Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet - Beograd

Mirjana D. Arsenijevi

SUMMA MILITARIS NA NOVCU I MEDALjONIMA DOBA PRINCIPATA Doktorska disertacija

Beograd, 2004. godine

Mentor: prof. dr Aleksandar Jovanovi Filozofski fakultet, Beograd lanovi komisije: Akademik Slobodan Duani dr. Miloje Vasi

Datum odbrane doktorske disertacije: 7. februar 2005. Datum promocije doktorske disertacije: 15. mart 2005.

Summa Militaris na novcu i medaljonima doba Principata

Predmet rada su reversne predstave na novcu i medaljonima doba Principata, koje su koriene u svojstvu sredstva propagande usmerene na vojsku. Kao sredstvo propagiranja dostignua vladavine, izdavanje novca svakako ima odredjene prednosti u odnosu na ostala sredstva propagande gradjevine, javne spomenike ili literarna dela. Prednosti novca su najpre u neophodnosti njegovog postojanja kao sredstva plaanja, velikom tirau i dostupnosti, ali i u raznovrsnosti tipova koji su usmereni na praktino sve segmente drutva. Osnovni cilj istraivanja bilo je odredjivanje uloge reversnih tipova u propagandi politikog i ideolokog jedinstva izmedju cara i glavnog oslonca njegove vlasti legionara i veterana. Tu nas je pre svega zanimao mehanizam ideolokog uticaja na vojsku, koji je zapoet s liderima zaraenih politikih grupacija pozne Republike, da bi se naroito razvio s carevima u periodu Principata. S tim pitanjima su prirodno povezane i sve promene do kojih je dolazilo u organizaciji vojske i njenom statusu, kao i razvijanje njenog odnosa s carem kao glavnokomandujuim. Predstave na novcu i medaljonima imaju i ulogu dokumenata koji garantuju verodostojnost i istorinost ostvarivane politike izdavaa novca. One ilustruju njegova oekivanja, a potom i sva sprovedena dela koja su se elela veliati. S druge strane, one predstavljaju i duhovne i moralne lekcije, ili u stvarni upliu imaginarni i legendarni svet, koristei posebnu vrstu jezika. Iz naeg istraivanja proistie da su reversne predstave na novcima i medaljonima oficijelni proizvod vlade i istinsko propagandno sredstvo. U naunim prouavanjima antike one se pokazuju neizostavnim, kao obilni izvor tema od prvorazredne vanosti za tadanje rimsko drutvo.

Kljune rei: Rimsko carstvo, Principat, novac, medaljoni, reversne predstave, tipovi, propaganda, ideologija.

Summa Militaris on Coins and Medallions of the Era of the Principate

The topic of the dissertation are the reverse representations on coins and medallions in the era of the Principate, used as means of propaganda directed towards the army. As means for propagating the achievements of a ruler, coins have certain advantages in comparison to other means. Compared to buildings, public monuments, literary works and other forms of propaganda, the advantages of coins are, in the first place, the necessity of their existence as the method of payment, their large output and availability, but also the variety of types, directed towards all segments of society. The main scope of the research was the definition of the role of the reverse coin types in propaganda of the political and ideological unity of the ruler and the main pillar of his power legionaries and veterans. In this sphere our main interest was the mechanism of the ideological influence on the army. It was first conceived with the leaders of the warring factions of the Late Republic and it gained its full development with the emperors in the age of the Principate. Naturally connected to these issues are all changes in the organization of the army and its status, as well as the development of its relations with the emperor as the commander-in-chief. The represenattions on coins and medallions also fulfill the role of documents which secure the authenticity and historicity of the realized policies of the ruler who issued a particular coin. They first illustrate his hopes, and then all the achievements wished to be propagated. On the other hand, they represent spiritual and moral lectures, imaginary and legendary world interlaced with reality in particular forms of expression. The result of our research is that the reverse representations on coins and medallions are the official product of the government and a true form of propaganda. In the research of Classsical Antiquity, they appear as an unavoidable resource of themes of utmost importance for the contemporary Roman society.

Key-words: Roman empire, Principate, coins, medallions, reverse representations, types, propaganda, ideology.

Sadraj

I Uvod

7 II Predstave cara kao imperatora Adlocutio, Adventus, Disciplina, Decursio, Debellator hostium, Profectio, Rex datus, Signis receptis, Predstave cara s dii militares, Rector orbis, Principi iuventutis, Matri castrorum. 48 III Predstave kovane povodom pobeda Predstave Viktorije, Predstave zarobljenika i trofeja (Provincia capta), Predstave cara i zarobljenika, Trijumfalne kvadrige, Trijumfalni slavoluci, Predstave provincija fida et pacata. IV Legionarski novac i novac s predstavama vojnikih 74 obeleja Legionarski novac u uem smislu, Fides militum, Fides exercituum, Concordia militum, Concordia exercituum, Predstave Genija vojske, Predstave vojnikih insignija i oruja. V Novac gradjanskog rata 68/69. godine 92

VI Novac s personifikacijama koje propagiraju vrline i 97 obiaje predaka i novac s predstavama dii militares VII Dodaci 1 Trajanov komemorativni novac 2 Interregnum kovanje VIII Zakljuak IX Skraenice i spisak upotrebljene literature X Popis preuzetih tabli X I Table 124

132 156 169 I-LII App. I-VI

I Uvod

Predmet rada su reversne predstave na novcu i medaljonima doba Principata, koje su koriene u svojstvu sredstva propagande usmerene na vojsku. Polazei od injenice da je novac sredstvo kojim se slue izdavai u cilju propagiranja dostignua svoje vladavine, moemo rei da ono ima odredjene prednosti u odnosu na ostala sredstva. Prednosti novca u odnosu na gradjevine, javne spomenike, literarna dela i druga sredstva propagande, sastoje se najpre u neophodnosti njegovog postojanja kao sredstva plaanja, velikom tirau i dostupnosti, ali i u raznovrsnosti tipova koji su usmereni na praktino sve segmente drutva. Bilo da je u pitanju politiki lider pozne Republike, kasnije princeps, ili bilo ko od efemernih careva III veka svi oni emituju novac s legendama i predstavama, koje su veoma esto usmerene na vojsku. Novac i medaljoni s vojnikim sieima predstavljaju interesantan istorijski izvor koji dozvoljava detaljnije razmatranje aspekata spoljne i unutranje politike drave, odnose izmedju komandanta i vojske, raspoloenje legionara, kultove rimske vojske, podatke o legijama razmetenim u provincijama itd. Cilj istraivanja sastoji se u odredjivanju uloge reversnih tipova u propagandi politikog i ideolokog jedinstva izmedju cara i glavnog oslonca njegove vlasti legionara i veterana. Interesuje nas mehanizam ideolokog uticaja usmerenog na vojsku, poev od lidera zaraenih politikih grupacija pozne Republike, i naroito careva u periodu Principata. S ovim pitanjima, prirodno, povezane su i sve promene do kojih je dolazilo u organizaciji same vojske, promenama njenog statusa, kao i razvijanje njenog odnosa s carem kao glavnokomandujuim. Novac s predstavama koje se odnose na vojsku ini veliki procenat carskog kovanja. Pred istraivaem ovih numizmatikih spomenika nalazi se najpre uloga samog cara kao imperatora, njegov odnos prema vojsci, vojna politika Rima i sukobi s drugim narodima i dravama, ali i unutranja politika borba. Uloga koju imaju medaljoni neto je drugaija od one koju ima novac. Prvenstveno zbog injenice da medaljoni nisu predstavljali sredstvo plaanja, ve su u vidu poklona deljeni bliskim saradnicima i prijateljima cara, kao i viim oficirima. Ciljna grupa nisu, dakle, bili obini vojnici ili gradjani, nego vii i obrazovaniji slojevi drutva. Veina predstava na medaljonima osmiljena je da sagleda i objasni odredjene opte i stalne aspekte carske vlasti, predstavljajui odredjenu tradicionalnu struju. U okviru ovako ugladjene grupe, oni su morali delovati na odredjeni prefinjeniji nain, vie nego to je to bio sluaj s novcem namenjenim masama. Radi preglednijeg razmatranja pojedinih segmenata ove razgranate propagande, predstave na novcima i medaljonima svrstali smo u nekoliko poglavlja: Novac s predstavama cara u ulozi imperatora u odredjenom irem smislu. Ovde su svrstani tipovi koji se neposredno odnose na pojedine vojne pohode, kao to su: Adlocutio, Profectio, Disciplina, Decursio, Debellator hostium, Adventus. Ali i novac koji oslikava rezultate postignute u spoljnoj politici i diplomatiji: Signis receptis, Rex datus. Pored navedenog, ovde su pobrojani i tipovi koji utiu na stvaranje i podravanje ideje harizmatinog lidera, kao to su scene u kojima boanstvo krunie cara ili tipovi

Rector orbis. Konano, izloeni su i tipovi koji se odnose na dinastiku politiku i nasledjivanje, Princeps iuventutis i Matri castrorum. Drugoj grupi pripadali bi reversni tipovi koji se odnose na ostvarene pobede, predstave Viktorije, trofeja, zarobljenika, trijumfa, predstave provincija kao capta ili pacata. Treu grupu ini legionarski novac, a u okviru nje: legionarski novac u uem smislu, s predstavama i oznakama koje se odnose na pojedine legije, predstave Fides militum, Fides exercituum, Concordia militum, Concordia exercituum, Consensus exercituum, predstave Genija vojske, vojnikih insignija i oruja. Kao etvrta grupa izdvojen je i posebno izloen novac koji je kovan tokom gradjanskog rata 68./69. godine. Ovo je bilo nephodno zbog izrazite osobenosti ovog kovanja, ija bi analiza po tipovima drugih navedenih grupa, bitno naruila njegovo izlaganje. Petu grupu ini novac koji je posredno vezan za sve prethodne. Ovde spadaju novac i medaljoni koji svojim reversnim predstavama propagiraju vrline i obiaje predaka, kojima su se morali odlikovati kako carevi, tako i vojnici: Honos, Virtus, Fides, Concordia, Pax, Spes, Libertas, i tako dalje. Na ove predstave prirodno se nadovezuju one koje slave isto ratnika boanstva ili ona koja u nekom svom aspektu to mogu biti: Mars, Roma, Minerva, Iuppiter, Hecules, Iuno Sospita, Venus Victrix. Posebnu grupu ine dva dodatka: Trajanov komemorativni novac i tzv. inetrregnum kovanje. Prvi dodatak, koji ini Trajanov komemorativni novac, ne predstavlja vojniki novac u pravom smislu rei. Medjutim njegova propagandna uloga usmerena na vojsku oslikava se u ponavljanju odredjenih vojnih motiva, slavei poznate vojnike lidere pozne Republike, kao i sve dobre princepse. Novac kovan u vremenu izmedju ubistva Aurelijana i izbora Tacita pripada inetrregnum kovanju, takodje specifinom, najpre po tome to se prvi put kuje novac za jednu caricu koja samostalno vlada i po spornom, ali moguem samostalnom kovanju Senata. Pobrojavanjem tipova koji su razvrstani u navedene grupe daleko smo od iscrpljivanja celog vojnikog repertoara. Bie razmatrani istaknuti primeri koji ilustruju razvoj pojedinih ikonografskih predstava, od njihovog pojavljivanja, preko promena koje doivljavaju tokom Principata, do njihovih zavrnih formi. Pokuaemo da prikaemo njihovo mesto u okvirima savremenih istorijskih, vojnih i politikih zbivanja. Posebnu panju posvetili smo njihovoj ulozi u svojstvu sredstva propagande usmerene na vojsku, koja se koristi poev od lidera pozne Republike i naroito tokom Carstva. Ponekad su protivurenosti izmedju ideologije i njenog reklamiranja s jedne strane, i realnosti s druge, predstavljale prepreku koju je trebalo prevazii. Mnoge ideje koje ine osnovu sistema vrednosti, produavaju da postoje dovoljno dugo posle pada Republike. Pojmovi, kao to su Fides, Pietas, Virtus, propagiraju se tokom celog Carstva. Kompleks rimskih vrlina i psihologija vojske kao organizacije ostali su dovoljno dugo konzervativni, a veina careva je upravo teila da sauva konzervatizam rimskog morala u svojim odnosima s vojskom. Do veih problema u prevazilaenju prepreka izmedju eljenog prikazivanja i stvarnosti, dolazi s ispoljavanjem krize poetkom III veka koja e kulminirati za vreme vladavine vojnikih careva. Sve je zavisilo od prilika, ali veina ovih careva propagiranjem svojih vojnih uspeha, ako je i nekoga mogla dovesti u zabludu, to sigurno nisu bili vojnici, kojima je bilo dobro poznato da rimska vojska trpi

poraze, i da ak i carevi ginu ili dopadaju zarobljenitva. Upravo stoga, novac koji je bio namenjen vojsci nastavlja s jo veom estinom da propagira tradicionalna shvatanja kao to su odanost zakletvi, obiajima predaka, hrabrost, kao i druge pojmove svojstvene moralu vojnika. Oigledno da ova propaganda nije bila sasvim uspena, ako se ima u vidu da je vie careva u to vreme stradalo od sopstvenih vojnika nego od neprijatelja. Decenijama u nauci traju rasprave o ulozi novca kao sredstava propagande, ulozi cara ili njegovih inovnika u izboru tipova, kao i o rezultatima njihovog prijema kod korisnika. Rasprave su se osobito podgrejale od 1956. godine, kada je Dons objavio lanak Numismatics and History, i svojim stavovima izazvao itav niz kritikih radova na ovu temu.1 Dons je, naime, tvrdio da su numizmatiari skoloni preterivanju u davanju vanosti legendama i predstavama na novcu, a da manje panje posveuju politikoj interpretaciji novca.2 Njegov rad sadri dobra vidjenja koja se tiu ekonomskih pitanja i znaajna su za numizmatika istraivanja, ali kroz jedan neprihvatljiv postupak istorijskog omalovaavanja i poricanja ikonografskih studija o Rimskom novcu. Dons pravi analogije izmedju razliitih tipova i legendi na Rimskom carskom novcu i modernih potanskih marki, tvrdei da se nijedan ozbiljan istoriar ne bi posluio potanskim markama za izvodjenje zakljuaka o promenama u dravnoj politici.3 Bez obzira na njegove preterane tvrdnje potrkrepljene i ovakvim, gotovo banalnim primerom, njegovi pogledi jo uvek egzistiraju i imaju svoje pristalice. Prvi je na to reagovao Saterland, jedan on najznaajnijih istraivaa na polju ikonografije rimskog novca.4 Saterland komentarie i osporava miljenja Donsa u nekoliko taaka: legende i tipovi na novcu stalno se menjaju, neki su jubilarni, njihov izbor obino reflektuje zvanine interese, oni imaju vrednost propagande, to je radjeno s namerom, latinske legende podjednako su i nevane i vane i na Istoku i na Zapadu i u svakom sluaju teko da su izazivale panju obrazovanih ljudi.5 Za svaku administraciju lake je i ekonominije da to due ostavi tipove potpuno nepromenjene, to nije sluaj s rimskim carskim novcem. Saterland smatra da je neophodno ustanoviti nivo varijacije tipova koji karakterie svaku vladavinu, i uvodjenje sasvim novih tipova, spajanjem stare predstave s novom legendom ili obrnuto. Pokazalo se da, naroito u prvoj godini vladavine, imamo pojavu velikog broja programskih tipova svakog novog cara, i da na taj nain on pokazuje na kojim e se vrednostima njegova vlast zasnivati. Saterland se inae slae s miljenjem koje pre toga izneo Grant, da su neki tipovi sigurno jubilarni. Kada je re o legendama na novcu, Dons je tvrdio da one latinske nisu imale nikakvo znaenje na Istoku, gde je svako ko je bio pismen mogao biti samo Grk, a da je u Zapadnim provincijama veina stanovnitva govorila keltskim, panskim, punskim ili razliitim ilirskim jezicima. U vezi s ovim, Saterland smatra da nema sumnje da je Istok kao celina govorio grkim jezikom, ali da takodje nema nikakve sumnje da je latinski bio esto vidjan kako na novcu, tako i na javnim spomenicima. On zakljuuje da je latinski jezik sigurno bio ponekad nerazumljiv, ali da rimski simbolizam u predstavama nije

1 2

Jones A.H.M, 1956, 13-33. Isti, 1956, 14, 32-33. 3 Isti, 1956, 15-16. 4 Sutherland C.H.V, 1959, 46-55. 5 Isti, 1959, 50.

mogao biti shvaen pogreno ni na Istoku ni na Zapadu.6 Po njemu, carski novac ilustruje ono to je u tom trenutku zvanini stav i kao takav je najtaniji dokument koji do nas dolazi.7 Ovoj raspravi prikljuila se i Levik svojim radom iz 1982. godine.8 Ona smatra da termin propaganda nije najprimereniji i predlae termine publicitet ili reklamiranje, koji bez emotivnih preterivanja, istiu nesumnjivu sutinsku odliku da je novac sredstvo ija je funkcija da stvari uini poznatim javnosti. Ovo, po njoj, ne znai da su ljudi starog veka bili neuki kada je u pitanju propaganda u savremenom smislu rei, navodei sistematski rat klevetanjem koji su vodili Avgust i Antonije uoi Akcijuma. S druge strane, ona naglaava da je to veoma razliito od ponavljanih ali sporadinih emisija novca u vreme mira.9 Sugerie da se ideja publiciteta moe i preokrenuti, jer su se tipovi novca obraali oveku iji je lik na njihovom aversu, a ne javnosti. Po njoj, cilj novca je laskanje trenutnom princepsu i njegovo prikazivanje na nain na koji je on sebe eleo da vidi i da o sebi razmilja.10 Smatra da su inovnici u kovnici novca bili na veim mukama od programskih pesnika ili pisaca i da je za njih bilo poeljnije da se bave prolim dogadjajima, te da princeps vidi ta ve jeste postigao.11 Kroford dobro procenjuje opasnosti tumaenja tipova novca izolovano od drugog materijala, a naroito van istorijskog konteksta. Smatra da je car verovatno davao opte direktive da bi osigurao da ga novac predstavlja u pravom svetlu, ali da je dizajn i kreiranje pojedinanog novca preputao svojim inovnicima.12 Takodje izraava sumnju da je malo dokaza o oficijelnim interesima kod pitanja tipova novca i da je jo manje interesovanja bilo za tipove tzv. programskog novca.13 Po njemu, oni koji su bili dovoljno obrazovani da stvore ikakvu predstavu o reversnim tipovima carskog kovanja, imali su mnogo bolje naine da se inforimiu o aktivnostima cara. Dok je, s druge strane, najvei broj stanovnika Carstva, ako je uopte i imao novac u rukama, na njega gledao samo kao na novu emisiju u masi drugih. Kroford istie da je glava cara na aversu ta koja je privlaila panju i bez sumnje sama za sebe predstavljala za mnoge ljude simbol pripadnosti rimskoj dravi.14 Jedna od znaajnih studija o kovanju Avgusta je Valas-Hadrilova iz 1986. godine, gde on u svom pokuaju da istrai veze izmedju imida autoriteta i vrednosti u rimskom carskom kovanju, najpre brani stanovite o vrednosti tipova kao ubedjenja. Smatrajui da car preko predstava na novcu govori direktno svom narodu, iako sve to on kae ne mora nephodno biti potpuno istinito, bar daje autentinu sliku kako car eli sebe da vidi u odnosu na predstave istoriara. Smatra paradoksalnim to to Levik ostavlja netaknutim funkciju tipa s gledita onih koji novac koriste. Osim toga primeuje da Kroford takodje tei da izokrene konvencionalnu sliku ubedljive crte carskih kovanja ali na drugi nain. Miljenje Kroforda je, po reima Valas-Hadril, modifikacija i preiavanje skepticizma

6 7

Isti, 1959, 52-53. Isti, 1959, 55. 8 Levick B, 1982, 104-116. 9 Ista, 1982, 106. 10 Ista, 1982, 108. 11 Ista, 1982, 116. 12 Crawford M, 1983, 59. 13 Isti, 1983, 57. 14 Isti, 1983, 58.

Donsa.15 Nadalje, Valas-Hadril smatra da i aversna i reversna predstava izraavaju autoritet. Aversna predstava je simbol centralne vlasti u dravi, ali svaka aluzija na njegove uspehe, kvalitete ili poasti na reversu takodje je vid autoriteta. Svaka predstava na reversu naglaava jedan od razloga zbog koga je potovan lik koji je prikazan na aversu.16 Barnet se u dva rada bavi ovom problematikom.17 Smatra da je stvarna umeanost cara kod izbora tipova povremena. I ta god bio mehanizam izbora, Barnet prihvata javni imid reima kao pokuaj da se shvati kako je car eleo da bude prezentovan.18 On donosi i zakljuke u vezi grkog uticaja na rano rimsko kovanje i refleksije koje ono ima u carskom kovanju. U rimskom kovanju III veka s.e. on vidi ilustraciju helenizacije Rima u specifinoj upotrebi ratnike Atene u razvoju tipa Rome, kao i uticaj novca Aleksandra Makedonskog na kovanje rimskih tipova Herkula ili Marsa na primer. ini mu se najverovatnijim da rimsko carsko kovanje reflektuje preokupaciju drutva ratom i pobedama.19 Pored toga smatra da je model izbora dizajna za carsko kovanje u saglasnosti s idealima cara, bilo da jesu ili nisu odobreni od njega.20 Vajgl smatra da je model izbora tipova, koji je izneo Barnet, najbolji jer je veoma fleksibilan.21 Abramzon se u svoje dve knjige bavio pitanjima kulta rimskih careva na osnovu numizmatikih izvora i novcem kao sredstvom propagande zvanine politike rimske drave.22 Istie da je rimski carski kult proao dug razvojni put pratei sve politike i ideoloke promene kroz koje je prolazilo rimsko drutvo od prelaza iz Republike u Principat, pa sve do Dominata. Ustanovljenje novog reima zahtevalo je, po njemu, ideoloku legitimaciju u kojem je centralno mesto dobio zvanini carski kult. Novac je igrao znaajnu ulogu kao sredstvo propagande novog kulta.23 On takodje smatra, da je tokom Carstva rasprostranjen programski novac, na kome se odraavaju razliiti aktuelni problemi politike propagande vlasti.24 U radu objavljenom 1996. godine Beloni iznosi miljenje da sadraji na novcu imaju jasno politiki karakter u kome se prepoznaje propagandna namera velike sposobnosti za infiltraciju. Informativni sadraji, po njemu, razvijali su se kroz ivu dijalektiku, koja je za kratko vreme mogla da ubedi i reklamira volju izdavaa novca.25 U lanku iz 1998. godine ong smatra vidjenje Donsa paradoksalnim, i ne prihvata miljenje da legende na novcu nisu shvatane od strane Rimljana kao izvor politikih informacija. ong smatra da Dons ignorie ovu injenicu, a Kroford u svojim nastojanjima da sagleda ove aspekte daje nemogue i kontradiktorne sugestije.26 Ona tvrdi da su objanjavajue legende, koje su nepromenjive za deo tipova posveenih specijalnim prilikama, primarno namenjene, ne kao pouka savremenicima, nego za
15 16

Wallace-Hadrill A, 1986, 68. Isti, 1986, 69. 17 Burnett A, 1986, 67-75; Isti, 1987. 18 Isti, 1987, 70. 19 Isti, 1986, 74-75. 20 Isti, 1987, 71. 21 Weigel R.D, 1995, 247. 22 Abramzon M.G, 1993; Isti, 1995. 23 Isti, 1993, 157. 24 Isti, 1995, 10. 25 Belloni G.G, 1996, 131. 26 Cheung A, 1998, 53.

10

generacije koje dolaze i da se pri tome numizmatika propaganda stalno oslanjala na politiki aktivne vie slojeve drutva.27 Konano, iznosi vidjenje da Rimski carski novac moe biti vidjen kao spomenik u minijaturi, to obezbedjuje teoretski okvir koji moe pomiriti mnoge paradokse u Rimskom kovanju. Prednost novca nad monumentalnom umetnou i arhitekturom lei u brzini produkcije i cirkulaciji, te se moe smatrati najuspenijim spomenikom Carstva.28 Zakljuujui pregled miljenja razliitih autora o ulozi koju je novac imao u rimskom drutvu, moemo dodati da su brojna pitanja svakako ostala otvorena, ali da je neosporna njegova uloga kao propagandnog sredstva kojim se ilustruju naini suoavanja s realnou, njeni opisi i objanjenja. Pred istraivaem predstava na rimskom carskom novcu i medaljonima i njihovog korienja u politike svrhe, nalaze se brojne potekoe u pogledu interpretacije koje su ponekad i nereive. Postoji odredjen broj predstava za ije pojavljivanje na novcu ne moemo nai objanjenje ili ona ostaju u sferi pretpostavki. S druge strane, nekada se kao problem postavlja i odsustvo pojedinih motiva u kovanju, za koje bi smo oekivali da se sasvim sigurno pojave u tom trenutku, jer su pretpostavljene istorijske okolnosti ispunjene. Poev od gradjanskih ratova u I veku s.e. vojska postaje glavni inilac u politikom ivotu drave i ova situacija e se zadrati sve do kraja Carstva, pa ak postati jo izraenija tokom opte drutvene krize tokom III veka. Na ovu silu oslanjali su se svi pretendenti na vlast, ak i u vremenima politike i vojne stabilnosti rimske drave, jer je njihov politiki uspeh zavisio od podrke vojske. Upravo je ovo razlog to se u sistemu ideoloke i politke propagande najvea panja posveuje upravo vojsci, njenim potrebama i zahtevima. Sledstveno tome, preko polovine svih predstava u carskom kovanju ilustruje motive iz vojnikog ivota, naroito njenog odnosa s carem i ostvarenih pobeda koje pronose slavu Rima i obezbedjuju njegovu aeternitas. Predstave na novcu i medaljonima pojavljuju se kao dokumenti koji garantuju verodostojnost i istorinost ostvarivane politike izdavaa novca. Ilustruju njegova oekivanja, a potom i sva sprovedena dela koja su se elela propagirati, dok s druge strane, one predstavljaju i duhovne i moralne lekcije ili pribliavaju imaginarni i legendarni svet, koristei posebnu vrstu jezika. One su oficijelni proizvod vlade koji predstavlja istinsku propagandu, i moraju biti tretirani kao vaan izvor i dokaz za prouavanje tema koje su vane savremenim Rimljanima.

27 28

Ista, 1998, 58. Ista, 1998, 61.

11

II Predstave cara kao imperatora Religija igra vanu ulogu u pretvaranju prestia u ratu u politiku mo, u tom smislu rimski ratni rituali povezani su s prostorom, vremenom i zajednicom. Oni definiu prostor rata i mira, vreme poinjanja i njegovog zavretka, zajednice koje su ukljuene u rat i koje nisu. Na taj nain, itav tok rata moe se opisati kao serija ritualnih inova i koji objanjavaju niz vanih carskih vrlina, a najvei broj ovih radnji moemo pratiti preko prikazanih motiva na novcu i medaljonima. Poinje se s profectio, ceremonijalnim odlaskom iz Rima, to predstavlja carev virtus. Ovo je praeno ritualnim oienjem vojske lustratio predstavljajui pietas i providentia cara. Potom sledi obraanje vojsci, adlocutio, dokazujui dobre odnose izmedju cara i vojnika, njihove concordia i fides. Sam rat nije predstavljen scenom bitke ili borbe, osim predstava debellator hostium, koje ponovo oslikavaju carsku invicta virtus. S druge strane, brojne su scene dobrovoljnog ili nasilnog podjarmljivanja neprijatelja, gde car demonstrira svoju clementia i iusitita. U scenama investiture vazalnih kraljeva vidimo carevu politku providentia. I konano, na kraju kampanje, vidimo carev velianstveni povratak u Rim, njegov advetnus, praen trijumfom, rtvovanjem Jupiteru i podelom novca od ratnog plena. Ove scene pokazuju carsku virtus, felicitas, pietas i liberalitas.29 Sve ove scene prenose stvarnost i ideologiju ratovanja, inei moguim jedan ideoloki sistem, sistem vrlina koji pothranjuje Rimsko svetsko carstvo. Cilj im je propaganda dravne ideologije koja je fokusirana na vojni uspeh i vojsku kao glavni oslonac carske vlasti i ostvarivanja politikih ciljeva. Novac se pojavljuje kao vano sredstvo kojim se ove ideje prenose do najvanijih korisnika vojnika.

Adlocutio Adlocutio predstavlja in obraanja cara vojnicima, koji je esto zabeleen i predstvama na novcu i medaljonima. Obavljao se prilikom investiture cara, proglaenja savladara ili predstavljanja naslednika vojsci, povodom poetka vojne kampanje ili povratka posle pobede.30 U sutini, na ovaj nain, vojnici se opominju na svoju dunost ili dobijaju pohvale za ostvarene pobede i pokazanu hrabrost uz podelu donativa. Ve prema prilici, prilikom obraanja car je obuen u togu, kao princeps, ili u vojniko odelo, kao imperator.31 Prikazan je s podignutom d. rukom u aktu obraanja, najee kako stoji na platformi u pratnji prefekta pretorije ili naslednika prestola. Znatno redje pojavljuju se adlocutio predstave u kojima je car prikazan na konju. U svakom sluaju, car se obraa grupi od tri do est vojnika, koji nose oruje, svoje vojne insignije i stoje ispred platforme. Do izvesne mere adlocutio scene mogu biti povezane s koncepcijama Konkordije i Fides. Primeri Komoda i Septimija Severa, na primer,
29 30

Hlscher T, 2003, 15. RE Bd. I.1, 375.25-30; Stevenson, 1964, 6-7. 31 O ulozi vojne i civilne odee careva vidi: Alfldi A, 1935, 47-49.

12

aludiraju legendom na lojalnost vojske.32 Ovde je kompozicija izvedena u potpunosti na liniji uobiajenog adlocutio, s izraavanjem veze izmedju oratora i njegove publike i naglaavanjem koncepcije Konkoridije i Fides.33 Adlocutio reversne predstave pojavljuju se od Kaligule, na sestercijusima i medaljonima kovanim izmedju 37-38. i 40-41. godine (T. I. 1, 2).34 Car je ovde predstavljen u togi, kako stoji na platformi, iza njega je postavljena sella caestrensis, on prua d. ruku u aktu obraanja petorici vojnika, koji nose titove, a etvorica i aquila, uz legendu ADLOCVT COH. Sledei primerci javljaju se u kovanju Nerona, takodje na sestercijusima i medaljonima (T. I. 3).35 Car je ponovo prikazan u togi, ovde u pratnji prefekta pretorije, dok se u drugom planu vidi zgrada s kupolom, uz legendu ADLOCVT COH. Na sestercijusima i medaljonima Galbe iz 68-69. godine zabeleena je legenda ADLOCVTIO (T. I. 4).36 Car je prikazan ovoga puta u vojnikom odelu i u pratnji oficira, u obraanju vojnicima, od kojih dvojica u prvom planu dre ovalne titove, standard i koplje; izmedju njih vidi se glava i prednje noge konja, u pozadini su jo dva vojnika, od kojih jedan nosi vexillum, a drugi koplje. Ovaj primerak kovan je posthumno od strane Vespazijana i predstavlja divan primer njegovog kompromisa s pristalicama Galbe u paniji i Galiji. Oseaj neposredne bliskosti karakterie motiv mase vojnika zbijene ispred Galbe, koji je ipak izdvojen od okoline na niskoj platformi, pri emu je upadljivo odsustvo retorikog gesta, podignute ruke. Uporedjivanje detalja na tipovima adlocut coh Kaligule i Nerona, kao i adlocutio Galbe, razmatrao je Rosi, izvodei zakljuke o pripadnosti prikazanih vojnika odredjenim vojnim formacijama.37 Na osnovu detalja izgleda, naoruanja i vojnih insignija na Kaligulinim adlocut coh primercima, Rosi zakljuuje da se radi o rimskim vojnicima i to, bez sumnje, o pretorijanskim kohortama.38 Matingli smatra da je ovaj novac kovan u svrhu poklona za pretorijansku gardu, povezujui to s odsustvom S C na njima. Zakljuak izvodi na osnovu tvrdnje Diona Kasija koji pripoveda o poseti Kaligule i Senata pretorijancima i podele novca tom prilikom.39 Adlocut coh Nerona, medjutim, pokazuje seriju razliitih i unikatnih detalja, koji ovaj revers ine zanimljivim. Na osnovu analize odee, insignija i oruja, oficira u pratnji cara, Neronov sestercijus adlocut coh, po Rosiju, predstavlja jedinstvenu predstavu cohors Germanorum corporis custodes, i prvi je numizmatiki dokumentovani primer auksilijara u rimskoj slubi.40 Tacit nas, takodje, obavetava da se Neron tokom Pizonove zavere oslanjao na germansku gardu kojoj je vie verovao jer su je inili stranci.41 Do sada nismo znali za ikonografske predstave corporis custodes, etniki radilo se o Germanima, prevashodno Batavima, mada se nazivi

Vidi T. II, 7-10. Hamberg G, 1945, 28. 34 BMC I, n. 23, Pl. 28.3, n. 67, Pl. 29.12; RIC I, n. 23, Pl. VII.115; Gnecchi III, n. 3, Pl. 141.1. 35 BMC I, n.122, Pl. 41.5; RIC I, n. 61, Pl. X.166; Gnecchi III, n. 6, Pl. 141,5. 36 BMC I, n. 249, Pl. 58.8; RIC I, n. 150; Gnecchi III, n. 1, Pl. 142.5. 37 Rossi L, 1967, 15-38. 38 S ovim miljenjem slau se Ritter H.W, 1971, 81 i Smith D.R, 2000, 284. 39 BMC I, p. cxlv; RIC I, p. 113; Dio Cass. LIX.2; U vezi ovoga vidi i Ritter H.W, 1971, 81. i Sutherland C.H.V, 1987, 69-70. 40 Rossi L, 1967, 38. 41 Tac. Ann. XV.58.
33

32

13

Batavi i Germani upotrebljavaju naizmenino u istoriografiji.42 Neronovi primerci, u svakom sluaju, javljaju se u kontekstu Pizonove zavere i predstavljaju obraanje cara vojnicima i podelu novca koje je obavio po uguenju zavere.43 Po ovome, preostaje da se na Galbinim reversima car obraa exercitus. Na primercima Nerve susreemo se s novom legendom ADLOCVTIO AVG.44 Nerva je prikazan u togi, kao princeps, u pratnji dve osobe, u aktu obraanja etvorici vojnika ispred hrama. Verovatno se radi o prvom obraanju pretorijancima prilikom davanja donativa povodom investiture.45 Imajui u vidu poznatu nepopularnost Nerve u vojsci, moemo pretpostaviti da je i na ovaj nain pokuavao da pridobije milost pretorijanaca i umiri njihovo nezadovoljstvo izazvano ubistvom Domicijana.46 Sledi velika Hadrijanova serija kovana izmedju 134-138. godine na kojoj je prikazan adlocutio upuen vojskama deset carskih provincija i pretorijancima.47 Zapaa se da je jedino adlocutio pretorijancima zabeleen i na medaljonima. U ovoj seriji smenjuju se dva motiva: a) Car u vojnikom odelu, na platformi u obraanju vojnicima: COH PRETOR (T. I, 5, 6),48 EXERC DACICVS (T. I, 7),49 EXERC HISPAN (T. I, 8),50 EXER MOESICVS (T. I. 9),51 EXERC NORICVS.52 b) Car u vojnikom odelu, na konju u obraanju vojnicima: EXERC BRITANNICVS (T. I, 10),53 EXER CAPPADOCICVS (T. I, 11),54 EXERCITVS GERMANICVS (T. I, 12),55 EXERCITVS MAVRETANICVS (T. I, 13).56 Izdvajaja se EXERCITVS RAETICVS (T. I, 14, 15),57 koji je zastupljen s oba tipa (a i b). Sirijska vojska, EXERCITVS SYRIACVS (T. II, 1, 2, 3),58 dobila je najvie panje, osim zastupljenosti oba tipa (a i b), tip b) javlja u varijanti kretanja konja na l. ili na d. Posebna panja koju je dobila sirijska vojska jasna je, obzirom da je Trajan postavio Hadrijana za guvernera Sirije i komandanta tamonje vojske, uoi svog polaska za
Suet. Caius, 43 govori o Batavima, dok u 55 pominje kao Germane; Millar F, 1977, 62-63. Govorei o ovim trupama navodi da je Avgust nasledio od Cezara obiaj posedovanja pratnje, privatne garde, varvara. I da Germani custodes postoje sve do 69. godine kako belee natpisi i izvori. 43 Tac. Ann. XV.72. 44 BMC III, p. 14, n. *; RIC II, n. 50. 45 BMC III, p. xlvi. 46 Nerva, kao car izabran od Senata, nije bio po volji vojnika i stalno je bio suoen s pretnjom po ivot, naroito od strane pretorijanaca. Nezadovoljstvo vojske izazvano je ubistvom Domicijana o emu nam govori Svetonije (Suet. Domit. 23). Dion Kasije nas obavetava da je dolo do pobune vojnika koji su traili da se kazne ubice Domicijana. Nerva, protiv svoje volje, odgovorio eljama garde. (Dio Cass. LXVIII.3.3-4). Ovakva situacija navela je Nervu da 97. g. usini Trajana, koji je uivao veliku popularnost u vojsci; Wend D.A, 1997, 14-15. 47 Pri tome su odredjene provincije zastupljene grupno Galija, panija. 48 BMC III, p. 497, n. , Pl. 93.14; RIC II, n. 909; Gnecchi III, n. 107, Pl. 147.5. 49 BMC III, n. 1678, Pl. 93.6; RIC II, n. 916. 50 BMC III, n. 1680, Pl. 93.3; RIC II, n. 922, Pl. XVI. 326. 51 BMC III, n. 1682, Pl. 93.8; RIC II, n. 926. 52 BMC III, p. 501, n. *; RIC II, n. 927. 53 BMC III, n. 1672, Pl. 93.1; RIC II, n. 912. 54 BMC III, p. 498, n. *, Pl. 93.4; RIC II, n. 914. 55 BMC III, n. 1679, Pl. 93.2; RIC II, n. 920. 56 BMC III, n. 1681, Pl. 93.7; RIC II, n. 924. 57 BMC III, p. 502-503, nap. uz n. 1684, Pl. 93.9; RIC II, n. 930; BMC III, n. 1684, Pl. 93.10; RIC II, n. 928. 58 BMC III, n. 1688, Pl. 93.11; RIC II, n. 933; BMC III, n. 1689, Pl. 93.12; RIC II, n. 935, Pl. XVI.327; BMC III, n. 1690, Pl. 93.13; RIC II, n. 936.
42

14

prestonicu. Kada je u Antiohiju stigla vest o Trajanovoj smrti, sirijska vojska proglasila je Hadrijana za njegovog naslednika i prva mu poloila zakletvu.59 Iznenadjujue je da se susreemo s izdvajanjem lokalnih imena vojski, carskih provincija. Ovakvo ohrabrivanje samo govori o veliini Hadrijanove slobode duha i o njegovoj sigurnosti u dodeljivanju takve poasti bez bojazni. Novac i medaljoni Antonina Pija ne belee scenu adlocutio, da bi se ona opet pojavila u kovanju Lucija Vera. Na sestercijusu ADLOCVT AVG,60 kovanom poetkom 163. godine, predstavljen je car, na platformi, u pratnji vojnika koji dri koplje, u obraanju vojnicima. Na medaljonu ADLOCVTIO (T. II, 4),61 u identinoj sceni obraanja, prisutan je i Marko Aurelije. Obe predstave vezane su za poetak rata s Paranima, i prisustvo Marka Aurelija u sceni na medaljonu simbolino je, jer se u to vreme on nalazio u Rimu, osim ako ne obeleava obraanje obavljeno u prestonici pre profectio. Lucije Ver napustio je Rim prolea 162.g. i krenuo na Istok. Posle bolesti i putovanja bez urbe, u iekivanju da se rimske trupe kompletiraju i stignu iz drugih provincija, stigao je u Antiohiju prolea 163. godine.62 Poetak kampanje protiv Germana Marka Aurelija 170. godine obeleen je takodje tipom ADLOCVT AVG (T. II, 5),63 oznaavajui dolazak cara u vojni kamp i njegovo obraanje vojnicima. S druge strane, medaljon s legendom ADLOCVTIO (T. II, 6),64 kovan povodom poetka rata s Kvadima 172. godine, ponavlja tip Lucija Vera iz 163. godine. Radi se o sceni kompozicijski identinoj, s malim razlikama u detaljima kod prisutnih vojnika. U kovanju Komoda po prvi put susreemo se s novinama u legendi koja prati predstavu adlocutio. Na denaru iz 185. godine, scenu, na kojoj je car u vojnikoj odei podignute d. ruke, dok u l. dri koplje, u obraanju vojnicima, prati legenda FID EXERC (T. II, 7).65 Lojalnost vojske, koja se ovde propagira, uzrokovana je otkrivanjem zavere Perenisa, prefekta garde, i njegovim uklanjanjem.66 Apel je u ovom sluaju upuen vojsci da se ujedini u lojalnosti caru. Istu legendu susreemo i naredne godine na sestercijusima (T. II, 8)67 i medaljonima (T. II, 9).68 Znaaj reversne predstave na medaljonu je u pripovedakoj vezi cara i publike. Komod stoji blizu centra scene i uzdie d. ruku nad masom vojnika koji okreu glave ka njemu u zadivljujuoj panji. Njegov gest je sredstvo komunikacije ali i dokaz carskog protektorata. Kod ovih primera iz 186. godine postoje dva mogua razloga apelovanju na lojalnost vojske caru: prvi bi bila samo nastavak apela prethodne godine posle pada Parenisa,69 dok bi drugi razlog mogli biti ozbiljni problemi u Galiji i praniji, koje je stvarao razbojnik Maternus. Do poetka III veka utvrdjena je ikonografija carskog adlocutio, ali od vremena Septimija Severa dolazi do izvesnih izmena u detaljima, to e nai svog odraza u
59 60

CAH XI, 299-300. RIC III, n. 1359. 61 Gnecchi II, n. 1, Pl. 70.3 62 CAH XI, 346. 63 BMC IV, n. 1372, Pl. 81.10; RIC III, n. 973. 64 Gnecchi II, n. 1, Pl. 58.3. 65 BMC IV, n. 160, Pl. 95.4; RIC III, n. 100. 66 Dio Cass. LXXIII, 9. 67 BMC IV, n. 577, Pl. 106.9; RIC III, n. 468. 68 Gnecchi II, n. 12, Pl. 78.8. 69 BMC IV, p. clxxx.

15

ikonografskom razvoju predstave tokom III veka, ve prema zahtevima dinastike propagande ili cermonijalizma. Motiv je od ovog vremena tretiran na tri naina: a) u tradicionalnoj emi kompozicije, gde car stoji l. ili d. i obraa se turpama koje su okrenute ka njemu. Tokom III veka figure vojnika postepeno se pribliavaju platformi i caru, koji je obino u pratnji prefekta pretorije. Car, medjutim, uvek zadrava jasnu distancu od vojnika izraenu putem snage istaknutog gesta, njegove pozicije i veliine njegove figure; b) drugi tip blisko je povezan s prvim, ali donosi odredjenu promenu u postavljanju figura na podijumu koje reflektuju dinastiki koncept vremena. Sada glavni govornik, car, deli platformu s lanovima porodice, sa svojim sinovima; c) dizajn tradiconalnog adlocutio tipa sasvim se transformie u kompoziciji koja je usmerena na centralnu poziciju cara i otvara scenu za neogranien pogled posmatraa. Efekat scene je u trougaonoj kompziciji i frontalnom poloaju cara koji se obraa, dok se publika nalazi svuda okolo. Drugi navedeni nain predstavljanja scene adlocutio zabeleen je najpre na medaljonu Septimija Severa iz 195. godine uz legendu FIDEI MILIT (T. II, 10).70 Ovo obraanje vojsci, cara u pratnji oba sina, vezano je za konanu pobedu nad Pescenijem Nigerom i pobede nad Arabijom i Adiabenom, koje su bile odane Nigeru ili na raskid s Klodijem Albinom koji je od svoje vojske u to vreme proglaen za cara. Na drugu mogunost upuuje prisustvo Karakale i Gete, ime car vojsci jasno stavlja do znanja ko e biti njegovi naslednici.71 Medaljon Karakale iz 199. godine (T. II, 12)72 prikazuje ga u pratnji Gete, u aktu obraanja vojsci, tokom kampanje na Istoku. Dinastika politika Septimija Severa oigledno je dobro propagirana i sprovodjena.73 Vidimo dva princa, dva naslednika, na koje drava i vojska mogu raunati kao svoje budue vodje. Sestercijus s legendom ADLOCVTIO Septimija Severa iz 210. godine (T. II, 11),74 ponovo ga prikazuje u pratnji sinova, ali sada obojica nose titulu augustus. Ovo obraanje cara vojsci povezano je s poetkom kampanje u Britaniji. Tokom svoje samostalne vladavine, Karakala kuje novac s motivom obraanja vojsci bez objanjavajue legende koji je datovan u 214. godinu (T. II, 13).75 Predstavljeno je obraanje pobednikim trupama povodom uspene kampanje protiv Jaziga i Gota.76 Ratne operacije protiv Persijanaca povod su za kovanje adlocutio tipova Aleksandra Severa i Gordijana III.77 Aleksandar Sever kuje sestercij s legendom ADLOCVTIO AVGVSTI,78 na kome je prikazan u sceni obraanja trupama dok stoji na platformi u pratnji prefekta pretorije. Isti tip predstave i legende, zastupljen je na medaljonima Gordijana III (T. II, 14; T. III, 1).79 Uopte, novac Gordijana III od 241. godine odraava njegovu novu politiku, koja je pod uticajem Timisiteusa, prefekta pretorije i Gordijanovog tasta, oveka velike energinosti i sposobnosti. Car se od tada
70 71

Gnecchi II, n. 18, Pl. 94.8. Ve u maju 196.g. Karakala dobija titulu cezara. 72 Gnecchi II, n. 1, Pl. 95.2. 73 Godine 198. Karakala dobija titulu augusta, a Geta titulu cezara. 74 BMC V, n. 192, Pl. 57.7; RIC IV.1, n. 800, Pl. X.5. 75 BMC V, n. 264, Pl. 75.14; RIC IV.1, n. 525. 76 Karakala je 214.g. u Trakiji, brzo okonava sukob. Da bi zatim marirao na Istok i zimovao u Nikomediji. 77 Aleksandar Sever: CAH XII, 127-129; Gordijan III: CAH XII, 130-131. 78 RIC IV.2, n. 544. 79 Gnecchi II, n. 2, Pl. 103.2; n. 11, Pl. 103.6.

16

prikazuje kao sposoban vladar koji preuzima odgovornosti i dobija novu dimenziju dostojanstva. Medaljon s legendom ADLOCVTIO AVG Filipa I nije datovan i zato je nesiguran kod odredjivanja povoda za kovanje ( T. III, 2).80 Verovatno se radi o obraanju trupama tokom kampanje protiv Karpa, u kojoj je car uzeo uea kao glavnokomandujui.81 Prikazan je u obraanju trupama u pratnji sina i prefekta pretorije. Medaljnoni Valerijana I prikazuju ga u adlocutio sceni zajedno sa sinom uz legendu ADLOCVTIO AVGVSTORVM (T. III, 3).82 Isti tip ponavlja i Galijen, najpre prikazivan s ocem,83 a potom i sa svojim sinovima (T. III, 4).84 Kod poslednjeg primera, ve poznatoj sceni, pridodata su dva zarobljenika koja sede vezanih ruku, na zemlji, ispod podijuma na kojem stoje Galijen, Valerijan II i Salonin. Novine u adlocutio predstavama uvodi i Tacit. Medaljon s legendom ADLOCVTIO TACITI AVG (T. III, 5)85 prikazuje cara na podijumu s podignutom d. rukom u gestu obraanja trupama, dok je iza njega Viktorija koja ga krunie. Na medaljonima Proba dolazi ponovo do odredjenih promena u kompoziciji scene. Sada je car predstavljen na podijumu koji se nalazi u centru scene, dok su posmatrai s obe strane. Zabeleena su dva primera razliitih legendi: prvi nosi legendu ADLOCVTIO AVG (T. III, 6),86 a drugi ADLOCVT MILITVM (T. III, 7).87 Na medaljonu Numerijana, posmatrai su opet smeteni s jedne strane platforme, na kojoj se nalaze Numerijan i Karin u pratnji prefekta pretorije (T. III, 8).88 Postoji nekoliko primera koji izlaze iz okvira uobiajenih adlocutio predstava. S jedne strane, oni se razlikuju u samoj kompoziciji jer je prikazan samo car, a s druge strane u nedostaku legende koja bi ih tano odredila. Susreemo se sa situacijom u kojoj je adlocutio scena redukovana, u smislu da je s nje sklonjeno u stranu ono to nije bilo neophodno, a to je pasivna publika. Panja je u ovim sluajevima usmerena samo na glavnog aktera cara. Ovakve primere nalazimo kod Avgusta (T. III, 9),89 Vespazijana (T. III, 10 a, b),90 Trajana (T. III, 11)91 i Hadrijana (T. III. 12).92 Prototip za sve ostale predstavlja Avgustov primerak kovan odmah posle Akcijumske pobede. Avgust je prikazan u vojnoj odei, podignute d. ruke i kopljem koje nosi preko l. ramena, uz prateu legendu CAESAR DIVI F. Adlocutio gest petpostavlja simbolinu vrednost demonstriranu snagom koja ini moguim takav gest i okolnosti koje on stvara. Carski gest obraanja s podignutom d. rukom oznaka je i njegove superiornosti. Njegov opti stav na ovoj predstavi u mnogome podsea na onaj sa statue iz Prima Porte.93

80 81

Gnecchi II, n. 1, Pl. 107.1. CAH XII, 90. 82 Gnecchi II, n. 1, Pl. 112.4. 83 Gnecchi II, n. 1, Pl. 113.1. 84 Gnecchi II, n. 1, Pl. 113.4; n. 1, Pl. 116.1. 85 Gnecchi II, n. 2, Pl. 118.1. 86 Gnecchi II, n. 1, Pl. 119.1. 87 Gnecchi II, n. 5, Pl. 119.2. 88 Gnecchi II, n. 1, Pl. 123.2. 89 BMC I, n. 612, Pl. 15.4; RIC I, n. 2. 90 BMC II, n. 47, Pl. 1.15; RIC II, n. 28, Pl. I.2. 91 BMC III, n. 347, Pl. 15.2; RIC II, n. 136. 92 BMC III, n. 501, Pl. 56.13; RIC II, n. 347. 93 Brilliant R, 1963, 67.

17

U sluaju Vespazijanovog rv. jasan je uzor preuzet s pomenutog primera Avgusta. Dok bista Sola na av. s radijalnom krunom predstavlja kopiju denara L. M. Longa kovanog 42. godine s.e. verovatno ubrzo posle bitke kod Filipa.94 Analogija s Filipima nije likovanje nad pobedom, nego molitva za pomirenje. Povezivanje Vespazijana s Avgustom je jasno, kao to e pokazati i primeri drugih reversnih tipova. Vespazijan je, kao i Avgust, obnovio dravu, mo Senata i rimskog naroda posle krvavog gradjanskog rata, on tei da uspostavi mir, obezbedi prosperitet i ustanovi dinastiju. Trajanov primer oslanja se na sline predstave kod Avgusta i Vespazijana. Ali Trajanova umetnost uopte ila je iznad tradicije u razvijanju tipova koji proslavljaju carske pobede, onoliko koliko je on prevaziao svoje prethodnike u pogledu ratnih aktvnosti. U njegovom sluaju, sve faze kampanja obezbedjivale su izvor materijala za demonstraciju velianstvenog trijumfa. Pojavljuje se jo jedan vid redukcije adlocutio scene, koja predstavlja, na neki nain, proiren prethodni motiv, u kojem se susreemo s eliminacijom publike. Naime, od vremena Hadrijana, pojavljuju se scene koje prikazuju cara s podignutom d. rukom u gestu obraanja, okruenog vojnim insignijama, bez njihovih nosaa ili drugih figura. Svaka reprodukcija adlocutio scene, prirodno, ukljuuje pojednostavljivanje realnosti. Ali je kod ovih primera redukcija dovedena do simbola. Nema niega da ukae na bilo koje drugo znaenje osim da se radi o ceremoniji u kojoj se car obraa trupama. Ovo je neosporno, ali ostaje pitanje da li su trupe predstavljene simbolino putem vojnih insignija ili su to insignije koje car kontrolie, a publika kojoj se obraa je nevidljiva? Ovakve predstave nalazimo kod Hadrijana (T. III, 13, T. IV, 1),95 Lucija Vera, Marka Aurelija (T. IV, 2, 3)96 i, konano, Maksimina Traanina (T. IV, 4).97 Kao logino, namee se pitanje razlike izmedju dveju pomenutih grupa s redukovanim predstavama adlocutio scene. Izgleda da se u prvom sluaju, gde je prisutan samo car, radi o obraanju koje bi trebalo shvatiti u optijem smislu, kao demonstraciju superiornosti glavnokomandujueg, a da se u drugom sluaju, s insignijama, radi o konkretnim povodima za obraanje. U drugom sluaju, na primer, u kovanju Hadrijana moe se pomisliti na obraanje vojsci povodom pobune Judejaca, s obzirom da je novac kovan 132-134. godine u vreme izbijanja i trajanja ove pobune. Ili u sluaju Lucija Vera i Marka Aurelija, moglo bi se raditi o obraanju vojsci tokom paranske kampanje. I konano, u sluaju Maksimina Traananina, obraanje bi se odnosilo na njegov rat s Germanima. Usamljena ostaju dva primera adlocutio scene, prvi, gde je prikazan Trajan dok sedi na platformi podignute d. ruke u gestu obraanja vojnicima uz legendu IMPERATOR VIIII (T. IV, 5).98 Ovde je car predstavljen kao vojskovodja koji prima pozdrave od vojske povodom devete aklamacije za imperatora.99 Drugi primer je sestercijus Marka Aurelija iz 172. godine s legendom PROVIDENTIA AVG. Na njemu je prikazan car u pratnji Komoda, obojica u vojnikoj odei dok stoje na platformi. Marko Aurelije je s podignutom d. rukom u gestu obraanja vojnicima koji stoje ispod
94 95

RRC, n. 494/43a, Pl. LX.12. BMC III, n. 530, Pl. 57.13; RIC II, n. 204, Pl. XIII.255; Gnecchi III, n. 66, Pl. 144.11. 96 BMC IV, n. 1259, Pl. 79.2; RIC III, n. 1426; BMC IV, n. 1238, Pl 78.13; RIC III, n. 908, Pl. XII.242. 97 HCC III, n. 45, Pl. 53.45; RIC IV.2, n. 40. 98 BMC III, n. 1019, Pl. 41.2; RIC II, n. 657, Pl. XI.193. 99 Dion Kasije belei da je Trajan u Elegiji u Jermeniji pozdravljen od vojnka kao imperator povodom neke pobede (Dio Cass. LXVIII.19.3).

18

platforme, s orujem i insignijama.100 Pomenutu predstavu nita ne bi odvojilo od uobiajene adlocutio scene, da nije legende, koja ovde oznaava staranje cara za budunost drave, po pravu koje pripada dinastiji. Marko Aurelije ovom prilikom predstavlja vojsci Komoda, upravo uzdignutog u rang cezara, kao svog naslednika i preporuuje ga njihovoj lojalnosti.

Profectio Profectio augusti predstavlja odlazak cara iz Rima, obino povodom poetka neke vojne kampanje i praen je velikom pompom.101 U sluajevima kada je car ve napustio prestonicu i nalazi se due vremena u provincijama povodom nekog ratnog pohoda, profectio moe oznaavati i odlazak cara iz vojnog logora ili nekog grada u provinciji na bojite. Carski profectio uobiajeno je predstavljen na novcu motivom cara na konju, koga predvodi vojnik ili Viktorija i dva ili tri vojnika koji su u njegovoj pratnji. Prvi put javlja se na novcu Trajana kovanom izmedju 113. i 117. godine s legendom PROFECTIO AVG (T. IV, 6, 7).102 Trajan naputa Rim oktobra 113. godine i odlazi na Istok u svoj pohod protiv Parana.103 Prvi od navedenih primera predstavljao bi njegov odlazak iz Rima, dok bi se drugi verovatno odnosio na njegovo naputanje Antiohije 115. godine. Kod Hadrijana susreemo se sa specifinom legendom EXPED AVG (T. IV, 8, 9),104 i predstavom cara na konju koji jae na l. ili na d. dok ogrta lepra za njim. Podignuta d. ruka asocira na obraanje, ali legenda expeditio augusti nesumnjivo predstavu odredjuje kao profectio tip. trak pomilja da ovi tipovi oznaavaju vojne ekspedicije protiv Maora i Germana.105 Matingli, medjutim, ovo smatra netanim, tvrdei da expeditio nesumnjivo znai odlazak radi aktivne slube cara, ali da je to, poseban vid Hadrijanove interprpretacije virtus augusti u znaenju podravanja jake i oprezne odbrane, a ne uputanja u ofanzivne akcije. I da bi posebna vojna akcija protiv odredjenog neprijatelja zahtevala izvesnu kvalifikaciju uz expeditio.106 Tokom zajednike vladavine Marka Aurelija i Lucija Vera susreemo se esto s ovim tipom reversne predstave. Glavna komanda u expeditio orientalis bila je preputena Luciju Veru, dok je Marko Aurelije ostao u Rimu tokom ove kampanje. Prolea 162. godine, oba cara naputaju Rim, Marko Aurelije pratio je Lucija Vera do Kapue a zatim se vratio u prestonicu. Na medaljonu (T. IV, 10)107 prikazana su oba cara na konjima, s vojnikom koji ih predvodi. Novac Lucija Vera belei, takodje, njegov odlazak na Istok uz legendu PROFECTIO AVG (T. IV, 11, 12).108 U prvom sluaju prikazan je car sa kopljem u ruci, na konju bez pratnje vojnika, a u drugom sluaju uz pratnju vojnika.
BMC IV, n. 1426; RIC III, n. 1046. Stevenson W, 1964, 657-658; U doba Republike profectio je oznaavao odlazak konzula iz Rima. 102 BMC III, n. 511, Pl. 18.4; RIC II, n. 263, Pl. IX.154; BMC III, n. 512, Pl. 18.5; RIC II, n. 297. 103 O datumima Trajanovih profectio vidi: Duani S, 2003, 90-93. 104 BMC III, n. 1312, Pl. 81.11; RIC II, n. 644; BMC III, n. 1313, Pl. 82.1; RIC II, n. 645. 105 Strack P. L, Teil II, p. 69. 106 BMC III, p. clxvi. 107 Gnecchi II, n. 86, Pl. 66.7. 108 BMC IV, n. 200, Pl. 57.3; RIC III, n. 477, Pl. IX.196; BMC IV, n. 1030, Pl. 74.16; RIC III, n. 1321, Pl. XII.249.
101 100

19

Posle povratka Lucija Vera iz uspene kampanje na Istoku i proslavljanja zajednikog trijumfa, predaha nije bilo jer se u medjuvremenu situacija na granici s Germanima pogorala. Markomani, Kvadi i Jazigi upadaju na rimsku teritoriju, to je zahtevalo brzu intervenciju uz uee oba cara, tako da oni naputaju Rim krajem 167. godine i odlaze na front.109 Novac ne belei ovaj profectio, ali su na medaljonima zato prikazani carevi na konjima, naoruani kopljima i predvodjeni vojnikom (T. IV, 13).110 Na povratku iz ove ekspedicijie Lucije Ver se iznenada razboleo i umro u januaru 169. godine.111 Posle smrti savladara, panja Marka Aurelija usmerena je i dalje na germansku granicu; situacija je zahtevala lino uee cara u vojnim operacijama, pa on ponovo naputa Rim u septembru 169. godine. Ovaj odlazak u rat s Germanima zabeleen je na novcu, prikazom cara na konju u pratnji vojnika (T. IV, 14).112 Istu predstavu nalazimo na sestercijusu Komoda iz 179. godine, uz objanjavajuu legendu.113 Ovaj profectio ne moe se drugaije objasniti, nego kao aluzija na odlazak Komoda iz Rima prethodne godine zajedno s ocem povodom otpoinjanja drugog germanskog rata.114 U protivnom, oznaavao bi odlazak iz kampa na ratitu. Jo jedan primer scene profectio susreemo na medaljonu Komoda iz 188. godine, ali bez objanjavajue legende. Car je ponovo na konju, naoruan kopljem, predvodjen i praen vojnicima (T. IV, 15).115 Ovo je godina kada slavi sreno izbavljenje od zavere prethodne godine, ali nije zabeleeno ni jedno putovanje Komoda, osim da je planirao put u Afriku.116 Profectio tip najvie je zastupljen u kovanju Septimija Severa i njegovih sinova. Posle raskida sa Albinom i proglaenja Karakale za cezara, Septimije Sever odlazi iz Rima krajem 196. godine, u konani obraun s Albinom.117 Ovaj odlazak zabeleen je na novcu, gde je prikazan car na konju bez pratnje, uz legendu PROFECTIO AVG (T. V, 1).118 Septimije Sever nalazio se u delikatnoj situaciji, zbog velikog nezadovoljstva oko raskida s Albinom koje je bilo oigledno u Rimu. Ali veti ratnik uspeo je da porazi Albina i sprovede svoju dinastiku politiku, a serija sa imp VIIII belei ovu pobedu. Ubrzo, ve krajem leta 197. godine, Septimije Sever odlazi ponovo na Istok, to je ponovo zabeleeno profectio tipom (T. V, 2).119 Sada je on neosporni car, koji odlazi u rat radi reenja odnosa s Paranima, koje je bio primoran 195. godine da odloi.120 Septimije Sever se zadrao na Istoku sa sinovima sve do 202. godine. Posle pobeda ostvarenih nad Paranima, car se zaputio 200. godine u posetu Egiptu. Novac s legendom PROFECT AVGG FEL verovatno oznaava naputanje logora povodom ovog putovanja (T. V, 3).121
109 110

CAH XI, p. 349-350. Gnecchi II, n. 20, Pl. 74.5. 111 CAH XI, p. 353. 112 BMC IV, n. 1373, Pl. 81.11; RIC III, n. 978. 113 BMC IV, n. 1707, Pl. 90.3; RIC III, n. 1613. 114 Duani S, 2003, 93-94. Zvanini profectio bio je u avgustu 178. godine. 115 Gnecchi II, n. 100, Pl. 84.10. 116 BMC IV, p. cli. 117 CAH XII, p. 12-13. 118 BMC V, n. 170, Pl. 9.16; RIC IV.1, n. 91. 119 BMC V, n. 234, Pl. 11.3; RIC IV.1, n. 106. 120 Dio Cass. LXXVI.9 121 BMC V, n. 134, Pl. 30.2; RIC IV.1, n. 138, Pl. VI.8.

20

Novac kovan 206. godine belei jo jedan profectio cara (T. V, 4).122 Prikazan je na konju s kopljem uperenim napred, bez pratnje vojnika. Ovo je godina kada car nije naputao prestonicu radi nekog vojnog angaovanja u provincijama. Probleme je ovih godina stvarao Bula, razbojnik koji je s nekoliko stotina pristalica pljakao putnike na putevima u Italiji.123 Moemo eventualno pomisliti, da se navedeni tip, tano datovan u 206. godinu (TR P XIIII) odnosi na hvatanje Bule ove godine. Ili se moda odnosi na putovanje u Afriku, koje je zabeleeno iste godine novcem s predstavom broda.124 Otpoinjanje britanske kampanje, 208. godine, obeleeno je novcem s legendom PROF AVGG, na kome je prikazan car na konju predvodjen vojnikom (T. V, 5).125 Novac Karakale belei isti dogadjaj ove godine, uobiajenim tipovima cara u pratnji vojnika ili bez njih (T. V, 6, 7).126 Medjutim, susreemo se prvi put s neobinom predstavom koja je objanjena prateom legendom PROF AVGG PONTIF TR P XI COS III i koja ovaj novac datuje takodje u 208. godinu (T. V, 8).127 Predstavljen je mladi princ, u vojnikom odelu, na konju, kako zamahuje kopljem na neprijatelja palog ispred konja. Nagovetava se vana uloga koju e Karakala imati u ovom pohodu; mladi naslednik demonstrirajui svoju invicta virtus pobedie neprijatelje i time se pokazati kao dostojan naslednik na koga Carstvo moe raunati. Ovaj primer predstavlja redak spoj tipova debellator hostium s legendom profectio. Naredne godine ponovo se na novcu Karakale susreemo sa klasinim profectio tipom u pratnji vojnika (T. V, 9).128 Iz vremena samostalne vladavine Karakale zabeleen je PROFECTIO AVG na dva denara, ponovo u ikonografiji inae neuobiajenoj za ovaj tip. Na jednom je car prikazan kako stoji u vojnikom odelu, dri koplje, a iza njega se nalaze dve vojne insignije (T. V, 10).129 Dok na drugom, iza cara stoji vojnik koji dri jednu insigniju (T. V, 11).130 Ovi primeri, datovani u 213. godinu, odnose se na kampanju protiv Germana u kojoj je car lino uzeo uea. Sestercijus Aleksandra Severa datovan u 231. godinu obeleava njegovo naputanje prestonice i odlazak na Istok povodom otpoinjanja rata s Persijancima (T. V, 12).131 Godine 227. Rimljani se prvi put susreu s novim neprijateljem, Persijskom dravom, koja zauzima mesto ranije Paranske, u ulozi tradicionalnog neprijatelja na Istoku. Ardair je uvrstivi svoju poziciju u Mediji i Persiji, postao ozbiljna pretnja Mesopotamiji, Siriji i Kapadokiji. Poto je vest o ovim dogadjajima stigla u Rim, 231. godine Aledsandar Sever naputa prestonicu i odlazi put Antiohije.132 Za razliku od prethodnog, uobiajenog tipa, sada se po prvi put, na novcu i medaljonima, javlja predstava cara koga predvodi Viktorija, u pratnji vojnika ili bez nje, uz legendu PROFECTIO AVGVSTI (T. V, 13, 14).133 Jo jednom je istom predstavom, samo uz
122 123

BMC V, n. 495, Pl. 40.9; RIC IV.1, n. 202. Dio Cass. LXXVII.10. 124 BMC V, n. 847, Pl. 51.4. 125 BMC V, n. 568, Pl. 42.6; RIC IV.1, n. 225A. 126 BMC V, n. 572, Pl. 42.9; RIC IV.1, n. 107; BMC V, n. 573, Pl. 42.10. 127 BMC V, n. 858, Pl. 52.4; RIC IV.1, n. 431. 128 BMC V, n. 173, Pl. 56.12; RIC IV.1, n. 445, Pl. XIV.17. 129 BMC V, n. 97, Pl. 55.12; RIC IV.1, n. 225. 130 BMC V, n. 95, Pl. 55.11; RIC IV.1, n. 226. 131 HCC III, n. 144, Pl. 47.144; RIC IV.2, n. 595. 132 CAH XII, 69. 133 Gnecchi II, n. 23, Pl. 99.9; HCC III, n. 143, Pl. 47.143; RIC IV.2, n. 596.

21

uee veeg broja vojnika, zabeleen profectio Aleksandra Severa 234. godine povodom njegove germanske kampanje (T. V, 15).134 Ovo je ujedno i poslednje pojavljivanje na novcu i medaljonima legende profectio. No, ova ikonografska ema e od vremena Gordijana III i nadalje do Proba, postati popularna za jednu sasvim drugu priliku za sveani ulazak cara u prestonicu za adventus augusti. Kao profectio scena moe se posmatrati i izolovani primer medaljona Proba (T. 135 VI, 1), gde opet, u tradiciji Antonina, vidimo cara koji na konju, koplja uperenog napred, predvodjenog i praenog vojnikom, kako odlazi u rat, ali ovoga puta uz legendu VIRT AVGVT (sic!) NOSTIRI.

Disciplina Disciplina militaris specifian je rimski pojam. Ni u jednom drugom narodu antike smisao odgajanja mukaraca i vojnog obrazovanja, koji zajedno sainjavaju disciplina militaris nije bio tako razvijen i osmiljen kao to je to bio kod Rimljana. Disciplina augusti pokazuje mo valjanog i hrabrog cara u elienju vojske i treniranju njene izdrljivosti. Ovakva legenda na Hadrijanovom novcu podsea na velike zasluge cara u vojnom odgoju.136 Ovaj motiv predstavlja gotovo izlovanu i sasvim specifinu pojavu u carskom kovanju. Prikazan je car u vojnikom odelu, kako dri parazonijum i marira u pratnji vojnika s vojnim insignijama, uz legendu DISCIPLINA AVG (T. VI, 2, 3).137 Hadrijan se odluio za defanzivnu politiku, ali istovremeno i politiku opreza i ouvanja granica. Sam Hadrijan obilazio je provincijske garnizone, proveravao je i najsitnije detalje vezane za opremu i naoruanje vojnika, nain ivota u logoru, kao i njihovu utreniranost. Linim primerom bodrio je vojnike da izdre teke vebe i mareve, sam uvek na konju ili peke vodio ih je lino tokom treninga.138 Na taj nain duh lojalnosti i sposobnosti vojske ohrabrivan je od samog cara, to je nadoknadjivalo gubitak ratne reputacije koja je pratila njegovu defanzivnu politiku. Hadrijan se uveliko oslanjao na kovanje da obznani svoju progresivnu politiku i s druge strane pokae da je rimska vojna mainerija jo uvek superiorna. Jo samo u kovanju Antonina Pija susreemo se sa ovom predstavom i legendom (T. VI, 4).139 No, u ovom sluaju to ne moe znaiti nita vie od pukog oslanjanja na tradiciju Hadrijana u kovanju.

Decursio

134 135

Gnecchi II, n. 10, Pl. 101.8. Gnecchi, II, n. 43, Pl. 121.10. 136 RE Bd. V.1, 1176.35-43, 1182.54-69; Stevenson W, 1964, 333 137 BMC III, n. 602, Pl. 59.2; RIC II, n. 232, Pl. XIII.269; BMC III, n. 1484, Pl. 87.3; RIC II, n.747. 138 Dio Cass. LXIX.9. 139 BMC IV, p. 199, n. , Pl. 28.9; RIC III, n. 604.

22

Decursio moe predstavljati vojnu akciju i prikaz bitke ili vojnu paradu.140 Delom se ovaj tip pribliava i povezuje s profectio tipom, naroito u nekoliko sluajeva kada novac nema objanjavajuu legendu. Legenda DECVRSIO pojavljuje se samo na sestercijusima i medaljonima Nerona, i to zastupljena s dve razliite predstave. Na jednoj car galopira naoruan kopljem koje je upereno napred, ispred je vojnik koji nosi veksilum, dok je iza cara u pratnji jo jedan vojnik peak (T. VI, 5).141 Na drugoj car je ponovo na konju s kopljem, ali ovoga puta u pratnji vojnika takodje na konju, koji nosi veksilum (T. VI, 6).142 U pokuaju otkrivanja razloga za ovakvo pojavljivanje Nerona na novcu suoavamo se s odredjenim potekoama. Naime, antiratna politika koju na svojim novcima propagira Neron, ne bi bila u skladu s predstavom ratnike scene u pravom smislu rei. Neron nije nikada uestvovao u nekakvoj vojnoj kampanji, esto pokazujui prezir prema vojnoj tradiciji i trijumfu uopte. S druge strane Svetonije i Tacit svedoe i o Neronovoj ljubavi prema konjima od rane mladosti.143 Polazei od ovih injenica kao i od Neronove blagonaklonosti prema Trojancima i trojanskoj legedni, Smit je potraio objanjenje za pojavu decursio scena kod Nerona. 144 Jedna komponenta trojanske legende, po miljenju Smita, moe imati poseban znaaj za decursio scene, to je lana bitka ili lusus Troje koja ini vrhunac igara odravanih da proslave prvu godinjicu smrti Anhiza.145 Poznato je da je Neron uzeo uea u jednoj predstavi kada je imao 10 godina i tom prilikom dobio veliki aplauz.146 Lusus Troje odravao se prilikom carskih sahrana, pobeda, osnivanja hramova ili u vremenima krize. Na osnovu svega, namee se pitanje da li moemo decursio scene Nerona povezati s lusus Troje? Ako je tako, po Smitu, povod bi moglo biti rodjenje Neronove erke 63. godine. Problem je to u ovoj igri uestvuju deaci pre nego to napune godine da ponesu togu virilis, a Neron je u to vreme imao 26 godina. Ako se uzme u obzir Neronova priroda, ljubav za predstavama i glumom, ljubav prema konjima, Smitu ovo izgleda sasvim mogue.147 Nasuprot Trojanske bitke postoji jo jedna mogunost kao povod zakljuivanju o razlozima kovanja decursio motiva u pravcu kojim je krenuo Smit. To je Neronia ili Neronove igre, za ije prvo odravanje 60. godine nalazimo potvrde u izvorima.148 Neron je uveo igre nazvane svojim imenom, koje su se imale odravati svake pete godine, da obelee godinjicu njegove vladavine. Igre su bile koncipirane po grkim uzorima i sastojale su se od muzikog, gimnastikog i jahakog dela. Miljenja smo ipak da razloge treba traiti u Neronovom proslavljanju srenog okonanja Pizonove zavere. Tacit nas detaljno obavetava o toku priprema zaverenika,
RE Bd. IV.2, 2353.47-69 navodi primere u izvorima vezane za napad i 2354.1-19 za paradu; Stevenson W, 1964, 314-315. 141 BMC I, n. 155, Pl. 42.5; RIC I, n. 145. 142 BMC I, n. 143, Pl. 42.3; RIC I, n. 131; Gnecchi III, n. 15, Pl. 141.7. 143 Suet. Nero, 25, 22; Tac. Ann. XIII.3. 144 Smith D.R, 2000, 282-289. Tacit govori da je Neron u svojoj 16-oj godini uspeo da ubedi Senat da podri poreske olakice za narod Iliona, podseajui se porekla Rima od Troje i Julijevaca od Eneje (Tac. Ann. XII.58). 145 Smith D.R, 2000, 287. Uesnici najpre glume bitku, a potom se povlae, sklapaju mir i galopiraju jedni pokraj drugih. Lusus Troje ima za cilj da povee rimsku mlade, budunost Rima s njihovim trojanskim poreklom. 146 Tac. Ann. XI.11; Suet. Nero, 7. 147 Smith D.R, 2000, 289. 148 Tac. Ann. XIV.20; Suet. Nero, 12.
140

23

navodei da su posle izvesnog premiljanja o mestu izvrenja atentata, konano odluili da to bude u Cirkusu na dan Cererinih igara (ludi Ceriales). Posle otkrivanja zavere i brojnih pogubljenja, Neron je mogao slaviti svoje izbavljenje. Pored dodele darova bogovima i upuivanja molitvi zahvalnica, odlueno je da na Cererinim igrama bude vie konjskih trka, a posebne poasti iskazane su Solu i Spes.149 Dakle, motiv s predstavom cara na konju koji dri koplje na gotovs i vojnika u galopu, mogao bi oznaavati i pravi decursio, odnosno napad u Neronovom smislu koji bi se odnosio na hapenja i ubistva zaverenika, ali i svih drugih nedunih ljudi koji su iz drugih razloga bili u nemilosti cara od ranije. Neron se, kao to znamo, tokom ove zavere oslanjao najvie na germansku gardu, jer im je vie verovao kao strancima.150 Osim toga izgleda da je i vojska u velikoj meri ostala verna Neronu u ovom trenutku, uz pomo koje je Rim doveo u opsadno stanje. Iako se pominje uee Fenija Rufa prefekta pretorije u zaveri u koga su zaverenici polagali nade za podrku pretorijanaca, on se odmah po otkrivanju zavere poneo krajnje kukaviki.151 Ozbiljna podrka pretorijanaca je oito izostala, jer u suprotnom car verovatno ne bi preiveo ovom prilikom, s obzirom na poznatu efikasnost pretorijanskog maa u uredjivanju politike nasledjivanja. Iste godine, pored decursio motiva, Neron kuje i novac s opisanom adlocutio scenom, s kojom se moe povezati podela vojnicima 2000 sestercija kao nagrada za pokazanu lojalnost caru.152 Oba motiva predstavljaju retke prikaze cara s vojskom i uopte njegovo bilo kakvo interesovanje za vojne poslove. Tim pre oni moraju ukazivati na neku sasvim posebnu priliku koja bi nagnala Nerona da na trenutak odvrati panju od kitarodskih pravila i usmeri je na vojsku. One ilustruju zahvalnost cara koju odaje vojnicima za pruenu podrku u do tada najopasnijoj situaciji po njegov ivot, tokom Pizonove zavere. U carskom kovanju postoji i nekoliko predstava bez pratee legende koja bi ih odredila kao decursio tip. Ali prema prikazanim detaljima (car u galopu, zamahuje kopljem) smatrali smo da ih treba svrstati u ovu grupu reversnih tipova, mada su izuzetno bliski i tipu profectio, pa ih treba uzeti s izvesnom rezervom u smislu opredeljenja. Ovo bi bili primeri Otona s legendom PONT MAX gde je prikazan car u galopu kako zamahuje kopljem (T. VI, 7).153 Predstava, ukoliko je tumaimo kao decursio, moe se povezati sa poetkom vojne operacije koju je preduzeo Oton marta 69. godine. Svetonije nas obavetava da je to uinio, mimo obiaja, dok su se u gradu jo nosili sveti titovi, ancile.154 Na av. Galbinog denara car je prikazan u opisanoj sceni uz legendu SER GALBA IMP AVG, dok su na rv. prikazane biste tri Galije (T. VI, 8).155 I konano, nalazimo jo dva primera u kovanju Hadrijana sa legendom COS III (T. VI, 9, 10),156 u kojima je ponovo car predstavljen kako galopira s kopljem uperenim napred, dok ogrta lepra za njim.

149 150

Tac. Ann. XV.74. Tac. Ann. XV.58. 151 Tac. Ann. XV.58, 61, 66, 68. 152 Tac. Ann. XV.72. 153 BMC I, n. 12, Pl. 60.8; RIC I, n.10. 154 Suet. Otho, 8. 155 BMC I, n. 214, Pl. 54.13; RIC I, n.110, Pl. XIV.234. 156 BMC III, n. 435, Pl. 54.20; RIC II, n. 187; BMC III, n. 1454, Pl. 86.4; RIC II, n. 717.

24

Debellator hostium Kao debellator hostium moe se nazvati scena u kojoj je prikazan car na konju kako gazi palog neprijatelja ispred i zamahuje kopljem da mu zada poslednji udarac. Predstavlja isticanje carske vrline kao hrabrog i nepobedivog ratnika invicta virtus, na taj nain izraavajui tesnu vezu izmedju ideja pobede (Viktorije) i hrabrosti (Virtus). Ovo je motiv koji e stei veliku popularnost tokom IV veka s legendom DEBELLATORI GENTIVM BARBARARVM.157 U kovanju Julijevaca i Klaudijevaca ne pojavljuje se motiv debellator hostium. Element borbe bio je eliminisan jer u to doba vie nije bio primenjiv za motiv nepobedivosti. Odsustvo ovakvih motiva bilo je pozitivan element u opisu dobrog princepsa. Po prvi put ova predstava s legendom INVICTA VIRTVS javlja se na novcu Septimija Severa, ali se kao ikonografski tip javlja jo od vremena Vespazijana i njegovih sinova. (T. VI, 11, 12).158 Na novcu iz 72. godine prikazan je Tit na konju kako gazi palog neprijatelja, zamahujui kopljem zadaje mu poslednji udarac. Prikazuje se dostojanstvo princa velike reputacije i sposobnosti proizalih iz Titovih vojnih uspeha. Ovaj motiv ponavlja i Domicijan 85. godine proslavljajui svoj trijumf nad Hatima. Trajan se vie puta prikazuje kao odluni osvaja, kao najbolji princeps, u vojnoj akciji na frontu, kako gazi nemonog neprijatelja koji moli za milost (T. VI, 13, 14, 15).159 Svi primeri vezani su za dake ratove Trajana, dok potpuno izostaju tokom njegovog Istonog pohoda. Sledei car koji je prikazan kako predvodi vojsku u aru borbe demonstrirajui svoju virtus, kao debelator hostium jeste Lucije Ver (T. VII, 1, 2).160 U prvom sluaju povod je osvajanje Jermenije 163. godinie, a u drugom pobede u Partiji i zauzimanje Seleukije naredne godine. Ovo je snana i iva slika, ali u sluaju Lucija Vera predstavlja simbolino ostvarivanje pobede. Nema podataka da je car lino uestvovao u bilo kojoj vojnoj operaciji tokom ovog pohoda, ve su one ostvarene od strane legata pod njegovim auspicijama. Na primercima Septimija Severa predstavu prate legende VIRTVS AVG (T. VII, 3)161 ili ve pomenuta INVICTA VIRTVS (T. VII, 4).162 Povezane su s pobedama ostvarenim u ratu s Paranima. Jedan kasniji primer Septimija Severa upuuje na pobede u Britaniji, u ratu u kome je ostareli car lino uzeo uea.163 Denari Karakale belee vanu ulogu koju je princ imao u britanskom pohodu, ponovo uz legendu INVICTA VIRTVS (T. VII, 5).164 Naime, tokom itavog pohoda panja je usmerena najvie na Karakalu, on dominira u predstavama iz tog vremena, to ga oznaava kao princa na koga se Carstvo moe osloniti, kao nosioca najvee carske vrline.

157 158

BMC V, p. cli. Vespazijan: BMC II, n. 622; RIC II, n. 523; Tit: BMC II,n. 634, Pl. 25.2; RIC II, n. 613; Domicijan: BMC II, n. 339, Pl. 73.2; RIC II, n. 257. 159 BMC III, n. 137, Pl. 11.12; BMC III, n. 841, Pl. 31.5; RIC II, n. 543; BMC III, n. 837, Pl. 31.3; RIC II, n. 534, Pl. X.183. 160 Gnecchi II, n. 4, Pl. 72.5; BMC IV, n. 390, Pl. 60.5; RIC III, n. 545, Pl. X.203. 161 BMC V, n. 142, Pl. 30.8; RIC IV.1, n. 146. 162 BMC V, n. 340, Pl. 35.16; RIC IV.1, n. 269. 163 BMC V, p. 357, n. *; RIC IV.1, n. 231. 164 BMC V, n. 506, Pl. 40.15; RIC IV.1, n. 155.

25

ivopisna predstava borbe u kojoj uestvuje sam car ubijajui neprijatelje, javlja se na medaljonu Maksimina Traanina (T. VII, 6).165 Na prvi pogled vidi se scena velike bitke i nasilja, a tek je onda otkrivamo kao scenu u trenutku pobede, dok carski podvig podie dramatinost trenutka. Maksimin estoko napada obarajui dva Germanina, dok prisustvo Viktorije slui da redukuje dogadjaj i preobrati ga u alegoriju trijumfa. Ovde je sasvim oigledna veza pobede i vojnike hrabrosti cara koji je na konju u estokoj borbi, predvodi Viktorija koja nosi u ruci pobedniki venac. Konkretan povod je pobeda koju je Maksimin ostvario nad Germanima 235. godine prodirui na teritoriju neprijatelja, pokazujui lino pri tome veliku hrabrost.166 Jedino je Galijen u ovom aspektu prikazan neto drugaije. On stoji, i nogom gazi palog neprijatelja, spremajui se da mu kopljem zada smrtonosni udarac, uz legendu VIRT GALLIENI AVG (T. VII, 7).167 Na medaljonima i novcima Proba car je na konju u pratnji vojnika ili bez nje (T. VII, 8-10).168 Medaljoni Numerijana doaravaju nam ivopisnu scenu u kojoj su prikazani Kar i Numerijan na konjima jedan nasuprot drugome, dole su neprijatelji koje gaze, a iznad dve Viktorije koje ih kruniu uz legendu VIRTVS AVGVSTORVM (T. VII, 11).169 Sumirajui sve navedene primere, neophodno je istai vezu izmedju predstava rata i lova. U oba sluaja slavi se virtus augusti, ali je u jednom sluaju rtva neprijatelj, a u drugom divlja ivotinja. Scena lova, ustvari, je samo podraavanje scene bitke, kroz izraavanje carske vrline hrabrosti i vetine koju manifestuje. Sa scenama lova na divlje zveri susreemo se najpre na medaljonu Hadrijana uz legendu VIRTVTI AVGVSTI (T. VII, 12),170 zatim kod Marka Aurelija bez pratee legende (T. VII, 13).171 Medaljon Marka Aurelija kovan je 139./140. godine i osim svog osnovnog znaenja, u ovom sluaju, predstava doarava i njegovu ulogu koju ima kao princeps iuventutis. U kovanju Marka Aurelija ne pojavljuje se ni jedan primer koji bi eksplicitno naglasio njegovu ulogu kao princeps iuventutis, osim posrednih kao to su predstave Juventasa ili Kastora. Na ovaj nain, mogla se izraziti potencijalna ratnika hrabrost princa. Konano, Komoda vidimo najee u sceni borbe s divljim zverima to je i razumljivo, s obzirom na injenicu da je ovo bio omiljeni sport cara (T. VII, 14).172

Adventus Adventus obeleava sveani ulazak cara u Rim, bilo prilikom otpoinjanja njegove vladavine, bilo povodom njegovog povratka s nekog putovanja ili ratnog pohoda.
165 166

Gnecchi II, n. 4, Pl. 102.5. RIC IV.2, p. 130; CAH XII, 74. 167 RIC V.1, n. 53. 168 Gnecchi III, n. 61, Pl. 157.6; Gnecchi III, n. 58, Pl. 157.5; RIC V.2, n. 877, Pl. V.2. 169 Gnecchi I, n. 1, Pl. 4.7. 170 Gnecchi III, n. 95, Pl. 146.3. 171 Gnecchi II, n. 89, Pl. 66.9. 172 BMC IV, n. 168, Pl. 95.8; RIC III, n. 114, Pl. XIV.284.

