Nikolas Negropont

BITI DIGITALAN

0 1
 biblioteka NIKOLAS NEGROPONT
MULTIMEDIA

Urednik
Zoran Hamovi}

Likovna oprema BITI

Dragana Atanasovi}
DIGITALAN

Preveo sa engleskog
Du{an In|i}

Naslov originala

Nicholas Negroponte
BEING DIGITAL
© 1995 Nicholas Negroponte
1998

2 3
 posve}eno Eleni,
koja je u mom digitalnom
bivanju provela ta~no 1111 godina.

5
 UVOD

6 7
 Paradoks knjige

Po{to sam disleksi~an (imam te{ko}e sa

~itanjem i izgovaranjem re~i), ne volim da ~itam.
Kao dete, vi{e sam voleo da ~itam redove vo`nje
nego klasi~nu knji`evnost, pa sam bio odu{e-
vljen pravljenjem savr{enih veza od jednog malo
poznatog grada u Evropi do drugog. Ova zabava mi
je obezbedila sjajno poznavanje evropske geogra-
fije.
Trideset godina kasnije, kao direktor Me-
dijske laboratorije na MIT (Masa~usetski
Institut za Tehnologiju), zatekao sam se usred
usijane nacionalne debate o transferu tehnologi-
je iz ameri~kih istra`iva~kih univerziteta u
strane kompanije. Ubrzo sam pozvan na dva skupa o
odnosima vlade i industrije, jedan u Floridi i
drugi u Kaliforniji.
Na oba sastanka bila je poslu`ivana Evian
voda u staklenim fla{ama od jednog litra. Za raz-
liku od ve}ine prisutnih, jedini sam znao odakle
ona poti~e. Evian, u Francuskoj, nalazi se na vi-
{e od pet stotina milja od Atlantskog okeana.
Ove te{ke staklene boce su morale da pre|u skoro
jednu tre}inu Evrope, pravo preko Atlantika i, u
slu~aju Kalifornije, proputuju dodatnih tri hi-
ljade milja.
Dakle, mi ovde raspravljamo o za{titi ame-
ri~ke kompjuterske industrije i doma}e kompju-

8 9
terske konkurentnosti, dok, ujedno, ne mo`emo da
obezbedimo ni ameri~ku vodu na ameri~koj konfe-
renciji.
Danas ovu pri~u o vodi Evian ne posmatram
kao pri~u o ameri~koj mineralnoj vodi protiv
evropske, ve} kao ilustraciju temeljne razlike
izme|u atoma i bitova. Svetska trgovina se tra-
dicionalno sastoji od razmene atoma. U slu~aju
vode Evian, prenosili smo veliku, te{ku i inert-
nu masu, polako i skupo, preko hiljadu milja, to-
kom mnogih dana. Kada prolazite kroz carinu, vi
deklari{ete va{e atome, a ne bitove. ^ak se i di-
gitalno snimljena muzika distribuira na pla-
sti~nim CD-ima, sa ogromnim tro{kovima u vezi
sa pakovanjem, inventarom i isporukom.
Ovo se menja vrlo brzo. Metodi~an pomak sa
snimljene muzike kao par~eta plastike, poput
sporog ljudskog rukovanja ve}inom informacija u
vidu knjiga, ~asopisa, novina i video-kaseta, na
putu je da postane trenutan i jeftin prenos elek-
tronskih podataka koji putuju brzinom svetlosti.
U ovom obliku, informacija postaje univerzalno
pristupa~na. Tomas D`eferson je unapredio kon-
cept biblioteka i omogu}io besplatan pristup
knjigama. Ali ovaj veliki praotac nije ni slutio
da }e 20 miliona ljudi mo}i da pristupi digital-
noj biblioteci elektronskim putem i besplatno
preuzimati njen sadr`aj.
Promena od atoma ka bitovima je nepovratna
i nezaustavljiva.
Za{to ba{ sada? Zato {to je ova promena
eksponencijalna – male razlike od ju~e mogu ima-
ti {okantne posledice sutra.
Da li ste ~uli za {aljivu de~iju pitalicu o
radu za peni dnevno, pri ~emu se zarada svaki dan
duplira? Ukoliko ste otpo~eli sa ovom divnom
radnom {emom prvog januara, zara|iva}ete preko
10 miliona dolara dnevno poslednjeg dana janua-
ra. Ovo je deo kojeg ve}ina ljudi pamti. Ono {to
10
ne shvatamo jeste da bismo, koriste}i istu {emu,
zaradili samo oko 1,3 miliona dolara da je januar
kra}i za tri dana (kao februar). Postavimo stva-
ri malo druga~ije – va{ ukupan prihod za ceo fe-
bruar bio bi otprilike 2,6 miliona, umesto 21
miliona zara|enog u januaru. Kada je efekat eks-
ponencijalan, ova poslednja tri dana zna~e puno.
Mi se pribli`avamo ovim poslednjim danima u
{irenju kompjutera i digitalnih komunikacija.
U istom eksponencijalnom stilu, kompjute-
ri ulaze u na{u svakodnevicu: 35 procenata ame-
ri~kih porodica i 50 procenata ameri~kih tinej-
d`era imaju personalni ra~unar kod ku}e; proce-
njeno je da je preko 30 miliona ljudi na Interne-
tu; 65 procenata novih kompjutera, prodatih 1994,
za ku}nu je upotrebu, a 90 procenata istih, koji }e
se prodati ove godine (1995), ima}e ugra|en CD-
ROM drajv ili modem. U ove brojeve nije ~ak ni
uklju~eno pedeset mikroprocesora ugra|enih u je-
dan prose~an automobil proizveden 1995, niti su
uklju~eni procesori ugra|eni u tostere, termosta-
te, telefonske sekretarice, CD plejere, itd. Uko-
liko gre{im u bilo kojem navedenom broju, samo
malo sa~ekajte.
Tempo kojim ovi brojevi rastu je zapanjuju-
}i. Kori{}enje jednog kompjuterskog programa,
tzv. pretra`iva~a, za Internet zvanog Mozaik
(Mosaic)1, raslo je za 11% svake nedelje izme|u
februara i decembra 1993. Populacija Interneta
sada raste tempom od 10% mese~no. Ukoliko se ova-
kav rast nastavi ({to je vrlo mogu}e), totalni
broj korisnika Interneta prevazi}i }e svetsku
populaciju 2003. godine.
Neki ljudi brinu o socijalnim razlikama
izme|u informacijski bogatih i informacijski
siroma{nih, onih koji imaju i onih koji nemaju,
prvog i tre}eg sveta. Ali prava kulturna razlika
1 Prethodnik dana{njih popularnih programa za pri-
stup WWW: Netskejp Navigatora i Vindouz Eksplorera (prim.
prev.)
11
}e biti generacijske prirode. Kada sretnem sta-
riju osobu koja mi ka`e da je otkrila CD-ROM,
odmah mogu da pogodim da kod ku}e ima dete od 5
do 10 godina starosti. A kada upoznam nekog ko mi
saop{ti da je otkrio Amerika Onlajn (America
Online, AOL), pretpostavim da ima tinejd`era u
ku}i. Prvo je elektronska knjiga, a drugo socija-
lizovani medijum. Obe ove stvari deca uzimaju
zdravo za gotovo, isto onako kao {to stariji lju-
di ne razmi{ljaju o vazduhu (sve dok ga ima).
Kompjuterisanje se vi{e ne odnosi na kom-
pjutere. Ono se bavi na~inom `ivota. Gigantski
centralni kompjuter, tzv. mejnfrejm, skoro je
univerzalno zamenjen personalnim ra~unarima.
Videli smo kako se ra~unari sele iz ogromnih so-
ba u sobice, zatim na stolove, a danas se nose u
aktn ta{nama i po d`epovima. Ali ni tu nije
kraj.
Po~etkom slede}eg milenijuma va{a leva i
desna min|u{a mo}i }e me|usobno da komunici-
raju preko satelita na niskoj orbiti i ima}e ve-
}u kompjutersku snagu nego va{ sada{nji PC.
Va{ telefon ne}e vi{e stalno zvoniti; on }e pri-
mati, sortirati i mo`da odgovarati na dolaze}e
pozive kao dobro istrenirani engleski batler.
Masovni mediji }e biti ponovo definisani od
strane sistema za transmisiju i prijem persona-
lizovanih informacija i zabave. [kole }e posta-
ti nalik muzejima i njihova dvori{ta }e slu`i-
ti okupljanju, razmeni ideja i socijalizovanju sa
ostalom decom iz celog sveta. Digitalna planeta
}e biti nalik glavi ~iode.
Kako se me|usobno povezujemo, mnoge vredno-
sti dr`ave-nacije (ili nacionalnog suverenite-
ta) ustupi}e svoje mesto velikim i malim elek-
tronskim zajednicama. Mi }emo se socijalizova-
ti u digitalnom kom{iluku u kojem fizi~ki pro-
stor gubi va`nost, a vreme dobija druga~iju ulogu.
Za dvadeset godina, kada pogledate kroz prozor,
12
ono {to budete videli mo`e biti udaljeno pet hi-
ljada milja i {est vremenskih zona od vas. Gle-
da}ete sat vremena televizijski program, koji je
do vas stigao za manje od jedne sekunde. ^itanje o
Patagoniji mo`e sadr`ati ~ulni do`ivljaj od-
laska tamo. Knjiga Vilijema Baklija mo`e biti
konverzacija sa njim.
Pa ~emu onda staromodna knjiga bez ijedne
ilustracije, Negropont? Za{to Hoder i Stauton
isporu~uju Biti digitalan u vidu atoma umesto
bitova, kada ove strane, za razliku od Evian vode,
mogu lako biti prenete u digitalnu formu? Za
ovo postoje tri razloga.
Prvo, jo{ uvek ne postoji dovoljno digital-
nih medija u rukama rukovodilaca, politi~ara,
roditelja i svih onih kojima je potrebno da razu-
meju ovu radikalno novu kulturu. ^ak i tamo gde
postoje kompjuteri, trenutni interfejs je primi-
tivan – u najboljem slu~aju nespretan – i te{ko da
predstavlja ne{to sa ~im biste voleli da se u{u-
{kate u krevetu.
Drugi razlog je moj mese~ni stubac u ~asopi-
su Vajerd (Wired). Brzi i zapanjuju}i uspeh
Vajerda je pokazao da postoji mnogobrojna publi-
ka za informacije o digitalnom stilu `ivota i
ljudima, a ne samo o teoriji i opremi. Primio
sam tako puno zanimljivog odziva od moje (~isto
tekstualne) novinske rubrike da sam odlu~io da
ponovo iskoristim neke od ranijih tema, jer puno
stvari se promenilo u ovom kratkom periodu od
kada su one napisane. I upravo to je ono {to one
jesu: pri~e sa~injene od godina provedenih u
osmi{ljavanju novih sistema za kompjutersku
grafiku, ljudske komunikacije i interaktivne
multimedije.
Tre}i razlog je vi{e privatan i asketske
prirode. Interaktivna multimedija ostavlja vr-
lo malo prostora za ma{tu. Kao holivudski film,
multimedijska naracija sadr`i specifi~ne re-
13
prezentacije koje sve manje prostora ostavljaju BITOVI SU BITOVI I
„unutarnjem oku“. Nasuprot tome, pisana re~ pri-

ziva slike i pobu|uje metafore koje dobijaju smi-

sao iz ~itao~eve imaginacije i iskustva. Kada ~i-

tate roman, ve}i deo boja, zvuka i pokreta dolazi

iz vas. Smatram da je potrebna ista vrsta li~ne

ekstenzije da bi se osetilo i razumevalo {ta za

va{ `ivot zna~i biti digitalan.

Od vas se o~ekuje da u ovoj knjizi prona|ete

sebe. To vam ka`em kao neko ko ne voli da ~ita.

14 15
 1. DNA informacije

Bitovi i atomi
Najbolji na~in da procenite pogotke i po-
sledice digitalnog bivanja jeste razmi{ljanje
na temu razlike izme|u bitova i atoma. Danas smo
nesumnjivo u informativnom dobu i ve}ina in-
formacija dolazi do nas u vidu atoma: novine, ~a-
sopisi i knjige (poput ove). Na{a ekonomija se
mo`da pomera ka informacionoj ekonomiji, ali
mi trgujemo i vodimo knjige imaju}i atome na
umu. GATT2 se isklju~ivo bavi atomima.
Nedavno sam bio u poseti upravi jednog od
pet najve}ih ameri~kih proizvo|a~a integri-
sanih kola. Bio sam zamoljen da se upi{em u
knjigu posetilaca i tokom procedure sam bio
upitan da li sa sobom nosim leptop kompjuter.
Naravno da nosim. Recepcionar me je upitao za
model, serijski broj i njegovu vrednost. „Ot-
prilike, izme|u jednog i dva miliona dolara“,
rekoh. „Ali gospodine, to je nemogu}e“, odgovo-
ri on. Pokazao sam mu moj stari PauerBuk3 i on
je procenio njegovu vrednost na 2000 dolara. Za-
pisao je taj iznos i bio mi je dozvoljen ulaz u
kompleks. Su{tina je u ~injenici da atomi ne
2 GATT – Op{ti trgovinski sporazum o tarifama (prim.
prev.)
3 Eng. PowerBook, vrsta kompjutera firme Epl

16 17
vrede tako puno, za razliku od bitova ~ija je
vrednost neprocenjiva.
Nedavno sam poha|ao menad`erski kurs za
vi{u operativu PoliGrama (PolyGram) u Vanku-
veru, Britanska Kolumbija. Svrha je bila da se po-
bolj{aju komunikacije izme|u starijih mena-
d`era i da im se pru`i uvid u nastupaju}u godi-
nu, uklju~uju}i mnoge uzorke iz dolaze}e muzike,
igara, filmova i rok video-spotova. Te uzorke je
na skupu trebalo da isporu~i FedEks u obliku
CD-ova, video kaseta i CD-ROM-ova, fizi~kog ma-
terijala u pravim paketima sa izvesnom te`inom
i veli~inom. Gre{kom je deo materijala zadr`an
na carini. Tog istog dana bio sam u svojoj hotel-
skoj sobi i razmenjivao bitove preko Interneta,
do i od MIT-a i {irom sveta. Moji bitovi, za raz-
liku od PoliGramovih, nisu zadr`ani na cari-
ni.
Informativni autoput se odnosi na global-
ni prelaz u beste`inske bitove i brzinu svetlo-
sti. Kao {to se sve industrije redom gledaju u
ogledalu i pitaju o svojoj budu}nosti u digital-
nom svetu, ta budu}nost stoprocentno zavisi od
mogu}nosti te kompanije da svoje proizvode i
usluge pretvori u digitalni oblik. Ako pravite
ka{mirske d`empere ili kinesku hranu, jo{
puno vremena }e pro}i pre nego {to ih budemo
mogli konvertovati u bitove. „Transportuj me,
Skoti“4, jeste divan san, ali je neostvariv u sle-
de}ih nekoliko vekova. Do tada }emo morati da
se oslonimo na FedEks5, bicikle i kurire, da bi
preneli atome sa jednog mesta na drugo. Ne `e-
lim da ka`em da nam digitalne tehnologije ne-
}e pomo}i u dizajniranju, proizvodnji, marke-
tingu i upravi atomski utemeljenog biznisa. Ja
4 ^est zahtev kapetana Kirka iz serije „Zvezdane
staze“, {to je u dramaturgiji serije predstavljalo ’deus ex
machina’ re{enje (prim. prev.)
5 FedEx – firma za „brzu po{tu“, srodna DHL-u (prim.
prev.)
18
samo tvrdim da se su{tina poslovanja ne}e pro-
meniti i da se va{ proizvod ne}e sastojati od
bitova umesto atoma.
U informativnoj i zabavnoj industriji bi-
tovi i atomi se ~esto brkaju. Da li izdava{tvo
knjiga potpada pod biznis dostave informacija
(bitovi), ili manufakturni biznis (atomi)?
Istorijski odgovor je – oba, ali ovo }e se rapidno
promeniti kad upotreba informacija postane sve-
prisutna, jednostavnija i lak{a za kori{}enje.
Trenutno je vrlo te{ko, ali ne i nemogu}e, nadme-
tati se sa kvalitetima {tampane knjige.
Knjiga ima prikaz visokog kontrasta, malu
te`inu, laka je za prenos i nije suvi{e skupa.
Ali, da bi ona stigla do vas, mora da pro|e kroz
proces inventara i isporuke. U slu~aju knjige, 45
posto cene odlazi na inventar, isporuku i
vra}anje. [to je jo{ gore, knjiga ide u {tampu.
Digitalne knjige nikad ne idu u {tampu. One su
uvek tamo.
Drugi mediji imaju ve}i rizik i mogu}no-
sti. Prvi atomi zabave koji }e biti zamenjeni i
postati bitovi jesu oni od video-kaseta u iznajm-
ljiva~kom biznisu, gde mu{terije imaju dodatno
nepoverenje zbog obaveze vra}anja i kazni u slu~a-
ju kada ih zaborave ispod kau~a (3 od ukupnih 12
milijardi dolara ameri~kog tr`i{ta iznajmlji-
vanja kaseta poti~e od zakasnelog pla}anja). Dru-
gi mediji }e postati digitalni – zajedni~kim na-
porom pove}anja pouzdanosti, ekonomskog impera-
tiva i umanjenjem propisa. I sve to desi}e se ubr-
zo.
[ta je bit, uostalom?
Bit ne poseduje boju, veli~inu ili te`inu i
mo`e da putuje brzinom svetlosti. On je najmanji
atomski element DNA informacije. Bit predsta-
19
vlja stanje: uklju~eno ili isklju~eno, istinito
ili la`no, gore ili dole, unutra ili spolja, cr-
no ili belo. Iz prakti~nih razloga mi bitove po-
smatramo kao „0“ ili „1“. Smisao jedinice i nule
je razli~it. U ranim ra~unarskim danima niz bi-
tova je uglavnom uvek predstavljao numeri~ku in-
formaciju.
Probajte da brojite i da pri tome preska~ete
sve brojeve osim onih koji se sastoje od 0 i 1. Do-
bi}ete slede}i niz: 1, 10, 11, 100, 101, 110, 111,
itd. Ovo su binarne reprezentacije brojeva 1, 2, 3,
4, 5, 6, 7, itd.
Bitovi su oduvek bili osnovna struktura di-
gitalnog ra~unanja, ali tokom proteklih dvade-
set i pet godina mi smo znatno pro{irili na{
binarni re~nik, ne bi li uklju~ili vi{e od sa-
mih brojeva. Bili smo u stanju da digitalizuje-
mo sve vi{e i vi{e vrsta informacija, kao {to
su audio ili video, predstavljaju}i ih sli~nim
redosledom nula i jedinica.
Digitalizovati signal zna~i uzeti njegove
uzorke koji se, ukoliko su dovoljno blizu, mogu
kasnije koristiti kao njegova savr{ena replika.
Kod audio CD-a je, na primer, zvuk ise~en 44.1 hi-
ljada puta u sekundi. Audio talasna forma, tzv.
waveform (zvu~ni pritisak predstavljen volta-
`om), snima se kao niz diskretnih brojeva (koji
su, opet, sami pretvoreni u bitove). Ove re~enice
bitova, kada se ponovo puste 44.1 hiljada puta u
sekundi, omogu}uju kontinualni zvu~ni prikaz
originalne muzike. Uzastopni i diskretni deli-
}i su tako blizu sme{teni u vremenu da ih ne mo-
`emo ~uti kao skalu izdvojenih zvukova, ve} ih
do`ivljavamo kao neprekidni ton.
Isto va`i i za crno-belu fotografiju. Za-
mislite elektronsku kameru kako postavlja finu
mre`u preko slike i zatim meri nivo svetlosti
sveke }elije u njoj. Ukoliko podesimo da vrednost
crnog bude 0 a vrednost belog 255, onda }e svaka
20
siva nijansa biti izme|u te dve vrednosti. Ube-
dljiva ~injenica jeste ta da re~ od 8 bitova ima
256 permutacija 1 i 0, po~ev{i od 00000000 pa sve
do 11111111. Sa tako preciznom gradacijom i fi-
nom mre`om mo`ete savr{eno rekonstruisati
sliku za ljudsko oko. Ako koristite grubu mre`u
ili nedovoljan broj nivoa sivog, po~e}ete da uo~a-
vate digitalne „artifakte“, poput testerastih
kontura na slici.
Pojava kontinuiteta od individualnih pik-
sela analogna je sli~nim fenomenima na mnogo fi-
nijoj skali nama poznatog materijalnog sveta. Ma-
terija se sastoji od atoma. Kada bi mogli da pogle-
date glatko obra|enu metalnu povr{inu na suba-
tomskom nivou, videli biste uglavnom rupe. Ona se
~ini takvom zbog toga {to su bazi~ni delovi veoma
mali. Isto je kod digitalnog izlaza.
Ali svet, kakvim ga mi do`ivljavamo, vrlo
je analogno mesto. Sa makroskopske ta~ke gledi-
{ta, on uop{te nije digitalan, ve} kontinualan.
Ni{ta se iznenada ne uklju~uje ili isklju~uje,
ne menja iz crnog u belo, ili ne prelazi iz jednog
stanja u drugo bez faze prelaska. Ovo mo`da nije
istina na mikroskopskom nivou, gde su stvari sa
kojima interaktiramo (poput elektrona u `ici
ili fotona u na{em oku) individualno primetne.
Ali ima ih toliko da ih mo`emo pribli`no po-
smatrati kao kontinualne. Na kraju krajeva, gru-
bo gledano postoji
1.000.000.000.000.000.000.000.000 atoma u ovoj
knjizi ({to bi se reklo: vrlo analogni medijum).
Digitalizacija je donela puno pogodaka.
O~igledni su kompresija podataka i korekcija
gre{aka, koje su bitne pri isporuci informaci-
ja kroz kanal koji je skup ili ispunjen {umom.
Na primer, stanice koje emituju programe mogu
u{tedeti novac, a gledaoci mogu videti i ~uti
6 eng. bandwidth – danas vrlo aktuelan izraz, zbog
svoje klju~ne va`nosti u telekomunikacijama (prim. prev.)
21
sliku i zvuk studijskog kvaliteta. No danas ot-
krivamo da }e posledice digitalnog bivanja bi-
ti mnogo va`nije od ovih stvari.
Kada koristimo bitove da bismo opisali
zvuk ili sliku, postoji prirodna prednost u ko-
ri{}enju {to je mogu}e manje bitova. Ovo je sli~-
no {tednji energije. Dakle, broj bitova koji po-
sve}ujete tokom jedne sekunde ili po kvadratnom
in~u direktno uti~e na vernost muzike ili sli-
ke. Tipi~no je da neko digitalizuje u vrlo viso-
koj rezoluciji i potom koristi manje svedene ver-
zije zvuka ili slike od jedne do druge aplikaci-
je. Primera radi, kolor slika mo`e biti digita-
lizovana u vrlo visokoj rezoluciji radi finalne
{tampe, ali se u toku kompjuterske izrade izgle-
da strane koristi ni`a rezolucija. Ekonomiju
bitova odre|uje sku~enost medija na kojem su po-
hranjeni ili kroz koji se isporu~uju.
Broj bitova koji mogu biti preneti u sekun-
di kroz dati kanal (poput bakarne `ice, radio
spektra ili opti~kog vlakna) predstavlja propu-
sni opseg6 tog kanala. Ova mera nam govori o tome
koliko bitova mo`e da pro|e kroz dati provod-
nik. Taj broj ili kapacitet mora biti pa`ljivo
poklopljen sa brojem bitova koji su potrebni da
bi se sklopio dati tip podatka (glas, muzika, vi-
deo): 64.000 bitova u sekundi je vi{e nego dovolj-
no za visokokvalitetni glas, dok je 1.2 miliona
bitova u sekundi nedovoljno za muziku visokog
kvaliteta (hi-fi), a 45 miliona bitova u sekundi
je izuzetno za video-zapis.
U toku proteklih petnaest godina nau~ili
smo kako da kompresujemo sirovu digitalnu zvu~-
nu ili slikovnu formu, tako {to posmatramo bi-
tove u vremenu, prostoru, ili oba istovremeno, i
uklanjamo suvi{ne nepotrebnosti i ponavljanja.
U su{tini, jedan od razloga zbog ~ega su svi medi-
ji tako brzo postali digitalni jeste taj da smo do-
stigli vrlo visoke nivoe kompresije mnogo pre
22
nego {to je ve}ina ljudi to o~ekivala. ^injenica
je da su zapravo nedavno, 1993, neki Evropljani
raspravljali o tome da digitalni video ne}e biti
realnost sve do slede}eg milenijuma.
Pre pet godina ve}ina ljudi nije verovala
da se 45 miliona bitova u sekundi sirovog digi-
talnog videa mo`e smanjiti na 1.2 miliona bito-
va u sekundi. Ali evo nas u 1995, kada mo`emo
kompresovati i dekompresovati, kodirati i deko-
dirati video u toj razmeri, jeftino i uz visoki
kvalitet. To je isto kao da smo iznenada u stanju
da napravimo smrznuti suvi instant kapu}ino,
koji je toliko kvalitetan da, kada mu dodamo vo-
du, postaje bogat i aromati~an kao da je sve`e sku-
van u italijanskom kafeu.
Kada su svi mediji bitovi
Digitalno bivanje vam omogu}ava da isporu-
~ite signal uz dodatne informacije, koje slu`e
da se isprave gre{ke poput telefonskog puckanja,
{uma na radiju ili snega na televiziji. Ove ne~i-
sto}e se iz digitalnog signala mogu ukloniti ko-
ri{}enjem nekoliko ekstra bitova i upotrebom
uvek rastu}e sofisticirane tehnike za korekciju
gre{aka, koja se koristi za jedan ili drugi oblik
{uma, na razli~itim medijima. Na va{em audio
CD-u jedna tre}ina bitova se koristi za ispravku
gre{aka. Sli~ne tehnike se mogu primeniti na
postoje}oj televiziji tako da svaka ku}a ima pri-
jem studijskog kvaliteta – toliko ~istiji i kva-
litetniji od onoga {to danas posedujete da biste
ga mogli vrlo lako zameniti za tzv. visoku defi-
niciju7.
Korekcija gre{aka i kompresija podataka
7 Misli se na HDTV – televiziju visoke definicije, o
kojoj }e kasnije biti vi{e re~i (prim. prev.)
23
su dva o~igledna razloga za upotrebu digitalne
televizije. Mo`ete smestiti ~etiri digitalna
signala studijskog kvaliteta u isti propusni op-
seg u kojem je prethodno bila sme{tena samo jedna
„{umovita“ televizijska transmisija. Time do-
stavljate bolju sliku koriste}i isti kanal i
eventualno sti~ete ~etiri puta ve}u publiku i
srazmerne prihode od reklama.
Bolja i efikasnija isporuka postoje}eg ma-
terijala je tema o kojoj ve}ina medijskih direkto-
ra razmi{lja i razgovara u kontekstu digitalnog
bivanja. Ali, kao {to je bilo u slu~aju trojanskog
konja, posledice ovog poklona bi}e iznena|uju}e.
Iz digitalnog bivanja }e izroniti potpuno nov
sadr`aj, novi igra~i, novi ekonomski modeli,
kao i industrija snabdeva~a (provajdera) inform-
acija i zabave.
Kada svi mediji postanu digitalni – jer bi-
tovi su bitovi – bi}e prime}ena dva temeljna i
neposredna rezultata.
Prvo, bitovi se me{aju bez te{ko}e. Oni u
sve ve}oj meri po~inju da se kombinuju i mogu se
koristiti zajedno ili odvojeno. Me{anje audia,
videa i kompjuterskih informativnih podataka
naziva se multimedija; zvu~i komplikovano, ali
ona ne predstavlja ni{ta vi{e do izme{ane bito-
ve.
Drugo, ro|ena je nova vrsta bita – bit koji
vam govori o drugim bitovima. Ti novi bitovi su
obi~no „zaglavlja“ (hederi), dobro poznati novi-
narima kada prila`u posebne tablice (koje mi
~itaoci nikada ne vidimo) da bi indentifikova-
li pri~u. Takvi hederi su tako|e poznati autori-
ma nau~nih tekstova, kada su zamoljeni da prilo-
`e skup klju~nih re~i uz svoj ~lanak. Bitovi u
hederu mogu predstavljati sadr`aj ili opis po-
dataka koji iza njih slede. Na va{em CD-u ima-
8 Eng. ”Video On Demand” (VOD) – koncept putem kojeg
mo`ete odre|ivati i naru~ivati npr. sadr`aj TV programa
24
te jednostavna zaglavlja koja vam omogu}avaju da
idete sa pesme na pesmu i da u nekim slu~ajevi-
ma dobijete dodatne podatke o muzici (npr. du-
`ina pesme ili albuma). Ovi bitovi nisu vidlji-
vi niti ~ujni, ve} govore vama, va{em ra~unaru,
ili nekoj posebnoj zabavnoj aplikaciji o signalu.
Ova dva fenomena, izme{ani bitovi i bito-
vi-o-bitovima, menjaju opis medija tako nemilo-
srdno da koncepti, poput videa na zahtev8 i pre-
nosa elektronskih igrica kroz lokalnu kablov-
sku mre`u, postaju trivijalne aplikacije – tek
vrh ogromnog ledenog brega koji viri iznad vode.
Razmislite o posledicama prenosa televizijskog
{oua, kao podataka koji uklju~uju kompjuterski
~itljiv opis o samima sebi. Mogli biste da sni-
mate na osnovu sadr`aja, a ne sati, dana ili kana-
la. Ili, {ta je sa jednim digitalnim opisom koji
bi mogao da generi{e program u audio, video i
tekstualnom obliku u samom prijemniku? I, uko-
liko je preno{enje tih bitova unaokolo tako la-
ko, kakvu prednost mogu imati velike medijske
kompanije nad vama i nada mnom?
Digitalno bivanje vapi za takvim pitanji-
ma. Ono stvara potencijal koji omogu}ava da pot-
puno nov sadr`aj potekne iz potpuno nove kombi-
nacije izvora.
Tamo gde je inteligencija
Emitovana televizija je primer medija u ko-
jem se cela inteligencija nalazi u polaznoj ta~-
ki. Predajnik odre|uje sve, a prijemnik samo pri-
ma ono {to sti`e do njega. Gledaju}i odnos inte-
ligencije po kubnom in~u, televizor je trenutno
najgluplji aparat u va{oj ku}i (da ne govorim o
programima). Ukoliko posedujete mikrotalasnu
pe}nicu, ~injenica je da ona sadr`i vi{e proce-
sora od va{eg televizora. Umesto da gledamo na
25
slede}i evolutivni korak televizije kroz pove}a- jalno za vas. Bitovi su filtrirani, pripremlje-
nu rezoluciju, bolju boju ili vi{e programa, raz- ni i isporu~eni vama da biste ih vi, recimo, od-
mi{ljajmo o tom koraku kao o promeni u distri- {tampali ili posmatrali interaktivno kroz
buciji inteligencije – ili, preciznije, o pome- elektronski displej.
ranju inteligencije sa predajnika na prijemnik. Drugi primer je onaj u kojem va{ sistem za
Primerak novina se tako|e proizvodi sa ~i- novosti `ivi u prijemniku i dok Nju Jork Tajms
tavom svojom inteligencijom u predajniku. Ali, emituje vrlo veliki broj bitova, mo`da pet hilja-
medij papira velikog formata omogu}ava olak{a- da razli~itih pri~a, va{ sistem grabi samo neko-
nje „istosti“ informacija, po{to mo`e biti kon- liko odabranih, u zavisnosti od va{ih interesa,
zumiran na razli~ite na~ine od strane razli~i- navika i planova za taj dan. U ovom slu~aju, inte-
tih ljudi i u razli~ito vreme. Mi se brzo kre}e- ligencija je u prijemniku i nemi predajnik {a-
mo kroz strane, vo|eni naslovima i slikama, pri lje bez razlike sve bitove svima.
~emu svako od nas vrlo razli~ito tretira iden- Budu}nost ne le`i ni u jednom ni u drugom
ti~ne bitove koji su isporu~eni stotinama hilja- na~inu, ve} u oba.
da ljudi. Bitovi su isti, ali je ~itala~ki do`i-
vljaj druga~iji.
Jedan od na~ina na koji se mo`e posmatrati
budu}nost digitalnog bivanja jeste zapitati se da
li se kvalitet jednog medija mo`e preneti u dru-
gi. Da li do`ivljaj televizije mo`e biti poput
iskustva ~itanja novina? Puno ljudi razmi{lja o
novinama kao o ne~emu mnogo ozbiljnijem i du-
bljem od televizijskih vesti. Mora li biti tako?
Sli~no tome, televizija se smatra bogatijim ~ul-
nim do`ivljajem u odnosu na novine. Mora li i to
biti tako?
Odgovor le`i u kreiranju kompjutera koji
}e filtrirati, sortirati, prioritetizovati i
rukovati multimedijom u na{u korist – kompju-
tera koji ~itaju novine i gledaju televiziju za
nas, i pona{aju se kao urednici kojima je re~eno
{ta da rade. Ova vrsta inteligencije mo`e `ive-
ti na dva razli~ita mesta.
Ona mo`e egzistirati u predajniku i pona-
{ati se kao da posedujete va{e li~ne pisce ~la-
naka i novinare – kao da Nju Jork Tajms (New
York Times) izdaje jednu jedinu novinu napra-
vljenu posebno prema va{im interesima. U ovom
prvom slu~aju, mali skup bitova je izabran speci-

26 27
 2. Nepotrebni propusni opseg

Od curenja do prosipanja
Tokom kasnih 60-tih, dok sam na univerzite-
tu predavao kompjutersku grafiku, niko nije znao
{ta je to. Kompjuteri su bili potpuno izvan sva-
kodnevice. Danas slu{am kako {ezdesetpetogodi-
{nji magnati pri~aju o tome koliko bajtova me-
morije poseduju njihovi ^arobnjaci (eng. Wiz-
ards) i koliki je kapacitet njihovih hard disko-
va. Neki ljudi govore sa poluznanjem o brzini
svojih kompjutera (zahvaljuju}i briljantnoj „In-
tel Unutra“ kampanji) i sa ne`no{}u (ili su-
protno) o „ukusu“ njihovih operativnih sistema.
Nedavno sam upoznao jednu poznatu li~nost iz
sveta mode, imu}nu i {armantnu `enu, koja je ta-
ko dobro poznavala Majkrosoftov operativni si-
stem da je pokrenula mali biznis, u kojem je nudi-
la konsultantske usluge njenim manje upu}enim
kolegama. Na njenoj vizitkarti je pisalo: „Ja
znam Vindouse.“
Propusni opseg je druga~iji. On nije dobro
shva}en, posebno sada kada nas fiber optika od-
vla~i iz skromnog u skoro beskrajan opseg. Pro-
pusni opseg predstavlja kapacitet kojim se in-

10 Krajem ’98. ve} }e biti dostupna tehnologija kojom je

kroz opti~ki kabl mogu}e propustiti 3,2 gigabita u sekundi,

9 Eng. ”baud”, jedinica za brzinu modema (prim. prev.). {to odgovara prenosu 70.000 tomova enciklopedije u svakoj se-

28 29
formacije {alju datim kanalom. Ve}ina ljudi
ga, radi lak{eg poimanja, posmatra poput pre~-
nika cevi ili broja traka na autoputu.
Ovi slikoviti prikazi izostavljaju neke
suptilnije razlike izme|u prenosnih medijuma
(bakar, opti~ko vlakno, vazduh). Tako ignori{u
na{u sposobnost da prenesemo ve}i ili manji broj
bitova u sekundi kroz isti bakar, opti~ko vlakno
ili vazdu{ni kanal, u zavisnosti kako dizajni-
ramo (i moduliramo) signal. Uop{teno re~eno, ba-
karne telefonske linije, fiber-opti~ke veze i
radio spektar mo`emo okarakterisati na takav
na~in da nam bude olak{ano razumevanje protoka
na{ih beste`inskih bitova.
Bakarne telefonske `ice, poznate kao „pa-
rice“ (naziv poti~e jo{ iz proteklih dana kada
su `ice bile upletene kao kod starinskih lampi,
koje danas mo`emo videti po staromodnim i luk-
suznim evropskim hotelima), svrstavaju se u ka-
nal malog opsega. Bilo kako bilo, danas postoji
instalirana baza telefonskih linija, vredna 60
milijardi dolara, koja je u stanju da prenosi 6
miliona bitova u sekundi, uz odgovaraju}e modeme
(skra}enica napravljena od modulacije-demodula-
cije, procesa pretvaranja bitova u talase i obrat-
no). Modemi uglavnom rade brzinom od 9.600 boda9
(izraz bod, imenovan po Emilu Bodou – „Morzeu
teleksa“, tehni~ki nije isto {to i bitovi u se-
kundi <bps>, ali se po~eo koristiti kao zamena,
{to sam i ja radio u ovom tekstu).
Skuplji modemi mogu raditi na 38.400 boda
({to je i dalje stotinu puta sporije od potenci-
jalnog kapacita bakarne `ice, koja postoji u ve-
}ini ameri~kih domova). Na parice treba gledati
kao na kornja~u u pri~i o utrkivanju kornja~e i
zeca. On je spor, ali ne tako spor koliko bi se od-
mah pomislilo.
Kapacitet opti~kog vlak na treba posmatra-
ti kao beskona~an. Mi bukvalno ne znamo koliko
30
zapravo bitova u sekundi mo`emo poslati kroz
opti~ko vlakno. Nedavna istra`ivanja su pokaza-
la da mo`emo da isporu~imo skoro 1.000 milijar-
di bitova u sekundi. To zna~i da jedno vlakno
pre~nika ljudske kose mo`e isporu~iti sve ikad
izdate brojeve Vol Strit @urnala (Wall
Street Journal) za manje od sekunde. Prenose}i
podatke tom brzinom, opti~ko vlakno mo`e ispo-
ru~iti milion televizijskih kanala istovreme-
no, grubo uzimaju}i – dvesta hiljada puta br`e od
bakarnih parica10. Ovo je veliki skok napred i
samo da napomenem da govorim o jednom vlaknu;
dakle, ako vam treba vi{e, napravi}ete vi{e jer
je to, ipak, samo pesak.
Ljudi misle da je transmisijski kapacitet
etra (u narodu popularno zvanog „vazdu{ni tala-
si“) beskrajan. To je vazduh i ima ga tako puno svu-
da oko nas. Ve} sam iskoristio izraz etar, koji
ima istorijsko zna~enje; po{to su radio talasi
otkriveni, za etar se smatralo da je misteriozna
supstanca kroz koju putuju talasi; neuspeh u pro-
nala`enju etra je doveo do otkri}a fotona. Staci-
onarni sateliti kru`e na 22.300 hiljada milja
iznad ekvatora ({to podrazumeva oko 34.000 mili-
jardi kubnih milja etra sadr`anog u spoljnjem
omota~u). Takva koli~ina etra mora biti u stanju
da prenese veliku koli~inu bitova bez me|usob-
nog sudaranja. Ovo je istina u slu~aju vi{e mili-
ona daljinskih upravlja~a {irom sveta, koji ko-
riste be`i~nu komunikaciju sa televizorom ili
muzi~kim ure|ajem. Po{to ovi ure|aju imaju ma-
lo snage, tih nekoliko bitova podataka koji putu-
ju od va{e ruke do TV-a ne menjaju kanale u sused-
nom stanu ili gradu. Kad su be`i~ni telefoni u
pitanju, kao {to je mnogo nas imalo priliku da se
uveri, to nije slu~aj.
Kada budemo po~eli da koristimo etar za sna-
`ne telekomunikacije i emitovanja, mora}emo da
budemo vrlo pa`ljivi kako se signali me|usobno
31
ne bi me{ali. Bi}emo primorani da `ivimo u od-
re|enim delovima spektra i ne}emo mo}i da ga ne-
smotreno koristimo. Mora}emo da ga koristimo
{to je mogu}e efikasnije. Za razliku od opti~kog
vlakna, ne mo`emo ga proizvoditi vi{e nego {to ga
ima. Priroda je to samo jednom u~inila.
Postoji mnogo na~ina da se bude efikasan,
poput ponovnog kori{}enja delova spektra tako
{to bi se napravila mre`a transmisijskih }eli-
ja, koja bi dopu{tala ljudima da koriste iste
frekvencije par kvadranata iznad, ili mogu}no-
sti da se pro{irimo na delove spektra koji su ra-
nije bili izbegavani (zbog toga {to neke frekven-
cije mogu da spr`e nedu`ne ptice). Ali, i pored
svih trikova i efikasnosti, dostupni propusni
opseg u etru je mali kada se uporedi sa istim u
opti~kom vlaknu, uz na{u sposobnost da ga proiz-
vodimo u sve ve}im koli~inama. Iz ovog razloga,
predlo`io sam zamenu mesta izme|u dana{njih
`i~anih i be`i~nih informacija.
Dok je trajala izborna kampanja senatora
Boba Kerija iz Nebraske, on je proveo nekoliko
sati u Medijskoj laboratoriji. Kada smo se upo-
znali, prva stvar koju mi je rekao bila je: „Negro-
pontova zamena“. Ta ideja, o kojoj sam prvi put di-
skutovao i ilustrovao je na sastanku Nordern Te-
lekoma (Northern Telecom), na kojem smo D`ord`
Gilder i ja bili predsedavaju}i, jednostavno go-
vori o tome kako }e informacije, koje trenutno
idu ispod zemlje (~itaj, `ice), u budu}nosti i}i
kroz etar i obratno. Uglavnom }e sve {to je u va-
zduhu oti}i ispod zemlje, a ono {to je u zemlji
i}i }e u vazduh. Ja sam to nazvao „zamenom mesta“,
a Gilder „Negropontovom zamenom“. Tako je ime
ostalo.
Razlog zbog kojeg ovu zamenu smatram izve-
snom jeste taj da je propusni opseg u zemlji neo-
grani~en, a u etru nije. Ovde imamo jedan etar i
neograni~eni broj opti~kih vlakna. I dok mo`e-
32
mo biti sve pametniji i pametniji u kori{}enju
etra, na kraju moramo sa~uvati ceo spektar za ko-
munikaciju sa pokretnim stvarima koje ne mo`e-
mo dosegnuti, poput aviona, brodova, automobila,
aktn ta{ni ili ru~nih satova.
Opti~ko vlakno kao prirodan na~in
Kada je pre {est godina sru{en Berlinski
zid, Doj~e Bundespost je taj ~in proglasio preu-
ranjenim za pet do sedam godina. Bilo je isuvi{e
rano da bi se u potpunosti izgradile fiber-op-
ti~ke telefonske centrale u isto~noj Nema~koj,
jer cene jo{ uvek nisu bile dovoljno niske.
Danas je opti~ko vlakno jeftinije od bakra,
ra~unaju}i i cenu neophodne elektronike na sva-
kom kraju. Ukoliko negde budete na{li da nije ta-
ko, sa~ekajte par meseci dok cene opti~kih pri-
klju~aka, prekida~a i pretvara~a ne budu dovolj-
no pale. Ne ra~unaju}i komunikacione linije du-
ga~ke samo nekoliko, ili nekoliko desetina me-
tara, ili prisustvo neosposobljenih instalatera,
nema razloga zbog kojeg bi danas koristili bakar
u telekomunikacijama (posebno ako imamo u vidu
cenu odr`avanja bakarnih linija). Kinezi kori-
ste opti~ka vlakna iz potpuno razli~itih razlo-
ga – seljaci iskopavaju bakarne `ice i prodaju ih
na crnom tr`i{tu.
Jedina prava prednost bakra jeste njegova
mogu}nost da prenosi struju. Ovo je osetljiva tema
kada su u pitanju telefonske kompanije. One su
vrlo ponosne na ~injenicu da tokom vremenskih
nepogoda mo`ete izgubiti struju, ali }e va{ tele-
11 Zaista, ADSL je tek ’98. godine zapo~eo svoj prodor
na tr`i{te, za koji se predvi|a da }e eksponencijalno
rasti. Analiti~ari tvrde da }emo do 2002. godine svi
koristiti ADSL modeme (prim. prev.)
33
fon i dalje funkcionisati. Kada bi va{ telefon
koristio opti~ko vlakno umesto bakra, bilo bi
neophodno da se snabdeva strujom iz lokalne elek-
tri~ne centrale i bude ranjiv na nestanke struje.
Iako mo`ete imati baterijsko rezervno napajan-
je, ovo je komplikovano re{enje jer su potrebni
specijalno odr`avanje i pa`nja. Zbog ovog razlo-
ga izvesno je da }e se pojaviti `ice u kojima je
opti~ko vlakno okru`eno bakrom, ili obrnuto.
Ali, iz perspektive bitova, cela `i~ana planeta
bi}e od opti~kih vlakana.
Dobar na~in da se posmatra prelaz sa bakra
na opti~ko vlakno jeste da se ima u vidu to da ame-
ri~ke telefonske kompanije zamenjuju otprilike
5 procenata svojih centrala godi{nje i da bakar
zamenjuju optikom zbog odr`avanja i iz drugih
razloga. I dok ova pobolj{anja nisu jednako ras-
prostranjena, interesantno je primetiti da bi se,
ovom brzinom, za dvadeset godina cela dr`ava mo-
gla sastojati od opti~kih vlakana. Smisao le`i u
~injenici da bi ubrzo mogli stvoriti nacional-
nu infrastrukturu vrlo {irokog kapaciteta,
znali ili ne znali kako da koristimo njen opseg.
U svakom slu~aju, fiber-opti~ke centrale }e re-
zultirati pouzdanijom i kvalitetnijom „dobrom
starom telefonskom uslugom“ (koju stru~njaci
kra}e nazivaju DSTU).
Trebalo je vi{e od decenije da bi se ispra-
vila gre{ka koju je sudija Harold Grin napravio
1983, kada je zabranio Regionalnoj Bel Opera-
tivnoj kompaniji (RBOC) da u|e u informativnu
i zabavnu industriju. Veliki korak napred dogo-
dio se 20. oktobra 1994, kada je FCC (Federalna
komisija za komunikacije) odobrio tzv. „video-
ton za okretanje“.
Ironi~no, RBOC lobisti su iskoristili
bezrazlo`an ali efikasan argument da bi omogu-
}ili prelazak u informativni i zabavni biznis.
Telefonske kompanije su tvrdile da DSTU nije
34
dovoljna i da, ukoliko im se ne odobri ulazak u
{ire tr`i{te isporuke informacija, ne}e mo}i
da opravdaju enormne tro{kove nove infrastruk-
ture (~itaj, opti~kih vlakana).
Zaustavimo se ovde. Uostalom, telefonske
kompanije su oduvek bile isporu~ioci informa-
cija. U stvari, ve}ina raznih RBOC-a pravi naj-
ve}u zaradu od „`utih stranica“ (registar svih
firmi u gradu). Ukoliko ove informacije pretvo-
re u bitove i sprovedu ih do va{ih vrata, to je u
redu. Ali, ukoliko bi ove informacije ~uvali u
vidu bitova i vama ih slali elektronski, to bi
bilo ilegalno. Sudija Grin je to video na taj na-
~in.
Iz ovog razloga lobisti su se morali slo`i-
ti da telefonske kompanije moraju biti u bizni-
su isporuke elektronskih informacija da bi
opravdale tro{ak izgradnje regionalne fiber-
opti~ke centrale. Bez novih izvora prihoda, ar-
gument se nastavlja, bio bi manjak podsticaja da
se napravi ova velika investicija. Argument je
bio dobar i telefonske kompanije sada mar{ira-
ju u informativni i zabavni biznis i, naravno,
pola`u opti~ka vlakna malo br`e nego pre.
Mislim da je rezultat dobar jer }e koristi-
ti potro{a~u, ali je argument bio bezrazlo`an.
Telefonske kompanije sada mogu biti uhva}ene
kako veruju u naizgled dobre argumente protiv
sli~nih zakona. Nama ne trebaju ogromni propu-
sni opsezi da bi preneli ve}inu informativnih
i zabavnih usluga. U stvari, skroman opseg od 1.2
do 6.0 miliona bps (bitova u sekundi) sasvim je do-
voljan za ve}inu postoje}e multimedije. Jo{ uvek
nismo po~eli da razumemo niti da naziremo krea-
tivni potencijal 1.2 do 6 miliona bps. Dok su, to-
kom deset godina, advokati i direktori pritiska-
li sudiju Grina, zaboravili su na ogromnu i ve}
ugra|enu infrastrukturu: bakarne parice.
Malo ljudi shvata koliko je zapravo dobra
35
bakarna linija. Tehnika zvana ADSL 11
(asimetri~na digitalna pretplatni~ka petlja)
omogu}ava slanje velikih koli~ina podataka
kroz relativno kratke bakarne linije. ADSL-1
mo`e da obezbedi slanje 1.544 miliona bps u i
64.000 bps iz 75 procenata ameri~kih i 80 proce-
nata kanadskih ku}a. ADSL-2 ide br`e od 3 mili-
ona bps, a ADSL-3 preko 6 miliona bps. ADSL-1 je
dovoljan za prenos video signala VHS kvaliteta.
Ovo nije dugoro~no re{enje za ku}nu isporuku
multimedije, ali je zanimljivo {to je ignorisano u
tolikoj meri. Obja{njenje je bila visoka cena po
pretplatniku. Ali taj tro{ak je rezultat ve{ta~-
ki malih obima. ^ak i ako je tro{ak stalno veli-
ki, poput hiljadu dolara po ku}i, u pitanju je ra-
stu}i broj, koji se mo`e ra~unati po ku}i, kako se
ljudi budu pretpla}ivali. [to je jo{ bitnije, mno-
gi Amerikanci bi bili voljni da plate hiljadu i
vi{e dolara tokom tri ili ~etiri godine, ukoliko
bi usluge bile interesantne, dele}i tako po~etne
tro{kove. I dok je opti~ko vlakno sigurno budu}-
nost, puno stvari mo`emo uraditi i nau~iti sa da-
nas postoje}im bakarnim centralama.
Mnogo ljudi ignori{e bakarni stepenik.
Oni kupuju opti~ka vlakna u velikim koli~ina-
ma, uz hitnu potrebu i zahteve, zarad bezgrani~-
nog opsega, ne bi li odr`ali svoju kompetitivnu
o{tricu, ne prime}uju}i da }e majka priroda i
komercijalni interesi, u ve}oj meri od zakonske
odredbe, doprineti da opti~ko vlakno postane
prirodna stvar. Kao psi po vru}ini, pobornici
velikog kapaciteta miri{u svaku politi~ku
priliku za mre`e velikog opsega, kao da je u pi-
tanju nacionalni imperativ ili gra|ansko pra-
vo. U principu, neograni~eni propusni opseg mo-
`e posedovati paradoksalan i negativan efekat
pretrpavanja ljudi sa isuvi{e bitova i mogu}no-
sti da periferne ma{ine ispadnu bespotrebno
glupe. Posedovanje neograni~enog opsega te{ko da
36
bi bila pogre{na i lo{a stvar, ali, poput slobod-
nog seksa, ne mora biti ni suvi{e dobra. Da li
stvarno to `elimo i da li su nam potrebni ovi bi-
tovi?
Manje zna~i vi{e
Ova izreka arhitekte Mies van der Rohea
pronalazi svoj put kroz sve vi{e i vi{e lekcija,
zahvaljuju}i kojima sam saznao o koli~ini in-
formacija koje je potrebno preneti i o na~inima
na koje se one do`ivljavaju. Ova izreka je skoro
uvek istinita kada su u pitanju novi mediji u ru-
kama po~etnika. Po~etnici zaista ne razumeju
zbog ~ega „manje zna~i vi{e“.
Uzmimo, na primer, ku}nu video-kameru. Ka-
da prvi put dobijete i koristite kamkorder, naj-
verovatnije }ete puno panovati i zumirati, is-
probavaju}i simultano sve nivoe slobode koju ste
tek otkrili. Rezultat je manijakalan i istrzan
ku}ni video, obi~no nepodoban za prikazivanje
(on ~ak i familiji smeta i dosa|uje beskrajnim
{venkovima i zumovima). Kasnije, kako vreme
prolazi, postajete smireniji i koristite ove no-
ve vrste slobode mnogo umerenije i re|e.
Suvi{e slobode je tako|e imalo lo{ efekat
na izlaz iz na{eg laserskog {tampa~a. Mogu}nost
izmene fontova i njihove veli~ine predstavlja
isku{enje koje zaga|uje mnogo dana{njih univer-
zitetskih i poslovnih dokumenata, u kojima se
intenzivno me{aju serifna i neserifna pisma
svih vrsta i veli~ina: normal, bold, kurziv (ita-
lic), sa i bez senki. Potrebno je malo poznavanja
tipografije da bismo shvatili kako je kori{}e-
nje samo jednog tipa slova mnogo adekvatnije i da
veli~inu slova treba retko menjati. Manje mo`e
zna~iti vi{e.
37
 Propusni opseg je sli~an. Postoji rastu}a i
lo{a dogma koja nam govori da treba da koristimo
velike opsege samo zbog toga {to su nam dostupni.
Stvarno postoje neki prirodni zakoni u vezi pro-
pusnog opsega, koji nam sugeri{u da prosle|iva-
nje vi{ka bitova nekome – nije mnogo druga~ije
ili logi~nije od poja~avanja radija da bi se dobi-
lo vi{e informacija.
Na primer, 1.2 miliona bps je u 1995. prag
onoga {to nazivamo videom VHS kvaliteta. Idite
napred i slobodno ga udvostru~ite ili utrostru~i-
te, ukoliko `elite televiziju ve}eg kvaliteta. Te-
{ko je smisliti na~in da se iskoristi vi{e od 6
miliona bps po osobi, za isporuku sve`ih i ma-
{tovitih usluga, ukoliko ih uop{te posedujemo.
Novi informativni i zabavni servisi ne ~e-
kaju na opti~ko vlakno do ku}e; oni ~ekaju na{u
ma{tu.
Kompresovati 100.000 bitova u 1
Odnos izme|u propusnog opsega i kompjutera
je suptilan. Razmena na relaciji propusni opseg –
kompjuter je ovih dana o~igledna u video-telefo-
nima i u ne{to skupljim video-konferencijskim
sistemima. Zbog toga {to vr{ite prora~une na oba
kraja linije, mo`ete slati manje bitova napred i
nazad. Kada biste potro{ili deo novca na procesi-
ranje digitalnog videa na svakom kraju, time ga
kompresuju}i i dekompresuju}i, koristili biste
manje kapaciteta kanala i u{tedeli na prenosu.
Generalno govore}i, digitalni video je pri-
mer kompresije, bez obzira na sadr`aj informa-
cija. Ljudi koriste iste tehnike kompresije za
ko{arka{ku utakmicu, intervju u stilu Teda
Kopela, i za D`ejms Bond jurnjavu. Ne morate bi-
ti kompjuterski stru~njak da biste pretpostavi-
li da svaki od ovih programa dovodi do vrlo raz-
38
li~itih pristupa kompresiji podataka. Ubrzo po-
{to osmotri sadr`aj, neko mo`e kompresovati
podatke na vrlo razli~ite na~ine. Obratite pa-
`nju na slede}i primer, uzet iz razgovora na rela-
ciji ~ovek – ~ovek.
Zamislite {est ljudi koji ve~eraju sede}i za
stolom; oni su duboko za{li u zajedni~ku raspravu
o, recimo, osobi koja nije prisutna. U jednom momen-
tu, tokom tog razgovora o gospodinu X, pogledao sam
svoju suprugu i namignuo joj. Posle ve~ere vi }ete
mi pri}i i re}i: „Nikolas, video sam da namigujete
Eleni. [ta ste joj to kazali?“
Ja }u vam objasniti da smo ve~erali sa gospo-
dinom X-om pre dve no}i, kada nam je on objasnio
da je nasuprot... on u stvari... i ljudi bi mogli da
pomisle..., ali ono {to je stvarno odlu~io je...
itd. 100.000 bitova (ili sl.) kasnije, ja sam u sta-
nju da vam ka`em o ~emu sam zapravo komunicirao
sa svojom `enom pomo}u 1 bita (nadam se da mi ne
zamerate {to mig posmatram kao slanje 1 bita
kroz etar).
Ono {to se zapravo desilo u ovom primeru je-
ste da su predajnik (ja) i prijemnik (Elena) posedo-
vali nekakvo zajedni~ko znanje i tako komunikaci-
ja izme|u nas dvoje mo`e biti kratka. U ovom prime-
ru ja sam ispalio odre|eni bit kroz etar i on se ra-
{irio u njenoj glavi, prizivaju}i mnogo ve}u koli-
~inu informacija. Kada me pitate {ta sam rekao,
primoran sam da vam isporu~im svih 100.000 bito-
va. Time gubim 100.000/1 kompresiju.
Postoji pri~a o paru koji je znao stotine pr-
ljavih viceva tako dobro da je bilo dovoljno da jedno
drugom nabrajaju brojeve. Par cifara bi prizvalo
celu pri~u i slalo jedno ili drugo u nekontrolisa-
ni smeh. Prozai~nija upotreba ovog metoda kompre-
sije podataka je pretvaranje re~i, koje se ~esto kori-
ste, u brojeve i slanje tih par bitova umesto nizova
slova. Izvesno je da }emo vi|ati sve vi{e i vi{e ta-
kvih tehnika kako propusni opseg budemo zamenjiva-
li deljenim znanjem. Sabijanje informacija ne samo
da smanjuje cenu prenosa bitova ve} {tedi i na{e
39
vreme.
Ekonomija prodaje
U slu~aju dana{njih metoda za naplatu tele-
fonskih razgovora, bio bih prinu|en da platim
sto hiljada puta vi{e, da bih poslao svoju pri~u
o gospodinu X-u vama, nego kada bih je slao Eleni.
Telekomunikacijske kompanije ne}e dobiti ni-
{ta od slanja manje koli~ine bitova. Trenutni
ekonomski model telefonije zasniva se na napla-
ti po sekundi ili po bitu, bez obzira {ta je taj
bit.
Pravo pitanje u razumevanju ekonomije pro-
pusnog opsega jeste: da li neki bitovi vrede vi{e
od drugih? Odgovor je vrlo jasan – vrede. Ne{to
komplikovanije pitanje glasi: da li bi vrednost
bita trebalo da zavisi od njegovog su{tinskog ka-
raktera (filmski bit, konverzacijski bit ili
pejsmejker bit) ili od toga ko ga koristi? Ili ka-
da? Ili kako?
Ve}ina ljudi, uklju~uju}i tu i one iz ~asopi-
sa Nacionalna Geografija (National Geograph-
ic), slo`i}e se da {estogodi{nje dete koje uzima
slike iz njihove arhive za svoj doma}i zadatak tre-
ba da ih dobije sasvim, ili skoro besplatno. Nasu-
prot tome, ako bih ja te iste slike koristio za ne-
ki papir ili poslovni plan, trebalo bi da platim
fer cenu i ~ak da ekstra doplatim za nov~anu po-
dr{ku {estogodi{njacima. Sada bitovi ne samo da
imaju razli~itu vrednost ve} ta vrednost varira u
zavisnosti od toga ko ih i kako koristi. Odjedan-
put su tu dobrostoje}i bitovi, maloletni bitovi i
hendikepirani bitovi. Kongres }e morati da bude
vrlo kreativan da bi napravio okvir za pravedni
sistem.
Razli~ito napla}ivanje bitova nije nova
stvar. Imam ra~un kod Dau D`ounsa, koji kori-
40
stim da bih se uklju~io na berzu. Moj ra~un se za-
tvara posle petnaest minuta. Ako `elim da dopu-
nim kvote, poput mog osamdeset{estogodi{njeg
ujaka, trebalo bi da platim razumnu sumu Dau
D`ounsu ili mom ujaku. Ovo je savremeni ekviva-
lent razlike u ceni izme|u vazdu{nog i kopnenog
po{tanskog saobra}aja, bitova koji sti`u avio-
nom i onih koji sti`u vozom.
U slu~aju informacija koje se isporu~uju u
realnom vremenu (eng. real-time), zahtevi propu-
snog opsega su diktirani od strane medijuma sa
kojeg se emituju informacije. Ako obavljam tele-
fonski razgovor sa vama, besmisleno bi bilo da
moj glas sti`e br`e nego {to govorim. Isporu~i-
vati ga sporije ili sa zaka{njenjem – ne bi se mo-
glo tolerisati. ^ak i ka{njenje od ~etvrt sekun-
de, u slu~aju satelitske telefonske veze, smeta ve-
}ini ljudi.
Ali, ukoliko snimim svoju poruku na traku
i `elim da vam je po{aljem, a poziv pla}am po
minuti, sigurno je da bih `eleo da protok bude sa
{to vi{e bitova u sekundi. Ovaj ose}aj je poznat
ljudima koji se loguju {irom zemlje i usisavaju
podatke u svoje leptope ili ih izbacuju iz njih.
Samo par godina ranije, 2.400 boda je smatrano za
vrlo dobru brzinu. Danas 38.400 bps postaje uobi-
~ajena brzina i rezultira 94 posto ni`om napla-
tom telefona.
Sre}om po telefonske kompanije, vi{e od 50
procenata telefonskog prometa preko Pacifika i
30 procenata preko Atlantika jesu faks podaci ko-
ji idu brzinom od 9.600 bps, umesto 64.000 – koja je
isto tako dostupna.
Zvezde i petlje
Nije samo propusni opseg kanala bitan ve} i
njegova konfiguracija. Jednostavno gledaju}i, te-
41
lefonski sistem predstavlja „zvezdu“, mre`u u
kojoj sve linije zra~e iz jedne ta~ke, kao avenije
u Va{ingtonu ili bulevari u Parizu. Postoji
staza od va{e ku}e do najbli`eg telefonskog raz-
vodnika. Ukoliko biste hteli, mogli bi pratiti
parice sve do lokalne razvodne kutije.
Kablovska televizija je, nasuprot tome, na-
pravljena kao „petlja“, poput reda novogodi{njih
sijalica, koji ide od ku}e do ku}e. Ove mre`e, zve-
zde i petlje su svoj oblik vrlo prirodno uzele od
uskog opsega parica i {ireg opsega koaksijalnog
kabla. U prvom slu~aju, svakoj ku}i je isporu~ena
posebna linija niskog propusnog opsega. A u dru-
gom, veliki broj doma}instava deli zajedni~ki
servis {irokog kapaciteta.
Arhitektura zvezdi i petlji je tako|e vo|e-
na prirodom sadr`aja. U slu~aju telefonske mre-
`e, svaki razgovor je druga~iji i bitovi koji idu
ka jednoj ku}i nemaju nikakve veze sa drugima. To
je sistem ~ija se priroda zasniva na komunikaci-
ji od jedne ta~ke do druge. U slu~aju televizije,
susedi dele programski sadr`aj, pa je bilo sasvim
logi~no da se primeni sistem novogodi{njeg dr-
veta, od jedne ka vi{e ta~aka. Konvencionalna
mudrost kablovskih operatera uveliko kopira ze-
maljsko emitovanje, onakvo kakvo poznajemo, po-
meraju}i televiziju iz etra u svoje `ice.
Me|utim, konvencionalna mudrost je samo
to: konvencionalna. Budu}nost isporuke televi-
zijskog programa se radikalno menja i ne}ete bi-
ti zadovoljni ni ponu|enim izborom va{em suse-
du, a ni potrebom da se ne{to gleda u odre|eno
vreme. Iz ovog razloga kablovske kompanije raz-
mi{ljaju sve vi{e kao telefonske, sa dosta raz-
vodnika i direktnih veza. U stvari, za dvadeset i
pet godina ne}e postojati razlike izme|u telefo-
na i kablovske televizije, ne samo u korporativ-
nom smislu ve} i u samoj arhitekturi mre`e.
Sve `ice }e eventualno biti vezane kao zve-
42
zde. Petlje }e biti kori{}ene u lokalnim pod-
ru~jima ili u obliku be`i~nog emitovanja, gde
distribucioni medijum po pravilu prolazi kroz
sva doma}instva odjednom. GM Hjuz Elektroniks
(GM Hughes Electronics) svoj satelitski baziran
DIREKTV (DIRECTV) sistem naziva „proizvolj-
nim cevovodom“ i re}i }e vam kako je njihov sate-
litski sistem direktne emisije – kablovska mre-
`a koja prolazi kroz svaku ku}u u Sjedinjenim
Dr`avama. Ovo je svakako istina. Upravo u ovom
momentu, ukoliko ovo ~itate u Sjedinjenim Dr`a-
vama, 1 milijarda bps pada na vas iz te Hjuzove
pti~ice, osim ukoliko se ne nalazite ispod olov-
nog ki{obrana.
Pakovanje bitova
Mnogi ljudi koji su po{li putem digital-
nog bivanja razmi{ljaju o propusnom opsegu kao o
cevima. Razmi{ljanje o bitovima kao atomima
svodi se na velike i male cevi, slavine i hidran-
te. Op{teprihva}eno pore|enje jeste da je kori-
{}enje opti~kog vlakna poput pijenja vode iz va-
trogasnog creva. Analogija je konstruktivna, ali
i zbunjuju}a. Voda te~e ili ne te~e. Koli~inu ko-
ja izlazi iz creva mo`ete regulisati zatvaranjem
ventila. Ali, ~ak i kada se mlaz iz creva svede na
kapljanje, atomi vode se kre}u u grupama.
Bitovi su druga~iji. Ski lift mo`e biti
bolja analogija. Lift se kre}e konstantnom brzi-
nom, dok se vi{e ili manje ljudi penje ili sila-
zi. Sli~no tome, vi sme{tate odre|en broj bitova
u paket i onda pu{tate taj paket u kanal, koji je
sposoban da ga isporu~i brzinama od nekoliko
miliona bitova u sekundi. Sada, ako ja ubacim pa-
ket od 10 bitova svake sekunde u brzi kanal, moj
efektivni propusni opseg je 10 bps, a ne brzina ka-
nala.
43
 Iako se ovo ~ini bespotrebnim, to je u prin-
cipu pametan potez, jer i drugi ljudi ubacuju pake-
te u isti kanal – ovo je osnova takvih sistema kao
{to su Internet i ATM (asinhroni transfer mod,
na~in na koji }e u bliskoj budu}nosti raditi sve
telefonske mre`e). Umesto zauzimanja cele tele-
fonske linije, kao {to sada radite za glas, paketi
}e biti sme{tani u red sa imenima i adresama za-
ka~enim za njih, tako da }e znati kada i gde da se
skinu sa ovog ski lifta. Pla}a}ete za pakete, ne za
minute.
Jo{ jedan na~in da posmatrate isto paketi-
ranje propusnog opsega: najbolji metod da se isko-
risti milijardu bitova u sekundi jeste koristi-
ti hiljadu bitova u milionitom delu sekunde, mi-
lion bitova u hiljaditom delu, ili sli~no. U slu-
~aju televizije, na primer, razmi{ljajte o prije-
mu jednog sata videa za samo nekoliko sekundi, na-
suprot principu slavine.
Umesto da se svakome prenosi na hiljade te-
levizijskih programa, mo`da bi bilo bolje ispo-
ru~iti po jedan program svakoj osobi u hiljadi-
tom delu realnog trajanja. Ovaj pristup u potpu-
nosti menja na~in na koji razmi{ljamo o emito-
vanju medija. Emisija ve}ine bitova ne}e imati
apsolutno ni{ta sa brzinom kojom ih mi konzu-
miramo kao ljudska bi}a.
44
3. Slanje bitova
[ta nije u redu sa ovom slikom?
Kada gledate televiziju, da li se `alite na
rezoluciju slike, oblik ekrana ili kvalitet po-
kreta? Verovatno ne. Ako se uop{te `alite, to je
sigurno na ra~un programa. Ili, kao {to Brus
Springstin ka`e: „Pedeset i sedam kanala, a ni-
{ta na TV-u.“ Ipak, sav razvoj televizije je pre-
cizno usmeren ka pobolj{anju prikaza, nasuprot
pobolj{anju sadr`aja.
Godine 1972. nekoliko japanskih vizionara
se upitalo koji je slede}i evolucijski korak u
oblasti televizije. Do{li su do zaklju~ka da }e
to biti ve}a rezolucija, pretpostavljaju}i da }e
prelaz sa crno-belog na kolor biti pra}en televi-
zijom filmskog kvaliteta, tj. televizijom visoke
definicije (HDTV). U analognom svetu to je bio
logi~an na~in da se nastavi razvoj televizije i
upravo je to ono na ~emu su Japanci radili slede-
}ih ~etrnaest godina, nazivaju}i ga Haj-Vi`n
(eng. Hi-Vision).
Tokom 1986. Evropa je bila alarmirana raz-
vojem japanske dominacije u novoj generaciji te-
levizije. Jo{ gore, Sjedinjene Dr`ave su prihva-
tile Haj-Vi`n i udru`ile se sa Japancima u na-
porima da ga proguraju kao novi svetski standard.
Mnogi dana{nji zagovara~i ameri~kog HDTV-a i
45
ve}ina neonacionalista zaboravlja na pogre{an
potez podr{ke japanskom analognom sistemu. Po-
put ~istog za{titni~kog ~ina, Evropljani su gla-
sali protiv Haj-Vi`na, ~ine}i svima nama veli-
ku uslugu, dodu{e iz pogre{nog razloga. Oni su
onda krenuli da razvijaju svoj li~ni analogni
HDTV sistem – HD-MAC, koji je, po mom mi{lje-
nju, ne{to lo{iji od Haj-Vi`na.
U bli`oj pro{losti SAD su se, poput uspa-
vanog d`ina, probudile i pristupile HDTV pro-
blemu sa istim analognim pristupom kao i osta-
tak sveta, postaju}i tre}i po redu koji budu}nost
televizije vide kao ni{ta drugo do problem kva-
liteta slike i, {to je jo{ gore, pristupili su re-
{avanju tog problema sa zastarelim analognim
tehnikama. Svi su mislili da je pobolj{ani kva-
litet slike dobar pravac za razvoj. Na`alost, ni-
je tako.
Ne postoji dokaz kojim bi se potvrdila tvrd-
nja da konzumenti vi{e cene bolju sliku nego bo-
lji sadr`aj. Ovo je posebno istina kada se ima u
vidu da sva do sada ponu|ena re{enja za HDTV ~ak
i ne moraju rezultirati dovoljno primetnim po-
bolj{anjem slike, u pore|enju sa televizijom stu-
dijskog kvaliteta koja je danas dostupna (koju vi,
najverovatnije, nikada niste ni videli i ne mo-
`ete ni slutiti koliko je dobra). HDTV na tre-
nutnom nivou HD-a je sme{an.
Poslednje }e postati prvo
Tokom 1990. prisustvovali smo razlazu Japa-
na, Evrope i Sjedinjenih Dr`ava, koji su krenuli u
potpuno razli~itim pravcima po pitanju napredne
televizije. Japan je do tog momenta investirao u
razvoj HDTV-a osamnaest godina razvoja i novca.
Tokom tog perioda Evropljani su videli kako im
kompjuterska industrija klizi iz ruku i odlu~ili
46
su da im se ne desi isto i sa televizijom. Sjedinje-
ne Dr`ave, koje u principu nisu ni imale televi-
zijsku industriju, na HDTV su gledale kao na sjaj-
nu priliku za ponovni ulazak u tr`i{te
potro{a~ke elektronike, od kojeg su pre toga odu-
stale kratkovide kompanije, kao {to su Vesting-
haus (Vestinghouse), RCA i Ampeks (Ampex).
Kada je Amerika prihvatila izazov pobolj-
{anja televizijske tehnologije, digitalna kom-
presija je bila na suvi{e ranom nivou razvoja da
bi bila o~igledna vodilja te akcije. Tako|e, pro-
tagonisti – proizvo|a~i TV opreme – jednostavno
su bili pogre{ni igra~i. Za razliku od mladih
digitalnih kompanija, kao {to su Epl (Apple) i
San Majkrosistems (Sun Microsystems), kompani-
je za televizijsku tehnologiju bile su steci{te
analognih misli. Za njih je televizija predsta-
vljala slike a ne bitove.
Ali ubrzo posle bu|enja Amerike 1991, sko-
ro preko no}i, svi su postali zagovara~i digital-
ne televizije, pod vo|stvom korporacije D`ene-
ral Instrjument (General Instrument Corp.). Za
manje od {est meseci, bukvalno je svaki ameri~ki
predlog za HDTV pre{ao sa analognog na digital-
ni. Bilo je dovoljno dokaza da }e digitalna obra-
da signala opravdati tro{kove, protiv ~ega je
Evropa bila sve do februara 1993.
U septembru 1991. obratio sam se, za vreme
ru~ka, mnogim ~lanovima kabineta predsednika
Fransoa Miterana. Mo`da zbog toga {to francu-
ski govorim samo kao drugi jezik, nisam uspeo da
ih ubedim da ih ne teram da odustanu od svog „vo|-
stva“, kako su ga oni zvali, ve} da se oslobode „om-
~e oko vrata“, kako sam ja to nazivao.
Prilikom svog susreta sa japanskim premi-
12 Xerox Palo Alto Research Center – famozne labo-
ratorije odgovorne za mnogobrojne tehnolo{ke proboje:
laserski prin-ter, ravni ekran, objektno orijentisano
programiranje, itd. (prim. prev.)
47
jerom Ki~i Mijacavom, 1992, on je bio iznena|en
spoznajom da je Haj-Vi`n zastareo. Margaret Ta-
~er me je isto tako slu{ala. Najzad, krajem 1992,
ovaj period je zavr{en smelim potezom D`ona
Mejd`ora da stavi veto na odobrenje 600 miliona
ekija (800 miliona dolara) ogranku za HDTV pro-
gram. Evropska unija (tada jo{ Evropska zajedni-
ca) napokon je donela odluku da napusti analogni
HDTV, u korist digitalne budu}nosti.
Japanci sada sasvim dobro znaju da je budu}-
nost u digitalnoj TV. Kada je Akimasa Egava, ne-
sre}ni generalni direktor administrativnog bi-
roa za po{tu i telekomunikacije, u februaru 1994.
predlo`io da se Japan pridru`i digitalnom sve-
tu, vode}i ljudi japanske industrije su ga slede}eg
dana naterali da proguta svoje re~i. Japan je po-
tro{io toliko puno javnog novca na HDTV da ne bi
smeo tako javno da isti~e svoje gubitke.
Jasno se se}am tih dana u kojima su se predsed-
nici velikih kompanija potro{a~ke elektronike
zaklinjali da stoje iza dobrog starog analognog
Haj-Vi`na, govore}i da je zamenik ministra si{ao
sa uma. Morao sam da dr`im svoj digitalni jezik za
zubima kada su po~eli da pri~aju suprotno, jer sam
svakog od njih li~no poznavao. Sa~uvati lice zna-
~i – imati ih dva.
Prava tehnologija, pogre{ni prob-
lemi
Dobra vest je da u Sjedinjenim Dr`avama
primenjujemo ispravnu tehnologiju za budu}nost
televizije, dakle digitalnu. Lo{a vest je da i da-
lje bezumno radimo na pogre{nim problemima:
kvalitetu slike, broju frejmova u sekundi (eng.
13Tzv. „set-top box“ je ure|aj, uz pomo} kojeg imate
pristup pomenutim „Video On Demand“ TV uslugama (prim.
48
frame rate) i obliku ekrana (tzv. aspekt ratio –
odnos ivica ekrana). Jo{ gore, poku{avamo da jed-
nom za svagda odredimo ove vrednosti kao kon-
stantne, gube}i iz vida veliku prednost digital-
ne tehnologije koja upravo le`i u ~injenici da
to ne moramo raditi.
^ak i analogni svet postaje manje tvrdoglav.
Svi koji su putovali po Evropi znaju za grozan
problem transformatora, prilago|avanje sa 220
volti na na{e ure|aje koji rade na 110 volti. Don
Estrid`, {ef u IBM-u i otac IBM PC-ja, jednog
dana je bio na parkirali{tu kompanije Boka Ra-
ton (Boca Raton), iz Floride, i zahtevao je da PC
ne haje da li }e napon biti 110 ili 220 volti. Ova
prili~no nerealna komanda je izvr{ena ubrzo po-
tom i danas se skoro svaki personalni ra~unar
mo`e priklju~iti na {irok spektar izvora napa-
janja. Jedan od na~ina na koje ovo mo`e da se po-
smatra jeste da se Estrid`ovom zahtevu iza{lo u
susret tako {to je u ma{inu uba~ena inteligen-
cija (neka priklju~ak brine o onom o ~emu su
prethodno brinuli ljudi). A sada ide poruka TV
proizvo|a~ima.
Vi|a}emo sve vi{e i vi{e sistema koji }e
mo}i da se prilagode ne samo naponima od 110 i
220 V, 60 i 50 Hz ve} i brzini iscrtavanja linija,
broju frejmova (u sekundi) i odnosu ivica ekrana.
Ekvivalentna stvar se ve} de{ava sa modemima,
koji izvr{e veliku koli~inu tzv. rukovanja jedan
sa drugim, ne bi li uspostavili najbolji mogu}i
protokol komunikacije. Gledaju}i dalje, ista
svar se de{ava u e-po{ti (elektronskoj po{ti),
gde sistemi koriste veliki broj protokola za pro-
sle|ivanje poruka izme|u razli~itih ma{ina, sa
ve}im ili manjim uspehom – ali nikad potpuno
bezuspe{no.
14 Knjiga, izdata po~etkom 80-ih, koja je na popularan
na~in (iznutra) opisivala proces dizajniranja jednog kom-
pjutera (prim. prev.)
49
 Biti digitalan je stav budu}nosti. Ne mora-
te staviti ta~ku iznad svakog i i crticu na svako
t. Mo`ete graditi veze za budu}u ekspanziju i
razvijati protokole tako {to }e se nizovi bitova
sami me|usobno sporazumevati. Predvodnici di-
gitalne televizije su ignorisali ova svojstva. Ne
samo da rade na pogre{nom problemu, visokoj de-
finiciji, ve} uzimaju sve ostale varijable i tre-
tiraju ih poput 110 volti u fenu za kosu.
Argumenti u vezi sa „preplitanjem“ (inter-
lejsom) jesu savr{en primer. TV radi sa 30 frej-
mova u sekundi. Svaki frejm se sastoji od dva tzv.
polja, svako od njih sa polovinom iscrtanih li-
nija (parnih i neparnih). Dakle, jedan video-
frejm je sa~injen od dva polja me|usobno pomere-
nih za jednu sken liniju i sa vremenskim razma-
kom od {esnaestine sekunde. Kada gledate televi-
ziju, vi vidite 60 polja u sekundi (tako da je po-
kret gladak), me|usobno „isprepletanih“, ali
svako od njih sadr`i samo polovinu slike. Rezul-
tat svega ovoga je da vi vrlo ~isto vidite visoko-
kvalitetan pokret i stati~ne objekte sa samo po-
lovinom propusnog opsega – sjajna ideja za emito-
vanje televizije u analogno doba, kada je propusni
opseg bio dragocen.
Dilema dolazi sa kompjuterskim prikazom,
gde preplitanje postaje besmisleno i {tetno po
pokretne likove. Kompjuterski displeji treba da
budu ta~niji ({to podrazumeva ve}u rezoluciju i
dobru vidljivost izbliza), jer pokret igra sasvim
druga~iju ulogu kod na{ih izbliza posmatranih
kompjuterskih ekrana. Dovoljno je re}i da pre-
plitanje nema nikakve budu}nosti u okviru kom-
pjutera i da predstavlja anatemu za svakog kom-
pjuterskog in`enjera.
Preplitanje }e umreti prirodnom smr}u.
Doneti zakon protiv njega ne bi bilo razumnije od
zakona protiv plave boje. Digitalni svet je mnogo
elasti~niji od analognih domena, jer u njemu sig-
50
nali mogu da nose sve vrste dodatnih informacija
o samima sebi. Ra~unari mogu da procesiraju i
postprocesiraju signale, dodaju i oduzimaju pre-
plitanje, menjaju broj frejmova i modifikuju od-
nos stranica prikaza da bi prilagodili pravouga-
onu formu odre|enog signala obliku datog disple-
ja. Iz ovog razloga, bolje bi bilo da stvaramo {to
je mogu}e manje despotski fiksiranih standarda,
ako ni zbog ~ega drugog onda zbog toga {to }e se za
ne{to {to danas zvu~i logi~no sutra ispostaviti
da je besmislica.
Izmenljivo poput ameri~kog ustava
Digitalni svet je su{tinski izmenljiv. Mo-
`e da raste i da se menja kontinualnije i u ve}oj
meri organski nego prethodni analogni sistemi.
Kada kupite nov TV aparat, vi bacate stari i
usvajate potpuno novi. Nasuprot tome, kada pose-
dujete kompjuter, vi ste navikli na dodavanje de-
lova, hardvera i softvera, umesto da promenite
sve zarad male nadogradnje. U stvari, sama re~ na-
dogradnja nosi u sebi digitalni prizvuk. Mi se
sve vi{e i vi{e prilago|avamo pobolj{avanju
kompjuterskih sistema, nabavljanju boljeg ekra-
na, instaliranju boljeg zvuka i o~ekivanju od na-
{eg softvera da radi bolje. Za{to televizija ni-
je takva?
Bi}e. Danas smo se zaglavili sa tri analog-
na TV standarda. U SAD i Japanu koristimo
NTSC ({to zna~i Nacionalni Komitet za Tele-
vizijske Sisteme, iako }e vam Evropljani zlobno
re}i da to zna~i ”Never The Same Color” – „Nika-
da ista boja“). PAL (Linija sa promenljivom
fazom) dominira Evropom i pra}en je u Francu-
skoj SECAM-om (SEquential Couleur Avec Me-
moire); Amerikanci ponovo u {ali ka`u da to u
stvari zna~i „Something Essentially Contrary
51
to America“ – „Ne{to zaista suprotno Americi“.
Ostatak sveta vrluda, koriste}i jedan od ova tri
sistema u svom ~istom ili izmenjenom obliku, sa
skoro istom logikom kao {to je nacionalni izbor
drugog jezika.
Biti digitalan pru`a mogu}nost nezavi-
snosti u odnosu na ograni~enost standarda. Ako
va{ TV ne govori odre|enim dijalektom, vero-
vatno }ete morati da obi|ete lokalnu kompjuter-
sku prodavnicu i kupite digitalni dekoder, kao
{to bi danas kupili softver za va{ PC.
Ako je rezolucija va`na varijabla, onda je re-
{enje u izgradnji promenjljivog sistema, a ne nekog
koji je vezan za odre|eni broj sken linija koje da-
nas lako mo`emo prikazati. Kada ~ujete nekog kako
pri~a o 1.125 ili 1.250 sken linija, ne postoji ni-
{ta magi~no u tim brojevima. Oni su samo blizu
maksimalnog prikaza, kojeg danas mo`emo dobiti
na katodnim cevima (CRT – eng. Cathode Ray Tube).
Naime, na~in na koji su TV in`enjeri posmatrali
sken linije u pro{losti – danas vi{e ne va`i.
Ranijih dana, kako je televizor postajao sve
ve}i, posmatra~ se pomerao sve dalje od njega, ko-
na~no do kau~a za odmor. U proseku, broj sken li-
nija po milimetru, koji je stizao do gledao~eve
zenice, bio je manje-vi{e konstantan.
Zatim, pribli`no oko 1980, do{lo je do na-
gle promene. Ljudi su, iznenada, sa kau~eva pre-
{li na stolove, uz do`ivljaj posmatranja izbliza
ekrana od osamnaest in~a. Ova promena je okrenu-
la naglava~ke razmi{ljanje o sken linijama, jer
vi{e nismo mogli da razmi{ljamo o broju sken
linija po slici (kao {to je slu~aj sa TV aparati-
ma), ve} po in~u, kao {to to radimo sa papirom i
modernim kompjuterskim displejima (ovde
Kseroksov Palo Alto centar za istra`ivanje,
PARC12, dobija pohvale zbog toga {to je prvi po-
15 Ameri~ka klasifikacija starosne cenzure (prim.
52
~eo da razmi{lja u linijama po in~u). Ve}i dis-
plej zahteva vi{e linija. Naravno, ako zare|amo
ravne displeje, ima}emo mogu}nost da prikazuje-
mo slike sa rezolucijom od desetine hiljada li-
nija. Ograni~iti danas na{a razmi{ljanja na ot-
prilike hiljadu – bio bi kratkovid potez.
Na~in da se sutra postigne masovno velika
rezolucija jeste napraviti danas promenjljivi
sistem, koji u stvari niko od dana{njih igra~a
trenutno ne predla`e. ^udno!
TV kao {alter za naplatu
Svi proizvo|a~i kompjuterskog hardvera i
softvera sude se sa kablovskom industrijom, {to
i nije ~udno s obzirom da ESPN ima vi{e od 60
miliona pretplatnika. Majkrosoft, Silikon
Grafiks (Silicon Graphics), Intel, IBM, Epl,
DEC (Digital) i Hjulet Pakard (Hewlett
Packard) sklopili su va`ne ugovore sa kablov-
skom industrijom.
Uzrok ovog previranja je tzv. „set-top kuti-
ja“ koja trenutno predstavlja tjuner, ali treba da
preraste u ne{to mnogo va`nije13. Ako se nastavi
istim tempom kojim su se stvari do sada odvijale,
uskoro }emo imati toliko razli~itih tipova set-
top kutija koliko trenutno imamo daljinskih
upravlja~a (jedan za kablovsku televiziju, drugi
za satelit, tre}i za parice, po jedan za svaku UFV
transmisiju, itd). U`asna je i sama pomisao na
takav „{vedski sto“ nekompatibilnih set-top ku-
tija.
Interesovanje za ovakvu kutiju poti~e od
njene potencijalne funkcije da, pored drugih
stvari, slu`i kao vrsta kapije kroz koju bi
provajder (eng. provider) kutije i njenog inter-
fejsa mogao postati ku}epazitelj, na taj na~in
{to bi napla}ivao nadnice za informacije koje
53
 Pogovor

