---- -".

-~

POPRAVI SAM SVOJ

,
I

........ \ L
-

mlfJDIP
Delavska enotnost

--.-~-
-- - -- - .'. -----~- .•.•...•.. ~..
 I;

"V

SADRZAJ
UVOD
7

DELOVI
AUTOMOBILA
10

OPRAVITE SAMI Odrzavanje i popravke koje mozete sami da

SVOJ AUTOMOBIL obavite ........... : .................... . 13
Alat ..................................... . 17
13 Mere predostroznosti ...................... . 28
Kupovina del ova .......................... . 30

ODRZAVANuE Odrzavanje i provera sigurnosti ............. . 32

AUTOMOBILA Preporuke za odrzavanje i podmazivanje ..... . 34
Provera osnovnih tecnosti .................. . 36
31 Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima
i podmazivanju .......................... . 48
Zamena ulja i precistaca za ulje ............. . 52
Podmazivanje sasije ....................... . 56
Podmazivanje lezajeva tockova ............. . 60
Podmazivanje karoserije ................... . 66
Osposobljavanje vozila za rad u zimskim
uslovima ............................... . 68
Zastita od korozije ........................ . 70

Leri Kerli Prevod s engleskog; Vera Gligorijcvic.

POPRAVI SAM SVOJ AUTO Mira Gligorijevic i Predrag Milanovic
Odrzavanje {popravke
Strucna redakcija i strucno misIjenje:
mr Predrag Milanovic. dip!. ing.
Naslov originala:
Larry Carley and A uto Editors of Consumer Guide Urednik: Snezann Pejilkllvic
DO IT YOURSELF AUTO REPAIR Tehnicki urednik: Gradimir Avramov

Stamp;1 CGP Ddo. Ljuh1i,ma. li)1-\X

Bihlioto;\:.u: UHip Drugo srpskohrvatsko izdanje. Tiraz 20.000 primeraka
Urcdujc Urcdnicki !ldhor: Dilni!o DOll1ujn!;.o. Dll~an G;I\:nik. Damian Kriinik.
Zriene Mali (prcdsednik). Frand Mulcc. Marjan Rcmic i Milan Zivkovic '0 lyg6 Publications lnternational Ltd.
Jzdavat: Dc.lllv;;ka enotnost (TOZD u CGP Dclul © za J ugosJaviju: Mladinska knjiga,
Za ildilv;,~;;: Mi1'lil Zivkovic. V. U. dir~kl(lr'l
!zvrsni rr()uUcl'!lI: Marketing DE
TOZD Koprodukcija, Ljubljao<l. I t)i)X
Z;; i~\'[~nllg prndm:c:m,l; 7:lkliC Mali Organizacij<l projekta: MlaJinsk'-1 knjiga,
OdgO\'1ll'll1 un:dnik i",ua\"~;l: O;Ll\ii,] DOl11ajnko TOZD Koprodukcija
 Odrzavanje spoljasnjeg izgleda automobila .. . . 73
Ciscenje i pranje motora .................... 77

OTKRIVANJE
KVAROVA NA
AUTOMOBILU
79

SISTEM ZA Odrzavanje akumulatora .................... 96

STARTOVANJE Ispitivanje akumulatora ............•........ 99
Punjenje akumulatora ...................... 103
92 Upotreba produznih kablova za startovanje ... . 106
Izbor akumulatora i zamena ................. 109
Zamena elektropokretaca i automata
elektropokretaca ......................... 112

SISTEM ZA Zamena pogonskog remena alternatora .. ..... 119

Ispitivanje alternatora i regulatora napona
PUNJENJE
(reglera) .......... '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
117 Zamena alternatora i regulatora napona
(reglera) ................................ 125

SISTEM ZA Provera sistema za hlaoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

HLAt>ENJE Ispitivanje sistema za hlaaenje na pritisak .... 135
Provera tecnosti za hlaaenje ................ 137
127
Ispiranje sistema za hlaaenje ...... . . . . . . . . . . 139
Zamena remena ventilatora ................. 142
Skidanje i namestanje creva . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
Odrzavanje termostata . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . 147
Zamena pumpe za vodu . ............ ....... . 151
Zamena cepova na bloku motora .... ........ . 154
Zamena hladnjaka ......................... 156
Grejaci .... ~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
Klima ureaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Punjenje klima ureaaja ..................... 165

SISTEM ZA DOVOD Odrzavanje precistaca za vazduh ............ 170

GORIVA Zamena precistaca za gorivo ................ 173
Ispitivanje i zamena pumpe za gorivo ......... 180
167
Podesavanje karburatora ................... 188
Odrzavanje ureaaja za pokretanje hladnog
motora ........... ..... ......... . ..... .. . 194
--SADRZAJ ------- -- --- ----- - ---- -- ---------- --- - - - - - - ---- - -----.-.-.--~ --""-'-~---"'-'

Mehanizam za regulisanje gasa motora ....... 198

Zamena karburatora ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva .•. 202
Ubrizgavanje dizel goriva ................... 205
Turbo punjenje ............................ 208
Kompjuterska regulacija motora ............. 211

SISTEM ZA Ureaaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih

KONTROLU isparenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . 222
Uredaj za regulisanje isparenja .............. 228
IZDUVNIH GASOVA
Uredaj za zagrevanje vazduha ............... 229
217 Recirkulacija izduvnih gasova ;.............. 232
Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor ... 234
Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova . . . . . . . . . . 239

SISTEM ZA Sistem za paljenje sa »platinskim dugmadima« 246

PALJENJE Podesavanje zazora ........................ 254
Elektronsko paljenje ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
243 Podesavanje paljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
Vakumski regulator paljenja ................. 267
Centrifugalni regulator paljenja .............. 269
Razvodnik paljenja ......................... 271
Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja . . . . . . . 276
Pregled i ugradnja svecica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278
Kablovi za svecice ..................... " . . . 284
Indukcioni kalem (bobina) ......... ,......... 288
Primarni (balastni) otpornik paljenja .......... 293
Glavni prekidac (kontakt-kljuc) ............... 294

MOTOR Trazenje gresaka u motoru .................. 301

297 Ispitivanje kompresije motora . . . . . . ... . . . . . . . . 302
Ispitivanje vakuma ......................... 306 i i
Ispitivanje balansa snage ................... 309
Zamena zaptivke iii zaptivne mase ........... 310
Podesavanje ventila: motori sa podizacima .. . . . 312
Podesavanje zazora ventila: motori sa
bregastom osovinom u glavi ............... 314
Zupcasti kais .............................. 317
Lanac razvodnog mehanizma ................ 320

IZDUVNI SISTEM Provera izduvnog sistema '" . . . . . . . . . . . . . . . . 325

323 Odrzavanje izduvnog sistema .. . . . . . . . . . . . . . . 328
Odrzavanje katalitickog filtera ............... 336
 SADKLAJ--- -

PRENOS SNAGE Kvacilo 343

338 Mehanicki menjac '" ...................... . 351
Automatski menjac : ....................... . 357
Sigurnosni prekidac ....................... . 362
Kardansko vratilo, kardanski zglobovi
i homokineticki,zglobovi .................. . 362
Diferencijal: Pogon na zadnje tockove ....... . 374
Zadnji pogonski most ...................... . 377
Nosaci motora, menjaca i menjaca diferencijala 380

UPRAVLJANJE· Kuglasti zglobovi .......................... . 385

I VESANJE Stabilizaciona poluga ...................... . 389
Granicnici oscilovanja tockova .............. . 391
382 Opruge i torzione sipke .................... . 391
Amortizeri i Makfersonov stub .............. . 395
Pitmanov mehanizam za upravljanje " . . . . . . . . 404
Upravljacki mehanizam sa zupcastom letvom " 408
Servo upravljac ............................ 410

SISTEM ZA Pregled prednjih kocnica .....'. . . . . . . . . . . . . . . 418

KOCENJE Pregled zadnjih dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 422
Zamena plocica disk-kocnica ................ 422
414 Zamena obloga dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . 429
Podesavanje dobos-kocnica ................. 432
Servisiranje glavnog kocionog cilindra ........ 436
'Pregled servo-kocnica ...................... 438
Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje ... 440
Kocioni cevovodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443
Rucna kocnica ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444
Prekidac za stop svetla ..................... 446

PNEUMATICI Dimenzije pneumatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . 452

Odriavanje pneumatika ..................... 454
I TOCKOVI
Premestanje tockova ....................... 457
449 Zamena tocka ............................. 459

POPRAVKA Koriscenje maskirne trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462

Priprema metalne povrsine za bojenje ........ 465
KAROSERIJE
Koriscenje osnovnog premaza i boje ......... 466
462 Popravka zaraalih delova i otvora .. . . . . . . . . . . 469
Popravka ogrebotina i udubljenja ............ 473
Popravka plasticnih del ova ........ . . . . . . . . . . 475
Popravka ostecene boje ....... ,............ 477
Restauracija izbledele boje ........ . . . . . . . . . . 477

-----
 -~~--,-----------..,.--------~

SADRZAJ
Ukrasni i zaptivni elementi ................... 478
Skidanje oznaka i nalepnica ................. 481

DODATNA OPREMA Brisaci i uredaj za pranje vetrobranskog stakla 483

! UREBAJ!' Grejaci zadnjeg stakla ...................... 487
Sijalice, osiguraci i migavci upozorenja ....... .488
483
Radio i antena ............................. 491
Brzinomeri ................................ 493
Ugradnja svetla u motorni prostor iii
u prtljaznik ................................ ~ 495
Ugradnja vakuum-metra .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495

RECNIK POJMOVA
497

UVOD
·ko ste tipican vlasnik automobila, verovatno
A svake godine potrosite prilicnu svotu novca na
odriavanje i opravku ukoliko to ne umete da
uradite sami. Iako je potreba za odriavanjem
veCine savremenih modela automobila smanjen~,
cene usluga i del ova stalno rastu. Zbog toga su
mnogi vozaCi poceli sami da odrzavaju i poprav-
ljaju svoje automobile. Time ne sarno sto stede na
Poznavanje rada vaseg automobila pomoti ce vam da odriava!e
i opravljate delovc kao sto su razvodnik paljenja ili koCioni
cevovod.
radu i delovima (u zavisnosti od toga gde ih
nabavljaju), vee oseeaju i zadovoljstvo sto su sami
nesto uradili.
Staranje 0 sopstvenom automobilu ima i druga
preimucstva. Ne morate za svaku sitnicu da tra-
zite strucnu pomoc niti cekate na red za opravku,
a kada mehanicar i obavi posao umesto vas, zna-
cere tacno sta je uradeno i koji delovi su zame-
7
UVOD
njeni. Pored toga, redovno cete imati uvid u
stanje automobila, sto omogucuje blagovremeno
otkrivanje manjih kvarova.
Ova knjiga je pisana za prosecnu osobu zainte-.
resovanu da nauCi kako da se stara 0 svom auto-
mobilu. Zbog toga su uputstva ogranicena na
osnovno odriavanje i sitnije opravke koje se
nalaze u granicama vasih sposobnosti. Drugim
retima, nije potrebno da budete kvalifikovani
mehanicar pa da uradite sve ono sto je obuhva-
8
ceno ovim prirucnikom. Sl'ozenije opravke kao
sto su generalna opravka motora, opravka ventil-
skog i prenosnog mehanizma, centriranje pred-
njeg trapa i slicno, nisu ukljucene zato sto zahte-
vaju znatno strucno znanje, poseban alat i
opremu. Takve paslave ipak prepustite strue-
njaku.
Sadriaj ove knjige izdeljen je po paglavljima
kaja se laka prate, a obuhvataju asnave adrzava-
nja automobila i sve glavne sisteme pojedinacno.
= ---
Odeljci u okviru svakog poglavlja daju jedno-
stavna, detaijna uputstva kako da opravite kvar i
savete kako da tuj posao najboije obavite, zatim,
sta od alata i materijala treba da imate; upoznaju
vas -sa merarna predostroznosti prilikom odrzava-
nja i objasnjavaju u kojim slucajevima posao treba
da prepustite strucnjaku,
Cak i aka po sao ne mozete (ili ne zelite) da
obavite sami, poznavanje problema omoguCice
UVOD
vam da 0 njemu oa pravi oaCin porazgovarate sa
mehanicarem.
Razumevanje onoga sto nije u redu i sto treba
da bude uradeno moze da spreCi cesto nepo-
trebne, skupe opravke,
Podjednako je korisno da se opravlja sopstveni
automobil i da se razume ono sto drugi za vas
radi, Ova knjiga moze pomoei da postignete i
jedno i drugo. samim tim sto odriavanje automo-
bila ia vas vise neee biti tajna.
,
~/
~~.'.~ ,--
Ukoliko jc dobra obavesten, majstor-ilmater
ce biti u stanju da otkrije mnage kvarovc cak
i na savremenim lipovima yoziln sa prednjim
pogonom. Mdu radoYima opisanim U ovoj
knji:::i nabrojani su (S<l donj~ leve suone, U
pravcu kretanju kaznljki nu satu): z~men.:l
kard:wskih zglobovu. odrl:nvunje disk-
kocn\ce, Zlllnena prcCislaca za gorivo j
provera spone.
9
 DELOVI
AUTOMOBILA
Neke Ijude prostor za motor u automobilu zbu-
njuje i obeshrabruje. Kada podignu poklopac
matera, Cini im se da vide sumu tica, kaiseva i
kaisnika izmedu kojih se nalaze deloyi zlokobnog
izgleda. VeGina Ijudi veroyatno nije nikada zavi-
rila pod svoj iii bilo koji drugi automobi!. Najve-
rovatnije nisu iskoristili priliku ni da posmatraju
mehanicara dok im pOdmazuje automobil na
hidraulicnoj dizalici, niti da pogledaju koji su
delovi skriveni iza dobosa kocnice.
10
0~
!
Sada yam se pruza prilika da dobro upoznate
svoj automobi!. U poglavlju »Delovi automobila«
objasnjen je tacan polozaj mnogih delova glavnih
sistema u jednom tipicnom automobilu. Vise
podataka nac; cete u poglaYljima posyecenim
ovim sistemima. Nemojte dozvoliti da vas uplasi
broj sastavnih del ova i sistema. Malo je verovatno
da ce vasem automobilu ikada biti potrebne sye
opravke navedene u ovoj knjizi.
~ '''---
DELOVI VOZILA SA PREDNJIM POGONOM
1. STUB UPRAVUACA
2. ZADNJI AMORTIZER
3. REZERVNI TOCAK
4. BRANIK ZA UBLAZAVANJE UDARA
5. IZDUVNA CEV
6. ZADNJI PRIGUSIVAC
7. VRETENO 1 LEZAJEVI ZADNJEG TOCKA
8. VODECA POLUGA VESANJA ZADNJIH
TOCKOVA
9 ZA VOJNA OPRUGA
10. REZERVOAR ZA GORIVO
11. KAT ALITICKI KONVERTOR
12. VESANJE PREDNJIH TOCKOV A (TIP
MAKFERSON)
13. DONJE OSCILUJUCE RAME
14. MENJACKA KUTlJA
15. KOMPJUTER ELEKTRONSKOG PAUENJA
16. AKUMULATOR
17. REZERVOAR TECNOSTl ZA HLA[JENJE
18. ELEKTlCNI VENTILATOR HLADNJAKA
19. HLADNJAK
20. POPRECNO POSTAVLJENI MOTOR
21. KUCI.STE PRECISTACA ZA VAZDUH
11
DELOVI AUTOMOBILA

DELOVI VOZILA SA ZADNJlM POGONOM 15. GORNJE OSCILUJUCE RAME

1. ZADNJI PRIGUSIVAC 16. ALTERNATOR
2. ZADNJE SVETLO 17 PUMPA SERVOUREDAJA ZA UPRAVLlAC
3. IZDUVNA CEV IS. POGONSKI REMEN ALTERNATORA
4. DISK·KOCNICA 19. VENTILATOR
S. ZADNJI GlBAN) 20. PREDNJE SVETLO
6. DlFERENCIJAL 21. KOMPRESOR KLIMA-UREDAJA
7. KARDANSKI ZGLOB 22. PREClST AC ZA GORIVO
8. PREDNJI PRIGUSIV ACe 23. KARBURATOR
9. KATALlTICKI KONVERTOR 24. SVECICA
10. MENJACKI PRENOSNIK 25. KUCISTE PRECISTACA ZA VAZDUH
11. STEGA DISK-KOCNICE 26. RAZVODNIK PAUENJA
12. AMORTIZER 27. GLAVNI KOCIONI CILlNDAR
13. KRAJ SPONE 28. SERVOUREDAJ ZA KOCN!CE
14. STABfUZATOR 29. STUB UPRA YLJACA

12
 OPRAVITE SAI\~I
SVOJ
AUT()M'O 131 L
akve su vase realne mogucnosti u pogledu
Kodrzavanja i opravke automobila? To zavisi od
vasih sposobnosti, znanja i volje. U prilozenoj
tabeli naveden je izvestan broj najcesCih radova
ocenjenih prema tezini. Ukoliko ste reseni da
obavite posao naveden u kategoriji koja prevazi-
lazi vase sadasnje mogucnosti, bite bolje da sace-
kate dak ne steknete vise iskustva popravljajuci
jednostavnije kvarove, i da tek onda pokusate da
se latite tezih paduhvata.
Za najveCi dec posloya koji spadaju u odrzava-
Odrzavanje i
opravke koje
mozete sami da
obavite
to najcesCih radova koje mozete da obavite
S sami pobrojano je u prilozenoj tabeli. Radovi
su obelezeni prema potrebnom strucnom znanju u
jednoj od tri kolone: pocetni l1ivo, srednji niva i
viii nivo. Sve radove obelezene u kolani pocetni
nivo maze da obavi svako, bez obzira da Ii ima
neko prethodno iskustvo iii ga nema. SledeCi
nje i lake apravke 'nije potrebno poznavanje
mehanicarskog zanata. ledino Yam treba dobra
volja i sprem;;ost da zasucete rukave. isprljate
ruke, pa i da ~e podvucete pod automobil i dobro
pomuCite da biste dosli do dela skrivenog u skuce-
nom prostoru za motor. Cak i aka sam posao nije
mnago tezak, fizitki napor moze da bude veti
nego sto yam odgovara. Zbog toga razmislite 0
svojim mogucnostima i aka vam se utini da je
potrebno vise truda nego sto ste spremni da ulo-
zite, obratite se strucnjaku.
uputstva iz ove knjige, pocetnik moze da obavi
sve radove obelezene u koloni pocetni nivo. Sami
cete se iznenaditi kada budete proCitali spisak i
videli sta sye pocetnik maze da uradi. Radoyi
obelezeni u koloni srednji nivo iziskuju izvesno
mehanicarsko iskustvo, poznavanje rada pojedi-
nih sistema i vise umesnosti. Svi ani koji spadaju u
tu kategoriju mogu pomocu ove knjige da obave
sve navedene poslove. Viii iIi strucni nivo ozna-
cava tacna one sto sarno ime kaze. Radovi obele-
zeni u toj kolsni zahtevaju prilicno znanja i isku-
stva, i prevazilaze opseg ove knjige.
Alat i pribor potrebni za obavljanje nayedenih
poslova razvrstani su u pet kategorija: alat nije
potreban, potreban sarno rucni alat, moguca upo-
treba dizalice iii platformi, pOlreban paseban alat
iii pribar i potrebna profesionalna oprema. Za
neke radove, kao sto je provera nivoa ulja, nije
potreban nikakay alat. Drugi, kao sto je zamena
13
 c
,
,'d
'i OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL

pumpe za vodu, mogu da zahtevaju sarnO obican
rueni alat - kljuceve, klesta i odvijae. Dizalica iii
platforma mogu dobro da dodu za radove pod
automobilom kao sto su zamena zadnjeg prigusi-
vaca iii promena ulja. U posebne alate iii opremu
spadaju kljuc za precistac ulja potreban za
zamenu ulja, pumpa za podmazivanje sasije,
opruzni kompresor za zamenu opruge iii eleme-
nata za vesanje tip makferson, stroboskopska
lampa za podesavanje ugla pretpaljenja, itd.
Poslednja kategorija, profesionalna oprema,
ukljueuje takvu opremu kao sto je uredaj za urav-
noteienje loekova.
U ovaj spisak sigurno nije ukljuceno sve sto se
tice opravke automobila. Tezina posla i potrebna
oprema za navedene radove nije ista za sve tipove
automobila. Opravka jednodelnog karburatora
na starom modelu iz vremena kada nije vrsena
stroga kontrola izduvnih gasova veoma je jedno-
stavna, dok je veCina najnovijih tipova karbura-
tora taliko komplikovana da eak i kvalifikovani
mehanicari ponekad imaju teskoce da ih poprave.

. . / Potreban
N1VO znanp alatJpribor

ji/t~ Wit!!!
-$
'... !!
2'; -o"'.l.$
.
·_2
c; <;' 0 ~~ 1] ...q
;.0 0 _~ g g ~ ~ f c: e
~ t ! :"Q. <;0'"';; ::,,~ ~ 'B ""Q.
,§' :,;; . :;;; '2'..3?i '(,,'1>!I -i:,,"" ~Q. -o::;!:
0; "c: .$ .... ~~ &~ {: .... et
",5 q'f ;;.'$ of l .$ -stil ",ti" f ",oo!:i.
",0
,
Provera nivoa ulja u motoru
• • I I i I
Provera nivoa ulja u automatskom menjacu
• • i I
Provera ulja u mehanickom - rucnorn menjacu •I ! • •
•I , • , •
I
Provera ulja u diferencijalu
Provera nivoa tecnosti za hlaaenje motora
• • ,
,
Provera nivoa ulja za kocnice
•I • i I I
Provera nivoa elektrolita u akumulatoru
• I • , I
Zamena ulja i preCistaca za ulje u motoru
• • • I• I
Podmazivanje sasije i karoserije
• I • •! I
Podrnazivanje lezajeva tockova
• • •
Provera napona akumulatora
Punjenje akurnulatora
•.. •. "

'Zamena akumulatora
• , •
CiScenje iIi zamena kablova akumulatora I• I •
Zamena elektropokretaca iii automata elektropokretaca
•I •i•
Zamena pogonskog remena alternatora
•, ! • ,
Provera alternatora iIi regulatora napona (reglera) I • I I •
Zamena alternatora iIi regulatora napona (regJera)
• ,!
, •
Provera hladnjaka na pritisak
• •
Provera antifriza u hladnjaku. I• , •
Ispiranje ipunjenje hladnjak~ • ·
•I
Provera elektricnog ventilatora hladnjaka
• •
Provera spojnice elektricnog ventilatora
• I • I,
Zamena creva na hladnjaku iIi grejacu
• I •
 ---~-----.--
..--------~---- .. -

OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL

Nivo znanja / Pot reb an

/ aJatipribor

li0'liJlti
-s -o~ --e"" f $" :~
0
0. .0 i' i~! fJ 1& !
$ f g .<.l ; ~ ",>Q..~~ t::o..."§ ,;t
l ~ .'$'" ...~ 1}""....~:
)j'""'.§ -f."$t".l. ~ ·l
;-- § .'$ ..!:! ~"<;t:: ~'><J.~ g~ 2lfi.;"
q; C:i'::;: "q;.::'~"$"q;~q;o
,
Zamena termostata • • I
Zamena pumpe za vodu
Zamena cepa na bloku molora
•.. •.. ,
Zamena hladnjaka • .. ,
Punjenje klima-uredaja • I I •
Zamena kompresora klima-uredaja
. • I I• •
Zamena preCistaca za vazduh • I ,
Zamena preCistaca za gorivo • • I
Prover a pumpe za gorivo • •
Zamena purnpe za gorivo I, • I . • •
Podesavanje praznog hoda karburatora
,I •
I I, • •
Podesavanje smese praznog hoda karburatora I I • ,, • • II
Podesavanje polozaja leptira karburatora I J • I •
Popravka karburatora I I, I • • I
Zamena karburatora I
• I ,I •
,• ! , •!
Zamena ubrizgaca za gorivo I I I,
Podesavanje rada pumpe za dizel gorivo I I • •I •I
Provera ubrizgaca za dizel gorivo
,, •
• • •
Zamena ubrizgaca za dizel gorivo !, • I
Zamena turbo punjab 1 • ,, I • I I
Provera
_. senzora motora • • • I
Zamena senzora matora • I• I
Provera ventila za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja • •
Zamena ventiJa za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja • •
Zamena kanistera sa ugljenim prahom • •
Zamena ventila za recirkuladju izduvnih gasova I• I I•
Zamena pumpe za ubrizgavanje vazduha
• I •• I
Zamena katalitickog konvertora
• I
• •
Provera izduvnih gasova
• •
Zamena »platinskih dugmadi«
• , • II •
Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruCice
•I I •
Zamena prekidaca elektronskog paljenja I• , • I,
Zamena modula elektronskog paljenja I • i •
Zamena indukcionog kalema (bobine) I
• I, • ,
Zamena provodnika (kablava) za sveCice I,
• • I
Zamena sveCica • I•
Provera i podesavanje ugla pretpaljenja • • •
15
 ------------- " - - - - - [
I
I
OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL

N''Iva znaoJa
' / 'alatipribor
Potreban . ,

· .~
i::
~
."

,,/ ,l~l~"/l i'(0~ /~~~~l{

Zamena glavnog prekidaca
Zamena sveCica kod dizel-motora
iiifDlftl
I
I •
.I
~o&

I • I
p'"
I
Q,,~:f :J~l ~~i""c..gl

•
•
I
• ;
I
I
Provera kompresije kod motora ! ••
i •I I I• I
Provera vakuuma ked motora I I • • I
Ispitivanje fada cilindara I • i • I
Popravka neispravnih zaptivki !' • i,
• i I
'1' o desavaoJc
• . ventI'I a
! • r• •
i •
Genera!ni remont motara I, • • I I •
I
Podesavanje zazora ventila • i •I •I
Zamena Qzubljenog ramen a razvodnog rnehanizma I !• •I •
Zamena prigusivaca ili izduvne cevi i • I I • •
Zamena ulja i precistaca za ulje kad automatskog menjaca I
; • i I. • I • I
Podesavanje sl~odnog heda kvaCila
,
I ! I • • I I
I
;

Zamena kvaCila •
i
1
I •
• ! • •
r• I • • I
I
Zarnena kardanskog iIi homokinetickog zgloba !
I, • !,

Zamena pogonskog vratila iIi poluosovine •

i • 1 •I• • I
Zamena oslonaca motora • • ,I • I
Zamena menjaca
- I I I • • • I
Generalni rernont menjaca i,
• • •I•I• ;
I
Zamena upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom I • ,i I • • I• !
Zamena kraja spone i •
!
• I, • I •
Zamena kuglastog zglo ba I • • • • !
Zamena zavojne opruge I • I• • •
Zamena amortizera I • i• •
Zamena elemenata vesanja tockova (tip Makferson) I •I • • •
Centriranje prednjih i/ili zadnjih tockova i I• I• !• I• I•
Balansiranje tockova • I-
Provera disk-kocnica I I,
• • I •• I
Provera dobos-kocnica i
II • • I • ,i
Podesavanje kocnica I • , • •
Zamena stege disk-kocnice
I• • I • I
Remont stege disk-kocnice I • , !
• • •
Zamena koCionog cilindra i I • I I• •
Remont koCionog cilindra I •• II I• • • I
Zamena glavnog kocionog cilindra I I I •
Remont glavnog koCionog cilindra I I • •
Ispustanje vaz'duha iz koCione instaiacije I i
• I • •I•
I

Premestanje tockova 1 • I • • i
Zamena osiguraca . !• I I • t

16

Alat
kOlikO ste vee procitali prethodne odeljke Ove
Uknjige, znaCi da imate dobru nameru da se
Iatite nekog posla u vezi sa odrzavanjem iIi oprav-
kom vaseg automobila. U kojoj cete meri imati .
uspeba i koliko eete zadovoljstvo osetiti zbog
dobra uradenog posla, zavisi od toga da Ii posedu-
jete odgovarajuCi alat i da Ii ste odabrali pogodno
mesta za rad.
Pomozite sebi time sto cete obezbediti potre-
ban alat cak i za najsitnije poslove,zatim cist i
dobro osvetljen radni prostor, dovoljno vremena i
odgovarajuca uputstva. Pre svega, pazite da sve
sto radite, Cinite vodeCi racuna 0 bezbednosti.
VeCina -kucnih majstora nema preimucstvo da
. radi u velikoj, zagrejanoj i dobro osvetljenoj
garazi. Ako slucaino spadate medu one srecnije,
onda ste preskocili prvu prepreku. U suprotnom,
nioracete nekako da se snadete. Kada je vreme
Iepo, mnogi poslovi mogu da se obave u dvoristu,
po dnevnoi svetlosti.
KombinoVilnu k!csta
Kombillov;ll1i otv()rcni!()ka~ti
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
Ako nemate radni sto, mozete blizu automo-
bila da postavite sto za kampovanje iii cak tablu
od iverice oslonienu na kante za otpatke. I na
taka improvizovan sto mogu uredno da se poslazu
delovi i alat. Kada radite napolju, organizujte
radni prastor u blizini mesta gde mozete da uklju-
Cite lampu ako nastavite posao po mraku. Isto
tako, budite spremni da u slucaju iznenadne kise
zastitite delove i alat.
Mnogi mehanicari-amateri nalaze zadovoljstvo
u majstorisanju prvenstveno zbog toga sto uzivaju
da rade sa dobrim alatom. Drugi uzivaju u tome
da proveravaju koliko mogu da postignu sa sto je
moguce manje pomoci. l3ilo kako bilo, jasno je da
bez alata nema zanata. Jos gore je imati rdav alat
koii, jednostavno, unistava navrtke, viike i za-
vrtnie.
Nesto od potrebnog alata mozda vee imate.
Napravite spisak pre nego sto pocnete da kupu-
jete i proverite da Ii je alat koji posedujete u
dobrom staniu.
Pre nego sto pOGnete da prikupljate alat i pri-
bor, pogledaite sledeCi spisak da biste videli sta
yam je potrebno. Osim toga, pre nego sto se
odluCite za kupovinu, obidite nekolikO pradav-
Radionicka dizalica (znba-dizalka)
, ~ __ ~)o
(1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII,IIIIIII\1I;f11\) ~
kljuc Pljosn<l!C lurpijc
17
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
oiea da proverite gde su cene najpovoljnije. Nije
naodmet ako posetite neku »buvlju« pijacu iii
vidite sta se nudi u malim oglasima. Na taj naein
mazete da doaete do dobre garniture alata i pri-
bora, a da ne potrosite sllvise DOyea.
Odvijaci
U osnovnoj gamituri alata treba da se nalazi
nekoliko standardnih i krstastih odvijaca.
Standardni odvijaci se jos nazivaju odvijaCi za
zavrtnje sa urezom na glavi, iIi pljosnati odvijaci.
Oni se, na zalost, ponekad koriste kao dleta,
poluge za vadenje eksera, grebaci i drugi slieni
alati. Majstori koji u ove svrhe upotrebljavaju
odvijace treba obavezno da poveeaju svoju zalihu
i da zadrze nekoliko koje ee koristiti iskljuCivo za
anD za sta su predvicieni.
Idealna garnitura alata trebalo bi da sadrzi
najmanje trI standardna odvijaca sa duZinom sta·
bla od 40 do 200 milimetara. To sto je radna
povrsina pljosnata, ne znati da ce odvijac oba·
~ C~;#
I!I'
] Odvijac za vijkc sa urcZOm
• ~. !)
~ d
~ @
I'
I'I SS
~ :~
[ i
18
veZDa usednuti u urez na glavj zavrtnja. Postoje
razlicite sirine ureza na glavi zavrtnja i razlicite
debljine radnih povrsina odvijaca. Zbog toga, ako
nameravate da kupite dobru garnituru, odluCite
se za onu u kojoj 'se nalaze odvijaCi sa nekoliko
debljina radnih povrsina i nekoliko 'duzina sta·
bala.
Kada razmisljate 0 ceni, setite se ovoga: sto je
radna povrsina evrsea, to je alat bolji - biee
mnago izdr±ljiviji, a rutica ce biti boljeg kvaliteta.
Ima nekoliko vrsta odvijaca za zavrtnje sa
krstastim urezom na glavi, i oni na prvi pogled
izgledaju isri. Medutim, razlika je u tome sto je u
jednih vrh mnogo zatupljeniji nego u drugih. Obe
vrste odvijaca dobile su ime po proizvodacu zavrt·
nja za koji su predvideni (filipsov i prinsov od·
vijac).
Krstasti urez na glavi zavrtnja omogucuje bolje
pritezanje iii odvijanje. Moguenost da krstasti
odvijac isklizne iz glave zavrtnja je manja nego u
standardnih odvijaca. Posto su zavrtnji, odnosno
njihovi urezi na glavi razliCito konstruisani,
rnogucnost ostecenja zavrtnja bice svedena na
najmanju mogucu meru aka se snabdete garnitu-
rom odvijaca-koji odgovaraju veCini.
CD
® Odvijac za vijke sa krstastirn urczorn
EB Odvijat :ea vljke sa krsl!H;lim urczorn
Odvijac za vijke sa specijatnim 5cslougaonim urczom
@ Odvijac za vijke sa St:slOugaonim otvorom
 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL

Postoji veti broj odvijaca za posebne namene.

Na primer, na vasem automobilu mogu da se
nalaze zavrtnji neuobicajene konstrukcije sto se
naroCito odnosi na zavrtnje na nkrasnim lajs-
nama. ani mogu da se odvijaju iii priteiu poseb-
nim odvijacem. Na mnogim novim tipovima autQ-
mobila naiei eete na zavrtnje sa specijalnim sesto-
ugaonim urezom iIi sestougaonim otvorom na
Klesta sa pomicnim zg!obom
glavi. I za ovo ce vam biti potrebni specijalni
sestougaoni odvijaCi: Postoje zatim i savijeni odvi-
jaCi sa krstastom iIi ravnom radnam povrsinom
koji se Koriste za tesko dostupna radna mesta;
savijeni odvijaei (sa stablom za spiralni okretac)
pomoeu kojih se brze radi; i odvijaCi koji pridrza-
vaju zavrtnje i sa kojima mogu da se okreeu
standardni zavrtnji na nepristupacnim mestima.
Neki odvijaCi imaju veeu drsku koja omogucuje Kombinovana kldta
ostvarivanje vece sile za okretanje.
Uvek ce yam se Cinlti aa vam je potreban
»samo jos jedan« da upotpunite svoju garnituru
alata. Kad kupujete, kupujte one dobrog kvali-
tet'a da bi yam dugo trajah.

Poluokrugla klesta sa pravim celjustima

Klesta
U svakoj kutiji sa ala tom nalaze se i obiena kuena
klesta. Ali, to je samo pocetak - ako nameravate
da prikupite potrebnu garnituru alata.
'Osim njih, mozda ce yam biti potrebna klesta
sa pomicnim zglobom iIi univerzalna klesta za
vodene pumpe koja mogu da zauzmu vise razliCi-
tih polozaja i da se upotrebljavaju za razlicite Poluokn!gb klesta sa savijenim vrhovima

poslove.
Kombinovana kldta imaju zakosene celjusti sa
bocnim setivom za odsecanje :lice j rascepki.
Kldta sa pravim celjustima imaju ,iljate celjusti
kako bi mogla da se upotrebe za formiranje obuj-
mica od zice na te,ko dostupnim mestima.
Savijena klesta sa dugim celjustima pogodna su
za hvatanje malih del ova iii za radove za koje
Univerzalna klesta »grip"
klesta sa pravim celjustima ne odgovaraju.
Univerzalna klesta »grip« sluie i kao vodoin-
stalaterski kljuc i kao kleSta. ana predstavljaju
dragocen deo svake garniture alata i najkorisnija
su klesta koja mozete da kupite.
Klesta za uskocnike takode su veoma korisna.
Upotrebljavaju se za skidanje uskocnika sa delova
kao sto su kocioni cilindri, kardanski zglobovi i
drugi sklopovi. Klestn za uskocnike
Postoje klesta za unutrasnjc usk.ocnike, spoljas-

19
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL

nje uskocnike iii klesta koja sluze i za jedno i za
drugo. . otvoreni (okasti, kombinovani otvoreni) nasadni
Kljucevi
Za odvrtanje navrtki mozete da upotrebite jedan
ad sest razliCitih vrsta kljuceva: standardni otvo-
reni, podesljivi otvoreni, okasti, kombinovani
iIi dvostrani okasti kljuc. Pored ovih kljuceva,
postoje i kombinacije sa razliCitim veliCinama rad-
nih povrsina za naglavke, krivina kad okastih
kljuceva, kao i razliCite rucice i nastavci.
Lepo je otvoriti sredenu kutiju za alat i izabrati
najpodesniji kljuc, ali takav izbor amateru nije
potreban. Mi yam predlazemo da kupite dobru
garnituru kombinovanih kljuceva, dva kvalitetna
podesljiva kljuca i garnituru nasadnih kljuceva.

Otvoren) k!jlJ~ Poddljlvi otvorCl1i kljue OkllSli kljlle

Kombinovani otvorcnUoknsti kljuc KomhiIlOI''.1I1"1 lllvnrcnVnas,luni kljue Dv()strani ObSli kljuc

lcdnosmcrna rtlCica sa sk<lk~vjcom i okn:tac :iil

spoljnom cctvrtkom sa ~ipkom

20
 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL

Pored toga, eventunlno biste magE dn nabavite i
garnituru dvastranih okastih kljuceva,
Ako je sistem paljenja u vasem automabilu
konvencionalan, a ne elektronski, kupite i garni-·
turu aIata za sveCice - male kljuceve, odvijace i,
po mogucstvll, listi6e za merenje zazora.
Takode treba nabaviti momentni kljuc, pogo-
tovu ako nameravate da se latite radava koji
prevazilaze jednostavno odrzavanje autlilTIobila.
Momentni kljuc je Ditan za mnoge opravke, jer
pomocll njega mozete da pritegnete zavrtnje
tacno prema fabrickim uputstvima, Upatreba
momentnog. kljuca pomaie da se izbegne suvisno
pritezanje kojim mogu da se palome zavrtnji, iii
nedovoljna pritezanje, usled cega zavrtnji kasnije
rnogu da se olabave. Ovo je _veoma vazDa za
radove u vezi sa kocnicama i vesanjem. Danas su
svi momentni kljucevi bazdareni za engleski i
metricki sistem mera (lbs/ft i Nm). Najjeftinija
varijanta je momentni kljuc sa ruCicom. Tipovi sa
kazaljkam i padesljivi momentni kljuc predvideni
su za strucnjake.

W
~
'I, .i.
~ m I 2J ~

~ 2J I \ ,
ill
, i

uI I
.1' .
( ,

Umeci. kardanski zgiob, nastavci

2)~~I((V 00 . ~~
~ W::~
2) <~ CD iCC'=::z~~~ffi;;; ~,)

~ \Q) C[~~~~~)
[ tL=~I)
C2) I© c
ListiCi Zll merenje zazora. turpija za svebce,
Kljuccvi za svecice Odvijaci odvijat

DinnmomC(,Hsku mCica sa kaz:Jljkom (momemni kljuc)

21
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL

Turpije, dleta i sekaCi

Pribora za obradu metal a kao sto su tUfoije,
dleta, probojci, testere za secenja metala, sekaCi,
makaze za lim i drugo, ima toliko da biste njime
mogli da ispunite celu kutiju za alat. Ovo vam,
osim za opravku karoserije, nije potrebno. Pre po-
",:111:111111111111111110 rucujemo yam sarno nekoliko osnovnih alata -
pljosnatu i okruglu turpiju (one mogu da posluze
U Tazne svrhe); testeru za secenje metal a sa neko-
liko rezervnih seciva (kupite najkvalitetniju koje
nadete, isplatiee vam se); pljosnato dleto, kao i
Pljosnate lUrpije sekace, makaze za tim i klesta za secenje :lice.
Say ovaj alat je zgodno· imati pri ruct iako ga
mozda neeete koristiti za veCinu poslova koje
~=== o obavljate, ali pre iii posie ee vam ipak biti po-
treban.

CekiCi
Okruglc lurpijt: Verovatno vee sada imate jedan iii dva cekiea. Da
Ii su podesni za radove na vasem automobilu,
zavisi od njihove velicine i obiika. Tesarski iii
rakljasti cekic moze da posluzi, ali ono sto eventu-
alno moze da vam zatreba jeste cekie sa loptastom
glavom. Ta vrsta cekica ima loptastu glavu na
jednom, a pljosnato celo na drugom kraju.
Ako nameravate da opravljate karoseriju, biee
yam potrebni nekoliko vrsta mekanih cekica iii
jedan sa zamenljivim uloscima tako da po izboru
(i JLJL3 maiete da koristite gumeno, plasticno i neko
drugo tela.
RuCice cekica se najcesce izraauju od oraho-·
vine. leftin cekic sa slabom rucicom se ne isplati.
TC51cra ;ca scbnjc IneW\a Proverite da Ii je ruCica dobra uCYrScena i da
nema na njoj raspuklina iii pukotina. Kada se
<: II otkaCi i poleti, glava ('ekica moie i da ubije.
Stavite zastitne naoeare kad god postoji moguc-
C < "'" II nost da leti metal.

¥ <::: II
¥ ..• < ---- II
Svetiljke
Dobra ruena svetiljka predstavlja dugoroenu
Dlcta
investiciju. Vec'ina ima prikljucak sa uzemljenjem
kako bi se prikljucile za busilice i drugi elektricni

22
 0PRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL

Ii
I \

l\
LI
. I
111

Rakljasti kljuc CekiC sa loptastom g!avolTI C:ekit sa ulosCima

Ruena $vctiljb ad 220V 5~ produlnim kablom Rucn~ svctilika ad 12V sa produinim kablom Batcrijska !ampa

23
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL

alat. Kupite svetiljku sa kablom SWG 16 (prei'nik

tice = 1,626 mm) koja moie da izdrii sijalicu od
75 W. Ako yam je potreban produini kabl, naba-
vite onaj koji moze da izddi potrebno opterece-
nje. Mogu se naci i svetiljke sa sijalicom od 12 V
koje se napajaju iz akumulatora autmobila i koje
su idealne za opravke napolju iii u nepredvidenim
situacijama.
U kutiji za alat treba da imate [ jednu dobru
baterijsku lampu. Cesto je mnogo brte, laksei
Sigurnosn<l postoija
efikasnije da nesto otkrijete baterijskom lampom
nego svetiljkorp..

Poseban alat i pribor

SIGURNOSNA POSTOLJA I PLATFORME.
Plat forme za v()zilo
Dizaliea je predvidena da podigne automob;l, a
ne da ga podupire tokom rada. Stoga automobil
treba da poduprete sigurnosnim postoljima iii
platformama. Nemojte da dozvolite da vas pre-
vari niska cena nekvalitetnog postolja ili plat-
forme.
Kada obavljate radove na sistemu za kocenje,
predniem trapu iii kada morate da skidale toe-
kove, koristite postolja umesto platforme. Plat-
forme Sli idealne u slucajevima kada nije
potrebno ski dati tockove.
Radionicku dizalic~ (zaba-dizalica) DIZALICA. Ako sami obavljate veliki broj
radova na svom automobilu, neee yam bili
dovoljna samo ruena dizaliea koja spada u pribor
koji ide liZ automobil i koristi se u slucaju nuide.
Za brie i bezdenije podizanje automobil treba da
ima radionicku (taba-dizalieu) iii hidraulicku di-
zalieu. _ '
POKRETNA LEZALJKA. Ako imate srecu
da radite na tvrdom, ravnom podu, a namcravate
da obavite mnogo radove ispod automobila,
pokretna letaljka ce vam biti od velike pomoCi
$lubna hidraulicna diz,llica kada hocete da se na brzinu podvucete pod auto-
mobil, a zatim da se odatle izvucete. To je u stvari
ravna plata sa podmetacem za glavu i tockiCima,
izdignuta nekoliko santimetara od poda. Kori-
stice yam naroCito ako spadate u majstore koji
uvek odaberu pogreSan kljuc pa moraju da se
vracaju do radnog stoia.
I
ALAT ZA AKUMULATOR. U alat za aku-
mulator spadaju:
Izvlakac za kleme - prakticna stega sa navojem
Pokrelna lei~l.ika
pomocu kaje maze da se skine svaka klema sa
polova akumulntow.

24
!"'7'1

OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL

gi
,
:!
i

~"
i
'-.,

,
!

f".··1
~~
~

Izvi<lK<lC za Klemc Cctkicc za ciscenjc klema i polova akumubto[a N()~a6 akumul<ltora

Hidromctar Produzni kabl za staftovanje Pribor za promel'lU ulja

Cetkica za ClSCenje klema i polova - iitana
cetkiea koja se navlaci na poloye i omogucuje
brzo i lako i'iseenje.
Nosac akumulatora - rutica koja se stavlja
preko dva pob na konvencionalnom akumulatoru
zbog lakseg skidanja i prenosenja.
Hidrometar - naprava za merenje specificne
tezine elektrolita da bi se utvrdio stepen napunje-
nosti akumulatora.
Produini kablovi za startovanje - maida ih vee
imate u Svom automobilu. Prove rite da Ii su odgo-
varajuceg kvaliteta. Takvi kablavi treba da imaju
davoljan broj proyodnika koji mogu da isporuce
primaocu 5tO viSe elektricne energije uz mini-
maine gubitke. Kontakti (iabice) i kablovi treba
da budu dobro izolovani i obezbedeni.
PRIBOR ZA PROMENU ULJA. Za ispusta-
nje ulja is preCistaca koristi se obican kljuc sa

25
OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL

obujmicom koji olaksava skidanje i vracanje pre- PRIBOR ZA PODESA V ANJE. Pojedini
Cistaca. lsplatjce yam se kad ga vee prvi put delovi pribora za podesavanje nisu skupi; ostale
budete upotrebili. Za prikupljanje ispustenog instrumente moiete u pocetku da pozajmite pre
istrosenog ulja moie da vam koristi i stara posuda nego sto se odluCite za kupovinu.
ako je dovoljno velika. IIi. moiete da kupite jeftin Stroboskopska lampa. Lampa sa neonskom
pocinkovani iii plasticni lavor da posluii kao sud svetiljkom je jeftinija od ksenonske ali yam je
za istroseno ulje. . potreban skora potpuni mrak da biste vide Ii svet-

1 ,
,

Slrobmkopsk<l lampa ListiCi za mcrcnJc Z3zora Tahomctar

I 1

Urcdaj za mcrcnjc komprcsijc Urea;:lj za mcrcnjc potpritiska

26
 OPBAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL

lost. Stoga ipak preporucuJemo stroboskopsku

lampu sa ksenonskom svetiljkom.
Tahometar. Ako ste vlasnik vozila sa konvenei-
onalnim razvodnikom paljenja bice yam potreban
tahometar za proveru zazora kad »platinskih dug-
madi«. Ovaj zazar mozete da proverite i listiCima
'za merenje -zazora aka Sil dugmad nova, ali taho-
metar daje tacnije rezultate. Tahometar ce yam
pomoCi da podesite karburator i izvrsite druga
podeSavanja.
Uredaj za merenje kompresije. Ovaj merD!
instrument koristi se za proveru pritiska sabijanja
u cilindrima i moze da vas upozori na stanje
ventila iii klipnih prstenoYa. Provera kompresije
je vazna, posebno na starijim tipovima automo-
bila. Manometri za proveru pritiska
Ureclaj za merenje potpritiska. Ovaj yaian i u pneumatlcima
jeftin merni instrument bi trebalo da imate. Ako
se koristi kako treba, moze da ukaie na probleme
u vezi sa uglom pretpaljenja; zaptivanjem; sta-
njem karburatora, ventila ili zaptivaea cilindarske
glave, pa cak i sa zapusenim zadnjim prigusi-
vacem.
ListiCi za merenje zazora, Postoje dva tipa
meraea zazora koji mogu da budu spojeni u jedan
komplet. Okrugli tip sa zieom sluii za proveru i
podesavanje zazora kod sveCiea. Pljosnati tip sluii
za merenje zazora izmedu kontakata prekidaca
(»platinska dugmad«) i za podesavanja ventila.
I
MANOMETAR ZA PROVERAVANJA
PRlTISKA U PNEUMATICIMA. Ovaj instru- Ii
-I
i
ment maze veoma brzo da se amortizuje. Nepro-
pisno napumpane gume brzo se babaju, te ne bi Krstasti flilsadni kljuc
bilo lose da manometar driite u prostoru za sitan
pribor i proyerayata pritisak u pneumatieima bar
jednom godisnje iii pre svake duie voinje.