26

Takodje, moe oznaavati i njegov dolazak u neki od gradova u provincijama Carstva. Prvi ulazak u prestonicu novog cara bio je upravo na konju, ne u koiji, to rezultira pojavom na novcu cara na konju u vojnikom odelu, obino uz legendu adventus augusti.173 S druge strane, kao srean i zavrni dogadjaj imao je veliku vanost i zbog toga se esto konani rezultat carske vojne aktivnosti prikazuje u vidu trijumfalnog adventusa. Iz ovog razloga, na primer, ali i iz razloga politike objave, novac Septimija Severa po povratku u Rim 196. godine nosi legendu adventivi avg felicissimo. Iako adventus i trijumf nisu smatrani jednakima, carski adventus poeo je da biva prihvatan u III v. kao oznaka pobede.174 Ovaj vojni aspekt adventusa pridodat je motivu cara na konju s predvodnikom i pratnjom, koji potiu od profectio tipova II veka. Septimije Sever prvi je kovao novac s predstavom pobedonosnog dolaska, gde je kao konjanik predvodjen vojnikom koji nosi veksilum. Aleksandar Sever prvi kuje medaljone profectio tipa gde je predstavljen car na konju koga predvodi Viktorija i prati vojnik. Ovaj motiv ponovie Gordijan III objanjavajui ga kao victoria augusti. Da bi od Filipa I ovaj motiv, bio preuzet s profectio reversa i usvojen kao adventus tip. Motiv e ponavljati sledei carevi i on e postajati sve sveaniji s dodatkom figura koje uestuvuju u procesiji. Car je uvek u gestu podignute d. ruke u znak pozdrava i zahvaljivanja za ovacije koje mu se upuuju. Uloga Viktorije veoma je vana u profectio, adventus i trijumfalnim tipovima u ulozi eljene ili ostvarene pobede. I dok je Viktorija u adventusu ea, kod profectio tipova javlja se u III veku i onda najee predvodi cara koji je na konju. Scene u kojima Roma doekuje cara i prima od njega Viktoriju, naglaava da je car pobedu postigao za dravu i moe predstavljati pobedniki adventus. Viktorija se pojavljuje i u scenama gde leti iznad cara i krunie ga dok u pobednikom adventusu ulazi u Rim, ili, pak, predvodi cara koji je na konju nosei venac i palminu granu. Naglaavanje harizmatinog lika bio je primarni zadatak umetnika, oslanjajui se na poznatu tradiciju carskih portreta na konju kao numizmatikih ili skulpturalnih tipova. Sjedinjavanje konjanike statue, s karakterom adventus motiva, vodi do razvitka predstave jahaa, kao izraza monog velianstva, ak bez legende adventus.175 Zastupljeni su primerima od Avgusta do Tita, jer se od Trajana prvi puta susreemo s objanjavajuom legendom. Grupi bez legende adventus pripadaju primerci Avgusta kovani izmedju 31.-29. godine s.e. uz legendu CAESAR DIVI F, na kojima je Avgust prikazan kako jae na konju, gestom naglaavajui njegovu mo i autoritet (T. VII, 15).176 Verovatno obeleava njegov povratak posle okonanja gradjanskog rata u finalnoj pobedi nad Markom Antonijem i potonjeg osvajanja Egipta. U kovanju Galbe na ranim panskim i galskim av. kao i na rimskim rv. pojavljuje se motiv gotovo identian Avgustovom. Upadljivo je korienje ovog motiva kao zamena za portret cara na av. koji oigledno nije bio dostupan u ranim danima Galbine vladavine. Javlja se u tri varijante, razliite u detaljima: a) av. panske i galske kovnice na kojima je Galba prikazan u vojnikom odelu s ogrtaem koji lepra za njim, kako jae podignute d. ruke;177 b) av. galske kovnice na kojima je Galba prikazan na isti nain samo to ovoga

173 174

Stevenson W, 1964, 8-11. Brilliant R, 1963, 175. 175 Brilliant R, 1963, 174. 176 BMC I, n. 594, Pl. 14.13; RIC I, n. 31. 177 BMC I, n. 161, Pl. 53.1; RIC I, n. 74.

27

puta zamahuje kopljem koje dri u d. ruci;178 i c) av. panske i rv. rimske kovnice daju kombinaciju prethodna dva tipa, Galba je u stavu kao da zamahuje kopljem ali je ruka prazna i otvorena (T. VIII, 1).179 Ukoliko nedostatak koplja nije sluajan, to se ini malo verovatnim, s obzirom da se kuje u dve kovnice, onda ova istaknuta otvorena ruka predstavlja ikonografsku inovaciju. Galbin uspeh baziran je na njegovoj jakoj vojnoj poziciji kao prokonzula u paniji, pa bi konjanika figura bila dovoljno alegorina za njegov imperium i sluila kao numizmatika insignija za njegove vojnike tokom vojnih aktivnosti u paniji i Galiji. Rairena ruka jeste, ali ne i samo, opti poziv koji se odnosi na ohrabrivanje svih onih koji ga podravaju, dok odsustvo kratkog koplja moe izraavati elju za miroljubivom rekonstukcijom drave koju obeava Galba u svojim legendama na novcu.180 Slian Avgustovom i prvoj varijanti Galbe, je i Vespazijanov primerak s legendom IMPER (T. VIII, 2).181 U sluaju Domicijanove predstave na novcu kovane 73. godine, koja ga prikazuje kako jae na konju i nosi skiptar s ljudskom glavom na vrhu, moramo pokazati izvesnu opreznost (T. VIII, 3).182 Naime, moda se radi o prikazu trijumfa Vespazijana i TIta juna 71. godine, u kome je uzeo uea i Domicijan, ali ne u koiji nego ba na konju.183 Domicijanova oekivanja su sigurna ali prolongirana, pa u medjuvremenu sugerie svoj dolazak u red uspenih. Motiv izraava snagu, njegova pozicija na konju vodi ga do poloaja komandanta, koja je izraena i gestom podignute ruke. Motiv s Titom na konju, koji dri skiptar dok drugom rukom prima paladijum koji mu prua Roma, predstavljena u vojnikom odelu s nogom na globu (T. VIII, 4),184 izraava njegov adventus posle investiture. Poruka koja se prenosi jeste da novog cara pozdravlja Roma, koja mu ukazuje poverenje i predaje u ruke simbol venog Rima. Na medaljonima Trajana konano se prvi put susreemo s objanjavajuom legendom ADVENTVS AVG. Medaljon prikazuje Trajana u vojnikom odelu, na konju i predvodjenog Felicitas koja nosi kaducej i rog izobilja, u pratnji tri vojnika (T. VIII, 5).185 Car ulazi u Rim, kao to ga je i napustio, na konju s kopljem u ruci, okruen vojnicima, dok njegov srean povratak predvodi Felicitas. Ovo je komemoracija sveanog pobedonosnog ulaska najboljeg princepsa u prestonicu posle srenog okonanja dakih ratova, to dravi obeava blagostanje. Predstava je u kontrastu sa statinom profectio kompozicijom koja oliava vizionarsku aspiraciju.186 Najbrojniji su ipak Hadrijanovi adventus tipovi, to nas ne udi s obzirom na njegova poznata putovanja irom Carstva. Pri tome, razlikujemo njegove dolaske u prestonicu, od onih u gradove provincija. Prvi dolazak Hadrijana u Rim posle investiture bio je u leto 118. godine i zabeleen je odgovarajuom predstavom na sestercijusu (T. VIII, 6).187 Car je prikazan u togi, kao princeps, kako se rukuje s Romom koja naoruana sedi na oklopu i eli mu dobrodolicu. Vano je skrenuti panju da se car, po prvi put u
178 179

BMC I, n. 206, Pl. 54.7; RIC I, n. 108. Vidi T. VI, 8. BMC I, n. 21, Pl. 52.9; RIC I, n. 9, Pl. XIII.222. 180 Brilliant R, 1963, 86. 181 BMC II, n. 419, Pl. 14.16; RIC II, n. 271. 182 BMC II, n. 121, Pl. 3.14; RIC II, n. 232, Pl. I.5. 183 Suet. Domit. 2. 184 BMC II, n. 188, Pl. 49.7; RIC II, n. 104. 185 Gnecchi I, n. 1, Pl. 21.6. 186 Vidi T. IV, 6, 7. 187 BMC III, n. 1120, Pl. 76.4; RIC II, n. 547, Pl. XV.307.

28

toj ulozi, pojavljuje u prestonici upravo kao princeps, a ne kao imperator. Priklanjanje Hadrijana ulozi princepsa, pre nego imperatora, ubrzo e se potvrditi njegovom politikom. esta Hadrijanova putovanja i dolasci u razliite provincije zabeleeni su poznatom adventus serijom na sestercijusima. Prikazan je carski dolazak u 16 provincija, Italiju, dok je od gradova posebno izdvojen dolazak u Aleksandriju. Ikonografska ema uvek je ista: Hadrijan je u togi i u l. poziciji, dok je s d. strane personifikacija odredjene provincije, koja u d. ruci dri pateru iz koje prinosi rtvu na oltar postavljen izmedju dve figure.188 Svaka provincija predstavljena je svojim lokalnim obelejima odeom ili atributima koje dri. Na taj nain predstvljena je Italija s rogom izobilja (T. VIII, 7),189 Afrika koja nosi slonovsku kou preko glave i dri klasje (T. VIII, 8),190 Arabija sa svenjem cimeta (T. VIII, 9),191 Azija sa skiptrom (T. VIII, 10),192 Bitinija s krmom (T. VIII, 11),193 Britanija bez dodatih atributa,194 Kilikija koja dri veksilum,195 Galija takodje bez atributa (T. VIII, 12),196 panija koja dri granicu (T. VIII, 13),197 Judeja uz koju su prikazana dva deteta s palminim granama (T. VIII, 14),198 Makedonija je obuena u kratku tuniku i dri tap (T. VIII, 15),199 Mauretanija je prikazana na dva naina, oba puta u kratkoj tunici kako dri veksilum, samo to u jednom sluaju ima slonovsku kou na glavi (T. IX, 1, 2),200 Mezija s lukom i tobolcem,201 Norik s veksilumom,202 Frigija s prepoznatljivom kapom i pastirskim tapom,203 Sicilija s klasjem (T. IX, 3),204 Trakija je bez atributa,205 i na kraju Aleksandrija gde su prikazani Serapis i Izida kako doekuju i rukuju se preko oltara sa Hadrijanom i Sabinom.206 Legende su kod svih primera iste ADVENTVI AVG AFRICAE, itd... Hadrijan je uvek s podignutom d. rukom u gestu naloga da se ritual obavi, s druge strane personifikacija provincije vri libaciju iz patere na oltar, pored koga u veini sluajeva lei i rtvena ivotinja. Od uobiajene eme odstupaju dva primerka: Aleksandrija i Judeja. Kod primera Aleksandrije dva velika egipatska boanstva ele dobrodolicu caru i carici. Mogue je da je poseta Aleksandriji povezana s nekom posebnom komemoracijom.207 U vezi Judeje koja je prikazana u pratnji dece, trak smatra, s im se slae i Matingli, da se radi o aluziji na novu Judeju, s njenom rastuom
188 189

Kada je u d. poziciji osoba otkriva mnogo vie svoje telo posmatrau, nego kada je u l. poziciji. BMC III, n. 1650, Pl. 92.4; RIC II, n. 888. 190 BMC III, n. 1632, Pl. 91.10; RIC II, n. 872. 191 BMC III, n. 1636, Pl. 91.12; RIC II, n. 878. 192 BMC III, n. 1638, Pl. 92.1; RIC II, n. 880. 193 BMC III, n. 1639, Pl. 92.2; RIC II, n. 881. 194 BMC III, p. 490, n. *; RIC II, n. 882. 195 BMC III, p. 490, n. ; RIC II, n. 883. 196 BMC III, n. 1641, Pl. 92.6; RIC II, 884. 197 BMC III, n. 1645, Pl. 92.3; RIC II, n. 886. 198 BMC III, n. 1655, Pl. 92.8; RIC II, n. 890, Pl. XVI.325. 199 BMC III, n. 1663, Pl. 91.15; RIC II, n. 895. 200 BMC III, n. 1664, Pl. 92.5; RIC II, n. 897; BMC III, n. 1667, Pl. 92.7; RIC II, n. 899. 201 BMC III, p. 495, n. *; RIC II, n. 903. 202 BMC III, p. 496, n. *; RIC II, n. 904. 203 BMC III, p. 496, n. ; RIC II, n. 905. 204 BMC III, n. 1670, Pl. 92.10; RIC II, n. 906. 205 BMC III, n. 1671; RIC II, n. 907. 206 BMC III, p. 489, n. *; RIC II, n. 877. 207 BMC III, p. clxxii.

29

populacijom, koju Hadrijan podrava u svom novom Jerusalimu, koloniji Aelia capitolina.208 Od svih navedenih provincija, samo su Afrika, panija, Italija i Aleksandrija zastupljene i u carskom kovanju. Nisu najjasniji razlozi za odsustvo nekih vanih provincija, kao to je na primer Sirija, gde je Hadrijan imao komandu nad vojskom u vreme neposredno pred Trajanovu smrt. I najzad, posle velikih putovanja, Hadrijan je opet u prestonici, prima dobrodolicu od Rome u dextrarum iunctio sceni, koja ga ovoga puta doekuje na nogama. Prikazan je povratak Hadrijana 134. godine u Rim posle njegovog drugog velikog putovanja po provincijama Carstva (T. IX, 4).209 U dextrarum iunctio sceni Roma doekuje i Lucija Vera na sestercijusu iz 167. godine. Ona, kao vladarka sveta, dri nogu na globu, i pri tome eli dobrodolicu imperatoru posle uspeno okonanog rata s Paranima (T. IX, 5).210 Stojea pozicija Lucija Vera ispred boginje pogodna je za smrtnike, pa makar on bio i car. Na identinu scenu nailazimo i 164. godine,211 ali u ovom sluaju to ne moe biti realni adventus, nego pre eljeni ili izraz estiki koje se upuuju caru iz Rima za uspene operacije na Istoku dok je kampanja jo u toku. Na novcu kovanom 168. godine susreemo se s motivom koji predstavlja Lucija Vera koji predaje Romi Viktoriju.212 Ranija predstava adventusa sada se razvija, tako da je Romina svetska dominacija definitivno potvrdjena pobedom koju je za nju obezbedio car. Na izuzetnom medaljonu Marka Aurelija iz 173. godine, prikazan je car u vojnikom odelu kako nosi trofej u procesiji neposredno ispred trijumfalnog luka, u pratnji vojnika i Viktorije koja ga krunie uz legendu ADVENTVS AVG (T. IX, 6).213 Ovo je vreme rata s Kvadima i pitanje je da li je Marko Aurelije uopte dolazio u Rim u to doba. Mada, Tojnbi pozivajui se na Mekdonalda, smatra ovaj medaljon dokazom o kratkoj poseti cara Rimu pre otpoinjanja nove kampanje.214 Pored toga, iako legenda odredjuje predstavu kao adventus, sama scena vie upuuje na ovatio, poto car hoda, a nije na konju ili koiji. Iz tog razloga verovatnije je da predstava obeleava neku od ostvarenih pobeda u Germanskom ratu, koja u svakom sluaju nije bila presudna za njegov konani ishod. Komodov ADVENTVS CAES iz rata s Jazigima, zabeleen je predstavom na novcu 175. godine, u kojoj je mladi princ na konju s podignutom d. rukom (T. IX, 7).215 Njegov odlazak nije zabeleen na novcu tipom profectio, ve predstavom oltara posveenog Fortuni redux.216 Povratak Komoda iz drugog germanskog rata i njegov prvi ulazak u prestonicu kao cara, obeleen je uobiajenom predstavom s legendom ADVENTVS AVG.217 ADVETNTIVI AVG Septimija Severa na medaljonju iz 194. godine prikazuje cara na konju, s vojnikom koji je ispred njega i nosi veksilum (T. IX, 8),218 i obeleava
208 209

Strack P.L, Teil II, p. 162. BMC III, n. 1477, Pl. 87.1; RIC II, n. 740. 210 BMC IV, n. 1327, Pl. 80.13; RIC III, n. 1463. 211 BMC IV, str. 566, n. ; RIC III, n. 1376. 212 BMC IV, p. 604, n. ; RIC III, n. 1476. 213 Gnecchi II, n. 2, Pl. 59.5. 214 Toynbee J.M.C, 1986, 107. 215 BMC IV, n. 641, Pl. 66.6; RIC III, n. 604, Pl. X.209. Komod je komandu na tom frontu dobio u julu, a u septembru odnosi pobedu. 216 Vidi T. XII.2. 217 RIC III, n. 294. 218 Gnecchi, II, n. 2, Pl. 92.8.

30

njegov dolazak u neki provincijski grad na Istoku. Na av. ovog medaljona je IMP III koji je Sever dobio posle bitke kod Kizika poetkom januara 194. godine, dok je IMP IIII dobio posle pobede kod Nikeje poetkom aprila. Scena na medaljonu predstavlja adventus u jedan od ova dva grada.219 Pobedniki povratak 196. godine u Rim posle pobeda na Istoku zabeleen je dvema predstavama; jedna u kojoj je prikazan car na konju s vojnikom ispred (T. IX, 9)220 i druga na kojoj je car bez pratnje (T. IX, 10),221 obe s legendom ADVENTIVI AVG FELICISSIMO. Pored ove legende, povratak s Istoka 202. godine, zabeleen je i kao ADVENT AVGG, s obzirom na uspeno sprovodjenje dinastike politike Septimija Severa (T. IX, 11).222 Ovaj trijumfalni povratak dokumentuju i primeri Septimija Severa, Karakale i Gete na konjima u galopu,223 kao i novac s predstavom galije s veslaima, veksilumom, i standardima (T. IX, 12).224 Medaljon Septimija Severa datovan u 207. godinu s legendom ADVENT AVG GALL PONT MAX TR POT XV COS III obavetava nas o poseti cara Galiji.225 Nije poznato da je Septimije Sever ove ili moda prethodne godine posetio Galiju, tako da ova legenda ostavlja izvesne nedoumice u vezi pomenutog putovanja. Moda se radi o planiranoj ali neostvarenoj poseti. Tokom britanske kampanje javlja se predstava cara na konju s legendom ADVENTVS AVGVSTI (T. IX, 13).226 Ponovo se pojavljuje dilema da li se radi o dolasku u Jork ili o eljama za povratkom u Rim ostarelog i bolesnog cara, koji e ubrzo i umreti upravo u Jorku. Povratak u Rim iz britanske kampanje proslavie sestercijus Gete, prikazanog u vojnikom odelu na konju koga za uzde vodi vojnik (T. IX, 14).227 Naredna zabeleena adventus predstava je Elagabalov sveani ulazak u Rim, prvi posle investiture (T. IX, 15).228 Od Filipa I predstave carskih adventusa javljaju se uglavnom u dva vida paralelno: car na konju, podignute d. ruke, s kopljem u drugoj ruci, scena je esto statina, koja ponekad vie podsea na konjaniku statuu cara; ili dinaminoj predstavi pobednikog adventusa cara na konju predvodjenog Viktorijom, praenog vojnicima i okruenog vojnim insignijama, kako trijumfalno ulazi u prestonicu.229 Prototip za drugi tip predstavlja ovakva scena zabeleena na medaljonu Gordijana III (T. X, 1)230 s legendom VICTORIA AVGVSTI. Medaljon Gordijana III belei pobedu u ratu s Persijancima, a verovatno i eljeni i oekivani povratak u Rim. U kovanju Filipa I, pored

219 220

BMC V, p. cxxviii. BMC V, n. 150, Pl. 9.7; RIC IV.1, n. 73, Pl. V.20. 221 BMC V, n. 151, Pl. 9.8; RIC IV.1, n. 74. 222 BMC V, n. 304, Pl. 34.14; RIC IV.1, n. 248. 223 BMC V, str. 230, n. *; RIC IV.1, n. 177. 224 Karakala: BMC V, n. 267, Pl. 33.14; RIC IV.1, n. 57. 225 Gnecchi II, n. 1. 226 BMC V, n. 50, Pl. 54.8; RIC IV.1, n. 249. 227 BMC V, n. 230, Pl. 60.1; RIC IV.1, n. 182. 228 BMC V, n. 195, Pl. 89.5; RIC IV.2, n. 57. 229 Klajner (Kleiner F.S, 1992, 200-201) tvrdi da prvi pomenuti motiv predstavlja reprodukciju statue Filipa I, koja mora da je bila povezana s njegovim adventusom 244. godine; Traut (Trout D.E, 1989, 221-233) osporava da je adventus Filipa I bio najkasnije do jula 244. Po njemu, adventus serije novca datovane u kasno leto 247. godine najraniji su dokaz njegovog prisustva u Rimu. Tvrdi da je Filip dao prednost reavanju problema na dunavskoj granici a ne dolasku u Rim da bi od Senata dobio potvrdu za svoju vladavinu. 230 Gnecchi II, n. 54, Pl. 106.5.

31

prve varijante predstave (T. X, 2),231 na medaljonima javlja i druga gde su Filip I i Filip II predstavljeni na konjima u procesiji predvodjeni Viktorijom (T. X, 3)232 obeleavajui pobedniki povratak iz rata s Karpima. Novac s carem na konju i legendom ADVETNVS AVG Trajana Decija (T. X, 4)233 proslavlja investituru i dolazak u prestonicu novog cara. Doekan je s izuzetnim poastima kao novi spasitelj koji dolazi s dunavske granice. Predstavljajui idealan model cara, od Senata je pozdravljen kao felicior Augusto, melior Traiano. Prvi Trajan je preneo rimsku vrlinu do obala Dunava, gde je posle estokih sukoba s upornim neprijateljem, uspeo da pridoda Carstvu novu provinciju. Novi Trajan donosi nazad istu vrlinu u prestonicu kao osveenje.234 Posle herojske pogibije Decija i njegovog starijeg sina Herenija Etruska u borbi sa Gotima juna 251. godine, nastao je muk i zaprepaenje prvi put je jedan rimski imperator pao na bojnom polju. Mladji Decijev sin, Hostilijan, nalazio se u Rimu, a vojska je proglasila za cara Trebonijana Gala, namesnika Donje Mezije, koji je zakljuio mir s Gotima i urno se vratio u Rim. Njegov adventus zabeleen je na novcu predstavom cara na konju (T. X, 5).235 Trebonijan Gal je Hostilijana adoptirao i dodelio mu titulu avgusta, a svom sinu Voluzijanu titulu cezara. No, Hostilijan ubrzo umire i Voluzijan dobija titulu avgusta.236 Zajedniki adventus Trebonijana Gala i Voluzijana belei medaljon iz 252. godine scenom u kojoj su dva avgusta predvodjena Viktorijom (T. X, 6).237 Ova predstava odnosi se na vreme posle smrti Hostilijana, kada imamo novu situaciju i koncepciju vlasti. Medaljon iz vremena zajednike vladavine Valerijana I i Galijena belei ADVENTVS AVGG, dva princepsa koja u slozi vladaju Istokom i Zapadom, kako ulaze u prestonicu predvodjeni pobednikom Viktorijom (T. X, 7).238 Galijenovi medaljoni s ovom legendom prikazuju ga s oba sina, Valerijanom II i Saloninom, na konjima u istoj sceni (T. X, 8).239 Aurelijan je predstavljen u sceni adventusa motivom cara na konju bez pratnje, koja belei njegov prvi ulazak u prestonicu posle proglaenja od strane vojske za cara u Sirmijumu (T. X, 9).240 Na novcu Proba, u sceni adventusa identinoj prethodnoj, pojavljuje se kao ikonografska novina, predstava palog neprijatelja ispod konja (T. X, 10),241 Predstave adventusa u kompoziciji s Viktorijom predvodnicom i vojnicima u pratnji zabeleene su jo i na medaljonima: Klaudija Gotskog,242 Tacita (T. X, 11),243 Proba (T. X, 12),244 kao i Kara, Karina i Numerijana (T. XI, 1).245 Posebnu vrstu ine predstave u kojima su prikazani car i njegov/njegovi savladari na konjima bez druge pratnje, svi s podignutom d. rukom, dok u drugoj dre koplje, bilo
231 232

HCC III, n. 19, Pl. 67.19. Gnecchi II, n. 2, Pl. 109.9. 233 HCC III, n. 1, Pl. 75.1. 234 CAH XII, p. 165-166; RIC IV.3, p. 113. 235 HCC III, n. 56, Pl. 85.56. 236 CAH XII, p. 167-168. 237 Gnecchi II, n. 1, Pl. 111.1. 238 Gnecchi II, n. 2, Pl. 113.2. 239 Gnecchi II, n. 6, Pl. 113.8. 240 Gnecchi I, n. 2, Pl. 3.9. 241 RIC V.2, n. 2, Pl. I.2. 242 Gnecchi II, n. 1, Pl. 117.1. 243 Gnecchi II, n. 3, Pl. 118.2. 244 Gnecchi II, n. 8, Pl. 119.5. 245 Gnecchi II, n. 1, Pl. 123.10.

32

da nose legendu VIRTVS AVGVSTORVM, u sluaju Septimija Severa s Karakalom i Getom i Filipa I s Filipom II ili ADVENTVS AVGG kod Filipa I s Filipom II i Trebonijana Gala s Voluzijanom (T. XI, 2-5).246 Kod izvesnog broja primeraka novca ili medaljona kovanih od vremena Hadrijana do Marka Aurelija, postoji odredjena nesigurnost u vidu determinacije predstava kao adventus, adlocutio ili kao predstava konjanikih statua. Iz tog razloga ovi primeri izdvojeni su, jer legenda koja bi ih odredila ne postoji ili je za determinaciju neindikativna. Navodimo primere Hadrijana kovane izmedju 125-128. godine s legednom COS III, Antonina Pija iz 139. godine s legendom PONT MAX TR POT COS II, ili istog cara iz 151. godine s legendom TR POT XV COS IIII, Marka Aurelija i Lucija Vera iz 162. godine, Marka Aurelija iz 173. godine s legendom IMP VI COS III i istog cara iz 177. godine s legendom IMP VIII COS III P P (T. XI, 6-12).247

Fortuna Redux i Felicitati Augusti Fortuna Redux bdi nad bezbednim povratkom cara u Rim s putovanja uopte, pa i iz ratnog pohoda. Uobiajeno je bilo da Rimljani izraavaju zahvalnost Fortuni Reduks proslavljajui provratak cara; Fortuna se poziva da udeli blagostanje iz roga izobilja i da povoljno upravlja svojim kormilom. Predstava Fortune Reduks javlja se tokom itavog Principata u utvdjenoj ikonografiji personifikacije koja najee sedi, redje stoji, dri rog izobilja i krmu na globu. Felicitas obeleava istinsku sreu koja se sastoji u posedovanju najdragocenije providentia, a najvea srea za ovaj svet je da uiva u miru i blagostanju koje obezbedjuje car. Predstava Felicitas javlja se na gotovo svim carskim kovanjima izraavajui tenju princepsa za uvaavanjem svojih dunosti i promovisanjem javne sree. Kao felicitati augusti pojavljuje se uz predstavu galije sa eljama da car sreno doputuje kui, a pojavljuje se u kovanju od Hadrijana do Marka Aurelija. Fortuna Redux se u Principatu prvi puta javlja u kovanju Avgusta iz 19. godine s.e. (T. XI, 13 a, b).248 Prikazana je bista personifikacije na av. zajedno s bistom Fortune Victrix. Na rv. je uz legendu CAESARI AVGVSTO FOR RE EX predstavljen oltar Fortune Reduks koji je podignut u Rimu iste godine u ast povratka Avgusta u prestonicu i uspeha njegove dipolomatije na Istoku. U kovanju Vespazijana susreemo se s predstavom Fortune koja stoji, dri rog izobilja i krmu na globu, izraavajui elje za
BMC V, n. 374, Pl. 37.1; RIC IV.1, n. 305, Pl. VII.15 (Septimije Sever); Gnecchi I, n. 1, Pl. 24.8; HCC III,n. 43, Pl. 68.43 (Filip I); Gnecchi II, n. 1, Pl. 111.8 (Trebonijan Gal). 247 BMC III, n. 439, Pl. 55.3; RIC II, n. 188 (T. XI, 6); Gnecchi II, n. 42, Pl. 48.2. za ovaj primerak moda bi se moglo rei da predstavlja adventus prilikom investiture (T. XI, 7); BMC IV, n. 744, Pl. 16.6; RIC III, n. 214. primerak koji Matingli, (BMC IV, p. lxxxix) opredeljuje kao konjaniku statuu posveenu povodom proslave petnaestogodinjice vladavine. S ovim miljenjem slae se i Brilijant (Brilliant G, 1963, 140), dok trak (Strack P.L. u Teil III, p. 147), iskljuuje adventus, profectio i ovatio i zakljuuje da podignuta d. ruka ukazuje na adlocutio (T. XI, 8); Gnecchi II, n. 88, Pl. 66.8 (T. XI, 9), Gnecchi II, n. 36, Pl. 75.7 (T. XI, 10). Kod poslednja dva primera u pitanju je kovanje162. godine i vreme odlaska Lucija Vera na Istok u kampanju protiv Parana. Medaljoni predstavljaju tim povodom oba cara na isti nain. Ostaje otvoreno pitanje, da li je ovo adlocutio pred polazak u pomenuti pohod ili moda i sam profectio. Marko Aurelije pratio je Lucija Vera do Kapue, a onda se vratio u Rim; BMC IV, n. 575, Pl. 64.10; RIC III, n. 281, Pl. VIII.169 (Marko Aurelije); Gnecchi II, n. 20, Pl. 60.8 (Marko Aurelije). 248 BMC I, n. 4, Pl. 1.2; RIC I, n. 96.
246

33

bezbedan povratak Tita 71. godine (T. XI, 14).249 Na primercima Trajana (T. XI, 15)250 i Hadrijana (T. XII, 1)251 predstavljena je personifikacija koja sedi samo uz izvesne razlike u detaljima (naslon, glob). Na novcu Komoda kao cezara susreemo se s predstavom oltara, koji je verovatno podignut povodom njegovog odlaska na front 175. godine da bi se pridruio ocu. Novac nosi legendu FORT RED P IVV (T. XII, 2).252 U istim ili slinim ikonografkim emama i nadalje tokom Principata carevima se eli srean i bezbedan odlazak ili povratak u prestonicu.253 Neophodno je jedino izdvojiti osobene predstave u kovanju Hadrijana s legendom FOTVNAE REDVCI na kojoj je prikazan car u togi u dextrarum iunctio gestu s Fortunom (T. XII, 3).254 Novac Hadrijana s legendom FELICITATI AVG nosi predstavu galije koja plovi na l. ili na d. s veslaima, krmanoem, standardima, veksilumom i Minervom na pramcu (T. XII, 4, 5).255 Sline predstave javljaju se i na novcu Lucija Vera (T. XII, 6)256 i Marka Aurelija (T. XII, 7).257 Analogna predstavi Hadrijana s Fortunom Reduks u dextrarum iunctio gestu, je i scena istog cara s Felicitas (T. XII, 8).258 U oba sluaja Hadrijan je prikazan kao princeps, u togi, kako dri svitak u l. ruci. On je kao dobar administrator, starajui se o potrebama i eljama razliitih provincija koje je posetio, obavio svoju carsku dunost i sada treba da se sreno i bezbedno vrati u prestonicu, to mu garantuju Felicitas i Fortuna.

Signis receptis Spor izmedju Rima i Paranske drave vodi svoje poreklo od vremena Pompejevih akcija na Istoku, da bi se jo vie pogorao intervencijama Krasa i Marka Antonija. Ali postojao je jedan stalni razlog za medjusobne neprijateljske odnose, a to je bilo uspostavljanje rimskog protektorata nad Jermenijom. Osim ove jabuke razdora, nije bilo razloga zbog kojih dve drave ne bi ivele jedna kraj druge u miru i slozi. Priznavanje granice izmedju Partije i Rima na Eufratu, s kojom se svojevremeno sloio Lukul, kao i Pompej u prvom trenutku, osiguravali bi miroljubive odnose. Slabosti u institucijama Paranske drave, politikim, drutvenim i vojnim, kao i odstustvo agresivnih tendencija, bile su injenice od najvee vanosti u procenjivanju poteza tradicionalne rimske politike u odnosu na Jermeniju. Osvajanjem Jermenije Pompej ju je pridodao krugu vazalnih drava koje su pruale pomo Rimu u odbrani provnicija u Maloj Aziji, nadajui se da time pravi protivteu Partiji i barijeru izmedju nje i rimske interesne sfere. Ovaj sistem odbrane granica bio je pogodan za Rimljane, ali stvarao je i nevolje ukoliko bi ona izneverila svoje odgovornosti prema ekspanziji s Istoka . Vazalni
249 250

BMC II, n. 758, Pl. 32.7; RIC II, n. 422. BMC III, n. 1026, Pl. 41.8; RIC II, n. 651. 251 BMC III, n. 1415, Pl. 85.8; RIC II, n. 707. 252 BMC IV, n. 652, Pl. 66.12; RIC III, n. 618, Pl. X.210. Povratak je zabeleen adventus tipom. 253 Iz ovog razloga, nema potrebe dalje navoditi primere s istim ikonografskim emama. 254 BMC III, n. 15, Pl. 88.1; RIC II, n. 761. 255 BMC III, n. 1391, Pl. 84.13; RIC II, n. 705; BMC III, n. 1403, Pl. 85.5; RIC II, n. 706. 256 BMC IV, n. 1047, Pl. 75.5; RIC III, n. 1325. 257 BMC IV, n. 1621, Pl. 87.11; RIC III, n. 1192, Pl. XIII.254. 258 BMC III, n. 1502, Pl. 87.7; RIC II, n. 754.

34

odnos bio je, po svojoj prirodi, prelazan i kao i vlast, bio predodredjen da u krajnjem sluaju nestane.259 Avgust je u svoje vreme mogao da prepusti Jermeniju Partiji i preduzme sve neophodne mere za zatitu granica. Pri tome ni jedan vitalni interes rimske drave ne bi bio ugroen, jer Partija uistinu nije bila ozbiljna pretnja Rimu, ne bez radikalne transformacije drave, to je bilo malo verovatno. S druge strane, naputanje Jermenije bilo bi lo politiki potez, jer se naconalni ponos nije mogao lako pogaziti. Alternativna politika bila je aneksija Jermenije i severne Mesopotamije to bi izazivalo stalan sukob s Paranima. Avgust je, s druge strane, eleo da rei itavo istono pitanje bez rata. Vetim diplomatskim akcijama uspeo je da 20. godine s.e. povrati ranije zaplenjene standarde i preivele zarobljnike. Ovim povodom aklamovan je za imperatora po deveti put i svoju diplomatsku pobedu proslavio je kao pobedu na bojnom polju.260 Novac Avgusta slavi povratak standarda razliitim tipovima na novcu uz legendu SIGNIS RECEPTIS. Prikazan je Mars koji dri legionarskog orla i standard (T. XII, 9),261 predstava krunog hrama Marsa Ultora u kojem se nalaze trijumfalna kola s legionarskim orlom u njima ili ista predstava samo bez kola (T. XII, 10, 11),262 potom, predstava istog hrama s Marsom koji stoji u njemu i dri legionarskog orla i standard (T. XII, 12).263 Interesantan je primerak u ijem se centru nalazi clipeus virtutis, koji je Avgust dobio od Senata, dok su l. i d. od njega legionarski orao i standard, uz legendu SIGNIS RECEPTIS S P Q R CL V (T. XII, 13).264 Predstavu divojarca prati legenda SIGNIS PARTHIC RACEPTIS (T. XII, 14).265 Konano, postoji jo jedan tip koji slavi ovaj dogadjaj, na kome se pojavljuje samo legenda bez predstave, u tri reda SIGNIS PARTHIS RECEPTIS (T. XII, 15).266 Kaligula kuje komemorativni novac kojim slavi uspomenu na oca. Germanik je 17. godine proslavio trijumf za svoje pobede u Germaniji i povodom povraaja standarda izgubljenih pod Varom.267 Na rv. novca prikazan je Germanik kao trijumfator podignute d. ruke dok u l. dri legionarskog orla, a legenda objanjava pojavu i povod SIGNIS RECEPT DEVICTIS GERM. Na av. je prikaz trijumfalne kvadrige u kojoj se nalazi Germanik, koji dri skiptar s orlom na vrhu.268 Jo samo jednom tokom Principata javlja se ovakva legenda i to u kovanju Vespazijana, gde je predstavljen car u vojnikom odelu na platformi, kako doekuje Viktoriju koja hita da mu urui legionarskog orla (T. XIII, 1).269 Jedna mogunost za pojavu ove predstave odnosi se na povraaj standarda koji su zaplenjeni za vreme pobune pod Civilisom u Galiji, okonane definitnivno 70. godine.270 Dok bi druga mogla biti povezana s padom Jerusalima kada su verovatno povraeni i legionarski orlovi legije XII
259 260

CAH X, p. 257. CAH X, p. 255-256, 260-263. Tri puta su Rimljani poraeni u Partiji 53., 40. i 36. g.s.e. Konano, 20.g.s.e. Rim je povratio svoju ast kada je Avgust uspeo da povrati zaplenjeno oruje i standarde. 261 BMC I, n. 332, Pl. 6.12; RIC I, n. 256. 262 BMC I, n. 384, Pl. 8.14; RIC I, n. 292; BMC I, n. 375, Pl. 8.5; RIC I, n. 288. 263 BMC I, n. 315, Pl. 5.20; RIC I, n. 254. 264 BMC I, n. 416, Pl. 9.14; RIC I, n. 305. 265 BMC I, n. 679, Pl. 17.1; RIC I, n. 47. 266 BMC I, n. 681, Pl. 16.20; RIC I, n. 48. 267 Tac. Ann. I.60, II, 25, II.41. 268 Vidi T. XXVIII, 6, a. 269 BMC II, str. 190, n. *, Pl. 35.6; RIC II, n. 461. 270 Tac. Hist. IV.14-37, 54-66, 70-79, V.26.

35

Fulminata, razbijene u Judeji nekoliko godina ranije.271 Vespazijan i u ovom sluaju veto koristi priliku da aktuelne dogadjaje svoje vladavine povee s Avgustovom. Rex datus Predstavama rex datus oslikavaju se prilike u kojima su Rimljani postavljali u dravama pod svojim protektoratom kraljeve na presto. Da bi se naglasio odnos snaga car je obino prikazan kako sedi na platformi u pratnji prefekta pretorije ili viih oficira, dok vazalni kralj stoji ponizno ispred platforme i prima krunu od monog vladara sveta. Prvi put s ovom predstavom susreemo se na novcu Kaligule kojim on komemorie uspomenu na svog oca i njegova dela. Predstavljeni su Germanik koji dri koplje, dok d. rukom stavlja tijaru na glavu novog Jermenskog kralja Zenona, prozvanog Artaksije prema glavnom gradu Jermenije, uz legendu ARTAXIAS GERMANICVS (T. XIII, 2).272 Kaligula se pojavljuje u sceni investiture na retkom novcu Trakog kralja Rojmetalka III, odraavajui malo poznate prilike stupanja na presto tog vladara. Na rv. je predstavljen Kaligula koji sedi na prestolu i daje dijademu Rojmetalku III uz legendu .273 Na av. je bista Kaligule s legendom takodje na grkom. Navedeni novac dopunjava saznanja o odnosima izmedju Rima i Trakije, koje imamo zabeleene kod Tacita.274 S predstavama rex datus na Trajanovom novcu povezana je u izvesnom smislu i ona sa legendom REX PARTHVS, koja prikazuje Trajana koji sedi na platformi i prima paranskog princa Partamasirisa, koji je u izraavanju svog potovanja prikazan savijenih kolena (T. XIII, 3).275 Iza Paranina stoje rimski legionari pod orujem i drei vojne insignije. Distanca izmedju Trajana, kao izvora moi i Partamasirisa, otro je izraena
Bianco E, 1968, 208-209. Tac. Ann. II.56; BMC I, n. 104, Pl. 28.1; RIC I, p. 120; Pjateli (Piattelli S, 1986, 185-187) raspravlja o opredeljivanju ovog novca kovanju Kaligule, Klaudija ili samog Germanika. Portreti Germanika na komemorativnim novcima Kaligule i Klaudija polazna su taka za identifikaciju njegovog portreta, ija ikonografija nije sasvim definisana. Germanikov portret se bazira na tipu koji je korien za predstavljanje razliitih linosti iz iste porodice ili im se pribliava. Pjateli tip rex datus pripisuje kovanju samog Germanika i smatra ga vanim za prouavanje njegovog portreta, jer bi ovaj mogao biti upotrebljen za poredjenje s izdanjima Kaligule i Klaudija. 273 Abramzon (Abramzon M.G, 1995, 194, f. 94) navodi da se novac nalazi u Nacionalnom arheolokom muzeju u Sofiji. Poto se radi o retkim predstavama koje oslikavaju znaajne dogadjaje u rimskoj spoljnoj politici, pomenuli smo i ovaj primer koji ne spada u carsko kovanje, a samim tim ni u predmet naeg istraivanja. 274 Abramzon M.G, 1995, 194-195. Posle smrti Rojmetalka I oko 12. g.s.e. koji je upravljao celom Trakijom, Avgust je podelio dravu izmedju brata Rojmetalka I, Reskuporida III i njegovog sina Kotisa. Reskuporid III je odmah po smtri Avgusta upao na teritoriju Kotisa, liio vlasti i ubio bratanca. Tiberije se posluio lukavstvom i namamio ga u Rim, gde mu je sudjeno i poslan je u izgnanstvo u Aleksandriju gde je brzo ubijen. Trakija je podeljena izmedju sina Reskuporida III, Rojmetalka II i Kotisove dece, kojima je postavljen kao tutor bivi pretor Trebelen Ruf (Tac. Ann. II.64-67). Odani Rimljanima bili su na njihovoj strani tokom dva ustanka u Trakiji (Tac. Ann. III.38-39; IV.46-51). Tacitovo izlaganje prekida se, jer su knjige VII-X i poetak XI izgubljene. Upravo u to vreme dolazi vladavina Rojmetalka III, posle koga je Trakija izgubila nezavisnost i definitivno postala rimska kolonija 45. godine. Na ovaj nain predstava na novcu koja prikazuje investituru Rojmetalka III od strane Kaligule, podatak je koji na ovaj nain dolazi do nas. Investitura se prema numizmatikim izvorima mogla dogoditi 37.g. Kotis mladji, ije se ime pominje u legendi na novcu, javlja se kao savladar Rojmetalka III i njemu je pripala Mala Jermenija na upravu. 275 BMC III, p. 215, n. , Pl. 40.8; RIC II, n. 669.
272 271

36

njegovom povijenom figurom i uspravnim figurama rimskih vojnika svuda oko njega, posebno carem na platformi. Predstavljen je prijem koji se odigrao u Elegiji u Jermeniji 114. godine i pokazuje karakter rimskog uspeha.276 Paranin je doao u oekivanju da e odmah primiti krunu, ali kada je otkrio da Trajan nije raspoloen za to odbija da nastavi sa svojom ulogom i odlazi. Nesrenim sluajem ili nesporazumom, pri povratku Partamasiris je ubijen, ne bez tete po reputaciju Trajana. Do kraja 115. godine osvojen je Ktesifon i slomljen paranski otpor, pa Trajan postavlja Partamaspatesa na paranski presto kao vazalnog kralja. Ovaj dogadjaj zabeleen je na sestercijusu s legendom REX PARTHIS DATVS (T. XIII, 4)277 i zajedno s REGNA ADSIGNATA tipom (T. XIII, 5)278 predstavlja najvee laskanje rimskom ponosu i ambiciji, slavei ime Rimljana i samog Trajana. Trajan je boravei na Istoku izvrio investituru paranskog kralja, ali je primio i predstavnike drugih naroda koji su doli da mu izraze potovanje. Predstave na novcu pokazuju Trajana kako u njegovom vojnikom dostojanstvu prima sveano trojicu kraljeva iz Kaspijske oblasti koji prilaze oekujui investituru.279 U sceni investiture Partamaspatesa, Trajan je ponovo prikazan kako sedi na platformi i stavlja krunu na glavu paranskog kralja koji stoji ispred platforme. Simbolino je predstavljena i Partija koja klei ispred svog novog kralja, u poloaju zarobljenika sugeriui trenutno stanje i buduu ulogu njenog kralja. U kovanju Antonina Pija susreemo se dva puta sa scenom investiture jermenskog i kralja Kvada. Osim ve pomenutog primera investiture od strane Germanika, samo jo na ovim primerima car je prikazan kako stoji pored vazalnog kralja, a ne na platformi. Pored toga, jedino je Antonin Pije prikazan kao princeps u togi, a ne u vojnikoj odei kao imperator. Kod primera REX QVADIS DATVS (T. XIII, 6)280 Antonin Pije je predstavljen u d. poziciji u gestu predavanja dijademe kralju Kvada koji stoji naspram njega. Interesantno je primetiti da su figure podjednake visine, to nije sluaj kod investiture jermenskog kralja, koji je prikazan ledjima okrenut caru i kao znatno nia figura uz legendu REX ARMENIIS DATVS (T. XIII, 7).281 Stvarnost rimske snage personifikovana je u figuri cara, pojaavajui atmosferu patronata koja se osea u prikazu. U ovim investiturama Antonin Pije najverovatnije nije uestvovao lino, ve su one sprovedene pod njegovim auspicijama od strane legata. U sluaju Kvada i odredjenog posebnog ukazivanja potovanja njihovom kralju (visina figure) vidimo i rimski interes za konotrolom, nad Kvadima radi zatite dunavske granice.282 Investitura

276 277

Dio Cass. LXVIII.19.2. BMC III, n. 1046, Pl. 43.1; RIC II, n. 667, Pl. XI.194. 278 BMC III, n. 1043, Pl. 42.10; RIC II,n. 666. 279 Dio. Cass. LXVIII.18.2; Pierre V.H, 1970, 46. 280 BMC IV, n. 1274, Pl. 29.8; RIC III, n. 620, Pl. V.107. 281 BMC IV, n. 1273, Pl. 29.2; RIC III, n. 619, Pl. V.106. 282 Abramzon M.G, 1995, 196-197. Po miljenju ovog autora novac s predstavom investiture kralja Kvada predstavlja pre izmiljene pobede Rimljana nego pravo stanje stvari. Nadalje, Abramzon smatra da su Kvadi pokoreni samo 70-tih g. II v. a epizoda, predstavljena na novcu, svedoi o buduem meanju Rimljana u unutranje nesuglasice germanskih plemena, koja su razmetena na teritorije Imperije. Kvadi dospevaju na teritoriju Carstva sredinom I v.n.e. za vreme Klaudija. Najverovatnije je da su Kvadi dobili zemlju u oblasti Karnunta u Panoniji. Za vreme Domicijana protiv Kvada vodio se rat jer su prekrili dogovor, otkazavi caru pomo protiv Daana. Veliki deo Kvada do Markomanskih ratova iveo je iza limesa dunavskih provicnija u dravi zavisnoj od Rima, ponekad su prodirali (za vreme Hadrijana) u predele Carstva. U prvoj polovini 40-tih g. II v. kod njih kao i kod dr. Germana izbio je nekakav sukob u

37

dva kralja ilustruje ogroman autoritet koji car koristi i na osnovu koga je sposoban da ih potini volji Rima retko pribegavajui ratu. Novac je kovan 142./143. godine mada su datumi investiture nepoznati. Jermenija, stalno talasajui izmedju Rima i Partije, bila je u ovom trenutku oigledno pod rimskim uticajem. Tokom istone kampanje Lucija Vera susreemo se ponovo s investiturom jermenskog kralja (T. XIII, 8).283 Kulminacija pobede predstavljena je ovom investiturom u ceremonijalnoj sceni kopiranoj s rex Parthis datus primerka Trajana. Lucije Ver prikazan je na platformi u pratnji oficira, verovatno svojih legata Priska i Kasija, koji su stvarno i rukovodili vojnim operacijama. Ovde se ponovo radi o simbolinom predstavljanju cara, koji u ovom dogadjaju nije uestvovao. No, kao to smo ve primetili u sluaju Antonina Pija, sve to se radi pod auspicijama cara, smatra se da je on lino uradio. Jo jednom je prikazan isti dogadjaj, ovoga puta na medaljonu i u neto izmenjenoj kompoziciji (T. XIII, 9).284 Car je prikazan kako stoji na platformi u inu krunisanja, dok dogadjaju prisustvuju i legionari. Za razliku od Antonina Pija, potrebe vremena su takve da je car prisiljen da odbaci togu, da se prikloni svojoj vojnoj prirodi i obue vojniko odelo. Ovo bi ujedno bilo i poslednje prikazivanje scene investiture na novcu.

Car u scenama s dii militares Do sada smo, na naim primerima, pratili tok jednog ratnog pohoda od carevog obraanja vojnicima, naputanja prestonice, uea u ratnim operacijama, sveanog pobednikog povratka, politikih rezultata postignutih ovim akcijama ili diplomatijom. Nakon toga, logino se namee razmatranje predstava cara u scenama s dii militares kojima se izraava estitanje caru, propagirajui nagradu za njegove postignute vojne ili politike uspehe, ali i odraz ideje da je carska vlast po volji i pod zatitom ovih boanstava, ponekad ak odraavaji i tatinu cara. Ovde emo pomenuti razliite predstave, trudei se da zastupimo sva prikazana boanstva u scenama s carevima koja se pojavljuju na novcu i medaljonima. Najee je prikazana Viktorija koja krunie cara, ili mu donosi paladijum, car u rukovanju s Romom ili kako joj donosi Viktoriju, car pod zatitom Jupitera ili sa svojim drugim patronima. Od vremena Aleksandra Severa sve vie se istie legenda virtus avugusti praena scenama s predstavom cara, Virtus, Rome i Viktorije. Avgust je prikazan na denarima kovanim izmedju 29.-27. godine kako sedi na kurilskoj stolici i dri Viktoriju u ruci, pobedu koju je zadobio u bici kod Akcijuma (T. XIII, 10).285 Povodom trijumfa Tiberija u Germaniji 7. godine s.e. ostvarenog pod auspicijama Avgusta, kuju se sestercijusi koji na av. prikazuju glavu cara s lovorovim vencem i globom ispod, iza koje je Viktorija u celoj figuri koja dri rog izobilja i drugom

koji su se ponovo umeali Rimljani. Antonin Pije postavio je Kvadima kralja, rimskog tienika, koji je dobio dijademu iz ruku cara. 283 BMC IV, n. 1100, Pl. 75.8; RIC III, n. 1374, Pl. XIII.256. 284 Gnecchi II, n. 14, Pl. 74.1. 285 BMC I, n. 637, Pl. 15.16; RIC I, n. 39.

38

rukom ga krunie (T. XIII, 11).286 Avgust je prikazan kao vladalac sveta, pobednik iji uspeh potvrdjuje Viktorija, a sve to donosi dravi blagostanje. Saterland je bavei se simbolizmom na kovanju ovih tzv. pseudo medaljona, zakljuio da su ba oni igrali glavnu ulogu u izraavanju poasti koje su date Avgustu posebno izmedju 31.-23. godine s.e.287 U sluaju Nerona uredjenje paranskog pitanja krajam 63. godine razlog je predstavljanja cara s radijalnom krunom kako stoji i dri Viktoriju na globu (T. XIII, 12).288 Vitelije je, pak, prikazan u sceni dexrtarum iunctio s Romom uz natpis PAX AVGVSTI (T. XIII, 13).289 On prima dobrodolicu od Rome, ali dolazi uz Pax i obuen u togu, kao princeps, a ne imperator. Kod Galbe se susreemo s interesantnom predstavom na sestercijusu koja prikazuje cara kako sedi na kurilskoj stolici i dri parazonijum, pruajui ruku ka enskoj figuri koja stoji ispred njega i predaje mu paladijum dok u drugoj ruci dri rog izobilja, uz prateu legendu HISPANIA CLVNIA SVL (T. XIII, 14).290 Navedena predstava odnosi se na komemoraciju dogadjaja vezanih za vreme pobune protiv Nerona i Galbinog proglaenja za imperatora. Prikazana je Klunija, kao personifikacija ovog panskog grada, koja nudi carstvo Sulpiciju koje mu po proroanstvu pripada.291 Spes se pojavljuje na novcu Vespazijana iz 71. godine, gde je prikazana kako nudi cvet caru koji joj prilazi u pratnji sinova; sva trojica su u vojnikim odelima, uz legendu SPES AVGVSTA (T. XIII, 15).292 Vidimo vojnike koji su se izborili za velike rimske pobede, oni predstavljaju nadu drave koja u njih moe imati poverenja. Vespazijan se na svojim novcima pojavljuje i u predstavama s Viktorijom, bilo da ga ona krunie kao pobednika (T. XIV, 1),293 bilo da hita da bi mu predala paladijum kao simbol venog Rima koji mu, kao nepobedivom vojniku, pripada (T. XIV, 2).294 Po kompoziciji poslednja predstava podsea na pomenutu sa signis receptis motivom gde caru Viktorija uruuje legionarskog orla.295 Posebno je interesantna scena krunisanja Vespazijana kao princepsa od strane Viktorije, dok prinosi rtvu na oltar ispred trijumfalnog luka (T. XIV, 3).296 U ovoj predstavi ogleda se Vespazijanovo priznavanje Galbe kao jedinog zakonitog prethodnika. Naime, smatra se da je trijumfalni luk u drugom planu scene upravo onaj koji se javlja na posthumim emisijama Galbe,297 i da ovde Vespazijan prinosi rtvu duhu svog ubijenog prethodnika.298 Za razliku od pijeteta njegovog oca, tatina Domicijana izbija u prvi plan predstavom u kojoj dri munju Jupitera, dok ga krunie Viktorija (T. XIV, 4).299 Palma koju dri Viktorija kao indikacija pobede, u saglasju je s boanstvenom
BMC I, n. 217, Pl. 20.6; RIC I, n. 192. BMC I, n. 56, Pl. 39.13; RIC I, n. 42, Pl. IX.148. Sutherland C.H.V, 1965, 109. 288 BMC I, n. 56, Pl. 39.13; RIC I, n. 42, Pl. IX.148. 289 BMC I, n. 67, Pl. 62.17; RIC I, n. 23. 290 BIMC I, n. 254, Pl. 58.9; RIC I, n. 151. 291 Suet. Galba, 9. U vreme kada se Galba premiljao da li da prihvati ponudu Vindeksa ili ne, pojavila su se razliita povoljna znamenja, a najvanije bilo je proroanstvo ugledne device, koje je Jupiterov svetenik u Kluniji izneo iz svetilita. U tom proroanstvu stajalo je da e jednom iz panije potei gospodar sveta. 292 BMC II, n. 782, Pl. 35.5; RIC II, n. 462. 293 BMC II, n. 205, Pl. 6.7; RIC II, n. 105, Pl. I.10. 294 BMC II, n. 586, Pl. 23.1; RIC II, n. 465. 295 Vidi T. XIII, 1. 296 BMC II, n. 576, Pl. 22.10; RIC II, n. 463. 297 BMC I, p. 354, n. *; RIC I, n. 144. 298 BMC II, p. xlvii. 299 BMC II, n. 381, Pl. 75.8; RIC II, n. 322.
287 286

39

munjom u ruci Domicijana, koja ga povezuje s Jupiterom. Tokom vladavine Domicijana car postaje nepobedivi branilac i ovo vidjenje pobede postaje glavna tema za vremena koja dolaze. Ovaj motiv, to je vanije, povezuje se s je drugom centralnom temom Principata kao sistema od poetka car je Jupiterov zastupnik na zemlji i njegova vladavina predstavlja providentia vrhovnog boanstva.300 Domicijan vidi sebe kao boanskog monarha, kome se podanici moraju obraati sa dominus et deus noster.301 Karadajs smatra da Domicijan iskazuje elju da uspostavi kult porodice Flavijevaca, kujui novac s likovima njenih lanova, ivih ili mrtvih. I da prema tome, motiv s munjom Jupitera sugerie samoapoteozu.302 Nerva se prikazuje u dextrarum iunctio gestu s Marsom uz legendu PAX AVGVSTI (T. XIV, 5).303 Mars je ovde predstavnik rimske vojske, a ne sam Trajan, jer princ ne bi bio prikazan sa lemom. Novac potie iz 97. godine i ako uzmemo da je kovan posle oktobra, odnosno posle adopcije Trajana, mogao bi izraavati pomirenje kroz istinsku harmoniju ostvarenu s vojskom putem adopcije Trajana. A ako je kovan pre oktobra mogao bi znaiti nadu Nerve u uspostavljanje discipline medju pretorijancima. Scena krunisanja Trajana od strane Viktorije zastupljena je na novcu iz 101. godine, ali za razliku od pomenute predstave Domicijana, Trajan je ovde predstvljen prikladnije i skromnije s kopljem i parazonijumom, kao Virtus (T. XIV, 6).304 Da bi ve na sestercijusima kovanim izmedju 105. i 111. godine u istoj sceni car drao munju Jupitera, koju je ranije skromno odbijao da primi (T. XIV, 7).305 Atribucija Jupiterove munje direktno caru, korak je veoma blizu ivice nepotovanja vrhovnog boanstva, zarad line ambicije i tatine koja narasta tokom vladavine i moe se pratiti od ranijih bogobojaljivijih i sa vie potovanja prikazanih scena cara i boanstava do ovakvih gde se izmedju cara i Jupitera stavlja znak jednakosti. Medju ranijim predstavama Trajana kojima se izraava skromnost dobrog cara, spada i scena u kojoj on kao princeps, stoji pred Romom i od nje prima Viktoriju (T. XIV, 8).306 Ovde pozicija veeg dostojanstva jo uvek pripada boginji. U boanstvenoj predstavi Trajana koga krunie letea Viktorija, dok on stoji na platformi ukraenoj orlovima i standardima, sa zarobljenicima koji klee pred njim, verovatno trebamo videti scenu aklamacije Trajana u Rimu posle njegovog trijumfalnog povratka iz dakih ratova (T. XIV, 9).307 Trajan koji je sada u prestonici, prikazan je u togi kako dri granicu i skiptar; on je svojim sjajnim pobedama u tekim borbama s neprijateljem, konano doneo mir.308 Vladavina Hadrijana potvrdjena je od Senata i njihova harmonija, na kojoj careva vladavina poiva, izraena je neobinom predstavom u kojoj Roma, u sredini kompozicije, dovodi u dextrarum iunctio Hadrijana i Genija Senata, izraavajui istovremeno njihovu concordia (T. XIV, 10).309 Jedinstvena je predstava Hadrijana s
Hannestad N, 1986, 141. Suet. Domit. 13. 302 Carradice I, 1993, 170. 303 BMC III, p. 9, n. *, Pl. 2.16; RIC II, n. 32. 304 BMC III, n. 131, Pl. 11.10; RIC II, n. 69. 305 BMC III, n. 825, Pl. 30.4; RIC II, n. 549. 306 BMC III, n. 757, Pl. 27.4; RIC II, n. 453. 307 BMC III, n. 826, Pl. 30.5; RIC II, n. 551, Pl. X.182. 308 Brilijant (Brilliant R, 1963, 112) smatra da se radi o reprodukciji poasne statue cara povodom dakih pobeda, te da je letea Viktorija, detalj koji nije postojao na statui, dodatak rezaa kalupa. 309 BMC III, n. 506, Pl. 56.17; RIC II, n. 349, Pl. XIII.258.
301 300

40

legendom PROVIDENTIA DEORVM uz koje postaje jasno na kojim vrednostima prvenstveno poiva njegova vladavina, od koga je garantovana i pod ijom je zatitom (T. XIV, 11).310 Hadrijan, dostojanstven u togi, prua ruku da prihvati skiptar koji mu donosi Jupterov orao. Hadrijanova adopcija nije odbaena ali je sada nedvosmisleno izraena svetost Hadrijanovog prava na presto on je car po odluci boanske, Jupiterove, providentia. Iako sama predaja skiptra nije obavljena, Hadrijanova ruka ne ostavlja sumnju da e to biti uinjeno. Antonin Pije predstavljen je u rukovanju s Romom na medaljonima, bilo da ona sedi ili stoji (T. XIV, 12, 13).311 S tim to se prva verovatno odnosi na izraze dobrodolice novom princepsu, obzirom da je kovan 139. godine. Dok je u sluaju druge predstave oigledno u pitanju neka ceremonija, na ta upuuje osoba iza Rome koja nosi korpu ili posudu, prisustvo vojnika i osobe u togi. Kod Antonina Pija ponovo se susreemo s naglaavanjem odnosa cara i Jupitera, ali ovoga puta na jedan novi nain, Jupiter se pojavljuje kao zatitnik cara ispod ije munje on nalazi utoite i time jasno izraava pietas prema vrhovnom boanstvu (T. XIV, 14).312 Jo jedna predstava na medaljonu ovog cara oslikava duh njegove vladavine. Antonin Pije kao dostojanstveni prinsceps sedi na kurilskoj stolici, dok ga krunie Viktorija, on prima klasje od Cerere koja stoji pred njim (T. XIV, 15).313 Pobede Lucija Vera na Istoku izraene su predstavom na medaljonu, u kojoj vidimo oba cara, jednog naspram drugog, kako dre koplja, dok svakog krunie po jedna Viktorija, izmedju njih klei zarobljenik, a dva rena boga lee sasvim l. i d. (T. XV, 1).314 Istoni pohod povod je razliitih predstava, naroito na medaljonima, gde se Lucije Ver prikazuje pod zatitom razliitih boanstava. Vidimo ga kako prima pobedniki venac od Viktorije za njegove ostvarene pobede (T. XV, 2),315 ili kako u pratnji Rome/Virtus predaje Viktoriju Jupiteru (T. XV, 3).316 U tradiciji Antonina Pija, Jupiter se ponovo pojavljuje kao zatinik, gde kao centralna kolosalna figura stoji izmedju dva savladara Marka Aurelija i Lucija Vera (T. XV, 4).317 Medaljoni kovani 169. godine uglavnom su posveeni Luciju Veru, i verovatno je najvei njihov broj kovan posle njegove smrti. Na jednoj od ovih predstva prikazana je Roma kako sedi i dok je krunue Viktorija, ona prima granicu masline od Lucija Vera koji stoji ispred nje (T. XV, 5).318 Romi, vladarki sveta, car donosi mir uspostavljen posle ostvarenih pobeda iz njegovog uspenog pohoda na Istok. Marko Aurelije prikazuje se, takodje, s munjom Jupitera dok ga krunie Viktorija (T. XV, 6).319 Novac s ovom predstavom kovan je povodom pobeda u Germaniji nad Markomanima. Vrhovni bog Rimljana pozajmio je svoje oruje caru za unitenje rimskih neprijatelja, kao to je to ve inio Domicijanu i Trajanu. Iznova se pokazuje dokle moe ii rimska tradicija u direktnom identifikovanju cara s boanstvom. Na drugom primeru
310 311

BMC III, n. 1203, Pl. 79.3; RIC II, 589, Pl. XV.304. Gnecchi II, n. 39, Pl 46.10; Gnecchi II, n. 48, Pl. 47.3. 312 Gnecchi II, n. 13, Pl. 45.1. 313 Gnecchi II, n. 19, Pl. 45.6. 314 Gnecchi II, n. 34, Pl. 75.6. 315 Gneechi II, n. 12, Pl. 72.9. 316 Gneechi II, n. 15, Pl. 74.2. 317 Gneechi II, n. 21, Pl. 74.6. 318 Gnecchi II, n. 8, Pl. 72.7. 319 BMC IV, n. 567,Pl. 64.8; RIC III, n. 264, Pl. VIII.168.

41

ovog cara, prikazan je kako kao pobednik iz germnaskih ratova, donosi Viktoriju Romi koja sedi na oklopu i doekuje ga (T. XV, 7).320 U kovanju Komoda razvijaju se motivi na novcu tokom njegove samostalne vladavine, ve prema njegovoj prirodi. Najpre se moe videti kako u vojnikom odelu prima pobedniki venac od Viktorije (T. XV, 8)321 ili kako prinosi rvtu na oltar u pratnji Marsa, dok ga krunie Viktorija (T. XV, 9).322 Njegovo interesovanje za uredjenje religioznih pitanja izraeno je u sceni rukovanja preko oltara sa Serapisom i Izidom, dok ga krunie Viktorija (T. XV, 10).323 Ovom scenom verovatno se izraava prihvatanje velikog egipatskog kulta u Rimu pod zatitom cara, ili, pak, obeleava posetu cara Egiptu povodom neke proslave. Konano, Komodova vladavina, kao nova era rimskog Herkula, spasioca Rima, predstavlja ga jednakog Jupteru, koji mu sputa ruku na rame, kao svom sinu uz legendu I O M SPONSOR SEC AVG (T. XV, 11).324 Grant navodi kao povod za kovanje ovog motiva 700-godinjicu osveenja hrama Jupitera Kapitolinskog, koji ujedno obeleava i poetke Republike.325 Septimije Sever pojavljuje se kao vojnik koji je odneo pobedu i zadobio Viktoriju kao nagradu zahvaljujui svojim ratnikim vrlinama i sposobnostima (T. XV, 12).326 Interesantan i redak tip prikazuje Septimija Severa, kako sedi na kurilskoj stolici kao princeps, dri Viktoriju, a drugu ruku odmara na titu koji dri kleea figura (Atlas ?), dok ga krunie letea Viktorija (T. XV, 13).327 Kleea figura nije najbolje objanjena. Da li je Atlas nosilac sveta, simbol cara s takvom osobinom ili je aluzija na konkretne vojne akcije u tom regionu?328 Karakala i Geta predstavljeni su zajedno kako izmedju sebe dre Viktoriju, dok iznad njih leti druga Viktorija koja dri otvoren venac nad njihovim glavama, kraj nogu prikazan je zarobljenik koji sedi (T. XV, 14).329 Dva princa, izraavaju elju svog oca za ustanovljenjem dinastije. Oni su ti na koje Carstvo moe raunati da e vladati svetom u slozi i uzneti pobedonosno rimsku vrlinu. Na drugom primeru vidimo Karakalu i Getu u dextrarum iunctio sceni, dok ih kruniiu njihovi zatitnici, Herkul i Liber, uz legendu CONCORDIAE AVGG prikazujui slogu medju braom koja je pod patronatom njihovih dii auspices (T. XVI, 1).330 Aleksandar Sever se najee predstavlja u drutvu Virtus ili s njenim atributima. Na jednom primeru car sedi na kurilskoj stolici, dri Viktoriju, dok ga druga krunie; ispred stoji Virtus oslanjajui se na tit koji je na stubu (T. XVI, 2).331 U drugom sluaju car je naoruan kopljem, u pratnji Virtus dok ga krunie Viktorija (T. XVI, 3).332 Aleksandar Sever odlazi na Istok u rat protiv Persijanaca gde e uz pomo vojske i svojih carskih vrlina osvojiti pobedu koju mu osigurava Viktorija, glasnica Jupitera. Da bi od ove prethodno eljene i oekivane pobede, na sledeem medaljonu videli njeno
320 321

Gnecchi, II, n. 18, Pl. 60.6. Gnecchi II, n. 150, Pl. 88.4. 322 Gnecchi II, n. 90, Pl. 84.3. 323 RIC III, n. 614, Pl. XVI.334. 324 BMC IV, n. 347, Pl. 100.3. 325 Grant M, 1956, 226-227. Isti povod navodi i za predstavu Jupitera i sedam zvezda (vidi T. XLVIII, 14). 326 BMC V, n. 562, Pl. 24.1; RIC IV.1, n. 693. 327 BMC V, n. 371, Pl. 36.18. 328 BMC V, p. clii. 329 BMC V, n. 801, Pl. 48.4; RIC IV.1, n. 115. 330 BMC V, n. 232, Pl. 60.3; RIC IV.1, n. 184. 331 HCC III, n. 125, Pl. 46.125; RIC IV.2, n. 510. 332 Gnecchi II, n. 30, Pl. 100.6.

42

ostvarenje Aleksandar Sever stoji kao vojnik drei parazonijum Virtus, i dok ga krunie Viktorija on gazi personifikacije Tigra i Eufrata (T. XVI, 4).333 Pobeda Maksimina Traanina nad Germanima komemorisana je na sestercijusu, na kome je prikazan car u vojnikom odelu, podignute d. ruke u aktu obraanja, dok ga krunie Viktorija, a na zemlji sedi zarobljenik (T. XVI, 5).334 Gordijan III prikazan je na novcu i medaljonima kako sedi na oklopu ili kurilskoj stolici dok ga krunie Viktorija, a on prima od Virtus granicu, u pozadini se vide vojni standardi (T. XVI, 6, 7).335 Najinteresantniji je medaljon s predstavom istog cara koji prinosi rtvu na oltar, krunie ga Viktorija, na zemlji sede personifikacije Tigra i Eufrata ispod standarda, dok je iznad njih prikazan Sol u kvadrigi, uz legendu PAX AETERNA (T. LII, 12).336 Predstava ilustruje ostvarenje pobede nad Persijancima i mir koji je tom pobedom obezbedjen. Sveanu notu pokazuje scena prinoenja rtve na oltar od strane Voluzijana dok ga krunie Virtus, ukazujui na neku odredjenu ceremoniju koja je vezana za vojsku. S druge strane oltara nalazi se osoba u togi, dole je rtvena ivotinja, dok su u drugom planu legionarski orlovi; pratea legenda je VIRTVS AVGVSTORVM (T. XVI, 8).337 Istu legendu nosi i medaljon Galijena na kome vidimo cara kako sedi na oklopu dok ga krunie Viktorija, a Virtus mu predaje maslinovu granicu, u drugom planu su dve vojne insignije (T. XVI, 9).338 Mir koji je postigao u pregovorima s Markomanima proslavlja se tipom medaljona s legendom VICTORIA GERMANICA i scenom u kojoj cara krunie Viktorija, dok su dole prikazana dva zarobljenika (T. XVI, 10).339 Na novcu Salonina (T. XVI, 11)340 prikazan je mladi princ kako prima Viktoriju od Jupitera uz neobinu prateu legendu DII NVTRITORES. Do sada se Jupiter pojavljivao uz careve ili prineve, ali nikada uz ovakvu legendu, gde takodje plural, dii, ostaje nejasan. Interesantan medaljon Postuma prikazuje ga na av. zajedno s Herkulom, dok je na rv. prikazan uzurpator u togi kako prinosti rtvu na tripod iz patere, s druge strane rtvenika u sredini kompozicije je Herkul, a sasvim l. osoba koja vodi rtvenu ivotinju, uz legendu HERCVLI COMITI AVG COS III (T. XVI, 12, a, b).341 Postum se prilikom primanja zakletve od vojnika obavezao da e tititi i razvijati samo Galiju. U poetku novac i propagira upravo spasenje rajnskih provincija i predstavlja ga kao restitutor Galliarum ili kao Herkula rimske Germanije. Ali posle konsolidacije vlasti na Zapadu, njegove ambicije su porasle, pa je uspeo da pridobije paniju i Britaniju. Posle toga poinje da se osea kao zatitnik Roma aeterna i postaje Hercules Romanus. Da je na kraju Postum sanjao da vlada celim Carstvom, Istokom i Zapadom, svedoe novci s legendom oriens augusti i restitutor orbis. Na kraju, Kar i Karin prikazani su na medaljonu uz legendu VIRTVS AVGVSTOR kako medju sobom dre Viktoriju, a kruniu ih njihovi zatitnici, Sol i Herkul (T. XVII, 1).342

333 334

Gnecchi II, n. 17, Pl. 99.6. HCC III, n. 61, Pl. 54.61; RIC IV.2, n. 93. 335 HCC III, n. 158, Pl. 66.158; RIC IV.3, n. 326; Gnecchi II, n. 44, Pl. 105.9. 336 Gnecchi II, n. 24, Pl. 104.7. 337 Gnecchi II, n. 3, Pl. 112.3. 338 Gnecchi I, n. 30, Pl. 27.7. 339 Gnecchi II, n. 33, Pl. 115.1. 340 RIC V.1, n. 35, Pl. V.74. 341 Gnecchi II, n. 2, Pl. 116.7. 342 Gnecchi I, n. 1, Pl. 4.5.

43

Rector orbis U ovom odeljku sadrane su predstave cara s globom, bilo da glob prima od nekog boanstva ili od svog boanskog prethodnika, bilo da je prikazan sam s globom, pa ih prema tome moemo ih podeliti u dve celine. U svakom sluaju, sutina je u prikazivanju cara kao rector orbis. Glob se kao deo kompozicija na novcu javlja najpre u poznoj Republici kao atribut boanskih predstavnika drave, Genija rimskog naroda ili Rome. Lideri I veka s.e. preuzimaju ga u svojoj propagandi, najpre to ini Pompej, ali kod njega glob nije povezan s njegovom linou ve s pobednikim trofejima. Da bi potom Cezar i Avgust koristili prvi put glob da oznae svoju mo nad itavim orbis terrarum.343 Tokom Principata objanjavajua legenda, uz predstavu cara s globom, javlja se samo u kovanju Didija Julijana i Elagabala, dok se sama legenda javlja kod Septimija Severa i Karakale ali uz predstavu Sola s globom. Na pojedinim predstavama aktuelni car i njegov naslednik ili pak savladari, prikazani su u dextrarum iunctio gestu. Ovo je bio simbolini prikaz sloge ija snaga u kompoziciji zavisi delimino i od rimske tendencije da smanji varijetete umentikog izraavanja do skladnih efekata, dovodei akt u centar panje. Predstava dva cara u rukovanju ponavljae se relativno esto tokom Principata u vremenima kada postoje savladari, kao izraz harmonije zajednike vladavine. Rukovanje je ponekad prikazano u prisustvu personifikacije koja stoji izmedju i iza osoba koje se rukuju. a) Scene u kojima car prima glob od svog prethodnika ili od nekog boanstva. Novac s ovakvim predstavama kuje se obino na poetku vladavine, da se obznani na kojim vrednostima se carsko pravo vladavine zasniva. Adoptio scena Nerve i Trajana prva je ove vrste koja se javlja na novcu Principata. Prikazan je Nerva u togi kako predaje glob Trajanu koji pred njim stoji u vojnikom odelu, uz legendu PROVID. Nerva je prikazan kao princeps sa svitkom u ruci, a Trajan kao imperator s kopljem (T. XVII, 2).344 Ruke su spojene izraavajui njihovu concordia, dok zajedno dre simbol svetske vladavine. Ovo je, kao to i legenda pokazuje, providentia samog Nerve koji se stara o nasledjivanju prestola i sudbini drave ili moda sopstvenom spasenju. Dobro je poznato da je Nerva bio pod stalnom pretnjom po sopstveni ivot, naroito od pretorijanaca, nezadovoljnih ubistvom Domicijana. Jedan od razloga za adopciju Tajana, osim dokazanih vojnih sposobnosti, bila je i njegova velika popularnost u vojsci. U svakom sluaju, Trajan je doao na vlast ne gradjnskim ratom, nego mirnim putem i adopcijom.345 Ovu kompoziciju preuzima 101. godine Trajan u predstavi u kojoj car i senator ili Genije Senata zajedno dre glob medju sobom, prikazujui time svoju dobru volju da deli vlast sa Senatom (T. XVII, 3).346 U ovom sluaju, kada je odsutan i boravi na dakom frontu, moe znaiti da je car ostavio upravu u rukama Senata, dok on obavlja dunosti vojnika. Adoptio scenu, identinu onoj iz vremena Nerve, susreemo i u sluaju Trajana i Hadrijana, i to u dve varijante. U prvoj dva cara su u sceni dextrarum iunctio i
343 344

Hlscher T, 1967, 22-23. BMC III, n. 55, Pl. 10.3; RIC II, n. 28. 345 Dio Cass. LXVIII.3, 4. 346 BMC III, p. 157, n. *, Pl. 26.10; RIC II, n. 437.

44

medjusobno dre glob (T. XVII, 4),347 dok na drugoj Trajan dri obema rukama desnu ruku svog naslednika (T. XVII, 5).348 Svedoci smo da je nasledjivanje obezbedjeno putem providentia augusti Trajana, prenoenjem vlasti na usvojenog naslednika. Sa saznanjem o jasnim sredstvima opisa simbolikog jezika korienog na rimskim novcima, skloni smo da pre vidimo u prvoj varijanti opis fides mutua. Dok je druga varijanta, s njenim sporednim obeleavanjem poverenja starijeg oveka u mladjeg, nesumnjivo priblinija koncepciji adoptio, i pre se moe smatrati kao izraz Trajanove providentia, odnosno njegovog staranja za sudbinu Carstva putem linog izbora naslednika.349 Novac s ovim predstavama Hadrijan kuje na poetku svoje vladavine, odajui time potovanje prema svom prethodniku. Oekivalo bi se da je to uradio Trajan i na taj nain objavio svima koga je izabrao za naslednika, ali to se nije dogodilo. Ova injenica sasvim se uklapa u itavu priu o Hadrijanovoj adopciji o kojoj se dosta raspravljalo. trak se pita, nije li podrugljivost u vezi senilis adoptio ili moda uxorius ambitus koje Tacit pominje u vezi nasledjivanja Tiberija od Avgusta, bila slina govorkanjima u Rimu 117. godine.350 Ubrzo, Hadrijan kuje novac s istom kompozicijom, samo to je umesto Trajana prikazan Jupiter koji mu predaje glob (T. XVII, 6).351 Istovremeno se pojavljuje i pomenuta predstava s providentia deorum.352 Imenovanjem Hadrijana od vrhovnog rimskog boanstva, naglaava se da je njegova vladavina, kao zemaljskog vladara, predstavlja providentia Jupitera, da je od njega data i pod njegovom je zatitom. Ovakve predstave legitimacije vlasti i uopte predstave s globom bie omiljene u III veku. U kovanju Antonina Pija i Marka Aurelija ne pojavljuju se scene cara s globom, da bi se ponovo s njima susreli na medaljonima Komoda s poetka njegove samostalne vladavine. Komod je predstavljen, obuen u togu, kako stoji ispred Jupitera koji sedi, dri munju i predaje mladom princepsu glob (T. XVII, 7).353 Na poetku vladavine i Septimije Sever pokazuje od koga mu je dato pravo na vladanje, predstavom u kojoj prima glob od Jupitera (T. XVII, 8).354 Na medaljonu Aleksandra Severa ova scena se proiruje dodavanjem likova vojnika koji prisustvuju dogadjaju i vojnih insignija (T. XVII, 9).355 Kod Gordijana III ulogu Jupitera preuzima Roma, koja predaje glob caru koji je u pratnji Virtus, dok je u drugom planu vojna insignija (T. XVII, 10).356 Kod poslednja dva primera medaljoni su kovani povodom odlaska u rat s Persijancima, elei da prikau iju podrku imaju u svom predstojeem pohodu. Neto drugaija ideja propagirana je na medaljonima tokom samog persijskog
BMC III, n. 1101, Pl. 76.1; RIC II, n. 534. BMC III, p. 243, n. , Pl. 47.1; RIC II, n. 3, Pl. XII.217. 349 Strack P. L, Teil I, p. 45, Teil II, p. 41. 350 Strack P. L, Teil II, p. 42. Tacit Ann. I.7; CAH XI, p. 299-300. injenica je da je Trajan visoko cenio Hadrijanove vojnike sposobnosti, kada ga je ostavio kao komandanta najvee vojske na Istoku, i da ga je imao u vidu kao naslednika. Ali takodje stoji i injenica da ga Trajan nije proglasio za cezara ili avgusta, a razlozi ostaju nejasni. Optimus princeps pribliio se smtri bez odredjenog naslednika. Napustio je Siriju i ve posle nekoliko dana iznenada umro. Na vest o tome vojska Sirije proglasila je Hadrijana za imperatora. U Rim je stigla vest da je Trajan na samrti odredio Hardijana za naslednika. Neizbeno je bilo, da su pod ovim okolnostima, glasine kruile Rimom. 351 BMC III, n. 242, Pl. 51.8; RIC II, n. 109, Pl. XII.233. 352 Vidi T. XIV, 11. 353 Gnecchi II, n. 146, Pl. 88.1. 354 BMC V, n. 67, Pl. 7.5; RIC IV.1, n. 35, Pl. V.12. 355 Gnecchi II, n. 5, Pl. 98.5. 356 Gnecchi II, n. 31, Pl. 105.3.
348 347

45

pohoda Gordijana III, gde ve vidimo znake pobede koje je odnela rimska vojska na elu s mladim carem. Goridijan je prikazan kao salutifer, poput Apolona, kako prima glob od Sola, dok ga Viktorija krunie, a zarobljenici sede kraj nogu, iza Sola je vojnik, a u drugom planu nalaze se vojne insignije (T. XVII, 11).357 Aurelijan se ponovo oslanja na Jupitera kao conservator, u sceni gde od njega prima glob (T. XVII, 12).358 Prob se na svojim medaljonima prikazuje u scenama u kojima prima glob od Rome koja sedi na titu i dri rog izobilja, iza je Viktorija koja krunie cara, a u sredini kompozicije nalazi se Felicitas s kaducejem (T. XVII, 13).359 Scena simbolie srenije vreme i blagostanje koje dolazi zahvaljujui pobedama cara. Prob prima glob i od Jupitera uz legendu CLEMENTIA TEMP (T. XVII, 14), ponovo propagirajui slinu ideju.360 b) Car kao rector orbis, sedi ili stoji i dri glob. Motiv uvodi Antonin Pije ali bez objanjavajue legende, dok je Didije Julijan prvi koji je imenuje eksplicitno. Oekivali bi smo da epitet rector bude izraen krmom Fortune kao to je to sluaj u kovanju Hadrijana prikazanog kako dri krmu na globu (T. XVII, 15).361 Pojam individualnog jeste istaknut ovim predstavama, ali naglaavanje, ini se, podvlai odgovornost, pre nego razmetanje. Primeri ove kategorije novca i medaljona javljaju se u kovanju sledeih careva:362 Antonina Pija (T. XVII, 16, 17),363 Didija Julijana (T. XVIII, 1),364 Makrina (T. XVIII, 2),365 Aleksandra Severa (T. XVIII, 4),366 Gordijana III (T. XVIII, 5, 6), 367 Filipa I (T. XVIII, 7),368 Galijena,369 Klaudija Gotskog (T. XVIII, 8),370 Postuma (T. XVIII, 9).371

Princeps iuventutis Odeljak je posveen dinastikoj propagandi careva od samih poetaka Principata, putem isticanja uloge sinova, unuka ili mladia iz porodice dodeljivanjem titule princeps iuventutis. Bila je ovo titula potovana jo od republikanskih vremena, davana onom mladiu koji povede starije i mladje deake odredjene da odigraju ulogu u igri Troje (ad ludum Troiae). Princeps Iuventutis bio je u Republici vodja konjanikog stalea, a

357 358

Gnecchi II, n. 56, Pl. 106.8. RIC V.1, n. 129, Pl. VIII.125. 359 Gnecchi II, n. 42, Pl. 121.9. 360 RIC V.2, n. 927, Pl. V.15. 361 BMC III, n. 237, Pl. 51.7; RIC II, n. 110, Pl. XII.232. 362 S tim to se legenda RECTOR ORBIS esplicitno javlja na primerima Didija Julijana i Elagabala. 363 BMC IV, n. 1888, Pl. 46.7; RIC III, n. 889; BMC IV, n. 743, Pl. 16.5; RIC III, n. 206, Pl. II.39. 364 BMC V, p. 15, n. *; RIC IV.1, n. 16, Pl. III.9. 365 BMC V, n. 125, Pl. 83.1; RIC IV.2, n. 148. Makrin je bio samo vitez uzdignut do purpura po volji vojske. Senat je oklevao da prizna novog cara i regulie njegovu poziciju. (Dio Cass. LXXIX.14.1.). 366 HCC III, n. 25, Pl. 42.25; RIC IV.2, n. 48. 367 HCC III, n. 107, Pl. 63.107; RIC IV.3, n. 294; HCC III, n. 36, Pl. 60.36; RIC IV.3, n. 92. 368 HCC III, n. 3, Pl. 67.3; RIC IV.3, n. 2b. 369 RIC V.1, n. 122. 370 RIC V.1, n. 12, Pl. V.78. 371 RIC V.2, n. 2, Pl. XIII.2.

46

njegova glavna obeleja su koplje i tit.372 U Carstvu, od samih poetaka monarhistike vlasti, ova titula, poinje da se daje mladim prinevima iz carske kue, kao titula koja odredjuje njihovu sudbinu u ulozi budueg vladara. Najpre se pojavljuju kao konjanici, s kopljima, ali od Gete se predstavljaju u vojnoj odei kako stoje s kopljem, obino medju standardima, ponekad i u pratnji vojnika. Avgustov prvi izbor za naslednike pao je na njegove unuke Gaja i Lucija, pa se oni i predstavljaju prvi u ovoj ulozi. Najpre samo Gaj na novcu kovanom od 8.-6. godine s.e. uz legendu C CAES AVGVS F prikazan je na konju kako galopira, dri ma i tit, u drugom planu je legionarski orao izmedju dva standarda (T. XVIII, 10).373 Ovaj novac istovremeno komemorie i prvu kampanju mladog cezara, koji prati 8. godine s.e. Avgusta i Tiberija na putu za Galiju. Uobiajeno je bilo da se prinevi, im za to stasaju, ukljuuju u vojniki ivot i stiu neophodno iskustvo. Poev od 2. godine s.e kuju se novci s predstavom oba princa s legendom C L CAESARES AVGVSTI F COS DESIG PRINC IVVENT (T. XVIII, 11).374 Prikazani su u togama kako stoje, dok su izmedju njih dva tita i dva ukrtena koplja, izmedju ijih vrhova su simplum i litus Obiaj je bio da princeps iuventutis dobije srebrni tit i koplje, koje su Gaj i Lucije ve dobili od Avgusta. Po prvi put na novcu se javlja titula princeps iuventutis, dok su simplum i litus obeleja njihovog pontifikata i augurata. Na nekim primercima javlja se X u polju izmedju brae i ispod simpluma.375 Sledei princ koji se pojavljuje u ovoj ulozi bio je Neron za koga Klaudije kuje novac s legendom EQVESTER ORDO PRINCIPI IVVENT ispisano na titu koji lei na koplju (T. XVIII, 12).376 Klaudije je usinio Nerona 50. godine i od 51. kuje novac kojim ga deklarie kao princeps iuventutis. Na novcima kovanim 70./71. godine prikazani su Tit i Domicijan na konjima, u vojnikim odelima, kako galopiraju, svaki drei koplje uz legendu TITVS ET DOMITIAN CAESARES PRIN IVEN (T. XVIII, 13, 14).377 Vespazijan od samog poetka ne ostavlja sumnje da namerava osnovati dinastiju, to pokazuje ne samo ovim tipovima ve i drugim.378 Brau vidimo prikazane kao magistrate kako sede na kurilskim stolicama ili kako stoje jedan kraj drugog (T. XVIII, 15).379 Pratea legenda kod ovih primeraka je CAES AVG F DES IMP AVG F COS DES IT S C iz ega vidimo da je Tit proglaen za imperatora, a Domicijan je navodno dobio drugi konzulat, to naravno, nije istina, jer je njegov konzulat tek u perspektivi.380 Verovatno je Vespazijan eleo da umanji jaz izmedju brae, pa na ovaj nain izraava izvesnu naklonost ka mladjem
Stevenson W, 1964, 652. BMC I, n. 498, Pl. 12.15; RIC I, n. 349. 374 BMC I, n. 519, Pl. 13.9; RIC I, n. 350. 375 Gaj i Lucije bili su najvee nade Avgusta, i ujedno njegovo najvee gorko razoarenje, Lucije je umro 2.godine n.e., a Gaj 4. godine n.e; U vezi ove emisije problematian je datum njenog zavretka. Matingli (BMC I, p. cxiv) je tvrdio da su kovani do 11. godine n. e, a potom do 9. ili 10. godine (RIC I, p. 4), to je postalo opti konsenzus; Grant (Grant M, 1954, 79) pomilja da su kovani ak i posle Avgustove smrti; Mekdonald (Macdonald D, 1979, 28) je bavei se ovim problemom zakljuio da su primerci bez X na rv. kovani izmedju 2. godine s.e. i 4. godine n.e, odnosno do smrti Gaja. A da su znatno redji denari, ali ne i aureusi, sa X na rv. kovani od 4. do 13. godine. 376 RIC I, n. 91. 377 BMC II, n. 396, Pl. 13.15; RIC II, 292; BMC II, n. 878, Pl. 42.7; RIC II, n. 390. 378 Suet. Vesp, 25. 379 BMC II, n. 528, Pl. 20.1; RIC II, n. 414. 380 COS II Domicijana je tek 73. godine.
373 372

47

sinu.381 Domicijan je ovde vidjen u ulozi princeps iuventutis s kopljem i prazonijumom, dok Tit kao imperator dri koplje i svitak kao obeleje javnog ivota. Vespazijan kuje 73. godine samo za Domicijana tip s legendom PRINCIP IVVENT prikazujui ga kako galopira na konju u vojnikom odelu (T. XIX, 1).382 Novac s likom Domicijana na av. kovan 79. godine, na rv. prikazuje ake u rukovanju koje dre legionarskog orla, uz legendu PRINCEPS IVVENTVTIS (T. XIX, 2).383 Ovakva predstava aludira na slogu u vojsci, te se ini da je kovan posle smrti Vespazijana, to bi potvrdilo rei Svetonija da je Domicijan pomiljao da ponudi vojsci dvostruki novani dar ako ga podri protiv brata.384 Umesto vojnikog tipa princeps iuventutis kod Marka Aurelija susreemo se s tipom IVVENTAS koji dri granicu dok je trofej predstavljen iza njega (T. XIX, 3).385 Iuventas simbolizuje mladost uopte i verovatno predstavlja omladinu Italije koju prirodno reprezentuje Marko Aurelije. Da li je ovo odsustvo uobiajene predstave za princa, izraz stava Antonina Pija ili samog Marka Aurelija koji nije eleo da naglaava vojni aspekt svoje pozicije kao princa, ostaje otvoreno pitanje.386 S druge strane, Grant kao razlog kovanja ovog tipa navodi 350-godinjicu od osveenja hrama Juventusa u Rimu. Smatra takodje da je s ovim tipom blisko povezana predstava Honosa na novcu Marka Aurelija i isti jubilej od osveenja hrama Honosa i Virtus.387 Kod Marka Aurelija susreemo se jo s dve predstave koje mogu imati aluziju na njegovu ulogu kao princeps iuventutis. Prva je predstava Kastora koji stoji ispred konja, na medaljonu kovanom 155. godine (T. XIX, 4),388 dok se na drugoj predstavi pojavljuje lik Marka Aurelija koji nosi legionarskog orla i jae na konju (T. XIX, 5).389 Kada se Kastor pojavljuje na novcima prineva, moemo slobodno staviti znak jednakosti izmedju njega i princeps iuventutis. Uloga Kastora u konjanikom staleu, kao njihovog patrona, pribliava ih Iuventas, koji predstavlja venu mladost Rima kroz pobedniku vitalnost narataja koji dolaze.390 Komod se ponovo pojavljuje u tipinoj predstavi princeps iuventutis, na novcu iz 175. godine uz legendu PRINC IVVENT gde ga vidimo u sceni identinoj onoj Juventusa Marka Aurelija, kako stoji, dri granicu, dok je iza njega trofej (T. XIX, 6).391 Tip sa titom postavljenim na koplje i legendom EQVESTOR ORDO PRINCIPI IVVENT belei Komodovo dobijanje tita i koplja, obeleja konjanikog stalea, kao to su to ranije dobili Gaj, Lucije i Neron.392 Kastor se pojavljuje i na novcu Komoda iz 177. godine, u sceni poput pomenute kod Marka Aurelija i u istom znaenju.393 Karakala i Geta pojavljuju se esto u ulozi princeps iuventutis kao izraz elje Septimija Severa da uspostavi dinastiju. Karakala se prikazuje u vojnikom odelu s
381 382

Svetonije (Titus. 9 i Domit. 2) govori o neprijateljstvu koje Domicijan gaji prema Titu. BMC II, n. 686, Pl. 27.12; RIC II, 697. 383 BM CII, n. 267, Pl. 8.7; RIC II, n. 246. 384 Suet. Domit. 2. 385 BMC IV, n. 1404, Pl. 33.12; RIC III, n. 1233. 386 RIC III, p. 17. 387 Grant M, 1956, 224-225. Osveenje hrama Juventusa bilo je 207.g.s.e. Za predstavu Honosa koja se pominje vidi T. XLIII, 12. 388 Gnecchi II, n. 39, Pl. 62.2. 389 Gnecchi III, n. 106, Pl. 150.8 390 LIMC III, 632. 391 BMC IV, n. 638, Pl. 66.5; RIC III, n. 600, Pl. X.208. 392 BMC IV, n. 1532; RIC III, n. 1534. 393 BMC IV, n. 1671, Pl. 89.3; RIC III, n. 1578.