54 55
 Tehnologija (ne) slobode

Knjigu Nikolasa Negroponta „Biti digita-

lan“ svaki ~italac }e sigurno do`iveti razli~ito.
To }e zavisiti od mere u kojoj je neko „uronjen“ u
{irokoisprepletano tkivo digitalnog doba – doba
eksplozivnog razvoja ra~unara i telekomunikacija,
elektronskih medija i ~itave nove kulture, koja se
na takvom tkivu pred na{im o~ima stvara i svako-
dnevno menja. Iako prvi put objavljena pre skoro ~e-
tiri godine, {to za ovu oblast predstavlja dugo vre-
me, „Biti digitalan“ je do bola aktuelno {tivo, svo-
jevrstan vodi~ kroz velegrad bitova i mre`a koje
nas polako ali sigurno upli}u u globalno pletivo
informacija i mogu}nosti, novih izazova, novih
opasnosti i novih sloboda.
Na prvi pogled, Negropontova knjiga je mani-
fest digitalne ere. Opisi i predvi|anja su mu pu-
ni optimizma i ~vrste vere u stabilan i nezausta-
vljiv tehnolo{ki i ukupni civilizacijski razvoj,
u kojem su novi dometi mikroelektronike u punoj
slu`bi ~ovekove sre}e i blagostanja. Lako se mo`e
desiti da sumnji~avi ~italac – odrastao na doma-
}im turbulentnim prostorima, sa sve`im utiscima
o doskora neverovatnim zbivanjima i tragi~nim lo-
movima koji su nas zadesili – pomisli kako je naiv-
no verovanje autora u slobodu pojedinca, koja defi-
nitivno trijumfuje podr`ana „kona~nom tehnolo-
gijom slobode“, kako je ovde definisano nastupaju}e

56 57
informati~ko dru{tvo. On veruje da globalne tele-
komunikacije i strahovit porast razmene svih vr-
sta informacija izme|u ljudi {irom sveta neizbe-
`no vode ujedinjavanju nacija i dr`ava, i formira-
nju jedinstvene zemaljske ekonomije, politike, pa i
vlade. „Globalna priroda digitalnog sveta ubrza-
no }e smenjivati prethodne i one manje demarkaci-
je. Neki ljudi ovo smatraju prete}im, a ja smatram
da je to uveseljavaju}e“, ka`e Negropont, tvrde}i
dalje da „vi{e od svega ostalog, moj optimizam do-
lazi iz osna`uju}e prirode digitalnog na~ina `i-
vota. Pristup, mobilnost i sposobnost da se uti-
~e na promenu jesu faktori koji }e budu}nost u~i-
niti tako razli~itom od sada{njosti. Informa-
tivni autoput danas mo`e zvu~ati kao zabluda,
ali on je prikrivena izjava o sutra{njici. On }e
postojati, prevazilaze}i na{a najlu|a predvi|a-
nja. Kako deca budu usvajala globalne informativ-
ne resurse i kako budu otkrivala slobodu da bez do-
zvola u~itelja rade sa njima, mi }emo biti na pu-
tu da prona|emo novu nadu i dostojanstvo na me-
stima gde su oni prethodno vrlo malo postojali.“
Amen.
Po mnogim elementima konstrukcije i sadr-
`aja dela autor je futurista, bolje re~eno futuro-
log „optimisti~ke provenijencije“, koji se po ide-
jama i na~inu konstrukcije scenarija bliske budu}-
nosti pribli`ava Naisbitt-u i Kahnu, ali izbegava
da ulazi u dubinu „socijalno-ekonomske tektonike“,
koja je neizbe`ni produkt zrelog informativnog
dru{tva. Koliko je u pravu, te{ko je re}i. U svakom
pogledu, Negropont jasno defini{e „~vori{ta teh-
nolo{kih promena“ i spektar dominantnih impli-
kacija u sjajno razvijenom scenariju po~etka XXI
veka, ve{to zaobilaze}i nesigurno tlo predvi|anja
rizika katastrofa, koje su u ovoj problematici ne
samo mogu}e ve} i nezaobilazne. Negropont se opre-
deljuje za projekciju pozitivnih mogu}nosti, koje
prevazilaze najslobodniju ma{tu futurologa pret-
58
hodne generacije i duboko ulaze u domen tvrde na-
u~ne fantastike. Uostalom, ve} je pokazano da ni
najsmelija nau~na fantastika ne mo`e ni da se
pribli`i realnostima „eksplozije tehnologija“
krajem ovoga veka.
Pa`ljivi ~italac uo~i}e obilje kritika koje
autor direktno, koncizno ali okrutno argumentova-
no izri~e u smeru nekih dominiraju}ih pravaca
tehnolo{kog razvoja, vrlo prisutnih u vreme na-
stanka knjige (1995), ali prisutnih i danas. Tako se
Negropont obru{io na nepotrebno jurenje za tvrdim
standardima na polju {irokoformatne televizije
(HDTV), ku}nih ra~unara, diskova i sl. Uvidev{i,
bolje nego mnogi drugi „uski specijalisti“ veli-
kih korporacija, brzi kraj klasi~nih medija i nji-
hovo nu`no utapanje u fleksibilne mo}i ra~unara,
britkim jezikom i jasnim argumentima on ukazuje
na istorijsku prirodu tehnolo{kog razvoja, koji
kao da ima sve odlike biolo{ke evolucije koja se
podvrgava strogim zakonima nekog neodarvinizma.
^itaoca valja upozoriti da je knjiga pisana za
ameri~ko tr`i{te, preciznije re~eno – za prose~-
nog, akademski obrazovanog, porodi~nog Amerikan-
ca. Otuda toliko primera i asocijacija koje su te-
{ko razumljive neamerikancu, pa ~ak i Amerikan-
cu koji ne `ivi u vreme nastanka dela – polovinom
devedesetih godina. Izdava~ se potrudio, gde god je
bilo mogu}e i smisleno, da neke te`e shvatljive aso-
cijacije zameni razumljivim, ali to nije uspelo
svuda. Iako `ivimo u realnom tehnolo{kom zao-
statku za SAD, ve}ina autorovih pore|enja i aluzi-
ja na aktuelna zbivanja u tehnologiji medija mo`e
se uspe{no prepoznati. Prose~nom ~itaocu nije po-
trebno posebno tehni~ko predznanje da bi razumeo
ovo delo i u`ivao u njemu. Njegov „razgovorljiv“
prozni stil je vrlo primamljiv i sli~an je na~inu
na koji bi autor voleo da vidi kako kompjuteri ko-
municiraju sa ljudima i otklanjaju potrebu u~enja
gomile apstraktnih informacija i komandi, danas
59
jo{ uvek neophodnih za iole ozbiljnije kori{}enje
~ak i najjednostavnijeg personalnog ra~unara.
„Biti digitalan“ sadr`i tri dela. U prvom
poglavlju, „Bitovi su bitovi“, autor obja{njava raz-
like izme|u materijalnog, „atomskog“ sveta, i sveta
digitalno „prevedenih“ informacija, koji nezau-
stavljivo nastupa i prodire u sve oblasti ljudskog
`ivota i rada. Drugo poglavlje, „Interfejs“, razma-
tra probleme komuniciranja ~oveka sa ra~unarom.
Autor ovde briljantno anticipira naredni razvoj
odnosa ~ovek–ra~unar u neposrednoj budu}nosti, gde
}e dominirati prepoznavanje ljudskog govora i poja-
va ve{ta~ke inteligencije.
U poslednjem poglavlju, „Biti digitalan“, iz-
neta je ma{tovita ali zrelo argumentovana vizija
`ivota u potpunom informati~kom okru`enju. Op-
timizam Negroponta se ose}a u njegovim lucidnim
projektima transformacije koje }e informati~ko
doba doneti kulturi, {kolstvu, ekonomiji, li~nom
`ivotu, ali i sudbini klasi~ne dr`ave i ljudskog
dru{tva.
„Biti digitalan“ je hrabra, budu}nosti okre-
nuta knjiga vrhunskog stru~njaka i neposrednog ak-
tera najzna~ajnijih proboja u savremenoj tehnologi-
ji ra~unarskih medija, pisana lako i razumljivo.
Ovo nije bila prepreka da se ~itaocu ponudi obilje
korisnih informacija, saveta i komentara, ali i
vrlo krupnih ideja i dilema koje }e, van svake sum-
nje, obele`iti dominantne civilizacijske promene
na po~etku tre}eg milenijuma.

Vigor Maji}

60 61
 SADR@AJ

Uvod
Paradoks knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

I
BITOVI SU BITOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
1. DNA informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
2. Nepropusni propusni opseg . . . . . . . . . . . . . .27
3. Slanje bitova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41
4. Bit policija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54
5. Me{ani bitovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64
6. Bit biznis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

II
INTERFEJS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85
7. Tamo gde se sre}u ljudi i bitovi . . . . . . . . . .87
8. Grafi~ka persona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100
9. 20/20 VR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112
10. Gledanje i ose}anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122
11. Mo`emo li razgovarati o ovome . . . . . . . . .131
12. Manje je vi{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142

III
DIGITALNI @IVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153
13. Postinformativno doba . . . . . . . . . . . . . . .155
14. Vrhunsko vreme je moje vreme . . . . . . . . . . .163
15. Dobre veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174
16. Naporna zabava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .185
17. Digitalne bajke i uobra`enja . . . . . . . . . .194
18. Novi e-kspresionisti . . . . . . . . . . . . . . . . .207

Epilog: godine optimizma . . . . . . . . . . . . . . . .214

62 63
prolaze kroz naplatnu rampu i dospevaju u va{u
ku}u. Ovo zvu~i kao unosan posao, ali nije sigur-
no da li je u javnom interesu. Na`alost, sama set-
top kutija je tehni~ki kratkovido osmi{ljena i
pogre{no fokusirana. Trebalo bi da pro{irimo
svoje vidike i pogledamo druge mogu}nosti, poput
{irokonamenskih kompjuterskih re{enja, koja
su manje vlasni~ki orijentisana.
U nazivu „set-top kutija“ (eng. set-top box) –
re~ kutija nosi sve pogre{ne konotacije, ali evo
teorije. Na{ nezasit apetit za propusnim opse-
gom postavlja, trenutno, na vode}e mesto kablov-
sku televiziju, kao snabdeva~a velikog spektra
informativnih i zabavnih usluga. Kablovske
usluge danas uklju~uju set-top kutije samo iz tog
razloga {to se samo jedan broj TV prijemnika mo-
`e priklju~iti direktno na kablovsku mre`u.
Ideja je da se, kad jednom ova kutija postane pri-
sutna i prihva}ena, samo obogati dodatnim
funkcijama.
[ta nije u redu sa ovim planom? Jednostav-
no je zaklju~iti. ^ak se i najkonzervativniji in-
`enjeri sla`u da }e razlike izme|u televizora i
kompjutera biti eventualno svedene na perife-
rijske ure|aje i na sobu u kojoj se nalaze. Bilo ka-
ko bilo, ova vizija je ugro`ena monopolisti~kim
impulsima kablovske industrije i pobolj{anjem
kutije da kontroli{e 1.000 programa, od kojih, u
bilo kojem momentu, 999 ne gledate (po pravilu).
U unosnom sportu proizvodnje digitalne televi-
zije – kompjuter je ozbiljno „nadigran“ u prvoj
rundi.
Ali njegov povratak }e biti trijumfalan.
TV kao kompjuter
Obo`avam da pitam ljude da li se se}aju
knjige „Duh nove ma{ine“, Trejsi Kider14. Neko-
0 1
ga ko je ~itao tu knjigu potom upitam da li mo`e
da se seti imena kompjuterske kompanije o kojoj je
re~ u knjizi. Jo{ uvek nisam nai{ao na nekoga ko
se setio. Dejta D`eneral (Data General – to je ta),
Veng (Wang) i Prajm (Prime), nekad dobrostoje}e
kompanije koje su se uveliko {irile, nisu imale
obzira prema otvorenim sistemima. Dobro se se}am
sedenja za stolovima, za kojima su ljudi raspravlja-
li kako }e sistemi u vlasni{tvu biti u velikoj
kompetitivnoj prednosti. Ako biste bili u stanju
da napravite sistem koji bi ujedno bio popularan i
jedinstven, okon~ali bi takmi~enje. Mada zvu~i lo-
gi~no, potpuno je pogre{no, i zbog toga Prajm vi{e
ne postoji, a druga dva su samo senke onoga {to su
nekada bili. Upravo to je razlog zbog kojeg danas
Epl menja svoju strategiju.
„Otvoreni sistemi“ su bitan koncept koji
testira nadmeta~ki duh na{e ekonomije i ujedno
izaziva sisteme u vlasni{tvu i uveliko ra{ire-
ne monopole. Naravno, danas on pobe|uje. U otvo-
renom sistemu takmi~imo se na{om imaginaci-
jom, a ne klju~em i bravom. Rezultat se ne ogleda
samo u velikom broju uspe{nih kompanija ve} i u
ve}em izboru pred potro{a~em i jo{ okretnijim
komercijalnim sektorom, sposobnim za munjevit
rast i razvoj. Pravi otvoreni sistem je u javnom
vlasni{tvu i uveliko je dostupan, kao temelj na
kojem svako mo`e da gradi.
Razvoj personalnih ra~unara se odvija tako
brzo da PC predstavlja budu}u televiziju otvorene
arhitekture. Set-top kutija }e biti veli~ine kre-
ditne kartice, koju }ete gurnuti u va{ PC i pre-
tvoriti ga u elektronsku kapiju za kabl, telefon
ili satelit. Drugim re~ima, u budu}nosti ne}e po-
stojati industrija televizora. To }e biti kompju-
terska industrija: ekrani sa tonama memorije i
ogromnom koli~inom procesorske snage. Neki od
ovih proizvoda }e najverovatnije biti duga~ki vi-
{e metara, a ne kao dana{nji osamnaestoin~ni
 Pogovor autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219

N.N.

Zahvalnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .227

Pogovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235

Vigor Maji}: Tehnologija (ne) slobode

Indeks pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .239

0 1
ekrani, koje }ete posmatrati radije u grupama nego
individualno. Me|utim, kakvi god bili, i dalje }e
morati biti kompjuteri.
Razlog za ovo le`i u ~injenici da ra~unari
postaju sve opremljeniji za video, sposobni da ob-
ra|uju i prikazuju video kao tip podataka. Video
postaje deo svih, a ne samo nekih kompjutera, pri-
menljiv u telekonferencijama, multimedijskim
publikacijama i raznim simulacijama. Ovo se de-
{ava toliko brzo da }e spori puls razvoja televi-
zije, pa ~ak i digitalne, biti u senci personal-
nog ra~unara.
Na primer, ritam razvoja HDTV-a je sinhro-
nizovan sa Olimpijskim igrama, kako bi bio in-
ternacionalno prikazan u boljem svetlu: spekta-
klu najve}eg sportskog doga|aja. Na normalnoj te-
leviziji, recimo, ne mo`ete videti hokejski pak.
Iz tog razloga Japanci su odlu~ili da lansiraju
Haj-Vi`n za vreme Letnjih olimpijskih igara u
Seulu, 1988, a Evropljani su predstavili HD-
MAC na Zimskoj olimpijadi u Albertvilu, 1992
(da bi godinu dana nakon toga potpuno prekinuli
razvoj).
Ameri~ki HDTV akteri su predlo`ili Let-
nje olimpijske igre u Atlanti, 1996, za promoci-
ju svog digitalnog HDTV sistema zatvorene arhi-
tekture. Tada }e ve} biti isuvi{e kasno i HDTV
}e biti mrtvoro|en~e. Vi{e niko ne}e biti za-
interesovan i otprilike 20 miliona Amerika-
naca prati}e NBC kroz prozor u gornjem desnom
uglu svog kompjuterskog ekrana. Intel i CNN su
zajedno najavili takvu vrstu usluge, jo{ u okto-
bru 1994.
Biznis emitovanja bitova
Klju~ budu}nosti televizije le`i u tome da
se televizija prestane gledati samo kao televizi-
0 1
ja. TV najvi{e dobija od na{eg gledanja na nju kao
na bitove. Filmovi su, tako|e, samo specijalni
slu~aj emitovanja podataka. Bitovi su bitovi.
Vesti u {est ~asova ne samo da vam mogu bi-
ti isporu~ene kada vi to `elite ve}, tako|e, mogu
biti ure|ene specijalno za vas, pri ~emu im
mo`ete slobodno pristupati. Ako `elite da gle-
date film sa Hemfrijem Bogartom u 8:17 posle
podne, telefonska kompanija }e vam to omogu}iti
preko bakarnih parica. Tako|e, kada budete gle-
dali fudbalsku utakmicu, mo}i }ete da je prati-
te sa bilo kojeg sedi{ta na stadionu ili, poseb-
no za tu priliku, iz perspektive same lopte. Ovo
su samo neke promene koje }e doneti digitalno
bivanje, naspram gledanja „Dinastije“ u duplo
ve}oj rezoluciji od dana{nje.
Kada je televizija digitalna, ona sadr`i
puno novih bitova – onih koji vam govore o dru-
gim bitovima. Ovi bitovi mogu biti jednostavna
zaglavlja koja vam govore o rezoluciji, brzini
skeniranja i odnosu strana slike, tako da va{ TV
mo`e da procesira i prika`e signal najbolje ka-
ko ume. Ovi bitovi mogu biti algoritam za deko-
diranje, koji vam omogu}ava da vidite neki ~udni
ili {ifrovani signal, kada se iskombinuje sa
linijskim kodom sa kutije kukuruznih pahulji-
ca. Ti bitovi mogu biti sa jednog od mnogobrojnih
zvu~nih zapisa, koji vam omogu}avaju da gledate
film na va{em jeziku. Oni tako|e mogu slu`iti
kao kontrolni podaci, koji vam omogu}uju da
film X-ranga pretvorite u materijal R ili PG
ranga15 (ili obrnuto). Dana{nji TV aparat vam
omogu}ava da podesite osvetljenost, ja~inu zvuka
i kanal. Sutra }ete biti u mogu}nosti da kontro-
li{ete seks, nasilje i politi~ke stavove.
Ve}ina televizijskih programa, izuzimaju-
}i sportske doga|aje i izborne rezultate, ne mora
da bude isporu~ivana u realnom vremenu, {to se
uveliko ignori{e iako je od klju~nog zna~aja za
digitalnu televiziju. Ovo zna~i da je ve}ina te-
levizije poput usnimavanja u kompjuter. Bitovi
se prenose brzinom koja nema nikakve veze sa na-
~inom na koji }e biti gledani. [to je jo{ va`ni-
je, kada se jednom na|u u ma{ini, nema potrebe da
se gledaju istim redosledom kojim su poslani. Sa-
svim iznenada, TV postaje medij kojem se mo`e
pristupati proizvoljno, poput knjige ili novi-
na, po kojem se mo`e kretati po `elji i ~iji se sa-
dr`aj mo`e menjati, nezavisno od vremena i dana,
ili vremena potrebnog za njegovu dostavu.
Jednom kada budemo prestali da razmi{lja-
mo o budu}nosti TV-a samo kao o visokoj defini-
ciji i kada budemo po~eli da ga zidamo u njegovoj
generalnoj formi, emitovanju bitova, TV }e posta-
ti potpuno druga~iji medij. Tada }emo prisustvo-
vati stvaranju mnogih kreativnih i zanimljivih
aplikacija na informativnom autoputu. Sve }e se
to dogoditi ukoliko ne budemo bili zaustavljeni
od strane „Bit policije“.