NASADNI KLJUC:. Nasadni kljuc se kao I

[uena dizalica isporucuje zajedno sa no vim auto-
mobilom i koristi se u nepredvidenim situaeijama.
Ako mislite da cete cesce skidati toekove, kupite
krstasti nasadni kljue sa cetiri naglavka razliCite
veliCine, Cime se postiie mnogo bolji uCinak nego
sa standardnim kljucem. On takode omogucava i
I ravnomernije odvrtanje i zavrtanje sto sprecava
eventualno ostecenje navrtki tockova.

PUMP A ZA PODMAZIV ANJE. Da Ii cete

kupiti pumpu za podmazivanje zavisi ad toga
koliko vam je star automobil i koliko drugih Pumpc Zll podmazivanjc
aparata za podmazivanje. posedujete. Mala
pump a zapodmazivanje nije skupa, a njom se

27
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
lako moie ubrizgati dodatno ulje u mazaIiee dok
radite pod .automobilom.
RAZLlCIT PRIBOR. Kada obavljate poslove
prilikom kojih koristite veCi broj sitnih delova,
bilo bi dobra da uzmete nekoiiko kanona za jaja i
da ih u njih poredate.
Prvo nabavite neko sredstvo za Ciscenje ruku
(kupuje se u prodavnicama automobilskih delova
i pribora) i gomilu Cistih krpa. Moiete da naba-
vite i neki zastitni krem koji se stavlja na ruke pre
nego sto se poene sa radom i deluje kao »hemijska
rukavica«. a lako se skida vodom.
Ustedecete sebi i trud i vreme ako se snabdete
najcesCim veliCinama navrtki, vijaka, podlaski i
sigurnosnih podloski, zatim zavrtnjima za lim,
plasticnom i izolacionom trakom, potrosnim
uljem i maseu. zaptivacirna i drugim sitnicama
koje se cesto koriste.
Ruena kutija za alat je nesto sto svaki majstor--
amater na kraju kupi. Taka je ceo alat skupljen na
jednom mestu i uvek je pri Tuei, ne gubi se, a i
zasticen je ad atmosferskih uticaja. Driite je u
garazi. podrumu, plakaru iii prtljainiku svog
automobila.
Poslednji modeIi nekih uvoznih tipova vozila
imaju mesavinu standardnih, metrickih zavrtanja
i onih Cije su mere izrazene u colovima, taka da
cete u tim slucajevima mazda morati da kupite
dve garniture kljuteva iIi naglavaka.
Postoji mnostvo specijalnih alata i pribora koje
moiete da kupite za opravku svog automobila.
Pomocu nekih mozete zaista da ustedite vreme,
dok su drugi prvenstveno namenjeni struenjadma
koji mozda svakog dana obavljaju istu popravku.
Ako zelite da ustedite novae na odrzavanju i
opravci, verovatno cete moei da prooete sa
osnovnim alatima koji su vee opisani. Ali. ako ste
osoba koja voli da se igra alatom, vasa kutija ce
po svoj prilici uskoro postati suvise mala za sve
vccu zbirku.
Jos nesto a kvalitetu alata: dobijate onotiko
koliko platite. KvaIitet varira od bezvrednih alata
do onih za strucnjake. Varna vrhunski alat vero-
vatno nije potreban, ali trebalo bi da kupujcte
alate koji imaju dozivotnu garanciju i koji su
napravljeni od kvalitetnog materijala. Ne isplati
se kupovina jeftinih garnitura alata koje se pro-
daju po neverovatno niskim cenama, osim ako ne
planirate da ih upotrebite sarno jedanput.
Moiete prilieno da ustedite ako kupujete alat u
garniturama. Garniture kljuceva, odvijaca, nagla-
vaka iIi cak kompletne garniture alata sa kutijom
zn alat obicno kostaju mnogo manje nego kad se
kupuje svaka alatka posebno.
28
Mere
predostroinosti
ijedna knji~a 0 opravci automobila po prin-
Ncipu »uradl sam« ne bI btla pot puna bez
odeljka posvecenog bezbednosti prilokom rada.
Vecina nasih saveta jesu mere predostroznosti
zasnovane na zdravom razumu kojih uvek treba
da se pridriavate dok radite na, ispod iii oko
vasega automobila. Osim toga, dajemo i upozore-
nia koja moida ne znate ako ste tek poceli da
radite na svom automobilu. Zato vas molimo da
ova proCitate pailjivo i da upamtite da ovih pra-
vila treba da se pridriavate zbog syoje liene bez-
bednosti.
• Pre nego sto poenete da radite, skinite say
nakit - prstenje, satove i narukvice. Izbegavajte
siroka odela. kravate, salove iii kaput koji bi
mogli da se upetljaju u kaisnik iIi pogonski kais.
Cuvajte prste, sake, kosu, odele i alat od delova
koji se pokrecu kao sto su ventilator, kaisevi,
kaisnici i pogonsko vratilo.
• Ne podvlaeite se ispod automobila koji nije
propisno poduprt i nikada ne koristite dizalicu
kao jedini oslonac. Automobil mora da se nalazl
na raynom terenu, sa menjacem stavljenim u
brzinu (rucno) iii u poloiaj za parkiranje (kod
automatskog menjaca) sa podignutom rucnom
koenicom i jednim iii vise tockova blokiranim
ciolom iIi komadom drveta da se ne bi pokrenuli.
P~sto se' auto mobil podigne, treQa ispod njega
postaviti postolje (po mogucstvu dva) koje pod·
nosi teiinu automobila. Postolja bi trebalo posta-
viti ispod jakog dela sasije - kao sto su ram,
oscilujuca ramena, zadnja osovina iIi oslond bra-
nika - a dizalicu spustiti tako da teiinu primaju i
postolja, a ne sarna dizalica. Aka nemate posto·
Ija, upotrebite nesto sto sigurno moze da podupre
hiljadu iIi vise kilograma kao sto su betonski iIi
drveni blokovi. Nemojte koristiti niske stolice,
kante za otpatke iIi kutiie.
• Nemojte pusiti dok obavljate radove na
sistemu za doyod goriva jli na akumulatoru. Ben-
zinska isparenja iz rezervoara za gorivQ, karbura~
 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
r----------------------------------~~~~~~~~~~~
tara iii dizni za goriva veama su zapaljiva. Vada-
nik u akumulataru je eksplazivan i maie da ga
zapali i najmanja vamica. Ne bi bilo lose da se
potpuno uzdriite ad pusenja dok obavljate
radove na autamabilu.
• Aka nameravate da koristite produzni kabl
za startavanje. ne prikljucujte ga direktna za aku-
mu]ator, vee ga povezite sa delovima vozila
(masom) kao sta'su blok motora, ram iIi sasija i to
Sto dalje od akumulatora. Prilikam prikljucenja
cesta dolazi do vamicenja. te ako je kantakt sa
masom udaljen od akumulatora, otklanja se opas-
nostbd eksplazije vodonika. Prilikam punjenja,
prvo ukljuCite akumulator. pa tek onda uredaj za
punjenje. Ova ce takode otkloniti moguenost var-
nicenja u blizini akumulatora.
• Ne radite nista 5tO moze da izazove varnice-
nje iIi plamen u blizini rezervoara za gorivo iIi
. sistema za dovod goriva koji propusta. Ovo se
odnosi na upotrebu elektricnog alata. brusenje i .
zavarivanje iii koriscenje gorionika da bi se olaba-
viii zardali zavrtnji. Prvo popravite mesto kaje
propusta.
• Nosite zastitne naocare kad raditc ispod
automobila, kada koristite dleto i cekie, kada
busite iii brusite i kada papravljate klima-uredaj.
Freon u klima-uredaju maze da prouzrokuje pro-
mrzline ako do de u dodir sa kozam.
• Izbegavajte udisanje prasine iz oblaga kae-
nice iIi kvaCiia. Ona moze da sadrii azbestnu_
'prasinu, moguCi karcinogen. Koristite tecno sred-
stvo za Ciscenje, usisivac za prasinu ili staru cetku
kada uklanjate prasinu sa delava kocnica.
• Nikada ne »palitc« motor u garazi. Nagomi-
lavanje uljenmanoksida, gasa bez boje i mirisa,
maze da bude smrtonasna. Aka morate da uklju-
cite motor, otvorite vrata garaze iii 5provodite
"gasove napolje pomocll cevi.
• Ne otvarajte poklopac hladnjaka dok je
motor vruc. jer moze da dode do prskanje vrele
vode iz hladnjaka. Ne ostavljajte ni antifriz u
otvorenim posudama gde deca iii domare zivoti-
nje mogu da pokusaju da ga piju. Antifriz je
otrovan za pice. 15to se adnosi i na teenost za
kocnice, benzin, uije za motor, ulje za menjae,
ulje za servo uprav!jac, kao i nn teenost za pranJc
vetrobrana.
• Pazite da ne dadirnete kablave sveeica iii
visokanaponski provadnik indukcionog kalema
(bobine) dok motor radio Elektricna struja u
sistemu paljenja je jacine od 20.000 do 40.000
volti sto nije smrtonosno ali ce vas dobra uplasiti
ukolika ste nepazljivi.
• Kada radite bilo kaji posao na elektricnoj
instalaciji, kao sta je zamena elektropokretaea,
glavnog prekidaea, alternatora, regulatora
napana, radia-aparata, itd. treba prvo da isklju-
Cite kabl za uzemljenje akumulatara. Ovo otkla-
nja mogucnast slucajnog uzemljenja strujnog kola
i pozara iii ostecenja nekag dela u elektricnaj
instalaciji.
• Na najnavijim tipovima vozila sa elektron-
skim komandama motora kompjuter u vozilu je
veama osetljiv na napanska preopterecenja. Ako
koristite produini kabl za startavanje, tada ga
povezite sa drugim akumulatarom ad 12 volti, a
nikada sa alternatorom (dinamom) od 24 volti
kaji se koristi kod nekih kamiana-prikalica. Pre
iskljuCivanja bilo kog ad elektricnih prikljucaka.
kontaktni kljue treba da bude izvaden. Pored
toga, ako niste sigurni u ono sto radite, ne poku-
savajte povezivanje iIi proveru bila kag sistema u
motaru iIi kablovskog prikljucka jer matete da
upropastite skupu elektricnu instalaciju va,seg vo-
zila.
• AkuIl1ulatori sadrie sumpornu kiselinu te
stoga patljivo njima rukujte. Pazite da ne prevr-
nete akumulator iii da ne prospete kiselinu na
automobil kada manti rate iIi skidate akumulator.
Zastitit~ ruke gumenim rukavicama, a 06 Z35tit-
nim naaearima. Usled karozije, na spoljnaj povr-
sini akumulator mogu da se nadu astaci kiseline
koji mogu da pragare tkaninu, stoga ne oblatite
svoje najbolje odele kada obavljate neki posao na
akumulatoru.
• Nikada ne koristite benzin kao sredstvo za
ciscenje. Isparenja su eksplozivna i moze da ih
29
OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
upali kontrolna lampica iz obliinjeg uredaja iii
grejaca. Koristite kerozin iii sredstvo za Ciscenje
predvideno za ovu svrhu. Krpe sa sredstvom za
Ciscenje drzite u hermeticki zatvorenoj metalnoj
posudi.
• Kada bacate istroseni antifriz, ulje za motor
iii sredstvo za ciscenje, nemojte ih sipati u kanali-
zaciju iIi odvod kisnice. Umesto toga. sipajte ih u
posudu koja se moie zatvofiti i odnesite ih na
predvideno mesto.
Kupovina delova
os jedan. vazan clemen at odrzavanja automo-
Jpretistaca,
bila po principu »uradi sarn« jeste kupovina
tecnosti i rezervnih delova. lako ±elite
da prodete sto jeftinije. morate da pazite na kvali-
tet proizvoda koji kupujete. Kao i kod alata,
kvalitet se cesta ogleda u ceni. To ne znaCi da niza
cena znaCi i niii kvalitet. ali pripazite kada su u
pitanju niske cene. Za jeftine preCistace upotreb-
ljen je jeftini papimi umetaki koji ne preCiseava
vazduh kako treba. Jeftini zaptivaCi (semirinzi)
naCinjeni od sekundarnih materijala mogu da pro-
cure posle samo nekoliko predenih kilo me tara.
Delovi sistema paljenja slabog kvaliteta, kao sto
su poklopac razvodnika paljenja, razvodna ruCica
i kablovi svetica nece trajati onoliko dugo kao
delovi proizvedeni od visokokvalitetnogmateri-
jala. Jeftini zadnji prigusivaci sa tankom metal-
30
nom oblogorn i nedovoljno iii uopste nezasticeni
od korozije nece trajati onoliko koliko i originalni
kvalitetni delovi zasticeni iznutra i spolja ..
Najbolji savet je da se kupuju proizvodi dobro
pozna tog iii priznatog proizvodaca koji imaju ga-
rancIJu.
Trgovci koji prodaju delove u pakovanjima, iii
sa zastitnim znacima koji lice na kvalitetne
marke, povecavaju zbrku prilikom kupovine
delova. Procitajte pazljivo etiketu na ambalaii, pa
ako vidite da pise »zamenjuje originalni deo pod
brojem tim i tim«, iii aka ne prepoznate
proizvodaca iIi zastitni znak, znajte da proizvod
moze da bude rdavog kvaliteta.
U pogledu nekih delova. suoceni ste sa jos
jednommogucnoscu: nov iii remontovan (fabricki
prepravljen) deo. Na delovima kao sto su karbu-
rator, glavni kotioni cilindar i razvodnik paljenja
mozete ustedeti 40-60 odsto kupujuCi remonto-
vane de love urnes to sasvim novih. Jedan kvali-
tetno remontovan dec je isto toliko dobar kaoi
nov, a u nekim slucajevima je i bolji. U nekim
slucajevima, remontovani dec je postigao nisku
cenu na racun kvaliteta. Panoyo yam sa'4etujemo,
kupujte proizvod ciji je proizvodac poznat i ima
pismenu garanciju.
Sto se tice kupovine delova, postoji i treea
mogucnost, a to je kupovina starih delova. Mnogi
otpadi ce garantovati da su delovi u radnom sta-
nju - sto ne znaCi da su kao novi, ali mogu da
predstavljaju ekonomicnije resenje od kupovine
iii remontovanih delova. Otpad je dobro mesto za
kupovinu delova karoserije, ali i glavnih delova
kao sto su motori, menjati i zadnji trapovi. Medu-
tim, sto se tice delova koji se brzo habaju kao sto
su alternatori, elektropokretati, pumpe za vodu,
delovi sistema za paljenje. itd. bolje je da kupite
novi ili remontovani deo.
 "V
ODRZAVANJE
AUTOMOBILA
I
i
I prkas svih priea da novim tipovima automo-
i Ubila odriavanje skoro nije potrebno, zapam-
tite da najmanje moguce odriavanje ne znaCi da
odriavanje uopste nije potrebno. Danasnji auto-
mobili zaista ne zahtevaju onoliko odrzavanja kao
oni od pre desetak godina, ali 0 njima ipak treba
voditi brigu da bi bili u dobrom radnom stanju.
Nebriga moze da izazove ozbiljne posledice.
S~mousluzivanje benzinom iskljucilo je mehani-
cara koji bi obicno umesto vas proverio ulje i koji
je mogao da otkrije crevo koje curi, zapusen
preCistac vazduha ili iskrzani femen ventilatora
pre nego sto dode do problema. Danas izuzetno
veliki broj vozaea nije svestan u kakyom im je
stanju automobil sye dok se nesto ne pokvari i ne
prouzrokuje teskoee.
Odrzavanje automobila, odnosno redovni pre-
gledi i zamena kablova sklonih kvaru, znaci spre-
cavanje nezgoda koje veti kvarovi mogu da pro-
uzrokuju. Obavezno treba pregledati ulje u
motoTu, teenost u automatskom menjacll, teenost
za bladenje, preCistace, razne delove motora,
vesanja i kocnica, kao i ostale delove izlozene
trenju, klizanju, obrtanju, udarcima, toploti,.
koroziji i visokom pritisku.
Delove automobila koje treba odrzavati treba
proveravati ilili zameniti pre rna preporukaina
koje se odnose na kilometrazu i vremenski period
iz prirucnika za vas automobil kao i prema raspo-
redu predlozenom u ovom poglavlju. Mnogi pro-
fesionalni rnehanicari smatraju da su intervali za
servisiranje preporuceni u prirucnicima za nove
tipove automobila suvise optimisticki za pro sec-
nog vozaca i umesto toga predlazu mnago krace
vremenske razmake. Neki proizvoelaci automo-
bila preporueuju zamenu preCistaca za vazduh
posle predenih 10.000 kilometara, a tecnosti za
hladenje motora posle 60.000 kilometara - sto
.
odgovara sarno vozaCima koj-i prevaljuju veliki
broj kilometara u kratkom periodu. Interval za
promenu ulja posle predenih 20.000 kilometara,
sa zamenama preCistaea za ulje posle svakog dru-
gog ispustanja ulja, kako predlazu fabrike, mozda
je suvise dugaeak za veCinu vozaea koji automobil
koriste sarno povremeno iii za kratke voznje,
Ulje u motoru treba redovno da se menja, ne
zbog toga sto se trosi iIi prlja, vee prvenstveno
zato sto dejstvo zastitnih sredstava prestaje posle
preelenih 5000-7000 kilometara. Onog trenutka
kada s,e njibova koliCina smanji, babanje se ubr-
zava. Sto se tice precistaca za ulje, veCina mehani-
cara misli da se ne isplati propustati Cisto ulje kroz
prljav precistac i preporucuje novi posle svake
zamjene ulja.
Odrzavanje automobila yam stedi novae iz 'lise
razloga.
(1) Spreeava prerastanje ma1ih problema u
velike i skupe.
(2) Obezbeduje dobro vozno stanje, a to znati
1akse startavanje, bolju voznju, maksimalne per-
formanse i ekonomienu potrosnju goriva. To stedi
benzin i smanjuje mogucnost iznenadne havarije, -
kao i troskove zvanja nadlezne sluzbe i slepa-
van)a.
(3) Spreeava smanjenje vrednosti vozila tako
da cete bolje proCi kada doele vreme da ga pro-
date iIi zamenite za drugo.
(4) Propisno drzanje automobila omoguclce
vam da lakse obavite servisni pregled vozila.
(5) Cini vas sigurnim da mozete da racunate sa
svojim automobilom onda kada yam je potreban.
31
ODRZAVANJE AUTOMOBILA

I II I

0-U!-l--
>--\1-

4
CD Osnovne !ccnosti I.l automobilu kojc treba testa proVCfilVati
®
ukljutuju: (1) [cenos! za pranjc velrobrann, C::) tccno~l 1:1 hladcnJC
motoHl, (3) uljc za scrvourcd<lje. (4) uljc u motoru. (5) uljc u
mcnjacu. (6) uljc za kocnicc i (7) clcktrolit u aku[l1ulatoru. Lokw:ija
ie r,~zlicita zavisno oil lipa vozila i sIoga j~ provcritc u prirucniku:eLl >voj ~utom[)bil.

hod pedala suvise veliki. to moze da ukaze na

Odrzavanje i
provera sigurnosti
rema prilozenom podsetniku mozete da utvr-
P
. dite celokupno stanje vaseg automobila. Pro-
verite svaku navedenu stavku i pribelezite da li je
odredeni dec ispravan iii mu je pot reb no servis i-
ranje. U sustini. treba da proverite sve sto izgleda
olabavljeno, istroseno, naprslo, odnosno ako pro-
pusta teenost iii ne radio
Svaka od ovih stavki ukratko je razjasnjena.
Zazor upravljai'a. Kada se upravljae porn era
napred-nazad, zazor bi trebalo da bude manji od
10 mm. Veti zazor ukazuje na istrosene krajeve
spone iii suvise veliki zazor u upravljaekom meha-
mzmu.
Pedala kocnice. Pedala koeniee treba da bude
evrsta, a radni hod nekoliko eentimetara. Ako je
32
izlizane obloge kocnice iIi nedovoljnu koliCinu
ulja u sistemu za kocenje. Labava pedala moze da
znaCi nezaptivenost u cilindrima iii prisustvo vaz-
duha u sistemu za kocenje.
Rui'na kocnica. Ruena koeniea blokira zadnje
tockove i treba da odrz.ava automobil na malom
nagibu iii da onemoguci polazak vozila kada je
menjac u prvom stepcnu prenosa. Kacta je koc-
niea otpustena, zadnji toekovi treba slobodno da
se okrecu.
Sirena (zvui'ni signal). Kao bezbednosno sred-
stvo treba je cesta proveravati.
BrisaCi vetrobrana. BrisaCi treba da rade pri
svakoj brzini i treba da ciste stakla ne'ostavljajuti I
tragove. Zamenite metlice na brisaCima aka Sll ·,1'
istrulele, popueale iii iskrzane.
Uredaj za pranje vetrobrana. Kada se ukljuCi,
ureda]' treba da ispusta mlaz vode na obe strane I
vetrobrana. !
Ogledala. Unutrasnja i spoljasnja ogledala tre- I
I

balo bi da budu cista i da S8 slobodno pomeraju.
Proverite da Ii su driaCi cvrsti.
Grejac stakla. Kada se ukljuCi grejac prednjeg
stakla, topli vazduh treba da duva u vetrobran.
Ako je ukljueen elektricni odmagljivae zadnjeg
stakla, tada zadnje staklo treba da bude toplo.
Rezervni tocak i dizafica. Rezervni toeak i kom-
pletna dizalica trebalo bi da se drie u prtljainiku.
Prove rite stanje rezervnog tocka i pritisak u
njemu. (Napomena: ako vas rezervni toeak nije
napumpan, proverite da Ii imate pumpu). Prove-
rite da Ii imate sve delove za dizalicu i da Ii je
ispravna. U prtljainiku treba da driite i krstasti
nasadni kljuc za montiranje tockova.
NLvoi tecnosti. Nivoi tecnos1i trebalo bi da se
odrzavaju izmedu oznaka »max« i })min~<. Nivo
motornog ulja treba proveriti tck posta se motor
iskljuci i saeeka nekoliko min uta da se ulje
ponovo.vrati u karter motara. Tecnost u automat-
skarn menjacu treba proveriti dok je motor VILle i
na praznom hodu. Nivo teenosti za hladenje treba
proveriti kada je motor iskljueen in hladon.
PreCisrac ::,a vaz:duh. PreCistac za vazduh ne bi
trebalo da ometa strujanje vazduha. Zapusen iii
ostecen precistac treba odmah zameniti.
Klinasti remeni. Proverite pogonske remenc cia
se nisu olabavi!i, iskrzali ili pokidali. Pogonski
remeni treba da budu dovDljno pritegnuti da se
izbegne proklizavanje, ali oe suvise, da izazovu
nepredvideno naprezanje lezajeva kaisnika.
Cevovodi h/adnjaka. Proverite cevovode da Ii
su naprsli iii ocvrsli us/cd duge upotrebe taka sto
cete ih stisnuti prstima. Creva pod dodirom ruke
trcba da budu meka i savitljiva, a ne tvrda i kruta.
Takode proverite cevne prikljucke i obujmice da
nisu olabavljene iii dOl ne propustaju teenost za
hladenje.
Cevovodi za grejac. Vazi isto sto i za cevovode
za hladnjak. Takode provcrite da creva ne dodi·
i ruju astre predmete iii cevovode kroz koje proticu
I I drugi fluidi. Ostecena creva treba zameniti.
Ventil i revi za regulaclju benzillskih i uljnih
II isparenja II motoru. Proverite ventil za regulaciju
, benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napaja-
I nje motora i cevi tako 5to cete izvaditi ventil iz
kuCista i staviti palac na to mesto dok motor radio
Trebalo bi da asetite jak vakuum. Ventil bi tre-
·bala takode i da zveci bda se protrese (pret-
hodno iskljui:ite motor).
Vakuu.mski cevovodi. Vakuumska creva treba
! da budu zategnuta, nezamrsena, bez pukotina iIi
pregorelih me'sta. P%zaj creva.moze da se pro-
veri prema oznakama ispod poklopca motora.
Poklopac razvodnika paljell.ia. Poklopac ne
f
I,
r
I
~-
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
sme da ima pukotine iii druge znake varnieenja iii
habanja. Sa unutrasnje strane treba da bude Cist i
suv, a prikljuena mesta treba da su u dabrom
stanju.
Prikljllcci (kablovi) za sveeice. Prikljueci treba
da budu evrsta namesteni u poklopcu razvodnika
paljenja, a njihove kapice moraju da budu evrsta
priljubljene ako svetica. Na kablovima ne sme da
bude vidljivih ostecenja, oguljenih iii pregorelih
mesta. Varnicenja se najIak5e uocavaju posmatra-
njem kablova s,leCica dak motor radi po mraku.
Prikljllcci (polo vi) akumillatora. Prikljueci i
kablavi treba da budu zategnuti i bez korozije.
Prednja sver/a. Proverite duga i kratka svetla.
Pravac svetlosnog snopa 'thoze se proverit! taka
S10 cete autamobil parkirati nn oko 10 metara ad
neKog zida iIi vrata garaze i posmatrati pravac
pruzanja svetlosnog snopa. Oba svetlosna snopa
treba da budu na istoj visini.
Zadnja svetla. Proverite da Ii SVa zadnja svetla
rade kada su upaljena.
Stop svetla. Stop svetla treba da se upale kada
se pritisne pedala kocnice.
Pokazivaci pravca (migavci). Proverite leve i
desne, prednje i zadnje kada je kontakt-kljue
ukljueen.
Svello registarske tab lice. Treba da se upaJi kad
i prednja svetla sto se cesto previdi.
Sver/a za voinj!! unazad. Treba da se upale
kada se rueica menjaca stavi u palozaj za kretanje
unazad (»rikverc{().
Pritis.ak u pneumaticima (gumama). Proverite
pritisak u gumama kada su hladne. Pritisak treba
da bude isti u prednjim gumama i isti i u zadnjim
gumama.
~ Stan)e pneumatika. Pogledajte gazista i prove-
rite da Ii su negde neravnomerno istrosena iIi
iskrzana 5to moze da znaCi pogresno centriranje
iii o5tecenje del ova sistema vesanja_ Proverite
boene zidove da nemaju izboCine, naprsline iIi
druga ostecenja.
Curenje tdnosti. Proverite ispod automobila da
neka teenost slucajno ne curio Vlaina mesta ispod
zadnjeg del a vQziia-mogu da znace da curi benzin
iz rezervoara za gorivo iIi cevi za dovod goriva.
Tamnomrke iii erne mrlje blizu zadnjeg ·dela
vozila mogu da znafe da ulje za diferencijal curi iz
zvadnje osovine na vozilima sa zadnjim pogonom.
Zute, mrke iii erne masne mrlje ispod prednjeg
del a vozi1a znaee da curi ulje iz mat ora iii da
eventualno curi ulje iz menjaeke kutije kod vozila
sa prednjim pogonom. erne masne mrlje ispod
srednjeg dela vozila sa zadnjim pogonom mogu
biti od ulja iz automatskog menjaea, a ispod pred-

ODRZAVANJE AUTOMOBILA
njeg dela vozila sa prednjim pogo nom znaCi da
euri iz menjacke kutije. Zelene, plave iii bezbojne
vlazne mrlje mogu da potieu od teenosti za hlade-
nje koja curi iz hladnjuka, cevnog prikljucka,
pumpe za vodu iii eepa na bloku motora.
Amortizeril vesan}e. Stanje amortizeralvesanj a
moze se proveriti njihanjem. Zaljuljajte svaki
ugao vozila nekoliko puta , a zatim ga pustite.
Ispravan amortizer/vesanje .bi trebalo da zaustavi
njihanje posle jednog iii dva odskoka. Propusta-
nje ulja prilikom njihanja amortizera znab da je
zamenjeni deo ispravan; neznatno curenje je nor-
malno za neke sisteme vesanja. Treba proveriti
oslonce - da nisu pOhabani.
/Krajevi spona. Spone ne bi trebalo da budu
primetno labave. Ako prilikom pomeranja uprav-
Ijaea iii preumatika zglob poene da se klima,
sponu treba zameniti. Kod upravljackog meha-
nizma sa zupcastom letvom, unutrasnje spone
zastieene 5U gumenom oblogom. Obloge 5e
moraju zameniti ako 5U napukle iii pocepane da bi
se za;titio upravljacki prenosnik ad prljavstine i
vlage. Mozetc proveriti da 11 su naglavci unutras-
njih spona olabavljeni tako sto eete pritisnuti
obloge dok neko drugi pomera upravljac iii pne-
umatik. Kao sto sma rekli. ne sme da se aseti da
su olabavljeni. Napomena: aka osetite teenost u
oblogama, to znaCi da servoupravljacki sistem
propusta i da upravljacki prenosnik treba uskoro
zameniti.
Kuglasri zglobovi. Proverite olabavljenost tako
sto eete prednje tockove podiCi od zcmlje i raste-
retiti kuglaste zglobove. Veliki odvijae iii sipka
mogu se koristiti za proveru vertikalnog zazora.
Neki kuglasti zglobovi imaju pokazivac habanja
koji je dec mazalice. lzlizan rub pokazuje da je i
zglob izlizan.
Delovi komande upravl}aea. Proverite da Ii se
nesto olabavilo taka sto cete pomerati upravljac
napred-nazad.
KoCiani cevovod. Gumena creva kocnica ne
smeju da propustaju i moraju da budu u dobrom
stanju. Zamenite ereva za koja utvrdite da propu-
staju iIi da su naprsla iii osteeena. Isto tako treba
zameniti celiene cevi koenica koje prepustaju iii
su ostecene.
lzduvni sistemlprigu!iivai'. Izduvni sistem mora
da bude evrst i ne sme da ispusta izduvne gasove.
Prove rite da nema zardalih del ova cevi, labavih
,
, ,
Dasata ili naprsiina.
Kab/ovi (sa}la) ruene koenice. Kablovi ne smcju
da budu iskrzani niti da dodiruju ostre predmete
na donjem delu vozila.
:,' 34
..-------~--.-. - - - I
!
Homokinetii'ki iii kardanski zglobovi. Obloge
homokinetiekih zglobova moraju biti ispravne i
evrste da bi stitile zglob. Ako se euje skljocanje
tokom okretanja znac; da homokinetieki zglob
nije ispravan. Kardanski zglobovi na vczilima sa
zadnjim pogonom ne smeju da 'se primetno slo-
bodno pomeraju. Zvecanje kada ubacujete u
brzinu moze da oznacava neispravan kardanski
zglob.
Podmazivanje diferencijala. Ulje u diferencijalu
treba uvbek da bude naliveno do ivice otvrora. Za
podmazivanje koristite samo preporueeno ulje.
Za veCinu vozila sa zadnjim pogonom, to bi tre-
balo da bude ulje SAE 90. Za vozila opremljena
diferencijalom sa uredajem za blokiranje,
potrebno je ulje sa specijalnim aditivima. Kod
nekih vozila sa prednjim pogonom diferencijal se
podmazuje istim uljem kao i menjae.
Pr:ep»8 rsuhe za
odrzavanje i
podmazivanje
Proveri!e svake nedelje
Nivo ulja u motoru
Nivo teenosti za hladenje
Nivo teenosti za brisaee stakla
Proverite svakog meseca
Nivo ulja u automatskom menjaeu
Nivo tecnosti za kocnice
Nivo ulja za servo-uredaje'
Nivo elektrolita u akumulatoru (iii pokazivae sta- ,
nja napunjenosti na akumulatorima kojima nije, I
potrebno o d r i a v a n j e ) 1
Pogonske kaiseve .
Cevovode hladnjaka i grejaca
Prednja svetla, zadnja svetla, pOkazivace pravea, i
stop svetla i drug a postojeea svetla. i
Svakih ,est meseci II
Zamena ulja u motoru i precistaea za ulje (svakih
sest meseci iii posle 5000 kilometara)
 ODRZAVANJE AUTOMOBILA

ODRZAVANJE I.PROVERA SIGURNOSTI

U VOZILU ISPOD HAURE ISPOD

Zadovoljava Potrebno servisiranje Nivoi tecnosti: Curenje fl,uida:
o 0 Zazm ap''''iackog mehaolzma 0 0 Ulje u motoru 0 0 Ulje iz motora
o 0 Pedal a kocnice 0 o Tecnos{ za hladenje mOlOra 0 0 Sistem za hladenje
o 0
Rucna kocnica 0 0 Kocnice 0 0 Kocnice
o 0
Sirena 0 0 Automatski menjac 0 0 Menjae
o o BrisaCi vctrobran3 0 0 Akumulator 0 0 Difercncij<ll
o o Uredaj za pranje 0 0 Servo upravljac 0 0 ServO medaj
vetrobrana 0 0 Uredaj za pranje vetrobrana 0 0 Rezervoar za gorivo
o 0 Ogledala 0 0 Pretisrae za vazduh i cevavod

o 0 Grejac stakla 0 0 Remeni D 0 Amortizer/veSanje

o 0 Rezervni toenk i dizalica 0 0 Crevn za hladnjak 0 0 Krajevi spane
0 0 Creva za grej Ole 0 0 Kuglasti zglobovi

SPOLJA
0 0 Ventil za provetravanje 0 0 Upravljacki mehanizam
bloka mo~ora j,cr<.:\-n 0 0 KoCiani cevovod
0 0 Prednja svetlll
0 0 Vakuumska creva 0 0 Izduvni sistemJ
0 0 Zadnja svetla
0 0 Paklopac razvodnika paljenjZl zadnji prigusivac
0 0 Stop svctla
0 0 Kablovi sveCica 0 0 Kablovi rucnc kocnice
0 0 Pobzivac pravca kret;mja
0 0
0 0 Svetia za yoinju unazad
0 0 Polovi akumulmor:l Homokinclicki i brlbnski
zglobovi
0 0 Svetlo registarske tab lice
0 0 Diferencijal
0 0 Metlice fla brisaCima
0 0 Pritisak u pneumaticima
0 0 Opste stanje pneumatlka

POdmazivanje sasije Svake godine

Podmazivanje sarki na vratima i brava, kao i Zamena preCistaca za vazduh
. zatvaraca na poklopeu motora i prtljazniku Zamena precistaca za ulje
Provera lezaja (kuglastih zglobova, krajeva Provera punjena klima-uredaja
spona, caura oscilujuCih ramena, itd.) Provera ventil. za regulaciju benzinskih i uljnih
Provera nivaa ulja u menjacu i menjackoj kutiji isparenja u sistemu za napajanje motor a
Provera kardanskih iIi homokinetickih zglobova 'Pregled sistema paljenja (poklopae razvodnika,
Provera izduvnog sistema razvodna ruka i kablovi)
Prover a koneentraeije i izgleda tecnosti za hla- Pregled del ova karburatora i rada Ieptira
denje Pregled vakuumskog cevovoda.
Provera rucne kocnice
Provera pomocnog pokazivaea pravea Svake dve godine
Popravka boje i manjih ostecenja na karoseriji od Zamena sveGice (preporucuje se posle predenih
korozije. 10.000 kilometara)

35
 ODRZAVANJE AUTOMOBILA
Zamena ulja u automatskom menjacu i preCistaca
Zamena tecnosti za hladenje
Zamena filtra za regulaciju benzinskih i uljnih
i~parenja u sistemu za napajanje motara.
Provera kompresije u motoru
Provera ugla pretpaljenja·
Podmazivanje lezajeva na tockovima
Pregled obloge kocnica
Svake tri godine
Zamena pogonskih kaiseva
Zamena cevovoda hladnjaka i grejaca '
Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne
ruke
Prov·er·a osnovnih
teenesti
as automobil ima neko!iko »vitalnih<, teenosti
V koje se moraju s yremena na vreme provera-
vati da bi njihova koliCina uvek bila odgovaraju-
U proverite niva da bi ulje maglo da se vrati u korito
tim granicama potrcbnim za bezbednu i udobnu
yoznju. Redovna provera osnovnih tec-nasti je
verovatno najvaznije sto maiete da uradite u
pogledu odriavanja svog automobila. Ovdic je
objasnjcno gde i kako da prove rite koliCinu svake
od osnovnih tecnosti.
Osnovne teenosti ukljueuju ulje za motor, ulie
za menjac i menjacku kutijiJ, mazivo za diferenci-
jal (za veCinu vozila sa prednjim pogonom koristi
se isto ulje kao i za menjae), tecnost za hladenje,
ulje za koenice, u\je za scrvo-upravljae, elektrolit
za akumulator i teenost za 'Pranje vetrobrana.
Prethodni odeljak, "Preporuke za odrzavanje i
podmazivanje«, daje izvesne smernice 0 tome
koliko cesto treba da proveravate niva teenosti na
svom automobilu. Te smernice su date za pro-
seeno vozilo i trebalo bi da odgovaraju veCini
slueajeva. Medutim, trebalo bi .takode da bude
jasno da broj provera zavisi od broja predenih
kilometara za odredeni vremenski period, kao i
od toga da Ii je bilo kvarova iii cmenja neke od
tecnosti, sto moze da prouzrokuje vecu potrosnju
iIi gubitak jedne iii vise osnovnih teenosti. StoQa
proveravanje nivaa teenosti moze da bude
<:'!
potrebno i cesee kako bi koliCine svih tecnosti bile
na potrebnom nivali.
Ako ste na odmoru. iii ako svakog dan" preva-
Ijujete veliki broj kilometara. onda se preporu-
euje i svakodnevna provera ulja u motoru - naro-
Cito aka motor trasi iii ispusta ulje. Isto se odnosi i
na automatski menjae, nivo srcdstva za hlaaenje i
pritisak u pneumaticima. Procenite sami situaciju
i ucinite ana sto smatrate da je najbolje. Vise vam
se isplati da proveravate kaliCine tecnosti cesce
nego sto je potrebno, nego da vas nebriga pri-
mora na skupe opravke iIi da prouzrokuje hava-
flJU.
Proveravanje nivoa motornog ulja
Ulje predstavlja zivotnu snagu rnOtora i stoga ga
treba cesto proveravati - jednol11 nedeljno iii
mazda svaki put kada napunite rezervoar Z:1
gorivo ili otvorite poklopac motora. To treba da
uCinite na sledeCi nacin:
1. Najbolje vreme za proveru nivoa uljaje ujutro.
posta se automobil ))-odmarao« preko noei. Auto-
mobil treba da bude parkiran n3 ravnoj povrsini
da bi oCitavanje na meracu nivaa ulja bilo tacno.
Ako je automobil pre merenja vozen, iskljuCite
motor i sacekajte nekoliko minuta pre nego sto
motora (karter). Pokusaj da proverite nivo ulj"
dok motor radi ili neposredno po prestanku fada.
dace Yam netacne - niske vrednosti, zato sto se
den ulja ,i~S uvek nalazi u motom.
2. Podignite poklopac motara i potrazite merae
nivaa ulja koji se nalazi na jednoj 5tfani matcTa.
Na vozilima sa prednjim pogonom, on se obicno
nalazi na ceonoj strani. Da.. biste utvrdiii gde se
tacna nalazi mcrae nivoa ulja, pogiedajte u uput-
stvo zn koriscenjc vascg vozila.
3. Izvadite mcrae nivoa ulja i obrisite kraj <"istom
krpom.
4. Vratite merae nivaa ulja nazad U otvor i pritis-
nite ga nadole do kraja, a potom ga izvadite.
5. Ako je karter motonl pun, nivo ulja ee doti do
oznake >).max« na meracu. lake ne marate dOl
dolivate ulje sve dok nivo ne padne do oznake
»min«, mnogi mehanicari pTeporu6uju da se ulje
cesta doliva da bi se niva adrz.ao na aznaci »max<,.
Aka niva ulja padne na oznaku »min«. to znaCi da
 ~---
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
I -

motor radl sa manjom kollelnom ulja; kod motom

Ciji karter ima zapreminu cetiri litra (5tO je danas
slucaj sa veCinom matara), voznja sa manjom
koliCinom uija moze da prouzrokuje visoku tCIT!-
peraturu ulja, umanjl efekat podmazlvanja IIi iza-
zove ostecenja aka se vozi po topJom vremenu,
pri veCim brzinama i llsponima.
Napomena: nemojte da prepunlte karter uljem.
Usled ovoga ulje maze da prode kroz zaptivace I
da dade do eurenja i dimljenja. Maze da dade i do
pojave penusanja aka je nivo toIiko visok da ga
radilica prilikom okretanja pretvori u penu. Posta
vazdusni mehuriCi ometaju podmazivanjc, pojava
penusanja moze da smanji dovad ulja u osnovne
del ave motora.
Aka prilikam provere nivaa ulja u motoru
otkrljete da ga nema dovoljna, prvo proverite da
Ii ste pravilno IzvrsiIi merenje, tj. da Ii ste merae
do kraja gurnuli U odgovarajuCi otvor. Aka stc to
uCinil1 kako treba, dodajte dovoljno ulja da se
Karter panovo napun!, a zatim proverite oa
motom da II ulje propusta. lspravan motor treba
da trasi manje ad paJa litrn izmedu dve zamene
ulja (u razmacima od 5000 blometara). Neki
motori mogu Lin tfose i vise ulja, ali aka je potros-
nja jedan Iitar na svaklh 400-500 kilometara, to
znaci da ulje prevlse curi iii ukazuje na mehanicke
probleme kao sto su izlizane yodice ventila, zapti-
vaCi ventila ilili klipni prstenovi. Plavicasti dim iz
izduvne cev} zriaci da ulje u motoru nepravilno
sagoreva iz jednog iIi vise navedenih razloga.
o stanju ulja ne maZe mnogo da se zakljuCi
CD (3)
sarno na osnOVu njegovog izgleda, posto ulje I \
postaje mrko posle nekoliko stotina kilometara
voznje. Zuckasta boja iii pena ukazuju na prisu-
stvo vlage, sto je normalna pojava kod vozlla koja
se retko koriste iii se koriste uglavnom za voznju
na malim relaeijama. Vlaga je sporednl produkt
sagorevanja i tokom vremena se sjedinjuje sa
drugim zagadivaCima stvarajuci kiseline i mulj.
NajveCi deo vlage otklanja se pomocu sistema za
regulaeiju benzinskih I uljnlh isparenja u motoru,
ali ako je ventil na ovom sistemu zacepljen ill Ii
motor nikada ne radi dovoljno dugo da nagomi-
lana vlaga ispari IZ kartera motora, vlaga ce se
brzo nagomilati. CD (3)
Kada ste zavrsili sa proverom nivoa ulja, vratite
merae nivoa ulja u odgovarajuCi otvor. Ako se
rueica meraca oboji nekom zivom bojom, bite
Men\('; nivoa uijn obicno 51.! nuJazi na botnoj ,trani motora (proverite
vam lakse da ga pronadete u tam nom prostoru tacna m~SIO na kome 51.! nalazi u prirucniku za vas automobiL Da
motora. biste proverUi nivo uJja, UZmi11;': mcrac. ocisti!e ga krpom i Vflllite
nazad u Olvor taka sto cete g~ do hala gum uti nadale. Ponovo ga
izvucite i provcrite nivo II odnosll na oznake »max« (1) i »min« (2).
6. Da blste doli Ii ulje, skinite poklopac s otvora Dod<ljtc toiika llija dil dade do {)zn~lke "m~x"
za nalivanje ulja koji se nalazi oa vrhu poklopca

37
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
(
j;~
/1' 1--___..
~ "-- ~-
Ako je nivo ulja nb:ak, dOda)te ga i to onu vrstu koja se preporutuje u
prirucniku za vas auwmobil. Prove-rite d~ ii korislite uljc odgovara)uceg
kvalitcta i viskoziteta za vas automobiL
motora (poklopaca glave cilindra). Neki poklopci
se OdVfCU, dok se veCina gumenih vadi.
7. Dodajte sarno toliko ulja da se nivo na meracu
nivoa ulja podigne do oznake »max«. Upotreblja-
vajte vrstu ulja preporucenu u prirucniku za vas
automobil. Ulje koje dodajete treba da bude istog
viskoziteta i oznake kao ulje koje se vee nalazi u
motofU. Ne zaboravite da vratite poklopac na
ctvor za nalivanje ulja i da panova proverite nlvo
pre nego sto eventualno dodate novu koliCinu
ulja.
Provera ulja u automatskom menjacul
menjackoj kutiji
Kao ,to ulje za motor predstavlja iivotnu snagu
motora, tako je i ulje u automatskom menjaeu
veama bitno za dobar fad menjaca i njegovo
podrnazivanje. Nizak niva tecnosti U ovom slucaju
moie da dovede do proklizavanja, zastoja prili-
kom promene brzine i brieg habanja. Nivo 1
stanje tecnosti proveravaju se na sledeCi nacin:
38
1. Nivo tecnosti u automatskom menjacu prove-
rava se na praznom hodu motora, dok je menjae u
poloiaju za parkiranje (iIi u nekim slueajevima u
neutralnom poloiaju), a teenost ima normalnu
radnu temperatuTU. Ako je automobil upravo
»upaljen«, treba ga voziti 10-15 minuta da bi se
ulje u menjaeu zagrejalo. Ulje se grejanjem ,iri te
bi provera nivoa dok je hladnp dala netacne ~
niske vrednosti.
Napomena: neka vozila imaju meraee qivoa
ulja u menjacu koji su kalibrisani tako da se
oeitavanje nivoa ulja moze obaviti bez obzira da Ii
je one toplo iIi hladno. Ali, ako vas merae nivoa
nema takve oznake, svakako sacekajte da se tec-
nost zagreje pre nego sto izvrsite proveru nivoa.
2. Parkirajte automobil na ravnoj povrsini, akti-
virajte rucnu kocnicu j odmah stavite rucicu
menjaca redom u sve brzine. N a taj nacin, tecnost
u automatskom menjacu proCi ee kroz sve kanale
U' menjacll, Zatim postavite rueicu menjaea u
polozaj za parkiranje (na praznom hodu motora).
 ODRZAVANJE AUTOMOBILA

3. Podignite poklopac motora i pronadite merae

nivoa ulja. Na voziJima sa zadnjim pogonom, on
se obieno nalazi kod zadnjeg del a prostora za
motor na strani suvozaca. Kod vozila sa prednjim
pogonom i popreeno postavljenim motorom,'
potraiite ga na kuCistu menjaeke kutije, desno od
metcTa s vozaceve strane prostora za motor. Aka
niste sigurni gde se naiazi, pogledajte u prirucnik
za vas automobil.

4. Izvadite merae nivoa ulja i oCistite kraj Cistom

krpom bez dlatica.

5. Uvucite merae panoya do kraja i po drugi put

ga izvucite.

6. Proverite nive tecnosti prema oznakama na

meracll. Tatan niva tecnosti nalazi se izmedu
oznaka »dodati« i »)puno~<. Aka je Diva tecnosti
ispod oznake »dodati«, stavite levak U otvor iIi
cev za nalivanje i dadajte patrebnu koliCinu ulja.
NEMOJTE prepuniti menjae, posto to maie
da prouzrokuje pojavu penusanja i curenja ulja.
Takode pazite da dolijete onu vrstu ulja koja je
naznacena u prirucniku za vas automobil. Postoje
dYe glavne vrste ulja: De.,ron II i Type F. Ona
imaju razlicite frikcione karakteristike i viskozitet
i stoga je vaZllO da se u menjac dolije odgovara-
juca vrsta. U nekim slucajevima, vrsta ulja koju
treba koristiti naznacena je na samom meraCll
nivaa, iIi na nalepnici na cevi za ulivanje. Posta
ste dodali ulje u menjae, ponovo proverite nivo
(motor treba da je na praznom hodu).