48

kopljem i palicom dok je iza njega trofej (T. XIX, 7),394 a Geta u istoj sceni samo to umesto palice dri granicu (T. XIX, 8).395 Mnogo interesantniji je sestercijus Gete koji pirikazuje mladog princa na konju u pratnji jo dva konjanika, gde se Geta osvre u gestu ohrabrenja (T. XIX, 9).396 Vodjstvo i vojna spremnost kvaliteti su mladog princa na koje se ciljalo u ovom sluaju. U kovanju Gete iznova se susreemo s ve pomenutim tipom Kastora, za koji Grant tvrdi da je kovan povodom obeleavanja 700-godinjice od ustanovljenja kulta Kastora i Poluksa u Rimu.397 Od Dijadumena pa nadalje postoji jedan osnovni tip prikazivanja princeps iuventutis, ali je oigledan napor da se predstavi maksimumom slikovitih varijeteta u detaljima. Princ nosi uglavnom vojnike atribute palicu komandujueg oficira, koplje, vojnike orlove, standarde, parazonijum Virtusa ili skiptar kao simbol dostojanstva. Dijadumen je predstavljen u vojnikom odelu sa skiptrom i palicom pored dve ili tri vojne insignije, od kojih jedna, na drugom primeru, ima aku na vrhu, kao simbol sacramentum (T. XIX, 10, 11).398 Predstava princa sa standardima uz legendu PRINC/PRINCIPI IVVENTVTIS zastupljena je kod Aleksandra Severa399 i Maksimusa (T. XIX, 12),400 dok kod Filipa II nailazimo na izvesne osveavajue novine u kompoziciji. Princ je u vojnikom odelu izmedju dve vojne insignije, d. je vojnik koji je u pratnji s jo jednom insignijom (T. XIX, 13).401 Filip II prikazuje se kao mladi ratnik u drutvu dva vojnika koji ga uvode u vojniki ivot (T. XIX, 14).402 Predstavljanju Filipa II kao princeps iuventutis posveeno je dosta panje, pa i u kovanju novca nailazimo ak na tri razliita tipa, kompozicijski slina ali sa kompleksnijim znaenjem uz prisustvo globa (T. XIX, 15, XX, 1, 2).403 U kovanju Herenija Etruska uz legendu PRINCIPI IVVENTVTIS javlja se predstava Apolona koji sedi, dri granicu, a drugu ruku oslanja na liru (T. XX, 3).404 Ovo je Apolon salutaris, koji se stara o sigurnosti i zdravlju mladog princa u kome lei budunost drave. Pored ovoga, zastupljen je i uobiajeni tip princa s palicom i kopljem (T. XX, 4),405 a isti tip susreemo i kod Voluzijana i Numerijana.406 Mladji sin Trajana Decija, Hostilijan predstavljen je s kopljem i standardom (T. XX, 5),407 kao i Valerijan II,408 dok je Salonin predstavljen s globom u ruci i zarobljenikom koji sedi na zemlji kraj njegovih nogu (T. XX, 6).409 Jo jednom Salonin se javlja u ovoj ulozi i to u maniru
BMC V, n. 608, Pl. 26.4; RIC IV.1, n. 298. BMC V, n. 228, Pl. 32.13; RIC IV.1, n. 16. 396 BMC V, n. 833, Pl. 50.4; RIC IV.1, n. 124, Pl. XVI.2. 397 BMC V, n. 216, Pl. 32.8; RIC IV.1, n. 6, Pl. XIV.2; Grant M, 1956, 231-232. Prema tradiciji kult je uveden poto su spasli rimsku vojsku u bici kod Regulusa (499. ili 496.g.s.e.). 398 BMC V, n. 82, Pl. 80.15; RIC IV.2, n. 106; BMC V, n. 149, Pl. 84.4; RIC IV.2, n. 211. 399 RIC IV.2, n. 386. 400 HCC III, n. 11, Pl. 55.m.c.11; RIC IV.2, n. 13. 401 Gnecchi II, n. 7, Pl. 108.8. 402 Gnecchi II, n. 6, Pl. 108.9. 403 HCC III, n. 5, Pl. 74.5; RIC IV.3, n. 216c; HCC III, n. 8, Pl. 74.8; RIC IV.3, n. 218d; HCC III, n. 19, Pl. 74.19; RIC IV.3, n. 258b. 404 HCC III, n. 12, Pl. 80.12; RIC IV.3, n. 146. 405 HCC III, n. 13, Pl. 80.13; RIC IV.3, n. 147c. 406 Voluzijan: HCC III, n. 1, Pl. 85.1; RIC IV.3, n. 241; Numerijan: RIC V.2, n. 366, Pl. VIIII.10. 407 HCC III, n. 4, Pl. 81.4; RIC IV.3, n. 181d. 408 RIC V.1, n. 34. 409 Gnecchi II, n. 3, Pl. 116.5.
395 394

49

predstava prinenva II veka i prvih Severa, pored trofeja.410 Usamljen primer Proba, s legendom PRINCIPIS IVVENTVTI, smatra se samo kao izraz elje za odranjem dobrih odnosa s vojskom.411

Matri castrorum Predstave matri castrorum ine jo jedan od motiva kojima se propagira dinastika politika, ali i iskazuje uloga i uticaj pojedinih carica, koju su imale tokom vladavine svojih mueva. Dve carice poaene su posebnim epitetima na novcu MATRI CASTRORVM, to su Faustina II i Julija Domna. Dok se Julija Domna i Julija Mamea pojavljuju u scenama na medaljonima uz legendu MATRI AVGVSTORVM/AVGVSTI ET CASTRORVM. Faustina II predstavljena je kako sedi, dri Feniksa s radijalnom krunom na globu, u drugoj ruci dri skiptar, a ispred nje su tri legionarska orla na niskom postamentu (T. XX, 7).412 Ili, pak, kako stoji u d. ruci dri pateru iz koje prinosi rtvu na oltar, dok u drugoj ruci dri kutiju, a ispred nje su tri standarda (T. XX, 8).413 Faustina II umrla je u Halali u Kapadokiji, odana muu do kraja, pratei ga na putovanjima, i titula predstavlja posebnu ast za njenu posveenost muu i njegovoj misiji.414 Julija Domna, bila je takodje uticajna ena koja je uestvovala i u politikim odlukama svoga mua, i pratila ga je na svim putovanjima. Na novcu je prikazana na isti nain kao i Faustina II, u varijantama kako sedi ili stoji (T. XX, 9, 10).415 Dok je na medaljonima prikazana kako sedi u centru kompozicije, s l. strane nalazi se enska figura i dete, a d. je vojnik sa titom.416 Julija Mamea prikazana je takodje kako sedi i dri rog izobilja, l. je figura Pietas, dok su iza prikazana dva standarda.417 Veliki deo carskog kovanja odnosi se na navedene grupe novca i medaljona. Careva putovanja pitanja su koja uveliko predstavljaju stvar od javnog interesa, nezavisno od njegove dunosti, civilne ili vojne, koja zahteva prisustvo cara u provincijama, njegovi odlasci i dolasci uvek su vani za populaciju Carstva, ija sudbina esto zavisi od toga. Odlasci ili dolasci obino su zabeleeni na novcu ili medaljonima tipom cara na konju, i dok galop i koplje na gotovs oznaavaju profectio, dotle lagano jahanje i podignuta d. ruka u pozdravu predstavlja adventus. Medjutim, mnogo su slikovitije scene u kojima je car predvodjen Viktorijom i u pratnji vojske. Cara vidimo i u ulozi rector orbis s krmom na globu, kao uvara Carstva s kopljem i globom ili kao mirotvorca s granom i skiptrom. Vidimo ga kao nepobedivog ratnika koji obara neprijatelje ili lovi divlje zveri. Ili u obavljanju diplomatskih aktivnosti koje su rezultat njegovih vojnih akcija, kao to su tipovi rex datus ili signis receptis. Odredjeni motivi su
410 411

RIC V.1, n. 12, Pl. V.73. RIC V.2, n. 892, Pl. V.5. 412 BMC IV, n. 704, Pl. 67.15; RIC III, n. 751, Pl. XI.229. 413 BMC IV, n. 929, Pl. 73.10; RIC III, n. 1659. 414 Dio Cass. LXXII.10.5. 415 BMC V, n. 59, Pl. 28.10; RIC IV.1, n. 568; BMC V, n. 57, Pl. 28.9; RIC IV.1, n. 567. 416 Gnecchi II, n. 7, Pl. 93.10. 417 Gnecchi II, n. 3, Pl. 100.9.

50

dinastiki i odnose se na lanove carske porodice kao garante kontinuiteta prosperiteta Carstva. Vitalno pitanje nasledjivanja uvek je bilo aktuelno i u vezi s njim povezani su motivi providentia, koja izraava posebnu promiljenost cara u uredjenju njegovog nasledjivanja, te se obino izraava kroz samog cara, a redje kroz personifikaciju. Prinevi carske kue nose titulu cezara i slavljeni su kao principes iuventutis. Gaj i Lucije, unuci Avgusta, prvi su koji su na ovaj nain aklamovani, zatim slede Neron, Domicijan i ostali prinevi. Titula se koristi samo za mladie, pa je na primer Tiberije nikada nije nosio, pa ak i mladi Marko Aurelije nikada nije poastvovan titulom princeps iuvnetutuis, ve samo kao Iuventus, ali to je verovatno bila stvar izbora a ne pravila. Insignije koje ih prate uglavnom su vojnog karaktera, titovi, koplja, vojni standardi, trofeji, ili palica komandanta. ak i kada Carstvo nije u ratu, legije na granicama nisu se mogle opustiti, jer su esti sepatratistiki pokreti u provincijama, kao i ratovi oko nasledjivanja. Zato je vojniki element u kovanju uvek bio vaan i zastupljen. Jedna grupa novca slavi pobede na bojnom polju: Viktorija belei trijumf ispisujui ga na titu, ili krunie cara, Trajan predaje zarobljenog Daanina Sentatu, trupe pozdravljaju cara pobednika. Druge serije prikazuju omiljenu temu obraanja cara vojsci, adlocutio, ne samo s platforme u kampu, nego i s konja u polju prilikom manevara. Klaudije je prikazan u dextrarum iunctio sceni s pretorijancem, simbolom onih kojima duguje svoj poloaj; Domicijan koji dosta polae na lojalnost vojske, kuje novac sa scenom primanja sakramentuma od vojnika; Hadrijanova disciplina pokazuje ga kako predvodi grupu vojnika, potvrdjujui injenicu o izuzetnom duhu i disciplini koje je pokuavao da uvede u trupe pokazujui to linim primerom. Brojni su primeri koji prikazuju cara s vojskom, naglaavajui njihovu blisku povezanost i medjusobnu zavisnost. Spoljnja politika Carstva, njena diplomatija i ratovi, zauzimaju veliko mesto u kovanju ovog vremena. Avgust belei svoj istoni trijumf tipovima Asia recepta i Aegipto capta. Svoj dipolomatski trijumf u odnosima s Paranima komemorie predstavom Paranina koji predaje standard. Guenjem ustanka u Panoniji Tiberije belei trijumf; Kaligula komemorie uspehe svoga oca Germanika na Istoku tipom rex datus; Klaudije svoje pobede u Britaniji predstavom trijumfalnog luka; Neron uredjenje odnosa s Paranima obeleava predstavom Janusovog hrama sa zatvorenim vratima; kovanje gradjanskog rata obeleeno je kovanjem u paniji i Galiji koje glorifikuje Senat i Rimski narod, ali ovde nema pravog republikanizma, osim u meri koliko ga i Avgust propagira; Vespazijan kao ponovni ujedinitelj drave uveliko eksploatie tipove koji se odnose na osvajanje Judeje; Domicijan posveuje veliku panju svom trijumfu nad Hatima, te vidimo Germaniju u alosti s polomljenim kopljem i varvarina koji klei pred carem; Trajan, princeps optimus, slavi svoj trijumf nad Daanima brojnim tipovima na novcu; njegov Istoni pohod donosi nam i predstave investitura koje obavlja car; svedoci smo i novih provincija koje je osnovao i time uveao mo rimske drave; Hadrijana vidimo kao cara koji se trudi da izgradi i razvije dravu, naroito provincije; Antonin Pije prikazuje svoju mirotvoraku diplomatiju investiturom jermenskog i kralja Kvada; Rat s Paranima Marka Aurelija i Lucija Vera zabeleen je bronim tipovima od profectio do trijumfa; Teak rat koji vodi Marko Aurelije u Germaniji belee tipovi s trofejima i legendama de Sarmatis i de Germanis; Gradjanski rat Septimija Severa i Pescenija Nigera zabeleen je u istonom kovanju dva rivala, da bi se na kraju Sever pojavio kao osvaja Arabije, Adiabene i pobednik nad Partijom; Sever brojnim tipovima belei i svoj pohod u

51

Britaniju, gde se vea panja poklanja naslednicima, dajui izvesnu prednost Karakali. Veliki problemi do kojih dolazi u prvoj polovini III veka, este smene careva i stalne uzurpacije, konstantan rat s Persijancima, istovremeni sukobi na Rajni i problemi na Dunavu, koji kulminiraju s Gotskom invazijom, zabeleeni su brojnim vojnikim tipovima na novcu.

52

III Predstave kovane povodom pobeda

Predstave Viktorije

Jaka ekspanzionistika politika rimske drave trajala je od III veka s. e. pa sve do vremena Trajana poetkom I veka n.e. Predstavljanje pobeda na novcu javlja se jo tokom Republike, one se najpre pripisuju generalno dravi, potom se od I veka s.e. vezuju za vojne lidere koji izbijaju u prvi plan, da bi od poetka Carstva bile pripisivane prvenstveno vrlinama careva, dodue ne i bez pohvala upuenih vojsci. Tokom Principata ostvarene pobede slave se na novcu i medaljonima brojnim motivima, ali su predstave Viktorije ipak najee zastupljene. Kao personifikacija pobede potovana je jo tokom ranih dana Republike, ali se od poetka I veka s.e. Viktorija ee dovodi u vezu s pobedama pojedinih rimskih vojskovodja nego s pobedom uopte. Sula je 86. godine s.e. podigao spomenik Marsu, Veneri i Viktoriji, a 82. godine s.e. uveo i Ludi Victoriae (Sulanae).418 Kasnije je Cezar povodom svojih pobeda i osveenja hrama Venus Victrix uveo Ludi Victoriae Caesarinae. Viktorija u rukama boanstva javlja se kao predstava na novcu prvi put u kovanju Cezara u ruci Venus Genetrix. Dok je prvi Rimljanin koji je dri u ruci bio Avgust, na novcu kovanom izmedju 29.-27. godine s.e. Viktorija na globu postaje novi atribut koji se javlja od 12.godine s.e. takodje u kovanju Avgusta. Njen najpoznatiji spomenik potie ponovo iz njegovog vremena, prilikom osveenja kurije Julije 29. godine s.e. u zgradi je postavljena statua Viktorije na globu, i istovremeno joj je posveen oltar pred kojim su senatori uoi sednica prinosili rtvu.419 S poetkom Principata pobede se vezuju za linost cara, pa Viktorija najpre dobija epitete augusta i augusti. Prvi je shvaen u optem smislu, dok se drugi odnosi na konkretnu pobedu cara ili pobedu pod njegovim auspicijama. Epiteti se brzo umnoavaju, pa smo svedoci pobeda definisanih kao: Othonis, Antonini augusti, Gordiani augusti ili augustorum, avgusti et caesaris. Pojavljuju se i geografska opredeljenja pobeda Britannica, Carpica, Germanica, Gothica, Parthica, i druge. Osim navedenog, Viktorija moe biti i aeterna, perpetua, felix, redux ili navalis ukoliko predstavlja pobedu ostvarenu u pomorskoj bici.420 Viktorija kao i Viktorija na globu javljaju se u velikom broju motiva, svih onih koji su vezani za poetak, tok i zavretak jednog ratnog pohoda.
Kasnije je dodato Sulanae da bi se razlikovale od Cezarovih igara. LIMC VIII, p. 237. Prvi hram Viktorije podignut iznad Palatina potie iz 294. godine s.e. Neposredno pored prvog, sagradjen je jo jedan 193. godine s.e; p. 238. Statua Viktorije nalazila se nekada u Tarentu, a posle njegovog osvajanja 209.g.s.e. preneta je u Rim. Pod Avgustom ukraena je egipatskim plenom i smetena u zgradu kurije. 420 O predstavama Viktorije na novcu: Hlscher T, 1967; Bellinger A, Berlincourt M.A, 1962; Predstave Viktorije na novcu, gemama i u monumentalnoj umetnosti: Vermeule C, 1958, 3-15; Noll J, 2003, 459484: Razmatra pojavu na provincijskom kovanju Efesa, gde se u vreme zajednike vladavine M.Aurelija i L.Vera javlja novac s predstavom Viktorije i legendom Victoria Romanorum, a ne kao to bi se oekivalo Victoria augustorum. Kult pobede i lojalnosti povezan je ovde s pobedom Rimljana uopte.
419 418

53

Njena uloga u profectio i adventus tipovima veoma vana pa su ovi motivi bez prisustva Viktorije retki, bilo da se radi o eljenoj ili o zadobijenoj pobedi. esti su i motivi Viktorije sa tiom, medju kojima treba razlikovati pobednike i poasne titove. Clipeus virtutis, tit vrlina koji je Avgust dobio od Senata pojavljuje se vie puta u njegovom kovanju i najee ga nosi Viktorija.421 Motivi u kojima Viktorija nosi clipeus virtutis predstavljaju je kao garanta mirnog vremena u kojem vladaju clementia, iustitia i pietas, postignutog zahvaljujui carskom virtusu. Viktorija koja dri poasni tit predstavljena je kako leti ili lebdi, dok je kod motiva pobednikog tita prikazana kako na njemu ispisuje pobedu, dri ga na kolenima ili ga postavlja na trofej ili palmino drvo. Svi carevi trude se da prikau u najboljem svetlu rezultate sprovedenih vojnih intervencija, da obaveste koliko je mona rimska vojna mainerija, uz iju pomo je car uspeo da pokori razliite narode, osnuje nove provinicje, druge drave stavi u vazalni odnos, kakve je diplomatske akcije sproveo, koliki je plen osvojio i kakve sve dobrobiti Rimska drava od toga ima. Ukratko, glorifikacija drave, cara i vojne politike ustanovila je numizmatiki repertoar trijumfalnih motiva. Osim predstava Viktorije, vojni uspesi zabeleeni su i predstavama trofeja sa zarobljenicima, zaplenjenim orujem, personifikacijama poraenih naroda, trijumfalnim povorkama s carem u koiji, konano, i trijumfalnim lucima, monumentalnim spomenicima podignutim takodje da proslave pobede.422 U kovanju Avgusta, posle Akcijumske bitke, zapaaju se najpre dve tendencije: kuju se republikanski av. u kombinaciji s rv. posveenim Avgustu i av. s glavom Avgusta i republikanskim rv.. Da bi od 16. godine s.e. republikanski elementi nestali i mada portret Avgusta jo uvek nema monopol na av, od tada su i av. i rv. posveeni njemu. Akcijumska pobeda koja je odredila ne samo karijeru Avgusta, nego i sudbinu cele rimske drave, zauzima znaajno mesto u njegovom kovanju. Komemoriui Akcijumsku pobedu, uz legendu CAESAR DIVI F, na rv. se pojavljuje Viktorija u bigi s dugakom palminom granom u jasno republikanskoj tradiciji (T. XX, 11).423 Predstave Viktorije na globu s vencem ili s vencem i veksilumom, rairenih krila, takodje proslavljaju ovu pobedu (T. XX, 12, 13).424 Na aureusima 16. godine s.e. predstavljen je Apolon koji stoji na platformi ukraenoj pramcima brodova i iz patere prinosi rtvu na oltar (T. XXI, 6).425 Pratea legenda je APOLLINI ACTIO i sigurno se odnosi na hram koji je Avgust podigao Apolonu na Palatinu, boanstvu, zahvaljujui kome je ostvario svoju veliku pobedu. Osim toga, sam Akcijum bio je mesto jednog od vanih Apolonovih svetilita i esto je krajem Republike Apolon oslikavan kao branilac Zapada, naspram izopaeng Istoka, predstavljenog Dionisom, s kojim se identifikovao Marko Antonije.426

Heler (Hlscher T, 1967, 104) smatra da su predstave tita na stubu ustvari originalni clipeus vitrutis Avgusta koji je postavljen u Kuriji. 422 Daleko od toga da emo pomenuti sve predstve Viktorije, ali emo se potruditi da izloimo primere koji e ilustrovati razvojni put njenih predstava i nain na koji je propaganda bila osmiljena, odnosno ta se njima elelo objaviti. Osim predstava same Viktorije bie ilustrovani i drugi primeri kojima se prikazivala pobeda i ostvareni uspesi. 423 BMC I, n. 593, Pl. 14.12; RIC I, n.29. 424 BMC I, n. 602, Pl. 14.18; RIC I, n. 27; BMC I, n. 622, Pl. 14.14; RIC I, n. 32. 425 BMC I, n. 95, Pl. 3.15; RIC I, n. 152. 426 Hannestad N, 1986, 58.

421

54

Legenda ASIA RECEPTA s predstavom Viktorije na cista mystica, i zmijama sa strane, oznaava uredjenje javnih poslova u ovoj provinciji prilikom povratka Avgusta iz Egipta (T. XX, 14).427 Proslavljanje uspeha Avgustove diplomatije na Istoku 20. g.s.e. koja je rezultovala povraajem ranije zaplenjenih rimskih vojnih insignija, predstavljeno je kao pobeda, prikazom Viktorije na rv. koja leti i postavlja tit na stub, tit koji je dobio za vrline koje poseduje. Na av. se istovremeno izraava elja za bezbednim povratkom Avgusta u prestonicu posle ovog poduhvata, predstavama Fortuna Victrix i Fortuna Redux (T. XX, 15, a, b).428 U isto vreme, pod Avgustovim auspicijama Tiberije bez otpora ulazi u Jermeniju, rastrzanu unutranjim problemima i ubistvom kralja. Avgust objavljuje da je osvojio Jermeniju, ali da je nee aneksirati ve pratiti staru uspostavljenu praksu i postaviti vazalnog kralja. Ovaj dogadjaj belei novac s legendom ARMENIA CAPTA i jedinstvenom predstavom Viktorije koja ubija bika (T. XXI, 1).429 Godine 27. s.e. Avgust je dobio zlatni tit vrlina clipeus virtutis, a podseanje na ovu poast predstavljao je na novcu poev od 19. g.s.e. razliitim motivima Viktorije koja nosi tit uz legendu S P Q R CL V (T. XXI, 2-5).430 Kampanje Tiberija i Druza protiv Germana na Donjoj Rajni nalaze takodje izvesnog odraza na novcu. Predstava dva vojnika koji predaju grane masline Avgustu, verovatno aludira na njihovu pobedu nad Germanima 15. godine.s.e. Vojnici bi u tom sluaju bili Tiberije i Druz koji donose i predaju Avgustu simbole trijumfa (T. XXI, 7).431 Povodom uredjenja paranskog i s njim povezanog jermenskog pitanja Neron kuje sestercije sa predstavom Viktorije koja koraa i nosi tit ili venac i palminu granu s legendom VICTORIA AVGVSTI (T. XXI, 8, 9).432 Neron je primio uz veliku pompu u Rimu Tiridata i proglasio ga kraljem Jermenije. Ovim povodom su, po reima Svetonija, zatvorena i vrata Janusovog hrama.433 Poseta Tiridata Rimu odigrala se 66. godine, dok se novac na kome je predstavljen Janusov hram sa zatvorenim vratima i legendom PACE P R TERRA MARIQ PARTA IANVM CLVSIT, datuje izmedju 64.-67. godine (T. XXI, 10, 11).434 Ove injenice nameu pitanje zatvaranja vrata hrama, jer bi prema novcu ona morala biti zatvorena pre 66. godine. Mir s Partijom zakljuen je krajem 63. godine i hram je mogao biti zatvoren tim povodom, kao to legenda na novcu sugerie, to bi se uklapalo i u datovanje novca. Moda je ceremonija zatvaranja hrama simbolino ponovljena prilikom posete Tiridata, pa bi na taj nain bila objanjena izjava Svetonija.435

BMC I, n. 647, Pl. 15.20; RIC I, n. 18. BMC I, n. 1, Pl. 1.1; RIC I, n. 95; Suet. Aug. 21; CAH X, p. 263. Ovaj znaajen dogadjaj u politikoj karijeri Avgusta zabeleen je i drugim tipovima, kao to emo pokazati u sledeem odeljku. 429 BMC I, n. 671, Pl. 16.14; RIC I, n. 42; Belinder i Berlinkort (Bellinger A, Berlincourt M.A, 1962, 5556) navode ovaj primerak smatrajui nejasnim kako je istonjaki motiv mogao biti primeren za navedenu legendu. Zakljuuju da je reza kalupa bio bez posebnih instrukcija ili ih je ignorisao, pa je izabrao motiv koji je odgovarao njegovom ukusu. 430 BMC I, n. 403, Pl. 9.4; BMC I, n. 409, Pl. 9.8; BMC I, n. 316, Pl. 6.1; RIC I, n. 259; BMC I, n. 342, Pl. 6.19; RIC I, n. 261. 431 BMC I, n. 444, Pl. 10.16; RIC I, n. 326. 432 BMC I, n. 244, Pl. 44.11; RIC I, n. 332; BMC I, n. 215, Pl. 44.2; RIC I, n. 310. 433 CAH X, p. 773; Suet. Nero, 13. 434 BMC I, n. 164, Pl. 42.7; RIC I, n.161; BMC I, n. 162, Pl. 42.6; RIC I, n. 182. 435 BMC I, p. clxxiv.
428

427

55

S novim tipovima Viktorije susreemo se u kovanju Galbe, na ijem novcu je prikazana kako nosi statuu Minerve (T. XXI, 12),436 a potom i Vitelija s predstavom Viktorije koja dri nogu na lemu i ispisuje na titu rei OB CIVES SERV (T. XXI, 13).437 Ovo postaje jedan od omiljenih tipova koji odraava ideju postignute bezbednosti gradjana koja se naglo poveava ostvarenom pobedom. Kod Vitelija se javlja jo jedan interesantan tip Viktorije koja sedi dri pateru i palminu granu (T. XXI, 14).438 Patera, kao simbol rtve zahvalnice, neobian je atribut za Viktoriju, i bie zastupljen samo jo jednom tokom Principata u kovanju Trajana. Posle istovremenog okonanja gradjanskog rata i sukoba u provincijama, Vespazijan se naao u poziciji slinoj onoj u kojoj je bio Avgust posle Akcijuma. Uvidevi slinosti poloaja, Vespazijan ih koristi u svojoj propagandi, esto pravei aluzije na doba Avgusta ili neto direktnije, uspostavljajui paralele izmedju svoje i Avgustove vladavine, linosti i dinastije. Primeri ovakve delatnosti Vespazijanove propagandne politike vidljivi su od poetka njegove vladavine, on insistira na uspostavljanju pax augusti, sprovodei ga kroz pax kao vrlinu samog cara, i na taj nain sam postaje pacifer. Da bi krunisao svoje mirotvorake aktivnosti poeo je sa zidanjem hrama Miru. On kuje brojne predstave s motivom Viktorije propagirajui mir koji je nastao zahvaljujui njegovim ostvarenim pobedama. Na rv. sestercijusa iz 71. godine prikazana je Viktorija koja stoji na pramcu broda i dri venac i palminu granu uz legendu VICTORIA NAVALIS (T. XXI, 15).439 Razlozi kovanja ovakvog motiva nisu sasvim jasni, radi li se o komemoraciji povodom stogodinjice od Akcijumske pobede ili povlaenju paralela izmedju Avgusta i Vespazijana kao dva pobednika na Istoku ili i jedno i drugo. Povod takodje moe biti i neka pomorska bitka u kojoj je ostvarena znaajna pobeda. Kao prilog ovoj pretpostavci javljaju se jo dva indikativna motiva: na novcu Tita gde je predstavljen kao pobednik u Judeji, s nogom na pramcu broda, i predstava Rome s nogom na pramcu broda, na novcu Vespazijana, oba kovana 71. godine.440 Medjutim, tokom Judejskog rata nisu vodjene pomorske bitke, osim one na jezeru Ganizaret, ali teko je prihvatiti da je ova pobeda koja nije reila ishod Judejskog rata, mogla biti povod za motiv Viktorije Navalis. Ova pobeda bi se eventualno mogla vezati za predstavu Tita koji dri Viktoriju i nogom gazi pramac broda, dok su ispred njega Jevrejin i Jevrejka koji klee i mole za milost.441 Kao najverovatniji povod za kovanje motiva Viktorije Navalis ini nam se taktika Vespazijana u pomorskoj blokadi Rima iz Egipta, u kojoj se njegova flota pokazala veoma uspenom. Bila je to politika pobeda Vespazijana koji se zalagao za predaju bez prolivanja krvi Vitelijevih trupa i u tom cilju vri pomorsku blokadu Egipta da bi spreio snabdevanje Rima itom.442

BMC I, n. 106, Pl. 56.6; RIC I, n. 46. BMC I, n. 61, Pl. 63.6; RIC I, n. 14. 438 BMC I, n. 41, Pl. 61.12; RIC I, n. 26. 439 BMC II, n. 597, Pl. 23.7; RIC II, n. 481, Pl. II.32. 440 Vidi T. XXVI, 3 (Tit s nogom na pramcu broda) i T. XLVI, 9 (Roma s nogom na pramcu broda). Vidi i T. XXXVII, 9 (ake u rukovanju koje dre aquila na pramcu broda) i T. XL, 2 (predstava vojnih insignija na pramcu broda) takodje kovani iste godine. 441 Vespazijan je prepustio mesto glavnokomandujueg u Judejskom ratu sinu Titu, koji je ovaj rat i okonao. 442 Bianco E, 1968, 210; BMC II, p. xlvii.
437

436

56

Vespazijan ponavlja Avgustov tip Viktorije na cista mystica (T. XXII, 1),443 inei aluziju na Istok, odnosno provinciju Aziju, zemlju cistofora, kao i tip Vitelija s Viktorijom koja ispisuje OB CIVES SER na titu.444 Pojavljuju se medjutim i novi motivi koji komemoriu pobede Vespazijana s legendom VICTORIA AVGVSTI, kao to su: Viktorija dri tit obema rukama iznad glave (T. XXII, 2),445 Viktorija krunie standard vencem, i na taj nain simbolino krunie rimsku vojsku za njene pobede (T. XXII, 3),446 ili Viktorija stavlja tit na trofej ispod koga sedi zarobljenik (T. XXII, 4).447 Domicijan koristi motiv Viktorije koja ispisuje na titu ostvarenu pobedu DE GER, dok je tit postavljen na trofej ispod koga sedi zarobljenik (T. XXII, 5).448 Ovom predstavom Domicijan unosi novine u postojei tip Vitelija i Vespazijana, a kuje ga povodom pobeda koje je ostvario u ratu sa Hatima 83. godine. Povodom komemoracije iste pobede kuje i tip Viktorije koja ispisuje tit postavljen na trofej na palminom drvetu (T. XXII, 6).449 Trajan, obzirom na svoja velika osvajanja, esto i kuje novac s predstavama koje ih komemoriu. Medju njima, izdvaja se novac kovan 98/99. godine s prikazom Viktorije koja sedi, dri pateru i palminu granu, predstavljajui ponovljeni motiv Vitelija (T. XXII, 7).450 U oba sluaja namee se pitanje: kome je namenjena ova rtva zahvalnica? Jedino objanjenje koje se namee je da se radi o votum za budue pobede. Pored ovog, pojavljuje se, tokom Prvog dakog rata, jo jedan neobian tip Viktorije koja postavlja tit na oltar (T. XXII, 8).451 Ostali, brojni tipovi Viktorije, koji se javljaju u kovanju Trajana predstavljaju ponavljanje ve poznatih, kao to su: Viktorija hoda i dri venac i palminu granu, stoji na globu, ispisusje na titu VIC DAC ili stavlja tit na trofej. 452 Kovanje Hadrijana donosi takodje izvesne novine u razvoju predstava Viktorije, kao to je na primer Viktorija koja obema rukama dri trofej uz legendu VICTORIA AVGVSTI (T. XXII, 9),453 predstavljajui, pored novca s legendom virtus augusti, jo jednu vanu vrlinu cara, odnosno njegovu sposobnost da ostvari pobedu. Pored ovakvog optijeg tumaenja, mogui povod moe biti dogovor postignut s Paranima, obzirom da je novac kovan 119. godine.454 Novinu predstavljaju i tipovi Viktorije na novcu kovanom izmedju 125-128. godine, koja dri veliku palminu granu, dok d. rukom dodiruje glavu kao da se krunie (T. XXII, 10),455 i Viktorija koja stoji i dri u ispruenoj ruci orla s vencem na glavi (T. XXII, 11).456 Poslednji navedeni primerak kovan je 136. godine i
443 444

BMC II, n. 168, Pl. 5.3; RIC II, n. 92. Vidi T. XX, 14. BMC II, n. 577, Pl. 22.12; RIC II, n. 466. Vidi T. XXI, 13. 445 BMC II, n. 398, Pl. 13.18; RIC II, n. 296. 446 BMC II, n. 75, Pl. 2.8; RIC II, n. 52. 447 BMC II, n. 245, Pl. 7.13; RIC II, n. 114. 448 BMC II, p. 362, n. , Pl. 70.10; RIC II, n. 255. 449 BMC II, n. 312, Pl. 71.11; RIC II, 268. 450 BMC III, n. 41, Pl. 9.19; RIC II, n.10; Na novcu Vitelija s ovom predstavom nema objanjavajue legende, dok na novcu Trajana ona postoji ali ne daje nikakve druge indikacije, osim mogunosti za datovanje primerka (P M TR P COS II P P). 451 BMC III, n. 111, Pl. 11.5; RIC II, n. 65. 452 BMC III, n. 138, Pl. 11.13; RIC II, n. 47; BMC III, n. 765, Pl. 27.9; RIC II, n. 456; BMC III, n. 815, Pl. 30.1; RIC II, n. 527, Pl. X.181; BMC III, n. 817, Pl. 30.2; RIC II, n. 523. 453 BMC III, n. 1216, Pl. 79.7; RIC II, n. 596. 454 BMC III, p. cxxxi. 455 BMC III, n. 421, Pl. 54.15; RIC II, n. 182. 456 BMC III, n. 769, Pl. 61.19; RIC II, n. 284.

57

mogue je da obeleava uguenje pobune u Judeji prethodne godine, ilustrujui pobedu koja je ostvarena uz pomo Jupitera. Antonin Pije kuje novac kojim obeleava pobede u Britaniji i Mauretaniji, na kojima se nalazi i novi tip Viktorije koja dri otvoreni venac iznad dva tita postavljena na bazi s girlandama (T. XXII, 13).457 Brojni primeri u kovanju Antonina Pija emitovani povodom proslave 900-godinjice od osnivanja Rima, podseaju na stare republikanske tipove, na legendarnu prolost i tradicionalne vrednosti. U ovom kontekstu pojavljuje se i predstava Viktorije u kvadrigi u republikanskoj tradiciji.458 Osim toga, Antonin Pije ponavlja ve poznate tipove Viktorije koja nosi trofej, kao i onaj najei kako hoda i nosi venac i palminu granu. Na medaljonu Marka Aurelija kao cezara pojavljuje se novi tip Viktorije koja dri dva trofeja (T. XXII, 14).459 Tokom zajednike vladavine Marko Aurelije i Lucije Ver proslavljaju vojne uspehe postignute na Istoku, razliitim motivima Viktorije, medju kojima ima i nekoliko novih: dve Viktorije dre tit s natpisom S P Q R VIC PARTH izmedju sebe, ispod tita sedi zarobljenik (T. XXII, 15),460 Viktorija dri trofej obema rukama kraj njenih nogu sedi Jermenin u alosti sa zaplenjenim orujem (T. XXIII, 1),461 krunie trofej ispod koga sede dva zarobljenika (T. XXIII, 2),462 leti s corona muralis na glavi, otvorenim vencem koji dri s obe ruke (T. XXIII, 3),463 ili dodiruje trofej koji je postavljen kraj nje (T. XXIII, 4).464 Pored ovih novih, ponavljaju se stari motivi, kao na primer, Viktorija koja postavlja tit na palmino drvo ili koraa s vencem i palminom granom. Komod uvodi izuzetan tip na kome je predstavljena Viktrorija koja sedi na titu i oruju, zaplenjenom od neprijatelja, a u d. ruci dri stilus i priprema se za ispisivanje na titu, koji dri u krilu. Rei koje e ona ispisati ve vidimo u legendi na novcu VICT BRIT (T. XXIII, 5).465 Komod, takodje, ponavlja ve poznate tipove, ali u jednom sluaju stara predstava Viktorije koja dri otvoreni venac iznad dva tita, kombinuje se s novom legendom VICTORIAE FELICI.466 Septimije Sever svoje pobede na Istoku slavi najeim tipom Viktorije koja koraa i nosi venac i palminu granu, uz legende ARAB ADIAB i VICT PARTHICAE.467 Posle pobede nad Pescenijem Nigerom 195. godine obraunao se s trupama Arapa i Adiabenaca koje su sluile pod Nigerom. Odnosi na Istoku posle ovih dogadjaja nisu defintivno uredjeni, jer Septimije Sever nema u tom trenutku vremena za obraun s Paranima. Trupe na Zapadu proglasile su Albina imperatorom, pa je Sever prinudjen da napusti dalje reavanje problema u Istonim provincijama i uputi se u konani obraun s doskoranjim savladarom. Severovo isticanje na novcu imena Parana u ovo vreme, pored ostalog, definie ih kao neprijatelje Rima. Postoje miljenja da Sever prihvata titulu Parthicus kako ne bi propustio priliku da prikae indirektan izazov, nagovetavajui
457 458

BMC IV, n. 231, Pl. 6.2. BMC IV, n. 254, Pl. 6.15. 459 Gnecchi II, n. 36, Pl. 61.10. 460 Gnecchi II, n. 48, Pl. 62.9. 461 BMC IV, n. 1095, Pl. 75.7; RIC III, n. 890, Pl. XII.241. 462 Gnecchi II, n. 28, Pl. 75.2. 463 BMC IV, n. 1303, Pl. 80.3; RIC III, n. 1451. Corona muralis na glavi Viktorije verovatno povodom osvajanja Seleukije. 464 BMC IV, n. 1302, Pl. 80.2; RIC III, n. 1438. 465 BMC IV, n. 550, Pl. 105.8; RIC III, n. 440, Pl. XVI.327. 466 BMC IV, n. 611, Pl. 107.8; RIC III, n. 552. 467 BMC V, n. 107, Pl. 8.11; RIC IV.1, n. 41, Pl. V.16; BMC V, n. 261, Pl. 11.19; RIC IV.1, n. 121.

58

predstojei sukob.468 Mogue je da ovo predstavlja izraz elje za povezivanjem s Markom Aurelijem i Lucijem Verom, koji su ovu titulu ranije imali, poto je upravo tada proglasio svoju adopciju u ovu porodicu, kao divi Commodi frater ili divi Marci filius.469 Pomalo izmenjeni motiv, Viktorije koja obema rukama nosi otvoreni venac iznad tita na niskom postolju, javlja se uz legendu VICTORIAE AVGG FEL (T. XXIII, 6).470 Novac s ovim motivom kovan je povodom pobeda nad Paranima i osvajanja Ktesifona, tokom druge ekspedicije Severa na Istok. Pobede koje su ostvarili u Britaniji Septimije Sever i njegovi sinovi dobro su ilustrovane novcem s motivima Viktorije ona stoji, hoda, leti, sedi, nosi venac i palminu granu, ispisuje tit, podie trofej, moe biti u bigi ili kvadrigi. Istie se motiv dve Viktorije prikazane kako dre medjusobno tit koji postavljaju na palmino drvo, ispod koga sede dva zarobljenika, uz legendu VICTORIAE BRITTANNICAE (T. XXIII, 7).471 Ovo je motiv koji se do tada pojavio samo jednom i to na medaljonu Marka Aurelija.472 Novinu u kovanju vezanom za britanski pohod predstavlja i motiv Viktorije koja vodi zarobljenika za ruku i nosi trofej preko ramena (T. XXIII, 8).473 Pored toga, na sestercijusu Karakale kovanom tokom ove kampanje javlja se neobina i jedinstvena predstava: s jedne starane je Viktorija koja je stavila nogu na lem, i d. rukom dodiruje trofej koji se nalazi u centru kompozicije, s druge strane trofeja, frontalno prikazana nalazi se enska figura u dugoj odei koja na glavi ima neobian ukras, a kraj njenih nogu sedi zarobljenik vezanih ruku (T. XXIII, 9).474 enska figura ne pokazuje znake poraza, te moda predstavlja personifikaciju kolonije Eboracum u Jorku koja je predstavljala bazu tokom kampanje.475 Karakala, tokom samostalne vladavine, proslavlja pobede legendama na novcu VICTORIA GERMANICA i VICT PARTHICA, u kombinaciji s poznatim motivima Viktorije.476 U kovanju Elagabala, najei tip Viktorije koja hoda i nosi venac i palminu granu, prate legende kao to su VICTOR ANTONINI AVG, koja uz SALVS ANTONINI AVG predstavljaju glavne teme propagirane na novcu mladog cara prilikom investiture.477 Elagabal se, za razliku od Makrina, predstavlja kao pravi naslednik Karakale, koji je na presto doveden zahvaljui vojsci i njegovo spasenje je osigurano pobedom. Narednu novinu u predstavljanju pobeda i Viktorije nalazimo u kovanju Maksimina Traanina, koji proslavlja svoju pobedu nad germanima. Predstavljen je kako zajedno sa sinom dri malu figuru Viktorije, iza svakog stoji po jedan vojnik, dok na zemlji sede dva zarobljenika uz legendu VICTORIA AVGVSTORVM (T. XXIII, 10).478 Motiv odraava slogu koja vlada izmedju oca i sina, koji su zahvaljujui njoj i uz pomo vojske ostvarili sjajnu pobedu.
468 469

BMC V, p. lxxxix. CAH XII, 12. 470 BMC V, n. 139, Pl. 30.6; RIC IV.1, n. 144. 471 BMC V, n. 811, Pl. 49.1; RIC IV.1, n. 837. 472 Vidi T. XXII, 15. 473 RIC IV.1, n. 237, Pl. VI.22. 474 BMC V, n. 204, Pl. 58.6; RIC IV.1, n. 451. 475 BMC V, p. clxxxiv. 476 BMC V, n. 89, Pl. 69.16; RIC IV.1, n. 314; BMC V, n. 197, Pl. 73.4; RIC IV.1, n. 297; BMC V, n. 64, Pl. 69.5; RIC IV.1, n. 237. 477 BMC V, n. 30, Pl. 85.14; RIC IV.2, n. 151. 478 HCC III, n. 62, Pl. 54.62; RIC IV.2, n. 89.

59

Gordijan III uvodi novi motiv Viktorije povodom pobeda ostvarenih u ratu s Persijancima, uz legendu VICTORIA AETERNA, prikazujui Viktoriju koja oslanja ruku na tit kraj nogu, dok kraj tita na zemlji sedi zarobljenik (T. XXIII, 11).479 U kovanju Filipa I i Filipa II ostvarena pobeda nad Karpima propagira se na medaljonima s aversnom legendom CONCORDIA AVGVSTORVM i bistama oca i sina. Na rv. je scena slina onoj Maksimina Traanina, u kojoj vidimo Filipa I i Filipa II kako medju sobom dre glob s Viktorijom na njemu, dok iza obojice stoji po jedan vojnik, uz prateu legendu VICTORIA AVGVSTORVM.480 Na medaljonu Filipa II susreemo u izvesnoj meri proiren motiv koji se ve javljao kod Komoda, Viktorije koja sedi i ispisuje tit, ali sada uz dodati trofej postavljen ispred Viktorije (T. XXIII, 12).481 Pobedu ostvarenu nad Gotima 250. godine Trajan Decije proslavlja motivom koji u mnogome podsea na predstavu trijumfalnog adventusa. Car je prikazan na konju podignute d. ruke, s Viktorijom koja ga predvodi, uz prateu legendu VICTORIA GERMANICA (T. XXIII, 13).482 Interesantno je primetiti da se Germani jo uvek koriste kao re koja opisuje Gote, da bi se victoria Gothica, poela koristiti tek od Klaudija II. Medaljon Valerijana I ponavlja motiv s VICTORIA AVGVSTORVM Maksimina Traanina i Filipa I,483 ali zato nailazimo na neuobiajenu legendu VICTORIA EXERCIT koja prati tip Viktorije koja hoda i dri venac i palminu granu.484 Ova jedinstvena kombinacija legende i motiva, verovatno se odnosi na Galijenova ratovanja u Germaniji od 254. do 259. godine. Njegova germanska kampanja povod je za pojavljivanje znaajnog broja motiva s Viktorijom, ali uglavnom ve poznatih. Izdvaja se reversna predstava s legendom VICT GERMANICA i motivom Viktorije koja stoji na globu pored koga sede dva zarobljenika (T. XXIII, 14).485 Jo jedna predstava Viktorije u kovanju Galijena sasvim je osobena, ona juria i gazi neprijatelja drei venac i trofej (T. XXIII, 15).486 Kompozicijski ova predstava podsea na primer novca Galijena razmatranog u odeljku debellator hostium, kovanog u isto vreme. Ako bi smo ih posmatrali zajedno, jednu naspram druge, lako moemo zamisliti scenu bitke u kojoj virtus Gallieni i Viktorija zajedno juriaju i unitavaju neprijatelje.487 Novac sa neuobiajenom aversnom legendom GALLIENAE AVGVSTAE i rv. motivom Viktorije u bigi s legendom VBIQVE PAX (T. XXIV, 1, a, b)488 izazivao je dugo raspave medju istraivaima. Stivenson tumai ovaj primerak kao satiru upuenu Galijenu, ija slabost i nebriga za dravne nevolje dovodi do toga da bude nazvan enom. Smatajui da novac po teini odgovara teini aureusa Postuma, izvodi zakljuak da ga je uzurpator kovao kako bi cara izvrgao ruglu i podsmehu. Veb u RIC V.1 iznosi miljenja drugih autora, izmedju ostalih i Koena koji je ovaj primerak Galijena povezao s njegovom rodjakom Licinom Galijenom. Autoru RIC, uz dozu sumnje, satira se ini kao najprihvatljivije od svih iznetih reenja. Hanestad podrava miljenje nekih starijih autora
479 480

HCC III, n. 157, Pl. 66.157; RIC IV.3, n. 338. Gnecchi II, n. 6, Pl. 110.1. 481 Gencchi II, n. 1, Pl. 108.3. 482 HCC III, n. 26, Pl. 76.26; RIC IV.3, n. 43. 483 Gnecchi II, n. 8, Pl. 112.10. 484 RIC V.1, n. 131. 485 RIC V.1, n. 46, Pl. II.19. 486 RIC V.1, n. 44. 487 Vidi T. VII, 7. 488 RIC V.1, n. 74, Pl. II.27.

60

da je carsko ime u dativu enskog roda i to povezuje s Demetrinim kultom u Eleusini. Sugeriui da se Galijenova linost posedujui boanski element, mogla manifestovai u njemu kao mukarcu ili eni. Kent, koji se takodje bavio ovim problemom, navodi davno miljenje Harduina, s kojim se slae, da se u ovom sluaju radi o vokativu. Navodei potom primere natpisa sa spomenika i novca koji svi potiu iz III veka i gde se AE koristi umesto E. 489 Klaudije II pobedu nad Gotima proslavlja motivom Viktorije koja je frontalno prikazana rairenih krila, dok kraj njenih nogu lee dva zarobljenika (T. XXIV, 2).490 Prob predstavlja svoje pobede poznatim tipovima Viktorije, uz legende kao to su VICTORIAE AVG ili VICTORIA PROBI AVG. Ovo je sluaj i s kovanjem Kara i njegovih sinova.

Predstave trofeja, zarobljenika, osvojenih zemalja provincia capta Pored motiva s Viktorijom, Rimljani svoje pobede propagiraju na rv. predstavama novca i medaljona, prikazom osvojenih trofeja i zarobljenika. Ikonografske eme su uglavnom stereotipne, svaka u vezi s odredjenom provincijom ili narodom koji je pobedjen. Najee je to predstava trofeja koji se nalazi u sredini kompozicije, s jednim ili dva zarobljenka koji obino sede u podnoju trofeja vezanih ruku u alosti. Zarobljenici predstavljaju personifikacije porobljenih naroda ili pobunjenih provincija. Svaka od ovih personifikacija odredjena je atributima u vidu nacionalne odee i oruja ili za tu oblast karakteristinim biljkama i ivotinjama, na primer: palma je vezana za Judeju, koplje i estougaoni tit za Germaniju, krivi ma za Dakiju, luk, tobolac i tijara za Jermeniju, itd. Iako postoje pokuaji kanonizacije personifikacija provincija, ona se obino odnosila na odredjeni vremenski period i nije sasvim ustaljena. Kako proces romanizacije odmie ove provicije od capta postaju fida et pacata.491 Avgustova Akcijumska pobeda komemorisana je kombinacijom vojnih i pomorskih trofeja trofej od oruja postavljen je na pramac broda, dok su u podnoju trofeja ukrteni krma i sidro (T. XXIV, 3).492 Osvajanje Egipta i njegovo pretvaranje u rimsku provinciju, propagirano je predstavom na novcu s legendom AEGIPTO CAPTA i motivom krokodila (T. XXIV, 4).493 Pobedu Avgusta protiv Kantabra u paniji belee predstave trofeja sastavljenog od razliitog oruja (T. XXIV, 5).494 Najvie panje posveeno je medjutim, proslavljanju dipolomatskog uspeha Avgusta u reavanju odnosa s Jermenijom i Partijom, to je ustvari, kako moemo videti na novcu, predstavljeno kao bilo koja druga pobeda ostvarena orujem. Godine 18. s.e. Avgust kuje novac s legendom CAESAR AVGVSTVS SIGN RECE, kojim se proslavlja povratak ranije zaplenjenih rimskih standarda, predstavom Paranina koji klei i predaje vojnu insigniju (T. XXIV,
489 490

Stevenson W, 1964, 844; RIC V.1, p. 29-30; Hannestad N, 1986, 295; Kent J.P.C, 1973, 65-68. RIC V.1, n. 8, Pl. V.77. 491 Meti (Mthy N, 1992, 267-295) se bavio pitanjem predstavaljanja provincia capta i fida na novcu u Carstvu. 492 BMC I, n. 625, Pl. 15.9; RIC I, n. 33. 493 BMC I, n. 650, Pl. 16.1; RIC I, n. 19. 494 BMC I, n. 283, Pl. 5.6; RIC I, n. 224.

61

6).495 Ovoj seriji pripada i novac s legendom CAESAR DIVI F ARME CAPT i predstavom Jermenina koji klei s ispruenim rukama u gestu pokornosti, izraavajui aktuelni poloaj svoje drave, koji s druge strane potvrdjuje rimsku dominaciju postavljanjem vazalnog kralja u Jermeniji (T. XXIV, 7).496 Istim povodom kuje se i novac s motivom tijare, tobolca i luka uz legendu ARMENIA CAPTA497 ili ARMENIA RECEPTA (T. XXIV, 8),498 kao i s predstavom Jermenina koji stoji frontalno prikazan, s tijarom na glavi, dugakim ogrtaem, ruku sputenih uz telo, uz legendu CAESAR DIVI F ARMINIA CAPTA (sic!) (T. XXIV, 9).499 Komemoriui pobede Tiberija i Druza u Germaniji, Avgust 12. godine s.e. kuje novac ija rv. predstava prikazuje Germanina koji klei i predaje veksilum (T. XXIV, 10).500 Legionarski orao V legije izgubljen je pod komandom M. Loliusa 16. g.s.e. mada nema podataka da je povraen do vremena kovanja ovog novca.501 Prototip za ovaj motiv je predstava kleeeg Paranina koji predaje standard iz 18. g.s.e. Pobeda u Judeji i osvajanje Jerusalima 70. godine ilustrovani su brojnim rv. predstavama na novcima Vespazijana i Tita. Uz legendu IVDAEA CAPTA predstavlja se palmino drvo u sredini kompozije, Jevrejka koja sedi u alosti, Jevrejin stoji ruku vezanih iza ledja, okrueni su zaplenjenim orujem (T. XXIV, 11-13).502 Na novcu Tita iz 79. godine, povodom uspeha Agrikole u Britaniji, prikazan je trofej ispod koga klei zarobljenik (T. XXIV, 14).503 Novac Domicijana kovan 77./78. godine prikazuje bradatog Paranina koji klei i nudi vojnu insigniju (T. XXIV, 15).504 Ovaj novac svoj prototip nalazi u kovanju Avgusta iz 18. godine s.e. Domicijanova rv. predstava ilustruje posetu paranskog izaslanstva Rimu, koje je uputio Vologaz traei kao pomo u ratu s Alanima, pomone ete i jednog Vespazijanovog sina za zapovednika. Upravo se Domicijan svim silama trudio da on bude izabran, ali se plan izjalovio.505 Kasnije e Domicijan, proslavljajui svoj trijumf nad Hatima 83. godine, kovati novac s motivima koji svoje uzore imaju u Vespazijanovim Ivdaea capta tipovima. Centralno mesto u ovim kompozicijama ponovo zauzima trofej, pored koga sedi Germanka u alosti, Germanin stoji vezanih ruku, oboje okrueni zaplenjenim orujem, uz legendu GERMANIA CAPTA (T. XXV, 1).506 Povodom istog trijumfa Domicijan kuje novac i medaljone s
BMC I, n. 13, Pl. 1.8; RIC I, n. 98. BMC I, n. 18, Pl. 1.10; RIC I, n. 101. 497 BMC I, n. 672, Pl. 16.15; RIC I, n. 41. 498 BMC I, n. 675, Pl. 16.17; RIC I, n. 45. 499 BMC I, n. 44, Pl. 2.4; RIC I, n. 117; panagel (Spannagel M, 2000, 622-629) se bavio hronologijom ovih kao i emisija signis receptis Avgusta na osnovu praanja pojavljivanja legendi, njihovog zamenjivanja iz recepta u capta, kao i njihovog skraivanja od capta u cap, i konano nestanku legende kod predstave hrama Marsa Ultora, gde se pojavljuje samo insignija u hramu. 500 BMC I, n. 127, Pl. 4.16; RIC I, n. 175; Kincl (Knzl E, 1988, 546) tvrdi da se Avgustova politika propaganda drala podalje od figure personifikacije Germanije. Kao i da su nadalje carevi imali problema sa sadrajnom i geografskom personifikacijom Germanije, ak i u vreme kada se predstavlja kao pacata (Trajan, Hadrijan). Kao razlog za ovu svoju tvrdnju on navodi izbegavanje careva da vojnu virtus ilustruju figurom Germanije. 501 RIC I, p. 77, f. 1. 502 BMC II, n. 542, Pl. 20.9; RIC II, n.426; BMC II, n. 537, Pl. 20.7; RIC II, n. 425; BMC II, n. 533, Pl. 20.4; RIC II, 424. 503 BMC III, n. 259, Pl. 8.2; RIC II, n. 208. 504 BMC III, n. 231, Pl. 7.6; RIC II, n. 240. 505 Suet. Domit. 2. 506 BMC II, n. 294, Pl. 70.8; RIC II, n. 252.
496 495

62

novom rv. predstavom, na kojoj je prikazana Germanija koja sedi na titu u alosti, dok je ispod tita polomljeno koplje (T. XXV, 2).507 Sve Trajanove vojne uspehe moemo pratiti preko rv. predstava na novcu, poev od Prvog i Drugog dakog rata do pohoda protiv Parana. Pojavljuje se odredjeni broj novih motiva, kao na primer nagi ratnik (Virtus ?) koji podie trofej, ispod koga lei Daanin podignute ruke u gestu molbe (T. XXV, 3).508 Matingli, nasuprot traku, smatra da figura mukarca sigurno ne moe biti predstava Trajana u njegovoj herojskoj nagosti, jer tradicija rane carske umetnosti ne poznaje ovakve predstave cara. Najblia analogija ovoj predstavi bio bi Galbin primerak s legendom VIRTVS, gde je takodje Virtus predstavljena ne kao boginja ratnica, nego kao koncepcija mukosti.509 Do 112. godine na novcu Trajana, Dakija se predstavlja kao provncia capta, da bi tada postala provincia pacata, nasuprot Germaniji koja je tako deklarisana ve poetkom Trajanove vladavine.510 Dakle, u ovoj ranoj fazi romanizacije, Dakiju vidimo u alosti, dok su svuda oko nje obeleja izgubljene bitke, zaplenjeno oruje, s posebnim isticanjem krivog maa kao nacionalnog oruja. Trajan ponavlja tip Domicijana s Germanijom koja sedi na titu, samo to se sada na njenom mestu nalazi Dakija, koja sedi u alosti na titu ispod koga je krivi ma (T. XXV, 4).511 Po zavretku Drugog dakog rata uz legendu S P Q R OPTIMO PRINCIPI DAC CAP, pojavljuje se vie rv. predstava kojima se obeleava konana pobeda nad upornim neprijateljem, kao to su: Daanin koji stoji ruku vezanih napred okruen zaplenjenim orujem (T. XXV, 5),512 sedi na gomili oruja (T. XXV, 6),513 sedi na oruju pored trofeja (T. XXV, 7),514 ili su prikazani samo trofeji.515 Tokom trajanja kampanje protiv Parana pojavljuju se dva trofeja kao rv. motiv (T. XXV, 8),516 da bi definitivni trijumf u slamanju paranskog otpora bio ilustrovan predstavom trofeja s dva zarobljenika i legendom PARTHIA CAPTA (T. XXV, 9).517 Hadrijan kuje veliku seriju s predstavama provincija, ali su one ilustovane kao provincije koje su u prijateljskim odnosima s Rimom. U kovanju Antonina Pija se samo jednom prilikom pojavljuje umirena provincija, Britanija koja sedi na steni, glavu oslanja na ruku, a pored nje su tit i veksilum (T. XXV, 10).518 Ovom predstavom zabeleen je vojni uspeh ostvaren uz pomo Marsa Ultora, Jupitera Statora i lojalnosti vojske to je rezultiralo povratkom utuene Britanije u njenu punu lojalnost. 519 Lucije Ver kuje brojne ali jednoline tipove kojima proslavlja svoje pobede nad Jermenijom i Partijom. Prikazuju se zarobljenici, kao personifikacije ovih zemalja, kako sede na zemlji vezanih ruku, okrueni zaplenjenim orujem (T. XXV, 11, 12).520 Na
507 508

BMC II, n. 94, Pl. 62.11; RIC II, n. 83; Gnecchi I, n. 1; Pl. 21.1. BMC III, n. 135, Pl. 11.11; RIC II, n. n. 70, Pl. VIII.135. 509 Za Galbin primerak vidi T. XLIII, 7; BMC III, p. lxix, f.1. 510 Vidi T. XXXI, 2, 4. 511 BMC III, n. 147, Pl. 11.20; RIC II, n. 89. Vidi T. XXV, 2. 512 BMC III, n. 383, Pl. 15.13; RIC II, n. 99. 513 BMC III, n. 385, Pl. 15.14; RIC II, n. 96, Pl. VIII.141. 514 BMC III, n. 792, Pl. 28.7; RIC II, n. 562. 515 BMC III, n. 906, Pl. 34.12; RIC II, n. 586; BMC III, n. 368, Pl. 15.9; RIC II, n. 147. 516 BMC III, n. 1055, Pl. 43.5; RIC II, n. 681. 517 BMC III, n. 603, Pl. 20.6; RIC II, n. 324, Pl. IX.149. 518 BMC IV, n. 1965, Pl. 48.14; RIC III, n. 930. 519 Tipovi koji prate prikaz Britanije. BMC IV, p. 328, n. ; p. 329, n. ; p. 329, n. *. 520 BMC IV, n.1135, Pl. 76.7A; RIC III, n. 1364; BMC IV, n. 385, Pl. 60.3; RIC III, n. 539, Pl. X.202; Matevosijan (Matevosyan R, 2000, 27-32) bavei se dravnim simbolima Jermenije na rimskom novcu,

63

novcu Marka Aurelija slave se takodje tri pobede na Istoku, Jermenska, Paranska i Medijska, ali prikazom tri trofeja (T. XXV, 13).521 Tokom svoje samostalne vladavine Marko Aurelije kuje novac kojim komemorie pobede u Germaniji takodje motivima trofeja i zarobljenika koji sede u alosti ili stoje pored vezanih ruku, uz legende GERMANIA SVBACTA ili GERMANICO.522 Komod, tek proizveden u rang avgusta, uestvuje s ocem u proslavljanju pobede nad Sarmatima, i u njegovu ast kuje se novac s legendom DE SARM i predstavom trofeja i dva zarobljenika (T. XXV, 14).523 Septimije Sever sve svoje pobede ilustruje ve poznatim motivom trofeja, trofeja i zarobljenika koji sede ispod ili tipom zarobljenika koji sedi na zemlji vezanih ruku, uz legende kao to su: INVICTO IMP TROPAEA, PART ARAB PART ADIAB ili PART MAX.524 Kao novina u kovanju Severa pojavljuje se motiv dva zarobljenika vezanih ruku, koji sede na oruju ledjima okrenuti jedan drugome (T. XXV, 15).525 S vremenom Severa zavrava se ikonografski razvoj ovih predstava, one e se javljati i kasnije, do kraja Principata, ali bez ikakvih kompozicijskih inovacija. Na primer, u kovanju Galijena uz legende GERMANICVS MAXIMVS, pojavljuju se poznati tipovi trofeja i zarobljenika,526 Klaudije II slavi pobedu nad Gotima kod Nia predstavom trofeja sa zarobljenicima i legendom VICTORIAE GOTHIC,527 a u kovanju Proba ponavljaju se pomenuti motivi trofeja uz legendu VICTORIA GERM.528

Predstave cara i zarobljenika Bliska prethodnim odeljcima, ova grupa izdvojenih predstava prikazuje scene pobeda u kojima uestvuje sam car. On se prikazuje kao moni pobednik, nekada milostiv prema pobedjenima, nekada ne, koji donosi pax Romana kao rezultat trijumfa ostvarenog carskim vrlinama i snagom rimskog oruja. Pobeda Tiberija 7. godine s.e. u Germaniji, ostvarena pod Avgustovim auspicijama, imala je za posledicu, izmedju ostalog, i predaju zarobljenika, to je ilustovano na novcu scenom u kojoj Avgustu koji sedi na platformi varvarin predaje dete (T. XXVI, 1).529 Vespazijan se pojavljuje u predstavama na novcu poput Virtus on je pobednik koji dri parazonijum i koplje, gazi lem i stoji pored palminog drveta ispod koga sedi Jevrejka u alosti, uz legendu IVDAEA CAPTA (T. XXVI, 2).530 Predstave na
izmedju ostalog, nalazi na jednom od ovih primeraka (BMC IV, Pl. 58.3), iza Jermenije koja sedi u alosti, predstavu orla na luku, to smatra predstavom Jermenskog grba. 521 BMC IV, n. 1321, Pl. 80.12; RIC III, n. 947. 522 BMC IV, n. 1415, Pl. 82.9; RIC III, n. 1023; BMC IV, n. 1433, Pl. 83.4; RIC III, n. 1058. 523 BMC IV, n. 1648, Pl. 88.6; RIC III, n. 1571. 524 BMC V, n. 335, Pl. 15.6; RIC IV.1, n. 356, Pl. VIII.1; BMC V, n. 86, Pl. 7.18; RIC IV.1, n. 55, Pl. V.15; BMC V, n. 405, Pl. 17.13; RIC IV.1, n. 432, Pl. VIII.9; Pobede nad Pescenijem Nigerom poetkom 194. godine donose Septimiju Severu titule parthicus arabicus i parthicus adiabenicus. 525 BMC V, n. 118, Pl. 8.14; RIC IV.1, n. 62. 526 RIC V.1, n. 19, Pl. I.14; RIC V.1, n. 142. 527 RIC V.1, n. 251, Pl. VI.86; Primeujemo da se sada Goti nazivaju svojim imenom, a ne kao ranije, Germani. 528 RIC V.2, n. 223, Pl. II.10. 529 BMC I, n. 492, Pl. 12.13; RIC I, n. 346. 530 BMC II, n. 546, Pl. 20.10; RIC II, n. 427, Pl. II.29.

64

novcu prikazuju Tita kao pobednika u Judeji i osvajaa Jerusalima, kako stoji u vojnikom odelu s nogom na pramcu broda, ispred njega su Jevrejin i Jevrejka ispruenih ruku u gestu molbe (T. XXVI, 3).531 Domicijanov trijumf nad Hatima ilustrovan je dvojako na novcu: s jedne strane vidimo cara kao nemilosrdnog pobednika, prikazanog nalik Virtus, koji gazi personifikaciju Rajne (T. XXVI, 4),532 dok ga, u drugom sluaju, vidimo kao dostojanstvenog, milostivog pobednika koji prihvata molbu Germanina koji klei ispred njega (T. XXVI, 5).533 Germanija ukazuje potovanje njenom osvajau nudei svoja obeleja rata, ali daljih implikacija u smislu oekivane restauracije dostojanstva provincije, nema.534 Optimus princeps, prema svojim vrlinama koje ga svrstavaju odmah iza Jupitera optimusa maksimusa, uinio je da drava postane optimus status rerum, ono o emu je Avgust sanjao, postala je stvarnost.535 Trajan u ijim se rukama, kao monog osvajaa, nalazi sudbina sveta, prikazuje svoje dobre odnose sa Senatom u predstavi gde dovodi kleeeg Daanina i predaje ga senatoru (T. XXVI, 6).536 Ovo predstavlja izraz Trajanovog legalizma u odnosu prema Senatu po drevnom pravu sklapanja mira sa stranim zemljama. Poto se novac ne moe precizno datovati, na osnovu ovoga zakljuujemo da se scena odnosi na kraj Prvog dakog rata, jer posle Drugog Dakija kao drava vie ne postoji. Jo jedna predstava koja je vezana za kraj Prvog dakog rata, ilustruje Trajana i Daanina koji pred njim klei (T. XXVI, 7).537 Uopte, motivi na novcu koji obeleavaju kraj Prvog dakog rata, predstavljaju Trajana kao milostivog pobednika, za razliku od motiva po zarvetku Drugog dakog rata, gde ga vidimo kao beskompromisnog osvajaa (T. XXVI, 8).538 Trajan je prikazan u vojnikoj odei, s kopljem u ruci, dok d. nogom gazi Daanina od koga se vide samo glava i ramena. Dakija je sada potpuno poraena i nalazi se pod nogama cara sveta. Posle Dakije i Arabije jo dve provincije je Trajan pridodao Carstvu, Mesopotamiju i Jermeniju. Na sestercijusu s legendom ARMENIA ET MESOPOTAMIA IN POTESTATEM P R REDACTAE vidimo Trajana u natprirodnoj veliini, kao herojski primer Virtus, s kopljem i parazonijumom kako gazi dva rena boga (Tigar i Eufrat), dok u sredini sedi Jermenija u alosti (T. XXVI, 9).539 Trajan je prikazan u velikom dostojanstvu s parazonijumom, amblemom autoriteta i Vitrusa, iji boanski karakter poprima. Antonin Pije se pojavljuje u sceni na medaljonu gde je prikazan kako stoji u vojnikom odelu s kopljem, nasuprot njega lei Afrika, u sredini kompozicije nalazi se Viktorija koja postavlja tit na trofej (T. XXVI, 10).540 Predstava jasno govori o zakljuenom vojnom uspehu, to bi bio kraj kampanje u Mauretaniji. Lucije Ver je na medaljonima prikazan kao osvaja koji dodiruje trofej, dok ispred njega klei
531 532

BMC II, n. 652, Pl. 26.2; RIC II, n. 638. BMC II, n. 396, Pl. 76.7; RIC II, n. 345. 533 BMC II, n. 337, Pl. 73.1; RIC II, n. 258. 534 Brilliant R, 1963, 97. 535 BMC III, p. lxx: Legenda na novcu S P Q R OPTIMO PRINCIPI sasvim je osobita. Posle Prvog dakog rata Senat je doneo odluku kojoj izraava Trajanu svoje potovanje, odanost i zahvalnost za njegove vrline i uspehe. Na novcu se javlja od 104. do 111. godine. Dativ ukazuje da novac nije kovan po naredjenju cara, ve u njegovu ast i slavu. 536 BMC III, n. 244, Pl. 13.14; RIC II, n. 215, Pl. VIII.145. 537 BMC III, p. 159, n. , Pl. 27.7; RIC II, n. 447. 538 BMC III, n. 822, Pl. 30.3; RIC II, n. 547. 539 BMC III, n. 1035, Pl. 42.8; RIC II, n. 642, Pl. XI.191. 540 Gnecchi II, n. 25, Pl. 47.2.

65

personifikacija Jermenije, uz prateu legendu ARMENIA (T. XXVI, 11),541 ili je predstavljen na konju u pratnji vojnika, dok prima venac od Viktorije, a ispred konja klei Jermenija ruku podignutih u gestu molbe (T. XXVI, 12).542 Pobede u Germaniji Marko Aurelije obeleava predstavama na medaljonima s legendom GERMANIA SVBACTA. Vidimo cara kako stoji u vojnikom odelu s kopljem ispred trofeja ispod koga sede dva zarobljenika, dok Viktorija s druge strane postavlja tit na trofej (T. XXVI, 13).543 Povodom ostvarenih uspeha u Britaniji, Komod je prikazan kako dodiruje trofej u ijem podnoju sede dva zarobljenika (T. XXVI, 14).544 Poto je proizveden u rang avgusta, Karakala se prikazuje na novcu iz 198. godine u vojnikom odelu s kopljem na dole okrenutim, kako dri Viktoriju na golobu, dok mu kraj nogu sedi zarobljenik, uz legendu IVVENTA IMPERII (T. XXVI, 15).545 Propagandna poruka je jasna, s mladim avgustom, koji je vojnik, pobede na bojnom polju su osigurane, to Carstvu daje primat u svetskoj vladavini. Ovu predstavu e Karakala ponoviti i tokom svoje samostalne vladavine povodom pobeda u Partiji.546 Povodom pobeda u Britaniji 210. godine Septimije Sever kuje sestercijus s trijumfalnom grupom, koja prikazuje cara u pratnji oba sina i vojnika s insignijama, dok na zemlji sedi vezani zarobljenik (T. XXVII, 1).547 Car koji je pobednik, nalazi se medju sinovima naslednicima i vojskom uz iju pomo je pobeda ostvarena, moda ba i u aktu obraanja vojsci i preporuivanja naslednika njihovoj lojalnosti. Kompozicijski slina prethodnoj je i scena na novcu Gete iz iste godine, na kojoj su prikazana samo braa, u pratnji vojnika (T. XXVII, 2).548 U ovo vreme Karakala se prikazuje i poput Virtus, s parazonijumom i kopljem ispred trofeja i zarobljenika koji sedi na zemlji (T. XXVII, 3).549 Uopte, tokom britanskog pohoda panja je skoncentrisana najvie na lik Karakale, kome se ipak daje prednost u odnosu na Getu. U kovanju Proba uz legendu VIRTVS AVGVSTI pojavljuje se car sa skiptrom u gestu krunisanja trofeja ispod koga su dva zarobljenika (T. XXVII, 4).550

Osobene predstave cara U poseban odeljak izdvojena je manja grupa rv. predstava na novcu i medaljonima na kojima je predstavljen car u vojnikom odelu i u gestovima koji odraavaju njegove vrline kao vojnika, a koje nisu mogle biti svrstane u bilo koju od do sada pomenutih vrsta predstava. Tokom istonog pohoda Trajana kovan je sestercijus s legendom SENATVS POPVLVSQVE ROMANVS i predstavom cara koji dri koplje i nalazi se izmedju dva
541 542

Gnecchi II, n. 5, Pl. 72.4. Gnecchi II, n. 2, Pl. 72.2. 543 Gnecchi II, n. 7, Pl. 59.9. 544 Gnecchi II, n. 153, Pl. 88.9. 545 BMC V, n. 116, Pl. 29.13; RIC IV.1, n. 20. 546 BMC V, n. 90, Pl. 69.17; RIC IV.1, n. 315. 547 BMC V, n. 193, Pl. 57.8; RIC IV.1, n. 799. 548 BMC V, n. 217, Pl. 59.3; RIC IV.1, n. 157. 549 BMC V, n. 212, Pl. 58.9; RIC IV.1, n. 456. 550 RIC V.2, n. 12, Pl. I.5.

66

trofeja, prikazani pokret ilustruje njegovu vrlinu ali i brzo postizanje pobeda (T. XXVII, 5).551 Brzina njegovog napredovanja zbunjivala je i Senat u Rimu, koji je pripremajui mu trijumf i brojne druge poasti, nije mogao da prati, ni ispravno koristi imena porobljenih naroda o kojima su stizale vesti.552 Uoi svog prvog putovanja Hadrijan kuje novac na kome je predstavljen u vojnoj odei s kopljem na dole okrenutim, kako dri krmu na globu.553 Ovim se ilustruje injenica da je Hadrijan vladar sveta, kojim upravlja kao savladar Fortune. Na svoj nain on interpretira dunosti cara, kao to e i pokazati, odlazi u provincije da se suoi sa svim postojeim administrativnim i vojnim problemima. Neto kasnije predstavljen je u liku Virtus s parazonijumom i kopljem, kako l. nogom gazi krokodila (T. XXVII, 6).554 Nejasno je sasvim zato car gazi krokodila, kada ne znamo ni za jednu pobunu u Egiptu tokom Hadrijanove vladavine. Matingli nema objanjenje za ovaj tip, dok trak pretpostavlja da bi krokodil mogao oznaavati Palestinu ili neprijatelja uopte.555 Moda bi se moglo rei da ova predstava ima veze s davljenjem Antinoja u Nilu 130. godine, kao to uostalom trak i navodi kao razlog pojave predstave personifikacije Nila, ali u Hadrijanovoj seriji provincija.556 Antonin Pije ponavlja ovu predstavu s novca Hadrijana, samo to se noga cara ovoga puta nalazi na globu (T. XVII, 7).557 Na drugom primeru Antonin Pije je ponovo prikazan u vojnikom odelu, s radijanlnim nimbom oko glave, kopljem i granicom (T. XXVII, 8).558 Ovo je izvanredna predstava pacifer tipa, koja propagira da svetom vlada mudar car, na vlasti po pravu rimskog naroda, Senata, Italije i svog prethodnika, on poseduje Virtus i Honos da podari i ouva pax Romana. Marko Aurelije i Lucije Ver pojavljuju se na rv. predstavi medaljona kao Dioskuri, kako stoje jedan naspram drugog, svaki ispred konja (T. T.XXVII, 9).559 Poruka koja se prenosi je da carevi, kao Kastor i Poluks, sa svojim belim konjima donose svetlost i spas oveanstvu. Na prethodnom, kao i na primeru Komodovog medaljona koji prikazuje Jupitera koji sedi na tronu frontalno, dok Dioskuri stoje l. i d. od njega (T. XXVII, 10),560 Mitag razmatra ulogu Dioskura u nasledjivanju prestola. Po njemu, broj Dioskura na predstavama oznaava broj naslednika, a time ih izjednaava sa sinovima Jupitera. Na medaljonu Komoda ovo dobija jednu posebnu dimenziju, naime, dva Dioskura su Komod i njegov preminuli brat blizanac i potencijalni prestolonaslednik. Iz toga proizilazi, po Mitagu, da je Komod Poluks.561 Matingli, govorei o medaljonu Komoda, smatra da ovu predstavu treba dovesti u vezu s istonim kultovima, kao to je kult Jupitera Dolihena, u kome je on blisko povezan s izlazeom i zalazeom zvezdom.562 Uopte, u kovanju Carstva predstava Dioskura igra malu ulogu. Pored dve navedene

551 552

BMC III, n. 1053, Pl. 43.4; RIC II, n. 676, Pl. XI.204. Dio Cass. LXVIII.29. 553 Vidi T. XVII, 13. 554 BMC III, n. 1553, Pl. 89.2; RIC II, n. 782. 555 BMC III, p. clxxxii; Strack P.L, Teil II, 138 556 Strack P.L, Teil II, 166 557 BMC IV, n. 260, Pl. 6.17. 558 BMC IV, n. 1666, Pl. 40.11; RIC III, n. 767. 559 Gnecchi II, n. 5, Pl. 71.5. 560 Gnecchi II, n. 74, Pl. 83.2. 561 Miitag P. F, 2001, 176. 562 BMC IV, p. clxxx.

67

predstave, samo se jo u kovanju Marka Aurelija, Komoda i Gete, svih kao cezara, pojavljuje predstava Kastora, ali u isticanju njihove uloge kao princeps iuventutis. Ilustrujui pobede u Britaniji 184. godine Komod je prikazan u vojnikom odelu kako dri koplje i Viktoriju na globu (T. XXVII, 11).563 Interesantna je predstava na medaljonu koja ga prikazuje kako hoda s kopljem i trofejem preko ramena nalik mladom Romulu uz legendu IMP II COS P P (T. XXVII, 12).564 Predstava nam govori da je Komod novi conditor, kao Marsov sin, prikazuje svoju hrabrost u ratu i osvaja trofej. Hadrijan i Antonin Pije su na isti nain predstavljali na novcu neto ranije Romula, prvi uz legendu ROMVLO CONDITOR, a drugi uz ROMVLO AVGVSTO.565 Kao Romul predstavljen je kasnije na novcu i Aleksandar Sever (T. XXVII, 13).566 Galijen se, pak, pojavljuje na rv. predstavi novca u vojnikom odelu kako dri Viktoriju i koplje uz neobinu legendu IVBENTVS AVG (T. XXVII, 14).567

Trijumfalne kvadrige Trijumf, kao poast potvrdjena vojskovodji koji je odneo neku znaajnu pobedu protiv neprijatelja, jeste sveana i impozantna predstava koja sadri najvee vojne poasti koje Rimljanin moe dobiti od svoje domovine.568 Trijumfalna procesija bila je dokaz pobede i legitimnosti i kao takva koristi se u carskoj propagandi. Ne samo trijumf, nego i druge poasti koje su carevi dobijali povodom velikih pobeda, bile su jedno od vanih sredstava kojima je odravana veza izmedju cara i podanika. U odgovoru na ponude poasti dobar car imao je delikatnu ulogu pronai pravu meru kako ne bi ostavio utisak arogancije ili nezahvalnosti. Najprihvatljivijim je izgledalo najpre selektivno prihvatanje,
Gnecchi II, n. 83, Pl. 83.8. Gnecchi II, n. 36, Pl. 80.8. 565 Antonin Pije vidi T. XLII, 14; Hadrijan vidi T. XLII, 10. 566 HCC III, n. 108, Pl. 45.108; RIC IV.2, n. 482. 567 RIC V.1, n. 615, Pl. III.46. 568 Stevenson, W, 1964, 813-815, Adam A, Boyd J, 1842, 325-328. Velike pripreme pratile su ovaj dogadjaj. Na dan trijumfa imperator triumphans oblai se u toga picta i tunica palmata i stavlja lovorov venac na glavu. Drei palminu granu u desnoj i skiptar s orlom na vrhu u levoj ruci, ulazi u kola krune forme ukraena slonovaom i zlatom. U ova sjajna kola upregnuta su etiri bela konja, vodjena u sporoj povorci kroz grad do Kapitola, gde se sveanost zavravala. Trijumfatora u procesiji predvode magistrati svi u beloj odei s liktorima i muziarima ispred, iza njih su vozila u kojima je zaplenjeno oruje, zatim vozila sa simbolima porobljene zemlje ili gradova, s modelima u drvetu ili srebru, s natpisima, ovome se dodaju i slike bitaka. Tu su i predstave reka ili planina, zatim boanstava karakteristinih za osvojenu zemlju. U procesiji se potom vozi plen, za kojim hoda melanholina grupa zarobljenih kraljeva njihovih porodica ili vojskovodja i vidjenijih ljudi. Potom idu generali i vii oficiri rimske vojske predvodjeni sviraima, u pratnji liktora, i konano imperator u svojim divnim kolima u pratnji sinova, porodice, prijatelja. Na kraju su vojnici koji su pobedu ostvarili podeljeni u legije, kohorte, centrurije i manipule. Kada stigne do Kapitola konzul, diktator ili car rtvuje belog bika Jupiteru. Odlae svoj venac u hram i potom daje congiarium narodu. Za razliku od trijumfa postoji i ovatio, razlikuje se po tome to predstavlja manju sveanost uspenom generalu kome je ovatio potrvdjen. Njegov ulazak u Rim je najee peke, nikada u koiji, retko na konju. Takodje ne nosi insignije trijumfa (toga picta, skiptar). Predvodjen vojnicima koji nose grane masline, obuen je u belu odeu obrubljenu purpurom, i nosi krunu od mirte. Senatori i ugledni gradjani prate procesiju koja se zavrava na Kapitolu gde se rtvuje ovan. Ovatio se odobrava onima koji su postigli izvesnu prednost nad neprijateljem, akcijom u kojoj nije stradalo puno ljudstva, ali koja nije presudna za konaan zavretak rata.
564 563

68

a potom modifikacija originalnih ponuda poasti. Avgust je pokazao majstorsku vetinu i takt u procenjivanju svog odgovora, i bez obzira na paradu skromnosti, uspevao je da na razliite naine promovie svoj imid. Avgustova propaganda fokusirana je intenzivno na dve pobede, Akcijum i povratak standarda od Parana, koje su mu osigurale apsolutnu vlast. Novac je uveliko stavljen u slubu sredstva propagande i belei najpre Avgustov Istoni trijumf denarima kovanim izmedju 30.-27. g.s.e. Na av. je prikazana Viktorija navalis, koja stoji na pramcu broda, dri venac i palminu granu, simbole pobede kojima e krunisati Avgusta. Na rv. uz legendu IMP CAESAR prikazan je Avgust u kvadrigi, u d. ruci dri granu, a uzde u l. (T. XXVII, 15, a, b).569 Viktorija predstavlja adaptiranu predstavu uvene Nike sa Samotrake, mada ovde ostavlja utisak konvencionalnosti. Vespazijan e takodje upotrebiti motiv Viktorije navalis, koji je daleko bolje umetniki izveden.570 Povratak rimskih standarda od Parana ilustruje predstava trijumfalne kvadrige u kojoj se nalazi legionarski orao (T. XXVIII, 1).571 Istim povodom kuje se i novac koji ima av. legendu S P Q R PARENT CONS SVO s predstavom atributa trijumfatora toga picta preko tunica palmata, skiptar s orlom i lovorov venac, dok je na rv. predstavljena prazna kvadriga uz legendu CESARI AVGVSTO (T. XXVIII, 2).572 Prazna kola mogu se pojaviti iz razliitih razloga, bilo da je pobeda ostvarena bez uea cara ili kao u ovom sluaju zato to je Avgust za ovu svoju pobedu dobio ovatio a ne triumphus.573 Povodom pobeda Agripe na Istoku 13. godine s.e. kuje se novac s predstavom kvadrige i palminom granom u njoj umesto vozaa, poto je pobeda ostvarena bez uea cara (T. XXVIII, 3).574 Novac s legendom TI CAESAR AVG F TR POT XV i predstavom Tiberija u trijumfalnoj kvadrigi obeleava njegov uspeh ostvaren u Panoniji uguenjem ustanka 8. godine (T. XXVIII, 4).575 Medjutim, Tiberijev trijumf odloen je sve do 13. godine zbog tragedije koja je zadesila rimske legije u Teutoburkoj umi pod komandom Vara. Tiberije e ponoviti kovanje novca s ovim motivom i prve godine svoje samostalne vladavine. Kasnije kuje i novac s predstavom prazne trijumfalne kvadrige, povodom uspeha njegovog legata u uguenju pobune u Judeji i intervencije u Kapadokiji (T. XXVIII, 5).576
BMC I, n. 617, Pl. 15.7; RIC I, n. 7. Vidi T. XXI, 15. 571 BMC I, n. 392, Pl. 8.15; RIC I, n. 293. 572 BMC I, n. 400, Pl. 9.2. 573 O paranskim poastima Avgusta: Rich J.W, 1998, 71-128; O posveenju hrama Marsa Ultora: Simpslon C.J, 1977, 91-94. Kada je u Rim stigla vest 20.g.s.e. da su Parani vratili standarde i zarobljenike, Senat je doneo odluku da Avgustu dodeli ovatio i trijumflani luk koji e biti podignut u ovu ast. Avgust je jo pre dolaska poruio da e standardi biti smeteni u novi hram Marsa Ultora. Povodom ove elje princepsa odlueno je da se hram podigne na Kapitolu. Umesto u ovatio Avgust je u Rim uao u koiji koju su vukli slonovi. U ast njegovog dolaska podignut je oltar Fortuni Redux, a dan njegovog povratka ustanovljen je kao praznik Augustalia. Osim toga odlueno je da Avgust ima pravo da se vozi u koiji u trijumfalnoj odei kad god poeli, a da e koija za njega, kao spasioca Rimskog naroda, biti smetena ispred novog hrama Marsa Ultora na Kapitolu. Avgust je na ove ponude odgovorio uz svoj uobiajeni takt. Sloio se s podizanjem oltara Fortuni Redux i osnivanju praznika po svom imenu, dok je druge poasti najpre odbio, da bi potom u dogovoru sa Senatom doao do kompromisnog reenja. Odlueno je da se hram Marsu Ultoru podigne ne na Kapitolu, ve na Avgustovom Forumu i to o njegovom troku, ali se sloio da kada hram bude gotov tamo stoji koija u njegovu ast. 574 BMC I, n. 101, Pl. 3.20; RIC I, n. 162. 575 BMC I, n. 508, Pl. 13.3; RIC I, n. 355. 576 BMC I, n. 103, Pl. 24.10; RIC I, n. 37, Pl. VI.110. Tac. Ann. VI.31.
570 569

69

Kaligula komemorie uspomenu na svog oca i njegov trijumf koji je proslavio 17. godine za pobede u Germaniji i povraaj standarda izgubljenih pod Varom.577 Na av. je prikazan Germanik u trijumfalnoj kvadrigi kako dri skiptar s orlom na vrhu uz legendu GERMANICVS CAESAR. Na rv. je ponovo Germanik u vojnikom odelu s oklopom, stoji podignute d. ruke u gestu obraanja, dok u l. ruci dri legionarskog orla, uz objanjavajuu legendu SIGNIS RECEPT DEVICTIS GERM (T. XXVIII, 6, a, b).578 Germanik je predstavljen na av. kao trijumfator, a na rv. kao imperator koji dri povraenu vojnu insigniju. Vespazijan i Tit proslavljaju zajedniki judejski trijumf 71. godine, ovom prilikom Domicijan ih je pratio samo na belom konju.579 Vespazijan i Tit, svaki za sebe, prikazuju se na novcu u trijumfalnoj kvadrigi s kolima ornamentisanim Viktorijom i palminom granom (T. XXVIII, 7, 8).580 Osim toga, Vespazijan kuje posebno interesantan tip jer prikazuje i deo trijumfalne procesije. Prikazan je u kvadrigi dok iza njega stoji Viktorija koja ga krunie, a ispred su zarobljenici u povorci i vojnik koji ih prati (T. XXVIII, 9).581 Domicijan neto kasnije obeleava na novcu svoj dvostruki trijumf 89. godine predstavom u kvadrigi sa skiptrom i granom u ruci uz legendu GERMANICVS (T. XXVIII, 10).582 Princeps optimus svoja dva daka trijumfa obeleava motivom u trijumfalnoj kvadrigi uobiajenog tipa, s manjim razlikama u detaljima ornamentisanja kola. U jednom sluaju ona su ornamentisana predstavom Trajana koga krunie Viktorija i Daanina koji klei (T. XXVIII, 11),583 u drugom je to Viktorija koja podie trofej (T. XXVIII, 12).584 Hadrijan komemoriui uspomenu na svog prethodnika kuje novac s av. legendom DIVI TRAIANO PARTH AVG PATRI i reversnim motivom Trajana u trijumfalnoj kvadrigi ija su kola ukraena predstavom Sekuritas prekrtenih nogu koja se oslanja na stub uz legendu TRIVMPHVS PARTHICVS (T. XXIX, 1).585 Trajan nije stigao u Rim i proslavio istoni trijumf koji je uveliko u prestonici pripreman, smrt ga je zatekla na povratku, a Hadrijan mu iz pijeteta odaje na ovaj nain poast. Predstava na kojoj Antonin Pije stoji u trijumfalnoj kvadrigi zajedno s manjim figurama Marka Aurelija i Lucija Vera ispred njega, odnosi se verovatno na njegov novi konzulat (COS III), ali izraava i panju cara da i Lucije Ver deli ovu poast (T. XXIX, 2).586 Jo jednom je Antonin Pije prikazan u trijumfalnoj kvadrigi, ovoga puta sam, na sestercijusu kovanom izmedju 145. i 161. godine (T. XXIX, 3).587 Zbog velikog raspona u datovanju nejasno je sasvim kojim je povodom kovan, a kao mogunost pojavljuje se okonanje sukoba u Mauretaniji. Trostruki trijumf Jermenski, Paranski i Medijski, proslavili su Lucije Ver i Marko Aurelije 166. godine predstavom na novcu gde se pojavljuju zajedno u kvadrigi, pri tome prvi dri lovorovu granu, a drugi skiptar s
577 578

Tac. Ann. II.41. BMC I, n. 94, Pl. 30.9; RIC I, p. 119. 579 Vidi T. VIII, 3. Suet, Vesp. 8; Titus 6; Domit. 2. 580 BMC II, n. 572, Pl. 22.6; RIC II, n. 451; BMC II, n. 636, Pl. 25.3; RIC II, n. 612. 581 BMC II, n. 397, Pl. 13.16; RIC II, n. 294. 582 BMC II, n. 144, Pl. 64.9; RIC II, n. 128. 583 BMC III, n. 142, Pl. 11.17; RIC II, n. 77. 584 BMC III, n. 832, Pl. 31.1; RIC II, n. 533, Pl. XI.199. 585 BMC III, n. 47, Pl. 47.7; RIC II, n. 26. 586 BMC IV, n. 239, Pl. 6.9; RIC III, n. 93. 587 BMC IV, n. 1673, Pl. 40.10; RIC III, n. 767.

