Pri bacanju zapaljive boce redosled sledei: jednom rukom dri se boca preko utvrivaa (grli boce), a drugom se skida upaljaa; vadi se padobran, ispravlja platno ljuje uz bocu; radnji je gumenog poklopac i priljub

boca se hvata preko priljubljenog platna; izvlai se osigura, i boca baca na cilj. Treba voditi rauna o tome da ne doe do nekontrolisanog ispadanja boce iz ruke, nakon izvla enja osiguraa, jer bi dolo do aktiviranja upaljaa posle odskoka boce. Kada se zapaljiva boca baca u sobu, vagon, ka binu vozila, itd., upalja se armira runo. Za runo armiranje upaljaa i ubacivanje zapaljive boce u cilj, treba biti specijalno obuen rukovalac. Osigura se moe vaditi nakon skidanja pok lopca. Upalja pali bilo koju koliinu goriva u boci. Boca se, obino, puni toliko da delovi upaljaa koji idu u bocu ne dodiruju gorivo. 293

PAKOVANJE

u jednu plastinu kutiju pakuje se 10 upa ljaa; 25 plastinih kutija pakuje se u drveni san duk (ukupno 250 upaljaa). Ambalaa je sigurna u sluaju da aktiviranje jednog upaljaa ne moe izazvati aktiviranje drugih, kao ni paljenje ambalae.

Sl 117 Upa lja zapaljive boce (UZB)

294

3. SPECIJALNA Z A P A L J I V A M I N A NAMENA

Namenjena je za izazivanje poara na svim vrs tama nepokretnih i pokretnih lakozapaljivih obje kata na otvorenom prostoru, u prostorijama, skla ditima, transportu, i sl. radi njihovog unitenja ili oteenja.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa mine 1500 gr; masa statine mine 750 gr; masa razbacane mine 750 gr;

Sl. 118 Speci jalna zapaljiva mina

295

 statika mina gori 60, a razbacana 10 sekundi; pouzdano funkcionie na temperaturi od - 3 0 do + 5 0 C ; hermetinost sigurno izdrava 24 asa u vodi dubine 20 cm.
SASTAVNI DELOVI KOMOPLETA MINE

telo mine sa hemijskim zapaljivim punje njem; tempirni hemijski upalja ( T H U ) 2 komada; elektrina zapaljiva kapisla ( E Z K ) 2 komada.
PRINCIP DEJSTVA

Tempirni hemijski upalja, preko zapaljivog ini cijalnog dela, prenosnog kolaia, pali plastinu za paljivu smeu gornjeg sklopa, pri dogorevanju pre nosi vatru na donji sklop, odnosno patrone preko prenosnika koji je smeten u centru donjeg sklopa. Od mesta aktiviranja patrone se razbacuju oko 20 metara.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA ZAPALJIVU MINU

Specijalna zapaljiva mina sastoji se od dva sklo pa, koji mogu da se aktiviraju zajedno ili odvojeno. Na mestu postavljanja gori statika mina i pos tie temperaturu od 1.800C, a razbacana mina (est patrona) stvara est arita oko mesta postavljanja mine, postiui temperaturu 2.200C. Gornji sklop punjen je plastinom zapaljivom smeom, a donji patronski, presovanom termitnom smeom. Umesto klasinog, upalja ima zapaljivi inicijalni deo. Zapa296

ljiva mina moe se paliti pojedinano ili grupno elek trinim putem, pomou elektrine zapaljive kapisle sa adapterom.

Sl. 119 Specijalna zapaljiva mina, kompletna i po delovima izgled

297

DEO SPECIJALNA

VII SREDSTVA

HEMIJSKA

1. B O M B A R U N A SPECIJALNA M79 AF-1 NAMENA

Namenjena je za brzo i kratkotrajno onesposob ljavanje nezatiene ive sile na otvorenom prostoru i u objektima.
OSNOVNI TAKTIKO - TEHNIKI PODACI

masa bombe

236 g; 122 g; 112 g;

masa prazne bombe masa aktivnog (CS-1) udarni detonator;

hemijskog punjenja

upalja je udarnog tipa M20 6 A 2 ; vrsta i koliina eksploziva: pentolit vreme usporenja cblik prenik tela bombe materijal tela 4 g; 4s; 75 mm; loptast; guma.

Domet pri runom bacanju (stojei stav) oko 35 m.

301

OSTALI

PODACI

Pored direktnog dejstva na ivu silu, pri eksplo ziji bombe raspreni prah CS-1 pada i taloi se na

Sl. 120 Bomba runa specijalna M79 AF-1

razliite povrine (odea, tlo, zidovi prostorija, i sl.) inei ih, za izvesno vreme, kontaminiranim i neu potrebljivim bez prethodne dekontaminacije. Naime, tako kontaminirane prostore i predmete mogu ko ristiti samo lica koja su blagovremeno zatiena za titnim maskama. Kod napadnute, nezatiene ive sile glavni efe kti se javljaju u toku prvih 1015 minuta po upo trebi bombe. U tom intervalu treba eksploatisati uinke bombe.
*

Ova bomba se baca kao i bomba runa M 75. 302

2. BOMBA RUNA SPECIJALNA M79 AG-1 NAMENA

Namenjena je za brzo i privremeno onesposob ljavanje (za krae vreme) nezatiene ive sile, koja se nalazi na otvorenom prostoru ili u objektima.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa bombe

421 g; 280 g; 104 g; 34 s; max. 60 s; cilindrini; elini lim debljine 0,3 mm;

masa prazne bombe upalja M20 6 A 2 ; vreme usporenja vreme sagorevanja oblik materijal tela

masa aktivne materije (CS)

visina bombe sa postavljenim upa l j a e m 147 mm; prirunik tela bombe (spoljni) 57 mm; domet pri runom bacanju (stojei stav) oko 35 m.
OSTALI PODACI

Bomba runa AG-1, kod koje se osloboena toplota pri sagorevanju pirotehnike smee, koristi se za brzo otparavanje materije CS i stvaranje visokih
303

koncentracija ove materije u vazduhu. Na zatrova nom prostoru mogu boraviti samo lica koja imaju zatitnu opremu. Ova bomba baca se kao i bomba runa M75.

Sl. 121 Bomba runa specijalna M79 AG~1

3. RASPRIVAC RUNI M83 NAMENA

Namenjen je za dejstvo na pojedinca ili manju grupu pri direktnom kontaktu, kao i posredno za kontaminaciju zatvorenih prostorija ili objekata (ra dne prostorije, borbena i neborbena vozila, i dr.). 304

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa rasprivaa

168 g; oko 40 ml; 6080 m3 prostora; 3 m; 9 s;

koliina aktivne materije moe kontaminirati domet mlaza

vreme pranjenja

dimenzije: prenik 43 mm i visina 145 mm; ne moe se otkriti sredstvima za de tekciju metala.

Sl. 122 Raspriva runi M83

305

OSTALI

PODACI

Raspriva za aktivnu materiju koristi C S i l i neku drugu otrovnu materiju, u zavisnosti od toga kakav efekat elimo da postignemo. Sredstvo je u obliku spreja, prikladno za prikri veno noenje u urbanim sredinama. Konstrukcija rasprivaa omoguuje viekratnu upotrebu, naknadno punjenje vreice, zamenu i nak nadno aktiviranje, kao i vrlo bezbedno demontiranje sredstva. Ima osiguranje od nekontrolisanog pranjenja, poklopac ventila. Sredstvo je namenjeno diverzantskim i policij skim jedinicama.
4. HEMIJSKI PITOLJ NAMENA

Namenjen je za izbacivanje hemijskih i drugih patrona radi uspostavljanja naruenog javnog reda i mira.
OSTALI PODACI

masa pitolja kalibar domet

1,14 kg; 38 mm; do 40 m;

izbacuje sve patrone kao i hemijska puka; jednostavan je za rukovanje i odravanje. 306

Sl. 123 Hemijski pitolj i patrone 5. HEMIJSKA P U K A NAMENA

Namenjena je za izbacivanje hemijskih i drugih patrona, radi uspostavljanja naruenog javnog reda i mira.
OSTALI PODACI

masa puke 3,18 kg; kalibar 38 mm; domet 140 m; 307

patrona ima etiri vrste (gumene jednodelne, gumene trodelne, he mijske sa CS i sa neutralnim di mom) ;;

Sl. 124 H e mijska puka i patrone

jednostavna je za rukovanje i odr avanje.

6. M I N A T R O M B L O N S K A HEMIJSKA KOLSKA E K S P L O Z I V N A (MTHS-E) NAMENA

Namenjena je za kontaminaciju ive sile, obje kata i atmosfere za krai vremenski period. Konta minacija se vrsi rasprivanjem smee na bazi CS eksplozijom mine na cilju.

Sl. 125 Mina tromblonska ke mijska kolska eksplozivna (MTH-E)

309

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa mine 0,585 kg; ukupna duina mine 402 mm; teite 226 mm; masa metalnih delova 0,664 kg; masa eksplozivnog punjenja 0,016 kg; masa hemijskog punjenja 0,180 kg; maksimalni pritisak 785 bar; poetna brzina 61 m/s; maksimalni domet 370 m. O S T A L I PODACI

Mina tromblonska hemijska kolska eksplozivna mina ima iste spoljno balistike osobine kao trom blonska kumulativna mina M60. Mina je opremljena upaljaem UT, M7GP1. Minom se moe gaati iz automatske i poluau tomatske puke 7,62 mm i puke 7,9 mm. Materijal za izradu MTHS-E otporan je na dej stvo materije CS-1, a pri normalnim uslovima skla ditenja i uvanja, rok upotrebe je najmanje 10 go dina.
7. M I N A T R O M B L O N S K A HEMIJSKA KOLSKA D I M N A (MTH-D) NAMENA

Namenjena je za kontaminaciju ive sile i at mosfere za krai vremenski period (dejstvo do 15 minuta). Kontaminacija se vri rasprivanjem dim ne smee na bazi CS eksplozijom mine na cilju. 310

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa mine 0,14 kg; ukupna duina mine 332 mm; teite 196 mm; masa metalnih delova 0,310 kg; masa hemijskog punjenja 0,110 kg;

Sl. 126 Mina tromblonska ke mijska kolska dimna (MTH-D)

poetna brzina 75 m/s; maksimalni domet 460 m; vreme gorenja dimne hemijske kutije 30 s. 311

OSTALI

PODACI

Mina tromblonska hemijska kolska dimna razvijena je na bazi tromblonske dimne mine M82 i ima iste spoljnobalistike osobine i maksimalni do met. Koristi isto izbacno osnovno punjenje. Minom se moe gaati iz automatske, poluauto matske puke 7,62 mm i puke 7,9 mm M48.

8. RASPRASlVA LENI M l ( R L - M 1 )
NAMENA

Namenjen je da suzavcem u prahu CS-1 izne nada, brzo i privremeno onesposobi nezatienu ivu silu na otvorenom prostoru, u zaklonima i drugim objektima.

Sl. 127 Raspraiva leni Ml (RL-M1)

312

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa raspraivaa kapacitet spremnika pritisak u boci vreme pranjenja domet mlaza pri brzini vetra od 23 m/s prostiranje oblaka
SASTAVNI DELOVI

14 kg; 10 kg; 200 atm., 4,5 s; 15 m; 500 m.

spremnik nosa prikljune cevi i mlaznice boce, rezervni delovi i pribor sanduk
PRINCIP RADA

1 2 3 4 5

Otvaranjem ventila na boci (2) vazduh pod pri tiskom od 200 bara (atmosfera) dospeva iz boce (1) do reducir-ventila (3), koji pritisak svodi na radni od 8 bara.

Sl. 128 Sema raspraivaca

313

Preko ojaane gumene cevi (5) vazduh iz boce preko reducir-ventila (3) dospeva do ventila smetenih u mlaznici (7). Pritiskom na okida (8) otvara se ventil na mlaz nici, tako da deo vazduha dospeva u injektor (11), a deo, preko druge gumene cevi, do levkaste glave (16). Kroz vertikalnu cev (17) vazduh dospeva preko gu mene membrane (14) u spremnik (15). Pod pritiskom vazduha zatitna membrana se epa i vazduh dospeva u spremnik. Potisnut pritis kom od 8 bara, sadraj praha (tenosti) kree se pre ma otvoru na levkastoj glavi i preko prikljune cevi (13) do mlazniee (12). Tada leni raspraiva pod pritiskom silovito iz bacuje sadraj kroz nastavak (10).
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA RL-M1

U sluaju da pritisak u spremniku (15) naraste iznad radnog pritiska od 8 bara, otvara se sigurnosni ventil (1), regulisan na 10 bara. Preko nosaa raspra iva leni povezan je i ini jednu celinu. Spremnik pune dva vojnika pod zatitnom maskom i zatitnim rukavicama. Raspraivaem se moe dejstvovati iz stojeeg i kleeeg stava, iz mesta i pokreta. Koristi se za borbu protiv ubaenih grupa a moe se upotre biti za uspostavljanje naruenog reda. Nakon upotrebe vri se obavezna dekontamina cija, pod zatitnom opremom, materijalima za dekon taminaciju.
PAKOVANJE

Jedan raspraiva pakuje se bez spremnika u je dan drveni sanduk sa rezervnim delovima i pribo rom za odravanje i ienje. 314

DEO SREDSTVA ZA

VIII IZVIANJE

1. R U N I D V O G L E D (RD 7X40) NAMENA

Namenjen je za osmatranje, otkrivanje i poka zivanje ciljeva, orijentacionih taaka i objekata na zemljitu, merenje horizontalnih i vertikalnih uglo va, a nou za detekciju izvora IC zraenja, pomou IC detektora.

Sl. 129 Runi dvogled (RD

7X40)

317

OSNOVNI

TAKTIKO - TEHNIKI

PODACI

masa dvogleda 1,2 kg; uveliava cilj 7 puta; podeavanje otrine vida od +5 do 3 diop polje vida 830'; podeavanje razmaka okulara od 56 do 74 mm.
PRINCIP RADA

tera;

Slika objekta (posmatranog terena) preko objek tiva i obrtnog sistema prizama formira se u inoj ravni okulara, tako da se u okularima vidi prava i uveana slika posmatranog objekta. Zahvaljujui tome to je runi dvogled RD 7x40 binokularni instrument, posmatra u okularima vidi stereoskopsku sliku cilja, odnosno, u mogunosti je da proceni raspored objekata po dubini. Dvogled (ima dva teleskopska monokulara sa paralelnim optikim osama.

Sl. 130 Kon anica

318

U desnoj monokularnoj cevi nalazi se ploica sa konanicom. Ploica sa konanicom (sl. 133) nalazi se u ravni slike objektiva i fokusnoj ravni okulara, ime se po stie, istovremeno, otrina slike objekta i konanice. Konanica je podeljena prema artiljerijskom mernom sistemu. Jedan podeljak (razmak izmeu dve velike crte) odgovara uglu od 010 hiljaditih, a na odstojanju od 1.000 m jedan podeljak odgovara i rini, odnosno visini od 10 m. Razmak izmeu jedne velike i male crte odgovara uglu od 005 hiljaditih.

Pored osmatranja, pri emu se vri podeavanje otrine vida, podeavanje rastojanja prema oima, pomou konanice, mogu se meriti uglovi u horizon-

319

talnoj i vertikalnoj ravni. Ako znamo dimenzije ob jekta, moemo izraunati rastojanje do njega i obr nuto. Rastojanje do objekta, uz poznate dimenzije, iz raunava se po obrascu:

ili, ako je poznato rastojanje, moe se dobiti irina ili visina objekta.

gde je: D daljina u metrima; H (baza), irina ili visina objekta u metrima; interval broj podeoka od 10 hiljaditih. Primer: ako je visina nekog objekta 30 m, ovaj objekat se vidi pri posmatranju sa RD, pod uglom od 1,5 intervala. Rastojanje iznosi:

ili:

Ureaj za detekciju IC zraenja nalazi se u levoj monokularnoj cevi i slui za detekciju izvora IC zraenja na daljinama do 300 m. Sastoji se od IC de320

lektorskog ekrana, koji se nalazi u pokretnom lei tu i ultraljubiastog filtera. Okretanjem nareckanog prstena ulevo, IC detektorski ekran dovodi se u svetlosni snop. Pri direktnom padu IC zraenja kroz ob jektiv na IC detektorskom ekranu nastaje difuzna crvenkasta mrlja. Okretanjem nareckanog prstena udesno do graninika, IC detektorski ekran dovodi se ispod ultraljubiastog filtera. Da bi se otkrio izvor IC zraenja, IC detektorski ekran mora se aktivirati pomou ultraljubiastog zraenja. Ono nastaje pri normalnom korienju RD na dnevnoj svetlosti, od nosno ogranienjem ultraljubiastog filtera vesla kim svetlosnim izvorom. Pri tome se IC detektorski ikran mora nalaziti ispod ultraljubiastog filtera.
2. DVOGLED N O N I P A S I V N I 4X80 (PD-4) . NAMENA

Namenjen je za osmatranje ciljeva nou, na da ljinama do 500 m. Dvogled koriste jedinice sva tri vida OS.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa PD-4 2,2 kg; uveliava 4 puta; podeavanje otrine vida od +5 do 5 dioptera; podeavanje razmaka okulara od 5872 mm; daljina uoavanja ciljeva pri normalnoj osvetljenosti iznosi oko 500 m; polje vida 10; polje izotravanja je od 4 m do beskonano.

21

321

OSTALI

PODACI

Za napajanje elektrinom energijom dvogled koristi dve akumulatorske baterije, ukupnog napona 2,48 V. Vreme rada sa kompletom baterija (2 kom) iznosi 40 asova.

Sl. 133 Dvo gled noni pa sivni 4X80

Pri radu dvogled koristi none prirodne izvore svellosti (svetlo nebo, zvezde, mesec i reflekse sun eve svetlosti). Okulari poveavaju sliku na ekranu dvogleda. Uveavanje se postie sistemom prizmi i soiva. Dvogled se ukljuuje u rad pritiskom kaiprsta leve 322

ruke na dugme koje se nalazi na gornjoj strani levog dela okulara. Nakon otputanja dugmeta, dvogled radi jo oko 30 sekundi. Svetlost se u dvogledu pojaava na elektronsko- optikom principu, tako to se preko objektiva lik formira na fotokatodi pojaivaa slike, a slika po staje vidljiva na anodnom ekranu drugog stepena pojaavaa. Pojaivanje vidljivosti slike omoguava pretvara visokog napona sa 2,48 V na 12 K V . U levom delu okulara nalazi se spremite za ba terije.
3. PASIVNE NAOCARE NAMENA

Namenjene su za odreene aktivnosti, bez upo trebe vetakih izvora zraenja svetlosti, u toku noi; za vonju borbenih i neborbenih vozila; individualno kretanje po terenu radi izvi anja i osmatranja na manjim daljinama;

Sl. 134 Pasiv ne naoare izgled

21*

323

 kretanje, izvianje i osmatranje pri izvoenju diverzantskih dejstava; izvoenje ininjerijskih i drugih radova; prizemljenje helikoptera, kao i let na malim visinama i pri malim brzinama.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

ureaj se postavlja na glavu i moe da se ko risti due vreme i pri upotrebi lema; ureaj je binokularan sa jednovremenim pomeranjem oba objektiva, radi uoavanja predmeta na raznim daljinama. Izvor elektrine energije i pretvara napona ugraeni su u ureaj, koji ima sledee karakteristike: uveanje 0,95 do 1,05 x; vidno polje 40; mo razlaganja u centru pri visokom kon trastu i optimalnoj osvetljenosti fotokatode 2,8 mrad; opseg izotravanja slike od 0,3 m do o o ; opseg podeavanja dioptrija okulara 5 d p t ; opseg podeavanja razmaka izmeu monokulara 58 do 72 mm; nominalni napon napajanja 1,24 V; izvor elektrine energije, zaptiveni NiCd akumulator nominalnog kapaciteta 450 mAh; daljina osmatranja terena pri horizontalnoj osvetljenosti od 1 mlx i dobroj meteorolokoj vid ljivosti, najmanje 150 m; masa 0,9 kg.
SASTAVNI DELOVI

dvogled sa maskom za postavljanje na glavu 1 kom.; kutija za pakovanje 1 kom.; 324

 pribor za ienje optikih povrina 1 kom.; rezervni isuivai 2 kom.; klju za skidanje isuivaa 1 kom.; rezervne baterije 2 kom.; punja baterija 1 kom.; uputstvo za rukovanje i odravanje 1 kom.; dodatni izvor IC zraenja sa posebnim izvo rom elektrine energije 1 kom.
4. R U N A B U S O L A M - 5 3

Namenjena za orijentaciju na terenu (odrei vanje strana sveta, azimuta, merenje mesnih uglova i duina na karti).

Sl. 135 Runa busola M-53

325

Osnovni delovi busole su: osnova, gornji deo (kutija), poklopac, ogledalo, magnetna igla i kona futrola. Osnova (1) je pravougaonog oblika. Leva, desna i gornja ivica imaju izgraviranu santimetarsku podelu, koja slui za merenje duina. Na zadnjem delu osnove izraen je ispust (2), koji slui za nianje nje pri osmatranju i merenju azimuta. Ispust je odozgo narezan (3) indeks na kojem se itaju uglovne vrednosti azimuta. Na lenoj, donjoj strani osnove, ugravirana je jo jedna santimetarska podela. Gornji deo busole (4) napravljen je tako da mo e da se okree oko ose (6) na kojoj je postavljena magnetna igla. Prsten (7) izgraviran je u hiljaditima. Ceo krug prema toj podeli ima 6.400 delova (hiljaditih). Radi praktinosti, ispisane su samo prve dve cifre (stotine). Sa donje strane prstena (7) ugra virana je podela u stepenima (360). Gornja strana pokretnog dela zatvorena je staklom, na ijoj se ivici nalazi crno obojen obru, svetleim (fluorescentnim) materijalom oznaeni su pravci prema severu (trougao), istoku (E), zapadu ( W ) i jugu (C). Osim toga, sve pomone strane sveta obeleene su takom. Pro stor ispod magnetne igle obojen je belom bojom da bi se magnetna igla lake uoavala. Na dnu je ucr tana crna linija (8), koja nam pomae prilikom odre ivanja azimuta na zemljitu i karti. Crnu crtu (8), u svim radnjama pri kojima koristimo busolu, pokri vamo magnetnom iglom, koja se slobodno pomera iznad crne crte. Poklopac titi busolu. Na gornjoj strani (10)- na lazi se mali otvor (prorez), koji slui kao muica pri likom odreivanja pravca na zemljitu. 326

Poklopac ima sa desne i leve strane dva verti kalna proreza (12). Zajedno sa gajtanom, vezanim za ispust (2), slui za itanje uglovnih vrednosti i izra du skica. Ogledalo (na unutranjoj strani poklopca) slui za posmatranje poloaja magnetne igle pri nianje nju na cilj. Za nono korienje busole pod otvorom prorezom (10) nalazi se fosforni znak koji nou svetli. Od tog znaka nadole izgravirana je crna crta koja pomae pri nianjenju na izabrani objekat. Magnetna igla ima dva pola severni i juni. U pokretnom delu (kutiji) busole slobodno se kree i ne gubi magnetno svojstvo ni kada je dugo uskla ditena van upotrebe. Delovi busole izraeni su od nenamagnetisanog metala.
Odreivanje azimuta

Azimut na zemljitu, pomou busole, odreuje se na sledei nain: poklopac busole ogledalo po stavi se pod uglom od 60, busola se uzima u levu

Sl. 136 Merenje azimuta

327

ruku, nanieni na odreenu taku, objekat ili cilj; pokretni deo busole (kutija) okree se sve dok se severni krak magnetne igle ne poklopi sa trouglom, a zatim se proita uglovna vrednost azimuta. Merenje mesnih uglova Za merenje mesnih uglova koristi se jedna i druga skala (prorez) na bonim stranama poklopca. Za uglove iznad horizonta koristi se skala + S , a za uglove ispod horizonta skala S . Za uglove iznad horizonta busola se postavlja normalno, sa po klopcem otvorenim pod uglom od 90, a za uglove ispod horizonta busola sa poklopcem okree se nadole, tj. ka zemlji. Za merenje mesnih uglova koristi se kanap koji je privren na busoli. Na kanapu se nalaze dva vora. Ako se kanap dri kod oka sa bliim vorom busoli, tada podeoci na skali poklopca iznose 10, cela skala 150. Meutim, kada koristimo dalji vor kanapa od busole, vrednost svakog podeoka je 20, a cele skale 300.

5. PERISKOP

Namenjen je za osmatranje neprijateljeve ive sile, MTS, objekata i zemljita. Osmatranje se obav lja iz zaklona (bunkera, sklonita, drveta, kamena, zida, itd.). Osmatra nije izloen pogledu neprijate lja, kao ni direktnim pogocima neprijateljeve vatre. Sa periskopom se mere daljine i horizontalni uglovi.

Periskop se sastoji od cevi na ijim se krajevima nalaze ogledala koja su postavljena pod uglom od 45. 328

Sl. 137 Periskop

Sl. 138 Odbijanje svetlosnih zraka

6. KURVIMETAR M-59

Kurvimetar M59 (sl. 139) namenjen je za merenje rastojanja (dui) na kartama, uglavnom krivih li nija za razmere: 1 : 25.000. 1 : 50.000, 1 : 100.000 i 1 : 300.000. Kurvimetar se nosi u konoj futroli, a pri upo trebi se dri za alku desnom rukom (izmeu palca i kaiprsta), kao olovka pri pisanju, tako da je radni toki okrenut nadole (sl. 148). Radni toki, pri merenju rastojanja (dui) na karti, treba da bude okre nut u pravcu rastojanja koje se meri, a telo kurvimetra upravo na kartu.
320

Svi tokici kurvimetra su zupanici jednakih zubaca, tako da okretanje radnog tokica omoguava jednako okretanje i svih ostalih. Prvi prenosni toki (osim na obodu) ima i produenu zupastu osovi nu, koja nalee izmeu zubaca na obodu drugog prenosnog tokica. Osovina treeg prenosnog tokica ujedno je i osovina obeju kazaljki, te se njegovim okretanjem okreu i kazaljke. Na taj nain obe ka zaljke su u posrednoj vezi sa radnim tokiem. Veliine podeljaka na daljinomernim skalama podeene su prema obimu radnog tokica, tako da e duinu puta koju pree radni toki svojim obimom, kazaljke oznaiti brojem podeljaka na odgovaraju oj daljinomerskoj skali. Najmanji podeljak na daljinomerskim skalama (za sve razmere kurvimetra) iznosi 1 kilometar. Pre ma tome, tanost merenja kurvimetra je 1 km. Ma nje duine od toga ocenjuju se odoka, naroito na skalama za krupnije razmere. Kurvimetar se, pri upotrebi, vue po pravcu koji se meri, tako da se kazaljke kreu od nultog podeoka u pravcu brojeva skale koji rastu. Zato pre upotrebe treba proveriti u kom se pravcu kazaljke okreu. Radi tanijeg merenja, potrebno je da se radni loki okree ravnomerno po odreenom pravcu (sredini linije koja oznaava put). Kada se skrene sa

Sl. 139 Kurvimetar M59

330

pravca koji se med, kurvimetar treba vratiti do ta ke sa koje je skrenuto. Pri tome, kurvimetar se dri u istom poloaju i vue paljivo, vodei rauna da se radni toki okree kao i pri merenju.

Sl.

140 Poloaj

kurvimetra pri upotrebi

Merenje kurvimetrom na kartama koje su do trajale treba izbegavati. Na mestima (takama) na kojima dolazi do promene pravaca merenja (na krivinama puteva ili dru gim prelomnim takama), kurvimetar treba paljivo okretati, tako da i pri tome zadrava isti (uspravan) poloaj prema karti. Pre poetka merenja kurvimetar treba pripre miti tako to se okretanjem radnog tokica kazaljka dovede u poloaj da bude prema nultom podeoku daljinomerne skale. Karta treba da bude razvijena i po loena na ravnu i horizontalnu povrinu. Merenje rastojanja (dui) vri se na sledei nain: kurvimetar se postavi na kartu tako da radni toki bude na po etnoj taki pravca koji se meri; zatim se paljivo vue po pravcu do krajnje take posle ega se 331

kurvimetar podie i na odgovarajuoj daljinomernoj skali proita duina prema kazaljki na mestu (taki) gde se zaustavila. Kurvimetar pri merenju treba vui prema sebi (od krajnje take pravca prema poetnoj). Na taj na in radni toki se pravilnije moe voditi po odree nom pravcu, a jednovremeno se dobij a bolji pregled radnog tokica i pravca (linije koja oznaava put).
7. PEDOMER (MERAC KORAKA)

Pedomer (mera koraka si. 141) namenjen je za grubo merenje duina u koracima i metrima. Naj ee se pritnenjuje pri izvianju puta, za merenje duine pojedinih deonica, kada se izvia kree peke. Ima izgled depnog sata, a radi na principu klat na, koje preko sistema poluga i opruga, potresom po kree kazaljku na skali za oitavanje duine. Privruje se vojniku za nogu ispod lista, a merenje otpoinje kretanjem noge na kojoj se ne nalazi pe domer. On registruje parne korake, a priblina du ina koraka pri kretanju treba da bude oko 0,75 m.

