Sin Hamasa

Naslov originala:
Son of Hamas
by Mosab Hassan Yousef
Prevod:
Goran Pavlovi
Izdava:
MO, Doboj
Mosab Hasan Jusef
Sin Hamasa
Ispovest sina osnivaa Hamasa
4
5
Sadraj
Re autora ........................................................................ 9
Predgovor ....................................................................... 10
1. Zarobljen (1996) ......................................................... 13
2. Stepenice vere (1955-1977) ........................................ 16
3. Muslimansko bratstvo (1977-1987) ............................ 24
4. Bacanje kamenja (1997-1989) .................................... 32
5. Preivljavanje (1989-1990) ......................................... 40
6. Povratak heroja (1990) ............................................... 47
7. Radikalizam (1990-1992) ............................................ 52
8. Potpirivanje vatre (1992-1994) ................................... 56
9. Oruje (zima 1995 - prolee 1994) ............................. 67
10. Klanica (1996) ........................................................... 73
11. Ponuda (1996) .......................................................... 82
12. Broj 823 (1996) ......................................................... 92
13. Ne veruj nikome (1996) ........................................... 100
14. Neredi (1996 - 1997) ................................................ 108
15. Put za Damask (1997 - 1999) ................................... 116
16. Druga Intifada (leto - jesen 2000) ............................ 128
17. Tajni zadatak (2000 - 2001) ...................................... 137
18. Najtraeniji (2001) ................................................... 147
19. Cipele (2001) ............................................................ 155
20. Trn (leto 2001) ......................................................... 164
21. Igra (leto 2001 - prolee 2002) ................................ 171
22. Odbrambeni tit (prolee 2002) .............................. 181
23. Natprirodna zatita (leto 2002) ................................ 189
24. Zatitni pritvor (jesen 2002 - prolee 2003) ............ 196
25. Saleh (zima 2003 - prolee 2006) ............................ 206
26. Vizija za Hamas (2005) ............................................. 217
27. Zbogom (2005 - 2007) ............................................. 225
Epilog ............................................................................. 234
Pogovor .......................................................................... 237
Beleke ........................................................................... 242
6
Mom voljenom ocu i ranjenoj porodici.
rtvama palestinsko-izraelskog sukoba.
Svim ljudima koje je Gospod, moj Bog, spasio.
Porodico, veoma sam ponosan na vas; samo moj Bog razume
ono kroz ta ste prolazili. Znam da je ono to sam uinio zadalo
vam jo jednu duboku ranu, koja moda nee zarasti u ovom i -
vo tu, i koja vam moda ne bude ila na ast u oima drugih ljudi.
Mogao sam postati heroj svog naroda, koji bi bio ponosan na
mene. Znam ta je za njih heroj: ratnik koji svoj ivot i porodicu
rtvuje za narod. ak i da sam poginuo, o meni bi priala i budua
pokolenja kao o heroju, ali ja, zapravo, ne bi bio nikakav pravi
heroj.
Umesto toga, postao sam izdajica u oima svog naroda. Iako
sam vas pre uinio ponosnim, sada sam vas osramotio. Iako sam
nekada bio princ, sada sam stranac u stranoj zemlji, koji se bori
protiv neprijatelja: samoe i tame.
Znam da me smatrate izdajicom, ali molim vas, razumite da
ja nisam izdao vas, ve vae shvatanje pojma heroj. Kada naro -
di Bliskog Istoka, poput Jevreja i Arapa, budu shvatili ono to sam
ja shvatio, samo e tada mir biti mogu. Ako su Gospoda, mog
Boga, prezreli ljudi to je spasio svet od smrti, onda ni meni ne
smeta da me preziru!
Ne znam ta e se desiti u budunosti, ali znam da je se ne
plaim. I zato sada elim da vam kaem neto to je meni po-
moglo da preivim do sada: sva sramota i krivica koju sam svih
ovih godina nosio sa sobom nije nita ako se spasi ivot makar i
samo jednog nevinog oveka.
Koliko ljudi ceni ono to sam ja uinio? Ne mnogo. Ali to mi
ne smeta. Verujem da je dobro to to sam uinio. I dan-danas
7
verujem. To mi samo daje snage da nastavim dalje. Svaka kap
krvi nevinih koja je spasena daje mi nade da izdrim do posled-
njih dana.
Ja sam patio, i vi ste patili, a ipak rat i dalje odnosi svoje rtve.
Neka nas Bog sauva i da nam snage da izdrimo ovaj teek teret
nad nama.
S ljubavlju,
Va sin
8
Re autora
Vreme prolazi, i izgleda poput klupka koje se odmotava od
roenja do smrti.
Meutim, stvarnost vie lii na persijski tepih: tu su na hiljade
raznih boja, ara i oblika. Svaki pokuaj da se dogaaji stave u
neki hronoloki redosled jeste kao kada pustite klupko da se
odmota do kraja; to jeste lake, ali tako neete uvideti smisao.
Dogaaji opisani u ovoj knjizi predstavljaju skup uspomena
na moj ivot u okupiranim teritorijama Izraela. Redom su opisani
svi dogaaji koji su se zbivali jedni za drugim, ili u isto vreme. Ob-
janjenje arapskih naziva i termina, i reference, ukratko su izlo -
eni u dodacima knjige, zajedno sa renikom i spiskom linosti
koje u opisati.
Iz bezbednosnih razloga, pojedine detalje o operacijama in
Beta izraelske taje slube namerno sam izostavio. Informacije
u ovoj knjizi ni na koji nain ne ugroavaju trenutni globalni rat
protiv terorizma, rat u kojem Izrael ima glavnu ulogu.
Na kraju, ova knjiga je pria koja treba stalno da se dopunjuje,
jer se stalno zbivaju novi dogaaji na Bliskom Istoku. Zato vas
pozivam da budete u toku, i poseujete moj sajt , u kojem opisu-
jem svoje vienje razvoja dogaaja na tom podruju. Takoe, tu
piem i kako napreduje moja knjiga, ta se deava sa mojom
porodicom, i kuda me sve Bog vodi danas.
Mosab Hasan Jusef
www.sonofhamas.com
9
Predgovor
Mir na Bliskom Istoku predstavlja sveti gral mnogih diplo-
mata, premijera i predsednika ve vie od pet decenija. Svaka
nova osoba na svetskoj sceni politike misli da e ona biti ta koja
e reiti taj arapsko-izraelski sukob. Ali nijedna od njih ne uspe
u tome, isto kao i njihovi prethodnici.
injenica je da skoro niko sa Zapada ne razume sloenost od -
nosa izmeu naroda Bliskog Istoka. Ali ja razumem, zbog jedne
moje posebne osobine. Vidite, ja sam roen u tom delu sveta, i
uestvovao sam u tom sukobu. Ja sam dete islama i sin jednog
optuenog teroriste. Ali, ja sam ujedno i Hristov sluga.
Do svoje 21. godine susretao sam sa onim sa ime nijedan
ovek ne bi trebalo da se susretne: ponienost siromanih, zlo -
upotreba moi, muenje ljudi i smrt. Bio sam svedok dogaaja
koji su se zbivali iza kulisa na Bliskom Istoku, dogovora izmeu
voa tog regiona, ija imena ine naslovne strane novina svuda
po svetu. Imao sam veliko poverenje Hamasa, i uestvovao sam
u tzv. Intifadi (ustanku). Bio sam zarobljavan i dran u najoz lo -
glaenijem zatvoru u Izraelu. I kao to ete videti, doneo sam od-
luke zbog kojih sam postao izdajica u oima naroda koji volim.
Moj neeljeni put vodio me je kroz mrana mesta i omoguio
mi pristup najveim tajnama. Na stranicama ove knjige otkriu
neke od tih dugo skrivanih tajni, raskrinkavajui dogaaje koji su
do sada bili poznati veoma malom broju neznanih pojedinaca.
Otkrivanje te istine e sigurno izazvati ok meu narodima
Bliskog Istoka, ali se nadam da e ujedno doneti i utehu i kraj
patnjama porodica brojnih rtava ovog sukoba koji nikako da se
zavri.
10
ivei u Americi, uo sam njihova najee postavljana pitanja
u vezi sa arapsko-izraelskim sukobom, ali skoro nimalo pravih
od govora na njih, a jo manje korisnih i pravih informacija. Neka
od tih pitanja su bila:
- Zato ljudi na Bliskom Istoku ne mogu da ive slono?
- Ko je u pravu Izraelci ili Palestinci?
- Kome zaista pripada ta zemlja? Zato se Palestinci jednos-
tavno ne presele u svoje arapske zemlje?
- Zato jo uvek ima toliko Palestinaca koji ive u izbeglikim
kampovima? Zato nemaju sopstvenu dravu?
- Zato Palestinci toliko mrze Izrael?
- Kako Izrael da se zatiti od bombaa-samoubica i estih ra -
ketnih napada?
Sve su ovo dobra pitanja, ali nijedna od njih nisu ni dotakla
sr problema. Ovaj trenutni sukob vue svoje poreklo sve do ne -
prijateljstva koje je postojalo izmeu Sare i Agare, opisanog u
prvoj knjizi Biblije. Meutim, da bi se razumela politika i kultur -
na realnost dananjice, nije potrebno da se vratimo unazad u
prolost dalje od Prvog svetskog rata.
Kada se rat zavrio, palestinske teritorije - vievekovna do-
movina Palestinaca pripale su Velikoj Britaniji. Britanska vlada
imala je neobian stav prema tom podruju, koji je iznet u Bal-
furskoj deklaraciji 1917. godine: Vlada njegovog Visoanstva po-
drava stvaranje Palestine kao nacionalnog doma jevrejskog
na roda.
Ohrabreni britanskom vladom, na stotine hiljada jevrejskih
imi granata, uglavnom iz Istone Evrope, naselilo je palestinske
teritorije. Tada su sukobi izmeu Arapa i Jevreja postali neiz be -
ni.
Drava Izrael je uspostavljena 1948 godine. Meutim, pales -
tinske teritorije su ostale ono to su bile: nesuverene teritorije.
Bez ustava koji bi odravao neki privid reda, religijski zakon pos -
taje najvei autoritet. A kada je svakom dozvoljeno da tumai
zakon i primenjuje ga kako hoe, nastaje haos. Za ostatak sveta,
11
taj sukob na Bliskom Istoku samo je jo jedan obian rat za malo
pare zemlje. Meutim, pravi problem je u tome to niko jo
uvek nije shvatio kakav je problem po sredi. I kao posledica toga,
pregovarai od Davidovog kampa u Americi do Osla nastavljaju
da otkidaju udove pacijenta sa sranim oboljenjem.
Molim vas, znajte da nisam napisao ovu knjigu zato to mislim
da sam pametniji ili mudriji od najveih mislilaca naeg doba.
Nisam. Ali verujem da me je Bog sa razlogom postavio da budem
ovako na razliitim stranama ovog naizgled nereivog sukoba.
Moj ivot je rastavljen na delove isto kao i taj mali deo prave
mediteranske drave, koju jedni zovu Izrael, drugi Palestina,
a trei okupirane teritorije.
Cilj ove knjige jeste da utvrdi istinu o pojedinim veoma vanim
dogaajima, da otkrije tajne, i da vam, ako sve krene kako treba,
probudi nadu da se nemogue moe ostvariti.
12
1. poglavlje
Zarobljen
(1996)
Skrenuo sam svojim subaruom (marka automobila) sa slepe
ulice na jedan od uskih puteva koji je izlazio na autoput van
grada Ramala na Zapadnoj obali. Blago pritiskajui konicu, po-
lako sam priao jednom od brojnih kontrolnih punktova koji se
nalaze na putu do Jerusalima.
- Ugasite motor! Zaustavite kola! neko je viknuo na arap-
skom.
Bez ikakve naznake, est izraelskih vojnika je iskoilo iz bunja
i blokiralo prolaz za kola. Svaki od njih je nosio mitraljez, koji su
bili upereni pravo u moju glavu.
Uhvatila me panika. Zaustavio sam kola i izbacio kljueve kroz
otvoren prozor.
- Izlazi, izlazi!
Ne gubei vreme, jedan od njih je otvorio vrata i izveo me
napolje i bacio dole na prainu. Jedva da sam stigao i glavu da
zatitim, kad su ve poeli da me tuku. Ali, iako sam pokuavao
da zatitim lice, teke izme vojnika brzo su pronale druge mete:
rebra, bubrege, lea, vrat, lobanju.
Dvojica su me uhvatila za stopala i odvukla do punkta, gde su
me prisilili da kleknem na kolena iza neke betonske barikade.
Ruke su mi zavezali iza lea sa nekim otrim plastinim materi-
jalom, koji je bio previe zategnut. Neko mi je stavio i povez na
oi, i onda me bacio u zadnji deo nekog dipa. Strah se u meni
meao sa besom dok sam razmiljao gde me vode i koliko dugo
me nee biti. Tada jo uvek nisam napunio 18 godina, i ostalo mi
13
je bilo jo samo nekoliko sedmica do poslednjih ispita u srednjoj
koli. ta e se desiti sa mnom?
Nakon relativno kratke vonje, dip je stao. Jedan vojnik me
je izvukao iz dipa i skinuo mi povez. mirkajui na jakom dnev -
nom suncu, ubrzo sam shvatio da smo doli u vojnu bazu u
Oferu, kao jednoj od izraelskih najboljih i najveih vojno-odbram-
benih baza na Zapadnoj obali.
Kako smo prilazili glavnoj zgradi, proli smo pored nekoliko
oklopnih tenkova prekrivenih vojnikim platnom. Ogromni za -
titni bedemi bi me oduvek fascinirali dok sam ih gledao sa kapija.
Liili su na stene.
Kada smo uli u zgradu, neki lekar me je pogledao na brzinu,
oigledno elei da utvrdi da li mogu da izdrim ispitivanje. Ve -
rovatno sam proao test, jer nakon nekoliko minuta ponovo
sam vraen u dip.
Kada sam pokuao da se namestim lepo u malom delu kola
koji je normalno rezervisan samo za stopala ljudi, jedan snaan
vojnik je stavio svoju izmu preko mog kuka i cev svoje M16
puke prislonio na moje grudi. Jak miris i vru dim su me guili,
natopivi pod dipa. A kad god sam pokuavao da promenim svoj
zgren poloaj tela, onaj vojnik bi jo jae pritiskao cev svoje
puke u moje grudi.
Bez ikakve naznake, jak bol je proao kroz moje telo, od ega
su mi se prsti na nozi zgrili. Kao da mi je raketa eksplodirala u
glavi. Udarac je doao sa prednjeg sedita, pa sam shvatio da me
je jedan od vojnika udario kundakom u glavu. I pre nego to sam
uspeo da se zatitim, udario me je jo jednom, i to jo jae, ovog
puta u oko. Pokuao sam da se pomerim, da ne bi mogao da me
dohvati, ali me je onaj vojnik to me je koristio kao prag za noge
vratio nazad.
Ja nisam mogao a da se ne pomeram. Kad god bi me njegov
drugar udario, ja bih se refleksno trznuo od tog jakog udarca.
Pod povezom, moje oko je poelo da otie, a lice da trne. Nije
bilo cirkulacije u mojim nogama. Plitko sam disao. Nikad ranije
14
nisam osetio tako veliki bol. A jo gore od fizikog bola bila je
misao da sam na milosti neeg nemilosrdnog, sirovog i neljud-
skog. Muio sam se da shvatim motive mojih muitelja. Razumeo
sam ak i one koji se tuku i ubijaju iz mrnje, besa, osvete ili ak
neophodnosti, ali ovim vojnicima nisam nita naao uinio.
Nisam se opirao, i radio sam sve to su mi rekli. Nisam predstav -
ljao pretnju. Bio sam vezan, sa povezom na oima i nenaoruan.
ta se nalazilo u tim ljudima to ih je teralo da uivaju u tome da
me povreuju? ak i najobinija ivotinja ubija sa nekim razlo-
gom, a ne iz zabave.
Razmiljao sam o tome kako e se moja majka oseati kada
sazna da su me uhapsili. Poto je moj otac tada ve bio u izrael-
skom zatvoru, ja sam postao glava porodice. Da li u i ja biti me -
secima i godinama u zatvoru kao i on? Ako tako bude, kako e
se moja majka snai bez nas dvojice? Poeo sam da shvatam ka -
ko se moj otac oseao: zabrinut za porodicu i ophrvan tugom to
se mi brinemo za njega. Krenule su mi suze dok sam zamiljao
lice svoje majke.
Pitao sam se da li su i sve godine provedene u srednjoj koli
bile uzalud. Ako me zaista vode u izraelski zatvor, propustiu kraj-
nje ispite sledee meseca. Bujica pitanja i tuge je prolazila kroz
mene, dok su me ovi jo uvek udarali: Zato mi to radite? ta
sam uradio? Ja nisam terorista! Ja sam samo dete. Zato me ovo-
liko tuete?
Siguran sam da sam se nekoliko puta onesvestio, ali kad god
bih se probudio, oni su me i dalje udarali. Nisam mogao da se
oduprem. Jedino to sam mogao da radim jeste da viem. Osetio
sam u u grlu, koju sam potom ispovraao svuda po sebi.
Ogromna tuga me je uhvatila pre nego to sam izgubio svest
ta e se na kraju desiti? Da li u umreti jo pre nego to je moj
ivot u pravom smislu poeo?
15
2. poglavlje
Stepenice vere
(1955-1977)
Zovem se Mosab Hasan Jusef. Ja sam najstariji sin eika Hasa -
na Jusefa, jednog od sedam osnivaa organizacije Hamas. Roen
sam na Zapadnoj obali, u selu Ramala, i lan sam jedne od naj -
religioznijih islamskih porodica na Bliskom Istoku.
Moja ivotna pria poinje sa mojim dedom, eikom Jusefom
Davudom, koji je bio religijski voa, tj. imam sela Al-Janija, si-
tuiranog u delu Izraela koji se u Bibliji naziva Judeja i Samarija.
Mnogo sam voleo svog dedu. Njegova mekana, bela brada mi je
golicala obraze dok me je grlio kao dete. Satima sam mogao da
sedim i da sluam njegov ugodan glas dok je pevao ezan poziv
na molitvu kod muslimana. A imao sam puno puta prilike da to
radim, jer se muslimani pozivaju na molitvu pet puta dnevno.
Nije lako pevati ezan i stihove Kurana, ali kada bi moj deda to
radio, zvualo je fascinantno.
Kada sam bio mali, pojedini bi mi toliko dosadili sa svojim pe-
vanjem, da sam hteo da stavim neto u ui da ih zapuim. Ali,
moj deda je bio drugaiji, bio je strasno posveen tome, i prosto
je terao svoje sluaoce da razmiljaju o znaenju ezana dok je
pevao. Verovao je u svaku re koju je ispevavao.
U Al-Janiji je ivelo oko 400 ljudi u vreme kada je bilo pod jor-
danskom vlau i izraelskom okupacijom. No, itelji tog sela nisu
imali koristi od politike. Smeteno u brdima nekoliko kilometara
severo-zapadno od Ramale, Al-Janija je bilo veoma mirno i lepo
mesto. Njeni zalasci sunca bi itav predeo pretvarali u ruiastu
i ljubiastu boju. Vazduh je bio ist, i sa veine planina se moglo
videti skoro sve do Sredozemnog mora.
16
U 4 asa ujutru moj deda bi ve bio na putu ka damiji. Kada
bi zavrio sa jutarnjom molitvom, izveo bi svoje magare u polje,
obraivao zemlju, brinuo se oko maslinovog drvea, i pio sveu
vodu sa izvora koji je proticao niz planinu. Nije bilo zagaenosti
vazduha, jer je u Al-Janiji samo jedan ovek imao kola.
Kada bi se vratio kui, ekalo bi ga dosta posetilaca. On je za
njih bio vie od imama on je bio sve i svja za ljude iz sela.
Molio se za svako novoroeno dete i svakom od njih bi na uvo
aputao ezan. Kada bi neko umro, moj deda je bio taj koji bi oku-
pao pokojnika, miropomazao telo, i stavio u pogrebnu odeu.
Ljude iz sela je i venavao i sahranjivao.
Moj otac, Hasan, bio je njegov omiljeni sin. ak i kada je bio
mali, redovno je sa dedom iao u damiju, iako se to tada jo
uvek nije trailo od njega. Niko od njegove brae nije mario za
is lam koliko on.
Hasan je od oca nauio da peva ezan. I poput njega, imao je
ugodan glas i bio je strasno posveen tome. Deda se veoma po -
nosio njime. Kada je moj otac napunio 12 godina, deda mu je
rekao: Hasane, pokazao si da se interesuje za Boga i islam. Zato
u te ja poslati u Jerusalim da naui erijat. erijat je islamski
religijski zakon koji se tie svakodnevnog ivota ljudi, od ureenja
porodice i higijene, do ureenja politike i ekonomije.
Hasan nije znao nita o politici i ekonomiji, niti je mario za to.
Samo je eleo da bude poput oca. eleo je da ita i peva stihove
iz Kurana, i da slui ljudima. No, ubrzo e nauiti da je njegov
otac bio mnogo vie od pouzdanog religijskog voe i voljenog
slu ge narodu.
Poto su moralne vrednosti i tradicija oduvek bili vaniji arap -
skom narodu od vladinih ustava i sudova, ljudi poput mog dede
obino su za narod bili najvei autoritet. Naroito u mestima u
ko jima su sekularne voe bile slabe i korumpirane, re jednog
religijskog voe smatrana je zakonom.
Moj otac nije poslat u Jerusalim samo da bi izuavao religiju,
ve ga je njegov otac pripremao da postane voa. Tako je on
17
proveo nekoliko sledeih godina ivei i uei u Starom gradu
Jerusalima blizu Al-Aksa damije one ikonske zgrade sa zlatnim
kupolama koja u oima veine ljudi sveta predstavlja najbolji
znak raspoznavanja Jerusalima. U svojoj 18. godini je zavrio
kolovanje, i preselio se u Ramalu, gde je odmah postavljen za
imama damije u Starom gradu. Ispunjen velikom eljom da slui
Alahu i njegovom narodu, moj otac je hteo da radi u tom mestu
isto kao njegov otac to je radio u Al-Janiji.
Meutim, Ramala nije bila isto to Al-Janija. Ramala je bio
metropola za Al-Janiju, koje je bilo malo, uspavano selo. Prvi
put kada je uao u damiju, bio je okiran kada je video samo
petoricu starijih ljudi kako ga ekaju unutra. Izgleda da su ostali
bili po kafiima i mestima gde su mogli da gledaju pornografiju,
da se napijaju i kockaju. ak i ovek koji je trebalo da peva ezan
u susednoj damiji, u stvari, putao je plou na mikrofonu sa
minareta, kako bi odravao tu islamsku tradiciju, a pritom da ne
mora da prekida svoju partiju sa kartama.
Mom ocu se slamalo srce zbog tih ljudi, ali nije bio siguran ka -
ko da dopre do njih. ak mu je i onih pet staraca priznalo da
dolazi u damiju samo zbog toga to e uskoro umreti, pa su se
nadali da e zbog toga moda otii u raj; u svakom sluaju, oni
su makar hteli da ga sluaju, tako da je on radio samo sa njima.
Poduavao ih je molitvi i Kuranu, pa su ga za kratko vreme ovi
zavoleli, kao da je bio aneo poslat sa neba.
Van damije situacija je bila potpuno drugaija. Ljubav mog
oca prema bogu Kurana samo je dovodila do izraaja njihov rav -
noduan odnos prema veri. A bili su i uvreeni.
- Ko je ovo dete to peva ezan? rugali su mu se ljudi, upirui
prstom na deije lice mog oca.
- On nije odavde. Samo pravi nevolju.
- Pre bih bio pas nego takav kao ti jedan mu je viknuo u lice.
Moj otac je smireno podnosio uvrede, nikad ne uzvraajui,
niti se branei od njih. Njegova ljubav prema tim ljudima nije mu
18
dala da odustane, pa je nastavio da radi ono za ta je bio pozvan:
da poziva ljude na povratak islamskoj veri i Alahu.
Svoje probleme je ispriao dedi, koji je odmah shvatio da je
on jo vie od njega posveen veri, i da ima vei potencijal nego
to je isprva mislio. Zato ga je poslao u Jordan na napredne is-
lamske studije. Kao to ete videti, ljudi koje je tamo sreo zauvek
e promeniti ivot moje porodice i ak istoriju sukoba na Bliskom
Istoku. Ali, pre nego to doemo dotle, moram da nakratko ob-
jasnim nekoliko vanih stavki o istoriji islama, koje e nam po -
moi da razumemo zato bezbrojni diplomatski pregovori nisu
uspeli da nau reenje i da prue nadu za uspostavljanjem mira.
* * *
Od 1517. do 1923. godine islam, olien u Osmanskom carstvu,
proirio se iz svoje baze u Turskoj na tri kontinenta, meutim,
posle samo nekoliko vekova velike ekonomske i politike moi,
vlast je centralizovana i postala korumpirana, tako da je otpoeo
raspad carstva.
Pod Turcima su muslimani iz sela na Bliskom Istoku bili rtve
progona i ogromnih poreza. Istanbul je prosto bio previe uda -
ljen da bi kalif mogao da zatiti svoje vernike od zlodela vojnika
i predstavnika lokalne vlasti.
Do 20. veka mnogi su se muslimani zato okrenuli od islama i
po eli da trae drugaiji nain ivota. Neki su se okrenuli ateizmu
nedavno pridolih komunista, dok su svoje probleme pokuavali
da ree alkoholom, kockom i pornografijom, koji su dolazili od
zapadnjaka privuenih u ovo podruje bogatstvom mineralnih
ruda i rastuom industrijom.
U Kairu, u Egiptu, jedan posveeni mlad uitelj, Hasan Al-Ba -
na, tugovao je za svojim sunarodnicima koji su postali siromani,
nezaposleni i bezboni, ali je za takvo stanje krivio Zapad, ne
Turke, i verovao je da se jedini spas za njegov narod, naroito za
mlade, nalazi u povratku istoti i jednostavnosti islamske vere.
19
Jednom prilikom je uao u kafi, popeo se na sto, i poeo
svima da govori o Alahu. Pijanice su ga ismevale; religijskim vo -
ama je smetao, ali ga je najvei deo naroda voleo, jer im je
pruao nadu.
U martu 1928. godine Hasan Al-Bana je osnovao Drutvo
mus limanske brae, popularnije pod nazivom Muslimansko
bratstvo. Cilj te nove organizacije bio je da obnovi drutvo u
skladu sa naelima islama. Nakon jedne decenije, u svakoj oblasti
u Egiptu postojao je po jedan ogranak tog drutva. Al-Banin brat
je osnovao ogranak na palestinskim teritorijama 1935. godine.
Posle 20 godina Bratstvo je imalo oko pola miliona lanova samo
u Egiptu.
lanovi Muslimanskog bratstva su veinom bili iz siromanih
slojeva drutva bez politikih prava, ali ljudi koji su bili potpuno
lojalni ostvarenju svojih ciljeva. Iz sopstvenog depa su davali
svojoj drugoj brai muslimanima, kako se i kae u Kuranu.
Mnogi ljudi sa Zapada, koji generalizuju da su navodno svi
muslimani teroristi, ne znaju za drugu stranu islama, koja govori
o ljubavi i milosti. Ona se brine za siromane, udovice i siroad,
podstie obrazovanje i blagostanje ljudi, ujedinjava i jaa. To je
strana islama koja je inspirisala te prve voe Muslimanskog brat-
stva. Naravno, postoji i ona druga strana, koja poziva muslimane
na dihad, da se bore protiv ostatka sveta za uspostavljanje svet-
skog kalifata, kojim e vladati jedan sveti ovek, kao pred-
stavnik Alaha na zemlji. Ovo je vano da razumete i da zapamtite
za kasnije. Vratimo se istoriji...
Muslimansko bratstvo je 1948. godine pokualo da izvri
dravni udar protiv egipatske vlade, koju su krivili za porast seku-
larizma meu narodom. Meutim, pobuna je prekinuta, jer se
zavrio britanski mandat i Izrael je kao drava Jevreja proglasio
nezavisnost.
Muslimani celog Bliskog Istoka su se pobunili. Po Kuranu, kada
neprijatelj zaposedne muslimansku zemlju, svi muslimani se
pozivaju da brane tu zemlju kao svoju. Sa stajalita arapskog sve -
20
ta, stranci su napali zemlju i okupirali Palestinu mesto Al-Aksa
damije, kao treeg svetog mesta islama, posle Meke i Medine.
Ta damija je sagraena na mestu na kojem se aneo Gabrijel
(Gavrilo), kako se veruje, pojavio Muhamedu, koji ga je odveo
na nebo gde se susreo sa Avramom, Mojsijem i Isusom.
Egipat, Liban, Sirija, Jordan i Irak su odmah napali novonastalu
jevrejsku dravu. Meu deset hiljada egipatskih trupa na hiljade
su bili dobrovoljci iz Muslimanskog bratstva. No ipak, koalicija
arapskih drava bila je nadbrojana i pobeena. Za manje od godi -
nu dana arapske trupe su proterane iz zemlje.
Kao posledica rata, oko tri etvrtine miliona palestinskih Ara -
pa je pobeglo ili bilo proterano iz svojih domova na teritoriji koja
je postala drava Izrael.
Mada su Ujedinjene nacije prihvatile Rezoluciju 194, po kojoj
je bio dozvoljen povratak svih izbeglica svojim kuama, ako ele
da ive u miru sa svojim susedima, i po kojoj e biti izvrena
nadoknada za imovinu onih koji ne ele da se vrate, ipak ona
nikada nije primenjena u stvarnosti. Na desetine hiljada Palesti-
naca, koji su otili iz Izraela tokom arapsko-izraelskog rata, nikada
nisu dobile nita od svoje imovine i zemlje. Do dananjeg dana
mnoge od tih izbeglica i njihovi potomci ive u zaputenim iz -
beglikim kampovima pod zatitom Ujedinjenih nacija (UN-a).
Kada su se naoruani pripadnici Muslimanskog bratstva vratili
sa ratita u Egipat, prekinuti pu je nastavljen. Meutim, plan o
zbacivanju vlade se prouo, pa je egipatska vlada zabranila Brat-
stvo, konfiskovala njenu imovinu i uhapsila mnoge od njenih la -
nova. Oni koji su uspeli da izbegnu hapenje izvrili su atentat
na premijera Egipta nekoliko sedmica kasnije.
Zauzvrat, Hasan Al-Bana je ubijen 12. februara 1949. godine.
Smatra se da ga je ubila vladina tajna sluba. No, Bratstvo nije
posustalo. Za samo 20 godina Hasan Al-Bana je podigao islam
na noge i stvorio revoluciju sa svojim oruanim pripadnicima, a
tokom sledeih godina, Bratstvu se prikljuivao sve vei broj ljudi,
21
i ono je irilo uticaj na narod, ne samo u Egiptu, ve i u oblinjoj
Siriji i Jordanu.
Do vremena kada je moj otac stigao u Jordan da nastavi stu -
dije, sredinom 1970-tih godina, Muslimansko bratstvo je tamo
ve bilo dobro uspostavljeno i imalo je podrku naroda. Njegovi
lanovi su radili sve ono to je moj otac eleo da se ostvari: oh -
rabrivali su obnavljanje vere kod onih koji otili od puta islamskog
naina ivota, pruali su pomo onima kojima je bila potrebna, i
pokuavali su da spasu narod od tetnih uticaja u drutvu. Ve -
rovao je da su ti ljudi bili religiozni obnovitelji islama, kao to su
bili Martin Luter i Vilijam Tindejl u hrianstvu. Oni su samo eleli
da doprinesu spasenju ljudi i da im pomognu u ivotu da im bude
bolje, ne da ubijaju i unitavaju. Kada je moj otac sreo prve voe
Bratstva, rekao je: Da, to je ono za ime sam tragao.
Moj otac je u tim danima u njima video deo islama koji govori
o ljubavi i milosti, ali nije video ono to moda i nije dozvolio sebi
da vidi, a to je ona druga strana islama. Islam je poput stepenica:
prve stepenice ine moljenje i velianje Alaha, malo vii stepenici
predstavljaju pomaganje siromanima i ubogima, podizanje ko -
la i davanje u dobrotvorne svrhe, dok najvii stepenik predstavlja
dihad.
Tih stepenika ima dosta. Retko ko pogleda ta se nalazi na vr -
hu. Penjanje po njima je uvek postepeno, skoro neprimetno
kao kada se maka prikrada lastavici. Lastavica ni u jednom tre -
nutku ne skida pogled sa make, ve samo stoji i posmatra ma -
ku kako ide tamo-amo. No, ona ne vidi u dubinu, ne vidi da je
maka sve blia i blia, i za tren oka, maije ape su ve ogrezle
u krvi lastavice.
Tradicionalni muslimani stoje na poetku stepenica, ivei u
krivici to ne upranjavaju pravi islam. Na vrhu se nalaze fun-
damentalisti; to su oni o kojima moete sluati u vestima da u
ime boga Kurana ubijaju ene i decu. Izmeu ove dve grupe
nalaze se svi ostali.
22
Ti to su izmeu, umereni muslimani, zapravo su opasniji
od fundamentalista, jer izgledaju bezopasno, i nikako ne moete
znati da li vam se pribliavaju kao ona maka ili ne. Veina bom-
baa-samoubica nekada je pripadala toj grupi umerenih.
Kada je moj otac bio na prvim stepenicama vere, nije ni jed -
nog trenutka mogao da pomisli koliko e se daleko popeti i otii
od svojih izvornih ideja. Trideset pet godina posle toga, eleo
sam da ga pitam: Da li se sea gde si poeo? Video si sve one
izgubljene due, i srce ti se cepalo zbog njih, pa si hteo da ih pri -
vo li Alahu i da ih spasi. A sada? Bombai-samoubice i krv ne -
vinih? Zar si to eleo? Ali, u naem drutvu takva pitanja se ne
mo gu postaviti ocu. I tako je onda on nastavio da hoda tim opas-
nim putem.
23
3. poglavlje
Muslimansko bratstvo
(1977-1987)
Kada se moj otac vratio na okupirane teritorije nakon svojih
studija u Jordanu, bio je pun optimizma i polagao je nade u mus-
limane celog sveta. Zamiljao je svetlu budunost koju e na vod -
no doneti umereno nastrojeni lanovi Muslimanskog bratstva.
Sa njim je doao i Ibrahim Abu Salem, jedan od osnivaa Mus-
limanskog bratstva u Jordanu. Doao je da pomogne oivljavanju
uspavanog ogranka Bratstva u Palestini. On i moj otac su dobro
saraivali, uspevi da angauju jo ljudi koji su imali iste ciljeve i
od kojih su stvorili svoje manje grupe aktivista.
Godine 1977, sa samo pedeset dinara u depu, Hasan se oe-
nio sa sestrom Ibrahima Abu Salema Sabhom Abu Salem. Ja
sam se rodio sledee godine.
Kada sam napunio sedam godina, naa porodica se preselila
u Al-Bire, grad odmah do Ramale, a moj otac je postao imam u
izbeglikom kampu Al-Amari, koji je osnovan u okviru optine Al-
Bire. Na Zapadnoj obali je bilo 19 kampova, a Al-Amari je po -
dignut 1949. godine na oko 21 aru zemlje, s tim da su do 1957.
godine atori zamenjeni sa spojenim betonskim kuama. Ulice
su bile irine jednog auta, dok su se iz oluka izlivale reke gliba. U
kampu je bilo premnogo ljudi, a voda nije bila za pie. U centru
kampa je stajalo jedno jedino drvo. Izbeglice su zavisile u svemu
od Ujedinjenih nacija: u pokustvu, hrani, odei, lekarskoj po -
moi i obrazovanju.
Kada je moj otac po prvi put otiao u damiju, bio je razoaran
kada je video samo dva reda od po 20 ljudi kako se mole. Ipak,
nekoliko meseci nakon to je zapoeo sa propovedanjem po
24
kampu, poelo je da dolazi toliko ljudi da nisu mogli svi da stanu
u damiju, ve je red bio do ulica. Moj otac, pored svoje posve -
enosti Alahu, gajio je posebnu ljubav prema celom tom musli-
manskom narodu, a i oni su njega voleli.
Hasana Jusefa su tako svi voleli, jer je bio poput obinih ljudi.
Nije sebe smatrao nita boljim od onih kojima je sluio. iveo je
kao oni, hranio se kao oni, i molio se kao i oni to su se molili.
Ni je nosio drugaiju odeu, i primao je samo malu platu od jor-
danske vlade, kojom jedva da je pokrivao svoje trokove, i kojom
je pomagao svoje religijske poslove. Zvanino nije trebalo da radi
ponedeljkom, ali on je radio svaki dan. Nije radio za platu, ve
ra di Alaha. Za njega je taj posao bila sveta dunost, svrha nje-
govog ivota.
U septembru 1987. godine moj otac je dobio jo jedan posao:
poeo je da predaje o religiji muslimanskim studentima koji su
pohaali jednu privatnu hriansku kolu na Zapadnoj obali. Na -
rav no, zbog toga smo ga ree viali nego pre, ali to nije bilo zato
to nije voleo svoju porodicu, ve zato to je vie voleo Alaha.
Me utim, mi nismo bili svesni da je dolazilo vreme kada ga vie
uopte neemo viati.
Poto je moj otac radio tamo, moja majka je snosila sav teret
podizanja dece. Uila nas je kako da budemo dobri muslimani,
pratila nas na jutarnju molitvu kada smo dovoljno odrasli da ide -
mo na molitvu, i govorila nam da postimo tokom svetog islam-
skog praznika Ramazana. Bilo nas je estoro: moja braa
So hajib, Seif i Ovais; moje sestre Sabila i Tasnim; i ja. Iako je moj
otac primao dve plate, i dalje smo jedva pokrivali sve trokove.
Moja majka se mnogo trudila da utedi svaki dinar.
Sabila i Tasnim su pomagale majci oko kue jo od malena.
Slatke, male i lepe, moje sestre se nikada nisu alile ni na ta,
iako su im igrake bile prekrivene prainom, jer nisu imale vre-
mena da se igraju sa njima. Njihove igrake bile su kuhinjsko
posue.
25
- Mnogo radi, Sabila, mora da stane malo i odmori se
govorila je moja majka starijoj sestri.
Ali, Sabila bi se na to samo nasmeila i nastavila da radi.
Moj brat Sohajib i ja smo jo kao mali nauili kako da napravi -
mo vatru i kako da koristimo poret. Pomagali smo i oko kuvanja
i pranja posua, i brinuli smo o Ovajisu, koji je tada bio beba.
Naa omiljena igra bila je zvezde. Igra se sastojala u sle -
deem: moja majka bi napisala naa imena na papir, a mi bismo
se svako vee pre spavanja okupili i posedali u krug, dok nam je
ona dodeljivala zvezde, na osnovu onog to smo uradili tog da -
na. Na kraju meseca, pobednik je bio onaj ko je imao najvie
zvez da: to je uglavnom bila Sabila. Naravno, nismo imali novca
za neke prave nagrade, ali to nam nije bilo vano. Nama je vie
stalo do majine pohvale i ponosa nego do bilo ega drugog, pa
smo svako vee sa nestrpljenjem oekivali svoje male trenutke
slave.
Damija je bila udaljena skoro ceo kilometar od nae kue.
Bio sam ponosan kada sam tamo poeo da idem potpuno sam.
Oajniki sam eleo da postanem poput oca, isto kao to je on
hteo da bude poput svog oca.
Preko puta te damije pomaljalo se jedno od najveih groblja
koje sam ikada video. Poto su tu sahranjivani ljudi iz Ramale,
Al-Biree i izbeglikog kampa, bilo je pet puta vee od naeg kraja,
i okrueno sa zidom visokim pola metra. Pet puta dnevno kada
nas je pozivao ezan, prolazio bih pored hiljade grobova do da -
mije. S obzirom da sam bio dete, to groblje me je veoma plailo,
naroito nou kada je bio potpun mrak. Stalno sam zamiljao
kako se korenje drvea hrani sa sahranjenim leevima.
Jednom prilikom kada nas je nas imam pozvao na molitvu u
podne, okupao sam se, stavio kolonjsku vodu, obukao se kao to
se moj otac oblaio, i krenuo ka damiji. Bio je to lep dan. Kako
sam se bliio damiji, primetio sam da je ispred nje parkiran vei
broj kola nego obino, i da je grupa ljudi stajala ispred ulaza. Izuo
sam se kao i uvek, i uao u damiju. Unutra je bilo postavljeno
26
mrtvo telo zavijeno u beli pamuk, u otvorenom kovegu. Nikada
pre nisam video le. Mada sam znao da ne treba da zurim u
njega, nisam mogao da skinem pogled. Bio je zavijen u platno,
dok je samo njegovo lice virilo. Gledao sam u grudi, skoro oe -
kujui da e ponovo poeti da die.
Imam nas je pozvao da se pomolimo, pa sam zajedno sa osta -
lima stao ispred, i dalje gledajui u telo u tom kovegu. Kada je
zavreno sa molitvom, imam je rekao da se telo prenese ispred
da bi primilo molitvu. Osmoro ljudi je podiglo koveg na ramena,
a jedan je povikao: La ilaha ilalah! (Nema Boga do Alaha!) I
onda, kao po dogovoru, i svi ostali su povikali: La ilaha ilalah!
La ilaha ilalah!
Brzo sam se obuo i krenuo za gomilom ljudi ka groblju. Poto
sam bio ba mali, trao sam izmeu nogu starijih, kako mi kolona
ne bi pobegla. Ja zapravo nikada do tada nisam smeo da priem
groblju, ali sam mislio da sam bezbedan ako oko mene ima toliko
ljudi.
- Ne idite po grobovima, to je zabranjeno! neko je uzviknuo.
Polako sam proao kroz guvu, dok nisam stao na ivicu ot -
vorenog dubokog groba. Zagledao sam se u rupu duboku 2,5 m
u kojoj je stajao taj starac to je viknuo. uo sam od druge dece
iz susedstva za tog oveka. Zvao se Juma. Kau da nikada nije
iao u damiju i da nije verovao u boga Kurana, ali je sahranjivao
sve ljude, ponekad i po 2-3 oveka dnevno.
Pitao sam se da li se on uopte plai smrti.
Ljudi su spustili le na Jumine snane ruke. Onda su mu dali
flau kolonjske vode i neto zeleno to je lepo mirisalo. Sve je to
potom posuo na prekrivalo lea.
Juma je okrenuo telo na desnu stranu, prema Meki, i oko
njega napravio manji koveg sa delovima cementa. Dok su
etvorica ljudi zakopavali rupu sa zemljom, imam je otpoeo
propoved. Poeo je kao i moj otac to je poinjao.
27
- Ovaj ovek je otiao od nas. Ostavio je sve za sobom: svoj
novac, svoju kuu, sinove, keri i suprugu. To eka sve nas govo -
rio je dok je zemlja padala na lice, vrat i ruke pokojnika.
Imam je naglaavao da moramo da se pokajemo i da pres -
tanemo da upranjavamo grehe. A onda je rekao i neto to ni -
sam nikada uo da je moj otac rekao: Dua ovog oveka e se
uskoro vratiti k njemu, i dva strana anela, Munkar i Nakir, sii
e sa neba da ga ispitaju. Uzee njegovo telo i protree ga,
pitajui: Ko je tvoj bog? Ako ne da taan odgovor, oni e ga tui
sa velikim ekiem i poslae ga pod zemlju na 70 godina. Alahu,
molimo ti se da nam kae pravi odgovor kada doe i nae vre -
me!
Sav prestraen, buljio sam u onaj grob. Telo je ve skoro celo
bilo prekriveno zemljom, a ja sam se pitao kada e doi njegovi
ispitivai.
Ako ne da tane odgovore, teina zemlje e mu slomiti rebra.
Crvi e polako izjedati njegovo meso. Muie ga zmija koja ima
99 glava i korpija veliine kamiljeg vrata, sve dok ne uskrsnu svi
mrtvi, kada mu Alah moda bude oprostio i prekinuo njegovo
muenje.
Nisam verovao da se to deavalo svaki put blizu moje kue
kad god bi neko umro. Nikada nisam voleo to groblje, ali posle
tog govora sam se jo vie plaio. Zakljuio sam da bi trebalo da
zapamtim pitanja za pokojnika, tako da budem spreman da dam
tane odgovore kada aneli budu ispitivali mene nakon smrti.
Imam je rekao da e to ispitivanje poeti im odu svi sa grob -
lja. Ni kada sam stigao kui, nisam mogao da prestanem da raz -
miljam o tim njegovim reima. Odluio sam da se vratim i da
sluam kako mue onog oveka. Pitao sam i svoje drugare da idu
sa mnom, ali niko od njih nije bio lud da to radi. Morao sam sm
da odem. Sve do groblja sam se tresao od straha. Nisam mogao
da se kontroliem. Ali ubrzo sam se naao usred grobova. Hteo
sam da pobegnem, ali moja radoznalost je bila jaa od straha
koji sam oseao. eleo sam da ujem pitanja, viku, bilo ta. No,
28
nita se nije ulo. Sagnuo sam se dotakavi grobnu plou. Nita
se nije ulo. Posle sat vremena mi je dosadilo, pa sam otiao kui.
Moja majka je tada radila neto u kuhinji. Rekao sam joj da
sam iao do groblja, jer je imam rekao da e onaj pokojnik biti
muen.
- I? pitala me je ona.
- Vratio sam se kada su svi otili, ali nita nisam uo.
- To muenje mogu uti samo ivotinje, ne ljudi objasnila mi
je majka.
Za osmogodinjaka kao to sam ja bio, to je zvualo sasvim
logino.
Svakog dana od tada gledao sam kada su pokojnike nosili do
groblja. Nakon nekog vremena sam se ak i navikao, pa sam se
stal no motao tuda samo da bih video ko je umro. Jue neka ena.
Danas neki mukarac. Jedanput su doneli dvoje ljudi, a nekoliko
sati kasnije, doneli su jo nekog. Kada ne bi doneli nikog, iao
sam izmeu grobova i itao ta pie na njima. Jedan je umro sa
sto godina. Drugi sa dvadeset pet. Kako se zvao? Odakle je ona?
Groblje kao da je postalo moje igralite.
I moji drugari su se plaili groblja u poetku. Jedni druge smo
izazivali ko sme da ode tamo nou, pa poto niko nije hteo da is-
padne kukavica, vremenom smo svi savladali svoje strahove. Na
otvorenom prostoru smo ak igrali i fudbal.
* * *
Kako se naa porodica razvijala, tako se razvijalo i Musliman-
sko bratstvo. Vremenom se od organizacije siromanih i izbeglica
pretvorilo u organizaciju koja je imala obrazovane mlade ljude i
ene, biznismene i ljude koji su iz svog depa davali za gradnju
kola, bolnica i u dobrotvorne svrhe.
Uvidevi toliki razvoj Bratstva, mnogi mladi ljudi iz tog islam-
skog pokreta, naroito oni iz Gaze, odluili su da Bratstvo treba
da se podigne protiv izraelske okupacije. Pobrinuli smo se za na -
29
rod, govorili su, i nastaviemo da radimo na tome. Ali da li treba
da se pomirimo sa okupacijom? Zar nam Kuran ne govori da tre -
ba da oteramo jevrejske okupatore? Govorili su tako ti nena -
oruani mladii, koji su pak bili odluni i spremni za borbu.
Moj otac i druge voe Zapadne obale se nisu slagali sa njima.
Nisu bili spremni da ponove greke Egipta i Sirije, kada je Brat-
stvo pokualo da izvri vojni udar, ali im nije uspelo. Govorili su
da se u Jordanu naa braa nisu podigla na oruje. Uestvuju na
politikim izborima i imaju veliki uticaj na narod. Moj otac se nije
protivio nasilju, ali je smatrao da nismo dorasli izraelskoj vojsci.
Rasprava o tome se nastavila i u sledeih nekoliko godina, a
pritisci za otpoinjanje sukoba su bili sve vei. Ljut zbog takve
pa sivnosti Muslimanskog bratstva, Fati akaki je osnovao
Palestinski islamski dihad krajem 1970-tih godina. Ali ak i tada
Muslimansko bratstvo je uspelo da odri svoje nenasilnike sta -
vove tokom sledee decenije.
Godine 1986. odran je jedan tajni sastanak od istorijskog
zna aja, u Hevronu. I moj otac je bio tamo, ali mi o tome nije du -
go vremena priao. Za razliku od nekih pogrenih zvaninih is-
torijskih podataka, sledeih sedam ljudi je bilo prisutno na tom
sastanku:
- eik Ahmed Jasin, koji je bio invalid, i koji je kasnije postao
duhovni voa nove organizacije
- Muhamad Damal Al-Nateh iz Hevrona
- Damal Mansur iz Nablusa
- eik Hasan Jusef (moj otac)
- Mahmud Muslih iz Ramale
- Damil Hamami iz Jerusalima
- Ajman Abu Taha iz Gaze
Svi prisutni na sastanku su bili spremni za rat. Odluili su da
ponu sa obinom graanskom neposlunou: bacanjem ka-
menja i spaljivanjem guma. Njihov cilj je bio da probude, ujedine
i mobilizuju palestinski narod, i da ih ubede da im je potrebna
nezavisna drava pod zastavom Alaha i islama.
1
30
Aman je roen. Moj otac se popeo jo nekoliko stepenika na
stepenicama islama.
31
4. poglavlje
Bacanje kamenja
(1997-1989)
Hamasu je bio potreban neki povod, bilo kakav povod, za
opravdanje ustanka, rata. Taj povod se pojavio poetkom decem-
bra 1987. godine, iako je to samo bila re o jednom traginom
nes porazumu.
U Gazi, jedan izraelski prodavac plastike, koji se zvao lomo
Sakal, izboden je na smrt. Samo nekoliko dana kasnije, etvoro
ljudi iz izbeglikog kampa Dabalija u Gazi poginulo je u jednoj
saobranoj nesrei. Meutim, poele su da se ire glasine da su
ih ubili Izraelci koji su hteli da osvete smrt Sakala, pa je dolo do
protesta u Dabaliji. Jedan 17-godinjak je bacio molotovljev kok-
tel, koga je ubio neki izraelski vojnik. Zbog toga su se u Gazi i na
Zapadnoj obali svi digli na protest. Hamas je preuzeo vostvo,
podstiui takve proteste koji su postali novi nain borbe protiv
Izraela. Deca su bacala kamenje na izraelske tenkove, slika koja
se pojavila iste sedmice na naslovnim stranama novina irom
sveta.
Poela je Prva intifada, te je pitanje Palestine postalo glavna
vest u svetu. Kada je poela Intifada, sve se promenilo na naem
groblju-igralitu. Sve je vie tela dovoeno, mnogo vie nego
pre. Bes je kuljao meu narodom zajedno sa alou za mrtvima.
Palestinci su poeli da bacaju kamenje na Izraelce koji su prolazili
pored groblja, da bi doli do izraelskog naselja koje je udaljeno
1,5 km odatle. Dobro naoruani izraelski naseljenici su uzvraali
vatrom po svojoj volji. A kada su dole i Izraelske odbrambene
jedinice (IDF), bilo je jo vie pucnjave, ranjavanja i mrtvih.
32
Naa kua se nalazila usred tog haosa. Mnogo puta se do-
godilo da meci iz izraelskih puaka razbiju cisterne vode na krovu
nae kue. Na nae groblje vie nisu donoena tela starih ljudi,
ve i maskiranih fedajina ili tzv. boraca za slobodu. Ponekad su
leevi bili krvavi, neoprani i nepokriveni. Svaki muenik je bio od -
mah sahranjivan, tako da niko nije mogao uzeti telo, ukrasti or-
gane i vratiti le porodici napunjen krpama.
Bilo je tako mnogo nasilja da je meni zapravo bilo dosadno
tokom retkih perioda kada nije bilo sukoba. Moji drugovi i ja smo
takoe bacali kamenje, da bismo malo dolili ulje na vatru i po -
kazali se kao pravi borci za slobodu. Sa groblja smo mogli videti
izraelsko naselje na vrhu planine, okrueno visokom ogradom i
straarskim kulama. Razmiljao sam o pet stotina ljudi koji su
iveli i vozili se u svojim novim kolima, uglavnom oklopnim. Imali
su automatske puke i inilo se kao da su smeli da pucaju u koga
god su eleli. Za 10-godinjeg deaka oni su bili poput vanzema -
ljaca, poput bia sa neke druge planete.
Vee pred molitvu, tano pre zalaska sunca, neki moji drugari
i ja smo se sakrili pored puta i ekali. Odluili smo da gaamo
kamenjem autobus izraelskih doseljenika, jer je autobus bilo
lake pogoditi nego kola. Znali smo da autobus svakog dana pro-
lazi u isto vreme. Dok smo tako ekali, mogli su se uti poznati
stihovi koje je izgovarao imam preko zvunika:
Haja alas-salah (Pokloni se Bogu)
Kada smo konano uli zvuk motora, svako od nas je uzeo po
dva kamena. Iako smo bili skriveni i nismo mogli videti put, po
zvuku smo tano znali gde se nalazi autobus. U pravom mo-
mentu smo iskoili i pucali na autobus svojom municijom. Zvuk
kamena koji udara u metal uverio nas je da je barem nekoliko
naih projektila pogodilo metu.
Ali, to nije bio autobus, ve veliko vojno vozilo, krcato nervoz -
nim i besnim izraelskim vojnicima. Brzo smo se vratili u svoje
skrovite kada se vozilo zaustavilo. Nismo mogli da vidimo voj -
nike, kao ni oni nas. Zato su samo pucali u vazduh. Nekoliko mi -
33
nu ta su to radili, dok smo mi kriom pobegli brzo u oblinju da -
miju.
Molitva je ve poela, ali mislim da niko nije sluao imama,
jer su svi sluali pucnje iz automatskih puaka, ne znajui ta se
deava. Moji drugovi i ja smo se sakrili u zadnjim redovima, na -
dajui se da nas niko nee primetiti. No, kada je imam zavrio sa
molitvom, svi su nas ljutito gledali.
Samo nekoliko momenata kasnije, IDF vozila su se parkirala
ispred damije. Uleteli su vojnici, traei od svih da legnu licem
prema podu, dok su utvrivali identitet svakog od nas. Ja sam
bio poslednji. Plaio sam se da e vojnici saznati da sam ja to
uradio. Mislio sam da e me pretui do smrti. Meutim, niko nije
obratio panju na mene. Moda su mislili da klinac poput mene
ne bi smeo da se usudi da kamenjem gaa IDF vozilo. Koji god
razlog da je bio u pitanju, laknulo mi je kada nisu nita rekli za
mene. Ispitivanje ostalih je trajalo satima. Znao sam da su mnogi
od naih bili ljuti na mene. Moda nisu znali ta sam tano loe
uradio, ali su bez sumnje svi znali da sam ja glavni krivac za tu
raciju. Bilo me je briga. tavie, bio sam ushien. Moji drugovi i
ja smo se suprotstavili moi izraelskih naoruanih vojnika, i proli
smo bez ogrebotine. To nas je samo uinilo jo veim pobunje -
nicima.
Jedan moj drug i ja smo se sledeeg dana opet sakrili pored
puta, ali ovog puta blie njemu. Prolazila su kola nekog izraelskog
doseljenika. Ja sam ustao, i bacio kamen na kola to sam snanije
mogao. Pogodio sam vetrobran. ulo se kao da je eksplodirala
bomba. Staklo se pak nije polomilo, i mada nisam mogao da
vidim lice vozaa, znao sam da se mnogo uplaio. Vozio je jo 35-
40 m, ukoio je, i onda krenuo u rikverc.
Pobegao sam na groblje. On me je pratio, ali nije ulazio u
grob lje. Samo je stojao ispred sa pukom M16, i gledao u gro -
bove, ne bi li me pronaao meu njima. Moj drug je otiao u sup -
rotnom smeru, tako da sam ostao sam protiv jednog gnevnog i
naoruanog izraelskog doseljenika.
34
Leao sam mirno izmeu grobova, znajui da voza samo eka
da podignem glavu iznad niskih grobnih ploa. Na kraju, napetost
je toliko porasla, da vie nisam mogao da leim mirno. Skoio
sam i poeo da beim to sam bre mogao. Sreom, padao je
mrak, a on se izgleda plaio da ue u groblje.
Nije prolo mnogo kada sam osetio da gubim tlo pod nogama.
Pao sam u jednu od grobnih jama koja je bila pripremljena za
sledeeg pokojnika. Da li u to biti ja, pitao sam se. Iznad mene
onaj Izraelac je raspalio rafal. Delovi kamenja su popadali u grob.
uao sam unutra, i nisam mogao da se pomerim. Nakon pola
sata, uo sam ljude kako razgovaraju u blizini, pa sam znao da je
Izraelac otiao, i da je bilo bezbedno za izlazak.
Nekoliko dana kasnije, dok sam etao pored puta, ista kola su
prolazila, s tim da su unutra ovog puta bila dva Izraelca. Voza je
bio isti. Prepoznao me je i brzo iskoio iz kola. Pokuao sam da
pobegnem, ali nisam imao sree. Uhvatio me je, oamario me
jako preko lica, i uvukao me u kola. Niko nije progovorio re dok
smo se vozili ka njihovom naselju. Obojica su izgledali gnevno i
vrsto su drali svoje puke, povremeno se okretavi ka meni na
zadnjem seditu. Iako nisam bio terorista, ve samo uplaeno
dete, oni su se ponaali kao profesionalni lovci koji su nosili kui
tigra kao trofej.
Na kapiji je jedan vojnik proverio dokumenta vozaa, i onda
ga pustio da proe. Nije mu bilo udno to ova dvojica u kolima
voze jedno malo palestinsko dete. Plaio sam se zbog toga, ali
sam i dalje gledao okolinu; nikada pre nisam video kako izgleda
izraelsko naselje iznutra. Bilo je lepo. Ulice su bile iste, bilo je
bazena, a sa vrha brda se mogla videti predivna dolina.
Voza me je odveo u IDF bazu u naselju, gde su mi vojnici ski -
nu li obuu i naterali me da sednem na zemlju. Mislio sam da e
me ubiti i ostaviti moje telo negde u polju. Ali kada je poelo da
se smrkava, rekli su mi da idem kui.
- Pa kako da doem kui, kada ne znam put bunio sam se.
- Kreni ili u te upucati rekao je jedan od njih.
35
- Moete li mi, molim vas, dati moju obuu?
- Ne. Samo idi. A sledei put ako bude gaao kamenjem,
upucau te.
Moja kua je bila udaljena vie od 1,5 km. Peaio sam do nje
u arapama, nervirajui se zbog kamenja i ljunka koji su mi
ubadali stopala. Kada me je videla majka, potrala mi je u susret,
toliko me snano zagrlila da mi je isterala skoro sav vazduh iz
plua. Rekli su joj da su me kidnapovali izraelski naseljenici, pa
se plaila da e me ubiti.
Neko bi pomislio da sam nauio lekciju, meutim, ja sam bio
glupo derite. Jedva sam ekao da svojim drugovima ispriam
svoju herojsku avanturu. Do 1989. godine postalo je uobiajeno
da izraelski vojnici kucaju na naa vrata i ulaze nam u kuu. Kao
da su uvek traili nekog ko ih je gaao kamenjem i onda beao
kroz dvorite. Vojnici su uvek bili dobro naoruani, pa nisam
mogao razumeti to ih je malo kamenia toliko uzrujavalo.
Poto je Izrael kontrolisao granice, skoro je bilo nemogue
Palestincima da nabave oruje tokom Prve intifade (pobune). Ne
seam se da sam video ijednog Palestinca sa orujem u to vreme;
imali smo samo kamenje i Molotovljeve koktele. A svakog dana
smo sluali neke prie o IDF vojnicima koji su navodno pucali u
nenaoruan narod i tukli ga sa palicama. Govorilo se da je bilo
ak 30.000 palestinske dece povreeno u tim sukobima, i da su
sva zavrila u bolnici. Meni to nije imalo nikakvog smisla.
Jedno vee moj otac je doao kui veoma kasno. Ja sam sedeo
pored prozora, gledajui njegov manji automobil kako skree iza
oka, dok mi je stomak krao od gladi. Mada me je majka opo -
mi njala da sednem sa ostalom decom da jedem, ja sam odbijao
da je posluam, budui odluan da saekam da doe otac. Ko -
na no, uo se motor njegovih kola, a ja sam povikao da je tata
doao. Moja majka je odmah poela da postavlja na sto erpe i
inije iz kojih se dimila hrana.
Brzo se presvukao, oprao ruke, i seo za sto.
36
- Umirem od gladi, nisam nita jeo ceo dan rekao je sa os-
mehom na licu. Za njega je bilo uobiajeno da ne jede ceo dan,
jer nije ni imao novca da kupuje hranu po gradu. Prelep miris
majinih punjenih tikvica tada je ispunio celu kuu.
Kada smo seli i poeli da jedemo, osetio sam neto to je
inilo da se divim svom ocu. Video sam mu na licu da je iscrpljen,
ali sam znao da voli posao kojim se bavi. Njegova posveenost
narodu kojem je sluio mogla je da se meri samo sa njegovom
posveenou Alahu. Dok sam ga sluao kako pria sa majkom, i
mojom braom i sestrama, razmiljao sam koliko se on razlikuje
od drugih muslimana. On nikada nije oklevao da pomogne majci
oko spremanja po kui ili brige oko dece. tavie,on je svake
veeri sam prao svoje arape na ruke, samo da bi naoj majci
olakao posao. To je nevieno u jednoj kulturi u kojoj je enama
ast da operu noge svom muu nakon dugog i napornog dana.
Svako od nas za stolom je redom priao ocu o onome to je
nauio u koli i ta je radio sve vreme dok je on bio odsutan.