70

orlom.588 Isti trijumf ilustrovan je i na medaljonu u proirenoj kompoziciji: trijumfalnu kvadrigu u kojoj su oba cara, predvodi vojnik koji nosi standard, a u drugom planu iznad konja je trofej u ijem podnoju sede dva zarobljenika. (T. XXIX, 4).589 Medaljon Marka Aurelija iz 173. godine s predstavom Viktorije koja vozi kvadrigu, odnosi se na neku od pobeda u ratu sa Kvadima, moda ba na dogadjaj vezan za tzv. Fulminatrix legiju (T. XXIX, 5).590 Retki sestercijusi s legendom DE GERMA prikazuju trijumf Marka Aurelija i Komoda iz 177. godine.591 Isti gemanski trijumf ilustrovan je i na medaljonu predstavom u kojoj ispred kvadrige koja nosi trijumfatore leti Viktorija (T. XXIX, 6).592 Komod proslavlja pobede u Britaniji i estu aklamaciju kao imperatora 183. godine predstavom s trijumfalnom kvadrigom, kod koje su kola ukraena scenom u kojoj Viktorija krunie trofej (T. XXIX, 7).593 Povodom povratka s Istoka 202. godine Karakala deli poast s ocem u proslavi trijumfa, to vidimo na novcu s predstavom princa u kvadrigi sa skiptrom u ruci (T. XXIX, 8).594 Isti motiv ponavlja Karakala i 213. godine proslavaljajui svoj germanski trijumf.595 Elagabal komemorie svoj ulazak u Rim posle investiture 219. godine predstavom trijumfalne kvadrige u kojoj je sveti kamen Emese na kojem se nalazi orao koji nosi venac, u polju iznad je velika zvezda (T. XXIX, 9).596 Pri tome je lokalno boanstvo jednog istonog grada poaeno je titulom CONSERVATOR AVG. Aleksandar Sever se dva puta pojavljuje u trijumfalnoj kvadrigi, prvi put u ustaljenoj predstavi cara u kvadrigi, dok se naredne 230. godine susreemo s razvijenom kompozicijom u kojoj je car u kvadrigi, dri granicu, a iza njega je Viktorija koja ga krunie (T. XXIX, 10).597 Kvadriga je prikazana u troetvrtinskom izgledu, konji gledaju napred, osim drugog s desna koji se okree, konje vode dva vojnika, prikazani sasvim l. i d. S obzirom na godine kovanja i injenicu da nijedna pobeda nije ostvarena u to vreme, jedino moemo pomiljati da je povod ovog kovanja trei konzulat Aleksandra Severa iz 229. godine. U kovanju Gordijana III svedoci smo priprema za trijumf koji mladi car nije realizovao. Na rv. medaljona nalazi se predstava trijumfalne kvadrige u kojoj stoji car sa skiptrom i granicom, iza njega je Viktorija koja ga krunie, dok kvadrigu predvode vojnici od kojih se jedan osvre (T. XXIX, 11).598 Zajedno s predstavom sveanog adventusa koji legednom oznaava da je pobeda protiv Persijanaca ostvarena, ovaj medaljon izraava elju za oekivanim trijumfom, koji mora da je ve bio u planu.599 Ali zato njegov ubica i naslednik, Filip I, ne gubi vreme, zakljuuje s Persijancima mir i odmah kuje medaljon na kome se prikazuje kao trijumfator koji je ostvario pobedu zahvaljujui svojim vrlinama i hrabrosti. Prikazana je trijumfalna kvadriga u kojoj stoji
588 589

BMC IV, p. 597; RIC III, n. 1455. Gnecchi II, n. 17, Pl. 74.4. 590 Gnecchi II, 57, Pl. 63.8. 591 BMC IV, p. 657, n. ; RIC III, n. 1183. 592 Gnecchi II, n. 19, Pl. 60.7. 593 BMC IV, n. 521, Pl. 104.9; RIC III, n. 376. 594 BMC V, n. 468, Pl. 39.15; RIC IV.1, n. 77. 595 BMC V, n. 55, Pl. 68.18; RIC IV.1, n. 210. 596 BMC V, n. 197, Pl. 89.7;RIC IV.2, n. 61. O ulasku Elagabala u Rim vidi Dio Cass. LXXX.2. 597 HCC III, n. 110, Pl. 45.110; RIC IV.2, n. 495; HCC III, n. 126, Pl. 46.126; RIC IV.2, n. 499. 598 Gnecchi II, n. 33, Pl. 105.5. 599 Vidi T. X, 1.

71

Filip I drei skiptar i granu dok ga krunie Viktorija, ispred koije su tri vojnika s palminim granama (T. XXIX, 12).600 Pobeda nad Karpima ostvarena 247. godine, kao i uzdizanje Filipa II u rang avgusta i time naglaavanje elje Filipa I da ustanovi dinastiju, iskazano je na medaljonima ove i naredne godine. Na njima vidimo Viktoriju koja poziva oca i sina da se popnu u trijumfalnu koiju, iza nje se nazire figura Marsa, dok kraj tokova sede dva zarobljenika (T. XXIX, 13).601 Istim povodom kovani su i medaljoni s neobinom predstavom kvadrige prikazane frontalno, tako da su dva konja okrenuta u d. a druga dva u l. stranu, konje vode Mars i Roma, a u koiji se nalaze Filip otac i sin koje krunie Viktorija (T. XXIX, 14).602 Galijen se pojavljuje kao trijumfator na medaljonu iz 262. godine u uobiajenoj predstavi cara u kvadrigi (T. XXX, 1).603 Alfeldi smatra ovaj primerak posebno znaajnim, kao prvim koji je kovan za Galijena samostalno i ima za cilj da zataka neslavnu sudbinu Valerijana I.604 Povod za ovo kovanje mogao bi biti peti konzulat ili proslavljanje Galijenovih germanskih pobeda. Prob 282. godine proslavlja u Rimu trijumf nad Germanina i tim povodom kuje medaljone s predstavom kvadrige u kojoj se nalazi u pratnji Viktorije koja ga krunie, muka figura ispred vodi konje, dok su u drugom planu gradjani sa palminim granama (T. XXX, 2).605 Prob je predstavljen kao trijumfator u jo jednoj sceni na medaljonu, u koiji sa est konja prikazanoj frontalno, cara krunie Viktorija, dok dva vojnika l. i dva d. vode krajnje konje, a u drugom planu etiri vojnika nose palmine grane (T. XXX, 3).606 Kar poetkom 283. godine odlazi u pohod protiv Persijanaca vodei Numerijana sa sobom, dok je Karina ostavio u Rimu. Otac i sin potiskuju Persijance pred sobom i prelaze Tigar, ali krajem godine Kar umire, posle ega se Numerijan s vojskom polako vraa u Evropu. Medaljon koji kuje slavi pobedu ostvarenu zajedno s ocem, prikazujui trijumfalnu kvadrigu u kojoj su Kar i Numerijan podignutih ruku, Viktorija predvodi procesiju, a u drugom planu su etiri vojnika, dok su ispod prikazani zarobljenici koji sede sa zaplenjenim orujem (T. XXX, 4).607 Ovo je ponovo prikaz eljenog trijumfa koji nikada nije ostvaren poto je Numerijan na putu ka prestonici umro jeseni 284. godine. Priliku je iskoristio Dioklecijan koji je primio purpur i zapoeo mar na Zapad u susret vojsci Karina, a do sukoba je dolo u Gornjoj Meziji kod Marguma prolea 285. godine.608

600 601

Gnecchi II, n. 9, Pl. 107.7. Gnecchi II, n. 4, Pl. 109.1. 602 Gnecchi II, n. 10, Pl. 109.4. 603 Gnecchi II, n. 31, Pl. 114.9. 604 Alfldi A, 1967, 90. 605 Gnecchi II, n. 35, Pl. 121.5. 606 Gnecchi II, n. 13, Pl. 119.8. 607 Gnecchi II, n. 11, Pl. 123.8. 608 CAH, XII, 321-324.

72

Trijumfalni luci Carevi su povodom trijumfa podizali i monumentalne slavoluke da zabelee svoje pobede za generacije koje dolaze. Ovo je jo jedan vid propagande ostvarenih pobeda, pa se zato pojavljuju i na novcu. Akcijumsku pobedu pratilo je podizanje dva trijumfalna luka, jednog u Brundiziju i drugog na Forumu u Rimu, ali se ne moe tano odrediti koji je od ova dva predstavljen na novcu. Na denaru kovanom 29.-27. g.s.e. prikazan je trijumfalni luk s kvadrigom na vrhu u kojoj se nalazi Avgust, a natpis na luku je IMP CAESAR (T. XXX, 5).609 Drugi trijumfalni luk koji se pojavljuje kao rv. predstava na Avgustovom novcu posveen je povraaju standarada od Parana. Za razliku od prethodnog, ovde vidimo luk koji ima i dva bona prolaza, na vrhu srednjeg prikazana je kvadriga s Avgustom u njoj, koji dri granicu i skiptar. Iznad bonih prolaza luka nalazi se po jedan vojnik, strelac i baca iz prake (T. XXX, 6).610 Avgust je u svom dogovoru sa Senatom, povodom dodeljivanja poasti, odbio predlog da se ovim povodom podigne novi trijumfalni luk. Dogovoreno je da se postojei luk na Forum Romanum, podignut posle Akcijuma, proiri, pri tome su najvaniji dodaci bile statue iznad bonih prolaza, predstavljajui paransku predaju standarda. Ovakvo proirenje prvobitnog luka promenilo je i njegov karakter, od onog koji je slavio Akcijumsku pobedu, do spomenika koji slavi sve Avgustove ratne uspehe protiv neprijatelja Rima.611 Na novcu Klaudija susreemo se tri puta s predstavom trijumfalnog luka. On najpre komemorie uspomenu na svog brata i oca, pa tek onda slavi svoje pobede u Britaniji. Trijumfalni luk s natpisom DE GERMANIS i predstavom konjanike statue izmedju dva trofeja na vrhu, ilustruje komemoraciju na uspehe Germanika 17. godine i njegov trijumf koji je tada proslavio za svoje uspehe u Germaniji (T. XXX, 7).612 Tacit takodje pominje slavoluk koji je kod Saturnovog hrama podignut u ast Germanikovog trijumfa.613 Sestercijus Klaudija s legendom NERO CLAVDIVS DRVSVS GERMAN IMP i predstavom trijumfalnog luka na kome je konjanika statua s kopljem u ruci, predstavlja podseanje na pobede Druza u Germaniji izmedju 12.-9. g.s.e. (T. XXX, 8).614 Titulu imperatora Druz je dobio jo od Avgusta i bio je veoma popularan u Rimu.615 Konano, posle odavanja dune poasti ocu i bratu, Klaudije kuje novac kojim slavi svoje pobede u Britaniji 44. godine, predstavljajui trijumfalni luk s natpisom DE BRITTAN i konjanikom statuom na vrhu izmedju dva trofeja; s jahaem podignute d. ruke (T. XXX, 9).616 Neron proslavlja pobedu nad Paranima podizanjem slavoluka na Kapitolu koji je predstavljen i na novcu. Tacit nam govori kako je zapoeta gradnja slavoluka dok je rat bio jo u toku na lanu vest o ostvarenim uspesima Cesinija Peta, legata koji je rat vodio. I pored toga ipak je nastavljeno s gradnjom slavoluka jer je bilo vanije sauvati formu,

609 610

BMC I, n. 624, Pl. 15.8; RIC I, n. 37. BMC I, n. 77, Pl. 3.4; RIC I, n. 149. 611 Rich J.W, 1998, 127. 612 BMC I, n. 36, Pl. 31.25; RIC I, n. 16, Pl. V.87. 613 Tac. Ann. II.41. 614 BMC I, n. 122, Pl. 34.10; RIC I, n. 62, Pl. VIII.126. 615 Tac. Ann. I.3; Suet. Claud. 1; Dio Cass. LIV.32. 616 BMC I, n. 29, Pl. 32.20; RIC I, n. 8. Pl. V.86.

73

bez obzira na savest.617 Na novcu je predstavljen trijumfalni luk s kvadrigom na vrhu u kojoj je Neron predvodjen Viktorijom koja stoji s d. strane, dok je Pax prikazana s l. strane. U nivou ispod kvadrige su dva vojnika na uglovima, dok je u nii s l. strane prolaza statua Marsa koji dri koplje i tit (T. XXX, 10).618 Dva puta se u kovanju Galbe susreemo na novcu s predstavom trijumfalnog luka. Najpre se prikazuje luk podignut verovatno u Taraku, s kvadrigom na vrhu i legendom AVGVSTVS P R.619 Da bi na narednoj rv. predstavi videli trijumfalni luk koji na vrhu ima dve konjanike statue, dok su ispred prolaza prikazana tri zarobljenika vezanih ruku i oficir koji ih sprovodi s legendom QVADRAGENS REMISSAE (T. XXX, 11).620 Legenda koja na ovom primerku oznaava oslobadjanje 40-tog dela, verovatno je podseanje na umanjenje carinskih dabina za Galiju i paniju koje je sproveo Galba.621 Zarobljenici mogu biti Neronovi prokuratori koji su pljakali provincije i koji su ubijeni po dolasku Galbe na vlast.622 Vespazijan kuje posthumno u ast Galbe sestercijus s predstavom trijumfalnog luka, na ijem se vrhu nalazi kvadriga u kojoj su Galba i Viktorija koja ga krunie uz legendu XXXX REMISSA, ponavljajui motiv luka iz Taraka (T. XXX, 12).623 Naime, posle smrti Vitelija, Vespazijan u Lugdunumu pravi tab za borbu protiv pobunjenika u Galiji. Do kraja 70. godine opasnost je otklonjena, gradjanski rat zavren i pobunjenici pod Civilisom pobedjeni, ali temelji Carstva bili su uzdrmani. Vespazijan, potujui lojalnost panije i Galije prema Galbi, kuje njemu posveenu posthumnu seriju, predstavljajui se kao Galbin naslednik. Na novcu Domicijana predstavljan je trijumfalni luk ukraen reljefima, s dva prolaza, i s dve zaprege slonova na vrhu, svaka sa svojim vozaem (T. XXX, 13).624 Verovatno je predstavljen jedan od mnogobrojnih lukova koje je Domicijan podigao u prestonici.625 Trajanov trijumfalni luk predstavljen na sestercijusu ima jedan prolaz i masivne baze sa strane, na kojima su u panelima reljefi (giganti, oruje, vuica), iznad prolaza je timpanon s predstavom Jupitera medju gigantima, l. i d. od timpanona su polja svako s bigom, na frizu iznad timpanona nalazi se natpis I O M, na je vrhu koija sa est konja koju predvode dve Viktorije, dok su l. i d. trofeji i zarobljenici, a na uglovima orlovi (T. XXX, 14).626 Detalji reljefa sugeriu pobedu Jupitera nad gigantima s podseanjem na legendarnu prolost Rima.627 Poslednja predstava trijumfalnog luka koju susreemo na novcu Principata nalazi se u kovanju Septimija Severa. Predstavljen je luk s etiri stuba i tri prolaza, na vrhu je koija sa est konja, l. i d. od nje su statue konjanika (T. XXX, 15).628 Verovatno je predstavljen luk, posveen u Rimu, u ast istonih pobeda podignut po povratku Severa 202. godine.
617 618

Tac. Ann. XV.8, 18. BMC I, n. 187, Pl. 43.3; RIC I, n. 150. 619 RIC I, n. 77. 620 BMC I, n. 205, Pl. 58.7; RIC I, n. 101. 621 Tac. Ann. I.51. Galba je stanovnicima Galije dodelio i rimsko gradjansko pravo (Tac. Ann. I.8). 622 Plut. Galba IV; Tac. Hist. I.37. 623 BMC I, p. 354, n. *, Pl. 59.4; RIC I, n. 144; Mattingly H, 1922, 188-189. 624 BMC II, p. 364, n. , Pl. 71.6; RIC II, n. 261. 625 Suet. Domit. 13. 626 BMC III, n. 845, Pl. 31.8; RIC II, n. 572, Pl. X.185. 627 BMC III, p. ci; RIC II, p. 284. Bilo je miljenja da je predstavljena fasada hrama; da se radi o luku na Kapitolu; ili luku na ulazu u Trajanov forum. 628 BMC V, n. 320, Pl. 35.5; RIC IV.1, n. 259, Pl. VII.2.

74

Predstave provincija fida et pacata Predstave provincija prolaze kroz fazu od capta do fidem, to se odraava i u predstavama na novcu. U vreme njihovog osvajanja i tokom godina kada jo uvek nisu umirene, vidimo ih kao poraene protivnike, kako u alosti, vezani sede okrueni zaplenjenim orujem, traei milost od monog osvajaa u liku cara. Osvojene provincije vremenom se romanizuju i sasvim inkorporiraju u administrativni, vojni i politiki ivot Carstva, pa se i na novcu predstavljaju kao prijatelji Rima. Galba prvi kuje novac s predstavom koja izraava zahvalnost provincijama na podrci koju su mu pruile tokom gradajnskog rata. Istovremeno podsea na provincije u kojima je zapoela pobuna protiv Nerona na ijem su elu stajali Vindeks i Galba. Uz legendu GALIA HISPANIA predstavljene su personifikacije ove dve provincije u dextrarum iunctio gestu, Galija stoji s l. strane i prikazana je enskom figurom, koja dri skiptar s veprom na vrhu, a panija stoji s d. strane ilustrovana mukom figurom ratnika sa titom i kopljem (T. XXXI, 1).629 Trajan 98./99. godine kuje novac s predstavom enske figure koja sedi na titovima i u d. ruci dri granicu (T. XXXI, 2).630 Iako legendom nije precizirano, prema frizuri i obliku tita, nesumnjivo je u pitanju Germanija. Ona predstavlja prvu provinciju koja je fida et pacata, i koja se u tom svojstvu pojavljuje na rimskom novcu. Ona je sada pacifera u stabilnim odnosima s Rimom. Trajan je komandovao trupama u Gornjoj Germaniji pre adopcije od strane Nerve, pa je logino to je na ovaj nain, na poetku svoje vlade, potvrdio kakvi su odnosi u Germaniji. Arabija je 106. godine postala provincija mirnim putem pa je ona ARAB ADQVIS, predstavljena na novcu enskom figurom koja dri granicu i sveanj cimeta, a pored nje je prikazana kamila (T. XXXI, 3).631 Predstavljena je obelejima svoje zemlje cimet i kamila, a granicu dri kako bi naglasila da je pacifera. Od 112. godine i Dakija postaje DACIA AVGVST PROVINCIA obeleavajui vrhunac velike Trajanove dake avanture. Personifikacija Dakije prikazana je kako sedi na steni nosi iljatu kapu, i dri legionarskog orla, pored nje su dva deteta koja dre grozd i klasje (T. XXXI, 4).632 Dakija je sada provincia pacata, prijatelj a ne neprijatelj, ali ipak njoj je potrebno rimsko oruje da se odbrani, iza toga ima prostora za njen napredak u miru, kao to e nova generacija pokazati. Predstava Dakije kao pacata provincije pojavljuje se na novcu ba u vreme kada Istok zamenjuje Dakiju u centru javnih zbivanja i verovatno predstavlja poliltiki potez Trajana, jer je ona daleko od toga da bude umirena. To e uostalom pokazati i njena predstava u Hadrijanovoj seriji gde ona ne nosi obeleja blagostanja, nego legionarskog orla. Hadrijanova velika serija provincija predstavlja nam personifikacije jedanaest provincija, Italije, Aleksandrije i Nila. Provincije koje se pojavljuju na novcu su: Afrika,
629 630

BM CI, n. 171, Pl. 53.6; RIC I, n. 81. BMC III, n. 8, Pl. 9.5; RIC II, n. 15. 631 BMC III, n. 878, Pl. 33.4; RIC II, n. 466. trak (Strack P.L, Teil I, p.194) smatra da je predmet u l. ruci personifikacije tobolac; Matingli (BMC III, p. lxxvii) pak, smatra da je sveanj cimeta; Naster (Naster P, 1983, 159-162) iznosi miljenja ovih i drugih relevantnih strunjaka o ovome problemu. 632 BMC III, n. 960, Pl. 37.10; RIC II, n. 621, Pl. XI.192.

75

Egipat, Azija, Britanija, Kapadokija, Dakija, Germanija, panija, Judeja, Mauretanija i Sicilija. Kao i kod adventus serije, ponovo je nejasno zato su izabrane ba ove provnicije a druge ne, osim toga primeuje se da je Aleksandrija opet posebno poastvovana. trak je traei odgovor na prvo pitanje doao do zakljuka: da su neke provincije nevane (Sardinija, Korzika, Epir, itd.), druge su u okviru nekih od navedenih (Kirenaika pod Libijom, Galatija pod Kapadokijom, Pamfilija i Likija pod Kilikijom), a da su Panonske provincije rezervisane za L. Elija.633 Matingli smatra da je mudrije priznati kako ne moemo biti sigurni u razloge svakog od ovih primera, ali se slae da su panonske provincije rezervisane za Elija.634 Hadrijanove provincije ne odgovaraju sasvim rimskoj administrativnoj podeli, neke od njih pokrivaju grupu provincija. One vie predstavljaju meavinu administrativnih oblasti i pojedinih naroda ili irih oblasti. Ilustrovane su predstave personifikacija provincija i nacija, u dve koncepcije, kao pacata i kao vigil. Matingli pravi podelu u formama predstava u koju ukljuuje i onu koju je dao trak, s izvesnim saimanjima, tako da, po njemu, dobijamo sledeu sliku: a) personifikacije provincija predstavljene kao boanstva ili poluboanstva (trak tip 1, 2); b) personifikacije provincija predstavljene kao ratnika boanstva (trak tip 3) i c) one koje su predstvljene prema svojim nacionalnim atributima i odei (trak tip 4, 5). Ali kako je teko napraviti ovakvu podelu izmedju grupa b) i c) zato to personifikacija predstavljena kao ratnko boanstvo moe nositi neki lokalni atribut, Matingli, na kraju, zakljuuje da je najbolje podeliti ih na mirne i ratoborne.635 Egipat je zastupljen personifikacijom koja sedi naslanjajui lakat na korpu s voem, dri sistrum, a ispred nje nalazi se ibis na niskom stubu (T. XXXI, 5).636 Afrika takodje sedi, ima slonovsku kou na glavi, dri korpiona i rog izobilja, ispred nje prikazana je korpa s klasjem (T. XXXI, 6).637 Azija stoji, d. noga joj poiva na pramcu broda, u d. ruci dri udicu, u l. krmu (T. XXXI, 7).638 Britanija stoji s nogom na steni, oslanja glavu na d. ruku, u l. ruci koju oslanja na veliki tit dri koplje (T. XXXI, 8).639 Kapadokija stoji, na glavi ima corona muralis, obuena je u kratku tuniku, ogrta od krzna i lovake izme, dri model Mons Argaeus i veksilum (T. XXXI, 9).640 Dakija sedi na kamenu, obuena u tuniku i ogrta, dri legionarskog orla i krivi ma (T. XXXI, 10).641 Germanija stoji, dri koplje, a drugu ruku sputa na tit (T. XXXI,11).642 panija sedi naslonjena na stenu, i dri granicu (T. XXXI, 12).643 Judeja iz patere prinosi rtvu na oltar, dok iza nje stoji jo jedno dete, ispred nje stoji Hadrijan podignute d. ruke, a naspram njega prikazana su dva deteta koja dre palmine grane (T. XXXI, 13).644 Tretman koji ima Judeja u ovoj seriji Hadrijana, jednistven je i neobian, to je jedina provincija u kojoj je Hadrijan imao ozbiljnih problema tokom svoje vladavine. Na ovim
633 634

Strack P. L, Teil II, p. 145. BMC III, p. clxxiv, clxxv. 635 BMC III, p. clxxvii; Strack P.L, Teil II, p. 153. 636 BMC III, n. 1695, Pl. 94.4; RIC II, n. 838. 637 BMC III, n. 1707, Pl. 94.1; RIC II, n. 840. 638 BMC III, n. 832, Pl. 63.6; RIC II, n. 301, Pl. XIII.286. 639 BMC III, n. 1723, Pl. 94.2; RIC II, n. 845, Pl. XV.320. 640 BMC III, n. 1728, Pl. 94.3; RIC II, n. 847. 641 BMC III, n. 1739, Pl. 94.12; RIC II, n. 849, Pl. XV.321. 642 BMC III, n. 839, Pl. 63.8; RIC II, n. 302, Pl. XIII.273. 643 BMC III, n. 1748, Pl. 95.1; RIC II, n. 851. 644 BMC III, n. 1757, Pl. 95.3; RIC II, n. 853, Pl. XVI.322.

76

predstavama vidimo Judeju, umesto s lokalnim atributima, kao novu, rimsku, Hardijanovu kreaciju kako prinosi rtvu pred carem, dok deca predstavljaju generaciju koja raste pod novim reimom. Mauretanija je predstavljena na dva naina, obuena u kratku tuniku hoda vodei konja za uzde i osvre se ka njemu, u ruci dri koplje ili takodje u kratkoj tunici kako stoji ispred konja dri ga za uzde, dok u drugoj ruci dri dva koplja (T. XXXI, 14, 15).645 Sicilija je predstavljena glavom Meduze sa triskisom iza (T. XXXII, 1).646 Italija stoji drei skiptar i rog izobilja (T. XXXII, 2).647 Aleksandrija lei naslonjena na korpu s voem, iza je grana loze, u ruci dri klasje, dok ispred nje rastu klasja ita (T. XXXII, 3).648 Aleksandrija oigledno uiva posebnu poast, kao to je zabeleeno i kod adventus tipova. Personifikacija Nila predstavljena je nagom figurom koja sedi naslonjena na stenu, dri trsku i rog izobilja, dva deteta igraju se rogom, d. je nilski konj, a ispod u vodi krokodil (T. XXXII, 4).649 Ovim Hadrijanovim primercima moraju se pridodati i Elijeve predstave Panonije koja stoji, dri veksilum i pridrava nabore haljine (T. XXXII, 5).650 Novo shvatanje koncepcije drave koje je promovisao Hadrijan, zasnivalo se ne vie na primatu Italije kao gospodarice nad provincijama, ve u partnerstvu svih radi zajednike doborobiti Carstva. Ideja koju je pokuavao da objasni i sprovede zavisila je umnogome od njegove jednistvene linosti. Posle Hadrijanove smrti Antonin Pije je iz potovanja takodje kovao seriju provincija, pored toga, verovatno i iz elje da pokae svoje miljenje i stav koji e zauzeti u unutranjoj politici. Njegova serija nosi potpuno drugaiji smisao od Hadrijanove, ovde vidimo provincije koje hitaju da ponude darove, u vidu aurum coronarium. Italija, kojoj su svi darovi namenjeni, prikazana je kao kraljica sveta sedei na zvezdanom globu, drei rog izobilja i skiptar (T. XXXII, 6).651 Afrika sa slonovom koom na glavi, stoji drei krunu i rog izobilja (T. XXXII, 7).652 Aleksandrija s lotosovim cvetom na glavi dri krunu obema rukama (T. XXXII, 8).653 Azija dri sidro, kraj nogu je prikazan pramac broda (T. XXXII, 9).654 Kapadokija dri veksilum, kraj nogu je Mons Argaeus (T. XXXII, 10).655 Dakija dri standrard (T. XXXII, 11).656 panija dri granu, kraj nogu se nalazi zec (T. XXXII, 12).657 Mauretanija u vojnikom odelu, dri koplje (T. XXXII, 13).658 Partija se pojavljuje kao prijateljska kraljevina, prikazana kako dri luk i tobolac sa strelama (T. XXXII, 14).659 Fenikija dri kratak skiptar, pored nje je pramac broda i palmino drvo (T. XXXII, 15).660 Skitija dri
645 646

BMC III, n. 1760A, Pl. 95.2; RIC II, n. 855, Pl. XVI.323; BMC III, n. 1762, Pl. 95.6; RIC II, n. 858. BMC III, n. 1779, Pl. 95.16; RIC II, n. 871. 647 BMC III, n. 853, Pl. 63.14; RIC II, n. 307, Pl. XIII.276. 648 BMC III, n. 1716, Pl. 94.6; RIC II, n. 843. 649 BMC III, n. 1770, Pl. 95.9; RIC II, n. 863. 650 BMC III, n. 1937, Pl. 101.5; RIC II, n. 1059, Pl. XVI.337. 651 BMC IV, n. 1644, Pl. 39.11; RIC III, n. 746, Pl. V.110. Sve personifikacije dre u d. ruci krunu koju nude, tako da to nee biti ponavljano u opisu, ukoliko nije drugaije. 652 BMC IV, n. 1175, Pl. 26.4; RIC III, n. 574. 653 BMC IV, n. 1179, Pl. 26.5; RIC III, n. 577, Pl. V.100. 654 BMC IV, n. 1182, Pl. 26.9; RIC III, n. 579. 655 BMC IV, n. 1185, Pl. 26.10; RIC III, n. 580. 656 BMC IV, n. 1187, Pl. 26.12; RIC III, n. 581, Pl. V.102. 657 BMC IV, n. 1189, Pl. 26.13; RIC III, n. 582. 658 BMC IV, n. 1190, Pl. 26.6; RIC III, n. 583. 659 BMC IV, n. 1191, Pl. 27.1; RIC III, n. 586, Pl. V.101. 660 BMC IV, n. 1193, Pl. 27.4; RIC III, n. 587.

77

parazonijum (T. XXXIII, 1).661 Sicilija dri mak (T. XXXIII, 2).662 Sirija dri rog izobilja, kraj nogu je personifikacija Oronta (T. XXXIII, 3).663 Trakija dri granu.664 Jedino se predstava Britanije razlikuje utoliko to ona ne nudi krunu, ve sedi na steni naslanjajui se na tit i dri standard (T. XXXIII, 4).665 Za razliku od Hadrijanovog, pod Antoninom Pijem tretman subjekata prikazan je u potpuno drugom duhu. Hadrijan je obiao celo Carstvo i shvatao Italiju i provincije, u njihovom ogromnom prostranstvu i varijetetima, kao jedinstveno politko telo, bez oznaavanja razlika i privilegija. Pod Antoninom Pijem provincije se prikazuju kao odane, ali Italija ipak zauzima svoje privilegovano mesto.666 Komod u svom kovanju ponavlja motiv Antonina Pija s predstavom Italije kao regina mundi, kako sedi na globu, dri skiptar i rog izobilja.667 Pobeda u Britaniji 184. godine nalazi svog odraza na medaljonu kovanom naredne godine, koji je ilustruje kao provincia fida, koja sedi na steni oslanja lakat na tit i dri standard i koplje (T. XXXIII, 5).668 Posle ovog primera Komoda ponovo se susreemo s predstavama provincija tek u kovanju Trajana Decija. On prikazuje dve Panonije pod velom, obe s podignutom d. rukom, i svaka dri po jedan standard ili su prikazane kako se rukuju ispred standarda, izraavajui njihovu medjusobnu vojnu odanost (T. XXXIII, 6, 7).669 Dakija je predstavljena kako dri tap s magareom glavom na vrhu ili kako dri standard uz legendu DACIA FELIX (T. XXXIII, 8, 9).670 Provincija Dakija kao i obe Panonije, zajedno s ostalim balkanskim provincijama ulaze u koncept Ilirikuma, ali davanje prednosti Dakiji i Panonijama pokazuje da je tu leala, pre svega, vojna snaga i energija. S druge strane ne treba zaboraviti ni lini momenat, da je Trajan Decije poreklom iz okoline Sirmijuma. U kovanju Aurelijana ponovo se favorizuju Dakija, Panonije i Ilirikum uopte. Panonija je prikazana kako stoji podignute d. ruke, dok u l. dri skiptar uz legendu PANNONIAE (T. XXXIII, 10),671 dok se u sluaju Dakije ponavlja motiv s novca Trajana Decija personifikacije koja dri tap s magareom glavom na vrhu uz legendu DACIA FELIX. 672 Aurelijan kuje i novac s predstavom genija vojske Ilirikuma, zaokruivi na taj nain celinu koju je eleo naglasiti.673 Teme zasluenog trijumfa predstavljaju sutinsku karakteristiku Rimskog carstva od njegovog nastanka pod Avgustom. Od kada trijumf sadri dokaze o podvigu i o demonstraciji prava na vladanje, esto nalazi svog odraza u predstavama na novcu, razvijajui koncept uspeha i nepobedivosti.

661 662

BMC IV, n. 1196, Pl. 27.2; RIC III, n. 588. BMC IV, n. 1197, Pl. 27.5; RIC III, n. 589. 663 BMC IV, n. 1199, Pl. 27.6; RIC III, n. 590. 664 BMC IV, n. 1203; RIC III, n. 591. 665 BMC IV, n. 1637, Pl. 39.9; RIC III, n. 742. 666 Strack P. L, Teil III, p. 39. 667 BMC IV, n. 549, Pl. 105.7; RIC III, n. 438, Pl. XVI.326. 668 Gnecchi II, n. 2, Pl. 78.2. 669 HCC III, n. 15, Pl. 76.15; RIC IV.3, n. 21a; HCC III, n. 24, Pl. 76.24; RIC IV.3, n. 41a. 670 HCC III, n. 7, Pl. 75.7; RIC IV.3, n. 12b; HCC III, n. 21, Pl. 76.21; RIC IV.3, n. 37b. 671 RIC V.1, n. 113, Pl. VIII.122. 672 RIC V.1, n. 108, Pl. VIII.121; Vinkler (Winkler I, 1965, 225-233) analizira razvoj predstava Dakije na carskom i provincijskom kovanju od Trajana do Aurelijana. 673 Vidi T. XXXIX, 14.

78

IV Legionarski novac i novac s predstavama vojnikih obeleja 674 Carstvo pod Avgustovim naslednicima polako postaje vojni despotizam, Tiberije, Kaligula, Klaudije i Neron sve vie se oslanjanju na vojsku, naroito na pretorijance. Prisustvo pretorijanaca u Rimu, koji aktivno uestvuju u politikom ivotu i revolti rivalskih vojskovodja u provincijama, koji su traili i plaali podrku vojske, vodila je na kraju do kompletnog sloma stare tradicije i uspostavljanja vojnog bezakonja.Tragovi ovog razvoja mogu se pratiti i na novcu, na kome poruke upuene vojsci postaju sve vie insistiranja koja su kulminirala u treoj etvrtini III veka. Legalno i konstitucionalno carevi su jo uvek dobijali potvrdu svog imenovanja od Senata i Rimskog naroda, ali u stvarnosti Principat je postao vojna tiranija.675 Car je u svim vremenima dobijao lojalnost trupa putem donativa, pri tome su one bile umerene pod jakim, a prekomerne pod slabim i nemonim vladarima. Dobro je poznata licitacija koju su organizovali pretorijanci u kojoj je Didije Julijan, kao najbolji ponudja, kupio Carstvo. Znaajno je da se donativa na novcu ne pominje, one su pitanje odnosa izmedju vojnika i njihovog glavnokomandujueg, i nisu stvar koja bi bila predmet interesovanja javnog mnjenja. Izgleda da su tipovi s legendom moneta aug dokaz plaanja trupa, Domicijan koji je podigao plate, na primer, veoma je privren ovom tipu. Tipovi s Fides ili Concordia exercituum/militum kriju veliko znaenje ispod svoje jednostavne forme, stvarnost je esto drugaija od onoga to vidimo, te ovi novci predstavljaju izraavanje elje i apel za slogom i lojalnou u vojsci. Javljaju se u vreme gradjanskog rata 68./69. godine kada je sudbina pojedinih lidera zavisila samo od podrke legija. Concordia exercituum tip Nerve pokazuje u stvarnosti loe odnose izmedju cara i pretorijanaca, kojima je protiv svoje volje morao predati Domicijanove ubice. Concordia militum Komoda obeleava kraj opasne prepirke izmedju galskih i panskih vojski. A gotovo neprekinuti niz ovih motiva tokom III veka govori o stalnim nemirima i nesigurnosti. U to vreme vojnika lojalnost, osnovna vrlina vojnika, pod ozbiljnom je sumnjom i njeno odsustvo dovodi do toga da vie careva strada od sopstvene vojske nego od neprijatelja.

Legionarski novac u uem smislu U svim sluajevima kovanja novca s nazivima pojedinih legija ili njihovih amblema, car zavisi od podrke vojske u nekom vanom momentu, obino gradjanskom ratu, na ovaj nain on odaje poast legijama koje su se izjasnile za njega, istovremeno traei podrku od ostalih. Dizajn novca uvek zavisi od tema koje su bile vane za savremenike, ali je tradicija kovanja vojnikih i tipova vezanih za rat u rimskom drutvu
674

Naziv ovog poglavlja shvaen je u opirnije, i podrazumeva legionarski novac u uem smislu, ali i predstave Sacramentum, Fides militum, Fides exercituum, Fides legionis, Concordia militum, Concordia exercituum, Consensus exercituum, predstave genija vojske, predstave standarda i legionarskih orlova, oruja i opreme. 675 Rostovtzeff M, 1926, 75.

79

stara, republikanska. Ne udi da drutvo koje je u vojnoj ekspanziji intenzivno koristi ikonografiju rata i pobede.676 Jedino to su u I veku s.e. i tokom Carstva okolnosti neto drugaije od onih s kraja III i tokom II veka s.e. jer su rimski ekspanzionistiki apetiti uveliko porasli. Vojnika kovanja poznata su jo od III veka s.e. ali su u to vreme bila pod kontrolom Senata. Uzdizanjem vojnih lidera tokom I veka s.e. pojavljuju se novci kovani pod njihovom kontrolom u provincijama, posveeni vojsci. S njima se susreemo poev od 83. godine s.e. kada G. Anije Lusk, G. Valerije Flak, L. Sula, K. Cecilije Metel, neto kasnije Pompej i Cezar, kuju novac u paniji ili na Istoku, kao prokonzuli ili diktatori.677 Novac kovan tokom gradjanskog rata izmedju 49-31. godine s.e. sve vie lii na carski nego na republikanski. Cezar dobija pravo od Senata 44. g.s.e. da stavi svoj lik na novac i na taj nain je postao prvi ivi Rimljanin koji se pojavio na novcu. Kovanje drugog triumvirata prolazi kroz nekoliko faza raskola, pomirenja, ponovnog i konanog raskida izmedju Avgusta i Antonija.678 Od 38. godine kovanje Avgusta obojeno je agresivnom politikom propagandom, to se pokazalo kao veoma mudra odluka. Na novcu se po prvi put pojavljuje legenda IMP DIVI IVLI F, aludirajui na Avgustovu poziciju sina deifikovanog Cezara, koji polae legitimno pravo na osvetu za oevo ubistvo. S tim u vezi pojavljuje se i sidus Iulium, kao i portreti Cezara i Avgusta na av. Avgust je takodje odlino iskoristio u svojoj propagandi i nezadovoljstvo u Rimu pristalica tradicije i starih rimskih obiaja prema Antoniju. U takvoj situaciji naao se Antonije pred odluujuu bitku s Avgustom kod Akcija, kada kuje veliku seriju legionarskog novca. U ovoj seriji pomenuto je 23 legije, pretorijanske i izvidnike kohorte. Na av. je uvek prikazan brod sa skiptrom privrenim pantljikom na pramcu i legenda ANT AVG III VIR R P C. Dok su na rv. legionarski orao izmedju dva standarda ili tri standarda s legendom CHORTIVM PRAETORIARVM (T. XXXIII, 11, a, b)679 ili CHORTIS SPECVLATORVM (T. XXXIII, 12, a, b)680 ili u svim ostalim sluajevima LEG II, III, itd.681 Ova uvena serija ostae dugo protitp za kovanja legionarskog novca tokom Carstva. Za vreme pobuna poetkom 68. godine, koje su dovele do kraja Neronove vlade, Macer, legat Numidije, odmetnuo se i kovao nezavisno svoj novac.682 Posle Neronove smrti odbio je da prizna Galbu i postao pretnja za rimsko snabdevanje itom iz Afrike, ali

Barnet (Burnett A.M, 1986, 67-75) trai poreklo motiva vezanih za rat i pobede u republikanskom kovanju. A popularnost koji poetkom III veka s.e. stie pojam Viktorije (osnivanje hrama, postavljanje statue na Forumu, osveenje hrama Jupitera Viktora) vidi u helenistikom uticaju Aleksandra Makedonskog; Heler (Hlscher T, 1967, 6-7) sumnja u istoni uticaj na optem nivou. 677 RRC 259/1, 2; 365/1; 366/3, 4; 369/1; 466/1; 468/1, 2; Mattingly H, 1919, 221-234; Crawford M.H, 1974, 732-744. 678 Faen (Fachin M.C, 1993, 159-161) razmatra portrete Antonija izmedju 43-31.g.s.e. i tvrdi da se on od jednog aspekta mukosti, snage i zrelosti u poslednjim emisijama pred Akcijum pretvara u beznadean, te da to moda ukazuje na negativnu perspektivu njegovog sukoba s Oktavijanom. Kao i da je ova pojava uzrokovana zahtevima koje namee rimska umetnika tradicija u prikazivanju realistikog portreta. Ovo nam se ini malo verovatnim. Mogue da se Antonije i oseao tako, naroito krajem 30-tih godina, ali teko da bi se tako na novcu predstavljao pred svojim vojnicima, ako uzmemeo u obzir ulogu novca kao sredstva pozitivne politike propagande. 679 RRC, n. 544/1. 680 RRC, n. 544/12, Pl. LXIV.14. 681 RRC, n. 544/1-39. 682 Plut. Galba, VI.

676

80

kako je bio izolovan i bez podrke ubrzo je ubijen po nalogu Galbe.683 Odprilike od aprila do oktobra 68. godine trajala je njegova nezavisna aktivnost u kovanju novca. Omiljeni tip rv, legionarski orao izmedju dva standarda, preuzet je s poznate serije Marka Antonija. Ovim novcem Macer je poastvovao dve legije pod svojom komandom: legio III Augusta i novoosnovanu legio I Marciana, uz to obema je dodelio titulu liberatrix. Na jednom od av. prikazuje lavlju kou i pored svog imena u legendi stavlja S C, dok je na rv. legionarski orao izmedju dva standarda uz legendu LEG III AVG LIB (T. XXXIIII, 13, a, b).684 Na av. drugog pirmerka je Libertas koja dri pileus i pateru, i ponovo S C u legendi, a rv. ponavlja prethodni motiv uz legendu LEG I MARCIANA LIB (T. XXXIII, 14, a, b).685 Legija III Augusta s pomenutim rv. javlja se i u kombinaciji s motivom biste Viktorije na av. (T. XXXIV, 1).686 Osim toga, Macer kuje novac sa svojim portretom i rv. koji predstavlja preuzet av. motiv serije legionarskog novca Marka Antonija, uz legendu PRO PRAE AFRICAE (T. XXXIV, 2).687 Macer koristi titulu propraetore Africae, umesto zvaninu legatus Augusti propraetore provinciae Africae. Osim toga stavlja u okvir av. legende i S C, na taj nain pokazujui da novac kuje po odobrenju Senata, a ne samo svojom voljom. S druge strane, Libertas treba da ga predstavi kao borca protiv tiranije, i postae amblem nove legije s njegovim imenom, koju je ustanovio. Lavlja koa i bista Viktorije, verovatno su stari i novi amblemi legije III Augusta. Pored toga, Macer kuje i novac koji na rv. nosi imena Kartagine i Sicilije, to navodi na zakljuak da je imao na svojoj strani glavni grad Afrike i da je moda planirao invaziju na Siciliju. Bez obzira na ovu pretpostavku, ono to sigurno znamo, jeste da je Macer zadravao snabdevanje Rima itom iz Afrike vrei pomorsku blokadu.688 Vespazijan kuje novac u ast vojske 71. godine dodue ne navodei poimenice legije, nego stavljajui na novac motive palminog drveta, trofeja, veksiluma i titova s kopljima (T. XXXIV, 3-5).689 Osim toga, Vespazijan 77./78. godine kuje i novac s rv. predstavom pramca broda iznad koga je zvezda sa sedam krakova (T. XXXIV, 6).690 Tip je pozajmljen iz kovanja L.D. Ahenobarbusa kovanog za vreme Marka Antonija 40. g.s.e. kao tip namenjen uspenom admiralu, ovde je pridodat Vespazijanu (T. XXXIV, 7).691 Marko Aurelije i Lucije Ver, verovatno 165./166. godine kuju novac koji predstavlja tanu kopiju novca Marka Antonija, ukljuujui i av. legendu. Razlika je jedino u rv. legendi koja glasi ANTONINVS ET VERVS AVG REST LEG VI (T. XXXIV, 8).692 Razlozi ove komemoracije nisu sasvim jasni.693 Legio VI Ferrata borila se na strani Marka Antonija kod Filipa, da bi bila preuzeta od Avgusta i poslata na Istok.
683 684

Tac. Hist. I.7 BMC I, n. 3, Pl. 49.5; RIC I, n. 7. 685 BMC I, p. 286, f. *, Pl. 49.4; RIC I, n. 2. 686 BMC I, n. 4, Pl. 49.6; RIC I, n. 9. 687 BMC I, n. 2, Pl. 49.2; RIC I, n. 11. Grant (Grant M, 1950, 86) smatra da Macer ovaj novac kuje na 100godinjicu od emisije Marka Antonija. Isti sluaj, po Grantu je i s Neronovim primercima koji prikazuju aquila izmedju dva standarda (vidi T. XXXIX, 15). 688 Plut. Galba, XIII. 689 BMC II, n. 618, Pl. 24.1; RIC II, n. 504; BMC II, p. 134, n. *, Pl. 24.4; RIC II, n. 507; BMC II, p. 135, n. , Pl. 24.5; RIC II, n. 508. 690 BMC II, n. 211, Pl. 6.12; RIC II, n. 108. 691 RRC, n. 521/1, Pl. LXII.24. 692 BMC III, n. 500, Pl. 62.17; RIC III, n. 443, Pl. IX.191. 693 BMC III, p. cxxiii, f. 2, za datum kovanja koji je takodje problematian.

81

Izgleda najpre u Siriju, pa u Palestinu, gde se oigledno jo uvek nalazila u vreme Marka Aurelija i Lucija Vera. Novac, bi u tom sluaju, bio dokaz o njenom ueu u Paranskom ratu i zaslugama zbog kojih je poastvovana na ovaj nain.694 Tokom III veka kuju se tri velike serije legionarskog novca: Septimija Severa, Galijena i Viktorina. Serija Septimija Severa kovana 193. godine potpuno je u tradiciji legionarskog novca Marka Antonija. Motivom legionarskog orla i standarda proslavlja se lojalnost legija koje su se borile za ciljeve Severa, njihovim poimeninim nabrajanjem. Legio XIIII Gemina Martia Victrix, omiljena je legija Septimija Severa i uiva posebne poasti, pa se za nju kuju aureusi, denari i sesterciji. To je legija koja ga je prva pozdravila kao imperatora u Karnuntumu. Kod novca posveenog ovoj legiji predstava je uobiajena osim to se l. i d. od bonih standarda nalazi po jedan divojarac. Osim za legiju XIIII Geminu, aureusi su kovani i za legio VIII Augusta i legio I Minervia. Na novcima Septimija Severa pojavljuju se sledee legije: LEG I ADIVT, LEG I ITAL, LEG I MIN, LEG II ADIVT, LEG II ITAL, LEG III ITAL, LEG IIII FL, LEG V MAC, LEG VII CL, LEG VIII AVG, LEG XI CL, LEG XIII GEM, LEG XIIII GEM M V, LEG XXII, LEG XXX (T. XXXIV, 9-15, T. XXXV, 1-5).695 Ukupno je esnaest legija poastvovano na ovaj nain, ukljuujui i sve legije na Rajni i Dunavu, izuzev legio X Gemina koja mora da je nekim svojim delom dola u nemilost cara. Iskljuene su i istone legije Pescenija Nigera, kao i tri britanske i jedna panska pod komandom Klodija Albina. Pretorijanci, osramoeni prodajom carske vlasti na licitaciji Didiju Julijanu i pre toga ubistvom Pertinaksa, rasputeni su od strane Severa i nisu mogli deliti ove poasti.696 Jasno je da ovaj novac predstavlja nagradu za trupe koje su odista pokazale lojalnost, ali ne i za one neodlune. Sever kuje, kao i Marko Antonije, novac za legije koje su pod njegovom komandom. Kasnije e Galijen i Viktorinus kovati serije legionarskog novca, ali zamenjujui motiv orla i standrada za mnotvo amblema pojedinanih legija. Pri tome, ponekad kuju novac pominjui i legije koje nisu pod njihovom komandom, apelujui na njihovu podrku ili su pak, posveeni veksilacijama, koje su pod njihovom komandom, a izdvojene su od svojih matinih legija.697 U nameri da saini mobilnu udarnu silu, Galijen je sakupio u Mediolanumu elitne veksilacije iz svih legija. S izuzetkom pretorijanskih kohorti, koje inae ine sastav carske garde, trupe su sakupljene iz svih delova Carstva. U velikoj seriji legionarskih antoninijana, ove veksilacije predstavljene su imenom i amblemom svojih matinih legija. Pored toga pojavljuju se i poasne titule pia i fidelis koje su dodeljivane povremeno. Pobeda nad Alamanima razlog je verovatno za V dodelu titula, dok se VI i VII verovatno dodeljuju povodom pobede nad uzurpatorima Ingeniusom i Regalijanom,

694

O kretanju legije VI Ferrata i njenom pominjanju u provincijskom kovanju Fenikije za vreme Filipa I vidi: Haymann H, 1963, 47-53. 695 BMC V, n. 7, Pl. 5.3; RIC IV.1, n. 2 (I Adiutrix); RIC IV.1, n. 3 (I Italica); RIC IV.1, n. 4 (I Minervia); BMC V, n. 8; RIC IV.1, n. 5, Pl. V.1 (II Adiutrix); BMC V, n. 9, Pl. 5.4; RIC IV.1, n. 6 (II Italica); BMC V, n. 10, Pl. 5.5; RIC IV.1, n. 7 (III Italica); RIC IV.1, n. 8 (IIII Flavia); BMC V, n. 11, Pl. 5.6; RIC IV.1, n. 9 (V Macedonica); BMC V, n. 12, Pl. 5.7; RIC IV.1, n. 10 (VII Claudia); BMC V, n. 13, Pl. 5.8; RIC IV.1, n. 11 (VIII Augusta); BMC V, n. 16, Pl. 5.10; RIC IV.1, n. 12 (XI Claudia); BMC V, n. 17, Pl. 5.11; RIC IV.1, n. 13 (XIII Gemnia); BMC V, n. 18, Pl. 5.12; RIC IV.1, n. 14 (XIIII Gemina); BMC V, n. 23, Pl. 5.14; RIC IV.1, n. 15 (Legio XXII); BMC V, n. 25, Pl. 5.15; RIC IV.1, n. 17 (Legio XXX). 696 Dio Cass. LXXIV.1. 697 BMC V, p. lxxxiii.

82

mada postoje i druga miljenja.698 Ove poasne titule odnose se samo na veksilacije, a ne i na same legije u provincijama iz kojih veksilacije potiu. Zastupljeno je 26 legija, odnosno njihovih delova:699 LEG I ADI, divojarac (T. XXXV, 6); LEG I AVG, Mars dri koplje i tit; LEG I ITAL, divlji vepar; LEG I MIN, Minerva dri Viktoriju, koplje i tit (T. XXXV, 7); LEG II ADI, Pegaz (T. XXXV, 8); LEG II CL ADI, divojarac; LEG II ITAL, vuica s Romulom i Remom; LEG II PART, kentaur dri glob i batinu; LEG II ITAL, roda (T. XXXV, 9); LEG IIII FL, lav (T. XXXV, 10); LEG V MAC, Viktorija dri venac i palminu granu, kraj nogu je orao; LEG VI CL, bik; LEG VI MAC, Viktorija dri venac i palminu granu, kraj nogu orao; LEG VII CL, bik (T. XXXV, 11); LEG VIII AVG, bik (T. XXXV, 12); LEG VIIII AVG, lav; LEG X GEM, bik; LEG XI CL, Neptun dri trozubac i delfina; LEG XIII GEM, Viktorija dri venac i palminu granu i ide u susret lavu; LEG XIIII GEM, divojarac; LEG IIXX, divojarac (T. XXXV, 13); LEG XX, divojarac; LEG XXI GEM, Viktorija dri venac i palminu granu i ide u susret lavu (T. XXXV, 14); LEG XXII, divojarac; LEG XXX VLP, divojarac; LEG XXX VLP, Neputn dri trozubac i delfina (T. XXXV, 15).700 Ovoj grupi treba dodati i novac kovan u ast pretorijanske garde s predstavom lava s radijalnom krunom i legendom COHH PRAET (T. XXXVI, 1).701 Sledea velika serija legionarskog novca pripada kovanju Galskog carstva i kuje je Viktorin. Zastupljeno je 13 legija ili njihovih veksilacija:702
Problemom oznaka V, VI i VII i njihovim poredjenjem s Victoria avg III i Victoria avg VII, kao i objanjenjem njihovog tipolokog porekla bavio se Alfeldi (Alfldi A, 1929, 218-279). Po njemu najvei problem nastaje oko tree pobede Galijena koja se javlja 255-257. g. na antoninijanima rimske kovnice kao Germanicus max ter, u kovanju Rima ili Milana kao Victoria avg III i Vict Gall avg III. Ovde se stvar dalje komplikuje istovremenom pojavom primeraka s Victoria avg VII i VIII i Fides exerc VIII. Po Alfeldiju nastavak numeracije na legionarskom novcu predstavlja nastavak Galijenovih pobeda, a istovremenu pojavu pobeda III i VII objanjava kao naredjenje kojim je odredjeno da se pobede belee drugaije, pa Victoria avg III postaje Victoria avg VII. Ovo objanjava na sledei nain: 1. Istovremenost Victoria avg VII i broja VII na legionarskom novcu, znailo bi da se radi o istom ratu. 2. Nema sumnje da pobeda VII zamenjuje pobedu III i da se odnose na isti dogadjaj. 3. Poto su se legije na Rajni pobunile protiv Galijena decembra 260. g, a pokazuju na novcu lojalnost po VII put, ovaj broj se mora vezati za vreme pre decembra 260.g. Pobuna rajnskih legija, po Alfeldiju, znai i kraj legionarske serije novca. Konano, Alfeldi zakljuuje sledee: Victoria I (nekada V) bila bi pobeda nad Alamanima, Victoria II (nekada VI) bila bi poraz Ingeniusa i Victoria III (nekada VII) bila bi poraz Regalijana. Posle toga Victoria avg VIII i Fides exerc VIII odnosile bi se na pobedu nad Makrinom; Lafranki (Laffranchi L, 1938, 198-210), se ne slae s miljenjem Alfeldija, tvrdei da kovnica u Milanu poinje s radom u leto 260. g. i da se legionarski novac ne moe datovati pre Galijenovog etvrtog konzulata januara 261.g. Brojevi na novcu V, VI i VII oznaavaju, po Lafkankiju, carske aklamacije, a ne Galijenove pobede protiv uzurpatora, jer se pobeda u gradjanskom ratu nije proglaavala. Zakljuuje da se odnose na male pobede njegovih legata, a da je Victoria avg III pobeda s poetka vladavine koja se komemorie prilikom decenalija; Veb (RIC V.1, p. 34) se takodje slae s poetkom rada kovnice u Milanu 260.g. 699 Svaka od legija iza svog naziva, npr. Leg I Adi, ima dodatu poasnu titulu VI P VI F ili VII P VII F. Ove titule, zbog ponavljanja nee biti navodjene u tekstu. Kataloka odrednica za navedene primerke je RIC V.1, n. 314 do 369. 700 Postoje izvesne nepravilnosti u itanju naziva pojedinih legija. Vidi RIC V.1, p. 92-97. legio I Augusta unitena je tokom gradjanskog rata 68/69. godine, verovatno pogreno itanje; legio VIIII Augusta ne postoji; legio IIXX unitena je pod Varom i nikada nije ponovo formirana; Kod legio XX verovatno se radi o legio XXII, jer je amblem legio XX Valeria victrix bio divlji vepar; Kod legio XXI Gemina verovatno se radi o legio XIII Gemina; Kod legio XXX Ulpia divojarac, mora da je greka, amblem netaan. 701 RIC V.1, n. 370. 702 Kataloka odrednica za ove primere je RIC V.2, n. 11-25.
698

83

LEG PRIMA MINERVINA P F, Viktorija dri venac, pored nje ovan; LEG II AVGVSTA P F, Pegaz; LEG II TRAIANA P F, Herkul dri luk, batinu i lavlju kou; LEG III GALLICA, bik; LEG IIII FLAVIA P F, dva lava jedan ka drugome, iznad mala bista sa koom slona na glavi (T. XXXVI, 2); LEG V MACEDONICA P F, bik ispred orao na globu sa lovorovim vencem; LEG X FRETENSIS P F, bik; LEG X GEMINA P F, Dioskuri stoje jedan ka drugome, svaki dri koplje; LEG XIII GEMINA P F, lav; LEG XIIII GEMNIA P F, divojarac ispred koga je orao na globu s lovorovim vencem; LEG XX VAL VICTRIX P F, divlji vepar; LEG XXII P F, Herkul dri batinu i lavlju kou, divojarac juri ka njemu; LEG XXX VLP VICT P F, Jupiter stoji dri skiptar i munju divojarac juri ka njemu (T. XXXVI, 3). Sva kovanja u seriji pripadaju aureusima. Na predstavama je ime legije pridodato njenom amblemu. Od 13 zastupljenih legija pet je stacionirano unutar Carstva Viktorina, pet se nalazi u Ilirskoj oblasti i tri na Istoku. Poto je nemogue da je Viktorin imao kontrolu nad svim ovim legijama, moemo pretpostaviti da je imao pod sobom veksilacije ovih legija ili da je apelovao na njihovu podrku.703 O Viktorinusu se zna malo; upravljao je Galskim carstvom od sredine 268. do kraja 270. godine izgleda u nekoj vrsti dogovora s Klaudijem II. Ali posle smrti Klaudija II, kada je u Rimu od Senata proglaen za naslednika njegov brat Kvintil, Viktorinus se odluio za akciju. Legionarski novac koji kuje iskljuuje legije Recije, Norika, pretorijansku gardu i konjicu u Milanu, koje su pod komandom Kvintila. Na taj nain Viktorin prua ruku i predlae koaliciju ostalih snaga Carstva protiv Kvnitila.704 Ali stvari se nisu odvijale po njegovom planu, jer dolazi do proglaenja Aurelijana za imperatora, po kome nije bilo mesta separatisanju ni na Istoku ni na Zapadu.

Sacramentum Sakramentum predstavlja zakletvu na vernost princepsu, koju su polagali vojnici svake godine 3. januara.705 Na novcu se ni u jednom sluaju legendom ne objanjava ovaj dogadjaj, mada postoji nekoliko indikativnih primera, koji bi se mogli tumaiti kao sakramentum. To bi najpre bili novci Domicijana kovani 85. godine, koji prikazuju cara u togi koji stoji i rukuje se s oficirom preko oltara, u drugom planu, vidi se vojnik koji dri standard, a iza oficira nalazi se jo jedan vojnik koji nosi koplje i tit (T. XXXVI, 4).706 Na drugom primeru imamo istu scenu cara i oficira u dextrarum iunctio gestu iznad oltara, dok se iza oficira, nalaze vojnik koji nosi standard, vojnik koji nosi legionarskog orla i obian legionar s kopljem i titom (T. XXXVI, 5).707 Ako uzmemo da je ovo
703

Drinkvoter (Drinkwater J.F, 1971, 325-326) povodom pitanja da li se radi o veksilacijama ili ako ne zato su onda kovali novac legija koje nisu bile pod njihovom komandom, navodi natpis skoro pronadjen u Donjoj Germaniji. Navodi da natpis belei zahvalnicu izvesnog Q.C. Proculeianus koji je bio signifer legije III Cyrenaica, stacionirane u Arabiji. To bi bio, po njemu, dokaz da su veksilacije prema potrebama sluile daleko od svojih matinih legija. 704 Mattingly H, 1938, 217. 705 Duani S, 2003, p. 97, f. 73. 706 BMC II, n. 301, Pl. 71.4; RIC II, n. 260. 707 BMC II, n. 344, Pl. 73.3; RIC II, n. 288, Pl. VI.93; Brilijant (Brilliant R, 1963, 99) je miljenja da je predstavljen doek Agrikole iz Britanije; Matingli (BMC II, p. xciii) iznosi i druga miljenja, pretpostavljajui da se radi o davanju sakrametnuma.

84

predstava davanja zakletve onda bi u drugom sluaju bila zastupljena itava vojska: legat, aquilifer, signifer i legionar. Zakletva je prirodno povezana i uvrena religijskom radnjom, mada nemamo beleke o ceremoniji ili o formi sprovodjenja davanja zakletve. Poznajemo i republikanske tipove kovane 214. i 137. g.s.e. s narativnom temom koja legendom ne objanjava scenu, ali je sigurno u vezi s Fides i zakletvom. Prikazane su dve figure koje dodiruju d. rukom mladia koji klei izmedju njih i dri svinju namenjenu rtvovanju (T. XXXVI, 16).708 Na sestercijusu Trajana predstavljena je religijska scena identina drugom primeru Domicijana, uz legendu FIDES EXERCIT (T. XXXVI, 6).709 to nam, na neki nain, i potvrdjuje in sakramentuma, poto legenda aludira na vernost vojske i dobro poznato znaenje fides i dextrarum iunctio u polaganju zakletve.710 Ovde se pomilja na jedan izraz Seneke koji kae da je prva obaveza vojnikog poziva religio et signorum amor i zanimljivo je da se u ovom kontesktu pronadje vojnika zakletva.711 Izgleda da na Domicijanovom i Trajanovom novcu upravo nalazimo sve elemente iz Senekinog teksta. Interesantna je u ovom smislu i predstava na medaljonu Komoda koji je prikazan pod velom, kako u pratnji tri vojnika prinosi rtvu na oltar, s druge strane oltara je osoba u vojnikom odelu s kopljem oslonjena na stub, u drugom planu su dva drveta ije se grane nadvijaju nad itavom scenom, a pratea legenda je PROVIDENTIAE DEORVM (T. XXXVI, 7).712 Predstava, iako ne mora oznaavati sakrametnum, u svakom sluaju predstavlja osobitu scenu rtvovanja nekom ratnikom boanstvu (Mars?) u prisustvu vojnika. Na medaljonu Filipa I prikazan je car medju vojnicima, od kojih jedan dri standard na ijem je vrhu ruka, drugi dri legionarskog orla, a trei tit i koplje (T. XXXVI, 8).713 Iako nam legenda ponovo ne prua dodatne informacije, neosporno je da ruka na vrhu standarda ukazuje bilo na datu zakletvu, bilo na lojalnost vojske. Ovoj grupi pridodali smo i izolovani primer Klaudija I, koji je predstavljen na novcu obuen u togu, u dextrarum iunctio gestu s pretorijancem koji dri aquila i tit, uz legendu PRAETOR RECEPT (T. XXXVI, 9).714 S ovim primerkom blisko je povezan jo jedan s predstavom kampa pretorijanaca i legendom IMPER RECEPT (T. XXXVI, 10).715 Oba primera vezana su za sam izbor Klaudija za cara. Naime, posle ubistva Kalugule, sakrivenog Klaudija pronali su pretorijanci i odneli ga u svoj kamp. Senat, koji je uz pomo konzula i gradskih kohorti zauzeo Forum i Kapitol, ve je veao o obnavljanju Republike. Sutradan su pretorijanci sveano poloili zakletvu na ime Klaudija, a Senat se naao nemoan u pokuaju da se suprotstavi volji vojnika, te je prihvatio je njihov izbor. Tom prilikom Klaudije je svakom vojniku obeao 15.000 sestercija i tako bio prvi car koji je vernost vojnika platio.716 Novac komemorie ove dogadjaje i no koju je car proveo u kampu. Legendu praetor recept treba, po Matingliju,
708 709

RRC 234/1, Pl. XXXV.23; Brilliant R, 1963, 38; LIMC IV, 137; Classen C.J, 1986, 261; BMC III, n. 742A, Pl. 26.2; RIC II, n. 439. 710 Strack P. L, Teil I, p. 82; BMC II, p. xciii; BMC III, p. xcvi; Hamberg G, 1945, 27. 711 Boyanc P, 1972a, 130, f. 1. 712 Gnecchi II, n. 123, Pl. 86.5. 713 Gnecchi II, n. 4, Pl. 107.3. 714 BMC I, n. 8, Pl. 31.6; RIC I, n. 38. Zapaa se da pretorijanac, a ne car, zauzima u kompoziciji primarno mesto za rukovanje d. rukom, to dodatno objanjava odnos Klaudija s pretorijancima. 715 BMC I, n. 5, Pl. 31.4; RIC I, n. 22, Pl.V.88. 716 Suet. Claud. 10; Dio Cass. LX.1. Osim toga, Dion Kasije (Dio Cass. LX.12) belei jo i da je Klaudije na svaku godinjicu svog izbora darivao pretorijancima 100 sestercija po oveku.

85

itati kao praetorianus receptus (in fidem), a imper recept kao imperator receptus.717 Saterland navodi miljenje koje je izneo Klaj i koji ita legendu u ablativu apsolutnom kao praetor(ianis) recept(is in fidem imperatoris). Saterland sugerie da se legenda moe proitati lako i u nominativu kao praetor(iani) recept(i in fidem imperatoris). Po njemu, bilo koje od dva poslednja itanja dalo bi objanjenje dogadjaja koje nalazimo u izvorima.718

Fides militum, Fides exercituum, Fides legionis Tipovi Fides militum javljaju se na novcu od Komoda do Proba i careva Galskog carstva. Predstavljeni su uglavnom personifikacijom koja dri standarde ili scenama u kojima uestuvuje i sam car, apelujui na lojalnost vojske. Narastanjem krize u dravi, stalnim uzurpacijama i ozbiljnom spoljnom opasnou, uloga i angaovanost vojske bila je od vitalnog znaaja, pa carevi III veka sve vie apeluju upravo na njenu lojalnost. Poevi od Komoda predstavljena je na novcu personifikacija Fides koja stoji, dri vojnu insigniju i rog izobilja bez objanjavajue legende (T. XXXVI, 11).719 Tek od Makrina susreemo se s prvom ovakvom legendom FIDES MILITVM. Fides stoji i dri standard i legionarskog orla ili stoji izmedju etiri standarda (T. XXXVI, 12, 13).720 Elagabal 218. godine kuje novac s objanjavajuom legendom i predstavom u kojoj se sam pojavljuje kako stoji izmedju dva vojnika, izraavajui zahvalnost vojsci na podrci prilikom njegove investiture (T. XXXVI, 14).721 Jedino se na medaljonima Aleksandra Severa, kovanim uoi persijskog pohoda, pojavljuje predstava u kojoj car prinosi rtvu Jupiteru, u prisustvu vojnika, uz legendu FIDES MILITVM (T. XXXVI, 15).722 Ilustrovan je ritual rtvovanja Jupiteru radi uspenog okonanja predstojeeg rata i ostvarivanja pobede. Pored ove kompleksne predstave, na novcu Aleksandra Severa zastupljen je motiv personifikacije Fides koja sedi ili stoji i dri standard u svakoj ruci (T. XXXVII, 1, 2).723 Maksimin kuje novac s poznatom predstavom Fides koja dri dva standarda i legendom FIDES MILITVM povodom investiture, u znak zahvalnosti vojsci koja ga je u tome podrala.724 Svi tipovi prve emisije Gordijana III paljivo su birani i prilagodjavaju se situaciji izbora deaka za cara, koji je drag vojsci, ali neiskusan i zato mu je neophodna njena podrka i lojalnost. Medju ostalim motivima u ovoj seriji zastupljena je Fides koja dri standard i skiptar (T. XXXVII, 3).725 Neto kasnije, vidimo cara koji je sada stasao da uz pomo svoje odane vojske krene u rat protiv Persijanaca. Gordijan III prikazan je na konju izmedju dva standarda, ponovo uz objanjavajuu legendu (T.

717 718

BMC I, p. cliii. Sutherland C.H.V, 1987, 76-77. 719 BMC IV, n. 316, Pl. 99.7; RIC III, n. 233. 720 BMC V, n. 11, Pl. 78.9, RIC IV.2, n. 64, Pl. I.7; BMC V, n. 13, Pl. 78.11; RIC IV.2, n. 69. 721 BMC V, n. 16, Pl. 85.9; RIC IV.2, n. 75. 722 Gnecchi II, n. 4, Pl. 101.3. 723 HCC III, n. 87, Pl. 44.87; RIC IV.2, n. 552; HCC III, n. 58, Pl. 43.58; RIC IV.2, n. 193. 724 HCC III, n. 6, Pl. 52.6; RIC IV.2, n. 7A. 725 HCC III, n. 6, Pl. 59.6; RIC IV.3, n. 1.

86

XXXVII, 4).726 Naredni carevi kuju novac uglavnom s predstavama personifikacije vojnike Fides koja dri dve vojne insignije, kao na primer, Filip I ili kasnije Aurelijan, Prob i Viktorinus.727 Galijen je imao dosta razloga da apeluje na lojalnost vojske obzirom na okolnosti u kojima je vladao. On kuje novac s predstavom orla na globu ili legendu FIDES MILITVM u lovorovom vencu (T. XXXVII, 5, 6).728 Aurelijan takodje kuje i jedan neuobiajeni motiv, koji prikazuje cara kako dri Viktoriju, dok ispred njega stoji vojnik (Virtus ?) koji mu predaje glob (T. XXXVII, 7).729 Predstave Fides exercituum javljaju se na novcu Principata od Vitelija do Numerijana, a na medaljonima jedino u kovanju Gordijana III i Galijena. Fides exercituum ilustrovana je na ovim predstavama bilo osnovnim tipom personifikacije sa standardima, bilo akama u rukovanju, samim standardima ili komplikovanijim scenama uz uee cara. Prvi Vitelije kuje novac s legendom FIDES EXERCITVVM i FIDES PRAETORIANORVM uz predstavu aka u rukovanju (T. XXXVII, 8).730 Vitelija su Germanske legije prve pozdravile kao cara, te se i u njegovoj tituli na novcu naziva Vitellius Germ imp, to e rei car po volji Germana, odnosno vojske u tim provincijama.731 Posle smrti Otona, Vitelije je ukazom otpustio pretorijance zbog izdaje Galbe u korist Otona, smatrajui to loim primerom.732 Medjutim, ovaj novac odnosi se verovatno na neto kasnije vreme kada su poele da se odmeu legije i staju na stranu Vespazijana, te je Vitelije na ovaj nain pokuavao da pridobije njihovu lojalnost. Vespazijan kuje 71. godine sestercijus takodje s predstavom aka u rukovanju, ali one u ovom sluaju dre legionarskog orla postavljenog na pramac broda uz legendu FIDES EXERCITVVM (T. XXXVII, 9).733 Poruka koja se propagira bila bi da je pobeda ostvarena zahvljujui lojalnosti kopnene vojske i mornarice. Ne moemo ovaj tip odvojiti od tipa Viktorije Navalis kovanog iste godine i verovatno istim povodom, okonanja gradjanskog i rata u Judeji. Ovo je godina kada Vespazijan i Tit slave trijumf i dobar deo kovanja proslavlja upravo taj dogadjaj. U kovanju Antonina Pija izmedju 154. i 159. godine pojavljuje se samo osnovni tip Fides koja dri dva standarda, i moe se dovesti u vezu jedino s pretnjom rata s Paranima koja se pojavila ili s nemirima u Dakiji (T. XXXVII, 10).734 Na rv. predstavi sestercijusa Marka Aurelija susreemo s neuobiajenom predstavom Fides koja dri standard i Viktoriju (T. XXXVII, 11).735 Novac je kovan tokom rata u Germaniji, 171. godine, a apelovanje na lojalnost vojske sigurno nije upueno bez razloga. Predstava ini deo vota emisije Marka Aurelija. Kada je vojska prvi puta, deset godina ranije, dala
HCC III, n. 129, Pl. 64.129; RIC IV.3, n. 315. HCC III, n. 9, Pl. 67.9; RIC IV.3, n. 34b (Filip I); RIC V.1, n. 91, Pl. VIII.119 (Aurelijan); RIC V.2, n. 78, Pl. I.8 (Prob); RIC V.2, n. 109, Pl. XIV.12 (Viktorinus). 728 RIC V.1, n. 15, Pl. II.17; RIC V.1, n. 40. 729 RIC V.1, n. 127, Pl. VIII.124. 730 BMC I, n. 113, Pl. 62.3; RIC I, n. 3. 731 Suet. Vitellius, 8; Tac. Hist. I.62. 732 Suet. Vitellius, 10. 733 BMC II, n. 756, Pl. 32.6; RIC II, n. 420. Vidi T. XXI, 15 Viktorija navalis. Iste godine kovan je i novac s predstavom Tita koji stavlja nogu na pramac broda dok ispred njega klee Judejci (Vidi T. XXVI, 3) ili Rome koja takodje dri nogu na pramcu broda (Vidi T. XLVI, 9). 734 BMC IV, n. 1990, Pl. 48.4; RIC III, n 939. 735 BMC IV, n. 1395, Pl. 82.3; RIC III, n. 997.
727 726

87

Marku sacramentum iuravere in verba Marci ova godinjica, usred ozbiljnog rata, u kome je s vojskom uestvovao i sam car, bila je prilika da se podsete na prvu datu zakletvu. Viktorija u ruci Fides pokazuje nade koje se u nju polau.736 Neto kasnije, 175. godine povodom pobune Avidija Kasija, Marko Aurelije ponovo kuje novac s predstavom Fides exercituum koja je prikazana kako dri standard i kaducej Felicitas (T. XXXVII, 12).737 Na novcu Gete kovanom 211. godine, posle smrti Septimija Severa, pojavljuje se osnovni tip Fides exercituum s dva standarda (T. XXXVII, 13).738 Na ovaj nain apeluje se na lojalnost vojske povodom novonastale situacije u kojoj dva avgusta vladaju u neslozi. Karakala je oduvek prezirao ideju o zajdnikoj vladavini i isticao svoje mesto kao starijeg, a posle ubistva Gete kuje identian tip novca.739 Elagabal kuje novac s predstavom Fides koja sedi, dri orla u d. ruci, u drugoj standard, dok se jo jedan standard nalazi ispred nje (T. XXXVII, 14).740 Na ovaj nain on se ponovo zahvaljuje vernoj vojsci koja mu je pomogla da se domogne purpura, kao pravi naslednik Karakale. Jedan od retkih medaljona s legendom FIDES EXERCITVS kuje Gorijan III tokom rata s Persijancima. Na njemu je prikazan car koji se rukuje s vojnikom, iza njega stoji Viktorija s palminom granom, dok su u drugom planu standardi, a na zemlji lee personifikacije Tigra i Eufrata (T. XXXVII, 15).741 Svedoci smo ostvarene pobede na Istoku, ali i problema koji nastaju u vojsci posle smrti Timisitesa i uticaja koji je poeo ostvarivati Filip I. Potonji e ubrzo kovati antoninijan s predstavom legionarskog orla i tri standarda, od kojih jedan na vrhu ima aku (T. XXXVIII, 1).742 Ovom predstavom Filip I apeluje na lojanost legija da ne odbace sacramentum, povodom uzurpacija Pakacijana i Jotapijana ili se moda odnosi na vreme kada je Trajan Decije ve proglaen za cara. U kovanju Galijena pojavljuje se neobian motiv prikazan na medaljonu praen legendom FIDES EXERCITVS. Prikazan je car u vojnikom odelu koji prua ruku Romi, iza je Viktorija koja ga krunie, noga Galijena poiva na dva tita, u drugom planu su dve insignije, dok na zemlji lee personifikacije Rajne i Majne. (T. XXXVIII, 2).743 Medaljon nije datovan, ali se verovatno odnosi na vreme pobune trupa u Germaniji jeseni 260. godine. Na novcu Numerijana predstavljena je Fides kako sedi izmedju tri insignije i dri pateru (T. XXXVIII, 3).744 Primerak ponovo nije datovan, no moemo pretpostaviti da se odnosi na vreme posle smrti Kara, kada Numerijan prekida pohod protiv Persijanaca i vraa se ka prestonici, moda upravo na poetak 284. godine kada mu vojska polae zakletvu. Jedinstven je novac Komoda s legendom FIDEI COH praen predstavom Fides koja dri standard i klasje (T. XXXVIII, 4).745 Ovaj potpuno neuobiajen tip odnosi se verovatno na gradske kohorte Rima i snabdevanje itom grada, odnosno delovanje praefectus annonae.
736 737

BMC IV, p. cxxxviii. BMC IV, n. 1491, Pl. 84.5; RIC III, n. 1136. 738 BMC V, n. 116, Pl. 56.3; RIC IV.1, n. 74. 739 BMC V, n. 71, Pl. 55.2; RIC IV.1, n. 213, Pl. XII.13. 740 BMC V, n. 13, Pl. 85.7; RIC IV.2, n. 66. 741 Gnecchi II, n. 18, Pl. 104.1. 742 HCC III, n. 36, Pl. 68.36; RIC IV.3, n. 62. 743 Gnecchi I, n. 3, Pl. 26.8; RIC V.1, n. 108. 744 RIC V.2, n. 460, Pl. VIII.13. 745 BMC IV, n. 299, Pl. 98.16; RIC III, n. 220, Pl. XV.303.

88

Novac s legendom Fides legionis javlja se prvi put od Septimija Severa i zabeleen je jo samo u kovanju Klodija Albina i Galijena. Primerci Septimija Severa kovani su 193. godine i prikazuju Fides koja dri veksilum i Viktoriju (T. XXXVIII, 5).746 Ove predstave prate njegovu seriju legionarskog novca, propagirajui optu poruku da je pobeda ostvarena zahvaljujui vernosti legija. U vreme proglaenja za imperatora i raskida sa Severom, Klodije Albin takodje kuje novac s legendom FIDES LEGION, koja je praena motivima legionarskog orla izmedju dva standarda, koji na vrhu imaju ake, to se odnosi na davanje sakrametuma, i motivom aka u rukovanju koje dre legionarskog orla (T. XXXVIII, 6, 7).747 U kovanju Galijena na predstavi se umesto personifikacije pojavljuje sam car koji dri skiptar, i stoji izmedju dva standarda (T. XXXVIII, 8).748 Vojne insignije mogu, kao u sluaju Albina, same formirati rv. tip, zajedno s legendom koja aludira na slogu ili lojanlost. Insignije mogu samostalno, kao amblemi, predstavljati vojsku ili njene jedinice, ali u navedenim sluajevima simbolino znaenje je pridodato pomou legende, aludirajui na apstraktnu koncepciju Fides.

Concordia militum, Concordia exercituum Aluzija kod ovih predstava ini se na harmoniju vojske i cara ili vojnika medjusobno. Ideja je usmerena je da definie implikacije kojima je ta predstava namenjena, pri tome su atributi uzeti iz sfere vojne organizacije. Varijante u predstavljanju Konkordije s vojnim oznakama prikazuju je, na primer, kako dri u jednoj ruci figuru Viktorije. Koncepcija iza predstave je ista, vojna harmonija kojoj je dodata misao o plodovima sloge, a to je pobeda. Konkordia je u ovim sluajevima rekvizit za uspeh u pobedi.749 Motivi Concordia militum javljaju se na novcu od Komoda, kao uostalom i motivi Fides militum. Oni traju sve do kraja Principata, i to kao osnovni tip personifikacije koja dri standarde, predstavama cara koji se rukuje s Konkordijom ili razvijenijim scenama ponovo uz uee cara. Predstavama Konkordije militum uvek se apeluje na jedinstvo u vojsci, dok lojalnost ostaje u nadlenosti Fides. U kovanju Komoda zastupljen je osnovni tip personifikacije koja dri dva standarda s legendom CONC MIL (T. XXXVIII, 9).750 Povod za kovanje mogla bi biti zavera Perenisa prefekta garde 185. godine, a apel je upuen vojsci da se ujedini u lojalnosti caru i odbaci prepirku izmedju pojedinih njenih delova.751 Naredne godine pojavljuje se novi motiv koji prikazuje Komoda u vojnikom odelu kako stoji u sredini kompozicije, ispred njega se dva vojnika rukuju, dok se l. i d. nalaze jo dva vojnika s insignijama (T. XXXVIII, 10).752 Car koji je u sredini, ali iza ruku vojnika, predstavljen je kao izvor ove harmonije, zato to gest dextrarum iunctio vojnika pada u centar njegovog tela.
746 747

BMC V, n. 5, Pl. 5.1; RIC IV.1, n. 1. BMC V, n. 271, Pl. 12.5; RIC IV.1, n. 19, Pl. II.18; BMC V, n. 284, Pl. 12.16; RIC IV.1, n. 20, Pl. II.19. 748 RIC V.1, n. 635. 749 Hamberg G, 1945, 20; Salamone G, 1997, 160-163. 750 BMC IV, n. 159, Pl. 95.3; RIC III, n. 107, Pl. XIV.282. 751 Dio Cass. LXXIII.9. 752 BMC IV, n. 197, Pl. 96.2; RIC III, n. 127, Pl. XIV.286.