Sl. 141 Pedomer (merac koraka)

332

8. PRENOSNI RADARSKI DETEKTOR (PRD-1) NAMENA

Namenjen je za brzo otkrivanje izvora usmerenog mikrotalasnog zraenja (otkriva izviake ra dare u frekventnom opsegu od 8 do 40 G H z ) . OSNOVNI TAKTICKO-TEHNICKI PODACI masa kompleta 3 kg; dimenzije kutije 23x23x16 cm; radi u svim vremenskim uslovima (kii, snegu, magli, itd.; tanost odreivanja pravca otkrivenog rada ra j e 1 5 ; izvor za napajanje 8,4 V (iz akumulatorske

Sl. 142 Preno sni radarski de tektor (PRD-1)

baterije 7 A C H l / C ) ; kapacitet izvora 0,450 A; autonomnost rada sa tri baterije 24 h. 333

SASTAVNI

DELOVI

Komplet prenosnog radarskog detektora sadri sledee delove: radarski detektor (ima telo i rukohvat); kutiju sa remnikom; 3 akumulatorske baterije (7 A C H l/c); naglavnu slualicu sa kablom; uputstvo za rukovanje.
OSTALI PODACI

Telo detektora izraeno je od aluminijuma. Ob jektiv je prekriven (antenska prekrivka) belim kotermom koji je ukruen prstenom. Na telu, sa gor nje strane, nalaze se ispupenja (muice) koja su po stavljena pod uglom od 45 levo i desno od ose de tektora. Na zadnjoj strani detektora nalazi se etvoropolni preklopnik za izbor radnog opsega. Preklopnik moe biti u sledeim poloajima: I S K iskljueno; 1 + 2 rad u opsegu; 8 40 GHz; 1 rad u opsegu 818 GHz; 2 rad u opsegu 1840 GHz. Na zadnjoj strani ima petopolnu prikljunicu za slualice, i estougaoni navojni poklopac za podea vanje osetljivosti. Slova V i H oznaavaju koja je muica za vertikalnu, a koja za horizontalnu polarizaciju. Ispravnost detektora proverava se na sledei na in: iz poloaja I S K preklopnik se prebaci u po loaj 1 + 2 . Ako je ispravan u slualicama se uje pijuk ili slabo krckanje, to je znak da je ureaj ispravan. Ukoliko se ne uje nikakav signal, radarski detektor je neispravan i treba ga poslati u radionicu. 334

Najpovoljniji uslovi za skladitenje su vlanost vazduha 50% i temperatura od 283 do 298F. Pri skladitenju duem od 6 meseci bateriju treba izva diti iz rukohvata.

(a)

(b)

Sl. 243 Izgled detektora PRD-1

a) predajna strana; b) zadnja strana i rukohvat: 2 telo detektora; 3 - prekrivka; 4 muice 5 prckloprnk za izbor radnog opsega; 6 - prikljunica slualicu; P P 7 - specijalni vijak; 8 - ploica sa sirejskim brojem

9. IZVIAKI RADAR (IR-3) NAMENA

Namenjen je za osmatranje, otkrivanje i identi fikaciju pokretnih ciljeva. 335

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa radara (kompleta otkriva ciljeve: oveka koji puzi na oveka koji hoda na terensko vozilo na teretno vozilo na

IR-3)

50 kg; 300 1.500 2.000 3.000 m; m; m; m;

Sl. 144 Izvi aki radar (IR-3)

(Ovi rezultati ostvaruju se pri brzini vetra do 2 sekunde i kada nema padavina); minimalni domet radara je 75 m; radar se moe koristiti danju i nou; 336

 pretrauje teren u krugu od 360 i pod uglom od 3 0 ; izvor za napajanje napona 24 V (nikal-kadmijumov akumulator kapaciteta 4 A h ) ; neprekidan rad radara sa akumulatorom mo e biti najmanje 6 asova; radar IR-3 radi na bazi DOPLEROVOG EFEKTA.
SASTAVNI DELOVI

primopredajnik sa antenom; 3 akumulatora (1 u radu, 2 u rezervi); naglavne slualice (2 para); tronoac; busola M-57; transportni sanduk; uputstvo za rukovanje, i alat i pribor.
-

OSTALI

PODACI

Za osmatranje i analizu ciljeva IR-3 postoje dva reima rada: 1. osmatranje, kada se bez daljinskog osmatranja ciljeva jednovremeno osmatra prisustvo svih pokretnih ciljeva obuhvaenih antenskim snopom, na daljinama od 75 m do krajnjeg dometa 3.000 m; 2. merenje daljine telemetrija, kada se uvodi elektronski pokretni daljinski prozor, koji omoguuje da se pokretni ciljevi razdvoje po daljini, ime se omoguuje da se svakom ponaosob osmatra nom pokretnom cilju, izmeri njegova daljina od ra dara.
22

337

Identifikacija ciljeva vri se na osnovu kvaliteta zvuka, radarski posluilac uje u slualicama kao sig nal Doplerovog efekta. Ureaj IR-3 primenjuje se u patrolnom izvia nju i pri sektorskom izvianju. Upotrebljava se u poljskim uslovima, na otvorenom prostoru, iz rova, sa motornog vozila, sa morske obale i u svim vre menskim uslovima. Njime rukuje jedan posluilac. Sa radarom IR-3 uspeno se mogu tititi vani objekti, aerodromi, skladita, komande, baze, itd., od ubaenih neprijateljevih grupa i pojedinaca. U di verzantskim jedinicama moe se uspeno koristiti na P Z T za obezbeenje baza, raznih diverzantskih ra dova na objektima, itd.
10. A M A C I Z V I A K I (i-M67) OD NEOPRENA
NAMENA

Namenjen je za izvianje vodenih prepreka i izvoenje radova na vodi.

OSNOVNI

TAKTIKO - TEHNIKI

PODACI
*

masa amca nosivost broj komora

24 kg; 3 vojnika; 4; 1;

broj posluilaca pokree se veslima; .

na krae rastojanje prenosi ga jedan vojnik.

338

OSTALI

PODACI

Pored osnovne namene, amac se moe koristiti jo i za sledee zadatke: prevoenje desanta preko vodenih prepreka; kao sluajni amac u slubi spaavanja kod svih radova na vodi; izradu skela (od 2 ili vie amaca) za prevo enje tereta ili ljudstva;

Sl. 145 amac izviaki (i-M67) od neoprana

podvodna ruenja, miniranja i razminiranja reenih tokova. Uz amac postoji oprema i pribor za plovidbu (3 vesla i nona pumpa).

22*

339

DEO

IX NA

ORIJENTACIJA I KRETANJE NEPOZNATOM ZEMLJITU

1. ORIJENTACIJA NA ZEMLJITU

Na nepoznatom zemljitu orijentacija odreivanjem strana sveta. Strane sveta na tu mogu se odrediti busolom, asovnikom, Sunca, Meseca, Zvezde severnjae, i raznih na zemlji.

se vri zemlji pomou objekata

Sl. 146 Odre ivanje strana sveta

343

Odreivanje strana sveta busolom (M-53) obav lja se na sledei nain: osnova busole postavi se u horizontalan polo aj na dlan leve ruke ili meki predmet; otvori se busola, tako da poklopac bude po dignut i nagnut za oko 60 prema osovini; okretanjem kutije (pokretni deo) u osnovi treba poravnati oznaku (podeok) nula hiljaditih sa crtom kod ispusta (indeks); drei busolu na dlanu leve ruke, treba se okretati zajedno sa busolom, sve dok se severni pol magnetne igle ne poravna sa trouglastim znakom na kutiji (stakleni poklopac); kada se magnetna igla umiri, treba paljivo podii busolu u visinu oiju i nanianiti, preko zare za na poklopcu i zareza na ispustu, na neki orijentir na zemljitu. Pravac ka tom orijentiru je i pravac koji oznaava sever.
2. ODREIVANJE STRANA SVETA POMOU SUNCA I VREMENA

Sunce se ujutru oko 6 asova nalazi u pravcu is toka, oko 12 asova u pravcu juga, a oko 18 asova u pravcu zapada. Poto sunce od 6 do 18 asova pree pola kruga (180), to znai da za jedan sat prelazi 15. Na osnovu toga moe se lako odrediti pravac juga. Ako je 10 asova pre podne, onda nam je do 12 asova ostalo 2 asa, koja mnoimo sa 15, pa se dobijeni broj 30 nacrta kao ugao na papiru. Tada se levi krak tog ugla upravi ka suncu, a desni krak e pokazivati pravac juga. Meutim, poslepodne des ni krak ugla mora se upraviti ka suncu, pa e levi pokazivati pravac juga. 344

Odreivanje pravca juga pomou klasinog me hanikog asovnika i sunca mogue je samo danju, pod uslovom da je vreme vedro (sl. 156). asovnik se dri poloeno i okree sve dok mala kazaljka ne bu de upravljena ka suncu. Ako se, zatim, ugao koji ini mala kazaljka i broj 12 na asovniku prepolovi, lini ja koja polovi taj ugao bie usmerena u pravcu juga. Kada se odredi pravac juga, lako se odrede i ostale strane sveta (suprotno od juga je sever, desno je za pad, a levo istok).

Sl. 147 Odre ivanje strana sveta pomou sunca i vremena

3. ODREIVANJE PRAVCA SEVER A POMOU ZVEZDE SEVERNJAE

(sl. 157) mogue je samo nou, kada je vedro. Zvezda Severnjaa uvek je na severu. Nalazi se u grupi zvezda koje se nazivaju Mala kola, a prona lazi pomou grupe zvezda koja se naziva Velika ko l a . Za vreme vedrih noi Velika kola se brzo pro nalaze, pa ako se rastojanje izmeu zadnja dva to ka prenese 45 puta u pravcu zadnje osovine ko l a pronai e se izrazito sjajna zvezda Severnja a koja se nalazi u zavretku rude Malih kola. 345

Mesec se, takoe, moe koristiti za orijentaciju. Pun mesec je oko 18 asova priblino na istoku, oko 24 asa na jugu i oko 6 asova na zapadu.

Sl. 148 Raspo red Malih i Ve likih kola--' i zvezde Severnjae

Prva etvrt je u podne na istoku, oko 18 asova na jugu. a u pono na zapadu. Poslednja etvrt je u pono na istoku, oko 6 asova na jugu, a u podne na zapadu. Mesec, meutim, moe da poslui samo za priblinu orijentaciju. Nou je bolja orijentacija po mou zvezde Severnjae.

4. ODREIVANJE STRANA SVETA POMOU R A Z N I H OBJEKATA

Mogue je samo priblino. Strane sveta mogu se odrediti priblino pomou odreenih, objekata na ze mljitu. To su:
346

 ulaz u pravoslavnu crkvu koji je okrenut prema zapadu, a katoliki prema istoku; u damiju se obino ulazi sa severne strane, a minare se nalazi na junoj strani; hrianski grobovi poloeni su u pravcu zapad-istok sa uzglavljem (krst) na zapadnoj strani, a kod muslimanskih grobova uzglavlje sa turbanom je na junoj strani;

Sl. 150 Odreivanje strana sveta pomou razliitih ob jekata

na panju poseenog stabla prstenovi su obi no gui sa severne strane; objekti u prirodi iji su delovi stalno u senci, tj. na severnoj strani, obino su obrasli mahovinom (stabla drveta, krovovi zgrada, i sl.). 347

5. PREDSTAVLJANJE OBJEKATA NA KARTI

348

349

6. KRETANJE PO AZIMTJTU

Azimut je horizontalni ugao, koji zatvara pravac severa i odreeni pravac na zemljitu, meren od severa u smeru kretanja kazaljke na satu. Moe imati sve vrednosti od 0 do 360. Pomou rune busole azimut se meri na sledei nain: busola se uzima u levu ruku, poklopac pos tavlja pod uglom oko 60 i naniani se na taku (pre dmet, objekat) iji se azimut meri; ne prekidajui nianjenje, palcem i kaiprs tom desne ruke okretati telo busole, dok se crna lini ja u telu busole ne poklopi sa magnetnom iglom, a severni kraj magnetne igle sa oznakom za sever (trougao); spustiti busolu i proitati vrednost azimuta. Pravac na zemljitu po datom azimutu pronalazi se na sledei nain: na stajnoj taki poklopac busole postaviti pod uglom od 60 i na uglovnoj skali busole zauzeti dati azimut; uzeti busolu u levu ruku, podii je u visinu oiju i okretati se sa njom, dok se magnetna igla ne poklopi sa crnom linijom u telu busole, a severni kraj igle sa oznakom za sever (trougao); preko niana i muice busole, na zemljitu uoiti neki pogodan objekat i time je eljeni pravac oznaen na zemljitu. Kretanje pomou azimuta obavlja se po nepoz natom zemljitu, nou, po magli i kroz umu. Pre poetka pokreta treba: u pravcu kretanja izabrati objekte na karti (orijentire), koji e sluiti za kontrolu kretanja; 350

 izmeriti azimute na karti izmeu izabranih objekata (orijentira); izmeriti odstojanja po karti izmeu objeka ta, i pretvoriti ih u parne korake, a zatim za svako odstojanje izraunati potrebno vreme da se ono pre e, i izraditi skicu prema karti i na nju uneti sve podatke. Za potpunije objanjenje tog naina kretanja posluiemo se sledeim primerom: odeljenje je dobilo zadatak da izvidi rejon sela Podubovac i to pravcem: damija tt. 749 crkva kota 472 peina-damija. Komandir odeljenja treba da proui prav ce kretanja po karti i izradi skicu kretanja (azimuta). Skica se izrauje na sledei nain: na papir se ucrtaju, a potom meusobno spo je pravim linijama svi objekti koji slue za kontrolu kretanja; od svakog objekta (orijentira) izmeri se azi mut pravca kretanja na naredni i zabelei na skici; izmere se odstojanja izmeu izabranih obje kata, i izrauna se vreme koje je potrebno da se svako to odstojanje pree. Sa ovako pripremljenom skicom komandir ode ljenja polazi na izvianje. Ukoliko se objekti prema kojima su izraunati azimuti ne vide, na zemljitu se biraju pomoni orijentiri na pravcu kretanja. Ukoliko se ne moe uoiti neki pomoni orijen tir u pravcu kretanja (magla, no, i sl.), busola se dri u ruci i stalno se proverava poloaj magnetne igle. Provera se obavlja i na taj nain to se vreme, proraunato i zabeleeno na skici, uporeuje sa 351

stvarno utroenim vremenom na pojedinim pravci ma kretanja. Pri kretanju se moe naii na prepreku (minska polja, kontaminirano zemljite, i sl.), koja nije predviena pri izradi skice kretanja. Prepreka se savlauje tako to se na njenoj drugoj strani, u pravcu kretanja, uoi pogodan objekat, obie pre preka i nastavi put do tog objekta prema skici kre tanja.

Sl. 151 Skica kretanja pomou azimuta

7. KORISCENJE KARTE NA ZEMLJITU 1.) OPTE O K A R T I

Karta je umanjena slika odreenog dela zem ljine povrine, na kojoj su po utvrenim pravilima, uslovljenim grafikim znacima, dovoljno tano i pre gledno prikazani raspored, stanje i uzajamna pove zanost prirodnih i vetakih objekata. Na karti mo emo proitati nadmorsku visinu svih taaka, odre diti vidljivost taaka i izmeriti tana rastojanja izmeu pojedinih taaka. Do istih rezultata moemo doi i na zemljitu, ali uz veliki utroak vremena i uz mnogo napora. 352

2.) RAZMERA KARTE

Zemljina povrina, ili bilo koji njen deo, ne mogu se na karti prikazivati u prirodnom izgledu i veliini ve se to u odreenom stepenu umanjuje. Stepen umanjenja svih linija (pravih i krivih) i dui na karti u odnosu na iste u prirodi naziva se razmer karte. Prema tome, razmer pokazuje koliko puta je neka du na karti kraa od te dui u prirodi. Razmer moe biti izraen brojno, grafiki i tek stualno. Brojni razmer oznaava se brojevima, na primer 1 : 50.000. Ovaj razmer pokazuje da 1 mm na karti predstavlja 50.000 mm u prirodi, tj. da su sve dui na karti 50.000 puta umanjene. Pri uporeivanju vie razliitih brojnih razmera krupniji je onaj koji obuhvata vie detalja i obrnuto. Rastojanje u prirodi izraeno u metrima ili kilometrima, koje od govara 1 mm na karti, naziva se veliina razmere. Ta veliina iznosi: za kartu 1 : 25.000 25 metara, za kartu 1 : 50.000 50 metara, za kartu 1 : 100.000 100 metara, itd. Izmerenu duinu izraenu u milimetrima treba samo pomnoiti sa veliinom razmera. Ako je na karti 1 : 50.000 izmerena duina 61 mm, odgovara jua duina u prirodi iznosi 3.050 m (61x50.000). Grafiki razmer (razmernik) jeste u stvari broj ni razmer izraen crteom i izrauje se za svaki raz mer posebno. Taj razmernik omoguava da se za izmerene dui na karti (estarom, lenjirom, paretom hartije, itd.) mogu odmah, bez ikakvih prerauna vanja, dobiti njihove vrednosti u prirodi i obrnuto. Upotreba razmernika je vrlo jednostavna. Lenji rom, kanapom ili paretom papira uzme se rastoja nje sa karte i prisloni uz razmernik, tako da se levi kraj ( A ) poravna sa podeokom nula (0), pa ako desni
23

353

kraj ne bude poravnat sa nekim podeokom desno od nule, onda se pomera ulevo, sve dok se desni kraj ne poravna s prvim narednim podeokom, sa podeo kom 2. Na primeru koji je predstavljen na si. 161 vidi se da je ukupna duina 2.150 m (2 km desno od nule, a 150 metara levo).

Sl. 152 Korienje grafikog razmera karte Osim brojnog i grafikog razmera, na karti se moe dati tekstualno objanjenje iz koga se vidi da jedinici mere na karti odgovara izvesna du u pri rodi (1 cm na karti iznosi 500 metara u prirodi). 3.) ORIJENTACIJA KARTE Orijentisati kartu znai postaviti je u takav po loaj da njena severna strana bude okrenuta prema geografskom severu, ili postaviti kartu u takav po loaj da pravac i smer neke od linija meridijana na karti budu usmereni u pravcu geografskog severa u prirodi. Pravilnom orijentacijom karte postie se aa se svi pravci sa stajne take na okolne prirodne i vetake objekte na zemljitu, poklapaju sa odgo varajuim pravcima na karti i da je uzajamni raspo red svih znakova na karti slian rasporedu odgova rajuih elemenata zemljita koje prikazuju. Zavisno od uslova u kojima se upotrebljava, karta se moe orijentisati po istovetnim linijama na zemljitu i karti, po pravcima sa stajne take na okolne objekte, pomou rune busole ili po stranama sveta.
354

Orijentacija karte po istovetnim linijama na karti i zemljitu vri se kada se stajna taka nalazi na nekom linijskom objektu ili blizu njega (put, pru ga, dalekovod, proek u umi, obala reke, kanala, itd.), koji je unet i na kartu. U takvom sluaju treba postaviti kartu u priblino horizontalni poloaj i okretati je dok se pravac odgovarajueg linijskog znaka na karti ne poklopi sa pravcem protezanja li nijskog objekta ili linije na zemljitu. Orijentacija karte po pravcima sa stajne take na okolne objekte (sl. 162) vri se kada se na njoj moe lako utvrditi stajna taka, a sa nje se na zem ljitu vide udaljene take, takoe oznaene i utvr ene na karti. U takvom sluaju treba postupiti na sledei nain: pored stajne take i znaka za utvreni obje kat, na kartu postaviti lenjir (ili neki drugi slian predmet), pa okretanjem karte (ne pomerajui lenjir sa pravca) nanianiti preko lenjira u odgovarajui objekt na zemljitu, i ne kvarei orijentaciju karte, na isti nain nanianiti na jo neki objekt na zemljitu, pa ako se i taj pravac na karti i na zemljitu poklapa, karta je pravilno orijentisana. Pomou busole karta se orijentie na sledei nain: na telu busole zauzeti podeljak nula, posta viti ivicu osnove busole du jedne od bonih strana geografskog okvira karte, tako da je poklopac okre nut prema severnoj strani okvira karte; okretati kartu zajedno sa busolom sve dok se oznake za pravac sever-jug na busoli ne poklope sa pravcem umirene magnetne igle. Tako je karta ori jentisana.
23

355

Po stranama sveta karta se orijentie samo kada za to ne postoji nikakva druga mogunost. U takvom sluaju prvo treba na jedan od naina (po Suncu i satu, Severnjai, itd.) odrediti pravac severa (juga), a zatim kartu priblino orijentisati po tom pravcu i sravniti njen sadraj sa okolnim zemljitem.

Sl.

153 Orijentacija karte po pravcima sa stajne take na okolne objekte

4.) ODREIVANJE STAJNE TAKE Odrediti stajnu taku znai pronai ono mesto na karti na kojem se nalazimo na zemljitu. Odrei vanje stajne take je radnja koja prethodi svakom korienju karte na zemljitu. Orijentacija karte i odreivanje stajne take po karti su dve uzajamno uslovljene radnje, koje se najee izvravaju ne posredno jedna iza druge. U optem sluaju, stajna taka se odreuje na karti ocenom odoka ili meto dom presecanja pravaca. Ocenom odoka stajna taka se najbre i naje e odreuje po karti na sledei nain:
35(3

 orijentisati kartu na jedan od poznatih na ina; uoiti na okolnom zemljitu izrazite objekte, a zatim neke od njih pronai na karti, i oceniti odoka odstojanja do uoenih objeka ta na zemljitu i po tim odstojanjima odrediti stajnu taku na karti. Za odreivanje stajne take metodom presecanja pravca sa strane (sl. 163) moramo se nai na li nijskom objektu (put, dalekovod, i sl.), koji postoji na zemljitu i na karti. U tom sluaju postupak je sledei: orijentisati kartu, a zatim levo ili desno od linije na zemljitu uoiti neki pogodan objekat koji je prikazan na karti (to dalje od stajne take); postaviti iglu ili olovku na topografski znak izabranog objekta i pored igle (olovke) postaviti le njir. Ne kvarei orijentaciju karte nanianiti pored ivice lenjira u odgovarajui objekat na zemljitu;

Sl.

154

Odreivanje

stajne take sa strane

presecanjem

pravaca

357

 presek ivice lenjira i linijskog uslovnog zna ka za objekat ili liniju na kome se nalazi stajna ta ka na zemljitu, predstavlja stajnu taku na karti. Ako se nalazimo van linijskih objekata (u polju, i sl.), stajnu taku treba odrediti presecanjem una zad (sl. 164). Postupak je sledei: sa stajne take uoiti tri objekta na zemlji tu i pronai na karti; orijentisati kartu, i pored znaka postaviti iglu (ili olovku), a po red igle lenjir. Ne kvarei orijentaciju karte, nanianiti pored ivice lenjira u odgovarajui objekat na zemljitu i pored lenjira povui liniju. To uraditi i na preostala dva objekta. Presek tih pravaca je staj na taka. Ako presek pravaca nije u jednoj taki, postupak treba ponoviti.

Sl

155

Odreivanje

stajne take unazad

presecanjem

pravaca

5.) ITANJE KARTE Citati kartu znai pronai u prirodi sve one zem ljine oblike i objekte koji su na karti predstavljeni, i obrnuto, sve ono to se na zemljitu (u prirodi) vidi, pronai na karti. Drugim recima, itati kartu znai
358

sravnjivati sve objekte predstavljene na karti sa zemljitem. Da bi se to sravnjivanje moglo obaviti, tj. da bi se kartom mogli koristiti, potrebno je ori jentisati se na zemljitu, orijentisati kartu, a zatim odrediti stajnu taku, pa tek posle toga poeti sa da ljim radom (pronalaziti objekte na zemljitu i srav njivati ih sa kartom). Pri itanju karte treba umeti oivljavati svaki uslovni znak i prikaz na njoj - stvaranjem jasne predstave o izgledu, dimenzijama i drugim osobina ma oblika i objekata u prirodi i njihovoj uzajamnoj povezanosti i uslovljenosti. Uvek treba sagledati opti sklop prikazanog zemljita, a zatim njegove pojedinane oblike i ob jekte, poev od najveih i najvanijih, pa do najma njih detalja.
6 . ) KRETANJE POMOU KARTE

Po nepoznatom zemljitu obino se kreemo po mou karte. U toku kretanja oteano je itanje kar te, jer se stajna taka neprekidno menja, a samim tim se menja i poloaj karte. Da bi se olakalo kre tanje, potrebno je, pre njegovog poetka na karti, prouiti i odrediti najpogodnije i najkrae pravce i puteve za kretanje do cilja, kao i take za orijenta ciju (orijentire) u toku kretanja. Orijentiri treba da budu uoljivi, tako da se mogu lako prepoznati pri kretanju. Jednovremeno sa izborom i oznaavanjem orijentira na karti treba odrediti njihova rastojanja, izraunati vreme potrebno za savlaivanje sva kog dela mar-rute, izmeriti i na karti oznaiti azimute izmeu orijentira. Sve to treba upisati na kar tu, tako da se u toku kretanja moe bez tekoa ko ristiti.

359

Kretanje treba poeti tek poto se karta na po laznoj taki dobro orijentie. Za vreme kretanja kartu treba sravnjivati s objektima levo i desno od pravca kretanja i povremeno proveravati orijen taciju karte.
7.) IZRADA SKICE

Skica je crte zemljita izraen odoka bez razmere. Ona slui za potpunije izvetavanje o izvre nom zadatku: (izvianje, plan vatre, i dr.). Skica moe biti: skica izvetaj, skica vatre, skica raspore da objekata, itd. Izrada skice (sl. 156) poinje obeleavanjem stajne take, a dalji postupak je sledei:

Sl. 156 Izrada skice

izabere se najudaljeniji orijentir koji treba da bude u sredini povrine za koju se skica izrauje, pa se povue vizura od stajne take u pravcu ori jentira; na kraju vizure ucrta se znak za orijentir i zabelei redni broj; 360

 oceni se odstojanje do orijentira i zabelei du vizure; skica se poloi na ravnu podlogu, ali tako da povuena vizura bude tano usmerena u pravcu ori jentira, zatim se pomou busole u desnom uglu po vue pravac severa; na isti nain kao to je odreen prvi orijen tir, odreuju se i ostali; u jednom uglu skice obelei se datum i mesto izrade, a u drugom ime lica koje je skicu izradilo; na skici se daje potrebna legenda za podatke koji se ne vide ili nisu dovoljno jasni.

361

DEO

MASKIRNA SREDSTVA

MASKIRNA

SREDSTVA

Sredstvima za maskiranje nazivaju se svi ma terijali koji se mogu upotrebiti pri maskiranju poje dinaca, tehnikih sredstava, objekata i jedinica, kao i za radove na obmanjivanju. Sredstva za maskira nje dele se na mesna i formacijska. Mesna (priruna) sredstva obuhvataju sve pri rodne i vetake materijale, koji se mogu upotrebiti u maskirne svrhe, a nalaze se u rejonu izvoenja maskirnih radova. Prirodni materijali su oni koji se za maskirne radove mogu upotrebiti onakvi kakvi se nau na zemljitu, sa ili bez manjih podeavanja i prerade. Tu spada vegetacija (iva i odseena) i dru gi materijali, koji se mogu pronai u prirodi. Vetaki mesni materijali su svi materijali zanatske i industrijske proizvodnje, koji se mogu upotrebiti za maskiranje onakvi kakvi su, ili uz prethodnu prera du i podeavanje. Tu spadaju: sve vrste boja u pra hu i materijali za spravljanje veziva za te boje, sve vrste gotovih boja, materijali za maskiranje beton skih i drugih povrina, materijal za dekorativne ra dove, i dr. Formacijska maskirna sredstva su sva sredstva predviena materijalnom formacijom, a nalaze se u opremi jedinica. Tu spadaju: maskirna odela, maskirni ogrtai, maskirne mree, i dr. 365

1. PRIRODNI MESNI M A T E R I J A L I ZA MASKIRANJE Prirodni mesni materijali najee se primenjuju pri izvoenju maskirnih radova, jer pri pra vilnoj upotrebi daju najbolje maskirne efekte. Na laze se na licu mesta i do njih se lako dolazi. To ubrzava izvoenje maskirnih radova, a izbegnut je transport materijala, obrada, i dr. Ima bezbroj vrsta ovih materijala, a ukazaemo samo na neke od njihovih vanijih osobina i mogunosti primene. Tri osnovne grupe prirodnih mesnih materi jala su: iva vegetacija; odseena vegetacija, i ostali prirodni materijali. Ziva vegetacija

Zivu vegetaciju ine sve vrste biljaka koje se mogu iskoristiti u maskirne svrhe. Prema tome gde raste, iva vegetacija se deli na: vodene biljke, ma hovine, liaje, puzavice, trave, itarice, drvee i dru ge biljke koje uspevaju na kopnu. Vodene biljke vane su za maskiranje predme ta koji se potapaju u vodu. Mahovine su biljke koje nemaju koren, a ko riste se kao materijal za popunu icanih mrea koje se pripajaju. Lisaji predstavljaju izuzetan tip vegetacije. Po desni su za maskiranje kamenih, betonskih i slinih povrina. Biljke puzavci daju vrlo dobar maskirni efekat. Najpoznatije su: brljeni, divlja i vinova loza, itd. Trave su najrasprostranjenija i najmnogobroj ni ja vrsta ive vegetacije. To su iskljuivo zeljaste 366

biljke. Od ukupno 350 rodova sa 3.500 vrsta poro dica trava na Balkanskom poluostrvu uspeva oko 100 rodova sa 400 vrsta. Trave se koriste za maskirno ozelenjavanje. itarice su vrlo rasprostranjene zeljaste biljke, koje u periodu vegetacije mogu korisno posluiti za maskiranje. Poznate vrste itarica su: penica, ra, jeam, ovas, proso, pirina, kukuruz, i dr. Sve ove itarice mogu da prue dobar maskirni efekat od osmatranja sa zemlje, dok im je efekat maskiranja pri osmatranju iz vazduha neznatan. Koriste se i kao poseena vegetacija, iako im je maskirni efekat tada vremenski ogranien. Kao osuene stabljike, u pogodnim uslovima mogu da daju dobar efekat i kod dugotrajnih maski. Drvee je najznaajnija vrsta ive vegetacije. Ono obrazuje kronje koje predstavljaju stalne pri rodne horizontalne maske sa dobrim maskirnim efektom od vertikalnog osmatranja iz vazduha. Drve a se mogu svrstati u sledee grupe: etinarsko (ig liasto), koje moe foiti zimzeleno i listopadno; i lisnato, takoe zimzeleno i listopadno. Zbunjem se nazivaju biljke koje nemaju glavno Mablo i koje od svoje osnove pruaju dugogodinje izdanke, (leska, bunasti bagrem, zova, i dr.). bunje raste na meama, pored puteva, u krevinama i naputenim panjacima. U kombinaciji sa vetakim sredstvima pruaju vrlo dobre uslove za maskira nje. Odseena vegetacija

U ovu grupu materijala za maskiranje ubrajaju se sve vrste biljaka koje su odseene od korena. Od seena vegetacija uspeno se koristi samo za kratko trajne maske, jer odsecanjem rastinje brzo vene i 367

menja boju. Vreme uvenulosti je razliito, u zavis nosti od vrste drvea. Sveinu najdue zadravaju kompletna stabla, a otkinuto lie najpre uvene. Da bi poseena vegetacija bila due vreme sveza, seu treba vriti nou i rano ujutro, za vreme kie ili jake magle, a nikako po suncu; poseeno drvee stavljati u isti poloaj u kome je bilo dok je raslo; izbegavati ono drvee koje brzo vene (vrba, jasika, orah, bag rem, ameriki jasen, i sl.)- Dugotrajnost poseene ve getacije zavisi od godinjeg doba. U prolee i jesen poseene grane mogu sauvati maskirno svojstvo oko 15 dana, leti 710, a zimi 1090 dana. Ostali prirodni materijali

U ostale prirodne materijale spadaju sve vrste zemlje, stenje (naroito drobina), ljunak, pesak, tre set, sneg, led, i sl. Pri pravilnoj upotrebi ovih mate rijala moe se postii potpuni maskirni efekat. te je za to njihova maskirna vrednost velika i oni imaju prednost u odnosu na sve vetake materijale. 2. V E T A K I MESNI M A T E R I J A L I ZA MASKIRANJE U vetake materijale spadaju razne mree od ice, prediva i sintetikih vlakana, koje slue kao osnova za upletanje maskirnog sloja. Za potrebe maskiranja upotrebljavaju se i razni drugi mate rijali iz mesnih izvora (graa, perploa, lesonit, platno, lim, terpapir, i dr.). Ti materijali upotreb ljavaju se za izradu noseih konstrukcija za razne maske.
368

3. FORMACIJSKA M A S K I R N A SREDSTVA

ODELO MASKIRNO, LETNJE, MOL-1, SARENEE BOJE, P A M U N O

Sl. 157 Odelo, maskirao, letnje, MOL-1

NAMENA

Slui za maskiranje leti vojnika i opreme koju nosi.

OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa 1,25 kg; odelo se sastoji od: bluze: pantalona, kapu ljae, nadlanice i navlake za ranac; 369 24

 odelo je izraeno od kepera obojenog siste mom kamuflanih pega (3 tona boja) i maskira u vidljivom i bliem infracrvenom ( I C ) podruju spek tra.
PAKOVANJE

Pakuje se u navlaku za ranac.

2. ODELO, MASKIRNO, ZIMSKO, MOZ, BELE BOJE, P A M U N O

Sl. 158 Odelo, maskirao, zim sko, MOZ, bele boje

NAMENA

Slui za maskiranje zimi vojnika i opreme koju vojnik nosi na sebi. 370

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

odelo se sastoji od: bluze, pantalona, kapu ljae, nadlanice i navlake za ranac; odelo je obojeno belom bojom infracrvene vrednosti refleksije snega.
PAKOVANJE

Pakuje se u navlaku za ranac.

3. MREZA, MASKIRNA, ZA SLEM, M 68-S

Sl. 159 Mrea, maskirna, za lem, M68-S

NAMENA

Slui za prekrivanje lema i uspeno maskiranje odbljeska metalne povrine, kao i ujednaenosti ob lika.
24

371

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa 0.13 kg; dimenzije mree 0,64x0,64 m. Na osnovu mree (kostur) od sintetikog pre diva utisnuta je perforirana folija od specijalne sin tetike mase, obojena sa obe strane; s jedne strane kamuflanim pegama (4 tona boje), a sa druge sivozelenom bojom; mrea maskira u vidljivom i bliem infracrvenom ( I C ) podruju spektra; po rubu je nazubljena rupicama za provlae nje gajtana za vezu sa lemom; u neborbenom poloaju nosi se savijena u rancu ili na lemu.
PAKOVANJE

Pakuje se u kartonske kutije, a u svakoj od ovih kutija nalazi se 6 manjih kutija u kojima je po 15 mrea. Ukupna masa kartonske kutije je 15 kg.
4. MREA, M A S K I R N A , ZA VOJNIKA, M.68-S, 2X1,5 m

Sl.160

Mrea, maskirna, za vojnika, M68-S, 2X1,5m

372

NAMENA

Slui za maskiranje figure vojnika i opreme ko ju vojnik nosi.

OSNOVNI TAKTICKO-TEHNICKI PODACI

masa 1,350 kg; dimenzije mree su 2x1,5 m. Na osnovu mre e (kostur) od sintetikog prediva (okca 5x5 cm) nalepljena je folija od specijalne sintetike mase, obo jena sa obe strane, s jedne sistemom kamuflanih pega (4 tona boje), a sa druge sivozelenom bojom; mrea maskira u vidljivom i bliem infracrvenom (IC) podruju spektra; na jednoj duoj strani oko sredine nalazi se petlja i drveni utvriva za kopanje ispod vrata vojnika; u neborbenom poloaju nosi se smotana u rolnu i prebaena preko ranca.
PAKOVANJE

Pakuje se i uva u skladitima u kartonskim ku tijama od po 15 mrea u svakoj. Ukupna masa kutije je 24,5 kg.
5. ELEMENAT, MASKIRNI, UME-M 68 U N I V E R Z A L N I 3,5X2,5 m NAMENA

Slui za izradu maski pri maskiranju borbene i neborbene tehnike, vatrenih poloaja i stalnih obje kata. 373

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa elementa je oko 4 kg; dimenzije elemenata su 3,5x2,5 m, a na dva susedna ruba izraene su beline za spajanje vie ele menata u veu masku. Na osnovnu mreu (kostur) od sintetikog prediva (okca 10x10 cm), nalepljena je folija od specijalne sintetske mase, obojena sa obe strane, s jedne sistemom kamuflanih pega (4 tona boje) a sa druge sivozelenom bojom. mrea maskira u vidljivom i bliem infracrvenom (IC) podruju spektra.

Sl. 161

Elemenat, maskirni, UME-M68, univerzalni 3,5X2,5 m izgled

PAKOVANJE

Pakuje se i uva u skladitima u kartonskim ku tijama od po est mrea u svakoj. Ukupna masa kuti j e j e 28 kg. 374

6. DIVERZANTSKO ODELO
NAMENA

Namenjeno je za zatitu tela od spoljnih vre menskih uticaja: noenje manjih koliina eksploziva i sredstva za paljenje, sanitetskog kompleta i drugih sitnih predmeta.
SASTAVNI DELOVI

kapa; bluza; pantalone, i pododelo od flanela (gornji i donji deo).

OSNOVNI PODACI

Odelo ima sledee prednosti nad odelom SMB M-77: jevtinija proizvodnja; vea trajnost; vea toplotna svojstva; bolja savitljivost; prijatni oseaj na dugim marevima. Na bluzi i pantalonama postoje veliki depovi za noenje eksploziva ukupne mase max. 10 kg. Kosi depovi na bluzi slue za noenje municije (2 okvi ra) aPU ili P M . Mali dep na levom rukavu slui za noenje detonatora upakovanih u drvenu ili limenu ambalau. 375

Sl. 162 Diver. zantsko odelo

376

DEO

XI ZATITE

SREDSTVA NHB

SREDSTVA NHB

ZATITE

1. Z A T I T N A M A S K A NAMENA

Namenjena je za zatitu organa za disanje, lica i oiju od radioaktivnih padavina, bojnih otrova i biolokih agensa. Moe tititi nekoliko asova u za visnosti od koncentracije kontaminanta, stepena na prezanja (brzine disanja) korisnika i vremena upo trebe u kontaminiranoj atmosferi.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

sa pripadajuim 1,28 kg;

delovima

masa joj je oko

obezbeuje zatitu na principu izolacije lica od spoljnjeg vazduha, uz istovremeno proiavanje kontaminiranog vazduha: izrauje se u tri veliine: mala, srednja i ve lika (oznake su utisnute na levoj strani); dezinfekcija se vri 2,5% rastvorom formalina, 75% rastvorom alkohola ili, ako njih nema, vo dom i sapunom. 379

SASTAVNI

DELOVI

obrazina; cedilo; torbica; p r i b o r ('flanelska i sapunska k r p i c a ) .

Sl. 163 Zatit na maska M-1

ODGOVARAJUE Veliina M mala S srednj a V velika 380

VELIINE

OBRAZINE

Obim glave u cm Vertikalno 6162 6365 6667 Horizontalno 5556 5759 . 6062

2. Z A T I T N I O G R T A NAMENA

Namenjen je za zatitu tela od kontaminacije kapljicama bojnih otrova, kao i da sprei taloenje radioaktivne praine po odelu, naoruanju i opremi. Ne titi od para bojnog otrova, a za zatitu od kapljiaste kontaminacije bojnih otrova koristi se samo jedanput.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa 450 gr; ne titi od para bojnog otrova; za zatitu od kapljiaste kontaminacije boj nih otrova koristi se samo jedanput.

Sl. 164 Zatitni ogrta

3. _ Z A T I T N E R U K A V I C E NAMENA

Namenjene su za zatitu ruku od kontaminacije radioaktivnim materijama, bojnim otrovima i bio lokim agensima, a mogu se koristiti i pri radu sa raznim jakim agensima koji tetno deluju na kou.
381

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

izraene su od gume na bazi butil-kauuka bez tekstilne podloge, a po konstrukciji su petoprsne. Izmeu prstiju rukavica je ojaana; izrauju se u dve veliine V i M (velika i mala); uvaju se u fabrikoj ambalai, u uslovima koji vae za uvanje gumene opreme; vek uvanja iznosi 10 godina; rukavice se ne popravljaju ve se zamenjuju ispravnim.

Sl. 165 Zatit ne rukavice

4.

ZATITNE NAMENA

CIZME

Namenjene su za zatitu nogu od kontaminacije pri radiolokom i hemijskom izvianju i obavljanju dekontaminacije, odnosno, kada se koristi zatitni kombinezon i zatitna kecelja.
382

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

izraene su od gume i imaju pojaana stopala; izrauju se u svim veliinama, kao i ostala obua; dekontaminirane izme skidaju se rukama, a kontaminirane pritiskanjem vrhom izme jedne no ge iznad pete izme druge noge.
5. _ Z A T I T N I K O M B I N E Z O N NAMENA

Namenjen je za zatitu tela od radioloke, hemijske i bioloke kontaminacije pri dekontaminaciji, radioloko-hemijskom izvianju i boravku u konta miniranoj sredini.
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

sastoji se od dva odvojena dela: bluze sa ka puljaom i pantalona; kada se kombinezon nosi, obavezno se ko riste zatitna maska, zatitne rukavice i zatitne iz me; izrauje se u tri veliine: M mali (za uz rast do 167 cm visine), S srednji (za uzrast od 168179 cm) i V veliki (za uzrast preko 180 cm); stavlja se u zatitni poloaj neposredno pred izvrenje zadatka; u zavisnosti od spoljanje temperature oblai se preko zimske odee bez injela na temperaturama ispod 10C, preko letnje odee na temperaturama od 10 do 20C, a samo preko rublja na temperaturama iznad 20C. 383

6. Z A T I T N A PASTA (ZP-M69)
^

NAMENA

Slui za premazivanje obue radi zatite od boj nih otrova i radioaktivne praine.
NAIN UPOTREBE

Na obuu se nanosi krpom, etkom, i sl. Obuu treba prethodno oistiti od prljavtine. Kada je suvo vreme obuu treba premazivati svakih 45 dana, a kada je vlano svakodnevno. 1. P R I R U N A I MESNA SREDSTVA ZA LINU ZATITU Sem formacijskih sredstava zatite, za zatitu moemo koristiti i sredstva koja naemo u zoni dej stva ili boravka jedinice. Ta sredstva, koja su po godna za zatitu, nazivamo mesnim, a sredstva ko ja sami izraujemo od prirunog materijala naziva mo prirunim. Za zatitu organa za disanje i oiju mogu se upotrebiti razne industrijske, rudarske, laboratorijske i druge maske, zatim prirune maske, poveske od ga ze i vate, nakvaena ista krpa, maramica, rukav bluze ili injela, vozake i druge zatitne naoari. Za zatitu tela mogu se koristiti atorsko krilo, gumirane ili impregnirane kine kabanice, razni ko madi gumiranog ili impregniranog platna, komadi plastine folije, delovi gornje odee (pelerine, kaputi, mantili), i slino. Za zatitu nogu pri prelasku preko kontamini ranog zemljita koriste se razne gumene kalja'e i izme, omoti cd tkanine ili vetakih materijala za 384

umotavanje nogu, razna obua od plastike i gume, plastine vree i razne kese, kao zatitne arape, i drugo. Za zatitu ruku privremeno se mogu iskoristiti tekstilne trake, 810 cm irine, za umotavanje ruku, rukavice za rad od gume i koe, i vie rukavica navuenih jedna preko druge ili natopljenih u lane no ulje ili parafin. Pri prelasku preko kontaminiranog zemljita treba izbegavati dodirivanje predmeta, kretanje kroz visoku travu i rastinje. Za savlaivanje KonZ-a mo gu se brzo i lako napraviti prostirai od raznovrsnog materijala prua, trske, rogozine, slame, i si. 2. SREDSTVA ZA RHB D E K O N T A M I N A C I J U
1. LINI PRIBOR ZA DEKONTAMINACIJU (LPD-M-1) NAMENA

Namenjen je za dekontaminaciju otkrivenih delova tela kontaminiranih kapljicama bojnih otrova i biolokim agensima i za ukazivanje prve pomoi pri trovanju bojnim otrovima nervno-paralitikog dejstva. Pomou njega se ukazuje prva pomo pri kontaminaciji oiju, disajnih puteva i organa za va renje plikavcima i nadraljivcima.

OSNOVNI

PODACI

pribor se dodeljuje svakom vojniku i staresini; nosi se u torbici zatitne maske ili u depu bluze, injela ili u borbenom rancu; 385

25

 svi delovi smeteni su u kutiju od tankog elinog lima, na kojoj je ispisano kratko uputstvo za upotrebu; vreme potrebno za pripremu L P D za dekon taminaciju otkrivenih delova tela iznosi oko 1 minut, a dekontaminacije oko 3 minuta; sastav pribora omoguuje korienje po delovima u odnosu na kontaminirane delove tela i uo ene znake trovanja.
NAIN PRIMENE

Dekontaminacija koe izvodi se na sledei nain: listiem papirne maramice upiti kapi bojnog otrova bez trljanja; upijanje izvriti 3 puta, upotrebljavajui uvek drugi listi; upotrebijene listie papirne maramice baciti; pritiskanjem kutije sa prakom za dekonta minaciju zapraiti kontaminirani deo tela, lice i vrat (zapraivati tamponom od vate i prakom iz kutije, vodei rauna da praak ne dospe u oi); ostaviti da raspren praak stoji na koi 30 sekundi, pa ga zatim suvim tamponom vate skinuti sa koe; kontaminiranu kou ponovo napraiti pra kom koji treba da stoji najmanje 6 asova, posle to ga dekontaminirane delove tela, po mogunosti, tre ba oprati vodom i sapunom. Dekontaminacija oiju izvodi se na sledei nain: ceo sadraj fiole sa sodom bikarbonom sipati u uturicu do pola napunjenu vodom i snano mu kati oko 1 minut, da se soda bikarbona rastvori; prstima razmaknuti kapke, glavu okrenuti malo u stranu i sipanjem iz uturice isprati oba oka; oi posuiti tamponom od vate. 386

Ovim rastvorom dekontaminira se sluzokoa us ta, nosa i drela. Kada se plikavci unesu vodom ili hranom u or gane za varenje, postupak je sledei: uvlaenjem prsta u drelo izazvati povraa nje;

Sl. 166 Lini pribor za dekon taminaciju LPD-M-1

popiti vie gutljaja sode bikarbone i ponovno izazvati povraanje; ponovo popiti nekoliko gutljaja rastvora; to pre potraiti pomo lekara. 387

Atropinska sireta iz linog pribora upotrebljava se odmah kada se primete prvi znaci trovanja nervno-paralitikim bojnim otrovima (stezanje u grudi ma i nagon za kaalj, naglo slabljenje vida i suenje enica). Postupak pri upotrebi atropinskih sireta: jednom rukom drati siretu, drugom potis nuti poklopac sirete do kraja prema telu sirete i is tovremeno ga okretati udesno i ulevo; poklopac povui navie, skinuti ga sa igle i baciti; ako ima vremena, skinuti pantalone, ako ne ma, injekciju dati kroz pantalone, prethodno zateg nute rukom; prstima pritisnuti telo sirete po itavoj du ini do pojave kapljice tenosti na vrhu igle (radi istiskivanja vazduha); zadravajui pritisak, iglu ubosti do kraja u mii butine i pritiskajui prstima siretu, istisnuti tenost; ne poputajui prste sa sirete, izvui iglu iz butine i baciti.

Sl. 167 Upo treba atropinske sirete u razlii tim poloajima

a) stojeem; b) kleceem

388

Kada se oseti nadraaj i bol u nosu, grlu, du niku i grudima, kao posledica dejstva nadraljivcima, koristi se ampula protiv nadraljivaca. Prstima se razbije vrh staklene ampule, gaza se natopi tenou iz nje, prekine disanje i brzo stavi ampula pod obrazinu zatitne maske ispod nozdrva. Zatim se na glo izdahne i normalno nastavi disanje. Ako bol ne prestaje, na isti nain se upotrebljava i druga am pula.
2. PRIBOR ZA DEKONTAMINACIJU L I N O G N A O R U A N J A I ODEE (PDLO) NAMENA

Namenjen je za dekontaminaciju linog naorua nja kontaminiranog tenim bojnim otrovima i bio lokim agensima i za dekontaminaciju odee konta minirane parama nervnoparalitikih bojnih otrova.

Sl.

168 Pribor za dekontaminaciju linog oruja i odee PDLO

389

OSNOVNI

PODACI

pribor se dodeljuje svakom vojniku i stareini i nosi se u torbici zatitne maske ili u borbenom rancu, odnosno depu bluze ili injela; slui za jednokratnu upotrebu i zamenjuje se novim; vreme pripreme za upotrebu je oko 2,5 mi nuta; delimina dekontaminacija oruja moe se obaviti za 4 do 5 minuta, a potpuna za 12 do 15 mi nuta; odea se leti dekontaminira za 8, a zimi za 10 do 12 minuta; lino oruje moe se dekontaminirati u leeem, kleeem i stojeem stavu; po mogunosti, treba ga nasloniti na drvo, zid, ogradu, i sl.; uvek se pri upotrebi L P D , dekontaminira odea, pa zatim oruje; prilikom dekontaminacije obavezno se upo trebljavaju zatitna maska i rukavice. Upotrebi pribora prethodi priprema radnog me sta i pribora za rad. Aoviem se iskopa rupa za ba canje upotrebljenih tampona (moe i za vie koris nika) i pripremi deo zemljita za smetaj pribora (izvri dekontaminacija nasipanjem ili skidanjem gornjeg sloja). Zatim se pripremaju vreice sa prakom i na kraju izvri priprema pribora za dekontaminaciju oruja. Veoma je vano da se tablete iz crvene ku tije, u boci sa crvenim zatvaraem, dobro rastvore snanim mukanjem. 390

Dekontaminacija odee izvodi se lakim udarima (treskanjem) vreice po povrini odee, utrlj avaj ui praak u tkaninu. Odea se dekontaminira poev od ramena, preko grudi i lea nanie, pri emu se na roita panja obraa teko dostupnim mestima. Pri dekontaminaciji lea ljudstvo se uzajamno ispomae. Praak se moe upotrebiti za dekontaminaciju na vlaka oruja, pribora, i sl. Zimska odea se temelji to zaprauje spolja i iznutra. Posle nekoliko minuta oetka se ili istrese, tako to se po njoj lupa zatie nim rukama, granom, etkom, metlicom, guvom sena, i sl. Kad god je mogue, odea se skida i dobro istrese. Dekontaminacija oruja obavlja se tako to se dri jednom rukom za cev, a drugom, pomou tam pona od hartije, upijaju sve vidljive kapi bojnog ot rova. Mogu se koristiti tamponi od krpa, vate, ku ine, i si. Upotrebljeni tamponi bacaju se u iskopa nu rupu. Zatim se, pomou etke, premazuje ras tvor iz tamne boice sa crvenim poklopcem, od pred njeg niana pa do kundaka, tako da celo oruje bude nakvaeno rastvorom. Na isti nain premazuje se oruje i rastvorom iz boice od bezbojnog stakla sa crvenim zatvaraem. Nakon obrade rastvorima oru je se tamponima dobro posui i podmae. Po zavr enoj dekontaminaciji tamponi se spaljuju ili zatrpa vaju.

3. PRIBOR ZA D E K O N T A M I N A C I J U ZAJEDNIKOG PEADIJSKOG ORUJA PDPO NAMENA

Namenjen je za hemijsku dekontaminaciju za jednikog peadijskog oruja (mitraljeza, minobaca a i bestrzajnih topova) i dodeljuje uz svako oruje. 391

OSNOVNI

PODACI

utroene materije za dekontaminaciju ponovo se popunjavaju, to ne ograniava upotrebu pribora; masa pribora iznosi oko 2 kg, a nosi se kaiem preko ramena; svi delovi se pakuju i nose u metalnoj kutiji. Na poklopcu metalne kutije, sa unutranje strane, nalazi se kratko uputstvo za rad. Metalne posude se pune sa oko 300 ml rastvora. Kada se odvrne zatva ra, na metalnu posudu moe se navrnuti etka i po mou nje nanositi rastvor na kontaminirane povr ine; struga je namenjen za otvaranje i zatvara nje posuda i za ienje oruja, prilikom dekontami nacije od grube prljavtine (zemlja, blato, podmaz, i sl.); igla slui za otpuavanje kanala u telu etke i otvora oduke na etki.

Sl. 169 Pribor za dekontaminaciju zajednikog peadijskog oruja PDPO

392

Tamponi slue za skidanje vidljivih kapi bojnog otrova sa naoruanja. Mogu se koristiti i tamponi iz raeni od nekog drugog materijala krpa, kuina, hartija, i si. Grupnu dekontaminaciju sa P D P O izvode po sluioci po zavretku pojedinane dekontaminacije i pod rukovodstvom komandira odeljenja.
Ureenje mesta za dekontaminaciju podrazumeva raiavanje raznog rastinja, skidanje gornjeg sloja zemlje (35 cm) i kopanje rupe za bacanje upotrebljenih tampona.

Priprema pribora za rad obavlja se nakon ure enja radnog mesta po sledeem redosledu: iz metalne kutije izvaditi delove pribora i razmestiti ih na radnom mestu da budu na dohvat ruke; po potrebi izraditi tampone od prirunog ma le rij ala; pomou strugaa odviti poklopac crvene po sude; prakasti sadraj iz plastine kutije (heksahlormelamin) presuti u crvenu posudu; navrnuti etku sa plastinim zaptivaem na crvenu posudu; snano mukati (leti 12, zimi 23 minuta) sadraj posude; strugaem otvoriti poklopac crne posude.
Priprema oruja za dekontaminaciju izvodi se tako to se oruje postavi u najpogodniji poloaj. Sa oruja se skidaju navlake, zatvara se cev i odstra njuje prljavtina struganjem ili brisanjem. Tampo nima se upijaju sve vidljive kapi bojnog otrova.
393

Izvoenje dekontaminacije obavlja se sledeim redosledom: rastvorom iz crvene posude, na kojoj je navrnuta etka, premazati sve povrine oruja, odozgo nanie, a prstom na oduki etke regulisati koliinu protoka rastvora; isprati etku i crvenu posudu sa malo ras tvora iz crne posude i etku naviti na crnu posudu; rastvorom iz crne posude premazati sve povr ine oruja, kao i rastvorom iz crvene posude, os tavljajui na kraju malo rastvora radi ienja pri bora posle upotrebe. Na isti nain dekontaminiraju se sanduci za mu niciju i municija. Ako nemamo dovoljno rastvora, de kontaminiraju se oni delovi sa kojima se dolazi u do dir pri rukovanju. ienje oruja posle dekontaminacije obavlja se nakon 510 minuta, a najkasnije do 30 minuta posle dekontaminacije. Po mogunosti, treba istiti i podmazivati rasklopljeno oruje. Dobro obrisano oruje protrlja se ovla nauljenim krpama, sve dok se ne uklone i poslednji tragovi dekontaminacije, a zatim se podmae. ienje pribora posle upotrebe obavlja se ras tvorom iz crne posude na svim delovima pribora, posle ega treba posuiti i podmazati brunirane po vrine tankim slojem ulja. Posude se iznutra ne ispiraju vodom, ve samo rastvorom iz crne posude. Popuna pribora materijama za dekontaminaci ju obavlja se nakon utroka, tako to se posude na pune odgovarajuim rastvorima, a prazna kutija za prakasti materijal zameni novom, punom kutijom. Na mesto utroenih tampona stavljaju se novi, od nosno dopunjuju odgovarajuom koliinom krpa ili 394

pamunjaka. Crvena posuda puni se rastvorom (toluol) iz kante sa crveno obojenim krugom i oznakom MDH.HMr. Crna posuda puni se alkalnim rastvo rom iz kante sa crno obojenim krugom i oznakom MDH.Ar. Punjenje se obavlja na otvorenom prosto ru, uz korienje zatitnih sredstava i preduzimanje mera protivpoarnog obezbeenja. Puenje na me stu punjenja je strogo zabranjeno.
4. PRIBOR ZA D E K O N T A M I N A C I J U V O Z I L A (PDV) NAMENA

Namenjen je za RHB dekontaminaciju vozila, a moe se koristiti i za dekontaminaciju drugih teh nikih sredstava.
OSNOVNI PODACI

Pribor se dodeljuje uz svako vozilo, a njime ru kuje voza. Svi delovi pribora smeteni su u posudu od plastine mase, zapremine 20 litara, u kojoj se pri prema rastvor za dekontaminaciju. U pomoni pribor spada levak, sito i pamunjak. Levak se koristi za punjenje limene kante rastvo rom. Sito se stavlja u levak i zadrava neistou i nerastvorene grudvice. Pamunjakom se isti i odr ava pribor. Rezervni delovi slue za zamenu istroenih i do trajalih delova i pribora. uvaju se u kutiji od plas tine mase sa poklopcem. Od materija za dekontaminaciju, u sastav pri bora spada i 4 kg kaporita i 0,4 kg deterdenta. 395

Prilikom izbora mesta za dekontaminaciju v o zila, treba nastojati da u neposrednoj blizini ima do voljno vode, da je zaklonjeno od osmatranja iz vaz duha i sa zemlje, da je mogu lak prilaz vozilima i da nije obraslo visokim rastinjem. Treba teiti da te ren bude ocedit i tvrd. Kada radno mesto nije ocedito, oko mesta se kopaju kanali i sabirna jama, na udaljenosti 25 m od vozila.

Sl. 170 Pribor za dekontamina ciju vozila PDV

396

Posle izbora i ureenja mesta za dekontamina ciju, priprema se pribor po sledeem redosledu: vade se svi delovi iz posude pribora, uzima se runa pumpa ili crevo kompresora i donosi lime na kanta za gorivo; u posudu za rastvor sipa se voda i kaporit za kemijsku, odnosno voda i deterdent za radioloku dekontaminaciju (potrebno je 2 kg kaporita, odnosno 100 g deterdenta). Kaporit i deterdent sipaju se po stepeno, uz stalno meanje, kako bi se potpuno ras tvorili; ovako pripremljen rastvor sipa se u limenu kantu. Za to se koristi levak sa sitom, da bi se ras tvor procedio; na otvor limene kante nameta se razvodnik i uvruje pomou viljuke i vijka; na razvodniku ventila za vazduh spaja se crevo rune pumpe ili crevo kompresora; na radno crevo spaja se raspriva sa etkom, a drugim krajem radno crevo sa prikljukom na razvodniku; prilikom spajanja mlaznika i etke treba vo diti rauna o tome koja dekontaminacija se izvodi hemijska ili radioloka. Pre poetka dekontaminacije zatvara se kabina vozila i cerada, kako rastvor ne bi prodro u unutra njost vozila. Sa vozila se skida gruba prljavtina. U toku dekontaminacije jedan posluilac rukuje rasprivaem, dok drugi stvara potreban pritisak u li menoj kanti runom pumpom ili ukljuivanjem kom presora. Hemijska dekontaminacija vozila izvodi se dvo strukim prskanjem rastvorom kaporita u razmaku od 10 minuta. 397

Posle dekontaminacije vozilo se sa radnog me sta odvozi na istu povrinu, gde se isti i podma zuje. Kad god je to mogue i kada situacija to dozvo ljava, posle hemijske dekontaminacije vozila, vozilo 1reba oprati istom vodom. Tampone, krpe i druga priruna sredstva koja su upotrebljavana pri dekontaminaciji treba zako pati, a odvodne kanale i sabirnu jamu zatrpati. Posle rada, pribor se dekontaminira i prenosi na istu povrinu, gde se isti i podmazuje. Pri i enju pribora ne srne se upotrebljavati dizel-gorivo ili benzin i razni otri predmeti. Oiene delove pri bora treba spakovati u plastinu posudu. Uz pribor uvek treba imati komplet punjenja materija za de kontaminaciju (4 kg kaporita i 0,4 kg deterdenta), kao i dovoljnu koliinu krpe ili pamunjaka. Pribor koji se upotrebljava uva se uz kamion ili terensko vozilo, a privren je nosaima, kao i limena kanta za gorivo. 3. SREDSTVA ZA DETEKCIJU I DOZIMETRIJU
1. LINI DOZIMETAR DL-M3 I ITA LINOG DOZIMETRA DL-M3 NAMENA

Namena linog dozimetra DL-M3 je za merenje primljene doze pri izlaganju ljudi gama i neutronskom zraenju u toku boravka ili kretanja na zem ljitu. Namena itaa linog dozimetra DL-M3. Namenjen je DL-M3.
398
r

za oitavanje linog dozimetra

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

a) dozimetar; masa dozimetra 30 g; meri doze od 06,90 Gy (0720 r ) ; pouzdano radi na temperaturi od 243F do 323F; vek trajanja je 10 godina;

Sl.171 Lini dozimetar DL-M3

b) ita dozimetra: masa itaa 700 g; ima 33 etalonske boje (ampule);

399

 ampule poinju utom bojom, preko narandaste do ljubiastocrvene; telo itaa ima dva plata koji se pri upotre bi izvlae.