Poto sam ja bio najstariji, pustio sam prvo mlae od sebe da
govore. A kada je trebalo da bude red na mene, neko je pokucao
na zadnja vrata. Ko bi to mogao biti? Moda neko kome je tre-
bala hitna pomo.
Otrao sam do vrata i otvorio mali prozor, koji je sluio kao
pijunka na vratima. Nisam prepoznao oveka koji je stajao is-
pred.
- Abuk mavjud? (u prevodu: Da li ti je otac tu?) pitao me je
na istom arapskom. Bio je obuen poput Arapina, ali neto nije
bilo kako valja na njemu.
- Da, tu je. Sad u da ga pozovem odgovorio sam, ali mu
nisam otvorio vrata.
Otac je stajao iza mene. Otvorio je vrata, i odjednom, nekoliko
izraelskih vojnika je upalo u nau kuu. Moja majka je brzo stavila
pokrivalo za lice. Mogla je da ne bude pokrivena u kui sa svojom
porodicom, ali nikada pred drugima.
- Da li ste vi eik Hasan? pitao je stranac.
37
- Da, ja sam eik Hasan odgovorio je moj otac.
ovek se predstavio kao kapetan ai. Rukovao se sa mojim
ocem.
- Kako ste? Kako stoje stvari? Mi smo iz IDF-a, i eleli bismo
da krenete sa nama na kratko upitao je vojnik ljubazno.
ta su hteli od mog oca? Gledao sam mu u lice, pokuavajui
da mu proitam izraz lica. Samo se kulturno osmehnuo tom o -
veku, bez trunke sumnjiavosti ili gneva u oima.
- U redu, krenuu sa vama rekao je, klimnuvi glavom naoj
majci dok je odlazio ka vratima.
- ekaj tu kod kue, otac e ti se vratiti brzo rekao mi je voj -
nik. Ispratio sam ih napolje, gledajui da li ima jo vojnika. Nije
ih bilo. Seo sam ispred na stepenice, ekajui oca da se vrati.
Prolo je deset minuta. Pa jo sat vremena. Ali, njega nije bilo.
Nikada pre nismo proveli no bez oca. Iako je bio zauzet pos -
lom tokom celog dana, uvek bi dolazio uvee. Svako jutro nas je
budio za jutarnju molitvu, i on nas je svakog dana vodio u kolu.
ta da radimo ako ne doe kui veeras?
Kada sam se vratio unutra, moja sestra Tasmin je ve zaspala
na kauu. Jo uvek su joj se mogle videti suze na obrazima. Moja
majka je pokuala da radi neto u kuhinji, ali kako su prolazili sati,
bila je sve napetija i uznemirenija.
Sutradan sam otiao u Crveni krst da vidim da li znaju neto
o nestanku mog oca. Neki ovek tamo mi je rekao da je on za-
sigurno uhapen, ali da IDF nee rei nita Crvenom krstu naj-
manje u narednih 18 dana.
Otili smo kui dok nisu prole te dve i po sedmice. Do tada
nismo uli nikakvih vesti o ocu. Kada je prolo 18 dana, ponovo
sam otiao do Crvenog krsta da vidim ta su saznali. Meutim,
rekli su mi da nisu nita novo saznali.
- Ali rekli ste da ete znati za 18 dana! Recite mi gde mi je otac
rekao sam im, pokuavajui da sakrijem suze.
- Sinko, idi kui. Doi sledee sedmice odgovorio je onaj o-
vek.
38
Otiao sam kui, i u sledeih 40 dana, kad god sam dolazio,
govorili su mi isto: Nismo nita novo saznali. Doi sledee sed-
mice. To me je veoma zaudilo. Uglavnom je bio sluaj da su
nakon nekoliko sedmica od hapenja obavetavali porodice pa-
lestinskih zatvorenika o mestu u kojem ga dre.
Kad god su putali nekog zatvorenika, mi bismo ga pitali da li
je video mog oca. Svi su znali da je bio uhapen, ali nita vie od
toga. ak ni njegov advokat nije znao nita, jer mu nije bilo doz-
voljeno da ga poseti.
Tek smo kasnije saznali da ga dre u izraelskom centru za
sasluavanje Maskobijehu, gde su ga muili i ispitivali. Izraelska
unutranja bezbednosna sluba in Bet znala je da je moj otac
jedan od voa Hamasa, pa je pretpostavljala da zna sve o njiho-
vim planovima. Bili su odluni da izvuku te informacije iz njega.
Mnogo godina nakon toga otac mi je ispriao ta se stvarno
dogaalo. Danima je bio privezan da visi sa plafona. Koristili su
elektro-okove dok ne bi izgubio svest. Ostavili su ga da razgo-
vara sa onima koji su hteli da sarauju, tzv. pticama, nadajui
se da e njima neto rei. Kada ni to nije uspelo, jo vie su ga
tukli. Ali moj otac je bio jakog karaktera. utao je sve vreme, ne
odajui nikakve informacije Izraelcima koje bi mogle da nakode
Hamasu ili njegovoj palestinskoj brai.
39
5. poglavlje
Preivljavanje
(1989-1990)
Izraelci su mislili da ako uhvate jednog od voa Hamasa, da
e stvari krenuti na bolje po njih. Ali tokom vremena koje je moj
otac proveo u zatvoru, intifada, tj. pobunjenici su postali samo
jo nasilniji. Krajem 1989. godine, Amer Abu Sarhan, iz Ramale,
videvi da su mnogi Palestinci poginuli, a nemajui nikakvo oru -
je, uzeo je kuhinjski no i njime usmrtio tri Izraelca, time prak -
tino zapoevi revoluciju. Taj incident je bio poetak poveanog
nasilja.
Sarhan je postao heroj za Palestince koji su izgubili svoje pri-
jatelje ili lanove porodice, i ija je zemlja bila oduzeta, kao i za
sve one koji su eleli da se osvete. Sami po sebi, oni nisu bili te -
roristi. To su samo bili ljudi koji su ostali bez nade i izbora. Bili su
pribijeni uza zid. Nisu imali nita, niti su mogli neto da izgube.
Nije ih bilo briga ta e drugi u svetu misliti, pa ak ni da li e
preiveti.
U te dane pohaanje kole je za nas decu postalo pravi prob-
lem. Nije bila retka pojava da nakon izlaska iz kole vidim iz ra -
elske dipove kako tumaraju ulicama gore-dole i objavljuju
po licijski as preko zvunika. Izraelski vojnici su veoma ozbiljno
shvatali policijski as. Oni nisu bili nalik onim u amerikim gra -
dovima, u kojima policija nazove roditelje nekog tinejdera zato
to je vozio kola posle 11 sati uvee. U Palestini, ako je objavljen
policijski as, a vi se naete na ulici iz bilo kojeg razloga, bili biste
upucani. Nije bilo ni upozorenja, ni hapenja. Samo bi vas upu-
cali.
40
Prvi put kada je bio policijski as, ja sam se naao u koli, pa
nisam znao ta da radim. Do kue me razdvajalo oko 6 km, tako
da nisam mogao da stignem tamo pre poetka policijskog asa.
Ulice su ve bile prazne. Bilo me je strah. Nisam mogao da os-
tanem u koli, ali iako sam bio samo dete, koje je htelo da ode
kui iz kole, znao sam da bi me vojnici upucali kada bi me videli.
Na mnogu palestinsku decu je tako pucano.
Krenuo sam da idem i da se krijem od kue do kue, unjajui
se kroz dvorita i meu bunjem. Pokuavao sam da izbegnem
pse i ljude sa pukama to sam bolje mogao, a kada sam konano
dospeo do skretanja za nau ulicu, laknulo mi je kada sam video
da su moja braa i sestre ve stigli kui.
Policijski as je spadao u samo jednu od brojnih posledica in-
tifade. esto puta se deavalo da u nau kolu ue neki maskirani
ovek, koji bi nam rekao da svi odemo kui, jer je poeo trajk.
trajkove su zapoinjali pojedini Palestinci da bi finansijski na -
kodili Izraelu smanjivanjem poreza na prihod, koji je vlada uzi-
mala od vlasnika prodavnica. Jer kada su prodavnice bile zat -
vo rene, vlasnici su plaali manji porez. No, Izraelci nisu bili glupi,
ve su poeli da hapse vlasnike radnji zbog izbegavanja poreza.
Pitanje je kome su onda kodili ti trajkovi.
Povrh svega, razni pokreti otpora su se neprestano borili me -
u sobom za mo i presti. Liili su na decu koja se prepiru oko
fudbalske lopte. Ali bez obzira na to, Hamas je polako sticao sve
vie moi i poinjao da se suprotstavlja Palestinskoj oslobo di -
lakoj organizaciji (PLO).
PLO je osnovan 1964. godine da bi predstavljao Palestince;
njegova tri najvea lana su Fatah nacionalistika organizacija
levog krila; Narodni front osloboenja Palestine (PFLP) ko -
munistiko udruenje; i Demokratski front za osloboenje Pales-
tine (DFLP) isto komunistiki nastrojen.
PLO je traio od Izraela da vrati sve teritorije koje su pripadale
Palestini pre 1948. godine, i da garantuje Palestini pravo na sa -
moopredeljenje. Za te ciljeve je PLO bio spreman za svetsku
41
medijsku i diplomatsku kampanju, gerilske sukobe i terorizam iz
svoje baze, prvo u susednom Jordanu, a onda u Libanu i Tunisu.
Za razliku od Hamasa i Dihada, PLO nikada nije bio iskljuivo
islamska organizacija,ve se sastojao od nacionalista, od kojih
neki nisu bili muslimani. Zapravo, veina njih nije verovala u
Boga. ak sam jo kao deak uvideo da su korumpirani i da rade
smo za svoje sebine ciljeve. Njihove voe su slale ljude, od kojih
su mnogi bili tek tinejderi, da izvode 1-2 opasna teroristika na-
pada godinje, samo da bi opravdali finansijska sredstva koja do-
bijaju za borbu protiv Izraela. Mladi fedajini su takoe podsticali
bes i mrnju prema Izraelu, sve u cilju prilivanja jo vie novca
na line bankovne raune PLO voa.
2
Prvih godina Prve intifade, ideoloke razlike su drale Hamas
i PLO na razliitim stranama. Hamas je bio vie voen religijskim
fanatizmom i teologijom dihada, dok je PLO bio voen naciona -
lizmom i ideologijom moi. Recimo, ako bi Hamas izazvao trajk,
i pretio svim vlasnicima da e im spaliti radnje ako budu radili,
dot le su PLO voe preko puta pretile da e spaliti radnje onim
vlasnicima koji ne budu radili.
No, ono to im je ipak bilo zajedniko jeste duboka mrnja
pre ma onome to su oni nazvali cionizam. Na kraju su uspeli
da se dogovore: Hamas je izazivao svoje trajkove svakog deve-
tog u mesecu, a Fatah, kao najvei ogranak PLO-a, svoje trajkove
je imao prvog u mesecu. Kad god bi poeo neki trajk, sve bi sta -
lo. kole i prodavnice nisu radile, nije bilo kola, niega. Niko nije
nita radio.
Cela Zapadna obala bi stala, dok su maskirani ljudi protesto-
vali, palili gume, pisali grafite po zidovima i zatvarali radnje.
Svako je mogao da stavi ski-masku na glavu i da kae da je iz PLO-
a. Niko zapravo nije znao ko su ti ljudi sa maskama; svi su bili vo -
eni interesima pojedinaca i linom eljom za osvetom. Haos je
vladao.
Izrael je iskoristio takvu situaciju. Poto su svi mogli da pos -
tanu borci intifade, izraelske trupe su stavile maske i infiltrirale
42
se meu protestante. Mogli su da uu u bilo koji palestinski grad
usred bela dana i urade bilo ta obueni u fedajine sa maskama.
A poto niko nije bio siguran ko je ko od tih maskiranih ljudi,
narod je radio ono to bi mu bilo zapoveeno, jer niko nije hteo
da rizikuje da bude pretuen, da mu radnja bude spaljena, ili da
ga proglase izdajicom, zbog ega bi najee bili osuivani na
veanje.
Nakon nekog vremena ta haotina situacija je ak prerasla u
jednu kominu. Jedanput ili dvaput smo moji drugari i ja, kada
je bilo vreme ispita, ubedili starije uenike da uu maskirani u
kolu i da kau da je poeo trajk. Nama je to bilo zabavno.
Ukratko reeno, sami sebi smo postajali najgori neprijatelji.
Te godine su bile naroito teke po moju porodicu. Moj otac
je jo uvek bio u zatvoru, dok nam neprestani trajkovi nisu do -
pu tali da pohaamo kolu skoro celu jednu godinu. Moji roaci,
religijske voe, pa i svi drugi, izgleda da su tada odluili da je na
njih pala obaveza da me vaspitaju i pripreme. Poto sam bio naj -
stariji sin eika Hasana Jusefa, morao sam da ispunjavam visoke
kriterijume u ponaanju. Ako ne bi ispunio njihova oekivanja,
tukli bi me. Pa i ta god da sam radio, ak i kad sam iao pet puta
dnevno u damiju, nikada nije bilo dovoljno dobro za njih.
Jednom prilikom sam trao pored damije, igrajui se sa dru-
garima. Imam me je tada uhvatio, podigao iznad svoje glave i
bacio na pod. Pao sam na lea, i skoro sav vazduh sam izbacio iz
sebe. Mislio sam da u umreti. Posle toga je nastavio da me
udara i utira. Zato? Zato kada nisam radio nita to druga deca
nisu radila? Zato to sam ja bio sin Hasana Jusefa, pa se oekivalo
od mene da budem drugaiji od ostalih.
Imao sam drugara iji je otac bio religijski voa i jedan od poz-
natijih ljudi iz Hamasa. On je ohrabrivao druge da izraelske nase -
lje nike gaaju kamenjem. Ali dok su na druge mogli da pucaju
zbog toga, to nije bilo u redu ako se radilo o njegovom sinu. Tako,
kada je otkrio da smo nas dvojica gaali kamenjem druge, poz-
vao nas je da doemo kod njega. Mislili smo da hoe da razgo-
43
vara sa nama, meutim, on je uzeo kabl od neke grejalice i poeo
njime da nas udara toliko jako dok nismo poeli da krvarimo.
Unitio je nae prijateljstvo samo da bi spasio svog sina, no,
on je posle napustio kuu, a oca zamrzeo iz dna due.
Osim toga to su me vaspitavali, niko od njih nije pomagao
mojoj porodici dok mi je otac bio u zatvoru. Poto je on bio
uhapen, izgubili smo deo prihoda koji je on imao kao nastavnik
u jednoj hrianskoj koli. Iz kole su obeali da e mu radno
mesto biti sauvano dok ne bude puten, ali sve vreme do tada
mi nismo imali novca za sve potreptine.
Moj otac je jedini u naoj porodici imao vozaku dozvolu, tako
da nismo mogli da vozimo njegova kola. Majka je morala dugo
da peai da bi kupila na pijaci ta joj treba, dok sam ja esto iao
sa njom da joj pomognem da ponese namirnice. Gore od toga
je bilo to to sam ja iao ispod tezgi i kupio raspale i satrulele
namirnice koje su pale na zemlju. Moja majka je traila od pro-
davaca niu cenu za to neukusno povre koje niko drugi nije
hteo, pravdajui se prodavcima da joj to treba da nahrani stoku.
I dan-danas mora da se cenjka sa njima, jer je moj otac bio u
zatvoru 13 puta, vie od bilo kod drugog voe Hamasa (i sada je
u zatvoru dok ja ispisujem stranice ove knjige).
Mislim da nam niko nije pomogao, jer su svi verovali da ima -
mo puno novca. Na kraju krajeva, moj otac je bio istaknuti re-
ligijski i politiki voa. Ljudi su bili uvereni da e nam nai roaci
pomoi. Pobrinue se Alah, kako se kae. Meutim, roaci nam
nisu pomogli. Ni Alah nije nita preduzeo. Tako da je moja majka
sama brinula o sedmoro dece (na mali brat Mohamad se rodio
1987. godine).
Na kraju je situacija postala toliko oajna da je moja majka
pitala jednog prijatelja mog oca da nam pozajmi novac, ali ne da
bi mogla da ide u kupovinu, da kupuje novu odeu ili kozmetiku,
ve samo da bi svojoj deci mogla da obezbedi makar jedan obrok
dnevno. Ovaj ju je odbio. I umesto da nam pomogne, svojim dru-
44
garima muslimanima je priao kako ga je moja majka preklinjala
za novac.
- Ima platu od jordanske vlade... to onda trai jo novca? Da
li to ona pokuava da se obogati dok joj je mu u zatvoru? go -
vo rili su tako protiv nje.
Moja majka vie nikada nije zatraila pomo ni od koga.
Jednog dana mi je rekla: Mosabe, ta misli da ja napravim
malo baklave i drugih kolaa, a ti da ode da ih proda radnicima
na gradilitu? Rekao sam joj da e mi biti drago da uradim bilo
ta to e pomoi naoj porodici. Tako sam svakog dana posle
kole dolazio kui, presvlaio se, uzimao mamine kolae, i onda
iao da ih prodam to je vie mogue. U poetku sam se stideo,
ali vremenom sam se oslobodio, pa sam iao od radnika do rad-
nika da ih nudim kolaima.
Bila je zima. Po obiaju, otiao sam da prodajem kolae. Ali
kada sam stigao tamo, nije bilo nikoga. Niko od radnika nije do -
ao, jer je bilo mnogo hladno. Ruke su mi se smrzavale, a poela
je i kia da pada. Drei pleh pokriven kesom iznad glave, umesto
kiobrana, primetio sam jedna, ljudima krcata, kola kako staju
pored ulice. Voza me je video, otvorio prozor, i izvirio:
- Hej, dete, ta ti je to to dri?
- Baklava rekao sam, prilazei kolima.
Pogledavi unutra, bio sam zaprepaen kada sam video svog
strica Ibrahima, dok su njegovi prijatelji bili zaprepaeni to vide
njegovog neaka kako prosi po hladnom, kiovitom danu. Bilo
mi je krivo to sam se tako osramotio pred stricem. Nisam znao
ta da kaem. A nisu ni oni.
Stric mi je kupio sve baklave, rekao mi da idem kui, i da emo
se videti posle. Kada je doao kod nas, bio je ljut na moju majku.
Nisam uo ta joj je rekao, ali nakon to je otiao, video sam
majku da plae. Sutradan posle kole sam se isto presvukao i
rekao majci da sam spreman da idem da prodajem kolae.
- Ne elim da ide vie da prodaje baklavu rekla mi je.
- Ali svakim danom mi sve bolje ide! Dobro mi ide, veruj mi.
45
Suze su joj krenule niz lice. Od tada vie nisam iao tamo.
Bio sam ljut. Nisam razumeo zato nai susedi i roaci nisu
hte li da nam pomognu. Povrh toga, imali su i obraza da nam pri -
dikuju to pokuavamo sami sebi da pomognemo. Pitao sam se
da li je pravi razlog tome bio to to su se plaili da ih ne uhvate
Izraelci kako pomau teroristima. Meutim, mi nismo bili tero -
risti, kao ni na otac. Naalost, on je to kasnije postao.
46
6. poglavlje
Povratak heroja
(1990)
Kada su konano pustili mog oca, svi su se ophodili prema
naoj porodici kao prema kraljevskoj porodici, nakon to su nas
godinu i po dana izbegavali i ignorisali. Heroj se vratio. Vie ni -
sam bio crna ovca, postao sam kraljev naslednik; moja braa su
postala prinevi, moje sestre princeze, a moja majka kraljica.
Niko vie nije smeo da kae re.
Otac se vratio na posao u onoj hrianskoj koli, pored toga
to je sluio u damiji. Poto se vratio kui, pokuavao je to vie
da pomogne mojoj majci oko kue. To je nama deci smanjilo oba -
veze. I dalje nismo bili bogati, ali smo imali dovoljno novca za
hranu i ak ponekad za nagradu za pobednika nae igre zvezde.
Bili smo pak bogati au i potovanjem. I najvanije od svega,
na otac je bio sa nama. Nita drugo nam nije trebalo.
Sve se brzo vratilo u normalu. Naravno, normalno moe
imati mnoga znaenja. Jo uvek smo iveli pod izraelskom oku-
pacijom, i svakog dana je neko ubijan na ulicama. Naa kua je
bila blizu groblja, koje je bilo krcato krvavim leevima. Na otac
je iz zatvora, u kojem je proveo 18 meseci kao terorista, odneo
ve oma loe uspomene. Okupirane teritorije su poele da lie
skoro pa na pravu dunglu bez zakona.
Jedini zakon koji su muslimani potovali jeste islamski zakon,
definisan fatvama, tj. religijskim pravilima o odreenoj temi.
Fatve su nainjene kao uputstva za muslimane pri prenoenju
rei iz Kurana na svakodnevni ivot, ali poto nema apsolutnog
kriterijuma kojim se odreuju i objedinjuju sva ta pravila, razliiti
eici esto primenjuju razliite fatve na istu stvar. Posledica toga
47
je da svi ive po razliitim skupovima pravila, od kojih su neka
stroa od drugih.
Jednog popodneva sam se igrao u kui sa drugovima, kada se
iznenada uo napolju neki vrisak. Vika i sukobi nisu bili nepoz-
nanica u naem podruju, ali kada smo izali napolje, videli smo
naeg komiju Abu Salima kako mae velikim noem. Pokuavao
je da ubije svog roaka, koji je gledao da izbegne seivo kako je
god mogao. Ceo komiluk je krenuo da zaustavi Abu Salima, ali
on je bio ogroman ovek, mesar po zanimanju. Jednom sam ga
video kako kolje bika u dvoritu, ostavi u lepljivoj krvi od glave
do pete. Dok je jurio svog roaka, razmiljao sam o tome ta je
uinio onoj ivotinji.
Da, mislio sam u sebi, mi zaista ivimo u dungli.
Nije bilo policije koju bismo zvali, nikakve vlasti. ta smo mogli
da radimo osim da gledamo? Sreom, njegov roak je uspeo da
pobegne, i nije se vraao.
Kada je moj otac doao kui uvee, rekli smo mu ta se do-
godilo. On je visok samo 168 cm, i nije ba sportske grae, to
bi se reklo. Otiao je do komije i rekao: Abu Salime, ta se
deava? uo sam da je bilo neke tue danas. A Abu Salim je
poeo da pria o tome kako je hteo da ubije svog roaka.
- Zna da smo pod okupacijom, i zna da nemamo vremena
za takve gluposti. Mora da se smiri i izvini roaku, kao i on
tebi. Ne elim da ujem vie za ovakve probleme rekao mu je
moj otac.
Kao svi ostali, i Abu Salim je potovao mog oca. Verovao je u
njegovu mudrost, ak i u stvarima poput ovih. Rekao je da e se
pomiriti sa roakom, pa je sa mojim ocem otiao na sastanak za-
jedno sa drugim ljudima iz komiluka.
Sluajte ovako, poeo je moj otac tihim glasom. Ovde ne-
mamo vladu, a situacija se odmie kontroli. Ne moemo vie da
se svaamo meu sobom i da prolivamo krv svog naroda. Sukob -
ljavamo se na ulicama, po kuama, u damijama. to je mnogo,
mnogo je. Zato emo od sada da se sastajemo najmanje jednom
48
sedmino, da bismo pokuali da reimo probleme kao mukarci.
Ovde nema policije, i ne moemo da priutimo da se ubijamo
me usobno. Imamo veih problema. Potrebno je da se ujedini -
mo i da pomaemo jedni drugima. Moramo biti poput porodice.
Svi su se sloili sa njim. Odluili su da se sastaju svakog et -
vrtka uvee, da bi raspravljali o lokalnim problemima i reavali
po tencijalne meusobne sukobe.
Kao imam damije, dunost mog oca je bila da narodu prui
nadu i da mu pomogne u reavanju problema. Pored toga, on je
od svih bio ovek najblii vladi. Postao im je ono to je nekada
bio njegov otac, samo to je on sada postao i voa Hamasa, to
znai da im je bio i eik. A eik ima vea ovlaenja od imama, i
vie lii na generala nego na svetenika.
Poto mi je otac doao pre tri meseca, pokuavao sam da to
vie vremena provedem sa njim. Postao sam predsednik Islam-
skog studentskog pokreta, pa sam eleo da saznam to vie o is-
lamu i Kuranu. Jednog etvrtka uvee pitao sam oca da idem sa
njim na onaj sedmini sastanak. Bio sam skoro odrastao mu -
karac, kazao sam mu, i eleo sam da se tako prema meni ophode
drugi.
- Ne, ostani ovde. Tu e biti samo odrasli mukarci. Ispriau
ti sve kada se budem vratio rekao mi je.
Bio sam razoaran, ali sam razumeo. Ni mojim drugovima nije
bilo dozvoljeno da prisustvuju tim sastancima. Makar u prvi saz-
nati o emu su raspravljali kada mi se otac vrati kui.
Otiao je na nekoliko sati. Dok je moja majka spremala ukusnu
ribu za veeru, neko je pokucao na zadnja vrata. Otvorio sam
samo toliko da vidim ko je: bio je to kapetan ai, onaj to je pre
skoro dve godine dolazio da uhapsi mog oca.
- Abuk mavjud?
- Ne, nije ovde.
- Onda otvori vrata.
Nisam znao ta drugo da radim, pa sam morao da otvorim
vrata. Kapetan ai je bio ljubazan kao kada je prvi put dolazio po
49
mog oca, ali sam video da mi ne veruje. Pitao je da ue i pogleda
malo po kui. Poto sam znao da nemam izbora, pustio sam ga.
Dok je taj vojnik pretraivao kuu, idui od prostorije do pros-
torije, proveravajui plakare i prostor iza vrata, ja sam razmiljao
kako da ocu javim da ne dolazi kui. U to vreme nismo imali mo-
bilni telefon, pa nisam mogao da mu javim. Ali kad sam malo
bolje razmislio, shvatio sam da bi bilo isto ak i kada bih mogao
da mu javim, jer bi u svakom sluaju kad-tad doao kui.
Dobro, utite sada svi, rekao je kapetan ai grupi vojnika
koja je stajala ispred. Svi su se sakrili iza kue i meu bunjem,
ekajui mog oca. Poto nisam mogao nita da preduzmem, seo
sam za sto i sluao ta se napolju deava. Nakon nekog vremena
neko je uzviknuo: Stoj! Onda se ulo kako se neko kree i raz-
govara. Znali smo da neto nije u redu. Da li e moj otac morati
opet u zatvor?
Nekoliko minuta kasnije uao je moj otac, uzdiui ramena,
sa saaljivim izrazom lica.
- Vode me nazad. Ne znam koliko dugo me nee biti. Budite
dobri. Brinite jedni o drugima rekao je i poljubio moju majku i
svakog od nas.
Zatim je obukao jaknu i otiao, dok se prena riba, spremljena
njemu za veeru, hladila na stolu.
Od tada smo ponovo bili tretirani kao izbeglice. Tako su se
ophodili prema nama ak i ljudi iz komiluka kojima je moj otac
pomogao. Pojedini su se raspitivali o mom ocu, ali je bilo oig -
ledno da su pitali isto radi reda, nije ih stvarno to mnogo zani-
malo.
Mada smo znali da su ga odveli u neki izraelski zatvor, niko
nam nije hteo rei u koji. Tri meseca smo ga traili po raznim
zatvorima, sve dok na kraju nismo saznali da je odveden u jednu
posebnu ustanovu u kojoj su sasluavali samo najopasnije zlo -
ince. Zato ba tamo, pitao sam se. Hamas nije sporovodio te -
roristike napade. Nisu imali ak ni oruje.
50
Kada smo saznali gde se nalazi, izraelski zvaninici su nam do-
pustili da ga poseujemo jedanput meseno po 30 minuta. Samo
dva posetioca su mogla zajedno da uu, tako da smo ulazili sa
naom majkom po vie puta. Prvi put kada sam ga posetio, izne-
nadilo me je to je moj otac pustio dugu bradu, i to je izgledao
iscrpljeno. Bez obzira, uvek mi je bilo drago da ga vidim. Nije se
ni na ta alio. Samo je eleo da zna kako smo mi, traei da mu
priamo pojedinosti iz nae svakodnevice.
Tokom jedne posete mi je dao kesu punu slatkia. Rekao mi
je da su zatvorenicima svaki drugi dan davali po jedan, ali je on
sve sauvao, da bi mogao da ih da nama. Naslaivali smo se nji -
ma sve dok nije bio puten iz zatvora.
Konano je doao dan koji smo dugo ekali. Nismo ga tada
oekivali. Kada je uao na vrata, svi smo skoili na njega, plaei
se da to nije bio samo san. Vest o njegovom povratku se brzo i -
ri la, pa je u roku od est sati kua bila puna naroda. Toliko ih je
dolo da smo morali da praznimo nae cisterne vode da bismo
svakom mogli da damo po au vode. Bio sam ponosan to su
svi gledali na mog oca sa divljenjem i potovanjem, a u isto
vreme sam bio ljut. Jer gde su bili svi ti ljudi kada su nam trebali,
dok je on bio u zatvoru?
Kada su svi otili, otac mi je rekao: Ja ne radim za te ljude,
zbog njihove pohvale, ili da bi se oni brinuli o meni i mojoj poro -
di ci, ve sluim Alahu. Znam da svi ispatate mnogo zbog toga.
Ali i vi ste sluge Alaha, morate biti strpljivi.
Razumeo sam ta mi je rekao, ali sam se pitao da li je znao
koliko je situacija bivala loa kada on nije bio tu.
Ali dok smo razgovarali, neko je pokucao na vrata. Izraelci su
ga ponovo uhapsili.
51
7. poglavlje
Radikalizam
(1990-1992)
Avgusta 1990. godine, dok je moj otac bio u zatvoru po trei
put, Sadam Husein je napadao Kuvajt.
Palestinci su pomahnitali. Svi su trali po ulicama, navijajui
i gledajui rakete koje e da pogode Izrael. Naa braa su kona -
no krenula da nas spasu! Krenuli su da udare pravo u srce Izraela,
pa e uskoro doi kraj okupaciji.
Oekujui jo jedan napad sa otrovnim gasom, kao onaj kojim
je pobijeno pet hiljada Kurda 1988. godine, Izraelci su svakom
graaninu delili gas-maske, s tim da su Palestinci dobijali samo
jednu gas-masku po porodici. Moja majka je imala jednu, ali pre-
ostalih sedmoro nas nismo imali nikakvu zatitu. Zato smo od -
luili da budemo kreativni, te smo sami napravili svoje maske.
Kupili smo i najlonske folije, kojima smo oblepili prozore i vrata.
Meutim, ujutru su sve trake otpale zbog vlage.
Bili smo prikovani za TV ekran, gledajui izraelski kanal, i na -
vijajui svaki put kada bi se oglasilo upozorenje za raketni napad.
Peli smo se na krov da vidimo napade skad raketama iz Iraka
na Tel-Aviv. No, nije se nita dogodilo.
Moda se iz Al-Birea nije moglo najbolje videti, mislio sam,
pa sam stoga otiao kod svog ujka Davuda u Al-Janiju, odakle se
mogla videti cela Sredozemna obala. Sa mnom je krenuo i moj
mlai brat Sohajib. Sa krova ujakove kue videli smo prvi raketni
napad. Zapravo, videli smo samo plamen, ali bio je to neve rova -
tan prizor!
Kada smo uli na vestima da je 40 skad raketa palo na tlo
Izraela, a da su samo dva Izraelca poginula, bili smo sigurni da
52
nas vlada lae. Kasnije se pak ispostavilo da je to bilo istina, jer
su Iraani gledali da njihove rakete imaju to vei domet, nautrb
njihove razorne moi i preciznosti.
Bili smo na krovu kue naeg ujaka Davuda sve dok UN nije
oterao Sadama Huseina u Bagdad. Zbog toga sam se jako izner -
virao i razoarao.
Zato se rat zavrio, kada Izrael nije uniten? Moj otac je jo
uvek u izraelskom zatvoru. Iraani moraju da nastave da gaaju
raketama!
I zaista, svi Palestinci su bili razoarani. Nakon decenija oku-
pacije konano je poeo pravi rat, i rakete su konano padale na
Izrael. A ipak, nita se nije promenilo.
Kada su pustili mog oca iz zatvora, nakon zavetka Zalivskog
rata, moja majka mu je rekla da eli da proda svoj miraz u zlatu
to ima, da bi kupila imanje, i onda da sa kreditom izgradimo
sopstvenu kuu. Do tada smo iznajmljivali stan, i kad god na
otac ne bi bio tu, vlasnik je pokuavao da nas prevari, i bio je
nepristojan prema mojoj majci.
Mog oca je dirnulo to to je majka bila spremna da proda
neto tako dragoceno, ali je bio i zabrinut da li emo moi da vra-
timo kredit, jer je postojala mogunost da ga ponovo uhapse.
Bez obzira, na kraju su ipak odluili da rizikuju, pa smo 1992. go-
dine izgradili kuu, u kojoj i danas ivi moja porodica: u Betuniji
kod Ramale. Tada sam imao 14 godina.
Betunija je izgleda bila mirnije mesto od Al-Bire i Ramale.
Tamo sam iao u damiju pored nae nove kue, te se prikljuio
jalsi grupi koja nas je podsticala da uimo stihove iz Kurana i
principe koji je trebalo da ine osnov nastanka budue globalne
islamske drave, kako su smatrale voe te grupe.
Nekoliko meseci nakon to smo se preselili, ponovo su uhap-
sili mog oca. esto ga nisu ni za ta optuivali, ve bi ga samo
uhapsili. Poto smo bili pod okupacijom, zakoni u vanrednom
stanju su doputali izraelskoj vladi da hapsi sve ljude za koje je
53
sumnjala da su umeani u terorizam. Kao religijski i politiki vo -
a, moj otac se po automatizmu uklapao u takav opis.
Nismo odmah uvideli, ali njegovo hapenje, putanje i ponov -
no hapenje su postali ablon u nekoliko narednih godina, to je
nanosilo sve vie pritiska na nau porodicu. Za to vreme Hamas
je postajao sve nasilniji i agresivniji, poto su mlai ljudi u Ha -
masu pritiskali voe da preduzmu odlunije korake.
Izraelci ubijaju nau decu, alili su im se. Mi ih gaamo ka-
menjem, a oni na nas pucaju mitraljezima. Nalazimo se pod oku-
pacijom. I Ujedinjene nacije, i meunarodna zajednica, i svaki
slobodan graanin u svetu, podrava nae pravo na borbu. Sam
Alah, neka je blagosloven, to trai od nas. ta onda ekamo?
Veina napada u to vreme nije bila planirana i nije ih spro -
vodila neka organizacija, ve su bili line prirode. Voe Hamasa
nisu imale kontrolu nad svojim lanovima koji su vodili svoje
male ratove. Cilj mog oca je bio sloboda za islam, i smatrao je da
je borba za Izraelom neophodna da bi se isti postigao. Ali za ove
mlade ljude borba je postala sama sebi cilj, a ne sredstvo do
nekog cilja.
Porodice su kaile svoja dokumenta o posedovanju imanja i
kljueve vrata na zidove, kao stalni dokaz i podsetnik da su ne -
kada imali svoje kue i lepa imanja, a koja su im oduzeli Izraelci
kao plen od prolih ratova. Vreme je zato bilo idealno za stva -
ranje regruta. Izbeglice su bile dobro motivisane i spremne. Pro-
ganjali su ih Izraelci, ali i Palestinci njihov sopstven narod, koji
je na njih gledao kao na neke drugorazredne graane. tavie, i
oni su smatrani okupatorima, jer su izbegliki kampovi graeni
na posedima njihovih komija.
Veina nestrpljivih mladih aktivista Hamasa poticali su iz tih
kampova. Jedan od njih bio je Imad Akel. Kao najmlai od tri si -
na, Imad je uio za farmaceuta, kada su mu konano sav bes i
nep ravda preli preko glave. Uzeo je puku, usmrtio nekoliko
izraelskih vojnika, i oteo im oruje. Drugi su se ugledali na Imada,
i njegov je ugled rastao. Radei na svoju ruku, Imad je formirao
54
malu vojniku jedinicu i premestio se na Zapadnu obalu, gde je
bilo vie potencijalnih meta i vie prostora za kretanje. Iz razgo -
vo ra izmeu ljudi u naem gradu saznao sam da su u Hamasu
bili veoma ponosni na njega, mada on uopte nije bio pripadnik
te organizacije. U svakom sluaju, Hamas nije hteo da mea ono
to je Imad radio sa svojim drugim aktivnostima, pa su zato do-
dali i vojni ogranak svoje organizacije, zvan Ezedin Al-Kasam bri -
gade, a Imada su nainili voom istog. On je uskoro postao
naj traeniji Palestinac iz Hamasa koji je sada nabavio oruje.
Kako su kamenje, grafiti i Molotovljevi kokteli ubrzo bili zamenje -
ni pukama, Izrael se sreo sa problemom koji do sada nije imao.
Jedno je bilo boriti se protiv PLO napada iz Jordana, Libana i Siri -
je, ali sada su se napadi odvijali i unutar drave.
55
8. poglavlje
Potpirivanje vatre
(1992-1994)
13. decembra 1992. godine pet lanova Al-Kasama je kidna -
povalo izraelskog policajca Nisima Toledana na granici blizu Tel-
Aviva. Traili su od Izraelaca da puste na slobodu eika Ahmeda
Jasina. Izraelci su odbili. Dva dana kasnije, pronaeno je mrtvo
telo Toledana, zbog ega su Izraelci krenuli u veliki obraun sa
Hamasom. Odmah nakon toga je uhapeno vie od 1.600 Palesti-
naca, a odlueno je i da se tajno deportuje 415 voa Hamasa,
Islamskog dihada i Muslimanskog bratstva. Meu njima je bio i
moj otac, koji je jo uvek bio u zatvoru, kao i moja tri strica.
Tada sam imao samo 14 godina, i niko od nas nije znao da se
sve ovo deavalo. Meutim, kada smo saznali, uvideli smo da je
i moj otac verovatno bio jedan od onih iz te velike grupe uitelja,
religijskih voa, inenjera i socijalnih radnika, kojima su stavljene
lisice i povez preko oiju, te odvedeni autobusom. Samo nekoliko
sati nakon te vesti, pravnici i organizacije za ljudska prava poele
su da piu peticije za njihovo otputanje. Autobusi su zaustavljeni
poto je izraelski Vrhovni sud sazvan u 5 sati ujutru da ispita ove
pravne albe. Tokom sledeih 14 sati trajanja debate, moj otac i
drugi koje je trebalo deportovati drani su sve vreme u autobusu.
Povezi i lisice su i dalje bili na njima. Nije im davana ni hrana ni
voda, i nisu mogli da idu u WC. Na kraju je sud podrao vladu,
pa su autobusi nastavili svoj put ka severu. Kasnije smo saznali
da su odvedeni u neku nedoiju prekrivenu snegom u junom
Libanu. Iako je bila zima, ostavili su ih tamo bez krova nad glavom
i potreptina. Ni Izrael ni Liban nisu dozvoljavali humanitarnim
56
organizacijama da im dostave hranu ili lekove. Iz Bejruta su odbili
da prevezu bolesne i povreene u bolnicu.
18. decembra Sekreterijat UN-a je usvojio Rezoluciju 799,
kojom je traen bezbedan i momentalan povratak deporto-
vanih. Izrael je odbio. Dok je bio u zatvoru, uvek smo mogli da
posetimo svog oca, ali poto je granica sa Libanom bila zatvo -
rena, vie nismo mogli da ga viamo. Nekoliko sedmica kasnije
konano smo ga videli na televiziji, po prvi put od kada su ga de-
portovali. Oito, lanovi Hamasa su ga imenovali za generalnog
sekretara kampa, odmah iza Abdela Aziza Al-Rantisija, jo jednog
voe Hamasa.
Od tada smo svakog dana gledali vesti, nadajui se da emo
makar na trenutak videti mog oca. Povremeno bismo ga videli
kako preko megafona nareuje ostalima koji su deportovani. Na
prolee je ak uspeo da nam poalje pismo i fotografije koje su
mu dali novinari i lanovi humanitarnih organizacija. Vremenom
je deportovanima bilo dozvoljeno da koriste i mobilne telefone,
pa smo sa njim mogli da razgovaramo nekoliko minuta sedmi -
no.
Nadajui se da e izazvati naklonost sveta prema deportovani -
ma, novinari su intervjuisali lanove njihovih porodica. Moja ses-
tra Tasmin, sa suzama u oima, pred kamerama, tj. pred celim
svetom je povikala Baba! Baba! (Tata! Tata!). Nekako je naa
porodica postala nezvanini predstavnik svih ostalih porodica.
Pozivani smo da prisustvujemo svakom protestu, ukljuujui i
tadanje demonstracije pred kancelarijom izraelskog premijera
u Jerusalimu. Teila nas je sva ta podrka od ljudi iz celog sveta,
ak i od izraelskih mirotvoraca. Otac nam je rekao da je veoma
ponosan na nas. Oko est meseci kasnije, uli smo da je 101 de-
portovanom dozvoljeno da se vrati kui. Kao i sve druge poro -
dice, i mi smo se nadali da se na otac nalazi meu njima.
Ali, nije bio. Sutradan smo posetili heroje koji su se vratili iz
Libana, da vidimo da li nam neto mogu rei o mom ocu. No,
rekli su nam samo da je dobro i da e se vratiti uskoro. Prola su
57
jo cela tri meseca kada su Izraelci dopustili i da se svi ostali de-
portovani vrate kui. Bili smo oduevljeni.
Na reeni dan sa nestrpljenjem smo ga ekali ispred zatvora
u Ramali, odakle su putali preostale deportovane ljude. Deset
njih je izalo. Dvadeset. Njega nije bilo nigde. Izaao je i posled-
nji. Vojnici su rekli da nema nikog vie. Nigde nije bilo naeg oca,
niti ijedne rei o njemu. Ostale porodice su se srene vratile sa
svojim voljenim kuama, dok smo mi ostali da ekamo sami us -
red noi, nemajui pojma gde nam se nalazi otac. Otili smo kui
razoarani, ljuti i zabrinuti. Zato nije bio puten sa svim ostalima,
pitali smo se. Gde se sada nalazi?
Sledeeg dana nas je nazvao advokat naeg oca, i rekao nam
da su on, i jo nekoliko drugih koji su deportovani, vraeni u
zatvor. Oito je da je ta deportacija imala kontraproduktivan
efekat po Izrael, rekao nam je. Tokom izgona, moj otac i druge
palestinske voe bile su stalno po vestima, i sticali su naklonost
sveta zbog takve kazne, koja je smatrana prestrogom, i zbog kr -
enja ljudskih prava. Za ceo arapski svet oni su bili heroji, pa su
kao takvi postali moniji i uticajniji.
Deportacija je imala jo jednu nenadanu katastrofalnu pos -
ledicu po Izrael: zatvorenici su tokom vremena izgona ojaali
veze izmeu Hamasa i Hezbolaha, glavne islamske politike i pa -
ra vojne organizacije u Libanu. To je bio presedan. Ovaj savez je
bio od ogromnog istorijskog i geopolitikog znaaja za njihovo
irenje. Moj otac i druge voe Hamasa su se esto iskradale iz
kampa da izbegnu medije, da bi se sastali sa predstavnicima Hez -
bolaha i Muslimanskog bratstva, to nisu mogli da ine dok su
bili unutar palestinskih teritorija.
Dok su oni tako bili u Libanu, najradikalniji lanovi Hamasa su
i dalje bili na slobodi, i gnevniji nego ikada do tada. A kako su oni
privremeno ispunjavali dunost voa Hamasa, razlike izmeu
Hamasa i PLO-a su se sve vie produbljivale.
Otprilike u to vreme Izrael i Jaser Arafat su otpoeli tajne pre-
govore, koji su 1993. godine doveli do potpisivanja Sporazuma
58
u Oslu. 9. septembra Arafat je napisao pismo izraelskom premi-
jeru Jicaku Rabinu, u kojem mu je zvanino priznao da drava
Izrael ima pravo na postojanje u miru i sigurnosti, i u kojem se
odrekao primene terorizma i slinih oblika nasilja.
Rabin je potom formalno priznao PLO kao predstavnika pa -
lestinskog naroda, dok je ameriki predsednik Bil Klinton ukinuo
zabranu kontakta SAD-a sa tom orgaizacijom. 13. septembra svet
je u udu gledao fotografiju Arafata i Rabina kako se rukuju u
Beloj kui. Anketa je pokazala da je velika veina Palestinaca sa
Zapadne obale i Gaze podravala Sporazum u Oslu, poznat i kao
Deklaracija principa (DP), koji je doveo do formiranja Pales tin -
ske narodne samouprave (PNS). Ona je traila povlaenje izrael-
skih trupa iz Gaze i Jerihona, garantovanu autonomiju tih oblasti
i otvorena vrata za povratak Arafata i drugih voa PLO-a iz iz -
gnanstva u Tunisu.
Moj otac se nije slagao sa DP-om. On nije verovao ni Izrael-
cima, ni PLO-u, pa nije ni verovao da je mogue uspostaviti mir.
Govorio nam je da su druge voe Hamasa imale druge razloge
za neslaganje sa DP-om, pa i sa mogunou da se mir uopte
odri! Uspostavljanje mira bi predstavljalo kraj za Hamas. Oni su
smatrali da organizacija ne moe da funkcionie ako nema ratnog
stanja. Istog su miljenja bili i drugi pokreti otpora. Teko je bilo
odrati mir u mestu u kojem mnogo njih ima razliite ciljeve i in-
terese.
Tako se nastavilo sa napadima:
- jedan Izraelac je izboden na smrt 24. septembra. To je uinio
neki fedajin iz Hamasa u vonjaku blizu Basre.
- Narodni front za osloboenje Palestine i Islamski dihad pre -
uzeli su odgovornost za smrt dva Izraelaca u Judejskoj pustinji
dve sedmice kasnije.
- jo dve sedmice nakon toga, lanovi Hamasa su pucali i us -
mr tili dva IDF vojnika ispred jevrejskog naselja u Gazi.
59
No, nijedno od ovih ubistava nije dospelo na naslovne strane
u svetu kao to je to bio sluaj sa masakrom u Hevronu, u petak
25. februara 1994. godine.
Tokom jevrejskog praznika Purim i islamskog svetog meseca
Ramazana, jedan lekar amerikog porekla, Baruh Goldtajn, uao
je u Al Haram Al-Ibrahimi damiju u Hevronu, gde su prema lo -
kalnom predanju bili sahranjeni Adam i Eva, Avram i Sara, Isak i
Reveka, i Jakov i Lija. Bez upozorenja, Goldtajn je poeo da puca,
ubivi 29 Palestinaca koji su doli da se pomole, i ranivi preko
100 ljudi, pre nego to ga je usmrtila besna i oaloena rulja
ljudi.
Na televiziji smo gledali kako iz tog svetog mesta iznose jedan
po jedan le pun krvi. Bio sam zaprepaen. Izgledalo je sve ne -
kako usporeno. U jednom trenutku obuzeo me je gnev koji do
ta da nikada nisam osetio, bes koji me je prenerazio, ali me i
umirio. Ve sledeeg trenutka sam se ukoio od tuge. Pa me je
opet obuzeo bes, i onda opet ukoenost. Nisam bio usamljen u
tome. Izgleda da su svakog stanovnika na okupiranim teritori-
jama snalazila ista iscrpljujua oseanja.
Poto je Goldtajn nosio izraelsku vojnu uniformu, i poto je
tada bilo prisutno vie IDF vojnika nego obino, Palestinci su bili
ubeeni da ga je poslala izraelska vlada, ili da ga je podravala u
najmanju ruku. Za nas su ti vojnici laki na obarau i onvi mahniti
naseljenici bili jedno te isto. Voe Hamasa su se tada odluile za
radikalne mere. Mislili su samo o osveti za ovu izdaju, za tu okrut-
nost.
6. aprila automobil-bomba je unitila jedan autobus u Afuli,
ubivi osmoro, a ranivi 44 ljudi. Hamas je rekao da je to uraeno
zbog masakra u Hevronu. Istog dana dva Izraelca su usmrena,
a etvoro drugih je ranjeno kada je Hamas napao autobus blizu
Adoda.
Jednu sedmicu kasnije, kap je prelila au kada je Izrael po pr -
vi put osetio posledice pravog napada bombaa-samoubice. U
sredu ujutru 13. aprila 1994. godine istog dana kada je moj
60
otac konano puten iz zatvora nakon deportacije u Libanu 21-
ogodinji Amar Sala Diab Amarna uao je u autobusku stanicu u
Haderi, mestu izmeu Haife i Tel-Aviva, u centralnom Izraelu.
Nosio je torbu sa preko 2 kg domaeg eksploziva od aceton-pe -
rok sida. U 9:30 uao je u autobus za Tel-Aviv. Deset minuta kas-
nije, dok je autobus izlazio iz stanice, stavio je torbu na pod i
detonirao je.
Geleri su preli preko putnika, usmrtivi estoro ljudi, a ranivi
trideset. Druga bomba je eksplodirala kada je doao spasilaki
tim. To je bio drugi u nizu od pet napada kao osveta za masakr
u Hevronu, kako je bilo zapisano na pamfletu Hamasa.
Bio sam ponosan na Hamas, i te sam napade video kao veliku
pobedu nad izraelskom okupacijom. Sa svojih 15 godina u to
vreme na sve sam gledao crno-belo. Mi smo bili dobri momci, a
oni loi. A loi su zasluili to to im se dogodilo. Video sam ta
bomba od 2 kg puna eksera i metalnih kuglica moe da uini
ovekovom telu, pa sam se nadao da e to ostaviti jasnu poruku
Izraelcima.
I jeste ostavilo.
Nakon svakog samoubilakog napada, ortodoksni Jevreji vo -
lonteri, poznati kao ZAKA (oni identifikuju rtve katastrofa) doli
su u svojoj utoj odei. Njihov posao je bio da sakupe krv i delove
tela, ukljuujui i tela od ne-Jevreja i samog bombaa-samo ubi -
ce, koje su potom odnosili u forenziki centar u grad Jafu. Tamo
su patolozi koji treba da slau delove tela radi identifikacije po -
ginulih, mada je est sluaj da se samo DNK analizom to moe
uiniti.
Porodice koje nisu nale svoje voljene meu ranjenima u lo -
kalnim bolnicama bili su upuivani u Jafu, odakle su se vraali
ophrljeni tugom.
Patolozi su govorili porodicama da ne gledaju ostatke tela svo-
jih blinjih, i da je bolje da ih pamte onakvim kakvi su bili. Meu -
tim, veina je i dalje elela da dodirne njihova tela po poslednji
put, ak i ako je ostalo samo jedno stopalo od njih.
61
A poto se po jevrejskom zakonu tela sahranjuju istog dana
kada osoba umre, morali su vee delove tela poginulih odmah
da sahrane, a manje delove su dodavali kasnije, nakon to bi se
sa DNK analizom potvrdio njihov identitet, time jo vie iza zi-
vajui tugu kod lanova porodica.
Zvanino, u Haderi je bio prvi bombaki napad, ali to je zap-
ravo bio trei pokuaj, odnosno, Jahija Aja iz Hamasa, koji je
pravio bombe za njih, jo uvek je uvebavao svoje lanove. Aja
je bio student inenjerije na Birzit univerzitetu. On nije bio ni is-
lamski fanatik, ni radikalni nacionalista, ve je bio samo ogoren
zbog toga to je izraelska vlada pre toga odbila njegov zahtev da
nastavi studije u drugoj zemlji. Zato je poeo da pravi bombe, i
postao je heroj Palestinaca i najtraeniji ovek u Izraelu.
Pored dva neuspela pokuaja i bombakog napada 6. i 13. ap -
rila, Aja je bio odgovoran za smrt jo najmanje 39 ljudi u sle -
deih pet napada. Poduavao je i druge svom poslu, kao to je
bio Hasan Salameh.
* * *
Tokom Zalivskog rata, Jaser Arafat je podravao napad Sa-
dama Huseina na Kuvajt, zbog kojeg je izgubio podrku i Amerike
i arapskih drava koje su podravale savez sa njom. Zbog toga su
te iste drave svoju finansijsku podrku preusmerile sa PLO na
Hamas.
No, nakon uspeha sa Sporazumom u Oslu, Arafat je ponovo
dobio podrku, dok je sledee godine, zajedno sa izraelskim pre-
mijerom Jicakom Rabinom i ministrom spoljnih poslova imo -
nom Peresom, dobio Nobelovu nagradu za mir.
Po Sporazumu u Oslu, Arafat je trebalo da osnuje Palestinsku
narodnu samoupravu na Zapadnoj obali i Pojasu Gaze. Zato je
on 1. jula 1994. godine preao granicu Egipta i doao u Gazu.
Nacionalno jedinstvo predstavlja na tit, tit naeg naroda.
Jedinstvo, jedinstvo, i samo jedinstvo,
3
govorio je okupljenom
62
na rodu koji se radovao njegovom povratku iz progonstva.
Meutim, palestinske teritorije su bile sve samo ne jedinstvene.
Hamas i njegovi podravaoci su bili ljuti na Arafata to se tajno
sastajao sa Izraelcima i to im je obeao da Palestinci vie nee
koristiti silu u borbi za samoopredeljenje. Jer nai ljudi su jo
uvek bili po izraelskim zatvorima. Nismo imali svoju dravu. Je -
dino smo imali autonomiju oko grada Jerihona na Zapadnoj obali
jedan beznaajan grad, i Gaze ogromni, prenaseljeni izbegli -
ki kamp na obali.
A Arafat sedi sa Izraelcima za istim stolom i rukuje se sa njima.
ta je sa svom prolivenom krvlju Palestinaca?, pitao se narod.
Da li on smatra da su oni ginuli uzalud?
S druge strane, pojedini Palestinci su bili zadovoljni to se PNS
makar izborila za Gazu i Jerihon, za razliku od Hamasa. Da li je
Hamas oslobodio makar i jedno palestinsko seoce?
Moda su i bili u pravu. U svakom sluaju, Hamas nije verovao
Arafatu, najvie zbog toga to je on bio spreman da se pomiri sa
stvaranjem palestinske drave u okviru Izraela, a ne da se obnove
palestinske teritorije iz vremena pre formiranja drave Izrael.
ta hoete da uradimo?, odgovarali su Arafat i njegovi pred-
stavnici kad god bi bili kritikovani. Decenijama se borimo protiv
Izraela, i nismo mogli da pobedimo. Proterali su nas u Jordan i
Liban, i ak hiljadama kilometara daleko u Tunis. I meunarodna
zajednica je bila protiv nas. Bili smo bespomoni. Kada se Sov-
jetski savez raspao, ostala je Amerika kao jedina svetska sila, a
ona je podrala Izrael. Sada smo dobili priliku da povratimo sve
to smo imali pre estodnevnog rata 1967. godine, i da dobijemo
autonomiju. To smo i prihvatili.
Nekoliko meseci nakon dolaska u Gazu, Arafat je po prvi put
posetio Ramalu. Moj otac je bio meu desetinama religijskih i
politikih voa koji je trebalo da ga doekaju. Kada je predsednik
PNS-a priao eiku Hasanu Jusefu, poljubio mu je ruku, priznajui
ga i kao religijskog i kao politikog vou.
63
Tokom sledee godine, moj otac i druge voe Hamasa esto
su se sastajala sa Arafatom u Gazi, pokuavajui da pomire i uje-
dine PNS i Hamas. U tome se nije uspelo, jer je Hamas odbio da
dalje uestvuje u mirovnim pregovorima. Nae ideologije i ciljevi
su jo uvek bili daleko od toga da se pomire.
* * *
Tada je Hamas postao teroristika organizacija u pravom
smislu tih rei. Mnogi od njegovih lanova su se popeli na ste-
penicama islama i dospeli do vrha. Umerene politike voe, po -
put mog oca, nisu htele da kau tim militantima da je pogreno
to to rade. Nisu ni mogli; jer kako da im objasne da je to pog -
reno? Militanti su bili inspirisani samim Kuranom.
Dakle, iako nikada nije nikog lino ubio, moj otac je podravao
napade Hamasa. A poto Izraelci nisu mogli da pronau i uhapse
one mlade nasilne militante, nastavili su da hapse manje opasne
i lake mete, kao to je bio moj otac. Izgleda da su mislili da e
hapenjem mog oca, kao voe Hamasa i oveka koji je pokretao
te napade, uspeti da ih zaustave. No, problem je bio u tome to
nisu nikada pokuali da vide ko stvarno stoji iza Hamasa i ta je
to Hamas. Prolo je mnogo munih godina dok nisu poeli da
shva taju da Hamas nije organizacija u uobiajenom smislu te
rei, organizacija u kojoj su postojala pravila i hijerarhija. Hamas
je zapravo bio samo duh, ideja. Nemogue je unititi ideju.
Moete je samo jo vie ojaati. Hamas je poput onih pljosnatih
crva; ako im odvojite glavu, izraste nova.
Nije to bila centralizovana organizacija sa jasnim ciljem. Sirija,
Liban, Irak, Jordan i Egipat su nekoliko puta bezuspeno pokuali
da odgurnu Izraelce u more i da njihovu zemlju pretvore u pales-
tinsku dravu. ak su i Sadam Husein i njegove skad rakete bili
bezuspeni. Da bi milioni palestinskih izbeglica povratili svoje do-
move, zemlju i imovinu, Izraelci bi morali da im daju svu svoju
zemlju. A poto to oni nikada ne bi uradili, Hamas je delovao
64
poput Sizifa iz grke mitologije, osuenog da veno gura stenu
uz brdo, koja bi se skotrljala dole im bi priao vrhu, i tako sve u
krug.
Bez obzira na to, ak i oni koji su uviali neostvarivost ciljeva
Hamasa verovali su da e Alah jednog dana ipak poraziti Izrael,
makar i uz pomo uda.
Za Izrael nacionalisti PNS-a su bili samo jedan politiki prob-
lem, koji je trebalo reiti na politiki nain. S druge strane, Hamas
je tom palestinskom pitanju davao prizvuk islama, pa ga je smat -
rao religijskim problemom, koji je iziskivao reenje religijske pri-
rode. Drugaije reeno, problem je bio nereiv, jer smo mi smat -
rali da zemlja oko koje se borimo pripada Alahu. I taka. Nije bilo
mesta za dalju raspravu, tako da za Hamas glavni problem nije
bio u politici Izraela, ve u samom postojanju Izraela kao drave
i nacije.
A ta je bilo sa mojim ocem? Da li je i on postao terorista?
Jed nog popodneva sam uzeo novine i proitao u njima tekst o
nedavnom napadu bombaa-samoubice (ili misija muenitva,
kako ih je Hamas nazivao), u kojem je ubijeno mnogo civila,
ukljuujui ene i decu. Nisam mogao u svom umu da pomirim
dobrotu i karakter mog oca sa vostvom organizacije koja je
izvodila takve napade. Zato sam mu pokazao tekst i pitao ga ta
misli o tom napadu.
Jednom prilikom sam izaao napolje i video neku bubu. Raz -
miljao sam da li da je ubijem ili ne. I nisam mogao, odgovorio
mi je otac. Oito je hteo da mi kae da nikada ne bi mogao lino
da uestvuje u takvim okrutnim napadima. Meutim, ti izraelski
civili nisu bili bube, ve ljudi.
Ne, moj otac nije pravio bombe, nije ih stavljao na samoubice,
i nije birao mete koje e napasti. Ali njegov odgovor me je pod-
setio na priu iz Biblije, u kojoj se opisuje kamenovanje nedunog
mladia po imenu Stefan, pa se kae da je i Savle stajao tamo, i
da je odobravao njegovo ubistvo (Dela 8,1).
65
Jako sam voleo svog oca, i divio se njegovom karakteru i
stavovima, ali se ini da nije smatrao zlodelom da drugi bom-
bama razaraju tela ljudi, ako on lino nije isprljao ruke krvlju,
poto u njemu nije bilo elje ni bubu da ubije, a kamoli oveka.
Od tog trenutka moje miljenje o ocu se znatno zakompliko-
valo.
66
9. poglavlje
Oruje
(zima 1995 - prolee 1994)
Nakon potpisivanja Sporazuma u Oslu, meunarodna zajed-
nica je oekivala da e Palestinska samouprava (PNS) drati Ha -
mas pod kontrolom. U subotu 4. novembra 1995. godine gledao
sam TV; iznenada, program je prekinut zbog vanih vesti. Upucan
je Jicak Rabin tokom mitinga na Trgu kraljeva u Tel-Avivu. Neko-
liko sati kasnije, javljeno je da je preminuo.
Pih! uzviknuo sam naglas za sebe. Neki Palestinci jo
uvek imaju toliko moi i smelosti da su usmrtili izraelskog pre-
mijera! To je trebalo odavno da urade. Bio sam veoma srean
to su ga ubili, i to e to naruiti ugled PNS-a i njenog pakta sa
Izraelom.
Nakon toga je zazvonio telefon. Odmah sam prepoznao glas.
To je bio Jaser Arafat. Traio je mog oca.
Sluao sam razgovor izmeu njih dvojice. Moj otac nije priao
mnogo. Bio je ljubazan i kulturan, i uglavnom je potvrivao ono
to je Arafat govorio.
- Razumem. Do vienja rekao je.
Zatim se okrenuo prema meni i rekao mi: Arafat me je zamo-
lio da pokuamo da odvratimo ljude iz Hamasa da proslavljaju
smrt premijera. To ubistvo je bio veliki gubitak za Arafata, jer je
Ra bin pokazao veliku politiku hrabrost uavi u mirovne pre-
govore sa PNS-om.