7. Takode, treba da proverite stanje i kvalitet

ulja u menjacu. Za razliku od motornog ulja, boja
i miris ulja u menjacu ukazuju na njegovo stanje.
Ako je ulje u dobrom stanju, treba da ima boju u
rasponu od crvene do ruzicaste. Teenost kod koje
je opao kvalitet zbog ustajalosti iIi toplote bice
smeda i mirisace na zagorela. Ako vam tecnost ne
izgleda iii ne mirise dobra, morate je zameniti da
bi se zastitio menjae.

8. Vratite merao nivoa ulja na odgovarajuce

!
t I mesto, spustite poklopac motor a i iskljuCite
I
motor.

Provera nivoa ulja kod mehanickog prenosnika

snage (menjaca) .
Mcrae nivoa ulja kod aU!on1a!skih mcnjaca obicno je smt:S!cn kod
avedeni spisak alata. predviden je prye.nstyen~ zadnjeg dela motora. Provcrilc II prurucnibl ;::<1 va~ <J.ulOmobil gde se

N za vozlla sa zadn]lm pogonom, posto kOG

vozila sa prednjim pogonom niva ulja maze da se
tacno nalazi. MeraCi nivou ulja nujceSce imaju oznake "L" (nizak) i
»F" (puno) za utvrdivanje njvoa ulja.

39
ODRZAVANJE AUTOMOBILA

'Ihr-----L-~~~I'/I
1b-lJ..."""t- 1 0 -I ~ ,!

~J
I
I;
!
r-------------------'----------------il '
i
Ii
o
I
I
Ii
I'

I
I.
II
Ii
I
I'
Ii,

Kod vetine mchanickih mcnjw::a klld vmila sa wdnjim pogo!)om (gore). ~cr
OlYOra Z~ nalivanje ulj~ (!) nalazi sc ~~ Slr~nc suvozaCH. Nll vecini vozila sa
prcdnjim pogonom (dole), (CP (2) ~c naliui na kraju mcnjackc kUlijc.

40

----.--.~- ..-.----------"--------- _._-------.


proveri i bez podizanja vozila. Za razliku od
automatskih menjaca, kod mehaniekih menj3ca
ulje ne zahteva cestu promenu zato sto nije pod-
vrgnuto is tom rezimu fada kao kod automatskih
menjaea. Medutim, nivo ulja treba povremeno
proveravati kako bi se na vrf7me uoCilo eventu-
alno curenje iz menjaca.
Nivo ulja u mehanickom menjacll kod voz11a sa
zadnjim paganom meri se na sledeCi naCin:
1. Parkirajte automobil na ravno tie i aktivirajte
rucnu kocnicu. Stavite menjae u brzinu.
.2. Posto bi podizanjc sarno jednog kraja iii jedne
strane automobila porcmetilo nivo teen os!! u
menjacu, taean rezultat moze da se dobije sarno
ako se celo vozilo podigne od zemlje. Podignite
ravnomerno i prednji i zadnji den vozila koliko je
neophodno da se podvucete ispod iii da dohvatite
kuCiste menjaca. Pre nego sto se podVllcete, pro-
verite da Ii ste automobil propisno oslonili na
postolja.
3, Kod veeine mehanickih menjaca eep otvora ZJ
nalivanje ulja nalazi se sa strane suvozaca. NaCi
cete ga oa kuCistu menjaca, oa aka jedne tree,ine
do jedne eetvrtine rastojanja od gornjeg dela. Cep
moze da ima cestougaonu glavu, moze aa lib oa
Ala! i materijal
• Dizalica i siQ:urnosna postolja
• Podesljivi kGue iii rucica sa skakavic9m iii
usadni, sestougaoni kljuc
• Levak
cep za cevi (cetvrtasta glava) iIi da ima konkavnu
cetvrtastu glavu i da moze da se odvrne ruCicom
sa skakaviZom iii nasadnim kljueem.
4. Izvucite cep iz otvora za ulivanje ulja i stavite
prst unutra. Aka je menjae dovoljno napunjen,
nivo ulja ce biti na aka 1 centimetar ad atvora za
ulivanje.
5. Ako je nivo ulja u menjaeu nizak, treba da
dolivate ulje koje je propisano u prirucniku za vas
automabil sve dotle dok ulje De pocne da se
preliva iz otvor3. Vecina mchanickih menjaca
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
kod vazila sa zadnjim paganom karisti ulje SAE
90. Dolivanje ulja bice otezano zato sta mozda
nece biti davoljna mesta za levak sa dugaekim
usipnim grlom. Neke kante sa uljem imaju pisak
koji moze da se uvuce i u tesan prastor.
6. Posto napunite menjae do potrebnag nivaa,
vratite cep na svoje mesto i spustite automobil.
Nivo ulja u menjackom prenosniku kod vozila
sa prednjirn paganom proverava se na sledeCi
naein:
1. Parkirajte automobil na ravno tie.
2. VeCina vozila sa prednjim pogonom ne mora
da se podigne da bi se proveri6 nivo ulja u
menjaekom prenasniku jer je otvar za ulivanje
smesten na kraju kuCista menjaea. Kad nekih
automobila otvor moze da bude smesten na pred-
njem iii zadnjem delu kuCista menjaea, a kod
drugih moze da pastoji i merae nivaa. U veCini
slucajeva, cep na otvoru za ulivanje ulja je lako
dostupan, te stoga podizanje automobil.a nije po-
trebno.
3. Skinite cep i stavite prst u orvor za ulivanje
ulja. Nivo ulja treba da bude 1 centimetar od
otvora.
4. Ako ulja nema dovoljna, dodajte vrstu nazna-
cenu u prirucniku za vas automobil sve dok ulje
ne pocne da se preliva iz otvora. Napomena: kod
nas se za menjaee uglavnom koristi ulje SAE 90.
5. Vratite cep na svaJe mesto.
Provera nivoa ulja u diferencijalu
Nnavedeni alat potreban je za vozila sa zadnjim
pogonom. Sa malim izuzetkom, za menjaeke
prenosnike na vozilima sa prednjim pogonom
Ala! i ma!erijal
• Dizalica i sigurnosna postolja
• Podesljivi kljuc iii rueica sa skakavicam iii
usadni, sestougaoni kljuc
• Levak
41
 koristi se isto ulje i za menjac i za diferencijal, te
stoga posebna provera difrencijala nije ni po-
trebna.
Nivo uJja u diferencijalu na voziJima s zadnjim
pogonom proverava se na sledeCi naCin:
1. Da biste utvrdili tacan nivo ulja, potrebno je
da zadnja osovina bude vodoravna. To znati da
ceo auto mobil treba da odignete od zemlje ako ne
mozete da dohvatite cep na otvoru za nalivanje
ulja na osovini dok je automobiJ na tlu. Automo-
bil mora da bude parkirim na ravnom tlu, tako da
su prednji i zadnji den odignuti na isti visinu i to
dovoljno visoko da se podvucete. Proverite da Ii
je automobil na odgovarajuCi naCin poduprt
postoljima pre nego sto se pod njega podvucete.
. euje da se u hladnjaku odriava predvideni nivo
2: Nadite cep otvora za nalivanje ulja u diferenci-
jal. NaCi eete ga na zadnjoj iii bocnoj strani kuCi-
sta diferencijala. Cep moie da ima sestougaoni ili
cetvrtasii otvor u glavi iii cetvrtastu ili sestouga-
anu glavu.
3. Skinite cep i stavite prst u otvor. .Nivo ulja
treba da bude na oko 1 centimetar od otvora.
4. Ako je nivo ulja nizak, dodajte onu "rstu koja
je naznacena u uputstvu za vas autornobil. VeCi-
nOm se koristi ulje SAE 90, ali za autombile sa
uredajem za blokiranje diferencijala, potrebno je
ulje sa posebnim frikcionim aditivima.
5. Vratite cep na mesta i spustite automobil.
Provera nivoa tecnosti za hladenje
VeCina vozila danas ima zatvoren sis tern za hlade-
nje motora sa dodatnom posudom koja omogu-
tecnosti. Plasticna dodatna posuda obicno je sme-
stena u blizini hladnjaka i obeleiena je tako da
oznaCi minimalan i maksimalan nivo tecnosti za
hladenje. U veCini slucajeva, nivo tecnosti za
hladenje moie da se vidi kroz dodatnu posudu,

----_.--

,
·j

Provera nivoa ulja na zadnjoj asovini lreba da bude sas(avni dea svakog
pesla u vezi sa podmazivanjem kod vozila Sll zlldnjim pogonom. Ako
mOlete prstom da dosq;nete do ulja. niva je davaljnn.

42
I
;
:
'=>

l~--·
,'~ ~
,
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
,....----------------------------------------------------------------~~~~~~~~~~~~~~~
:

taka do antifriz iIi voda mogu da se dodoju po

potrebi.
Nivo teenosti zo hladenje u hladnjaku prove-
rava se na sledeCi naein:

1. Upozorenje: nikad ne skidajte poklopac sa

hladnjaka dak je motor vrue. Sistem za hladenje je
pod pritiskom i kljucala teenost maze da prsne iz
njega. Najbolje je da se nivo teenosti za hladenje
pro veri kada .je motor hladon, iii da se saceka
najmanje 15-20 minuta posle iskljueenja motora
pre nego ito se otvori poklopac hladnjaka. Prili-
kom skidanja poklopca upotrebite nekoUka
peifkira iii krpa da biste za§titili ruke. Poklopac
hladnjaka se skida tako sta se pritisne nadale i
okrene.

2. Nivo teenosti za hladenje varira u hladnjaku

zavisno od konstrukcije sistema za hlaGenje. Na
veCini vozila sa dodatnom posudom, tecnost za
hladenje nalivena je do vrha hladnjaka. Na siste-
mima za hladenje bez dodatne posude (iako mogu
da imaju dodatnu posudu za povracaj teenasti u
slucaju prelivanja). nivo treba da bude 7-8 centi-
metara ispod vrha otvora na hladnjaku za naliva- 0fivo lccnusti zn hl~dcllje moze 00.: provcriti na vccini voziia
posmatranjem dOUal[1(: posude \ j). TCCllnSl za nlauenje ~c moie doliti
nje tecnosti da hi tecnost mogla nesmetano da se II dm.i;ttnu pusudu tako da obicno Illjc pOlrebno skinuti pIlk!op'lc
siri prilikom zagrevonja. Na spoljasnjoj strani hladnjuka (21 osim ako nivl) tl!cnosti ;::1 hladcnje nijc niwk.
hladnjaka nalaze se oznake nivaa tecnosti za
hladenje kada je ona hladna iIi zagrejana.

3. Ako je nivo teenosti za hlaGenje nizak. dOdajte

mesavinu vade i antifriza u razmeri 1: 1. Za vozila
Ciji su hladnjak, motor iii delovi sistema za hlaGe-
nje ad aluminijuma, proverite da Ii na posudi sa
antifrizom pise da je bezbedan za aluminijum.
Nikada ne dolivajte Cistu vodu zato sto ona ne
pruza za;:;titu protiv korozije, zamrzavanja iIi klju-
canja. Ni dolivanje cistog antifriza nije pogodno
kao meSavina antifriza i vode. Ako je hladnjak
skora ispraznjen iIi je niva tecnosti veoma nizak,
maida ee bib potrebno da ukljuCite motor da
biste potpuna napunili sistem za hladenje. Uklju-
Cite motor da radi na praznom hodu sve dok
gomje crevo hladnjaka ne bude vruee kad se
dodime. Ovo znaei da je termostat ukljueen i da
teenost za hladenje kruzi u motofU. DOlijte tee,
nost za hladenje do predvidenag nivoa. IskljuCite
rad motora i vratite poklopac hladnjaka. Ako
sistem ima dodatnu posudu, dodajte teenost i u
nju sve dok se ne popne na predviGeni nivo.
Upozorenje: ne poku§avajte da dolivare teenast za
hladenje kada je motor pregrejan, niti prakljucalu
teGnast u hladan motor. Ako je motor pregrejan,
nemojte da dadajete hladnu tdnost jer moie doCi
do pucanja i deformacija livenih delava, a pastoji i
opasnast da teenost u hladlljaku prakljuea.
Provera nivoa ulja za kocnice
Odrzavanje predvidenog nivoa ulja za koenice
izuzetno je vaino sa stanovista bezbednosti, jer
kocnice ne mogu da rade bez ulja za kocnice.
Nizak nivo ulja maze da prouzrokuje prodor vaz-
duha u sistem za koeenje taka da je pedala
me kana kada se pritisne, sto ima z?- posledicu
slabije koeenje. Nivo ulja za koenice proverava se
na sledeCi nacin:

43
 ----.-----" ---"
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
-.~--'----~ ",---,-.,._.-.'
1. Otvorite poklopae motora i pronadite glavni
koCioni cilindar. On je u skoro svim vozilima
smesten sa strane vozaca u prostoru za motor.
Rezervoar za tecnost nalazi se na vrhu glavnog
cilindra. Na nekim vozilima, rezervoar je izliven
zajedno sa glavnim cilindrom i zatvoren metalnim
poklopcem sa osiguraeem. Kod drugih vQzila,
rezervoar je od plastike i ima poklopee na otvo-
rima za nalivanje ulja koji se skidaju iii se vade.
2. Kod vozi1a sa plastichim rezervoarom, nivo
ulja moie da se proveri bez skidanja poklopca,
Kod vozila sa metalnim poklopeem, pazljivo oti-
stite masnoeu i prasinu oko poklopea, zatim
po me rite odvijacem osigurac sa strane i podignite
poklopae. Nivo ulja treba da bude na ako 1 em od
vrha rezervoara.
Ncki lipovi vozi!u sa prcdnjim pogonom imaju dva plastii:nll poklopca
koji 5C moraju ,kinuti d<J bi sc provcrio nlvo tctnosti Z,t kocnicc.
44
~- - ..... - ,,--'-',,---
--I
3. Aka je nivo nizak, dolijte preporuceno ulje za
koenice. Za veCinu vozl1a karisti se ulje za kae-
nice UKA-2, ali proverite u prirucniku za svoj
automobil koja vrsta ulja se preporucuje. Niposto
nemoite da dodaiete vee upotrebljenu tecnost za
kocniee iii teenost iz posude koja je neko vreme
stajala otvorena. Teenost za' koeniee .Ie higro-
skopna, sto mati da upija vlagu iz vazduha, Ulje
koje sadrii vlagu ima Dizu tacku kljucanja 5tO
moie da dovede do prokljueavanja ulja i otkaziva-
nja kocnica pod teziffi radnim uslovima. Vlaga
takode dovodi do korozije unutrasnjosti glavnog
cilindra, koCionih cevi, koCionih cilindara i stega
koeniea. Nikada u rezervoar ne sipajte ulje iii bilo
kOju drugu tecnost osim ulja za kocnice; maziva
na bazi nafte mogu da ostete zastivace u glavnom
i koCionim cilindrima. Pazite da karoseriju ne
 ODRZAVANJE AUTOMOBILA

poprskate tecnosc'u za koenice jer moze da osteti rava dok je tecnost tapia, dok kod ostalih maZe
boju. bez obzira da Ii je topla iii hladnn. U oba slueaja,
nivo ulja proverava se tek posta se iskljuci rad
4. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i motara.
I t proverite da Ii je osigurac, ukoliko postoji, l~gao
na svoje mesta. 2. Podignite poklopac motora i pronadite rezer-'
voar za ulje servo-uredaja upravljaca. Na vozilima
sa prednjim pogonom koja imaju poprecno

I
r
Provera nivoa ulja u servo~uredaju upravljaca

Nivo ulja U servo-uredaju upravljaca mora da se

odri3va na predvioenom nivau da bi se sprecio
prodor vazduha u sistem i da bi pumpa mogla da
postavljen motor, rezervoar moze da se nalazi izn
motara na strani suvozaca. Posta pronadete
rezervoar, ocistite masnocu iIi prasinu sa poklop-
en na otvoru za nalivanje.

r ostvari pritisak potreban za rad upravljaca. Nivo 3. Skinite poklopac sa otvora za nalivanje i poglc-
ulja se provcrava na slcdcCi naCin: dajte nivo ulja. Kod nekih tipova vGzila, mcrae
! nivaa se nalazi na donjoj strani poklopca i ima
I 1. Kod nekih vozila nivo ulja mora dn se prove- aznake za praveru nivoa ulja kada je toplo jli

I
I
1 .I

,i .
Poklopac ;Iavnog kocionog cilimjra n;1 mnogim ripovim;J. voziJa
utvrsCCI1 j..: ')Siguf,ltL'm koji ';L' moie pomo.:rili ouviiaccm, OZ:i,tilC
poklop;lc pre ncgtJ 510 gil skinCiC kilko prij,lI'slin<! nc bi dospcla u
[eenos! za kotnic~.

45
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
, -. ----."
Kod nekih tipava vozila. merac nivoa utja U sl.!rvoupravljllcu je
prievrscen za donju stranu pok!opca n::l 'JtvOfU za nalivanje ulja.
hladno. Kod vozila koja nemaju merae, aznake za
proveru nivaa ulja mogu da se nalaze na rezervo-
aru. Aka SU date oznake sarno za merenje nivaa
kada je ulje toplo, treba ukljuciti motor da radi
10-15 minuta pre nego sto se proveri nivo ulja, jer
cete inate dobiti netacne - niske vrednosti.
4. Ako je nivo u rezervOaru nizak, dodajte ono-
liko ulja za servo-uredaj koliko je neophodno da
bi se nivo podigao do odgovarajuce oznake. Ne
koristite ulje za automatski menjac aka to nije
naznaceno u prirucniku za vas automobiL Nikada
ne sipajte ulje za motor iIi neka drugo maziva
posto to maze da osteti zaptivace na pumpi i
cevovodima servo-pojaCivaca.
5. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i
spustite poklopac motora.
Provera nivoa elektrolita u akumulatoru
Elektrolit je osnovna teenost u akumulatoru
vaseg automobila. On sadrii sumpornu kiselinu
koja u reakciji sa olovnim ploeama u akumulatoru
46
proizvodi napon koji odriava akumulator napu-
njenim. Tokom punjenja, deo vade gasira, tj.
razlaie se na vodonik i kiseonik koji potam izlaze
iz akumulatora. Ovim se nivo elektrolita u aku-
mulatoru smanjuje sto iroa za posledicu da su
olovne ploee izloiene vazduhu i da se stoga suse.
Zbog toga, da bi akumulator dobro radio, neop-
hodno je povremeno proveriti nivo elektrolita u
njemu.
Akumulatori kod kojih nije potrebno odriava-
nje trose vrIo malo elektrolita zahvaljujuCi nesto
drukCijem sastavu olovnih ploea, sto utiee na
manje razvijanje gasova, Pa ipak, tokom vre- . I
mena, eak i u akumulatoru kome nije potrebno
odriavanje, nivo elektrolita moie da postane
nizak (ponekad usled kvara na sistemu za punje-
nje, sto prouzrokuje prepunjenost akumulatora).
Aka akumulator ima zaptivenu gornju pavrsinu,
onda nista ne moiete da uradite. Medutim, ako
ima poklopce koji se skidaju, onda se elektrolit
moie do dati po potrebi. Nivo elektrolita u aku-
mulatoru proverava se na sledeCi naCin:
1. Otvorite poklopac motora i pronadite akumu-
lator. On je obieno smesten u bliiini prednje
..i
l £?I!!'.. !'- - - - - - - - - - -
;

ODRZAVANJE AUTOMOBILA

..... ~ I
I

'"
," J

VeCina zaptivenih akulumatora ima pokazivac nivoa elek!roiita. Ako

je pokazivac bezbojan iii lucka,!, nivo elektrolita Je nizak i
akuml.llator treda da se napuni.

strane prost ora za motor, iako se na nekim tipo-
virna automobila nalazi ispod zadnjeg sedista.
2. Upozorenje: motor treba da bude iskijucen.
Nemajte da pusite, niti da karistite upaijenu sibicu
iii neki drugi atvaren piamen da biste asvetlili
unutrasnjost akumulatora, jer moze da se upali
vadanik i dade rio ekspiazije akumulatom. Navu-
eire rukavice iIi zastitite ruke krpom od eventualnih
ostataka kiseline kaji magu da se zadrze no pakia-
pcima akumulatora i ne spuitajte ih na osetljive
delave autamabiio posta kiselina moze do ih osteri.

3. Nivo elektrolita moze so proveriti na nekoliko

naCina. U providnim plastitnim kutijama akumu-
\ latora testo moze da se vidi nivo elektrolita koji bi
trebalo da bude oko 2 em od vrha. VeCina zapti-
I venih ima staklo (okee) za posmatranje iii pokazi-
vat stanja napunjenosti na vrhu koji takode moze
da se koristi za utvrdivanje nivoa elektrolita. Ako
je pokazivac bezbojan iii zuckast, nivo elektrolita
u akumulatoru pao je ispod dna pokazivaca i
suvise je nizak da bi se akumulator punio ili dalje
koristio. Kod akumulatora sa okruglim poklo-
peima koji se skidaju, jedan od poklopaea moze
da ima plasticno okee koje je tamno kada je nivo
Nivo eleklrolita dovoljan Nivo elektroliia nilak elektrolita dovoljan, iii svetlo ako je nizak. Na
II Kod akumu!atora sa okrugJim poklopcima koji se skidaju. »okcc« akumulatorima bez ovakvih pokazivaca, morate
koje jc (amno pokazuje da je nivo c\ektrolita visok, dok bistro "okcc« da skinete poklopee da biste pogledali unutra.
pokazuje cia je nive nizuk<
Nivo elektrolita treba da bude do otvora za nali-
I 47
ODRZAVANJE'AUTOMOBILA'
vanje (koji mogu da budu liveni sa'dvodelnim
prstenovima ili trouglovima ::;to pomaze da se
lakse odredi nivo elektrolita),
4, U akumulator sipajte iskljutivo destilisanu
vodu, Obicna voda iz vodovoda sadrii nerastvo,
rene minera!e koji reaguju sa kiselinom u akumu-
latoru i smanjuju njegoy vek trajanja, Ostareli ili
ostecen akumulator TIe moze da se popravi sipa-
njem kiseline posto je problem u plocama, a ne u
elektrolitu.
5. Vratite poklopce i operite ruke.
Provera nil'oa tecnosti za pranje vetrobrana
Tecnost za pranje vetrobrana De spada U osnovne,
ali je veoma vaina za ·odriavanje dobTe vidljivosti
kada je drum prljav ili blatnjay, a insekti ometaju
vidno pOlje. Provera iii dolivanje tecnosti u uredaj
za pranje. vetrobrana obavlja se na sledeCi naCin:
,
i. Podignite poklopac motora i pronadite rezer-
voar tecnosti za pranje vetrobrana. NaCi cete ga
na strani prostora za motor odmah ispod vetro-
brana. Kbd vazi! koja imaju uredaj za pranje
zadnjih prozora. drugi rezervoar za tecnost moze
da bude u prtljainiku.
Ako uredaj zapianje vetrobrana ne radj, prvo proverite nivo lccnosti
(l).Takode skinite poklopac sa rezervoara (2) i proverite site filtr3 (3).
48
2. Nivo tecnosti mazete da proverite ako otvorite
poklopac i pogledate u rezervoar, mada to
mozete da uCinite i gledanjem spolja, posto je
veCina rezervoara naCinjena od providne be!e pla-
stike.
3. Dolijte tecnost ako je nivo ispod jedne treCine
u rezervoaru. Pazite da yam u rezervoar ne
upadnu prasina ili otpaci koji bi mogli da zapuse
dovodnu cev iii mlaznlce uredaja za pranje vetro-
brana. Koristite obicnu' vodu, mesavinu ·vade i
nekog sredstva za Ciseenje slakla iii bilo koje
gotovo sredstvo za pranje vetrobrana koje se
moie kupiti. Nikada ne karistite antifriz iz
sistema za hladenje posto moie da vam osteti
hoju na automobilu. Isto se odnos; i na nerazbla"
ieni alkohol (pomesajte ga sa najmanje tri dela
yodel·
Sta je potrebno da
znate 0 motornim
uljima i
podmazivanju
erovali iii ne, vas automobil se sastoji iz nekih
V 15.000 delova od kojih je veCina metalna.
Posto se metal pri dodiru sa drugim metalima
haba usled trenja, vas auto mobil bi brzo sam sebe
unistio kada ne bi postojali sistemi za podmaziva-
nje i hladenje. Funkcije tih sistema objasnjene su
u ovom poglavlju kao i poglaYlju "Sistem za hlad-
enje«, ..
Motorna u!je je smcsteno u kartcru ispod radi-
lice na donjaj strani motora. Ulje se ispumpava iz
kartera pumpom za ulje i dovodi do precistaca
gde se preciseava pre nego sto ude u motor. Ako
je pretistac ulja taKo zaprljan da motarno ulje ne
moie da prode, otvara se obilazni ventil i
motorno ulje ide direktno ka radnim delovima
motora. Ovo je veoma vaina posta u matoru
mora da se nalazi ulje, pa makar bilo i zaprljano.
Motorno ulje se potiskuje do vrha motorakroz
uzane kanale. Ulje prolazi kroz bregastu osovinu,
zatim navise do podizaca ventila i klackalice, a
onda nanize do radilice, klipova i sye do zidova
cilindra. Na kraju, gravitacija vraca matorna ulje
i
1f_'-----------------------"'o:.::D::..R:!::Z::::A'-!V.!::A~N::::J:.::E'-'A:!:U~T~O~M=O'_!:B~I=LA
P'

II
, I

j
!

Ulje se iz kartera mOlor~ (1) PO[iSKuje kroz sito (2) pomo~u pumpe Z<I uljo;: (3).
z<l(im prolazi kroz precisulc za ulje (4), ula::.i u magistralni vod za ulje (5) i
nast<lvlia kanullma do podizata ventila (6) i klackalicc 1I ovim primeru motora sn
cilindrima u rasporedu V8.

u karter gde proces kruienja panova zapoi'inje.
Na ovaj naein, motorno ulje padmazuje sve
delove motora, hladi poYrsine i smanjuje habanje.
Matarno ulje takode deluje kao teeni zaptivac na
klipovima taka da sprecava prolaz smese yazduha
i goriva; to povecava kompresiju u cilindru, a
. samim tim i snagu i doprinosi boljem uCinku
matara.
Motarna ulje uklanja prljavstinu) gar, kiselinu i
otpatke sa radnih del ova i talo:i.i ih u preCistacu za
ulje. Motorno ulje sa deterdientima (sredstvima
za Ciscenje) sprecava stvaranje taloga kako ne bi
doslo do zaeepljenja uljnih kanala, klipnih prste-
nova i dr.
U prodaynicama auto-deloya mogu da se nadu
mnage vrste motornog ulja, ali verovatno samo

49

,
I,

~
 ODRZAVANJE AUTOMOBILA
neka od njih odgovaraju vasem 'automobilu. Ako
ne proverite vrstu motornog ulja, maze yam se
desiti da sip ate pogresno ulje u motor. Takode
treba da budete svesni da neka jeftina ulja mogu
na kraju da budu veoma skupa S obzirom da ne
pruzaju odgovarajucu zastitu vasem motoru.
Kada je u pitanju tako vazna tecnost kao sto je
motomo ulje, ne bi trebalo stedeti na kvalitetu,
niti sa llcestanoSCll zamene, Do razlika u ceni i
kvalitetu motornih ulja uglavnom dolazi zbog
razlike u aditivima. Aditivi su hemikalije koje
poboljsavaju dejstvo motornog ulja. Oni spreca-
vaju pojavu penusanja ulja, stvaranje naslaga slic-
nih katranu prilikom oksidacije kao i zgusnjava-
nje pri veoma niskim temperaturama. Aditivi
takode spre¢avaju koroziju. Visokokvalitetno ulje
moze da sadrii cak i 30% aditiva, a jeftino sarno
5%. Razlika je znatna. Isto tako treba'da koristite
istu vrstu ulja, jer razliCite vrste ulja bez obzira da
Ii imaju iIi nemaju dodatno sredstvo za Ciscenje
(deterdient) mogu medusobno da reaguju i stvore
lepljiv talog koji moze da osteti motor.
Mnogo cete saznati 0 kvalitetu ulja ako proci-
tate podatke na kantici za motorno ulje. Norma-
tive za motama ulja daju dYe organizacije: Ame-
ncki institut za naftu (American Petroleum Insti-
tute - API) i Udruienja inienjera automobilske
tehnike (Society of Automotive Engineers -
SAE). API odreduje vrstu motornog ulja zavisno
od vrste motora i namene. SAE odreduje viskozi-
,tet motornog ulja i njegovu »tecljivQst« na razliCi-
tim temperaturama. Obratite paznju na sledece
oznake na kantici:
1. SA. Najniza gradacija koja se moie koristiti
sarno pri najlaksim uslovima voznje. Izbegavajte
gao
2. SB. Nije mnogo bolje od SA.
3. Sc. Minimalan kvalitet ulja za putnicka vozila
i kamione proizvedene 1964- 67. Ne zadovoljava
pri veCim opterecenjima kod navih tipova vozila.
OdluCite se ipak za ulje koje je za jednu iIi dYe
klase bolje.
4. SD. Predvideno kao ulje sa mininalnim kvali-
tetom za tipove vozila proizvedene 1968-70.
5. SE. Pogodno za veCinu putnickih vozila i
kamiona proizvedenih od 1971. do 1979. Ima
bolja svojstva u pogledu ciscenja i smanjuje haba-
nje pokretnih delova u motorima sa kontrolisa-
nim kvalitetom izduvnih gasova.
50
L
6. SF. Za tipove putnickih vozila i kamiona pro-
izvedene do 1980. SF omogucuje bolju oksidaci-
onu stabilnost i bolje stiti od habanja nego ostale
gradacije i moie da se koristi za motore za koje su
preporucene gradacije SE, SD i SC.
Vrste motornih ulja za dizel motore
Postoje cetiri gradacije ulja za podmazivanje dizel
motora: CA, CB, CC i'DC. Isto kao i ulja' za
benzinske motore i ova ulja se razlikuju po svoj-
stvima i aditivima.
Ulja oznacena sa "A" pruzaju najnizi kvalitet
zastite, a sa »D« najvisi.
Zbog vece kompresije (skoro tri puta vece nego
kod benzinskih motora) i visih radnih tempera-
tura, dizel motori zahtevaju kombinovani tip
motornog ulja. Na primer, ulje najvise gradacije
za dizel motore oznaceno je sa "SF/CD,,: ulje
najnizeg kvaliteta koje moze da se koristi ima
oznaku "sacc".
Na ulju ne treba stedeti, te stoga za svoj dizel
motor kupite najkvalitetniji proizvod. Vodite
racuna da koristite sarno kombinovana ulja.
Viskozitet motornog ulja
Motorna ulja imaju razliCite stepene viskoziteta
(iii gustine) sto u stvari oznacava sposobnost "tec-
ljivosti" ulja pri razliCitim temperaturama. Visko-
zitet se obelezava brojevima pri cemu veti broj
oznacava teie i gusce motorno ulje. Sto je auto-
mobil stariji i sto je motor vise istrosen, to je veca
mogucnost da lako motorno ulje procun pored
klipnih prstenova i sagori. S druge strane, sllvise
tesko motorno ulje nece obezbediti odgovarajuce
podmazivanje po hi ad nom vremenu. Ako imate
stariji model automobila,,, izbor pravog motornog
ulja u izvesnoj meri je stvar isprobavanja i ucenja
na greskama. Ako koristite sarno ulje sa oznakom
20W u istrosenom motoru po toplom vremenu,
verovatno cete cuti kloparanje iz lez.ajeva i prime-
titi nizak pritisak ulja (ako imate merac pritiska)
kao i dim koji izlazi iz izduvne cevi. Takvom
motoru ce biti potrebno ulje veceg viskoziteta
(kao sto je 30W) ili mozda multigradno motorno
ulje.
Multigradno motorno ulje sadrii aditive koji
cele godine zadriavaju ista svojstva. Na primer,
motorno ulje 10W-30 ima zimi ista svojstva kao
motorno ulje lOW leti, a leti kao motorno ulje
30W. Multigradna motarna ulja kao lOW-40, I
 ODRZAVANJE AUTOMOBILA

VISKOZITET ULJA PREPORUCEN OD STRANE SAE

1 I I I I
20W-40, 20W-50, 30
! I I ! I I
>
20W-ZO

I I i I I I
-
l5W-40
I I I I ! I I
>
I
10W-30, 10W-40, lOW-50
I i I I
I
>
< * 5W-ZO, 5W-30, 5W-40
,i ,
I
i
I
I I I I I I I I
of -20 -10 0 10 20 32 60 80 100

°c -29 -23 -12 -7 0 16 27 38

Predvideni temperaturni raspon pre sledece zamene ulja
'" SAE SW-20 NIJE preporucljivo za brzu voznju.

Tabe!e bo sto je ova nalaze se u veCini automobilskih prirucnika

kako bi pomogli vlasnicima da izaberu taean viskotitet ulja u
zavisnosti od spoljne temperature. Preporukc zavise od lipa vozi!a.

lOW-50 i 20W-50 imaju veGi raspon viskoziteta.
Ako vam je motor relativno nov i U' dobrom
stanju, najbolje ulje ce biti lOW-30. Iako je ulje
lOW-40 veoma populamo, neki novi proizvoclaci
auto mobil a tvrde da ulje lOW-40 moze da bude
suvise gusto i da stvara smetnje u klipnim prsteno-
virna. »DzeneraJ motors«, oa primer, kate da
neee uvaiiti reklamacije na osnOVU garancije aka
se utvrdi da su najnoviji tipovi motora punjeni
uljem lOW-40 koje je izazvalo smetnje u klipnim
prstenovima. Stoga se uvek pridriavajte pre po-
ruka u pogledu ulja koje se nalaze u prirucniku za
vas automobil.
Drzite se iste vrste i istog viskoziteta motornog
ulja. Izbegavajte da me sate razlicite vrste motor-
nih ulja. Uvek postoji mogucnost da aditivi nisu
kompatibilni, usled cega dolazi do stvaranja
naslaga koje mogu da naskode motoru. U prtljaz-
niku uvek treba imati rezervnu kanticu motornog
ulja radi dopunjavanja.
Sinteticka motorna ulja i maziva
Alternative motornim uljima i mazivima proizve-
denim na bazi nafte jesu proizvodi naCinjeni od
drugih baznih hemikalija. U jedne od njih spadaju
estri, a u druge sinteticki hidrokarbonati. Sinte-
ticka maziva prodaju se pod raznim nazivima, ali
uopSteno govareCi) ana stvarno imaju vrhunska

51

svojstva u pogledu mnogih karakteristika kao sto
su otpornost na oksidaciju pri visokim temperatu-
rama, razredivanje i lakse tecenje pri oiskim tem-
peraturama, kao i manje habanje motora. Svoj-
stva sintetickih proizvoda mogu da nadmase kon-
vencionalna maziva jer predstavljaju mesavinu
odredenih molekula, dok su konvencionalna ulja
dobijena destilacijom razlicitih jedinjenja hidro-
karbonata, Zbog toga, sinteticka ulja mogu da
budu proizvedena tako da odgovaraju stvarnim
potrebama, dok se konvencionalnim uljima
moraju dodavati aditivi.
Sintetiekim proizvodima su pripisivana mnoga
pozitivna svojstva od kojih su najvaznija ta sto
smanjuju trenje, smanjuje habanje, poveeavaju
ekonomicnost i omogucavaju duzi interval
izmedu promene ulja. Nijedno motorno ulje ni
aditiv ne stite potpuno motor od habanja, ali
mnogi sinteticki proizvodi nude zaista znatna
poboljsanja u pogledu produzavanja radnog veka
motora, mada jos nije utvrdeno tacno' koliko. Sto
se tice osobina »teCijivQsti«, veCina sintetickih
proizvoda jos uvek nesmetano teee na tempera-
turi od -40 °C, pri kojima se .konvencionalna ulja
pretvaraju u skoro c:vrst zebtin. S drllge strane,
sinteticka ulja vrse podmazivanje i pri temperatu-
ram a koje pre laze 250°C pri kojima konvenci-
onalna ulja brzo oksidisu stvarajuCi talog od
smola i organskih kiselina. Ovako sirok tempera-
turni raspon moze da poboljsa startovanje vozila
po hladnom vremenu kao i da bolje zasriti motor
u voznji po toplom vremenu. Sto se tice poveca-
nja ekonomicnosti, realno je ocekivati ustedu ad
jedan do tri odsto u potrosnji goriva.
Koliko mogu da se produze intervali izmedu
promena ulja zavisi od toga kako vozite. Neki
proizvodaCi sintetickih ulja u SAD tvrde da
izmedu dye promene ulja moze da se prevali cak i
38.000 kilometara pod uslovom dase precistac
menja posle svakih 10.000 kilometara i da se
automobil koristi prvenstveno II drumskoj voznji.
Kratke voznje sa mnogo zaustavljanja dovode do
velikog zagadenja kartera vlagom tako da i sinte·
ticko ulje mora cesee da se menja.
Kakvi su nedostaci sintetickih ulja?
Prvi problem je cena, posta ~inteticki proizvadi
kostaju tri do per puta vise od konvencionalnih
motornih ulja i maziva. Medutim, imajuCi u vidu
duzi interval iZn;ledu zamene ulja, kao i drllge
prednosti, razlika u ceni i nije tako velika. Neki
vozaCi su spremni da kupe i najbolje postojece
52
---.-.-..~----" -~~---.-,,,--- ~---r
mazivo jer zele da zastite svoj automobil s obzi·
rom da konvencionalna motDrna ulja i maziva
nisu u stanju da izdrze anD sto izdrzavaju sinte-
ticka. Kod motora sa turbo-pogonom upotreba
sintetickih ulja je korisna zbor vece otpornosti
prema temperaturama, ali za prosecnog vozaca
kupovina sintetickih proizvoda obicno nije pre po-
rucljiva, naroCito ako motor iSpllsta iii ima pove-
canu potrosnju ulja.
Zamena ulja i
precistaca za ulje
Alat i materijal
• Kljuc za precistac za ulje
• PreCistac za ulje
• Levak za nalivanje ulja
• Motorno ulje
• Dizalica iii sigurnosna postolja iii platforme
za vozilo
• Klinovi za tockave
• Posuda za prikupljanje ulja
• Kljucevi
ozda ne postaji nista oa remu mozete toliko
Mda ustedite kaa na jednostavnoj zameni ulja i
preCistaca za ulje. To je posao koji se, kada
jednom nauCite kako se radi, moze obaviti za
petnaest3k minuta.
Stavise, redovnom promenom ulja iIi precistaca
za ulje mozete znatno da produzite vek svog
automobija tako sto cete to Ciniti i cesee nego sto
preporucuje proizvodac i sto eete propisno~ pod-
mazivati sve mazalice. Podmazivanje sasije auto-
mobila opisano je u odeljku "Podmazivanje sa-
sije«.
Posto je promena ulja i precistaca za ulje jedan
od najcesCih radova koje eete obavljati na svom
automobilu, bilo bi dobro da potreban alat i
materijal drlite na nekom lako dostupnom mestu.
Ulje i precistac za ulje menjaju se na sledeCi
"oaein:
----------
 ODRZAVANJE AUTOMOBILA

1. Ukljueite motor i pustite ga da radi 15-20
minuta da bi dostigao normalnu radnu tempera-
turu. Zahvaljujuei tome sve cestice neeistoce biee
suspendovane u ulju.
2. Podignite amomobii. Najboije ce biti da upo-
trebite dobru dizalicu i evrsta sigurnosna poslOlja
iii dye platforme. Dizalicu koristite sarno za podi-
zanje prednjeg dela autornobila na postolja. Blo-
kirajte zadnje toekove ruenom koenicom da auto-
mobil ne bi krenuo. Za blokiranje 'zadnjih toe-
kova moiete da ·upotrebite i dve platforme za
vozilo.
3. Podvucite.posudu ispod eepa za ispustanje ulja
iz kart era. Eep je srnesten na karteru koji se
nalazi direktno ispod bloka motora.
4. Olabavite eep za ispustanje ulja pomocu ceva-
stag kljuca odgovarajuce veliCine taka 5tO cete ga
okretati suprotno smeru kretanja kazaljki na satu.
ali ga ne va~iite.

I
-I
!

I
I

Ccp za i~pll;;!;1nje ulja nalazi sc n'l kuneru i treba ga odvmuti

odgovarajucim kljuccm. Kalla odvrcc!c cep, puzite da yam vrucc uljc nc
p;ldnc n;\ ruku.
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
S. Pazite da vas vruce ulje ne poprska po ruei
kada skidate cep. Tek tada izvadite cep za ispu-
stanje ulja iz kartera.
6. Pustite ulje da potpuno iseuri iz kartera.
7. Vratite cep na svoje mesto i pritegnite ga
kljucem.
8. Pronadite precistac za ulje koji moie da se
nalazi sa bilo koje 'strane motora zavisno od tip a
automobila. Kod motora sa cetiri iIi cest eilin-
dara, precistac za ulje je cesto dostupan sa vrha.
9. Ako vas precistai:' za ulj e mora da se skida
ispod automobila, stavite posudu za prikupljanje
ulja ispod pretistaca.
Pre6staci za ulje se odvrcu odgovarajuCim kljuccm U obliku stege koji
sc postav!jaju oka preCistaca. Okrenite kljuc suprlOno smcru krctanja
kaza\jki na satu i olabavite preCis!at. Kljuccvi za oevijanje prctistata
za uljc konstruisani su tako da odgovaraju sarno odrcdcnim
velieinama prcCistaca. .
54
10. Da biste odvrnuli pretistac, bice vam' potre-
ban odgovarajuCi kljuc. Danas se najce,ce koriste
rotirajuCi precistaCi, tj. oni koji se skidaju i name-
staju isto kao navrtke. Skinite precistac za ulje
tako sto cete posta viti kljuc oko tela preCist",:a za
ulje i okretati ga u smeru suprotnom smeru kreta-
nja kazaljki na satu. Pazite da ulje ispustate u
posudu. Napomena: posto je ovo najprljavije ulje
u vasem sistemu, preporucujemo yam da preci-
stac za ulje zamenite svaki put kada menjate ulje.
Taka cete imati cisto ulje u celom sis-temu, a no vi
precistac ce obezbediti da ostane cisto.
11. Nanesite tanak sloj Cistog motornog ulja na
gumenu zaptivku (simering) novog preCistaca za
ulje. Proverite da Ii precistac odgovara vasem tipu
autombila, a zatim ga uvrnite na odgovarajuce
mesto. Za ovo yam nije potreban kljuc, jer preCi-
stae za ulje treba uvrnuti sarno fueno.
12. Ako ste upotrebili platforme iii postolja.
sklonite ih i spustite automobil na zemlju.
13. Podignite poklopae motor a automobila i pro-
nadite poklopac otvora za nalivanje ulja. On je
obicno smesten na poklopeu eilindarske glave iIi
na okrugloj eevi koja izlazi iz bloka motora.
14. Skinite poklopae sa otyora za nalivanje ulja i
sipajte u motor anu koliCinu i vrstu motornog ulja
koja je naznacena u prirucniku za vas automobil.
Za nalivanje ulja mozete koristiti iIi grlic nn kan-
tici za ulje iIi leyak. Zapamtite da posto ste pro-
menili preCistac, treba da promenite i ulje u mo-
toru.
15. Vratite poklopac na otvor ~a nalivanje ulja na
syoje mesto i upalite motor. Cekajte da se lam-
pica, koja upozorava na pritisak ulja, ugasi kroz
10-15 sekundi. Nemojte davati pun gas.
Upozorenje: aka se lampica ne ugasi, iskljuCile
motor i proverite da-li ste vratili na svoje mesto cep
za ispuitanie ulia i preeista(; za ulie, kaa i da Ii sle
uap§te sip ali ulie.
16. Pogledajte ispod automobila da vidite da slu-
cajno ne kaplje ulje iz cepa na karteru iii preci-
staca za ulje. Ponoyo ih pritegnite ako je po-
trebno.
17. Posto je motor radio nekoliko min uta, uga-
site gao Posle 5 minuta, proverite niva ulja oa
svom meracll nivaa. Napomena: nemojte da
 ODRZAVANJE AUTOMOBILA
1"_-----------------=-=..:-=::...:..:..:.:..:..=-.:..0=..;:-=..:..:,==

II
. II

~
\ I

-
to ---
\/

I.
Kad danasnjih voziia koristc 5e precistaCi za ulje (1) koji mogu
jednoslavno da 51: zavrnu na vijak (2). PrccislaCi 5e pritezu sarno fucno u
skladu sa prepofukama proizvodata. Pre nego SIO slavite nov preCistac,
treba preCi tan kim slojem sye:Z:eg ulj~ preko prSlcnaste zaptivke (3).

sipate vise ulja nego sto je preporuceno jer to
moze da prouzrokuje istu stetu kao i nedostatak
ulja.
18. Istroseno ulje iz kartera sipajte u posudu koja
moze dobra da se zatvori i odnesite je na odgova-
rajuee mesto. Nemojte da ga sipate u kanalizaciju
iii odvod za kisnicu posto motorno ulje moze da
prodre u vodovodne cevi pod zemljom i da zagadi
vodu za pice.
55
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
Podmazivanje
sasije
Alat i materijal
• Dizalice, sigurnosna postolja iii platforme za
vozilo·
• Klinovi za tockove
• Pokretna leialjka
• Ruena svetiljka
• Pump a za podmazivanje i elasticni dodaci
• Kljucevi
• Ozubljeni kljuc
• Krpe iii papirni salveti
• Mazalice - prave i pod uglom od 45° i 90°
• Mast za podmazivanje sasije
• Mazivo za zadnju oSQvinu
• Suvo mazivo (grafitna baza)
aspitajte se kod nekog starijeg mehanicara 0
R vremenu kada je za podmazivanje sasije iIi
podmazivanje maseu bilo potrcbno obuhvatiti na
desetine mazalica i razlicitih vrsta maziva. On ce
'lam feCi da su to bila »dobra stara vremena« zato
5tO veCina danasnjih automobila ima sarno par
mazalica koje se podmazuju sarno jedanput ili
dyaput godisnje (zavisno od tipa aytomobila i
uslova voinje).
Svrha podmazivanja maseu je sprecavanjc
skripe i kloparanja usled trenja metaln 0 metal. U
idealnom slucaju, podmazivanje je posao koji
spada u odrzavanje, pa bi trebalo da se obavi pre
nego sto se problemi pojave.
Poslcdnjih godina, proizvodaCi automobila teie
da smanje potrebu za odriavanjem. Prema tome,
vetina novih modela koristi dclave veSanja »pod-
mazane za sva vremena« kojima nije potrebno
periodicno podmazivanje. Da bi se izbegla
potreba za maseu, ti delo'li imaju sinterovane
obloge impregnirane mazivom Hi ad plastike sa
malim koeficijentom trenja· kao sto su teflon iii
najlon. Kuglasti zglobovi su jedini delovi vesanja
gde jos uvek postoje mazalice, ali su i oni danas
sve cesce fabricki zaptiveni.
Na starijim tipovima vozila, kao sto je na pri-
mer }>ford« iz sedamdesetih godina, delove vesa-
nja je trebalo podmazivati pomocu fabrieki ugm-
denih cepoya urnes to mazalica. Pomocu kljuceva,
cepovi se mogu lako skinuti i umesto njih momi-
56
I
rati mazalice. Mazalice sa spojnicama pod uglom
od 90° mogu da budu potrebne za lako podmazi-
vanje izvesnih delova kao sto je gornje oscilujuce
rame.
Ako yam nije dostupna diialica koju koriste
strucnjaci, kupite iii pozajmite dve platforme. To
je najzgodniji i najbezbedniji oslonac za vas auto-
mobil kada podmazujete gasiju. Automobil
moiete da podignete i na dva sigurnosna postolja.
Osim toga, pokretna leialjka ce vam omoguCiti da
se pomerate ispod automobil q od jedne do druge
mazalice.
Do nekih mazatica je tesko iii nemoguce doCi
bez elasticnih nastavaka pumpe za podmaziyanje
iJili okretnog luka. Ako ih niste dobili zajedno s
pumpom, kupite ih posebno.
Pre nego sto poenete da podmazujete sasiju,
utvrdite koliko mazalica ima vas automabil i gde
se nalaze. Ova se moze uCiniti tako sto cete
pogledati u fabricki prirucnik za svoj automobil iii
proverom uputstava zn podmazivanje u servisnoj
stanici u kojoj nekoga poznajete.
Napomena: stariji tipovi ·automobila IffiaJU
veliki broj mazalica oa upravljackom mehanizmu,
prednjem vesanju i pagonskom agregatu, dok
noviji imaju sarno oekoliko. Mazalice na sasiji
vaseg automobila padmazuju se na sledeti naCin:
1. Navezite automobil na platforme i blokirajte
zadnje tockaye klinovima. Ako nameravate da
koristite sigurnostna postolja, predite na sledeci
karak.
2. Automatski menjae, ukoliko postoji, stavite u
polozaj za parkiranje; rucni stavite u prvu brzinu.
Aktivirajte i rucnu kocnicu. Ako niste to uradili,
blokirajte zadnje tockove klinovima.
3. Podignite prednji dec automobila i oslonite ga
cvrsto na dva postolja. Napomena: kada podma-
zujete kuglaste zglobove, prepurucljivo je skin uti
teret sa hoseceg zgloba tako sto cete podid pred-
nje tockove od zemlje. Ovo omogucuje da mazivo
u sasiji stigne do mesta gde inace ne bi maglo da
prodre. Da biste odlucili kako da podignete auto-
mobil, pogledajte mesto gde je smestena zavojna
opruga. Ako se nalazi iznad gornjeg oscilujuceg
ramena iii ako je u pitanju Makfersonov tip pred-
njeg vesanja tockova, podignite ga ispod rama.
Ako se opruga nalazi iznad donjeg oscilujuceg
ramena, podignite ga ispod rama, a aka se nalazi
iznad donjeg oscilujuceg ramena, podignite ga
ispod donjeg oscilujuecg ramena.
 ,;" ODRZAVANJE AUTOMOBILA
-
i'_-------------~==~~~==

I
I
I
!

