Psihologija odgoja i obrazovanja

(Disclaimer: There is no humour here (sorry!), only POO. On the other hand, all the facts have been verified using Wikipedia!)

. dio
P1 + S1
Pogre!ne predod"be psihologi#e $ ta#anstvena %nanost $ psiholo%i &'ita#u tu(e misli& $ disciplina ko#a &kopa& po nesv#esnim i podsv#esnim sferama (time se %apravo bave psihoanali%a i psihodinamika) $ mnogi l#udi mi#e!a#u psihologi#u i psihi#atri#u (biomedicinska grana, biolo!ki pristup %bil#i) Po#am psihologi#e $ gr'. psyche (du!a) ) logia (prou'avan#e) * &i%u'avan#e du!e&+ (,uvremena se psihologi#a %apravo ne bavi time.) $ u hrv. #e%iku prvi ga #e upotri#ebio -arko -aruli. Po#am du!e $ du!a / du!evni "ivot / ne#asno, nepo%nato, neodre(eno $ po'. 01. st. Watson #e pokrenuo inici#ativu ameri'kih psihologa da se odreknu istra"ivan#a du!e $ &du!evni "ivot& odra"ava se prema vani 2efinici#a "Psihologija je znanost o doivljajima i o ponaanju koje je odraz tih doivljaja." (Pet%) "Psihologija je znanost o ponaanju i psihikim procesima." (3athus) What is psychology+ "Psychology is the scientific study of thought, feeling and behaviour." (4P4 / 4merican Psychological 4ssociation)

2o"ivl#a#i+ 6o#i+ 5 6ognitivna se psihologi#a bavi spo%na#om svi#eta oko nas. (cognitio / spo%na#a, kognitivni do"ivl#a#i) $ os#etila, pam.en#e, mi!l#en#e, re%oniran#e os#et $7 percepci#a $7 procesi pa"n#e $7 procesi pam.en#a i u'en#a 0 8a spo%na#u svi#eta ut#e'u 'uvstva ili emoci#e. 9 ,po%na#a i 'uvstvo formira#u &vol#u& i motivaci#u. :to psihologi#a %nanstveno prou'ava+ $ "iv'ani sustav $ os#eti i percepci#a $ u'en#e i pam.en#e $ inteligenci#a $ #e%ik i govor $ mi!l#en#e $ rast i ra%vo# $ li'nost $ stres i %dravl#e $ psiholo!ki poreme.a#i $ pona!an#e u soci#alnim prilikama (grupe, dru!tvene organi%aci#e) 2ru!tvena ili prirodna %nanost $ dru!tvena i $ pona!a#na (behavioural) i $ mo%govna (neuroscience) i $ kognitivna (kognitivna znanost) i $ %dravstvena (biomedicinska) Psihologi#a pri#e $ do sredine 5;. st. sastavni dio filo%ofi#e $ W. Wundt / prvi psiholo!ki laboratori# (<eip%ig, 5=>;.) / na#va"ni#i doga(a# %a ra%vo# psihologi#e kao %nanosti $ ?. T. @echner / &Alementi psihofi%ike& (5=B1) ,uvremena psihologi#a $ %asnovana na %nanstveno utemel#enim %nan#ima C848O,T (ob#ektivna, pou%dana, prov#erl#iva) vs. C234D 34CE- ('esto sub#ektivan, nepou%dan, pristran) ?rane psihologi#e ma ih #ako mnogo. :to rade psiholo%i+ $ %nanstveno istra"ivan#e (na pol#ima psihologi#e), podu'avan#e (!kole, pred!kolske ustanove, fakulteti i sl.), m#eren#e i testiran#e (psihologi#ska testiran#a sposobnosti, medicina rada...)...

Psihologi#a odgo#a i obra%ovan#a POO istra"u#e i prou'ava psiholo!ku stranu procesa odgo#a i obra%ovan#a, odnosno %akonitosti ko#e d#elu#u pri u'en#u i pou'avan#u.

P2 + S2
8euro%nanost 3a%umi#evan#e biologi#e mo%ga glavni #e cil# moderne %nanosti. Temel#na %ada.a neuro%nanostiF ra%um#eti na'in na ko#i neuroni &stvara#u& pona!an#e. Giv'ani sustav (8ervous ,ystem) H mo%ak H centralni I "iv'ani sustav JI K le(na mo"dina L H somatski K periferni I H simpati'ki K autonomni I K parasimpati'ki 2#elovan#eF $ parasimpati'ki G, ve.inski umiru#e organi%am, su"ava %#enice, usporava sr'ani ritam... (tako(er poti'e erekci#u) $ simpati'ki G, pobu(u#e vitalne funkci#e organi%ma, !iri %#enice, ubr%ava sr'ani ritam... (poti'e e#akulaci#u) 8euron $ "iv'ana stanica / temel#na gradivna #edinica "iv'anog sustava (ima ih oko 511 mili#ardi i me(u n#ima posto#i oko 511 bili#una ve%a) $ dendriti / kra.i "iv'ani %avr!eci, primaju impulse sa sus#ednih neurona $ aksoni / dugi "iv'ani %avr!eci, prenose impulse na druge neurone $ "ivac M neuron ("ivac se sasto#i od puno "iv'anih vlakana) 6lasifikaci#a na temel#u bro#a ogranaka 8e i%gleda#u svi neuroni #ednakoN ra%liku#u se po bro#u iOili vrsti ogranaka. ,inapsa $ prostor u ko#emu se vr!i sva slo"ena komunikaci#a u mo%guN sadr"i &koktel& neurotransmitera $ prostor i%me(u dva#u neurona u ko#i neuron ko#i prenosi poruku i%lu'i neurotransmiter ko#i omogu.u#e pri#enos poruke neuronu ko#i #e primatel# poruke @unkci#e sinapse odvi#a#u se d#elovan#em neurotransmitera i receptora 8eurotransmiteriF $ serotonin / modificira raspolo"en#e, spavan#e, os#ete i percepci#uN ima %na'a#nu ulogu u po#avi depresi#e $ acetilkolin / pam.en#e, mi!i.ni tonus, spavan#e, emoci#eN ima %na'a#nu ulogu u ra%vo#u 4l%heimerove bolesti $ dopamin / kretn#e, pa"n#a, pam.en#e i u'en#eN %na'a#na uloga u ra%vo#u ovisnosti

$ norepinefrin / ut#e'e na u'en#e, pam.en#e, emoci#e, hran#en#e i motivaci#u $ epinefrin / emoci#e, upam.ivan#e 8i#edan neurotransmiter nema samo jednu nam#enu, ve. svaki od n#ih d#elu#e na vi!e funkci#a organi%ma. upam.ivan#e (u'en#e, sv#esno pam.en#e) M dos#e.an#e (do%ivan#e u s#e.an#e ne'ega !to smo rani#e pohranili u mo%gu) 2io mo%ga u ko#em se nala%e neuroni i podru'#a mo%ga %adu"ena %a kognitivne procese, u'en#e i pam.en#e %ove se hipokampus. @unkci#e "iv'ane stanice (neurona)F 5) priman#e, 0) provo(en#e i 9) pri#enos elektrokemi#skih signala Givci $ snopovi aksona u sredi!n#em G,$u Giv'ani impuls $ akci#ski potenci#al / sna"na prom#ena &volta"e& stanice (od $>1 do )P1 mD)N dovodi do !iren#a "iv'anih impulsa $ AP,P / ekscitaci#ski postsinapti'ki potenci#ali $ P,P / inhibici#ski p.p. $ glutamat / pobu(u#eOekscitira !iren#e impulsa $ ?4Q4 / inhibira 2i#elovi l#udskog mo%ga Prednji mozakF telencephalon i diencephalon Srednji mozakF mesencephalon Stranji mozakF myelencephalon i metencephalon Predn#i mo%ak $ diencephalon $ talamus $ glavna komunikaci#ska posta#a %a ra%li'ite os#ete prema kori mo%ga $ hipotalamus $ "dirigent u orkestru"N svega 5R ukupne mo"dane mase, ali i%nimno va"na struktura $ regulira ra%li'ite potrebe i funkci#e organi%maN ut#e'e na hran#en#e, pi#en#e, termoregulaci#u, autonomni G,, endokrini sustav (hipofi%a)... $ poreme.a#i di#elova hipotalamusa dovode do go#a%nosti, poreme.a#a hran#en#a... $ suprahi#a%matska #e%gra / endogeni biolo!ki sat (spavan#e, reprodukci#a, spolno pona!an#e i energetski metaboli%am) $ hipofi%a $ adenohipofi%a, neurohipofi%a / regulaci#a endokrinog sustava / kora nadbubre"ne "li#e%de, !titn#a'a... $ telencephalon $ na#ve.i dio l#udskog mo%ga

$ upravl#a na#slo"eni#im funkci#ama (%adu"en %a vol#ne pokrete, kognitivne procese, u'en#e, pam.en#e, r#e!avan#e problema, dono!en#e odluka, tuma'i os#etne podatke...) $ kora velikog mo%ga (corte cerebri) $ naborana mo"dana masa $ limbi'ki sustav ,redn#i mo%ak $ ima ulogu u vidu, sluhu, motori'kim v#e!tinama, spavan#uObudnosti, pobu(enosti, regulaci#i t#elesne temperature ,tra"n#i mo%ak $ vrlo va"anN o%l#ede ovog di#ela mo%ga na#'e!.e su "ivotno ugro"ava#u.e $ retikularna formaci#a (3@) $ sasto#i se od vi!e od 511 man#ih slo"enih mre"a neurona, igra vrlo va"nu ulogu u odre(ivan#u ra%ine pobu(enosti $ 3@, most (pons) i produl#ena mo"dina $ regulira#u spavan#e, pa"n#u, pokrete, tonus mi!i.a te sr'ane, cirkulatorne i di!ne reflekse 4ko #e ova# skup di#elova mo%ga o!te.en, onda osoba mo"e "iv#eti samo ako #e prikl#u'ena na aparate. $ mali mo%ak $ vrlo va"na sen%omotori'ka strukturaN o%l#ede dovode do nemogu.nosti preci%ne kontrole pokreta 8eokorteks sa'in#ava ;1R povr!ine kore l#udskog mo%ga i sasto#i se od B slo#eva. <imbi'ki sustav $ subkortikalne strukture $ hipokampus / i%nimno va"an %a u'en#e i pam.en#e Propadan#e neurona (npr. u%rokovano stresom ili PT,P$om) tog podru'#a u%roku#e probleme s pam.en#em, demenci#u itd. $ amigdale (amigdaloidne #e%gre) / vrlo va"ne %a emocionalno do"ivl#avan#e i pona!an#e <#udski mo%ak ima 0 hemisfere i P re"n#eva.

P3
8euro%nanost -o"dana kora i laterali%aci#a mo"danih funkci#a / povi#esni prika% $ hemisfere / #ednake veli'ine, te"ine i povr!inskog oblika Tednostrana o!te.en#a mo%ga poka%u#u ra%li'ite fukncionalne deficite. 8a#i%ra%iti#a #e ra%lika nakon povrede li#eve hemisfere. (Qroca, 5=B5.) 5=BP. Uughlings Tackson upu.u#e na %na'a# cerebralne laterali%aci#e i uka%u#e na po#am dominantnosti (kod de!n#aka, li#eva #e hemisfera dominantna). Tako(er #e %akl#u'io da #e 2U dominantna u vi%ualno# percepci#i. $ kontralateralno / desna strana mo%ga kontrolira li#evu stranu ti#ela i obrnuto

$ ipsilateralno / nema kri"an#a Teori#a &cerebralne dominaci#e& E pro!losti se v#erovalo da <U kontrolira govor i vi!e funkci#e, dok #e 2U subordinirana i nema specifi'nu ulogu. E ranim fa%ama ra%vo#a neuro%nanosti nema #asnih poka%atel#a !to se doga(a s 2U nakon povrede. Oko 5;91. nadal#e po'in#e ra%vo# neuropsihologi#skih testova i istra"ivan#a na ve.im u%orcima. Povi#esni prika% / 2U Paci#enti s o!te.en#ima 2U konstantno su imali problema s neverbalnim testovima (prepo%navan#e geometri#skih figura, slagan#e oblika, dopun#avan#e di#elova figure ko#i nedosta#u, snala"en#e u prostoru, proc#ena udal#enosti). Osobni iska%i paci#enataF problemi s ori#entaci#om i pa"n#om, nemogu.nost prepo%navan#a lica po%natih osoba, problemi s gla%bom i plesom. 8a ra%like u percepci#i mo"danih hemisfera uka%u#uF perceptualne asimetri#e (lini#a nam se 'ini tamni#om ako #e tamni#a s li#eve strane i sv#etli#a s desne, a ne obrnuto), asimetri#e u faci#alno# percepci#i (-ona <isa / li#evi dio lica istaknuti#i od desnog), asimetri#e u emocionalno# percepci#i (lice na fotografi#i 'ini nam se vi!e ili man#e sretno ovisno o strani na ko#u gleda) itd. <i#eva #e strana ne'i#eg lica ekspresivno i%ra"a#ni#a #er #e kontrolira 2U, ko#a #e dominantni#a u ekspresi#i emoci#a. Popularna pod#ela li#eve i desne hemisfere <UF po#edina'ne informaci#e, #e%ik, analiti'koOlogi'ko ra%mi!l#an#e, %nanost i matematika 2UF integraci#a informaci#a, intuici#a, kreativnost, likovno i gla%beno i%ra"avan#e Wada test Ova #e tehnika u ;BR slu'a#eva poka%ala dominaci#u <U kod verbalnih funkci#a, ali ne mo"emo generali%irati %ato !to posto#i mo"dana plasti'nost (mo%ak ima sposobnost dod#el#ivan#a funkci#a o!te.enog di#ela mo%ga neo!te.enim di#elovima). 4natomske asimetri#e 2ominaci#a ruke ni#e poka%atel# laterali%aci#eN P1R l#evaka poka%u#e dominaci#u <U %a verbalne funkci#e. De.ina asimetri#e i%me(u <U i 2U #avl#a se upravo %bog verbalnih funkci#a. Vorpus callosum !orpus callosum (&"ul#evito ti#elo&) pove%u#e mo"dane hemisfere. ,asto#i se od bi#ele tvari ko#a #e sa'in#ena od oko 011 mili#una aksona. 6omisurotomi#a $ postupak pri ko#em se na'ini re% u tkivu s cil#em stvaran#a tra#nog &proc#epa& na tom m#estu 4ko se komisurotomi#a obavi na corpusu callosumu, dola%i do tra#nog gubitka komunikaci#e i%me(u li#eve i desne polutke mo%ga. (Ouch.) 5;B1. 3oger ,perry i -ichael ?a%%aniga napravili su na#ve.i bro# istra"ivan#a na paci#entima ko#ima #e %bog epilepsi#e bila potrebna komisurotomi#a. Ova# postupak pru"a i%nimno va"an uvid u %asebne uloge hemisfera, budu.i da omogu.u#e odvo#eno promatran#e <U i 2U.

komisurotomi#a (presi#ecan#e ve%a i%me(u <U i 2U) M lobotomi#a (presi#ecan#e vlakana kore mo%ga) @unkci#e li#eve i desne hemisfere Dominantna LH ri#e'i i slova verbalni %vukovi O slo"eni i ipsilateralni pokreti verbalno pam.en#e, pronala"en#e %na'en#a u dugoro'nom pam.en#u (s#e.an#u) govor, 'itan#e, pisan#e, ra'unan#e O !"a #$nkcija D2 ,<EU 2O2 3 PO63AT P4-WA8TA TAC 6 ,PO,OQ8O,T P3O,TO38O? ,84<4GA8T4 Dominantna DH prepo%navan#e lica, emocionalnih i%ra%a i geometri#skih oblika neverbalni %vukovi i gla%ba raspo%navan#e oblika, Qrailleovo pismo pokreti odre(eni prostorom neverbalno pam.en#e emocionalni sadr"a# mentalna rotaci#a oblika, geometri#a, sm#er, udal#enost

?la%ba i sluh Prilikom slu!an#a gla%be, u mo%gu gla%benika ko#i ima#u apsolutni sluh aktivira se man#i dio desne i velik dio li#eve hemisfere, dok u l#udi ko#i se ne bave gla%bom budu aktivni samo man#i di#elovi hemisfera. Ca produkci#u govora %adu"eno #e Qrokino, a %a ra%umi#evan#e govora Wernickeovo podru'#e. Primarno se slu!no podru'#e nala%i #ako bli%u, u di#elu mo%ga i%me(u ova dva podru'#a. ,tan#a svi#esti / spavan#e Ca!to su spavan#e i istra"ivan#e spavan#a va"ni+ Otprilike tre.inu "ivota provedemo spava#u.i, a ono ukl#u'u#e ni% neurofi%iolo!kih procesa (t#. aktivaci#u ili deaktivaci#u mo"danih podru'#a). ,pavan#e #e nu"no %a na!e mentalnoOpsiholo!koOduhovno i fi%ikalnoOfi%iolo!ko %dravl#e. Poreme.a#i spavan#a vrlo su slo"eni i 'esto &%amaskirani& drugim di#agno%ama pa ih #e te!ko otkriti. 2efinici#a+ O spavan#u se #o! uvi#ek malo toga %na s ob%irom na to da ono ni#e #ednostavna i #edno%na'na fi%iolo!ka funkci#a.