Posle smo saznali da Rabina uopte i nije ubio neki Palestinac,
ve jedan izraelski student prava. Mnogi iz Hamasa su bili ra -
zoarani kad su uli za to, dok je meni bilo zanimljivo to su jev -
rejski fanatici imali isti cilj kao i Hamas.
67
Atentat je poremetio mirovne pregovore, i na Arafata je vren
vei pritisak da uspostavi kontrolu nad palestinskim teritorijama.
Zato je on krenuo u veliki obraun sa Hamasom. Policija PNS-a
je dola kod nas u kuu, rekla mom ocu da se spremi, i odvela
ga kod Arafata, sve vreme se s potovanjem odnosei prema
njemu.
Po prvi put se desilo da Palestinci hapse Palestince. To nije
bilo u redu, ali makar su se ophodili sa potovanjem. Za razliku
od drugih zatvorenika, moj otac je smeten u udobnu prostoriju,
a Arafat ga je povremeno poseivao da razgovaraju o razliitim
temama.
Uskoro su sve najpoznatije voe Hamasa, zajedno sa hilja -
dama svojih lanova, uhapene i odvedene u palestinske zatvore.
Mnogi su mueni da bi iz njih izvukli informacije. Neki su umrli,
dok su drugi izbegli hapenje, postali begunci, i nastavili sa na-
padima na Izrael.
Tada se moja mrnja podelila u nekoliko smerova: mrzeo sam
Palestinsku samoupravu i Jasera Arafata, mrzeo sam Izrael, i mr -
zeo sam sekularne Palestince. Zato je moj otac, koji je voleo
Alaha i svoj narod, morao da ispata, dok su bezboni ljudi poput
Arafata i PNS-a doprinosili pobedi Izraelaca, ljudi koji se u Kuranu
porede sa svinjama i majmunima? Meunarodna zajednica je
estitala Izraelcima na tome to je prisilila teroriste da priznaju
njihovo pravo na postojanje.
Imao sam 17 godina tada, i ostalo mi je jo malo da zavrim
srednju kolu. Kad god sam iao u posetu ocu u zatvoru, da mu
donesem hranu od kue ili neto drugo to bi mu olakalo muke,
on me je uvek ohrabrivao ovakvim reima: Ti treba da brine
samo da poloi ispite. Usredsredi se na kolu. Ne brini o meni.
Ne elim da ovo meam sa bilo im drugim. Ali, ivot mi vie
nije znaio nita. Razmiljao sam samo o tome da se nakon sred-
nje kole pridruim vojnom ogranku Hamasa i da se osvetim Iz -
raelu i Palestinskoj samoupravi. Razmiljao sam o svemu to sam
video tokom svog ivota. Zar e se sav trud i podnesene rtve za-
68
vriti ovim jeftinim mirom sa Izraelom? Ako bih poginuo borei
se, bar bih bio zapamen kao heroj i slavljen kao muenik, te bih
otiao u raj.
Otac me nikada nije uio da mrzim, ali sada sam samo oseao
mrnju u sebi. Mada se strasno borio protiv okupacije, i mada
ne verujem da bi oklevao da baci atomsku bombu na Izrael kada
bi mogao, ipak nikada nije govorio nita loe protiv jevrejskog
naroda, za razliku od pojedinih rasistikih voa Hamasa. Bio je
vie zainteresovan za boga Kurana, nego za politiku. Alah nam je
rekao da istrebimo Jevreje, tako da moj otac to nije dovodio u
pitanje, iako nita lino nije imao protiv njih.
Kakav je tvoj odnos sa Alahom, pitao bi me svaki put kada
sam dolazio u posetu kod njega. Da li si se molio danas? Da li si
plakao? Da li si razgovarao sa njim? Nikada mi dakle nije rekao:
elim da postane posluan mudahedin (gerilac, ratnik). Stal -
no me je kao svog najstarijeg sina podseao da budem dobar
prema majci, Alahu i narodu.
Nisam razumeo kako je mogao da bude toliko smiren i toliko
milostiv, ak i prema vojnicima koji su dolazili iznova i stalno ga
hapsili. Odnosio se prema njima kao prema deci. Kada sam mu
doneo hranu u prostorije PNS-a, esto je pozivao i straare da
nam se pridrue u kuanju maminog specijaliteta sa mesom i pi -
rinem. Nakon nekoliko meseci ti straari PNS-a su ga zavoleli.
Mada mi je bilo lako da ga volim, bilo je veoma teko razumeti
ga.
Ispunjen besom i eljom za osvetom, poeo sam da traim
oruje. Mada je oruje postalo dostupno i na naim teritorijama,
bilo je veoma skupo, dok ja nisam imao dovoljno novca.
Ibrahim Kisvani, moj kolski drugar iz jednog sela blizu Jerusa -
li ma, imao je istu elju kao i ja, i rekao mi je da moe da nam
nabavi novac potreban za oruje, ne ba neko opasno, ali do-
voljno za neke jeftine puke ili moda pitolj. Pitao sam svog
roaka Jusefa Davuda da li on zna gde moemo nabaviti oruje.
69
Nisam bio naroito blizak sa Jusefom, ali sam znao da ima
veze koje ja nisam imao.
- Poznajem neke ljude u Nablusu koji se time bave. ta e ti
oruje? pitao me je.
- Svaka porodica ima svoje oruje. I ja bih hteo jedno, da mogu
da zatitim svoju porodicu lagao sam.
Pored toga to sam eleo da se osvetim, mislio sam da bi bilo
dobro da budem tinejder koji ima oruje. Vie me nije bilo briga
za kolu. Zato ii u kolu u ovakvoj ludoj dravi?
Konano, jednog popodneva nazvao me je moj roak Jusef.
- Dobro, idemo u Nablus. Znam jednog oveka koji radi za
bezbedonosne snage PNS-a. Mislim da nam on moe nabaviti
neko oruje rekao je.
Kada samo stigli u Nablus, sastali smo se sa nekim ovekom,
koji nas je odveo u svoju malu kuu. Pokazao nam je vedski mi-
traljez Karl Gustav M45 i Port Said, to je samo egipatska verzija
istog oruja. Odveo nas je potom na jedno udaljeno mesto na
planini i pokazao nam kako se puca. Kada me je pitao elim li ja
da probam da pucam, srce mi je poelo ubrzano kucati. Nikada
pre nisam pucao iz mitraljeza, pa sam se najednom uplaio.
Ne, verujem vam, rekao sam mu. Kupio sam nekoliko Gus-
tava i jedan pitolj. Sakrio sam ih u vratima svojih kola, posuvi i
malo bibera preko njih, da ne bi policijski psi Izraelaca nanjuili
oruje na kontrolnim punktovima.
Dok sam se vraao za Ramalu, nazvao sam Ibrahima.
- Hej, nabavio sam ono.
- Stvarno?
- Stvarno.
Nismo koristili re puka, oruje i slino, jer je postojala
ve lika mogunost da su Izraelci prislukivali ceo na razgovor. Do-
govorili smo se kada da se naemo, da Ibrahimu dam ono, i
pozdravili se.
To je bilo prolee 1996. godine. Tek to sam napunio 18 godi -
na, i ve sam bio naoruan.
70
Jedne veeri me je pozvao Ibrahim. Po njegovom glasu sam
odmah shvatio da je mnogo ljut.
- Oruje ne radi! viknuo je na telefon.
- ta pria to? uzviknuo sam i ja, nadajui se da niko ne
slua na razgovor.
- Oruje ne radi. Prevarili su nas! ponovio mi je.
- Ne mogu sada da razgovaram odgovorio sam.
- Dobro, ali hou da se vidimo veeras.
Kada je doao, odmah sam viknuo na njega:
- Jesi li lud, da onako razgovara preko telefona? pitao sam
ga.
- Ma znam, ali oruje ne radi. Pitolj je dobar, ali mitraljezi ne
pucaju.
- Dobro, ne rade. Jesi li siguran da zna kako se koriste?
Uveravao me je da zna, pa sam mu rekao da u ja srediti prob-
lem. Do ispita mi je ostalo jo dve sedmice, te nisam imao vre-
mena za ovo, ali sam se ve unapred spremio da Jusefu vratim
neispravne puke.
Ovo je strano, rekao sam mu pri dolasku. Pitolj radi, ali
mitraljezi ne. Zovi svoje prijatelje u Nablusu, da nam makar vrate
novac. Obeao mi je da e pokuati.
Sutradan mi je moj brat Sohajib rekao neto to me je izne-
nadilo: Izraelski policajci su sino dolazili kod nas. Traili su
tebe, zabrinuto mi je saoptio.
Prva misao mi je bila da nikog jo uvek nismo ni ubili, a oni su
doli! Uplaio sam se, mada sam se malo osetio i vanim, jer sam
mislio da postajem opasnost po Izrael. Sledei put kada sam do -
lazio kod oca u posetu, rekao mi je da je saznao da su Izraelci
dolazili po mene.
ta se dogaa, ljutito me je pitao. Rekao sam istinu. Jako se
razgnevio, mada mi je bilo jasno da je vie bio razoaran i zab -
rinut.
71
To je opasno da se radi, upozorio me je. Zato si se uplitao
u to? Trebalo bi da se brine o majci, i svojoj brai i sestrama, a
ne da bei od Izraelaca. Zar ne razume da te mogu ubiti?
Otiao sam kui, uzeo malo odee i svoje knjige, pa se obratio
pripadnicima Muslimanskog bratstva da me sakriju dok mi ne
ponu ispiti i dok ne zavrim kolu.
Ibrahim oito nije razumeo u koliko opasnoj situaciji sam se
nalazio. On je nastavio da me zove, esto i na mobilni od mog
oca.
- ta se deava? ta je sa tobom? Dao sam ti onoliki novac.
Treba da mi ga vrati.
Rekao sam mu da mi je dolazila policija na vrata, ali on je
poeo da vie i psuje preko telefona. Brzo sam spustio slualicu,
kako nas ne bi jo vie razotkrivao. No, ve sledeeg dana, IDF
se pojavio kod njega, pretraio mu kuu, i pronaao pitolj. Od -
mah su ga uhapsili.
Bio sam izgubljen. Verovao sam nekome kome nisam smeo.
Otac mi je bio u zatvoru, razoaran u mene. Majka je patila od
brige za mene. Morao sam da uim da spremim ispite. I Izraelci
su me traili.
ta je moglo gore da me snae od toga?
72
10. poglavlje
Klanica
(1996)
Mada sam pokuavao da ih izbegnem, izraelska policija me je
uhvatila. Prislukivali su moje razgovore sa Ibrahimom, pa sam,
evo, zavrio sa povezom na oima, lisicama na rukama, i zabijen
u zadnji deo vojnog dipa, pokuavajui da izbegnem udarce voj-
nika pored sebe.
Dip je stao. inilo mi se kao da smo putovali nekoliko sati.
Dok su me vojnici podizali, lisice su se duboko zarile u moje zglo-
bove. Odvukli su me za ruke do nekih stepenica. Vie nisam ose -
ao ruke. uo sam kako svuda oko mene ljudi prolaze i govore
na hebrejskom.
Odveli su me u neku manju prostoriju u kojoj su mi skinuli po -
vez i lisice. mirkajui zbog jakog svetla, pokuavao sam da se
saberem. U prostoriji nije bilo niega osim jednog malog stola u
oku. Pitao sam se ta su vojnici spremali ovog puta za mene.
Sasluavanje? Jo batina? Muenje? Nisam morao dugo da mis-
lim o tome, jer je ve posle nekoliko minuta neki mlad vojnik
otvorio vrata. Imao je minuu na nosu, i govorio je sa ruskim
ak centom. To je bio jedan od vojnika koji me je tukao u dipu.
Uzeo me je za ruku, i odveo kroz niz dugakih i vijugavih hodnika
do jedne druge male prostorije. Tamo se nalazio mera krvnog
pritiska sa monitorom, kompjuter i mali televizor na starom
stolu. Osetio sam jako neprijatan miris kada sam uao. Bilo mi
je muka i spremao sam se da povratim opet.
Za nama je uao neki ovek sa lekarskim mantilom. Izgledao
je umorno i nesreno, ali i iznenaeno kada je video moje pre-
bijeno lice i oko, koji su natekli toliko da mi je lice bilo dva puta
73
vee nego obino. Ali i da je bio zabrinut zbog mog zdravlja, to
svakako nije pokazivao. Jer viao sam veterinare koji se mnogo
bolje ophode prema ivotinjama nego to se ovaj lekar ophodio
prema meni tokom pregleda.
Uao je potom i jedan policajac. Okrenuo me je, opet mi sta -
vio lisice, i stavio mi tamno-zelenu kapuljau na glavu. To je bio
izvor onog smrada. Kapuljaa je mirisala kao da je nikada nisu
pra li. Smrdela je na neoprane zube i neprijatan zadah stotine
zatvorenika koji su je nosili. Pokuao sam da zadrim vazduh, ali
svaki put kada bih udahnuo, uvukao bih smrdljivu kapu u usta.
Uplaio sam se i oseao kao da u se uguiti ako mi ne skinu
kapu.
Straar me je pretresao i sve mi uzeo, ukljuujui i kai i pertle.
Uhvatio me je za kapuljau i odvukao kroz one hodnike. Skrenuli
smo desno. Pa levo, i jo jednom levo. Onda desno, pa jo jed-
nom desno. Nisam znao ni gde se nalazim, ni kuda me vode.
Posle nekog vremena smo stali. uo sam da trai klju. Otvo-
rio je vrata, koja su bila debela i teka, reklo bi se po zvuku koji
sam uo. Stepenice, rekao mi je. Sputali smo se negde. Kroz
kapuljau sam nazirao nekakvo bljetavo svetlo, neto nalik
onom na policijskim kolima.
Straar mi je skinuo kapuljau. Stajao sam pred nekim za-
vesama. Sa moje desne strane bila je gomila tih kapuljaa. ekali
smo nekoliko minuta, sve dok nam ovek sa druge strane zavese
nije rekao da uemo. Straar mi je stavio okove na noge i neku
kesu na glavu. Potom me je uzeo za glavu i gurnuo kroz zavese.
Osetio sam hladan vazduh iz ventilacionih otvora, i mogla se
uti glasna muzika iz drugih prostorija. Mora da sam prolazio
kroz neki dosta uzan hodnik, jer sam stalno udarao u zidove sa
obe strane. Zavrtelo mi se u glavi. Bio sam iscrpljen. Konano
smo opet stali, vojnik je otvorio vrata i gurnuo me unutra, skinuo
mi kapu, pa otiao, zakljuavi teka vrata.
Pogledao sam oko sebe. elija je imala oko 9 metara kvadrat-
nih, dovoljno samo za mali duek i dva ebeta. Onaj koji je pre
74
mene bio ovde jedno od ta dva ebeta je postavio za jastuk. Seo
sam na duek; bio je lepljiv, dok je ebad smrdela kao i ona ka -
puljaa. Pokrio sam nos sa kragnom svoje majice, meutim, i ona
je smrdela zbog toga to sam se pre ispovraao po njoj. Sa pla-
fona je visila jedna sijalica koja je slabo svetlela. Nisam naao
prekida. Jedan mali otvor na vratima je bio jedini prozor u
celoj eliji. Vazduh je bio vlaan, pod mokar, a beton pokriven
mahovinom. Svuda je bilo buba. Sve je izgledalo runo i smrdelo
je.
Dugo vremena sam sedeo, ne znajui ta da radim. Morao
sam u WC, pa sam naao jedan zarali toalet u oku. Okrenuo
sam ruku da pustim vodu, i istog trenutka poeleo da to nisam
uinio, jer nita nije otilo niz rupu, ve se razlilo po podu,
pomokrivi i duek.
Seo sam u jedini suvi deo prostorije, i probao da razmiljam.
Bilo je to strano mesto u kojem je trebalo provesti celu no!
Oko me je bolelo i peklo. Bilo mi je teko da diem zbog smrada
u eliji, a bilo je i nepodnoljivo vrue unutra.
Nita nisam ni jeo ni pio. Poslednje to sam pio bilo je kozje
mleko kod kue. To je mleko koje se sada nalazilo svud po mojoj
majici i pantalonama. Jedna cev je virela iz zida; okrenuo sam
slavinu, nadajui se da e odatle izai malo vode, ali izala je
gusta, braon tenost.
Koliko je bilo sati? Da li u ovde provesti celu no?
Glava mi je pucala. Znao sam da neu moi da spavam. Jedino
to sam mogao da radim jeste da se molim Alahu.
Zatiti me, molio sam ga. titi me i brzo me vrati mojoj porodi -
ci.
Kroz debela elina vrata mogao sam uti glasnu muziku u
daljini. Sve vreme se mogla uti ista pesma. Ponavljajue ritmove
i refrene sam koristio da potroim vreme.
Iznova i iznova Leonard Koen (peva) je ponavljao stihove:
Osudili su me na dvadeset godina amotinje
Jer sam pokuao da promenim sistem iznutra
75
Sada ja dolazim, dolazim da im dam nagradu
Prvo emo osvojiti Menheten, a onda Berlin.
4
U daljini se ulo otvaranje i zatvaranje vrata. Polako je zvuk
bivao sve jai. Na kraju je neko otvorio i vrata moje elije, ubacio
unutra neku plavu iniju, i zatvorio vrata. Pogledao sam u iniju
baenoj usred fekalija koje su izale iz toaleta koji sam koristio.
U iniji je bilo jedno skuvano jaje, jedno pare hleba, kaika ukis -
log jogurta i tri masline. Pored je bila plastina posuda sa vodom,
ali kada sam je pribliio ustima, osetio sam udan miris. Malo
sam popio, a sa ostatkom sam oprao ruke. Pojeo sam sve iz i -
nije, ali sam i dalje bio gladan. Da li je to bio doruak? Koliko je
bi lo sati? Moda je bilo popodne.
Dok sam jo uvek pokuavao da shvatim koliko vremena sam
proveo ovde, neko je otvorio vrata od moje elije. Neko ili neto
je stojalo tamo. Je li to bio ovek? Bio je nizak, kao da je imao
oko 75 godina, i liio na pogrbljenog majmuna. Vikao je na mene
sa ruskim akcentom, proklinjao me, proklinjao Boga, i pljunuo
mi u lice. Nisam nita gore mogao da zamislim od ovoga to mi
se desilo.
Oito je da je on bio straar, poto mi je bacio opet onu smrd -
ljivu kapu, i rekao mi da je stavim na glavu. Uzeo me je za nju, i
vukao me kroz hodnike. Otvorio je vrata neke kancelarije, gurnuo
me unutra, i prisilio da sednem na neku nisku plastinu stolicu;
po oseaju, podseala me je na one male deije stolice iz os-
novne kole. Bila je zakovana za pod.
Zavezao mi je ruke; jednu za nogare stolice izmeu mojih no -
gu, a drugu van. Potom mi je stavio okove na noge. Zbog oblika
stolice morao sam da sedim nagnut napred. Za razliku od moje
elije, u toj prostoriji je bilo veoma hladno. Mislio sam da je kli -
ma podeena na nula stepeni.
Sedeo sam tako satima, nekontrolisano se tresui od hlad -
noe, povijen sav u bolovima, i bespomoan da se premestim u
udobniji poloaj. Pokuao sam da diem kroz smrdljivu kapu bez
76
jaeg udisanja vazduha. Bio sam gladan i iscrpljen, a oi su mi
jo uvek bile natekle od krvi.
Neko je otvorio vrata i skinuo mi kapu. Iznenadio sam se kada
sam video civila, a ne vojnika ili straara. Seo je na ivicu stola.
Glava mi je bila u ravni sa njegovim kolenom.
- Kako se zove pitao me je.
- Mosab Hasan Jusef.
- Da li zna gde se nalazi?
- Ne.
Okrenuo se i rekao: Neki ovo zovu Tamna no. Drugi je zovu
Klanica. U velikoj si nevolji, Mosabe, da li zna?
Pokuao sam da ne pokazujem nikakve emocije, usredsredivi
pogled na jednu fleku na zidu iza glave tog oveka.
Kako je tvom ocu u PNS zatvoru?, pitao me je. Da li mu je
ta mo bolje nego u izraelskom zatvoru?
Malo sam se pomerio na svojoj stolici, i dalje odbijajui da
od govorim.
Da li zna da se nalazi na istom mestu kao i tvoj otac kada
smo ga prvi put uhapsili?
Znai, tu sam bio: u Maskobijeh zatvoru u Zapadnom Jerusali -
mu. Otac mi je priao o ovom mestu. Nekada je to bila crkva,
sagraena nad istorijom dugom par hiljada godina. Izraelska
vlada je od nje napravila ovu zgradu u kojoj su se nalazili polici-
jska stanica, kancelarije i centar in Beta za saslu avanje.
Duboko pod zemljom su se nalazile neke drevne prostorije,
od kojih su ovi napravili zatvor. Maskobijeh zatvor, tako taman,
mraan poput srednjovekovnih tamnica kojima su tumarali zara -
eni pacovi, tamnice koje ste viali samo u filmovima, bio je naj -
ozloglaeniji zatvor.
Sada sam prolazio kroz iste nevolje kao i moj otac. To su bili
isti ljudi koji su njega tukli i muili per nekoliko godina. Dugo vre-
mena su to radili, i dobro su ga upoznali. Ali ga nikada nisu slo -
mili. Ostao je jak, i postao samo jo jai.
- Reci mi zato si doveden ovde.
77
- Nemam pojma rekao sam.
Pretpostavljao sam da sam uhapen, naravno, zbog onog glu-
pog oruja koje sam kupio, a ko je nije ak ni radilo. Lea su me
bolela kao da su pod vatrom. Ispitiva mi je podigao glavu uhv-
ativi me za bradu.
- Hoe da ostane nesalomljiv kao tvoj otac, je li? Nema poj -
ma ta te sve eka van ove prostorije. Bolje mi reci sve to zna
o Hamasu! Za koje tajne zna? Reci mi sve o Islamskom studen -
tskom pokretu! Hou sve da znam!
Da li je on stvarno mislio da sam ja toliko opasan? Nisam
verovao. Ali to sam vie razmiljao o tome, uvideo sam on stvar -
no tako misli. To to sam bio sin eika Hasana Jusefa, i to sam
kupovao automatsko oruje, bilo je i vie nego dovoljno za sum-
nju.
Ti ljudi su drali zatvorenog i muili mog oca, a sada su sprem -
ni da mue mene. Zar su oni stvarno mislili da u zbog toga priz-
nati da njihova drava ima pravo na postojanje? Ja nisam tako
razmiljao. Smatrao sam da se moj narod bori za slobodu, za svo -
ju zemlju.
Poto nisam odgovarao na njegova pitanja, onaj ovek je tada
lupio pesnicom o sto, pa mi je ponovo podigao bradu.
- Ja odoh kui da provedem no sa svojom porodicom. A ti se
zabavi ovde.
Satima sam sedeo na toj maloj stolici, jo uvek nagnut napred
u nezgodnom poloaju. Konano je doao straar, odvezao me,
stavio mi drugu kapu preko glave, i odvukao me kroz hodnike.
Glas Leonarda Koena se uo sve glasnije.
Stali smo. Straar je urliknuo na mene da sednem. Muzika je
bila preglasna. Ponovo mi je zavezao ruke i noge za nisku stolicu
koja se tresla od glasne muzike i refrena Prvo emo osvojiti
Menheten, a onda Berlin!
Miii su mi se grili od hladnoe i nezgodnog poloaja. Ose -
ao sam smrad od kape. Meutim, ovog puta nisam bio sam.
78
ak i pored Leonarda Koena mogao sam uti druge ljude kako
jauu od velikih bolova.
- Ko je to tamo? viknuo sam kroz prljavu tkaninu.
- Ko si ti? uo se glas pored mene, koji se nadvikivao sa mu -
zikom.
- Ja sam Mosab.
- Koliko dugo si ovde?
- Dva dana.
Nita nije rekao u sledeih nekoliko minuta.
- Ja sedim na ovoj stolici ve tri sedmice. Svake sedmice mi
daju da odspavam po etiri sata konano je progovorio na kra -
ju.
Bio sam zaprepaen. To je bilo poslednje to sam eleo da
ujem. Jedan drugi ovek mi je rekao da su njega uhapsili isti dan
kada i mene. Rekao bih da nas je bilo dvadesetak u sobi.
Na razgovor je naglo prekinut, jer me je neko veoma jako
udario u potiljak. Bol je prozujao kroz moju lobanju, nateravi mi
da kapu natopim suzama.
- Bez prie viknuo je straar.
Minuti su mi izgledali kao sati, mada sam ionako izgubio po -
jam o vremenu. Kao da je sve stalo. Bio sam svestan da su ostali
ljudi napolju ustajali ujutru, ili na posao, i vraali se kui svojim
porodicama. Moji drugovi su uili za poslednje ispite. Moja maj -
ka je spremala hranu, istila kuu, i grlila i ljubila moju brau i
sestre.
Ali, u ovoj prostoriji sve je stalo.
Prvo emo osvojiti Menheten, a onda Berlin! Prvo emo os-
vojiti Menheten, a onda Berlin! Prvo emo osvojiti Menheten, a
onda Berlin!
Pojedini oko mene su jaukali od bolova, ali ja sam odluio da
ne pustim ni suzu. Bio sam ubeen da moj otac nikada nije
plakao. Ostao je jak. Nije odustao.
79
- oter! oter! (Straaru, straaru!) viknuo je jedan od ljudi.
Niko mu nije odgovarao zbog glasne muzike. Na kraju, straar je
konano doao.
- ta hoe?
- Moram u WC. Moram u WC!
- Nema WC-a sad. Nije vreme za to rekao je straar i otiao.
- oter! oter! vikao je isti ovek.
Pola sata kasnije, straar se vratio. Onaj ovek je bio van kon-
trole. Proklinjui ga, straar ga je odvezao i odvukao. Nekoliko
minuta kasnije, vratio ga je nazad, privezao ponovo za stolicu,
pa otiao.
- oter! oter! povikao je drugi.
Bio sam iscrpljen, bila mi je muka, i boleo me je vrat. Tada
sam uvideo koliko mi je teka glava. Pokuao sam da se oslonim
na zid pored sebe, ali taman kada je trebalo da zaspim, uao je
straar i udario me u glavu, da bi me probudio. Izgleda da je nje-
gov jedini posao bio da nam ne da da spavamo i da priamo.
Oseao sam se kao da sam iv sahranjen, kao da su me muili
aneli Munkar i Nakir, nakon to sam odgovorio netano na nji-
hova pitanja.
Mora da je ve bilo jutro kada sam uo kretanje straara.
Jednog po jednog je odvezivao i putao da ide. Posle nekoliko
minuta ih je vraao, zavezivao za male stolice, pa onda vodio
druge zatvorenike. Na kraju je doao red i na mene.
Odvezao me je i vukao kroz hodnike za kapu. Otvorio je vrata
elije i rekao mi da uem unutra. Kada mi je skinuo kapu, video
sam da je to isti onaj pogrbljeni straar, to lii na majmuna. Svo-
jim stopalom mi je gurnuo plavu iniju sa jajem, hlebom, jogur-
tom i maslinama. Smrdljiva voda na podu je dohvatala iniju,
tako da je bilo bolje da gladujem, nego to da jedem.
- Ima dva minuta da jede i ide u WC rekao mi je.
Ja sam najvie eleo samo da se istegnem, legnem i zaspim,
ma kar na ta dva minuta. Ali, stajao sam u mestu dok su sekunde
prolazile.
80
- Hajde, idemo!
Pre nego to sam stigao da uzmem jedan zalogaj hrane, stra -
ar mi je opet navukao onu kapu, proveo me kroz iste hodnike,
i privezao za malu stolicu.
Prvo emo osvojiti Menheten, a onda Berlin!
81
11. poglavlje
Ponuda
(1996)
Po ceo dan su se vrata otvarala i zatvarala, jer su zatvorenici
odvlaeni sa onom smrdljivom kapom od jednog ispitivaa do
drugog. as odvezani, as zavezani, ispitivani i tueni. Ponekad
bi ispitiva dobro prebio zatvorenika, tako da se esto deavalo
da ovaj padne u nesvest. as zavezani, as odvezivani, ispitivani...
Vrata su se otvarala i zatvarala...
Svako jutro su nas vodili na dvominutni doruak iz plave inije,
i onda, nekoliko sati kasnije na dvominutnu veeru iz narandas -
te inije. I tako je prolazio sat za satom, i dan za danom. as plava
inija, as narandasta inija. Brzo sam poeo da udim za tim
dvama obrocima, ne zato to sam hteo da ih jedem, ve zato to
sam jedino tada smeo da stojim uspravno.
Uvee, nakon veere, prestalo bi se sa otvaranjem i zatvara -
njem vrata. Ispitivai su odlazili kui, i radni dan se zavravao, a
otpoinjala no kojoj nije bilo kraja. Zatvorenici su plakali i jauka -
li. Zvuke koji su isputali vie nisu liili na ljudske. Pojedini nisu
ni znali ta govore. Muslimani su recitovali stihove iz Kurana, mo -
lei Alaha za pomo. I ja sam se molio, ali nisam dobio pomo.
Razmiljao sam o glupom Ibrahimu, onim glupim pukama i glu -
pim pozivima na telefon mog oca.
Razmiljao sam i o ocu. Srce me je zabolelo kada sam shvatio
kroz ta je sve on prolazio dok je bio u zatvoru, ali sam dobro
znao kakvog je karaktera. ak i kad je bio muen i poniavan, on
bi mirno prihvatio svoju sudbinu. On se moda ak i sprijateljio
sa straarima koji su ga tukli. Verovatno bi se zainteresovao za
82
ivot tih straara, i ispitivao ih o njihovoj porodici, zanimanjima,
itd.
Moj otac je bio odlian primer oveka punog poniznosti,
ljubavi i portvovanja. Iako je bio visok samo 1,68 m, niko od onih
koje sam poznavao nisu mu bili ni do kolena.
Jedno popodne je prekinuta uobiajena dnevna aktivnost.
Doao je jedan straar u moju eliju, i oslobodio me od one moje
stolice. Znao sam da jo nije dolo vreme za veeru, ali nisam
hteo da postavljam pitanja. Bio sam srean to bilo gde idem.
Otiao bih i u ambis samo da me podignu sa one stolice. Odveli
su me u malu kancelariju, u kojoj su me opet privezali za stolicu,
ali normalnu stolicu. Uao je potom jedan oficir in Beta. Preao
je pogledom preko mene. Mada vie nije bilo onoliko jakog bola,
znao sam da su mi se na licu i dalje nalazili oiljci od udaraca kun-
dakom onog vojnika.
- Kako si? ta ti je bilo to sa okom? pitao me je.
- Tukli su me.
- Ko?
- Vojnici koji su me doveli ovde.
- To nisu smeli da uine, to je protivzakonito. Istraiu zbog
ega je dolo do toga.
Jasno je govorio, bio je prijatan i sa potovanjem se odnosio
prema meni. Pitao sam se da nije to nekakav trik da me natera
da progovorim.
- Uskoro ti poinju ispiti. Zato si ovde?
- Ne znam.
- Naravno da zna. Niti si ti glup, niti smo mi glupi. Ja sam Loaj,
kapetan in Beta za podruje u kojem ti ivi. Znam sve o tvojoj
porodici i ljudima iz tvog mesta. A znam i sve o tebi.
I stvarno jeste znao. Oito da je on bio zaduen za nadgle -
danje svih ljudi iz naeg kraja. Znao je ko gde radi, ko je kad bio
u koli, ta studiraju, ija ena se porodila, i ak koliko su be be
imale kilograma pri roenju. Sve je znao.
83
- Dajem ti izbor. Doao sam danas dovde samo da bih popri -
ao sa tobom. Znam da drugi ispitivai nisu bili naroito ljubazni.
Pogledao sam ga, ne bih li mogao da mu proitam izraz na
licu. Bio je bledolik i imao je plavu kosu. Govorio je tako smirenim
glasom koji pre nisam uo. Imao je prijatan izraz lica, ak toliko
prijatan da me je zabrinjavao. Pitao sam se da li je to neka izrael-
ska taktika: prvo se zatvorenik tue, pa se onda lepo pria sa
njim.
- Zato hoete da znate? pitao sam.
- Sluaj, ti zna zato si ovde doveden. Mora sve da mi kae,
sve da izbaci iz sebe.
- Nemam pojma o emu govorite.
- Dobro. Olakau ti.
Na beloj tabli iza stola napisao je tri rei: Hamas, oruje i
organizacija.
- Reci mi ta zna o Hamasu. Koliko si ukljuen u njihov rad?
- Ne znam nita.
- Da li zna neto o oruju koje poseduju, odakle nabavljaju i
kako?
- Ne.
- Da li zna neto o Islamskom omladinskom pokretu?
- Ne.
- Dobro. Sve zavisi od tebe. Ne znam ta da ti kaem, ali pravi
pogrean izbor... Hoe da ti donesem neto da pojede?
- Ne. Ne elim nita.
Loaj je izaao, pa se vratio posle nekoliko minuta sa tanjirom
piletine, pirina i supe koji su se dimili. Prelepo je mirisalo. Creva
su poela da mi kre. Nema sumnje da je ta hrana bila namenje -
na ispitivaima, a ne zatvorenicima.
- Molim te. Mosabe, jedi. Nemoj da pokuava da bude opa -
san momak. Samo jedi i opusti se malo. Znam tvog oca due
vreme. On je dobar ovek. Nije fanatik, i zato ne razumemo zato
si sebe doveo u neprilike. Ne elimo da te muimo, ali mora da
razume da si ti protiv Izraela. Izrael je mala drava, a mi moramo
84
da se branimo. Ne smemo da dozvolimo da bilo ko povredi iz -
raelske graane. Dovoljno smo patili celi svoj ivot, tako da ne
mo emo imati mnogo milosti prema onima koji hoe da povrede
nae graane.
- Ja nikada nisam povredio nijednog Izraelca. A vi jeste nas.
Uhapsili ste i mog oca.
- Da. On jeste dobar ovek, ali je protiv Izraela. On podstie
ljude da se bore protiv Izraela. Zbog toga smo morali da ga dr -
imo u zatvoru.
Bio sam siguran da je Loaj stvarno verovao da ja predstavljam
opasnost za Izrael. Drugi koji su bili u izraelskom zatvoru su mi
rekli da su Palestinci retko bili onoliko mueni kao ja, niti su ispi-
tivani toliko dugo.
Ono to pak nisam znao jeste da je Hasan Salameh uhapen
u isto vreme kada i ja.
Salameh je u cilju osvete izvrio brojne napade za Jahija Aja -
ija glavnog oveka za pravljenje bombi. Zato, kada je in Bet
uo da priam sa Ibrahimom preko oevog telefona o nabavci
oruja, odmah su pretpostavili da nisam radio sam na svoju ruku.
tavie, bili su ubeeni da me je angaovao Al-Kasam.
Na kraju je Loaj rekao: Ovo je poslednja ponuda, i posle toga
odlazim. Imam dosta poslova. Ti i ja moemo sada da reimo ovu
situaciju. Moemo neto da se dogovorimo. Ne mora vie da
bu de muen i ispitivan. Ti si samo klinac, i potrebna ti je po -
mo.
Da, eleo sam da budem opasan momak, i na um su mi pa -
dale opasne ideje. Ali, oito je da nisam neko ko moe da bude
previe radikalan. Dosadile su mi mala plastina stolica i smrd -
ljive kape. Izraelska tajna sluba me je muila vie nego to sam
zasluio. Zato sam im ispriao sve ta se dogodilo, izostavivi deo
prie o tome da sam traio oruje da bih mogao da ubijam Iz -
raelce. Rekao sam im da sam kupio oruje da pomognem svom
prijatelju Ibrahimu u zatiti njegove porodice.
- Dakle, ipak je bilo oruja.
85
- Da, bilo je oruja.
- I gde je sada to oruje?
teta to nisu dolazili kod mene kui, jer bih im rado predao
sve moje oruje, ali sada sam morao da umeam i svog roaka.
- Ko je to?
- Moj roak Jusef ima oruje. Oenjen je Amerikankom. Tek
je dobio bebu nadao sam se da e se smilovati zbog njegove
porodice, i samo otii da uzmu njegovo oruje, meutim, ne ide
to tako.
Dva dana kasnije, uo sam neko komeanje sa druge strane
zida moje elije. Sagao sam se do jedne zarale cevi koja je po -
vezivala moju sa tom drugom elijom.
- Hej, ima li koga tamo? pitao sam.
Tiina.
I onda...
- Mosabe?
ta?! Nisam verovao. To je bio moj roak!
- Jusefe, jesi li to ti?
Bio sam presrean to ujem njegov glas. Srce je poelo ubr -
zano da mi kuca. To je bio Jusef! Ali Jusef je potom poeo da me
proklinje.
- Zato si to uradio? Pa ja imam porodicu...
Poeo sam da plaem. Toliko sam eleo da priam sa nekim
dok sam bio u zatvoru. A sada je odmah sa druge strane zida bio
lan moje porodice, i vikao je na mene. Kad iznenada, pade mi
neto na pamet: Izraelci su nas prislukivali; stavili su Jusefa
pored mene, kako bi iz naeg razgovora proverili da li sam govo -
rio istinu. Meni je to odgovaralo, jer sam Jusefu rekao da mi
oruje treba da zatitim porodicu, pa zato nisam brinuo.
Kada su ovi iz in Beta shvatili da sam govorio istinu, pre-
mestili su me u drugu eliju. Kada sam opet ostao sam, mislio
sam o tome kako sam upropastio ivot svog roaka, kako sam
povredio svoju porodicu, i kako sam bacio 12 godina kolovanja
86
u nepovrat, i sve to samo zbog toga to sam verovao jednom glu-
paku, poput Ibrahima!
Sedmicama sam bio u eliji, izolovan od ljudi. Straari su mi
ubacivali hranu ispod vrata, ali nikada nisu ni re progovorili. ak
je poeo da mi nedostaje i glas Leonarda Koena. Nisam imao
nita da itam, i moj pojam o vremenu zavisio je od promene
boje inija za obroke. Nisam mogao nita da radim osim da
razmiljam i da se molim.
Konano, jednog dana su me odveli u kancelariju, u kojoj me
je opet ekao Loaj da razgovara sa mnom.
- Mosabe, ako odlui da sarauje sa nama, uradiu sve na
tome da vie ne bude u zatvoru.
Trenutak nade. Moda bih mogao da ga ubedim da u kao da
saraujem sa njima, pa e me onda pustiti iz zatvora, mislio sam.
Priali smo malo o raznim stvarima, pa mi je rekao: ta bi ti
rekao ako bih ti ja sada ponudio da radi za nas? Izraelske voe
se sada dogovaraju sa palestinskim. Dugo vremena su ratovali,
a sada se rukuju i veeraju zajedno.
- Islam me spreava da to uinim.
- Mosabe, jednog dana e ak i tvoj otac doi i see da raz-
govara sa nama. Hajde da radimo zajedno na uspostavljanju mira
u narodu.
- Pa je l se tako uspostavlja mir? Mira e biti kada se oslobod-
imo okupacije.
- Ne, mir uspostavljamo preko naroda koji je spreman da nai -
ni promene.
- Ja ne mislim tako. Nije vredno truda.
- Plai se da te ne ubiju kao izdajnika?
- Ne, nego posle svih nevolja koje smo proli, ne bih nikada
mo gao da sedim i razgovaram sa vama kao da se nita nije desilo,
a kamoli da saraujem. To mi nije dozvoljeno da uinim. To se
protivi svemu u ta verujem.
Jo uvek sam mrzeo sve oko sebe. I okupaciju i PNS. Okrenuo
sam se radikalizmu samo zato to sam imao elju neto da uni-
87
tim. To je bio instinkt destrukcije koji me je i doveo u ovakav ha -
os. Sada zbog toga sedim u zatvoru, dok me ovaj ovek pita da
radim za njih. Ako pristanem, znam kolika je cena, i u ovom i u
onom ivotu.
- Dobro, treba mi vremena da razmislim uo sam sebe da
naglas izgovaram te rei.
Otiao sam nazad u eliju i razmiljao o Loajovoj ponudi. uo
sam i za prie o ljudima koji su pristali da rade za Izraelce, ali su
bili dvostruki agenti, kako se nazivaju. Ubijali su svoje rukovo-
dioce, sakrivali oruje, i koristili svaku priliku da nakode Izrael-
cima na svaki mogui nain. Ako pristanem na ponudu, velika je
verovatnoa da e me Loaj pustiti, mislio sam. Verovatno e mi
dati priliku da nosim i pravo oruje ovog puta, a sa kojim u moi
da ga ubijem.
Vatra mrenje je gorela u meni. Hteo sam da se osvetim onom
vojniku koji me je onako pretukao. Hteo sam da se osvetim Izra -
elu. Nije me zanimala cena toga, bio sam spreman i da poloim
svoj ivot.
Sa druge strane, raditi za in Bet je mnogo opasnije od na -
bavljanja oruja. Moda je bolje da zaboravim na tu ponudu i
odradim svoje vreme u zatvoru, odem kui da uim, budem sa
svojom majkom, i brinem se o svojoj brai i sestrama.
Sutradan je doao straar i odveo me po poslednji put u kan -
ce lariju. Nekoliko minuta kasnije uao je i Loaj.
- Kako si danas? Izgleda mnogo bolje. Hoe da popije ne -
to?
Sedeli smo i pili kafu kao dva stara prijatelja.
- ta ako me ubiju pitao sam, mada nisam stvarno toliko bri -
nuo za to. Hteo sam samo da on pomisli da stvarno elim da
saraujem sa njima.
- Mosabe, sluaj me. Radim za in Bet 18 godina i znam za
samo jednu osobu koju su otkrili. Svi oni ljudi koje si video da su
ubijeni nemaju veze sa nama. Ljudi su poeli da sumnjaju na njih,
jer nisu imali porodice i jer su radili sumnjive stvari, pa su ih ubili.
88
Niko nee znati za tebe. Pokrivaemo te tako da nee saznati za
tebe. titiemo te i brinuti o tebi.
Due vreme sam zurio u njega.
- Dobro. Pristajem. Hoete da me pustite sada? rekao sam.
- Odlino ree Loaj sa velikim osmehom na licu. Ali, naalost,
ne moemo odmah da te pustimo, poto ste tvoj roak i ti uhap -
eni odmah nakon to smo uhvatli Salameha, koji je bio na nas -
lovnoj strani Al-Kudsa (najpopularnije palestinske novine). Svi
misle da si uhapen zbog umeanosti sa ovim to pravi bombe.
Ako te skorije pustimo, posumnjae na tebe, i moe biti otkri -
ven. Najbolji nain da te zatitimo jeste da te poaljemo u zatvor,
na krae vreme. Ne brini. Videemo da li ima nekih razmena
zatvorenika ili dogovora o oslobaanju, koje moemo iskoristiti
da te pustimo. Nakon to bude puten, siguran sam da e se
Ha mas dobro brinuti o tebi, naroito zbog toga to si sin Hasana
Jusefa. Videemo se posle toga.
Odveli su me nazad u eliju, u kojoj sam ostao jo nekoliko
sedmica. Nisam mogao da doekam da izaem iz Maskobijeha.
Konano, jedno jutro je uao straar i rekao mi da mogu da idem.
Stavio mi je lisice, ali ovog puta su ruke bile ispred mene, ne iza.
Nije bilo smrdljive kape. I po prvi put nakon 45 dana sam video
sunce i osetio sve vazduh. Udahnuo sam duboko, ispunivi cela
plua i uivajui u povetarcu koji me je udarao u lice. Popeo sam
se na zadnji deo kombija ford i zapravo seo na metalno sedite,
koje je bilo vrelo zbog jakog sunca, ali mi to nije smetalo. Oseao
sam se slobodnim!
Dva sata kasnije smo stigli u zatvor u Megidu, ali smo morali
da ekamo jo sat vremena dok nismo dobili dozvolu da uemo.
Kada smo konano uli, pregledao me je zatvorski lekar i zaklju -
io da sam zdrav. Okupao sam se sa pravim sapunom, i data mi
je ista odea i sredstva za higijenu. Za ruak sam pojeo neto
toplo po prvi put nakon etiri sedmice.
Pitali su me sa kojom sam organizacijom povezan.
- Sa Hamasom odgovorio sam.
89
U izraelskim zatvorima svakoj organizaciji je bilo dozvoljeno
da upravlja svojim pripadnicima. Nadali su se da e time ili reiti
pojedine socijalne probleme ili da e stvoriti vie sukoba izmeu
razliitih frakcija. Jer ako su zatvorenici bivali u sukobu jedni sa
drugima, imali bi manje energije da se bore protiv Izraelaca.
Kada bi neko nov doao u zatvor, morao je da kae kojoj je or-
ganizaciji naklonjen. Morali smo da izaberemo nekog izmeu
Hamasa, Fataha, Islamskog dihada, Narodnog fronta za oslobo -
enje Palestine (NFOP), Demokratskog fronta za osloboenje
Palestine (DFOP), ili nekog drugog. Nismo mogli da kaemo da
nikome ne pripadamo. Oni koji bi tako rekli imali su nekoliko
dana da se odlue kod koga e biti. U Megidu je Hamas imao
najveu kontrolu. Tu je on bio najjaa i najvea organizacija. Ha -
mas je postavljao pravila, a svi ostali su igrali njihovu igru.
Kada sam doao, ostali zatvorenici su me lepo doekali, tap -
ui me po leima i estitajui mi to sam im se pridruio. Uvee
smo sedeli i priali o onome kroz ta smo proli. Malo kasnije mi
je bivalo sve neprijatnije, jer jedan od njih, koji je bio kao neki
voa zatvorenika, stalno je postavljao pitanja previe pitanja.
Iako je bio emir voa Hamasa u zatvoru jednostavno mu
nisam verovao. uo sam za mnogo pria o pticama, tj. zatvor -
skim pijunima.
Razmiljao sam, ako je bio pijun in Beta, zato mi ne veruje?
Trebalo je sada i ja da budem jedan od njih. Zato sam odluio da
idem na sigurno, i da ne kaem nita vie nego od onoga to sam
govorio svojim ispitivaima u prolom zatvoru.
Ostao sam u Megido zatvoru dve sedmice, molei se, postei
i itajui Kuran. Kada su dolazili novi zatvorenici, upozorio sam
ih na emira.
- Morate biti oprezni. On i njegovi prijatelji mi izgledaju kao
ptice.
Novi zatvorenici su odmah preneli emiru moje sumnje, a ja
sam sutradan vraen nazad u Maskobijeh. Sledeeg jutra su me
odveli u onu kancelariju:
90
- Kako je bilo u Megidu? pitao je Loaj.
- Mnogo lepo rekao sam sarkastino.
- Zna ta, ne mogu svi da tako primete pticu kada je prvi
put vide. Idi i odmori se sada. Uskoro emo te poslati nazad da
provede malo vie vremena. A jednog dana radiemo i zajedno
na nekom zadatku.
Kako da ne, a jednog dana u te ja upucati u glavu, pomislio
sam dok sam ga gledao kako odlazi. Bio sam ponosan na sebe
zbog takvih mojih radikalnih misli.
Tu sam proveo 25 dana, ali sam bio u eliji sa jo tri zatvore -
nika, meu kojima je bio i moj roak Jusef. Provodili smo vreme
u prianju. Jedan od njih nam je priao kako je ubio nekog o -
veka. Drugi se hvalio to je slao bombae-samoubice. Svi su imali
neku zanimljivu priu da ispriaju. Sedeli smo, priali, molili se i
pevali, elei malo da se razveselimo. Radili smo sve samo da ne
razmiljamo o mestu u kojem smo se nalazili. Jer to nije bilo
mesto za ljude.
Na kraju su nas sve poslali u Megido, osim mog roaka. Ovog
puta nas nisu poslali kod ptica, ve u pravi zatvor. Od tada se
sve promenilo.
91
12. poglavlje
Broj 823
(1996)
Mogli su da nas osete kako dolazimo. Nae kose i brade nisu
osetile makaze i brija cela tri meseca. Odea nam je bila prljava.
Bilo je potrebno dve sedmice da nestane smrad koji smo poneli
iz prolog zatvora. Skidanje prljavtine nije pomagalo. Moralo je
da se ispere neim.
Veina zatvorenika je poela da slui kaznu u mivaru odseku
zatvora u koji su svi provodili odreeno vreme pre nego to su
pre metani u vei deo zatvora. S druge strane, pojedini zatvo -
renici su smatrani toliko opasnim da nisu putani da budu sa os-
talima, ve su godinama drani u mivaru. Ne sluajno, svi takvi
ljudi su bili povezani sa Hamasom. Neki zatvorenici su i mene
prepoznali, pa su doli da se pozdrave.
Poto sam bio sin eika Hasana, prepoznavali bi me gdegod
da sam iao. Ako je on bio kralj, ja sam bio princ njegov nasled-
nik. Tako su me i tretirali.
- uli smo da si ovde mesec dana. I tvoj ujak je ovde. Doi e
da te poseti.
Ruak je bio topao i obilan, mada ne toliko ukusan kao onaj
od ptica. To mi pak nije smetalo. Bio sam srean. Iako sam bio
u zatvoru, oseao sam se slobodnim. Kada sam bio sam u eliji,
razmiljao sam o in Betu. Obeao sam da u raditi za njih, a jo
mi nita nisu rekli. Nikad mi nisu objasnili kako emo da komu-
niciramo i ta uopte znai da emo raditi zajedno. Ostavili su
me bez ikakvih saveta ta treba da radim. Bio sam skroz izgub -
ljen. Vie nisam znao ko sam. Pitao sam se da li su me prevarili.
92
Mivar je bio podeljen na dva dela: Sobu 8 i Sobu 9, sa vie-
spratnim krevetima, i bio je u obliku slova L, a unutra je moglo
da stane po 20 zatvorenika. U uglu takvog oblika nalazilo se igra -
li te sa betonskim obojenim poligonom i slomljenim stolom za
stoni-tenis, koji je donirao Crveni krst. Dva puta dnevno smo pu-
tani u taj deo.
Moj krevet je bio na kraju Sobe 9, odmah pored kupatila.
Imali smo dve WC olje i dva tua. WC je u stvari bio samo jedna
rupa u podu, nad kojom smo morali ili da stojimo ili da uimo,
da bismo se posle toga oprali sa kofom vode koja je stajala pored.
Bilo je vrue i vlano unutra, i mnogo je smrdelo.
Zapravo, ceo odsek je bio takav. Neki su bili bolesni i kaljali
su, drugi se nisu kupali, svi su imali neprijatan zadah, duvanski
dim je nadvladavao slabu ventilaciju, a nije bilo ni prozora.
Svako jutro su nas budili u etiri sata, da bismo se spremili za
molitvu pre zore. ekali smo u redu sa svojim pekirima, imajui
onaj izgled mukaraca kada se probude prerano, i smrdei kako
smrde mukarci kada nema ventilacije. Posle toga je sledilo vre-
me za vudu. To je islamski obiaj ienja: prali smo ruke do
zglobova, ispirali usta, i umrkavali vodu kroz nozdrve. Trljali smo
sa vodom svoja lica obema rukama, od ela do brade, i od uveta
do uveta; prali ruke do laktova, i prolazili rukom po predelu od
glave do vrata. Na kraju smo mokrim prstima istili ui, vrat i oba
stopala do lanaka, pa jo dva puta ponavljali ceo postupak.
U pola pet ujutru, kada bi svi zavrili sa pranjem, imam je -
dan krupan ovek sa velikom bradom poeo bi da peva adhan.
Posle toga bi itao Al-Fatihu (prvu suru, ili poglavlje, iz Kurana),
pa bismo krenuli sa rakama (ponavljanjem molitvi, ustajanja,
kleanja i klanjanja).
Veina nas smo bili muslimani iz Hamasa ili Islamskog di-
hada, tako da smo to ionako radili svaki dan. Meutim, i oni koji
su bili lanovi sekularnih i komunistikih organizacija morali su
da ustaju kada i mi, s tim da se nisu molili. Nije im ba bilo pri-
jatno.
93
Jedan ovek je odsluivao kaznu od 15 godina. Stigao je do
polovine. Ovi islamski obiaji su mu dojadili, pa ga je bilo veoma
teko probuditi ujutru. Neki zatvorenici su ga gurali, udarali i vi -
kali mu Ustaj!, da bi na kraju morali da ga poliju vodom po gla -
vi. Bilo mi ga je ao. Sve to ienje, moljenje i itanje trajalo je
oko sat vremena. Posle toga su se svi vraali u krevet. Nastajala
bi tiina.
Meni je uvek bilo teko da ponovo zaspim, te obino i ne bih
zaspao do sedam sati. Ali, im bih konano zaspao, probudio bi
me neiji uzvik: Adad! Adad! (Brojanje! Brojanje!) upozore -
nje da je bilo vreme da se prebroje svi zatvorenici.
Seli bismo na svoje krevete okrenuti leima prema izraelskom
vojniku koji nas je brojao, jer je bio nenaoruan. Za to mu je tre-
balo samo pet minuta, pa bi nas posle toga pustili da spavamo.
Jalsa! Jalsa!, viknuo bi emir u pola devet. To je bilo vreme
za sastanak organizacije, koji se odravao dva puta dnevno, na
elu sa Hamasom i Islamskim dihadom. Ne daj Boe da nekom
dopuste da normalno odspava nekoliko sati bez ustajanja. Posta-
jalo je stvarno zamorno. Ponovo bi nastajali redovi pred kupa -
tilom, kako bi se spremili za jalsu u devet sati.
Na prvoj Hamasovoj jalsi prouavali smo pravila itanja Kura -
na. Ja sam to sve ve bio nauio od svog oca, dok veina zatvo -
renika to nije znala. Na drugoj jalsi se vie radilo o samom Ha -
masu, disciplini unutar zatvora, objavi o dolasku novih zatvo re -
nika, i vestima o novim dogaajima izvan zatvora. Nije bilo tajni
i planova, samo neke opte vesti.
Nakon jalse bismo obino gledali TV koji se nalazio na kraju
prostorije, sa suprotne strane od kupatila. Jedno jutro sam gle-
dao neki crtani film, kada se pojavi neka reklama.
TRAS!
Velika drvena ploa se spustila ispred ekrana.
Skoio sam i pogledao oko sebe.
- ta se dogodilo?!
94
Ta velika ploa je bila privezana vrstim konopom za plafon.
Sa strane je stojao jedan zatvorenik koji je dobro drao drugi kraj
konopa. Oito, njegov posao je bio da sputa plou kad god bi
se na TV ekranu pojavilo neto neprikladno.
- to si spustio plou? pitao sam.
- Da bih te zatitio odgovorio je hladno.
- Zatitio? Od ega?
- Bila je devojka na toj reklami. Nije imala maramu za glavu
objasnio mi je taj ploo-sputa.
Okrenuo sam se prema emiru:
- Je l on to ozbiljno misli?
- Da, naravno odgovorio je emir.
- Ali svi mi imamo TV kod kue, a tamo nemamo ove ploe.
Zato bismo ih ovde imali?
- Drugaije je u zatvoru. Ovde nema ena. Ono to se prika -
zuje na TV-u moe stvoriti probleme kod zatvorenika i izazvati
odnose meu njima koji nisu poeljni. Zbog toga postoji ovo
pravilo. Tako mi radimo objasnio mi je.
Naravno, nisu svi isto gledali na to pravilo. Ono to smo smeli
da vidimo na TV-u najvie je zavisilo od toga ko dri konopac. Ako
bi ga drao neko iz Hevrona, on bi sputao tablu svaki put kada
bi se pojavio enski lik, ak i u crtanom filmu; a ako je bio neki
liberalac iz Ramale, onda bismo gledali TV due. Trebalo je da se
menjamo na dunosti dranja konopa, ali ja sam odbio da to
uinim.
Nakon ruka sledila je podnevna molitva, a onda opet period
tiine. Veina zatvorenika je dremala tokom tog perioda, a ja sam
obino itao neku knjigu. Uvee nam je bilo doputano da
izaemo na igralite da se proetamo, druimo i razgovaramo.
ivot u zatvoru je za lanove Hamasa bio prilino monoton.
Nisu nam dali ni da igramo karte. Jedino smo smeli da itamo
Ku ran i knjige o islamu. lanovi drugih organizacija su u tom pog -
ledu imali veu slobodu.
95
Jednog popodneva doao je i moj roak Jusef. Bio sam srean
to je doao. Izraelci su nam dali jednu mainicu kojom smo obri-
jali glavu Jusefa, kako bismo iskorenili smrad koji je doneo iz Mas -
ko bijeha.
Jusef nije pripadao Hamasu, ve socijalistima. Nije verovao u
Alaha, mada je verovao u Boga. Zbog toga je dodeljen Demok -
ratskom frontu za osloboenje Palestine. DFOP se borio za neza-
visnost palestinske drave, za razlku od Hamasa i Islamskog di -
hada koji su se borili za nastanak islamske drave.
Nekoliko dana nakon dolaska Jusefa u posetu mi je doao moj
ujak, Ibrahim Abu Salem. On je bio u pritvoru dve godine, iako
optunica nikada nije zvanino podignuta protiv njega. A poto
je predstavljao opasnost po Izrael, inilo se da e tamo dugo vre-
mena ostati. Poto je bio VIP Hamasa, mom ujku je bilo dozvo-
ljeno da se slobodno kree od mivara do glavnog zatvora, i iz
jednog odseka zatvora u drugi. Tako je on doao i u mivar da vidi
kako mu je neak, da proveri da li je sve u redu, i da mi donese
malo odee gest koji je odudarao od karaktera oveka koji me
je tukao i koji je napustio nau porodicu dok mi je otac bio u zat -
voru.
Sa svojih skoro 1,90 m visine, izgledao je poput planine. Nje-
gov veliki stomak odavao ga je za nekog veselog sladokusca. Ali
on nije bio samo to. Moj ujak Ibrahim je bio zao i sebian ovek,
laov i licemer sve ono to nije moj otac.
Ipak, unutar zidina Megida prema mom ujaku Ibrahimu svi su
se ophodili kao prema kralju. Svi zatvorenici su ga potovali, bez
obzira kojoj organizaciji da su pripadali; potovali su ga zbog nje-
govih godina, zbog toga to je bio predava na univerzitetima, i
zbog njegovih politikih i akademskih uspeha. Obino su voe
zat vorenika njegovu posetu iskoriavale da nam uprilie jedno
njegovo predavanje.
Svi su voleli da sluaju te njegove govore, mada je meni vie
liio na zabavljaa, nego na govornika i predavaa. Voleo je da
96
zasmejava ljude, a kada je govorio o islamu, govorio je jednos-
tavnim renikom kako bi svi mogli da razumeju.
Meutim, tog dana se niko nije smejao, ve su svi zatvorenici
pomno i utke sluali Ibrahima kako ostraeno govori o izdaj -
nicima koji su prevarili i izdali svoje porodice, te postali nepri-
jatelji palestinskog naroda. Nasluivao sam da se obraa meni,
pokuavajui da mi kae: Ako ima neto rei to mi nisi rekao,
Mosabe, bolje da mi kae odmah.
Naravno, ja to nisam uinio. ak i da je Ibrahim sumnjao da
imam neto sa in Betom, nikada se ne bi usudio da to otvoreno
kae jednom sinu eika Hasana Jusefa.
Pre nego to je otiao, rekao mi je: Ako ti treba neto, slo-
bodno mi reci. Preduzeu neto da te stave blie meni.
Bilo je leto 1996. godine. Iako sam imao samo 18 godina, ose -
ao sam se kao da sam za tih nekoliko meseci proiveo vie ivo -
ta. Nekoliko sedmica nakon posete mog ujka, jedan od pred stav-
nika zatvorenika, tzv. avi, uao je u prostoriju broj devet i
viknuo: 823! Iznenadio sam se to je prozvao mene, tj. moj
broj. Posle toga je viknuo jo tri ili etiri druga broja, i rekao nam
da se spremimo.
Kada smo izali iz mivara na otvoreno, u pustinju, vrelina me
je udarila u glavu, pa mi se malo zavrtelo. Koliko sam mogao
videti, ispred nas su bili samo vrhovi nekoliko zgrada braon boje.
Proli smo kroz prvi odsek zatvora, pa kroz drugi, i trei. Stotine
zatvorenika je pritralo visokoj ogradi da vidi ko im dolazi. Doveli
su nas u Odsek 5. Otvorila se kapija. Vie od 50 ljudi nam je
prilo, grlilo se sa nama i rukovalo.
Uli smo prvo u administrativni odsek, u kojem su nas pitali
ko joj organizaciji prirpadamo. Mene su odveli u odeljenje Ha -
masa, gde me je njihov emir doekao, te se rukovao sa mnom.
Dobrodoao. Dobro je da si tu. Veoma smo ponosni na tebe.
Spremiemo ti krevet uskoro i daemo ti pekire i ostalo to ti
bu de trebalo rekao mi je, pa dodao uz tipian zatvorski hu -
mor: Samo se opusti i oseaj se kao kod svoje kue.
97
Svaki odsek zatvora imao je 12 soba, a u njima po 20 kreveta
i kredenaca. Ukupno je moglo da stane najvie 240 zatvorenika.
Zatvor je izgledao poput zatvorenog kvadra sa bodljikavim i-
cama na spoljnim stranama. Odsek 5 je bio podeljen na etiri
dela. Zid sa bodljikavom icom je presecao odsek od severa ka
jugu, a niska ograda od istoka ka zapadu.
Kvadranti 1 i 2 (gornji desni i levi) su imali po tri Hamasove
sobe. Kvadrant 3 (donji desni) je imao etiri po jednu za Hamas,
Fatah, meani DFOP/NFOP i Islamski dihad. I Kvadrant 4 (donji
levi) je imao dve sobe po jednu za Fatah i DFOP/NFOP.