0 1
 4. Bit policija
Dozvola za zra~enje bitova
Postoji pet puteva kojima }e zabava i in-
formacije do}i u doma}instvo: putem satelita,
zemaljskog emitovanja, kabla, telefona i pakova-
nog medija (svi atomi, poput kaseta, CD-ova i
{tampe). Federalna komisija za komunikacije –
FCC – slu`i javnosti tako {to reguli{e neke od
ovih puteva, pa i deo informativnog sadr`aja
{to prolazi kroz njih. Ovaj posao je vrlo te`ak,
pre svega zbog toga {to se FCC ~esto nalazi izme-
|u dve vatre: za{tite i slobode, javnog i privat-
nog, kompeticije i monopola.
Jedna od glavnih briga FCC-a jeste spektar
koji se koristi za be`i~ne komunikacije. Spek-
tar se smatra ne~im {to treba da pripada svima
podjednako i da se koristi ispravno, kompetitiv-
no, bez me{anja, i da slu`i kao podstrek oboga}i-
vanju ameri~kog naroda. Ovo ima savr{enog smi-
sla, jer bi bez takvog nadzora, na primer, televi-
zijski signal mogao da se me{a sa signalom celu-
larnog16 telefona, ili bi radio-talasi mogli da se
upli}u u VHF talase vojne mornarice. Ovakvom ne-
beskom saobra}aju je zaista potrebna kontrola le-
tenja.
Nedavno su neki delovi spektra bili sta-
vljeni na aukcionu prodaju po vrlo visokim cena-
0 1
ma, i to za celularnu telefoniju i interaktivni
video. Drugi delovi spektra se daju besplatno, jer
se za njih ka`e da slu`e javnom interesu. Takav je
slu~aj sa televizijom koja `ivi od reklama, koja
je „besplatna“ gledaocu. U stvari, nju pla}ate ka-
da kupite pakovanje pelena ili neki drugi proiz-
vod, koji se reklamira na televiziji.
FCC je predlo`io da se postoje}im televi-
zijskim stanicama ustupi dodatna „staza“, {iri-
ne 6 MHz (megaherca) slobodnog spektra za HDTV,
pod uslovom da se deo spektra koji trenutno kori-
ste, tako|e {irokog 6 MHz, vrati u roku od petna-
est godina. Naime, za vreme tog perioda postoje}e
stanice bi koristile 12 MHz. Ideja je da se dana-
{njoj televiziji omogu}i prelazni period, kako
bi evoluirala u televiziju budu}nosti. Ovaj kon-
cept je imao smisla pre {est godina, kada je bio
posmatran kao staza iz jednog analognog sveta u
drugi. Ali, odjednom je HDTV postao digitalan.
Mi danas znamo kako da isporu~imo 20 miliona
bps kanalom od 6 MHz i sva dotada{nja pravila se
iznenada menjaju, u nekim slu~ajevima na vrlo neo-
~ekivane na~ine.
Zamislite da posedujete TV stanicu i da vam
je FCC upravo dao dozvolu da emitujete 20 mili-
ona bps. Sada imate dozvolu da postanete lokalni
epicentar u poslu zra~enja bitova. Ova dozvola je
namenjena televiziji, ali {ta biste zaista ura-
dili sa njom?
Budite iskreni, poslednja stvar koju biste
emitovali je HDTV, jer su programi oskudni, a i
prijemnika je malo. Uz malo lukavstva do{li bi
do zaklju~ka da mo`ete emitovati ~etiri kanala
standardne NTSC digitalne televizije studij-
skog kvaliteta (svakom po 5 miliona bps); tako bi
pove}ali potencijalnu publiku, a samim tim i
prihode od reklama. Ako biste jo{ malo razmi-
slili, mo`da biste odlu~ili da emitujete tri ka-
nala, koriste}i 15 miliona bps, a preostalih pet
miliona bps dodelite emitovanju dva digitalna
radio-signala, sistemu pristupa berzanskim no-
vostima i pejd`ing servisu.
Tokom no}i, kada malo ljudi gleda TV, mo`e-
te koristiti ve}i deo va{eg spektra za slanje bi-
tova u etar radi isporuke personalizovanih novi-
na, koje }e biti od{tampane u ku}ama klijenata.
Ili }ete, mo`da, prosuditi da je subotom va`na
rezolucija ekrana (npr. zbog fudbalske utakmice)
i dodeliti 15 od va{ih 20 miliona bps za emito-
vanje visoke definicije. Vi biste, bukvalno re~e-
no, sami sebi bili FCC sa tih 6 MHz ili dvade-
set miliona bitova, upotrebljavaju}i ih kako i
kada `elite.
Ovo zapravo nije ono {to je FCC imao na
umu kada je predlo`io dodelu novog HDTV spek-
tra postoje}im stanicama, u svrhe emitovanja.
Grupe koje ~eznu da u|u u posao zra~enja bitova
vri{ta}e od muke kada budu shvatile da su posto-
je}e TV stanice upravo udvostru~ile spektar i da
su pove}ale svoj kapacitet emitovanja za 400 pro-
cenata, besplatno i za slede}ih petnaest godina!
Da li ovo zna~i da bi trebalo da po{aljemo
bit policiju u etar ne bi li se uverili da se no-
vi spektar i njegovih 20 miliona bps koriste sa-
mo za HDTV? Nadam se da ne zna~i.
Bitovi promene
U analogno doba posao FCC-a, u vezi sa dode-
lom spektra, bio je mnogo lak{i. Mogao je da po-
ka`e na razli~ite delove spektra i da ka`e: ovo
je televizija, ovo je radio, ovo je celularna tele-
fonija, itd. Svaki deli} spektra je predstavljao
poseban medij za komunikacije i emitovanje, sa
sebi svojstvenim karakteristikama i anomalija-
ma, i vrlo odre|enom svrhom. U digitalnom svetu
ove razlike postaju nejasne ili, u nekim slu~aje-
0 1
vima, nestaju: sve su to bitovi. Oni mogu biti ra-
dio-bitovi, TV bitovi ili vojni bitovi, ali su u
svakom slu~aju bitovi. Oni se mogu me|usobno
kombinovati, me{ati i koristiti na vi{e na~i-
na, kao {to se to ve} radi u multimediji.
Ono {to }e se desiti sa emitovanom televi-
zijom, u slede}ih pet godina, toliko je fenome-
nalno da je vrlo te{ko obuhvatiti sve u jednom da-
hu. Te{ko je poverovati da }e FCC mo}i i `ele-
ti da reguli{e bitove tako {to }e, na primer, do-
deljivati korisni~ke kvote bitova za HDTV, norm-
alnu TV , radio, itd. Samo tr`i{te je mnogo bolji
regulator. Sigurno je da ne}ete koristiti svih 20
miliona bps za radio, ukoliko TV i informacije
donose ve}e prihode. Zatekli biste sebe kako menja-
te svoju raspodelu, u zavisnosti od dana u nedelji,
doba dana, praznika ili posebnih doga|aja. Flek-
sibilnost je od klju~nog zna~aja i publika }e naj-
bolje slu`iti onome ko bude bio najbr`i i najkre-
ativniji u kori{}enju svojih bitova.
U bliskoj budu}nosti stanice }e, u toku pre-
nosa, dodeljivati bitove odre|enom mediju (reci-
mo TV-u ili radiju). To je obi~no ono na {ta lju-
di misle kada govore o digitalnoj konvergenciji
ili emitovanju bitova. Predajnik govori prijem-
niku da sti`u TV bitovi, sti`e radio ili: „Evo,
dolaze bitovi koji predstavljaju Vol Strit
@urnal.“
U ne{to daljoj budu}nosti bitovi uop{te
ne}e biti namenjeni specifi~nom mediju, u mo-
mentu napu{tanja predajnika.
Uzmimo vremensku prognozu kao primer.
Umesto da emitujemo prognozera sa njegovim sli-
kovitim mapama i kartama, razmislite o slanju
kompjuterskog modela vremena. Ti bitovi sti`u u
va{ kompjuterski TV i onda ih vi, koriste}i lo-
kalnu ra~unarsku inteligenciju, transformi{e-
te u glasovni izve{taj, {tampanu mapu ili ani-
mirani crta} sa va{im omiljenim Diznijevim
likom. Pametan TV aparat }e uraditi to onako ka-
ko vi budete `eleli, mo`da ~ak u zavisnosti od
va{ih planova i raspolo`enja u datom trenutku.
U ovom primeru, TV stanica ne zna da li }e se bi-
tovi koje {alje pretvoriti u: video, zvuk ili
{tampanu formu. O tome odlu~ujete vi. Bitovi
napu{taju stanicu kao ne{to {to se mo`e upo-
trebiti na puno razli~itih na~ina, personalizo-
vati od strane mnogobrojnih kompjuterskih pro-
grama, ili pohraniti za kasniju upotrebu.
Ovaj scenario slanja bitova i podataka je iz-
nad dana{njih regulativnih mogu}nosti, zasni-
vanih na tome da predajnik zna da li su signali
koje {alje – TV, radio ili podaci.
Verovatno je dosta ~italaca pretpostavilo
da je moje pominjanje bit policije sinonim cen-
zure sadr`aja. Nije tako. Sâm korisnik }e cenzu-
risati tako {to }e re}i prijemniku koje bitove
da odabira. Bit policija }e `eleti da kontroli-
{e sâm medijum, {to zaista nema smisla. Poli-
ti~ki gledano, problem je u tome {to je predlo-
`ena HDTV raspodela potpuno pogre{an potez.
Dok FCC nije imao nameru da napravi lo{u si-
tuaciju, grupacije sa odre|enim interesom na-
pravi}e pravi pakao zbog toga {to su propusno
bogati postali jo{ propusno bogatiji.
Moje mi{ljenje je da je FCC isuvi{e pame-
tan da bi `eleo da bude bit policija. Njegova
ovla{}enja imaju svrhu pobolj{anja informativ-
nih i zabavnih usluga od javnog interesa. Jedno-
stavno re~eno, ne postoji na~in da se ograni~i
sloboda emitovanja bitova, isto tako kao {to Ri-
mljani nisu uspeli da zaustave hri{}anstvo, ma-
da }e nekoliko hrabrih pionirskih emitera po-
dataka usput biti pojedeno od strane va{ington-
skih lavova.
0 1
Unakrsno vlasni{tvo
Razmislite o modernim novinama. Tekst se
priprema na ra~unaru; pri~e od novinara ~esto
dolaze putem e-po{te. Slike se digitalizuju i
{alju kroz `icu. Do izgleda strane u modernim
novinama se tako|e dolazi putem ra~unarskih di-
zajnerskih sistema, koji pripremaju podatke za
prenos na film ili direktno graviranje na plo-
~e. @elim da ka`em da je celokupna koncepcija i
konstrukcija novina digitalna, od po~etka do
kraja, sve do poslednjeg koraka kada se boja nano-
si na mrtvo drve}e. Ovo je korak u kojem bitovi po-
staju atomi.
Sada zamislite da se poslednji korak uop-
{te ne de{ava u {tampariji, ve} da vam se novine
isporu~uju u vidu bitova. Ima}ete izbor da ih od-
{tampate, uz sve prednosti papirne {tampe (pre-
poru~ujem vam papir koji se mo`e koristiti vi-
{e puta, jer, u protivnom, svima nam treba gomila
praznog papira pored stola). Mo`da }ete vi{e vo-
leti da ga u~itate sa mre`e u va{ leptop, pal-
mtop, ili jednog dana u svoj savr{eno fleksibil-
ni, super tanki, vodootporni ekran velikog form-
ata, sa masovnom rezolucijom u punom koloru (ko-
ji izgleda isto kao tabak papira i ~ak miri{e
isto, ukoliko vas to pali). Postoji puno na~ina
da vam se isporu~e bitovi; jedan od njih je, svaka-
ko, emitovanje na daljinu. Va{a televizijska sta-
nica vam mo`e poslati novinske bitove.
Opa! Uop{teno govore}i, ovda{nji zakon o
unakrsnom vlasni{tvu ka`e da ne mo`ete isto-
vremeno posedovati novine i TV stanicu. U ana-
logno doba ovo ograni~avanje vlasnika na jedan
medij, u jednom mestu ili podru~ju, bilo je najjed-
nostavniji mehanizam za prevenciju od monopola
i za garanciju pluralizma i vi{eglasnosti. Me-
dijska raznovrsnost je predstavljala raznolikost
sadr`aja, tako da, ukoliko ste posedovali novine,
niste mogli da posedujete TV stanicu, i obrnuto.
 Godine 1987. senatori Ted Kenedi i Ernest
Holings su se na bud`etsku rezoluciju, koja je
trajala jedanaest sati, nadovezali raspravom koja
je onemogu}ila FCC da nastavi sa odbijanjem zah-
teva u vezi sa regulacijom unakrsnog vlasni{tva.
Ovaj potez je bio usmeren ka Rupertu Merdoku, ko-
ji je u Bostonu kupio novine, a istovremeno je bio
vlasnik i UHF stanice. Tzv. „laserski zakon“,
koji je bio uperen ka Merdoku, bio je odbijen od
strane suda nekoliko meseci kasnije, ali je osta-
la kongresna zabrana da FCC promeni ili poni-
{ti zakon o unakrsnom vlasni{tvu.
Da li bi, zaista, istovremeno posedovanje
novinskog i televizijskog bita trebalo da bude
nelegalno? [ta ako novinski bit predstavlja sa-
mo razra|eni TV bit u kompleksnijem, personali-
zovanom multimedijskom informativnom siste-
mu? Korisnik mo`e da bude samo u dobitku zbog
me{anja bitova i izve{taja razli~itog nivoa du-
bine i razli~itog kvaliteta prikaza. Ako budu
opstale sada{nje polise unakrsnog vlasni{tva,
nije li ameri~ki gra|anin zapravo li{en najbo-
gatijeg informativnog izobilja? Mi }emo uveli-
ko naneti {tetu samima sebi, ukoliko zabranimo
da se odre|eni bitovi me{aju sa drugim.
Za garantovani pluralizam potrebno je ma-
nje nego {to bi neko o~ekivao, zbog toga {to se
mas-medijske monolitne imperije usitnjavaju u
grupacije ku}nih industrija. Sve vi{e }emo bi-
ti priklju~eni (on-lajn) na liniju i kako bude-
mo prenosili bitove u sve ve}im, a atome u sve
manjim koli~inama, {tamparije }e polako ne-
stajati. ^ak }e i broj dopisnika iz sveta izgubi-
ti zna~aj onda kada talentovani free-lance pi-
sci budu otkrili elektronsku stazu koja vodi
direktno u va{u ku}u.
Dana{nji medijski poglavari }e se sutra
hvatati za slamku da bi odr`ali svoje centrali-
zovane imperije. Ube|en sam da }e do 2005. Ameri-
0 1
kanci u proseku provoditi vi{e vremena na In-
ternetu (ili kako se ve} tada bude zvao) nego u gle-
danju mre`ne televizije. Kombinovana snaga teh-
nologije i ljudske prirode ima}e mnogo sna`nije
pluralisti~ko dejstvo nego {to ga danas imaju za-
koni koje smi{lja kongres. U slu~aju da gre{im u
vezi du`ih staza i ako prelazni period bude tra-
jao kra}e, FCC bi trebalo da prona|e neko ma-
{tovito re{enje, ne bi li zamenio zakone indu-
strijskog doba podstrecima i vodiljama za digi-
talno bivanje.
Za{tita bitova
Zakon o autorskim pravima je zastarela
stvar. To je zaostav{tina iz doba Gutenberga. Po-
{to je u pitanju reaktivni proces, on }e, verovat-
no, potpuno propasti pre nego {to bude bio kori-
govan.
Ve}ina ljudi brine o autorskom pravu zbog
lagodnog pravljenja kopija. U digitalnom svetu
ne samo da je kopiranje lako ve} je i kopija istog
kvaliteta kao i original; uz ne{to skuplju kom-
pjutersku obradu ona mo`e biti ~ak i bolja. Sig-
nal sa kopije se mo`e pro~istiti, pobolj{ati i
osloboditi od {uma, na isti na~in kao {to nizo-
vi bitova mogu biti o~i{}eni od gre{aka. Kopi-
ja je savr{ena. Ova ~injenica je dobro poznata mu-
zi~koj industriji, jer je bila uzrok ka{njenja ne-
koliko potro{a~kih elektronskih proizvoda, na
prvom mestu DAT-a (digitalna audio-traka). Ovo
je besmisleno jer je ilegalno dupliciranje pri-
sutno ~ak i kada kopije nisu ni pribli`no savr-
{ene. U nekim zemljama je ~ak 95 procenata svih
video-kaseta piratsko.
Odnos i stav prema autorskim pravima danas
dramati~no varira od medija do medija. Muzici je
posve}ena internacionalna pa`nja, i ljudima ko-
ji komponuju, prave zvuke i pi{u tekstove za pe-
sme pla}aju se autorska prava tokom dugog niza go-
dina. ^uvena melodija „Hepi birdej“ je u javnom
vlasni{tvu, ali, ukoliko `elite da koristite
njen tekst u filmskoj sceni, mora}ete da platite
korporaciji Vorner/^epel malo bogatstvo. To ni-
je ba{ logi~no, ali je deo kompleksnog sistema za-
{tite kompozitora i izvo|a~a.
Nasuprot tome, slikar se zauvek opra{ta od
svoje slike, kada je proda. Sistem „plati po gleda-
nju“ je nezamisliv. Sa druge strane, negde bi bilo
potpuno legalno raskomadati sliku i prodavati
je u manjim delovima, preslikati je na tepih ili
pe{kir, bez dozvole autora. U Sjedinjenim Dr-
`avama je tek 1990. donet zakon o pravima vizu-
elnih umetnika, kojim je spre~ena ova vrsta ka-
sapljenja. To zna~i da trenutno, ~ak ni u analog-
nom svetu, sistem nije dugotrajan i sasvim prave-
dan.
Ne samo da je u digitalnom svetu kopiranje
lak{e i da su kopije verodostojnije ve} }emo se
susresti sa novom vrstom prevare, koja ~ak uop{te
ne}e ni biti prevara. Kada pro~itam ne{to na In-
ternetu i kada, poput seckanja ~lanaka iz novina,
po`elim da po{aljem kopiju nekome ili nekoj gru-
pi ljudi, to je sasvim bezopasna stvar. Ali, uz manje
od desetak otkucaja po tastaturi, mogao bih da po-
{aljem taj materijal bukvalno hiljadama ljudi
{irom planete ({to nije nalik novinskim ise~ci-
ma). Ise~eni bitovi se znatno razlikuju od ise~e-
nih atoma.
U iracionalnoj ekonomiji dana{njeg In-
terneta gorenaveden postupak ko{tao bi me ta~no
0 para. Niko nema ta~nu predstavu ko pije, a ko
pla}a na Internetu, ali izgleda da je on uglavnom
besplatan za ve}inu korisnika. Ukoliko se ovo u
budu}nosti promeni i ako se na Internet postavi
neki racionalni ekonomski model, slanje mi-
lion bitova ka milion korisnika ko{ta}e jednu
0 1
ili dve pare. U svakom slu~aju, cene ne}e biti ni
nalik po{tanskim ili FedEks ratama, koje su za-
snovane na pomeranju atoma.
Kompjuterski programi, a ne samo ljudi,
mo}i }e da pro~itaju materijal, poput ove knji-
ge, i da automatski naprave njen si`e. Zakon o
autorskim pravima vam nala`e da, ukoliko rezi-
mirate materijal, taj rezime jeste va{a intelek-
tualna svojina. Sumnjam da su kreatori zakona
ikada imali u vidu ideju uop{tavanja, vr{enog
od strane be`ivotnih entiteta ili robo pirata.
Za razliku od patenata, koji se u SAD nala-
ze u vladinom ogranku (Odeljenje komercijale, iz-
vr{ilac) potpuno razli~itom od autorskih pra-
va (Kongresna biblioteka, zakonodavstvo), autor-
sko pravo {titi izraz i formu ideje, naspram
ideje same po sebi. U redu.
[ta se doga|a kada prenosimo bitove koji su
fakti~ki bez oblika, poput ranije pomenutih
vremenskih podataka? Primoran sam da se zapi-
tam da li je kompjuterski model vremena izraz sa-
mog vremena? U stvari, robusni kompjuterski mo-
del se u celosti mo`e opisati kao simulacija
vremena, koja je {to je mogu}e vi{e bli`a „stvar-
noj stvari“. Naravno, „stvarna stvar“ ne predsta-
vlja izraz sebe, ve} jeste ona sama.
Vremenske prilike se mogu izraziti
pomo}u: glasovnog izve{taja koji nam „govori“
odre|enom intonacijom, animiranog dijagrama
koji ih „prikazuje“ bojama i pokretom, ili
pomo}u prostog od{tampanog papira koji ih
„opisuje“ ilustrovanom i obele`enom mapom. Ovi
izrazi se ne nalaze u podacima, ve} predstavljaju
njihova otelotvorenja izvedena od strane kvazi
(ili zaista) inteligentnih ma{ina. [tavi{e,
ove razli~ite „inkarnacije“ mogu predstavljati
vas i va{ ukus, nasuprot ukusu lokalnog, nacio-
nalnog i internacionalnog vremenskog prognoze-
ra. U predajniku ne postoji ni{ta {to bi se za-
{titilo autorskim pravom.
Uzmite kao primer berzu. Fluktuacije cena,
koje se de{avaju iz minuta u minut, mogu se sklo-
piti na puno razli~itih na~ina. Tkivo podataka
se ne mo`e za{tititi autorskim pravima, isto
kao ni sadr`aj praznih stranica telefonskog
imenika. Ali ilustracija odlika pona{anja ak-
cije ili grupe akcija definitivno se mo`e za-
{tititi zakonom o autorskim pravima. Takva vr-
sta forme }e podacima biti davana u sve ve}im ko-
li~inama od strane prijemnika a ne predajnika,
i dodatno }e zakomplikovati problem za{tite.
Do kojeg se stepena bezobli~ni podaci mogu
pretvoriti u neki manje prozai~ni materijal? U
izve{taj (mogu}e) ili roman (malo te`e)? Kada su
bitovi bitovi, pred nama stoji gomila novih pi-
tanja, a ne samo starih, poput piraterije.
Medij vi{e nije poruka17.
0 1
5. Me{ani bitovi
^injenica da je u toku samo jedne godine, ta-
da trideset i ~etiri godine stara, biv{a mi~i-
genska ma`oretkinja ostvarila prodaje u vredno-
sti 1.2 milijarde dolara nije pro{la neprime}e-
no od strane Tajm Vornera (Time Warner), koji je,
1992, sa Madonom potpisao „multimedijski“ ugo-
vor vredan 60 miliona dolara. Otprilike u to
vreme bio sam zapanjen videv{i da se re~ multi-
medija koristi da bi se jednom re~ju opisale ne-
povezane tradicionalne produkcije: {tampa,
plo~e i filmovi. Od tada vi|am skoro svakog da-
na tu re~ u Vol Strit @urnalu, kako se koristi
kao pridev koji ozna~ava sve: od interaktivnog,
preko digitalnog, do sveobuhvatnog. Jedan naslov
je glasio: „Prodavnice plo~a uzmi~u pred multi-
medijskim prodavnicama.“ To bi trebalo da zna~i
da }ete ispasti iz posla ukoliko ste dostavlja~
informacija i zabave, koji ne planira da u|e u
multimedijski biznis. O ~emu se, zapravo, radi?
Radi se o novom sadr`aju i o druga~ijem
pogledu na stari sadr`aj. Re~ je o su{tinski
interaktivnom mediju, koji je omogu}en dola-
skom digitalnog lingua franca bitova. Tako|e,
radi se o smanjenju tro{kova, pove}anju mo}i i
eksplozivnog prisustva kompjutera.
Ova tehnolo{ka sila je uve}ana agresivnim
pritiskom medijskih kompanija, koje prodaju i
preprodaju {to je mogu}e vi{e svojih starih bi-
tova, uklju~uju}i Madonine (koji se prodaju veo-
ma dobro). Ovo ukazuje ne samo na ponovnu upotre-
bu muzi~kih i filmskih biblioteka ve} i na pro-
{irenu upotrebu audia i videa, pome{anog sa po-
dacima – u {to vi{e smerova, u vi{estrukim pa-
ketima i kroz razli~ite kanale. Kompanije su re-
{ile da preusmere svoje bitove na malu marginal-
nu cenu i na vrlo veliki profit.
Ako trideset minuta komedije ko{ta CBS
ili Foks pola miliona dolara, potrebno je malo
da biste zaklju~ili kako va{a postoje}a biblio-
teka od, recimo, deset hiljada sati filmskog ma-
terijala mo`e biti ponovo upotrebljena profita-
bilno. Ako vrednost va{ih starih bitova umereno
procenite na jednu petnaestinu cene novih bito-
va, onda va{a biblioteka vredi 200 miliona dola-
ra. Nije lo{e!
Preusmeravanje ide ruku pod ruku sa ra|a-
njem svakog novog medija. Film je preusmerio po-
zori{ne komade, radio preprodao pozori{ne
predstave, a TV reciklirao filmove. Zna~i, ne
postoji ni{ta neprirodno u namerama Holivuda
da preusmeri svoje video-arhive, ili da ih iskom-
binuje sa muzikom i tekstom. Problem je u tome
{to je u ovim ranim danima te{ko do}i do razno-
vrsnog multimedijskog materijala.
Jedino informativne i zabavne usluge zai-
sta iskori{}avaju prednost i defini{u novu
multimediju. One moraju jo{ evoluirati, a za to
je potreban dovoljno duga~ak period privikava-
nja, u kojem }e se uskladiti uspesi i gre{ke. Po-
sledice toga su multimedijski proizvodi koji su
poput novoro|en~adi sa dobrim genima, ali jo{
uvek nedovoljno razvijeni da bi posedovali pre-
poznatljiv karakter i jaku gra|u. Ve}ina dana-
{njih multimedijskih aplikacija je na neki na-
~in anemi~na, retko da sadr`i vi{e od jedne vr-
ste oportunizma. Ali u~imo se brzo.
0 1
Sa istorijske ta~ke gledi{ta, inkubacioni
period novog medija mo`e biti vrlo dug. Mnogo
godina je trebalo da pro|e pre nego {to su ljudi
po~eli da pokre}u filmsku kameru, pre toga su se
samo glumci pomerali ispred nje. Trebalo je tri-
deset i dve godine da bi se dodao zvuk. Pre i posle
toga je mnogo novih ideja dalo potpuno nov re~nik
filmu i videu. Isto }e se dogoditi sa multimedi-
jom. Sve dok budemo imali robusno telo takvih
koncepata, bi}emo prinu|eni da gledamo popri-
li~an povra}aj arhiviranih bitova. Ovo mo`e bi-
ti u redu sa bitovima filma Bambi, ali ne i sa
bitovima Terminatora 2.
Dostava multimedije, namenjene deci u vidu
CD-ROM-ova (drugim re~ima, u obliku atoma)
funkcioni{e prili~no dobro, jer je dete voljno
da gleda ili slu{a istu pri~u vi{e puta. Godine
1978. kod ku}e sam imao jedan od prvih Pioniro-
vih LejzerDisk plejera. U to vreme je na laser-
skom disku postojao samo jedan film: Smouki i
bandit. Moj sin, tada osmogodi{njak, bio je spre-
man da ovaj film gleda stotinama puta, sve dok
nije otkrio nemogu}e kadrove (D`eki Glison sa
jedne strane vrata kola u jednom frejmu, a sa dru-
ge u slede}em frejmu), koji vam promi~u brzinom
od 30 frejmova u sekundi. U narednom izdanju –
Ajkuli – bio je u stanju da otkrije `i~anu struk-
turu ajkule, za {ta su mu bili potrebni sati.
U tom periodu multimedijom su se nazivali
no}ni klubovi u trendu, sa stroboskopima i sve-
tlosnim efektima. Ta re~ je nosila zna~enje rok
kluba sa svetlosnim {ouom. Bio sam osobito zamo-
ljen da uklonim re~ multimedija iz ponude upu-
}ene ministarstvu odbrane. Osoblje ministarstva
se pla{ilo da }e mi biti dodeljena notorna na-
grada „Zlatna prevara“, od strane senatora Vili-
jema Proksmira. Ona se svake godine dodeljuje
najdare`ljivije finansiranom vladinom projek-
tu, uklju~uju}i i sav negativni publicitet koji
ide sa njom. (Decembra 1979. ministarstvo za edu-
kaciju nije bilo iste sre}e, kada je jedan od njego-
vih istra`iva~a dobio „Zlatnu prevaru“, potro-
{iv{i 219.592 dolara na razvoj „paketnog kursa“
da bi nau~io studente koled`a kako da gledaju te-
leviziju.)
Kada smo na kompjuterskom ekranu prikaza-
li ilustrovanu stranu teksta, ljudi su od uzbu|e-
nja ustali sa stolica, po{to se ilustracija pre-
tvorila u zvu~ni film, na dodir prsta. Neki od
dana{njih najboljih multimedijskih naslova su
kopija lo{ijih, ali plodonosnih eksperimenata
iz tog perioda.
Ra|anje multimedije
Kasno u no} 3. jula 1976. Izraelci su izveli
iznena|uju}e uspe{an napad na aerodrom Entebe u
Ugandi, spasiv{i 103 talaca koje je zarobila pro-
palestinska gerila, koja je operisala pod pokro-
viteljstvom diktatora Idi Amina. Dvadeset do
~etrdeset ugandskih vojnika je ubijeno, a sva sed-
morica otmi~ara su bili mrtvi posle jedno~asov-
ne operacije. Jedan izraelski vojnik i tri tala-
ca su tako|e izgubili `ivot. Uspeh ove operacije
je toliko impresionirao ameri~ku vojsku da se od
Agencije za razvoj naprednih projekata (eng.
Advanced Research Projects Agency – ARPA) od-
mah zahtevalo da istra`i na~in na koji bi ame-
ri~ki komandosi mogli da se obu~e tako da mogu
reagovati isto kao i Izraelci u Entebeu.
Evo {ta su Izraelci zapravo uradili. U pu-
stinji je ve} bio izgra|en fizi~ki model u real-
noj razmeri aerodroma u Entebeu ({to njima nije
predstavljalo nikakav problem, po{to su aero-
drom osmislili izraelski in`enjeri, u vreme ka-
da su izme|u dve zemlje vladali prijateljski od-
nosi). Komandosi su tako uve`bavali sletanje i
0 1
poletanje, kao i simulirane prepade na toj preci-
znoj maketi. Do momenta kad su stigli na „pravu
stvar“ u Ugandu, imali su neobi~no o{tar pro-
storni i iskustveni ose}aj za doti~ni prostor, za-
hvaljuju}i kojem su se pona{ali kao starosedeo-
ci. Kakva sjajna i jednostavna ideja!
Ipak, ideja fizi~kog modela se ne mo`e pro-
{iriti, jer ne mo`emo praviti repliku za svaku
potencijalnu otmi~arsku situaciju na aerodromu
ili u ambasadi. Trebalo je to uraditi uz pomo}
kompjutera. Jo{ jednom smo morali da koristimo
bitove umesto atoma. Me|utim, sama kompjuterska
grafika, poput one koja se koristi u simulacija-
ma letenja, nije adekvatna. Svakom sistemu je po-
treban pun holivudski fotorealizam da bi do~a-
rao pravi ose}aj mesta i okolnog okru`enja.
Moje kolege i ja predlo`ili smo jednostav-
no re{enje. U njemu se koriste video-diskovi da
bi se korisniku omogu}ila vo`nja kroz hodnike
ili ulice, kao da je stvarno na njima. Za probu
smo uzeli Aspen u Koloradu (ponovo rizikuju}i
„Zlatnu prevaru“), gde je gradska struktura ade-
kvatna i gde su ljudi bili dovoljno {a{avi da bi
brinuli o ru~no napravljenom filmskom kamio-
nu, koji je i{ao sredinom svih ulica po nekoli-
ko nedelja tokom svih godi{njih doba.
Na~in na koji je sistem funkcionisao bio je
jednostavan. Svaka ulica je snimljena u oba prav-
ca, uzimaju}i jedan frejm po metru. Na sli~an na-
~in su snimljena i sva okretanja u oba pravca.
Stavljaju}i, tako, prave segmente ulica na jedan,
a skretanja na drugi video-disk, kompjuter }e
vam pru`iti iskustvo besprekorne vo`nje. Kako
prilazite raskrsnici, recimo na plejeru 1, ple-
jer 2 se name{ta na tu raskrsnicu i, u odnosu na
to da li skre}ete levo ili desno, prikazuje odgo-
varaju}i segment. Dok gledate skretanje, plejer 1
ima vremena da potra`i pravi segment ulice u
koju skre}ete i pusti}e ga po{to zavr{ite zao-
kret i krenete niz novu ulicu.
Projekat Aspen je 1978. predstavljao magiju.
Mogli ste da pogledate kroz prozor sa strane, da
se zaustavite ispred neke zgrade (recimo, poli-
cijske stanice), da u|ete unutra, popri~ate sa {e-
fom policije, birate godi{nje doba, gledate zgra-
de kakve su bile pre ~etrdeset godina, uzmete turu
sa vodi~em, letite helikopterom iznad mapa, pre-
tvorite grad u animaciju, upoznate se sa kafan-
skom scenom i ~ak da ostavljate trag za sobom, po-
put Ivice i Marice, da biste se mogli vratiti
odakle ste do{li. Multimedija je bila ro|ena.
Projekat je bio toliko uspe{an da je vojska
iznajmila ljude da bi napravili radne prototipe
za teren, sa idejom za{tite aerodroma i ambasada od
terorista. Ironija je u tome {to je jedno od prvih
ovla{}enih odredi{ta bio Teheran. Na`alost,
projekat nije bio zavr{en na vreme.
Beta 90-ih
Dana{nju multimedijsku punudu uglavnom
~ine potro{a~ki proizvodi koji su, u obliku
naslova na CD-ROM-u, stigli do ve}ine Amerika-
naca starosnog doba od pet do deset godina, ali
sti`u i do sve ve}eg broja punoletnih. Godine
1994, u vreme bo`i}a, u SAD je bilo dostupno vi-
{e od dve hiljade potro{a~kih naslova na CD-
ROM-u. Trenutna svetska populacija svih vrsta
CD-ROM-ova se procenjuje na vi{e od deset hilja-
da. Tokom 1995. skoro svaki isporu~eni stoni
kompjuter imao je ugra|en CD-ROM drajv.
CD, koji se koristi kao neizbrisiva memo-
rija (ROM – Read Only Memory), danas ima kapa-
citet od 5 milijardi bitova (koriste}i samo jed-
nu stranu diska, jer je proizvodnja mnogo lak{a).
Tokom slede}ih par godina, ovaj kapacitet }e se
pro{iriti na 50 milijardi bitova po strani. U
0 1
me|uvremenu je i 5 milijardi ogroman broj, kada
imamo u vidu da jedno izdanje Vol Strit
@urnala ima otprilike 10 miliona bitova ({to
zna~i da na jedan CD-ROM mo`e stati oko dve go-
dine izla`enja). Taj kapacitet je mo`da bolje
opisati kao 100 klasi~nih romana ili pet godina
~itanja, ~ak i za one koji ~itaju dva romana ne-
deljno.
Sa druge ta~ke gledi{ta, 5 milijardi bito-
va nije puno; to je samo jedan sat kompresovanog
videa. Sa ovog stanovi{ta, kapacitet je – u najbo-
ljem slu~aju – skroman. Jedan od kratkotrajnih
rezultata jeste da }e CD-ROM naslovi sadr`avati
puno teksta – {to je ekonomi~no po pitanju bito-
va – dosta slika i samo poneki ise~ak videa u
punom pokretu (eng. full-motion). Dakle, iro-
ni~no je {to }e nas CD-ROM-ovi terati da ~itamo
vi{e, a ne manje.
Ipak, dugotrajni aspekt multimedije nije za-
snovan na tom par~etu plastike koje ko{ta 50 cen-
ti, kapaciteta 5 ili 50 milijardi bitova, ve} }e
biti izgra|en na on-lajn sistemima koji su, efek-
tivno, bezgrani~nog kapaciteta. Luis Rozeto,
osniva~ magazina Vajerd, CD-ROM naziva „Betom
90-ih“, misle}i na danas izumrli Betamaks vi-
deo-standard. On je, gledaju}i na du`e staze, sva-
kako u pravu kada tvrdi da }e multimedija biti
dominiraju}i i on-lajn fenomen. Ekonomski mo-
deli on-lajn sistema i posedovanja CD-ROM-a raz-
likuju se. Ali, uz {iroki pristup, njihova funk-
cionalnost mo`e biti ista.
U svakom slu~aju, u toku je fundamentalna
izmena uredni{tva, jer dubina i {irina nisu vi-
{e odvojene. Kada kupite {tampanu enciklopedi-
ju, atlas sveta ili knjigu sa `ivotinjskim car-
stvom, o~ekujete sveobuhvatno i {iroko pokri}e
mnogih delekose`nih tema. Naprotiv, kada kupi-
te knjigu o Vilijamu Telu, vulkanskim ostrvima
ili kengurima, o~ekujete produbljeno i op{ir-
no izlaganje o jednoj osobi, jednom mestu, ili jed-
noj `ivotinji. U svetu atoma fizi~ka ograni~e-
nja nas onemogu}avaju u istovremenom posedova-
nju {irine i dubine u jednoj knjizi – ukoliko ni-
je kilometar debela.
U digitalnom svetu problem dubine i {i-
rine nestaje, i slobodno mo`emo o~ekivati od
~italaca i autora da se mnogo slobodnije kre}u
po generalizacijama i specifi~nostima. U
stvari, stav „reci mi ne{to vi{e“ jeste sastav-
ni deo multimedije i koren je hipermedije.
Knjige bez stranica
Hipermedija je produ`etak hiperteksta, poj-
ma pod kojim podrazumevamo me|usobno spojenu na-
raciju ili povezane informacije. Ideja poti~e od
ranih eksperimenata Daglasa Englebarta, na
Standfordskom institutu za istra`ivanje, a ime
je nastalo u radu Teda Nelsona sa Braun univerzi-
teta, okvirno 1965. U {tampanoj knjizi – re~eni-
ce, pasusi, strane i poglavlja slede jedne za dru-
gim, redosledom koji je odre|en ne samo od strane
autora ve} i fizi~kom i redoslednom konstrukci-
jom same knjige. Dok se knjizi mo`e proizvoljno
pristupati i dok va{e o~i mogu nasumi~no lutati,
ona je zauvek odre|ena ograni~enjima tri fizi~ke
dimenzije.
Ovo nije slu~aj u digitalnom svetu. In-
formativni prostor je u svakom slu~aju ograni-
~en trima dimenzijama. U jednu ideju ili tok
misli mo`e se uklju~iti multidimenzionalna
mre`a znakova ka daljim elaboratima ili argu-
mentima, koji mogu biti pozvani ili ignorisa-
ni. Strukturu teksta treba zamisliti kao kom-
pleksan molekularni model. Komadi informa-
cija se mogu ponovo rasporediti, re~enice se mo-
gu pro{iriti i kod nekih re~i se mo`e videti
0 1
njihova definicija (ne{to za {ta se nadam da
vam nije bilo potrebno u ovoj knjizi). Ove veze
mogu biti umetnute od strane autora, za vreme
„{tampanja“, ili naknadno od strane ~italaca.
Razmi{ljajte o hipermediji, kao o kolekci-
ji elasti~nih poruka koje se mogu ra{iriti i
skupiti prema ~itao~evim akcijama. Ideje se mo-
gu otvarati i analizirati na vi{estrukim nivo-
ima detaljnosti. Najbolji ekvivalent papira ko-
jeg se mogu setiti je Advent kalendar18. Ali, kada
otvorite elektronska vratanca (za razliku od ko-
rica knjige), mo`ete videti druga~ije linije tek-
sta, u odnosu na situaciju, ili poput naspramnih
ogledala kod frizera: sliku u okviru slike unu-
tar slike.
U celokupnoj multimediji interakcija je
bezuslovna. Ukoliko je u pitanju pasivno isku-
stvo, onda se televizija sa propratnim tekstom i
titlovani filmovi tako|e mogu smestiti u defi-
niciju kombinacije videa, zvuka i podataka.
Multimedijski proizvodi uklju~uju i in-
teraktivnu televiziju i kompjutere osposoblje-
ne za video. Kao {to je ranije razmatrano, razli-
ka izme|u ovo dvoje je mala, sa tendencijom sma-
njenja, i mo`da jednog dana uop{te ne}e postoja-
ti. Mnogi ljudi (posebno roditelji) „interak-
tivni video“ vide kroz Nintendo, Segu i druge
proizvo|a~e „cima~kih“ igara. Neke elektron-
ske igre mogu biti tako fizi~ki zahtevne da je
potrebno obu}i odelo za d`ogiranje kako bi se
moglo u~estvovati u njima. TV budu}nosti ipak
od nas ne}e zahtevati hiperaktivnost ptice trka-
~ice ili telesni sastav D`ejn Fonde.
Multimedija danas predstavlja stono ili
sobno iskustvo, jer su aparati nezgrapni. ^ak se i
leptop ra~unari, sa svojim {koljkastim dizaj-
nom, ne pona{aju kao posebne li~ne informativ-
ne sprave. Ovo }e se znatno promeniti dolaskom
malih, blje{tavih i tankih displeja visoke rezo-
lucije. Multimedija }e postati bli`a knjizi, ne-
{to sa ~im }ete mo}i da se u{u{kate u krevetu, da
razgovarate, ili }e mo}i da vam ispri~a pri~u.
Multimedija }e jednog dana postati tako suptil-
na i bogata, poput ose}aja pri doticanju papira i
mirisa ko`e.
Va`no je da se na multimediju gleda kao na
ne{to vi{e od privatnog svetskog va{ara, ili na
„son et lumière“ informacije, koji me{a komade
videa, zvuka i podataka. Prevo|enje iz jednog u
drugi je ono ka ~emu se polje multimedije kre}e.
Manjak medija
U digitalnom svetu medij ne predstavlja po-
ruku. On je njeno otelotvorenje. Poruka mo`e ima-
ti nekoliko razli~itih otelotvorenja, automat-
ski dobijenih iz istog podatka. U budu}nosti }e
stanica za emitovanje slati napolje jedan niz bi-
tova, poput ranijeg primera sa vremenom, koji }e
se na mnogo na~ina mo}i konvertovati od strane
prijemnika. Isti bitovi mogu biti posmatrani
iz razli~itih perspektiva. Uzmimo sportski do-
ga|aj kao primer.
Dolaze}i bitovi fudbalske utakmice mogu
biti konvertovani od strane TV-kompjutera da bi
ih vi do`iveli kao video, ~uli iz usta komenta-
tora, ili ih gledali kao dijagrame utakmice. U
svim slu~ajevima su u pitanju ista utakmica i
isti bitovi. Kada se ovi bitovi pretvore samo u
zvuk, akusti~ni medij vas tera da zami{ljate ak-
ciju (ali dopu{ta vam da istovremeno vozite ko-
la). Kada se bitovi pretvaraju u video, ma{ti je
ostavljeno manje prostora, ali taktiku je te{ko
razaznati (zbog haoti~ne brzine i gomile ljudi ko-
ji sede jedni drugima na glavi). Kada se bitovi
prika`u pomo}u dijagrama, lako }ete shvatiti
strategiju i odbranu. Kretanje izme|u sve tri va-
0 1
rijante bi}e najbolje re{enje.
U drugom primeru zamisli}emo CD-ROM na-
slov iz oblasti entomologije. Njegova struktura
}e vi{e li~iti na tematsku izlo`bu nego na
knjigu. Njega }e istra`ivati razli~iti ljudi, na
razli~ite na~ine. Gra|a komarca bi najbolje bila
predstavljena linijskim crte`om, animacijom
leta i zvukom koji proizvodi. Ali svako od ovih
otelotvorenja ne mora da bude posebno napravlje-
no multimedijsko iskustvo. Sva ona mogu potica-
ti iz samo jednog prikaza i biti prevedena iz jed-
nog medija u drugi.
Razmi{ljanje na temu multimedije treba da
sadr`i ideje o kretanju fluida iz jednog medija u
drugi, govore}i o istoj stvari na razli~ite na~i-
ne, prizivaju}i jedno ili drugo ljudsko ~ulo:
„Ukoliko niste razumeli {ta sam vam rekla ma-
lopre, ja (ma{ina) prikaza}u vam isto to u vidu
crtanog filma ili 3D dijagrama“. Ova vrsta me-
dijskog napretka mo`e sadr`ati sve, od filmova
koji }e sami sebe obja{njavati tekstom, do knjiga
koje }e vam ne`nim glasom ~itati same sebe.
Nedavni proboj u takvom automatskom prevo-
|enju iz jednog medija u drugi – bio je rad Voltera
Bendera i njegovih studenata, pod nazivom „Upe-
~atljive slike“, nastao u Medijskoj laboratoriji.
Pitanje koje su postavili sebi glasi: kako bi se
iz videa od{tampala nepomi~na slika na taj na-
~in da njena rezolucija bude u redu pri veli~ini
ve}oj od jednog frejma? Jedan frejm 8 mm videa
ima veoma nisku rezoluciju (oko dvesta linija), u
pore|enju sa slajdom od 35 mm (hiljade linija).
Odgovor le`i u izvla~enju rezolucije iz vremena,
odnosno, posmatranju mnogo frejmova, unapred i
unazad.
Istra`ivanje je rezultiralo procesom, uz
pomo} kojeg se mogu {tampati stati~ne video-sli-
ke vrlo visokog kvaliteta (bukvalno metar puta
metar Kodakolor {tampe), iz nesavr{enog 8 mm
videa. Ove slike imaju fantasti~nu rezoluciju od
pet hiljada linija. To zna~i da milijarde ~asova
osmomilimetarskog ku}nog videa, ~uvanih po ku-
tijama za cipele u ameri~kim domovima, mogu bi-
ti pretvorene u slike na bo`i~nim ~estitkama
ili od{tampane za foto album u istoj rezoluciji
kao normalni tridesetpetomilimetarski snimak.
Glavne vesti dana mogu biti skinute sa CNN-a na
naslovnu stranu va{ih novina ili na korice
Tajm (Time) magazina, ne vra}aju}i se vi{e neu-
gla|enim slikama koje smo ponekad vi|ali, koje
~ine da svet izgleda kao da ga posmatramo kroz
ventilator.
Upadljiva slika je, u stvari, prizor koji ni-
kad nije postojao. On predstavlja nepokretan
frejm izveden iz mnogih sekundi. Tokom tog vre-
mena kamera je zumirala, a objekti u kadru su se
mo`da pomerali. Prizor je, u svakom slu~aju,
o{tar, bez mutnih mesta i savr{eno sklopljen.
Sadr`aj ovakve nepokretne fotografije lepo uka-
zuje na neke od namera osobe koja je snimila film
tako {to je stavljala vi{e rezolucije na mesta
gde kamera zumira, ili pro{irivala scenu tamo
gde se kamera kretala horizontalno. U Bendero-
vom metodu elementi koji se brzo kre}u, poput oso-
be koja prelazi preko bine, bivaju izba~eni, u ko-
rist trajno nepokretnih predmeta.
Ovaj primer „multimedije“ uklju~uje pre-
tvaranje iz jedne dimenzije (vreme) u drugu (pro-
stor). Jednostavan primer za ovo je – kada se govor
(akusti~ni domen) pretvara u {tampu (tekstual-
ni domen), do~aravaju}i deo intonacije sa inter-
punkcijom. Ili – tekst za pozori{ni komad, u ko-
jem su izgovorene re~enice propra}ene brojnim
uputstvima, vezanim za pozornicu, da bi se obezbe-
dio `eljeni ton. Ovo su oblici multimedije koji
~esto ostaju neprime}eni, ali oni su tako|e deo
vrlo velikog biznisa.

0 1
 6. Bit biznis
Pri~a o dva rata
Kada su u pitanju predvi|anje i iniciranje
promena, sebe vidim kao ekstremistu. Ipak, kada
su u pitanju tehnolo{ke promene i promene regu-
lative, stvari se menjaju br`e nego {to bi ikad
poverovali – o~igledno, ne postoji ograni~enje
brzine na elektronskom autoputu. To je kao da se
vozite na autoputu brzinom od 160 km/h. Tak po-
{to ste shvatili kojom brzinom idete, zzzuum,
mercedes prolazi pored vas, zatim drugi, pa jo{
jedan... Pobogu, oni mora da voze 200 km/h. Takav je
`ivot u brzoj traci info-puta.
Iako danas brzine rastu vi{e nego ikada,
inovacije vi{e ne diktiraju nau~na dostignu}a,
poput tranzistora, mikroprocesora, ili opti~-
kog vlakna, ve} nove primene, poput mobilnog ra-
~unarstva, globalnih mre`a i multimedije. Ovo
je, delimi~no, posledica fenomenalno niskih
tro{kova vezanih za proizvodnju modernih ~ipo-
va, kojima su potrebne nove primene koje }e jesti
svu tu kompjutersku snagu i memoriju. Tako|e, u
mnogim podru~jima hardvera ve} dosti`emo fi-
zi~ke granice.
Da bi svetlo putovalo pola metra, potreban
mu je milijarditi deo sekunde i to je ne{to {to
se najverovatnije ne}e promeniti. Kako budemo
0 1
pravili sve manje i manje ~ipove, njihova brzina
}e se donekle pove}avati. Ali, da bismo napravi-
li veliku razliku u celokupnoj kompjuterskoj
snazi, potrebno je dizajnirati nova re{enja, na
primer, puno ma{ina koje rade istovremeno. Ve-
like promene u kompjuterima i telekomunikaci-
jama danas vi{e zavise od primena, od osnovnih
ljudskih potreba, nego od osnovnih nauka o mate-
rijalima. Ovo stanovi{te nije pro{lo neprime-
}eno od strane Vol Strita.
Bob Laki je visokopriznati autor, in`enjer
i potpredsednik za primenjeni razvoj u Belkoru
(Bellcore-u, prethodno ekskluzivnog istra`i-
va~kog odeljka sedam Beb-Belsa19). On je nedavno
primetio da tehni~ke novine vi{e ne prati ~i-
taju}i {kolske publikacije; umesto toga ~ita
Vol Strit @urnal. Jedan od najboljih na~ina
da se fokusirate na budu}nost „bit“ industrije
jeste da postavite trono`ac teleskopa na posred-
ni~ki, poslovni i regulativni pejsa` Sjedinje-
nih Dr`ava, sa po jednom nogom u njujor{koj, ame-
ri~koj i NASDAQ berzi.
Kada su se kompanije QVC i Viakom (Via-
com) borile za vlasni{tvo nad Paramauntom
(Paramount), analiti~ari su tvrdili da }e po-
bednik postati gubitnik. Paramauntove finan-
sijske premise su zaista opale kada je sudski
proces po~eo, ali on i dalje ostaje divan ulov za
Viakom, jer on sada poseduje {iru paletu bitova.
Samner Redstoun i Beri Diler dobro znaju da
kompanija nije u dobrom polo`aju u odnosu na
budu}nost, ukoliko pravi samo jednu vrstu bito-
va. Pri~a o Paramauntu je o bitovima, a ne o ego-
ima.
Vrednost jednog bita je velikim delom odre-
|ena njegovom sposobno{}u da se stalno koristi.
U korist ovoj tvrdnji ide i ~injenica da bit Mi-
ki Mausa vredi vi{e od bita Forest Gampa; bito-
vi Miki Mausa dolaze ~ak u obliku lizalice (je-
stivi atomi). [to je jo{ interesantnije, publika
koju garantuje Dizni (Disney) raste brzinom od
12.500 ro|enja u svakom ~asu. U 1994. Diznijeva
tr`i{na vrednost je bila za 2 milijarde dolara
ve}a od Bel Atlantika (Bell Atlantic), iako su
Bel Atlantikove prodaje bile za 50 procenata ve-
}e, a profit ~ak duplo ve}i.
Transportovanje bitova
Biti u biznisu preno{enja bitova je mnogo
gore od avionskih kompanija sa njihovim ratovi-
ma cena. Biznis telekomunikacija je regulisan
do tog nivoa da je telefonska kompanija Najneks
(NYNEX) primorana da postavlja telefonske go-
vornice u najmra~nijim }o{kovima Bruklina
(gde opstaju ~itavih ~etrdeset i osam sati), dok }e
njegovi pravno neregulisani suparnici sme{ta-
ti svoje telefonske govornice samo na Petu i
Park aveniju, i u klupske salone aviokompanija.
[to je jo{ gore, celokupni ekonomski mo-
del pla}anja raspa{}e se u oblasti telekomuni-
kacija. Dana{nje tarife su odre|ene po minuti,
milji ili bitu, a, pri tom, sve tri brzo prerasta-
ju u prividne i neodre|ene jedinice. Sistem se
slama zbog prenagla{enih krajnosti: vremena (od
mikrosekunde do celog dana), udaljenosti (metar
do sedamdeset hiljada kilometara) i broja bitova
(jedan do 20 milijardi). U vreme kada ove razlike
nisu bile toliko ekstremne, stari ekonomski mo-
del je dobro funkcionisao. Kad bi koristili mo-
dem od 9.600 bps, za vezu bi pla}ali 75 posto manje
nego sa modemom 2.400 bps. Ko se brinuo za to?
Sada su brzine ogromne, a mi se brinemo.
Vreme je samo primer. Ne gledaju}i brzinu preno-
sa i broj bitova, treba li da verujem da }u plati-
ti istu cenu za dvo~asovni film, koliko bih pla-
tio za trideset razli~itih ~etvorominutnih raz-
0 1
govora? Da li }u zaista platiti 1/125 dana{nje
cene, kada bih poslao faks brzinom od 1.2 milio-
na bps? Ukoliko bih mogao da prenesem glas brzi-
nom od 16.000 bps kroz ADSL filmski kanal, da
li bih stvarno platio pet centi za dvo~asovni
razgovor? Ukoliko se moja ta{ta vrati iz bolni-
ce sa daljinski kontrolisanim pejsmejkerom, ko-
jem je potrebna otvorena linija za vezu sa bolni-
com da bi se pratilo nekoliko proizvoljno raspo-
re|enih bitova svakoga sata, da li }e se ovi bito-
vi napla}ivati isto kao i 12 milijardi bitova
Prohujalo sa vihorom? Poku{ajte da zamislite
takav ekonomski model!
Moramo da razvijemo inteligentniju {emu.
Ona ne mora da koristi vreme, razdaljinu ili bi-
tove kao kontrolnu varijablu i osnovu za tarifu.
Mo`da bi propusni opseg trebalo da bude bespla-
tan, a mi da kupujemo filmove, daljinsko pra}e-
nje zdravlja i dokumente zarad njihove vrednosti,
a ne zbog vrednosti kanala. Bilo bi nesavesno ka-
da bi kupovanje igra~aka bilo zasnovano na broju
njihovih atoma. Vreme je da shvatimo {ta zna~e
bitovi i atomi.
Ukoliko uprava telekomunikacijske kompa-
nije ograni~i svoju dugoro~nu strategiju prenosa
bitova, to ne}e biti u najboljem interesu njenih
deoni~ara. Posedovanje bitova ili prava na bito-
ve i dodavanje zna~ajne vrednosti pojedinim bito-
vima mora biti deo jedna~ine. U suprotnom, ne}e
biti mesta za prihode, i telefonske kompanije }e
se zaglaviti sa uslugama koje brzo postaju komodi-
tet, a ~ija }e cena padati sve vi{e i vi{e zbog
kompeticije i pove}anja propusnog opsega. Ali,
postoji izlaz!
U vreme kada sam jo{ uvek rastao, svi su mr-
zeli telefonsku kompaniju (kao odrastao, na prvo
mesto bih stavio osiguravaju}e kompanije). Svako
pametnije dete je imalo neku {emu ili plan, i pe-
lje{enje telefonske kompanije je bilo poput spor-
ta. Kablovske kompanije danas prisvajaju ovu ~ast
jer mnoge od njih imaju slabu ponudu, dok istovre-
meno podi`u cene. [to je jo{ gore, kablovske kom-
panije nisu nalik komunalnim slu`bama, ve} kon-
troli{u sve {to prolazi kroz njihove linije.
Industrija kablovske televizije je u`ivala
mnoge beneficije nekontrolisanog monopola, a na
po~etku je trebalo da predstavlja tek ne{to vi{e
od povezanih komunalnih usluga. Kada su se ka-
blovske kompanije, oslobo|ene pla}anja javnih
da`bina, po~ele spajati i pretvarati u nacional-
ne mre`e, ljudi su primetili da ove kompanije
zaista kontroli{u i komunikacioni kanal i nje-
gov sadr`aj. Za razliku od telefonskih kompani-
ja, one nisu bile obavezne da obezbede pravo komu-
nikacije, izuzev u slu~ajevima vrlo odre|enih
lokalnih i komunalnih interesa.
Regulacija telefonske industrije je zasno-
vana na jednostavnom principu: svima je dozvolje-
no da je koriste. Ali, nije jasno {ta se doga|a u
sistemima sa velikom propusnom mo}i, ako je taj
sistem sli~niji dana{njim kablovskim kompa-
nijama nego telefonskoj mre`i. Kongres (parla-
ment) nije siguran da li je pravno ispravna situ-
acija kada vlasnik kanala, ako ima izbora, ho}e
da prihvati vlasnika sadr`aja koji se prenose
kablovskim putem. Tako|e, ako ste istovremeno
vlasnik programskih sadr`aja i kanala, pitanje
je da li mo`ete zadr`ati va{u neutralnost?
Drugim re~ima, ako se AT&T i Dizni spoje,
da li }e nova kompanija u~initi da cena za decu
bude manja kada pristupaju Miki Mausu, nego {to
je cena za pristup Du{ku Dugou{ku (Vorner).
Zeleni bitovi
Kada je, na jesen 1993, Bel Atlantik pristao
da kupi kablovskog giganta, Tele-komjunikej{ns,
0 1
za 21.4 milijardu dolara, glave{ine informa-
tivnog autoputa su taj potez protuma~ili kao
signal da je digitalno doba zaista po~elo. Digi-
talna vrpca je prese~ena.
Ipak, spajanje je i{lo protiv logike regu-
lacije i zdravog razuma. Telefonija i kabl su se
odmah postavili kao rivali, regulativa je spre-
~ila ve}inu zajedni~kih vlasni{tva, a za zvezde
i petlje se mislilo da }e se me{ati kao ulje i
sir}e. Samo mali broj investicija se pokazao
uspe{nim.
^etiri meseci kasnije Bel Atlantik/TCI
diskusija je prekinuta; klatno se preopteretilo
i isplovio je novi `argon o „ru{enju puta“ i „ka-
{njenju radova“ na informativnom autoputu. Di-
gitalno doba je odjednom ponovo bilo odlo`eno,
akcije TCI-a su opale za vi{e od trideset odsto.
[ampanjac je morao da se vrati u boce.
Ali, sa moje ta~ke gledi{ta, ova nezgoda ne-
ma poseban zna~aj. U stvari, sporazum izme|u Bel
Atlantika i TCI je bio jedno od najmanje intere-
santnih korporacijskih spajanja. To je isto kao
da su dve firme za vodovodne radove, reklamiraju-
}i potpuno razli~ite dimenzije cevi, odlu~ile
da spoje svoj inventar. Su{tina stvari nije bila
u duboko ukorenjenoj kombinaciji kanala i sadr-
`aja, koja me{a proizvodnju bitova sa distribu-
cijom istih. Dizni i holivudski kralj Majkl
Ovic su se 1994. udru`ili – svaki sa po tri regi-
onalne telefonske kompanije – to je ve} intere-
santno.
Kompanije za elektroniku {iroke
potro{nje su probale da isto izvedu sa kompani-
jama za zabavu. Ta ideja je, u principu, vrlo mo}-
na, ali je do sada bilo vrlo malo sinergije zbog
brojnih kulturnih razlika. Amerikanci su se bu-
nili kada je Soni kupio CBS Rekords, a zatim i
Kolumbia Pik~ers. Kao u slu~aju prodaje Rokfel-
er centra, ove kupovine su postavile pitanje sim-
boli~ke i stvarne kontrole nad nacionalnom kul-
turnom zaostav{tinom. Kada je Macu{ita ne{to
kasnije kupila MCA, ljudi su jo{ vi{e bili iz-
nena|eni, jer je predsednik MCA, Lu Vaserman, od
strane mnogih bio smatran za najameri~kijeg
predsednika izvr{nog odbora. Se}am se posete
upravi MCA posle prve naftne krize, kada sam vi-
deo nalepnicu na dugmi}ima u liftu (poruke od
Lua), koja je govorila: „Idi jedan gore i dva dole, za
tvoje zdravlje i tvoju zemlju.“ Ove kupovine isti~u
duboke kulturne podele ne samo izme|u ameri~ke i
japanske misli ve} i u in`enjerstvu i umetnosti.
Do sada one nisu funkcionisale zajedno, a i sum-
njam da ho}e.
Kulturna konvergencija
Postoji primetna razlika (ali ve{ta~ka)
izme|u tehnologije i humanosti, nauke i umetno-
sti, leve i desne polovine mozga. Bujaju}e podru~-
je multimedije bi}e jedna od onih disciplina,
kao {to je arhitektura, koje premo{}uju procep.
Televizija je izmi{ljena zahvaljuju}i ~i-
sto tehnolo{kim potrebama. Kada su 1929. godine
pioniri Filo Farnsvort i Vladimir Zvorkin vi-
deli elektronske slike veli~ine po{tanske mar-
ke, odlu~ili su da usavr{e tu tehnologiju samo ra-
di nje same. Dok je u prvim danima televizije
Zvorkin imao neke naivne ideje o njenoj upotrebi,
u kasnijim godinama je bio razo~aran njome.
Biv{i predsednik MIT-a, D`erom Visner,
pri~a o tome kako ga je Zvorkin posetio jedne su-
bote u Beloj ku}i, dok je Visner bio JFK-ov na-
u~ni savetnik (i bliski prijatelj). Upitao je
Zvorkina da li je ve} upoznao predsednika SAD.
Po{to je odgovor bio negativan, Visner ga je po-
veo kroz hol da bi upoznao JFK-a. Visner je pred-
sedniku predstavio svog posetioca kao „^oveka
0 1
zahvaljuju}i kome ste izabrani“. Za~u|en, JFK
je upitao: „A, kako to?“ Visner je objasnio: „Ovo
je ~ovek koji je izmislio televiziju.“ JFK je re-
kao da je to bila sjajna i vrlo va`na stvar, na
{ta je Zvorkin ironi~no rekao: „Da li ste u po-
slednje vreme gledali televiziju?“
Tehnolo{ki imperativi – i samo oni –
upravljali su razvojem televizije. Kasnije je ona
predata kreativnom talentu, ljudima sa druga~i-
jim vrednostima i iz razli~ite intelektualne
podkulure.
Fotografija je, sa druge strane, izmi{ljena
od strane fotografa. Ljudi koji su usavr{avali
fotografsku tehnologiju radili su to u ekspre-
sivne svrhe, doteruju}i svoje tehnike kako bi iza-
{li u susret potrebama svoje umetnosti, isto kao
{to su autori izmislili ljubavne romane, eseje i
stripove, kako bi ovaplotili svoje ideje.
Personalni ra~unari su odvojili kompju-
tersku nauku od ~isto tehni~kih potreba i oni
sada evoluiraju poput fotografije. Ra~unarstvo
nije vi{e ekskluzivno vlasni{tvo vojske, vlade
i velikog biznisa. Ono je kanalisano direktno u
ruke vrlo kreativnih pojedinaca iz svih dru-
{tvenih slojeva, postaju}i tako kreativan izraz
sopstvene upotrebe i razvoja. Zna~enja i poruke
multimedije posta}e me{avina tehni~kih i
umetni~kih dostignu}a. Sila koja vu~e napred bi-
}e proizvodi {iroke potro{nje.
Biznis elektronskih igrica (15 milijardi
dolara {irom sveta) dobar je primer. Ove igrice
predstavljaju posao ve}i od ameri~ke filmske in-
dustrije, sa jo{ ve}im porastom u odnosu na nju.
Proizvo|a~i igrica guraju tehnologiju prikazi-
vanja tako sna`no da }e virtuelna stvarnost (VR)
postati „stvarnost“ uz vrlo nisku cenu. NASA je
bila u stanju da ovu tehnologiju koristi samo sa
delimi~nim uspehom, pri ceni ve}oj od 200.000
dolara. Nintendo je 15. novembra 1994. predstavio
javnosti VR igru, po ceni od 200 USD, nazvanu
„Virtuelni de~ak“.
Pogledajmo dana{nji najbr`i Intelov pro-
cesor, koji radi brzinom od 100 miliona instruk-
cija u sekundi (MIPS). Uporedimo to sa Sonijem,
koji je upravo izbacio na tr`i{te igrica svoj
„Plejstej{n“ (200 USD) sa 1000 MIPS-a. [ta se
doga|a? Odgovor je jednostavan: na{a `e| za novim
vrstama zabave je o~igledno neugasiva i novi 3-D
sadr`aj u realnom vremenu, u koji industrija iga-
ra uporno ula`e, zahteva upravo toliku procesor-
sku mo} i takav novi prikaz. Primena je impera-
tiv!
Vu~a naspram guranja
Mnoge velike medijske kompanije, kao {to
su Viakom, Njuz Korporej{n (News Corp.) i izda-
va~i ove knjige, pridaju najve}u va`nost, kada je
u pitanju informativni i zabavni sadr`aj, samo
jednom na~inu: distribuciji. Kao {to sam ranije
rekao, distribucija atoma je mnogo kompleksnija
nego distribucija bitova i zahteva anga`ovanje
velike kompanije. Nasuprot tome, pomeranje bito-
va je mnogo jednostavnije i, u principu, isklju~u-
je potrebu za ovim gigantskim korporacijama.
Skoro.
Desilo se da sam putem Nju Jork Tajmsa po-
~eo da spoznajem i u`ivam u pisanju kompjuter-
skog i komunikacijskog poslovnog reportera
D`ona Markofa. Bez Nju Jork Tajmsa nikad ne
bih saznao za njegov rad. Ali, sada kada znam, bi-
lo bi mnogo jednostavnije za mene da imam auto-
matski metod, putem kojeg bih sakupljao svaku
novu pri~u koju Markoff napi{e i ubacivao je
u svoje personalizovane novine ili datoteku
„preporu~enog ~itanja“. Verovatno bih bio
raspolo`en da platim Markofu „dva centa“ za
0 1
svaku njegovu pri~u.
Ako bi se dvestoti deo populacije Interne-
ta iz 1995. pretplatio na njegove ideje i ako bi
D`on napisao stotinu pri~a godi{nje (on zapra-
vo pi{e izme|u sto dvadeset i sto ~etrdeset), zara-
dio bi milion dolara svake godine. To je, bi}u
slobodan da poga|am, vi{e nego {to mu pla}a Nju
Jork Tajms. Ukoliko mislite da je dvestoti deo
suvi{e veliki, onda sa~ekajte jo{ malo. Brojevi
zaista rade posao. Jednom kad se neko u~vrsti, do-
datna distributerska vrednost je u digitalnom
svetu sve manja i manja.
Distribucija i pomeranje bitova moraju sa-
dr`ati postupke filtriranja i selekcije. Medij-
ska kompanija je, izme|u ostalog, traga~ za talen-
tima i njen distributivni kanal omogu}ava te-
stiranje javnog mnjenja. Ali, posle izvesne ta~ke,
autoru vi{e nije potreban ovaj forum. U digital-
nom dobu Majkl Kriton bi zara|ivao mnogo vi{e
para direktno prodaju}i svoje knjige. @ao mi je,
Knopf.20
Digitalno bivanje }e izmeniti prirodu ma-
sovnih medija, iz procesa guranja bitova ka lju-
dima – u proces davanja dozvole ljudima (ili
firmama) da ih vuku ka sebi. Ovo je radikalna
promena, jer se na{ celokupni koncept medija za-
sniva na sukcesivnim slojevima filtriranja, ko-
ji redukuju informaciju i zabavu na kolekciju
„top pri~a“ ili „bestselera“, koji su namenjeni
razli~itim „publikama“. Kako se medijske kom-
panije sve vi{e kre}u putem emitovanja su`enog
sadr`aja, poput magazina, oni i dalje guraju bito-
ve ka grupama specijalnog interesa, poput fana-
tika za kola, alpinista ili vinskih entuzijasta.
Nedavno sam se susreo sa idejom o specijalnom ma-
gazinu za ljude koji pate od nesanice, koji bi se
inteligentno reklamirao kasno no}u na televizi-
ji, kada su tarife niske.
Informativna industrija }e sve vi{e biti
nalik butiku biznisa. Njena pijaca je globalni INTERFEJS
informativni autoput. Mu{terije }e biti ljudi
i njihovi kompjuterski agenti. Da li je digital-
na pijaca stvarna? Da, ali samo ukoliko se inter-
fejs izme|u ljudi i njihovih kompjutera usavr{i
do ta~ke gde }ete govoriti sa kompjuterom isto
kao {to govorite sa drugim ljudskim bi}em.

0 1
 1. Tamo gde se sre}u ljudi i
bitovi

Fatalna reakcija
Dnevno provodim minimalno tri sata is-
pred kompjutera i tako ~inim ve} dugo godina,
ali i dalje pronalazim da je to frustriraju}e is-
kustvo. Razumeti kompjuter je sli~no razumevanju
izve{taja o bankovnom stanju. Zbog ~ega kompjute-
ri (i bankovni izve{taji) moraju da budu toliko
komplikovani? Zbog ~ega nije lako „biti digita-
lan“?
Ne moraju i nije te{ko. Kompjuterska evolu-
cija se odigrala tako brzo da smo tek nedavno ste-
kli dovoljno jeftine kompjuterske snage da bismo
mogli da je slobodno iskoristimo i olak{amo in-
terakciju izme|u vas i va{eg kompjutera. Posve-
}ivanje dosta vremena i memorije korisni~kom
interfejsu nekada se smatralo {tetnim tra}enjem
istog, jer su kompjuterski procesi bili toliko
dragoceni da su morali da se tro{e na problem, a
ne na osobu.
Nau~nici bi rado, na mnogo na~ina, potvr-
dili valjanost stoi~kog interfejsa. Na primer,
ranih 70-ih je gomila „{kolskih“ papira prika-
zanih na crno-belom ekranu bila „bolja“ nego ko-
lor prikaz. Boja nije lo{a stvar. Istra`iva~ka
zajednica je samo htela da odbrani svoju nemogu}-