Sl. 172 ita linog dozimetra SASTAVNI DELOVI

a) dozimetra: zapua dra _ _ telo _ _ ampula poklopac zaptiva broj dozimetra

400

1 2 3 4 5 6 7

b) itaa dozimetra (komplet): telo itaa kontrolni dozimetri 10 kom. alat za skidanje poklopca dozimetra kutija 1; 2; 3; 4.

Sl. 173 Prin cip oitavanja doze itaa DL-M3

1 ampula dozimedra; 2 bubanj; 3 otvor za uporeivanje boja

PRINCIP

RADA

a) dozimetra: Pod dejstvom zraenja boja se u ampuli dozi metra menja proporcionalno primljenoj dozi od ute preko narandaste do ljubiastocrvene. Doze se ne mogu neposredno itati na dozimetru, ve samo po mou itaa linog dozimetra; b) itaa linog dozimetra Oitavanje, odnosno uporeivanje boja vri se vizuelnim osmatranjem. Jedna od 33 etalonske ampule mora se poklapati sa bojom ampule iz dozi metra. ita ima sledee delove: kuite, dva plata i bubanj sa 33 ampule. Da bismo oitali lini dozimetar, treba uraditi sledee: izvaditi ita iz kutije; skinuti ep sa grla (gnezdo za stavljanje do zimetra); 401

 izvui plastoke; regulisati izvor svetla; sa dozimetra (pomou alata) skinuti poklo pac; dozimetar se navije na grlo itaa i ita na gne da ampula iz dozimetra pree u ita; ita se postavi tako da mrana komora bu de u visini oiju. Prednji deo itaa se digne.

Sl. 174 Oitavanje linih dozimetara

Tada se mehuri u svim ampulama podignu i bo je u ampulama postaju jasne za uporeivanje; ita se usmeri tako da svetio pada odozgo na prozore (prorez sa gornje strane mrane komore); ita se dri u levoj ruci, gleda se kroz mra nu komoru radi uporeivanja boja ampula, a desnom rukom se okree bubanj (ispod do zimetra) sa etalonskim ampulama, sve dok se ne poklopi nijansa boje na ampuli dozi metra i etalonskoj ampuli;

41)2

 ita se okrene za 180 i na skali (vanjski deo bubnja) u odnosu na strelicu oita se do za u rendgenima; ita se nagne da se ampula dozimetra vrati u dozimetar, skine se dozimetar sa itaa i zatvori poklopcem. Posle oitavanja treba izvriti korekciju. Korekcija se vri tako to se od oitane doze oduzima broj utisnut na poklopcu dozimetra. Na primer, ako je na poklopcu dozimetra utis nut broj 30, a oitana doza je 150 R, stvarna doza e biti (15030) = 120 R. Pri svakom sledeem oita vanju od oitane doze treba oduzeti dozu prethodnog oitavanja. NEKE SPECIFINOSTI V E Z A N E Z A RAD SA DL-M3 Lini dozimetar (DL-M3) dodeljuje se svakom pripadniku oruanih snaga. Doze se mogu oitavati samo pomou itaa linog dozimetra DL-M3. Do zimetar registru je ukupnu dozu gama i neutronskog zraenja od 0 do 690 cGy (centigreja) ili od 0 do 720 R. Dozimetar je izraen od plastine mase i pri lagoen za noenje u depu. Dozimetre oitava dozimetrista. Etalon-ampule mogu da izdre dozu do 10.000 cGy bez promene boje.
2. RADIOLOKI DETEKTOR Ml

Namenjen je za utvrivanje stepena radioloke kontaminacije ive sile, tehnike, odee i opreme, hra ne i vode, kao i za radioloko izvianje zemljita i objekata utvrivanja.
2G-

403

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

ureaj je prenosnog tipa; registruje alfa, beta i gama-zraenje;

Sl.75

Radioloki

detektor

Ml

registruje intenzitet zraenja od 0,05480 cGy/h (0,05 do 500 r/h); radi ispravno na temperaturi od 243 do +323F; napaja se istosmernom strujom od 3 V (dve baterije od po 1,5 V ) ; moe da radi neprekidno 5070 h; masa kompleta iznosi oko 2 kg; oitavanje intenziteta zraenja vri se op tiki, a detekcija akustiki, slualicom; zaptivanje je hermetiko.

404

RUKOVANJE

1. Izvaditi detektor iz torbice i odviti poklopac leita baterija. Baterije staviti tako da plus pol bude napred. Kada se baterije postave i zatvore po klopcem, detektor se vraa u torbicu. 2. Ruicu preklopnika iz poloaja iskljueno prebaciti u poloaj B A T , pri emu zasvetli sijalica I S K iznad skale pokazivaa. 3. Kazaljka na skali treba da ue u podruje crveno obojenog luka, u suprotnom baterije su slabe. 4. Kalibracija milirendgenskog podruja vri se sledeim redom: ruicu preklopnika staviti u poloaj mr/h; mr/h; otvoriti prozor na sondi i elo sonde prislo niti na kalibracioni izvor (na unutranjoj strani po klopca torbice) koji je veliine dugmeta. Treba paziti da kalibracioni izvor upadne u leite na poklopcu sonde; ruica preklopnika K A L . A okree se dok te kazaljka pokazivaa ne poklopi sa oznakom A na skali pokazivaa. 5. Kalibracija rendgenskog podruja vri se sle deim redom: ruica preklopnika stavi se u poloaj r/h i pritisne dugme iznad prozora pokazivaa. Ako ka zaljka stane uz levi kraj skale, treba priekati 23 minuta, a zatim ruicu K A L B okrenuti dok se kazaljka pokazivaa ne poklopi na poklopcu sa oz nakom B na skali pokazivaa; ispravnost akustinog sistema utvruje se spoljnim pregledom i njenim ukljuivanjem na dvopolni natika. 405

Nakon stavljanja baterija, kalibracije oba pod ruja (mr/h i r/h) i provere ispravnosti akustinog sistema, detektor je spreman za rad. Napomena. Cim kazaljka na skali pree 100 mr/h vuicu preklopnika treba staviti u poloaj r/h.
ODRAVANJE

uvati ga od mehanikih oteenja, padova, udaraca, i sl.; detektor se uvek nosi u torbici o desnom ra menu; prostorija gde se uva detektor mora biti prozrana sa temperaturom +2 do -1-25 C; detektor se ne srne stavljati u mokru torbicu; pri duem prekidu rada izvaditi baterije iz detektora da ne oksidiu.
3. RADIOLOKI DETEKTOR ( R D - M 3 ) NAMENA

Namenjen je za merenje jaine doze radioaktiv nog zraenja, a koristi se za radioloko izvianje zemljita i objekata, i za merenje stepena radioloke kontaminacije ive sile, borbene tehnike, odee i opreme, hrane i vode, kao i za kontrolu izvrene de kontaminacije. Detektor napajaju 2 baterije od 1,5 V, ili aku mulator od 12 ili 24 V. Detektorom se mogu meriti doze radioaktivnos ti od 0,05 mr/h do 500 r/h. Skala je dvojna. Gornja crvena skala slui za merenje milirendgena, a donja crna za merenje rendgena na as. Po konstrukciji slian je radiolokom detektoru M l .
406

Glavni delovi detektora su: kutija, sonda, slua lice, izvor energije za kalibraciju, izvor energije za napajanje, pretvara napona i torbica za noenje. Kada se meri radioaktivnost tela, detektor se primie do tela na 1 do 2,5 cm, a ako se meri radio aktivnost tla 7 do 10 cm od tla. U kutiji detektora smeteni su elektronski ure aji koji registruju radioaktivno zraenje, a sa zad nje strane 2 baterije od 1,5 V. Sonda detektora je spiralnim kablom spojena sa kutijom. Na prednjem delu sonde navrnuta je glava sa poklopcem koji ima 4 otvora. Sa zatvorenim pok lopcem sonde meri se samo gama-zraenje, a sa otvo renim gama i beta-zraenje.

Sl. 176 Gornja ploa radiolokog detektora M3

1 skala; 2 broj detektora; 3 d u g m e S V E T L O ; 4 priklju ak A K U ; 5 preklopnik; 6 d u g m e potenciometra K A L ; 7 d u g m e mikroprekidaa K A L ; 8 g n e z d o za sluSacicu

Slualice slue za akustino otkrivanje zraenja. Kalibracioni izvor slui za podeavanje detekto ra u milirendgenskom mernom podruju. 407

Izvor napajanja slui za napajanje elektronskih ureaja. Pretvara napona slui za regulisanje napona u detektoru pri upotrebi raznih izvora struje (bateri ja, akumulatora 12 i 24 V ) . Torba slui da se smesti detektor i pri upotrebi nosi na levom ramenu. Detektor je osetljiv instrument, zbog ega se ne srne izlagati udarcima, potresu, vlazi, niskim i visokim temperaturama. Cisti se mekom krpom, a ako je jako zaprljan mokrom krpom i dobro osui. Osetljiv je na direktnu sunevu svetlost. Sklapanje i rasklapanje vre samo struna lica.
4. _ HEMIJSKI DETEKTOR (DH-M11B) NAMENA

Namenjen je za otkrivanje bojnih otrova u vazduhu, na zemlji, oruju, opremi, zrnastim artiklima hrane i vode. Glavni delovi detektora su: kutija, runa pumpa sa dodatkom, nosa indikatorskih cevica, grejalica, nosa pomonih delova, staklenka za uzorke rastre sitog materijala, epruveta za vodu, cevica za uzorke vazduha i dima, indikatorski papirii, lopatica, baterijska lampa, zatitna kapica, rezervni delovi i uputstvo za rad. Postupak za otkrivanje bojnih otrova indikatorskim papiriima je sledei: jednim krajem papi ria dohvati se vidljiva kapljica bojnog otrova, na kon 7 minuta vidi se promena boje papiria, a prema uputstvu za rad odredi se vrsta bojnog otrova. 408

Uzorak vazduha uzima se cevicom za uzimanje uzoraka vazduha. Cevica se zaree i otvori, stavi se u pumpu i izvri 50 do 60 prodisaja, a zatim se zat vori gumenim epom. Na isti nain uzimaju se i uzorci dima.

Sl. 177 Hemijski detektor (DH-M11B)

Indikatorske cevice koriste se kao i cevice za uzimanje vazduha, s tim da se prosisavanje vri prema uputstvu. Podeljene su prema grupama boj nih otrova, i to: za nervnoparalitike koriste se 2 cevice sa crvenim prstenom; za krvne bojne otrove koristi se 1 cevica sa plavim prstenom;
409

 za zaguljivce koristi se 1 cevica sa utim i zelenim prstenom, i za plikavce koristi se 1 cevica sa utim i zelenim prstenom, s tim da se ista posle prosisavanja mora zagrevati kanapom za zagrevanje. Pri korienju detektora mora se paziti da ne doe do udara, jaeg potresa, da se prilikom rada na detektor ne sedne, klekne ili legne. Ne sme se dozvoliti da se detektor pokvasi, a ako se ve pokvasi, mora se dobro osuiti.

Sl. 178 Pum pa hemijskog detektora

410

Posle svake upotrebe detektor treba oistiti is tom i mekanom krpom, a poklopac dobro zatvoriti. Utroene delove detektora obavezno treba popuniti. 5. KOMANDNI DOZIMETAR (DKP-50A) I PUNJA DOZIMETRA (TPD-Ol I ZD-5) NAMENA Komandni dozimetar DKP-50A namenjen je za merenje primljene doze gama-zraenja u toku odre enog vremena. S obzirom na to da je opseg merenja od 0 do 50 centigreja (050 R ) , namenjen je stareinama u viim komandama. OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI Tehniki podaci komandnog dozimetra D K P -50A su: meri doze gama-zraenja u opsegu merenja od 0 do 50 centigreja (050 R ) ; maksimalno dozvoljena greka merenja je 1 0 % od stvarne vrednosti doze; maksimalno dozvoljeno samopranjenje (pra njenje dozimetra kada nije izloen zraenju) za ispravni dozimetar je 2 podeljka (4 rendgena) za 24 asa; masa dozimetra 32 grama. SASTAVNI DELOVI Telo dozimetra 1, okular 2, utvriva okulara 3, broj dozimetra 4, elastini dra 5, zatitna kapica kontakta za punjenje 6, kontakt
411

za punjenje 7, kondenzator 8, nosa kvarcne niti 9, kvarcna nit 10, jonizaciona komora 11, objektiv 12, skala 13.
Sl. 179 Komandni dozimetar DKP-50A izgled

Sl. 180 Komandni dozimetar DKP-50A presek

Primljena doza utvruje se posmatranjem ska le i niti kroz okular, kada se dozimetar okrene iz voru svetlosti. Punjai dozimetra TPD-01 i ZD-5 slue za pu njenje komandnih dozimetara DKP-50A. Pune se na isti nain kao dozimetri DK-500, s tim to se pri pri premi punjaa TPD-01 i ZD-5 u predvieni prostor stavlja akumulator. Na gornjoj ploi punjaa nalazi se: gnezdo za punjenje, zatieno zatitnom kapicom, dugme potenciometra i poklopac prostora za sme taj akumulatora. Gnezdo za punjenje slui za sme taj dozimetra pri punjenju. Ispod njega se u telu punjaa nalazi sijalica za osvetljavanje skale. Punja se ukljuuje mikroprekidaem pri stavljanju dozi412

metra u gnezdo za punjenje. Dugme potenciometra slui za kontinualnu promenu izlaznog napona pri punjenju dozimetra. Pri punjenju dozimetra, kada se dugme poten ciometra okree udesno kod punjaa TPD-01, nit do zimetra se kree udesno (ka 50 r), a kod punjaa 7D-5 je obratno. Kada napon akumulatora AK-2,5 V spadne na 2 V, treba ga puniti jednosmernom strujom 1 A oko 8 asova. Napon punjenja treba da bude od 2,7 do 3,6 V .
6. K O M A N D N I DOZIMETAR (DK-500) I PUNJA DOZIMETRA (PTD-02) NAMENA

Komandni dozimetar DK-500 namenjen je za merenje primljenih doza gama-zraenja u toku od reenog vremena. Pre upotrebe dozimetar se mora napuniti, tj. nit se dovodi na nulti podeljak skale. Punja PTD-02 slui za punjenje komandnih dozi metara DK-500.
TEHNIKI PODACI

su:

Tehniki podaci komandnog dozimetra DK-500

meri doze gama-zraenja u opsegu od 0 do 500 centigreja (0500 R ) , maksimalno dozvoljena greka merenja 10% od tane vrednosti doze; dozimetar ispravno radi na temperaturi od 233K do 323K; masa dozimetra 32 grama. 413

Tehniki podaci punjaa PTD-02 su: napaja se baterijom napona 1,5 V, tip R20, potronja struje je 240 mA; napon na izlazu iz punjaa moe se ravnomerno regulisati u granicama od 0 do 275 V; punja moe da radi na temperaturi od 233K do 323K; masa punjaa bez baterije iznosi 680 grama.
SASTAVNI DELOVI

Dozimetar ine: telo dozimetra 1, okular 2, zatitna kapica okulara 3, elastini dra 4, broj dozimetra 5, zatitna kapica kontakta za pu njenje 6, prsten od plastine mase (si. 181).

Sl. 181 Komandni dozimetar DK-500

Najvaniji delovi dozimetra nalaze se u telu do zimetra. To su: jonizaciona komora sa elektroskopom, optiki sistem, kondenzator i kontakt za pu njenje.
RUKOVANJE DOZIMETROM DK-500

Komandni dozimetar DK-500 se pre upotrebe mora napuniti punjaem PTD-02. Cilj punjenja do zimetra jeste da se nit dovede na nulti podeljak ska le. Dozimetar se mora puniti i kada nit dostigne kraj nju vrednost na skali (500 R ) . 414

Merenje doze: primljena doza moe se oitati u bilo kom trenutku. Pri oitavanju doze okular dozi metra treba prineti oku, a suprotni kraj, na kojem se nalazi kontakt za punjenje, treba usmeriti prema izvoru svetlosti. Pri tome, dozimetar treba okrenuti tako da skala bude u horizontalnom poloaju. U od nosu na skalu nit stoji pod uglom od 90. Doza se ita prema poloaju niti na skali. Kada se nit nalazi izmeu dva podeljka, doza se procenjuje odoka.

Sl. 182 Skala komandnog dozimetra DK-500 i punja PTD 02 (dozimetar je pun nit je na nuli)

415

Skala ima 25 podeoka, a vrednost podeoka je 20 rendgena, odnosno 19,2 cGy (centigreja). Za oita vanje dozimetra nou moe posluiti svetlost sijali ce, baterijske lampe, ibice, upaljaa ili svece. Doza se oitava u rendgenima, a izraava u centigrejima.

Punja dozimetra PTD-02. Na prednjoj ploi punjaa PTD-02 nalazi se gnezdo za punjenje, zatieno zatitnom kapicom i dugme potenciometra. U gnezdo za punjenje stavlja se kontakt za punjenje dozimetra. Pomou dugmeta potenciometra regulie se koliina izlaznog napona. U telu, punjaa nalaze se delovi elektrine eme, sijalica za osvetljavanje skale (ispod gnezda za pu njenje) i rezervna sijalica kao i mesto za smetaj baterije. Kada se okrene zavrtanj (najlake pomou metalnog novia) dno punjaa se otvara. Dozimetar se puni na sledei nain: zatitne kapice se skinu sa kontakta za pu njenje na dozimetru i sa gnezda za punjenje na pu njau; dozimetar se stavi u gnezdo za punjenje, pri tisne vrsto levom rukom, posmatra skala dozimetra kroz okular (skalu osvetljava sijalica u punjau), a desnom rukom se lagano okree dugme potenciome tra, sve dok se ne pojavi nit na skali i dok se polo aj niti ne podesi na nulu; dozimetar se skine sa gnezda za punjenje, okular se prinese oku, njegov suprotni kraj se usmeri prema svetlosti i proveri poloaj niti. Ukoliko nit nije na nuli, punjenje se ponavlja. Napunjen dozi metar je spreman za merenje doze. 416

4 . K O M P L E T Z A OBELEAVANJE K O N T A M I N I R A N O G Z E M L J I T A I O B J E K A T A (KonZ-a) Formacijska sredstva za obeleavanje KonZ-a su table i zastavice.

Sl.

183

Komplet

za obeleavanje ljita i objekata

kontaminiranog

zem

Table (sl. 183a) namenjene su za oznaavanje vrste opasnosti (R, RH ili B), sadre obavetenje o RHB kontaminaciji (u posebnom depu) i reguliu obavezni postupak nailazeih jedinica, kao to su: zabrana kretanja dotinim pravcem; pravac obilaska kontaminiranog zemljita, ako je na tabli postavljena zelena strelica; dozvoljen prolaz dotinim pravcem uz oba veznu primenu zatite, ako je na tabli postavljena strelica u pravcu KonZ-a.
27

417

5.

PREGLED

Tablica

primljenih doza, njihovih akutnih ekvivalenata i stalno zaostalih doza za razliito vreme posle ozraenja

Za svaku primljenu dozu izraunava se njen akutni ekvivalent, polazei uvek od vremena kada je ona primljena. Proteklo v r e m e od dana izraunavanja uzima se u nedeljama (sedam dana), a dani van celih nedelja svedu (zaokrue) se na najbliu nedelju.

Zastavice (sl. 183b) namenjene su za obelea vanje kontaminiranog zemljita, pre svega, kao sred stvo upozorenja o postojanju kontaminacije. Kao i table zastavice imaju poseban dep sa obavetenjem u koji izviai unose podatke o RHB kon taminaciji.

419

DEO SREDSTVA

XII VEZE

1. INDUKTORSKI TELEFON M63 NAMENA

Namenjen je za odravanje telefonske veze u svim jedinicama OS, prvenstveno u poljskim uslovima.

Sl. 184 Induktorski telefon M63

423

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa telefona 2,8 kg; veza se ostvaruje: po stalnim linijama do 150 km, a poljskim kablovima do 30 km; izvor elektrine energije su dva suva ele menta baterije od po 1,5 V; dimenzije telefona 23x13x9 cm.

PRIPREMA

ZA

RAD

Induktorski telefon M63 postavlja se za rad u sklonite, ator, motorno vozilo ili u zgradu, nepo sredno nadohvat ruke uesnika. Postavlja se u hori zontalan poloaj na drvenu podlogu (radi izolacije od zemlje), a moe se veati remenikom o drvo ili o neki drugi predmet.

Sl. 185 Induktorski telefon M63

424

Pre svakog prikljuivanja, telefon se ispituje na sledei nain; skidanjem metalnog poklopca otvoriti te lefon; staviti dva suva elementa (ako to nije ui njeno ranije); preklopnik R-LB-CB staviti u poloaj L a i L b , pritisnuti dugme I D i okretati ruicu induktora (tada se mora uti rad zvonca), i uzeti mikrotelefonsku kombinaciju, pritisnuti prekida i duvati u mikrofon (za to vreme u slua lici se mora uti um). Za M63 se La i neposredan rad izmeu dva telefona, telefon prikljuuje na sledei nain: staviti preklopnik R - L B - C B u poloaj L B ; prikljuiti ianu liniju na stezaljke telefona Lb.

Uesnik se poziva okretanjem ruice induktora 5 sekundi, pri emu zvonce telefona uesnika mora da zvoni. Razgovor sa uesnikom obavlja se tako to se mikrotelefonska kombinacija dri sa slualicama levom rukom na levom uhu, dok je mikrofon udaljen od usta oko 5 cm. Za vreme govora treba pritisnuti prekida mikrotelefonske kombinacije, a otpustiti za vreme sluanja radi manje potronje struje iz bate rija. Posle upotrebe telefona najpre svaki deo treba dobro oistiti suvom krpom, pa ga tek onda ostaviti na predvieno (suvo) mesto. Ako se telefon nee upotrebljavati due od 30 dana iz njega se vade suvi elementi, kako ne bi do lo do oteenja unutranjih delova telefona. 425

2. RADIO -UREAJ RUP-33 NAMENA

Namenjen je za odravanje radio-veze izmeu niih stareina u diverzantskim jedinicama.

OSNOVNI TAKTIKO - TEHNIKI PODACI

masa RU 2,5 kg; izvori energije: 4 baterije od 4,5 V ili 2 aku mulatora od 9 V; ureaj je podeen za rad na 5 (pet) frekven cija (kristala); domet 23 km, na poumljenom zemljitu lkm.

Sl. 186 Radioureaj RUP-33

426

SASTAVNI

DELOVI

primopredajnik; tap-antena; mikrotelefonska kombinacija; izvori elektrine energije; torbica; rezervni kristali; indikatorska sijalica; uputstvo za rad.
PRIPREMA ZA RAD

1. Otkopati vei poklopac torbice i zabaciti ga da doe izmeu tela i ureaja. 2. Naviti tap-antenu (sT-9) u svoje leite na gornjoj ploi kod natpisa A N T . 3. Izvui mikrotelefonsku kombinaciju (sluali cu) i njen kabal utisnuti u utika M K i uvrstiti prstenom.

Sl. 187 Izgled prednje ploe RUP-33

427

4. Preklopnik frekvencija staviti u poloaj ko ji odgovara radnoj frekvenciji. 5. Radio-ureaj ukljuuje se okretanjem prek lopnika sa natpisom J A I N A udesno. Pri uklju ivanju uje se znak prekidaa i um u slualici. Is kljuivanje RU-33 vri se okretanjem preklopnika ulevo.

6. Prelaz sa prijema na predaju vri se pritis kom na prekida mikrofona, a sa predaje na prijem, otputanjem prekidaa.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA RU-33

Vreme rada sa baterijama iznosi 50, a sa aku mulatorima 20 h. Stanicu za vreme rada treba uda ljiti od zidova objekta, gvozdenih konstrukcija, kro vova, visokih nasipa, eleznikih koloseka, itd. GORNJA P L O A D E L O V I : 1. Prikljunica za antenu. 2. Preklopnik frekvencija (5 frekvencija kri stala). 3. Preklopnik jaine za ukljuivanje i iskljui vanje prijema. 4. Utika MK za mikrotelefonsku kombinaciju.
428

5. Stezaljka za uzemljenje ureaja. Donji deo ureaja je kutija za smetaj izvora elektrine energije (4 baterije ili 2 akumulatora). P R O M E N A K R I S T A L A VRSI SE NA SLEDEI NAIN: 1. Odvojiti gornju plou primopredajnika od ku tije, a zatim izvui primopredajnik. 2. Uvui odvrtku izmeu kristala i njegovog le ita, podii kristal i izvui ga rukom. Novi kristali stavljaju se tako da kristal br. 1 doe u leite br. 1 i tako redom (zamena mesta kristala se ne dozvo ljava). 3. Indikatorsku sijalicu uvrnuti u prikljunici antene ( A N T ) , a njen izvod prikljuiti na stezaljku za uzemljenje. 4. Mikrotelefonsku kombinaciju (slualicu) spo jiti sa utikaem. 5. Prekida frekvencija staviti u poloaj 1 , a ruicom J A I N A ukljuiti primopredajnik. 6. Pritisnuti prekida mikrofona, pa odvijaem polako okrenuti potenciometar obeleen sa R 101 dok indikatorska sijalica najjae zasvetli. Redom prebacivati preklopnik na sledeu frekvenciju 2 , a odvijaem okretati potenciometar R 102 dok in dikatorska sijalica najjae ne zasvetli. Postupak tre ba ponavljati do zadnje (5) frekvencije. Zamena kristala vri se kada se prelazi na novu radnu frekvenciju. Obino se menja cela grupa kri stala. Radio-ureaj, pored tap-antene, koristi i inu antenu, duine 4 m, kojom postie domet 50/ vei nego sa tap-antenom. 429

3. RADIO UREAJ RU-20 NAMENA

Namenjen je za odravanje veze izmeu koman de odreda i pretpostavljene komande.

Sl. 188 Komplet radio-ureaja RU-20

OSNOVNI

TAKTIKO-TEHNIKI

PODACI

masa ureaja 20 kg; izvor energije su alkalni akumulatori 25,2 V/ /1,8 Ah. Za izvor energije moe se upotrebiti i runi generator; 430

 frekventni opseg 230 MHz; domet sa tap-antenom je 25 km, a sa dipol-antenom vie stotina kilometara.

Sl. 189 Radioureaj RU-20

SASTAVNI

DELOVI

radio-primopredajnik; izvor elektrine energije; antene (tap i dipol); pribor za opsluivanje i prenos (taster, mikrotelefonska kombinacija, naglavna mikrofonska garnitura sa produenim kablom).
OSTALI PODACI

Radio-ureaj RU-20 radi u poljskim uslovima, u mestu i u pokretu. U mestu radi obino sa zemlje, 431

sklonita, i sl., a u pokretu sa vozila ili sa lea po sluioca. Akumulatori obezbeuju neprekidan rad 6 h. Odnos rada na predaji i prijemu je 1:9. Radio-ureaj sigurno radi na temperaturi od 54 do + 6 5 C . Moe raditi u mrei sa RU-15 (od 212 M H Z ) i PRC 320 (od 230 M H Z ) za sve vrste rada.
4. RADIO-TELEPRINTERSKI UREAJ (RTU-100)
NAMENA

U diverzantskim jedinicama za uspostavljanje veze izmeu diverzantskih odreda i pretpostavljene komande. Sistemom moemo ostvariti sledee veze: radio-telefonijom (pomou mikrotelefonske kombinacije); radio-telegrafijom (pomou tastera); elektronskim teleprinterom (automatsko saoptavanje nareenja posredstvom buenih traka).
OSNOVNI TAKTIKO-TEHNIKI PODACI

masa 2.900 kg; max. domet sa antenom A T - 5 A 3560 km; frekventni opseg 212 snaga predajnika telegrafijom 120 W snaga predajnika telefonijom 150 W posluga 2 +1 = 3 koristi naizmeninu snagu napona 220 V (iz mree ili agregata) kompletiran je sa dva telefona M-63 A N T E N A AT-5A F l , A l , A3j domet 60 km (prostorno 120400 km) A 3H domet 35 km (povrinski oko 200 km) 432

A N T E N A ; AT-25 F l , A l , A31 domet 35 km posluga 2 + 1 = 3; koristi naizmeninu struju napona 220 V (iz mree ili agregata); kompletiran je sa dva telefona M-63; koristi dve vrste antena (tap i dipol); pre poetka rada kabina i elektroagregat moraju biti uzemljeni.

