Sadrzaj

Uvod.............................................................................................................................
Koordinacija saobraaja................................................................................................
Kooperacija u transportu..............................................................................................
Kooperacija eleznikog i drumskog transport..............................................................
Zakljucak......................................................................................................................
Kooperacija I koordinacija u transportnom lancu
Uvod
>>U ovom trenutku uloga saobraajnih sredstava sa pripadajuom infrastrukturom pored velikog
udela u privredi, kao samostalna privredna grana, takoe ima i veliki udeo u meunarodnoj
trgovini, kako na porast njene funkcionalnosti tako i na porast njene mobilnosti. Mobilnost
omoguava slobodan transport, jednostavnije pogranine procedure kao i veu produktivnost.
Produktivan saobraajni sistem deluje kako lokalno tako i globalno, omoguava uspean
protok robe, pospeuje meunarodnu trgovinu i smanjuje nesra!mernu ra!vijenost meu dr"
avama # regijama.Produktivan saobraajni sistem smanjuje troak novca, dok istovremeno
poveava.konkurentnost i produktivnost celokupne privrede. $ransport i!u!etno pogoduje
ra!voju infrastrukture, potreba, !ahteva i mogunosti dr"ave kao i drugih uesnika u njemu.
$ransport mo"emo definisati kao privrednu granu koja se bavi premetanjem ljudi # materijalnih
dobara na odreenom geografskom prostoru.
>>$ranspotni put je put kojim se kree transportna vo!ilo i! jednog u drugo mesto. Po svom
karakteru ra!likujemo%
& prirodne puteve%
vodeni i va!duni'
&vetake puteve% drumski, !ele!niki, plovni kanali, cevovodi, !iani transport i sl.
(onvencionalni pr evo! je prevo! )transport, prenos, premetanje* predmeta prevo! )tovara*
i! jednog u drugo mesto s jednim prevo!nim sredstvom )brod, vagon, kamion ili va!duhoplov*
koje se direktno tovari u+na to prevo!no sredstvo.
#ntegralni transport je nain transportne manipulacije, pri kojem se predmet transorta ne tovari
direktno na transportno vo!ilo ve se prikuplja i pakuje u standardi!ovane palete ili kontejnere.
$ako prikupljena roba, !ajedno sa paletom ili kontejnerom, sada postaje
nova transportna jedinica koja se tovari na transportno srestvo. $ransportna jedinica je sada vea
# sa robom se ne manipulie osim na poetnoj i krajnjoj taki transporta. ,vim se o!naava novi
princip transportnih usluga -od vrata do vrata..
Principi integralnog transporta )united loads* su%
&Utovar robe u vee tovarne jedinice radi lake i br"e manipulacije
& /ova tovarna jedinica je prilagoena svim vrstama transportnih sredstava koja
ce se usput upotrebljavati
& $ovar se vrlo br!o ukrupnjava, po mogustvu ve pri proi!vodnji ili pakovanju
&$ovar se to je mogue kasnije ra!jedinjava, po mogustvu kod krajnjeg korisnika
0bog svega ovog tovarna jedinica mora biti%
&1to je mogue vea
&1to pre fornirana
&(ompaktna
&Pripremljena !a pretovar sa svim moguim pretovarnim ureajima na transportnom putu
2vaki vid saobraaja ima geografske, tehnoloke i ekonomske domene s
konkretnim prednostima, koje se u odreenim uslovima mogu pretvoriti u monopol. Postojanje
vie vidova transporta nu"no vodi meusobnoj konkurenciji, koja u odreenim uslovima mo"e
da deluje # po!itivno na usavravanje tehnologije i poveanje produktivnosti rada.
3omeni pojedinih vidova transporta nisu neprobojni okviri, nego se prepliu tehniko
&tehnolokim napretkom. Pojedini vidovi upueni su na meusobnu saradnj u preko kooperacije #
koordinacije u poslovanju i ra!voju.
