I poglavlje..7 Drvo za duborez 7 II poglavlje... 8 Alati... 8 Radna ploa sa graninicima .. 11 Ravna oluasta dleta ...

12 Osnovni duborezaki potezi 13 Uzorci alata .13 Drvodeljski no ...13 Zaobljena dleta 13 V dleto ili dleto sa V vrhom .14 Ravno dleto .14 Otrenje alata za duborez 14 Kamenje i remeni za otrenje ..15 Mnogo tehnika otrenja... 15 Brusni kamen, granulacija 800 15 Proveravanje ivice ...16 Fini beli brusni kamen, granulacija 800 ..16 Koni remen 17 Poliranje novinama .17 Oluasta dleta i V dleta 17 III poglavlje 19 Prenoenje motive... 19 Indigo papir .19 Prenoenje motiva mekom olovkom ...19 Prenoenje motiva pomou novina .20 Perforacija motive... 20 Runo poveavanje i smanjivanje motive.. 21 Svoenje motiva na osnovne povrine 22 Crtanje kruga rukom 30 Crtanje krune pozadine ..30 Crtanje ovalne pozadine ..31 Triangularni oblici ...33 IV poglavlje 37 Osnovni rezovi u duborezu. 37 Sigurna linija ...37 Duborez niskog reljefa 38 Duborez visokog reljefa ..39 Podrezivanje 39 Ravnanje pozadine ..40 Laminiranje. 41 Rad na pozadini... 41 Korienje sprava za merenje dubine ..41 Svi pravimo greke! 42 Ispisivanje duboreza 43 Deljenje kruga .44 Slojevi dobijeni isecanjem ..47 V poglavlje

Posebne tehnike ...50 Duborez urezivanjem ..50 Drvorez 51 Materijal i alat 51 Intaglio duborez 53 Intaglio projekat 54 Potreban materijal i alat 54 Primer za dubinu 55 Rezbarenje 55 Fino rezbarenje 56 Dugi zailjeni trouglovi I slobodni oblici 57 Krupno rezbarenje 57 Nekoliko brzih saveta 59 Rezbarenje pozitivnog i negativnog prostora 59 VI poglavlje 62 Finiiranje duboreza 62 Priprema za finiiranje 62 Priprema za finiiranje 62 Spisak materijala za finiiranje 63 Boje i lazuri 64 Anilinske boje 64 Uljani elatinozni lazuri 65 Akrilni akvarel 66 Ulje, vosak, i uretan kao zavrni premazi 67 Nanoenje danskog uljanog finia 67 Nanoenje votane paste kao finia 67 Nanoenje uretanskog/poliuretanskog finia u spreju 67 Projekti 69 Va prvi motiv u duborezu 69 (Neka bude to jednostavnije) 69 ta prvo da uradim? 69 Motivi za prvi duborez 73 Osnovni duborezaki rezovi 77 Uske teko dostupne linije spojeva 77 Otvorene lako dostupne linije spojeva 78 Rezbareni uglovi 78 Glaanje povrine 79 Podrezi 80 Tekstura 81 Postupanje sa strukturom drveta 81 Svoenje motiva na osnovne povrine 84 Motiv makaa za vebu 84 Rad sa povrinama kontura 84 Motiv zimske pustolovine 90 Rad sa nivoima u duborezu 90 Dodavanje dramatike pomou senki 95 Tehnika podreza 96 Promena nivoa i slobodno plutajui elementi 98 2

Rad sa motivom 100 Duh iz drveta 107 Osnove reljefnog duboreza pejzaa 115 Ideje za krov 116 Daske i cigle 117 Kamen i cepani kamen 117 Primeri crtea ambara 118 Par naznaka o kopulama, dimnjacima, dimu i gromobranima! 120 Primer duboreza osnovnog dizajna ambara (ugrubo) 121 Dodavanje detalja 121 Zavrni detalji (finiiranje) 123 tapovi i palice 126 Reljefna scena jedrenjaka 130 DUBOREZ JEDRENJAKA U NISKOM RELJEFU 130 Ameriki heroji - duborez i pirografija 157 Bojenje duboreza 161 Vodene boje i pirografija 162 Boja tena na portretima 164 Karta boja ili ko je Roy.G.Biv.? 168 Primarne boje 169 Sekundarne boje 169 Tercijarne boje 170 Tonovi dodavanje bele 170 Tonovi dodavanje crne 172 Tonovi dodavanje smee 172 Komplementarne boje 173 Meanje komplemenata za dobijanje smee 174 Meanje osnovnih boja za crnu 176 Monohromati ograniene palete 176 Suva etkica sa akrilnim bojama preko uljanog lazura 177 Uljani lazur na pozadini 178 Suva etka sa akrilnim bojama 180 Pirografija 181 Alati za pirografiju 181 Osnovne teksture 183 Primeri 184 Korak po korak projekat sa uputstvima 185 Sepia tonovi u pirografiji 186 ivotinjsko krzno 189 Prva stavka u Drangovom sadrzaju je iz druge knjige (majstorski nivo - dizajn duboreza).

Literature o DUBOREZU na srpskom jeziku nema, bar je ja nisam nasao, pa ova tema neka bude podstrek svim entuzijastima da krenu jos danas da se bave ovom veoma lepom delatnostcu, bolje reci umetnoscu. Voleo bih da svi mi, koji smo bar malo odmakli od poetka, olaksamo svim zainteresovanim, da ne "kopaju" po brojnim stranicama interneta u moru konfuzije, a posebno onima koji se loshije snalaze sa engleskim jezikom. ISTORIJAT DUBOREZA Duborez spada u grupu umetnickih zanata zajedno sa juvelirstvom,graverstvom i zanatima za izradu tkanina. Primena duboreza datira jos Iz vremena drevnih civilizacija (Egipta,Mesopotamije i Kine). U Kini se javlja kao graficka tehnika. Najcesce se koristi za ukrasavanje namestaja,oruzija,izradu nakita kao i raznih drugih primenjljivo dekorativnih predmeta. U vreme Vizantije duborez ce imati veliku primenu u crkvenoj umetnosti (ikone,ikonostasi) i u tom vidu ce se razviti i u nasim krajevima. Koliko god da su oskudni podaci o duborezu u paganska vremena kod balkanskih Slovena,oni su ipak podpuniji od onih o njihovom drvorezbarstvu u prvim vekovima hriscanstvaPostoji jedan jedini veliki podatak o upotrebi drveta i duboreza pri ukrasavanju crkava na pravoslavnom slovenskom Balkanu,a i on je neprecizan Nema nikakvih podataka ni o upotrebi umetnickog drvorezbarstva po nasim ranim reprezetativnim crkvama nesto kasnije,u XI,XII i XIII veku U nekim vaznim podacima koji su o ranim crkvama sacuvani redovno se pominju samo: skupoceni predmeti od zlata i srebra,vezovi,knjige i ikone. Najverovatnije je da su I tamo postojali pojedini delovi crkvenog namestaja radjenog u duborezu. Ima indicija da je u to vreme, nesto kasnije bilo dosta drvenih crkava kod nas,gde je verovatno,bar povremeno bila upotrebljena I skulptura u drvetu pri ukrasavanju njihovih unutrasnjosti. Sacuvani primerci su relativno kasni,iz XIII veka najraniji I nedaju nikakvih indicija na osnovu kojih bi se moglo ma sta zakljuchiti o ranijem stvaranju.Oni mogu samo da nagoveste probleme pred kojima su stajali nasi majstori duboreza. Uz to,sacuvano je samo nekoliko njih,najcesce manje ili vise fragmentovanih,slucajno zaostalih koji sluze na prvom mestu kao dokazi postojanja ovog stvaranja. Prema tome, sve sto se danas zna o stvaranju duboreza u srednjem veku u okviru srednjovekovne srpske drzave sve je sasvim fragmentarno. Sacuvana dela ne mogu se grupisati po skolama vec se moraju izucavati svako za sebe I vezivati za predmete iste namene.

UVOD Posto smo se dosta "ispucali" o prvim koracima duboreza na temi rezbarije, evo da krenemo malo ozbiljnije, sa pravim nazivom teme DUBOREZ, jer je rezbarenje nesto sasvim drugo, jednostavnije i na neki nain mozemo ga smatrati "najprimitivnijim" ukrashavanjem. Rezbarenje podrazumeva izrezivanje i ponavljanje (visestruko) istog detalja, najesce su to geometrijski oblici, i rade se obrnutim procesom od duboreza, "pozitivni" oblici se rezbarskim nozem usecaju u drvo . Duborez je drugi proces, o njemu cemo ovde, naravno u granicama mojih mogucnosti i znanja. Cilj mi je da prenesem svoje iskustvo i ubrzam ljudima ucenje, da ne prolaze svaki korak. Imam ideju da ova tema sada pokriva duborez detalja, pa sam joj dao i takav naziv, naravno, uz podsecanje na osnovne principe rada, kao i objashnjenje svih postupaka, o kojima smo pisali na temi rezbarije, ali malo detaljnije . Mozda nije najsrecniji poetak, mislim po redosledu, ali posto trenutno to radim, imam i primer, da ponemo od oka. Ne bi bilo lose, ko se bavi duborezom, i nalazi se u fazi izrade nekog detalja, da to okai uz malo komentara, pa da uimo jedni od drugih, a naravno i ako ima da doda nesto ili ispravi neki moj post.

I poglavlje

Drvo za duborez
Ovaj spisak predstavalja popis onih vrsta drveta koja se najee koriste u duborezu kao hobiju. Sa panjom i odlunou svako drvo se moe koristiti u duborezu. Lipa (Tilia americana) - poznata jo i kao amerika lipa. Meko drvo kremaste bele boje koje se lako obrauje, a takoe se vrlo dobro i lepi u vee blokove. Nema obeleja, ujednaene je ravne i fine teksture, a sr je gotovo potpuno bela. Dobro se dubi i odlina je za rad sa puno detalja. Veoma je laka. Lipa se koristi za duborez, tokarenje i za izradu igraaka. Beli orah (Juglans cinerea) - mnogo lake od tamnog oraha, ovo drvo ima finu ravnu teksturu i boju koja gradira od zlatno-smeeg tona do crvenkasto-smeeg u sri. Ukoliko koristite uljani premaz za duborez, povrina e poprimiti boju slinu hrastu. Izvrsno je za visoki reljef sa finim detaljima. Upotrebljava se za duborezanje nametaja i furniranje. Mahagoni (Swietenia macrophylla) - drvo crvenkaste boje koja sa godinama postaje intezivnija. To je jako, a ipak lako drvo sa ravnom i ujednaenom teksturom. Lako se odvaja u tankim slojevima (brijanje) i prima izuzetno fine detalje. Upotrebljava se za proizvodnju nametaja, furniranje, duborez i tokarenje.

Crni orah (Juglans nigra) - takoe poznat i kao ameriki orah. Izuzetno izdrljivo drvo koje e dobro primiti duborez. Veina duboreza se radi dletom i maljem. Granulacije je srednje krupnoe ali ipak ravna. vorovi u drvetu predstavljaju veoma interesantne oblike. Boja oraha se brzo moe promeniti od duboke crvenkaste do kremasto bele. Upotrebljava se u proizvodnji nametaja, duborezu, tokarenju i duborezanju na nametaju. Topola - lako drvo koje je klasifikovano kao tvrdo i zanimljivo je za duborez. Ne spada u teko drvo. To je neutralno drvo svetle boje i lako prima premaze. Lako i jednostavno se mirgla. Gruba mirgla granulacije 220 i fina mirgla granulacije 400. Dobro je za rezanje noem, kao i za pirografiju. Obino drvo koje se lako nalazi. IZBOR DRVETA ZA DUBOREZ - u kratkim crtama Lipa - Meko drvo kremaste bele do crvenkaste boje koje se lako obrauje, a takoe se vrlo dobro i lepi u vee blokove. Nema obeleja, ujednaene je ravne i fine teksture, a sr je gotovo potpuno bela. Dobro se dubi i odlina je za rad sa puno detalja. Veoma je laka. Lipa se koristi za duborez, tokarenje i za izradu igraaka. Lipa ne spada u trajno drvo i prilino se skuplja pa se zbog toga ne koristi za trajne radove u duborezu. Zbog pomenutih osobina ne smatra se prvoklasnim drvetom pa se zbog toga koristi za jeftinije rezbarske radove. Najeshce se koristi za obuku. Orah - takoe poznat i kao crni orah. Izuzetno izdrljivo drvo koje e dobro primiti duborez. Granulacije je srednje krupnoe ali ipak ravna. vorovi u drvetu predstavljaju veoma interesantne oblike. Upotrebljava se u proizvodnji nametaja, duborezu, tokarenju i duborezanju na nametaju. Za obradu je dobar samo zreo orah koji je kompaktan i dobro se obradjuje nozem, polira i glaa. See se u svim pravcima ima pora ali su nevidljive. Zbog toga se vrlo esto koristi za duborez. Orah je vrlo trajno drvo, ak mu se i koren koristi za obradu. Topola - lako drvo koje je klasifikovano kao tvrdo i zanimljivo je za duborez. Ne spada u teko drvo. To je neutralno drvo svetle boje i lako prima premaze. Lako i jednostavno se mirgla. Gruba mirgla granulacije 220 i fina mirgla granulacije 400. Dobro je za rezanje noem, kao i za pirografiju. Obino drvo koje se lako nalazi. Mahagoni - Postoji vishe vrsta. Uspeva u tropskim podrujima. Mahagoni je zuckasto crvene do tamnocrvene boje. Dosta je tesko drvo, tvrd je i teshko se cepa. Pravilnog je rasta, trajnog jei postojanog oblika. Zbog svojih prvoklasnih osobina spada u najskupocenije vrste drveta. Vrlo je kompaktan, odlicno se polira i obradjuje u rezbarstvu. Koristi se za izradu namestaja (kao furnir i masivno drvo), za uredjenje enterijera stambenih i radnih prostora, aviona, zeleznickih vagona i brodskih salona, u umetnickom stolarstvu, za izradu preciznih sprava (mernih instrumenata i fotoaparata), uglomera, lenjira, rucki, za strugarske i rezbarske radove. Treshnja - Ovo je srednje teshko i tvrdo drvo, vrsto, lako se obradjuje. Ne spada u trajno drvo. Dobra za rezbarske i strugarske radove. Tisa - teshko i tvrdo, vrsto i elastino drvo. Zbog svojih osobina se teshko cepa i dobro se povrshinski obradjuje. Najeshce se koristi u umetnickom stolarstvu za strugarske i rezbarske radove, za stubove, za izradu sudova pribora za jelo. Shljiva - tvrdo i teshko drvo. Ne spada u trajno drvo. Teshko se obradjuje i hoce da puca. Koristi se uglavnom zbog svoje crvenkaste boje i strukture lepih shara. Krushka - Crvenkasto mrke boje prilino tvrda, teshko cepljiva, ali spada u trajno drvo koje je kompaktno, elastino i fino vlazno. Dobro se polira i obradjuje. Vrlo 6

malo se sushi a pri sushenju ne menja oblik. Hrast - Ovo je srednje teshko i tvrdo drvo, vrsto i elastino, lako se obradjuje. Dugo traje, nezasticeno na otvorenom i do 120 godina, pod krovom do 200 godina, a u zatvorenom prostoru i do 800 godina. Bukva - Teshko i vrlo tvrdo drvo, vrsto, dobro se obradjuje. Ne traje dugo na otvorenom, do 60 godina, u zatvorenom prostoru do 800 godina. Dud - tezak, tvrd i sjajan, teshko se cepa i trajan je. Pod uticajem svetlosti dobija tamnocrvenu boju kao mahagoni. Upotrebljava se za drvorez, stolariju itd. Jova - lako, srednje tvrdo drvo, osrednje cvrstoce, srednje elastino drvo. Lako se obradjuje ne traje dugo. Koristi se za nameshtaj, za izradu kutija za cigare, za olovke i igrake za strugarske i rezbarske radove. Trajnost na otvorenom do 40 god. u zatvorenom do 400god. Javor - beli i crveni, spada u tvrdo drvo sa gustom teksturom, sitnozrn, homogene strukture, lepih godova, kompaktan i homogen, lep za duborez i rezbariju, pravljenje figura itd., pogodan za sve radove. uvena izrada gusala zbog homogene strukture i kompaktnosti, daje dobar zvuk. Lepo se obradjuje i pored svoje tvrdoce. (U belom javoru sam radio ovu ikonu gore).