89

Didije Julijan kuje novac sa legendom CONCORD MILIT i predstavom Konkordije koja dri standard i veksilum (T. XXXVIII, 11).753 Na ovaj nain pokazuje bazu na koju se oslanja, na pretorijansku gardu, ali prua i nagovetaj zabrinutosti za legije u provincijama, naroito kada su Albin, Sever i Niger ve stupili u akciju, a legije u Galiji, Iliriku i Siriji bile u pokretu. Apel se pokazao uzaludnim, jer provincijske vojske nisu sledile pretorijance i nisu prihvatile njihovog cara dobijenog pretorijanskom licitacijom Carstva. Septimije Sever kuje 197. godine novac s osnovnim tipom personifikacije uz legendu CONCORDIA MILITVM.754 Ova predstava odnosi se na vreme posle obrauna s Albinom i ponovnog odlaska na Istok, a ukazuje na izvesne probleme u vojsci, moda i opasnost po ivot cara, jer ga prati novac s legendom Salus augusti. Godine 208. Sever ponovo kuje novac s predstavom osnovnog tipa, s tim to je Konkordija okruena sa est standarda, od kojih etiri imaju ake na vrhu (T. XXXVIII, 12).755 Povod ovom kovanju je britanski pohod za koji se morala postii jednoduna sloga u vojsci u zakletvi datoj caru. Iz iste godine potie jedini medaljon s legendom CONCORDIA MILITVM koji je kovan za Getu. Predstavljen je sam Geta okruen s pet vojnih insignija, a izgleda da je kovan neposredno pre nego to e vojsci biti predstavljen kao trei imperator (T. XXXVIII, 13).756 Karakala 215. godine kuje novac s osnovnim tipom personifikacije predstavljene s dva ili etiri standarda, upuujui time apel vojsci da se ujedini, povodom njegovog istonog pohoda.757 Aurelijan uvodi dva nova motiva uz legendu Concordia militum. Prikazane su dve Konkordije koje dre po jedan standard i jo jedan je postavljen izmedju njih (T. XXXVIII, 14),758 ili je prikazan car koji se rukuje s Konkordijom (T. XXXVIII, 15).759 Originalne tipoloke forme uvedene u vreme Aurelijana, daju modele za naredne emisije, pa se u kovanju Tacita, Florijana i Proba susreemo s motivom cara i Konkordije u dextrarum iunctio gestu.760 U ovo vreme pojavljuje se jo jedan novi motiv uz legendu Concordia militum, na novcu Florijana, a potom i Proba, predstavljen je car koji prima venac od Viktorije.761 Car i Viktorija stoje jedno naspram drugog u kompoziciji dobro uravnoteenoj, bez hijerarhijskih razlika. Ovo je oigledno kreativna faza koju karakterie osetljivost u akcentima figurativnog i simbolinog u kompozicijama. Predstave s legendom Concordia exercituum javljaju se na novcu od Nerve do Marka Aurelija, a potom i kao izolovan primer na medaljonu Klaudija II. Nerva ponavlja tip Vespazijana s legendom Fides exercituum, i kuje istu predstavu aka u rukovanju koje dre aquila na pramcu broda, ali uz legendu CONCORDIA EXERCITVVM (XXXVIII, 16).762 Poznato je da je Nerva bio nepopularan u vojsci, naroito kod pretorijanaca, kojima nije bio po volji kao car izabran od Senata. Stalno suoen s pretnjom apeluje na
753 754

BMC V, n. 1, Pl. 3.5; RIC IV.1, n. 1, Pl. I.15. BMC V, n. 244, Pl. 11.7; RIC IV.1, n. 108, Pl. VI.4. 755 BMC V,, n. 313, Pl. 34.20; RIC IV.1, n. 256, Pl. VII.8. 756 BMC V, n. 841, Pl. 50.10; RIC IV.1, n. 141. 757 BMC V, n. 143, Pl. 71.5; RIC IV.1, n. 266; BMC V, n. 146, Pl. 71.6; RIC IV. 1, n. 267. Dio Cass. LXXVIII.9.1: o odnosu prema vojsci. 758 RIC V.1, n. 201, Pl. VII.97. 759 RIC V.1, n. 216, Pl. VII.98. 760 RIC V.1, n. 129 (Tacit); RIC V.1, n. 57 (Florijan); RIC V.2, n. 327, Pl. II.17(Prob). 761 RIC V. 1, n. 116 (Florijan); RIC V.2, n. 907 (Prob). 762 BMC III, n. 86, Pl. 4.1; RIC II, n. 54; Vidi T. XXXVII, 9 za Vespazijanov primerak.

90

harmoniju u vojsci i mornarici, da bi konano adoptirao Trajana, koji je uivao veliku popularnost u vojsci. Hadrijan na poetku vladavine kuje tip Concordia exercituum s predstavom personifikacije koja dri standard i legionarskog orla (T. XXXIX, 1).763 Mogue da je kovan povodom dogadjaja koji su usledili odmah po Hadrijanovom proglaenju za imperatora, vezanim za stvarnu ili izmiljenu zaveru Avidija Nigrina, kojom prilikom je pogubljeno vie uglednih vojskovodja.764 Antonin Pije kuje 140. godine novac s Konkordijom koja dri legionarskog orla i Viktoriju (T. XXXIX, 2).765 Zapaa se da carevi na poetku vladavine mogu kovati ove i sline tipove, verovatno zato to je svaka promena vlasti nosila sobom izvesne potencijalne nemire u vojsci. Povodom pobune Avidija Kasija na Istoku Marko Aurelije 175. godine kuje novac s legendom CONCORD EXERC i predstavom aka u rukovanju koje dre legonarskog orla (T. XXXIX, 3).766 Sve do Klaudija II postoji pauza u kovanju tipova Concordia exercituum, da bi se tada pojavila na medaljonu predstava Konkordije koja dri dva veksiluma, od kojih jedan na vrhu ima orla, a drugi krunu (T. XXXIX, 4).767 Neposredno posle proglaenja za imperatora Klaudije II isplatio je vojnicima po 20 aureusa zbog pretnje pobunom vojnika koji su se pokajali zbog ubistva Galijena, pa je i medaljon mogue kovan u to vreme.768 Veza izmedju Konkordije i Fides bilo da su one militum ili exercituum veoma je vaan aspekt u razmatranju navedenih predstava. Koncepcije civilne Fides i Konkordije imaju svoje personifikacije i atribute, dok se njihovi vojniki tipovi stapaju. Bez ijedne zaista ikonografske razlike, uvek pronalazimo istu ensku figuru koja stoji ili sedi s vojnim insignijama u rukama ili s jednom insignijom i Viktorijom u ruci. Pronaiemo isti nedostatak jasnih razlika i u sluaju drugih modela predstavljanja sloge ili lojalnosti, na primer, aka u rukovanju. Postaje jasno da se dve predstave slivaju jedna u drugu i da je teko odvojiti ih od apstraktnih koncepcija. Najpre smo na novcu Nerve videli da je upotrebljen drugi, simbolian, obiaj personifikovanja Konkordije, dve ake u rukovanju, sa ili bez insignije koju dre. Identini rv. tipovi javljaju se samo nekoliko generacija kasnije, tokom vladavine Marka Aurelija.769 Prototip za ove predstave bili su primerci Vitelija i Vespazijana s legendom Fides exercituum.770 U situacijama u kojima se pojavljuje simbol aka u rukovanju, bez legende koja objanjava koncepciju, prednost treba dati Fides, kao to se moe videti ve u republikanskom kovanju.771 Za stapanje i proimanje simbola Fides i Concordia indikativni su primeri kovani u Gornjoj Germaniji 68./69. godine. Novac prikazuje na av. motiv aka u rukovanju s legendom Fides exercituum, dok je na rv. figura Konkordije s legendom Concordia praetorianorum, a u drugom sluaju Concordia provinciarum.772 Prividno, zamisli ovde nisu identine, ali sve okolnosti su blisko povezane, i uprkos njihovim potpuno razliitim nainima predstavljanja, ak zamenjuju jedna drugu. Akt velike ritualne simbolike
763 764

BMC III, n. 1184, Pl. 78.9; RIC II, n. 581. Dio. Cass. LXIX.2.5,6 765 BMC IV, n. 1234, Pl. 28.7; RIC III, n. 600, Pl. V.103. 766 BMC IV, n. 1495, Pl. 84.9; RIC II, n. 1123. 767 Gnecchi I, n. 1, Pl. 3.8. 768 CAH XII, 190. 769 Uporedi T. XXXVIII, 15, T. XXXIX, 3. 770 Uporedi T. XXXVII, 8, 9. 771 RRC 450/2, Pl LIII, 17. Samo je jedan od primera. 772 Uporedi T. XLI, 15; Za Concordia provinciarum RIC I, n. 2.

91

dextrarum iunctio povezuje se na ovaj nain s motivom Fides ili Konkordije. Po miljenju Hamberga, novac sa simbolom Fides na jednoj strani i figurom Konkordije na drugoj, ini klju za originalne forme predstavljanja lojalnosti i sloge.773 Ali u svakom sluaju, ne treba zaboraviti da postoji razlika izmedju moralnih koncepta koji su kasnije divinizovani, medju kojima je i Konkordija, i onih starih kao to je Fides. Mnogi znaci ukazuju na veoma staru maginu povezanost izmedju Fides i ljudske ruke, posebno desne.774 Kada Rimljanin daje desnu ruku on ulae i Fides kao garanciju budueg prijateljstva. Fides je irok pojam i uljuuje ideje koje izraavamo reima odanost, potenje, ast, ili u najirem smislu dobar glas. Tako Fides postaje zatitnica svih vrsta ugovora u trgovini, privatnom ivotu i dravnim poslovima. Za Rimljane III veka s.e. je ceremonija pribegavanju Fides bila normalni oblik medjunarodnih odnosa i iskuivala je mogunost sramoenja.775 Tacit takodje pominje desnice kao znamenja sloge.776 Ako je Fides magino vezivanje ugovora, tada je Konkordija njen rezultat i do odredjene granice i njen neophodni uslov, na taj nain lojanost postaje jedan od osnova sloge. Fides je uglavnom zadrala drevene impersonalne simbole i redje je zastupljena personifikacijom, dok se Konkordija pojavljuje kao konvencionalna helenistika enska figura. Poseban razlog koji je imao Nerva, za direktno kombinovanje drevnih simbola Fides s legendom koja aludira na slogu, lei u njegovom izuzetno loem odnosu s vojskom pre adopcije Trajana.

Consensus exercituum i drugi osobeni tipovi Tipovi s legendom consensus exercituum javljaju se samo u kovanju Vitelija i Vespazijana, zastupljeni s dva motiva. Na sestercijusu Vitelija predstavljen je Mars koji koraa, nosi koplje, legionarskog orla i veksilum (T. XXXIX, 5).777 Vespazijan ponavlja ovaj tip i dodaje novi s predstavom dva vojnika koja se rukuju, pri tome svaki od njih dri aquila (T. XXXIX, 6).778 Tipovi s dextrarum iunctio redji su od personifikacija Konkordije i Fides, ilustrovani razliitim legendama, ponekad odraavaju slogu ili lojalnost, ponekad navode druge ideje, ali uvek sadre neto od moralnih vrednosti Fides. Neobina legenda consensus, koja je delimino sinonim s concordia, ovde pripada istoj grupi ideja. Motiv razvija temu saglasne jednakosti izmedju vojnika ujedinjenih u odanosti caru, pri tome je lojalnost ostvarena kroz pobedu. Vespazijan se izjednaava s Avgustom kao novus fundator naroito u vezi s uspostavljanjem mira u rimskom svetu. Vespazijan koji je prvi oskudevao u auctoritas i maiestas,779 postigao je oba preko svojih dostignua, koja se potom koriste da prave aluzije istorijskih paralela izmedju njega i Avgusta. Numizmatika propaganda Vespazijana izgradila je svoje specifinosti koje su iznikle iz gradjanskog rata i njegovog linog napredovanja bez dinastikog usvajanja.
773 774

Hamberg G, 1945, 22. Boyanc P, 1972a, 121-124. 775 Boyanc P, 1972a, 126. 776 Tac. Hist. I.54, II.8. 777 BMC I, n. 99, Pl. 64.10; RIC I, n. 2. 778 BMC II, n. 369, Pl. 12.6; RIC II, n. 284. 779 Suet. Vesp. 1.

92

Mogunost da se drava oslobodi od depresija i nereda bila je prihvaena, dobro izvedena i mogla se slaviti na novcu. Postoji nekoliko osobitih motiva koji svoje propagandne poruke usmeravaju takodje na vojsku. U kovanju Aleksandra Severa uz legendu PIETAS MILITVM predstavljena je Pijetas izmedju dva standarda.780 Ova neobina legenda i ideja koju nosi odraava pietas koju vojska duguje caru i obrnuto. Na novcu Valerijana I predstavljen je Jupiter koji dri Viktoriju i skiptar i stoji na stubu s natpisom IOVI VICTORI, dok legenda glasi GALLIENVS CVM EXER SVO (T. XXXIX, 7).781 Galijen je u ovo vreme ve ostvario dosta samostalnih pobeda, a ne pod oevim auspicijama. Legenda cum exercitu suo ukazuje jasno na njegov nezavisan poloaj kao glavnokomandujueg. Definitivna podela istone i zapadne vojske dogodila se verovatno i zbog otudjenja izmedju oca i sina, to je imalo odraza i u vojnoj sferi.782 Poetkom samostalne vladavine Galijen kuje novac s neuobiajenom legendom FIDEI EQVITVM u lovorovom vencu,783 ili motiv tri insignije uz legendu FIDEI PRAET.784 Jedan je od careva koji je veliki deo svog kovanja posvetio vojsci, to je i prirodno s obzirom na vojnu i politiku situaciju u njegovo doba. Aurelijan se pojavljuje kao RESTITVTOR EXERCITI predstavom u kojoj dri glob s Marsom (T. XXXIX, 8).785 Ovom legendom se aludira na reforme koje je Aurelijan sproveo u vojnoj organizaciji i povratio ofanzivnu snagu rimske vojske.

Genije vojske Samo u nekoliko primera od Marka Aurelija do Klaudija II, pojavljuje se predstava genija vojske na novcu Principata. Genije vojske dri pateru i rog izobilja, kao i Genije populi Romani, dok je standard atribut koji upuuje na vojsku, kao i pratea legenda. Najpre se s njegovom predstavom susreemo na novcu Marka Aurelija kao cezara kovanom 151/152.g, gde je prikazan kako dri legionarskog orla i iz patere prinosi rtvu na oltar (T. XXXIX, 9).786 Kovanje Marka Aurelija je vojniki obojeno ove godine (Minerva Victrix, Honos, Virtus), pa se i ovaj tip odnosi na konkretnu vojnu aktivnost verovatno na pobedu ostvarenu u Mauretaniji. Kod Trajana Decija susreemo se s nekoliko motiva genija vojske, uvek uz legendu GENIVS EXERC ILLVRICIANI. Prikazan je genije kako dri rog izobilja i pateru iz koje prinosi rtvu na oltar, standard je prikazan iza njega (T. XXXIX, 10),787 ili je standard u drugom planu iza oltara (T. XXXIX, 11),788 konano, ponavlja se prva scena ali bez oltara (T. XXXIX, 12).789 Ovi motivi genija ilirske vojske neposredno su

780 781

RIC IV.2, n. 171. RIC V.1, n. 7. 782 CAH XII, p. 182. 783 RIC V.1, n. 33. 784 RIC V.1, n. 37. 785 RIC V.1, n. 366. 786 BMC IV, n. 1911, Pl. 46.16; RIC III, n. 1302. 787 HCC III, n. 9, Pl. 76.9; RIC IV.3, n. 16a. 788 HCC III, n. 10, Pl. 76.10; RIC IV.3, n. 17b. 789 HCC III, n. 11, Pl. 76.11; RIC IV.3, n. 18.

93

povezani s predstavama Dakije i Panonija Trajana Decija.790 Predstavljen je genije ne samo vojske, nego i itavog kompleksa ilirskih provincija. Akcenat se stavlja na provincije i vojske koje su Decija uinile carem, ali i koje predstavljaju njegov zaviaj. Ne treba zanemariti ni injenicu, da su to provincije koje su ve neko vreme ozbiljno ugroene, naroito od Gota, i da je panja koncentirsana na odbranu Dunavske granice. Na poetku svoje samostalne vladavine Galijen kuje novac s predstavom genija pretorijanske garde uz legendu FIDEI PRAET.791 Genije je prikazan nalik treem primeru u kovanju Trajana Decija, kako dri pateru i rog izobilja, dok je standard iza njega. Aurelijan kuje novac s identinom predstavom i legendom GENIVS ILVR (T. XXXIX, 13). 792 Ponovo se naglaava Ilirikum i njegova uloga u odbrani Carstva, istovremeno ukazujui na koje je oblasti usmerena delatnost cara u administrativnoj i vojnoj reformi koju je sproveo. U kovanju Klaudija II uz legendu GENIVS EXERCI prikazuje se Genije, koji bi bez objanjavajue legende bio odredjen kao Genije rimskog naroda, jer izostaje standard ili druga obeleja koja bi ukazala na vojsku (T. XXXIX, 14).793

Tipovi s predstavama standarda i legionarskih orlova Ovo su motivi koji bi se mogli prikljuiti legionarskom novcu u uem smislu, da nisu bez pratee legende koja bi bila posveena nekoj legiji ili drugoj formaciji. Moe se rei da imaju optije znaenje, odnosei se na vojsku generalno, kojoj car izraava zahvalnost. Na novcu se predstavljaju aquila izmedju dva standarda u tradiciji Marka Antonija, ili tri standarda, koji ponekad mogu imati aku na vrhu ili biti postavljeni na pramac broda. Takve primere nalazimo u kovanju: Nerona (XXXIX, 15),794 Galbe (T. XXXIX, 16, T. XL, 1),795 Vespazijana (T. XL, 2),796 Nerve (T. XL, 3),797 Trajana (T. XL, 4),798 Hadrijana (T. XL, 4)799 i Anonina Pija (T. XL, 6).800 Galbina predstava insignija na pramcu broda, sugerisala bi ostvarenje pobede u nekoj pomorskoj bici. Svetonije belei da je Senat, ubrzo po ubistvu Galbe, doneo odluku da se na mestu ubistva postavi statua Galbe koja bi stajala na stubu ukraenom pramcima brodova.801 Medjutim, ni jedna pomorska pobeda nije zabeleena u karijeri Galbe, zato se kao reenje namee otklanjanje opasnotsti po snabdevanje Rima itom. Macer je tokom svoje pobune u Africi izgleda vrio pomorsku blokadu snabdevanja, a njegovim ubistvom, po nalogu Galbe, ova opastnost po Rim je otklonjena.802 Vespazijan takodje predstavlja motiv insignija na pramcu broda, to se mora povezati s vie puta
790 791

Uporedi T. XXXIII, 6-9. RIC V.1, n. 36. 792 RIC V.1, n. 110, Pl. VIII.120. 793 RIC V.1, n. 48, Pl. V.81. 794 BMC I, n. 107, Pl. 40.14; RIC I, n. 60, Pl. X.151. 795 BMC I, n. 153, Pl. 58.1; RIC I, n. 67, Pl. XV.264; BMC I, n. 156, Pl. 58.2; RIC I, n. 68. 796 BMC II, n. 613, Pl. 23.13; RIC II, n. 499. Uporedi T. XXXVII, 9 i XXI, 15. 797 BMC III, n. 80, Pl. 3.10; RIC II, n.118. 798 BMC III, n. 456, Pl. 17.3; RIC II, n. 228. 799 BMC III, n. 456, Pl. 17.3; RIC II, n. 228. 800 BMC IV, n. 73, Pl. 2.18. 801 Suet. Galba, 23. 802 Sutherland C.H.V, 1987, 117-118.

94

prikazivanim pramcem u njegovom kovanju iz 71. godine i objasniti uspehom koji je postigla mornarica u blokadi snabdevanja Rima itom iz Egipta, u vreme obrauna s Vitelijem.803 Na Nervinim primercima standarda sa akom na vrhu, apeluje se na vojsku da ne odbaci sacramentum. U kovanju Trajana, pak, ovakva predstava u vreme kada postaje aktuelan paranski problem, verovatno treba da aludiraja na spremnost vojske za skori rat. Sve do kraja Principata carevi e povremeno kovati novac s predstavama vojnih insignija uglavnom bez prateih legendi. Razvojem predstava vojnih insignija tokom prva dva veka n.e. bavio se Rosi. On razlikuje aquila, signum i vexillum, naglaavajui da granice izmedju signa i vexilla nisu precizne. Prvi se obino uzimaju kao amblemi kohorti i manipula, a drugi kao obleja konjanikih jedninica. Verovatno su vexilla uzeta potom za pomone jedinice, na ta ukazuje njihov naziv vexillatio.804

Predstave oruja i vojne opreme Jo od svojih ekspanzionistikih poetaka u doba Republike Rimljani su stalno razvijali vojsku, taktiku, opremu i oruje, uvek uei iz svojih poraza, da bi tokom Carstva razvili najbolje oruje i opremu za svoje vreme. Na novcu se ono retko samostalno pojavljuje, ali u svim scenama gde se pojavljuje car kao imperator ili vojnici moemo videti razliite delove vojne opreme i oruja.805 U kovanju Avgusta izmedju 25.-22. godine s.e. vezanom za rat s Kantabrima, prikazani su na novcu lem, kratki bode i sekira (T. XL, 7).806 Za isto vreme i sukob vezana je i predstava okruglog tita s kopljem iznad i krivim maem ispod (T. XL, 8).807 Neto kasnije, 17. godine s.e. iz vremena kada se slave stogodinje igre, susreemo se s av. predstavom Avgusta na konju koji dri pateru, dok je na rv. prikazan apex izmedju dve ancile (T. XL, 9, a, b).808 Klaudije komemorie pobede Druza u Germaniji kovanjem novca s rv. legendom DE GERMANIS i predstavom veksiluma koji stoji uspravno, a preko su ukrtena dva koplja, dva tita i dve trube (T. XL, 10).809 Domicijan e ponoviti ovaj tip 85. godine povodom svog germanskog trijumfa (T. XL, 11).810 Ovo ponavljanje nastaje iz Domicijanove elje da se prikae kao veliki osvaja Germanije, pa ne udi to se poziva na Druza, koji je prvi proneo slavu rimskog oruja u Germaniji i stigao do Elbe. Nosio je prvi i titulu Germanicus, koju usvaja i Domicijan. Jedino se u kovanju Trajana susreemo sa samostalnom predstavom oklopa koji je postavljen uspravno (T. XL, 12).811
803

Uporedi predstave Viktorije navalis, Tita s nogom na pramcu, Rome s nogom na pramcu i ake u rukovanju koje dre aqiula na pramcu. T. XXI, 15; T. XXVI, 3; T. XLVI, 9; T. XXXVII, 9. 804 Rossi L, 1965, 41-81. Na T. I i II prikazan je razvoj legionarskih i insignija pomonih odreda. 805 Kao posebna grupa izdvojeni su primeri samostalno prikazanog oruja ili vojne opreme na novcu. To je novac s predstavama titova, lemova, koplja, oklopa, itd. 806 BMC I, n. 280, Pl. 5.4; RIC I, n. 227. 807 BMC I, n. 278, Pl. 5.2; RIC I, n. 222. 808 BMC I, n. 76, Pl. 3.3; RIC I, n.137. 809 BMC I, n. 104, Pl. 33.15; RIC I, n. 77. 810 BMC II, n. 352, Pl. 73.9; RIC II, n. 267. Grant (Grant M, 1950, 95-96) navodi da Klaudije predstavom ukrtenih titova slavi 50-godinjicu od Druzovih pobeda u Germaniji. A Domicijan istim tipom predstave slavi 100-godinjicu istih dogadjaja. 811 BMC III, n. 911, Pl. 35.1; RIC II, n. 582, Pl. XI.200.

95

Konano, Hadrijan odlae svoje pobedniko oruje i oblai togu predstavlja stub na kome su lem, parazonijum, tit s predstavom Gorgonine glave, oklop i dva ovalna tita (T. XL, 13).812

Predstave vojske koja prelazi most Tek na nekoliko usamljenih primera na novcu je prikazana vojska koja prelazi most, kao u kovanju Marka Aurelija iz 172. godine. Prikazan je car praen vojnicima koji nose standarde, veksilume i koplja, u trenutku prelaska mosta ispod koga se nalaze amci uz legendu VIRTVS AVG (T. XLI, 1).813 Moe se pomisliti da se predstava odnosi na rimsku pobedu nad Jazigima na zaledjenoj reci, koju pominje Dion Kasije.814 U svakom sluaju, virtus augusti ilustrovan je prelaskom reke i simbolino izraava preduzimanje napada na neprijateljsku teritoriju. Na novcu Karakale iz 208. godine predstavljen je takodje prelazak vojske preko mosta uz legendu TRAIECTVS PONTIF, koji se vezuje za britanski pohod.815 Primer predstave na medaljonu Gordijana III ilustruje prelazak cara iz Evrope u Aziju tokom putovanja koje je preduzeo povodom rata s Persijancima. Prikazan je brod s krmanoem, veslaima, vojnicima i insignijama uz legendu TRAIECTVS AVG (T. XLI, 2).816 Predstava mosta preko Dunava koji je podigao Trajan za potrebe rata u Dakiji, ne prikazuje vojnike na njemu, ali ga izdvaja po nameni (T. XL, 14).817 Uz motiv mosta kovan je i novac s predstavom personifikacije Dunava koji gazi Dakiju (T. XL, 15).818

812 813

BMC III, n. 451, Pl. 55.9; RIC II, n. 194. BMC IV, n. 1427, Pl. 82.10; RIC III, n. 1047. 814 Dio Cass. LXXII.7.1-2. 815 BMC V, p. 353, n. ; RIC IV.1, n. 441. 816 Gnecchi II, n. 39, Pl. 105.8. 817 BMC III, n. 849, Pl. 32.1; RIC II, n. 569, Pl. X.188. 818 BMC III, n. 793, Pl. 28.8; RIC II, n. 556, Pl. X.180.

96

V Novac gradjanskog rata 68./69. godine Razlozi koji dovode do prve ozbiljne krize u Principatu i konano do gradjanskog rata, lee izmedju ostalog, u ulozi vojske kao politikog inioca. Neposredni naslednici Avgusta ve su se uveliko oslanjali na vojsku, prema okolnostima koji je nosio njihov poloaj, vodeu ulogu u izboru cara imali su pretorijanci, a ne vojska u celini. Njihov izbor prihvatan je od provincijskih vojski, to se pretvara u svojevrsnu diktaturu u nametanju odluka koje donose pretorijanci. Ve pod Klaudijem poelo se s dodeljivanjem novanih nagrada pretorijancima za pruene usluge oko investiture.819 S druge strane Neron je potpuno zanemario odnos s vojskom, vodei skandalozan privatni ivot.820 To je dovelo do revolta protiv Nerona koji je zapoeo u Galiji pobunom Julija Vindeksa u martu 68. godine, koji je u to vreme bio guverner u Galiji Lugdunskoj.821 Umesto sopstvenog isticanja u takmienju za purpur, kao to bi se oekivalo, on je predloio Galbu, guvernera panije Tarakonske. Napisao mu je pismo u kome ga poziva da mu se pridui i preuzme carsku vlast kao osloboditelj i vodja oveanstva, to Galba i prihvata.822 Koji su bili krajnji ciljevi Vindeksa nije najjasnije. Mogue da je ideja o Imperium Galliarum potekla od njega, ali definitivni dokazi nedostaju. U svakom sluaju, njegov uticaj u Galiji bio je ogranien i bilo je onih koji su bili spremni zaratiti protiv njega. Izgleda da osnovni cilj Vindeksa nije bio nezavisnost Galije ili obnova Republike, nego zamena Nerona boljim naslednikom.823 Protiv Vindeksa krenuo je V. Ruf, komandant vojske Gornje Germanije, s najmanje tri legije i jakim pomonim odredima. Kod Vesontia vojske su se sukobile, i sve se zavrilo samoubistvom Vindeksa nad telima 20.000 palih Gala.824 U medjuvremenu dogodila se i pobuna legata Macera u Africi. S bazom u Numidiji bio je sposoban da pronadje novac da uzdigne jo jednu legiju i pone da kuje sopstveni novac. Ali revolt je ubrzo uguen, Macer je bio izolovan i ubijen po naredjenju Galbe poetkom jeseni 68. godine.825 Na vesti o samoubistvu Nerona, Galba je prihvatio titulu cezara i zaputio se u Rim. Vrlo brzo je svojim postupcima doveo do ponovnog nezadovoljstva u vojsci. Najpre je raspustio germansku gardu, potom poeo s otputanjem pretorijanaca i konano nije ispunio obeanje dato germanskim legijama u vezi isplate. Sve ovo dovelo je do toga da su legije Donje Germanije, uz veliko negodovanje, ipak poloile zakletvu Galbi na januarske Kalende 69. godine. Dok su legije Gornje Germanije razbile Galbina poprsja i odbila da poloe zakletvu vernosti ikome osim na ime Senata i rimskog naroda. Germanske legije
Suet. Claud. 10. Klaudije je prvi car koji je za podrku svog izbora platio pretorijance. Suet. Nero, 25. govori kako je Neron izvrgao ruglu pojam samog trijumfa. 821 BMC I, p. clxxxix, f. 2: dogadjaji su tekli sledeim redom: Revolt Vindeksa poetkom marta 68. godine. U Rim vesti stiu do 20. marta. Galba se pridruuje Vindeksu 6. aprila. Poraz i smrt Vindeksa u maju. Neron izvrio samoubistvo 9. juna. Galbi vesti o njegovom priznavanju od Senata stiu oko 16. juna. 822 Suet. Galba, 9; Plut. Galba, 4. 823 CAH X, p. 810; Rostovcev (Rostovtzeff M, 1926, 85) ne prihvata mogunost da je pokret bio separatistiki. To objanjava injenicom da su legije u provincijama sainjavali jo uvek Rimljani italijanskog porekla, veina verovatno rodjena u Italiji. Pa je stoga teko poverovati da su mogli tako lako zaboraviti svoju prolost pred eljama potinjenih provincija. 824 Suet. Galba, 11; Plut. Galba, 6. 825 Tac. Hist. I.7; Sutherland C.H.V, 1987, 108-109.
820 819

97

uputile su pismo pretorijancima od kojih su traili da izaberu novog cara koga e sve vojske prihvatiti.826 Ovo je dovelo do ubistva Galbe ve 15. januara, i proglaenja Otona za cara od strane pretorijanaca. U medjuvremenu je i Vitelije, koga je Galba poslao u Donju Germaniju kao zapovednika trupa, takodje u januaru proglaen za cara.827 Oton, poto je za ovo saznao, poslao je izaslanstvo koje je trebalo da obavesti germansku vojsku da je car ve izabran.828 Medjutim rat je bio neizbean i on kree u obraun s Vitelijem, preduzimajui ga mimo obiaja dok su se u gradu jo uvek nosili sveti titovi, ancile, to se od davnina smatralo za lo predznak.829 U odluujuoj bici kod Betrijaka u aprilu, Oton je poraen od Vitelijeve vojske i izvrio je samoubistvo.830 Do jula Vitelije stie u Rim,831 a u to vreme je vojska na Istoku ve proglasila za imperatora Vespazijana, prihvaenog i od vojski Mezije i onih u Egiptu.832 Posle neuspelih pokuaja Vitelija da postigne dogovor s Vespazijanom i nemira u Rimu, Vitelije je ubijen u decembru 69. godine i Senat priznaje Vespazijana za cara.833 Istovremeno dolazi do revolta u Galiji pod Civilisom koji se odmee od Rimljana.834 Naredne godine Vespazijan se obraunao s ovim pobunjenicima, istovremeno je Tit zavrio rat u Judeji, tako da je konano ponovo uspostavljen mir. Pokazalo se da je vojska, izraavajui svoje nezadovoljstvo prema vladavini poslednjeg predstavnika dinastije Julijevaca-Klaudijevaca, uzela stvar u svoje ruke i pokazala ko je gospodar situacije. Ali se ovaj revolt pretvorio u gradjanski rat zahvaljujui politikim ambicijama lidera i rivalitetu izmedju razliitih delova rimske vojske. Novac koji je kovan tokom ovih godina nosi osobena obeleja i zato je bilo neophodno izdvojiti ga i razmatrati posebno. Novac ne nosi portret ni jednog cara ili legendu koja bi za nekoga bila vezana, osim serije divus Augustus. itavo ovo kovanje podeljeno je u nekoliko grupa: I pansko kovanje, koje blisko je povezano sa panskim emisijama Galbe; II Galsko kovanje, razliito od kovanja prvih Galbinih emisija, koje preuzima i nekoliko tipova iz kovanja Nerona; III Afriko kovanje, verovatno potie od strane simpatizera Galbe u Kartagini otprilike u maju 68. godine; IV Grupa vojnih tipova, s referencama na lojalnost vojske, pripada kovanju u Gornjoj Germaniji poslednjih meseci 68. godine u vreme pobune protiv Galbe; V Kovanje koje pripada galskom revoltu pod Civilisom krajem 69. i poetkom 70. godine; Kao posebno izdvaja se kovanje serije divus Augustus, koja po stilu pripada panskoj seriji i kovanju 68. godine. S tim to nekoliko primera pripada verovatno poetku vladavine Vespazijana krajem 69. godine.835 Prve dve grupe vezane su za Vindeksa i Galbu, odnosno pobune u Galiji i paniji protiv Nerona, i kovane su izmedju marta i juna 68. godine. Pozivajui se na borbu protiv tiranije Nerona i obnavljanje republike, oslanjajui se na Galbu, Vindeks je i na novcu izraavao tenje zvanino propagirane od strane pobunjenika.

826 827

Suet. Galba, 16; Tac. Hist. I.55; Plut. Galba, 22. Suet. Vitelius, 7, 8. Tac. Hist. I.57. 828 Tac. Hist. I. 74, 77. 829 Suet. Oto, 8 830 Suet. Oto, 9; Tac. Hist. II.43, 49. 831 Tac. Hist. II.88. 832 Suet. Vesp. 6; Tac. Hist. II.80. 833 Suet. Vesp. 7; Tac. Hist. III.85, IV.3. 834 Tac. Hist. IV.14. 835 Mattingly, 1914, 115; RIC I, p. 178-180; BMC I, p. cxcvii.

98

panskom kovanju pripadaju novci s motivima koji se odnose na Genija rimskog naroda, paniju ili Romu. Kovanje nosi patriotske, republikanske i oslobodilake aluzije. Prikazujui ciljeve svog pokreta kao onog koji e povratiti slobodu rimskom narodu, doneti pobedu i nov ivot, te uspostavljanje mira. Tako vidimo na av. legendu GENIO P R i bistu mladog Genija s rogom izobilja, dok je na rv. MARTI VLTORI i predstava Marsa koji juria, zamahuje kopljem i nosi tit (T. XLI, 3, a, b).836 Genije direktno predstavlja rimski narod, dok je Mars predstavljen u svom karakteristinom obliju kao bog rata koji juria na neprijatelja. Ultor je aluzija na Vindex kao igra rei. Bista Libertas pozajmljena je od uobiajenih kasnorepublikanskih tipova. Medjutim u kombinaciji s rv. RESTITVTA P R i predstavom pileusa izmedju dva bodea, dobija jo jednu dimenziju, osim svoje osnovne (T. XLI, 4, a, b).837 Rv. predstava direktno je preuzeta s poznatog EID MAR tipa Bruta (T. XLI, 5, a, b).838 Liberator tip Idibus Martii Bruta kovan je 43. godine s.e. po ubistvu Cezara, da ilustruje oslobodjenje koje je nastupilo po ubistvu diktatora. Sledstveno tome, ubistvo Nerona donelo bi slobodu na isti nain. Sledee ilustrativne koncepcije bile bi BON EVENT na av. i predstava biste mlade ene s trakom u kosi, dok je na rv. PACI P R i motiv aka u rukovanju koje dre krilati kaducej (T. XLI, 6, a, b).839 Ista av. legenda javlja se i uz predstavu glave mladia, dok je na rv. legenda ROM RENASC s Romom u vojnikom odelu koja dri Viktoriju i koplje koje na vrhu ima orla (T. XLI, 7, a, b).840 Preporod Rima je jedna od glavnih krilatica ove strane u sukobu. Opis koji nalazimo kod Svetonija i Tacita o reakcijama gradjana u Rimu na vest o smrti Nerona, ilustrovao bi novac s LIBERTATI legendom na av i predstavom gradjanina koji na glavi nosi pileus, koraa i nosi venac u podignutoj ruci. Na rv. ovog primerka je legenda S P Q R i predstava Viktorije koja stoji na globu dri venac i palminu granu (T. XLI, 8, a, b).841 Primer koji ilustruje savez panije i Galije u ovom revoltu prikazuje na av. biste obe provincije uz legendu CONCORDIA HISPANIARVM ET GALLIARVM.842 panija je prikazana enskim likom, Galija mukim, izmedju njih je mala Viktorija na globu koja dri venac i palminu granu, iznad nje nalazi se zvezda unutar polumeseca, ispod panije je rog izobilja, a ispod Galije ovalni tit. Na rv. je Viktorija u bigi prikazana u republikanskoj tradiciji s legendom VICTORIA P R. Jo jedna od vrlina koje se istiu je Virtus na rv. koja stoji u vojnikom odelu, dri Viktoriju i parazonijum (T. XLI, 9, a, b).843 Galsko kovanje u istom je duhu kao i pansko, ali opet i razliito u detaljima. Ponovo se poziva na Genija rimskog naroda, Senat, Marsa Ultora, Virtus, ali manje je uticaja republikanskih tipova u stilu, a vie onih s Neronovog kovanja, za razliku od panske serije. ee se pojavljuje S P Q R, nego P R kao to je sluaj u panskoj seriji. Novac s predstavom biste Herkula na av. i legendom HERCVLES ADSERTOR, predstavlja direktniju aluziju na Vindex, od Ultor u panskoj seriji. Na rv. je legenda FLORENTE FORTVNA P R i predstava enske figure koja dri venac i rog izobilja. Legenda predstavlja

836 837

BMC I, n. 1, Pl. 49.13; RIC I, n. 1. BMC I, n. 8, Pl. 49.21; RIC I, n.10. 838 RRC, n. 508/3, Pl. LXI.19. 839 BMC I, n. 3, Pl. 49.16; RIC I, n. 11, Pl. XII.201. 840 BMC I, n.9, Pl. 49.22; RIC I, n. 17. 841 BMC I, n. 13, Pl. 49.27; RIC I, n. 25, Pl. XII.203; Suet, Nero, 57; Tac. Hist. I.4. 842 BMC I, p. 293, n. ; RIC I, n. 27. 843 BMC I, n. 14, Pl. 50.4; RIC I, n.28.

99

izuzetnu primenu ablativa apsolutnog na novcu, verovatno u smislu Fortuna felix.844 Jedan primer preuzimanja tipa od Nerona je IVPPITER LIBERATOR koji sedi i dri munju i skiptar, na av. je bista Rome sa lemom i legenda ROMA RESTITVTA (T. XLI, 10, a, b).845 PAX ET LIBERTAS uz motiv aka u rukovanju koje dre krilati kaducej javljaju se kao av. motiv, dok je na rv. S P Q R u hrastovom vencu (T. XLI, 11, a, b).846 Predstava Viktorije na globu s vencem i palminom granom objanjena je legendom SALVS GENERIS HVMANI (T. XLI, 12, a, b).847 Svetonije nam prua objanjenje za ovu legendu. U pozivu koji je Vindeks uputio Galbi poziva ga da mu se pridrui kao osloboditelj i vodja oveanstva.848 Hrastov venac na rv. sa legendom S P Q R, oznaava da je dodeljen od Senata vodji, najpre Vindeksu, pa onda Galbi. Legenda SIGNA na rv. s predstavom legionarskog orla izmedju dva standarda ponovo je motiv pozajmljen od Nerona. Novina je predstava oltara, koji verovatno ukazuje na potovanje legionarskog orla. Na av. ovog primerka nalazi se legenda MARS VLTOR s bistom Marsa (T. XLI, 13, a, b).849 Isti rv. ponovo je zastupljen ali u kombinaciji s av. motivom enske figure (Minerva?) s kopljem i titom, uz legendu SALVS ET LIBERTAS (T. XLI, 14, a, b).850 Medju vojnim tipovima izdvojiemo nekoliko primera koji ilustruju rano kovanje Vitelija u Germaniji. Motiv aka u rukovanju i legenda FIDES EXERCITVVM na av. dok je na rv. predstava Konkoridije koja dri granicu i rog izobilja uz legednu CONCORDIA PRAETORIANORVM (T. XLI, 15, a, b).851 Legenda koja se odnosi na pretorijance moe se povezati s porukom koju su im uputile legije Germanije nezadovoljne Galbom.852 U istom smislu treba shvatiti i primer koji i na av. i na rv. ima predstavu aka u rukovanju, s legendama kao na prethodnom, simboliui ponovo slogu i lojalnost (T. XLII, 1, a, b).853 Pobunjenici kuju novac kojim se pozivaju na velika rimska boanstva, tako se susreemo sa predstavama Veste uz legendu VESTA P R QVIRITVVM i Jupitera na rv. koji sedi u hramu dri munju i skiptar uz legendu I O MAX CAPITOLINVS (T. XLII, 2, a, b).854 Novac koji se vezuje za galski revolt pod Civilisom krajem 69. godine pokazuje odstustvo bilo kakve reference na cara, Senat ili rimski narod, to otvoreno izraava njihove separatistike tendencije. Ovo je prirodno, s obzirom da pobuna i nosi nacionalni karakter. Tacit nam govori o poetku pobune i razlozima koje Civilis navodi, naglaavajui da Rimljani ne postupaju prema njima kao prema saveznicima, ve kao prema robovima.855 S druge strane, kovanje pobunjenika pokazuje da je romanizacija ve duboko ukorenjena u Galiji, pa ak i u ratu protiv Rimljana, oni koriste rimske legende i predstave, s tek po kojim nacionalnim obelejem. Predstavljaju se kombinacije Salus Konkordija s granicom i rogom izobilja i legendama SALVTIS i CONCORDIA (T. XLII, 3, a, b).856 Ili bista Libertas s legendom LIBERTAS RESTITVTA i Konkoridija koja sedi, dri standard s veprom na
844 845

RIC I, n. 1. BIMC I, n. 19, Pl. 50.9; RIC I, n. 8. 846 BMC I, n. 27, Pl. 50.15; RIC I, n. 19. 847 BMC I, n. 33, Pl. 50.20; RIC I, n. 23. 848 Suet. Galba, 9. 849 BMC I, n. 38, Pl. 50.24; RIC I, n. 33, Pl. XIII.211; Za Neronov primerak vidi T. XXXIX, 14. 850 BMC I, n. 43, Pl. 50.27; RIC I, n. 37. 851 BMC I, n. 61, Pl. 51.19; RIC I, n. 1. 852 Suet. Galba, 16; Tacit (Tac. Hist. I.67) navodi da su uputili pisma i Panonskim legijama. 853 BMC I, n. 65, Pl. 51.21; RIC I, n. 5, Pl. XIII.218. 854 BMC I, n. 70, Pl. 51.22; RIC I, n. 6, Pl. XIII.219. 855 Tac. Hist. IV.14. 856 BMC I, p. 308, Pl. 51.24; RIC I, n. 1.

100

vrhu i kaducej uz legendu CONCORDIA (T. XLII, 4, a, b).857 Libertas restituta prikladna je za pokret nacionalnog revolta, dok je standard s veprom, koji dri Konkordija, Galski. Predstavlja se i bista Galije s dijademom iza koje je truba, uz legendu GALLIA, dok je na rv. legenda FIDES i motiv aka u rukovanju koje dre standard s veprom na vrhu i dva klasa (T. XLII, 5, a, b).858 Standard je opet Galski, kao i kod Konkordije u prethodnom primeru; truba iza biste Galije takodje predstavlja nacionalno obeleje. Ilustrativan primer je onaj s predstavom mladia sa lemom (Marsa ?) na av. i legednom ADSERTOR LIBERTATIS. Na rv. je legenda LEGION XV PRIMIG i motiv Viktorije koja stavlja lem na trofej postavljen na stablo (T. XLII, 6, a, b).859 Trofej se odnosi na pobedu pobunjenika i osvajanje Vetere, kada su porazili legiju XV Primigenia. Dok se legenda na av. izgleda odnosi na Civilisa lino. Slino je i s primerom koji na av. nosi legendu LIBERTAS RESTITVTA i bistu Libertas s dijademom i klasjem i rv. legendu MARS ADSERTOR s dva motiva gde Mars dri standrard i tit ili trofej i tit.860 Jak i iznenadni udar antineronovskih slogana na novcu Galbe i Vindeksa poetkom 68. godine dugo je bio cenjen. Inicijalni ton pisma koje je Vindeks uputio Galbi, pozivajui ga da istupi kao generi humano assertor, dobio je odgovor u Galbinom prihvatanju da se bore za salus generi humani. U tom smislu interesantni su svi navedeni primeri u vezi sa Salus i adsertor. Salus augusta se pojavljivala na novcima Tiberija i Galbe verovatno s osvrtom na Liviju, dok je Salus kod Nerona vezana za otkrivanje zavere protiv njega. Ali ove upotrebe koncepta Salus odnose se na lanove carske porodice i daleko su od ideje Salusa ljudske rase, koje su prvi put bile otvoreno izraene u pismu Vindeksa.861 Kovanje gradjanskog rata 68./69. godine nudi puno atraktivnosti i varijeteta u svojim predstavama, s druge strane na izvestan nain baca svetla na period Julijevaca i Klaudijevaca, kao i na vreme Flavijevaca koje dolazi.862

857 858

BMC I, p. 308, Pl. 51.25; RIC I, n. 2. BMC I, p. 308, Pl. 51.26; RIC I, n. 3. 859 BMC I, p. 308, Pl. 51.27; RIC I, n. 4. 860 RIC I, n. 5, n. 6. 861 Sutherland C.H.V, 1984, 29-30. 862 S obzirom da je u aktuelnim katalozima rimskog novca (BMC I, RIC I) kao kovanje gradjanskog rata 68/69.g. izdvojen novac koji na av. nema lik ni jednog cara niti legendu koja ga pominje, tako je i u ovom radu izdvojen. Medjutim, treba naglasiti da oficijelni novac Galbe, Otona, Vitelija i Vespazijana (poslednjeg iz 70-71.g.) kao careva u dobrom delu odraava politiku situaciju vezanu za ovaj gradjanski rat i posledice koje izaziva. Ovi primerci su u radu razvrstani prema vrstama.

101

VI Novac s personifikacijama koje propagiraju vrline i obiaje predaka i novac s predstavama dii militares

Ni jedno carstvo ne moe se nadati dugoj vladavini sem ukoliko ne osvoji poverenje veine svojih podanika. Zato vladar mora ubediti podanike da je upravo on pravi i da njima vlada za njihovo dobro, i u tu svrhu on koristi razliita propagandna sredstva. Avgust je postavio temelje ovoj umetnosti ubedjivanja, kao prvi princeps, primoran da se obraa subjektima i u Germaniji, i u paniji, i u Egiptu i Siriji. Avgust se koristio uslugama pesnika i pisaca, podizanjem hramova, postavljanjem oltara, miljokaza, natpisima, statuama, i naravno novcem, kako bi osigurao lojalnost podanika i uspomenu na sebe i svoje podvige, u emu su ga sledili i njegovi naslednici. Blisko duhu Rimljana bilo je pozivanje i podseanje na drevne vrline i obiaje predaka. To je Avgust veto koristio u svojoj propagandi prilikom postavljanja temelja svog novog uredjenja, koje se zasnivalo na pax Romana, ali i na potovanju i isticanju drevnih obiaja i vrlina predaka. Nije ni udo to Avgust pravi paralelu s Numom, kao kraljem koji je bio prvi mirotvorac, posle Romula kao ratnikog kralja.863 Romul i Numa dva su komplementarna aspekta koji predstavljaju protivteu jedan drugome. Numa je grad osnovan silom i orujem, odluio da ponovo osnuje po zakonima i obiajima. Radi odvikavanja Rimljana od oruja sagradio je hram Janusu da bi pokazao stanje rata i mira. Na ovom mestu Tit Livije pominje i da je samo dva puta hram bio zatvoren posle Nume, prvi put posle zavretka Prvog punskog rata i drugi put u njegovo doba, posle Akcijuma poto je Avgust uspostavio mir na kopnu i moru.864 Kao to je Numa preobratio gradjane na mir i pravednost, uvodei im zakone i ublaavajui njihovu vatrenu narav, tako je i Avgust ponovo uspostavio mir i uredio dravu to je dovelo do blagostanja i napretka. Zapaa se briljantnost Avgustovog strpljivog posmatranja i oslukivanja savremenih prilika, to je i dovelo do velikog uspeha njegove propagande, koja je imala tri razvojne faze. Najpre je bio diktatorov mladi naslednik, eljan vlasti i umean u zastraujui gradjanski rat, potom je pobednik kod Akcijuma i osvaja Egipta i konano bio je princeps osiguran u svojoj poziciji.865 Sada je trebalo pronai pravu meru, jer novi poredak nije mogao dopustiti sebi da u svojoj propagandi bude ni previe odredjen niti previe opt u svojim aluzijama na novcu. Novac postaje oficijelni proizvod vlade i koristi posebnu vrstu jezika usmerenu na odredjene ciljne grupe ve prema potrebama. Ve je Avgustu bilo jasno da je princeps drava, i da zavisno od njegovog opstanka i uspeha njegovih naslednika, zavisi i ivot same drave. Zato je on veoma uspeno iskristalisao politika i religiozna opredeljenja, kao i izvor carske vlasti kroz dinastiki kontinuitet. Verovatno povodom Avgustove posete Siciliji 22. godine ukazala se prilika za podseanjem na M.A. Flora, rodjaka Avgustovog monetara, koji je 101. godine uguio drugi ustanak robova na Siciliji. Na novcu kovanom u njegovu ast prikazan je prokonzul Flor kao ratnik koji dri tit i podie leeu figuru Sicilije, no ne bez opreza jer se osvre
863 864

Na novcu Avgusta iz 23. g.s.e. prikazana je glava Nume s dijademom. BMC I, p. 28, n. *; RIC I, n. 63. Liv. I.19; Dimezil (Dumzil G, 1974, 274-276) govori o opoziciji dva kralja, Romula i Nume. 865 Sutherland C.H.V, 1951, 14.

102

iza sebe (T. XLII, 7).866 Novac s motivom tita na kome je bista Avgusta, komemorie dodeljivanje clipeus virtutis Avgustu od strane Senata (T. XLII, 8).867 tit vrlina javlja se i u kovanju Avgusta na primeru signis receptis, koji komemorie povraaj ranije zaplenjenih standarda od Parana, ali i istie vrline Avgusta kojima je ovaj uspeh ostvaren.868 Ovim povodom je upravo i dobio tit vrlina od Senata za virtutis clementiaeque iustitiae et pietatis causa. Najblie oznaene kao dobijanje tita za hrabrost, blagost, pravednost i oseaj dunosti.869 Ove etiri vrline predstavljaju zbir kvaliteta koje dobar princeps mora posedovati. Naredna tri veka one su bile vane carevima, koji su zauzimali Avgustovo mesto, mada su doivele i izvesna prilagodjavanja prema nastalim prilikama. U konkretnom sluaju, ovaj primerak je jo jedan u nizu Avgustove propagande, slavei etike principe njegove tobonje predaje vrhovne vlasti 27. g.s.e. Rimljani su voleli da se die i krase vrlinom Virus, koja u svojoj kompleksnosti hrabrosti, istrajnosti, nezavisnosti, ini oveka ovekom. Prirodno, isticala se u prvi plan kao junatvo u ratu to je bila vrlina bez koje se imperator ne bi mogao zamisliti. U ovom smislu uz virtus augusti uvek ide victoria augusti; pobeda prati cara i on postaje invictus. Clementia je bila vrlina Julija Cezara i Avgusta, ali se ne pojavljuje na novcu njegovih naslednika. Ona se izbegava kao isuvie despotska osobina milost osvajaa, apsolutnog monarha prema svojim podanicima. Mudro je sklonjena sa strane sve do vremena Hadrijana, kada poprima drugu dimenziju u vidu clementia temporum. Iustitia retko figurira na novcu. Javlja se na primer u kovanju Nerve proklamujui pravdu i slobodu posle zbacivanja tiranije Domicijana. Poslednja od Avgustovih vrlina je pietas, koja bi se mogla opisati kao duhovna veza cara, sistema i podanika, oseanje drunosti cara i ljubavi za rimski narod, njihovu tradiciju i religiju.870 Avgust, na primer, pokazuje svoju pietas na nain na koji je osvetio ubistvo oca i glorifikovao uspomenu na njega. Ideja pijetas nije nikada udaljena od linosti cara, mada tokom godina ona gubi neke od svojih plementih znaenja i u III veku se svodi na milost cara nad poraenima. Kroz istoriju kovanja tokom Republike i praenju promena u merilima vrednosti ili obavezama prema dravi, postaje jasno da su dve vrline posebno vane Rimljanima i na kojima njihov svet poiva: virtus i pietas. Prva koja ima takmiarski i konkurentski karakter i druga koja tenju pojedinca podredjuje viem cilju. Upravo one uokviruju grupu od etiri vrline na Avgustovom clipeus virtutis.871 Harizmatski suverenitet znaajno se razvija u vreme Antonina, pa zvanina ikonografija slavi boansku snagu cara koja osigurava pobedu i spasenje podanicima. Careva figura fiksirana je u centru kompozicija u frontalnom stavu, to ga izdvaja od njegove pratnje. Poev od Trajana i nadalje tokom vladavine Antonina javljaju se epiteti koji sve vie naglaavaju vrline careva. To nisu vie samo moralni kvaliteti, ve

BMC I, n. 50, Pl. 2.7; RIC I, n. 125. BMC I, n. 90, Pl. 3.13; RIC I, n. 159; Tip koji e kasnije ponoviti Tiberije uz legendu CLEMENTIAE i MODERATIONI, BMC I, n. 85, Pl. 24.4; RIC I, n. 30. O ovim primercima Tiberija vidi Sutherland C.H.V, 1979, 21-25. 868 Vidi T. XII, 13. 869 Charlesworth M.P, 1937, 111; Grant (Grant M, 1954, 30) napominje da su ove vrline grupisane istim redom jo u V veku s.e. od strane sicilijanskog sofiste i retoriara Gorgiasa. 870 Charlesworth M.P, 1937, 112-113. 871 Classen C.J, 1986, 279.
867

866

103

harizmatini, boanski darovi realizovani u spasiocu u liku princepsa.872 Vrline na kojima je Avgust organizovao svoju propagandu postale su deo svakodnevnog renika, ali se broj tema stalno umnoavao da bi se za vreme Antonina na novcima pojavilo 30-tak personifikacija. Tiberije e ponoviti motiv tita s legendom CLEMENTIAE i MODERATIONI.873 Blagost i umerenost, dva kvaliteta na koja je Tiberije bio posebno ponosan, smatrajui da ih poseduje. Medju primerima koji slave drevnu prolost i vrline predaka, ubraja se i predstava Janusa u celoj figuri koji stoji i dri skiptar, a pojavljuje se u kovanju Hadrijana (T. XLII, 9).874 Nije poznato da li je ova predstava povezana sa zatvaranjem vrata na hramu Janusa, jer se to u izvorima ne pominje.875 U kovanju Hadrijana nailazimo na jo jednu predstavu koja predstavlja podseanje na legendarnu prolost Rima. Prvi put na novcu i medaljonima Principata javlja se Romul Conditori. Predstavljen je kako nosi koplje i trofej, kao i njegov otac Mars, od njega se jedino razlikuje po tome to nema lem (T. XLII, 10).876 Antonin Pije kuje brojne tipove na novcima i medaljonima koji evociraju uspomenu na legendarnu prolost vezanu za osnivanje Rima. Svedoci smo bekstva Eneje s Anhisom i Askanijem iz Troje (T. XLII, 11),877 kao i njihovog prispea u Lacij (T. XLII, 12).878 Na ovom medaljonu vidimo Eneju i Askanija koji upravo silaze s broda na obalu Lacija, ispred njih je svinja ispod drveta, a iza se vidi hram i oltar. Ostvareno je proroanstvo koje je Eneji u Epiru reeno da e se njegove patnje zavriti kada osnuje grad na mestu na kome bela svinja ispod cerovog stabla doji trideset prasia.879 Jo jedna verzija Romanae gentis orgio predstavljena je na novcu Antonina Pija. Prikazan je Mars koji prilazi Rea Silviji koja se odmara naslonjena na stenu (T. XLII, 13).880 Motiv se odnosi na mit o zaeu boanskih blizanaca Romula i Rema. Antonin Pije ponavlja tip Hadrijana s predstavom Romula, ali ovoga puta uz legendu ROMVLO AVGVSTO (T. XLII, 14).881 Tip Romula Konditora ponovie kasnije Komod, Romul predstavljen kao
Brilliant R, 1963, 139, 156; Ranieri De C, 2001, 169. BMC I, n. 85, Pl. 24.4; RIC I, n. 30, Pl. VI.101; BMC I, n. 90, Pl. 24.5; RIC I, n. 31; Sutherland C.H.V, 1979, 21-25. 874 BMC III, n. 1335, Pl. 82.10; RIC II, 662. 875 Grant (Grant M, 1956, 222-223, fig. 80) govorei o jubilarnim kovanjima navodi primer identian ovde navedenom Hadrijanovom s Janusom, ali u kovanju Antonina Pija 140. godine (BMC IV, n. 1369). Povod za ovo kovanje bila bi po njemu 400-godinjica osnivanja hrama Janusa (260.g.s.e.). Dalje navodi da je Avgust proslavio 250-godinjicu ovog istog dogadjaja podizanjem oltara Paks, Salus i Janusu, a da je Klaudije 50 godina kasnije (znai na 300-godinjicu) kovao novac s predstavom Paks sa zmijom koja je simbol Salus (Grant M, 1956, fig. 53). Pod ovim primerkom Grant podrazumeva predstavu Nemeze (vidi T. XLV, 1). Osim toga uopte ne pominje ovde navedeni, potpuno identini, primerak Hadrijana kovanog 125-128.g. Ukoliko bi se prihvatila ova tvrdnja Granta, Hadrijanov primer bi ostao izolovan primer i imao neko drugo znaenje i povod (Na novcu Hadrijana po prvi puta se uopte javlja predstava Janusa u carskom kovanju, ako se izuzme predstava glave Janusa u Trajanovoj seriji komemorativnog novca), moda 150 godina od zatvaranja hrama Janusa u doba Avgusta? U ovom smislu ilustrativni su i primerci Komoda s predstavom Janusa i to kako stoji ispred hrama (BMC IV, p. 728, n. , i BMC IV, n. 568, Pl. 106.5) kovanih 186/187. g, to bi znailo, ako pratimo ideju Granta, na 450-godinjicu osveenja hrama. 876 BMC III, n. 528,Pl. 57.11; RIC II, n. 370; Gnecchi III, n. 84, Pl. 145.7. 877 BMC IV, n. 237, Pl. 6.5; RIC III, n. 91, Pl. I.19. 878 Gnecchi II, n. 99, Pl 54.9. 879 Srejovi D, Kuzmanovi-Cermanovi A, 1987, 134. 880 BMC IV, n. 253, Pl. 6.14; RIC III, n. 99. 881 BMC IV, n. 1286, Pl. 30.4; RIC II, n. 624.
873 872

104

Mars Pater, prototip je cara kao osnivaa Rima. Podseanje na hrabro delo posebne patriotske posveenosti Koklesa, pravog obrasca virtus, prikazano je na medaljonu Antonina Pija (T. XLII, 15).882 Horacije Kokles pokazao je izuzetnu hrabrost u borbi, koja je usledila posle proterivanja kraljeva, na mostu Sublicij, koji je od Janikula vodio preko Tibra ka Rimu. Kuraio je rimljane koji su beali i bacali oruje, sam je izaao pred neprijatelja dok su njegovi saborci ruili most iza njega. Ovom udesnom hrabrou zbunio je i samog neprijatelja. Kada je most sruen skoio je u Tibar praen kiom etrurskih strela, to je scena i prikazana na medaljonu.883 Jo jedan medaljon podsea Rimljane doba Antonina Pija na delo poznatog augura Navija, ije je proroanstvo svojevremeno donelo ogromnu slavu svetenicima augurima, tako da se od tada nita nije preduzimalo ni u ratu ni u miru bez njihovog posmatranja leta ptica. Naime, kada je Tarkvinije tokom rata sa Sabinjanima odluio da osnuje nove konjanike centrurije i nazove ih svojim imenom, Navije se pobunio smatrajui da se nita ne moe ni menjati ni stvoriti ako to ptice ne odobre. Kralj je ismevajui ga zatraio da prorie ono to je on pomislio u ovoj stvari. Kada su to ptice potvrdile, oholi kralj je rekao da je smislio kako e Navije brijaem isei kamen, to je augur i uradio.884 Upravo ova scena je prikazana na medaljonu Antonina Pija uz legendu NAVIVS (T. XLIII, 1).885 Podseanje na vreme Nume vidimo u predstavi ancila, svetih titova. Po predanju, metalni tit pao je jednoga dana s neba pravo Numi u ruke. Kralj je dao objanjenje da je doao kao spas gradu i da ga treba briljivo uvati na taj nain to e se napraviti jo jedanaest identinih, tako da se ne razlikuju od pravog. Jedino je poznati majstor toga vremena, Mamurija, uspeo nainiti verne kopije da ih vie ni Numa nije mogao razlikovati. Za uvanje ovih titova uveo je sveteniki red Salija, koji su sluili Marsu Gradivu, zaduenom za poetak rata.886 Bilo je 12 Salija Palatina i 12 Salija Kolina, koji predstavljaju najstarije plemstvo. Poetkom marta Saliji iznose titove, koji se nose po gradu na motkama, obueni u odeu crvenu kao krv, oklop i lem, i izvode svoj ples koji je ratnikog porekla.887 Na novcu su predstavljene dve ancile i legenda IMPERATOR II ANCILIA (T. XLIII, 2).888 Galijenova serija s legendom conservator augusti i predstavom devet boanstava, odnosno ivotinja koje ih simboliu, najpre je povezivana s eljom da se ojaa veza s vojskom. Ali su preovladala miljenja da predstavlja pokuaj Galijena da osigura budunost tako to e, pre svega populaciju Rima, podsetiti na prolost i slavne obiaje rimskog religioznog iskustva. Vajgl nalazi brojne povezanosti izmedju predstavljenih boanstava, njihovih praznika, Sibilinskih knjiga i lectisternium.889 Na novcu se predstavljaju: Jupiter zastupljen kozom Amaltejom; Junona takodje kozom, mada se nekada tumai i kao kouta; Dijana je zastupljena veim varijetetom predstava koutom, antilopom, jelenom, kozom i veprom; Apolon kentaruom, grifonom i Pegazom; Sol

882 883

Gnecchi II, n 5, Pl. 43.4. Liv. II.10. 884 LIv. I.36. 885 Gnecchi II, n. 32, Pl. 46.4. 886 Liv. I.20, Plut. Numa, 13. 887 Latte K, 1967, 115-116; Stevenson W.S, 1964, 45, 219. 888 BMC IV, n. 1630, Pl. 39.5; RIC III, n. 736, Pl. VI.120. 889 Weigel R.D, 1990, 135-143, za prethodna miljenja vidi f. 4; O Galijenovom odnosu prema bogovima zatinicima vidi Alfldi A, 1967, 49-52.

105

Pegazom i bikom; Herkul lavom i veprom; Liber panterom; Merkur hipokampom; Neptun divojarcem i hipokampom.890 Pored pomenutih primera kojima se evocira legendarna prolost Rima, jo ee se na novcu Principata carevi koriste propagandom drevnih vrlina, kojima treba da se odlikuju i rimski gradjani, a primer za to im daju carevi lino. Vrline su veoma vane i za lepu sliku o samom caru i on sebi pripisuje mnoge od njih. On poseduje virtus, pietas, on je salutaris, liberator, tei concordia, a pomou svoje providentia ostvaruje pax i aeternitas Rima. Medjutim, ova propaganda nije bila daleko od istine, i moda je moemo nazvati i ulepanom hronikom dogadjaja. esto je ono to su ozbiljni i odgovorni carevi objavili kao svoje pobede, beneficije, gradjevinske poduhvate, postizanje mira, bilo istina; ne obeanja za maglovitu budunost, nego podsetnik istinskih dogadjaja i dostignua. Ovo je s druge strane nosilo sobom i rizik u poveanju koncentracije narodnog verovanja usmerenog na virtus i providentia cara. Na ovoj tankoj liniji carevi balansiraju u pokuaju da uravnotee ove, pred njih postavljene zahteve, koje su esto nasledjivali i morali s njima da se uhvate u kotac. Kao rezultat toga, izmedju ostalog, susreemo se s boanstvenim predstavama na novcu, kao pokuajima i eljama careva da prevazidju jaz izmedju svojih obaveza i odgovornosti sa eljom za ouvanjem svog poloaja. Narastajua uloga vojske u dravi povezana s realnom opasnou koja se pojavljuje krajem II i u III veku ini da je u mnogome ova propaganda usmerena na vojnike, njihove poterbe i elje, jer je od njihove volje esto zavisio i ivot samog cara. Propaganda koja je u II veku bila trezvena i zasnovana na injenicama, postaje sve glasnija i vatrenija kako bi uguila uznemirenost. Novac proklamuje lojalnost i slogu u vojsci u isto verme kada dolazi do estih pobuna i kada postoji realna opasnost od varvara. U ovakvim okolnostima insistiranje na virtus nepobedivog cara postaje nedvosmisleno. Upravo u vreme najvee krize car je morao biti semper invictus, njegove virtus, victoria i felicitas bile su podrane pridevom aeternitas. S druge strane, ljudi toga vremena eleli su verovatno samo spas, za to su morali imati neto ili nekog, veru ili cara, za koje bi vezali svoje emocije i dobili uverenje i sigurnost. Odvojeno od velikih rimskih boanstava nalaze se brojne personifikacije Viktorija, Virtus, Salus, Pax, Fortuna i brojne druge, ije su predstave u velikoj meri razvijene na novcu. U svakoj od ovih brojnih personifikacija mogla se pronai simbolina oznaka za gotovo sve aktivnosti drave ili samog cara. Svaka od njih potovana je u odredjenom aspektu, koji je predstavljao njeno polje delovanja. Tako se, na primer, victoria augusti odnosi na sposobnost cara da odnese pobedu, virtus augusti njegova hrabrost na bojnom polju, itd. Kada se koristi genitiv, augusti, personifikacija se prikazuje kao lina vrlina cara. Kada se koristi kao pridev augustus(a) ima opte znaenje koje se odnosi na sistem. Pax augusti, kao razliit od pax augusta, obeleava pre pacifistike namere cara, nego ideju mira u Carstvu. Concordia s paterom kao atributom predstavlja slogu u carskoj porodici, dravi, vojsci; Felicitas s kaducejem sugerie prosperitet; Fides u svom civilnom aspektu sugerie poverenje javnosti povezano s carevim civilnim funkcijama. Fides militum s druge strane oznaava lojalnost vojske; Fortuna s krmom i globom povezana je s carem ili dravom. Ona predstavlja mo koja uzdie i uniava oveka. Kao redux zaduena je za bezbedan povratak cara s putovanja; Pax s maslinovom granicom, ukazuje na pacifistiku politiku Carstva; Pietas jedna od omiljenih rimskih vrlina koja ima razliita
890

RIC V.1, n. 207; n. 224; n. 176-183; n. 163-167; n. 282-285; n. 201-202; n. 229; n. 242; n. 244-246.

106

polja delovanja; Salus koja hrani zmiju moe sugerisati ozdravljenje cara ili njegovo izbavljenje od neke opasnosti ili pak spasenje drave od neke katastrofe; Securitas koja se oslanja na stub prati Salus i sugerie da e mir doi kada opasnost po sigurnost drave prodje. Ona obino oznaava vreme neke velike opasnosti koja se nadvila nad dravom; Victoria s vencem i palminom granom, najee se prikazuje na novcu, predstavljajui pobednike kvalitete cara i drave. U asocijaciji s Nemezom ukazuje na osvetniki i opominjui aspekt carske pobede; Virtus s kopljem i parazonijumom simbol je vojnike ili carske hrabrosti, a Honos stoji naspram Virtus u svom dostojanstvu vojnike profesije. Personifikacije su u najveem broju sluajeva predstavljene enskim figurama koje stoje ili sede i imaju odredjeni delokrug aktivnosti odredjen blie kao augusti ili augustus(a), populi Romani ili publica, militum ili exercituum. Za svaku od uloga koje obavljaju imaju odredjene atribute. Honos i Virtus predstavljaju hrabrost u borbi i pravo na nagradu za Virtus se dobija Honos, pa su i potovani zajedno. Zajedniko svetilite posveeno Honosu i Virtus, ispred Porta Kapena, kraj Marsovog hrama, imalo je neobini istorijat. Hram je najpre pripadao samo Honosu, prema zavetu koji je dao Fabije Maksim u bici protiv Ligura 233. g.s.e. Kasnije se Klaudije Marcel zavetovao, u bici protiv cisalpskih Gala, da e ovaj hram pretvoriti u hram Honosa i Virtus. Ali kada je hteo da izvri ovo dvostruko posveenje 208. g.s.e. usprotivili su se pontifici, tvrdei da nije pravilno posvetiti istu celu za boanstva. Na brzinu je sazidan drugi aedes pored Honosovog, ali nije osveen. Tek 17 godina kasnije e Marcelov sin to uraditi. Kasnije je Marije podigao hram Honosa i Virtus negde blizu Kapitola, posle poraza Kimbra i Tevtonaca.891 Virtus je jedna od etiri glavne rimske vrline, kao to se na Avgustovom titu vrlina pominje. Ima mnogostruko znaenje koje je teko zameniti jednom reju. Znai zbir razliitih pojedinosti koje jedan ovek potuje, i moe na isti nain biti potovan. Po svojoj prirodi Honos, zauzima mesto medju boanstvima pobede i trijumfa. Uloga koju ima Honos u trijumfu cara, podvuena je poloajem svetilita, na Marsovom polju i na Kapitolu, vezanim za odlazak ili povratak iz rata. Honos se pojavljuje i na Ara Pacis, gde izgleda evocira mir koji je ponovo uspostavljen posle niza pobeda.892 Na novcu Principata Virtus je predstavljena kao ratnica, u vojnoj odei, sa lemom, kopljem, titom, parazonijumom, od Severa dri Viktoriju, a od Gordijana III i granicu. Nasuprot njoj Honos je polunag ili u togi, dri rog izobilja i skiptar ili granicu. Jednistvo Honosa i Virtus ilustrovano je na novcu Republike gde su predstavljne njihove glave na av. Virtus sa lemom, iza Honosa s lovorovim vencem (T. XLIII, 3).893 U ovom sluaju, dodue, povezivanje je linije prirode, izmedju monetara i njegovog dalekog legendarnog pretka, Gaja Mucija. Korienje predstava Virtus i Honosa u ovom sluaju opisuje zadobijenu ast koja pripada jednom oveku za pokazanu hrabrost.894 Indikativni su u tom smislu termini koje koristi Livije opisujui podvig Gaja Mucija, a mogli bi se svesti kao: Vrlina = Hrabrost, a iz ovoga proizilazi da je Nagrada = ast.895

891 892

Dumzil G, 1997, 310; OCD, 526. LIMC V, 501. 893 RRC 403/1, Pl. L.7 894 RE, Bd. Suppl. XIV, 901.50-59. 895 Liv. II.12, 13.

107

Veza Honosa sa kurilskim slubenicima izraena je na novcu Palikanusa iz 45. godine s.e. predstavljanjem sella curulis.896 Cezar takodje koristi Honos u propagandne svrhe, kada govori o povredjenom pravu intercesije narodnih tribuna, da bi uopteno proklamovao zatitu slobode, navodi jo jedan razlog povredjenu ast. O njoj izriito govori kada se suprotstavlja protivnicima, podrazumevajui pod Honosom naroito njegovo pravo da se prijavi za konzulat 48. godine u odstustvu.897 Znai nije u pitanju samo borba za slobodu naroda, nego i ast Cezara. Virtus se krajem Republike samostalno pojavljuje samo u dve emisije, da bi s poetkom Carstva poela masovna eksploatacija ovog motiva. Treba naglasiti upotrebu personifikacije Virtus uz legende augusti ili augustorum. Radi se o hrabrosti careva tj. o apelativu vitrus, a ne o samom boanstvu.898 Na ovaj nain se hrabrost cara dovodi u sferu boanskog. I dok e se redje predstave Honosa sasvim izgubiti od vremena Komoda, Virtus e se i dalje pojavljivati na novcu istim intenzitetom. Ovo se deava upravo u vreme zaetka krize, koja e kulminirati sredinom III veka. S promenama koje su nastale u drutvu, naroito u organizaciji vojske i odnosu prema njoj od vremena Septimija Severa, s padom moralnih i duhovnih vrednosti, vie se izgleda nije ni oekivalo dobiti Honos za iskazanu Virtus. Ovo ni sami carevi od vojske vie nisu ni oekivali, niti na tome insistirali propagiranjem Honosa, ve su pribegli sigurnijem sredstvu plaanju. Dolazi do promene u koncepciji shvatanja asti Honos koji vie odgovara republikanskom tipu, vojske gradajana, egzistirao je jo neko vreme tokom Principata, da bi konano, poto je prevazidjen, zamenjen novom Fides militum, koja vie odgovara plaenikoj vojsci. Tako bi sada imali drugaiju koncepciju, od one koju pominje Livije, a koja bi izgledala ovako: Vrlina = Hrabrost, a Nagrada = bolja plata, vea donativa. emu je Septimije Sever, svojim reformama u vojsci, dao i legitimitet na neki nain.899 S druge strane, ne treba iskljuiti ni uticaj jo jednog faktora, linije prirode, same ekscentrinosti Komoda. Lako je zamisliti kako je jednom Herkulu bilo nedostojno i nemuevno poistoveivati vojniku ast s predstavom sofisticiranog Honosa. Istovremeno s nestankom predstava Honosa, kod Komoda javlja se vojnika Fides. Nezavisno se, kao av. predstave, javljaju biste Honosa i Virtus na novcu Avgusta iz 18. g.s.e. Pored Honosove glave predstavljene su dve estokrake zvezde s takom medju kracima (T. XLIII, 4).900 Virtus je predstavljena sa lemom koji ima perjanicu (T. XLIII, 5).901 Predstave Virtus susreemo ponovo u kovanju Nerona, sada u celoj figuri, kako e se nadalje predstavljati. Prikazana je kao pobednica kako stavlja nogu na lem koji je pak na titu, dri parazonijum i koplje (T. XLIII, 6).902 Virtus se pojavljuje u panskom kovanju tokom gradajnskog rata i u kovanju Galbe prikazana na neobian nain, kao naga figura, kako stoji, dri parazonijum i koplje ( T. XLIII, 7).903

RRC 473/2a, Pl. LVI, 3. Mannsperger B, 1974, 337. 898 RE, Bd. Suppl. XIV, 908.45-48. 899 Dion Kasije (Dio Cass. LXXVII, 15.2) navodi rei Septimija Severa koje je na samrti uputio sinovima Budite sloni, uinite vojnike bogatim, ostale prezrite. 900 BMC I, n. 51, Pl. 2.8; RIC I, n. 126. 901 BMC I n. 44, Pl. 2.4; RIC I, n. 117, Pl. I.6. Za rv. ovog primerka vidi T. XXIV, 9. 902 BMC I, n. 27, Pl. 38.21; RIC I, n. 27. 903 Za kovanje gradjanskog rata vidi T. XLI, 9; BMC I, n. 50, Pl. 52.26; RIC I, n. 25. Za objanjenje ovakvog predstavljanja Virtus vidi str. 58 i T. XXV.
897

896

108

U kovanju Galbe nailazimo na predstavu Honosa i Virtus zajedno, koju e potom ponoviti samo jo Vespazijan. Honos i Virtus stoje okrenuti jedno prema drugome, Honos polunag dri rog izobilja i skiptar, dok je Virtus u vojnikom odelu s d. nogom na glavi vepra, dri parazonijum i koplje, uz legendu HONOS ET VIRTVS (T. XLIII, 8).904 Glava vepra ukazuje na Galiju i revolt koji je tamo izbio pod Civilisom; kod Vespazijana moe znaiti i uguenje ovog ustanka. Osim toga kompozicijski veoma podsea na predstavu Tita i Domicijana, gde Tit dri svitak i koplje, a Domicijan parazonijum i koplje.905 Virtus i Honos su ustvari dve suprotnosti u interaktivnom odnosu; Virtus kao ratnika, a Honos kao miroljubiva strana vojnikog ivota. Domicijan prvi objanjava ija je to Hrabrost koja se dostojanstveno na njegovom novcu javlja uz legednu VIRTVTI AVGVSTI (T. XLIII, 9).906 Osnovni tip Virtusa, koji stoji u vojnikom odelu, dri parazonijum i koplje, pojavljivae se nadalje u kovanju Trajana, Hadrijana, Antonina Pija, Marka Aurelija. U kovanju poslednjeg, kao cezara, nailazimo na boanstvene predstave Virtusa i Honosa na dva sestercijusa (T. XLIII, 10, 11).907 Poslednje pojavljivanje na novcu Honosa je na novcu Marka Aurelija gde je prikazan kako stoji, dri skiptar i rog izobilja (T. XLIII, 12).908 Na medaljonu istog cara takodje po poslednji put susreemo se sa zajednikim pojavljivanjem Honosa i Virtus. Virtus sedi na steni, dri koplje, glavu okree ka Honosu koji stoji iza, prekrtenih nogu, dri granicu, ispred Virtus nalazi se vojna insignija (T. XLIII, 13).909 U kovanju Marka Aurelija prvi put vidimo Virtus koja sedi sa svojim uobiajenim atributima (T. XLIII, 14).910 Predstave Virtus do kraja Principata moemo pratiti uglavnom u njenom osnovnom tipu s varijacijama victrix (dri Viktoriju) ili pacifera (dri granicu). Septimije Sever kuje tip Virtus pobednice posle obrauna s Albinom (T. XLIII, 15).911 Aleksandar Sever ponavlja ovaj tip ali na poetku svoje kampanje protiv Persijanaca, izraavajui elje za postizanjem pobede koja e se ostvariti kroz virtus augusti.912 U kovanju Gordijana III Virtus dobija granicu, atribut koji je ranije pripadao Honosu, ali je i atribut Pax, te na taj nain ona postaje pacifera (T. XLIV, 1).913 Filip I kuje ovaj tip Virtus koja sedi,914 dok se na novcu Trebonijana Gala i Voluzijana ponovo predstavlja osnovni tip Virtus sa titom i kopljem, ali i sa zvezdom u polju (T. XLIV, 2).915 Virtus kao pacifera sreemo jo kod Emilijana,916 da bi u kovanju Galijena i Aurelijana

BMC I, n. 256, Pl. 58.10; RIC I, n. 152. Vidi T. XVIII, 15. 906 BMC II, n. 384, Pl. 76.1; RIC II, n. 340. 907 BMC IV, n. 1784, Pl. 43.3; RIC III, n. 1252; BMC IV, p. 266, n. , Pl. 43.1; RIC III, n. 1241; Matingli (Mattingly H, 1928, 162) tvrdi da Honos i Virtus predstavljaju tanu kopiju boanskog para Apolona i Dijane, gde bi Virtus bila identifikovana s Dijanom, a Honos s Apolonom. 908 BMC IV, n. 1845, Pl. 45.8; RIC III, n. 1279. 909 Gnecchi II, n. 33, Pl. 61.7. Njeki sugerie da se radi o Marsu i Veneri. 910 BMC IV, n. 1711, Pl. 90.2; RIC III, n. 1249. 911 BMC V, n. 141, Pl. 30.7; RIC IV.1, n. 145, Pl. VI.9. 912 HCC III, n. 61, Pl. 43.61; RIC IV.2, n. 220. 913 HCC III, n. 28, Pl. 60.28; RIC IV.3, n. 71; Predstava granice moe se moda tumaiti i kao vrsta sinkretizma dve, neodvojive prirode koju ine Virtus i Honos. 914 HCC III, n. 18, Pl. 67.18; RIC IV.3, n. 53. 915 HCC III, n. 14, Pl. 85.14; RIC IV.3, n. 187 (Voluzijan). 916 HCC III, n. 6, Pl. 87.6; RIC IV.3, n. 22.
905

904

109

VIRTVS AVG bio izraen predstavom Marsa pobednika koji koraa nosei trofej i koplje (T. XLIV, 3).917 Concordia i Fides su dve koncepcije koje se izraavaju ne samo direktnim predstavljanem njihovih personifikacija i simbola naroito na novcu koji ima vojniki karakter, ve su i na diskretan nain esto protkane kroz scene adlocutio, adoptio, sacramentum, princeps iuventutis, kao i u svim oblicima restitutor tipova. U velikom broju sluajeva Konkordija, kao otelotvorenje sloge, predstavljena je alegorino. Ali ako dodamo ovome druge mogue modele predstavljanja osim alegorinih, dobijamo impozantan broj komplemetarnih formi prikazivanja. Ovakva slojevitost pokazuje jednu od centralnih pozicija koje zauzimaju ova dva principa u politikom razmiljanju Carstva. To nam ve prua odlian dokaz o nainu na koji su se upotrebljavala alegorina sredstva izraavanja, remodelovana ve prema prilikama. Konkordija se esto predstavlja kako sedi drei pateru i rog izobilja, ili granu i skiptar, atributi koji su opti i pre bi se moglo rei neodredjeni ( T. XLIV, 4, 5).918 Drugi uobiajen tip Konkoridije s legendom Concordia militum ili exercituum prikazuje personifikaciju kako stoji s vojnim insignijama.919 Ovde se ini aluzija na slogu u vojsci, tako da Konkordija dobija odredjeniji smisao. Na isti nain ona se moe udruiti s drugim koncepcijama. Na primer, u zajednici sa Spes, gde je prikazana s cvetom u ruci ili ee s dodatkom statue Spes na koju se oslanja.920 Teorijski takva kombinacija moe biti napravljena i s drugim personifikacijama koje se mogu postaviti u moralnu asocijaciju s harmonijom. Posledino, zadatak interpretacije moe esto biti veoma teak, kao to se ponekad dogadja usled nedostatka objanjavajue legende na novcu. Kult Fides je jedan od najstarijih, i tradicionalno je ustanovljen od Nume. Hram Fides podignut je u blizini Jupiterovog na Kapitolu 254. g.s.e.921 Livije opisuje kult Fides navodei da je rtva prinoena desnom rukom zavijenom u belo platno kao znak da je data re ista. Plutarh kae jo i da je Numa nauio Rimljane da Dius Fidius ine najveim jemstvom svojih zakletvi.922 U godinjoj ceremoniji tri flamina Jupiterov, Marsov i Kvirinov prolazili su gradom u istim kolima i prinosili rtvu boginji Fides. U vezi s tim, Dimezil otkriva smisao obreda tvrdei da je fides bila naelo odnosa izmedju ljudi ili izmedju ljudi i bogova, na nivou funkcije koju je predstavljao svaki od tri velika boga i da je bila temelj korektnih odnosa izmedju tih funkcija, a posledino i dobrobiti zajednice.923 Jasna je funkcija Fides i zakletve. U zakletvi ovek istie ono najjae u sebi, to e biti garancija protiv njegovih sopstvenih greaka i slabosti, i uveri partnera da ima poverenja u njega. Zahvaljujui Fides koja saoptava tu zakletvu, ovek je i sam obdaren fidesom. Izmena zakletvi praena je razmenom fidesa, a sve to daje Fides moralnu vrednost samoga boansta.924

917 918

RIC V.2, n. 56, Pl. II.24 (Galijen). BMC I, n. 61, Pl. 39.15; RIC I, n. 43, Pl. X.152 (Neron); BMC I, n. 57, Pl. 55.17; RIC I, n. 28 (Galba). 919 Uporediti primere iznete u poglavlju o legionarskom novcu, kao za njih vezane T. XXXVII, 9 do T. XXXIX, 4. 920 BMC IV, n. 1080 (Antonin Pije); BMC III, n. 9 (Hadrijan). 921 LIMC IV, 133. 922 Liv. I.21; Plut. Numa, 16. 923 Dumzil G, 1997, 312. 924 Boyanc P, 1972, 102.

110

S druge strane, osveenje hramova Konkordije pada u vreme najdubljih politikih sukoba.925 U poetku je simbolisala slogu patricija i plebejaca, u ast izmirenja podignut joj je hram na Forumu 367. g.s.e. Na istom mestu sagradjen joj je hram 121. godine posle smrti Tiberija Graha. Pretor L. Manlije posvetio je Konkordiji hram na Kapitolu 217. g.s.e.926 Svojim shvatanjem Konkordije kao Concordia ordinum, Ciceron je preistio upotrebu ove rei, koju su velike zloupotrebe iskompromitovale.927 Cezar je odluio 45. godine da obnovi ovaj pojam, odvajajui ga od prolosti, izgradjnom hrama Concordia Nova. Predstave Fides na novcu Carstva javljaju se u njenom civilnom i vojnom aspektu. U prvom aspektu ona je Fides publica i prikazana je u celoj figuri kako dri pateru i rog izobilja ili klasje i korpu s voem.928 Izgleda da se u ovim sluajevima kao u u primerima s Fides augusti, ne radi o izraavanju patriotske ili dinastike lojalnosti ili lojalnosti samom caru, nego naprotiv o lojalnosti cara koji obezbedjuje nacionalni prosperitet. Lep primer medjusobne lojalnosti careva i njihove dunosti prema domovini, izraen je u kovanju Balbina i Pupijena predstavljanjem aka u rukovanju uz legendu FIDES MVTVA AVGG (T. XLIV, 6).929 Ili pak predstavom tri ake u rukovanju na novcu Antonina Pija, simboliui njegovo jedinstvo s Markom Aurelijem i Lucijem Verom.930 Na poetku Principata Konkordija je igrala veliku ulogu, ona je zajedno sa Salus publica i Pax inila program Ara Pacis, predstavljajui ujedinjenu carsku porodicu i njenu vezu s populi Romani. Posle gradjanskog rata 68./69. godine ideja Konkordije je i dalje aktuelna, ali manje u smislu jedinstva carske porodice, koliko u smislu pax aeterna i konsenzusa starih faktora moi. Tako se povezuje s Fides, Pax, Pietas i Clementia, inei novi kompleks ideja.931 Postepeno rastue naglaavanje vanosti cara i velianje njegove linosti dovodi nas do vrlo vane nove vrline - providentia. Ova promiljenost ili predvidjanje razvijajui se od Avgusta nadalje, dostie vrhunac pod Trajanom i Hadrijanom, kao briga dostojna princepsa. Odnosi se na staranje cara u irokom spektru od izbora naslednika do snabdevanja garadjana predstavljajui njegovu dalekovidost za dobrobit drave i podanika. Hadrijan uveliko doprinosi propagiranju ove ideje o brizi za provincije i vojsku u njima svojom velikom serijom adventus, exercitus i restitutor. Najee se izraava kroz samog cara redje kroz personifikaciju. Lepe primere predstave personifikacije nalazimo kod Trajana uz legedndu PROVIDENTIA AVGVSTI (T. XLIV, 7).932 Predstavljena je kako stoji i d. rukom ukazuje na veliki glob koji joj stoji kraj nogu, u drugoj ruci dri skiptar. Ili je predstavljena kako dri granicu iznad globa, kao na primer u kovanju Hadrijana (T. XLIV, 8).933

925 926

RE, Bd. IV-1, 831.50-59 OCD, 277; Dumzil G, 1997, 312-315; Srejovi D, Kuzmanovi-Cermanovi A, 1987, 213. 927 Levick B, 1978, 220-222, govori o Ciceronovom govoru u kojem definie pojam Konkordije. 928 BMC II, p. 200, n. ; RIC II, n. 753 (Vespazijan), BMC III, n. 627; RIC II, n. 241. (Hadrijan) 929 HCC III, n. 5, Pl. 57.5; RIC IV.2, n. 11. 930 BMC IV, n. 2114, Pl. 51.8; RIC III, n. 1050. 931 LIMC V, 493. 932 BMC III, n. 1042, Pl. 42.9; RIC II, n. 663. 933 BMC III, n. 1536, Pl.. 88.11; RIC II, n. 772.