U Kvadrantu 4 je bila i kuhinja, i kupatilo, tuevi, prostor za
avie i radnike u kuhinji, i lavaboi za vudu. U Kvadrantu 2 smo
stajali na otvorenom u redovima radi molitve. I naravno, na sva -
kom oku je bila po jedna straarska kula. Glavna kapija za Od -
sek 5 se nalazila izmeu Kvadranta 3 i 4.
Jo jedan detalj: Ograda, koja se pruala od istoka ka zapadu,
imala je kapije izmeu Kvadranta 1 i 3, i 2 i 4. Tokom veeg dela
dana su bile otvorene, osim kada su prebrojavani zatvorenici.
Tada su zatvarana da bi uvari mogli da izbroje po polovinu od
ukupnog broja zatvorenika, a ne sve odjednom.
Dodeljen sam Hamasu u gornjem uglu Kvadranta 1, trei kre -
vet sdesna. Nakon prvog prebrojavanja, seli smo i poeli da raz-
govaramo, kad se odjednom uo jedan glas iz daleka: Barid ja
mudahedin! Barid! (Pismo od boraca za slobodu! Pismo!).
Re je bila o savedima iz drugog odseka, koji su upozoravali
zatvorenike iz svih ostalih odeljenja. Savedi su agenti bezbed-
nosti u zatvoru na strani Hamasa, koji su predavali poruke od
jednog do drugog odseka zatvora. Njihov naziv potie od arap-
skih rei koje znae predaja oruja.
Na poziv je nekoliko ljudi otralo iz soba, ispruilo ruke i pog -
ledalo ka nebu. Kao po dogovoru, inilo se da im je neto nalik
lopti palo u ruke niotkuda. To je zapravo bio nain na koji su voe
Hamasa irile ifrovana nareenja ili informacije od jednog do
drugog odseka. Sve palestinske organizacije su koristile ovaj na -
98
in komunikacije. Svaka je imala svoje ifrovano ime, tako da
kada bi se izgovorilo, odreeni hvatai bi znali tano gde treba
da istre.
Te loptice su pravljene od hleba, omekanih vodom. Poruka
bi bila stavljena u takvo testo, veliine bejzbol loptice, koje bi se
potom suilo dok ne ovrsne. Naravno, za takav posao su odabi-
rani samo najbolji bacai i hvatai.
Taman to je poelo da biva uzbudljivije, ve se zavrilo. Bilo
je vreme za ruak.
99
13. poglavlje
Ne veruj nikome
(1996)
Bilo je predivno videti nebo posle toliko vremena pod zem -
ljom. inilo se kao da godinama nisam video zvezde na nebu.
Bile su divne, uprkos tome to su velika reflektorska svetla iz
zatvora zamagljivala njihovu svetlost. No, pojava zvezda je znaila
da je vreme za prebrojavanje i spavanje. Tada su poele da mi
se deavaju udne stvari.
Moj broj je bio 823, i zatvorenici su uvek bili rasporeivani po
svojim brojevima. To bi znailo da je mene trebalo da stave u
Hamasovu sobu u Kvadrantu 3, ali ta soba je bila puna, tako da
su me stavili u Kvadrant 1.
Kada bi bilo prebrojavanje, pak, morao sam da budem u Kvad-
rantu 3, jer na taj nain straar nije morao da pamti koga su gde
premestili radi boljeg rasporeda.
Svaki potez pri prebrojavanju zatvorenika je bio unapred pro -
raunat.
25 vojnika, sa pukama M16, ula bi u Kvadrant 1, i onda ila
od sobe do sobe. Svi bismo stajali okrenuti leima prema njima.
Niko nije smeo da se pomeri da ne bio upucan.
Nakon toga bi prelazili u Kvadrant 2, pa bi zatvarali obe one
kapije, tako da niko iz Kvadranta 1 i 2 ne bi mogao da pree u
Kvadrant 3 i 4 da pokrije mogu nedostatak u njihovom broju
zat vorenika.
Svoje prve noi u Odseku 5 primetio sam da se neki zatvo -
renici skrivaju. Kada sam prvi put uao u Kvadrant 3, pored mene
se naao jedan veoma bolestan zatvorenik. Izgledao je uasno,
kao da e uskoro umreti. Bio je obrijane glave, i oito je bio skroz
100
iscrpljen. Nikada nikog nije gledao u oi. Pitao sam se ko je taj
ovek i ta mu se desilo.
Oigledno je da niko nije hteo da vojnici primete ovog elavca.
Ali zato?
Te noi, dok sam leeo u krevetu, uo sam nekog kako jadiku-
je, negde u daljini, neko ko je sigurno bio u velikim bolovima.
Nije prolo mnogo, i ve sam zaspao.
Jutro je uvek dolazilo brzo, i dok kae keks, ve su nas budili
za molitvu pre zore. Od 240 zatvorenika njih 140 je ustajalo i po -
realo se u red ispred est kupatila, u stvari, est rupa sa preg-
radama, i sa osam lavaboa za vudu. Trajalo je trideset minuta.
Posle toga smo se poreali u redove za molitvu. Radilo se sve
skoro isto kao u mivaru, samo to je ovde bilo 12 puta vie zat -
vorenika. Bez obzira na broj, udilo me je kako je sve glatko teklo.
Niko nije pravio greke. Ba je bilo udno.
Kao da su svi bili preplaeni. Niko se nije usuivao da prekri
pravilo. Niko nije smeo da ostane malo due u kupatilu. Niko nije
smeo ni da pogleda zatvorenika koji je bio od istragom ili u pri -
sus tvu izraelskih vojnika. Niko nije nikada stajao blizu ograde.
Ipak, ubrzo sam poinjao da shvatam. Pod prismotrom upra -
vitelja zatvora, Hamas je vodio neku svoju igru, i postizali su po -
ene. Ko prekri pravilo, dobijao bi crveni poen, a kada se skupi
dovoljno takvih poena, onda se ide kod majida opasnih mo-
maka iz Hamasa koji se nikad ne smeju i ne ale.
Njih uglavnom nismo viali, jer su bili zauzeti prikupljanjem
in formacija. Oni su bili ti koji su slali i primali poruke preko onih
loptica.
Jednog dana, dok sam sedeo na svom krevetu, uao je taj
majid i viknuo: Svi izaite iz ove sobe! Niko nije progovorio ni
rei, i soba je bila ispranjena u roku od nekoliko sekundi. Unutra
su ubacili nekog oveka, navukli zavese, i ispred postavili dva
uvara. Neko je ukljuio TV, i pojaao ton do kraja, dok su drugi
poeli da pevaju i prave galamu.
101
Ne znam ta su radili u toj sobi, ali nikada pre nisam uo
oveka da onoliko vie. ta je loe uradio da je zasluio kaznu,
pitao sam se. Muenje je trajalo oko 30 minuta. Posle toga su ga
dva majida odvela u drugu sobu, u kojoj su nastavili sa ispitiva -
njem.
Nakon to su nas izbacili iz sobe, poeo sam da razgovaram s
jednim drugom koji se zvao Akel Sorur. On je bio iz jednog sela
blizu Ramale.
- ta se deava u onoj sobi? pitao sam.
- A, pa on ti je lo ovek objasnio mi je prosto.
- Znam, ali ta mu rade tamo, i ta je loe uradio?
- Nije nita loe uradio u zatvoru, ali kau da je Izraelcima dao
informacije o nekom lanu Hamasa dok je bio u Hevronu. A i iz-
gleda da mnogo pria. Zato ga povremeno mue.
- Kako?
- Obino mu stavljaju igle pod nokte i tope plastine inije za
hranu na golu kou. Ili mu spaljuju dlake po telu, ili ga nekim ve-
likim tapom primoravaju da satima sedi u nezgodnom poloaju,
i ne daju mu da spava.
Tada sam shvatio zato su svi bili tako paljivi, i ta se dogodilo
sa onim elavcem to sam ga video kada sam doao u ovaj deo
zatvora. Majidi su mrzeli izdajnike, i dok ne dokaemo suprotno,
svi smo bili oznaeni kao potencijalni izdajnici, kao izraelski pi-
juni.
Poto su Izraelci lako prepoznali elije Hamasa i pohapsili nje-
gove lanove, majidi su pretpostavili da su u njihovu organizaciju
ubacili veliki broj pijuna, pa su bili odluni u tome da ih sve ot -
kriju. Pratili su svaki na pokret. Gledali su kako se ponaamo i
sluali ta govorimo. Brojali su nam i poene. Znali smo ko su, ali
nismo znali ko su bili njihovi pijuni. Neko koga sam smatrao dru-
gom moda je radio za majide, tako da sam mogao ubrzo da se
naem pred novim ispitivaima.
Zato sam odluio da se samo pouzdam u sebe, i da budem
op rezan u biranju ljudi kojima mogu da verujem. Kad sam uvideo
102
kakav svet sumnji i prevara vlada u zatvoru, moj ivot je poeo
dramatino da se menja. Kao da sam se naao u nekoj posebnoj
vrsti zatvora, u kojem nisam smeo da se kreem i govorim kako
hou, i u kojem nisam smeo da verujem svakom ili da se spri-
jateljim sa nekim. Plaio sam se da ne napravim greku, da ne
zakasnim, da se ne uspavam, ili da ne zaspim tokom jalse.
Ako bi majid optuio nekog da je izdajnik, taj je mogao da
se oprosti sa ivotom. Taj vie ne bi imao porodicu. Njegova de -
ca, ena i svi poznanici bi ga napustili. Etiketa izdajnika je neto
najgore to moe ovek tamo da doivi. U periodu od 1993. do
1996. godine vie od 150 izdajnika je Hamas pronaao u izrael-
skim zatvorima. Oko 16 njih je ubijeno.
Poto sam umeo da piem veoma brzo i itko, majidi su me
pitali da budem lan njihove slube. Informacije kojima bih ras -
polagao su bile strogo poverljive, kako su mi rekli. Upozorili su
me da to nikome ne priam.
Dane sam provodio prepisujui dosijee zatvorenika. Bili smo
veoma oprezni da te informacije sakrijemo od upravitelja zat vo -
ra. Nikada nismo pisali imena, ve samo ifrovane brojeve. Pisani
na najtanjim moguim papirima, fajlovi su po svom sadraju liili
na najgoru moguu vrstu pornografije. Ljudi su ak priznavali da
su imali odnose sa svojim majkama. Jedan je rekao da je imao
odnose sa kravom, drugi sa svojom erkom, a trei sa svojom
kominicom, koji je sve slikao sakrivenim aparatom, a onda slike
dao Izraelcima. U izvetaju se kae da su Izraelci toj eni pretili
da e njenoj porodici dostaviti te slike ako ne bude radila za njih
kao pijun. Tako su njih dvoje nastavili sa svojim odnosima, priku-
pljali su informacije za Izraelce, i imali odnose i sa drugima, koje
su isto snimali, sve dok nije ispalo da skoro celo selo u kojem su
iveli radi za Izraelce. I to je bio tek prvi dosije koji je trebalo da
prepisujem.
Nisam mogao da verujem. Dok sam dalje prepisivao fajlove,
uvideo sam da su osumnjienima, koje su muili, postavljali pi-
tanja na koja oni nisu nikako mogli da odgovore, i da su stoga
103
davali odgovore za koje su mislili da e zadovoljiti njihove mui -
telje. Bilo mi je sasvim jasno da bi rekli bilo ta samo da ovi pre -
stanu da ih mue. Takoe sam pomislio da neka od njihovih
pitanja nisu sluila niemu drugom osim da zadovolje seksualne
fantazije majida.
Nakon toga, desilo se da je moj drug Akel Sorur postao jedna
od njihovih rtvi. On je bio iz elija koje su pripadale Hamasu, i
bio je hapen mnogo puta, ali, iz nekog razloga, gradski pripad-
nici Hamasa iz zatvora nisu ga nikada prihvatili. Akel je bio obian
poljoprivrednik. Nain na koji je priao i jeo drugima je bio sme -
an, pa su ga zato ismevali. Dosta se trudio da kuvanjem i spre-
manjem za njih zadobije njihovo poverenje i potovanje, me u-
tim, oni se nisu ophodili prema njemu kao prema oveku, jer su
znali da to radi iz straha.
Akel je i imao razloga da se plai. Njegovi roditelji nisu bili ivi.
Od porodice mu je jedino ostala sestra. To ga je uinilo naroito
ranjivim, jer niko ne bi mogao da ga osveti ako bi ga muili. Pored
toga, druga iz njegove elije su majidi ve ispitivali, a on je pome -
nuo njegovo ime dok su ga muili. Znao sam da je jedini razlog
to se prema meni nisu ovako ophodili bio moj otac.
Naim porodicama je bilo dozvoljeno da nas posete jedanput
meseno. Poto hrana u izraelskom zatvoru nije bila ba po naoj
elji, porodice su obino donosile domau hranu i line stvari.
Akel i ja smo bili iz istog mesta, pa su nam porodice dolazile u
posetu istog dana.
Nakon dugotrajnog procesa prijavljivanja, Crveni krst je lano -
ve porodica iz tano odreenih podruja stavljao u autobus,
kojem je trebalo samo dva sata da stigne do Megida. No, kako
su autobusi morali da staju na svakom kontrolnom punktu, kada
bi i svi putnici bili pretresani, nae porodice su morale da krenu
u 4 ujutru da bi stigle kod nas u zatvor do podneva.
Jednog dana Akela je posetila njegova sestra. Posle posete
vratio se u Odsek 5 sa kesama punim hrane. Bio je srean i nije
bio nimalo svestan ta ga eka. Doao je i moj ujak Ibrahim da
104
odri predavanje, to je uvek bio lo znak. Saznao sam da je
Ibrahim esto dolazio da dri govore da bi pokrio majide, koji su
ispitivali i muili nekog. Ovog puta, taj neko je bio Akel. Majidi
su mu oduzeli poklone koje je dobio, i odveli ga u sobu. Nestao
je iza zavese, kada je poeo njegov kratkotrajni komar.
Pogledao sam u ujka. Zato ih nije spreio? Bio je u zatvoru
sa Akelom mnogo puta. Zajedno su prolazili kroz nevolje. Akel je
kuvao hranu za njega i brinuo se o njemu. Poznavao ga je. Da li
je to bilo zato to je Akel bio siromaan, miran zemljoradnik sa
se la, dok je moj ujak bio iz grada?
ta god da je bio razlog, Ibrahim Abu Salem je posle seo sa
majidima, smejao se i jeo hranu koju je Akel dobio od svoje ses-
tre. Blizu njih su njegovi lanovi Hamasa Arapi, Palestinci, mus-
limani zabijali igle pod Akelove nokte.
Akela sam video samo nekoliko puta tokom sledeih nekoliko
sedmica. Obrijali su mu glavu i bradu, dok su mu oi bile spute -
ne do zemlje. Bio je mrav i liio je na starca koji eka da umre.
Kasnije su mi dali da napiem njegov dosije. Priznao je da je
imao odnose sa svakom enom u svom selu, kao i sa magarcima
i drugim ivotinjama. Znao sam da nita od toga nije tano, ali
sam nastavio da piem po papiru, koji su majidi potom poslali u
njegovo selo. Njegova sestra se odrekla njega, a komije su ga
pro klele.
Za mene su ti majidi bili gori od svakog izdajnika, ali su imali
najvie vlasti i uticaja u zatvoru. Razmiljao sam da ih upotrebim
u svoju korist.
Anas Rasras je bio njihov voa. Njegov otac je bio profesor
na fakultetu na Zapadnoj obali, i blizak prijatelj mog ujaka Ibra -
hima. Kada sam doao u Megido, moj ujak je rekao Anasu da mi
pomogne da se prilagodim i uklopim. Anas je bio iz Hevrona,
imao je oko 40 godina, izgledao je misteriozno, veoma inteli -
gentno i vrlo opasno. in Bet ga je nadgledao netremice kad god
bi izaao iz zatvora. Skoro da nije imao prijatelja, ali on nije
105
nikada uestvovao u onim muenjima. Zato sam ga potovao i
ak poeo da mu verujem.
Rekao sam mu da sam pristao da saraujem sa Izraelcima da
bih postao dvostruki agent, i time dobio pristup jaem naoru -
anju, te da bih mogao da ih unitim iznutra. Pitao sam ga da li
e mi pomoi u tome.
- Moram da vidim. Neu nikom rei, ali moram da vidim re -
kao je.
- Kako to da vidi? Moe li da mi pomogne ili ne?
Nije trebalo da verujem tom oveku. Umesto da mi pomogne,
on je odmah rekao mom ujaku Ibrahimu i pojedinim drugim ma-
jidima o mom planu.
Ve sutradan ujutru doao je moj ujak da me vidi.
- ta to pokuava da uradi?
- Polako. Nita se nije dogodilo. Imam plan. Ti ne mora da
bu de deo toga.
- To je veoma opasno, Mosabe, i za tvoj ugled i za ugled tvog
oca, pa i za ugled cele tvoje porodice. Drugi treba da rade te
stvari, a ne ti.
Poeo je da me ispitiuje. Da li mi je in Bet rekao ko mi je in-
formant u zatvoru? Da li sam imao sastanke sa tim Izraelcem ili
straarom? ta su mi rekli? ta sam drugima rekao? to me je
vie ispitivao, sve sam bivao ljui. Na kraju sam se toliko iznervi-
rao da sam mu sve sasuo u lice:
- A zato se ti ne bi drao tvojih govora i religije, a ovakve
stvari prepustio drugima! Svi ovi mue ljude ni za ta. Nemaju
pojma ta rade. Sluaj, nemam ta da ti kaem. Radiu kako ja
hou, a ti radi ta ti hoe.
Znao sam da nee ispasti dobro po mene. Bio sam prilino
siguran da me nee odvesti na ispitivanje ili muenje, jer su znali
mog oca, ali sam znao da moj ujak Ibrahim nije bio siguran da li
sam mu govorio istinu ili ne.
U tom trenutku, zapravo, nisam znao ni ja.
106
Shvatio sam da je bilo glupo to sam se poverio majidu. Da li
sam ispao isto tako glup to sam verovao Izraelcima? Jo uvek
mi nita nisu rekli. Nisu mi dali nikakve kontakte, informacije. Da
li su igrali neku igru sa mnom?
Otiao sam u sobu, i od tada kao da sam poeo da se zatva -
ram u psihikom i emocionalnom smislu. Vie nikome nisam
verovao. Ostali zatvorenici su videli da neto nije kako treba sa
mnom, ali nisu znali ta je u pitanju. Mada majidi nikome nisu
rekli ono to sam im ispriao, ipak nisu skidali pogled sa mene.
Svi su sumnjali na mene, isto kao to sam i ja sumnjao u svakog.
A svi smo iveli zajedno u tom kavezu bez izlaza. Nije imalo gde
da se pobegne ili sakrije.
Vreme je prolazilo, a sumnja je rasla. Svakog dana se ulo
jaukanje; svake noi je bilo muenja. Hamas je muio pripadnike
sopstvenog naroda! Koliko god sam se trudio, nisam uspevao da
naem opravdanje za tako neto.
Ubrzo je postalo jo gore. Sada je umesto jedne osobe istovre-
meno bilo njih tri na ispitivanju. Jednog jutra, oko 4 sata, jedan
od njih je otrao kroz ceo odsek, brzo preskoio ogradu, i u roku
od 20 sekundi ve bio izvan zatvora, dok je na bodljikavoj ici od
ograde ostao deo njegove odee i iskidanog mesa. Izraelski voj -
nik sa straarske kule je okrenuo mitraljez ka njemu i nanianio.
Ne pucaj! viknuo je zatvorenik. Ne pucaj! Ne pokuavam
da pobegnem, ve beim od njih! Pokazivao je prstom na ma-
jida koji ga je gledao kroz ogradu. Vojnici su izali na kapiju, bacili
zatvorenika na zemlju, pretreslio ga, pa odveli.
Da li je to predstavljalo Hamas? Da li je to islam?
107
14. poglavlje
Neredi
(1996 - 1997)
Za mene je islam bio moj otac.
Ako bih ga stavio na Alahovu vagu, on bi bio tei od bilo kog
drugog muslimana za koga sam znao. On nikada nije propustio
nijednu molitvu. ak i kada je kui dolazio kasno sav umoran,
esto sam mogao posle da ga ujem kako se moli i doziva boga
Kurana usred noi. Bio je skroman, milosrdan i pun ljubavi prema
mojoj majci, njegovoj deci i ak onim ljudima koje nije poznavao.
On nije bio samo zagovornik islama, apologeta, ve je iveo
ivotom koji je trebalo da bude primer drugim muslimanima
kako treba da ive. On je predstavljao lepu stranu islama, ne
onu okrutnu koja je od svojih sledbenika traila da osvajaju i
porobljavaju zemlju.
Meutim, tokom perioda od 10 godina od mog hapenja, vi -
delo se da se u njemu odigravao neki unutranji, iracionalni su -
kob. S jedne strane, smatrao je da nema nieg loeg u tome da
muslimani ubijaju izraelske naseljenike, vojnike i nevine ene i
decu, jer je verovao da ih je Alah ovlastio to da ine; dok s druge
strane, on to lino nije mogao da ini. Neto u njegovoj dui je
odbijalo da to ini, tako da ono to nije mogao da opravda kod
sebe kao dobro delo, to je kod drugih mogao da uini.
Kao dete mogao sam da vidim samo njegove vrline, i verovao
sam da su one plod njegove vere. A poto sam hteo da budem
kao on, bespogovorno sam verovao u ono u ta je on verovao.
Ono to tada nisam znao jeste da koliko god da teimo na Ala-
108
hovoj vagi, sva su naa pravedna dela kao neista haljina za
Boga (Isaija 64,6).
Ali, iako je to tako, niko od muslimana u Megidu nije mogao
ni prii mom ocu. Sudili su o drugim ljudima kao da su vei od
svog Alaha. Bili su zlobni. Znali su da sputaju dasku ispred tele-
vizora da niko ne vidi gologlavu glumicu, a ovamo su se ponaali
kao praznoverni i licemerni ljudi, muei one koji bi skupili do-
voljno crvenih poena (zapravo, izgleda da su te poene skupljali
samo najslabiji i najosetljiviji ljudi). Zatvorenici koji su imali dobre
veze posedovali su imunitet; imunitet je mogao da ima ak i iz-
dajnik, ako je bio sin eika Hasana Jusefa.
Po prvi put sam poeo da sumnjam u stvari u koje sam pre
verovao.
- 823!
Bilo je vreme za moje suenje. U zatvoru sam proveo est
meseci. IDF me je odvezao u Jerusalim, gde su tuioci traili od
sudije da me osudi na 16 meseci.
esnaest meseci! A kapetan in Beta mi je obeao da u u
zatvoru ostati krae vreme! ta sam uradio da zasluim tako ve-
liku kaznu? Znam, pala mi je na pamet glupa ideja i kupio sam
neko oruje, ali ono nije bilo toliko opasno, niti je uopte radilo!
- esnaest meseci.
Sud je uzeo u obzir vreme koje sam ve odsluio u Megidu,
pa mi je ostalo jo deset meseci kazne.
Dobro, obratio sam se Alahu, odsluiu jo deset meseci, ali
molim te, ne u onom zatvoru! Ne u onom paklu! Nisam imao
kome da se alim. Naroito nisam hteo da se obratim Izraelcima
koji su me angaovali da radim za njih, a onda napustili.
Barem sam mogao da viam porodicu jedanput meseno.
Svake etiri sedmice moja majka bi krenula na naporan put do
Megida. Bilo joj je doputeno da povede samo troje od moje
brae i sestara, tako da su ili na smenu. Svaki put mi je donosila
ukusne svee pite sa spanaem i baklavu. Nikada nisu propustili
posetu.
109
Njihovi dolasci su mi olakavali muke, iako nisam mogao da
im priam ta se sve deava u zatvoru, iza zavesa. inilo mi se da
su i oni bili uteeni kad god bi me videli. Mojoj brai i sestri sam
bio kao otac kuvao sam hranu za njih, spremao za njima, kupao
ih, oblaio, odvodio do kole i vraao kui, dok sam i u zatvoru
postao heroj u otporu protiv okupatora. Bili su veoma ponosni
na mene.
Tokom jedne posete majka mi je rekla da je Palestinska samo -
uprava pustila mog oca na slobodu. Znao sam da je oduvek eleo
da ode na hadiluk hodoae u Meku, a majka mi je rekla da
je nedugo nakon dolaska kui otiao u Saudijsku Arabiju. Hadi -
luk je peti stub islamske religije, i svaki musliman, koji je fiziki i
finansijski sposoban za to, u obavezi je da najmanje jedanput u
svom ivotu poseti Meku. Vie od dva miliona ljudi ode tamo
sva ke godine.
Mom ocu to nikada nije uspelo, jer kada je prelazio Alenbaj
most izmeu Izraela i Jordana, ponovo su ga uhapsili, ovog puta
Izraelci.
* * *
Jednog popodneva odsek Hamasa u Megidu predao je up-
raviteljima zatvora spisak svojih manje znaajnih zahteva, i dao
im 24 sata da ih ispune, pretei da e zapoeti nerede ako tako
ne urade.
Naravno, ovi nisu eleli da nastanu neredi, jer u tom sluaju
neki zatvorenici bi verovatno bili upucani, a birokratama iz vlade
u Jerusalimu nije bio potreban haos koji bi povodom toga napra -
vi li Crveni krst i organizacije za ljudska prava. Od nereda bi obe
strane imale samo tete. Zato su Izraelci odluili da se sastanu
sa glavnim aviem, koji je bio iz naeg odseka.
- Ne moemo to da uradimo tako brzo. Treba nam vie vreme -
na da bismo uspeli neto da postignemo rekli su mu upravitelji
zatvora.
110
- Ne, imate 24 sata insistirao je avi.
Naravno, Izraelci nisu mogli da pokau slabost poputanjem,
a pravo da kaem, ne znam ni zbog ega su se bunili. Meni jeste
bilo mnogo loe tamo, ali u poreenju sa ostalim zatvorima o ko-
jima sam sluao prie, zatvor u Megidu je zasluivao pet zvezdica.
Zahtevi Hamasa su bili nekako neozbiljni i besmisleni, poput vie
vremena za telefonske razgovore, due posete, i tome slino.
ekali smo ceo dan dok je sunce zalazilo. Kada je rok istekao,
ovi iz Hamasa su nam rekli da se spremimo za pobunu.
- ta treba da radimo? pitali smo.
- Samo budite destruktivni i nasilni! Razbijte beton, pa delii -
ma gaajte vojnike. Gaajte ih supom, vrelom vodom, i ime god
stignete!
Neki su napunili kante sa vodom; u sluaju da vojnici bace su -
zavac, mi bismo ga uzeli i bacili u te kante. Poeli smo da razvalju -
jemo betonski poligon. Iznenada, ule su se sirene, i situacija je
postala opasna. Na stotine vojnika u punoj opremi zaposelo je
zatvor i orujem nianila kroz ogradu.
Jedna jedina misao koja mi je strujala kroz glavu jeste kako je
sve ovo bilo ludo i besmisleno. Zato ovo radimo, pitao sam se.
Ovo je ludost! Samo zbog nekog tamo avia ludaka? Nisam ja
bio kukavica, ali ovo nije imalo svrhu. Izraelci su bili dobro nao -
ruani i dobro zatieni, a mi smo na njih jedino mogli da bacamo
komade tvrdog katrana.
Hamas je dao znak, i svi zatvorenici su poeli da bacaju daske,
delove betone i tanjire supe na vojnike. U roku od nekoliko se -
kundi na stotine suzavaca je uletelo kod nas, ispunivi ceo odsek
belim dimom. Nisam nita video. Smrad je bio neopisiv. Svi oko
mene su pali na zemlju i pokuavali da dou do daha.
Sve se to dogodilo u roku od tri minuta. A Izraelci su tek po -
injali.
Vojnici su u nas uperili velike cevi iz kojih je ikljao uti gas.
On se nije razletao u vazduhu, jer je bio tei od njega, ve je pa -
111
dao na zemlju i unitavao kiseonik. Zatvorenici su poeli da se
onesveuju i padaju.
Dok sam pokuavao da doem do vazduha, video sam i vatru.
Zgrade Islamskog dihada u Kvadrantu 3 su gorele. Ubrzo je
plamen dostigao visinu od oko 6 m. Na te zgrade je naime stav-
ljana neka supstanca za hidroizolaciju, koja je u sebi sadrala pet -
rolej, zbog ega je sve brzo izgorelo. Drveni predmeti, dueci,
kre denci, sve je izgorelo. Vetar je proirio vatru na zgrade
DFOP/PFOP-a i Fataha, a desetak sekundi kasnije, plamen je i njih
progutao.
Pobesnela vatra je krenula ka nama. Veliki komad od sagorele
zgrade je poleteo u vazduh i pao na ogradu sa bodljikavom i -
com. Vojnici su nas opkolili. Nije bilo izlaza osim kroz plamen.
Potrali smo ka njemu.
Pokrio sam lice pekirom i otrao do kuhinje. Izmeu zida i
zgrada u plamenu bilo je itava 3 m. Vie od dve stotine nas je
pokualo odjednom da proe tuda, dok su vojnici i dalje posipali
uti gas po celom odseku.
Posle nekoliko minuta polovina Odseka 5 je nestala, sve to
smo nekada tu imali, koliko god da je malo bilo. Ostao je samo
pepeo.
Mnogi zatvorenici su bili povreeni, ali je veliko udo to nije
bilo mrtvih. Hitna pomo je dola da pokupi povreene, a nakon
nereda, premetini smo svi mi ije su sobe izgorele. Ja sam pre-
meten u sredinji deo Hamasa u Kvadrant 2.
Jedina dobra stvar koja je proizala iz ove pobune u Megidu
jeste to to su zaustavljena muenja koja su sprovodile voe
Hamasa. Ispitivanje se nastavilo, ali nam je bilo malo lake i vie
nismo bili pod tolikim pritiskom. Sa nekoliko ljudi sam se spri-
jateljio, i mislio sam da u na njih moi da raunam. Ipak, najvei
deo dana sam provodio sam, ne radei nita, i tako dan za da -
nom.
* * *
112
- 823!
Prvog septembra 1997. godine, jedan straar mi je vratio mo -
je stvari i neto malo novca koje sam imao kada su me uhapsili,
stavio mi lisice i odveo u kombi. Vojnici su vozili do prvog kon-
trolnog punkta pred palestinskom teritorijom, a to je Denin na
Zapadnoj obali. Otvorili su vrata kombija i skinuli mi lisice.
- Slobodan si ree jedan od njih, pa odoe u pravcu iz kojeg
smo doli, ostavivi me samog nasred puta.
Nisam mogao da verujem. Bilo je predivno koraati slobodno
po putu. Ueleo sam se svoje majke, brae i sestara. Trebalo mi
je jo dva sata da stignem do kue, ali nisam hteo da urim. Hteo
sam da uivam u svojoj slobodi.
Hodao sam nekoliko kilometara, punei svoja plua sveim
vazduhom, a ui nasitivi slatkom tiinom. Poeo sam ponovo da
se oseam kao normalan ovek. Naiao sam na taksi, koji me je
odveo do centra grada. Drugim taksijem sam stigao u Nablus,
odatle u Ramalu, pa kui.
Prolazei ulicama Ramale i razgledajui poznate mi prodavni -
ce i ljude, poeleo sam da iskoim iz taksija... Pre nego to sam
izaao iz taksija, primetio sam svoju majku kako stoji na pragu
ispred kue. Suze su joj tekle niz lice, i dozivala je moje ime.
Potrala je ka kolima i snano me zagrlila. Sva patnja koju je pro -
ivljala godinu i po dana je izala iz nje, milujui me po glavi, licu,
ramenima i leima.
- Brojali smo dane od tvog odlaska. Mislili smo da te vie ne -
emo videti. Mosabe, veoma smo ponosni na tebe. Ti si pravi
he roj rekla je.
Kao i moj otac to nije mogao, tako ni ja nisam mogao svojoj
brai i sestrama da priam kroz ta sam sve proao u zatvoru. To
bi im nanelo preveliki bol. Za njih sam bio heroj, koji je bio u
izraelskom zatvoru sa svim ostalim herojima, i sada se vratio kui.
Oni su ak na to gledali kao na neko dobro iskustvo za mene, kao
na ispit mukosti. Da li je moja majka saznala za ono oruje koje
113
sam nabavljao? Jeste. Da li je mislila da je to bilo glupo to sam
uinio? Verovatno da, ali to se sve navodno desilo zbog otpora
okupaciji, ili iz nekog drugog racionalizovanog razloga.
Celog dana smo slavili moj povratak, jeli predivnu hranu i lepo
se zabavljali, kao i uvek kada smo svi bili na okupu. Kao da nisam
nikada ni odlazio od kue. A tokom sledeih nekoliko dana pri -
dru ilo nam se mnogo mojih i oevih prijatelja.
Nekoliko sedmica sam ostao kod kue, upijajui ljubav svoje
porodice i malo dobivi na kilai zbog majine kuhinje. Posle toga
sam izaao i uivao na drugim mestima, u drugim zvukovima i
mirisima koji su mi toliko nedostajali. Veeri sam provodio sa
drutvom u gradu, uz falafel u Majs Al-Rimu i kafu u Kit-Ketu sa
Basam Hurijem, vlasnikom radnje. Dok sam etao ulicama gustog
saobraaja i razgovarao sa drugarima, udisao sam vazduh mira i
jednostavnost slobode.
Nakon to je moj otac puten iz zatvora PS-a, a pre nego to
su ga ponovo uhapsili Izraelci, moja majka je opet postala trud-
na. To je iznenadilo moje roditelje, poto su planirali da ne raaju
vie dece od kako se rodila moja sestra Anhar sedam godina pre
toga. Dok sam se ja vratio kui, moja majka je ve bila u estom
mesecu trudnoe. Desilo se posle toga da je slomila lanak na
nozi, a proces zaleenja je trajao dugo, jer joj je na jo neroeni
brat uzimao sav kalcijum iz tela. Nismo imali kolica, pa sam je
zato nosio kuda god je htela da ide. Bila je u velikim bolovima,
to mi je slamalo srce. Poloio sam za vozaku dozvolu kako bih
mogao da kupujem namirnice u gradu. Kada se rodio Naser, na
sebe sam preuzeo dunost hranjenja, kupanja i menjanja pelena.
Svoj ivot je poeo mislei da sam mu ja otac.
Podrazumeva se da sam propustio svoje ispite i da nisam za-
vrio srednju kolu. Dali su nam da polaemo te ispite i u zatvoru,
ali ja sam bio jedini koji nije poloio. Nikada nisam shvatio zato,
kad su predstavnici Ministarstva za prosvetu dolazili u zatvor i
svima nam dali papir sa odgovorima pored testa. Nisam verovao.
Jednom 60-godinjaku, koji je bio nepismen, drugi su ispisivali
114
odgovore. ak je i on poloio! I ja sam imao odgovore, i uz to
sam iao u kolu 12 godina, te mi je sve bilo poznato. Ali, kada
su doli rezultati, svi su poloili osim mene. Jedino to mi je pa -
dalo na pamet jeste da mi Alah nije dao da poloim ispit na pre-
varu.
Stoga, kada sam doao kui, poeo sam da pohaam veernju
kolu u Al-Ahliji, katolikoj koli u Ramali. Veina uenika su bili
tradicionalni muslimani, koji su ili u tu kolu jer je bila najbolja
u gradu. Poto sam nju pohaao nou, preko dana sam radio u
ham burgernici, pa sam tako pomagao svojoj porodici da preivi.
Na ispitu sam imao samo 64% tanih odgovora, ali to je bilo
dovoljno za prolazak. Nisam se naroito potrudio, jer me nije to-
liko ni zanimalo. Bilo mi je svejedno, mada opet drago to sam
konano zavrio i sa tim.
115
15. poglavlje
Put za Damask
(1997 - 1999)
Dva meseca nakon to sam puten, zazvonio mi je telefon:
- estitam rekao je neko na arapskom.
Prepoznao sam mu glas. Bio je to verni kapetan in Beta,
Loaj.
- Voleli bismo da te vidimo, ali ne moemo da razgovaramo
pre ko telefona. Da se naemo negde? pitao je Loaj.
- Naravno.
Dao mi je broj telefona, ifru i neka uputstva. Oseao sam se
kao pravi pijun. Rekao mi je gde tano da odem, pa odatle na
drugo mesto, odakle je trebalo da ga pozovem.
Pratio sam njegova uputstva, i pozvao ga na kraju. Dao mi je
nova uputstva. Iao sam oko 20 minuta dok pored mene nisu
stala jedna kola. ovek iz tih kola mi je rekao da uem, to sam
ja i uinio. Pretresli su me, rekli da legnem, i potom prekrili e -
betom.
Vonja je trajala oko sat vremena. Niko nije progovorio nita
za to vreme. Kada smo konano stigli, nali smo se u garai neije
kue. Bilo mi je drago kad sam video da to nije bila vojna baza ili
zatvor. Kasnije sam saznao da je to kua u izraelskom naselju koju
poseduje vlada. im sam izaao iz kola, ponovo su me pretresli,
ali ovog puta detaljnije, posle ega su me uveli u lepo ureenu
dnevnu sobu. Malo sam sedeo, dok nije uao i Loaj. Rukovao se
sa mnom, pa me zagrlio.
- Kako si? Kakvo je iskustvo iz zatvora?
116
Rekao sam da sam dobro, i da nisam imao lepa iskustva u zat-
voru, naroito zbog toga to mi je rekao da u tamo ostati krae
vreme.
- ao mi je, ali morali smo da te zatitimo.
Razmiljao sam o onome to sam ispriao majidima, da sam
dvostruki agent, pa nisam bio siguran da li je Loaj saznao za to.
Zakljuio sam da je najbolje da ja osiguram sebe.
- Sluajte, tamo su muili ljude, i zato sam morao da im kaem
da radim za vas. Uplaio sam se. Niste mi rekli ta tamo sve rade.
Niste mi rekli da moram da se pazim pripadnika sopstvenog na -
ro da. Niste me obuili, i tamo sam poeo da paniim. Zato sam
im rekao da sam obeao da saraujem sa vama, da bih bio dvos-
truki agent, i na kraju vas na prevaru sve ubio.
Loaj je bio iznenaen, ali nije bio ljut. Iako in Bet nije odob-
ravao muenja u zatvoru, sigurno je da su znali za njih, pa su
stoga moda i razumeli zato sam se ja plaio.
Nazvao je svog nadreenog i preneo mu sve to sam ja rekao
njemu. No ipak, nisu nita preduzeli, niti promenili, verovatno ili
zbog toga to su teko mogli da angauju nekog iz Hamasa ili zato
to sam sin eika Hasana Jusefa, pa sam im bio posebno znaa -
jan.
Izraelci nisu bili nimalo onakvi kakvim sam oekivao da budu.
Loaj mi je dao par stotina dolara i rekao mi da kupim odeu
za sebe, da se uvam, i da uivam u ivotu.
- uemo se kasnije rekao je.
ta? Nema tajnog zadatka? Nema spiska ifri? Oruja? Samo
sveanj novca i jedan zagrljaj? Nita mi nije imalo smisla.
Sreli smo se ponovo nekoliko sedmica kasnije, ovog puta u
jednoj kui in Beta usred Jerusalima. Svaka kua je bila puna
nametaja, puna alarma i strae, i toliko tajnovita da ni najblii
susedi nisu znali ta se deava unutra. Veina soba je ureena
za sastanke. Nije mi bilo dozvoljeno da idem iz jedne u drugu
sobu bez pratnje, ali ne zato to mi nisu verovali, ve zato to
117
nisu hteli da me vide drugi ljudi to rade za in Bet. Jo jedna
predostronost.
Na tom drugom sastanku lanovi in Beta su bili naroito lju -
bazni. Dobro su govorili arapski, i oito je da su razumevali mene,
moju porodicu i moju kulturu. Nisu mi davali nikakve informacije,
niti sam ih ja traio. Priali smo onako uopte o ivotu.
To nije bilo nimalo nalik onome to sam oekivao. Imao sam
arku elju da znam ta su hteli od mene da uradim, mada kad
sam se setio o emu sam morao da piem u zatvoru, malo sam
se i uplaio da nee moda da me teraju da radin neto poput
snimanja odnosa sa sopstvenom sestrom ili susetkom, pa da im
donesem snimak; meutim, nita slino nikada nisu traili od
mene da uradim.
Nakon drugog sastanka Loaj mi je dao dva puta vie novca
nego prvi put. Posle mesec dana nakupio sam oko 800 dolara od
njega, to je bilo veoma mnogo za jednog 20-godinjaka u to
vreme. A jo uvek nita zauzvrat nisam uradio za in Bet. Zap-
ravo, tokom prvih nekoliko meseci rada za in Bet, vie sam uio
nego to sam radio za njih.
Obuka je poela od nekih osnovnih pravila. Jedno od njih je
bilo: Nikada ne poiniti preljubu, jer bi tako mogli da me otkriju.
Tanije, rekli su mi da uopte ne smem da imam vanbrane
odnose ni sa kojom enom, bilo da je Palestinka ili Izraelka, dokle
god budem radio za njih. Ako to budem uradio, onda u biti ot-
puten. I, nikome nisam vie smeo da govorim priu o mojoj ulozi
kao dvostrukog agenta.
Svaki put kada smo imali sastanke, nauio bih neto novo o
ivotu, pravdi i bezbednosti. Ovi iz in Beta nisu pokuavali da
me nateraju da uinim neto loe. inilo se kao da su radili samo
na tome da me obrazuju i ojaaju.
Kako je vreme prolazilo, poeo sam da bacam sumnju na svoj
plan o ubijanju Izraelaca, koji su bili veoma blagonakloni prema
meni. Brinuli su o meni, to je oito. Pa zato onda da ih ubijem?
Zaudilo me je to vie nije bilo takve elje u meni.
118
Okupacija nije prola. Groblje u Al-Bireu se i dalje punilo te-
lima palestinskih mukaraca, ena i dece, koje su ubili izraelski
voj nici. A nisam zaboravio ni ono kada su me tukli na putu do
zat vora i kada su me drali vezanog za malu stolicu.
S druge strane, nisam zaboravljao ni viku zatvorenika koje je
Ha mas muio u Megidu, kao ni oveka koji zamalo nije poginuo
na ogradi pokuavajui da pobegne od svojih muitelja. Sada
sam poinjao da stiem mudrost i razumevanje za stvari koje su
se zbivale. A ko me je tome uio? Moji neprijatelji! Ali, da li su
me oni zaista poduavali, ili su se samo pretvarali da su dobri,
ka ko bi me posle iskoristili? Tek mi tad nita nije bilo jasno.
Tokom jednog sastanka Loaj mi je rekao: Poto radi sa na -
ma, razmiljamo o tome da pustimo tvog oca na slobodu, kako
bi mogao da bude blizu njega i da otkrije ta se deava tamo.
Nisam ni znao da je to jedna od opcija, ali sam bio srean to e
pustiti mog oca.
Tokom kasnijih godina moj otac i ja smo priali o svojim iskus -
tvima. Nije iao u detalje kada je govorio o svojim nevoljama, ali
je hteo da mi kae kako je sredio neke stvari u Megidu na bolje.
Priao mi je da mu je dok je bio u mivaru i gledao TV, neko spus-
tio onu dasku ispred ekrana.
Neu vie gledati TV ako i dalje nastavite da sputate dasku
ispred ekrana, rekao je emiru. Tada su podigli dasku, i vie je
nisu sputali. A kada su mog oca prebacili u glavni deo zatvora,
tamo je ak uspeo da sprei muenje ljudi. Naredio je majidima
da mu daju sve fajlove, koje je on potom prouio, te zakljuio da
je najmanje 60% zatvorenika, optueno za izdajnike, zapravo bilo
nevino. Stoga se pobrinuo da njihove porodice i itelji njihovog
mesta budu obaveteni o tim lanim optubama. Jedan od tih
nedunih bio je Akel Sorur. Svedoanstvo o nevinosti moj otac
je poslao u Akelovo selo. Ono nije moglo da ublai njegove pat-
nje kroz koje je prolazio, ali je barem sada mogao da ivi dosto-
janstveno i u miru.
119
Nakon to su mog oca pustili iz zatvora, moj ujak Ibrahim je
doao da ga poseti. I njemu je moj otac ispriao da je spreio
muenja u Megidu, i da je otkrio da je veina zatvorenika, iji su
ivot i ivot njihovih porodica unitili majidi, bila neduna. Ibra -
him se pretvarao kao da to nije znao. Kobajagi se udio. A kada
je moj otac spomenuo Akela, Ibrahim mu je odgovorio da je
pokuavao da ga odbrani i da je ubeivao majide da Akel nije iz-
dajnik.
- Alahu je milo to su mi pomogao! rekao je Ibrahim.
Ja nisam mogao da trpim takvo licemerje, pa sam izaao iz
sobe.
Otac mi je rekao da je tokom svog boravka u Megidu uo za
priu o dvostrukom agentu koju sam ispriao majidima, ali nije
bio ljut na mene zbog toga. Samo mi je rekao da je bilo glupo sa
moje strane to sam uopte razgovarao sa njima.
- Znam, oe. Garantujem ti da ne mora da brine za mene.
Umem da se brinem o sebi rekao sam.
- To je lepo uti. Samo od sada, molim te, budi oprezniji.
Nikom ne verujem kao tebi ree on.
Kada sam se kasnije tokom tog meseca sreo sa Loajem, rekao
mi je ovako: Vreme je da pone sa radom. Evo ta treba da ura -
di.
Konano, pomislio sam.
- Tvoj zadatak je da zavri koled i diplomira.
Predao mi je kovertu sa novcem.
- To bi trebalo da pokrije tvoje kolovanje i trokove. Javi mi
ako ti bude trebalo jo.
Ja nisam verovao, dok je to za Izraelce bilo normalno. Za njih
je moje obrazovanje, u koli i van nje, bila odlina investicija. Ne
bi bilo mudro i dobro po dravnu bezbednost da rade sa nekim
neobrazovanim ovekom bez perspektive. Takoe bi bilo opasno
da imam reputaciju neuspenog oveka, gubitnika, jer se na uli-
cama palestinskih teritorija smatralo da su samo gubitnici sara -
ivali sa Izraelcima. Oigledno je da ovo njihovo ubeenje nije
120
dobro promiljeno, jer ta bi takvi ljudi mogli da ponude in
Betu?
Stoga sam se prijavio na Birzit univerzitet, ali me nisu primili
zbog slabih ocena koje sam imao u srednjoj koli. Objasnio sam
im da je to posledica posebnih okolnosti i da sam bio u zatvoru.
Ubeivao sam ih da sam inteligentan mladi, i da u biti dobar
student. Meutim, oni nisu pravili izuzetke. Moja jedina opcija
je bila da se upiem na Al-Kuds univerzitet i da uim kod kue.
Sada sam bio dobar u koli. Bio sam malo mudriji i mnogo vie
motivisan. A kome sam mogao da zahvalim na tome? Svojim ne -
prijateljima.
Kad god bih se sreo sa ovima iz in Beta, oni bi mi rekli: Javi
nam ako ti neto zatreba. Moe da upranjava obred pranja.
Moe slobodno da se moli. Nema razloga da se plai bilo e -
ga. Hrana i pie koje su mi nudili nije bila protivna islamskom
zakonu. Bili su veoma paljivi i pazili su da ne urade neto to bi
me uvredilo. Nisu nosili ortseve, nisu sedeli sa nogama na stolu
i izmom ispred mog lica, itd. Ophodili su se sa potovanjem. Za -
to sam eleo da jo vie nauim od njih. Oni nisu bili poput vojnih
robota, ve pravi ljudi, koji su se i prema meni odnosili kao prema
oveku. Skoro svaki put kada bismo se sreli, sruio bi se jo jedan
kamen iz temelja mog dotadanjeg pogleda na svet.
Moja kultura, moje okruenje, a ne moj otac, nauili su me
da su IDF i Izraelci nai neprijatelji. Moj otac u njihovim vojnicima
nije video vojnike, ve ljude koji su radili ono to su smatrali voj -
nikom dunou. Njemu nije smetao niko od tih ljudi, ve ide-
ologije koje su pokretale te ljude.
Loaj je liio na mog oca vie od bilo kog Palestinca za kojeg
sam znao. Nije verovao u Alaha, ali me je potovao bez obzira
na to.
Dakle, ko je sada bio moj neprijatelj?
Priao sam sa ovima iz in Beta o muenjima u Megidu. Rekli
su mi da su znali za to. Svaki pokret zatvorenika i svaka re je bila
121
snimana. Znali su za tajne poruke u lopticama od testa i znali su
za muenja u sobama i oveka koji se posekao na ogradi.
- Ali zato onda to niste spreili?
- Prvo, ne moemo mi da promenimo njihov mentalitet. Nije
na posao da uimo ljude iz Hamasa da treba da se vole. Ne mo -
emo ui i rei: Hej, nemojte vie muiti jedni druge, nemojte
se ubijati, i onda posle toga da bude sve u redu. A drugo, Hamas
unitava sam sebe iznutra vie nego to Izrael moe da im na-
kodi spolja.
Svet koji sam poznavao je neprekidno nestajao, otkrivajui
jedan novi svet koji sam tek poinjao da shvatam. Svaki put kada
sam se sretao sa njima nauio bih neto novo, neto o svom ivo -
tu i o ivotu drugih. To nije bilo ispiranje mozga putem mantra -
nja, izgladnjivanja i ometanja sna. Ono emu su me Izraelci uili
bilo je loginije i realnije od bilo ega to sam mogao uti od sop-
stvenog naroda.
Moj otac me ovim stvarima nije uio, jer je stalno bio u zat -
voru. A iskreno reeno, sumnjam da bi me nauio ak i da je bio
tu, jer veinu tih stvari ni on sam nije znao.
* * *
Od sedam drevnih kapija zidina Starog grada Jerusalima, sa -
mo je jedna ukraenija od ostalih. Ta Kapija Damaska, koju je iz-
gradio Sulejman Velianstveni pre skoro 500 godina, nalazi se
negde na sredini severnog zida. Kroz nju ulaze ljudi u Stari grad
tano onde gde se granie istorijska muslimanska i hrianska
etvrt.
U prvom veku je jedan Savle iz Tarsa proao kroz raniju verziju
ove kapije, poavi na put za Damask. Tamo je poao da bi se
obraunao sa novom sektom Jevreja koje je smatrao jereticima.
rtve njegovih progona kasnije su prozvane hrianima. Meu -
tim, na tom putu do Damaska Savlu se dogodilo jedno udo, koje
122
ne samo da ga je spreilo da stigne tamo, ve mu je zauvek pro -
menilo ivot.
Imajui u vidu takvu prolost ovog drevnog mesta, moda i
nije bilo sluajno to sam i ja na tom mestu doao do svoje ivot -
ne prekretnice. Naime, jednog dana smo moj najbolj drug Da-
mal i ja prolazili pored te kapije. Iznenada, uo sam da me neko
doziva.
- Kako se zove? pitao me je neki ovek na arapskom. inilo
se kao da ima tridesetak godina, ali je bilo oito da nije Arapin.
- Mosab.
- Kuda si poao, Mosabe?
- Poli smo kui. Mi smo iz Ramale.
- A ja sam iz Ujedinjenog Kraljevstva rekao je, pa poe da
go vori na engleskom. Neto je priao, ali sam ga slabo razume -
vao zbog njegovog akcenta. Nakon manjeg muenja, shvatio sam
da govori o neemu vezanom za hrianstvo i o studentskoj grupi
koja je imala predavanja na YMCA-i (Udruenja mladih hriana)
pored Hotela car David u Zapadnom Jerusalimu.
Znao sam gde se to nalazi. Poto mi je bilo malo dosadno u
to vreme, mislio sam da e mi biti zanimljivo da nauim neto o
hrianstvu. Jer ako sam imao ta da nauim od Izraelaca, moda
bih mogao neto korisno da nauim i od drugih nevernika. Uos -
talom, nakon boravka i druenja sa muslimanima, fanaticima i
ateistima, obrazovanim i neukima, desniarima i leviarima, sa
Jevrejima i ne-Jevrejima, vie nisam bio toliko izbirljiv ko e mi
praviti drutvo. A ovaj je izgledao kao obian ovek koji me je
samo pitao da doem i da popriamo, a ne da glasam za Isusa
na sledeim izborima.
- ta misli, Damal, da li da odemo? pitao sam Damala.
Damal i ja smo se poznavali jo od rane mladosti. Zajedno
smo ili u kolu, zajedno smo bacali kamenje na vojnike, i zajedno
smo ili u damiju na molitvu. Bio je visok 1,90 m, prijatnog iz-
gleda, i malo je govorio. Retko kad bi sam zapoinjao razgovor,
123
ali je umeo pomno da slua druge. I nikada se nismo posvaali,
nijedan jedini put.
Pored toga to smo odrasli zajedno, obojica smo bili u zatvoru
u Megidu. Nakon to je bio spaljen Odsek 5 tokom nereda, Da-
mala i mog roaka Jusefa su prebacili u Odsek 6, odakle su ga
posle pustili.
Ipak, njega je zatvor promenio. Prestao je da se moli i da ide
u damiju, i poeo je da pui. Bio je depresivan i najvei deo vre-
mena je provodio sedei kod kue ispred TV-a. Ja sam bar imao
vere koje sam se drao dok sam bio u zatvoru, dok je Damal
poticao iz sekularne porodice koja nije upranjavala islam, tako
da u zatvoru nije imao taj oslonac vere da ga odri.
Kada sam ga pitao da idemo na to predavanje, Damal me je
samo pogledao; na osnovu tog pogleda rekao bih da mu se ilo,
jer sam siguran da je i on bio radoznao, a bilo mu je dosadno kao
i meni. Meutim, u njemu se javio neki otpor.
- Idi ti bez mene. Nazovi me kad stigne kui rekao je.
Na predavanju je bilo oko 50 ljudi te noi, uglavnom studenti
mojih godina razliite nacionalne i verske pripadnosti. Nekoliko
ljudi je predavanje prevodilo na arapski i hebrejski jezik.
Nazvao sam telefonom Damala kada sam stigao kui.
- Kako je bilo? pitao me je.
- Bilo je odlino. Dali su mi Novi Zavet na arapskom i engles -
kom. Bilo je lepo, upozna nove ljude, novu kulturu kaem ja.
- Ne znam ta da ti kaem, Mosabe. Moe biti opasno ako ljudi
saznaju da se drui sa nekom grupom hriana kazao je Da-
mal.
Znam da mi je Damal to rekao radi mog dobra, ali ja se nisam
mnogo brinuo. Otac nas je uvek uio da budemo otvorenog duha
i da volimo sve ljude podjednako, ak i one koji nisu bili iste vere
kao mi. Pogledao sam u Bibliju koja je stajala u mom krilu. Moj
otac je imao veliku kolekciju od pet hiljada knjiga, meu kojima
se nalazila i Biblija. Kada sam bio mali, iz Biblije sam proitao
samo delove ljubavne Solomonove pesme, i nita vie od toga.
124
Sada sam pak dobio Novi Zavet kao poklon. Poto se pokloni u
arapskoj kulturi cene, odluio sam da je najmanje to mogu da
uinim da proitam dobivenu knjigu.
Poeo sam od prvih stranica, a kada sam stigao do Isusove
Besede na Gori, pomislio sam: Uh, ovaj Isus je zaista ostavljao
upeatljiv utisak na ljude! Bilo je dobro sve to je govorio. Nas-
tavio sam da itam, i nisam mogao da prestanem. Kao da je svaki
stih dodirivao neku duboku ranu iz mog ivota. Bile su to jednos-
tavne poruke, ali su na neki nain imale snagu da zaleuju moju
duu i da mi prue nadu.
Zatim sam naiao na ove stihove: Jo kaza Isus svojim ue -
nicima: uli ste kako je reeno precima: Voli onog koji te voli i
mrzi onog koji te mrzi. A ja vam kaem: Volite svoje neprijatelje
i inite usluge onima koji vas mrze i ljute, i molite se za vae pro-
gonitelje i siledije, da biste bili sinovi vaeg Oca koji je na nebesi -
ma. (Matej 5,43-45)
To je to! Ove rei su me pogodile kao grom. Nikada pre nisam
uo neto slino tome, ali sam duboko u sebi znao da je to po -
ruka za kojom sam tragao celog svog ivota.
Godinama sam pokuavao da saznam ko je moj neprijatelj.
Traio sam ga izvan islama i Palestine, a onda sam shvatio da nisu
Izraelci moji neprijatelji, ni Hamas, ni moj ujak Ibrahim, ni onaj
to me je udarao kundakom puke M16, niti onaj majmunoliki
straar u zatvoru. Uvideo sam da neprijatelje ne treba traiti u
od reenoj naciji, veri ili boji koe. Shvatio sam da svi imamo iste
neprijatelje: pohlepa, gordost i tome sline ideje i zla od avola
koji nas napada.
To je znailo da treba sve ljude da podjednako volim. Jedini
pravi neprijatelj se nalazio u meni samom.
Da sam pre pet godina proitao ove Isusove rei, pomislio bih
da je to bio neki ludak, pa bih bacio Bibliju u kantu! Ali svi oni
dogaaji koji su me snali, od ludog komije mesara, lanova
porodice i religijskih voa koji su me tukli dok je moj otac bio u
zatvoru, pa do vremena koje sam proveo u zatvoru u Megidu,
125
sve je to posluilo da me pripremi da prihvatim ovu monu i div -
nu istinu. Kada sam to proitao, mogao sam samo rei: Au, ko-
liko je mudar on bio!
Isus je rekao: Ne sudite da vam ne bude sueno (Matej 7,1).
Kolika razlika izmeu njega i Alaha! Bog islama je bio samo strogi
sudija kojeg su pratili svi Arapi.
Isus je prekorevao licemerje fariseja i knjievnika; to me je
podsetilo na mog ujaka. Seam se kada su ga pozvali da bude
uesnik neke posebne sveanosti, i koliko je samo bio gnevan to
mu nisu obezbedili najbolje sedite. Kao da se Isus ba njemu,
Ibra himu, obraao, i svim drugim islamskim eicima i imamima.
Sve Isusove rei koje su zapisane u toj knjizi imale su savre -
nog smisla za mene. Zaplakao sam se preplavljen bujicom ose -
anja.
Bog je iskoristio in Bet da mi kae da Izrael nije moj pravi
neprijatelj, a odgovore na moja ostala pitanja spakovao je u tu
knjiicu zvanoj Novi Zavet, mada mi je bilo potrebno due vreme
dok sam shvatio sve rei iz Biblije. Muslimani ue da su sve Boije
knjige istinite, i Tora i Biblija, ali smo uili i da su Bibliju tobo
prepravljali, pa da je zato nepouzdan spis. Muhamed je rekao je
Kuran poslednje i bezgreno Boije otkrivenje oveku. Zato sam
prvo morao da saznam da li je Biblija zaista menjana tokom vre-
mena, a onda i da obe knjige probam da uklopim u moj ivot, da
nekako spojim islam i hrianstvo. Nije to nimalo lak posao
pomiriti ono to je nepomirljivo.
Iako sam verovao u Isusa i njegovo uenje, jo uvek ga nisam
smatrao Bogom. I bez toga, moji pogledi na svet su se iznenada
i umnogome promenili, jer su bili posledica itanja Biblije, a ne
Kurana.
Nastavio sam tako da itam Novi Zavet i da pohaam ona pre-
davanja. Iao sam i u njihovu crkvu; pomislio sam: Ovo nije ono
hrianstvo koje sam viao u Ramali. Ovo je pravo hrianstvo.
Hriani koje sam pre poznavao nisu se razlikovali od tradicional-
126
nih muslimana; i jedni i drugi su samo formalno pripadali svojoj
veri, ali se nisu drali njenih principa.
Poeo sam da provodim vie vremena sa ljudima koji su za-
jedno sa mnom ili na predavanja. Ba sam uivao u njihovom
drutvu. Lepo smo se druili priajui o svojim ivotima i uvere -
nji ma. Uvek su imali obzira prema mojoj kulturi i prema islamu
kojem sam pripadao. Pred njima sam mogao da budem ono to
stvarno jesam, a ne da se pretvaram.
arko sam eleo da to prenesem na svoju kulturu, jer sam sh-
vatio da nije okupacija uzrok naih problema. Na problem je bio
mnogo vei od neije vojske i politike.
Pitao sam se, ta bi Palestinci radili kada bi Izrael nestao, kada
bi se sve vratilo kao to je bilo pre 1948. godine, s tim da sav
jevrejski narod napusti Zemlju Svetinje, i ponovo bude rasejan
po svetu. Po prvi put u ivotu sam doao do odgovora:
I dalje bismo ratovali. Ni zbog ega. Zbog ene koja nije stavila
maramu na glavu. Oko toga ko je najjai i najvaniji. Oko toga ko
e da saini pravila i ko e da dobije najbolje sedite...
Bliio se kraj 1999. godine. Imao sam 21 godinu. ivot je po -
eo da mi se menja, i to sam vie novih stvari saznavao, bivao
sam zbunjeniji.
Boe, Ti Koji si stvorio svet, pomozi mi da saznam istinu,
molio sam se tako svakog dana. Zbunjen sam. Izgubljen sam i
ne znam kojim putem da idem.
127
16. poglavlje
Druga Intifada
(leto - jesen 2000)
Hamas, nekada vodea sila meu Palestincima, bio je u ras-
padu. Njihov najvei rival sada je preuzeo potpunu kontrolu nad
srcem i umom naroda.
Ono to Izrael nije uspeo da postigne silom, Palestinska sa -
mouprava je postigla intrigama i dogovorima, a to je unitenje
vojnog ogranka Hamasa i odvoenje njegovih voa i ratobornih
pristalica u zatvor. ak i kada su bili puteni, lanovi Hamasa su
otili kuama i nisu preduzimali nita protiv PNS-a i okupatora.