4remenski usaglaena reali!acija transporta i !ahteva, pretovara i skladitenja predstavlja
transportni lanac, kojim se omoguava nesmetan protok robe od poiljaoca do primaoca.
0naajan faktor u reavanju problema transporta, pored usavravanja tehnike ba!e su i
tehnoloko&fi!ike osobine pojedinih vrsta i grupacija robe kao predmeta transportno&
manipulativnih operacija, a posebno pojavni oblik robe )tena, rasuta ili komadna
roba*./ajjednostavnije su robne operacije sa tenom robom, to je omoguilo br"i ra!voj
tehnologije manipulisanja,pa ak i automati!aciju procesa. /eto slo"enije su operacije
pretovara rasute robe koju karakterie masovnost, to u! odgovarajue pretovarne tehnike
omoguava visoku produktivnost, pa i automati!aciju manipulativnih jedinica. 5a!voj tehnike #
tehnologije pretovara komadne robe bio je !natno usporeniji, usled nehomogenosti i
usitnjenosti proi!voda ra!nih dimen!ija, oblika i masa.
Poveanjem robe iroke potronje, komadna roba je dobila masovni karakter, to je jo
4ise uka!ivalo da su pretovarne operacije usko grlo. (od reavanja ovog problema pristupilo se
ukrupnjivanju komadne robe, odnosno formiranju veih, homogenih jedinica tereta, ime su
stvoreni uslovi !a efikasnije manipulisanje, transport i skladitenje. U! korienje pretovarne
opreme visokog kapaciteta, i!jednauju se uslovi manipulisanja sve tri grupe robe. ,vako
koncipiran ra!voj otvara put tipi!acije tehnologije i maksimalnoj racionali!aciji pojedinih
operacija. U saobraajnoj teoriji, naelno, ra!likuju se dva oblika transporta%
direktni)neprekinuti* i indirektni )prekidni* transport. #dealni oblik savlaivanja prostora jeste
kada se jedan transportni !adatak i!meu mesta pojave i mesta potronje robe reali!uje istim
prevo!nim sredstvom u neprekinutom saobraaju.
#! geografskih ra!loga ili !bog nedostatka svojstava pojedinih vidova saobraaja to nije uvek
mogue postii. U praksi je najei prekinuti transport sa svim svojim nedostacima )velika
pretovarna uestalost, veliki transportni !ahtevi itd*.
3a bi se ovi nedostaci i potekoe to je mogue vie smanjili, ra!vijeni su novi oblici transporta
kro! savremene tehnologije prevo!a. ,snovni elementi integrisanja procesa i operacija u
transportu su teretne jedinice odnosno logistike jedinice. $o su u stvari standardi!ovani nosai%
ukrupnjene ili neukrupnjene robe,paketirane ili nepaketirane, podeeni da se premetaju
primenom pretovarne mehani!acije.$eretne jedinice su%
&palete
&mali kontejneri
&srednji kontejneri
&veliki kontejneri
&kompletna drumska # !ele!nika vo!ila i bar"e vodenog teretnog saobraaja ili samo pojedini
delovi )i!menljivi transportni sudovi*.
3anas se, u veem ili manjem obimu, primenjuju ra!liite tehnologije transporta u ijoj
reali!aciji uestvuju transportna sredstva vie vidova saobraaja primenom iste teretne jedinice.
,ne se !ajednikim imenom na!ivaju savremene tehnologije transporta i predstavljaju odreene
vrste transporta nove, najprograsivnije transportne tehnologije.2avremene tehnologije ra!vijaju
se kompleksno, kao sastavni deo svih vidova transporta # privrede, to !ahteva nove investicione
i organi!aciono&tehnoloke mere. 6konomski !naaj ra!voja ovakvih tehnologija u svetu i
kodnas preva!ila!i okvire transporta i postaje jedan od naj!naajnijih !adataka u racionali!aciji
distribucije robe i ra!voja celokupne privrede. 3a bi se reali!ovala bilo koja tehnologija
transporta, treba predu!eti vie mere, a ra!voj ove moderne tehnologije treba shvatiti kao
jedinstvo tehnolokih, tehnikih, ekonomskih, organi!acionih # pravnih elemenata koji
determiniu osobenosti ove tehnologije manipulisanja i transporta.