>

""pavanje je skup razliitih stanja koja su tako#er posljedica aktivnih modanih procesa, a ne tek puko i privremeno "utrnu$e" modanih funkcija." (Tuda! i 6ostovi., 5;;>) Poreme.a#i spavan#a ti'u seF $ interne medicine $ pulmologi#e $ otorinolaringologi#e $ neurologi#e $ psihi#atri#e $ psihologi#e Ximbenici ri%ika u l#udi s poreme.a#ima spavan#a $ kardiovaskularne bolesti $ depresi#a $ o%l#ede na radnom m#estu $ prometne nesre.e $ pote!ko.e u'en#a i pam.en#a (posebno kod d#ece) E'estalost i u'inci ako ima#u #ako visoku u'estalost (npr. >1 mil. 4merikanaca pati od n#ih), ri#etko ih se di#agnosticira #er budu &kamuflirani& mnogim drugim obol#en#ima. $ 'esti u trudnica i d#eceN ugro"ava#u normalan ra%vitak d#ece Ca d#ecu #e i%nimno va"na higi#ena spavan#a. Poreme.a#i spavan#a $ somnambuli%am (&m#ese'aren#e&) $ narkolepsi#a / i%nenadno i nekontrolirano padan#e u stan#e spavan#a $ katapleksi#a / te"i oblik narkolepsi#e, ukl#u'u#e potpuno gubl#en#e kontrole nad mi!i.ima $ apne#a %a vri#eme spavan#a / disan#e se u vi!e navrata ti#ekom spavan#a prekida (od nekoliko do 'ak 91 puta u #ednom satu), s tim da svaki od prekida mo"e tra#ati od nekoliko sekundi do 'ak nekoliko minutaN apne#a (posebno u te"em obliku) mo"e dovesti do o%bil#nih problema sa %dravl#em $ hipopne#a / ne radi se o prekidu disan#a, ve. o periodima usporenog ili i%nimno plitkog disan#a $ no.ne more / neugodna iskustva ko#a se %na#u po#aviti ti#ekom 3A- fa%e spavan#a $ no.ni teror / i%nenadne fi%iolo!ke i psiholo!ke prom#ene %a vri#eme sporovalnog spavan#a Pri spavan#u se mo"e #aviti i bruksi%am (gr'en#e vilica #edne o drugu, re%ultira !kripan#em %ubima) kao fi%i'ko i%ra"avan#e neke mentalne napetosti.

S3
6ratka povi#est psihologi#e Psihoanali%a i n#e%in ra%vo# Atika i psihologi#a

P%
4namne%a spavan#a &QA43,& &edtime (vri#eme li#egan#a) 'Ycessive daytime sleepiness (prekom#erna dnevna pospanost) (Zakenings (bu(en#a ti#ekom no.i iOili rano#utarn#a bu(en#a) )egularity (pravilnost i tra#an#e spavan#a) Snoring (hrkan#e) :to #e spavan#e u svo#o# biolo!ko# osnovi+ $ cikli'ka po#ava sastavl#ena od 0 di#elaF $ 83A- spavan#e $ 3A- spavan#e Uipnogram $ omogu.u#e uvid u cikli'ke i%m#ene stan#a svi#esti ti#ekom no.i

Ti#ekom spavan#a i%m#en#u#u se fa%e plitkog i dubokog spavan#a, a prema kra#u spavan#a 3A- fa%e posta#u dul#e a duboki stadi#i spavan#a r#e(i. $ teori#a restituci#e / trebalo bi %avr!iti barem #edan ;1$minutni ciklus spavan#a ako "elimo biti odmoreni $ bol#e #e odspavati #edan takav ciklus i probuditi se, nego u.i u novi ciklus i probuditi se usred n#ega $ posto#i vi!e teori#a o na'inu na ko#i bi se posto#an#e ovog ciklusa spavan#a moglo iskoristiti na na'in da osoba man#e vremena provede spava#u.i, a mnogo vi!e u budnom stan#uN potenci#alno korisno %a studente ko#i u'e Psihologi#u u %adn#i tren+ (?oogle polyphasic sleep) $ AA? / #ako nepreci%na m#era aktivnosti mo%ga (%ato !to #edna elektroda snima aktivnost #ako velike populaci#e neurona) @a%e spavan#a 85 $ mo%ak prela%i s alpha (=$59 U%) na theta (S$> U%) valove $ osoba ve.inski presta#e biti sv#esna van#skog svi#etaN polagano slabi vol#na kontrola mi!i.a 80 $ %a n#u su karakteristi'ni sigma valovi (55$5B U%) i k$kompleksi, u% pomo. ko#ih mo%ak inhibira procesuiran#e informaci#a i mi!i.ne podra"a#e da bi osobu odr"ao mirnom i pripremio #e %a dubl#e stadi#e spavan#a

$ potpuno nesta#e svi#est o van#skom svi#etu $ ova fa%a 'ini SP$PPR procesa spavan#a u odraslih 89 $ sporovalno spavan#e $ na#ve.a prisutnost delta valova (1.P$0 U%)N oni su na#spori#i, ali u#edno ima#u na#ve.e amplitude $ u ovom se stadi#u doga(a#u poreme.a#i spavan#a poput no.nih terora i m#ese'aren#a $ pri#e se fa%a spavan#a s man#e od P1R delta valova na%ivala 89 a ona s vi!e od P1R delta valova 8S, ali danas se smatra#u #ednom fa%om i kolektivno na%iva#u 89 (Ova #e informaci#a nu"no to'na budu.i da dola%i s Wikipedi#e.) 3A$ 'ini 01$0PR procesa spavan#a u odraslih $ %a ovu su fa%u karakteristi'ni br%i pokreti o'i#u, i% 'ega #o# i proi%la%i ime (3apid Aye -ovement) $ u ovo# se fa%i predominantno po#avl#u#u snovi 83A@a%e 85, 80 i 89 kolektivno se na%iva#u 83A- (8on$3A-) %ato !to... u n#ima ne dola%i do 3A-$a. Tri velika teori#ska pravca 5) ,omatska teori#a o funkci#i spavan#a 0) 8euralno$metaboli'ka teori#aF detoksikaci#a i regeneraci#a (ko#e se doga(a#u ti#ekom 83A-$a) 9) 6ognitivna teori#aF pam.en#e, u'en#e i neuralni ra%vo# Deli'ina vrste i dul#ina spavan#a $ ni#e sve#edno 'ime se "ivotin#a hraniN kod meso"dera (tigar, lav...) dul#ina spavan#a ne ovisi o te"ini "ivotin#e, dok #e kod bil#o"dera dul#ina spavan#a manja !to #e "ivotin#a tea (npr. 'in'ila spava mnogo dul#e od slona) $ dupini predstavl#a#u prirodni fenomen #er im mo"dane hemisfere ne spava#u istodobno (prvo spava #edna, onda druga) Xov#ek od =h spavan#a provede 0h u 3A-$u, novoro(en'e i do =1$;1R vremena, a dupin samo 01R. Tako(er #e va"no napomenuti da #e"evi i !i!mi!i velik dio spavan#a provode u 3A-$u. ,pavan#e, pam.en#e i u'en#e H nedeklarativno (implicitno) / %nan#a 'i#i nastanak i principe ne mo"emo opisati ri#e'ima pam.en#e JI (u'en#e v#e!tina, strahovi itd.) K deklarativno / re%ultat sv#esno ulo"enog napora u proces pam.en#aN mo"emo opisati kako #e
L epi%odi'ko (mo"emo re.i kada se to'no ne!to dogodilo) ono nastalo semanti'ko (pam.en#e %na'en#a ri#e'i i po#mova, mo"e se sv#esno do%vati)

HJJJJJ[JJJJJ\

51

Eloga fa%a spavan#a u u'en#u i pam.en#u $ neki autori tvrde da #e iskl#u'ivo 3A- fa%a bitna %a normalno funkcioniran#e organi%ma, dok bihevioralna istra"ivan#a na "ivotin#ama nisu suglasna (#er #e u'inak ipak bol#i nakon svih fa%a spavan#a) $ u svakom slu'a#u, spavan#e nakon u'en#a igra va"nu ulogu u konsolidaci#i pam.en#a (ko#a omogu.u#e do%ivan#eOdos#e.an#e nau'enog) $ sekvenci#alna teori#aF novi#e spo%na#e upu.u#u na va"nost i 3A- i 83A- fa%e 8i#e va"na samo koli'ina nego i bro# i ritmi'nost i%m#ena 83A-O3A- fa%a spavan#a. ,porovalno spavan#e i vretena spavan#a ima#u va"nu ulogu u konsolidaci#i deklarativnog pam.en#a. Qr%ina r#e!avan#a vi%ualno$prostornih %adataka %na'a#no #e ve.a !to #e bro# vretena spavan#a ve.i. $ dualni procesF 83A- / deklarativno pam.en#e, 3A- / nedeklarativno Uomeosta%a na sinapsama $ neuralna #e mre"a energetski %aht#evna $ spavan#e #e ci#ena ko#u pla.amo %a plasti'nost sive tvari Ca!to nas %anima#u snovi+ $ te"imo ra%um#eti na!e pona!an#e i ra%li'ita stan#a svi#esti $ ve%ani su u% neke psihoterapeutske pravce $ po Tungu, @reudu i Tacksonu nasto#imo ra%um#eti &misteri#& prika%a $ duhovni aspekt / religi#a $ u ispitivan#u spavan#a u neuro%nanosti istra"ivan#a snova su &p#ena na pivu& ,novi / ra%li'iti aspekti i metodologi#a $ religi#a $ mitologi#a $ parapsihologi#a $ psihoterapi#a $ %nanost Teori#e o nastanku snova @reud / 6lasi'na psihoanaliti'ka teori#a (teori#a psihoseksualnosti) $ potisnute i podsv#esne "el#e $ seksualni konflikti $ obrambeni mehani%mi i dvosmislena %na'en#a Uobson / ,inte%a aktivaci#e $ slu'a#na aktivaci#a mo%govnih neuralnih krugova $ tendenci#a kortikalnih struktura da unesu red i smisao u tu nestrukturiranu aktivnost $ pons #e glavna neuralna struktura stra"ivan#e snova $ otkri.e 3A- stadi#a spavan#a / 4serinsky i 6leitman, 5;P9. $ sustavno pra.en#e i bil#e"en#e u laboratori#ima %a spavan#e @rekvenci#a i struktura snova Pri#e laboratori#skog pra.en#a mislilo se da su snovi nepredvidl#ivi, be% #asne strukture i frekvenci#e po#avl#ivan#a.

55

2anas se %na da spavan#e ima svo#u strukturu i pravilno po#avl#ivan#e 83A- i 3A- fa%a, s tim da #e poton#a pou%dan fi%iolo!ki poka%atel# snova (ko#i se po#avl#u#u u =1$;1R slu'a#eva 3A-$a). <aboratori#i %a ispitivan#e poreme.a#a spavan#a $ kontrolirani uv#eti $ ispitanika #e mogu.e probuditi u to'no odre(eno# fa%i i ispitati sadr"a# sna $ snova agresivnog i seksualnog sadr"a#a ima man#e nego !to se op.enito misli ,adr"a#i snova $ klasi'ne pretpostavkeF bi%arni, nerealisti'ni, visoko emocionalno %asi.eni... $ eksperimentalna istra"ivan#aF realna iskustva, os#e.a#i kompatibilni sa sadr"a#em snova... $ 3A-F snovi su du"i, primarna su vi%ualno slo"ena iskustva, emocionalna %asi.enost, snovi nisu pove%ani s doga(a#ima u budnom stan#u $ 83A-F snovi su kra.i, perceptivna %asi.enost podra"a#a #e man#a, sadr"a# #e man#e emocionalno %asi.en, snovi su pove%ani s doga(a#ima u budnom stan#u stra"ivan#e snova Taktilni i auditorni podra"a#i ima#u u'inak na sadr"a# snova %a vri#eme 3A- fa%e. mena ko#a su osobi po%nata tako(er ut#e'u na 3A- fa%u. :to #e san dul#i i dramati'ni#i, to #e ve.a v#ero#atnost dos#e.an#a nakon bu(en#a. ,an ko#i #e prvi ili posl#edn#i u no.i ima ve.u !ansu biti upam.en. ,novi su pove%ani s raspolo"en#em i crtama osobnosti 6reativnost u snovima %a vri#eme 3A- fa%e pove%ana #e s kreativnosti na psihologi#skim testovima, dok #e distor%i#a sna pove%ana s psihopatolo!kim profilima na --P upitniku li'nosti. ,novi ko#i se ponavl#a#u 'esto su prisutni od d#etin#stva te ukl#u'eni u emocionalni aspekt i u funkci#u r#e!en#a nekog problema. 6ognitivne sposobnosti (kreativnost, konvergentno i divergentno mi!l#en#e) ima#u %na'a#an ut#eca# na formu i slo"enost sadr"a#a snova. Amocionalno &nabi#ena& situaci#a %a bri#eme budnosti bit .e vrlo v#ero#atno ukl#u'ena u snove. Prom#ene sadr"a#a snova u 3A- fa%i mogu tako(er biti u%rokovane prom#enama raspolo"en#a %a vri#eme menstrualnog ciklusa. 2epresivni paci#enti ima#u predominantno depresivne snove. Ca'udo. Et#eca# podra"a#a na snove pri#e i %a vri#eme spavan#a stra"ivan#a poka%u#u da gledan#e nasilnih filmova ve.inski ne dovodi do ra%like u sadr"a#u sna u 3A- fa%i (filmovi ut#e'u na snove svega PR ispitanika). E ;PR 3A- fa%a dola%i do erekci#e, ali ona ni#e simultano pove%ana s 3A- snovima. ... 6ako sadr"a# snova prati kognitivni ili emocionalni ra%vo# $ 9.$P. god. / snovi su u 3A- fa%i ri#etki $ P.$>. god. / snovi su u 3A- fa%i tri puta dul#i i ra%vi#a se sadr"a# $ oko ;. god. "ivota, snovi d#ece po'in#u nalikovati snovima odraslih

50

Amoci#e i spol $ snovi su emocionalne prirode u PBR mu!karaca i 'ak =SR "ena ... Cna'en#e snova 4ko #e sadr"a# snova ti#ekom no.i uobi'a#en, onda tra"en#e dodatnog %na'en#a u n#ima nema smisla. Ekoliko su aspekti snova pove%ani s budnim stan#em, ti snovi ipak ima#u odre(enu te"inu i va"nost %a spava'a. ,adr"a# snova pove%an #e sa svakodnevnim fanta%i#ama. Cakl#u'ak $ snovi / odvo#eni od stan#a budnosti, kreira#u se %a vri#eme spavan#a $ anali%a snova ima smisao samo na individualno# ra%ini (psihoterapi#a, laboratori#i %a poreme.a#e spvan#a) $ tuma'en#e %na'en#a snova na ra%ini populaci#e / besmisleno %nimno #e va"no %apamtiti da PR populaci#e ima snove ko#i predvi(a#u budu.nost. (-o"da upravo sada u snovima vide trenutak va!e smrti!) $ snovi / odra% kulture i religi#ske ori#entaci#e $ tematski kontinuitet sadr"a#a snova kod po#edinca (korelaci#a 1,=) $ kompletan se sadr"a# snova gubi o!te.en#em don#eg pari#etalnog lobusa

S%
Givci i "iv'ani sustav Os#eti i percepci#a

P*
,tan#a svi#esti Povi#est svijesti u psihologi#i $ W. Tames, 5;1S. / &Posto#i li svi#est+& (ni#e mogu.e i%ravno m#eren#e i prou'avan#e) $ Watson, 5;59. / &2o!lo #e vri#eme da psihologi#a mora napustiti svako spomin#an#e svi#esti.& $ ;1$e / psiholo%i nisu ri#e!ili sve probleme oko definiran#a svi#esti 2efinici#a ,vi#est kaoF $ sen%ori'ka sv#esnost $ selektivni aspekt pa"n#e $ i%ravna unutra!n#a sv#esnost $ osobno #edinstvoN do"ivl#a# vlastitog #a $ stan#e budnosti Tipovi stan#a svi#esti $ koma, alkoholni deliri#, spavan#e, dnevno san#aren#e, normalno budno stan#e, stan#e man#eOvi!e ra%ine budnosti, stan#e i%a%vano psihoaktivnim tvarima, mani'no stan#e...