Mla di fedajini su se istroili. Njihove voe nisu bile jedinstvene i
sumnjali su jedni na druge.
Moj otac je ponovo postao samo svoj ovek, pa se vratio da
ra di u damiji i izbeglikim kampovima. Sada je govorio samo u
ime Alaha, a ne kao voa Hamasa. Nakon mnogo godina odvo-
jenosti, sada sam konano mogao da iskoristim priliku da prove-
dem vie vremena i da putujem sa njim. Nedostajali su mi nai
dugi razgovarai o ivotu i islamu.
Kako sam nastavio da itam Bibliju i uim o hrianstvu, uvi -
deo sam da me je zaista privlaila milost, ljubav prema drugima
i skromnost o kojoj je Isus govorio. Zaudo, to su sve vrline zbog
kojih su ljudi voleli mog oca jednog od najveih muslimana ko -
ga znam.
U pogledu mog odnosa sa in Betom, kao da vie nita nije
ima lo da se radi, jer je Hamas praktino ispao iz igre, a PNS je
odr avao mir. Sada smo bili samo prijatelji. Mogli su da me poa -
128
lju gde god su hteli, a i ja sam mogao da prekinem da radim sa
njima ako bih hteo.
Dogovori Jasera Arafata, amerikog predsednika Bila Klintona
i izraelskog premijera Ehuda Baraka u Kemp Dejvidu zavreni su
25. jula 2000. godine. Barak je Arafatu ponudio oko 90% Zapad -
ne obale, ceo pojas Gaze i Istoni Jerusalim kao prestonicu nove
palestinske drave. Pored toga, obezbeen je i novi meuna rod -
ni fond radi nadoknade imovine koja je bila oduzeta Palestin -
cima. Ova ponuda zemlja za mir bila je istorijska prilika za
pa lestinski narod koji je toliko dugo patio, neto to bi retko ko
od Palestinaca i pomislio da je mogue. Meutim, Arafatu ni to
nije bilo dovoljno.
Jaser Arafat se veoma obogatio kao meunarodni simbol
portvovanja. Nije eleo da oduzme sebi takvu reputaciju i
preuzme odgovornost da sam konano pone sa izgradnjom jed -
nog normalnog drutva i drave, pa je zato insistirao da se sve
izbeglice vrate u zemlje u kojoj su iveli pre 1967. godine uslov
za koji je bio siguran da Izrael nee ispuniti.
Mada je Arafatovo odbijanje Barakove ponude predstavljalo
istorijsku katastrofu za njegov narod, ovaj palestinski voa je
doekan kao heroj od strane svojih najveih pristalica, kao ovek
koji je smeo da se suprotstavi predsedniku Amerike, kao neko ko
se nije zadovoljio manjim od onog koliko treba, i kao voa koji
se usprotivio celom svetu.
Arafata je sav svet gledao na televiziji kako pria o ljubavi pre -
ma svom palestinskom narodu i njegovom alu za milionima
porodica koje ive u jadnim i siromanim izbeglikim kampovi-
ma. Poto sam tada putovao svuda sa svojim ocem i prisustvovao
sastancima sa Arafatom, sve sam vie uviao koliko je taj ovek
voleo da bude u centru medijske panje, kao da je uivao u svojoj
ulozi palestinskog e Gevare, u ravni sa kraljevima, predsed-
nicima i premijerima.
Jaser Arafat je svima stavio do znanja da hoe da bude heroj
o kojem e pisati istorija. Gledajui ga, esto sam mislio da e
129
zaista biti zapamen u istoriji, ali ne kao heroj, ve kao izdajica
svog naroda na ijim se leima obogatio. On je bio neto suprot -
no od Robina Huda: pljakao je siromane da bi se obogatio. On
je palestinskom krvlju kupovao sebi mesto u svetu.
Zanimljivo mi je bilo ta su moji kontakti iz izraelske tajne slu -
be mislili o Arafatu. Jedan iz in Beta me je pitao ta radi ovaj
ovek? Mislili smo da nae voe nikada ne bi ponudile onakvu
ponudu Arafatu. Nikada! A on je i to odbio?
I zaista, Arafat je mogao da dobije kljueve mira na Bliskom
Istoku, zajedno sa pravom dravotvornou za palestinski narod,
ali, on ih je bacio. Status kvo je zato odran, mada ne zadugo.
inilo se da je Arafat vie voleo kada se proliva krv Palestinaca.
Jo jedna pobuna sigurno bi dobrodola za tako neto, a i novi -
nari sa Zapada bi ponovo doli.
Svetske vlade i novinarske organizacije su govorile da je do te
krvave pobune, poznate kao Druga Intifada, dolo spontano kao
posledica gneva Palestinaca nakon to je general Arijel aron
posetio kompleks Brda Hrama, kako ga nazivaju Izraelci. No, kao
to je najee sluaj, nisu bili u pravu. To nije tano.
* * *
Uvee 27. septembra moj otac je pokucao na vrata i pitao me
da sutradan ujutru, nakon jutarnje molitve, krenem sa njim kod
Marvana Bargutija.
Marvan Barguti je bio generalni sekretar Fataha najvee
politike organizacije posle PLO-a. To je bio jedan harizmatini
pa lestinski voa, veliki pristalica palestinske drave i borac protiv
korupcije i zloupotrebe ljudskih prava od strane PNS-a i Arafa-
tovih ljudi. Obian, nizak ovek, sa plavim pantalonama na sebi,
koje je najee nosio, Marvan je bio favorit za budueg palestin-
skog predsednika.
- O emu se radi? pitao sam oca.
130
- aron treba da poseti Al-Aksa damiju sutradan, a ovi iz PNS-
a misle da je to odlina prilika da zaponu ustanak.
Arijel aron je bio voa konzervativne Likud stranke i politiki
rival premijeru Ehudu Baraku, koji je bio iz leviarske Radnike
stranke. aron je dakle bio usred svoje trke sa Barakom za vo -
stvo u izraelskoj vladi.
Ustanak? Je l oni to ozbiljno? PNS voe, koje su mog oca dr -
a le u zatvoru, sad su traile pomo od njega da zapone drugu
intifadu. To me je nerviralo, mada sam odmah shvatio zato im
je bio potreban moj otac za njihov plan. Naime, dobro su znali
da narod voli mog oca i da mu veruje, moda ak i vie nego to
mrzi i ne veruje njima. Narod je bio spreman da uvek podri mog
oca, a to su voe PNS-a znale.
Znali su oni i da je Hamas, taj izmoreni borac, bio u padu. Zato
su hteli da ih moj otac podigne, da ih osvei, i da ih poalje u no-
vu rundu borbi, kako bi PNS mogao jo jednim nokautom od nep-
rijatelja da dobije podrku i ovacije naroda. ak su i voe Ha ma-
sa, umorne od viegodinjih sukoba, upozorile mog oca da se
pazi.
- Arafat eli samo da nas iskoristi kao gorivo za njegovu pe.
Nemoj preterivati sa tom njegovom novom intifadom rekli su
mu.
No, moj toac je bio svestan vanosti tog poteza. Da se nije
makar pretvarao da radi za PNS, oni bi jednostavno uperili prs -
tom u Hamas, okrivivi nas za ometanje mirovnog procesa.
U oba sluaja ispada loe po nas. Birali smo izmeu dva zla.
Nimalo nisam bio siguran da li treba da krenemo sa tim, ali sam
znao da je moj otac to morao da uradi, tako da sam ga ujutru
po vezao do kue Marvana Bargutija. Pokucali smo na vrata. Niko
nije odgovorio, jer se ispostavilo da je Marvan jo uvek u krevetu.
Tipino za njih, pomislio sam; Fatah pozove mog oca da im
pomogne u sprovoenju njihovog glupog plana, a njima je teko
ak i da ustanu iz kreveta da uestvuju u istom.
131
- Ma neka ih, hajdemo u kola. Odveu te u Jerusalim rekao
sam ocu.
Naravno, bilo je rizino voziti se sa mojim ocem na mesto a -
ronove posete, poto veini automobila Palestinaca nije bilo
dozvoljeno da uu u Jerusalim. Ako bi se desilo da izraelska poli-
cija naie na takav sluaj, Palestinca bi novano kaznili, meu -
tim, u naem sluaju je bilo drugaije - policija bi nas odmah
uhapsila. Zato sam morao da budem veoma obazriv, vozei spo -
rednim putevima i uzdajui se u moje veze sa in Betom.
Al-Aksa damija i Zlatna kupola su izgraeni na kamenu i
ostacima dva drevna jevrejska hrama Solomonov hram iz 10.
veka pre Hrista i Hram Iroda Velikog iz Hristovog vremena. Ne
bez razloga, pojedini su to stenovito brdo nazvali najnestabilnijih
35 ara na svetu. To mesto predstavlja svetinju za sve tri mono -
teistike religije, ali ak i za najvee ateiste ono predstavlja mesto
velikog istorijskog i arheolokog znaaja.
Nekoliko sedmica pred aronovu posetu tom mestu, musli-
manski vakuf tamonji glavni islamski autoritet zatvorio je
prilaz Brdu Hrama za bilo kakva arheoloka ispitivanja Izraelskog
odseka za prouavanje starina. Zatim, tokom radova na izgradnji
nove podzemne damije na tom mestu, doveene su teke, og -
romne maine za vaenje zemlje. U veernjim izraelskim vestima
mogle su se videti slike buldoera, bagera i lepera kako rade.
Posle nekoliko sedmica ti leperi su otklonili negde oko 13.000
tona zemlje sa kompleksa Brda Hrama, te odvezli na gradsku de-
poniju. Novinari su snimili arheologe na toj deponiji koji su u ne -
ve rici gledali ta se deava i u rukama drali delove artefakta koje
su pronali, i od kojih neki potiu iz vremena Prvog i Drugog Hra -
ma.
Izraelcima je bilo oigledno da je cilj radova bio da se napravi
iskljuivo muslimansko mesto na tih 35 ara, i da se izbrie svaki
znak i pomen na jevrejsku prolost. Zato su unitavali svaki dokaz
koji je predstavljao dokaz za njihovu prolost na ovom pod ruju.
132
aronova poseta je namerno ureena s ciljem da poalje jas -
nu poruku njegovim izraelskim glasaima: Ja sam taj koji e za -
ustaviti ovo unitavanje. aronovi ljudi su pre toga dobili ga -
rancije od palestinskog efa bezbednosti, Dibrila Raduba, da
njegova poseta nee uzrokovati nikakve probleme ako ne bude
ulazio u damiju.
Moj otac i ja smo stigli nekoliko minuta pre arona. Bilo je to
mirno jutro. Oko stotinu Palestinaca je dolo da se moli. aron
je sa delegacijom iz Likud stranke, kao i sa oko hiljadu policajaca,
pristigao u vreme kada su turisti obilazili ovo mesto. Doao je,
malo razgledao okolo, pa otiao. Nita nije rekao, i nije uao u
damiju.
Meni to nije nimalo liilo na neki svean dogaaj. Tokom pov -
ratka u Ramalu, usput sam pitao oca o emu se tu radilo.
- ta se desilo? Nije bilo intifade pitao sam.
- Nee jo, ali sam pozvao neke aktiviste iz Islamskog stu-
dentskog pokreta, i rekao im da se naemo ovde radi protesta
odgovorio je.
- Misli, nita se nije dogodilo u Jerusalimu, pa bi sada da
protestuje u Ramali? To je ba bezveze rekao sam mu.
- Moramo initi ta nam je initi. Al-Aksa je naa damija, a
aron nema ta da trai tamo. To ne smemo dozvoliti.
Pitao sam se da li je pokuavao mene da ubedi, ili sebe.
Demonstracije u Ramali su bile sve samo ne nekakav navodno
spontano nastali dramatini spektakl. Poto je tek prolo jutro,
ljudi su etali gradom kao i obino, udei se ta je sa ovim stu-
dentima i ljudima iz Hamasa, verovatno ne znajui ni zbog ega
ovi protestuju.
Vei broj ljudi je preko megafona drao govore, dok je mala
grupa Palestinaca okupljena oko njih povremeno uzvikivala i na -
vi jala. Veina ljudi kao da nije ni obraala panju na njih. Taj dan
im je bio isti kao i svaki dan okupacije. Prisustvo izraelskih vojnika
nije vie bilo za njih neuobiajena pojava, ve su postali deo nji-
hove svakodnevice. Palestincima je bilo doputeno da rade i da
133
pohaaju kole u Izraelu. U Ramali je itekako zaiveo noni i -
vot, tako da je svima bilo teko da shvate ta su demonstranti
zapravo hteli.
to se mene tie, te demonstracije su bile iste kao aronova
poseta, pa sam zato pozvao svoje drugare sa predavanja o Bibliji,
i zajedno smo otili na izlet pored Galilejskog jezera.
Poto nisam mogao da pratim vesti i deavanja, nisam ni znao
da je sutradan ujutru veliki broj palestinskih protestanata gaao
kamenjem izraelsku policiju blizu mesta koje je aron posetio.
Ba canje kamenja je posle preraslo u bacanje Molotovljevih kok-
tela, pa su se uli i pucnji iz kalanjikova. Policija je rasterivala
demonstrante gumenim mecima, a neki kau i pravom munici-
jom. Ubijeno je etiri demonstranta i oko 200 njih je bilo povre -
eno, kao i 14 policajaca. To je bilo upravo ono to je Palestinska
samouprava htela da se dogodi.
Sutradan su me nazvali ovi iz in Beta.
- Gde si?
- Kod Galilejskog jezera sa nekim prijateljima.
- Galilejskog jezera?! Pa ti si lud! ree Loaj i poe da se smeje
Ne mogu da verujem. Cela Zapadna obala se okrenula naopa -
ke, a ti se zabavlja sa svojim prijateljima hrianima.
Kada mi je rekao ta se deavalo, odmah sam uao u kola i
kre nuo kui.
Jaser Arafat i ostale voe PNS-a bili su odluni da zaponu
novu intifadu. Mesecima su je planirali, ak i tokom sastanka
Arafata i Baraka sa predsednikom Klintonom. Samo su ekali da
nau dobar povod. aronova poseta je bila odlian izgovor za
po etak sukoba, tako da je intifada kod Al-Akse poela nakon
nekoliko bezuspenih pokuaja. Strasti su se ponovo upalile na
Zapadnoj obali, a naroito u Gazi.
Tamo je Fatah zapoeo demonstracije tokom kojih je poginuo
jedan 12-godinji deak, Muhamed Al-Dura. Sve televizijske sta -
ni ce u svetu su to prikazivale. Taj deak i njegov otac Damal nali
su se u unakrsnoj vatri, pa su se sakrili iza nekog betonskog stu -
134
ba. Deaka je pogodio zalutali metak, pa je umro u rukama svog
oca. Celu tu srceparajuu scenu snimio je jedan palestinski ka -
merman koji radi za neku francusku televiziju. U roku od nekoliko
sati, taj video snimak je video ceo svet, zbog kojeg su se milioni
ljudi okrenuli protiv Izraela.
Meutim, u narednih nekoliko meseci dolo je do velikih me -
unarodnih kontroverzi povodom tog dogaaja. Pojedini su iz -
nosili dokaze da je deak poginuo od metka iz puke Palestinaca,
dok su drugi i dalje tvrdili da je to uinio neko od Izraelaca. Trei
su ak govorili da ceo taj snimak predstavlja samo dobro osmi -
ljenu prevaru. A poto na snimku nije prikazano kako je deak
upu can, kao ni njegovo telo, mnogi su posumnjali da je to pro-
dukt PLO propagande. Ako je to tano, mora im se priznati da su
to odlino i efikasno odradili.
ta god da je istina u tome, ja sam se iznenada naao u tekoj
ratnoj situaciji, u kojoj je moj otac imao kljunu ulogu, ulogu vo -
e, ali voe koji nije imao pojma koga, i za ta vodi, niti kuda tre -
ba da ide. Jednostavno, Arafat i Fatah su ga koristili i manipulisali
njime da bi zapoeli nerede, te time dobili novu finansijsku po-
drku za svoje ciljeve.
U meuvremenu, ljudi su opet ginuli na kontrolnim punkto -
vima. Pucalo se na sve strane bez razlike. Ubijana su i deca. Sva -
kog krvavog dana Jaser Arafat, jadan i sav u suzama, stajao je
pred novinarima sa Zapada i pred kamerama prao ruke od nasilja
i poricao da ima veze sa tim. Okrivljavao je mog oca, Marvana
Bargutija i ljude iz izbeglikih kampova. Uveravao je svet da se iz
petnih ila trudio da umiri pobunu, a u stvari, dok je prstom jed -
ne ruke pokazivao na druge, prst druge ruke drao je na obarau.
Nije prolo mnogo, i Arafat je shvatio da je probudio lava. Uz-
drmao je palestinski narod i naveo ga na pobunu, samo zato to
je to odgovoralo njegovim interesima, meutim, cela situacija je
ubrzo otila van svake kontrole. Dok su gledali kako IDF vojnici
pucaju na njihove oeve, majke i decu, narod se toliko razgnevio
da vie nije sluao ni PNS, ni bilo koga drugog.
135
Arafat je uvideo i da se onaj izmoreni borac podigao, da nije
bio toliko slab koliko je on mislio da jeste. Ulice su postale pri -
rodno okruenje za Hamas. Taj borac je odatle i zapoeo svoju
ka rijeru, i upravo je tu bio najbolji.
Mir s Izraelom? Kemp Dejvid? Oslo? Polovina Jerusalima? Ma
zaboravite na to! Svaki vid kompromisa je nestao u plamenu uza-
vrelih sukoba. Palestinci su se vratili na svoj stari princip ili sve
ili nita. Vie nije Arafat morao da dosipa ulje na vatru i zapo -
inje sukobe, jer je to sada poeo da ini Hamas.
Oko za oko, zub za zub, i nasilje je sve vie buktalo. Svakog
dana je poveavan spisak poginulih na obe strane, iako su i do
tada imali i vie nego dovoljno razloga za tugu.
- 8. oktobra 2000. godine neki Jevreji su napali Palestince u
Naza retu. Ubijena su dva Arapa, a na desetine je povreeno. U
Tiberiji Jevreji su unitili damiju staru 200 godina.
- 12. oktobra neki Palestinci su ubili dva IDF vojnika u Ramali.
Izrael im je uzvratio bombardovanjem Gaze, Ramale, Jerihona i
Nablusa.
- 2. novembra automobil-bomba je ubila dva Izraelca blizu pi-
jace Mahane Jehuda u Jerusalimu. Desetoro ljudi je bilo povre -
eno.
- 5. novembra, 38. dana od poetka Al-Akse Intifade, ve je
poginulo preko 150 Palestinaca.
- 11. novembra iz izraelskog helihoptera je detonirana bomba
u kolima jednog pripadnika Hamasa.
- 20. novembra jedna bomba je eksplodirala na putu pored
autobusa u kojem su bila deca. Ila su u kolu. Ubijena su dva Iz -
raelca, dok je devetoro povreeno, od kojih je bilo petoro dece.
5
Nisam verovao ta se deava. Neto se mora uiniti da se
sprei ovo ludilo. Osetio sam da je bilo vreme da ponem da
radim sa in Betom. Potpuno sam se predao tome.
136
17. poglavlje
Tajni zadatak
(2000 - 2001)
Ono to u sada otkriti nije bilo poznato nikome osim odre -
enoj grupi ljudi iz izraelske tajne slube. To otkrivam u nadi da
e se time pomoi rasvetljavanju velikog broja vanih dogaaja
koji su dugo vremena bili prekrivenim velom tajne.
Na dan kada sam odluio da u uiniti sve da zaustavim novo -
nastali haos u zemlji, krenuo sam da se raspitujem oko svih ak-
tivnosti i planova Marvana Bargutija i voa Hamasa. Sve to sam
saznao preneo sam in Betu, koji je radio na otkrivanju tih voa.
U krugovima in Beta sam bio poznat pod ifrovanim imenom
Zeleni princ. Zelena boja je boja zastave Hamasa, a princ je
oita aluzija na mog oca kao kralja Hamasa. Tako sam sa svo-
jom 21 godinom postao jedini insajder in Beta u Hamasu koji
je mogao da se infiltrira u njegove politike i vojne krugove, kao
i u druge palestinske organizacije.
Ali nije sva odgovornost bila na mojim pleima. Bilo mi je ve
tada jasno da me je Bog sa razlogom tu postavio, da budem me -
u voama Palestinaca i Hamasa, da prisustvujem sastancima
sa Jaserom Arafatom i da radim u izraelskoj tajnoj slubi. Bio sam
u najboljoj moguoj poziciji za svoj posao. Oseao sam sve vreme
da je Bog bio uz mene.
Hteo sam da odem to dublje, da saznam sve ta se uistinu
deavalo. Bio sam u sreditu Prve Intifade, tokom koje su po -
injena tolika naselja. Groblje, u kojem smo nekada igrali i fud-
bal, bilo je prepuno. Gaali smo kamenjem one vojnike. Prekrio
sam policijski as. Sve je to bilo, ali nikako nisam razumevao zato
137
je na narod teio nasilju. Sada sam hteo da saznam zato to
opet inimo. Morao sam da saznam.
Za Jasera Arafata, cela pobuna se vrtela oko politike, novca i
vlasti. On je bio veliki manipulator, a Palestinci njegove lutke.
Pred kamerama je krivio Hamas zbog napada na civile u Izraelu,
koji nije predstavljao ni PNS, ni palestinski narod, kako je on tvr-
dio. Sam se nije mnogo meao, ve je putao Hamas da obavlja
prljave poslove i trpi kritike meunarodne zajednice. Postao je
stari prepredeni politiar koji je dobro znao da Izrael ne moe
spre iti napade bez saradnje sa PNS-om. A to je vei broj na-
pada, vea je i ansa da e Izraelci traiti pregovore.
Tada se pojavila i jedna nova grupacija, koja je sebe zvala
Brigade muenika Al-Akse. Njene mete su bili IDF vojnici i iz -
raelska naselja. Niko nije znao ko su oni bili, niti odakle su doli.
inilo se da su bili vernici, ali niko iz Hamasa i Islamskog dihada
ih nije poznavao. A izgledalo je da nisu bili ni nacionalistiki og -
ran ci PNS-a ili Fataha.
I iz in Beta su bili zbunjeni kao svi ostali. Jedanput-dvaput
sedmino jedna kola ili autobus izraelskih doseljenika bi bili na-
padnuti uvek sa smrtonosnim posledicama. ak ni izraelski voj -
nici u punoj opremi nisu bili prepreka za njih.
Jednog dana me je pozvao Loaj:
- Dobili smo izvetaje o nekim nepoznatim ljudima koji su bili
sa Maherom Odehom. Treba da sazna ko su oni i kakve veze
imaju sa njim. Ti si jedini u koga imamo poverenja za ovaj zada -
tak.
Maher Odeh je bio glavni voa Hamasa i jedan od najtraeni-
jih ljudi in Beta. Bio je glavni u Hamasu za bezbednost u zatvo-
ru; znao sam da je on bio odgovoran za tamonja muenja
mno gih ljudi. Sumnjao sam na njega kao pokretaa svih napada
samoubica. Uz to, Odeh je bio veoma tajnovit, zbog ega in Bet
nikako nije mogao da prikupi dovoljno dokaza da bi mogao da
ga uhapsi.
138
Te veeri sam vozio kroz centar Ramale. Bio je ramazan. Ulice
prazne. Sunce je zalo, tako da su svi bili kod kue zavravajui
dnev ni post. Parkirao sam kola na parkingu blizu zgrade Mahera
Odeha. Mada nisam bio obuen za ovakve vrste operacija, znao
sam osnovne stvari. U filmovima pijuni sede u kolima, ekaju,
nadgledaju i snimaju najnovijim modelima kamera i drugom op -
re mom koju poseduju. Iako in Bet ima sofisticiranu tehnologiju
na raspolaganju, ja sam za ovaj zadatak imao samo svoja kola i
oi. Samo sam mogao da posmatram zgradu i da pazim ko je
uao, a ko izaao iz nje.
Nakon nekoliko sati, par naoruanih ljudi je izalo iz zgrade sa
dve radnje i ulo u novi zeleni evrolet sa izraelskim tablicama.
Ni ta nije bilo kako treba. Prvo, pripadnici Hamasa nisu nikada
no sili oruje u javnosti, naroito ne oni iz vojnog ogranka, a dru -
go, ljudi poput Mahera Odeha se ne bi sastajali sa naoruanim
ljudima.
Upalio sam kola i saekao da proe nekoliko automobila pre
nego to krenem da ih pratim. To nije bio film, ve stvarnost, a u
stvarnosti ako vas uhvate da ih pratite, zavravate mrtvi. Ako su
hteli da za njih pratim naoruane ljude, naroito tokom noi,
morali su da mi poalju nekog u pomo. To je posao za vie ljudi,
a ne samo jednog. Uvek sam zamiljao da bi ovakva operacija
tre balo da podrazumeva vazduni i satelitski nadzor, neku mnogo
dobru visokotehnoloku opremu. Ipak, bio sam sam, bez iega.
Moglo je da mi se posrei da saznam neto, a mogli su i da me
ubiju. U ovom sluaju nije niega bilo. Otiao sam kui oseajui
se kao ovek koji je izgubio milion dolara.
Ustao sam sutra ujutru, i odluio da pronaem ta kola. Meu -
tim, nisam ih naao ni posle nekoliko sati potrage. Opet sam se
iznervirao, te sam odustao od potrage, i potom otiao u perioni -
cu. Kad gle, tamo su bili i oni, u istom onom zelenom evroletu.
Isti ljudi. Isto oruje.
Da li je to bila srena sluajnost ili je to Bog uinio da se desi?
Imao sam priliku da ih bolje pogledam poto je bio dan. Nosili
su elegantna odela, i imali su puke AK-47 i M-16. Odmah sam
ih prepoznao. To su bili lanovi elitne vojne jedinice Force 17,
koja postoji jo od 70-tih godina. Oni su uvali lea Arafatu i ti-
tili ga od sve veeg broja njegovih konkurenata i rivala.
inilo se kao neto nije u redu. Da li je mogue da su to bili
isti oni ljudi koje sam video kod zgrade Mahera Odeha? Kakve
on veze moe da ima sa njima? Nije imao ta da trai sa Ara -
fatom, mislio sam. Nita nije imalo smisla.
Kad su otili, pitao sam vlasnika perionice ko su ti ljudi. Poto
sam bio sin Hasana Jusefa, moja pitanja nisu izazvala ni najmanju
sumnju. Potvrdio mi je da pripadaju jedinici Force 17, i rekao mi
da ive u Vitaniji. To me je jo vie zbunilo. Zato ti ljudi stanuju
na nekoliko minuta od moje kue, a ne blizu Arafata?
Otiao sam kolima na adresu koju mi je ovaj dao. Tamo sam
video onaj evrolet kako stoji parkiran ispred kue. Pourio sam
nazad do prostorija in Beta i rekao Loaju sve to sam otkrio.
Paljivo me je sasluao, ali njegov ef nije verovao da je to tano.
- To nema nikakvog smisla. Zato bi Arafatovi uvari bili daleko
od njega. Neto si ti pogreno zakljuio rekao je.
- Nisam ja nita pogreno zakljuio! uzvratio sam. Znao sam
da ne treba tako da govorim, ali me je nerviralo to to nisam
umeo da objasnim ono to sam video, i zbog toga me ovaj ovde
sada ubeuje da nisam lepo video.
- Sve tu izgleda pogreno. Ba me briga da li vama to ima
smisla ili ne. Ja sam video to to sam video odgovorio sam mu.
Nije mu se svidelo to sam tim tonom razgovarao sa njim, pa
je zato napustio sastanak. Loaj me je umirivao i rekao mi da mu
jo jednom sve ispriam. Oito je da se onaj evrolet nije uklapao
sa informacijama koje su imali o Brigadi. To su bila ukradena iz -
raelska kola, namenjena PNS-u, ali nismo mogli da njih povee -
mo sa ovom novom organizacijom.
- Da li si siguran da je to bio zeleni evrolet? Nije bio BMW?
pitao me je.
140
Bio je to zeleni evrolet, ali sam opet otiao tamo da prove -
rim. I zaista, na istom mestu je stajao isti evrolet, no, pored
njega sam video jo jedna kola prekrivena belim platnom. Polako
sam se priunjao zgradi i podigao deo platna: bio je to srebrni
BMW iz 1982. godine.
- Dobro je, nali smo ih! uzviknuo mi je Loaj preko telefona
nakon to sam ga pozvao i rekao mu ta sam video.
- O emu to govori?
- O Arafatovim uvarima!
- Kako sad to, ja sam mislio da sam neto pogreno zaklju -
io? rekao sam sarkastinim tonom.
- Ne, bio si apsolutno u pravu. Taj BMW je uestvovao u svakoj
pucnjavi na Zapadnoj obali u posledjih nekoliko meseci.
Poeo je da mi objanjava da su te informacije bile prvi jasan
dokaz da su pripadnici Brigade muenika Al-Akse, zapravo,
samo uvari Jasera Arafata, finansirani poreskim novcem iz Ame -
rike i meunarodnih fondova. To je bio veliki korak u akciji zaus-
tavljanja daljih bombakih napada i stradanja nedunih civila.
Ovaj dokaz koji sam pribavio kasnije e biti iskorien protiv
Arafata pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN-a).
6
Sada je samo preostalo da uhvatimo pripadnike te nove organi-
zacije i onda da zmiji odseemo glavu, kako bi Izraelci rekli.
Saznali smo da su najopasniji njihovi lanovi bili Ahmed Gan-
dur voa Brigade, i Muhamed Abu-Halava jedan od njegovih
porunika. Ve su ubili nekoliko desetina ljudi. Odstranjivanje
ova dva oveka nije se inilo kao teak zadatak. Znali smo ko su
i gde ive, i najvanije, nisu znali ono to smo mi znali.
IDF je poslao bespilotnu letelicu da krui oko kompleksa nji-
hovih stanova i da prikupi informaciju. Dva dana kasnije, Brigada
je izvrila jo jedan napad u Izraelu, pa su Izraelci hteli osvetu.
Izraelski merkava tenk od 65 tona, sa topom od 120 mm, pucao
je 20 puta u zgradu Brigade. Naalost, niko nije razmiljao da
proveri informacije iz one letelice, kako bi znali da li su oni ljudi
bili unutra. A nisu bili.
141
Jo gore, sada su znali da ih pratimo, pa ne udi to su pobegli
kod Jasera Arafata. Znali smo gde su, ali u to vreme je bilo po -
litiki nemogue otii tamo i uhapsiti ih. Njihovi napadi su od ta -
da postali uestaliji i opasniji.
Poto je bio voa, Ahmed Gandur je bio prvi na listi traenih
ljudi. Kada je pobegao kod Arafata, znali smo da vie ne moemo
da ga uhvatimo. Na kraju i nismo uspeli da ga uhvatimo... ve je
on uhvatio samog sebe.
Naime, etajui ulicom, jednom prilikom blizu starog groblja
Al-Bire, video sam da tamo sahranjuju nekog u vojnikom odelu.
- Ko je umro? pitao sam iz radoznalosti.
- Jedan ovek sa severa. Sumnjam da si ga poznavao ree
mi jedan.
- Kako se zvao?
- Ahmed Gandur.
- Mislim da sam negde uo za njega. Kako je umro? - poku -
avao sam da zadrim svoje ushienje i da pitam smireno.
- Zaboravio je da mu je pitolj bio napunjen, pa se upucao u
glavu. Mozak mu se razlepio po plafonu.
Pozvao sam Loaja.
- Pozdravi se sa Ahmedom Gandurom. Mrtav je.
- Je l si ga ti ubio?
- Je l ste mi vi dali oruje? Ne, nisam ga ja ubio. Ubio se sam.
Nema ga vie.
Loaj nije verovao.
- Mrtav je zaista. Ja sam na njegovoj sahrani.
* * *
Tokom prve godine Al-Aksa Intifade, iao sam svuda sa svojim
ocem, jer sam kao najstariji sin bio njegov tienik i njegov uvar,
neko u koga ima najvie poverenja, njegov uenik i prijatelj, dok
je on za mene bio sve primer onoga to treba da se naziva o -
vekom. Mada nam ideologija, oito, vie nije bila zajednika,
142
znao sam da je njegova dua ista i da nita nije radio iz zle na -
mere. Njegova ljubav prema muslimanima i njegova posveenost
Alahu nisu nikada jenjavali. udeo je za mirom u svom narodu, i
ceo je svoj ivot usmerio ka postizanju tog cilja.
Druga po redu pobuna je uglavnom zahvatila Zapadnu obalu.
U Gazi je bilo nekih demonstracija, i smrt malog Muhameda Al-
Dure jeste dolio ulje na vatru, ali je Hamas taj poar proirio na
Zapadnu obalu.
U svakom selu i gradu besna rulja naroda sukobljavala se sa
izraelskim vojnicima. Svaki kontrolni punkt postao je pravo kr-
vavo bojite. Skoro da nije bilo nijednog oveka koji nije tokom
tih dana izgubio nekog svog prijatelja ili lana porodice.
U meuvremenu, voe palestinskih organizacija, one glavne
vo e, svakog dana su imali sastanke sa Jaserom Arafatom radi
osmiljavanja svojih planova. Moj otac je predstavljao Hamas,
koji je ponovo postao najvea i najvanija organizacija. On, Mar-
van Barguti i Arafat su takoe imali sastanke svake sedmice. U
nekoliko prilika sam prisustvao tim tajnim sastancima.
Prezirao sam Arafata i ono to je inio narodu koji volim, ali
po to sam radio sa in Betom, nisam smeo da pokazujem ose -
anja pred njim. Uprkos tome, kada me je Arafat jedanput polju-
bio u obraz, ja sam se insinktivno obrisao. On je to primetio i
oito je bio ponien. Mog oca je bilo sramota, pa me od tada vie
nije vodio sa sobom.
Voe Intifade su uvek dolazile na te svakodnevne sastanke u
svojim kolima strane proizvodnje od 70.000 dolara, sa pratnjom
od nekoliko drugih kola njihovih telohranitelja, dok je moj otac
uvek dolazio u svom tamnoplavom audiju iz 1987. godine, bez
telohranitelja. Sa njim sam bio samo ja.
Sastanci su bili pokretai intifade. Iako sam zbog onog inci-
denta sedeo van prostorija sastanka, i dalje sam znao svaki detalj
od onoga to su se dogovarali, zato to je moj otac sve zapisivao.
Poto sam imao pristup tim belekama, napravio sam nekoliko
kopija. Tu nikada nije bilo neke strogo poverljive informacije, ko,
143
gde, i kada je zapoinjao kakvu operaciju, ve su oni vie razgo-
varali uopteno o svojim planovima, poput toga da treba vie da
se usredsrede na napade u samom Izraelu ili da vie napadaju
iz raelske doseljenike na kontrolnim punktovima.
Meutim, u tim belekama bilo je datuma zakazanih demon-
stracija. Na primer, ako bi moj otac rekao da e Hamas zapoeti
demonstracije sutra u jedan u centru Ramale, kuriri bi brzo razas -
lali poruke po damijama, izbeglikim kampovima i kolama, ka-
ko bi svi lanovi Hamasa bili obaveteni da budu tamo tano u
jedan sat. I izraelski vojnici bi se tu pojavili, to je za posledicu
imalo stradanje muslimana, izbeglica i esto dece koja su ila u
ko lu.
Nakon takvog dana Hasan Jusef nije bio pun sebe, ve je os-
tajao skroman i zadovoljan to je ispunjavao volju Alaha.
itajui beleke mog oca jedno jutro, video sam da su za-
kazane demonstracije. Sledeeg dana sam krenuo sa njim dok je
on predvodio besnu rulju naroda ka izraelskom kontrolnom pun -
ktu. Dvesta metara pre nego to smo stigli do punkta, voe naro -
da su pobegle i pomerile se na jedno brdo, gde je bilo bezbedno.
Svi ostali, i mladi i deca iz kole, krenuli su napred i poeli da
gaaju kamenjem teko naoruane vojnike, koji su uzvratili puc-
njima.
U ovakvim situacijima ak i gumeni meci mogu biti smrto -
nosni. Naroito su deca ranjiva na njih, jer po pravilu, takvi meci
mogu ubiti ako se meta nalazi na manje od 40 m rastojanja.
Dok smo mi gledali sa bezbednog brda, ljudi su posvuda
padali mrtvi i ranjeni. Vojnici su ak pucali i na ambulantna kola
koja su dola, ubivi i neke od slubenika hitne pomoi koji su
po kuavali da pomognu ranjenima. Nastao je haos.
Uskoro su svi poeli da pucaju. Kamenje je letelo. Hiljade ljudi
se oslanjalo na barikade pokuavajui da se probiju kroz vojnike,
imajui na umu samu jednu misao, samo jednu opsesiju: da
stignu do naselja Vetilj i tamo unite sve i svakog ko im se nae
144
na putu. Bili su obuzeti besom usled mirisa krvi i izginua njihovih
blinjih.
Taman kada biste pomislili da od ovoga ne moe biti gore, za -
uo se dizel motor od 1200 konjskih snaga tenka markave, koji
se umeao u sukob. Najednom, iz njegovog topa je poelo da se
puca iz sve snage.
Tenk je bio odgovor na PNS snage koje su poele da pucaju
na IDF vojnike. Kako je tenk napredovao, telohranitelji su sklanja -
li svoje tienike na sigurno. Delovi mrtvih tela su se nakupljali
pod naim brdom, dok sam ja pokuavao da odvedem oca do
naih kola. Kada smo konano uli, brzo smo otili ka Ramali, u
bolnicu, koja je bila prepuna ranjenih, umiruih i mrtvih ljudi. Ni-
je bilo dovoljno mesta. Ovi iz Crvenog krsta su doli i ispred bol-
nice, ne bi li pomogli da ljudi ne iskrvare na smrt pre nego to ih
uvedu u bolnicu, ali uzalud.
Svud po zidovima i podu bolnice bilo je krvi. Ljudi su se klizali
od nje i padali na pod. Muevi i oevi, majke, ene i deca, svi su
bili ophrljeni tugom i puni besa.
Neverovatno je bilo to to su oni, bez obzira na svoju tugu i
bes, zapravo bili veoma zahvalni palestinskim voama koji su tu
doli da budu sa njima, poput mog oca. Nije im smetalo to su
to palestinske voe koji su njih i njihovu decu odveli pred Izraelce
kao guske na klanje, i onda pobegli na bezbedno mesto da gle -
daju sav taj masakr. Od toga mi je bilo muka vie nego od bilo
ega drugog.
A to je bila samo jedna demonstracija. Svake noi smo gledali
na TV-u i sluali o novim stradanjima. Desetoro poginulo u gradu.
Pet ovde. Dvadeset onde.
uo sam i za nekog oveka koji se zvao ada; on je za vreme
demonstracija radio u jednoj zgradi, i builicom buio neki zid.
Jedan Izraelac na tenku ga je video, i pomislio da ovaj dri oruje,
a ne builicu, pa je pucao iz tenka, i pogodio ada u glavu.
Moj otac i ja smo otili u kuu tog poginulog oveka. Tek to
se bio oenio jednom mladom, lepom devojkom. No, to nije bilo
145
najgore. Palestinske voe koje su dole da utee tu udovicu
posvaale su se na adovoj sahrani oko toga ko e od njih da dri
govor. Ko e da bude tu tri dana dok budu dolazili ljudi? Ko e
da se pobrine za hranu? ada su nazivali naim sinom, tvrdei
da je on bio pripadnik njihove organizacije, i pokuavajui da
dokau da je ba njihova organizacija imala vie uea u intifadi
od drugih.
Takvo takmienje se pretvorilo u bezveznu prepirku oko mrt-
vaka. U najveem broju sluajeva, ti poginuli ljudi nisu imali ni -
kakve veze sa bilo kakvom organizacijom. To su samo bili ljudi
koji su bili poneseni svojim oseanjima, dok su mnogi drugi, po -
put ade, bili samo ljudi koji su se nali na pogrenom mestu u
pogreno vreme.
Za sve to vreme, Arapi iz celog sveta su spaljivali amerike i
izraelske zastave, protestovali, i ulagali na milijarde dolara u
palestinske teritorije u cilju oslobaanja od okupacije. U prve
dve i po godine Druge Intifade, Sadam Husein je uplatio 35 mili -
ona dolara porodicama palestinskih muenika, po 10.000 dolara
svakoj porodici ijeg su lana ubili Izraelci, i po 25.000 svakoj
porodici bombaa-samoubice. Moete rei ta god elite o ovom
besmislenom ratu oko zemljita, ali ne moete rei da je ivot
jeftino plaan.
146
18. poglavlje
Najtraeniji
(2001)
Palestinci vie nisu krivili Jasera Arafata ili Hamas za sve svoje
nevolje, ve su sada krivicu preneli na Izrael, zato to su zbog
Izraelaca ginula njihova deca. No, mene je uprkos tome i dalje
kopkalo ono najvanije pitanje u vezi sa time: Zato su deca
uopte bila prisutna na tim protestima? Gde su bili njihovi ro -
ditelji? Zato su ih roditelji doveli sa sobom na opasno mesto?
Ona bi trebalo da budu u koli, a ne da tre po ulicama i gaaju
kamenjem dobro naoruane vojnike.
- Zato morate da aljete i decu na proteste da ginu? pitao
sam oca nakon jednog zaista stranog dana.
- Ne aljemo ih mi, ve ona sama hoe da idu. Kao i tvoja
braa.
Prola me je jeza po telu zbog ove njegove reenice.
- Ako ujem da je neko od moje brae otiao tamo i bacao ka-
menje, slomiu mu ruke, jer bolje da im bude slomljena po jedna
ruka, nego da poginu rekao sam.
- Stvarno? Pa onda bi moda voleo da uje da su tvoja braa
bacala kamenje jo jue odgovorio mi je kao da je to sasvim
normalno. Nisam mogao da verujem da nam je to postalo uobi -
ajena pojava.
etvoro moje brae vie nisu bili deca. Sohajib je imao 21 go -
di nu, a Seif 18, pa su obojica mogla da odu u zatvor, dok su Ovajis
i Muhamed, sa svojih 16 i 14 godina, bili dovoljno stari da vojnici
pripucaju na njih. Oni su bili svesni toga, ali kada sam ih pitao da
li su bacali kamenje, poricali su.
147
- Sluajte me, sada sam veoma ozbiljan. Nisam vas odavno
dobro ispljeskao po turu, poto vie niste mali, ali bie i toga ako
jo jednom ujem da ste otili na proteste.
- Ti i otac ste isto bili tamo bunio se Muhamed.
- Da, bili smo, ali nismo bacali kamenje.
Povrh svega toga, i pored donacija okrutnog irakog diktatora,
Sadama Huseina, Hamas je uvideo da vie nije glavni u napadima
sa bombaima-samoubicama. Sada su bombai pristizali i iz Is-
lamskog dihada i Brigada muenika Al-Akse, sekularista, komu-
nista i ateista. Svi su se oni takmiili meusobno ko e da usmrti
vie izraelskih civila.
Bilo je previe prolivene krvi. Nisam mogao ni da spavam, ni
da jedem. Vie nisam svet gledao oima muslimana ili Palestinca,
pa ak i ne oima sina Hasana Jusefa. Sada sam video kako sve
iz gleda i iz ugla Izraelaca. I ono najvanije, gledao sam sva ta be -
zumna ubistva kroz oi Isusa, koji se rtvovao za sve ljude zalutale
sa pravog puta. to sam vie itao Bibliju, sve sam jasnije uviao
tu istinu: Voleti i pratati neprijatelju jeste jedini istinski put ka
zaustavljanju krvoprolia.
Koliko god da sam se divio Isusu, nisam verovao svojih pri-
jateljima hrianima kada su pokuavali da me ubede da je on
Bog. Alah je bio moj bog. Ali, bilo da sam bio potpuno svestan
toga ili ne, postepeno sam prihvatao Isusove principe, a odbijao
one Alahove. Moje udaljavanje od islama bilo je ubrzano lice-
merjem ljudi na koje sam nailazio svuda oko sebe. Po islamu,
posveeni Alahov sluga, koji bi postao muenik za svoj narod,
iao je pravo u raj. Nema ni govora o nekim udnim anelima i
muenju u grobu. Meutim, problem je bio to je sada ispadalo
da je svako mogao da ode u raj, ne samo posveeni musliman,
ve i tradicionalni muslimani, komunisti i ak ateisti, samo ako
bi ubijali Izraelce. Tako su postajali sveti muenici. Imami i eici
su govorili porodicama poginulih da je njihov voljeni sada u ra -
ju.
148
Naravno, to se nije uklapalo u rei Kurana. Tamo jasno pie
ko e otii u raj, a ko ne, ali ovim voama to nije bilo bitno. Tu
nije zaista bila vana teologija ili istina, ve je bilo vano slagati
narod u cilju strateke i politike koristi. Islamske voe su omam -
ljivale narod takvim laima, kako bi ovi zaboravili na svoj bol koji
su im iste te voe donele.
to mi je in Bet davao vie informacija, to sam sve vie bio
iznenaen koliko su znali o ljudima iz mog okruenja. esto se
deavalo da su moji stari prijatelji postali veoma opasni pojedinci
po Izrael. Neki od njih su ak postali pripadnici najopasnijeg voj -
nog ogranka Hamasa. Jedan od takvih bio je Daja Muhamed Hu-
sein Al-Tavil. To je bio jedan zgodan mladi, iji je ujak bio voa
Hamasa.
Za sve godine to sam ga poznavao, nikada nisam video da je
bio neto naroito vezan za religiju. tavie, njegov otac je bio
komunista, tako da nije imao nikakve veze sa islamom. Njegova
majka jeste bila muslimanka, ali vie u onom tradicionalnom
smislu, i svakako nije bila radikalno nastrojena. Dajeva sestra je
bila novinarka i graanin SAD-a, jedna savremena ena koja nije
nosila maramu preko glave. iveli su u ugodnom domu i svi su
bili dobro obrazovani. Daja je studirao inenjerstvo na Birzet uni-
verzitetu, i bio je najbolji u generaciji. Koliko sam ja znao, nikada
nije uestvovao ni na jednom Hamasovom protestu.
Imajui to u vidu, nisam verovao kada sam uo da je 27. marta
2001. Daja digao sebe u vazduh na raskrsnici Francuskog brda u
Jerusalimu. Mada niko nije poginuo, 29 Izraelaca je bilo povre -
e no.
Daja nije bio glupi klinac koga je lako nagovoriti da uradi tako
neto. Nije bio ni neka siromana izbeglica koja nije imala ta da
izgubi. Nije mu bio ni potreban novac. Pa ta ga je onda nateralo
da to uini? Niko nije znao. Njegovi roditelji takoe nisu mogli
da veruju, pa ni ja. ak ni izraelska tajna sluba nije mogla da
shva ti o emu se radi.
149
Iz in Beta su me zvali na hitan sastanak. Dali su mi sliku odvo-
jene glave nekog oveka, i pitali me ko je to. Rekao sam im da je
to Daja, sigurno. Otiao sam potom kui, pitajui se iznova zato
je to uradio. Mislim da niko nikada nee saznati. Niko se tome
nije nadao, ak ni njegov ujak iz Hamasa.
Daja je bio prvi bomba-samoubica Al-Aksa intifade. Njegov
napad je ukazivao na postojanje posebnog vojnog ogranka koji
je radio na svoju ruku, kako se inilo. in Bet je odluio tada da
pronae taj ogranak pre nego to doe do novog napada.
Loaj mi je dao spisak osumnjienih. Na vrhu spiska je bilo pet
meni poznatih imena. To su bili pripadnici Hamasa koje je PNS
pustio iz zatvora pre poetka intifade. Arafat je znao da su opas -
ni, ali je smatrao da nema razloga vie da ih dri poto je snaga
Hamasa jenjavala.
Nije bio u pravu.
Glavni osumnjieni je bio Muhamed Damal Al-Naceh, koji je
sa mojim ocem uestvovao u osnivanju Hamasa, te postao voa
njegovog vojnog ogranka na Zapadnoj obali. Poticao je iz najvee
porodice na ovim teritorijama, tako da se nije bojao nikoga. Bio
je visok preko 1,80 m, i u svakom pogledu je liio na ratnika: jak,
snaan i inteligentan. Bio je ispunjen mrnjom prema Jevrejima,
mada sam ga ja, paradoksalno, znao vie kao veoma briljivog
oveka.
Saleh Talahme, drugo ime sa spiska, bio je inenjer elektro -
tehnike, veoma pametan i obrazovan ovek. Tada to nisam znao
da e se desiti, ali nas dvojica smo vremenom postali dobri pri-
jatelji.
Sledei je bio Ibrahim Hamed, voa ogranka za bezbednost
na Zapadnoj obali. Ovoj trojici su pomagali Sajed Al-eik Kasem
i Hasanin Rumanah.
Sajed je bio veran sledbenik: snaan, neobrazovan i posluan.
S druge strane, Hasanin je bio mladi umetnik, koji je bio veoma
aktivan u Islamskom studentskom pokretu, naroito tokom Prve
intifade, kada je Hamas pokuavao da istakne sebe na ulicama
150
kao silu sa kojom svi treba da se ujedinjuju. Moj otac, kao voa
Hamasa, radio je mnogo na njihovom otputanju iz zatvora i pov -
ratku njihovim porodicama. Kada ih je Arafat pustio, moj otac i
ja smo ih pokupili iz zatvora, sve ih potrpali u naa kola, i smestili
ih u jedan stan kod Al-Hadale u Ramali.
Kada mi je Loaj dao spisak, ja sam mu rekao: Zna ta? Znam
sve ove ljude. I znam gde ive. Ja sam ih odvezao u njihovo skro -
vite.
- Ozbiljno? Hajdemo na posao ree sa velikim osmehom na
licu.
U ono vreme nisam znao koliko e postati opasni ili koliko e
Izraelaca pobiti, ali sam bio jedan od retkih iz Hamasa ko je znao
gde se nalaze.
Doao sam kod njih, sa sobom ponevi najsavremeniju op re -
mu, pijunske spravice in Beta, kako bismo mogli da pratimo
svaki njihov pokret i da ujemo sve to kau. Meutim, kada sam
poeo da razgovaram sa njima, bilo je oito da mi nee dati ni -
kakvu bitniju informaciju.
Pitao sam se da li su oni zaista bili ljudi koje smo mi traili.
- Neto se ne uklapa. Ovi ljudi mi nisu dali nijednu korisnu in-
formaciju. Da li je mogue da oni nisu oni koje traimo? rekao
sam Loaju.
- Mogue je priznao je Loaj ali oni su ve inili prekraje,
pa zato moramo da motrimo na njih dok ne dobijemo ono to
nam treba.
Jesu oni i pre krili zakon, ali to nije bilo dovoljno za njihovo
hap enje. Bio nam je potreban neki vrst dokaz. Zato smo nas-
tavili da strpljivo prikupljamo podatke. Pazili smo da ne napravi -
mo greku, koja bi nas skupo kotala, na primer, da ne uhvatimo
pogrene ljude, a onda da pravi teroristi izvre jo jedan bom-
baki napad.
* * *
151
Moda zato to mi ivot nije bio dovoljno ispunjen, ili moda
zato to mi se to inilo kao dobra ideja u to vreme, ali istog me -
seca poeo sam da radim u amerikoj Agenciji za meunarodni
razvoj saniteta i vodovoda u selima (USAID), sa seditem u Al-
Bireu. Jeste udno, znam, ali to je bio veoma vaan projekat. Po -
to nisam imao zavren koled, poeo sam da radim kao recep-
cionar.
Neki od hriana sa kojima sam iao na ona predavanja pred-
stavili su me jednom od amerikih menadera, kojem sam se
odmah svideo, te mi je ponudio posao. Loaj je mislio da je to
odlina ideja, poto mi je nova ID kartica, izdata u Amerikoj am-
basadi, dozvoljavala da slobodno putujem i preko Izraela i preko
palestinskih teritorija. Takoe, time bi se otklonila svaka sumnja
sa mene u pogledu toga to sam stalno imao dosta novca za tro -
enje.
Moj otac je na to blagonaklono gledao, i bio je zahvalan Ame -
rici na tome to nam je obezbeivala vodu za pie i sanitarije, ali
s druge strane, nije mogao da im oprosti to su Izraelce snabde-
vali orujem kojim su ubijani Palestinci. Takav dvojaki stav o Ame -
rici ima veina Arapa.
Prihvatio sam tu prvu priliku da postanem deo najveeg pro-
jekta u regionu koji je finansirala Amerika. Mediji su izgleda uvek
obraali najvie panje na sukobe oko zemlje, nezavisnost i na -
dok nade tete izbeglicama, meutim, na Bliskom Istoku, voda je
neto mnogo vanije od zemlje. Ljudi su se borili za nju jo od
vremena Avrama, kada su se njegovi pastiri sukobili sa pastirima
njegovog roaka Lota. Glavni izvor vode za Izrael i okupirane teri -
torije bilo je Galilejsko jezero, poznato i kao Genozaretsko ili
Tiberijadsko. To je slatkovodno jezero koje je na najmanjoj nad-
morskoj visini na celoj planeti.
Voda je uvek bila problem u zemlji Biblije. Za savremeni Izrael
se sve promenilo pomeranjem granica drave. Recimo, proire -
njem granica preko Golanske visoravni, uzete od Sirije, kao pos -
ledice estodnevnog rata 1967. godine, Izrael je dobio pod svoje
152
okrilje celo Galilejsko jezero, a sa njim i kontrolu nad rekom Jor-
dan i svim drugim izvorima i potocima koji su uticali ili isticali iz
nje. Krei meunarodni zakon, Izrael je uz pomo svog Naci -
onalnog sistema za vodosnabdevanje vodu Jordana preusmerio
sa Zapadne obale i pojasa Gaze, obezbedivi izraelskim graa -
nima preko 3/4 vode koja je poticala sa Zapadne obale. Ameri -
kanci su potroili stotine miliona dolara za iskopavanje bunara i
uspostavljanja zasebnih izvora vode za moj narod.
USAID nije bio samo maska za moj posao. Tamo sam se spri-
jateljio sa radnicima. Znao sam da mi je Bog podario taj posao.
USAID, prema pravilima, nije zapoljavao nikog ko je bio politiki
aktivan, a naroito ne one iji je otac voa glavne teroristike or-
ganizacije. No, iz nekog razloga, ef je odluio da ja ostanem. Nje-
gova dobrota mu se isplatila kasnije na nain o kojem nikad nije
ni sanjao.
Zbog intifade, amerika vlada je dozvoljavala svim svojim rad-
nicima da uu u podruje Zapadne obale samo tokom dana i sa -
mo zbog posla, ali su morali da prolaze kroz opasne kontrolne
punktove. Zapravo, bilo je bolje i bezbednije da su iveli na Za-
padnoj obali, umesto to su svakog dana prolazili kroz te punk-
tove i vozili se ulicama velikim amerikim dipovima sa utim
izraelskim tablicama. Palestinci zato nisu ni razlikovali one koje
su dolazili da pomognu od onih koji su doli da pucaju.
IDF je uvek upozoravao ove iz USAID-a da se evakuiu ako je
IDF planirao izvoenje neke potencijalno opasne operacije, dok
in Bet nije izdavao upozorenja. Uostalom, i nisu mogli, jer rade
u tajnosti. Recimo, ako bismo saznali da je neki begunac krenuo
ka Ramali iz Denina, mi bismo zapoeli operaciju tamo bez upo -
zoravanja drugih.
Ramala je mali grad. Tokom ovih operacija policajci bi dolazili
sa svih strana, dok bi narod postavio barikade na ulice kolima,
ka mionima i zapaljenim gumama. Svuda bi se pojavio crni dim.
Naoruani ljudi bi ili od jednog do drugog zaklona i pucali na
sve to bi im se nalo na putu. Mladi su bacali kamenje, a deca
153
plakala na ulicama. Sirene ambulantnih kola su se meale sa vris -
kom ena i pucnjima iz oruja.
Tek to sam poeo da radim za USAID, Loaj mi je rekao da e
njihove jedinice sutra doi u Ramalu. Nazvao sam svog menade -
ra Amerikanca i rekao mu da ne dolazi u grad taj dan i da obaves -
ti sve radnike da ostanu kod kue. Takoe, rekao sam mu da ne
smem da mu kaem odakle mi ta informacija, ali da treba da mi
veruje na re. I verovao mi je. Verovatno je pomislio da sam do -
ao do takve informacije, jer mi je otac Hasan Jusef.
Ramala je taj dan bila sva u plamenu. Ljudi su trali ulicama,
i pucali na sve i svakog. Automobili su goreli pored puteva, a pro-
zori prodavnica lomljeni, postavi lak plen za lopove i razbojnike.
Kada je moj ef video na vestima ta se desilo, rekao mi je ovako:
Molim te, Mosabe, kad god se neto ovako prema, obavesti me
unapred.
- Dogovoreno, ali pod uslovom da me nita ne pitate rekao
sam Ako kaem da ne dolazite, samo nemojte doi, i to je to.
154
19. poglavlje
Cipele
(2001)
inilo se kao da se Druga intifada nikada nee zavriti. Jedan
bomba-samoubica usmrtio je dva tinejdera na benzinskoj
pumpi 28. marta 2001. godine; 22. aprila na autobuskoj stanici
je dan drugi bomba je ubio sebe i jednog oveka, a 50 ljudi je
ranio; 18. maja neki trei je usmrtio 5 civila i ranio vie od 100
ljudi ispred trnog centra u Netaniji.
A onda, 1. juna, u 23:26 sati, okupila se grupa tinejdera, koja
je ekala da ue u popularni disko-klub u Tel-Avivu, zvan Dolfi.
Stojali su ispred, priali i smejali se. Veina ih je bila iz Rusije; nji-
hovi roditelji su bili izbeglice. Meu njima je bio i Sajid Hotari,
ali on je bio Palestinac, malo stariji od njih, i na sebi je imao eks -
ploziv sa komadiima metala.
U novinama taj napad na Dolfi nije nazvan napadom bom-
baa-samoubice, ve masakrom, jer veliki broj dece je bio raznet
u komade zbog jaine eksplozije i metalnih kuglica. Posledice su
bile strane: 21 mrtav i 132 ranjenih.
Nijedan bomba do tada nije ubio toliko ljudi u jednom na-
padu. Hotarijeve komije na Zapadnoj obali su estitale njego -
vom ocu na tome. G. Hotari je izjavio pred novinarima: Na dam
se da e i moja ostala tri sina uiniti isto. Voleo bih kada bi cela
moja porodica, i svi moji roaci, poginuli na takav nain za moj
narod i otadbinu.
7
Izrael je zato postao odluniji u svojoj nameri da zmiji otkine
glavu. Meutim, trebalo je da znaju da ako hapenje palestin-
skih voa nije moglo da zaustavi krvoprolie, da onda nee moi
ni ubijanje istih.
155
Damal Mansur je bio novinar, i poput mog oca, jedan od
sedam osnivaa Hamasa. Bio je jedan od najbliskijih prijatelja
mog oca. Zajedno su bili izgnani u juni Liban. Skoro svakog dana
su razgovarali i smejali se preko telefona. Damal je takoe bio i
glavni zagovornik napada bombaa-samoubica. U jednom inter-
vjuu za Newsweek u januaru, govorio je da je opravdano ubijati
nenaoruane civile i hvalio je bombae.
U utorak 31. jula, po uputstvu jednog od saradnika in Beta,
dva apae helihoptera su dola u Nablus blizu Mansurove ka -
ncelarije, i potom ispalila rakete kroz prozor zgrade u njegovu
kancelariju na drugom spratu. Mansur, voa Hamasa Damal
Salim, i jo est drugih Palestinaca, nestali su pod plamenom ek-
splozije. Meu rtvama bilo je i dvoje dece, od po 10 i 8 godina,
koja su na spratu ispod ekala pregled kod lekara. Bila su zatr-
pana usled eksplozije.
Sve je to bilo besmisleno. Nazvao sam Loaja.
- ta se, ovee, ovo deava? Da li si siguran da su ti ljudi bili
umeani u napade bombaa-samoubica? Znam da su ih podr -
avali, ali oni su deo politikog krila Hamasa, kao moj otac, a ne
deo vojnog.
- Siguran sam. Dobili smo informacije da su Mansur i Salim
bili direktno umeani u masakr u Dolfiju. Ruke su im bile uprljane
krvlju. Morali smo ovo da uradimo.
A ta sam ja mogao da uradim? Da se raspravljam sa njim?
Da mu kaem da je dobio pogrene informacije? Iznenada, na
um mi pade misao da e izraelska vlada isto tako hteti da ubije i
mog oca. Iako on nije organizator tih napada, ipak je krivac zbog
veze sa njima. Pored toga, posedovao je informacije koje bi
mogle da spase ivote ljudi, ali koje on nije hteo da podeli. Imao
je uticaja na palestinske voe, ali ga nije koristio. Mogao je po -
kuati da sprei ubijanje, ali nije. Podravao je svaki potez Ha -
masa i podsticao njegove lanove da nastave sa borbom sve dok
se Izraelci ne povuku. Stoga, po miljenju izraelske vlade, i on je
bio terorista.
156
Nakon svih onih predavanja o Bibliji, sada sam poeo dela
svog oca da poredim sa uenjem Isusa, a ne sa onim iz Kurana.
Sve mi je manje liio na heroja, to mi je slamalo srce. Hteo sam
da mu kaem ta sam sve saznao, ali sam znao da me nee slu -
ati. A ako bi Izraelci uradili sve po njihovom, onda moj otac ni -
kada ne bi doao u priliku da vidi kako ga je islam odveo na
pog rean put.