7. (,,53#/89#:8 # (,,P6589#:8 U $58/2P,5$U7.;.
Koordinacija saobraaja
:edinstveni )koordinisani* transport treba da ispuni sledee !ahteve%
;. 3a odgovara geografskim, provrednim i kulturnim uslovima kao i odbrani !emlje !a koju je
stvoren
7.3a bude prilagoen veliini i strukturi prevo!a
<. Pojedine grupe prevo!a treba da budu opremljene takvom infrakstukturom, vo!nim parkom
iorgani!acijom da mogu da ispue!adatke u okviru sistema
=.#ntegralne delove sistema usmeriti na i!vrenje onim sredstvima koja imaju najvii stepen
ekonomske efikasnosti.
>>(oordinacija u irem smislu !nai da sredstva dodeljena saobraaju treba da budu rasporeena
i!meu pojedinih saobraajnih grana na nain koji obe!beuje najbolji kvalitet usluge i da svaka
grana koristi onaj deo ogranienih sredstava !ajednice koji obe!beuje njenu optimalnu
proi!vodnju.9iljevi koordinacije%
;. >ormiranje jedinstvenog transportnog sistema !emlje
7. Usmeravanje investicija i ulaganja pojedinih vidova transporta
<. ,ptimalni ra!voj transportnih sistema
=.Poveanje kvaliteta transportnih usluga
?.Minimali!acija trokova distribucije
@.2tvaranje uslova !a uvoenje iprimena savremenih tehnologija
A.5a!granienje svere primene pojedinih grana saobraaja i racionalna podela prevo!a.
0a ra!voj koordinacione aktivnosti potrebno je imati u vidu%
;. /a kojem stepenu se ova aktivnost ra!vija
7. 4remenski period !akoji se koordinacija rauna
<. Predmet koordinacije
>>(oordinacija saobraaja se deli%
;. Plansko&ekonomsku planiranje robnih i putnikih prevo!a i njihov raspored na svaki vid
transporta. ,vde se podra!umeva utvrivanje i ra!rada%
a* stanja i strukture pojedinih vidova transporta
b* jedinstvene metodolokeosnove tarifnog sistema !a svaki vid transporta
c* unifikacija planskih i drugih poka!atelja
7.$ehnika koordinacija
& obuhvata projektovanje pojedinih transportnih pravaca, njihove prevo!ne i propusne moi, itd.
Podra!umeva usaglaavanje vidova transpor ta i korisnika transporta u cilju efikasnog korienja
U+# frontova, unifikaciju i standardi!aciju U+#maina itd.
<.$ehnoloka koordinacija podra!umeva%
a*(ompleksan sistem eksploatacije ra!liitih vidova transporta sa optimalnom
organi!acijomrobnih tokova
b* (oordinacija rada ra!nih vidova transporta po !ajednikom redu vo"nje Uvoenje
jedinstvenih tehnolokih procesa rada u U+# punktovima
d*Primena !ajednikog informacionog sistema
e*(oordinaciju robnih tokova ra!liitihvidova transporta
f* ,rgani!acija transportnih procesa od vrata do vrata.
=. ,rgani!aciona koordinacija
&odnosi se na mere dr"avnih organa, !akonodavne akte u ve!i sa pojedinim vidovima transporta.
?. Pravna koordinacija
& odnosi se nausavravanje !akonodavstva kojim se regulie proces prevo!a i obave!e.
(od ekonomske koordinacije rad i ra!voj saobraaja se usmerava ekonomskim merama%
;.#nvesticije u smislu i!bora drutveno najekonominijih i najrentabilnijih ulaganja usaobraajne
(apacitete
7.5egulisanje i kontrola cena<.2istem transportnih tarifa=.,stale mere% amorti!acija, kamate,
kreditna politika
(od tehnike koordinacije vri se usaglaavanje tehnikih faktora )U+#
mehani!acije,skladite,itd* radi ostvarenja jedinstvenih procesa i optimi!acije # tehikio
tehnolokih efekata.