Sl. 190 Radio-teleprinterski ureaj (RTU-100) na vozilu

SASTAVNI

DELOVI

UREAJA

Radio-teleprinterski sistem sastoji se od teren skog vozila Pinzgauer 716K u koji su ugraeni sle dei osnovni ureaji i oprema za uspostavljanje ve ze: radio-ureaj; 212 MHz; 100 W; RUV-100; elektronski teleprinter; 28 433

dva induktorsfca telefona M-63; ureaj za upravljanje U P - 1 ; upravljaka kutija UK-6; upravljaka kutija UK-7; radio-ureaj RU-2/1; elektroagregat AB-1,5;

Sl. 191 Unutranji izgled RTU-100

akumulatorska baterija 12 V; 135 ah (vozilo ima poseban akumulator); antene i kablovi (dve tap i iedna dipol-antena). 434

PRINCIP

RADA

Princip reda radio-teleprinterskim sistemom sli an je radu drugih R U , koji pri uspostavljanju veza koriste mikrotelefonsku kombinaciju, taster ili te leprinter.
NEKE SPECIFINOSTI VEZANE ZA RTU-100

Sistem RTU-100 ugraen je na terensko vozilo Pinzgauer-7I0k, odakle ostvaruje sve vrste veza. Sistem se ne moe prenositi. Elektroagregat (AB-1,5) napaja celi sistem elektrinom energijom. Akumula tor od 12 V omoguava rad sistema kada je na pri jemu. Ako se tap-antene koriste u pokretu, treba ih lengerisati da ne dou u dodir sa elektrinim vo dovima pod naponom. Za rad nou koriste se plafonska sijalica i zglobna svetiljka. U ratnim uslovi ma koristi se ratno zamraeno svetio (plavo). U RTU-100 postoji ispravlja za punjenje akumula tora. 1. OSNOVNI E L E M E N T I K R I P T O Z A T I T E Osnovni zadatak kriptozatite je da podatke i informacije znaajne za ONO, koje se prenose sred stvima veze, zatiti od uvida nepozvanih. Poznato je da sve razvijene zemlje imaju dobro organizovanu i moderno opremljenu slubu za radio-izvianje i da se na taj nain prikuplja najvei deo obavetajnih podataka u miru i ratu. Osnovni oblici prenoenja podataka informa cija u diverzantskim jedinicama bie govor, upotre bom radio-sredstava, kao i pisani tekst upotrebom kurirske veze.
435

Za zatitu govornih informacija koriste se opta kriptodokumenta, poznata pod imenom T K T (tajno komandovanje trupama). Tajno komandovanje tru pama vri se preko razgovornika, kodirane karte i dokumenata, tablice tajnih naziva jedinica i stareina, tablice signala i ifre. Svaki stareina u diverzantskim jedinicama OS treba da ima osnovno kriptoobrazovanje i izgraen oseaj odgovornosti i navika za neprekidno sprovoenje tajnog komandovanja trupama diverzant skim jedinicama, i da brzo i kvalitetno izrauje i ko risti opta kriptodokumenta. U diverzantskim, jedinicama-nijedan razgovor radio-uredajem NE SME BITI OTVOREN. Radio-uredaji mogu se koristiti samo u zakazano vreme i u toku izvrenja diverzantskih dejstava. Za odravanje radio-veze, diverzantske jedinice e od kriptodokumenata najee koristiti tablicu si gnala koja e se izraivati za svaki zadatak posebno.

436

DEO SANITETSKA

XIII SREDSTVA

1.

PRVI

ZAVOJ

NAMENA Namenjen je za previjanje rane, ime se posti e zaustavljanje krvavljenja i zatita rane od zaga enja.

Sl.

192 Prvi zavoj

Sastoji se od platnene trake duine 2 m i dva jastuia od sterilne gaze. Jedan jastui je pokre tan, a drugi privren na kraju zavojne trake. Zavoj je zatien sa tri sloja (vreice): I sloj platnena vreica; II sloj gumirano platno, i I I I sloj votana hartija. Zatite uvaju vreice od kvaenja i zagaivanja.
439

Prvi zavoj upotrebljava se na sledei nain: pocepaju se platneni i plastini omota koji su zaseeni, otkopa se igla skopanica i sauva, a omota od votane hartije se razvije. Uzima se zavoj sa jas tuiima i stavlja na ranu ako je jedna rana, (ulazna), onda se oba jastuka stavljaju na nju, ako su dve rane (ulazna i izlazna) onda se jastuci raz miu i postavljaju na obe rane. Na gumiranom omotu odtampano je Uputstvo za upotrebu zavoja.
2. U P R T A C A

Izvlaenje povreenih i obolelih (p/o) moe se izvesti na vie naina i bez ikakvih pomonih sred stava. Ipak, za najvei broj p/o, naroito kada se izvlaenje moe primeniti na veim odstojanjima, neophodno je koristiti pomona sredstva za izvla enje, kao to su uprtae i atorsko krilo.

Sl. 193 Uprtaa

Uprtae pripadaju, kao deo opreme, svakom bolniaru i nosiocu p/o. To je traka izraena od is tog tkanog kudeljnog platna, duine 360 cm, irine 7 cm, sa metalnom preicom na jednom kraju, dok je drugi slobodan kraj koso zaseen i dobro upreden. 440

Na 1 m od metalne preice nalazi se podvostruenje trake, koja slui da se kroz njega provue slobodni kraj uprtae, da bi se uprtae koristile sloene u obliku osmice. Uprtae se kao pomono sredstvo mogu upotre biti i za iznoenje p/o bez nosila ili na nosilima, za privrivanje p/o uz nosila, kao i za pravljenje im provizovanih nosila.
3 SANITETSKI DIVERZANTSKI KOMPLET (SnK-2) NAMENA

Namenjen je za pruanje pomoi i samopomoi pripadnicima diverzantskih jedinica, u situaciji kada se ne moe obezbediti druga medicinska pomo.

Sl. 194 Sani tetski diverzant ski komplet (SnK-2)

441

SASTAV KOMPLETA tablete protiv bolova (12 na dan max. dnevno 5); tablete protiv kalja (1 max. 3 na dan); tablete protiv sna (1 ujutru i 1 posle podne); tablete za dezinfekciju vode (pantocid tablete); kapi za nos (protiv kijavice); kapsule protiv infekcije; sredstvo (injekcija) protiv jakih bolova; sredstvo (injekcija) protiv nervnih bojnih otrova. Komplet se sastoji od tri dela: I deo slui za smetaj Uputstva o upotrebi lekova koje je napisano na jezicima naroda i narodnosti Jugoslavije;

Sl. 195 Sanitetski

diverzantski komplet (SnK-2) tranji izgled

unu-

442

 II deo slui za smetaj lekova; I I I deo slui za smetaj prvog zavoja i flas tera. Komplet se moe nositi u torbici, depu, na opasau, uprtaima, remniku komandirske torbice ili puke.
4. PRUANJE PRVE POMOI

Blagovremenu pomo povreenom moe da pru i samo onaj ko se u trenutku povrede nae kod povreenog. Za pravilno pruanje prve pomoi svaki diverzant mora da bude obuen da bi je pruio na mestu gde se povreeni zadesi i sa sredstvima sa kojima raspolae. Ovakva pomo naziva se prva po mo. Prva pomo obuhvata neophodne odgovarajue mere, iji je cilj da se: odri ivot povreenog; sprei pogoranje njegovog stanja nadno povreivanje, i ili nak

pomogne njegovo oporavljanje, te da se omo gui njegovo leenje. Za pruanje prve pomoi mogu da poslue i de lovi line opreme i naoruanja, kao i priruni mate rijal koji se nae na licu mesta, a naroito pri pre lomu kostiju (motke, daice, grane, tapovi-pritke, kora od drveta, stabljike od krupnog bilja, i sl.). Pruanje prve pomoi treba obavljati brzo mirno i po odreenom redosledu, i to: i

otkloniti neposredne opasnosti po povreenog (izvui ga ispod neprijateljeve vatre u zaklon, i sl.), utvrditi da li je povreeni jo iv;
443

 pruiti neophodne mere da bi se spasao ivot povreenom (zaustaviti krvarenje, previti ranu, izvr iti imobilizaciju preloma kostiju ili zgloba, staviti zatitnu masku i dati injekciju protiv bojnog otrova ako je njime zatrovan); utvrditi kakve povrede postoje kod povreenog i kakvo je njegovo opte stanje (treba imati u vidu da povreda koja se vidi esto nije jedina, a ne mora biti i najtea), i u zavisnosti od mesta i povrede treba preduzeti mere koje e da spree pogoranje stanja povredenog.

5. PRVA POMO PRI KRVARENJU

Vidljivi znaci pri jaem krvarenju su: koa je upadljivo bleda i oroena hladnim znojem; ranjenik je uznemiren, osea slabost, vrto glavicu i muninu; ranjenik osea jaku e i nedostatak vaz duha; rad srca je ubrzan, a disanje ubrzano i po vrno. Jaka krvarenja moraju se odmah zaustaviti. To se najbre postie pritiskanjem prstima u predelu sa me rane ili na pogodnom mestu, izmeu rane i sr ca. Pogodna su ona mesta gde veliki dovodni krvni sudovi (arterije) prolaze ispod koe pored neke kosti ili zgloba. Pritiskajui na tim mestima, pritisne se krvni sud uz kost ili zglob, tako da krv ne moe da prolazi kroz njega do rane, te dok pritisak traje kr varenje prestaje. 444

Sl. 196 Zaustavljanje krvarenja zavojem

Sl. 197 Zaustavljanje krvarenja pritiskanjem prstima

445

Cilj ovakvog pritiskivanja je da se sprei gubi tak krvi za kratko vreme dok se ne pripremi potre ban materijal za primenu pritiskanja pomou zavo ja, ili stezanja pomou poveske. Cim se otvori zavoj za prvu pomo, staviti jastue sterilne gaze na ranu, a zatim na nju staviti jo neki predmet kojim e se pojaati pritisak na ranu. To moe da Lude jedan na neraspakovani zavoj prve pomoi, vrsto smotana maramica, vrsto smo tan vojniki runik ili slino. Nakon toga, poveskom vrsto pritegnemo zavoj uz ranu. Po potrebi upo trebljavamo jo zavoja. Jaka krvarenja mogu se zaustavljati stezanjem poveskom. Pri tome treba voditi rauna da se poveska povremeno poputa kako ne bi dolo do odu miranja tkiva usled nedostatka krvi.
6. P R V A P O M O PRI PRE L O M U, I A E N J U I UGANUU

Prelom kostiju je teka i esta pojava, pri kojoj dolazi do prekida celine kosti. Zbog toga slomljena kost ne moe da slui kao oslonac i zatita drugim vanim organima i nekim delovima tela, pa je i nji hov rad poremeen. Veoma je vano znati da slomljena kost, ako se pokree, moe da izazove jo i druge naknadne po vrede okolnih organa. Prelom moe biti zatvoren ili otvoren, zavisno od toga da li je pri prelomu kost probila kou ili ne. Iaenje zgloba je povreda pri kojoj ispupeni deo jedne kosti iskoi delimino ili potpuno iz udub ljenog dela druge kosti. Pri tome dolazi do raskida zglobne aure i oteenja susednog tkiva. Iaenje
446

se primeuje po promeni prirodnog oblika i izgleda povreenog zgloba, ukoenosti i bolu. Vrlo brzo do lazi do nastajanja otoka.

Sl. 198 Imobilizacija bedra pukom

Sl. 199 Imobilizacija podlakti ce pomou dve daice i mitele

Uganue zglobova je esta povreda, pri kojoj usled naglih i nepravilnih pokreta dolazi do jakog istezanja vezivnog tkiva. Kosti zglobova ostaju u svom prirodnom poloaju zbog ega su pokreti mo gui, ali ogranieni i bolni. Povreeni deo ubrzo otekne. 447

Prva pomo pri ovim povredama ukazuje se na sledei nain: ne sme se pokuavati da se slomljene kosti nameste ve se samo jako iskrivljena noga ili ruka moe paljivo istegnuti i staviti u prirodan poloaj; to pre izvriti imobilizaciju, kad god je mo gue bar dva susedna zgloba; sredstva za imobilizaciju treba stavljati pre ko odee, naroito kada je vreme hladno; povreenog to pre transportovati do lekara.
7. PRVA POMO PRI O P E K O T I N A M A

Opekotine su povrede koje mogu nastati dej stvom jake toplote ili dejstvom raznih hemijskih sredstava. Pri pruanju prve pomoi treba znati sle dee: ako odelo jo gori, treba ga odmah ugasiti po krivanjem atorskim krilom ili valjanjem opeenog po zemlji; ne sme se dozvoliti da opeeni, kome odea gori, tri jer se pri tome stvara jo vei plamen; ako je odea vrsto slepljena za kou, ne treba je skidati, jer se time skidaju velike povrine koe i stvaraju velike rane; opeenu povrinu ne treba niim ispirati niti stavljati bilo kakve tenosti, masti ili prakove; plikove ne treba buiti ili prosecati; opekotine je potrebno zaviti prvim zavojem; ukoliko nemamo sterilnih zavoja, opekotinu je bolje ostaviti nezavijenu; sa opeenih delova tela treba, po mogunosti, skinuti obuu, sat, prsten, i slino;
448

 povreenom treba dati da pije to vie te kuine (voda sa rastvorom soli i sode bikarbone); opeenog to pre treba otpremiti u sanitetsku ustanovu.
8. POMO PRI UDARU ELEKTRINE STRUJE

Povrede elektrinom strujom mogu biti veoma opasne i u teim sluajevima mogu izazvati trenutnu smrt. Meutim, elektrini udar najee izaziva gr eve, gubitak svesti, prestanak disanja, a u teim sluajevima i prestanak rada srca. Povreenom je potrebno to hitnije pruiti prvu pomo: povreenog odvojiti od izvora elektrine struje (pri tome treba biti paljiv; icu ne dodirnuti golim rukama ve je ukloniti pomou drveta, tkani ne, i sl.); odmah pristupiti oivljavanju, primenom ve slakog disanja i masaom srca.
9. PRVA POMO PRI UJEDU ZMIJE

U naoj zemlji otrovnice su poskok i arka. M o gu se poznati po ronatim izboinama na glavi. Na mestu ujeda mogu se primetiti takaste ranice, tra govi zuba. Mesto brzo otie, sa modrocrvenim mrlja ma. Ubrzo dolazi do oseaja slabosti, vrtoglavice, drhtanja, povraanja, proliva, greva i gubitka svesti. Povreenom treba to pre pruiti prvu pomo: povreeni deo tela treba vrsto stegnuti iz meu mesta ujeda i srca, kako bi spreili odlazak otrova do srca;
29

449

 mesto ujeda isei otrim seivom i pustiti da to vie krvari; povreenog to pre povesti lekaru.
10. PRVA POMO PRI UTAPANJU

Pre nego to se poe utopljeniku, potrebno je dobro oceniti svoju plivaku sposobnost, jer utop ljenika moe spasiti samo odlian pliva. Zbog toga, kad god je mogue, utopljenika treba spaavati iz amca ili sa obale. Kada je utopljenik izvuen iz vo de, treba mu to pre pruiti prvu pomo:

Sl. 200 Istresanje vode iz utopljenika

odstraniti tekuinu iz tela (pri tome ne gubiti suvie dragocenog vremena); pruiti mu vetako disanje i, po potrebi, primeniti masau srca (pri tome treba biti veoma upo ran); kada utopljenik pone sam da die, odvesti ga do lekara. 450

11. PRVA POMO PRI SUNANICI

Sunanica se javlja kod osoba koje su due vre mena izlagane dejstvu sunevih zraka, naroito ako su gologlavi. Javlja se jaka glavobolja, vrtoglavica i gaenje. Telesna toplota je poviena. U najteim slu ajevima (toplotni udar) dolazi do gubljenja svesti, prestanka disanja, pa ak i smrti. Prva pomo: povreenog staviti u hladovinu, da lei sa uzdignutom glavom; staviti hladne obloge na glavu i dati mu da pije dosta hladne vode sa rastvorom soli; po potrebi vriti vetako disanje; posle poboljanja povesti ga lekaru.
12. PRVA POMO PRI SMRZAVANJU I SMRZOTINAMA

Smrzavanje je opte ohlaen je celog tela. Prvi znaci su jaka drhtavica, umor, ravnodunost i pospanost. Cesto se javljaju i privienja. Zbog toga se esto deava da usled velike elje za snom ovek zaspi na snegu ili hladnoj zemlji. Pri tome dolazi do daljnjeg hlaenja tela, koenja ruku i nogu, a disa nje i rad srca postaju sve slabiji. Pri najteim slu ajevima dolazi i do smrti. Prva pomo: davanje vetakog disanja (ukoliko je disa nje prestalo); to pre uneti povreenog u zagrejanu pros toriju; skinuti mu odeu i dobro ga utopliti; dati mu da pije tople napitke; pogreno je i tetno trljati ga snegom.
29

451

Smrzotine su oteenja pojedinih delova tela, izazvana hladnoom. Najee se javljaju na stopa lima, akama, uima i nosu. U poetku se oseaju bolovi u vidu peckanja. Smrznuti delovi su hladni, bledi, tvrdi i neosetljivi. Do toga dolazi zbog toga to je hladnoa izazvala stezanje sitnih krvnih sudo va, tako da je krvotok u tim delovima potpuno pre stao. Povreenom treba pomoi na sledei nain: pokretati ohlaene delove da bi se poboljao krvotok (pre nego to doe do smrzavanja); odmrznuti ih utopljavanjem; posle odmrzavanja oprati ih toplom vodom i sapunom; dobro osuiti i zaviti; plikove, ukoliko se stvore, ne probijati; sprovoditi mere predohrane (suha i prostrana odea, i obua, mazanje osetljivih delova vazelinom, mau, i sl.). 1. P R U A N J E PRVE POMOI PRI P O V R E D A M A KOJE PROUZROKUJU POREMEAJ I P R E S T A N A K DISANJA I R A D A SRCA Disanje moe biti poremeeno ili moe prestati usled raznih povreda, oboljenja ili trovanja. Ti uz roci mogu delovati na centre za disanje, na puteve za disanje, na krv, itd. Uzroci koji oteuju ili prekidaju disanje ili rad srca mogu biti mehaniki (udarci, ranjavanja, pri tisak, i sl.), toplotni, hemijski, elektrini, ili su to oboljenja plua, srca ili drugih delova tela. Prilikom poremeaja disanja povreeni jo dise. ali die nepravilno, oteano, ne dobija dovoljno vazduha i ne udie ist, nezagaen vazduh, i sl.
452

Pri poremeaju disanja, povreeni je: uznemi ren i uplaen, trai vazduh; enice su mu rairene, nozdrve se pri svakom udisanju primetno ire, udi sanje je napregnuto i pri tome se obino diu ra mena, upadaju natkljune jame, grudni ko se jae iri; oteano disanje se esto uje u vidu itanja, krkljanja ili slinih zvukova; koa pomodri, a naro ito su modre usne, usne koljke, nokti na prstima; vene na vratu obino nabreknu, a pri jako otea nom disanju oi mogu biti veoma ispupene (iskola ene). Prestanak disanja je stanje pri kojem ne po stoje nikakvi disajni pokreti. Povreeni je tada re dovno u dubokoj nesvestici i ne pokree nijedan deo tela. Jedino srce jo moe da radi, i to najvie 46 minuta nakon prestanka disanja. Ako ovek ne die 6 do 8 minuta, ili ako mu srce ne radi vie od 2 do 3 minuta, neizbeno nastupa smrt. Ako tei poremeaji disanja due traju, to dovodi do oteenja organizma, do pojave oka i drugih poremeaja, to, takoe, moe prouzrokovati smrt. Zbog tega je pruanje pomoi povreenima koji ne diu ili im srce ne radi najhitnija mera prve pomoi. Jedino neodlona i pravilno pruena prva pomo moe spasti ivot takvih povreenih. Prilikom pruanja prve pomoi u sluaju pres tanka disanja treba odmah: otkloniti uzrok disanja; koji je doveo do prestanka

osloboditi puteve za disanje; pokuati oivljavanje vetakim disanjem; u sluaju prestanka rada srca istovremeno sa veta kim disanjem obaviti i spoljnu masau srca. 453

VESTACKO

DISANJE

SPOLJNA

MASAA

SRCA

Kada ovek ne die, a pogotovu kada mu srce prestane da radi, on izgleda kao da je mrtav. Me utim, u toku prvih nekoliko minuta takvog stanja on se nalazi samo u stanju prividne smrti. Ako mu se odmah brzo i pravilno prui pomo, moe se jo oiveti. Najvanije mere oivljavanja, koje se mogu iz vesti, jeste vetako disanje i spoljna masaa srca. Veoma je vano da se zna da vetako disanje i masaa srca mogu vratiti u ivot onoga ko je pri vidno mrtav samo ako se te mere primene na licu mesta, neodlono, i ako se izvode pravilno i dovolj no dugo. Pod vetakim disanjem podrazumevaju se one mere kojima se omoguava da vazduh dolazi u plu a povreenog obolelog ili se istiskuje iz njih. Vetako disanje moe se podeliti na dve grupe: vetako disanje neposrednim uduvavanjem vazduha u disajne puteve i organe povreenog (to je vetako disanje usta na usta ili usta na nos ili pomou reanimacionog tubusa), i vetako disanje pomou ruku, tj. pritiskivanjem grudnog koa povreenoga (vetako disanje po Holger-Nilsenu, po Seferu, Silvestru, i druga). Koji nain vetakog disanja e se primeniti pri likom raznih uzroka prestanka disanja zavisi od sta nja samog povreenog. Vetako disanje usta na usta i usta na nos je, u veini sluajeva, najbolji nain vetakog disa nja koji se moe primeniti na mestu nesree. Ovaj nain vetakog disanja moe se izvoditi kod onih povreenih kod kojih u disajnim putevima nema 454

mnogo tenosti (vode, krvi, povraene mase). Pret hodno je potrebno raskopati sve delove odee koji steu vrat ili grudni ko. Prilikom ovog naina vetakog disanja, spasi lac, izdiui vazduh iz svojih plua, uduvava taj vaz duh u disajne puteve povreenog, a za vreme dok sam spasilac udie, vazduh iz plua povreenog izla zi sam. Za uspeno vetako disanje usta na usta i usta na nos povreeni lei na leima. Pri tome je naroito vaan poloaj glave i donje vilice povree nog. Ako je njegov poloaj nepravilan, uduvani vaz duh e esto ii u eludac umesto u plua povree nog. Glava mora biti to zabaenija unazad, tako da brada doe u najuzdignutiji poloaj (slika 201).

Sl. 201 Zaba civanje glave povredenog

Radi izvoenja ovog naina vetakog disanja, spasilac klekne pored glave povreenog i najpre du boko udahne. Gurajui jednom rukom donju vilicu povreenog napred i pritiskujui istovremeno palcem jezik i otvarajui mu usta, drugom rukom stisne nje gove nozdrve. Tada priljubi svoja usta na otvorena usta povreenog (slika 202) i uduva u njega sav vaz duh koji iz svojih plua izdie. Pri tome posmatra
455

grudni ko povreenog da bi video da li se iri nje gov grudni ko ili trbuh. Ako se nadima trbuh, gla vu povreenog treba jo vie zabaciti, a njegovu do nju vilicu jo podii. Posle uduvavanja vazduha u po vreenog, spasilac digne glavu, okrene je ustranu i duboko udie, a za to vreme ostavi otvorene nozdrve i usta povreenog da bi vazduh iz njega nesmetano izlazio. Ovaj nain vetakog disanja primenjuje se br zinom normalnog disanja spasioca i obavlja se sve dotle dok povreeni ne pone sam da die ili dok se ne utvrdi da je mrtav. Vetako disanje ne treba prekidati ni za naj krae vreme, a primenjuje se po potrebi i nekoliko asova.

Sl. 202 Vetako disanje usta na usta

Ako kod povreenog postoje tee povrede usta ili donje vilice, a nos nije zapuen ili tee povreen, primenjuje se nain usta na nos. Za udisaj povre enog, tj. za uduvavanje vazduha u njega, usta mu se zatvore, spasilac priljubi svoja usta na nozdrve povreenog i kroz njih uduvava vazduh. Uduvavanje vazduha u plua povreenog naj bolje se izvodi pomou renimacionog tubusa. To je cev od plastike u obliku slova S sa plastinim prs tenom na sredini (sl. 203). 456

Jedan kraj cevi se (do prstena) uvue u usta po vreenog, tako da krivinom obuhvati jezik i ne doz voli jeziku da ometa prolazak vazduha. Kroz slobod ni kraj cevice uduvava se vazduh u plua povree nog.

SI. 203 Renimacioni tubus

Vetako disanje po Holger-Nilsenu i po Sejeru. Ako je disanje prestalo zbog toga to je neka tenost (voda, krv, povraena masa) zapuila disajne puteve, ili ako povreeni krvari iz usta, nosa ili drela, ve tako disanje izvodi se u leeem poloaju potrbuke. Da bi tenost izlazila iz disajnih puteva i u toku ve takog disanja, pod trbuh i karlicu povreenog tre ba staviti bilo kakav podmeta (savijeno ebe, kaput, injel), tako da su grudni ko i glava nagnuti nanie. U ovakvim sluajevima primenjuje se vetako di sanje po Holger-Nilsenu ili Seferu. Vetako disanje po Holger-Nilsenu moe se izvoditi kod povreenih koji treba da lee potrbu ke, a koji nemaju prelome ruku i rebara. Ruke po vreenog se saviju i stave pod elo. Spasilac klekne iznad njegove glave, stavi svoje dlanove na njegove pleke i teinom svog tela pritisne njegov grudni ko. Time istiskuje vazduh. Ovaj nain vetakog di sanja treba uvek poeti sa izdisanjem, tj. pritiska njem grudnog koa, jer se time istisne i izvesna ko liina zaostale tenosti. Zatim, spasilac povlai svoje ruke prema taktovima povreenog, hvata ih i podig ne tako da pridigne grudni ko povreenog (slika 204). Time se grudni ko iri i vri se udisaj. Spu457

tajui ruke povreenog na podlogu, spasilac klizi svo jim rukama do pleaka povreenog, pritiska ih i to se ponavlja dok povreeni ne pone sam da die. Za eferov nain vetakog disanja spasilac op korai povreenog i klekne u visini njegovih bedara, licem prema leima povreenog. Sa obe ake spasi lac pritiska (teinom svog tela) grudni ko povree nog ispod pleaka i time vri izdisaj. Kada spasilac digne svoje ruke, grudni ko povreenog se sam po sebi iri i vri se udisaj.

Sl. 204 Vetako disanje po Helger-Nilsenu

Vetako disanje po Silvestru primenjuje se kod povreenih koji mogu da lee na leima (udar struje, potres mozga, trovanje ugljen-monoksidom, i sl.). Spasilac klekne iznad glave povreenog, koji lei na leima sa glavom okrenutom ustranu i sa iz vuenim i fiksiranim jezikom. Hvatajui svojim ru kama povreenog u visini podlaktice, spasilac iri i isprua ruke povreenog do iznad njegove glave (sli ka 205). Time se iri grudni ko i vri udisaj. Zatim spasilac savija ruke povreenog u laktovima i njima 458

pritiska grudni ko povreenog, pri emu istiskuje vazduh iz njega. To se ponavlja proseno 16 puta u minutu, sve dok povreeni ne pone sam da die.

Sl. 205 Vetako disanje po Silvestru

spoljna masaa srca. Masau treba sprovesti im se utvrdi da srce ne radi. Tada redovno nema ni disanja, tako da se srce masira istovremeno sa vetakim disanjem. Za spoljnu masau srca treba povreenog sta viti da lei na leima na tvrdoj podlozi. Brzim otva ranjem usta i uvlaenjem svog kaiprsta duboko u drelo povreenog, spasilac proverava da li je disajni put slobodan, a ako u drelu i ustima ima ne kog sadraja, on ga prstom odstrani. Zatim podigne noge povreenog do ugla od 25 do 40 stepeni (i osloni ih na podesan predmet) i nekoliko puta snano udari svojom pesnicom u predeo srca povreenog. Na taj nain pokuava da podstakne srce da pone po novo da radi. Ako ovo ne izazove rad srca, spasilac zapoinje spoljnu masau srca, uz istovremenu primenu vetakog disanja, bilo metodom usta na us ta bilo pomou reanimacionog tubusa. Ako radi jedan spasilac, on klekne pored glave povreenog i na ve opisani nain uduva 45 puta
459

vazduh koji izdie u plua povreenog. Odmah zatim, ostajui u kleeem poloaju, on stavlja aku jedne ruke s ispruenim prstima na donju treinu grudne kosti povreenog, a stisnutu pesnicu druge ruke sta vi preko ove. Ne savijajui ruke u laktovima, spasi lac naglo i snano pritisne grudnu kost povreenog prema dole, tj. prema kimi, i odmah zatim popusti pritisak. To ponovi 5 puta (u toku priblino 5 se kundi). Posle ovih 5 pritiskivanja radi masae srca, spasilac snano uduva vazduh koji iz sebe izdie u plua povreenog, pa ponovo vri 5 puta pritiskanje, tj. masau srca, i tako naizmenino posle 5 pri tiskanja srca jedanput vetako disanje, sve dok srce ne pone samo da radi. Lake je ako ovakvo oivljavanje povreenog primenjuju dvojica spasilaca (vidi sl. 206). Ritam na-

Sl. 206 Dvoji ca spasilaca oi vljavaju boles nika

izmenine primene vetakog disanja i masaa srca i ovde mora biti pravilan: kada jedan spasilac izvri 5 puta pritiskanje srca, drugi izvri jedanput uduva vanje i tako naizmenino rade, dok povreenom ne pone srce samo da radi.
460

Posle uspenog oivljavanja bolesnik se stavlja u koma poloaj za transport-evakuaciju (sl. 207).

