NIJE SMRT BICIKLO (DA TI GA UKRADU) prema drami Biljane Srbljanovi u prevodu na Madjarski i dramaturgiji Rozalije Breanski Boro,

o, u reiji Tanje Mileti Oruevi premijera u NARODNOM POZORITU-NEPSZINHAZ, Subotica etvrtak 25.april 2013. APSOLUTNI TRIJUMF INTELIGENCIJE Gledao sam skoro sve drame Biljane Srbljanovi, a poneku i u izvodjenjima pozorita izvan Srbije i ak iz pravog inostranstva igrali su je Nemci, Austrijanci i Francuzi, na gostovanjima kod nas, a ovu dramu NIJE SMRT BNICIKLO.. gledao sam sada u treoj i za mene, NAJBOLJOJ verziji. Nekako se uvreilo uverenje da drame Biljane Srbljanovi treba igrati sa mnogo sarkastinog humora i samoironije likova i tema. Tako se i ovaj komad igrao i na premijeri, u reiji Slobodana Unkovskog, gde je svaka scena bila razigravana u artificijelnom maniru, sa mnogo pozorinih caka i ismevanja svega i svaega, do apsurda. Takodje i u nemakoj verziji, na jednom skoranjem Pozorju, bilo je jako puno glumakih hijeroglifa i bravura u pojedinanim scenama, da se nekako izgubio prirodan tok drame i pobrkali su se pojmovi o dobrim i loim momcima, a ti pojmovi su jako bitni, iako sloeno ukrteni u drami NIJE SMRT BICIKLO... Rediteljka, goa iz Mostara, gde odskora vodi Teatar Mladih, a doskora je predavala na tamonjem Univerzitetu Demail Bijedi, dok nisu ukinuli dramske studije (!), iskusna u radu na komadima suptilne i sloene drutveno-psiholoke gradje gledaso sam bar tri njene uspele reije....uspela je da vrati komad Biljane Srbljanovi u osnovne tranice istinskog i surovog preispitivanja vrlo bitnih ljudskih situacija odgovornosti, hrabrosti, potenja, ljubavi, nasilja, straha i smrti. Glumci Narodnog Pozorita - Nepszinhaz Madjarske drame iz Subotice pokazali su vrhunski umetniki dar i inteligenciju, kojoim su savladali sve prepreke podzemnih opasnosti koje vrebaju ispod, naizgled lako razumljivih tema i situacija u dramama Biljane Srbljanovi. Sa rediteljkom Mileti Oruevi, svi glumci su otkrili one nijanse dubokog bola i ljudske istine, drutvenih oteenja zabeleenih u pojedinanim likovima, otkrili i uspeli da sve te tanane linije, iskreno i doivljeno, donesu publici BEZ IJEDNE GREKE! Naprosto nema slabog mesta u predtavi! Svaka nijansa odnosa likova osvetljena je do kraja razumljivo, vrsto, bez zamazivanja oiju povrnim cakama i razigravanjem artificijelnih detalja. Ali to ne znai da je predstav bleda i pravolinijska i da je olienje dogmatskog sitnog realizma. Naprotiv predstava je puna ispravnog, dovoljno crnog i dovoljno poetskog humora koliko je potrebno da se tragika postojanja ovog i ovakvog sveta, u kome ZAISTA ivimo prikae u kritikom svetlu. Muzika veoma paljivo je specijalno pisana za ovu priliku kompozitor Silard Mezei, izvanredno duboko je protumaio i vreme i mentalitet samosukobljenig Balkana u Evropi, koji se tako oslikava da postaje sasvim jasno koliko je brem enita kistorija koju nosimo. Vokali, glumice Agota Siladji, Kinga Mezei i Tijana Stankovi, kao i muziari Andrea Berendika i sam Silard Mezei, na razliitim instrumentima napravili su autentinu muziku celinu, koja je unela poseban umetniki milje u inae, vrlo slojevitu predstavu. Jasno je da stil igre glumaca definie predstavu, a taj stil, ako se dobro pogodi i veto izvede dela Biljane Srbljanovi dobijaju zaista poetski i dramski oreol, kojiu apsolutno ptvrdjuje njen visoki evropski renome. Ali taj stil je najtee pronai i drati ga od poetka do kraja a ba to je ansamblu Madjarske Drame Narodnog pozroita Nepszinhaz iz Subotice, SASVIM USPELO. Talenat, umetnika inteligencija, iskrenost i duboka uivljenost u likove, ali i u drutvene kontekste situacija u bolnu istoriju neposredne prolosti i hrabrost da se o tome kritiki progovori i to iz sasvim LINOG doivljaja to su osnovne karakteristike glume celog ansambla, u svim scenama. Likovi Oca i Kerke igraju ih Nandor Siladji i Hermina G.

