Luis Kerol - Alisa u zemlji uda ...Lektira, Prepricano delo, o piscu, Kratak sadrzaj, Analiza...

Pisac: Luis Kerol engleski je pisac. Napisao je mnoge fantastine pripovetke za decu. Njegove pripovetke razvedravaju i zabavljaju deiju matu. Mnoge su mu riei bez odreenog znaenja a reenice nemaju loginog smisla. Mesto dogaaja: na obali, u zeijoj jazbini Vrijeme dogaaja: leto Likovi: -glavni: Alica- radoznala, ima dobro srce i sposobna da suosea s drugim, uporna, ponosna, puna ljubavi.Svia mi se to ima dobro srce. -sporedni: sestra,beli zec, maza, kneginja, kralj, kraljica, gospoa kornjaa, Bill. Kratki sadraj: Bio je letni dan, Alisina sestra je itala Alisi priu. Alisa se igrala sa makom, popela se na drvo i zaspala. U nezinim fantastinim snovima pojavi se zec. Imao je pantalone, majicu i sat na ruci. Zec je kasnio i odjednom nestane u rupi. Alisa potri za njim. Kada je ula u sobu videla je stvari kako lete. Kad se spustila videla je kako zec ulazi kroz vrata. Pomaknula je zavesicu ali nije mogla proi kroz vrata jer su bila premala. Kvaka joj je rekla da popije vodu iz ae na stolu te da e postati malena. Alisa je tako uradila i smanjila se. Kvaka joj kae da pojede deli kolaa i opet e biti velika. Uzela je klju i poela plakati jer vie nee moi proi kroz vrata. Zatim joj je kvaka rekla da ispije ostatak vode iz boice. Ona popije i smanji se. Toliko se smanjila da je upala u boicu i plutajui proe kroz kljuanicu. Tamo je videla raznih neobinih ivotinja npr.orla koji pui lulu, dva blizanca, koljke i golemu ribu. Proetala se malo dalje i tada spazi leptire koji imaju krila od kruha i maslaca. Zatim je vidjela crvenu ruu koja ima oi usta i nos.Razgovarala je s njom i pola dalje. Dola je do raskriija gdje ima puno natpisa. Kad se odluila na koju e stranu ii susrela je crva koji sijedi na gljivi i pui. Crv joj je ponudio da okusi gljivu i da e postati velika. To je uinila te postala opet postala velika. Tada susretne Oujskog zeca s luckastim klobukom. Sjeli su za stol i pili aj.Kada je Alica krenula dalje susrela je Cerigradsku maku i maka je uputila kamo e ii.Alica je stigla u kraljiin vrt i u njemu se pojavi zec s trubom a iza njega kraljica i vojnici od karata. Konji su igrali kriket loptica je bila je a palica je bila ptica. Kraljica je htijela Alicu ubiti ali ona je imala jo malo kolaa pojela ga te postala velika. Onda pome djelovati druga strana keksa i ona opet se smanji. Pome bjeati, a vojska od karata je slijediti. I tad se od straha probudi i vidi da je sve bio samo san. Osnovna misao: Snovi su gotovo uvijek kao stvarnost.

Guliverova putovanja (1726, izmenjeno izdanje 1735), je roman Donatana Svifta koji je ujedno satira i parodija putopisnih pria. To je Sviftovo najpoznatije delo, ubraja se u klasike engleske knjievnosti, ali i svetske. Zvanian naziv romana je Putovanja u nekoliko dalekih svetskih zemalja, u etiri dela. Lemjuel Guliver, prvobitno hirurg a zatim kapetan nekoliko brodova, Ovaj roman je stekao ogromnu popularnost neposredno posle objavljivanja. Od tada nije prestajao da se tampa. (Don Gej je u pismu Sviftu 1726. godine napisao "ovo je univerzalna knjiga, od politike kancelarije do obdanita". Guliverova putovanja su paradigma engleske satirine knjievnosti. Sve vreme se vri poreenje sa evropskim svetom tog vremena i zemalja u koje Guliver dospeva. Elementi utopije i distopije se distribuiraju razliito, nekad na strani Engleske, nekad na strani stranih zemalja. Na planu uporeivanja kultura konstituie se satira: kritiki odnos prema odreenim vrednostima poretka i drutva i uspostavljaju se matrice utopijskog i distopijskog poretka.

