- ' ' . . 1857. , . , , , , , , . : , , , , , , ...

, , , , , , . : , , , , , , ... est pesama nije prolo cenzuru i nisu objavljene Nakit, Lezbos, Preveseloj, Leta, Proklete ene, Preobraaj vampira. : zalazi u najmranije delove graanskog drutva, iz svoje raskalaane svakodnevicizmesta temu iz prirode I govori o gradu. govori o korupciji u gradu, tekodi ivljenja. ceste teme su bile izgubljena nevinost, seks i smrt, to se smatralo skandaloznim.Tema bekstva i pobune je nasleena od romantiara, ali tek ovde dostie potpunu traginost jer Bodler kao apsolut vidi smrt, a porok je samo put do nje. Ta tema zasniva se na jednom incidentu kada je Bodler uvredio svog ocuha, pa je kaznjen sa dvadesetak godina bio je poslat u tropske krajeve. Zapravo, citava zbirka govori o tome- pobuna protiv drustva i njenih izopacenosti (pobuna protiv ocuha koji je bio general). Njegove lascivne pesme govore o ljubavi sa prostitutkama, sa kojima je i bio blizak u privatnom zivotu. Bodler negativno peva o zenama, verovatno jer je rano ostao bez oca i majka se ubrzo preudala, pa je ceo zivot ceznuo za majcinskom ljubavlju. Njegova poezija je potpuni odraz njegovog nesrednog, buntovnikog, razvratnog ivota, ivota u revoltu prema politici i graanstvu, ivota u otuenitvu; suoavanje oveka sa strahom, neirom i melanholijom Poetiku je zasnivao na stavovima i iskustvima iz ivota zastupao je estetiku zla bio je opsednut smrdu, smatrao je da je najvede uivanje u poroku, bio je sklon svemu nastranom, uveo je u poeziju kult runog, runo kao ideal i lepota je uvek bizarna. Uvodi i temu smrti, odnosno, novo razumevanje te teme- smrt kao jedini izlaz. Ostati gord u ponienju bio je njegov ivotni stav i element njegove poetike. : , , , . ' ', .Ne menja tradicionalni stih, samo u njega unosi jednostavnost i jasnodu, realistinost. Stih je lirski dvanaesterac. Jezik i leksika su specifini, unosi se sintaksa svakodnevnog govora. Kompozicija Od Poa preuzima koncepciju poezije da pesma mora biti osmiljena celina sa poetkom, krajem i paljivo voenim tokom. Takva je i zbirka Cvede zla (slina Kanconijeru) sastoji se od pet ciklusa pesama i jo sto stihova, ciklusi su, kao i pesme unutar ciklusa, rasporeene prema smislu i asocijativno se nadovezju. Ciklusi pesama ujedno predstavljaju i etape Bodlerovog ivota, alegorijsku sliku njegovog ivota, kretanja izmeu ivota i smrti. Pesme su uglavnom soneti, kao i u Kanconijeru.

Ciklusi: 1. Splin i ideal pitanja pesnikovog mesta u svetu, uspona i padova umetnika, a sve se svodi na umalost i potitenost (negativno znaenje rei splin i ideal kao unutranja napetost), motiv prolaznosti, ljubavna ispovest. Ovo je ujedno i najobimniji ciklus. 2. Pariske slike dominira pejza modernog grada, motivi bekstva od samog sebe i od amotinje u iskuenja velegrada. U ciklusu Bodler suprotstavlja sedanja na Pariz nekada i sada. Doivljaj grada nije uobiajen, drugaiji je, a pesniku prija otuenje u gradu. 3. Vino motivi alkohola, opijata, narkotika, preputanje poronom ivotu (vetaki rajevi), koji ne donose zadovoljstvo, lirski subjekt nije sredniji nakon konzumiranja opijata. 4. Cvee zla motivi razvrata, telesnog uivanja, estetika runog, okretanje ka izgnanicima. 5. Pobuna tri pesme posvedene Kainu, Sotoni i svetom Petru (jer se odrekao Hrista). + Smrt motiv smrti, vienje smrti kao naina bekstva iz ivota, smrt se shvata kao neki novi izazov. Spasenje u smrti zasluuju umetnik, ljubavnik i siromah. itaocu (ne spada ni u jedan ciklus, nalazi se napoetku kao obradanje itaocu).

MACKE

Sonet. Rima: obgrljena i ukrtena. Make su imenovane samo u naslovu i u tredem stihu, a poslije izbijegava direktnu aluziju na make. Trede lice je jedino upotrijebljeno u pjesmi, a vrijeme je prezent, osim u 7. i 8. stihu gdje dolazi do preokreta (kad bi ih zapregao da voze ulina kola...) . Svaka strofa tei da identifikuje make na svoj nain. U prvoj ljubavnici i naunici koji pod stare dane vole make podjednako, ne miu se iz svojih soba kao ni one i mrze umni ivot. U 2. Strofi pominje se had,tj macke su djavolje sluge . U 3. se javlja slika sfinge,macke se porede sa sfingama, a u 4. se iva bida gube,pominju se njihove zvezdane oci (iskre,blesak,sjaj) Ide se od posebnog ka optem, u 1. su u kudi pa su sfinge, od kude (unutranjost) ka spolja, iz tmine ka svjetlosti (zvijezdice zlatne, magini blijesak), od konkret nog ka apstraktnom. Znaenje 1. i 2. se apstrahuje u 3. i 4. Make kao androgino bide. LABUD Pesma je posvecena Viktoru Igou.sastoji se iz 2 dela.apostofa Andromahi- govori o tome kako se Pariz promenio grad se brze menja no srce smrtniku.Opisuje labuda koji je utekao iz kaveza i jedva hoda gradskim ulicama u potrazi za vodom.On zudi za jezerom i kisom i kupa se u prasini.Bodlerov labud je nalik labudu o kome je pevao Ovidije. Labud je predstvaljen simbolicno, tj on je ustvari pesnik- izgubljen u gradu kao sto je Pariz, tj onde je gde ne pripada2

cezne za prirodom i lepotom.U drugom delu opisuje Pariz koji je u izgradnji i kaze kako se Pariz menja,ali ne i njegova melanholija.Kao suprotnost Parizu prikazuje belog labuda u prasini.njegove misli idu u davna secanja:Spominje Andromahu koja stoji nad praznim grobom, crnkinju koja zali za svojom Afrikom.Pesnik zali sve bedne i ucveljene,sve udovice,gladnu sirocad,sve porazene zivotom i gorkom sudbinom.

VOLT VITMEN- VLATI TRAVE

Ameriki pesnik i jedan je od prvih pesnika simbolista, koji prostiu iz romantizma. Njegova zbirka Vlati trave,prvi put se pojavljuje 4.jula 1855.godine. taj dan se slavi kao Dan nezavisnosti u Americi, sto je jako bitno za Vitmenovu poeziju, jer je u njoj proklamovao sliku idealne Amerike i njene demokratije. 1856. se pojavljuje i drugo izdanje Vlati trave sa dvadeset novih pjesama i Emersonovom pohvalom nakoricama. Trede izdanje Vitmen objavluje u Bostonu 1860. godine. Ono sadri 154 pjesme. Ni tada,kao ni prvi put, na koricama nema imena autora ali postoji njegova fotografija. 1892. priprema za tampu takozvano "izdanje na samrtnoj postelji" Vlati trave. Ono je objavljeno te iste godine. Iako je zbirka Vlati trave doivjela od Vitmenove smrti osam izdanja kroz koje je rasla, proirivala se i mijenjala, osnovne osobine poezije, to se tie forme kao i sadraja, ostajale su iste i podjednako neobine. Poezija: Vitmen se nije ugledao na engleske pesnike i ono to je on stvarao bilo je zaista novo, takoredi revolucinorno kada se uzme u obzir dotadanja pesnika tradicija. Poput Bodlera, nazvan je modernim pesnikom. I Bodler i Vitmen su svoje teme vezivali za graansko drutvo, s tim to je Bodler grad i civilizaciju posmatrao pesimistiki, bunio se protiv graanskog drutva, to je svojstveno romantiarima, dok je Vitmen grad i civilizaciju posmatrao optimistiki, tu je video napredak , progres, potvrdu stvaralke prirode na delu. Obojica su poeli u poeziju da unose realnosti (iako je njihovo polazite romantiarsko), iako su to inili sa razliitim pobudama i ciljevima. U poeziju Vitmen nosi dosta autobiografskih podataka, tako da se naruava grnica izmeu poezije i stvarnosti, to je, uostalom, i odlika romantiara. Bio je zastupnik entuzijastike poetike, smatrao je da pesma izvire iz nadahnuda, da je glavna faza u nastajanju pesme sazrevanje i raanje misli,a pisanje je samo konaan proces. Ovakav stav doveo je upravo do odvajanja od tradiconalnih, kanonskih oblika pisanja poezije, jer je misao nemogude bilo staviti u i sbiti u odreen kalup. Smatrao je da nadahnude samo oblikuje pesniki izraz. Za razliku od Bodlera, Vitmen je na smrt gledao kao na pobedu, a ne kao na poraz. Na taj nacin potvrdjuje se pesnikova vera u coveka, njegove sposobnosti I besmrtnost. Iako optimistican,on zna da zivot ne oponasa umetnost. To se videlo u gradjanskom ratu izmedju Severa I Juga (1861-1865). U pitanju nije bio samo optimistiki stav prema ljudskoj sudbini, ved i vjera u novi poetak na novom kontinentu bez ogranienja starog.Iz Vitmenovog suoenja sa grubom amerikom stvarnodu proistekao je daljnji nastavak i proirenje Vlati trave pjesmama o nacionalnoj krizi i ratu pod naslovom "Bubnjevi u poveerje".Vitmen u daljnjem pisanju pise sa manje optimizma. Forma Jezik i stil Volta Vitmena takoe su bili znaajna, revolucionarna novina za dotadanju poeziju. Pokuao je da stvori novi pesniki jezik. Pre svega on ukida razliku izmeu pesnikog i nepesnikog, izmeu pesnikog jezika i jezika svakodnevice. Vedina rei u njegovoj poeziji su nazivi predmeta koji su 3

do njega smtrani nepoetskim, zato je morao sam da stvara i svoju publiku, kao i svoj jezik, jer iroka masa nije prihvatala njegove stihove. Stih- uvodi u poeziju slobodni stih koji ne sadri ni rimu, ni fiksiran metar ni druga uobiajena versifikacijska sredstva. Ona su zamenjena stihovima nepravilne duine, otvorenom formom koja pjesniki ritam dobija iz neematizovane smjene naglaenih i nenaglaenih slogova. Njegov model, kako to pokazuje jedan krirtiar, bio je u ritmikim obrscima engleske Biblije, tako da se ne odreuje u potpunosti kao slobodan stih. Biblijski paralelizmi koji su uzor za strukturu i ritam u Vitmenovoj poeziji, takoe potvruju ovakav stav. Paralelizmi takoe utiu na dinaminost i smenjivanje ivih i brzih prizora, stvaraju odreene zvune efekte. Jedan njegov stih oznaavao je jednu misaonu celinu, to je uglavnom Vitmen isticao znakovima interpunkcije. Ideja - Njegov stil je jasan, razumljiv, tanije on uvodi u poeziju jezik koji je do tada bio karakteristian samo za prozu (jezik novina, popularnih naunih publikacija), to je u skaldu sa njegovom idejom da poezijom prenese odreenu poruku - on nije ni hteo da publika njegove stihove ui i zna napamet, ved samo da usvoji poruku koju oni nose. Pevanje je za njega nain divljenja egzistenciji, za njega je postojanje i kontinuitet postojanja osnovna preokupacija, sve to postoji u prirodi on smatra podjendako vanim, individualnim, a skup svih tih individualnosti ini jednu celinu, koja neophodno mora da postoji. Jedinstvenost svake pojave je njemu veoma vana i upravo zbog svoje jedinstvenosti sve nalazi mesto u okviru njegove celine. On nije oveka posmatrao kao uzvieno bide, za njega je svaki oblik ivota bio ravnopravan. Amerika.Za Vitmena, naime, koliko god se trudio da predstavi svoju poeziju realistinom, Amerika je bila mitska, zamiljena zemlja, slika njegovog idealnog svijeta a ne onog koji ga je okruivao. Isto tako, istiudi demokratiju i potpunu jednakost medju svim ljudima, Vitmenova poezija se ne obrada samo Amerikancima ved svim ljudima, cijelom svijetu. Smatra da postoji masa koja je skup individua, a da bi ovek opstao u masi mora da bude svestan sebe i svoje individualnosti. Ipak, cilj te mase individua je da deluje zajedno, u jednom pravcu. Otuda i simbolika u nazivu zbirke Vlati trave trava raste u busenovima, ali je ipak sasatvljena od gomile pojedinanih vlati. Simbolika trave. Za Vitmena "prava" priroda je divljina.Tako I Ameriku predstavlja kao teritoriju divljine, sto je aluzija na slobodu. Najkarakteristinija Vitmenova pjesnika upotreba prirode svakako je sadrana u njegovom sredinjem paradoksalnom i mnogoznanom simbolu travi. Birajudi ovaj simbol, Vitmen se udaljava od evropske knjievne tradicije,jer nede da upotrebljava tradicionalne pjesnike znakove. Trava je za njega "jednolini hijeroglif" koji raste svuda, ne bira sebi drutvo, ne postavlja uslove, ne trai njegu: jednom rijeju demokratska biljka koja svjedoi o nepobjedivosti i neunitivosti ivota. Trava je istovremeno za Vitmena i simbol smrti, no "lijepa i neoiana kosa grobova" isto tako govori o besmrtnosti. Trava je, dakle, za Vitmena krajnji i najrjeitiji vid prirode. Njegov stav prema tradiciji ponovo je paradoksalan i istovremeno tipino ameriki: Vitmen bi neobino elio da se predstavi bez bilo kakve veze s evropskim knjievnim ili kulturnim nasljedjem. Vitmen velia Ameriku iz svojih snova vjerujudi da su bar snovi svih ljudi slini. To je vid Vitmenove poezije jer je pjesnik uspio da pretvori stvarnu Ameriku u neto idealno. A ipak kroz izmaglicu ideala ponekad proviri i neki detalj iz ne tako idealne stvarnosti, kao recimo u desetoj strofi "Pesme o samom sebi" gdje se pojavljuje odbjegli rob.Iako Vitmena optimizam nede napustiti sve do smrti, kako se i nadao i najavljivao u "Pjesmi o samom sebi",nain izraavanja, stav i pjesniki ton ipak su znatno drukiji u pjesmama nastalim za vrijeme i 4

nakon gradjanskog rata. On je poneto suzdraniji, iako sebi ne dozvoljava i nagovjetaj poraza. Ovaj period je proizveo i vjerovatno Vitmenovu najbolju pjesmu "Posljednji put kad cvijetao je jorgovan u dvoritu" Simultanost. U Vitmenovoj poeziji prisutna je tehnika montaze koja se ogleda u simultanom prikazu prostora I vremena. U pesmi Prelazak Bruklinskom skelom povezuje u istoj ravni generacije proslih, sadasnjih I buducih vremana. U pesmi Pesma o zeni on povezuje udaljene geografske topose, koje razdvajaju ne samo kilometri nego i vekovi. Takodje u nekim pesmama jasno je prikazano prostorno spajanje ulice I prirode.on je poput Bodlera govorio o gradu I ulici,ali optimisticki, mada je velicao prirodu sto govori I sam naziv njegove zbirke. Poeme u zbirci smatraju se najboljim delom njegovog stvaralatva Pesma o meni, Spavai, Prelazak bruklinskom skelom. Eliot je ipak kao najbolji ocenjivao lirski deo njegovog stvaralatva, njegove elegije Poslednji put kad cvetao je jorgovan u dvoritu, Iz kolevke to se beskonano ljulja, Suze... Dominantni faktor u Vitmenovoj poeziji je lirska emocionalnost koja povezuje toliko raznorodnih i nepoetskih predmeta u dinamian ritam i dovodi ih u meusobnu vezu.

"Posljednji put kad cvijetao je jorgovan u dvoritu".

Ova pjesma je elegija povodom prerane i nasilne smrti amerikog predsjednika Abrahama Linkolna (Abraham Lincoln), ovjeka koje je vodio Sjever u gradjanskom ratu nastojedi da spasi jedinstvo zemlje, ovjeka koji je u godinama rata za Vitmena postao olienje i otjelovljenje amerikog duha I amerike ideje. A ipak se Linkoln, koji je poginuo od metka atentatora 1865, nigdje po imenu ne pominje u pjesmi. Ona, kao i mnoge druge prethodne Vitmenove pjesme, izrasta iz paradoksalnog vidjenja prirode: jorgovan, centralni simbol u ovoj pjesmi, oznaava i smrt jer je posljednji; prkos prema smrti jer ga pjesnik stavlja na koveg mrtvog predsjednika; i nadu u besmrtnost i rodjenje nekih drugih Linkolna u vremenu koje dolazi jer je nepobitna injenica da de jorgovan, ponovo divlja biljka kojoj ne treba njega, ponovo cvasti idudeg proljeda. Linkoln, koji je u ovoj pjesmi samo predstavnik onih million Amerikanaca koji su poginuli u gradjanskom ratu, predstavljen je u pjesmi modnom zvijezdom koja je zala na zapadu. O njemu se govori kao o velikoj miloj dui koja je otila i koju ale amerike drave obuene u crninu: svi Amerikanci. Tredi osnovni simbol na koga se oslanja ova pjesma jeste skromna sivo-smedja ptica, drozd, koja sakrivena u movari pjeva svoju tualjku. Pjesma drozda se spaja s Vitmenovom pjesmom i ponovo je paradoksalna: ona je pjesma krvavog grla: Izliv smrti pesma ivota (jer dobro brate dragi znam Da ti ne bese dozvoljen pev, ti bi sigurno umro). Sva tri simbola, dakle, svaki na svoj nain govore o vjenoj ljudskoj dilemi u suoenja sa smrdu: naime pitanju smisla ivota. A kad postavi ili nagovijesti ovo pitanje, Vitmen se obrada jedinom koji moe odgovoriti, "razumnoj svetoj smrti", pjevajudi joj neku vrstu ode. Pjesnikov stav prema smrti oito se bitno promijenio: iako se smrt moda I moe prevazidi, iako jorgovan obedava nova proljeda, njeno se postojanje vie ne moe jednostavno poredi kad se suoi sa milionom mrtvih. U ovom sveanom i suzdranom tonu se pjesma i zavrava dvosmislenim praskozorjem iza kojeg neminovno mora dodi svjetlo da zamijeni mrak u amerikoj dui, ali koje ne obedava sjaj onih jutara prije poetka rata.Spletene ruke pjesnika i njegovih drugova znae ponovo ujedinjenje Amerike u bolu za Linkolnom, no polumrak kraja nagovjetava bar djelomini gubitak bljetavila sna. Pjesma ima vrstu 5

strukturu koja se oslanja na suprotstavljanje i spajanje tri stoerna simbola. Iako se i ovdje pojavljuju nizovi slika, oni su strogo funkcionalni i pod savrenom kontrolom stvaralake imaginacije. KAPETAN metaforina pesma u ast A. Linkolna, i odnosi se na njegov atentat i kraj ropstva. Tri strofe organizovane, u prvom stihu prvu glas u drugom drugi, u prvom dijelu strofe 1 dogadjaj u 2. drugi. Moze da bude prigodna pjesma. Ispjevana u 3 strofe, u svakoj postoje 2 glasa i 2 dogadjaja. U 1. apostrofira kapetana, au drugom dijelu govori iz treceg lica osim u 3. strofi gdje u 1. licu kaze da ce nastaviti njegovim putem. U 1. strofi: "plovdba strasna prodje, prebrodili smo teske bure,. blizu smo luke, ljudi klicu, ALI kapetan je hladan i mrtav pao" i apostrofira ljubav. U 2. strofi poziva kapetana da ustane jer se za njega cuju trube, pletu vijenci i svi su ga zeljni, ALI- to je san zao sto on lezi hladan i mrtav pao. U 3. str. brod je na sprudu, bezbjedan, svi klicu, ali on se tuzi dao "Palubom krocim gdje mi je kapetan hladan i mrtav pao"

ARTUR REMBO
Karakteristike stvaralastva: Rembo pise za vreme pozivizma,koji pociva na uverenju da se svet I covek mogu u potpunosti objasniti, pa je njegova irealnost bila potpuno suprotna tome. Od Bodlera preuzima cilj pesnistva: dokuciti nepoznato, osmotriti nevidljivo I cuti sto se ne cuje. Dosta paznje posvecuje muzici. Njegove slike u pesmama su dosta isprepletane, a isto tako je tesko u njima pronaci neki smisao. Za njega je prevashodno znacajno to sto ne moze da se oslobodi u potpunosti hriscanskog nasledjapesme mu zapocinju buntom, a zavrsavaju patnjom. Naime, za to je krivac njegova majka koja ga je odgajila u strogom hriscanskom duhu. Tako Rembo ostaje pod strogom vlascu onoga protiv cega se buni. Pesnicko ja se nikom ne obraca, nikom ne govori. Njegovo ja postaje monolosko. U Remboa se vremenom sve vise uvlaci teznja ka nepoznatom I imaginarnim daljinama. Naime, Rembo se jos kao mladic odao putovanjima (Evropa, Indija, Egipat, Arabija). Razaranje realnosti izvire iz odnosa prema nepoznatom. On u svojoj realnosti nista ne otkriva, vec uporno traga za nerealnim pa razara I realnost. Kod njega je znacajna I estetika ruznog, ali I nerazlikovanje ruznog od lepog. Tako je uspeo da ukloni razliku izmedju ruznog I lepog. Fantazija preokrece normalni odnos izmedju coveka I stvari, pa dolazi do toga da umnozava stvari koje postoje samo u jednini (Etne, Floride). On skuplja retke I neobicne reci I koristi ih u svojim tekstovima, pa otuda sve deluje tamno I nerazumljivo, ali planski osmisljeno. Tako se njegovo pesnistvo nalazi izmedju nedokucivosti onoga sto se moze jasno izraziti I nedokucivosti onoga sto nikad nije bilo receno. Recenica postaje niz zvukova I melodicnosti sastavljena od asonanci I aliteracija, ali I vokalske I konsonantske upotrebe odredjuju niz zvukova. Rembo je ukleti pesnik koji je joss a 16 godina poceo da pise svoju prvu poeziju. Ubrzo je krenuo na put boema I skitnice, odaje se razlicitim porocima ne bi li dosao do rastrojstva svih cula koja vodi u dusevne ponore I imaginacije. Vrlo brzo napusta pisanje I spaljuje svoje zbirke, potpuno razocaran u poeziju, okrenut ka ovozemaljskim stvarima.

PIJANI BROD . . , . . , . . , . , . , , . , . : . . , ; , , , , , : . . . . . , . , . , , . , , , . . , . : , , , . . , . . , . : , , . 1. Uvod (prelazak iz realnog u svet nadahnuda) naputanje realnog sveta, ravnodunih reka, prividnog mira, skidanje stega realnosti I raconalnosti, osloboenje od prljavtine koja vlada u graanskom drutvu I preputanje zanosu nadahnuda, prizorima I iluzijama koje ono stvra, a koje ovek moe videti samo u snu, u halucinacijama. Pesniku se pokazuje mod nadahnuda da kreira novi svet iza stvarnosti. (1 8) 7

2. Traenje mira u tom iracionalnom svetu. Posmatranje svih zla u graanskom drutvu, posmatra nered, razuzdanost strasti koje se ne pokaravaju nikakvoj uravnoteenosti, koje je nemogude obuzdati. Posmatra drutvo koje trune u prljavtini I neredu. (9 13) 3. Vrhunac nadahnuda I zanosa pesnika koji plovi morem mate. Nadahnude mu daje krila kojima se izdie iznad prljave stvarnosti iju je svu runodu video, on eli da obajvi velianstvenost ovog iracionalnog sveta svima onima koji zbog svoje ogranienosti I povrnosti ne mogu da vide I podnesu njegov sjaj. (14 15) 4. Kraj kratkotrajnog pesnikog zanosa. Pesnik shvata da je prezren od strane drutva. Svojim nadahnudem je eleo da srui jeftin idealizam loih pesnika, borio se protiv njih svojom poezijom dok ga je nadahnude vodilo. Razoaran je I ali Evropu koja svojim stegama, pravilima sputava avanturistiki duh, ubija genija, ne dozvoljava mu da vidi veliinu venosti, to je on u zanosu uspeo da vidi. Sangu za bududnost vidi samo u nekom drugom svetu. (16 22) 5. Smirena mudrost. Razoaranje navodi pesnika da shvati da ni on sam nije dosegao arobni svet, venost, ved da je samo matao o njima. Vera u drugaiji poredak je samo posledica pesnikove zaslepljenosti, koja dok traje, kao vera I san, raa obilje pesnikih slika. Nagovetaj kraja njegovog nadahnuda dovodi ga do misli o tome da je bolje da propadne nego da se vrati realnom svetu, amotinji. Iluzija da de ogranienima otkriti tajne drugog sveta nestaje, ostavlja ih da ive sa svojim praznoverjem I verom u taj obian svet. (23 25) Motiv putovanja morem nije originalan u ovoj pesmi, to je motiv koji se dosta korisrio u 19. veku, koji je simbol oveka koji prolazi korz ivot, prikaz ivota kao putovanja vodom. Putovanje, otiskivanje na more predsatvlja beg od stega stvarnosti koja je nepodnoljiva I traganje za apsolutom. Kod Remboa nema direktnog poreenja broda i lirskog subjekta, kao to se takvo poreenje nalazi kod Bodlera kod njega sam simbol broda dobija univerzalnije znaenje, oznaava sudbinu svih ljudi i ceo tekst postaje apsolutna metafora. Metaforika boja - Sinestezijom se pojaavaju ulni doivljaji, sva ulna iskustva se spajaju, meaju i to je vie ulnih doivljaja, sadraji slika postaju nerazumljiviji, ali snani, ekspresivni. Znaaj boja je takoe vaan za potpuni doivljaj pesme, one su jarke, dreave, snane. Ovakva snaga metafora i izraajnost podsedaju na ekspresionizam. Boje se vezuju i za pojmove koji su izvan ula vida, to je opet veto iskoridena sinestezija da bi se stvorio utisak mistinog, apstraktnog (uto plavo buenje). Koridenjem mnoine pojaavaju se slike i odstupa se od granica realnosti (sunc a srebrna, sedefni vali, uarena neba, dinovske zmije, Marije, Floride...) u mnoini su apstraktne imenice, vlastite. Lirski subjekat ima ulogu vidovitog nakon to izlazi iz sveta civilizacije on doziva vizije, u sredini pesme lirski subjekat iznosi vienja koja lie na vizionarska iskustva. Prikaz prirode u pesmi nije dat objektivno, atributi uz pojmove opisuju i pokazuju pesnikovo unutranje stanje, prenose se dakle na ljudska osedanja. Osim toga, ovakvim postupkom udaljavanja od objektivne slike postie se i otuenje od realnog sveta. Pesnik stvara novu prirodu, koja postaje u isto vreme i 8

simbol njegovih osedanja (simbolizam - svet je predstava pojedinca objektivni svet je samo izvor analogija, simbola koji pesniku slue da matom stvori novi svet). Ovakav postupak slian je ekspresionistikom stvaranje sopstvene vizije sveta. SAMOGLASNICI: Pesnik razlaze celinu na elemente (alhemija) I od toga pravi parelelu izmedju boja, zvukova I mirisa (sinestezija). Vokalim pripisuje boje, ali oni nisu poredjani po azbucnom redu.ukoliko se svako slovo rotira I posebno analizira, moze se pimetiti skriveno, odnosno simbolicno znacenje. Naime, Rembo prikazuje zensko telo. Kada se A okrene naopako predstavlja pubicni deo. Zatim, ako se E rotira (koje je Rembo pisao kao grcko slovo) dobijaju se zenske grudi. Ako se I postavi horizontal postaje linija usana. Obrnuto U podseca na kosu. O podseca na usta, ali I na oci. Kod Remboa je znacajno primetiti uklapanje naizgled neobicnih celina I slika. On uklapa sva znacenja u jedan celoviti smisao. Na primer u prvoj strofi pominju se muhe I smrad, dok u drugoj cvece. U drugoj strofi gde se pominju zenske grudi (odnosno naznacene su slovom),docaravaju se njihovom belinom. U trecoj strofi gde se pominju usne govori se o njihovoj boji-krvavo crvene. U cetrvrtoj strofi gde se pominje kosa I drhtanje kruzno dobija se smisao kovrdzave kose. U petoj strofi gde O podseca na usta- aludira na andjeoski poj, a moze da docarava I oci-koje svelte. Pomenuto omega na kraju govori o zaokruzenoj celini (odnosno O), dok je na pocetku A (odnosno alfa). Alfa I omega predstavljaju pocetak I kraj. Nepravilno poredjani vokali dobijaju smisao- O je na kraju kako bi pesma imala zaokruzenu formu. Navaznija stilska figura je sinestezija, jer se glasovi I boje spajaju u jedno, tj svaki glas ima svoju odredjenu boju: A crno, E belo, I crveno, O plavo, U zeleno. A koje je crno asocira na zemlju, dok je O plavo I ide ka nebesima pesma ide od zemlje ka nebu, odnosno od zemaljskog ka uzvisenom. A se povezuje sa tamom, smradom- zemljom, odnosno mrtvilom. E je belina snegova i cvetova zove- zenskim grudima koje jos od renesane imaju epitet beline. I je crveno i povezuje se sa simbolima strasti krv, usne. U je zelenilo, sveina panjaka i mora, mir. O je plavo, istovremeno je buka i tiina- buka (andjeoska pesma) i tisina (2 aluzije: 1. zavrsetak seksualnog cina, 2.andjeoska tisina-raj).

POL VERLEN PESNICKA UMETNOST:

Njegova pesma predtavlja manifest simbolizma, pravca moderne poezije, koji se razvija u drugoj polovini 20. veka. U svojoj pesmi Verlen iznosi nain stavranja pesme. Insistira na muzikalnosti muzika stvara vezu izmeu pesme i itaoca, rei nisu statue koje treba posmatrati, one treba da dotaknu dubinu itaoeve due, a to se postie upravo muzikom koja im daje ivost. Istice da je neparan stih bolji jer jer prirodniji od parnog. Po muzikalnosti slican je Malarmeu. Insistira na spoju nespojivog, na biranju obinih, rei bez sjaja, rei koje od prezira ive i iji de smisao tek u pesmi dobiti posebno znaenje, onda kada se spoji nejasno sa jasnim. Reenica ne treba da bude uravnoteena, ved slikovita. Ovde on verovatno insitstira na simbolici, na simbolima koji de biti preuzeti is stavranog sveta, a tek njihovo dovoenje u vezu sa onim to simboliu, otkride njihov pravi smisao. Njihov smisao je prikriven i njihovu lepotu treba traiti u sutini same pesme to su iza vela lepe oi. Lepota je upravo u pronalaenju neizvesnog iza izvesnog. Pesma treba da predstavlja 9

nagovetaj stvarnosti, nedukuiv smisao koji uvek treba da mami itaoca da ga razotkrije, da nikada ne dozvoljava da njena sutina bude vidljiva na prvi pogled, ved da predstavlja preliv koji de itaoca terati da sam raspoznaje boje od kojih preliv nastaje, da ih smao sluti, to prua mnogo mogudnosti, uvek novih, neiscrpnih. On insistira na unoenju novina u jezik i metriku treba nalaziti novu, drugaiju rimu, koja de proizvoditi bolji utisak. On tradicionalno, kanonsko oblikovanje pesma, prema utvrenim metrikim obrascima posmatra kao limen nakit koji lano i prazno zvei, kao formulu koja ne dozvoljava pesniku da dosegne svoj vrhunac u pisanju, ved ga sputava, navodi na pogrean, jednosmeran put. Upravo toga se treba osloboditi, insistira na potpunoj pesnikoj slobodi, on ipak ne eli da ukine rimu, ved da je oslobodi pravila, da pesnika oslobodi obaveze da stalno bdi nad rimom i usmerava svoje misli prema njoj. Smatra da treba beati od previe rei, jer reitost unitava lirizam, sve treba da bude saeto, nedoreeno, u tome je njegova lepota. Potpuna pesnika sloboda otkriva se i u njegovom shvtanju prirode pisanja, gde se u poslednjim stihovima nazire njegova okrenutost entuzijastikoj poetici on smatra da pesma proizilazi iz due, iz pesnikove ekstaze, uzbuenja, nekog mistinog stanja kada je dua izmeu stvarnog i nekog drugog sveta kome tei. Smatra da stih za pesnika treba da bude bura, avantrura, jutarnjim vetrom razvejana, da pisanje pesme treba da predstavlja izazov, zadovoljstvo i da to isto prua i itaocu. Ova pesma predstavlja i napad da parnasovsku knjievnost, koja je usredsreena na formu, izgled, ukraavanje Verlen eli da oslobodi poeziju svih zakona, da red zameni bezvladem.

ALEKSANDAR BLOK

Stihovi o Divnoj Dami

- Zbirka predstavlja drugu fazu njegovog stavraralatva, kada se 1901. poeo odvajati od tradicionalne poezije 19. veka na kojoj je vaspitavan. On nije zanemario rad svojih prethodnika, naprotiv, usvajao je mnoge od njihovih motiva, ali su u drugoj fazi mnogi od njih ved bili doivljeni i na taj nain prihvadeni kao lini. - Zbirka Pesama o Divnoj Dami je Blokov prvi korak ka traenju pesnike individualnosti (1901.). - U stihovima o Divnoj Dami Blok slobodno i smelo koristi simboliki jezik. Pesma se gradi na slededi nain: iz osnovne situacije, koja ima alegorinu temu, proistie niz detalja koji su takoe simbolini. - Blokov okret simbolizmu predstavljao je beg od stvarnosti, potragu za nekim dubljim, transcendentalnim ssmislom koji je iznad banalne stvarnosti, ali je njegova nova poetika takoe i rekacija na sve zastupljeniju i prenaglaeno materijalizovanu knjievnost naturalizma.

10

- Ideja Divne Dame predstavlaj spoj filozofije pesnika, filozfa mistika Vladimira Solovjova i neposrednog Blokovog ljubavnog iskustva koje se vezuje za njegovu bududu suprugu Ljubov Mendeljejevu spoj mistine filozofije i ivotnih realija. - Iz Solovjove filozofije proistie dualistiko shvatanja sveta Postoji Svetska dua, koja je dua materijalnog sveta, nosilac greha i poroka i nasuprot njoj stoji Boanska Sofija, nematerijalizovana dua koja uva svet, koja je simbol istine, dobrote i lepote i koja svojim zracima obasjava materijalizovani svet. Apslut je za Solovjova ostvarena u liku Veite enstvenosti. Iz ovakvog ideala i posmatranja apsoluta potie ideja o Divnoj Dami koja je zarobljena u zemaljskoj trulei. - Pesme o Divnoj Dami predstavljaju takoe i neku vrstu lirskog dnevnika, to potvruje i injenica da je poslednja pesma zbirke napisana neposredno pre nego to je Blok zapsrosio Mendeljejevu. Zbirka predstavlaj njegov put upoznavanja ivota kroz ljubav, to je knjiga o ljubavi prema eni koja je uzdignuta u svere duhovnog ivota, koja je pretvorena u ideal, slutnju, nadu. - Zbirkom se protee stalno osedanje lirskog subjekta da vidi ideanu dragu, koje se smenjuje sa sumnjom u njeno postojanje. Uvodna pesma upravo uvodi takva osedanja osedanja najpre sigurnosti, vere, ona koja proistilu iz nade i uverenosti i osedanja neverice i straha da de nade biti izneverene. - arite emocionalene dinamike je elja da se ostvari susret sa Divnom Damom. Njen lik pesnik ne razvija odmah u potpunosti, idela se gradi sa razvijanjem njegovih osedanja i on ga sebi pstepeno otkriva najpre za nju vezuje umerene epitete, da bi je postepeno uzdigao u najvie duhovne sfere i obradao joj se kao Boginji, Vladarki vaseljene, kao mistinom idealu koji je sve vie iznad zemaljskog, materijalnog. - Dominantno osedanje u zbirci je spiritualizovana erotika u ljubavi prema Divnoj Dami to podrazumeva odbacivanje svakog fizikog, vulgarnog zadovoljstva i prihvatanje zdovoljstva kje prosistie iz ekestaze u koju ga dovodi oekivanje Divne Dame i znaci njenog skorog dolaska. Ta ekstaza postaje dobija intenzitet pravog erotskog porica i doivljaja, alii sve ostaje na visini duhovne erotike. Takav odnos sa enom pesnik je negovao i u realnom ivotu, odbacujudi fizika zadovoljstva kao trenutna uivanja koaj unitavaju lepotu poude. - Patnje koje trpi zbog ljubavi lirski subjekat prihvata kao viteko ropstvo. - Zbog neodvojivosti dobra i zla, zbog ovekove nemogudnosti da pree granicu koja ga odvoja od boanskog, istog pesnik uvodi i motiv ene dvojnice, zle svetske due, koja je suprotnost Divnoj Dami, a tako uvodi i sebi dvojnika. Meutim oni su samo senke, a lirski subjekat ostaje ubeen da de se njegov duh spojiti sa Venom Damom. - Divna Dama nakon razoarenja u enu i ljubav ostaje smao mladalaki idealizam, iluzija o idealu i duhovnoj, istoj ljubavi nestaje On je svoju enu u braku posmatrao kao boginju, kao Divnu Dami, ali ona ga je prevarila sa pesnikom i prijateljem Andrejem Belim, to je sruilo svaki njegov ideal, nateralo ga da se spusti na zemlju i ivot posmatra realnije. Njegova uverenja tada poinju da se menjaju.