Raunao sam da nee napasti mog oca bar jo neko vreme, s
obzirom da sam radio sa in Betom. Oni su ga najpre hteli ivog,
kao i ja, i to iz vie razloga. On je bio glavni unutranji izvor infor -
macija o aktivnostima Hamasa. Naravno, to nisam mogao da mu
objasnim, jer bi bio u opasnosti ak i pod zatitom in Beta. Uos -
talom, bilo bi veoma sumnjivo to bi jedino moj otac smeo slo-
bodno da se kree ulicama, dok druge voe Hamasa moraju da
se kriju. Bez obzira, neto sam morao da preduzmem da ga za -
titim. Zato sam bre-bolje otiao u njegovu kancelariju i rekao
mu da ono to se desilo Mansuru, da se moe lako desiti i njemu.
- Skloni se od svih. Skloni svoje telohranitelje. Zatvori ovu kan -
celariju, i nemoj vie ovde dolaziti.
Odgovorio je kao to sam i oekivao.
- Biu ja dobro, Mosabe. Staviemo elik preko prozora.
- Pa kako to?! Beimo odavde! Njihove rakete mogu da pro-
biju tenkove i zgrade, a ti misli da e te zatititi jedan sloj me -
tala? ak i da zapeati prozore, oni e ui kroz plafon. Hajdemo
odavde. Idemo!
Nisam mogao da ga krivim to me nije hteo posluati. Jer on
je bio religijski i politiki voa, a ne vojnik, pa nije imao pojma o
vojsci i likvidacijama. Nije znao sve ono to sam ja znao. Na kraju
je ipak pristao da ode sa mnom, mada sam znao da mu se to nije
naroito svidelo.
Nisam bio jedini koji je uvideo da e Hasan Jusef, dobar pri-
jatelj Mansura, postati sledea meta. Kada smo etali ulicom, svi
oko nas su bili zabrinuti, i ubrzavali su korak, zabrinuto gledajui
157
u nebo, i brzo se udaljavajui od nas. Oni su kao i ja reagovali na
svaki zvuk helihoptera. Nisu hteli da zavre kao kolateralna teta.
Odvezao sam oca u hotel City Inn i rekao mu da ostane tu.
- Sluaj, ovaj momak ovde e na svakih pet sati da menja tvoju
sobu. Samo se dri njega. Nemoj nikoga dovoditi u svoju sobu,
nemoj nikoga zvati osim mene, i nemoj da ode odavde. Ovo je
bezbedan telefon.
im sam otiao, nazvao sam ove iz in Beta, i rekao im gde se
nalazi moj otac.
- Dobro, u redu. Neka ostane tamo, van nevolja.
Da bih ga drao podalje od nevolja, morao sam svakog mo-
menta da znam gde se nalazi, svaki njegov pokret. Otarasio sam
se njegovih telohranitelja. Nisam im verovao. Hteo sam da se
otac oslanja iskljuivo na mene. Da nije tako radio, skoro sigurno
bi jednom napravio neku greku koja bi ga kotala ivota. Sada
sam ja postao njegov pomonik, telohranitelj i uvar. Bio sam tu
za sve to mu je trebalo. Pazio sam na sve to se deavalo blizu
tog hotela. Ja sam bio njegov kontakt sa spoljnim svetom, i kon-
takt spoljneg sveta sa njim. Time sam ujedno jo vie otklanjao
sa sebe sumnju da sam pijun.
Poeo sam da preuzimam ulogu voe Hamasa. Nosio sam M-
16, to me je u oima drugih inilo ovekom od autoriteta i jakih
veza. Tada je takvo oruje bilo dosta traeno, ali ga je bilo teko
nabaviti (ova moja puka je kotala desetine hiljada dolara).
Dosta sam dobijao na znaaju zbog svoje veze sa eikom Ha -
sanom Jusefom.
Pripadnici vojnog krila Hamasa su poeli da se drue sa mnom
samo da bi se malo folirali pred drugima. A poto su mislili da
ja znam sve tajne njihove organizacije, bilo im je zadovoljstvo da
mi priaju o svojim problemima, verujui da im ja mogu pomoi.
Paljivo sam ih sluao. Nisu shvatali da mi pruaju delie in-
formacija od kojih sam ja polako stvarao jasniju sliku o svemu.
Oni su bili povod za toliki broj operacija in Beta, da ih ne mogu
sve opisati u jednoj knjizi. Mogu vam samo rei da je mnogo
158
nevinih ivota spaseno zbog tih razgovora sa njima. Bilo je manje
uplakanih udovica i siroadi na grobovima, poto smo uspeli da
spreimo mnoge napade bombaa-samoubica.
Nedugo zatim sam stekao poverenje i potovanje i kod pri-
padnika drugih palestinskih organizacija, ne samo Hamasa. Od
mene su oekivali da im nabavljam eksploziv i da sa Hamasom
upravljam operacijama koje su izvodili.
Jednog dana me je Ahmad Al-Faransi, pomonik Marvana
Bargutija, pitao da mu nabavim eksploziv za nekoliko njegovih
bombaa-samoubica iz Denina. Rekao sam mu da u ga nabavi -
ti, ali sam odugovlaio sve dok nisam otkrio da su ti bombai
iveli na Zapadnoj obali. Takva odugovlaenja su bila veoma
opas na, ali sam znao da sam bio zatien sa vie strana. Jer kao
to me u zatvoru Hamas nije smeo muiti, s obzirom da sam sin
eika Hasana Jusefa, tako je bilo i sada kada sam radio sa teroris -
tima. Pored toga, moj posao u USAID-u mi je pruao odreenu
vrstu zatite i slobode, a isto je inio i in Bet.
Meutim, i najmanja greka mogla je da me kota ivota, dok
je Palestinska samouprava sve vreme predstavljala pretnju. PS
je posedovala neku prilino sofisticiranu elektronsku opremu za
prislukivanje, koju je dobila od CIE. Ponekad su je koristili u cilju
pronalaenja terorista, a ponekad za pronalaenje pijuna. Zato
sam morao da budem veoma oprezan. Nisam smeo da dopad-
nem aka PS-i, poto sam o operacijama in Beta znao vie nego
bilo koji drugi agent.
Kako sam postao jedini kontakt mog oca, bio sam u direktnoj
vezi sa svakim voom Hamasa sa Zapadne obale, pojasa Gaze i
Sirije. Jedini koji je imao takve odnose bio je Kalid Meal iz Da -
maska. On je roen na Zapadnoj obali, ali je najvei deo svog i -
vo ta iveo u drugim arapskim zemljama. Pridruio se Musli man-
skom bratstvu u Kuvajtu; na Kuvajtskom univerzitetu je studirao
fiziku. Nakon osnivanja Hamasa, Meal se pridruio njegovom
ogranku u Kuvajtu, a posle irakog napada, preselio se u Jordan,
pa u Katar, i na kraju u Siriju.
159
Meal se nije mnogo pojavljivao u javnosti, ve je iveo na
skrivenim mestima, te nije smeo da se vrati na okupirane terito-
rije jer se bojao da e ga ubiti. I imao je razloga da bude toliko
oprezan.
Godine 1997, kada je Meal jo uvek bio u Jordanu, nekoliko
pripadnika izraelske tajne slube je provalilo u njegovu sobu i u
uvo mu ubrizgalo jednu retku vrstu otrova. Mealovi telohrani -
telji su primetili te agente kako odlaze iz njihove zgrade, pa je
jedan od njih otiao da proveri ta je sa Mealom. Nije bilo krvi,
ali njegov gazda je leao na podu i nije mogao da govori. Telo-
hranitelji su zato potrali za izraelskim agentima; jedan od njih
je upao u jamu, dok je i ostale agente uhvatila jordanska policija.
Izrael je pre toga potpisao mirovni sporazum sa Jordanom i
razmenio ambasadore, ali je ovaj potez poremetio dotadanje
diplomatske dogovore. I Hamas i druge organizacije i stranke su
bili ponieni injenicom to se do njihovih glavnih voa moglo
lako doi. Zbog toga su pokuavali da je zatakaju, meutim,
pria je nekako dospela do meunarodnih medija.
Izbile su demonstracije u Jordanu, a kralj Husein je traio da
Izrael pusti na slobodu eika Ahmeda Jasina duhovonog vou
Hamasa, i druge palestinske zatvorenike, u zamenu za uhvaene
agente Mosada. Pored toga, Mosad je morao odmah da poalje
lekare da ubrizgaju Mealu protivotrov. Izraelci su nerado pristali
na takav dogovor.
Taj Kalid Meal me je zvao najmanje jedanput sedmino. es -
to je naputao vane sastanke da bi se javio meni na telefon. Jed -
nog dana su ljudi iz Mosada nazvali ove iz in Beta:
- Otkrili smo da Kalid Meal svake sedmice razgovara sa nekim
veoma opasnim ovekom iz Ramale, ali ne moemo da otkrijemo
ko je on!
Mislili su na mene, naravno. Svi smo se dobro ismejali kada
smo uli ta su rekli, ali smo ih pustili da pogaaju ko je u pitanju.
Izgleda da je postojala neka vrsta rivalstva izmeu razliitih tajnih
slubi u svakoj dravi, poput FBI-a, CIE i NSA u Americi.
160
Jednog dana sam odluio da iskoristim svoje veze sa Mea -
lom. Rekao sam mu da imam jednu veoma vanu informaciju
koju ne smem da prenesem preko telefona.
- Da li moe na neki drugi bezbedan nain da mi je saopti
pitao me je.
- Naravno. Zvau te za jednu sedmicu, pa u dati uputstva.
Uobiajeni nain komunikacije izmeu ljudi sa okupiranih teri -
torija i onih iz Damaska bio je slanje pisama preko nekog ko nije
imao dosije i ko nije imao veza sa Hamasom. Poruke su pisane
na veoma tankom papiru, spakovani u lopticu, pa u praznu kap-
sulu, ili samo obavijeni koncem. Pre nego to bi preao granicu,
kurir bi progutao kapsulu, a kada bi je preao, onda bi je izbacio
iz sebe u WC-u. Ponekad se deavalo da je morao da proguta ak
50 kapsula. I naravno, kuriri nisu znali sadraj tih poruka.
Odluio sam da napravimo neto novo, da otvorimo novi tajni
kanal za voe koje su bile van Izraela, kako bih mogao da svoj
uticaj proirim do voenja svih njihovih operacija.
Ovi iz in Beta su bili oduevljeni mojom idejom.
U tu svrhu sam odabrao jednog pripadnika lokalnog ogranka
Hamasa, i rekao mu da se sa mnom nae na starom groblju u
po no. Da bih ga malo impresionirao, poneo sam svoj M-16.
- Hou da izvede za nas jedan veoma znaajan zadatak
rekao sam mu.
Bio je naravno preplaen, ali i uzbuen, i sluao je svaku re
sina Hasana Jusefa.
- Ne sme nikome rei; ni svojoj porodici, pa ak ni lokalnom
voi Hamasa. Uzgred, ko je tvoj voa?
Rekao sam mu da ispie ceo istorijat svog uea u Hamasu,
sve to zna, pre nego to bih mu rekao neto vie o njegovom
zadatku. Nije mogao sve da stigne da zapie koliko je imao da
pie. Ja nisam verovao koliko mi je informacija dao. Pisao je o
svemu to se deavalo u njegovoj okolini.
Nali smo se i drugi put. Tada sam mu rekao da mora otii van
Palestine da bi obavio taj zadatak.
161
- Uradi sve onako kako ti kaem, i ne pitaj nita upozorio
sam ga.
Rekao sam Loaju da je taj lik bio umean u poslove Hamasa
do gue, tako da ako ovi iz Hamasa odlue da ga provere, uverie
se da je on veoma aktivan i njima lojalan pripadnik. in Bet ga je
takoe proverio, odobrio mu prolazak, i otvorio granicu zbog
njega.
Napisao sam pismo Kalidu Mealu, u kojem sam mu rekao da
imam sve kljueve za Zapadnu obalu i da moe da se potpuno
osloni na mene za izvrenje posebnih i sloenih zadataka koje ne
bi mogao izvesti uobiajenim Hamasovim metodama. Rekao sam
mu i da sam spreman za njegova uputstva, i garantovao sam
uspeh u izvoenju svih misija.
Sve se odlino uklopilo, poto su do tada Izraelci poubijali i
pohapsili veinu voa i pripadnika Hamasa. Al-Kasam brigade su
bile iscrpljene, a Mealu je sve vie nedostajalo ljudskog resursa.
No, naem kuriru nisam dao da proguta pismo, ve sam nap -
ravio sloeniji zadatak, ne iz nekog posebnog razloga, koliko iz
zabave. Uvideo sam, naime, da mi se ovaj posao pijuna ba svi -
a, naroito poto sam imao pomo izraelske tajne slube.
Kupili smo jedno lepo odelo za naeg kurira, kako bismo
sklonili panju ljudi oko njega sa njegovih cipela na to odelo, jer
smo u te cipele stavili ono pismo. On toga nije bio svestan.
Kada je obukao tu odeu, dao sam mu dovoljno novca za put,
a malo i da moe da potroi na provod u Siriji. Rekao sam mu da
e ga nai prepoznati samo po cipelama, tako da nije smeo da
ih skida. Ako bi se otarasio tih cipela, rekao sam mu da e se nai
u veoma opasnoj situaciji.
Kada je kurir doao u Siriju, javio sam Maalu da e se ovaj
uskoro sresti sa njim. Da mu je neko drugi to rekao, Kalid bi po-
sumnjao i ne bi se pojavio. Ali, poto mu je tog kurira poslao nje-
gov mladi prijatelj, sin Hasana Jusefa, verovao je da nema razloga
da brine.
Kada su se nali, Kalid je kuriru traio da mu preda pismo.
162
- Koje pismo? pitao je kurir, jer nije znao da smo mu stavili
pismo u cipele.
Kalidu sam nagovestio gde treba da trai, pa su zajedno nali
jednu pregradu u cipelama. Tako smo stvorili novi nain komu-
nikacije sa Damaskom, iako Meal nije shvatio da ga je od tada
mogao prislukivati in Bet.
163
20. poglavlje
Trn
(leto 2001)
Malo pre 2 ujutru 9. avgusta 2001. godine, 22-godinji Iz Al-
Din uheil Al-Masri digao je sebe u vazduh u stalno punoj piceriji
Sbaro u ulici Kralja Dorda i Puta za Jafu. Al-Masri je poticao iz
bogate porodice na Zapadnoj obali.
Izmeu 5 i 10 kg eksploziva prsnulo je eksere i metalne kuglice
u toj piceriji, ubivi 15 osoba i osakativi jo 130 ljudi. Od vre-
mena bombakog napada na Dolfi i ovog napada izraelski gra -
ani su bili izgubljeni u tuzi i gnevu. Zato su napadai, iz koje god
organizacije da su poticali, morali da budu zaustavljeni pre nego
to strada jo vie nevinih ljudi. U suprotnom, situacija e pot-
puno izmai kontroli i dovesti do ogromnog broja smrtnih slu a -
jeva po celom regionu.
Iznova je in Bet prouavao svaki detalj bombakih napada,
pokuavajui da ih povee sa onih pet ljudi iz sigurne kue: Mu -
hamed Damal Al-Nacehom, Saleh Talahmeom, Ibrahim Hame-
dom, Sajed Al-eik Kasemom i Hasanin Rumanaom. Meutim,
nije bilo nijednog jedinog dokaza koji bi ih doveo u vezu sa na-
padima na Dolfi i Sbaro.
Ko je pravio takve bombe? Sigurno je da to nisu radili neki
studenti hemije ili inenjerstva. Sve smo ih znali; znali smo i nji-
hove ocene i ta su jeli za doruak.
Ko god da je pravio te bombe, on je bio ekspert za njih, i iz-
gleda da nije bio pripadnik nijedne palestinske organizacije. Nai
ljudi nisu mogli da ga uhvate. Morali smo na neki nain da ga na -
emo pre nego to napravi jo bombi. On je bio ekstremno opa -
san po drutvo.
164
Tada nismo znali da su Arafatove ljude nazvali iz CIE i rekli im
ko je organizovao napad na Sbaro. Znamo ko pravi bombe, rekli
su im Amerikanci. Zove se Abdulah Barguti. ivi sa roakom Bi-
lalom Bargutijem. Evo njihove adrese. Uhapsite ih.
U roku od nekoliko sati, Abdulah i Bilal Barguti su zavrili u
pritvoru PS-a, ne zato to je Palestinska samouprava htela da ih
uhapsi, ve zato to su hteli da im Vaington i dalje alje novac i
logistiku podrku. Arafat je znao da mora da se pretvara da radi
neto na odranju mira. Ja verujem da je Arafat pre eleo da Ab-
dulahu Bargutiju da medalju, a ne da ga stavi u zatvor.
im je Abdulah zatvoren u Odeljenje preventivne bezbed-
nosti, pojavio se jo jedan Barguti da ga izbavi Marvan. Ali, PS
nije mogao da ga pusti, jer im ga je CIA dala, pa je Amerika
oekivala da se obraunaju sa njim. I Izrael je isto to oekivao i
verovatno bi preduzeo odlunije korake da PS nije hteo da izvri
svoju dunost. Marvan je Abdulahu doneo hranu, odeu i novac.
Bio je u vrsti kunog pritvora radio je u lepoj kancelariji, puio,
pio kafu i askao sa straarima.
Mada nije toliko znaajno u vezi sa tim, ali Marvan i Abdulah
Barguti su imali sline veze, jer su i jedan i drugi bili povezani sa
23-godinjim dokazanim ludakom zvanim Muhamed Abu Halava,
koji je bio porunik Ahmadu Ganduru.
Taj Halava je bio vojni komandant Fataha i lan pokreta Force
17. Mada bismo pri pomenu elitnih jedinica, poput ovih iz Force
17 ili Republikanske garde Sadama Huseina, prvo pomislili na nji-
hovu disciplinu, vetinu i teku obuku, Halava se pak nije uklapao
u takav opis. On je bio jedan od onih neobrazovanih vojnika koji
je obino stojao za mitraljezom na dipu. Redovno je dopremao
oruje drugim istim takvim ekstremistima i zlim ljudima, koji su
njime, vozei se pored kontrolnih punktova, pucali i na vojnike i
na civile bez razlike.
Recimo, u maju je dvojici ljudi nabavio puku AK-47 sa dosta
municije; nedugo nakon toga, oni su napravili zasedu pored puta
za Jerusalim, i tu sa 13 metaka ubili jednog grkog pravoslavnog
165
monaha, koji se zvao Cibukcakis Germanus. Halava je ubice na-
gradio sa jo vie oruja, planirajui napad i na Hebrejski uni-
verzitet na brdu Skopus.
Naravno, sve se ovo deavalo mnogo pre nego to je Izrael
naredio in Betu da Halavu ukloni. Zbog mojih veza sa Hamasom,
ja sam bio jedini iz in Beta ko je mogao da ga identifikuje. Me -
utim, po prvi put u ivotu naiao sam na veliku moralnu dilemu.
Iako sam znao koliko je on bio zao, neto u meni se protivilo ubi-
janju tog oveka.
Otiao sam kui i uzeo svoju sada ve staru Bibliju. Traio sam
po njoj, i traio, ali nisam naao nita to bi ilo u prilog ovom
inu. Ipak, nisam mogao ni da dozvolim da taj ovek nastavi da
ubija nevine ljude, jer bih opet ja bio kriv.
Dugo sam razmiljao i molio se Bogu, dok na kraju nisam do -
ao do konane odluke, i rekao: Oprosti mi, Boe, za ono to u
sada uraditi. Oprosti mi to e ovaj ovek poginuti.
- Dobro je. Uhvatiemo ga. Ti se samo pobrini da Marvan Bar -
guti ne bude sa njim u kolima rekao mi je Loaj kada sam mu
saoptio svoju odluku.
Marvan ne samo da je bio opasan meu Palestincima, ve je
bio i terorista koji je svoje ruke ve uprljao izraelskom krvlju.
Zato, koliko god da je in Bet eleo da ga likvidira, to nisu smeli
da urade, jer bi od njega ovi nainili muenika, sveca.
Bio je 4. avgust 2001. godine. Sedeo sam u kolima ispred Bar -
gutijeve kancelarije. Video sam Halavu kako ulazi unutra. Neko-
liko sati kasnije je izaao, uao u svoj zlatni VW golf, i krenuo.
Nazvao sam ove iz in Beta, i rekao im da je Halava sam u kolima.
Sa oblinjeg brda IDF vojnici su iz svog tenka posmatrali
Halavova kola, ekajui povoljnu priliku da pucaju, kada ne bude
bilo civila u blizini. Prva raketa je krenula ka vetrobranu, ali ju je
Halava verovatno primetio, jer je otvorio vrata i pokuao da
iskoi iz kola, ali nije bio dovoljno brz. Eksplozija ga je izbacila iz
kola. Moja kola, koja su stajala par stotina metara odatle, pot -
resla su se od praska. Druga raketa je pogodila ulicu. I golf i
166
Halava su goreli, ali on nije bio mrtav. Gledao sam ga kako tri
niz ulicu, viui od bolova, dok je vatra gorela po njemu; srce sa -
mo to mi nije iskoilo iz grudi od takvog prizora.
ta smo to uradili?
- ta radi to?! Hoe da pogine? Bei odatle! vikali su na
mene preko telefona kada su videli da se nalazim previe blizu.
Nije trebalo da budem ni blizu ovog dogaaja, ali ja sam
doao kolima tu da vidim ta e se desiti. Morao sam da vidim
ono emu sam i ja doprineo da se desi. To je bila moja odgovor -
nost i obaveza, mislio sam. Ali to je zaista bilo nepromiljeno. Da
me je neko video, sigurno ne bi poverovao da sam se tu sluajno
naao, ve bi mislio da sam povezan sa likvidacijom, pa bi me
otkrili.
Te veeri sam otiao sa svojim ocem i Marvanom Bargutijem
u bolnicu da posetimo Halavu. Njegovo lice je strano izgorelo,
toliko da nisam mogao ni da gledam u njega. Ipak, izgleda da je
bio preveliki fanatik da bi tek tako umro.
Nekoliko meseci se skrivao. uo sam da je jednom prilikom
sluajno upucao samog sebe, i skoro iskrvario do smrti. Ali opet,
ni to nije bilo dovoljno da ga ubije. Samo je nastavio da ubija
ljude. A onda, jednog dana me je pozvao Loaj:
- Gde se nalazi?
- Kod kue.
- Odlino. Budi tu.
Nisam ga pitao nita, jer sam nauio se drim Loajevih uput-
stava. Nekoliko sati kasnije, Loaj me je opet nazvao i rekao mi
ta se desilo. Halava je ruao sa nekim prijateljima u restoranu
brze hrane, blizu moje kue. Jedan izraelski pijun ga je primetio
tamo i potvrdio njegov identitet. Kada su Halava i oni ljudi izali
iz restorana, pojavila su se dva helihoptera, koja su ispalila rakete
na njih, i to je bilo to.
Nakon likvidacije Halave, pojedini pripadnici Brigade mue -
nika Al-Akse doli su u taj restoran i naili na nekog 17-godi nja -
ka, jednog od poslednjih ko je video Halavu pre nego to je uao
167
u svoja kola. On je bio siroe, i nije imao porodicu koja bi ga za -
titila. Zato su ga ovi muili sve dok on nije priznao da je izraelski
pijun. Ubili su ga, pa vezali njegovo telo za zadnji deo kola, i
tako ga vukli po ulicama Ramale, dok ga na kraju nisu obesili na
trgu.
Tada se po medijima irila pria da su Izraelci navodno hteli
da ubiju Marvana Bargutija, to naravno da nije bilo tano. Oni
su ba izbegavali da to uine. Meutim, svi su verovali novina -
rima i Al-Daziri, tako da je Marvan Barguti odluio da politiki
iskoristi tu glasinu, te je zato poeo da se hvali kako su Izraelci
pokuali da ga likvidiraju, ali on je bio, jednostavno, pametniji
od njih.
Kada je Abdulah Marguti uo vesti u zatvoru, i on je pove -
rovao u njih, pa je Marvanovom pomoniku poslao nekoliko svo-
jih specijalnih bombi, da ih iskoristi kao stranu osvetu nad
Izraelcima. Marvan je veoma cenio takav gest i oseao se dunim
prema Abdulahu.
* * *
Dolazak Abdulaha je oznaio veliku promenu u izraelsko-
palestinskom sukobu. Prvo, njegove bombe su bile opasnije i ra-
zornije od bilo ega do tada, na ta Izrael nije znao kako da
od govori, vrei pritisak na vladu da nekako zaustavi te bom-
bake napade.
Drugo, Al-Aksa intifada vie nije bila ograniena samo na Pa -
lestinu. Barguti je stranac, on je doao iz Kuvajta, tako da niko
nije znao kakve sve pretnje postoje po Izrael van njegovih gra -
nica.
I tree, Bargutija je bilo veoma teko pronai i pratiti. On nije
bio ni pripadnik Hamasa, ni pripadnik PS-a. On je bio samo Bar -
guti, jedna anonimna i nezavisna maina smrti.
Ubrzo nakon hapenja Abdulaha, PS je pitao Marvana da po-
razgovara sa njim o njegovim planovima za budue napade.
168
- U redu. Rei u Hasanu Jusefu da popria sa njim rekao je
Marvan.
Marvan je znao ta je moj otac mislio o politikim sukobima,
i uo je za njegove pokuaje da pomiri Hamas i PS. Zato ga je naz-
vao, a moj otac je pristao da ide da porazgovara sa Abdulahom.
Moj otac nikada pre nije uo za Abdulaha Margutija, koji oito
da nije bio lan Hamasa, ali ga je samo upozorio ovim reima:
Ako si neto planirao da izvede, mora to prvo da kae ovima
iz PS-a, da bismo malo stali sa tim i umanjili pritisak Izraelaca na
nas, barem tokom nekoliko sledeih sedmica. Ako e biti jo neki
napad kao onaj na Dolfi ili Sbaro, Izraelci e ui silom na Zapadnu
obalu, napae voe PS-a i uzee tebe.
Abdulah je priznao da je nekoliko bombi ve poslao u Nablus,
u kojem su neki teroristi hteli da napune etvora kola sa eksplo -
zivom, a sa kojim bi opkolili izraelskog ministra spoljnih poslova
imona Peresa, i tako ga ubili. Rekao je i da operativci Hamasa
na severu planiraju da dignu u vazduh vei broj izraelskih zakono -
davaca. Naalost, nije tano znao ko su oni, ko im je bio meta, i
ko je planirao da ubije Peresa. Samo je imao telefonski broj.
Moj otac je potom doao kui i sve mi ispriao. Tako smo bili
prvi koji su saznali za plan o likvidaciji jednog izraelskog visokog
zvaninika ministra spoljnih poslova.
Nije nita preostajalo osim da se nazove taj Abdulahov kon-
takt. Marvan Barguti nije dao Abdulahu da koristi njegov telefon,
kao to ni moj otac nije dao njegov, jer smo svi znali da ih Izraelci
prislukuju, a niko nije hteo da postane povezan sa takvim tero -
ris tikim operacijama.
Zato me je otac poslao da kupim mobilni telefon za jedno -
kratnu upotrebu, tj. telefon kojim bismo pozvali oveka, a onda
ga bacili u kantu. Kupio sam telefon, zapisao broj, i pozvao in
Bet kako bi mogli da prate poziv.
Abdulah je nazvao svoj kontakt i rekao mu da stane sa radom
dok mu ne bude reeno drugaije. im je za to saznala izraelska
tajna sluba, pojaali su obezbeenje svakog lana Kneseta i vla-
169
de. Nakon nekoliko meseci, situacija je poela polako da se
smiruje.
Za to vreme Marvan je nastavio da radi na oslobaanju Ab-
dulaha, ne samo zato to mu je ovaj nabavljao bombe, ve zato
to bi tako mogao da ubije vei broj Izraelaca. Pored toga to je
bio jedan od predvodnika Druge intifade, Marvan Barguti je bio
terorsta koji je i sam ubijao vojnike i civile.
Nakon odreenog vremena PS je oslobodio Abdulaha Bar -
gutija. Ovi iz in Beta nisu mogli da veruju.
Tada je sve krenulo po zlu.
170
21. poglavlje
Igra
(leto 2001 - prolee 2002)
Jedan izraelski helihopter je 27. avgusta 2001. godine ispalio
dve rakete u kancelariju Abu Ali Mustafe, generalnog sekretara
NFOP-a. Jedna od raketa je pogodila pravo u njega dok je sedeo
za stolom.
Sledeeg dana vie od 50.000 gnevnih Palestinaca, zajedno
sa porodicom Mustafe, dolo je na sahranu. Iako je taj Mustafa
bio protiv uspostavljanja mira i Sporazuma u Oslu, pripadao je
umerenoj struji kao i moj otac. Nas dvojica smo mnogo puta za-
jedno ili na njegova predavanja.
Izraelci su ga krivili za 9 bombakih napada sa kolima, ali to
nije bila istina. Poput mog oca, on je bio politiki voa, a ne vojni.
Izraelci nisu imali nikakvih dokaza protiv njega. U to sam bio sigu -
ran. U svakom sluaju, oni su likvidirali Mustafu, moda i kao os-
vetu za masakr u Sbaro restoranu ili Dolfi klubu, mada je
naj verovatnije da su to uradili samo da bi poslali poruku Jaseru
Arafatu, jer pored toga to je bio deo NFOP-a, Mustafa je bio i
lan Izvrnog odbora PLO-a.
Dve sedmice kasnije, 11. septembra, 19 terorista Al-Kaide
otelo je etiri aviona u Americi. Dva su napala Svetski trgovinski
centar u Njujorku, trei Pentagon u Vaingtonu, a etvrti je pao
u polje u okrugu Somerset u Pensilvaniji. Sve ukupno, osim tih
terorista, poginulo je 2.973 oveka.
Dok su se mediji borili da budu u toku dogaaja, ja sam kao i
svi ostali u svetu iznova gledao u reportae o unitenju Kula bliz-
nakinja, dok je beli pepeo prekrivao celu Crkvenu ulicu poput
171
februarske meave. Bilo me je sramota kada sam video snimak
palestinske dece kako se zbog toga vesele na ulicama Gaze.
Taj napad je i palestinske nasrtaje isto pretvorio u pepeo, jer
je ceo svet sada jednoglasno ustao protiv terorizma svake vrste.
Tokom potonjih sedmica in Bet je poeo da istrauje dogaaj
koji e kasnije postati poznat prosto kao 9/11.
Kako to da amerika tajna sluba nije uspela da sprei takvu
katastrofu? Pa prvo, oni su radili nezavisno od drugih i protiv
drugih, a drugo, najvie su se oslanjali na tehnologiju, i skoro
nikada nisu saraivali sa teroristima. Meutim, takva taktika je
moda bila valjana tokom Hladnog rata, ali protiv verskih fanatika
je teko boriti samo uz pomo tehnologije.
S druge strane, izraelska tajna sluba se najvie oslanjala na
ljudske resurse; imala je ogroman broj pijuna u damijama, u
islamskim organizacijama i u voama istih, a nije se ustruavala
da angauje i najopasnije teroriste. Znali su da moraju imati et -
voro oi i etvoro ui, i da moraju delati u skladu sa motivima i
emocijama njihovih neprijatelja.
Amerika nije razumevala ni islamsku kulturu, ni islamsku ide-
ologiju. Uz otvorene granice i slabo obezbeenje, Amerika je
mnogo laka meta od Izraela. Mada, ak i u jednoj maloj zemlji
poput Izraela, nije se moglo stati na put terorizmu, iako sam u
ulozi pijuna Izraelu omoguio da sa ulica skloni na stotine raznih
terorista.
Oko mesec dana kasnije, 17. oktobra, etiri naoruana pripad -
nika NFOP-a je ulo u jerusalimski Hajat hotel i usmrtilo izrael-
skog ministra za turizam Reavama Zevija. Rekli su da je to bila
osveta za ubistvo Mustafe. Ipak, oito je bilo da je Zevi bio nji-
hova meta, bez obzira na priu o apolitikoj osveti. Jer Zevi se
javno zalagao za politiku kojom bi se toliko zagorao ivot narodu
od tri miliona ljudi na Zapadnoj obali i u Gazi, da bi oni trebalo
sami, dobrovoljno da napuste Izrael i odu u arapske zemlje. Pog -
reno citiravi Zevijeve, u metaforama izgoverene rei, jedan
novinar Associated Press-a je rekao da su Palestinci poput vaki
172
koje treba da se zaustave kao rak koji se iri u naem organiz -
mu.
8
Malo po malo, na kraju je nastavljeno sa osvetnikim ubis -
tvima. Oko za oko, ili bolje rei, veliki broj oiju za veliki broj
oiju.
Tokom nekoliko sledeih godina radio sam na prikupljanju svih
moguih informacija, kako bih pomogao in Betu da zaustavi to
krvoprolie. Pazili smo i dalje na Muhameda Damala Al-Mace-
ha, Saleha Talahmea i drugu trojicu koje sam sakrio na jednom
mestu nakon to su ih pustili iz PS zatvora. Mada su nekoliko puta
menjali svoje mesto boravita, i samo je Saleh bio u kontaktu sa
mnom, ipak smo uspevali da pronaemo i ostale preko njihovih
porodica i praenjem poziva sa telefonskih govornica.
Saleh mi je verovao, uvek mi je govorio gde se nalazi, i esto
me zvao da ga posetim. Zato sam imao prilike da bolje upoznam
Saleha. Bio je to neverovatan ovek, veoma obrazovan, diplomi-
ravi kao najbolji student inenjerstva i jedan od najboljih na Bir-
zet univerzitetu uopte. Za njega, ja sam bio sin Hasana Jusefa,
dobar prijatelj i neko ko je uvek hteo da ga saslua.
Dosta vremena sam proveo druei se sa Salehom, njegovom
suprugom Majedom i njegovom decom (imao je dva sina i tri
er ke). Njihov stariji sin zvao se Mosab kao i ja. Majeda je sa
decom dola u Ramalu iz Hevrona, kako bi malo bila sa Salehom,
koji je iveo u svom stanu i skrovitu. Ja sam tada jo uvek gledao
da diplomiram; jednom prilikom Saleh me je pitao kako mi ide
kolovanje.
- Ima li problema sa nekim predmetom?
- Ma imam. Ekonomska statistika.
- Dobro, onda doi sutra sa knjigom, pa emo sesti i uiti za-
jedno. Bie to na mali as.
Kada sam rekao za to Loaju i ostalima iz in Beta, njima se
svidela ideja, jer su mislili da e ti asovi posluiti kao odlina
maska za prikupljanje informacija.
173
Ali, to nije bilo samo to. Saleh i ja smo postajali prijatelji. On
me je poduio, tako da sam prilino dobro proao na ispitu neko-
liko sedmica kasnije. Voleo sam i njega i njegovu decu. esto sam
ruao zajedno sa njim i njegovom porodicom, pa se vremenom
izmeu nas stvorila vrsta veza prijateljstva. Bilo je to ipak udno
prijateljstvo, jer sam znao da je Saleh bio veoma opasan. Ali i ja
sam to bio.
* * *
Jedne veeri u martu 2002. godine, sedeo sam kod kue kada
su dva mukarca pokucala na vrata.
Budui sumnjiav, pitao sam:
- Kako vam mogu pomoi?
- Treba nam eik Hasan Jusef. Hitno je.
- Zato je hitno?
Rekli su mi da su oni dvojica od petorice bombaa-samoubica
koji su sad stigli iz Jordana. Poto je njihov kontakt uhapen, tre-
balo im je neko sigurno mesto u kojem bi mogli da se sakriju.
- U redu. Doli ste gde treba rekao sam.
Pitao sam ih ta im treba.
- Imamo kola puna eksploziva i bombi, i treba nam neko sigur-
no mesto u koje bismo mogli da ostavimo kola.
Super, ta sad da radim s kolima punim eksploziva, pitao sam
se. Morao sam brzo da razmiljam. Odluio sam da stavimo kola
u garau iza nae kue. Oito da to nije bila najpametnija ideja,
ali u tom trenutku nisam se mogao setiti niega boljeg.
- Dobro, evo vam malo novca rekao sam ispraznivi svoj
novanik Naite neko mesto da prespavate, vratite se ovde
uvee, pa emo videti ta dalje.
Kada su otili, pozvao sam Loaja, i na moju sreu, njegovi ljudi
su doli i odvezli ona kola.
Sva petorica bombaa-samoubica su se vratila posle nekog
nekog vremena. Dobro, kaem ja, od sada sam ja vaa veza
174
sa Hamasom. Ja u vam odrediti mete, lokacije, prevoz, i sve to
vam treba. Ne smete priati ni sa kim drugim, jer u suprotnom
moete poginuti pre nego to dobijete ansu da ubijete Izraelce.
Ova situacija je bila prava srea za izraelsku slubu, jer do tada
se nije znalo ni za jednog bomaa-samoubicu pre nego to bi se
isti razneo. A sada, iznenada, njih petorica se pojavilo pred mo -
jim vratima, sa sve kola punim bombi. Pola sata nakon to sam
javio in Betu njihovu lokaciju, premijer aron je odobrio njihovu
likvidaciju.
- Ne smete to da uradite rekao sam Loaju.
- ta?!
- Znam da su teroristi, i da e razneti i sebe i druge, ali ova pe -
torica nemaju pojma ni o emu. Oni ne znaju ta ine. Ne moete
ih ubiti. Ako ih ubijete, ovo e biti moje poslednje uee u nekoj
operaciji.
- Preti nam?
- Ne, ali zna kako ja radim. Napravio sam izuzetak samo sa
Ha lavom, pa zna kako se sve zavrilo. Ne elim da uestvujem
u ubijanju ljudi.
- Pa ta onda da uradimo?
- Uhapsite ih rekao sam, iako sam znao da to nije pametna
ideja, ak i u trenutku dok sam izgovarao ove rei. Jer iako smo
imali i kola i bombe, ti ljudi su na sebi imali svoje pojaseve. Ako
bi im se neki vojnik pribliio i na sto metara od njihovog jed-
nosobnog stana, oni bi detonirali taj pojas i sve digli u vazduh.
ak i ako bismo uspeli da ih uhvatimo ive, a niko da ne po -
gine, oni bi svojim ispitivaima pomenuli moje ime, tako da bih
na kraju bio otkriven. Instinkt mi je govorio da je za mene naj-
bezbednije da samo pustim da helihopter ispali par svojih raketa
u njihov stan, i da se zavri sa tim.
Meutim, moja savest mi je govorila drugaije. Iako jo uvek
nisam postao hrianin, zaista sam pokuavao da se drim moral-
nih principa Isusa. Za Alaha ubistvo nije predstavljalo nikakav
problem, tavie, on insistira na tome. Ali Isus je traio od mene
175
da ispunim mnogo vee kriterijume, tako da vie nisam mogao
da ubijem ni teroristu, tj. da doprinesem njegovom ubistvu.
Poto sam bio preko potreban in Betu, oni nisu hteli da
rizikuju. Nisu bili ni sreni povodom moje odluke, ali su se na
kraju sloili da otkau likvidaciju.
Moramo znati ta se deava u tom stanu, rekli su mi. Zato
sam otiao tamo, pod izgovorom da bombaima donosim neto
malo nametaja, naravno, nametaja koji je bio ozvuen, da bis -
mo mogli da ih prislukujemo. Svi smo zajedno sluali njihov raz-
govor o tome ko e prvi da digne sebe u vazduh, ko drugi, trei,
itd. Svaki od njih je hteo da bude prvi, kako ne bi gledao svoje
drugove dok umiru. To je bilo jezivo sluati. Zapravo, mi smo
sluali kako izgleda razgovor izmeu mrtvih ljudi.
Bezbedonosne snage su rasporeene na svoje poloaje 16.
marta. Bombai su se nalazili u centru Ramale, tako da IDF nije
mogao da prie sa tenkovima. Poto su vojnici morali da se kreu
peke, ova operacija je bila naroito opasna. Pratio sam sve iz
svoje kue, dok me je Loaj preko telefona obavetavao o svemu
to se dogaalo.
- Zaspali su.
ekali smo dok se nije ulo hrkanje preko naih monitora.
Najgore bi bilo da upadnemo prerano i probudimo ih. Vojnici
su morali da upadnu kroz vrata i dospeju do njihovih kreveta pre
nego to bi iko od bombaa napravio ijedan pokret.
Jedan vojnik je postavio eksplozivnu napravu na vrata, dok
smo mi sluali svaki zvuk u stanu, i najmanji prekid u hrkanju
bombaa. Dat je signal.
Vrata su eksplodirala. Specijalne jedinice su uletele u taj mali
stan, uhvativi ih sve osim jednog. Taj je uzeo oruje i iskoio kroz
prozor, ali je bio mrtav pre nego to je dotakao tlo.
Svima je laknulo. Svima osim meni. im su ih potrpali u dip,
jedan od bombaa je spomenuo moje ime; otkrio me je kao iz-
dajnika.
Moja najvea bojazan se ostvarila. Otkrili su me. ta sada?
176
Loaj je iznaao reenje. in Bet je jednostavno tog jednog
bombaa deportovao u Jordan, a njegove drugare poslao u zat -
vor. Poto je on poslat kui, da ivi slobodno i bude sa porodi-
com, preostala trojica su mislila da je on izdajnik, a ne ja. Bio je
to odlian plan.
* * *
Avi Dihter, ef in Beta, poslao mi je poruku u kojoj mi je zah -
valio na svemu to sam uradio za njih. Rekao mi je da je preg -
ledao sve fajlove o izraelskom ratu protiv terorista, i da je u
sva kom od njih naao ime Zeleni Princ. Iako mi je to delovalo
pohvalno, to je ujedno bio i znak upozorenja. To smo shvatili i
Loaj i ja. Da sam nastavio tako, zavrio bih u kovegu. Moj trag
je bio predugaak. Neko e sigurno naleteti na njega jednog da -
na. Morao sam nekako da se operem.
Moje tvrdoglavo odbijanje da dopustim likvidaciju petorice
bombaa-samoubica dovelo me je u veoma teku situaciju. Iako
su svi verovali da je onaj osloboeni bomba krivac za hapenje
ostalih bombaa, svi su oni znali da Izraelci ne oklevaju da po-
hapse sve ljude koji su osumnjieni za pomaganje bombaima;
a poto sam im ja mnogo pomogao, kako to da ja nisam bio
uhapen?
Jednu sedmicu nakon hapenja bombaa, Izraelci su osmislili
dve ideje kojim bi mogli da me zatite od otkrivanja. Prva ideja
je bila da me uhapse i vrate u zatvor. Meutim, ja sam se plaio
da bi to predstavljalo smrtnu opasnost po mog oca, jer onda ne
bi imao ko da ga titi od pokuaja atentata na njega.
- Druga mogunost je da odigramo jednu igru.
- Igru? Kakvu igru?
Loaj mi je objasnio da je trebalo da izazovemo neki skandal,
neto tako veliko to bi ubedilo sve u Palestini da Izraelci ele da
me uhapse ili ubiju. Kako bi sve izgledalo to ubedljivije, nismo
smeli da glumimo, ve je moralo da bude stvarno. Izraelske
177
odbrambene snage su morale stvarno da se trude da me uhvate,
to znai da bi in Bet morao da manipulie i sopstvenim naro-
dom IDF-om.
in Bet je IDF-u dao samo nekoliko sati pripreme za tu veoma
vanu operaciju. Poto sam sin Hasana Jusefa, i poto sam bio
direktno povezan sa bombaima, a moda i sam naoruan ek-
splozivom, predstavljao sam veliku opasnost, upozorili su ih.
Takoe, rekli su im da u te veeri doi kod svog oca u kuu, da
bih posetio majku, ali da u se samo kratko zadrati. Biu na -
oruan sa M-16.
ta su mi sve nakaili. Bilo je to zaista jedna sloena igra.
IDF-ovci su poverovali da sam ja stvarno opasni terorista, koji
bi mogao da zauvek nestane ako bi loe odradili ovu misiju. Zato
su se potrudili da urade sve po planu. Tajne specijalne jedinice,
maskirane u Arape, kao i visokoobueni snajperisti, doli su u
palestinskim vozilima, stali na udaljenosti od dva minuta od moje
kue, i tamo ekali signal za akciju. Tenkovi su bili na 15 minuta
odatle, na teritorijalnoj granici. Helihopteri su predstavljali vaz-
dunu podrku. Bili su spremni za sluaj dolaska palestinskih
ulinih boraca.
Ja sam bio u svojim kolima ispred oeve kue, ekajui poziv
od in Beta. Kada me pozovu, imao bih tano 60 sekundi da
odem pre nego to bi specijalne jedinice opkolile kuu. Ni kod
mene nije bilo mesta ni za jednu greku.
Zaalio sam kada sam se setio koliko e biti preplaeni moja
majka, braa i sestre. Kao i obino, oni bi plaali cenu za sve to
smo moj otac i ja inili.
Pogledao sam u predivnu batu moje majke. Za nju je skuplja-
la cvee sa svih strana, uzimajui po malo i od prijatelja i od po -
rodice, gde god bi nala. O tom je cveu brinula kao o deci.
- Koliko nam to cvetova treba? ponekad bih je zadirkivao.
- Jo samo malo uvek je odgovarala.
178
Seam se kada je jednom pokazala na neki cvet, i rekla: Ovaj
cvet je stariji od tebe. Kada si bio mali, slomio si njegovu stab -
ljiku, ali ja sam ga spasila, i evo, ni do sada nije uvenuo.
Da li e ostati itav kada za nekoliko minuta budu upale iz-
raelske trupe i izgazile ga pod svojim izmama?
Zazvonio je telefon.
Krv mi je jurnula u glavu. Srce mi je lupalo. Upalio sam kola i
odjurio ka centru grada, gde sam pripremio za sebe jedno novo
skrovite. Vie se nisam pretvarao da sam begunac. Sada su me
vojnici stvarno jurili, i eleli su vie da me ubiju, nego da me
uhapse. Jedan minut nakon mog odlaska, deset civilnih palestin-
skih vozila je dolo, i izraelske specijalne jedinice su opkolile
kuu, dok su automatske puke bile uperene na svaka vrata i
svaki prozor. U komiluku je bilo dosta dece, meu kojima i moj
brat Naser. Stali su sa fudbalom, i razbeali se u strahu.
Kada su se svi rasporedili, dolo je jo preko 20 tenkova. Sada
je ceo grad znao da se neto deava. Iz svog skrovita sam mogao
uti kako bruje tenkovi. Na stotine naoruanih Palestinaca potr -
alo je ka kui mog oca i opkolilo IDF-ovce, ali nisu mogli da pu-
caju, jer su deca jo uvek trala unaokolo, i jer je moja porodica
jo uvek bila u kui.
Kada su doli fedajini, pojavili su se i helihopteri.
Sada sam poeo da razmiljam da li sam pogreio to sam
potedeo bombae-samoubice. Da sam pustio IDF da ih raznese
raketom, sada moja porodica i ceo komiluk ne bi bili u opas-
nosti. Ako ijedan od moje brae ili sestara pogine, nikada neu
sebi moi da oprostim.
Da bismo ostavili upeatljiv utisak, uinili smo da ovaj dogaaj
postane centar svetske medijske panje. Al-Daziri sam nagoves-
tio da e kua eika Hasama Jusefa biti napadnuta. Svi su mislili
da su Izraelci konano uhvatili mog oca, pa su hteli uivo da
snime njegovo hapenje. Zamiljao sam kakva e im reakcija biti
kada preko megafona uju vojnike koji trae da njegov najstariji
sin, Mosab, izae iz kue sa podignutim rukama. im sam doao
179
u stan, ukljuio sam TV i gledao ovu dramu, isto kao i sav arapski
svet.
Vojska je izvela iz kue i ispitivala lanove moje porodice. Mo -
ja majka im je rekla da sam napustio kuu minut pre nego to su
oni doli. Naravno, oni joj nisu verovali, ve su verovali in Betu,
onima koji su napravili celu ovu igru, i jedini koji su pored mene
znali o emu se radi. Poto nijedan Mosab nije izlazio iz kue,
zap retili su da e poeti da pucaju.
Napetih 10 minuta svi su ekali da li u da izaem, i ako iza -
em, da li u pucati na njih ili podignuti ruke u vis. Kada je vreme
isteklo, ovi su poeli da pucaju, te je vie od 200 metaka pogodilo
moju spavau sobu na drugom spratu (metkovi su jo uvek u zidu
te sobe). Vie nije bilo pregovaranja. Oigledno je da su odluili
da me ubiju.
Odjednom je pucanje prestalo. Nekoliko trenutaka kasnije
jedna raketa je prozujala vazduhom i raznela pola moje kue.
Voj nici su upali unutra. Znao sam da su pretraivali svaku pros-
toriju, ali tamo nisu mogli da nau ni le ni begunca koji se krije.
IDF-ovci su bili posramljeni i gnevni to sam uspeo da im
pobegnem. Da su me uhvatili tada, ubili bi me na mestu, kako
me je i upozorio Loaj. No, za nas je ta operacija uspeno obav -
ljena. Niko nije bio povreen, a ja sam se upisao u listu najtra -
enijih ljudi u dravi. Ceo grad je priao o meni. Preko noi sam
postao opasni terorista.
Tokom sledeih nekoliko meseci morao sam da se drim tri
prioriteta: da se ne naem vojsci na putu, da zatitim svog oca,
i da prikupljam informacije za in Bet. Tim redom.
180
22. poglavlje
Odbrambeni tit
(prolee 2002)
Nasilje se proirilo po celoj zemlji.
Izraelce su upucavali, ubadali i dizali u vazduh. Na Palestince
su vreni atentati, i tako u krug. Sve je vie bilo nasilja, i sve se
bre odvijalo. Meunarodna zajednica je bezuspeno pokuavala
da izvri pritisak na Izrael.
Okonajte tu nelegalnu okupaciju... Prekinite sa bombar-
dovanjem civilnih podruja, atentatima, prekomernom upotre-
bom sile, razaranjima i svakodnevnim poniavanjem palestinskog
naroda, zahtevao je generalni sekretar UN-a Kofi Anan marta
2002. godine.
9
Istog onog dana kada smo uhapsili etvoricu bombaa koje
sam zatitio od atentata, lideri Evropske Unije su pozvali i Izrael
i Palestinu da se uzdre od nasilja. Rat nije reenje za ovaj su -
kob, govorili su.
10
Godine 2002. Pasha je padala na 27. mart. U Park Hotelu u
Netaniji prireena je tradicionalna veera za okupljenih 250 gos -
tiju.
Jedan 25-godinji operativac Hamasa, Abdel-Baset Odeh,
uao je u taj hotel, proavi pored obezbeenja i prijavnice u
hodniku, na kraju skinuvi svoju jaknu...
Od eksplozije je poginulo 30 ljudi, a bilo je ranjeno oko 140.
Neki od njih su bili ljudi koji su preiveli holokaust u Drugom svet-
skom ratu. Hamas je preuzeo odgovornost za napad, tvrdei da
je njegova svrha da omete Arapski samit koji se odravao u Bej -
rutu. U svakom sluaju, Arapska liga, predvoena Saudijskom
Arabijom, sutradan je izjavila da je anonimno izglasala priznanje
181
drave Izrael i normalizaciju odnosa, pod uslovom da se Izrael
povue na granice iz 1967. godine, da rei problem izbeglica, i
da uspostavi nezavisnu palestinsku dravu sa Istonim Jerusali -
mom kao prestonicom. Dobijanje ovakvih povlastica od Izraelaca
bila bi velika pobeda naeg naroda, da se Hamas nije i dalje drao
svoje ekstremistike ideologije sve ili nita.
Imajui to na umu, i Izrael je krenuo sa svojim ekstremnim
planovima.
Dve sedmice kasnije, dravni zvaninici su odluili da probaju
neto novo: upad u palestinske teritorije i napad na gradove Ra-
malu i Al-Bire. Vojni analitiari su upozorili na mogue velike gu-
bitke u izraelskoj vojsci. Ipak, nije bilo potrebe da brinu.
IDF-ovci su usmrtili pet Palestinaca, nametnuli policijski as,
i okupirali vie zgrada. Ogromni D9 buldoeri su razruili i neko-
liko kua u Al-Amari izbeglikom kampu, meu kojima je bila i
kua Vafe Idris prvog enskog bombaa-samoubice, koja je
ubila 81-godinjeg Izraelca i ranila na stotine drugih ljudi, blizu
prodavnice obue u Jerusalimu, 27. januara.
Meutim, nakon bombakog napada na Park Hotel, ova ope -
racija je postala nebitna, a izraelska vlada je dala zeleno svetlo
za poetak do tada neizvedene operacije, nazvane Odbrambeni
tit.
Zazvonio mi je telefon. Loaj je zvao.
- ta se deava? pitao sam.
- Okuplja se ceo IDF. Veeras emo uhvatiti i Saleha i sve os-
tale begunce kae mi Loaj.
- Kako to?
- Okupiraemo celu Zapadnu obalu i pretraiti svaku kuu i
zgradu, mada e nam trebati dosta vremena. Budi na oprezu.
uemo se.
Pih, nisam verovao. To je odlino! Moda e se tako konano
privesti kraju ovaj besmisleni rat.
Glasine su se irile Zapadnom obalom. Palestinske voe su
zna le da se neto deava, ali nisu tano znale ta. Ljudi su odlazili
182
sa posla, iz bolnica i kola, i odlazili kui, da bi na televiziji pratili
vesti. Svog oca sam prebacio u kuu od nekih amerikih graana,
a iz in Beta su mi potvrdili da e tu biti siguran.
Upisao sam se u City Inn hotel u Al-Bireu na putu za Nablus,
29. marta, gde su odseli BBC, CNN i drugi predstavnici meu -
narodnih medija. Sa ocem sam odravao kontakt preko moto-
role.
Iz in Beta su oekivali da budem u svojoj sobi u hotelu, jedem
kokice i gledam TV. No, ja nisam mogao da propustim neto tako
vano. Hteo sam da budem obaveten o svemu, pa sam uzeo
svoj M-16, stavio ga preko ramena, i izaao napolje. Liei na
pravog begunca, otiao sam na vrh brda blizu ramalske bibli -
oteke, sa kojeg sam mogao videti celu jugo-istonu stranu grada
u kojoj se nalazio moj otac. Raunao sam da u tu biti bezbedan,
i da u brzo doi do hotela ako se pojave tenkovi.
Oko ponoi na stotine merkava tenkova upalo je u grad. Ni -
sam oekivao da dou istovremeno iz razliitih pravaca, niti da
e se kretati tako brzo. Neke ulice su bile preuske za tenk, pa su
oni morali da prelaze preko automobila. Mada su druge ulice u
gradu bile dovoljno iroke, izgleda da se vozaima tenkova vie
svialo da gnjee metal pod svojim gusenicama. Ulice u izbeg -
likim kampovima su bile najue, tako da su ih tenkovi pretvorili
u ljunak.
- Iskljui motorolu. Sakrij se i ne izviruj! rekao mi je otac.
Audi svog oca sam parkirao pored puta. Zato sam imao priliku
da gledam kako jedan tenk pravi palainku od njega. Nije trebalo
da ga parkiram tu. Nisam znao ta da radim. Sigurno je da nisam
mogao da zovem Loaja i da ga pitam da prekine operaciju samo
zato to sam ja poeo da glumim Ramba.
Potrao sam ka centru grada i uao u podzemnu parking ga -
rau, proavi pored tenka koji je bio udaljen samo nekoliko me -
tara. Jo uvek nije bilo vojnika, jer prvo je tenkovi trebalo da
obez bede podruje. Iznenada, uvideo sam neto strano. Vei
broj pripadnika palestinskih pokreta otpora imao je svoje kance-
183
larije u zgradi u ijoj sam se garai krio. Sakrio sam se dakle u
glavnoj meti Izraelaca!
Ovi iz tenkova nisu mogli da razlikuju saradnike in Beta od
terorista, hriane od muslimana, ili naoruane vojnike od ne-
naoruanih civila. Mladii u tim mainama su bili jednako prep-
laeni kao i ja. Svuda oko mene bilo je ljudi, slinih meni, koji su
sa svojim AK-47 pucali na tenkove. Ping, ping, ping. Meci su se
odbijali kao da su igrake. BUM! Uzvratio im je tenk, skoro mi
probivi bubne opne.
Zgrade oko nas su poele da se rue uz velike koliine dima.
Svaki pucanj iz tenka je bio ubitaan za Palestince. Meci iz nji-
hovih automatskih puaka su leteli po zidovima zgrada i odzva -
nja li. Potom se ula jo jedna eksplozija. Nastali su zaslepljujui
oblaci dima. Svuda su se razletali komadi metala i kamena.
Morao sam da pobegnem odatle. Ali kako?
Odjednom, u moju garau upadoe pripadnici Fataha. To nije
bilo dobro. ta ako za njima dou i vojnici? Ovi fedajini bi pripu-
cali na njih. Da li to znai da bih i ja morao da pucam? Ako da,
na koga? A ako ne, ubie me. Ubie me iovako-ionako. A ja pak
nisam mogao nikoga da ubijem. Moda sam pre mogao, ali vie
ne.
Ulo je jo fedajina, zazivajui ostale dok su dotravali. Sve se
najednom zaustavilo. Kao da niko nije disao.
IDF vojnici su oprezno ulazili u garau. Pribliavali su se. ta
god da se spremalo, desie se u narednih nekoliko sekundi. Nji-
hova svetla traila su belinu naih oiju ili odsjaj sa naeg oruja.
Oslukivali su, dok smo mi posmatrali. Znojavi kaiprsti i jednih i
drugih stajali su na obaraima.
I tada se razdvojilo Crveno more...
Da li su se uplaili da uu dublje u tamni, vlani deo parking-
garae, ili su jednostavno hteli da budu u blizini svojih tenkova,
ne znam, ali vojnici su stali, okrenuli se i otili.
Kada je sve bilo isto, popeo sam se gore uz jedne stepenice,
i uao u prvu prostoriju iz koje sam mogao da pozovem Loaja.
184
- Moe li da kae ovima iz IDF-a da se udalje par blokova,
kako bih mogao da stignem do hotela?
- ta?! Pa gde se ti nalazi? Zato nisi u hotelu?
- Radim svoj posao.
- Ti si lud!
Neko vreme je trajala neprijatna tiina.
- Dobro, videu ta mogu da uradim.
Tenkovima i vojnicima je trebalo nekoliko sati da odu odatle.
Verovatno su se udili zato su ih povukli. Nakon toga umalo
nisam slomio nogu skaui sa jednog krova na drugi, kako bi sti-
gao do svoje sobe. Kada sam stigao, zakljuao sam vrata, pres -
vukao se, i svoju teroristiku odeu i oruje stavio u ventilacioni
otvor.
Za to vreme, Izraelci su najvie pretresali podruje u kojem
se krio moj otac. Nalazio se usred najvee koncentracije izrael-
skih vojnika. IDF-ovci su pretresali svaku kuu i svaku zgradu, do
najmanjeg kamena, ali nisu ulazili u kuu u kojoj je bio moj otac,
jer su dobili nareenje da samo u nju ne ulaze.
Unutra je moj otac itao Kuran i molio se. Vlasnik kue je itao
Kuran i molio se. I njegova supruga je itala Kuran i molila se. I
onda, ni iz kakvog za njih jasnog razloga, vojnici su otili i poeli
da pretrauju drugo podruje grada.
Mosabe, nee mi verovati kakvo se udo dogodilo!, kasnije
mi je priao otac preko nae motorole. Bilo je neverovatno!
Doli su vojnici, i pretraivali su sve kue oko nas, doslovno sve,
ali samo nisu ulazili u nau kuu. Neka je hvala Alahu!
Nema na emu, pomislih u sebi.
Jo od estodnevnog rata nije sprovedeno nita ni nalik ovoj
operaciji Odbrambeni tit. A to je tek bio poetak. Od Ramale
se samo krenulo, dok su na redu bili Vitlejem, Denin i Nablus.
Dok sam ja iao unaokolo i izbegavao izraelske vojnike, IDF-ovci
su opkolili kuu Jasera Arafata. Sve je bilo osigurano, i nametnut
je strogi policijski as.
185
Drugog aprila su tenkovi i vojnici pod punom opremom op-
kolili Odeljenje za preventivnu bezbednost blizu nae kue u Be-
tuniji. Iznad su proletali helihopteri sa svojim raketnim naoru-
a njem. Znali smo da PS tu krije najmanje 50 najtraenijih ljudi
Izraela, a ovi iz in Beta su ionako bili ljuti to do tada, na svim
drugim mestima, nisu nali nikoga.
To Odeljenje je inilo etiri zgrade, pored zgrade sa etiri kan -
celarije, gde se nalazio pukovnik Dibril Radub
11
i drugi oficiri.
Ceo kompleks je napravila i opremila CIA. Policajce je obuila i
opremila CIA. Ona je tamo imala ak i svoje kancelarije. Na sto-
tine teko naoruanih policajca je bilo unutra, kao i veliki broj
zatvorenika, ukljuujui Bilala Bargutija i druge ljude sa izraelske
liste za odstrel. in Betovci i IDF-ovci se nisu alili. Preko mega-
fona su im rekli da e vojska dii u vazduh prvu zgradu, i da svi
imaju 5 minuta da je napuste.
Tano 5 minuta kasnije bum! Druga zgrada Svi napolje!
Bum! Trea zgrada bum! etvrta zgrada bum!
Skidajte odeu!, rekli su preko megafona Izraelci, jer su mis-
lili da neko od njih moda ima eksploziv na sebi. Na stotine ljudi
je skinulo odeu. Dali su im da obuku neke kombinezone, potr-
pali ih u autobuse, i onda odveli u oblinju Ofer vojnu bazu. Tamo
su in Betovci uvideli svoju greku.