111

Salus je jedno od starih Rimskih boanstava, potovana u vezi s boanstvom Semo Sancus Dius Fidius, i pre osnivanja hrama 302. g.s.e. na Kvirinalu koji joj je posvetio diktator Bubulkus.934 Od poetka II veka s.e. Salus se poistoveuje s Higijejom i svake godine posle ispitivanja Sibilinskih knjiga prinose se rtve Apolonu, Eskulapu i Salus. Higijeja nije dala Salus nikakve druge osobine osim ikonograskog dela, stoga je Salus potovana kao boginja blagostanja drave.935 Od Avgusta potovana je uz Paks i Konkordiju kojima je Avgust dao podii statue 10. godine s.e. upotrebivi na taj nain novani dar Senata i naroda. Neron joj je podigao hram posle razotkrivanja i uguenja Pizonove zavere.936 Od poetka Principata potovana je kao Salus publica ali i kao Salus augusti, tako da se vana ideja opteg blagostanja, po prvi put povezuje s osobom, linou cara. Kult Salus razvijao se i pratio drutvene promene, pa ona poinje da oznaava optu i javnu sigurnost, snagu u odbrani integriteta drave protiv svih opasnosti, unutranjih ili spoljanjih.937 Do kovanja Nerona javlja se samo kao bista na av. a od tada kao cela figura kako sedi na tronu i dri pateru, uz legendu SALVS (T. XLIV, 9).938 Novac s ovom predstavom Salus kovan je povodom izbavljenja Nerona za vreme Pizonove zavere.939 Ikonografija i legende na novcu gradjanskog rata donose novu sliku u shvatanju Salus, evociraju se republikanske ideje Libertas-Salus, istie se Salus generis humani koja je povezana s predstavom Viktorije, i ustvari bliska pojmu ob cives servatos.940 Pored toga propagira se ideja Marsa Ultora koji kanjava tirane, podsea se da je Principat osnovao Avgust na osnovu Concordia i Pax. Kada Galba kreira ikonografski tip Salus za Salus generis humani, on ne izraava samo da blagostanje sveta zavisi od njegove pobede i da je povezana s njegovom sudbinom, nego ukazuje i na posebno vrednovanje provincija. Galbina Salus generis humani stoji s nogom na globu, dri pateru iznad oltara u plamenu, a u drugoj ruci dri krmu (T. XLIV, 10).941 Trajan usvaja istu ideju i proklamuje na novcu integraciju provincija (T. XLIV, 11).942 Kada Hadrijan koristi ovaj ikonografki tip on ga povezuje sa Salus publica (T. XLIV, 12).943 Osim toga Hadrijan kuje i motiv Salus koja sedi i hrani iz patere zmiju koja se uzdie s oltara (T. XLIV, 13).944 U kovanju Antonina Pija sreemo se s jo jednom vrstom Salus koja stoji i hrani iz patere zmiju koja se uzdie s oltara (T. XLIV, 14).945 Nadalje se pomenute predstave smenjuju i neemo ih navoditi osim nekoliko interesantnih kao to je ona na medaljonu Aleksandra Severa s legendom SALVTI AVGVSTI, kovanom povodom otpoinjanja kampanje protiv Persijanaca. Prikazana je Salus koja sedi i hrani zmiju koja se uzdie s oltara, car u vojnikom odelu prilazi u pratnji vojnika (T. XLIV, 15). 946 U kovanju Aurelijana vidimo Salus koja hrani zmiju koju dri u naruju uz legendu OB
934 935

RE Bd. I.A.2, 2057.30-43; LIMC VII, 661. RE Bd. I.A.2, 2058.50-59; 2059.10-20 936 Tac. Ann. XV.74. 937 Ranieri de C, 2001, 177. 938 BMC I, n. 90, Pl. 40.3; RIC I, n. 52. 939 Tac. Ann. XV.74. 940 Hlscher T, 1967, 110. 941 BMC I, n. 38, Pl. 52.18; RIC I, n. 21. 942 BMC III, n. 410, Pl. 16.1; RIC II, n. 148B. 943 BMC III, n. 1237, Pl. 79.13; RIC II, n. 604. 944 BMC III, n. 207, Pl. 50.19; RIC II, n. 98. 945 BMC IV, n. 1925, Pl. 47.2; RIC III, n. 906. 946 Gnecchi II, n. 100.3.

112

CONSERVAT SALVT (T. XLIV, 16).947 Tokom III veka uloga Salus je sve vea s narastanjem krize koja pogadja Carstvo. Pax je personifikacija mira i blagodeti koje on donosi. Od Sule do Antonija koriena je kao parola unutranje politike. U poetku ona nije toliko simbol mirnog ishoda na granicama Carstva, nego vie olienje unutranje sloge pojam koji se jedva razlikuje od Konkordije. U tom smislu predstavlja i oznaku srenog prevazilaenja gradjanskih ratova.948 Njen kult postaje znaajan posle osveenja Ara Pacis Augustae na Marsovom polju 9. g.s.e. Godinu dana ranije Avgust je dao napraviti statue Paks, Konkordije i Salus Publika kojima se svake godine u martu prinosila javna rtva. Jo jedan znaajan spomenik Paks je Flavijevski hram posveen 75. godine. U Avgustovoj propagandi Paks je predstavljala krajnju svrhu carske vladavine i potovana je kao boanstvo koje titi dravu i cara. Ovo je, naravno, bilo lako iskoristiti u vreme kada su svi udeli za konanim mirom posle dugogodinjeg krvavog gradjanskog rata.949 Veza Pax Nemeza na novcu pojavljuje se od Klaudija, gde je uz legendu PACI AVGVSTAE prikazana Nemeza koja hoda i upire kaducejem ka zmiji koja je ispred nje, dok drugom rukom pridrava nabore haljine koje prinosi licu (T. XLV, 1).950 Krila su tipina za Viktoriju, kaducej za Felicitas ili Paks, a zmija sa Salus ili ponekad moe biti povezana s Minervom Victrix. Medjutim, gest kojim se ruka pribliava licu neosporno upuuje na Nemezu. Ideja je izgleda u samoograniavanju u korienju trijumfa ili u pravednom korienju plodova koje on donosi, to ne iskljuuje pravo na osvetu.951 Ovde se u prvom redu misli na odnos prema zarobljenicima ili politikim protivnicima.952 Apijan opisuje kako Cezar kanjava Pompejeve ubice i naredjuje da se on sahrani izvan grada i da se na tom mestu podigne svetilite koje je nazvao Nemezinim imenom.953 Avgust potom istie kao svoje legitimno pravo, pravo na osvetu oca. Pax Nemeza prikazana je na isti nain kao kod primera Klaudija i na av. galskog kovanja gradjanskog rata 68./69. godine,954 kao u u kovanju Hadrijana (T. XXII, 12).955 Stivenson smatra da je se ovde radi o Nemezi iz Smirne, gde je postojao njoj posveen hram. Gest Nemeze s rukom na ustima treba da oznai potrebu za opreznou, to je dovodi u vezu sa providentia cara, kao i merama koje on preduzima za sreu i blagostanje Sveta.956 Medjutim, u ovom sluaju u pitanju je veza Paks Nemeza, koja ve postoji od vremena Klaudija s legendom paci augustae. Uobiajeni tipovi Paks javljaju se najpre na cistoforima Avgusta 28-27. godine s.e. gde je Paks prikazana kako stoji i dri kaducej, pored nje je cista mystica iz koje izlaze zmije, natpis je PAX (T. XLV, 2).957 Na novcu Tiberija postoji predstava sedee
947 948

RIC V.1, n. 59, Pl. II.28. RE, Bd. XVIII-4, 2430.30-38. 949 RE, Bd. XVIII-4, 2430.63-69; OCD, 793; Osvalt S, 1980, 258. 950 BMC I, n. 6, Pl. 31.5; RIC I, n. 31. Za vezu Pax Nemeza vidi RE, Bd. XVIII.4, 2431.30-40; 2435. 633; LIMC VII, 210. 951 BMC I, p. cliii. 952 Dion Kasije (Dio Cass. LX.3) govori o tome kako Klaudije amnestira politike protivnike. 953 App. Bell. Civ. II.90. 954 BMC I, n. 26, Pl. 50.14; RIC I, n. 18. 955 BMC III, n. 1549, Pl. 89.1; RIC II, n. 779. S tim to kod primerka Hadrijana izostaje zmija. 956 Stevenson W, 1964, 569. 957 BMC I, n. 691, Pl. 17.4; RIC I, n. 10.

113

enske figure koja dri granicu, smatra se da je to predstava Livije kao Pax.958 U kovanju Galbe nailazimo prvi put na motiv Paks koja potpaljuje bakljom gomilu zaplenjenog oruja uz legendu PAX AVGVSTI (T. XLV, 3).959 Vespazijan uvodi nekoliko novih tipova, najinteresantniji je kompozitni tip Paks koja stoji, dri krilati kaducej iznad oltara na kome je Merkurova kesa, u l. ruci dri granicu i naslanja se na stub (T. XLV, 4).960 U ovoj predstavi Paks dri svoj atribut, granicu masline, ali i kaducej Felicitas i oslanja se na stub Sekuritas. Poruka koja se ovim propagira jeste mir koji je postigao Vespazijan, a on donosi sreu i uspeh u svim oblastima drutva. Jo jedan zanimljiv primer nalazimo kod Vespazijana, gde je prikazana Paks koja dri granicu i baklju kojom potpaljuje gomilu oruja. Iza nje je stub sa statuom Minerve na vrhu, dok je na stub naslonjen tit uz legendu PAX AVGVSTI (T. XLV, 5).961 Paks ovde, kao i ranije kod Galbe, ne znai samo postignut dravni mir, ona je vrlina samog cara, njen poseban vid preko koga on postaje pacifer. Oruje koje je oduzeto od poraenog neprijatelja, spaljuje se kao zavet Marsu, Minervi i drugim ratnikim boanstvima. Da bi kompletirao sliku o sebi kao mirotvorcu Vespazijan je 71. godine zapoeo izgradnju velikog hrama Miru.962 Domicijanovo kovanje, koje uopte pokazuje visok umetniki kvalitet, u istom maniru prikazuje nam jo jednu divnu predstavu Paks koja spaljuje oruje (T. XLV, 6).963 Novac je kovan povodom pobede nad Hatima, a spaljivanje oruja uvek, pa i u ovom sluaju, aludira na definitivno okonanje sukoba. U ovom smislu, u kovanju Trajana nalazimo nekoliko ilustrativnih primera s predstavama Paks. Posle Prvog dakog rata, prikazana je ostvarena pobeda i prekid ratnih operacija, ali konana pobeda nije ostvarena pa se pojavljuju predstave Paks koja stoji, dri granicu i rog izobilja dok d. nogom gazi Daanina od koga su vidljivi samo glava i ramena (T. XLV, 7).964 U ovoj ikonografskoj sintezi jasno je da se radi o poziciji sile, ija brutalnost medjutim, nije umanjena dobrim eljama koje predstavljaju granica masline ili rog izobilja. Gotovo je idenetian motiv u kome Trajan na isti nain gazi Daanina i dri koplje, a kovan je u isto vreme.965 Od ostalih primera koji ilustruju predstave Paks u ovom periodu, pomenuemo jo i scenu u kojoj Paks sedi i dri granicu dok ispred nje klei Daanin pruajui ruke ka njoj u gestu molbe (T. XLV, 8).966 Konana pobeda i potpuni slom Dakije kao drave, ostvarena je po zavretku Drugog dakog rata, a sledstveno tome i Paks na novcu spaljuje zaplenjeno oruje (T. XLV, 9).967 U kovanju Hadrijana pojavljuje se Paks pod velom koja sedi, dri Viktoriju na globu i granicu u drugoj ruci (T. XLV, 10).968 Ovo je jedan od motiva koji lepo definiu i propagiraju Hadrijanovu politiku, neodstupanja od Viktorije, ali uz pomo drugaijih metoda njenog dosezanja i ouvanja. Naglaena veza izmedju Paks Viktorija pojavljuje se i kasnije tokom Principata, kao na primer u kovanju Galijena, kod koga je

958 959

BMC I, n. 30, Pl. 22.20; RIC I, n. 3. BMC I, n. 261, Pl. 59.5; RIC I, n. 163. 960 BMC II, n. 95, Pl. 3.1; RIC II, n. 63. 961 BMC II, n. 553, Pl. 21.4; RIC II, n. 434. 962 BMC II, p. xlvii. 963 BMC II, n. 295, Pl. 70.9; RIC II, n. 254. 964 BMC III, n. 802, Pl. 29.3; RIC II, n. 503. 965 Rossi L, 1974, 130. T. XXVI, 8. 966 BMC III, n. 804, Pl. 29.5; RIC II, n. 510. 967 BMC III, n. 892, Pl. 34.3; RIC II, n. 507, Pl. XI.197. 968 BMC III, n. 199, Pl. 50.16; RIC II, n. 95.

114

pored ove, isticana i veza Paks Minerva, predstavama u kojima Paks nosi venac i palminu granu ili dri koplje i tit.969 Libertas spada medju najstarije Rimske personifikacije, njoj je 238. g.s.e. T. Sempronije Grah posvetio hram na Aventinu. Najranije predstave Libertas na denarima potiu od vremena G. Kasija i P. Leka iz 126. i 125. g.s.e. gde se pojavljuje s vindiktom i pileusom, to pokazuje da je ve tada kod Rimljana sloboda povezana sa statusom gradjanskih prava.970 Sve do Cezara u kovanju e se Libertas povezivati sa zakonima koji donose proirenje sloboda gradjana. Cezar je pogodno iskoristio Libertas u svojoj propagandi poetkom gradjanskog rata pozivajui se na povredjeno pravo intercesije narodnih tribuna.971 Novac monetara Panse kovan 48. godine s predstavom Libertas reflektuje ove dogadjaje podseajui na zakone predaka o slobodama gradjana.972 Kasnije e Cezar doiveti i otvoreno priznanje svoje propagande, dobijajui titulu Liberator posle pobede u paniji. Medjutim upravo e za ubistvo Cezara biti vezana promena u simbolici Libertas. Posle Cezarovog ubistva Brut kuje novac s predstavom pileusa izmedju dva bodea i legendom EID MAR.973 Pojam Libertas ovde je shvaen kao oslobadjanje od tirana, to e se kasnije u Carstvu esto koristiti. Takvo znaenje ima Libertas na novcu Klaudija na poetku njegove vladavine, gde se po prvi put javlja u celoj figuri (T. XLV, 11).974 Slede novci Galbe posle tiranije Nerona, Nerve posle Domicijana (T. XLV, 12), i drugi.975 Pored brojnih tipova posveenih Libertas, u kovanju gradjanskog rata 68./69. godine ponavlja se i Brutov tip uz legendu restituta.976 Kovanje ovog perioda u mnogome ini podseanje na republikanske vrednosti, medjutim, ono to adsertor Vindeks i liberator Galba ele jeste promena u vodjstvu drave, ali ne i izmena njene strukture, iako se to na prvi pogled moe uiniti.977 Vespazijanov ideoloki proragandni program koncentrisan je na Libertas i Konkordiju, to je uslovljeno hitnom potrebom legitimisanja dolaska na presto silom u gradjanskom ratu. On, na primer, ponavlja motiv Libertas restituta, koji se prvi put javlja u kovanju Galbe, jo jednom naglaavajui, pored ostalog, ulogu legaliteta u nasledjivanju prestola.978 Scena prikazuje Vespazijana u togi koji prua d. ruku i pridie kleeu figuru Libertas, dok u drugom planu stoji naoruana Roma (T. XLV, 13).979 Republikanski ideali se naputaju i dolazi do odvajanja termina populi Romani u korist publica i augusti/augusta, koji sada dobijaju jasnu i direktnu vrednost. To ne znai da je
969

RIC V.1, n. 88, n. 503. Navedeni primeri predstava Paks ilustruju njen ikonografski razvojni put, te nema potrebe za daljim ponavljanjem i navodjenjem istih. 970 LIMC VI, 282. 971 App. Bell. Civ. II.33; Mannsperger B, 1974, 333-334. Poetkom gradjanskog rata ukazao se Cezaru pogodan povod, verovatno isplaniran. Posle njegovog proglaenja za dravnog neprijatelja u Senatu 49. godine, narodni tribuni M. Antonije i K. Kasije koji su uloili prigovor na ovu odluku izbaeni su. Oni bee Cezaru koji pred vojskom dri govor i poziva se na odbranu prava intercesije narodnih tribuna. 972 RRC n. 449/4, Pl. LIII, 13. 973 T. XLI, 5. 974 BMC I, n. 145, Pl. 35.3; RIC I, n. 69. 975 BMC I, n.177, Pl. 53.12; RIC I, n. 107 (Galba); BMC III, n. 16, Pl. 1.8; RIC II, n. 7. 976 T. XLI, 4. 977 Kellner W, 1968, 40. 978 Odredjen broj Vespazijanovih motiva na novcu tei da ga prikae kao zakonskog naslednika Galbe, a ne Vitelija ili Otona. 979 BMC II, n. 549, Pl. 21.1; RIC II, n. 430.

115

Vespazijan preao u lini despotizam, on naglaava respekt prema Senatu i razradjuje carsku sliku kroz brojne tipove koji naglaavaju njegovu civilnu vlast. Novac iskazuje politiku viziju koju je Avgust uspostavio, konstitucionalne monarhije, a ne linog apsolutizma. Ali ipak jednom vrsto postavljena pozicija cara, malo po malo menja republikanski koncept u korist cara s genitivom augusti, do potpunog auctoritas cara, za razliku od ranijeg zajednikog carskog i senatskog.980 Omiljeni ikonografski tip predstavlja Libertas koja stoji, dri pileus i vindikta, bilo da se javlja s legendama Libertas augusta (Klaudije), Libertas restituta (Galba) ili Libertas publica (Nerva). 981 Pojavljuju se i drugi atributi, koji je povezuju s bliskim koncepcijama, kao, na primer, granica Paks koju dri Libertas na predstavama u kovanju Hadrijana (T. XLV, 14).982 Na novcu Trebonijana Gala, Voluzijana i Galijena, Libertas se prikazuje s prekrtenim nogama, naslonjena na stub, aludirajui na Sekuritas, propagirajui da donosi jo vie slobode. U predstavama princeps iuventutis, prinevi dre u ruci palicu ili tap, koji Matingli identifikuje kao palicu komandujueg oficira. Mogue je da se radi i o vindicta, kako predlae Dir, te bi na taj nain carevi predstavljali svoje naslednike kao garante javne slobode.983 Libertas se shvata i kao poreska olakica, kao na posthumnom kovanju Galbe s legendom quadragensuma remissa.984 Konano, u Principatu se Libertas povezuje i s Liberalitas, sve do situacije da se praktino izjednaavaju i mogu jedna drugu zamenjivati u III veku. U kovanju Elagabala Libertas prvi put dri rog izobilja koji inae pripada Liberalitas.985 S druge strane, Liberalitas se pojavljuje jo od Hadrijana kao legenda koja zamenjuje congiarium. I dok je do tada congiarium nosio oznaku I, II, ... sada se podela vezuje za carevo ime i javlja kao Liberalitas augusti.986 Osim u poznatim scenama podela Liberalitas se od Hadrijana pojavljuje i kao samostalna figura predstavljena na novcu, obino prikazana kako prazni rog izobilja. Ona se pojavljuje ve kod Hadijana ili u poznatim scenama podela, ili kao samostalna figura personifikacije prikazane kako prazni rog izobilja (T. LII, 8-10).987 Pietas oliava dunosti koje ovek ima prema bogovima, domovini, roditeljima, deci, prijateljima. Pravo olienje pietas, na primer, predstavlja lik Eneje, koji nosi na ledjima oca i vodi sina beei iz zapaljene Troje ili katanska braa Amfinom i Anapije, koji su prilikom erupcije Etne spasli roditelje nosei ih na ledjima. Hram Pijetas osvetio je M.A Glabrije 181. g.s.e. u vreme Prvog punskog rata. Predstave na novcu javaljaju se od poetka I veka s.e. gde je predstavljena s dijademom ili ponekad s rodom, jer se verovalo da ova ptica hrani ostarele roditelje. U Carstvu je potovana kao vrlina koja personifikuje odanost cara prema roditeljima ili ljubav unutar carske porodice, ali i
Prez A.J, 2003, 136. LIMC VI, 282. Prilikom davanja slobode, odnosno prava rimskog gradjanina, najpre adsertor, a onda liktor robova vindiktom dodiruje oslobodjenika i oglaava ga slobodnim. Od tada on nosi pileus kao znak gradjanskog prava. 982 BMC III, n. 1191, Pl. 78.10; RIC II, n. 583. 983 Drr M, 1994, 69. 984 T. XXX, 12. 985 BMC IV, p. 563, f. 219; RIC IV.2, n. 111. 986 Metclaf W.E, 1993, 337-346. 987 BMC III, n. 769, Pl. 27.11; RIC II, n. 469, Pl. X.177 (Trajan, congiarium tertium); BMC III, p. 472, n. *, Pl. 88.8; RIC II, n. 766 (Hadrijan, liberalitas avg) ; BMC III, n. 1432, Pl. 85.11; RIC II, n. 713 (Hadrijan, liberalitas avg).
981 980

116

odanost cara prema podanicima i obrnuto.988 Pietas je jedna od vrlina koja se pojavljuje na Avgustovom clipeus virtutis, uz Virtus, Klementiju i Justiciju. Ovaj model preuzimaju i njegovi naslednici i naredna tri veka Avgustovi ideali carskih vlina nastavljaju da bivaju obeanje i nada. Vremenom, kako su divinizovani carevi dostigli status dravnih bogova, prirodno su naslednici izraavali pietas prema njima, nadajui se da e se i oni nai jednoga dana u toj ulozi. S druge strane, veza pietas i vojske poiva u pravu cara, kao glavnokomandujueg, na ukazivanje pietas od strane vojske i obrnuto. Ne udi to je najea titula kojom se poastvuju legije za iskazanu hrabrost ili lojalnost, upavo pia fidelis. Lep primer koji oslikava odnose medjusobnog pijeteta cara i Senata, predstavlja Galbin sestercijus s legendom SENATVS PIETATI AVGVSTI. Senat je predstavljen figurom starijeg mukarca u togi, koji dri granicu u l. ruci, dok venac u d. stavlja na glavu cara, koji stoji ispred u vojnikom odelu, dri Viktoriju i granicu (T. XLV, 15).989 Sestercijus koji prikazuje Tita i Domicijana u dextrarum iunctio gestu dok iza njihovih ruku stoji Pietas, pokazuje izraavanje, bar formalno, pijeteta u okviru carske porodice uz legendu PIETAS AVGVST (T. XLV, 16).990 Pietas se u veini sluajeva predstavlja kako sipa tamjan na oltar u plamenu dok u drugoj ruci dri kutiju (T. XLVI, 1).991 Redje je prikazana s obe podignute ruke, s paterom i skiptrom ili praena decom i rodom. Spes je pre res expetenda nego vrlina predstavlja nadu, ideju obnove i mladosti, zato se u Carstvu Spes i Juventas esto vezuju za cezare. U vreme Prvog punskog rata A.A Kalatin osvetio je hram Spes, koji je potom izgoreo 31. g.s.e. da bi ga obnovio Germanik 17. godine. Kao Spes populi Romani odnosi se na nadu koja se polae u budue generacije, a kao Spes augusta povezana je s napretkom carske kue i njenom nadom carem.992 Na novcu se gotovo uvek prikazuje kako pridrava nabore haljine i nosi cvet (T. XLVI, 2).993 Poznati su i primeri spajanja koncepcija Spes Fortuna u kovanju Hadrijana, gde je Spes prikazana kako dri cvet, rog izobilja i krmu na globu.994 U ovom sluaju vezana je, ne za cara, ve za njegovog usvojenog sina u koga se polau nade i elje za njihovo ostvarenje, najpre Elija, a potom i Antonina Pija.995 U kovanju Hadrijana pojavljuje se i zajedniki motiv Spes i Fortune, koji ih prikazuje kako stoje jedna prema drugoj, Fortuna dri krmu na globu i rog izobilja, a Spes cvet, dok drugom rukom pridrava nabore haljine (T. XLVI, 3).996 Spes se pojavljuje kao motiv na novcu do kraja Principata u svojoj osnovnoj ikonografskoj emi. Iustitia predstavlja personifikaciju pravde, kojoj je posveen hram 13. g.n.e. Na predstave Justicije najvie utiu stvari iz javnog i privatnog prava, ali ona daje poseban

988

RE Bd. XX-1, 1221.58-69; OCD, 833; Osvalt S, 1980, 277; Charlesworth M.P, 1943, 1-7. 989 BMC I, p. 359, n. , Pl. 59.3; RIC I, n. 158. 990 BMC II, n. 177, Pl. 49.2; RIC II, n. 96, Pl. IV.58. 991 BMC IV, n. 423, Pl. 60.19; RIC III, n. 560. 992 OCD, 1009. 993 BMC III, n. 319, Pl. 14.15; RIC II, n. 127, Pl. VIII.138. 994 BMC III, p. 332, n. *; RIC II, n. 275. 995 Lichocka B, 1997, 283. 996 BMC III, n. 643, Pl. 59.15; RIC II, n. 246, Pl. XIII.271.

117

smisao glavnim vrlinama u vezi s politikim sloganima pojedinih careva.997 Ona predstavlja jednu od etiri glavne vrline cara, odredjene jo od vremena Avgusta na njegovom clipeus virtutis. Kao predstava na novcu pojavljuje se retko, to uvek upuuje na neki poseban povod. Ona nosi peat Junone, od koje pozajmljuje skiptar, ali takodje i granicu od Paks. Njeno pribliavanje s Paks, znailo bi da je Pax augusti duh pomirenja i dobrih odnosa kako u dravi tako i u spoljnoj politici.998 Posle nesigunih vremena pod Domicijanom, doba Nerve donosi olakanje i on kuje novac s predstavma Justicije. Predstavljena je kako sedi, dri dugaak skiptar i grnaicu uz legendu IVSTITIA AVGVST (T. XLVI, 4).999 Ona donosi mir i uredjene odnose u dravi, i to na unutranjem planu po glavnom sloganu rimske politike I veka Pax Romana. Na neki nain Justicija sjedinjuje u sebi i znaenja Pax, Concordia, Fortuna, Libertas, pa i Victoria.1000 Aeternitas je presonifikacija venosti, kojoj Rimljani ukazuju boanske poasti, ali ne postoji ni jedan hram ili oltar koji joj je posveen, a njene predstave pojavljuju se samo na novcu. Predstavljena je u dugoj odei kako stoji ili sedi, uglavnom pod velom, ispred oltara, a njeni najei atributi su glava Sunca i Meseca. Legendu aeternitas mogu pratiti odrednice augusti, augusta, imperii, populi Romani. Prvi put javlja se na novcu Vespazijana i njegovih sinova, potom Trajana i Hadrijana (T. XLVI, 5).1001 Da bi se u posthumnom kovanju Faustine I, pojavio niz raznolikih predstava vezanih za ovaj pojam. Religiozni simbolizam na novcu Carstava u predstavama boanstava je i dalje zasnovan na starim tradicijama Jupiter je s munjom i orlom, Mars s kopljem i trofejem, Minerva titom i kopljem, itd. Ali svi oni dobijaju reference koje naglaavaju njihove pojedine funkcije, koje su vrlo vane u naem izdvajanju tipova pojedinih boanstava u one koji se odnose na vojsku. Tako se Jupiter pojavljuje kao victor, custos ili conservator; Mars kao pater, ultor, victor, pacator; i slino. S druge strane, vaan je i aspekt potovanja ivih careva i poasti koje im se odaju kao boanstvima. Na novcu smo svedoci pozajmljivanja atributa pojedinih boanstava i njihovo pripisivanje caru, bilo da je elja da se car priblii ili poistoveti s boanstvom ili se stavlja pod njegovu zatitu. Boanstva s ijim se predstavama susreemo na novcu Principata, a koja se stavljaju u zatitu vojske uopte ili uspenih ratnih operacija, jesu najpre Roma, Mars, Minerva, Jupiter, Herkul, Junona Sospita, Venus Viktris, Sol.1002 Roma boginja grada Rima koja se od III veka s.e. pojavljuje na novcu, ali jo uvek nije imala ustanovljen kult. Najpre je oboavana na Istoku gde su joj podizani hramovi, a od vremena Avgusta povezana je s kultom cara pa se podiu hramovi posveeni Romi i Avgustu. U samom Rimu tek u vreme Hadrijana podignut je dvojni hram posveen Roma aeterna i Venus felix, gde je Venera, kao majka Eneje, osnivaa
OCD, 560; Stevenson W, 1964, 499. Strack Teil I, p. 52. 999 BMC III, n. 13, Pl. 1.7; RIC II, n. 6. 1000 Lichocka B, 1974, 110-111. 1001 BMC III, n. 1220, Pl. 79.8; RIC II, n. 597, Pl. XV.308. 1002 Ukratko emo pobrojati odredjena boanstva samo u njihovim aspektima koja se odnose na pitanja vojske i rata. Kao primere naveemo njihove karakteristine predstave u osnovnim tipovima i njihove varijante.
998 997

118

Rima, udruena je u kultu s venom Romom. Na slian nain Roma se povezuje i s Marsom, kao ocem boanskih blizanaca Romula i Rema. Na novcu Carstva predstavalja se po uzoru na Atenu Polijas ili kao tip amazonske ratnice sa lemom, sedi na tronu ili titu ili stoji, dri koplje, tit, Viktoriju, stavlja nogu na glob ili ga dri u ruci, uz epitete kao to su aeterna, augusta, felix, renescens, restituta, victrix.1003 Posebno se izdvajaju scene s proirenom kompozicijom u kojima je Roma prikazana najee s carem, bilo da mu eli dobrodolicu posle uspenog ratnog pohoda, bilo da mu predaje glob ili se rukuje s njim ili od cara prima granicu ili Viktoriju.1004 Predstave Rome i legende koje je prate poprimaju, prema funkciji koja joj je dodeljena, razliita znaenja, koja variraju i jedna drugu nadgradjuju tokom vremena. Politika volja i istorijska realnost esto su uoljive u monetarnim referencama na Rim.1005 Osnovni tip Rome koja stoji prikazuje je odevenu u vojniko odelo i kako dri paladijum ili Viktoriju (T. XLVI, 6).1006 Roma koja stoji u vojnikom odelu s kopljem, gazi glob i dri granicu oznaava je kao pobednicu koja donosi mir (T. XLVI, 7).1007 Na sestercijusu Vespazijana kovanom 71. godine prikazana je Roma koja stoji, dri parazonijum, s nogom na pramcu broda (T. XLVI, 8).1008 Ova predstava sigurno je u vezi s motivom Viktorije navalis, Tita koji dri nogu na pramcu, predstavom aka u rukovanju koje dre aquila postavljenog na pramac, kao i predstavom vojnih insignija na pramcu, kovanih iste godine.1009 Roma je pobednica s nogom na pramcu to bi trebalo da ukae na nekakvu pomorsku pobedu, a ija nas determinacija dovodi ponovo do problema koji smo ve razmatrali.1010 Sasvim je neobina predstava Rome u kovanju Nerona koja stoji i na kolenu dri tit koji ispisuje, to je obino u nadlenosti Viktorije (T. XLVI, 9).1011 Predstava Rome koja dri Fortunu i legionarskog orla, dok se oslanja na trofej, vezana je izmedju ostalog i za Galbino posebno potovanje Forutune (T. XLVI, 10).1012 Ispred Rome pobednice moe kleati i poraeni neprijatelj, u ovom sluaju Daanin (T. XLVI, 11).1013 Dok u kovanju Emilijana s legendom ROMAE AETERNAE boginja dri glob s Feniksom (T. XLVI, 12).1014 Postoji nekoliko podjednako estih tipova Rome koja sedi: bilo da obuena poput Atene Polijas dostojanstveno sedi na prestolu i dri Viktoriju (T. XLVI, 13),1015 ili paladijum (T. XLVI, 14),1016 ili sedi na titu i oklopu u vojnikom odelu i dri Viktoriju (T. XLVII, 1),1017 do nekoliko izuzetnih predstava kao to je medaljon Komoda na kome
1003

LIMC Suppl. 1066-1068; Osvalt S, 1980, 295-296; Stevenson W, 1964, 692-696; Gnecchi F, 1978, 25-

26.

Primeri ovakvih predstava zastupljeni su na vie mesta u poglavlju II ovoga rada. Mthy N, 2000, 594. 1006 BMC III, n. 1541, Pl. 88.12; RIC II, n. 773 (Hadrijan). 1007 BMC I, n. 186, Pl. 53.10; RIC I, n. 91 (Galba). 1008 BMC II, p. 121, n. *, Pl. 22.2; RIC II, n. 446; T. XXI, 15 (Viktorija navalis) i T. XXVI, 3 (Tit). 1009 Vidi: T. XXI, 15, T. XXVI, 3, T. XXXVII, 9, T. XL, 2. 1010 U poglavlju III u vezi s predstavom Viktorije navalis ve je pominjan problem pomorske bitke tokom Judejskog rata. 1011 BMC I, n. 29, Pl. 38.22; RIC I, n. 28. 1012 BMC I, n. 84, Pl. 57.3; RIC I, n. 42; Suet. Galba, 4. 1013 BMC III, n. 772, Pl. 28.1; RIC II, n. 485 (Trajan). 1014 HCC III, n. 15, Pl. 88.15; RIC IV.3, n. 9. 1015 BMC III, p. 15, n. *, Pl. 4.6; RIC II, n. 67 (Nerva). 1016 BMC IV, n. 1276, Pl. 29.9; RIC III, n. 621 (Antonin Pije). 1017 BMC III, n. 780, Pl. 28.4; RIC II, n. 489 (Trajan).
1005

1004

119

je Roma prikazana kako sedi na oklopu, oslanja se na veliki tit s predstavom vuice i blizanaca, dri koplje i parazonij, dok je ispred nje trofej, uz legendu VIRTVTI AVG (T. XLVII, 2).1018 Jedan komemorativni tip Tita prikazuje sasvim posebnu predstavu Rome koja se odmara posle uspene bitke, sedi na titovima, dri koplje, dva orla lete oko nje, dok su joj kraj nogu vuica i blizanci (T. XLVII, 3).1019 Ovo predstavlja ponovljeni motiv kovan 114/115. g.s.e. koji e potom kovati i Trajan u svojoj seriji komemorativnog novca.1020 Mars je drevno italsko boanstvo u prvom redu povezano s ratom (Mars Gradiv), ali je potovan i kao boanstvo vezano za useve i zemljoradnju. Marsova svetilita nalazila su se najpre van gradskih bedema, a prema predanju jo mu je Numa posvetio rtvenik na Marsovom polju. Njegovi praznici vezani su uglavnom za mart i oktobar, odnosno vreme kada otpoinju ratni pohodi, posle setve, i zavravaju se na jesen lustracijom oruja pred zimu. Marsu je posveeno sveto koplje, hastae Martis, koje se uvalo u Regiji. Vojskovodja bi na poetku ratnog pohoda otiao u Regiju da pokrene koplje Marsa, uz uzvik Mars vigila! Sveteniki kolegij Salija starao se o ancilama i kultu Marsa. Oni su u martu i oktorbru izvodili svoj ratniki ples sa titovima i kopljima. Ancile koje su u martu iznoene, predstavljale su maginu svetinju i izgleda da su ih Slaliji nosili na motkama, a ne u rukama.1021 Marsu je 338. g.s.e. podigunut hram kod Porta Kapene, a 138. g.s.e. jo jedan na Marsovom Polju. Od vremena Avgusta, koji je podigao dva hrama u ast Marsa, oni se nalaze u okviru gradskih bedema. Jedan manji na Kapitolu podigao je Avgust Marsu Ultoru u znak zahvalnosti to je kaznio Cezarove ubice. Dok je u novom velianstvenom hramu na Forumu, Mars potovan zajedno s Venerom. Oba boanstva imaju veliku ulogu u legendi o osnivanju Rima Venera je majka Eneje, a Mars otac Romula i Rema, ali i naglaavanju porekla roda Julijevaca od Venere.1022 Avgust je deifikovao Cezara, a on sam je nazvan divi filius. Divus Julius ulazi u krug dravnih boanstava, dobija svoje svetenstvo i praznike. Venus Genetrix koja je ve slavljena od Cezara, sada je povezana s Marsom u zajednikom kultu i to na Forumu, privatnom zemljitu koje je Avgust poklonio rimskom narodu. Ovim svojim postupcima Avgust je naglasio legitimno pravo sina na osvetu oca, ali da se ovakva dunost pijeteta shvata na dravnom nivou. Izgradjnom hrama na privatnom zemljitu tei da pokae kako poreklo roda Julijevaca vodi od Venere i samih osnivaa Rima, time opravdava deifikaciju oca, svoj poloaj i kult kroz Genija cara.1023 Na slian nain uspostavio je kult Apolona osvetivi mu hram na Palatinu u koji su premetene Sibilinske knjige iz hrama Jupitera. Avgustova obnova religiozne politike, proistekla iz politike uloge, predstavljala je njegov pokuaj da se Apolon iz Akcija, Mars Ultor i Venera Genetriks uspostave kao trijada naspram Kapitolinske.1024
Gnecchi II, n. 163, Pl. 88.10. BMC II, n. 223, Pl. 6.18; RIC II, n. 194, Pl. I.12. 1020 Vidi T. App. I.7. 1021 Latte K, 1967, 114-116; OCD, 651. 1022 LIMC II, 556-558; Osvalt S, 1980, 209-212; Srejovi D, Cermanovi-Kuzmanovi A, 1987, 245-246. 1023 Latte K, 1967, 302-303. 1024 Latte K, 1967, 309; Grant (Grant M, 1954, 15) smatra da Avgust veto iskoristio koincidenciju poklapanja njegove pobede kod Akcija i 400-godinjice osveenja hrama Apolona u Rimu. Avgust je tim povodom podigao novi hram na Palatinu i Apolon je postao patron novog reima.
1019 1018

120

Na novcu Principata Mars predstavlja est motiv i to u razliitim vidovima, najee kao: victor, ultor, pater, propugnator, pacifer, conservator, i drugim. U svim sluajevima, bilo da je nag ili u vojnikom odelu Mars je prikazan sa lemom na glavi. Mars Viktor, Ultor, Pater i Pacifer uvek su prepoznatljivi, bez obzira na razliitosti u detaljima koje se ponakad javljaju. Ostali vidovi u kojima se boanstvo pojavljuje, ponavlja neki od osnovnih navedenih, najee Marsa Ultora ili Patera, te ih samo legenda odredjuje, na primer, kao Propugnatora. Osnovni tip Marsa Viktora predstavlja boanstvo u vojnikom odelu, obino kako koraa, dri Viktoriju i nosi preko ramena trofej, dok mu je parazonijum o pojasu (T. XLVII, 4).1025 Redje je, kao na ovom primeru Vespazijana, Viktor prikazan nag, kako dri koplje i trofej (T. XLVII, 5)1026 ili kao na medaljonu Antonina Pija u sceni krunisanja trofeja, to obino ine Viktorija ili car (T. XLVII, 6).1027 Najei motiv Marsa Ultora predstavlja ga kako stoji, obino u vojnikom odelu, dri koplje i oslanja drugu ruku na tit koji mu je kraj nogu (T. XLVII, 7).1028 Neke od varijanti su, na primer, s oklopom pored nogu (T. XLVII, 8),1029 s insignijom pored (T. XLVII, 9),1030 ili u pokretu s kopljem uperenim napred i titom u ruci (T. XLVII, 10).1031 Tip Marsa Patera divno ilustruje Domicijanov sestercijus, prikazujui Marsa, nagog, s ogrtaem preko ramena koji lepra, nosi koplje i trofej preko ramena (T. XLVII, 11).1032 Mars Propugnator predstavljen je u vojnikom odelu dok hoda i nosi koplje i tit, slino poslednjem primeru Marsa Ultora (T. XLVII, 12).1033 Mars Pacifer prkazan je ili nag s ogrtaem preko ramena kako dri koplje i granicu okruen orujem na zemlji (T. XLVII, 13),1034 ili u vojnikom odelu ponovo s kopljem i granicom (T. XLVII, 14).1035 Minerva devianska boginja, zatinica svih zanata, zajedno s Jupiterom i Junonom ini Kapitolinsku trijadu. U Rim je njen kult prenet iz Etrurije i grkih kolonija na jugu Italije. Bila je posebno potovana u Faleriju, da bi Rimljani posle osvajanja ovog grada 241. g.s.e. preneli njen kult u Rim i podigli joj hram na Celiju, u kome je potovana kao Minerva capta. Osim hrama na Kapitolu, gde je potovana uz Jupitera i Junonu, posveeno joj je i svetilite na Aventinu i jo jedno na Eskvinilu. Od kraja III veka s.e. postepeno je helenizovana i poprima funkcije Atene. Pompej je ovoj Minervi podigao hram na Marsovom polju, a Domicijan, koji ju je posebno oboavao, posvetio joj je dva hrama.1036 Predstave Minerve na novcu javljaju se od Klaudija, da bi u kovanju Domicijana zauzimale najvei prostor medju motivima koje kuje. Tipovi su uobiajeni, klasinog porekla, retko poprimaju posebno znaenje zahvaljujui legednama koje svedoe o nekom njenom aspektu victrix, augusta, pacifera. Helenizovana Minerva
BMC II, n. 287, Pl. 70.3; RIC II, n. 245 (Domicijan). BMC II, n. 550, Pl. 21.3; RIC II, n. 432. 1027 Gnecchi II, n. 70, Pl. 50.7. 1028 BMC IV, n. 1919, Pl. 47.1; RIC III, n. 901 (Antonin Pije). 1029 BMC V, n. 576, Pl. 24.10; RIC IV.1, n. 705 (Septimije Sever). 1030 HCC III, n. 161, Pl. 48.161; RIC IV.2, n. 638 (Aleksandar Sever). 1031 HCC III, n. 73, Pl. 43.73; RIC IV.2, n. 246 (Aleksandar Sever). 1032 BMC II, n. 517, Pl. 83.7; RIC II, n. 449. 1033 HCC III, n. 59, Pl. 61.59; RIC IV.3, n. 147 (Gordijan III). 1034 Gnecchi II, n. 46, Pl. 81.5 (Komod). 1035 HCC III, n. 22, Pl. 83.22; RIC IV.3, n. 40 (Trebonijan Gal). 1036 LIMC II, 1107-1109; OCD, 689; Osvalt S, 1980, 221-222; Srejovi D, Cermanovi-Kuzmanovi A, 1987, 265-266.
1026 1025

121

poprimila je osobine Atene Promahos kao ratnike boginje, zatitnice mudrih i promiljenih ratova koji se vode radi odbrane zemlje.1037 Dobar deo ukupnog kovanja Domicijana posveen je motivu Minerve, koju je car fanatino oboavao.1038 Predstavaljao ju je u nekoliko vidova: s munjom Jupitera, kao njegove erke i zamenice; u njenom miroljubivom aspektu s kopljem okrenutim na dole; kao ratniku boginju koja zamahuje kopljem (T. XLVII, 15)1039 ili na isti nain uz dodatak pramca broda na kome stoji (T. XLVIII, 1).1040 Pored ovih najbrojnijih motiva, javlja se u kovanju Domicijana poseban tip Minerve Victrix povodom njegovog trijumfa nad Hatima. Minerva Victrix je predstavljena kako sedi na prestolu, dri Viktoriju i skiptar s orlom na vrhu, dok l. ruku oslanja na tit na kome je predstava dva rtvenika i etiri figure, tit poiva na zarobljeniku koji sedi u amcu (T. XLVIII, 2).1041 U kovanju narednih careva Principata motiv Minerve e se ponavljati uglavnom predstavom boginje koja stoji dri koplje i tit, naravno daleko slabije zastupljen nego kod Domicijana. Jo jedan lep primer Minerve Victrix javalja se na medaljonu Komoda, gde je boginja predstavaljena kako stoji, dri koplje i Viktoriju, tit joj je kraj nogu, dok je iza nje trofej (T. XLVIII, 3).1042 Komod kuje i motiv Minerve koja je pacifera, ona hoda i osvre se, nosi tit, koplje i u podignutoj ruci granicu (T. XLVIII, 4).1043 U kovanju Karakale 196. godine kada je uzdignut u rang cezara, vidimo boginju koja mirno stoji s kopljem dok drugu ruku oslanja na tit, uz legendu SECVRITAS PERPETVA (T. XLVIII, 5).1044 Iuppiter je staro italsko boanstvo neba, vrhovni bog rimskog panteona, iji je kult imao najvei dravni i politiki znaaj. Prema predanju jo je Romul podigao na Kapitolu svetilite Jupiteru Feretriju i njemu posvetio spolia opima, zaplenjeno od neprijatelja. Stoga su i kasnije ratni trofeji i neprijateljsko oruje zavetovani Jupiteru Feretriju, i na taj nain je postao i boanstvo koje osigurava pobedu u ratu. U istom hramu nalazio se i sveti kamen, lapis silex, koji je predstavljao munju. Jupiter Lapis bio je zatitnik zakletvi (Dius Fidius). Romul je podigao i hram Jupitera Statora ispod Palatina, na mestu gde su zaustavljeni Sabinjani. Kapitolski Jupiter, Iuppiter optimus maximus, vrhovni je bog rimske drave, on bdi na blagostanjem rimske drave i posebna je povlastica bila prineti mu rtvu. U hramu su se uvale Sibilinske knjige, svi vani dokumenti i zakoni. Vojni zapovednici, kojima bi Senat odobrio trijumf, u trijumfalnoj povorci stizali su do Jupiterovog hrama na Kapitolu, gde bi vojskovodja posvetio boanstvu svoj pobedniki lovorov venac i rtvovao mu belog bika.1045
1037 1038

Jedino e aspekt Minerve kao ratnike boginje biti ilustrovan primerima. Dio Cass. LXVII, 1.1; Suet. Domit. 15. 1039 BMC II, n. 39, Pl. 60.8. 1040 BMC II, n. 41, Pl. 60.9; RIC II, n. 36. 1041 BMC II, n. 83, Pl. 62.3; RIC II, n. 68. 1042 Gnecchi II, n. 50, Pl. 81.8. 1043 BMC IV, n. 301, Pl. 98.18; RIC III, n. 222, Pl. XV.305. 1044 BMC V, n. 609, Pl. 26.5; RIC IV.1, n. 2. Ovaj tip Karakale kuje se uz tip Spes s legendom SPEI PERPETVAE (RIC IV.1, n.5). Verovatno su oba povezana s Karakalinim proglaenjem za cezara, izraavajui nadu koja se polae u mladog princa. Uloga Minerve u nasledjivanju prestola nije bez osnova Minerva kao erka i zamenica Jupitera na nebu, moe se preneti na lik princa kao zamenika aktuelnog cara. 1045 LIMC VIII, 460; Osvalt S, 1980, 164-167.

122

Tokom Principata Jupiter se javlja uz razliite epitete i time blie odredjuje povod za odredjeno kovanje, kao: conservator, custos, defensor, invictus, stator, victor, ultor, itd. On je u isto vreme zatitnik i prototip boanstvenog cara. U ikonografskoj emi nita se ne menja, on se prikazuje nag, s ogrtaem, kako sedi ili stoji, dri munju i skiptar, nekada s orlom pored. Na novcu Nerona se po prvi puta javlja predstava Jupitera i to u aspektu custos, prikazanog kako sedi na tronu, dri munju i skiptar uz legendu IVPPITER CVSTOS (T. XLVIII, 6).1046 Verovatno je kovan u kontekstu Neronovog izbavljenja od Pizonove zavere. Na novcu Hadrijana susreemo se s istom predstavom samo uz legendu IOVI CVSTODI (T. XLVIII, 7).1047 Trajan kuje novac s predstavom kolosalne Jupiterove figure koji stoji pravo, dri skiptar u l. ruci, dok u d. dri munju iznad znatno manje figure cara koji u togi stoji pored, s granicom u ruci, uz legendu CONSERVATORI PATRIS PATRIAE (T. XLVIII, 8).1048 Ovo je tip koji e postati omiljen kod narednih careva uz legendu Iovi conservatori. U sluaju Trajana ovo je bila zahvalnica Jupiteru koji mu je spasao ivot prilikom zemljotresa u Antiohiji.1049 Jupiter Conservator pojavljuje se na novcu Elagabala gde je prikazan kako stoji, dri munju i skiptar, kraj nogu mu je orao, a iza njega dve vojne insignije (T. XLVIII, 9).1050 Jupiter Victor sedi na tronu dri skiptar i Viktoriju na novcu Trajana (T. XLVIII, 10),1051 ili stoji dok mu je orao kraj nogu uz legendu IOVIS VICTORIAE (T. XLVIII, 11).1052 Na ovom retkom aureusu Klodija Albina jedino legenda odstupa od uobiajenih primera. Dedikacija je upuena Viktoriji, koja jeste pratilac Jupitera i njegov glasnik, ali je ovo ipak izuzetak. IOVI PROPVGNATORI prikazuje se u pokretu, kako zamahuje munjom, kao na ovom primeru Septimija Severa (T. XLVIII, 12).1053 Retku legendu IOVI VLTORI s predstavom Jupitera koji sedi na tronu dri Viktoriju i skiptar, susreemo na novcu Aleksandra Severa (T. XLVIII, 13).1054 Kod Komoda se susreemo s lepom predstavom Jupitera koji hoda s visoko podignutom d. rukom u kojoj dri munju, u l. ruci je skiptar, ogrta lepra za njim, dok je u polju sedam zvezda uz legendu IOVI DEFENS SALVTIS AVG (T. XLVIII, 14).1055 Grant navodi kao razlog emitovanja ovog motiva, obeleavanje 700-godinjice osveenja hrama Jupitera Kapitolinskog.1056 Jupiter Stator prikazuje se kako stoji dri munju i skiptar uz objanjavajuu legendu (T. XLVIII, 15).1057 Prikazuje se i kako unitava neprijatelje na medaljonima Antonina Pija, gde je u kvadrigi kojoj gazi palog titana i zamahuje munjom ka njemu (T. XLIX, 1)1058 ili Marka Aurelija gde je neprijatelj pali Germanin (T. XLIX, 2).1059

BMC I, n. 67, Pl. 39.19; RIC I, n. 45, Pl. X.149. BMC III, n. 1522, Pl. 88.4; RIC II, n. 763. 1048 BMC III, n. 493, Pl. 17.16; RIC II, n. 249, Pl. IX.148. 1049 BMC III, p. lxxxii; Dio Cass. LXVIII.24. 1050 BMC V, n. 138, Pl. 87.18; RIC IV.2, n. 89. 1051 BMC III, n. 264, Pl. 14.2; RIC II, n.113. 1052 BMC V, n. 272, Pl. 12.6; RIC IV.1, n. 26, Pl. II.21. 1053 BMC V, n. 132, Pl. 29.20; RIC IV.1, n. 131. 1054 HCC III, n. 88, Pl. 44.88; RIC IV.2, n. 560. 1055 BMC IV, n. 679, Pl. 109.14; RIC III, n. 597, Pl. XVI.333. 1056 Grant M, 1956, 228, Kao i kod ve pomenute scene s Komodom i Jupiterom (vidi T. XV, 12). Sedam zvezda u polju takodje povezuje sa sedam vekova. 1057 BMC IV, n. 211, Pl. 5.10 (Antonin Pije). 1058 Gnecchi II, n. 49, Pl. 49.1. 1059 Gnecchi II, n. 11, Pl. 60.1.
1047

1046

123

Hercules je jedno od najsloenijih boanstava u rimskoj religiji. Predanja su slina grkim o Heraklu, ali u kultu postoje originalne crte. Legende o Herkulu nisu povezane ni po vremenu ni po mestima radnje. Najpoznatija je ona o borbi s Kakom, za koju se vezuje podizanje rtvenika Jupiteru, Ara Maxima, koji se nalazio na padinama Palatina blizu stonog trga. Javni aspekt kulta ide bar do kraja IV veka s.e. kada pada verovatani datum osnivanja hrama Herkula Invictus blizu Cirkusa Maksimusa, koji je kasnije obnovio Pompej. Rimsko osvajanje Grke u II veku izazvalo je vee interesovanje za Herkula i izgradnju ili obnovu njegovih svetilita, ali e njegov kult dobiti naroit polet tek u doba Carstva.1060 Herkul se smatrao za velikog spasitelja i zatitnika rimskog naroda, kao sluga ljudske rase, i ovek koji pomou svojih vrlina stie besmrtnost. Najranije pojavljivanje na republikanskom novcu je u III veku s.e. gde se prikazuje bista mladog Herkula s lavljom koom i toljagom. Tokom I veka s.e. prikazuje se u celoj figuri u razliitim scenama. U kovanjima careva I veka n.e. javlja se samo dva puta. Kod Avgusta u emisiji iz 18. g.s.e. posveenoj povraaju standarda od Parana, i to kao bista na av. I jo jednom kasnije u galskoj emisiji gradjanskog rata 68./69. godine kao Hercules Adsertor. Poev od Trajana predstave Herkula pojavljuju se stalno tokom Principata, uglavnom je predstavljen sam, ali i u veim scenama s drugim akterima, praen je atributima kao to su: adsertor, conservator, invictus, victor, romanus, itd. Ni jedno drugo boanstvo ne pojavljuje se na novcu u toliko razliitih kompozicionih ema, u okvirima svoje utvrdjene ikonografije, kao Herkul. Na novcu Trajana pojavljuje se Herkul po prvi put u celoj figuri, prikazan kako stoji ispred oltara u plamenu, u d. ruci dri kupu iz koje prinosi rtvu, u l. ruci dri batinu i lavlju kou (T. XLIX, 3).1061 Prikazan je Herkul ispred Ara Maxima, a kupa koju je poneo sa svojih avantura u paniji igra vanu ulogu u legendi. Naime, u paniji, s centrom u Gadesu, uivao je najvee potovanje Herkul Gaditan. Trajan koji je poreklom iz june panije povezuje na ovaj nain kult Herkula u Rimu s kultom Herkula Gaditana. Kod Hadrijana se susreemo s istom idejom. Prikazuje Herkula kako stoji oslonjen na batinu, dri jabuku, l. je pramac broda, a d. reni bog, uz legendu HERC GADIT (T. XLIX, 4).1062 Ovde se istie Herkul kao putnik, osim naglaavanja kulta iz Gadesa. U kovanju Hadrijana susreemo se s jo jednom interesantnom predstavom Herkula koji sedi, kao Jupiterov sin, frontalno prikazan, oslanja se na batinu, u l. ruci dri preslicu, a oko njega je oruje (T. XLIX, 5).1063 Hadrijan nam prikazuje i Herkula Viktora, kako nag sedi na steni i dri Viktoriju (T. XLIX, 6).1064 Na medaljonu Lucija Vera vidimo Herkula kao primer herojske vrline, koji stoji frontalno prikazan kako krunie sam sebe, l. od njega je drvo, a d. oltar (T. XLIX, 7).1065 Na medaljonu Marka Aurelija ponovo imamo krunisanje Herkula ali ovoga puta od strane Viktorije (T. XLIX, 8).1066 Kovanje Komoda predstavlja priu za sebe kada je kovanje s motivima Herkula u pitanju. Najpre je Herkul patron cara i esto se pojavljuje na novcu, kako stoji, dri
1060 1061

LIMC IV, 794-795; Osvalt S, 1980, 377-378; RE Bd. VIII-1, 580.53-69, 581. BMC III, n. 263, Pl. 14.1; RIC II, n. 112. 1062 BMC III, n. 274, Pl. 51.21; RIC II, n. 125, Pl. XII.236. 1063 BMC III, n. 97, Pl. 48.16; RIC II, n. 55, Pl. XII.223. 1064 BMC III, n. 338, Pl. 53.8; RIC II, n.148. 1065 Gnecchi II, n. 27, Pl. 77.1. 1066 Gnecchi II, n. 12, Pl. 60.2.

124

batinu, lavlju kou, luk (T. XLIX, 9),1067 ili ponovo u sceni krunisanja samog sebe (T. XLIX, 10).1068 Da bi u sledeoj fazi postao HERC COMMODIANO prikazan kako prinosi rtvu na oltar i dri rog izobilja, s druge strane oltara je drvo na koje je okaena lavlja koa i oslonjena batina (T. XLIX, 11).1069 Konano, Herkul-Komod predstavlja se kao HERCVLI ROMANO AVG dok postavlja trofej (T. XLIX, 12),1070 ili vidimo na av. glavu Herkula-Komoda s lavljom koom na glavi i njegovim orujem na rv. (T. XLIX, 13, a, b).1071 Na novcu Septimija Severa Herkul je prikazan zajedno s Liberom uz legendu DIS AVSPICIB (T. XLIX, 14).1072 Ovo su zatitnici Leptis Magne, rodnog mesta Septimija Severa, koji postaju patroni njegovih sinova, Herkul Karakale, a Liber Gete, pa se i predstavljaju s njima u sceni krunisanja prineva.1073 HERCVLI DEFENS se pojavljuje takodje na novcu Septimija Severa, prikazan kako stoji i dri svoje uobiajene atribute (T. L, 1).1074 Ovo je tip koji Sever kuje posle pobede nad Albinom u, po svoj poloaj, delikatnoj situaciji.1075 U kovanju Karakale, neposredno po ubistvu Gete/Libera, vidimo samo jednog di auspices i to kako dri granicu, kao pacifera (T. L, 2).1076 Kao VIRTVTI AVGVSTI Herkul se pojavljuje na novcu Gordijana III (T. L, 3),1077 kao ERCVL VICTORI na novcu Emilijana (T. L, 4),1078 i ponovo kao HERCVLI ROMANO AVG u kovanju Proba (T. L, 5).1079 Iuno Sospita ratniko je boanstvo posvedoeno jo u VI veku s.e. u Etruriji. Smatra se da njen kult na latinskoj teritoriji s centrom u Lanuviju, datira od poetka V veka. Ovo je bio nadaleko uven hram, okruen svetim gajem. Kult je prenet u Rim 338. g.s.e. posle osvajanja Lanuvija. Junoni Sospiti podignuta su dva hrama u Rimu, jedan na Zelenoj Pijaci osveen 197. g.s.e. i drugi na Palatinu koji je posle poara obnovljen 90. g.s.e. Sledea restauracija bila je za vreme Tiberija.1080 Junona Sospita predstavlja se s kozijom koom i titom, kako zamahuje kopljem. tit Junone Sospite bio je ovalan s polukrunim urezima sa strane, kao kod ancila. Ikonografija boginje se izgleda nije promenila jo od VI veka s.e. To moda upuuje na kodifikaciju njenog lika prihvaenog s kultne statue u Lanuviju, bez pokuaja
1067 1068

BMC IV, n. 505, Pl. 104.5; RIC III, n. 365. Gnecchi II, n. 79, Pl. 83.6. 1069 BMC IV, n. 669, Pl. 109.12; RIC III, n. 581. 1070 BMC IV, n. 714, Pl. 111.1; RIC III, n. 640, Pl. XVI.335. 1071 BMC IV, n. 717, Pl. 111.2; RIC III, n. 639. Kod ove av. predstave ne treba iskljuiti ni aluziju na Aleksandra Makedonskog. 1072 BMC V, n. 63, Pl. 7.3; RIC IV.3, n. 31. 1073 Vidi T. XVI, 1. 1074 BMC V, n. 218, Pl. 10.15; RIC IV.1, n. 97. 1075 Poetkom 197. godine porazio je Albina. Proslava pobede bila je skromna, zbog nezadovljstva u Rimu, javno mnjenje elelo je savez s Albinom, a ne deaka naslednika. Surovo se obraunao s pristalicama Albina. Eliminacija Albina i pobeda dinastikog principa s mladim Karakalom kao cezarom, dovela je do razdora izmedju cara i Senata i jo ozbiljnije je bilo uzdizanje vojske kao instrumenta u politikom obraunavanju. 1076 BMC V, n. 36, Pl. 68.10; RIC IV.1, n. 192. 1077 HCC III, n. 71, Pl. 61.71; RIC IV.3, n. 95. 1078 HCC III, n. 4, Pl. 87.4; RIC IV.3, p. 196, n. 3. 1079 RIC V.2, n. 4, Pl. I.3. 1080 RE Bd. X-1, 1120.28-58, 1121.1-12; LIMC V, 819.

125

osavremenjivanja.1081 Na novcu Principata javlja se samo dva puta, kod Antonina Pija i Komoda uz legendu IVNONI SISPITAE (T. L, 6, 7).1082 U oba sluaja predstavljena je na isti nain, s razlikama u obliku tita i zmije koja se uzide ispred nje ili je predvodi. Lanuvijum je rodni grad Antonina Pija i Komoda pa tu verovatno treba nai razlog za ovo njeno pojavljivanje na novcu. Venus je staro italsko boanstvo koje je od III veka s.e. poistoveivano s grkom Afroditom, i potovana je kao boginja lepote i ljubavi. Ali ve od II veka s.e. istie se i jo jedna njena osobina koja je od vanosti za res publica. Naime 181. g.s.e. edil Kvint Fabije podigao joj je hram u blizini Cirkusa Maksimusa, zato to mu je boginja bila naklonjena u vrenju njegovih zvaninih dunosti. Vremenom Venera dobija nove funkcije, Sula je uveo kult Venere Felix, dok joj je Pompej pridodao i funkciju boginje pobednice Venus Victrix.1083 Ovoj boginji podigao je hram posle bitke kod Farsale. Pred kraj Republike i u doba Carstva veliki ugled uivala je Venus Genetrix, iji je kult ustanovio Cezar, naglaavajui poreklo roda Julijevaca od ove boginje. Svojoj pramajci podigao je i hram na Forumu. Pod Avgustom je Venus Genetrix potovana zajedno s Marsom Ultorom u njegovom hramu koji je podigao Avgust. Tako su Venera i Mars postali boanski roditelji Rimljana. Godine 121. Hadrijan je podigao hram u ast Roma aeterna i Venus felix. 1084 Venus Victrix, aspekt boginje koji nas najvie interesuje, pojavljuje se u nekoliko vidova uvek sa titom, kopljem, naslanja se na stub, dri Viktoriju ili lem, da bi na predstavama u III veku mogla drati i jabuku ili glob. Njene prestave uvek ukljuuju asocijacije najpre na Cezara i poreklo roda Julijevaca ili kasnije na poreklo samog Rima. Prvi put javlja se u kovanju Avgusta 31. g.s.e. uz legendu CAESAR DIVI F. Venera je prikazana kako stoji tri etvrtine okrenuta ledjima posmatrau, naslanja se na stub, dri koplje i lem, tit na kome je osmokraka zvezda, naslonjen je na stub (T. L, 8).1085 Venera Victrix proslavlja Akcijumsku pobedu, istovremeno podseajui, legendom, a i predstavom sidus Iulium na titu, na poreklo Julijevaca. Vespazijan ponavlja ovaj tip Avgusta ali bez tita (T. L, 9).1086 U kovanju Hadrijana susreemo se s legendom VENERI GENTRICI koja prati predstavu Venus Victrix. Boginja je prikazana kako stoji okrenuta napred, dri Viktoriju, skiptar i oslanja se na veliki tit s Meduzinom glavom (T. L, 10).1087 Ovo nije tip kreiran za Cezara, ve jedan sasvim novi. Venus Genetrix pozajmila je atribute Venus Victrix, osim skiptra koji je njen. Carski Venus Genetrix odvojen je od dravnog kulta, i on zadrava tradicionalni tip, dok je novi tip kreiran za
LIMC V, 854. BMC IV, n. 1250, Pl. 28.4; RIC III, n. 608, Pl. V.104 (Antonin Pije); BMC IV, n. 1669, Pl. 89.1; RIC III, n. 1582 (Komod). 1083 Schilling R, 1954, 296-301. Pompej je osvetio hram Venus victrix 55. g.s.e. Na novcu se odmah obeleava osnivanje kulta (RRC 426/3, Pl. LI.20), prikazivanjem biste Venere na av, dok su na rv. tri trofeja ilustrujui tri trijumfa Pompejeva, afriki, evropski i azijski. Pompej spaja dva aspekta vojniki i religiozni. Venera je dobila nov epitet, Victrix, jer je morala da se razlikuje od Suline Felix; Alfeldi (Alfldi A, 1956, 82-83) govorei o verovanju u vrhovnu vlast Venere tokom I veka s.e. tvrdi da se Cezar sa svojim kultom Venere samo prikljuio svojim predhodnicima. Da je njegova Venus Genetrix ustvari Sulina trojanskaVenera. 1084 LIMC VIII, 211; RE, Bd. VIII.A.1, 864.10-30. 1085 BMC I, n. 599, Pl. 14.16; RIC I, n. 26. 1086 BMC II, n. 255, Pl. 7.20; RIC II, n. 205. 1087 BMC III, n. 529, Pl. 57.12; RIC II, n. 279.
1082 1081

126

Venus Genetrix populi Romani.1088 Ista predstava nalazi se i na medaljonu Hadrijana, samo to je na titu prikazan Eneja s Anhisom i Askanijem (T. L, 11).1089 Na novcu Faustine Mladje vidimo interesantnu predstavu Venere i Marsa s legendom VENERI VICTRICI, koja je preuzeta direktno s monumentalne plastike. 1090 Prikazana je Venera koja obema rukama dodiruje Marsa za d. ruku, kao da ga zadrava, on je nag samo sa lemom, dri tit i parazonijum (T. L, 12).1091 Uz istu legendu, takodje na novcu Faustine II, javlja se i motiv same Venere Victrix koja stoji drei Viktoriju i oslanjajui drugu ruku na tit s predstavom vuice i blizanaca (T. L, 13).1092 Na novcu Julije Domne uz legendu VENVS VICTRIX vidimo boginju kako stoji, oslanja se na stub, dri lem i palminu granu (T. L, 14).1093 U kovanju Karakale predstavi boginje pobednice dodaje se i figura zarobljenika koji sedi kraj njenih nogu (T. L, 15).1094 Predstave Venus Victrix javljaju se esto na novcu carica, osim pomenutih, i na novcu Lucile, Plautile, Julije Paule, Julije Mameje, Salonine. Sol je bog Sunca koji je potovan od davnina i bio je vezan za zemljoradnju. Prema tradiciji Tit Tatije podigao je prvi hram Solu u Rimu. Poto je Sol prikazivan kako se vozi u svojoj kvadrigi po nebeskom svodu, postao je zatitnik konjskih trka u Cirkusu. S pristizanjem u Italiju istonih verovanja u boga Sunca, kao najveeg i jedinog boanstva, Rimski Sol dobio je epitet indiges. Sol koji se na novcu III veka pojavljuje nije Rimski Sol, nego solarno boanstvo iz Emese, kome je Elagabal ukazivao najvee potovanje kao Sol Invictus. Aurelijan je 274. sagradio veliki hram Sol Invictus, boanstvu koje je poistoveeno s rimskim Solom (deus Soli Invictus). Ovaj hram sagradio ja Aurelijan od plena osvojenog u ratu sa Zenobijom, a verovalo se da je pobedio blagodarei pomoi Sola.1095 Na novcu Elagabala uz legendu conservator prikazana je trijumfalna kvadriga u kojoj se nalazi sveti kamen Emese, predstavljajui Sunce.1096 Prvi put se kao figura javlja na novcu Galijena uz legendu ORIENS AVG, gde je prikazan Sol sa zrakastom krunom, kako stoji, dri glob ili granicu i skiptar (T. LI, 1).1097 Od Aurelijana dobija sasvim novi smisao kao boanstvo uz iju se pomo ostvaruju pobede, za razliku od ideje kod Galijena koja samo izraava eljeni autoritet cara na odredjenoj teritoriji koju boanstvo reprezentuje. Kod Aurelijana Sol se prikazuje kako stoji izmedju dva zarobljenika od koga jednog gazi nogom i dri u svakoj ruci po glob uz legendu ORIENS AVG (T. LI, 2).1098 Na novcu Aurelijana Sol je i PACATOR ORBIS prikazan kako hoda podignute d. ruke s biem u levoj (T. LI, 3).1099 A kao SOLI INVICTO pojavljuje se i na medaljonu istog cara u kvadrigi s podignutom d. rukom i globom u l. ruci (T. LI, 4).1100 Konano,
1088 1089

Strack P.L, Teil II, p. 177. Gnecchi III, n. 92, Pl. 146.2. 1090 Brilliant R, 1974, p. 177, Fig. IV.17. Kompozicija Marsa i Venere datovana je u vreme Marka Aurelija. 1091 BMC IV, n. 999, Pl. 74.11; RIC II, n. 1680. 1092 BMC IV, n. 174, Pl. 56.14; RIC III, n. 736, Pl. XI.228. 1093 BMC V, n. 90, Pl. 29.2; RIC IV.1, n. 581. 1094 BMC V, n. 86, Pl. 69.14; RIC IV.1, n. 312, Pl. XIII.4. 1095 OCD, 999; Osvalt S, 1980, 312; Stevenson W, 1964, 753-755. 1096 Vidi T, XXIX, 9. 1097 RIC V.1, n. 154, Pl. II.23. 1098 RIC V.1, n. 248, Pl. VIII.126. 1099 RIC V.1, n. 6, Pl. VIII.114. 1100 Gnecchi II, n. 2, Pl. 117.9.

127

predstavom na medaljonu Aurelijan definie svoju ulogu kao conservator i ulogu Sola kao dominus imperi Romani. Na av. ovog medaljona prikazana je bista Sola, uz pomenutu legendu, dok je na rv. Aurelijan u vojnikom odelu koji iz patere prinosi rtvu uz legednu AVRELIANVS AVG CONS (T. LII, 13, a, b).1101 Upadljivo je odstustvo Sola na novcu Tacita. Ime novog boanstva nije spomenuto, a njegova predstava javlja se samo jednom uz Providenciju, ponavljajui jedan raniji tip Aurelijana. Tu je prikazana Providencija kako stoji i dri dve insignije, naspram nje stoji Sol podignute d. ruke, dok u l. dri glob (T. LI, 5).1102 ak iako Tacit nije bio zainteresovan za kult Sola, verovatno je smatrao obazrivim da se pozove na Sola u obraanju vojnicima, naroito kada priziva njihovo jedinstvo i slogu.1103 Motiv Sola u kvadrigi ponavlja i Prob,1104 s tim to u kovanju ovog cara dobija, osim nepobedivosti, jo neke odrednice. On je CONSERVAT AVG stoji i dri glob (T. LI, 6),1105 ili je prikazan s Konkordijom koja dri dve insignije i stoji naspram Sola koji dri glob uz legendu CONCORD AVG (T. LI, 7).1106 Identina kompozicija ponovljena je i s Providencijom koja preuzima ulogu Konkordije uz legendu PROVIDEN DEOR (T. LI, 8).1107 U kovanju Kara pojavljuje se u vezi s predstavom Sola legenda AETERNIT IMPERI (T. LI, 9).1108 Propaganda koja ukljuuje Sola bila je vana tokom sukoba s Persijancima. Isticanje cara kao novum sidus u ova mrana vremena bilo je veoma naglaeno, izraavajui elju da on donese novo svetlo. Predstave pobedonosnog cara u trijumfalnoj kvadrigi odgovaraju predstavama nepobedivog boga Sunca.1109

1101 1102

Gnecchi III, n. 8, Pl. 156.6. RIC V.1, n. 195, Pl. X.152. 1103 Misli se na medju vojskom rairene istone kultove. 1104 RIC V.2, n. 101, Pl. I.13; RIC V.2, n. 202, Pl. II.9. 1105 RIC V.2, n. 309, Pl. II.13. 1106 RIC V.2, n. 323, Pl. II.15. 1107 RIC V.2, n. 845, Pl. IV.18. 1108 RIC V.2, n. 36, Pl. VI.4. 1109 Noll J, 1986, 134.

128

DODATAK 1. Trajanov komemorativni novac Komemorisanje republikanskih denara i carskih aureusa, predstavlja verovanto najinteresantniji segment u kovanju Trajana. Komemoracija velikih ljudi blie ili dalje prolosti nije strana Rimskoj tradiciji. I pre Trajana javlja se odredjen broj komemorativnog novca pod Vespazijanom i Titom, ali daleko da se bilo ta moe uporediti s Trajanovom velikom serijom, i pre i posle njega tokom Principata. Izolovani je primer Marka Aurelija i Lucija Vera, u ponavljanju legionarskog tipa Marka Antonija, sve do velike serije consecratio Trajana Decija. No ova serija je vie religijske prirode, nego to ima politike ili vojne ciljeve, tako da izlazi iz okvira naih razmatranja vezanih za vojsku i cara. Svrha Trajanove komemoracije izazivala je velike rasprave, i jo nije sasvim razjanjena. Matingli smatra da kovanje serije ima dva razliita uzroka: a) povlaenje iz opticaja zastarelog novca i elja da se sauvaju odredjeni tragovi izgubljenog; i b) namera da se objasni i pohvali savremena politika povezivanjem sa slavnom prolou. Navodei da je Trajan po reima Diona Kasija 107. godine pretopio pohaban novac, a kako se serija komemorativnog novca datuje u ovu godinu, Matingli zakljuuje da nema sumnje o povezanosti ova dva dogadjaja.1110 Potom analizira pojavu republikanskih denara u ostavama pre i posle Trajana, zakljuujui da su oni posle ovog datuma znatno redji i da su jedino legionarski denari Marka Antonija preiveli u ostavama do III veka. Konano, smatra da su povueni iz opticaja i imperijalni novci do Nerona. Trajanovu seriju moemo podeliti na komemorativne tipove Republike i Carstva. Kada su prvi u pitanju zastupljeno je 37 razliitih tipova koji komemoriu novac kovan od 225. g.s.e. pa sve do Julija Cezara. Selekcija tipova vrena je po razliitim osnovama i nije uvek najjasnija u konkretnom sluaju. Kada su u pitanju primerci koji se odnose na Carstvo, zastupljeno je 18 tipova od Avgusta, preko Tiberija, Klaudija, novca gradjanskog rata 68./69. godine, Galbe, Vespazijana, Tita, do Nerve. Sa ove liste velikih patriota Rima, iskljueni su tirani Kaligula, Neron, Oton, Vitelije i Domicijan. Predstavljeni su dobri princepsi obdareni neophodnim vrlinama. Komemorativni republikanski tipovi:1111 Glava Janusa Jupiter i Viktorija u kvadrigi ROMA. Prototip ja anonimno kovanje izmedju 225.-212. g.s.e. (App. T. I, 1, 2).1112 Glava Rome DECIVS MVS iza X Dioskuri jau, ispod ovalni tit i truba ROMA. Nema protipa (App. T. I, 3).1113
BMC III, p. lxxxvii, lxxxviii; O pretapanju novca Dio Cass. p. lxviii.15. Na svim komemorativnim primercima, republikanskim i imperijalnim, na rv. nalazi se legenda IMP CAES TRAIAN AVG GER DAC P P REST posle ove sledi legenda s ponovljenog primerka ukoliko postoji. Trajanovu legendu neemo ponavljati. Kod navodjenja primera, najpre je dat opis i av. legenda zatim rv. Trajanovog primerka. Sledi komentar, ako ga ima vezan za prototip. Na kraju je broj table u ovom radu, ponovo prvo Trajanovog primerka, pa za njim protipa i u napomeni kataloka odrednica za oba primerka. 1112 BMC III, p. 138, n. 1, Pl. 22.1; RIC II, n. 765; RRC 28/3, Pl. II.7. 1113 BMC III, p. 138, n. 3, Pl. 22.4; RIC II, n. 766.
1111 1110

129

 Glava Rome COCLES iza X Dioskuri jau ispod enska glava. Nema prototipa (T. App. I, 4).1114 Glava Rome ROMA Viktorija u kvadrigi, dri dugaku palminu granu M TVLLI ispod X. Nema prototipa (App. T. I, 5).1115 Glava Rome ROMA ispod X Roma sedi na titu, oslanja bradu na ruku u kojoj je koplje, ispred nje vuica sa blizancima, u polju pramci brodova. Prototip kovan 115.-114. g.s.e. (App. T. I, 6, 7).1116 Bista Herkula sa lavljom koom i batinom Dva konja galopiraju sa nagim jahaem na bliem konju, ispod konja pacov TI Q S D S S S. Prototip kovan 112.-111. g.s.e. (App. T. I, 8, 9).1117 Glava bradatog mukarca sa dijademom Pegaz na postolju Q TITI. Protip kovan 90. g.s.e. (App. T. I, 10, 11).1118 Tri primerka imaju glavu Jupitera, Junone ili Minerve uz DOSSEN u sva tri sluaja na rv. je trijumfalna kvadriga koju vozi minijaturna Viktorija L RVBRI. Prototipovi kovani 87. g.s.e. (App. T. I, 12-15, App. T. II, 1, 2).1119 Bista Viktorije ispred kaducej Legionarski orao izmedju dva standarda C VAL FLA IMPERAT. Prototip kovan 82. g.s.e. (App. T. II, 3, 4).1120 Bista Merkura iza kaducej Ulises nosi pileus i vindiktu, prua ruku ka svom psu koji hoda kraj njega. Prototip kovan 82. g.s.e. (App. T. II, 5, 6).1121 Glava Apolona ROMA ispred * Makednoski tit sa glavom slona u centru, okolo M METELLVS Q F sve u lovorovom vencu. Prototip kovan 82-80. g.s.e. (App. T. II, 7, 8).1122 Bista Cerere ispred cvet iza CAPIT LXXV Kolonist vodi dva bika C MARI C F S C LXXV. Prototip kovan 81. g.s.e. (App. T. II, 9, 10).1123 Glava Sola sa radijalnom krunom Polumesec sa sedam zvezda L LVCRETI TRIO. Prototip kovan 76. g.s.e. (App. T. II, 11, 12).1124 Bista Veste No za rtvovanje, simplum, i sekira sa lavljom glavom na vrhu P GALB AED CVR. Prototip kovan 69. g.s.e. (App. T. II, 13, 14).1125 Bista Vestalke Emilije iza venac ispred simplum Bazilika Emilija M LEPIDVS AIMILIA REF S. Prototip kovan 65. g.s.e. (App. T. II, 15, T. App. III, 1).1126 Glava Flore iza lituus Dva vojnika dre maeve i titove jedan naspam drugog C SER VEIL C F. Prototip kovan 57. g.s.e. (App. T. III, 2, 3).1127

BMC III, p. 138, n. 2a, Pl. 22.2; RIC II, n. 767; Postoje BMC III, p. 139, n. 4, Pl. 22.5; RIC II, n. 769. 1116 BMC III, n. 673, Pl. 22.6; RIC II, n. 771; RRC 287/1, Pl. XL.1. 1117 BMC III, n. 674, Pl. 22.7; RIC II, n. 773; RRC 297/1b, Pl. XL.18. 1118 BMC III, n. 675, Pl. 22.8; RIC II, n. 776; RRC 341/1, Pl. XLIV.8. 1119 BMC III, n. 676, n. 677, p. 139, n. 11c, Pl. 22.9, 22.10, 22.11; RIC II, n. 777, n. 778, n. 779; RRC 348/1-3, Pl. XLV.18-20. 1120 BMC III, n. 679, Pl. 22. 12; RIC II, n. 783; RRC 365/1c, Pl. XLVIII.13. 1121 BMC III, n. 678, Pl. 22.13; RIC II, n. 780; RRC 362/1, Pl. XLVII.10. 1122 BMC III, n. 680, Pl. 22.14; RIC II, n. 770; RRC 369/1, Pl. XLVIII.1. 1123 BMC III, p. 139, n. 16, Pl. 22.15; RIC II, n. 781; RRC 378/1c, Pl. XLVIII.18. 1124 BMC III, n. 681, Pl. 22.16; RIC II, n. 785; RRC 390/1, Pl. XLIX.13. 1125 BMC III, n. 682, Pl. 22.17; RIC II, n. 789; RRC 406/1, Pl. L.14. 1126 BMC III, n. 683, Pl. 22.18; RIC II, n. 790; RRC 419/3b, Pl. LI.10. 1127 BMC III, p. 140, n. 21, Pl. 22.19; RIC II, n. 781; RRC 423/1, Pl. LI.15.
1115

1114

130

 Bista Dijane sa dijademom na kojoj je polumesec iza lituus FAVSTVS Mauretanski kralj, Bokh klei i predaje Suli granicu ovaj sedi na platformi, d. klei Jugurta s vezanim rukama FELIX. Prototip kovan 56. g.s.e. (App. T. III, 4, 5).1128 Glava Libertas Povorka predvodjena glasnikom iza Lucije Brut kao konzul u pratnji dva liktora. Prototip kovan 54. g.s.e. (App. T. III, 6, 7).1129 Bista Veste Q CASSIVS VEST Hram Veste gore statua koja dri pateru i skiptar, u hramu kurilska stollica u polju urna. Prototip kovan 55. g.s.e. (App. T. III, 8, 9).1130 Glava Bonus Eventus iza LIBO ispred BON EVENT Puteal PVTEAL SCRIBON. Prototip kovan 62. g.s.e. (App. T. III, 10, 11).1131 Glava Konkordije PAVLLVS LEPIDVS CONCORDIA L.A.Paulus stoji pored trofeja s druge strane je Perseus sa sinovima TER PAVLLVS. Prototip kovan 62. g.s.e. (App. T. III, 12, 13).1132 Glava Kvirina C MEMMI C F QVIRINVS Cerera sedi dri klasje i baklju, kraj nogu zmija MEMMIVS AED CERIALIA PREIMVS FECIT. Prototip kovan 56. g.s.e. (App. T. III, 14, 15).1133 Glava Venere Eneja nosi Anhisa i nosi paladijum CAESAR. Prototip kovan 47-46. g.s.e. (App. T. IV, 1, 2).1134 Bista Monete MONETA Nakovanj izmedju kleta i ekia iznad kapa Vulkana, sve u lovorovom vencu CARISIVS. Prototip kovan 46. g.s.e. (App. T. IV, 3, 4).1135 Glava Afrike sa lavljom koom ispred klasje ispod plug Q METELL SCIPIO IMP Herkul dri batinu i lavlju kou EPPIVS LEG F C. Prototip kovan 47-46. g.s.e. (App. T. IV, 5, 6).1136 Glava Sola sa radijalnom krunom ACISCVLVS Evropa na biku L VALERIVS. Prototip kovan 45. g.s.e. (App. T. IV, 7, 8).1137 Glava konzula M.C.Marcela MARCELLINVS Hram na podijumu ispred figura u togi nosi trofej MARCELLVS COS QVINO. Prototip kovan 50. g.s.e. (App. T. IV, 9, 10).1138 Glava Apolona Dijana Lucifera sa lukom i tobolcem dri dve baklje P CLODIVS M F. Prototip kovan 42. g.s.e. (App. T. IV, 11, 12).1139 Glava L.Regulusa Modius izmedju dva klasa L LIVINEIVS REGVLVS. Prototip kovan 42. godine s.e. (App. T. IV, 13, 14).1140 Glava Cerere - Q. Cornuficus stoji u togi krunie ga Junona Sospita koja dri tit i ma Q CORNVFICI AVGVR IMP. Prototip kovan 42. g.s.e. (App. T. IV, 15, App. T. V, 1).1141

1128 1129

BMC III, p. 140, n. 23, Pl. 22.20; RIC II, n. 792; RRC 426/1, Pl. LI.18. BMC III, n. 684, Pl. 22.21; RIC II, n. 797; RRC 433/1, Pl. LII.9. 1130 BMC III, n. 685, Pl 22.22; RIC II, n. 796; RRC 428/1, Pl. LII.3. 1131 BMC III, n. 686, Pl. 23.1; RIC II, n. 787; RRC 416/1a, Pl. LI.4. 1132 BMC III, p. 140, n. 27, Pl. 23.2; RIC II, n. 788; RRC 415/1, Pl. LI.3. 1133 BMC III, n. 687, Pl. 23.3; RIC II, n. 799; RRC 427/2, Pl. LI.23. 1134 BMC III, p. 141, n. 31, Pl. 23.4; RIC II, n. 801; RRC 458/1, Pl. LIV.10. 1135 BMC III, n. 688, Pl. 23.5; RIC II, n. 805; RRC 464/2, Pl. LIV.26. 1136 BMC III, p. 141, n. 33, Pl. 23.6; RIC II, n.802; RRC 461/1, Pl. LIV.15. 1137 BMC III, p. 141, n. 34b, Pl. 23.7; RIC II, n. 804; RRC 474/1b, Pl. LVI.4. 1138 BMC III, n. 689, Pl 23.8; RIC II, n. 809; RRC 439/1, Pl. LII.18. 1139 BMC III, n. 691, Pl. 23.12; RIC II, n. 814; RRC 494/23, Pl. LIX.17. 1140 BMC III, n. 692, Pl. 23.13; RIC II, n. 813; RRC 494/29, Pl. LIX.22. 1141 BMC III, p. 141, n. 40, Pl. 23.11; RIC II,n. 808; RRC 509/5, Pl. LXI.22.