11

Snena maska
- Pesme pisane 1907. godine - Zbirka je posvedena eni koja je trenutno, godinu dana bila Blokova opsesija i strast glumici Nataliji Volohovoj. Za razliku od prethodne zbirke u kojoj je ena ideal, preneta je u duhovni svet, ovde je re o ovozemaljskoj eni. - Mnogi motivi, iz Pesama o Divnoj Dami nastavljaju se u ovoj zbirci, pesnikova tenja da se sa enom sjedini i dalje ostaje ista, ali dominantno osedanje je drugaije zbog razoaranja u ideal ene, u savrenu enu u koju je Blok verovao, on menja svoj stav o enama i o duhovnoj ljubavu. Zbirka je povezana sa novim Blokovim linim iskustvom njegovim spoznanjem zemaljske ulne strasti, poude. Na tome se zasnivala i njegova veza sa Volohovom romantika susreta zamenjivala je osedanja, a pesnik je ponovo voleo samo svoj san o eni - Blok insistira na neodvojivosti umetnosti od ivota, tako da su njegov ivot i poezija na neki nain neodvojivi. - Motiv ene iz zbirke Snena maska je motiv preuzet iz Pesama o Divnoj Dami i tamo se javljala ena dvojnica koja je bila nosilac zemaljske strasti, nosilac svetske due, otelotvorenje poude, zla, meutim, tada nije prihvadena kao estetiki ideal, a sada joj se lirski subjekat podaje sav. - Blok uzima metaforu sneno srce i razvija je dosledno, to omogudava da se ona reaiizuje kao poetska tema . Ona prestaje da bude u srcu, lirski subjekat i sam postaje zavejan tom vejavicom, ona postaje stvarnost. Razvijanje osnovnog motiva pradeno je nizom sporednih (lomaa,. Vatra...). Metafora snene vejavice razvija se u raznim pravcima: kao srebro, pena, zavesa i na kraju kao ptica (vejanje = mahanje krilima). Na kraju se iz metafore medave razvija i auditivni sloj. - Metafora trojke se javlja i u ranijim knjievnim delima (Gete i Pukin), a koristi je i Blok kada govori o odlasku srede, mladosti i ljubavi Na kraju, ona vie ne odnosi sredu, ved lirskog subjekta i njegovu voljenu. Skiti - Uglavnom govori o tome kako je Rusija na razmedji izm. Istoka i Zapada, kako je Evropa iskoristavala u ratovima, ali on sad kao poziva na prijateljstvo inace kao Rusija vise nece biti tako dobra To je drevni narod, nestao pre pojave hriscanstva.Bili su nomadski, plemenski narod koji nije bio borben, zato je unisten od germanskih naroda. Duh tog naroda se prenosi na Slovene koji zive izmedju Zapada i Istoka. Pesma nastaje 1918. i poziv je Rusiji da reaguje, da ne bi dozivela sudbinu Skita. Skrenula je paznju na Lisabon, Mesinu i Pestum, povezuju ih zemljotresi, bogatstvo umetnickim delima. Pomenuta je intertekstualnost. Jos ne spremam IV, pa ne umem ovo da povezem.

12

Neznanka - Pesma e ispevana u 13 katrena,objavljena 1906. Prvu celinu pesme cine prve cetiri strofe i u svakoj od nji se prikazuje sta se desava vecerima na planu svakodnevnog zivota u predgradju. Nema idealizacije takvog zivota,vec ga realisticki slika ('razleze se decji plac','sokaci su u prasini skriveni').U drugom delu,5.i 6.strofi upoznajemo se sa lirskim subjektom ciji je jedini drug licni odraz u casi.U trecem delu je san('ili san to vara mene').Tu vidi zenu otmeno i moderno odevenu(sesir s crnim perjem,sjajni prsten na ruci,svilena haljina).Ne zna da li je stvarna,cini mu se da ga gleda kroz tamni veo,potpuno je opcinjen njome.Na kraju pesme pesnik zaklkjucuje da je u vinu istina.Pijanstvo dobija novi smisao,istina nije u sivilu svakodnevnice,vec u napustanju iste,u snovima o uzvisenom,u stvaralackoj imaginacij koja je sposobna da stvori paralelnu stvarnost.

Kulikovo polje - napisana 1908.snevanje o buducnosti.Mesto za koje se vezuju uspomene na bitku u kojoj su ucestvovali Rusi pobedivsi Tatare. U melanholicnom pejzazu,medju zutim stenjem i mirnim vodama sa snaznom tugom oseca jade svoje zemlje a gomilanje olujnih oblaka,krvavo crveni suncev zalazak,konj koji galopira ravnicom bude u njemu predosecanje.U ponoc strepnju pojacavaju krici labudova,on cuje glasove koji mu govore da se sprema rat.Sa zorom,ti glasovi nestaju ali on i dalje oseca Rusiju,ocekuje veliki pozar i mada se sa mocvare spusta magla on se priseca glasova bitke i zna da je to pocetak velike revolucije,da je kucnuo cas.Blok je osetio da ce drevna kob krvoprolica koja je bila sudjena njegovoj zemlji uskoro ponovo da se potvrdi.Ciklus je posvecen secanju na istorijske bitke koje su oznacavale pocetak oslobodjenja od ropstva.

"Ulica,fenjer,apoteka"-pisao je kratkim i neobuzdanim recima,o tuposti i praznini koja vlada svuda u svetu. Naslov : ulica, fenjer, apoteka ponavlja se na pocetku prve strofe i na kraju druge- zatvorena struktura.Pesma poseduje sumoran ton.Sve se vrti u krug,istim redom.Pesnik ne vidi izlaz iz te situacije.Kada je izbio rat njegova poezija je pronasla novu snagu u uzasu i sazaljenju koje je osecao zbog besmislenog razaranja.

Skiti. Poema. Uglavnom govori o tome kako je Rusija na razmedji izmedju Istoka i Zapada, kako je Evropa iskoristavala u ratovima, ali on sad kao poziva na prijateljstvo inace kao Rusija vise nece biti tako dobra Skiti su drevni narod, nestao pre pojave hriscanstva.Bili su nomadski, plemenski narod koji nije bio borben, zato je unisten od germanskih naroda. Duh tog naroda se prenosi na Slovene koji zive izmedju Zapada i Istoka. Pesma nastaje 1918. i poziv je Rusiji da reaguje, da ne bi dozivela sudbinu Skita. Skrenula je paznju na Lisabon, Mesinu i Pestum, povezuju ih zemljotresi, bogatstvo umetnickim delima. Pomenuta je intertekstualnost.

13

Rajner Marija Rilke

Poslednji veliki pesnik simbolizma, stvarao je pod uticajem klasine poezije. esto se u njegovoj poeziji mogu nadi antiki motivi u novoj interpretaciji. On je pesnik prelomnog doba evropske kulture, njegovi stihovi kredu se izmeu Istoka i Zapada. Rilkeovo stvaralatvo moe se podeliti na tri faze: Rane pesme, Pesme o ljubavi i smrti Kristofa Rilkea, Knjiga slika, aslovac aslovac, Knjiga slika, Nove pesme Devinske elegije, Soneti posvedeni Orfeju Ove faze se meusobno prelivaju, ali u prvoj dominiraju socijalni tonovi i poeci dekadentne poezije, u drugoj fazi se razvija simbolizam, dok treda ima veze i sa ekspresionizmom. Bio je estoki pobornik esteticizma, lepo je bilo njegov jedini cilj.

Nove pesme: -Panter (Tigar) slika zveri zatvorene u kavez, sputane reetkama. Pesnik se poigrava sa perspektivama posmatraa i predmeta, italac stie utisak da se i sam nalazi u kavezu. -Vrteka (Karusel) vrteka se javlja kao simbol ivota, poinje slikom u kojoj niz arenih konja (raznolikost ivota) odloleva smrti svojim stavom, iako je ona neizbena. Na toj vrteci ivota nalaze se razliiti ljudi. Ton pesme je veseo, sve do poslednje strofe, kada dobija melanholini i prizvuk i kontrastira ostalim stihovima ivot je besciljan, slep, a pre svega konaan, njegovo kruenje vodi u neminovnu smrt. Devinske elegije predstavljaju jedno od Rilkeovih najznaajnijih i najoroginalnijih dela. Tu njegova poezija dobija subjektivan i duboko intimni izraz, to je iskazano i u samom naslovu. Ton se krede od melanholinog do optimistinog, a stih je slobodan, poezija je osloboena svih stega. Vedar ton i nada javljaju se u poslednjim elegijama. U Desetoj elegiji ak se i Smrt javlja kao podsticaj, samoprevazilaenje, sticanje novog i bogatijeg iskustva. Deveta devinska elegija pesma poinje pitanjem lirskog subjekta zbog ega je ivot vredan kada je tako kratak, kao osmeh vetra (neobino poreenje). Prisustvo na svetu znai mnogo, iako je jednokratno i kratkotrajno, zakljuak je do kog se dolazi. Pesma dobija metafiziki prizvuk uloga oveka je da stvarima da znaenje, da ih obogati. Tako na primer za zaljubljene vskaka stvar postaje izjednaena sa zanosom. Kroz pesmu se provlai i motiv prolaznosti. Pesnik stvari persnofikuje, one ive, misle i razmeju. Pesma se zavrava stihovima koji podsedaju na odu u slavu zemlje i ivota. Od postupaka Rilke koristi simbole i slobodnu asocijativnost.

14

Manifest naderalizma Andre Breton

ovek sve vie upada u monotoniju ivota, biva zaokupljen praktinim jednolinim stvarima, koje su beznaajne, a potpuno zaboravlja matu, koja je najaktivnija kod dece, a onda se postepeno sa odrastanjem gubi, nipodatava, sputava. Mata se stavlja u slubu korisnosti i tada se ograniava, a ona ne treba da bude omeena. Svoenje mate na potrebu greh je prema ovekovom duhu koji tei da ostane slobodan. Breton govori o ludilu, koje je pozitivno, koje navodi oveka da ostane rtva svoje mate na taj nain to de odustrati od utvrenih pravila. On smatra da je najpotpunije uivanje- uivanje u sopstvenoj mati, iluzijama, halucinacijama i zato pojedincu koji je svoj duh doveo do to stepena slobode nije bitna kritika drugih. On eli na taj nain da pesnika predstavi kao ludaka na slobodi. Breton govori protiv realistinosti, koja se svodi samo na ono to se od nje oekuje, samo na stvarnost i stalno prevrtanje iste besmislene stvarnosti do potpunih besmislenih detalja. Jasnoda se svodi na glupost. I Breton posebno kritikuje romane, koji su do tada bili najzastupljeniji, a po njegovom miljenju svi su bili slini, sa istim informativnim stilom, bez posebnih ambicija autora da stvori neto drugaije. Ironino se odnosi prema dugim opisima realista, koje duh ne moe u potpunosti da oivi i doivi, uporeuje ih sa slikama iz kataloga.. Za primer uzima Zloin i kaznu Dostojevskog. Kritikuje i doslednost karakterizacije u romanima kada se tano zna ta de junak prema principu dolednosti i loginog delovanja modi da uradi, bez obzira na razliite situacije. Smatra da logika i usredsreenost na ono to je logiko i istinito stvara ogranienja jer ne dozvoljava da bude prihvadeno nita to ne odgovara uobiajenom, to se ne uklapa u kalup istinitog. Nasuprot takvom razmiljanju, kao napredno navodi Frojdovo stanovite i njegov osvrt na ovekove snove, koji imaju skoro podjendako vanu ulogu u njegovom ivotu koliko i java. On podrava pre svega to to je Frojd napravio korak dalje u istraivanju i izaao iz okvira stvarnosti. Breton je dalje u manifestu objasnio funciju snova, njihovo funkcionisanje, eledi da na taj nain pokae kako i snovi mogu biti u rangu sa stvarnodu jer se odvijaju paraleno sa njom, ine neprekidan niz iz koga sedanje snagom volje bira samo detalje koje de zadrati. Posebno insistira na tome da je ovek potpuno zadovoljan onim to mu se u snu deava, bez obzira koliko su deavanja fantastina u odnosu na realnost. Smatra da ovek buenjem ne treba potpuno da prekine aroliju i odrekne je se, jer je to samo dokaz da mu je nametnuta odreena ideja o stvarnosti ida on ispata zbog toga. Bretonova ideja je razreenje stvarnosti i snova na taj nain to de se stvoriti neka apsolutna, sveobuhvatna stvarnost nadrealnost (sposobnost oveka da eta iz jednog sveta u drugi, bez uenja, ispatanja i ogranienja) udesno Breton navodi kao uvek lepo, kao jedino lepo, kao osnovno svojstvo umetnosti, kao nain da se delo oplodi. Insistira na nepostojanju fantastinog, na izjednaavanju fantastinog sa stvarnim. Breton objanjava kako ovek tokom razvoja treba da stvara sve tanje niti arobnog jer on napreduje dok se kao dete zadovoljava bajkama, potpuno ih prihavata kao realnost, kasnije mu je potrebno neto udesnije. Breton navodi jedan njegov dogaaj koji je ujedno univerzalan opis raanja nadrealistike poezje potpuno apsurdna i udna reenica javila mu se u milslima, a ubrzo su jedna za drugom poele da se niu 15

itave udesne slike na koje nije svest uticala, mod svesti je postala jednaka iluziji, ovek prestaje da vlada sobom i smao uiva u tim udesnim slikama. Takvo stanje poinje da se ponavlja iz dana u dan, a pesnik samo belei konture onoga to vidi, onoga to je izvan svesti i potrebno ga je precrtati u stvarnost najpre te konture izgledaju kao da ne vode niemu, a tek onda se stvara snaan utisak ko ji stvara udesno, apstraktno, nikad vieno. Pisanje poezije poisotveduje sa brzim monologom (automatsko pisanje) kojim se niu rei pre misli, kojim rei pretiu misli i nesvesno se povezuju iznenaujudi na kraju i samog govornika. Misli se niu bez kontrole, bez ikakvog ueda svesti. Pesma je dakle monolog nesvesno izgovorenih misli, oslobodenih prorauna i razmiljanja. Takav monolog je nemogude oceniti pri prvom itanju. - Breton i Filip Supo, kome je izneo svoje otkride o nizanju misli nazvali su takav postupak nadrealizmom u ast Apolineru koji je prvi upotrebio taj termin u predgovoru svoj drame. Breton je nadrealizam i definisao kao ist psihiki automatizam oveka koji izraava stvarno delovanje misli, kao diktat misli koje su osloboene svake kontorle razuma i svih estetskih i morlanih obrazaca. Zasniva se na verovanju u svemod sa i nezainteresovanu igru misli. - Breton smatra da ovek poseduje mod govora da bi se izraavao nadrealistiki. ovek je tako osloboen svih stega formalnosti, ne razmilja o emu de da govri, na koji nain, jednostavno slua sebe i govori. Breton ak smatra da naderalizam poduava jer je on u svom tekstu nalazi rei ije je znaenje bio zaboravio, a primenjivao ih je sasvim tano. Poetski nadrealizam tei da oslobodi razgovor konkretnog cilja, da ih uini ravnodunim. Breton poredi nadrealizam sa narkoticima, govoredi da takoe stvara odreeno stanje duha, proizvodi uitak i postaje porok kog ovek ne moe da se oslobodi jer volja prestaje da ima snage i ne vlada duhom. Smatra da je najvrednija i najjaa pesnika slika ona koja je najvie proizvoljna, koju je najtee prevesti na praktian jezik. Automatsko pisanje Breton se zalagao za ovaj nain pisanje, koji podrazumeva ukidanje cenzure svesti u ranoj fazi nadrealizma, zajedno sa Supoom. U ovom manifestu daje uputstvo za upranjavanje automatskog pisanja: treba se prepustiti potpunoj pasivnosti i stvarati po principime potpune proizvoljnosti. Pisanje treba prekinuti ukoliko je ugroeno intervencijama svesti.

Pusta zemlja Tomas Sterns Eliot

Pojedini prouavaoci ovu pesmu svrstavaju meu poeme. Za nju se prevashodno vezuju pojmovi kola i montaa. - Kola (fr. collage lepljenje) je delo sastavljjeno delimino ili potpuno od fragmenata drugih dela, kao i aluzija, citata i referenci koje se na ta dela odnose. Glavna osobina je to to delo u sebe asimiluje znaenje ved postojedih umetnikih dela koja je autor preuzeo. Na taj nain, uz pomod intrtekstualnosti koju ostvaruje, postaje bogatije i sloenije. Istovremeno, ostvaruje se mogudnost razliite percepcije stvarnosti, kao to je simultanost prostora i vremena. 16

- Montaa (fr. monter penjati se, dizati) je bliska kolau, podrazumeva spoj razliitih delova i odlomaka u jednu celinu. Kod Eliota montaa se ostvaruje kombinacijom citata iz Biblije, Boanstvene komedije, Hamleta i Cveda zla sa ciljem prikazivanja savremenog ivota Londona. - Simultanost podrazumeva istovremeno prikazivanje dogaaja, junaka i predela koji su vremenski i prostorno udaljeni. Na taj nain doivljaj vremena i prostora postaje dinamiki, a pomeane percepcije izraavaju novu psiholoku strukturu ovekovog unutranjeg sveta. Zbog toga su joj srodne univerzalne analogije i slobodna asocijativnost, odnosno, ideje da su sve pojave na svetu povezane tajnim vezama i proces miljenja u kom jedna pojava dovodi do prisedanja na drugu. -Palimpsest u paleogafiji oznaava rukopis preko prethodno obrisanog teksta, koga teorija intertekstualnosti koristi kao termin sa posebnim znaenjem. enet razvija analogiju izmeu tradicionalne upotrebe tog pojma i hipertekstualnosti, ukazujudi na injenicu da se znaenje tekstova uobliava kroz njihov odnos sa drugim tekstovima. Zbog toga obuhvata svaki oblik u kojem se smisao jednog teksta izvodi iz nekog prethodnog. - Fragmentarnost - Isprekidani aluzivni postupak niu se motivi, koji nisu motivacijski povezani, prividno nemaju nikakve veze, a akcenat je na osedanjima koja izazivaju. Ovakav postupak je pogodan za temu koju obrauje Eliot prikaz raspadanja civilizacije, straha, histerije, odsustvo vrednosti i stavova. - Pusta zemlja je simbol uzet iz mita o svetom Gralu sterilna zemlja, sa koje prokletstvo neplodnosti treba da skinu ovek i ena seksualnim odnosom. Koridenje delova iz svetih knjiga i reenica iz svakodnevnog, gradskog ivota daje pesmi istovremeno proroanski i satirini ton. - Eliot aludira na 35 razliitih pisaca, koristi 6 stranih jezika ukljuujudi i sanskrit. Ovim postupcima Eliot je predoio sliku duhovne pustoi i nitavila koje je zahvatilo moderno doba, uspevi da u svoju viziju ukljui sva vremenska razdoblja i take u prostoru. On kroz niz slika koja daje kroz rei razliitih govornih lica, koja se nalaze u razliitim situacijama i na razliitim mestima ostvaruje utisak vanvremenosti i univerzalnosti. Eliot tradiciju shvata kao ivi mehanizam i odbacuje hronoloki princip. - Eksperimentie zvukom, jeziki je revolucionar, koristi jasan i precizan jezik, a istovremeno iv i savremen. Specijalno bira rei koje de biti zvune i jasne. Koristi takvu tehniku koja podrazumeva iskazivanje misli upravo onako kako se one razvijaju u ovekovom mozgu, ne pratedi logike faze, ved smenjujudi se asocijativno, brzo, kao pomodu preica. - Miljenje da sa civilizacijom neto nije u redu i da je ivot izgubio svoje staro dostojanstvo. - Pesma je rekacija na saznanje da novi svet nede biti bolji od starog i da je sa ratom doneo samo pusto i degradaciju. Zato on slavi prolost, herojsku pobonost ranog hridanina i to suprotstavlja kukaviluku savremene francuske buroazije. Kao osnovno osedanje javlja se duhovna i emocionalna izgladnelost.

17

- Motivi iz evropske tradicije (dante, nemaki metafiziari, francuski simbolisti), mitologije, hridanstva spojeni sa njegovom viskokom intelektualnodu i tenjom ka modernom. - Eliotova pusta zemlja predstavlja opustoenost ovekove due, duhovnu sterilnost i nemod, emocionalnu i duhovnu izgladnelost, mesto anarhije i sumnje, zemlju koja vapi za novim ivotom. To se prikazuje preko niza prizora i linosti, koje se stapaju i na kraju ostaje - jedan prizor i tri linosti. Linosti se javljaju u razliitim pojavama, meutim sve pojave se svode na tri glavna lika Gralovog rituala: Kralj ribara simbol sterilnosti zemlje; on je svestan situacije, ali nemodan da bilo ta uini, svaka njegova pojava u pesmi je pasivna. On je simbol modernog oveka, bespomodan i osiromaen, kome je potreban izlaz iz takve stavrnosti Spasilac ima dunost da prekine prokletstvo; simbol je ideja kojima ljudi pokuavaju da obogate svoj ivot. U njegovi pojavama Eliot izraava dve glavne ljudske preokupacije: zaraivanje novca i voenje ljubavi. Nijedna od ovih stvari ne donosi zadovoljstvo i ispunjenost. Spsilac se javlja i u drugom obliku kao simbol mladalake enje za neim novim i on je nesposoban da doprinese obnovi jer ivi u snovima i matarijama, koje ne ostvaruje. Prvi i drugi spasilac se stapaju u pojavu Feniana Flebasa preokupiran je novcem i pun mladalakog romantizma i sanjarija. On strada i time je prikazana nedovoljnost lanih, besmislenih spasilakih napora. On je simbol oveka koji je izgubljen u praktinim i nematovitim eljama i jedini izlaz mu je smrt. Nije uspeo da spasi zemlju jer su njegovi naini loi i nisu prave vrednosti ivota (novac, obezvreena ljubav) ena sa njom Spasilac treba da prekine prokletstvo ena se javlja takoe kroz vie pojava, u zavisnosti od poloaja Spasioca i od potreba pesme. U pesmi triju Tezinih kderi javlja se tri vida ene sve se stapaju u jednu enu, koja treba da pomogne Sapsiocu da obnove sterilnost u pustoi (da povrate pravu vrednost opustoenom, degradiranom drutvu), ali je to nemogude jer su njihovi odnosi promaeni, povrni itd.

enja za vodom prisutna je u celoj pesmi. Voda je simbol plodnosti, obnove, ozdravljenja. Nagovetava se stalno kako je ona blizu, ali oni kojim je potrebna to ne mogu da vide. Kao to Sapsilac i ena ne mogu da ostavre svoj zadatak jer su u njima neke drugaije pobude, tako i voda ne donosi preporod ved ubija Flebasa. Ovim je predstavljena ideja da ljudi sami sebe ubijaju svojim besmislenim tenjama i preokupacijama, umesto da iskoriste svoje sposobnosti za obnovu degradiranih vrednosti. Ljudi su preokupirani svojim poslovima, navikama i prihvataju bez pogovora sve vede mrtvilo oko sebe, umesto da uzmu svoju sudbinu u svoje ruke. Pesma se zato zavrava sa Kraljem ribara, koji je simbol modrenog, izgubljenog, degradiranog oveka, koji samo sedi i pita se kada de dodi novi ivot.

Pesma se satoji iz pet delova:

1. Sahranjivanje mrtvih izraava se neplodnost koja je simbol duhovne smrti. Slika mrtvaca koji prolaze preko Londonskog mosta pokazuje trijumf smrti u gradskom ivotu.

18

2. Partija aha metafora partije aha ukazuje na to da se ljudi i ene bave beskorisnim pslovima, kojima su potpuno obuzeti (sticanje novca, voenje ljubavi, nedelotvorne matarije) tako da ne uviaju ta ih eka. 3. Propoved vatre predstavljanje neobuzdane poude koja ima razorno dejstvo na ljudsku duu (epizoda sa inovnikom i daktilografkinjom, pesme Tezinih kderi). Prema Budi, za duu ipak ima spasa, iako je pouda unitava, meutim Eliot isprekidanim reenicama ostavlja neizvesnost kako se do spasa stie. 4. Smrt od vode govori o Spasioevoj smrti i uzaludnom naporu (tj stradanje oveka zbog njegovih pogrenih pobuda i ivota voenog pogrenim idejama, besmislenim postupima koji ne donose preporod). 5. ta je rekao grom - Prepreka dostizanju duhovnog bogatstva je u samim ljudima, velika literatura obezbeuje merila koja mogu ocenjivati ponaanje ljudi, nagovetava se mogudnost prevazilaenja tih prepreka, najverovatnije kroz religiju.

Jezik i stil. Ova pesma je na citaoce ucinila dvostruki utisak-jezikom i postupkom. Eliotov jezik je neverovatno precizan i cist, a govor istovremeno i ziv i savremen. Na svoj nacin, ovaj je pesnik bio znacajan jezicki revolucionar. Vaspitan na delima velikih ucitelja da bude krajnje pazljiv prema tacnom znacenju i mucno kritican u izboru reci, on je stvorio stil, koji je potpuno njegov i koji nikada ne prestaje da bude smisaon i ziv. Kao svi novi pesnicki stilovi, i njegov stil eksperimentise zvukom jer autor specijalno bira reci cije je znacenje vezano za njegov cist i jasan zvuk. Eliot se svojim recima sluzio kao majstor sa potpunim osecanjem za njihovu zvucnost i vrednost, koju imaju za pesnicki efekat. On je razradio novu tehniku u isto vreme lakonsku, brzu i preciznu, da izrazi prelazenje misli u misao, preplitanje percepcije i refleksije. Njegove se misli krecu veoma brzo i neverovatnim precicama, ne idu logickim fazama, vec onako kao sto se zive misli krecu u zivim mozgovima. Ideja. Eliot je odgovarao duhu vremena i po tome sto je pisao poeziju izjalovljenosti i nereda, sumnje i ironije. Duh njegove "Puste zemlje", njena dominantna misao, ton i raspolozenje koji njome vladaju proizvod su nezadovoljstva postojecim uslovima i saznanja o njihovoj pateticnoj oskudnosti. Eliot je delio uverenje svojih savremenika da sa civilizacijom nesto duboko nije u redu i da je zivot izgubio svoje strogo dostojanstvo i draz. Na istorijskom planu, pesma predstavlja reakciju na saznanje da novi svet verovatno nece doneti poboljsanje starog, i da je rat u mnogim zemljama i delovima drustva stvorio nepopravljivu pustos. Fragmentarnost! Pesma je posvecena Ezri Paundu, kome Eliot u posveti priznaje svoj dug i ispoljava svoju naklonost prema novom postupku koji je otkrio kod Paunda. Kad je u "Pustoj zemlji" naumio da napise pesmu o nemoci i nedovoljnosti modernog sveta, Eliot je resio da mu je potreban Paundov metod -fragmentarnost, nabijenost knjizevnim citatima i aluzijama. "Pusta zemlja" je teska pesma, ciji predmet i glavnu nit nije lako odrediti, u njoj se upotrebljavaju novi i raznovrsni simboli i ona je potpuno simbolicna. Eliot je od Paunda preuzeo koriscenje tudjih citata. On aludira na 35 raznih pisaca i 19

prilagodjava ih svojim potrebama i navodi pasaze na 6 stranih jezika, ukljucujuci i sanskrit. Od Paunda je preuzeo i isprekidani razvojni postupak u kom nema jedinstvene motivacije, nego je vazan emocionalni niz, dejstvo koje simboli vrse na citaoce onim redom kojim se pojavljuju. Neprekidni niz prizora i slika, koji se medjusobno stapaju i prividno nemaju logicne veze, nosi nas iz jednog stanja u drugo i pobudjuje razne emocije. Simboli u pesmi stvaraju duhovna i osecajna stanja koja nisu jasna i koja bi izgubila svoj sustinski karakter da su odredjenije prikazana. Eliotova snaga je takva da njegove slike skupljene sa tolikih izvorazive skoro potpuno nezavisnim zivotom i deluju na one koji ne znaju njihovo poreklo ili prvobitno znacenje. Tema. Pusta zemlja ove pesme je simbol uzet iz mita o svetom Gralu- Eliotova pesma govori o sprzenoj zemlji kojoj je potrebno osvezenje i novi zivot. Njena sterilnost, razume se, nije fizicka nego duhovna i njeno osecanje nemoci je kobna bolest duse. Kroz celu pesmu prisutan je pesnikov uzas od vulgarnosti i stidljiva simpatija prema obicnom zivotu, asketsko uzmicanje pred seksualnim dozivljajem i ocaj pri isusivanju izvora seksualne emocije i posezanje za religioznom emocijom, koj Zedj puste zemlje prikazana je preko raznih ambijenata i licnosti. Jedan prizor nestaje u drugom prizoru, jedna licnost nestaje u drugoj, da bi najzad ostao samo jedan prizor i ne vise od 3 licnosti. Ambijent i licnosti postaje u nekom duhovnom i imaginativnom stanju, koje nije svojstveno svakodnevnom prostoru ili vremenu i koje se moze odrediiti jedino putem svoje sustinske prirode. Pesnik pola vremena provodi u stvarnom svetu savremenog Londona, a pola vremena u divljini srednjovekovne legende. Strasna sumornost velikih modernih gradova, to je atmosfera, u kojoj se "Pusta zemlja" desava . Tu se svuda oseca prisustvo bezimenih miliona koji vrse uzaludne rutinske postupke na svojim radnim mestima, koji trose svoje duse u beskrajnom radu, ciji im proizvod nikada nece doneti profita-ljudi cija su zadovoljstva tako prljava i tako slabasna da izgledaju skoro zalosnija od njihovih bolova. Ta pusta zemlja je mesto ne samo pustosi, vec i anarhije i sumnje. Prva scena pesme potice iz jednog legendarnog grada, Jezekilja, da bi se uskoro pretvorila u ogroman moderan grad-slika zenske spavace sobe, gde vetar zvizdi ispod vrata, pusta jesenja Temza, kanal iza plinare, prljavi daktilografkinjin stan-a zatim se vraca svom prvobitnom obliku, gde se tema bezvodne zemlje ponavljai prosiruje. Voda za kojom pesnik cezne u sumracnoj pustinji svoje maste treba da utoli duhovnu zedj koja ga muci u londonskom sutonu. Sve te naizgled razlicite scene u pesmi vidovi su iste jalovosti i osujecenosti, i to je osnovni motiv pesme. U razlicitim raspolozenjima, pesnik prikazuje tu osnovnu situaciju ponekad sa ironijom, ponekad sa dramskom napetoscu, ponekad sa tragicnom prenerazenoscu i histericnom uzasnutoscu. Takva raznolikost raspolozenja u velikoj meri povecava znacaj i istinitost pesme.

1. Prvi deo pesme je SAHRANJIVANJE MRTVIH. Penik postaje ne samo svestan citavog svog doba i svega pre toga, vec on postaje SUVISE SVESTAN. Rezultat te suvisne svesnosti je gubitak forme, njeno razbijanje. Moderni covek ima znanje o kultu plodnosti, ali iskonski dozivljaj prirode i ciklusa prepusta primitivnom coveku. Tako postaje jasno kako je april postao svirepi mesec, a prolece jalovo prolece. Zima je zima zaborava, jalova zima koja sve pokriva snegom zaborava. Leto dolazi s pljuskom kise. Tako je taj krug zatvoren.