[]

1 Kratak sadraj

2 Prvi deo: Putovanje u Liliput 3 Drugi deo: Putovanje u Brobdingang 4 Trei deo: Putovanje u Laputu, Balnibarbiju, Lugnag i Japan 5 etvrti deo: Putovanje u zemlju Huinhma o 5.1 Karakterizacija 6 Spoljanje veze

[] Kratak sadraj
Narator nam na samom poetku Guliverovih putovanja pretstavlja roman kao obinu putopisnu knjigu uz podnaslov Putovanja u nekoliko dalekih svetskih zemalja, u etiri dela., iji je jedini autor Lemjuel Guliver, prvobitno hirurg a zatim kapetan nekoliko brodova. Razliita izdanja sadre razliite verzije uvoda. Postoji izmiljeni redaktor, R. Simpson, koji nas upuuje u delo. Naime, njemu je Guliver dao ovaj rukopis, te ga je Simpson priredio i izdao. Tu se kritikuje roman, kae se da je previe prost, da autor opisuje dogaaje koji su zanimljivi. On vri apologiju istinitosti teksta, i na tome e se insistirati kroz itavo delo. Na taj nain se shvata relativistika perspektiva, perspektiva koja deluje uverljivo. Prva redakcija itaocu jeste da je tekst fantastian i stoga je neophodan predgovor zbog moguih optubi na raun neistinitosi i uskraivanja dimenzije koja moe da obrazuje, a ne samo da zabavi.

[] Prvi deo: Putovanje u Liliput

Mural koji prikazuje Gulivera okruenog graanima Liliputa 4. maj 1699. - 13. april 1702. Na poetku romana je ekspozicioni odlomak gde sam Guliver pria o svom ivotu. Pretstavlja se kao lekar koji uiva u putovanjima i tako zapoinje svoje prvo putovanje. Na svom prvom putovanju, Guliver doivljava brodolom, posle koga se budi na obali kao zarobljenik ljudi dvanaest puta manjih od standardne ljudske veliine. Oni su stanovnici graninih zemalja - Liliputa i Blefuska. Nakon to je dao potvrdu svog lepog ponaanja, Guliver dobija "boravinu dozvolu" u Liliputu i postaje omiljen u kraju. Zatim se opisuje kraljeva palata, to je mogua satira samog kralja Dordza I, kralja Velike Britanije u to vreme. Podrobno se opisuje careva linost i odelo, zabave na dvoru, prestonica Liliputa Milenda. Naunici ue Gulivera svom jeziku. Pomae Liliputancima da poraze stanovnike

Blefuska (kraom njihove flote), zbog ega dobija visoku poasnu titulu. Na kraju biva obaveten da se protiv njega kuje zavera, i uplaen blizinom smrtne presude, Guliver bei u Blefusku, pa u Englesku. Prva knjiga, Putovanje u Liliput, srodna je drugoj jer poseduje kvantitativno oneobiavanje. On se meu malim ljudima suoava sa strahom i nevericom. Prva impresija na koju nailazimo jeste s jedne strane komika, a s druge evidentno oneobiavanje Guliverove veliine i siunjavanje sveta u kome se naao. Tema satire ovde nisu poalice vezane za veliinu, ve samo ureenje druva. Komparacija izmeu zemlje iz koje dolazi i zemlje u koju je doao uspostavlja jednakost mehanizama roda drutva. Guliver u Liliputu funkcionie kao neka misaona maina koja vri odbranu svog drutva. Ono to je ovde fiziki malo predstavlja istovremeno i ogranieno, svedeno. Meta satire je ogranienost kao takva. "...Ali je priroda prilagodila oi Liliputanaca svemu to im treba; oni vide vrlo razgovetno, ali ne na velikom odstojanju."...

[] Drugi deo: Putovanje u Brobdingang

Guliver i farmer iz Brobdinganga, autor Riard Redgrejv 20. jun 1702- 3. jun 1706. Brobdingang je zemlja dinova. Ovde ima vie elemenata iste komike u odnosu na prvu knjigu. Komine situacije stvara disproporcija, te opet imamo kvantitativno oneobiavanje. U Liliputu je bio dun meu patuljcima (1:12), sada je patuljak meu dinovima (1:10). Otvara se nova tema, tema relativizma: "U ovom stranom uzbuenju nisam mogao da ne pomislim na Liliput, iji su stanovnici gledali u mene kao u najvee udo koje se ikad na svetu pojavilo(...) Razmilao sam kakvo e to ponienje biti za mene da u ovom narodu izgledam onako siuan, kao to bi jedan usamljeni Liliputanac izgledao meu nama." Guliver poinje da ui, da zapaa. Stvari dobijaju drugaiji oblik zavisno od perspektive "Nema sumnje da su filozofi u pravu kad govore da nita nije veliko ili malo samo po sebi ve samo u nekom poreenju."