131

 Glava Bruta (?) SERVIVS RVFVS Dioskuri stoje i dre koplja i maeve. Prototip kovan 41. g.s.e. (App. T. V, 2, 3).1142 Glava N.Vala C NVMONIVS VAALA Vojnik sa lemom napada titom i maem na barijeru iza koje je vojnik koji zamahuje kopljem VAALA. Prototip kovan 41. g.s.e. (App. T. V, 4, 5).1143 Glava Pompeja Velikog MAG PIVS IMP ITER Neptun s nogom na pramcu broda, l. i d. Anapias i Amplinomus obojica nagi nose svaki na ramenima roditelje PRAEF CLAS ET ORAE MARIT. Prototip kovan 42-40. g.s.e. (App. T. V, 6, 7).1144 Glava Julija Cezara C IVLIVS CAES IMP COS III Venera stoji lakat oslanja na stub, dri lem i koplje, tit pored. Nema prototipa. Postoji slian primerak u kovanju Cezara iz 44. godine s.e. s Venerom koja dri Viktoriju i skiptar dok se laktom naslanja na tit (App. T. V, 8).1145 Glava Julija Cezara DIVVS IVLIVS Nemeza hoda dri krilati kaducej uperen na dole, d. ruka ka licu, dole zmija. Nema prototipa. (App. T. V, 9).1146 Komemorativni imperijalni tipovi: Glava Avgusta AVGVSTVS Konjanjika statua Agripe, nosi trofej preko ramena, postolje ornamentisamo pramcima brodova COSSVS CN F LENTVLVS. Prototip kovan 13. g.s.e. (App. T. V, 10, 11).1147 Glava Avgusta AVGVSTVS COS XI Glava Agripe sa corona muralis i rostralnom krunom M AGRIPPA COS TER COSSVS LENTVLVS. Prototip kovan 13. g.s.e. (App. T. V, 12, 13).1148 Glava Avgusta CAESAR AVGVSTVS DIV F PATER PARTIAE Krokodil. Prototip kovan 28. g.s.e. (App. T. V, 14).1149 Glava Avgusta DIVVS AVGVSTVS Aquila izmedju dva standarda. Prototip nije poznat (App. T. V, 15).1150 Glava Tiberija TI CAES DIVI AVG F AVGVSTVS Pax (Livija) sedi dri granicu i skiptar. Prototip kovan 15-16. g. (App. T. VI, 1, 2).1151 Glava Klaudija DIVVS CLAVDIVS Konkordija sedi dri pateru i dupli rog izobilja. Prototip nije poznat (App. T. VI, 3).1152 Glava Galbe GALBA IMPERATOR Libertas dri pileus i vindiktu. Prototip kovan 68./69. g. (App. T. VI, 4, 5).1153

BMC III, p. 141, n. 36, Pl. 23.9; RIC II, n. 810; RRC 515/2, Pl. LXII.11. BMC III, n. 690,Pl. 23.10; RIC II, n. 812; RRC 514/2, Pl. LXII.9. 1144 BMC III, n. 693, Pl. 23.14; RIC II,n. 811; RRC 511/3a, Pl. LXII.2. 1145 BMC III, n. 696, Pl. 23.17; RIC II, n. 806; Za slian primerak vidi RRC 480/3, Pl. LVI.20. 1146 BMC III, n. 697, Pl. 23.18; RIC II, n. 816. 1147 BMC III, n. 694, Pl. 23.15; RIC II, n. 817; BMC I, n. 123, Pl. 4.13; RIC I, n. 171. 1148 BMC III, n. 695, Pl. 23.16; RIC II, n. 818; BMC I, n. 121, Pl. 4.12; RIC I, n. 172. 1149 BMC III, p. 144, n. 4, Pl. 23.20; RIC II, n. 819; BMC I, n. 650, Pl. 16.1; RIC I, n. 19. Za prototip vidi T. XXIV, 4 u ovom radu. 1150 BMC III, n. 699, Pl. 23.21; RIC II, n. 820. 1151 BMC III, p. 144, n. 6, Pl. 23.22; RIC II, n. 821; BMC I, n. 65, Pl. 23.14; RIC I, n. 3. 1152 BMC III, n. 700, Pl. 24.1; RIC II, n. 823. 1153 BMC III, n. 701, Pl. 24.2; RIC II, n. 824; RIC I, n. 85; BMC I, n. 176, Pl. 53.11.
1143

1142

132

 Bista Jupitera I O M CAPITOLINVS Vesta sedi dri pateru i baklju. Prototip pripada kovanju Gornje Germanije s kraja 68. g. iz vremena pobune protiv Galbe (App. T. VI, 6, 7).1154 Glava Vespazijana DIVVS VESPASIANVS Zvezda sa osam krakova iznad biste Merkura i Jupitera. Prototip nije poznat (App. T. VI, 8).1155 Glava Vespazijana IMP CAESAR VESPASIANVS AVG Trofej ispod koga klei zarobljenik. Prototip kod Vespazijana ne postoji, ima ga u kovanju Tita 79. g. (App. T. VI, 9).1156 Na ukupno tri primera Vespazijana i Tita na rv. se javlja munja na tronu. Prototip u kovanju Tita 80. g. (App. T. VI, 10, 11).1157 Na dva primerka Vespazijana i Tita na rv. je predstavljen trofej na palminom drvetu. Prototip u kovanju Vespazijana (App, T. VI, 12).1158 Bista Nerve IMP NERVA CAES AVG ake u rukovanju. Prototip kovan 96. g. (App. T. VI, 13, 14).1159 Bista Nerve DIVVS NERVA Nerva dri skiptar i granicu u bigi slonova koji imaju svog vozaa. Prototip nije poznat (App. T. VI, 15).1160 Izbor republikanskih uzora u velikoj meri odnosi se na vojsku, bilo da su predstavljena vojnika boanstva, bilo da se pominju slavni preci i njihovi vojni uspesi, ili se radi o aluzijama na savremene politike i vojne dogadjaje I veka s.e. Ovaj Trajanov izbor nije sluajan i sam profesionalni vojnik, esto u svom redovnom kovanju koristi motive koji su vezani za vojsku i pobede rimskog oruja. Otuda ne udi to je izbor kod kopiranja pao uglavnom na ovakve motive. Trajanove pobede predstavljene su kao kontinuitet prepoznatljivih podviga prolosti, kao prirodni sled daljeg razvoja rimske drave. Najstariji dogadjaj u ast heroja prolosti, koji se pominje kopiran je s denara kovanog 50. g.s.e. i predstavlja konzula Marcela pod ijom komandom je zauzeta Sirakuza 211. g.s.e,. na rv. je figura konzula koji unosi trofej (spolia optima) u hram.1161 Dogadjaji iz Treeg makedonskog rata nali su svog odraza u denaru Pavla Lepida kovanom 62. godine s.e. Monetar naglaava svoje poreklo od uvenog vojskovodje Emilija Paula, koji je svojevremeno tri puta proglaen imperatorom. Prisustvo Perseja i njegovih sinova skree panju na poslednju i najveu pobedu Emilija Paula, na pobedu kod Pidne 168. g.s.e. Konkordija na av. upuuje na Concordia ordinum, centralnu temu Ciceronove politike 63. g.s.e. Aluzija na Cicerona ukazuje da je monetar bio njegov simpatizer.1162 Emilije Paul slavljen je medju Rimljanima kao ovaploenje vrlina i plemenitosti. Oigldeno nastojanje Trajana da povee svoje pobede u dakim ratovima s herojskim dogadjajima prolosti uslovili su izbor ovog motiva za kopiranje. Novac jednog od pristalica Sule uao je u Trajanovu emisiju, denari s predstavom Apolona i
1154 1155

BMC III, p. 145, n. 11, Pl. 24.3; RIC II, n. 825; BMC I, n. 72, Pl. 51.23; RIC I, n. 11. BMC III, n. 702, Pl. 24.4; RIC II, n. 828. 1156 BMC III, p. 145, n. 12, Pl. 24.5; RIC II, n. 826. Za primer u kovanju Tita vidi T. XXIV, 14. 1157 BMC III, n. 703, Pl. 24.7; RIC II, n. 829; BMC II, n. 49, Pl. 45.9. 1158 BMC III, n. 704, Pl. 24.8; RIC II, n. 831; RIC II, 301. 1159 BMC III, p. 145, n. 22, Pl. 24.13; RIC II, n. 836; RIC II, n. 2, Pl. VIII.112. 1160 BMC III, n. 706, Pl. 24.12; RIC II, n. 835. 1161 RRC p. 460; App. T. IV, 9, 10. 1162 RRC p. 441; App. T. III, 12, 13.

133

makedonskog tita kovani su 82. godine, ali i oni sami ve predstavljaju kopiju denara iz 133. g.s.e.1163 Monetar je potomak Kvinta Cecilija Metela koji je porazio Andriska, lanog Persejevog sina, 148. g.s.e. i prikljuio Makedoniju kao provinciju rimskoj dravi. Denar kovan 56. g.s.e. predstavlja mauretanskog kralja Bokha koji predaje Jugurtu Suli. Sula koji je kao Marijev kvestor uestvovao u zavrnim operacijama rata, sprijateljio se s Jugurtinim tastom Bokhom uz iju pomo je uspeo da zarobi Jugurtu. Plutarh pripoveda da je motiv predaje Sula imao urezan na svom peatnom prstenu. Iako je Marije proslavio trijumf za ovu pobedu, ona je u narodu pripisivana Suli i to je jedan od prvih razloga njihvog sukoba.1164 Savremena zbivanja tokom I veka s.e. nala su odraza na denarima kovanim 87. g. Na tri denara monetara Dosena prikazane su biste Jupitera, Junone i Minerve, dok je na rv. uvek trijumfalna kvadriga ornamentisana munjom, koju vozi mala Viktorija.1165 Kroford asocijaciju Kapitolniske trijade s munjom kao supstitucijom Jupitera i Viktorijom vidi kao elju za trijumfom pristalica Sule nad Marijem.1166 Denari kovani 82. g.s.e. u Galiji prikazuju bistu Viktorije na av. i aquila izmedju dva standarada na rv. Monetar je Valerije Flak, prokonzul u Galiji, koji obeleava ovim novcem rezultate prvih Sulinih akcija protiv Sertorija u paniji.1167 Kroford smatra da denari s predstavom Bonus Eventus iz 62. g.s.e. predstavljaju obeleavanje uspenog okonanja Katilinine zavere.1168 Podseanje na Lucija Bruta, legendarnog osnivaa Republike i prvog konzula, predstavljenog u pratnji liktora, prikazan je na denarima kovanim 54. g.s.e. uz pozivanje na Libertas koja je na av, to u celini ini opoziciju Pompeju u njegovoj politikoj borbi s Cezarom krajem 50-tih godina I veka s.e.1169 Kopiran je i novac Seksta Pompeja kovan za vreme njegovog upravljanja Sicilijom. Na av. je prikazana bista Pompeja Velikog, a na rv. je u sredini kompozicije Neptun, dok su l. i d. katanska braa Amfinom i Anapije, koji su prilikom erupcije Etne spasli roditelje nosei ih na ledjima.1170 Sekst Pomopej izraava pietas prema ocu na ovaj nain. K. Kornufik kao komandant vojske u Africi kuje 42. g.s.e. denare na kojima je prikazan dok ga krunie Junona Sospita. Svi njegovi tipovi na novcu posveeni su provinciji Africi ili podseanju na Kvintovo poreklo iz Lanuvija.1171 Na denaru iz 41. g.s.e. monetara Servija Rufa, nalazi se predstava Dioskura na rv. koja upuuje na njegovo poreklo iz Tuskuluma. Ali glava na av. po Krofordu podsea na lik Bruta, to bi predstavljalo izraz simpatija monetara, naravno bez navodjenja imena Bruta. Po njemu to ne moe biti glava Sulpicija Rufa kako su naveli Sidnehem i Matingli.1172 Medju motivima koji su kopirani u Trajanovoj seriji nalaze se i oni koji slave vojniku hrabrost i odanost obavezi, izraavajui virtus u prvom redu. To su, na primer, predstave dva vojnika jednog naspram drugog ili vojnika koji napada na barikadu.1173 Predstave boanstava koje se pojavljuju u Trajanovim kopiranim republikanskim
1163 1164

App. T. II, 7, 8. Plut. Sulla, 3; App. T. III, 4, 5. 1165 App. T. I, 12-15, App. T. II, 1, 2. 1166 RRC p. 362-363. 1167 RRC p. 381; App. T. II, 3, 4. 1168 RRC p. 442; App. T. III, 10, 11. 1169 RRC p. 455; App. T. III, 6, 7. 1170 App. T. V, 6, 7. 1171 RRC p. 519; App. T. IV, 15; App. T. V, 1. 1172 RRC p. 523; BMC p. 141; RIC p. 310; App. T. V, 2, 3. 1173 App. T. III, 2, 3; App. T. V, 4, 5.

134

primerima, takodje se mogu povezati s vojnom tematikom. To su predstave Janusa, Dioskura, Rome, Viktorije, Herkula, Jupitera, Minerve. O propagandi pietes svedoe novci s predstavama Vestalki ili Vestinog hrama, kao i pomenuta predstava katanske brae Amfinoma i Anapija. Kopiran je i Cezarov denar iz 47-46. g.s.e. s glavom Venere i Enejom koji nosi Anhisa i paladijum, aludirajui na poreklo roda Julijevaca od Venere.1174 Jo jedan primerak iz Trajanove serije posveen je istoj aluziji, ali bez postojeeg prototipa, na av. je glava Cezara, a na rv. Venera pobednica.1175 Prototip ne postoji ni za sledei novac posveen Cezaru, koji na rv. ima predstavu Nemeze.1176 Primerci koji su namenjeni Avgustu u Trajanovoj seriji prikazuju ga kao velikog vojskovodju i osvajaa. Kopiraju se dva motiva s Agripom na rv. i Avgustov Aegipto capta motiv s krokodilom. Osim toga Trajan kuje jo jedan motiv koji nema prototipa u Avgustovom kovanju. To je predstava aquila izmedju dva standarda na rv.1177 Tiberije je povezan s Paks, odnosno Livijom;1178 Klaudije s Konkordijom za iju predstavu nema prototipa;1179 Galba s Libertas;1180 kovanje gradjanskog rata zastupljeno je kopiranim primerkom s Jupiterom na av. i Vestom koja dri pateru i baklju na rv.;1181 Vespazijan je oznaen ponovo kao osvaja i predstavljen prikazom trofeja u ijem podnoju klei zarobljenik, ili predstavom munje na tronu. Za jedan njegov primerak ne postoji prototip, to je motiv velike zvezde iznad koje se nalaze biste Merkura i Jupitera.1182 Tit je zastupljen ponovo predstavom munje na tronu ili trofejem sa zarobljenikom.1183 Konano, novci posveeni Nervi predstavljaju ake u rukovanju i jo jednom predstavom koja nema prototipa. Ovde je Nerva prikazan kako dri granicu i skiptar dok se vozi u bigi slonova.1184 Ovom serijom Trajana rimska istorija prikazuje se kao harmonina, u celosti od najranijih dana do njegovog vremena.

App. T. IV, 1, 2. App. T. V, 8. 1176 App. T. V, 9. Apijan (App. Bell. Civ. II.90) belei da je Cezar poto se osvetio za Pompejevo ubistvo, naredio da se on sahrani i na tom mestu podigne svetilite Nemezi. Apijan na istom mestu pominje i da je u vreme Trajanovog unitavanja Judejaca u Egiptu, ovo svetilite srueno iz ratnih potreba. Da li je to razlog, za kovanje ovog primerka, ili se radi o pijetetu koji Trajan ima prema Cezaru? 1177 App. T. V, 10-15. 1178 App. T, VI, 1, 2. 1179 App. T. VI, 3. 1180 App. T. VI, 4, 5. 1181 App. T. VI, 6, 7. 1182 App. T. VI, 8-11. 1183 App. T. VI, 12. 1184 App. T. VI, 13-15.
1175

1174

135

DODATAK 2. Interregnum kovanje Period poznat kao interregnum tokom Carstva obeleava vreme izmedju aprila i septembra 275. godine, odnosno od ubistva Aurelijana do izbora Tacita. Aurelijan je ubijen u Trakiji, gde se nalazio radi priprema za rat protiv Persijanaca. Zaveru je skovao njegov sekretar, Eros, koji je oficirima pokazao lane dokumente potpisane navodno od Aurelijana, u kojima se naredjuje njihovo smaknue. Posle otkrivanja prevare Eros je ubijen, ali se teta uinjena ubistvom Aurelijana nije mogla nadoknaditi. Posle ovog zloina vojska osea krivicu i stid, pa izbor novog cara preputa Senatu traei da preuzme svoje stare funkcije. S druge strane, davno je prolo vreme kada je Senat jo uvek pokuavao da se stidljivo izbori za svoja izgubljena prava, i sada se naao nespreman u novonastaloj situaciji.1185 Tokom ovog perioda kovan je novac za caricu Severinu, enu Aurelijanovu, koja na taj nain postaje jedina ena augusta, za koju je novac kovan samostalno. Ovo kovanje bilo je sigurno podrano od strane Senata, kako bi dobili na vremenu, odrali kontinuitet u carskoj vlasti, obeshrabrili eventualne uzurpatore i konano izabrali novog princepsa. Novci Severine nose rv. legendu CONCORDIA MILITVM s predstavom Konkordije koja dri dva standarda (T. App. VI, 16).1186 Pored ovih kovan je i bronzani novac u nadlenosti Senata. Na av. ovog novca predstavljena je glava Genija rimskog naroda s lovorovim vencem ili zrakastom krunom na ijem je vrhu predmet, razliito tumaen, ali najverovatnije se radi o kuli, dok je na rv. je u lovorovom vencu legenda INT VRB (T. App. VI, 17, a, b).1187 Natpis se tumai ili kao introitus urbis i oznaava nezabeleeni ulazak u Rim (verovatno cara) ili kao interregnum urbis.1188 U septembru 275. godine za cara je proglaen Tacit, koji je ubrzo postavio brata Florijana za prefekta pretorije, ime je okonan period interregnuma.1189 Poevi od XVI veka traju rasprave u nauci vezane za Int Urb primerak, ali jo uvek nije uspostavljen konsenzus u vezi toga da li je kovan za vreme Galijena ili interregnuma. Jedino to nije sporno je da je kovan u Rimu.1190

CAH XII, 310. RIC V.1, n. 2, Pl. IX.134. 1187 RIC V.1, n. 2, Pl. IX.139. 1188 RIC V.1, p. 361, f. 2 1189 CAH XII, 312. 1190 Jang (Yonge D, 1979, 47-60) navodi miljenja svih prethodnih istraivaa koji su se bavili ovim problemom (47-48, f. 1-9: Erizzo, Tristan, Patin, Banduri, Ekhel, Mattingly, Alfldi, Weeb). Potom, na osnovu analize teina, tehnike kovanja i stila, zakljuuje da se radi o kovanju iz vremena Galijena. Kao mogui povod navodi 268. godinu kada se Galijen vraa u Italiju naputajui rat s Gotima, zbog pobune Aureola. U Rimu su ve otpoeli pripreme za njegov trijumf i po miljenu Janga, novac je pripreman za ovu priliku koja se nikada nije dogodila, jer je Galijen ubijen.
1186

1185

136

VIII - Zakljuak

Opte je prihvaeno, da je cilj svake politike propagande da deluje na zajednicu putem raspoloivih sredstava ubedjivanja i politike motivacije, kako bi modelovala njihove reakcije na eljeni nain.1191 Politiki cilj jeste dostii odobravanje onih kojima se obraa, vrei ubedljiv pritisak na neprisiljavajui nain. Ova aktivnost ima vie nivoa: poinje s budjenjem interesovanja, kroz sugestije, do zauzimanja specifinog eljenog stava. Predstave na rimskom carskom novcu svakako govore ta se zaista dogadjalo, naravno, prikazujui to na najprihvatljiviji mogui nain za administraciju. Carevi su visok nivo politike propagande ostvarivali koristei novac kao najmonije oruje. Pored novca oni koriste uspeno i druga sredstva kao to su na primer geme, koje takodje imaju svoju ulogu u politikoj propagandi, ali uglavnom kroz linu vezu sa svojim korisnikom. Masovna proizvodnja gema nesumnjivo je zavisila od vrste materijala korienog za izradu. Skupo poludrago kamenje imalo je ogranien broj kopija. Brojni javni spomenici, gradjevine i natpisi takodje su imali ovu svrhu. Novac je, medjutim, imao prednost nad svim drugim sredstvima, prvenstveno zbog svoje uloge kao sredstvo plaanja, a to ga je inilo neizostavnim u svakodnevnom ivotu i zahtevalo njegov veliki tira. Ta okolnost dobro je iskoriena od samih poetaka kovanja novca, najpre oznaavajui pripadnost odredjenoj zajednici, a onda i radi prenoenja propagandnih ideja. Kao vetina razvija se tokom vremena, da bi u doba Rimskog carstva dostigla svoj vrhunac. Kovanje novca imalo je centralnu ulogu kako u rimskoj dravnoj politici, tako i u komercijalnm ivotu Carstva.1192 Novac kao izvor sadri aspekte, i linosti, i vremena i u najveem broju sluajeva, smeten je u stvarni istorijski kontekst. Predstave i legende na novcu povezane su s propagandnom idejom i medjusobno su komplementarne. Samo ponekad legenda i prikazana ideja nose potpuno isto znaenje. Legenda ipak ese slui ne toliko da objasni predstavu, koliko da razvije ideju koja je prikazana. Blie upoznavanje s iniocima koji sadre efekte propagandne aktivnosti, doputa formiranje vrlo efikasnog programa delovanja na odredjene ciljne grupe. Delotvornost propagande uslovljena je, izmedju ostalog, individualnou samih primalaca, njihovim poloajem u drutvu i stepenom obrazovanja, stvarnom situacijom u kojoj se poruke primaju, a konano i optim drutvenim, politikim, kulturnim i uticajem sredine. Ako ovi aspekti nisu uzeti u obzir, delotvornost propagandne aktivnosti moe biti uveliko umanjena. Uzimajui u obzir ekonomski faktor, poloaj u drutvu i nivo obrazovanja korisnika propagandne delatnosti, oficijelni ideoloki koncepti paljivo su birani i usmeravani. Predstave kovane na medaljonima i zlatnom novcu namenjeni su viim i obrazovanijim slojevima drutva, za razliku od srebrnog i naroito bronzanog novca koji su dolazili u ruke obinih vojnika. Bronzani, a veinom i srebrni novac imaju ulogu
1191 1192

Morawiecki L, 1983, 13. Harl K.W, 1996, 27.

137

popularizatora velikih mitolokih i vojnih tema, dok zlatan novac i medaljoni te teme proiavaju.1193 Funkcija medaljona kao sredstva politike propagande specifina je. Neki od tipova na medaljonima konkretno su naslovljeni i trebali su da prenesu posebnu poruku ili da proire autoritet izdavaa. Medjutim, velika veina dizajnirana je da sagleda i objasni odredjene opte i stalne aspekte carske vlasti. Oni su se stalno menjali ve prema osnovama na kojima poiva carski sistem i ciljevima koje je eleo da ostvari. Kao instrument propagande, medaljoni su tokom istorije Carstva, predstavljali stalnu struju tradicije.1194 Medju obrazovanijim slojevima u drutvu oni su morali delovati na odredjeniji nain, u poredjenju s predstavama na novcu namenjenim masama. Veliki broj predstava koje je kovao Antonin Pije na medaljonima povodom proslave 900 godina od osnivanja Rima, na primer, izraavaju njegovo neslaganje s kosmopolitskim ukusom Hadrijana. Interesi Antonina Pija leali su u Italiji i Rimu i ovim predstavama pokuava da podstakne interesovanje za drevnu rimsku religiju i istoriju. Prikazuju se scene vezane za mitsko osnivanje Rima ili heroje rimske prolosti Eneja, koji naputa zapaljenu Troju nosei oca i vodei sina, Eneja i Askanije koji stiu na obalu Lacija, vuica s blizancima, Kokles, augur Navije itd. Istovremeno se i na novcu pojavljuju slini motivi ali razumljiviji za ire slojeve, kao to su Mars, Romul, ancile. Na novcu se ponavljaju i motivi Eneje, ali na nivou same identifikacije, bez ulaenja u detalje mita. S druge strane, medju tipove vojnog karaktera spada predstava cara ispred Afrike koja lei i Viktorije koja u drugom planu podie trofej, koja je izgleda zamiljena da izvue to vie od nebitnih vojnih operacija u Mauretaniji.1195 I dok Antonin Pije predstavlja Jupitera koji gazi titana, ilustrujui snagu rimske civilizacije naspram snaga varvarizma, Marko Aurelije definie te snage u vidu palog Germanina.1196 Od Gordijana III nadalje omiljenu temu na medaljonima predstavlja trijumfalni adventus. Gotovo da ni jedan car ne proputa priliku da se prikae u ovoj raskonoj i sveanoj sceni. Medju tipovima koji slave pobede na medaljonima mogu se videti brojne scene u kojima cara krunie Viktorija, ili u kojima otac i sin dre izmedju sebe glob s Viktorijom ili pak u trenutku koji belei njihov trijumf. Dinastika politika je jo jedna od tema koju susreemo na medaljonima. Predstave prineva u ulozi princeps iuventutis od III veka gotovo da su obavezne na medaljonima. Vaan segment propagande na medaljonima predstavlja isticanje carskih vrlina, u prvom redu virtus. Ona se najpre pojavljuje na medaljonima s predstavom lova na divlje zveri poev od Hadrijana. Simbolina predstava ivotinje biva potom zamenjena likom stvarnog neprijatelja, i postaje popularan motiv na medaljonima III veka. Uopteno uzevi, najee teme zastupljene na medaljonima su one koje se odnose na pobedu, slavu i trijumf. Da bi smo sveli izlaganje o uticajima politike propagande ostvarivane preko reversnih predstava na novcu i medaljonima tokom Principata, a koji su usmereni na specifinu ciljnu grupu vojsku, neophodno je razmotriti na trenutak politiku i vojnu situaciju tokom I veka s.e, koja je neposredno prethodila i uzrokovala promene u dravnoj organizaciji ustanovljenjem Principata. Rimska ekspanzionistika politika dovela je krajem II veka s.e. do velikih promena u dravnoj i vojnoj organizaciji. S jedne strane Rimska drava postala je najvea
1193 1194

Depeyrot G, 1987, 55. Toynbee J.M.C, 1986, 193. 1195 Vidi T. XXVI, 10. 1196 Vidi T. XLIX, 1, 2.

138

sila u Sredozemlju, koja se prostirala na tri kontinenta. S druge strane propadanje seljakog stalea, porast sirotinje, koncentrisanje vlasti u rukama optimata, doveli su ovaj sistem u ozbiljnu i dugotrajnu krizu. Veliki porast broja robova koji su na latifundijama radili umesto slobodnih seljaka, koji su sluili u vojsci, dodatno je produbila krizu. Sukob izmedju optimata i populara zaotrio se jo vie tokom argarnih reformi brae Grah. Ali ovim reformama niti je spreeno propadanje seljatva, niti je regulisano pitanje popunjavanja trupa, a stari sistem mobilisanja postao je sve tei. Marijeva vojna reforma dovela je do pretvaranja vojske gradjana u vojsku najamnika, u koju su primani i ljudi bez cenza. Mnotvo sirotinje lako je bilo privoleti da za slubu i platu stupe u vojsku. Njeno preobraanje u profesionalnu vojsku bio je jedan od elemenata ispoljavanja krize poetkom I veka s.e. Reforme Marija samo su zarvrile ve zapoet proces i vojska postaje samostalna organizacija sa specifinim interesima. I dok su ranije vojnici eleli brzo okonanje rata i povratak svojim poslovima, sada Marijevi vojnici tee novim pohodima koji im omoguavaju dobijanje dela plena. Autoritet vojinih lidera neizmerno je rastao shodno pobedama i s njima povezanim podelama novca i zemlje. Popularnost vodje uvrivala se njegovim linim kvalitetom, ali i pretenzijama da je izabran, i pod zatitom nekog od boanstava. Sve ovo preobraalo je linost vojnog komandanta u oima vojnika u harizmatinog vodju. Vojnici su bili spremni da takvim vodjama slue ne samo u spoljnim ratovima, nego i da potpomognu njegove politike ambicije u unutranjoj politici. Vojskovodje ire popularnost medju legionarima i veteranima na sve mogue naine, ukljuujui podelu novanih darova i zemlje, ali isto tako i uz pomo postojee politike propagande. Lideri pozne Republike sprovode velike kampanje podele zemlje veteranima, koja nije postajala deo ager publicus, ve njihova privatna svojina. Od tada, veza vojnika s civitas je slabila, a istovremeno jaala je njihova zavisnost od lidera. Povezanost tradicionalnih shvatanja vojnik i gradjanin je naruena.1197 Ideja koncentracije vlasti u rukama komandanta vojske postala je popularna medju vojnicima. Za komandanta se sada otvara perspektiva jednovlaa, ije je sredstvo vojska. Jasne promene se odvijaju i u ideologiji, iako su tu manje primetne, uspeno prilagodjene propagandom. Uspostavljanjem jednovlaa jo se dugo ouvala ideja o sistemu moralnih vrednosti, i tradicionlanom shvatanju res publica i libertas. Naravno, one su sada adaptirane prema novim drutvenim i politikim okolnostima. Raniji arhetip idealnog Rimljanina, mukarca, zasnovan na mos maiorum koji istie naslednu hegemoniju oligarhije i mreu prava, dunosti i moralnih obaveza koje su vezivale gradjane za dravu takodje je morao biti prilagodjen.1198 Usledio je niz tekih unutranjh politikih sukoba izmedju pojedinih lidera, najpre izmedju Marija i Sule, istovremeno je izbio i Savezniki rat, uz sukobe i sa spoljnim neprijateljem. Brojna pogubljenja, progoni i otimanja imovine postaju rimska svakodnevica. Mimo svih obiaja i zakona, Sula je izabran za doivotnog diktatora i u sutini je uivao apsolutnu vlast. Njegovu vladavinu terora uskoro su zamenile haotine borbe politikih monika, Pompeja, Krasa i Cezara. Nova vojska postaje simbol zloupotreba, izdajnitva i nereda. Ponovni red u vojsci zavee Cezar, koji je razumeo vojnike, delio s njima slavu i nagrade, ali i sve nedae vojnikog ivota. Kod Plutarha i Svetonija nalazimo opise odanosti i revnosti vojnika u njegovoj slubi, ali i Cezarove portvovanosti i posveenosti vojnicima i vojnikoj slubi, bez uskraivanja priznanja i
1197 1198

Abramzov M.G, 1995, 101. Santosuosso A, 2004, 23.

139

poasti.1199 Verovatno je tu bio presudan lini primer. Cezar je tokom mareva ee iao pred vojskom peke nego to je jahao, po svim vremenskim prilikama. Prevaljivao bi put neverovatnom brzinom, pretiui i glasnike koje je pred sobom slao.1200 Opet, igrao je i na suptilniju motivaciju, podstiui vojnike na vanost line asti. Vojnika nije cenio po znaaju nego po sposobnostima, zahtevao je disciplinu i bezuslovnu poslunost, traei da vojnici uvek budu spremni za akciju, kao to je i sam uvek bio. Postao je apsolutni autoritet medju svojim vojnicima, koji bi ga pratili gde god zatreba, jer je on bio taj koji je znao ta je najbolje za njih. Na taj nain vojska je postala potpuno nezavisna od drave; za njene potrebe, hranu, platu, nagrade, dodelu zemlje, brinuo se Cezar. Ona je postala najposveeniji i najznaajniji nosilac njegovih politikih ideja. Propagandni rat korienjem predstava na novcu zapoeo je jo izmedju Marija i Sule. Marijevcima, koji su imali kontrolu u Rimu od kraja 87. do 82. g.s.e, bila je neophodna sva podrka koju su mogli dobiti.1201 U Apolonu su pronali boanstvo koje je uivalo popularnost u celoj Italiji, s osobinama koje su eleli da proklamuju: on titi mir i kulturu, prua bezbendost. S druge strane, Sula je 86. g.s.e. za svoju zatitnicu izabrao Veneru. Razlozi su verovatno bili kompleksni lini, religiozni, filozofski i zasigurno politiki. Marijevci na av. kuju uglavnom bistu Apolona, dok su na rv. vojnike teme titovi, konjanik koji ubija neprijatelja, Viktorija koja krunie trofej itd. Konano, Apolon se tu pojavljuje i s munjom u d. ruci (T. LI, 10).1202 Ali i Sula je imao ta da kae u odgovoru na retkom kvinaru prikazan je Kupidon kako lomi munju preko kolena.1203 Pobednika mistika Suline Venus Felix omoguila je novi kult Venus Victrix, koji je ustanovio Pompej, stavivi se pod zatitu ove boginje. Novac obeleava osnivanje kulta prikazom Venere na av. i tri trofeja na rv. (T. LI, 11, a, b).1204 Trofeji predstavljaju tri Pompejeva trijumfa afriki, evropski i azijski.1205 Verovanje u vrhovnu vladavinu Venere tokom I veka s.e. potvrdio je i Cezar. Svojim kultom Venere on se samo prikljuio prethodnicima, jer je njegova Venus Genetrix ustvari Sulina trojanska Venera.1206 U ovom religijsko-propagandnom ratu preovladala je Cezarova Venus Genetrix, a Venus Victrix je morala da se pred njom povue.1207 Kad god je to mogao Cezar je naglaavao poreklo roda Julijevaca od Venere, poev od uvenog pohvalnog govora povodom smrti tetke Julije 68. g.s.e.1208 Ideja o poreklu od Venere stalno je

Plut. Caes. 15-17; Suet. Caes. 57-68. Suet. Caes. 57. 1201 Za sve istorijske reference korieni: McDonald A.H, 1966, Makin N.A, 1987. i CAH X-XI. 1202 RRC 354/1, Pl. XLVI.17. 1203 RRC 352/2. 1204 RRC 426/3, Pl. LI.20. 1205 Schilling R, 1954, 297. 1206 Alfldi A, 1956, 83. 1207 Venus Victrix pojavljuje se u istom spletu ideja kao i Sulina, a nijansa vojnikog trabala je da da peat Pompejeve originalnosti. Schilling R, 1954, 299 smatra da dogadjaji neposredno uoi bitke kod Farsale otkrivaju prevrtljivost u pobonosti promotera Venus Victrix. Naime, kako nas obavetavaju Plutarh i Apijan, posle nepovoljnih znamenja uoi bitke, Pompej je usnio san u kome ulazi u svoje pozoritei ukraava hram Venere Victrix. Zabrinut da to donosi slavu i sjaj rodu Cezara koji potie od Venere, izabrao je za ratni pokli Hercules Invictus umesto Venus Victrix, koji je upotrebio Cezar (Plut. Pomp. 68; App. Bell. Civ. II.76). 1208 Suet. Caes. 6
1200

1199

140

prenoena kroz njegove govore ali i akcije.1209 Cezarovo majstorsko korienje simbolike pronalo je konkretnu afirmaciju u procesu koji je vodio ka njegovoj deifikaciji. On se transformisao u ivi simbol svih vrlina koje su Rimljanima bile bliske. Bio je triumphator, liberator, pater patriae. Sjedinio je virtus s clementia, iustitia i pietas. Za ivota dodeljene su mu brojne poasti: zlatna stolica u Senatu, dozvola da jae na konju u Rimu, posveivane su mu statue i molitve, dobio je posebnog flamena, mesec juli je nazvan njegovim imenom i, konano, njegov lik se pojavio i na novcu. Kao to primeuje Svetonije, dodeljene su mu vee poasti nego to ih ovek sme postii.1210 Veina poasti koje je Cezar dobio od Senata bile su namenjene boanstvima. Iako za ivota, ipak, od Senata nije dobio ovo zvanino priznanje, veza izmedju nepobedivog vodje, politikog gospodara drave i bogova bila je konano uspostavljena. Odlukom Senata zvanina deifikacija Cezara izvrena je tek 42. g.s.e. i konano postaje divus Iulius.1211 Spona Marka Antonija i Oktavijana s vojskom upravo je bila linost Cezara. S druge strane, u tome je leao i razlog propasti Bruta i Kasija, posveenih republikanskim idejama i zavisnih od autoriteta Senata. Erupcijom gradjanskih ratova iskristalisala se vojska zastupljena u dva politika programa republikanskom i cezarijanskom. elja da se u njoj odri ili pridobije podrka za jedan od njih rezultovala je od 43. g.s.e. politikom propagandom jaom nego ikada pre. Ona se direktno moe pratiti preko novca, a tu se mogu posmatrati i razlozi propasti pojedinih propagandnih pokreta. Ovo je naroito vano na poetku gradjanskog rata kada je stav mnogih lidera i vojski bio fleksibilniji. Posle uspostavljanja Drugog trijumvirata propaganda na novcu prati situaciju sve do deklaracije poloaja trijumvira. 1212 Prve emisije Antonija i Oktavijana na av. nose njihov lik, dok je na rv. glava Cezara s lovorovim vencem i legendom koja ga oznaava kao diktatora (T. LI, 12 a, b, 13 a, b).1213 Pred bitku kod Filipa vodi se propagandni rat izmedju trijumvira i pristalica republike, i kod ovih potonjih dominiraju teme Libertas, Apolona i trofeja.1214 Deo emisije Bruta prikazuje Viktoriju koja gazi polomljni skiptar i dijademu, a ovde spada i uveni primerak EID MAR (T. LI, 14).1215 S druge strane trijumviri kuju predstavu Marsa i Cezarove kurilske stolice jo uvek s legendom koja ga identifikuje kao diktatora (T. LI, 15, T. LII, 1).1216 Posle bitke kod Filipa Antonije i Oktavijan se razilaze i pojavljivae se na novcu vrlo kratko zajedno samo jo posle kratkog primirja, uspostavljenog u Brundiziju. Potom je usledio pravi propagandni rat, i to u dananjem smislu rei, koji je
Posle poraza Pompeja poeo je da nosi crvene izme kao simbol povezivanja s kraljevima Alba Longe, ije se osnivanje vezuje za Askanija, sina Eneje. Dio Cass. XLIII.43.2. 1210 Suet. Caes. 76. 1211 Suet. Caes. 84. 1212 Za sva kovanja tokom pomenutog perioda vidi RRC; Kovanje Saveznikog rata i njegovu simboliku: Voirol A, 1954, 64-67; Propagandni rat izmedju Marija i Sule: Luce T.J, 1968, 25-39; Aspekti propagande na novcu pozne Republike: Alfldi A, 1956, 63-95; Isti, 1973, 131-141; Mattingly H, 1919, 221-234; Isti, 1928; Sutherland C.H.V, 1951; Isti, 1987; Grant M, 1952, 79-85; Evans J.R, 1986, 143-146; Fachin M.C, 1993, 159-161; Promene do kojih dolazi u vojsci: Keppie L, 1997, 89-102; Santosuosso A, 2004. 1213 RRC 488/1, T. LVIII.8; 490/2, T. LVIII.14. 1214 Predstava Apolona od davnina je kod Rimljana povezana s trijumfom. S druge strane Apolon je taj koji je prorekao da e kraljevi biti proterani i u tome lei njegova uloga u osnivanju libera res publica. Na novcu Bruta i Kasija pojavljuje se da oznai antitiransku slobodnu misao. O ulozi Apolona i Libertas u kovanju Bruta i Kasija. Vidi Hollstein W, 1995, 113-133. 1215 RRC 507/2, T. LXI.17; Za tip Eid Mar vidi T. XLI.5 u ovom radu. 1216 RRC 497/3, T. LX.21; 497/2a, T. LX.20.
1209

141

briljantno dobio Oktavijan. Na novcu se tako prvi put pojavljuje legenda IMP DIVI IVLI F, u kojoj Oktavijan aludira na poziciju sina deifikovanog Cezara, koji polae legitimno pravo na osvetu za oevo ubistvo. S tim u vezi pojavljuje se i sidus Iulium, kao i portreti Cezara i Oktavijana na aversu (T. LII, 2, 3).1217 Oktavijan je odlino iskoristio i nezadovoljstvo pristalica rimske tradicije i drevnih obiaja prema Antoniju. Na ruku mu je takodje ilo Antonijevo ponaanje i odnosi s Kleopatrom, a naroito proslava trijumfa u Aleksandriji, koja je okirala rimsku javnost. Otvaranje i itanje Antonijevog testamenta definitivno je potkopalo njegov autoritet u Rimu. Vojska Zapada poloila je zakletvu Oktavijanu u ratu protiv Antonija i Kleopatre. Sa svoje strane, Antonije kuje uvenu seriju legionarskog novca uoi bitke kod Akcijuma, pokuavajui da sauva lojalnost vojske. Ali vojska koja je ostavljena da se bori sama kod Akcijuma, poto je Antonije napustio bojite, ubrzo je prela na stranu Oktavijana. Posle ove pobede i osvajanja Egipta, Oktavijan 29.g.s.e. u Rimu proslavlja tri velianstvena trijumfa. Posle viedecenijskih ratova nastupilo je eljno oekivano doba mira. Mada je jo uvek bilo zagovornika republikanskog uredjenja, put ka ustanovljenju monarhistikog jednovlaa bio je otvoren.1218 Posle sjajnog vodjenja svoje politike tokom godina gradjanskog rata, Oktavijan sada jo mudrije osmiljava i utemeljuje novo dravno uredjenje Principat. Vlast u sutini poiva na autoritetu prvog oveka u dravi, koji je objedinio imperium, vrhovnu komandu nad vojskom, i niz magistratura kojima je ostvarivao zakonodavnu vlast. Imperator Caesar divi filius Augustus imao je tribunsku, konzulsku i cenzorsku vlast, kao i funkciju pontifex maximus. Senat i dalje postoji i do kraja Carstva zadrava izvesna formalna ovlaenja, od kojih je jedno bila potvrda izbora novog princepsa. Reenje za novonastalu situaciju Avgust je, dakle, pronaao u okviru postojeih institucija. Od Avgusta vojska je stacionirana u vojnim logorima, na strateki vanim takama u graninim podrujima. Sluba je bila dobrovoljna, profesionalna, s odredjenim vremenom slubovanja i platom.1219 Avgust ustanovljuje devet pretorijanskih kohorti, od toga tri u Rimu, dok su ostale bile rasporedjene u Italiji. Sluba u njima bila je privilegovana; podrazumevala je veu platu i krai rok. One su bile uvek u pratnji cara, na svim njegovim putovanjima.1220 Prisustvo pretorijanaca u Rimu, njihov privilegovan poloaj, kao i poloaj njihovog komandanta, prefekta pretorije, koji je esto blizak caru, dovee do toga da one postanu odluujui element u izboru novog princepsa. Jo je Cezar zapoeo s uvodjenjem discipline i usadjivanjem smisla gradjanske dunosti u vojsci. Ve u njegovo vreme vojnici nisu vie videli sebe kao pljakae s margine drutva, nego kao odgovorne gradjane koji brane dravu. Cezar je ovaj proces zapoeo, ali ga je Avgust dovrio. Bez obzira to je mnogo dugovao svom prethodniku, promene koje je on uveo bile su osobite: redukovao je broj legija, stvorio je od njih stalnu vojsku rasporedjenu na granicama, pojasnio je put vojnike karijere i nagrada, ojaao je i onako dominantnu ulogu Rima u Sredozemlju, stvorio je nove formacije u Italiji i Rimu. Stari svet Republike ne samo da je nestao, nego bi i sam Cezar imao potekoa da ga prepozna,
RRC 534/1, 2, T. LXIII.19,20. Rostovcev (Rostovtzeff M, 1926, 30, 39) govori o ekonomskoj nestabilnosti u Italiji tih godina, kako niko nije mogao znati ta e se dogoditi sutra i da su svi eleli samo jedno mir. 1219 Plate i donativa vojnika: Alston R, 1994, 113-123; Wesch-Klein G, 1998, 48-58; Santosuosso A, 2004, 101-103. 1220 Millar F, 1977, 61-62.
1218 1217

142

iako se u mnogim reformama Avgusta vezanim za vojsku prepoznaje Cezarov peat. Drugi vaan inilac za nae izlaganje jeste Avgustova kontrola nad kovanjem zlatnog i srebrnog novca, koje je od njegovog vremena u nadlenosti princepsa, dok kovanje u bronzi ostaje u nadlenosti Senata. Koliko god da je Avgustova propagandna aktivnost usmerena na vojsku u periodu gradjanskog rata bila jaka, on sada vie radi na kreiranju svog ugleda, kao tvorca Pax Romana, koji je nastupio, naroito zahvaljui vrlinama samog princepsa. Virtus, clementia, iustitia i pietas, osnovne su vrline kojih se Avgust pridrava, a jo dugo posle njega smatrae se kardinalnim vrlinama careva. One e se pominjati na novcu i podseati na sva uinjena dobroinstva careva, ili e se davati na znanje kakve namere imaju u budunosti. Ve su se neposredni Avgustovi naslednici u ouvanju svog poloaja u velikoj meri oslanjali na vojsku, osobito na pretorijance. Klaudije je prvi car koji je za svoj izbor mogao zahvaliti pretorijancima i prvi car koji je za taj izbor isplatio vojsku. Dakle, vojska se pojavljuje kao vaan inilac u politikom ivotu i zauzima otvorenu poziciju prema kandidatima za purpur. Medjutim, gradjanski rat 68./69. godine pokazao je da vojska, rasuta po Carstvu od Atlantika do Eufrata i od Rajne do Sahare, nije sposobna da se ujedini u izboru jednog kandidata. I samo je razarajui gradjanski rat doveo do konane pobede Vespazijana, jednog od kandidata. Ovaj je pokuao da oivi Avgustove principe i istovremeno bude i dobar upravlja u provincijama, i popularan komandant u vojsci i magistrat u Rimu. Hadrijanove reforme provincializovale su vojsku, ali su probudile njenu asimilatorsku mo, ukljuujui u redove vojske i varvarske trupe nazvane numeri.1221 Od tada vie ne postoji Rimska vojska, ve samo niz provincijskih vojski: britanska, galska, ilirska itd. Jedina obaveza koja ih ujedinjuje jeste zakletva caru i njihovi lini interesi. Car koji je uspeo da pridobije naklonost vojske nije morao da preterano brine za ostale slojeve drutva. Vojnici su opet bili u poziciji da trae visoku cenu za svoju lojalnost, u formi poveanja plata, privilegija i lakih uslova vojnikog ivota. Sve ovo postaje jasno izraeno od Septimija Severa. Ne udi zato to je ovaj na samrti sinovima poruio: Budite sloni, obogatite vojnike, ostale prezrite.1222 Karakala nastavlja ovim putem, i njegovi rashodi za vojsku su izuzetno porasli, dok se disciplina stalno pogoravala.1223 Tokom III veka politiki uticaj vojske narastao je toliko da je postala simbol careva, a ne sluga drave. Jo jedan, ne manje vaan problem, bila je sopstvena zamka u koju je upala oficijelna propaganda tokom prva dva veka, to se sasvim sigurno odrazilo na itavu novonastalu politiku i vojnu situaciju u III veku. Naime, propaganda ozbiljnih i odgovornih careva, naroito II veka, nije se sastojala iz obeanja za maglovitu budunost, nego je predstavljala podsetnik istinskih dostignua. Kako je vreme odmicalo, dolo je do koncentracije verovanja i emocija usmerenih na jednu linost, na virtus i providentia cara, to je pretilo da proizvede stav prevelike zavisnosti i premalo inicijative, previe oekivanja od jedne osobe koja moe da rei neki problem. Carevi su se u III veku suoili s pritiskom spoljnog neprijatelja, s unutranjim politikim problemima, s tekom ekonomskom situacijom i krizom morala. Ali kako je situacija bivala tea, propaganda, koja je u II veku bila trezvena i zasnovana na injenicama, postaje sada sve glasnija, kako bi uguila uznemirenost, a to nije imalo preteranog uspeha. Novac proklamuje lojalnost i slogu u vojsci u isto vreme kada stalno
1221 1222

Van Sickle C.E, 1939, 156. Dio. Cass. LXXVII.15.2. 1223 Dio. Cass. LXXIX, 1.3-4, 3.1-5.

143

dolazi do prevrata i pobuna upravo u njenim redovima; u vreme kada je Rim klecao insistira se na venosti, i carevoj nepobedivosti. Usled nedostatka ili nesigurnosti pisanih izvora tokom III veka, novac se pojavljuje kao vaan izvor za istraivanje ideologije Rimske drave. No, postoje odredjeni limitirajui inioci u prouavanju propagande ostvarene na novcu ovog perioda. U to vreme rimsko carsko kovanje ima ve dva veka dugu istoriju. Do tada su se ve formirali kanoni slogana promovisanih na reversima koji oslikavaju opte vrednosti koje nemaju vremensko ogranienje, kao to su Pax, Concordia, Victoria, Fides, Virtus, Felicitas itd. Bilo bi naivno verovati da u vreme brze smene careva, tokom najvee krize u III veku oni u svakom pojedinanom sluaju precizno postavljaju svoje slogane na novcu.1224 Da bi bili efektivni ideoloki koncepti moraju biti promiljeno odabrani i propagirani, a to zahteva i odredjeni vremenski period delovanja. U odredjivanju ideolokih izvora i prioriteta carevi III veka koriste se namernim izostavljanjem odredjenih tipova svoga prethodnika, ili pak usvajaju miljenje prethodnika i nastavljaju da kuju neke od njihovih tipova predstava. Oni isto tako mogu uvesti inovacije kojima propagiraju do tada nekoriene slogane. Ovakvi specijalni slogani najee se odnose na izraavanje ideja odredjene vladavine i oni se potenciraju u prvim emisijama kao tzv. programski tipovi. Na kraju, treba uzeti u obzir i vrstu metala; razliite e propagandne ideje nositi medaljoni i novac kovan u zlatu, od onog srebrnog ili bronzanog. Navedeni kriterijumi, naravno, mogu biti uzeti kao merila za kovanje tokom itavog Principata, ali su, ini nam se, vie izraeni tokom III veka, kada carevi nemaju dovoljno vremena za uspostavljenje stabilnih propagandnih sistema delovanja na podanike. S druge strane, od careva se oekivalo da udovolje interesima ogromnog broja vojnika, to je postajalo sve tee. Raspoloenje ove potencijalno eksplozivne mase iziskivalo je neprestanu panju od strane careva i preduzimanje razliitih mera, od kojih je najvanija bila redovna plata. To sve stvara povoljnu priliku za propagandu i najvei broj predstava tokom velike krize III veka posveen je vojsci. Periodi kriza uopte su ispunjeni utopistikim raspoloenjima, to carevi koriste i njima u propagandi spekuliu posredstvom posebnih motiva na novcima. Poev od Komoda, na primer, sve vie se popularizuje kult Herkula, oigledno blizak i omiljen u vojsci. Predstave cara kao Herkula s rogom izobilja u vrtu Hesperida, treba da prikae kako opta srea i blagostanje zavise od cara kao velikog spasioca ljudskog roda.1225 Na ovaj nain Komod, izmedju ostalog, naglaava svoju veu privrenost vojsci i antisenatsku politiku koju sprovodi. Ova ideja poprima optedravni znaaj za vreme tetrarhije i koristi se velikom popularnou koju u vojsci uiva. O ivotu Carstva, o ubedjenjima i oseanjima veine ljudi mnogo moemo nauiti, prilikom detaljnog posmatranja sredstava i modela njihove politike propagande. Efikasnost je oigledno bila velika, jer su emocije zahvalnosti i lojalnosti caru, koji sam predstavlja venu mo Rima, bile duboko usadjene u svest podanika. Od poetaka pod Avgustom, carevi su nadalje neprestao uspeno razvijali i nadogradjivali svoje sisteme propagande putem novca. Broj tema stalno se umnoavao tokom Principata, da bi odredjenu ideju razvijao i prikazivao ve prema prilikama i okolnostima. Pratei razvoj pojedinih motiva moemo zapaziti i promene do kojih dolazi u drutvu, promene u
Alfldy G, 1974, 89-111. predstavlja koristan rad u kome se iznose i analiziraju paralelno miljenja antikih izvora, paganskih i hrianskih, o uzrocima i posledicama velike drutevne, ekonomske i duhovne krize u III v. Za aspekte propagande tokom ovog perioda vidi Kaczanowicz W, 1990. 1225 Vidi T. XLIX, 11.
1224

144

unutranjoj politici, ratove i opasnosti, pobede i proslave, a isto tako moemo sagledati sve segmente carskih aktivnosti. Pred nama oni se pojavljuju kao hronika proteklih dogadjaja i svedoci ivota mone drave. Znatan deo motiva na novcu i medaljonima posveen je mnogobrojnim epizodama iz dravne aktivnosti, ivota cara i lanova dinastije. Kovanja popularizuju linost cara i propagiraju uspehe unutranje i spoljne politike. U prvom redu, svoj odraz u kovanju nalaze ratne aktivnosti cara. Car nije vie samo administrator, princeps, ve, pre svega, vodja vojske, imprerator. Kao vojskovodja na elu ratnih operacija, predstavljen je najee motivima adlocutio, profectio, debellator, adventus itd. Primeri sa scenama nepobedivog cara postaju veoma popularni, a poseben razvoj imaju na medaljonima III veka. Tipovi koji prikazuju cara u ovoj njegovoj prirodi, nalaze svoje poreklo u kovanjima vojskovodja pozne Republike. Sesterciji ili medaljoni s predstavama adlocutio, kovani su povodom otpoinjanja vojne kampanje ili da komemoriu obraanje cara vojsci prilikom investiture. Drugi navedeni povod, ei je u kovanjima III veka kada gotovo svi carevi u prvim emisijama kuju ovakve motive. Ovo je i prirodno, poto su carevi u to doba uglavnom birani od strane svojih legija, kojima potom ukazuju ovakvu poast. Veliko polje sestercija ili medaljona prualo je rezaima kalupa mogunosti za izradu sloenih viefiguralnih kompozicija, varirajui ih u okvirima teme adlocutio. Scene istupanja cara pred vojskom uz odgovarajuu legendu pojavljuju su od vremena Kaligule, slian novac kuje i Neron, zatim Galba i gotovo svi naredni carevi.1226 Velika Hadrijanova serija exercitus povezana je s njegovim putovanjima i brigom za odbranu Carstva, ona prikazuje cara kako dolazi na konju i obraa se vojsci tokom manevara, ili u kampovima gde stoji na platformi.1227 Predstave uglavnom ne menjaju svoju ikonografsku emu tokom Principata. Car je prikazan u najveem broju sluajeva kako stoji na platformi i obraa se okupljenim vojnicima. Tek od sredine III veka dolazi do izvesnog pomeranja teita u kompoziciji figura cara na platformi sve vie se pribliava centru, i biva izloena posmatraima sa svih strana.1228 Dolazi i do umnoavanja figura, to je zapaeno kao pojava i na adventus tipovima. Novinu predstavljaju scene u kojima dolazi do izraaja dinastika propaganda a koristi se poev od Septimija Severa. Od tada e se carevi uglavnom prikazivati na platformi u pratnji sina naslednika, a ne samo prefekta pretorije. U kovanju Komoda i Septimija Severa pojavljuju se legende koje aludiraju na lojalnost vojske, uz uobiajenu adlocutio scenu, one ukazuju na takvo obraanje trupama u kojima se podseaju na datu zakletvu povodom nastale opasnosti po cara ili u komplikovanoj politikoj situaciji. U prvom sluaju u pitanju je bila zavera Perenisa, a u drugom predstojei sukob s Albinom.1229 Postoji odredjen broj primera koji prikazuju cara s podignutom rukom koje ne prati objanjavajua legenda, te tako postoji i dilema u vezi s njihovim preciznim opredeljenjem adlocutio ili adventus tipu.1230 Ovoj grupi prikljuuju se i tipovi cara u vojnikom odelu prikazanog kako stoji okruen vojnim insignijama. U

1226 1227

Motiv adlocutio T. I, 1 do T. IV, 5. Vidi T. I, 5 do T. II, 3. 1228 Vidi T. III, 6-8. 1229 Vidi T. II, 7-10. 1230 Vidi T. III, 9-12.

145

oba sluaja re je o reprodukovanju scene, odbacivanjem svega to nije neophodno, u ovom sluaju pasivne publike, dok je panja usredsredjena na govornika.1231 Nakon obraanja vojsci sledio bi profectio, tj. odlazak cara iz Rima, najee radi vojne intervencije.1232 Redje on moe oznaavati carevo naputanje kampa ili nekog grada u provinciji radi odlaska na bojite. Car se prikazuje kako naoruan, na konju u vojnikom odelu kree u rat, praen vojnicima. Po prvi put se s ovim motivom susreemo na novcu Trajana. U kovanju Hadrijana, pojavljuje se neobina legenda expeditio augusti, to je usamljeni primer u kovanju Principata.1233 Profectio tip naroito je zastupljen u kovanju Septimija Severa, koji na ovaj nain belei sva svoja naputanja prestonice. U vreme Karakale susreemo se s dva izuzetka; motiv debellator hostium praen je legendom profectio, dok na drugom primeru uz istu legendu vidimo cara kako stoji pored vojnikih insignija, sam ili u pratnji vojnika.1234 U kovanju Aleksandra Severa dolazi do promena u sceni ukljuivanjem Viktorije koja predvodi cara i vojnike.1235 Ovo je motiv koji se potom pojavljuje kod Gordijana III uz legendu victoria augusti, obeleavajui pobedu u ratu s Persijancima i predstavlja eljeni trijumfalni adventus. Od Filipa I pa sve do kraja Principata motiv u kojoj Viktorija predvodi cara i vojnike preuzet je za adventus tipove. Istovremeno od Aleksandra Severa prestaju da se kuju novci i medaljoni s legendom profectio. Samo jo jednom u kovanju Proba, kao usamljeni primer, pojavljuje se car u pratnji vojnika: scena u tradiciji profectio motiva I i II veka. Odsustvo motiva profectio u kovanju vojnikih careva pokazuje da je u ovo vreme carevima bilo manje vano da se dre tradicionalnog naina otpoinjanja vojnog pohoda. Ono to je verovatno bilo jo vanije, jeste da tokom svoje kratke vladavine veina njih nije uspevala ni da stigne do Rima. Onima kojima je to i polo za rukom, bilo je vanije da prikau trijumfalni adventus i svoju pobedu. Upravo se motivi adventusa znaajno umnoavaju tokom ovog perioda, u sve razvijenijim predstavama i sa sve veim brojem uesnika. Za razliku od careva I i II veka, carevi III veka radije kuju tipove adventusa nego trijumfalne tipove. Decursio i disciplina predstavljaju retke motive. Prvi se, uz prateu legendu, javlja samo na sestercijima i medaljonima Nerona.1236 Povod za njegovo kovanje nije sasvim jasan i izaziva odredjene nedoumice. Pored ovoga, postoji nekoliko spornih primera koje ne prati objanjavajua legenda pa se moraju uzeti uslovno kao decursio tipovi. To su primeri Otona, Galbe i Hadrijana.1237 Decursio oznaava napad, ako se radi o akciji na bojnom polju, ili vojniku paradu, kakva je recimo ona na reljefu baze stuba Marka Aurelija.1238 Legenda disciplina augusti stoji na sestercijima Hadrijana s predstavom cara koji predvodi vojsku u maru.1239 Ona oznaava angaovanje cara u obuci i treningu vojnika. Poznato je da je Hadrijan lino obilazio garnizone u provincijama i uestvovao u tekim vebama i marevima. Na ovaj nain on je eleo, s jedne strane, da nadoknadi gubitak ratne reputacije i opredeljenje ka defanzivnoj politici,
1231 1232

Vidi T. III, 13 do T. IV, 4. Motiv profectio T. IV, 6 do T. VI, 1. 1233 Vidi T. IV, 8, 9. 1234 Vidi T. V, 8, 10, 11. 1235 Vidi T. V, 13. 1236 Vidi T. VI, 5, 6. 1237 Vidi T. VI, 7-10. 1238 Brilliant R, 1974, p. 255, Fig. VI.37. 1239 Vidi T. VI, 2, 3.

146

a s druge strane, u okviru takve politike, da istakne svoju stalnu brigu i angaovanost na obezbedjivanju granica. Motivom debellator hostium predstavljen je car na konju koji gazi palog neprijatelja i zamahuje kopljem da mu zada poslednji udarac.1240 Motivom se uopte naglaava invicta virtus samoga cara. Po prvi put on se javlja u kovanju Tita za vreme Vespazijanove vladavine, i kuje se sve do kraja Principata. Poev od Maksimina Traanina, u scenama se pored cara pojavljuju i figure vojnika i Viktorije, ali se paralelno kuju i tipovi s osnovnim motivom. Primeujemo izvesne nijanse u predstavljanju cara kao nemilosrdnog ili milostivog pobednika. U vreme sve veeg pritiska varvara na granice Carstva tokom III veka i sve tee vojne i politike situacije uzrokovane spoljnim problemima, estina kojom carevi napadaju neprijatelje sve je izraenija. Jedino se kod Galijena susreemo sa scenom u kojoj car nije predstavljen na konju, ve kao peadinac, koji gazi nogom i probada kopljem palog neprijatelja.1241 Najdinaminija i najuzbudljivija scena pojavljuje se na medaljonu Kara i Numerijana, prikazanih na konjima jedan naspram drugog, kako kopljima napadaju neprijatelje pale ispod konja, dok su iznad dve Viktorije koje ih krunuu.1242 Ovo je motiv koji e postati izuzetno popularan i doiveti dalji razvoj tokom IV veka. S ovim tipovima blisko je povezan i motiv lova, u kojem je neprijatelj samo zamenjen divljom ivotinjom, dok ideja koju izraava ostaje ista.1243 Adventus tipovi obeleavaju ulazak cara u prestonicu, bilo prvi put od investiture ili prilikom povratka iz ratnog pohoda.1244 U drugom sluaju radi se o pobednikom adventusu, ije predstave postaju u III veku sve razvijenije i sveanije, s vie figura u pratnji cara, i neizostavnom Viktorijom koja predvodi itavu procesiju. Ceremonija adventusa imala je poseban znaaj i u neku ruku bliska je trijumfalnom ulasku cara u Rim, ali se ne moe poistovetiti s njim. Objanjavajua legenda po prvi put se nalazi na Trajanovom novcu, kakav je sluaj i s profectio motivom. Izvestan manji broj primera od Avgusta do Tita, bez legende, ostavlja prostor za izvesnu sumnju oko tanog opredeljenja, mada sveani ton u gestu upuuje najpre na adventus motiv.1245 Ovaj motiv moe se pojaviti i da obelei dolazak cara u neki vei provincijski grad, kao to je to sluaj s velikom adventus serijom Hadrijana. Hadrijan je prikazan kao princeps koji dolazi u razliite provincije i prima dobrodolice njihovih personifikacija koje su najee u vidu enske figure s lokalnim obelejima.1246 Predstavljanje motiva adventus raznovrsnije je u izboru ikonografskih ema od profectio motiva. Car se predstavlja podignute d. ruke u gestu pozdrava, na konju, bez pratnje ili u pratnji vojnika. Kod Trajana procesiju predvodi Felicitas; u seriji adventusa u provincije Hadrijan uvek stoji ispred oltara dok personifikacija provincije prinosi rtvu; prikazuje se i Roma koja doekuje careve posle uspenih vojnih kampanja, kao u sluaju Hadrijana i Lucija Vera; jedinstven je motiv na medaljonu Marka Aurelija koji peke ulazi u Rim, u procesiji ispred trijumfalnog luka, predstavljajui ovatio;1247 od Gordijana III pojavljuje se
1240 1241

Motiv debellator hostium T. VI, 11 do VII, 11. Vidi T. VII, 7. 1242 Vidi T. VII, 11. 1243 Vidi T. VII, 12-14. 1244 Adventus motiv T. VII, 15 do XI, 12. 1245 Vidi T. VII, 15 do T. VIII, 4. 1246 Vidi T. VIII, 7 do T. IX, 4. 1247 Vidi T. IX, 6.

147

Viktorija koja predvodi cara i vojnike. Do kraja Principata ovaj poslednji motiv i motiv cara na konju bez pratnje, pojavljivae se paralelno na novcu i medaljonima. Na novcu Proba s motivom adventusa pojavljuje se kao novina zarobljenik ispod konja.1248 Septimije Sever je bio taj koji je ustanovio tip adventus-virtus bez bilo kakvih trofejnih dodataka.1249 Prikazan je sa sinovima na konjima, sva trojica s podignutom d. rukom. Specifian cilj ovakve kompozicije bio je propagiranje dinastike politike Severa. Veoma su vane predstave investiture vazalnih kraljeva ili one vezane za povratak ranije zaplenjenih rimskih vojnih obeleja, rex datus i signis receptis.1250 Ovi motivi odraavaju uspehe rimske diplomatije, ili ee, rezultate njenih uspenih vojnih akcija. Scene investiture predstavljaju zanimljiv primer u istorijskom kontekstu, naroito s toga to za njih postoje direktne potvrde u pisanim izvorima. Rex datus motivi oigledno su igrali odredjenu ulogu, ve prema prilikama, u propagandi uspeha spoljne politike Rima. U nekim vremenima njihova je uloga oigledno bila vanija, s obzirom da su ovakvi uspesi, u sutini efemerne prirode, bivali slavljeni i na novcu. Tokom celog Principata novac s predstavom investiture pojavljuje se relativno retko, mada su se Rimljani aktivno meali u unutranju politiku zavisnih drava, naroito u Jermeniji, koja je preko dva veka predstavljala branu prema Paranima i bila u interesnoj sferi obe zaraene strane. Tokom ovoga vremena na jermenskom prestolu stalno su se smenjivali bilo tienici Rima bilo Paranske drave, ve prema trenutnom odnosu snaga. Predstave rex datus ne moraju uvek da oznaavaju sasvim realna zbivanja. U veini sluajeva prikazani carevi nisu stvarno uestvovali u ovim investiturama, ve su ih obavljali preko svojih legata. No, sve to je obavljano pod auspicijama odredjenog cara smatralo se kao da je uradio on lino. Novac s ovom predstavom prikazuje malo poznate dogadjaje oko investiture Rojmetalka III, trakog kralja, od strane Kaligule 37. godine. U vreme Kaligule kuje se i novac koji komemorie investituru Jermenskog kralja Zenona, prozvanog Artaksias, koju je obavio njegov otac Germanik 18. godine. Slede Trajanovi primerci investiture rex Parthis datus i Antonina Pija rex Quadis datus i rex Armeniis datus. Konano, u nekoliko varijanti je na novcima i medaljonima prezentovana scena investiture Jermenskog kralja od strane Lucija Vera, kopirajui tip Trajana rex Parthis datus. Ona obeleava pobedu Rimljana u ratu s Paranima koji je zapoeo oko Jermenije, jo krajem vlade Antonina Pija. Legati Lucija Vera okonali su paranski rat bez uea cara, koji je vreme provodio uglavnom zabavljajui se u Antiohiji ili Laodikeji. Postavljanje rimskih tienika na prestole zavisnih drava, predstavlja veliko dostignue rimske diplomatije, naravno podrano vojnom snagom. Svi inovi investiture ipak nisu nali svog odraza u kovanju, kao na primer krunisanje Tiridata, u Rimu 66. godine, koji je krunu dobio od Nerona.1251 I pored sve raskoi i sveanosti, u kojima je protekao prijem jermenskog poslanstva u Rimu, Neron ipak nije iskovao prigodan novac. Abramzon pretpostavlja da je Neron moda realno ocenio situaciju shvatajui da je taj akt investiture kompromis izmedju Rima i Praana. Bez obzira na uspehe Neronovog legata Jermenija je ostala pod protektoratom Parana, ali je paranski tienik dobio dijademu samo formalno iz ruku rimskog cara, to je trebalo da utei rimski nacionalni ponos.1252
1248 1249

Vidi T. X, 10. Vidi T. XI, 2. 1250 Motivi signis receptis i rex datus T. XII, 9 do T. XIII, 9 i T. XXVIII, 6. 1251 Suet. Nero, 13; Tac. Ann. XV.24. 1252 Abramzon M. G, 1995, 198-199.

148

Neron je tada, u odei trijumfatora, okruen ratnim obelejima, poloio dijademu na glavu Tiridata, koji je kleao pred njim. itav in bio je predstavljen kao trijumf i za ovaj svoj uspeh Neron je proglaen imperatorom. Ovim povodom zbog uspostavljanja mira, po reima Svetonija, bio je zatvoren hram Janusa.1253 U vezi s tim Neron je kovao novac s predstavom hrama Janusa sa zatvorenim vratima, ali ne i s motivom rex datus.1254 Predstave s motivom signis receptis, veoma su vane u propagandi. Njihova glavna uloga bila je u rehabilitaciji povredjenog rimskog ponosa. Gubljenje svetih legionarskih orlova smatralo se velikom sramotom, pa se u boju gledalo da se oni sauvaju po svaku cenu, makar i njihovi delovi. Krajem Republike u i prva dva veka Carstva Rimljani su retko gubili svoja vojnika znamenja. Samo se tri puta na novcu proslavlja povraaj ranije zaplenjenih vojnih znamenja. Najpre se u kovanju Avgusta belei povraaj standarda koji su u tri maha zaplenili Parani tokom I veka s.e. On kroz vie motiva proslavlja ovaj veliki uspeh svoje diplomatije, dobro podran jakim vojnim snagama koncentrisanim na Istoku. Predstavljen je Mars koji dri vojne insignije, ili okrugli hram Marsa Ultora u koji su povraena znamenja bila smetena, ili pak samo divojarca, uvek uz objanjavajuu legendu. Neto kasnije, u kovanju Kaligule, pojavljuje se novac kojim on komemorie uspomenu na trijumf svoga oca, Germanika. Germanik je, naime, 17. godine proslavio trijumf povodom pobeda u Germaniji i povraaja legionarskih orlova izgubljenih u Teutoburkoj umi, kada su stradale dve legije pod komandom Vara. Jo samo jednom se pojavljuje motiv signis receptis i to u kovanju Vespazijana, povodom vraanja znamenjena zaplenjenih od pobunjeika u Galiji pod Civilisom. Predstave careva koje kruniu boanstva ili motivi koji ih prikazuju u ulozi rector orbis, povezani su direktno s kultom cara i carske porodice. Uspostavljanje carske vlasti uslovilo je i njeno ideolosko objanjenje. Delimino ga je pruio Avgust tokom svoje vladavine, sjedinjujui rimski mit s mitom o Avgustu. Zvanini carski kult morao je dobiti religiozno opravdanje i Avgust je krenuo putem vetog prelaska od ideologije gradjanina ka ideologiji podanika, kroz ponude koje se ine geniju cara, i na taj nain definitivno uspostavio kult.1255 Carska funkcija kakvom ju je definisao Avgust sastoji se od etiri prirode princeps, imperator, pontifeks maksimus i divus. Njegovi naslednici nastavljaju uvrenje carskoga kulta i prilagodjavaju rimsku religiju politikim zadacima koji su stajali pred novim reimom. Jedan od vanih faktora jeste ustanovljenje obaveznog potovanja carskog kulta za sve stanovnike Carstva, dok s druge strane carevi sve vie proklamuju svoju vezu s bogovima. Neki od careva istupali su ak i kao inkarnacija samih boanstava i zahtevali boanske poasti za ivota, dok su se drugi zadovoljavali kultom svoga genija u oekivanju apoteoze. Za ustanovljeni carski kult formirani su kolegiji svetika, koji su se o njemu brinuli. Geniju cara, kao i boanstvu koje je car smatrao svojim pokroviteljem, podanici upuuju molitve, postavljaju statue, oltare, hramove. Pojaavanje tendencija ka autokratskom i teokratskom upravljanju, kod manjeg broja careva dovodi do pokuaja da svoj monoteistiki kult suprotstave politeizmu rimske religije, ali da ga pri tome ni u kom sluaju sasvim ne odbace. Veina
Suet. Nero, 13. Osim razloga koje navodi Abramzon, verovatno je imala uticaja i injenica to je smru Korbulona Rim ostao bez vojskovodje sposobnog da u tom trenutku vodi uspeno rat s Paranima, ega je Neron bio svestan, ali i iz elje da se Tiridatu olaka situacija u domovini. 1255 Rolland M, 1978, 217.
1254 1253

149

careva ipak nastavlja s oslanjanjem na tradicionalnu rimsku religiju, podravajui pri tom razliite kultove, ukljuujui i istonjake, koji se stapaju s carskim. Predstave na novcu odraavaju razvitak tradicije apoteoze cara i lanova njegove porodice. Tokom I-III veka javlja se velika koliina konsekrativnog novca, proklamujui vezu svakog novog cara s njegovim boanskim prethodnikom. Svaki sledei car bio je divi filius, to se naglaava na novcu. Na novcu Hadrijana javlja se ak i legenda divi Nervi nepos. Svaki car koji ima boanskog prethodnika i sam se smatrao boanstvom. Bogovima se pribliavaju ne samo carevi ve i lanovi njihovih porodica, nezavisno od odnosa unutar porodice. Na taj nain vladari pokuavaju da preobrate imperatorski kult u posebnu formu religije.1256 Neobian interes, u ovom smislu, pokazuje figura Hadrijana ili mladog genija (?) koji je prikazan u ovalnom ramu, kako dri skiptar i Fenksa na globu, uz legendu SAEC AVR (T. LII, 11).1257 Legenda saeculum aureum, koja je inae uvek prikrivena iza fraza kao to su felicitas temporum ili saeculi felicitas, u ovom sluaju eksplicitno je navedena. Feniks na globu predstavlja simbol neprestanog nasledjivanja i pijeteta koji se prenosi iz generacije u generaciju. Hadrijan je, sledstveno tome, nova karika u besmrtnom lancu upravljanja svetom.1258 Svaki novi car nudi nadu, da je novo doba na osvitu. Predstave i natpisi na novcu pruaju nam mogunost da dobijemo sliku o teologiji careva I-II veka: u osnovi ona je glasila da je to harizmatina linost, koja se posle smrti pribliava bogovima. Uticaj koji je u drutvu vren putem sredstva propagande u cilju popularisanja carskoga kulta, podjednako je vaan administraciji u odnosu prema svim slojevima drutva, pa tako i prema vojsci. Naravno da je uspeh propagande zavisio i od socijalnog, ali i od geografskog faktora. Kategorija obrazovanih ljudi sigurno je na sve ovo gledala drugaije nego seljak u paniji ili Judeji ili pak vojnik na rajnskoj ili dunavskoj granici. Decenijama se vode rasprave oko uticaja koji je carski kult imao na Istoku i na Zapadu, i oko pitanja da li je car na Istoku stvarno smatran boanstvom.1259 Neosporno je da je rimski carski kult povezan s helenistikom tradicijom oboavanja vladara, ali s druge strane, on u sutini ipak predstavlja tvorevinu rimske nacionalne misli, koja je tesno povezana s drevnim verovanjima u Genije i Mane. Na novcu smo svedoci pozajmljivanja atributa pojedinih boanstava i njihovog pripisivanja caru, bilo iz elje da se car priblii ili poistoveti s nekim boanstvom, bilo da se stavi pod njegovu zatitu. Lovorov venac, koji uglavnom krasi glavu careva pozajmljen je, na primer, od Apolona, radijalna kruna od Helija, egida od Minerve itd. U velikom delu Carstva populaciji nije bilo strano oboavanje imanentog boanstva, te je lako pronadjeno boansko u oveku koga su krasile izuzetna mo i vrline. Ali u drugom delu Carstva, posebno u Rimu, postojao je daleko razvijeniji oseaj o razliitosti izmedju boanskog i ljudskog. Bilo je Rimljana koji su i na uvodjenje consecratio obiaja gledali s podsmehom.1260
Abramzon M. G, 1995, 371. BMC III, n. 312, Pl. 52.10; RIC II, n. 136, Pl. XIII.239. 1258 BMC III, n. cxxxi. 1259 Prajs (Price S.R.F, 1980, 28-43) se suprotstavlja tvrdnjama (f. 5, Taylor L.R, The Divinity of the Roman Emperor, 1931.) da su na Istoku carevi stvarno smatrani boanstvima, smatrajui da su to bile samo poasti koje su im ukazivane. Prajs svoje dokaze bazira na analizi razliitih tipova rtvovanja u Carstvu, promenama u prirodi rtvovanja vladarima u helenistikom periodu i pod uticajem Rima, i postavljanja rtvovanja u Carstvu u kontekst grke religije. Zakljuuje da carske poasti i rtve njima upuene nisu uopteno uzevi paralelne poastima koje se upuuju boanstvima. 1260 Abramzon M. G, 1993, 29-30.
1257 1256

150

Ovo ipak nije problematika kojoj smo ovde mogli da damo neto vie prostora. Ne vie nego koliko je carstki kult uticao na miljenje vojnika i razvijanje uloge harizmatinog komandanta u liku cara, prema potrebama vremena. Sigurno je da carevi, koristei predstave na novcu kao sredstvo samoreklamiranja, pred vojnicima tee da steknu sliku nepobedivog vojskovodje u koga oni mogu imati bezgranino poverenje. Zato se kao predstave koje se odnose na vojsku mogu izdvojiti motivi u kojima se car pojavljuje uz Viktoriju, Jupitera, Romu, Marsa, Virtus, Herkula, Sola. Dakle, uz boanstva koja su isto ratnika ili u nekom svom aspektu to mogu biti. Najee se pojavljuju carevi u scenama krunisanja od strane Viktorije, obino obeleavajui neku ostvarenu pobedu. Pri tome su oni najee prikazani poput Virtus, to je morala biti najvanija vrlina svakog imperatora. Proklamujui na linom primeru takvu vrlinu, oni su davali primer i svojim vojnicima. Ve poetkom III veka insistiranja na invicta virtus cara postaju sve snanija, da bi kulminirala u vreme pune krize doba vojnikih careva. Posle Viktorije, najee su scene cara s Romom, koje imaju drugu dimenziju, ali opet nedeljivu od ostvarenih pobeda. Romi se prinose pobede, koje su u njeno ime izvojevane, a ona za uzvrat caru dodeljuje kao nagradu glob ili paladijum. U ovim scenama, vano je istai, Roma je prikazana kao ratnica koja sedi na titu ili oruju, naglaavajui vojni aspekt motiva. Veza s Jupiterom je ponovo specifina. Kao vrhovno boanstvo predstavlja se najpre kao zatitnik cara, pod okriljem ije munje se prikazuje. Istovremeno ovakvi motivi ukazuju ne samo pod ijom se zatitom car nalazi, nego i od koga je izabran da vlada ljudima, odnosno izraava se providentia samoga Jupitera. Ova injenica, skrivena u slojevitosti znaenja pomenutih predstava cara i Jupitera, eksplicitno je prikazana na novcu Hadrijana u sceni gde mu Jupiterov orao donosi i predaje skiptar uz legendu providentia deorum.1261 Isto znaenje imaju i scene u kovanjima od Hadrijana do Proba, u kojima carevi primaju od Jupitera glob, kao simbol svetske vladavine. Dakle, imamo sliku cara koji je tu gde jeste zahvaljujui staranju vrhovnog boanstva za dobrobit drave; on je obdaren nephodnim vrlinama koje ga ine nepobedivim imperatorom, koji uz pomo svoje vojske postie velike pobede i ostvaruje mir za sve podanike, ali i za generacije koje dolaze. Na taj nain on stie pravo da zadobije poasti kao to je rector orbis, nadajui se da e na kraju kao dobar princeps dosegnuti boanstva. Propaganda, usmerena u ovom smislu na vojnike, naravno uz sve ostale vojnike predstave na novcima i druge vidove uticaja, morala je biti uspena barem do vremena vojnikih careva, a tome je doprinosio i dobro uvan konzervatizam u vojnoj organizaciji. ini nam se da je u vreme najvee krize III veka vei problem s kojim se suoila oficijelna propaganda usmerena prema vojsci, bila pre realnost, nego njeni loi mehanizmi. Pre se radilo o nepripremljenosti propagande i nemogunosti njenog brzog prilagodjavanja nastaloj situaciji velikog pritiska koji se pojaavao na gotovo svim granicama Carstva. Realnost je bila da postojea vojska, onako kako je bila organizovana, nije mogla da zaustaviti navale varvarskih plemena niti da obuzda stalnu opasnost od Persijanaca na Istoku. Granine provincije bivale su esto pustoene i narastajue nezadovljstvo medju stanovnitvom u njima, kao i u vojsci, dovelo je do pojave velikog broja uzurpatora, ak i do separatisitkih tendencija i otcepljenja delova drave. Svi su, pre svega, traili spasioca koji e biti sposoban da mobilie snage protiv narastajue opasnosti. Na jedan novi i drugaiji nain nego u Republici, ponovo dolazi do
1261

Vidi T. XIV, 11.

151

zbliavanja vojnika i civila koji su esto bili prinudjeni da se sami brane.1262 Svedoci smo da oficijelna propaganda na novcu u ovo vreme nije mogla pokazati bar oekivani i do tada postizani nivo uspenosti. Ovo se pre svega ogleda u injenici da je veina careva stradala od ruke svojih vojnika, a ne od neprijatelja. Podrku vojske carevi su morali imati kod nasledjivanja prestola, i stoga su se trudili da svoje naslednike uvedu u vojniki ivot, i inili sve da njihov izabranik bude na pravi nain preporuen lojalnosti vojske. Upravo je vojska igrala odluujuu ulogu u izboru careva, dok se uloga Senata svela na preutno priznavanje volje vojnika. Ve su se neposredni naslednici Avgusta u mnogome oslanjali na vojsku, naroito na pretorijance, emu je pogodovalo njihovo prisustvo u Rimu. Vrlo brzo svojevrsna diktatura pretorijanaca i njhov privilegovan poloaj doveo je, izmedju ostalog, do pobune provincijskih vojski koje su proklamovale svoje pretendente i sve se zavrilo izbijanjem gradjanskog rata 68. godine. Posle relativnog zatija tokom vladvine Antonina, pretorijanci su nainili poslednji veliki eksces poznatom prodajom Carstva Didiju Julijanu na licitaciji koju su organizovali. Sredinom III veka privilegiju izbora careva imale su dunavske legije, prvenstveno zbog premetanja teita vojnih operacija u ove oblasti i odluujue uloge koje su imale u odbrani Carstva od sve vee varvarske opasnosti. Pravila u nasledjivanju vlasti nije bilo tokom Principata. Od vanosti prilikom izbora bile su rodjake veze, a preporuku bi uinio car za ivota. Bilo je i pravih dinastija, ali se direktno nasledjivanje s oca na sina pokazalo neuspenim i vodilo je u gradjanske ratove ili ubistva, jer se obino radilo o nesposobnim vladarima. Najsrenijim reenjem pokazala se adopcija. Razlika izmedju princepsa i helenistikog basileusa lei izmedju ostalog i u injenici da je car je bio duan da potrai naslednika i to da izabere ne gospodara za svoje robove, ve princepsa gradjana. Narodu je bio drai izabrani vladar, od loeg naslednog, ali u sluaju da su oba loa onda se prednost davala naslednom.1263 Bilo koji izbor da napravi aktuelni car, on e se truditi da dostupnim sredstvima prikae svog izabranika kao dostojnog naslednika na koga drava moe raunati. U ovom smislu interesantne su predstave na novcu koje prate usvojenja, i koja su uvek povezana s providentia aktuelnog cara. Ovakvu predstavu prvi put susreemo u sluaju Nervine adopcije Trajana. Na kojoj je prikazan Nerva koji predaje glob Trajanu.1264 Poznata je injenica da je pritisak vojske, prvenstveno pretorijanaca, bio presudan u Nervinom izboru Trajana, koji je uivao veliku popularnost u vojsci. Analogno ovoj predstavi i Hadrijan kuje slinu, u kojoj on prima glob od Trajana.1265 U vezi s motivima adopcije su i ve pomenuti motivi primanja globa, najee od Jupitera, ali i od Rome ili Sola, a javljaju se u kovanju od Hadrijana do Proba. Tu se uvek naglaava odakle potie izvor aktuelne vlasti. Veoma vaan segment oficijelne propagande, takodje u vezi nasledjivanja prestola, pripada predstavama princeps iuventutis. Od vremena Avgusta princeps iuventutis je titula dodeljivana mladjim mukim lanovima carske porodice, buduim naslednicima prestola.1266 Princeps iuventutis dobijao je srebrni tit i koplje, a novac
1262 1263

Mac Mullen R, 1963, 153. Wickert L, 1962, 23. 1264 Vidi T. XVII, 2. 1265 Vidi T. XVII, 4. 1266 Motiv princeps iuventutis T. XVIII, 10 do T. XX, 6.

152

naravno, odraava taj vaan in u ivotu budueg vladara. Prinevi se od mladosti pripremaju i obuavaju za ulogu koja ih oekuje, esto pratei oeve u vojnim pohodima i uestvujui u njima. Brojne su predstave s ovim motivom iskovane tokom Principata, kao izraz propagiranja dinastike politike. Prinevi se predstavljaju u raznolikim motivima, ali uvek u vojnikoj odei i s vojnim obelejima. Do III veka ee je prikazivanje prineva na konjima u galopu, da bi se onda ovaj motiv potpuno izgubio i da se od tada prikazuju uglavnom kako stoje i dre vojne insignije, sami ili u pratnji vojnika. Najpre se u ulozi princeps iuventutis prikazuju Avgustovi unuci Gaj i Lucije, kao vitezovi sa titovima i kopljima. Tit i Domicijan bili su prikazivani najee kako galopiraju na konjima. U kovanju Marka Aurelija, Komoda i Gete pojavljuje se predstava Kastora. Filip II i Salonin su prikazani ak i kako dre glob, to je atribut rezervisan za cara. Predstave cara kao impreratora ne iscrpljuju se pobrojanim tipovima. Nailazimo i na druge motive koji ga predstavljaju u scenama trijumfa. On tako, kao nadmoni pobednik, stoji iznad poraenog i zarobljenog neprijatelja koji moli za milost, ili uestvuje u scenama gde ga krunite boanstvo. Motivi kojima se obeleavaju i proslavljaju ostvarene pobede, nalaze u velikoj meri odraz na novcu, a svoje korene imaju u kovanju Republike. Vanu informaciju mogu da prue novci s motivima pobeda, naroito oni koje moemo datovati tano u odredjenu godinu, kao dopuna istorijskim izvorima koji ove pobede opisuju. Jo vea je njihova uloga, u ovom smislu, za dogadjaje III veka, kada se, usled nedostatka ili nesigurnosti pisanih izvora, numizmatiki materijal pojavljuje kao veoma vaan izvor. U najveem broju sluajeva motivi pobeda odraavaju stvarne pobede rimskog oruja. Teko da bi ma koliko uspena i dobro osmiljena propagandna aktivnost mogla da ubedi vojnike da je pobeda ostvarena ako to stvarno nije bio sluaj. Retki su sluajevi kada se pokuavaju prikriti ili na ovaj nain prikazati porazi, kao na primer u sluaju denara Marka Antonija, koji se prikazuje kao osvaja Jermenije, dok se njegov pohod u celini okonao neuspehom. Pre e se dogoditi da zbog portreba oficijelne propagande dodje do prikazivanja nezavrenih ratova ili sklapanja mira pod uslovima koji mogu biti vie ili manje povoljni za Rimljane, u vidu pobeda i trujumfa.1267 U ovim sluajevima carevi e poneti i poasne titule Germanicus, Parthicus, ili slino, i sve ostale poasti koje uz trijumf slede. Kao to se jo jednom pokazuje, novcu s predstavama velikih pobeda rimskog oruja pridavan je znaaj vanog propagandnog sredstva. U ovom smislu vana je i uloga religije i njen odnos prema ratu i sticanju moi. Religija igra posebnu ulogu u pretvaranju prestia u ratu u politiku mo. Ratove vode profesionalne trupe koje ine pripadnici niih druvenih lestvica, a njima komanduju rimski generali. Rimljani inae nisu obraali mnogo panje na svoje pale vojnike, zato to smrt u ratu, izuzev nekih velikih heroja prolosti, nije bila slavna nego sramna i samo se pobeda raunala.1268 Uloga ratnih rituala bila je da definiu prostor rata i mira, vreme poinjanja i zavretka rata, kao i zajednice koje su bile ukljuene u rat. Predstave na novcu pruaju nam podatke o brojnim osvojenim teritorijama koje su pripojene Carstvu kao provincije, o pokorenim narodima, poraenim neprijateljima koji mole za milost, o zaplenjenom oruju i trofejima, o Viktoriji koja leti i nosi vesti o
Novac Makrina, na primer, daje predstavu Viktorije i legendu VICTORIA PARTHICA (BMC V, n. 81, Pl. 80.13; RIC IV.2, n. 96, Pl. I.13), to bi trebalo da obelei pobedu nad Paranima koja medjutim nije zabeleena. Po Dionu Kasiju Rimljani su bili poraeni u sukobu s Paranima i Makrin je platio mir (Dio. Cass. LXXIX.27.1-3). O ovom problemu detaljnije vidi: Bilucaglia R, 1975, 231-238. 1268 Hlscher T, 2003, 14.
1267

153

sjajnim rimskim pobedama, o caru koji kao nepobedivi osvaja ponekad pokazuje milost prema zarobljenicima. Takvim ga vidimo i u trijumfalnoj povorci, kao najsveanijem trenutku za svakog imperatora, a takodje smo svedoci i monumentalnih spomenika koje je podigao u ast pobeda, a kako je vreme odmicalo i u ast umirenih provincija koje postaju prijatelji Rima i integralni deo drave. Serije novca s motivima provincia capta ili devicta prikazuju osvojene zemlje ili narode koji su pretvoreni u rimsku provniciju i to obino personifikovani kao zarobljenici koji nose lokalna obeleja u vidu odee ili oruja. Rim, koji se pod Avgustom uzdie na nivo svetskog carstva, uslovio je i stvaranje u umetnosti nove koncepcije arhetipa neprijatelja. Rim vie nije posmatran kao jedna strana u bipartitnom svetu, kao strana kulture, prava i pobonosti, nasuprot svetu varvara. Umesto toga Rim se sada naao izmedju dva ekstremna pola s jedne strane to su severni i zapadni varvari, a s druge strane predstavnici starih istonih civilizacija, koji uvaavaju svoje kulturne atribute. Gali i Germani su po stereotipu smatrani grubim i necivilizovanim, ali smelim i pouzdanim kao ratnici, i kao takvi korisnim Rimljanima. Ve u Avgustovom kovanju moemo uoiti razlike u prikazivanju neprijatelja Paranina i Germanina.1269 S novcem koji predstavlja pokorene narode susreemo se najpre u kovanju Marka Antonija s legendom ANTONI ARMENIA DEVICTA i predstavom njegove biste iza koje je jermenska tijara (T. LII, 4, a, b).1270 Kovan je povodom Antonijeve pobede nad Jermenijom 36. g.s.e, posle koje je proslavio sjajan trijumf u Aleksandriji. Ovo je, prirodno, okiralo rimsku javnost, isto koliko i pojava Kleopatre na rv. ovog novca s pramcem broda i uz legendu CLEOPATRAE REFINAE REGVM FILIORVM REGVM. Grant navodi da je bilo miljenja kako se radi o propagandi suprotne strane, zbog prikazanog loeg izgleda Kleopatre. U svakom sluaju, njeno pojavljivanje na kovanju trijumvira sugerie i rimske ambicije.1271 Avgust kuje novac s legendom Asia recepta poto su Antonijevi saveznici preli na njegovu stranu.1272 Posle konanog poraza snaga Anotonija i Kleopatre i osvajanja Egipta, Avgust je ovo proslavio novcem s legendom Aegipto capta. Kasnije e svoj diplomatski ali privremeni uspeh u reavanju odnosa s Paranima i s njim stalno povezanim Jermenskim problemom, obeleiti novcem Armenia capta i Armenia recepta. Tradiciju kovanja novca provincia capta nastavljaju Vespazijan i Tit brojnim primerima Iudaea capta, zatim Domicijan s Germania capta, Trajan s Dacia capta i Parthia capta, Lucije Ver sa Armenia capta, Marko Aurelije s Germania subacta. Kasniji sukobi belee se od Septimija Severa samo titulaturom cara Germanicus, Parthicus maximus, Arabicus, Britannicus itd. U kovanju Trajana mirno prikljuenje Carstvu Arabije praeno je legendom Arabia adquis. Prva provincija koja je fida et pacata pojavljuje se u kovanju Trajana i to je Germanija.1273 Zatim Dakija, takodje u kovanju Trajana, koja je legendom odredjena kao DACIA AVGVST PROVINCIA. Sledi itav niz provincija u kovanju Hadrijana i Antonina Pija, i onda Trajana Decija i Aurelijana. Hadrijan svojom oficijelnom politikom promovie novu koncepciju Carstva, koje se zasniva ne vie na primatu Italije nad provincijama, ve u partnerstvu svih delova drave. U svojim velikim serijama
1269 1270

Vidi T. XXIV, 6, 10. RRC 543/1, Pl. LXIV.13. 1271 Grant M, 1958, 46-47. 1272 Predstave pokorenih naroda i drava T. XXIV, 4 do T. XXXVII, 4. 1273 Predstave provincija fida et pacata T. XXXI, 1 do T. XXXIII, 11.