Bilo je toliko ljudi da nisu svi, naravno, mogli da stanu u zatvor,
ali Izraelci su ionako hteli samo da izdvoje begunce. Hteli su da
ispitaju sve i onda da otpuste sve osim onih koji su bili na listi
osumnjienih. Problem je bio u tome to su svi svoja lina doku-
menta ostavili u svojoj odei, koju su morali da skinu i ostave
gore. Kako sada da naprave razliku izmeu osumnjienih i poli-
cajaca?
Glavni je bio ef Loajevog efa Ofer Dekel. On je nazvao
Dibrila Raduba, koji nije bio tamo u vreme napada. Dekel je
Radabu dao posebnu dozvolu za slobodno kretanje pored sto -
tina tenkova i hiljade vojnika. Kada je doao, Dekel ga je pitao da
ako moe da odvoji policajce od begunaca. Radub je rado pris-
186
tao. Radub je za policajce rekao da su begunci, a begunci da su
policajci, tako da je in Bet otpustio sve begunce.
- Zato si to uradio? pitao ga je Dekel kada je shvatio ta se
dogodilo.
- Pa ti si upravo digao u vazduh moje kancelarije i zgrade
objasnio je Radub smirenim tonom, u smislu: ta si oekivao?
Takoe, Dekel kao da je zaboravio da su ovog njegovog drugara
iz PS-a pre samo godinu dana ranili IDF tenkovi i helihopteri pri
napadu na njegovu kuu, tako da je bio sve manje sklon da ini
usluge Izraelcima.
in Bet je bio osramoen. Jedini nain na koji su mogli da uz -
vrate Radubu jeste da javno obznane da je Radub izdao Pales -
tince (navodnim) predavanjem begunaca Izraelu, u dogovoru sa
CIA-om. Radub je zbog toga izgubio svu svoju politiku mo, i
zavrio je kao predsednik Palestinskog fudbalskog saveza.
To je svakako bio pravi debakl.
Tokom sledeih nekoliko sedmica Izraelci su ipak nekoliko pu -
ta ukidali policijski as, a ja sam tokom jedne takve pauze, 15.
ap rila, mogao ocu da donesem neto hrane i drugih potreptina.
Tada mi je rekao da se nije oseao bezbednim u onoj kui, i da
je hteo da se premesti. Zato sam nazvao jednog od voa Hamasa
i pitao ga da li zna za neko mesto gde e Hasan Jusef biti bezbe-
dan i zatien. Rekao mi je da odvedem oca na jedno mesto gde
se krio eik Damal Al-Tavil jo jedan poznati begunac i pripad-
nik Hamasa.
Pih! Hapenje Damala Al-Tavila e sigurno pomoi in Betu
da malo opravda izvoenje svoje operacije Odbrambeni tit,
po mislio sam. Zahvalio sam tom voi Hamasa, ali sam rekao:
Bolje da ne vodimo tamo mog oca. Moda je previe opasno da
obojica budu na jednom mestu. Dogovorili smo se da ga odve -
demo na jedno drugo mesto, to sam ja odmah i uinio. Nakon
toga sam nazvao Loaja.
- Znam gde se krije Damal Al-Tavil.
Loaj nije mogao da veruje. Al-Tavil je uhapen iste te veeri.
187
Istog dana uhvatili smo jo jednog sa IDF liste najtraenijih
Marvana Bargutija.
Mada je Marvan do tada bio najtee uhvatljiv od svih osumnji -
enih, veoma lako smo ga tada uhvatili. Pozvao sam jednog od
njegovih uvara i kratko razgovarao preko telefona koji je pris-
lukivao in Bet. Bargutiju je kasnije sueno na civilnom sudu,
gde je osuen na pet doivotnih robija.
Za sve to vreme nije prolazio ni jedan dan a da operacija Od -
bram beni tit nije bila na naslovnim stranama meunarodne
tampe. Retko koji od tekstova je bio pohvalan. Iz Denina su sti-
zale glasine o masakrima, koje pak niko nije mogao da potvrdi,
jer je IDF zatvorio grad. Jedan ministar palestinske vlade, Saeb
Erekat, izjavio je da je 500 ljudi poginulo. Kasnije je ta cifra sma -
nje na na 50.
U Vitlejemu vie od 200 Palestinaca je oko pet sedmica bilo
pod opsadom u Crkvi Hristovog roenja. Nakon to se situacija
smirila i veina civila putena da ode, ubijeno je 8 Palestinaca,
26 je poslato u Gazu, 85 je proverio IDF, pa pustio, a 13 najtra -
enijih je izgnano u Evropu.
Sve ukupno, tokom operacije Odbrambeni tit, skoro 500
Palestinaca je ubijeno,1500 je ranjeno, i skoro 4300 je uhapsio
IDF. S druge strane, 29 Izraelaca je poginulo, a 127 je ranjeno.
Svetska banka je procenila priinjenu tetu na preko 360 miliona
dolara.
188
23. poglavlje
Natprirodna zatita
(leto 2002)
U sredu 31. jula 2002. godine bila je prava ega 39 stepeni.
Na Hebrejskom univerzitetu na Skopus brdu nisu odravana pre-
davanja, mada su poneki studenti imali ispite, dok su drugi ekali
u redu da upiu sledeu godinu. Do 13:30 je univerzitetski kafi
Frenk Sinatra bio krcat ljudima koji su pokuavali da se rash-
lade uz razgovor i hladno pie. Niko nije primetio torbu koju je
ostavio jedan moler.
Usledila je velika eksplozija u tom kafiu, ubivi 9 ljudi, meu
kojima je bilo 5 Amerikanaca. Jo 85 njih je bilo povreeno, od
ega je 14 bilo u tekom stanju.
Istog tog dana je nestao moj dobri prijatelj Saleh. Kada smo
proverili i ostalu etvoricu najtraenijih na naoj listi, ispostavilo
se da su i oni nestali bez traga, ak prekinuvi svaku vezu sa svo-
jim porodicam. Uspeli smo pak da pronaemo lanove Hamasa
koji su postavili bombu; boravili su u Izraelu, a ne na okupiranim
teritorijama. Imali su sa sobom izraelska plava lina dokumenta,
koja su im omoguavala da se slobodno kreu gdegod su hteli.
Petorica ih je bilo iz Istonog Jerusalima: oenjeni, zaposleni i
porodini ljudi.
Tokom istrage doli smo do imena jednog od njih: Mohamed
Arman. On je iveo u nekom selu blizu Ramale. Pod prisilom,
Arman je rekao da iza napada na Hebrejski univerzitet stoji ovek
koga je on znao samo po imenu eik.
Doneli su mu fotografije osumnjienih terorista, poput onog
al buma sa slikama kriminalaca u amerikim policijskim stanica -
ma, i rekli mu da pokae koji od njih je eik. Arman je pokazao
189
na Ibrahima Hameda, pruivi nam prvi vrst dokaz o njegovoj
umeanosti u bombake napade.
Tek kasnije smo saznali da se taj Hamed namerno isticao, kako
bi zatitio Saleha i druge lanove Hamasa. A svim lanovima je
re eno da ako ih uhvate, da okrive Hameda za sve, poto on vie
nije imao ta da izgubi. Uglavnom, do tada smo verovali da je
Ibrahim Hamed kriv, a njega nismo mogli nigde da naemo.
Nakon operacije Odbrambeni tit, u Ramali je nekoliko me -
seci trajao policijski as. Arafatove operacije su bile skoro pot-
puno onemoguene. USAID je prekinuo sa radom na svojim
pro jektima i zaposlenima je zabranio da idu na Zapadnu obalu.
Pored izraelskih kontrolnih punktova niko nije mogao ui u grad
ili izai iz njega, osim ambulantnih kola. A ja sam zvanino bio
begunac. Sve mi je to oteavalo da se bilo gde kreem, i uprkos
tome, morao sam svake sedmice da se nalazim sa ovima iz in
Be ta, da se dogovaramo oko operacija o kojima nismo mogli da
priamo preko telefona.
Pored toga, bila mi je potrebna i neka emocionalna podrka.
Samoa me je ubijala. Postao sam stranac u sopstvenoj zemlji.
Nisam smeo ni sa kim da ivim, pa ak ni sa svojom porodicom.
A nikome drugom nisam mogao da verujem. Obino smo se Loaj
i ja nalazili u sigurnim kuama in Beta u Jerusalimu. Ali, sada
nisam smeo da izlazim iz Ramale. Vie nisam smeo da se kreem
ulicama ni po danu. Nita od onoga to sam do tada radio vie
nisam smeo.
Ako bi specijalne jedinice dolazile da me pokupe palestinskim
kolima, rizikovali su da ih zaustave fedajini i da ih oda njihov ak-
cent. Ako bi agenti doli u IDF uniformama, pretvarajui se da su
me kidnapovali, neko bi primetio da uskaem u dip; a ak i ako
bismo sve lepo izveli, koliko puta bismo mogli da upotrebimo
takvu metodu?
Zato su ovi iz in Beta osmislili novi, kreativniji nain da se
nalazimo.
190
Vojna baza Ofer, nekoliko kilometara juno od Ramale, bila je
jedna od izraelskih najbolje obezbeenih objekata. Sve je tamo
bilo obavijeno tajnama i obezbeenje je bilo na vrhunskom ni -
vou. Tamo su i lokalne kancelarije in Beta.
- Dobro kae Loaj Od sada emo se nalaziti u Oferu. Sve
to ti treba da uradi jeste da nekako provali i sam ue tamo.
Obojica smo poeli da se smejemo na to, sve dok nisam shva -
tio da je mislio ozbiljno.
- Ako te uhvate, svi e pomisliti da si pokuao da se infiltrira
u glavnu vojnu bazu i da si hteo da izvri napad.
- Ako me uhvate?!
Ovaj plan je bio sloen. Prve noi kada je dolo vreme da ga
izvedemo, oseao sam se kao glumac na nonoj premijeri
ulazim na scenu koju pre nikada nisam video, obuen u kostim
koji pre nikada nisam nosio, i bez scenarija sa sobom i prava na
probu.
Tada nisam znao da je in Bet postavio svoje agente na dve
straarske kule izmeu kojih je trebalo da se probijem, niti sam
znao da je jo nekoliko agenata pod orujem i sa opremom za
noni vid stajalo uz put kojim je trebalo da proem, kako bi me
zatitili u sluaju da me neko prati.
Samo sam se pitao: ta ako napravim greku?
Parkirao sam svoja kola podalje. Loaj mi je rekao da nosim
odeu tamne boje, da ne nosim baterijsku lampu, i da ponesem
kleta za icu. Udahnuo sam duboko.
Krenuvi ka brdima, u daljini sam video svetla iz baze. Neko
vreme za mnom su lajali neki psi lutalice, dok sam se ja kretao
po brdovitom terenu. To mi nije smetalo, sve dok nisu privlaili
previe panje.
Na kraju sam stigao do ograde od baze. Pozvao sam Loaja.
- Od oka izbroj sedam stubova ograde, a onda saekaj moj
znak, pa poni da see ogradu rekao je Loaj.
Sekao sam staru ogradu, jer je nova bila 6 metar iza, koju su
izgradili nakon to je izbila Druga intifada.
191
Upozorili su me na straarske svinje (da, rekao sam straarske
svinje), ali nisam naiao ni na jednu od njih. Prostor izmeu
spoljne i unutranje ograde u svakoj vojnoj bazi na svetu obino
uvaju nemaki psi - ovari ili neki drugi izdresirani opasni psi.
Ironino je to to su Izraelci, koji su se pridravali koera, koristili
svinje u tu svrhu. Zaista.
Mislio sam da prisustvo tih svinja i opasnost od mogueg sus-
reta sa njima slui da psiholoki negativno utie na svakog islam-
skog teroristu. Jer islam zabranjuje bilo kakav kontakt sa svi -
nja ma, isto kao i ortodoksni judaizam. Moda i vie od njega.
Nikada u ivotu nisam video da svinje uvaju neki objekat, ali
Loaj mi je rekao da su one zaista imale ulogu straara u Ofer
vojnoj bazi.
Na unutranjoj ogradi sam potom naiao na malu kapiju, koju
su ostavili otkljuanu. Proao sam, i konano se naao izmeu
te dve straarske kule, kao dva avolja roga, unutar jednog od
najosiguranijih vojnih objekata u Izraelu.
- Ne podii se, i ekaj moj znak tiho mi je saoptio Loaj.
bunje je bilo svuda oko mene. Nedugo zatim, nekoliko njih
je poelo da se kree. Ispostavilo se da su to bili neki od agenata,
koji su obino prisustvovali naim sastancima, samo to su sada
nosili mitraljeze i kamufliranu IDF uniformu, sa sve granja na
njemu. Mogu se kladiti da je njima bilo zabavno da se igraju ovih
komandosa, poto im je to bila samo jo jedna od misija u kojoj
su zamenjivali uloge: as su bili teroristi i fedajini, a as starci i
ene.
- Kako si? Da li je sve u redu? pitali su me, kao da smo seli
da priamo u kafiu.
- Sve je u redu.
- Da li si doneo neto?
Ponekad bih im donosio snimke sa sprava za prislukivanje,
izvetaj, ili neki drugi drugi dokaz koji im je bio potreban. Me -
utim, ovog puta nisam imao nita da im dam.
192
Kia je poela da pada. Potrali smo preko brda do dva dipa
koja su nas ekala. Trojica njih je ulo u prvi dip, kao i ja, ali u
zadnji deo. Drugi su ostali pored drugog dipa, da bi osigurali
moj povratak. Bilo mi je ao ovih to su ostali, jer je bio ba veliki
pljusak, mada se inilo da im ne smeta, ve da uivaju.
Nakon odranog sastanka sa Loajom, njegovim efom i ostali-
ma, koji je trajao nekoliko sati, vratio sam se nazad istim putem
zadovoljan sobom, mada je put trajao dugo, i bilo je hladno i
mokro.
Od tada smo se uvek nalazili na ovakav nain. Sve je bilo
savreno isplanirano, i svaki put je sve teklo bez greke. Nisam
morao da seem ogradu svaki put, mada sam za svaki sluaj uvek
nosio kleta za icu.
* * *
Nakon svog bekstva iz IDF-ovog objekta, nastavio sam da
motrim na oca, da proveravam da li je sve u redu, i da li mu je
neto trebalo. Povremeno sam svraao u kancelariju USAID-a,
ali poto se skoro prestalo sa radom, sav posao sam mogao da
zavravam sa svog kompjutera kod kue. Uvee sam se druio sa
ljudima koje je in Bet traio, i tako prikupljao informacije. A
jedanput-dvaput meseno, kasno tokom noi, upadao sam u
strogo uvanu vojnu bazu, radi sastanka sa Loajom.
U slobodno vreme sam se i dalje druio sa svojim prijateljima
hrianima, diskutujui o Isusu. Zapravo, to nisu bili puki razgovo -
ri. Iako sam jo uvek bio samo pobornik Njegovog uenja, svakog
dana sam mogao osetiti Boiju ljubav i zatitu, koja kao da je
obuhvatala i sve lanove moje porodice.
Jednog popodneva specijalne jedinice su pretraivale City Inn
hotel, da bi nali begunce. Poto nisu nali nikog, odluili su da
se malo odmore u oblinjoj kui. To su esto radili. IDF-u nisu tre-
bala nareenja za to ili odobrenje. Kada je situacija bila relativno
mirna, vojnici iz tih jedinica su jednostavno preuzimali neiju
193
kuu radi odmora od nekoliko sati, a moda ak i malo radi is -
hrane. Ponekad, tokom eih ratnih sukoba, oni bi samo upali
u neiju kuu i Palestince koristili kao ljudski tit, isto kao to
su esto inili i sami fedajini.
Tog dana su odabrali kuu u kojoj se krio moj otac. in Bet nije
znao za to. Niko od nas nije znao. Niko nije ni mogao predvideti
ili spreiti dolazak nekih vojnika ba u tu kuu ba tog dana. A
kada su upali unutra, sluajno se zadesilo da je moj otac bio u
podrumu.
- Moete li da izbacite pse? Imam malu decu ena koja je tu
ivela zamolila je vojnike.
Njen suprug se mnogo uplaio zbog mogunosti da Izraelci
uhapse Hasana Jusefa, ali i njih, zbog pruanja zatite beguncu.
Zato je pokuao da se ponaa prirodno i da sakrije strah. Svojoj
7-godinjoj erki je rekao da ode i da se rukuje sa komandirom
njihove jedinice. Komandir se oraspoloio zbog takvog gesta, pa
je pomislio da su njeni roditelji obini ljudi, normalna porodica,
koja nema nikakve veze sa terortistima. Ljubazno je pitao onu
enu da li mogu njegovi vojnici da se odmore na spratu, na ta
je ona pristala. Oko 25 izraelskih vojnika je ostalo u kui vie od
8 sati, ne znajui da se moj otac nalazio bukvalno ispod njih.
Ovakvu udnu situaciju nemogue je objasniti bez pomena
jedne natprirodne intervencije i zatite. Ja sam to tako shvatio.
Recimo, kada me je Ahmad Al-Faransi (koji mi je pre traio ek-
splozive za njegove bombae-samoubice) nazvao iz Ramale, te
pitao da li mogu da ga pokupim i odvezem kui, ja sam mu rekao
da se nalazim blizu, i da u stii za par minuta. Kada sam stigao,
on je upao u kola, pa smo se odvezli.
Nismo ni prevalili veliki put kada je Al-Faransijev telefon zaz -
vonio. On je bio na izraelskoj listi za odstrel, ali su ga Arafatovi
ljudi upozorili preko telefona da ga prate dva izraelska heli-
hoptera. Otvorio sam prozor i uo kako se dva apai heli-
hoptera pribliavaju. Moda e delovati udno onima koji nikada
nisu doiveli da im se Bog obraa, ali tog dana ja sam uo kako
194
mi Bog govori negde duboko u meni, da skrenem levo izmeu
dve zgrade. Kasnije sam saznao, da sam nastavio da vozim pravo,
moja kola bi bila direktno na nianu Izraelaca. Skrenuo sam i
onda opet uo taj boanski glas kako mi govori da odmah izaem
iz kola i pobegnem. Iskoili smo iz kola obojica, i potrali smo.
Kada je helihopter stigao naa kola i imao nas na nianu, njegov
pilot je mogao videti samo parkirana kola i dvoja otvorena vrata.
Stajao je tu oko 60 sekundi, a onda se okrenuo i otiao.
Kasnije sam dakle saznao da je tajna sluba dola do saznanja
da je Al-Faransi uao u neki tamnoplavi audi A4. Bilo je mnogo
takvih automobila u gradu; Loaj nije ni bio u operacionim pros-
torijama da proveri moju lokaciju, dok se niko, naravno, nije pi -
tao da li taj audi pripada Zelenom Princu. Uopte, veoma mali
broj pripadnika in Beta je znao za moje postojanje.
Nekako sam uvek uspevao da se izvuem uz Boiju pomo,
iako ja jo uvek nisam bio hrianin, dok Al-Faransi nije ni znao
za Boga. Moji prijatelji hriani su se pak molili za mene svakog
dana. A Bog, Isus je rekao da On obasjava suncem svojim i
dobre i loe, i alje kiu na zle i pravedne (Matej 5,45). Kolika
raz lika izmeu Njega i okrutnog,osvetnikog boga Kurana.
195
24. poglavlje
Zatitni pritvor
(jesen 2002 - prolee 2003)
Bio sam iscrpljen. Umoran od istovremenog igranja svih tih
opasnih uloga. Umoran od menjanja svoje linosti i izgleda u za-
visnosti od drutva u kojem sam se nalazio. Kada sam, recimo,
bio sa svojim ocem i drugim voama Hamasa, morao sam da se
ponaam kao pravi lan Hamasa. Kada sam bio sa ovima iz in
Beta, imao sam ulogu izraelskog saradnika. Kada sam bio kod
kue, esto sam glumio oca i zatitnika svoje brae i sestara, a
kada sam bio na poslu, morao sam da se ponaam kao obian
radnik. Bio je poslednji semestar na mom koledu, pa sam morao
da spremam ispite, ali od svega toga nisam mogao da se usred-
sredim.
Bio je kraj septembra 2002. godine kada sam odluio da
krenem sa scenom br. 2 u naoj predstavi pokuaja in Beta da
me kobajagi uhapsi.
- Ne mogu vie ovako rekao sam Loaju ta je potrebno da
uradim? Da provedem par meseci u zatvoru? Da proem kroz
ispitivanja; onda me vi pustite, pa da se ja vratim i zavrim kolo-
vanje? Vratim se svom poslu u USAID-u i ponem da ivim nor-
malnim ivotom...
- A ta je sa tvojim ocem?
- Neu da ga ostavim da ga neko likvidira. Uhapsite i njega za-
jedno sa mnom.
- Ako ti tako kae... Vlada e sigurno biti zadovoljna da uje
da smo konano uhapsili Hasana Jusefa.
Rekao sam majci gde se krije moj otac, pa sam je pustio da
ga poseti. Pet minuta nakon to je stigla tamo, specijalne jedinice
196
su upale. Vojnici su trali kroz ceo komiluk, viui na civile da
ostanu u kuama.
Jedan od tih civila, koji je puio nargile ispred svoje kue,
bio je niko drugi do glavni majstor za pravljenje bombi Abdulah
Barguti, koji nije imao pojma da ivi preko puta Hasana Jusefa.
A IDF vojnik koji mu je govorio da ue u kuu nije imao pojma
da je vikao na najtraenijeg masovnog ubicu u Izraelu.
Ispada da niko nije znao nita. Moj otac nije bio svestan da je
njegov sin dopustio da bude uhapen, kako bi ga zatitio od likvi-
dacije. A IDF-ovci nisu znali da su in Betovci sve vreme znali gde
se krije Hasan Jusef, i da su ak i pojedini vojnici ruali i spavali
u kui u kojoj se on krio.
Kao i uvek, moj otac se predao mirno. I on i druge voe Ha -
masa su pretpostavile da je in Bet saznao za njegovo skrovite
pratei moju majku kada mu je krenula u posetu. Naravno, moja
majka je bila tuna to on nije bio kod kue, ali joj je bilo i drago
to se nalazi na bezbednom mestu i to vie nije na izraelskoj listi
za odstrel.
Dok je sunce polako zalazilo, ja sam sedeo kod kue i gledao
kroz prozor kako se dvadeset pripadnika specijalnih jedinica ras -
poreivalo na svoje poloaje. Znao sam tada da se moram
spremiti za malo grubog ophoenja prema meni. Nekoliko minu -
ta kasnije doli su i dipovi, a potom i tenk. IDF je zatvorio celo
to podruje. Neko je uskoio na moj balkon, a drugi su pokucali
na vrata.
- Ko je? pitao sam, pretvarajui se da ne znam.
- IDF! Otvaraj vrata!
Otvorio sam vrata, a oni su me bacili na pod, brzo me pretre-
savi ne bi li nali neko oruje.
- Da li ima jo nekoga u kui?
- Nema.
Ne znam to su me uopte pitali, kad su odmah poeli da lu-
paju vratima i pretrauju svaki kutak kue, sobu po sobu. Kada
smo izali, sreo sam se lice u lice sa svojim drugom.
197
- Gde si se krio? pitao me je Loaj glasno, pretvarajui se kao
da sam stvarno bio terorista Traili smo te. Nema ba neku
elju za ivotom, a? Mora da si lud kada si prole godine pobegao
od oeve kue.
Velika grupa gnevnih vojnika je gledala i sluala dok je on
priao.
- Uhvatili smo i tvog oca, a sada smo konano uhvatili i tebe!
Da vidimo ta nam ima rei kada te budemo ispitivali! dodao
je.
Nekoliko vojnika me je bacilo u dip. Loaj mi je priao, nagnuo
se tako da ga niko ne uje, pa me pitao: Kako si, drue? Je l sve
u redu? Da li te lisice previe steu?
- Sve je u redu. Samo me izvadi odavde, i nemoj da da voj -
nicima da me tuku tokom vonje.
- Ne brini. Jedan od mojih ljudi bie sa tobom.
Dovezli su me u vojnu bazu Ofer. Tamo smo sedeli u istoj pros-
toriji u kojoj smo obavljali ispitivanja, pili kafu i razgovarali o
trenutnoj situaciji.
- Odveemo te u Maskobijeh rekao mi je Loaj samo na
kratko vreme. Napraviemo kao da si ovde proao kroz teko ispi-
tivanje. Tvoj otac se ve nalazi tamo, videe ga. Ne ispituju ga,
niti ga mue. Posle toga emo te odvesti u administrativni odsek.
Provee nekoliko meseci tamo, a posle toga emo traiti da ti
produe kaznu za jo tri meseca, jer za svakog sa tvojom repu -
tacijom oekuje se da provede malo due vreme u zatvoru.
Kada sam video ispitivae, ak i one koji su me muili kad sam
prvi put bio u zatvoru, iznenadio sam se to nisam osetio nimalo
gneva prema njima. Jedino objanjenje za to nalazio sam u stihu
koji sam pre itao: Jer Boja re je iva i delotvorna, otrija je
od svakog dvoseklog maa i prodire dotle da razdvaja duu i duh,
kosti i njihovu modinu, i moe prosuditi misli i namere srca
(Jevrejima 4,12). itao sam taj stih vie puta i razmiljao o njemu,
kao i zapovest Isusa da pratamo svojim neprijateljima i volimo
one koji nas mrze. Nekako, iako jo uvek nisam mogao da prih-
198
vatim Isusa za Boga, njegove rei su mi izgledale tako ive i de-
lotvorne, delovale su na mene. Drugaije ne znam kako da ob-
jasnim da sam na sve ljude gledao podjednako, a ne kao na
Jev reje i Arape, zatvorenike i muitelje. ak je i stara mrnja koja
me je terala da kupim oruje, da bi njime ubijao Izraelce, bila za-
menjena ljubavlju koju nisam mogao da objasnim.
Otiao sam sam u tamnicu na nekoliko sedmica. Jedanput-
dvaput dnevno, kada nisu bili zauzeti ispitivanjem drugih zat -
vorenika, moji prijatelji iz in Beta su dolazili da me provere i da
porazgovaraju sa mnom. Imao sam dobru hranu i ostao sam naj -
bolje uvana zatvorska tajna. Ovog puta nije bilo onih smrdljivih
kapa, nesnosnog grbavljenja i pesama Leonarda Koena (mada
e mi on kasnije postati jedan od omiljenih pevaa, to je malo
udno, zar ne?). Po Zapadnoj obali su se irile glasine da sam ja
neki opasan momak koji Izraelcima nije odavao informacije ak
ni pod torturom.
Nekoliko dana pre nego to su me premestili odatle, prebaen
sam u eliju sa svojim ocem. Videlo se po licu da mu je laknulo
to me vidi, pa je ispruio ruke da me zagrli. Drao me je podalje
od sebe i smekao se.
- Pratio sam te. Nisam mogao da ivim bez tebe rekao sam
uz smeh.
Bila su jo dvojica u toj eliji. alili smo se i lepo druili. Is -
kreno, bilo mi je drago da vidim svog oca iza reetaka zatienog
od drugih, jer tako nije moglo nita da krene po zlu. Nikakva ra -
keta nije mogla da padne sa neba.
Ponekad, kada nam je itao Kuran, ja sam uivao dok sam ga
gledao i sluao njegov prijatan glas. Priseao sam se kako je bio
briljiv prema meni kada smo bili mlai. Nikada nas nije terao
da ustanemo previe rano ujutru da bismo ili na jutarnje mo -
litve, ali smo svi ipak ustajali, jer smo hteli da on bude ponosan
na nas. Svoj ivot je jo dok je bio veoma mlad predano posvetio
Alahu, pa je tu predanost preneo i na sve nas.
199
Sada sam mislio: Moj voljeni oe, tako mi je drago to sada
sedim sa tobom. Znam da je zatvor poslednje mesto na kojem
bi eleo da me vidi, ali da nisi ovde sa mnom, verovatno bi sada
neko tvoje razletele ostatke tela sakupljao u najlonsku kesu. S
vremena na vreme bi me pogledao i video kako se smekam, pun
ljubavi i zahvalnosti prema njemu. Nije razumeo otkud to, a ja
mu nisam smeo rei.
Kada su doli straari da me premeste, moj otac i ja smo se
snano zagrlili. Delovao mi je tako krhko u mom zagrljaju, mada
sam znao da je izdrljiv. Toliko smo se zbliili tih dana da sam se
oseao kao da me je neko otcepio od njega. Teko mi je bilo ak
i da ostavim oficire in Beta, poto smo se tokom poslednjih ne -
koliko godina zaista zbliili. Gledao sam im u lica i razmiljao da
li znaju koliko im se divim. Oni su mene gledali saaljivim pogle-
dom, jer su znali da nee biti lako ono to me eka.
Lica vojnika koji su mi stavili lisice izgledala su potpuno dru -
gaije. Za njih sam bio terorista koji je prevario IDF jednom pri-
likom, izblamirao ih i izbegao hapenje. Ovog puta su me odveli
u Ofer zatvor, u deo tamonje vojne baze u kojem sam redovno
imao sastanke sa in Betom.
Brada mi je rasla i bivala sve gua, kao i ostalima. Radio sam
sve to i drugi zatvorenici. Kada je bilo vreme za molitvu, saginjao
sam se, kleao i molio se, ali vie ne Alahu, ve Tvorcu sveta. Bio
sam sve blii istini. Jednog dana sam naao ak i Bibliju na arap-
skom jeziku, smetenu u odeljak biblioteke o svetskim religijama.
Tu se sve nalazilo, ne samo Novi Zavet. Niko je do tada nije itao.
Kladim se da niko nije ni znao da se tu nalazi. Kakav dar od Boga!
itao sam je iznova i iznova.
Malo po malo, pa bi mi neko prilazio i kulturno pokuavao da
sazna ta radim. Govorio sam im da prouavam istoriju, i da sam
Bibliju trenutno itao, jer ona spada u jedne od najstarijih istorij-
skih izvora. I ne samo to, ve ona govori i o mnogim korisnim i
lepim stvarima, priao sam im, pa verujem da bi i svaki musliman
trebalo da je proita. Ovakav odgovor su svi mogli da razumeju.
200
Jedino im je smetalo kada sam je itao u vreme ramazana, jer se
oekuje da tada itam Kuran.
Predavanjima o Bibliji, na koja sam dolazio u Zapadnom Je -
rusalimu, mogli su da prisustvuju svi: i hriani, i muslimani, i
Jevreji, i ateisti, i bilo ko drugi. Na tim predavanjima upoznao
sam se i sa Jevrejima koji su tu dolazili iz istog razloga kao i ja:
da prouavaju hrianstvo i saznaju neto o Isusu. Za mene, kao
palestinskog muslimana, bilo je to posebno iskustvo da o Isusu
uim sa nekim Izraelcem.
Na tim predavanjima upoznao sam se sa Jevrejinom koji se
zvao Amnon. Bio je oenjen i imao dvoje lepe dece. Bio je veoma
pametan i umeo je da govori nekoliko jezika. Njegova supruga je
bila hrianka; ona ga je dugo vremena podsticala da primi
krtenje. Na kraju je Amnon odluio da to uini, pa se u tu svrhu
okupila cela grupa sa predavanja na jednoj veeri, da prisustvuje
obredu krtenja u jednoj kadi tamonjeg svetenika. Dok sam ja
stigao, Amnon je ve zavrio sa iitavanjem nekih stihova iz Bib-
lije, pa je poeo da plae.
Znao je da je inom potapanja u vodu ne samo potvrdio savez
sa Isusom Hristom, priznajui Njegovo vaskrsenje, ve je time i
raskidao veze sa grehom. Na neki nain je okretao lea veri svog
oca, koji je bio profesor na Hebrejskom univerzitetu. Naputao
je rabinske verske tradicije, unitavao je svoj ugled i ugroavao
svoju budunost.
Nedugo zatim, Amnonu je stigao poziv za vojsku od IDF-a. Jer
u Izraelu je svaki graanin ne-arapskog porekla, bilo ena ili mu -
karac, stariji od 18 godina, imao obavezu da slui vojsku: mu -
karci 3, a ene 2 godine. No, Amnon je ve video dovoljan broj
pokolja na kontrolnim punktovima, pa sebi, kao hrianinu, nije
mogao dozvoliti da se nae u situaciji da puca na nenaoruane
ljude. Zato je odbio da obue uniformu i ode na Zapadnu obalu.
- ak i kada bih mogao u takvoj situaciji da pucam u nogu, a
ne glavu, nekog klinca koji bi me gaao kamenjem, ja jednos-
201
tavno to ne elim da radim. Moja je dunost da volim svoje nepri-
jatelje govorio je.
Doao je i drugi poziv za vojsku. A onda i trei.
Poto je i dalje odbijao da slui vojsku, Amnona su uhapsili i
stavili u zatvor. Ono to nisam znao jeste da je Amnon sve vreme
bio u jevrejskom odseku zatvora dok sam ja bio u Ofer zatvoru.
Tamo je bio jer je odbio da radi za Izraelce, a ja sam bio jer sam
pristao da radim sa njima. Ja sam pokuavao da zatitim Jevreje,
dok je on eleo da zatiti Palestince.
Nisam verovao da svi u Izraelu i u okupiranim teritorijama
treba da postanu hriani da bi se okonali krvavi sukobi, ali sam
mislio kada bi bilo jo hiljadu ovakvih Amnona na jednoj strani,
a hiljadu Mosaba na drugoj, da bi dolo do velikih promena na
bolje. A kada bi nas bilo jo vie... ko zna ta bi bilo.
Nekoliko meseci nakon dolaska u Ofer, odveli su me na su -
enje. Tamo niko nije znao ko sam: ni sudija, ni tuioci, pa ak ni
moj advokat.
Na tom suenju in Betovci su posvedoili da sam opasan po
drutvo, i traili su da budem zadran due vreme. Sudija se
sloio i osudio me na kaznu od jo est meseci u pritvoru. Posle
toga sam ponovo premeten.
Na najmanje pet sati od svakog mesta u dravi, u peskovitim
dinama Negev pustinje, i veoma blizu nuklearne elektrane Di-
mona, stajao je atorski zatvor Kiciot. Tamo je leti ogromna
ega, a zimi smrzavanje.
- Kojoj organizaciji pripada?
- Hamas.
Da, jo uvek sam se izjaanjavao kao deo svoje porodice, kao
deo svoje istorije, ali vie nisam bio poput drugih zatvorenika.
lanovi Hamasa su i dalje bili u veini. Ali, od poetka Druge
intifade, i Fatah je znatno poveao svoj broj. Svaka organizacija
imala je jednak broj prostorija. Dosadilo mi je vie da se pret-
varam, dok mi je moj novi etiki kodeks zabranjivao da govorim
202
neistinu. Zato sam odluio da se drim onog u se i u svoje
kljuse za sve vreme u zatvoru.
Okolina Kiciota je bila prava divljina. Nou je odzvanjalo zavi -
janje vukova, zvukovi hijena i leoparda. uo sam prie o zatvo -
renicima koji su pobegli iz Kiciota, ali nisam uo ni za jednog od
njih da je preiveo pustinju. Zimi je bilo gore nego leti: vazduh
je bio leden, svuda sneg, i nita osim jednog platna kao zatite
od vetra. Preko vrha svakog atora postojala je pregrada za vlagu.
Meutim, neki od zatvorenika su je pocepali, da bi od delova
platna napravili pregrade za svoj deo kreveta. Vlaga iz naih za-
daha je trebalo da se zarobi u toj pregradi, ali zbog ovih se sada
gomilala na golom platnu, sve dok nije ono otealo od vlage, pa
se sva voda prosula po nama tokom noi dok smo spavali.
Izraelci su doslovno po celom kampu postavili lepak za pa-
cove, kako bi njihovu populaciju drali koliko-toliko pod kontro-
lom. Tako, jednog hladnog jutra, dok su svi spavali, a ja itao
svoju Bibliju, uo sam neko cviljenje, slino zvuku zaralog federa
pod krevetom. Pogledao sam ispod i video mia kako se uhvatio
u lepak. Ono to me je tada iznenadilo jeste da se tu naao i neki
drugi mi, koji nije bio uhvaen, i koji je ovog pokuavao da
izbavi. Da li mu je to bio partner ili drugar, ne znam. Gledao sam
oko pola sata kako jedna ivotinja rizikuje sopstven ivot da bi
spasila ivot druge ivotinje. To me je toliko dirnulo da sam ih
oslobodio oboje.
U zatvoru je od knjiga moglo da se ita samo Kuran i literatura
o Kuranu. Ja sam imao samo dve knjige na engleskom jeziku, koje
mi je prijatelj prokrijumario preko mog advokata. Bio sam mu
jako zahvalan to sam imao neto da itam i to sam tako mogao
da uvebavam engleski, mada sam za kratko vreme ishabao ko-
rice od previe itanja. Jednom prilikom sam video dva zatvo -
renika kako piju aj, dok je pored njih bila velika drvena kutija
puna knjiga, koje je poslao Crveni krst. Ova dva oveka su cepala
te knjige da bi ih podloili za vatru! Nisam mogao da istrpim.
203
Oteo sam im kutiju i poeo da prikupljam knjige. Oni su mislili
da sam to uradio, da bih napravio aj za sebe.
- ta vam je? Jedva sam uspeo da nabavim dve knjige na en-
gleskom da mogu da ih itam, a vi ih koristite da biste napravili
aj! rekao sam im.
- Ali to su knjige hriana uzvraali su oni.
- Nisu to knjige hriana, ve bestseleri asopisa Njujork
Tajms. Siguran sam da u njima ne pie nita to je protiv islama.
To su samo prie o ljudskim iskustvima odgovorio sam ja.
Verovatno su se udili ta se desilo sinu Hasana Jusefa, pa se
ovako ponaa. Do tada je bio sasvim miran, odvojen od drugih,
i samo je itao knjige. A sada se iznenada razgnevio zbog kutije
sa nekim knjigama. Da nisam bio ja u pitanju, ovi bi se verovatno
posvaali zbog svog neprocenjivog goriva za aj, ali mene su
pustili da zadrim one knjige, tako da sam mogao da se vratim u
svoj krevet sa celom jednom kutijom punim dobijenog blaga.
Rasporedio sam ga oko sebe i uivao u njemu. Nije me bilo briga
ta drugi misle. Moje srce je pevalo od radosti i hvale Bogu to
mi je podario neto da itam i time omoguio da iskoristim ovo
vreme dok sam bio u zatvoru.
itao sam 16 sati dnevno, sve dok mi vid nije oslabio zbog
slabog osvetljenja. Tokom etiri meseca provedena u Kiciotu,
upam tio sam 4.000 novih rei engleskog jezika.
Takoe,u tom zatvoru sam preiveo i dve pobune, i to mnogo
gore od one koja se zbila u Megidu. Ali, Bog me je vodio i pre -
iveo sam. Zapravo, oseao sam Njegovo prisustvo u zatvoru vie
nego bilo kada pre ili posle toga. Moda tada jo uvek nisam poz-
navao Isusa kao Tvorca, ali sam zasigurno uio da volim Boga
Oca.
* * *
2. aprila 2003. godine, dok su Saveznike trupe napredovale
prema Bagdadu, ja sam bio puten iz zatvora. Izaao sam sa re -
204
putacijom uglednog voe Hamasa, teroriste i lukavog begunca.
Proao sam kroz vatru, i dokazao se pred svima. Rizik od mog ra-
zotkrrivanja je bio znatno umanjen, a moj otac je bio iv i bezbe-
dan.
Ponovo sam mogao da slobodno etam ulicama Ramale. Vie
nisam morao da se ponaam poput begunca. Opet sam mogao
da budem ono to jesam. Prvo sam nazvao majku, a posle i Loaja.
- Dobrodoao kui, Zeleni Prine. Mnogo si nam nedostajao.
Dosta toga se izdeavalo, a mi nismo znali ta da radimo bez tebe
rekao je.
Nekoliko dana nakon svog osloboenja, sastao sam se sa Loa-
jom i svojim drugim starim prijateljima Izraelcima. Imali su samo
jednu novost za mene, ali veoma bitnu.
U martu su pronali Abdulaha Bargutija, i uhapsili ga. Kasnije
je tom kuvajtskom bombau sueno u izraelskom vojnom sudu
za ubistvo 66 ljudi i ranjavanje 500 ljudi. Ja sam znao da ih je bilo
vie, ali za samo toliki broj smo imali dokaze. Barguti je osuen
na 67 doivotnih robija po jednu za svako ubistvo, i jedno do-
datno zbog ranjavanja onolikog broja ljudi. Pri izricanju kazne
nije izrazio nikakvo kajanje, krivio je Izrael, i alio je to nije imao
priliku da ubije jo vie Jevreja.
Bujica terora i ubistava koju je optueni izazvao jedna je od
najkrvavijih u celokupnoj istoriji ove drave, izjavile su sudije.
12
Barguti je tada poizeo, pretei da e ubiti sudije, i da e svakog
pripadnika Hamasa u zatvoru nauiti kako da pravi bombe. Zbog
tih rei je odlueno da kaznu slui u samici. Za razliku od njega,
Ibrahim Hamed, moj prijatelj Saleh Talahme, i ostali, jo uvek su
bili na slobodi.
U oktobru se zavrio projekat USAID-a, a sa njime i moj posao
kod njih. Zato sam se predao radu sa in Betom, prikupljajui to
sam vie informacija mogao.
Jedno jutro, nakon nekoliko meseci rada, pozvao me je Loaj i
rekao mi:
- Pronali smo Saleha.
205
25. poglavlje
Saleh
(zima 2003 - prolee 2006)
Bilo je lako saznati gde se kriju Saleh i njegovi prijatelji. Znali
smo gde su sve ostavljali krv, mada do sada, niko nije mogao da
ih uhvati.
Hapenje Saleha od strane in Beta me je jako rastuilo, jer
je Saleh bio moj prijatelj. Pomogao mi je oko studiranja. Delio
sam hleb sa njim i njegovom suprugom, i igrao se sa njihovom
decom. S druge strane, Saleh jeste bio terorista. Dok je bio u
pritvoru PS-a, tamo je nastavio studije na Al-Kuds Otvorenom
univerzitetu, a tamo steeno znanje je iskoristio da postane tako
umean u pravljenju bombi, da ih je mogao napraviti iz obinog
ubreta.
Kada ga je PS pustio, in Bet je gledao koliko e vremena nje -
mu i njegovim partnerima trebati da obnove Al-Kasam brigade.
I nije im trebalo mnogo. Obnovljena organizacija nije bila velika,
ali jeste bila smrtonosna.
Maher Odeh je bio mozak operacija; Saleh inenjer; a Bilal
Barguti zaduen za regrutovanje bombaa-samoubica. Zapravo,
ceo vojni ogranak Hamasa inilo je samo desetoro ljudi, koji su
radili nezavisno, imali odvojene budete, i koji se nisu nikada sus-
retali osim u hitnim sluajevima. Saleh je mogao da napravi po-
jaseve sa bombama preko noi, dok je Bilal imao celu listu
kan didata za odlazak u raj.
Da sam mislio da je Saleh neduan, onda bih ga upozorio ta
e se dogoditi sa njim. Meutim, nakon povezivanja odreenih
podataka, uvideo sam da je upravo on stojao iza bombakog na-
pada na Hebrejski univerzitet, kao i mnogih drugih. Razumeo
206
sam zato su morali da ga stave iza reetaka. Jedino to sam
moda mogao da uradim jeste da ga upoznam sa Isusovim ue -
njem, i da ga podstaknem da se dri njega kao ja. No, poto je
bio previe zaslepljen mrnjom i fanatizmom, znao sam da u ovoj
stvari ne bi posluao ak ni svog starog prijatelja.
Izraelski agenti su pratili Saleha vie od dva meseca. Pratili su
ga kada je izaao iz svog stana da se nae sa Hasaninom Ru-
manaom u jednoj naputenoj kui. I pratili su ga dok se vraao
kui, u kojoj je ostao oko sedam dana. Videli su i njegovog pri-
jatelja Sajeda Al-eika Kasema da izlazi ee nego obino, mada
se uvek nakon obavljenog posla vraao na isto mesto. Oprez tih
begunaca je zaista bio neverovatan, te zato i ne udi to nam je
trebalo toliko dugo da ih naemo. Meutim, jednom kada smo
naili na njihov trag, ostalo nam je samo da pratimo njihove kon-
takte i kontakte njihovih kontakta sve ukupno, oko 40 ili 50
ljudi.
Sa nae liste najtraenijih imali smo dokaze za njih trojicu, ali
za Ibrahima Hameda i Mahera Odeha samo neke naznake, nita
konkretno. Trebalo je da se odluimo: da li da ekamo dok ne
naiemo na jo dokaza, to bi potrajalo dugo, ili da slomimo
kimu Al-Kasam brigada na Zapadnoj obali tako to bismo po-
hapsili sve one koje smo do sada locirali. Izabrali smo ovo drugo,
nadajui se da e nam se posreiti, pa da emo usput uhvatiti i
Hameda ili Odeha.
Na no 1. 12. 2003. godine, specijalne jedinice su istovreme -
no napale na oko 50 lokacija gde su se nalazili osumnjieni. Sve
slobodne jedinice sa Zapadne obale su dole. Voe Hamasa su
bile zateene u zgradi Al-Kisvani u Ramali, i nisu nita odgovarali
kada im je reeno da se predaju. Saleh i Sajed su posedovali dos -
ta oruja, ukljuujui i teke mitraljeze, oni koji su obino prika -
eni na vojna vozila.
Igra je poela u 10 uvee, i trajala je cele noi. Od svoje kue
sam mogao uti kada je poelo da se puca. Mir jutra je po -
207
remetila eksplozija iz topa merkave tenka, a onda je sve utihnulo.
U 6 ujutru mi je zazvonio telefon.
- Tvoj prijatelj je gotov rekao je Loaj Zaista mi je ao. Zna
da bismo mu potedeli ivot da smo mogli. Ali sluaj me paljivo.
Da je taj ovek Loaj je zamucao da je taj ovek odrastao u
nekoj drugoj sredini, ne bi bio ovakav kao to je bio. Bio bi poput
nas. Mislio je i verovao da radi neto dobro za svoj narod. Bio je
u velikoj zabludi.
Loaj je znao da sam voleo Saleha i da nisam eleo da pogine.
Znao je da se Saleh bori protiv neeg za ta je on verovao da
predstavlja zlo i opasnost po njegov narod. Moda je Loaj, ak, i
sam alio za Salehom.
- Je l su svi poginuli?
- Jo uvek nisam video tela. Odnesena su u bolnicu u Ramali.
Trebalo bi da ode tamo i identifikujet tela. Ti si jedini ko ih je
sve poznavao.
Uzeo sam kaput i otiao kolima do bolnice, oajniki se nad-
ajui da moda nije Saleh poginuo, ve da su ga pomeali sa ne -
kim. Kada sam stigao, imao sam ta da vidim: pravi haos je
vla dao. Gnevni aktivisti Hamasa su vikali na ulicama, a policije
je bilo posvuda. Nikome nije bilo doputeno da ue, ali poto su
mene znali svi, pustili su me. Ljudi iz bolnice su me odveli niz
hodnik u neku prostoriju sa velikim zamrzivaima. Otvorili su
vrata od jednog i polako izvukli telo, koje je imalo onaj neprijatan
miris smrti.
Pogledao sam u le i video Salehovo lice. Kao da se smejao,
samo to mu je glava bila uplja. U Sajedovom zamrzivau nalazili
su se sakupljeni delovi tela noge, glava, i jo po neto, u jednoj
crnoj plastinoj kesi. Telo Hasanina Rumane je bilo podeljeno na
dva dela. Nisam bio siguran da li je to bio on, jer je bio obrijan,
a Hasanin je uvek nosio braon bradu. Iako su mediji tvrdili sup -
rotno, Ibrahim Hamed nije bio meu poginulima. Tako je ovek,
koji je naredio svima ostalima da se bore do smrti, pobegao da
spase svoju glavu.
208
Nakon to su voe Hamasa zavrile u kovegu ili zatvoru, ja
sam postao kontakt Hamasa sa voama iz Gaze i Damaska. Ne -
kako sam postao glavni kontakt za celu palestinsku mreu stra -
naka, sekti, organizacija i pokreta, ukljuujui i one teroristike.
A niko, osim veoma malog broja in Betovaca, nije znao ko sam
i ta sam ja zaista bio. Neverovatna je sama pomisao na tako
neto.
Zbog te svoje nove uloge, moja alosna dunost bila je da or-
ganizujem sahrane za Saleha i ostale. Dok sam to radio, motrio
sam na svaki pokret i svaki apat gnevnih ili oaloenih ljudi koji
bi nas mogao odvesti do Hameda.
- Poto glasine ve krue, a ti si postao glas voa koje smo
uhapsili, zato ne bismo objavili da je Ibrahim Hamed sklopio do-
govor sa in Betom. Veina Palestinaca ne zna ni ta se deava,
pa e poverovati. Hamed e zato morati ili da se javno pravda ili
da barem kontaktira nekog od politikih voa u Gazi ili Damasku.
U svakom sluaju mi emo biti na dobitku rekao je Loaj.
To je bila odlina ideja, ali je ef slube nije prihvatio, plaei
se da zbog toga Ibrahim ne organizuje napad na civile, u cilju os-
vete (kao da mu hapenje i ubijanje polovine od cele njegove or-
ganizacije nije ve bio dovoljan povod).
Zato smo krenuli teim putem.
Agenti su postavili prislukivae u svim sobama Hamedove
kue, nadajui se da e njegova supruga ili deca izrei neto. No,
ispostavilo se da je Hamedova kua bila najtia od svih kua u
Palestini. Jednom prilikom smo uli njegovog mlaeg sina, Alija,
kako je pitao majku: Gde je tata?
- O tome nikad ne priamo ljutito je uzvratila ona.
A ako su lanovi njegove porodice bili toliko oprezni, koliko je
oprezan bio sam Ibrahim? Mesecima mu zato nismo mogli ui u
trag.
* * *
209
Krajem oktobra 2004. godine Jaseru Arafatu je pozlilo na jed-
nom sastanku. Njegovi ljudi su rekli da ima grip, meutim, njego -
vo stanje se toliko pogoralo da je na kraju odveden u jednu
bolnicu na Zapadnoj obali van Pariza. 3. novembra je pao u
komu. Neki su govorili da je otrovan, a drugi da je imao sidu.
Umro je 11. novembra u svojoj 75. godini.
Oko sedam dana kasnije, pustili su i mog oca iz zatvora. Time
je najvie on bio iznenaen. Istog jutra kada je puten, sa njim
su se sreli Loaj i drugi zvaninici in Beta.
- eiku Hasane, dolo je vreme za mir. Narodu je potreban
ovek kao to ste vi. Vie nema Arafata; mnogo ljudi strada. Vi
ste razuman ovek. Moramo da radimo na poboljanju situacije,
pre nego to izae na jo gore rekli su mu.
- Napustite Zapadnu obalu i dajte nam nezavisnu dravu, pa
e svemu doi kraj odgovorio je moj otac. Naravno, i jedni i
dru gi su znali da se Hamas ne bi ni time zadovoljio, i da bi nas-
tavio da napada Izraelce, mada bi nezavisnost Palestine donelo
mir na jednu-dve decenije.
Zajedno sa novinarima iz celog sveta, ekao sam oca ispred
Ofer zatvora. Nosei svoje stvari u crnoj kesi za ubre, mirkao
je zbog jake svetlosti sunca, dok su ga dva izraelska vojnika vodila
ka kapiji.
Zagrlili smo se i poljubili. Pitao me je da ga odmah odvezem
do groba Jasera Arafata, pre nego to se uputimo kui. Pogledao
sam ga u oi, i shvatio da mu je to bilo veoma vano. Poto Ara -
fata vie nije bilo, a Fatah je oslabio, situacija na ulicama je bivala
sve napetija. Voe Fataha su se plaile da Hamas ne preuzme
stvar u svoje ruke i ne zapone rat. Amerika, Izrael i meuna -
rodna zajednica su se takoe plaili graanskog rata. Ovakav
potez glavnog voe Hamasa na Zapadnoj obali je sve iznenadio,
ali nikome nije promakla njegova poruka, koja je glasila: Smirite
se svi. Hamas nee iskoristiti smrt Arafata. Nee biti graanskog
rata.
210
Sutina je zapravo u tome da i nakon cele decenije hapenja,
zatvaranja i likvidacija, in Bet nije imao pojma ko je uopte glav -
ni u Hamasu. To niko nije znao. Pomogao sam im da uhapse nje-
gove poznate aktiviste, ljude koji su imali vane uloge u pokretu
otpora, sve vreme se nadajui da je glavni voa jedan od njih.
Neke smo drali godinama u pritvoru, samo zbog toga to je pos-
tojala sumnja na njih, meutim, Hamas kao da se nije ni obazirao
na njihovo odsustvo.
Dakle, ko je zaista pravi voa Hamasa?
Sve je iznenadilo kada je reeno da to nije moj otac. I mene
je iznenadilo. Postavili smo prislukivae u njegovu kancelariju i
kola, i pratili smo svaki njegov pokret; nije bilo sumnje da on nije
taj koji povlai sve konce.
Hamas je uvek bio neto poput duha. Nije imao glavnu kance-
lariju ili kancelariju svojih odseka, niti nekog mesta za sastanak
sa voama drugih pokreta. Mnogo Palestinaca je dolazilo kod
mog oca u kancelariju, prialo mu o svojim problemima i trailo
pomo. To su najvie inili oni iji su lanovi porodice bili u zat -
voru ili koji su izgubili svoje supruge ili oeve tokom intifade. Ali
ak i eik Hasan Jusef nije imao sve odgovore. Svi su mislili da je
on glavni. On se pak nije razlikovao od nas ostalih; i on je imao
samo pitanja.
Jednom prilikom mi je rekao da razmilja o zatvaranju svoje
kancelarije.
- A zato? Gde e da ima konferencije za tampu onda?
pitao sam ga.
- Briga me. Ljudi mi dolaze sa svih strana za pomo, ali ja
prosto ne mogu da pomognem svima. To je previe.
- Zato im ne pomogne Hamas? Tu su porodice njegovih la -
nova. Hamas ima dosta novca.
- Da, ali ovi iz organizacije ga ne daju meni.
- Pa pitaj da ti daju. Reci im za sve te ljude to trae pomo.
- Ne znam ko su oni, niti kako da ih pozovem.
- Ali ti si voa.
211
- Nisam ja voa.
- Pa ti si osnovao Hamas, oe. Ako ti nisi voa, ko je onda?
- Nema voe!
Bio sam okiran. in Bet je sve prislukivao; i oni su bili oki-
rani.
Jednog dana me je nazvala Majeda Talahme, supruga pokoj-
nog Saleha. Nismo se uli jo od njegove sahrane.
- Zdravo, kako ste? Kako su Mosab i ostala deca?
Poela je da plae.
- Nemam novca da nahranim decu.
Pomislio sam, neka ti Bog oprosti na ovome to si uinio svojoj
porodici, Saleh.
- Dobro, sestro, smiri se. Videu da vam pomognem nekako.
Otiao sam do oca.
- Sad je zvala Salehova ena. Kae da nema novca da kupi hra -
nu svojoj deci.
- Naalost, Mosabe, ona nije jedina u takvoj situaciji.
- Da, ali Saleh mi je bio dobar prijatelj. Moramo neto odmah
preduzeti!
- Sine, rekao sam ti da ja nemam novca.
- Dobro, ali neko iz Hamasa mora da ima mnogo novca. To
nije fer! ovek je poginuo za njih!
Otac mi je rekao da e uraditi ta bude mogao. Napisao je
pismo, upueno onome na koga moe da se odnosi, i odneo
ga na mesto primanja pisma. Nismo mogli da naemo to pismo,
ali smo znali da je primalac istog iveo negde u Ramali ili okolini.
Nekoliko meseci pre toga, in Bet me je poslao u jedan inter-
net-kafe u centru grada. Znali smo da neko koristi jedan od ta-
monjih kompjutera radi komunikacije sa voama Hamasa u
Damasku. Nismo znali ko su bile sve te voe, ali je sigurno da je
u Siriji bio centar Hamasa. I logino je da se tamo nalaze i Ha -
masove kancelarije i oruje i vojni kampovi, onde gde Izrael ne
moe dopreti.
212
- Ne znamo ko uspostavlja vezu sa Damaskom, ali zvui nam
opasno rekao je Loaj.
Kada sam uao u taj kafe, video sam 20 ljudi kako sedi za kom-
pjuterima. Nijedan od njih nije imao bradu. Mada niko nije iz-
gledao sumnjivo, jedan od njih mi je zapao za oko, iako ne znam
zato ba on. Nisam ga poznavao, ali mi je instinkt govorio da
obratim panju na njega. Znao sam da to nije dovoljan razlog, ali
nakon vie godina rada, in Bet je imao poverenja u moje pre -
doseaje.
Bili smo ubeeni da je taj nepoznati ovek iz internet-kafea
bio opasan, jer samo su ljudi od velikog poverenja mogli da ko-
municiraju tako sa voama Hamasa u Damasku. Nadali smo se
da e nas on odvesti do te nedostine elite pod senkom, koja je
stvarno upravljala Hamasom. Raspodelili smo njegovu fotogra -
fiju, ali niko ga nije prepoznao. Poeo sam da sumnjam u svoj in-
stinkt.
Nekoliko sedmica kasnije, otvorio sam licitaciju za neko ima -
nje u Ramali, koje sam hteo da prodam. Dolo je malo ljudi, ali
niko nije imao ponude. Kasno tog popodneva, nakon to se lici -
tacija zavrila, nazvao me je telefonom neki ovek koji je pitao
da li moe da pogleda tu kuu. Mada sam bio veoma umoran,
rekao sam mu da doe tu da se naemo. Vratio sam se na
imanje, a nekoliko minuta kasnije, pojavio se i on.
Bio je to onaj ovek iz internet-kafea. Rekao mi je da se zove
Aziz Kajed. Bio je obrijan i liio na profesionalca. Rekao bih da je
obrazovan. Vodio je ugledni Al-Burak centar za islamske studije,
kako mi je kazao. Nije izgledao kao ovek koga smo mi traili.
Stoga, da ne bi jo vie zbunjivao in Betovce, o tome nisam
nikom priao.
Neko vreme nakon tog susreta sa Kajedom, moj otac i ja smo
krenuli u posetu raznim gradovima, selima i izbeglikim kampovi -
ma po Zapadnoj obali. U jednom gradu se skupilo vie od 50.000
ljudi da vidi eika Hasana Jusefa. Svi su hteli da ga dodirnu i da
uju ta e im rei. Jo uvek su ga svi mnogo voleli.
213
U Nablusu, Hamasovoj tvravi, nali smo se sa glavnim vo -
ama organizacije, meu kojima sam prepoznao lanove uraha
(Saveta) male grupe od sedam ljudi koja donosi strateke od-
luke i odreuje dnevne aktivnosti celog pokreta. Poput mog oca,
bili su meu najstarijim lanovima Hamasa, ali ni oni nisu bili oni
glavni i odgovorni koje smo mi traili.
Nisam mogao da verujem da je nakon svih ovih godina vo -
stvo Hamasa, na neki nain, prelo u nepoznate ruke. Kad ja, koji
sam roen i odrastao usred te organizacije, nisam znao ko vue
konce, pa ko je onda mogao znati?
Odgovor se pojavio niotkuda. Jedan od lanova uraha u
Nablusu je pomenuo ime Aziz Kajed. Predloio je mom ocu da
poseti Al-Burak i nae se sa tim dobrim ovekom. Odmah sam
nauljio ui. Zato bi jedan lokalni voa Hamasa predloio tako
neto? Jednostavno, bilo je previe podudarnosti: prvo mi je Aziz
zapao za oko u internet-kafeu; zatim se pojavio na mom imanju
koje sam prodavao; i sada je jedan lan Saveta govorio mom ocu
da se nae sa njim. Da li to znai da je moj prvobitni predoseaj
bio taan, i da je Aziz Kajed zaista vana figura u Hamasu?
Da li emo imati isto ovoliko sree u nalaenju glavnog voe?
Koliko god to beznadeno zvualo, neto u meni mi je govorilo
da pratim svoj instinkt. Brzo sam se vratio u Ramalu, pozvao Lo -
aja i pitao ga da na kompjuteru pretrai Aziza Kajeda.
Imalo je nekoliko ljudi sa takvim imenom, ali nijedan od njih
se nije uklapao u opis. Prireen je hitan sastanak, na kojem sam
pitao Loaja da pretrai to ime na celoj Zapadnoj obali. Njegovi
ljudi su mislili da nisam normalan, ali su me podrali.
Ovog puta smo ga nali.
Aziz Kajed je roen u Nablusu i nekadanji je lan Islamskog
studentskog pokreta. Prestao je sa svojim aktivnostima u njemu
pre 10 godina. Oenio se, ima decu, i moe da putuje i van
zemlje. Veina njegovih prijatelja su bili sekularno nastrojeni.
Nije bilo niega sumnjivog.
Dok smo razgovarali, ja sam razmiljao o neemu drugom.
214
Kajed me podsea na trojicu drugih ljudi, rekao sam Loaju.
Na Salaha Huseina iz Ramale, Adiba Zejadeha iz Jerusalima, i
Nadea Madija iz Salfita. Sva trojica su bila univerzitetski obra-
zovana, i jedno vreme su radila za Hamas, ali su iz nekog razloga
prestali pre oko 10 godina. Sada svi oni ive normalnim ivotom,
potpuno van svake politike umeanosti. Uvek sam se pitao zato
je neko ko je tako strastveno radio za pokret, iznenada prekinuo
da radi za njih.