Tipicm: tackc Z<l podmazivanjc na sasiji $U oznaccne strelicama. Medutim.

one ce lrIvisiti od lipa vQzila, stoga proverite u prirutniku Z3
podmazivilnje kOjil mesta na vdem automobilu treba podma:wti. Noviji
lipovi vozi1:l l1opslcno imaju manji broj tncaka 1[1 podmazivanjc.

I 57
 ODRZAVANJE AUTOMOBILA ,

j-;
IJ .,. ,
?
I IS'j I'='-__

o
Aka je zavojna opruga iznad gornjcg osci!ujuceg ramcna (lcyo) iii aka
vozilo ima vesanje prednjih tockova - tip Ma!<:ferson sa zavojnom
oprugom (desno), poduprirc automobil ispod rama.

"

I:
!
',!
"'j' Aka je zavojna opruga izmedu oscilujl.lCih ramena (leve) iii aka vozilo
,, ima modifikovani Si5[Cm vesanja (desno), podupritc automohil ispod
donjeg oscilujuceg ramena .
.Y
;"

, 'i8
lj,
~1
:!]
i~

ODRZAVANJE AUTOMOBILA

4. Podvucite se ispod automobila sa pumpom zn

podmazivanje, rucnom svetiljkom i krpama iii
papirnim salvetama.

5. Obrisite pesak i prijavstinu sa svake mlaznice.

Napomena: novi mode Ii automobila sa duzim vre-
menskim razmacima izmedu servisiranja imaju
plasticne cepove na mestima gde se inace nalaze
mazalice. Ako se prvi put podmazuje takav
model, bico potrebno da pamotu kljuca skinete
ove cepove i da ih zamenite standardnim mazali-
cama. Mogu se nabaviti mazalice sa pravim vrho-
virna iIi sa vrhovima pod uglom od 45' iIi 90'.
Vrhovi pod uglom omogucavaju podmazivanje
tesko dostupnih mesta na sasiji.

6. Stavite brizgalicu pumpe za podmazivanje

preko svake mlaznice i pritisnite ruCicu. Aka mast
strca oko vrha pumpe, znaCi da mozda nije pro-
pisno pritisnuta. Skinite brizgalicu,· oCistite maza-
licu i pokusajte ponovo. Ako i dalje imate
teskoee, mozda je zapusemi mlaznica. Skinite je
kljucem i zamenite novorn. ~
Pumpajte mast u kuglaste leiajeve i upravljacki
mehanizam dok se zglobovi ne napune. Prestanite
sa pumpanjem kada ablaga aka zglaba paone da
se nadima.

Napomena: kod nekih vozila kardanski zglo-

bovi su zaptiveni i ne mogu da se podmazuju.
Ako mlaznice postoje, ostavite prednji dec auto-
mobil a naslonjen na postolja, podignite zadnji
deo i upotrebite jos dva sigurnosna postolja da
poduprete automobii. Zatim otpustite rucnu koe-
nicu i stavite menjae u neutralan polozaj. Okre-
Cite pogonsko vratilo rukom da biste pronasli
mazalice i pumpajte mast sve dok ne pocne da
curi lz zgloba. Obrisite viSak masti sa mazalice i
povrsine lezajeva. Spustite zadnji deo automo-
bila. Na vozilima sa prednjim pogonom, homoki-
neticki zglobovi su iznutra zaptiveni zastitnorn Da biste izvciiJi podmaziYanje, pOSlayitc brizgaJicu pumpe za
padmazivanje na mazalicu i prilisnitc ruCicll (gore) na pllmpi.
oblogom. Zglobovima nije potrebno podmaziva- Standardne mazalice (leva) se mogu namestiti ili skinuti rueno.
nje ukoliko se obloga ne menja - a i tada sarno sa Pornocu mazaHce pod uglom (desno) mogu lakse da se podmazuju
teSko dostupni deloy! vozila.
posebnom maseu za homokineticke zglobove.
7. Spustite automobil tako sto eete postupiti obr-
nutim redom nego kada ste ga dizali (od tacke' 3
do 1).

S9
UDRZAVANJE AUTOMOBILA
Podmazivanje
lezajeva tockova
Alat i materijal'
• Veliki odvijac
• Dizalica i sigurnosna postolj a
• Klinovi za blokiranje toekova
• Klesta
• Kljueevi
• J5:asika za kocnice iIi dugacki, tanki odvijac
• Cekic
• Komad drveta
• Lenjir
• Momentni kljue
• Klesta
• Krpa
• Zastitna maska za lice iIi respirator
• Nezapaljivo sredstvo za Ciscenje
• Unutrasnji i spoljasnji ldajevi tockova
• Mast za podmazivanje'leiajeva tockova
• Radijalni zaptivati (simerinzi)
• Rascepke
osta se lezajevi tockova uglavnom De pregle~
P daju pre nego sto dade vreme za servisiranje
kocnica, ani su abieno manje kontrolisani u
odnosu na druge delove automobila. Sva cetiri
tocka imaju lezajeve od kojih s vremena na vreme
moraju da se odrzavaju letajevi prednjih tockova
kod vozila sa zadnjim pogonom. Lezajevi zadnjih
tack ova su ili fabricki podmazani tokom montaie
iIi se podmazuju uljem za zadnju osovinu tako da
im periodicno servisiranje nije potrebno. Na vozi-
lima sa prednjim pogonom moraju da se odda-
vaju leiajevi koji se nalaze na zadnjim totkovima.
Napomena: iako se sledeei postupak odnosi na
podmazivanje -lezajeva prednjih tockova kod
vozila sa zadnjim pogonom, u sustini je Isti I za
vozila sa prednjim pogonom. Ocigledna razlika je
u tome so se podize zadnji, a ne prednji dec
voziIa.
Potreba za periodicnim. odrzavanjem lezajeva
tockova ne moze da bude suvise velika. Jedna od
funkcija pravilno podesenih i servisiranih lezajeva
prednjih tockova jeste da omoguCi tiho, nesme-
tano okretanje tocka sa- mlnlmalnim trenjem.
Predvideno je da leiajevi izdrze ogromno optere-
60
. cenje pod veoma razlicitim llslovima u pogledu
puta i brzlne - sto ukljucuje bocni potisak kada se
vozilo kreee u zavoju, kao i jake udaree kad naleti
na rupe. ivicnjake ill druge prepreke. Opsta pouz-
danost vozila, kocenje, upravljanje i rukovanje
bill bi ugrozeni ako bi leiajevi tockova otkazali.
Lezajevi tockova trebalo bi da se servisiraju
svake dye godine, posle svakih 30.000 kilometara
iIi kako je vee proizvodac oznaCio. Servisiranje
jednom godisnje iIi posle svakih 15.000-20.000
kilometara nije neuobicajeno ako je vozilo pod-
vrgnuto velikim klimatskim promenama iIi veli-
kim opterecenjima. Pravilno servisiranje lezajeva
ukljuCilo bi rasklapanje, Ciseenje, proveru, pod-
mazivanje i pravilno podesavanje leiajeya toc-
.koya.
Kod vozila sa zadnjim pogonom, prednji toe-
kovi su oslonjeni na unutrasnji i spoljasnji lezaj
tocka. Leiajevi prednjih tockova moraju biti
dovoljno pritegnuti da bi toekovi bili propisno
centrirani, ali da omogucayaju slobodno okreta-
nje tocka. Na veCini vozila sa prednjim pogonom,
prednji tockovi su [abricki zaptiveni te ne mogu
da se podmazuju.
Dobos-kocnice
Lezajevi prednjih toekova na vozilima koja imaju
dobos-kocniee, iii leiajevi zadnjih toekoya kod
vozila sa prednjim pogonom sa zadnjim dobos-
kocnicama podmazuju se na siedeCi naein:
1. Stavite menjae u polozaj za parkiranje (osim
kod prednjeg pogona).
2. Skinite ukrasne poklopce sa tockova pomoeu
velikog odvijaea iIi zasiljenim vrhom ruciee
autombilske dizalice .•
3. Pomocu kljuca sa naglavkom odgovarajuee
velicine, olabavite us ate navrtke koje dde tocak
tako sto cete ih okrenuti za otprilike jedan krug.
4. Stavite klinoye iz prednjih i zadnjih tockova da
biste. spreCili pokretanje automobila.
5. Podignite prednji (iIi zadnji) dec automobila
pomoeu dizalice tako da se totkovi odignu od
zemlje.
6. Postavite sigurnostna postolja ispod automo-
bila da biste obezbedili siguran oslonac.
I
, ='

Il-'~ ODRZAVANJE AUTOMOBILA

~

Prcsek pokazuje sklnp iCitljcvu smcslenih u [aloru disk-kocnice (1).

Nu slid su prikazani: (2) zJstima kapa. (J) otvor 1a rascepku. (4)
sigurnosrm n<lvrtka. (5) spoijagnji lezai. (6) vretcno. (7) unutrasnji
kzaj i (8) gluvcina locka.

7, Skinite navrtke sa oba tocka i stavite ih u
odgovarajuCi ukrasni poklopae tocka da se ne
izgube. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okre-
tanjem u suprotnom praveu od kretanja kazaljki
na satu. Medutim, na nekim tipovima vozila,
navrtke mogu da imaju levi navoj j u tom slucaju
Dznacene su slovom »L«. Ako vas auto mobil ima
navrtke sa levim navojem, okrenite ih u praveu
kretanja kazaljki na satu da biste ih olabavili.
8. Skinite sklop tocka i pneumatika sa jedne
strane automobila. Ova ce vam omoguCiti lakse
skidanje sklopa dobosa i glavcine i smanjiti
moguenost osteeenja koenica i delova leiajeva.
10. Skinite raseepku. Napomena: sklap lezaja
tocka uevrseen je pomoeu jedne iIi dye navrtke.
Ako postaje dYe navrtke, spoljasnja i[i sigur-
nostna navrtka je krunasta i pricvrscena je
pomocu rascepke; unutrasnja navrtka sluzi za
podesavanje polozaja lezaja. Ako postoji sarno
jedna navrtka, tada ana sluzi za podesavanje
polozaja, a pricvrseena je rascepkorn.
11. Upotrebite kljuc da biste skinuli navrtku iii
navrtke i podlosku. Aka se navrtka iIi navrtke ne
mogu skinuti okretanjem u srnem suprotnom kre-
tanju kazaljki na sati, pokusajte okretanje u
smeru kretanja kazaljki na satu.

9. Skinite zastitnu kapu pomoeu velikih klesta u 12. Protresite sklop dobosa i glavcine da biste
kombinaciji sa odvijacem. Uhvatite kapu klestima olabavili spoljasnji lezaj. Radite to pazljivo da
i skinite je odvijacem. Jeiaj ne bi pao na pod. Budite spremni da go

61
 I:

UUKLAVANJE-AUTOMOBILA

Na slid je prikazan sk!op prcdnjeg locka vodiia sa dobos-kocnicama.

Sastavni delovi su: (1) zastitna kupa, (2) rasccpka. (3) navrtka 1a
podduvanje, (4) podloska, (5) spoljasnji leiaj, (6) prsten spoljasnjcg
!czaja, (7) navrtka, (8) zavrtani locka, (9) dobos-kotnica. (10) tocak.
(11) unuwlsnji prsten leiaja, (12) unutrasnji lefaj i (13) zaptivac.

pridriite rukom. Stavite spoljasnji ldaj, podlosku
i navrtku za podezavanje na Cistu krpu.
13. Skinite sklop dobosa i glav"Cine. Pazite da se
unutrasnji lezaj ne vuce pO vretenu. Ako skidanje
ne ide lako, probajte da popustite tockic za po de-
savanje kocnice pomocu odgovarajuce kasike za
kocnice. Na novim tipovima vozila opremljenim
kocnicama koje se automatski podesavaju, bice
potreban dugacak, tanak odvijac da bi se sarno po-
desavajuca poluga odmakla od zaustavnog
kotura. Upozorenje: dok.su sklop dobosa i glav-
Gina skinuti sa automobila, pazite da mast ili pra-
sina ne dodu u dodir sa povr!finom dobosa iii
oblogama kocnice. Prasina iii mast na ovim povr-
sinama mogu da prouzrokuju umanjenu sposob-
nost iii potpuni gubitak sposobnosti koeenja.
62
14. Stavite sklop dobosa i glavCine na stranu.
Upozorenje: posta se obloge koenica habaju,
stvara se prasina koja, sadrii azbest. Ako ne pazite,
moze da vam ude pod koiu iii, sto je jos gore, U
pluea. Nemojte da oduvate ovu prasinu. Najbolje
bi bilo da nosite zastitnu masku iii respirator dok
Cistite koCioni mehanizam i dobose, a da prasinu
uklanite usisivacem za prasinu ili tecnim rastvara-
cem. Izbegavajte udisanje prasine!
15. KoristeCi neku nezapaljivu teonost za Ciscenje
koja se maze kupiti u prodavnicama auto-delova,
operite leiajeve od masti, tako sto cete ih dobra
trljati sve dok se sva mast ne rastvori.
16. Stavite lezaj na cistu povrsinu i pustite ga da
se osusi na vazduhu.
i p---
~~----------------------------------~--------~~~~~~~~~~~
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
p,-'-.'

/
/
Kod !cZaja provt!ritc dduc kotrljajnih !ela - kovez (1), unulrasnji
prsten (2), spoJjasni prslen (3), kao i da na le±iljcvima nemll ostccenja
kao sto su pukotine (41. urczi (5) iii Ijusbnje (6)

17. Prove rite da Ii je lezaj izIizan, odnosno da Ii skinite unutrasnji lezaj. Ovo se radi na sledeCi
su se pojavile pukotine, urezi, ogrebotine iIi koro- naCin:
zija (sto ne bi trebalo da se dogodi osim u poseb- A. Dok je unutrasnji dec dobosa koi'nice okre-
nim uslovima), odnosno da Ii je okrnjen iii se
ljuska. Ako nije u dobrom stanju, treba ga zame-
nitL Nove lezajeve treba podmazati pre monti-
ranja.

18. Pod pretpostavkom da je vas leiaj u dobrom

stanju, spremite se da ga podmaiete. Za ovo ce
vam biti potrebna posebna mast za leZajeve toc-
kova koja se nabavlja u prodavnicama auto-
delova. Stavite komadic masti na ruku i utrljajte
je u leiaj. Premaiite tan kim slojem masti unutras-
njost glavCine i vreteno. Pritegnilc navrtke za poddavunje na odgovarajuci obnni moment. a
zatim ih okrenite Ilnazad za 1/6 do 114 obr!aja da biste ubacili
raseepku.
19. Stavite leZaj sa strane na i'istu povrsinu

63

ODRZAVANJE AUTOMOBJLA
Nn mnogim vozilima koja imaju kocnice sa automatskim podesav'mjem.
Dice potreban dugaeak. tanak odvijai')l) da bi se sarno podduvajuca
polugu (2) odmakln od zausnIVnog kotura (3), dok se kasika za kocnke
(4) koris!i da bi ;c zaustavmm kotur okn:nuo i podesilu oblogu (5).
nut nadole, udarite lako drzae kotrljajnih tela
(kavez) cekicem, drvenim stapom iIi mesinganim
probijaeem.
B. Kada se lezaj dovoljno olabavi, skinite ga
rueno, kao i njegov zaptivae.
20. Ponovite postupak u pogledu ciscenja, pro-
vere i podmazivanja za unutrasnji lezaj kao sto je
naznaeeno za spoljasnji lezaj pod tack am a 15 do
18.
21. Vratite podmazani unutrasnji leiaj nazad na
svoje mesto.
22. Nabavite nov zaptivae za unutrasnji leiaj u
prodavnici auto-delova. Montirajte nov zaptivae i
tapkajuCi komadom drveta nanesite na njegovu
unutrasnju stranu tanak sloj masti. Pazite da ga ne
iskrivite dok ga montirate .. Savijeni iii polomljeni
zaptivac propustace mast.
23. Navucite sklop dobosa iglavCine na vreteno.
24. Vratite na mesto spoljsanji leiaj, podlosku i
navrtku za podesavanje polozaja.
64
.. ---.--------. ---_.. -_ ...---"._--'-- .,-_.---
l
25. Podesite leiaj tocka, Napomena: uvek se
treba pridriavati uputstva proizvodaea. Ako
nemate odgovarajuce uputsrvo, pratite sledece
osnovne postupke za podesavanje Iezajeva toe-
kova.
A. [zmerite merilom unutrasnji preenik gIavcine
na mestu spoljasnjeg leiaja. Ako je veliCina unu-
trasnjeg preenika 45 mm iIi veCa, pritegnite
navrtku za podesavanje momentnim kljueem na
23 Nm dok okrecete toeak rukom.
B. Posto ste zategli navrtku za podesavanje na
odgovarajuCi obrtni momenat, okrenite navrtku
unazad za 1/6 do 1/4 obrta da biste centrirali
rascepku kroz odgovarajuCi otvor u navitCi i vre-
tenu. Napomena: ako postojisigurnosna navrtka,
vratite je na svoje mesto i podesite je tako da
otvor rascepke stoji tacna naspram otvora u vre-
tenu.
Napomena: ako je poloiaj dobos-kocnice bio
promenjen tokom podmazivanja, bite potrebno
podesavanje koenice. Ovo je opisano u poglavlju
»Sistem kocenja«.
 ODRZAVANJE AUTOMOBILA

26. Namestite novu rascepku kroz navrtku za 29. Posto su lezajevi oba prednja tocka podma-
podesavanje iii kroz sigurnosnu navrtku i vreteno. zani, spustite automobil taka sto cete ponoviti
Savite krajeve rascepke ako navrtke pomocu postupke 1-6obrnutim redom.
klesta.

27. Vratite. zastitnu kapu kao i sklop tocka i Disk-kocnice

pneumatika tako sto cete postupke iz tacaka 7-9
ponoviti obrnutim redam.
Napomena: neki tipovi vozila. opremljeni su
opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj
kapi. Pazite da krajevi rascepke ne dodu u dodir
sa ovim amortizerom.
28. Ponoyite postupkc 8-27 da bistc podmazali
kiajeye na drugom prednjem tocku.
Po stupak za podmaziyanje i proyeru leia jeya
prednjih tockova na vozilima sa disk-kocnicom u
as no vi je isti kao i za dobos-kocnice. Jedini izuze-
tak je u tome da stega disk-kocnice mora da se
skine pre nego sto se skine sklap disk--kocnice sa
glavCine tocka.
Svaki proizvoaac ima razliCit sistem montiranja
stege. Postupak se U slistiTIi sastoji od pronalaze-

G.i;IH'
1

SVaki proizvodac ima razliCit sistcm montiranja stege, zbog toga treba
pronaCi i skinuti zavrtnje za priCVfsCivanje sIege i osovinica stega kako bi
se dosio do iclajeva. Ovde,u pribzani: (1) stega, (2) spoljasnja koCionll
ploCicll. (3) unutrasnja koCiona piocica, (4) gi<lYcina i disk. (5) prsten, (6)
ral'ftllnj 1:1 prievrsCivanjc sIege. (7) zllvrtanj za prievrsCivanje s(ilnika, (8)
sIilnik. (9) radijalni zaplivac i (10) rukav<lc prcdnjcg loCka i vn:lcno.

65
 ODRZAVANJEAUTOMOBILA

nja i skidanja zavrtanja za pricvrsCivanje stege i

osoviniea stege sa navojem koji prievrscuj)l stegu
za nosecu konstrukeiju vozila. Tokom skidanja
stege, obicno se ne preporucuje rastavljanje
hidraulicnog kocionog eevovoda. Ako se to radi,
bice potrebno ispustiti vazduh iz koCione instala-
cije. Pazite da stega ne visi na koCionom cevo-
vodu, vec je poduprite kamadom iice.
Napomena: kada montirate stegu posle podma-
zivanja lezajeva, obavezno upotrebite monentni
kljue za pritezanje zavrtnja. Zavrtnji za prievrsCi-
vanje stege prievrscuju je direktno za rukavae
prednjeg tocka i treba da budu pritegnuti odgova-
rajuCim obrtnim momentom. Nepridrzavanje
odgovarajuCih uputstava u pogledu veliCine obrt-
nag momenta za pritezanje stege, prouzrokovace
ostecenje njenih sastavnih delova ako se zavrtnji
sllvise pritegnu iIi cSe stega biti labava aka su
manje pritegnuti nego sto je predvideno.
Pritezanje leiajeva tockova na automobilima sa
disk-kocnicama veoma je vazno. Ako ne postoji
uputstva, koristite osnovna uputstva data u tacki
25. Svi ostali postupei za podmazivanje leiajeva
prednjih tockova na disk-kocnicama isti su kao i
za dobos-kocnice.

Podmazivanje
karoserije

P odmazivanje ne bi bila potpuno ako ne bi

ukljueilo i pojedine de love karoserije. VeCi
dec karoserije treba podmazivati dva puta godis-
nje da bi se osigJlrao bezbedan rad. Ovo ukljucuje
sarke i brave na vratima, bravu na prtljazniku,
sarke na poklopcu motor a i prtljazniku, zatvarace
na poklopcu motora i prtljazniku, zatvarace na
vratima i yodice sedista.
.! Plasticne delove ne treba podmazivati, ali je
zato obavezno to Ciniti sa metalnim. Postoji veti
broj proizvoda koji se mogu koristiti za podmazi-
vanje ovih delova kao sto su suvi grafit, mast za
sasiju, bela vodonepropustljiva mast, silikonski
sprej i obicno motorno ulje. Motorno ulje i mast
za podmazivanje sasije trebalo bi izbegavati zato
sto se na njih lepi prasina sto moze da stvori
nasnagu masne prljavstine. Delovi karoserije
podmazuju se na sledeCi naCin:
66
@
1. Sarke na vratima. Namaiite sarke na vratima
nekim vodonepropustljivim mazivom kao sto su
silikonski sprej, penetrant iii mast. Pokredte
vrata napred-nazad da bi mazivo uslo u sarke.
2. ZatvaraCi za vrata. Mazivo nije potrebno za
plaslicne zatvarace, ali za melalne koristite vodo-
nepropustljivo mazivo iii suvi grafit u prahu.
Nanesite tanak sloj na povrsinu zatvaraca kao i na
mehanizam zatvaraca na vratima. Neka yozila
imaju otvore za podmazovanje na limu vrata,
tako da mozete da sipate ulje iii druga tecna
 Neb mesta na karoseriji koja se podmazuju !reba testa provcrav31i kako
bi se osigurao bez.bcdan rad. dok druga treba kontroiisali samo aka dode
do skripanja iii z.apinj~nj3. Tacke pocimazivanja s: (1) zatvarac na
poklopcu mOloril. (2) okvir nil poklopcu mOlOril. (3) poJuga rucne
kocnicc i kabJ, (4) brav'1 i zatvarat na prtij;l.zniku. (5) okvir na
pnljaznikll, (6) brave on vratima, (7) zatvaraCi nn vralima, (8) vodice zn
sc"dista. (lO) poillga menjaca i (11) kab! brzinomcra.

maziva u mehanizem za zatvaranje vrata. Neko- 4. Brava na prtljazniku. Primenite isti po stupak
liko kapi ce biti sasvim dovoljno. kao i za brave na vratima.

3. Brave za vrata. Koristite silikonski sprej iIi
suvi grafitni prah. Ne koristite ulje posto moze da
zalepi driace zasuna. Posto ste naneli mazivo na
bravu, gumite i izvucite kljuc nekoliko puta i
okrenite bravu taka da bi se mazivo dobro razlilo.
Postoje i maziva cija pakovanja imaju na vrhu
pose ban aplikator sa kojim se mazivo direktno
uliva u bravu.
5. Sarke na poklopcu motora i prtljazniku. l)po-
trebite vodonepropustljivo mazivo kao sto su sili-
konski sprej, penetrant, bela mast iIi suv grafit.
Nanesite mazivo na sve ovrtne povrsine.
6. Zatvaraci na poklopcu motora i prtljazniku.
Najbolje se podmazuju belom maseu. Nanesite
tanak sloj na obe dodirne povrsine zatvaraca.

67
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
7. Yodice za sedista. Ako su yodice plasticne,
nije im potrebno nikakvo podmazivanje, ali ako
su metalne, kori:;;tite belu mast. Pomerite sediSte
sasvim unazad i podmazite yodice sto je moguce
vise, a zatim sediste po me rite sasvim nap red i
ponoyite postupak nekoliko puta da bi se mast
ravnomerno rasporedila po vodicama.
8. Razni delovi. Mogu se podmazati i delovi kao
sto su sajla [uene kocnice, osovina ruene kocnice i
ruCica iii poluga' za otpustanje, osovina pedale
kvacila, mehanizam menjaca, kabl za brzinome-
tar, kablovi za grejac iIi ventilaciju, ukrasne lajsne
i sve ostalo sto zahteva podmazivanje. Iako nave-
deni delovi ne zahtevaju periodicno podmaziva-
nje, ono ipak moze da bude potrebno ako se
primeti da zaglavljuju iii skripe. Najbolja sredstva
su penetrant, silikonski sprej, bela mast iii suvi
grafi t.
Da biste podmazati kabl za brzinometar iskljuCite
kabl iz brzinometra i izvadite unutrasnji kabl iz
cevcice. Posta proverite da na kablu nema ostece-
nja iii iskrzanih mesta, oCistite ga i nanesite belu
mast iIi suvi grafit i vratite nazad na svoje mesto.
VeCina menjackih mehanizama moze se podma-
zati ispod automobila, ali neke treba podmazati
iznutra posto se skine zastitni poklopac iii
navlaka. Za ovu svrhu najbolje je koristiti belu
mast.
9. Poslednji postupak prilikom podmazivanja
karoserije jeste Ciscenje ispusnih otvora iIi kanala
na dnu vrata. lspusni otyori sprecavaju skupljanje
vode unutar vrata i koroziju. Blato, lisce i insekti
mogu da zapuse ave otvore zbog cega ce mazda
biti potrebno povremeno ciscenje. Jednostavno
gurnite uzan odvijac u ispusni otvor i pomerajte
ga gore-dole dok otvor ne bude Cist.
Osposobljavanje
vozila za rad u
zimskim uslovima
koliko ne iivite u krajevima u kojima je eele
U godine toplo, jednom godisnje, odnosno pre
zime, treba da osposobite automobil za rad u
68
[-
zimskim usloyima. Zayisno od toga gde iivite,
I
kraj septembra, oktobar iii pocetak novembra
jeste yreme kada vas automobil treba da pripre-
mite za zimu.
Zasto je osposobljavanje za rad u zimskim uslo-
virna tako yaino? Za,to 3to Yoinja po hladnom
vremenu moze da bude veoma teska za vas auto-
mobil. Sa padom temperature, ulje u radilici
motora pocinje da se zgusnjava usled cega je
mnogo teze startovati motor. U isto vreme, nize
temperature znatno slabe kapacitet akumulat9ra.
Potpuno napunjeni akumulator imace sarno OKO
65% kapaciteta pri 0 °C, ana temperaturi od oko
-20 °C, isti akumulator bic~ u stanju da proizvede
sarno aka 40% svoje energije za startovanje
matara. Ova se desava zbag toga sto rad akumu-
latora zavisi od hemijske reakcije izmedu kiseline
i olovnih ploca prilikom koje se hemijska energija
pretvara u elektricnu, ali kada je temperatura
niska, hemijska reakeija se usporava. Da bi pro-
blem startovanja bio veti, benzin po hladnom
vremenu isparava mnogo sporije, dok je sistemu
za paljenje potreban visi napon na sveCicama da
bi se hladan motor pokrenuo. Zbog toga, ukoliko
svoj automobil niste pripremili za zimu, bice yam
tesko da ga startujete iii to uopste neeete moei da
uCinite.
Jos jedan vazan postupak pripreme za voinju u
zimskim uslovima je zastita protiv zamrzavanja
osnovnih tecnosti u vasem automobilu. Ova
ukljucuje sistem za hlaaenje, akumulator i brisace
vetrobrana. Voda se smrzava na nul a stepeni
Celzijusovih, a kada se to dogodi, njena zapre-
mina se siri za oko 10 odsto i pretvara u led. Ako
sistem za hladenje nije zasticen dovoljnom koliCi-
nom antifriza, zamrznuta tecnost moze da osteti
hladnjak iii blok motora. Isprainjen akumulator
takode moze da se zamrzne jer koneentracija
kiseline u elektrolitu nije toliko visoka kao kada
je akumulator potpuno napunjen. Zamrznut aku-
mulator nece proizvesti napon posta ce hemijska
reakcija bib zaustavljena zbog niske temperature.
Led moze da slomi kuciste akumulatora usled
cega kiselina iseuri napolje. Sto se tice brisaca
vetrobrana, ovde ce led obicno rasprsnuti rezer-
voar za tecnost iii ostetiti elektricnu pumpu.
Stoga, da biste izbegli takve probleme, mnogo
I
pre dolaska hladnog vremena, treba da proveri te
koncentraciju antifriza u sistemu za hlaaenje i i,
napunjenost akumulatora, kao i da dolijete sred-
stva protiv zamrzavanja u rezervoar uredaja za
brisanje vetrobrana.
Mnogo stosta moie da se uradi da biste spreCili
probleme koje donos; hladno vreme i osigurali da
I.{I?-
-
,.!,..':. .' '----------------~~===.!:!.::!..!..:==~
• ODRZAVANJE AUTOMOBILA
vas auto mobil startuje i radi uprkos niskim tem-
peraturama. Priloien je spisak radova koji
pomazu da se vas auto mobil pripremi za zimu.
"." '':
PRIPREMA ZA ZIMU
o Sistem hladenja_ Proverite koncentraciju
antifriza pomocu hidrometra i dodajte po potrebi
antifri.z da biste obezbedili zastitu protiv zamrza-
vanja na najnizoj predvidenoj temperaturi - iii ga
ispustite i ponovo napunite sa mesavinom anti-
friza i vode u razmeri 1: I (ovo ce obezbediti
zastitu od mrznjcnja do -35 "C).
o Akumulator. Akumulator mara da bude
potpuno napunjen i ispravan. Kablovi i polovi
akumulatora treba da budu oeisceni i zategnuti.
Ako je akumulator star vise od cetiri godine,
mogli biste eventualno da kupite nov istog iii
veeeg kapaciteta. Ako yam automobil stoji napo-
Iju po izuzetno hladnom vremenu, kupite akumu-
latar sa najveCim nazivnirn kapacitetom koji
fizieki moze da stane u vas automobi1.
o Motor. Za startovanje po hladnom vre-
menu u karteru treba da imate multigradno ulje
kao sto je lOW-30 iii IOW-40. Ulja manjeg visko-
ziteta kao sto su SW-20 i SW-30 mogu biti
posebno dragocena za smanjenje problema u vezi
sa pOkretaojem motora kada je vreme izuzetno
hladno. Ako je proslo izvesno vreme od kako ste
poslednji put promenili ulje, bilo bi pametno da
ga promenite zajedno sa preCistacem za ulje pre
zimskog perioda, pasto se motor lakse pokrece sa
svezim uljem.
o Podesavanje motora. Ako je motor pra-
vilno podesen, startovaee moago lakse od nepo-
desenog bez abzira da Ii je vreme to[510 iii hladno.
Ako Yam motor stvara bilo kakve probleme kao
sto su tesko startovanje, grub rad, gusenje itd.
kada je vreme toplo, moiete biti sigurni da ce
situacija biti sarno jos teia kada temperatura
pocne da se spusta. Cis':enje i ponovno podesava-
nje zazora izmedu svetica iIi stavljanje novih,
maze mnago da smanji potreban napon za starto-
vanje kod sistema za paljenje. Proverite razvodnu
ruCicu, poklopac razvodnika paljenja i kablove za
sveCice i zamenite sve one delove za koje utvrdite
da nisu ispravni. Aka isprskate kablave za svetice
i paklopac razvodnika paljenja adgavarajuCim
sprejom, startavanje ce biti olaksano. Treba
takode proveriti ugao pretpaljenja, prazan hod i
Tad leptira na vozilima sa karburatoroffi.
o Grejac i grejac stakla. Najbolje je proveriti
rad grejaea j grejaea stakla pre nego sto Yam
stvarno budu potrebni. Ako yam se tini da grejac
iii Ii grejati stakla ne izduvavaju dovoljnu koliCinu
vazduha, prove rite rad regulacionih k?blova i
klapni za regulisanje protoka vazduha. Klapne
koje ne mogu da se ctvare iii se sarno delimieno
otvaraju magu da spreee strujanje vazduha. Uko-
liko na vasem automobilu postoji grejac zadnjeg
stakla, ne zaboravite da i njega prove rite.
o Izduvni sistem. Pailjivo proverite izduvni
sistem - da nije oste':en iii da ne propusta, posto
trovanje ugljenmonoksidom predstavlja jednu od
najveCih opasnosti ziniske voznje. 'Kada Sli pro-
zori automobila podignuti, propustanje izduvne
cevi iIi prigusivaca mogu da izazovu opasTIo nago-
milavanje ugljenmonoksida u kabini vozila. Ako
otkrijete da je bilo sta neispravno, popravite to
odmah.
o Podmazivanje karoserije i sasije. Podma-
zite sistem za vesanje i delove sasije. Da se ne oi
zaledile, podmaiite brave na vratima i prtljainiku
silikonom, grafitom iii drugim vadonepropustlji-
vim mazivom. Sajle i mehanizam fuene kocnice
takode treba podmazati da bi se zastitili od
mraZ3.
CJ Uredaj za pranje vetrobrana i brisaci vetro~
brana. Proverite da Ii su brisaci u dobrom stanju
(eventualno mozete da montirate >Jozimske met-
lice« obmotane gumom koje sprecavaju nagomi-
lavanje leda i ne ostavljaju trag na vetrobranu) i
dodajte, koncentrovani antifriz iIi gotovu tecnost
za pranje, u rezervoar za teenost.
o Pneumatici. Montirajte zimske gume na
pogonske tockave svag automobila (na vozilima
sa prednjirn pogonom, zimske gume ce biti
napred a ne pozadi).
o Rezervoar za gorivo. Dodajte sredstvo za
odmrzavanje u sistem za gorivo jedanput mesecno
tokom zimskog perioda· da biste spreCiIi za!Drza-
vanje ,vI age i blokiranje vodova za gorivo. Sto se
tice automobila na dizel gonyo, prebacite se na
lakse zimsko gorivo iIi mesano gorivo.
o Zastita karoserije. So na drumovima je
odlicna za Ciscenje zamrznutih puteva) ali je isto-
vremeno veoma stetna za karoseriju automobila,
ukrasne lajsne i tockove. Aluminijumski delovi
kao sto su liveni tockovi, branici, ukrasne lajsne i
69

elementi vesanja veoma su podloini koroziji zbog
soli. Da biste zastitili automobil, namaiite
voskom karoseriju, a lajsne i toekove trajnim
zaptivacem kao sto su mnogobrojni visebazni ili
silikonski voskovi koji se dan as prodaju. Aka vas
automobil nema sa donje strane zastitni premaz
protiv korozije i/ili nije osig\lran ad rde, mogli
biste eventual no to da uradite pre nego sto bude
sllvise kasno.
o Oprerna za nepredvidene situacije. U prt-
Ijainiku treba uvek da drzite sledecu opremu za
nepredvidene situaeije da biste prilikom zimske
voznje bili postedeni neprijatnih iznenadenja:
produzni kabl za startovanje, lopatu, vrecu peska,
cebe (u slueaju da zalutate), a mazda i Cizme,
ruka vice i drugu zimsku odeeu.
o Pornocna sredstva za startovanje po hlad-
nom vrernenu. Grejac bloka motora je jedno ad
najboljih pomoenih sredstava za startovanje po
hladnom vremenu. Najbolji su oni tipovi koji se
montiraju na blok motora iIi spajaju sa cevima
grejaca i zagrevaju sredstvo za hladenje u motoru.
ZahvaljujuCi tome, motor lakse radi, a gorivo
brze isparava. Grejaci se ukljucuju u obienu utic-
nieu ad 220 V i trose nekoliko stotina vati elek-
tricne energije. Mogu se kupiti i grejaCi za akumu-
lator i grejaCi za ulje da bi se poboljsalo startova-
nje po hladnom vremenu. Kod dizel motora,
predgrejac za gorivo maze da spreCi stvaranje
voska i osigura nesmetanu voznu. Aka vas auto-
mobil vee nije opremljen takvim uredajem, bilo bi
dobro da ga kupite.
Zastita 'od korozije
Alat i materijal
• Zicana cetka
• Elektriena busilica iii dleta
• Dizaliea i sigurnosna postolja
• Zastitne naocari
• Pribor za zastitu ad korozije
• Kerozin iIi mineralni rastvarac
• Krpe
70
1
orozija je problem star koliko i sam automo-
Kbil. Do nje dolazi zbog koriseenja gvozda kao
osnovnog metal a za izradu automobila, a kao sto
je poznato, vremenske prilike i stepen izlozenosti
elementarnim nepogodama ubrzavaju koroziju
gvozcia.
Korozija ne sarno da·kvari estetski izgled vaseg
automobila, vee na kraju moze ozbiljno da osteti i
konstrukeiju. Na otpadima ima vise automobila
koji su tamo baeeni. zbog korozije, nego zbog
mehaniekih nedostataka ..
Automobili korodiraju iznutra, taka da mali
znak korazije na karaseriji moze da znac; da fe
iznutra napadnuta mnago veta povrsina.
Postoje dva naCina za sprecavanje pojave koro-
zije: zastitno premazivanje ad strane proizvodaca
i antikoroziona zastita koja se abieno vrsi sarno na
zahtev kupca. Standardni fabricki premaz protiv
korozije nanosi se sarno na neke povrsine na svim
automobilima i obicno je nedovoljan. Antikorozi-
ana zastita sastoji se od zastitnog premazivanja
nezastieenih metal nih povrsina jedinjenjem na
bazi nafte.
Ako eesto ne zamenjujete ,stari automobil za
novi, antikoroziona zastita ce yam se isplatiti.
Ispitivanja pokazuju da radni vek vozila maze da
se produzi za nekoliko godina. Najbolje je da
antikorozionu zastitu izvrsite na Dovorn vozilu
pasle tri meseca koriseenja iIi predenih 3.000
kilometara. Samo tokom 'ovog perioda moze da
se spreCi pojava korozije. Posle toga, bilo bi prak-
tiena nemoguce pronaCi i ukloniti svu nagomilanu
prljavstinu koja zadriava vlagu. Posto i antikoro-
ziono sredstvo moze da zaddi vlagu, korozija
koja se vee pojavila a nije skinuta, nastaviee da se
siri. Antikoroziona zastita je manje preporueljiva
ako je vas automobil tokom jedne sezane bio
izlozen soli za puteve iIi morskoj soli.
Antikorozionu zastitu moze da iZVTSi prodavac
automobila, specijalizovana radionica iIi vi sami.
Strucnjaei ee taj posoo obaviti veravatno temelj-
nije, a cesto daju i garanciju. Medutim, aka zelite
da to uradite sami, kupite sredstvo za antikorozi-
ono premazivanje za oko jednu petinu cene koju
vecina struenjaka naplaeuje.
Kupljeno sredstvo za .antikorozionu zastitu
dovoljno je za automobil standardne veliCine, a
na samoj kutiji nalaze se i detaljna uputstva za
upotrebu. Posta automobil .operete i osusite,
posao mozete da obavite za 4-5 sati. Spremite bar
dva para starag odela koja na kraju, aka zatreba,
mozete i da bacite.
Nemojte pocinjati da nanosite antikorozioni
premaz aka je vlaznost vazduha velika posta su
1,,-,
- C.ri
=

ODRZAVANJE AUTOMOBILA

U vfatima i drl.lgim delovima karoserije Ireba izbu~iti otvore da bi

antikoroziono sredstvo moglo da se ubrizga. OlvorC treba z~tim zatvoriti
cepovima i]j kudc!jom.

metalne povrsine tada prirodno ylaine. Ne nano- Posta ste razmotrili sve Tazlage >:-za i protiv« i
site antikorozioni premaz na deloye koji se zagre- odluCili da sami zastitite svoj automobil od koro-
vaju kao sto su motor. hladnjak, menjae, kardan- zije, postupite na sledeCi naCin:
ska osovina, diferencijal, kolektor, izduvne ceyi
itd. Pazite dobro da sredstvo ne dode u dodir sa 1. Motor i prostor Zll motor oCistite operite u
gumenim zaptivaCima i cevima i njihovim zaptiva- servisu.
tima, posto od njega guma moze da postane krta.
Ako antikorozionim sredstvom poprskate obo- 2. Dobro operite auto mobil drzeCi se postupka
jene povrsine, gumene deloye iii sebe, skinite ga opisanog u odeljku "Odriavanje spoljasnjosti
kerozinom iii mineralnirn rastvaracem. automobila«.

71
--" .------~
ODRZAVANJE
-- ..
Zaklonite gume plastikom. krpumu Hi pupimim snlvclimu iIi
novinama pre nego sto paC-new d<l prskate unulrusnjost kudsta
blutobrana. Gumeni delovi mogu da postanu krti od antikorozionog
sredstva. slOg;! budite uvek pailjivi bda ga prsbte iIi ubrizg~v~:e.
3. Koristite iicanu cetku za skidanje rde sa karo-
serije automobila, poklopaca tockova, nosaca za
akumulator, iz unutrasnjosti prtljainika, itd.
Obratite paznju na skrivene povrsine. Napo-
mena: pre nego sto se nanese antikoroziono sred-
stvo, jako zardala mesta treba namazati hemikali-
jama koje ilLrastvaraju iii skidaju rdu iIi je neutra-
lisu. Time ste mnogo produiili trajanje antikoro-
zione zastite i sprecili sirenje korozije ispod povr-
sinskog sloja antikorozionog sredstva.
4. OCistite sve ispuste i otvore na automobilu.
Pogledajte u prirucnik za svoj automobil da vidite
gde se tacno nalaze.
5. Napravite prilazne otvore na vratima i drugim
mestima kao sto su krila i postave za vrata da
biste mogli da ubrizgate antikoroziono sredstvo.
72
Upozorenje: uuputstvima za upoirebu antikorozi-
onog sredstva videcete gde i kako da napravite
otvore, jer nepaznja moze da dovede do prekida
elektricne instalacije.
6. Podignite ceo automobil i naslonite ga na dva
para sigurnosnih postolja.
7. Posto stavite zastitne naocare, uzmite zicanu
<"etku i skinite svu rdu ispod automobila, ali pazite
da ne dodirujete cetkom zagrejana mesta.
.1
j
8. Premaiite sve povrsine ispod auto mobil a
prema uputstvima za upotrebu sredstva za zastitu
od korozije.
9. Skinite sigurnosna postolja i spustite auto-
mobil.
10. Obucite drugu odecu da biste rnogli da poc-
nete da radite na delu automobila gde je njegov
estetski izgled vaian.
11. Ponovo proCitajte uputstvo 0 koriscenju anti-
korozionog sredstva i premazite njime sve gornje
povrsine karoserije pomenute u tacki 3. Ne zabo-
ravite da izbegavate gumene delove; pokrijte pne-
umatike pre nego sto pocnete da prskate unutras-
nja kuCista blatobrana.
12. Skinite sve ukrasne lajsne koje se rnogu ski-
nuti i premazite ih antikorozionim sredstvom, kao
i otvore i nosace na koje se montiraju, a zatim ih
sve vratite na mesto.
13. Stavite produinu cev na bocu sa antikorozi-
onim sredstvom. PridriavajuCi se pailjivo uput-
stava, ubrizgajte preparat u suplje delove karose-
rije kroz otvore za ubrizgavanje antikorozionog
sredstva izbusene u, skladu sa ta<"korn 5.
14. Stavite zaptiva<"e od kudelje u izbusene
otvore da biste ih zatvorili.
15. OCistite visak antikorozionog sredstva sa sebe
i sa automobila kerozinom iIi mineralnim rastva- . I
racem.
. :~r~
.. '21
tt i
 ODRZAVANJE AUTOMOBILA

rani delovi i prostirke. Da bi vas auto mobil izgle-

Odrzavanje dao sto je moguce novije, glavna briga treba da
yam bude redovno pranje, sezonsko podmaziva-
spoljasnjeg izgleda nje voskom, popravka manjih iIi veCih ostecenja
karoserije, odriavanje unutrasnjosti automobila i
zastita protiv korozije.
vozila
Pranje automobila
Alai i malerijal
Mnogi vozaCi tvrde da Cist automobil bolje radi.
• B astensko creva Pranje ne moze da ima nikakav uticaj, ali je
• Kofa uredan izgJed automobila vazan sa psiholoskog
• Sunder stanovista. Takode se kaie da vozaci cistih auto-
• Peskiri mobila imaju manje saobracajnih nezgoda. Pose-
• Krpe dovanje i voznja cis tog automobila svakako priCi-
• J elenska koza njavaju vece zadovoljstvo. Redovno nedeljno pra-
• Cetka za ribanje nje treba da vam postane navika, naroCito zimi,
• Meka cetka ako zivite u krajevima u kojirna se drumovi zasi-
• Lak karton paju hemikalijama. Postupite na sledeci naCin
• Usisivac za prasinu kada perete automobil:
• Voda
• Blag deterdzent iii sredstvo za pranje 1. Parkirajte automobil u senku.
automobila
• Sredstvo za ciscenje pokretnog krova ad 2. Dobro ispolivajte automobil pomocu basten-
vinila skog ereva. Ako nemate erevo, upotrebite kofu sa
• lestivo ulje vodom i sunder. Operite iIi obrisite ivice ukrasnih
• Sredstvo za impregniranje pokretnog krova lajsni kao i donje strane blatobrana, unutrasnja
od vinila kuCista blatobrana i branike.
• Sredstvo za glacanje automobila iIi sredstvo
za Ciscenje pre premazivanja voskom 3 .. Operite automobil. Napomena: ako auto mobil
• Sredstvo za skidanje katrana ima pOkretni krov od plaslike, postupite prema
• V osak za auto mobil uputstvima za »oddavanje pokretnog krova ad
• Kukuruzni stirak plastike« pre nego sto pocnete da perete automo-
• Sredstvo za Ciscenje hromiranih delova bil. Ako automobil nije mnogo prljav, nemojte
• Soda bikarbona koristiti sredstva za pranje. Sapune iii jake
• Bezbojni akrilik u spreju deterdzente ne treba koristiti. Ako je potrebno
• Trinatrijum sulfat iIi neko abrazivno sredstvo jos nesto osim vode, koristite bla-g tecni deter-
za Ciscenje u domaCinstvu dient za sudove ili blago sredstvo za pranje auto-
• Sredstvo za impregniranje guma mobila. Nemojte koristiti suvise deterdzenta iIi
• Sredstvo za Ciscenje vinila iIi tkanine sredstva za pranje. Napomena: specijalne krpe sa
• Sredstvo za Ciscenje prostirki hemikalijama koje se prodaju za pranje automo-
• Sredstvo za pranje stakla bila nisu preporucljive.
• Papirne salvete Perite automobil Cistom vodom koristeCi pri
tom velike komade frotira. Pocnite od krova i
perite nadole; operite krov, a zatim jedan po
ko svoj automobil uredno odrzavate i spolja i jedan i sve ostale delove. Napomena: ptiCiji
A iZflutra, sigurno cete za oJega dobltl moogo izmet, insekti i mrlje od katrana lakse ce se ski-
nuti ako preko zaprljanih mesta podrzite tkaninu
vise kada ga budete prodavali nego za zapusten
automobil te ce vam se stoga i vreme i novae i natopljenu jestivim uljem.
trud isplatiti.
VeCina onih sto kupuju polovne automobile ne 4. Isperite automobil. Ako ste ga prali deter-
obraea paznju sarno oa motor, vee trazi koroziju i dzentom, koristite za ispiranje Cistu vodu i Ciste
udubljenja, a gleda i u kakvom su stanju tapaci- peskire i svaki d~o dobro isperite. Dok zavrsite

73
 ;J
!

