VIZUELNI SISTEM ČOVEKA

HUMAN VISUAL SYSTEM (HVS)

 Fizičke karakteristike svetlosti

• Svetlost predstavlja elektromagnetsko zračenje, čija je talasna

dužina u opsegu 380nm≤λ≤780nm koje pobuđuje vizuelni sistem
čoveka;
• Svako telo koje emituje svetlost naziva se svetlosni izvor. Izvori
mogu biti primarni i sekundarni;
• Spektralna gustina energije f(λ) se može prikazati izrazom
f(x,y,λ)=ρ(x,y,λ)*I(λ),
- ρ(λ) refleksivnost (neprozirnog) ili transmisivnost (prozirnog)
objekta
- I(λ) spektralna gustina energije primarnog izvora svetlosti
- f(λ) gustina fluksa zračenja (W/m3)
• Svetlost sa jednom spektralnom komponentom – monohromatska
svetlost
 Fizičke karakteristike svetlosti

• Integral gustine fluksa zračenja po λ je iradijansa ili

ozračenost (W/m2)
∞
er(x,y)= ∫f(x,y,λ)dλ
0

• Integracijom iradijanse po nekoj konačnoj površini dobija

se fluks zračenja (W)
P= x∫y∫er(x,y)dxdy

• Ove fizičke veličine su radiometrijske (ne uzimaju u obzir

karakteristike posmatrača)
 Fizičke karakteristike svetlosti

• Fotometrijske veličine uzimaju u obzir karakteristike posmatrača

• Ako se u izrazu za osvetljenost uzme u obziri spektralna osetljivost
posmatrača dobija se osvetljenost neke površine u prostoru –
luks(lx)
∞
l(x,y)=k*0∫f(x,y,λ)ν(λ)dλ ν(λ)

– K- konstanta
– ν(λ)-relativna funkcija svetlosne
osetljivosti vizuelnog sistema čoveka λ
 Fizičke karakteristike svetlosti

• Integracijom osvetljenosti na nekoj konačnoj površini dobija se

svetlosni fluks ili luminansa – lumen (lm)

Ф= ∫ ∫l(x,y)dxdy
x y

• Luminansa je svojstvo objekta

• Luminansa (ili intenzitet) nekog objekta ne zavisi od luminanse
okolnih objekata
• Luminansa je svojstvo samog objekta i zavisi samo od funkcije
svetlosne distribucije zračenja I i funkcije relativne svetlosne
osetljivosti ν
 Vizuelna percepcija

• Čovek nesvesno obavlja vrlo komplikovane procese

percepcije slike
• Vizuelna percepcija je proces zaključivanja o objektima i
događanjima u okolini na osnovu slika scena
• Slike scena su dobijene snimanjem svetlosti koje objekti
emituju ili koja je reflektovana od objekata u sceni
• Sistem za vizuelnu percepciju kod čoveka je vrlo složen
• Vizuelne iluzije pokazuju da sistem vizuelne percepcije
nije savršen
Struktura ljudskog oka
Struktura ljudskog oka

• Oko se sastoji od
– Zaštitnih i pomoćnih delova
– Optičkog dela i
– Fotoreceptora
• Optički delovi su bitni za
formiranje slike objekta
 Struktura ljudskog oka

• Rožnjača štiti prednji (spoljašnji) deo oka;

• Sudovnjača je unutrašnja membrana sa mrežom
krvnih sudova koje hrane oko;
• Zenica reguliše količinu svetlosti (dubinsku oštrinu);
• Cilijarni mišić menja geometriju sočiva (dioptriju);
• Mrežnjača je na zadnjem delu oka i sadrži fotoosetljive
receptore (štapiće i čepiće).
 Human Visual System (HVS)

Gustina raspodele štapića i čepića

u zavisnosti od vidnog ugla
u odnosu na žutu mrlju
 Mrežnjača

• Čepića ima oko 6-7 miliona

• Nalaze se na središnjoj poziciji mrežnjače (žuta
mrlja, fovea), prečnika 1.5 mm
• Čepići su osetljivi na boju
• Svaki je povezan na svoj vlastiti nerv
• Omogućavaju oštru i detaljnu sliku na jakoj
svetlosti (fotopski vid)
• Engl. photopic ili bright-light vision
 Mrežnjača

• Štapića ima mnogo više: 75-150 miliona

• Štapići su raspoređeni periferno (izvan fovee)
• Nekoliko štapića je povezano na jedan nerv što
smanjuje oštrinu vida
• Daju generalnu, široku sliku scene (bez detalja)
• Nisu osetljivi na boju i služe pri slabom svetlu
(skotopski vid)
• Engl. scotopic ili dim-light vision
• Zato se pri slaboj svetlosti ne raspoznaju boje
 Human Visual System (HVS)

Model ljudskog vizuelnog sistema

oko mozak

optički mrežnjača vizuelni

sistem putevi
ulazna svetlosna električna percepcija
slika nergija energija
 Human Visual System (HVS)

• Formiranje slike na mrežnjači

• Udaljenost od sočiva do mrežnjače je 17 mm
• Slika se formira po zakonima optike
Human Visual System (HVS)

Obrada slike počinje u

očima a nastavlja se
u mozgu gde se
prenosi pomoću
optičkog nerva.
Human Visual System (HVS)
Kako elektroinženjeri vide oko
Slika
Optičke iluzije
Hering-ova iluzija

.
Optical illusions - 3
Poggendorf-ova iluzija (1860)

.
Optička iluzija – veličine
Herman-ova rešetka (1870. god)

.
Koliko crnih krugova vidite?
Spirale ili pomereni krugovi?
Približite se i udaljite. Šta vidite?
Približite se i udaljite. Šta vidite?
Ne morate da se udaljavate
Koncentrišite se na crnu tačku.
Šta se dešava sa sivim krugom?
 Kratak spoj u mozgu!
ZELENO RUŽIČASTO PLAVO
ŽUTO CRNO PLAVO ZELENO
NARANDŽASTO CRVENO LILA
MODRO CIKLAMA REZEDA
SMARAGDNO CRVENO DRAP

a leva na smisao reči

 Dileme
“Flip-flop” slika
Rubin-ova iluzija (1915. god.)

Dužim posmatranjem
figure se pretvaraju jedna u drugu
.
 Devojka Indijanac ili
ili njeni roditelji? eskim?
Patkica ili zeka?
Koliko nogu ima slon?
Starac ili
zaljubljeni par?
Ko je imao bolji ulov?
Vidite li psa?
Kakve su visine vojnika? Jednake?
Šta muči Don Kihota?
Ko je u šumi?
Ko je nacrtao lik devojke?
Koliko boja vidite?
.