20

Slika se dize na visi nivo - sada je to vrlo odredjeno iskustvo i to reprezentativno - ispijanje kafe na trgu, slike iz detinjstva i finale :U planinama covek se oseca slobodan/ Do kasno u noc citam, a zimi odlazim na jug. Odmah sledi i kontrast i komentar prethodnog - april moze pokrenuti zamrlo korenje kisom, ali posto nam je data slika sujetnog, praznog ljudskog mudrovanja, sledi pitanje koje zatvara krug :Kakvo se korenje prima, kakve grane rastu/ Iz ovog kamenig smeca? To kameno smece uvodi evokaciju puste zemlje aluzijom na Jezekilja i Knjigu propovednika - obracanje Sinu covekovom Ne mozes ni da kazes, ni da naslutis, jer znas samo/ Gomilu slomljenih slika u koju bije sunce/ A mrtvo drvo ne daje zaklona, ni cvrcak olaksanja, Ni suhi kamen traga vode. Tako pocinje slika agonije duse koja sa kasnije razvija u drugim delovima pesme. Strofa se zavrsava sa pokazacu ti strah u pregrsti prasine. Tema straha takodje se razvija u drugim odeljcima. Taj je strah i strah od smrti, ali i prvobitmi strah, uzas pred potpunim nistavilom, sto kasnije postaje jasno. Sledi stih iz Tristana i Izolde, koji je kontrastni, jer donosi sliku romanticne ljubavi, apsolutne ljubavi. Devojka sa zumbulima pretstavlja Uspomenu i zelju, zumbul se kao i jorgovan vezuje za kult plodnosti. Istovremeno, taj cvet je i u vezi sa bogom vegetacije. Tako nistavilo puste zemlje prelazi u strastveni zanos, ali se opet sve vraca na tragicnu sliku coveka koji je Ni ziv ni mrtav...zagledan u tisinu. Dakle, odlomak o romanticnoj ljubavi zavrsava se ocajanjem. Dodatno se sve komplikuje sledecim delom prvog odeljka koji uvodi madame Sosotris, vidovitu: cuvena clairvoyante/Gadno je nazebla, pa ipak/Poznata je kao najmudrija zena u Evropi. Eliot tu zauzima ironican stav. Ona donosi spil Tarot karata, koji je u stvari jedna celina za sebe, vrlo vazna za naredne odeljke. Prorocica uvodi polusvet, kao sto je malopredjasnji razgovor na trgu uveo sujetu i povrsnost. Eliot u napomenama objasnjava znacenje tog spila. Prvo, Tarot ima veze sa kultom plodnosti. Drugo, likovi na tarotu posluzili su mu kao fon za likove u najvaznijem delu Sta je rekao grom. Tako su na istom mestu i sarlatanstvo i banalnost zajedno sa sudbinom i metafizickom ravni. Sledi slika Nestvarnog grada u magli praskozorja koje je pokosila smrt. Eliotova napomena pomaze da ih razumemo na fonu Danteovog pakla gde se kazna za grehe trpi u vecitom lutanju, tumaranju i nestizanju do cilja. Nestvarni grad aludira na Bodlera, a njegova kosmarna slika pojacana je dogadjajem iz Eliotovog privatnog zivota kad je on imao prilike da cuje kako se posle devet otkucaja na gradskom satu Sveta Meri Vulnot pravi jedna jezovita pauza. To postaje u okviru peme jeza modernog grada, njegova jeziva tisina.Mrtav zvuk posle odbijenih devet. Pesnik srece prijatelja i pita ga za les koji je lane zakopao u basti Pusta li vec izdanke To je opet u vezi sa kultom plodnosti, ali ovde je ta dimenzija kosmarna koja je prethodno uvedene, sada dalje razvijena. Odeljak se zavrsava stihom iz Bodlerove uvodne pesme u Cvetove zla :TU! Hypocrite lecteur!- mon semblable - mon frere!, sto je direktno spustanje na licni plan, vrlo efektno, bodlerovski. 2. Naredni odeljak je PARTIJA SAHA koji pocevsi aluzijom na Antonija i Kleopatru prilicno brzo prelaze u jedan zahuktali ritam neurastenicne agonije gde se nastavlja i razvija ona kosmarska tema iz prvog odeljka, u slici dvoje ljudi koji se tresu od straha zbog neobicnih
21

zvukova u kuci, te vaskrsava predjasnji fenicanski mornar bisernih ociju - tako da se taj deo drugog dela zavrsava turobnom slikom smrti. Ono sto sledi do kraja je samo naizgled kontrast - zivot, ali bedni zivot gde propala tridesetogodisnja zena trudi se da privuce muskarca, a sve se zavrsava beskrajnim ponavljanjem banalnosti (Laku noc! Ku noc! Laku noc! Ku noc). 3. PROPOVED VATRE aludira na Budinu propoved, budisticki pandan Hristove propovedi . Pesnicko ja sedi na obali i peca (Aludira na kralja ribara iz prvog dela) i razmislja o smrti svog oca kralja i njegovog oca kralja. Ponovo se uspostavlja linija Obesenog kralja koja ode od Vestonove i Frejzerovog Obesenog boga, preko Sina covekovog (Hrista) i Obesenog kralja sa tarota iz prvog dela. Ponovo slika nestvarnog grada ali sada je u njemu onaj jednooki trgovac iz tarota, koji je istovremeno i dat u realnosti - prijatelj pesnikov koji ga poziva u restoran na rucak. !!!!!!!!!!!!!! Sam centar cele pesme (sredisnji deo treceg odeljka koji je i sam sredisnji) jeste KLJUC ZA INTERPRETACIJU. To Eliot kaze u napomenama. To je slika dvopolnog prorka Tiresije, koji toboze sve ovo samo posmatra, ali je u stvari centralni akter ovog sveta. Kao sto se svi likovi pretapaju jedan u drugi i svi jedan iz drugog ishode, tako se i svaka tema i varijacija nadopunjuju. Tiresija, koji sve vidi i sve zna istovremeno je sabirna tacka svih zenskih i svih muskih likova. KLJUC PESME JE NASTOJANJE DA SE U SREDISTE PAZNJE SMESTI SVEUKUPNA LJUDSKA SVEST, olicena u Tiresiji. To objasnjava i opravdava tezak problem organizacije pesme: zelja da se da svest modernog coveka promovise odsustvo organizacionog nacela, nepostojanje bilo kakvog unutarnjeg pravca. PESMA KOJA SADRZI SVE MITOVE NE MOZE SE IZGRADITI NI NA JEDNOM MITU. Tiresija istovremeno opisuje scene i predvidja ih , jer Ja, Tiresija, starac usahlih dojki/ Video sam sve i predskazao dosta. Jos jednom ljubav koja treba da stremi radjanju snizena je na nivo golog seksa i nezadovoljstva, tj. trenutnog zadovoljstva. 4. Cetvrti deo je SMRT OD VODE u kojem se desava najavljena smrt fenicanskog mornara. 5. Peti deo je cuven: STA JE REKAO GROM. Tu se mnogo sta razjasnjava. Znacenjska strukturiranost je troslojna. Aluzije na Put u Emaus, pristup Ognjenoj kapeli (iz Vestonove) i na propadanje istocne Evrope, i to poglavito Rusa kao varvarskih zavojevaca civilizacije kako ih je Eliot video. Kaze se da posle ledene tisine (koja ima veze sa onom tisinom u otkucajim gradskog sata i uopste motivom puste zemlje) i ropca u kamenjarima sto je u vezi sa neurastenicnim ritmom Partije saha, dolazi Hristos uz zvuke groma. Isus je tu razvitak Obesenog boga, kralja ribara, uskrslog zakopanog lesa... On vaskrsava (radjanje iz smrti) a istovremeno je to i scena Puta u Emaus. On je upravo ona figura prekrivena ogrtacem, nevidljivi covek iz puta u Emaus. Eliot tu uvodi u napomenama i upadicu iz realnosti (neobicno je vazno kako i elementa realnog trazi mesto u ovom fiktivnom svetu) - on je naime cuo kako se ekpedicijama na articke zemlje od premora javlja prividjenje u liku nepoznatog coveka koji ih prati. Ovaj Isus je suma svih
22

prolecnih bogova (Adonisa, Atisa, Ozirisa), zrtvovanih i obesenih. Susa u ovom odeljku na taj nacin postaje ZEDJ ZA VODOM VERE I ISCELJENJA, tako da orkestracija pesme postaje izrazito religiozna. Ali, ovaj grom je suh i jalov grom bez kise, nema ni uskrsnuca ni obnavljanja. Posle uvodnog dela zato stih gubi gipkost i postaje trom, vuce se poput onih ljudi na londonskom mostu. zamisljeni zvuk spasonosne kise dolazi kao mucenje. Najvazniji je deo koji govori o jednoj kosmarnoj viziji sveopsteg haosa u kojoj se razaznaju rusevine Jerusalima, Atine, Aleksandrije, Londona, Beca - i to kao nestvarnih gradova, sto nam je vec poznato. Sve se dize na nivo slike covecanstva koje unedogled hoda u krug - vecna uzaludnost. Ognjena kapela Vestonove postaje Opasna kapela, zloslutna, jer u njoj su kosti koje su jalove, koje ne mogu niknuti niusta. Progovara grom i izgovara poruku Upanisada : DATTA, DAYADYAM, DAMYATA. Eliot objasnjava da to znaci :DAJ, SAOSECAJ I KONTROLISI. Medjutim u delu pod DAJ vidimo da ostaje samo jalovo davanje sebe koje traje samo jedan trenutak i koje ostaje bez sustine. SAOSECAJ: nadovezuje se na Bredlija, posto citav svet posmatramo iz finitne perspektive, mi zivimo u zasebnim zatvorima i mozemo da znamo samo za svoj kljuc. KONTROLISI: vrlo deprimirajuce, postavlja se pitanje :Hocu li bar svoje zemlje dovesti u red? Nikakva promena na kraju ovog mita: pesnik sedi na obali i peca, iza njega neplodna ravnica, rusevine Londona. On je Nervalov Akvitanski princ srusenih kula. Pesma se zavrsava Upanisadama SHANTIH SHANTIH SHANTIH. To je vrlo neefektan kraj - eliot oseca potrebu da ga prokomentarise u napomenama, ali prevodeci, po licnom priznanju, samo delimicno znacenje vedskog stiha kao mir koji prevazilazi svaki razum.

VLADIMIR MAJAKOVSKI
OBLAK U PANTALONAMA Jedan od osnivaca ruskog futurizma I najistaknutija licnost istog. Najznacajnija poema mu je Oblak u pantalonama. Njen zacetak je u Odesi gde je pesnik recitovao svoje pesme. U publici je opazio devojku, uspostavio je kontakt, osetio ljubav. Devojcin otac je procenio da Majakovski nije prilika za nju. Pesnik je shvatio da su se njegovoj ljubavi suprotstavile klasne razlike I malogradjansko gledanje na umetnost kao gubljenje vremena. To ce podstaci pesnika da se s takvim drustvom obracuna poezijom. Nastala je pesma Trinaesti apostol, ciji su naslov I sadrzina naterali cenzuru da obrise mnoga mesta u poemi. Pored toga, Majakovski je morao da izmeni naslov- Oblak u pantalonama. Naslov se ne oslanja na sadrzinu. Poema se sastoji iz Prologa I 4 pesme. Svaka od pojedinacnih pesma sadrzi tematiku- dole vasa ljubav, dole vasa umetnost, dole vase uredjenje I dole vasa religija. Ljubav je dominantna tema u prvoj I cetvrtoj pesmi. U prvoj pesmi govori o neuslishenoj ljubavi I cekanju, u cetvrtoj pesmi taj motiv je prosiren novim detaljima (molba Mariji, reci ljubavi), neznija I toplija ljubav. Iako je bunt protiv vere izrazen , cetvrta pesma sadrzi dominantan motiv ljubavi. Sve pesme sadrze odnos prema epohi, istoriji, svetu, covekovoj sudbini, veri I umetnosti. Stalno se oseca antagonizam JA, MI, VI, ONI. S jedne strane nalazi 23

se pesnik proleterijat, s druge tu su malogradjani, kapitalisti, vlast. Epsko I lirsko su zanrovska osobenost poeme,ali se medjusobno suprotstavljaju. Sadrzaj I znacenje: Prolog: upucen je onima koji su ga obezvredili. Tu on iznosi zadatak poeme: pesnik je svestan svojih vrednosti u drustvu I svoje JA istice bez lazne skromnosti. dvadeset dvogodisnjak- idem,lepotan, svoj. Ovaj stih govori o snaznoj licnosti lirskog subjekta- nista ga ne moze zaustaviti ni poraziti, mlad je, samostalan, nepodozan uticajima. Ja je prisutno u celoj poemi u svakom pevanju osim prvog (gde se istice dijalog sa devojkom koju voli). Prva pesma: zapocinje retorskim pitanjem vi mislite, bunca malarija!. Uvod u pricu je ispovest o tome sta se dogodilo. Sledecim stihovima tema pevanja se konkretizuje- pominje se ime devojke Marije I vreme obecanog sastanka, proticanje vremena, cekanje uzalud. Lirsko JA je usamljeno I razocarano. Sam se u tom cekanju pita da li je to ljubav ili ne. njegovu tugu zaglushili su glasovi ulice koji su u kontarstu sa pesnikovom dusom. Cekanje se u narednim stihovima razresava: ona mu saopstava da se udaje. On je prividno smiren,ali bol ga razdire. Utehu pronalazi u majci- jedinoj osobi koja moze da saslusa njegovu ispovest. Snaga bola poredi se sa plamenom koji se ne gasi, njegovo srce zahvatio je veliki pozar srca moga izgore kapela. Nema vise ni pesme, ona postaje samo ispovest o Odesi- neuslisenoj ljubavi I izgorelom srcu. Druga pesma: donosi pesnikove prkosne reci I podsmehuje se knjigama I pisanju.takodje podsmehuje se masi koja ne razume umetnost. Zbog toga sada vise nije JA, nego MI (futuristi zele da se izbore za svoju umetnost). Ova strofa je sukob sa dotadasnjom umetnoscu I istovremeno manifest futurizma. Majakovski je naslutio drustvenu revoluciju a istovremeno I stvaralacku.pesma govori o snazi futurista da se izbore za svoje stvaralastvo. Treca pesma: nadovezuje se na prethodnu pesmu (govori o laznoj poeziji). Takodje navodi zelenashe, silnike, policijsko nasilje. Lirski subjekat poziva na revoluciju . lirski subjekat (kao I pesnik) shvata da je postao trinaesti apostol (sto je I bio prvobitni naziv pesme). Cetvrta pesma: ponovo se pojavljuje ljubavni motiv: Marija I njeno ime se pojavljuje na puno mesta (16 puta). Razvija se motiv cekanja iz prvog dela, s tim sto je dijalog sa Marijom dosta neposredniji I nezniji. Lirski subjekat je moli da ga pusti u svoje srce koje se slama od dugog cekanja (otvori svoje dveri). Konstatacija Pustila me govori o njihovoj bliskosti sa erotskim nagovestajem. Drugi deo pevanja upucen je apostolu Petru, andjelima I Bogu. Njegove reci su pune besa I prezira. Govori da bog nije svemoguc, a da su andjeli krilati nitkovi I gomila perjasha. nebo!skini kapu!ja dolazim!- reci upucene vasioni koje u uzvicnoj intonaciji nagovestavaju dzinovsku snagu da zakoraci u buducnost. PESNICKI JEZIK: je originalan I prepoznatljiv. Ton je podignut I govornicki (revolt, bunt I zanos revolucije). Leksika je u skladu sa sadrzinom osecanjima- snazna, slikovita I upecatljiva. ja I mi koji su vrlo upecatljivi I zvucni, cesto u eksklamaciji.koristi snazne metafore, metonimije I hiperbole, kao I personifikacije. Ritam je promenljiv I uslovljen raspolozenjem I osecanjem. Stihovi su cesto isprekidani, stih je negde razrudjen, negde zgusnut sto takodje zavisi od raspolozenja lirskog subjekta.zamerali su mu zbog njegove nerazumljivosti. Majakovski je menjao rusku versifikaciju- uvodio je neobicne rime I poigravao se s recima, razbijao svoj graficki stih, svojim hiperbolama povezao je coveka I svemir, ukidao je nadzemaljsku zbilju svojim metaforama. Konkretno u poemi primecena je fragmentarnost, pa je ceo tekst oblikovan kao pesnikov lirski monolog. Takodje, poema razvija problem estetizacije- koristi I ruzne

24

reci I fraze. Stih je neobicno I retoricki gradjen, ponekad je rec zauzimala ceo stih, re se izdvajala i zbog toga se fraza(koja je takoe zauzimala celi stih) izjednaavala s reju, stezala se.

MARSEL PRUST
JEDNA SVANOVA LJUBAV Moderan roman odbacuje naela hronolokog I kontinuiranog redosleda pripovedanja, tradicionalnu karakterizaciju junala, posee za postupcima, toka svesti, retrospekcije I fokalizacije. U prvi plan dolazi ovekova podsvest, ono to je potisnuto I njegov unutranji ivot. Jake su veze sa tradicijom, ali je tumaenje prolosti drugaije. Recepcija stvarnosti je fragmentarna. ''U potrazi za izgubljenim vremenom'' je ciklus od 12 romana. Najpre je napisana prva i poslednja knjiga, cime je stvoren okvir za u koji su smeteni ostali delovi. Kompozicija je veoma sloena, jer su svi romani meusobno povezani i to prvenstveno likovima. TRADICIJA. Veze Prusta sa tradicijom ogledaju se u uticajima realista, pre svega Stendala, Flobera i Balzaka. Balzakova ljudska komedija uticala je na Prustovu ideju da stvori sliku drutva odreenog vremena. Roman je vezan za pojam kraj veka, koji se odnosi na kraj 19. veka, koji su pisci opisivali kao vreme dekadencije (Oskar Vajld). Stendalov uticaj se ogleda u doivljaju I prikazivanju stvarnosti. Prustovi junaci slini su Floberovim: antijunaci, mediokriteti, a romani se odlikuju antropolokim pesimizmom. Iz realizma je preuzeo I hronotop salona, a od Flobera preuzima I postupak fokalizacije. VREME. Tragajudi za izgubljenim vremenom", Marsel Prust postavlja znaajan problem reorganizacije vremena posredstvom miljenja, uspomena i sedanja. U literaturi obnavlja mnotvo uspomena vezanih za prolost, odreeno mesto i vreme. Koristi mehanizam neposrednih ulnih senzacija, podraaja, obino senzacija mirisa. Senzacije izazivaju trenutnu reminiscenciju, uspostavljajudi odnos i komunikaciju sa slikama iskustva iz podsvesti i sedanja. Iz podsvesti onoga to je u detinjstvu doiveo, Prust s velikim uspehom evocira slike dogaaja iz toga doba i uspostavlja minuli tok vremena u sadanjosti.Pojam vremena kod Prusta ima specifina znaenja - vreme se na neki nain ukida, pa se dobija utisak vanvremenosti. To se moze nazvati destrukcijom vremena, pri emu se se uvode dve kategorije : objektivna percepcija vremena koja je prikazana kroz starenje pojedinih junaka i kategorija kosmikog, tj. neogranienog vremena. Prust potencira subjektivni doivljaj vremena - ono postoji iskljuivo kao sedanje (ivot je stvoren od niza trenutaka koji neprestano umiru).Sredine u kojima se nekad kretao ponovo se obrazuju i organizuju, iskrsava vreme, linosti, dogaaji, krugovi Svanovih, Germanovih, Verdirenovih... Objektivni tok vremena najpre je zaustavljen, zatim je pronaeno vreme u naslagama reminiscencija, potom je originalnom spisateljskom tehnikom vreme osmiljeno i u stvarnost postavljeno. Na taj nain Prust otvara problem psiholokog vremena koje se s istim intenzitetom moe uspostaviti, obnoviti i ponovo doiveti. Sfera ivota pomera se na celokupna iskustva unatrag zahvaljujudi medijumu vremena, pri emu se koriste mnogobrojni asocijativni putevi miljenja. PRIPOVEDANJE: Veza sa prolodu uspostavlja se upotrebom odreenih glagolskih oblika perfekta I imperfekta. To je u vezi I sa fokalizacijom pomeranjem take gledita: 25

o JA koje govori imperfekat o JA o kojem se govori perfekat Narator (pripoveda) se istie kroz pripovedanje drugih junaka (Svana), ali i kroz pripovedako ''ja''.Za narativni postupak vezano je jo I afektivno sedanje iracionalno sedanje, sedanje ula koje nas stavlja u odreen raspoloenje. Naracija se ostvaruje I iz ugla deteta, I predstavlja pokuaj da se obnovi sedanje iz datog vremena. Pripovedaki postupci su jo I retrospekcija I anticipacija (analepsa, prolepsa, metalepsa). Na taj nain roman je istovremeno okrenut prolosti I bududnosti. Filozofski uticaji: openhauerova definicija umetnika Bergson odnos prema subjektivnom trajanju vremena

Tema: Jedna Svanova ljubav je pria o ljubavi, usmerena na pojedinca I njegov unutranji svet I osedanja. To je ljubav Svana prema kurtizani Odeti de Kresi. Istovremeno, pored psiholoke svesti, Prust daje I prikaz drutvene svesti. U prikazu Svanove ljubavi Prust koristi doivljeni govor I tok svesti o Odetinim ljubavnicima italac zna isto koliko I Svan, I sa Svanovim saznanjima rastu I itaoeva (slino odnosu arla I Eme Bovari). Svanova osedanja prema Odeti kredu se od ravnodunosti do opsesije, dok u Odetina osedanja u opadanju. Njegova ljubav prestaje da bude ljubav prema osobi, ved opsednutost linim doivljajem, a simbol te ljubavi je Ventejeva sonata. Na kraju junak uspeva da vidi sebe i postaje svestan izgubljenog vremena.

DRUSTVO: Na drutvenoj sceni sa jedne strane imamo aristokratsku porodicu Germantove, dok sa druge porodica Verdiren koja pokuava da sa svojim neuspjenim pomodarstvom dosegne nivo istinske aristokratije. Gospodin i gospoa Verdiren posjeduju salon koji predstavlja pozornicu na kojoj se odigrava uvod, zaplet, kuliminacija, peripretije i rasplet strasne ljubavi Svana i Odete. Meutim, gospodja Verdiren je ona ena koja je zasigurno posluila Odeti kao uzor za nakidenost, ona je ta koja svojim oblaenjem i ponaanjem eli da privue panju svih pripadnika tabora Verdirenovih u kojem ona dri sve konce dok se gospodin Verdiren nalazi u njenoj sjenci. Ta nadobudna ena slua Vagnera ne zbog njegove genijalnosti, ved zbog toga da bi se pokazala kao ena koja prati novitete, poznaje umjetnost i tei da istakne naprednost svoje porodice. Njena jaa polovina se nije nita pitala u tom malom taboru, jer je njegova supruga raspolagala svim sredstvima ime dokazuje svoju naklonost prema materijalnim, a ne duhovnim stvarima. SVAN: Glavni junak arl Svan je obrazovani i otmeni mladid koji posjeduje salone u kojim prepriava svoje ljubavne pustolovine. Svan je neko ko mnogo voli ene, u njima trai zadovljstvo, nalazi ga, ali ga ono u potpunosti ne ispunjava. On je neto poput nomada. Potom njegova linost, kao i njegovo porijeklo je vrlo neutemeljeno, a u isti mah on je veliki uenjak i poznavalac umjetnosti. ivi u kvartu koji ne odie otmenodu kojom on zrai stoga imamo paradoks koji nam dokazuje njegovu neutemeljenost kao i sama injenica da posjeduje salon Verdirenovih koji predstavlja jezgro malograantine.

26

Pria o Svanu poinje kada mlada i infantilna Odeta de Kresi, stalna goda kod Verdirenovih, eli da svojim prijateljima iz salona predstavi svog novog prijatelja upravo pomenutog mladog uenjaka arla Svana. Njihovo upoznavanje se odigralo u pozoritu gdje izvjesni Svanov prijatelj predstavlja ovom armantnom mladidu ovu mladu i divnu enu koja, pak, ne ostavlja veliki utisak na samog Svana. Ona nije tip ene koja bi se njemu ikada dopala. Po Svanovom ukusu, kako je navedeno u djelu, imala je suvie naglaen profil da bi mu skrenula panju, njene oi su tako lijepe, ali kako kae, suvie krupne. Ovo razmiljanje nam dodatno potvruje njegovu neutemeljenost i kada je rije o enama, njegov ukus je neodreen, jer zaljubiti se u odreenu damu znai primjetiti neto posebno, ali i neopisivo u njoj, faktor koji zrai, ali mu objanjenja nema kao ni samoj ljubavi. Nakon upoznavanja svjedok njihovih susreta i ljubavi postaje kontraverzni salon Verdirenovih. ODETA:Odeta de Kresi je, inae, bila mlada i neuka ena ija ni fizika ljepota nije vrijedna mukog oka. U isto vrijeme u njenoj dui je obitavala velika praznina, povrnosti i neukost koju je ona pokuavala da prikrije raskonim haljinama, kiastima nakitom i minkom. Njena soba u koju je Svan esto zalazio bila je puna nepotrebnih detalja dok je svjetlo bilo prigueno to odaje atmosferu tajanstvenosti, kao i tenju da se prikrije to odsustvo sutine koja je vrlo oskudna i kod svih pripadnika tabora Verdirenovih osim kod Svana koji je samo obini prolaznik njihovih hodnika. Verdirenovi bivaju oarani Svanom, njegovim manirima i znanjem. Odeti je imponovalo to je uspjela da jednog takvog mladog gospodina predstavi svojim prijateljima, ali istovremeno biva svjesna svog zrna vrijednosti kada je rije o uenosti i ponaanju u odnosu na trezor zvani arl Svan. U razgovorima izmeu Svana i Odete narator namjerno kroz njene reenice potencira njenu neobrazovanost i lo ukus u umjetnosti. Dok Svan pie studiju o slavnom slikaru Vermeru iz Delfta, Odeta moe na prste da nabroji umjetnike koji nisu ak ni vrijedni pomena. Pod platom povrnosti u Odeti se ipak nalazilo neto to je moglo da privue Svanovu panju. Njena vjetina zavoenja koje ni sama nekad nije bila svjesna imala je maginog dejstva, jer u samoj njenog reenici ivjela je doza mistinosti, sladostrada i zavodljivosti. Svan je bio oaran i njenom sposobnodu da pripremi jedno od najvanijih dijelova njegovog dana aja. I ova injenica pripreme tog mistinog napitka nam potvruje tu ideju o prisustvu mistike i tajanstvenosti u njihovom odnosu. Svanova naklonost prema Odeti se najprije ispoljavala kroz veo putenosti i ulnosti tijela. Kasnije ta putena elja se metamorfozira u ljubav koja se u vie navrata u djelu obavija velom umjetnosti. Najprije je tu dominacija Ventejeve sonate o kojoj de biti prie itavo jedno poglavlje, no jedan isto tako znaajan momenat jeste Svanovo poreenje Odete sa likom Sefore, Mojsijeve ene, a Jetrove kderi, na fresci slavnog Botielija. Svan je sam po sebi imao tu sklonost da u slikama velikih majstora nalazi slinosti sa stvarnodu to je opet jedan od Prustovih dokaza koliko su ivot i fikcija dva svijeta koji se stapaju u jedan. Upravo kroz lik Sefore Svanova ljubav prema Odeti evoluira i dostie svoj puni sjaj.

27

Za njega sada i Sefora i Odeta su sinonim za jedno bide s obzirom da gledajudi reprodukciju Jetrove kderi on u tom odrazu vidi Odetu. Cijela ova vizija Odete kroz lik Sefore koja zrai i aurom erotizma pomae Svanu da shvati da i pored svih ena koje moe da ima eli samo jednu pored sebe Odetu de Kresi. Njenu naklonost dobija upravo uz pomod te mitske ene, a i zahvaljujudi svojoj mudrosti i dosjetljivosti, te joj jedne veeri upuduje pismo puno gneva i razoaranja koje za nju postaje izvor misli da takovog mukarca ne smije odstranati iz svog okruenja. U strahu da ga ne odbije od sebe ona mu drhtavim rukama uzvrada odgovor, moli za sastanak i tako ta ljubav iri svoje grane i lide. Svan je jednostavno bio neko ko je znao kako treba postupati sa enama, ali ubrzo i taj veliki zavodnik i arlatan poinje da gubi tlo pod nogama Zlo ije je ima ljubomora polako iri svoje pipke kroz Svanovu duu i tako njegov lik evoluira kroz djelo i omogudava nam da sagledamo i tanatovsku stranu njegovog bida. Prust metamorforzira Svana od naivno zaljubljenog mladida u patoloki ljubomornog ovjeka ije su primjese ove ljubavne boljke nita drugo nego ozbiljna duevna, ali i mentalna bolest. Poetak njegove bolesti vidimo ved ubrzo nakon njegovog oduevljenja likom Sefore kada odlazi kod Verdirenovih da bi vidio Odetu koja je ved bila otila. Ovo je samo bljesak ljubomore Svanove due u odnosu na navalu koja se raa u nastavku. On poinje da izbjegava drutvo drugih ena eljevi samo Odetu pored sebe, ali istu rtvu je oekivao i od svoje ljepe polovine. Meutim, pojavom izvjesnog Forvila u salon Verdirenovih koji poinje da komunicira sa Odetom ubrzava navalu ljubomore kod Svana. elio je po svaki cijenu da taj snob, koji Verdirenove ak nije ni smatrao vrijednim drutvom nestane iz njihovog vidokruga, ali deava se ono to nije ni sanjao da moe da se desi. Verdirenovi kao pomodarska porodica koja kada se pojavi neko ili neto novo to grabi svojim kandamoa u elji da ispita ili iscjedi to ili tog do sri ne bi li izvukla kakvu korist upravo i to ini sa Forvilom, dok savakanu robu poput Svana odbacuje i ne eli vie u svom drutvu. Taj mali,ali prepredeni tabor pokuava da okrene Odetu ka Forvilu smatrajudi njega boljom prilikom za nju od Svana. Organizuju izlete sa ciljem da spoji to dvoje mladih ljudi, ali naravno na te izlete Svan ne bi smio biti pozvan ni pod koju cijenu. Koliko je taj tabor ranije bio spona i svjedok ljubavi Svana i Odete sada postaje za njeno graenje nepremostiva prepreka. Na samom poetku verdirenovske zavjere Svan pokuava da izvue Odetu iz njihovih kandi tako to je odvodi na jug, ali taj otrov koji se ved proirio njegovom duom i venama ga sprijeava da se prepusti toj ljubavi, jer svaki mukarac kog bi susreo u njegovim oima bio bi potencijalni Odetin ljubavnik. To divno osjedanje ljubavi pretvara se u najstraniju opsesiju, bolest koja kljuca i od koje se postaje zavistan, jer Svan, po mom miljenju, koliko god Odeta ljubavnih grijehova poinila on bi joj zasigurno oprostio kada bi je pogledao u oi kao to je to inio Vitez de Grij Manon Lesko. Svan postaje marioneta tog otrova. eli da zna ta Odeta radi u svakom trenutku. Konci ljubomore kojih nije ni svjestan ga vuku da prati Odetino kretanje, da svrada u njen dom u sitne sate, da ita njena pisma koja dobija, par exellence elio je da ivi njen ivot. Jednom prilikom nailazi na pismo koje je ona uputila Forvilu, ali ne vidjevi u njemu nikakve kapi ljubavi njegova dua se smiruje, ali svaka nova spoljna dra je zahuhtava i pretvara ga u pravog Otela. Njegova opsestivnost Odetinim kretanjem ga je dovela do tog stadijuma da ak unajmljuje ovjeka kome plada da je prati. 28

Odeta je polako klizila iz njegovih ruka. to je vie pratio i elio da joj bude blii, ona se sve vie udaljavala od njega. Unutar njega tinjalo je mukotrpno previranje. Nije elio da bude napadan, da Odeta shvati da je on uhodi, a sa druge strane njegovo avolsko Ja ga je vuklo da to ini bez stajanja. Svan doivljava i potpuno metamorfozu i u oima drugih. Njegova bolest zvana ljubomora udaljavala ga je od drugih kao da je u pitanju lepra. Jedino De arls, Svanov vjerni prijatelj, je bio ovjek sa kim bi on otvoreno mogao govoriti o svojoj ljubavi prema Odeti, ak ga je nekad molio da bude Odeti pri ruci, a to moemo protumaiti kao Svanov kec u rukavu da sazna vie o njoj. On poinje da kopa i po njenoj prolosti, jer razlog za sopstvenu bol i ljubomoru poinje da trai u njoj tako da i sve ono to je proivjela smatra prologom svoje bolesti. Svaka glasnina o njoj znaila je rez na njegovom srcu. Raspituje se o njoj na raznim mjestima, pa ak i u javnoj kudi. udi da sazna i o vremenu kada je ivjela u Nici gdje je, kako je nauo, bila poznata kao ljubimica drugih ena. Ovim motivom Prust nainje tu kontraverznu temu homoseksualnosti u ciklusu koja doivljava puni sjaj u Sodomi i Gomori. estice te teme nalaze se, takoe, u slutnji o odnosu izmeu Odete i same gospoe Verdiren to je kap koja puni aidi boli unutar ovog kompleksnog lika. Takoe, poeo je da dobija anonimna pisma o njenim ljubavnim avanturama koja jo pospjeuju oluju u njegovoj utrobi. Ona odlazi na putovanje u Egipat sa onim ije je ime paralo Svanove ui omraenim Forvilom. Ljubomora i ljubav su se smjenjivale u Svanovoj dui sve dok nisu stvorile vrtlog kome se nije mogla odrediti pripadnost. Svanova esencija se iskristalisala na Erosa koji gospodari ljubavlju i Tanatosa koji gospodari njegovom ljubomorom. Eros je vladao Svanom prije pojave Forvila koja je izvor otrova roenog u Svanu, dok je Tanatos zagospodario njime nakon ulaska tog snoba, kako ga je Svan opisivao, u njihov ivot. Zajedno ta dva segmetna bida su istanali svoj lik u njemu kao i u svakom ovjeku tako da Svan nije mogao da odredi da li je ono to osjeda ljubav ili pak opsesivna ljubomora . U njegovim mislima stvorila se vizija dveju Odete. Prve, zavodljive, naivne, slatkorjeive u koju se bijae zaljubio i one druge, blijede, isprazne i leprave. Ova vizija kao i stanje izvezlo je pletivo koje moemo nazavati prokletstvom mukog srca koji voli, koje je izmeu dvije vatre. Moemo osuditi i jedno i drugo za propast njihove ljubavi. Frivolnu i infantilnu Odetu koja nije uradila nita da sauva ljubav u sebi i svojom nepanjom je pustila da umre, dok je opsesivni Svan gledavi kako ljubav umire svim svojim naglim postupcima samo ubrzao njenu smrt, mada je tu jedan od krivaca i njegova opsesivna mata. Prokletstvo u Svanu je bilo neizdrivo da on postepeno poinje da pokrede svoj odbrambeni mehanizam sa milju da Odeta i nije u stvari bila vrijedna njegove panje, niti ljubavi. Zaalio je samo za vremenom, tim gorkim ovjekovim neprijateljem, koje je protradio na nju.

mala fraza Ventejeve sonate. Ta melodija jeste himna njihove ljubavi, njihove radosti, ali kasnije i
turobna misao i al za vremenom ljubavne srede.Marsel Prust je bio veliki poznavalac muzike umjetnosti to dokazuje i injenica da u itavom ciklusu pominje brojne slavne kompozitore poput Vagnera, Morela, arlusa a sam Ventej je kako smatraju mnogi inspirasan likom i djelom Kamij Sen Sansa. Za njega je muzika osnovni izvor spiritualnosti koji prua neizmjernu katarzu i boansku snagu. Taj 29

doivljaj euterpine katarze je Prust u romanu Jedna Svanova ljubav opisao na tako poetian, a u isti vrijeme savren nain kako samo dolikuje ovom velikom piscu. Ova arobnost muzike Svana je obasula u salonu Verdirenovih. Sluajudi malu frazu ije savrenstvo nije umio da objasni, a i zato bi kada ona sama po sebi ini vie od same rijei kao i ljubav, u njemu se javlja itava jedna bujica pozitivnih osjedanja koja ga je vijorila poput vjetra u zanesenost iz koje nije elio da se probudi. Nakon prvog sluanja osjedao je toliku potrebu za ponovnim sluanjem te sonate kao to mukarac ima potrebu da ponovo ugleda enu koja mu se dopala u prolazu. U Svanovom sluanju sonate imamo spoj i rad svih ula. Andante iz sonate za violinu i klavir od Venteja je, oigledno, samo djelid tog velikog muzikog djela koji je lajt-motiv ljubavi Svana i Odete i tako ono daje tom odnosu primjesu mistinosti obavijeno orelom umjetnosti, ali sa druge strane odaje postojanje parcijalnosti i povrnosti njihovih linosti, porijekla, pa i ljubavi jer je u pitanju samo jedna fraza.Nakon kraha njihove veze ova mala fraza Svana vrati u vrijeme kada je Odeta jo bila zaljubljena u njega, on to osjedanje ponovo proivi, a onda ga vine u nitavilo koje sada postoji u njegovom bidu i ona za njega sada postaje simbol patnje, boli i podsjednik da je nekada bio sredan, ali toga vie nema. Likovi: MARSEL Narator romana I istovremeno prikaz Marsela Prusta, mada se od autora primetno razlikuje. On zudi za poljupcem majke za laku noc. Fasciniran je umetnoscu I postaje strastveni citalac I ljubitelj arhitekture, pozorista, slikarstva I muzike. Nakon sto gubi kontakt sa stvarnoscu opcinjen knjigama I sopstvenom mastom, razocarava se u stvarni svet, narocito u zene koje voli.on zamislja tamne Gilbertine oci kao plave da bi se njemu vise dopale. Brzo uci o svetu I to spijunirajuci ljude. SHARL SVAN Prijatelj Marselove porodice I poznata licnost u pariskom drustvu. On je zenskaros koji ne vidi zene onakve kakve su zaista, vec ih poredi sa slikama kako bi ih ucinio atraktivnijim. To ga navodi da se baznadezno zaljubi u Odetu, iako ona nije njegov tip. Njegova vizija Odete je idealizovana, sto ga sprecava da je sagleda u pravom svetlu. Njegova ljubav za nju posaje tragican oblik sujete I samoljublja. ODETA Ljubav Svanovog zivota I glavni uzrok njegove patnje. Ona je koketa I tako takva mami Svena u aferu a kasnije I brak. Iako je Odeta neinteligentna, lisena ukusa, statusa u drustvu, pa cak I lepote, Sven se ipak zaljubljuje u nju nalazeci slicnost izmedju nje I Boticelijeve freske gde je prikazan lik Sefore. Odeta vodi buran zivot, imajuci ljubavnike, ukljucujuci Forshvila. Uprkos tome sto ne voli Svana, ona ima visoko misljenje o njemu. SADRZAJ : Delo se sastoji iz dve price. Prva je vezana za Marsela, mladju verziju pripovedaca I njegova zivotna iskustva, njegova rana secanja na detinjstvo. Inspirisan naletima secanja, narrator objasnjava njegov strah iz detinjstva od odlaska na spavanje- nije voleo kada se probudi u sred noci ne znajuci gde se nalazi. On tvrdi das u ljudi definisani objektima koji ih okruzuju I moraju da sklope svoje identitete 30

malo po malo svaki put kada se probude. Mladi Marsel je veoma nervozan pred spavanje, narocito zbog toga sto spava sam, pa svako vece trazi majku dag a poljubi za laku noc. Jedne noci kada je Charls Svan, prijatelj njegove babe I dede, bio u poseti, majka nije dosla da ga poljubi. Mladi Marsel ostaje budan sve dok gost ne napusta kucu, I postaje toliko tuzan I uznemiren da otac ostaje kraj njega to vece. Njegova baba I deda podsticu gad a cita,a on ubrzo pocinje I da pise. On voli da zaspi u senci glogovog cveca, seta periferijom Kombreja gde se moze diviti njihovoj crkvi. Marsel odlucuje da postane pisac I da opisuje sve sto vidi najbolje sto ume. Marsel se zaljubljuje u Gilbertu, Odetinu kcerku, I njegova idealizacija ide toliko daleko da misli das u njene crne oci zaista plave. Drugi deo romana vraca citaoca petnaestak godina unazad da bi predstavio ljubav izmedju Svana I Odete. Svan ne zna da Odeta ima losu reputaciju I misli da ce tesko da je zavede sto mu odrzava interesovanje. Ne smatra je nesto posebno privlacnom, sve do mometna kada otkriva slicnost izmedju nje I Boticelijeve slike na kojoj je prikazana lik Sefore, Mojsijeve ene, a Jetrove kderi. Svan idealizuje Odetu posredstvom slike I pocinje da velica njenu lepotu postajuci danonocno opsednut njome. Odet upoznaje Svena jedne veceri kod Verdirenovih. Sven postaje njihov stalni gost. Jedne veceri kada se Odeta nije pojavila, trazio ju je citavu noc po Parizu. Ubrzo oni postaju ljubavnici. Uprkos tome, Odet se brzo zasitila Svena, koji je beznadezno zaljubljen u nju. On sumnja da ga Odeta vara,ali njegova opsesija je toliko velika da trpi I njenu neuzvracenu ljubav. Odeta pocinje dag a vara sa Forshvilom, jednim od Verdirenovih gostiju. Svan otkriva ovo neverstvo citajuci pismo upuceno njoj od Forshvila. Svon se vraca svom visokom drustvu plemica I aristoktrata, koji je uzivao pre susreta sa Odetom.njegova patnja se ubrzo smanjuje I on je retko susrece. Svan shvata da je idealizovao Odetu prema obicnoj slici I iskazuje nevericu da je najveca ljubav njegovog zivota zena koja nije njegov tip.