Loaj je smatrao da sam na dobrom tragu. Poeli smo da pra-
timo kretanje svakog od tih ljudi. Ispostavilo se da su sva trojica
u meusobnom kontaktu, ali i u kontaktu sa Azizom Kajedom.
Svi su zajedno radili u Al-Buraku. A to nije mogla biti sluajnost.
Da li je mogue da su ova etvorica pravi pokretai lutaka u
Hamasu, koji kontroliu ak i vojni ogranak? Da li je mogue da
su se oni skrivali od naeg radara dok smo mi jurili samo one koje
su se isticali u javnosti? Nastavili smo da istraujemo, posmat ra -
mo i ekamo. Na kraju se nae strpljenje isplatilo: doli smo do
veoma bitnih informacija.
Saznali smo da su ti, neega edni opasnici, preuzeli potpunu
kotrolu nad finansijama i da su upravljali celim Hamasom na Za-
padnoj obali. Donosili su na milijarde dolara od vani, kojim su
kupovali oruje i eksplozive, regrutovali volontere, pomagali iz -
beg lice, pruali logistiku podrku, i ostalo, a sve pod okriljem
jednog od brojnih palestinskih naizgled bezopasnih istraivakih
centara.
Niko ih nije poznavao. Nikada se nisu pojavljivali na TV-u. Ko-
municirali su samo putem pisama koje su ostavljali na dogovo -
reno mesto. Oito je da nisu nikome verovali, poto ak ni moj
otac nije uopte ni znao da oni postoje.
Jednom prilikom sam pratio Nadea Madija, od njegovog sta -
na do neke malo podalje garae. Priao je jednim od vrata i podi-
gao ih. ta li je radio tamo? I zato bi zakupio garau koja je toliko
udaljena od njegove kue?
215
Tokom sledee dve sedmice nismo skidali pogled sa te glupe
garae, ali tu vie niko nije dolazio. Meutim, desilo se ipak da
su se vrata na kraju opet otvorila, ali iznutra i, pojavio se Ib -
rahim Hamed!
in Betovci su ekali dok se nije vratio u zgradu pre nego to
su krenuli sa operacijom hapenja. Kada su ga opkolile specijalne
jedinice, on se nije borio do smrti kao to je proli put naredio
Salehu i ostalima da urade.
- Skidaj odeu i izai!
Nije bilo odgovora.
- Ima 10 minuta, a onda emo sruiti zgradu!
Dva minuta kasnije, voa vojnog krila Hamasa na Zapadnoj
obali izaao je na vrata u donjem veu.
- Skidaj svu odeu!
Malo je oklevao, pa se skinuo skroz, i tako stajao nag pred voj -
nicima.
Ibrahim Hamed je bio lino odgovoran za smrt vie od 80 lju -
di, koliko smo mogli da dokaemo tada. Moda to ne bi bilo nita
nalik onome to bi Isus uinio, ali da sam se ja pitao, vratio bih
ga u njegovu prljavu garau, zakljuao ga unutra i drao tamo do
kraja njegovog ivota, i time utedeo dravi novac zbog suenja.
Hvatanje Hameda i razotkrivanje voa Hamasa pokazalo se
kao moja najvanija operacija za in Bet. Ona je ujedno bila i
poslednja.
216
26. poglavlje
Vizija za Hamas
(2005)
Tokom njegovog poslednjeg boravka u zatvoru, moj otac je
imao neku vrstu bogojavljanja.
On je bio otvorenog duha. Sedeo bi i razgovarao i sa hria -
nima, i sa nereligioznim ljudima, i ak sa Jevrejima. Paljivo je
slu ao novinare, eksperte i analitiare, i prisustvovao je uni-
verzitetskim predavanjima. Sluao je i mene: svog pomonika,
savetnika i zatitnika. Zbog toga je imao mnogo vie razumevanja
od drugih voa Hamasa.
Izrael je video kao nepromenljivu realnost, i shvatio je da su
mnogi ciljevi Hamasa nelogini i nedostini. Hteo je da pronae
neku zlatnu sredinu, kojom bi obe strane bile zadovoljne i bez
gubitaka. Zato je u svom prvom obraanju javnosti nakon pu-
tanja iz zatvora predloio mogunost postojanja dve drave, kao
reenja trenutnog sukoba. Niko iz Hamasa nikada nije izjavio tako
neto. Najblii potez tome koji su do tada uinili bio je objava
primirja. Meutim, moj otac je sada priznavao pravo Izraela na
postojanje! Telefon mu je stoga stalno zvonio.
Diplomate svih zemalja, ukljuujui i Ameriku, zvale su nas ra -
di tajnih sastanaka sa mojim ocem, jer su eleli da vide da li je
moj otac stvarno mislio ono to je rekao. Ja sam bio tu kao pre-
vodilac, stalno uz njega. Moji prijatelji hriani su ga bezuslovno
podravali u tome, zbog ega ih je on voleo.
Naravno, zbog toga je imao i probleme. Iako je govorio u ime
Hamasa, nije govorio ono to je bilo u srcu Hamasu. A to bi bilo
najgore vreme da ode iz organizacije, jer je nakon smrti Jasera
Arafata nastao veliki vakum, dok je na ulicama okupiranih teri -
217
torija rasla napetost. Posvuda je bilo radikalno nastrojenih mla -
dia naoruanih, ispunjenih mrnjom, i bez voe.
Nije stvar u tome da niko nije mogao zameniti Arafata. Nje-
govu ulogu mogao je da obavlja bilo koji korumpirani politiar.
Problem je bio to to je on u potpunosti centralizovao PS i PLO.
Nije bio ono to bismo nazvali timski igra. On sam je drao sav
autoritet i sve veze. Samo njegovo ime je bilo na svim bankovnim
raunima.
U Fatahu je bilo dosta tih koji su hteli da zauzmu mesto
Arafata. Ali koga bi od njih prihvatili Palestinci i meunarodna
zajednica, koga ko je dovoljno moan da preuzme kontrolu nad
svim pokretima? ak ni Arafatu to nije sasvim polo za rukom.
Kada je Hamas odluio da uestvuje u palestinskim parlamen-
tarnim izborima posle nekoliko meseci, moj otac nije bio ba
oduevljen. Nakon to su pripojili sebi i vojni ogranak tokom Al-
Aksa intifade, Hamas se naao u tekoj situaciji, postavi nekakva
udna tvorevina, gegajui se sa jednom veoma dugakom, razvi-
jenom vojnikom nogom, i jednom veoma kratkom politikom.
Jednostavno, Hamas nije znao da se snae u politikim vodama.
Revolucionarnost podrazumeva istu i disciplinovanu igru, ali
za politiku je potrebno biti fleksibilan i spreman na kompromise.
Ako je Hamas trebalo da postane glavni i da vlada, onda nita ne
bi bilo od pregovora; to oni kau, tako mora i biti. Meutim, ako
bi bili izabrani na izborima, onda bi odjednom postali odgovorni
za budet, vodovod, ishranu, struju, uklanjanje otpada, itd. I sve
je to moralo da se uredi putem Izraela, tj. bilo kakva nezavisna
palestinska drava morala bi da postane drava koja sarauje.
Moj otac se seao svojih sastanaka sa zapadnjakim voama
i kako je Hamas odbio sve ponude. Oni su zatvorenog duha i u
svemu su kontrirali, tako da ako bi i on odbio pregovore sa
Amerikancima i Evropljanima, razmiljao je moj otac, kolika bi
bila mogunost da novoizabrani Hamas sedne za sto sa Izrael-
cima?
218
Mog oca je bilo briga da li e Hamas predloiti svoje kandi-
date, ali nije eleo da se kandiduju poznate voe poput njega,
koje je narod voleo i kojima se divio, jer se plaio da e zbog toga
na izborima pobediti Hamas. A ako bi se to desilo, znao je da to
narodu nee doneti nimalo dobra. Dogaaji koji su usledili po -
kazali su da je bio u pravu.
Sigurno je da neki od nas brinu da li e Izraelci, i moda jo
neko osim njih, nametnuti sankcije Palestincima koji su glasali
za Hamas, uo sam ga kada se obraao jednom novinaru Hare -
ca. Rei e, Izabrali ste Hamas, i zato emo vam sada zagorati
ivot.
13
Ali mnogi iz Hamasa su osetili novac, mo i slavu. ak i bive
voe, koje su otile iz organizacije, pojavile su se niotkuda da i
oni ugrabe deo kolaa. Moj otac je bio zgaen njihovom pohle-
pom, neodgovornou i neznanjem. Ti ljudi nisu znali da razlikuju
CIA-u od USAID-a. Ko bi sa takvima mogao da sarauje?
* * *
Sve me je to nerviralo, naroito korumpiranost PS-a, neznanje
i okrutnost Hamasa, i naizgled beskonaan broj terorista koji su
hapeni ili ubijani. Iscrpljivalo me je svo to pretvaranje i rizici koji
su postali deo moje svakodnevice. Ueleo sam se normalnog i -
vo ta.
etajui se jednog dana po Ramali, u avgustu, video sam ne -
kog oveka kako se penje uz stepenice i nosi svoj kompjuter na
popravku. Pomislio sam da bih mogao da otvorim servis za kom-
pjutere, neku vrstu palestinske verzije amerikog Geek Squad-a.
Poto nisam vie radio za USAID, i poto sam imao smisla za takav
posao, mislio sam da u od ovoga imati neke koristi.
Sprijateljio sam se sa IT menaderom u USAID-u, koji je bio
ekspert za kompjutere. Kada sam mu rekao za svoju ideju, do-
govorili smo se da postanemo partneri. Ja sam uloio novac, on
219
je uloio svoju vetinu i iskustvo u poslu, i zajedno smo zaposlili
jo nekoiliko radnika, kao i radnice koje bi usluivale Arapkinje.
Svoju kompaniju smo nazvali Electric Computer Systems. Ja
sam osmislio i neke reklame. Jedna se sastojala od karikature
oveka koji ide uz neke stepenice, i nosi svoj kompjuter, dok mu
se sin obraa reima: Tata, ne mora da nosi tamo kompjuter,
i onda mu kae da nazove na broj telefona.
Poeli smo da dobijamo dosta poziva, i posao je najednom
krenuo. Kupio sam i novi kombi za kompaniju, dobili smo dozvolu
za prodaju Hewlett-Packard proizvoda, i proirili smo svoju mre -
u. Uivao sam u ivotu. Tada mi nije bio potreban novac, ve
sam samo hteo da radim neto korisno i zabavno.
* **
Zbog svojih novih verskih uverenja, imao sam mnoge zanim -
ljive razgovore od tada sa svojim prijateljima iz in Beta o Isusu
i mojoj veri.
- Veruj u ta god hoe rekli su mi O tome moe sa nama
da pria, ali nemoj ni sa kim drugim. I nemoj se krstiti, jer e za
to saznati javnost. A ako saznaju da si postao hrianin i okrenuo
lea islamu, nai e se u velikoj nevolji.
Mislim da se nisu toliko brinuli za moju budunost, koliko su
brinuli da me ne izgube. Ipak, Bog je toliko uticao na moj ivot
da nisam mogao sada da stanem.
Jedanput mi je moj prijatelj Damal spremao veeru.
- Mosabe, imam iznenaenje za tebe rekao je.
Okrenuo je kanal i rekao mi kao ozaren: Pogledaj ovo na Al-
Hajat TV-programu. Moda te bude zanimalo.
Na ekranu sam video nekog starog koptskog svetenika, Za-
karija Botrosa. Govorio je kulturno i ljubazno toplim, ubeujuim
glasom. Svideo mi se, ali sam tek posle shvatio o emu je govo-
rio. On je sistematski analizirao Kuran, svaku njegovu kost, mii,
220
tetive i organ, koje je potom stavljao sve pod mikroskop istine,
pokazujui koliko je ceo taj organizam pun kancera.
Otkrivao je nepreciznosti i protivreja svih tamo iznetih istorij -
skih podataka. inio je to bez omalovaavanja, ali jasno i ubed -
ljivo. Prvo sam hteo odmah da ugasim TV kada sam uo ta
go vori, ali to je trajalo samo par sekundi pre nego to sam shva-
tio da je to Boiji odgovor na moje molitve. Taj otac Zakarija je
otklanjao sve preostale mrtve ostatke Alaha koji su me vezivali
za islam i koji mi nisu dali da vidim da je Isus zaista Sin Boiji. Da
se to nije desilo, ne bih nastavio da Ga sledim. To je bio teak
pre lazni period za mene. Samo zamislite kako bi izgledalo kada
biste saznali da va otac zapravo nije va stvarni otac.
Ne mogu vam rei kada sam tano postao hrianin, jer je
to proces koji je trajao est godina. Ali sam znao da jesam postao,
i znao sam da moram da se krstim, bez obzira to su mi ovi iz in
Beta rekli da to ne radim. Ba u to vreme dola je jedna grupa
amerikih hriana u Izrael, da razgleda Zemlju Svetinje, i da
poseti svoju crkvu, onu u koju sam i ja iao.
Vremenom sam se sprijateljio sa jednom devojkom iz te
grupe. Voleo sam da razgovaram sa njom; odmah sam stekao
njeno poverenje. Kada sam joj ispriao neto o svom duhovnom
putovanju, ona me je ohrabrivala da nastavim tim putem, pod-
seajui me da Bog esto za Svoje planove koristi ljude za koje
nikada ne bismo pretpostavili da bi ih koristio. Oito, ovo je na -
roito vailo u mom sluaju.
Jedne veeri, dok smo bili u restoranu American Colony u
Istonom Jerusalimu, pitala me je zato se jo uvek nisam krstio.
Nisam joj mogao rei da je razlog tome to sam bio agent in
Beta, i to sam do gue bio umean u sve politike aktivnosti u
regionu. No, to jeste bilo dobro pitanje, pitanje koje sam sebi
dosta puta postavio.
- Moe li ti da me krsti? pitao sam.
Rekla je da moe.
- A moe li to da ostane tajna meu nama?
Pristala je, dodavi: Plaa nije daleko odavde. Hajdemo
odmah.
- Stvarno?
- Da, to da ne?
- Dobro, to da ne?
Malo sam bio zbunjen kada smo stigli do plae u Tel-Avivu.
Da li sam ja to zaboravio ko sam? Da li sam se zaista poverio toj
devojci iz San Dijega? etrdeset pet minuta kasnije, ve smo e-
tali prepunom plaom, uivajui u slatkom, veernjem vazduhu.
Niko od ljudi tamo nije znao da se sin voe Hamasa teroristike
grupe odgovorne za ubistvo 21 deteta u Dolfiju nedaleko od
ove plae upravo spremao da se krsti i postane hrianin.
Skinuo sam majicu i zakoraio u more.
* * *
U petak, 23. 9. 2005. godine, dok sam svog oca vozio nazad iz
jednog od izbeglikih kampova blizu Ramale, neko ga je pozvao
na telefon.
- ta se deava? uo sam ga kako pita ta?
Zvuao je veoma uznemireno.
Kada je zavrio taj razgovor, rekao mi je da ga je portparol
Hamasa, Samu Abu Zuhri iz Gaze, izvestio da su Izraelci upravo
ubili veliki broj pripadnika Hamasa na jednom mitingu u izbeg -
likom kampu Debalija. On je tvrdio da je lino video kada su
izraelski avioni ispalili rakete na narod. Prekrili su primirje, govo -
rio je on.
Pre samo sedam meseci moj otac se dosta potrudio da se iz-
bori za to primirje. A sada je izgledalo kao da je sav njegov trud
bio uzaludan. Ionako nije verovao Izraelcima ni na poetku, a sa -
da je bio gnevan na njih zbog prolivanja krvi.
Ali, ja nisam verovao u to. Mada nita nisam rekao svom ocu,
neto mi se ipak nije uklapalo u toj prii.
222
Nazvali su iz Al-Dazire. Hteli su da se moj otac obrati javnosti
im stignemo u Ramalu. Dvadeset minuta kasnije nali smo se u
njihovom studiju.
Dok su postavljali mikrofon mom ocu, ja sam nazvao Loaja.
Uveravao me je da Izrael nije izveo taj napad. Pobledeo sam. Pi -
tao sam producenta da mi d da pogledam snimak tog dogaaja
sa vesti. Odveo me je u kontrolnu prostoriju, pa smo ga zajedno
gledali nekoliko puta. Bilo je oito da je eksplozija dola sa zem -
lje, a ne iz vazduha.
eik Hasan Jusef je ve krenuo da govori uivo, kritikujui
podmukli Izrael, pretei da e prekinuti primirje i zahtevajui
meunarodnu istragu.
- Da li se sada osea bolje? pitao sam ga kada je zavrio sa
snimanjem.
- Kako to misli?
- Pa mislim nakon svoje izjave.
- Zato se ne bih oseao bolje? Jo uvek ne mogu da verujem
da su to uinili.
- Dobro je, poto oni to nisu uinili. Hamas je to uinio. A Zuhri
te je slagao. Molim te, doi u kontrolnu prostoriju da vidi neto.
Poao je za mnom u tu malu prostoriju, u kojoj smo pogledali
onaj video snimak jo nekoliko puta.
- Pogledaj u eksploziju. Pogledaj. Dolazi odozdo. Nije pala sa
neba.
Kasnije smo saznali da su pripadnici vojnog krila Hamasa tada
bili u Gazi. Bili su naoruani i priredili su demonstracije. Eksplodi-
rala je njihova kasam raketa iz kabrioleta, od koje je poginulo 15
ljudi, a bilo je i mnogo ranjenih.
Moj otac je bio okiran. Ali Hamas nije bio usamljen u toj pre-
vari. Al-Dazira je nastavila da emituje la, iako se na snimku iz
vesti jasno videlo ta se stvarno dogodilo.
Kao osvetu za izlairani napad na Gazu, Hamas je ispalio skoro
40 raketa na gradove junog Izraela, to je bio prvi vei napad
od kada se Izrael povukao iz Gaze prethodne sedmice. Kod kue
223
smo moj otac i ja gledali vesti, zajedno sa ostatkom sveta. Sut -
radan mi je Loaj javio da je vlada zakljuila da je Hamas tim na-
padom prekrio primirje.
U vesti su dospele rei general-majora Jizraela Ziva, efa svih
operacija za izraelsku vojsku: Odlueno je da se krene sa dugo-
trajnim i neprestanim napadima na Hamas, dodavi da e Izrael
sada nastaviti i sa napadima na sve glavne voe Hamasa, ope -
racija koja je prekinuta nakon primirja.
14
- Mora da se umea i tvoj otac rekao je Loaj.
- Traite li moju saglasnost?
- Ne. Trae ga lino, i mi ne moemo tu nita da uinimo.
Jako sam se iznervirao.
- Ali moj otac nije uestvovao ni u jednom sinonjem raket-
nom napadu. Nije on izdao nareenja, i nikakve veze nema sa
tim. To su uradili oni idioti iz Gaze.
Nisam vie znao ta da kaem. Ostao sam bez argumenata.
Loaj je prekinuo nae utanje.
- Je l si tu?
- Jesam seo sam Nije fer... ali razumem.
- Trae i tebe rekao je tiho.
- I mene? U zatvor da idem? Zaboravi! Ja se ne vraam tamo.
Ba me briga da li e da me otkriju. Neu vie time da se bavim.
Zavrio sam s tim.
- Brate proaputa Je l misli da ja elim da te uhapse? Sve
zavisi od tebe. Ako ne eli, ne mora. Ali ovog puta je mnogo
opasnije nego proli put. Cele godine si bio sa svojim ocem, vie
nego ikada pre. Svi znaju da si do gue povezan sa Hamasom.
Mnogi ak veruju da si ti jedan od voa... Ako te ne uhapsimo,
moe poginuti u roku od nekoliko sedmica.
224
27. poglavlje
Zbogom
(2005 - 2007)
- ta se deava? upitao me je otac kada me je video kako
plaem.
Poto mu nita nisam odgovorio, predloio mi je da on i ja za-
jedno spremimo veeru mojoj majci i sestrama. Otac i ja smo se
toliko zbliili ovih poslednjih nekoliko godina da je razumeo kada
mi je trebalo malo vremena da budem sam i da promislim o ne-
emu.
Ali dok sam spremao jelo sa njim, meni se srce cepalo, znajui
da je ovo poslednji put da emo se videti due vreme. Zato sam
odluio da i mene uhapse zajedno sa njim.
Posle veere sam nazvao Loaja.
- U redu, ii u nazad u zatvor rekao sam mu.
Bio je 25. 9. 2005. godine. Otiao sam do svog omiljenog mes -
ta u brdima izvan Ramale, gde sam esto provodio vreme u mo -
litvi i itanju Biblije. Sada sam se jo vie molio, vie proplakao,
i pitao Gospoda da se smiluje mojoj porodici i meni. Kada sam
se vratio kui, seo sam i ekao. Moj otac, zadovoljan i ne budui
svestan ta ga uskoro eka, otiao je da spava. Neto malo nakon
ponoi dole su specijalne jedinice da nas vode.
Odveli su nas u Ofer zatvor, u jedan veliki hodnik, gde smo bili
zajedno sa stotinama drugih koje su Izraelci uhapsili u gradu te
noi. Ovog puta su uhapsili i moju brau, Ovaisa i Mohamada.
Loaj je samo meni rekao da su oni osumnjieni za sluaj nekog
ubistva. Jedan od njihovih kolskih drugara je kidnapovao, muio
i ubio jednog Izraelca, a in Bet je presreo njegov telefonski po -
ziv; zvao je Ovaisa dan pre tog ubistva. Mohamada su pustili iz
225
zatvora posle nekoliko dana, dok je Ovais bio etiri meseca u
zatvoru, pre nego to je sa njega sklonjena svaka sumnja sa ues -
nitva u zloinu.
Deset sati smo tako sedeli na kolenima, dok su nam ruke bile
vezane na lea. Zahvalio sam Bogu kada sm video da je neko dao
stolicu mom ocu, i kada sam video da se prema njemu ophode
sa potovanjem.
Bio sam osuen na tri meseca. Moj prijatelji hriani su mi
poslali Bibliju, tako da sam kaznu odsluio sve vreme pro ua -
vajui svete spise. Puten sam iz zatvora na Boi 2005. godine.
Mog oca nisu pustili. On se jo uvek nalazi u zatvoru i dok ja
piem ove rei.
* * *
Bliili su se parlamentarni izbori, a svaki voa Hamasa hteo
je da bude glavni. I dalje su mi se gadili zbog toga. Svi su oni bili
slobodni, dok je jedini onaj koji bi stvarno mogao da predvodi
ovaj narod trunuo iza reetaka. Nakon svega to se izdeavalo
oko naeg hapenja nije bilo teko ubediti mog oca da ne ues -
tvuje u izborima. Rekao mi je da njegovu odluku saoptim Mo-
hamadu Daragmeu, jednom njegovom dobrom prijatelju i poli -
ti kom analitiaru Associated Press-a (AP).
Nekoliko sati kasnije, to je izalo na vestima. Telefon je poeo
da mi zvoni svakog asa. Voe Hamasa su pokuavale da kontak-
tiraju mog oca u zatvoru, ali on je odbijao da razgovara sa njima.
- ta se deava? pitali su me Ovo je katastrofa! Izgubiemo
na izborima, jer ako se tvoj otac ne pojavi na listi, izgledae kao
da nas ne podrava!
- Ako ne eli da uestvuje u izborima, morate se pomiriti sa
tim odgovorio sam im.
Posle toga je usledio poziv Ismaila Hanijeha, koji je bio glavni
predstavnik na Hamasovoj listi, i koji je trebalo da postane novi
premijer PS-a.
226
- Mosabe, kao voa ovog pokreta, molim te da zakae kon-
ferenciju za tampu i obznani da je tvoj otac jo uvek na Hama -
sovoj listi. Reci im da je netano ono to je objavio AP.
- Ne mogu to da uradim. Ja vas potujem , ali vie potujem
svog oca i sebe rekao sam mu i potom spustio slualicu.
Pola sata kasnije dobio sam pretnje smru preko telefona:
- Sazovi konferenciju odmah, ili emo te ubiti rekao je neko.
- Doite i ubijte me onda.
Spustio sam slualicu i pozvao Loaja. U roku od nekoliko sati
su uhapsili tog oveka to mi je pretio.
Bilo me je briga za te pretnje to sam dobijao. Meutim, kada
je moj otac saznao za njih, on je pozvao lino Daragmea i rekao
mu da e uestvovati u izborima. Zatim je meni rekao da se smi -
rim i da ekam dok ga ne puste iz zatvora. Uveravao me je da e
se obraunati sa Hamasom.
Naravno, moj otac nije mogao voditi politiku kampanju iz
zat vora. Ali, to nije ni morao, jer su ovi iz Hamasa svuda postav -
ljali njegovu sliku, time podstakavi mnoge da glasaju za njih na
izborima. Vee pred izbore eik Hasan Jusef je ubaen u parla-
ment, dok je sa njim ila i gomila drugih ljudi, privezani za njega
kao iak za lavlju grivu.
* * *
Ja sam prodao svoj deo kompanije Electric Computer Systems
partneru, jer sam imao neki predoseaj da e mnogim stvarima
u mom ivotu uskoro doi kraj.
Ko sam ja uopte bio? Kakvoj budunosti sam se mogao na-
dati ako se sve ovako bude nastavilo?
Imao sam 27 godina, a jo uvek nisam smeo da budem sa
enom. Hrianka bi se plaila moje reputacije sina glavnog voe
Hamasa. Muslimanka ne bi nikako odgovorala arapskom hria -
ninu. A Jevrejka da bude sa sinom Hasana Jusefa? Nema anse.
ak i kada bi neka od njih htela da bude sa mnom, o emu bismo
227
mogli da razgovaramo? ta sam smeo da kaem o svom ivotu?
I kakav bi to ivot bio? Za ta sam rtvovao ceo svoj ivot? Za
Palestinu? Za Izrael? Za mir?
ta je vie trebalo da uradim kao super-pijun in Beta? Da li
je mom narodu sada bolje? Da li su prestala krvoprolia? Je l
moj otac bio kod kue sa svojom porodicom? Je l Izrael postao
bezbedniji? Da li sam osigurao bolji ivot za svoju brau i sestre?
Oseao sam se kao da sam protraio treinu svog ivota ni na
ta, na tranje za vetrom, kako kae kralj Solomon u Knjizi
propovednikovoj 4,16.
Nisam smeo nikome da govorim ak ni o onome to sam saz-
nao dok sam bio pijun i glumio razliite ljude i zatvorenike. Ko
bi mi poverovao?
Nazvao sam Loajevu kancelariju.
- Ne mogu vie da radim za vas.
- Zato? ta se dogodilo?
- Nita. Ja vas sve volim. I volim da radim ovaj posao. Mislim
da sam postao zavisan od njega. Ali nita nismo postigli do sada.
Mi vodimo rat koji se ne moe dobiti hapenjima, sasluanjima i
atentatima. Nai neprijatelji su ideje, a tu nisu bitne operacije i
policijski asovi. Ne moe se ideja unititi sa tenkom. Niste nam
vi problem, niti smo mi vama. Svi smo zarobljeni kao mievi u
lavirintu. Ne mogu vie da radim. Zavrio sam.
Znao sam da je ovo mnogo pogodilo in Bet, jer smo bili usred
rata.
- U redu. Rei u ovima iz agencije, pa emo uti i njihovo
miljenje.
Kada smo se ponovo uli, rekao mi je ovako:
- Evo ponude efova. Izrael poseduje jednu veliku kompaniju
za komunikacije. Daemo ti koliko god novca ti treba da zapone
posao kao onaj to si imao na palestinskim teritorijama. To je
odlina prilika za tebe, i obezbedie te finansijski za ceo ivot.
- Ne razumete. Nije problem u novcu. Problem je to nita ne
postiem u ivotu.
228
- Potreban si narodu, Mosabe.
- Nai u ja drugi nain da im pomognem, a ovako im sigurno
neu pomoi. ak ni iz agencije ne vide kuda sve ovo vodi.
- Pa ta eli onda?
- elim da napustim zemlju.
Svojim nadreenima je ispriao o emu smo razgovarali. Sve
se svodilo na njihovo insistiranje da ostanem i moje insistiranje
da odem.
- U redu. Moe da ode u Evropu na nekoliko meseci, moda
godinu dana, ako obea da e se vratiti.
- Ne elim u Evropu. elim da odem u Ameriku. Tamo imam
prijatelje. Moda se vratim za jednu, dve ili pet godina. Ne znam.
Sada samo znam da mi je potrebno da se odmorim od svega.
- Amerika bi bila problem. Ovde ima novac, ugled i zatitu
od svakoga. Ima solidnu reputaciju, lep posao, i ivi ugodnim
ivotom. Da li zna kakav e ti ivot biti u Americi? Tamo e biti
malte ne niko i nita, bez ikakvog uticaja.
Rekao sam im da me je briga i ako budem morao da perem
sudove za novac. Poto sam insistirao i dalje, oni su mi skroz
otvoreni rekli:
- Ne. Ne u Ameriku. Samo moe Evropa, i to na krae vreme.
Idi tamo i uivaj. Nastaviemo sa tvojom isplatom. Samo otii
tamo i provedi se. Odmori se, pa se vrati.
- Dobro, onda odoh kui rekao sam im na kraju Neu vie
da radim za vas. Neu naputati kuu, jer ne elim sluajno da
naiem na nekog bombaa-samoubicu, pa onda da vas moram
izvestiti o tome. Nemojte me zvati. Vie ne radim za vas.
Otiao sam u kuu svojih roditelja, i iskljuio mobilni telefon.
Brada mi je bivala sve dua i gua. Majka je mnogo brinula za
mene, esto dolazei u moju sobu da proveri kako sam. Dan za
danom itao sam Bibliju, sluao muziku, gledao TV, razmiljao o
proteklih 10 godina, i borio se sa depresijom.
Prolo je tri meseca. Majka mi je rekla da me neko trai na
telefon. Rekao sam joj da ne elim da priam ni sa kim. Odgovo-
229
rila mi je da je hitno, da me je zvao neki moj stari prijatelj, koji
zna mog oca.
Siao sam sa sprata i javio se. Zvali su iz in Beta.
- eleli bismo da te vidimo. Veoma je vano. Imamo dobre
vesti za tebe.
Otiao sam na sastanak. Nisu imali nimalo koristi od toga to
nisam radio za njih. Videli su da sam se odluio.
- Dobro, moe da ide u Ameriku, ali samo na nekoliko me -
seci, i mora nam obeati da e se vratiti.
- Ne razumem zato i dalje insistirate na neemu to ja neu
prihvatiti rekao sam smireno, ali odluno.
Onda su konano rekli:
- U redu, ali postoje dva uslova: prvo, mora da angauje ad-
vokata i poalje nam zahtev preko suda, da ti dopuste da na-
pusti zemlju iz zdravstvenih razloga. U suprotnom te mogu
ot kriti kao pijuna. I drugo, mora se vratiti posle nekog vre-
mena.
in Bet lanovima Hamasa nije dozvoljavao da napuste dr -
avu, osim kada je re o zdravstvenim razlozima, u sluajevima
kojima nije mogla da se prui pomo na palestinskim teritori-
jama. Zapravo, ja jesam imao problema sa vilicom, zbog kojeg
nisam mogao da spojim obe vilice. Operacija nije mogla da se
izvede ni u jednom mestu na Zapadnoj obali. Nije mi to zaista
toliko smetalo, ali je bilo dobar izgovor za naputanje zemlje,
tako da sam angaovao advokata da poalje lekarski karton u
sud, i da na osnovu njega trai dozvolu za mene da putujem u
Ameriku na operaciju.
Sutina je bila da postoje isti papiri na sudu i da pokaem
kako sam morao da se borim protiv neprijateljski nastrojene
birokratije u cilju naputanja Izraela. Da me je in Bet pustio
olako, onda bi ljudi posumnjali ta sam uinio zauzvrat. Zato smo
morali da odglumimo kao da mi nisu hteli odmah dopustiti da
odem iz zemlje.
Ipak, advokat kog sam izabrao predstavljao je novi problem.
Oito je da nije verovao da imam neke anse, pa je traio novac
230
unapred koji sam mu platio, a onda je zaseo i nita dalje nije
radio. in Bet nije imao na emu da radi, jer im ovaj nita nije ni
poslao. Nakon nekoliko sedmica sam ga pozvao i pitao kako ide
moj sluaj. Sve to je trebalo da uradi jeste da preda papire, ali
on je samo odugovlaio i lagao. Rekao mi je da postoji problem,
neke komplikacije. Stalno je traio jo novca, a ja sam mu svaki
put davao.
To je trajalo est meseci. Konano, 1. 1. 2007. godine zazvonio
mi je telefon:
- Dobio si dozvolu da napusti zemlju saoptio mi je advokat,
i to kao da je upravo reio problem gladi u svetu.
* * *
- Moe li samo jo ovaj put da se nae sa jednim od voa
Hamasa iz izbeglikog kampa Dalazon? pitao me je Loaj Ti si
jedina osoba koja...
- Ja naputam zemlju za pet sati.
- Dobro. uvaj se i budi u kontaktu sa nama. Nazovi nas kada
pree granicu, da bismo znali da je sve prolo kako treba.
Pozvao sam neke ljude iz Kalifornije koje sam znao, i rekao im
da dolazim. Naravno, oni nisu znali da sam sin glavnog voe Ha -
masa i pijun in Beta. Bili su oduevljeni. Uzeo sam neto odee
i stavio u mali kofer, pa sam siao da kaem majci da idem. Ona
je ve otila da spava.
Kleknuo sam pored nje i objasnio joj da u napustiti zemlju
za nekoliko sati, prvo u Jordan, a onda u Ameriku. ak ni tada
nisam mogao da objasnim zato idem.
Njen pogled mi je sve rekao: Tvoj otac lei u zatvoru. Ti si kao
otac svojoj brai i sestrama. ta e raditi u Americi? Znao sam
da nije volela to idem, ali je u isto vreme htela da naem mirno
mesto za ivot. Rekla mi je da se nada da u se snai tamo, i da
u nai mir nakon toliko opasnosti kroz koje sam proao (mada
ona nije ni znala kroz ta sam sve prolazio).
231
- ekaj da te poljubim. Probudi me ujutru pre nego to krene
rekla mi je.
Blagoslovila me je, a ja sam joj rekao da u krenuti dosta rano,
i da ne treba da ustaje da me isprati. Ali, to mi je majka, pa je
sedela sa mnom u dnevnoj sobi celo vee, zajedno sa mojim
braama i sestrama, i mojim prijateljem Damalom.
Dok sam pakovao sve svoje stvari, pre nego to sam spakovao
i svoju Bibliju, sa sve belekama u njoj, Bibliju koju sam godinama
prouavao i itao je u zatvoru, neto me je navelo da je dam Da-
malu.
Nemam nijedan skuplji poklon da ti dam pre nego to
odem, rekao sam mu Evo ti moje Biblije. Proitaj je i dri se
nje. Bio sam siguran da e ispotovati moju elju i da e je ve -
rovatno itati kadgod me se seti. Poneo sam novca dovoljno da
mi potraje malo, napustio sam kuu i otiao ka Alenbaj mostu
ko ji povezuje Izrael sa Jordanom.
Prolaz kroz izraelsku granicu nije predstavljao nikakvu pote -
kou. Platio sam 35 dolara takse i potom uao u veliki imigracioni
terminal, u kojem je bilo detektora za metal, rendgen ureaja i
one zloglasne Sobe 13 u kojoj su ispitivani sumnjivi putnici. Me -
utim, veina tih sprava, zajedno sa skidanjem odee, bila je na-
menjena onima koji su dolazili u Izrael iz Jordana, a ne onima
koji su naputali Izrael.
Na terminalu je bilo mnogo ljudi, veina u ortsevima i sa tor-
bicama za pojasom, sa kipama i arapskim kefijama, maramama
i kaketima, jedni koji su nosili velike torbe, i drugi koji su gurali
kolica natovarena prtljagom. Konano, i ja sam uao u jedan od
onih velikih JETT autobusa jedino dozvoljeno prevozno sred-
stvo za granini betonski most.
Dobro je, jo malo, pa gotovo, mislio sam, mada sam jo uvek
bio pomalo paranoian. in Bet jednostavno nije tako lako do -
pu tao ljudima poput mene da napuste zemlju. Toga nikada nije
bilo. ak je i Loaj bio zauen kada je uo da su mi dali dozvolu
da idem.
232
Kada sam preao na jordansku stranu, predao sam paso. Bri -
nuo sam zbog toga to mi je isticao za manje od 30 dana, iako
mi je amerika viza vaila jo tri godine.
Molim te molio sam se samo me pusti da uem u Jordan
na jedan dan. To je sve to mi treba.
Nisam imao razloga da brinem, jer nije bilo nikakvih prob-
lema. Uzeo sam taksi do Amana i kupio kartu u Air France-u.
Odseo sam u jednom hotelu na nekoliko sati, a onda otiao u
Meunarodni aerodrom Kraljica Alija, te se ukrcao na svoj avion
za Kaliforniju, preko Pariza.
Dok sam sedeo u avionu, razmiljao sam o onome to ostav -
ljam iza sebe, i dobro i loe: s jedne strane, moju porodicu i pri-
jatelje, a s druge, svo ono uzaludno i beskrajno krvoprolie.
Trebalo mi je vremena da se naviknem na injenicu da sam
postao slobodan, slobodan da budem ono to jesam, slobodan
od tajnih sastanaka i izraelskih zatvora, i slobodan od stalnog
opreza.
Bio je to udan, ali lep oseaj.
* * *
etajui se jednog dana u Kaliforniji, opazio sam jedno poz-
nato lice kako ide ka meni. To je bilo lice Mahera Odeha, glavnog
oveka iza brojnih bombakih napada, oveka koga sam video
2000. godine sa onim Arafatovim naoruanim uvarima, a za koje
sam kasnije otkrio da stoje iza neuhvatljivih Brigada muenika
Al-Akse.
U poetku nisam bio sasvim siguran da je to Odeh. Ljudi iz-
gledaju drugaije kada ih ne vidite u njihovoj ulozi i na uobia -
jenom mestu. Nadao sam se da greim. Hamas se nikada nije
usudio da u Americi sprovede neku od svojih bombakih ope -
racija. Ne bi bilo dobro po Ameriku da je to bio on, a ni po mene.
Pogledi su nam se susreli na trenutak. Bio sam prilino siguran
da me je prepoznao, pre nego to je nastavio da hoda niz ulicu.
233
Epilog
Jula 2008. godine sedeo sam u jednom restoranu, i veerao
sa svojim dobrim prijateljem Avijem Isarhafom novinarem iz -
raelskih novina Harec. Njemu sam ispriao svoju priu o tome
kako sam postao hrianin, jer sam hteo da ta novost doe iz
izraelskog izvora, a ne sa Zapada. U novinama se ta pria pojavila
pod naslovom Pria o zabludelom sinu (Luka 15,11-32).
Kao i u sluaju brojnih Isusovih sledbenika, ovakvo moje javno
priznanje vere slomilo je srce mojoj majci i ocu, brai, sestrama
i prijateljima.
Moj prijatelj Damal je bio jedan od retkih koji su bili sa mo -
jom porodicom u trenucima njihove tuge. Postavi veoma usam -
ljen nakon mog odlaska, Damal je zatim upoznao jednu lepu
mla du devojku, verio se sa njom, i onda oenio dve sedmice
nakon to je Harec objavio moj lanak.
lanovi moje porodice su doli na njegovo venanje, ali nisu
mogli da se uzdre od plakanja za mnom, jer ih je ono podsealo
na mene, na to kako sam unitio svoju budunost, i kako se
nikada neu oeniti muslimankom i imati muslimansku porodicu.
Videvi ih, ak je i mladoenja tada poeo da plae. I veina
drugih gostiju na venanju je poelo da plae, ali sam siguran da
je to bilo iz nekih drugih razloga.
- Zar nisi mogao da saeka sa svojom priom jo dve sed-
mice, da bude nakon mog venanja? Upropastio si mi najlepu
stvar u mom ivotu rekao mi je Damal preko telefona.
Oseao sam se grozno. Sreom, Damal i ja smo ostali najbolji
prijatelji.
234
Moj otac je saznao za to u zatvoru. Probudio se jednog jutra
i saznao da je njegov najstariji sin postao hrianin. Iz njegovog
ugla, ja sam time unitio i svoju budunost i budunost svoje
porodice. On veruje da u zbog toga na kraju zavriti u paklu, da
u biti baen tamo pred njegovim oima, i da se zato vie nikada
neemo sresti.
Plakao je kao dete i nije hteo da izlazi iz svoje elije.
Dolazili su mu zatvorenici iz svih odseka zatvora. Svi smo mi
tvoja braa, Abu Mosab, govorili su mu. Molimo te, smiri se.
Niko nije mogao da mu potvrdi istinitost novinskog teksta,
dok ga nije posetila moja 17-godinja sestra Anhar, jednu sed-
micu nakon toga. Ona je bila jedina iz porodice kojoj je bilo doz -
voljeno da ga poseuje. im ju je video, znao je da je to istina.
Nije mogao da se kontrolie. Ostali zatvorenici su prekidali svoje
posete kako bi doli do njega, poljubili ga u glavu, i tugovali za-
jedno sa njim. Pokuavao je doi do vazduha, da im se izvini, ali
nije mogao, ve je samo plakao jo vie. ak su i izraelski straari,
koji su potovali mog oca, poeli da plau.
Poslao sam mu pismo od 6 stranica. Rekao sam mu koliko je
vano da otkrije pravi karakter Boga Kojeg je uvek voleo, ali Kojeg
nikada nije upoznao.
Moj roaci su jedva ekali da me se otac odrekne. Kada ih je
odbio, oni su okrenuli lea njegovoj eni i deci. Ali moj otac je
znao da ako me se odrekne, da e me ubiti teroristi Hamasa. Zato
je i dalje stajao iza mene, bez obzira koliko sam ga povredio.
Osam sedmica kasnije, zatvorenici u Kiciot zatvoru u Negevu
pretili su da e zapoeti nerede. Zato su iz abasa izraelske
zatvorske slube zamolili mog oca da uradi ta moe na umiri-
vanju situacije.
Majka me je zvala svake sedmice od mog dolaska u Ameriku.
Tako me je jednog dana pozvala, i rekla mi ovako:
- Tvoj otac je u Negevu. Neki zatvorenici su prokrijumarili
mo bilne telefone. Je l bi hteo da razgovara sa njim?
235
Nisam mogao da verujem. Mislio sam da vie neu imati pri-
liku da razgovaram sa ocem dok ga ne puste iz zatvora.
Pozvao sam ga, ali se niko nije javljao. Pozvao sam ponovo.
- Halo!
Njegov glas. Nisam mogao da govorim.
- Zdravo, oe.
- Zdravo.
- Nedostajao mi je tvoj glas.
- Kako si?
- Ja sam dobro, ali to je manje vano; kako si ti?
- Nije loe. Doli smo da razgovaramo sa zatvorenicima i po -
kuamo da ih smirimo.
Nije se promenio. Najvie je brinuo za svoj narod. Uvek e os-
tati takav.
- Kako ti je u Americi?
- Odlino. Piem jednu knjigu...
Svaki zatvorenik je imao 10 minuta za telefonski razgovor, a
moj otac nije hteo nikakav poseban tretman, nije hteo da se raz -
likuje. Ja sam eleo da mu priam o svom novom ivotu, ali on
nije hteo da slua o tome.
- Nema veze ta se dogodilo, ti si i dalje moj sin. Ti si deo me -
ne, i to niko ne moe da promeni. Drugaije razmiljamo, ali ti si
i dalje moje dete rekao je.
Bio sam okiran. Taj ovek je neverovatan.
Zvao sam ga i sutradan. Bolelo ga je, ali me je ipak sluao.
- Imam jednu tajnu koju moram da ti otkrijem. elim ti je sada
rei, da ne bi kasnije uo na televiziji od drugih.
Objasnio sam mu da sam 10 godina radio za in Bet; da je
danas iv jer sam pristao da ga odvedu u zatvor radi njegove za -
tite; da se njegovo ime nalazi na vrhu jerusalimske liste za od -
strel, i da se jo uvek nalazi u zatvoru, zato to mene vie nema
tamo da ga titim.
Tiina. Otac mi nita nije odgovorio.
- Volim te rekao sam na kraju Uvek e biti moj otac.
236
Pogovor
Moje najvee nade uprte su u moj narod palestinske sled-
benike islama, koje razne korumpirane vlasti iskoriavaju ve
stotinama godina nade da e ih istina, kroz ovu moju ivotnu
priu, osloboditi.
Ona je takoe namenjena i izraelskom narodu, kako bi znali
da ima nade. Jer ako sam se ja, sin voe teroristike organizacije
posveenoj unitenju Izraela, toliko promenio da sam nauio ne
samo da volim jevrejski narod, ve i da rizikujem svoj ivot za
njih, onda definitivno postoji nada.
Moja pria tie se i hriana. Moramo uiti iz nesrea koje su
snale moj narod, a koji nosi veliki teret sa sobom pokuavajui
da pronae put do Boga. Moramo se ostaviti verskih pravila koje
sami izmiljamo. Umesto toga, treba da volimo sve ljude, ljude
iz celog sveta, bez obzira kojem narodu i veri pripadaju. Ako e-
limo svetu da predstavimo Isusa, onda moramo da ivimo u
skladu sa njegovom porukom ljubavi. Ako elimo da sledimo
Isusa, onda moramo biti spremni i na progone. Treba da se radu-
jemo kada nas gone zbog Njega.
Ekspertima za Bliski Istok, onima iz vlasti koji donose odluke,
uenjacima i efovima obavetajnih slubi, piem sa nadom da
e ova moja jednostavna pria doprineti njihovom razumevanju
problema i potencijalnih reenja za jedno od najopasnijih pod -
ruja sveta.
Ovu priu nudim svima, pritom znajui da mnogi, ukljuujui
i one do kojih mi je najvie stalo, nee razumeti moje motive i
nain razmiljanja.
237
Pojedini me optuuju da sve ono to sam radio da sam to ura-
dio zbog novca. Ironija je u tome to sam pre imao novca, dok u
ovom sada ivotu praktino jedva sastavljam kraj sa krajem. Iako
je tano da je moja porodica imala finansijskih problema, naro -
ito kada je moj otac due vreme boravio u zatvoru, ja sam vre-
menom postao prilino bogat mladi. Moja plata iz vlade bila je
deset puta vea od prosene plate u dravi. iveo sam lepo, imao
dve kue i nov automobil. A mogao sam da zaradim jo vie.
Kada sam Izraelcima rekao da neu vie raditi za njih, oni su
mi ponudili upravljanje sopstvenom kompanijom za komuni ka -
cije, od koje bih zaradio na milione dolara, samo da ostanem u
Izraelu. Meutim, ja sam odbio tu ponudu i doao u Ameriku,
gde nisam uspeo da naem posao i gde sam zavrio praktino
kao beskunik. Nadam se da mi novac jednog dana vie nee biti
problem, ali sam nauio da sam novac, u svakom sluaju, ne
moe da me uini srenim. Da sam zaista sve radio zbog novca,
onda bih nastavio da radim i ivim u Izraelu. Mogao sam da prih -
vatim i donacije koje su nudili ljudi od kako sam doao u Ame -
riku. No, ja nisam pristao ni na jedno, ni na drugo, zato to mi
novac nije prioritet, i zato to ne elim da drugi pomisle da mi je
to glavni cilj.
Drugi e misliti da ovo radim da bih privukao panju, ali i te
panje sam imao preko mere u sopstvenoj zemlji.
Ono to je bilo tee ostaviti jeste sva mo i autoritet koje sam
imao kao sin glavnog voe Hamasa. Okusivi tu mo, uvideo sam
koliko se lako postaje zavisan od nje, mnogo vie nego zavisan
od novca. Voleo sam mo koju sam imao u svom prethodnom
ivotu, ali kada ste tako zavisni, ak i od vlasti, onda vas vie drugi
kontroliu nego to vi inite neto svojevoljno.
Sloboda, duboka enja za slobodom, jeste ono to stvarno
ini sr ove moje ivotne prie.
Ja sam sin naroda koji je zarobljen od strane iskvarenih ljudi.
To traje ve nekoliko stotina godina.
238
Ja sam bio zatvorenik Izraelaca, dok sam svojim oima gledao
kako palestinski narod tlae njegove sopstvene voe jednako kao
i Izraelci.
Bio sam verni sledbenik religije koja je zahtevala strogo pridr -
avanje njenim pravilima, da bi se udovoljio bog Kurana i zasluio
raj.
Imao sam novac, mo i ugled u svom prethodnom ivotu, ali
ono to sam stvarno eleo jeste sloboda. Izmeu ostalog, to je
znailo nestanak mrnje, predrasuda i elje za osvetom.
Isusova poruka voli svoje neprijatelje jeste ono to me je
zaista oslobodilo. Vie mi nije bilo vano ko su mi prijatelji ili nep -
rijatelji; sve njih treba podjednako da volim. I konano, uspos -
tavio sam dobar odnos sa Bogom, Koji mi pomae da volim
dru ge.
Takav odnos sa Njim nije samo izvor moje slobode, ve ini
osnov mog novog ivota.
* * *
Nakon to proitate ovu knjigu, molim vas, nemojte misliti da
sam postao neki zatucani sledbenik Isusa. Jo uvek se borim. Ono
malo to znam i razumem o svojoj veri dolo je kao posledica
uenja i itanja Biblije. Drugim reima, ja sam sledbenik Isusa, a
tek poinjem da postajem Njegov uenik.
Roen sam i odgajan u pobonoj sredini, koja je insistirala na
spasenju samo putem sopstvenih dela. Moram od mnogo toga
da se oduim, kako bih napravio mesta za pravu istinu:
...Treba da skinete staru linost oblikovanu vaim ranijim
nainom ivota, koju kvare njene prevarne elje, i da se obnav -
ljate u sili koja pokree va um, i da obuete novu linost koja je
stvorena po Bojoj volji u istinskoj pravednosti i vernosti.
(Efescima 4,22-24)
Kao i mnogi drugi sledbenici Isusa, i ja sam okajao svoje grehe,
i znam da je Isus Sin Boiji, Koji je postao ovek, umro zbog naih
239
grehova, ustao iz mrtvih, i da sada sedi sa desne strane Svom
Ocu. Krstio sam se, mada ne oseam ni da sam blizu kapije Ne -
beskog carstva. Potrebno jo mnogo, mnogo vie. I ja to hou.
Inae, jo uvek se borim sa svetom, sa ovozemaljskim ivo-
tom, i sa avolom. Jo uvek imam neke pogrene stavove. Po -
nekad se borim sa neim to kao da se ne moe pobediti. Ali se
ipak nadam da u i takav, kao najvei grenik (1. Timotiju 1,16),
kako je rekao apostol Pavle, postati ono to Bog trai od mene,
samo da ne odustanem od tog puta.
Tako da ako se sretnemo negde na ulici, nemojte me pitati za
savet, ta mislim o ovom ili onom stihu iz Svetog Pisma, jer ve -
rovatno o tome znate mnogo vie nego ja. Umesto da vam iz-
gledam kao neki duhovnik, bolje je da se molite za mene da
ojaam u svojoj veri i da ne napravim pogrene korake pri uenju
da hodim sa Bogom.
Dokle god budemo traili neprijatelje svuda osim u sebi
samima, uvek e postojati sukob na Bliskom Istoku.
Nije problem ili reenje problema u veri, religiji. Religija bez
Isusa je samo ideja o samopravednosti. Ni sloboda od agresije
nee reiti problem. Osloboen evropske agresije, Izrael je i sam
postao agresor. Osloboeni progona, i muslimani su sami postali
progonioci. Zlostavljani suprunici i deca esto i sami kasnije
zlostavljaju svoje suprunike i decu. To jeste klie, ali je istinit:
povreeni ljudi povreuju druge ljude, osim ako se ne izlee.
Izmanipulisan laima i voen rasizmom, mrnjom i osveto -
ljubivou, i ja sam bio na putu da postanem jedan od takvih. Ali
onda, 1999. godine, upoznao sam pravog Boga. On je Otac ija
se ljubav ne moe opisati reima, ali se ispoljila u tome kada se
Njegov Jedini Sin rtvovao na krstu za iskupljenje grehova svih
ljudi na svetu. On je Bog Koji je tri dana nakon toga pokazao Svo -
ju mo i pravednost uzdizanjem Isusa iz mrtvih. On je Bog Koji
ne samo da mi zapoveda da volim i pratam svojim neprijate -
ljima, kao to On voli i prata, ve mi i daje snage da to inim.
240
Istina i oprost jesu jedino reenje za sukob na Bliskom Istoku.
Sutina, naroito u pogledu sukoba Izraelaca i Palestinaca, nije
pronai reenje, ve biti prvi koji ga sme prihvatiti.
241
Beleke
1. Niko nije znao za to do sada. Zapravo, postoje brojne
netane teorije o vremenu i nainu nastanka Hamasa. Na primer,
na sajtu Wikipedia se netano tvrdi da su Hamas osnovali 1987.
godine eik Ahmed Jasin, Abdel Aziz Al-Rantisi i Mohamad Taha
iz palestinskog ogranka egipatskog Muslimanskog bratstva, pred
Prvu intifadu... Ova tvrdnja je tana samo u pogledu dvojice
osnivaa, dok su omaili za jednu godinu vreme nastanka orga-
nizacije. Videti http://en.wikipedia.org/wiki/Hamas (29. 11.
2009.)
Na sajtu MidEastWeb pie sledee: Hamas je osnovan u feb-
ruaru 1988. godine, kako bi Muslimansko bratstvo moglo da
uestvuje u prvoj Intifadi. Osnivai su bili: Ahmed Jasin, Abd Al-
Fatah Dukan, Muhamed ama, Ibrahim Al-Jazuri, Isa Al-Najar,
Salah ehadeh (iz Bait Hanuna) i Abd Al-Aziz Rantisi. Dr Mahmud
Zahar se takoe ubraja u prve voe Hamasa, dok u ostale
spadaju: eik Kali Kavga, Isa Al-Aar, Musa Abu Marzuk, Ibrahim
Gua, i Kalid Mial. Ova tvrdnja je jo nepreciznija od one sa
vikipedije. Videti http://www.mideastweb.org/hamashistory.
htm(20.11.2009.)
2. Prva PLO-ova otmica aviona dogodila se 23.6.1968. godine,
kada su aktivisti NFOP-a preuzeli El Al Boing 707 i njime doli u
Alir. Nekoliko desetina Izraelaca i deset lanova posade su dr -
ani kao taoci. Nije bilo povreenih. Ipak, etiri godine kasnije,
poginulo je 11 izraelskih sportista u PLO-ovom teroristikom na-
padu tokom Olimpijade u Minhenu. A 11.3.1978. godine, pripad-
nici Fataha su amcem doli severno od Tel Aviva, oteli autobus,
242
i izvrili napad na Obalni autoput, u kojem je ubijeno oko 35 ljudi,
a ranjeno preko 70 njih.
Hamas je olako dobijao nove regrute meu palestinskim iz -
beglicama koje su inile 2/3 populacije u Jordanu. Uz novanu
podrku iz svih arapskih zemalja, PLO je postajao sve moniji i
ak bolje naoruan od same policije i jordanske vojske. Nije pro -
lo mnogo od tada, kada je njihov voa, Jaser Arafat, postao ve -
oma blizu preuzimanja vlasti u svoje ruke i formiranja palestinske
drave.
Kralj Husein je zato morao da reaguje brzo i odluno, kako ne
bi izgubio dravu. Nekoliko godina kasnije, bio sam iznenaen
kada sam iz nepredviene veze sa izraelskom obavetajnom slu -
bom saznao da je ovaj jordaski monarh uao u tajni savez sa
Izraelom u to vreme, uprkos tome to su sve ostale arapske
drave radile na unitenju Izraela. To je bio sasvim logian potez,
jer kralj Husein nije mogao da odbrani svoj presto, dok Izrael nije
mogao sam da brani dugu granicu izmeu njihovih dveju drava.
Meutim, da je neko saznao za taj pakt, to bi bilo politiko i kul-
turno samoubistvo za kralja.
Tako je 1970. godine, kada je PLO preuzimao kontrolu nad
dravom, kralj Husein naredio njegovim voama i pripadnicima
da napuste zemlju. Poto su odbili da to uine, kralj ih je proterao
uz pomo oruja koje je dobio od Izraela. Ta vojna kampanja
meu Palestincima ostala je poznata po imenu Crni septem-
bar.
asopis Time Magazine je citirao Arafatovo obraanje arap-
skim voama koje su bile na njegovoj strani: Poinjen je masakr.
Na hiljade ljudi lei pod ruevinama. Mrtva tela trule. Na stotine
hiljada ljudi je ostalo bez kua. Nai mrtvi ljudi lee po ulicama.
Glad i e ubija nau preivelu decu, ene i starce (The Battle
Ends; The War Begins, Time, October 5, 1970).
Kralj Husein je bio dunik Izraelcima. A oduio im se 1973. go-
dine kada je upozorio Jerusalim da e ih arapska koalicija, na elu
sa Egiptom i Sirijom, uskoro napasti. Napad je poeo na Jom Ki -
243
pur. Nespremni Izraelci su pretrpeli velike i nepotrebne gubitke.
I za tu tajnu sam saznao jednom prilikom od Izraelaca.
Nakon Crnog septembra, preiveli pripadnici PLO-a su po -
begli u juni Liban, koji je jo uvek bio u opasnom graanskom
ratu. Tu su oni poeli ponovo da jaaju i stiu mo, sve dok vre-
menom od njih nije nastala drava u dravi.
Iz te nove baze, PLO je zapoeo rat protiv Izraela. Bejrut je bio
preslab da bi zaustavio neprestane raketne napade na severni
deo Izraela. Godine 1982. Izrael je zato napao Liban i proterao
PLO-ovce nakon etiri meseca. Arafat i hiljadu preivelih pripad-
nika PLO-a su pobegli u Tunis, ali su ak i odatle vrili napade na
Izrael i okupljali buduu vojsku na Zapadnoj obali i u Gazi.
3. Arafats Return: Unity Is the Shield of Our People, New
York Times, July 2, 1994, http://www.nytimes.com/1994/07/02/
world/arafat-in-gaza-arafat-s-return-unity-is-the-shield-of-
ourpeople.html (23.11. 2009.)
4. Leonard Cohen, First We Take Manhattan, copyright
1988 Leonard Cohen Stranger Music, Inc.
5. Israeli Ministry of Foreign Affairs, Suicide and Other Bomb-
ing Attacks in Israel Since the Declaration of Principles (Septem-
ber 1993); The Palestinian Academic Society for the Study of
International Affairs, Jerusalem, Palestine Facts Palestine
Chronology 2000, http://www.passia.org/palestine_facts/
chronology/2000.html. Videti i: http://www.mfa.gov.il/MFA/
MFAArchive/2000_2009/2000/11/Palestinian%20Terrorism-
%20Photos%20-%20November%202000.
6. Jo jedna potvrda ove veze dola je sledee godine, kada
je Izrael napao Ramalu i opljakao Arafatova utvrenja. Izmeu
ostalih dokumenata, pronali su fakturu, datiranu od 16.9.2001.
godine, od Brigade Al-Akse muenika upuenu brigadnom gene -
ralu Fuadu ubakiju, PS-ovom finansijskom direktoru za vojne
ope racije. Traena je nadoknada za eksplozive koji su korieni
pri napadu na izraelske gradove, kao i novac za pravljenje novih
bombi i propagandnih postera kojim je popularisano samoubis -
244
tvo (napad bombaa-samoubice). Yael Shahar, Al-Aqsa Martyrs
Brigades A Political Tool with an Edge, April 3, 2002, Interna-
tional Institute for Counter-Terrorism, IDC Herzliya.
7. Leonard Cole, Terror: How Israel Has Coped and What
America Can Learn (Bloomington: Indiana University Press,
2007), 8.
8. Obituary: Rehavam Zeevi, BBC News, October 17, 2001,
http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/1603857.stm (24.11.
2009).
9. Annan Criticizes Israel, Palestinians for Targeting Civilians,
U.N. Wire, March 12, 2002, http://www.unwire.org/unwire/
20020312/24582_story.asp (23.10. 2009).
10. European Union, Declaration of Barcelona on the Middle
East, March 16, 2002, http://europa.eu/bulletin/en/200203/
i1055.htm.
11. Jedna zanimljiva injenica o pukovniku Dibrilu Radubu:
Ovaj ovek je zloupotrebljavao svoj poloaj efa bezbednosti na
Zapadnoj obali, gradei za sebe neku vrstu svog malog kraljev -
stva. Video sam kako su mu za doruak spremali i do 50 jela, sa -
mo da bi pokazao koliko je opasan i bitan. Video sam i koliko
je bio nepristojan i bezobziran, i da se vie ponaao poput kojeg
gangstera, a ne efa. Kada je Arafat zatvorio veliki broj voa i
lanova Hamasa 1995. godine, Radub ih je sve muio bez mi -
losti. Nekoliko puta su mu iz Hamasa zbog toga pretili da e ga
ubiti, to ga je navelo da kupi kola otporna na metke i eksplozije.
ak ni Arafat nije imao tako neto.
12. Associated Press, Palestinian Bombmaker Gets 67 Life
Terms, MSNBC, November 30, 2004, http://www.msnbc.msn.
com/id/6625081/.
13. Danny Rubinstein, Hamas Leader: You Cant Get Rid of Us,
Haaretz, http://www.haaretz.com/hasen/pages/ShArt.jhtml?
itemNo=565084&contrassID=2&subContrassID=4&sbSubCon-
trassID=0.
245
14. Israel Vows to Crush Hamas after Attack, Fox News, Sep-
tember 25, 2005, http://www.foxnews.com/story/0,2933,1703
04,00.html (5.10. 2009).
246