59

$ 34, (3eticular 4ctivation ,ystem) / slo"eni snop "iv'anih vlakana ko#a !al#u impulse u mo"dano deblo Promi#en#ena stan#a svi#esti $ stan#a ra%li'ita od normalnog stan#a budnosti $ hipnanogi'ko stan#e (dnevno san#aren#e) $ spavan#eOsnovi $ meditaci#aOmolitvaOkontemplaci#a $ hipnoti'ki transOops#ednu.e $ iskrivl#eno stan#e svi#esti pod ut#eca#em droga $ psihopatolo!ka stan#a (promi#en#ena stan#a svi#esti kod odstupa#u.ih oblika do"ivl#avan#a i pona!an#a) 2nevno san#aren#e (hipnagogno stan#e) $ %ami!l#an#e doga(a#a i scena dok smo budni $ mogu.e funkci#eF mentalni pokus (proba), mentalno u%bu(en#e kada nam #e dosadno, r#e!avan#e problema (prakti'no i kreativno), ugoda Qiolo!ki ritmovi $ direktno ut#e'u na stan#e svi#esti $ periodi'ka fluktuaci#a fi%iolo!kih funkci#a (0S$satni ciklus) $ mogu bitiF godi!n#i ("ivotin#e), 0=$dnevni ("ene), cirkadi#urni, ;1$minutni (ultradi#urniN i%m#ene ciklusa 83A-$a i 3A-$a) Virkadi#urni ritmovi $ direktno ut#e'u naF $ ciklus budnostiOspavan#a $ krvni tlak $ ra%inu hormona $ t#elesnu temperaturu $ glavni fi%iolo!ki mehani%amF suprahi#a%matska #e%gra (endogeni biolo!ki sat, nala%i se kra# hipotalamusa) -editaci#a / odre(en#e $ postupak ko#i koristi mentalne v#e"be kako bi se postigao visoki stupan# usredoto'ene sv#esnosti $ u'inci i prim#enaF pove.an#e samopo!tovan#a, os#e.a# kontrole, prevladavan#e nesanice, prevenci#a pu!en#a 4liF u'inci i posl#edice ra%li'iti su %a svakoga! $ pret#erana meditaci#a / negativan u'inak $ ne preporu'a se kad bi osoba mogla &kli%nuti& u psihoti'no stan#e "%editacija je postupak sueljavanja sa stresom, sustavno suavanje panje koje usporava metabolizam i pomae u stvaranju osje$aja oputenosti." (3athus, 0151) $ mnogi #e koriste kako bi pro!irili svi#est i do"iv#eli unutarn#i sklad E'inci meditaci#e mogu biti kao kod droge a re%ultat su t#elesnih prom#ena i%a%vanih meditaci#om. $ #edan od na#ra!ireni#ih oblika / T- (transcendentalna meditaci#a) $ oko 5;PP. -aharishi -ahesh ]ogi po'eo #u #e !iriti po svi#etu $ mantra / ri#e' ili %vuk ko#i se ponavl#a %a vri#eme meditaci#e

5S

Uipno%a $ @ran% 4nton -esmer (5=. st.) $ inducirano stan#e svi#esti (osobu netko mora uvesti u n#ega) $ sugestibilno stan#e $ mo"e ut#ecati na mi!l#en#e, emoci#e i pona!an#e $ 0 stadi#a hipno%eF $ indukci#a $ sugesti#a $ me(u l#udima ima oko 51R visoko sugestibilnih i 51R onih ko#i se uop.e ne mogu hipnoti%irati Prom#ene svi#esti %a vri#eme hipno%e $ pasivnost $ su"ena pa"n#a $ hipermne%i#a (po#a'ano dos#e.an#e i pam.en#e) $ hipoalge%i#a (sman#ena os#etl#ivost na bol) $ sugestibilnost $ igran#e neobi'nih uloga $ iskrivl#ena percepci#a (prostora, vremena, os#eta) $ posthipnoti'ka amne%i#a $ posthipnoti'ka sugesti#a (#avl#a#u se stan#a inducirana %a vri#eme hipno%e) 3a%li'ita stan#a svi#esti / sli'an fi%iolo!ki u'inak $ meditaci#a $ kontemplaci#a $ molitva $ rekreaci#a $ spavan#e $ ma!tan#e Toga $ hinduska tehnika koncentraci#e i meditaci#e $ svrhaF posti%an#e koncentraci#e, du!evne stabilnosti i op.eg opu!tan#a, svladavan#e otpora i boli $ vo(ena #e ili inicirana mantrom Ev#eren#a $ odre(ena %nan#a ko#a o nekome ili ne'emu imamo $ %na'a#no ut#e'u na na!a svakodnevna pona!an#a 8pr. "&tetno je pretjerano se izlagati suncu." ,tereotip $ po#ednostavl#ena i previ!e generali%irana slika o l#udima $ sadr"a# stereotipaF osobine li'nosti, navike, karakteristike grupa, l#udi... $ %adr"avan#em stereotipa ra%vi#a se t%v. samoispun#ava#u.e proro'anstvo (Vardano, statisti'ar i% 5B. st predvidio dan vlastite smrti... a onda se na ta# dan ubio.)

5P

,tavovi "'rajne mentalne reprezentacije neke osobe, mjesta ili stvari koje izazivaju uvstvene reakcije i djeluju na ponaanje." (3athus, 0111) $ osnovna karakteristika stavaF tra#nost $ va"ni su #er ut#e'u naF opa"an#e, u'en#e, pam.en#e i 'uvstva (emoci#e) ,tav se formira spa#an#em uvjerenja i vrijednosti neke osobe. Predrasuda $ stav ko#i poti'e osobu da misli, os#e.a, percipira i d#elu#e na po#edince ili grupe povol#no ili nepovol#no (npr. "ene su lo!i#i vo%a'i...) Dri#ednosti $ na#op.eniti#i cil#evi 'i#im se posti%an#em %adovol#ava#u odre(eni motivi vri#ednosti * eti'ka na'ela ) kulturne norme ) dru!tvene norme 8pr. bogatstvo, dru!tveni polo"a#, %nanstvena otkri.a...

S*
,pavan#e i poreme.a#i spavan#a 6ora velikog mo%ga, "li#e%de s unutarn#im i%lu'ivan#em i nasl#e(ivan#e

P+
Teori#e li'nosti i teori#e u'en#a PsihodinamskaOpsihodinami'ka teori#a $ @reud $ u okviru ra%vo#ne psihologi#e s pravom se na%iva psihoseksualnom teori#om ra%vo#a $ bavi se strukturom i dinamikom li'nosti (otud i na%iv psihodinamika) $ ra%ine li'nostiOosobnostiF sv#esno, podsv#esno, nesv#esno $ poput sante leda (sv#esno #e samo vrh ko#i viri i%nad vode, podsv#esno odmah ispod ra%ine vode, a nesv#esno na#ve.i dio uron#ene sante) ,v#esno $ iskrivl#ena percepci#a vlastitog #a $ brani ono !to se nala%i u podsv#esnom i nesv#esnomN obrambeni mehani%mi (racionali%aci#a, supresi#a...) $ svi#est / kratkotra#na, difu%na, nestalna Podsv#esno $ dio li'nosti ko#i ni#e dostupan u svakom trenutku, ali u nekim situaci#ama mo"emo do.i do n#ega $ u literaturi se na%iva i dostupnim pam.en#em 8esv#esno $ na#dubl#a ra%ina l#udske osobnosti $ %au%ima na#ve.i dio li'nosti 'ov#eka 5B

$ upravl#a, usm#erava i obliku#e l#udsko pona!an#e $ sasto#i se od 9 elementaF 5. represirani sadr"a#i (sve !to smo ra%li'itim snagama potisnuli) 0. nesv#esno %nan#e (informaci#e %a ko#e uop.e ne %namo ob#asniti kako %namo %a n#ih) 9. predverbalna iskustva (iskustva ko#a ne mo"emo verbali%irati) 8esv#esno se manifestira u stvarnom "ivotuN ti su sadr"a#i pogodni %a psiholo!ku anali%u. = doga(a#aOsituaci#a pri ko#ima nesv#esno mo"e i%i.i na povr!inuF 5) !ale, propusti i pogre!ke 0) postupciOpodaci ko#e po#edinac kod drugih ne voli 9) podaci i% "ivota po#edinca (autobiografskiN @reud se fokusirao na d#etin#stvo) S) otpor ko#i pru"amo pri ra%govoru o nekim temama P) slobodne asoci#aci#e (klasi'na psihodinamska tehnika) B) snovi (&kral#evski put u nesv#esno&) >) um#etni'ka d#ela (prema @reudu &#avni oblici neurotici%ma&) $ i psiholo%i stavl#a#u um#etni'ka d#ela (ne samo crte" nego i ekspresi#u op.enito) na va"no m#esto, ali iskl#u'ivo na po#edina'no# ra%iniN posebno ih %anima#u crte"i d#ece =) neurotski simptomi (psihosomatski poreme.a#iN glavobol#e, neurodermatitis, histeri#a) @reudova druga strukturalna pod#ela / na id, ego i superego d $ animalno, nagonski, re%ervoar c#elokupne psihi'ke energi#e $ funkcionira po na'elu ugode (kad d#etetu ne!to treba, ono pla'e i "eli %adovol#en#e odmah i sadaN ni#e mogu.a odgoda %adovol#en#a) a 'ov#ek se ra(a s n#im $ i% n#ega se ra%vi#a#u druge dvi#e strukture li'nosti, ego i superego $ progovara kro% primarne psihi'ke procese (fanta%i#e, %ami!l#an#a, halucinaci#e) Ago $ ra%vi#a se i% ida u 5. god. "ivota $ s#edi!te racionalnog u 'ov#ekuN funkcionira po na'elu realiteta $ u#edno i gospodar i sluga idaF mora prona.i racionalna ob#a!n#en#a %a naoko iracionalne procese i %a ono animalno u 'ov#eku a u#edno mora i %adovol#iti te nagone ,uperego $ ra%vi#a se od 9. do B. god. "ivota $ funkcionira po na'elu ideala $ 0 va"na di#ela superegaF sav#est i ego ideal 5. sav#est / unutarn#i repre%entant soci#alnih %abranaN kod 'ov#eka se formira pod ut#eca#em ka%ni 0. ego ideal / unutarn#i repre%entant onoga !to #e dopu!tenoOpo"el#noN ra%vi#a se mehani%mima nagrada i pohvala 9 oblika anksio%nostiF 5) kad ego ne mo"e %adovol#iti potrebe ida 0) moralna t#eskoba / kad %ahti#evi superega nisu %adovol#eni 9) realitetna t#eskoba / kad ne mo"emo %adovol#iti %ahti#eve realiteta ko#i su stavl#eni pred nas

5>

nstinkti $ instinkti "ivota (eros) $ sud#elu#u u odr"avan#u vrste (glad, "e(, reprodukci#a...) $ koriste se posebnom vrstom energi#e (libido) $ instinkti smrti (thanatos) $ sve !to u 'ov#eku te"i samouni!ten#u $ @reud #e smatrao da se 'ov#ek "eli vratiti u stan#e mirovan#a 3a%vo# li'nosti $ 0 va"na procesaF 5. fiksaci#a (ra%vi#u #e d#eca ko#a su !revi,e %adovol#ena u neko# fa%i ra%vo#a pa ne "ele i%i.i i% n#e) 0. regresi#a (kod d#ece ko#a su nedovoljno %adovol#ena pa se kasni#e stalno poku!ava#u vratiti u tu fa%u) @a%e ra%vo#a li'nosti 5. O34<84 (1$5= m#eseci "ivota) $ primarna erogena %ona / usta (d#etetov prvi kontakt s okolinom) $ sisan#e, grickan#e, "vakan#e $ po @reudu su i l#ubl#en#e, pu!en#e, pret#erano #eden#e itd. prim#eri regresi#e u oralnu fa%u 0. 484<84 (5= m#. / 9. god. "ivota) $ &doba tr'karala& $ primarna erogena %ona / analno podru'#e (d#etetu primarno %adovol#stvo predstavl#a kontrola ispu!tan#a fekali#a) $ dola%i do prvog soci#alnog konflikta s okolinomN di#ete po prvi put u "ivotu ima mogu.nost kontrole roditel#a $ pona!an#e roditel#a ut#e'e na d#etetov ra%vo#F $ analno retentivni karakter / #avl#a se ako su roditel#i !restrogi pa di#ete kao odgovor na n#ihovo pona!an#e bude tvrdoglavoN kao odrasle osobe, ovi su l#udi uredni i pedantni $ analno agresivni karakter / ra%vi#u ga d#eca 'i#i su roditel#i !reblagiN ovakva d#eca i%rastu u nesre(ene, destruktivne i okrutne odrasle osobeN budu.i da im kao d#eci roditel#i nisu postavili nikakve granice, ovi l#udi druge percipira#u kao ob#ekte i vrlo su posesivni u ve%ama 9. @4<E,84 (9. / B. god.) $ primarni i%vor %adovol#stva / stimulaci#a spolnih organa $ po @reudu &period na#ve.eg konflikta u "ivotu po#edinca& $ #avl#a se Adipov kompleks u d#e'aka, a Alektrin u d#evo#'ica $ Adipov kompleks / d#e'ak "eli pos#edovati vlastitu ma#ku, ali naposli#etku shvati da #e n#egov otac (agresor) #a'i, pa mu se pokorava %bog straha od kastraci#e (castration an iety)N kasni#e se s ocem identificira i po'in#e preu%imati ulogu agresora te / um#esto vlastitom ma#kom, ko#u ve. pos#edu#e n#egov otac / "eli dominirati "enama op.enito $ Alektrin kompleks / d#evo#'ice nema#u strah od kastraci#e kao d#e'aci, ali %ato os#e.a#u %avist prema ocu (#er on ima penis, t#. mo. ko#u one nema#uN t%v. penis envy)N d#evo#'ica se naposli#etku identificira s ma#kom %ato da bi %nala

5=

%au%eti n#e%ino m#esto kao partnerica svog oca, ali prisil#ena #e svo#u "el#u %a pos#edovan#em oca usm#eriti na mu!karce op.enito (!(est la vie...) $ d#e'aci ko#i ra%vi#u fiksaci#u u falusno# fa%i, kao mu!karci budu pret#erano hvalisavi i drski te ima#u inten%ivnu te"n#u %a doka%ivan#em vlastite mu!kosti $ kod "ena se fiksaci#a na ovu fa%u ra%vo#a li'nosti manifestira po#a'anim interesom %a mu!karce i promiskuitetnim pona!an#em (ko#e one sv#esno negira#u) $ prenagla!ena fiksaci#a mo"e re%ultirati impotenci#om (kod mu!karaca) ili frigidno!.u (kod "ena) S. @4C4 <4TA8V TA (>. / 50. god.) $ @reud smatrao da libido u ovo# fa%i miru#eN %apravo podci#enio ra%vo# d#ece ove dobi $ psihi'ka #e energi#a usm#erena na neseksualne aktivnosti (u'en#e u !koli, bavl#en#e sportom, dru"en#e s pri#atel#ima...) $ tendenci#a %a dru"en#em s d#ecom istog spola (d#e'aci se kre.u u grupama d#e'aka i uglavnom i%b#egava#u d#evo#'ice i obrnuto) P. ?A8 T4<84 @4C4 (od 50. god. do smrti) $ primarni i%vor %adovol#stva / heteroseksualni odnosi $ @reud #e devi#aci#e u seksualnosti (kao !to su homoseksualnost i pedofili#a) smatrao posl#edicom nera%r#e!enog AdipovaOAlektrina kompleksa i vidio ih kao prola%ne fa%e u prelasku osobe na heteroseksualne odnose $ libido se budi i% fa%e latenci#e, postupno se #avl#a "el#a %a potpunom aktuali%aci#om genitalne fa%e (pronala"en#em heteroseksualnog partnera i %asnivan#em obitel#i) 9 tipa li'nostiF 5) O34<8 / narcisoidne, nepov#erl#ive, nestrpl#ive osobe ko#e mnogo tra"e od drugih, ali malo da#u 0) 484<8 / osobe ops#ednute kontrolom i mo.iN ima#u sna"nu "el#u %a pos#edovan#em stvari i l#udi / osobine po ko#ima se mo"e identificirati ovakvu osobu po%nate su kao t%v. analna trijadaF urednost, !krtost i tvrdoglavost 9) @4<E,8 / kod mu!karaca se manifestira pret#eranim iska%ivan#em mu!kosti (poka%ivan#e mi!i.a, skupi auti...)N ovo in%istiran#e na mu!kosti %apravo #e re%ultat straha od agresorove ka%ne, a mu!karci s falusnim tipom li'nosti na#'e!.e su upravo impotentni / kod "ena #e prisutna pret#erana identifikaci#a sa "enskom ulogomN pona!a#u se promiskuitetno #er svo#om seksualno!.u "ele kontrolirati mu!karce, ali istodobno to ni#e'u na sv#esno# ra%ini Po%itivne i negativne strane @reudove teori#e The ?ood 5. istaknuo obrambene mehani%me li'nosti, od ko#ih su neki i potvr(eni 0. istaknuo va"nost ranog ra%vo#a d#eteta i 'ov#eka (mnogi faktori i% ranog d#etin#stva mogu ut#ecati na ra%vo# li'nosti) 9. dao sveobuhvatnu teori#u li'nosti ko#a #e potakla ni% %nanstvenih istra"ivan#a, ut#ecala na di#agnostiku i terapi#u... S. istaknuo va"nost interakci#e okoline i genetske datosti d#eteta

5;

The Qad 5. teori#a i%gra(ena na neval#anim podacima (mali u%orak sredov#e'nih "ena sredn#e i vi!e klaseN ve.inom se radilo o studi#ama slu'a#a) 0. mnogi se po#movi @reudove teori#e ne mogu #asno (%nanstveno) operacionali%irati (libidalna #e energi#a samo hipotetski konstrukt, ne mo"e se ni doka%ati ni opovrgnuti) 9. teori#a nema prediktivni nego postdiktivni karakter (unatrag opisu#e ra%vo# ne'ega !to se ve. dogodilo koriste.i faktore ko#i su se ve. dogodili) S. psihodinamski se terapeutski paci#enti 'esto tretira#u godinama pa se ne mo"e %nati #e li @reudov pristup uop.e val#an (6ako doka%ati da #e upravo terapi#a pomogla paci#entu, a ne neke okolnosti i% privatnog "ivota+) P. @reud #e smatrao da #e n#egova teori#a univer%alna (kulturno neutralna), ali su cross$culture istra"ivan#a doka%ala da ona vri#edi samo %a dio %apadnog dru!tva #er struktura obitel#i %na'a#no determinira ra%vo# d#eteta. B. smatrao da se superego ra%vi#a iskl#u'ivo i% straha od ka%ne >. s #edne #e strane pret#erano nagla!ena seksualnost, dok se s druge uop.e ne spomin#e koncept l#ubavi =. c#elokupnu #e li'nost te!koOnemogu.e ob#asniti pomo.u koncepta libidalne energi#e, ma !to on %na'ioN 'ov#eka se u terapi#i 'esto vra.a u pro!lost, a uop.e se ne gleda na sada!n#ost, l#ubav itd. The Egly @reud #e op.enito smatrao da 'ov#ek ni#e slobodno bi.e, ve. da #e determiniran nagonima te nesv#esnim ide#ama i mislima. Po n#emu, 'ov#ek #e potpuno dirigirano bi.e navo(eno nesv#esnim impulsima, a svi l#udi ko#i misle da se po%na#u... %apravo "ive u %abludi, budu.i da 'ov#ek nikada ni#e sv#estan pravih motiva vlastitog pona!an#a.