ALATI Radna ploa sa graninicima Radna ploa je jednostavna sprava koja e postati nezamenljiva u radu na duborezu. Pravi se od perploe i amovine i slui da usidrite komad koji radite kako se ne bi

pomerao dok radite sa dletima.

Prednja ivica ploe prelazi preko ivice stola, a komad na kome radite je uglavljen na gornjoj strani ploe. Materijal potreban za izradu radne ploe: Pod: perploa debljine 1.25cm, irine 20cm, 40cm duine (1 komad) Stranice: amova letvica 2cm x 5cm, duine 20cm (3 komada) 16 vijaka za drvo duine 3cm Sa 4 vijka za drvo uvrstite jednu amovu letvicu sa donje prednje strane radne ploe. Drugu letvicu privrstite du gornje zadnje ivice. Sa ovako privrenim letvicama, radna ploa bi trebalo da ima oblik slova Z.Obratite panju na koji su nain vijci uvreni u drvo (slika desno). Postavljanjem vijaka vertikalno u odnosu na pod ploe, dok radite vrite pritisak na vijke, stoga se oni nee tokom vremena razlabaviti. Ukoliko ste desnoruki, treu letvicu ete postaviti u levi gornji ugao radne ploe. Ukoliko ste levoruki, treu letvicu ete postaviti u desni gornji ugao radne ploe.

Razni tipovi dleta. Japanska , mikro i makro dleta

Mikro i makro dleta, pribor za oshtrenje dleta

Za poetak rada je dovoljan komplet pribora kao na slici, u broju razliitih sirine dleta nikad ne mozete preterati. Na slici je komplet koji se moze kupiti kod nas. Mnogi poetnici se ne snalaze za sta treba koristiti koje dleto, pa evo kratkog pregleda za sta se najcesce upotrebljava dleto odredjenog oblika: 1. Brojevi 1, 2 su oluasta dleta, Prave se sa granicom koja varira od skoro ravne do vrlo iroke zaobljene . Ovi alati se prave u dva oblika, ravnih strana i lopatastog oblika (dleto broj 3); . Oni imaju mnoge prednosti kao to je ta da ostavljaju manje drveta za sobom i dobro zalaze u uglove koji su nedostupni alatima sa ravnim stranama. Neophodna su pri dovravanju povrine rada, kao i kod uobliavanja lisnatih struktura a naroito kod podreza. Takodje sluze kao osnovni alat za uklanjanje pozadine. 2. Broj 3 je oluasto dleto (gouges), ali ga zovu i povijeno oluasto dleto u ovom sluaju napred povijeno, a kada je granica otrice okrenuta naopako onda unazad povijeno. Prjpeporuljivo je da kada birate ovakve alate da oni budu kao ovi koji su prikazani na ilustraciji sa veoma blagom krivinom na prevoju; ona imaju vie optih namena za razliku od jako povijenih koja su dobra samo za veoma duboke upljine. Ovi alati se koriste za pravljenje zareza u upljinama gde obina oluasta dleta ne mogu da dopru zahvaljujui tome to vlakna drveta pruaju otpor. Ima ih u rznim sirinama. poznata kao povijena dleta (bent isels); u principu se koriste za nivelisanje podloge (ili pozadine), a stoga se jo zovu i dleta za podlogu (grounders). Ovi alati se prave sa razliitim krivinama ili prevojima po duini, vee koleno, dovee samo do toga da alat ne odgovara za namenu nivelisanja na ravnoj podlozi. 3. Broj 4 koso zaseceno dleto, imaju mnoge prednosti kao to je ta da ostavljaju manje drveta za sobom i dobro zalaze u uglove koji su nedostupni alatima sa ravnim 9

stranama. Ona su laka i jednostavnije se otre, a neophodna su pri dovravanju povrine rada, kao i kod uobliavanja lisnatih struktura a naroito kod podreza, kao i za takozvano "brijanje" povrsina. Veoma korisno dleto, postoji zaseeno levo i zaseeno desno. 4. Broj 5 je ravno dleto ali ima svedenu otricu i zove se ugaono dleto; slui za dopiranje do nepristupanih uglova, a najkorisniji je alat kad se koristi kao no za osetljive ivice ili krivine. 5. Broj 6 se zove V alat ili alat za razdvajanje (parting tool), zahvaljujuci svom obliku. Slui za pravljenje zareza i lebova sa ravnim stranama i otrim unutranjim uglovima na dnu. Moe se koristiti za razliite namene, kao to je podrezivanje ienje otro definisanih uglova, uokviravanje crtea itd. Trebalo bi da ga dobijete sa pravom otricom, a ne svedenog kao to se neka prave.

6. Broj 7 duborezaki noz, neophodan i najuniverzalniji alat, najcesce se koristi 7. Broj 8, 9, 10 rezbarski i drugi nozevi 8. Broj 11 kamen za ostrenje Ovde je opisana najcesca upotreba ovih dleta, sto ne znai da mu vi mozete naci i drugu namenu. Uglavnom svaki duborezac ima neki svoj izbor dleta koje najesce upotrebljava. Uzorci alata Kao duborezac poetnik moete se zaleteti u izboru alata. Koji vam alat zaista treba za va rad, teko je rei. Postoji nekoliko osnovnih alata koji su standardni za ovaj hobi. Prvo i osnovno, morate nabaviti drvodeljski no. Drvodeljski no Ovaj no ima tanko seivo dugo od 4.5cm do 7,5cm, zailjeno prema vrhu otrice. No je naotren itavom duinom seiva tako da je podesan za isecanje linija u drvetu i deljanje duih ivera kod odstranjivanja vika materijala. Od svih alata koje ete

10

nabaviti ovaj ete stalno koristiti i zato se isplati kupiti kvalitetan no. Ima mnogo dobrih duboreza koji su uraeni samo noem. Zaobljena dleta Sledei alat koji ete koristiti je dleto. Dok je no zailjen ka vrhu, dleto ima ravan zavretak. itava duina seiva je zaobljena kod dleta tipa C, jako zaobljena kod dleta tipa U koja se jo zovu i alatima za linije ili alatima za razdvajanje. Kraj otrice je naotren kako bi ljutio drvo. Dleta uklanjaju velike koliine materijala odjednom pa se zato koriste za grubo seenje u duborezu.

Ovaj alat ima otar vrh u obliku slova V i slui za izvlaenje duboko useenih linija na drvetu. V dleta se proizvode u mnogo oblika u zavisnosti od ugla pod kojim je savijen vrh, od uskog V dleta do iroko otvorenog V dleta. Ravno dleto Dleta mogu imati naotren samo vrh, a on moe biti ravan ili zaseen pod uglom. Ova pljosnata seiva se koriste za isecanje sigurne linije u reljefnom duborezu, za uklanjanje velikih povrina i za doterivanje uglova. Takoe su idealan alat za grebanje zavrne povrine kako bi ostala glatka. Dleta zaseena pod uglom se zovu ravna dleta sa zakoenim vrhom. Postoji mnogo specijalizovanih duborezakih alata koji su se razvijali vremenom. Za podrezivanje (potkopavanje) i rad na povrini pozadine koja ima uske uglove moda e vam trebati dleto psea noga, kaika, ili dleto u obliku ribljeg repa. Kako vae duborezake vetine budu napredovale, tako e se i vaa kutija sa alatom puniti raznim oblicima dleta i noeva. Alati se takoe proizvode u raznim irinama, od mikro alata za fine detalje i minijature, do velikih dleta koja uklanjaju veliku koliinu drveta u jednom potezu. Svaki alat ostavlja drugu vrstu traga u drvetu. Vebajte na mekom drvetu kako biste nauili kako koji alat deluje na podlogu. Imajte na umu i to da jedan alat moe ostavljati razliite vrste rezova od zavisnosti od dubine zaseka i ugla pod kojim otrica prodire u drvo. Oluasto C dleto ostavlja divne suzolike oblike. A ako ga drite podignutog pod malim uglom i gurate u podlogu, dobiete detalje kao to su krljuti na ribama ili zmajevima.

11

Oluasta dleta i V dleta Postizanje fine ivice na zaobljenom dletu svakog moe da dovede do ludila. Da biste olakali ovaj posao napravite dasku za otrenje dleta. Trebae vam malo otpada od lipe, smea za bruenje, drvodeljski no i dleta koja nameravate da otrite. 1. Isecite pozitivni profil u dasci dletom koje nameravate da otrite. Ovo jednostavno znai da nekoliko puta proseete drvo sve dok ne dobijete dubinu koja odgovara vaem dletu. 2. Na 0.5cm udaljenosti od pozitivnog profila ponite da seete negativni profil istim alatom. Obrnite alat naopako. Drvodeljski no moete korititi da izravnate ivice. 3. Presek daske za otrenje izgledae kao na slici dole. 4. Koristei neki stariji no nanesite smeu za bruenje na ova dva profila. Ova smesa e izgledati kao praina i ostavljae sloj u zarezima. Utisnite dleto u profil i vucite jako kroz njega. Bie potrebno nekoliko struganja i utiskivanja da bi se formirao dobar sloj. 5. Napravili ste udubljenje koje potpuno odgovara vaem alatu. Sada moete da postavite dleto i da vuete preko smee kako biste dobili savreno otru ivicu. 6. Ponavljajte ove korake za svako dleto koje otrite.

Profili zljebova i udubljenja za ostrenje

12

ALATI ZA UDARANJE

Otrenje alata za duborez Otrenje uopte nije teko I to je neto to bi svaki duborezac trebalo da zna da uradi sam. Trebae vam nekoliko kamenova za otrenje razliite granulacije, remen I nekoliko listova novina. Kamenje i remeni za otrenje Kemenje za otrenje se moe nabaviti u razliitim granulacijama, a mogu biti nainjeni od razliitih mineralnih smea. Neko kamenje se koristi sa lubrikantima (ulje ili voda), drugo ne. Uvek pratite uputstva proizvoaa. Kod keramikog kamenja maziva nisu potrebna, dakle, koriste se suva. Malih su dimenzija pa se lako pakuju sa ostalim alatom, uvek na dohvat ruke. Ovakvo kamenje uvek ostavlja ravnu povrinu. Lako se iste vodom I sapunom. Mnogo tehnika otrenja Postoji mnogo naina otrenja, a najbolje je da sami pronaete ta vam najvie odgovara i da se toga drite. Svaki put kad promenite tehniku, menjate i ugao, tako da svaki put morate iz poetka da formirate ivicu alata. Zato odaberite jedan nain i drite ga se. To znai da ete nakon 8-10 otrenja dobiti dobru ivicu. Ni no ni dleto nee biti savreno otri nakon prvog otrenja. Potrebno je neko vreme rada i vie otrenja dok ne postignete savrenu otrinu alata. Zato, budite strpljivi. Malo dubite, malo otrite, opet malo dubite, malo otriteuskoro ete doi do eljenog rezultata. Brusni kamen, granulacija 800 Ponite smeim kamenom za otrenje. Postavite no postrance ravno na kamen. Zatim lagano podignite zadnji kraj noa sasvim malo sa kamena. Zamislite da ste ga podigli toliko da ispod zadnjeg kraja moete da umetnete 4-5 listova papira. Tako ete dobiti ugao od 10-12 stepeni. to je ugao u odnosu na kamen manji, to e alat imati finiju ivicu. Manji ugao znai da e manje elika zadirati u drvo. Za noeve kojima se prave sigurne linije ili izrezuju linije otrica bi trebalo da bude to ua. Ravna delta ne zahtevaju tako uske ivice pa ih moete podii vie prilikom otrenja. Ona se otre pod uglom od 20-25 stepeni. Pratite uputstva proizvoaa alata. Nakon to nauite kako se koji alat ponaa, moete prilagoditi ugao otrenja svojim potrebama. 13

Vucite no du kamena u pravcu suprotnom od otrice. Kada zavrite potez do kraja, okrenite no i ponovite isto sa druge strane. Ono to radite sa jedne strane noa, radite i sa druge kako biste formirali dvostranu otricu. Verovatno se svi seaju scena iz vestern filmova u kojima berberin razgovara sa revolveraem koji eka na brijanje. Dok askaju, berberin otri britvu na konom remenu. Naizmenino prevlai otricu preko remena, as jednom, as drugom stranom. To je taj potez koji bi trebalo da primenjujete prilikom otrenja noa. Kad jednom formirate dobru otricu, ponite da koristite beli kamen fine granulacije. Grubi smei kamen se koristi samo za formiranje ivice, nakon toga samo treba da zadrite taj ugao. Za ravna delta potrebna vam je jednostrana otrica, a ne dvostrana kao na nou. Stoga koristite 4-5 prelaza po ivici zasecanja, a onda okrenite dleto za jo jedan prolaz drugom stranom. Fini beli brusni kamen, granulacija 800 Sledei je na redu fini beli kamen. No bi trebalo da je neznatno uspravljeniji u odnosu na poloaj na smeem kamenu, znai pod uglom od 12-15 stepeni. Koristite iste poteze noem unazad. Ovo sada formira manji ugao i vodi ka formiranju otre ivice. Sa novim noem radite 10-15 minuta na belom kamenu. Na ovom kamenu se vide opiljci sivkaste boje. Ponovo proverite otricu pod jakim svetlom. Traite bilo koje svetle povrine du ivice otrice. Svetli tragovi znae da jo morate da radite na belom kamenu i da jo imate tanku ivicu. Osnovni cilj rada na smeem kamenu je da napravite tanku linijuosnovni cilj rada na belom kamenu je da je uklonite. U ovoj fazi otrenja tanka ivica e biti veoma fleksibilna i ako proverite otrinu prstom, osetiete je. Preite prstom od tupe strane noa ka otrici. Osetiete rub tanke ivice kada dotaknete vrh otrice. Preite na koni remen. Dobar remen ima dve strane, jednu od grube koe I drugu od fine koe. Na grubu stranu remena se sipa mazivo. Moete koristiti crveni oksid ili druge smee. Poloite otricu potpuno na povrinu remena i vucite u smeru suprotnom od otrice dugim potezom. U ovoj fazi e tanka ivica konano nestati. Nikada neete preterati sa ovim nainom otrenja. Za nov alat, potrebno je oko 15 poteza po strani. Okrenite remen i ponovite isto sa finom stranom. Na ovaj nain dobijate onaj lepi ispolirani izgled. U ovoj fazi ponovo proverite da li ste skinuli tanku ivicu. Ako ima sjaja ivica je jo tu, ako ga nema, uspeli ste. Poliranje novinama I na kraju jedan starinski metod otrenja. Uzmite nekoliko listova novina sa dosta teksta ili sa to tamnijim fotografijama. Traite deo novina na kome ima dosta tamparske boje. Primenjujte iste poteze kao i sa remenom, jedna strana pa druga. Otrenje je gotovo kada se boja na novinama usija. Verovatno ima malo onih koji jo koriste ovaj metod sa novinama. Isprva je olovo u tamparskoj bolji igralo ulogu smee za otrenje. I pored toga to u boji vie nema olova, ovo se i dalje moe primeniti kao sredstvo za poliranje jer granulacija novinskog papira odlino polira. Otrinu alata moete proveriti pomou lista novina. Drite jedan kraj novina u ruci, a drugi kraj pustite da slobodno visi u vazduhu. Na taj ugao postavite no i napravite rez. Ako se papir savija pod otricom, alat nije dovoljno otar jer otar alat see papir ne savijajui ga. 14

Sa novom otricom potrebno je nekoliko temeljnih otrenja da bi se postigla takva otrina. Najbolji metod za formiranje otrice je da malo radite, a malo otrite. Na taj nain dobiete savren alat.