(oordinacija se odnosi vie na strategiju i politiku ra!voja, a kooperacija na !ajedniku saradnju
i reali!aciju transportnih lanaca odnosno transportnih usluga.
>>2.2. Kooperacija u transportu
9ilj ra!voja je objedinjavanje prednosti ra!liitih vidova transporta. $o se ogleda u smanjenju
trokova distribucije robe.
>> (ooperacija &oblik !ajednikog rada i saradnje u transportnim procesima.Prosta kooperacija &
svaki uesnik radi sve operacije neophodne da se napravi proi!vod.
2lo"ena kooperacija &i!vrena podela rada, uesnici se specijali!uju. ,na je prisutna u
transportu. 9ilj koperacije je racionalniji proces transporta gde se usluge transporta reali!uju sa
najmanje dva uesnika )transportni lanac*. Partneri u kooperaciji su svi vidovi transporta.
0a est vidova saobraaja postoji petnaest mogunosti kooperacije. 5a!voj transporta !avisi od
ni!a ekonomskihi tehnikih faktora. Prednosti optimi!acije transporta uvoenjem mehani!acije i
automati!acijeogleda se u%
;. 6konomskim efektima na U+# radovima
7. 4remenskom efektu
<.,slobaanjem fi!ikog rada primenom ukrupljenih tovarnih jedinica
B humani!acija
=. Ubr!avanjemanipulisanja robom u skladitu.
<. ,blici kooperacije<.;.
Kooperacija eleznikog i drumskog transport
>>2lika <.; ,blici kooperacije i!meu drumskog # "ele!nikog saobraaja

0ele!nica je pogodna !a transport na duge relacije dok je drumski transport pogodniji !a
kratke.(od !ele!nice preovladavaju fiksni, dok su kod drumskog varijabilni
trokovi.(ooperacijom se eliminie konkurencija "ele!nice i drumskog transporta. 8li tu
konkurenciju treba unapreivati u obimu koji daje po!itivne re!ultate i spreiti je kad se javi
monopol na nekim relacijama u odnosu na ostale transporte.
(operacija u klasinoj tehnologiji
& prikljuni transport
& prela!ak sa jednog na drugo prevo!no sredstvo vri se promenom transportnog suda.

Cr"e i!vrenje transportnog !adatka se vri !ajednikim planiranjem termina prevo!a
)vremensko planiranje*.
4remenskom koncepcijom se skrauje vreme ekanja saobraajnih sredstava. $o se
ogleda u smanjenju cene prevo!a)smanjenjem trokova* i kraem vremenu ve!anosti
saobraajnih sredstava. 3rugi vid kooperacije je organi!ovanje sabirnog vida transporta
)denana roba*, gde organi!aciju imanipulisanje robom obavljaju pedicije.
(ooperacija u tehnologiji integralnog transporta&prevo! robe be! promene transportnog
suda. ,stvaruje se samo ako su trokovi dopreme i otpreme robe kamionom do i od
stanice !ajedno sa trokovima prevo!a robe Dele!nicom manji od trokova prevo!a robe
direktno kamionom. ,vakav vid kooperacije je EU9(6&P89( )hak&pak* saobraaj.
0ahteva pararelan ra!voj oba vida transporta. Problem je prilagoenje kamiona profilima
"ele!nice to dovodi do smanjenja tovarnih kapaciteta kamiona. 3rugi vid kooperacije je prevo!
kontejnera, pri emu se pravi ra!lika u prevo!u malih, srednjih i velikih kontejnera

8
B
$ehnologija pokretnih auto sudova
B prevo! auto vo!ova, pojedinanih vo!ova na specijalnoj "ele!nikoj blok garnituri
C
B $ehnologija sedlastih prikolica
B prevo! prikolica i polu&prikolica "ele!nikim kolima
9
B $ehnologija i!menjenih trasportnih sudova3
B Cimodalna tehnologija
2lika <.< ,blici koordinacije i!meu renog i drumskog saobraaja

5eni saobraaj je samo jedan lan transportnog lanca. >unciju prikupljanja # distribucije robe
vre drumski i Dele!niki saobraaj. 2amo prevo! masovne robe obe!beuje takav obim
transporta koji omoguava reali!aciju potrebne gustine saobraaja i ekonomino korienje
transportnih sredstava.