Iako je ovaj Manov roman napisan 1924. godine ne mogu se ignorisati veze koje uspostavlja sa realizmom. To su, pre svega, Manov pripoveda (sveznajudi, koji se esto javlja da komentarie dogaaje, kao u postupkuromantiarske ironije) i tenja da se sredina prikae kao totalitet. Veliki broj likova predstavlja sliku predratne evrope. Forma romana je takoe tradicionalna (tipologiju romana odreuje forma, sadrina i postupak).

TOMAS MAN
CAROBNI BREG Obrazovni roman je vrsta romana u kojem je prikazan razvoj glavnog junaka koji se obrazovanjem i sticanjem ivotnog iskustva priprema za suoavanje sa svetom.arobni breg korespondira sa romanom obrazovanja, a uzor je Manu bio Geteov Vilhelm Majster (kao to je za Doktora Faustusa bio Geteov Faust). Osobine obrazovnog romana mogu se videti u insistiranju na pradenju odnosa izmeu pojedinca i drutva. O ovoj temi Man govori sa ironijom, koja je tipina za njegov pristup, iako neki to tume kao parodiju obrazovnog romana. Za Manovo stvaralatvo veoma su znaajne veze sa tradicijom. Uspon 31

junaka, pojedinca koji je nosilac odreenih ideala ne vodi integraciji u drutvo, ved potpunom odvajanju od njega. Ovo je vaspitni roman Manove epohe, velika kompozicija ljudskih odnosa i ideja epohe. Roman se bavi i medicinom, ljudskom anatomijom, politikom, filozofijom, umetnodu (knjievnost i muzika, koja je simbol najdubljih slojeva Hansove due), a ima i elementana spiritizma i misticizma (prizivanje duhova, hipnoza). Realizam: Man pazljivo opisuje svaki detalj sobe, licnosti i njihovog dijaloga kako bi predstavio uverljiviju atmosferu. Velika detaljnost s kojom opisuje ovakve pojedinosti ide dalje od jednostavnog stvaranja. Modernizam: ovaj roman prikazuje primere modernog romana. Na primer- neuobicajeni tok vremena: prica pocinje opisujuci sate,zatim dane,sedmice,mesece i godine. Detalji neretko nose i simbolicno znacenje. Frojdove ideje zastupljene su u velikom delu romana.Na Manovo stvaralatvo su veliki uticaj imale teorije Niea i openhauera, posebno one koje se tiu umetnosti: Nie umetnost uvek poseduje neku vrstu neuroze, linost slabog karaktera kroz literaturu izraava potisnute elje; o openhauer seksualne neuroze se odraavaju na stvaranje knjievnih dela; o Tomas Man neuroza i psihopatologija umetnosti uvaju vrstu intelektualne distance (ironija, cinizam). Dualizam: Man cesto koristi i dualisticku tehniku prikazivanja. Na primer Setemberijev optimizam i humanizam nasuprot Naftinog pesimizma i apsolutizma. Hansova uzdrzanost (dugo mu je trebalo da joj iskaze osecanja) nasuprot Klaudijine neuzdrzanosti u emocijama i postupcima (Hansa je narocito nerviralo kada ona ulazi u kuhinju i lupa vratima). Man pokusava da naglasi da ne treba biti ekstreman ni u kakvim postupcima-treba naci neku sredinu koja prihvata oba ekstrema sa neglasenom vezom. Na primer Setemberi i Nafta koji se cesto svadjaju u protivrece,ali opet ne mogu jedan bez drugog. Razlika izmeu Setembrinijevih i Naftinih pogleda na svet, u neku ruku se ogleda i na primeru suprotnosti izmeu "ravnice" iz koje je Kastorp potekao i "brega" na koji je doao. Odatle potie Manova "filozofija vremena.To govori o protivrenosti dva sveta. O tome kako se isti ljudi u dve sredine ponaaju sasvim razliito. O tome kako isto vreme u dva sveta protie drugaije. O tome kako se drugaije poima prolaznost ivota. Pisac je za mesto dogaanja cele prie uzeo sanatorijum. A ta je sanatorijum drugo nego simbol izolovanosti? Jednog sveta koji je potpuno odvojen od itavog oveanstva, itave ravnice. To je mesto u kojem su ljudi pronali svoj zajedniki jezik i u kome oni ive pod odreenim pravilima. Suprotnost ta dva sveta moe simbolino da predstavlja razliku izmeu teorije i prakse. Sve ono o emu se govori na bregu, razmilja, filozofira i diskutuje, to se, na neki nain, ostvari u ravnici. Razvojni roman: u ovakvom romanu, mladi neformirani lik je podlozan razlicitim uticajima, sice iskustvo, ali pri tome odbacuje mogucnosti koje su po njemu neprihvatljive i tako pronalzi svoj poziv. Hans je simbol predratne Evrope, njegov razvoj je razvoj Evrope u ovom periodu. Nakon sto je iskusio razlicite uticaje i upoznao razlicite ljude, pronasao je svoj poziv u neizbeznoj sudbini a to je ratishte Prvog svetskog rata. Sloboda, smrt i bolest : sloboda je najvisi romanticarski ideal Evrope devetnaestog veka, ali istovremeno to je sloboda koja vodi do haosa, bolesti i smrti sto je oliceno u romanu. Hans svoju dijagnozu vidi kao oslobodjenje, sloboda Naftu dovodi do samoubistva, a Setembrinija do razocaranja. Hansa takodje vodi 32 o

u smrt. Man govori o krajnjoj slobodi kao destruktivnoj, koja vodi u bolest ili smrt u Prvom sv.ratu. Smrt je bitna tema ovog romana, posebno samoubistvo, koje se javlja dva puta Nafta gine u dvoboju sa Setembrinijem i Peperkorn koji ne moe da podnese gubitak vitalnosti. Pored toga, jo mnogi junaci u romanu umiru, iako su doli na izleenje u sanatorijum. I sam Kastorp silaskom u svet silazu u smrt (I svetski rat). Man je pokazao da je sanatorijum primer predratne Evrope, gde vecina bolesnika uziva u bolesti. U viziji snezne oluje Man istice sve poruke: istice vezu izmedju zdravog i srecnog zivota olicenog vizijom raja i smrti i bolesti olicene ritualnom zrtvovanja u hramu. Druga poruka koju Hans shvata je da covek ne sme dopustiti da smrt zavlada njegovim mislima, jer je za Hansa bolest sredstvo uvodjenja u taj svet sanatorijuma. Vreme u romanu: Hans Kastrop je primetio poremecaj vremena u Davosu, bregu, gde godisnja doba prolaze kao sedmice, a njegov sedmogodisnji ostanak poredi sa jednim letom. Joakim poredi tri nedelje na bregu sa jednim danom u ravnici, a zatim dodaje da ono uopste ne prolazi. Jos prv i dan Hansu se cinilo da je vec neko vreme tu i postaje zaokupljen mishlju o prolasku vremena. U Breghofu vreme se potpuno usporava u odnosu na ravnicu, i godina dana u ravnici donese mnogo promena, dok u sanatorijumu niko zapravo ne razmislja o tome niti misli da li je prosla sedmica ili mesec. Merenje vremena u sanatorijumu bilo je kalendarski- svi su znali koji je dan, ali merenje individualnog vremena nije postojalo jer stari bolesnici nisu voleli neku promenu, voleli su da dan uvek ostane isti. Niko zapravo nije brojao koliko je dugo tu. Zbog toga se Hansova poseta rodjaku oduzila, i od privremenog ostanka prenela na sedam godina. Posle sest godina provedenih u sanatorijumu, Hans nije mogao da proceni kojiko je Joakim dugo bio pored njega, koliko je gospodja Shosha bila odsutna, pa cak nije mogao ni da se seti koliko mu je godina. Sam Hans nije mario za to, da je hteo mogao je da izvede racunicu vremena, mada nije uvideo da je najgora nesvesnost- ne obazirati se na vreme. Nafta i Setembrini cesto raspavljaju o vremenu- usporenost i rasipanje vremena bilo je vezano za samu bolesnu prirodu sanstorijuma, ali i patnju u kojoj su uzivali. Sami pacijenti nisu uvideli nikakvu promenu zbog same dnevne rutine, pa je svaki dan licio na prethodni. Ideja i poruka dela moze se izvesti- vreme je dragoceno, ne treba ga traciti, narocito jer je vezano za napredak covecanstva. SADRZAJ: Glavni protagonista romana "arobni breg" je Hans Kastorp, mladid od svoje 23 godine, rodom iz Hamburga, student parobrodstva i bududi inenjer, koji jednog dana odluuje da poseti svog bolesnog roaka Joahima koji se nalazi na leenju u sanatorijumu "Berghof", na vrhu jednog brda, iznad Davosa, malog mesta u vajcarskoj. Ta poseta od tri nedelje, koliko je sam junak isplanirao da bude sa roakom, produila se iznenada na neodreeno vreme jer se Hans Kastorp u meuvremenu razboleo. Tako poinje njegov dug boravak u planini. Upoznaje se sa drugim bolesnicima, sa dr Krokovskim i upravnikom Berensom, ak se i zaljubljuje u jednu mladu gospoicu, Ruskinju Klavdiju oa, kojoj, posle dugo kolebanja i snebivanja, uspeva da izjavi ljubav. Ona postaje predmet njegovih snova i razmiljanja. U poetku mu je bilo teko da se odvoji od gradskog ivota i "aklimatizuje" ne samo na nov ambijent ved i na nove, drugaije ljude, ali taj nedostatak je postepeno iezavao. Tako se Hans Kastorp upoznao i sa dva gospodina, takoe bolesnika, koji se u sanatorijumu nalaze na leenju. Joahim ga je prvo upoznao sa Italijanom Lodovikom Setembrinijem, knjievnikom, a kasnije ga je sam Setembrini upoznao i sa svojim poznanikom Leom Naftom. Sutina romana lei upravo u uticaju koji ta dva oveka, te dve 33

nezaobilazne i jedinstvene linosti ovog dela, vre na inteligentnog i razboritog Kastorpa. Dok se Joakimu zuri u ravnicu , Hans prestaje da razmislja o odlasku I uziva u svojoj bolesti I slobodi. Vremenom pocinje da tupi, oseca sepotpuno nesigurno,ali njegova cula su se navikla osecanja, jer samo na bregu oseca nekakvu slobodu skitanja I nezavisnost. Setembrini ga je savetovao da napusti sanatorijum, jer on tu ne pripada. Posle sedam godina kod Hansa nastaje potpuna emocionalna otupelost I otudjenost. Taj zivot ostao je takav sve do pocetka Prvog svetskog rata kada Hans napusta sanatorijum I odlucuje da se bori. Sakupio je razlicita iskustva, I od mlade I neformirane licnosti pronasao svoj put I poziv,a to je bila borba I ratiste. Poruka romana jeste Hansovo sazrevanje-put koji krece od bolesti I smrti da bi dosegao zdravlje I pamet.

Hans Kastorp: protagonist romana, 23-godisnji inzenjer parobrodstva iz Hamburga. Dolazak Hansa u
sanatorijum Berghof je bio po savetu njegovog lekara a ujedno I poseta bolesnom rodjaku Joakimu. Saznajemo das u mu roditelji rano umrli I da ga je izvesno vreme cuvao deda a kasnije ujak.Hans se isprva plasi ostanka u sanatorijumu, ali tamo provodi sedam godina. U svojim prvim danima nije napravio nikakva poznanstva, jer je po prirodi bio povucen I posmatrac. Najveci utisak na njega ostavio je Setembrini, italijanski knjizevnik.kasnije je njegvu paznju privukla Klaudija Shosha, Ruskinja, cije je bademaste oci podsecaju na jednog poznanika iz skole. Dok se Joakimu zuri u ravnicu , Hans prestaje da razmislja o odlasku I uziva u svojoj bolesti I slobodi. Vremenom pocinje da tupi, oseca sepotpuno nesigurno,ali njegova cula su se navikla osecanja, jer samo na bregu oseca nekakvu slobodu sklitanja I nezavisnost.setembrini ga je savetovao da napusti sanatoriju, jer on tu ne pripada. Posle sedam godina kod Hansa nastaje potpuna emocionalna otupelost I otudjenost od porodice. Taj zivot ostao je takav sve do pocetka Prvog svetskog rata kada Hans napusta sanatorijum I odlucuje da se bori. Sakupio je razlicita iskustva, I od mlade I neformirane licnosti pronasao svoj put I poziv,a to je bila borba I ratiste. Poruka romana jeste Hansovo sazrevanje-put koji krece od bolesti I smrti da bi dosegao zdravlje I pamet.Glavni junak se nalazi izmeu razliitih vrsta suprotnosti: od rasprava koje dva uenjaka vode meu sobom, do toga da je on civil, a njegov brat Joahim vojnik. Od toga da se susreo sa Setembrinijem i Naftom koji neprestano raspravljaju, do Holananina Menera Peperkorna, oveka punog ivotne energije, takoe bolesnika, koji ne govori puno, ali ostavlja nesvakidanji utisak na onoga ko ga sretne (ogromne je grae, irokih pleda i grudi, pravi div). Sve to jako utie na Hansa Kastorpa: i Naftino i Peperkornovo samoubistvo, i tajanstvena gospoa oa koja u njemu budi najskrivenija osedanja (zbog njegovog druga iz mladosti Hipea) i ini ga emotivcem. On ima utisak kao da se nita od toga na takav nain ne bi dogodilo u "ravnici" iz koje je doao. Na kraju romana, on odlazi u rat pevajudi i gine poput mnogih drugih mladida njegovih godina.

Setembrini je knjievnik, humanista, ovek koji ivot i svet posmatra iz jednog vedrog i ugla punog
nade. On smatra da tehnologija i moderno doba moraju da rade u interesu itavog oveanstva, da ga duhovno unapreuju, ispunjavaju. Smatra da bez humanizma, u ijem je sreditu ovek, i knjievnosti, umetnosti lepog pisanja ne bi bilo ni civilizacije. On se intenzivno interesuje za politika zbivanja u Evropi ali i svetu, i nastoji da osnuje "demokratsku republiku sveta". Nasuprot takvom "optimisti" i oveku antropocentrinog shvatanja, stoji njegov dugogodinji poznanik

Leo Nafta, bivi jezuit i crkveni velikodostojnik koji Setembrinija smatra "obrazovanim i pametnim
34

gospodinom", ali u potpunosti negira i odbacuje njegove tvrdnje o lepom ivotu, humanosti i civilizaciji. Nafta je zastupnik konzervatizma i jednog tzv. "mranijeg" pogleda na svet. On smatra da se nekada ne moe dodi do ostvarenja neke ideje bez prolivanja krvi ili pak, terorom. Man je u Naftinom liku otelotvorio ideju dogmatizma i totalitarizma. Tako veliki deo romana obiluje zanimljivim i ozbiljnim raspravama i polemikama dvojice intelektualaca. Te mnogobrojne rasprave na kraju kulminiraju Naftovim predlogom da Setembrinija izazove na oruani dvoboj. Taj dvoboj bio je okonan tako to Setembrini nije imao srca da puca u svog prijatelja, a Nafta je opet, sebi pucao u glavu to predstavlja duhovnu i moralnu propast svake tiranije. I Setembrini i Nafta svesno pokuavaju da ovladaju Kastorpovom duom. I jedan i drugi ele da na njega, kao mladog i jo neiskusnog oveka, ostave jak utisak. Obojica ele da ga pridobiju idejama i stavovima protiv onog drugog. Obojica ele da se prikau kao odlini pedagozi. Meutim, kakvi god bili, ni Setembrini, a ni Nafta ne bi mogli da funkcioniu jedan bez drugog. Koliko god se meusobno svaali ,to sve vie pojaava njihovu elju za raspravom i polemikom. To je uzrono posledina veza. Oni su u isto vreme i prijatelji, ali i estoki suparnici. Prijatelji su jer bi obojici bilo krivo da nema onog drugog, a suparnici jer se ne slau skoro ni u emu. Prepirke koje njih dvojica vode simboliki predstavljaju suprotnost izmeu ivota i smrti, zdravlja i bolesti, slobode i ropstva, humanizma i terora, duha i tela i sl. Mada te prepirke sadre sve ono na ta ovek nailazi u stvarnom, "realnom" svetu, one ipak, kao takve, nisu svojstvene ljudima dole, u "ravnici". Hans Kastorp je pametan, oprezan i dobroduan mladid koji ne pada ni pod iji uticaj. Setembrinija podrava zbog ideje humanizma, a za Naftina razmiljanja smatra da esto deluju ubedljivije. TEMA: Roman arobni breg smeten je u vreme poslednjih osam godina pred Prvi svetski rat u sanatorijum za pludne bolesti Berghof u vajcarskoj. Glavni junak je Hans Kastorp, koji je kao glavni junak obrazovnog romana krenuo na putovanje radi obrazovanja.On ne krede u suoavanje sa svetom, ved suprotno tome, on u tu svrhu odlazi u carstvo mrtvih, koji se paradoksalno nalazi gore (na bregu). Svet mrtvih je u kontrastu sa ivotom u ravnici, u njemu vreme stoji, sve do poetka rata. Hans Kastorp je u potrazi za smislom, bavi se pitanjima o ivotu, smrti, ljubavi, slobodi... i odgovor moe nai jedinou tom zaaranom svetu. Kao junak obrazovnog romana, Hans Kastorp ima svoje pedagoge, koji se meusobno sukobljavaju u linosti glavnog junaka: Gospoa oa, pomocu koje dozivljava emotivni preobrazaj Doktori Krokovski i Berens, iji je znaaj manji i povezan je sa uticajem koji na Hansa ima gospoa oa. Setembrini, knjievnik, veliki humanista i zapadnjak, nosilac liberalnih evropskih ideja, glas razuma, koji ga odvrada od strasti prema gospoi oa. Ova dva lika stoje u kontrastu, oni su za junaka isto to i za Dantea Vergilije i Beatrie. Oni su takoe i nosioci razlika izmeu istoka i zapada, iracionalnog (nagona i lepote; Pibislav Hipe) i racionalnog. Nafta, totalitarni dogmatiar, ije se karakteristike oitavaju ved u tome to je on jezuita, nosilac oprenih stavova u odnosu na Setembrinijeve. Joahim Cimsen sa svojim pravilima koja nikada ne kri, poslunodu i pedanterijom, spreava Hansa da potpuno potpadne pod uticaj strasti. 35

 Mener Peperkorn, istovremeno Hansov suparnik i uzor, suprotnost Setembriniju i Nafti, odnosi pobedu nad njima u Kastorpovim oima. Svi ovi pedagoki uticaji meaju se u sveti glavnog junaka, a on ih sve prihvata, ali nijedan do kraja i bez rezerve. Do konanog saimanja dolazi u poglavlju Sneg. NARATIVNI DELOVI: Dozivljeni govor: , , , , , , . ( : ), (o ) Hans Kastorp je sauvao samo blede uspomene na svoj pravi roditeljski dom; oca i majku jedva da je i znao. , . : ( , ). , . : , , (, , .), . , . : , , . , , . , . Intertekstualnost: Pozajmljuje iz Boanstvene komedije : odgovor na to ta je svet I kakav je poredak u svetu. Put sazrevanja oveka. Dante takoe ukida normalno merenje vremena I prostora. I kod Mana se ukida objektivno vreme, a uvodi se subjektivno vreme. I ovde imamo vertikalno posmatranje sveta, uvodi gore I dole. (ukida se prostor). Gornji svet I donji svet, inae je gornji svet svet ivih, ali ovde se okrede gornji svet je sanatorijum, znai dole su ivi. Poetak prvog svetskog rata pokazuje das vet koji nije sanatorijum nije napravio progres, jer dolazi do smrti I unitenja. TEHNIKE PRIPOVEDANJA U BUDENBROKOVIMA

Objektivni ton, roman je prikazan kao hronika, dogadjaji su prikazani hladno,objektivno, bez strasti. Vise nacina pripovedanja, pa se I postupci junaka sagledavaju iz vise uglova. Sveznajuci pripovedac je po strani. Dogadjaji su prikazani tako sto se prelamaju kroz svest likova, iz njihove perspektive, na osnovu njihovog dozivljaja. Dogadjaji su prikazani u onoj meri u kojoj se odrzavaju na zivot I sudbinu junaka. Mana ne zanimaju konkretne drustvene prilike, vec samo ukoliko one imaju uticaj na pojedinca. Man se

36

distancira od junaka: ideje junaka prikazane su kroz njihova dela, a preko njihovih dela on prikazuje stvarnost I kritikuje je. Posto su dogadjaji prikazani samo iz ugla porodice Budenbrok, epizodni likovi su slabo razvijeni I prikazani su kroz par motiva koji su opsti I koji se ponavljaju. Epizodnim likovima date su dve, tri karakterne crte koje citalac zna onoliko koliko I znaju glavni junaci (lik Gerde). O velikim dogadjajima se govoi sazeto- cesto su takvi dogadjaji predstavljeni I onda kada su prosli, prikazuju se kratko I u naznakama. Ukoliko Man treba da predstavi opis nekog dogadjaja, on obicno krene od katastrofe, od njegovog vrhunca, a zatim sazeto prikazuje retrospekciju. Tako on drustvo u krizi prikazuje u mirnim slikama.

ALBER KAMI
STRANAC - Antiroman: Odstupanje od tradicionalnih odlika romana Novi pripovedni postupci i stil, zbog ega spada meu eksperimentalne romane Eksperimentalni roman podrazumeva zanemarivanje postojedih knjievnih pravila I uspostavljanje novih narativnih konvencija Pored antiromana, tu spadaju i novi roman i neka prozna ostvarenja postmodernizma Nema jedinstvene, zaokruene radnje, zapleta, motivacije, esto ima predugih opisa koji dobijaju prevlast nad radnjom. Termin nastaje prema terminu antidrama Najede se povezuje sa francuskim piscima novog romana Zaetnik je Semjuel Beket (romani Marfi i Moloa), a poznati su i Sartrova Munina, Bleda vatra Vladimira Nabokova i Kamijev Stranac

Cinjenice: - Merso jeste kriv, on je ubio oveka, to je sa svake take gledita pogreno i spremno za osudu, ali on nije osuen na osnovu stvarnih okolnosti pod kojima je dolo do zloina, ne zbog samog ina ubistva, ved na osnovu iskrivljenih ubeenja drutva o njegovim psihikim i moralnim osobinama, zbog lanog uzroka kojim je in bio motivisan. - ivot nema vrednosti za njega, ali postaje vrednost pred licem smrti i Merso ga eli proiveti to vie moe, to vie, a ne to bolje etika kvantiteta. - Merso otkriva da ne eli da ivi na nain na koji mu propisuju oni koji tvrde da su mu brada, oni koji ga ne razumeju jer nije isti kao on, i koji su spremni da osude na smrt svakog ko nije plakao na pogrebu svoje majke. Njega se ne tiu drugi ivoti osim njegovog, isto kao to se njegov ivot ne tie onih koji osuuju njegovu individualnost. 37

- Nita nije vano pred licem besmisla, pred saznanjem da je na kraju svega ipak smrt i nitavilo. Vaan je samo trenutak, jedan udisaj vie, jedan oset ivota osloboenog straha i nade. - Merso odlazi u smrt svestan besmisla svog ivota, siguran u svoju spoznaju, sa jedinom nadom da de biti ispraden povicima mrnje, kao to je i sin boiji bio ispraden, to je bilo i uslov trijumfa njegove istine na zemlji (potvrda njegove doslednosti sebi, njegove individualnosti koju drutvo ne prihvata). - Merso ne veruje u Boga, ne veruje u drugi ivot, za njega je smrt kraj i to je jedina izvesnost. - Mersoova etike je etika kvantiteta, isto kao u Mitu o Sizifu iveti to due, ne to bolje. - Mersoove socijalne odrednice slue samo kao povod za prikaz filozofije apsurda, koja se nejgovim likom oslikava npr. on se ne karakterie kao dobar ili lo slubenik kada odbija ponudu za unapreenje, ved sam njegov odgovor sadri u sebi osnove filozofije apsurda njemu je svejedno da li de idi jer ovek svoj ivot ne moe da promeni i svi ivoti isto vrede. - Ubistvo Arapina je motivisano tako da Merso postupi u skladu sa filozofijom apsurda koju zastupa on nema plan ubistva, pitolj dospeva u njeove ruke upravo zato da bi spreio prijatelja da ubije Arapina, a zatim ga on ubija, ne znajudi zato, to nije njegovo svesno opredeljenje, on ubija zbog neeg to je izvan njega. - Kami sve postupke motivie tako da iz njih proistiu dogaaji koji de otkrivati elemente filozofije apsurda koju Merso zastupa - njegova indiferentnost prema svemu koja i dovodi do zloina, zloin za koji nije odgovoran, apsurdno suenje koje zbog takvog zloina nastaje. - Spreavanje prijatelja da ubije nema za cilj da govori o moralu Mersoa, ved da motivie kasnije apsurdno suenje i zloin, da do njih dovede. Zato se na psiholokom planu moe tumaiti Mersoov lik samo ukoliko se to tumaenje podredi tumaenjima filozofije apsurda, iji su elementi u prvom planu i kojima se jedino moe predsatviti Mersoov lik. Kami odstupa od unutranje logike knjievnog lika, kada je potrebno da realizuje svoju koncepciju filozofije apsurda (epizoda sa revoloverom Merso spreava prijatelja da ubije, to je jedino dostupanje od nejgove gotovo dosledne karakterizacije, ali upravo je to iskorideno da bi se pokazala apsurdnost njegovog narednog postupka)

SADRZAJ:
, . , : , , . , , , , , , . , . , , . , . ,

38

, . , . , . , , , , , . , . , , , , . : , , , , . , , . Zavretak ovog romana slian je zavretku Brade Karamazovi. Sudi mu se za karakter, a ne za delo. TEMA I IDEJA: Roman "Stranac" je roman o ljudskoj egzistenciji, o njemu se govori o ovekovoj usamljenosti, otuenosti, besmislu, i apsurdu ivota. Roman se zato i zove stranac to je Merso stranac drutvu, a drutvo njemu. Merso oseda da u svetu gde ivi ne moe da utie na svet i da ga menja.On samo moe da napravi izbor od onoga ta mu se u ivotu nudi, odnosno izbor po svome ponaanju ne menjajudi ni sebe ni svet. Postavlja se pitanje nehotinog ubistva Arapina, da li ovek ima pravo da drugom oveku oduzme ivot, i da li sud ima pravo i drutvo da Mersou oduzmu vot. U ime koje pravde se nekome ivot oduzima? Kakva je to pravda ako isto tako postupa zloinaki, kao i sam zloinac? Mersou se sudi ustvari za bezosedajnost i indiferentnost u njegovom ponaanju na sudu. Postavlja se pitanje da li je on zaista bezosedajan ovek ili je ovek koji oseda ali ne ispoljava osedanja? Da nije poinio ubistvo za koje mu se sudi, drutvo ga ne bi igosalo, niti bi mu sudilo za njegove moralne osobine, kao to mu inae sude za bezosedajnost. MERSOOV ZLOCIN: Zasto Merso ubija Arapina? Merso je po prirodi smirena licnost. Pre tuce i posle nje sprecava Remona da reaguje burno i uzima revolver. Ali tek sto je njega sprecio da puca, odlazi do Arapina i ubija ga. Citalac ne razume motive ubistva jer nisdu u skladu sa Mersoovom prirodom i ponasanjem. Merso puca bez razloga. Pre sitaucije ubistva daje se opis vrucine na plazi koja Mersoa razdrazuje. Spas od svetlosti potrazice kraj izvora bas gde se nalaze dva Arapina. I u Mersou i u Arapinu je strah, jer je prethodila tuca i obojica su se povukli. Mersoo je opterecen vrucinom i bas zbog toga mozda zbog senke koja je padala na njega izgledalo je kao da se smeje. Arapin je pokazao noz koji se presijavao na suncu. Mersoo je bio zaslepljen- sunce koje nemilosrdno pece i znoj koji mu smeta da pravilno rezonuje magle mu vid i on puca. U tom momentu svestan je da je narusio ravnotezu dana,ali ispaljuje jos cetiri hica u vec mrtvo telo Arapina. Ti postupci su tesko motivisani.

39

MERSO U ZATVORU: Citav proces sudjenja kao da se odvijao van njega, kao da on ne postoji.izgledalo je kao da ceo dogadjaj razmatraju van mene. Merso je slusao tuzioca i bio zbujen njegovom mrznjom, zbunio ga je i odnos prema svedocima koji su govorili u njegovu korist (Selestovo svedocenje bilo je izuzetno toplo i Merso je pozeleo da ga zagrli). Saslusali su Masona i Salamana,a njegov odnos sa Marijom okarakterisali kao nedozvoljen.Mersoa je sve to ljutilo,shvatao je da niko nista ne razume. U njemu se nakon svega javila ravnodusnost i u momentu kada je mogao da nesto doda, on je kretko i jasno odgovorio ne , sto je licilo na predavanje. Merso poseduje unutranje bogatstvo i do toga samoga dolazi na kraju romana u razgovoru sa svetenikom (prvi put sam sebe ispoljio, pokazao emocije).U tom razgovoru pada u afekat jer mu smeta popova briga za njegovu duu i on doivljava pravi moralni preobraaj, pravu katarzu, kad ubacuje popa i celokupno licemerje graanskog sveta i religije kojima taj Bog pripada. On pokazuje da veoma misli i da je vezan za zemlju i zemaljski ivot primedbom da ne vodi brigu o Bogu i dui. Odbacujudi la graanskog sveta i religije u tom afektnom ponaanju, dolazi do osedaja slobode ba zato to se oslobodio pripadnosti drutva koje je odbacio kao to je ono odbacilo njega. Dugi zatvorski dani odvajaju Mersoa od ivotne svakodnevnice i okredu ga ka unutranjem ivotu, a da bi on u svojevrsnoj pobuni (sukobu sa popom) otkrio ono to je u njemu godinama bilo zakopano.Nesumnjivo je da je taj sukob najbolniji dogaaj u njegovom ivotu, dramatiniji od ubistva Arapina, jer ovde Merso dostie najvii i najvedi mogudi stepen svog emocijalnog ispoljavanja. Do toga dolazi jer je razdraen i izazvan upornodu da de se moliti Bogu za njega to izaziva eksploziju besa Mersoa koji je okrenut ivotu a ne nebu.Svoj gnev je izlio na popa, a to se odnosi na drutvo, svet dvolinog morala koji ga je prvo sudio, pa alio i molio za njega.U tim trenucima u deliji misli na majku i tada shvata zato je ona na kraju ivota nala verenika i upustila se u igru poinjanja ivota.On se u zatvoru nalazi i u istoj situaciji kao majka u domu.Oko nje se gase ivoti, osetila blizinu smrti i oslobaanje i spremnost da sve ponovo iznova preivi. Sukob sa popom je i njegov prvi znak identifikacije sa majkom: I ona se u tome domu koji lii na zatvor borila protiv smrti i usamljenosti. Sada je Merso mogao da razume zato se majka igrala verenitva i da je ona to doivela u odnosu na drutvo kao i ona sada kao oslobaanje od drutva i pobunu protiv njega. Zato je Merso smtrao da niko nema prava da plae za njom jer je u domu doivela osloboenje kao i on u zatvoru.

MERSO I MAJKA: erso je pocinio ubistvo za koje mu je sudjeno. Medjutim, sudski process je u prvi plan izsturio njegov odnos prema majci I citavo sudjenje se svelo na dokazivanje njegovog bezgusnog odnosa prema njoj. Odluka je doneta na osnovu njegovog cudnog I nemoralnog odnosa na dan sahrane I posle nje. Cetralno mesto nije bilo ubistvo Arapina, vec odnos majke I sina.sud je posao od zakljucaka o laznom moralu I licemerju prema majci. Merso je najpre bio ravnodusan kada je saznao vest o njenoj smrti,zatim je pusio na dan sahrane, naglo otisao sa groblja, nije plakao.U tri dramatina trenutka kada se Merso nalazi u presudnoj situaciji u sedanju mu se pojavljuje slika majke, sedanja ne nju poklapa se svaki put sa bezizlaznodu situacije u kojoj se nalazi.

40

Prvi trenutak je sahrana, drugi je pre zloina na plai, a tredi je nakon petomesenog boravka u zatvoru kada mu se u sedanju javlja lik majke. Nerazmren odnos Mersoa i majke ogleda se i u situaciji kada je uo komiju Salamana da plae za psom, a on nije za majkom. On je mislio na majku po asocijaciji slinosti situacija odnosno gubitka nekog dragog. Na jednom mestu Merso kae: "Svakako majku sam mnogo voleo, ali to nita ne znai.Sva zdrava ljudska bida prieljkuju manje-vie smrt onih koje vole". Tu se oseda njegov apsurdan odnos prema majci. Ako se posmatraju odnosi koje Merso uspostavlja sa okolinom, vidi se da ih karakteriu ravnodunost, skuenost, on ne preduzima inicijativu ved odgovara na tuu inicijativu. Ipak,na vise mesta u tekstu ukazano je da Merso voli svoju majku jer je prva reenica: "Danas je mama umrla" , ali ujedno bei od nje. Postavlja se pitanje ako je on od detinjstva sve neosetljiviji i hladniji, nije li to i krivica njegove majke, koja je dutala, nije sa njim govorila, pratila ga pogledom te nije umela da mu da neophodnu toplinu. Nesumnjivo da njegova majka koja je rano izgubila Mersovog oca, svojim nespretnim stavom prema sinu doprinosi razdvajanju njegove linosti te se on priklonio liniji manjeg otpora, pobegavi u neku ravnodunost i skuenost. Ako je Merso kriv, onda nije kriv za ono zato mu sudi drutvo nego je kriv pred samim sobom, za svoje povlaenje pred ivotom. Nesumnjivo je da je Merso voleo majku na svoj nacin. nema sumnje, voleo sam majku. Njegova ljubav prema majci nije upadljiva, ne iskazuje se, jer su jake emocije i snazna afektivnost nezamislive za licnost kao sto je Merso.