01

. dio
P3a%vo# biheviori%ma $ nastao u ,42$u kao odgovor na psihodinamske teori#e li'nosti $ op.enito po'iva na eksperimentu, %nanstvenim metodama istra"ivan#a u laboratori#u (psihodinamska #e teori#a li'nosti po'ivala na podsv#esnim motivima itd.) Qiheviori%mom po'in#e koncepci#a 'ov#eka kao ^crne kuti#e_N bihevioriste %anima kako podra"a# ut#e'e na 'ov#ekovo pona!an#e, dok ih ^crna kuti#a_ ne %anima (budu.i da se ne mo"e m#eriti). Qihevioristi'ke koncepci#e u'en#aF 5. klasi'no kondicioniran#e 0. instrumentalno ili operantno kondicioniran#e 9. teori#e soci#alnog u'en#a ili u'en#a po modelu 5. 6lasi'no kondicioniran#e Po'. 01. st. Pavlov i Watson i%veli su prve eksperimente na podru'#u klasi'nog kondicioniran#a. Pavlov Prvim #e eksperimentom, ko#i #e proveo na psima, do!ao do prvih po#mova i% podru'#a klasi'nog biheviori%ma. Eo'io #e da na hranu pas reagira slin#en#emF hrana (be%uv#etovani podra"a#) ` slina (be%uv#etovani odgovor) Qe%uv#etovani #e podra"a# (QP) bilo ko#i podra"a# ko#i na prirodan na'in i%a%iva odre(enu reakci#u, i ta #e reakci#a uro(ena (a ne nau'ena). Qe%uv#etovani #e odgovor ona# odgovor ko#i se prirodnim putem i be% u'en#a po#avl#u#e kad i QP. 8eutralni podra"a# (8P) na prirodan na'in i be% prethodnog u'en#a ne i%a%iva nikakvu reakci#u. E klasi'nom eksperimentu to #e na#'e!.e %vuk. 8P mo"e postati uv#etovani podra"a# (EP), ko#i i%a%iva EO (uv#etovani odgovor)F .P a (pas po'in#e sliniti kad god 'u#e %vono, /P ` / 'ak i ako nema hrane) @enomeni ko#i se #avl#a#uF 5) ga!en#e (ekstinkci#a) $ pas nakon nekog vremena prestane sliniti pa mu treba ponoviti podra"a# hrane da bi se odr"alo "el#eno pona!an#e 0) generali%aci#a (uop.enost) $ pas slini i na sve %vukove sli'ne %vonu 9) diskriminaci#a $ mogu.nost da se pomo.u klasi'nog uv#etovan#a nau'i ra%likovati i%me(u podra"a#b

05

<ova'ke se pse, naprim#er, mo"e istrenirati da gone samo #ednu vrstu lovine. 2iskriminaci#a #e va"na kod procesa u'en#a i ima ulogu u ra%vitku neurona. 2iskriminaci#a kod "ivotin#a $ ra%vi#a se tako da na odre(eni podra"a# "ivotin#a dobi#e nagradu, na drugi ne 8eki #e psiholog (s previ!e slobodnog vremena, a premalo hobi#a+) tako nau'io psa ra%likovati krug i elipsu. 6ad bi pas provukao glavu kro% elipsu na panou pred sobom, dobio bi nagraduN glavu #e mogao provu.i i kro% krug, ali ne bi dobio ni!ta. Psiholog #e varirao oblik elipse, i%m#en#u#u.i #e tako da bude sve sli'ni#a krugu, i naposli#etku do!ao do om#era ;F=, kada #e elipsu #ako te!ko ra%likovati od kruga. Pas ni#e bio %adovol#an. Qudu.i da vi!e ni#e mogao %nati ko#a #e rupa elipsa, ni#e se mogao odlu'iti kro% ko#i bi dio panoa gurnuo glavu %a nagraduN po'eo bi cvil#eti i la#ati, t#. iska%ivati neuroti'no pona!an#e. 8euroti'no se pona!an#e odnosi na nemogu.nost dono!en#a odluke (npr. i.i li#evo ili desno, reagirati na ne!to ili ne), a gorespomenuti #e pokus doveo do formiran#a modela eksperimentalne neuro%e ili konfliktne teori#e neuro%e. Ovim #e eksperimentom po prvi put doka%ano neuroti'no pona!an#e kao re%ultat u'en#a. 0. nstrumentalno ili operantno kondicioniran#eOu'en#e ,redinom 01. st. (posebno B1$ih god.) ,kinner #e postavio temel#e %a ova# tip u'en#a. Eo'io #e da se pona!an#a kod l#udi (poglavito slo"ena soci#alna pona!an#a) #avl#a#u spontano i nai%gled neovisno o prethodnim podra"a#ima. To #e pona!an#e na%vao operantnim, aludira#u.i na to da 'ov#ek ^operira_, istra"u#e svo#u okolinu. To se u'en#e %ove i instrumentalnim %ato !to su mnoga l#udska pona!an#a cinstrumentalnac na na'in da slu"e ostvarivan#u nekog cil#a. 2rugim ri#e'ima, mnoga su na!a pona!an#a pod kontrolom posl#edicb tih pona!an#a. 6od klasi'nog kondicioniran#a sa "ivotin#ama, #avl#a#u se istodobno i QP i 8P, dok kod l#udi ni#e tako. <#udi (visoko kognitivna bi.ad) predvi(a#u dola%i li nakon nekog pona!an#a nagrada ili ka%na.
dili barem u to poku!avamo v#erovati

,kinner ni#e poni!tio ili potpuno odbacio klasi'ni biheviori%am, ve. ga #e nadopunio. 8#egove postavke i dal#e vri#ede, ali su nedostatne %a ob#a!n#avan#e slo"enih oblika u'en#a, pa ,kinner uvodi kl#u'nu ri#e' %a ra%umi#evan#e ovog pona!an#aF Potkre!ljiva0 / svaki doga(a# ko#i ut#e'e na v#ero#atnost po#avl#ivan#a nekog odgovora ili pona!an#a. Drste potkrepl#iva'bF 5) primarni $ sve vrste potkrepl#ivan#a ili nagrada ko#e su ve%ane u% fi%iolo!ke funkci#e organi%ma (hrana, voda, %rak, uklan#an#e bolnog podra"a#a) 0) sekundarni $ svi nau'eni potkrepl#iva'i ko#i su u ra%li'itim kulturama prvenstveno nau'eni i sami po sebi nema#u nikakav %na'a# (novac) ,vaki sekundarni ptkp. uvi#ek #e ve%an u% primarni, ina'e nema nikakvu ulogu (npr. novac kupuje hranu, neka su pona!an#a d#ece nagra(ena selektivnim oblicima roditel#ske pa"n#e, dok druga nisu itd.) E procesu u'en#a i instrumentalnog kondicioniran#a ra%liku#emo 0 stan#aF potkrepl#en#e i ka%na, a oni mogu biti po%itivni ili negativni.

00

8QF (pozitivan( i (negativan( u ovom kontekstu ne %na'e (dobar( ili (lo( u'inakN (pozitivno( o%na'ava uvoenje nekog novog podra"a#a, a (negativno( uklanjanje nekog od posto#e.ih. Po%itivno #e ptkp tako davanje slatki!a d#etetu, dok po%itivna ka%na mo"e biti davanje pl#uske d#etetu. 8egativno #e ptkp liavanje d#eteta prl#ave pelene, dok #e prim#er negativne ka%ne oduzimanje Play,tationa. (Prim#ena poton#e metode katkad %na %avr!iti smr.u roditel#a, pa #e se proba#te kloniti kod vlastite d#ece.) Potkrepl#en#e uvi#ek ima po%itivan u'inak na organi%am i pove.ava v#ero#atnost po#avl#ivan#a nekog oblika pona!an#a. (Ovd#e cpo%itivanc ipak %na'i cdobarc / nespretno i%ra"avan#e ili psiholo!ka %amka+ ]ou decide.) Ptkp u'i di#ete pona!an#u %a nagradu. 8egativno ptkp uklan#a ne!to !to #e neugodno (npr. bolni podra"a#, predmet ko#i #e povri#edio di#eteN davan#e li#eka bolesnom d#etetu (t#. uklanjanje bolesti) ili pal#en#e klimed ako mu #e vru.eOhladno tako(er su prim#eri neg. ptkp$a).
dPal#en#e klime %apravo bi se moglo protuma'iti kao po%itivno ptkp ako na n#ega gledamo kao na uvo#enje topleOhladne stru#e %raka, a kao negativno ako ga vidimo kao otklanjanje nesnosne hladno.eOvru.ine. @ood for thought.

6a%na negativno ut#e'e na organi%am i sman#u#e v#ero#atnost nekog pona!an#a. (Opet, ovd#e cnegativnoc stvarno %na'i clo!ec. 4h, psiholo%i.) 6a%na kao takva nikada ne smi#e biti sama sebi svrha. 6a"n#avan#e d#eteta nikada ne smi#e biti u funkci#i sman#ivan#a vlastite frustraci#e. Prim#ena ka%ne opravdava se u i%u%etnim situaci#ama i kada su ostale mogu.nosti iscrpl#ene. $ po%itivna ka%na / bolni ili neugodni podra"a# (mo"e se koristiti pri treniran#u i%b#egavan#a neugodnih situaci#bOposl#edicb $ neg. ka%na / podra%umi#eva uklan#an#e ne'ega !to #e ugodno %a organi%am (npr. %abrana gledan#a crti.a) ptkp po%. toplina, novac, slatki!i neg. mi#en#an#e pelene, li#e'en#e bolesti ka%na bolni, neugodni podra"a#i %abrana igran#a video igara

3aspored potkrepl#en#a $ %na'a#no ut#e'e na u'en#e kod d#ece i odraslih <#ubav psihologb prema "ivotin#ama nastavl#a se eksperimentom s 0 'impan%eF svaki #e bio sm#e!ten u %asebnu sobu s aparatom %a igre na sre.u (slot machine) i odre(enim bro#em kovanica. 6ad bi 'impan%a br. 5 povukao polugu, uvi#ek bi ^osvo#io_ bananuN koristio #e aparat i kovanice svaki put kad bi bio gladan, a onda bi se odla%io igrati. Ximpan%a br. 0 banane #e dobivao nasumino, pa ni#e mogao planirati koliko .e puta morati povu.i polugu da dobi#e "el#eni bro# banana. 8aposli#etku #e postao ovisan o samom 'inu ^kockan#a_, pa #e nastavl#ao igrati sve dok mu ne bi ponestalo kovanica. Catim bi, be% ob%ira na hrpu nepo#edenih osvo#enih banana, %ahti#evao od istra"iva'a da mu da#u #o! novca. Di!e ga uop.e nisu %animale druge igra'ke, budu.i da #e postao okor#eli kockar. F(

09

P1
3aspored potkrepl#en#aF 5. kontinuirani $ ptkp uvijek sli#edi nakon nekog pona!an#a $ u'en#e d#ece i "ivotin#a poka%u#e da #e ova# oblik ptkp$a neekonomi'an i nakon kra.eg vremena sli#edi pad u'inkovitosti (dola%i do ga!en#a) 0. povremeni $ podra%umi#eva da ptkp mo"e biti raspodi#el#eno ili vremenski (ne %na se koliko vremena treba pro.i do nagrade) ili om#erno (t#. frekvenci#skiN ona# ko#i u'i ne %na koliko puta po#edina'no treba ponoviti neko pona!an#e da bi dobio nagradu) Ptkp i raspored ptkp$a direktno ut#e'u na br%inu u'en#a. 4ko se "eli da netko ne!to br%o nau'i, u po'etku treba koristiti kontinuirano ptkp, ko#e se posli#e modificira nepravilnim ptkp$om. 4ko se "eli da neko nau'eno pona!an#e i ostane, treba koristiti povremeno ptkp. Ptkp mo"e biti raspodi#el#eno vremenski, frekvenci#ski, pravilno i nepravilno, 'ime (kao i u slu'a#u po%.Oneg. ptkp$a i ka%ne) dobivamo S vrsteF vremenski raspore(eno pravilno svakih 51 min, svaki dan... nepravilno nagrada nesistematski raspore(ena u vremenu frekvenci#ski raspore(eno svaki put kad se pona!an#e i%vede, svaki 0.O9.O... put ne %na se nakon koliko puta dola%i nagrada, i dola%i li uop.e

Esporedba klasi'nog i instrumentalnog (operantnog) kondicioniran#a 66 potkrepl#iva' vrlo specifi'an (pas slini samo na #edan konkretni %vuk %voncaN ako "elimo da reagira i na neke druge %vukove, moramo ga %a to posebno kondicionirati) ptkp ne ovisi o osobi ko#a u'i (bilo ko#eg psa mo"emo nau'iti da reagira na %vuk %vonca) ptkp se #avl#a pri#e pona!an#a (pas slini nakon !to 'u#e %vonce) u'en#e i ci#eli proces u stvari su nevol#na aktivnostN na nesv#esno# ra%ini 6 ptkp man#e specifi'an (#edan ptkp mo"e potkrepl#ivati mnogo oblika pona!an#a, npr. novac) ptkp ovisi o osobi ko#a u'i (nekome #e #edna nagrada privla'ni#a, nekome druga) nagrada dola%i nakon pona!an#a (di#ete se dobro pona!a da bi kasni#e dobilo slatki!) aktivnost u'en#a vi!e #e na sv#esno# ra%iniN ukl#u'eni su kognitivni procesi (osoba ili "ivotin#a kalkulira kakva .e i kolika biti nagrada pa sv#esno modificira pona!an#e 0S