Prenoenje motiva
Indigo papir Kada odaberete dizajn koji elite da uradite u duborezu i pripremite drvo na kome ete raditi, prelazite na sledei korak prenoenje motiva na povrinu drveta. Postoji nekoliko naina za prenoenje motiva na drvo. Najei je prenoenje pomou indigo papira. Koristi se indigo za pisae maine jer obian ostavlja tragove koji se raznose po povrini drveta. Boja sa indigo papira e ostati na svakoj povrini sa kojom doe u dodir. Bie vam potreban i paus papir koji se moe nabaviti u svakoj papirnici. Postavite motiv na povrinu drveta i uvrstite ga sa nekoliko komada lepljive trake (selotejp ili papirna molerska traka). Podvucite indigo papir obojenom stranom okrenutom ka povrini drveta. Upotrebite hemisku olovku i njome iscrtajte sve linije motiva na pausu. Indigo e na drvetu ostaviti identinu kopiju vaeg crtea. Kada ste iskopirali svaku liniju dizajna, uklonite jedan ili dva komada lepljive trake, a jedan ostavite da i dalje dri paus papir. Proverite da niste izostavili neki detalj motiva. Indigo papir ostavlja jasnu tamnu liniju motiva na drvetu koja se lako uklanja tokom dubljenja i ne ostavlja mrlje. Takoe, ova boja se nee ni otirati dok radite. Meutim, ne moe se obrisati gumicom za brisanje, tako da ete morati, ukoliko ostanu tragovi, da primenite tehniku brijanja pomou noa. Prenoenje motiva mekom olovkom Drugi nain da prenesete motiv na drvo je pomou meke olovke kojom ete obojiti poleinu paus papira na kome se nalazi motiv. Na ovaj nain sami pravite indigo i neete morati da radite sa dva sloja papira. 15

Okrenite papir sa motivom licem na dole. Mekom grafitnom olovkom, B2 ili vie, istrljajte itavu povrinu slojem grafita. Okrenite papir licem na gore i postavite ga na drvo. Kao i kod indiga, papir uvrstite lepljivom trakom. Hemiskom olovkom iscrtajte sve linije motiva. Proverite da vam neki detalj nije promakao. Grafit e na povrini drveta ostaviti finu liniju. Grafitna meka olovka ostavlja svetliju liniju od indiga i otire se u toku rada. Meutim, dizajn moete lako da popravite ili doterate tako to ete gumicom izbrisati stare i oteene linije i nacrtati nove. Ovo je jako dobar nain prenoenja motiva ukoliko radite pirografiju, budui da se sve linije koje se vide nakon zavretka projekta, mogu lako obrisati, za razliku od tragova indigo papira.

Perforacija motiva
Punktiranje motiva je najbolja tehnika za viestruko prenoenje istog motiva. Da biste preneli motiv na ovaj nain, bie vam potrebna toki za punktiranje ili krojaka radla za kopiranje. Oba alata imaju nazubljen toki koji takasto perforira papir i ostavlja ujednaen rupiast trag. Da biste motiv pripremili za ovakav nain prenoenja, postavite ga licem na gore na nekoliko slojeva novinskog papira. Novine e predstavljati meku, fleksibilnu podlogu za toki. Jakim pritiskom vucite toki du linija motiva. Kad naiete na obline okrenite i zarolajte toki, tako ete postii da nazubljenje ostane na motivu. Kad perforirate sve linije, okrenite motiv licem na dole. Finom mirglom preite preko poleine da biste otvorili sve rupice koje ste upravo napravili. Ovo je veoma vaan korak u pripremi perforiranog motiva jer su otvori mali i mogu lako da se zapue ugljenom prainom. Kao i kod svakog drugog motiva, papir postavite na podlogu i uvrstite ga lepljivom trakom. Sada e vam biti potreban tapi sa tupferom vate i boja u prahu. Vatu obavijte oko drvenog tapia i obavite ga pamunom krpom koju ete privrstiti za drku tapia. Boja u prahu e se zadravati na pamunoj krpi, a tupfer e pomoi da se ova naprava odbija od podloge i ostavlja sloj praha na papiru. Ovako pripremljen tapi uvaljajte u boju u prahu, zatim ga neno istresite da ne bi bilo previe boje, a nakon toga lagano lupkajte po linijama motiva. Na taj nain e prah prodreti kroz perforaciju na linijama dizajna. Boju u prahu moete dobiti na nekoliko naina. Kao prvo, moete omirglati grafit sa meke olovke i spakovati ga u malu posudu. I umetniki pasteli se takoe mogu omirglati, a isto tako i krede u boji. Ugljeni tapii za crtanje takoe mogu posluiti ali sa njima morate biti veoma obazrivi jer se viak boje teko uklanja. Koji ete materijal koristiti kao boju u prahu zavisi od vrste drveta na kome radite. Ako radite na svetlom drvetu kao to je lipa, koristite grafit jer on ostavlja dovoljno taman trag sa kojim maoe da se radi, a ne pravi mrlje na drvetu. Ukoliko radite na tamnijem drvetu kao to je orah, koristite pastel svetlih boja ili belu kredu. Tako ete dobiti svetlu liniju koja se istie na tamnoj podlozi. Pre nego to ponete da radite, proverite na nekom komadu drveta koliko e prah zadirati u povrinu i da li e ostavljati ostatke koji se teko uklanjaju. Kad zavrite sa prenoenjem motiva, neno uklonite papir. Papir e biti pokriven ostacima praha. Ostatke praha vratite u posudu u kojoj ga uvate jer se ovaj prah moe koristiti vie puta. Isto vai i za perforirani motiv. Premda ovaj metod dosta dugo traje, koristan je jer kad jednom pripremite motiv na taj nain, moete ga koristiti iznova vie puta, budui da imate ve spremnu kopiju.

16

KAKO UVECATI MOTIV Evo i dugo oekivanog vikenda kada ovek moze da se malo vishe posveti svom hobiju. Dok pravim pauzu i pijuckam kafu, setih se jedne stvari koja moze dosta pomoci ljudima koji nisu bas vini korshcenju "grafikog softvera". Jedna od prvih faza u izradi duboreza je prenoshenje motiva na radnu povrshinu. Tu uglavnom treba prilagoditi motiv veliini radne povrshine, tj. drveta koje nam je na raspolaganju. Mi svi, uglavnom, imamo skenere i stampae koji stampaju na A4 formatu (veci su u krv skupi). I sada se postavlja pitanje, kako da odstampam nesto sto je vece od A4 formata i da li to uopshte moze na mom "A4 shtampau"? Svidja mi se motiv, slika ili sl. ja bih to radio na vecem formatu, ali kako da prenesem motiv kad moj stampa shtampa samo A4? I suprotno ovome, ponekad imamo potrebu da veliinu motiva prilagodimo formatu "radne povrshine", tj. da ga uvecamo. Reshenje je jednostavno i evo ga: Reenje je jednostavno i evo ga: 1. Otvorimo sliku u Photoshop-u, za one koji ne znaju kako, evo jednostavno: File > Open, nadjemo folder u kome je naa "slikica" 2. Idemo gore u File meni i na Image> Image size 3. Otvori se prozor Image size 4. Jednostavno upiemo eljene dimenzije u polja Width ili Height , a u prozoriu do postavimo jedinicu mere, najbolje cm ili mm 5. Rezoluciju uvek poveajte na 300dpi da bi slika imala bolji kontrast napomena: sliice koje su male teko se poveavaju, tj. ako su malih dimenzija i male rezolucije 6. Sva tri prozoria na dnu prozora Image size treba da su ekirana samim tim upisujete samo jednu vrednost, za irinu ili visinu, a photoshop proporcionalno poveava i drugu dimenziju 17

7. Kliknete na OK i to je to 8. Ovim je zavrena prva faza vaeg rada 9. File > Save as ( Sada je najbolje sauvati va rad u nekom folderu ) 10. Opet idemo na File > Save as i u prozoru ispod File name izaberemo Format Photoshop PDF 11. Otvorie se prozor Save Adobe PDF, mislim da su automatska podeavanja koja se nude sasvim ok, ako ne podesite ih u presetu, najbolje staviti High Quality Print 12. ekirajte prozor View PDF after saving, Klik na Save PDF 13. Imate snimljen pdf vaeg motiva A sad tampa: 1. Imate snimljen i otvoren motiv, automatski, ako se ne otvori otvorite Adobe akrobat i otvorite vau pdf sliicu 2. File > Print 3. U prozoru Page Scalin izaberite > Tile large page 4. u Preview-u vidite kako ce vasa slika biti rasporedjena na vise A4 formata 5. OK 6. Stampa ce ottampati va rad na vie A4 listova 7. Isecite i spojite motiv u jednu "sliku" A sada puno srece u vashem seckanju, reckanju i lepljenju delova da biste dobili vash motiv u veliini koju ste zadali. Svoenje motiva na osnovne povrine Motiv makaa za vebu

18

Rad sa povrinama kontura Veina motiva za reljefni duborez obiluje finim detaljima koje treba izdubiti. U radu sa motivima, pojednostavljivanje motiva na opte oblasti pomoie vam da uete u rane faze rada. Kada se motiv sastoji od detalja koji se ponavljaju, kao to je perje na makau, duborezac e koristiti senenje kontura kako bi grupisao povrine tog elementa. Pokuaj da planirate postavljanje milijardi individualnih pera je nemogi. Odreivanjem grupe pera koje ete rezbariti, a potom detaljisanje pojedinanih pera unutar grupe, uinie ranu fazu rada mnogo lakom. Mnogi motivi za duborez sadre nepovezane elemente kao to je sluaj sa pejzaima. Ovde motiv sadri drvee, stubove ograde, puteve i zgrade. Za motive sa vie elemenata upotreba nivoa je pogodnija za pojednostavljivanje motiva. 19

Ponite rad na ovom duborezu tako to ete odtampati motiv makaa. Ovaj motiv e vam sluiti kao referenca tokom rada korak po korak. Kopiranje svake linije novog motiva na poetku duborezanja je i gubitak vremena i besmisleno. Mnoge od ovih linija e biti uklonjene mnogo pre nego to ponete da dubite detalj koje one predstavljaju. Umesto toga, sa samo malo rada na motivu, pre nego to preete na drvo, smanjiete broj linija tako to e na crteu biti jasno odvojene povrine kontura ili slojeva. Nakon to primenite senenje, napravite zabeleke na motivu koje e vam pomoi u kasnijem radu. Ovde je mako obeleen tako da se vidi ta koja kontura predstavlja, tj. sekcija prednjeg krila, povrina grudi, gornje repno pero itd.

20

Veina motiva ima svoj tok. Obratite panju na to da se kod ovog makaa povrina ptice sliva sa vrha glave preko prednjeg krila, na dole do vrha prednjeg repnog pera. Poto je ovde prikazana ptica na grani, ova linija toka je pod blagim uglom. Sve na duborezu e slediti ovu liniju toka. Olovke u boji su dobri markeri u ovoj fazi rada.

21

Sada kad ste sveli motiv, on je spreman za prenoenje. Obratite panju da su na datim primerima konturne povrine izdubljene i definisane. U drugom primeru u svaku sekciju su dodati detalji i pera.

22

23

Jo jedan predlog. Moete olovkom oseniti dizajn kako biste odredili razliite nivoe rada. Obratite panju da je zadnje krilo oseneno tamnije nego prednje krilo koje se u potpunosti vidi, to ukazuje da e ono biti nie na drvetu od celog krila. Ovakvo senenje predstavlja brzu i mrljavu oznaku na motivu. Ono vam samo slui da vizuelno poveete jednu povrinu sa drugom i odredite ta je iznad, a ta ispod koje povrine.

24

OSNOVNI REZOVI U DUBOREZU Sigurna linija

Sigurna linija je jednostavna ali izuzetno korisna tehnika kod svake vrste duboreza. Du bilo koje definisane povrine, gde jedan segment dizajna sree drugu povrinu ili pozadinu, sigurna linija e vam pomoi da utvrdite razliite slojeve rada. Ponite vukui drvodeljski no ili ravno dleto du linije motiva. Napravite nekoliko rezova dok ne postignete eljenu dubinu za ovu povrinu. Sad, pomou oluastog dleta ili ravnog dleta sa zaseenim vrhom, moete otklanjati pozadinu gurajui alat u sigurnu liniju. U ovoj fazi, drvo e se ljuspati umesto da se cepa. Sigurnu liniju moete izrezivati vie puta, polako gradei dubinu preseka. Paljivim radom ova tehnika e formirati jasne linije deljenja meu razliitim povrinama duboreza.

Duborez niskog reljefa

Veina primera ranih egipatskih i grkih umetnika uraena je stilom koji se zove niski reljef. Kod ove tehnike, ivice jedne izdubljene povrine naginju se na dole ka sledeoj povrini preseka. Spojevi dve povrine su lako uoljivi. Niski reljef je duborez koji se radi u definisanim slojevima i itava izdubljena povrina ima plitak izgled. Niski reljef nije samo duborez koji se radi na maloj dubini drvene povrine, ovaj izraz odraava vizuelni utisak koji stvara duborez. Na slici dole moete videti da se spojevi izdubljenih povrina susreu, a da ni jedna povrina ne baca senku na sledeu dublju oblast. Korienjem tehnike niskog reljefa motiv je smeten na drvenu pozadinu vidljivim presecima koji naglaavaju utisak da je motiv izrezan u duborezni blok.

Nakon to prenesete motiv na isto drvo, pomou sigurne linije uklonite pozdinu. Viak drveta se uklanja C dletom ili ravnim dletom zaseenog vrha. Kad utvrdite nivo pozadine ponite da radite sa oluastim dletom i primenjujte plie

25

rezove. U ovoj fazi, pozadina ne mora da bude potpuno zaravnjena. Pojedinane oblasti unutar dizajna su sledee na redu. Koristite opet sigurnu liniju da biste definisali preseke svake oblasti, a zatim obrijte ili zaoblite povrinu na kojoj radite kako biste stvorili izgled dimenzije. Uglavnom ete poinjati zaobljavanje sa visokim takama u centru ovih povrina, a potom raditi nagibe u svim smerovima prema susednim delovima dizajna. Premda ova vrsta duboreza deluje plitko, radite na tome da postignete razliite nivoe. Nivoi cvetnih dizajna koji su uukani ispod latica cveta trebalo bi da deluju nie od samog cveta, a ipak iznad pozadine. Niski reljef obino obiluje finim detaljima koji se dube ili V dletom ili noem. Kada formirate osnovne nivoe, zaoblite sve povrine i dodate detalje, poeete da doterujete rad do krajnjeg izgleda. Niski reljefi mogu da budu vrlo uzbudljivi, velikih dimenzija i sa puno detalja, a prave se na dubini od samo 2cm ili jo manjoj. Duborez visokog reljefa stvara mnogo dramatiniji efekat dubine od duboreza niskog reljefa. Osnovna kreacija dizajna duboreza ista je kao i kod niskog reljefa osim poteza koji se zove podrezivanje. Dananji trend u duborezu je vie naklonjen realistinom i detaljnijem radu i najee se ostvaruje kroz visoki reljef. Zmajevi doslovno iskau iz povrine drveta, a latice cvetova zadiru u pozadinu i uspinju se i uvijaju u vazduhu.

Podrezivanje se koristi da bi prikrilo preseke razliitih povrina na radu. Podrez dosee ispod povrine spajanja i pravi razmak izmeu dve sekcije. Tako se stvara utisak dubine jer oku izgleda da jedna povrina pluta nad drugom jer visoke povrine bacaju senku na povrine ispod njih.

26

Podrezivanje se dovrava drvodeljskim noem ili oluastim dletima. Dve razdvojene povrine se najpre dube kao i kod niskog reljefa. Potom se drvodeljski no koristi za zasecanje ispod vie povrine u niu povrinu pod otrim uglom. Oluasto dleto, ravno dleto zaseenog vrha i sl. se potom koristi za dosezanje ovog reza i stvaranje eljenog efekta. Podrez ne mora biti ni dubok ni dramatian. Dovoljno je ukloniti malo drveta da bi se dobio efekat senke u duborezu.

Ravnanje pozadine
Da li ete glaati ili brusiti zavreni duborez, zavisi od nekoliko faktora. Pre svega, u obzir se uzima drvo na kome radite duborez. Neke vrste drveta se bolje bruse od drugih. Lipa se lista prilikom bruenja i formira finu teksturu nalik paukovoj mrei. Beli i crni orah prihvataju brusni papir prilino dobro, kao i hrast i veina amovine. Pre nego to ponete da brusite svoj duborez, isprobajte brusni papir na 27

otpadu koji je ostao od drveta na kom radite. Postepeno brusite u tankim slojevima. Ako ste se odluili da brusite jednu povrinu, savet je da izbrusite itav duborez. Proces bruenja proizvodi malo drugaiji krajnji efekat nego neobruena povrina to se prilino uoava nakon kompletnog finiiranja. Morate brusiti nenim pokretima jer moete otetiti drvo pogotovo ako je re o mekim vrstama. esto istite prainu pomou suve krpe. Dobra je i otra etkica za uljane boje koja dobro uklanja prainu sa ivica, kao i svaka etkica za zube. Kad god je mogue brusite u pravcu vlakana na drvetu mada to moe biti prilino teko kod duboreza sa puno detalja. Olovke pripremljene kao sprava za merenje dubine, kao i akalice takoe mogu da pomognu prilikom bruenja. Brusni papir se obmotava oko ovih pomagala kako bi se dosegla teko pristupana i uska mesta. Olovka je jako dobra jer njome moete da proizvedete jai pritisak nego prstima. Drugi nain ravnanja povrine je grebanje nekim od alata za duborez. Ravna dleta i ravna dleta sa zaseenim vrhom, dobro naotrenih seiva, dre se upravno na povrinu pozadine i njima se grebe du pozadine u smeru vlakana drveta. Savijeno U dleto, okrenuto na drugu stranu, takoe se koristi za ravnanje povrine. Otro seivo e uklanjati viak drveta u veoma tankim slojevima. Vrh drvodeljskog noa se koristi za doterivanje ivica i useka. I ovde morate esto istiti prainu krpom. Dok se lipa brusi, beli orah se glaa dletima. Grebanje je tehnika koja se koristi pri proizvodnji stolica, kako bi se dobile zaobljene ivice na seditu. Kada zavrite glaanje, izloite rad jakom svetlu i pregledajte sa svih strana kako biste videli da li je potrebno jo glaanja. Kada zavrite bruenje ili grebanje, na radu ne bi trebalo da bude ni tragova obeleavanja olovkom, ni udubljenja koja olovka ostavlja. Ovo je veoma vano proveriti jer kad jednom premaete rad nekim sredstvom za zatitu ovi tragovi e ostati na njemu zauvek. Bruenje i grebanje ne znai da svaki potez dleta treba da bude uklonjen. Ostavljanje tragova dleta na radu moe da bude veoma efektno i moe da predstavlja lep kontrast dobro uglaanim povrinama visokog reljefa. U tom sluaju ete samo uglaati telo poteza ali neete uklanjati pojedinani rez.