Lik Mersoa
Merso je glavni junak romana. Merso je slozena licnost. Zbog svojih osobina: iskren, posten, miran, skroman, nenametljiv, strpljiv, delovace povuceno, pasivno, nezainteresovano I neambiciozno. Njegov zivot postaje nerazvijen I siromasan. Nesposoban je da se prilagodi sitauciji, ambijantu ili dogadjaju, pa se stvara utisak apsurdne licnosti. Za njega nista nije precizno, definitivno-cesto ponavlja da mu je svejedno, da ne zna, da mu nista ne znaci. Pitanja od zivotnih vaznosti postaju svejedna (smrt majke ili venacanje sa Marijom). Merso je melanholican I cutljiv, cesto I kada prica to je vrlo kratko. On kao da se odvojio od spoljasnjeg sveta I kao da ga nista ne interesuje. Svejedno mu je za Mariju, svejedno mu je za da l ice biti prijatelj sa Remonom I da l ice svedociti u njegovu korist, svejedna mu je ponuda za posao u predstavnistvu. Cesto kaze da, samo da ne bi vise razgovarao, pa tako I izbegava zapitkivanja, advokata ne ubedjuje u svoj zlocin jer me mrzelo. Merso daje utisak rezigniranosti I neosetljivosti, mada neki detalji upucuju da on nije potpuno bezosecajan: druzenje sa Marijom, sazaljeva Salamana kad mu pobegne pas, spreman je da se zrtvuje za Remona, trudi se da istraznom sudiji objasni da je po prirodi takav. Mersoova staticnots dozivljava budjenje u momentu kada opisuje njegov I Marijin boravak na plaza sa Masonovima. Postaje veseo, zivahan, otvoren, srecan, sto sve pozitivno utice na njegovu licnost. Shvatamo da je Mersoova zatvorenost posledica nedovoljne ljubavi u detinjstvu. Njegovo drugo budjenje dolazi u momentu ispovednikove posete gde ga hvata za okovretnik I dozivljava izliv negativnih emocija. Merso je apsurdna licnost. Medjutim, (, ), ( , ), , , ( : , ), , ( ), ( . ..., 41

 , , ). , , , . . . , .

Redukcija karakterizacije: - Psihiki ivot Mersoa je sveden samo na jednu vremensku dimenziju sadanjost - Nema tehnikih novina (promena forme i tako to), nema kombinovanja raznih anrova, nema odsustva realistine motivacije novina je samo utisak koji ostavlja Mersoov karakter (a to se postie redukcijom karakterizacije) - Sredstva karakterizacije su tradicionalna o njemu se saznanje na osnovu njegovih postupaka i misli i na osnovu odnosa sa drugim ljudima i njihovih misli. To znai da je karakterizacija phiholoka. Jedino odstupanje od konvenciija takve karakterizacije je to to se Kami suzdrava od komentara koji se oekuju (detalji, objanjenja situacije, opravdanja, izgovori...). Motivacije nema, ona nije skrivena kao u relistikom romanu i treba je traiti, ona jednostavno ne postoji i svedena je samo na elementarne reakcije tipa Umoran sam, Curio mi je znoj i slilno. - Promena knjievne tehnike - suzdravanje od dublje analize, izbegavanje vieslojne analize. Razlozi za to mogu biti: 1. skrivanje neke dublje tajne u nedoreenosti to je uglavnom kod realista, kada se sitacija razreava na kraju. 2. tajna uopte ne postoji, Merso je upravo takav kakvim je prikazan, nema dublje osobenosti, i u tome je upravo novina Kami. Zato i dolazi do nesporazuma izmeu njega i sudaca koji se ponaaju kao realistiki romanopisci i trae neto iza njegovih rei, neku tajnu koja ne postoji. Zato se govori da se Mersou sudi prema pravilima koja ne poznaje. - Karakterizacija je redukovana jer se menja nain vienja oveka i sveta ovek se posmatra kao jedan od mnotva istih ljudi, njegova sudbina kao nametnuta, sluajna, ne moe da je menja, ved je prihvata kao neminovnost. Uporavo zato nema razloga za dubljom analizom koja u oveku trai individualno i koja negov karakter izgrauje prema njegovom delovanju. Zato je ovek sveden na elementarno, pojednostavljen, jednostavno doveden u okolinu u kojoj se nalazi. - Merso nema sopstvenu filozofiju koja ga otuuje od sveta. On ne preispituje sebe, on ivi izvan svake filozofije, a spoznaje svoje stavove tek u razgovoru sa svetenikom. Ali njegove postupke ne vodi ta filozofija, neki odreen ivotni stav, on jednostavno ivi i svoje ivljenje ne analizira.

42

Drustvo: Ponovo je u fokusu iracionalnost sveta, mada na drugi nain. Drutvo uporno pokuava da
konstruie racionalne motive za Mersoovo iracionalno ponaanje. Ideja da se stvari nekad deavaju bez razloga i da dogaaji ponekad nemaju znaenje je uznemirujuda za zajednicu. Suenje Mersou je primer za to, tuilac pokuava da nae racionalni poredak, pa povezuje ubistvo Arapina sa Mersoovim ponaanjem na sahrani majke, kako bi doneo zakljuak o njegovoj udovinosti. I tuilac, i Mersoov advokat pokuavaju da objasne poinjeno ubistvo kao dogaaj koji logino sledi prethodne po principu uzrono-posledine veze. Takva objanjenja su izmiljotine koje imaju svrhu da prikriju zastraujudu ideju da je univerzum iracionalan. Prema tome, i samo suenje je primer apsurdnosti, primer kako oveanstvo pokuava da pripie racionalnost svetu. On je stranac itavom svetu, jer prihvata, da ivot jeste jednostavan i ne komplikuje ga bez nekog cilja. Svi ljudi negde u sebi imaju potrebu da budu voljeni. Ako im jo u detinjstvu ta potreba ne bude ispunjena, onda im je zaista svejedno ta ih eka u ivotu. Svojim prilagoavanjem situacijama, ostaju stranci ostalim ljudima i tu pomodi nema. Nede ih nikada shvatiti i prihvatiti.

Objanjenje apsurda I EGZISTENCIJALIZAM Apsurd: je logicka nemogucnost, besmislenost, glupost. Ako jedinka ne uspe da uspostavi sklad sa
svetom oko sebe, onda taj svet postaje tudj. Na taj nacin svet I jedinka su dva odvojena sveta koji tesko uspevaju da uspostave komnikaciju I to dovodi u pitanje smisao egzistencije.neuspeli pokusaji jedinke da uspostavi kontakt sa svetom dovode do svesti o uzaludnosti. Tada su I jedinka I svet apsurdni I iz toga proistice: razocarenje,ocaj, srepnja, strah, pesimizam. Apsurd, medjutim, moze dovesti I do pobune I otkrivanje novih vrednosti koje su suprotne od verdnosti koje namece svet. Otudjenom svetu jedinka se suprotstavlja najcesce prezirom I ravnodusnoscu Moderno osedanje sveta pomera teite sa metafizikih na etika pitanja, prevashodno na odnos izmeu sveta i oveka. Taj odnos Kami sagledava bez religijskih predrasuda i u njemu vidi apsurd. Sutina apsurda lei u ovekovoj potrebi da racionalno sagleda svet i injenici da svet nije racionalan. Svest o neskladu izmeu oveka i sveta je svest o uzaludnosti, uzaludno teimo da ostvarimo predmet sopstvene nostalgije. Najvanija karakteristika apsurda je traginost. Apsurdno stanje je tragino stanje. Postavlja se pitanje je kako iveti ako je svet tragian i uzaludan. Kami odbacuje samoubistvo kao reenje, jer ono nije suoavanje, ved odbacivanje istine, izbegavanje apsurda. Mit o Sizifu nalae da ovek treba da umre bez pomirenja, u revoltu. I Merso zivi u svetu sa kojim ne uspeva da uspostavi dijalog, pa svet postaje hladan, nepijatan, tudj. Svest o svojoj tragicnoj sudbini podstice ga da se suprotstavi svetu, kao I Sizif. Sizifa kaznjavaju bogovi, on je u svom naporu guranja kamena jaci od njih. Tako je I Merso izvan svoje sudbine, suprotstavljajuci joj se ravnodusnoscu I prezirom.

43


Egzistencijalno vreme obuhvata sadasnjost u kojoj Merso uscekuje izvrsenje kazne. Iz toga vremena tece prisecanje na proslost od majcine smrti do ubistva. Skoro da nema reci o pravoj proslosti. Citalac skoro nista ne zna o junakovoj proslosti,porodici, roditeljima. Zatvorski dani pripadaju egzistencijalnom vremenu. Jedina promena u zatvoru je ta sto Merso nikad nije razmisljao o uspomenama,jer je ziveo u sadsnjici I od uspomena svesno bezao. Pripovedanje Roman je napisan u prvom licu. Prvo lice slui za ispovest, ali ovde prave ispovesti nema. Ovde Merso ne promilja ta radi. Ovde nema Toka svesti I unutranjeg monologa. Ovo je redukovana svest, on sam prepriava svoj ivot da bi ga redukovao. . (), . . , , , , . , , , ( . ), : , - , . , : ... , . . ( ...) . . , . , , ; . . - Forma umesto dogaaja dominira razmiljanje, svest o neemu, dogaaji su dati u naznakama, posamtrani iz razliitih uglova, akcenat je na Mersovoj svesti o sebi i ivotu. Izostavljen je psiholoki pristup romanu i tok svesti glavnog junaka, ija je pria saoptena hladno, bez mnogo rei i gotovo telegrafski. Sve se deava u sadanjosti, nema puno podataka o prolosti, ime je i sama struktura romana uprodena i svedena na najbitnije, osnovne podatke o samim dogaajima. Pripovedanje je u prvom licu, ali se dogaaji prate iz dva razliita ugla: 1. Prva celina je Mersoovo neposredno doivljavanje, dogaaji koji prate njegov ivot hronoloki tok dogaaja 2. Druga celina je, u stvari, rekonstrukcija tih dogaaja, koja prati Mersoovo suenje i istrani postupak zbog ubistva koje je poinio preispitivanje sopstvene svesti, otkrivanje Mersovoih stavova

44

 :
1 2 3 , 4 ( ) 5 , , , , 6 , . , . , , 7 , , . ( ; ) 8 9 10 , . . , . , , .

, . , . , , : , . , , . , . . Kamija zanima trenutak Sizifovog povratka u podnoje, trenutak kada se on vrada po svoju stenu, znajudi da je iznova i iznova mora kotrljati, sve dok smrt ne oznai kraj muenja. To je taj trenutak svesti. as u kome Sizif spoznaje veliinu svog ivota, as kada njegova gordost, mrnja prema bogovima i elja da, uprkos svemu, i dalje ivi, stupaju na scenu. Sizifa treba da zamislimo kao srednog. kae Kami. I tako treba da ga predstavimo sebi kao junaka koji spoznaje da mu pripada njegova sudbina, da je svaki dan samo njegov i da je samo njegova stvar to kako de ga on iskoristiti i proiveti. Sizif odluuje da besmislene patnje pretvori u rad, u neto to de ga ispuniti i, u trenucima nadolaenja svesti koja je tako muna, a opet tako puna gordosti i prezira, spremna da podnese sve, samo da bi dokazala da moe da istraje.Veliina oveka je u njegovoj odluci da bude jai od svoje sudbine. Nema sudbine koja se ne prevazilazi prezirom. Osnove Kamijeve filozofije apsurda: - Emotivno prazan, razoaran, apsurdni ovek postaje 'stranac' u svetu.

45

- elja oveka da sazna smisao sveta i postojanja, nemogudnost ovekovog razuma da dosegne ta saznanja - Postojanje oveka u svetu koji ga ograniava svojim pravilima, sputanost koja prouzrokuje monotoniju i stalno ponavljanje istih radnji, postupaka i situacija (stvara utisak besmislenosti ivota) - Nemogudnost izbavljenja iz postojedih situacija, nemogudnost odbacivanja nametnutih pravila, osedaj praznine, munine, uasa, izgubljenosti u svetu koji ne razume pojedinca i namede mu, njemu nepoznate i neprihvatljive norme - Uvek prisutna neizvesnost, nemogudnost saznavanja trajanja ivota, i smrt kao jedina izvesnost, to ivot ini jo besmislenijim i apsurdnijim - Otuenost oveka i njegova usamljenost i nezadovoljstvo u ravnodunom i bezosedajnom drutvu - Svest o apsurdu i pozivanje na revolt, pobunu protiv apsurdnog ivota i sveta. Svest o svojoj sudbini I revolt protiv svega postojedeg i nametnutog, protiv smrti kao jedinog izbavljenja iz tekih ivotnih situacija - elja za trajanjem uprkos svemu, elja za ivotom i to duim trajanjem i postojanjem u svetu. Sutina apsurda lei u ovekovoj potrebi da racionalno sagleda svet i injenici da svet nije racionalan. Svest o neskladu izmeu oveka i sveta je svest o uzaludnosti, uzaludno teimo da ostvarimo predmet sopstvene nostalgije. Najvanija karakteristika apsurda je traginost. Apsurdno stanje je tragino stanje. Postavlja se pitanje je kako iveti ako je svet tragian i uzaludan. Kami odbacuje samoubistvo kao reenje, jer ono nije suoavanje, ved odbacivanje istine, izbegavanje apsurda. Mit o Sizifu nalae da ovek treba da umre bez pomirenja, u revoltu.

FRANC KAFKA PROCES

PROBLEM RAZUMEVANJA I TUMACENJA: Proces je nezavrsen roman. Ostao je u rukopisu, pa kompozicija I struktura nisu definisane. Pisac nije uspostavio konacan redosled poglavlja,pa je to ucinio Maks Brod. Ostale sun eke praznine u prici, neka poglavlja nedovrsena, pa tako I nejasna. Pisac nije znao kako da roman privede kraju. Medjutim, roman je bio citljiv, recenica laka I jednostavna za razumevanje. Prica je jednostavna, ali razumevanje je tesko.problem razumevanja I tumacenja nastaje jer pisac u delu postavlja pitanja,ali ne daje odgovore, pa tako do kraja romana ostaju nekakve nedoumice ili nemotivisani postupci. Ne zna se ko proganja Jozefa K., ko ga I zasto sprecava da dodje do zakona. Zbog toga tumacenja dela mogu biti razlicita. Roman je neodredjen: neimenovani grad, prezime junaka, nije jasna optuzba, pojmovi I predmeti su neodredjeni, kao I licnosti (knjige zakona su neprimerene, sudske kancelarije su svuda..) roman je nepregledan: sudske prostorije su na neocekivanim mestima, njihov broj je veliki sa mnogo hodnika, negde izostaju opisi,a negde je prisutna detaljizacija. Junaci su cesto protivrecni I nemotivisani. Sve to roman cini paradoksalnim I apsurdnim (prostorije suda sun a tavanima I podrumima, zagusljive su, mracne, enterijer I eksterijer deluje prljavo, Jozef nije preterano iznenadjen hapsenjem I trazi krivicu iako zna da ne postoji). Kafkine parabole zavravaju se paradoksom, a pouka je namerno izostavljena, pa znaenje ostaje neuhvatljivo.

46

SADRZAJ: . , . , . , , , , . . , , . , . , . , . . , , , . , , , . , , . , , , ., , , . . , . , . ' !'. Kafkin svet nema jasne granice izmedju racionalnog I iracionalnog, moguceg I nemoguceg, stvarnog I nestvarnog. Situacije koje su apsurdne, Jozefu K.se cine normalnim- trazi krivicu iako zna da nije kriv, ali smatra da ne poznaje zakon koji je takodje paradoksalan I izmisljen. Jozefom K.upravljaju drugi, njegovi vidici su ograniceni. Tako on postaje otudjen I obezlicen, nemoguc da deluje ili misli, vec samo da se povinuje sistemu. On ne moze da odluci o sopstvenom zivotu, vec njime upravljaju nevidljive I izmisljene sile I sistem. Jozef K.nije uspeo da se izbori sa takvi procesom,ne opire se ni kad ga vode u smrt, pa umire potpuno porazen I ponizen (I cinilo se d ace ga stid nadziveti). K-ova krivica pociva na cinjenici postojanja. PASIVNI JUNAK: Jozef K.je covek cija je svakodnevnica svedena na jednostavan I pasivan zivot. Njegovo prezime je inicijal, pa je tako ostao zagonetan njegov identitet. O njegovoj porodici ima samo naznaka, o njegovoj proslosti ne znamo nista. sa svojom porodicom nije narocito blizak, ujak mu pomaze oko procesa,ali taj odnos je hladan. Sa zenama nema neznosti I topline, pa tako ni dublje emovne veze. Nema prijatelja od poverenja,a u razgovoru s ljudima je povucen (cesto drugi pricaju umesto njega). Jozef K.je neambiciozan, zavisi od drugih I njihovih postupaka prema njemu, ne ume sam da preuzme inicijativu. Kada saznaje da je optuzen mirno prihvata tu cinjenicu,kao da je to nesto sasvim normalno I prirodno, iako je svestan da nije kriv. Kada prvi put odlazi na sud,zastupa svoje stavove o tome da nije kriv,podsmeva se svima, bori se za sebe. Medjutim, kao das u uspeli da ga ubede u cinjenicu da je kriv. Covek koji se buni ubrzo nestaje I na scenu stupa mirenje I avnodusnost koje ga okupira tokom jednogodisnjeg procesa. Jozef je licnost koja zbunjuje. Cesto je protivurecan- izjavljuje da nije kriv,a onda trazi krivicu, postupa kao da je kriv. Pocinje da trazi sudske prostorije, odlazi kod advokata I ostvaruje vezu sa advokatovom bolnicarkom Leni. Odlucuje da napise podnesak sudu,a to nikako da ucini. Junaka kao da ne interesuje slucaj. Medjutim, njegova nezainteresovanost su istovrmeno protest I 47

bunt protiv ovog izmisljenog procesa I sistema koji je apsurdan.krivica ne postoji u objektivnom svetu, vec u subjektivnom, u junaku samom, rec hapsenje deluje u njemu samome. K.se borio protivurecno, nije bio dosledan do kraja,vec se predao procesu I na kraju ga to odvelo u smrt. Njegovo zivljenje I delovanje ispunjeno je paradoksom I apsurdom,cak I u momentu smrti kada se ne opire. COVEK I PROSTOR: Posebno veliku ulogu u romanu zauzima proctor. Proctor je neobican I neprijatan, u njemu vlada mracna atmosfera. U okruzenju nema prisnosti I topline, nekoga ko ce Jozefu K.mozda pomoci, vec su ljudi otudjeni, nepoznati, u skladu sa prostorom. Retko se prkazuje eksetrijer; on je cesto ispunjen maglom, sumoran, siv, tezak, kisan. Enterijer je neprijatan, zatvoren, zagusljiv, sa manjkom svetlosti ili prozora, ili vrata I prozori nemaju primarnu funkciju. Sve odaje utisak nekakve zatvorenosti, zacaranog kruga. Ukoliko se prozor otvori, spolja ulazi dim,cadj, vazduh koji je zagusljiv. Sudske prostorije sun a neobicnim mestima, takoreci- one su svuda- u potkrovljima I podrumima, do njih se dolazi na tezak nacin- hodnici su dugi I zapetljani, stepenista bez osvetljenja. Sve odaje utisak nekakve misterioznosti I nepreglednosti. Naime, pretrpane su stvarima, stvari nemaju osnovnu namenu, kao ni prostorije (u sudskim kancelarijama se sushi vesh, sluze za stanovanje, niske su, tesne; dok su druge previse visoke I prostrane). Process se odvija svuda- ne samo po kancelarijama, vec I po privatnim prostorijama (soba Jozefa K., Titorelijev atelje, kamenolom,stan posluzitelja) sudnica postaje sve sto okruzuje Jozefa K, tako da sud predstavlja citav njegov egzistencijalni prostor. Samo hapsenje nije tamnica I zatvor; zatvor je sve ono sto okruzuje K-a, jer je on lisen prave slobode,a Istovremeno zivi slobodno. Sud je nedostizan, misteriozannesto sto je nedokucivo. Mesanje privatnog I sudskog prostora remeti covekovu privatnost, pa ga otudjuje od prostora. Iz toga proistice nezainteresovanost, povrsno opazanje, ili opazanje neodgovarajucih uslova za zivot u tom prostoru. KAFKA, PROCES I JOZEF K. Poznavanje zivota Franca Kafke dovodi do objasnjenja nekih mesta u romanu, neke Jozefove osobine I delanja. Izvor usamljenosti Jozefa K.,njegove otudjenosti od sveta nalazi se u Kafkinom osecanju odvojenosti, jer je bio pripadnik jevrejskog naroda u sredini koja ga nije razumela. Izmedju Jozefa I Kafke postoje velike slicnosti, a to potvrdjuje I pishchevo prezime koje je sakriveno u Jozefovom prezimenu. Takodje Kafkin ljubavni zivot slican je Jozefovom- veze su bez emotivnosti, povrsne I nesigurne. U delo je pisac upleo I svoju vezu sa ocem, sto se u nekim segmentima u delu Pisma ocu, gde Kafka kaze da ce ga stid nadziveti (sto je recenica na kraju romana Proces). Iz toga vidimo neke Kafkine nerazjasnjene sukobe sa ocem koje unosi u delo. Medjutim,sam process moze se tumaciti na vise nacina: Sukob sa ocem, process raspadanja sistema vrednosti, otidjivanje coveka I jacanje birokratije, sudski poces. Svakako da je process metafora koja je mnogoznacna, koja umrtvljuje coveka I njegovu vrednost u drustvu I ide protiv njega samog. SUD I PARABOLA PRED VRATIMA ZAKONA Kljucnu ulogu za razumevanje romana ima parabola koju Jozefu prica svestenikj u katedrali. To je prica o seljaku koji trazi pred vratima Zakona, ulaz u zakon. Zakon cuva cuvar koji ne pusta unutra seljaka jer jos nije vreme. Istovremeno to je ulaz koji je ostavljen samo za tog seljaka. Ovaj na krijau umire ne uspevsi da udje. Cuvar vrata je istovremeno i sitan i mocan - sitan je u odnosu na zakon, jer on samo izvrsava tudju volju, a ni sam ne poznaje Zakon, a mocan je prema seljaku, jer je samo on taj koji moze da ga pusti unutra. On 48

je cak i dobronameran - ne mora uopste da kaze seljaku kako ce doci vreme da ce ovaj moci da udje, ali on to ipak cini. Ima malo skrivene kritike habsburske birokratije u ovome - u trenutku kad K. hoce da ga podmiti , ovaj kaze da on uzima poklon samo da ne bi uvredio onog ko poklanja. O svemu tome raspravljaju K, i svestenik. Citava njihova rasprava ne moze se zevrdsiti sa konacnim resenjem - prica je tako smisljena da uvek ima dva kraja, nikad se ne moze potpuno odgovoriti ni na jedan argument. Taj uslov je i svestenik postavio ka je rekao da svako vidjenje moze biti i poogresno i tacno. Ovaj paradoks kastrira svaku logiku. Cuvar je i u pravu i gresi. Njegova pozicija je stalno ambivalentna on je uvek i mocan i neslobodan (mora da stoji ispred vrata dok seljak moze da ide gde god hoce). To je upravo ista pozicija suda koji sudi Jozefu. Kljucna je svestenikova krajnja recenica da SUD TE PRIMA KAD DODJES I OTPUSTA KAD ODES. Natavna i u ovome je skriven paradoks - logicno je da K. ne moze i da hoce da potpuno izbegne sud. Cuvareva je pozicija takodje ista i sa onim Batinasem, koji ne zna Zakon, ali izvrsava svoji ulogu - da batina. On kaze - ja se ne mogu podmiti, ja sam placen da batinam i batinacu. Anticipacija nacizma. Cak i na kraju, kad seljak umire, on je u povlascenom polozaju u odnosu na cuvara, cuvar za razliku od njega nije u stanju da vidi onaj zrak svetlosti koji dolazi iz tunela Zakona. Paradoks je i na kraju kad cuvar kaze da ce on sada da zatvori vrata koja su bila predvidjena samo za ovog seljaka. Na pocetku je bilo receno da ta vrata moraju uvek biti otvorena. Kao sto svestenik kaze CUVAR JE SLUGA ZAKONA, I KAO TAKAV ON JE IZNAD LJUDSKOG SUDA I RAZUMEVANJA. Istovremeno je on i inferioran u odnosu na seljaka. Ispada da je neupordivo visa stvar biti u lancima zakona nego biti slobodan i van zakona - to otprilike ranije kaze i Kov advokat. Kad se Jozef pobuni i kaze da bi onda sve sto cuvar kaze trebalo smatrati za neistinu, svestenik odgovara: NIKO NE TREBA DA PRIHVATI BILO STA KAO ISTINU, SAMO GA TREBA PRIHVATATI KAO NEOPHODNOST. Ovakvim paradoksalnim argumentovanjem koje je opste mesto kod Kafke on uspeva da odbrani misteriju od dogme, misljenja i uverenja. Jedna jedina istina koja ostaje netaknuta parabolom iz crkve je istine o tome da je Jozef osujdjen i d amora da se brani i na kraju da bude ubijen NOZEM SA DVOSTRUKIM SECIVOM. Zakljuca koji se moze izvesti iz parabole: sve seljaku omogucava pristup Zakonu-Istini. Samo ga sprecavaju SVET I NJEGOVI SISTEMI, i to sada - sto znaci do god je covek ziv. On momenta kad on moze da odbaci ovu prohibiciju, to jest da odbaci svet, onn moze da udje u istinu. kafkina ironija je u tome sto je to smrt. Ipak postoji i sansa za zivota. Zapravo, oslobadjajuci proboj ili svetski sistem zakona je uvek moguc samo kad covek trega za determinizacujom sopstvene egzistencije umesto sto pilji, kao hopnitiziran, u pretecu silu i superiornost sveta. Tek bi tada bila moguca sloboda od sveta i za ivota.

Parabola Pred zakonom stoji vratar, k vrataru dolazi ovek sa sela I moli vratara da ga uvede unutra, vratar mu kae da ga sada ne moe pustiti unutra, mogude je kasnije. Poto su vratnice zakona uvek otvorene, seljak se saginje i gleda, a vratar se smeje govoredi mu da proba da ue i pored zabrane, ali da bude svestan da ga ekaju drugi vratari sve jedan od drugog straniji. ovek je razmiljao kako zakon treba da bude dostupan svakome, ali kad vide bolje vratara u krznenoj kabanici, njegov veliki iljati nos i retku crnu trakastu bradu, odustade. Vratar mu daje stolicu da sedne da saeka, eka godinama i danima, razgovara i sa bubama na vratarevom okovratniku, na sve naine pokuava da ga puste unutra, daje mito, a vratar uzima, ali kae da uzima to samo da bi ovek bio svestan da nije nita propustio. ... U toku mnogo godina ovek skoro 49

neprekidno posmatra vratara. Zaboravlja na druge vratare i ini mu se da je ovaj prvi jedina prepreka za njegov ulazak u zakon. Prvih godina glasno proklinje zakon, a kasnije samo guna, gubi mu se vid, ali kako se gubi vid svetlost koja dolazi iz vratnica zakona mu postaje sve jasnija. I razlika u veliini se promenila, sada je vratar mnogo vedi od oveka. Na kraju pita vratara kako to da za tolike godine niko nije doao sem njega. Vratar se prodere: Ovde niko drugi nije mogao dobiti pristup, jer je ovaj ulaz bio odreen samo za tebe. A sada idem da ga zatvorim. Sud iz Kafkinog Procesa moda predstavlja Strani sud, ali je svakako oblikovan prema ovosvetskim uzorima - sudu, crkvi, dravi. Najoigledniji primer je kazivanje Titorelija (koji je, moramo naglasiti, prva linost koja Jozefu K. govori o sudu, ne pokuavajudi pri tom da ga obmane) - on govori o mogudim ishodima svakog procesa. ovek, dakako, moe biti osuen; postoji i mogudnost oslobaanja, ali postoje tri vrste oslobaanja: pravo oslobaanje (koje je jako teko, gotovo nemogude postidi, koje samo retkima polazi za rukom, o emu se u stvari i nema saznanja, jer svaki trag o procesu u tom sluaju biva izbrisan), prividno oslobaanje (koje proglaava nii sud i koje ne podrazumeva brisanje procesa, tako da ovek jednog dana ponovo moe da bude uhapen) i odugovlaenje (vetako zadravanje procesa u odreenom stadijumu kako do presude uopte ne bi dolo). Ako re "oslobaanje" zamenimo reju "spasenje", stvari postaju mnogo jasnije, a ishode procesa moemo nazvati tradicionalnim imenima: pakao (osuda=prokletstvo), istilite (prividno oslobaanje i odugovlaenje) i raj (stvarno oslobaanje=spasenje). Sa druge strane, re "oslobaanje" je sugestivna, jer upuduje na ovekovu slobodnu volju i ideju da ovek jedino sam sebe moe da oslobodi. Ovo postaje jo oiglednije u IX glavi romana. Zadrimo se jo asak na Titoreliju. On je sudski slikar. Svoje znanje i zvanje nasledio je od oca. Poto uestvuje u procesu mistifikacije Suda, zna poneto i o njegovom pravom licu. Zna, na primer, da sudije koje slika, mada ih nije video lino, nisu ni tako modne, ni tako strane, kao to na slikama izgledaju izgledaju tako jer gospoda su sujetna, a dozvoljeno im je da se tako slikaju. Precizno je propisano kako svako, u skladu sa svojim poloajem, moe da bude predstavljen, pa tako ak i nie rangirane sudije smeju da se sede na predsednikoj stolici (tronu?), okrueni simbolima modi koji ne moraju biti ovozemaljske prirode - npr. boginje pravde i pobede (oreol?). Ovo zaista podseda na hridansku ikonografiju i naine na koje se konvencionalno prikazuju sveci. (Famozni Sud iz Kafkinog Procesa moda predstavlja Strani sud, ali je svakako oblikovan prema ovosvetskim uzorima - sudu, crkvi, dravi. Moemo, naravno, govoriti i o Kafki-proroku i uporeivati svet Procesa sa svetom nakon Kafkine smrti, ali moramo paziti da, idudi u tom smeru, ne zaobiemo u irokom luku mogudnost poreenja ovog suda sa institucijom crkve. U samom tekstu ima mnogo osnova za takvo poreenje, tavie - posmatrane iz tog ugla, mnoge situacije i objanjenja u romanu prestaju da deluju apsurdno. I pria o vratima zakona ima zgodnu analogiju u stvarnom svetu. Uzmimo da je Zakon neki vii, transcendentni poredak, koji obino zovemo Boijim zakonom. Postoje dokumenti, sveti spisi raznih konfesija - sve je dostupno obinom oveku, ali ovaj se retko kad usudi da ita, jo ree da tumai, a tek poneki pojedinac taj zakon trai u sebi. U isto vreme, postoji nebrojeno mnogo posrednika, svetenstvo 50

pozvano da tumai zakone, tako da slobodan ovek esto zaboravlja da je slobodan, da itava organizacija postoji da bi mu ulila poboni strah i da esto lanovi te organizacije (a to su upravo oni nie rangirani svetenici sa kojima narod dolazi u neposredan kontakt) o zakonu znaju taman toliko koliko ovaj vratar ili neki od straara koji su uhapsili Jozefa K. Sve ovo ne mora striktno da se primeni na crkvu - u moderno doba ateizam je veoma rasprostranjen i meu nemisledim svetom - zato postoje razne spiritualne voe, ulogu svetenika preuzima svako ko ima ambiciju da posreduje izmeu oveka i njegove due. Ma koliko ovo paradoksalno zvualo, vedina ljudi trai mir van sebe, umesto u sebi, i ne samo da prihvata, nego ak trai posrednike na tom putu.