Aksperimenti su poka%ali da 66 i 6 nisu dostatni %a ob#a!n#en#e slo"enih oblika u'en#a i odgo#a, poglavito onih ko#i se odvi#a#u u soci#alnom kontekstu (u d#ece i odraslih nemogu.e #e opisati slo"ene oblike pona!an#a samo modelima 66 i 6). Cato su se >1$ih i =1$ih god. pro!log stol#e.a po#avile... 9. 6ognitivne teori#e u'en#a i teori#e u'en#a po modelu $ glavni autoriF Tolman, Qandura, Piaget $ nagla!ava#u se kognitivni procesi (mi!l#en#e, rasu(ivan#e, r#e!avan#e problema, kreativnost te procesi u'en#a op.enito) ko#i u veliko# m#eri odre(u#u pona!an#e d#eteta Tolman $ nadopunio ,kinnera i 6 tako da se posebno %adr"ao na va"nosti ptkp$a -nogi pri#e n#ega (npr. Thorndike) smatrali su da #e ptkp va"no i nu"no %a u'en#e, dok #e Tolman doka%ao da ptkp ni#e va"no %a u'en#e, nego %a d#elovan#e, t#. poka%ivan#e nau'enog. Didio #e da neka d#eca i odrasli u procesu u'en#a naoko nema#u nikakve napretke dok nema ptkp$a, a kad im se uvede ptkp, tek onda poka"u !to %na#u. Ovo #e, naravno, poka%ao i na "ivotin#amaF Aksperiment #e ukl#u'ivao 9 skupine !takora ko#e su morale na.i put do i%la%a i% labirintaN na i%la%u se nala%ila ccil#na kuti#ac u ko#u #e ispitiva' mogao staviti nagradu. Tolman #e bil#e"io vri#eme ko#e #e !takorima bilo potrebno da do(u do V6 i gre!ke ko#e su pritom 'inili te crtao krivul#u u'en#a. ,5 (kontrolna skupina) $ u cil#no# se kuti#i svih > dana nala%ila hrana $ bro# pogre!aka postupno se sman#ivao, a br%ina dolaska do V6 pove.avala ,0 (eksperimentalna skupina a) $ prvih B dana u V6 ni#e bilo ni!taN !takori bi hranu dobili tek nekoliko minuta po i%lasku i% labirinta $ tek #e >. dan hrana bila u V6 odmah po i%lasku i% labirinta ,9 (eksp. skupina b) $ 0 dana be% nagrade %a i%la%ak i% labirinta, dok #e od 9. do >. dana hrana bila u V6 PronalasciF 6od grupa ,0 i ,9 vri#eme prolaska i gre!ke nisu se sman#ivali u dane kad ni#e bilo ptkp$a, ali bi se drasti'no sman#ivali 'im bi se uvelo ptkp (bro# pogre!aka i do P1R man#i). Ovo upu.u#e na to da #e dola%ilo do latentnog u'en#aF !takori su ipak u'ili kako do.i do V6, ali to nisu iska%ivali dok nisu imali ptkp kao motiv. Tolman #e tako %akl#u'io da se mo"e u'iti i be% ptkp$a, ali da #e ono nu"no ako "elimo da netko nau'eno i iska"eN ptkp ni#e va"no %a proces u'en#a, ali #e va"no %a proces ispol#avan#a u'en#a. Qandura 8#egova teori#a u'en#a spada u soci#alno$kognitivne, a ne 'iste kognitivne (npr. Tolman). Okomio se na 66 i 6 smatra#u.i te teori#e vrlo siroma!nima %a ob#a!n#en#e kompleksnosti l#udskog pona!an#a. 6riti'ari 66$a i 6$a (soci#alni kognitivisti) navode sl#ede.e ra%loge %a!to 66 i 6 nisu dostatni %a ob#a!n#en#e u'en#aF 5. d#eca u'e neke oblike pona!an#a #ednostavno promatra#u.i ih (nema ptkp$a te %na'a#ki kondicioniran#a iOili instrumentalnog u'en#a)N

0P

0. proces u'en#a %natno #e br"i ako posto#e soci#alni modeli, odnosno netko koga .e di#ete opona!atiN 9. d#eca su vi!e ili man#e sklona i%vo(en#u nekih oblika pona!an#a, ovisno o promatran#u na ko#i su na'in ^pro!li_ modeli (#esu li i na ko#i su na'in modeli bili nagra(eni ili ka"n#eni)N S. neke #e oblike soc. pona!an#a nemogu.e nau'iti pomo.u 66 i 6 P. Qandura u veliko# m#eri isti'e kognitivne procese. Tako da#e definici#u u'en#a po modeluF /0enje !o model$ !roces je stjecanja novih i !romjene starih oblika !ona,anja koji se zasniva na 2 klj$0ne varijable: 12 o!aanje !ona,anja dr$gih osoba 3modela45 i 22 o!aanje !osljedica koje takvo !ona,anje izaziva2 2#eca, opa"a#u.i ove 0 stvari, modificira#u svo#e pona!an#e samim opa"an#em tu(eg pona!an#a i toF 5) be% vlastitih poku!a#aN 0) be% direktnog ptkp$a (nagrade ili ka%ne)N 9) takvo u'en#e odvi#a se na simboli'kom planu. Tada su se po'ela ra%matrati 0 oblika pona!an#a ko#i su va"ni %a soc. psihologi#uF 5) imitaci#a (ko#a mo"e biti potpuna ili selektivna)N 0) inhibici#a (neka se pona!an#a u soc. kontekstu po'in#u gubiti ili se modificira#u). 6ad di#ete na TD$u vidi da #e neka po%nata osoba nagra(ena ili ka"n#ena %a neko pona!an#e, ono %apravo u'i. Ca ovo #e va"an koncept t%v. vikari#skog ptkp$aO ka%ne (ptkp ili ka%na ko#e dobiva model, a ne opa"a'). Ca!to neka d#eca opona!a#u neke modele, a neke ne+ 8a ovo ut#e'e grupa faktoraF 5. C84X4T6A -O2A<4 (funkcionalna vri#ednost pona!an#a) $ ni% %na'en#a ko#a model ima a privla'na su osobi ko#a opa"a $ di#ete i odrasli .e imitirati ili u'iti po modelu ko#i ima karakteristike ko#e su n#ima privla'neOva"ne soci#alna %avist $ opa"an#e da neka osoba ima ne!to !to mi nemamo a smatramo va"nim $ mo"e se raditi o fi%i'kim (npr. snaga, l#epota), mentalnim (inteligenci#a) ili dru!tvenim (popularnost) %na'a#kama 0. OPW ,TEP48T POQEeA8O,T $ %na'a#no ut#e'e na opa"an#e modela $ posto#e stvari ko#e sna"no d#elu#u na ,P (npr. kofein, ecstasy)N pod n#ihovim su ut#eca#em l#udi podlo"ni#i mi!l#en#u drugih nego kog normalnog pobu(enog stan#a $ na#bol#e se u'i kad #e ra%ina pobu(enosti normalna (pri sredini ?aussove krivul#e), dok u'inkovitost u'en#a opada li#evo i desno na krivul#i (kod stan#b prevelike ili premale pobu(enosti) $ kod kofeina u'inkovitost u'en#a isprva naglo poraste, ali #ako br%o opadne (pa u'en#e bude 'ak manje u'inkovito nego be% pi#en#a kave) 9. OXA6 D48T4 S. 6O?8 T D8 64P4V TAT 5. procesi pa"n#e $ sposobnosti po#edinca ko#e se odnose na tra#an#e i %adr"avan#e pa"n#e (tenacitetOvigilitet pa"n#e) 0. procesi pam.en#a

0B

P. 64P4V TAT CDOeA8T4 (ima li di#ete dovol#no duge rukeOnoge itd.) B. -OT D4V T4 6ognitivni su kapaciteti va"ni %a percepci#u, a kapaciteti i%vo(en#a i motivaci#a %a iska%ivan#e pona!an#a.

S1
Pam.en#e Psihologi#a obra%ovan#a i vrste istra"iva'kih nacrta

P6
Amocionalni i soci#alni ra%vo# d#eteta Amoci#e su #edan od na#va"ni#ih 'imbenika ko#i ut#e'u na c#elokupno funkcioniran#e po#edinca i 'ine presudnu ulogu u interpersonalnom "ivotu. Posebno d#elu#u na funkcioniran#e d#ece #er ona na veoma velik bro# podra"a#a reagira#u emocionalno. (6od odraslih #e to man#e i%ra"eno #er kod n#ih soci#alne, kulturne, okolinske i ra%vo#ne prom#ene modificira#u usva#an#e, ispol#avan#e, diferenci#aci#u i transformaci#u emoci#a. PheZ.) Teori#ski pravci u pristupu emocionalnom i soci#alnom ra%vo#u di#ele se na 9 skupineF a) evoluci#ske teori#e b) psihobiolo!ke ili psihologi#sko$biologi#ske c) biolo!ke teori#e 2odirne su to'ke svo#stvene svim ovim pravcima sl#ede.eF 5. Amoci#e su vrlo slo"eni ni% reakci#a na odre(eni podra"a# ili situaci#u. 0. Amoci#e katkad ukl#u'u#u odnos po#edinca prema nekom ob#ektu ili situaci#i. 9. Amoci#e su specifi'na i prepo%natl#iva mentalna stan#a ko#a prate slo"ene neverbalne reakci#e i faci#alne ekspresi#e. (Ova #e re'enica v#ero#atno nam#erno dvosmislena, budu.i da se psiholo%i #o! nisu slo"ili dola%e li prvo emoci#e ili neverbalne reakci#e. Ovako #e vama ostavl#eno da i%aberete.) S. Amoci#e su inten%ivne, kratkotra#ne i katkad pra.ene fi%iolo!kim prom#enama (ne posto#i uvi#ek korelaci#a i%me(u emoci#a i fi%iolo!kih reakci#a). P. Tri su osnovna obil#e"#a emoci#aF slo"ene fi%iolo!ke prom#ene, sub#ektivno iskustvo i ekspresi#a ili manifestaci#a pona!an#a. 9 su skupineOfa%e emocionalnog ra%vo#a (na ko#e u ranim fa%ama ra%vo#a kod d#ece treba obratiti posebnu po%ornost)F 14 usva#an#e, 24 diferenci#aci#a i 34 transformaci#a emoci#a. 14 3a%vo# usva#an#a emoci#a kod d#ece podra%umi#eva 0 stvariF percepci#u emoci#a i ispol#avan#e emoci#a. 2i#ete ve. u 5. god. "ivota prvo ra%umi#e i percipira emoci#e, dok mu treba puno vi!e vremena da ra%vi#e ekspresi#u emoci#aN ra%umi#e ih pri#e nego !to ih mo"e poka%ati prema vani.

0>

3a%vo# emoci#a i emocionalni "ivot po#edinca pod sna"nim su ut#eca#em dva#u slo"enih elemenata. Oni su temperament (na#ve.im di#elom biolo!kiOgenetski determiniran) i privr"enost (na#ve.im di#elom okolinski determinirana). E mo%gu ne posto#e specifi'ne lokaci#e po#edinih emoci#a. Op.enito se mo"e re.i da #e u ve.eg bro#a l#udi < hemisfera pove%ana s po%itivnim, a 2 hemisfera s negativnim emoci#ama. Tako povrede <U 'esto dovode do depresi#e u paci#enata. 24 2iferenci#aci#a emoci#a pod sna"nim #e ut#eca#em roditel#aOskrbnika i odnosi se na u'en#e diferenci#alnog poka%ivan#a emoci#a. Pristup emoci#ama varira od obitel#i do obitel#i (npr. u nekima se poti'u prikrivan#e ili %atoml#avan#e emoci#a itd.), a i dru!tvo op.enito danas vi!e te"i neiska%ivan#u emoci#a u #avnosti. 8a diferenci#aci#u emoci#a obitel# ipak ut#e'e vi!e od dru!tva. 2o 0. god. "ivota, u d#ece su %astupl#ene samo primarne emoci#e, a od 9. #e god. do !kolske dobi ut#eca# roditel#a na ra%vo# slo"eni#ih emoci#a u d#eteta puno #a'i. To #e vri#eme kl#u'no %a ra%vo# oblika kao !to su %avist, empati#a, krivn#a, sram i %bun#enost. Poseban vid ra%vo#a emoci#a kod d#ece (a ti'e se rada u nastavnom okru"en#u) #est emocionalna kompetentnost, t#. sposobnost d#eteta da kontrolira vlastite emocionalne do"ivl#a#e i iska%u#e prikladne reakci#e u soci#alnim situaci#ama. 34 Transformaci#a emoci#a ukl#u'u#e 0 procesaF 5. kako emoci#e ut#e'u na transformaci#u misli i ra%mi!l#an#aN 0. transformaci#a emoci#a u vremenu, t#. kako prela%imo i% #ednog stan#a u drugo. Temperament i privr"enost 7em!erament Xine ga biolo!ki utemel#ene individualne ra%like u emocionalno#, motori'ko# i s pa"n#om pove%anom reaktivnosti "iv'anog sustav i u samoregulaci#i te reaktivnosti. Temperament se tako(er mo"e definirati kao biolo!ki nasli#e(en obra%ac ko#i se o'itu#e u emocionalnim reakci#ama, motori'ko# komponenti pona!an#a i pa"n#i. 6od novoro(en'adi #e vidl#iv po inten%itetu pla'a, na'inu i ritmu hran#en#aOspavan#a itd. 6arakteristike temperamenta u d#e'#o# se dobi o'itu#u kro% 9 dimen%i#eF 5) na'in i inten%itet smi#an#a, impul%ivnost, do"ivl#a# inten%iteta neugode, srame"l#ivost (prva se dimen%i#a odnosi na stan#a po%itivne afektivnosti) 0) l#utn#a, frustraci#a, strah, t#eskoba, sni"ena reaktivnost (0. dimen%i#a * stan#a negativne afektivnosti) 9) fokus pa"n#e, kontrola s naporom, inhibirana kontrola, niski inten%itet ugode Temperament i n#egov ra%vo# direktno .e ut#ecati na / i biti #edan od glavnih prediktora %a / osobine li'nosti.

0=

Pod#ela d#ece s ob%irom na vrstu temperamenta $ 0 pod#eleF a) pod#ela na 9 dipa temperamenta ra%vi#ena na temel#u longitudinalne studi#e i inten%ivnog rada s roditel#ima i d#ecom b) Plominov model temperamenta na temel#u laboratori#skih istra"ivan#a a) temperamenti prema longitudinalno# studi#iF 12 ti! / lako di#ete $ pravilni biolo!ki ritmovi (hran#en#e, pi#en#e, spavan#e itd.) $ uglavnom po%itivno raspolo"eno, lako prilagodl#ivo di#ete 22 ti! / te!ko di#ete $ di#ete nepravilna biolo!kog ritma, pla'e glasno, 'esto i inten%ivno, halapl#ivo #ede, lo!e raspolo"eno, lo!e se adaptira na nove uv#ete 32 ti! / su%dr"ano di#ete $ op.enito man#e aktivno, spori#e se i slabi#e prilago(ava novim uv#etima, povu'eno, sklono povla(ivan#u drugo# d#eci i strancima b) temperamenti prema Plominu $ Plomin / otvorio prvi laboratori# %a istra"ivan#e bihevioralne genetike $ definirao t%v. )*" temperament preko sl#ede.e 9 dimen%i#eF emocionalnost, afektivnostOaktivnost i soci#abilnost Osim !to ut#e'e na emoci#e, temperament sna"no ut#e'e i na odnos roditel#aOskrbnika prema d#etetu. stra"ivan#a o stupn#u podudarnosti i%me(u temperamenta roditel#a i temp. d#eteta upu.u#u na sl#ede.eF !to #e ve.i stupan# podudarnosti, bol#i #e ut#eca# na odnos i privr"enost. 8a#'e!.i #e problem u procesu usva#an#a upravo nepodudarnost temperamenata d#eteta i skrbnika. Privrenost $ l#ubav i%me(u d#eteta i roditel#aN slo"eni odnos ko#i se u pravilu ra%vi#a u vrlo rano# dobi E 5. god. "ivota i ra%vo#a d#eteta ima 9 fa%eF 5. fa%a / od ro(en#a do 0. m#eseca "ivota $ d#eca u pravilu reagira#u prema svima #ednako 0. fa%a / od 0. do B.O>. m#. $ d#eca po'in#u selektivno reagirati na 'lanove obitel#i i ve. bi se dotad trebao ra%viti #ak afektivni kanal prema roditel#ima 9. fa%a / od B. do =.O;. m#. $ d#eca bi trebala ra%viti #aku privr"enost prema roditel#ima (posebno prema ma#ci) i poka%ivati %dravo pona!an#e (strah od nepo%natih osoba, protestiran#e iOili plakan#e kad ga se odvede od ma#ke) Po#ava privr"enosti kod d#ece pove%ana #e s 0 ra%vo#na preokretaF strah od separaci#e (od B. m#. nadal#e) i po'etak pu%an#a. E literaturi su na#'e!.e prisutne 9 vrste privr"enostiF

0;

12 sigurna privr"enost 22 anksio%no$i%b#egava#u.i tip 32 anksio%no$opiru.i tip privr"enosti 12 6od sigurne #e privr"enosti odnos i%me(u ma#ke i d#eteta kooperativanN ma#ka i di#ete bave se svo#im %asebnim aktivnostima (npr. ona kuha a di#ete se igra), ali ma#ka povremeno do(e prov#eriti treba li d#etetu ne!to, dok se di#ete os#e.a sigurno #er %na da mo"e %atra"iti pomo. ako mu %atreba. 22 6od anksio%no$i%b#egava#u.eg tipa i ma#ka i di#ete i%b#egava#u komunikaci#u i fi%i'ki kontakt. di#ete i ma#ka bave se svo#im stvarimaN ona ne poka%u#e %animan#e %a d#etetove aktivnosti, a ono ne tra"i pomo.. 32 4nksio%no$opiru.i tip suprotnost #e anksio%no$i%b#egava#u.emF ma#ka #e previe prisutna, ograni'ava d#etetove aktivnosti i ne da#e mu dovol#no slobode. 2i#ete se takvom ut#eca#u ma#ke poku!ava odupri#eti. 9 nepou%dana oblika privr"enostiF 12 name.u.a ma#ka 22 udal#ena i srdita ma#ka 32 m#e!avina %anemarivan#a i odbacivan#a 12 8ame.u.a ma#ka d#etetu stalno ^dah.e %a vratom_, previ!e ga kontrolira i sud#elu#e u n#egovu "ivotu (npr. 'ak pi!e doma.i rad um#esto n#ega). Takve ma#ke 'esto preferira#u mu!ku d#ecu, a n#ihovo pona!an#e ne presta#e 'ak ni kad d#eca postanu punol#etna. 2#eca 'ak i kao do#en'ad poka%u#u otpor takvom pona!an#u ma#ke. 8a n#ihov ra%vo# ta# oblik ma#'inske privr"enosti ut#e'e negativno #er kasni#e u "ivotu ima#u problema sa soci#ali%aci#om (%bog bolnog odnosa s ma#kom ima#u otpor i prema dru!tvu op.enito). Te osobe tra"e pa"n#u i naklonost drugih (#er su se na n#u naviknule), ali postanu ra%dra"l#ive kad #e dobi#u (#er %apravo ne "ele da l#udi ula%e u n#ihov cprostorc). ,ometimes, you can have too much of your cake and still refuse to eat it. 22 Edal#ena i srdita ma#ka... udal#ena #e i srdita. Takva ma#ka na#'e!.e ima i%b#egava#u.e di#ete i ni#e dovol#no %adovol#na brakom, d#etetom itd. Psiholo!ki odbacu#e di#ete, pa ono odrasta samo. Takvi roditel#i na#'e!.e od rane d#etetove dobi nema#u komunikaci#u s n#im. 2#eca s takvim odnosom s roditel#ima 'esto kasni#e poka%u#u antisoci#alno pona!an#e #er pamte ^i%da#u_ i% d#etin#stva. E vrti.u i !koli 'esto poka%u#u ve.i stupan# bliskosti prema u'itel#imaOodgo#itel#ima od ostale d#ece (tra"e roditel#ske figure i poku!ava#u se ve%ati u% osobe ko#e im se 'ine prikladnima %a tu ulogu). 32 -#e!avina %anemarivan#a i odbacivan#a $ d#ecu se ne samo odbacu#e nego i %anemaru#e Takva d#eca na#'e!.e u ra%rednom okru"en#u ima#u sni"en afekt, 'esto gleda#u u stranuOkro% pro%or itd. Takav #e tip afekta prediktor kasni#ih problema u psiholo!kom ra%vo#u i sa%ri#evan#u.