Laminiranje
Visoki reljef je jedna od vie vrsta duboreza koji mogu biti i masivni i dramatini. Kad planirate motiv, utvrujete ne samo duinu i irinu daske koja e vam biti potrebna, ve i koliko duboko elite da zasecate u drvo. Najea debljina daske koja se moe nai u prodaji je od 2,5-5cm. meutim mogue je nai i deblje daske od 10-12cm. Ukoliko va duborez zahteva deblju dasku od one koju moete da nabavite, moete da laminirate dve ili vie dasaka. Laminiranje jednostavno znai lepljenje dve ili vie dasaka kako bi se dobila jedna deblja. Pre nego to ponete proverite da li su povrine dasaka oiene od praine. Nanesite ujednaen tanak sloj belog lepka za drvo (PVA) na povrine koje elite da zalepite, a potom sastavite daske. Postavite neku dasku, malo veu od komada koje lepite, na vrh. Ova daska e zatiti drvo koje lepite od tragova stega koje mogu nastati tokom procesa stezanja. Sve ovo privrstite stegama za stolarski sto. Stege postavljajte na 5-10cm jednu od druge kako biste pravilno utegli itavu povrinu koja 28

se lepi. Uvrujte jednu po jednu stegu poveavajui pritisak. Nemojte do kraja zatezati jednu stegu pre nego to preete na drugu jer ete tako imati neujednaen pritisak to e oslabiti dejstvo lepka. Ostavite da se sui 24h. Kad ponete da radite duborez, tretirajte zalepljene daske kao jednu celinu. Korienje sprava za merenje dubine Kod reljefnog duboreza moraete da otklanjate vee koliine materijala sa pozadine vaeg rada. Upotrebom sprava za merenje dubine olakaete posao, tako to ete znati koliko materijala treba da uklonite. Postoji nekoliko jednostavnih sprava za merenje dubine koje moete da napravite kod kue. Uzmite novu olovku i dobro zailjite jedan kraj; na tom iljku obeleite olovkom dubinu reza. Ovo moete ubaciti u zareze na pozadini i na osnovu toga moete proceniti koliko jo drveta morate ukloniti. Za detaljne radove, kao to su useci, koristite akalicu. ak i komad kartona moe da poslui. Karton bi trebalo da ima ui na krajevima, kako bi mogao da klizi du visokih delova duboreza. Kako vae zadovoljstvo radom bude raslo, moda ete poeleti da nabavite pravu spravu za merenje dubine.

Svi pravimo greke! Bez obzira koliko smo paljivi, bez obzira koliko vremena posvetimo svakom duborezakom potezu, ponekad, negde, napraviemo greku. No e iskliznuti ili e vas tekstura drveta odvui sa linije motiva ili e visoke povrine biti oteene. To to je napravljena greka, ne znai da projekat treba baciti jer postoji nekoliko naina da popravite pogrene rezove na svom radu. Prvo to morate zapamtiti je da na reljefnom duborezu nisu vane linije motiva koji ste kopirali, ve zavrni rad. Linije dizajna su vodilje, odnosno mapa, za konaan rad jer kad zavrite duborez nijedna od tih linija se nee videti. Ako ste promaili liniju motiva, nastavite da dubite nazad lagano ka liniji. Veina motiva je lako prilagodljiva varijacijama na originalne linije dizajna. Izbegavajte iznenadne promene poteza u nameri da se vratite liniji vodilji jer e ovo samo jo vie istai greku. Neka ta izrezana linija bude nova linija dizajna na kojoj ete nastaviti da radite. Postoje tri glavna razloga zbog kojih va rez moe skliznuti sa linije motiva. Prvo, moda pokuavate da reete previe duboko ve sa prvim rezom. Duboki rezovi u nenaetom drvetu nisu podloni kontroli kao ponavljani plitki rezovi. Pokuaj da skinete previe drveta jednim potezom, dovee do toga da preforsirate rez, vrei preveliki pritisak na alat. Ukoliko shvatite da prejako pritiskate otricu, stanite i izvucite no. Zaponite da reete tamo gde ste stali ali ovog puta koristite

29

plitke poteze da biste dovrili liniju. Drugi razlog za skretanje sa linije motiva je samo drvo. Ako radite sa drvetom koje ima dobro definisanu liniju granulacije, otrica noa e eleti da prati vlakno drveta. Orah je drvo sa jakom linijom granulacije i duboki rezovi imaju tendenciju da vuku no du tih linija, a isto je i sa hrastom. Kad va motiv prelazi preko granulacije ili ako seete preko krajeva granulata, koristite male plitke sigurne linije da biste ustanovili radnu liniju. Kad radite sa komadom drveta, morate biti svesni kako se kreu linije granulata i morate predvideti sledei rez. Tako ete izbei mnoge greke. Ako radite na veoma komplikovanom motivu, nakon to ga prenesete na podlogu, provedite malo vremena razmatrajui mogue probleme, a takve oblasti obeleite crvenom olovkom. Kasnije, kad se udubite u rad te oznake e vam signalizirati povrine na koje treba obratiti panju. Trei i najei razlog za greke u duborezu je korienje nedovoljno otrog alata. Nenaotreni alati su najvei uzrok greaka kako na rezu tako i na duborescu. Da bi napravio rez na drvetu, nenaotren alat mora se na silu provui kroz materijal. to vie budete pritiskali, to e biti vee anse da seivo iskoi sa linije motiva pa ak i sa drveta. Ovo moe otetiti rad, a vas povrediti. Svaki rad ponite tako to ete potroiti nekoliko minuta na otrenje alata; ova navika e vam pomoi da izbegnete brojne greke. Ponekad proklizavanje alata moe da ukloni velike koliine materijala bez koga e dizajn biti drastino izmenjen. Ako je mogue zaustavite se pre nego to je itav iver uklonjen. Malo lepka za drvo moe se sipati ispod iseka, a povrina se vratiti na mesto. Za male iseke koristite akalicu za nanoenje lepka ispod ivera. Pritisnite iseak ili iver vrsto na podlogu dok lepak ne uhvati. Ostavite ovu povrinu da se osui preko noi pre nego to nastavite da radite. Premda veina belih lepkova za drvo hvata va za pola sata, adhezivno sredstvo nije dovoljno jako tako da je rad mogu tek sledeeg dana. Kad se lepak preko noi osui, izreite ili izgrebite viak lepka, ako ga ima. Paljivo uklanjanje lepka je veoma vano naroito ako ete premazivati va duborez jer beli lepak ne prima boje. Ne koristite super lepak ili plastini cement za popravke jer nijedan nee dovoljno vrsto vezati materijal da biste mogli da nastavite duborez. Topli lepak koji se koristi u mnogim umetnostima i zanatima uspeno e zalepiti dva komada drveta ali se nakon toga ne moe rezbariti jer ako zareete po lepku skinuete itavu traku. Ukoliko je otpao ceo komad drveta, im lepak pone da se stee, zalepite ga selotejpom kako bi drao iseak preko noi. Traka deluje kao mala stega i osigurava da iseak ostane na mestu pod pritiskom zbog boljeg vezivanja. Ako je u pitanju komad koji je otpao sa nekog dela motiva, kao na primer vrh lista izrezanog iz bloka, moda e vam biti potreban tipl kao dodatak lepku. Kao to biste napravili stolarski drveni tipl da biste spojili dva komada drveta, akalica moe posluiti kao tipl za duborez. Isecite akalicu kako biste dobili minijaturan tipl koji odgovara veliini dela koji popravljate. Grafitnom mekom olovkom obeleite na iseku mesto gde ete umetnuti tipl. Preite nekoliko puta preko markera kako biste ostavili deblji sloj grafita. Sada stavite iseak na mesto sa koga je ispao i lagano ga pomerajte napred nazad preko povrine spajanja. Tako ete preneti grafitnu oznaku sa iseka na drvo i osigurati da ste odredili tano mesto gde ete izbuiti rupe za va minijaturni tipl. Drvodeljskim noem napravite rupe u oba komada. Stavite malo lepka u svaku rupu kao i preko povrine delova koji se spajaju. Stavite tipl u iseak, a potom u rupu na drvetu. Upotrebite traku kao stegu da biste osigurali vezu tokom noi. Dobro oistite sve vikove lepka sa povrine, zbog finiiranja.

30

Posebne tehnike I . Duborez urezivanjem

Urezivanjem se samo spoljne linije motiva dube u povrini drveta. Svaka linija motiva se see bilo u obliku slova V pomou drvodeljskog noa, bilo ravnim rezom pomou malog U dleta, V dleta ili drugog alata za zasecanje. Izdubljene linije dovrenog motiva su ujednaene i po dubini i po irini. Jednostavne linije motiva sa velikim praznim povrinama nadvisuju rezove. Pozadina motiva ostaje u nivou originalne povrine drveta. Ovo stvara dvodimenzionalni efekat; prva dimenzija je povrina drveta, a druga dimenzija je linija reza. Kod niskog i visokog reljefa negativni prostor je pozadina koja se uklanja tokom procesa dubljenja ali kod urezivanja negativna povrina je glavni motiv. Sprava za merenje dubine je veoma vaan alat kod duboreza urezivanjem. Moete upotrebiti i akalicu obeleenu olovkom da biste izmerili dubinu. akalica se lako ubacuje u rez kako bi se proverila ujednaenost reza. Zadravanje ujednaene linije, kako po dubini tako i po irini, osnovni je zadatak kako bi ste dobili dobar komad umetnikog duboreza. Veoma detaljni, intrigantni motivi takoe su odlini za ovu vrstu duboreza. Ovde se koriste dve linije razliitih veliina. Linije motiva koje definiu velike povrine, kao na primer krilo ptice, isecaju se dublje i ire nego linije finih detalja. Sve linije koje okruuju velike povrine moraju biti iste veliine i dubine. Linije detalja moraju biti male dubine i irine, kao na primer pojedinane linije pera na krilu ptice. Ovaj ablon definisanja motiva koristi se tokom itavog rada. Ne pokuavajte da iz jednog poteza postignete eljenu dubinu. Ponavljanje poteza i skidanje tankih slojeva omoguava vam bolju kontrolu nad potezima i spreava cepanje materijala i odstupanje od linije. Ako koristite drvo krupne granulacije moete napraviti prethodni rez pre nego to ponete da dubite. Jednostavno zareite liniju rezbarskim noem do dubine koju elite da postignete na kraju. Napravite nekoliko poteza dok ne dosegnete tu dubinu. Sada postavite dleto u zarez i ponite da dubite tanke slojeve.

31

II . DRVOREZ

MATERIJAL I ALAT
Lipova daska nekoliko santimetara dua od dizajna motiva, debljine 2,5cm ili deblja Malo V-dleto za rad na pozadini Malo U-dleto za rad na pozadini Drvodeljski no za detalje Kopija motiva kao slika u ogledalu Paus papir Daska za mirglanje velika ravna daska na koju je privren list mirgle Manji komad tvrdog drveta, npr. javora, za glaanje drvoreza Peatna boja Komad stakla 23cm x 30cm Valjak za boju Daska za stezanje Daska za suenje tampanog papira C- stege iste pamune krpe Mat papir velike gramature Meka grafitna olovka za potpisivanje radova Duborez urezivanjem je stekao popularnost tokom Renesanse zahvaljujui klasinom drvorezu. Umetnici poput Direra koristili su duborez urezivanjem kako bi dobili izuzetno detaljne slike sa fantastinom perspektivom i efektima dimenzije. Kod drvoreza, duborez urezivanjem se koristi za uklanjanje pozadine motiva, ostavljajui samo linije motiva na nivou prvobitne povrine drveta. Ovo je suprotna tehnika od duboreza urezivanjem u dekorativne svrhe jer je ovde povrina krajnji motiv. Kod drvoreza morate imati na umu da e se dizajn koji reete tampati kao slika u ogledalu. Ono to reete na levoj strani drvoreza pojavie se na desnoj strani odtampane slike. Stoga, ako mislite da neto napiete na drvorezu, morate ga napisati kao odraz u ogledalu.u suprotnom moete dobiti divnu sliku sa tekstom napisanim unazad. Koristite osnovne tehnike objanjenje u duborezu urezivanjem. Za drvorez koristite drvo koje se lako obrauje, kao to je lipa, jer ete veoma fine detalje. Takoe koristite debelu dasku jer ete urezivati bar 2,5cm u dubinu, a moda i vie. Ova duborezana drvena ploa e biti stalno izlagana vlanoj tamparskoj boji pa je stoga potrebno da bude to deblja jer je tako manja verovatnoa da e se izvitoperiti usled vlage. Iscrtajte motiv blagim pritiskom olovke. Kad zavrite duborez, ostae samo linije motiva na kojima ne elite vidljive tragove nastale usled pritiska olovke. Ujednaenost dubine rezanja kod drvoreza moe da izgleda kao nepotrebna ali ipak neka rad bude uredan i ujednaen. Kada budete odtampali prvu kopiju sa vaeg drvoreza shvatiete da se trud isplatio. Stoga radite polako i strpljivo kako biste dobili fino uraen komad.

32

Kada zavrite sa duborezanjem, okrenite plou licem na dola na dasku sa mirglom i mirglajte dok ne postignete potpuno ravnu povrinu. Nemojte preterivati sa mirglanjem, radite to to je mogue manje. Komadom glatkog tvrdog drveta uglaajte drvorez trljanjem po itavoj povrini. Nakon toga e drvorez biti sjajan. Prilikom glaanja nemojte pritiskati komad tvrdog drveta na povrinu drvoreza, ve ga blago trljajte. Lak pritisak je dovoljan da postignete dobro uglaanu povrinu. Bojom za drvorez na bazi vode preite preko itave povrine drvoreza. Najbolje je koristiti valjak za boju jer e na taj nain ona biti naneta ujednaeno i bez vika u udubinama. Ukoliko koristite valjak, nanesite malo boje na staklenu plou proite valjkom kroz boju nekoliko puta ali svaki put po drugim uglom kako biste rasporedili boju ujednaeno. Nakon toga nanesite valjkom boju na drvorez na isti nain kako ste uinili sa valjkom, svaki put po drugim uglom. Sada drvorez okrenite licem na dole na papir za tampu. Veu dasku stavite preko drvoreza i pritegnite je kako bi se postigao pritisak na papir. Najednostavniji nain da to uradite je da dlanovima, rairenih prstiju pritiskate dasku. Naite sredinu daske i stanite naspram nje, a potom polako pritiskajte. Polako brojte do deset, toliko vremena je potrebno da se boja prenese na papir. Sklonite dasku. Okrenite drvorez zajedno sa papirom. Neno podignite papir sa drvoreza. Krenite od jednog ugla i ljutite papir polako i ujednaenim pokretima. Otsak e morati da se osui na ravnoj povrini preko noi. Obriite boju sa drvoreza. Ukoliko se boja zadrala u udubljenjima oistite je pamunim tupferima ali vodite rauna da na drvetu ne ostanu pamuna vlakna. Nemojte prati drvorez vodom jer ete prouzrokovati deformacije drveta, a samim tim poremetiti i motiv. Sa jednim drvorezom se moe napraviti vie kopija ali svaki naredni nanos boje bie malo manje jasan. Odluite koliko kopija elite da napravite pre nego to ponete da radite. Recimo da hoete da napravite 25 kopija. Probajte drvorez sa bojom, prvih nekoliko kopija moe biti umrljano jer drvo jo nije poelo da radi sa bojom. Kad dobijete prvi jasan otisak, obeleite ga na levoj margini papira oznakom 1/25. napiite naziv slike u centru donje margine i potpiite se i unesite datum na desnoj margini. Upravo ste dobili prvi otisak vae ograniene serije grafika. Moda vam se ini da je 25 kopija mnogo, meutim, uskoro ete videti da e skoro svi koje poznajete eleti jedan primerak.