Sl. 207 Poloaj bolesnika koma za transport

2. POSTUPCI SA RANJENICIMA Evakuacija ranjenika ili povreenih moe da se vri pre ili posle pruene prve pomoi. Ona se obav lja samo u sluaju kada preti opasnost od ponov nog ranjavanja ili povrede, i to na zaklonjeno mesto, gde se moe pruiti prva pomo. Evakuacija se vri izvlaenjem ili prenoenjem. Izvlaenje se vri na atorskom krilu, pomou opasaa, za kragnu bluze i na leima u puzeem sta vu, samo do prvog pogodnog zaklona gde se ranje nome povreenome prua prva pomo i smeta se do prenoenja na leenje. Po ukazivanju prve pomoi ranjenik povre eni prenosi se do baze, sanitetske ustanove, lekara, naselja, na nekoliko naina: preko ramena, na krkae, na sedalu aka, i sl. Prenoenje na veu daljinu ili tee povreenog vri se obavezno na prirunim nosilima, koja se izra uju na licu mesta, od 2 motke i atorskog krila, i njela, dve bluze i sl. Teki ranjenici i povreeni evakuiu se to pre sa mesta, rejona izvoenja diverzantskih dejstava u
461

sanitetske ustanove na osloboenoj teritoriji, a ako je to nemogue onda se sklanjaju u diverzantske taj ne baze, ili kod mesnog stanovnitva, gde se dovodi lekar radi pruanja lekarske pomoi i leenja. Pri izvlaenju diverzantske jedinice sa objekta izvrenja zadatka, ako doe do neprijateljeve inter vencije i nastane kritina situacija, nepokretni ranje nici povreeni moraju se sklanjati na skrovita mesta: peine, vrtae, gusto bunje ili makiju, up lje drvee, i sl., kao i dobro zamaskirati. Po prestan ku intervencije odvode se na leenje. Ranjenik povreeni ni u kom sluaju, ni u kako tekoj situaciji ne srne ostati nezbrinut na mes tu izvrenja diverzantskih dejstava. 3. SPAAVANJE LJUDSTVA IZ P O A R A Pri izvoenju dejstava u zoni poara, ili ako je poar izazvan sopstvenim dejstvom, upotrebom za paljivih sredstava i eksploziva, osnovno je pravilo da treba delovati vrlo brzo, pribrano, organizovano i energino i bez panike. Kao zatita od visoke temperature i zapaljivih predmeta, za kratko vreme (1015 sekundi), dok se ljudstvo izvlai iz poara, treba koristiti bilo kakav pokriva koji se nae pri ruci (injel, bluzu, vindjaknu, atorsko krilo, ebe, i sl.). Isto tako, treba koristiti zatitnu masku, za titne rukavice i arape. Pri ulasku u zonu poara treba staviti zatitnu masku i ogrta u borbeni polo aj. Zatitna maska titi disajne organe od vrelog vazduha, a lice (posebno oi) od opekotina. 462

Ljudstvo zahvaeno poarom treba to pre iz vui iz vatre i pruiti mu medicinsku pomo. Nain ukazivanja pomou zavisi od poloaja unesreenog u odnosu na vatru. Potraga za ljudima u zapaljenom objektu vri se u parovima. Dva oveka u paru me usobno su povezana konopcem. U zapaljenoj zgra di treba se kretati pored zidova, nikako ispod pla fona. Ako su stepenice poruene ili uarene, povre eni se iznose kroz razliite otvore i prolaze (prozori, vrata, balkoni, otvori u zidovima i sl.). Sa viih spratova ljudi se sputaju pomou konopaca ili prirunih lestvi. Najpre se evakuiu oni koji su u ivotnoj opasnosti, zatim ostali. Pri iznoenju iz ruevina povreene treba pokriti pokrivaem, kako ne bi dolo do opekotina. Pri provoenju spasilakih radova primarnu ulo gu ima blagovremeno ukazivanje prve pomoi nastradalima. Ukazivanje prve pomoi poinje, po pra vilu, gaenjem odee koja gori. U tom sluaju neop hodno je brzo ugasiti plamen i prekinuti dovod vaz duha na zapaljeno mesto (pokrivanjem postradalog injelom, ogrtaem ili zasipanjem vlanom zemljom, potapanjem u vodu i kotrljanjem po zemlji). U slu aju da zapaljiva smesa padne na grudi, stomak ili noge, moe so ugasiti samostalno, a ako padne na lea, vrat ili vei deo tela, potrebna je pomo. U nekim sluajevima odea se moe gasiti po mou ugljen-dioksidnog aparata za gaenje. Pri to me je vano to pre sa koe ukloniti ugljen-dioksid koji je pao na nju. Posle suzbijanja plamena jako nagorelu odeu treba skinuti, ali ne odvajati je naglo, ak ni male delove odee i opreme prilepljene na pojedinim delovima opeene koe. Sa koe se ne mogu skinuti ni ostaci ugaenih zapaljivih smesa. Na stanje bolesni ka negativno utie, kako hladnoa, tako i toplota.

Pri malim opekotinama stavlja se povez od ste rilne gaze, namoen razblaenim alkoholom. Pri ukazivanju pomoi ljudstvu, koje je bilo izloeno dejstvu zapaljivih sredstava, zavoj se natapa vodom ili 5%-tnim rastvorom modre galice. U letnje doba, da bi se izbeglo samozapaljenje fosfora, do dolaska u medicinski centar zavoj treba drati u vlanom sta nju. Radi smanjenja bolova, na opekotine je korisno pustiti mlaz iste hladne vode. Pri ukazivanju prve medicinske pomoi ljudstvu sa sloenijim povreda ma, vano je pravilno odrediti prvenstvo njenog provoenja. To je osobito vano zimi, kada se uz ope kotine i radioaktivno ozraenje esto pojavljuje i promrzavanje. Zavisno od karaktera bilo kakvih po vreda, najbolje je odmah primeniti mere radi zagrejavanja promrzlih, a takoe je potrebno vrlo brzo oistiti rane od radiolokog zagaenja i uspostaviti krvotok. Pomo postradalima od poara prua se tek nakon toga.

464

DEO

XIV

ALAT, P O M O N I P R I B O R I O P R E M A

30

1. K O M P L E T IN2INJERIJSKO-DIVERZANTSKI (KiD) NAMENA

Namenjen je za izvoenje ininjerijskih radova pri izvoenju diverzija sa minskoeksplozivnim sred stvima.
SASTAVNI DELOVA KOMPLETA SU

torba od impregnirane tkanine ureaj za proveru

1; 2;

Sl. 208 Komplet

irizinjerijsko-diverzantski

(KiD)

467

induktor runi (dinamomaina) 3; kleta za stezanje detonatora (u kutiji) 4; lampa baterijska okrugla V a r t a 615 5; garnitura alata u futroli 6; sastava: indikator ispitiva faze; odvrtka 4 mm pljosnata; odvrtka 6 mm pljosnata; turpija pljosnata; odvrtka 5 mm krstasta; proboj ac igla; svrdlo; eki od 0,07 kg; ruka; testerica; kleta kombi novana duine 160 mm svrdlo za drvo 0 8 mm, duine 180 mm kutija za smetaj upaljaa kanap 0 1 mm (duine 20 m) i ica 0 0,5 mm (duine 50 m) sa kalemom za namotavanje _ _ _ _ _ 10,11 i no kombinovani sa gajtanom 0 3 mm traka izolir PVC, du. 10 m merna traka 2 m provodnik dvoilni du. 50 m sa kale mom za namotavanje 16 i vreica od impregnirane tkanine
2. KOMPLET VERAKE OPREME
NAMENA

7; 8; 9; 12; 13; 14; 15; 17; 18.

Namenjena je za savlaivanje teko prohodnog planinskog zemljita, kao to su: strme i okomite stene (litice), klizave padine, ledom pokrivene strmi ne, itd.
1Cu i

SASTAVNI

DELOVI

KOMPLETA

VERACKE

OPREME

ue, verako glavno; ue, verako pomono; planinske ome; klinovi; svrdlo za kamen; garabin;

Sl. 209 Komplet verake opreme

pojas veraki; verake hvataljke J U M A R ; veraka osmica A S M U ; kotu raca; dereze; cepin; lem, i komplet za prvu pomo. 469

KRATAK

OPIS

DELOVA

KOMPLETA

Ue, verako glavno

Namenjeno je za napredovanje u teko savla divim stenama i manevrisanje, kao i za zatitu veraa od pada. Predstavlja osnovni veraki rekvizit svakog veraa. Ima dva glavna zadatka, vlastito osi guranje i osiguranje druga. Izraeno je od sintetikih vlakana (najlona, perlona), koja ne upijaju vlagu i presvueno je kou ljicom. Najvanija mu je osobina da ne puca i da se odupire trenju pod optereenjem. Dugako je 40 m i 0 11 mm, a najvee optereenje koje moe da podnese je 2.600 daN. Otporno je na vlagu i hlad nou, ali ne i na visoke temperature. Spoljni omot ueta izraen je od raznobojnog konca radi boljeg uoavanja. Ue se nosi na rancu. Za svaku veraku grupu obezbeuje se po jedno glavno ue. Jaina v e rake grupe je od 3 do 5 vojnika veraa. DG mo e formirati do 3 verake grupe.

Ue, verako pomono Namenjeno je za podizanje i sputanje opreme i naoruanja, pomona osiguranja neobuenog ljud stva i za pojaanje glavnog verakog ueta. Dugako je 40 m i 0 8 mm, najvee opte reenje koje moe da podnese je 1.800 daN. U izu zetnim uslovima se koristi kao zamena za glavno, s tim to se tada postavlja dvostruko. Ue se nosi na rancu. Za svaku veraku grupu obezbeuje se po jedno pomono ue. 470

Planinarske

ome

Namenjene za izvrenje pomonih radnji pri veranju, izradi nagaznih omi, Prusikovih omi, za samoizvlaenje kao i za samoosiguranje. Planinarske se ome izrauju od sintetikih ua di 0 4 6 mm i duine 23 m. Klinovi Namenjeni za izradu vetakih oslonaca pri pe njanju u steni. Izraeni su od specijalnog metala i pri pobija nju u pukotinu stena povijaju se prema konfiguraciji pukotine.

Sl. 210 Klinovi izgled

Izrauju se za vertikalne, horizontalne i dijago nalne pukotine kao i tkz. ekspanzioni klinovi koji se koriste u steni koja nema pukotina te se ista pravi pomou specijalnog svrdla. Osim ovih postoje i spe cijalni klinovi za led koji se primenjuju iskljuivo u ledu. Duine su od 80150 mm. 471

Sl 211 Cepina

Slem Namenjen za zatitu glave veraa od padajueg kamenja. Na glavi ne sm stajati tvrdo, jer tada ne smanjuje silu udaraca. Izraen je od specijalne pla stine mase, a teak je oko 350 gr.

Sl.12

Slem

Komplet za prvu pomo Namenjen za ukazivanje prve pomoi povree'nim veraima. Sastavni delovi kompleta su: zavoj 472

prve pomoi, serum protiv zmijskog ujeda, 12 udlage za imobilizaciju, tablete protiv bolova i za de zinfekciju vode. Napomena U nedostatku formacijskih sredstava mogu se koristiti improvizovana pod uslovom da nisu slabija i manje otporna od formacijskih. Veracka osmica asmu i allain

Namenjena za sputanje tereta ili veraa na str mim stenama ili nekim drugim objektima. Osmica smanjuje trenje i sa istom se lako regulie brzina sputanja. Izrauje se od specijalnog elika. Na glavno verako ue privruje se zam kom.

Sl 213 Ve rake osmice

Koturaa Namenjena za lake sputanje i podizanje tere ta, za prebacivanje tereta sa objekta na objekat, kao i za sputanje povreenih. Izraena je od legure aluminijuma. Nosivosti je oko 500 kg. 473

Dereze Namenjene za sigurno i brzo hodanje po snegu i ledu. Dereze se moraju dobro pripajati uz cipele, od nosno cipele se u njima ne smeju pomicati. Ima ih jednodelnih i dvodelnih.

Sl.. 214 -Dereze

Za cipelu se veu jakim gumenim trakama. Za visno od konstrukcije imaju 612 zuba. Cepina Namenjen za lake savlaivanje padina, kopanje stepenica u snegu i ledu i za osiguranje ili zaus tavljanje kod poklizavanja. Ima ih raznih oblika. Svrdlo za kamen Namenjeno za izradu buotina u steni za eks panzivne klinove. Izraeno je od specijalnog elika. 474

Carabin Namenjen za privrivanje uadi za klin. U zavisnosti od namene razliitog su oblika (ovalni, bubreasti i krukasti) i razliite su nosivosti od 1.000 do 5.000 daN. Izraeni su od elastinog ili ilavog elika i aluminijskih legura, to im smanjuje masu ak od 60 g. Prosena masa im je oko 130 g.

8l 215 Garabini

Pojas

veraki

Namenjen za navez pri veranju i sputanju kod veih litica i kada se predvia dugo visenje na uetu. Izraen je od sintetikih traka irine do 5 cm. Izrauje se kao prsluk gde se optereenje prenosi na veu povrinu grudnog koa i kao gae koje idu preko karlinog pojasa i prepona. Hvataljke jumar

Namenjene za samoizvlaenje veraa na glav nom verakom uetu. 475

Izrauju se od aluminijumske legure. Jedan par hvataljke je mase 500 g, za ue prenika od 7 do 14 mm, izdri optereenje 450 daN. Dimenzija su 160x75x35 mm.

Sl 216 Hvataljke Jumar

3. _ KOMPLET SMUARSKE OPREME NAMENA

Namenjen za lake, bre i ekonominije savla ivanje zasneenog zemljita radi izvrenja diver zantskih borbenih dejstava i pod najnepovoljnijim atmosferskim uslovima.
SASTAVNI DELOVI KOMPLETA SU

a) Osnovna smuarska oprema: smuke vezovi i tapovi. 476

b) Smuarska odea i obua:

smuarske cipele planinarska bluza demper rukavice potkapa

arape

tozluci (sare) vetrovka i zimsko maskirno odelo.

Sl. 217 Kom plet smuarske opreme

477

Slui da zatiti ljudstvo od niskih temperatura u zimskim uslovima. Pravilo je da je bolje obui vie tanjih i lakih odevnih predmeta nego manje, ali debljih i tekih. c) Pomona sredstva i pribor: opasa za noenje smuki trake za uspon zatitne naoari zatitna maska lavinsko ue krplje.

Ova sredstva imaju pomonu funkciju npr. obeleavanje kretanja uzbrdo, tite oi i lice od preja kih sunevih zraka i sunane refleksije od povrine snega i dr. d) Komplet alata i rezervnih delova: cekic kombinovana kleta no runa burgija ilo odvrtka kutijica sa ekseriima i zavrtnjima komad tankog mekog lima 20x15 cm rezervna krivina za smuke.

Ovaj komplet nosi se u torbici od impregniranog platna, a po mogunosti u njoj treba da se jo nalaze po 2 rezervne sajle za vez, jedan zateza, dva utvrivaa donja i pola litra benzina radi skidanja pbdmaza (mae) sa smuki. 478

Zasnezeno zemljite umnogome oteava pripre mu, organizaciju, a posebno izvoenje diverzantskih dejstava. Kretanje po snegu je znatno oteano (sneg dubine od samo 40 cm ograniava brzinu kretanja peaka na oko 2 km/h). Korienje kompleta smuarske opreme, u ne kim uslovima, moe biti i odluujue za izvrenje za datka.

479

DEO

XV

BORAVAK DIVERZANATA U NEPRIJATELJEV OJ POZADINI

1.

BAZIRANJE

DIVERZANTSKIH

JEDINICA

Baziranje diverzantskih jedinica moe da bude na teritoriji koju je neprijatelj privremeno zaposeo, ili u vlastitoj pozadini, to zavisi od uslova borbene situacije i potrebe angaovanja jedinica. Mesta baziranja slue za smetaj i obuku diverzantskih jedi nica i kao oslonac za preduzimanje diverzantskih ak cija. Kad se diverzantske jedinice nalaze na terito riji koju je neprijatelj privremeno zaposeo, mesta za baziranje se biraju u prikrivenim rejonima (sklo nitima) i dre u najveoj tajnosti. Za njih moe znati i sa njima odravati vezu samo strogo odreen broj lica. Radi bolje sigurnosti, svaka jedinica mora da ima nekoliko mesta baziranja. Prilikom izbora rejona za baziranje na P Z T treba voditi rauna o sledeem: da se ne nalazi suvie blizu objekata koji su pod stalnom kontrolom neprijatelja; da je sa njih mogue vriti diverzantske ak cije u svim pravcima odreenog dela teritorije; da se nalaze u blizini jedinice (ustanove) od reene za njihovo pozadinsko obezbeenje, kako bi se mogle pravovremeno snabdeti sa potrebnim mate rijalnim sredstvima;
31-

483

 da pruaju povoljne uslove za odravanje v e ze sa vlastitim jedinicama (prvenstveno jedinicama teritorijalne odbrane); da pruaju neophodne uslove za izvoenje obuke; da je, u sluaju potrebe, mogue pravovre meno izvlaenje na slobodnu teritoriju; i da se moe raunati na bezrezervnu podrku stanovnitva. Kad se u pozadini neprijatelja (na irem pod ruju) predvia izvoenje diverzantskih dejstava ve ih razmera i kad se u tom cilju vri pomeranje po jedinih diverzantskih i drugih jedinica namenjenih za diverzantska dejstva, njihovo baziranje (prebaziranje) treba vriti tako da: budu rasporeene u rejonima koji nisu pod neposrednom kontrolom neprijatelja i da njihovo prisustvo ne bude zapaeno; imaju povoljne uslove za usklaivanje raz liitih diverzantskih dejstava sa partizanskim jedi nicama i jedinicama teritorijalne odbrane i, po po trebi, mogunost objedinjenog komandovanja, i ne budu razmetene na suvie velikoj teri toriji, kako bi se mogle brzo prikupiti u cilju ukup nog dejstva, ako se za to ukae potreba.
1, D I V E R Z A N T S K A B A Z A

Diverzantska baza je odreeno- mesto koje di verzantima i diverzantskim jedinicama slui za: smetaj, boravak i odmor; izvrenje neposrednih priprema za naredna dejstva (dogovor, prijem zadataka, pripremu oru ja, tehnikih sredstava, line opreme i sl.); 484

 uvebavanje ljudstva; sklonita za prikrivanje diverzanata i mate rijalnih sredstava za vreme potera (racija) i drugih mera koje neprijatelj preduzima; prijem novog ljudstva i popuna materijal nim sredstvima kojima se snabdevaju diverzantske jedinice; i prikupljanje posle izvrenog zadatka. Baza moe imati jedan ili vie objekata stalnog ili privremenog tipa. Ako se u bazi nalazi vie obje kata, njihova meusobna udaljenost, zavisno od kon kretnih uslova, orijentirno treba da bude od 100 do 500 m. Diverzantske jedinice (grupe), bez obzira na uslove dejstva, treba uvek da imaju dve baze, od kojih je jedna osnovna, a druga rezervna. Izmeu pojedinih objekata u bazi i baza meusobno, po mogustvu, treba obezbediti fiziku vezu za skriveni prelaz iz jedne u drugu. To se moe postii prikrive nim prirodnim jarkovima i podzemnim hodnicima ili pokrivenim rovovima, koji treba da budu izlomlje ni (sl. 218).

Sl. 218 Diverzantska baza

485

Pri izboru odreivanju baza neophodno je voditi rauna o sledeem: da objekti baze pruaju elementarne uslove za boravak i ivot diverzanata, naroito u ekstrem nim temperaturnim uslovima; da postoje prikriveni prilazi, ulazi i izlazi iz pojedinih objekata i baze u celini.
2. KORISENJE I PODEAVANJE MESNIH OBJEKATA ZA B O B A V A K I Z A T I T U

Velika pokretljivost, brzina izvoenja diverzan tskih dejstava i nagle promene situacije, diverzan-

Sl. 219 Mesni objekti podeeni za baziranje i skladite nje materijala

486

tima najee nee dozvoliti izradu objekata koji zahtevaju vie vremena, pa e biti prisiljeni na mak simalno korienje mesnih objekata, kao to su: pe ine, vrtae, skrape, naputene zgrade tuneli i ru darska okna, vee grobnice, propusti, zidine, i sl. Mesni objekti su veoma brojni i razliiti, te nije mogue propisati tipizirana reenja za njihovo po deavanje. Samoinicijativa stareina i vojnika treba da doe do punog izraaja pri izboru objekata i teh nikih reenja za njihovo podeavanje. Baze oko reka morske obale imaju viestruku prednost, jer je prilaz njima teko otkriti. Ovim ba zama prilazi se vodenim putem, amcima (splavovima) gazom ili plivanjem. Posebno su pogodni sred nji i gornji tokovi planinskih reka, kao i otoci i str me obale gde ima peina. U naseljenim mestima, naroito u veim grado vima, kao baze diverzantima najee e sluiti po jedini stanovi ili tavanske i podrumske prostorije u

SI. 220 Skica baze izraena u zemlji presek

zgradama, s tim to se prethodno podeavaju za ovu svrhu. Radi boljeg prikrivanja prostorija baze, tre ba iznalaziti najpogodnija tehnika reenja radi ob mane neprijatelja pri pretresima, kao to su: dupli 487

zidovi, izrada ulaza ispod ili iza pojedinih delova nametaja, u ostavama, i sl. Treba voditi rauna da se iz baze uvek moe neprimetno izai u susednu zgradu, a iz nje dalje u odreenom pravcu. Za to se mogu koristiti otvori kanalizacije i podzemnih insta lacija, prozori na podrumima, krovne terase, i sl. BAZA IZRAENA U KRASU ,

U zimskim uslovima, za zatitu diverzanata od hladnoe, u planinskim predelima mogu se koristiti usamljene planinske kue kolibe. Ako ih nema,

Sl. 221 Baza izraena u krasu presek

neophodno je izraivati bivake u snegu, korienjem mesnih objekata i prirunih materijalnih sredstava (granja, slame, sena, suve trave i lia, ebadi, a torskih krila, smuki, konopaca, ice, i sl.). Pri iz488

boru mesta za izradu bivaka voditi rauna o mogu oj pojavi lavina i jakih vetrova. Vrste pojedinih bi vaka u snegu prikazane su na slikama.

Sl. 222 Bivak u obliku kolibe

Sl. 223 Bivak naslonjen na staklo

Sl. 224 Jama u snegu pogodna za sedenje (tvrdi nabijen sneg sa pokrivkon od drveta)

Sl. 225 Bivak naslonjen na stenu

489

3. MERE SAMOZATITE I BEZBEDNOSTI U BAZI

Samozatita predstavlja najiru osnovu bez bednosti, vaan elemenat borbene gotovosti, moralno-politikog stanja i sastavni deo svih dejstava, po stupaka, mera i aktivnosti. Samozatita se sprovodi radi zatite baze u celini, zatite komande i veza, borbenih i MTS, ivota i zdravlja pripadnika diverzantskih jedinica (spre avanje moguih poara, eksplozija) od svih vidova neprijateljevog ugroavanja, otkrivanja i spreava nja obavetajno-izviakih delatnosti, dejstva speci jalnih snaga, itd. Osnovne mere i metode za ostvarivanja samozatite su: vaspitno delovanje i podizanje idejno-politike svesti; jaanje borbenog morala; razvijanje budnosti u zatiti i tajnosti; otkrivanje ubaenih i drugih specijalnih sna ga neprijatelja; idejno-politika borba protiv neprijatelj evog uticaja i delovanja; razvijanje discipline, drugarstva, pravilnih meuljudskih odnosa i neposredne meusobne po moi; podizanje odgovornosti za izvrenje svih za dataka, i kontrola izvrenja zadataka. Bezbednost ima vaan znaaj i bitno utie na tok diverzantskih dejstava. ini je jedinstvo mera, radnji, postupaka i aktivnosti svih subjekata samozatite. Organizuje se u skladu sa bezbednosnim situa cijama, vrstom borbenih dejstava, nareenjima pret postavljene komande i odlukom komandira, radi:
490

pravovremenog otkrivanja i spreavanja obavetajne i druge neprijateljske delatnosti, zatite sopstvene baze i jedinice, njenih narnera, odluke i planova izvoenja, dejstva, elemenata komandnih veza, bor benih MTS, vanih objekata i zatite tajnosti poda taka i dokumenata, obmane neprijatelja, odravanja utvrenog reima i kontrole sprovoenja nareenih mera bezbednosti. Radi to uspenijeg organizovanja i funkcionisanja preduzimaju se sledee mere: razvijanje svesti o potrebi budnosti, inicija tive i odgovornosti; informisanje ljudstva o oblicima i metodama delovanja neprijatelja; zavoenje odgovarajuih reima bezbednosti u bazi i u zoni izvoenja diverzantskih dejstava; otkrivanje nosilaca neprijateljeve delatnosti i preduzimanje odgovarajuih protivmera; kontrola sprovoenja propisanih i nareenih mera bezbednosti, i preduzimanje odgovarajuih kontraobavetsjnih mera. Mesto baziranja naelno se obezbeuje: osmatranicama; obiavnicama; patrolama; udvojenim straama, i MTS predvienim za ovu namenu. Ljudstvo koje se nalazi na obezbeenju ima za datak da kontrolie iri rejon baze i sprei even tualno iznenaenje i iznenadni napad na bazu. Po stavlja se na najverovatnijim pravcima nailaska ne prijatelja. 491

Ulazak u bazu nou obavlja se preko ugovorenih signala, znakova, odnosno javki. Prilaz bazi u svako doba dana i noi mora biti fiziki obezbeen, bez obzira koliki broj diverzanata bazira. 1.) UNUTRANJE UREENJE BAZE, odnosno objekata u bazi, zavisi od konkretnih uslova i mo gunosti. Osnovno je da se to bezbednije i ugodnije boravi u njima. Unutranje ureenje objekata pred vienih za duu upotrebu obuhvata: odvodnjavanje, zagrevanje, provetravanje, osvetljavanje, oblaganje zidova i poda, izradu leaja, nia, itd. 2.) O D V O D N J A V A N J E podzemnih objekata obuhvata zatitu od atmosferske, povrinske i pod zemne vode. Zatita od atmosferske vode postie se izradom izolacije u pokrivci (najlon, terpapir, nabi jena glina, itd.). Zatita od povrinske vode ostva ruje se izradom rovia iznad objekata koji odvodi vodu u jednu od strana, zavisno od nagiba zemljita. Izradom podunog i poprenog nagiba dna patosa ob jekta od 2 do 3/ prema ulazu i izradom upijajueg bunara za sakupljanje vode ispod ulaza. Bunar je veliine 40x40x40 cm i ima pokrivku od dasaka. Za tita od podzemnih voda ostvaruje se podeavanjem dubine iskopa, tako da dno iskopa bude najmanje 25 cm iznad nivoa podzemne vode. 3.) Z A G R E V A N J E , kada je neophodno, vri se obino peima izraenim od prirunog materijala. Drveni delovi oko pei obezbeuju se od poara (li mom, glinom, i sl.). Pei su najee: limene, zidane i zemljane, slike 226, 227. LIMENE PEI izrauju druge limene ambalae. ZIDANE PEI izrauju betonskih blokova, i si.
492

se se

od od

kanti, opeka,

buradi i kamena,

ZEMLJANE zemlji.

PEI

izrauju

se

ukopavanjem

DIMNJAK PEI radi se kroz pokrivku ili zem lju, a udaljen je 40 cm od obloge drveno-zemljanog objekta.

Sl. 226 Lime ne pei izgled

Sl. 227 Zeraljana pe presek

4.) P R O V E T R A V A N J E se vri kroz ulaz i kroz otvor za ventilaciju, koji je obino suprotno od ula za. Otvor za ventilaciju je dimenzija od 13x13 do 40x40 cm. Izrauje se od cevi ili dasaka. Gornji ot vor najee se maskira rastinjem. 5.) O S V E T L J A V A N J E najbolje je baterijsko ili akumulatorsko. U manjim objektima treba izbegavati osvetljavanje plamenom (sveom, ibicom, i sl.) zbog potronje kiseonika, kao i zbog osetljivih MES na vatru.
493

6.) O B L A G A N J E Z I D O V A I P O D A vri se das kama i drugim materijalom koji izoluje od vlage. U nedostatku drvene grae pod sklonita moe se ob loiti peskom, pilotinom, senom, kukuruzovinom, sla mom, i sl. 7.) I Z R A D A L E I T A se vri od dasaka i letava, u uslovima kad se predvia due korienje ba ze, odnosno objekata. Leaji su obino irine 70 i du ine 180 cm. Graa za izradu drveno-zemljanih objekata mo ra biti zdrava. Stara i natrula graa ne srne se ko ristiti. Pojedini objekti za baziranje diverzantskih je dinica mogu se, prema potrebi, izgraditi ili postojei podesiti i u doba mira, odnosno neposredno uoi rat ne situacije, uz punu primenu mera tajnosti.
4. ORGANIZACIJA IVOTA U BAZI

Organizacija ivota u bazi obuhvata naelno sle dee radnje: a) rad na borbenom obezbeenju baze, koje obuhvata: postavljanje neposrednog obezbeenja. Pri ovoj radnji treba voditi rauna da se postavi takvo obezbeenje koje svojim prisustvom ne bi odalo me sto baze. Za neposredno obezbeenje naelno se po stavljaju: udvojeni straari, objavnice, zasede i osmatrai; organizaciju veze neposrednog obezbeenja i ljudstva u bazi; uvebavanje ljudstva za brzo i prikriveno naputanje baze; uvebavanje ljudstva za odbranu baze, i maskiranje tragova oko baze. 494

b) rad na odmoru u bazi: odmor ljudstva u bazi mora biti organizovan lako da se 2/3 ljudstva odmara, a 1/3 obezbeuje ba zu; prilikom odmora ljudstva potrebno je odre diti diverzanta koji e odravati vezu sa ljudstvom iz obezbeenja; c) rad na pripremi za naredni zadatak obuhvata: moralno-politike pripreme; materijalno-tehnike pripreme; organizaciju ishrane; zbrinjavanje ranjenika i bolesnika, itd.