91

4ko su roditel#ski %ahti#evi i kontrola u d#etin#stvu bili preveliki a koli'ina iska%ane l#ubavi nedovol#na, to #e kod d#evo#'ica dobar prediktor %a ra%vo# anoreksi#e, dok kod d#e'aka ta# autokratski odnos i psiholo!ka pot'in#enost 'esto dovode do delinkvenci#e. Privr"enost igra kl#u'nu ulogu u kasni#o# soci#ali%aci#i d#eteta.

S6
Amoci#e !ross$kulturalna psihologi#a

P18
Amoci#e E literaturi posto#i nekoliko po#mova bli"e pove%anih s emoci#ama (ali se oni ipak ne mogu shvatiti kao sinonimi %a emoci#e)F 12 ras!oloenje $ dugotra#na, difu%na i man#e inten%ivna emoci#a 22 osje"aj $ u psihologi#i ima svo#e m#esto i u percepci#i os#eta, no u emocionalnom kontekstu o%na'ava hedonisti'ki ton na dimen%i#i ugodno$neugodno 32 a#ekt $ afektivna #e reakci#a inten%ivna, burna, nepromi!l#ena i na#'e!.e imamo opravdan#eOob#a!n#en#e %a n#u (u ovom kontekstu cafektivnac ne %na'i isto !to i cemocionalnacN %a emoci#e ne moramo nu"no imati ob#a!n#en#e) %2 sentiment $ emoci#e i emocionalni do"ivl#a# i specifi'no usm#ereni prema nekom ob#ektu ili osobi $ ova# #e po#am nedostatan da bi bio sinonim %a emoci#u #er emoci#e mogu biti neve%ane %a osobuOob#ekt 2va su po#ma ko#i periferno ima#u dodira s emoci#amaF a) 3A@<A6, $ refleksna reakci#a u neurofi%i'kom aspektu ko#a podra%umi#eva uvi#ek specifi'ni podra"a# i uvi#ek specifi'nu rigidnu reakci#u (npr. patelarni refleks) $ kod emoci#a to ni#e tako, budu.i da mo"emo istu emoci#u os#etiti u ra%li'itim situaci#ama b) 84?O8 $ man#e #e slo"en od emoci#e (kao i refleks) $ odnosi se na sva pona!an#a ko#ima #e cil# %adovol#avan#e odre(enih nagona ili posti%an#e homeosta%eOravnote"e Oatley f Tenkins (0119) / ^3a%umi#evan#e emoci#a_ $ 9 dimen%i#e emoci#aF 12 Amoci#a #e obi'no i%a%vana sv#esnim ili nesv#esnim vrednovan#em nekog doga(a#a kao bitnog %a neki va"an cil#. Didi se kao po%itivna kad se cil# ostvaru#e, a kao negativna kad #e ostvaren#e cil#a %apri#e'eno. 95

22 ,r" #e emoci#e spremnost na d#elovan#e i pravl#en#e planova. Ona da#e prednost #ednom ili vi!e pravaca d#elovan#a %a ko#e stvara os#e.a# hitnosti i sud#elu#e u motivaci#skim aspektima. 32 Amoci#a se obi'no do"ivl#ava kao poseban tip du!evnog stan#a ko#e katkad prate / ili %a n#ima sli#ede / t#elesne prom#ene, i%ra%i i postupci. Pod#ela emoci#a $ ; osnovnih tipova emoci#a di#eli se u 0 grupe (s ob%irom na ob#ekteOosobe na ko#e su usm#erene)F 12 emoci#e ko#e katkad nisu pove%ane s ob#ektimaOosobama (^slobodno lebde.e emoci#e_)F a4 342O,T $ uv#etu#e #u ostvarivan#e cil#evaOpodcil#eva u "ivotu b4 TE?4 $ i%a%iva #e neusp#eh u glavnom planu ili podcil#evima c4 <TET8T4 $ #avl#a se kad se po#avi osu#e.enost aktivnog plana d4 ,T34U $ i%a%iva#u ga pri#etn#e cil#evima samoo'uvan#a ili sukob cil#eva 22 emoci#e ko#e su gotovo uvi#ek pove%ane s ob#ektima ili osobamaF e4 P3 D3GA8O,T $ l#ubav d#eteta prema roditel#imaOskrbnicima #4 3O2 TA<T,64O,63Q8 X64 <TEQ4D $ i%a%iva #e potomakOposvo#'e g4 ,PO<84OP43T8A3,64 <TEQ4D h4 ?4eA8TA $ obi'no se ve%u#e u% ne!to %a !to imamo psiholo!ki ili fi%i'ki do#am da .emo se %aprl#ati e4 P3AC 3 $ ve.inom usm#eren prema neko# osobi (ali %na se #aviti i kod predmeta na faksu) ?a(en#e i pre%ir uvi#ek su ve%ani u% neki ob#ekt ili osobu. Drlo va"na dimen%i#a emoci#a (ko#a se 'esto %aboravi) #est spektar emocionalnih (afektivnih) stan#a s ob%irom na tra#an#eF E vremenskom rasponu u sekundama, kod emoci#a se u% reakci#u autonomnog "iv'anog sustava po#avl#u#u izrazi (i na licu i na drugim di#elovima ti#ela). Catim sli#edi samo!rocjena emoci#aN tra#e od nekoliko minuta do vi!e sati, 'ak i do nekoliko dana. 4ko se nakon nekoliko dana emoci#a ne ra%ri#e!i, mo"e pri#e.i u difu%nu emoci#u / ras!oloenje. 4ko to raspolo"en#e tra#e vi!e tjedana ili mjeseci, mo"e pri#e.i u emocionalni !oreme"aj (npr. depresi#a). 4ko to potra#e vi!e m#eseci ili godina, onda vi!e ni#e emocionalni poreme.a#, ve. posta#e crta li0nosti. 8a#'e!.e reakci#e 4G,$a usli#ed emocionalnih stan#aF midri#a%a (!iren#e %#enica), va%okonstrikci#a, ubr%an#e rada srca, adrenalinski !ok, dermalne prom#ene (npr. l#udi posi#ede od velikog !oka), peristaltika cri#eva (prvo potpuna obustava, %atim potpuno opu!tan#e), i%lu'ivan#e "elu'anih sokova i hormona !titn#a'e.

90

?lukokortikoidi $ hormoni stresa $ #ako opasni kod kroni'ne i%lo"enosti stresu (doka%ano i na animalnom i na humanom modelu) 6od i%nimno stresnih situaci#a (smrt bliske osobe, ra%vod, ratno stan#e...) 'esto dola%i do t%v. kaskadne smrti neuronaF kad prevelika koli'ina glukokortikosteroida ^%apl#usne_ hipokampus, neuroni po'in#u odumirati a hipokampus se sman#iOatrofira. Cbog toga nasta#u problemi s u'en#em, pam.en#em i koncentraci#om. ,eeF PT,P. @aci#alna ekspresi#a 3a(a#u li se l#udi sa sustavima faci#alne ekspresi#e+ 6ra.i odgovorF +a. 2u"i odgovorF ,istemska opa"an#a u po#edinim kulturama i elektromiografske studi#e poka%u#u da se l#udi cross$kulturalno u >1$511R slu'a#eva sla"u oko %na'en#a odre(enih i%ra%a lica i emoci#a ko#e oni i%ra"ava#u. 8ovoro(en'ad mo"e producirati sve diskretne pokrete faci#alnih mi!i.a. 2i#ete ve. s ; m#eseci poka%u#e emoci#e sukladne soci#alno# situaci#i u neposredno# okolini. (8o, kao !to #e ve. napomenuto, mala d#eca puno pri#e prepo%na#u emoci#e nego !to ih mogu reproducirati.) Xak i d#eca sli#epa od ro(en#a ima#u faci#alne ekspresi#e kao i d#eca ko#a nisu sli#epa. ,tupan# uro(enosti faci#alnih ekspresi#a i%nimno #e visok. Ono !to u'imo su diferencijacija, usvajanje i transformacija. Tesu li osobe ko#e poka%u#u emoci#e prema van sretni#e+ 6ra.i odgovorF ,bjektivno - ne, ali subjektivni im dojam govori da jesu. 2u"i odgovorF Psiholo!ka stan#a mora#u biti i%ra"ena ili prema van (faci#alnom ekspresi#om) ili prema unutra (reakci#om autonomnog "iv'anog sustava). :to #e #a'a faci#alna ekspresi#a, man#a #e reakci#a 4G,$a i obratnoF ako se emoci#a ne i%ra%i prema van, onda #e elektrodermalna reakci#a (A23) / otpor ko"e / #a'a. Posto#e 0 tipa osoba u pod#eli prema i%ra"avan#u emoci#aF a4 eksternalci b4 internalci a4 'ksternalci su oni l#udi ko#i svo#e emoci#e #asno poka%u#u prema van u situaci#ama u ko#ima ih do"ivl#ava#u. Qudu.i da #a'e i%ra"ava#u svo#e emoci#e, eksternalci sub#ektivno ima#u #a'i do"ivl#a# tih emoci#aF osobe ko#e se u kinu #ako smi#uOpla'u inten%ivni#e do"ivl#ava#u film ko#i gleda#u. b4 9nternalci svo#e emoci#e ne iska%u#u puno prema van, nego u ve.o# m#eri reagira#u prom#enama 4G,$a (npr. A23 im #e #a'i nego u eksternalaca). nternalci su skloni#i nekim obol#en#ima (kardiovaskularnim, gastrointestinalnim...) od svo#ih cveseli#ihc kolega.

99

<aterali%aci#a emocionalnih i%ra%a Posto#e ra%like u funkci#i < i 2 mo"dane polutkeF <U se vi!e bavi po%itivnim, a 2U negativnim emoci#ama. Povrede <U 'e!.e .e dovesti do depresi#e i problema u emoc. do"ivl#avan#u nego povrede 2U. <i#eva #e strana lica emocionalno i%ra"eni#a od desne. Pri emoc. i%ra%ima ne mo"emo sv#esno kontrolirati < i 2 stranu lica, pa simetri#a u emoc. i%ra%u lica neke osobe upu.u#e na neuskla(enost i%me(u pravog i "el#enog stan#a osobe. 3egulaci#a slo"enog emoc. pona!an#a (i do"ivl#avan#a op.enito) ukl#u'u#e slo"en interakci#u ra%li'itih podru'#a mo"dane kore i %ato posto#e velike inter$individualne ra%like u emoc. i%ra"avan#u i shva.an#u emoci#a.

P11
Da"ni su mehani%miOprocesi ko#i ut#e'u na ra%vo# i pona!an#e d#eteta samokontrola i inici#ativa. Samokontrola Problemi sa samokontrolom predstavl#a#u sr" mnogih odstupa#u.ih pona!an#a i do"ivl#avan#a. 6od d#ece se stupan# ra%vo#a samokontrole o'itu#e u ni%u oblika pona!an#a (regulaci#a hran#en#a, obavl#an#e nu"de, neu%iman#e nekih opasnih tvari itd.). 6l#u'nim se periodom %a ra%vo# samokontrole smatra vri#eme od ra%dobl#a tr'karala (kad di#ete prohoda) do !kolske dobi (B$> god.), dok su sl#ede.e 9 godine "ivota (do ;.O51. god.) vrhunac ra%vo#a samokontrole. 4ko roditel#i i odgo#itel#i previe isti'u samokontrolu u tom ra%dobl#u d#etetova "ivota, onda to 'esto mo"e biti podloga internali%iranim poreme.a#ima. 4ko pak posto#i manjak samokontrole u odgo#nom smislu, to #e dobar prediktor eksternali%iranih poreme.a#a. 8a ra%vo# samokontrole ut#e'e ni% 'imbenikaF 14 na'in nagra(ivan#aOka"n#avan#a d#eteta 24 govor, samogovor i upravl#an#e mislima (6ad di#ete ra%govara sa sobom, to ni#e egocentri'no, nego ima funkci#u ra%vo#a samokontrole i kognici#e. , vremenom ta# van#ski govor posta#e unutarn#i, ali mo"e biti problemati'no ako kasni#e opet postane van#ski govor... Ca po'etak, l#udi bi vas 'udno gledali.) 3) ra%vo# interpersonalnog pov#eren#a i%me(u roditel#aOskrbnika i d#eteta (Po"el#no.) %4 odgo(ena nagrada i odgo(eno obe.an#e (2i#ete mora mo.i sa'ekati neko vri#eme na nagraduN !to #e strpl#ivi#e, to mu #e bol#a samokontrola.) *4 preusm#eravan#e aktivnosti kod d#ece (8eka se d#eca te!ko ^odli#epe_ od neke aktivnostiN ako ni#e i%v#e"bano u samokontroli, di#ete ne prihva.a preusm#erenu aktivnost, nego nastavl#a raditi !to ho.e.) +4 ^nepou%dani roditel#i_ (Takvi roditel#i 'esto %aborave do.i po d#ecu nakon !kole ili neke aktivnosti, ne ispune %adana obe.an#a itd. 2#eca u n#ih nema#u pou%dan#a.)