(ooperacija u klasinoj tehnologiji
<*(ooperacija renog # !ele!nikog saobraaja% ra!vijan u vreme kad se ra!voj pristanita
oslanjao na postojee mogunosti !ele!nice, a drumski saobraaj nije uestvovao u
dopremno&otpremnom saobraaju. Fuka postrojenja "ele!nice predstavljaju ve!u
i!meu pretovarnih postrojenja renog saobraaja # celokupne "ele!nike mre"e. Preduslov !a
ovu koperaciju je vremenska # tehnika kooperacija u oblasti manipulacije robom. $o
!avisi od organi!acije rada pristanita.
5a!likujemo%
;* svi poslovi u pristanitu objedinjeni
&njima rukovodi pristanina organi!acija'
7* "ele!niki saobraaj i!dvojen obavlja ga sama "ele!nica. Postoje dva tipa% pomou
sopstvenih sredstava # osoblja od tarifskog secita do mesta !a pretovar u pristanitu
# obrnuto # od tarifskog secita do mesta predaje robe sopstvenim saobraajnim sredstvima.
b*(ooperacija renog # drumskog transporta% drumski saobraaj obavlja dopremno
otpremne poslove kao # prevo! robe da delu transportnog lanca. Preduslov !a ovo je osnivanje
organi!acije !a drumski transport ije je predstavnitvo u pristanitu.0adatak mu je organi!acija
optimalnog podmirenja potreba pristanita uslugama drumskog transporta. #sto tako
neophodno je formirati # organi!aciju u okviru renog saobraaja koja treba da unapredi
organi!aciju sadrumskim saobraajem i optimi!uje kooperaciju.
<.<.(ooperacija pomorskog # kopnenog transporta
2lika <.<.; ,blici kooperacije i!meu pomorskog i kopnenog saobraaja

(onkurencija i!meu pomorskog i ostalih vidova transporta praktino ne postoji, ali je !ato
velika konkurencija i!meu domaih i stranih luka. 0ato je va"na kooperacija sa kompletnim
transportom koji reali!uje poslove u !aleu luke.
;.(ooperacija u klasinoj tehnologiji
&pretovar robe sa broda se vri najmanje dva puta, tako
da se racionali!acijom pretovara )trokovi* najpovoljnije reali!uje transport. Preduslov !ato je
kooperacija uesnika
a*kooperacija pomorskog i Dele!nikog transporta% ogleda se u prilagoavanju
svihvidovasaobraaja, naroito u segmentu pretovara. 3irektan pretovar brod
B vo! )be! skladita* !ahteva od "ele!nice da obe!bedi vo!ila u vreme raspolo"ivosti brodskih
tovarnih kapaciteta. 8ko brodne dola!i na vreme kola se stavljaju na posebne koloseke na
ekanje. $o vreme )danguba* trebada je to krae. 0nai pravi se neki vid pufera
"ele!nikih kola.
4remensko usklaivanje komunikacionim sistemom. b*(ooperacija pomorskog i drumskog
transporta% takoe se svodi na racionali!aciju pretovara.