Intaglio duborez
Ako ste ikada pomagali baki da pravi praznine kolaie, verovatno ste videli njen valjak sa modlama iji je dizajn urezan u povrinu drveta. Kada se testo za kolae istanji na dasci onda se valjkom prelazi preko njega, a na testu ostaju divni oblici. Ovaj valjak je primer za intaglio duborez. Kao i kod duboreza urezivanjem glavni dizajn je urezan u povrinu drveta, dok pozadina ostaje na prvobitnom nivou drveta. Starinska presa za buter, peat za vosak su takoe primeri ove duborezake tehnike.

33

Kod visokog i niskog reljefa glavni dizajn je zapravo pozitivna slika, odnosno najvia povrina koja ostaje nakon zavretka duboreza. Intaglio duborez koristi obrnutu tehniku kako bi stvorio efekat slike. Ovde je glavna slika negativna povrina rada. Umesto da uklanjate pozadinu, uklanjte materijal sa dizajna. Intaglio koristi ovu obrnutu tehniku mnogo detaljnije od duboreza urezivanjem. Svaka povrina slike je izdubljena i modelirana trodimenzionalno. Obline latica cvetova i uvojci listova umesto da izranjaju pred vama, zapravo poniru u dubinu drveta. Najfiniji intaglio je najbolje uraen onda kada je dubina dizajna preterana. Svaka povrina slike ponire u drvo, dalje od originalnog nivoa podloge, kako bi se naglasio ovaj stil. Oluasta dleta, V dleta i ravna dleta sa zaseenim vrhom su glavni alati za intaglio. Drvodeljski no e takoe biti dobrodoao deo alata, naroito za duboke detaljne linije koje spajaju pojedinane delove motiva. Kako i kod svakog duboreza, otrite alat esto. Koristite kratke plitke poteze kako biste postavili dizajn polako. Vie nego kod bilo koje druge tehnike, kod intaglia je veoma lako ukloniti drvo ali je veoma tako vratiti ga ako ste uklonili previe. Ovo je izvanredna duborezaka tehnika za bilo koji panelni drveni element kod proizvodnje nametaja. Budui da najvei deo originalne drvene povrine ostaje po zavretku dizajna, intaglio je zahvalan za detalje na nametaju, modeliranje i lako umetanje celih panela. Prednje strane kutija i ela fijoka su naroito pogodni delovi nametaja za intaglio duborez. S obzirom da je glavni duborez sakriven unutar dubine drvene povrine, tokom godina dizajn na kome ste satima vredno radili bie veoma malo oteen. Iako su stari po nekoliko stotina godina koveii za nakit e moda imati iskrzane ivice ili naete okove ali e duborez biti netaknut. Intaglio projekat Potreban materijal i alat Komad drveta koji je ve pripremljen za ugradnju u nametaj Motiv Indigo Odabrana dleta ukljuujui i C, V, ravna sa zaseenim vrhom, drvodeljski no Fina mirgla Vosak ili hlebno testo za proveru dubine Ogledalo za proveru dubine Pre nego to zaponete duborez, komad na kome radite, ako je namenjen nametaju ili je neki deo nametaja, mora biti potpuno zavren. Ukoliko prvo radite duborez, ostavite vie materijala sa strane tako da dalja obrada ne utie na dizajn. Za va prvi intaglio odaberite motiv sa lepo definisanim povrinama. Osnovni lisnati motivi i jednostavne ivotinje ili ptice su dobri motivi za poetak. Pripremite papirnu emu sa obeleenim nivoima slike. Obeleite koji deo vam je najblii, a koji najudaljeniji. Obeleite brojevima razliite povrine na papiru: jedinica je za najblie povrine, a sve vei brojevi obeleavaju postepeno povrine koje se udaljavaju. Tokom rada ovaj papir e vam sluiti kao referenca.

34

Istruite ili izdubite svaku povrinu do njenog osnovnog nivoa. U ovoj ranoj fazi rada ne radite na detaljima ve utvrujete slojeve dubine u radu. Proverite da li imate tri definisane povrine i imajte na umu da je pozadina originalni nivo podloge na kojoj radite, kao i da se svaka povrina slike urezuje u drvo. Primer za dubinu Postoji nekoliko naina da proverite dubinu intaglia. Jedan od naina je da drite rad ispred ogledala sa izvorom svetla koji stvara jake senke. Senke e vam pokazati razliite dubine. Korienjem ogledala imaete obrnutu sliku i novi pogled na svoj rad, a promenie se i perspektiva vaeg oka u odnosu na sliku. Drugi nain da proverite dubinu je da utisnete glinu, omekali vosak ili hlebno testo u sliku. Svaka od ovih materija e poprimiti taan oblik vaeg duboreza i prikazati ga u obrnutoj perspektivi. Zapravo otisak e liiti na visoki reljef. Pelinji vosak ete omekati tako to ete ga drati u rukama nakoliko minuta. Zatim neno mesite vosak. to ga vie budete mesili to e se lake oblikovati. Hlebno testo ne znai da morate svaki put da ga zamesite ve moete koristiti nekoliko komada gotovog hleba bez kore. Sredinu hleba mesite u rukama, ako je previe suv dodajte nekoliko kapi mleka i nastavite da meseite. Potom ga utisnite u duborez. Poto ste jasno razgraniili radne povrine po dubini, ponite da sreujete svaku od njih. Zaoblite lattice cveta i napravite jasne ivice na svim linijama i uglovima. Poravnajte zaobljene povrine, bilo grebanjem otrom ivicom delta, bilo laganim mirglanjem. Lake je svaku povrinu omirglati im je zavrite nego ekati da zavrite ceo duborez pa da onda mirglate sve odjednom. Sada ponite da dodajete detalje. Kao i kod duboreza urezivanjem, detalji seu unutar izdubljenih povrina. Lagano povrinsko mirglanje vaeg duboreza je neophodno pre nego to on postane deo nametaja. III. Rezbarenje Rezbarenje je za duboresce postalo oblik umetnosti samo po sebi. Ova tehnika koristi rezove trouglastog oblika kako bi se dobio interesantan i intrigantan dizajn koji e plesati preko povrine drveta. Motivi za rezbarenje definisani su sa nekoliko osnovnih elemenata, kao to su trougao ili linija slobodnog oblika, mada razloite veliine i pozicije ovih elementa kreiraju nove motive. Zbog toga to se u tehnici rezbarenja koristi tek nekoliko oblika moe se uiniti da e motivi biti statini, meutim, to je daleko od istine. Trouglovi mogu biti dugi i uski ili veoma kratki i puni po izgledu, jednake kosine su ukljuene u oblik trougla. Rezbarenje je izuzetno podesno za ornamentisane kutije za nakit, drae za police i daske za hleb koje e predstavljati ukras u kuhinji. Ova tehnika se u osnovi radi rezbarskim noem. Rezbarenje kao umetnost razvija se u dva pravca. Prvi je motiv koji je stvoren od trouglastih oblika ili tradicionalno rezbarenje. Slobodna forma rezbarenja se dobija fino izrezanim linijama koje se razlikuju po obliku i pravcu. Tradicionalno rezbarenje se moe podeliti na fino rezbarenje i krupno rezbarenje.

35

Fino rezbarenje
Kod finog rezbarenja veina pravouglih trouglova sa kojima ete raditi je stranice.5cm ili manje. Stoga, prva dva osnovna reza nisu vuena ve umesto toga gurana u drvo. No se dri pod uglom od 65 stepeni u odnosu na podlogu, otricom okrenutom ka vama. Prvi rez pravite ka sebi. Postavite vrh noa u taku A, potom gurnite ili zarite no u drvo prema taki B. Ovo stvara rez u iseku koji je najdublji tamo gde je vrh noa uao, a plitak tamo gde je presek sa sledeim uglom iseka. Izvucite no iz reza, ne vucite ga u pravcu linije. Ako tako postupite, dobiete fini rez koji prelazi kraj linije, a to ne elite.

Okrenite no u ruci tako da otrica bude okrenuta ka podlozi. Okrenite podlogu na suprotnu stranu od poetne pozicije. Spremni ste za drugi rez koji e biti takoe potez guranja u drvo. Ponovo ponite od take A, drei no pod uglom od 65 stepeni. Ponovo gurnite ili zarite no u drvo du linije iseka prema taki C. Zatim ga pod pravim uglom izvucite iz reza. Kao i prvi rez i drugi je najdublji kod take A i postaje sve plii ka sledeem preseku.

36

Trei rez se dobija vuenjem. Vratite no u poloaj kod koga je otrica okrenuta ka vama. Postavite vrh noa u taku B pod uglom od 65 stepeni. Sada polako gurnite no u drvo i vucite ga du linije. Kada doete do sredine linije ponite da podiete no lagano sve dok samo vrh noa ne naini rez u taki C. Sada bi iseak trebalo da ispadne iz podloge. Ako se to ne dogodi, ponovo ga zasecite ali ne na silu. U protivnom e doi do cepanja materijala i izgubie se fine ivice koje se trudite da dobijete.

37

Dugi zailjeni trouglovi I slobodni oblici Za trouglove sa dugim zailjenim stranama moraete blago da vuete za prvi i drugi rez kako biste doli do kraja iseka. Ponite od najueg ugla trougla prema irem delu iseka. Kod ovakvih trouglova ponite rez noem podignutim skoro po uglom od 90 stepeni u odnosu na podlogu. Kako pravite rez, postepeno sputajte no do ugla od 65 stepeni. Tako ete postii da uglovi iseka nemaju ispupenih delova tamo gde se stranice sreu u centru rozete. Prilino pomae ako prvo zaseete liniju uskog trougla. Neno zasecite finu liniju pre nego to zaista ponete da rezbarite iseak. Tako ete smanjiti ispupenja. Za linije slobodnih oblika ponite iz istog, skoro uspravljenog, poloaja noa. Dok vuete liniju, ponite da sputate otricu do ugla od 65 stepeni dok ne doete do sredine linije. Kada preete sredinu ponite ponovo da podiete no u uspravan poloaj. Tokom itavog reza vibrirajte rukom. Tako e linija biti uska na krajevima ali e zato biti ispupena na sredini reza. Kad radite dizajn sa slobodnim oblicima, razlike u irini reza i poloaju ispupenja dodae dinamiku radu. Neka se vae linije menjaju po obliku i formi.

Krupno rezbarenje
Kod nekih vrsta dizajna eleete da trouglovi budu prilino veliki. Isecanje velikih iseaka moe biti teko jer dugi rezovi povlaenjem moraju od ivice do ivice biti one dubine koju je potrebno postii. Lake je napraviti tri manja iseka unutar jednog velikog. Kod tradicionalnog rezbarenja, motiv koji precrtavate sastojae se od mnogo trouglova. Kod krupnog duboreza svaki veliki trougao bie podeljen na tri manja koja ete isecati ka centralnoj taki. Zapravo svaki veliki trougao koji ste nacrtali bie tri trougla za rezanje.

38

Motiv na levoj slici je originalna ema. Motiv na desnoj strani pokazuje kako e svaki trougao biti podeljan na tri dela. Kada prenesete motiv, crvenom olovkom obeleite taku koja e predstavljati centar jedinice. Plavom olovkom povucite liniju od ove crvene take do jednog ugla velikog trougla. Povucite plave linije i za preostala dva ugla. Poto e sve unutar velikog trougla biti izrezbareno, tragovi olovaka u boji se nee videti, a korienje razliitih boja za markiranje vam pomae da se ne zbunite gde poinje sledea povrina za rezbarenje. Po zavretku rezbarenja ostae samo glavne linije oblika. Vodite rauna da rezbarite unutar velikih trouglova kako bi ivice ostale lepe i ravne. Svaki mali trougao unutar velikog radi se posebno. Ponite da seete od crvene take - ovo e biti najdublja taka reza. Secite du linije ka uglu postepeno suavajui rez. Ovaj rez povucite pravo u ugao trougla. Rez bi morao da bude to je mogue uspravniji. Vratite se na crvenu taku i ponovite rez ka drugom uglu malog trougla, ponovo suavajui rez na kraju. I ovog puta drite no u uspravnom poloaju. Postavite otricu noa pod uglom od 65 stepeni du spoljne ivice malog trogla tako da vrh noa dosee do crvene take. Neno izvadite iseak. Ovaj rez e poeti plitko na vrhi trougla, postati najdublji kod crvene take, a onda ui prema drugom vrhu trougla. Kad zavrite rez imaete, trodimenzionalan iseak koji zadire duboko u povrinu drveta. Ovaj process ponovite i sa preostalim malim trouglovima.

Ova tri iseka izgledae kao jedan veliki kada zavrite.

39

Strane ovog iseka moete poravnati ravnim dletom sa zaseenim vrhom ili zidove malih trouglova moete izgrebati ivicom rezbarskog noa. Glatki zidovi Iijasne linije, kako po dubini tako i na vrhu ivica, tamo gde se jedan iseak spaja sa drugim, jeste ono to stvara izuzetnost ove tehnike.

Nekoliko brzih saveta 1. Nemojte naslanjati ruku na podlogu dok radite. Samo vrh palca sme biti u dodiru sa drvetom. Vukui palac tokom reza po drvetu kontroliete rez kako po pravcu tako i po dubini. 2. Pokuajte da zglob drite pravo dok zasecate krive linije. Krune pokrete pravite laktom, a ne zglobom. Tako e linije biti glatkije i nee dolaziti do naglih promena u zakrivljenju. Smatrajte aku, zglob i lakat jednom jedinicom. Ovo je izuzetno vano kad radite duge prave bordure. 3. Grupiite rezove kad god je to mogue. Ako imate dug niz slinih trouglova prvo odradite sve rezove prve pozicije, zatim se vratite i odradite rezove druge pozicijei na kraju trei rez. Primena grupisanja rezova omoguava da svi trouglovi budu ujednaeni i ravni i da ne bude neujednaenosti. 4. Ako ruka pone da vam trne ili ak da boli STANITE! Potroite par minuta da naotrite alat. Tako ete odmoriti ruku. Odmorna ruka pravi glatke rezove. A osim toga, otrenja noa nikad dovoljno. 5. Kada radite rezbarenje na krilu uvek drite pekir kako biste pokupili iseke. To olakava kasnije ienje i dri podlogu istom tokom rada. 6. Uvek prvo radite ono najgore. Kod nekih motiva ima rezova kod kojih morate da zadrite dah dok ih radite. Bolje je da se takvih iseaka brzo reite. 7. U alatu drite dasku za vebanje. Pre nego to ponete rad na projektu napravite par rezova na njoj koliko da opustite ruku i da proverite u kakvom je stanju otrica noa. Ovo traje nekoliko minuta, a pomae da izbegnete pogrene rezove na poetku rada. 8. Zabavljajte se, ovde je tos u tome !