Erdelji svakako su centralne linosti ovog kolopleta drutveno-porodine drame vremena i mentaliteta. Oboje su odigrali uverljive i opipljive linosti, ali i pojmove poetski i sugestivno su doneli tugu nerazumevanja, radost ljubavi i skrivanje te radosti ono to svi prepoznajemo, kao neki tajni jezik ponaanja u naim porodicama, zahvaenim dubokim turbulencijama. Majka i sin politiarka i psihijatar neobian sklop i neko otuno partnerstvo u bekstvu i nemoi odlino su prikazani igrom Natalije Vicei i abe Ralbovskog. U vrlo suptilnim i tekim ulogama pisane su na ivici groteske i teko je bilo ispuniti ih ljudskom intimom poakazili su svu irinu i inteligenciju u odabiru nenanmetljivih i upeatljivih izraajnih sredstava. Troje izgubljenih u kui bogataa na ivici, ili ak i sa one strane zakona, koji je sve napustio i otiao njegova kerka, uenica Debela, njegov posilni saradnik na prljavim poslovima, Ropac i njegova kuna deja dadilja Aleksandra tako kako su ih igrali mlada ila Pamer, odlino agresivni i ljubazno opasni Arpad ernik, pospana i dobroduna Petronela Kermeci sve troje su stvorili razigranu ipku sloenih i izazovnih odnosa, u kojima dominira skrivena erotika i razigrana samorazorna strast. Mlada ila Palmer, u ulozi kerke nepopznatog monika, Debele pokazala je toliko mate i strasti u igri, temperamenta i nadahnute vetine, da je svaka njena scena bila praznik jednog bogatog, ali vrlo preciznog pozorita, koje odslikava tajne porive i javne hirove neke isputene generacije, koja propada do dna nacionaliztma iz inata. Bravo! Posebnu boju ovoj predstavi kao, naravno i samoj drami daje lik poludelog vojnika, nieg stareine, zastavnika Maneta Jokia, koga fascinantno minimalistiki racionalno, ali okretno, do kraja doivljeno i vrhunski promiljeno, igra glumac nesvakidanje energije i znanja Ervin Palfi. On je reima, utanjem, skokovima i konsternacijama - snano osvetlio, preciznim preispitivanjem, ne samo karaktera ovog nesrenog vojnika, nego i njegovog pravog drutvenog knteksta, njegove uloge u VOJNOM delu krvave istorije Balkana poslednjih dvadesetak godina, POBNUNU duboku i autentinu usmerenu, ne na OPTI vojni poredak, nego na konkretnu vojnu i ratnu strukturu kojoj je zaista pripadao...adaju koja je bila zinula da prodere sve mlado i zdravo oko nas. Ta uloga i ta pobuna prevarenog vojnika to je jedan od najznajnijih piceva ove bogate i velike predstave bez greke! Dekor - funkcionalan i pokretljiv, jednostavan i jasan i jo bolji kostim koji odredjuje i kraktere i odnose delo su vrlo nasdahnute autorke Lejle Hodi. estitam! Gortan Cvetkovi, Radio Beograd 2 petrak, 26.april 2013.