Ako je za pr3nje automobila potn:bno jos ndlo osim vode, koristete blag
teeni deterdzent za posude. lzbegavajle upotrebu SapUI13 iii jakih
deterdienata posta ovi mogu cia ostele boju na automobilu.

pranje i ispiranje svih delova automobila, veoi deo
povrsina ce se oSllsiti) ali ce ostati mrlje od vade.
Ponovo ovlazite ceo automobil da na njemu ne bi
ostale mrlje od vode,
5, Prebrisite automobil vlaznam, <'istam jelen-
skom koiom iii peskirom,
l. Pre nego sto pocnete da perete automobil,
predite krov sredstvom za ciscenje plastike iii
sapunicom napravljenom ad rastvora blagog tec-
nost deterdzenta za sudove i vode. Namazite i
skinite sredstvo za Ciscenje u skladu sa uputstvima
proizvodaca. Nanesite sapunicu kruznim pokre-
tim a pomocu rib ace cetke,

2. lsperite sapunicu bastenskim crevom iii

Odriavanje pokretnog krova od plastike kofama ciste, hladne vode.

Plasticni pokrivac na pokretnim krovovima 3. Ostavite krov do se osusi.

postaje krt j bledi, Ako se redovno Cisti i pre ma- ,
zuje zastitnim sredstvom traje duie. Pranje pla-
sticnog krova nije nista teie od pranja ostalih
delova automobila. Yedna plasticnih tkanina za
I<;rovove ima teksturu nalik na profilisanu koiu.
Cetka za ribanje sa najlon dlakama dobro Cisti
ovakve povrsine. Zastitna sredstva za plastiku
Cine materijal mekim i savitljivim i sprecavaju ga
da postane krt i da puca. Osim toga, zastitna
sredstva pomaiu da se odrii prvobitna boja i
tekstura vozila, Krov od plastike pere se na sle-
deCi nacin:
4. Premaiite krov sredstvom za zastitu plasticnih
krovova. Takva sredstva mogu da se kupe u pro-
davnicama auto-delova, Upotrebite ga u skladu
sa uputstvima proizvodaca, Obicno se mala, Cista
tkanina natopi tim sredstvom i kruznim pokre-
tima namaie tanak, ravnomeran sloj. Stavite
sarno onoliko sredstva koliko je potrebno da se
dobije mali sjaj.
5. Ostavite premaz da se susi najmanje 30 mi-
nuta.

74

____________________________••' I
I~"

L-__----------------------------------------~O~D~R=ZA~V~A~N~J~E~A~U~T~O~M~O~B~I~LA
6. Izglacajte povrsinu suvom tkaninom.
Napomena: postoje i sredstva predvidena da
obnove boju pokretnog krova od plastike. Njih
treba koristiti sarno za krovove koji su dugo bili
zanemareni. Ova sredstva se iIi rasprsuju iii
nanose cetkom. Ako je potrebno da upotrebite
takvo pigmentirano sredstvo, pailjivo se pridrza-
vajte proizvodacevih uputstava zato sto ova sred-
stva prodiru kroz plastiku i kada se jednom
nanesu, nemoguce ih je skin uti.

Glacanje automobila

Redovno pranje nije dovoljno da vas automobil

izgleda kao nov. Bez obzira na zavrsnu obradu
vaseg automobila, redovno glacanje potrebno je
da bi bio Cist i sjajan.
Najlaksi naCin da iglacate svoj automobil je da
koristite neki tecan krem iii sredstvo za Ciscenje
pre mazanja voskom. Teeni kremovi ·sadrze
sastojke koji tokom nanosenja skupljaju povrsin-
sku prljavstinu. Kada se koriste ovakva sredstva
za glaeanje, nije potrebno mnogo glaeati automo-
bil da bi dobio sjaj. Kada se sredstvo osusi,
potrebno je sarna pakupiti ostatke krpam.
Vaina je da opereta automabil pre nego Sto ga
namaiete sredstvom za glacanje. Aka astanu na
povrsini, cestice prljavstine mogu da ogrebu baju
kada nanosite sredstvo za glacanje.

1. Parkirajte auto mobil u senku da zagrejana

metalna povrsina ne bi ometala ciscenje. Nanesite sredstvo Zll glatanje vlaZllom krpom iii aplikatorom
preklapajuCim kruinim pokretima. Sredstvo ce se brzo osusiti
z310 je najboljc nancti ga na jedan dec karoserije. Trljajte ga
2. Nanesite sredstvo za glacanje vlainom tkani- Cistom i suvom tkaninom.
nom. Velike rayne povrsine treba prvo namazati
kruinim preklapajuCim pokretima. Sredstvo za
glacanje se brw susi te je zbog toga najbolje
glacati deo po deo.

3. Kako se koji premazani deo susi, skinite osu- Mazanje voskom

seni ostatak cistom, suvom tkaninom. Meka cetka
je pogodna za skidanje osusenog sredstva za gla-
canje oko ukrasnih lajsni na karoseriji. Sredstvo
za skidanje katrana korisno je za skidanje mrlja
od katrana i drugih lepljivih materijala koji su se
mozda zalepili za donje delove karoserije.
4. Proverite da Ii ste premazali sve povrsine.
Osuseno sredstvo za glacanje u pukotinama maze
da se skine mekom cetkom. Ne zaboravite da
oCistite ivice poklopca na prtljainiku, poklopcu
metora i vratima.
Najbolja zastita za vas auto mobil jeste dobar pre-
maz voska. Proizvodi koji se dan as prodaju, stva-
raju cvrst sloj koji stiti od loseg vremena, zaga-
denosti vazduha i jakih deterdzenata. Ti proiz-
vodi ne zahtevaju vise mnogo rada kao sto je to
nekad premazivanje voskom zahtevalo.
Postoje dye osnovne vrste voska. Jedan je kar- .
nauba, pravi biljni vosak, a drugi sadrii razna
hemijska jedinjenja dobijena od silikonskih poli-
mera. I jedna i druga vrsta prodaju se u obliku
tecnosti ill paste i obe mogu da izdrze 6 meseci

75

pod teskim uslovima. Teean vosak iziskuje manje
vremena i truda prilikom nanosenja, ali yosak u
pasti je trajniji.
Dobra operite automobil neposredno pre
mazanja voskom. Najpogodnije je to einiti kada je
vrcme prohladno (ispod 20°C). Automobil se
premazuje voskom oa sledeCi oaein.
1. Parkirajte auto mobil u senku.
2. Na opran automobil nanesite tecni vosak iIi
. vosak u vidu paste u skladu sa proizvodaeevim
uputstvima. Ovlazite meku, Cistu tkanin'; vodom i
stavite na nju vosak. Vazno je preCi slojem voska
svaki delic, s tim sto pojedine de love treba pod-
mazivati jedan po jedan. Pazite da vosak ude u
sve pukotine na karoseriji. Vosak spreeava pro-
dor vode ispod ukrasnih lajsni i na druga sliena
mesta koje napada korazija. To cete postiCi upo-
trebom meke eetke. Napomena: ne premazujte
voskom pokretni krov od vinila ili ukrasne lajsne
obojene cmom mat bojom.
3. Vosak se brzo susi zato visak odmah skinite
Cistim krpama. Ako se namaze suvise deb eo sloj,
iIi ako se osta vi toliko dugo tako da se stvrdne,
viSak ce se tesko skinuti. Ako do toga dode,
kukuruzni stirak moze da pokupi osuseni visak. a
da ne skine zastitni sloj voska. Sipajte malo stirka
na suvu krpu i skinite visak.
4. Ako ste skinuli visak voska, uzmite meku,
Cistu krpu da lako izglaeate povrsinu. Nedovoljno
glaeanje moze da ostavi pruge na vosku.
Kapljice vode na povrsini znaee da je glacanje
voskom dobra uradeno. Mesta koja nisu izgla-
cana voskom bice neravnornerno viazoa i bice
takva sve dok voda ne ispari.
Odciavanje hromiranih del ova
Da bi "hram'< izgledao kao nov, odrzavanje i
zastitne mere bice potrebni vise nego za druge
delove zato sto se neke sjajne ukrasne lajsne vise
ne prave od metala. Umesto metalnog lima, kori-
ste se plastiene mase u boji. Plastieni delovi proiz-
vedeni su tako da lice na metalne ,ukrasne lajsne
ali su manje trajni. Ponekad je tesko odrediti da Ii
su sjajni ukrasi na automobilu od metal a iii neke
plastiene mase.
Bez obzira da Ii su ukrasne lajsne na automo-
bilu od metal a iii plastike, zahvaljujuCi koriScenju
sredstva za Ciscenje hromiranih del ova i zastitnom
76
-]
premazivanju, izgledace kao novi. Jako zaprljane
povrsine bice bolje ociscene gustom mesavinom
vode i so de bikarbone, nego veCinom sredstava za
Ciscenje zato sto je ta mesavina pomalo abrazivna.
Izduvni gasovi 1Z motara, oa primer, sadrie
masne cestice koje se lepe za sjajne delove, a
tesko se skidaju blagim sredstvima. Najbolje je
premazati sve sjajne ukrasne lajsne nekim sred-
stvom za Ciscenje, a zatim skin uti zaostale mrlje
rastvorom so de bikarbone u vodi.
Ako posle ciscenja ne zastitite hromirane
delove, mrlje ce se po novo pojaviti. Yelike povr-
sine kao sto su branici i bocne ukrasne lajsne
mogu se zastititi slojem dugotrajnog bezbojnog
akrila. Akril je veoma otporan i brzo se susi i
najbolje je njime premazati .sto je mogute vise
hromiranih delova. Na zasticenirn povrsinama
nece biti mrlja i bite u velikoj meri zasticene od
ostecenja izazvanih vremenskim prilikarna.
Bezbojan akril moze se nabaviti u spreju u
prodavnicama auto-delova. Kada ga nanosite,
zastitite susedne obojene povrsine komadom
lakog kartona. Drzite karton na povrsini koje
stitite dok pazljivo prskate tanak sloj bezbojnog
akrila na hromirane delove.
Odri3vanje guma
Poboljsanje izgleda vaseg automobila mora da
ukljuCi i odriavanje guma. Ciscenje guma nije
lako. Razna ogranicenja u vezi sa upotrebom
fosfata za izradu sredstava za Ciscenje urnanjila su
efikasnost mnogih proizvoda. Trinatrijum fbsfat
ce, na primer, skin uti sve mrlje sa belih boenih
zidova guma. Kao zamenu za fosfate mozete da
uzmete neko od abrazivnih sredstaya za Ciscenje.
Nanesite ga vlaznom tkaninom i utrljavajte ga
ribacom cetkom u delove boenih zidova koji su
izgubili boju. Isperite Cistom vodom.
Stalno grebarije zidova gum a 0 ivicnjake
doyodi do ostecenja, a ne postoji Dista ?ito maze
da im povrati izgled. Postoje boje za koje se tvrdi
da obnavljaju bele bocne zidove guma, ali one
predstavljaju sarno privremeno resenje. Kada se
premazu, u prvo vreme gume ponovo postaju
sjajne ali ubrzo pozute i izblede.
Pneumatici su izlozeni i zagadenjima koja prou-
zrokuju gubitak boje i formiranje veoma malih
naprslina na unutrasnjim zidoyima guma.
Redovno Ciscenje guma usporava ovaj proces.
Koriscenje sredstava koja se prodaju za zastitu
guma usporava ga jos vise. Dva premaza ovakvog
sredstva godisnje dovoljna su da pneumatici
.,~

dobra izgledaju. Drzite se proizvodacevih pre po-
ruka u vezi sa ucestanoSCll primene.
Ciscenje unutrasnjosti automobila
Dobar usisivac za prasinu je alat broj jedan za
odrzavanje unutrasnjosti vaseg automobila. Tapa-
cirana sedista i prostirke u automobilu izlozeni su
habanju, a abrazivno dejstvo nagomilane prljav-
stin_e i peska ubrzava habanje prostirki.
Ciscenje unutrasnjosti automobila usisivacem
za prasinu mora da se obavlja bar jedanput
mesecno. Ako nemate podiie obloge, ne bi bilo
lose da ih kupite. ZahvaljujuCi njima, Ciseenje ee
biti lakse i brie, a osim toga zastitieete i najugro-
zenija mesta na podu vaseg automobila.
Tri vrste sredstava bice yam potrebne za cisce-
nje unutrasnjosti automobila: sredstvo za ciscenje
tkanine u zavisnosti od vrste kojom Sll yam tapaci-
ran a sedista, sredstvo za ciscenje prostirki koje je
ponekad isto kao i sredstvo za Ciseenje tapacira-
nih delova i sredstvo za pranje stakla koje ne
ostavlja trag.
Nacin upotrebe ovih sredstava objasnjen je na
ambalaii u kojoj se prodaju.
Ciscenje i pranje
motora
Alat i materijal
• Cetka za bojenje
• Bastensko crevo
• Mali noi iii strugae
• Plastika za pakovanje
• Lepljiva traka, gumice iii kanap
.• .Sredstvo za skidanje masnote sa motora
• Krpe
oStoji viSe .razloga zasto motor treba da Cistite
P od nagomllane masti i ulja. Redovnim cisce-
njem smanjuje se apasnost od pozara, cist motor
lepse izgleda i manje se zagreva. Osim toga, lakse
Je provcriti, servisirati i popraviti sastavne delove
cistog matara.
ODRZAVANJE AUTOMOBILA
Motor moze da se ocisti na nekoliko nacma.
Najbolje je parno ciseenje ako yam je dostupan
uredaJ. TaJ posao obavljaju neke servisne stan ice i
auto~obil.ske garaze. Druga mogucnost je creva
po~ vIsokIm pritiskom koje radi nil paTU i kojim
mozete saml da se sluzite u perionicama automo-
bila.
Medutim, motor moiete da ocistite i sredstvom
~a skid an):, masnoee; Ov.akva sredstva najcesee
ImaJu pnhcno Jak mms, ah obiono su nezapaljiva i
efikasna.
Upozorenje: sredstva za skidanje mCfsnoce koja
se koriste za Ciscenje motara iIi njegovih delova
sa~rie hemikalije koje mogu da OSlele boju l1a
vasem automobIiu. U ove skodljive hemikalije
spadaJu tnnatnJum sulfat, aceton, kausticna soda,
kao i razredivac laka (destilat nafte). Da biste
slgurno zastitili automobil od moguee a ostecenja
boje, svakako pokrijte poklopac m;tora. Ako
sredstvo padne na obojenu povrsinu, isperite je
vodom i prebri'ite.
Motor se, kupovnim sredstvima za skidanje
masnace, Cisti na sledeCi naein;
1. Obucite staro odelo i upalite motor. Pustite aa
da radi 15-20 minuta dok ne postigne normal~u
rad~u temperaturu. Ovo ee ubrzati skidanje pr-
IJavstme.
2. Iskljucite motor, podignite poklopac i skinite
kuCiste preCistaca za ulje. Uputstva su data u
~delj~u »Servisiranje preCistaca za ulje« u poglav-
IJu »Slstem za doyod goriva«.
3. Prekrijte plastikom (mozete koristiti delove
kesa za smeee) sve delove koji mogu biti osteceni
ako se poliju vodom, narocito razvodnik paljenja i
karburator. Osim njih, zastitite i alternator. Na
dizel motorima prekrijte alternator i otvor za
vazduh.
p()sto pokrijete ove delove, pricvrstite plastiku
leplJIvom trakom, gumicama ili·kanapom da se ne
bi pomerila usled pritiska vode iz creva.
4. Na~azite ceo motor sredstvom za skidanje
n:asnoce prema ~putstvu proizvodaca. Upozore-
nje: l1~moJte pusllz. Neka sredstva za skidanje
masnoce su zapalJlva. Ako se koristi pr.oizvod
pakovan u kantici sa brizgalicom, maida cete
morati da upotrebite staTU cetku za bojenje da
bIste premazali tesko dostupne povrsine. Neka
sred~tv~ z~ skidan)e masnace mogu se kupiti u
spreJu sto Je skuplJe, ali efikasnije.
5. Ostavite sredstvo za skidanje masnoee da stoji
onollko dugo koliko pise u uputstvu.
77
OORZAVANJE AUTOMOBILA

CD

\
I i

Delove koji mogu biti poliveni vodom treba pOkriti pre pranja motora. Oni
ukljucuju (1) Imburator, (2) razvodnik paijenja, (3) indukcioni kalem i (4)
alternator.

Operite motor vodom iz bastenskog creva.
Napomena: na dizel motorima ne prskajte pumpu
za ubrizgavanje goriva sem ako nije hladna.
Prskanje hladnom vodom moze da osteti vrelu
pumpu. Ako yam je motor jako zaprljan, mozda
cete na izvesnim delovima morati da ponovite
postupke 4, 5 i 6 nekoIiko puta. Osim toga,
mozda cete morati da skinete jako zamascena
mesta mllIim nozem iii nekim drugim strugacem.
7. Posta zavrsite sa pranjem motora, skinite pla-
stieni pokrivac sa karburatora i drugih delova.
8. Vratite na mesto kuCiste precistaca za ulje
spustite poklopac.
9. UkljuCite motor. Napomena: ako motor tesko
startuje, mozda su se ovlazili kablovi za sveCice.
Problem se najcesce reSava tako sto se obrisu
Cistom tkaninom. Ako ni posle toga startovanje
nije lakse, pogledajte da se nisu ovlazili bobina iIi
razvodnik paljenja. Obri,ite ih suvom, eistom
krpom.

78

- - _ . . ..•. ----------
 ,

OTKRIVANJE
KVAROVA NA
AUTClM()mILU
tkrivanje kvara na sopstvenom 0utomobilu
Q predstavlja jedno od najveCih zadovoljstava
mehanicara-amatera, pogotovu ako je istovre-
meno i sposoban da ga otkloni. Medutim, otkri-
vanje kvara moie da bude vrIo teSko, cak i za
iskusnog mehanicara. Ovo je posebno izraieno
kada radite na poslednjim modelima automobila
sa komplikovanijim elektricnim uredajima, kao i
sistemima za paljenje i dovod goriva.
Da bismo yam pomogli da utvrdite moguce
uzroke nekih najcesCih problema, prilatili smo
nekoliko tabela za otkrivanje kvarova. I u slucaju
da nemate namefU da sami apravljate automobil,
ave tabele ce yam pomoCi da se na pravi naCin
abratite strucnjaku.
S obzirom da problem koji imate moze da bude
prouzrokovan kvarom na nekoliko razliCitih
sistema (startovanje, na primer, moze da bude
oteiano usled neispravnosti sistema za paljenje ili
dovod goriva, elektricne instalacije iIi sistema za·
preCiScavanje izduvnih gasova - iIi dva iIi vise
njih) dali smo uputstva koja ce yam pomoci da
otkrijete odredeni kvar.
Problemi koji su, na primer, vezani sa radom
koenica, sistemom upravljanja ili osvetljenjem
veCinom su oCigledni. Medutim, problem sa
pogonskim agregatom teie je otkriti usled suvise
velikog broja medusobno povezanih delova.
Pazljivo proucavanje moie da vam pomogne da
otkrijete kvar na svom automobilu ukoliko vam
ikada bude potrebno da to uradite sami.

POGLEDAJTE
SIMPTOMI SLEDECE TABELE
Automabi! ne funkcionise dobro, motor radi A, C, G, H iii I
grubo ili trosi suvlse goriva
Motor se zaustavlja C, H iii I
Motor tesko startuje A, C iii I
Motor trosi suvise ulja A iii H
Motor se pregrejava E iii G
Dim izJazi iz autornobila A, C iii H
Otezana promena stepena prenosa D
Automobil pravi neuobicajenu buku A, S, C, D, G, H, I iii
J
Automobilom se oteiano rukuje, vibrira iii je J
oteZana upravljivost
Nenormalno ponasanje kocnica S
Svetia, pokazivaCi pravca (migavci) iIi brisaci F
vetrobrana lose rade
Grejac iIi klima-uredaj ne rade kako treba E

79
 o
"~1 ~
00
o <: z g:: o
fi?
~
2:: ~ N V
-" g,< •
i':' "
15 ;:::
." 1-3
.,;;:., 'h..
!;;;'
0""-
;>;;
:0
"2:: 3 3 '" >-l
ij--l
~~ ~0 ~ g<
~_
0 " ru
rr " N" ru 0 _
~
'0

~" il'1
3

~. ~ ~ l~l
o " 0 " 0 0 ;:::
~
~N~<~<O
ru o 0. @ '1 ru _ ....." ....
0
9.
N
<
r
0. u0_ "
...,
ru
2" \';I"
.... '"'
-"
0.
3
~
0
- E"
0<
3::l ,-,
0
8
'""'
0
-ru"
3
0
ru
rr "'
ru
3
.....
l'h.."
,...-
Z
c..
m
"'" f1> P.l III

'"0
(ll

00 'h..
;>;;

~
g:ru
o"", Q5Q
::J
0
~ ~
,...- ~
:0

tE) '"
-=:
a
D
2"
<Jq
c
..:::::
"
o
~
p " " MOGUCI UZROCI
z
::-
IzgoreJi iii istroseni ventili
::-
• I • c:
• • • • Istroseni klipni prstenovi d
!!:
o
• Istrosene yodice ventila III
r
c:
I -,--++--1-+----1---+----+--

• UJje iz motara propusta
+1---- - - " - - - - - - - - - - - - - -
I • Potrebno je podesiti ventile
I---------l----+----+-+--I------+----+---+------f--f---"
Ncispravni podizaCi ventila

rr
• I •
I--+-I-+-+--j-~--f-------l-------+I-------+I---

~:"lf ~---/< ~
sI.R f------i-I-----i--+----f-~--+
• • Vcntili se zagiavijuju
---------j
• • • Slomljena opruga venti la'
!~!'
~il g r , ~-"~--t:T·-·r-··t LI I ! Po~~:~~~ni razvodni uredaj, lanac iii
;;.::J' 3 f-----+-----I-------II-=---l-----I-----.- - - -----+----"-""
f1' ;:;
" 8
9:. ~.
0
•
------I----f-----+--"---\------~-I-_____1------l----f------I-
Slomljen pagan razvodnika paljenja
-I
-"u
3 - • Slomljeni nosaCi motom'
*a
u
8 3
0
I-------+--+-----+------I-I-f------\-------\-----+-----I---~------------_______I

~fr
3o 00
• ~~-"-+--__+____+____-I------f--"-"
Ostecen gJavni lezaj
"~-----i
u
o• 3
• Ostecen IHaj pogonske poJuge
+---
~c ~• 1-------1-------1 1+----1 +------1 -~
•
_______________________ ,L----L_ "_._--'-------L_-'---~_
Izlizane klipnc osovinice

t,
·'1
r
-,
en, c ...; en I
;c
.
<'
""o.
Z
~
<
0
N 3 0
0'
"0
"0.
."
ro
0.
~
ro
X-
<
~
0.
"
0
0.
~
§1
0 f'!. 0
'0
w < 0 "
2. "0" 0 D
0 0 0 ...;
V1~~
2. "3
0 ~
n "0
0 "0' < ~
'0
0
'0
"0.f'!.
X- 0
[;)0
"-. .:g"
0. 0
0'

""0
"
~

"0
N
0
c
0
.:g
0
0
""
:;.
".
"
0
c
~,
0
r.;- W
n,
0
0" -
~
""'(j<CT.'l
t"1-t"1
~. :s 2. G §"
~Ot"
7<'
'0 U c
~
0 '0 "-
Z>
0 0
0' :; 0
0
0
2. "
2. r, v <
n
"
0
0'

"
2.
0'"
;.0;-

0,
0
"-
0
['.
r.
-.
'0
-CT.'l
0 "
2.
c
-6 "c
N
3
'0
c
0
0
0- or
0
.~ 8.
~ I-···+·····+-I-·-·..--~··
MOGUCI UZIWCI
• I • e I. Nil.ak n1vo u!ja

• • ~ Vazduh u hidraulicnom kotionolll sbtelllll

• • • • • I Potrebno je podcsavanje kueniGI

._~.J. __ . OsbblJene kocnice usled preglcJJvallp
--·-...!.I·-I-I-.!.....I-I---I----< • Ivlast i[i ulje na ohlogama kOCllicil

• • !:!sii~ne obJogc 11..0.","::11(:'.:' ..___.. _ ... _ ...... _I o

o
• r \:li1zne kocnite
\
• Ncispravan VaklJlllJb~j scn-~_lllt:h~llil<l11l '<:"
;JJ
0Q~

~.~ ~
~~ 2.
\ -+--I~··'-
•
• • I
•
I II
Poluini sistem kocnica se laglJ\ Ijuje
I NeisplJvna e!asticnil creva
l>
Z
'-
g:g.~
~. ~~.
::; -- ~
\\ •
• I
~I--I-"
•
•
•
..~,-
___~J--.-----...
. Olabavljcni iii pohaoalli 1c2ajcvi lockol'll
1--j--j=rOI;b"iic,~ilii;OI,;ba';ide~OV;~~D'~"'Os!a_.
r~ PreJIlJl [ockovi
m
~

- - -nisu celltrir-ani l>

& ~. 3 --.~. - -.. -.--- .. -- ..·--1 ;JJ
'" r; ~labav!j~ll~stega dis~~~c~icc
2' g. ~
to

\ o
o~2
;--1·~-I=1~~~ _~syriv~~el~e_~i~~~otIlj~_=_ <

=E l>
"'0 0 n·
.. <
_ _ _._~~~.~~~lIrjta~_dobos !~tllice
Q
~ ~ 2.
--'----1--------1 -.~t--t-=~t-- ~
• .--4-----t------i~ _~__Neisprav~~~i~lli cililld~r ~
o Q
Z
;} .; :3
• l>
t3 ri 2.
~. ~ ~
Q "
• • •
1·--1--1"-,,'-,,,- •
NeisprllVlln gbvni cilindar j l>
c:
2. ;j
;, :3 • ·~·-I---I Slabe iIi ostecene povratnc_ :)P~'~I,ge_'____ -l
o
S]
o 3
~g
• • • Zasecene doboHocnice
s:
o 0
'Ci
• PlljJvstina u koCiouunl mehaniznlll o
•
n
< ~ Zapuscn jlj zalllrseJl koCioni cevovod III
2. '" - -----~
r
00
~
Q
: 1- : • Zamrznllti kllp stege disk-kocnice
----~ c:.
ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU

8
TABELA C-l =
"0
~
~
0
.~ " "2
~
e 0
>

SISTEM 7,1. LJ.M..

":;- 0
0
e =
u "
E
0
(3 0 ~
"0
'" Q. 0 "' 0
"" 0
DOVOD GORIVA ~
"
0
N

'n.
"
.0
0
'V "
"I
N
, ":;" ,0:
:0 0
>
"
"0
N
~
.0
=
S
~
0
eo
0
N

'n.
"
~~

~~

tl ~~ --- E '" '"

MOTORI SA -"
>~
'U
"" "
N :;
0
N
0
N
"
N
E
~
"
NO
0
0 El: 5. 2 ·u
g 'U
"E "0. > "o "=
KARBURATOROM 0: go
= " " !2>
v
"0
0
.fa ~
0.
" v
"
N.o
= "
" ;;g ~ "
N .u 0 > ;u ~

;:J :;1-:" " 0. :;I

-
·U
-2 0.
" " ~"

.u = :~
";: .~
~
~ !S:!
~'2
u 0
.s g)o 0 0.
"" 0.
">= " ·E .~
.""§I = "=
(':3

;:J Q.
'> "" ;~> = ;; 0
"~ ,'2,
j; 0

'"N'","" ,-Z~~~
v
"- " 0 ~ ;: .~
-.-o.u "t. ~
.~

= '"
SIMPTOMI
":;:
0 u 0
Za.
" ""N
~ ..:;.::
Z
u
Z
"05
0" "
>2. =
0:
"
c.
"
N
g-
N
"o.
0
N
';;
Z
'",
"
N
£
;;:
~

,
• I i
Teska startovanje hladnog motora
I, I
•
I !

Teska startovanje zagrejanog motara • •I

;
Motor se zaustavlja • • •I • I
I
\ I I ;
Dim iz izduvne cevi • • • •I I• • I
,
, •
,

I, ,
Velika potrosnja benzina • I I
• • I • • : • I
: \
I Motor se »umara« prj velikoj brzini • • •i• • , !
•

I• I I
Grub prazan hod • ; • • • • I
Motor )posrce« p~i!ikom ubrzanja
I
I • I
I ; • • • ;
I
,, I
I
Prep!avljen karburator • • I
• • I • • I

I
Detonacije u motoru- • I • II I• • I I I I
,

, -Dr
.
-;;

•It,
7 I", J)../;, ',1

i,

JI ',~ I

I
~~'

GJ
I

ffi
'tjpr
I
Obicno se prvo posumnja n1l karbur~tor ali problemi u vezi sa gorivom testo nastaju
I na drugom meslU.

82
! =

ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU

-----------------------~---=~~~~~~~~~~~

TABELA C-2
SISTEM ZA DOVOD
GORIVA BENZINSKI
MOTORI SA
UBRIZGA VANJEM
GORIVA ~

o 'U 'U
,::; i b1
.~
SIMPTOMI fJ ~ .D
;::0
I
Motor ne startuje
I• • I • • • • I !
i \
Motor tesko startuje
I• I•I • • I i • I I• • I
Motor se zaustavlja ! •
• I• • • •
Grub prazan hod • • • • I• I ! I
I•
I

Velika potro.snja benzina • I •

Ie • I I I
Motor >'posrce« prilikom ubrzanja
• I • I
Nedovoljna snaga matcra
• I· • I I I• I•
!
• I
Dim iz izduvne cevi • I• I I I

Postoje dva sistema za ubrizgavanje goriva; sa posrednim

ubrizgavanjem (Ievo) koji je prikazan sa dva ubrizgaca i sa
ncposrcdnim ubrizgavanjem (desno), Ij. sa ubrizgatem za svaki
cilindar.

83
- VU"'KIVAN"t:~VAROVA- NAAUTOMOBILU

"
'0- "§
"> ~
." ,
TABELA C-3 .;:"CO .~
~ C
,~
0
.::
:;
N

"
>
'c0 ~
0
SISTEM ZA DOVOD .D
c ? 30<> '"
N

GORIVA u " ""

,~
'u 2
"
0
,:5i "
.~
"
'U

~
N
,~

0 " 0 -" u
,3 ISh
N
'u ~ 0 ;0
DIZEL MOTORI 0::
"""-
0-
,0 'u
0
:;;
CO
a ""a e"-
"- = .'-'::::
5 a ."
N u "- " .~ ;c:3 0-
;:l

<:J ~
;:l
'r=
'u
'U

"S} """ " !7,-.~ ">

on
0";:::;'
"e> -~! "2'" <::l I
~
"-
C
,:;;
'.0
0

:e-"
>
0
."

"" -""
."

" ,~ c
"
Q
N

SIMPTOMI
0
:;; z
.~
'";:l ;:l.D '0z=-D "0:
.D
N
0-
" N
0.
"
S
0 6
Motor ne startuje • • • • • •
Motor tesko startuje • • • • • •
Motor se zaustavlja • • •
Grub prazan hod • • •
lzouvni gasovi se dime • • •
Velika potrosnja goriva • • • •
Nedovoljna snaga motora • • • •

Pl.lmpa za I.lbrizgavanje dize! gorivu treba da obc1.bedi gorivo za svaki

ciiindar I.l tacno odredcnim intcrvalima. poste kod dizc! malara nc
posteji sistcm za paljcnje.

84
 ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU

I
I
TABELA D
PRENOSSNAGE
I POGONSKI
AGREGAT

SIMPTOMI

Kvacilo proklizava 1 • I• I I I I I I I
Otezana promena stepena prenosa - I -I· I • i • I I I I
ZUDcanici se sudaraju pri promeni • I... I I i I
stepena prenosa (cuje se "krcanje« ~'--~''1'--+--i-' --+-+-+-+-+--+--+--+--'+---i---+--+--1
Automatski menjae proklizava Ii • 0 •
I
Automatski menjae se ne ukljllcllje • • •,•
pravilno I
I
, I I
\ Nizak niva ulja u menjacu I I !
i I !
I 'I • I I I
i
I Trzanje prilikom promene STepena • !
i prenosa I
I i
I i
I I
\
I J ak »zveket« pri maloj brzini
I • Ii •
i

I• I• I• I i
Cviienje ispod automobila I
I I I 1

! I I
CUje se krckanje pri zaokretanju voziia
I I I 1
I· 1 I •

KompJktn>1 konslrukcija ,istema sa prednjim pogonom Neiova priLl:!:

kad odri:Jv',;r.ja.

ss
 00
0> r- --- - 1-;:1; ~
en
o
o
a~~ 8.~0 I g.2-<:
$: ~ ,.::
8
0
8
:::: :n
~ i:J::CI'lt-3 <:
::: ~
0
~ -g: g' »
~

3 "
-b 0
'g ~ t"""t;J> zc...
~ x- qq
B.
0
.....
~
0
"~
>>-3c:;
fr· [ '~M m
~~t"""
~,
0,
"
';i' "c. ""
2. " ,.::
~N>
~ <
N

"n
.. ..::::
0 ~

~ " <
»
" " :n
t;;>~ o
/ ~~ ~i
~ ..... ."
"8 ~ ~ :3 Z'
~a [~
f.---f--.--f-f..---.-I--+~~--~~-
MOGUt! UZROC!
»
~ 3
~.@ 3" ~
~ ~~~.
J;:!" g.. <>
~-g
-0 3 :" :3
::1

;3
~.

5
t-t l- f ---1--+--
•
•
Nizak Diva tecnosti za hladenjc
.---
Zapusen sistem za hladenje
»
c:
-l
o
s:
~ 1l \3 tj
"032::T • Olabavlien ili iskidan remen vcntilatora o
"
g~~.g.
n_
-+---f--.j---+---I--~'--- OJ
<;;";§ 32.
~ 0
f"2
0
i'!.
f----+-.",-+---., __!____
• +_~rermostat osta!_~ zatvorcn r-
c:
Tennostat ostaje otvoren
~ fr ~
• I •
... cr -:
§ 5. i:.- f.---I---i---f..---I-f --l
3
<
g ~ ~
0
0
0
< . .~,--l- ..l_-----t~~~javstina • na ~.~~yaku
._--
S 1:1.;;;-
•
0"'0'
0 " • Pokvarena pumpa za vodu

~~I r __. _t-----~-.I------I__~~.~eceno crevo llladnjaka -!

n.O
'" ~ r.
~" 0
_. 0- 3
II>

) • -. ---I
=-::::,. Propusta zaptivka glave ciiindra
!(l 13 ::0;

) t -+-+-+-- --+--------
I,
t ~~
r~ __ .__ ._~
Kasno paljenjc •
__+--1 . Zapuscno jezgro grcjaca

~I--~
Otdano regulisanje temperature

Nedovoljna koliCina rashladnog fluida

~-• f.
.- Olabav!jen iii iskidan pogonski remell

• Neispravna spojnica kompresora

-+-• Prljavstina na kondenzatoru

I,
,
~';:;;O'.

ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU

I
I
TABELA F
OSVETLJENJE I
SIGURNOSNI u
o
UREDAJI "
N
;:l

SIMPTOMI

Svetla su bleda

i Jedno svetlo ne radi

• I• •
I I
PokazivaCi pravca svetle sarno sa jedne
I strane I•
I
• I I I
PokazivaCi pravca se ne pale
I• • • II
! Ne rade brisaCi .vetrobrana
I • i • i

Ne radi uredaj za pranje vetrobrana •I

I
Ne pale se stop svetla • •I I
Stop svetla ostaju upaljena • I•
!
I

Prednja svetla se pale i gase

I I I • I

~STi'
! ( ~

lJtZ

Ako otkuze neb elektricni uredaj, jcdna od prvih stvari koju treb~
provcriti je osigumc, Uvek rlOsitc rez:crvne osigurace.

87
 -- - ._-- ---,-

ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU

I I
~"~ ......... .i&..J ...... U" , !
I I
.;; i i i
IZDUVNI "u I ~
,~

~
>
;;:;; 0
I
SISTEM .S' ,fi0 0 :E'
! '=0-'" 'u u "
'u

"
~ ~ ~
"-
! 0
" I ;~ 2 ;~
"0
.~
N

.-
,-> I
0
.~.
~
-" .~
i
0
.- ~ ~
u I >~ 0- .- 0.
I, 0 "> i ::;-~ >
~ ~
"a.0 .-> .=.
.::; .;;"
0::
N
" ! ~ "
~;:;; 0
0. ~
u "u
,~ u
u
;:, "0
" u> I
, ·co
.~ >
u
~ .~ ~

,0 u u "" ~
I """
"- 'is
;:, 0 I g :.; 0 ~
5. ";;
,~

r.:l
0 5- >
0
~
.n "0
> "
.n
~

~ ] 0"
u
SIMPTOMI :;; I :§ IN u 0
i I
I
Veii4a buka
I• I I i
I Sist.anje iz izduvne I • I
I ceVI i I,
I
Dim ispod automobi!a • I I• I I
, lzduvna cev zveCi I I I• I •
Izduvna cev vibrira •
i Nedovoljna snaga
motora

Pregrejavanje motora

Glavni dclovi izduvnog sistema: (1) izduvni vodovi, (2) kat;J!ititki

konvcrtor, (3) prigusiv;Jt i na nckim voziUma (4) rczonalor spojcn
cevima.

88
i=-

...
ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU

TABELA H
SISTEM ZA
PRECISCA V ANJE
IZDUVNIH
GASOVA

!
Uljna isparenja izlaze iz motora
I• I• I• I I
I
Ulje na spoljnoj strani motora • • • I
Skripanje iii lupanje • • I
Motor se zaustavlja • • • I• • •
Nedovo!jna snaga motora • •
Velika potrosnja benzina

rvlotor ?>okleva« prilikom ubrzanjn

I• • • i • I• •
!, •
I.
· \

I • I,
• I
Motor »fijuce« prilikom ubrzanja
I • I
Upaljenu kontrolna lampa za motor
I • •

Venti] Z;) rccirkuj;jciju izduvnih gasova U$iSilVa izvesrlu kolicinu g:l,OV;; iz

izduvnog v(}da pomocll vakuuma i ubacuje je u u~isrli vod.