0 1
nost da isporu~i dobar interfejs po razumnoj ce-
ni ili, da budem malo cini~an, na ra~un ne{to
manje imaginacije.
Mi koji smo radili na ljudsko-ra~unarskom
interfejsu, kasnih 60-ih i tokom 70-tih, bili smo
smatrani kompjuterskim kukavicama i posmatra-
ni smo sa o~iglednim prezirom. Na{ rad nije
predstavljao pravu stvar, iako je podru~je polako
postajalo prihva}eno. Da bi vas podsetili koliko
ose}aj, uticaj i odziv mogu biti va`ni, setite se
kada ste poslednji put pritisnuli dugme u liftu,
a svetlo se nije upalilo (verovatno zbog toga {to
je sijalica pregorela). Frustracija je ogromna:
da li vas je lift ~uo? Dizajn i funkcije inter-
fejsa su veoma bitne.
Godine 1972. u svetu je postojalo samo
150.000 ra~unara, a u slede}ih pet godina proiz-
vo|a~ integrisanih kola, Intel, o~ekuje isporu-
ke od 100 miliona svake godine (moje mi{ljenje je
da je ta cifra uveliko potcenjena). Kori{}enje
kompjutera pre trideset godina, poput pilotira-
nja modula za sletanje na Mesec, predstavljalo je
uzimanje nekoliko dragocenih ljudi, {kolova-
nih u hokus-pokus stilu, koji su znali da koriste
kompjuter, ponekad uz pomo} primitivnih jezika,
a ponekad bez i~ega (uz pomo} prekida~a i trepe-
ru}ih svetala). Po mom mi{ljenju, postojao je
podsvesni napor da se odr`i misterioznost, po-
put mona{kog monopola i bizarnog religioznog
rituala iz srednjeg veka.
Danas jo{ uvek pla}amo cenu toga.
Kada ljudi govore o izgledu i ose}aju ra~u-
nara, oni aludiraju na grafi~ki korisni~ki in-
terfejs, koji „profesionalci“ nazivaju GUI
(grafi~ki korisni~ki interfejs). Enormni na-
predak GUI-a po~eo je negde oko 1971. radom
Kseroksa i ubrzo potom na MIT-u i nekoliko dru-
gih mesta. GUI je do`iveo kulminaciju deceniju
kasnije, kada je Stiv D`obs mudro predstavio Me-
0 1
kinto{a. Mek je bio veliki korak napred na tr`i-
{tu i ni{ta bitno nije se desilo od tada. Svim
ostalim kompjuterskim kompanijama bilo je po-
trebno vi{e od pet godina da bi iskopirali Epl i
u nekim slu~ajevima su to uradili uz lo{ije re-
zultate. Isto se doga|a ~ak i danas.
Istorijat ljudskih napora da se ma{ine
u~ine korisnijim skoro je potpuno posve}en po-
bolj{anju senzorskih ta~aka kontakta i uvo|e-
njem boljeg fizi~kog dizajna. Interfejs je uveli-
ko tretiran kao problem tradicionalnog indu-
strijskog dizajna. Dizajneri ~ajnika i grabulja
razmi{ljaju o dr{ci u odnosu na oblik, prenosu
toplote i spre~avanju povreda.
Dizajn pilotske kabine je obeshrabruju}
izazov ne samo zbog velikog broja prekida~a, po-
tenciometra i broj~anika ve} i zbog toga {to dva
ili tri sli~na ~ulna opa`anja mogu da se mu|u-
sobno ometaju. Godine 1972. Istern Eirlajns21
L1011 sru{io se zbog toga {to nije imao spu{te-
ne to~kove. Glas kontrolora letenja i pi{tanje
kompjutera su rezultirali time da posada nije
~ula upozoravaju}u poruku. Bio je to smrtonosno
dizajniran interfejs.
Kod ku}e sam imao vrlo inteligentan VCR
(video rikorder) koji je imao skoro savr{eno pre-
poznavanje glasa i potpuno me je poznavao. Mogao
sam da tra`im da mi snimi emisije po imenu i, u
nekim slu~ajevima, ~ak sam mogao da pretposta-
vim da }e to uraditi automatski, bez potrebe da
mu se ka`e. Onda, sasvim iznenada, moj sin je oti-
{ao na koled`.
Nisam snimio TV program ve} vi{e od {est
godina. Ne zbog toga {to ne mogu, ve} zbog toga {to
je dobijena vrednost isuvi{e niska za ulo`eni
trud. To je nepotrebno te{ko. [to je jo{ va`nije,
problem kori{}enja VCR-a i daljinskih kontro-
lora bio je tretiran kroz pritiskanje dugmi}a.
Sli~no tome, generalni interfejs sa personalnim
ra~unarima tretiran je kao problem fizi~kog di-
zajna. Ali, u interfejsu nije re~ samo o tome kako
kompjuter izgleda i kakav je ose}aj raditi sa njim.
Re~ je o stvaranju li~nosti, dizajniranju inteli-
gencije i pravljenju ma{ina koje mogu da prepo-
znaju ljudski gest.
Pas mo`e da prepozna va{ korak na vi{e od
stotinu jardi udaljenosti, a kompjuter nema poj-
ma da li ste uop{te kraj njega. Skoro svaka `ivo-
tinja mo`e da oseti kada ste ljuti, kompjuter ni-
kada. ^ak i ku~i}i znaju kada ne{to pogre{no
urade; kompjuteri ne.
Izazov za slede}i vek nije samo u tome da se
ljudima pru`e ve}i ekrani, bolji kvalitet zvuka
i grafi~ki ulazni ure|aji, laki za upotrebu, ve}
treba napraviti kompjutere koji }e vas poznava-
ti, u~iti o va{im potrebama i razumeti verbalne
i neverbalne jezike. Kompjuter bi trebalo da zna
razliku kada vi ka`ete: „rat i mir“ i „Ratimir“,
ne zbog toga {to je u stanju da prona|e malu aku-
sti~nu razliku, nego zahvaljuju}i tome {to razu-
me zna~enje. To je dobro dizajniran interfejs.
Danas je breme interaktivnosti potpuno pa-
lo na ljudska le|a. Ne{to tako banalno, kao {to
je {tampanje datoteke, mo`e biti zamorna ve`ba
koja vi{e vu~e iz vudu magije nego iz ljudskog po-
na{anja. Kao rezultat toga, mnogi odrasli odusta-
ju i tvrde da su beznade`no kompjuterski nepi-
smeni.
Ovo }e se promeniti.
Odiseje
Godine 1968. Artur Klark je podelio nomi-
naciju za Oskara sa Stenlijem Kjubrikom za film
2001: Odiseja u svemiru. ^udno, ali film je stigao
pre knjige. Klark je bio u polo`aju da pregleda
svoj rukopis, po{to je video nedovr{enu verziju
0 1
filma (baziranu na ranijoj verziji njegove pri-
~e). U vrlo realnom smislu, Klark je mogao da si-
mulira svoju pri~u i do tan~ina uobli~i svoj
koncept. On je mogao da vidi i ~uje svoje ideje pre
nego {to ih je poslao u {tampu.
Ovo mo`e da objasni zbog ~ega je HAL, kom-
pjuterska zvezda filma, bio toliko briljantna (i
smrtonosna) vizija budu}eg ljudsko-kompjuter-
skog interfejsa. HAL (~ije ime NE poti~e od
prethodnih slova IBM, kako se misli) imao je sa-
vr{enu komandu nad govorom (razumevanje i izgo-
vor), izuzetnu viziju i humor, koji predstavljaju
savr{en test inteligencije.
Pro{lo je skoro ~etvrt veka pre nego {to je
na svetlo dana iza{ao jo{ jedan primer sjajnog
interfejsa: Navigator znanja. Tako|e iz film-
ske produkcije, ova video-traka – tzv. video-pro-
totip – pregledana je od strane tada{njeg predsed-
nika Epl-a, D`ona Skalija, ~ija se knjiga tako|e
zvala Odiseja. Skalijeva knjiga se zavr{avala
idejama o „navigatoru znanja“ i kasnije je posta-
la video. On je `eleo da ilustruje interfejs bu-
du}nosti, koji prevazilazi mi{eve i menije. Oba-
vio je sjajan posao.
Navigator znanja predstavlja ravan ure|aj
nalik knjizi, koji je otvoren na stolu profesora
sasvim obi~nog izgleda. U jednom }o{ku displeja
nalazi se osoba koja predstavlja personu ove ma-
{ine. Profesor tra`i od ovog agenta da mu asi-
stira pri pripremanju lekcije, dodeljuje mu hrpu
zadataka i u nekoliko navrata biva podse}an na
neke druge stvari, od strane tog agenta koji mo`e
videti, ~uti i odgovoriti inteligentno, kao sva-
ki ljudski asistent.
Ono {to HAL i Navigator znanja imaju za-
jedni~ko jeste da oboje predstavljaju inteligen-
ciju takvog nivoa da sâm fizi~ki interfejs sko-
ro sasvim nestaje. Upravo tu le`i tajna dizajni-
ranja interfejsa: u~initi da potpuno nestane. Ka-
da upoznajete nekoga po prvi put, mo`da }ete biti
vrlo svesni njegovog izgleda, govora i gestikula-
cije. Ali ubrzo po~inje dominirati sadr`aj va{e
komunikacije, ~ak i ako je uglavnom izra`en to-
nom glasa ili izrazom lica. Dobar kompjuterski
interfejs bi trebalo da se pona{a sli~no. Pro-
blem je manje nalik dizajniranju kontrolne ta-
ble, a vi{e dizajniranju ~oveka.
S druge strane, ve}ina dizajnera interfejsa
uporno poku{ava da glupe ma{ine na~ini lak-
{im za upotrebu od strane pametnih ljudi. Oni
svoju vode}u ulogu zasnivaju na znanju nazvanom
„ljudski faktori“, u SAD, i „ergonomija“, u Evro-
pi, koje se bavi time kako ljudsko telo koristi
svoje senzore i efektore da bi radilo sa alatima
u svom neposrednom okru`enju.
Telefonska slu{alica je, verovatno, najvi-
{e dizajniran i redizajniran aparat na svetu, pa
i dalje ostaje krajnje nezadovoljavaju}a. Celular-
ni telefon ~ini bledim VCR sa njegovim nekori-
snim interfejsom. Telefon Bang & Olufsen je
skulptura a ne telefonija, jer je te`i a ne lak{i
za kori{}enje, u pore|enju sa starinskim crnim
rotiraju}im telefonima.
Jo{ je gore {to je telefonski dizajn krajnje
optere}en raznim „mogu}nostima“. Pam}enje bro-
jeva, ponovno pozivanje, rad sa kreditnom karti-
com, ~ekanje na poziv, prosle|ivanje poziva, auto-
matsko odgovaranje na poziv, prikazivanje broje-
va, itd. neprestano se guraju na povr{ini malog
aparata, koji staje na va{ dlan, i prividno ga ~i-
ne nemogu}im za upotrebu.
Ne samo da mi nisu potrebne sve te mogu}no-
sti; ne `elim uop{te da okre}em telefon. Za{to
dizajneri telefona ne shvate da niko od nas ne
`eli da okre}e telefonski broj? Mi jednostavno
`elimo da stignemo do ljudi kraj telefona!
Ukoliko nam se pru`i {ansa (nama iz Me-
dijske laboratorije), radi}emo na tom zadatku,
0 1
{to mi ukazuje da re{enje problema telefona mo-
`da nije u dizajnu slu{alice, ve} u dizajnu ro-
botske sekretarice koja mo`e da stane u va{
d`ep.
S onu stranu graviranja slike
Dizajn kompjuterskog interfejsa je po~eo
marta 1960, kada je J.C.R. Liklider objavio svoj
rad „Simbioza ~oveka i kompjutera“. Lik (kako
su ga zvali) bio je eksperimentalni psiholog i
akusti~ar koji je praksom postao mesija za kom-
pjuterisanje, rukovode}i ARPA-nim22 inicijal-
nim kompjuterskim potezima. Neko ga je, sredi-
nom 60-ih, zamolio da napi{e prilog za Carnegie
Commission-reporta`u na temu budu}nosti tele-
vizije. Upravo u tom prilogu je Lik prvi put is-
koristio izraz usko emitovanje (eng. narrow-
casting). Ono {to Lik u to vreme nije znao jeste
da su upravo ta dva njegova doprinosa, simbioza
~ovek–ra~unar i usko emitovanje, sudbinom opre-
deljeni da se spoje u 90-im.
Po~etkom 60-ih rana istra`ivanja ljudsko-
kompjuterskog interfejsa su se rastavila na dva
dela, koja se za dvadeset godina nisu ponovo ujedi-
nila. Jedan se odnosio na interaktivnost, a drugi
je fokusiran na ~ulno bogatstvo.
Na interaktivnost se prionulo tako {to je
re{en problem deljenja kompjutera, tada skupog i
monolitnog resursa. Tokom 50-ih i ranih 60-ih
kompjuter je bio toliko dragocen da ste ~inili
sve {to je u va{oj mo}i da bi radio non-stop. Bi-
lo je nezamislivo priklju~iti tastaturu i da
kompjuter, na primer, postavi pitanje i onda bes-
korisno ~eka dok ~ovek ~ita, razmi{lja i odgova-
ra. Izum nazvan deljenje vremena (tajm {ering)
predstavljao je metod koji je omogu}io ve}em bro-
ju korisnika da dele istu ma{inu sa udaljenih
lokacija. Ukoliko resurs podelite izme|u, reci-
mo, deset ljudi, nije svakom od njih dostupna jed-
na desetina ma{ine, ve} momenat razmi{ljanja
jedne osobe mo`e da se iskoristi za puno kori-
{}enje kompjutera od strane nekog drugog.
Takvo deljenje digitalne pite je funkcio-
nisalo pod uslovom da nijedan korisnik nije pro-
`drljiv, da mu ne trebaju velike koli~ine ra~u-
nanja i propusni opseg. Rani terminali su radi-
li na 110 boda; tada je to izgledalo tako brzo.
Nasuprot tome, ~ulno bogatstvo je adresira-
no grafi~kom interakcijom vrlo visokog propu-
snog opsega. Rana kompjuterska grafika je zahte-
vala ma{inu potpuno posve}enu izradi prikaza.
U principu, nema nikakve razlike izme|u toga i
dana{njeg li~nog ra~unara, jedino {to je ispu-
njavao velike prostorije i ko{tao milione dola-
ra. Kompjuterska grafika je ro|ena kao medij is-
crtanih linija, koji je zahtevao veliku koli~inu
ra~unarske snage za direktnu kontrolu nad zra-
kom katodne cevi.
Tek je deset godina kasnije kompjuterska
grafika po~ela da se pomera sa crtanja linija na
oblike i slike. Ovi novi ekrani, nazvani ekrani
sa rasterskim skeniranjem, zahtevali su mnogo
memorije da bi se sa~uvala slika od ta~ke do ta~-
ke. Isti su danas toliko normalna pojava da ve}i-
na ljudi i ne zna da su u po~etku bili smatrani je-
reti~nim (70-ih skoro niko nije verovao da }e
kompjuterska memorija biti ikad tako jeftina da
bi se toliki njen deo posvetio grafici).
Deljenje vremena i kompjuterska grafika su
bili lo{i saputnici u toku slede}e dve decenije.
^ulno siroma{ni, tajm-{ering sistemi su posta-
li prihva}ena alatka za biznis i sistem rezerva-
cije avionskih karata, koje danas uzimamo zdravo
za gotovo. Komercijalni tajm-{ering, koji je
i{ao ruku pod ruku sa vrlo siroma{nim inter-
fejsom, obi~no je bio u vidu izlazne pisa}e ma{i-
0 1
ne, koji je maltene namerno zahtevao od sistema da
bude dovoljno spor za svakog korisnika kako bi
ostali dobili svoj fer deo.
Kompjuterska grafika se, s druge strane, naj-
ve}im delom razvijala za samostoje}e (eng. stand-
alone) ra~unarstvo. Od 1968. po~eli su da se poja-
vljuju tzv. mini kompjuteri, u rangu cena od
20.000 dolara, uglavnom zbog toga {to su fabri-
kama i ma{inskoj automatizaciji bile potrebne
vrlo precizne kontrole u realnom vremenu. To je
bilo potrebno i kompjuterskoj grafici. U kom-
pletu sa ekranom, ovi samostoje}i kompjuterski
grafi~ki sistemi predstavljaju prete~e onog
{to danas poznajemo kao radne stanice, koje ni-
su ni{ta vi{e od li~nih ra~unara sa duga~kim
pantalonama.
Vi{ere`imski interfejs
Prekomernost, odnosno upotreba preop{ir-
nosti koja je nepotrebna, ili nepa`ljivog pona-
vljanja, uop{teno se smatra lo{im simptomom. U
vreme ranog dizajna ljudskog interfejsa ljudi su
prou~avali tehnike interakcije i poku{avali
da pametno odaberu ovu ili onu vrednost, za ovu
ili onu priliku. Da li je svetlosna olovka bila
bolja od grafi~ke table23? „Ili-ili“ mentalitet
tada{njih in`enjera je bio posledica la`nog
uverenja da postoji univerzalno „najbolje“ re{e-
nje za svaku situaciju; ono je la`no zbog toga {to
se ljudi razlikuju, situacije menjaju, a i uslovi
u datoj interakciji zavise od kanala koji je do-
stupan u datom momentu. Ne postoji najbolji di-
zajn interfejsa.
Se}am se kada sam, sredinom 70-ih, bio u pose-
ti admiralu, koji je koristio jedan od najboljih
sistema za komandu i kontrolu. On je izvikivao na-
re|enja mornaru, koji je potom unosio u kompjuter
odgovaraju}e komande. Tako je, u ovom slu~aju, si-
stem imao sjajan interfejs: imao je, tako|e, sposob-
nost prepoznavanja govora i strpljenje. Admiral je
mogao da hoda po sobi, da govori i gestikulira. Mo-
gao je da bude ono {to jeste.
Ipak, admiral nije bio spreman da planira
napad kroz takav indirektan interfejs. On je
znao da mornar prati situaciju kroz mali otvor
kompjuterskog ekrana. Admiral je vi{e voleo da
direktno rukovodi uz pomo} velike zidne mape
koja je predstavljala pozornicu, na kojoj bi pome-
rao malene crvene i plave brodove odgovaraju}eg
oblika. (U to vreme smo se ~esto {alili kako Ru-
si koriste iste boje.)
Admiral se ose}ao udobno sa mapom, ne zbog
toga {to je bila staromodna i {to je imala viso-
ku rezoluciju, nego zbog toga {to je nad njom anga-
`ovao ~itavo telo. Kada bi pomerao brodove, ti ge-
stovi i motorne akcije su poja~avali njegovu me-
moriju. On se duboko uneo u prikaz bitke, {to se
ogledalo i na njegovim vratnim mi{i}ima. To ni-
je bio „ili-ili“ interfejs, ve} je bio „i jedno i
drugo“.
To „i jedno i drugo“ je dovelo do prodora u
razmi{ljanju koje je, ukratko re~eno, glasilo:
prekomernost je dobra. U stvari, najbolji inter-
fejs bi trebalo da ima mnogo razli~itih i podu-
darnih komunikacionih kanala, kroz koje }e ko-
risnik mo}i da izrazi i izdvoji zna~enje iz vi-
{e razli~itih ~ulnih izvora (korisnikovih i
ma{ininih). Tako|e je zna~ajna mogu}nost da je-
dan kanal komunikacije mo`e pru`iti informa-
ciju koja nedostaje u drugom.
Na primer, ako se nalazimo u sobi sa gomi-
lom ljudi i ja nekom ka`em: „Kako glasi tvoje
ime?“, pitanje nema nimalo smisla ukoliko ne vi-
dite u kojem pravcu gledam dok ga izgovaram. Ta~-
nije, pridev tvoje dobija smisao iz pravca mog po-
gleda.
0 1
Ovo je divno ilustrovano u programu zvanom
Sta-vi-to-tamo, razvijenom u MIT-u od strane Dik
Bolta i Kris [manta. Prvo ostvarenje programa
dogodilo se 1980. i omogu}avalo vam je da govorite
i pokazujete ka ekranu veli~ine zida, pomeraju}i
jednostavne predmete (kasnije brodove) preko pra-
znog ekrana (kasnije Karipskog mora). U filmskoj
demonstraciji programa Stavi--to-tamo – program
je pogre{no protuma~io jednu komandu. [mantovo
spontano izgovoreno „oh, sranje“ ostalo je zapisano
na filmu, kako bi podsetilo mnoge budu}e publike
koliko jo{ posla treba da se uradi.
Ideja je jednostavna: govor, pokazivanje i
gledanje treba da rade zajedno, kao delovi vi{ere-
`imskog interfejsa, u kojem se manje radi o pro-
sle|ivanju poruka napred i nazad (osnova deljen-
ja vremena, tj. tajm {eringa), a vi{e o konverza-
ciji tipa licem u lice i ~ovek ~oveku.
Svi ovi rani poku{aji alternativnog „i
jedno i drugo” pristupa interfejsu izgledali su u
to vreme kao neozbiljna nauka. Ja imam vrlo malo
po{tovanja prema testiranju i proceni u istra-
`ivanju interfejsa. Moj, mo`da arogantan, argu-
ment glasi: ukoliko ne{to testirate pa`ljivo,
da biste uo~ili razliku koja nastaje, u tom
slu~aju se, naj~e{}e, ne pravi dovoljno razlike.
Primetna razlika
Kada sam bio de~ak, moja majka je imala pla-
kar u kojem je dr`ala kon~ane stvari i u kojem
sam imao „tajni zid“. To i nije bila neka tajna:
gomila linija od olovaka, koje smo sa pa`njom cr-
tali periodi~no da bi obele`ili moju visinu.
Sve crtice su uredno bile sa datumom i neke su
bile me|usobno blizu, zahvaljuju}i u~estalosti,
dok su druge bile izdvojene zbog toga {to sam, na
primer, bio odsutan preko leta, a imati dva orma-
na za tu svrhu nije imalo smisla.
Ova skala je bila privatna stvar i verujem
da je na neki na~in bila merilo uzimanja mleka,
spana}a i drugih dobrih stvari.
Nasuprot tome, rast ima i dramati~nije li-
ce. Ponekad bih ~uo ujaka kako komentari{e:
„Kako si samo porastao, Niki?“ (pri ~emu me,
pretpostavljam, prethodno nije video dve godine).
Ali ja, zapravo, nisam mogao da shvatim promenu.
Sve {to sam mogao da vidim bile su male linije u
ormanu.
„Tek primetna razlika“, ili TPR, predsta-
vlja mernu jedinicu u psihofizici. Sâmo njeno
ime je uticalo na dizajn ljudskog interfejsa.
Morate se upitati: ako je to TPR, zbog ~ega biste
se uzbu|ivali? Ako morate pa`ljivo da merite
da biste uop{te primetili razliku, mo`da za-
pravo i ne radite na stvarima koje su dovoljno
bitne.
Na primer, {kolsko obrazovanje nam sugeri-
{e da govor i prirodni jezik, u ve}ini prilika,
nisu odgovaraju}i na~in za komunikaciju izme|u
ljudi i kompjutera. Ovi tehni~ki izve{taji su
ispunjeni tabelama, kontrolnim grupama i sl.,
{to dokazuje da prirodni jezik unosi zabunu u
kompjutersko-ljudsku komunikaciju.
Mada ne o~ekujem da pilot 747 taksira i
pole}e pevaju}i „Gore, gore u visine“, ne mogu da
prozrem nijedan razlog zbog kojeg ne bismo kori-
stili bogatstvo govora i gestova, ~ak i u pilot-
skoj kabini. Gde god da se kompjuter nalazi, naj-
efikasniji dizajn interfejsa rezultira kombi-
nacijom ~ulnog bogatstva i inteligencije ma-
{ine.
Kada se ovo bude dogodilo, vide}emo primet-
nu razliku. Vide}emo ono {to je moj ujak video
umesto malih linija u ormanu.
0 1
Inteligentni interfejsi
Moj san o interfejsu jeste da }e kompjute-
ri postati nalik ljudima. Ova ideja je podlo-
`na kritici jer je suvi{e romanti~na, nejasna
i neizvodljiva. [to se ti~e mene, ja bih je kri-
tikovao zbog toga {to je suvi{e skromna. Mo-
`da postoje mnogi egzoti~ni komunikacioni
kanali, kojih danas nismo ni svesni. (Kao neko
ko je o`enjen `enom koja je identi~ni bli-
zanac, ja sam potpuno spreman da na osnovu po-
smatranja poverujem kako je van~ulna komuni-
kacija ne{to {to ne treba dovoditi u pitanje.)
Sredinom 60-ih posvetio sam se emulira-
nju24 komunikacije lice-u-lice, sa jezikom gri-
masa i facijalnih izra`aja, i motorikom tela i
udova. Za svoj model sam koristio pomenutog ad-
mirala.
U prekretni~kom projektu, nazvanom Si-
stemi prostornog rukovo|enja podacima (oko
1976), cilj je bio da se obezbedi ljudski inter-
fejs, koji }e „pribli`iti kompjutere genera-
lima, predsednicima kompanija i {estogodi-
{njoj deci“. Sistem je bio dizajniran tako da je
mogao da se nau~i za svega trideset sekundi. Po-
znavanje radnog stola i polica za knjige pred-
stavljalo je alatku kori{}enu za manipulaciju
kompleksnim audiom, videom i podacima.
To je bilo vrlo radikalno za kasne sedam-
desete, ali je jo{ uvek nedostajala smislena po-
sledica stilizovanja na{e komunikacije u od-
nosu na konverzaciju izme|u admirala i pomor-
ca. Ljudsko-kompjuterski interfejs budu}no-
sti }e u osnovi sadr`ati vi{ebrojnost, a ne lo-
kalni jezik direktnog upravljanja – „idi gore,
otvori meni, klikni“ – mi{ interfejsa. „La-
ko}a kori{}enja“ je u toj meri usiljen cilj da
ponekad zaboravljamo da mnogi ljudi uop{te ne
`ele da koriste ma{inu. Oni samo `ele da se
neki posao zavr{i.
 Ono {to danas nazivamo „agent-baziranim 8. Grafi~ka persona
interfejsima“25 ispliva}e kao dominantan me-
tod, putem kojeg }e ljudi i kompjuteri me|usobno
razgovarati. Postoja}e specifi~ne ta~ke u pro-
storu i vremenu, u kojima }e se bitovi pretvarati
u atome, i obrnuto. Bez obzira da li je u pitanju
transmisija te~nih kristala ili reverberacija
generatora govora, interfejsu }e biti potrebni
prostor, oblik, boja, ton glasa i svi ostali ~ulni
elementi.

Grafi~ki veliki prasak

Na MIT-u, 1963, doktorski rad Ivana Sader-
lenda, pod nazivom „Blok za crtanje“, eksploziv-
no je celom svetu preneo ideju o interaktivnoj
kompjuterskoj grafici. „Blok za crtanje“ je bio
sistem za linijsko crtanje u realnom vremenu, ko-
ji je omogu}avao korisniku da stupi u direktnu
interakciju sa kompjuterskim ekranom, uz pomo}
„svetlosne olovke“. Ovo dostignu}e je bilo od ta-
ko velikog zna~aja da je nekima od nas trebalo de-
set godina da bismo shvatili i priznali sve nje-
gove doprinose. „Blok“ je na svetlo dana izneo
mnoge nove koncepte, da nabrojimo samo neke: di-
nami~ku grafiku, vizuelnu simulaciju, pove}anu
rezoluciju, pra}enje olovke i prividno beskona-
~an koordinatni sistem. U kompjuterskoj grafi-
ci „Blok“ je bio ekvivalent velikog praska.
U toku slede}ih deset godina mnogi istra-
`iva~i su izgubili interes za real-time i inter-
aktivne aspekte kompjuterske grafike. Umesto to-
ga, ve}ina kreativne energije je utro{ena u sinte-
zu realisti~nih slika koje nisu priklju~ene
(off-line) i nisu u realnom vremenu. ^ak je i sam
Saderlend bio blago sputan problemom vizuelne
verodostojnosti ili, drugim re~ima, pitanjem u
kolikoj meri kompjutersku sliku mo`e na~initi

0 1
fotorealisti~nom i detaljnom. Problemi, kao
{to su senke, sen~enje, refleksije, refrakcije i
skrivene povr{ine, bili su predmet tog istra`i-
vanja. Predivno prikazane {ahovske figure i
~ajnici postali su ikone „post-blokovskog“ peri-
oda.
U toku tog istog perioda do{ao sam do uvere-
nja da su komfor i lako}a, uz pomo} kojih ~ovek
mo`e da izrazi svoje grafi~ke ideje, va`niji od
sposobnosti ma{ine da ih predstavi kao sinte-
ti~ke fotografije. Dobro dizajniran ljudsko-
kompjuterski interfejs sadr`i mogu}nost da
kompjuter mo`e da razume nekompletne i nejasne
misli, tipi~ne za po~etke bilo kojeg dizajner-
skog procesa, na {tetu kompletnijih i dosledni-
jih prezentacija kompleksnih zavr{enih pred-
stava. Priklju~eno (on-lajn) pra}enje crtanja ru-
kom u realnom vremenu otvorilo mi je vrata sjaj-
nog podru~ja za istra`ivanje, u kojem bismo raz-
umevali i unapre|ivali kompjutersku grafiku
kao dinami~niji, interaktivni i ekspresivni
medij.
Klju~ni koncept mog rada je bilo razumeva-
nje korisnikove grafi~ke „namere“. Ukoliko bi
korisnik polako crtao ne`nu i naizgled svrsis-
hodnu krivu, kompjuter bi pretpostavio da je ko-
risnik upravo takvu `eli, dok bi ta ista obliko-
vana linija, ali brzo iscrtana, mogla da bude pra-
va linija. Ukoliko bi ove dve ne`ne krive bile
posmatrane nakon zavr{enog crtanja, umesto dok
su bile crtane, one bi mogle izgledati potpuno
iste. Korisnikovo crta~ko pona{anje je ukazalo,
ipak, na dve potpuno jasne razlike u pogledu na-
mere. [tavi{e, crta~ke navike variraju od osobe
do osobe, po{to svi razli~ito crtamo. Dakle, kom-
pjuter je morao da nau~i crta~ki stil svakog ko-
risnika. Isti koncept nalazimo trideset godina
kasnije – u Epl Njutn-ovoj (eng. Apple Newton)
sposobnosti da prepoznaje rukopis (jo{ uvek pod
0 1
znakom pitanja), na taj na~in {to bi prisvojio
korisnikov na~in pisanja (oni koji su mu posve-
tili malo vi{e vremena izgledaju zadovoljniji).
Prepoznavanje crtanih oblika i objekata
odvuklo je moja razmi{ljanja daleko od linija, a
vi{e prema ta~kama. Za razumevanje crte`a naj-
bitnije je ono {to se nalazi izme|u linija, ili
{to je njima zatvoreno.
U Kseroksovim PARC laboratorijama, u to-
ku istog perioda, istra`iva~i su tako|e prona-
{li pristup kompjuterskoj grafici, zasnovan na
obliku u kojem su amorfni delovi slike bili ob-
ra|ivani i sastavljani tako {to su se slike pri-
kazivale i ~uvale u vidu velikog broja ta~aka.
Nekolicina nas je do{la do zaklju~ka da budu}-
nost kompjuterske grafike nije u linijskim cr-
ta~kim sistemima, kao {to je „Blok za crtanje“,
ve} u sistemima sa rasterskim skeniranjem, sli~-
nim televizijskoj slici, koji mapiraju slike
(sme{tene u kompjuterskoj memoriji) na ekran,
nasuprot vo|enju elektronskog zraka katodne ce-
vi po X i Y osi, kao {to radi „Blok za crtanje“.
Osnovni element kompjuterske grafike, koji je
ranije bio linija, sada je postao piksel.
Mo} piksela
Isto kao {to je bit atomski element in-
formacije, piksel predstavlja molekularni nivo
grafike (namerno ne ka`em atomski, jer je piksel
obi~no predstavljen vi{e nego jednim bitom). Za-
jednica kompjuterske grafike je izmislila naziv
piksel, koji je skra}enica od re~i picture (sli-
ka) i element.
Zamislite kompjutersku sliku kao skup re-
dova i kolona piksela, kao ukr{tene re~i bez cr-
nih polja. Za svaku datu monohromatsku sliku mo-
`ete odlu~iti koliko }ete koristiti redova i
kolona. [to ih bude bilo vi{e, kvadrati }e biti
manji, mre`a finija, a rezultat bolji. Sada u gla-
vi polo`ite ovu mre`u preko fotografije i po-
punite svaki kvadrati} sa vredno{}u svetlosnog
intenziteta. Kompletirane ukr{tene re~i }e
predstavljati niz brojeva.
U slu~aju boje, imate tri broja po pikselu,
obi~no po jedan za crvenu, zelenu i plavu, ili po
jedan za intenzitet, boju i zasi}enost (saturaci-
ju). Kao {to smo u~ili u {koli – crvena, `uta i
plava su osnovne boje. Tri aditivne osnove su (kao
{to je to u televiziji) crvena, zelena i plava.
Tri suptraktivne osnove su (kao u {tampi) magen-
ta, cijan i `uta, a ne crvena, `uta i plava. (Re~e-
no mi je da ne u~imo decu ovim terminima, jer je
re~ magenta suvi{e duga~ka. Mnogi odrasli lju-
di nisu ni ~uli za cijan).
U slu~aju pokreta, uzimaju se uzorci vreme-
na – kao {to je slu~aj sa frejmovima u filmu. Sva-
ki taj uzorak predstavlja jedan frejm, jedne ukr-
{tene re~i, a kada se one spoje i puste zaredom do-
voljno brzo, proizvodi se vizuelni efekat mekog
pokreta. Jedan od razloga, zbog kojeg ste videli
tako malo dinami~ke grafike, ili ste video-pri-
kaze gledali u malim prozorima, le`i u ~injeni-
ci da je te{ko preneti, u vidu piksela, dovoljan
broj bitova iz memorije na ekran, dovoljnom brzi-
nom (da bi se proizvelo 60 ili 90 frejmova u se-
kundi, potrebnih za pokret bez trzaja). Svakog da-
na neko ponudi novi proizvod ili tehniku da ovo
ubrza.
Prava mo} piksela poti~e iz njegove moleku-
larne prirode, {to zna~i da piksel mo`e biti deo
bilo ~ega – od teksta, preko linija, do fotografija.
Pikseli su pikseli isto kao {to su bitovi bitovi.
Uz dovoljno piksela i dovoljno bitova po pikselu
(za sive tonove ili kolor), mo`ete posti}i sjajan
kvalitet prikaza savremenih personalnih ra~una-
ra i radnih stanica. Ipak, lo{e strane – isto kao i
0 1
dobre – rezultat su ta~nosti mre`ne strukture.
Pikseli zahtevaju velike koli~ine memori-
je. [to vi{e budete koristili piksela i bitova
po pikselu, to }e vam biti potrebno vi{e memori-
je da ih pohranite. Tipi~nom ekranu od 1000 sa
1000 piksela, u punom koloru, potrebno je 24 mi-
liona bitova memorije. Dok sam jo{ uvek bio no-
vajlija u MIT-u, 1961, cena memorije je iznosila
dolar po bitu. Danas 24 miliona bitova ko{ta 60
dolara, {to zna~i da mo`emo manje-vi{e ignori-
sati veliki apetit piksel-orijentisane kompju-
terske grafike prema memoriji.
Pre samo pet godina, ovo nije bio slu~aj.
Ljudi su ekonomisali, koriste}i manje piksela
na ekranu i manje bitova po pikselu. U stvari, ra-
ni raster sken displeji te`ili su kori{}enju sa-
mo jednog bita po pikselu, iz kojeg smo nasledili
specijalni problem: seckanje.
Neprihvatljivo seckanje
Da li ste se ikada upitali zbog ~ega ekran
va{eg kompjutera ima ”testeraste” linije? Za{to
slike trouglova izgledaju kao piramide? Zbog ~e-
ga velika slova E, L i T izgledaju tako dobro, a S,
W i O izgledaju poput lo{ih hri{}anskih orna-
menata? Zbog ~ega zakrivljene linije izgledaju
tako kao da ih je nacrtao neko ko boluje od para-
lize?
Razlog je taj {to je kori{}en samo jedan bit
po pikselu da bi se prikazala slika i rezultat je
efekat testere ili tzv. prostornog uzmicanja, ko-
je je potpuno nepotrebno ukoliko bi proizvo|a~i
hardvera i softvera samo koristili vi{e bitova
po pikselu i posvetili malo kompjuterske snage
doti~nom problemu.
Zbog ~ega, onda, svi kompjuterski prikazi ni-
su za{ti}eni od ove lo{e pojave? Dato je obja{nje-
nje da je potrebno mnogo kompjuterske snage. Pre de-
set godina mogli smo da prihvatimo argument (mo-
`da) da je bolje kompjutersku snagu tro{iti na dru-
ge stvari; {tavi{e, prelazni nivoi potrebnog si-
vog, radi „umek{avanja“ prikaza, tada nisu bili
uobi~ajeni, kao {to je to slu~aj danas.
Na nesre}u, korisnik je bio istreniran da
reckanje slike uzima zdravo za gotovo. Mi, ~ak,
ovaj artefakt pretvaramo u vrstu maskote, na sli-
~an na~in na koji su grafi~ki dizajneri ~esto
koristili taj sme{ni, magnetsko-~itani font –
zvani MICR, tokom 60-ih i 70-ih – da bi stvori-
li „elektronski“ izgled. U 80-im i 90-im dizajne-
ri ovo ponovo rade, koriste}i preterano izobli-
~enu tipografiju da bi ozna~ili „kompjuter-
stvo“. Danas nema potrebe da karakteri i linije
budu lo{iji od savr{eno mekanog {tamparskog
kvaliteta. Ne dozvolite da vam bilo ko ka`e dru-
ga~ije!
Ikonografija
Godine 1976. Kreg Filds, programski direk-
tor odeljka za kiberneti~ku tehnologiju pri AR-
PA (a kasnije i direktor ARPA), nalo`io je Nju-
jor{koj kompaniji za kompjutersku animaciju da
napravi film o fiktivnom pustinjskom gradi}u,
zvanom Dar El Marar. Animirani film je prika-
zivao pogled iz kabine helikoptera koji leti oko
Dar El Marara, juri niz njegove ulice, udaljava
se da bi prikazao celu sliku grada, obilazi oko-
linu i primi~e se tako blizu zgradama da se mo`e
videti {ta se u njima nalazi. Film je simulirao
kako izgleda biti Petar Pan, ne u svrhu obilaska
grada i sveta gra|evina, ve} da bi se istra`io
svet informacija. Koncept je podrazumevao da ste
dizajnirali grad; vi ste izgradili kom{iluke
informacija tako {to ste pohranjivali podatke
0 1
u odre|ene zgrade, kao {to veverica skuplja le-
{nike. Kasnije bi povratili informacije, uz po-
mo} va{eg magi~nog }ilima, tako {to bi i{li ta-
mo gde ste ih uskladi{tili.
Simonid sa Ceosa (556–468.pre n.e.) bio je
klasi~ni gr~ki pesnik, zapam}en po svojoj ~udno-
vatoj memoriji. Kada se sru{io krov sale za obe-
dovanje, po{to je prethodno bio pozvan da iza|e
iz prostorije, zaklju~io je da bi mogao identifi-
kovati raskomadane ostatke gostiju, na osnovu za-
pam}enog polo`aja gde je ko sedeo. Do{ao je do sa-
znanja da bi vezivanje materije za odre|ene ta~ke
– u prostornoj mentalnoj slici moglo da prizove
se}anje. On je koristio ovu tehniku da bi zapam-
tio svoje duga~ke govore. Povezivao bi delove svo-
je besede sa predmetima i mestima u hramu. Kada
bi se prise}ao svog govora, on bi samo prizivao
sliku hrama u glavi i pratio svoje ideje opse-
`nim i pravilnim redosledom. Rani jezuiti u
Kini ovaj isti proces su nazivali gra|enjem „pa-
lata uma“.
Ovi primeri podrazumevaju navigaciju u
trodimenzionalnom prostoru, radi pohranjiva-
nja i povra}aja informacija. Neki ljudi su
uspe{ni u ovome, a neki nisu.
U dvodimenzionalnom svetu najve}i broj nas
je podjednako sposoban. Razmislite o dvodimenzi-
onalnom izgledu va{ih polica za knjige. Vero-
vatno biste umeli da prona|ete bilo koju knjigu
jednostavno tako {to biste i{li tamo „gde“ se
ona nalazi. Verovatno se se}ate njene veli~ine,
boje, debljine i vrste korica. Sigurno }ete se mno-
go bolje se}ati tih informacija ako ste je ostavi-
li „tamo“. Najneuredniji sto je dobro poznat svom
korisniku zato {to je on sam, da tako ka`emo, na-
pravio nered. Ne postoji ni{ta gore od toga da bi-
bliotekar reorganizuje va{e knjige Djuijevim de-
cimalnim sistemom26, ili da vam ku}na pomo}ni-
ca o~isti sto. Odjednom biste bili izgubljeni.
 Posmatranja poput ovog, dovela su do razvi-
janja sistema za prostorno rukovo|enje podacima
(eng. Spatial Data Management System –
SDMS). SDMS je bio ugra|en u sobu sa ogromnim
ekranom u punoj boji, od zida do zida, od poda do
plafona. Imao je i dva spoljna stona ekrana, okto-
fonijski zvuk, instrumentalnu luksuznu fotelju
i drugu opremu. SDMS je korisniku nudio inter-
fejs u sofa stilu i mogu}nost da iz fotelje prele-
}e preko podataka i gleda u sliku veli~ine film-
skog platna. Korisnik je mogao da zumira i da se
kre}e slobodno, u cilju navigacije kroz fiktivne,
dvodimenzionalne predele nazvane Datalendom
(poput Diznilenda). Korisnik je mogao da poseti
privatne datoteke, korespondenciju, elektronske
knjige, satelitske mape i ~itav spektar potpuno
novih tipova podataka (kao {to je video-zapis Pe-
tera Falka u „Kolumbu“, ili kolekcija pedeset i
~etiri hiljade slika iz umetnosti i arhitekture).
Sam Datalend je predstavljao prostranstvo
malih slika, koje su ilustrovale funkciju ili po-
datke iza njih. Recimo, iza slike stonog kalenda-
ra nalazila se korisnikova agenda. Ukoliko bi ko-
risnik odveo sistem, na primer, u sliku telefona,
SDMS bi inicirao program za telefoniranje, sa
pridru`enim personalnim Rolodeksom27. To je bi-
lo ro|enje ikona. Umesto toga, mi smo se poigrava-
li, koriste}i izraz glifi, jer etimolo{ko zna~e-
nje ikona nije bilo odgovaraju}e, ali ikone su
ostale.
Ove slike, veli~ine po{tanske marke, ne sa-
mo da su ilustrovale podatke ili funkciju nego
je svaka imala i svoje „mesto“. Kao i sa knjigama
na polici za knjige, vi biste pretra`ivali ne-
{to, idu}i tamo gde se to nalazilo, se}aju}i se me-
sta, boje, veli~ine, pa ~ak i zvukova koji bi se mo-
gli pojaviti.
SDMS je bio toliko daleko ispred svog vre-
mena da je morala pro}i decenija i da su se mora-
0 1
li pojaviti li~ni kompjuteri pre nego {to je ne-
ki od tih koncepata mogao da se preto~i u praksu.
Danas su ikone uobi~ajena stvar za svakog kori-
snika ra~unara. Ljudi ve} smatraju da su predsta-
ve kanti za |ubre, kalkulatora i telefonskih
aparata standardna postavka. U stvari, neki si-
stemi doslovno govore o ekranu kao o „radnom sto-
lu“ (desktop). Ono {to se promenilo jeste da dana-
{nji Datalendi ne zauzimaju ~itave sobe ili zido-
ve. Umesto toga, oni su sme{teni u „prozore“ (win-
dows-e).
Oblik prozora
Oduvek sam bio impresioniran na~inom na
koji pametno odabrano ime mo`e privu}i tr`i-
{te, ostavljaju}i potro{a~a s la`nim utiscima.
Genijalan potez je bila IBM-ova odluka da svoj
personalni ra~unar nazove PC. Bez obzira {to je
Epl bio na tr`i{tu ve} vi{e od ~etiri godine,
ime PC je postalo sinonim za personalno ra~u-
narstvo. Sli~no tome, kada je Majkrosoft odlu~io
da svoj operativni sistem druge generacije nazove
Vindouz (Windows), briljantno je zauvek polo-
`io pravo na taj naziv, bez obzira {to je Epl ve}
vi{e od pet godina pre toga imao (bolje) prozore i
{to su ih mnogi proizvo|a~i ve} uveliko kori-
stili.
Prozori postoje iz jednostavnog razloga {to
su kompjuterski ekrani mali. Rezultat je da se re-
lativno mali radni prostor mo`e koristiti za
odr`avanje raznih, istovremeno aktivnih proce-
sa. ^itava ova knjiga je bila napisana na ekranu
sa dijagonalom od devet in~a, potpuno bez papira,
osim onog kori{}enog od strane izdava~a. Mno-
gim ljudima je kori{}enje prozora poput vo`nje
biciklom; ne se}ate se ~ak ni kako ste to nau~i-
li, ve} jednostavno to radite.
 Kao metafora, prozori su tako|e interesant-
ni za budu}nost televizije. U Sjedinjenim Dr`a-
vama smo, vi{e nego u ostalim zemljama, u pro-
{losti insistirali da televizijska slika potpu-
no ispuni ekran. Ali, ispunjavanje ekrana ima
cenu koja poti~e od ~injenica da svi televizij-
ski programi i svi filmovi nisu istog pravouga-
onog formata.
U stvari, ranih 50-ih, filmska industrija
se prili~no svrsishodno prebacila na izvestan
broj raznih pro{irenih ekranskih formata (kao
{to su: Sinerama, Super Panavi`n, Super Tehni-
rama, 35 mm Panavi`n i Sinemaskoup28, koje i da-
nas koristimo), u cilju podrivanja {irenja rane
televizije. Razmera stranica od 3 puta 4, kod dana-
{nje televizije, vodi poreklo od generacije fil-
mova iz perioda pre Drugog svetskog rata i ne odgo-
vara Sinemaskoupu niti pravougaonom formatu ve-
}ine filmova proizvedenih u poslednjih ~etrde-
set godina.
Televizijske stanice u Evropi ove razlike u
razmeri re{avaju koriste}i tzv. okvir. One is-
prazne vrh i dno ekrana sa crnom bojom tako da
ostatak aktivnog podru~ja ekrana ima odgovaraju-
}u razmeru stranica. @rtvuju}i tako nekoliko
piksela, gledalac prati film sa verodostojnom
replikom oblika svakog frejma. U stvari, mislim
da efekat okvira dodatno zadovoljava jer uvodi
vrlo jasnu horizontalnu ivicu na vrhu i dnu
ekrana, gde bi bez njih slika bila znatno manje
o{tra zbog zakrivljene plasti~ne ivice televi-
zora.
Ovo u Sjedinjenim Dr`avama radimo vrlo
retko. Umesto toga, koristimo „pan-and-scan“ teh-
niku, pri pretvaranju filma u video, uzimaju}i
film sa {irokim ekranom i pretvaramo ga u pra-
vougaonik razmere 3 puta 4. Ne samo da time sabi-
jamo sliku (mada se to uvek radi sa naslovima i
akreditivima) ve} umesto toga, tokom procesa
0 1
prenosa, u kojem film prolazi kroz ma{inu
(obi~no kroz skener sa pokretnim snopom), ljud-
ski operater ru~no pomera prozor, razmere 3 puta
4, preko mnogo {ireg filmskog prozora, levo ili
desno, da bi uhvatio najrelevantnije delove svake
scene.
Neki filmski autori, posebno Vudi Alen, ne
dozvoljavaju ovo, ali ve}ina nije zainteresovana.
Jedan od najboljih primera gde se „pan-and-scan“
tehnika nije pokazala uspe{nom vidi se u Diplom-
cu. Kada Dastin Hofman i En Benkroft skidaju
svoju ode}u, svaki u suprotnom kraju ekrana, ne po-
stoji na~in da operater istovremeno uhvati oboje
u istom kadru videa.
U Japanu i Evropi je napravljen veliki po-
mak ka novoj i {iroj razmeri stranica od 9 puta
16 i ameri~ki HDTV takmaci su tako|e prihva-
tili novi format. U principu, 9 puta 16 mo`e
biti gora varijanta od 3 puta 4, jer sav postoje}i
video materijal (koji je 3 puta 4) sada mora biti
prikazivan sa vertikalnim trakama, tzv. zavesa-
ma, sa svake strane va{eg 9 puta 16 ekrana. Ne sa-
mo da zavese manje koriste vizuelnom do`ivljaju
u odnosu na okvir, ve} i ne postoji na~in da se
primeni „pan-and-scan“ tehnika, ~ak i kad bi-
smo to hteli.
Razmera stranica treba da bude promenljiva.
Kada televizor nema dovoljno piksela, upotreba
prozora dobija ogroman smisao. Do`ivljaj sa raz-
merom od deset stopa i osamnaest in~a po~inje da
se pretvara u jedno. U stvari, kada u budu}nosti
budete imali masivno visoku rezoluciju i ekran
preko celog zida, od poda do plafona i od zida do
zida, mo}i }ete da postavite va{u TV sliku na
ekranu, uzimaju}i u obzir polo`aj biljaka u va-
{oj sobi, {to ne mo`ete posti}i sa okvirom ne-
kog malog ekrana. ^itav zid sada postaje ekran.
 Potro{a~ka grafika
Pre samo pet godina kompjuterski proizvo-
|a~i, me|u njima i Epl, nisu bili voljni da na-
prave agresivni potez ka ku}nom tr`i{tu. Ipak,
te{ko je poverovati u to. Par godina kasnije, ak-
cije Teksas Instrjumentsa (Texas Instruments)
uzburkale su se kada je on najavio da napu{ta bi-
znis ku}nih ra~unara.
Godine 1977. Frenk Keri, predsednik IBM-
a, najavio je akcionarima da }e IBM u}i u biznis
potro{a~ke elektronike. Oformljeno je speci-
jalno odeljenje, u tipi~nom IBM maniru, koje je
pregledalo veliki broj potencijalnih proizvoda,
me|u kojima i ru~ne satove. IBM se opredelio za
ku}ni kompjuter. U vrhunskoj tajnosti usledio je
projekat, pod {ifrovanim nazivom Zamak, u ko-
jem sam ja jedanput nedeljno u~estvovao kao savet-
nik. Zami{ljen je vrlo ambiciozan li~ni ra~u-
nar, koji je imao ugra|en video-disk.
Ugledni industrijski dizajner, Eliot Nojz,
kreirao je prototip ku}nog ra~unara kojeg bi,
dvadeset godina kasnije, svi s ponosom dr`ali u
ku}i. Ali, san je po~eo da se raspr{uje. IBM-ove
laboratorije u Pougkipsiju, u dr`avi Njujork,
nisu uspele da nateraju na ispravan rad tran-
smisivni (laser prolazi kroz transparentni
disk, suprotno odbijanju od povr{ine), savi-
tljivi, deseto~asovni video-disk, tako da su per-
sonalni ra~unar i video-disk bili razdvojeni.
Zamak je bio podeljen.
Deo programa koji se ti~e personalnog ra-
~unara bio je poslan u drugu IBM-ovu laborato-
riju, u Barlingtonu, Vermont, a kasnije u Boka
Raton (ostalo je PC istorija). Od video-diska se
uglavnom odustalo u korist zajedni~kog predu-
ze}a sa MCA (zbog ~ega su obe kompanije ubrzo
potom za`alile). Zamak je bio mrtvoro|en~e i
personalni kompjuter je morao da sa~eka jo{ ne-
koliko godina na gara`u Stiva D`obza.
Otprilike u isto vreme, elektronske igre su
pokazale sasvim razli~itu prirodu kompjutera i
grafike. Ovi proizvodi {iroke potro{nje su bi-
li vrlo dinami~ni zbog svoje su{tinske interak-
tivnosti. Njihov hardver i softver su se, pored
ostalog, spajali vrlo prirodno. Proizvo|a~i iga-
ra ne zara|uju na hardveru; oni novac prave na
igrama. To je zaista igra na ivici no`a.
Me|utim, proizvo|a~i igara, poput onih po-
sedni~ki nastrojenih kompjuterskih kompanija
koje su danas izumrle, do sada su propu{tali
{ansu da otvore svoje zatvorene sisteme i po~nu
da se utrkuju sa ma{tom. Sega i Nintendo }e tako-
|e izumreti ukoliko se ne probude i ne shvate da
PC-jevi jedu njihov obrok.
Dana{nji frilens dizajneri igrica moraju
da shvate da }e njihove igre najverovatnije posta-
ti bestseleri ako se prave za platforme op{te na-
mene, kojih sam Intel planira da proda sto mili-
ona godi{nje. Iz ovog razloga, kompjuterska gra-
fika na PC-ju }e rapidno evoluirati u odnosu na
ono {to danas vidite u najnaprednijim arkadnim
igrama. PC-bazirani sistemi }e prekriti namen-
ske igra~ke platforme (Plejstej{n, Nintendo i
sl.) kakve danas poznajemo. Jedina stvar gde }e
hardver specijalne namene igrati neku ulogu je-
ste virtuelna realnost.

0 1
 9. 20/20 VR

Oksimoron ili pleonazam

Majk Hamer (ne detektiv iz poznate TV seri-
je, nego vode}i svetski korporacijski doktor, ili
tzv. rein`enjer) korporativnu promenu naziva
oksimoronom ili pleonazmom. Pleonazam ozna~a-
va vi{ak re~i u izrazu, poput – njegovom sopstve-
nom umu. On je suprotan oksimoronu, koji izra`a-
va o~iglednu kontradikciju, poput ve{ta~ke in-
teligencije ili avionske hrane. Kada bi se dode-
ljivale nagrade za najbolji oksimoron, virtuel-
na realnost bi sigurno bila na prvom mestu.
Ako dve re~i, od kojih se sastoji virtuelna
realnost, posmatramo kao jednake delove, posma-
tranje VR kao suvi{nog koncepta ima dosta smi-
sla. VR mo`e ne{to {to je ve{ta~ko predstaviti
toliko realno da bude realnije od realnosti.
Na primer, simulacija letenja, najsofisti-
ciranija i najdugotrajnija primena VR, reali-
sti~nija je od upravljanja pravim avionom. Pot-
puno osposobljeni piloti-novajlije preuzimaju
kontrolu nad kompletno ukrcanim putni~kim
avionom, na svom prvom letu u „pravom“ 747, jer
su vi{e nau~ili u simulatoru nego {to su mogli
da nau~e lete}i pravim avionom. Pilot u simu-
latoru mo`e biti podvrgnut svim retkim situa-
cijama koje bi u realnom svetu bile nemogu}e, ko-

0 1
je bi od pilota zahtevale precizne reakcije i
prakti~no uni{tile pravi avion.
Jo{ jedna socijalno odgovorna primena VR
bila bi u auto-{kolama. Na klizavom putu se po-
javljuje dete izme|u dva vozila u pokretu – niko
od nas ne zna kako bismo reagovali. VR nam dopu-
{ta da iskusimo datu situaciju svojim telom.
Ideja VR-a je da se iskusi ose}aj „bivanja“
tako {to bi se, u najmanju ruku, omogu}ilo da se
vidi {ta bi se desilo ukoliko bismo bili tamo i,
{to je jo{ bitnije, mogu}nost momentalne izmene
prikaza, sa stanovi{ta promene ta~ke posmatra-
~a. Na{a percepcija prostorne realnosti je odre-
|ena raznim vizuelnim parametrima, kao {to su
relativna veli~ina, osvetljenost i ugaono kreta-
nje. Jedan od najva`nijih je perspektiva, koja je
posebno sna`na u svom binokularnom obliku, u
kojem va{e levo i desno oko vide razli~ite slike.
Spajanje tih slika u jednu 3-D percepciju jeste
osnova stereovizije.
Percepcija dubine – omogu}ena kada oba oka
posmatraju za nijansu razli~ite slike, o~na para-
laksa – najefikasnija je za vrlo bliske objekte (re-
cimo, do tri metra). Objekti koji se nalaze dalje od
vas u su{tini daju istu sliku svakom oku. Da li
ste se ikada upitali zbog ~ega 3-D film uglavnom
ima napred-nazad pokret u polju blizine, sa objek-
tima koji uvek prilaze publici? To je zbog toga
{to je to najbolji stereoskopski prikaz.
Za VR je tipi~an na~in obla~enja {lem sa
ekranima, u stilu za{titnih nao~ara, po jedan za
svako oko. Svaki ekran ima malo pomeren prikaz
perspektive onoga {to vidite. Kako pomerate gla-
vu, slike se toliko brzo menjaju da vam se ~ini ka-
ko se ova promena de{ava zbog pomeranja glave
(mada je u pitanju kompjuter koji stvarno prati
va{e pokrete). Ose}ate da ste uzrok, a ne posledi-
ca.
Mera za procenjivanje stepena realnosti vi-
0 1
zuelnog iskustva jeste kombinacija dva faktora.
Jedan je kvalitet slike: broj prikazanih ivica i
tekstura izme|u njih. Drugi je vreme reakcije: br-
zina kojom se ove scene re|aju. Ove vrednosti su
vrlo zahtevne u pogledu kompjuterske snage i, sve
do nedavno, bile su izvan doma{aja ve}ine proiz-
vo|a~a opreme.
VR je po~eo davno, jo{ 1968, kada je niko dru-
gi do Ivan Saderland napravio prvi ekran koji se
montira na glavu. Kasniji rad u NASA i mini-
starstvu odbrane doveo je do nekih vrlo skupih
prototipova za svemirska istra`ivanja i vojne
primene. Tenkovski i podmorni~ki trena`eri su
posebno podobni za kori{}enje VR, jer i u „stvar-
noj“ situaciji gledate kroz dvogled ili peri-
skop.
Tek sada posedujemo dovoljno jakih i jefti-
nih kompjutera da bismo o ovoj tehnologiji mogli
razmi{ljati kao o zabavnom mediju za {iroku
potro{nju. U ovom novom kontekstu – to }e biti
stra{no zanimljivo.
Komandos iz fotelje
Park iz doba Jure bi bio sjajno VR iskustvo.
Za razliku od istoimene knjige ili filma, on ne
bi imao napisanu pri~u. Majkl Krajton bi u ovom
slu~aju obavio posao dizajnera scenske postavke i
tematskog parka, i on bi bio taj koji bi svakog di-
nosaurusa ispunio li~no{}u, pona{anjem i svr-
hom. Stavite simulaciju u pokret. Onda u|ite.
Ovo nije televizija i ne mora da bude tako anti-
septi~na kao Diznilend. Nema gu`ve, nema {tan-
dova i mirisa kokica (ve} samo dinosaurusovog
izmeta). Isto je kao da se nalazite u praistorij-
skoj d`ungli i ona se mo`e napraviti tako da iz-
gleda mnogo opasnije nego bilo koja prava d`un-
gla.
 Budu}e generacije odraslih, a i dece, zaba-
vlja}e se u ovom maniru. Po{to je svet ma{te kom-
pjuterizovan, a ne stvaran, ne}e biti potrebe da se
ograni~ite na realne veli~ine ili prava mesta.
VR }e vam omogu}iti da zagrlite Mle~ni put,
plivate u ljudskom krvotoku, ili posetite Alisu
u zemlji ~uda.
Dana{nja VR ima smetnje i tehni~ke nedo-
statke, koji se moraju ispraviti pre nego {to ova
pojava bude postala {irokorasprostranjena. Na
primer, VR je zaga|ena testerastom grafikom. U
slu~aju pokreta, „testera“ deluje jo{ neprijatni-
je jer se ne kre}e u istom pravcu kao scena. Zami-
slite savr{eno vodoravnu liniju horizonta. Sada
je pomerite tako ne`no da se pojavi jedna stepeni-
ca u sredini. Onda je pomerite jo{ malo. Poja-
vljuju se dve, zatim tri, itd; tada po~inje da iz-
gleda kao da se kre}u, sve dok ne do|u do ugla od 45
stepeni, gde linija sada izgleda kao savr{eno
stepeni{te, sastavljeno od piksela koji se }o-
{kovima dodiruju. Ru`no.
[to je jo{ nepovoljnije, VR nije dovoljno
brza. Svi komercijalni sistemi, pogotovo oni ko-
je }ete uskoro kupovati od glavnih proizvo|a~a
video-igara, imaju ka{njenje. Kako pokre}ete gla-
vu, slika se menja brzo, ali ne dovoljno brzo. Sli-
ka kasni.
U ranim danima 3-D kompjuterske grafike
koristile su se razne stereoskopske nao~are radi
postizanja efekta. Ponekad su one bile naprav-
ljene od jeftinih polarizovanih so~iva, a pone-
kad bi bile sa mnogo skupljim elektri~nim zatva-
ra~ima, koji su naizmeni~no izlagali svako oko
druga~ijoj slici.
Se}am se kada sam prvi put radio sa takvim
ure|ajem, svi su – ne uglavnom nego bukvalno svi –
po{to su prvi put stavili ove nao~are, pomerali
glavu levo-desno, kako bi mogli videti da li se
slika menja. Kao {to je slu~aj i sa 3-D filmovi-
0 1
ma, to se nije doga|alo. Pomeranje glave nije ima-
lo efekta.
Ovo ljudsko reagovanje, reakcija „cimanja
vratom“, govori nam o svemu. VR zaista treba da
bude ~vrsto povezana sa pra}enjem pokreta i pozi-
cije da bi se i posmatra~u omogu}ilo da uzrokuje
promenu, a ne samo ma{ini. U VR-u morate da po-
merate glavu i reakcija na brzinu tog pomeraja je
jedino bitna. Brzina kojom se slike re|aju (fre-
kvencija odgovora) va`nija je, u su{tini, od rezo-
lucije – to je primer ta~nosti na{eg motorno-sen-
zorskog sistema, gde i najmanje ka{njenje kvari
do`ivljaj.
Ve}ina proizvo|a~a }e, verovatno, potpuno
proma{iti poentu i na tr`i{te izbaciti rane
VR sisteme koji }e imati maksimalno mogu}u re-
zoluciju, na {tetu vremena odziva. Oni bi vero-
vatno pru`ali mnogo kvalitetnije VR iskustvo
kad bi prikazivali manje grafike, umek{ali
efekat testere i pru`ili br`e vreme odziva.
Alternativa je napustiti sve ekrane koji se
montiraju na glavu, koji prinose sliku svakom
oku posebno, i pre}i na tzv. auto-stereoskopsku
tehnologiju, koja iscrtava pravi objekat ili ho-
lografsku sliku u prostoru, isporu~uju}i je
istovremeno i jednom i drugom oku.
Glave koje govore
Sredinom sedamdesetih ARPA je pokrenula
veliku istra`iva~ku inicijativu u domenu te-
lekonferencija, kako bi doprinela va`nom
aspektu nacionalne bezbednosti. Konkretna po-
treba je bila maksimalno verodostojan elektron-
ski prenos ljudskog prisustva za pet odre|enih
osoba na pet razli~itih lokacija. Svaka od ovih
pet osoba, koje su fizi~ki bile odvojene, morala
je da bude uverena da je ostalih ~etiri fizi~ki
prisutno.
Do ovog neobi~nog telekomunikacijskog zah-
teva je do{lo zbog hitne vladine procedure u slu-
~aju pretnje od nuklearnog napada. Tokom 70-ih
preduzeta je slede}a akcija: predsednik Sjedinje-
nih Dr`ava, potpredsednik, dr`avni sekretar,
na~elnik general{taba i spiker u Kongresu odla-
zili bi hitno u op{tepoznatu bazu, ispod plani-
ne u Vird`iniji. Tamo bi oni branili na{u do-
movinu, iz Glavnog {taba za komandu i kontrolu
(poput onog iz filma Ratne igre), i bili bi imu-
ni na napade i gubitke.
Ali koliko je sigurno dr`ati svu petoricu
na jednom poznatom mestu? Zar ne bi bilo mnogo
lak{e dr`ati ih na pet razli~itih lokacija (u
vazduhu, u podmornici, ispod planine, itd.) ako
bi oni mogli imati utisak da su zajedno na jednom
mestu? Jednostavno, da. Iz ovog razloga, ARPA je
pokrenula istra`ivanje radi unapre|enja obla-
sti telekonferencije, u kojem smo moje kolege i ja
potpisali ugovor da digitalno kreiramo ljudsko
„teleprisustvo“ u realnom vremenu.
Na{e re{enje je bilo da repliciramo glavu
svake osobe ~etiri puta, sa providnom maskom u
prirodnoj veli~ini, koja ima ta~an oblik lica te
osobe. Svaka maska je bila montirana na stalak sa
dva stepena slobode, tako da glava mo`e da klim-
ne i da se okrene u stranu. Unutar njega je bio pro-
jektovan savr{en video.
Svaka lokacija se sastojala od jedne stvarne
osobe i ~etiri plasti~no pokretne glave, koje se-
de oko jednog stola istim redosledom. Video-pri-
kaz i polo`aj glave svake osobe bili su snimani
i emitovani. Kada bi se predsednik okrenuo i go-
vorio potpredsedniku, dr`avni sekretar bi video
njihove plasti~ne glave kako rade to isto. Zaista
bizarno!
Ovako projektovan video je rezultirao `i-
vom emulacijom, toliko preciznom da mi je admi-
0 1
ral priznao da su mu „glave koje govore“ zadale
no}ne more. On je vi{e voleo telegram od predsed-
nika, sa velikim slovima, na kojem pi{e „PA-
LI“, nego predsednikovu pokretnu glavu na ko-
mandnom mostu svog nosa~a aviona. Njegova reak-
cija je rezultat ~udne paranoje – da li su video-
prikaz i glas zaista predsednikovi ili nekoga ko
pretenduje da bude predsednik. Telegram je mnogo
lak{e falsifikovati.
Mi verovatno ne}emo znati kako da rastavi-
mo, prenesemo i sastavimo ljude (ili hamburgere,
ili ka{mirske d`empere) slede}ih milenijum
ili dva. Ali, u me|uvremenu, postoja}e mnoge teh-
nike prikazivanja, koje }e napredovati u odnosu
na ravne ili pribli`no ravne ekrane na koje smo
se toliko navikli. Obod ekrana, tzv. bezel, sve ma-
nje }e pritiskati male i velike slike. Neki od
najma{tovitijih digitalnih aparata budu}nosti
uop{te ne}e imati ivice.
R2D2 3-D
Negde u slede}em milenijumu na{i unuci
ili praunuci gleda}e fudbalsku utakmicu (ako je
uop{te budu tako zvali) na taj na~in {to }e sesti
za sto i pustiti igra~e od petnaest centimetara
da tr~e po dnevnoj sobi i jure za loptom veli~ine
centimetar ili dva. Ovaj model se direktno su-
protstavlja ranim VR razmi{ljanjima. Sva rezo-
lucija je omogu}ena svuda i iz svake ta~ke gledi-
{ta. Gde god da pogledate, vide}ete 3-D piksele
(koje ponekad nazivamo vokseli ili bokseli) kako
plutaju u prostoru.
U ovom maniru je, u Ratovima zvezda, mali
robot R2D2 emitovao princezu Leju na Obi-Van
Kenobijevom podu. Prelepa princeza je bila pri-
kaza nalik duhu, projektovana u prostoru, i mogla
je biti (u principu) posmatrana iz bilo kojeg
ugla. Ovaj specijalni efekat, poput mnogih sli~-
nih u Zvezdanim stazama i drugim SF filmovi-
ma, nenamerno je stvorio blaziranu publiku za
tehnologije poput holografije. Toliko ~esto smo
ih vi|ali u filmovima da se ~ine lak{im nego
{to jesu.
U stvari, profesoru Stivenu Bentonu sa
MIT-a, koji je izmislio hologram bele svetlosti
(~esta pojava na dana{njim kreditnim kartica-
ma), trebalo je preko dvadeset godina da bi posti-
gao sli~an rezultat, koriste}i superkompjuter
koji ko{ta milion dolara, skoro neprocenjivu
optiku specijalne namene i ogromnu energiju de-
setak briljantnih Ph. D. studenata.
Holografiju je izmislio ma|arski nau~nik
Denis Gabor, jo{ 1948. Najjednostavnije re~eno,
hologram predstavlja skup svih mogu}ih pogleda
na scenu, sme{tenih u jednu ravan sa uzorcima
svetlosnih modulacija. Kada se kasnije svetlost
propusti ili reflektuje od te ravni, scena se op-
ti~ki rekonstrui{e u prostoru.
Holografija je neo~ekivani pobednik u tr-
ci da se naprave sve bolji prikazi. Jedan od raz-
loga ove istine jeste taj da holografija zahteva
masivnu rezoluciju. Va{ TV ekran bi trebalo da
ima 480 vidljivih linija (mada verovatno ima
mnogo manje). Ako posedujete TV koji ide skrom-
nih deset in~a u visinu, to zna~i da (u najboljim
uslovima) imate skoro 50 linija po in~u. Holo-
gramu treba 50.000 linija po in~u, ili hiljadu
puta vi{e horizontalnih linija. Jo{ gore, rezo-
lucija ide u X i Y, zna~i hiljadu di`emo na kva-
drat i dobijamo milion puta ve}u rezoluciju od
dana{njeg TV-a. Jedan od razloga {to vi|ate ho-
lograme na kreditnim karticama ili nov~anica-
ma nekih zemalja jeste da ova rezolucija zahteva
vrlo sofisticiranu {tamparsku tehnologiju ko-
ju je te{ko kopirati.
Benton i njegove kolege su napravili neka-
0 1
kav progres zbog toga {to su pronicljivo odredi-
li {ta je ljudskom oku i ~ovekovom perceptual-
nom sistemu zaista potrebno, nasuprot onome
{to hologram mo`e da proizvede. Po{to je ljud-
sko oko klijent za sliku, bilo bi sme{no pred-
staviti je sa vi{e detalja nego {to oko mo`e da
razlikuje. Benton je tako|e primetio da prostor-
no prikazivanje (uzorci uzeti iz prostora) mo-
`emo posmatrati na isti na~in kao {to gledamo
nezavisne frejmove filma (uzorci uzeti iz vre-
mena). Video nudi mekani pokret, pri brzini od
30 frejmova (60 polja) u sekundi. To zna~i da
bismo, umesto da hologram napravimo tako da
predstavlja svaku ta~ku gledi{ta, mogli pred-
staviti ta~ku gledanja iz svakog in~a, a presko-
~iti podatke izme|u? Ovo je dobro funkcionisa-
lo.
Kao dodatak tome, Benton i njegove kolege su
primetili da je na{e prostorno ~ulo uglavnom
horizontalno. Zbog vodoravne o~ne paralakse i
zbog toga {to se uglavnom kre}emo kroz horizon-
talne ravni, horizontalna paralaksa je mnogo do-
minantnija od vertikalne paralakse (gledanje go-
re-dole). Kad bi na{a dva oka bila sme{tena jed-
no iznad drugog ili, ako bismo se ~esto penjali i
spu{tali niz drve}e, ovo ne bi bio slu~aj. U stva-
ri, horizontalna emfaza na{e percepcije je toli-
ko jaka da je Benton zaklju~io da bi mogao otpisa-
ti celokupnu vertikalnu paralaksu.
Iz ovog razloga, skoro svi hologrami, prika-
zani u Medijskim laboratorijama, nemaju verti-
kalnu paralaksu. Kada pokazujem ljudima malu
galeriju primera koji vise ispred Bentonove la-
boratorije, posetioci ni{ta ne prime}uju. U
stvari, tek kad im se ka`e, posetioci savijaju ko-
lena i stoje na prstima da bi se uverili.
Rezultat uzimanja uzoraka iz prostora, kom-
binovanog sa kori{}enjem samo horizontalne pa-
ralakse, jeste da je Bentonovoj grupi potreban de-
sethiljaditi deo ra~unarske snage, koja je ina~e bitna), tako da je gledanje kroz displej zaista
potrebna za potpuno re{en hologram. Zbog tog raz- isto kao posmatranje kroz mali prozor na tenku.
loga, oni su prvi na svetu napravili holografski Fino. In`enjeri su se, tek posle bolnih napora
video, u realnom vremenu i punom koloru, sa sen- da se pove}a broj skeniranih linija, setili da po-
~enjem, koji slobodno pluta u prostoru. Otprili- stave jeftinu pokretnu platformu koja je malo
ke je iste veli~ine i oblika prose~nog ~ajnika vibrirala. Daljim uklju~ivanjem jo{ nekih do-
ili iskrzanog prikaza princeze Leje. datnih ~ulnih efekata – zvuci motora i gnje~enja
– postignut je takav „realizam“ da su dizajneri
bili u mogu}nosti da smanje broj sken linija; oni
su uveliko ispunili zahtev da se sistem ose}a i
Vi{e od o~iju da izgleda realno.
Dobar kvalitet prikaza predstavlja bukval- Konstantno me pitaju zbog ~ega nosim nao~a-
no vi{e nego samo udovoljavanje o~ima. Posmatra~- re kada jedem, po{to je o~igledno da mi nao~are
ko iskustvo obi~no uklju~uje i druga ~ula. Kolek- nisu potrebne da bih video svoju hranu ili vilju-
tivna senzacija je, u celini, zaista ve}a nego zbir {ku. Moj je odgovor da hrana jednostavno ima bo-
svih njenih delova. lji ukus kada nosim nao~are. Jasno videti hranu
U ranim danima HDTV-a, istra`iva~ iz je deo kvaliteta obroka. Gledanje i ose}aj se me|u-
oblasti dru{tvenih nauka, Ras Njuman, tada u Me- sobno nadovezuju.
dijskoj laboratoriji, sproveo je va`an eksperi-
ment o reakciji publike na kvalitet prikaza. Po-
stavio je dva apsolutno identi~na televizora vi-
sokog kvaliteta i vrhunske video-rikordere, pu-
{taju}i na njima iste visokokvalitetne video-
kasete. Ipak, u jednoj postavci (A) koristio je
normalni kvalitet zvuka VCR-a i male zvu~nike
na televizoru. U drugom slu~aju (B) koristio je
bolji kvalitet zvuka od CD-a, sa sjajnim zvu~ni-
cima.
Rezultat je bio zapanjuju}. Mnogi subjekti
su prijavili da su videli mnogo bolju sliku u
slu~aju B, a, u stvari, kvalitet slike je bio isti.
Ali, posmatra~ko iskustvo je bilo znatno bolje.
Mi te`imo da o iskustvu prosu|ujemo kao o kom-
pletnom ~ulnom do`ivljaju, a ne po delovima. Ova
va`na opservacija se ponekad ne uzima u obzir
pri dizajnu VR sistema.
Pri dizajniranju vojnih tenkovskih trena-
`era, ~ini se zna~ajan napor kako bi se dobio naj-
bolji mogu}i kvalitet slike (pri ~emu cena nije