Krivica Jozefa K.
K. se uvek krede u krug I to kretanje se odvija na dva osnovna plana: 1) Ponavljanje iste prie 2) K.-ova elja za spoznajom K. eli da odgonetna zagonetku koja se javlja u vie pjavnih oblika iznova I Iznova u razliitim kontekstima. Pravo znaenjeKafka ne izraava zato to ga ne zna, a ne zna ga zato to ga nema. Istraga u romanu ne napreduje, a razlog tome je stav optuenog on optubu niti prihvata, niti odbacuje. Ovde se zapravo radi o uzaludnom procesu traenja sopstvene krivice, koji ujedno time postaje I proces osvedenja. Tenja je premetena od spoljnje ka unutranjoj krivici. K.-ov zloin nije etike, nego spoznajne prirode. Proces sam sebe shvata kao tekst koji se ne moe promeniti u svojoj vieznanosti I svako tumaenje je izraz oajanja zbog te injenice (= parabola u katedrali). Smrt Jozefa K. je takoe vieznaana, jer njega oajanje obuzima tek kada odustane od istrage: moe se shvatiti kao posledica toga to je on sam prihvatio svoju presudu kada je prestao sa traganjem. Pouzdano moemo zakljuiti da je ta krivica u najtenjoj vezi sa, sa jedne strane, K.-ovim nepoznavanjem Zakona, i sa druge strane, sa odsustvom samokritike i preispitivanja svoje prolosti. Jozef K. sve do razgovora sa svetenikom pokazuje tenju da sve dovede u red, tj. da uini da sve bude ba onako kako je bilo pre hapenja. Ne samo to, nego i taj incident dovodi u vezu sa tim to se tog jutra nije ponaao na uobiajen nain, tj. razumno. Usput priznaje straarima da ne poznaje zakon. K.-ova krivica se moe dovesti u vezu sa Kafkinim razmiljanjima o prvobitnom grehu. S tim u vezi, u IX poglavlju Jozef K. kae sveteniku: Ali ja nisam kriv. (...) To je zabluda. Kako ovek moe uopte da bude kriv? Ta mi smo svi ljudi, i svi smo jednaki. Zatim kae da de jo potraiti pomod, a svetenik mu odgovara: Ti isuvie trai tuu pomod, naroito kod ena. Istina, K. se previe oslanjao na ene: gospodjica Birstner, Lenibolniarka advokata Hulda, i ena sudskog posluitelja, pretpostavljajudi da su poslednje dve veoma uticajne i da de mu pomodi u procesu. - Ipak, izvesna loginost hapenja da se primijetiti u poetnim stranama romana . Pre svega, na to ukazuje sam pripoveda kada tvrdi da mora da je Jozefa K. neko oklevetao, jer je jednog jutra bio uhapen iako nije uinio nikakvo zlo. 51

TEMA: Citav slucaj pocinje iznenadnim hapsenjem glavnog junaka(Jozefa K.) a nastavlja se njegovim sizifovskim traganjem za nepoznatom,neshvatljivom krivicom, te nemotivisanim kompleksom potrebe za neprestanim opravdavanjem kako pred drugima,tako pred samim sobom I konacno,misterioznom osudom na kraju-izvrsenjem smrtne kazne-koju Jozef K. prima pasivno< bez trunke otpora,ali sa dubokim,u ovoj situaciji takodje tesko shvatljivim stidom.Proces je dakle I naslov i tema Kafkinog romana, a Jozef K, kao optuzeni samo je objekat njegovog funkcionisanja.Osnovnu gradju PROCESA cini stvarnost imaginarnog suda,koji zasjedajuci povremeno bez ikakvog objasnjenja i motivacije u zagusljivoj atmosferi mracnih hodnika i prasljivih tavana najzabacenijih predjela prljave periferije bezimenog velegrada,trazi zrtvu-objekat svoje egzekuicije kako bi njegovo postojanje i funkcionisanje postalo vidljivo.Pored junakove nesagledive krivice,nije nista manje uznemirujuca cinjenica da ni pomenuti sud nije u stanju da K.-ovu navodnu krivicu na bilo koji nacin dokaze. Stil jasan, bez ukrasa, ravnomeran, informativni, on jezik koristi da njegovom jednostavnodu i mirnim tonom opie apsurdne dogaaje i na taj nain ih smesti u oblast realnog, svakodnevnog. Bez emocija i komentara on odmah neutralie nestvaran dogaaj i italac ga odmah prihvata kao realnost. Neutralan i bezbojan jezik: 1. potencira otuenost, usamljenost, izgubljenost junaka 2. odrava ravnoteu sa neobinom temom Na samom poetku se susredemo sa neim to bismo, s odreenom rezervom, mogli nazvati tipinom kafkijanskom situacijom: uz obavetenje o, u najmanju ruku, neobinom (uistinu aloginom) dogaaju ide naivno, savreno zdravorazumsko objanjenje od kog se do kraja ne odustaje, iako dogaaji o kojima se pripoveda nemaju veze sa zdravim razumom. Perspektiva pripoveda je neutralan, tj. dogaaji se posmatraju samo iz perspektive glavnog junaka, iako je pripoveda u tredem licu. On ne iznosi sopstvene komentare, aluzije, nagovetaje, sve to se dogaa prikazano je iz vidokruga junaka. Samim tim nema prie o prolim dogaajima, publika se na samom poetku upoznaje sa glavnim junakom i sve to saznaje tie se njegove sadanjosti, vremena od tog trenutka. O prolosti se eventualno saznaje naknadno. Ovakvim postupkom sporedni junaci su potpuno obezlieni, o njima se saznaje samo iz odnosa sa glavnim junakom, iz njgovog vienja njih. I njihove postupke pisac prikazuje samo onoliko koliko glavni junak moe da vidi (ako je on npr u zatvorenoj sobi kao Gregor Samsa onda ne zna ta se deava van nje, moe samo da nasluduje i da nagaa). Sporedni likovi rasporeeni su samo po svojim funkcijama, bitna je njihova uloga u ivotu glavnog junaka, a ne njihov ivot. Ovakvim postupkom takoe se intenzivira doivljaj, jer se prikazuje potpuno vienje glavnog junaka, italac zajedno sa njim preivljava. 52

Nekada se na kraju prie saoptava neto to pripada pripovedau jer junak umire. Toga ima u Preobraaju prelazak na objektivno izlaganje. Pisac ovo ini da bi pokazao ivot nakon smrti junaka sumorna pria o Gregorovoj sudbini odudara od sveta koji razmilja o bududnosti, tako se suprotstavljaju smrt i ivot. Jo na samom poetku Kafka izoluje glavnog junaka od okoline govoredi o dogaaju koji menaj dalji tok njegovog ivota (Gregor se budi kao buba, Jozef K je oklevetan), i odmah se ograniava na njegov vidokrug. Tako je i italac upoznat sa junakovim sluajem istog trenutka kad ga i on postaje svestan. Junak junak nije politiki, religiozno ili nacionalno opredeljen, bez duhovnih je potreba, bez ivotnog stava time se prikazuje i njegova otuenost i besmislena borba za opstanak. Likovi su uglavnom usamljeni mukarci, neenje. Junaci se na samom poetku dela suoavaju sa injenicom da je sigurnost njihovog poloaja u svetu samo iluzija. Njihova svest o svetu (svet kakav oni vide) i objektivni svet ne idu uporedo Kafka ih uvodi u svet kakav on zaista jeste (Jozef K je uveden u svet koji mu pokazuje da je zakon iznad svakog oveka i da ne moe da ima svj ivot van vlasti; Georg je uvedn u svet gde postaje buba, to je simbolika njegovog dotadanjeg ivota, koji nije video kao takav) Ne vradaju se na kraju u prvobitno stanje osueni su na smrt jer ne uspevaju nijednog trenutka da spoznaju objektivni svet, reaguju mehaniki, doivljavaju neuspehe. Nesrazmera izmeu kazne (smrt) i prosenosti likova (koji nikako nisu bez mana, ali nisu za takvo kanjavanje) daje apsurdni karakter delu. Ta kazna nije doneta zbog toga to su oni zasita krivi u objektivnom svetu, ved zato to tu krivicu na kraju i prihvataju. Kafkin ideja je u zahtevu da se pojedinac oslobodi tradicije i svesti kojom je okovan, da se oslobodi nasleenih predstava, prosveti i emancipuje. - Podela dunosti je jasna. Svako u K-ovoj dravi ima svoje zaduenje. Obian ovek je duan da ne bude kriv ili, ako ved jeste, ne pita za razloge krivice ved da se pomiri sa stanjem stvari, svaki od gospode iz sobe za sasluanja ima dunost da aplaudira ili zvidi, uvari da uvaju, batina da biuje... - Niko ne saznaje vie od onoga to treba da zna - znanje je na vrhu lestvice smtrnih grehova drave iz Procesa. Sve je zaposednuto organizacijama, u vertikalnom i horizontalnom pravcu i nieg pod nebom neba osim organizacija. PROCES I DRUGA DELA: U tumaenju Kafkinog Procesa moe se podi od uporeivanja sa drugim knjievnim delom, da bi se utvrdilo da li se Kafka bavi nekim posebnim problemom ili neim to je svojstveno prirodi knjievnosti. Njegovo delo ima nekih zajednikih crta sa Zloinom I kaznom: unutranje dileme glavnog junaka, atmosfera sudova, pitanje stvarne I psihike krivice Ali, dok Dostojevski potuje realistiku motivaciju, 53

kod Kafke toga nema, iz realistikog stanovita posmatrano ceo tok procesa je neobjanjiv. Ginter Andres ovo objanjava postupkom obrtanja uzroka I posledice, to stvara apsurd: optuba izaziva krivicu, kazna je pre osude, poznavanje drugih je pre upoznavanja.

PREOBRAZAJ
SADRAJ: Gregor Samsa jednog se jutra probudio preobraen u kukca. Gregor je po zanimanju trgovaki putnik i sve tee podnosi stres koji mu donosi posao, no ne moe ga promijeniti dok ne otplati dugove svojih roditelja. Nakon to shvati da kasni na vlak, na vrata mu pokuca majka, a on, odgovorivi joj, uplai se svog glasa i kojem se osjetilo nekakvo bolno jaukanje. Usto shvada da se ne moe tako lako izvudi iz kreveta. uenje i sumnja ukudana zbog zakljuanih vrata njegove sobe sve vie rastu, a uskoro stie i prokurist iz njegove tvrtke provjeriti zato Gregora nema. Zbog toga se Gregor mukom izvue iz kreveta. Uzbuenje pred vratima postaje sve vede i iako ih Gregor pokuava umiriti, to se ne dogaa jer mu je glas toliko promijenjen da ga ne razumiju. Iako je htio odgoditi trenutak pojavljivanja, prokuristovi otri prijekori natjeraju ga da se ipak pokae, nakon ega mu majka pada u nesvijest, a prokurist pobjegne od straha. Gregor krene za njim u namjeri da mu objasni sve, no otac ga tapom potjera nazad u sobu. Provlaedi se kroz tijesna vrata bojedi se udarca, Gregor se ozlijedio i tek se naveer probudio iz nesvjestice jer je namirisao svoju omiljenu hranu, koja mu vie ne prija. Pada nod i njegova ga prostrana soba poinje ispunjavati strahom. Sutradan mu ujutro sestra, koja je jedina mogla podnijeti njegov novi izgled, primjetivi da nita nije okusio, donosi svakakve vrste jela da ispita njegov ukus. Gregor otkriva kako mu prijaju samo jela zahvadena truljenjem. Brigu o njemu preuzima sestra: donosi mu hranu, isti i prozrauje sobu, dok on lei pokriven plahtom kako ga ona ne bi vidjela. Iako ne komunicira s ostatkom obitelji, saznaje da je otac nakon sloma svog poduzeda uspio spasiti neto novca koji de pomodi obitelji da se osovi na noge sad kad je izgubila svog hranitelja. to se tie Gregora, sestra je odluila isprazniti mu sobu kako bi mogao puzati po zidovima. I kada Gregor osjeti da mu oduzimaju sve to ga podsjeda na njegovu ljudsku prolost, prvi put reagira agresivno. Oajniki se ustrao sobom pokuavajudi spasiti bar neto, zbog ega njegova majka, uasnuta, pada u nesvijest. Tada dolazi otac i misledi da je Gregor poinio nasilje, ranjava ga jabukom, koja ostaje duboko zarivena u njegovom tijelu. Rana zbog koje Gregor teko pati urodila je ipak time da mu uveer otvaraju vrata da moe promatrati obitelj okupljenu u dnevnoj sobi. Gregor bi s nostalgijom promatrao oca, koji se ponovno zaposlio, te majku i sestru zabavljene ivanjem. Postupno, obitelj sve vie potiskuje Gregora iz svoje svijesti. Unajmili su dvorkinju, koja ga je uivala vrijeati, da obavlja najtee poslove, dok bi sestra ostatke hrane iz njegove sobe uklonila jednim zamahom metle.

54

Gregor gotovo vie nita ne jede, a u njegovu su sobu poeli stavljati sve suvine predmete. Roditelji uzimaju stanare pa vrata njegove sobe ostaju i uveer zatvorena. Jedne je veeri uo sestru kako svira violinu, a vrata su njegove sobe sluajno ostala otvorena te se on pribliio vratima kako bi ju vidio. Na nesredu, vidjeli su ga stanari, uspaniili se i poeli prijetiti tubom. Taj dogaaj pogorava Gregorov poloaj, a sestra izjavljuje da ga se moraju rijeiti. Poraen, Gregor se vrada u sobu uvi kako se za njim okrede klju. Te nodi, prisjedajudi se obitelji, Gregor umre. Sutradan ga nalazi dvorkinja, a na njezinu je vijest da je umro svima laknulo. Proljede je. Otac, majka i sestra odlaze na izlet izvan grada razmiljajudi o povoljnim perpektivama za bududnost koje su im se otvorile Gregorovom smrdu. Odnosi meu likovima OTAC: Odnos oca prema svom sinu Gregoru je grub, on njega mrzi i ne smatra ga sinom. Takav odnos proizlazi iz Kafkina odnosa prema svom ocu. Otac Gregora tue i ne puta ga da uopde izae iz kude, ne puta ga ak ni iz sobe. Tako je bio grub da ga je gaao jabukama i jednom ga je pogodio u lea, a poslije umire zbog toga. MAJKA: Majka voli sina Gregora, ali ga se srami i stoga ga ne eli vidjeti. Ipak se na kraju dovoljno sabrala da bi ila k njemu. Tako je i on bio sretan, jer njemu je bilo dovoljno da uje njihov glas da bi se razveselio. GRETA: Greta je jedina u obitelji koja stvarno voli Gregora, ona se brine za njega, hrani ga i pomae mu kad god moe. Gregor je isto volio nju i stoga mu je bilo ao to joj nije rekao o namjerama da ju upie u konzervatoriji, bududi da je tako lijepo svirala. No i ona ga poinje zanemarivati, die ruke od njega. Najteza stvar kod Samse nije ta metamorfoza, vec cinjenica da ni u porodici nema za njega razumevanja. Njegovo Ja otudjeno je i u svetu posla i u svetu porodice. Majka i sestra prvo hoce da mu pomognu, ali na kraju ni ta topla osecanja nece biti dovoljna. Uzasna istina ovog sveta je da su i najlepsa, najneznija osecanja medju ljudima zasnovana na iluziji. Nikjo od njegovih bliznjih nije bio svestan da je njegov unutarnji zivot ugrozen oni su se nadali da ce ih Gregor dozivotno izdrzavati i to nije bio problem. Zato im je on sada strano telo. Reciprocna osecanja zasnovana su na proracunima. Hipokrizija ide do kraja njegov otac je u stvari imao i vise para nego sto je Gregor znao kad G. umre, on objavljuje da ce oni ipak neko vreme srecno ziveti. Takodje, posto se G. razboli, otac je odjednom sposoban za rad, podmladio se. Cela porodicna idila je bila lazna. ANALIZA I INTERPRETACIJA TEMA je sukob pojedinca i obitelji, a posredno i drutva. Iz Kafkinih dnevnika moemo mnogo saznati o njegovoj usamljenosti i izoliranosti te o vrlo tekim i sloenim odnosima s ocem ija se modna sjenka nadvila nad itav njegov ivot. Sukladno svojoj samozatajnoj naravi, krivnju za nedostatak topline i razumijevanja u tim odnosima rado je svaljivao na sebe. U kontekstu Kafkinih ivotnih iskustava, pripovijetka zrai razumljivom snagom osude. Osudio je svijet obitelji i itavoga drutva kao represivni mehanizam koji nemilosrdno iskoritava i unitava pojedinca, osobito one koji su stjecajem okolnosti u njezinu krugu ostali stranci. 55

(Gregor nije obian kukac, pravi prijevod glasio bi: gamad; on je odvratan onima koje voli i koji bi trebali voljeti njega). Gregor Samsa (samsa, eki: samac, usamljenik) gubi tjelesno i duhovno uporite, sveden je samo na duhovnu dimenziju. Njegova je usamljenost, obinost maloga ovjeka pritisnutog obvezama i nedostatkom ljubavi, povezana sa strahom, uasom i tjeskobom. On se sui i vene u nijemim oajnikim pokuajima da uspostavi normalnu komunikaciju i zadobije barem malo normalne obiteljske i ljudske ljubavi. U djelu prepoznajemo obiljeja: -nadrealizma (halucinantna vizija pretvorbe ovjeka u kukca) -ekspresionizma (osjedaj straha i osamljenosti, unutarnjeg vapaja i krika) -dadaizma (izvrnuta logika, nenormalno kao normalno, paradoks) -egzistencijalizma (apsurd i otuenje; pojedinac u obitelji kao i pojedinac u drutvu) -realizma (jasnim, jednostavnim realistinim reenicama prikazuje dogaaje, opisuje likove i prostor, a pripovijeda o fantastinim dogaajima). Nita nije motivirano, nita nije objanjivo i logino, itatelja fascinira ravnoduno prihvadanje paradoksalnih i apsurdnih injenica. Kafka donosi zastraujude vjernu sliku nadolazedeg 20. stoljeda (1915. je i ratna godina): sliku otuenog ovjeka u svijetu otuenih ljudskih odnosa, alijenacija (otuenost) od obitelji, prijatelja, kolega, drutva, alijenacija i od sebe sama. Apsurdan ivot neosmiljene i nesigurne egzistencije, egzistencijalna osamljenost i nemod da se nae mjesto u drutvu to je svevremenski strah koji ovjeka ini neznatnim poput kukca. Prokurist s posla dolazi optuujudi ga da i najmanji propust izaziva najgore sumnje to je kritika drutva koja poiva na iskoritavanju slabijih, radnih ivotinja. Pripovijetka obiluje i autobiografskim motivima Kafka je praki idov, ved i kao odrastao ovjek ivio je u strahu od iznimno stroge figure autoritativnoga oca. Bio je razapet izmeu oevih naredbi i vlastitih elja (pravnik/pisac), ak mu se mijeao i u intimni ivot ako mu odabranica ne bi bila ortodoksna idovka. Je li Gregorov bijeg u animalno, neprirodno, bijeg od psihike torture u svakodnevnom ivotu (ovjek kao radna ivotinja kojoj ni stotinu ruku ne bi bilo dovoljno da zavri sve poslove), je li to izraz nezadovoljstva vlastitom neslobodom, nemogudnodu djelovanja, je li to nagovjetaj nekog totalitarizma (Kafkino idovstvo)? Puno vie od same preobrazbe, Gregora uasava kanjenje na posao, mui ga to de mu redi ef, otac, obitelj Ne eli ih osramotiti, boji se njihove ljutnje i prijezira. Obitelj dotad ivi na njegov raun, on ih sve izdrava naporno radedi, tek kad radna ivotinja vie ne moe tegliti, svi naglo ozdrave, poinju zaraivati i, bududi da im vie nije potreban, njegovu smrt doivljavaju kao olakanje. Usprkos svemu, Gregor se bori za ostatke ljudskosti u sebi (slika, radni stol, sestrino sviranje). On opde vie nije ovjek, sveden je na animalno, Kafka to izravno prikazuje. Nitko ga ne voli, ne razumije, ne osjeda. Drugaiji je, stranac, strano tijelo u drutvu njegova dobrota, ivot za druge i izniman senzibilitet samo su smetnja u okrutnom sustavu drutvenih odnosa. Nema alegorije, on je za drutvo postao teret, gamad koju treba ukloniti. Tako Kafka u svakodnevnicu jedne graanske obitelji unosi fantastini pomak nastojedi istovremeno svojim nainom pripovijedanja i svijedu glavnoga junaka prikazati to zbivanje u stvarnome svijetu. Upravo ta injenica, da se groteskno i fantastino prihvadaju 56

kao neto samo po sebi razumljivo, djeluje zaudno i uznemirujude ukazujudi na duboke poremedaje u strukturi svijeta koji prikazuje. Gregorov ivot odvija se u znaku dvojnosti izmeu fizikog oblika i ljudskesvijesti koju zadrava. Prije je svojim radom izdravao cijelu obitelj, a sada u svojoj bespomodnosti rauna na njihovu solidarnost. Oni prema njemu osjedaju samo gaenje i strah. Gregor gubi mod govora, mogudnost komuniciranja i priliku da im objasni da u toj velikoj zatvorenoj ljuturi i dalje ivi njihov sin i brat. On nijemo prati promjenu njihova odnosa prema sebi i pogoravanje svoga poloaja, osjedajudi inferiornost i krivnju, gotovo odobravajudi nehumane postupke kojima je izloen. Vaan je trenutak u kojem se pita je li on uistinu ivotinja kad ga glazba (umjetnost, neto neproduktivno) toliko uzbuuje i privlai. U zvucima glazbe prepoznaje hranu za kojom je toliko eznuo. Umjetnost kao hrana za kojom Gregor tako ezne govori li Preobraaj o odnosu umjetnika i njegove okoline, o samome Kafki kojemu je otac odredio da bude pravnik i pokuao zabraniti da bude umjetnik, je li to metafora osobne i drutvene bolesti, kazna zbog nesposobnosti da odraste, posljedica potiskivanja svoje vlastite prirode ili pak tjeskobna slika obiteljske pa tako i drutvene represije, pitanja su na koja je teko dati jednoznaan odgovor. Za Gregora, koji je bio rob vremena, nakon preobrazbe vrijeme je stalo, nastupa mrtvo, paralizirano vrijeme. Prostori su skueni i tjeskobni sobe graanskoga stana. Pripovijedanje je hladno i objektivno, opisi su isti i jednostavni, precizni. Uoljiv je Kafkin smisao za detalje (buenje, noice). Prisutne su metode retrospekcije (pogleda unatrag) i introspekcije (pogleda u nutrinu bida). Monolozi su izravni i neizravni, niu se asocijacije i sjedanja. Groteska je dominantan stilski postupak i na kraju Gregorova ivota, na komentar svoje sestre Grete da je to doista njihov Gregor, on je spreman dobrovoljno otidi. Umire/ugiba nakon to ga je otac bijesno gaao jabukom simbol ljubavi postaje ubojito oruje. Od svih likova, najvie ljudskosti i razumijevanja prema svima zadrao je upravo Gregor. Svi ostali vani likovi (otac, majka, pa i sestra) nemaju osnovne ljudske osobine. Kafkin svijet jest miolovka, zamka, labirint kojim lutamo naivno uvjereni da znamo svoj put. To je opasan i hladan svijet bez sigurnosti, bez pravednosti, bez ljubavi.

Dejms Dojs Dablinci

- Zbirka Dablinci izdata je 1914. Godine. Prve uspehe postigao je zbirkom novela Dablinci iz 1914. u kojoj je nastojao da doara i razotkrije moralno posrnude koje je, prema njegovom miljenju, poetkom veka preplavilo Irsku. - Sastoji se od 19 pria: SESTRE,SUSRET,ARABI,EVELIN,POSLE TRKE,DVA KAVALJERA,PANSION,MALI OBLAK, KOLEGA, GLINA, BOLAN SLUCAJ,DAN AJVI , MAJKA, GREJS, MRTVI (nisu svi nazivi najtacniji). - Novele u zbirci predstavljaju iseke iz realnog, svakodnevnog ivota, esto naturalistiki. Dogaaji nisu uzbudljivi i posebno dinamini, jednostavni su, svakodnevni, trivijalni, a sva radnja se dogaa na unutranjem planu, bitan je doivljaj likova i uticaj odreenog dogaaja na njegovu svest. Dogaaji su beznaajni za okolinu, svet, ali su presudni za linosti pojedinca, oni slue samo da bi vodili radnju u odreenom smeru, a tek na kraju se otkriva prava njihov potpuni znaaj. Zbirka je konceptualistika, 57

esto ima tendenciju da se ita kao roman. Glavni junak je ovde Dablin. Jedno doba, jedan grad, jedan proctor Prva pripovetka poinje u jutro, prolede sa stanovita deaka, vera u ivot. Poslednja zavrpava se u vee, jesen, mrtvi, rasulo ivota. A izmeu njih je sve u razvijanju. - Likovi su takoe bez posebnih osobina, obini ljudi iz obinog ivota. - U zbirci Dablinci Dojs negira instituciju braka i instituciju religije jer propagiraju nametnute, vetake kanone. U pripovetkama Sestre i Mrtvi uoljiv je takav njegov stav. Obe prie, prva i poslednja pria zbirke, zasnivaju se na motivu smrti, koji ima za cilj da predstavi besmislenost ljudske egzistencije, besmislenost osedanja, ivota podreenih prolaznosti i umiranju, a osuenih na ivot u licemernoj i izvetaenoj sredini. Smrt je zbog toga predstavljena kao metaforika ili stvarna, jer i oni koji su ivi nekad nisu to stvarno. PRIPOVEDANJE: u prve tri price pripovedanje je od strane glavnog junaka i njegove tacke gledista i u sve tri pripoveda neimenovani decak. Ostatak pripovedaka pripovedanje je u trecem licu. Fokalizacija: u prve tri pripovetke pripovedanje je u prvom licu, a fokus je na mislima i zapazanjima naratora. U ostalim pripovetkama, koje su ispricane u trecam licu, narator je objektivan, ali se istovremeno citaocu prikazuju njihove misli i osecanja . iako je zbirka pisana u trecem licu, Dzojs daje price o Dablincima, koje predstavljaju njegovo vidjenje Irske. Posto je pripovedac neutralan i distanciran, tesko se vidi odnos izmedju Dzojsa i likova. Mnostvo detalja opisuje surovu realnost i fokusira se na teskoce, pa daje setan ton i suptilnu kritiku. Tok svesti!!!!!!! - u Mrtvima - Gabrijel slusa glasovir, ali mu smeta sveca koja mu bije u oci... Dize pogled iznad glasovira, vidi sliku Romea i Julije iz Venecije, do nje stoji goblen, onda razmislja kako su sve tri sestre znale rucni rad (njegova majka i dve tetke koje se pominju), zatim razmislja kako mu je majka isplela prsluk i preko svih tih misli dolazi do toga da se seca kako njegova majka nije bila za njegov brak, a njegova zena je ipak cuvala nju kada je bila bolesna. drugi primer - na kraju gleda kako pada sneg, razmislja o tome kako novine pisu kako u celoj Irskoj pada sneg, razmislja kako treba da putuje, pa se vraca na misao o tome kako sneg sada sigurno pada i na grob Majkla Fjurija.

SESTRE:
Decak zna da je bolesnom svesteniku Flinu ostalo malo vremena i on ga posecuje. Svaki put razmislja o reci paraliza .jedne noci, decak odlazi kod svoje tetke i tece u kucu na veceru, da bi pronasao svog strica i Kotera (porodicnog prijatelja). Koter je dosao da javi da je svestenik umro. Znajuci da svi ocekuju njegovu reakciju, decak nista ne odgovara. Razgovor ujaka i starog Kotera tice se starog svestenika, koji je planirao da njegov poziv nasledi upravo decak. Stari Koter smatra da je druzenje izmedju decaka i svestenika bilo cudno i da decak treba da se druzi sa svojm vrsnjacima. Te noci decak sanja svestenika Flina koji mu priznaje nesto. Narednog jutra decak odlazi u Flinovu kucu, gde zatice buket cveca na vratima. Umesto da pokuca, ulazi u kucu koja ga podseca na vreme provedeno tu. Secajuci se govora starog Kotera, decak pokusava da se priseti svog sna, kojeg se seca samo delimicno,ali ne zna sta je bilo na kraju. Tog dana decak posecuje kucu sa svojom tetkom, gde klece nad otvorenim kovcegom i mole se, 58

zajedno sa Neni, sestrom svestenika Flina. Nakon toga Neni se priseca svog brata zajedno sa svojom sestrom Elzom, njegove svestenicke karijere i pominje svestenika Rurka koji je pomogao oko sahrane Flina. Prica se zavrsava Eliznom konstatacijom da se Flin cudno ponasao. Jedne noci je otac Rurk sa jos jednim svestenikom pronasao Flina koji se sam sebi smeje u ispovedaonici. Tada su zakljucili da je bio bolestan. Smeh u ispovedaonici nagovestava da je svestenik bio mentalno nestabilan. Citalac ne saznaje sta nije bilo u redu sa njim. takodje, stari Koter misli da je druzenje decaka i svestenika bila nezdrava veza. Narator (decak) ima cudne snove vezane za svestenika Flina i cine ga uznemirenim. Dzojs ne daje dovoljno insformacija,ali citalac zakljucuje da su namere svestenika bile zle. Dzojs zeli da naglasi prisustvo mrtvih i njihovu ulogu u zivotu zivih. Decak je i nakon smrti svestenika suvise zaokupljen njime. Kada su se okupili u kuci decak zapaza kako je njegov jezik u neobicnom polozaju u odnosu na usta sto ukazuje na neobicnu smrt. U poslednjoj sceni kada sestre jedu,piju i pricaju o bratu, decak odbija da jede ne bi li uznemirio mrtvog svestenika u kovcegu. Nemogucnost da jede povezuje se sa paralizom na koju decak misli nakon smrti svestenika. Kroz prikaz njegovog pogreba do izraaja dolazi ljudska povrnost i briga jedino za sebe. Sestre koje su uvale svetenika dok govore dekovoj tetki o njegovoj smrti, neprestano istiu samo svoje zalaganje za njega, svoj trud, muku, alost, uloen napor, nema ni pomena o njegovom ivotu i njegovom muenju, iako je on taj koji je stvarno mrtav. Tek na kraju poinje pria o njemu i tim poetkom prie se novela zavrava. Isprazni razgovori oko kovega samo pokazuju pokazuje apsurdnost egzistencije ljudi koji u frazama trae smisao i utehu. U zbirci Dablinci Dojs negira instituciju braka i instituciju religije jer propagiraju nametnute, vetake kanone. U pripovetkama Sestre i Mrtvi uoljiv je takav njegov stav.

MRTVI:
Porodica Morkan organizuje bal na Bozic. Dolazi Gabrijel Konroj sa suprugom Gretom. On je preterano brizljiv prema svojoj supruzi. Iz razgovora vidimo da je inteligentan I veoma obrazovan, svojoj kolegnici Ajvoris istice da je knjizevnost vaznija od politike. Ona ga je nazvala zapadnim Britancem jer je pisao kolumnu za Dejli Ekspres. Meri Dzejn je professor muzike. Ona svira na klaviru I svi neguju pozitivnu atmosferu. Gabrijel drzi govor I hvali gostoprimstvo , pominje kako se na ovakvim skupovima uvek javljaju nekakva pozitivna secanja na mladost,koja istovremeno izazivaju setu I nostalgiju I istice da treba biti iznad takvih osecanja I ne prepustati se njima. Kada su svi krenuli kuci, jedan gospodin je zapevao Devojka iz Ogrima koja u Gabrijelu izazivaju osecanja romantike,strasti I pozude, budila se secanja na mladost,osecao se mladim, pozeleo je da ljudi Gretu. Mislio ja da ona oseca isto, medjutim, ona je bila tuzna zbog pesme koju je cula jer je podsetilo na mladica koji je pevao. Taj decko I Greta su gajili uzajamna osecanja kao mladi. Tragicna sudbina vezana je za tu ljubav. Taj decko, Majkl Fjuri, umro je u svojoj sedamnaestoj godini, nedelju dana nakon sto je Greta otisla u Dablin. On je bolestan dosao s njom da se pozdravi, na kisi I hladnoci. On je umro delimicno zbog nje I ona je osecala veliku tugu. Gabrijelovo saznanje o Majklu Fjuriju rasprsilo je njegove iluzije nakon ovog saznanja, jer je pesma u njoj probudila misli o drugom muskarcu.ona se uspavala od umora,a Gabrijel je ostao budan I razmisljao o tome kako 59

je ona pre njega dozivela veliku ljubav I pitao se kakva je njegova uloga u njeneom zivotu. Gledao je u nju I sebe; sebe u ogledalu, a nju je gledao dok spava I razmisljao kako je nekad bila lepsa. On je plakao I razmisljao smrti, o tome kako ce tetka Dzulija uskoro umreti. Zakljucio je da zivot svakako donosi smrt I da je to neizbezno. Bitna je psihologizacija junaka, njegova svest, to je posebno istaknuto na kraju, a detalji samo slue da predstave realnu svakodnevicu. Sutina prie je u prikazu otuenosti oveka od svih, ak i od onih koje je mislio da poznaje Gabrijel shvata da ne poznaje dovoljno svoju enu, da onaj koji je mrtav ima vedu mod nad njom, nego on sam. Ovakvo razreenje je ironino jer je potvrda njegovog govora o uzvienosti i slavi mrtvih. Doao je do zakljuka da ivot svakog dovodi do kraja i da tada on ostane samo bledo, staro telo, koje je izgubilo sav svoj sjaj i da je bolje umreti u punom sjaju nego tako kao olupina. Njegova ena je imala sedanje na svog mladog ljubavnika i on je verovatno uvek bio ispred Gabrijela, bio je velianstveniji, znaajniji, a smrt je to sedanje uinila i venim. U zbirci Dablinci Dojs negira instituciju braka i instituciju religije jer propagiraju nametnute, vetake kanone. U pripovetkama Sestre i Mrtvi uoljiv je takav njegov stav.

Tok svesti pripovedna tehnika kojom se prikazuje neprekidan sled opaaja, misli i osedanja onako
kako se on odvija u svesti junaka. Termin je prvi upotrebio Henri Dejms kada je za svest metaforino rekao da on tee. Delovanje svesti podrazumeva ono to je razumski nekontrolisano i procese koji su logiki ureeni. U knjievnosti ovaj termin oznaava tehniku svojstvenu modernoj prozi, mada se javlja i ranije (koriste je Tolstoj i Henri Dejms, a razvijaju Dojs, Virdinija Vulf i Fokner). Tok svesti podrazumeva nastojanje da se do kraja, bez pieve intervencije, zabelei neprekidan razvoj junakovog mentalnog procesa u kojem se preplidu svesno i nesvesno sa sedanjima, asocijacijama i osedanjima.

Nastaju nedoumice u razlici izmeu termina tok svesti i unutranji monolog, teoretiari imaju suprotna miljenja o tome koji je optiji. Jedni smatraju da je tok svesti optiji pojam i da se odnosi na svako prikazivanje junakovog unutranjeg sveta i da se slui odreenim postupcima: unutranjim monologom - prikazivanje toka junakvoih misli, upravo onako kako se one razvijaju, bez logikog, povezivanja, gramatike sreenosti, hronolokog redosleda (direktnim nema autoreve intervencije, iznose se smao junakove misli; i indirektnim sveznajudi pripoveda prikazuje neizgovoreno tako kao da proistie iz junakove svesti, ali dopunjuje svojim opisama i komentarima), solilokvijumom (govor sa samim sobom, razmiljanje naglas), sveznajudom deskripcijom i naracijom (pisac objanjava osedanja junaka i njegova razmiljanja).
Drugi teroretiari smatraju da je unutranji monolog optiji pojam, a da se tok svesti odnosi samo na konkretni prikaz junakovih misli i njegove svesti.

Perspektiva = taka gledita predstavlja stanovite, ugao iz kojeg se neto u knjievnom delu prikazuje ili vidi. Vezuje se za pripovedaev odnos prema delu i s obzirom na njegovu poziciju i udeo u pripovedanju, razlikuju se 4 perspektive:

60

1. Perspektiva sveznajudeg pripovedaa auktorijalno pripovedanje pripoveda je distanciran od radnje, nema udela u njoj, ved stoji izvan dogaaja, zna ta de se dogoditi, zna misli i osedanja junaka i sa distance, objektivno iznosi dogaaje (Servantes, Balzak, Tolstoj, Gete). 2. Perspektiva prvog lica personalno pripovedanje perspektiva pripovedanja je ograniena jer junak dela govori o dogaajima, tako da je vienje pripovedaa svedeno na vienje tog junaka. Ova perspektiva ia subjektivno obeleje jer je pripovedanje podreeno karakteru junaka i njegove svesti. Najvie se srede u dnevnicima, memoarima. 3. Perspektiva skrivenog pripovedaa pripoveda se povlai iz dela i doputa junacima da sami predoe radnju i svoje karaktere kroz meusobne odnose, dijaloge, lina razmiljanja. Komentari naratora ovde ne postoje, dogaaji se ne objanjavaju, ved su samo iskazani kroz povezanost i ukrtanje junaka. Flober, Zola, pisci naturalizma... 4. Perspektiva toka svesti dogaaji se predoavaju putem svesti jednog junaka. Prikazuje se beprekidan sled opaaja, misli i osedanja onako kako se odvija u junakovoj svesti. Predsatvlja nastojanje da se bez pieve intervencije zabelei razvoj junakvog mentalnog precesa pripovedako znanje se ograniava na svest junaka (Dojs, Fokner, Tolstoj, Ana Karenjina?). Promena perspektive ili take gledita ili umnoavanje taki gledita (odnosno postojanje vie perspektiva iz kojih se posmatra) tumai se kao usavravanje u odnosu na jednog sveznajudeg pripovedaa i vodi objektivizaciji. Fokalizacija predstavlja pojam koji uvodi enet u naratologiju, bavedi se problemom take gledita i naavi u njoj nedostatke jer se perspektiva poistovedivala sa pripovedaem prema toj teoriji, svaki lik koji govori postaje pripoveda. Fokalizacija takoe predstavlja perspektivu iz koje se govori od gogaajima, samo je enet preformulisao i predloio novu tipologiju (za razliku od prethodne auktorijalno pripovedanje, personalno, skriveni pripoveda...): 1. nulta fokalizacija odgovara tradicionalnom auktorijalnom pripovedanju (sveznajudi pripoveda) 2. unutranja fokalizacija ograniava znanje pripovedaa na znanje i svest junaka i prema tome moe biti: Fiksna jedan junak govori (kao iz prethodne teroije personalno pripovedanje) Promenljiva smenjuju se perspektive vie junaka, vie junaka govore (vie personalnih pripovedaa) Flober, Gospoa Bovari Mnogostruka jedan dogaaj se prikazuje sa vie stanovita 3. spoljanja fokalizacija prikazuje se junak samo spolja, bez prikaza njegove svesti, osedanja, misli. Mike Bal ukazuje na nedoslednost ove teorije jer spoljanju fokalizaciju enet definie preko naina prikazivanja, a ne preko subjekta fokalizacije.