89
 ,-------------------------,--.I--r T ,----.--,'----------------------, C
""o cr;,:: otn t:
~~~~~
~ Q
~ ~ ~ t!1 '"

i f~ 1 gf ~
2
cr g ~-~
-g 6 ~
6
~
""
gg
~"
0
~
~ "<
:l
i:"'I~ ==
~ o 0
'0
.§ ~ ~ ~'O
'8 0
~ ~t"rje!l~t"rj
--0 ):I
~
~ '0 ~ o ~ ~ ~ :2
~~tg~
~
~
s-: J>!_ ~ o ~

e @.
~
n,

~
0-
R ~
~
~
g.
"~ ""
~
"
~
p;
n,
~
~
~

0
t"rjN .... ("'j ....
c..;
"!
~
0
3 3 " o
~
o
o ~ g- "fl,
~ ;;... .... <
r6 ] ~
6
~
a n,
o 'Z
.... ::Il
'0
2_ 0- ~ o
~ ~
< 3
8:"
o
6
" MOGUCI UZROCI z
>
~s~ _____ 1 +--H---~ __._. Ispraiojen ~kumlliator >
C

_.+.
~ 0<
~ ~ 2. • Olabavljeni i1i prekinuti proyodnici -f
-------------~~--~
2. ;; g.
"0 1r 0-
---+-I---------+-- •
-
Neispravan eiektropokrelac lIt o
[g ;: --+----i---t~ automat elektroookretaca
:S::.
. ., "8
·. . qa ~
,___ ~_+- ~_~ __.____ ._.~ Neispravan kontakt-kljuc
0'

1I
..........j OJ,

~
~n·
o •
~;;
" D' •
"- "
N
• • •••
---
• _. Neispravna »platinska dugmad«
C
"~. • Neispravan neutralni sigurnosni prekidac
o ~"

\
0-0
00<
• n g
~
~:[;
F; co"
_---+----+I ____
• +_--1_---+_--+----_1_
I • I • ' I-Otlr-,,'nllf!
I · I • I • I---------t------- ----.--.
-
sveCice
--l
•I• I• I • ' I Nepravilan zazor svetica
8
_-I·J~r I • I • ..\
~~.,;;,
---I'!" -----I-------I--+----l-----+----- -----1
• 1 ...-! Neisyravan indukcioni k~le_~. (bobi~.~?

~
*grf
o " 0
[~.}
. " " •
t---"--I-~~-j-·1------I~-1-
Neispravan kondenzator
o~!!
.-
:-'E.:~
f":!j +
I I
f---i-----I---;-t:
I
• •
~.---­ --~I-
• Osfecen·poklOpac iazvodriika paJjenja
iIi razvodna rucica
-------- - - - - - ----1

I-~·--
• • • • Osteceni kablovi za sveCice
rol~ ~_+ t ± _ I __ ~ ____ I.!og;esno poddeno paijenje
(() -. 1-;. l_j__I~~ _ ---~._l~-p;~kliz;~ pogo~ski rem~.;;;;;;;;;-,;;:;;----I
(()
o
o
II
"
G
'C::Y

'If-
-.I i-±-t-t _ _
• - - - - - - -----
t_t=_~~pokv"""'.~egUlat"'-""pona (regier) __ ~
Regulator napona padden nll rusku
--- vrednost .
-----~------------------

Pokvaren alternator
IOI~ • I • I
1---+----+----I---I-I-----1---f---I·--I---+-~-- --------------J
•
·~i-----I--+--..j--
T~trn~f'.n
I-~I-------I----l-- -----l-------1----~---------------.j
;JkumuialOr

l--...-....... I •
.~----L......._~L_.-_ ...L __ • Pokvaren kompjuter za motor

I
- ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU

TABELAJ II
.;:
SISTEM ZA o
""
o
UPRA VLJANJE
I VESANJE '"
N

SIMPTOMI

Suvise krut upravljac • • • • • • • J

I ,
Automobil ~}vuce« u stranu • II • i • i • I'· • I • I
• I, •
\
Automobil ne »dtZi pravac«

Neravnomerno istroseni pneumatici

•
• I •• i I \ I I. \·
•
1 • • • •
i Prednji tockovi krivudaju I I III I • I • I· I I
1~-V-ib-T-ir-a-nJ-'e-p-n-'-ve-l-in-'m--b-no-'-n-am--a----~1----Ir---r---~I---r---~li---rI---+---+i---+---+I---i---i--.--r-.--1
i

Automobil nema ravan poloiaj

Jaka lupa na neravnim putevima • ! • I • I

Upravljac ima veliki zazar • • • •
Kloparanje u upravljackom
mehanizmu i •I
Lupa sa prednjeg mosta
I• I •

Upravljacki mehanizam sa polugom u vidu zupcaste letve (levo) koristi

upravljacku kutiju za pomeranje 5 jedne nJ. drugu stranu, dok s!stem sa
po!uinim zupeastim prenosnikom (desno) koristi pogonski zupcanik
montiran na poluzi.

91
 SISTEM ZA
STARTOVANJE
amislite sebe kako jednog hladnog jutra pre
Zsezdesetak godina prilazite svom automobilu, ,
Ulazite, okreeete nekoliko prekidaca, pokreeete
nekoliko poluga, a onda odlazite do prednjeg
branika gde hvatate veliki rucni prekidac, 1z svo.
snage poCinjete da ga okreeete, Ako imate sreee
motor ee, urnesto da odgurne rucicu unazad i
polomi vam ruku, poceti da brekee, a zatim ee
nastaviti da radio
Danas nam je zaista tesko da to zamislimo.
Vise ne postoji cak ni otvor kroz koji bi mogao da
se uvuce rucni pokretac. A cak i da postoji,
motori su veCinom suvise veliki i imaju sllvise
,snainu kompresiju da bi mogli da se pokrenu
ruKom,
ZahvaljujuCi snainom elektropokretacu (anla-
seru) koji se napaja iz jakog akumulatora, to eete
uClniti jednostavnim okretanjem kontakt-kljuca,
U stvari, zahvaljujuCi elektropokretacu, pocele
su da voze i iene (a i mnogi muskaTci),
Sistem za startovanje
Delovi sistema za startovanje automobila Sli aku-
mulator, neutralni ~sigurnosni prekidac, glavni

SiSlem za startovanje se aKlivira kada S1: kontakt.kljuc ohene u pololaj

za pOKrCtanje mOlora. Na laj nacin. eleklricna energija prolaz! kroz gla\'ni
prekidac (1) preko neutra!nog sigurnosnog prekidaca (1) u automat
elckuopokretaca (31, a napon iz akumulatora (4) prenosi se do

j'-'
elektropokretaca (5),
CD

ITI':~
1i! , ;~
;
U!,~j
I:',
::,'
;:
il:'
1'1
'"
~~il
:~I
;]11
'i:!
·'l
,i
"'r
II
~I

"
\'1 92
:I
j
prekidac .(kontakt-kljuc), automat elektropokre-
taca, clektropokretac i elektricni provodniei.
U osnovi, sistem za startovanje_ radi oa sledeCi
naCin. Kada se kljuc za paljenje (kontakt-kljuc)
okrene u polozaj start, elektrima struja dolazi do
automata elektropokretaca, a napon iz akumula-
tara prenosi se do elektropokretaca. Elektropo-
kretae zatim pokreee zamajae smesten na zad-
njem delu radiliee koja pokreee sve de love
motora. Sistem za paljenje proizvodi elektricnu
varnicu na sveCici koja paii smesu vazduha i
goriva iz karburatora. Aka su svi delovi ispravni,
motor bi trebalo odmah da upali. Navescemo
glavne delove sistema za startovanjc:
1. AKUMULATOR. Akumulator je osnovm
deo elektrienog sistema. Ako bi trebalo sve funk-
cije akumulatora da se svedu na jednu, to bi bilo
obezbedivanje elektricne energije za elektropo-
kretae i sis tern za paljenje koji pokrece automo-
bil. Danas se koristi i za napajanje elektricnom
energijom svetlosnih uredaja, brisaca vetrobrana.
uredaja za pranje vetrobrana, gre]aca bobine i
stakla, radio aparata, kasetofona, radio-veze. raz-
nih automatskih ureaaja kod savremcnih tipova
YQzila, kao i regulisanje rada motara.
Akumulator saddi u sebi hemikalijc i metalne
place koje meausobno r~aguju i po potrebi proiz-
vode elektrienu struju. Sto je vreme hladnije, iii
sto je akumulator manje napunjen, to je njegov
rad slabiji. Tako ee potpuno napunjen akumula-
tor na 25 °C proizvesti sarno aka 65% energije na
o °C iii sarno 40% na -15 °C. Nazalost, u vreme
kada je rad akumulatora najslabiji, tj. pri niskim
temperaturama, on je takode i najvise opterecen
zbog potrebe da pokrene hladan motor. Iz tog
razloga preporucuje se da obratite posebnu pai-
nju rra akumulator kada je vreme hladno.
Kada akumulator zataji, verovatno je u pitanju
jedan od sledeca cetiri razloga: sistem za punjenje
akumulatora nije ispravan; istice mu vek trajanja;"
nije dovoljrio snaian za vas automobil; neki od
prikljucaka ne funkcionise kako treba. Medutim,
aka imate problema sa startovanjem, gr~ska nije
uvek u akumulatoru. Moze se dogoditi da su
polovi vaseg akumulatora korodirali, iIi da imate
lose uzemljenje iii du je motoru potrebno podesa-
vanje. Proverite da Ii Yam je akumulator z3ista
neispravan pre nego sto kupite nov.
2. NEUTRALNI SIGURNOSNI PREKIDAC.
Ovaj prekidac omogucava Tad sistemu za starto-
vanje kada je poluga menjaca u neutralnom polo-
iaju iIi u poloiaju za parkiranje. Ovaj prekidac se
naziva i sigurnosni prekidac za stanovanje.
3. GLAVNI PREKIDAC (KONTAKT-
KLJUC). Glavni prekida': ima obicno eetiri polo-
zaja: neutralan, potrosaCi pod naponom, uprav-
Ijae zakljuean i pokretanje motora. Prva tri polo-
iaja glavnog prekidaca aktiviraju se automatski
kada se kontakt-kljue okrene u odgovarajuCi
poloiaj. Medutim, okretanje kljuca u poloiaj za
pokretanje motora deluje kao trenutni kontaktni
prekidae te mora kratkotrajno da se zadrzi u tom
poloiaju da bi se motor pokrenuo.
4. AUTOMAT ELEKTROPOKRETACA
(ELEKTROMAGNETSKI UKLJU¢IV AC).
Ovaj.automat radi na principu dejstva magnetnog
polja. U magnetnom jezgru, oko koga se nalaze
namotaji, smestena je gvozdena kotva. Kada se
kljue okrene u poloZaj za pokretanje motora, u
namotajima se stvara magnetno polje koje uvlaCi
kotvu u magnetsko jezgro. Kotva tada dodirne
dva kontakta i uspostavlja se strujno kolo izmedu
93
SISTEM ZA STARTOVANJE

'II
"

(1) Pol, (2) zatvarac eelije, (3) poklopac kuciSta, (4) kuCisle, (5) dtiac
pola, (6) dno akumulatora. (7) pacini lim, (8) eelija akumu!alora, (9)
pregradni zid izmedu teiija, (10) talolnik, (11) separator, (12)
pozitivna plQ~a i (13) negativna pJoea.
Na akumulatorima kojima nije potrebno ocinav.mje, pokazivac stanja
napunjenosti (14) otkriva pomocu boje da Ii je akumulator u dobrom
stanju iii ga treba dopuniti Hi zamenitL

94
I:1d~'
p""
_~___________________......:::S.:.:IS:...:T-=E::..:M,-,Z=.:A::..-=S,-,-T!::A.:..:R,-,-T"",O.:..VA:::!!.!N=JE
C
1
akumulatora i elektropokretaca. Ova kotva je
preko poluge povezana sa zupcanikom elektropo-
kretaca koji se spaja sa zamajcem matora i
pokreee gao
5. ELEKTROPOKRETAC. Eiektropokretac je
motor jednosmerne struje' koji proizvodi veliki
obrtni momenat u kratkim vremenskim peri-
odima. Kada je ukljucen, elektropokretac dobija
iz akumulatora elektricnu struju jacine nekoliko
stotina ampera. Elektricna instalacija u elektro-
pokretacu zbog toga mora da bude ispravna.
6. ELEKTRICNA INSTALACIJA. Elektricni
provodnici u automobilu su razliCitih tipova i
poprecnih preseka prema funkciji za koju su pred-
videni. Zbog toga, prilikom zamene elektricnih
provodnika treba upotrebiti odgovarajuee, tj.
istih duzina i preseka. Ako je neki od provodnika
Sastavni delavi tipicnog clektropokretaca i alltOmata
elektropokrelaca; (1) kuciSte, (2) rolOr, (3) Ilamotaji pobude, (4)
granicni prstcll, (5) kuciSte, (6) pokrctna spojnica. (7) poluga, (8)
povratna opruga, (9) magnetno jezgro. (10) ilutomat
elektropokrc!3cll. (11) kontakti, (12) ukljucivllC i (13) gumeno
letistc.
suvise dugac,ik iii malog preseka, otpor ce se
poveeati iii ce provodIjivost biti nedovoIjna sto
moze stetno da deIuje na rad uredaja iii da iza-
zove pozar.
Najjednostavnije resenje prilikom zamene
elektricnih provodnika u automobilu jeste da
odnesete dotrajao komad u radnju sa auto-delo-
virna i trazite potpuno isti. Proverite da Ii je
izolacija na provodniku koji kupujete ispravna.
Dobri kontakti u strujnorn kolu automobiIa su
od bitne vaznosti. Kadgod je to moguce, kontakti
treba da budu lemljeni, a ako nisu, treba da budu
bezbedni. Kod pritezanja kODtakta sa navrtkom,
obavezno koristite sigurnosnu podlosku iIi sigur-
nosnu podlosku sa unutrasnjim ozubljenjem.
Labav eIektricni kontakt u automobilu moze da
prouzrokuje otezano paIjenje i nepotrebno trose-
nje akumulatora.
®
®
95
 i :

_~=====~==
-.=,. "- .... -_ .. -.. -,_-.r'O •.•• " _ y .............. _ ___________--_'-_-_--_--_ _________"''i",' -I
I I

Odrzavanje
akumulatora
Ala! i materijal

.• Kljueevi
Klesta za akumulator
•• rzvlakac za kleme
Perorez
• Cetkiee za Ciscenje polova i klema
akumulatora
•• Zicana eetka
Noz iIi testera za secenja kablova
akumulatora
•• Samolepljiva traka
Penetrant
•• Celicna vuna
Papir za glacanje (»smirgla«)
•• Soda bikarbona
Voda'
•• Posuda
Krpe
•• Vazelin iIi mast

.. Kabl za akumulatore
Kleme za kablove akumulatora

edan od najbitnijih radova u pogledu odrzava-

Jtiscenje
nja koji mozete da obavite sami jeste redovno
akumulatora) sto je istovremeno i jedan
od najlaksih poslova_ J asno je da se ciscenje aku-
mulatora ovde ne preporueuje iz estetskih razloga
vee da bi se spreCio gubitak energije. .
Neki kab\ovi akumulaiOra su povez;mi sa po\ovima pomotu
Na svakom akumulatoru postoji pozitivan i opruznih klema. Oni tip kleme sc skid" s!czanjem krakova
negativan pol (iIi prikljucak). Ako biste ova dva klestima.
pola premostili beom, izazvali biste kratak spoj i
varnicenje, Ziea je izvanredan provodnik elek-
triene struje.
Prasina i prljavstina su takode pravodniei elek- unutrasnjosti akumulatora. Ova korozija pred-
- triene struje, naroCito kada su vlazne. One mogu stavlja odliean izolator koji se cesto stvara izmedu
da obrazuju skora nevidljivi elektricni provodnik kabla akumulatora i polova. rako kontakt na prvi
na prljavom akumulatoru koji polako odvodi pogled izgleda dobra, na njemu moze da bude
elektricnu energiju. Ona mozda nece biti dovoljno korozije da spreei protieanje elektricne
dovoljno jaka da praizvodi vamiee, ali u svakom energije.
slucaju doci ce dQ praznjenja.
Energija se takode cesto rasipa usled sIabih
kontakta na polovima akumulatora. Nagomilava- Cisfenje akllmlliatora
nje belicasto-zelene korozije koja se pojavljuje na
, polovima i poklopeima nekih akumulatora rezuI- Jedna anketa sprovedena medu auto-mehanica-
tat je hemijske reakeije i gasova koji izlaze iz rima pokazala je da kablovi j polovi akumulatora
96
 SISTEM ZA STARTOVANJE

spadaju medu najzanemarenije deloye automo-

bila. Akumulator u automobilu se cisti na sledeCi
naCin:

1. Obucite staro odelo. Sredstyo kojim cete Cistiti

akumulator sadrii jaku kiselinu. Pazite da yam ne
dodirne kaiu, a ako se to desi, odmah to mesto
operite yodom. Upozorenje: nemojre pUSiti niti
zapoCinjati ovaj posao u blizini otvorenog pla-
mena. Akumulatori mogu da budu veoma eksplo-
ZlVn!.

2. Ako nC! poklopcu akumulatora imate ccpove,

prekrite rupice samolepljivom trakom da sredstvo
za Ciscenje ne bi usia u akumulator i neutralizo-
valo kiselinu u akumulatoru. Ovo nije potrebno
kada su u pitanju zaptiveni akumulatori kojima
odriavanje nije potrebno i koji nemaju cepove.

3. Skinite kleme sa kablova akumulatora. Ova

se na veCini tipova akumulatora radi taka sto se
kljucem odvrnu navrtka i vijak. Ali'ako kablovi
na vasem akumulatoru imaju opruzne kleme, pri-
tisnite zabice klestima da biste ih oslobadili.
Izvlakacem za kleme skinite prvo klemu sa kabla
prikljucenog u masu. Upozorenje: na veCini muo-
mobila to je negarivan pol. Aka se prvo iskljuci
kabl prikljucen za pozirivan pol, moiere slueajno
da dodimete kljucem iii kleftima karoseriju iii neki
drugi deo automobila i da izazovete varnicenje.
Usled proroka jake struje, akumulator moie da
eksplodira, da yam opece ruku iii da upropasti
kljuc. Staga se zbog sopstvene sigurnosti uvek
dosledno pridrzavajte uputstava.
Zbog velikog korozionog dejstva kiseline u
akumulatoru, navrtke na klemama kablova mogu
da budu toliko ostecene da ih je prakticno nemo-
gute skinuti. U tom slucaju, podrzite penetrant
Mnoge kleme mogu da se skinu sa akumu!;J!ora ako se navnka i
neko vreme preko navrtki da bi ostaci mogli da se vijak o!abave kljucem. Medutim, ako je ovu VfStu k!eme tcsko
skinu. Zbog toga treba da imate izvlakac za kleme skinuti. upotrebite izvlakac da bisle je skinuli sa pola.
koji je narocito koristan aka je klema kabla suvise
korodirala da bi se skinula na uobicajeni nafin. U
tom slucaju preporucuje se zamena celog kabla iIi 4. Kada se obe kleme skinu sa akumulatora
bar zamena klema ako je provodnik u kablu jos oCisdte polove i kleme od korozije pomocu odgo:
uvek ispravan. Izbegavajte stavljanje nove kleme varajuceg pribora, zicanom cetkom iIi celicnom
na provodnik ako je izolacija losa iIi ako je yeti vunom. Metalni delovi moraju da budu uglacani
dec provodnika propao (pogledajte uputstva za kako bi obezbedili dobar elektricni kontakt.
zamenu kabla i kleme na kablu na kraju ovog Kleme sa unutrasnje strane mogu se oCistiti papi-
odeljka). rom za glacanje iIi pazljivo ostrugati perorezom.
Napomena: na nekim novijim modelima auto- Dobro je imati pose ban pribor za ciscenje poloya i
mobila polovi na akumulatoru su postavljeni sa klema akumulatora. Ovaj pribor moze se kupiti u
strane. Ovi polovi ce teie da korodiraju ali ih ipak garnituri sa izvlakacem za kleme i klestirna za
treba s vremena na vreme proveravati i po potrebi akumulator. Okrugla cetka, »zenski« dec, nata-
Cistiti. kne se na pol akumulatora i okrece u krug da bi se

97
SISTEM ZA STARTOVANJE
I kabla.
\ 5. PomeSajte 1/2 soIje sode bikarbone i pol a Iitra
\ vade, sipajte rastvor preko poklopca akumulatora
\ i saeekajte dok ne prestane sistanje i penusanje.
\ Oeistite poklopac akumulatora obi en om Zicanom
Posto SIc skinuli obe kleme sa akumulatora, upOlrebite alaI z.a
Ci~nje polova i klema. cdicnu cetku iii ce!icnu vunu za
uklanjanje tragova korozije. AlaI za Ci!lcenje koji jf: na slici
prikazan ima »zenski« dec za ciScenje polav;! ! "musk!« za
ciScenje klema. U cba slucaja. kenstite kruzne pokrete.
98
uklonili tragovi korozije. Sa druge strane ('etke
nalazi se »muski« deo koji se gurne u klemu
cetkom da biste skinuli prljavstinu, masnoeu i
koroziju; dobro isperite akumulator vodom i obri-
site ga krpom.
6. Vratite kleme_kablova na odgovarajuce polove
tako sto eete prvo vratiti kahl koji nije prikljucell
za masu - supratno redosledu po kojem ste isklju-
bvali kablove - a zatim kabl koji je prikljucen za
maSil, tj. za ram iIi motor automobila. Proverite
da Ii kleme dobro prianjaju na polove. Nemojte
upotrebljavati eekit za nameStanje klema niti
suvise zatezati navrtke da ne histe ostetili kutiju
akumulatora iii kleme. Ako su stare navrtke u
losem slanju, treba ih zameniti posebnim tipom
koji se maze nabaviti u prodavnici auto-delova.
Kablovi akumulatora
Prilikom Ciscenja i provere akumulatora, treba
pazljivo pregledati i kablove. Ponekad, kabl maze
na jednorn svom delu, hliie klemarna, da izgleda
ispravan, dok je na drugom delu, bliie motoru,
izolacija ispucala iIi je cak poderana. Svakako
zamenite svaki kabl sa neispravnom izolacijom iIi
iskrzanim iii iskidanim provodnicima. Ako je
potrebna zamena, obavezno kupite kabl iste elek-
triene provodljivosti, iii bar istog poprecnog pre-
seka i duiine. U suprotnom moiete da imate
teskoca sa startovanjem. NeodgovarajuCi presek
iIi duzina kabla proizvode otpore koji sprecavaju
dovod potrebne koliCine struje do elektropokre-
taca. Elektropokretac ce se stoga sporo okretati i
eventualno ostetiti motor. Za syaki slucaj pone-
site stari kabl u pradavnicu auto-del ova i zame-
nite ga odgovarajuCim. Kabl na akumulatoru
zamenjuje se na sledec; naein:
1. Bez obzira da Ii zamenjujete kabl koji se spaja
sa negativnim iii pozitivnim polom iii oba, prvo
skinite kabl prikljucen za masu. Kljucem olaba-
vite navrtku na klemi. Za skidanje kleme sa pol a
koristite izvlakac za kleme. Aka akumulator u
vasem automobilu ima opruzne kleme, k6ristite
klesta za akumulator za pritiskanje klema. Upo.
zorenje: na najnovijim modelima automobila sa

elektronskim komandama za motor) proverite da Ii
je glavni prekidac iskljucen pre nego sto pocnete
da skidate bUo kaji kabl sa akumulatora. Aka
prekidac slucajno nije isklj"cen, moze dod do
povecanja napona u elektricnom uredaju ito moze
da osleli eleklronske kompanenle.
Napomena: skidanje bilo kojeg kabla sa aku,
mulatora u vozilima koja imaju elektronski sat iIi
radio, poniStiee podatke unete u memoriju. Posle
zamene kablova, ne zaboravite da ponovo pode,
site sat iIi radio.
2. Skinite drugi kraj kabla iIi kablova koji name,
ravate da zamenite. Negativan kabl moze da se
olabavi tako sto se kljueem skine vijak. On je
vezan za blok motora iii neku drugu pogodnu
masu. Pozitivan kabl je vezan za automat elektro,
pokretaca koji je obieno smesten na samom elek,
tropokretacu. Pozitivan kabl moie da se skine sa
automata elektropokretaca kljucem za navrtke.
(Aka vas automobil ima sistem sa pozitivnim
uzemljenjem, negativan kabl ee biti spojen sa
automatom elektropokretaca a pozitivan sa
masom. U tom slucaju, prvo skinite pozitivan
kabl sa pola akumulatora.)
Na akumulatorima koji imaju polove sa boene
strane, svi kabloyi se skidaju tako sto se olabavi
vijak koji ih pridriava za kleme. Drugi krajevi
negativnog i pozitivnog kabla vezuju se i skidaju
na isti naCin kao obieni kablovi.
3. Oeistite kleme na kablovima, poloye i poklo,
pac akumulatora prema vee nayedenim uput,
stvima iz ovog odeljka.
4. Kada nabavite kablove odredene vrste 1
duiine, ponovite postupak dat u tackama 1 i 2
obrnutim redosledom.
5. Namaiite kleme kablova i polove akumulatora
vazelinom iIi maseu da biste ih zastitili od koro,
zije.
Kleme na kablovima
Ako je kabl na akumulatoru jos u lspravnom
stanju ali treba zameniti klemu, to se veoma brzo
moze uCiniti na sledeCi naCin:
L Bez obzira koju klemu nameravate da zame,
nite - negativmi, pozitivnu iIi obe - prvo skinite
SISTEM ZA STARTOVANJE
kab! za masu sa pola akumulatora kao sto ie vee
receno.
2. Iseeite nozem iIi testerom staru klemu na
mestu gde se spaja sa kablom i uklonite izolaeiju
na kablu za 2-3 em.
3. Proverite da Ii je kabl jos uyek dovoljno duga,
cak da dopre do pola akumulatora. Ako niie,
'moraeete da zamenite ceo sklop - i kabl i klemu.
Takode prove rite da Ii je pol akumulatora Cist sto
je vazno da bi se obezbedio dobar spoj.
4. Namestite ispravnu kJcmu dobrog kvaliteta
koju ste kupili u prodavniei auto,delova. To se
radi na sledeci naein: olabave se oba vijka na
klemi, ogoljeni dec kabla se stavi u klemu, a
zatim se vijei ponovo stegnu. lzolaeija na kablu
mora da stoji ravno u odnosu na dno kleme tako
da ceo kabl bude zasticen izolacijom,
5. Kao sto je vee receno, bez obzira na to koju ste
klemu iIi kleme zamenili, sa akumulatorom se
prvo povezuje pozitivna, a zatim negativna
klema. (Postupak je obrnut kod sistema sa pozi'
tivnim uzemlienjem.)
Ispitivanje
akumulatora
Alat i materijal
• Hidrometar
• 'Y oltmetar
• Produini kabl sa iabicama
• Voda - obiena iIi destilisana
osto je sistem za startovanje automobila kon'
P struisan tako da radi pomoeu potpuno napu,
nienog akumulatora, hidrometar je neophodan za
proveru performansi standardnog akumulatora,
ti. akumulatora koii na poklopcu ima cepove.
Hidrometar poredi gustinu (speeificnu te±inu iii
masu) tecnosti u ak:umulatoru (elektrolita) i ',lode.
99
SISTEM ZA STARTOVANJE
Kiselina u akumulatoru je teza od obiene vode.
Stoga, ako je akumulator vise napunjen, teenost
je teia.
Hidrometarsko ispitivanje
Hidrometarsko ispitivanje akumulatora treba da
se obavlja svake sezone da bi se izbeglo opterece-
nje elektrienog uredaja u vozilu i da .bi se blago-
vremeno utvrdilo da Ii je akumulator ispravan.
Napomena: ako se u vasem automobilu nalazi
zaptiven akumulator kome nije potrebno odrza-
vanje, pogledajte pokazivae stanja napunjenosti
da proverite da Ii je napunjen. Ako vidite zelenu
taeku, akumulator je napunjen. Ako je boja
suvise svetla, akumulator treba zameniti; ne
pokusavajte da ga napunite. Medutim, aka je
pokazivae tamne boje, akumulator treba puniti
sve dok se ne pojavi zelena taeka. Na zaptivenim
akumulatorima bez.pokazivaea stanja napunjeno-
sti, stepen napunjenosti proverava se pomocu
voItmetra. Takav akumulator treba ispitati pri
naponu ad 12,6 V bez opterecenja (svi uredaji u
automobilu iskljuceni).
Pre ispitivanja obicnog akumulatora hidrome~
trom, iii vizuelne provere akumulatora kame nije
potrebno odrzavanje, proverite da Ii je akumula-
tor ispravan. Pogledajte kutiju da vidite da Ii na
njoj ima pukotina iIi drugih ostecenja. Labavi
okviri, mraz iii kamenCiCi najcesce prouzrokuju
pucanje akumulatora. Ispupeena kutija moze
takode da onemoguCi startovanje. Akumulator
moze da bude ispupeen bilo zbog preteranog
punjenja bilo zbog mrinjenja elektrolita. Kod
ispupeenog akumulatora mogu da budu izvijene
ploee i ispucali separatori. Posto ste utvrdili da je
vas akumulator u dobrom stanju, ispitivanje
hidrometrom mozete da obavite na sledeCi naCin:
1. Iskljucite motor, skinite eepove i prove rite
nivo tecnosti u akumulatoru. Aka je niva sllvise
nizak, dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. Pustite
motor da radi otprilike 20 min uta da bi se dodata
voda dobro promeSala sa elektrolitom koji se vee
nalazi u akumulatoru. Zatim ostavite automobil
da se hladi 15 min uta pre nego sto obavite ispiti-
vanje pomocu hidrometra.
2. Proverite jednu po jednu sve celije u akumula-
toru pomocu hidrometra. Pritisnite pumpicu na
hidrometru i otpustite je da bi usisala dovoljnu
100
- SVETUILI PROVIDNI POKAZIVAC
• napunjeno.\t akumllialora nepoznata
• olzak niv!! lecnosti
Slepen napuDjcnosli mOle jos mek <Ill bud!!
dovoljan da startuJcfc.
Na akumu!atorima kojima nije potrebno odrtavnnje, slepen
napunjenosti se proverava glcdanjem u pokazivac.
koliCinu elektrolita iz akumulatora da se pokazi-
vac u cevi podigne i omoguCi ocitavanje rezultata.
Kod instrumenata u obliku plovka sa pumpicom,
dobicete pogresne rezultate prilikom merenja aka
pokazivac u cevi dodiruje ivice iIi vrh instru-
menta.
Ako je u svakoj celiji gustina elektrolita ad
1,260 do 1,300, to znati da je akumulator u
dobrom stanju. Ako je izmerena vrednost aka
1,225, akumuiator je verovatno ispravan, aii je
nivo teenosti nizak. Kada jedna celija varira ad
druge viSe ad 0,050, znaei da je neispravna i da
akumulator tn,ba zameniti.
Napomena: specifiena tezina potpuno napunje-
nag akumulatora treba da bude izmedu 1,260 i
1,280 pri temperaturi elektrolita ad 2S "C Na
crteiima je pokazan odnos izmedu specifiene
tdine i stepena napunjenosti. Ako je tempera-
tura elektrolita iznad iii ispod 2S "C, izmerena
vrednost specifiene tdine mora se korigovati
dodavanjem 0,004 za svakih 5 "C iznad 25°C iIi
oduzimanjem 0,004 za svakih 5 "C ispod 25 "C.
Navedena su dva pri",era.
A. Izmerena vrednost je 1,230, a spoljna tempe-
ratura iznosi -1 "C. Temperatura mora da se kori-
guje do 25 "C za 26°C iIi za 5,2 tacke, a vrednost
(0,004 x 5,2 = 0,021) se mora oduzeti od izme-
IS
........................................................
SISTEM ZA STARTOVANJE

rene vrednosti koja iznosi 1,230. Tacan rezultat
merenja iznosice 1,209.
B. Izmerena vrednost je 1,235 a spoljna tempera-
tura iznosi 35 'c. Posto je temperatura za 10 'C
iznad standardne od 25 'C, treba dodati
0,004 x 2 = 0,0082 izmerenoj vrednosti od
1,235. Ta~an rezultat je 1,243.
Ako imate uredaj za ispitivanje akumulatora sa
loptieama koje pokazuju stepen napunjenosti
akumulatora, usisajte malo teenosti iz akumula-
tora i pogledajte u loptiee. Aka sve tri loptiee
plutaju, akumulator je potpuno napunjen; ako
plutaju dYe loptice, stanje akumulatora je zadovo-
ljavajuce, a aka pluta sarno jedna loptica, to znaCi
da je step en napunjenosti nizak; aka nijedna lop-
tica ne pluta, akumulator je ispraznjen.
9. Proverite cepove na akuffiulatoru i ocistite sve
zapusene i prljave otvore. Ovim se sprecava nago-
milavanje opasnih gasova ad kiseline u akumula-

NepravilnoSli koje treba trailti prilikorn pregleda akumulatora ukljucuju

sledece; (1) iskrzan iii prekinut kabl, (2) olabavljena navrtka za
pritvrscivanje, (3) pn::punjenost, (4) polom!jen poklopac cc!ija, (5)
korozija, (6) nizak niva elektrolita i (7) sJomljeno kuCiste. VeCina ovih
nepravilnosti se moie popravi!i, osim pukotina.

101
::::S!!:lS~T=-Ec!!.M:...!-Z~A:!..-:::.ST.!..!A:!!R.!..:T~O~V..!:A~N~J=-E_ _ _ _ _ _ _ _ _ _-_--'_-_--_.-_ _..-_-_. ._-
toru. Napomena: pri normalnim uslovima VQ±nje
i normalnim vremenskim prilikama, akumulator
moze da izgubi do 30 mililitara tecnosti na svakih
1000 kilometara. Ako je gubitak tecnosti veGi od
toga, proverite drug'e de love sistema za punjenje
u automobilu. Akumulatori kojima nije potrebno
odrzavanje konstruisani Sli taka da ne gube
mnago vade.
Provera kapaciteta
Pored osnovne provere hidrometrom. potrebni su
mnogi precizniji instrumenti da bi se utvrdilo
stanje akumulatora. SledeCi korak. provera kapa-
citeta akumulatora. jeste odredivanje funkcioni-
sanja ak:amulatora pri velikom opterecenju. Ako
slucajno imate uredaj za ispitivanje sposobnosti
akumulatora za startovanje, iIi ako imate od koga
da ga pozajmite, moiete sami da obavite i ovaj
posao. U protivnom, najbolje je da pustite strue-
nj aka da to uradi umesto vas.
Ispitivanje kapaciteta pokazuje sposobnost
-----ill
\
akumulatora da pokrece elektropokretac i da jos I
ima dovoljno energije za napajanje sistema palje- I
nja prilikom startovanja. Zbog preteranog prai- i
njenja moie da yam se dogodi da akumulator
bude sposoban da pokrece elektropokretai' ali da
u njemu nema dovoljno elektricne energije da
proizvede varriicu na svecicama.
Umesto da kupite uredaj za ispitivanje akumu-
latora, mogli biste da pokusate sledece. U stvari,
sam elektropokretac moze da posluii kao instru-
ment za ispitivanje opterecenja: U tom slucaju
bice yam potreban sarno voltmetar.
1. Skinite sekundarni visokonaponski provodnik
sa sredisnjeg stubica na poklopcu razvodnika
paljenja i uzemljite ga za neki ··deo karoserije iIi
ram a automobila pomoc'u produinog kabla sa
zabicoffi.
2. Spojite prikljucke voltmetra za akumulator.
Pazite da spojite pozitivan prikljucak sa pozitiv-
nim, a negativan sa negativnirn pal om.

I
i

I
1

Potpuno napunjen Smnnjuje se

II I I
Skoro isprainjen Prllzan

Tetnos! u akumu!alOru ,e sas!oji ad vade i klsdinc. POlpuno fl,lpunfen

akuml.llator sadrii viSe kiscline od vode. Hidrometar (1) pokazuje
spccificnu tcz.inu Sto predslavlja precizan nacin merenja napunjcnosti
llkumulatora. Sleva nadcsflo, mOle1e da vidite kako ukumulawr postaj::
svc manjc cfikasan kako sc steren napunjenosti sm:lfljujc.

102

3. Okrenite kantakt-kljuc i acitajte napan na
yoltmetru. Aka ne mozete da postayite voltmetar
na mestc ,gde ga maiete videti dok okrecete kon-
takt-kljuc, neka to neka drugi radi umesto vas.
Na kraju ispitivanja koje rraje 15 sekundi, na
voltmetru treba da se ocita najmanje 9,6 V, aka je
akumulator ad 12 V. Aka napar padne ispad
9,6 V, vas akumulator je u losem stanju. Napo-
mena: niposto ne ostavljajte elektropokretae u
pogonu duze od 30 sekundi da se ne bi pregrejao.
Punjenje
akumulatora
erovatno da ne postoji gore iznenadenje nego
Vkada po hladnom vremenu pokusate da upa-
lite automobil, a cujete sarno skljocanje, ako uop-
ste nesto cujete. To sto ne mazete da startujete,
ne znaGi da yam je akumulator potpuno prazan;
mazda je sarno malo ispraznjen.
Akumulatori mogu da se pokvare iz vise
razloga: neispravan alternator, neispravan regula-
tor napona, sllvise korozije na polovima, osteceni
kablovi itd. Osim toga, istrazivanja su pokazala
da se problemi izazvani kvarovima na drugim
delovima automobila eesto pripisuju akumula-
toru. Na primer, maze vam se dogoditi da se
obratite strucnjaku zbog akumulatora, a da je
problem u stvari prouzrokovan neispravnim !epti-
rom na karburatoru.
Akumulator moze da se,isprazni i usled nepaz-
nje. Ako slucajno zaboravite prednja svetla upa-
ljena nekoIiko sati, akumulator ce yam se sigurno
isprazniti. U tom slucaju, moraeete ponovo da ga
napunite. PunjaCi akumulatora obnavljaju u aku-
mulatoru hemikaliju koja treba da proizvede
dovoljnu koIicinu elektriene energije potrebne za
startovanje motara.
Bez obzira iz kog razloga akumulator ne radi,
koji je najbolji nacin da se napuni?
Odgovarajuei poduzni kablovi sa zabicama
pomoe; ce yam da automobil startuje i, ako
odmah nameravate da dugo vozite, akumulator
ee se sam od sebe napuniti tokom voznje. (Pogle-
dajte odeljak "Upotreba poduznih kablova za
startovanje«). Medutim, sistem punjenja koji se
SISTEM ZA
Ala! i materijal
• Kljucevi iii klesta za akumulator
• Izvlakae za kleme
• Ceikice za cisccnjeklema i polova
akumulatora
• Punjac akumulatora
• Hidrometar
• Voda - obicna iIi destilisana
sastoji od alternatora i regulatora napona
(reglera) mora da bude u ispravnom stanju.
(Automobili pravljeni poeetkom sezdeselih bili'su
opremljeni dinamom koji je u meduvremenu
zamenjen alternatorom. Alternator je podrobnije
objasnjen u poglavju "Sistem za punj~nje").
Ako ne nameravate nikuda da idete posto ste
akumulator napunili pomocu produznih kablova
iz drugog akumulatora, moze yam se dogoditi da
automobil ne moie da startuje kada yam sledeCi
put bude potreban. Aka yam je akumulator
izvesTIa vreme bio bez elektricne struje, bice mll
mozda potrebno punjenje.
Ispravan akurnulator maze se pan ova napuniti
tako sto ee se kroz njega propustiti odredena
koliCina jednosmerne struje. Najeesce metode
punjenja su brza i spora. Sporo punjenje indukuje
kroz akumulator malu koliCinu elektricne struje,
obieno 5-15 ampera, u periodu od 12-14 sati iIi
vise. Brzim punjenjem ee se za sarno 1-2 sata kroz
akumulator indukovati izmedu 50-60 ampera.
Ako je uopste moguce, najbolje je da se aku-
mula tor sporo puni. lako traje mnogo dute od
brzog punjenja, sporo punjenje je bolje. Akumu-
latar ce duze vreme hiti napunjen, a sprecava se i
osteeenje unutrasnjeg dela:
Brzo punjenje vraea brzo snagu akumulatora
ali moze i da ga osteti. Princip brzog punjenja
sastoji se u punjenju akumulatora do dovoljnog
stepena napunjenosti (ne potpuno) pre nego sto
dode do osteeenja. Pribor koji koriste struenjaei
ima zastitne uredaje koji sprecavaju pregrejava-
nje. Medutim, eak i posle brzog punjenja akumu-
lator treba dopuniti sporim nacinom.
Ako smatrate da yam se isplati punjac akumu-
latora, onda kupite tip sa automats kim iskljuciva-
cern koji spreeava pregrejayanje, tako da akumu-
lator maze da se ostavi preko noCi da se puni.
103
Pojedini uredaji imaju podesavac brzine punje"nja
tako da brzina punjenja akumulatora moie da se
reguliSe po ielji. Punjac akumulatora se koristi na
sledeCi nacin:
1. Skinite cepove sa poklopea standardnog aku-
mulatora. Ovi cepovi se iii izvlace iIi rucno odvi-
jaju. Upozorenje: ovo je vaino zata sta nagomila-
vanje vodonika u akumulatoru priiikom punjenja
moze da bude opasno. Uvek skinite prstenje iii sat
kada radile sa akumulatorom da biste spreei/i
mogucnost varnicenja. Pazite da metalnim alatom
ne dotaknete pozilivan pol akumulatora (ili bilo
koji metal u dodiru sa tim polom) iii bilo koji drugi
metalni den na automobilu da ne bi doUo do
kratkog spoja. Napomena: ako se u vasem auto-
mobilu, .nalazi zaptiveni akumulator kome nije
potrebno odriavanje, nema potrebe ovo da
radite; na njemu nema cepoya koji se skidaju.
2. Proverite da se tecnost (elektrolit) u akumula-
tom nalazi u svakoj celiji do odgovarajuceg nivoa;
Kad punite konvencionalni akumulator, skinile zatvaracc tako dn
vodonik koji sc razvija moze da izidc.
104
ovaj postupak nije potreban ako su u pitanju
zaptiveni akumulatori koji ne traze odriavanje.
. Urnes to toga, proverite na gornjaj povrsini
»okee« pokazivaca stanja napunjenosti. Ako je
tarnno. akurnulator se moze puniti. Nernojte ga
puniti ako je pokazivac svetao iIi iut. Zelena
tacka oznacava da je napunjen. Kod standardnog
akumulatora, odgovarajuCi niva se utvrduje vizu-
elno. Ako moiete da vidite vrhove ploca u aku-
mulatom ill ako je nivo tecnosti ispod oznake da
je napunjen, dodajte obicnu iIi destilisanu vodu.
Ako u vasem kraju voda irna veliki sadriaj mine-
rala, koristite destilisanu vodu. Upozorenje:
pazite da ne prep unite akumulator.
3. Ako ne vadite akumulator iz automobila dok
ga punite, iskljuCite oba kabla (prvo negativan)
da biste spreCili ostecenje elektricne instalaeije u
automobilu (prvo prove rite da je kontakt-kljuc
izvaden). (Na automobilirna sa sisternom pozitiv-
nog uzemljenja, kod kojih je pozitivan kabl prik-
Ijucen za masu, prvo iskljuCite pozitivan kabI). Da
 SISTEM ZA STARTOVANJE

biste skinuli kablove sa akumulatora, olabavite

kljueem navrtke na klemama kablova. Ako se
kleme ne skidaju lako, upotrebite izvlakac za
kleme. Ne upotrebliavaite odvijac iIi slican alat za
vadenje kleina po~to tIme mozete da slomijete
kutiju akumulatora. Kada su u pitanju opruine
kleme, za skidanje treba koristiti klesta za aku-
mulatore.

4. Ocistite po love akumulatora eetkicom za Cis-

cenje polova i klema prema uputstvima iz odeljka
"Odrzavanie akumulatora« da bi kablovi sa
punjaca ak~mlllatora mogli da ostvare dobar kon-
tak!.

5. Spojite pozitivan (+) kabl punjata akumula-

tara sa pozitivnim pelom akumulatora, a zatim
spojite negativan (-) kabl punjara sa negativnim
polom akumulatora. Ukljueite kabl punjaca u
uticnicu u zidu iii u neki drugi izvor za napajanje

//~
od 220 V.

6. UkljuCite punjae. Ako imate aparat za podesa-

vanje, podesite ga na jaeinu struje od 5-15
ampera, iIi na sporo punjenje oznaceno od strane
proizvodaea. Takode po de site punjae na napon
Punjenje akumu!i1lOra moze da se obavi bna iii u toku nckoiiko
akumulatora; on ce za sve tipove automobila casova, Medutim, preporucujc sc sporo punjt!nje.
praktieno biti 12 V.

7. Ako punjae vaseg akumulatora nema automat-

ski iskljuCivae. treba da imate hidrometar (instru-
ment za ispitivanje akumulatora) sa term ome-
trom za proveru temperature elektrolita na svaki
sat vremena da ne bi presla 50°C. Ako vidite da
iz celije izlazi suvise mehurica, smanjite brzinu
punjenja. Akumulator je potpuno napunjen kada
je specifiena tezina elektrolita u svakoj celiji 1,260
pri 25 'c. Pogledajte prilozenu tabelu gde su dati
tipicni rasponi specifiene {ezine (specifiena tezina
je odnos tdine elektrolita i iste koliCine - zapre-
mme vode. Objasnjenje za hidrometar i speci-
fienu tdinu dato je u odeljku "Ispitivanje akumu-
1atora«). Aka nemate termometar, moracete
pipanjem kutije akumulatora da odredite pregre-
janost elektrolita. Kada primetite mehurice, treba
odmah da smanjite brzinu punjenja. Suvise visoka
temperatura moze da osteti unutrasnje delove
akumulatora.
Napomena: ako se na kontrolnom staklu poka-
zivaca na zaptivenom ak::umulatoru kame_ nije

TIPICNE VREDNOSTI SPECIFICNE TEZINE NA 25 °C

stepen napunjenosti
specifi"cna tezina od 1,260 do 1,280 100%
specifiena tezina od 1,230 do 1,250 75%
specificna tezina od 1,200 do 1,220 . 50%
specificna tezina od 1,170 do 1,190 25%
specifiena tdina od 1,140 do 1,160 skoro zanemarljiv
specifiena tdina od 1,110 do 1,130 zanemarljiv

105
potrebno odrzavanje pojavi zelena tacka, to znati
da je akumulator napunjen. U nekim slucajevima,
moZda cete morati da malo nagnete akumulator
da biste videli zelenu tacku ako su se mehuriei
gasa nakupili oko pokazivaca.
8. Kada je punjenje zavrseno, iskljucite punjac
akumulatora i skinite kablove punjaca sa akumu-
latora. Izvu.cite kabl punjaca iz izvora napajanja
od 220 V. Cuvajte punjac na bezbednom i suvom
mestu. Ponovo spojite kablove akumulatora i to
prvo pozitivan. Vratite na mesto cepove posto ste
oCistili njihove otvore.
Aka Yam je akumulator ispravan, napunjenost
treba da se odriava tekom duzeg vremena. Ako
nije, morate da utvrdite razlog problema. To
moie da ·bttde neodgovarajuce podesen regulator
napona, neispravan alternator, preterano dug rad
motora prilikom startovanja, ili neispravna elek·
tricna instalacija. Sve to je podrobnije ol:ijasnjeno
u sledec'im poglavljima.
Upotreba
produznih
kablova za
startovanje
Alai i malerijal
• Voda, obicna iii destilisana
• Krpa
• Produini kablovi za startovanje
• Hidrometar
oriscenje produznih kablova za punjenje
Kispraznjenog akumulatora iz drugog napunje-
nag, najcesCi je naCin da se aktivira ispraznjen
akumulator. Elektricna energija, dovoljna da.
pokrene automobil, dovodi se pomocu produznih
kablova iz ispravnog akumulatora, Pomocu
kablova i elektricne energije iz akumulatora bilo
106
kog automobila koji ima isti napon, verovatno
1
~ !
cete moei da pokrenete automobil bez problema. I; I'
Po stupak je jednostavan ako zoate kako se to 1
radi, ali elektricna instalacija vaseg automobila I .
moze da bude ostecena ako ne povezere ispravno !j II
kablove. Dovoljno je da budete sposobni da ;
,
podignete poklopac motora na vasem automo-
bilu, pa da bud!;te u stanju da lako poveiete
produzne kablove predvidenim redosledom.
Upozorenje: uvek skiniteprstenje iii sat kada
radite u blizini akumulatora i produznih kablova
da biste spreCiIi mogucnost vamicenja. Pazite da
produini kablovi ne dotaknu pozitivan pol aku-
mulatora (iii bilo koji metal u dodiru sa tim
polom) niti bUo koji metalni den na automobilu.
Moze doc; do kratkog spoia. Nikada ne izlaiite
akumulator otvorenom plamenu iii elektricnoj
varnici.
Povezivanje produznih kablova za startovanje
izvodi se na sledeCi narin:
1. Da biste dopunili akumulator koji ne radi,
parkirajte vas automobih automobil Ciji eete aku-
mulator iskoristiti jedan prema drugom. Ne doz·
volite da se dodirnu da ne bi izazvali kratak spoj i
apasno varnicen]e.
2. Skinite cepove sa ispraznjenog i ispravnog
akumulatora. Proverite nivo elektrolita u aba
akumulatora i aka je nivo nizak, nalite vodu.
Koristite destilisanu vodu ako voda u vasem kraju
ima veliki sadriaj minerala. Tokom premoscava-
nja skinite sve cepove, a otvore zastitite krpom.
Upozorenje: ako je elektrolit u isprainjenom aku-
mulatoru zamrznut, akumulator ne treba dopunja· I
vatL Kori.Scenje produinih kablova za startovanje
moze da ofteti akumulator i eventualno prouzro-
kuje eksploziju. Napomena: ako vas auromobil
ima zaptiven akumulator kame nije potrebno odr-
iavanje, ne moiete dodati vodu. Umesto toga,
proverite stepen napunjenosti akumulatora tako
fro cete pogledati u »okce«( pokazivaca napunjeno-
sti,~
Zelena tacka znaci da je akumulator napunjen.
Ako je pokazivac svetao iii providan, akumulator
treba zameniti; ne pokusavajte da ga nap unite ili
dopunjavate. Ako je pokazivac taman, akumulator
moze da se puni.
3. Iskljutite glavni prekidac i sve ostale elek-
tricne uredaje u automobilu da biste izbegli nepo'
trebno trosenje akumulatora. ZakoCite vozilo i
=

- SISTEM ZA STARTOVANJE

Na ovoj slid, automobil n3 levoj st[ilni lma i5prainjen akumulator. a automobil na

desnoj se karisti au bi ga pokrenuo. Skinite zatvarace sa cdija akumulatOfil (ako
ih im3) i uradite s!edece: (1) spojile crveni (pm:ilivan) kontakt produznog kabla sa
pozilivnim polom ispraznjcnog akumulatora: (2) spojite drugi kontakt crvenog
produznog kab!a sa pozitivnim pelom akumulatora koji sluzi za pOkretanjc: (3)
spojilc kontakt crnog proauinog kabla Zll negativun pol punag akumulatora i (4)
spojite drugi kontakt crnog produinog kablu Z<l blok motom iii ram automobila 5<l
ispraznjenim akumulatorom. Produznc kablove Zll startovanje skidajte obrnmim
n:dosledom.

stavite rucicu meniaca u polozaj za parkiranje kod
automobila sa automatskim menjacem, a u neu-
tralan poloZaj kod automobi)a sa mehanickim
menjacem.
4. Spojte jedan kraj produznog kabla (crvene
boje) sa pozitivnim (+) polom ispraznjenog aku-
mulatora, a drugi kraj ovog kabla sa pozitivnim
(+) polom akumulatora iz kojeg ga punite. Kod
veCine automobila, pozitivan pol na kablu )wji
vodi ad automata elektropokretaca ima crvenu
klemu, dok negativan kabl, prikljucen za blok
motora iIi ram automobila kao masu. obicno ima
emu klemu. Napomena: neki stariji -tipovi auto-
mobila, kao i uvozni modeli, imaju sistem sa
pozitivnim uzemljenjem. Jedina razlika je u tome
sto je pozitivan kabl uzemljen, a negativan kabl
povezan sa automatom elektropokretaca
107

-------
SISTEM ZA STARTOVANJE
obratno nego kod sistema sa negativnim uzemlje-
njem. U ovom sistemu, negativni produzni kabl
se prvi spaja, a poslednji skida,
5, Spojite jedan kraj produznog kabla (erne boje)
sa negativnim (-) polom ispraznjenog akumula-
tara, a'drugi kraj ovog kabla za blok motora iii
ram automobila koji ne maze da se pokrene,
Uvek spojite pozitivan pol sa pozitivnim i negati-
van sa negativnim ..
6, Pokusajte da ukljuCite motor auto mobil a sa
ispraznjenim akumuiatorom, Aka ne uspete
odmah, ukljucite motor automobila iz Cijeg aku-
mula tara punite isprazenjeni akumulator da se
ovaj ne bi ispraznio. Pokusajte ponovo da uklju-
Cite motor automobila sa ispraznjenim akumuia-
torom.
7. Kada uspete da ukljuCite motor automobila,
skinite negativni pomoeni kabl sa bloka motora iii
rama, a zatim i sa pola pomoenog akumulatora
(kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem, ova ee
biti pozitivan kabl).
8. Skinite pozitivan kabl sa ispraznjenog akumu-
latora, a zatim i sa pomocnog (kod sistema sa
pozitivnim uzemljenjem ovo ce biti negativan
kabl).
9. Na kraju vratite cepove sa akumuiatora oa
svoje mesta.
Neb novi modeli automobila imaju akumula-
tore sa bocno smestenim polovima. Kada se kori-
stite ovim tipom akumulatora, budite veoma paz-
ljivi da pozitivan produzni kabl ne sklizne sa pola i
dodirne masu, odnosno neb obliznji metalni deo
automobila. Ovi polovi mogu da budu tesko
dostupni i taka mali da se klema produznog kabla
ne ddi cvrsto. Meclutim, postoje adapteri koji
olaksavaju spajanje produznih kablova sa ovim
polovima.
Posta je motor auto mobil a pokrenut, trebalo bi
da radi najmanje 20 min uta sa povecanim brojem
obrtaja da bi se akumulator napunio. Uredaj za
ispitivanje akumulatora (hidrometar) moze da
pokaze da Ii je standardni akumulator dovoljno
napunjen da 'moze ponovo da pokrene motor
automobila. Proverite pokazivac stanja napunje-
nosti na akumulatoru kome nije potrebno odria-
vanJe.
Ako vas akumulator i dalje ne radi, iIi aka
lampiea alternatora pokazuje kvar, moraeete da
108
i
obavite dalju proveru akumulatora i sistema za
punjenje akumulatora kako je opisano u poglavlju
»Sistem za punjenje«.
Ako kupujete produzne kablove za startova-
nje~ trazite one sa dobrim elektricnim provodni-
cima kao sto je bakar. Bakar je mnogo bolji
provodnik elektricne struje od aluminijuma i
veCine drugih metala. Takoae proverite da Ii su
kablovi elastieni. Ispravni kabloyi ne bi trebalo da
budu kruti iIi uyijeni.
Izbor akumulatora i
zamena
ada kupujete nov akumulator, kupite takay
K Ciji je kapacitet bar isti kao kod originalnog iii
onog koji menjate, osim ako ne nameravate da
'!utomobil prodate u relativno bliskoj buduenosti.
Cak i tada, veliki akumulator maze da poveea
cenu prilikom prodaje.
Akumulatori se cene prema ponasanju prili-
korn startovanja rnotora po hladnom vremenu, tj.
sa koliko elektricne struje akumulator moze da
snabde elektropokretae kada je vreme veoma
hladno. Provera startovanja po hladnom vremenu
pokazuje jaCinu struje koju akumulator od 12 V
maze da proizvede u roku ad 30 sekundi pre nego ., ,
sto napon padne na 7,2 V. Kapacitet akumula-
tora je izrazen u amper/tasovima - na primer,
akumulator od 50 Ah (amper/casova).· .
Prilikom kupovine treba da odaberete akumu-
lator sa kapacitetom neophodnim za startovanje
po hladnom vremenu. Za motore koji imaju
dodatne uredaje kao sto su upalj ac za cigarete,
jak stereo uredaj itd., treba predvideti akumula-
tor veeeg kapaciteta. Ako imate problema sa
startovanjem po hladnom vremenu, kupite aku-
mulator najveeeg kapaciteta koji fizicki moze da
stane u predvideni prostor. Zapamtite da ce na
-20°C vas akumulator, iako je potpuno napu-
njen, koristiti sarno 40% kapaciteta. Ovo znaC! da
ee za isti motor mozda biti potreban akumulator
sa 2,5 puta veClm kapacitetom od nominalnog da
bi mogao da radi kada temperatura padne na
-20°C.
:1
- -i I
! .=
Ala! i ma!erijal
• Kljucevi iii klesta za.akumulator
• Izvlakac za kleme
• Traka za ddanje akumulatora
• Cetka za bojenje
• Hidrometar
• Nov akumulator
• Penetrant
• Voda - obicna iIi destilisana
• Soda bikarbona
• Antikoroziona boja
• Silikonski sprej iii antikoroziono sredstvo
• Mast iii vazelin . potrebno odrhvanje i koji treba uzeti u razmatra-
Za razliku od nekih del ova automobila, kao sto
su rerneni i cevovodi, akumulal:ori se testo mogu
kupiti jeftinije na rasprodajama. Stoga vodite
racuna 0 starosti i stanju vaseg akumulatora i
nauCite se da predvidite vreme za zamenu kako
biste mogli da kupite nov po najpovoljnijoj eeni
pre nego sto budete prinudeni da ga kupujete
kada otkaie, te niste u situaciji da birate.
Osim velicine i kapaeiteta akumulatora, postoji
nekoliko tip ova izmedu kojih se treba odlueiti.
NajeesCi tip je napunjen iii vlaian akumulator kad
koga je elektrolit prethodno naliven i koji je
odmah spreman za montiranje u vozilo.
U suvosarzirani akumulator mora da se nalije
elektrolit pre nego sto se montira. Ova teenost se
prodaje uz akumulator u plastienoj kantiei. lake
je akurnulator apsolutno »svez«, odnosno nikada
nije imao elektrolit u sebi, punjenje predstavlja
problem. (ProCitajte upozorenje.) Sve eelije treba
da napunite do vrha ploca.
Upozorenje: tdnost u akumulatoru je kiselina
sa korozivnim dejstvom. Ne dopuslile da yam
dode u dodir sa oCima, koiom, ode/om iii oboje-
nim povrsinama. Odmah dobro isperile vodom
mesto na koje je prsnula Idnost. Nikada ne dri.ile
akumulalor blizu otvorenog p'lamena iii eleklriene
varniee. Akumulalor proizvodi gas koji je zapaljiv
i eksplozivan. Uvek skinite prslenje i sal kada
radite sa akumulatorima i produinim kablovima
za startovanje da biste sprecili mogucnost varnice-
nja. Pai.ljivo rukujle metalnim alatom iii produi-
nim kablovima da ne bi dodimuli pozilivan pol
akumulatora (iii metal u dodiru sa tim polom) ili
SISTEM ZA STARTOVANJE
neki drugi melalni dec automobila i izazvaii kralak
spo;.
Akumulator kome nije potrebno odriavanje
Aka imate star automobil i aka ste zamenili origi-
nalne delove kao 5to su pneumatici, amortizerl i
prigusivaci najboljim koj·e ste nasli, verovatno
vozite automobil koji je iz vise razloga balji nego
sto je bio kao nov. To je jedna od koristi koje
tdiste auto-delova moze da ponudi svojim potro-
sa6ma.
Dobar primer za ovo je akumulator kome nije
nje kada dode vreme da zamenite svoj akumula-
tor. Glavna prednost je to sto mil nikada nije
potrebno dodavanje vode. Meautim, imajte u
vidu da postoje razni tipovi akumulatora kojima
ne treba oddavanje, i ako niste strucnjak, moiete
da imate problema prilikom donosenja odluke.
Postoje akumulatori koji ne traze odriavanje,
ali jos uvek na poklopeu imaju cepove i otvore za
nalivanje. Bolje prodavniee auto-del ova nude
zaptivene akumulatore kojima nije potrebno odr-
zavanje, a koji se koriste u novijim tipovima
automobila. Takvi akumulatori na poklopcu
nemaju cepove i otvore za nalivanje. Umesto
uobicajenog e1ektrolita, u tu mesavinu ukljucuje
se i antimon. Kaleijum smanjuje kolitinu gasa koji
se razvija prilikom punjenja, a odsustvo antimona
eliminise potrebu za dodavanjem vode.
Bez obzira da Ii cete se odluCiti za potpuno
zaptiven akumulator kome nije potrebno odrza-
vanje iii manje skup tip sa poklopeima i otvorima
za nalivanje, u svakom slucaju dobicetebolji aku-
mula tor od onoga koji je bio ugraden u vas stariji
model automobila.
Jedno od preimuestava svih akumulatora
kojima nije potrebno odriavanje jeste da se u
njima nagomilava veoma malo kiseline iii se liOp-
ste ne nagomilava. Stoga je i korozija na polo-
virna, klemama kablova i na samoj kutiji znatno
smanjena. Medutim, nije na odmet da ipak s
vremena na vreme oCistite akumulator zbog toga
5tO maze dati do talozenja drugih zagadivaca.
Zbog toga sto su zaptiveIii, akumulatori kojima
nije potrebno odriavanje nemaju cepove i otvore
za proveru stanja napunjenosti pomoeu hidrome-
tra, vee se one utvrduje pregledom pokazivaca .
. Kada je »okee« na pokazivacu zeleno, slepen
napunjenosti je dobar. Kada je »okee« tamno,
potrebno je punjenje, a kada je »okee« providno
iii 5vet1.0, nivo elektrolita je suvise nizak da hi se
109
 SISTEM ZA STARTOVANJE
Teenast U dkumul;JlOru sadrii I;isclinu_ Aka yam
smesta gil isperi!c vadom.
punio. Ukoliko je to slueaj, ne pokusavajte da
punite akumulator kome nije potrebno odriava-
nje, vee ga obavezno zamenite.
Posto nap unite akumulator kame ne treba odr-
zavanje zato sto je na osnovu pokazivaca to tre-
balo utiniti, moida eete morati malo da nagnete
akumulator na jednu i na drugu stranu da biste
videli zelenu boju ako se slueajno oko pokazivaea
nakupe mehuriCi gasa.
Ako na osnovu uputstava iz odeljka »Ispitiva-
nje akumulatora« zakljutite da akumulator treba
zameniti, to se radi na sledeCi naCin:
1. Skinite kljueem vijke na ramu koji prievrSeuju
akumulator za automobil. Posao ee yam iCi brie
ako ga blagovremeno planirate. Kada resite da
110
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - .. !
/cjGc OE-3
lI
~
~lutajno udc II oko. lspitivanje sa hidrometrom yam moze reCi da Ii je akumuJator
dovoijno napunjen iIi ga je pOlrebno dopuniti.
zamenite akumulator, bar nekoliko sati pre nego
sto poenete..to da radite podmaiite vijke uljem da
bi se lak,e skinuli.
2. Skinite kleme kablova sa akumulatora kako je
opisano u odeljku "Punjenje akumulatora«. Pro-
verite da Ii je glavni prekidac iskljucen.
3. Izvadite stari akumulator iz automobila. Traka
za drianje akumulatora ee yam olaksati taj posao.
OCistite okvir za pricvrscivanje rastvorom sode
bikarbone i vode. Ne bi bilo lose da taj okvir
posle tiseenja i susenja obojite bilo kojom antiko-
rozionom bojom da biste usporili dalju koroziju.
4. Montirajte nov akumulator posto ste proverili
,
1

L::ablovi sp J..:-ni za iste polove kao na starom
.. Ic.dr:rn, 'legativan pol je u veCini slucajeva
ko]i J 'mljen za blok motora iii ram.
);'-IffiO stan]I ivozni tip.ovi automobila imaju
sistem sa pozitl!nim uzemljenjem kod koga je
pozitivan kabl prikljucen za masu. '
5. Obavezno proverite da Ii je nOV akumulator
posle nameStanja potpuno napunjen. Ako je u
pitanju standardan akumulator, proverite to
hidrometrom. Ako je akumulatoru potrebno
punjenje, pogledajte uputstva u odeljku "Punje-
nje akumulatora«.
Pogresno montiranje akumulatora maze da
bude opasno iz nekolikl razloga. NajoCiglednija
je mogucnost da akun.ulator ispadne iz nosaca
prilikom iznenadnog ,"kog potresa. avo cak
moze da izazove i po7.ar.
Drugi je taj sto mpropisno ugraden akumula-
'~'\ Ii
-',,1.---! 1--
K!eme sa polov~ma koji se nalaze 'sa bocne strane akumu!atora skidaju se
tako sto se olabavi sestougaona navrtka (1). Zaptivna kapica (2) stili
kontakt cd prasine i musti.
SISTEM ZA STARTOVANJE
tor moze brze da propadne. Ne sarno sto postoji
opasnost da se razbije kutija, vee moze da se
osteti i unutrasnjost akumulatora sto maze da
prouzrokuje kratak spoj. avo ee naravno unistiti
jednu iii nekoliko eeIija.
Kadgod zamenjujete akumulator iIi Cistite
polove na akumulatoru, obav.ezno premazite anti-
korozionim sredstvom spojeve kablova i polova.
To maze brzo da se uradi silikonskim sprejom, ali
je efikasnije primeniti posebno antikoroziono
sredstvo koje se na metal nanosi cetkorn. To
sredstvo se nabavlja u prodavnicama auto:delova.
Moze se naneti i debe a sloj masti, a dovoljan
maze da bude i vazelin.
Mnogi noviji tipovi akumulatora sa bocno
postavljenim polovima imaju zastitne poklopce na
polovima koji ih stite od korozije. Ti po-
klop
\
111
SISTEM ZA STARTOVANJE
Zamena
elektroDokretaca
•
i oba slucaja koristi se inercija da bi se pogonski
automata
elektropokretaca
amena elektropokretaca (aniasera) i automata
Z elektropokretaca nije mnogo teska ako ste
spremni da se podvucete ispod automobila i izvu-
cete napolje motor teiak oko 5 kilograma. S
obzirom na cenu zamene elektropokretaca u
veCini servisnih stanica, usteda ce biti znatna.
Moze da se kupi dobar remontovan iii polovan
elektropokretac mnogo· jeftinije nego sto bi
kostao da vam u servisnoj stanici montiraju novi.
Elektropokretac je smesten u blizini zamajea
motora. Na vozilima sa zadnjim pogonom, elek-
tropo kretac moze da bude smesten sa bilo koje
strane motora i pricvrscen vijcima za motor. Na
automobilima sa prednjim pogonom nalazi se
ispod iIi iza matcra i pricvrscen je vijcima iIi za
motor iii za menjacku kutiju.
Elektropokretac sluZi za pustanje motor a u
pogon. Kada se kontakt-kljuc obrne da pokrene
motor, elektricna struja 1Z akumulatora dolazi u
automat elektropokretaca, uredaj koji pretvara tu
struju u mehanicki rad tako sto aktivira kotvu
magneta u njemu. Elektricna struja tako6e
pokrece pogonski zupcanik elektropokretaca.
Kotva elektromagneta povezana je polugom koja
Ala! i ma!erijal
• Klinovi za tockove
• Dizaliea i sigurnosna postolja
• Pokretna lezaljka
• Kljucevi
• Klesta za akumulatore
• Izvlakac za kleme
• Elektropokretac
• Automat elektropokretaca
• Sigurnosne podloske i podloske sa
ozubljenjem
112
1
pokrece zupcanik prema zamajcu ":1 kraju r;\di-
I
~
lice matara. Postoje dva uobicajel1;J naeina UJ.
koji se zupcanik elektropokretaca spaja sa zamaj- "
cern - Bendiksov pagan i pogan sa uletanjem; u
1.1
zupcanik spojio sa zamajeem.
Pogonski zupcanik elektropokretaca pokrece
zamajac. Ovim se stavljaju u pagon unutrasnji
delovi motora i On poCinje da radi (sistemi za
paljenje i dovod goriva igraju podjednako vainu
ulogu u startovanju ali to ce biti podrobnije objas-
njeno u poglavljima posvecenim tim sistemima).
Cim motor poene da radi, pogonski zupcanik se
odvaja od zamajea i, is to kao i elektropokretac,
vise nije pot reb an sve do sledeceg startovanja.
Otkrivanje kvara kod elektropokretaca
Ako se radiliea normal no obrce kada okrenete
kontakt-kljuc ali motor ne moze da zapocne sa
radom, problem nije u elektropokretacu (pogle-
dajte odeljke posvecene otkrivanju kvarava na
motoru i sistemima za dovod goriva, paljenje i
preCiscavanje izduvnih gasova). Ako elektropo-
kretac sarno skljoene iii se pokreee veoma spOto,
prvo proverite dali su kablovi akumulatora Cisti i
zategnuti. Ako su akumulator i kablovi ispravni,
onda je elektropokretac neispravan i treba ga
zameniti. Aka se elektropakretac akrece, a ne
pakrece zamajac, iIi ga pokrene sarno na trenu-
tak, to znaci da su automat elektropokretaca ilili
pogon elektropokretaca neispravni i da ih treba
zameniti.
Skidanje elek(ropokretaca
.Skidanje elektropokretaca razlikuje se u zavisno-
sti od tipa I modela automobila. Na primer, na
nekim automobilima, elektropokretac se nalazi
izmedu izduvnih cevi i elemenata sistema vesanja
te skidanje moze da bude komplikovano bez
hidraulicne dizaliee.
Automat elektropokretaca smesten je iii na
unutrasnjem delu kuCista iii na samOm elektropo-
kretaeu. Sa unutrasnjeg kuCista automat se skida
lako, ali kada je montiran na elektropokretacu,
obicno mora da se skine i elektropokretac da bi se
I
doslo do automata. ~
U svakom slucaju, navedeni postupci za skida·
nje elektropokretaca i automata elektropokretaca !
i
'1
najcesce se primenjuju te mogu posluziti kao I .;
opste smerniee. Ako sledite uputstva i pazljivo
I :;;
,
!
i ~
i ~
 r'"
.-" SISTEM ZA STARTOVANJE
-

Elektropokretac je obicno smesten na zadnjoj strani motora i pricvrscen

je vijcima za motor.

0------

Automat clektropokrctaca (1) je smdten na vrhu elektropokrelJCa (2).

Prilikom startovanja kontakt-kljucem, elektricna stmja poteee ka
automatu dektropokretaca. pri cernu 5C pomera poluga (3) i omogucuje
da pogonski zupcanik (4) pOkrene zamajac (5),

113
pratite kako su sastavni delovi montirani, ne bi
trebalo da imate nikakye teskoee.
Posebna oprema koja olaksaya zamenu uklju-
euje i dizalicu, dva sigurnosna postoija i pokretnu
le2'aljku. Dizalicom treba podiCi automobil
dovoijno ad zemlje da bi se skinuo eiektropokre-
tae. Postoljima poduprite prednji dec automobila
dok radite pod njim, a pokretna lezaljka ee yam
omoguCiti da se lako kreeete ispod vozila. Elek-
tropokretac se skida i montira na sledeCi naCin:
1. Parkirajte auto mobil na ravno tIe i zakocite ga
ruenom kocnicom.
2. Stayite klinoye ispred i iza zadnjih toekava.
3. Podignite dizalicom prednji dec automobila
tako da prednji toekoyi budu iznad zemlje, sem
ako elektropokretac moze da se dohyati odozgo.
4. Stayite postolja ispod prednjeg dela automo-
bila da biste ga bezbedno poduprli, a zatim dizali-
com spu'stite auto mobil na postolja.
5. Pre nego sto se podyucete ispod automobila da
skinete elektropokretae, iskljucite kabl za masu
sa pola akumulatora (upotrebite,kljuc, klesta iIi
izYlacak za kleme). Pronadite gde je smesten
elektropokretac. On se obicno nalazi blizu dna iii
iza motora na vozacevoj strani autornobila.

i~ i '

Kada se ukljuci mOlor, deklropokrel;Jc nema pOlrebe vi!lc da radio a

pogonski zupcanik (1) se razdvaja od zamajw (2).

114
1=
6. Skinite cetkom prasinu sa elektropokretaca
(zastitite oCi). Kljueem poskidajte sve provodnike
povezane sa elektropokretacem i automat om
elektropokretaca. Skinute provodnike obelezite
na neki naCin da biste bili sigurni da cete ih vratiti
na ista mesta. Pogresno povezani provodnici
mogu da izazovu ozbiljne probleme u elektricnoj
instalaciji.
7. Olabavite vijke za pricvrsCivanje elektropokre-
taca, ali nemojte sa,vim da ih skinete. Poduprite
nekako elektropokretac da biste mogli da izdrzite
njegovu tezinu koja je oko 5 kilograma.
8. Posto ste poduprli elektropokretae, skinite
vijke, povucite elektropokretac i izvucite ga napo-
lje. Napomena: na nekim tipovima automobila,
na vrhu elektropokretaca nalazi se nosae koji ga
pricvrscuje za motor. Taj no sac mora da se skine
pre nego sto se elektropokretae izvuce napolje.
9. Da biste montirali elektropokretac, ponovite
postupke 6, 7 i 8 obrnutim redom. Upotreblja-
vajte sigurnosne podloske iii podloske sa ozublje-
njem za povezivanje svih elektrienih kontakta.
Napomena: proverite na elektropokretaeu da Ii je'
spoj oko otvora za montiranje Cist, odnosno da
nema korozije iii ostataka boje.
10. Ponovo poveiite kabl akumu!atora koji se
prikljucuje za masu.
1l. Spustite auto mobil tako sto cete ponovlll
postupke 1, 2, 3 i 4 obrnutim redom i ukljuCite
motor da biste proverili da Ii elektropokretac
normalno fadi.
Neki tipovi automobila, pre svega americki,
imaju automat elektropokretaea smesten na elek-
tropokretacu, te se"stoga mora skinuti elektropo-
kretae da bi se zamenio automat. To se radi na
osnovu gore datih uputstava. Kada izvadite sklop
elektropokretaca i njegovog automata, postupite
na sledeCi naCin:
l. Skinite dva vijka koja pricvrscuju automat
elektropokretaca.
2. Na jednom kraju automata elektropokretaca
nalazi se prikljucak elektropokretaca. Posto ski-
nete ovaj prikljucak, okrenite automat i skinite.
gao Napomena: ne zaboravite da .zamenite staTu
oprugu u magnetnom jezgru novom koja se dobija
uz nov automat.
3. Montirajte nov automat tako sto cete ponoviti
postupke 1 i 2 obrnutim redom. Proverite da Ii
opruga dobro naleie na kotvu.
4. Obezbedite sve elektricne kontakte pomocu.
sigurnosnih podloski i podloski sa ozubljenjem.
5. Prema vee datim uputstvima, panovo monti-
rajte sklop elektropokretaca i automata elektro-
pokretaea.
Automat elektropokretaca montiran na unu-
trasnjem delu kuCista skida se na sledeCi naCin:
l. Skinite kabl sa negativnog pola akumulatora.
2. !skljuCite sve kontakte na automatu elektropo-
kretaca. Ne zaboravite da ih obeleiite prilikom
ponovnog povezivanja da ne biste pogresi!i.
3. Skinite vijke za pricvrsCivanje.
4, Montirajte novi automat elektropokretaca na
mesto na kame se nalazio stari.
5. Panova povezite provodnike koriste6 na svim
kontaktima podloske sa ozubljenjem iIi sigur-
nosne podloske.
6. Ponovo povel:ite akumulatorski kabl za negati-
van pol.
Neki tipovi uvoznih automobila imaju automat
elektropokretaca ugraden neposredno u elektro-
pokretae koji moze da promeni sarno neko ko je
upoznat sa ovim sklopom elektropokretaca i
automata elektropokretaca.
115
 I;

SISTEM ZA STARTOVANJE

Tipicni prikljucci na umomatu elcktropokretacil ukljucuju (1) kontakt

za akumulator, (2) namotaje automata dcktropokretaca, (3)
eleklropokretac i (4) indukcioni kalcm. Karla ;:amenjujete autOmat
elektropokretaca, obeleiite provodnike tako da ih mOlelc panovo
povezati sa novim,

116
 SISTEM ZA
PUNJENJE
ao sto je reeeno u prethodnom poglavlju, aku- Detaljni opis akumulatora nalazi se u poglavlju
Kmulator obezbeduje poeetnu elektrienu ener-
giju za startovanje motcra. Meautim, kada motor
»Sistem za startovanje«.

poene da radi, elektricnu energiju proizvodi alter-
nator. Posto je skoro polovina svih teskoca u vezi
sa automobilom povezana sa elektrienom instala-
cijom,. potrebno je sto bolje shvatiti njenu funk-
dju i nautiti kako se vrse osnovne popravke na
sistemu za punjenje.
Osnovni delovi sistema za punjenje Sil akumu-
lator, alternator, regulator napona (regler), kao i
potrebni prekidaei elektrieni provodnici.
Zbog sve veceg broja potrosaea elektricne
energije u savremenim tipovima automobila,
generator jednosmerne stmje (dinamo) zamenjen
je alternatorom koji moze da proizvede znatno
vecu kolitinu elektricne energije pri malom broju
obrtaja motora.
Alternator je smesten na prednjem delu
motcra, a pokrece ga pogonski femen vezan za
kaisnik radilice koji okrece i ventjlator.

CD

Osnovni delay! sistema za punjenje: (1) akumulator, (2) razvodna

kutija, (3) aiternalOr, (4) napoDski regulator, (5) kontrolna lamps i
(6) glavni prckidac (kontakt-kljuc).

117
SISTEM ZA PUNJENJE
Regulator napona regulise koliCinu elektriene
encrgije koju proizvodi alternator.~ On sprecava
da iz alternatora poteee suvise velika koliCina
struje u akumulator sto bi mogio da izazove pre-
gorevanje svih elektrienih uredaja u autmobilu.
Regulator napona obieno je srebme iIi erne boje,
kvadratnog iIi pravougaonog preseka. Na donjem
delu nalaze se pljosnati metalni kontakti iii prik-
ljuene stezaljke. Regulator je najeesce montiran
na alternatoru iii blizu njega. Kod nekih sistema
za punjenje, regulator napona smesten je u
samom alternatoru.
Svrha sistema za punjenje je odriavanje napu-
njenosti akumulatora i napajanje elektrienom
energijom drugih potrosaca kao sto Sli svetla,
sirena, klima-uredaj, radio, kasgtofon, brisaCi
vetrobrana, uredaj za dizanje i spustanje prozora i
drugo, tako da pravilno rade kada je motor u
pogonu. Osim sto snabdeva elektrienom energi-
Na slid su prikazani prikljutci altcrnaloru: {ll prikljucak za pobudu, (2)
prikljutak za rdej, (3) prikljucak za akumulator i (4) pdkljucak za musu.
118
jam motor i druge uredaje na elektricni pogon,
alternator takode vraea elektrienu energiju u' aku-
mulator gde se skladisti. Treba zapamtiti da aku-
mulator ne proizvodi elektricnu energiju vee je
sarno skladisti.
Ostali delovi sistema za punjenje su glavni pre-
kidae, kontrolna lampiea za pokazivanjestepena
napunjenosti i elektrieni provodniei. Glavni pre-
kidae regulise protok elektriene energije. On
abieno ima cetiri polozaja: »neutralan«, »potro-
saCi pod naponoffi«, ~>upravljac zakljucen« i
»pokretanje motora«. Kada zasvetli, kontrolna
lam pica sluii kao upozorenje na tabli sa instru-
mentima daje doslo do nekog problema u sistemu
za punjenje. Svi delovi sistema za punjenje pave-
zani su elektricnim provoctnicima. Prema nameni,
elektrieni provodnici su razliCitih tipava i preseka.
Stoga treba voditi raeuna da se stari provodniei
zamenjuju onima istog tipa, duzine i preseka.
Ii
 SISTEM ZA PUNJENJE
-
, .i

Zamena
pogonskog
remena·
alternatora
Ala! i materijal

e Uredaj za ispitivanje remena

• Kljueevi
• Poluga
• Pogonski remen

ale teskoee sa sistemom za punjenje mogu

Mpostepeno da postaju sve vece. Stoga navodi-
mo simptome koji ukazuju da sis tern ne funkei-
onise ispravno. .
Prepunjen akumulator najcesce je znak da
treba obratiti paznju na sistem za punjenje. Pre-
punjenost akumulatora ogleda se u stalnoj potrebi
za dodavanjem vode. Ako se odmah nesto ne
preduzme, akumulator moze ozbiljno da se osteti.
Svaki od sledcCih defckata 1na6 da femen treba zameniti; (1)
Podjednako ozbiljan problem moie da pred- odvajanje slojeva, (1) poderotine, (3) usijanost, (4) lI;:Hopljenost u!jem
stavlja i nedovoljno napunjen akumulatoL Znaei i (5) prskoline. Zamena se preporucuje posle wake In godine, posta
su sporo okretanje radiliee motora i bleda prednja vizuein;a. provera ne mora dll otkrije defekte.

svetla.
Bez obzira da Ii vas automobil na tabli sa
instrumentima ima kontro]nu lampicu iii am per-
metar, oba uredaja ee signalizirati pocetak pro-
blema. Kontrolna lampica se pali sarno kada je
glavni prekidac ukljucen dok motor ne radio Ako
zasvetli dok motor radi, iii ako je glavni prekidae
iskljucen, onda u sistemu za paljenje postoji kvar.
Na ampermetru se oCitava da Ii je akumulator
prepunjen, nedovoljno napunjen iii prazan.
Ako je akumulator dobro napunjen i ako je
ispravan, treba proveriti pogonski remen i regula-
tor napona. Ako je upaljeno crvenO svetlo upozo-
renja za nedovoljan napon alternatora ili visoku
temperaturu matora, to znaCi da pogonski remen
proklizava iii da je iskidan.
J edan od najeesCih uzro1:a otkazivanja sistema
za punjenje je labav, suvise zategnut iii neispra-
van pogonski remen. (Ako ovo nije u pitanju,
proCitajte odeljak »rspitivanje alternatora i regu-
latora napona«). Ako je pogonski remen labav,
on ,ce da proklizava zbog cega alternator nece
proizvoditi dovoljno elektricne energije za punje-
nje akumulatora. Kada se na tabli sa instrumen-
tima pojavi erveno svetlo upozorenja za nedovo-
Ijan napon alternatora, prednja svetla ce biti
bleda dok motor radi u praznom hodu, a akumu-
lator ce staIn a otkazivati. Pogonski remen koji je
suvise zategnut, moze da osteti lezajeve alterna-
tora i da optereti leZajeve pumpe Za vodu.
Pogonski remeni, kao veCina gumenih delova,
obicno traju 3 godine. Mnogi pazljivi vlasniei
automobila zamenjuju pogonski remen svake tri
go dine da bi jzbegji probleme i ostecenja elek-
triene instalaeije. Zvuk koji proizvodi labav
remen jeste povremena skripa iIi »piStanje~< kada
se povecava brzina kretanja iIi broj obrtaja mo-
tora.

119

>.' ,.....

SIFt?
SISTEM ZA PUNJENJE
Dn biste lameni!i pogonski remen alternatora (1), olabavite vijak za
montiranje (2) na dnu alternatora i vijak za podesavnaje (3) na vrhu,
Tipican remen alternatora obuhvata kaisnik pumpe za vodu (4) i
kaisnik radi!ice mownl (5).
Zategnutost pogonskog remena moze da se
proveri pomoeu uredaja za ispitivanje remena
koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova.
Ako nemate taj uredaj, iskljucite motor i stavite
prst na pogonski remen na sredinu izmedu dva
kaisnika. Pritisnite prstom pogonski remen. Ako
remen ulegne za vise od 1-1,5 em, znaCi da je
suvise labav i da moze da prouzrokuje probleme u
sistemu za punjenje. Proverite da li na pogon-
skom remenu ima naprslina, stvrdnutih del ova iii
ulja. Ako je natopljen uljem pogonski remen
moze da izgleda zategnuto ali da i dalje proklizava
i sprecava punjenje akumulatora. Podesavanje i
zamena pogonskog remena alternatora vrsi se na
sledec; naCin:
1. Olabavite kljucem vijak za prievrsCivanje alter-
natora koji se nalazina dnu alternatora i vijak za
podesavanje koji se nalazi na vrhu. Napomena:
120
!
I
!
vijugavi pogonski remeni koji se mogu naCi kod
nekih motora (jedan jedini remen sluzi za pogon
svih uredaja - delova motora) skidaju se pomoeu
velikog odvijaca iii po luge da bi se smanjila sila
zatezanja na kaisniku. Remen se zatim moze, s,ki-
nuti i zameniti. Namestite remen prema crtezu na
nalepnici sa donje strane poklopea motora (ako
nema nalepniee, pogledajte u fabricki prirucnik).
Neee yam biti potreban nikakav uredaj za ispiti-
vanje remena niti neko drugo podesavanje.
2. Povueite alternator u praveu ventilatora tek
toliko da se olabavi pogonski remen. Ako vas
'I
automobil ima druge uredaje kao sto su servo-
upravljac, klima-uredaj iii vazdusna pumpa za
sistem za preCiscavanje izduvnih gasova, remeni
sa tih uredaja treba da se olabave iii skinu da bi se
obezbedio pristup pogonskom remenu alterna-
tora. Pailjivo proverite koji remen se stavlja u
,.
I'
I
 .-~------- ------
SISTEM ZA PUNJENJE

O"aj zmijoliki pogonski n:men (1) pravilno 51! zatei!! pomOCil

zateznog kaisnika sa oprugom (2). Da bis!e zamenili remen, provueite
poJugu (3) pored mazalice na poklopcu za oprugu (4) pokretnog
poklopca na kaisniku (5). Gumite polugu nadole da his!c podigli
zatezni kaiSnik.

koji zleb tako da mozete da ih vratite na svoJe

mesto.

3. Skinite stari pogonski remen sa kaisnika.

Nemojte ga seCi da bi ste ga skinuli ako vee
nemate odgovarajuCi novi remen. Kada u prodav-
nici auto-del ova kupujete nov pogonski remen,
pazite da kupite remen odgovarajuce veliCine.

4. Montirajte nov pogonski remen alternatora

preko odgovarajuCih kaisnika. Napomena: ako
treba zameniti i druge r~mene, pocnite sa onim
koji je najblizi bloku motora. Ne pokusavajte da
pomocu odvijaca montirate novi remen prebaei-
vanjem preko kaisnika da se ne bi istegao.
Da biste zateg!i nov pogonski remen, koristete polugu (1) za
5. Zategnite remen tako sto cete polugom pome· odvajanje allernatora (2) ad ventilatora. Zatim pritegnilc vijak Z3
riti alternator od ventilatora. Podesite zategnu- montiranje alteramora (3) i vijak za podesavanje (4). Kada je
pravilno zategnut. remen ne bi trcbala da ima ugib Yeti od 1,5--2 em.
tost remena da ugib ne bude veCi od 1-1,5 em

121
STSTEMZApUNJENJE
~~~~~~~~--------------------------------------~
kada sredinu remena pritisnete prstom. Zatim
cvrsto pritegnite vijke za pricvrsCivanje i podesa-
vanje alternatora.
6. Ukljueite motor 1 proverite da Ii su remeni
centrirani ida Ii pravilno rade. Nekoliko nedelja
posle namestanja novog pogonskog remena treba
panovo proveriti njegovu zategnutost; novi
pogonski remeni mogu da se istegnu izvesna
vreme posle nameStanja.
Ispitivanje
alternatora i
reg~latora
naf)ona
(reglera)
Alai i malerijal
• Hidrometar
• Kljucevi
• Klesta za akumulatore
• Izvlakac za kleme
• Produzni kabl
• Voltmetar
• Odvijae
• Papir za glacanje (»smirgla«)
ko se kontrolna lampa alternatora upaIi dok
A vozite automobil, to obicno moze da znaei da
alternator ne salje dovoljno elektriene energije u
akumulator iIi da je pogonski remen labav iIi
otkinut. Pogonski remen je lako proveriti, stoga
prvo to uradite. Ako ga je potrebno zameniti iIi
zategnuti, postupite pre rna uputstvima datim u
odeljku "Zamena pogonskog remena altern a-
tora«.
Pre nego sto poenete da ispitujete alternator,
akumulator mora da bude potpuno napunjen.
122
[.
Prove rite pomocu hidrometra step en napunjeno-
sti standardnog akumulatora; proverite pokazivae
stanja napunjenosti na zaptivenom akumulatoru
kome nije potrebno odrzavanje. Ako nije pot-
puno napunjen, moracete da ga dopunite kao sto
je objasnjeno u poglaviju »Sistem za srartovanje«.
Kada je akumulator poptuno napunjen moze da
se obavi ispitivanje izlazne snage alternatora.
Ispitivanje izlazne snage alternatora pokazace
da Ii alternator snabdeva akumulator elektricnom
energijom. Ono ce takode pokazati da Ii je nei-
spravan alternator iIi regulator napona. Ispitiva-
nje alternatora nije tesko. Potrebno je sarno pra-
vilno spojiti voltmetar sa elektricnom instalaeijom
u automobilu i oeitati rezultat. Voltmetar rneri
nap on u elektricnom kolu.
Napomena: ako nemate dovoljno iskustva sa
radom na elektrienoj instalaeiji u automobilu,
pailjivo sledite uputstva i budite veoma obazrivi.
Ako yam neSto u uputstvima nije jasno, bolje
prepustite posao elektro-mehaniearu da ne biste
izazvaIi kratak spoj iIi ostetili skupe delove.
Navedeni Sll osnovni postupci za proveru
izlazne snage alternatora.
1. Skinite klemu sa negativnog pola akumulatora
(kod sistema sa pozitivnim uzernljenjern skinite
prvo klemu sa pozitivnog pola). Kleme sa akumu-
latora koji imaju bocno postavljene polove ski-
daju se tako sto se prvo kljucem odvrne vijak sa
klerne. Kleme sa oprugom skidaju se klestima
kojima se obuhvate krajevi klerne. Standardne
klerne mogu da se skinu tako sto se kljucem
olabavi vijak na klemi. Izvlakac za klerne olak-
sava skidanje kleme sa pola.
2. Iskljucite kontakt pobude alternator a tako sto
cete izvuCi utikac iii skinuti navrtku malim klju-
cern .• Ovaj kontakt je obicno obelezen slovorn »F"
na kucistu alternatora. Ako ne postoji oznaka,
moracete sami da pronadete kontakt pobude na
osnovu prirucnika za vas autornobil.
Napomena: kod nekih tipova vozila, ispitivanje
izlazne snage alternatora moze se obaviti i bez
iskljueivanja kontakta. Sa zadnje strane alterna-
tora nalazi se otvor U obliku slova »D« koji sluii
za ispitivanje ukupne snage alternatora. Ukljucite
motor, pazljivo uvucite mali odvijac (oko 1 em) u
otvor i poveiite odvijac sa pokretnim metalnim ,\
poklopcem i kuCistem alternatora. Na taj nai'in 'I
i
premosticete regulator koji se nalazi unutra te bi
stoga napon trebalo da pocne da raste.
 ------- ._--------.- ----