0 1
 10. Gledanje i ose}anje

Pogledajte sebe
Personalni ra~unari su manje sposobni da
osete ljudsko prisustvo od modernih toaleta ili
ble{te}ih reflektora koji imaju jednostavne
senzore za pokret. Va{a jeftina kamera sa auto-
fokusom je inteligentnija u pogledu onoga {to se
nalazi ispred nje nego bilo koji terminal ili
kompjuter.
Kada podignete ruke sa tastature kompjute-
ra, on ne zna da li je to pauza za razmi{ljanje,
prirodan prekid ili, pak, prekid za ru~ak. On ne
mo`e da iska`e razliku – da li govori samo vama
ili sa jo{ {estoro ljudi. On ne zna da li na sebi
imate odelo za izlazak, ku}ni ogrta~, ili ste pot-
puno goli. Bez obzira na sve {to zna, mo`e se de-
siti da vam govori ne{to bitno dok ste mu okrenu-
ti le|ima, ili da ste van njegove zone ~ujnosti
dok vam se obra}a.
Mi danas razmi{ljamo isklju~ivo o tome
kako da kori{}enje ra~unara u~inimo lak{im
korisniku. Mo`da je sada vreme da se upitamo
{ta bi kompjuterima olak{alo rad sa ljudima.
Na primer, kako je uop{te mogu}e razgovarati
sa ljudima ako ne znate da li su pored vas? Ne
mo`ete ih videti i ne znate koliko ih je. Da li
se smeju? Da li uop{te obra}aju pa`nju? Op{ir-

0 1
no pri~amo o ljudsko-kompjuterskoj interakci-
ji i konverzacionim sistemima a, sa druge stra-
ne, potpuno smo spremni da na{eg u~esnika u di-
jalogu ostavimo u potpunom mraku. Vreme je da
kompjuterima omogu}imo da ~uju i vide.
Istra`ivanje i primena kompjuterske vi-
zije bili su skoro ekskluzivno posve}eni anali-
zi slika, posebno u vojne svrhe, kao {to su auto-
nomna vozila i „pametne“ bombe. Svemirske pri-
mene su tako|e neophodne i iziskuju vrhunsku
tehnologiju. Ako imate robota koji {eta po Me-
secu, on ne mo`e da emituje ljudskom operateru
video-signal onoga {to vidi, ~ak ni brzinom
svetlosti. Zamislimo da je robot stigao do pro-
valije. Dok bi ljudski operater video sliku po-
nora i poslao poruku robotu na Mesec, govore}i
mu da stane, robot bi do tada ve} pao preko ivice.
Ovo je jedan od slu~ajeva kada robot mora da zavi-
si od sopstvene procene, zasnovane na onom {to
vidi.
Nau~nici su postigli lagan napredak u
razumevanju slike i razvili su tehnike da bi,
na primer, izdvojili oblik iz senki ili objek-
te iz pozadine. Tek nedavno su po~eli sa istra-
`ivanjem prepoznavanja ljudi da bi unapredili
ljudsko-kompjuterski interfejs. Va{e lice je,
efektivno, va{ ure|aj za prikaz i kompjuter bi
trebalo da bude u stanju da ga pro~ita, {to zah-
teva prepoznavanje va{eg lica i njegovih jedin-
stvenih izraza.
Na{e grimase su vrlo usko povezane sa na-
{im ekspresivnim namerama. Dok pri~amo putem
telefona, na{ izraz lica nije isklju~en, zbog to-
ga {to nas osoba na drugom kraju veze ne mo`e vi-
deti. U stvari, ponekad jo{ vi{e deformi{emo
lice i pravimo jo{ ve}e grimase, kako bismo po-
ja~ali i potvrdili izre~ene re~i. Raspoznaju}i
izraze lica, kompjuter bi dobio pristup izobilju
paralelnih signala, koji bi nam omogu}ili da
0 1
obogatimo usmene i pismene poruke.
Tehni~ki izazov prepoznavanja lica i nje-
govih izraza je te{ko ostvarljiv; ipak, njegovu
realizaciju je mogu}e posti}i u odre|enim kon-
tekstima. U primenama koje se ti~u vas i va{eg
ra~unara on samo treba da zna da li ste to vi, u od-
nosu na sve ostale na ovoj planeti. [tavi{e, po-
zadine je lako izdvojiti.
Izgleda verovatnije da }e vas kompjuteri po-
gledati ranije nego kasnije. Za vreme rata u Per-
sijskom zalivu, 1990–91, ve}ina poslovnih puto-
vanja je bila ukinuta, bili smo svedoci velikog
porasta broja telekonferencija. Od tada su, sve
vi{e i vi{e, personalni ra~unari bivali opre-
mljeni telekonferencijskim sistemima niske
cene.
Hardver za telekonferenciju sastoji se od
TV kamere, centrirane iznad monitora, i hardve-
ra i softvera, neophodnog da se video enkodira,
dekodira i prika`e u realnom vremenu, kao i da
se prika`e kao deo ili preko celog kompjuter-
skog ekrana. Personalni ra~unari }e sve vi{e bi-
ti spremni za vizuelnu komunikaciju (eng. vi-
sion-ready). Dizajneri telekonferencijskih si-
stema nisu zami{ljali da bi se kamera za perso-
nalni ra~unar mogla koristiti za u`ivanje u li-
cem-u-lice komunikaciji, ali za{to da ne?
O mi{evima i ljudima
Nil Ger{enfeld, iz Medijske laboratorije,
poredi mi{a od 30 dolara, kojem je potrebno par
minuta da bi nau~io da se koristi, sa gudalom za
~elo koje ko{ta 30.000 dolara i ~ije se rukovanje
u~i ~itavog `ivota. On upore|uje {esnaest guda~-
kih tehnika sa klikom, duplim klikom i povla-
~enjem mi{a. Gudalo je napravljeno za virtuoza, a
mi{ za nas ostale.
 Mi{ je jednostavan, ali je glomazan medij
za uno{enje grafike. Njegova upotreba zahteva
~etiri koraka: 1) mahanje ruke da bi se prona{ao
mi{, 2) pomeranje mi{a da bi se uo~io kursor, 3)
pomeranje kursora tamo gde treba, 4) kliktanje
ili duplo kliktanje dugmeta. Eplov inovativni
dizajn PauerBuka (Powerbook) barem smanjuje
broj koraka na tri i ima „umrtvljenog mi{a“
(ili kod novijih modela, tzv. trekped), gde su vam
pal~evi slobodni, tako da su prekidi tipkanja
svedeni na minimum.
Ali, kada je crtanje u pitanju, mi{evi i
trek-bolovi29 postaju beskorisni. Poku{ajte da
se potpi{ete uz pomo} trek-bola. Za takve prime-
ne je grafi~ka tabla – ravna povr{ina sa dodat-
kom sli~nom olovci – mnogo bolje re{enje.
Nema puno kompjutera sa grafi~kom tablom
za crtanje. Oni koji je imaju, imaju i {izofre-
ni~ni problem postavljanja grafi~ke table i ta-
stature, jer bi svaka htela da bude u centru i di-
rektno ispred i ispod ekrana. Konflikt se ~esto
re{ava tako {to se tastatura stavlja ispod ekra-
na, jer mnogi ljudi (uklju~uju}i i mene) ne umeju
da kucaju „naslepo“.
Kao rezultat ove ~udne postavke, gde su gra-
fi~ka tabla i mi{ sa strane, moramo se izboriti
sa vrlo neprirodnom koordinacijom ruku i oka. –
Crtate ili ubadate na jednom mestu, dok istovre-
meno gledate u drugo: „crtanje naslepo“, mo`e se
re}i.
Daglas Englebert, ~ovek koji je izmislio
mi{a 1964, uradio je to da bi ubadao tekst, a ne ra-
di crtanja. Izum je ostao i danas je svuda zastu-
pljen. Biv{a predsednica Nacionalne fondacije
za umetnost, D`ejn Aleksander, istakla je nedav-
no da bi taj ure|aj jedino ~ovek nazvao mi{em.
Godinu dana pre toga Ivan Saderlend je
usavr{io koncept svetlosne olovke za direktno
crtanje po ekranu je 1950. godine odbrambeni
0 1
sistem SAGE imao neke proste svetlosne olov-
ke). Olovka je pratila kursor u obliku krsti}a,
napravljenog od pet svetlosnih ta~aka. Da bi
poni{tio crte`, trebalo je da savije zglob i
namerno izgubi trag olovke – simpati~an ali ne
tako uspe{an na~in da se izbri{e linija.
Svetlosne olovke danas prakti~no ne po-
stoje. Dr`ati ruku pored ekrana je jedna stvar
(predstavlja te{ko}u za du`i rad, po{to ruka
ostaje bez dotoka krvi), ali je no{enje priveza-
ne olovke, te{ke {ezdeset grama, uzrok ekstrem-
nog zamora {ake i ruke. U nekim slu~ajevima
svetlosna olovka je {iroka i po dva centimetra
i njeno kori{}enje podse}a na pisanje razgledni-
ce sa cigarom.
Grafi~ke table su naro~ito udobne za crta-
nje i, uz ne{to truda, mo`e se u~initi da rad sa
njihovom olovkom ima teksture i bogatstvo umet-
nikove ~etkice. Do danas su, kako smo ih ose}a-
li, ove olovke te`ile da imaju kuglicu na vrhu,
na tvrdoj povr{ini, za koju je potrebna prava
parcela na radnom stolu blizu vas i va{eg ekra-
na. Po{to su na{i stolovi obi~no zatrpani, je-
dini na~in da grafi~ke table postanu popular-
ne jeste da proizvo|a~i name{taja po~nu da ih
ugra|uju u stolove, tako da nema ure|aja kao ta-
kvog, ve} samo povr{ine stola.
Ra~unarstvo visoke osetljivosti
Glavni adut u grafi~kom ulazu jeste ljudski
prst.
Automatizovane bankovne ma{ine 30 i
informacioni kiosci31 sa prili~nim uspehom
danas koriste ekrane osetljive na dodir. Ali
kod personalnih ra~unara se skoro nikada va{
prst nije susreo sa ekranom, {to je prili~no za-
~u|uju}e kada imamo na umu da je ljudski prst
naprava za pokazivanje, koju nema potrebe da po-
di`ete, i imamo ih deset. Dostojanstveno mo`e-
te prelaziti sa kucanja na pokazivanje, iz hori-
zontalne ravni u vertikalnu. Ipak, ne koristi
se. Evo tri razloga za to koja su mi stavljena do
znanja, mada ni u jednom jedinom momentu nisam
poverovao u bilo koji od njih:
Kada pokazujete, pokrivate to {to poka-
zujete. To je istina, ali se isto doga|a sa papirom
i olovkom, i nije omelo praksu pisanja ili kori-
{}enja prsta da bi se ne{to pokazalo na fotoko-
piji.
Va{ prst je niske rezolucije. Ovo je pogre-
{no. Mo`da je nezgrapan, ali ima za~u|uju}e do-
bru rezoluciju. Potrebno je jo{ samo, malo po po-
vr{ini vu}i prst i pozicionirati kursor sa ve-
likom precizno{}u.
Va{ prst prlja ekran. Ali ga tako|e i ~i-
sti! Jedan od na~ina da se razmi{lja o ekranima
osetljivim na dodir jeste da }e oni, manje ili vi-
{e, biti stalno pokriveni nevidljivom prljav-
{tinom, gde ~iste ruke ~iste, a prljave prljaju
(ili tako ne{to).
Pravi razlog zbog kojeg ne koristimo prste je
taj {to jo{ uvek nismo prona{li dobru tehnologi-
ju za registrovanje fizi~ke blizine prsta: kad je
va{ prst blizu, ali ne dodiruje povr{inu ekrana.
Uz samo dve mogu}nosti – dodirnuti ili ne dodir-
nuti – mnoge primene su, najbla`e re~eno, nespret-
no re{ene. Dakle, kursor bi se pojavljivao kada bi
va{ prst bio na pola centimetra od ekrana, a dodi-
rivanje same povr{ine bi bilo registrovano klik-
tanjem.
Poslednja stvar u vezi sa prstima jeste da se
sitni nabori ko`e, koji ~ine va{ otisak prstiju,
tako|e pona{aju kao dodirna povr{ina na zim-
skoj automobilskoj gumi i stvaraju trenje na me-
stu gde ko`a doti~e staklo. Ovo spajanje vam omo-
gu}ava da fakti~ki pritiskate ekran i uvodite
0 1
dodatnu silu u ravan ekrana.
Putem ure|aja koji smo na MIT-u napravili
pre dvadeset godina, pokazali smo da je, kada jako
dodirujete ekran va{im prstom bez njegovog pokre-
tanja, postojalo dovoljno trenja da se objekti pokre-
nu, guraju i vuku, ili ~ak rotiraju. Jedna demon-
stracija je prikazivala potenciometre na ekranu,
koje ste mogli da rotirate putem trenja prstiju i
ekrana. Ne samo da su se okretali ve} su i proizvo-
dili zvuk kliktanja, koji je poja~avao utisak real-
nosti. Mogu}e primene uklju~uju sve – od de~ijih
igara do pojednostavljenja avionske kabine.
Interfejs uzvra}a udarac
Daljinski manipulatori se obi~no koriste
u sredinama koje su toksi~ne za ~oveka, kao {to su
nuklearni reaktori. Robotska ruka se nalazi unu-
tar reaktora, dok je ljudski operater kontroli{e
spolja. Obi~no se ruka „gospodar“ i ruka „rob“ na-
laze na poprili~noj udaljenosti, tako da opera-
ter gleda na TV-u prikaz scene. Strana gde je ruka
rob obi~no je imala hvataljku kontrolisanu od
strane upravlja~kog kraja, tj. operaterovog palca
i ka`iprsta, tako da je objekte mogu}e podizati
dr`e}i ih ~vrsto. Na ovaj na~in, mogle su se ose-
titi te`ina i elasti~nost (ukoliko ih je uop{te
bilo), npr. par~eta uranijuma.
Fred Bruks i njegove kolege sa Univerzite-
ta Severne Karoline imali su briljantnu ideju:
zamislite da ruka rob uop{te ne postoji, ve} da su
`ice koje ina~e vode do nje sada povezane sa kom-
pjuterom koji simulira celo iskustvo. Objekti
koje vidite na ekranu sada nisu stvarni, ve} su
modelirani i prikazani od strane kompjutera, sa
svim svojim elementima, kao {to su te`ina i ela-
sti~nost.
O taktilnim osobinama kompjutera se skoro
uvek razmi{ljalo ekskluzivno kroz va{e dodiri-
vanje njega, a ne obrnuto.
U~estvovao sam u gra|enju prototipa nove
ma{ine koja vam, dok je gurate, odgovara guranjem;
ure|aja koji vra}a snagu, u kojem trud ulo`en za
pokretanje mo`e biti funkcija bilo ~ega. Pod
kompjuterskom kontrolom on bi mogao da pre|e iz
stanja slobodnog pomeranja u ose}aj sli~an gura-
nju kroz gusti sirup. U jednom slu~aju imali smo
mapu Masa~usetsa sa demografskom bazom podata-
ka. Korisnik je mogao da iscrtava plan putanje za
novi autoput tako {to je pomerao ovaj digitaliza-
tor povratne snage. Koli~ina snage, potrebne za
guranje, varira u funkciji broja porodica koje bi
morale biti iseljene. Zna~i, mogli biste bukval-
no zatvorenih o~iju da iscrtate put najmanjeg ot-
pora novom autoputu.
Jo{ jedan primer je demonstriran u kompa-
niji Epl Kompjuter, od strane Alana Keja (koji se
generalno smatra ocem personalnog ra~unara). Je-
dan od njegovih istra`iva~a je dizajnirao „tvr-
doglavog“ mi{a, koji je koristio magnetsko polje
da bi u~inio te`im ili lak{im njegovo pokreta-
nje. Kada bi dodao pun magnetski naboj, mi{ bi
postao potpuno nepokretljiv, dr`e}i kursor da-
leko od zabranjenih podru~ja.
Va{ ra~unar otvara o~i
Zamislite da ~itate sa kompjuterskog ekra-
na i pri tom se pitate: „[ta ovo zna~i?“, „Ko je
ona?“, ili „Kako sam dospeo tamo?“ Ovo, ona i ta-
mo su definisani pravcem va{eg pogleda u tom
momentu. Va{e pitanje se odnosi na ta~ku dodira
izme|u va{ih o~iju i teksta. O~i se, normalno, ne
posmatraju kao izlazni ure|aji, me|utim, mi ih
sve vreme koristimo na taj na~in.
Na~in na koji ljudi mogu da uo~e me|usobne
0 1
poglede i uspostave kontakt o~ima najbolje se mo-
`e opisati kao magija. Zamislite da stojite na se-
dam metara udaljenosti od neke osobe koja vas u
jednom momentu gleda pravo u o~i, a slede}eg mo-
menta preko va{eg ramena. Vi trenutno mo`ete
odrediti razliku ako je pogled te osobe za samo de-
li} ugla pomeren u odnosu na va{ pogled. Kako?
To svakako nije trigonometrija, gde bi ra~u-
nali ugao normale na ravan o~iju druge osobe i on-
da izra~unali da li se ta normala poklapa sa va-
{om linijom pogleda. Ne. Ne{to se drugo doga|a –
prolazi poruka izme|u va{ih o~iju i o~iju te
osobe. Mi nemamo predstave kako ovo zapravo
funkcioni{e.
Mi stalno koristimo o~i da bismo pokazali
na objekte. Kada ste upitani kuda je neko oti{ao,
odgovor bi mogao da bude samo va{ pogled ka otvo-
renim vratima. Dok obja{njavate {ta treba da se
odnese, mo`ete gledati kofer. Ovaj na~in poka-
zivanja, kombinovan sa klimanjem glave, mo`e
biti vrlo mo}an kanal komunikacije.
Postoji nekoliko tehnologija za pra}enje
o~iju. Jedna od prvih demonstracija koje sam ja
video bio je ure|aj koji se montirao na glavu i
pratio va{ pogled. U momentu ~itanja, on je tekst
na ekranu mogao pretvariti iz engleskog u fran-
cuski. Kako se centar va{eg pogleda pomerao sa
re~i na re~, vi ste tu re~ videli na francuskom i
ceo ekran je izgledao kao da je 100 posto na fran-
cuskom jeziku. Posmatra~, ~ije o~i ne bi bile
pra}ene, video bi ekran ispunjen sa 99 procenata
engleskog jezika (sve re~i osim one koju posmatra
osoba sa ure|ajem za pra}enje pogleda).
Ne{to moderniji sistemi za pra}enje pogle-
da koriste daljinsku TV kameru, tako da kori-
snik ne mora da nosi nikakav ure|aj. Telekonfe-
rencijska konfiguracija spremna za video (vi-
deo-ready) posebno je zgodna za pra}enje o~iju, jer
korisnik uglavnom sedi ispred ekrana, na rela-
tivno fiksnoj udaljenosti. ^esto bi se de{avalo
da gledate direktno u o~i udaljene osobe (ra~unar
mo`e da zna gde se one nalaze).
[to vi{e kompjuter zna o va{oj poziciji,
dr`anju i posebnoj prirodi va{ih o~iju, to mu je
jednostavnije da zna gde gledate. ^ini se ironi~-
nim, ali ovaj prili~no egzoti~ni medij, u kojem
o~i slu`e kao ulaz, prona}i }e svoju prvu prime-
nu u prili~no svakida{njem oblikovanju osobe
koja sedi za stonim ra~unarom.
Ovo }e funkcionisati jo{ bolje kada se bude
istovremeno koristilo sa jo{ jednim ulaznim ka-
nalom – govorom.
0 1
11. Mo`emo li razgovarati o
ovome
Nadma{iti re~i
Za mnoge ljude kucanje nije idealni inter-
fejs. Kada bismo mogli da govorimo na{im ra~u-
narima, ~ak bi i najve}i tehnofobi~ari – ludi-
sti mogli da ih koriste sa vi{e odu{evljenja.
Ipak, kompjuteri ostaju manje ili vi{e gluvone-
mi. Zbog ~ega?
Primarni razlog zbog kojeg se prepoznavanje
govora tako malo razvilo jeste nedostatak per-
spektive, a ne tehnologije. Kada vidim demonstra-
cije prepoznavanja govora ili reklame za proiz-
vode, kada ljudi nose mikrofone pored usta, upi-
tam se: da li su zaista prevideli ~injenicu da je
glavna prednost govora ta {to vam ruke ostaju
slobodne? Kada vidim ljude kako, govore}i, dr`e
lica blizu ekrana, zapitam se da li su zaboravi-
li da je upravo sposobnost funkcionisanja na da-
ljinu razlog zbog kojeg koristimo glas? Kada ~u-
jem ljude da pola`u pravo ili zahtevaju prepo-
znavanje govora nezavisno od korisnika, zapitam
se nisu li zaboravili da se mi obra}amo perso-
nalnim kompjuterima, a ne kompjuterima koje
delimo sa drugima. Zbog ~ega se svako, kako iz-
gleda, usmerava na pogre{nu stranu problema?
Jednostavno. Sve do nedavno, bili smo vo|e-
ni dvema opsesijama koje su nas pogre{no usmera-
vale. Prva je bila rezultat staromodnih telefon-
skih komunikacija, sa pretenzijom da bilo ko, i
bilo gde, bude u mogu}nosti da podigne telefon-
sku slu{alicu i izgovori komande kompjuteru,
umesto da razgovara sa ljudskim operaterom – gde
ne bi trebalo da bude va`no da li }ete govoriti
ju`nja~ki razvu~eno, sa bostonskim ili sa njujor-
{kim akcentom. Druga opsesija poti~e od kance-
larijske automatizacije – pisa}e ma{ine koja go-
vori, kojoj se mo`emo obra}ati non stop i koja }e
savr{eno transkribovati na{ govor. Fokusira-
nje na samo ova dva cilja godinama nas je uspora-
valo u postizanju nekih va`nijih (i korisnijih)
ciljeva: prepoznavanja i razumevanja konverza-
cijskog govora u visokopersonalizovanom i in-
teraktivnom okru`enju.
Tako|e smo prevideli vrednost govora, koja
nadma{uje, prevazilazi sam sadr`aj re~i. Na
primer, dana{nji ra~unari zahtevaju va{u apso-
lutnu, potpunu pa`nju. Obi~no morate da sedite.
Primorani ste da pratite, manje ili vi{e u pot-
punosti, proces i sadr`aj interakcije. Skoro da
ne postoji na~in da kompjuter koristite u prola-
zu ili da ga anga`ujete vi{e nego u jednoj konver-
zaciji. Govor }e sve to promeniti.
Mogu}nost kori{}enja kompjutera van doma-
{aja ruke tako|e je vrlo va`na. Zamislite kada
bi razgovor sa nekom osobom zahtevao da njen ili
va{ nos uvek bude u va{em pravcu! Mi obi~no sa
ljudima razgovaramo na nekoj udaljenosti, za mo-
menat se okrenemo i uradimo ne{to drugo, i nije
tako redak slu~aj da ste izvan vidokruga dok raz-
govarate. @elim da kompjuter mo`e raditi na do-
hvat u{iju ili sluha, {to zahteva da se re{i pro-
blem razdvajanja govora od ostalih ambijentalnih
zvukova, poput onih iz klima ure|aja ili aviona
koji prele}e.
Govor je, tako|e, vi{e od re~i, u tom smislu
0 1
{to ima paralelne podprenosnike informacije.
Svako ko ima dete ili ku}nog ljubimca zna da na-
~in na koji mu ne{to ka`ete mo`e biti mnogo va-
`niji od samih re~i. Boja glasa je vrlo bitna. Psi,
na primer, odgovaraju skoro potpuno na boju glasa i
imaju vrlo malu uro|enu sposobnost za obavljanje
kompleksnih leksi~kih analiza, uprkos pretera-
nim tvrdnjama njihovih vlasnika koji ih obo`a-
vaju.
Izgovorene re~i nose znatnu koli~inu in-
formacija, koja nadma{uje same re~i. Dok govori,
neko mo`e izraziti strast, sarkazam, razjarenost,
dvosmislenost, snishodljivost i iscrpljenost –
sve sa identi~nim re~ima. U prepoznavanju govo-
ra od strane kompjutera ove suptilne razlike u
zna~enju se ignori{u ili se, jo{ gore, ~e{}e tre-
tiraju kao gre{ke nego kao vrline. Ipak, one su
najve}i kvaliteti, koji govor ~ine bogatijim me-
dijem od ma{inski pisane re~i.
Tri dimenzije u prepoznavanju govora
Ako govorite neki strani jezik umereno do-
bro, ali ne savr{eno, primeti}ete da je slu{anje
vesti sa radija, uz stalno pucketanje, vrlo te{ko
ili pak nemogu}e. Nasuprot tome, nekog ko te~no
govori taj jezik {um signala }e, u najgorem slu~a-
ju, samo nervirati. Prepoznavanje i razumevanje
se me|usobno veoma prepli}u.
Kompjuteri trenutno nemaju razumevanje u
tom smislu da se vi i ja mo`emo slo`iti kako
oboje znamo {ta ne{to zna~i. Dok u budu}nosti
kompjuteri, bez sumnje, ne postanu inteligentni-
ji, do tada smo primorani da re{avamo problem
ma{inskog prepoznavanja govora, bez mnogo ma-
{inskog razumevanja. Razdvajanje ova dva zadatka
pru`a nam ~ist put ka prevo|enju izgovorenih re-
~i u kompjuterski ~itljive komande. Problem
prepoznavanja govora ima tri promenljive: veli-
~inu re~nika, stepen nezavisnosti od govornika i
povezanost re~i, tj. nivo do kojeg re~i mogu biti
stopljene zajedno, sve dok su u kadenci normalnog
ljudskog govora.
Zamislite ove dimenzije prepoznavanja go-
vora kao tri ose. [to manje re~i mo`e da se pre-
pozna na osi re~nika, to je kompjuteru lak{e.
Ukoliko sistem unapred zna ko govori, problem je
jednostavniji. Ako se re~i moraju izgovarati
odvojeno, tako|e je lak{e.
Nulta ta~ka ovih osa je mesto u kojem prona-
lazimo najmanji mogu}i re~nik totalno zavisan
od re~i govornika, koje moraju biti izgovarane sa
prepoznatljivim-pauzama-izme|u-svake-re~i.
Kako budemo dodavali ili pomerali neku
osu, tako {to ~emo npr. pove}ati re~nik, omogu-
}iti da sistem radi sa bilo kojom osobom, ili
dopustiti da se re~i mogu govoriti te~no, pro-
blem }e postajati sve te`i i te`i. U krajnjem
slu~aju, o~ekujemo da kompjuter prepozna svaku
re~, izgovorenu od strane bilo koga, posti`u}i
„kafanski“ stepen intimnosti u razgovoru. Ra-
zumna pretpostavka bi glasila da moramo biti
na {to je mogu}e vi{em nivou svake od ovih osa,
kako bi prepoznavanje govora bilo od ikakve ko-
risti. Besmislica!
Razmislite o svakoj osi posebno. Kada do|e
do veli~ine re~nika, neko se mo`e zapitati – ko-
liko je veliko dovoljno veliko: pet stotina, pet
hiljada ili pedeset hiljada re~i? Ali pitanje
bi, u stvari, trebalo da glasi: koliko prepozna-
tljivih re~i je potrebno da bude u kompjuterovoj
memoriji u jednom trenutku? Ovo pitanje sugeri-
{e razbijanje re~nika u kontekstualne podskupo-
ve, tako da se ti delovi po potrebi mogu ubaciva-
ti u ma{inu. Kada tra`im od kompjutera da okre-
ne telefon, moj rolodeks se napuni. Kada plani-
ram putovanje, u njemu su imena mesta.
0 1
Ako neko posmatra veli~inu re~nika kao
skup re~i potrebnih u nekom momentu (nazovimo
ih „prozorima re~i“), onda kompjuter treba da
izabere od znatno manje zastra{uju}eg broja re~i:
bli`e pet stotina nego pedeset hiljada.
Pretpostavljena potreba za nezavisno{}u
govornika je zahtev telefonskih kompanija iz
pro{losti, gde bi centralni kompjuter bio u sta-
nju da razume svakoga, i predstavljao neku vrstu
„univerzalne telefonske usluge“. Me|utim, danas
je na{e ra~unarstvo u mnogo ve}oj meri ra{ireno
i personalizovano. Mo`emo posti}i visok nivo
prepoznavanja na periferiji mre`e: u PC-ju, slu-
{alici, ili uz pomo} pametnih kartica. Ukoli-
ko bih `eleo da iz telefonske govornice razgova-
ram sa kompjuterom avio-prevoznika, mogao bih da
pozovem ku}ni ra~unar ili izvadim svoj d`epni
kompjuter i da ga pustim da sa~ini prevod iz gla-
sa u kompjuterski ~itljiv signal.
Spajanje i muljanje re~i je tre}a stvar. Ne
`elimo da kompjuter bude nalik turisti koji se
obra}a stranom detetu, polako izgovaraju}i svaku
re~, sa pauzama izme|u. Ova osa je najve}i izazov,
ali se mo`e delimi~no pojednostaviti kada po-
smatramo jezik kao izgovorene grupe re~i, a ne sa-
mo kao pojedina~ne re~i. U stvari, baratanje za-
jednoizgovorenimre~ima, u ovom maniru, dobrim
delom mo`e biti deo personalizacije i treninga
va{eg kompjutera.
Mo`emo se pribli`iti najlak{em uglu
prepoznavanja govora onda kada govor posmatramo
kao interaktivni i konverzacijski medij.
Parare~enice
Govor je medij koji je ~esto ispunjen zvucima
koje je nemogu}e na}i u re~niku. Govor ne samo da je
`ivopisniji od crno-belog teksta ve} mo`e dobiti
dodatno zna~enje iz konverzacijskih slojeva, na
primer parare~enice.
Godine 1978. u MIT-u smo koristili razvi-
jeni vezani sistem prepoznavanja govora, koji je
bio zavisan od govornika. On je, poput svih ta-
kvih sistema, onda i sada, bio podlo`an gre{ka-
ma kada je govornikov glas pokazivao ~ak i najma-
nji nivo stresa. Kada su ga studenti diplomci de-
monstrirali na{im sponzorima, hteli smo da si-
stem radi savr{eno. Nervoza u glasu studenta de-
monstratora je izazvala krah sistema.
Pet godina kasnije jedan drugi student je
imao sjajnu ideju: prona}i pauze u korisnikovom
govoru i programirati ma{inu da tada ka`e
„aha“. Tako, kad bi neko govorio ma{ini, ona bi
periodi~no govorila a-haaa, aaa-ha ili aha. Ovo je
imalo toliko prijatan efekat (izgledalo je kao
da ma{ina ohrabruje govornika da nastavi) da je
korisnik bio ne{to opu{teniji, a performanse
sistema su sko~ile.
Ovaj koncept je otkrio dve bitne stvari: pr-
vo, nema potrebe da sve izgovorene re~i imaju lek-
si~ko zna~enje da bi bile od zna~aja za komunika-
ciju; drugo, neke izgovorene re~i su ~isto konver-
zacijski protokoli. Kada ste kraj telefona, uko-
liko ne ka`ete „aha“ sagovorniku u odre|enim
intervalima, osoba postaje nervozna i pita vas:
„Da li me ~uje{?“ „Aha“ nije poput „da“, „ne“ ili
„mo`da“, ve} emituje samo jedan bit informacije:
„Tu sam.“
Teatar konverzacije
Zamislite slede}u situaciju. Sedite za sto-
lom, gde svi osim vas pri~aju na francuskom. Va{
francuski je ograni~en jednom godinom u~enja u
srednjoj {koli. Osoba za stolom se iznenada okre-
}e ka vama i ka`e: „Voulez-vous encore du vin?“
0 1
Savr{eno razumete. Naknadno, ta ista osoba menja
temu na, recimo, politiku u Francuskoj. Ne}ete
ni{ta razumeti ukoliko te~no ne govorite fran-
cuski (pa mo`da ~ak ni tada).
Mo`da }ete pomisliti da je: „@elite li
jo{ malo vina?“ de~iji razgovor, dok je za politi-
ku potrebna sofisticirana jezi~ka ve{tina. To
je istina, ali to nije bitna razlika izme|u dve
konverzacije.
Kada vas je ta osoba upitala da li `elite
jo{ vina, verovatno je imala pru`enu ruku prema
boci vina i o~i uprte u praznu vinsku ~a{u. Zna-
ci koje ste dekodirali bili su paralelni i preo-
bilni, a ne samo akusti~ni. Dalje, svi subjekti i
objekti su bili na istom mestu i u isto vreme. Ova
taktika vam je omogu}ila da razumete o ~emu se ra-
di.
Obilje re~i u govoru je, da ponovim, dobro.
Kori{}enje paralelnih kanala (gestikulacija,
pogled i govor) su{tina je ljudske komunikacije.
Ljudi se prirodno oslanjaju na paralelne na~ine
iskazivanja. Ako imate skromno znanje italijan-
skog jezika, ima}ete mnogo problema govore}i sa
Italijanima telefonom. Kada stignete u itali-
janski hotel i ne mo`ete da prona|ete sapun u ku-
patilu, ne}ete koristiti telefon; si}i }ete do
recepcije i iskoristiti va{ najbolji turisti~-
ki priru~nik za jezik da bi tra`ili sapun. Mo-
`da }ete ~ak i napraviti par gestova kupanja.
U stranoj zemlji, koristimo svaki mogu}i
na~in da bismo preneli namere i ~itamo sve sig-
nale da bismo postigli makar minimalni nivo
razumevanja. Zamislite kompjuter kao bi}e u ta-
kvoj stranoj (na{oj) sredini.
Kako da kompjuter pri~a dobro
Kompjuter mo`e da proizvede govor na dva
na~ina: pu{taju}i prethodno snimljen glas, ili
putem sinteze zvukova iz slova, slogova ili (naj-
~e{}e) fonema. Oba metoda imaju svoje prednosti
i nedostatke. Problematika generisanja govora je
sli~na problemu muzike: mo`ete pohraniti zvuk
(kao na CD-u) i pu{tati ga kasnije, ili ga mo`e-
te sintetizovati i reprodukovati iz nota (kao
{to radi muzi~ar).
Recitovanje prethodno pohranjenog govora
vra}a „najprirodniji“ zvuk govorne i slu{ne ko-
munikacije, naro~ito ako je pohranjeni govor
kompletna poruka. Iz ovog razloga ve}ina tele-
fonskih poruka je na ovaj na~in snimljena. Kada
poku{ate da sastavite zajedno prethodno snimlje-
ne par~i}e zvuka ili re~i, rezultat je manje zado-
voljavaju}i jer nedostaje celokupna prozodija.
U ranijim vremenima ljudi su oklevali da
koriste prethodno snimljen govor za ljudsko-kom-
pjutersku interakciju, jer je zauzimao puno memo-
rije. Danas je taj problem mnogo manji.
Stvarni problem je o~igledniji. Da bi po-
hranjeni govor uop{te mogao da funkcioni{e,
morate prethodno da ga snimite. Ukoliko o~ekuje-
te od kompjutera da, na primer, imena izgovara is-
pravno, sva imena prethodno morate snimiti. Po-
hranjeni glas ne radi za proizvoljni govor. Iz
ovog razloga koristi se drugi metod: sinteza.
Sintetizator govora uzima tok teksta (poput
ove re~enice) i prati odre|ena pravila da bi iz-
govorio svaku re~, jednu po jednu. Svaki jezik je
razli~it i varira u svojim te{ko}ama da sinte-
tizuje.
Engleski jezik je jedan od najte`ih, jer mi
pi{emo (write, right, rite32) na tako ~udan i ne-
logi~an na~in. Drugi jezici su, poput turskog,
mnogo lak{i. U stvari, turski jezik je vrlo jedno-
stavan za sintetizovanje, jer je Ataturk preselio
taj jezik iz arapskog u latinsko pismo, 1929. i,
rade}i to, stvorio odnos jedan-prema-jedan izme|u
0 1
zvukova i slova (tj. fonetsko pismo). Vi izgovara-
te svako slovo: nema nemih slova ili konfuznih
diftonga. Dakle, na nivou re~i, turski jezik je
san koji prelazi u stvarnost za kompjuterski sin-
tisajzer.
^ak i ako ma{ina mo`e da izgovori svaku
re~, problem se tu ne zavr{ava. Vrlo je te{ko ni-
zu sintetizovanih re~i dati krajnji ritam i na-
glasak na nivou fraze i re~enice, {to je vrlo
bitno ne samo zbog njenog dobrog prizvuka ve} i
zato {to joj daju boju, izraz i ton, usagla{ene sa
sadr`ajem i namerom. U suprotnom, rezultat je
monoton glas, koji zvu~i kao pijani [ve|anin.
Danas vi|amo (~ujemo) neke sisteme koji
kombinuju sintezu i pohranjivanje. Kao i sa ve-
}inom digitalnih stvari, re{enje na duge staze
le`i u iskori{}enju oba.
Sve velike i male stvari
U slede}em milenijumu zate}i }emo sebe ka-
ko vi{e pri~amo sa ma{inama nego sa ljudskim
bi}ima. Izgleda da ljude najvi{e mu~i njihova
sopstvena savest dok razgovaraju sa be`ivotnim
predmetima. Ose}amo se savr{eno udobno dok raz-
govaramo sa ku~i}ima ili kanarincima, ali ne i
sa kvakama ili po{tanskim sandu~i}ima (osim
ukoliko nismo potpuno pijani). Zar se ne bi sva-
ko ose}ao glupo kada bi se obra}ao tosteru? Vero-
vatno ne mnogo vi{e nego {to se ose}ao kada je pr-
vi put pri~ao sa telefonskom sekretaricom.
Jedna od stvari koja }e ovu vrstu razgovora
u~initi sveprisutnom u budu}nosti jeste minija-
turizacija. Kompjuteri postaju sve manji i manji.
Mo`ete o~ekivati da sutra dr`ite na dlanu ono
{to vam danas stoji na stolu, a {to je ju~e ispu-
njavalo sobu.
Mnogi korisnici stonih ra~unara ne umeju
da cene ogromnu redukciju u veli~ini, u prote-
klih deset godina, jer postoje neke dimenzije, kao
{to je veli~ina tastature, koje ostaju konstantne,
i druge, poput veli~ine ekrana, koje tra`e da bu-
du sve ve}e a ne manje. Na kraju, celokupna veli-
~ina stonog ra~unara nije manja od petnaest godi-
na starog Epl II ra~unara.
Ako dugo niste koristili modem, promena
njegove veli~ine je mnogo bolji pokazatelj prave
promene koja se dogodila. Pre manje od petnaest
godina modem od 1.200 boda (koji je ko{tao oko
1.000 dolara) bio je veli~ine polo`enog tostera.
Modem od 9.600 boda u to vreme je bio veli~ine vi-
{ekomponentne police. Danas modem od 19.200 boda
nalazimo na pametnim karticama. ^ak i u ovom
formatu kreditne kartice ve}ina prostora ostaje
neiskori{}ena i slu`i za faktore forme (da bi
popunila slot33 i da bi bila dovoljno velika da se
ne izgubi). Glavni razlog, zbog kojeg ne stavljamo
ure|aje poput modema na „glavu ~iode“, vi{e nije
tehnolo{ke prirode, ve} nastaje zbog problema vi-
dljivosti nosa~a pinova, kako ih ne bismo lako
proma{ili.
Kada napustite ograni~enje prirodnog raz-
maka va{ih prstiju, koje odre|uje udobnu tastatu-
ru, veli~ina kompjutera }e tada vi{e biti odre-
|ivana veli~inom d`epova, nov~anika, ru~nih
satova, olovki i sl. Kada su u pitanju ovi fakto-
ri forme, gde je kreditna kartica najmanja `elje-
na veli~ina, ekran je mali i grafi~ki korisni~-
ki interfejs gubi smisao.
Sistemi bazirani na olovci najverovatnije
}e biti posmatrani kao nepodesna privremena re-
{enja, odvi{e veliki, a ipak mali. Alternativa
fizi~kim dugmi}ima je tako|e neprihvatljivo
re{enje. Pogledajte va{ VCR ili daljinski
upravlja~ i verovatno }ete uo~iti dobar primer
ograni~enosti dugmi}a, napravljenih za ruke
Pigmeja i vrlo mlade o~i.
0 1
Iz svih ovih razloga trend rastu}e minija-
turizacije navodi na pobolj{anje proizvodnje i
metoda prepoznavanja govora, kao dominantnog
ljudsko-kompjuterskog interfejsa kada su u pi-
tanju mali predmeti. Stvarno prepoznavanje go-
vora ne mora u celini da bude implementirano u
svakom dugmetu za man`etnu ili narukvici ru~-
nog sata. Mali ure|aji mogu sasvim lepo da tele-
komuniciraju radi ispomo}i. Su{tina je u tome
da male stvari naprosto mole da dobiju glas.
Posegni i dodirni nekoga
Pre mnogo godina glavni istra`iva~
firme za {tampane ~estitke, Holmark (Hall-
mark), objasnio mi je da je kompanijin glavni
takmac bio AT&T. Reklamni slogan „posegni i
dodirni nekoga“ odnosi se, zapravo, na prenos
emocija putem glasa. Kanal kroz koji glas pro-
lazi ne prenosi samo signal ve} i sve dodatne
osobine, koje ~ine da on bude pun razumevanja,
odlu~an, sa`aljiv, ili opra{taju}i. Ka`emo da
neko „zvu~i“ po{teno, da argument „zvu~i“ neu-
verljivo, ili da ne{to ne „zvu~i“ ovako-ili-
onako. U zvuk je ugra|ena informacija i o ose}a-
njima.
Na isti na~in na koji bi posegnuli da do-
dirnemo nekoga – zate}i }emo sebe kako koristimo
glas da bismo projektovali svoje `elje ma{ina-
ma. Neki ljudi }e se pona{ati prema svojim kom-
pjuterima kao kaplari, dok }e drugi ispoljavati
glas razuma. Govor i izdavanje naloga su ~vrsto
spojeni. Da li }ete davati nare|enja sedmorici
patuljaka?
Mogu}e je! Ideja o tome kako }ete – posle
dvadeset godina – govoriti grupi holografskih
pomo}nika visokih osam in~a, koji {etaju po
va{em stolu, nije neverovatna. Ono {to je sigur-
no jeste da }e glas biti va{ primarni kanal ko- 12. Manje je vi{e
munikacije sa va{im interfejs agentima ili
posrednicima.

Digitalni batleri
U decembru 1980. D`erom Visner i ja smo ~i-
tave no}i bili gosti Nobutaka [ikanaija, u nje-
govoj ljupkoj seoskoj ku}i u pokrajini Hakone, u
Japanu, blizu planine Fud`i. Bili smo toliko
ube|eni da bi [ikanaijeva novinska i TV medij-
ska imperija mogla profitirati od toga {to bi se
nalazila u osniva~kom jezgru Medijske laborato-
rije, i da }e g. [ikanai biti voljan da plati za
njeno gra|enje. Tako|e smo verovali da }e se [i-
kanaijev li~ni interes za savremenu umetnost
stopiti sa na{im snom o spajanju tehnologije sa
umetni~kim izra`avanjem, sa kombinovanjem in-
vencije i kreativne upotrebe novih medija.
Pre ve~ere smo pro{etali po [ikanaijevoj
~uvenoj umetni~koj kolekciji u otvorenom pro-
storu, koja tokom dana slu`i i kao dvojnik Mu-
zeju oblasti Hakone, u otvorenom prostoru. U to-
ku ve~ere sa gospodinom i gospo|om [ikanai
pridru`io nam se [ikanaijev privatni sekre-
tar koji je, prili~no za~u|uju}e, savr{eno govo-
rio engleski, za razliku od [ikanaijevih koji
ga uop{te nisu govorili. Konverzaciju je po~eo
Visner, koji je ispoljio veliko interesovanje za
rad Aleksandera Kaldera i pri~ao je o MIT-
ovom i svom li~nom iskustvu sa tim velikim

0 1
umetnikom. Sekretar je saslu{ao pri~u i onda je
preveo od po~etka do kraja, dok ga je g. [ikanai
pa`ljivo slu{ao. Na kraju je g. [ikanai malo
razmislio, napravio pauzu, pogledao u nas i pro-
mrmljao {ogunsko: „Ohhhh“.
Sekretar je potom preveo: „Gospodin [ika-
nai ka`e da je vrlo impresioniran Kalderovim
radom i da su nedavne kupovine g. [ikanaija bi-
le pod uslovima...“ Trenutak. Odakle je sve to do-
{lo?
Ovo se nastavilo tokom ~itavog obroka. Vis-
ner bi rekao ne{to, onda bi to bilo potpuno pre-
vedeno i odgovor bi bio manje-vi{e: „ohhhh“, koje
bi zatim bilo prevedeno u dugo obja{njenje. Rekao
sam sebi te no}i – ako stvarno `elim da napravim
li~ni kompjuter, on mora biti dobar kao [ikana-
ijev sekretar. Morao bi da bude u stanju da {iri
i skuplja signale, u funkciji poznavanja mene i
moje okoline, toliko intimno da bih ja u ve}ini
prilika bukvalno mogao biti blagoglagoljiv.
Najbolja metafora ljudsko-kompjuterskog
interfejsa, koju ja mogu da zamislim, jeste dobro
istrenirani engleski batler. „Agent“ odgovara
na telefon, prepoznaje osobe koje zovu, uznemira-
va vas samo u odgovaraju}im prilikama i mo`e
~ak da bezo~no sla`e u va{u korist. Isti agent
je dobar u proceni vremena, uve`ban da prona|e
prave prilike, i po{tuje va{u individualnost.
Ljudi koji poznaju batlera u`ivaju odre|enu
prednost u odnosu na potpune strance. Sve je to u
redu.
Takvi ljudski agenti su dostupni vrlo ma-
lom broju ljudi. Mnogo }e{}u ulogu te vrste igra-
ju kancelarijske sekretarice. Ukoliko imate ne-
koga ko vas dobro poznaje i deli dobar deo inform-
acija sa vama, ta osoba vrlo efikasno mo`e da po-
stupa u va{e ime. Ukoliko bi se va{a sekretarica
razbolela, ne bi vam pomoglo ni kada bi vam agen-
cija poslala Alberta Ajn{tajna. Ovde nije u pita-
0 1
nju IQ, ve} znanje koje delite sa nekim i praksa
njegovog kori{}enja u va{em najboljem interesu.
Ideja o ugra|ivanju ove vrste funkcional-
nosti u kompjuter sve do nedavno je bila san toli-
ko izvan doma{aja da nije uzimana ozbiljno. Ovo
se menja vrlo brzo. Danas dovoljno ljudi veruje da
je ovakve „interfejs agente“ mogu}e napraviti. Iz
ovog razloga interesovanje za inteligentne agente
je postalo najmodernija tema istra`ivanja dizaj-
na ljudsko-kompjuterskog interfejsa. Postalo je
o~igledno da ljudi `ele da poveravaju agentima
vi{e funkcija, a manje da direktno rade sa ra~u-
narima.
Ideja je da se naprave kompjuterski zameni-
ci, koji bi posedovali znanje o ne~emu (procesu,
oblasti interesovanja, na~inu rada) i o va{em od-
nosu prema tom ne~emu (va{i ukusi, naklonosti,
poznanici). Naime, kompjuter bi trebalo da pose-
duje duplu ekspertizu, poput kuvarice, ba{tova-
na i {ofera, koji koriste svoje ve{tine da bi
udovoljili va{im ukusima u pogledu hrane, bi-
ljaka i vo`nje. Kada nekome poveravate ove zadat-
ke, to ne zna~i da ne volite da spremate hranu, ga-
jite biljke ili vozite kola. To samo zna~i da ima-
te mogu}nost da radite te stvari kada `elite, za-
to {to ho}ete, a ne zato {to morate.
Isto je sa kompjuterom. Zaista nemam nika-
kvog interesa da se logujem u sistem, prolazim
kroz protokole i pronalazim va{u adresu na In-
ternetu. Ja samo `elim da moja poruka stigne do
vas. Sli~no tome, ne `elim da se od mene tra`i da
~itam hiljade biltena da bih se uverio da ne{to
ne propu{tam. @elim da moj interfejs agent oba-
vlja ove stvari.
Digitalni batleri }e biti brojni, `ive}e u
mre`i i pored vas, istovremeno u centru i na pe-
riferiji va{e sopstvene organizacije (bila ona
velika ili mala).
Obi~no pri~am ljudima o inteligentnom
pejd`eru, koji imam i kojeg volim, kako mi pu-
nim re~enicama savr{enog engleskog isporu~uje
samo pravovremene i relevantne informacije, ka-
ko se pona{a tako inteligentno. Na~in na koji on
funkcioni{e jeste da samo jedna osoba ima njegov
broj i da sve poruke idu preko te osobe, koja uvek
zna gde sam, {ta je va`no, i koga (ili ~ijeg agen-
ta) poznajem. Inteligencija se nalazi u glavi si-
stema, a ne na periferiji i u samom pejd`eru.
Ali tako|e je potrebno imati inteligenciju
i na prijemnom kraju. Nedavno me je posetio viso-
ki funkcioner velike korporacije, sa svojim po-
mo}nikom, koji je nosio pejd`er tog funkcionera
i dostavljao mu samo najva`nije informacije u
odgovaraju}im momentima. Pomo}nikove funkci-
je, u pogledu takta, pravovremenosti i diskreci-
je, verovatno }e jednoga dana biti ugra|ene u pej-
d`er.
Personalni filteri
Zamislite kako se elektronske novine do-
stavljaju va{em domu u vidu bitova. Pretpostavi-
mo da su poslane na magi~ni, tanani, savitljivi,
vodootporni, be`i~ni, ultralaki i svetle}i
ekran. Re{enje interfejsa bi se, najverovatnije,
oslonilo na godine ljudskog iskustva sa naslovi-
ma i izgledom strane, tipografskim oznakama,
slikama i gomilom tehnika za pomo} pri traganju.
Ako bi se uradilo dobro, to bi bio zna~ajan medij
za novosti. Ako bi se uradilo lo{e, to bi bio pa-
kao.
Postoji i drugi na~in gledanja novina – kao
na interfejs za novine. Umesto da ~itate ono {to
drugi misle da su novosti i {to drugi ljudi
opravdavaju kao vredno prostora kojeg zauzima,
digitalna stvarnost }e izmeniti ekonomski mo-
del izbora novosti, u~ini}e da va{i interesi
0 1
imaju ve}u ulogu i koristi}e delove vesti iz re-
daktorske sobe, koji nisu za masovnu upotrebu.
Zamislite budu}nost u kojoj }e va{ inter-
fejs agent svakodnevno mo}i da prima i ~ita no-
vine, da hvata svaku radio i TV emisiju na plane-
ti i onda konstrui{e personalizovani rezime.
Ove novine bi bile {tampane u jednom primerku.
Novine se znatno druga~ije ~itaju ponedelj-
kom ujutru i nedeljom poslepodne. U 7 ujutru, rad-
nim danom, lutate kroz novinske strane da biste
filtrirali informacije i personalizovali za-
jedni~ki skup bitova, koji je poslat stotinama
hiljada ljudi. Ve}ina ljudi ima obi~aj da uop{te
ne gleda ~itave delove novina, preleti ostatak, a
detaljno ih ~ita vrlo malo.
[ta ako bi novinska kompanija bila voljna
da stavi ceo svoj personal iza vas i radi za samo
jedan primeak? U njemu bi se kombinovali glav-
ni naslovi sa „manje zna~ajnim“ pri~ama, veza-
nim za ljude koji su vam poznati ili koje }ete
videti sutra, za mesta koja }ete posetiti ili iz
kojih ste tek stigli. Izve{tavalo bi se o kompa-
nijama koje znate. U stvari, pod ovim uslovima
bili biste voljni da za bostonski Gloub (Globe)
platite mnogo vi{e za deset strana nego za sto,
ukoliko biste bili sigurni da vam isporu~uje
pravi podskup informacija. Konzumirali biste
(takore}i) svaki bit. Nazovite ga „Svakodnevni
ja“ (The Daily Me).
U nedeljno popodne bi, pak, `eleli da ~ita-
mo novosti sa vi{e spokoja, u~e}i o stvarima za
koje nismo ni znali da nas mogu zanimati, da bu-
demo izazvani da re{imo ukr{tene re~i, da se
smejemo Artu Bakvoldu34 i pronalazimo jeftine
ponude u oglasima. Ovo je „Svakodnevni mi“ (The
Daily Us). Poslednja stvar koju biste `eleli u
nedeljno ki{no poslepodne je prenapeti inter-
fejs agent, koji poku{ava da ukloni sve naizgled
nebitne informacije.
Ovo nisu dva odvojena na~ina bivanja ili
postojanja, crno i belo. Mi nastojimo da se kre-
}emo izme|u njih i, zavisno od vremena na raspo-
laganju, doba dana i raspolo`enja, `ele}emo ma-
nji ili ve}i nivo personalizacije. Zamislite
kompjuterski prikaz novosti sa reglerom koji
vam, poput kontrole ja~ine zvuka, omogu}ava da
pove}ate ili smanjite personalizaciju. Mogli
biste imati mnogo ovakvih kontrola, uklju~uju-
}i i kliza~ koji se bukvalno i politi~ki pome-
ra s leva na desno da bi se modifikovale pri~e
o javnim poslovima.
Ove kontrole menjaju va{ prozor u novosti,
u smislu veli~ine i uredni~kog tona. U dalekoj
budu}nosti interfejs agenti }e ~itati, slu{ati
i gledati svaku pri~u u njenoj celosti. U bli-
skoj budu}nosti filtriranje }e se obavljati uz
pomo} zaglavlja, tih bitova o bitovima.
Digitalna svastika
^injenica da je novina TV Vodi~ poznata po
tome {to pravi ve}e profite nego sve ~etiri na-
cionalne mre`e zajedno, navodi nas na zaklju~ak
da vrednost informacije o informacijama mo`e
biti ve}a od vrednosti same informacije. Kada
razmi{ljamo o novoj isporuci informacija, ima-
mo obi~aj da blokiramo na{e misli konceptima
kao {to su „cunjanje po informacijama“ i „sur-
fing po kanalima“. Ovi koncepti se ne mogu ska-
lirati. Sa hiljadu kanala, ako surfujete sa sta-
nice na stanicu, provode}i samo tri sekunde na
kanalu, trebalo bi vam skoro sat vremena da ih sve
pregledate. Program }e se odavno zavr{iti dok vi
odlu~ite {ta je najzanimljivije.
Kada vi{e `elim da idem u bioskop nego da
~itam ~lanke, pitam svoju svastiku {ta se prika-
zuje. Svi mi imamo ekvivalent, koji je istovreme-
no stru~njak za filmove i dobro nas poznaje. Ono
{to treba da napravimo jeste digitalna svastika.
0 1
U stvari, koncept „agenta“, otelovljen u lju-
dima, radi pomo}i, ~esto je onaj u kojem je eksper-
tiza zaista pome{ana sa poznavanjem vas samih.
Dobar turisti~ki vodi~ spaja znanje o hotelima i
restoranima sa poznavanjem vas ({to se ~esto iz-
vodi na osnovu va{eg mi{ljenja o drugim hoteli-
ma i restoranima). Agent za nekretnine izra|uje
sliku, tj. model o vama, iz redosleda ku}a koje sa
razli~itim uspehom odslikavaju va{ ukus. Sada
zamislite agenta – telefonsku sekretaricu, agen-
ta za novosti ili agenta za upravljanje elektron-
skom po{tom. Ono {to je zajedni~ko svima njima
jeste sposobnost da izrade model va{e li~nosti.
To nije samo pitanje popunjavanja upitnika
ili posedovanja fiksnog formulara. Interfejs
agenti moraju da u~e i da se vremenom razvijaju,
poput `ivih prijatelja i pomo}nika. To je lako
re}i, ali nije lako uraditi. Tek smo nedavno po-
~eli da koristimo kompjuterske modele koji u~e o
ljudima.
Kada govorim o interfejs agentima, kon-
stantno me pitaju: „Da li mislite na ve{ta~ku
inteligenciju?“ Odgovor je, jasno, „da“. Ali pita-
nje nosi izvesne sumnje, stvorene la`nim nadama
i u pro{losti neispunjenim obe}anjima ve{ta~-
ke inteligencije. Tako|e je ~injenica da se mno-
gi ljudi ne ose}aju prijatno pri pomisli da }e
ma{ine postati inteligentne.
Alan Tjuring se generalno smatra prvom oso-
bom koja je ozbiljno predlo`ila inteligenciju
ma{ina, u svom radu iz 1950. godine, pod naslovom
„Kompjuterska ma{inerija i inteligencija“. Ka-
sniji pioniri, poput Marvina Minskija, nasta-
vili su Tjuringovo duboko interesovanje za ~istu
ve{ta~ku inteligenciju. Postavljali su sebi pi-
tanja o prepoznavanju konteksta, razumevanju emo-
cija, vrednovanju humora i prebacivanju sa jednog
skupa metafora na drugi. Na primer: koja se slo-
va nadovezuju na niz koji po~inje sa J, D, T, ^, P?
 Ja mislim da je ve{ta~ka inteligencija do-
`ivela preokret nagore oko 1975, kada su kompju-
terski resursi po~eli dostizati nivo snage koja
je bila potrebna za re{avanje intuitivnih pro-
blema i za prikazivanje inteligentnog pona{a-
nja. Desilo se da su se nau~nici iznenada oprede-
lili za vrlo ostvarljive i tr`i{ne primene, po-
put robotike i ekspertnih sistema (drugim re~i-
ma, berzanska trgovina i rezervacije avio kara-
ta), ostavljaju}i za sobom nedirnuta duboka i
osnovna pitanja, vezana za inteligenciju i u~e-
nje.
Minski `ustro isti~e ~injenicu kako dana-
{nji kompjuteri koji, s jedne strane, mogu da iz-
vedu te{ko pojmljivu rezervaciju avionskih ka-
rata (predmet koji prevazilazi domen logike), s
druge strane, apsolutno nisu u stanju da prika-
`u zdravu logiku koju ima dete staro tri ili ~e-
tiri godine. Oni ne mogu da razlikuju psa i ma~-
ku. Teme koje se bave ispitivanjem zdravorazum-
skog pona{anja – sada sa periferije sti`u u cen-
tar nau~nog interesovanja, {to je vrlo va`no ka-
ko interfejs agent bez zdravog razuma ne bi zada-
vao veliku glavobolju.
Uzgred, odgovor na gorepostavljeno pitanje
je: [ i S. Red je odre|en prvim slovom svake re~i,
dok brojite: jedan, dva, tri, ~etiri, itd.
Decentralizacija
Budu}i interfejs agent je ~esto vi|en kao
neka centralizovana i sveznaju}a ma{ina, orve-
lovskog karaktera. Mnogo verovatniji rezultat je
skup kompjuterskih programa i li~nih primena,
gde je svaki vrlo dobar u jednoj stvari i veoma do-
bro komunicira sa ostalim programima. Ovo vi-
|enje je postalo popularno posle Minskijeve
knjige: Dru{tvo uma (1987), u kojoj on predla`e
0 1
da se inteligencija ne sme{ta u neki centralni
procesor, ve} u kolektivno pona{anje velike
grupe specijalizovanih, me|usobno vrlo poveza-
nih ma{ina.
Ovo gledi{te se suprotstavlja skupu predra-
suda koje Mi~el Reznik, u svojoj knjizi iz 1994.
godine: Kornja~e, Termiti i Saobra}ajne gu`ve,
naziva „centralizovanim umom“. Svi smo mi veo-
ma spremni da kompleksne fenomene pripi{emo
nekoj vrsti kontrolne agencije. Na primer, mi za-
jedni~ki zaklju~ujemo da je prva ptica u V-obli-
kovanom jatu ona koja je glavna, a ostale je jedno-
stavno prate. Nije tako. Ta ure|ena formacija je
rezultat vrlo osetljivog skupa procesora, koji se
pona{aju individualno i prate jednostavna
harmonijska pravila, bez nekog provodnika. Re-
znik ovo dokazuje time {to stvara situacije, u ko-
jima su ljudi iznena|eni kada prepoznaju sebe kao
deo takvog procesa.
Nedavno sam prisustvovao takvoj demonstra-
ciji, koju je Reznik organizovao u Kresge Audito-
rijumu, u MIT-u. Publika, koju je ~inilo otpri-
like 1.200 ljudi, zamoljena je da po~ne da tap{e
jednozvu~no. Bez ikakvog vo|enja od strane Rezni-
ka, u roku od dve sekunde, cela prostorija je tap-
{ala u istom taktu. Probajte sami; ~ak u mnogo
manjim grupama rezultat mo`e biti iznena|uju-
}i. Iznena|enje koje su prisutni pokazali govori
nam o tome koliko malo razumemo ili ~ak prepo-
znajemo pojavu povezanosti u aktivnosti nezavi-
snih agenata.
Ne `elim da ka`em da }e va{ kalendarski
agent po~eti sa planiranjem sastanaka bez kon-
sultovanja va{eg agenta za turisti~ka putovanja.
Ali centralni autoritet ne mora da odobri svaku
komunikaciju i odluku, {to mo`e biti bezvredan
na~in da se upravlja sistemom za rezervaciju avi-
onskih karata; me|utim, ovaj metod se sve vi{e
posmatra kao ispravan na~in da se upravlja orga-
nizacijama i vladama. Me|usobno visokopovezana socijalizacije. Ovaj munjevito rasprostranjeni
decentralizovana struktura pokazuje mnogo vi{e fenomen ne}e oslabiti ili oti}i, ve} je to samo
elasti~nosti i verovatno}e za pre`ivljavanje. U jedan na~in pona{anja, ne{to vi{e nalik di-
svakom slu~aju je u ve}oj meri potkrepljena i ve- rektnoj manipulaciji nego slanju agenata.
rovatno }e evoluirati tokom vremena. Na{i interfejsi }e se razlikovati. Va{i
Dugo vremena je decentralizam bio verova- }e biti razli~iti od mojih i ta razlika }e biti
tan, ali neostvarljiv koncept. Efekat faks-ma- zasnovana na na{im informativnim naklonosti-
{ina na Tjen-anmen trgu predstavlja ironi~an ma, navikama u zabavi i socijalnom pona{anju, na
primer, jer su se odmah pojavile nove popularne i
svemu izvedenom iz velike palete digitalnog `i-
decentralizovane alatke, kada je vlada poku{ala
vota.
da ponovo potvrdi svoju elitnu i centralizovanu
kontrolu. Internet omogu}ava svetski kanal ko-
munikacije, koji se suprotstavlja svakoj cenzuri
i posebno dobro uspeva u mestima kao {to je Sin-
gapur, gde je sloboda {tampe marginalna, a pove-
zanost mre`ama sveprisutna35.
Interfejs agenti }e postati decentralizova-
ni na isti na~in kao informacije i organizacije.
Poput bilo kog komandira koji {alje izvi|a~a, ili
{erifa koji {alje zamenika, vi }ete slati agente
da za vas sakupljaju informacije. Agenti }e slati
agente. Proces se umno`ava. Ali setite se kako je
sve to po~elo: sa interfejsom, gde ste vi delegirali
svoje `elje, a ne uranjate u sam Vorld Vajd Veb
(WWW).
Ovaj model budu}nosti se znatno razlikuje
od prilaza dizajnu interfejsa sa ljudskim fakto-
rima. Izgled i ose}aj interfejsa su svakako va-
`ni, ali oni igraju minimalnu ulogu u pore|enju
sa inteligencijom. U stvari, jedan od najraspro-
stranjenijih interfejsa bi}e mala rupa (mo`da
dve) u plastici ili metalu, kroz koju }e va{ glas
stizati do malog mikrofona.
Tako|e je vrlo bitno sagledati interfejs-
agent pristup kao vrlo razli~it od trenutnog op-
{teg odu{evljenja Internetom i {etnjom po nje-
mu uz pomo} Mozaika. Internet hakeri mogu da
surfuju kroz taj medij, da istra`uju ogromno zna-
nje i da sebi udovoljavaju svim novim oblicima