5. ISHRANA U TEIM U S L O V I M A (KORlSENJE FLORE I F A U N E )

Iskustvo i dosadanja nauna saznanja o priro di govore da je priroda nae zemlje bogata jestivom florom i faunom. Karakteristino je, meutim, da se jo uvek vrlo malo jestivog divljeg bilja i divljih ivotinja koristi u ishrani ljudi. Razlozi za to su, pre svega, ukorenjene navike u ishrani, predrasude, strah od trovanja i gadljivost. Potreba da se za ishranu upotrebljavaju divlje biljke i ivotinje postoji ne samo u ratu nego i u mi ru. Imajui u vidu zadatke diverzanata i uslove u kojima e oni te zadatke izvravati, bie esto upu eni na korienje za ishranu divlje flore i faune. Da bi se u ishrani moglo koristiti sve to nam priroda prua, neophodno je dobro poznavati divlje bilje i ivotinje. Drastian primer kako ljudi masov no umiru zbog nepoznavanja prirode je glad koja je harala Hercegovinom i Crnom Gorom od 1916. do 1918. god., kada su celokupne porodice umirale od gladi, a ljudi su jeli hrastovu koru, kou starih opa495

naka, i sl. I u narodnooslobodilakom ratu deavalo se da su borci bili gladni, a prolazili su ili leali po red biljaka koje su mogle da im poslue za ishranu, a nekima i spasu ivot. Na osnovu iznetog ukazuje se neminovna potre ba da pripadnici OS, a posebno diverzanti, treba da koriste svaku mogunost da se to bolje upoznaju sa prirodom. Pored fiziolokog uinka, nainom ishrane u pri rodi moe se postii i nesumnjiv moralno-psiholoki uinak, ako se suzbije strah od gladi, a on je ponekad opasniji od samog gladovanja. Da bi se mogla uspe no koristiti flora i fauna, treba dobro poznavati vrs te divljih biljaka i ivotinja koje mogu da se koriste za ishranu, gde se mogu nai, po emu se razlikuju od otrovnih vrsta, te kako se pripremaju za jelo. Divlje biljke i divlje ivotinje koje se mogu ko ristiti za ishranu pripadnika OS, a) Divlje biljke za spremanje orbi i variva: struak, zlatica, podbel, navala, slatka paprat, rastavi, preica, resine, beli lokvanj, trska, vilina metla, maja apa, rabarbara, morska blitva, roskano, radi, zmijak, itd. b) Biljke za pripremu aja: kamilica, miloduh, modri slez, odolen, divlja rua, mirta, nana-menta, matinjak, itd. c) Divlje voe za spremanje napitaka: borovnica, umska jagoda, kupina, umska malina, divlja smo kva, kaktus, divljaka, lenik, pitomi kesten, dren, kleka, divlji nar, divlji kesten, ipurak, glog, trnina, pasji trn, brusnica, crvena ribizla, itd. d) Jestive peurke: smrak, puhara, koralka, babje uho, sivi jari, vrganj, jesenika, urevka, lisi ica, kripavac, zekica, rudnjaa, rujnica, blagva, rnedenjaa, itd.
496

e) Otrovne peurke: olovasta runoliska, ludara, ukasta pupavka, zelena pupavka, hrak, muhara, bljuvara, kravnjaa, lana lisiina, sumporaa, resava mlenaa, itd. f) Otrovno bilje: divlji krastavac, tisu, kozlac, divlja tikva, pasje groe, mrazovac, velebilje, paskavica, bunika, kunjak, urevak, emerika, haj duka oputa, kakuta, itd. g) Divlje jestive ivotinje: zec, srna, jelen, divokoza, divojarac, veverica, umski puh, vrtni puh, medved, lisica, kurjak, divlja svinja, je, kornjaa, zelena aba, dadevnjak, planinski guter, slepi, smuk, arka, obian skakavac, umski mrav, divlja patka, divlji golub, jarebica, tetreb, itd. h) Ribe: aran, tuka, som, mani, grge, pastrmka, lipen, jegulja, zubatac, tuna, cipal, skua, sar dela, morski list, hobotnica, itd. Divlje biljke i ivotinje mogu da poslue za izvesno vreme kao jedini izvor hrane, ili kao dopunski izvor hrane za obogaivanje ishrane vitaminima, belanevinama i drugim korisnim sastojcima. U priruniku su zbog ogranienog prostora, sa mo poimenino nabrajani jestivo divlje bilje, divlje ivotinje i ribe, kao i otrovne peurke i bilje. Pri pripremi jestive flore i faune za jelo treba koristiti iskustvo steeno u obuci ili putem literature iz ove oblasti, koja je poslednjih godina obogaena no vim sadrajima.
1.) SUVI IMPROVIZOVANI OBROK

Ukoliko diverzantska jedinica ne raspolae for macijskim diverzantskim obrokom hrane, a ima ar tikle ishrane, moe sama da pripremi improvizovani obrok po odreenim receptima. 497

Recepture za izradu suvih improvizovanih obro ka sastavljene su na bazi normi ishrane ljudstva u J N A u ratu, vodei rauna o optim principima hi gijene ishrane. Recepture sadre: a) potrebne sirovine za kilogram obroka; b) tehnoloki postupak izrade; c) upotrebu odgovarajue vrste suvog improvizovanog obroka. Iznosimo tri primera suvih improvizovanih ob roka. 1) Hleb sa belim sirom a) Potrebne sirovine za jedan kilogram obroka: brano penino mast ili ulje - sir beli, polumasni kvasac pekarski svezi so kuhinjska voda (razmera meanja 100 : 55) b) Nain spremanja: 1. U posebnoj posudi rastopiti pripadajuu koli inu masti ili ulje i usitnjeni beli sir. 2. Od pripadajuih koliina brana, rastvora soli, kvasca, masti ili ulja i sira, uz dodatak vode, zamesiti hlebno testo, koje treba da fermentira oko 13 asa. 3. Pri odmeravanju testanih komada dodati 22% na ime isparavanja, odnosno odmeriti 1.220 g da bi se dobilo 1.000 g peenog improvizovanog obroka. Hleb se oblikuje u obliku vekne. Zavrna fermentacija traje 30 minuta. 498 580 g; 48 g; 350 g; 6 g; 10 g; 319 g.

4. Hlebovi se peku, meusobno se ne dodiruju i, 3035 minuta, peeni hleb se izdaje troi 6 asova nakon odleavanja. 5. Jedan hleb spravljen po datoj recepturi ima oko 1 kg. Kalorina vrednost ovog hleba je oko 12310 J. Trajnost hleba u letnjem periodu je dva dana, a u zimskom do tri dana. 2) Kaamak sa sirom a) Potrebne sirovine za jedan kilogram obroka: brano kukuruzno sir beli, meki mast ulje voda so, kuhinjska 200 g 175 g 50 g 0,800 1 6 g Svega: b) Nain spremanja U odreenu koliinu vode staviti pripadajuu ko liinu sira, ulja i soli, pa zagrejati do kljuanja. Za tim postepeno sipati brano, uz stalno meanje. Konzistencija treba da bude osrednje gusta. Trajnost jela od kaamaka je u letnjem periodu tri dana, a u zimskom do 5 dana. Prednost ovakvog je la je u tome to se njime moe ublaiti nestaica hleba. 3) Preni krompir 2.860 g; 285 g; 20 g.
499

2.880 J 1.012 J 1.768 J 5.660 J

a) Potrebne sirovine za jedan kilogram obroka: krompir, svezi (neoien) mast ulje so, kuhinjska
32*

b) Nain spremanja Krompir treba oljutiti, oprati i popreno ga isei na kolutove, debljine oko 2,5 mm. Masnou zagrejati do vrenja i staviti krompir da se pri. Prenje traje dok krompir dobije zlatnoutu boju, odnosno dok se kolutovi po celoj debljini ispre. Od 2.285 g (oienog) dobija se 1.000 g prenog krompira. Kalorina vrednost 1.000 g prenog krompira je oko 18423 J. Trajnost ovog obroka je u letnjem periodu do 3 dana, a u zimskom do 5 dana.
6. PRIPREMANJE VATRE I OGNJITA

U izvesnim periodima pojedinci, pa i manje di verzantske grupe, nai e se u situaciji da e morati paliti vatru i izraivati improvizovana ognjita za spremanje hrane ili sl., pa se jo u miru moraju obuiti.

Sl. 228 Paljenje vatre soivom i kresivom

PRIPREMANJE VATRE. Pored uobiajenih sredstava, za paljenje vatre mogu se koristiti i im provizacije. Najee se koriste sunevi zraci i ras poloiva soiva ili kamen (zvani kremen) i elik. 500

Sunani zraci kada se propuste kroz soivo ba terijske lampe, ili sl., koncentriu se u jednu taku (iu) gde izazivaju veliku toplotu, koja je u stanju da zapali zapaljivi materijal, cigaretu, i sl., koji e posluiti za potpalu drveta. Kresivo je jedno od najstarijih naina za palje nje vatre. Sastoji se od manjeg komada kamena (kremena) i pareta elika u obliku osmice ognjilo. Udaranjem ognjila o kremen proizvode se varni ce koje se upravljaju na zapaljiv materijal (trud ili suva mahovina) koja stvara ar sposoban za paljenje vatre. Trud je gljiva koja raste na stablu bukve, lji ve, vrbe i hrasta. Trud se dobij a kuvanjem, suenjem i tucanjem. Dobro pripremljen trud je jako zapaljiv i dosta dugo dri vatru. Potpala se priprema od slame, suvog li a, iverja i lua. Najbolja potpala je lu dobijen te sanjem ili cepanjem crnogorinog drveta bogatog smolom, najee bora. Poljska ognjita za spremanje hrane. Za izradu ognjita treba nai ocedno i nagnuto mesto. Loite se na otvorenom terenu okree prema vetru sa otvo rom za loenje, zbog boljeg poveanja sagorevanja drveta i manjeg dimljenja. Ono mora biti to vie zatvoreno radi to veeg korienja toplote. Pri korienju ognjita treba voditi rauna da se ne izazove poar. Ognjita mogu biti jednostavne improvizacije ili poluukopana ognjita za postavljanje kazana. Jednostavne improvizacije ognjita mogu se iz raditi na razne naine i od raznog materijala, koji se moe nai na licu mesta. Za izradu ovog ognjita koristi se kamen, gvoz dene ipke, gvozdene ploe, kutije od veih konzervi, kante od boja i maziva, benzinska burad, drveno ko501

lje i raklje, opeka i drugi materijal koji se nae na licu mesta. Najee, izrauje se od kamena, drve nog kolja i rakiji.

Sl. 229 Improvizovana og njita

a) od pleha; b) od kamena i gvozdenih sipki; c) od g r a n e i rakije; d ) o d trono ca; e) od l i m e n i h buradi; f) od k o n zervi

Poluukopano prosto ognjite izrauje se na zem ljitu gde se moe ukopati. Veliina i izgled zavisi od vrste suda kojim se raspolae.

Sl.

230 Poluukopano

ognjite

502

Na dnu ognjita, od kamena ili cigle, izrauje se kruno loite. Na loite se stavlja kazan ili sud ko jim se raspolae. Umesto kamena ili cigle moe se upotrebiti busen. Vano je da prostor ispod kazana (posude u kojoj se kuva) bude visine oko 35 cm. Za odvod dima, na suprotnoj strani od otvora loita, iskopa se u zemlji ili zazida od busena kosi kanal (dimnjak). Otvor loita treba da bude okrenut u pravcu duvanja vetra.
7. KONZERVIRANJE HRANE NAENE U PRIRODI

U pojedinim periodima godine, naroito u prolee, dolazi do bujanja divljeg bilja, a u jesen sazrevaju divlji plodovi, pa se ne moe sve odjednom upo trebiti. Ovo bilje, biljni plodovi, kao i meso divljih ivotinja moe se konzervirati i spremiti za dui pe riod upotrebe i za upotrebu u tekim uslovima snabdevanja diverzantskih jedinica sa ivotnim namirni cama. Konzerviranje se vri suenjem ili kiseljenjem. Suenje bilja. Cele biljke ili njihove jestive delove treba oistiti i isei na sitnije delove. Oiene biljke rasprostiru se na platnu ili hartiji u tanjem sloju i stave u hladovinu, na suvo i promajno mesto da se sui. Ako situacija zahteva brzo suenje, bilje se stavlja na sunce. ajne biljke, mogu se vezati u snopie i suiti obeene na drvo ili ispod nadstre nice. Bilje je potpuno osueno kada se moe lomiti. Sueno bilje priprema se za jelo, kao i svee. Pre pripremanja jela stavlja se u vodu radi bubre nja. Bubrenje traje nekoliko asova, a vreme kuvanja zavisi od vrste bilja. Kiseljenje bilja. Meavina od nekoliko vrsta bi lja stavlja se u drvenu, dobro opranu kacu. Bilje se 503

stavlja u slojevima. Svaki sloj se osoli i dobro nabije drvenim maljem da ispusti sok i istisne vazduh. Ka da se kaca napuni, na bilje se stavlja opran drveni poklopac. Poklopac se optereti opranim veim kame nom. Kaca se smeta u skrovito mesto (peinu, sklo nite, bunker, i sl.) i prekriva polivinilskom folijom, koja se vee za bure. Kiseljenje bilja zavrava se za 10 do 20 dana. Za jelo se priprema kao i svee bilje. Suenje gljiva i peurki. Posle branja jestive gljive sortiraju se po vrstama, oiste od prljavtine i operu. Seku se na renjeve od 0,5 cm i niu na ko nac ili rasprostru u tankom sloju na papir, platno, i si. Pripremljene gljive za suenje stavljaju se na ja ko sunce ili u improvizovanu sunicu bez dima. Osu ene gljive uvaju se u korpama ili vreama od po roznog materijala na suvom i provetrenom mestu (obavezno obeene). Pre pripremanja hrane stavljaju se u vodu radi bubrenja. Bubrenje traje nekoliko a sova. Hrana se priprema kao i od sveih gljiva. . Suenje mesa na vazduhu. Ovaj nain suenja je najprostiji nain konzerviranja manjih koliina me sa od divljai na krai period uvanja. Meso se isee na tanje komade do 2 cm debljine, osoli se sa svih sirana, a zatim se vea na jaku promaju vetrovito mesto da se sui. Pre suenja meso se moe oblagati alevom paprikom, sremuom ili ubrom, radi zatite od muva. U izvesnim situacijama, ako se predvia due baziranje, meso se moe veati i u veim komadima na drveu preko 10 m visine, gde muve ne dolaze i zadrava svoje svojstvo za dui period. Pre upotrebe osueno meso se opere i ostavi da stoji u vodi da omeka i da se iz njega izvue so. Suenje osoljene ribe. Riba se oisti od krljuti i peraja. Razreze se sa stomane strane od glave do repa i oisti od iznutrica, krga i oiju. Opere se i 504

ocedi, a zatim se osoli spolja i iznutra. Nareda se na tapie i sui u hladu na suvom i vetrovitom mestu od 7 do 20 dana, zavisno od vremenskih prilika. Pre upotrebe osuena riba se potopi u vodu radi omekavanja i izvlaenja soli, a zatim se priprema za jelo na jedan od uobiajenih naina. Konzerviranje ivih pueva. U hladovini i na mestu koje nije podvodno iskopa se jama. U jamu se slavi vie iseckanog lia ili borovih iglica, na koje se stave ivi puevi. Napunjena jama sa puevima pokrije se liem ili borovim iglicama i polije vo dom, a zatim zatrpa zemljom. Puevi se na ovaj na in mogu sauvati nekoliko meseci. Suenje pueva. Sakupljene pueve treba kuvati u vreloj vodi 10 do 15 minuta. Posle kuvanja izvade se iz kuice i oiste od iznutrice, zatim se dobro ope ru i ocede, stavljaju se u sud za salamurenje i sole, dodaju se zaini (seckana lukovica, sremua, bobice od kleke i izdanci ubra), izmeaju se i dre u sala muri 2 do 4 dana. U salamuru ne treba sipati vodu, jer puevi putaju svoj sok. Posle 2 do 4 dana stav ljaju se na lese od prua ili ice i sue u hladovini na vetrovitom mestu, ili u suionici 2 do 4 dana. Mogu se konzervirati na dimu, kao i ostalo meso. uvaju se u mreastoj ambalai i na promaji. Pre upotrebe potope se u hladnu vodu da omeknu, a zatim se sprema jelo.
8. OSNOVNI PODACI O VODI ZA PIE

Voda u ivotu oveka ima presudan znaaj, jer je za ivotne procese organizma isto toliko neophod na kao hrana i kiseonik. ovek moe da opstane bez vode 810 dana, a bez hrane 34 puta due, pod uslovom da ima do voljno vode. 505

Pri normalnim uslovima ivota i rada minimal na potreba oveka za vodom za pie iznosi 12,5 1 hladnijih dana, a oko 3 litra leti. U sluaju nedos tatka minimalnih koliina vode, ona se mora vrlo ra cionalno troiti. Naime, u tim uslovima vodu treba piti u periodinim razmacima pomalo i polako, za dravajui je to due u ustima. Zatim, treba izbegavati dnevni rad, a aktivnosti obavljati nou ili u hladnije doba dana, kao i izbegavati hranu bogatu belanevinama i jae zainjenu, a uzimati hranu od sonih namirnica (voe, sono zeljasto bilje, i sl.). Voda za gaenje ei moe se dobiti i iz biljaka koje su bogate vodom, kao to je svee voe koje sa dri ak i do 90% vode, ili stabla breze, bresta, ja vora, i sl. Za gaenje ei svee voe se moe direk tno konzumirati, a voda iz stabala dobija se njiho vim zasecanjem na visini od 1 metra od zemlje, pra vljenjem rupe promera 1,5 cm i dubine 34 cm. U napravljenu rupu stavi se cevica od leske i pod nju podmetne sud za sakupljanje soka. Za 24 asa iz ja vora ili bresta moe da se nacedi 0,5 do 1 litra soka. U nedostatku bilo kakvih nalazita vode i vod nih objekata moe se i iz morske vode dobiti pijaca voda. Improvizovan nain destilacije morske vode sastoji se u tome da se morska voda zagreva, pa dobijena para kondenzuje se u vodu. Kondenzovanje se moe izvriti tako to se posuda prekrije plasti nom folijom, a krajevi folije podvrnu prema vrhu posude da bi prikupili kondenzovanu vodu. U hlad ne zimske dane moe se staviti sud napunjen mor skom vodom da ona smrzne. Poto se slatka voda prva smrzne, so se koncentrie u sredini smrznute vode kao itka masa. Kada se ova masa odstrani, preostali led moe se upotrebiti, jer je osloboen Ve like koliine soli. 506

Prikupljanje

kinice za pie i kuvanje.

Kinica se na improvizovan nain prikuplja ta ko to se sa rasprostrtih cerada, atorskih krila ili slinog nepromoivog materijala voda odvodi u po sude ili iskopanu jamu, iji su zidovi obloeni ne propusnim materijalom (atorsko krilo, glina, i sl.). U krajnjoj nudi i rosa se moe upotrebiti za gaenje ei. Za prikupljanje rose mogu da poslue hladne metalne povrine, hladno kamenje (naslaga no u vidu piramide) na kome se kondenzuje vodena para. Sa navedenih povrina voda moe da curi u podmetnute posude ili da se skida sa povrina paretom tkanine i cedi u posude. Rosu treba sakupljati pre izlaska sunca, jer kasnije brzo ispari. Sneg i led takoe mogu posluiti za dobijanje vode, odnosno za gaenje ei direktnim korienjem. Direktno korienje nije preporuljivo kada je ovek zagrejan. Pri uzimanju snega za otapanje pazi se da se ne koristi povrinski sloj i sloj do zem lje, jer mogu da budu zagaeni. Otapanje snega i leda vri se u posudi na vatri. U nedostatku goriva, sneg i led mogu se topiti na suncu, ili tako to se sta ve u bocu, uturicu ili kesu od plastine folije. Sve vode koje koriste diverzantske jedinice i po jedinci u ratnim uslovima obavezno se pre upotrebe dezinfikuju i na taj nain oslobode klica. Za dezin fekciju se koristi hemijski postupak pomou hlora (0,20,5 g/l) ili u krajnjoj nudi kuvanjem vode. Da bi se postiglo unitavanje svih klica uzronika zaraznih oboljenja, potrebno je da voda kljua ne prekidno najmanje 3040 minuta. 507

9. FORMACIJSKI FILTERI

Namenjeni su za filtriranje neiste vode nih nalazita radi dobijanja vode za pie. Od cijskih filtera diverzantske jedinice raspolau ma kapaciteta od 2 do 550 l/h. U priruniku osnovni podaci za dva filtera. F I L T E R , runi za vodu, 75 l/h.

iz raz forma filterisvi dati

NAMENA

Namenjen je za obino preiavanje vode iz raznih nalazita (potoka, reka, jezera, bara i drugih izvorita) za potrebe pojedinaca, grupa vojnika i je dinica jaine voda. OSNOVNI T A K T I C K O - T E H N I C K I PODACI: masa kapacitet utroak tableta na 1 litar vode potrebno uloaka na 20 litara vode broj pripadajuih uloaka sa brojem pripadajuih uloaka moe se preistiti vode broj posluilaca 508 3,2 kg; 75 l/h; 12 kom; 1 par; 128 pari; 2.500 l; 1.

OSNOVNI

DELOVI

KOMPLETA

SU

Filter, cediljka sa plovkom i usisnim crevom; hlorni preparat; komplet uloaka filtrir-papira i tor bica za pakovanje.
PAKOVANJE

Svi delovi kompleta upakovani su u torbicu od impregniranog platna. FILTER, runi za vodu, Dubrava 150 l/h

Sl. 232 Filtar, runi za vodu, Dubrava 150 l/h izgled

NAMENA

Namenjen je za obino preiavanje vode iz raznih nalazita (potoka, jezera, bara i drugih izvo rita) za potrebe jedinica jaine do ete.
509

OSNOVNI T A K T I K O - T E H N I K I PODACI: masa 18 kg;

kapacitet pri 80 pokreta ruice u minuti: voda srednje mutnoe veoma mutna voda vreme filtriranja sa jed nim ulokom filtrir-papira sa kompletom uloaka fil trir-papira moe se isfiltrirati vode broj posluilaca

200 l/h; 100120 l/h; 0,72 h;

2.20021.0001/; 1.

OSNOVNI D E L O V I K O M P L E T A SU: Filter; usisno crevo; uloak; filtrir-papir; sred stva za dezinfekciju vode; alat; rezervni delovi; na vlaka za pakovanje i postolje.
PAKOVANJE

Svi delovi kompleta upakovani su u navlaci od impregniranog platna.

10. FILTERI OD PRIRUNIH MATERIJALA

Kada ne raspolaemo formacijskim filterima, a postoji potreba za filtriranom vodom, filtriranje se moe uspeno obaviti i filterima izraenim od mes nog materijala. Kao filterski materijal najee se upotrebljava pesak, ljunak, aktivni ugalj, strugo tina, pamuk, razne tkanine, zdrobljena opeka, siivo lie, i slino. 510

Sav taj materijal se pre upotrebe podvrgava hi gijenskoj obradi. Pesak, ljunak, opeka i slian ma terijal se prethodno ispira, a zatim se dezinfikuje u troprocentnom rastvoru hlornog krea u vodi. Drve ni ugalj priprema se na sledei nain: dobro raspaljena drva (kad dogorevaju) ugase se vodom, ugalj se zatim ispira od pepela i dok je jo vlaan isitni u komadie veliine 0,53 mm, zatim osui i proseje da se oslobodi praine. Tkanine se moraju oprati u vruoj vodi sapu nom, a zatim iskuvati. Strugotina i pamuk kuvaju se najmanje 30 minuta u 5% rastvoru hlornog krea i vode, a zatim jo 30 minuta u istoj vodi. Za smetaj filterskog materijala koriste se po stojei pogodni sudovi: burad, kace, sanduci ili se u nedostatku gotovih izrauju pogodni sanduci na licu mesta. Svi sudovi, bilo da su gotovi ili da se rade na licu mesta, pre upotrebe se moraju dobro isprati 5% rastvorom hlornog krea u vodi. Izrada peanog filtera od bureta i peska (sl. 233): uzeti pogodno bure i prethodno ga higijenski obraditi (isprati i dezinfikovati); pri dnu izbuiti rupu i postaviti slavinu; sloiti filterski materijal: po dnu se postavi

Sl. 233 Bure peani filtar presek i izgled

511

isti ljunak, prenika 3 4 mm, debljine 68 cm, zatim pesak prenika 11,5 mm debljine sloja 56 cm, pa onda pesak prenika 0,052 mm, debljine sloja 3040 cm. Izmeu slojeva postaviti platno (ako se njime raspolae). Na tako pripremljen filter dovodi se nepreiena voda. Sloj vode iznad peska treba uvek da bu de 2030 cm. Sa takvim filterom moguno je za 1 2 as profiltrirati oko 1.0001 vode po l m povrine filtera. Izrada sanduka filtera od drvenog uglja i pe ska (si. 234).

Sl. 234 San duk filtar od drvenog uglja i peska

Ovaj filter se razlikuje od prethodnog po tome to se pored peska i ljunka kao filtarski materijal upotrebljava i drveni ugalj. Bolji je od peanog fil tera, jer, osim to izbistri, on obezboji vodu i popravi 512

lo ukus i miris. Ako se umesto drvenog upotrebi ak tivni ugalj, rezultati filtriranja bie jo bolji, jer specijalno pripremljeni aktivni ugalj zadrava i ot rove. Izrada filtera sa tkaninom i ugljem (sl. 235) Moe se upotrebiti svako bure (sanduk) koje se prethodno higijenski obradi:

Sl, 235 Bure filtar sa tka ninom i ugljem

dak sa ugljem

na dno se postavi sloj istog ljunka ili se iz radi drveni rotilj; na ljunak (rotilj) postavlja se drveni ugalj u vrei; iznad uglja u vrei postavlja se sloj granja ili slame; preko granja (slame) ponovno se postavlja tkanina koja se uvruje sa spoljne strane bureta. Takav filter mogu izraditi 2 vojnika za oko 1,5 as.
33

513

11. _ DIVERZANTSKI OBROK HRANE (K/OS-KoV)

NAMENA Namenjen je za preivljavanje (ishranu) poje dinaca ili manjih grupa, za vreme izvravanja zada taka u neposrednoj neprijateljevoj blizini i to u us lovima kada nema ili se ne moe organizovati ni je dan drugi nain ishrane. Komplet sadri artikle is hrane za jednodnevno preivljavanje diverzanata. Obrok je lagan i po gabaritu malen, pa se, po red ostale diverzantske opreme, lako prenosi. Masa celokupnog obroka je oko 240 grama. Dugog je veka trajanja.

Sl. 236 Diver zantski obrok hrane izgled paketa

514

SASTAV

OBROKA

suvo meso okolada karamele tvrde bombone ekstrakt kafe so u tableti ibice ambalaa
HRANLJIVE

40 g: 70 g; 20 g; 40 g; 4 g; 4 g; 10 kom; 39 g.

MATERIJE:

masti belanevine ugljeni hidrati

UKUPNO

1031

49,9 g; 26,3 g; 112,6 g.

KALORIJA

masa obroka neto 202 g; masa obroka bruto 241,2 g. Artikli ishrane iz kompleta ne izazivaju e, kao ni pospanost. Pogodan je za upotrebu u rejonima ko ji oskudevaju vodom i kada se ne moe planirati vreme trajanja zadatka. 12. DEZINFEKCIJA VODE Pantocid tablete Namenjene su za unitavanje zaraznih klica u vodi, tj. bioloko preiavanje vode. Radioloko, hemijsko i fiziko preiavanje vode vri se drugim sredstvima. Tablete su pakovane u fiole po 20 kom. Sa tom koliinom moe da se dezinfikuje od 10 do 20 litara vode.
33*

515

Tablete se koriste na sledei nain: u uturicu bistre vode stavi se 1 tableta, uturica se zatvori i promuka. Posle pola sata voda se moe piti. Ukoli ko voda nije bistra, u uturicu vode stavljaju se dve tablete, a dalji postupak je kao i sa istom vodom. Hlor u vodi u odreenim koliinama nije tetan po zdravlje ljudi. Kada nema pantocid-tableta, treba izraditi hlorni koncentrat. Hlorni koncentrat pravi se na sledei nain: 60 grama hlornog krea pomeati sa vodom da masa bude homogena. Tome dodati 1 litar vode i dobro promeati. Ostaviti da se istaloi i posle pola sata procediti kroz gazu ili filtrir-papir. Hlorni koncen trat upotrebljava se za hlorisanje vode: na 1 litar vode dodati 2 do 4 kapi; na 100 litara vode 15 do 20 ml; na 1000 litara 150 do 200 ml. Hlorisanje vode u ambalai (kante, buraci, i sl.). Sudove pre upotrebe treba oprati vrelom vodom i dezinfikovati hlornim kreom. Hlorisanje se vri na sledei nain: na 100 litara bistre vode stavlja se 0,5 grama hlornog krea; na 100 litara zamuene vode stavlja se 1 gram hlornog krea; na 100 litara jako mutne vode stavlja se 2 grama hlornog krea. Za odmeravanje hlornog krea moe da poslui drvena lopatica (merica) nainjena od mekog drveta 4x4 cm, a na drugom kraju manja lopatica 2x2 cm. Vea dobro napunjena lopatica hvata na celoj povr ini oko 5 grama hlornog krea, a manja lopatica 0,5 grama hlornog krea. 516

DEO

XVI

PRILOZI

_ K O L I I N A E K S P L O Z I V A ZA RUENJE ELINIH ELEMENATA

2. RUENJE E L I N I H ( M E T A L N I H ) E L E M E N A T A

elini (metalni) elementi rue se spoljnim eks plozivnim punjenjima, koja po obliku mogu biti koncentrisana, pruna, kombinovana i kumulativna. Upotrebljavaju se trotil i njemu slini eksplozivi (po jaini brizantnog dejstva). 520

Potrebna koliina eksploziva za ruenje elinih elemenata odreuje se proraunom po obrascu: P = F x M, gde je: P = potrebna koliina eksploziva u gramima;

F = povrina poprenog preseka elementa na me stu presecanja u cm-, i M = inilac otpornosti materijala (tabela).
VREDNOST INIOCA OTPORNOSTI MATERIJALA M *

Koliina eksploziva moe se odrediti prema deb ljini elemenata na sledei nain: za eline elemente ija je debljina manja od 4 cm, koliina eksploziva odreuje se tako da se na svaki cm debljine elementa uzima po jedan red eks plozivnih metaka od trotila, mase 200 g. Broj metaka u jednom redu odreuje se prema irini elementa, tako da se irina elementa u cm podeli sa duinom eksplozivnog metka u cm; za eline elemente ija je debljina preko 4 cm, koliina eksploziva odreuje se na isti nain 521

kao i za elemente debljine do 4 cm, s tim to se na svaki cm debljine elementa, umesto jednog reda uzi maju po dva reda metaka trotila od 200 g. I ovako odreena koliina eksploziva poveava se za 25%. Dovoljno tane koliine eksploziva za ruenje elinih elemenata standardnih oblika i dimenzija mogu se odrediti po priloenoj tabeli K O L I I N A E K S P L O Z I V A Z A RUENJE E L I N I H ELEME NATA. Dimenzije elemenata u tabeli date su u cm.