40

Finiiranje duboreza
Priprema za finiiranje Lipa je najpopularnije drvo za duborez zbog svoje iste, bele, fine i ujednaene strukture i mekoe prilikom rezanja. Naalost, svojstva ovog drveta predstavljaju manu kod finiiranja. Belina drveta je dobra za prenoenje motiva ali moe biti veoma nezanimljiva na zavrenom duborezu. Stoga se pojedini premazi koriste veoma esto kako bi se dobilo na zanimljivosti. Nakon bojenja, eleete da dodate zatitni sloj kao to je uretan, lak, elak, vosak ili uljani premaz. Zbog svoje porozne strukture, lipa veoma brzo absorbuje svaki lazur ili fini koji nanosite, esto dovodei do toga da je nemogue naneti gladak, ujednaen i tanak sloj. Tako pri dovravanju vaeg projekta morate uzeti u obzir kako da nanesete bilo koji sloj boje, laka, voska ili ulja da ponitite poroznost lipe. Verovatno postoji isto onoliko tehnika i tajni zanata za finiiranje koliko ima i duborezaca. Ovi koji su ovde navedeni daju dobre, trajne rezultate. Poeemo sa time to emo proveriti da li je rad spreman za finiiranje. Dobro proverite da li ima zaostalih tragova olovke koji nisu izrezani. Ovo se uklanja pomou bele vinilske gumice. Ne koristite ruiastu gumicu koja se nalazi na kraju olovke za brisanje. One esto sadre crvenu boju koja ostaje na drvetu. Neke veoma uporne linije zahtevae blago bruenje. Dalje, uklonite svu prainu i preostale ivere sa drveta. Stara etkica za zube je odlina za ovaj posao jer je dovoljni meka da ne oteti nene delove duboreza ali ima dovoljno duge ekinje da dosegne i do najdubljih delova. Smotuljak od kuine e na kraju pokupiti svu preostalu prainu. Dva puta pregledajte svoj duborez pre nego to krenete na nanoenje premaza. Kada se premaz nanese, izuzetno je teko praviti nove rezove, obojiti ih i ujednaiti sa ostatkom rada Spisak materijala za finiiranje Pre nego to ponete sa finiiranjem, moraete da nabavite sav materijal koji ete koristiti. Moe vam se dogoditi da se naete usred posla i da shvatite da vam neto nedostaje. Ako recimo, elite da obriete viak lazura krpom i shvatite da vam ona nije pri ruci, dok se vi razjurite po kui da naete neki prikladni komate i vratite se radu, moe biti ve kasno. Trebae vam sledee: 1. ist pokriva za radni sto. Lazuri i boje e obojiti svaku drvenu povrinu, mogu da se podliju ispod rada i tako prou i na radni sto. Spremite ili natron papir ili foliju za friider. Ne koristite novine! Terpentin i mineralni piritusi u mnogim lazurima mogu da otope boju sa novina i onda je najloginije mesto gde e ta boja zavriti, dno vaeg duboreza. Takoe izbegavajte plastine kese za smee. Budui da je plastika neabsorbujua, svi vikovi boje e se zadravati u baricama i to na mestima gde drite ruku, etku ili suvu krpu. 41

2. Suva, ista pamuna krpa je neophodna. Ovde ne spadaju stari pekiri jer e ostavljati na hiljade sitnih pamunih trunica na svakom detalju vaeg rada. Njih uvajte za brisanje ruku. Dobro mogu da poslue stare majice, ve, i aravi. Kada dostignu fazu da su dobri samo za krpe, operite ih, izbelite, osuite i uvajte za kasnije. 3. etke za lazur, boju i fini dobrog kvaliteta. Nemogue je dovoljno naglasiti re DOBAR! Proveli ste sate i sate duborezajui. Preznojavali ste se i muili oko detalja i komplikovanih rezova. Nemojte sada upropastiti rad tedei na etkama. Jeftine etke e ostavljati trag po itavom radu. Posle ete provoditi sate i sate skupljajui opale ekinje. U lokalnoj radnji sa umetnikim priborom kupite nekoliko dobrih etki koje e vam sluiti samo za finiiranje. Sklonite ih na stranu i koristite samo za finiiranje. 4. Razliite plastine posudice i staklene tegle. One e vam trebati za meanje boje i privremeno dranje terpentina, mineralnog piritusa i vode. Ove posude bi trebalo da budu za jednokratnu upotrebu. 5. Prostor za rad. Prostorija mora da ima dobro provetravanje, da nema praine i insekata. Majuna prostorija u uglu podruma nije dobro mesto za nanoenje boje zimi, kao to ni piknik sto napolju nije dobro mesto za nanoenje boje leti. Svi finii sadre razreivae koji se ne smeju udisati. Kroz radnu prostoriju mora da cirkulie vazduh. Ovi razreivai takoe dobro miriu pa privlae insekte. Nita vam nee tako slomiti srce kao kad nanesete fantastini zavrni sloj, ostavite ga napolju da se osui, vratite se posle sat vremena da ga pogledate i otkrijete da se est hiljada muica trajno zalepilo na va rad. Radite unutra sa dosta otvorenih prozora. 6. Velika konzerva, 2 litra zapremine, puna vode. Sve krpe koje ete umakati u premaze, ulja, terpentin i mineralne razreivae izuzetno su zapaljivi. Kada zavrite dnevni rad potopite sve krpe u ovu konzervu i iznesite napolje dok ne budete u prilici da ih propisno bacite. Isto vai i za papir. Obavezno ga pokvasite i iznesite napolje. 7. Razni tapii za meanje. Verovatno ih imate na hiljadu koji lee oko radnog prostora. Ostaci od raznih radova. Meutim, garantovano vam ni jedan nee biti na oku u trenutku kad vam budu zatrebali tokom bojenja. Skupite ih unapred 8. Ako radite u ateljeu neophodno je da imete telefon kome moe da se iskljui zvono. Nema omaaja da e telefon zazvoniti kada nanosite sloj na neki delikatan deo. Drugim reima, ponite posao u trenutku kad znate da ste obezbedili potpunu mir i da neete biti prekidani.

Boje i lazuri
Poroznost lipe moe praviti probleme sa bilo kojom vrstom premaza. Stoga imajte na umu da svaki projekat premaete osnovnom bojom lazura, boje ili farbe koju u koristiti. Osnovni premaz omoguuje lipi da upije osnovnu boju umesto boje, a vama doputa da boje nanosite ujednaeno i tanko. Takoe, svaku tehniku bojenja provebajte na ostacima drveta pre nego to preete na va duborez. Anilinske boje Najpodesnije su tri vrste boja. Prve su anilinske vodene boje. To su fino samleveni suvi pigmenti koji se rastvaraju u vreloj vodi. Ove boje su lake za korienje i uvanje jer je potrebno da umeate samo onu koliinu koja e vam biti potrebna za projekat. 1. Proverite da je rad oien od praine. 2. Pre nego to ponete da radite, proverite da vam je sav materijal pri ruci. 3. U maloj plastinoj posudi umeajte anilinsku vodenu boju prema uputstvu 42

proizvoaa. Moraete da proraunate odnos da bi odgovarao malim projektima. Umeajte samo malo vie nego to vam je potrebno. Anilinske boje se obino meaju sa vrelom vodom kako bi se pigment lake rastopio. 4. istom mekom etkom nanesiti obilan sloj vode preko itave povrine rada. Saekajte da drvo upije oko 5 minuta ili dok nestanu sjajne take sa detalja. 5. Nanesite drugi sloj iste vode. Ovoga puta vodite etkicu u drugom smeru u odnosu na prvi kako biste bili sigurni da su sve povrine vlane. Najbolje da okrenete rad pri drugom namazu. Opet saekajte 5 minuta da se osui. Sada bi va rad trebalo da je ujednaeno natopljen. 6. Nanesite jedan sloj anilinske boje. Pre svakog poteza ocedite etkicu da ne bi bila prenatopljena bojom. to je mogue vie, nanosite boju u smeru vlakan drveta. 7. Proverite da negde nema previe boje. Anilinske boje su veoma retke i namaz je tanak. Moda ete morati da pokupite etkicom viak boje sa pojedinih delova. 8. Ostavite rad oko 5 minuta, dok se ne izgube sjajne povrine. 9. U ovoj fazi moete vlanom krpom lagano obrisati visoke povrine. Ovo e ostaviti vie boje u dubljim delovima, a manje na visokim. Brisanjem se postiu dramatiniji efekti. 10. Sada ostavite rad da se due sui, nekoliko sati ili preko noi. 11. Drugi premaz anilinske boje se nanosi na isti nain kao i prvi. Uljani elatinozni lazuri 1. Proverite da je rad oien od praine. 2. Pre nego to ponete da radite, proverite da vam je sav materijal pri ruci. 3. Trebae vam mala posudica ili inijica u koju ete sipati boju pre nego to ponete da radite. Ne radite direktno iz konzerve. Ako grekom pokupite malo praine ili neistoe tokom bojenja upropastiete itavu konzervu. 4. Rad ete pre bojenja premazati rastvorom napravljenim od jednog dela lanenog ulja i jednog dela terpentina. 5. Nanesite jedan sloj ove meavine na itav rad i proverite da je tenost zala u sve delove. Nemojte preterivati sa premazom. Cilj vam je da ujednaeno navlaite drvo, a ne da ga potopite. Ostavite premaz oko 5 minuta. 6. Neno obriite vikove istom suvom krpom. Tako e premaz biti ujednaeno rasporeen. 7. Okrenite rad i nanesite drugi sloj rastvora. Saekajte 5 minuta i ponovo obriite suvom krpom. U ovoj fazi lipa bi trebalo da bude natopljena ali ne i vlana. 8. Kad je lipa pripremljena moete da nanesete lazur. Nanosite boju to je mogue vie u smeru vlakan na drvetu, ne preterujte sa koliinom boje. Ujednaenost prvog sloja e uslovaljavati ujednaenost finalnog izgleda. 9. Ostavite ovaj premaz tek toliko da oistite etkicu, a potom neno obriite rad istom suvom krpom. Nemojte koristiti istu krpu kojom ste uklanjali prethodni namaz rastvora. Uzmite novu krpu! Iako na uputstvu proizvoaa verovatno pie neko drugo vreme, nemojte ga slediti jer ovde ne radimo sa hrastom ve sa lipom. 10. etkice odmah operite razreivaem koji se preporuuje po uputstvu proizvoaa lazura, obino je to terpentin ili piritus. Upotrebljene krpe i papir tretirajte prema ve navedenom uputstvu. 11. Lazur mora da se dobro osui, najmanje 24 sata, pre nego to preete na poslednji korak. Akrilni akvarel

43

Jedan od zabavnih stvari sa naim hobijem je ta to sasvim nov duborez moemo da napravimo tako da izgleda kao antikvitet. Tu na scenu stupaju tree boje, akrilni akvarel. Koristei obine akrilne boje moete postii antikni stil finia koji jako lii na bele akvarele i mlene boje koje su davno koriene. Razlika izmeu obinih akrilnih boja i akrilnog akvarela je ta da se linije teksture drveta jasno vide kroz akvarel. 1. Proverite da je rad oien od praine. 2. Pre nego to ponete da radite, proverite da vam je sav materijal pri ruci. 3. Trebae vam tri male posudice. Jedna za istu vodu, jedna za meanje akrilne boje i jedna za pranje etkice. Ne dozvolite da boja na etkici pone da se sui ve je odmah operite. 4. Uspite malu koliinu akrilne boje u posudu. Dadjte vrlo malo vode i dobro promeajte. Dodajte jo malo vode i ponovo promeajte. Nastavite da polako dodajete vodu dok ne dobijete retku boju. Dodavanjem malih koliina vode olakaete proces meanja i izbei da vam se javljaju grudvice boje. 5. Proverite boju na prethodno nakvaenom komadu drveta da biste bili sigurni da je to gustina koju elite. Takoe moete proveriti i na starim novinama. Preite preko teksta i trebalo bi da tekst bude itljiv , a da papir ima jaku boju. 6. istom mekom etkicom nanesite obilat sloj vode na rad. Saekajte oko 5 minuta da drvo upije. 7. Nanesite drugi sloj vode. Okrenite rad za ovaj premaz. Ponovo saekajte 5 minuta. Sada bi drvo trebalo da je ujednaeno natopljeno. 8. Nanesite jedan sloj akrilne boje. Za svaki potez ocedite etkicu tako da ne bude prenatopljena bojom. to je migue vie bojite u smeru valaka drveta. 9. Proverite da nema naslaga boje i poravnajte sve deblje slojeve. I akrilne boje kao i anilinske su veoma retke pa se mora paljivo raditi. 10. Ostavite da se osui preko noi. 11. etkice odmah operite jer akrilna boja koja se osui ostavlja trajne tragove. Ulje, vosak, i uretan kao zavrni premazi Svaki duborez mora da se zatiti od uticaja vremena, praine, prljavtine, masnoe itd. Koju vrstu finia ete koristiti zavisi od svrhe komada na kome radite. Tri popularna I dobra finia su dansko ulje, vosak u pasti i uretan ili poliuretan u spreju. Svaki ima svoje prednosti i mane. Nanoenje danskog uljanog finia Dansko ulje daje divne zavrne efekte i jako je jednostavno za korienje i rukovanje. To je sve tano, ali lipi e dati zlatni ton i moe malo da promeni izgled svakog lazura ili akrilne boje. Kada je va rad potpuno suv bilo da je lazuriran, slikan ili bojen, nanesite jedan ravnomeran sloj danskog ulja na itavu povrinu pomou dobre meke etkice od ekinja. Ostavite ovaj sloj da se sui 15 minuta. istom krpom obriite itav rad uklanjajui eventualne vikove ulja. Sad ostavite duborez da se sui tokom noi. Sledeeg dana ponovite ove korake. Jednostavno, lako i sigurno. Nanoenje votane paste kao finia

44

Votana pasta je najistija od svih finia. Bela boja lipe e ostati nepromenjena, a i isto vai i za lazure. Meutim, vosak nije dobar ako je u pitanju predmet kojim se esto rukuje. Stoga ukoliko ne elite da stalno nanosite vosak, onda ga koristite samo za dekorativne komade. Nedostaje mu dugorona postojanost. Poto se vosak nanosi na radove sa mnogo detalja, a to je ipak samo sirovo drvo, nanosite ga etkicom, a ne krpom kako se obino preporuuje. Dobrom sintetikom etkom od trljanjem krunim pokretima po vosku uzmite koliinu koja vam je potrebna, a koja ne treba da bude prevelika. Sada utrljajte tanki sloj u detalje na duborezu. Kad naneste vosak ne dozvolite da se debeli slojevi zadravaju u zarezima ve ih odmah ietkajte. Ostavite rad oko 5 minuta. Dok ekate oistite etku vukui je po istoj krpi, uklanjajui samo viak voska. Istu etku koristite da uglancate rad. Trljanje ekinja kroz duborez je sasvim dovoljno za poliranje. istom krpom neno obriite itav rad da biste uglancali visoke povrine i neizdubljene delove. Ostavite preko noi da se osui, a onda ponovite postupak voskiranja. Nanoenje uretanskog /poliuretanskog finia u spreju Poliuretan i uretan su najizdrljiviji finii za bilo koji duborez i izdrae mnoga rukovanja doivotno. Ovaj fini u spreju je lak za rukovanje. Meutim, ukoliko ne volite efekat visokog sjaja koji se esto dobija korienjem poliuretana, preko sloja uretana nanesite tanak sloj voska kako biste ublaili efekat sjaja. Tako ete dobiti izdrljivost poliuretana i divan izgled voska. Dobro protresite limenku (oko 5 minuta), drite boicu na udaljenosti od 12 od duboreza. irokim polukrunim pokretima polako nanesite prvi sloj. Ovo je sad trik kod poliuretana, uinie vam se da niste naneli nita na drvo jer prvi sloj mora biti izuzetno tanak. U trenutku kada vam se uini da biste mogli da dodate jo malo, stanite! Boicu okrenite naopake. Ovo radite posle svakog korienja spreja. Druga tajna zanata je da ostavite sloj da se potpuno osui. Nanoenje novog sloja preko vlanog premaza izazvae neravnine. Imajte strpljenja, prvi sloj nanesite posle doruka, drugi sloj posle veere, a moda trei sloj narednog jutra, ne urite. Drugi trik dolazi sa drugim slojem. Okrenite duborez i isprskajte ga.tako e svi detalji biti pokriveni ujednaeno. I ovog puta tanak sloj. Ova prva dva sloja e vam se pod rukom initi zrnastim budui da su jako tanki. Postepenim graenjem slojeva ta zrnastost e nestati. Nastavite da dodajete slojeve dok ne postignete ujednaen fini. Korienje poliuretana je lako ali potrebno je malo iskustva da bi se dobio savren fini. Najee greke su:

45

1. Previe i prebrzo. Ne pokuavajte da dobijete dobar rezultat u dva nanosa 2. Previe i prerano. Svaki sloj mora dugo da se sui 3. Previe i preblizu. Odmaknite se 12, sve blie od toga e da razmae sprej po povrini 4. Pretoplo ili prehladno. Ovi sprejevi su osetljivi na temperaturu. Veoma hladni ili veoma topli vlani dani nisu dobri za rad sa njima. Dok ne dodjemo do novog detalja nije zgoreg da ponovimo redosled rada pri izradi duboreza:

46

Redosled koraka pri izradi duboreza u grubo: 1. Prenesite motiv 2. Napravite bezbednu liniju du linije motive rezbarskim noem 3. Dletom grubo uradite pozadinu do zeljene dubine 4. Proverite da je motiv podjednako ispupen sa svih strana 5. Obrijte pozadinu tako da bude glatka 6. Zasecite uglove ravnim dletom sa iskoenim seivom 7. Ravnim dletom sa zaseenim vrhom, rezbarskim noem ili ravnim dletom, zaoblite ivice koje trebaju da budu oble 8. Radite na oblicima motiva 9. Obratite paznju sta je u prvom planu, tj. sta je ispred a sta ispod. 10. Ponite da mirglate povrinu motiva. Podvucite dleto pod sastave motiva i podloge kako biste zasekli linije. 11. Lagano imirglajte pozadinu da biste uklonili sve neravnine. Tragove delta ostavite. 12. Dodajite detalje na motivu 13. Opet imirglajte 14. Sad ide finiiranje, lakiranje, ili pak ako zelite pirografija, bojanje i sl. A sad, malo detaljnije cu objasniti postupke iz predhodnog teksta: Taka 1 Prenoenje motiva se vri indigo papirom. Jedna od prvih faza u izradi duboreza je prenoenje motiva na radnu povrinu. Tu uglavnom treba prilagoditi motiv veliini radne povrine, tj. drveta koje nam je na raspolaganju. Uveanje motiva se moze uraditi koritenjem foto opa i akrobata. Strana 15 Taka 2. Bezbedna linija - na 2-3 milimetra zaseete nozem i to vam je bezbedna, sigurnosna ili zaustavna linija, kako hoete. Posle malo vebe, kad nauite da kontroliete dleto, nee vam ni trebati. Taka 3. Obino je max dubina duboreza do 2/3 daske, dok pojedini duboresci preporuuju 1/2 dubine. Po meni "nikad nije dovoljno duboko". Taka 4. Mislim da je jasno ... Taka 5 Ne glatka u bukvalnom smislu, bolje reci da je ujednaena, izravnati "rezovi", tj priblizno iste dubine Taka 6 Na duborezu izvriti zasecanja ravnim dletom tako da se uglovi naglase, ivice koje 47

padaju zasei pod 90o prema podlozi Taka 7 Mislim da je ovo jasno Taka 8 Ovde vec poinje ono sto prua "umetniko" zadovoljstvo i doivljaj. Vi u stvari ovde poinjete da vajate. Savet: Skidajte materijal u veoma tankim slojevim. Taka 9 Nadovezuje se, spaja sa takom 8. Obratite panju gde e vam kasnije doi podrezi. Taka 10 Ovo mirglanje je sitnom mirglom. Bez velikog pritiska. Zasecanjem motiva vi ga odvajate od pozadine. Taka 11 Kao i kod take 5, samo sada sa mirglom, nikako ne ravnajte do savrene glatkoe, ukoliko to va dizajn ne zahteva (ukoliko niste tako zamislili). Odreene kole duboreza to nikako ne prihvataju, ali zato i ne???, ako ste u dizajnu tako zamislili, recimo glatka pozadina - grub motiv. Taka 12 Sada poinje najlepi rad u duborezu, dodavanje detalja. Ovde do izrazaja dolazi va umetniki dar. Ne mislite da ako se nesto nee videti to nema veze. Na opti vizuelni utisak utie i neki detalj kojeg nije ni svestan prilikom posmatranja. (Konac delo krasi) Taka 13 Ne treba preterivati sa mirglanjem. Opet bih naglasio da sve zavisi od vaeg dizajna, kako ste zamislili. Ali nikako ne dozvolite da se nigde ne vide tragovi dleta, da vam duborez bude vie gladak nego da ste ga radili laserskom tehnikom. Taka 14 Ovo je vec preputeno vaem oseaju. O tehnikama "bojanja" drveta ima dosta u ovoj knjizi u raznim temama. IZBOR DLETA Mnogi poetnici se ne snalaze za ta treba koristiti koje dleto, pa evo kratkog pregleda za ta se najese upotrebljava dleto odredjenog oblika: 1. Brojevi 1, 2 su oluasta dleta, Prave se sa granicom koja varira od skoro ravne do vrlo iroke zaobljene . Ovi alati se prave u dva oblika, ravnih strana i lopatastog oblika (dleto broj 3); . Oni imaju mnoge prednosti kao to je ta da ostavljaju manje drveta za sobom i dobro zalaze u uglove koji su nedostupni alatima sa ravnim stranama. Neophodna su pri dovravanju povrine rada, kao i kod uobliavanja lisnatih struktura a naroito kod podreza. Takoe slue kao osnovni alat za uklanjanje pozadine. 2. Broj 3 je oluasto dleto (gouges), ali ga zovu i povijeno oluasto dleto u ovom sluaju napred povijeno, a kada je granica otrice okrenuta naopako onda unazad povijeno. Prjpeporuljivo je da kada birate ovakve alate da oni budu kao ovi koji su 48

prikazani na ilus-traciji sa veoma blagom krivinom na prevoju; ona imaju vie optih namena za razliku od jako povijenih koja su dobra samo za veoma duboke upljine. Ovi alati se koriste za pravljenje zareza u upljinama gde obina oluasta dleta ne mogu da dopru zahvaljujui tome to vlakna drveta pruaju otpor. Ima ih u rznim sirinama. poznata kao povijena dleta (bent isels); u principu se koriste za nivelisanje podloge (ili pozadine), a stoga se jo zovu i dleta za podlogu (grounders). Ovi alati se prave sa razliitim krivinama ili prevojima po duini, vee koleno, dovee samo do toga da alat ne odgovara za namenu nivelisanja na ravnoj podlozi. 3. Broj 4 , koso zaseceno dleto, imaju mnoge prednosti kao to je ta da ostavljaju manje drveta za sobom i dobro zalaze u uglove koji su nedostupni alatima sa ravnim stranama. Ona su laka i jednostavnije se otre, a neophodna su pri dovravanju povrine rada, kao i kod uobliavanja lisnatih struktura a naroito kod podreza, kao i za takozvano "brijanje" povrsina. Veoma korisno dleto, postoji zaseeno levo i zaseeno desno. 4. Broj 5 je ravno dleto ali ima svedenu otricu i zove se ugaono dleto; slui za dopiranje do nepristupanih uglova, a najkorisniji je alat kad se koristi kao no za osetljive ivice ili krivine. 5. Broj 6 se zove V alat ili alat za razdvajanje (parting tool), zahvaljujuci svom obliku. Slui za pravljenje zareza i lebova sa ravnim stranama i otrim unutranjim uglovima na dnu. Moe se koristiti za razliite namene, kao to je podrezivanje ienje otro definisanih uglova, uokviravanje crtea itd. Trebalo bi da ga dobijete sa pravom otricom, a ne svedenog kao to se neka prave. 6. Broj 7 duborezaki noz-neophodan i najuniverzalniji alat, najcesce se koristi 7. Broj 8, 9, 10 rezbarski i drugi noevi 8. Broj 11 kamen za ostrenje Ovde je opisana najcesca upotreba ovih dleta, sto ne znai da mu vi mozete naci i drugu namenu. Uglavnom svaki duborezac ima neki svoj izbor dleta koje najesce upotrebljava.

49

50

Projekat 1 Va prvi motiv u duborezu (Neka bude to jednostavnije) ta prvo da uradim? Ovo je jedno od najteih pitanja na koja se moe odgovoriti. Postoji tako mnogo lepih tema za duborez da je broj motiva do kojih moete doi neogranien. Takoe, postoji i veliko arenilo stilova i tehnika i svaka od njih moe da ispuni itav ivot hobiste. Odabrali smo tradicionalni rustikalni cvetni motiv kao predlog za va prvi rad. Ovaj predivni mali motiv ponavlja se kroz istoriju duboreza na nametaju, kutijama pa ak i kao ukras na vratima. Osim jednostavnog dizajna, ovaj klasini cvetni motiv je najee ponavljan u naem zanatu i javlja se u skoro svakom narodu, stilu i vremenu. Za njega su vam potrebna etiri osnovna duborezaka alata: drvodeljski no, ravno dleto sa zaseenim vrhom, U dleto i V dleto. Takoe e vam je potreban indigo za prenoenje motiva i fini brusni papir. Rad na ovom dizajnu omoguie vam da provebate rad sa sva etiri alata, kao i da iskusite osnovne postupke koji se koriste u svakoj tehnici duboreza. Naredne tri stranice e vas provesti, korak po korak, kroz duborez ovog jednostavnog cveta. Prvi korak: prenesite motiv

51

Drugi korak: Napravite sigurnu liniju du linije motiva drvodeljskim noem

Trei korak: dletom grubo uradite pozadinu

52

etvrti korak: nastavite da radite pozadinu

Peti korak: proverite da li je motiv podjednako ispupen sa svih strana esti korak : obrijte pozadinu tako da bude glatka

53

Sedmi korak: zasecite uglove ravnim dletom sa zaseenim vrhom

Osmi korak: zasecite presek listia i cveta. Stanjite liniju lista za 1/3 prema cvetu, upotrebom istog alata.

54

Deveti korak: ravnim dletom sa zaseenim vrhom, drvodeljskim noem ili ravnim dletom, zaoblite ivice listia.

Deseti korak: u centru svake latice izreite udubljenje nalik otisku palca.

55

Jedanaesti korak: zaoblite unutranje ivice svake latice.

Dvanaesti korak: zaoblite ivice na centralnom delu cveta. Izdubite drvo u centru u obliku otiska palca.

56

Trinaesti korak: ponite da brusite povrinu motiva. Podvucite dleto pod sastave motiva i podloge kako biste zasekli linije.

etrnaesti korak: lagano obrusite pozadinu da biste uklonili sve neravnine. Tragove dleta ostavite.

57

Petnaesti korak: Dodajte ile na svaku laticu V dletom.

Pogled odozgo na zavren motiv.

58

Pogled sa strane na zavren motiv.

Zavrshen prvi projekata.

59

Osnovni duborezaki rezovi Duboresci poetnici najee postavljaju dva pitanja: 1. Kako da napravim iste ujednaene linije spojeva? 2. Kako da poravnam pozadinu? Pogledaemo nekoliko razliitih tehnika koje se koriste u reljefnom duborezu, a mogu da daju odgovor na oba pitanja. Istraivaemo uske linije spojeva, spojeve koji su lako dostupni, rezbarene uglove, glaanje povrina, podreze i upotrebu teksture na povrini spoja. Uske teko dostupne linije spojeva Za uske uglove i uglavljene uglove koristi se drvodeljski no i veoma malo oluasto dleto. Ovakvo oluasto dleto se jo zove i alat za razdvajanje ili V-dleto u zavisnosti od proizvoaa. Prvo se zaree sigurna linija du vertikalnog zida. Ova sigurna linija se useca vuenjem drvodeljskog noa, a nikako guranjem u drvo. Guranje moe da dovede do sabijanja vlakana du zida, a pogotovo ako koristite ravno oluasto dleto. Posle izvesnog vremena ta vlakna e se razduti i poeti da vam prave probleme. Kad napravite sigurnu liniju, klizite noem po dnu reza kako biste odsecali male delove drveta. Kad drvodeljski no udari u sigurnu liniju iver e se lepo odvojiti. To se radi sve dok se ne dosegne dubina ispod sigurne linije ako iver ne otpadne moete polako napraviti jo jednu veoma plitku sigurnu liniju da otklonite taj iver. Kad postignete pravu dubinu dna u odnosu na zid, onda doterajte spoj malim dletom za razdvajanje (usko V-dleto). Otvorene lako dostupne linije spojeva Kad su linije spojeva prilino otvorene moete koristiti V-dleto da zaponete ugao. Da li ete se odluiti da zaseete V rez V-dletom ili sigurnu liniju drvodeljskim noem, zavisi od povrine na kojoj radite. Ukoliko napravite nekoliko rezova i jednim i drugim alatom, brzo ete shvatiti koji je delotvorniji u datoj situaciji. Moete poeti V-dletom du linije spoja. Postavite dleto pod takvim uglom da rez zida bude vertikalan, a da ugao ulazi u povrinu dna. Zareite samo malo, ne ispod dubine V oblika alata. Uvek moete da ponovite rez i produbite povrinu. Bolje je da reete polako i ne previe duboko, nego da na silu postiete dubinu. Kad je linija spoja tik iznad poslednjeg nivoa, ponite da uobliavate povrinu dna velikim oluastim dletom. Uvedite oluasto dleto u linije koje je zarezalo V-dleto. Rezbareni uglovi Ovde je jo jedan ugao koji je otvoren i pristupaan. Drvodeljskim noem napravite dve sigurne linije koje su deo drveta. Zatim klizite drvodeljskim noem po dnu. No poloite tako da skoro dodiruje drvo licem. Ovo e odsei mali iseak, kao to biste ga izrezali u rezbarenju.

60

Tano iznad ugla na kome se radi, vidi se ugao koji je upravo tako iseen. Uporedite ga sa onim u gornjem uglu koji jo nije iseen. Rezbarenjem se dobijaju uredni, isti i jasni uglovi. Podrezi Podrezi slue da sakrijete liniju spoja ispod nekog elementa duboreza, na mestu gde niko ne moe da vidi da talinije nije potpuno prava, glatka ili savrena. To je odlino mesto da sakrijete spoj. Podrezi se rade drvodeljskim noem ali i ravnim dletom. Bolje je koristiti no jer ga moete vui du linije, dok dleto mora da se gura to dovodi do sabijanja vlakana drveta, a to kasnije moe da prouzrokuje probleme. Prvi rez se pravi to je mogue blie nivou dna. Najee prvi rez moe da bude neravan ili pod nekim uglom ali to je sasvim u redu. Drugi rez poinje otprilike na polovini visine bonog zida i to pod uglom tako da se sree sa prvim rezom. Na taj nain ete izrezati mali drveni trougao. Presavijte komad brusnog papira i zavucite ga u podrez kako biste oistili sakriveni spoj. Zavrite ravnim dletom i lagano brusite jo malo. Postupanje sa strukturom drveta Poznavanje strukture drveta je vana vetina za duboresce. Pre nego to krenete u neki projekat, pronaite sastav vlakana i strukturu drveta na kome ete raditi. Planirajte na koji e nain smer vlakana uticati na vae rezove i detalje. Na svakom projektu ete raditi niz vlakna, nasuprot vlaknima, dijagonalno i popreko. Svaki komad drveta ima svoju strukturu i smer vlakana. Svaki projekat zaponite tako to ete utvrditi smer vlakana, ugao linija vlakana i da li na tom komadu ima nekih nepravilnosti. Veina dasaka se see pod blagim uglom tako da linije strukture nee biti pod pravim uglom u odnosu na oblik drveta. To znai da e se linije vlakana prostirati pod uglom ka ivicama komada drveta. Saveti za rad: 1. Postavite motiv na drvo tako da dugi rezovi idu niz vlakna. 2. Utvrdite ugao vlakana da biste ga uporedili sa uglom ivica daske. 3. Izbegavajte postavljanje povrina sa mnogo detalja nasuprot smera vlakana ili tamo gde ima vorova na drvetu. 4. Utvrdite koje delove motiva ete raditi niz vlakna, koje popreno, a koje dijagonalno. Rad pod uglom linije vlakana Ako seete pod uglom linije vlakana, rezovi e zahvatati vie drveta, zadirati dublje i sei vee iseke. Ovo moete da iskoristite kao prednost kad elite da postignete naglo poniranje neke povrine u pozadinu. Na primer, za povrine na licu koje predstavljaju oko, nos i usta, potrebna su tri duboka V reza. 61