0 1
 DIGITALNI @IVOT

0 1
 13. Postinformativno doba

Iza demografije
O prelasku iz industrijskog doba u postin-
dustrijsko, tj. informativno doba, ve} se toliko
raspravlja da nismo primetili kako prelazimo u
postinformativno doba. Industrijska epoha, u ve-
likoj meri atomska, dala nam je koncept masovne
proizvodnje, sa svojim ekonomijama koje su nasta-
le iz proizvodnje sa jednoobraznim i repetitiv-
nim metodama u vremenu i prostoru. Informativ-
na epoha, epoha ra~unara, pokazala nam je ekono-
mije iste veli~ine, ali manje vezane za prostor i
vreme. Proizvodnja bitova se mo`e odvijati bilo
gde, bilo kada i, na primer, mo`e se kretati kroz
berze Njujorka, Londona i Tokija, kao da su u pi-
tanju tri susedne ma{ine alatke.
U informativnom dobu masovni mediji isto-
vremeno postaju i ve}i i manji. Novi oblici emi-
tovanja, poput CNN i SAD Danas (USA Today),
stekli su ve}u publiku i svoje emitovanje u~ini-
li obuhvatnijim. Magazini za odre|enu publiku,
prodaja video-kaseta i kablovske usluge bili su
primer uskog emitovanja, pokrivaju}i male demo-
grafske grupe. Masovni mediji su istovremeno po-

0 1
stali i ve}i i manji.
U postinformativnom dobu imamo ~esto pu-
bliku veli~ine jedan. Sve se pravi po porud`bi-
ni i informacije su krajnje personalizovane. Za-
jedni~ki zaklju~ak jeste da je individualizacija
ekstrapolacija uskog emitovanja – idete iz veli-
ke u malu, iz male u jo{ manju grupu i, u krajnjem
slu~aju, do pojedinca. U momentu kad imate moju
adresu, bra~no stanje, godine, prihod, moja kola,
narud`bine, omiljena pi}a, i moje takse, imate
mene – polaznu demografsku jedinicu.
Ova linija rasu|ivanja u potpunosti proma-
{uje osnovnu razliku izme|u uskog emitovanja i
digitalnog `ivota. U digitalnom `ivotu ja sam
ja, a ne statisti~ki podskup. Ja sadr`i informa-
cije i doga|aje koji nemaju demografsko ili sta-
tisti~ko zna~enje. Gde `ivi moja ta{ta, sa kim
sam sino} ve~erao i u koliko sati pole}e moj
avion za Ri~mond danas poslepodne – nemaju nika-
kvih korelacija ili statisti~kih osnova, iz ko-
jih bi se izvele odgovaraju}e usluge uskog emito-
vanja.
Ali, upravo ta jedinstvena informacija o
meni odre|uje nove usluge koje bih mogao po`ele-
ti da primim o malom nepoznatom gradu, ne tako
poznatoj osobi i (za danas) vremenskim uslovima u
Vird`iniji. Klasi~na demografija se ne spu{ta
na nivo digitalne individue. Razmi{ljanje o
postinformativnom dobu, kao o beskrajnoj demo-
grafiji ili ultrafokusiranom uskom emitova-
nju, isto toliko je personalizovano koliko Bur-
ger-Kingov (lanac brze ishrane) moto: „Dobijte ga
onako kako ga samo Vi `elite.“
Prava personalizacija je ispred nas. Nije
samo pitanje toga da li jedanput `elite hleba
preko poga~e. Postinformativno doba se bavi
osloba|enjem vremena, tj. razumevanjem individue
od strane ma{ine, uz isti nivo suptilnosti (ili
~ak vi{e od toga) koji mo`emo o~ekivati od dru-
0 1
gih ljudskih bi}a, uklju~uju}i li~ne hirove (po-
put stalnog no{enja ko{ulje sa plavim prugama),
i potpuno proizvoljnih doga|aja, dobrih i lo-
{ih, u neskrivenoj pri~i na{ih `ivota.
Na primer, po{to je saznala od agenta pro-
davnice alkoholnih pi}a, ma{ina bi mogla da
vas obavesti o prodaji odre|ene vrste [ardoneja
ili piva za koje ona zna da se gostima, koji sutra
dolaze na ve~eru, prethodni put svidelo. Mogla bi
vas podsetiti da ostavite kola kod automehani~a-
ra, blizu odredi{ta, jer su joj kola javila da su
potrebne nove gume. Mogla bi vam dostaviti pri-
kaz novog restorana, jer idete u taj grad za deset
dana, a prethodno ste se slo`ili sa prikaziva-
~em. Svi navedeni primeri su zasnovani na va{em
modelu kao individue, a ne kao delu grupe koja ku-
puje odre|enu vrstu sapuna ili zubne paste.
Mesto van prostora
Na isti na~in na koji je hipertekst uklonio
ograni~enja {tampane strane, postinformativno
doba }e ukloniti geografska ograni~enja. Digi-
talno bivanje }e sve manje zavisiti od bivanja na
odre|enom mestu u odre|eno vreme, a uskoro }e i
prenos samog mesta postati mogu}.
Kada bih stvarno mogao da pogledam kroz
svoj prozor u Bostonu i vidim Alpe, ~ujem kravlja
zvona i ose}am (digitalni) letnji miris |ubriva,
potpuno isto kao da sam u [vajcarskoj! Kada bih
se, umesto da idem na posao, voze}i svoje atome
kroz grad, ulogovao u svoju kancelariju i radio
svoj elektronski posao, gde bi zapravo bilo moje
radno mesto!
U budu}nosti }emo imati telekomunikacij-
ske tehnologije i virtuelnu realnost, uz pomo}
kojih }e doktor iz Hjustona imati delikatnu ope-
raciju na pacijentu u Aljasci. Gledaju}i na kra-
}e staze, neurohirurg }e morati da bude u istoj
operacionoj sali, istovremeno sa mozgom pacijen-
ta; mnoge aktivnosti, poput tzv. umnih radnika,
jesu nezavisne od vremena i mesta, i bi}e mnogo
ranije odvojene od geografije.
Danas pisci i bogati menad`eri nalaze da je
mnogo prakti~nije i odgovaraju}e biti na Kari-
bima ili ju`nom Pacifiku, dok pripremaju svo-
je rukopise ili upravljaju svojim fondovima.
Ipak, u nekim zemljama, poput Japana, bi}e po-
trebno mnogo vi{e vremena da bi se odvojilo od
prostorne i vremenske zavisnosti, jer se doma}a
kultura suprotstavlja trendu. (Na primer: jedan
od glavnih razloga zbog kojeg Japan ne prelazi
na letnje ra~unanje vremena je taj {to se vra}a-
nje ku}i „kad padne mrak“ smatra neophodnim i
radnici ne poku{avaju da dolaze posle, ili odla-
ze pre svojih {efova.)
Po{to u postinformativnom dobu mo`ete
`iveti i raditi na jednoj ili vi{e lokacija,
koncept „adrese“ sada dobija novo zna~enje.
Kada imate ra~un na Amerika Onlajn,
Kompjuserv ili Prodid`i, vi znate svoju elek-
tronsku adresu, ali ne znate gde se ona konkretno
nalazi. U slu~aju Amerike Onlajn, va{a Inter-
net adresa je va{ ID, za kojim sledi ªaol.com –
mo`e se koristiti bilo gde u svetu. Ne samo da ne
znate gde se ªaol.com nalazi ve} svako ko {alje
poruku na tu adresu nema predstavu gde ona ili vi
mo`ete biti. Adresa postaje vi{e nalik mati~-
nom broju nego uli~nim koordinatama. Ona posta-
je virtuelna adresa.
U mom slu~aju desilo se da znam gde je moja
adresa, ªhq.media.mit.edu, fizi~ki locirana.
To je deset godina stara HP Juniks36 ma{ina, u
ostavi, blizu moje kancelarije. Ali, kada mi lju-
di {alju poruke, oni ih {alju meni, a ne toj osta-
vi. Oni mogu zaklju~iti da sam ja u Bostonu ({to
obi~no nije slu~aj). U stvari, ja sam obi~no u raz-
0 1
li~itoj vremenskoj zoni, tako da nije pomeren sa-
mo prostor ve} i vreme.
Biti asinhron
Telefonska ili konverzacija licem u lice
doga|a se u realnom vremenu i sinhronizovana je.
Igru „{uge“ telefonom – igramo da bismo prona-
{li mogu}nost da budemo sinhroni. Ironija je u
tome {to se ovo ~esto radi zbog razmene, kojoj sa-
moj po sebi nije potrebna nikakva sinhronizaci-
ja i koja bi isto tako dobro funkcionisala uz po-
mo} prenosa poruka van realnog vremena. Istorij-
ski gledano, asinhrone komunikacije su, kao i
pisanje pisma, te`ile da budu vi{e formalne a
manje trenutne razmene. To se menja dolaskom gla-
sovne po{te (eng. Voice Mail) i telefonskih se-
kretarica.
Sretao sam ljude koji su tvrdili da ne mogu
razumeti kako su mogli (a i svi mi) `iveti bez te-
lefonskih sekretarica u ku}i i glasovne po{te
na poslu. Prednost je manje u glasu, a vi{e u odvo-
jenom procesiranju i pomeranju vremena, u osta-
vljanju poruka, pre nego u ne~ijem bespotrebnom
anga`ovanju u istovremenoj diskusiji. U stvari,
telefonske sekretarice su ~ak nazadno dizajnira-
ne. One bi trebalo ne samo da se aktiviraju kada
niste tu ili ne `elite da budete tu ve} bi uvek
morale odgovarati na telefon i onome ko zove da-
ti mogu}nost da jednostavno ostavi poruku.
Jedna od najve}ih primamljivosti e-po{te
je ta {to ne zahteva prekide poput telefona. Sa
njom mo`ete raditi po `elji i, iz ovog razloga,
mo`ete odgovarati na poruke, koje ni pod „razno“
ne bi pro{le kroz sekretarsku odbranu korpora-
tivnog telefonskog `ivota.
Eksplozivna popularnost e-po{te je posle-
dica njene istovremene asinhronosti i kompju-
terske ~itljivosti. Ovo drugo je od posebnog zna-
~aja jer }e interfejs agenti koristiti te bitove
da bi porukama dali prioritet i posebno ih ispo-
ru~ivali. Podaci o tome ko je poslao poruku i o
~emu se u njoj radi mogli bi da odrede redosled ko-
jim }ete je videti, {to se ne razlikuje od trenut-
nog sekretarskog nadzora koji dopu{ta da poziv
upu}en od va{e {estogodi{nje }erke do|e di-
rektno do vas, dok je direktor XYZ korporacije
ostavljen da ~eka. ^ak i u prometnim radnim da-
nima, li~ne poruke e-po{te mogu isplivati u pr-
vi plan.
Zaista nema potrebe da na{e komunikacije u
tolikoj meri budu brze i isporu~ivane u realnom
vremenu. Konstantno nas prekidaju i teraju da bu-
demo ta~ni u stvarima koje istinski ne zaslu`u-
ju toliku hitnost i spremnost. Mi smo forsirani
da funkcioni{emo u regularnim ritmovima, ne
zbog toga {to smo sa jelom zavr{ili u 8:59 uve~e,
ve} zbog toga {to bi TV program trebalo da po~ne
za jedan minut. Na{i praunuci }e na{ odlazak u
pozori{te, u odre|eno vreme, razumeti kao povla-
sticu kolektivnog prisustva ljudskih aktera,
ali oni ne}e razumeti sinhrono iskustvo televi-
zijskih signala u privatnosti na{eg doma – sve
dok ne pogledaju u bizarni ekonomski model koji
se nalazi iza toga.
Zahtevanje na zahtev
Digitalni `ivot }e sadr`ati vrlo malo
emitovanja u`ivo. Kako emitovanje postaje digi-
talno, bitovi ne samo da se lako mogu pomeriti u
vremenu ve} nema potrebe da budu primljeni
istim redosledom ili istom brzinom kojom }e bi-
ti kori{}eni. Na primer, bi}e mogu}e da se, u
deli}u sekunde, preko opti~kog vlakna isporu~i
jedan sat videa (neki eksperimenti nam danas po-
0 1
kazuju da vreme, potrebno za isporuku jednog sata
video-programa VHS kvaliteta, mo`e biti svede-
no na stoti deo sekunde). Mo}i }ete alternativno,
preko tanke `ice ili uske radio frekvencije, da
iskoristite {est sati emitovanog vremena kako
bi emitovali svoj desetominutni (personalizova-
ni) program video-novosti. U prvom slu~aju, bito-
vi munjevito zra~e u va{ kompjuter, a u drugom
kompjuter se puni kapanjem bitova.
Sa mogu}im izuzetkom sportova i parlamen-
tarnih izbora, tehnologija nagove{tava da }e TV
i radio budu}nosti biti isporu~ivani asinhro-
no. Ovo }e se de{avati ili na zahtev, ili koriste-
}i „{iroko hvatanje“ (eng. broad-catching)37,
termin koji je 1987. izmislio Stjuart Brend u
svojoj knjizi o Medijskoj laboratoriji. [iroko
hvatanje je zra~enje niza bitova, najverovatnije sa
nepotrebnim koli~inama informacija gurnutih
u etar ili kroz opti~ko vlakno. Na prijemnom
kraju, kompjuter hvata bitove, istra`uje ih i od-
bacuje sve osim nekolicine, za koje smatra da }e-
te vi kasnije `eleti da ih koristite.
Informacije „na zahtev“ dominira}e digi-
talnim bivanjem. Mi }emo izri~ito, ili na na~in
na koji se to podrazumeva, tra`iti ono {to `eli-
mo i kada to `elimo. Ovo }e zahtevati radikalne
promene u programima koji `ive od reklama.
Godine 1983, kada smo pokrenuli Medijsku
laboratoriju, ljudi su ose}ali da je re~ medija po-
grdna re~, koja predstavlja jednosmernu putanju
ka najni`em zajedni~kom imeniocu u ameri~koj
kulturi. Medij, sa velikim M, skoro je eksklu-
zivno zna~ilo „masovni medij“. Uz veliku publi-
ku do{ao bi i veliki novac od reklame, {to bi ot-
pisalo velike tro{kove produkcije. Reklamira-
nje je, dalje, u masovnim medijima koji „idu kroz
vazduh“ pravdano tvrdnjom da informacije i za-
bava treba da budu besplatni za korisnike, jer je
spektar javno dobro.
 ^asopisi, s druge strane, koriste privatnu toja}e igra~i u sitnije uloge, koji }e uzimati
mre`u distribucije i tro{ak dele izme|u ogla-
{iva~a i ~italaca. ^asopisi, kao o~igledno svoj deo publike.
asinhroni medij, nude mnogo {iri opseg ekonom-
skih i demografskih modela i zaista mogu pred- „Vrhunac“ najboljeg }e biti ono {to za nas
stavljati zvezdu vodilju budu}e televizije. Pro-
predstavlja kvalitet, a ne za neki skup ili demo-
izvodnja, orijentisana ka tr`i{nim ni{ama
(specijalizovanim tr`i{tima), nije nu`no grafske mase potencijalnih kupaca novih luksu-
i{la na {tetu sadr`aja, ve} je deo tro{kova pre-
ba~en na pretplatnika. U nekim specijalizova- znih kola, ili deterd`enta za pranje sudova.
nim ~asopisima reklamiranje uop{te ne postoji.
Budu}i digitalni mediji }e vi{e biti bazi-
rani na na~elu pla}anja prema gledanju nego na
dana{njoj „sve ili ni{ta“ osnovi, tj. bi}e vi{e
nalik novinama ili ~asopisima, gde vi delite
tro{ak sa ogla{iva~ima. U nekim slu~ajevima
potro{a~ }e imati mogu}nost da prima materijal
bez oglasa, ali po ve}oj ceni. U drugom slu~aju,
oglasi }e biti toliko personalizovani da se ne}e
razlikovati od novosti. Oni jesu novosti.
Ekonomski model dana{njih medija je skoro
isklju~ivo zasnovan na „guranju“ informacija i
zabave napolje u javnost. Sutra }e to vi{e biti
„izvla~enje“, gde }emo vi i ja proviriti u mre`u
i prona}i ne{to, na isti na~in na koji danas to
radimo u biblioteci ili video--klubu. Ovo se mo-
`e desiti izri~ito tako {to }emo pre}utno pita-
ti preko agenta, koji }e tra`iti informacije u
na{e ime.
Model „na zahtev“ bez ogla{avanja – u~ini-
}e proizvodnju sadr`aja vi{e nalik bioskopskim
holivudskim filmovima, pravljenim sa mnogo vi-
{e rizika, ali uz mnogo ve}u zaradu. Bi}e veli-
kih finansijskih lomova, ali i ludih uspeha.
Napravite ga i oni }e do}i. Ukoliko do|u, divno;
ukoliko ne do|u, ba{ {teta, ali Proktor i Gembl
(Proctor & Gamble) ne}e vi{e morati da snose ri-
zik. U tom smislu, medijske kompanije }e se sutra
kockati u ve}e uloge nego danas. Ali tako|e pos-

0 1
 14. Vrhunsko vreme je moje vreme
Bitovi za iznajmljivanje
(istra`ivanje na temu...)
Mnogo ljudi veruje da }e „video na zahtev“,
tj. VOD (od eng. video-on-demand), biti udarna
primena koja }e finansirati informativni au-
toput. Rezonuje se na slede}i na~in: recimo da
radnja za iznajmljivanje video-kaseta ima izbor
od ~etiri hiljade traka. Pretpostavimo da se is-
postavi da pet procenata ovih traka daje 60 pro-
cenata od ukupne prodaje. Najverovatnije je da do-
bar deo tih pet procenata ~ine nova izdanja i ta
razmera bi bila jo{ ve}a kada bi kupcu bio dostu-
pan ve}i broj tih kopija.
Nakon prou~avanja ovih navika u iznajmlji-
vanju kaseta, jednostavan zaklju~ak jeste da treba
napraviti VOD sistem koji bi nudio samo tih pet
procenata, prvenstveno novih izdanja. Ne samo da
bi ovo bilo unosno ve} bi omogu}ilo opipljiv i zgo-
dan dokaz u prilog onome {to dosta ljudi jo{ uvek
smatra samo eksperimentom.
S druge strane, bilo bi potrebno isuvi{e
vremena i novca da bi se digitalizovali mnogi
ili ~ak svih ~etvrt miliona filmova, snimlje-
nih u Americi do 1990. Trebalo bi jo{ vi{e vre-
mena da se digitalizuje ~etvrt miliona filmova
iz Kongresne biblioteke. Pri tome, nemam u vidu
0 1
filmove snimljene u Evropi, desetine hiljada iz
Indije ili dvanaest hiljada sati telenovela, ko-
je godi{nje u Meksiku napravi Televisa. Pitanje
ostaje: da li ve}ina nas zaista `eli da vidi samo
vrhunskih 5 procenata ili je ovo fenomen horde,
prouzrokovan starim tehnologijama distribucije
atoma?
Lanac Blokbaster (Blockbuster) je tokom
1994. otvorio {est stotina novih radnji (zauzimaju-
}i povr{inu od 5 miliona kvadratnih stopa), uz
pomo} vlastitog preduzetni~kog finansiranja, a
njegov biv{i predsednik, H. Vejn Hjuzing, izja-
vljivao je kako je za 87 miliona ameri~kih domova
trebalo petnaest godina da bi se dostigla suma od 30
milijardi dolara vrednog ulaganja u VCR-ove i da je
Holivud imao toliko veliki ulog kada je njemu pro-
davao kasete da se filmska imperija jednostavno ni-
je usudila da sa njim u|e u sporazume u vezi sa VOD-
om.
Ne znam za vas, ali ja bih sutra bacio svoj
VCR zbog bolje stvari. Ono {to je meni va`no je-
ste {lepovanje (i vra}anje) atoma (od strane onog
{to se ponekad naziva „mre`a {unjalica“), nasu-
prot prijemu bespovratnih bitova bez depozita.
Uz du`no po{tovanje Blokbastera i njegovog no-
vog vlasnika, Viakoma, mislim da }e radnje za iz-
najmljivanje video-kaseta prestati sa radom za
manje od deset godina.
Hjuzing je tvrdio da ako „plati po gledanju“
televizija nije radila, za{to bi onda video „na
zahtev“ radio? Ali iznajmljivanje video-kaseta
jeste „pla}anje po gledanju“. U stvari, velik
uspeh Blokbastera dokazuje da sistem „plati po
gledanju“ funkcioni{e. Jedina razlika je {to su
njegove radnje, koje iznajmljuju atome, jednostavni-
je za pregledavanje od menija rentabilnih bitova.
Ali, ovo se brzo menja. Kada se elektronsko pregle-
davanje u~ini prijatnijim od strane ma{tovitih
sistema baziranih na agentima, tada, za razliku od
Blokbastera, VOD ne}e biti ograni~en na par hi-
ljada naslova, ve} }e izbor bukvalno biti beskona-
~an.
Bilo {ta/kad/gde televizija
Neki od najstarijih svetskih direktora te-
lefonskih kompanija recituju kovanicu: „Bilo
{ta, bilo kad, bilo gde“ (BBB), kao pesmu o moder-
noj mobilnosti. Ali moj cilj (a mislim da je i
va{) jeste da imam „ni{ta, nikad, nigde“ ukoli-
ko nije privremen, va`an, zabavan, relevantan,
ili sposoban da dostigne moju ma{tu. BBB zauda-
ra na paradigmu za telekomunikacije. Ali pred-
stavlja divan na~in da se razmi{lja o televiziji.
Kada ~ujemo ne{to o hiljadu kanala na TV-u,
te`imo da to zaboravimo. ^ak i bez satelita, ve}
imamo vi{e od hiljadu programa koji se dnevno
isporu~uju u na{e ku}e. Naravno, oni se {alju u
sva – pa ~ak i neobi~na – doba dana. Kada se u Sa-
telitskom TV Nedeljniku (Sattelite TV
Weekly) doda spisak od 150 i vi{e TV kanala, re-
zultat je dodatnih 2.700 ili vi{e programa do-
stupnih u jednom danu.
Kada bi va{ TV mogao da snimi svaki pro-
gram koji se emituje, ve} biste imali pet puta ve-
}i ponu|en izbor nego {to imate na informativ-
nom autoputu. Kada biste, umesto da ih sve ~uvate,
imali svog TV agenta koji bi hvatao jedan ili dva
kanala koji vas mo`da zanimaju, mogli biste ih
naknadno pogledati kada god po`elite.
Sada pustite da se BBB-TV pro{iri na glo-
balnu infrastrukturu, sa~injenu od petnaest hi-
ljada televizijskih kanala. Kvalitativne i
kvantitativne razlike postaju vrlo zanimljive.
Neki Amerikanci bi mogli pratiti {pansku te-
leviziju da bi usavr{ili svoj {panski, drugi bi
mogli da prate kanal 11, na {vajcarskoj kablov-
0 1
skoj, da bi videli necenzurisanu nema~ku goloti-
nju (u 5 popodne, po njujor{kom vremenu!), a 2 mi-
liona gr~kih Amerikanaca bi mogli biti zainte-
resovani da vide bilo koji od tri nacionalna ili
sedam regionalnih gr~kih televizijskih kanala.
Mo`da je jo{ zanimljivija ~injenica da
Englezi odvajaju vi{e od sedamdeset i pet sati
godi{nje da bi pokrili {ahovske {ampionate,
a da Francuzi osamdeset sati dodeljuju prenosu
Tur d Fransa (Tour De France). Ameri~ki {a-
hovski i biciklisti~ki entuzijasti bi svakako
u`ivali u mogu}nosti pristupa ovim doga|aji-
ma – bilo kada i bilo gde.
Televizija za letnjikovac
Kada bih razmi{ljao o poseti jugozapadnoj
obali Turske, mo`da ne bih na{ao dokumentaciju
o Bodrumu, ali bih sigurno mogao na}i delove
filmova o drvenoj brodogradnji, no}nom ribolo-
vu, podvodnim antikvitetima i orijentalnim te-
pisima, iz raznih izvora kao {to su Nacionalna
Geografija, PBS, BBC i stotina drugih. Ovi par-
~i}i se mogu sklopiti zajedno kako bi oblikova-
li pri~u koja bi udovoljila mojoj specifi~noj
potrebi. Rezultiraju}i film verovatno ne bi do-
bio Oskara za najbolji dokumentarac, ali to i ni-
je cilj.
VOD mo`e omogu}iti novi `ivot dokumen-
tarnom filmu, pa ~ak i infomercijalnom (in-
formativno-komercijalnom) `anru strave. Digi-
talni TV agenti }e u letu „ure|ivati“ filmove,
sli~no kao {to profesori sklapaju antologiju
koriste}i poglavlja iz razli~itih knjiga i ~la-
naka iz ~asopisa. Advokati – ~uvari autorskih
prava – ve`ite pojaseve.
Na Mre`i je svaka osoba potencijalna TV
stanica, bez dozvole za emitovanje. U Sjedinjenim
Dr`avama je, tokom 1993, prodato tri i po milio-
na kamkordera. Svaki ku}ni video ne}e biti neko
remek-delo (hvala bogu). Ali sada smo u mogu}no-
sti da razmi{ljamo o masovnim medijima kao o
ne~emu mnogo vi{em od velike proizvodne cene,
profesionalnoj TV.
Predsedavaju}i telekomunikacijskih kom-
panija razumeju potrebu za {irokom „stazom“ u
va{ dom. Me|utim, oni ne mogu da proniknu u
smisao potrebe za kanalom sli~nog kapaciteta,
ali u suprotnom pravcu. Ova asimetrija je potvr-
|ena iskustvom sa interaktivnim kompjuter-
skim uslugama, koje su ponekad ponu|ene sa ve-
}im propusnim opsegom prema vama i manjim
propusnim opsegom od vas. To je zbog toga {to, na
primer, ve}ina nas kuca mnogo sporije nego {to
~ita, i slike raspoznaje mnogo br`e nego {to ih
mo`emo nacrtati.
Danas ne postoji ova asimetrija u video
uslugama. Kanal mora da bude dvosmeran. O~igle-
dan primer su telekonferencije, koje }e postati
naro~ito vredan medij {iroke potro{nje za pe-
nzionere ili – u familijama – za razvedenog rodi-
telja koji nema starateljstvo nad detetom.
To je video „u`ivo“. Samo na trenutak raz-
mislite o „mrtvom“ videu. U bliskoj budu}nosti
individue }e biti u mogu}nosti da pru`aju elek-
tronske video usluge na isti na~in na koji pede-
set i sedam hiljada Amerikanaca danas vodi kom-
pjuterske BBS-ove. To je televizijski zemljopis
budu}nosti, koji po~inje da li~i na Internet na-
seljen malim proizvo|a~ima informacija. Za ne-
koliko godina mo}i }ete od D`uli ^ajld ili ne-
ke marokanske doma}ice da nau~ite kako se pravi
kuskus. Mo}i }ete da otkrivate vina sa Robertom
Parkerom ili burgundijskim bera~em gro`|a.
0 1
Topologija planete koja se smanjuje
Trenutno postoje ~etiri elektronske staze
koje dospevaju u va{u ku}u: telefon, kabl, sate-
litski i radio--talasi. Razlike izme|u njih su
vi{e topolo{ke prirode nego u alternativnim
ekonomskim modelima. Ukoliko `elim da isto-
vremeno isporu~im isti bit u svaku ku}u u konti-
nentalnim Sjedinjenim Dr`avama, o~igledno bi
trebalo da koristim jedan jedini satelit koji po-
kriva sav prostor izme|u isto~ne i zapadne obale.
Ovo bi bila najlogi~nija topologija, u pore|enju
sa, na primer, slanjem tog bita svakoj od dvadeset
dve hiljade telefonskih centrala u SAD.
Nasuprot tome, ako posedujem regionalne no-
vosti ili ogla{avanje, zemaljsko emitovanje ra-
dio-talasima bi funkcionisalo sasvim dobro, a
kablovsko jo{ bolje. Telefon najbolje radi od
ta~ke do ta~ke. Ukoliko odlu~im, samo na osnovu
topologije, koji }u medij koristiti, fudbalski
{ampionat bih stavio na satelit, a interaktivnu
i personalizovanu verziju Vol Strit Vik (Wall
Street Week) nedeljnika slao bih preko tele-
fonske mre`e. Put isporuke – satelit, zemaljsko
emitovanje, kabl ili telefon – mo`e biti oda-
bran na osnovu toga koji od njih najbolje odgovara
odre|enoj vrsti bita.
U „realnom svetu“, kako ljudi vole da mi ka-
`u (kao da ja `ivim u nerealnom svetu), svaki ka-
nal poku{ava da pove}a svoju nosivost, ~esto ko-
riste}i sebe upravo za ono {to najlo{ije radi.
Na primer, neki operateri stacionarnih sa-
telita razmi{ljaju o zemaljskim od-ta~ke-do-ta~-
ke mre`nim uslugama. Ovo zaista nema smisla, u
pore|enju sa `i~anom telefonskom mre`om, osim
ukoliko se ne nalazite na mestu koje poku{ava da
prevazi|e neke posebne geografske ili politi~ke
prepreke, poput arhipelaga ili cenzure. Sli~no
tome, slanje fudbalskog {ampionata putem svakog
zemaljskog, kablovskog ili telefonskog sistema
jeste te`ak na~in sprovo|enja bitova svima u
isto vreme.
Polako, ali sigurno, bitovi }e se preseliti
u odgovaraju}i kanal u odgovaraju}e vreme. Kada
bih po`eleo da gledam pro{logodi{nji fudbal-
ski {ampionat, njegovo pozivanje telefonom bi
bio logi~an na~in da se to postigne (nasuprot ~e-
kanju da ga neko reprizira). Posle utakmice {am-
pionat odjednom postaje arhivski podatak i zbog
toga je odgovaraju}i kanal ne{to druga~iji nego
kada je stvar i{la „u`ivo“.
Svaki kanal isporuke ima sebi svojstvene
anomalije. Kada se putem satelita prenosi poruka
iz Njujorka u London, udaljenost koju signal pre-
lazi je samo sedam kilometara du`a od Njujorka
do Nju D`ersija, istom metodom. Ovo nam sugeri-
{e da bi telefonski poziv, u okviru iste zone po-
krivanja, mo`da trebalo da ko{ta isto, bez obzi-
ra da li zovete iz Madisona u Park aveniju ili iz
Tajm skvera na Pikadili.
Opti~ka vlakna }e izdejstvovati sli~nu re-
konstrukciju cena u isporuci bitova. Kada ista
telefonska linija prenosi bitove izme|u Njujor-
ka i Los An|elesa, nije jasno da li njihovo preno-
{enje na daljinu ko{ta manje ili vi{e nego kada
bi se prenosili vrlo isprepletenom gradskom te-
lefonskom mre`om.
U digitalnom svetu daljina ima sve manje i
manje zna~aja. U stvari, korisnik Interneta je na
nju potpuno zaboravio. Na Internetu udaljenost
br`e funkcioni{e unatrag. ^esto br`e dobijam
odgovore iz udaljenih mesta nego iz obli`njih,
jer vremenska razlika omogu}ava ljudima da odgo-
vore dok spavam – tako da je ose}aj blizine ve}i.
Kada se sistem isporuke koji izgleda sli~an
Internetu koristi u op{tem svetu zabave, plane-
ta postaje jedna medijska ma{ina. Ku}e koje su da-
nas opremljene pokretnim satelitskim antenama
ve} uveliko dobijaju ukus {irokog opsega progra-
0 1
miranja, bez geopoliti~kih granica. Problem je
samo kako se izboriti s njim.
Signali koji znaju za sebe
Najbolji na~in da se suo~ite sa ogromnom ko-
li~inom dostupnog televizijskog programa jeste
da uop{te nemate dodir sa njim. Pustite da se ti-
me bavi agent.
Bez obzira {to }e budu}e ra~unarske ma{i-
ne biti sposobne da razumeju video naraciju, po-
put vas i mene, u otprilike slede}ih trideset go-
dina, ma{inino razumevanje video-sadr`aja bi}e
ograni~eno na specifi~ne domene, poput prepo-
znavanja lica kod ATM38 ma{ina. Ovo je jo{ dale-
ko od kompjuterovog shvatanja da je Seinfeld izgu-
bio jo{ jednu devojku. Dakle, nama su potrebni oni
bitovi koji opisuju naraciju putem klju~nih re~i,
podaci o sadr`aju i reference u oba smera.
U slede}ih par decenija bitovi koji opisuju
druge bitove, spiskovi sadr`aja, indeksi i rezi-
mei useli}e se u digitalno emitovanje. Oni }e bi-
ti uneti od strane ljudi kojima poma`u ma{ine,
u vreme emitovanja ili kasnije (od strane gleda-
laca i komentatora). Rezultat }e biti struja bito-
va sa toliko informacija u zaglavljima da }e va{
kompjuter stvarno biti u stanju da vam pomogne da
se izborite sa velikom koli~inom sadr`aja.
Moj budu}i video-rekorder obrati}e mi se
kada do|em ku}i i re~ima: „Nikolas, pogledao
sam pet hiljada sati televizije, dok ste bili na-
polju, i snimio {est segmenata za vas, ~ije je sve-
ukupno trajanje ~etrdeset minuta. Va{ drug iz
srednje {kole bio je gost u {ou-programu ’Danas’,
emitovan je dokumentarni film o Dodekanskim
ostrvima, itd...“ Ovo }e posti}i gledaju}i u
zaglavlja.
Isti ovi bitovi u zaglavljima vrlo dobro }e
do}i i u ogla{avanju. Ukoliko ste zainteresova-
ni za kupovinu novih kola, na ekranu vam se to-
kom nedelje mogu vrteti samo reklame za kola. I
vi{e od toga, proizvo|a~i automobila mogu ugra-
diti lokalne, regionalne i nacionalne informa-
cije u zaglavljima, tako da je uklju~ena ~ak i do-
zvola za prodaju koju poseduje najbli`i prodavac
kola. Ovo se mo`e pro{iriti na ~itav kanal za
kupovinu koji, za razliku od QVC-a, prodaje is-
klju~ivo stvari koje su vam zaista potrebne,
umesto npr. prstenja od cirkonijuma.
Bitovi o bitovima u potpunosti menjaju
emitovanje. Oni vam omogu}avaju da uhvatite samo
ono {to vas zanima i snabdevaju mre`u podacima
koji omogu}uju isporuku u bilo koji kutak, tamo
gde je ona potrebna. Mre`e }e najzad nau~iti zbog
~ega je umre`ivanje izmi{ljeno.
Mre`e i mre`e
Televizijske mre`e predstavljaju gotovo su-
protnost ra~unarskim mre`ama. Televizijska mre-
`a predstavlja hijerarhiju distribucije sa izvo-
rom (odakle signal dolazi) i mnogih istovrsnih
slivnika (gde signali idu).
Kompjuterske mre`e su, s druge strane, re-
{etka raznovrsnih procesora, od kojih svaki mo-
`e biti izvor i slivnik. Oni se me|usobno mogu
toliko razlikovati da njihovi dizajneri ~ak ne
govore istim jezikom. Racionalnost jednog je, ot-
prilike, toliko logi~na drugome koliko je
islamski fundamentalizam logi~an italijan-
skom katoliku.
Na primer, kada po{aljete e-po{tu preko
Interneta, poruka se rastavlja u pakete kojima se
dodaju zaglavlja sa adresom i ti delovi se {alju
nizom odvojenih staza, kroz niz usputnih proce-
sora koji skidaju i dodaju informacije u zaglavl-
0 1
ja i, odjednom, sasvim magi~no, oni se pregrupi{u
i sklapaju poruku na drugom kraju. Razlog zbog ko-
jeg ovo uop{te funkcioni{e je taj {to svaki pa-
ket poseduje bitove o drugim bitovima i {to sva-
ki procesor ima sposobnost da izvu~e informaci-
ju o poruci iz same poruke.
Kada su video in`enjeri pristupili digi-
talnoj televiziji, nisu uzimali ~asove dizajna
kompjuterskih mre`a. Oni su ignorisali fleksi-
bilnost raznovrsnih sistema i informacijama
prenatrpana zaglavlja. Umesto toga, oni su se iz-
me|u sebe radije sva|ali zbog rezolucije, broja
frejmova, odnosa ivica i preplitanja nego {to bi
dopustili da ovo budu promenljive veli~ine.
Doktrina TV emitovanja poseduje svu dogmatiku
analognog sveta i gotovo je u potpunosti li{ena
digitalnih principa, poput otvorene arhitektu-
re, podesivosti i interoperativnosti. Ovo }e se
promeniti, ali do sada je ta promena bila vrlo
spora.
Predstavnik ove promene bi}e Internet –
istovremeno, bukvalno – i kao model i kao metafo-
ra. Internet je interesantan ne samo kao masivna
i rasprostranjena globalna mre`a ve}, tako|e, i
kao primer ne~ega {to je evoluiralo bez vidlji-
vog rukovode}eg dizajnera, ne~ega {to odr`ava
svoj oblik, sli~no jatu pataka. Niko nije {ef i
svi delovi se do sada zadivljuju}e prilago|avaju.
Niko ne zna ta~no koliko ljudi koristi In-
ternet jer je, pre svega, mre`a mre`a. U oktobru
1994. vi{e od ~etrdeset pet hiljada mre`a bilo je
deo Interneta. Priklju~eno je vi{e od 4 miliona
hostova39 (njihov broj raste brzinom od 20 proce-
nata po tromese~ju), ali to nije merilo od pomo}i
u proceni broja korisnika. Sve {to treba da se de-
si, jeste da jedna od tih ma{ina slu`i kao javni
prolaz za, recimo, francuski Minitel sistem i
da odjednom imamo dodatnih 8 miliona potenci-
jalnih korisnika na Internetu.
 Dr`ava Merilend nudi Internet svim svo- Godine 2000. mnogo vi{e ljudi zabavlja}e se
jim stanovnicima, kao i grad Bolonja u Italiji. na Internetu nego {to }e gledati u ono {to danas
O~igledno je da ga svi ovi ljudi ne koriste, ali u nazivamo (televizijskim) mre`ama. Internet }e
1994. godini – 20 do 30 miliona ljudi izgleda da evoluirati iznad MUD-ova i MOO-ova (koji pri-
jesu. Moja procena je da }e do 2000. biti priklju- li~no zvu~e poput Vudstoka 60-ih, samo u digital-
~eno milijardu ljudi. Ova prognoza je zasnovana nom obliku 90-ih), i po~e}e da slu`i {irem opse-
na ~injenici da je najbr`e rastu}i broj Internet gu zabave.
hostova (procentualna promena), u tre}em trome- Internet Radio je svakako vodi~ za budu}-
se~ju 1994, bio u Argentini, Iranu, Peruu, Egip-
nost. Ali ~ak je i Internet radio samo vrh lede-
tu, Filipinima, Ruskoj federaciji, Sloveniji i
nog brega jer, do sada, nije zna~io vi{e od
Indoneziji (ovim redosledom). Sve ove zemlje su u
uskoorijentisanog emitovanja ka posebnoj vrsti
periodu od tri meseca pokazale porast od preko
100 procenata. Internet, popularno nazvan Mre- kompjuterskog hakera, kao {to je ve} osvedo~eno u
`a, nije vi{e samo Severna Amerika. Trideset i jednoj od njegovih glavnih {ou--emisija, pod na-
pet procenata hostova nalazi se u ostatku sveta, a zivom „^udak nedelje“.
to je brzorastu}i deo. Zajednica korisnika Interneta bi}e vode}a
Mada Internet koristim svakodnevno tokom struja svakodnevnog `ivota. Njegova demografija
~itave godine, ljudi poput mene se na Mre`i sma- }e sve vi{e li~iti na demografiju samog sveta.
traju ~udacima. Ja je isklju~ivo koristim za e- Kao {to su ve} nau~ili Minitel iz Francuske i
po{tu. Upu}eniji ljudi i oni koji imaju vreme- Prodid`i iz Sjedinjenih Dr`ava, najve}a prime-
na krstare Mre`om, sli~no ula`enju i izla`e- na mre`a jeste e-po{ta40. Istinska vrednost mre-
nju iz radnji u holu. Bukvalno mo`ete i}i od ma- `e manje le`i u informacijama a vi{e u zajedni-
{ine do ma{ine i baviti se kupovinom kroz pro- ci. Informativni autoput je vi{e nego pre~ica
zore, koriste}i alatke poput Mozaika, ili mo`e- ka svakoj knjizi u Kongresnoj biblioteci. On
te „jahati bez sedla“ (ovo podrazumeva operacije stvara potpuno novu globalnu socijalnu fabriku.
bli`e ma{ini, bez posredni~kih programa). Ta-
ko|e, mo`ete se pridru`iti nekoj od grupa za di-
skusiju u realnom vremenu, tzv. MUD-ovima. Ovaj
termin je smi{ljen jo{ 1979. i zna~io je
„vi{ekorisni~ke katakombe“ (eng. multi-user
dungeons), tj. imaginarne hodnike u kojima se
vi{e korisnika me|usobno nadmetalo (neki lju-
di }e biti posti|eni zbog ovog imena, pa }e tvr-
diti da ono u stvari zna~i „multi-user domain“,
tj. vi{ekorisni~ki delokrug). Noviji oblik
MUD-a je MOO (MUD objektno orijentisan). U
stvarnom svetu, MUD-ovi i MOO-ovi predstavlja-
ju ne{to „tre}e“ – ni ku}u ni posao. Neki ljudi
danas tamo provode po osam sati dnevno.

0 1
 15. Dobre veze
Nije dovoljno biti digitalan
Dok ~itate ovu stranu, va{e o~i i mozak pre-
tvaraju {tampani medij u signale, koje mo`ete
obraditi i prepoznati kao slova i re~i sa zna~e-
njem. Ukoliko biste po`eleli da faksirate ovu
stranu, skener u faksimil ma{ini generisao bi
finu mapu sa~injenu od mno{tva linija sa 0 (nu-
lama) i 1 (jedinicama), koje predstavljaju crnu
boju i belu, bezbojnu povr{inu papira. Verodo-
stojnost digitalnog prikaza stvarne strane vari-
ra u odnosu na fino}u skeniranja. Ipak, bez obzi-
ra koliko dobro va{ faks bude skenirao tekst, na
kraju }e faks biti skoro isti kao i slika na stra-
ni. On nije sa~injen od slova i re~i, ve} od pikse-
la.
Da bi ra~unar interpretirao bilo {ta od sa-
dr`aja te slike, on mora pro}i kroz proces prepo-
znavanja, kroz koji prolazite i vi. On mora da
pretvori mala podru~ja piksela u slova, a njih
potom u re~i. Ovo uklju~uje sve uobi~ajene pro-
bleme oko prepoznavanja, kao {to su razlika iz-
me|u slova O i cifre 0, odvajanje nebitne `vrljo-
tine od teksta, odre|ivanje razlike izme|u oti-
ska od kafe i ilustracije, kao i razlikovanje sve-
ga ovoga od pozadinskog {uma, pega nastalih pri
skeniranju i prenosu.
0 1
Kada se ovo jednom uradi, va{a digitalna
reprezentacija vi{e nije slika ve} strukturi-
sani podaci u obliku slova, obi~no kodirani bi-
narnom reprezentacijom zvanom ASCII (~ita se
„aski“ i zna~i: ameri~ki standardni kod za in-
formativnu razmenu), plus neki dodatni podaci
o obliku slova (fontu) Berkli i njegovom izgle-
du na ovoj strani. Ova fundamentalna razlika
izme|u faksa i ASCII-ja javlja se i u drugim
medijima.
CD je „audio-faks“. U pitanju su digitalni
podaci koji nam omogu}avaju da sabijamo, ispra-
vljamo i kontroli{emo akusti~ni signal, ali
on nam ne pru`a muzi~ku strukturu. Bilo bi vr-
lo te{ko, na primer, izdvojiti klavir, zameni-
ti peva~a ili promeniti prostorni polo`aj in-
strumenata u orkestru. Dramati~na razlika iz-
me|u audio-faksa i vi{e strukturisane repre-
zentacije muzike izu~avana je pre osam godina od
strane Majka Houlija, tada{njeg studenta, a sa-
da{njeg novog i sposobnog ~lana MIT-a, tako|e i
darovitog pijaniste.
Houlijeve doktorske studije su sadr`ale
rad sa specijalno instrumentalizovanim pija-
nom, Grand Bosendorfer, koji je snimao ta~no vre-
me svakog udarca ~eki}a i snagu kojom je udarao
`icu. [tavi{e, sve dirke su bile motorizovane,
tako da je klavir mogao reprodukovati muziku uz
skoro savr{eno izvo|enje. Zamislite ga kao vrlo
fini digitalizator klavijature, kombinovan sa
najskupljim klavirom na svetu i najboljom rezo-
lucijom. Nedavno je Jamaha (Yamaha) predstavila
njegovu jeftiniju verziju.
Houli je razmi{ljao o problemu kako uskla-
di{titi vi{e od jednog sata muzike na CD-u. In-
dustrija se latila ovog problema na dva na~ina,
oba usmerena na uve}anje kapaciteta. Jedan je bio
promena lasera iz crvenog u plavi, kako bi se
skratila talasna du`ina i za ~etiri puta pove}a-
la gustina. Drugi se ticao kori{}enja savreme-
nije tehnike za kodiranje, jer va{ CD plejer zai-
sta upotrebljava algoritme iz sredine 70-ih, a od
tada smo nau~ili kako da kompresujemo audio naj-
manje ~etiri puta (uz isti nivo tzv. bezgubitno-
sti). Koristite ove dve tehnike zajedno i dobi}e-
te neverovatnih {esnaest sati audija na jednoj
strani CD-a.
Houli mi je jednog dana objasnio da je do-
{ao do na~ina da na CD smesti mnogo ve}i broj sa-
ti audija. Kada sam ga upitao: „Pa, koliko?“, re-
kao je: „Oko pet hiljada.“ Ako je ovo bila istina,
pomislio sam – Trebalo bi da svetska asocijacija
muzi~kih izdava~a do`ivotno ugovori odstrel
Houlija, i trebalo bi da on ostatak `ivota provo-
di kao Salman Ru{di41. Ali zamolio sam ga da mi,
u svakom slu~aju, objasni kako (sa prekr{tenim
prstima, obe}ao sam da }u sa~uvati tajnu).
Ono {to je Houli primetio u vezi sa Bosen-
dorferom i kroz njegovu upotrebu, uz tako odoma-
}ena imena, poput D`ona Vilijamsa, jeste da ljud-
ske ruke, dok prave vrlo brze pokrete, jednostavno
ne mogu generisati vi{e od 30.000 bitova u minu-
tu, kao izlaz iz Bosendorfera. Zapravo, podaci o
gestovima, merenje pokreta prstiju, ukazivali su
na njihov mali obim. Uporedite to sa 1.2 miliona
bps koje stvara audio, kao na CD-u. Naime, ukoli-
ko biste pohranjivali podatke o pokretima, a ne
audiju, zaista biste mogli da sa~uvate pet hilja-
da sati muzike. I ne bi vam bio potreban Bosen-
dorfer koji ko{ta 125.000 dolara, ve} biste mo-
gli koristiti mnogo skromnije instrumente sa
MIDI-jem (Interfejs za kontrolu muzi~kih in-
strumenata).
Svako iz industrije, ko je obratio pa`nju na
problem kapaciteta audio CD-a, razumno ga je,
ali stidljivo, svrstao isklju~ivo u audio domen,
sli~no kao i faks u domenu slike. Nasuprot tome,
Houli razmi{lja kako su pokreti kao MIDI i
0 1
oba bliska ASCII-ju. U stvari, muzi~ka nota je
sama po sebi jo{ kompaktnija reprezentacija
(ali uz nisku rezoluciju i uz nedostatak ljudske
interpretacije).
Tra`e}i strukturu u signalima, u na~inu
njihovog generisanja, mi idemo ispod povr{in-
skog izgleda bitova i otkrivamo blokove iz kojih
nastaju slika, zvuk ili tekst. Ovo je jedna od naj-
va`nijih ~injenica u digitalnom bivanju.
Faks `ivota
Da je pre dvadeset i pet godina zajednica
kompjuterskih nauka predvi|ala procenat novog
teksta koji }e danas biti kompjuterski ~itljiv,
procenila bi ga na 80 ili 90 procenata. Sve do
1980. ona je mogla biti u pravu. Tada se pojavila
faksimil ma{ina.
Faks ma{ina je ozbiljan kamen spoticanja u
informativnom pejza`u, korak unazad, ~ije }e se
posledice ose}ati posle dugo vremena. Ova osuda
izgleda da je uperena protiv telekomunikacij-
skog medija, koji je o~igledno revolucionisao ne
samo na~in na koji obavljamo poslove nego, u sve
ve}oj meri, i na{e `ivote. Me|utim, ljudi ne raz-
umeju dugotrajne tro{kove, kratkotrajne gre{ke
i alternative.
Faks je japansko zave{tanje, ali ne samo
zbog toga {to su Japanci bili dovoljno pametni
da ga standardizuju i proizvedu bolje nego bilo ko
drugi, kao video--rikordere. To je zbog njihove
kulture, u kojoj su jezik i poslovni obi~aji veoma
slikovno orijentisani.
Sve do pre deset godina japanski poslovi nisu
vo|eni posredstvom dokumenata, ve} glasom, i obi~-
no licem u lice. Samo nekoliko biznismena je ima-
lo sekretarice i prepiska je ~esto bila mukotrpno
ra|ena rukom. Ekvivalent pisa}oj ma{ini je izgle-
dao kao ma{ina za slaganje, sa elektromehani~kom
rukom koja se nalazila iznad gustog skupa raznih
mogu}nosti, iz kojih se gradi samo jedan od total-
nih {ezdeset hiljada kand`i simbola.
Piktografska priroda kand`ija u~inila je
faks prirodnim. Po{to je tek tada bilo malo ja-
panskog u kompjuterski ~itljivom obliku, faks
je bio zgodno re{enje. S druge strane, za simboli~-
ki jezik, poput engleskog, faks je ni{ta drugo ne-
go propast kad je re~ o kompjuterskoj ~itljivosti.
Sa dvadeset i {est slova latinskog alfabeta,
deset cifara i hrpom specijalnih znakova, za nas
bi bilo mnogo prirodnije da razmi{ljamo u okviru
8-bitnog ASCII- ja. Ali, upravo faks nas je nate-
rao da ovo ignori{emo. Na primer, ve}ina poslov-
nih pisama se danas priprema na tekst-procesoru,
{tampa i faksira. Razmislite malo o tome! Mi
pripremamo na{ dokument u kompletno kompju-
terski ~itljivom obliku, toliko ~itljivom da
nam ni na pamet ne pada da pustimo spel-~eker42
preko njega.
[ta zatim radimo? [tampamo ga na belom
papiru. Dokument je sada izgubio sve povlastice
digitalnog bivanja.
Posle toga ga uzimamo i stavljamo u faks ma-
{inu, gde se on (re)digitalizuje u sliku, pri ~e-
mu se gubi i ono malo kvaliteta, kao {to su ose}aj,
boja i kvalitet slova koji su mogli postojati na
papiru. On se prosle|uje ka destinaciji, mo`da
ba{ pravo u kantu za |ubre, pored fotokopir ma-
{ine. Ukoliko ste jedan od manje sre}nih prima-
laca, mora}ete ga pro~itati sa odvratnog, tananog
i ponekad neprese~enog papira koji podse}a na
drevne spise. Stanite malo! Ovo je razumno isto
koliko i slanje ~ajnih listi}a.
^ak i ako va{ ra~unar ima u sebi faks mo-
dem, koji izbegava prelazni papirni korak, ili ako
je va{ faks prost list i u punom koloru, on nije in-
teligentan medij. Razlog tome je taj {to ste ukloni-
0 1
li kompjutersku ~itljivost, koja ozna~ava sposob-
nost kojom primalac mo`e automatski sa~uvati, po-
vratiti i manipulisati va{u poruku.
Koliko puta se se}ate faksa koji je stigao
pre otprilike {est meseci od nekoga ... od negde ...
u vezi sa ovim i onim? U ASCII obliku, nekome
bi bilo potrebno da samo pretra`i bazu podataka,
gde se pojavljuje „ovo i ono“.
Kada faksirate tabelarni izve{taj, sve {to
mo`ete poslati je njegova slika. Sa e-po{tom mo-
`ete poslati „izvr{nu“ tabelu kojom primalac
mo`e manipulisati, proveravati je ili je sagle-
dati u kojem god obliku `eli.
Faks nije ~ak ni ekonomi~an. Bilo bi po-
trebno oko dvadeset sekundi da bi se ova strana
poslala normalnim faksom, brzinom od 9.600
boda. Ovo predstavlja pribli`no 200.000 bitova
informacija u tom obliku. S druge strane, kori-
ste}i elektronsku po{tu, bilo bi potrebno manje
od jedne desetine ovih bitova: za ASCII i neke
kontrolne karaktere. Drugim re~ima, ~ak i ako
tvrdite da ne hajete za kompjutersku ~itljivost,
e-po{ta ~ini 10 procenata cene faksa, mereno po
bitu ili po sekundi, pri istih 9.600 boda (na
38.400 boda to bi bilo 2.5 procenata cene faksa).
Ideja o faksu i elektronskoj po{ti je stara
preko sto godina. U rukopisu iz 1863. godine, „Pa-
riz u 20. veku“, prona|enom i prvi put objavlje-
nom tek 1994, @il Vern pi{e: „Foto-telegrafija
omogu}ava da se svaki tekst, potpis ili ilustra-
cija po{alju na daljinu i da se bilo koji ugovor
potpi{e na udaljenosti od 20.000 km. Svaka ku}a
je povezana.“
Vestern-Junionov (Western Union) automat-
ski telegraf (1883) predstavljao je od ta~ke do ta~-
ke povezanu e-po{tu. Op{ta upotreba e-po{te kakvu
danas znamo – vi{e ta~aka ka vi{e ta~aka – pretho-
di op{toj upotrebi faksa. Kada je elektronska po-
{ta po~ela da se koristi, sredinom i krajem 60-ih,
relativno malo ljudi je bilo kompjuterski obrazo-
vano. Stoga nije za~u|uju}e {to je e-po{ta bila dra-
mati~no prevazi|ena od strane faksa, tokom 80-ih.
Razlozi su bili lako}a kori{}enja, jednostavna is-
poruka slika i grafike, i ulaz {tampane forme
(formulari, itd). Isto tako, faksovi sa potpisom
tek od nedavno i samo pod odre|enim uslovima ima-
ju legalnu vrednost.
Ali danas, uz sveprisutnost ra~unara,
prednosti e-po{te su ogromne, {to je dokazano
njegovom brzorastu}om upotrebom. Pored digi-
talnih pogodnosti, e-po{ta je i konverzacijski
medij. ^ak i ako nije izgovoreni dijalog, ona je
mnogo bli`a govoru nego pisanju.
Prva stvar koju ujutru uradim jeste ~itanje e-
po{te i kasnije, tokom dana, mogu slobodno da ka-
`em: „Da, jutros sam razgovarao sa tim i tim“,
{to je, u stvari, komunikacija e-po{tom. Poruke
se {alju napred i nazad. Takve razmene ~esto re-
zultiraju tipografskim gre{kama. Se}am se kada
sam se izvinjavao japanskom kolegi zbog svog ku-
canja, on je odgovorio da ne brinem jer je on mnogo
bolje ispravljao gre{ke od bilo kog softverskog
paketa. To je stvarno istina.
Ovaj novi kvazi-konverzacijski medij se zai-
sta razlikuje od pisanja pisama. On predstavlja
mnogo vi{e od nekakve brze po{te. S vremenom, lju-
di }e pronalaziti razli~ite stilove upotrebe. Ve}
postoji ceo nov jezik e-po{te za ton, zasnovan na
kori{}enju znakova poput :–) nasmejanog lica43.
Bez sumnje, u slede}em milenijumu }e e-po{ta (ogra-
ni~ena na ASCII) biti dominantan medij, koji }e
tokom slede}ih petnaest godina potisnuti glasov-
nu komunikaciju. Svi }emo koristiti e-po{tu ka-
da se nau~imo izvesnim digitalnim manirima.
Netikecija
0 1
Zamislite slede}u scenu: u austrijskom
dvorcu iz osamnaestog veka balska dvorana blista
punim sjajem, reflektuju}im svetlom stotina sve-
}a, venecijanskim ogledalima i dragim kamenjem.
^etiri stotine zgodnih i lepih ljudi dostojan-
stveno ple{e valcer na muziku orkestra od deset
~lanova – identi~no kao u balskim scenama Para-
mauntovog filma Skerletna kraljica ili u Vese-
lim udovicama Juniversal Pik~ersa (Universal
Pictures). Sada zamislite istu scenu, samo {to je
390 gostiju, no} pre toga, nau~ilo da igra; svi su
oni preterano svesni svojih stopala. Ovo je sli~-
no dana{njem Internetu: ve}ina korisnika je ne-
spretna.
Ogromnu ve}inu dana{njih korisnika In-
terneta ~ine novajlije. Ve}ina njih je na Mre`i
manje od godinu dana. Njihove prve poruke te`e da
preplave grupicu odabranih primalaca ne samo
stranicama i stranicama poruka ve} i ose}ajem
hitnosti, koji sugeri{e kako primalac nema pa-
metnija posla nego da odmah odgovori na njihove
poruke.
[to je jo{ gore, toliko je jednostavno i jef-
tino prosle|ivati kopije dokumenata da se pri-
tiskom na jedan taster (Enter) mo`e poslati pet-
naest ili pedeset hiljada nepo`eljnih re~i u va-
{e „po{tansko sandu~e“ (eng. mailbox). Ovaj jed-
nostavan akt pretvara e-po{tu iz li~nog i kon-
verzacijskog medija u damping informacija na
veliko, {to izaziva stresne situacije kada ste
povezani kanalom niskog propusnog opsega.
Jedan novinar, koji se prihvatio pisanja o
novajlijama i njihovoj neobazrivoj upotrebi In-
terneta, sproveo je svoje istra`ivanje tako {to je
meni i drugima poslao upitnik na ~etiri strane,
bez pitanja i bilo kakve najave. Njegova pri~a bi
trebalo da bude autoportret.
E-po{ta mo`e biti sjajan medij za reporte-
re. Intervju preko e-po{te su manje nametljivi i
daju vi{e mogu}nosti za razmi{ljanje. Ube|en
sam da }e {irom sveta intervjui putem e-po{te
postati sjajan medij i standardna alatka `urna-
lizma – samo ako bi se reporteri nau~ili nekim
digitalnim manirima.
Najbolji na~in da se bude u~tiv na Internetu
jeste da se pretpostavi da primalac ima spor 1.200
bps modem i samo par trenutaka pa`nje. Primer su-
protnog (navika koju, na moj u`as, praktikuju svi
novoprido{li korisnici koje poznajem) jeste vra-
}anje cele kopije moga pisma sa njihovim odgovo-
rom. To je mo`da najmanje efikasan na~in da se e-
po{ta u~ini smislenom i mo`e biti ubita~an uko-
liko je poruka duga~ka (a kanal tesan).
Suprotan primer je jo{ gori, poput odgovora
„Naravno“. Naravno, {ta?
Najgora od svih digitalnih navika je, po
mom mi{ljenju, besplatna kopija – „cc“ (retko ko
}e se setiti da to u stvari zna~i „carbon copy“)44.
Planine ovakvih kopija su veliki broj starijih
direktora odvratile od kori{}enja Mre`e. Veli-
ki problem sa elektronskim cc-ovima je to {to
mogu da se umno`avaju, jer se odgovori suvi{e ~e-
sto {alju celoj cc listi. Nikada ne mo`ete zasi-
gurno re}i da li je neko slu~ajno odgovorio „svi-
ma“, ili nije hteo ili znao da uradi druga~ije.
Ukoliko neko organizuje me|unarodni improvi-
zovani skup i pozove mene i pedeset drugih ljudi
da prisustvujemo, poslednja stvar koju bih `eleo
da vidim jeste pedeset detaljnih putnih aran-
`mana i diskusije o njima.
Kao {to bi Bard rekao, sa`etost je du{a e-
po{te.
^ak i nedeljom
Elektronska po{ta predstavlja `ivotni
stil, koji uti~e na na~in na{eg rada i
0 1
razmo{ljanja. Jedan od vrlo specifi~nih rezul-
tata jeste promena ritma rada i zabave. Radno vre-
me od devet sati pre podne do pet sati popodne, pet
dana u nedelji, kao i dve nedelje godi{njeg odmora,
prestaju biti dominantan ritam poslovnog `ivo-
ta. Profesionalne i personalne poruke po~inju da
se me{aju; nedelja se ne razlikuje puno od pone-
deljka.
Neko }e, a posebno oni iz Evrope i Japana,
re}i da je to propast. Oni `ele da svoj posao osta-
ve u kancelariji. Ja svakako ne osporavam ljudi-
ma pravo da se distanciraju od svog posla. S druge
strane, neki od nas bi `eleli da budu „priklju~e-
ni“ sve vreme. U pitanju je jednostavna zamena.
[to se ti~e mene, radije bih nedeljom odgovarao
na e-po{tu, a ponedeljkom ostajao du`e u svojoj
pid`ami.
Istovremeno biti kod ku}e
i u inostranstvu
Postoji vrlo dobar, ali ne ba{ poznat crta-
ni film o dva psa koji koriste Internet. Jedan
pas kuca drugom: „Na Internetu niko ne zna da si
pas.“ Ovo bi trebalo da se nastavi re~ima: „I ne
znaju gde si.“
Kada letim iz Njujorka u Tokio, otprilike
~etrnaest sati, tokom celog puta kucam i, pored
drugih stvari, sastavim ~etrdeset do pedeset e-
po{tanskih poruka. Zamislite, kada bi po dola-
sku u svoj hotel mogao predati te poruke recepci-
onaru, kao faksove, uz molbu da budu poslati! Ta-
kav postupak bi bio posmatran kao masovno slanje
pisama. Ipak, kada ih {aljem putem e-po{te, to
radim brzo i lako, okretanjem lokalnog telefon-
skog broja. Ja ih {aljem ljudima, a ne raznim me-
stima. Ljudi {alju te poruke meni, a ne u Tokio.
E-po{ta pru`a za~u|uju}u mobilnost, bez
potrebe da iko zna gde se nalazite. Dok ovo mo`e
biti od va`nosti za nekog putuju}eg trgovca, u di-
gitalnom bivanju proces ostajanja u vezi posta-
vlja neka zanimljiva op{ta pitanja o razlici iz-
me|u bitova i atoma.
Smatram da, dok putujem, ima smisla posedo-
vati najmanje dva lokalna telefonska broja, pu-
tem kojih se mogu povezati sa Internetom. Nasu-
prot op{tem mi{ljenju, ovo su skupe komercijal-
ne luke koje me povezuju sa lokalnim sistemom pa-
keta date zemlje (ne{to {to radim u Gr~koj,
Francuskoj, [vajcarskoj i Japanu) ili na
Sprintove ili MCI-jeve globalne paketne uslu-
ge. Sprint, na primer, poseduje lokalne telefon-
ske brojeve u trideset i osam ruskih gradova. Sva-
ki od njih me mo`e povezati sa mojim jednokori-
sni~kim tajm{ering sistemom (u plakaru) ili, u
najgorem slu~aju, sa glavnim kompjuterom Medij-
ske laboratorije. S tog mesta, ja sam na Internetu.
Povezivanje {irom globusa jeste prava umet-
nost. Problem nije u digitalnom bivanju, nego u po-
sedovanju pravog utika~a. Evropa ima dvadeset (iz-
brojte ih sami) razli~itih utika~a za struju! I, dok
se mo`ete navi}i na taj mali plasti~ni telefonski
utika~, tzv. RJ-11 uti~nicu, u svetu postoji jo{ 175
druga~ijih. Ja sam ponosni vlasnik najmanje po jed-
ne od svakog standarda i na duga~kim putovanjima
~itavih 25 procenata mog prtljaga sa~injavaju kom-
binacije telefonskih priklju~aka i strujnih uti-
ka~a.
^ak i kada ste odgovaraju}e opremljeni, mo-
`ete biti ometeni mnogim hotelima i svim tele-
fonskim govornicama koje uop{te nemaju mogu}-
nost direktnog modemskog povezivanja. Zbog ovog
razloga postoji mali akusti~ni pretvara~, koji
se mo`e naka~iti na slu{alicu. Ovo je zadatak
~ija je te{ko}a srazmerna stepenu predizajnira-
nja telefonske slu{alice.
Jednom povezani, bitovi se bez muke probija-
ju do ku}e, ~ak i kroz najstarije analogne tele-
fonske centrale, mada to ponekad zahteva vrlo
malu brzinu i veliku korekciju gre{aka pri pre-
nosu.
Evropa je po~ela sa upotrebom svog programa
Euroutika~a, kako bi se do{lo do jedinstvenog
dizajna za strujni utika~ koji bi imao tri cilja:
1) da izgleda kao nijedan drugi utika~; 2) da ima
sigurnosne elemente svih postoje}ih utika~a i 3)
da nijednoj zemlji ne daje ekonomsku prednost (po-
tonje je posebno karakteristi~no za razmi{ljanje
Evropske Unije). Svrha ovoga nije samo u utika~i-
ma. Kako na{e digitalno bivanje bude evoluira-
lo, sve vi{e i vi{e prepreka na putu bi}e fizi~-
ke, a ne elektronske prirode.
Jedan primer namerne digitalne sabota`e
jeste kada hoteli polome mali plasti~ni deli},
uz pomo} kojeg se vadi RJ-11 priklju~ak, tako da
ne mo`ete svoj leptop priklju~iti u zid. Ovo je
gore od napla}ivanja pristiglih faksova. Tim i
Nina Zagat su obe}ali da }e u svoje budu}e hotel-
ske vodi~e ubaciti bele{ku koja }e ukazivati na
ovakve postupke, tako da }e ljudi mo}i da bojkotu-
ju te ustanove i da prenesu svoj digitalni biznis
negde drugde.