9S

-4 de%organi%irana obitel#ska dinamika (Tavl#a se kada #e roditel#ima sve#edno kada .e / i ho.e li uop.e / di#ete po#esti ne!to, i.i na spavan#e itd. Takva d#eca nema#u organi%iran raspored aktivnosti, t#. okvirni red.) 9nicijativa (^samopou%dana otvorenost_) Po'in#e u 0. god. d#etetova "ivota, kada nasta#e prvi konflikt i%me(u ^!to ho.u_ i %ahti#eva okoline. nici#ativa #e direktno pove%ana s ra%vo#em samopoiman#a d#eteta a prvenstveno s ra%vo#em samopo!tovan#a. Psiholo!ki aspekt inici#ative predstavl#a temel# normalnog ra%vo#a i kre.e se u kontinuumu ko#emu #e #edan ekstrem potpuna neinici#ativa (auti%am), a drugi hiperaktivnost. Cnati"el#a #e sredi!n#i psiholo!ki aspekt inici#ative. To! od 0. god. "ivota uskla(ivan#e pona!an#a roditel#a i d#eteta %na'a#no .e ut#ecati na ra%vo# inici#ative. Ca'eci inici#ative o'itovat .e se u ni%u aktivnosti (u na'inu hran#en#a, dr"an#a pribora, istra"ivan#a okoline, tr'an#a itd.). 6ada do(u s roditel#ima u neku novu okolinu, neka se d#eca ne mi'u od roditel#a, neka su um#erena, dok neka slobodno istra"u#u. 3a%vo# inici#ative i pona!an#e roditel#a uv#etu#u i direktno ut#e'u na ra%vo# d#etetove odgovornosti %a doga(a#e u "ivotu. O stupn#u samokontrole i inici#ative neke osobe ovisi n#e%in atrib$cijski stil, t#. na'in ob#a!n#avan#a doga(a#a u "ivotu. , ob%irom na atribuci#ski stil, lokus kontrole mo"e biti unutarn#i ili van#ski. Enutarn#i <6 podra%umi#eva ob#a!n#en#e doga(a#a u na!em "ivotu unutarn#im faktorima (sposobnost, %nan#e, osobine li'nosti...), dok se van#ski <6 oslan#a na van#ske faktore (druge osobe, sre.a (luck, ne happiness), vremenske prilike itd.). 2#eca s niskim stupn#em samopo!tovan#a ima#u %a negativne doga(a#e u vlastitom "ivotu atribuci#ski stil interpretiran#a $n$tarnjim faktorima (npr. kad dobi#u lo!u oc#enu u !koli, %akl#u'e da nema#u dovol#ne sposobnosti). stovremeno !ozitivne doga(a#e u "ivotu interpretira#u vanjskim faktorima (^imao sam sre.e_, ^profesor #e bio dobre vol#e_ itd.). , druge strane, osobe ko#e su ra%vile visok stupan# samopo!tovan#a sve !ozitivne doga(a#e interpretira#u $n$tarnjim faktorima (^ba! sam pametan_, ^naravno da #e netko poput mene to uspio_ itd.) i hrane vlastito dobro mi!l#en#e o sebi. 6ada im se dogodi ne!to negativno, to tuma'e vanjskim 'imbenicima (^bilo #e ru"no vri#eme_, ^krivi su drugi_...). (Da"no #e napomenuti da l#udi op.enito vide unutarn#e faktore kao stabilne i neprom#en#ive, a van#ske kao prom#en#ive i i%van vlastite kontrole.) 4tribuci#ski #e stil ci#eli kontinuum na'ina na ko#e interpretiramo doga(a#e u "ivotu. To! #e #edan va"an po#am ve%an u% samokontrolu i inici#ativu na$0ena bes!omo"nost. 8a n#e%ino formiran#e ut#e'u na#'e!.e roditel#i i odgo#itel#i tako da naru!ava#u ra%vo# inici#ative kod d#ece na vi!e na'inaF stalno "ele pomagati, 'esto verbalno ili neverbalno da#u

9P

d#etetu do %nan#a da ono ne mo"e ili ne %na samo obaviti neki %adatak, usputno komentira#u .isti si otac/majka0, .ba si smotan/a, daj da ja to uinim0 itd. Takvi roditel#i previ!e %adiru u d#etetov prostor i ne dopu!ta#u mu da na'ini pogre!kuN stalno ispitu#u di#ete kako #e bilo u !koli itd. te se nude da mu pomognu u aktivnostima. Temel#ni os#e.a# ko#i se #avl#a u te d#ece os#e.a# #e nedostatka kontrole u vlastitom "ivotu. E soci#alno# psihologi#i u% nau'enu bespomo.nost va"an #e #o! i fenomen :samois!$nj$j$"eg !roro0anstva; ili, profesorovim ri#e'ima, ^proro'anstva ko#e samo sebe ispun#ava_. 6ako god ga %vali, definici#a #e sl#ede.aF ^po#am ko#i o%na'ava 'in#enicu da se dosta 'esto doga(a da se ostvare o'ekivan#a ili predvi(an#a nekog po#edinca ili skupine, no ne stoga !to bi ta# po#edinac ili skupina bili posebno sposobni u predvi(an#u ili vidovitosti, ve. %ato !to su pona!an#a i na'in "ivota i rada tog 'ov#eka ili skupine stvorili uv#ete da do takvog ishoda i do(e._ Prim#eri samoispun#u#u.eg proro'anstvaF 12 3. 3osenthal i <. Tacobson 5;B=. su napravili klasi'an eksperiment u !kolskom okru"en#u (radilo se o sli#epom pokusu / mnogi nisu %nali !to se %apravo istra"u#e). 8a po'etku !k. godine rekli su #ednom nastavniku da #e n#egov ra%red pun visokointeligentne d#ece (u'enici %apravo nisu bili posebni ni po 'emu). 8a kra#u su godine ti u'enici imali bol#e re%ultate na ispitima od druga dva ra%reda.
(E stvarnosti ne posto#i potpuna korelaci#a i%me(u inteligenci#e i oc#ena u !koli, pa se one ne mogu smatrati pravim poka%atel#em inteligenci#eN ova su d#eca imala bol#e ocjene od druga dva ra%reda, ali to ne %na'i da im #e i inteligencija porasla samo %ato !to #e netko to od n#ih o'ekivao. Ovo #e, dakle, samo djelomino samoispun#u#u.e proro'anstvo.)

22 4ko u'itel# i u'enici sa%na#u da neka osoba ima 'lana obitel#i s nekim psihopatolo!kim stan#em ili "ivotnim stilom ko#i prkosi dru!tvenim normama, n#ihovo pona!an#e prema to# osobi mo"e biti vulnerativni 'imbenik, pa osoba upravo %bog i%olaci#e i netrpel#ivosti okoline postane ona %a ko#u #e oni dr"e (.otac mu je kriminalac, sigurno je i on0 itd.). 32 4ko osoba fi%i'ki naliku#e nekom srodniku, ostali 'lanovi obitel#i mogu po'eti v#erovati da su im i psiholo!ke karakteristike sli'ne pa se prema to# osobi pona!ati kao i prema onome kome ona naliku#e (npr. ne poslati di#ete u sredn#u !kolu %ato !to naliku#e nekom d#edu ko#i ni#e imao afiniteta %a u'en#e). %2 etiketiran#e tipa horoskopski %nakovi (.ona je rak, jako je osje$ajna0...) 6ao !to ve. %namo i% prvog di#ela, klasi'an #e prim#er samoispun#u#u.eg proro'anstva Vardano, statisti'ar i% 5B.O5>. st. ko#i #e predvidio dan svo#e smrti pa se na n#ega ubio. Qe% nekog posebnog povoda, sli#ede... Aksternali%irani i internali%irani poreme.a#i pona!an#aOdo"ivl#avan#a kod d#ece 4) Aksternali%irani poreme.a#i 9B

$ di#ele se na 0 skupineF 14 poreme.a#i pona!an#a s prko!en#em i suprotstavl#an#em 24 cpravic poreme.a#i pona!an#a (puno te"i i o%bil#ni#i nego kod 1) 14 2i#ete ima PP s prko!en#em i suprotstavl#an#em ako su kod n#ega na#man#e B m#eseci prisutna barem S simptoma od sl#ede.ihF a) u'estale sva(e s odraslima b) nepokoravan#e pravilima ko#a postavl#a#u odrasli c) l#utito raspolo"en#e d) %lovol#no, %lokobno i osvetol#ubivo pona!an#e e) u'estalo psovan#e f) preos#etl#ivost na postupke drugih g) 'esti ispadi bi#esa, ra%bi#an#e, di#ete vri!ti i baca se po podu 24 Pravi poreme.a# pona!an#a posto#i ako su %a di#ete karakteristi'niF a) u'estalo i%osta#an#e i% !kole pri#e 50. godine "ivota b) antisoci#alna pona!an#a c) igran#e s vatrom (#ako va"an simptom) d) kra(e e) fi%i'ki sukobi f) %lostavl#an#e "ivotin#a g) samoo%l#e(ivan#e E d#ece rane dobi dobar #e prediktor kasni#eg sociopatskog pona!an#a t%v. ^psihopatska tri#ada_F 5) pal#en#e vatreOpo"ara 0) okrutnost prema "ivotin#ama i %lostavl#an#e "ivotin#a 9) samoo%l#e(ivan#e Q) nternali%irani poreme.a#i do"ivl#avan#a 14 anksio%nost 24 depresi#a 14 4nksio%nost se mo"e definirati kao ^o'ekivan#e boli_ ili ^um#ereno bolno o'ekivan#e pogubne situaci#e_. Treba ra%likovati anksio%nost kao poreme.a# od anksio%nosti ko#a #e %drava u nekom soci#alnom kontekstu, npr. normalno #e da di#ete ima separaci#sku anksio%nost kad ga se poku!a odvo#iti od ma#ke ili kad tek krene u !kolu. (8o, ako anksio%nost i%a%vana odlaskom u !kolu potra#e vi!e od 0 t#edna, onda di#ete ima separaci#ski problem ko#i treba ra%ri#e!iti.) ?enerali%irana (uop.ena) anksio%nost $ emocionalni ton raspolo"en#a ko#e dominira #est strah ko#i #e abnormalan po inten%itetu, tra#an#u i na'inu na ko#i #e i%a%van ,matra se da d#eca ima#u anksio%ni poreme.a# ako su prisutni sl#ede.i simptomi u tra#an#u od barem B m#eseciF a) pret#erana %abrinutost %a budu.e doga(a#e (u% istovremenu prisutnost preispitivan#a rani#ih postupaka) b) os#e.a# nekompetentnosti i prisutnost strepn#e i straha ko#i #e abnormalno i%a%van

9>

6od takvih #e osoba visok stupan# samosv#esti, ima#u visok vigilitet pa"n#e. Tako su napeti (kao da ctreperec), !to to se o'itu#e u n#ihovim verbalnim i neverbalnim oblicima komunikaci#e, no nema van#skog podra"a#a ko#i potencira to stan#e. 4nksio%na stan#a treba ra%likovati i od strahova i fobi#a. Posto#e tipi'ni strahovi kod d#ece ko#i se mi#en#a#u ovisno o stupn#u ra%vo#a i dobiN d#eca !red,kolske dobi u'estali#e se bo#e mraka, duhova itd., dok d#eca rane ,kolske dobi do !$berteta ima#u realne strahove (o%l#ede, lo!e oc#ene, ukor u !koli...). E !red!$bertetskoj dobi i !$bertet$ dola%e specifi'ni strahovi od %mi#a, mi!eva, paukova, grobl#a, grml#avine itd. ,trahovi mlade odrasle dobi ve%ani su u% ekonomsku situaci#u, katakli%me, ratove, prirodne nepogode... 6od anali%e strahova i fobi#a potreban #e individualni pristup #er su strahovi ili ste'eniOnau'eni ili u odre(eno# m#eri ^nasli#e(eni_ od roditel#a. 24 2epresi#a ima puno stro"e kriteri#e di#agno%e / ve. nakon 0$9 t#edna prisutnosti simptoma moramo biti opre%ni. Temel#ni #e ton raspolo"en#a tuga. 6od osobe se radi o depresi#i ako su prisutni sl#ede.i simptomiF a) prom#ena t#elesne te"ine b) poreme.a# spavan#a (hipersomni#a ili insomni#a) c) os#e.a# konstantnog umora ti#ekom dana d) man#akOpad koncentraci#e iOili kognitivnih sposobnosti e) suicidalne ideaci#e (idu od promi!l#an#a o smrti do ra%mi!l#an#a o poku!a#u samoubo#stva)

P12
3oditel#stvo, brak i sav#eti %a svi#etlu budu.nost 3oditel#stvo #e #edno od na#va"ni#ih iskustava ko#e po#edinca mi#en#a i emocionalno i intelektualno i soci#alno. Ca ra%liku od pripadnosti drugim %a#ednicama, roditel#stvo #e neopo%ivo i, psiholo!ki gledano, tra#no mi#en#a 'ov#eka. 4utorica Qogenschneider 0111. #e godine istra"ivan#em na velikom u%orku %akl#u'ila da ;1R udanihOo"en#enih na#ve.e "ivotno %adovol#stvo pronala%i u osnivan#u obitel#i. Obitel# / definici#e 14 znanstveno<str$0na de#inicija (Alkind f ,tacey)F ^Obitel# #e univer%alna dru!tvena %a#ednica, ideolo!ki simboli'ki konstrukt determiniran vrlo specifi'nim emocionalnim odnosima ko#i u n#emu vlada#u, pa #e obitel# mogu.e shvatiti kao primarnu nacionalnu i soci#alnu %a#ednicu roditel#a i n#ihove biolo!ke iOili adoptirane d#ece i ostalih srodnika ko#i %a#edno obitava#u i na #edinstven na'in obna!a#u svo#e obitel#ske funkci#e._ 24 statisti0ki ljeto!is 328814 / slu"bena definici#a u 3UF ^Obitel# #e vi!a obitel#ska %a#ednica u okviru istog ku.anstva ko#a se sasto#i od roditel#a (#ednog ili oba) i n#ihove d#ece ko#a nisu u braku (u bra'no# ili i%vanbra'no# %a#ednici), od mu"a i "ene be% d#ece ili mu!karca i "ene ko#i "ive u i%vanbra'no# %a#ednici._

9=

Teori#ski okviri / obitel# i roditel#stvo $ nekoliko se teori#a bavi ovim 5. ,imboli'ko$interakci#ska teori#a $ cil# #e ob#asniti pote!ko.e u ra%umi#evan#u me(u partnerima ,redi!n#e m#esto u ovo# teori#i #est ra%umi#evan#e uloga ko#e po#edinci sv#esno odabiru i prema ko#ima se pona!a#u. ElogeF 5. uloga supru"nika ili l#ubavnika (kad mladi par pri#e(e i% mladena'ke ve%e u brak) 0. tran%ici#a u roditel#stvo (kad supru"nici dobi#u 5. di#ete) Te dvi#e uloge %na'a#no ut#e'u na identitet po#edinca. Prirodno bi trebalo biti da prilikom tran%ici#e u roditel#stvo 0. uloga do(e u prvi, a 5. uloga u drugi plan. -e(u supru"nicima 'esto do(e do nera%umi#evan#a upravo %ato !to "ena mu"a stavi na drugo, a di#ete na prvo m#esto u svom "ivotu. Pod#ela uloga u obitel#i Tradicionalna pod#ela uloga na prvom #e m#estu kao prediktor usp#e!ne prilagodbe na roditel#stvo. (Ward, 011S) 0. Teori#a dru!tvene ra%m#ene $ u osnovi teori#a i% soci#alne psihologi#e ko#a po'iva na cost1benefit anali%i u podru'#u ekonomi#e $ di#eli bra'ne odnose na 0 vrsteF a4 suradni'ki $ supru"nici usm#ereni na pove.an#e %a#edni'kog profita, t#. ula"u u dobrobit obitel#i b4 nat#ecatel#ski $ svatko "eli pove.ati osobnu dobrobit $ 'esto re%ultira#u ^ra%m#enom negativnih dobara_ (lo!i oblici komunikaci#e, npr. srd"ba, podsmi#eh, la"i, mr"n#a...) 9. Teori#a "ivotne strukture (?alinsky) $ u sredi!n#e m#esto stavl#a prom#enu "ivotne strukture (npr. "ivotni obra%ac studenta bitno se mi#en#a prelaskom u roditel#stvo, kao !to su neke kolegice ve. imale priliku otkriti) Givotna struktura definira se kao temel#ni obra%ac ne'i#eg "ivota u danom trenutku i ukl#u'u#e 9 ra%ineF 5) me(ul#udski odnosi (interpersonalna ra%ina) 0) osobnost (intrapersonalna ra%ina) 9) sociokulturna ra%ina ?alinsky navodi B stadi#a ra%vo#a roditel#stvaF 12 stadij !redvi=anja i zami,ljanja $ ova# se stadi# odvi#a kro% period trudno.e )azvojni zadatak: supru"nici kognitivno i emocionalno ra%m#en#u#u misli o spolu, imenu d#eteta itd. Treba i%b#egavati teratogene faktore (npr. pu!en#e, alkohol, li#ekovi, nasil#e u obitel#i) ko#i negativno ut#e'u na d#etetov ra%vo#. 22 stadij njegovanja $ tra#e do 0. ili 9. godine d#etetova "ivota )>D?: skrbiti se o d#etetu, pobrinuti se da #e %dravo, 'isto, nahran#eno, sigurno itd. 32 stadij a$toriteta $ od 0.O9. god. do d#etetova polaska u !kolu

9;

)>D?: uspostavl#an#e autoriteta nad d#etetom %2 stadij inter!retacije@obja,njavanja $ od P.OB. do 50. god. d#etetova "ivota )>D?: odgovarati na d#etetova pitan#a o dru!tvu i prenositi mu vri#ednosti Ova# #e period i%nimno va"an %a uspostavl#an#e vri#ednosnog "ivota d#eteta. *2 stadij me=$ovisnosti $ rana do kasna adolescenci#a )>D?: uspostavl#an#e kvalitativno druga'i#eg odnosa s ^novim d#etetom_ (e.g. starim d#etetom na novim hormonima) +2 stadij odlaska $ mlada odrasla dob )>D?: prihvatiti ^di#ete_ od 05$00 god. (F2) i n#egovu individualnost, po!tovati n#egovu osobnost i samostalnost, dopustiti mu da se odseli i "ivi vlastitim "ivotom S. Teori#e motivaci#e %a roditel#stvo i brak 3a%matra#u motivaci#u %a roditel#stvo i sklapan#e braka. (2hoa3) 4li pri#e toga...
gshort interlude7

Qiolo!ki i soci#alni sat &iolo,ki sat pretpostavl#a biolo!ke i fi%i'ke predispo%ici#e %a brak i roditel#stvo. Socijalni sat odnosi se na os#e.a#eOmi!l#en#a ko#i se #avl#a#u kod po#edinca s #edne i %a#ednice s druge strane, o tome #esu li se odre(eni doga(a#i i obve%e odradili na vri#eme.
gOshort interlude7