61

BERTOLD BREHT EPSKO POZORISTE

epsko pozorite je suprotno dramskom, aristotelovskom (koje je vrsta politikog pozorita i antidrame): Drama ne sadri klasini zaplet i rasplet, samo se objanjava svet Proizvoljan broj scena, nema inova Pojava songova umetnute pesme koje komentariu i objanjavaju dogaaje Delo mora da ima didaktiku i politiku funkciju, da utie na gledaoca na taj nain to de u njemu stvarati kritiki odnos prema deavanjima u delu (ukida se iluzija stvarnosti) i uiti ga da svoja saznanja primeni na sopstveni ivot (dok u aristotelovskom pozoritu gledalac treba samo da se saivi sa junakom, da doivi jaku emociju i oslobodi se strahova, osedanja, misli - katarza) Delo mora biti objektivno, bez ikakvih ukrasa; on je iz dela izbacivao ak i rei koje bi mogle biti udne, neobine; stil kojim je itao svoja dela, bio je slian stilu itanja pisma, monotonim glasom, kao saoptavanje bitnih injenica to se uklapalo u njegovo novo shvatanje umetnike funkcije Ukidanje iluzije stvarnosti Pozorite ne treba da oponaa ivot, ved gladaocima treba staviti do znanja da se nalaze u pozoritu maske, kulise i reflektori treba da budu oigledni Delo mora da utie na gledaoca, da utie na njegov stav prema drutvu, da ga uini boljim cilj je uspostavljanje boljeg sveta; stvara aktivnog gledaoca (aristotelovsko pozorite stvara pasivnog gledaoca koji je uesnik u delu, a ne objektivni posmatra) Kraj dela treba da bude podstrek gledaocima da oni sami osmisle pravi zavretak dela, da nau reenje, da u ivotu dopiu kraj koji treba biti bolji od onog koji su videli Epsko pozotite nudi sugestiju, shvata oveka kao podlonog promenama, ne pristaje na iluziju o venim principima i prirodnom toku dogaaja aristotelovsko pozorite daje argumente, oveka doivljava kao statinu, nepromenjivu jedinku, predaje se iluziji i misli o venom i prirodnom Suprotno Aristotelu koji epsku umetnost odvaja od dramske, Breht ova dva pojma spaja, da bi se suprotstavio celokupnoj evropskoj pozorinoj tradiciji. Umetnost treba graditi na razumu, a ne na emocijama. Tek pomodu razuma mogude je otkriti osedanja. Junaci su rtve drutva, utvrenog drutvenog poretka koji ne kogu da promene (u prvoj fazi njegovog stvaralatva junaci su rtve prirode ili drutva, ali ono je takoe nedefinisnao, shvdeno kao neka prirodna sila). Tehnika oneobiavanja Rui se iluzija, gledalac je svestan da ne gleda ivot ved pozorite. Ne treba sve biti razumljivo, gledalac treba da shvati da ono to je smatrao prirodnim ne mora biti takvo, da je sve to izgleda trajno podlono promeni. Posle predstave on tek treba da odigra svoju ulogu u pravom ivotu. Sutina je proimanje drame i ivota, neodvojivost jednog od drugog i meusoban uticaj koji vre jedno na drugo Gladaoca ne sme da uzbuuje neizvestan ishod i zbog toga svakom inu prethodi saoptenje o bududim dogaajima.

62

 , . . : , , , , , .

, . . , . .

MAJKA HRABROST
- Antiratna drama . - Napisana po obrascu epskog tetara.Drama je smetena u vreme Tridesetogodinjeg rata, a glavni junaci su obini ljudi (kantinerka, prostitutka, vojnici, seljaci, kuvar, svetenik), nema uzvienih junaka kao kod Aristotela, nema ni tragike krivice, ved samo njihovih sopstvenih greaka. Gledalac ne treba da se poistoveduje sa ovim likovima, ved da prema njima zauzme kritiki stav. - Drama se sastoji od 11 inova. - Glavni junak je Ana Firling sa svojom decom: mutavom Katrin, vojnikom Ajlifom i priglupim vajcarkom. Ona posluje zahvaljujudi ratu, na taj nain zarauje za ivot, ali upravo radi zarade rtvuje ivote svoje dece. Ona se moli da se ne sklopi mir da ne bi ostala bez posla. Njena ljubav prema deci dokazana je u nekoliko navrata, ona pati kada ih izgubi, ali ne ini dovoljno da to sprei. Njeno shvatanje ivota slino je onom koje je zahvatilo srednji sloj u Nemakoj pred II svetski rat, ali sama drama nadmauje politike aluzije. - Ovakvo vienje sveta i drutva iskazano je i kroz druge likove, Majka Hrabrost nije pojedinac koji se izdvaja. Seljaci u ijem se dvoritu krije Majka Hrabrost sa Katrin ne ele da pokau put do grada neprijatelju sve dok im ne zaprete oduzimanjem stoke, dok ih za dobrobit sina nije briga. - Vera u Boga je izgubljena u besmislu ivota i rata simbol toga je svetenik koji se u ratu i sam odrie vere da bi preiveo.- Pesma o velikoj kapitulaciji i Pesma o Solomonu najpoznatiji su songovi ove drame. 63

SADRZAJ:
. , , , , . 1624. . Vrbovnik I narednik sakupljaju mladice za rat I zele da jednog sina Majke Hrabrost nagovore da podje sa njima. Ajlif je to zeleo oduvek I stalno se hvalio da je hrabar.Majka Hrabrost ne uspeva dag a odgovori iako navodi da u ratu svi ginu. Vojnici kritikuju Majku Hrabrost I govore kako ne moze da zivi na racun rata, a da ratu nista ne da. Ajlif odlazi sa njima.Nakon dve godine Majka srece Ajlifa u Poljskoj,kako ruca sa vojskovodjom I zakljucuje da je vojskovodja losa osoba,a svestenik koji je sa njima ima ironican odnos prema veri. Ideali su izopaceni- vojskovodja nije hrabar vec je kukavica, a svestenik prihvata Ajlofovu izjavu da nuzda zakon menja. Majka I sin se prepoznaju I srecni su. Majka govori da je Shvajcarko postao blagajnik u Drugom puku. Tri godine kasnije strada Shvajcarko jer je sakrio kutiju sa novcem u pukovu blagaju,pa po cenu zivota nije hteo da je oda neprijatelja. Majka mu je uvek govorila da je previse posten I d ace zbog toga stradati.majka hrabrost je delimicno kriva za njegovu smrt,jer se sa neprijateljima cenkala za spasenje svoj sina, ne zeleci dad a svoja kola jer ne bi imala od cega da zivi. Ona se uzdala da ce ga spasiti,ali je bilo kasno. Majka ispred ljubavi prema sinu I porodici stavlja novcanu propast. Svi se odricu neceg bitnog da bi spasili svoj zivot. Kada nailaze vojnici Majka se pretvara da ne poznaje mrtvog Shvajcarka kako I nju ne bi ubili kao saucesnika. Svestenik koji je katolik mora da krije svoju veru da bi se spasio. Njegov govor je pun ironije-u pitanju je verski rat,ali on sam ne nalazi utehu u veri u kriznim trenucima.hrabros misli d ace rat biti gotov ali je svestenik razuverava. Hrabrost zivi na racun rata I kada bi se zavrsio ona bi propala,zato odlucuje da kupi robu I da je prodaje. Svestenik zeli da se zblizi sa Hrabrost,ali ga ona odbija I govori da joj je dovoljno sto jedno drugom pomazu tokom rata u prezivljavanju. Katrin je neko napastvovao I unakazio, a Majka shvata da ce je sad jos teze udati jer je neprivlacna I nema. Majka proklinje rat ali ni u jednom momentu ne naslucuju se emocije. Mir je sklopljen jer je ubijen Shvedski kralj.majka brine d ace joj propasti roba. Ponovo na svom putovanju srece Ivetu, koristoljubivu devojku, koja prezivljava rat uz pomoc muskaraca. Udala se za pukovnika koji je ubrzo umro. Ona je primer onih koji se snalaze za zivot. Ajlif je kaznjen jer je pljackao. Posto je mir, svima se desava zlo- da je rat ne bi ga kaznjavali. Majka propada, kuvar nije potreban, svestenik oblaci mantiju (ironicno jer se vreca veri samo kad je mir). Stize vesti da se rat produzio. Majka u ratu ne nepusta Katrin kada je imala priliku da ode sa kuvarom I s njim razvije posao u krcmi. Katrin je nezna za rat I nece moci sama, a niko nece hteti da je zeni zbog njenih mana.majka I Katrin dolaze u neko selo u seljacku kucu. Majka odlazi u grad po robu,Katrin ostaje sama. Dolaze vojnici koji prete I ucenjuju da se pokaze put do grada jer zele sve da pobiju u noci.Katrin upozorava grad na vojnike I ubijaju je. Hrabrost se vraca, govori da ima Ajlifsa ali ne zna da je on mrtav. Rat je gotov. MAJKA HRABROST: , , , (Ana Firling) . ; . . Medjutim ne uspeva uvek u svemu. Zivi na racun rata koji joj odnosi troje dece., , . , ,

64

 . Kada Ajlif odlazi u vojnike ona ga upozorava,ali ga ne zarzava jer on bira svoj put.drugi sin,Shvajcarko, bio je posten I vredan, pa su ga izabrali za blagajnika puka.on zbog svoje doslednosti strada delimicno zbog Majke koja se cenkala sa neprijateljima. Nije zelela dad a svoja kola za njegov spas,ali se uzdala d ace ga spasiti. Kada ga ubijaju, Majka mora da se pretvara dag a ne poznaje kako je ne bi ubili neprijateljski vojnici zbog saucesnishtva. Majka nije bez emocija,ali naucila je da podnosi nepravdu I u ratu prihvata sve. Ona se trudi da ne propadne novcano, zbog toga zali kada saznaje da je ratu dosao kraj. Odbija svestenika I njegovu ponudu da postanu bliskiji I govori da ih je rat dovljno zblizio jer se pomazu. Govori Katrin da se vrline I dobrota ne isplate I da vode u smrt. Vrline u ratu ne mogu da opstanu. , . , u kome prezivljavaju samo jaki I snalazljivi.

SAMJUEL BEKET CEKAJUCI GODOA

- Antidrama, antiteatar, avangardna drama: Novine se odnose na formu prvenstveno, ali i na viziju oveka. Forma - Naruavanje tradicionalnih pravila, odbacivanje smislenih dijaloga i karaktera, ukidanje realistike iluzije Osnovne teze u skladu sa filozofijom egzestincaijalizma (apsurdnost ovekvog postojanja, odsustvo vrednosti i komunilkacije, otuenost, jezik bez znaenja, ovekovo mehaniko delovanje) Odsustvo prave radnje (ekanje, usamljenost...) Koncentrina struktura ponavljanje istih situacija, istih lica Najvaniji uzor je u 19. veku - arijev Kralj Ibi. Zatim se razvija preko Apolinera, dadaista i nadrealista do Joneska i Beketa, kada dobija potpuni oblik. Predstavnici: Een Jonesko, Semjuel Beket, Adamov, ene

Beketova antidrama
- 1953. prvo izvoenje ekajudi Godoa (vreme nastajanja antidrame) - Drama je u osnovi konzervativna umetnost, pa se zato najdue i opirala novinama koje donose modernistiki pravci - Antidrama je reakcija na humanistiki optimizam pisaca (verovanje da je ovek gospodar sudbine, da svesno bira mogudnosti i posledice) - Novo osedanje sveta ovek nema mogudnost da bira, osuen je da trpi ivot, ne moe da utie na situaciju u koju je doveden, egizistencija postaje besmislena 65

- Beketovo pozorite je aistorijsko njega prvenstveno zanima ono to ovek ne moe da izmeni. BEKETOVE DRAME NE POCINJU TAMO GDE NEKI DOGADJAJI TREBA DA POCNU DA SE DOGADJAJU, A NAJODLUCNIJE STVARI TEK DA SE DOGODE. ONE POCINJU U TRENUTKU KADA SE VEC DOGODILO SVE STO JE IMALO DA SE DOGODI. Kod Beketa se, drukcije receno, klasicna dramska prica vec dogodila pre pocetka drame i sve licnosti zaticemo vec na kraju njihgovog zivotnog puta. Vladimir i Estragon su dovedeni na rub propasti, na izmakiu svojih snaga nemaju sta drugo da cekaju nego Godoa za kojeg dobro znamo da nece doci. Medjutim, Cekajuci Godoa ipak ima implicitni hermeneuticki kljuc to je metateatralnost. Pri kraju II cina, kad je vec jasno da nikakvog zapleta nece biti i da ce ceo cin biti ponovljeni prvi, autor daju kljuc- u ironicnom tonu. - Za razliku od ostalih predsatvnika antidarame njegove drame nisu samo prozirne metafore, nisu samo ista estetika pobuna protiv tradiconalnih pravila kod njega je u prvom planu promena osedanja ljudskih vrednosti, to zahteva novu formu, one se ne usredsreuje iskljuivo na formu, ved ona proistie iz sadraja, nije svedena na parodiranje tradiconalnog pozorita. - On ne odbacuje potpuno formu kao drugi avangardisti Beket pronalazi oblik i tamo gde nema oblika, kod njega forma unosi red (jedinstvo mesta i vremena u Godou). - Beket u prvi plan istie funkciju ljudskog tela, koja je stalnim akcentom na ivotu due zanemarivana. Raspadanje tela poinje sa raspadanjem due. bila

- Beketove drame predstavljau kraj drame individualizma (to poinje sa Ibzenom) on prikazuje raspad individue u njoj samoj. Oduzimanjem vitalnih funkcija junacima, Beket oslokava njihov uzaludni napor da ovladaju situacijom. U Godou je to tek nagoveteno, ali likovi su jo uvek itavi i slobodno se kredu. Ipak, Liki i Poco gube svoje vitalne sposobnosti Liki postaje nem, Poco slep, to ima i preneseno znaenje. - Cirkularnost forme ne oznaava vradanje na dogaaje sa poetka (kao u klasinim dramama npr Ujka Vanja), koje je drama samo uzdrmala, nema nikakvog dogaaja nakon kojeg se drama vrada na stanje sa poetka ovde se to stanje tokom cele drame ne menja. Antidrama prikazuje ono to ostaje nakon dogaaja, sve to se moglo dogoditi dogodilo se pre drame, junaci su gotovo na kraju ivotnog puta. JUNACI oni nisu klovnovi, retardirani ljudi, oni su pripadnici graanskog sloja, konkretne linosti iz graanskih drama, koje su sada osloboene drutvene uloge, samo im je ostao jezik koji pokazuje njihovu nekadanju drutvenu ulogu. Oni su svedeni na najjednostavnije potrebe, sve to ini karakter je nestalo. Cilj je prikazati potpuno ogoljenog oveka, svedenog na svoje najosnovnije potrebe. U liku Estragona i Vladimira sredu se stvari koje aludiraju na njihovo poreklo npr. polucilindri koji postaju komini rekvizit. Likijev eir takoe aludira na intelektualca, uenjaka, kome je oduzeta mod 66

razmiljanja. Liki je krajnja ironija bice poput imbecila koji jedino pokusava da na racionalni nacin da odgovor na pitanje koje postavlja cela drama PITANJE O BOGU i to kroz filozifski diskurs. TUMACENJE NA DVA PLANA RADNJE: 1. realistika pria o dva oveka, o dve propalice koje se odavno poznaju i koji su na tom mestu zato to ekaju Godoa koji ne dolazi. Ovaj plan je bez znaaja, ako se ne uoi i drugi. 2. alegorija drama ne govori o dva pojedinca, ved o itavom ljudskom rodu, o ljudskom ivotu, otkrivajudi probleme ljudske egzistencije, koja postaje besmilsena. Re nije o jednom danu ekanja, ved o itavom ljudskom ivotu. Svaki svakodnevni postupak junaka ima opte znaenje u okviru ideje. Smisao farse nije u izgovorenom jer je to esto bez smisla, ved je u nedoreenosti, asocijacijama, u nesposobnosti i ograninosti jezike strukture. To upuduje na saznanje o oveku izgubljenom u besmislu, ali i osuenost na trajanje u takvom svetu. - Vie mogudnosti tumaenja Godoa, a tek njihovim povezivanjem dobija se kompleksna, celovita ideja dela: Religijsko metafiziko tumaenje - Godo zaista moe da se tumai i u religijskom smislu, kao simbol Boga koji je napustio oveka (God=bog engl.), i o oveku koji ga eka kako bi mu osmislio egzistenciju. Meutim, mogudnost ireg tumaenja daje drami veliinu, jer je ta ideja o Bogu koji naputa ljude opte mesto u knjievnosti mnogo pre Beketa. Psiholoko tumaenje - Pitanje o sutini ovekove egzistencije, zapitanost nad besmislenodu u kojoj se nalazi i iz koje ne moe da izae jer ivi samo oekujudi iznenadni spas, bez mogudnosti promene. Osedanje nemira zbog nemodi pred vlastitom sudbinom, zbog ontolokih pitanja na koje nema odgovor (npr.nemogudnost utvrivanja sopstvenog identiteta-scena sa cipelom).ekanje je takoe jedan od naina suoavanja sa apsurdnodu postojanja, ono daje nadu, privremeno potiskuje svest o uzaludnosti ekanja (zato Poco i Liki propadaju, jer od poetka veruju u ureeni svet). Socioloko tumaenje Posmatranje Likija i Poca kao sluge i gospodara, posmatranje nekadanjeg drutvenog poloaja Vladimira I Estragona, koji se nazire u senci njihovih besmislenih razgovora i ije odsustvo ima za cilj da prikae oveka svedenog na svoje osnovne potrebe, ogoljenog.

SADRZAJ:
Vladimir i Estragon cekju Godoa,ali Godo se ne pojavljuje. To je osnova radnje. Radnja ima dva cina koja se sastoji iz uzaludnog cekanja,a da bi se cekanje ispunilo nizu se dijalozi izmedju,fraze,pokreti,gestovi. Drama se sastoji iz razgovora,susreta i situacija. Junaci mnogo govore,a malo delaju. Cekaju Godoa,ali ne znaju ko je on, ne znaju zasto ga cekaju i sta ocekuju od njega. Cekanje nema svrhu, ali isto tako to cekanje je uporno i apsurdno. Akteri radnje su dva para- Estragon i Vladimir, sporedni likovi su Liki i Poco i decak koji ima ulogu glasnika i saopstava da Godo ne dolazi. Citava pozornica ima odredjenu simboliku: polje- nepregledna pozornica zivota, put- predstavlja izlaz, drvo- simbolizuje usamljenost,ali moze da predstavlja i zivot, vece- misterioznost, scena- nepromenljivost i ogranicenost. Likovi (Estragon i Vladimir) simbolizuju ljudski rod i covecanstvo. Dan cekanja za njih simbolizuje vecnost, odnosno zivot 67

koji je nepromenljiv. Godo simbolise nedokucivu silu kojoj je covek poredjen, a njegovo cekanje je neminovnost. Prikaz oveka u njegovim nemodima,otuenost oveka od sveta, nemogudnost komunikacije odnos izmeu Estragona i Vladimira je intiman, dok odnos Likija i Poca oslikava otuenost i nepostojanje komunikacije. Nema prave radnje, zapleta, raspleta, postoji samo prolaenje vremena. Dogaaji se niu bez odreenog cilja. SADRZAJ (PREPRICANO):
Drama poinje Vladimirovim dolaskom na scenu. On ugleda Estragona i drago mu je to ga vidi. Oni se raspriaju sve dok Estragon ne pone da izuva svoje cipele. Nakon molbi za pomo i muenja oko svlaenja, Estragon napokon skida cipele, no, nakon toga se pojavljuje pitanje ta raditi sada. Neko vreme priaju o svojoj prolosti i o nekim tekstovima i dogaajima iz Svetog Pisma, sve dok ne primete jedno stablo. Pogledaju ga i poinju govoriti ta bi mogli napraviti. Estragon odjednom doe do ideje da se obese, no nemaju ue da se obese. Njihova razmiljanja i prepirke prekida iznenadni Pocov dolazak. On tvrdi da oni stoje na njegovoj zemlji. Poco nije doao sam, nego sa svojim slugom Likijem. Poco im objanjava mnogo stvari od kojih je jedna sumrak. Poco im je tik pre njegovog odlaska objasnio pojam sumraka i kako pada no. Pre svog odlaska on im je rekao dosta toga o Likiju i oni su od njega hteli da on plee i misli. Liki je igrao i izneo svoje miljenje o jako dubokoumnoj temi, ali sa jako nerazumljivim govorom tako da ga je Poco prekinuo. Pre odlaska Liki je ugrizao i ozledio Estragona. Pre njihovog dolaska dolazi deak koji Vladimiru kae da Godo nee doi danas, nego sigurno sutra. Takoe saznajemo da deak ivi i radi kod Godoa i da ima brata kojeg Godo tue. Konano je pala no i Vladimir i Estragon su se odluili razii preko noi. Time zavrava prvi in drame. Poetak drugog ina je isti kao i prvi. Vladimir se na isto mesto vraa, no ovaj put je pozornica bez Estragona. Nakon kratkog vremena na pozornicu dotrava Estragon sav uplaen govorei da ga prati desetak ljudi koji su ga ve istukli i ele ga i sada istui. Vladimir mu kae da se smiri i da se ne boji niega dok su zajedno. Kada su obojica shvatili da opasnosti nema, Estragon eli da odu, no Vladimir ga podseti da ekaju Godoa. Estragon tada predloi da se njih dva raziu i dva puta kae da e otii, no svaki put ostane na mestu. Tada nakon njihovih prepirki na pozornicu upadaju Liki i Poco, no obojica se odmah srue i ne mogu se dii. Vladimir objanjava Estragonu, koji tvrdi da se ne sea nieg od jue i da nisu jue bili ovde, da jesu i da su i Liki i Poco bili tamo. Kada Vladimir i Estragon priu Pocou on im kae da je oslepeo. Oni mu pomau da se ustane, no i oni sami padnu i ne mogu ustati, no to im nakon nekog vremena polazi za rukom. Pozo jo uvek trai njihovu pomo. Njih dvojca razmiljaju i dvoume se i na kraju mu pomognu. On im onda kae da stignu i Likija, to oni i naprave po Pocovim instrukcijama. Oni ga tada zamole da Likiju kae da peva ili misli, no on im kae da je Liki onemeo. Poco i Liki onda odu. Vladimir se neko vreme udi o ljudskom postojanju i o samome sebi, dok Estragon za to vreme spava. Vladimir probudi Estragona i njih dvojica se jo malo prepiru. Malo pre noi, ponovno dolazi deak koji im ponovno kae isto, da e Godo sigurno doi sutra. No deak Vladimiru ovaj put tvrdi da ga se ne sea i da on jue nije bio ovde. Vladimir ga pokuava razuveriti, no to mu ne ide od ruke. U tom razgovoru saznajemo da Godo ima belu bradu i da se deakov brat razbolio. Deak odlazi, a Vladimir i Estragon ponovno gledaju stablo i ponovno se ele obesiti, no nemaju ue. Oni odluuju da e se i sutra vratiti na isto mesto, ali da e ova put donijeti ue. Kraj ovog dela je smean i esto citiran: VLADIMIR: Onda, idemo ?

68

ESTRAGON: Idemo! (ostaju na mestu)

NEJASNOST: Akteri su dva para likova Estragon I Vladimir, pojavljuju se Poco I Liki I decak koji govori da Godo ne dolazi. Likovi su nedoreceni- ne znamo ko su oni, odakle dolaze I zasto cekaju Godoa. Ne znamo tacno ni kako se zovu (oslovljavaju se sa Didi i Gogo, predstavljaju se Pocu sa Katul i Albert, a pisac kaze da su Estragon i Vladimir). Ne znamo ko je Godo niti kako ih opn moze spasti i od cega. Ali ne znaju ni oni nesto su od njega trazili, mada nista odredjeno, nego onako, a tako im je on i odgovorio. Sastanak je ugovoren sa istom dozom neizvesnosti i neodredjenosti. Estragon nista o Godu ne zna, a Vladimir nije ni siguran u ime, a i ne poznaje ga kad vidi Poca prvi put on misli da je Godo. Nisu sigurni u juce i danas, u vreme. Cipele su prvo tesne, posle su prevelike, pa ih Estragon odbija, a ne razaznaju ni bopju, niti je se secaju. NISTA I NE MOZE BITI SIGURNO, I SVAKA STAVKA IMA PROTIVSTAVKU, ANTITEZU Radnja drame se svodi na cekanje koje je ispunjeno razgovorima, kretanju po sceni, ali nema promene u likovima, u njihovim karakterima I cinjenjima. Pored toga sto je radnja nejasna, ona je I prazna, nemotivisana. NEDESAVANJE: karakteristika drame je odsustvo radnje koja bi imala svoj pocetak, trajanje I razresenje. Ovde nema radnje koja vodi nekakvoj promeni ili cilju, radnja pocetka se izjednacava sa krajem. sutradan. Isti cas. Isto mesto. Radnja tece jednako, samo se neke situacije ponavljaju- Vladimirovo zavirivanje u sesir I istresanje iz njega necega sto ne postoji, Estragonovo zavirivanje u cipelu, igra cilindrima koja je apsurdna I smesna. Nedesavanje se izrazava tako sto junaci sede ne mestu pocetka prvog cina, junak je umrtvljem, nezainteresovan I prepusten slucaju. Junaci drame se cesto izjasnjavaju za kretanje: idem odavde! ali ne mice se. svi ovi postupci I kazivanja sugerisu uzaludnost cekanja I uzaludnost zivota. Na kraju ostaje cutanje I prikovanost za mesto na kome su vidjeni I na pocetku prvog cina. Uzaludnost se naslucuje jos na pocetku prvog cina osnova se ne menja, tu ne pomaze nista. VREME: junacima vreme sporo prolazi, a narocito je tesko kada se nista ne dogadja. Ima mnogo pauza I naznaki za cutanje. Junake obuzima prazno I sporo prolazenje vremena I istovremeno strah od istog. Oni se trude,ali ne znaju kako da ispune vreme. Kada nailaze Poco I Liki, Estragon I Vladimir im se obraduju,ali se i trude da ih zadrze. To je izraz teznje da se sagovornik zadrzi I da se ispuni vreme, da svojom pojavom ispuni monotoniju cekanja, cutanja I povremenu monotoniju dijaloga dvojice aktera. Cesto su protivrecni cuti!, a onda reci nesto! Reci, makar sta!. tesko zapocinju novu temu razgovora. Praznina I monotonija namecu groteskna razmisljanja I ponasanja. CUTANJE I BRBLJANJE: Cutanje odslikava atmosferu koja vlada u drami, ali I junake Vladimira I Estragona. Kada dijalog postane naporan, predlozi se cutanje ili ono samo nastane. Pauza cutnje ima mnogo. Cutnja skrece paznju na odredjeno dusevno stanje- vraca na secanje, istice beznadeznu situaciju cekanja pa postaje mora I dusevno mucenje. Zbog toga se pribegava razgovoru. Razgovor cesto prerasta u brbljanje. Da bi razgovor potrajao izgovara se ceto isti oblik reci ili recenica. Vladimir I Estragon shvataju svoju nezajazljivu potrebu za dijalogom najpre da ne bi razmisljali. Razmisljanje vodi do pesimistickih zakljucaka o svetu I zivotu . njihovi razgovori nisu sadzajni, vec su isprazni I ponavljaju su. 69

Koridenjem ovih retorikih sredstava stihomitije i ponavljanja postie se utisak igre, monotonije, besmisla. - Stihomitija brza izmena kratkih replika, koja u klasinoj drami nastaje zbog emocionalnog naboja, iz zaostrenih odnosa medju likovima, a ovde je samo igra. Cela drama ekajudi Godoa je u stvari niz stihomitija, povremeno prekinutih nekim duim replikama. Replike se smenjuju asocijativno. - Ponavljanje iste rei, iste situacije, ime se stvara monotonija i gubi znaenje rei, tako da postaju samo fraze, koje vie nemaju znaenje ni za junake, ni za publiku (fraza ekamo Godoa.). Ponavljanje je retoriko sredstvo koje ovde ne pojaava tenziju ved govor ini jo besmislenijim. DIJALOG GLUVIH: razgovor izmedju Vladimira i Estragona s jedne strane i Pocoa i Likija sa druge strane tece jedan mimo drugih- dijalozi su prazni, svako je obuzet svojim mislima i ne maze da prati sta ovaj drugi govori, pa tako replike predstavljaju nastavljanje monologa. Ta cinjenica upucuje na to da je svaki od njih zatvoren u sebe i nezainteresovan za ono sto ga okruzuje, ravnodusan za ono sto drugi kazuje, prave komunikacije nema. Ovakav razgovor ukazuje na apsurdnost situacije i zivota. RUGANJE: junaci se rugaju sami sebi, jedni drugima, pa cak i publici, sto u svakom slucaju izaziva komiku i smeh. Pozoriste apsurda naziva se i pozoriste poruge, ono se ruga sebi, svetu, zivotu i coveku. Ovakvo ruganje predstavlja prazninu, beznadeznost, bezivotnost, pa time predocava potpuno pesimisticku sliku sveta, zivota i ljudske sudbine. Iako sve deluje sumorno na trenutke se prikazuje satiricno-ironicna opaska koja izaziva blagi smeh. MISAO O SMRTI: Estragon pokazuje aposutnu obamrlost misli i osecanja, zaboravlja sta se juce dogadjalo i sta je prozivljavao. Zaboravlja likove, dogadjaje i situacije. Ne misli niti zeli da misli. Njegovi odgovori cesto su: NE ZNAM, MOZDA, NE SECAM SE, SIGURNO, VEROVATNO. Ovi izrazi su izrazi potvrdjivanja ili odricanja. Njemu nedostaje sigurnosti i samopouzdanja, podredjen je u odnosu na Vladimira i oslanja se na njega jer je izlozen neprilikama . prilicno je sponatn i letargican, kritican. Vladimir je pazljiv i privrzen, intelektualan tip,stalozen i superioran. Usesredjen je na Godoa,za razliku od Estragona koji je melanholik, nezadovoljan sobom i svetom. On razislja o smrti, i kao da je izabrao nacin na koji ce sebi oduzeti zivot. Motiv vesanja provlaci se kroz citavu dramu, a nosilac ideje je Estragon. Vise puta u delu kaze kako bi bilo da se obesimo?. Ne moze dugo da ostane u jednoj situaciji, misli o odlasku i besenju, ali nista od toga ne ostvaruje. Ostaje prikovan za isto mesto s pocetka drame. Zivot se pretvara u cekanje neceg uzaludnog i neizvesnog sto Estragonu budi misao o smrti.

MIHAIL BULGAKOV MAJSTOR I MARGARITA

Kompozicija i knjievnoumetniki postupak Za razliku od realistikog romana koji ini nekoliko fabularnih nizova, vezanih za nekoliko glavnih likova, i gde su ivoti junaka i kompozicija meusobno uslovljeni, Bulgakovljev roman nema uobiajenu kompoziciju, jer proistie iz sasvim drugaijeg shvatanja 70

ivota. Kompozicija Majstora i Margarite ukazuje na onaj nain knjievnog oblikovanja koji je omogudio da sudbina romana postane tema samog romana. Roman se sastoji iz etiri fabularna niza koji se mogu posmatrati relativno odvojeno: 1. Dogaaji vezani za pesnika Bezdomnog 2. Dogaaji vezani za Volanda i njegovu druinu 3. Dogaaji vezani za Majstora i Margaritu 4. Majstorev roman o Isusu i Pontiju Pilatu. Od dva sasvim samostalna fabularna toka u romanu prvi ine dogaaji u Moskvi, i tu spadaju prva tri spomenuta niza, a etvrti ini drugi samostalni fabularni tok. U prvom su povezani likovi, njihovi odnosi, susreti, mesto i vreme, dok se u drugom javljaju drugi likovi u sasvim drugom vremenu. Lik koji se javlja u oba sluaja je Voland. Tokove povezuje i lik Majstora, ali to nije otkriveno na poetku romana. Zbog toga to nije jasno ko pripoveda priu o Pilatu, i zbog toga to je ona data u odlomcima, ovaj roma n u romanu naruava konvencije uklapanja u opti fabularni tok. Meutim, njegovi odlomci imaju vlastitu logiku pripovedanja. Takoe, veze izmeu pojedinih delova romana ne mogu se fiksirati u jednoj dimenziji, npr. uzajamnog objanjavanja ili prostorno-vremenskih odnosa. Majstorev roman je zapravo glavna veza izmeu svih tokova.

POSTUPCI
Jedan od osnovnih postupaka kojima se Bulgakov slui je postupak obrtanja (slino Kafki). Majstor i Margarita kao posebni ljudi bivaju nagradjeni od Volanda, oni zavrsavaju zajedno,ali ne u raju. Legendarna pria o Isusu potuje realistiku motivaciju, dok je realistika pria iz moskovske svakodnevice ne potuje, ispriana je skoro fantastino. Voland zastupa istinu, kojoj se sam podsmehuje i svojim postojanjem je dovodi u sumnju. U vezi sa tim je i raslojavanje istine, kao vaan knjevni postupak koji u realistikom romanu ne moe postojati. Stvarnost je u Majstoru i Margariti posledica interpretacije. Postupak obrtanja ima i dimenziju koju su ruski formalisti nazvali ogoljavanje knjievnog postupka, koje se u romanu ostvaruje kao realizacija metafore: kolokvijalno se kae avo te odneo u romanu avo stvarno odnosi ljude. Ovakvi postupci imaju dvostruk smisao: razaraju ideju vrstog oslonca pripovedanja i oslanjaju se na odreenu jeziku dimenziju. Obrtanje i ogoljavanje esto je pradeno ironijom i humorom, koji se bore protiv onoga to je strano u stvarnosti. U pripovedakom postupku, Bulgakov koristi simultanost.Javljaju se dve vremenske ravni: 33. godina i 1933. godina, a iako je vremenski raspon veliki nema znaajnijih promena. To Bulgakov pokazuje ponavljanjem istih situacija: Judina izdaja za 30 srebrnjaka scena sa novcem u Varijeteu, ega u Judeji ega u Moskvi. Ono to je takoe zajedniko Moskvi i Jerusalimu je to to se nalaze na istoj geografskoj irini. Moska se u ruskoj srednjovekovnoj knjievnosti naziva tredi Rim. Mehanizam tajne odvija se i u oblasti postupka i na podruju ideja romana u nekoliko koncentrinih krugova: Voland u roman unosi tajnu, Majstor ima ulogu u procesu otkrivanja tajne (on je autor romana), zatim postoji krug Margarite i njene akcije (demaskiraju se sve tajne i veze izmeu junaka oba romana), i krug Bezdomnog. Roman ima odlike bajke, legende, ljubavnog romana, modernog istorijskog romana, drutvenog romana... Za delo se vezuje i pojam maginog realizma. 71

Postoje i tri oblika pripovedanja - prepricavanje, san i citanje.