0 1
 16. Naporna zabava

Onemogu}iti u~enje
Kada su Medijske laboratorije premijerno
prikazale svoj LEGO/Logo projekat, 1989, deca iz
{estog razreda {kole Henigen demonstrirala su
svoje projekte pred kompletnim timom rukovodi-
laca kompanije LEGO, akademskim predstavnici-
ma i {tampom.
Revnosna predstavnica jedne od nacional-
nih TV mre`a, obasjana reflektorima, upitala je
jedno dete da li je za njega sve ovo ne{to vi{e od
igre i zabave. Ona je prinudila ovog osmogodi-
{njaka da joj pru`i tipi~ni sladunjavi odgovor.
Dete je o~igledno bilo uzbu|eno. Napokon,
po{to je novinarka po tre}i put ponovila pita-
nje, i uz poprili~nu toplotu od reflektora, ovo
oznojeno i uznemireno dete je bledo pogledalo u
kameru i reklo: „Da, ovo je zabavno, ali naporno
zabavno.“
Simor Papert je stru~njak za „napornu zaba-
vu“. On je jo{ ranije primetio da je „biti dobar“
u oblasti jezika ~udan koncept kada se ima u vidu
da bi svaki petogodi{njak sa sela nau~io nema~-
ki u Nema~koj, italijanski u Italiji, ili japan-
ski u Japanu. Kako starimo, izgleda da gubimo tu
sposobnost, ali ne mo`emo pore}i da je nismo
imali u mladosti.

0 1
 Papert je predlo`io da se na primenu ra~u-
nara u {kolstvu gleda, bukvalno i metafori~no,
kao na stvaranje zemlje, pod nazivom na primer,
Matematija, u kojoj bi dete u~ilo matematiku na
isti na~in na koji u~i jezike. Iako je Matemati-
ja ~udan geografski koncept, on u potpunosti po-
seduje savr{en ra~unarski smisao. U stvari, teh-
nike moderne kompjuterske simulacije omogu}a-
vaju stvaranje mikrosvetova, u kojima deca igra-
ju}i mogu istra`ivati vrlo sofisticirane prin-
cipe.
U {koli Henigen jedan {estogodi{nji de-
~ak je u tzv. LEGO/Logo klasi napravio gomilu
kockica i na njen vrh stavio motor. Povezao je dve
`ice motora na svoj kompjuter i napisao jednoli-
nijski program koji ga je uklju~ivao i isklju~i-
vao. Kada bi motor bio uklju~en, kockice bi vi-
brirale. Onda je priklju~io propeler na motor,
ali ga je iz nekog razloga montirao ekscentri~no
(tj. necentrirano, verovatno gre{kom). Kada je
potom uklju~io motor, kockice su toliko vibri-
rale i skakutale unaokolo toliko jako da se zama-
lo nisu raspale (ovo je re{eno „varanjem“ – {to
ponekad nije lo{e – uz pomo} par gumenih traka).
De~ak je tada primetio da bi se, ukoliko bi
okrenuo motor tako da se propeler okre}e suprot-
no od kazaljke na satu, LEGO gomila prvo okrenu-
la na desno, pa zatim krenula da {eta bezveze. A
kada bi se okretao u smeru kazaljke na satu, gomi-
la bi prvo krenula na levo, a onda proizvoljno.
Najzad, on je odlu~io da postavi foto-}eliju na
dno svoje strukture i da zatim postavi kockice
iznad crne krivudave linije, koju je nacrtao na
velikom belom papiru.
Onda je napisao ne{to sofisticiraniji
program koji je prvo pokretao motor (u bilo kojem
smeru). Potom, u zavisnosti od toga da li foto-}e-
lija vidi crno, zaustavio bi motor i pokrenuo ga
u smeru kazaljke na satu kako bi gomila i{la ude-
0 1
sno, a onda i u suprotnom smeru da bi gomila i{la
levo i tako se vratila na liniju. Rezultat je bila
pokretna gomila kocki, koja je pratila krivuda-
vu crnu liniju.
Dete je postalo heroj. U~itelji i |aci su ga
ispitivali o radu njegovog izuma i na njegov pro-
jekat gledali iz mnogih razli~itih perspektiva,
postavljaju}i mu razna pitanja. Ovaj mali trenu-
tak slave pru`io mu je ne{to vrlo va`no: radost
u~enja.
Mogli bismo biti dru{tvo sa mnogo manjim
brojem dece koja nisu u stanju da u~e i sa mnogo
vi{e sredina koje bi podu~avale nesposobne, nego
{to je to sada slu~aj. Ovo se menja zahvaljuju}i
kompjuterima, koji nas ~ine sposobnijima da pri-
|emo deci uz pomo} razli~itih stilova u~enja i
razvijanja saznanja.
Ne secirajte `abu, napravite je
Ve}ina ameri~ke dece ne poznaje razliku
izme|u Baltika i Balkana, ne zna ko su bili Vi-
zigoti ili kada je `iveo Luj XIV. Pa {ta? Zbog
~ega bi sve to bilo tako va`no? Da li ste znali
da je Reno zapadno od Los An|elesa?
U zemljama poput Francuske, Ju`ne Koreje
i Japana pla}a se visoka cena zbog ubacivanja u
mlade umove prevelike koli~ine ~injenica, ta-
ko da su oni manje ili vi{e mrtvi pri ulasku u
univerzitetski sistem. Tokom slede}e ~etiri go-
dine, oni }e se ose}ati kao maratonac od koga se
u fini{u tra`i da se penje uz stenje.
Godine 1960. ve}ina pionira u oblasti kom-
pjutera i {kolstva zastupala je bezvezan pristup
„ve`be i prakse“, koriste}i kompjutere na indi-
vidualnoj osnovi, u tempu prilago|enom sebi, da
bi studente efikasnije pou~avala ovim groznim
~injenicama. Me|utim, danas, pojavom multime-
dije, imamo zatvorene vernike „ve`be i prakse“,
koji misle da mogu kolonizovati Sega igre, kako
bi u de~ije glave ubrizgali malo vi{e informa-
cija, uz vi{e tzv. produktivnosti.
Papert je na MIT-u, 11.aprila1970, odr`ao
simpozijum pod nazivom „Nau~imo decu u~enju“, u
kojem je predlagao kori{}enje kompjutera kao ma-
{ine, koju bi deca podu~avala i tako se, podu~a-
vaju}i, sama u~ila. Ova izuzetno jednostavna ide-
ja kr~kala se skoro petnaest godina pre nego {to
se ostvarila putem personalnih ra~unara. Danas,
kada vi{e od tre}ine ameri~kih domova poseduje
personalni ra~unar, njeno vreme skoro da je do-
{lo.
Dok svakako veliki deo u~enja poti~e od
podu~avanja – ali dobrog podu~avanja i dobrih
u~itelja – glavni deo poti~e od istra`ivanja, od
ponovnog pronalaska to~ka za svoju du{u. Sve do
dolaska kompjutera, tehnologija podu~avanja je
bila ograni~ena na audio-vizuelne ure|aje i da-
ljinsko u~enje putem televizije, koja je jedno-
stavno poja~avala aktivnost u~itelja i pasiv-
nost dece.
Kompjuter je radikalno izmenio ovaj balans.
Odjednom je u~enje putem delanja postalo vi{e
pravilo nego izuzetak. Po{to je sada mogu}a kom-
pjuterska simulacija bilo ~ega, nekome nije po-
trebno da o `abi u~i tako {to }e je secirati.
Umesto toga, od dece se mo`e tra`iti da naprave
`abu, da naprave `ivotinju sa pona{anjem sli~-
nim `abi, da promene to pona{anje, da simulira-
ju mi{i}e i da se igraju sa `abom.
Putem igranja sa informacijma, a posebno
sa apstraktnim predmetima, materijal dobija ve-
}e zna~enje. Se}am se kada mi se u~iteljica mog
sina iz tre}eg razreda tu`no po`alila da on ne
mo`e da sabere niti oduzme par trocifrenih ili
dvocifrenih brojeva. Kako ~udno, pomislio sam,
po{to je mali oduvek bio bankar kada smo igrali
0 1
Monopol i izgledalo je da stvarno ume da barata
tim brojevima. Tako sam joj predlo`io da proba da
na brojeve doda dolar. I, gle ~uda, odjednom je bio
u stanju da u glavi sabere trocifrene, pa ~ak i ve-
}e brojeve. Razlog je u tome {to sada oni nisu ap-
straktni i bezna~ajni brojevi, ve} dolari koji su
vezani za kupovinu parcela, zidanje hotela i pre-
lazak preko starta.
Kompjuterski kontrolisan LEGO ide jo{
jedan korak dalje. On omogu}ava deci da pona-
{anjem oplemene svoje fizi~ke konstrukcije.
Trenutni rad sa LEGO-m, u Medijskoj laborato-
riji, uklju~uje i prototip kompjutera u kockici,
koji demonstrira dalje mogu}nosti i fleksibil-
nosti Papertovog konstruktivizma i uklju~uje
me|usobnu komunikaciju izme|u LEGO kockica,
kao i mogu}nost istra`ivanja paralelnog proce-
siranja na sasvim nov na~in.
Deca koja danas koriste LEGO/Logo nau~i}e
fizi~ke i logi~ke principe, koje smo vi i ja na-
u~ili u srednjoj {koli. Anegdote i rezultati pa-
`ljivih testiranja otkrivaju da ovaj konstrukti-
visti~ki pristup predstavlja neobi~no bogato
sredstvo u~enja, putem {irokog obima kognitiv-
nih i bihejvioristi~kih stilova (saznajnih sti-
lova i stilova pona{anja). U stvari, mnoga deca
su rekla da im je u konstruktivisti~koj sredini
omogu}eno bujanje saznanja.
Uli~ni pametnjakovi}i na autop-
utu
Dok sam jednog jesenjeg {kolskog raspusta
bio u internatu u [vajcarskoj, izvestan broj de-
ce, uklju~uju}i i mene, nije mogao da ode ku}ama
jer su bile suvi{e udaljene. Umesto toga, mogli
smo da u~estvujemo na tzv. konkuru (concours),
pravom „lovu na divlje guske“.
 Upravnik {kole je bio {vajcarski general
(u rezervi, kao ve}ina {vajcarske vojske), isto-
vremeno lukav i energi~an. On je organizovao pe-
todnevnu trku {irom zemlje, gde je svaki tim od
~etvoro dece (stare od dvanaest do {esnaest godi-
na) posedovao 100 {vajcarskih franaka (tada-
{njih 22.50 dolara) i petodnevne `elezni~ke
karte.
Svaki tim je dobio razli~ite putokaze i
{vrljao je po zemlji, usput sakupljaju}i poene za
postignute zadatke. To su zaista bili podvizi.
Jednom prilikom smo, usred no}i, morali da sa
pojavimo na odre|enoj geografskoj du`ini i {i-
rini, gde se pojavio helikopter koji je izbacio
poruku u obliku komplikovane audio-kasete na
urdu jeziku, u kojoj nam se nala`e da prona|emo
`ivu svinju i odnesemo je na odre|enu lokaciju
koja }e nam biti data na odre|enom telefonskom
broju (koji smo morali da odredimo na osnovu kom-
plikovane brojevne mozgalice o datumima, u koji-
ma se dogodilo sedam nepoznatih doga|aja, i ~ijih
je poslednjih sedam cifara sa~injavalo telefon-
ski broj koji je trebalo pozvati).
Ova vrsta izazova je za mene oduvek bila ve-
lika stvar i, `ao mi je {to se hvali{em, moj tim
je pobedio – u {ta sam i verovao. Bio sam ponesen
ovim iskustvom, pa sam isto uradio na ~etrnaesti
ro|endan svoga sina, ali, ipak, bez ameri~ke voj-
ske iza svojih le|a i bez poziva. Organizovao sam
jednodnevni izlet u Boston za njegovo odeljenje,
raspodeljeno na timove, sa fiksnim bud`etom i
neograni~enom kartom za metro. Proveo sam nede-
lje planiraju}i putokaze sa prihvatiocima, is-
pod klupa u parkovima i na lokacijama koje je
trebalo utvrditi putem mozgalica. Kao {to ve}
poga|ate, odli~nici nisu obavezno bili i pobed-
nici – u stvari, ~ak suprotno. Oduvek je postojala
velika razlika izme|u uli~nih pametnjakovi}a
i pametnih pametnjakovi}a.
0 1
Na primer, da bi se dobio jedan od putokaza
u mojoj trci divljih gusaka, morali ste da re{i-
te ukr{tene re~i. Pametni pametnjakovi}i su
otr~ali u biblioteku ili zvali svoje pametne
prijatelje. Uli~ni pametnjakovi}i su i{li gore-
dole po metrou i tra`ili pomo} od ljudi. Ne samo
da su br`e dobili odgovore ve} su to radili u po-
kretu, od ta~ke A do ta~ke B, prelaze}i razdalji-
nu i dobijaju}i poene u igri.
Dana{nji klinci dobijaju mogu}nost da po-
stanu uli~ni pametnjakovi}i na Internetu, gde se
deca ~uju a ne vide. Zvu~i ironi~no, ali ve{tine
~itanja i pisanja bi}e u dobitku. Deca }e na In-
ternetu morati da ~itaju i pi{u kako bi komuni-
cirala, a ne samo kompletirala neke apstraktne i
ve{ta~ke ve`be. Ovo {to predla`em ne bi treba-
lo smatrati antiintelektualnim ili prezirom
prema apstraktnom razmi{ljanju – ba{ suprotno.
Internet pru`a novi medij za dolazak do novih
znanja i zna~enja.
Po{to patim od nesanice, ~esto se budim
oko 3 ujutru, ulogujem na sat vremena i onda vra-
tim na spavanje. Na jednoj od ovakvih dremljivih
sesija primio sam e-po{tu od izvesnog Majkla
[rega, koji se vrlo ljubazno predstavio kao sred-
njo{kolski u~enik. Pitao je da li bi mogao da po-
seti Medijske laboratorije kada bude bio u pose-
ti MIT-u, krajem nedelje. Predlo`io sam mu da
sedne pozadi u sobi, u kojoj svakog petka dr`im
predavanje „Bitovi su bitovi“, i da ga spojimo sa
studentskim vodi~em. Tako|e sam prosledio kopi-
ju njegovog i svog pisma dvojici drugih ~lanova
katedre, koji su se slo`ili da se vide sa njim
(igrom ironije, oni su mislili da je on poznati
novinar Majkl [rege, ~ije ime ima e na kraju).
Kada sam se kona~no sreo sa Majklom, sa njim
je bio i njegov otac. Otac mi je objasnio da se
Majkl sre}e na Mre`i sa svim vrstama ljudi i da
on to tretira isto onako kao {to ja tretiram svoj
konkur (lov na guske). Majklovog oca je zapanjilo
to {to su svi ti ljudi, nobelovci i direktori,
imali vremena za Majklova pitanja. Razlog je u
tome {to je vrlo lako odgovoriti i (barem za sada)
ve}ina ljudi ne zakr~uje besplatnu elektronsku
po{tu.
Tokom vremena bi}e sve vi{e i vi{e ljudi
na Internetu koji }e raspolagati dovoljnim vre-
menom i znanjem, tako da }e on postati mre`a
ljudskog znanja i podr{ke. Trideset miliona
~lanova Ameri~kog udru`enja penzionera, na
primer, predstavlja kolektivno iskustvo koje je
za sada neiskori{}eno. U~initi to ogromno zna-
nje i mudrost dostupnim mladim umovima, zna~i-
lo bi mogu}nost premo{}ivanja generacijskog ja-
za sa svega nekoliko poteza.
Igrom do znanja
Oktobra 1981. Simor Papert i ja smo bili na
sastanku OPEC-a u Be~u. Na njemu je {eik Jamani
odr`ao svoj slavni govor o tome kako siroma{nom
~oveku dati {tap za pecanje a ne ribu, tj. kako ga
nau~iti da zara|uje za `ivot, a da ne tra`i milo-
stinju. Na privatnom sastanku sa Jamanijem, on
nas je upitao da li znamo razliku izme|u primi-
tivne i neobrazovane osobe. Bili smo dovoljno pa-
metni da oklevamo, daju}i mu priliku da odgovo-
ri na svoje pitanje, {to je i u~inio vrlo re~ito.
Odgovor je, jednostavno, bio da primitivni
ljudi uop{te nisu neobrazovani, nego da prosto
koriste druga~ija sredstva da bi preneli svoja
znanja iz generacije u generaciju, u okviru usko
povezanog socijalnog pogona zasnovanog na uzajam-
noj podr{ci. Nasuprot tome, objasnio nam je on,
neobrazovana osoba je proizvod modernog dru{tva,
~iji je pogon nedovoljno povezan i ne zasniva se
na uzajamnoj podr{ci.
0 1
Monolog velikog {eika je sam po sebi pred-
stavljao primitivnu verziju Papertovih kon-
struktivisti~kih ideja. Jedna stvar je vodila dru-
goj i obojica smo proveli slede}u godinu dana u
zemljama u razvoju, rade}i na kori{}enju kom-
pjutera u {kolstvu.
Najkompletniji eksperiment u tom periodu
bio je u Dakaru, Senegal, gde je dvadesetak ra~una-
ra Epl, sa programskim jezikom Logo, bilo pred-
stavljeno u osnovnoj {koli. Deca iz ove ruralne,
siroma{ne i nerazvijene zapadnoafri~ke zemlje
zaronila su u ove ra~unare istom lako}om kao nji-
hovi vr{njaci iz prose~ne ameri~ke porodice. Se-
negalska deca su pokazala da u njihovom svakodnev-
nom `ivotu ne postoji razlika u prihvatanju i en-
tuzijazmu, zbog odsustva mehani~ki i elektronski
orijentisane sredine. Da li ste beli ili crni, bo-
gati ili siroma{ni – nema nikakve veze. Jedino
{to je va`no, kao kod u~enja francuskog u Francu-
skoj, jeste biti dete.
U okviru na{eg dru{tva pronalazimo doka-
ze za istu pojavu. Bilo da su u pitanju demografi-
ja Interneta, kori{}enje Nintendo i Sega apara-
ta ili ~ak proboj ku}nih ra~unara, dominantne
sile nisu socijalne, rasne ili ekonomske, ve} ge-
neracijske. Danas, imati i nemati zna~i: biti
mlad i star. Mnogim intelektualnim pokretima
o~igledno se upravlja od strane nacionalnih i
etni~kih sila, ali ne i digitalnom revolucijom.
Njen etos i pojava su univerzalni poput rok muzi-
ke.
Ve}ina punoletnih ne uspeva da shvati kako
se deca u~e uz pomo} elektronskih igara. Zajed-
ni~ki zaklju~ak jeste da te hipnoti{u}e igra~ke
pretvaraju decu u zavisnike, koji se gr~evito tr-
zaju i koji imaju ~ak manje pozitivnih crta od
glupave televizijske kutije. Me|utim, nema sum-
nje da mnoge elektronske igrice u~e decu strate-
giji i ve{tinama planiranja, koje }e im kasnije
u `ivotu biti od koristi. Kada ste bili dete, ko- 17. Digitalne bajke i
liko ste ~esto diskutovali o strategiji ili `u- uobra`enja
rili da ne{to nau~ite br`e od svih drugih?
Danas se igra poput Tetrisa isuvi{e brzo
shvati u potpunosti. Jedino {to se menja je brzi-
na. Verovatno }emo primetiti da su pripadnici
Tetris generacije mnogo uspe{niji u brzom pako-
vanju gomila sanduka u vagon, ali ne i u ne~emu
drugom. Kako se igre budu preme{tale u sve mo}-
nije personalne ra~unare, zapazi}emo porast
alatki za simulaciju (kao {to je vrlo popularan
SimSiti) i igara bogatih informacijama.
Naporna zabava, zaista. Zov modema
Ukoliko biste unajmili ku}no osoblje da ku-
va, ~isti, vozi, odr`ava vatru i otvara vrata, da
li mo`ete zamisliti da ono me|usobno ne razgova-
ra, ne vidi {ta drugi rade i ne uskla|uje svoje
funkcije?
Nasuprot tome, kada su ove funkcije ugra-
|ene u ma{ine, savr{eno smo spremni da izolu-
jemo svaku funkciju i dopustimo joj samostal-
nost. U ovom momentu su usisiva~, automobil,
zvono na ulaznim vratima, fri`ider i sistem
grejanja zatvoreni sistemi specijalne namene,
~iji dizajneri nisu ni malo truda ulo`ili da
bi im omogu}ili me|usobnu komunikaciju. Ko-
ordinirano pona{anje velikog broja ku}nih
sprava u najve}oj meri posti`emo ugra|ivanjem
u njih digitalnih ~asovnika. Poku{avamo da
neke funkcije sinhronizujemo digitalnim
vremenom, ali uglavnom zavr{avamo kolekci-
jom cvile}ih ma{ina, ~ije treperu}e 12:00 iz-
gleda poput vapaja: „Molim te, u~ini me samo
malo inteligentnijim.“
Da bi uspe{no slu`ile ljudima, trebalo bi
da ma{ine me|usobno lako komuniciraju.
Digitalno bivanje menja karakter standard-

0 1
nih komunikacija na relaciji ma{ina–ma{ina.
Ljudi su nekada sedeli za stolovima u @enevi i
sli~nim mestima da bi iskovali (metafora jo{
iz industrijskog doba) svetske standarde za sve, od
raspodele radio-spektra do protokola za teleko-
munikacije. U nekim slu~ajevima to traje toliko
dugo, kao u slu~aju telefonskog standarda ISDN
(eng. integrated services digital network, tj.
digitalna mre`a integrisanih usluga), da ve}
zastareva u trenutku kada se uva`i.
Vode}e na~elo i su{tina komiteta za stan-
darde jeste da su elektri~ni signali poput navo-
ja {rafova. Da bismo uskladili svaku sitnicu od
zemlje do zemlje, morali bismo se slo`iti u po-
gledu svake kriti~ne dimenzije, a ne samo nekih.
Ukoliko imate odgovaraju}i broj navoja po centi-
metru ili in~u, zala`enje u detalje i dalje ne}e
biti svrsishodno ukoliko je pre~nik pogre{an.
Svet mehanike je jo{ uvek vrlo zahtevan u ovom
pogledu.
Bitovi lak{e opra{taju. Oni se predaju
opisima vi{eg reda i protokolima (termin koji
je prethodno bio rezervisan za u~tivo dru{tvo).
Protokoli o tome kako se dve ma{ine „rukuju“
mogu biti vrlo specifi~ni. Termin rukovanje je
tehni~ki izraz za na~in na koji dve ma{ine us-
postavljaju komunikaciju, dogovaraju}i se oko
promenljivih koje }e koristiti u svojoj konver-
zaciji.
Oslu{nite svoj faks ili modem slede}i
put kada ga budete koristili. Svi ti pucketaju-
}i zvuci i pisci bukvalno predstavljaju proces
rukovanja. Ovi pajta{ki pozivi jesu pregovori
o tome kako da se prona|e najvi{i nivo na kojem
oni mogu razmenjivati bitove, uz najve}i zajed-
ni~ki ~inilac svih promenljivih.
Na jo{ vi{em nivou, o protokolima mo`emo
razmi{ljati kao o meta-standardima ili jezici-
ma koje }emo koristiti da bi utvrdili detaljnije
0 1
metode razmene bitova. Ekvivalent tome je biti
sam u vi{ejezi~koj [vajcarskoj i voziti se sa
strancem u stolici ski lifta, koja ima oblik
slova T; prvo {to }e te ga pitati(ukoliko uop{te
budete razgovarali) jeste kojim }ete se jezikom
sporazumevati. Televizori i tosteri }e posta-
vljati jedni drugima istu vrstu pitanja, kao
preduslov za obavljanje posla.
Bitovska posla
Pre dvadeset i pet godina bio sam u saveto-
davnom komitetu koji je trebalo da proceni ko-
na~ni dizajn univerzalnog koda za proizvode, tzv.
UPC-a, sada rasprostranjenog, kompjuterski ~i-
tljivog amblema malih uspravnih linija, koje su
biv{eg predsednika SAD, D`ord`a Bu{a, dovele
u nezgodan polo`aj kada je veoma iznena|en stao
pred automatizovanom registarskom kasom u su-
permarketu. UPC se nalazi na limenkama, kutija-
ma, knjigama i svemu ostalom osim sve`eg povr}a.
Uloga ovog UPC komiteta je bila da se udari
pe~at kona~nom dizajnu linijskog koda. Po{to
smo ocenili finaliste (dobar kandidat je bio i
dizajn, tzv. „bikovo oko“), pregledali smo gomilu
luckastih ali zanimljivih predloga, kao {to je
onaj da se hrana u~ini blago radioaktivnom, pro-
porcionalno njenoj ceni, tako da svaka kasa po-
stane Gajgerov broja~, gde bi kupci pla}ali po
broju rada u svojim korpama. (Procenjeno je da vas
normalna konzerva spana}a izla`e dozi jedne de-
setine mikro-rada po kilogramu na sat, {to je je-
dan milijarditi deo d`ula po satu, u pore|enju sa
100.000 d`ula hemijske energije, zahvaljuju}i ko-
joj Popaj postaje tako sna`an kada pojede sadr`aj
te konzerve.)
Ova luda ideja je imala trunku pameti u se-
bi: za{to ne bismo u~inili da svaki UPC emitu-
je podatke? Ili, zbog ~ega mu ne dozvoliti da se
mo`e aktivirati, poput deteta u obdani{tu ili
{koli kada podi`e ruku?
Razlog je u tome {to je za tako ne{to potreb-
na energija i {to, sledstveno tome, UPC i druge
male „plo~ice sa nazivom“ te`e da budu pasivne.
Postoje re{enja, kao {to je ono da se koristi
energija svetla, ili upotreba tako neznatne ener-
gije da mala baterija godinama mo`e biti kori-
{}ena. Kada se ovo de{ava u malom formatu, sve
„stvari“ mogu biti digitalno aktivne. Na pri-
mer, svaki ~ajnik, deo ode}e i (zaista!) knjiga u
va{oj ku}i mogu re}i gde se nalaze. U budu}nosti,
koncept izgubljenosti bi}e isto tako neobi~an
kao {to je danas ono „rasprodato“.
Aktivne etikete su va`an deo budu}nosti,
jer one privode u digitalno stado male pripadni-
ke ne`ivog sveta, koji nisu elektri~ni: pli{ane
medvede, {estougaone odvrtke i ~inije za vo}e. U
neposrednoj budu}nosti, aktivne etikete }e biti
(i ve} bivaju) kori{}ene kao bed`evi koje nose
ljudi i `ivotinje. Postoji li bolji bo`i}ni po-
klon nego {to je aktivni povodac za psa ili ma~-
ku, tako da se ku}ni ljubimac nikada vi{e ne
mo`e izgubiti (ili, preciznije, mo`e se izgubi-
ti ali }ete znati gde je).
Ljudi ve} nose aktivne bed`eve iz bezbedno-
snih razloga. Firma Oliveti (Olivetti) je u En-
gleskoj razvila ovakve nove primene. No{enje
jedne od njenih zna~ki omogu}ava, na primer,
zgradi u kojoj boravite da uvek zna gde se nalazi-
te. Kada dobije poziv za vas, zvoni telefon naj-
bli`i vama. U budu}nosti, takvi ure|aji se ne}e
ka~iti iglom ili sli~no, ve} }e biti bezbedno
priljubljeni ili utkani u va{e odelo.
Mediji za no{enje
0 1
Kompjuterski rebrast somot, memorijski mu-
slin, ili solarna svila mogu biti u bukvalnom
smislu materijali sutra{njeg digitalnog odeva-
nja. Umesto da nosite va{ leptop, nosite njih. Ia-
ko ovo mo`e zvu~ati preterano, mi ve} sada po~i-
njemo sve vi{e da nosimo ra~unarske i komunika-
cijske opreme na sebi.
Najo~igledniji primer je ru~ni sat. On }e
se sigurno pretvoriti iz dana{njeg mera~a vreme-
na u sutra{nji mobilni komandni i kontrolni
centar. On se nosi toliko prirodno da mnogi lju-
di spavaju sa njim.
Zglobno-montiraju}i „sve u jednom“ TV, kom-
pjuter i telefon vi{e nisu ekskluzivno vlasni-
{tvo Dika Trejsija, Betmena, ili kapetana Kirka.
U slede}ih pet godina, jedno od podru~ja sa najbr-
`im razvojem proizvoda {iroke potro{nje bi}e,
vrlo verovatno, takvi „nosivi“ ure|aji. Tajmeks
(Timex) ve} sada nudi be`i~nu komunikaciju izme-
|u va{eg PC-ja i ru~nog sata. Od Tajmeksovog sata
se o~ekuje tolika popularnost da }e njegov pame-
tan (opti~ki) prenos softvera biti ugra|en u raz-
ne Majkrosoft sisteme45.
Na{a sposobnost da minijaturizujemo ubr-
zo }e prete}i na{u sposobnost da napajamo ova-
kve male predmete. Napajanje snagom je oblast
tehnologije koja se razvijala brzinom pu`a. Da se
napredak baterijske tehnologije razvijao istim
tempom kao integrisana kola, mi bismo se danas vo-
zili do posla kolima koje napaja baterija za bate-
rijsku lampu. Umesto toga, prinu|en sam da, kada
putujem, nosim vi{e od ~etiri kilograma baterija
da bih napajao svoj leptop tokom dugog leta. Vreme-
nom, baterije za leptop su postale te`e kako su
prenosivi ra~unari dobili vi{e funkcija i sve-
tlije ekrane. (Godine 1979. Sonijev Tajprikorder,
prvi leptop, koristio je samo ~etiri AA baterije.)
Izgleda da }emo uskoro videti neka ma{to-
vita re{enja u pogledu napajanja prenosivih ra-
~unara. Aberkrombi i Fi~ (Abercrombie &
Fitch) ve} reklamiraju svoj safari {e{ir, sa so-
larnim }elijama {to napajaju mali fen koji vam
duva na ~elo. Noviji i sjajan kandidat za skladi-
{tenje energije jeste va{ kai{. Skinite ga i po-
gledajte koliko veliku povr{inu i zapreminu za-
uzima. Zamislite naizgled ko`ni kai{ sa kop-
~om, ~iji bi vam dizajn omogu}avao da je ugurate u
zid i napunite va{ mobilni telefon.
[to se ti~e antena, ljudsko telo mo`e biti
njihov deo. Tako|e, oblik ve}ine antena ukazuje na
to da one mogu biti istkane u fabrici ili se mogu
nositi kao kravate. Uz malu digitalnu pomo}, ljud-
ske u{i bi mogle da rade isto tako dobro kao „ze~i-
je u{i“.
Va`no je uvideti da budu}nost digitalnih
ure|aja mo`e sadr`ati me|usobno vrlo razli~ite
oblike i veli~ine, one koje nam prirodno mogu
pasti na um, u na{im trenutnim sistemima refe-
rencije. Kompjuterska prodaja opreme i zaliha ne
mora biti ograni~ena na Radio [ek (Radio
Shack) i Stepls (Staples)46, ve} mo`e uklju~iti i
one poput Saks47 kao i prodavnice koje prodaju
proizvode Najk (Nike), Levi’s i raznih banana-
republika. U daljoj budu}nosti, kompjuterski
ekrani }e se prodavati na kilograme i bi}e na-
slikani na predmetima, CD-ROM-ovi }e se mo}i
prepravljati, a paralelni procesori }e se mo}i
upotrebljavati kao losioni za za{titu od sun-
ca. Alternativno, mo}i }emo da `ivimo u na-
{im kompjuterima.
Bitovi i malter
Po{to sam {kolovan kao arhitekta, ot-
krio sam da se mnogi dragoceni koncepti arhi-
tekture direktno uklapaju u kompjuterski di-
zajn, ali do sada vrlo malo u obrnutom smeru, osim
0 1
{to naseljavamo na{u sredinu pametnijim ure|a-
jima, na scenama ili iza njih. Posmatranje zgra-
da, kao ogromnih elektromehani~kih ure|aja, do
sada je inspirisalo samo nekoliko primena. ^ak
je i arhitektura svemirskog broda Enterprajs48 u
ovoj primeni ograni~ena na klize}a vrata.
Zgrade }e u budu}nosti biti sli~ne unutra-
{njosti kompjutera: „smart redi“ (eng. termin
“Smart Ready”, koji u prevodu zna~i „spreman za
pamet“, ustanovljen je, od strane AMP korporaci-
je, za njihov program Pametna ku}a). „Smart redi“
je kombinacija ve} instaliranih i sveprisutnih
priklju~aka za (budu}u) razmenu signala izme|u
aparata. Kasnije }ete mo}i da dodate procesira-
nje jedne ili druge vrste. Na primer, da u~inite
da akusti~ni ambijent ~etiri zida u va{oj sobi
zvu~i kao Karnegi hol.
U ve}ini primera „inteligentnih sredina“,
koje sam imao prilike da vidim, nedostajala je
mogu}nost ose}aja ljudskog prisustva. To je isti
problem kao kod personalnih ra~unara, samo uve-
}an: sredina vas ne mo`e ni videti ni osetiti.
^ak i termostat ose}a temperaturu zida, a ne da
li je vama toplo ili hladno. Budu}e sobe }e znati
da ste upravo seli da jedete, oti{li na spavanje,
stali pod tu{, izveli psa u {etnju. Telefon tada
ne}e zvoniti. Ukoliko niste tu, on ne}e zvoniti
jer niste tu. Ako ste tu i va{ digitalni batler
odlu~i da vas pove`e, najbli`a kvaka mo`e re}i:
„Trenutak, gospo|o“, i uspostavi}e vezu.
Neki ljudi ovo nazivaju sveprisutnim ra-
~unarstvom, {to zapravo i jeste, a neki od tih
istih ljudi predstavljaju ga kao suprotnost ko-
ri{}enju interfejs agenata, {to nije slu~aj.
Ova dva koncepta su jedno te isto.
Rasprostranjenost kompjuterskog prisustva
svake osobe – u njenom svakodnevnom `ivotu (si-
stemi avionskih rezervacija, podaci o prodaji,
kori{}enje onlajn usluga, merenje, rukovanje po-
rukama) – bi}e upravljana razli~itim i razdvo-
jenim kompjuterskim procesima. Oni }e biti me-
|usobno povezani u sve ve}oj meri. Ukoliko va{
let u Dalas rano izjutra kasni, va{ sat sa alarm-
om mo`e zvoniti ne{to kasnije i taksi slu`ba
automatski mo`e biti obave{tena, u skladu sa
predvi|anjima o saobra}aju.
Trenutno su iz mnogih razrada ku}a budu}no-
sti odsutni ku}ni roboti, {to predstavlja neo~e-
kivan razvoj doga|aja, jer je pre dvadeset godina
skoro svaka slika budu}nosti sadr`avala temu o
robotima. C3PO49 bi bio sjajan batler; ~ak mu je i
akcenat odgovaraju}i.
Interesovanje za ku}ne robote ponovo }e se
vratiti i mo}i }emo da o~ekujemo ve{ta~ke ku}ne
ljubimce sa nogama, uz pomo} kojih }e se penjati uz
stepenice, i sa rukama za brisanje pra{ine i {a-
kama za no{enje pi}a. Iz bezbednosnih razloga,
ku}ni robot mora biti u stanju da laje kao besan
pas. Ovakvi koncepti nisu novost. Tehnologija je
gotovo dostupna. Verovatno postoji sto hiljada lju-
di {irom sveta, koji bi bili voljni da plate
100.000 dolara za takvog robota. Ovo tr`i{te,
vredno 10 milijardi dolara, ne}e jo{ dugo ostati
nezapa`eno.
Dobro jutro, tosteru
Ako va{ fri`ider primeti da vam ponesta-
je mleka, on mo`e „zamoliti“ va{a kola da vas
podsete da kupite mleko, pri povratku ku}i. Da-
na{nje poku}stvo zaista ima premalo ra~unar-
stva u sebi.
Toster ne bi trebalo da bude u stanju da pre-
gori tost. On bi trebalo da bude sposoban da raz-
govara sa drugim aparatima. Zaista bi bilo pri-
li~no jednostavno ispe}i va{ jutarnji tost,
istovremeno sa saznanjima o zavr{nim cenama
0 1
va{ih omiljenih akcija. Ali, pre svega, toster
mora biti povezan sa berzanskim novostima.
Va{ dana{nji dom verovatno ima vi{e od
sto mikroprocesora u sebi. Ali oni nisu ujedi-
njeni. U najve}oj meri integrisan ku}ni sistem
verovatno je sistem ku}nih alarma i, u nekim slu-
~ajevima, sistem daljinske kontrole svetla i ne-
kih ure|aja. Aparati za kafu se mogu isprogrami-
rati da skuvaju sve`u kafu pre nego {to se probu-
dite. Ali, ukoliko resetujete va{ alarm da zvoni
~etrdeset i pet minuta kasnije nego obi~no, pro-
budi}ete se uz o~ajno pripremljenu kafu.
Nedostatak elektronskih komunikacija iz-
me|u va{ih ku}nih aparata rezultira u svakom od
njih, pored drugih stvari, vrlo primitivnim i
osobenim interfejsima. Na primer, kako govor po-
staje dominiraju}i na~in interakcije izme|u lju-
di i ma{ina, malim ure|ajima }e tako|e biti po-
trebno da slu{aju i govore. Ipak, od svakog od
njih se ne mo`e o~ekivati potpuna sposobnost
proizvo|enja i razumevanja izgovorenog jezika.
Oni moraju deliti takve resurse i komunicirati
sa njima.
Centralizovani model takvog deljenja je
izazov, i neki ljudi su predlo`ili upotrebu in-
formacionih „pe}i“ u na{im podrumima – cen-
tralni ku}ni kompjuter koji upravlja komplet-
nim ulazom i izlazom podataka. Ja sumnjam da }e
stvari i}i tim tokom, nego }e funkcije biti sve
vi{e distribuirane kroz mre`u aparata, koja
uklju~uje i {ampiona u proizvo|enju i razumeva-
nju govora. Ako istovremeno va{ fri`ider i va{
~ajnik vode ra~una o va{oj hrani, ~itaju}i uni-
verzalne kodove na proizvodima, potrebno je da
samo jedan od njih zna kako da ih interpretira.
Izrazi „bela tehnika“ i „braon tehnika“ ko-
riste se za razlikovanje kuhinjskih aparata, po-
put tostera i miksera, i ve}ih, obi~no ugra|enih
ma{ina, kao {to su fri`ideri i ma{ine za pra-
nje sudova. Uobi~ajena podela izme|u belog i
braon ne sadr`i informativne aparate, a to se
mora promeniti jer }e bela i braon tehnika u sve
ve}oj meri proizvoditi i koristiti informaci-
je.
Budu}nost bilo kojeg ure|aja }e najverovat-
nije biti pojednostavljen ili naduvan PC. Jedan
od razloga zbog kojih }e se i}i ovim putem jeste da
se aparati u~ine prijateljskijim, lak{im za ko-
ri{}enje i samoobja{njavaju}im. Pomislite, samo
na trenutak, koliko ma{ina posedujete (mikrota-
lasna pe}, faks ma{ina, mobilni telefon), koje
imaju gigantske re~nike funkcija (od kojih su ne-
ke beskorisne) ~ijim u~enjem se niste optere}iva-
li, jednostavno zbog toga {to je isuvi{e kompliko-
vano. Upravo ovde, ugra|eni kompjuteri mogu zna-
~ajno pomo}i, tako da mo`ete biti vi{e nego sigur-
ni kako mikrotalasna pe} ne}e pretvoriti va{ sir
u kajganu. Trebalo bi da aparati sami postanu do-
bri instruktori.
Ideja uputstava za upotrebu je zastarela. ^i-
njenica da ih proizvo|a~i kompjuterskog softve-
ra i hardvera isporu~uju sa proizvodima je ni-
{ta manje nego perverzna. Najbolji instruktor u
kori{}enju ma{ine je sama ma{ina. Ona zna {ta
radite, {ta ste uradili, i ~ak mo`e pogoditi
{ta bi trebalo da uradite. Ugra|ivanje te opre-
znosti u znanje je mali korak za ra~unarsku nau-
ku, ali je veliki korak napred, daleko od {tampa-
nih uputstava koje nikada ne mo`ete na}i, a i
retko ih razumete kada ih na|ete.
Dodajte tome neka va{a li~na obele`ja (ako
ste levoruki, te{ko ~ujete, ili imate malo str-
pljenja sa mehani~kim stvarima), i ta ma{ina
vam mo`e biti od mnogo ve}e pomo}i, pri svojim
sopstvenim operacijama i odr`avanju, od bilo ko-
jeg dokumenta. Trebalo bi da aparati sutra{njice
sti`u bez od{tampanih uputstava, {ta god ona
ozna~avala (osim LOMLJIVO i OVA STRANA GO-
0 1
RE). „Garancija“ bi trebalo da se {alje elektron-
ski, od strane samog aparata, u momentu kada ose-
ti da je uspe{no instaliran.
Pametni automobili
Cena elektronike u modernom automobilu
sada prevazilazi cenu ~elika u njemu. Ve} sada on
u sebi ima ugra|enih vi{e od pedeset mikropro-
cesora. To ne zna~i da su svi oni iskori{}eni
naro~ito inteligentno. Vi se mo`ete osetiti veo-
ma glupo kada iznajmite skupa evropska kola i
shvatite da ste na ~elu dugog reda za benzin a ne
znate kako da putem elektronike otklju~ate re-
zervoar.
Automobili }e imati pametne radije, kon-
trolu potro{nje energije i informativne ekrane,
kao dominantnu populaciju digitalnih ure|aja.
[tavi{e, automobili }e u`ivati jo{ jednu naro-
~itu beneficiju digitalnog bivanja: zna}e gde
ste.
Nedavni napredak mapiranja i pra}enja ~i-
ni mogu}im lociranje pozicije kola, uz pomo}
kompjuterskog modela svih puteva. Lokacija sva-
kog puta u Sjedinjenim Dr`avama mo`e stati na
jedan jedini CD– ROM. Uz satelite, Loran50, mr-
tvo ra~unanje (sabiranje rastu}ih pomeraja va-
{ih kola) ili neke kombinacije ovih tehnika
pra}enja, kola se mogu locirati sa precizno{}u
od jednog metra. Ve}ina ljudi se se}a D`ejms Bon-
dovog Aston Martina, u kojem je kompjuterski ekran,
ugra|en u komandnu tablu sme{tenu izme|u njega i
suvoza~a (nje), prikazivao mapu terena gde se nalazi
i u kojem pravcu ide. Ovo je sada {irokoprihva}en
komercijalni proizvod, ~ija je upotreba u pora-
stu. On je u SAD bio izba~en na tr`i{te 1994. go-
dine, od strane Oldsmobila.
Me|utim, postoji mali problem. Mnogim
ljudima, a posebno starijim voza~ima, ne odgovara
brzo menjanje fokusa o~iju. Oni vrlo te{ko pre-
laze sa posmatranja stvari na daljini na posma-
tranje stvari udaljenih pola metra (i obrnuto).
[to je jo{ gore, nekima od nas su potrebne nao~a-
re da bismo mogli ~itati mapu. Mnogo bolji na-
~in za navigacionu asistenciju je putem glasa.
Po{to tokom vo`nje ne koristite u{i, one
predstavljaju idealni kanal da vam se ka`e kada
da skrenete, {ta da tra`ite i da ste, ukoliko vi-
dite to-i-to, oti{li predaleko. Izazov pri izbo-
ru pravaca je te`ak (zbog toga ljudi to i ~ine alj-
kavo). Put je ispunjen mnogim nejasno}ama. „Na
slede}em skretanju idite desno“, mo`e zvu~ati sa-
vr{eno jasno ukoliko je raskrsnica udaljena sto
metara. Ipak, kako se pribli`avate, po~injete se-
bi da postavljate pitanje: da li je „slede}e“ desno
skretanje ovo ili mo`da ono posle njega?
Mada je mogu}e napraviti dobre digitalne,
glasovne „suvoza~e“, izvesno je da ovakav koncept
ne}emo uskoro videti na ameri~kom tr`i{tu.
Umesto toga, vide}ete isto {to je D`ejms Bond vi-
deo, ta~no ili pogre{no, sigurno ili ne. Razlog
je sme{an. Ukoliko vam se kola obrate glasom,
pri ~emu su kartografski podaci pogre{ni, i
po{alju vas niz jednosmernu ulicu u pogre{nom
smeru, {to }e se zavr{iti sudarom, ko je tada od-
govoran? S druge strane, ukoliko vam se to desi na
osnovu ~itanja karte, u pitanju je va{a zla sre}a.
U Evropi, gde su ne{to ve}e slobode u pogledu od-
govornosti i parni~enja, Mercedes-Benc je 1995.
godine predstavio javnosti svoj govorni naviga-
cioni sistem.
Ovakvi navigacioni sistemi ne}e biti ogra-
ni~eni tako da vas dovedu sa ta~ke A na ta~ku B.
Pojavi}e se nove tr`i{ne ni{e za akusti~ne vo-
di~e kroz gradove koje pose}ujete („Sa va{e desne
strane je rodno mesto...“), za informacije o hrani
i izdavanju soba („Na{ao sam vam mesto u sjajnom
0 1
hotelu, blizu Izlaza 3“). U stvari, kada va{a bu-
du}a pametna kola budu ukradena, ona }e vas po-
zvati i re}i vam gde se ta~no nalaze. Mo`da }e,
~ak, zvu~ati upla{eno.
Digitalna persona
Jedan od razloga zbog kojeg su kola koja govo-
re nepopularna jeste {to su manje li~nost nego
{to je to morski konj.
Uop{te uzev, na{e mi{ljenje o kompjuteru
je plod saznanja o svim onim stvarima koje radi
lo{e. Ponekad se mo`e desiti i obrnuto. Tako sam
se jednom sit nasmejao kada je moj program za
korekturu video moje lo{e otkucano aslo i pono-
sno predlo`io da bi asshole trebalo da bude is-
pravno spelovanje.
Malo po malo, kompjuteri dobijaju svojstva
li~nosti. Mali, ali vrlo star primer je komuni-
kacijski softverski paket korporacije Hejs,
Smartkom, koji prikazuje mali telefon sa licem.
Dva oka posmatraju listu svakog koraka u opera-
ciji povezivanja i, kako kompjuter zavr{ava je-
dan korak i prelazi na slede}i, o~i se spu{taju
na dole. Lice se na kraju smeje ako je rukovanje
pro{lo uspe{no, a u suprotnom oneraspolo`i.
Ovo nije tako lakomisleno koliko zvu~i.
Li~nost ma{inu ~ini zabavnom, opu{taju}om, la-
kom za kori{}enje, prijateljskom i u pogledu du-
ha manje „mehani~kom“. Prilago|avanje novog
personalnog ra~unara posta}e vi{e nalik dresi-
ranju ku}nog ljubimca. Bi}ete u mogu}nosti da
kupite module li~nosti koji }e sadr`ati pona-
{anje i stil `ivljenja fiktivnih karaktera.
Mo}i }ete da kupite li~nost Lerija Kinga za va{
novinski interfejs. Deca }e verovatno `eleti da
surfuju Mre`om sa Brankom Kockicom.
Ne `elim da sugeri{em da }ete biti preki-
dani izlizanim {alama usred pisanja va`ne po-
ruke. Predla`em da stil interakcije bude mnogo
bogatiji od obi~nih „klik“ i „tataa“ zvukova, me-
talnih glasova ili ponavljaju}ih prikazivanja
poruka o gre{kama. Uskoro }emo videti sisteme
sa humorom, sisteme koji }e vas }u{kati i pri-
vla~iti vam pa`nju, pa ~ak i pojedine koji }e bi-
ti strogi i disciplinovati nas poput bavarske
dadilje.