522

3. RUENJE DRVETA ODREIVANJE KOLIINE EKSPLOZIVA ZA RUENJE DRVETA

523

4. POTREBNA K O L I I N A E K S P L O Z I V A I MESTO POSTAVLJANJA E K S P L O Z I V N I H PUNJENJA PRI RUENJU ELEZNICKIH P R U G A I POSTROJENJA Naziv elementa 1 2eleznike ine, duine do 12 m, za normalni i uzani kolosek Zeleznike ine, duine preko 12 m, za nor malni i uzani kolosek Skretnica Ukrsnica Okretnica: glavna osovina osovina tokova Stanica za vodu: nadzemni rezervoar dovodne cevi za vodu pumpa za vodu podzemni rezervoar vodocrpni Parne lokomotive Masa eksploz. punjenja u kp 2 0,200,40 Mesto postavlja li anj a eksploziv nog punjenja 3 U jednom preseku na vratu ine U dva preseka na vratu ine (si. 1) (si- 2) (si. 3)

0,200,40 0,40 1.00

4,00 1,00

(sl. 4)

1,01,5 0,20,4 1,0-2,0 25,00 1,02,0 0,4-1,0 Radilica, klip njaa, cilindar, parni kotao i po gonski tokovi Blok-motora, a sija i pogonski tokovi Rezervoar za vodu Venac tokova, gibnjevi ili oso vine

Elektrine i dizel-elektrine lokomotive Tenderi Vagoni

0,41,0 0,41,0 1,0

524

5. PALJENJE E K S P L O Z I V N I H PUNJENJA PRENOSOM DETONACIJE Rastojanje izmeu minskih punjenja u cm 50 75 100 150 175 200 250 300 320 Masa minskog punjenja u gramima 100 200 400 800 1000 1500 2000 3000 4000

&

525

Paljenjem poetnog eksplozivnog punjenja, de tonacija se prenosi preko detonatorskih kapisli na tledea punjenja: u jedno (poetno) eksplozivno punjenje po stavi se sporogorei upalja ili elektrina detonatorska kapisla, radi paljenja; u sva druga (sledea) eksplozivna punjenja postave se detonatorske kapisle, ali tako da otvori detonatorskih kapisli budu okrenuti ka susednim eksplozivnim punjenjima. Paljenjem poetnog eksplozivnog punjenja de tonacija se prenosi na ostala eksplozivna punjenja. Ako je izmeu elemenata koji se rue razmak vei od propisanog u tabeli, izmeu njih se postave pomona eksplozivna punjenja, koja slue samo za prcnos detonacije. Prilikom ruenja objekata elemenata prenosom detonacije treba imati na umu da primena ovog naina paljenja zahteva najmanji utroak sredstava za paljenje, ali se moe izvesti samo kod spoljnih eksplozivnih punjenja, na relativno malom meu sobnom rastojanju.
6. MESNA SREDSTVA I MESNI MATERIJAL

jala:

1) Korisna nosivost mesnih sredstava i materi

ovija meina nosi do 60 kg; razni vazduni leajevi dueci nose do 100 kg; unutranje auto-gume nose do 50 kg; razni plovci punjeni slamom, senom i slino nose do 3 kg na 1 kg punjenog materijala; razne kante (plastine-limene) i kutije imaju korisnu nosivost 3/4 svoje zapremine; 526

 drvena burad imaju korisnu nosivost 2/3 zapremine u pojedinanoj upotrebi ili 1/2 zapremine u skelama; 3 korisna nosivost 1 m suvog drveta iznosi 200 kg ili se izraunava po obrascu: zapremina drva U m3 = nosivost u tonama, podeljena sa brojem 5.
F

2) Korisna nosivost mesnih plovnih sredstava (amci, dereglije, i sl.) Mesna plovna sredstva imaju malu brzinu kre tanja i mogunost njihove upotrebe zavisi od irine prepreke i brzine vode. Ona se mogu esto upotrebiti bez dopune. Nosivost se odreuje prema ispisanim podacima na sredstvu, probnim optereenjem ili pro raunom. Na optereenom mesnom polovnom sred stvu treba ostaviti slobodnu ivicu od 0,5 m. Nosivost pojedinanih plovnih sredstava prora unava se prema obrascu: Z - S x K V x S d , gde je: Z S Kv Sd = = = = zapremina; srednja irina; korisna visina; srednja duina.

527

7. KATEGORIZACIJA ZEMLJE I STENA ZA R U N I I M A S I N S K I RAD

528

8. POLUDEBLJINE ZA G A M A I NEUTRONSKO ZRAENJE N U K L E A R N E EKSPLOZIJE Poludebljina u cm Materijal Voa Poluetilen Oklop Olovo Zemlja Beton Drvo Gustina g/cm3 1 0,92 7,8 11,3 1,6 2,3 0,7 za neutron, zraenje 46 46 812 1020 1114 912 1215 za gama zraenje 1420 1525 23 1,42 1013 611 1520

Zatita od poetnog radioaktivnog zraenja po stie se korienjem materijala postavljenog izmeu izvora zraenja i lica koje se eli zatititi. Prilikom prolaska kroz razni materijal jaina zraenja slabi, srazmerno gustini zatitnog materijala. Efikasnost materijala u pogledu smanjenja jaine zraenja izra ava se pomou zatitnih poludebljina, koje jainu zraenja smanjuju na polovinu. Analizirajui podatke iz tablice, moe se izvui zakljuak da je zatita od poetnog radioaktivnog zraenja veoma komplikovana. Materijali koji naj vie slabe neutronski fluks slabo tite od gama-zra enja i obratno. Radi toga je neophodna kombinovana zatita. Jedno od najboljih i dostupnih zatitnih

34

529

sredstava je voda, koja slabi fluks neutrona zahva ljujui visokoj atmosferskoj gustini vodonika. Za poveanje zatitnih svojstava poljskih fortifikacijskih objekata dovoljno ih je prekriti vlanom i sa bijenom zemljom.
9. Z N A C I Z A M O R A LJUDSTVA Pokazatelj zamora Boja lica Znojenje S t e p e n neznatan malo crvena neznatno srednji znatno crvena znatno, naro ito u rame nom pojasu z a m o r a jak jako crvena, bleda ili plaviasta veoma jako, ukljuivajui i tr buni pojas, iz bijanje soli na bluzi vrlo ubrzano, po vrno, neritmicno, teko jako povoenje, zaostajanje od kolone bol u nogama, lupanje srca, za ptivanje, glavo bolja, muka, povraanje

Disanje

ubrzano ravno- merno

Korak

dobar

nesiguran, povoenje bol u nogama, lupanje srca, zaptivanje

Oseanje

bez albe

NAPOMENA Duni smo da, koristei se podacima iz tablice, kontroliemo stepen zamorenosti. U sluaju pojave zamora srednjeg stepena smanjiti br zinu kretanja, ili dati zastanak, odnosno odmor. Na konaitu i predanku ljudstvu treba obezbediti dobar odmor (spavanje osam asova).

530

10. Z A P I S N I K MINSKOEKSPLOZIVNE PREPREKE (MINSKA POLJA)

11. Z A P I S N I K MINSKO-EKSPLOZIVNE PREPREKE (GRUPE M I N A )

12. U P U T S T V O ZA POPUNJAVANJE Z A P I S N I K A MINSKOEKSPLOZIVNE PREPREKE (MEP) A PODACI O IZRADI

1
Registarski broj serija

2
Uneti redni broj minskog polja, A k o komande armija, V P O , RV i P V O , V P T f SNO vre podelu po zonama dejstva ili jedinicama, une ti oznaku serije koja je odreena za tu jedinicu. Uneti naziv karte, razmeru, broj lista, koordinate x, y koje ozna avaju poetak M E P i godinu iz danja karte. Uneti irinu i dubinu M E P , broj redova, rastojanje izmeu redova u MEP, azimute granice MEP, azimut poloaja prolaza, orijentire sa kojih se snima M E P (stajne take). Ucrtati ustaljene znake za orijen tire i tekstualno opisati o kojim kakvim se orijentirima radi (taan poloaj). Uneti raspored mina kakav je primenjen u redu (u vie redova ako je razliit raspored), naneti rasto janje izmeu mina, poloaj mina sa dopunskim upaljaima i poja anih mina. Navesti vrstu M E P , naziv i koli inu mina i upaljaa (koliinu do punskih upaljaa) i drugih M E S . Navesti nain izrade M E P : runo, minopolagaem, strojevim raspo redom ( I , I I , I I I nain), sejanjem, koordinatnui konopcem.

Karta, broj lista i koordinate x, y

Skica MEP

Orijentirne take

Raspored MES po redovima grupama

Redni broj 1

Redni broj 2

533

1 Redni broj 3

2 Navesti broj redova u MEP, broj mina u svakom redu, broj pojaa nih mina u MEP i u svakom re du, broj mina sa dopunskim upa ljaima, koliinu mina po redovi ma grupama. Navesti broj ostavljenih prolaza, irinu prolaza, poloaj prolaza u MEP, mesto smetaja mina za za tvaranje prolaza.

Redni broj 4

B PODACI 0 RAZMINIRANJU
<

Redni broj 1

Navesti kako je razminiranje izvr eno (runo, eksplozivom, meha nikim sredstvima, kombinovano). Navesti in dunost, ime i pre zime lica koje je naredilo izradu prolaza u MEP razminiranje. Navesti koliinu MES izvaenih pri izradi prolaza razminiranju, koliinu MES unitenih (od nepri jatelja ili sopstvenih snaga), broj izvaenih mina u svakom redu, mesto gde su MES uskladitena. Navesti taan naziv jedinice kojoj su predata MES, in, dunost, ime i prezime stareine jedinice. Navesti taan naziv jedinice koja je izvrila izradu prolaza raz miniranje.

Redni broj 2

Redni broj 3

Redni broj 4

Redni broj 5

534

13. T A B L I C A USTAVLJENIH S I G N A L A

535

536

537

538

14. _ T A B L I C A VIDLJIVOSTI I UJNOSTI Objekti aktivnosti Vidljivost u km Danju 2 45 1,22 1,5 0,9 0,85 0,4 0,3 0,15 0,1 2 2 praina Nou 3 ujnost u km

1
Tvorniki dimnjak i pojedi nane zgrade Srednja i velika pojedinana stabla Peadijska kolona na maru Cev tenkovskog topa Vojnik u pokretu Glava oveka Pojedinani delovi tela Lice u obliku svetle mrlje i oi Pojedinosti na odei Blesak vatre Svetlost fenjera svetla

Osvetljena i Plamen ibice

1
0,3 0,050,1 0,20,3

Zapaljena cigareta Pokreti pri meseini

539

1
Pokreti pri tamnoj noi Pokreti pri jakoj pomrini Pucanj iz puke Pokreti oklopnih vozila Kretanje automobila Neoprezno rukovanje zatva raem Zveckanje opreme Obian razgovor Kretanje po tvrdom zemlji tu, kamenjaru i suvom lisu Oprezno povlaenje zatvaraa

3 0,050,07 0,015 3 0,81,5 0,5

0,4 0,3 0,2 0,2 0,05

15. PREGLED MERNIH JEDINICA M E U N A R O D N O G SISTEMA SI (ove mere stupile su na snagu 01. 01. 1981. godine)

541

542

16 PREVOENJE KONJSKIH S N A G A U KILOVATE

543

17 NORME UTROKA VODE a) Za ljude Norme u litrama Sma njena Red. broj Za koje potrebe Obina Mini malna Fiziolo ki mi nimum

Za pie, napitke i rezervu u uturici Za spremanje hrane Za pranje sudova Za umivanje pranje ruku i nogu Za kupanje Za pranje 1 kg , rublja Za peenje 1 kg hleba i i

4.5

3.5

2 3

4 2

3 0,5

3 za sve potrebe

leti 3 zimi 2

5,5

5 6 7

40 main. 30 runo 40 1

30
.
^ ^ ^ ^ ^

b) Za tehnike potrebe Red. broj 1 2 3 Za jedno punjenje hladnjaka, litara 12 1119 45 Dopunsko punjenje, litara 2,5 26 ' 9

Za tehnike potrebe 1 Putniki automobil Terenski automobil 1 Teretni automobil

544

c) Za dekontaminaciju Vrste dekontaminacije Red. broj 1 2 3 4 5 Sta se dekontaminira Za hemijsku, Za radioloku, litara litara 30 80 1 2,7 4.5 125 400 100 200 130

Ljudstvo Stoka Puka, automat i RB Pukomitraljez Mitraljez

18. TABLICA

STEPENOVANJA KOHENOVANJA I POVRINE K R U G A

549

DEO

I Strana

NAORUZANJE

550

1. T A P I N S K O PALJENJE PUNJENJA 1.) Sredstva za Stapinsko paljenje a) Sporogorei tapin b) Detonirajui tapin c) Detonatorska kapisla d) Minerska ibica e) Tinjajui fitilj _ _

Strana EKSPLOZIVNIH 85 85 86 87 88 89 _ 90 102 103 103 104 106 106 106 107 109 111 112 115

2. E L E K T R I N O PALJENJE EKSPLOZIVNIH PUNJENJA 2.) Sredstva za elektrino paljenje a) Elektrina detonatorska kapisla b) Provodnici elektrine struje c) Podaci o elektrinim detonatorima d) Izvori elektrine struje (a) Podaci o suvim baterijama (b) Nain vezivanja baterija i akumulatora (c) Maina za paljenje EDK-mala ( M P E D K - M ) (d) Maina za paljenje Teleoptik 300 V (e) Maina za paljenje induktorsko-kondenzatorska IKM-1000 V 2. OSNOVNE K A R A K T E R I S T I K E belaran prikaz) DEO I I I UPALJAI 1. T R E N U T N I 2. T R E N U T N I (UDOP-1) 3. T R E N U T N I 4. T R E N U T N I -1) P O T E Z N I U P A L J A (UDP-1) OTPUSNO-POTEZNI UPALJA Z G L O B N I U P A L J A (UDZ-1) U N I V E R Z A L N I U P A L J A (UDU E K S P L O Z I V A (ta

125 127 130 133 137 140

5. T R E N U T N I ODVIJAJUI U P A L J A (UDOd-1) 6. V R E M E N S K I UPALJA (UDVK) SA KISELINOM

551

7. _ 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23.

Strana S A T N I U P A L J A DESETOCASOVNI (SU-10 M66) 144 S A T N I U P A L J A DVADESET C E T V O R O C A S O V N I (SU-24 M69) 149 E L E K T R O M E H A N I K I U P A L J A (EMU-1) 154 UPALJA SPECIJALNI INERCIJALNI TRE N U T N I (USI-T) 159 UPALJA SPECIJALNI SVETLOSNI-TREN U T N I (USS-T) 162 UPALJA SPECIJALNI TERMlCKI-TRENUT N I (UST-T) 165 U P A L J A S P E C I J A L N I T E M P I R N I (UST) 167 UPALJA SPECIJALNI HEMIJSKI-POTEZNI (USHP-1) 169 U P A L J A S P E C I J A L N I HEiMIJSKI N A G A Z N O - P O T E Z N I - 1 (USHNP-1) 172 E L E M E N T I H E M I J S K I U S P O R A C K I OD 5 I 10 SEKUNDI 175 U P A L J A S P E C I J A L N I T E M P I R N I HEMIJ S K I (USTH) 176 U P A L J A M E H A N I K I POTEZNI-1 (UMP-1) 179 U P A L J A M E H A N I K I P O T E Z N I - 2 (UMP-2) 181 UPALJA MEHANIKI N A G A Z N O POTEZNI 1 (UMNP-1) 184 UPALJA MEHANIKI OTPUSNO-POTEZN I - 1 (UMOP-1) 186 UPALJA MEHANIKI NAGAZNO-OTPUSN O - P O T E Z N I - 1 (UMNOP-1) 189 PAKOVANJE UPALJAA 194

DEO

IV

M I N E 1. P R O T I V P E S A D I J S K A A N T I M A G N E T N A MI-

NA-1
2.

(PMA-1)

199 201

PROTIVPESADIJSKA A N T I M A G N E T N A MI-

NA-2 (PMA-2)

552

Strana PROTIVPEADIJSKA A N T I M A G N E T N A M I NA-3 (PMA-3) 203 PROTIVPEADIJSKA RASPRSKAVAJUCA MINA-2A (PMR-2A) 205 PROTIVPEADIJSKA RASPRSKAVAJUCA M I N A SVETLEA (PMR-2AS) 208 PROTIVPEADIJSKA RASPRSKAVAJUCA MINA-3 (PMR-3) 208 PROTIVPEADIJSKA RASPRSKAVAJUCA ODSKONA MINA-1 (PROM-1) 211 PROTIVPEADIJSKA MINA RASPRSKA VAJUCA USMERENOG DEJSTVA (MRUD) 214 PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A M I NA 1A (TMA-1A) 217 PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A M I NA 2A (TMA-2A) 219 PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A M I NA 3 (TMA-3) 221 PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A M I NA 4 (TMA-4) 223 PROTIVTENKOVSKA A N T I M A G N E T N A M I NA 5 (TMA-5) 225 PROTIVTENKOVSKA RAZORNO-PROBOJNA M I N A 6 (TMRP-6) 227 PROTIVTENKOVSKA M E T A L N A M I N A 1 (TMM-1) 230 M I N A P R I L E P K A RAZORNA (MPR) 233 M I N A PRILEPKA PROBOJNA 238 PLOVNA RENA M I N A 1A (PLRM-1A) 241 DEO V

MOGUNOSTI IZRADE IMPROVIZOVANIH MINSKOEKSPLOZIVNIH SREDSTAVA IMPROVIZOVANI EKSPLOZIV IMPROVIZOVANI S T A P I N U OBLIKU K A NAPA-UZICE IMPROVIZOVANI STAPIN U OBLIKU CEV ICE 247 248 250 553

Strana 4. I M P R O V I Z O V A N A DETONATORSKA KA P I S L A OD 2 I V I N O G F U L M I N A T A 252 5. I Z V O R I ENERGIJE KOJI SE MOGU K O R I S T I T I ZA IMPROVIZOVANA DIVERZANTSKA SREDSTVA _ _ _ 255 Trenje _ _ 2 5 5 Galvanski elementi 256 Toplotne elije _ _ _ _ _ _ _ 2 56 Toplotni izvori 256 Svetlosni izvori _ - _ _ _ _ _ 2 57 I z v o r i na bazi PIJEZO-efekta _ _ _ 257 _ Elektromagneti 257 Suve baterije _ _ _ _ _ 259 Akumulatori 261 Pregled akumulatora koji se mogu koristiti u diverzantskim dejstvima 262 6. D E L A B O R A C I J A _ _ _ _ _ 2 65 I . ) Delaboracija streljake municije 265 2.) Delaboracija antimagnetnih PT mina 268 3.) Delaboracija artiljerijskih zrna 269 a) Delaboracija eksplozivnog punjenja 269 b) Vaenje eksploziva iz zrna 269 c) Topljenje eksploziva pomou tople vode 271 d) Topljenje eksploziva pomou vodene pare 273 4.) Mere bezbednosti pri radu na delaboraciji mu nicije _ _ _ _ _ 275 DEO V I ZAPALJIVA SREDSTVA 1. I M P R O V I Z O V A N A Z A P A L J I V A SREDSTVA 279 1.) Inicijatori 279 2.) Pripalne smee _____280 3.) Mehanizmi za tempiranje 281 4.) Zapaljive materije _ _ _ _ 2 82 5.) Opte karakteristike izrade improvizovanih za paljivih sredstava 284 6.) Improvizovana primena belog fosfora 288 2. U P A L J A Z A P A L J I V E BOCE (UZB) 290 3. S P E C I J A L N A Z A P A L J I V A M I N A 295 1.) 2.) 3.) 4.) 5.) 6.) 7.) 8.) 9.) a)

554

DEO V I I SPECIJALNA 1. 2. 3. 4. 5. 6. HEMIJSKA SREDSTVA Strana B O M B A R U N A S P E C I J A L N A M79 AF-1 301 B O M B A R U N A S P E C I J A L N A M79 AG-1 303 R A S P R S I V A C R U N I M83 304 HEMIJSKI PITOLJ 306 HEMIJSKA PUKA 307 M I N A T R O M B L O N S K A HEMIJSKA KOLSKA-EKSPLOZIVNA (MTKS-E) 309 M I N A TROMBLONSKA HEMIJSKA KOLS K A - D I M N A (MTHS-D) 310 R A S P R S I V A C LEDNJI Ml ( R L - M 1 ) 312 DEO SREDSTVA Z A 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. VIII IZVIANJE 317 321 323 325 328 329 332 333 335 338

7. 8.

R U N I DVOGLED (RD 7x40) DVOGLED N O N I P A S I V N I 4x80 (PD-4) PASIVNE NAOARE R U N A BUSOLA M-53 PERISKOP K U R V I M E T A R M-59 PEDOMER (MERAC K O R A K A ) P R E N O S N I R A D A R S K I D E T E K T O R (PRD-1) I Z V I A K I R A D A R (IR-3) A M A C I Z V I A K I (CI-M67) OD NEOPRENA DEO I X

ORIJENTACIJA

K R E T A N J E NA ZEMLJITU

NEPOZNATOM POMOU POMOU 343 344 345

1. O R I J E N T A C I J A NA Z E M L J I T U 2. ODREIVANJE S T R A N A S V E T A SUNCA I V R E M E N A 3. ODREIVANJE P R A V C A SEVERA ZVEZDE SEVERNJACE

555

Strana 4. ODREIVANJE STRANA SVETA POMOU RAZNIH OBJEKATA 346 5 PRESTAVLJANJE OBJEKATA NA K A R T I 348 6. KRETANJE PO A Z I M U T U 350 7. KORIENJE KARTE NA ZEMLJITU 352 1.) Opte o karti 352 2.) Razmera karte 353 3.) Orijentacija karte 354 4.) Odreivanje stajne take 356 5.) itanje karte 358 6.) Kretanje pomou karte 359 7.) Izrada skice 360
DEO X

MASKIRNA M A S K I R N A SREDSTVA 1

SREDSTVA 365

PRIRODNI MESNI MATERIJALI ZA MASKIRA NJE 366 2. VESTAKI MESNI MATERIJALI ZA M A S K I R A NJE 368 3. FORMACIJSKA MASKIRNA SREDSTVA 369 1. ODELO, MASKIRNO, LETNJE 369 2. ODELO, MASKIRNO, ZIMSKO 370 3. MREA, MASKIRNA, ZA SLEM 371 4. MRE2A, MASKIRNA, ZA VOJNIKA 372 5. ELEMENAT, MASKIRNI, UNIVERZALNI 373 6. DIVERZANTSKO ODELO 375 DEO X I SREDSTVA NHB ZATITE 1. Z A T I T N A MASKA 2. ZATITNI OGRTA 3. ZATITNE RUKAVICE 4. ZATITNE IZME 5. ZATITNI KOMBINEZON 6. Z A T I T N A PASTA (ZP-M69) 1. PRIRUNA I MESNA SREDSTVA ZA LINU Z A TITU _ _ _ 379 381 381 382 383 384
3 8 4

556

2.

3.

4. 5.

Strana SREDSTVA ZA RHB D E K O N T A M I N A C I J U 385 1. L I N I P R I B O R ZA D E K O N T A M I N A C I J U (LPD-M1) 385 2. P R I B O R ZA D E K O N T A M I N A C I J U L I N O G N A O R U A N J A I ODEE fPDLO) 389 3. P R I B O R ZA D E K O N T A M I N A C I J U ZAJED N I K O G PEADIJSKOG ORUJA (PDPO) 391 4. P R I B O R ZA D E K O N T A M I N A C I J U V O Z I L A (PDV) 395 SREDSTVA ZA DETEKCIJU I D O Z I M E T R I J U 398 1. L I N I D O Z I M E T A R (LD-M3) I I T A L I N O G D O Z I M E T R A (DL-M3) 398 2. R A D I O L O K I D E T E K T O R Ml 403 3. R A D I O L O K I D E T E K T O R (RD-M3) 406 4. HEMIJSKI D E T E K T O R (DH-M11B) 408 5. K O M A N D N I D O Z I M E T A R (DKP-50A) I P U NJA D O Z I M E T R A (TPD-01 I ZD-5) 411 6. K O M A N D N I D O Z I M E T A R (DK-500) I P U NJA D O Z I M E T R A (PTD-02) 413 K O M P L E T Z A OBELEAVANJE K O N T A M I N I R A N O G Z E M L J I T A I O B J E K A T A (KonZ-a) 417 PREGLED P R I M L J E N I H DOZA, N J I H O V I H AKUTNIH EKVIVALENATA I STALNO ZAOSTA L I H D O Z A Z A R A Z L I I T O VREMEE POSLE O Z R A E N J A (tablica) 418 DEO X I I SREDSTVA 1. 2. 3. 4. VEZE 423 426 430 432 435

1.

I N D U K T O R S K I T E L E F O N M-63 RADIO-UREAJ RUP-33 R A D I O - U R E A J RU-20 RADIO-TELEPRINTERSKI UREAJ ( R T U -100) OSNOVNI E L E M E N T I K R I P T O Z A T I T E DEO SANITETSKA XIII SREDSTVA

1. P R V I ZAVOJ 2. U P R T A C A 3. S A N I T E T S K I DIVERZANTSKI KOMPLET (SnK-2) __

439 440 44i

557

Strana

4. PRU2ANJE PRVE POMOI 5. PRVA POMO PRI KRVARENJU 6. PRVA POMO P R I PRELOMU, ISCASENJU I UGANUU 7. PRVA POMO PRI OPEKOTINAMA 8. POMO PRI UDARU ELEKTRINE STRUJE 9. PRVA POMO PRI UJEDU ZMIJE 10. PRVA POMO PRI UTAPANJU 11. PRVA POMO PRI SUNANICI 12. PRVA POMO PRI SMRZAVANJU I SMRZOTINAMA 1. PRUANJE PRVE POMOI PRI POVREDAMA KOJE PROUZROKUJU POREMEAJ I PRESTA N A K DISANJA I RADA SRCA 2. POSTUPCI SA RANJENICIMA 3. SPAAVANJE LJUDSTVA IZ POARA DEO X I V A L A T , POMONI PRIBOR I OPREMA 1. KOMPLET IN2INJERIJSKO-DIVERZANTSKI (KiD) 2. KOMPLET VERAKE OPREME 3. KOMPLET SMUARSKE OPREME DEO X V

443 444 446 448 449 449 450 451 45i 452 461 462

467 468 476

DIVERZANATA U NEPRIJATELJEVOJ POZADINI 1. BAZIRANJE DIVERZANTSKIH JEDINICA 483 1. DIVERZANTSKA BAZA 484 2. KORISENJE I PODEAVANJE MESNIH OBJEKATA ZA BORAVAK I Z A T I T U 486 3. MERE SAMOZASTITE I BEZBEDNOSTI U BAZI 490 1.) Unutranje ureenje baze 492 2.) Odvodnjavanje 492 3.) Zagrevanje 492 4.) Provetravanje 493 5.) Osvetljavanje 493

BORAVAK

Strana 6.) 7.) 4. 5. 1.) 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Oblaganje zidova i poda Izrada leita _ ORGANIZACIJA 2IVOTA U BAZI ISHRANA U TE2IM USLOVIMA (KORlSENJE FLORE I F A U N E ) Suvi improvizovani obrok PRIPREMANJE VATRE I OGNJITA _ KONZERVIRANJE HRANE NAENE U P R I RODI OSNOVNI P O D A C I O VODI ZA PIE FORMACIJSKI FILTERI F I L T E R I OD P R I R U N I H M A T E R I J A L A DIVERZANTSKI OBROK HRANE (K/OS-KoV) D E Z I N F E K C I J A VODE DEO X V I PRILOZI 1. K O L I I N A E K S P L O Z I V A ZA RUENJE E LINIH ELEMENATA 2. RUENJE E L I N I H ( M E T A L N I H ) ELEME NATA 3. RUENJE D R V E T A ODREIVANJE K O L I I N E E K S P L O Z I V A Z A RUENJE D R VETA 4. P O T R E B N A K O L I I N A E K S P L O Z I V A I ME STO P O S T A V L J A N J A E K S P L O Z I V N I H P U NJENJA P R I RUENJU 2 E L E Z N I C K I H P R U GA I POSTROJENJA 5. PALJENJE EKSPLOZIVNIH PUNJENJA PRENOSOM DETONACIJE 6. M E S N A SREDSTVA I MESNI M A T E R I J A L 7. K A T E G O R I Z A C I J A ZEMLJE I S T E N A ZA RUNI I M A S I N S K I R A D 8. POLUDEBLJINE ZA G A M A I N E U T R O N S K O ZRAENJE N U K L E A R N E EKSPLOZIJE 9. Z N A C I Z A M O R A L J U D S T V A 10. Z A P I S N I K MINSKO-EKSPLOZIVNE PRE PREKE (MINSKA POLJA) 11. Z A P I S N I K MINSKO-EKSPLOZIVNE PRE PREKE (GRUPE M I N A ) 519 520 523 494 494 494 495 497 500 503 505 508 510 514 515

524 525 526 528 529 530 531 532

559

12. U P U T S T V O ZA P O P U N J A V A N J E Z A P I S N I KA MINSKO-EKSPLOZIVNE PREPREKE (MEP) 13. T A B L I C A U S T A L J E N I H S I G N A L A 14. T A B L I C A V I D L J I V O S T I I UJNOSTI 15. _ P R E G L E D M E R N I H J E D I N I C A M E U N A R O D N O G S I S T E M A SI 16. PREVOENJE K O N J S K I H S N A G A U K I L O VATE 17. N O R M E U T R O K A VODE 18. T A B L I C A S T E P E N O V A N J A K O R E N O V A N J A I POVRINE K R U G A

560