U samoj zemlji dinova postoji predanje da su nekada postojali dinovi, to predstavlja paradigmu opadanja sveta - ovek se sve vie smanjuje. Guliver zapaa: "A ko zna da u nekom dalekom kraju sveta, koji jo nismo otkrili, i ove grdosije bi izgledale siuno..." Guliverova pria o Brobdingangu ima elemente utopije. Njihovo ustrojstvo uspostavlja skalu vrednosti koja poiva na umerenosti i proizvodnji. Kralj slua Gulivera sa gnuanjem kada pria o bombama i ratovima, i uopte o istoriji koja je puna razmirica i slinih nepotrebnih stvari. Kralj zakljuuje: "Iz svega to si mi rekao na vidi se da je ptrebna jedna vrlina da ovek kod vas doe na ma koji poloaj, a jo manje da se tamo dobija plemstvo zbog vrline, da se svetenici unapreuju zbog pobonosti i uenosti, vojnici zbog podviga i hrabrosti, sudije zbog potenja (...) Veina vaih uroenika je najpoganija gamad kojoj je priroda ikad dopustila da gmie po Zemlji." Guliver na kraljevu opasku gleda kao na posledicu ogranienosti, umne skuenosti, uz uenje kako jedan kralj koga svi oboavaju, koji je prepun vrlina "proputa pruenu mu priliku da postane neogranien gospodar ivota, slobode i imovine svoga naroda" (uasava se predloga da naprave bombu). Nakon naputanja ove zemlje, teko se privikava na ljude bliske mu po veliini. Na mornare gleda kao na kepece i deluju mu "nitavni u poreenju sa prethodnim grdosjama." U Londonu se plaio da ne zgazi nekoga, te je dovikivao ljudima da mu se sklone sa puta i zakljuuje: "Ovo pominjem samo kao primer velike moi navike i predrasuda."

[] Trei deo: Putovanje u Laputu, Balnibarbiju, Lugnag i Japan

5. avgust 1706. - 16. aprila 1710. Ova knjiga obuhvata razna predanja (rezervoar raznih satira). Dravne institucije su ovde najmanje ismevane, ali se generalno moe shvatiti kao appeudix. Laputa (Lebdee ostrvo) je zemlja iji stanovnici lebde. Oni puno razmiljaju; refleksije su jako este. Nailazimo na hiperbolizaciju umnosti. Kod stanovnika Lapute, matematika je tip najoptijeg razmiljanja. Oni su neprestano zabrinuti i oekuju katastrofu kosmikih razmera. Opis njihovog izgleda je kratak i dovoljno sugestivan. "Glave su im bile nagnute ili u desno ili u levo, jedno im oko okrenuto unutra, drugo gledapravo prema zenitu." Njihova hrana je u obliku geometrijskih figura; stanovnici mogu da uju muziku sfera; kada ele da udele kompliment, oni opisuju odreenu osobu rombovima, krugovima; preziru primenjenu geometriju. Poznaju jedino matematiku i muziku, u ostalom su "smotani i tupavi". Balnibarbija je zemlja u kojoj se primenjuju ideje nastale u Laputi. Guliver poseuje nihovu Akademiju koja je u osnovi parodija akademskih projekata, naunika koji se bave praktinim stvarima na izvrnut nain. Tu pokuavaju da od krastavca dobiju sunevu svetlost; da od izmeta naprave prvobitnu hranu, da pretvore led u barut, da zidanje kue ponu od krova ka temelju, da unaprede jezik izbacivanjem svih rei i sl. Glubdubdrib je ostrvo volebnika i arobnjaka, koji korespondiraju sa mrtvima.Mrtvi su im nita vie nego sluge, a Guliveru omoguuju uvid u istoriju i istinu o nekim dogaajima koji su drugaije pretstavljeni. Tu Guliver menja svoje konzervativno miljenje: "Kako sam nisko

miljenje imao o ljudskoj mudrosti i potenju, kad sam tano saznao koje su bile pobude i povodi za velike pothvate i revolucije u onom svetu, i kakvim bednim sluajnostima oni zahvaljuju za svoj uspeh." Lugnag - u Lugnagu sree besmrtna bia - struldburge, koji se retko raaju, ali ih ima dosta. Guliver prvo pria ta bi on sve radio i kako bi iskoristio svoju besmrtnost to konstruktivnije. Zatim mu se predoava ono ta zaista besmrtnost znai - ne vena mladost, ve veni ivot, koji ne iskljuuje starost. Naprotiv, mnogo je zastupljenija od mladosti. Slika starosti je dovedena do hiperbole). Ti ljudi se posle osamdesete godine raspadaju, postaju senilni i mrzovoljni, siti ivota, dobijaju i pregrt novih mana, postaju ivi leevi. To je surova i gruba vizija oveka - telo je stalno predmet opisa (udrueno sa prljavtinom, niskou).