Teme i pitanja koja se pokredu:

o o o o o o o o o Umetnost i sudbina umetnika Ljubav Bog (Volandov doruak sa Kantom) i pitanje da li ovek bez Boga moe da veruje u ljudske vrednosti Kukaviluk Izdaja Totalitarni reim i Moskva 30-ih godina 20. veka Satira drutva Odnos drutva prema pojedincu Pitanje zla i dobra

Odnos prema tradiciji: Iz Geteovog Fausta preuzeti su likovi Margarete i Volanda, kao sile koja eli zlo, a ini dobro Lik avola preuzet je i iz narodne tradicije i verovanja (hramlje na jednu noga, zoomorfnost, nosi ogrta, ima sposobnost transformacije) Lik Margareta delom je preuzet i iz istorije Margareta de Valoa Novi zavet - jevanelja Dijalog izmeu Isusa i Pilata inspirisan je Legendom o velikom inkvizitoru iz Brade Karamazovih, kao i Korovjevo odelo, koje je isto kao ono koje nosi avo koji poseduje Ivana Uticaj Gogoljeve proze (i spaljivanje rukopisa Gogolj je spalio drugi deo Mrtvih dua) Boanstvena komedija Jedno poglavlje nosi naslov koji je aluzija na Anu Karenjinu Berlioz nosi ime po uvenom kompozitoru (opera Faustovo prokletstvo) Stravinski i Rimski, takoe kompozitori

Likovi Ljudi u romanu mogu se podeliti na ljude svakodnevice i izuzetne ljude, meu kojima ne moe biti razumevanja. Razumevanje postoji jedino unutar odgovarajudih grupa: Margarita razume Majstora i volanda, kao i Azazela, ali prezire Majstoreve kritiare; Voland i njegova druina razumeju Majstora i Margaritu, ali preziru i mue ljude svakodnevice; ti ljudi ne razumeju Majstora, Margaritu i Volanda, oni osporavaju pravo postojanja Volandu, pa samim tim i Majstoru. Majstor i Margarita ive na dva plana u uslovnom i realnom svetu, i to je definisano kompozicionim postupkom. Majstor je optuen da zavodi narod, i tu se stavra analogija sa Jeuom, koji je za isto optuen u romanu. On je pre nego to je postao pisac bio sasvim obian ovek, istoriar po obrazovanju. On je pasivan junak, i zbog toga mu je potrebna Margarita, koja je suta suprotnost njemu. Ona mu daje ime (Majstor) i podstie ga da stvara ona je snana linost, spremna da ini sve za svog voljenog i zato

72

postaje domadica na balu kod satane. Njeno zalaganje za Fridu koja je poinila edomorstvo oprotaj Geteovoj Greti. Majstor i Margarita na kraju stiu mir, a ne raj, jer nisu bezgreni. Bezdomni ne spada u glavne likove, on je neka vrsta posrednika izmeu dve skupine likova, onih izuzetnih (Majstor i Margarita) i svakodnevnih. On je, pored Margarite, jedina prava publika Majstorevog romana. Njemu u Majstorevom romanu odgovara Levi Matej u svojoj ulozi posrednika (kojem takoe odgovara i lik Margarite). Mnogi proleterski pisci sebi su davali ovakva imena: Gorki, Gladni, i sl. Voland nije jednostavno preuzet iz postojede tradicije, kao avo sofista, niti je on parodija avola. On ima u potpunosti ljudske osobine (postupak obrtanja). On svojim delovanjem pomae Majstoru i Margariti, ali posredno. On omogudava da makar jedan ovek postane italac Majstorevog romana, jer Bezdomni moe razumeti taj roman tek nakon susreta sa samim avolom. Njega ne moe da promeni susret sa drugaijom knjievnodu, ved samo sa drugaijom stvarnodu. Jedino tako on moe razm eti knjievnost koja nije ulepana slika svakodnevice. i : Jeshua Hanocri je zarobljenik iz grada Gamale.Osudili su ga zbog optuzbe da je podgovarao narod da sruse jerusalimski grad. Pilata naziva dobrim covekom zbog cega se ovaj ljuti i trazi da ga zove hegemomn. Jesua pogadja da pilata boli glava i kaze mu da ce ga uskoro prestati.Pilat uvidja da je jesua mudar i pomislja i da je veliki vrac...ipak ga osudjuje,a na dan pogubljenja je pasha i u ime praznika odlucuje se da se postedi jedan zarobljenik. Odlucuju da to bude Bar Aba, a pilat je hteo da oslobode jesuu.Na kraju Levij Matej odnosi telo Jesue.Pilat je simbol vlasti, i ne sme vlast i sila vlasti da se pogazi, te ne sme da oslobodi jesuu, ali mu je krivo. Nakon pogubljenja Jeue, izgledalo je kao da je Pilat najednom ostario, pogurio se, a pored svega toga postao je nekako i uznemiren. On uznemireno eta po balkonu dok se pribliava praznina nod i obuzima ga nekakva potitenost. Pilat se trudi da otkrije uzrok sopstvenih duevnih muka i brzo dolazi do zakljuka da je taj uzrok njegovo delo, ali pokuava i da sebe zavara, to mu ne polazi za rukom. Nareuje da mu se postelja namesti na balkonu i pokuava da zaspi, ali mu san ne dolazi nekoliko asova. Oko ponodi konano zaspi i sanja da ide osvetljenim putem ka mesecu. Prate ga pas Banga i Jeua, a lepota tog putovanja se sastojala u injenici da pogubljenja nije bilo, imajudi u vidu da Jeua koraa pored njega (iv je). Pilat od radosti plae i smeje se u snu, ali je njegovo buenje strano. Pilat otvara oi i prvo ega se setio bilo je to da je pogubljenje obavljeno... Nod punog Meseca (Valpurgina nod, sveanost poznata iz Fausta): Satana (Voland) se sa svojom svitom obreo u Moskvi kako bi tu proslavili veliki praznik Nod punog meseca. Jednom godinje se organizuje bal, uvek u nekom drugom gradu (mada se proslava odvija u irealnom prostoru). Domadin je Satana lino, dok domadica po pravilu treba da je metanka grada u kom se odrava sveanost i da se zove Margarita. Ta okolnost je povezala Volanda i Margaritu. Mnogi drugi Moskovljani takoe imaju prilike da se susretnu sa neistom silom, mnogima se deavaju neprijatnosti ili ak ozbiljne nesrede, ali to uvek ima veze sa njihovim linim porocima i zlodelima. Problem prisustva zla u svetu i Geteov Faust:

73

...ali ko si ti, najzad? - Deo sam one sile koja veito stremi zlu, a veito tvori dobro. (Faust) Stihovi iz Geteovog Fausta kojima poinje roman Majstor i Margarita gotovo u potpunosti razjanjavaju dilemu koja je neizbena prilikom itanja ovog romana da li avo iskuava ljude usled ega oni, u uroenoj slabosti svojoj, ine zlo ili bi oni inili zlo i da avola uopte nema. On njih, dodue, zaista iskuava, ali sa jednom sasvim drugom namerom. Pokuajmo da razjasnimo ko je tu ta. Moramo imati u vidu aluzivni spektar koji vodi do Geteovog Fausta, ali se ne smemo previe oslanjati na tumaenje iz tog ugla. Nemamo posla sa jo jednom obradom faustovskog motiva, jer nema ugovora. Neke aluzije na Fausta ak kao da imaju funkciju da nas zavaraju i navedu na pograan trag. (Margariti je odbojan Alojzije Mogari, kao to je Gretici u Faustu bio odbojan Satana. Dok itamo o ovome jo ne znamo ko je Mogari i, zbog naina na koji Majstor govori o njemu, imamo utisak da u njemu ima neeg demonskog, meutim ispostavlja se da je u pitanju najobiniji ovek i to, naravno, prevarant.) Nema ni prologa na nebu, nigde se ne sustedu Bog i Satana, niti pak Satana i Isus, premda su obojica protagonisti u ovom romanu. Drukiji je njihov odnos. Obojica su deo venog poretka u kome usklaeno deluju, samo imaju razliite nadlenosti, kako je to pri kraju romana formulisao Voland (Satana lino). Isus prebiva u svetlosti; sa druge strane, pourili bismo kada bismo ustvrdili da avo prebiva u tami (mada i dalje nosi atribut princa tame) izgleda da je on nadlean i za Zemlju, iju sliku doarava Volandov globus. Pri tom Satanino delovanje nikako nije uzrok zla u svetu. Pre de biti da je njegova glavna misija da odrava ravnoteu izmeu dobra i zla i da se pobrine za ispunjenje poznatog teolokog aksioma da posledice zla trpe upravo oni koji to zlo i ine. Zato nikakvo zlo nede zadesiti Margaritu, bez obzira na to to sa avolom ima neku vrstu dogovora . Nju ne mogu da ukaljaju hiljade kunih poljubaca obeenih zlotvora po golom telu. Ona je sutinski plemenita, ak hristolika figura. Njoj je dato da prata (upeatljivi primeri oslobaa Fridu prokletstva, rizikujudi da ne dobije drugu priliku da poeli neto. Ne eli ni da Latunski - jedan od knjievnih kritiara koji su unitili majstora i koga ona svim bidem mrzi, toliko da mu je demolirala stan kad je postala vetica bude ubijen, iako joj je to ponueno....) Zlo u romanu: Roman prati ivot ljudi po dolasku tajanstvenog profesora crne magije u Moskvu sa svojim pomodnicima. Profesor je zapravo zlo i ime mu je Voland. Doao je u Moskvu da organizuje godinji bal demona. Njegovi pomodni su gospodin u kariranim pantalonama Korovjov ili Fagot, zatim Azazel (jevrejski naziv za avola) i Behemot, polu-maak polu ovek. On odluuje da se neko vreme nastani u Moskvi i da izazove niz dogaaja sa traginim posledicama. Prva njegova rtva, Mihail Aleksandrovi Berlioz, predsednik moskovskog knjievnog udruenja, traio je dokaze za to da Hrist nije postojao; zbog takvog stava i rei odrubljena mu je glava pod tramvajskim inama. Jer, ako ne postoji Hrist, onda nesumnjivo ne postoji ni zlo koje je Hrista osudilo na smrt. Posle Berlioza, niz drugih ljudi, nasumice izabrani, postaju rtve Sotonine. Jedni, tako to bivaju obmanuti lanim novanicama, drugi tako to naprosto ieznu iz grada. Dobro I zlo 74

Jedna od poruka romana jeste da Zlo nikada ne umire, ali ako ono nikada ne umire i ako veito ini ljudi nesrednima, onda je i Dobro to koje ne moe da zamre, jer odnos Dobra i Zla, odnos koji se kroz kulturu (religija, filosofija, umetnost) veito provlai je zapravo uzrono poslednina veza jedno bez drugog ne moe. Postoje dva razloga zbog kojeg se zlo kod Bulgakova na takav nain obraunava sa obinim svetom: prvi je to to zlo odluuje da se svima osveti zbog onoga to je Berlioz tvrdio, a drugi injenica da zlo ne moe da se hrani bez potencijalnih rtava i kasnije svojih slugu. to vie ubica, lopova i psihopata ima u svetu time se povedavaju "kilogrami" zla. Zlo takoe i kua ljude i eksperimentom sa lanim novanicama u Varijeteu shvata da se ljudi nisu nita promenili od vremena Judeje. Upravo je zbog svoje iskrenosti Dobro toliko puta odbacivano od strane ljudi; ljudi se plae zadatka, plae se da sami biraju i donose odluke, odbijaju odgovornost i esto trae lake puteve do reenja ne shvatajudi da de sutinu ivota spoznati kroz ove tee, due i strmije puteve. Roman u romanu: Pontije Pilat Dve ideje iz Majstorovog romana o Pilatu su naroito opasne: apologija Hrista (na poetku Majstora i Margarite vidimo da je glavni zadatak pisaca da dokau da Isus Hrist nikada nije ni postojao) i ono to kritiari nazivaju pilatovtinom - evo o emu je zapravo re. Roman Majstora iz Bulgakovljevog romana se bavi biblijskom i istorijskom temom osude i razapinjanja Isusa Hrista i ulogom koju je u tome imao Pontije Pilat, tadanji prokurator Judeje. Glavni junak je upravo Pilat, a glavna tama njegov unutranji konflikt. Pontije Pilat je bio najvii predstavnik rimske vlasti u Judeji, njegova re je bila poslednja kada su se donosile vane odluke, nijedno pogubljenje nije izvravano bez njegovog formalnog odobrenja. Pilat je mogao da spase Jeuu Ha-Nocrija (Isusa Hrista), ali to nije uinio zbog jednostavnog principa administracija Rimskog carstva je izbegavala da se mea u unutranje i verske razmirice na pokorenim teritorijama, kako bi se izbegao bezrazloan gnev stanovnitva. Pilat je, prema Bulgakovljevoj verziji, eleo da spase Isusa, ak je pokuao na suptilan nain da utie na odluku jevrejskih vlasti, kojima je meutim bilo veoma stalo da uklone mesiju za kojim bi pole mase. Pilatu je teko palo pogubljenje Ha-Nocrija, osedao se loe zbog svog udela u tome. Gria savesti jednog predstavnika vlasti koji je samo postupao onako kako se od njega oekivalo nije naivna stvar ona predstavlja osnov za duboko preispitivanje principa na kojima ta vlast poiva. To je ta opasna ideja koja je dovela do propasti majstora, a umalo i samog Bulgakova, ije delo takoe nije bilo prihvadeno, a prva verzija cenzurisana. Majstorov roman o Pontiju Pilatu je bio osuen zbog pilatovtine i apologije Hrista, dok Bulgakovljev roman Majstor i Margarita u celini moe biti vien i kao apologija Satane, to je jednoj grupi vandala koji sebe smatraju valjanim Hridanima posluilo kao izgovor da, pre par godina, spale Bulgakovljev muzej u Moskvi. Apologija Hrista

75

Apologija Hrista u romanu Majstor i Margarita, tanije unutar romana o Pilatu, vezana je za pitanja o ljudskoj prirodi i oslanja se na ideju i priu ved poznatu u ruskoj i svetskoj knjievnosti. Radi se o jo jednoj umetnutoj prii junak romana Brada Karamazovi Fjodora Dostojevskog, Ivan Karamazov, zamislio je poemu pod imenom Veliki Inkvizitor.* Kod Dostojevskog, Hrist dolazi da poseti katoliku Sevilju u doba najede tiranije panske Inkvizicije (paralela: kod Bulgakova, Satana poseduje ateistiku Moskvu). Mase prepoznaju mesiju, polaze za njim, a zatim ga se, pod uticajem vlasti, iznova odriu i on biva pogubljen po drugi put. Razlog za oba pogubljenja lei u tome to je, prema miljenju koje moemo nadi u delima Dostojevskog i Bulgakova, Isus Hrist verovao u ljude vie nego to su oni verovali u njega, to je idealizovao ljudski rod i time mu postavio previsoke zahteve da bude u stanju da se odrekne svega zarad slobode. Problem je u tome to ljudima sloboda, kao i odgovornost koju ona nosi, predstavlja u stvari ogroman teret. Ljudi vie vole da im neko postavi pravila po kojima treba da ive, pa da budu nagraeni za poslunost. Njima dominiraju sitni interesi, pohlepni su, poroni i slabi. Bulgakov u romanu Majstor i Margarita stavlja akcenat na kosmiki potencijal tih klica zla koje se nalaze u obinim ljudima, koje Jeua/Isus, uprkos svemu, i dalje zove dobrim ljudima. Emocionalna komponenta: Roman prati i emocionalnu komponentu: to je ljubav izmeu majstora Alojzija koji je napisao roman o Pontiju Pilatu i njegove ivotne saputnice Margarite. Meutim, majstor je, poto je napisao delo i shvatio da njime apsolutno nije zadovoljan, odluio da spali roman (motiv Kafke ili Gogolja). To je i uinio, a Margarita je puno patila zbog toga i bilo joj je krivo jer joj se to delo jako dopadalo. Tada su poele svae i njih dvoje su se razili jedno od drugog. Margarita, ipak, nije mogla da ivi bez majstora i bez njegovog dela i ubrzo je uvidela svoju greku; ali, shvatila je da je sve otilo u nepovrat. I tada Zlo (u vidu malog, sitnog i grbavog oveka Azazel) odluuje da pomogne Margariti da savlada tugu i bol. Kako? Tako to joj, slino kao kod Geteovog Fausta, Zlo oduzima osedaj slobode (kod Getea, Mefistofeles Faustu uzima duu u zamenu za to da sve zna) Margariti; ona postaje vetica i sluga Volandov. Zauzvrat, Zlo omogudava susret majstora i Margarite, ali pod uslovom da i majstor postane sluga Zlu. Tako Zlo opet ne pomae nikome, ved se sveti ljudima koji se u odreenom trenutku nisu razumeli. KRAJ ROMANA (SUDBINA LIKOVA) Azazel daje vino (otrov) majstoru i Margariti. Nakon ispijanja, majstor i Margarita umiru, a Azazel uliva Margariti u usta nekoliko kapi onog istog vina kojim ju je i otrovao. Margarita ustaje, a zatim i majstor. Azazel pali stolnjak, a sa njim i rukopis. Majstor zbaci sa police knjigu u vatru (spaljuje prethodni ivot). Njih troje polete i nestaju u niskom crnom oblaku. Majstor hode da se oprosti od grada. Preleteli su grad, a zatim se pretvaraju u tri ogromna vodena mehura. Sputaju se na proplanak u imarku, u blizini klinike Stravinskog. Azazel im doputa da se oproste, ali im nareuje da poure. Majstor i Margarita ulaze u Ivanovu sobu i razgovaraju sa njim, pa se javlja nepogoda, kao znak da treba da se oproste i nastave dalje. eka ih grupa konjanika. Dok lete, u toku nodi, menjaju se svi likovi. Majstor saznaje od Volanda da sada moe da zavri svoj roman jednom jedinom reenicom, a zatim vie: Slobodan si! Slobodan! On te eka!. Nakon toga, rue se planine. Voland pokazuje Majstoru put kojim treba da idu i sa svojom svitom 76

pada u bezdan. Sve nestaje, a Majstor i Margarita ugledaju obedano svanude i prelaze preko kamenog, mahovinom obraslog mostida. Iza njih ostaje potok, a ispred je njihovo veito utoite, njihov veiti dom. Margarita vidi venecijanski prozor i lozu. Majstorovo nespokojno pamdenje poinje da se gasi. Neko je putao na slobodu majstora, kao to je on upravo pustio junaka koga je stvorio.

HORHE LUIS BORHES

- Borhes se bavi smislom knjievnosti, pitanjem identiteta, problemom vremena i stvarnosti, odnosom oveka prema toj stvarnosti. Za njega objektivna stvarnost predstavlja beskonaan lavirint, a sama beskonanost je za njega simbol besmisla. Odnos oveka prema stvarnosti je uvek paradoksalan ovek tei za spoznajom sebe i onoga to ga okruuje, tei predvianju tokova stvarnosti, ali je nemodan da to saznanje dosegne i osuen je unapred na izgubljenu bitku sa svetom koji mu je stran. Samim tim, taj beskonani lavirint je njegova jedina tamnica. - ovek pokuava da tu objektivnu stvarnost humanizuje, tj. da je priblii sebi, a kako je ona beskonaan lavirint, on u sutini pokuava da racionalizuje iracionalno, uhvati neuhvatljivo, ogranii beskonano. Tim pokuajima on uspeva da snagom svoje vere stvori stvarnost, ali ta stvorena stvarnost je iluzija, imaginarno preobradena objektivna stvarnost. - Poto je ovakva stvarnost samo privid, Borhes kao osnovni problem ljudskog ivljenja predstavlja nemogudnost razlikovanja iluzije i stvarnosti. Ovaj problem se prenosi u knjievnost. On shvata da je knjievnim delom nemogude obuhvatiti objektivnu stvarnost koja je beskonana, te ukazuje potrebu za iluzionizmom i selektivizmom. Zastupa teoriju kratkih knjievnih oblika i kritiku realizma. U svojim kratkim priama on kritikuje realizam, polazi od njega da bi ga parodirao i priao fantastici. Polazi od romana da bi ga kritikovao i stigao do kratke prie. - Niz dogaaja svodi na jedan kljuni dogaaj, izbacuje opise i digresije, rezimira fabulu. Dogaaj dobija dramsku strukturu i tenziju i svodi se na neki paradoks. Likovi su podreeni dogaaju, i to su likovi koji mogu biti mitoloki, istorijski, likovi iz stvarnosti, likovi iz knjiga svi se oni meaju i posredstvom fantastike koja mea stvarnost i privid. - Borhes stvara dela tako to parodira realistike pisce i otvoreno priznaje itaocu da je sve to ipak samo fikcija. On se ak i ne trudi da izmisli svoje likove i fabule, ved ih preuzima iz knjievne tradicije. Samim tim to parodija proistie iz nekog drugog teksta, sa strukturne strane nju teorija knjievnosti posmatra kao drugostepeni tekst, odnosno metatekst pod njim se podrazumeva tekst nastao na osnovu drugog teksta ili na osnovu vie tekstova. On zavisi od metakomunikacije, tj.naina prenoenja znaenja ili linog unutranjeg odnosa prema prototekstu (u parodiji je to kritiki stav). Teorija intertekstualnosti za ovu pojavu koristi termin palimpsest tradicionalno znaenje termina palimpsest (tekst napisan preko drugog teksta, ali koji ga ne skriva potpuno, ved dozvoljava da se on nasluti) povezuje sa

77

hipertekstualnodu. Analogijom ova dva pojma on ukazuje na injenicu da se znaenje tekstova uobliava kroz njihov odnos sa drugim tekstovima. -Borhesovo shvatanje vremena je ciklino, kao i njegovo shvatanje prostora. To je iskazano kroz lavirint, koji je stalna tema njegovih dela. Lavirint je metafora za nedokuivost sveta. On moe da se javi u razliitim oblicima kao grad, knjiga (Peana knjiga), reka, biblioteka ili ak are na tigovoj koi. - Borhesu je slian Servantes obojica svesno stvaraju fikciju koju italac prima obustavljajudi svoju nevericu. Tako oni stvaraju delo koje istovremeno sadri njegovo protivdelo. Parodiranjem se dobija delo koje moe biti kritika nekog knjievnog dela, a istovremeno moe biti i samostalno delo. Tako e, ima slinosti i sa Poom, jer ukazuje na nemod razuma pred iracionalnom stvarnodu. - Fikcije se ne rue zbiljom, ved protivfikcijama, a proces u kome se prividi meaju pokrede se mehanizmom dvosmislenosti.

Alef
U Alefu, Borhes polazi od realnog, da bi realno kasnije parodirao, pokazujudi nemogudnost spoznanja cele stvarnosti. To se ini na taj nain to on pokazuje nemogudnost prijatelja da predstavi celokupnu stvarnost u svojoj poemi Zemlja jer je nemogude za oveka da je u potpunosti spozna, da je predstavi u knjievnom delu, on se podsmeva njegovim tehnikama koje samo njega samog zavaravaju. Zatim se okrede fantastici pokazuje da je celokupnu stvarnost mogude videti samo kao iluziju (to Alef i predstavlja), ali da je ona nedostupna u realnosti, da je nemogude preneti je u realnost jer je beskonana, neograniena. Pripovetka Alef takoe je svojevrstan palimpsest: ispod tekstova ove prie razaznajemo konture Boanstvene komedije. Borhesova verzija diskretno je parodina, ali neki elementi nedvosm isleno upuduju na Dantea. To su pre svega silazak u podrum (pakao) i ime (kao i ponaanje i prerana smrt) glavne junakinje Beatris. Prezime Daneri sastavljeno od prva tri i poslednja tri slova Danteovog imena: DAN te AligijERI, a da je ime ene kojoj je pria posvedena, Estela Kanto (estela = zvezda, re kojom se zavravaju sva tri dela Boanstvene komedije; canto = pevanje; Estela canto znai takoe pesvam Esteli). Borhes koristi aluziju na Boanstvenu komediju, da bi pokazao istu tenju koju je imao Dante - da prikae totalitet stvarnosti (u Danteovom sluaju - onozemaljskog) i istovremeno svoju nemogudnost da to uini. On celokupnu stvarnost vidi samo kao iluziju, kao nizove fragmenata koji se javljaju pred njim. On nije kao Dante video ono o emu govori, nije proao, niti je u mogudnosti. Ponovo se dolazi do ideje da je nemogude objektivno predstaviti stvarnost, da je nemogude da ona bude smetena u knjievno delo, pa je na taj nain Borhes parodirao Boanstvenu komediju. On Dantea predstavlja u liku Danerija kritkom njegovog pokuaja prenoenja totaliteta stvarnosti u poemu, on aludira i na Danteovo delo, za koje se kae da ima enciklopedijski karakter. On kritikuje realizam, njegovu ogranienost i okrede se fantastici i iluziji., kao jedinom nainu spoznanja.On koristi Danteovo delo takoe i da bi pojaao svoju ideju, jer u svoje delo ugrauje i znaenje preuzetog dela, tako se dobija jedinstveno i sloenije znaenje. U prii se javlja jedan od Borhesovih estih simbola: ogledalo. Ono je za njega istovremeno izvor straha, ali i lucidnosti. Borhesova stvarnost je iluzija,a ogledalo je simbol iluzije, odnosno duple slike. 78

SADRZAJ:
Pripovedanje Ova kratka pria je ispriana u prvom licu, uz izmetanje u beskonano u kome se pripoveda identifikuje sa autorom i sa protagonistom prie, koji se predstavlja kao Borhes: "Beatris, Beatris Elena, Beatris Elena Viterbo, draga Beatris, zauvek izgubljena Beatris, to sam ja, to sam ja, Borhes." Ovim mehanizmom Borhes namerava da se, ukljuujui se u tekst, suoi sa itaocem pomou fiktivnog pojavljivanja sebe samog, sa jasnim, ali ciljem teorijski nepoznatim protegonisti prie. Zahvaljujui ovom izmetanju,autor sugerie na neizdefinisanost granica izmeu realnog i fiktivnog. On govori o mnogim dogaajima i ljudima iz prolosti u nebrojenim situacijama, meutim na osmoj stranici Borhes pie: (Ne priseam se uzalud tih nepojmljivih analogija; nekako su povezane sa Alefom.) jer te analogije, iako deluju ratrkano, u biti govore o onome to je Alef: taka u prostoru koja sadri sve ostale take. Kompozicija Pria se, u teoriji, sastoji od tri narativne niti koje se proimaju, ali zadravajui uoblienu strukturu. Te tri niti su sledee: A) Pria o "Borhesovom" potovanju prema Beatris, koja zapravo predstavlja jednu napaenu ljubavnu priu i u isto vreme onemoguenu usled smrti. U njoj se moe primetiti odreena tenzija izmeu sakralizacije i zatoenosti u vremenskom okviru u pogledu veze, i neizbena promena koju donosi vreme i zaborav, koja e na kraju i trijumfovati. Ova veza ima ulogu okvira za razvoj radnje, to omoguava Borhesovom ritualizmu da bude glavni izvor prie (B). B) Rivalitet izmeu "Borhesa" i Danerija na ljubavnom i knjievnom polju. U intelektualnoj i literarnoj sferi ima dosta sveobuhvatnog i konstantnog "Borhesovog" potcenjivanja Danierija, meutim, on je roak koji mu omoguava pristup Beatrisinoj kui-hramu i oltaru njenih fotografija. Sa druge strane, takoe je oigledna Danierijeva kompetitivnost prema "Borhesu", koga esto bocka replikama u kojima mu stavlja do znanja da nikako nije veliki pesnik; alkoholno pie koje mu je ovaj poklonio naziva "pseudokonjakom" i time pompezno aludira na njegove zasluge. Razgovori o knjievnosti i svetu knjievnika, natopljeni humorom i ironjom, su najpikantniji deo ove kratke prie. Opet, na drugoj strani je dubina ljubavnog rivaliteta koja se otkriva samo "Borhesu"(nakon dvanaest godinica smrti kod Garajevih) kroz Alefovo otkrie opscenih, neverovatnih, drskih pisama, koja je Beatris bila poslala Karlosu Argentincu. Takoe su dijalektiari. Daneri deluje da je naklonjen "Borhesu", iako ga ovaj ne potuje, jer to ini svestan opasnosti da izgubi svog Alefa i trai mu da se postavi kao medijator da bi doao do prologa; ali veza koja se uspostavila izmeu roaka i izmeu raznih Danerijevih aluzija o Beatris upuenih skrhanom "Borhesu" (izmeu ostalog: to to se Beatis znala zanositi sa Alvarom i to mu je Alef dozvolio da vidi sve Beatrisine slike), otkriva jedan potcenjivaki, izazivaki ak t i podsmeh. Kada na kraju "Borhes" otkrije sve to je bilo implicirano (i to se na neki nain oslikavalo u meusobnoj preutnoj netrpeljivosti i u zatrovanoj srei koju je osetio kada je pretpostavio da je ovaj drugi "lud"), najednom mu se pojavi elja za osvetom, ak po cenu da rtvuje Alefa i njegovu udesnost. Ovaj deo moe da slui kao shema Alefovog fantastinog porekla (C). C) Alefova pria o samom sebi, i pripovedaevo i iskustvo protagoniste sa njim, to je i jezgro naracije. Iskustvo postavljeno u scenu sukoba oveka sa beskonanim, prikazano "takom koja sadri sve ostale

79

take Univerzuma". Pokazuje se kao najvii domet fantastine hiperrealnosti; nalazi se u podrumu jedne stare kue, i potrebno je biti baen na pod da bi se to videlo. Zanimljivo je primetiti kako se jedan objekat dostojan veliine kulta nalazi u jednom sutinski trivijalnom okruenju. To daje mesta za metafiziko filozofske digresije; tu se nalazi ideja replike, onog netanog. Upravo, Alef iz ulice Garaj, kae "Borhes" bez uverljivosti, to nije istinito; uprkos tome to ga je video i tome ta je to video u njemu (ili moda zbog toga to je tamo video). Ovo delo je ima strukturu A-B-C-B-A. Razni vorovi se stalno zatvaraju otvarajui se i zatvaraju se progresivnim redom, iznova se svaki put zavravajui novom aluzijom na neizbeno proticanje vremena i na manjkavost ovekovog saznanja: "Na um je porozan usled zaborava; ja prvi se gubim i iskrivljujem, pod traginom erozijom godina, pod Beatrisinim borama", nasuprot kategorinom tvrenju sa poetka "Univerzum e se promeniti, ali ne i ja". IDEJA u samom tekstu i u dosta drugih tekstova sto zaista iskazuje uzaludnost iskustva ovekovog saznanja, i to umee kao neko nedovreno gradilite. Ako je Univerzum beskonaan, a u njemu toliko beskonanog za upoznati, potrebno nam je vreme i beskonaan kapacitet da to shvatimo. Ideja beskonanog, ovde nazvana (hebrejskim) slovom "lef", inspirisana je radovima matematiara Georga Kantora i Mengenlereovom teorijom, a ta su otkria na polju beskonanih skupova pokazala da celina ne mora neophodno biti vea od jednog od njenih delova: u dva bilo koja segmenta postoji isti beskonani broj taaka.

GABRIJEL G MARKES STO GODINA SAMOCE

Roman XX veka: Pojava novih knj tehnika,razaranje fabule,nepouzdanost i iscekivanje pripovedaca,sklonost ka menjanju pripovedacevih perspektiva,uvodjenje naucne gradje,sklonost prema fragmentu,niihilisticki odnos prema tradiciji,raznolikost tematike,izgubljenost pojedinca u otudjenom svetu,problem opstanka knjizevnosti u veku tehnike...treba imati u vidu i raslojavanje knjizevnosti i uticaj radija,televizije i filma.
Kompozicija dela: 20 , , (Buendia), , . , 4. 16. , , . : . , .

80

 . , , : . , , , .

Sadrzaj:
Roman kronoloki prati obitelj Buenda i povijest mitskog sela Macondo. Iako naslov knjige direktno upuuje na to da radnja romana traje stotinu godina, ona zapravo nije strogo ograniena u tom vremenskom periodu i mnogi kritiari se slau u tvrdnji da je "sto godina" upotrebljeno kao metafora. Ova neodreenost vremena pridonosi tumaenju vremena na nain svojstven samom romanu, u kojem se isprepliu pomisli i utisci da se vrijeme ponavlja, mijenja brzinu ili potpuno prestaje tei u razliitim dijelovima prie i da se svi dogaaji na neki nain zbivaju istovremeno. Radnja romana Sto godina samoe nije odreena granicama koje postavlja stvarnost. Ona ih nadilazi, s takvom smjelou briui njene granice da sama stvarnost prua vlastite korijene u fantastiku. Odnos stvarnosti i fantastike je savreno usklaen, na razini nevjerojatne objektivnosti. Tako je stvoren efekt prividne stvarnosti koja rui sve zidove sputanosti (kakve postavlja kruta stvarnost liavajui itatelja doivljavanja djela u potpunosti). Postupnim ponavljanjem jedne te iste teme kroz roman, Mrquez zapravo svjedoi o ciklinoj prirodi povijesti, koju svakako ne treba zaboraviti, jer takav zaborav povlai dosta loeg za sobom. Roman prati sudbinski obiljeenu obitelj Buenda, u selu zvanom Macondo. Macondo je takoer jedan od plodova Mrquezove mate koji, iako je stvoren na poetku, a uniten na kraju romana, ostavlja utisak vjenosti. Razlog tome je vjerojatno injenica da ovo mitsko selo ne zauzima svoje mjesto samo u ovom Mrquezovom romanu.

Masta i stvarnost preplicu se u romanu od pocetka do kraja. Osjecaju magicnog doprinosti nerazdvojivost proslosti, sadasnjosti i buducnosti. Pocevsi od imena koja se ponavljaju generacijama, pa do stalnog ponavljanja dogadjaja i licnosti, vrijeme u ovom romanu odbija da se podijeli na proslost, sadasnjost i buducnost, a Ursula je prva koja primjecuje da vrijeme u Makondu nije ograniceno, vec se kao tocak vrti u krug. Ljudi se ne mogu sjetiti proslosti (zaboravnost), kao sto ne mogu predskazati buducnost. U drugim slucajevima buducnost postaje jasna i predvidljiva bas kao i proslost.

Obajsnjenje naslova I pojam samoce: Sam pisac priznaje da je roman "Sto godina samoce" samo jedna velika knjiga prave ljudske samoce i da je u romanu ispricana burna i tragikomicna istorija stogodisnje samoce porodice Buendija. Samoca je jedini element koji se prozima kroz teme, ideje, motive, likove bilo da su muski ili zenski, mladi ili starci, u ovom djelu na prvi pogled jezivog naslova "Sto godina samoce" . 81

Svi likovi ovog romana zivjeli su u sopstvenoj samoci ili samoci u saucesnistvu s nekim, kao sto je Hose Aurelijano Segundo dijelio samocu sa Petrom Kotes, Aurelijano Babilonio sa Hose Arkadiom, Rebeka sa sluskinjom itd. Koristili su se razlicitim sredstvima protiv nje ili se nisu uopste borili i zeljni je, produzavali samocu. Tako je prvi put Hose Arkadio Buendija samocu osjetio u Ursulinom odsustvu, a lijek za nju potrazio u zabravljenoj alhemijskoj laboratoriji, postepeno se navikavajuci na nju. Kasnije ce, vezan ispod kestena, i usamljen provesti ostatak zivota razgovarajuci povremeno sa Prudensiom Agilarom. Pukovnik Aurelijano Buendija za dvadeset godina rata dolazio je kuci, ali uvijek brzinom, pracen vojnim aparatom i sa oreolom slave i legende, ali se ipak osjecao, u toj silnoj moci i vjecito okruzen ljudima, tudjincem i samcem. Aurelijano je grebao po tvrdoj ljusci sopstvene samoce, ali je ona bila jaca. Ona tri metra udaljen od Ursule i porodice, ,bila su ustvari tri metra samoce koja ga je dijelila od cjelokupnog covjecanstva. Kasnije, po zavrsetku rata, zatvorio se u sobu praveci zlatne ribice, koje je zatim topio, pa opet pravio produzujuci zivot, tj. produzujuci samocu. Pa npr. Amaranta: u svojoj samoci nije nikom priznala ljubav koju je osjecala prema Krespiju, pa je kao i Rebeka zapala u dilerijum.Melem za samocu, vec kad je bila u zrelim godinama bio je Aurelijano Hose kad bi joj se uvukao u postelju.Kasnije je sijuci haljine, dosivajuci dugmad pokusavala ubiti samocu ili je mozda produziti? Ursula je samocu izjednacila sa radom, kasnije sa sljepilom, tako da je samoca kod najjaceg lika ovog romana bila najmanje primjetna. Rebeka je izgledala kao neko ko ce svojom vedrinom, narocito u braku sa Hose Arkadijem biti srecna . Ali brak se kobno zavrsava, a ona bukvalno ostaje u samoci, zakljucana u kuci iz koje nikad nije ni izlazila. Uopste samoca se proteze kroz svih 338 stranica i svaki lik po naosob ugledao je bijedno lice samoce.Markes je samocu okarakterisao kao bolest nasljednu, a pri tom i prenosivu na likove koji nisu dio loze, recimo Mauricio Babilonio, koji nakon ssto je upucan, nastavio zivjeti kao invalid, bez gorcine i bijesa, ali sa samocom duboko u sebi.

82