SISTEM ZA PUNJENJE

Upozorenje: nemojte gurnut; odv;jac u otvor
dublje ad 2 em. Aka se na voltmetru ne moie
oatat; nap on posta ste ga toliko gurnuli, znaCi da
alternator mie ispravan iii da uzemljenje nije
dobra. Dublje uvlacenje advijaca maze da OSler;
glavne delove alternatara.
Ako yam je auto mobil pod garaneijom, prove-
rite da li je njom pokriven ceo sklop ili sarno
regulator.
3. Spojite jedan kraj produznog kabla za kontakt
pobude. Time' ste prekinuli vezu izmedu regula-
tora i sistema za punjenje i omoguCili altematoru
da napaja punim kapaeitetom. Spojite drugi kraj
produznog kabla na prikljucak za akumulator na
aiternatoru oznacen sa })BAT«.
4. Spojite provodnike voltmetra - ervenu lieu za
prikljucak »BAT« na altematoru, a emu sa
farnam alternatora kao masom.
5. Po novo spo]te negativan kabl sa polom aku-
mulatora .

• ,

Pre nego SIO obavite ispitivanje iziazllc snage alternatora pomocu

vottmctra, iskljuCite kontakt pobude ahcrantora (1). Zatim spojite
jedan kraj produinog kabJa (2) za komakt pobude nu alternatoru (3);
spojite drugi kraj produinog kabla sa prikljuckom za akumu!ator na
alternatoru (4)

123

SISTEM ZA PUNJENJE
6. IskljuCite sve uredaje u automobilu i ukljuCite
motor.
7. OCitajte rezultat na voltmetru. Kada je aku-
mulator potpuno napunjen, rezultat treba da je
oko.14 volti na praznom hodu motora. Ako je
akumulator nedovoljno napunjen, moida ce biti
potrebno da minutdva ubrzate rad motora nesto
iznad praznog hoda da bi napon u akumulatoru
porastao. Ako napon ne poene da raste ni posle
nekoliko minuta, problem je po svemu sudeci
izazvao alternator. Ako napon poene da raste,
neispravan je regulator i treba gazarrteniti. Upo-
zorenje: pazite prilikom ispitivanja da napon ne
bude iznad 15 volti da ne bi ostetio alternator iIi
neld dec elektricne instalacije. ..
Prepunjenost akumulatora je jedan od najces-
dh problema koji nastaju usled neispraynog regu-
latora napona. Ako morate stalno da doliYate
yodu u akumulator, iIi ako je napon visi od IS
yolti kada je automobil na praznom hodu, znaci
da je akumulator prepunjen.
124
i
II
i
I
,f
Neispravan akumulator takode moie da
dove de do prepunjenosti. Stoga treba dobro pro-
yeriti prvo akumulator, pa tek and a os tale delove
sistema za punjenje. Ako je akumulator ispravan,
a ispitivanje izlazne snage alternatora pokazuje da
je regulator napona neispravan, probajte da oba-
vite sledece ispitivanje:
8. Pronadite regulator naporia.
9. Skinite zavrtnje koji prievrscuju regulator na-
pona.
10. OCistite papirom za glabnje povrsIllu oko
zavrtanja na regulatoru i mesta na karoseriji gde
je montiran.
11. Ponovo montirajte regulator i ukljueite motor
da proverite da Ii se napon smanjuje pri normal-
nom punjenju. Ako i dalje dolazi do prekomer-
nog punjenja, montirajte novi regulator napona
kako je objasnjeno u sledecem odeljku.
Kod nekih lipava automobila, ispitivanje izlazne snage al\ernalora
moze se obaviti bez iSkljuCivanja konlilkla. Uvucite odvijac na vge ad
2 em u kontrolni olvOr U obiiku slova D. Vrh odvijata treba da budc
uzemljen za pokre!ni metalni poklopac i kuCistc niternalOra kako bi
sc prcmostio naponski regulator.
 =

SISTEM ZA PUNJENJE

12. Ponovite postupke 1-5 obrnutim redosledom Zamena alternatora

da biste iskljuCili voltmetar. a ukljuCili alternator,
regulator napona i kabl akumulatora prikljucen
za maSll.
Alternator u stvari nije tesko zamenili. Stoga, ako
sumnjate da je neispravan, izvucite ga iz automo-
bila i odnesite ga u prodavnicu autodelova iIi
servisnu stanicu gde vam se moze izvrsiti detaljna
provera.
Alternator se skid a i zamenjuje na sledeCi
nacin:

1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen,

skinite klemu sa negativnog pol a akumuiatora
Zamena (odnosno klemu sa pozitivnog pola ako se na
vasem automobilu nalazL -sis tern sa pozitivnim
alternatora uzemljenjem). Olabavite kljueem vijak na klemi.
Skinite klemu sa pola pomocu izvlakaca za kleme
i regulatora ako se klema ne moze skinuti rukom. Nemojte
koristiti cekic iIi polugu za skidanje kleme sa pol a
napona da ne biste ostetili kutiju akumulatora. Ako imate
klemu sa oprugom, klestima stisnite krajeve i
(regtera) izvadite je. Kod akumulatora koji imaju boeno
postavljene polove, kablovi-6e mogu skinuti tako
sto se mali sestougaoni vijak olabavi i odvije sa
Alat i materijal akumulatora.

• Kljueevi 2. Odvrnite kljucem vijke za pricvrsCivanje alter-

• Klesta za akumulatore natora. Ima ih obicno dva: jedan koji pricvrscuje
• Izvlakae za kleme alternator za blok motora i jedan na vrhu za
podesavanje.
• Poluga
• Odvijac
• Alternator
• Regulator napona (regler)

ledeCi simptomi neispravnog regulatora

S napona i alternatora su opsti znaci problema
sa elektricnom instalacijom: crvena lampa upozo-
renja nedovoljnog napona alternatora na tabli sa
instrumentima ostaje upaljena posle startovanja
(iIi ampermetar pokazuje niske vrednosti), svella
su veoma bleda na praznom hodu, a akumulator
stalno otkazuje. Ako ste proverili prikljucke aku-
mulatora, obavili ispitivanje hidrometrom iIi na
neki drugi naein proverili stepen napunjenosti
akumulatora, pregledaJi pogonske remene i utvr-
dili da na kaisnicima nema prepreka iIi bocnog
zazora, problem moze da bude prouzrokovan
regulatorom napona iIi alternatorom.
1. i Ako nikada niste radili sa elektricnom instala-
cijom u automobilu i nemate nikoga ko bi yam
pomogao, bilo bi bolje da popravku ovih 'delova (1) kontakt pobude (»F«) (3) prikljucak za akumulator (»BAT«)
prepustite strucnjaku. Medutim, kada se jed nom
(2) prikljuCllk rdeja (4) prikljueak zn ;nasu (»GRD«)
nauCi i ta popravka 5e jednostavna.
125
.'
SISTEM ZA PUNJENJE
3. Pomerite alternator da se remen olabavi, a
zatim ga skinite sa kaisnika.
4. IskljuCite provodnike koji su spojeni sa alter-
natorom. Zapamtite i obeleiite njihova mesta
taka da se ne zbunite kada bude potrebno da ih
po novo prikljucujete.
5. Izvucite vijke za pricvrsCivanje i alternator iz
automobila.
6. Posle detaljne provere alternatora, vratite ga
na mesta ili stavite novi taka sto cete ponoviti
postupke 1-5 obrnutim redosledom.
Ovaj zmijoliki pogonski remen shlzi za pagan svib uredaja i
pravilno ~ zatei.e pomocu zatewog kaisnika sa oprugom.
126
7. Pogonski remen mora dobra da se zategne I
kada se vrati na svoje mesta. Stavite remen na
kaisnike, a zatim pomoeu po luge pogurajte alter- I
nator dalje od ventilatora sve'dok remen ne bude
zategnut. Na kraju pritegnite vijke za pricvrsCiva-
nje. Pritisnite srerJinu remena prstom; DC bi tre~
balo da se ugiba vise od 1-1,5 em.
Zamena regnlatora napona (reglera)
Montiranje novog regulatora napona pozeljno je
prilikom svake zamene alternatora. lako vam se
Cini da je nepotrebno, to u stvari otklanja mogue-
nost da stari regulator izazove kvar novog alterna-
tara. Napomena: kod mnogih novih modela auto-
mobila, regulator napona se nalazi u alternatoru.
Zamena ovog tipa regulator a je posao koji treba
prepustiti strucnjaku, dok se regulator napona
koji se nalazi spolja zamenjuje na sledeCi naCin:
Upozorenje: kabl akumulatora koji je spojen sa
masom mora da se iskljui'i prema vee datim uput-
stvima.
1. Pronadite regulator napona.
2. Skinile provodnike sa regulatora napona posto
ste !h prethodno obe/eiil! i zapamtili njihov raspo-
red. Napomena: neki modeli automobila imaju
kontakt sa cepom koji kada se rastavi iSkljucuje
ceo regulator napona.
3. Skinite regulator napona sa nosaca. Skinite
odvijacem sve zavrtnje koji ga pricvrScuju.
4. Stavite nov regulator napona na mesto na
kome se nalazio stari i pritegnite zavrtnje.
5. Spojite sve provodnike na propisan nacin.
!
"l
i-=

SISTEM ZA
HLADENJE
otor sa unutrasnjim sagorevanjem
Mpokreee skoro sve automobile radi na princi-
pu »unutrasnjeg sagorevanja«. Prilikom sagoreva~
nja smese vazduha i goriva u motoru razvija se
velika Joplota - dovoljna da za 10 minuta istopi
blok motora teiak 50 kilograma. Pri normalnoj
brzini. temperature u cilindrima mogu da
dostignu cak 2000 °C, dok na vrhu klipova mogu
da budu oko 300 0c.
koji Sistem za hladenje odriava motor na optimaJ-
noj temperaturi. Temperatura se regulise na dva
naCina - hladenjem vazduhom i hladenjem
vodom. NajcesCi su sistemi za hladenje vodom.
Za svaki automobilski motor postoji optimal an
raspon temperature pri kojoj najbolje radio Bez
efikasnog sistema za hladenje, motor bi za neko-
liko minuta bio unisten od sopstvene toplote. S
druge strane, izvesna kolicina toplote potrebna je

U tipitnom sistcmu za hiadcnje motora sa teenosCu, teenost za

hladenje sc pumpa tako cia kruii od hladnjaka koji se nalazj u
prednjern delu automobila, prolazi kroz ~upljine u bloku motora,
jezgro grejaca i vraca se nazad u hladnjak, Ventilator koji se direktno
pokrece ad stnme motom usisava hladan vazduh kroz hladnjak.