[] etvrti deo: Putovanje u zemlju Huinhma

7. septembar 1710. - 2. jul 1715. Zemlja Huinhma je zapravo zemlja konja. Konji su ovde predstavljeni kao razumna bia, ak i vie od toga - oni su Savrenstvo Prirode (na njihovom jeziku - Huinhmi). Nasuprot njima stoje ljudi, Jahui, potpuno degradirani, neutena pojava koja bi moda korespondirala jedino sa pacovima po ljigavosti. Ova zemlja nesumnjivo predstavlja utopijsko ustrojstvo. Ovde je idealitet humanosti vezan za ivotinje - konje, ljudi je ne poseduju. Guliver se nalazi na sredini - izmeu Jahua (slinost po izgledu) i Huinhma (slinost po razumu). Huinhmi ne poznaju la; postoje samo "stvari koje jesu" i "stvari koje nisu". Problem u komunikaciji postoji ak i u trenutku kada Guliver ovlada potpuno jezikom - Huinhmi, zapravo, bivaju oni koji ne razumeju Gulivera, jer nemaju rei za mo, vlast, zakon, rat, kaznu itd. Oni su nagi, prirodno nesakriveni - potpuno su prirodni jer ne koplikuju stvari prirode, oni ne boluju ni od kakve bolesti, umiru od starosti. Uz to, ne poznaju nikakve telesne nelagodnosti, nemaju strah od smrti (shvataju je kao deo toka prirode). Dolazi ponovo do promene percepcije - Guliver kada je prvi put video konje kako se uljudno i razumno ponaaju, pitao se kako je to mogue kod jedne nerazumne ivotinje. Huinhmi se kasnije ude Guliverovom napredku u jeziku, na njega gledaju kao "na udo da jedna nerazumna ivotinja pokazuje tolika svojstva razumnih stvorenja". Gotovo su bili ubeeni da je jedan od Jahua, ali nisu mogli da se naude otkud taj "privid razuma". Guliver im podrobno pria o Engleskoj, i Evropi uopte - Jedan od Huinhma, njegov gospodar veinu stvari prihvata sa krajnjim nerazumevanjem: "Jezik je za to da jedan drugog razumemo i da se obavestimo o injenicama; sad, ako neko kae stvar koja nije, ti ciljevi su osujeeni, jer se onda zapravo ne moe rei da sam ga razumeo, i ne samo to nisam dobio obavetenje, nego sam stavljen u gore stanje no to je neznanje, jer sam naveden da verujem da je neto crno kad je belo, kratko kad je dugako. To su bili svi njegovi pojmovi o sposobnosti laganja koje ljudska stvorenja tako dobro razumeju." Na slian nain reaguje i kad uje o uzrocima ratova, revolucija i slinih nepotrebnih stvari. U njemu se prvi put javlja "duevni nemir" i prezire injenicu da Jahui tako odvratni ipak ne ine takve gnusne stvari kakve se ine u Guliverovoj zemlji, iako njega smatra za mudrijeg od obinog Jahua. Huinhmi nemaju predstavu o zlu u jednom razumnom biu. Pitaju se kako je mogue da razumno bie - koji vidi razliku izmeu dobra i zla - ipak izabere zlo. ak nemaju ni re za bilo ta loe; ukoliko ba moraju da upotrebe neto slino - dodaju sufiks Jahu na neku re. Pisac se u razgovoru sa konjem menja - poinje da shvata savrenost konja naspram ljudske

nesavrenosti. Ipak, jako nesrean mora da napusti ostrvo jer ga tamonje vlasti smatraju za Jahua. Vraa se u Englesku i ljude posmatra kao smrdljive Jahue. To je konana mizantropija i oseaj krajnje nelagodnosti prema ljudskoj vrsti. Mi oekujemo da Guliver na kraju svog putovanja pronae sebe, no deava se neto potpuno drugaije - nailazimo na Gulivera usamljenika sa neostvarenim eljama i nemoguou da ih ostvari.

[] Karakterizacija
Lik Gulivera je jako vrst, on je taj koji povezuje knjige. No, on je prosean, on je reprezent obinog Engleza, reprezent proseka, koji kao da nema karaktera. On nema svojstava, nema dubinsku dimenziju. Guliver nikada ne govori svoje miljenje; on opisuje opte stanje, nikada lino. U retkim situacijama kvalifikuje izvesne vrednosti. Mi o njemu znamo jako malo, ne znamo ak ni kako izgleda. On je zapravo instrument itave pripovesti. Oblikovan je i formiran time to izlazi- on nije samo reprezent Engleske, ve i njen rezultat. To je junak ispranog mozga. Ipak, on se menja kroz celu knjigu, razvija se kao lik. Ovde razvoj nije onaj u pravom smislu - ovde je to vie spoznaja koja dovodi do drugih odnosa i prema vlastitom svetu.