Rad pod uglom vlakana drveta moe da dovede do toga da pojedine povrine rascepe. Zato to rez ide du vlakna, rascep moe da se pojavi na liniji deljenja vlakana iznad otrice noa. Kad radite niz vlakna, koristite sigurnu liniju kako bi spreili ovu pojavu cepanja i otkidanja drvata. Obratite panju, na datom primeru je svaka povrina: oi, nos, usta, prvo oiviena sigurnom linijom, a tek su onda primenjivani V rezovi. Rad nasuprot uglova linije vlakana Dok radite duborez praviete i konture, povrine duboreza koje krivudaju ili se zaobljuju od visokih taaka. Kad doe vreme za dodavanje finih detalja, moete raditi pod uglom nasuprot vlakana drveta, dobijajui na taj nain plitke, dobro kontrolisane rezove. Ukoliko nameravate da radite na detaljima V-dletom, radiete nasuprot ugla vlakana drveta. Va cilj je da uklonite veoma male koliine drveta i da imate potpunu kontrolu nad hodom alata. Najpre utvrdite tano mesto na kom se nalazi najvia taka konture. Rad na detaljima poinje od te najvie take, a potezi idu nasuprot ili od linije vlakana. Detalje radite iz dva poteza V-dletom. Prvi potez ide od visoke take. V-dleto se vrati u rez na visokoj taki. Rad dijagonalno na vlakna i po krajevima vlakana Ponekad ete morati da radite dijagonalno u odnosu na linije vlakana. Dijagonalni rezovi obino imaju grube i reckave ivice du linije reza. U ovom sluaju, vuete male koliine drveta zbog poloaja noa u odnosu na vlakna. Ovi rezovi se moraju raditi sa izuzetno otrim noem kako bi rez bio to istiji. Kad grubo odseete neku povrinu, onda moete ponovo da poradite na njoj brijui je. Ovo je tehnika kod koje alat jedva da dodiruje drvo i skida izuzetno tanke iseke. Brijanjem e te ukloniti neravne ivice koje su nastale kao posledica dijagonalnog reza. Svaki projakat ima i neke povrine sa zavrecima vlakana. To su one povrine drveta gde je daska seena pod uglom od 90 stepeni u odnosu na vlakna. U ovom primeru zavreci vlakana se nalaze na vrhovima kape i brade. Kao i kod dijagonalnog reza, no mora da bude otar. Zaobljujte povrine sa zavrecima polako, skidajui tanke slojeve da biste dobili oblu ivicu. Nemojte nikada stavljati povrine sa mnogo detalja na zavretke vlakana, ukoliko je to mogue. Projekat 2 Svoenje motiva na osnovne povrine Motiv makaa za vebu Rad sa povrinama kontura Veina motiva za reljefni duborez obiluje finim detaljima koje treba izdubiti. U radu sa motivima, pojednostavljivanje motiva na opte oblasti pomoie vam da uete u rane faze rada. Kad se motiv sastoji od detalja koji se ponavljaju, kao to je perje na makau, duborezac e koristiti senenje kontura kako bi grupisao povrine tog elementa. Pokuaj da planirate postavljanje milijardi individualnih pera je nemogu. Odreivanjem grupe pera koje ete rezbariti, a potom detaljisanje pojedinanih pera 62

unutar grupe, uinie ranu fazu rada mnogo lakom. Mnogi motivi za duborez sadre nepovezane elemente kao to je sluaj sa pejzaima. Ovde motiv sadri drvee, stubove ograde, puteve i zgrade. Za motive sa vie elemenata upotreba nivoa je pogodnija za pojednostavljivanje motiva. Ponite rad na ovom duborezu tako to ete odtampati motiv makaa. Ovaj motiv e vam sluiti kao referenca tokom rada korak po korak. Ovaj projekat je vezan za slike mahao koji se nalazi u jednom od predhodnih delova teme. Prema tome, moracete se vracati povremeno nazad ili odshtampajte slike iz predhodnih postova pa pratite dalje izlaganje. Podela nivoa na slojeve Kad isplanirate nivoe, dok ste jo u fazi rada na motivu, ponite svaki nivo da razbijate na slojeve. Svaki nivo moe da sadri najmanje tri sloja, jedan iza, jedan u sredini i jedan u prednjem planu. Sa dizajnom od est nivoa, podela svakog od njih na tri sloja, dovee do toga da va rad ima 18 razliitih dubina koje se prostiru itavom povrinom. Primenjujui rad sa nivoima i slojevima, duborezac moe da izbegne dva velika problema. Jedna od najveih greaka koju moete da napravite je da se unesete u duborez previe i da preete taku sa koje vie nema povratka, tek tada uviajui da ste, recimo, izdubeli stomak makaa dublje od zadnjeg krila. Tada e ve biti kasno jer neete imati dovoljno drveta da popravite greku i dovedete krilo na nii nivo. Planiranjem nivoa na motivu, pre nego to odaberete alat, izbeiete ovu uobiajenu greku. Kao drugo, korienjem nivoa i slojeva izbeiete problem da ne izdubite dovoljno duboko kako biste motivu dodali dimenzionalnost. Ukoliko rad na detaljima ponete na istoj dubini svake povrine, zavriete sa jednostavnim, zaobljenim ali ravnim duborezom. Nivoi daju duborezu 3-D izgled. A to se dubine tie, ona zavisi od debljine podloge. Ako radite sa daskom debljine 3cm, za prve detalje prvog sloja pozadine iskoristite 0,5cm i isto toliko za detalje na petom nivou. Tako e vam ostati skoro polovina debljine daske za tri centralna fokusna nivoa vie drveta za najvanije delove duboreza. Sa debljom daskom imate jo vie komocije. to je daska deblja, to imate vie prostora za razbijanje nivoa u slojeve. Pet nivoa daje odline rezultate, a esti slui za posebna isticanja. Svaki nivo se moe razbiti u tri ili vie slojeva. Kako se budete uhodavali u radu, biete u stanju da izraujete lepo dimenzionisane duboreze. Dodavanje dramatike pomou senki Kako vae majstorstvo bude napredovalo poeete da se opredeljujete za razliite stilove duboreza. Dok e vai prvi radovi biti vie nalik plitkim krugovima oko duboreza, kasniji e biti mnogo smeliji i dramatiniji. Planiranje i korienje senki dobijenih duborezanjem, dodae novu dimenziju vaem radu.

63

Postoje tri jednostavna naina da dodate senke. Prvi je pomou podreza koji se nalazi na spoju dva elementa, ispod objekta u prednjem planu. Drugi je planiranje nekoliko manjih povrina na vaem dizajnu, na kojima e jedan elemenat motiva koji se nalazi na najviem nivou dizajna, biti okruen povrinom koja lei na najdubljem nivou duboreza. Trei nain da dodate senku je da u potpunosti oslobodite pozadine neki mali element i uinite da slobodno pluta nad povrinom duboreza. Na vaoj desnoj strani se nalaze dva jednostavna motiva sa ambarom. Oba imaju otprilike istu povrinu motiva, istu koliinu detalja, izdubljeni su na otprilike istu dubinu i oba je radio isti duborezac. Ipak, ambar raen na lipi na dnu odaje utisak da je dramatino dublji u odnosu na ambar izdubljen u kalifornijskom boru. Razlog za ovakvu razliku u utisku dubine je u ukljuivanju senki u fazi planiranja duboreza u lipi. Posmatrajui duborez u borovini, brzo ete primetiti da je ovaj komad uraen sa pet nivoa duboreza; linija drveta na pozadini, borovi, drvo direktno iza ambara, ambar i drvo u prvom planu. Zavrni efekat prua lep napredak u duborezu i ukazuje posmatrau koji element preklapa drugi element. Meutim, budui da su izrezane ivice svake povrine jednostavno zaobljene, ovde nema dramatinih senki koje upadaju u oko posmatraa. Stoga ovaj duborez izgleda prilino ravno. Ovaj stil duboreza se zove niski reljef.

Duborez u plitkom reljefu je idealan za kutije za nakit i frontove vrata kojima je potrebno stalno ienje. Nema dubokih udubljenja koji bi skupljali prainu. Drugi ambar izdubljen u lipi, ima nekoliko povrina tamnih senki. Obratite panju na krovnu linija ambara tamo gde se susree sa planinama, poetak puta koji lei pravo ispred amabara i oblast greda na ogradi. Kao i kod prethodnog reljefa i ovaj je prvo uraen u nivoima; linija neba, linija planine, linija ambara, linija ograde i poetak puta i na kraju sam put i trava. Upotrebom nekoliko zanatskih trikova dodatan naglasak se moe dodati pojedinim oblastima kako bi se stvorila iluzija dubine.

64

Senke se koriste kako bi se naglasile pojedine povrine na duborezu koje e posmatraa provesti od jedne scene do druge. Ovaj duborez je motiv koji je lepo podeljen u dve povrine povrina ispred ograde i povrina iza ograde. Ovo je odlino mesto za nagalaavanje pa tako i za kreiranje tamnih senki. Ambar je oigledno fokusna taka scene pa e stoga i on imati dodatnih senki. I na kraju, budui da poetak puta vodi od prednjeg plana ograde do glavnog fokusa, ambara i on postaje vaan. Ovaj stil duboreza se zove visoki reljef. Tehnika podreza U ovom delu duboreza nalazi se polomljena ograda koja lei ispred planinskog venca. Linija ograde predstavlja presek izmeu izmeu scene u prednjem planu i linije neba u pozadini. Ovo je odlino mesto za dodavanje senke na duborezu. Podrez je duborezaka tehnika kojom pod uglom noem zasecate iza elementa, kako biste sakrili liniju spajanja tamo gde se jedan element susree sa elementima na pozadini koji ga okruuju.

65

Na fotografiji gore desno vidite rezbarski no poloen na duborez. Na sledeoj slici vidite zariven no na mestu koje je nastalo podrezom. Ovako stiete ideju koliko duboko rez u liniju spoja ide ispod ograde. Koristei drvodeljski ili rezbarski no zasecite du linije vodilje tog elementa na motivu, u ovom sluaju daske koja ini liniju ograde. Zaobljeno dleto ili ravno dleto se koriste za uklanjanje vika drveta sa povrine koja okruuje daske na ogradi to je drvo izmeu planina i daske.

66

Kad zavrite izvlaenje kontura moete poeti sa podrezivanjem. Podrez je lake raditi u nekoliko faza; tako je lake kontrolisati dubinu i senenje nego jednim dubokim rezom. Nanovo zasecite liniju elementa ali ovog puta ponite tako to ete vrh noa zariti pod uglom ispod gornje povrine elementa. Provucite ravno dleto du povrine pozadine kroz podrez da biste uklonili ostatke drveta.

67

Na fotografiji desno moete videti kako je boni profil ograde pod dubokim uglom u odnosu na posmatraa. Daska na vrhu i daska na dnu su podrezane, centralna daska je samo zaobljena po ivicama. Crvene strelice vam daju oseaj ugla drvodeljskog noa. Gornja i donja daska e bacati veom tamne senke, dok ona u sredini nee. Meutim, budui da je daska u sredini na tako uskom mestu jednostavnije je samo zaobliti ovu jednu dasku. Kad uradite podrez oistite sve ostatke drvenih vlakana. akalice su odlian alat za ovaj proces jer mogu dopreti do najtenjih uglova. Ako kreirate veoma dramatian ugao, koristite komad finog brusnog papira, granulacije 220 ili vie, da doterate podrez i liniju sastava i tako isterate sve zalutale komadie drveta.

68

Na slici dole duborez je okrenut naglavake kako biste mogli da vidite rad na ivicama du krova ambara. I ovo je jako dobra povrina za podrez. Budui da ambar lepo lei u odnosu na planine i nebo, senke koje ete kreirati odgurnue ambar sa pozadine. Obratite panju kako je podrez snizio drvo u vencu planina iza krova ambara. U sutini pozadina je uukana iza elemenata prednjeg plana.

69

Promena nivoa i slobodno plutajui elementi Promena nivoa Primer lisice sklupane kraj starog panja uraen je na dasci od lipe debljine . Budui da je dubina mogueg reza samo , korienje ovakve daske u velikoj meri ograniava radnu povrinu. Ono to je pokazano je da i na prostora ima mesta za bujnu travu, panj i lisicji rep. Ovo ete postii tako to ete planirati unapred koji elementi e bacati tamnu senku i stvarati dramatiku. Dok posmatrate ovaj duborez primetiete da nekoliko odabranih taaka ima ekstremno tamne senke. Ove fokusne povrine su trava i lie koji se nalaze ispred rascepa u panju, vlati trave koje lee na levoj strani lisice ispod grane i buket lia na grani iznad glave lisice. Oblast ispod brade lisice tamo gde se susree sa repom je takoe povrina dramatinih senki. Svaka od ovih povrina ima dve zajednike stvari. Glavni elemenat koji se dubi, vlat trave ili list, ostavljeni su veoma blizu originalnog nivoa drveta. Pozadina koja okruuje ove elemente izdubljena je to je mogue dublje. Ivica vlati trave prikazana na slici desno, dosee samo 1/16 u dubinu daske; uklonjeno je sasvim dovoljno drveta da se zaobli ova visoka ivica. Ono to je izdubljeno iza toga see u dubinu. Ovo dramatino bacanje veoma tamnih senki ostavlja oku posmatraa jednu malu povrinu u duborezu na kojoj moe da uporedi dubinu ova dva nivoa, najviu taku u prednjem planu i najniu taku na pozadini.

70

Kako biste senke duboreza drali u ravnotei, dodajte povrinu sa dramatinim senkama na obe strane rada. To su povrine koje se nalaze na liu sa leve strane lisice, ispod brade lisice u sredini i povrina sa travom sa desne strane lisice. Trava sa desne strane lisice prua veoma lepo mesto na kome se mogu izdubiti ove brze promene nivoa. Obratite panju da su grana drveta, ivica vlati trave i nekoliko listova najplie take na duborezu. Svi ovi lementi su okrueni dubokim rezovima na pozadini. to je senka na duboreza tamnija to odaje utisak vee dubine duboreza. Uokvirujui lisicu povrinama sa tamnim senkama biete u stanju da stvorite iluziju da na itavom duborezu ima dovoljno dubine koja moe da dri telo lisice.

71

Slobodno plutajui elementi Kad se razlike u nivoima urade, moe se dodati jo interesantnih senki. Ako paljivo pogledate ovaj primer, videete da je duga vlat trave na prednjem planu izdubljena potpuno van pozadine. Ako jo paljivije pogledate videete i da su kraj grane iznad ove trave i dva vrha trave ispod, takoe plutajui. Obratite panju na senku koju baca vlat trave koja ne samo da je najtamnija senka na itavom duborezu, ve i sama senka slobodno pluta preko povrine pozadine u zavisnosti od ugla posmatranja. Senka je postala nezavisna od duboreza ponovo stvarajui utisak vee dubine od one koja zaista jeste. Ova vrsta senke se moe planirati na velikom broju duboreza.

72

Najpre izreite vlat trave kao trouglasti oblik, podreite ga, sa jednom povrinom trougla koja je licem okrenuta ka posmatrau i dve strane koje padaju nazad na drvo. Vlat trave je duboko podrezana. Na taj nain ona strana okrenuta posmatrau se istie dok su ostale dve sakrivene. Kad je uobliena povrina trave, pomou drvodeljskog noa ponite da suavate strane trave tamo gde se susreu sa pozadinom. Lagano radite na stranama trave sve dok ne doete do tankog reza otvorenog iza trave i oslobodite ga pozadine. Budui da je vlat duga 1 na rezu radite dok ne doete do . Potom isecite komad brusnog papira srednje granulacije, 3/8 irok I 6 dug. Traka ubacite kroz rez licem na gore. Neno izbrusite travu kako biste ujednaili njenu debljinu. Ovu traku brusnog papira koristite ne samo da biste ujednaili drvo na travi ve i da biste proirili rez. to vie stanjite vlat trave to e senka biti uoljivija.

73

Vlat trave koja lei ispod je prvo iseena u trouglasti oblik, a zatim podrezivana dok vrh vlati nije osloboen pozadine. Ponovo je korien brusni papir za konano doterivanje.

Rad sa motivom Rad sa motivom poinje sa osnovnim linijama dizajna. Ovaj motiv ima malo neobian fokus sa gledita perspektive. Sve linije prespektive stiu se u taki na sredini vrata ambara. Ovo omoguava da linija ograde bude veoma velika, a da ne morate da preuveliavate sam ambar. Obratite panju na linije dizajna i kako vas vode do vrata ambara.

74

Motiv je podeljen na nivoe kako bi se lake radilo u poetnim fazama. Ovaj motiv ima pet razliitih nivoa: horizont, planine, ambar, polomljena ograda sa travom, trava u prednjem planu i put. Nivoi horizonta, planijna i ambara izdubljeni su plitko, kako bi ostalo vie prostora za ogradu. Ako radite na lipovoj dasci od 1 ova prva tri nivoa zalaze u drvo oko . Preostala dva nivoa, ograda i trava u prednjem planu izdubljeni su na preostalih ; vei deo tog prostora preputen je ogradi. Kada odredite gde e koji nivo biti, olovkama u boji obojite svaku povrinu. Ovo e

75

vam dati brzi uvid dok radite.

Kad se izreu nivoi poinje rad na konturama. U ovoj fazi se odluuje gde e padati te dramatine senke o kojima smo govorili. Na ovom dizajnu su olovkama u boji obeleena mesta na kojima e biti uraeni podrezi. Povrine oko dasaka na ogradi, zadnja strana stuba ograde, linija krova ambara i dodatka na ambaru, i linije kronji bie doraeni senkama.

76

77