0 1
 18. Novi ekspresionisti
Ponovo o nedeljnim slikarima
Fri`ider sa zalepljenim de~ijim crte`om
je tipi~no ameri~ki isto toliko koliko i pita
od jabuka. Mi bodrimo na{u decu da budu izra`aj-
na i kreativna. Tada, odjednom, kada dostignu uz-
rast od {est ili sedam godina, menjamo pri~u,
ostavljaju}i ih sa utiskom da je ~as umetnosti
neozbiljan isto koliko bejzbol i ni pribli`no
bitan kao, recimo, engleski ili matematika. Ove
nauke su za mlade mu{karce i `ene koji `ele da
postanu neko i da rade ne{to. Tokom slede}ih
dvadeset godina punimo im levu stranu mozga,
poput strazbur{ke guske.
Simor Papert kazuje pri~u o hirurgu iz sre-
dine devetnaestog veka, koji uz pomo} ~uda biva
preba~en u modernu operacijsku salu. Doktor ne bi
prepoznao nijednu stvar, ne bi znao {ta da radi,
niti kako da pomogne. Moderna tehnologija je u
potpunosti tranformisala praksu hirur{ke me-
dicine i on je ne mo`e prepoznati. Ako bi {kol-
skog u~itelja iz sredine devetnaestog veka preba-
cili u dana{nju u~ionicu, on bi, izuzimaju}i ne-
bitne detalje, mogao da nastavi tamo gde je njegov
kolega iz dvadesetog veka stao. Mala je su{tinska
razlika izme|u na~ina na koji danas podu~avamo
i na~ina na koji smo podu~avali pre sto pedeset
0 1
godina. Upotreba tehnologije je skoro na istom
nivou. U stvari, sude}i po nedavnom istra`iva-
nju Ministarstva za obrazovanje ameri~ke vlade,
84 procenata ameri~kih u~itelja smatra samo je-
dan tip informativne tehnologije apsolutno bit-
nim: fotokopir ma{inu, sa zalihom odgovaraju-
}eg papira.
Bez obzira na to, kona~no se kre}emo od tra-
dicionalnog na~ina podu~avanja koje je, pre sve-
ga, duhovno hranilo decu, prinudno je pretvaraju-
}i u {ablone, prema novom na~inu koji je poro-
zniji i ne povla~i ~istu liniju izme|u umetno-
sti i nauke, ili leve i desne strane mozga. Kada
dete koristi kompjuterski jezik Logo da bi na-
pravilo sliku na svom kompjuterskom ekranu, ta
slika istovremeno predstavlja umetni~ki i mate-
mati~ki izraz i mo`e se posmatrati na oba na~i-
na. ^ak i apstraktni koncept, kao {to je matema-
tika, sada mo`e koristiti konkretne delove, uze-
te iz vizuelnih umetnosti.
Personalni ra~unari }e na{u budu}u puno-
letnu populaciju istovremeno u~initi matema-
ti~ki osposobljenijom i vizuelno pismenijom. Za
deset godina tinejd`eri }e, po svemu sude}i, u`i-
vati u mnogo bogatijoj panorami mogu}nosti, za-
hvaljuju}i tome {to intelektualna dostignu}a
ne}e biti toliko vezana za knjige, ve} }e biti
snabdevana ve}im izborom kognitivnih stilova,
na~ina u~enja i ekpresivnih pona{anja.
Podru~je izme|u rada i igranja bi}e drama-
ti~no uve}ano. Jasna linija koja razdvaja ljubav i
du`nost posta}e manje primetna ve{tinom zajed-
ni~kog delioca – digitalnog bivanja. Nedeljni
slikar je simbol ove ere mogu}nosti i uva`avanja
kreativnih razonoda – `ivotnog stvaranja, rada i
izra`avanja. Kada penzioneri danas koriste vo-
dene boje, to je poput povratka u detinjstvo, sa na-
gradama koje se veoma razlikuju od onih dobi-
jenih u me|uvremenu. Sutra }e ljudi svih uzrasta
nalaziti vi{e harmonije u svojim `ivotima, jer
}e alatke kojima rade i igra~ke kojima se igraju
u sve ve}oj meri bivati isto. Bi}e prisutna zajed-
ni~ka paleta ljubavi i du`nosti prema samoizra-
`avanju i grupnom radu.
Sjajan primer su stari i mladi kompjuter-
ski hakeri. Njihovi programi su sli~ni nadrea-
listi~kim slikama, koje poseduju i esteti~ke
kvalitete i tehni~ku savr{enost. O njihovom ra-
du se raspravlja u domenu stila i u domenu sadr-
`aja, zna~enja i performansa. Pona{anje njiho-
vih kompjuterskih programa poseduje novu vrstu
estetike. Ovi hakeri su prethodnica novih
ekspresionista.
Muzi~ko crtanje
Muzika se dokazala kao jedna od najva`ni-
jih sila, koja je oblikovala nauku o kompjuteri-
ma.
Muzika se mo`e posmatrati iz tri vrlo mo}-
ne perspektive koje se me|usobno dopunjuju. Mo`e
se sagledati iz ugla digitalnog procesiranja sig-
nala – takav je, na primer, vrlo veliki problem
izdvajanja zvuka (poput skidanja zvuka pada li-
menke sa muzi~kog snimka). Ona se mo`e posma-
trati iz perspektive muzi~kog saznanja – kako
interpretiramo muzi~ki jezik, kako muziku do-
`ivljavamo i prihvatamo, i odakle dolaze emoci-
je. Najzad, muzika se mo`e tretirati kao umetni~-
ki izraz i naracija – pri~anje pri~e i uzburkava-
nje ose}anja. Sva tri gledi{ta su va`na na svoj
na~in i omogu}avaju muzici da bude savr{en in-
telektualni pejsa` za dostojanstveno bdenje izme-
|u tehnologije i izraza, nauke i umetnosti, pri-
vatnog i javnog.
Kada bismo postavili pitanje auditorijumu,
sa~injenom od studenata kompjuterskih nauka, ko-
0 1
liko njih svira neki muzi~ki instrument ili ko-
liko njih sebe smatra ozbiljno zainteresovanim za
muziku, podigla bi se ve}ina ruku. Tradicionalno
srodstvo izme|u matematike i muzike sna`no se
manifestuje u savremenoj kompjuterskoj nauci i
unutar hakerske zajednice. Medijska laboratorija
privla~i neke od svojih najboljih studenata kom-
pjuterskih nauka upravo zbog svoje muzike.
Zanimanja iz detinjstva, poput umetnosti i
muzike, koja su namerno ili nenamerno obeshra-
brena od strane roditelja i dru{tvenih sila ili
druga~ije posmatrana, isklju~ivo kao osloba|anje
od pritiska {kolskih uspeha, mogla bi da obli-
kuju so~ivo kroz koje bi deca videla i istra`iva-
la ~itava znanja, koja su do sada bila predstavlje-
na na jedan na~in. Ja u {koli nisam voleo istori-
ju, ali, za razliku od politike i ratova, mogu da
navedem sve va`ne datume iz umetnosti i arhitek-
ture. Moj sin je nasledio ovu disleksiju, ali sve-
jedno mo`e da ~ita ~asopise o skijanju i surfin-
gu, od korica do korica. Za neke ljude, muzika mo-
`e biti pravi na~in za prou~avanje matematike,
u~enje fizike i razumevanje antropologije.
Druga strana pri~e jeste: a kako se u~imo
muzici? U devetnaestom i po~etkom dvadesetog
veka, sviranje u {kolama je bilo zajedni~ka po-
java. Tehnologija snimanja muzike je to zausta-
vila. Tek nedavno su se {kole vratile podu~ava-
nju muzike putem njenog stvaranja, nasuprot ~i-
stom slu{anju. Upotreba kompjutera pri u~enju
muzike – u vrlo mladom dobu je savr{en primer
koristi koju ra~unari pru`aju, nude}i potpun
opseg ulaznih ta~aka. Kompjuter ne ograni~ava
pristup muzi~ki obdarenom detetu. Muzi~ke
igre, trake sa zvu~nim podacima i su{tinska
sloboda u manipulisanju digitalnim zvukom sa-
mo su neki od mnogih na~ina putem kojih dete
mo`e do`iveti muziku. Dete sa vizuelnim sklo-
nostima ~ak mo`e po`eleti da izmisli na~ine
na koje }e videti muziku.
Umetnosti sa velikim „E“
Kada se prvi put sretnu kompjuteri i umet-
nost, oni mogu uzajamno iznedriti najgore osobi-
ne koje svako od njih ima. Jedan razlog je taj {to
zna~enje koje proizvodi ma{ina mo`e biti preja-
ko. Ono mo`e nadja~ati `eljeni izraz, {to se ta-
ko ~esto de{ava kod holograma i 3-D filmova.
Tehnologija mo`e biti nalik jalapeno biberu u
francuskom sosu. Ukus kompjutera mo`e nadja~a-
ti suptilnije signale umetnosti.
Nije iznena|uju}e {to je zajedni~ko kori-
{}enje kompjutera i umetnosti bilo najefika-
snije u muzici i izvo|a~kim umetnostima, gde se
tehnologije izvo|enja, {irenja i do`ivljavanja
umetni~kog dela najlak{e kombinuju. Kompozi-
tori, izvo|a~i i publika tada mogu imati digi-
talnu kontrolu. Kada bi Herbi Henkok izbacio
svoj slede}i album na Internetu, to ne samo da bi
bilo isto kao izvo|enje u sali sa 20 miliona se-
di{ta ve} bi svaki slu{alac mogao da prilago-
di muziku, u zavisnosti od svojih li~nih proh-
teva. Za neke bi to bilo jednostavno pode{avanje
ja~ine zvuka. Za druge bi to bilo pretvaranje mu-
zike u karaoke, dok bi za preostale to bila ~ita-
va modifikacija orkestracije.
Digitalni autoput }e kona~nu i nepromen-
ljivu umetnost u~initi pro{lo{}u. Brkovi na
Mona Lizi su predmet de~ije igre. Ali, vide}e-
mo kako se izvode ozbiljne digitalne manipula-
cije umetni~kim izrazima za koje je re~eno da
su kompletni, {to ne mora biti lo{e.
Ulazimo u eru u kojoj }e se mo}i vi{e u~e-
stvovati u izrazu i gde }e on biti `ivotniji. U
mogu}nosti smo da distribuiramo i do`ivimo bo-
gate ~ulne signale, na na~ine koji su bitno razli-
0 1
~iti od posmatranja stranice knjige i dostupni-
ji od putovanja u Luvr. Umetnici }e po~eti da
gledaju na Internet kao na najve}u svetsku gale-
riju za izlaganje njihovih dela i kao skup na~i-
na za njihovo direktno dostavljanje ljudima.
Za digitalnog umetnika, koji uz svoje delo
dostavlja na~ine za njegovu mutaciju i promenu,
dolaze prave mogu}nosti. Iako ovo mo`e zvu~ati
kao potpuna vulgarizacija va`nih kulturnih
ikona – poput stavljanja svakog Stajhena50 na
razglednicu ili pretvaranja svakog Vorhola u
klip art – su{tina je da digitalno bivanje omo-
gu}ava da se objavi i proces a ne samo proizvod.
Proces fantazija i ekstaza jednog uma, kolektiv-
na imaginacija vi{e umova, ili vizija revoluci-
onarne grupe.
Salon des Refusés (salon odbijenih51)
Originalni koncept Medijske laboratorije
bio je da se ljudski interfejs i istra`ivanje ve-
{ta~ke inteligencije usmere na nov na~in. Novi-
na je bila u njihovom oblikovanju prema sadr`a-
ju informativnih sistema, prohtevima korisni~-
kih aplikacija, prirodi umetni~ke misli. Ideja
je bila marketin{ki predstavljena u radio i TV
emitovanju, izdavanju i ra~unarskoj industriji,
kao me|usobno stapanje ~ulnog bogatstva videa,
informacione puno}e izdava~ke delatnosti i su-
{tinske interaktivnosti ra~unara. Ovo danas
zvu~i tako logi~no, ali u to vreme je ova ideja
smatrana sme{nom. Nju Jork Tajms je izvestio ka-
ko jedan neidentifikovani stariji ~lan akadem-
ske zajednice misli da su svi ljudi povezani sa
ovim poduhvatom – „{arlatani“.
Medijska laboratorija je zgrada koju je pro-
jektovao arhitekt I. M. Pei (Pei je zgradu pro-
jektovao ubrzo posle pro{irenja Nacionalne ga-
lerije u Va{ingtonu, D.C., i malo pre piramide rapidno rasli do broja od tri stotine ljudi.
na ulazu u Luvr, u Parizu). Trebalo je skoro sedam
godina da bi se finansirala, konstruisala i Danas je Medijska laboratorija ustanova.
sklopila ova obrazovna ustanova. Internet surferi su luda deca iz susedstva. Oni
Kao i 1863, kada je pariski umetni~ki esta-
bli{ment odbio da pusti impresioniste u svoj su prevazi{li multimediju, dostigav{i ne{to
zvani~ni {ou, osniva~ki ~lanovi Medijske labo-
ratorije postali su Salon des Refusés, koji uvek {to je bli`e stilu realnog `ivota nego intelek-
vuku na svoju stranu, u nekim slu~ajevima su suvi- tualnog manifesta. Njihova ven~anja su u kiber-
{e radikalni za svoj akademski svet, ponekad su-
vi{e neidentifikovani sa njim i, u jednom slu- svemiru. Oni sebe nazivaju „bitnicima“ i „kibe-
~aju, uop{te bez pripadnosti. Osim D`eromija
Visnera i mene, grupa je bila sa~injena od filma- rijancima“. Njihova dru{tvena mobilnost zahvata
d`ije, grafi~kog dizajnera, kompozitora, fizi- celu planetu. Oni su, danas, Salon des Refusés, ali
~ara, dva matemati~ara i grupe istra`iva~a, koja
je, izme|u ostalog, u prethodnim godinama izmi- njihov salon nije kafe u Parizu ili u zgradi I. M.
slila multimediju. Skupili smo se, po~etkom 80-
Peija, u Kembrid`u. Njihov salon je negde u Mre-
ih, kao kontrakultura establi{mentu ra~unarske
nauke, koja je u to vreme bila jo{ uvek zaokuplje- `i. Oni bivstvuju digitalno, postoje na digitalan
na programskim jezicima, operativnim sistemi-
ma, mre`nim protokolima i sistemskim arhitek- na~in.
turama. Ono {to nas je dr`alo na okupu nije bila
disciplina, nego verovanje da }e se kompjuteri
dramati~no uzdignuti i da }e kroz svoju svepri-
sutnost uticati na kvalitet `ivota ne samo u na-
uci ve} i u svakom aspektu `ivljenja.
Bio je to pravi ~as, jer su upravo bili ro|e-
ni personalni ra~unari. Na korisni~ki inter-
fejs je po~elo da se gleda kao na centralnu stvar,
a telekomunikaciona industrija je bila u proce-
su deregularizacije (osloba|anja od suvi{nih
stega zakona). Vlasnici i menad`eri novina, ~a-
sopisa, knjiga, filmskih studija i televizij-
skih stanica po~eli su da se pitaju {ta to nosi
budu}nost. Promu}urni vlasnici medija, kao
{to su Stiv Ros i Dik Manro iz Tajm Vornera,
imali su intuiciju o nastupaju}em digitalnom
dobu. Investiranje u luckasti startuju}i proje-
kat na MIT-u bilo je jeftina opklada. Tako smo

0 1
 Epilog: godine optimizma
Ja sam po prirodi optimista. Ipak, svaka
tehnologija ili dar nauke ima i mra~nu stranu.
Biti digitalan nije izuzetak.
U slede}oj deceniji suo~i}emo se sa slu~aje-
vima zloupotrebe intelektualnog vlasni{tva i
invazijom na na{u privatnost. Do`ive}emo digi-
talni vandalizam, softversko piratstvo i kra|e
podataka. [to je najgore od svega, bi}emo svedoci
zatvaranja mnogih radnih mesta zbog potpuno au-
tomatizovanih sistema koji }e uskoro izmeniti
radna mesta po kancelarijama, u istoj meri u ko-
joj su ona promenila fabri~ke sale. Ideja o do`i-
votnom zaposlenju na istom radnom mestu ve} je
po~ela izumirati.
Korenita promena prirode tr`i{ta radne
snage, kako budemo radili sve manje sa atomima a
sve vi{e sa bitovima, desi}e se otprilike u isto
vreme kada dve milijarde brojna radna snaga In-
dije i Kine krene da se priklju~uje on-lajn (bu-
kvalno). Samozaposleni softverski dizajner iz
Peorije takmi~i}e se sa njegovom ili njenom ko-
pijom u Pohangu. Digitalni tipografista iz
Madrida radi}e isto {to i onaj u Madrasu. Ame-
ri~ke kompanije ve} sada usmeravaju razvoj har-
dvera i proizvodnju softvera u Rusiju i Indiju,
ne zbog toga da bi na{li jeftinu manuelnu radnu
snagu, ve} da bi obezbedili visokoobu~enu inte-
0 1
lektualnu snagu, o~igledno spremnu da radi vi-
{e, br`e i disciplinovanije nego u SAD.
Kako se poslovni svet bude globalizovao a
Internet razvijao, po~e}emo da uvi|amo o~igle-
dan digitalni radni prostor. Mnogo pre politi~-
ke harmonije i pre nego {to GATT pregovori budu
stigli do sporazuma o tarifama i trgovini ato-
mima (pravo za prodaju Evian vode u Kaliforni-
ji), bitovi }e biti bez granica, apsolutno pohra-
njivani i manipulisani, bez obzira na geopoli-
ti~ke granice. U stvari, u na{oj digitalnoj bu-
du}nosti vremenske zone }e verovatno igrati ve}u
ulogu od trgovinskih zona. Mogu da zamislim ne-
ke softverske projekte kako se bukvalno kre}u po
svetu, od istoka do zapada, u dvadeset~etvoro~a-
sovnom ciklusu, od osobe do osobe, ili od grupe do
grupe, dok jedni rade a drugi spavaju. Majkrosoft
}e morati da otvori kancelarije za razvoj softve-
ra u Londonu i Tokiju da bi mogao proizvoditi u
tri smene.
Kretanjem kroz takav digitalni svet, ~ita-
vom delu populacije bi}e uskra}eno pravo glasa
ili }e se makar tako ose}ati. Kada pedesetogodi-
{nji radnik ~eli~ane izgubi posao, za razliku od
svog dvadeset~etvorogodi{njeg sina, on uop{te
nema sposobnost da se okrene digitalnom radu. Ka-
da moderni sekretar izgubi posao, on u najmanju
ruku mo`e da se prebaci na nov posao u vezi sa di-
gitalnim svetom, jer ima sposobnosti koje su pre-
nosive.
Bitovi nisu jestivi u tom smislu da mogu za-
ustaviti glad. Kompjuteri nisu moralni; oni ne
mogu re{iti kompleksna pitanja, kao {to su pra-
vo na `ivot i smrt. Ali digitalno bivanje ipak
daje dosta razloga za optimizam. Isto kao i sila
prirode, digitalno doba se ne mo`e pore}i, niti
zaustaviti. Ono ima ~etiri vrlo mo}na kvaliteta
koji }e rezultirati njegovim velikim trijum-
fom, a to su: decentralizacija, globalizacija,
harmonizacija i oja~avanje.
Efekat decentralizacije digitalnog biva-
nja nigde se ne mo`e ja~e osetiti nego u komerci-
jali i u samoj ra~unarskoj industriji. Tzv. me-
nad`ment informativni sistemi (MIS) predsta-
vljaju cara koji je vladao staklenim i klimatizo-
vanim mauzolejima, kralja bez ode}e koji je skoro
izumro. Oni koji pre`ivljavaju mogu biti za-
hvalni {to obi~no prevazilaze svakoga ko je u mo-
gu}nosti da ih otpusti, a upravni odbor kompani-
je je nedodirljiv ili uspavan, ili oboje.
Tinking Ma{ins (eng. Thinking Machines)
korporacija, velika i ma{tovita kompanija za
proizvodnju superkompjutera, koju je osnovao geni-
je elektronskog in`enjerstva Deni Hils, nestala
je posle deset godina postojanja. U tom kratkom
vremenskom periodu ona je upoznala svet sa masov-
nim paralelnim kompjuterskim arhitekturama.
Prenos vlasni{tva nad njom nije se dogodio zbog
lo{eg rukovo|enja i sentimentalnog in`enjerstva
nad njihovom tzv. konekcionom ma{inom. Ona je
i{~ezla zbog toga {to je paralelizam mogao biti
decentralizovan; potpuno ista vrsta paralelizma
je odjednom postala mogu}a zahvaljuju}i preplita-
nju jeftinih, masovno proizvedenih personalnih
ra~unara.
Iako to nije bila dobra vest za Tinking
Ma{ins, bila je to, bukvalno i metafori~no, do-
bra vest za sve nas. To zna~i da se budu}e preduze-
}e mo`e suo~iti sa svojim kompjuterskim potre-
bama na nov i prilagodljiv na~in tako {to bi na-
stanilo svoju organizaciju personalnim ra~una-
rima koji, kada je to potrebno, mogu raditi udru-
`eno da bi re{ili ra~unski intenzivne proble-
me. Kompjuteri }e bukvalno raditi i za indivi-
due i za grupe. Ja vidim kako taj isti decentrali-
zovani um raste u na{em dru{tvu, vo|en mladim
gra|anstvom u digitalnom svetu. Tradicionalni
centralisti~ki pogled na `ivot posta}e deo pro-
0 1
{losti.
Sama dr`ava je predmet velikih promena i
globalizacije. Kroz pedeset godina dr`ave }e
istovremeno biti i ve}e i manje. Evropa, koja jako
`eli svoje ekonomsko ujedinjenje, zati~e sebe ka-
ko se deli na manje etni~ke entitete. Snage naci-
onalizma suvi{e olako progla{avaju cini~nim
i otpisuju svaki {irokogrudi poku{aj svetskog
ujedna~enja. Me|utim, u digitalnom svetu postaju
izvodljiva prethodno nemogu}a re{enja.
Danas, kada 20 procenata sveta konzumira 80
procenata svojih resursa, kada ~etvrtina nas ima
prihvatljiv `ivotni standard dok tri ~etvrtine
nemaju, kako se mo`e prebroditi ova podela? Dok
politi~ari vode rat istorijskom ta{tinom, iz
digitalnih oblasti se uzdi`e nova generacija,
oslobo|ena mnogih starih predrasuda. Ovu decu
ne ograni~ava geografska udaljenost, kao predu-
slov prijateljstva, saradnje, igre i susedstva. Di-
gitalna tehnologija mo`e biti prirodna sila ko-
ja privla~i ljude harmoni~nijem svetu.
Harmonijski efekat digitalnog bivanja ve}
sada je o~igledan jer prethodno odvojene disci-
pline i preduze}a zati~u sebe ne u takmi~enju, ne-
go u saradnji. Pojavljuje se zajedni~ki jezik koji
je prethodno nedostajao i koji omogu}ava ljudima
razumevanje bez granica. Dana{nja deca u {kola-
ma do`ivljavaju mogu}nost da na istu stvar gleda-
ju iz mnogih perspektiva. Na primer, kompjuter-
ski program se istovremeno mo`e posmatrati kao
skup kompjuterskih instrukcija, ili kao kon-
kretna poezija oblikovana uvu~enostima redova u
tekstu programa. Deca vrlo brzo nau~e da poznava-
ti program zna~i poznavati ga iz mnogo perspek-
tiva, a ne samo iz jedne.
Me|utim, vi{e od svega ostalog, moj optimi-
zam dolazi iz osna`uju}e prirode digitalnog na-
~ina `ivota. Pristup, mobilnost i sposobnost da
se uti~e na promenu jesu faktori koji }e budu}-
nost u~initi tako razli~itom od sada{njosti.
Informativni autoput mo`e danas zvu~ati kao
zabluda, ali on je prikrivena izjava o sutra{nji-
ci. On }e postojati, prevazilaze}i na{a najlu|a
predvi|anja. Kako deca budu usvajala globalne
informativne resurse i kako budu otkrivala slo-
bodu da bez dozvola u~itelja rade sa njima, mi }e-
mo biti na putu da prona|emo novu nadu i dosto-
janstvo na mestima gde su prethodno vrlo malo po-
stojali.
Moj optimizam se ne hrani o~ekivanim pro-
nalaskom ili otkri}em. Pronala`enje leka za
rak ili sidu, pronala`enje prihvatljivog na~i-
na za kontrolu populacije, ili pronalazak ma{i-
ne koja mo`e udisati na{ vazduh, piti na{e oke-
ane i izlu~ivati nezaga|ene oblike svakog od
njih – jesu snovi koji se mogu ili ne mogu ostvari-
ti. Biti digitalan je ne{to razli~ito. Mi sada
~ekamo na bilo koje otkri}e. Ono je tu. Ono je sa-
da. Skoro da je genetsko po svojoj prirodi, u tom
smislu da }e svaka generacija biti „digitalnija“
od prethodne.
Kontrolni bitovi te digitalne prirode su,
vi{e nego ikada, u rukama mladih. Od tog sazna-
nja me ni{ta ne mo`e u~initi sre}nijim.

0 1
 Pogovor
I niste mi verovali u vezi sa eksponencija-
lima! Broj Veb sajtova se duplira svakih pedeset da-
na. Svake ~etiri sekunde priklju~uje se nova strana.
Nakon kratkog vremena od izlaska Biti digita-
lan, slobodno mogu koristiti Internet termine, po-
put gornjih, jer svi znaju sve o Internetu – iako ga
zapravo samo njih nekoliko razume. Kriti~ari ka-
`u kako je trebalo da ga podrobnije objasnim. U sva-
kom slu~aju, dozvolite mi da ispravim gre{ku.
Internet je zamislio i dizajnirao, 1963. godi-
ne, ~ovek po imenu Leri Roberts. Primeti}ete da
njegovo ime nije spomenuto u knjizi; to je zaista
propust. Leri je bio pozvan u Va{ington, od strane
Ivana Saderlenda (pomenutog ~etiri puta), tada-
{njeg rukovodioca ARPA ra~unarskog istra`iva~-
kog tima.
ARPAnet, kako su ga tada zvali, bio je dizajni-
ran tako da bude pouzdan sistem za prosle|ivanje po-
ruka, koji radi na principu pakovanja informacija.
Iako se o paketima ve} diskutovalo u knjizi, oni ni-
su bili tretirani kao autonomna par~ad, od kojih
svako putuje razli~itim putem od ta~ke A do ta~ke
B. Uzmimo da ja (u Bostonu) {aljem vama (u San
Francisko) ovaj pasus. Svaki paket (koji sadr`i,
recimo, deset slova, svoj redni broj, plus va{e ime
i adresu), u principu, mo`e da ide razli~itim pu-
tem – jedan preko Denvera, drugi preko ^ikaga, tre-
0 1
}i preko Dalasa, itd. Sada zamislite da oni, kada se
ponovo pore|aju u San Francisku, otkriju kako ne-
dostaje paket broj {est. [ta se desilo sa paketom
broj {est?
Vojska je osnovala ARPAnet u vreme kada je
hladni rat bio na vrhuncu. Nuklearni napad i prvi
udari uzimani su vrlo ozbiljno. Hajde, dakle, da za-
mislimo da je paket broj {est i{ao kroz Mineapo-
lis, koji je upravo u tom momentu bio pogo|en nepri-
jateljskim projektilom. Paket broj {est je izgu-
bljen. ^im se utvrdi da on nedostaje, ostali paketi
tra`e od Bostona da ga ponovo po{alje (ali ovoga pu-
ta ne preko Mineapolisa).
Ovo zna~i da je potrebno, ako ho}emo spre~iti
da poruka stigne od mene do vas, zbrisati ve}inu
Amerike, jer }e uvek postojati nekakva dostupna
staza. Jeste, sistem }e se usporiti kako bude tra`io
na~ina da prona|e put od ta~ke A do ta~ke B (ukoli-
ko sve vi{e gradova bude uni{tavano), ali ne}e u
potpunosti umreti. Ovo je va`no razumeti, jer je
upravo ta arhitektura – decentralizovani model –
razlog zbog ~ega je Internet danas toliko raspro-
stranjen fenomen. On ne mo`e biti kontrolisan na
na~in na koji politi~ari vole da razmi{ljaju: po-
mo}u zakona ili bombi. Poruke prolaze, na ovaj ili
onaj na~in.
Posedovanje sigurnog teksta
Rast Mre`e zaprepa{}uje svakoga, kao {to i
treba da bude. Ona raste sasvim lepo. Ukoliko ste po-
vremeni korisnik koji se `ali na brzinu, samo se
setite da su mnoge zemlje povezane sa Mre`om vrlo
tankim kanalima. Oni }e brzo rasti i sistem }e se
pona{ati sve bolje i bolje. Povremeno }e se de{a-
vati obrnuto: bi}e sve sporiji, kako ljudi budu
uskakali br`e nego {to raste infrastruktura.
Ali, ne}e do`iveti slom, ve} }e samo usporiti.
 Jedina nezgoda jeste vlada u obliku politi~a-
ra koji `ele da je kontroli{u. Obi~no pod izgovo-
rom brige za interese dece na Mre`i, ljudi {irom
sveta poku{avaju da cenzuri{u njen sadr`aj. [to je
jo{ gore, neke dr`ave, uklju~uju}i i SAD, `ele da
se uvere da postoje na~ini „oslu{kivanja“ poruke,
sli~no prislu{kivanju telefonskih linija. Ako
vas to ne uzbu|uje, znajte da bi trebalo.
Posedovanje bilo ~ega manjeg nego {to su najve-
}a sigurnost i privatnost – bila bi smrtonosna gre-
{ka. Zbog svoje digitalne prirode, digitalni svet je
obi~no mnogo sigurniji od analognog sveta. Ali mi
moramo `eleti da tako bude. Moramo znala~ki krei-
rati sigurnu digitalnu sredinu.
Preprodavci droga, teroristi i ljubitelji de-
~ije pornografije tako|e }e koristiti Internet.
Ali, razmislite o tome. Lo{i momci su mnogo bolje
opremljeni od vas ili mene za nadigravanje federa-
laca, putem kriptografije (metode uz ~iju pomo} se
poruke prave ne~itljivim svima osim onome ko ima
„klju~“ za njihovo ~itanje). Dakle, zakoni o zabrani
izvoza tehnologije i ostalo zakonodavstvo stvarno
su budalasti. Ukoliko zabranite kriptografiju, je-
dini ljudi koji }e je posedovati bi}e kriminalci.
Daleko od toga da za{titi prose~nog gra|anina, ova
mera ga dovodi u stanje jo{ ve}eg rizika. Va{ingto-
nu, prosvetli se!
Privatnost se ispoljava na tri na~ina. Prvo,
kada vam po{aljem poruku, vi `elite da znate da je
ona zaista moja. Drugo, dok poruka putuje izme|u
nas, vi ne `elite da je iko „prislu{kuje“. Tre}e,
kada je najzad imate na disku, ne `elite da neko po-
sle do|e i ~ita je (dok ste, na primer, priklju~eni i
radite ne{to drugo). Sve tri stvari su va`ne i bez
njih smo u nevolji. Kibersvemir – re~ kori{}ena
samo jednom u knjizi – trebalo bi da bude privatan.
To je najva`nije pravilo za posedovanje sigurnog
teksta.
0 1
Mrtva riba
Tema „Bitovi i atomi“ je koristan na~in da se
uporede pro{lost i budu}nost.
Februara 1995, kao reakcija na ekstradiciju
Ramzija Jasefa, pretpostavljenog mozga bomba{kog
napada na Svetski tr`ni centar, jedan islamski
sve{tenik iz Pakistana zahtevao je da vlada Sjedi-
njenih Dr`ava preda Madonu i Majkla D`eksona,
kako bi im bilo su|eno za prekr{aj fundamentali-
sti~kih zakona. Stejt dipartment je odbio zahtev i
oni koji su videli ovu kratku pri~u na unutra-
{njim stranama novina smejali su se. Ba{ budala-
sto!
Mesec dana ranije gospodin i gospo|a Tomas,
bra~ni par iz Milpitasa u Kaliforniji, bavili su
se svojim poslovima, ure|uju}i bilten kompjuter-
skih vesti (BBS) koji je bio u skladu sa standardi-
ma zajednice, lokalnim zakonima i statutom dr`a-
ve. Jednog dana radnik u po{ti iz Tenesija ulogovao
se na njihov BBS i nije mu se svidelo ono {to je vi-
deo. Par iz Kalifornije je potom bio optu`en za kr-
{enje zakona Tenesija, sudilo mu se i prona|eno je da
je kriv. Bio je odmah izru~en dr`avi Tenesi.
Dok sam bio na proputovanju povodom svoje
knjige, posetio sam {armantnu knji`aru u Ann Ar-
boru, u dr`avi Mi~igen, zvanu [amanski Bubanj.
Na moje iznena|enje, me|u prisutnima su bili majka
i o~uh D`ejka Bejkera, dvadesetjednogodi{njeg stu-
denta Mi~igenskog univerziteta, koji je bio uhap-
{en nekoliko dana ranije.
D`ejk Bejker je poslao fiktivni esej na
alt.sex.stories (mesto na kojem nikada nisam bio i
nisam siguran kako bih stigao). ^ovek iz Moskve je
pro~itao taj esej i nije mu se svideo. (Nemojte me pi-
tati {ta je tra`io u alt.sex.stories. To je isto kao
da ste u{li u crno ofarbanu radnju u Amsterdamu,
zvanu Seks {op, i bili uvre|eni njenim sadr`ajem).
Na`alost, ~italac iz Rusije je bio |ak Mi~igen-
skog univerziteta i izrazio je svoje nezadovoljstvo,
{to je dovelo do hap{enja D`ejka Bejkera, u jedana-
est sati jedne no}i. Zatvoren je u }eliju na mesec da-
na, li{en mogu}nosti da plati kauciju. Izme|u
ostalog, konfiskovane su i njegove nao~ari. Trenu-
tak! Mislio sam da to ne radimo u Sjedinjenim Dr-
`avama.
To smo uradili zato {to je mladi} napravio
gre{ku i koristio pravo ime mlade dame, {to je do-
velo do toga da se njegov postupak smatra prete}im,
zbog ~ega je primenjena ekstremna i apsurdna mera
hap{enja bez kaucije (i nao~ara za ~itanje). Slu~aj
je 21. juna okon~an intervencijom federalnog sudi-
je Averna Kona i za vladu je zavren; pri~a o D`ejku
Bejkeru se vodi kao „samo svirepije i bezukusno de-
lo ma{te“.
Kada ~ujem za takve incidente, osetim kako se
zakon pona{a kao polumrtva riba koja poskakuje na
doku. On se bori za vazduh, jer je digitalni svet dru-
ga~ije mesto. Ve}ina zakona je zami{ljena za svet
atoma, a ne za svet bitova.
Mislim da je zakon – sistem za rano upozorava-
nje koji nam govori: „Ovo je velika stvar.“ U kiber-
zakonu nema mesta dr`avnom zakonu. Gde se nalazi
kibersvemir? Ukoliko vam se ne dopadaju bankarski
zakoni u SAD, postavite va{u ma{inu negde na Ve-
likim Kajmanskim ostrvima. Ne svi|aju vam se za-
koni o autorskim pravima u SAD? Postavite svoju
ma{inu u Kini. Kiberzakon je globalni zakon kojeg
ne}e biti lako ukrotiti, zato {to se mi o~igledno
ne mo`emo slo`iti ni oko svetske trgovine rezer-
vnim automobilskim delovima.
Dr`ava kao naftalinska kuglica
Kao naftalinska kuglica koja direktno pre-
lazi iz ~vrstog stanja u gas, ja o~ekujem da }e dr`a-
va ispariti, bez prethodnog prelaska u neope-
rativni nered, pre nego {to neka globalna kiberdr-
0 1
`ava bude komandovala politi~kim etrom. Nesum-
njivo, uloga dr`ave }e se dramati~no promeniti i
tu ne}e biti mesta ni nacionalizmu, kao ni malim
boginjama.
Dana{nje nacije imaju pogre{an obim. Nisu
dovoljno male da bi bile lokalne i nisu dovoljno ve-
like da bi bile globalne. U „stara“ vremena sused-
stvo je bilo odre|ivano samo fizi~kom blizinom i
okolinom. Zapravo, mogli ste da hodate uz granice
dr`ava, ili ste mogli biti pogo|eni iz aviona ako
ih niste po{tovali. Reke, okeani, ili kameni zido-
vi formirali su granice. U slu~aju gradova, po{to
nije mogao uvek da se precizno odredi njihov rub, gra-
nice gradova su obi~no bile vidljive.
Sa njihovom o~igledno{}u i{la je i odre|ena
vrsta lokalne uprave. Celokupna na{a istorija je
vezana za prostor i mesto, geometriju i geografiju.
Dok su konflikti rasli zbog religijskih, ekonom-
skih i drugih nefizi~kih razloga, podru~je ratnih
sukoba je definitivno bilo fizi~ko. Veliki pobed-
nici su zavr{ili sa imperijama (za neko vreme). Gu-
bitnici su ponekad nestajali. Nacionalna dr`ava
je vrlo fizi~ki trofej.
Kibersvemir nije. Jedna ma{ina je isto
toliko blizu koliko i slede}a. Ne postoje druga fi-
zi~ka ograni~enja ili prepreke osim kontura same
planete. Na isti na~in na koji su mediji jednovre-
meno postajali sve ve}i i manji, i svetska uprava
mora}e tako da se pona{a.
Ovo se ne}e dogoditi preko no}i, ali postoje
znaci kako se to u nekim zajednicama de{ava br`e
nego u drugim. Ne mislim na fizi~ke zajednice. Mi-
slim na one poput finansijskih i akademskih zajed-
nica, koje trenutno vode svet u njegovoj globalnoj i
on-lajn prirodi. U stvari, ~injenica je da je dana-
{nja globalna bankarska zajednica jedina izuzeta
od ameri~kih izvoznih zakona o kriptografiji. Ka-
da ste poslednji put ~uli da se milijarde prenose
kolima?
 Globalna priroda digitalnog sveta ubrzano }e
smenjivati prethodne i one manje demarkacije. Neki
ljudi ovo smatraju prete}im, a ja smatram da je to uve-
seljavaju}e.
Optimista uprkos optu`bama
Francuskoj, na primer, ova knjiga je vre|ala kultu-
ru i odre|ene institucije i ~inila se neukusnijom
od Evian vode, pomenute na po~etku ove knjige. U
drugim zemljama, kao {to je Italija, bila je popu-
larna i o njoj se `u~no raspravljalo. Kada bolje raz-
mislim, Biti digitalan je italijanskog duha: u se-

Apotekar na malom gr~kom ostrvu, na kojem bi nosi „underground“ i sebe ne uzima suvi{e
smo moja `ena i ja imali ku}u preko dvadeset i pet ozbiljno.
godina, poverio mi se da je zabrinut za svog trinae-
Elem, ono {to me je najvi{e razveselilo nije
stogodi{njeg sina koji voli kompjutere. Otac se
brine jer veruje da mu sin, ako bude u~io o kompjute- to {to ova knjiga nije bila na listama bestselera
rima, ne}e imati posla na ovom malom ostrvu i da }e ovde i tamo, ve} to {to mi je u toku protekle godine
emigrirati daleko od svoje porodice, {to je mnogo
stizalo hiljade e-mailova povodom nje. Stariji ljudi
mladih Grka ve} uradilo u nedavnoj pro{losti.
Te{ko je objasniti da od svih mogu}ih intere- su mi zahvaljivali zbog toga {to sam im objasnio {ta
sovanja upravo ovo ga mo`e dr`ati blizu doma. U sve njihova deca rade i {ta }e raditi u budu}nosti. Mla-
ve}oj meri Mre`a postaje mesto za preduzetnike, ko-
ji grade „globalne ku}ne industrije“. Zvu~i kao ok- |i ljudi su mi se zahvaljivali na mom entuzijazmu.
simoron, zar ne? Ali pravo zadovoljstvo i merilo uspeha jesu u ~inje-
Da biste bili multinacionalna kompanija, u
nici da mi sada moja sedamdeset i pet godina stara
pro{losti ste morali biti ogromni, sa kancelari-
jama {irom sveta, sposobnim ne samo za baratanje va- majka svakoga dana {alje e-po{tu.
{im korporativnim atomima ve} i za bitku sa lo-
kalnim zakonima, carinom, obi~ajima i fizi~kom
N. N.
distribucijom proizvoda. Troje ljudi u tri razli-
~ita grada danas mogu formirati kompaniju i pri- Patmos, Gr~ka
stupiti globalnom tr`i{tu. oktobra, 1995.
Kako ljudstvo u industrijama bude bilo sme-
njivano zbog automatizacije, ono }e u sve ve}oj meri
raditi za sebe. Ve} danas kompanije smanjuju ljud-
stvo i uzimaju radnike kao podzakupce. Oba trenda
ukazuju na isti smer. Do 2020. godine najve}i poslo-
davac u razvijenom svetu bi}e „ja li~no“. Da li je ovo
dobro? Budite sigurni da jeste!
Za mene je bilo vrlo zanimljivo gledati kako
se prihvatanje Biti digitalan {iri na preko tri-
deset razli~itih jezika. Na nekim mestima, kao u

0 1
 Zahvalnice

Godine 1976. napisao sam predlog, upu}en na-

cionalnoj donaciji za dru{vene nauke. u kojem je
opisan multimedijski „sistem sa proizvoljnim
pristupom“, koji bi korisniku omogu}avao da vodi
konverzaciju sa slavnim pokojnim umetnicima. Dr
D`erom B. Visner, tada{nji predsednik MIT-a,
pro~itao je ovaj blago re~eno neobi~an predlog, po-
{to je koli~ina potrebnog novca zahtevala njegov
potpis. Umesto da predlog odbaci kao sulud, on je po-
nudio svoju pomo}, shvataju}i da sam u njemu uveli-
ko oti{ao van svojih oblasti, izme|u ostalih stva-
ri, u tzv. procesiranje prirodnog jezika.
Tako je otpo~elo veliko prijateljstvo. Ja sam
po~eo da radim sa video-diskovima (tada veoma ana-
lognim). Visner je insistirao na sofisticiranijoj
lingvistici i dubljoj vezanosti za umetnost. Do
1979. nagovarali smo sami sebe, a i korporaciju
MIT, da krenemo sa izgradnjom Medijske laborato-
rije.
Narednih pet godina putovali smo stotinama
hiljada milja svake godine, ponekad provode}i vi-
{e vremena zajedno nego sa porodicama. Bila je ovo
prilika da u~im od Visnera i da upoznam svet njego-
vim o~ima i o~ima njegovih mnogih briljantnih i
slavnih prijatelja, {to je za mene bila velika {ko-
la. Medijska laboratorija je postala globalna zato
{to je Visner bio globalan. Laboratorija je cenila

0 1
finu umetnost i rigoroznu nauku zato {to je i Vis-
ner bio takav.
Visner je preminuo mesec dana pre zavr{etka
ove knjige. Sve do svojih poslednjih dana nepresta-
no je `eleo da razgovara o pitanjima u knjizi „Biti
digitalan“ i o svom opreznom optimizmu u vezi s
njom. Brinuo je zbog pogre{ne upotrebe Interneta u
nastupaju}em vremenu, u kojem }e se on sve vi{e ko-
ristiti, i brinuo je o nezaposlenosti u digitalnom
dobu koje samo oduzima radna mesta, a mo`e pru`i-
ti samo manje. Ali, uvek je nalazio izlaz na svetli-
joj strani, ~ak i kada se optimizam u vezi njegovog
ozdravljenja rapidno smanjivao. Njegovom smr}u, u
petak, 21. oktobra 1994, preneta je odgovornost na
nas ostale u MIT-u – da za mlade ljude uradimo ono
{to je on uradio za nas. D`eri, trudimo se da ide-
mo tvojim stopama.
Medijska laboratorija je startovala sa jo{
trojicom velikih ljudi, kojima dugujem posebnu za-
hvalnost za sve ono ~emu su me u~ili. To su: Marvin
L. Minski, Simor A. Papert i Mjurijel R. Kuper.
Marvin je najpametnija osoba koju poznajem.
On je svakako najzna~ajniji `ivi nau~nik u oblasti
kompjutera, a njegov humor prevazilazi svaki poku-
{aj opisa. Obo`ava da citira Semjuela Goldvina:
„Ne obra}ajte pa`nju na kritike. Nemojte ih ~ak ni
ignorisati.“
Simor je svoje rane dane proveo sa psihologom
@an Pja`eom, u @enevi, a ubrzo potom je, uz Min-
skija, postao kodirektor laboratorije za AI (ve-
{ta~ku inteligenciju) na MIT-u. Tako je on u Me-
dijsku laboratoriju uneo veliko razumevanje kako
za dru{vene nauke tako i za primenjene tehni~ke
nauke. Kako bi to Simor rekao: „Ne mo`ete razmi-
{ljati o razmi{ljanju bez razmi{ljanja o razmi-
{ljanju o ne~emu.“
Mjurijel Kuper je dodala tre}u puzlu: umet-
nost. Ona je bila primarna dizajnerska sila u Medij-
skoj laboratoriji i uzela je neke od najstabilnijih
0 1
elemenata personalnog ra~unarstva, poput „prozora“,
razbila ih u par~i}e sa pitanjima, iskustvima i al-
ternativnim modelima. Njena tragi~na i neo~ekiva-
na smrt, 26. maja 1994, stvorila je veliku ranu u sa-
mom bi}u i du{i Medijske laboratorije.
Medijska laboratorija je delom oformljena od
ranije Grupe za ma{insku arhitekturu (1968–1982),
u kojoj sam sa grupom kolega najvi{e nau~io. Veli-
ku zahvalnost dugujem Endiju Lipmenu, koji dnevno
u proseku ima pet ideja koje bi se mogle patentira-
ti, i od koga verovatno poti~u mnoge fraze iz ove
knjige. On poznaje digitalnu televiziju bolje od bi-
lo kog drugog.
Dodatne rane ideje dolazile su od Ri~arda A.
Bolta, Voltera Bendera i Kristofera M. [manta,
koji su radili u tek nastaloj Medijskoj laboratori-
ji, kada smo imali dve male laboratorije, {est kan-
celarija i toalet. To su bile godine u kojima smo
smatrani {arlatanima, i kao takve bile su zlatne.
Ali, da bismo i mi postali zlatni, morali smo biti
otkriveni.
Martin Denikof, iz Odeljenja za morska is-
tra`ivanja, za ra~unarsku nauku predstavlja ono
{to je Medi~i za renesansnu umetnost: on je ljude
snabdevao mo}nim idejama. Kao pozori{ni pisac,
uticao je da na{a istra`ivanja obuhvate interak-
tivni bioskop, godinama pre nego {to bismo sami
do{li do toga.
Kada je Krejg Filds, Denikofov mla|i kolega u
ARPA, primetio ekstremni manjak ameri~kog pri-
sustva na tr`i{tu potro{a~ke elektronike, predu-
zeo je smele poteze u smislu razvijanja ideje o kom-
pjuterskoj televiziji. Krejgov uticaj je bio toliki
da ga je ko{tao posla, jer je u to vreme njegov pri-
stup bio u nesaglasnosti sa industrijskim princi-
pima tada{nje administracije (tj. manjkom istih).
Me|utim, tokom tih godina otpo~eo je veliki deo is-
tra`ivanja, koja su vodila ka oblasti danas pozna-
toj kao multimedija.
 Po~etkom ranih 80-ih obratili smo se privat-
nim firmama da nas podr`e, pre svega da bismo iz-
gradili ono {to je danas poznato kao Visnerovo zda-
nje – 50 miliona vredan pogon. Uz izuzetnu veliko-
du{nost Armanda i Selest Bartosa zapo~et je i kom-
pletiran proces realizovanja Medijske laboratori-
je. Paralelno s tim, morali smo da prona|emo nove
prijatelje me|u korporacijama.
Ti novi prijatelji su uglavnom bili razni
proizvo|a~i sadr`aja, koji pre toga nisu imali ni-
kakvih dodira sa MIT-om, ali su ve} tada ose}ali da
}e njihovu budu}nost velikim delom usloviti teh-
nologija. Izuzetak je bio dr Kod`i Kobaja{i, tada-
{nji predsednik kompanije NEC. Zahvaljuju}i nje-
govoj inicijalnoj podr{ci i veri u viziju ra~una-
ra i telekomunikacija, ubrzo su istim stopama kre-
nule i druge japanske kompanije.
Tokom sakupljanja sedamdeset i pet korpora-
cijskih sponzora koliko ih danas imamo, upoznao
sam mnogo likova – u pravom smislu te re~i. Studen-
ti Medijske laboratorije danas imaju priliku da
popri~aju sa vi{e predsednika od bilo koje druge
grupe studenata koju poznajem. Mi u~imo od svih ta-
kvih posetilaca, ali trojica se izdvajaju od osta-
lih: D`on Skali, prethodno u kompaniji Epl Kom-
pjuter; D`on Evans, predsednik Njuz Elektro-nik
Dejta, i Kazuhiko Ni{i, predsednik korporacije
ASCII.
Doda}u da dugujem veliku zahvalnost Alanu
Keju, iz kompanije Epl Kompjuter, i Robertu V .
Lakiju, iz kompanije Belkor. Zbog toga {to smo sva
trojica ~lanovi Vangard grupacije CSC-ja, mnoge
ideje u ovoj knjizi razvio sam zahvaljuju}i njiho-
vim razmi{ljanjima i uvidima. Kej me je podsetio:
„Perspektiva vredi 50 bodova IQ-a.“ Laki se prvi
setio da postavi pitanje: „Da li je jedan bit zaista
par~e (bit)?“
Laboratorije se ne grade samo na idejama.
Ogromnu zahvalnost dugujem Robertu P. Grinu, pri-
0 1
dru`enom direktoru za administraciju i finansi-
je, koji je sa mnom radio vi{e od dvanaest godina.
Mogu i}i daleko u isprobavanju novih modela istra-
`ivanja i neprekidno putovati, zahvaljuju}i njego-
voj posve}enosti poslu i poverenju koje taj ~ovek
ima od strane zaposlenih u Medijskoj laboratoriji
i administraciji MIT-a.
U pogledu u~enja, Stiven A. Benton je pod svoje
uzeo akademsku organizaciju koja je bila zapu{tena i
dao joj nov oblik i karakter, sve dok poslednjeg jula
(1995) nije svoj polo`aj predao svom nasledniku, Vit-
menu Ri~ardsu.
Viktorija Vasilopulos vodi ra~una o mojoj
kancelariji i meni, unutar i izvan MIT-a, na poslu
i u ku}i. Ova knjiga sugeri{e da biti digitalan
zahteva spajanje ku}e i kancelarije, rada i igre, i
zaista je tako. Viktorija mo`e to potvrditi. Zaista
inteligentni kompjuterski agenti su vremenski da-
leko od nas, tako da je posedovati odli~nog ljudskog
pomo}nika va`no (i retko). Kada sam se povukao da
zavr{im ovu knjigu, Viktorijin posao je bio da
obezbedi da to niko ne primeti. Uz pomo} njenih po-
mo}nica, Suzan Marfi-Botari i Felis Napolitano,
to je primetilo samo nekoliko njih.
Sam proces stvaranja knjige zahteva zasebnu
pri~u o zahvalnicama. Najva`nije mi je da se za-
hvalim Keti Robins, mom agentu u Njujorku. Keti
sam upoznao pre vi{e od deset godina i potpisao
ugovor da bih postao jedan od njenih „autora“. To-
kom slede}e decenije bio sam toliko zauzet stvara-
njem Medijske laboratorije da ~ak nisam smeo ni
da pomislim na knjigu. Keti je pokazala beskrajno
strpljenje i povremeno me gurkala, ali uvek tako
ne`no.
^asopisom Vajerd, Lui Rozeto i D`ejn
Metkalf briljantno su ocenili pravi trenutak za
ostvarenje svoje ideje o ~asopisu za `ivotni stil u
digitalnom svetu. Moj sin Dimitri je bio vrlo ve{t
u nagovaranju da se priklju~im, za {ta sam mu zahva-
lan. Nikada ranije nisam vodio rubriku. Neke ru- Houli je odlu~io da knjigu pro~ita unazad, na~inom
brike su nastajale lako, a neke te{ko. Ali sve su bi-
le ve{to i na zabavan na~in ure|ivane od strane na koji ~ita muziku, kako bi se (o~ito) uverio da je
D`ona Batela. Ljudi su slali mnogo poruka, koje su
bile od pomo}i. Ushi}enje je nadma{ilo brbljanje. makar kraj komada odsvirao dobro.
Svi su bili promi{ljeni.
Kada sam oti{ao kod Keti Robins sa idejom da Najzad, moram da izrazim zahvalnost svojim
uzmem osamnaest pri~a iz Vajerda i da od njih na-
pravim knjigu, njen odgovor bi se najbli`e mogao izuzetnim roditeljima koji su mi, pored ljubavi i
opisati kao `abin jezik ispred vodene bube. Slll-
odanosti, pru`ili jo{ dve stvari: obrazovanje i pu-
llp. Gotovo. Progutano i potpisano za manje od dva-
deset i ~etiri sata. Odveden sam u Knopf (izdava~ka tovanja. U to vreme niste imali izbora osim da po-
ku}a) i predstavljen predsedniku, Soniju Mehti, i
mom uredniku, Martiju A{eru. Marti je upravo ot- merate svoje atome. Do svoje dvadeset i prve godine
krio Amerika Onlajn (jeste, `ivi sa dva tinejd`e-
ra) i to je postao na{ glavni komunikacioni kanal. verovao sam da sam video ceo svet. Iako je te{ko po-
Njegova }erka mu je pomagala da {tampa kod ku}e.
Marti je vrlo brzo postao digitalan. verovati u to, razmi{ljanje na taj na~in podarilo
Re~ po re~, idejom po idejom, Marti je le~io
moj disleksi~ni stil i pretvorio ga u ne{to nalik mi je dovoljno samopouzdanja da bih mogao ignorisa-
biltenu. Tokom mnogih dana Marti i ja smo bili po-
put {kolaraca koji no}ima rade zajedno na zadatku. ti kritike, kojima sam zbog toga veoma zahvalan.
Kasnije su Ras Njumen, Gejl Benks, Alen Ki,
D`eri Rubin, Simor Papert, Fred Bamber, Majkl
[rag i Majk Houli pro~itali rukopis da bi dali
komentare i ukazali na gre{ke.
Njumen se postarao da poruka i politika budu
u skladu. Banks je rukopis pro~itao sa aspekta pro-
fesionalnog kriti~ara i profesionalnog novajli-
je, uvr}u}i }o{ak skoro svake strane. Ki je prona-
{ao gre{ke u atribuciji i zastao na mestima koja
nisu i{la dobrim redosledom, dodaju}i mudrost po
kojoj je bio tako poznat. Papert se pozabavio sveobu-
hvatnom strukturom i reorganizovao po~etak. [rag
({esnaestogodi{njak) prona{ao je mnogo gre{aka u
tekstu, koje je lektor propustio uglavnom pri kuca-
nju: 34,800 boda naspram 38,400 boda, {to niko ne bi
na{ao! Bamber je obavio proveru realnosti. Rubin je
bio ~italac za parlamentarni i klasi~ni oblik.

0 1
0 1
 Tehnologija (ne) slobode
Knjigu Nikolasa Negroponta „Biti digita-
lan“ svaki ~italac }e sigurno do`iveti razli~ito.
To }e zavisiti od mere u kojoj je neko „uronjen“ u
{irokoisprepletano tkivo digitalnog doba – doba
eksplozivnog razvoja ra~unara i telekomunikacija,
elektronskih medija i ~itave nove kulture, koja se
na takvom tkivu pred na{im o~ima stvara i svako-
dnevno menja. Iako prvi put objavljena pre skoro ~e-
tiri godine, {to za ovu oblast predstavlja dugo vre-
me, „Biti digitalan“ je do bola aktuelno {tivo, svo-
jevrstan vodi~ kroz velegrad bitova i mre`a koje
nas polako ali sigurno upli}u u globalno pletivo
informacija i mogu}nosti, novih izazova, novih
opasnosti i novih sloboda.
Na prvi pogled, Negropontova knjiga je mani-
fest digitalne ere. Opisi i predvi|anja su mu pu-
ni optimizma i ~vrste vere u stabilan i nezausta-
vljiv tehnolo{ki i ukupni civilizacijski razvoj,
u kojem su novi dometi mikroelektronike u punoj
slu`bi ~ovekove sre}e i blagostanja. Lako se mo`e
desiti da sumnji~avi ~italac – odrastao na doma-
}im turbulentnim prostorima, sa sve`im utiscima
o doskora neverovatnim zbivanjima i tragi~nim lo-
movima koji su nas zadesili – pomisli kako je naiv-
no verovanje autora u slobodu pojedinca, koja defi-
nitivno trijumfuje podr`ana „kona~nom tehnolo-
gijom slobode“, kako je ovde definisano nastupaju}e
0 1
informati~ko dru{tvo. On veruje da globalne tele-
komunikacije i strahovit porast razmene svih vr-
sta informacija izme|u ljudi {irom sveta neizbe-
`no vode ujedinjavanju nacija i dr`ava, i formira-
nju jedinstvene zemaljske ekonomije, politike, pa i
vlade. „Globalna priroda digitalnog sveta ubrza-
no }e smenjivati prethodne i one manje demarkaci-
je. Neki ljudi ovo smatraju prete}im, a ja smatram
da je to uveseljavaju}e“, ka`e Negropont, tvrde}i
dalje da „vi{e od svega ostalog, moj optimizam do-
lazi iz osna`uju}e prirode digitalnog na~ina `i-
vota. Pristup, mobilnost i sposobnost da se uti-
~e na promenu jesu faktori koji }e budu}nost u~i-
niti tako razli~itom od sada{njosti. Informa-
tivni autoput danas mo`e zvu~ati kao zabluda,
ali on je prikrivena izjava o sutra{njici. On }e
postojati, prevazilaze}i na{a najlu|a predvi|a-
nja. Kako deca budu usvajala globalne informativ-
ne resurse i kako budu otkrivala slobodu da bez do-
zvola u~itelja rade sa njima, mi }emo biti na pu-
tu da prona|emo novu nadu i dostojanstvo na me-
stima gde su oni prethodno vrlo malo postojali.“
Amen.
Po mnogim elementima konstrukcije i sadr-
`aja dela autor je futurista, bolje re~eno futuro-
log „optimisti~ke provenijencije“, koji se po ide-
jama i na~inu konstrukcije scenarija bliske budu}-
nosti pribli`ava Naisbitt-u i Kahnu, ali izbegava
da ulazi u dubinu „socijalno-ekonomske tektonike“,
koja je neizbe`ni produkt zrelog informativnog
dru{tva. Koliko je u pravu, te{ko je re}i. U svakom
pogledu, Negropont jasno defini{e „~vori{ta teh-
nolo{kih promena“ i spektar dominantnih impli-
kacija u sjajno razvijenom scenariju po~etka XXI
veka, ve{to zaobilaze}i nesigurno tlo predvi|anja
rizika katastrofa, koje su u ovoj problematici ne
samo mogu}e ve} i nezaobilazne. Negropont se opre-
deljuje za projekciju pozitivnih mogu}nosti, koje
prevazilaze najslobodniju ma{tu futurologa pret-
hodne generacije i duboko ulaze u domen tvrde na-
u~ne fantastike. Uostalom, ve} je pokazano da ni
najsmelija nau~na fantastika ne mo`e ni da se
pribli`i realnostima „eksplozije tehnologija“
krajem ovoga veka.
Pa`ljivi ~italac uo~i}e obilje kritika koje
autor direktno, koncizno ali okrutno argumentova-
no izri~e u smeru nekih dominiraju}ih pravaca
tehnolo{kog razvoja, vrlo prisutnih u vreme na-
stanka knjige (1995), ali prisutnih i danas. Tako se
Negropont obru{io na nepotrebno jurenje za tvrdim
standardima na polju {irokoformatne televizije
(HDTV), ku}nih ra~unara, diskova i sl. Uvidev{i,
bolje nego mnogi drugi „uski specijalisti“ veli-
kih korporacija, brzi kraj klasi~nih medija i nji-
hovo nu`no utapanje u fleksibilne mo}i ra~unara,
britkim jezikom i jasnim argumentima on ukazuje
na istorijsku prirodu tehnolo{kog razvoja, koji
kao da ima sve odlike biolo{ke evolucije koja se
podvrgava strogim zakonima nekog neodarvinizma.
^itaoca valja upozoriti da je knjiga pisana za
ameri~ko tr`i{te, preciznije re~eno – za prose~-
nog, akademski obrazovanog, porodi~nog Amerikan-
ca. Otuda toliko primera i asocijacija koje su te-
{ko razumljive neamerikancu, pa ~ak i Amerikan-
cu koji ne `ivi u vreme nastanka dela – polovinom
devedesetih godina. Izdava~ se potrudio, gde god je
bilo mogu}e i smisleno, da neke te`e shvatljive aso-
cijacije zameni razumljivim, ali to nije uspelo
svuda. Iako `ivimo u realnom tehnolo{kom zao-
statku za SAD, ve}ina autorovih pore|enja i aluzi-
ja na aktuelna zbivanja u tehnologiji medija mo`e
se uspe{no prepoznati. Prose~nom ~itaocu nije po-
trebno posebno tehni~ko predznanje da bi razumeo
ovo delo i u`ivao u njemu. Njegov „razgovorljiv“
prozni stil je vrlo primamljiv i sli~an je na~inu
na koji bi autor voleo da vidi kako kompjuteri ko-
municiraju sa ljudima i otklanjaju potrebu u~enja
gomile apstraktnih informacija i komandi, danas
0 1
jo{ uvek neophodnih za iole ozbiljnije kori{}enje
~ak i najjednostavnijeg personalnog ra~unara.
„Biti digitalan“ sadr`i tri dela. U prvom
poglavlju, „Bitovi su bitovi“, autor obja{njava raz-
like izme|u materijalnog, „atomskog“ sveta, i sveta
digitalno „prevedenih“ informacija, koji nezau-
stavljivo nastupa i prodire u sve oblasti ljudskog
`ivota i rada. Drugo poglavlje, „Interfejs“, razma-
tra probleme komuniciranja ~oveka sa ra~unarom.
Autor ovde briljantno anticipira naredni razvoj
odnosa ~ovek–ra~unar u neposrednoj budu}nosti, gde
}e dominirati prepoznavanje ljudskog govora i poja-
va ve{ta~ke inteligencije.
U poslednjem poglavlju, „Biti digitalan“, iz-
neta je ma{tovita ali zrelo argumentovana vizija
`ivota u potpunom informati~kom okru`enju. Op-
timizam Negroponta se ose}a u njegovim lucidnim
projektima transformacije koje }e informati~ko
doba doneti kulturi, {kolstvu, ekonomiji, li~nom
`ivotu, ali i sudbini klasi~ne dr`ave i ljudskog
dru{tva.
„Biti digitalan“ je hrabra, budu}nosti okre-
nuta knjiga vrhunskog stru~njaka i neposrednog ak-
tera najzna~ajnijih proboja u savremenoj tehnologi-
ji ra~unarskih medija, pisana lako i razumljivo.
Ovo nije bila prepreka da se ~itaocu ponudi obilje
korisnih informacija, saveta i komentara, ali i
vrlo krupnih ideja i dilema koje }e, van svake sum-
nje, obele`iti dominantne civilizacijske promene
na po~etku tre}eg milenijuma.
Vigor Maji}
0 1
 SADR@AJ

Uvod
Paradoks knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

I
BITOVI SU BITOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
1. DNA informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
2. Nepropusni propusni opseg . . . . . . . . . . . . . .27
3. Slanje bitova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41
4. Bit policija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54
5. Me{ani bitovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64
6. Bit biznis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

II
INTERFEJS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85
7. Tamo gde se sre}u ljudi i bitovi . . . . . . . . . .87
8. Grafi~ka persona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100
9. 20/20 VR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112
10. Gledanje i ose}anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122
11. Mo`emo li razgovarati o ovome . . . . . . . . .131
12. Manje je vi{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142

III
DIGITALNI @IVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153
13. Postinformativno doba . . . . . . . . . . . . . . .155
14. Vrhunsko vreme je moje vreme . . . . . . . . . . .163
15. Dobre veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174
16. Naporna zabava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .185
17. Digitalne bajke i uobra`enja . . . . . . . . . .194
18. Novi e-kspresionisti . . . . . . . . . . . . . . . . .207

Epilog: godine optimizma . . . . . . . . . . . . . . . .214

0 1
 Pogovor autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219 Nikolas Negropont
N.N. BITI DIGITALAN
Zahvalnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .227

Pogovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235 Izdava~ko preduze}e

Vigor Maji}: Tehnologija (ne) slobode CLIO
Zmaja od No}aja 12
Indeks pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .239 Beograd

Za izdava~a
Zoran Hamovi}

Recenzent
Milena Dragi}evi} [e{i}

Lektura i korektura
Ksenija Obra~evi}

Tehni~ki urednik
Gordana Nikoli}

[tampa
AB {tamparija
Beograd

0 1
0 1