Arikson Prema n#egovo# teori#i o > fa%a identiteta, period kasne adolescenci#e i rane odrasle dobi obil#e"en #e kri%om prisnosti naspram osamostal#ivan#a. Temel#ni #e ra%vo#ni %adatak po#edinca tada uspostaviti prisne odnose be% gubitka neovisnosti i identiteta. Arikson po#am prisnosti definira ovakoF ^sposobnost obve%ivan#a na konkretne ve%e i %a#ednice te sposobnost ra%vi#an#a eti'ke snage da se ustra#e u takvim obve%ama_. Posto#e 0 teori#e o biran#u kandidata %a brakF $ ka"u da se proces i%bora partnera sasto#i od ni%a filtera ko#i odbacu#u neprihvatl#ive kandidate a propu!ta#u potenci#alne partnere $ filteri mogu biti privla'nost, dru!tveno podri#etlo, konsen%us, spremnost %a brak... a4 teorija kom!lementarnosti $ nala"e da l#ude privla'e po#edinci ko#i pos#edu#u kvalitete ko#e osoba nema a "el#ela bi ih imati ili ih smatra po"el#nima u partnera b4 teorija sli0nosti $ smatra da l#ude privla'e po#edinci ko#i ima#u sli'ne kvalitete i "ivotne stilove kao i oni sami. $ ova teori#a ima puno vi!e empiri#skih potvrda od teori#e komplementarnostiN !to #e ve.a podudarnost i%me(u partnera u crtama li'nosti i stilu "ivota, bol#e #e i kvalitetni#e posti%an#eOodr"avan#e braka

S1

gshort interlude 07

Qiolo!ki sat (cont.) 2#evo#'ice sve rani#e ula%e u pubertet i menopau%u, dok plodnost op.enito opada (kod mu!karaca nekoliko desetaka puta man#a nego pri#e 91 god.). 8a#bol#i #e period %a pravl#en#e d#ece od 01. do 0S. god. "ivota "ene (na#bol#e %dravl#e, po#a'ana hormonalna aktivnost, na#man#e komplikaci#a itd.). 8akon 91. god. kod "ena se sman#u#e plodnost, pove.ava mogu.nost poba'a#a, gestaci#skog di#abetesa itd. Odga(an#e roditel#stva nakon na#reproduktivni#e dobi sman#u#e v#ero#atnost dobivan#a d#eteta, a kori!ten#e kemi#skih sredstava uman#u#e plodnost kod mu!karaca (!to ob#a!n#ava %a!to se "ene mora#u baviti ku.anskim poslovima).
gOshort interlude 07

Temel#ni su ra%lo%i opadan#a #ertilitetne motivacije sl#ede.iF $ prom#ena sustava vri#ednosti (podra%umi#ev prom#enu hi#erarhi#e vri#ednosti kod po#edinaca) $ potrebe ulagan#a u sebe (u vlastito obra%ovan#e, kvalitetu "ivota itd.) $ alternativni oblici "ivotnih stilova i organi%iran#a "ivota $ socioekonomski faktori E %apadnom dru!tvu, imati d#ecu podra%umi#eva osobno "rtvovan#e, d#elovan#e nau!trb individuali%ma i osobnih sloboda po#edinca. -ladi su l#udi op.enito man#e spremni na kompromise, odrican#a itd. a istodobno su im prioritetne hedonisti'ke potrebe. 8o, "rtvovan#e i odrican#e osobnih sloboda nu"no #e %a reali%iran#e roditel#ske uloge. Ui#erarhi#a l#udskih potreba prema Uenricku (011;) 8a vrhu -asloZl#eve piramide l#udskih potreba nala%i se samoaktuali%aci#a kao vrhunac ispun#en#a potenci#ala po#edinca, no Uenrick #e tu piramidu revidirao tako !to #e na vrh dodao 9 potrebe %a ko#e smatra da su va"ni#e od samoaktuali%aci#eF $ pronala"en#e partneraN $ odr"avan#e odnosa s partnerom i stabilnosti ve%eN i $ roditel#stvo. -otivaci#a %a brak i roditel#stvo Posto#i nekoliko dominantnih teori#a ko#e #u poku!ava#u ob#asnitiF 12 &iolo,ka teorija 8eki %nanstvenici v#eru#u da #e motiv %a roditel#stvo biolo!ki odre(en. 8o, istra"ivan#a poka%u#u da #e ta motivaci#a nedore'ena i da #e u praksi 'esto ri#e' o slobodnom i%boru po#edinca. 22 .arcisti0ka motivacija Ova se teori#a odnosi na sve motive ko#i gleda#u na di#ete kao na vri#ednost u kontekstu svo#evrsne koristi %a po#edincaF nastavl#an#e obitel#skog pre%imena, nastavak obitel#ske lo%e, nastavak vlastitog "ivota kro% di#ete (mnogi roditel#i "ele da di#ete ostvari ono !to oni u "ivotu nisu usp#eli) itd. 32 Postizanje socijalne vanosti ili soc2 identiteta Ca mnoge l#ude podi%an#e d#eteta 'esto nosi os#e.a# ispun#en#a stanovitih dru!tvenih o'ekivan#a, npr. cvra.an#e dugac dru!tvu (ako vide podi%an#e d#ece kao vlastitu moralnu du"nost). S5

Tako(er se mo"e raditi o motivaci#i pod ut#eca#em drugih, npr. ako pri#atel#i neke osobe ima#u d#ecu, i ona .e to po"el#eti %ato !to %a n#u d#eca predstavl#a#u svo#evrstan cstatusni simbolc u dru!tvenom okru"en#u. 2obivan#em d#eteta neki se l#udi tako poistov#ete s drugima u soci#alno# mre"i. (2ru!tvena #e mre"a selekcionirana skupina l#udi s ko#ima netko odr"ava kontakt.)

S12
4gresivno i prosoci#alno pona!an#e ,tavovi i soci#alna percepci#a Et#eca# grupe na pona!an#e po#edinca

P13
2o"ivl#a# roditel#stva i roditel#ski stilovi ,oci#alni #e pritisak faktor ko#i ut#e'e na l#ude u odre(eno# dobi (tako da npr. sklapa#u brak i prave d#ecu). 8#ihovi motivi mogu bitiF 5) motivi moralne odgovornosti $ po#edinac vidi d#ecu kao vlastito cvra.an#e dugac dru!tvu 0) altruisti'ki motivi $ stavl#an#e potreba drugih ispred vlastitih $ osobe ko#e ima#u potrebu pomagati drugima, voditi brigu o drugima, biti va"ne nekome itd. 6od altruisti'ke su motivaci#e psiholo%ima %animl#iva 0 aspekta ko#i predstavl#a#u pomak prema sebi'nim motivimaF emocionalna dobit i samoispun#en#e. Ti se aspekti 'esto preklapa#uOmi#e!a#u pa se postavl#a pitan#e kri#u li se i%a naoko altruisti'nih motiva (briga o drugima itd.) %apravo motivi %a vlastitu dobit (npr. imati di#ete %ato !to osoba tra"i samoispun#en#e i misli da .e ga tako na.i). ToZens $ >1$ih #e god. 01. st. ra%matrao ulogu roditel#stva u kontekstu ego$vri#ednosti ili samoaktuali%aci#e De.ina #e l#udi u istra"ivan#u i%#avila da %a n#ih imati di#ete doprinosi osobnom %adovol#stvu, samoispun#en#u, os#e.a#u vlastite mu!kosti ili "enstvenosti itd. 8o, ToZens i profesor smatra#u da bi kao motivaci#ski faktor trebao nadvladati pravi ra%log %a imati d#ecu, t#. ^imati di#ete kao na#ve.i simbol l#ubavi i privr"enosti i%me(u partnera_. Posto#i stanovito uv#eren#e (posebno me(u mladima) da se problemi u ve%i mogu ri#e!iti ako partneri dobi#u di#ete, ali stvarnost #e upravo suprotnaF problemi ko#i su posto#ali pri#e d#eteta samo se inten%ivira#u nakon n#egova ro(en#a, stvari se dodatno %akomplicira#u a %adovol#stvo partnera ve%om #o! vi!e uman#i (ako su pri#e imali nera%ri#e!enih problema, kasni#e se dodatno sva(a#u oko odgo#a d#eteta itd.).

S0

3oditel#ski stilovi Qaumrid #e 5;B>. podi#elila roditel#ske stilove na S glavna tipa ko#i se ra%liku#u prema dimen%i#ama emocionalne to!line i roditeljskog nadzora@kontroleF 5. autokratskiOautoritaran roditel#ski stil $ roditel#i ko#i %ahti#eva#u visoku kontrolu i nad%or nad d#etetom, dok u komunikaci#i s d#etetom iska%u#u vrlo nisku ra%inu topline $ strogi i hladni roditel#i (#asno postavl#a#u granice ko#ih se di#ete mora pridr"avati, no nema#u mnogo emocionalne i fi%i'ke bliskosti s d#etetom) 0. autoritativni 3, $ roditel#i ko#i postavl#a#u #asne granice (ima#u visoku roditel#sku kontrolu) a istodobno s d#ecom odr"ava#u komunikaci#u s puno topline i ra%umi#evan#a $ prema istra"ivan#ima naj!ovoljniji )S %a d#etetov ra%vo# 9. popustl#ivi (permisivni) 3, $ roditel#i odr"ava#u visoku ra%inu emocionalne i fi%i'ke bliskosti s d#etetom, ali ne postavl#a#u #asno granice d#etetovu pona!an#u i nema#u dovol#no kontrole $ ova# stil roditel#stva vrlo nepovol#no ut#e'e na odgo# d#eteta #er ono nema #asno definirane granice pona!an#a, !to negativno $tje0e na njegov$ socijaln$ interakcij$ $ takva d#eca %na#u biti agresivna a %atim se povla'iti i os#e.ati depresi#u S. ravnodu!ni (%anemaru#u.i) 3, $ roditel#i ko#i ima#u nisku ra%inu emocionalne komunikaci#e s d#etetom i neukl#u'eni su u d#etetov "ivot (ne postavl#a#u nikakva pravila) $ 'esto se %anemaru#u ne samo emocionalne nego i ostale potrebe d#ece, !to na#'e!.e dovodi do neusp#eha u !koli, pove.anog ri%ika %a antisoci#alno pona!an#e, nekompetentnosti d#eteta u komunikaci#i s vr!n#acima itd. ?lavni #e nedostatak Qaumridine teori#e kulturalna ograni'enost (autoritativni #e 3, na#bol#i samo kod bi#elih obitel#i sredn#eg slo#a i% %apadne kulture). 6od roditel#skih #e stilova dimen%i#a ko#a %na'a#no ut#e'e na interkci#u roditel#aOodgo#itel#a i d#ece dimen%i#a roditel#skog prihva.an#a ili odbi#an#a. 3adi se o ukupnom (verbalnom i neverbalnom) aspektu roditel#stva ko#i u kontekstu prihva.an#a ukl#u'u#e iska%ivan#e l#ubavi i topline d#etetu, dok su kod odbacivan#a prisutni nepri#atel#stvo, agresivnost, %anemarivan#e i psiholo!ko odbacivan#e d#eteta. stra"ivan#a u Urvatsko# (Wudina i Obradovi.) uka%u#u na to da kod d#ece faktor roditel#skog prihva.an#aOodbi#an#a 'ini oko 0PR op.enite dru!tvene prilagodbe (na odla%ak u vrti., ispun#avan#e %adataka, slagan#e s vr!n#acima itd.). 2o"ivl#a# roditel#stva 4rendell (0111) %akl#u'u#e da ^"ene do"ivl#ava#u na#vi!i i%vor osobnog identiteta kro% sub#ektivni os#e.a# roditel#stva ko#i #e po svom inten%itetu i kvaliteti %na'a#ni#i od bra'nog iOili profesionalnog statusa_. 8o, ono !to na%ivamo ^os#e.a# ma#'instva_ prote"e se kro% #edan kontinuum / od %adovol#stva i ispun#en#a do os#e.a#a straha, nei%v#esnosti i nekompetentnosti u roditel#skim %ada.ama.

S9

O'instvo 2o >1$ih se god. 01. st. na o'eve gledalo na#vi!e kao na biolo!ku nu"nost, no ^posto#i ni% podataka ko#i uka%u#u na odre(ene podatke_ o suprotnom. (]ou are a true scientist Zhen even your data point to data!) stra"ivan#a i testovi samoprov#ere uka%u#u na to da se mu!karci ko#i su samciOudovci i be% d#ece u stari#o# dobi mnogo te"e nose s tim nego "eneN ima#u #a'i os#e.a# samo.e i vi!i stupan# depresi#e od "enb u isto# situaci#i.
(4ko #e "enama na#ve.i i%vor osobnog identiteta upravo uloga ma#ke, kako to da ih neostvarivan#e roditel#stva ne deprimira ni pribli"no onoliko koliko mu!karce, ko#ima to uop.e nije glavni i%vor osobnog identiteta+)

6ako na d#ecu ut#e'e odgo# be% o'eva+ 6ra.i odgovorF loe. 2u"i odgovorF Eloga o'eva %na'a#no ut#e'e na soci#alni, intelektualni i emocionalni ra%vo# d#eteta. Odsutstvo o'eve prisutnosti i%ra"eni#e #e kod d#e'aka, ko#i u ve.o# m#eri ima#u pote!ko.a u ra%vo#u spolnog identiteta, !kolskom usp#ehu, psihosoci#alno# prilagodbi i samokontroli. 8avedeni u'inci prisutni su i kod d#evo#'ica, ali u man#o# m#eri. @luori i Quchenen (not -itch) 0111. su godine proveli veliko istraivanje $ Aelikoj &ritaniji na 5> 111 ispitanika i otkrili da ukl#u'enost o'eva u d#etetov odgo# po%itivno ut#e'e ne samo na kognitivno$soci#alni ra%vo# d#eteta nego i na bra'no %adovol#stvo te do"ivl#a# roditel#stva kod ma#ki i, naposli#etku, kod samih o'eva. -u!karci ko#i ima#u d#ecu i sud#elu#u u n#ihovu odgo#u emocionalno su stabilni#i i %dravi#i od samaca i mu!karaca be% d#ece. ^Ekl#u'eni o'evi_ u ve.o# m#eri sud#elu#u u odgo#u d#ece u obitel#ima s man#e tradicionalnim poiman#ima roditel#skih uloga i u obitel#ima u ko#ima #e man#e i%ra"ena t%v. ^ma#'inska posesivnost "ene_ (neke "ene previ!e isti'u svo#u ulogu "eneOma#ke(Okral#ice+ F2) i previ!e poku!ava#u kontrolirati pona!an#e svo#e / posebno mu!ke / d#ece). 4rendell isti'e 9 stila o'instvaF 12 otac hranitelj $ prvenstveno vodi brigu o materi#alnim stvarimaN ne %anima se mnogo %a odgo# i %a sud#elovan#e u d#etetovim aktivnostima 22 a$tonoman otac $ otac ko#i %adovol#ava materi#alne potrebe obitel#i i u#edno / %a ra%liku od oca hranitel#a / sud#elu#e u bri%i o d#etetovim fi%i'kim potrebama (hran#en#e, mi#en#an#e pelena itd.), ali #o! uvi#ek ni#e emocionalno ukl#u'en u odgo# d#eteta 32 $klj$0eni otac $ emocionalno #e ukl#u'en u brigu o d#etetovu odgo#u i ra%vo#uN ne provodi s d#ecom vri#eme kvantitativno, ve. kvalitativno :to ukl#u'u#e sub#ektivni os#e.a# roditel#stva+ $ 9 dimen%i#eF 12 op.e %adovol#stvo roditel#stvom 22 stres %bog %aht#evnosti roditel#ske uloge 32 os#e.a# roditel#ske nekompetentnosti

SS

3oditel#ski stres $ ^odbi#a#u.a psiholo!ka reakci#a na %aht#eve roditel#stva ko#a %au%ima va"no m#esto u kvaliteti roditel#stva_ Profaca i 4ramba!i. provele su 011S. istra"ivan#e o faktorima ko#i ut#e'u na nasta#an#e stresa kod roditel#b u Urvatsko#. @aktori roditel#skog stresaF a4 %aht#evnost d#eteta b4 neadaptiranost d#eteta c4 d#etetovo %dravl#e d4 neispun#ena o'ekivan#a e4 discipliniran#e d#ece #4 komunikaci#a s d#etetom g4 odnos sa supru"nikom h4 materi#alna situaci#a u obitel#i -a#ke u 3U kao na#ve.i su i%vor stresa navele discipliniran#e d#ece (posebno mu!ke), dok o'evi kao na#stresni#e do"ivl#ava#u probleme u komunikaci#i s d#etetom. 0 va"ne komponente kod do"ivl#a#a roditel#stvaF 12 samoe#ikasnost $ ni% percipiranih (po%itivnih ili negativnih) ishoda u interakci#ama i%me(u roditel#a i d#eteta $ os#e.a# samoefikasnosti ko#i roditel# sub#ektivno os#e.a %na'a#no moderira interakci#u s d#ecom 22 osje"aj kom!etentnosti $ #avl#a se kad roditel# dobro ispun#ava roditel#sku ulogu $ na#'e!.e ni#e prisutan kod roditel#a mla(ih od 01 godina, budu.i da se #ako te!ko nose s roditel#skom ulogom i ^sve im #e to previ!e_ ma#te ove mudre sav#ete na umu pri planiran#u braka i roditel#stva, a dotada koristite %a!titu. 7H' '.D

SP