$o !nai da pored adekvatne infrastrukture mora postojati i adekvatna organi!acija puteva
iotpreme robe drumskog transporta )carina, itd*. ,vde se uglavnom vri posredan pretovar
)prekoskladita* i to pomou mehani!acije. 0a prijem i otpremu denane robe grade se sabirna
skladita!a sortiranje. $o takoe predstavlja vid racionali!acije. 2aradnja osoblja dva vida
transporta unapreuje se preko dispeerskog mesta !a drumski saobraaj gde se vodi
evidencijadolaskavo!ila i raspoloDive radne snage.
c*(ooperacija pomorskog i renog transporta% ima !a cilj da obe!bedi
neprekidantransport.$rokovi mehani!ovanog pretovara sa broda na reni brod su !antno
manji od pretovara brod&obala, !bog primene plivajuih postrojenja kod kojih je
racionalna manipulacija. ,vde mogu dase kombinuju pretovarna mehani!acija itrakasti
transporteri. Problem je kod prevo!a denanerobe gde se roba kod pomorskog transporta
klasifikuje po lukama ili primaocima, a kod renih ne. 0ato ako je re o denanoj robi potrebno
je organi!ovati prevo! denane robe u oba pravca)renim brodovima* preko luka !a raspodelu
denane robe.
7.(ooperacija na podruju tehnologije integralnog transporta% te"i se da se prekidi to je
moguevie preva!iu. 5eni saobraaj u ovoj tehnologiji ima mali !naaj. Gele!niki i
drumski transport imaju ovde veliki udeo, ali samo ako se vo!ila prilagode prevo!u
jedinicaintegralnog transporta, kao i da prihvati nove organi!acione oblike. 3a bi se smanjilo
pra!no tranje kontenera formiraju se sabirni centri )kontenerski terminali*. (ao posrednik u
kooperaciji javlja se pediter koji ima funkciju koordinatora u transport kontejnera.
=. (ooperacija u transportnom lancu
(ooperacija u oblasti upravljanja% obuhvata korienje informacija, njihovu anali!u i planiranje.
(ooperacija u oblasti tehnologije% svodi se na kooperaciju u procesu transporta.$ransportni
lanac je osnov !a vertikalne i hori!ontalne oblike kooperacije.
;.4ertikalna kooperacija% i!meu uesnika vri se u toku i!vrenja transportnog lanca
7.Eori!ontalna kooperacija% predstavlja specijali!aciju pojedinih lanova transportnog lanca
2ve ovo slu"i !a ubr!avanje transpor ta, poboljanje pretovara i sni"enje trokova. 8li, da bi
mogla da se primeni odgovarajua tehnologija mora doi do kooperacije u oblasti upravljanja,
naroito kod%
;. Upravljanja kontenerima i i!avanja dispo!icija
7.0ajednike i!rade ponude svih transportnih organi!acija koje uestvuju u kooperaciji
<.4renje nad!ora i kontrole u upravljanju)kontrola i!vrenja prevo!nih !adataka*
=.,braunavanje trokova i prihoda
?. Upotreba jednoobra!nih formulara
@.Planiranje proi!vodnje )usluga* usklaivanje redova voDnje, obe!beenje dostave
transportnihsredstava itd.
0akljuak%

(oordinacije predstavlja raspored sredstava dodeljenih !a saobraaj pojedinim saobraajnim
granama. (oordinaciju saobraaja moDemo podeliti na%
& Plansko&ekonomsku koordinaciju
&$ehniku koordinaciju
&$ehnoloku koordinaciju
&,rgani!acionu koordinaciju
&Pravnu koordinaciju
(ooperacija predstavlja objedinjavanje ra!liitih vidova saobraaja. ,blici kooperacije mogu
biti%
&kooperacija Dele!nikog i drumskog transporta )ona eliminie konkurenciju i!meu
ova dvavida transporta*
&kooperaciju rekog i ostalih vidova transporta )mo"e biti u funkciji sa drumskim ili
Hele!nikim transportom*&kooperacija pomorskog i kopnenog transporta5a!voj koordinacije i
kooperacije u transportu ogleda se u to veoj upotrebi mehani!acije # automati!acije utovarno &
istovarnih radnji. $e"i se smanjenju vremena koje se utroi na utovarno & istovarne procese.
Literatura: http:sh.!ikipedia.org!iki"ntegralni#transport