154

adventus, restitutor i provincia moemo pratiti Hadrijana na njegovim putovanjima. Uvek prikazan kao princeps, nikada kao imperator, on aktivno uestvuje u reavanju problema u provincijama, istovremeno ne odlazei u krajnost iskljuivanja Italije, te je ona je uvek zastupljena u ovim njegovim serijama. On konano na kraju, prihvata potovanje na svojoj izabranoj dunosti kao RESTITVTOR ORBIS TERRARVM (T. LII, 5).1274 Promovisani kosmopolitizam iveo je koliko i Hadrijan, jer je bio u mnogome zavisan od njegove osobene linosti. Antonin Pije je imao potpuno drugo vidjenje, zasnovano na starom tradicionalnom shvatanju Italije kao gospodarice nad provincijama. Likovi njegovih provincija na novcu hitaju i nude darove Italiji, gde je ona prikazana ponovo kao regina mundi, kako sedi na zvezdanom globu.1275 Iz Republikanskog tipa Viktorije u bigi ili kvadrigi, razvija se u Carstvu predstava imperatora u trijumfalnoj kvadrigi.1276 Ovim predstavama obeleavaju se proslavljeni trijumfi dodeljeni carevima povodom znaajnih pobeda. Poev od Avgusta gotovo svi carevi tokom Principata kuju ovakve motive, s tim to carevi III veka radije i raskonije predstavljaju pobedniki adventus na medaljonima nego motiv trijumfalne kvadrige. Sve do Gordijana III u trijumfalnim scenama uglavnom se prikazuje samo car u kvadrigi bez pratnje, osim izuzetaka u kovanju Vespazijana, Marka Aurelija i Lucija Vera. Kod ovih primera carevi su u pratnji vojnika, dok Vespazijana jo i krunie Viktorija. Od Gordijana III predstave su kovane u najveem broju sluajeva na medaljonima, i to kao razvijene ikonografske eme: car je u kvadrigi, krunie ga Viktorija, u pratnji vojnika koji nose oruje, insignije i palmine grane. Trijumfalni luk, kao monumentalni spomenik i simbol pobede i postignutog mira odredjenog cara, takodje je vid propagandne delatnosti.1277 Mnogi od njih i danas svojim reljefnim predstavama i skulpturama podseaju na sjajne pobede. Heler navodi javne spomenike kao jedan od etiri glavna aspekta rata u antici, nazivajui ih rat kao uspomena u javnosti. Oni se podiu, po njemu, u cilju podseanja na rat i, zajedno s ritualima i ideolokom upotrebom, slue kao osnova politike moi.1278 Rituali ukljuuju trijumfalne procesije, rtvovanja bogovima pobede, organizovanje igara i ceremonija povodom povratka iz vojnih kampanja, sve u cilju emotivnog uea irokog sloja stanovnitva. Komemorativni karakter trijumfalnih lukova slui irenju ideje pobede i dominacije.1279 Od Avgusta do Septimija Severa carevi kuju novac s predstavama ovih izuzetnih spomenika. Avgust obeleava akcijumsku i paransku pobedu; Klaudije komemorie najpre slavne pobede oca i brata, pa onda i svoje, u Britaniji, predstavama trijumfalnih lukova; Neron podie trijumfalni luk povodom pobede nad Paranima i predstavlja ga na novcu. Galbin novac kovan u Taraku predstavlja izuzetak i legendom koja ukazuje na oslobadjanje dela poreza, i motivom: predstavljeni su zarobljenici koji vezanih ruku prolaze ispod luka i oficir koji je iza njih; verovatno su u pitanju Neronovi prokuratori koji su pljakali provinciju. Vespazijan kuje posthumno novac u ast Galbe s
BMC III, n. 1213, Pl. 79.2; RIC II, n. 594, Pl. XV.306. Vidi T. XXXII, 6. 1276 Predstave cara u trijumfalnoj kvadrigi T. XXVII, 15 do T. XXX, 4. 1277 Predstave trijumfalnih lukova T. XXX, 5-15. 1278 Po Heleru (Hlscher T, 2003, 1-17) preostala tri glavna aspekta rata u antici su: rat kao vojna aktivnost, koja u ogledalu umetnosti podrazumeva psiloloko iskustvo rata pretnje, nasilje, smrt; rat kao deo politike dihotomije, definicije suprotstavljenih strana; rat kao legitimacija ubijanja. Sva etiri aspekta autor posmatra kao kulturne fenomene koji nose odredjena opta obeleja grke i rimske kulture. 1279 Hlscher T, 2003, 13.
1275 1274

155

predstavom trijumfalnog luka, verovatno ponovo luka iz Taraka. Jedan od mnogobrojnih lukova koje je podigao Domicijan u Rimu predstavlja se i na novcu slavei njegov trijumf nad Hatima. Najvie detalja na luku prikazuju Trajanovi sesterciji, iji prikazani reljefi slave Jupitera Viktora i pobedu. Najzad, poslednju predstavu trijumfalnog luka u Principatu nalazimo kod Septimija Severa, i to luka podignutog u Rimu, a ne u Leptis Magni. Posebno mesto u rimskom kovanju zauzimaju novci koji su kovani u ast pojedinih legija, koje su caru pruile podrku u borbi za vlast ili su se posebno odlikovale u nekim ratnim dejstvima. Ovakvi motivi veoma su vani za odnos izmedju cara kao glavnokomandujueg i njegovih vojnika, jer izraavaju njihovu medjusobnu fides, concordia i pietas. Po pravilu novci s nazivima legija kovani su u vreme gradjanskih ratova, i predvidjeni su za plate ili novane poklone vojnicima. Tradicija donativa bila je ustaljena praksa u rimskoj vojsci, a carevi su je sprovodili obavezno po investituri, a i u drugim pogodnim prilikama. Vii oficiri nagradjivani su posebnim poklonima, medaljonima na primer. Obiaj je bio da se polovina poklona zadravala u vojnikoj kasi, a svaka od kohorti legije imala je svoju kasu s novcem. Vojnici iji se novac nalazio u kasi nisu ni pomiljali da dezertiraju, ve su se jo vie brinuli o svojim zastavama i za njih se borili jo hrabrije.1280 Prototip za kovanja legionarskog novca u Carstvu jeste uvena serija Marka Antonija, kovana uoi Akcijuma, s predstavom legionarskog orla izmedju standarda i galije s nazivima pojedinanih legija.1281 Pominju se i legije koje su potom prele na stranu Avgusta dok je prolazio Azijom i Sirijom na putu za Aleksandriju, medju njima je i legio VI Ferrata. Avgust ju je ostavio u Siriji, a potom je dugo boravila u Palestini. Skoro dva veka kasnije Marko Aurelije i Lucije Ver ponavljaju tip Marka Antonija s natpisom leg VI.1282 Matingli sugerie da je novac u ast ove legije kovan povodom pobeda nad Paranima i navodi da slinost u imenu Antonius Antoninus moe imati udela.1283 Abramzon tvrdi da su rezai kalupa, kao i carevi, dobro poznavali tradiciju, te da su komemorativni novci uvek briljivo birani za kopiranje. Po njemu, u ovom sluaju radi se o tanom kopiranju novca Marka Antonija i to u ast legije VI Ferrata koja mora da se istakla u ratu s Paranima.1284 Tokom gradjanskog rata 68/69. susreemo se dva puta s kovanjem novca koji navodi imena pojedinih legija. Macer, legat propretor u Africi, odmetnuo se za vreme Nerona i kovao novac s imenima legija pod svojom komandom legio III Augusta i novouzdignute legije njegovog imena legio I Marciana.1285 Za vreme pobune u Galiji, pod Civilisom, pobunjenici kuju novac koji nosi ime legio XV Primigenia. U ovom sluaju navodi se legija Vetere koju su pobunjenici porazili. I Hadrijanova serija exercitus, koja spada po motivu u adlocutio tipove, posveena je ustvari vojskama u provincijama Carstva.1286 Rimska vojska u graninim provincijama postaje sila koja uva granice Carstva. U Hadrijanovoj defanzivnoj politici ima veliku ulogu i romanizacija
1280 1281

Abramzon M.G, 1995, 143. Vidi T. XXXIII, 12, 13. 1282 Vidi T. XXXIV, 8. 1283 BMC IV, p. cxxiii. 1284 Abramzon M.G, 1995, 144-145. 1285 Vidi T. XXXIII, 14 do T. XXXIV, 2. 1286 Vidi T. I, 7 do T. II, 3.

156

varvarskih naroda, iji su kontigenti takodje ulazili u rimsku vojsku. Dajui lini primer, car nastoji da sugerie vojnicima vanost njihove slube za dravu. S druge strane, legionari i varvari u rimskoj vojsci oseali su to kao staranje i panju cara, to je podizalo moral vojske. Sledi velika serija Septimija Severa, kovana po uzoru na legionarski novac Marka Antonija.1287 Ona predstavlja nagradu za trupe koje su pokazale lojalnost, ali ne i za one neodlune. Legija XIIII Gemina oito je omiljena legija cara jer je jedino za nju kovano i u zlatu, i u srebru, i u bronzi. Galijen je takodje kovao seriju legionarskog novca, ali vie ne koristi poznati motiv legionarskog orla medju standardima, ve ambleme i nazive legija s poasnim titulama pia i fidelis.1288 Kod Galijena, kao i u sluaju serije Viktorinusa, nisu sve pomenute legije bile pod njihovom komandom, ve njihove veksilacije. Veksilacije su na novcu poastvovane imenom svojih matinih legija i njihovim amblemima. U koncepciji odbrane Carstva tada dolazi do promena i Rimljani su prinudjeni da predju na elastiniju odbranu i odbranu u unutranjosti svoje teritorije. Rim naputa koncept odbrane na granicama i umesto toga oslanja se na mobilne snage koje bi udarile na neprijatelja kada jednom predje granicu. Galijen formira veksilacije sainjene od elitnih delova svih legija, koje su sakupljene i stacionirane u Milanu. Milano se pokazao kao odlina lokacija s koje su mobilni konjiki odredi lako mogli da se suoe sa svakom pretnjom sa zapada ili severa. Problem s ovakvim nainom odbrane, kombinovanim s odbranom utvrdjenja, doveo je do loe odbrane populacije u graninim provincijama koje su stalno stradale od varvarskih upada.1289 U legionarskom kovanju nisu zaboravljene ni pretorijanske kohorte i poseban, njima posveen novac, kuje najpre Marko Antonije u okviru svoje serije legionarskog novca. Smatra se da su kohorte kojima se obraa Kaligula u adlocutio sceni upravo pretorijanci.1290 Potom je isto uinio i Klaudije, iji novac svedoi o okolnostima vezanim za njegov izbor od strane pretorijanaca.1291 Tokom pobune germanskih legija protiv Galbe, kovan je novac s predstavom aka u rukovanju i legendama fides praetorianorum ili concordia praetorianorum.1292 Ovim novcem se provincijske legije obraaju pretorijancima, traei od njih podrku u nastojanjima da se izabere car koji e biti po volji svima. Serije ovoga tipa smatraju se ranim kovanjem Vitelija u Germaniji. Kasnije e Vitelije, po svojoj zvaninoj investituri, kovati novac s istom predstavom i legendom. Hadrijan e kasnije u okviru svoje exercitus serije kovati novac s legendom koja se odnosi na pretorijanske kohorte.1293 Konano i Galijen, u okviru svoje serije legionarskog novca, kuje motiv lava sa zrakastom krunom i legendom posveenom pretorijancima.1294 Posebno mesto u kovanju Principata vezanom za vojsku imaju predstave Fides militum/exercituum i Concordia militum/exercituum, kojima se naglaava osobena veza izmedju cara i vojske. U osnovi vojnike zakletve, koja ima religiozno utemeljenje, lei Fides. Predstave personifikacije koja dri vojnike insignije, u sluajevima kada one imaju ake na vrhu, zasigurno se odnose na zakletvu. Konkretne scene zakletve nalazimo
1287 1288

Vidi T. XXXIV, 9 do T. XXXV, 5. Vidi T. XXXV, 6-15. 1289 Santosuosso A, 2004, 178-179. 1290 Vidi T, I, 1, 2. 1291 Vidi T. XXXVI, 9, 10. 1292 Vidi T. XLI, 15. 1293 Vidi T, I, 5, 6. 1294 Vidi T. XXXV, 13.

157

jedino na novcu Domicijana i Trajana, u kojima se car rukuje s oficirom preko oltara u prisustvu vojnika. Konkordija s druge strane odraava jedinistvo cara i vojske u datoj zakletvi.1295 Tokom III veka, predstave vojnikih Fides i Konkordija sve e se vie odnositi na podseanje vojnika na datu zakletvu i traenje njihove lojalnosti, nego to e obeleavati sam in zakletve. U ovo vreme se znatno ee kuju novci s ovim predstavama, to je i prirodno, jer svi carevi i brojni uzurpatori ele da privuku i dobiju podrku to veeg dela vojske. Medju legionarima i veteranima dunavskih, panskih, afrikih, sirijskih i drugih legija, nezavisno od mesta gde su stacionirani, posebnu popularnost imali su kultovi svetih znamenja i legionarskih orlova, kultovi genija pokrovitelja vojske, kultovi dii militares, kultovi bogova pokrovitelja drave i cara, kao i kult samog cara kao harizmatinog vodje. Pored toga dolazi do prodora stranih naroito istonih kultova, koji se prenose najpre preko legionara, bilo da su vezani s njihovim etnikim poreklom ili mestom na kome su bili stacionirani i odnosima s lokalnim stanovnitvom. Pored toga ve u II veku medju legionarima ima i hriana. Poznata je pria o fulminatrix legiji vezana za rat Marka Aurelija s Kvadima 173. g. Naime, Rimska vojska, teko potisnuta i opkoljena od varvara, osveena je iznenadnom kiom, dok su munje i gromovi zastraili i oterali neprijatelja.1296 Dion Kasije dalje pripoveda da je kiu i gromove doneo Hermes kome je molitve uputio egipatski svetenik Arnufis, u pratnji Marka Aurelija. Kao zahvalnicu Hermesu, koji je spasao rimsku vojsku, car kuje novac s predstavom Hermesa koji stoji, dri pateru i kaducej, ili stoji u hramu na ijem timpanonu su prikazane svete ivotinje ovog boanstva (T. LII, 6, 7).1297 Sa svoje strane hriani su imali svoju verziju istog dogadjaja, po kojoj je kia rezultat molitvi vojnika hriana koji su sluili u legiji XII Fulminata.1298 Vojne insignije, kao obeleja za razlikovanje legija i njihovih delova, smatrali su se svetim, a njihov gubitak velikom sramotom, te se u boju nastojalo da se sauva makar i njihov deo.1299 Svaka legija imala je svog zlatnog ili srebnrog orla, aquila, signum je bila oznaka manipula, a vexillum zastava konjice. Svaka kohorta je mogla imati svoj posebni beleg, u koji su se umetali i medaljon cara ili ploica s njegovim imenom. Zakletva izreena pred ratnim obelejima smatrala se takodje svetom.1300 Insignije rimske vojske esto se vidjaju na novcu Principata, najee kao delovi sloenih ikonografkish kompozicija u kojima uestvuje car, kao to su adlocutio, profectio, adventus, i u scenama trijumfa, uvek uz Fides militum i Concordia militum. Motiv samih insignija redji je, ako ne raunamo serije legionarskog novca u uem smislu, i pojavljuje se samostalno u kovanju Nerona, Galbe, Vespazijana, Nerve, Trajana, Hadrijana i Antonina Pija. Naroito je, posebnim emisijama novca, slavljen povratak ranije zaplenjenih rimskih vojnih insignija uz legendu signis receptis. On se javlja u Avgustovom kovanju u ast povratka insignija zaplenjenih u nekoliko ranijih sukoba s Paranima. Potom, Kaligula komemorie povraaj standarda izgubljenih 9.g. u porazu Vara u Teutoburkoj umi, koje je povratio njegov otac Germanik. Vespazijan takodje kuje tip signis receptis povodom
Vidi T. XXXVI, 4-6. Dio Cass. LXXII.8.1-4. 1297 BMC IV, n. 548, Pl. 64.14; RIC III, n. 285, Pl. IX.170; BMC IV, n. 1443, Pl. 83.7; RIC III, n. 1074, Pl. XII.247. 1298 BMC IV, p. cxxxix; RIC III, p. 205. 1299 Tac. Hist. III.22. 1300 Tac. Ann. XV.16.
1296 1295

158

povraaja standrada zaplenjenih od strane pobunjenika u Galiji pod Civilisom prilikom osvajanja Vetere. Kultovi genija pokrovitelja legija, kao i kultovi svetih insignija, ine deo zvanine religije vojske kao organizacije. U kovanju se pojavljuju retko, pod Markom Aurelijem, Trajanom Decijem, Galijenom i Klaudijem II.1301 Veliki znaaj imaju predstave na novcu rimskih tradicionalnih vrlina, kojima se vojska stalno podsea na njih, a kojima se tei da se to je vie mogue zadre u konzervativnim okvirima gradjanske i vojne odvanosti, odanosti drutvenoj obavezi i zavetu predaka. Kada je u pitanju vojna propaganda, virtus zauzima prvo mesto u kompleksu rimskih vrlina. Iako je prvenstveno oznaavala vrlinu sluenja dravi u smislu vojnike hrabrosti, virtus je iri pojam, koji obuhvata zbir osobina koje oveka ine ovekom. Nagrada za virtus bila je honos, ast za zasluge pred otadbinom, posebno vojnike asti. Pietas i fides ine osnovu tradicionalnog rimskog morala i este su kao motivi na novcu namenjenom vojsci, one takodje odraavaju odanost religijskoj, dravnoj i porodinoj obavezi, obavezi vojnika u odnosu na cara i obrnuto. Tokom Principata, poetkom svake godine, 3. januara, vojnika se zakletva polagala caru, a ne, kao u Republici, Senatu i rimskom narodu.1302 Tacit, na primer, opisujui pobunu legija u Germaniji protiv Galbe, kae da su legije odbacile potovanje prema caru i da su u zakletvi prizivali ve zaboravljena imena Senata i rimskog naroda.1303 Libertas je predstavljala jednu od glavnih politikih ideja s kraja Republike i tokom I veka Carstva. Od ubistva Cezara i poznatog kovanja Bruta, poinje da oznaava i oslobadjanje od diktatora, to se kasnije prenosi i u Carstvo, pa se takav novac kuje posle smrti Nerona i Domicijana na primer. Car i vojska pojavljuju se u oficijelnoj propagandi kao garanti venoga mira i zlatnog veka i to blagodarei njihvoj hrabrosti i odanosti jednih drugima i dravi. Periodi kriza rimskog drutva ispunjeni su veinom utopistikim raspoloenjima, kojima je spekulisano. Car je bio taj od koga je zavisilo blagostanje naroda i uspeh vojske, a on e, slino Herkulu, ostvariti podvige, osvojiti svet i baciti ga pred noge Rome. Kult Herkula poev od Komoda, i kasnije Severa, poprima optedravni znaaj i rado se, zbog svoje velike popularnosti koristi u vojsci. Ovaj kult, naravno, asocira i na uporedjivanje s Aleksandrom Makedonskim kao velikim vojskovodjom i vladarem mone drave. U kovanju vojnikih careva, dolazi do izvesnih izmetanja u predstavljanju kompleksa rimskih vrlina fides je i dalje povezana s vernou vojnika, virtus i pietas s linou cara i njegovim delima. Carevi posveuju veliku panju propagandi osnovnih vrlina, stvarajui time osnovne poglede vojnika o ideolokom i politikom sistemu na kome oni zasnivaju vlast. Pored toga dolazi do povezivanja cara kao vojskovodje sa svetenikim funkcijama, to je imalo znaaja u nastanku kulta vojskovodje kao harizmatinog lidera. Svaki rat zapoinjao bi ispunjavanjem svetih obreda, izgovaranjem maginih formula, prinoenjem rtvi, i to sve uz uee glavnokomandujueg. Ispunjavajui funkciju svetenika u vojsci, carevi stvaraju atmosferu strahopotovanja i uvaavanja bogova i vojnih znamenja, to ini osnovu zvaninog konzervatizma. Glavnokomandujui postaje harizmatini lider, koji u oima vojnika postaje predstavnik bogova. Zato se atributi augurata i pontifikata javljaju jo na novcima vojnikih lidera kasne Republike. Teei da

1301 1302

Vidi T. XXXIX, 9-13. Duani S, 2003, 97. 1303 Tac. Hist. I.55.

159

poveu svoju vladavinu s rimskom starinom i religijom, naroito s Pietas, carevi tokom Principata, nastavljaju da kuju novac s ovim simbolima. Kao boanstva koja pripadaju krugu dii militares, izdvojili smo ona koja se javljaju na reversnim predstavama u pratnji cara kao imperatora, vojnika ili vojnih obeleja. Naravno, u prvom redu to su po svom karakteru isto ratnika boanstva, a zatim i boanstva koja to mogu biti po svojoj posebnoj funkciji u odredjenim okolnostima. Tu bi spadale na primer predstave Marsa, Minerve, Herkula, Junone Sospite, Venus Victrix, Jupitera kao custos, coservator, ultor, victor, stator. Slikovito izlaganje u rimskoj umetnosti vizuelni je izraz karakteristino rimskog naina razmiljanja, a razvija se na dva plana paralelno. S jedne strane, od helenistikih poetaka Rim stvara novo poglavlje u prii o realistinom, u smislu vernog iskazivanja savremenih dogadjaja. S druge strane, razvija se mnotvo predstava boanstava i personifikacija, pribliavajui ljudima svet iluzije.1304 Dva sveta, svet realnog i svet iluzornog, nisu nikada sasvim odvojena. ak iako se na prvi pogled to moda ne ini tako, oni se spajaju na nekom viem nivou. Scene u kojima vidimo cara kako prinosi rtvu, obraa se vojnicima, uestuvuje u nekoj procesiji, situacije su u kojima je on mogao biti vidjen u stvarnom ivotu. Mnogi spomenici, kao i predstave na novcu, pokazuju izolovane i nezavisne figure bogova i personifikacija, u prikazima u kojima su svi vidljivi tragovi prozainog sveta iskljueni, ali uvek s namerom ili naznakom povezivanja sa stvarnim. Dva sveta se ponekad vizuelno mimoilaze, ali su uvek povezani u sferi duhovnog. Sve kompozicije s predstavama imaginarnog sveta i legendarne istorije, imaju za cilj da sugeriu posmatrau liniju du koje e unutranje, skriveno znaenje linosti i dogadjaja u njegovom konkretnom, tadanjem svetu biti shvaeni i interpretirani. Rimska dravna ideologija koja je fokusirana na vojni uspeh i na vrline kao to su virtus, honos, concordia, fides, clementia, izvorno je kolektivna ideologija vodee politike klase u Republici. Usled toga, kontrola ostvarivana preko ideologije ukljuena je u kategoriju harizmatine vladavine careva. Ali rimski sistem politikih vrednosti nije bio baziran ni na jednom posebnom caru. Razvijen tokom Republike, kao kolektivna ideologija politike elite, on je kasnije prenet kao jasno definisan sistem propisanih vrlina za sve rimske careve.1305 Od svakog cara oekivalo se da na jednak nain poseduje ove ideale. Prikazani tipovi i njihovi varijeteti, koji se odnose na vojsku, ukazuju da je posebna panja iskazana upravo propagandistikim porukama. Ovakva poruka upuena vojniku objanjena je grafikim prikazom i najee proirena legendom. ini se moguim da je vei deo korisnika mogao da razume legende na novcima, koje su se tako esto ponavljale. Osim toga postoje brojni natpisi takodje korieni u propagandne svrhe svuda po Carstvu. ak i u sluajevima nerazumevanja legende, grafiki prikaz morao je biti svima jasan. Novac koji je u opticaju i u najudaljenijim provincijama, osim svoje specifine funkcije, bio je sredstvo prenoenja brojnih propagandnih poruka. On je izraavao potrebu za uspostavljanjem i odravanjem podrke vojske, koja je esto bila presudna za sudbinu Carstva.

1304 1305

Toynbee J.M.C, 1956, 205. Hlscher T, 2003, 17.

160

IX - Skraenice i spisak koriene literature Skraenice AJA Annali Archaeology BMC Burns and Overbeck CAH CahN Chiron Coin finds and coin use DOP HCC INJ JNG JRA JRS LIMC MDAI NAC NC NCirc OCD PBSR RIC RE RIN American Journal of Archaeology, New York. Annali, Istituto Italiano di Numismatica, Roma. Archaeology, Archaeological Institute of America, Cambridge Mass. Coins of the Roman Empire in the British Museum, London. Burns T.S and B.H. Overbeck, Rome and the Germans as seen in Coinage, Atlanta, 1987. The Cambridge Ancient History, Cambridge. Cahiers Numismatiques, Bulletin de la Socit dtudes Numismatiques et Archologiques, Paris. Chiron, Mitteilungen der Kommission fr Alte Geschichte und Epigraphik des Deutschen Archologischen Instituts, Mnchen. Coin finds and coin use in the Roman World, The thirteenth Oxford symposium on coinage and monetary history 25.-27.3.1993., Berlin 1996. Dumbarton Oaks Papers, Washington D. C. Roman Imperial Coins in the Hunter Coin Cabinet, London Glasgow New York. Israel Numismatic Journal, Tel Aviv. Jahrbuch fr Numismatik und Geldgeschichte, Mnchen. Journal of Roman Archaeology, Ann Arbor, University of Mitsigan. The Journal of Roman Studies, London. Lexicon Iconographicum Mythologiae Classicae, Zrich und Mnchen, 1981. Mitteilungen des Deutschen Archaeologischen Instituts, Roemische Abteilung, Mnchen. Numismatica e Antichita Classiche, Lugano. The Numismatic Chronicle, London. Numismatic Circular, London. The Oxford Classical Dictionary, Oxford, 1979. Papers of the British School at Rome, Rome. The Roman Imperial Coinage, London Paulys-Wissova, Realencyclopdie der Classischen Altertumswissenschaft, Stuttgart. Rivista italiana di numismatica e Scienze Affini, Milano.

161

RN RRC SM Stevenson

Revue numismatique, Socit Francaise de Numismatique, Paris. Crawford M. H. Roman Republican Coinage I-II, Cambridge. Schweizer Mnzbltter, Gazette Numismatique Suisse, Bern. Stevenson W, A Dictionary of Roman Coins, Republican and Imperial, London, first published 1889, reprinted 1964. Appianus, Bella civila Cassius Dio, Historia Romana Historiarum Romanarum quae supersunt. Titus Livius, Ab urbe condita Plutarchus, Vitae parallelae Svetoni, De Vita Caesarum Tacitus, Annales Tacitus, Historiae avers revers desno levo

App. Cass. Dio Liv. Plut. Svet. Tac. Ann Tac. Hist. av. rv. d. l.

Korieni izvori Appianus Cassius Dio Plutarchus C. Svetoni Tranqvilli Publii Cornelii Taciti Titus Livius Bella civila; Rimski gradjanski ratovi, prevod F. Papazoglu, Beograd 1967. Historia Romana; Dios Roman History I-IX, prevod E. Cary, Cambridge Mass. London, 1968 Vitae parallelae; Usporedni ivotopisi I-III, prevod Z. Dukat, Zagreb, 1988. De vita caesarum; Dvanaest rimskih careva, prevod S. Hosu, Rijeka, 1978. Ab excessu divi augusti (annales); Anali, prevod Lj. Crepajac, Beograd, 1970. Historiae; Historije, prevod J. Mikli, Zagreb, 1987. Ab urbe condita; prevod knj. I-V M. Mirkovi, Beograd, 1991.

162

Koriena literatura Abramzon M.G. 1993. 1995. Adam A., Boyd J. Alfldi A. 1842. 1929. 1935. 1956. Rimskiq imperatorskiq kult v pamwtnikah numizmatiki, Magnitogorsk, 1993. Monety kak sredstvo propagandy oficialno politiki rimsko imperii, Moskva, 1995. The Manners and Customs of the Romanas, Glasgow, 1842. The Numbering of the Victories of the Emperor Gallienus and the Loyalty of his Legions, NC 5th s, Vol. IX, 1929, 218-279. Insignien und Tracht der Rmischen Kaiser, MDAI Band 50, 1935, 1-2, 3The Main Aspects of Political Propaganda on the Coinage of the Roman Republic; In: Essays in Roman Coinage presented to H. Mattingly, Oxford, 1956, 63-95. Studien zur Geschichte der Weltkrise des 3. Jahrhunderts nach Christus, Darmstadt, 1967. Redeunt Saturnia regna. An iconographical pattern heralding the return of the Golden Age on or around 139 B.C., Chiron 3, 1973, 131-141. The Crisis of the Third Century as Seen by Contemporaries, Greek, Roman and Byzantine Studies Vol. 15, 1974, 89-111. Roman military pay from Caesar to Diocletian, JRS Vol. LXXXIV, 1994, 113123. Rome, The Late Empire, Roman Art A.D. 200-400, London, 1971. Victory as a Coin Type, Numismatic Notes and Monographs, New York, 1962. Monete romane e propaganda, U: Scritti di archeologia, storia e numismatica, Milano, 1996, 131-160. Indirizzi programmatici e propagandistici nella monetazione di Vespasiano, RIN LXX, Milano, 1968, 145-229. Victoria Parthica Macrini Avg, NAC IV, Lugano, 1975, 231-238. Mattingly H, Coins of the Roman Empire in the British Museum I, London, 1923.

1967. 1973.

Alfldy G. Alston R. Bandinelli R.B. Bellinger A, Berlincourt M. A. Belloni G. G. Bianco E. Bilucaglia R. BMC I

1974. 1994. 1971. 1962. 1996. 1968. 1975. 1923.

163

BMC II BMC III BMC IV BMC V Boyanc P.

1930. 1936. 1940. 1950. 1972. 1972.a

Brendel O.J. Brilliant R.

1979. 1963.

1974. Brown P. Burnett A. M. 1978. 1986. 1987. 1987. 2002. 1976. 1975. 1971. Carradice I. 1993.

Burns T. S., Overbeck H. B. Burton G.P. CAH X CAH XI

Cascio Lo E.

1981.

Mattingly H, Coins of the Roman Empire in the British Museum II, London, 1930. Mattingly H, Coins of the Roman Empire in the British Museum III, London, 1936. Mattingly H, Coins of the Roman Empire in the British Museum IV, London, 1940. Mattingly H, Coins of the Roman Empire in the British Museum V, London, 1950. La Main de Fides, U: tudes sur la religion romaine, Paris 1972, 121-133 Fides et le serment, U: tudes sur la religion romaine, Paris 1972, 91-103 Prolegomena to the Study of Roman Art, London, 1979. Gesture and Rank in Roman Art, Memoirs of the Connecticut Academy od Arts and Sciences, Vol. XIV, New Haven, Connecticut, 1963. Roman Art, from the Republic to Constantine, London, 1974. The World of Late Antiquity, From Marcus Aurelius to Muhammad, London, 1978. The Iconography of Roman Coin Types in the Third Century B.C., NC Vol. 146, 1986, 67-75. Coinage in the Roman world, London, 1987. Rome and the Germans as seen in Coinage, Atlanta, 1987. The Roman Imperial State (A.D.14235):Evidence and Reality, Chiron 32, 2002, 249-280 The Cambridge Ancient History X, Cambridge, first published 1934, reprinted 1976. The Cambridge Ancient History XI, Cambridge, first published 1936, reprinted 1975. The Cambridge Ancient History XII, Cambridge, first published 1939, reprinted 1971. Coin Types and Roman History: The Example of Domitian; U: Essays in Honour of Robert Carson and Keneth Jenkins, London, 1993, 161-175. State and coinage in the late republic and earlu empire, JRS Vol. LXXI, 1981, 76-86.

164

1996. Charlesworth M.P. 1936. 1937.

1943. Cheung A. Classen C.J. Crawford M.H. 1998. 1986. 1974. 1983.

Depeyrot G. Drinkwater J. F. Durry M. Dumzil G.

1987. 1971. 1968. 1974. 1997. 1994. 1986.

Drr M. Evans J. R.

Fachin M. C.

1993.

How did the Romans view their coinage and its function; U: Coin finds and coin use, 1996, 273-287. Providentia and Aeternitas, Harvard Theological Review 29 (1936), 107-132. The Virtues of a Roman Emperor, Propaganda and the Cration of Belif, Proceedings of the British Academy 23, 1937, 105-133. Pietas and Victoria: The Emperor and the Citizen, JRS, Vol. 33, Parts 1 and 2 (1943), 1-10. The Political Significance of Roman Imperial Coin Types, SM 191, 1998, 53-61. Virtutes Romanorum nach dem Zeugnis der Mnzen Republikanischer Zeit, MDAI Band 93, 1986, 257-279. Roman Republican Coinage I-II, Cambridge, 1974. Roman Imperial Coin Types and the Formation of Public Opinion; U: Studies in Numismatic Method Presented to Philip Grierson, edited by C.N.L. Brooke, B.H.I.H. Stewart, J.G.Pollard and T.R.Volk, Cambridge Mass. 1983, 47-64. Le Bas-Empire Romain, conomie et numismatique, Paris, 1987. A New Inscription and the Legionary Issues of Gallienus and Victorinus, NC 7th s, Vol. XI, 1971, 325-326. Les Cohortes Prtoriennes, Paris, 1968. Mythe et pope, Lidologie des trois fonctions dans les popes des peuples indoeuropens, Paris, 1974. Drevna rimska religija, Novi Sad, 1997. Vindicta, SM 175/176, 1994, 67-70. Roman Republican coin types and familial propaganda; U: Proceedings of the 10th International Congress of Numismatics, London, 1986, 143-146. Monetary Iconography in Marc Antonys Issues; U: Proceedings of the 11th International Numismatic Congress, Vol. II, Louvain-la-Neuve, 1993, 159-161.

165

Fvrier P.A.

1983.

Gabba E. Gibon E.D. Gitler H. Gnecchi F.

1981. 1996. 1991. ristampa 1912. ristampa 1912. ristampa 1912.

Grant M.

1950. 1952. 1954. 1958.

Hamberg P.G. Hannestad N. Harl K. W. HCC III Hlscher T.

1945. 1986. 1996. 1977. 1967. 2003.

Hollstein W.

1995.

Images et socit; U: Crise et redressement dans les provinces europennes de lEmpire, Actes du colloque de Strasbourg 1981., Strasbourg, 1983, 27-48. True History and False History in Classical Antiquity, JRS Vol. LXXI, 1981, 49-62. Opadanje i propast Rimskog carstva, Beograd, 1996. Numismatic Evidence on the Visit of Marcus Aurelius to the East, INJ Vol. 11, 1991, 36-51. I Medaglioni Romani, Vol. I, Oro ed Argento, Bologna, Ristampa anastatica delledizione di Milano 1912. I Medaglioni Romani, Vol. II, Bronzo, Bologna, Ristampa anastatica delledizione di Milano 1912. I Medaglioni Romani, Vol. III, Bronzo, Bologna, Ristampa anastatica delledizione di Milano 1912. Roman anniversary issues, Cambridge, 1950. Roman Coins as Propaganda, Archaeology, Vol. 5, No. 2, 1952, 79-85. Roman Imperial Money, Toronto, 1954. Roman History from Coins, Cambridge, 1958. Studies in Roman Imperial Art, Uppsala, 1945. Roman Art and Imperial Policy, Aarhus University Press, 1986. Roman Economy, 300 B.C. to A.D. 700., Baltimore & London, 1996. Robertson A. S., Roman Imperial Coins in the Hunter Coin Cabinet III, LondonGlasgow-New York, 1977. Victoria Romana, Mainz am Rhein, 1967. Images of War in Greece and Rome: Between Military Practice, Public Memory and Cultural Symbolism, JRS Vol. XCIII, 2003, 1-17. Apollo und Libertas in der Mnzprgung des Brutus und Cassius, JNG 44,1995, 113133.

166

Howgego C. J. Jones A.H.M.

1982 1956.

Kaczanowicz W. Keler H. Kellner W. Kent J. P. C. Keppie L. Kiss Z. Kleiner F. S.

1990. 1970. 1968. 1973. 1997. 1975. 1992.

Kos P. Kraay C. M. Knzl E.

1998. 1963. 1988.

Laffranchi L.

1938.

Latte K. Levick B.

1967. 1978. 1982.

Coinage and Military Finance: the Imperial Bronze Coinage of the Augustan East, NC Vol. 142, 1982, 1-20. Numismatics and History; In: Essays in Roman Coinage Presented to H.Mattingly, edited by R.A.G. Carson and C.H.V. Sutherland, Oxford, 1956, 13-33. Aspekty ideologiczne w Rzymskim mennictwie lat 235-284. n.e., Katowice, 1990. Rimsko Carstvo, Novi Sad, 1970. Libertas und Christogramm, Karlsruhe, 1968. Gallienae Augustae, NC 7th s, Vol. XIII, 1973, 64-68. The Changing of the Roman Legions (49 B.C. A.D. 69), PBSR Vol. LXV, 1997, 89102. LIconographie des Princes Julio-Claudiens au Temps dAuguste et de Tibre, Varsovie, 1975. Equestrian Portraits of Philip the Arab; U: Florilegium Numismaticum, Studia in Honorem U. Westermark Edita, Stockholm, 1992, 197-202. Leksikon antike numizmatike, Zagreb, 1998. The JUDAEA CAPTA Sestertii of Vespasian, INJ No. 3, 1963, 45-51. Politische Propaganda auf rmischen Waffen der frhen Kaiserzeit; U: Kaiser Augustus und die verlorene Republik, Berlin, 1988, 541-545. Le monete legionarie dell imperatore Gallieno e la sua III grande vittoria; U: Transactions of the International Numismatic Congress, London, 1938, 198210. Rmische Religionsgeschichte, Mnchen, 1967. Concordia at Rome; U: Scripta Nummaria Romana, Essays presented to H. Sutherland, London, 1978, 217-223. Propaganda and the Imperial Coinage, Antichthon 16, 1982, 104-116.

167

Lichocka B.

1974. 1997.

LIMC I - VIII Luce T.J. Macdonald D. Mac Mullen R. Mannsperger B. Matevosyan R. McDonald A.H. Mattingly H.

1981. 1968. 1979. 1963. 1974. 2000. 1966. 1914. 1919. 1922. 1928. 1938.

Makin N.A. Metcalf W.E. Mthy N.

1987. 1993. 2000.

Millar F.

1977.

Justitia sur les Monnaies Imperiales Romaines, Varsovie, 1974. Liconographie de Fortuna dans lEmpire Romain, Varsovie, 1997. Lexicon Iconographicum Mythologiae Classicae, I-VIII, Zrich und Mnchen, 1981. Political Propaganda on Roman Republican Coins: circa 92-82 B.C., AJA Vol. 72, No. 1, 1968, 25-39 Observations on an Augustan Coin Type, JNG 28/29, 1979, 27-29. Soldier and Civilian in the Later Roman Empire, Cambridge Mass., 1963. Libertas Honos Felicitas, Chiron 4, 1974, 327-342. Armenian state symbols on Roman coins, CahN 37/145, 2000, 27-32. Republican Rome, London, 1966. The Coinage of the Civil Wars of 68-69 A.D., NC 4th s, Vol. XIV, 1914, 110-137. Origins of the Imperial Coinage in Republican Times, NC 4th s, Vol. XIX, 1919, 221-234. Victoria Imperi Romani and some Posthumous Issuse of Galba, NC 5th s, Vol. II, 1922, 186-199. Roman Coins From the Earliest Times to the Fall of the Western Empire, London 1928. The Legionary Coins of Victorinus; U: Transactions of the International Numismatic Congress, London, 1938, 214218. Istorija starog Rima, Beograd, 1987. Whose Liberalitas? Propaganda and Audience in the Early Roman Empire, RIN Vol. XCV, 1993, 337-346. Les rfrences Rome dans le monnayage du Haut-Empire: iconographie et idologie; U: XII Internationaler Numismatischer Kongress I, Berlin, 2000, 575-596. The Emperor in the Roman World (31. B.C. A.D. 337.), Ithaca, New York, 1977.

168

Mittag P. F.

2001.

Morawiecki L. Naster P. Noll J.

1983. 1983. 1986.

1992.

2003.

OCD Oswalt S.G. Pesce G. Prez . J.

1979. 1980. 1976. 2003.

Piattelli S.

1986.

Price S.R.F. Ranieri de C.

1980. 2001.

RE

1893-

Commodus als Pollux? berlegungen zu den Dioskurendarstellungen auf Mnzen und Medaillons des zweiten Jahrhunderts n. Chr. JNG 48/49, 165-176. Political Propaganda in the Coinage of the Late Roman Republic (44-43 B.C.), Warszawa, 1983. Arabia adquista sur les monnaies de Trajan, NAC XII, Lugano, 1983, 159-169. Oriens Augusti Kaiserpanegyrik und Perserkriegspropaganda auf Mnzen der Stadt Side in Pamphylien unter Valerian und Gallienus (253-268), JNG 36, 1986, 127143. La reprsentation des provinces dans le monnayage romain de lpoque imperiale (70-235 apres J.C.), NAC XXI, Lugano, 1992, 267-296. Ein ephesischer Kult der Victoria Romanorum und das sogenannte Parthermonument, Chiron 33, 2003, 459484. The Oxford Classical Dictionary, Oxford, 1979. Grka i rimska mitiologija, Beograd, 1980. Le divinita della salute sulle monete di Caracalla, NAC V, Lugano, 1976, 215-226. Concordia y Libertas como medio de legitimacin en la moneda de Vespasiano; U: Actas XI Congreso Nacional de Numismtica, Zaragoza, 2003, 131-138. Liconografia monetale di Germanico; U: Proceedings of the 10th International Congress of Numismatics, London, 1986, 185-187. Between man and god: Sacrifice in the Roman imperial cult, JRS Vol. LXX, 1980, 28-43. Salus, Felicitas, Fortuna: Le virtutes di un imperatore Romano. Analisi di alcune monete Commodiane, RIN CII, Milano, 2001, 167-191. Paulys-Wissova, Realencyclopdie der Classischen Altertumswissenschaft, Stuttgart, 1893-

169

Reece R. Rmondon R. RIC I RIC II RIC III RIC IV.1 RIC IV.2 RIC IV.3 RIC V.1 RIC V.2 Rich J. W. Ritter H.-W. Roland M. Rossi L.

1988. 1970. 1968. 1968. 1968. 1936. 1938. 1949. 1968. 1933. 1998. 1971. 1978. 1965. 1967. 1974.

Rostovtzeff M. Roth J.

1926. 2000.

Theory and Practice in Roman Coinage, Situla 26, Ljubljana, 1988, 271-278. La crise de lEmpire Romain, De Marc Aurle a Anastase, Paris, 1970. Mattingly H, Sydenham E.A, The Roman Imperial Coinage I, London, first published 1923, reprinted 1968. Mattingly H, Sydenham E.A, The Roman Imperial Coinage II, London, first published 1926, reprinted 1968. Mattingly H, Sydenham E.A, The Roman Imperial Coinage III, London, first published 1930, reprinted 1968. Mattingly H, Sydenham E.A, The Roman Imperial Coinage IV.1, London, 1936. Mattingly H, Sydenham E.A, Sutherland C.H.V, The Roman Imperial Coinage IV.2, London, 1938. Mattingly H, Sydenham E.A, Sutherland C.H.V, The Roman Imperial Coinage IV.3, London, 1949. Webb P. H, The Roman Imperial Coinage V.1, London, first published 1927, reprinted 1968. Weeb P.H, The Roman Imperial Coinage V.2, London, 1933. Augustuss Parthian Honours, the Temple of Mars Ultor and the Arch in the Forum Romanum, PBSR Vol. LXVI, 1998, 71-128. Adlocutio und corona civica unter Caligula und Tiberius, JNG 21, 1971, 81-96. Principe imperial et divinite, CahN 14/58, 1978, 217-229. Le insegne militari nella monetazione imperiale romana da Augusto a Commodo, RIN LXVII, Milano, 1965, 41-81. La guardia Pretoriana e Germanica nella monetazione Gulio Claudia, RIN LXIX, Milano, 1967, 15-38. Pax Romana e Resistenza Dacica nel 102105 AD, NAC III, Lugano, 1974, 127-145. The Social and Economic History of the Roman Empire, Oxford, 1926. Logistic and the Legion; U: Actes du Congrs de Lyon 1998., Lyon, 2000, 707710.

170

Salamone G.

1997. 2000.

Santosuosso A. Schilling R. Simpson C.J. Smith D. R. Spannagel M.

2004. 1954 1977. 2000. 2000.

Srejovi D, CermanoviKuzmanovi A. Stevenson W. Strack P. L.

1987. 1964. 1931. 1933. 1937.

Sutherland C.H.V.

1951. 1959. 1965. 1979.

La Concordia militare nelle monete Romano impreiali, RIN XCVIII, 159-188. Tipi e leggende monetali di ispirazione militare in et romano-imperiale; U: XII Internationaler Numismatischer Kongress I, Berlin, 2000, 610-616. Storming the Heavens, Soldiers, Emperors and Civilians in the Roman Empire, London, 2004. La religion romaine de Vnus, Paris, 1954. The date of dedication of the temple of Mars Ultor, JRS Vol. LXVII, 1977, 91-4. The DECVRSIO Sestertius Types of Nero and the Lusus Troiae, NC Vol. 160, 2000, 282-289. Armenia Recepta aut Capta? Zur Vernderung einer augusteischen Mnzlegende; U: XII Internationaler Numismatischer Kongress I, Berlin, 2000, 622-629. Renik grke i rimske starine, Beograd, 1987. A Dictionary of Roman Coins, Republican and Imperial, London, first published 1889, reprinted 1964. Untersuchungen zur Rmischen Reichsprgung des zweiten Jahrhunderts, Teil I, Stuttgart, 1931. Untersuchungen zur Rmischen Reichsprgung des zweiten Jahrhunderts, Teil II, Stuttgart, 1933. Untersuchungen zur Rmischen Reichsprgung des zweiten Jahrhunderts, Teil III, Stuttgart, 1937. Coinage in Roman Imperial Policy 31 B.C. A.D. 68, London, 1951. The Intelligibility of Roman Imperial Coin Types, JRS, Vol. 49, Parts 1 and 2 (1959), 446-55. The Symbolism of the Early Aes Coinages under Augustus, RN 6,7 (1965), 94-109 The Clementiae and Moderationi dupondii of Tiberius: more thoughts on the chronology, NC 7th s, Vol. XIX, 1979, 2125.

171

1984. 1987. Toynbee J.M.C. 1956.

1986. Trout D.E. Van Sickle C.E. Vermeule C. C. 1989. 1939. 1957. 1958. 1978.

Voirol A. Wallace-Hadrill A. Weigel R. D.

1954. 1986. 1990. 1995.

Wesch-Klein G. White L. Wickert L. Winkler I.

1998. 1973. 1962. 1965.

The concepts Adsertor and Salus as used by Vindex and Galba, NC Vol. 144, 29-32. Roman History nad Coinage 44 B.C. A.D. 69, Oxford, 1987. Picture Language in Roman Art and Coinage; U: Essays in Roman Coinage Presented to H.Mattingly, edited by R.A.G. Carson and C.H.V. Sutherland, Oxford, 1956, 205-226. Roman Medallions, Numismatic Studies No. 5, New York, first published 1944, reprinted 1986. Victoria Redux and the First Year of the Reign of Philip the Arab, Chiron 19, 1989, 221-33. Changing Bases of Roman Power in the Third Century A.D., LAntiquit classique 8 (1939), 153-170. Roman Numismatic Art A.D. 200-400, NCirc 65, 1957, 5-7. Aspects of Victoria on Roman Coins, Gems and in Monumental Art, NCirc 66, 1958, 315. The imperial shield as a mirror of Roman art on medallions and coins; U: Scripta Nummaria Romana, Essays presented to H. Sutherland, London, 1978, 177-185. Die Mnzen des Bellum Sociale und ihre Symbolik, SM 4/15, 1954, 64-67. Image and authority in the coinage of Augustus, JRS Vol. LXXVI, 1986, 66-87. Gallienus Animal Series Coins and Roman Religion, NC Vol. 150, 1990, 135143. Roman coins: An Iconographical Approach, Annali 42, 1995, 241-253. Soziale Aspekte des rmischen Heerwesens in der Kaiserzeit, Stuttgart, 1998. The Transformation of the Roman World, Los Angdeles, 1973. Princeps und , Klio Beitrge zur alten Geschichte, Band XXXVI, 1962, 1-25. Personificarea Daciei pe monedele Romane imperiale, Studii Clasice VII, Bucuresti, 1965, 225-234.

172

Yonge D.

1979.

The So-Called Interregnum Coinage, NC 7th s., Vol. XIX, 1979, 47-60.

173

X - Popis preuzetih ilustracija

T. I:

1. BMC I, Pl. 28.3; 2. BMC I, Pl. 29.12; 3. BMC I, Pl. 41.5; 4. BMC I, Pl. 58.8; 5. BMC III, Pl. 93.14; 6. Gn. III, Pl. 147.5; 7. BMC III, Pl. 93.6; 8. BMC III, Pl. 93.3; 9. BMC III, Pl. 93.8; 10. BMC III, Pl. 93.1; 11. BMC III, Pl. 93.4; 12. BMC III, Pl. 93.2; 13. BMC III, Pl. 93.7; 14. BMC III, Pl. 93.9; 15. BMC III, Pl. 93.10.

T. II: 1. BMC III, Pl. 93.11; 2. BMC III, Pl. 93.12; 3. BMC III, Pl. 93.13; 4. Gn. II, Pl. 70.3; 5. BMC IV, Pl. 81.10; 6. Gn. II, Pl. 58.3; 7. BMC IV, Pl. 95.4; 8. BMC IV, Pl. 106.9; 9. Gn. II, Pl. 78.8; 10. Gn. II, Pl. 94.8; 11. BMC V, Pl. 57.7; 12. Gn. II, Pl. 95.2; 13. BMC V, Pl. 75.14; 14. Gn. II, Pl. 103.2. T. III: 1. Gn. II, Pl. 103.6; 2. Gn. II, Pl. 107.1; 3. Gn. II, Pl. 112.4; 4. Gn. II, Pl. 113.4; 5. Gn. II, Pl. 118.1; 6. Gn. II, Pl. 119.1; 7. Gn. II, Pl. 119.2; 8. Gn. II, Pl. 123.2; 9. BMC I, Pl. 15.4; 10. BMC II, Pl. 1.15; 11. BMC III, Pl. 15.2; 12. BMC III, Pl. 56.13; 13. BMC III, Pl. 57.13. T. IV: 1. Gn. III, Pl. 144.11; 2. BMC IV, Pl. 79.2; 3. BMC IV, Pl. 78.13; 4. HCC III, Pl. 53.45; 5. BMC III, Pl. 41.2; 6. BMC III, Pl. 18.4; 7. BMC III, Pl. 18.5; 8. BMC III, Pl. 81.11; 9. BMC III, Pl. 82.1; 10. Gn. II, Pl. 66.7; 11. RIC III, Pl. IX.196; 12. RIC III, Pl. XII.249; 13. Gn. II, Pl. 74.5; 14. BMC IV, Pl. 81.11; 15. Gn. II, Pl. 84.10. T. V: 1. BMC V, Pl. 9.16; 2. BMC V, Pl. 11.3; 3. BMC V, Pl. 30.2; 4. BMC V, Pl. 40.9; 5. BMC V, Pl. 42.6; 6. BMC V, Pl. 42.9; 7. BMC V, Pl. 42.10; 8. BMC V, Pl. 52.4; 9. BMC V, Pl. 56.12; 10. BMC V, Pl. 55.12; 11. BMC V, Pl. 55.11; 12. HCC III, Pl. 47.144; 13. Gn. II, Pl. 99.9; 14. HCC III, Pl. 47.143; 15. Gn. II, Pl. 101.8. T.VI: 1. Gn. II, Pl. 121.10; 2. BMC III, Pl. 59.2; 3. BMC III, Pl. 87.3; 4. BMC IV, Pl. 28.9; 5. Stevenson, p. 314; 6. Stevenson, p. 315; 7. BMC I, Pl. 60.8; 8. BMC I, Pl. 54.13; 9. BMC III, Pl. 54.20; 10. BMC III, Pl. 86.4; 11. BMC II, Pl. 25.2; 12. BMC II, Pl. 73.2; 13. BMC III, Pl. 11.12; 14. BMC III, Pl. 31.5; 15. BMC III, Pl. 31.3. T. VII 1. Gn. II, Pl. 72.5; 2. BMC IV, Pl. 60.5; 3. BMC V, Pl. 30.8; 4. BMC V, Pl. 35.16; 5. BMC V, Pl. 40.15; 6. Gn. II, Pl. 102.5; 7. Burns and Overbeck, 146; 8. Gn. III, Pl. 157.6; 9. Gn. III, Pl. 157.5; 10. RIC V.2, Pl. V.2; 11. Gn. I, Pl. 4.7; 12. Gn. III, Pl. 146.3; 13. Gn. II, Pl. 66.9; 14. BMC IV, Pl. 95.8; 15. BMC I, Pl. 14.13.

174

T. VIII 1. BMC I, Pl. 52.9; 2. BMC II, Pl. 14.16; 3. BMC II, Pl. 3.14; 4. BMC II, Pl. 49.7; 5. Gn. I, Pl. 21.6; 6. BMC III, Pl. 76.4; 7. BMC III, Pl. 92.4; 8. BMC III, Pl. 91.10; 9. BMC III, Pl. 91.12; 10. BMC III, Pl. 92.1; 11. BMC III, Pl. 92.2; 12. BMC III, Pl. 92.6; 13. BMC III, Pl. 92.3; 14. BMC III, Pl. 92.8; 15. BMC III, Pl. 91.15. T. IX 1. BMC III, Pl. 92.5; 2. BMC III, Pl. 92.7; 3. BMC III, Pl. 92.10; 4. BMC III, Pl. 87.1; 5. BMC IV, Pl. 80.13; 6. Gn. II, Pl. 59.5; 7. BMC IV, Pl. 66.6; 8. Gn. II, Pl. 92.8; 9. BMC V, Pl. 9.7; 10. BMC V, Pl. 9.8; 11. BMC V, Pl. 34.14; 12. BMC V, Pl. 33.14; 13. BMC V, Pl. 54.8; 14. BMC V, Pl. 60.1; 15. BMC V, Pl. 89.5. T. X: 1. Gn. II, Pl. 106.5; 2. HCC III, Pl. 67.19; 3. Gn. II, Pl. 109.9; 4. HCC III, Pl. 75.1; 5. HCC III, Pl. 85.56; 6. Gn. II, Pl. 111.1; 7. Gn. II, Pl. 113.2; 8. Gn. II, Pl. 113.8; 9. Gn. I, Pl. 3.9; 10. RIC V.2, Pl. I.2; 11. Gn. II, Pl. 118.2; 12. Gn. II, Pl. 119.5. T. XI: 1. Gn. II, Pl. 123.10; 2. BMC V, Pl. 37.1; 3. Gn. I, Pl. 24.8; 4. HCC III, Pl. 68.43; 5. Gn. II, Pl. 111.8; 6. BMC III, Pl. 53.3; 7. Gn. II, Pl. 48.2; 8. BMC IV, Pl. 16.6; 9. Gn. II, Pl. 66.8; 10. Gn. II, Pl. 75.7; 11. BMC IV, Pl. 64.10; 12. Gn. II, Pl. 60.8; 13. BMC I, Pl. 1.2; 14. BMC II, Pl. 32.7; 15. BMC III, Pl. 41.8. T. XII: 1. BMC III, Pl. 85.8; 2. BMC IV, Pl. 66.12; 3. BMC III, Pl. 88.1; 4. BMC III, Pl. 84.13; 5. BMC III, Pl. 85.5; 6. BMC IV, Pl. 75.5; 7. BMC IV, Pl. 87.11; 8. BMC III, Pl. 87.7; 9. BMC I, Pl. 6.12; 10. BMC I, Pl. 8.10; 11. BMC I, Pl. 8.5; 12. BMC I, Pl. 5.20; 13. BMC I, Pl. 9.14; 14. BMC I, Pl. 17.1; 15. BMC I, Pl. 16.20. T. XIII: 1. BMC II, Pl. 35.6; 2. Stevenson, p. 690; 3. BMC III, Pl. 40.8; 4. BMC III, Pl. 43.1; 5. BMC III, Pl. 42.10; 6. BMC IV, Pl. 29.8; 7. BMC IV, Pl. 29.2; 8. BMC IV, Pl. 75.8; 9. Gn. II, Pl. 74.1; 10. BMC I, Pl. 15.16; 11. BMC I, Pl. 20.6; 12. BMC I, Pl. 39.13; 13. BMC I, Pl. 62.17; 14. BMC I, Pl. 58.9; 15. BMC II, Pl. 35.5. T. XIV: 1. BMC II, Pl. 6.7; 2. BMC II, Pl. 23.1; 3. BMC II, Pl. 22.10; 4. BMC II, Pl. 75.8; 5. BMC III, Pl. 2.16; 6. BMC III, Pl. 11.10; 7. BMC III, Pl. 30.4; 8. BMC III, Pl. 27.4; 9. BMC III, Pl. 30.5; 10. BMC III, Pl. 56.17; 11. BMC III, Pl. 79.3; 12. Gn. II, Pl. 46.10; 13. Gn. II, Pl. 47.3; 14. Gn. II, Pl. 45.1; 15. Gn. II, Pl. 45.6. T. XV: 1. Gn. II, Pl. 75.6; 2. Gn. II, Pl. 72.9; 3. Gn. II, Pl. 74.2; 4. Gn. II, Pl. 74.6; 5. Gn. II, Pl. 72.7; 6. BMC IV, Pl. 64.8; 7. Gn. II, Pl. 60.6; 8. Gn. II, Pl. 88.4; 9. Gn. II, Pl. 84.3; 10. RIC III, XVI.334; 11. BMC IV, Pl. 100.3; 12. BMC V, Pl. 24.1; 13. BMC V, Pl. 36.18; 14. BMC V, Pl. 48.4.

175

T. XVI: 1. BMC V, Pl. 60.3; 2. HCC III, Pl. 46.125; 3. Gn. II, Pl. 100.6; 4. Gn. II, Pl. 99.6; 5. HCC III, Pl. 54.61; 6. HCC III, Pl. 66.158; 7. Gn. II, Pl. 105.9; 8. Gn. II, Pl. 112.3; 9. Gn. I, Pl. 27.7; 10. Gn. II, Pl. 115.1; 11. RIC V.1, Pl. V.74; 12. Gn. II, Pl. 116.7. T. XVII: 1. Gn. I, Pl. 4.5; 2. BMC III, Pl. 10.3; 3. BMC III, Pl. 26.10; 4. BMC III, Pl. 76.1; 5. BMC III, Pl. 47.1; 6. BMC III, Pl. 51.8; 7. Gn. II, Pl. 88.1; 8. BMC V, Pl. 7.5; 9. Gn. II, Pl. 98.5; 10. Gn. II, Pl. 105.3; 11. Gn. II, Pl. 106.8; 12. RIC V.1, Pl. VIII.125; 13. Gn. II, Pl. 121.9; 14. RIC V.2, Pl. V.15; 15. BMC III, Pl. 51.7; 16. BMC IV, Pl. 46.7; 17. BMC IV, Pl. 16.5. T. XVIII: 1. RIC IV.1, Pl. III.9; 2. BMC V, Pl. 83.1; 3. BMC V, Pl. 91.1; 4. HCC III, Pl. 42.25; 5. HCC III, Pl. 63.107; 6. HCC III, Pl. 60.36; 7. HCC III, Pl. 67.3; 8. RIC V.1, Pl. V.78; 9. RIC V.2, Pl. XIII.2; 10. BMC I, Pl. 12.15; 11. BMC I, Pl. 13.9; 12. Stevenson, p. 361; 13. BMC II, Pl. 13.15; 14. BMC II, Pl. 42.7; 15. BMC II, Pl. 20.1. T. XIX: 1. BMC II, Pl. 27.12; 2. BMC II, Pl. 8.7; 3. BMC IV, Pl. 33.12; 4. Gn. II, Pl. 62.2; 5. Gn. III, Pl. 150.8; 6. BMC IV, Pl. 66.5; 7. BMC V, Pl. 26.4; 8. BMC V, Pl. 32.13; 9. BMC V, Pl. 50.4; 10. BMC V, Pl. 80.15; 11. BMC V, Pl. 84.4; 12. HCC III, Pl. 55.11; 13. Gn. II, Pl. 108.8; 14. Gn. II, Pl. 108.7; 15. HCC III, Pl. 74.5. T. XX: 1. HCC III, Pl. 74.8; 2. HCC III, Pl. 74.19; 3. HCC III, Pl. 80.12; 4. HCC III, Pl. 80.13; 5. HCC III, Pl. 81.4; 6. Gn. II, Pl. 116.5; 7. BMC IV, Pl. 67.15; 8. BMC IV, Pl. 73.10; 9. BMC V, Pl. 28.10; 10. BMC V, Pl. 28.9; 11. BMC I, Pl. 14.12; 12. BMC I, Pl. 14.18; 13. BMC I, Pl. 14.14; 14. BMC I, Pl. 15.20; 15. BMC I, Pl. 1.1. T. XXI: 1. BMC I, Pl. 16.14; 2. BMC I, Pl. 9.4; 3. BMC I, Pl. 9.8; 4. BMC I, Pl. 6.1; 5. BMC I, Pl. 6.19; 6. BMC I, Pl. 3.15; 7. BMC I, Pl. 10.16; 8. BMC I, Pl. 44.11; 9. BMC I, Pl. 44.2; 10. BMC I, Pl. 42.7; 11. BMC I, Pl. 42.6; 12. BMC I, Pl. 56.6; 13. BMC I, Pl. 63.6; 14. BMC I, Pl. 61.12; 15. BMC II, Pl. 23.7. T. XXII: 1. BMC II, Pl. 5.3; 2. BMC II, Pl. 13.18; 3. BMC II, Pl. 2.8; 4. BMC II, Pl. 7.13; 5. BMC II, Pl. 70.10; 6. BMC II, Pl. 71.11; 7. BMC III, Pl. 9.19; 8. BMC III, Pl. 11.5; 9. BMC III, Pl. 79.7; 10. BMC III, Pl. 54.15; 11. BMC III, Pl. 61.19; 12. BMC III, Pl. 89.1; 13. BMC IV, Pl. 6.2; 14. Gn. II, Pl. 61.10; 15. Gn. II, Pl. 62.9. T. XXIII: 1. BMC IV, Pl. 75.7; 2. Gn. II, Pl. 75.2; 3. BMC IV, Pl. 80.3; 4. BMC IV, Pl. 80.2; 5. BMC IV, Pl. 105.8; 6. BMC V, Pl. 30.6; 7. BMC V, Pl. 49.1; 8. RIC IV.1, Pl. VI.22; 9. BMC V, Pl. 58.6;

176

10. HCC III, Pl. 54.62; 11. HCC III, Pl. 66.157; 12. Gn. II, Pl. 108.3; 13. HCC III, Pl. 76.26; 14. RIC V.1, Pl. II.19; 15. Burns and Overbeck, 147 T. XXIV: 1. RIC V.1, Pl. II.27; 2. RIC V.1, Pl. V.77; 3. BMC I, Pl. 15.9; 4. BMC I, Pl. 16.1; 5. BMC I, Pl. 5.6; 6. BMC I, Pl. 1.8; 7. BMC I, Pl. 1.10; 8. BMC I, Pl. 16.17; 9. BMC I, Pl. 2.4; 10. BMC I, Pl. 4.16; 11. BMC II, Pl. 20.9; 12. BMC II, Pl. 20.7; 13. BMC II, Pl. 20.4; 14. BMC II, Pl. 8.2; 15. BMC II, Pl. 7.6. T. XXV: 1. BMC II, Pl. 70.8; 2. BMC II, Pl. 62.11; 3. BMC III, Pl. 11.11; 4. BMC III, Pl. 11.20; 5. BMC III, Pl. 15.13; 6. BMC III, Pl. 15.14; 7. BMC III, Pl. 28.7; 8. BMC III, Pl. 43.5; 9. BMC III, Pl. 20.6; 10. BMC IV, Pl. 48.14; 11. BMC IV, Pl. 76.7A; 12. BMC IV, Pl. 60.3; 13. BMC IV, Pl. 80.12; 14. BMC IV, Pl. 88.6; 15. BMC V, Pl. 8.14. T. XXVI: 1. BMC I, Pl. 12.13; 2. BMC II, Pl. 20.10; 3. BMC II, Pl. 26.2; 4. BMC II, Pl. 76.7; 5. BMC II, Pl. 73.1; 6. BMC III, Pl. 13.14; 7. BMC III, Pl. 27.7; 8. BMC III, Pl. 30.3; 9. BMC III, Pl. 42.8; 10. Gn. II, Pl. 47.2; 11. Gn. II, Pl. 72.4; 12. Gn. II, Pl. 72.2; 13. Gn. II, Pl. 59.9; 14. Gn. II, Pl. 88.6; 15. BMC V, Pl. 29.13. T. XXVII: 1. BMC V, Pl. 57.8; 2. BMC V, Pl. 59.3; 3. BMC V, Pl. 58.9; 4. RIC V.2, Pl. I.5; 5. BMC III, Pl. 43.4; 6. BMC III, Pl. 89.2; 7. BMC IV, Pl. 6.17; 8. BMC IV, Pl. 40.11; 9. Gn. II, Pl. 71.5; 10. Gn. II, Pl. 83.2; 11. Gn. II, Pl. 83.8; 12. Gn. II, Pl. 80.8; 13. HCC III, Pl. 45.108; 14. RIC V.1, Pl. III.46; 15. BMC I, Pl. 15.7. T. XXVIII: 1. BMC I, Pl. 8.17; 2. BMC I, Pl. 9.2; 3. BMC I, Pl. 3.20; 4. BMC I, Pl. 13.3; 5. BMC I, Pl. 24.10; 6. BMC I, Pl. 30.9; 7. BMC II, Pl. 22.6; 8. BMC II, Pl. 25.3; 9. BMC II, Pl. 13.6; 10. BMC II, Pl. 64.9; 11. BMC III, Pl. 11.17; 12. BMC III, Pl. 31.1. T. XXIX: 1. BMC III, Pl. 47.7; 2. BMC IV, Pl. 6.9; 3. BMC IV, Pl. 40.10; 4. Gn. II, Pl. 74.4; 5. Gn. II, Pl. 63.8; 6. Gn. II, Pl. 60.7; 7. BMC IV, Pl. 104.9; 8. BMC V, Pl. 39.15; 9. BMC V, Pl. 89.7; 10. HCC III, Pl. 46.126; 11. Gn. II, Pl. 105.5; 12. Gn. II, Pl. 107.7; 13. Gn. II, Pl. 109.1; 14. Gn. II, Pl. 109.4. T. XXX: 1. Gn. II, Pl. 114.9; 2. Gn. II, Pl. 121.5; 3. Gn. II, Pl. 119.8; 4. Gn. II, Pl. 123.8; 5. BMC I, Pl. 15.8; 6. BMC I, Pl. 3.4; 7. BMC I, Pl. 31.25; 8. BMC I, Pl. 34.10; 9. BMC I, Pl. 31.20; 10. BMC I, Pl. 43.3; 11. BMC I, Pl. 58.7; 12. BMC I, Pl. 59.4; 13. BMC II, Pl. 71.6; 14. BMC III, Pl. 31.8; 15. BMC V, Pl. 35.5. T. XXXI: 1. BMC I, Pl. 53.6; 2. BMC III, Pl. 9.5; 3. BMC III, Pl. 33.4; 4. BMC III, Pl. 37.10; 5. BMC III, Pl. 94.4; 6. BMC III, Pl. 94.1;

177

7. BMC III, Pl. 63.6; 8. BMC III, Pl. 94.2; 9. BMC III, Pl. 94.3; 10. BMC III, Pl. 94.12; 11. BMC III, Pl. 63.8; 12. BMC III, Pl. 95.1; 13. BMC III, Pl. 95.3; 14. BMC III, Pl. 95.2; 15. BMC III, Pl. 95.6. T. XXXII: 1. BMC III, Pl. 95.16; 2. BMC III, Pl. 63.14; 3. BMC III, Pl. 94.6; 4. BMC III, Pl. 95.9; 5. BMC III, Pl. 101. 5; 6. BMC IV, Pl. 39.11; 7. BMC IV, Pl. 26.4; 8. BMC IV, Pl. 26.5; 9. BMC IV, Pl. 26.9; 10. BMC IV, Pl. 26.10; 11. BMC IV, Pl. 26.12; 12. BMC IV, Pl. 26.13; 13. BMC IV, Pl. 26.6; 14. BMC IV, Pl. 27.1; 15. BMC IV, Pl. 27.4. T. XXXIII: 1. BMC IV, Pl. 27.2; 2. BMC IV, Pl. 27.5; 3. BMC IV, Pl. 27.6; 4. BMC IV, Pl. 39.9; 5. Gn. II, Pl. 78.2; 6. HCC III, Pl. 76.15; 7. HCC III, Pl. 76.24; 8. HCC III, Pl. 75.7; 9. HCC III, Pl. 76.21; 10. RIC V.1, Pl. VIII.122; 11. Burns and Overbeck, 1; 12. RRC, Pl. LXIV.14; 13. BMC I, Pl. 49.5; 14. BMC I, Pl. 49.4. T. XXXIV: 1. BMC I, Pl. 49.6; 2. BMC I, Pl. 49.2; 3. BMC II, Pl. 24.1; 4. BMC II, Pl. 24.4; 5. BMC II, Pl. 24.5; 6. BMC II, Pl. 6.12; 7. RRC, Pl. LXII.24; 8. BMC IV, Pl. 62.17; 9. BMC V, Pl. 5.3; 10. RIC IV.1, Pl. V.1; 11. BMC V, Pl. 5.4; 12. BMC V, Pl. 5.5; 13. BMC V, Pl. 5.6; 14. BMC V, Pl. 5.7; 15. BMC V, Pl. 5.8. T. XXXV: 1. BMC V, Pl. 5.10; 2. BMC V, Pl. 5.11; 3. BMC V, Pl. 5.12; 4. BMC V, Pl. 5.14; 5. BMC V, Pl. 5.15; 6. Burns and Overbeck, 31; 7. Burns and Overbeck, 33; 8. Burns and Overbeck, 34; 9. Burns and Overbeck, 35; 10. Burns and Overbeck, 36; 11. Burns and Overbeck, 37; 12. Burns and Overbeck, 38; 13. Burns and Overbeck, 40; 14. RIC V.1, Pl. III.39; 15. Burns and Overbeck, 41. T. XXXVI: 1. Burns and Overbeck, 42; 2. RIC V.2, Pl. XIV.7; 3. RIC V.2, Pl. XIV.8; 4. BMC II, Pl. 71.4; 5. BMC II, Pl. 73.3; 6. BMC III, Pl. 26.2; 7. Gn. II, Pl. 86.5; 8. Gn. II, Pl. 107.3; 9. BMC I, Pl. 31.6; 10. BMC I, Pl. 31.4; 11. BMC IV, Pl. 99.7; 12. BMC V, Pl. 78.9; 13. BMC V, Pl. 78.11; 14. BMC V, Pl. 85.9; 15. Gn. II, Pl. 101.3; 16. RRC, Pl. XXXV.23. T. XXXVII: 1. HCC III, Pl. 43.58; 2. HCC III, Pl. 44.87; 3. HCC III, Pl. 59.6; 4. HCC III, Pl. 64.129; 5. RIC V.1, Pl. II.17; 6. Burns and Overbeck, 44; 7. RIC V.1, Pl. VIII.124; 8. BMC I, Pl. 62.3; 9. BMC II, Pl. 32.6; 10. BMC IV, Pl. 48.4; 11. BMC IV, Pl. 82.3; 12. BMC IV, Pl. 84.5; 13. BMC V, Pl. 56.3; 14. BMC V, Pl. 85.7; 15. Gn. II, Pl. 104.1. T. XXXVIII: 1. HCC III, Pl. 68.36; 2. Gn. I, Pl. 26.8; 3. RIC V.2, Pl. VIII.13; 4. BMC IV, Pl. 98.16; 5. BMC V, Pl. 5.1; 6. BMC V, Pl. 12.5; 7. BMC V, Pl. 12.16; 8. Burns and Overbeck, 45; 9. RIC III, Pl. XIV.282;

178

10. BMC IV, Pl. 96.2; 11. BMC V, Pl. 3.5; 12. BMC V, Pl. 34.20; 13. Gn. II, Pl. 95.9;14. RIC V.1, Pl. VII.97; 15. RIC V.1, Pl. VII.98; 16. BMC III, Pl. 4.1. T. XXXIX: 1. BMC III, Pl. 78.9; 2. BMC IV, Pl. 28.7; 3. BMC IV, Pl. 84.9; 4. Gn. I, Pl. 3.8; 5. BMC I, Pl. 64.10; 6. BMC II, Pl. 12.6; 7. Burns and Overbeck, 28; 8. Burns and Overbeck, 47; 9. BMC IV, Pl. 46.16; 10. HCC III, Pl. 76.9; 11. HCC III, Pl. 76.10; 12. HCC III, Pl. 76.11; 13. Burns and Overbeck, 48; 14. RIC V.1, Pl. V.81; 15. BMC I, Pl. 40.14; 16. BMC I, Pl. 58.1. T. XL: 1. BMC I, Pl. 58.2; 2. BMC II, Pl. 23.13; 3. BMC III, Pl. 3.10; 4. BMC III, Pl. 17.3; 5. BMC III, Pl. 76.9; 6. BMC IV, Pl. 2.18; 7. BMC I, Pl. 5.4; 8. BMC I, Pl. 5.2; 9. BMC I, Pl. 3.3; 10. BMC I, Pl. 33.15; 11. BMC II, Pl. 73.9; 12. BMC III, Pl. 35.1; 13. BMC III, Pl. 55.9; 14. BMC III, Pl. 32.1; 15. BMC III, Pl. 28.8. T. XLI: 1. BMC IV, Pl. 82.10; 2. Gn. II, Pl. 105.8; 3. BMC I, Pl. 49.13; 4. BMC I, Pl. 49.21; 5. RRC, Pl. LXI.19; 6. BMC I, Pl. 49.16; 7. BMC I, Pl. 49.22; 8. BMC I, Pl. 49.27; 9. BMC I, Pl. 50.4; 10. BMC I, Pl. 50.9; 11. BMC I, Pl. 50.15; 12. BMC I, Pl. 50.20; 13. BMC I, Pl. 50.24; 14; BMC I, Pl. 50.27; 15. BMC I, Pl. 51.19. T. XLII: 1. BMC I, Pl. 51.21; 2. BMC I, Pl. 51.22; 3. BMC I, Pl. 51.24; 4. BMC I, Pl. 51.25; 5. BMC I, Pl. 51.26; 6. BMC I, Pl. 51.27; 7. BMC I, Pl. 2.7; 8. BMC I, Pl. 3.13; 9. BMC III, Pl. 82.10; 10. BMC III, Pl. 57.11; 11. BMC IV, Pl. 6.5; 12. Gn. II, Pl. 54.9; 13. BMC IV, Pl. 6.14; 14. BMC IV, Pl. 30.4; 15. Stevenson, p. 221. T. XLIII: 1. Gn. II, Pl. 46.4; 2. BMC IV, Pl. 39.5; 3. RRC, Pl. L.7; 4. BMC I, Pl. 2.8; 5. BMC I, Pl. 2.4; 6. BMC I, Pl. 38.21; 7. BMC I, Pl. 52.26; 8. BMC I, Pl. 58.10; 9. BMC II, Pl. 76.1; 10. BMC IV, Pl. 43.3; 11. BMC IV, Pl. 43.1; 12. BMC IV, Pl. 45.8; 13. Gn. II, Pl. 61.7; 14. BMC IV, Pl. 90.2; 15. BMC V, Pl. 30.7. T. XLIV: 1. HCC III, Pl. 60.28; 2. HCC III, Pl. 85.14; 3. RIC V.1, Pl. II.24; 4. BMC I, Pl. 39.15; 5. BMC I, Pl. 55.17; 6. HCC III, Pl. 57.5; 7. BMC III, Pl. 42.9; 8. BMC III, Pl. 88.11; 9. BMC I, Pl. 40.3; 10. BMC I, Pl. 52.18; 11. BMC III, Pl. 16.1; 12. BMC III, Pl. 79.13; 13. BMC III, Pl. 50.19; 14. BMC IV, Pl. 47.2; 15. Gn. II, Pl. 100.3; 16. RIC V.1, Pl. II.28. T. XLV: 1. BMC I, Pl. 31.5; 2. BMC I, Pl. 17.4; 3. BMC I, Pl. 59.5; 4. BMC II, Pl. 3.1; 5. BMC II, Pl. 21.4; 6. BMC II, Pl. 70.9; 7. BMC III, Pl. 29.3; 8. BMC III, Pl. 29.5; 9. BMC III, Pl. 34.3; 10. BMC III, Pl. 50.16; 11. BMC I, Pl. 35.3; 12. BMC III, Pl. 1.8;

179

13. BMC II, Pl. 21.1; 14. BMC III, Pl. 78.10; 15. BMC I, Pl. 59.3; 16. BMC II, Pl. 49.2. T. XLVI: 1. BMC IV, Pl. 60.19; 2. BMC III, Pl. 14.15; 3. BMC III, Pl. 59.15; 4. BMC III, Pl. 1.7; 5. BMC III, Pl. 79.8; 6. BMC III, Pl. 88.12; 7. BMC I, Pl. 53.10; 8. BMC II, Pl. 22.2; 9. BMC I, Pl. 38.22; 10. BMC I, Pl. 57.3; 11. BMC III, Pl. 28.1; 12. HCC III, Pl. 88.15; 13. BMC III, Pl. 4.6; 14. BMC IV, Pl. 29.9. T. XLVII: 1. BMC III, Pl. 28.4; 2. Gn. II, Pl. 88.10; 3. BMC II, Pl. 6.18; 4. BMC II, Pl. 70.3; 5. BMC II, Pl. 21.3; 6. Gn. II, Pl. 50.7; 7. BMC IV, Pl. 47.1; 8. BMC V, Pl. 24.10; 9. HCC III, Pl. 48.161; 10. HCC III, Pl. 43.73; 11. BMC II, Pl. 83.7; 12. HCC III, Pl. 61.59; 13. Gn. II, Pl. 81.5; 14. HCC III, Pl. 83.22; 15. BMC II, Pl. 60.8. T. XLVIII: 1. BMC II, Pl. 60.9; 2. BMC II, Pl. 62.3; 3. Gn. II, Pl. 81.8; 4. BMC IV, Pl. 98.18; 5. BMC V, Pl. 26.5; 6. BMC I, Pl. 39.19; 7. BMC III, Pl. 88.4; 8. BMC III, Pl. 17.16; 9. BMC V, Pl. 87.18; 10. BMC III, Pl. 14.2; 11. BMC V, Pl. 12.6; 12. BMC V, Pl. 29.20; 13. HCC III, Pl. 44.88; 14. BMC IV, Pl. 109.14; 15. BMC IV, Pl. 5.10. T. XLIX: 1. Gn. II, Pl. 49.1; 2. Gn. II, Pl. 60.1; 3. BMC III, Pl. 14.1; 4. BMC III, Pl. 51.21; 5. BMC III, Pl. 48.16; 6. BMC III, Pl. 53.8; 7. Gn. II, Pl. 77.1; 8. Gn. II, Pl. 60.2; 9. BMC IV, Pl. 104.5; 10. Gn. II, Pl. 83.6; 11. BMC IV, Pl. 109.12; 12. BMC IV, Pl. 111.1; 13. BMC IV, Pl. 111.2; 14. BMC V, Pl. 7.3. T. L: 1. BMC V, Pl. 10.15; 2. BMC V, Pl. 68.10; 3. HCC III, Pl. 61.71; 4. HCC III, Pl. 87.4; 5. RIC V.2, Pl. I.3; 6. BMC IV, Pl. 28.4; 7. BMC IV, Pl. 89.1; 8. BMC I, Pl. 14.16; 9. BMC II, Pl. 7.20; 10. BMC III, Pl. 57.12; 11. Gn. III, Pl. 146.2; 12. BMC IV, Pl. 74.11; 13. BMC IV, Pl. 56.14; 14. BMC V, Pl. 29.2; 15. BMC V, Pl. 69.14. T. LI: 1. RIC V.1, Pl. II.23; 2. Burns and Overbeck, 92; 3. RIC V.1, Pl. VIII.114; 4. Gn. II, Pl. 117.9; 5. RIC V.1, Pl. X.152; 6. RIC V.2, Pl. II.13; 7. RIC V.2, Pl. II.15; 8. RIC V.2, Pl. IV.18; 9. RIC V.2, Pl. VI.4; 10. RRC, Pl. XLVI.17; 11. RRC, Pl. LI.20; 12. RRC, Pl. LVIII.8; 13. RRC, Pl. LVIII.14; 14. RRC, Pl. LXI.17; 15. RRC, Pl. LX.21. T. LII: 1. RRC, Pl. LX.20; 2. RRC, Pl. LXIII.19; 3. RRC, Pl. LXIII.20; 4. RRC, Pl. LXIV.13; 5. BMC III, Pl. 79.2; 6. BMC IV, Pl. 64.14; 7. BMC IV, Pl. 83.7; 8. BMC III, Pl. 27.11; 9. BMC III, Pl. 88.8; 10. BMC III, Pl. 85.11; 11. BMC III, Pl. 52.10; 12. Gn. II, Pl. 104.7; 13. Gn. III, Pl. 156.6. T. App. I: 1. BMC III, Pl. 22.1; 2. RRC, Pl. II.7; 3. BMC III, Pl. 22.4;

180

4. BMC III, Pl. 22.2; 5. BMC III, Pl. 22.5; 6. BMC III, Pl. 22.6; 7. RRC, Pl. XL.1; 8. BMC III, Pl. 22.7; 9. RRC, Pl. XL.18; 10. BMC III, Pl. 22.8; 11. RRC, Pl. XLIV.8; 12. BMC III, Pl. 22.9; 13. RRC, Pl. XLV.18; 14. BMC III, Pl. 22.10; 15. RRC, Pl. XLV.19. T. App. II: 1. BMC III, Pl. 22.11; 2. RRC, Pl. XLV.20; 3. BMC III, Pl. 22.12; 4. RRC, Pl. XLVII.13; 5. BMC III, Pl. 22.13; 6. RRC, Pl. XLVII.10; 7. BMC III, Pl. 22.14; 8. RRC, Pl. XLVIII.1; 9. BMC III, Pl. 22.15; 10. RRC, Pl. XLVIII.18; 11. BMC III, Pl. 22.16; 12. RRC, Pl. XLIX.13; 13. BMC III, Pl. 22.17; 14. RRC, Pl. L.14; 15. BMC III, Pl. 22.18. T. App. III: 1. RRC, Pl. LI.10; 2. BMC III, Pl. 22.19; 3. RRC, Pl. LI.15; 4. BMC III, Pl. 22.20; 5. RRC, Pl. LI.18; 6. BMC III, Pl. 22.21; 7. RRC, Pl. LII.9; 8. BMC III, Pl. 22.22; 9. RRC, Pl. LII.3; 10. BMC III, Pl. 23.1; 11. RRC, Pl. LI.4; 12. BMC III, Pl. 23.2; 13. RRC, Pl. LI.3; 14. BMC III, Pl. 23.3; 15. RRC, Pl. LI.23. T. App. IV: 1. BMC III, Pl. 23.4; 2. RRC, Pl. LIV.10; 3. BMC III, Pl. 23.5; 4. RRC, Pl. LIV.26; 5. BMC III, Pl. 23.6; 6. RRC, Pl. LIV.15; 7. BMC III, Pl. 23.7; 8. RRC, Pl. LVI.4; 9. BMC III, Pl. 23.8; 10. RRC, Pl. LII.18; 11. BMC III, Pl. 23.12; 12. RRC, Pl. LIX.17; 13. BMC III, Pl. 23.13; 14. RRC, Pl. LIX.22; 15. BMC III, Pl. 23.11. T. App. V: 1. RRC, Pl. LXI.22; 2. BMC III, Pl. 23.9; 3. RRC, Pl. LXII.11; 4. BMC III, Pl. 23.10; 5. RRC, Pl. LXII.9; 6. BMC III, Pl. 23.14; 7. RRC, Pl. LXII.2; 8. BMC III, Pl. 23.17; 9. BMC III, Pl. 23.18; 10. BMC III, Pl. 23.15; 11. BMC I, Pl. 4.13; 12. BMC III, Pl. 23.16; 13. BMC I, Pl. 4.12; 14. BMC III, Pl. 23.20; 15. BMC III, Pl. 23.21. T. App. VI: 1. BMC III, Pl. 23.22; 2. BMC I, Pl. 23.14; 3. BMC III, Pl. 24.1; 4. BMC III, Pl. 24.2; 5. BMC I, Pl. 53.11; 6. BMC III, Pl. 24.3; 7. BMC I, Pl. 51.23; 8. BMC III, Pl. 24.4; 9. BMC III, Pl. 24.5; 10. BMC III, Pl. 24.7; 11. BMC II, Pl. 45.9; 12. BMC III, Pl. 24.8; 13. BMC III, Pl. 24.13; 14. RIC II, Pl. VII.112; 15. BMC III, Pl. 24.12; 16. RIC V.1, Pl. IX.134; 17. RIC V.1, Pl. IX.139.

181