127
SISTEM ZA HLAf>ENJE

Tipican elektricni ventilator montiran na hladnjaku aktivira se pomoCu

prekidaca koji reaguje nn prornenu tempemture {cenosli za hladenje.
Kontakt je napravljen tako da obezbedi tacan polari!e! prilikom prikljutivanja.

za zagrevanje smese vazduha i goriva radi boljeg
sagorevanja u cilindrima. Znacaj regulisanja tem-
perature najbolje se uocava po neravnomernom
radu hladnog motora.
Blok motora koji se hladi vodom supalj je oko
cilindara. Taj prostor ispunjen je tecnoscu za hla-
denje koja okruzuje cilindre. Teenost za hladenje
se zatim vraca u blok motara gde preuzima
•toplotu od cilindara i odvodi je u hladnjak.
Termostat, venti! koji reaguje na toplotu, prati
strujanje teenosti i odreduje temperaturu motora.
Termostat se otvara i zatvara prema promeni
temperature teenosti za hladenje do.koje dolazi
usled promena uslova voznje i vremenskih pri-
lika.
U poeetku se kao teenost za hladenje motora
koristila obiena voda. Medutim, obicna voda nije
pogodna stoga sto se smrzava, suvise lako ispa-
rava i moze da ima koroziono dejstvo. Delimiean
rastvor vode i metil-alkohola sprecava da se tee-
nost za hladenje zimi smrzne, a ako se dodaju i
sredstva za spreeavanje korozije, otporna je i na
128
koroziju. S obzirom da alkohol snizava taeku
kljucanja od 100 "C na 78 "C i isparava, najbolje
resenje predstavlja trajni antifriz. Antifriz se
sastoji od etilen-glikola i aditiva kao sto su sred-
stva za spreeavanje korozije i inazivo. U rastvoru
sa vodom (1: 1) antifriz izdrzava temperature od
-40 "C do l30 "C.
Savremeni sistemi za hladenje sa trajnim anti-
frizom radeveoma dobro i stoga im se obieno
obraca malo paznje. Medutim, nijedan antifriz
ipak nije vecan s obzirom da se aditivi trose.
Zanemarivanje sistema za hladenje moze da pro- ,
uzrokuje curenje iz spojeva na bloku motora, i
trosenje cevovoda, cevi hladnjaka i pumpi - sto 1
sve dovodi do pregrejavanja i trajnog ostecenja -,~
matora.
Uz odgovarajuce odrZavanje, kao sto su
zamena creva, remena i eventualno poklopca
hladnjaka iIi termostata, sis tern za hladenje moze
da traje godinama. U stvari, vazno je da teenost
za hladenje u sistemu bude cista i da svi delovi
rade pravilno. Delov; sistema za hladenje su:

-
1. HLADNJAK. Hladnjak Iiei na saee i sastoji se
od tankih cevi i rebara. Vrela teenost za hladenje
teee kroz cevi i hladi se vazduhom koji struji oko
cevi i rebara.
2. VENTILATOR. Na praznom hodu iIi pri
maloj brzini kretanja, ventilator usisava spoljasnji
vazduh koji prolazi kroz hladnjak i rashladuje
teenost za hladenje.
3. VENTILATOR SA SPOJNICOM. Na nekim
tipovima vozila ventilator je montiran na spojnici
koja mu omogucava da se okrece manjom brzi-
nom iIi da se slObodno okrece kada nije potrebno
maksirr;alno hladenje, kao i u slueajevima kada je
motor hladan iIi kada se automobil dovoljno brzo
kreee da dovoljno vazduha prolazi kroz hladnjak.
Spajnica ventilatora smanjuje nepotrebno optere-
cenje matOTa i doprinosi stednji goriva.
4. ELEKTRICNI VENTILATOR. Na automo-
bilima sa prednjim pogonom i poprecno postav-
Ijenim motorom, elektrieni ventilator koristi se za
usisavanje vazduha kroz hladnjak. Ventilator se
ukljueuje i iskljueuje pomocu termostata u hlad-
njaku iIi bloku motora. Ventilator ostaje iskljueen
sve dok se temperatura teenosti za hladenje ne
podigne iznad 90-95 "C kada se ventilator uklju-
cuje i radi sve dok se temperatura tecnosti za
hladenje ne spusti ispod graniene temperature u
termostatu.
5. PUMPA ZA VODU. Pumpa za vodu odvodi
teenost za hladenje kroz hladnjak (iIi kroz obi-
lazni vod) i omogucava njeno cirkulisanje kroz
blok motora i glavu cilindra.
6. REMEN VENT!LATORA. Remen ventila-
tora sluii za pogon ventilatora i pumpe za vodu.
Ako proklizava iIi se pokida, motor ce brzopoeeti
da se pregrejava.
. 7. TERMOSTAT. KoliCina teenosti za hladenje
koja prolazi kroz hladnjak regulise se pomocu
termostata. Termostat odrzava rad motora na
odredenoj temperaturi i eesto se, po hladnom
vremenu iIi laganoj voznji, skoro zatvara. Pumpa
tada panovo salje teenost kroz motor preko obi-
laznog voda hladnjaka.
8. POKLOPAC HLADNJAKA. Poklopac sa
ventilom za reaulisanje pritiska regulise pritisak u
sistemu za hladenje. Teenost za hladenje, kao i
--------
SISTEM ZA HLADENJE
voda, pod pritiskom kljuca na visoj temperaturi
nego na normalnom pritisku. Stoga je sis tern za
hladenje predviden da radi na visokim temperatu-
ram a pod pritiskom.
9. TECNOST ZA HLADENJE. Teenost za hla-
denje u sistemu ia hladenje sastoji se od mesa vine
antifriza i vode. ProizvodaCi automobila preporu-
cuju mesavinu u razmeri 1: 1 sto pruza zastitu
tokom cele godine. Obavezno kupite kvalitetan'
antifriz, onaj koji saidri etilenglikol i sredstvo za
spreeavanje korozije.
10. CREVA I OBUJMICE (»SELNE«). I hlad-
nj"k i grejae imaju po dva ereva. Jedno crevo sluzi
za dovod teenosti za hladenje, a drugo za odvod.
Mnogi automobili takode imaju obilazno crevo
hladnjaka. Obilazno crevo omogucava da teenost
za hladenje ne prolazi kroz sistem za hladenje
kada je termostat iskljucen. Napomena: neki
automobili imaju unutrasnji obrlazni kanal ugra-
den u pumpu za vodu. Na svim spojevima ereva
nalaze se obujmice koje obezbeduju hermetieki
spoj. Najcescese koriste obujmice sa vijkom i
obujmice sa oprugom. Kod abujmica sa vijkom
pritezanje iii otvaranje obujniica vrsi se okreta-
njem vijka, a kod obujmica sa oprugom krajevi
moraju da se pritegnu kleStima da bi se obujmica
skinula iIi montirala.
11. UREDAJI ZA RECIRKULACIJU TEC-
NOSTI ZA HLADENJE. Uredaji za recirkula-
ciju teenosti za hladenje predstavljaju dec sistema
za hladenje kod veCine novijih modela automo-
bila. Uredaj za recirkulaciju teenasti za hladenje
ima rezeTVoar koji prima visak tecnosti za hlade-
nje tokom grejanja i sirenja. Posto se motor isk-
Ijuci i ohladi, stvara se delimican vakuum koji
usisava teenost za hladenje nazad u hladnjak.
Uredaji za recirkulaciju tecnosti za hladenje mogu
se nabaviti u prodavnicama auto-delova .
12. OSTALI DELOVI SISTEMA ZA HLADE-
NJE. To su zaptivke, cepovi na bloku motora i
regulacioni ventil grejaca. Cepavi se nalaze na
bloku motora i ako se tecnost za hladenje ikada
smrzne, tecnost koja se siri istisnuce cepove iz
bloka motora. U mnogim slucajevima, ovo spre-
cava ozbiljno ostecenje motora. Regulacioni ven-
til grejaea obieno se nalazi u dovodnom crevu
grejaca. On regulise dovod i odvod teenosti za
hladenje.
129
..---- .-~-~- ---- -.-----'-.~--

SISTEM ZA HLAflENJE
I
I
i

Urcdaj za recirkulaciju lecnosti za h!adenje. Kada se tcCn(lst w

hladcnje zagreje. poviscni pritisak izhacuje izvesnll ko!iCinu u dodatni
rezervoar - posudu hludnj3k3 (leva). Kad3 se sistcm ohladi,
dclimican vakuum usisava tccnos\ nazad u hladnjak iz dodatne
pasude (desno).

sta adrzavanje sistema za hladenje cesta previde i

Provera vozaCi i mehanicari. Ovde Sll navedene mere
predastroznosti koje treba sprovesti da ne bi
sistema za dosla do curenja i drugih kvarova u sistemu za
hladenje vaseg automabila.
Najbolje bi bilo da izvrsite brzu vizuelnu pro-
hladenje veru sistema za hladenje svaki put kada podignete
poklopac iskljueenog motora. Detaljna provera
trebalo bi da se jzvrsi svaka 3-4 meseca. Provera
AlaI i materijal da Ii sistem za hladenje curi vrsi ,e na sledeei
nacin:
• Baterijska lampa ili ruena svetiljka
• Malo ogled ala 1. CEVOVODI. U sistemu za hladenje postoji
• Sredstvo za zaptivanje nekoliko creva za cirkulaciju rashladne teenosti za
hladenje pod pritiskom. To su gornja i donja
creva hladnjaka, dovodna i odvodna creva gre-
jaea, a na nekim automobilima postoji i obilazno
nketa sprovedena od strane Ameriekog mini- crevo hladnjaka. Cevovodi moraju da funkcionisu
A starstva saobraeaja pokazala je da je neispra- po hladnom i toplom vremenu. NaroCito je vazno
van sistem za hladenje posle nestanka goriva i da pod nose visoke temperature zato sto su se
osteeenja pneumatika najeeSCi uzrok kvara vozila poslednjih godina temperature u motoru dra-
na putevima. Jedan od razloga otkazivanja je i to stieno poveeale zbog komplikovanog uredaja za
130

--------
!~

lIP
! ~.
- .'.
SISTEM ZA HLADENJE

preCiscavanje izduvnih gasava_ Ova je povecalo

temperaturu ispod poklopea motora i povecalo
opterecenje ovih gumenih delova. Prose can vek
trajanja creva iznosi oko 40.000 kilometara prede-
nag puta.
Prove rite eevovode kada je motor hladan da
vas pritisak u sistemu za hlaaenje ne bi obmanuo.
Jakom baterijskom lampom iIi ruenom svetiljkom
proverite da teenost za hlaaenje ne euri } to
naroi'ito oko krajeva ereva. Pogledajte da ereva
na mestima na kojima se taru a deIove motora iIi
karoserije nisu pohaba!a. Opipajte ereva da pro-
verite u kakvom je stanju guma. Spoljni izgled
cesto maze da prevari taka da i crevo za koje nam
se i'ini da je ispravno moie da proeuri iIi prsne.
Pod pipanjem creva, podrazumeva se stiskanje
i savijanje. Da biste stekli iskustvo u ovome,
proveravajte creva u navorn automobilu pre nego
sto predete 15.000 kilometara. Kada se stisnu iIi
istegnu, ereva hladnjaka i grejaea treba da su
cvrsta i treba odmah da povrate prvobitni oblik.
Ako su mekana iii se lepe_ kao krpa, isto kao i
kada su veoma tvrda i krta, zamenite ih. ereva
moraju da budu dovoljno gipka da ne popucaju
pri pomeranju motora i vibracijama, ali ne prete-
ran0 da ne bi popucala.
Aka niste sigurni u kakvom su stanju cevovodi,
" autO!:nobil je presao 40.000 kilometara, naraeito
ako jre u pitanju novi tip vozila Ciji motor proiz-
vodi·vise toplote, zamenite sva ereva. (Pogledajte
ode:ljak »Skidanje i namestanje ereva«). Aka vas
3lxtomobil ima kratko obilazno crevo blizu kuc;sta
~ermostata, ne zaboravite da njega zamenite.
Ono je vaino, a cesto prska.
Gornje crevo hladnjaka (I) i donic crevo hladnjaka (2) su
priCvrSceni na ,yojim spojevima pomocu crevnih obujrnica-
2. PUMPA ZA VODU. Sledec(deo sistema za »kini" (3). Prosebm vck lrajanja crcva hiadnjaka je ako
hladenje koji moze da se proveri dodirom je 40.000 km. pa ih treba menjati svake Iri godinc lli cesce.
pumpa za vodu. Ona je smestena o<ttpah iza
kaisnika ventilatora i proverFa se n5 sledec;
nai'in: uhvatite lopatice ventilalora horizontalno i
protresite ih. Ne bi trebalo da bude·bocnog pome-
ranja ventilatora i kaisnika. Kod automobila sa
prednjim pogo nom i poprecno postavljenim mobila to se tesko vidi,'stoga eete morati da
motorom, ventilator nije pricvrscen za kaiSnik upotrebite malo ogledalo iIi da se podvucete
pumpe za vodu. Stoga, p~<;>Jresite samu pumpu za ispod automobila. Ako pumpa pokazuje bilo
vodu. Ako osetite da je labava, to znati da je kakve tragove curenja iz ovag ventilacionog
labav leiaj pumpe za vodu,.jer on podupire venti- otvora, jedino sto moiete da ui'inite je da je
lator i njegov kaisnik. Ako je leiaj pumpe labav, zamenite posta su pumpe zaptivene i ne mogu da
moze da do de do gubitka teenosti za hladenje u se popravljaju.
sistemu_
Da biste proverili da Ii pumpa za vodu curi, 3. CEPOVI NA BLOKU MOTORA. Ovi
pogledajte pazljivo da Ii ima vlage iza kaisnika. cepovi su sledece mesto gde moze doti do cure-
Postoji mali ventilacioni otvor na dnu pumpe iza nja, pogotovu kod automobila koji su stari vise od
kaiSnika. Tu je curenje uoCljivo. Kod nekih auto- tTi godine_ VeCina motora ima cetiri ili viSe

131

SISTEM ZA HLAflENJE
Ildll
I LQJ
_1
•
~
...
,I
VeCina automobilskih motor" ima cetiri i\i v'lse cepova na bioku motom (l),
U slucaju da propustaju (2), mOle sc videti lecnost Zil hladenje mrkc koje
kako curi sa ivice cepa.
cepova. Oni SU smesteni na bloku motora. Aka
neki od njih propusta, primeticete na ivici tragove
tecnosti za hladenje koja je tamne boje.
Neki aditivi sistema za hladenje koji se nazivaju
i zaptivaci mogu da sprece opravku posta zatva-
raju mesta koja ·propustaju. Trajnije resenje je
zamena cepa. (Pogledajte odeljak "Zamena
cepova na bloku motora«).
4. ZAPTIVKE NA GLA VI CILINDRA. Ove
zaptivke su sledece mesto gde tecnost za hladenje
maze da euri. Smestene su izmedu glave dlindra i
bloka motora. I ovoga puta treba da pogledate da
Ii ima tragova tecnosti za hladenje. Posta zamena
zaptivke koja propusta zahteva skidanje glave
eilindra, bolje je da posao prepustite strucnjaku
ukoliko niste posebno spretni.
5. REGULACIONI VENTILI GREJACA.
Cesto su razlog zbog koga reenost za hladenje
curio Tim ventilima se upravlja yueno iii pomocll
vakuma. Obicno se nalaze u seriji i imaju jedno iIi
132
I.
!
IbdL
c;p •
cf\::::.
,~
\~
dva creva, Primeticete da iz ventila izlazi regulil,ci-
oni kabl iii vakuumsko erevo. Proverite pazljivL"
ventil da ne propusta, narobto blizu spojeva
creva. Tragovi tecnosti za hladenje mogu da se
uoee oko malih ventilacionih otvora sa· donje
strane ventila. Aka ih ima, zamena je neophodna.
To eete utiniti na sledeCi natin: ispraznite ·hlad-
njnk, skinite ereva spojena za regulaeioni ventil
grejaca i skinite venti! sa sedista. Ponovite ovaj
postupak obrnutim redosledom kada montirate
nOv ventil koji se moie nabaviti u svakoj prodav-
niei auto-delova.
6. HLADNJAK. Detaljna vizuelna provera hlad-
njaka je veoma vaina. Osvetlite ga jakom svetilj-
kom da biste proverili da bocne trake za nosenje i
nosaCi nisu olabavljeni. Lemljeni spojevi ne mogu
da se olabave i prouzrokuju odvajanje tih delova
ad hladnjaka. Pogledajte da Ii ima tragova propu-
stanja na prednjoj iIi zadnjoj strani hladnjaka. To
cete primetiti po zelenkastobeloj koroziji na vrhu
hladnjaka iIi u njegovoj blizini. Sredstva za zapti-
I.. ~""--·~
r~"
I
,. .
vanje mogu da pomognu izvesno vreme, ali pre iIi
\ posle hladnjak ce morati da se skine i popravi.
Mozete sami da skinete hladnjak i da ga odnesete
u radionicu na opravku. (Pogledajte odeljak
"Zamena hladnjaka«).
Olabavljena rebra (mali tanki komadi mesinga
nabrani izmedu cevi hladnjaka) moraju da budu
dobro pricvrSceni izmedu cevi. Ako rebra nisu
dobro .pricvrscena, hladnjak moze da se pregreje
jer ne moze da odaje toplotu. Prove rite da povr-
sin a hladnjaka nije zacepljena pr"sinom, insek-
tima iii otpacima jer i to smanjuje uCinak hlad-
njaka. Ako sumnjate da na povrsini hladnjaka
ima prasine, oduvajte je komprimovanim vaz-
duhom.
strane da Ii ima korozije iii da nisu ispucale
gumene zaptivke. Ovo sprecava ispravno funkcjo-
nisanje poklopca, sto moze da dovede do propu-
stanja tecnosti za hladenje i pregrejavanje. Ako
yam je potreban nov poklopac, kupite onaj koji
tacno odgovara vasem tipu automobila. Poklopac
moze da se kupi u svakoj servisnoj stanici iii
prodavnici auto-delova. Upozorenje: nemojte ski-
dali poklopac hladnjaka dok je sislem zagrejan.
On je pod pritiskom i kada se poklopac skine,
vruea leenosl za hladenje moie da pokulja iz
olvora za sipanje i da vas opeCe. Neki poklopci
imaju podizae da bi se smanjio ovaj pritisak. Jpak
je najbolje da pusrite sistem da se okladi pre nego
sto skinete poklopac rodi provere.

7. POKLOPAC HLADNJAKA. Skinite poklo- 8. ISPUSNA SLA VINA. Mala slavina na dnu
pac pa proverite i njega. Pogledajte sa unutrasnje veGine hladnjaka takode moze da propusla. Opi-

Tecnost za hlade!lje mote da procuri ako zaplivke nft gJavi cilindra (1)
koja sluzi kao zaptivac izmedu gJave cilindra (2) i blob motora (3),
Poklopac glave cilindra (4) sc nalazi na vrhu g!nve ~i!indra. Vizue!na
provera da nem" tragova tecnosti za hladcnjc (5) moze ponekad da ukaie
na propusranje.

133
------- - - - - - . - - - - -
SISTEM ZfJ\ HLADENJE
pajte je da proverite da li je vlazna. Praverite
takode da li je dobra zatvorena i da je neki
kamicak nije ostetio. Ispusna slavina se ponekad
nalazi i na bloku motora. Proverite i njih da Ii
propustaju. Do propustanja maze doti i kod
navoja cak i ako je slavina ispravna. Ispusna
slavina moze da se kupi u prodavnici auto-delova.
9. SPOJNICA VENTILATORA. Aka spojnica
ventilatora iskace ili je neispravna, to moze da
dove de do pregrejavanja motora jer ventilator
nete biti u stanju da se okrece dovoljno brzo da bi
rashladio teenost za hladenje. Postoji nekoIiko
natina da se proveri spojnica ventilatora. Kada je
motor jskljucen, uhvatite lopatice ventilatora i
pokusajte da protresete ventilator napred-nazad.
Svako primetno slobodno pomeranje (pod pret-
postavkom da su lezajevi osovine pumpe za vodu
ispravni) znaei da treba zameniti spojnicu venti la-
134
tora. Spojnica je ispunjena tecnostu na bazi sili-
kana; kada se tecnost istrosl, spojnica ce stalno
proklizavati. Neispravnu spojnicu mozete da pro-
verite na jos jedan naein: ukljucite motor i drzite
ga na praznom hodu sa povecanim brojem obrtaja
sve dok ne dostigne norm aInu radnu temperaturu
(ispred hladnjaka stavite komad kartona). Zatim
ubacite motor u brzinu i istovremeno osluskujte
kaka ventilator radio Ako ventilator ne ubrza svoj
rad kada se motor zagreje, znaCi da je spojnica
neispravna i da je treba zameniti.
10. ELEKTRICNI VENTILATOR. Neispravan
motor ventilatora iIi prekidac termostata koji ne
ukljucuje ventilator moie da dove de do pregreja-
vanja motora. Da biste proverili kolo elektricnog
ventilator a, stavite komad kartona ispred hlad-
njaka, ukljuCite motor i pustite ga da radi na
praznom hodu sa povec'anim brojem obrtaja sve
i]
,
I
Rcgu!acioni venti\ grejllc;1 U ;1ulomobilu - koji sc pokrece rui.:.om Iii
vakuumom - testa jc uzrok propu5lanja tccnosli za illadcnjc ,')" spoju
ereva grejata (1) i regulacionog vcntila grejabl (2). Ostali dclovi
regulacionog vernila grejata su hn::gaslu poluga (3), sponll za
poddavanje (4) i kubl (5).
~ ~_--_-_·· ____________________________________~S~IS~T~E~M~Z~A~H~L~A~e~E~N~J~E
~
dok ne dostigne normalnu radnu temperaturu.
Ako se ventilator ne ukljuCi u roku od nekoliko
minuta) znaCi da postoji neki kvar u elektricnom
kolu motora ventilatora. U tom slucaju iskljuCite
motor i proverite motor ventilatora. Posto isklju-
Cite kablove e!ektromotora, spojite ventilator
direktno za akumulator automobila pomocu pro-
duznih kablova. Ako je motor ispravan, ventila-
tor treba da se okrece. Aka se ne okrece, zame-
nite motor. Ako ventilator radi, skinite prekidae
termostata i proverite ga taka 5tO cete kraj uroniti
u kljucalu vodu. Ommetar iIi kontrolna lampa sa
ugraclenom baterijom pokazace da Ii prekidae
fadi iIi ne. Aka je termostat ispravan, mazda
postoji problem u elektricnam kalu, releju venti-
latora iii osiguracu kola. Aka termostat ima sarno
jednozilni provodnik i aka se prikljuCi za masu,
ventilator bi trebalo da radi aka je celo elektricno
kolo ispravno. Kod termostata sa dvozilnim
kablom, koristite produini kabl za spajanje. Ako
se nista ne dogodi pas to ste premostili termostat,
proverite pomocu ommetra osigurac kao i celo
elektricno kola. Pogledajte u fabricki prirucnik da
vidite gde se nalazi relej ve.ntilatora.
Ispitivanje sistema
za hlaCfenje na
pritisak
Ala! i materijal
• Ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na
pritisak
• Adapter za ispitivanje sistema za hlaclenje na
pritisak
• Zastitne naocare
• Voda
• Krpe
ko vizuelna provera sistema za hlaclenje nije
A ukazala ni na kakav problem, sledece sto treba
da uCinite je da ispitate da Ii sis tern pod ·pritiskom
propusta. N ajsigurniji i najefikasniji naein ispiti-
vanja sistema za hlaclenje na pritisak je koriscenje
instrumenta koji koriste profesionalni mehani-
cari. Taj ureclaj je mala rucna pumpa koja se
pricvrsti na hladnjak urnes to poklopca. Napunjen
sistem za hlaclenje pump a se sve dok se ne
dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka,
a zatim se posmatra da Ii sistem propusta.
Sistem za hlaclenje ispituje se na pritisak na
sledeCi naCin. Napomena: obavite ispitivanje
kada je motor hladan.
1. Otvorite poklopac motora. Skinite poklopac
hladnjaka. Ispitivanje treba da se obavlja kada je
motor hladan i iskljucen. Budite obazrivi kada
skidate poklopac hladnjaka.
2. Poglejte nivo teenosti za hladenje. Ona (reba
da bude do predvidenog nivoa - 2-3 em ispod
gomje ivice otvora za nalivanje hladnjaka. Ako
nije, napunite hladnjak vodom do predviclenog
nivoa.
3. Namestite na otvor za nalivanje hladnjaka ure-
claj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak.
On se nameSta isto kao i poklopac hladnjaka.
Pumpajte sve dok se dostigne pritisak oznaeen na
poklopcu hladnjaka.
4. Posmatrajte pad pritiska na ureclaju za mere-
nje pritiska. Trebalo bi da se drzi i da ne opada
bar 2 minuta. Veoma mali gubitak pritiska tokom
sledeCih nekoliko min uta moze da se zanemari.
Ako pritisak naglo opadne pas Ie nekoliko
minuta, sistem negde propusta,
5. Obratite paznju na ispupcena mesta na cevo-
vodima hladnjaka iii grejaca. Ona ukazuju na to
da je materijaI popustio iii da je mozda ispucao.
Pritisnite i istegnite creva. Protresite svako creVQ
na kraju spoja da biste proverili da Ii evrsto drzi
kada je sistem pod pritiskom. Upozorenje: nosite
zastitne naocare i pazite da 'ne stojite u pravcu
mlaza aka vam crevo prsne II ruci.
6. Pogledajte mesta oko pumpe za vodu, cepove
na bloku motora, zaptivke na glavi cilindra, hi ad-
njak i regulacioni ventil grejaca. Ako primetite
znake propustanja, kvar treba odmah popraviti.
7. Skinite ureclaj za ispitivanje pritiska sa otvora
za nalivanje hladnjaka. VeCina ureclaja ima venti I
za izjednacavanje pritiska.
8. Ovaj ureclaj moie da se upotrebi i za ispitiva-
nje poklopca hladnjaka na pritisak. Poklopac
SISTEM ZA HLADENJE

PokJopac i otvor za nalivanjc hlacin,iaka. (1) pokJopac. (2) opruga

regu!ator3 pritiska, (3) gornja z:lptivka. (4) danja zaptivka, (5) vakuumski
ra5teretni venti!, (6) pre!ivna cev, (7) gornji i (8) donji zaptivni prsten i
(9) zaplivnc povrSine poklopca.

hIadnjaka je konstruiran tako da se otvara pri
odredenom pritisku. Poklopac moze da se ispita
pomocu adaptera na uredaju za ispitivanje priti-
ska prema prilozenim uputstvima.· Zamenite
poklopac ako se suvise brzo iii suvise sporo
otvara.
9. Skinite uredaj za ispitivanje sa poklopca hIad-
njaka i po novo namestite uredaj na otvor za naIi-
vanje hIadnjaka. UkIjuCite motor i pustite ga da
radi 15-20 minuta da bi dostigao normainu radnu
temperaturu. Ne iskljucujte motor.
136
10. Pumpajte uredaj za merenje pritiska do odre-
denog nivoa (ako vee nije na njemu).
11. Prove rite da Ii propusta oko vodene pumpe
(pogledajte pokretne delove) i regulacionog ven-
tila grejaca. posto se na ovim delovima vidi da
propustaju sarnO kada su zagrejani. Isto tako.
proverite komande grejaca unutar automobila da
ne propustaju kod ventila.
12. Ako pronadete mesta koje propusta. odmah
ga popravite. U protivnom, iskljuCite motor -
ispitivanje je zavrseno.
 SISTEMZA HLAE>ENJE

eenost za hladenje koja se koristi u sistemu za

Uredaj za ispitivanje sistema za h!adenje nu pritisak namdta se na
otvor za nalivanje hladnjaka. Mcrae pokazuje gde sistem za
hladcnje propusta.
13. Skinite uredaj za ispitivanje pritiska sa otvora
za nalivanje hladnjaka.
14. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.
Provera
T hladenje sastoji se ad antifriza i vade. ldealna
mesavina je rastvor u razmeri 1: 1. Ako je kon-
centracija antifriza nedovoljna (vise vode, manje
antifriza), maze da dade do pregrejavanja
motara, naroCito pri malim brzinama kretanja.
Takode, teenost za hladenje maze da se zamrzne
pri niskim temperaturama sto maze da dovede do
pucanja bloka motora usled sirenja teenosti. .
Kada kupujete an.tifriz, kupite sarno proizvod
na bazi etilenglikola sa aditivima za spreeavanje
korozije Ciji je rok trajanja godinu dana. Pailjivo
procitajte etiketu. Proizvod ne odgovara stan-
dardu aka na nalepnici pise da rastvor etilengli-
kola i vode u razmeri 1: 1 ne obezbecluje za,titu
ad smrzavanja do -35'C.
Noviji tipovi automobila obieno imaju sistem sa
recirkulacijom teenosti za hlaclenje, tzv. zatvoreni
sistem hlaclenja. Ovaj sistem radi taka sto visak
tecnosti iz zagrejanog hladnjaka odlazi u rezer-
voar gde se zadctava sve dok se hladnjak pan ova
ne ohladi. Nivo tecnosti za hladenje mozete pro-
veriti u rezervoaru -plasticnoj posudi koja se
nalazi blizu hladnjaka zahvaljujuCi tome sto je
providna i obelezena oznakama za oCitavanje
nivoa teenosti za hladenje.
Aka vas automobil ima blok motora od alumi-
nijuma, dodajte iskljuCivo antifriz na cijoj amba-
lazi pise da je bezbedan za takav tip motora.
Stoga pogledajte u prirucnik za vas automobil da
utvrdite da Ii je blok motora od aluminijuma.
Da biste proverili sredstvo za hlaclenje u hlad-
njaku svog automobila potreban yam je ureclaj za
ispitivanje antifriza. Uredaj za ispitivanje antifriza
iii hidrometar veoma je sWoan hidrometru za ispi-
tivanje akumulatora. Da biste proverili da Ii je
hladnjak u vasem automobilu zasticen protiv smr-
zavanja, postupite prema sledeCim uputstvima:

1. lspitivanje teenosti za hladenje treba obaviti

tecnosti za posto je motor radio najmanje nekoliko minuta.
To omogucava da se teenost za hladenje dobro
hladenje promesa sto je potrebno za dobijanje taenog
rezultata na uredaju za ispitivanje antifriza. Upo-
zorenje: nikada ne skidajte poklopac sa hladnjaka
Ala! i materijal kada je motor ugrejan da ne bi iz/eteo mlaz klju-
i'ale tei':nosti pod pritiskom. Ako)e motor suviSe
• Uredaj za ispitivanje antifriza topao,pricekajte najmanje· 15 minuta posto ste
• Klesta podigli poklopac motora i iskljui'.ili motor pa tek
• Krpe onda skinite poklopac sa hladnjaka. (Obavezno
• Posuda upotrebite nekoliko krpa da se ne biste opekli).
• Antifriz
• Voda Polako skinite pOklopac hladnjaka. Budite
spremni da se brzo pomerite ustranll aka vmca
137
SISTEM ZA HLA£lENJE
Hidrometar'la ispitivanje tecnosti Zil hlad~nje sa pel loplica pobzuje
stepen zastite od zamrzavanja koju pruia anlifriz, a na osnovu broja
ioptica koje plivaju u teenosti za hludcnje usis,ml: u hidrometar I;:
hladnjaka.
teenost pokulja napolje. Napomena: postoje dva
naCina za smanjenje pritiska u sistemu za hlade-
nje. Neki tipovi hladnjaka imaju na poklopcu
polugu ili dugme. Podizanjem po luge navise, iii
pritiskanjem dugmeta, smanjice se pritisak. Drugi
tipovi hladnjaka imaju poklopce konstruisane
138
tako da se okrecu do jednog zareza. Kada pritisak
dovoljno opadne, pritisnite poklopac i nastavite
da ga okrecete da biste ga skinulL
2. Nivo tecnosti za hlaaenje treba da bude 2-3 em
ispod gomje ivice otvara za nalivanje hladnjaka.
To se jasno vidi kroz otvor hladnjaka. Ako je
teenost tamna iii crvenkasto-mrka, hladnjaku je
potrebno eiscenje. (Videti »Ispiranje sistema za
hladenje« objasnjeno u ovom poglavlju.)
3. Ako je teenost Cista i blstra, ponovo ukljuCite
motor, usisajte uzorak tecnosti u uredaj za ispiti-
vanje antifriza i oCitajte rezulta!. Ova se radi taka
sto se pritisne i opusti pumpica na vrhu uredaja
uvueenog u tecnost za hladenje. Usisajte dovoljno
tecnosti u uredaj tako da se plovak u staklenoj
cevi polako podignc navise. OCitajte rezultat na
skali na pJovku na mestu gde je niva tecnosti
najvisi. Proveriteoeitan rezultat sa tabelom na
uredaju za ispitivanje; veCina uredaja ima tabelu
koja pokazuje temperaturu do koje je teenost
zasticena od zamrzavanja. Postoji i drugi tip ure-
daja sa lopaticama. Uputstva za upotrebu ovak-
vag uredaja za ispitivanje antifriza nalaze se na
samom uredaju.
4. Ako je rezultat dobijen na uredaju za ispitiva-
nje antifriza -30"C. zastita ad zamrzavanja treba
da odgovara veCini vremenskih uslova. Medutim,
pri izuzetno hladnom vremenu, mazda ce biti
potrebno da vas sistem za hladenje izdrzi do
- 35 'C. IskljuCite motor, otvorite klestima
ispusnu slavinu na hladnjaku i ispustite aka 1/3
teenosti iz hladnjaka u jedan sud. Upozorenje:
teenost za hladenje ee biti vruea. Dolite zatim 1/3
Cistog antifriza. Aka imate uredaj za recirkulaciju
ternosti za hladenje, mozete doliti antifriZ u
dodatn! rezervoar. Napomena: aka vas automobil
nema hladnjak sa ispusnom slavinom, skinite
donje crevo hladnjaka da biste ispustili teenost za
hladenje. Budite pazljivi da se ne polijete. .
Aka je rezultat dobijen na uredaju za ispitiva-
nje antifriza izmedu -15 'C i - 30 "C, moraeete da
ispustite 2/3 rastvora iz hladnjaka i da ga zamenite
antifrizom. Ako je rezultat -15'C iii vise, najbo-
lje je da se ispusti teenost iz celog sistema za
hladenje i da ga ponovo napunite meSavinom
antifriza i vade u razmeri 1: 1. Pogledajte u pri-
ruenik za svoj automobil da biste videli koliko j
litara tecnosti za hladenje maze da primi vas "
:~
hladnjak.
5. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.
,,'I

-~----------------~------------~--~==~~====
6. Ukljucite motor da biste tecnost za hladenje
izmesali i proverite da Ii je nivo odgovarajuCi.
Ispiranje sistema
za hladenje
Alai i malerijal
• Klesta
• Odvijac
• Noz
• Bastensko crevo
• Posuda
• Krpe
• Crevo hladnjaka
• Hemijsko sredstvo za ispiranje
• Antifriz
• Voda
• Pribor za ispiranje
istem za hladenje moze godinama da fadi
S dobro ako ga odriavate u cistom stanju i
menjate antifriz najmanje jednom u dye godine.
Amifriz vremenom gub; sposobnost da stiti od
korozije i stoga se mora menjati da bi ispravno
funkcionisao tokom veka trajanja automobila.
Postoji nekoliko nacina za Ciscenje sistema za
hladenje od kojil! neki zahtevilju profesionalnu
opremu. Ukoliko nemate jako zapusen sistem
koji zahteva strucno reverzibilno ispiranje, mogu
se koristiti postupci objasnjeni u ovom odeljku.
Ako taj posao obavljate jednom gOdiSnje,
dovoljno yam je dobro hemijsko sredstvo za ispi-
ranje. Ako kupite kvalitetan proizvod i pridria-
vate se uputstava, ne bi trebalo da imate nikakvog
problema. Postupak je jednostavan. Ispustite
stafU tecnost za hladenje i napunite sis tern za
hladenje vodom. Zatim sipajte sredstvo za Cisce-
nje i vozite automobil jedno kratko vreme iii
pustite motor da radi pri normalnoj radnoj tempe-
raturi. Posle toga ispraznite sistem i isperite ga
Cistom vodom. Na kraju, dodajte nOV rastvor
antifriza i vode. Napomena: pre nego s\o dodate
antifriz) proverite da sistem nigde ne propusta.
"
;aM.mIMem
SISTEM ZA HLABENJE
Pogledajte odeljak "Provera sistema za hladenje«
da biste znali kako to da uradite.
1. Morate potpuno da ispraznite sistem za hlade-
nje u automobilu. Da biste uprostili posao, stavite
ispod hladnjaka posudu koja moze da primi oko
10 litara tecnosti. Zatim skinite poklopac sa hlad-
njaka da bi se tecnost za hladenje lakse ispustila.
Upozorenje: nikada ne skidajte poklapac sa vru-
ceg hladnjaka; aka se teenost za hladenje naglo
ispusti. a pritisak padne na atmosferski, pocece da
isparava. Stoga pustite motor da se ohladi. Zatim
uzmite nekoliko krpa i polako okrenite poklopac
hladnjaka do prvog zareza da bi sesmanjio priti-
sak. Pritisnite nadole poklopac i pazljivo ga izvu-
cite posto se pritisak smanjio. Neki automobili
imaju poklopac hladnjaka sa dugmetom iIi polu-
gam za smanjivanje pritiska; jednostavna pritis-
nite dugme iIi pOdignite polugu navise.
2. Klestima otvorite ispusnu ~lavinu na dnu hlad-
njaka. Upozorenje: teenost za hlaoenje moze da
bude vruca aka ste izvesno vreme pre toga vozili
automobiL Na nekim starijim tipavima automo~
bila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. Da bi
se ispraznio takav tip hladnjaka, mora da se skine
donje crevo hladnjaka.
Spojevi creva hladnjaka osigurani su dvema
vrstama obujrnica (»selni«). Obujrnice sa zavrt-
njem mogu se olabaviti okretanjem zavrtnja
pomocu odvijac.a. Kada je dovoljno olabavljen,
obujrnica 'maze da se skine sa creva.
Obujmice sa oprugom skidaju sa klestima. Jed-
nostavno pritisnite krajeve obujrnice da biste sma~
njili pritisak i skinite je sa creva.
Kada se skine obujrnica, moze da se skine i
crevo sa nosaca. Creva su cvrsto priljubljena te je
potrebno da. se iz sve snage okiecu da bi se
izvadila. Ako ni to ne pomogne, presecite ih
Dozern iake to ZD?Ci kupevinu novog creva.
3. Posmatrajte stanje tecnosti ia hladenje koja se
ispusta. Ako je mrkocrvena, potrebno je jako
hemijsko sredstvo za ispiranje, po mogucstvu na
bazi oksaln~ kiseline. Ako teenost za hladenje
nije mrkocrvene boje, moze da se upotrebi bilo
koje sredstvo za brzo ispiranje. Upozorenje:
posto oCistite sistem ukljucujuti i dodatni rezer-
voar uredaja za recirkulaciju, isperite rezervoar
vodom. Zaprljani rezervoar magao bi da naskodi .
sistemu za hladenje.
4. Kada ste potpuno ispustili tecnost za hladenje,
zatvorite ispusnu siavinu iii penovo prikljuCite
139
SISTEM ZA HLA£>ENJE
1,
I

donje crevo hladnjaka. Sipajte sredstvo za ispira-
nje (kupljeno u prodavnici auto-delova) u hlad-
njak. Koristite bastensko crevo da napunite hlad-
njak vodom do predvidenog nivoa. Taj nivo je
otprilike 2-3 em ispod ivice otvora za nalivanje
hladnjaka.
5. Vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka.
6. UkljuCite motor i pustite ga da radi onoliko
koliko je naznaceno u uputstvima datim uz hemi-
kaliju za ispiranje, obicno oko 15 minuta. Pot-
puna odvrnite komande grejaca; ova obezbeduje
da rastvor ·za ispiranje prode kroz ceo sis tern i
opere i jezgro gretaca.
gove hemikalije koja bi kasnije mogla da ima
koroziono dejstvo. Ispiranje ponavljajte sve dok
voda ne bude bistra.
9. Zatvorite ispusnu slavinu iii ponovo prikljucite
donje crevo hladnjaka. a zatim napunite hladnjak
mesavinom sveze vade i antifriza. VeCina proiz-
vodaca preporucuje mesavinu u razmeri 1: 1. Da
biste odredili zapreminu sistema za hladenje,
pogledajte u prirucnik za vas automobil. Napo-
mena: ovo je dobra prilika .da sperete crevom
insekte i prljavstinu koji su se nakupili na rebrima
hladnjaka.
10. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.

7. Zaustavite motor i po novo ispustite teenost iz

sistema za hladenje kao sto je vee objasnjeno. Upotreba T-komada za ispiranje

8. Skinite poklopac sa hladnjaka a zatim isperite Ovaj postupak ukljucuje upotrebu pribora za ispi-
sistem vodom po drugi put da uklonite sve tra- ranje koji postaje sve popularniji kako medu ama-

i
'!
1
\
,,
l

Automobil moze da ima jedan od dva lipa hladnjaka: rash!adni fluid

moze da 51ruji horizontalno (levo) iii vertikalno (desno). Tamne strelice
pokazuju 10k. strujanja rashladnag f1uida. Svetle strelicc pokazuju
prikljucke dovodnog crcya hl<ldnjaka.

140
I !¥I?,
. ,1'.-

SISTEM ZA HLA£)ENJE
.' --------------------~~:!....:!:!...!.!.!:=~

T-komad za ispiranje (1) moZe da se montira na crevo grejaca (2)

koje se pmia od blob motora i spojeno je pomocu obujmica sa
oprugom (3) iii sa zavrtnjem (4). Voda za ispiranje sistema za
hladenje moze potom da se dovcde bastenskim crevom (5). U
nekim slutnjevirna, T·komad moze da se zntvori poklopcem (6).

terima, taka i meau profesionalnim mehanica-

rima. Pribor za ispiranje sastoji se od T-komada,
poklopca za T-komad, dye obujmice i usmerivaca
za vodu. Taj pribor se montira i koristi na sledeCi
nacin:

1. Pronadite dovodno crevo grejaca. To je jedno

od dva creva koja se pruzaju od protivpoiarne
pregrade na Jevoj strani prostora za motor. Crevo
je obieno prikJjuceno za blok motora, a ne za
crevo grejaca koje vodi do pumpe za vodu.
Kilda ispirate hladnjak preko T-komada, voda iz bastcn5kog
creva (1) treba cia teee sve dak tecnost koja iz]azi iz usmerivaca
2. Presecite to crevo na sredini ostrim nozern. montiranog na otvor za nalivanje hladnjaka nije bistra. Isk!juCite
Stavite obujmicu na kraj svakog isecenog vodu i skinite crevo. Obujmice (2) koje dne T·komad na creYU
grejaca (reba da budu evrsto stegnute; u suprotnom, moie dod
komada. Montirajte T-komad izmedu dva isecena do curenja bda sistem za hladenje pocnc da radi.
dela. Pazite da T-komad dobro prianja uZ odse-
141
---- ---~-." ---~------.
SISTEM ZA HLADENJE
Pribor za ispitivanJe h"]udnjaka se sastoji od usmerivaea vode
(deflektora) koji se st<lvlja u otvor za nalivanje. lspirajte sve dok
ne pote{:e bistra vada.
cene de love creva. Vratite obujmice na mesta i
zategnite ih odvijacem; obujmice sa oprugom
zategnite klestima.
3. Skinite poklopac na T-komadu, a zatim ga
spojite sa bastenskim crevom.
4. Skinite poklopac hladnjaka. Ueinite ovo
polako i pazljivo. Najbolje je pricckati da se
motor ohladi.
5. Stavite usmerivac za vodu u otvor za nalivanje
hladnjaka da bi usmeravao vodu kada pocne da
istice.
6. Okrenite dugme grejaea na tabli sa instrumen-
tim a do kraja da biste bili sigurni da je i grejac
opran. Zatim ukljueite bastensko crevo i ispirajte
sistem za hladenje sve dok voda koja istice iz
• hladnjaka ne postane bistra.
7. 1skljuCite vodu i skinite bastensko crevo sa T-
-komada - nemojte jos da vracate poklopac na T-
-komad. Takode skinite usmerivac sa otvora za
nalivanje hladnjaka.
8. Ulijte dovoljno antifriza u hladnjak da se
napravi mesavina 1: 1 - na primer, 3 litra antifriza
za sistem za hladenje je 6 Iitara. Posto se ulije
antifriz, bistra voda ce isteCi iz T-komada tako da
ce mdavina biti u razmeri 1: 1 kada se doda
predvidena kolieina. Podatak 0 zapremini sistema
za hladenje nac; cete u prirucniku za vas auto-
mobil.
142
9. Stavitc poklopac na T-komad.
10. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok
ne dostigne uobiCajenu radnu temperaturu. 1sk-
ljueite motor i proverite nivo tecnosti za hladenje.
Ako je potrebno jos teenosti, sipajte Cist antifriz.
11. Na kraju, proverite da Ii su svi spojevi evrsti i
vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.
Zamena remena
ventilatora
Alat i materijal
• Kljucevi iii ozubljeni kljuc sa umecima
• Poluga
• Uredaj za ispitivanje remena
• Remen ventilatora
• Ostali pogonski remeni
istem za hladenje koristi jedan od nekoliko
S pogonskih remena koji pokrecu delove kao sto
su alternator, kompresor klima-uredaja, pumpa
servo-upravljaca, kao i vazdusna pumpa uredaja
za preCiscavanje izduvnih gasova. Remen na
sistemu za hladenje iii kais ventilatora pokrece
sklop ventilatora i pumpe za vodu.
Prilikom ispitivanja remena ventilatora sistema
za hladenje, treba proveriti dve stvari. Prvo treba
proveriti stanje remena. Ovo se fadi dok je remen
jos uvek u automobilu (motor treba da je isklju- -
cen). Ako je u losem stanju, zamenite gao Aka je
u ispravnom stanju, sledece sto treba da proverite
jeste da Ii je pravilno zategnut. Suvise labav
remen ne moze da obezbedi odgovarajuce hlade-
nje pri malim brzinama kretanja. Suvise zategnut I)
remen moze da optereti lezajeve u pumpi za
vodu.
ij
Napomena: skora svi poprecno postavljeni !,
motori i neki poduzno postavljeni motori imaju
elektricni ventilator koji se ne pokrece remenom.
Medutim, pumpu za vodu na ovim motorima i "
'i
 ® ®

NajceSca osteccnja zbog cega treba zameniti remen: (1) ispucan, (2) natop!jen
uljcm. (3) uglacan, (4) pocepan i (5) odvajanje slojcv3.

Da biste skinuli remen ventilatora (1), o!abavite vijke na ahernatoru (2) i

poyudte alternator prcma ventilatoru (3), taka dOl. mozete da skinete remen
sa kaisnika pumpe za vadu (4).

143
-;,;.

I
I
SISTEM ZA HLAElENJE

0-_--.1.' /.

Zmijoliki pogonski remen (1) praviino se :tarde pomotu opruznog zateznog

kaisnika (2). Da bisle zameni!i remen. provucile polugu (3) pored mazaiice na
poklopeu za oprugu (4) i pokretnog pok!opca na kaiSniku (5). Gurnite poiugu
nadole da bisle podigJi zatezni kaisnik.

dalje pokrete remen, cesto isti koji pokrece i
alternator.
Zamena remena ventilatora nije tezak posao.
Mozda cete morati da skinete remen servo-uprav-
Ijaca iii kompresor klima-uredaja da biste dosli do
njega. Medutim, svaki uredaj koji pokrece pogon-
ski remen moie se olabaviti i skinuti tako da on
moze da se skine. Jednostavno popustite vijke za
pricvrsCivanje i podesavanje i povucite deo prema
ventilatoru. Ovim ce se remen dovoJjno olabaviti
da moze da se skine. Ne zaboravite da zabelezite
u koji zleb kaisnika dolazi koji remmen da bi
posle mogli da ih vratite na svoje mesto.
Remeni su abieno razliCitih veliCina i ne mogu
se zamenjivati.
Remeni ventilatora, kao veCina delova izrad-
enih od gume, obicno' traju oko tri godine.
Remen na ventilatoru moiete da promenite na
sledeCi naein:
1. Habanje remena ventilatora najbolje se prime-
cuje ako se pogleda sa donje strane koja dodiruje
ileb kaisnika. Uvrnite remen i pogledajte da
nema opterecenja. Potralite naprsla iii krta
mesta, uljane mrlje, iskrzane ivice, izlizana
mesta, zaseke iii uglacane ivice. Aka pronadete
bilo koje od ovih ostecenja, zamenite remen.
2. Na mnogim tipovima automobila, remen ven-
tilatora u sistemu za hladenje pokrece i alterna-
tor. Ako yam pogonski remeni na drugim delo-
virna onemogucavaju pristup, olabavite vijke za
'pricvr$Civanje i podesavanje bilo kojim kljucem iii
ozubljenim kljllcem sa llmetkom.· Pocnite od
remena najblizeg hladnjakll, povucite dec koji je
u pitanju prema ventilatoru i skinite remen(e).
Proverite da na njima nema ostecenja navedenih
u tacki 1. Zamenite ih po potrebi.
I
3. Olabavite vijak za pricvrsCivanje alternatora
(na dnu), kao i vijak za podesavanje (na vrhu). I
Gumite alternator prema ventilatoru i skinite
feruen ventilatora. Napomena: nemajte seCi
remen da biste ga skinuli aka yam nov za
zamenu
nije pri ruei. Prilikom kupovine novih remena,
proverite da Ii ste uzeli adgovarajucu veliCinu.
Napornena: na motorima na kojima se nalazi
jedan jedini vijugavi remen za pakretanje svih

144

ureclaja, remen se moze osloboditi pritiskanjem
zateznog kaisnika polugom. Kada pomocu veti-
kog odvijaea iIi poluge odgurnete unazad zatezni
kaisnik, remen se moze skinuti i montirati nov.
Nikakvo podesavanje nije potrebno posto ce
zatezni kaiSnik automatski podesiti odgovarajucu
zategnutost remeha.
4. Po novo montirajte ventilator i pogonske
remene. Poenite od remena koji je najblizi
motoru, a zatim idite prema hladnjaku. Napo-
mena: nemojte pokusavati da montirate nov
remen prebacivanjem preko kaisnika pomocu
odvijaca - to ga moze ostetiti.
5. Kada sve remene vratite na svoja mesta, zateg-
nite ih polugom. Pazite da ne ostetite nijedan dec
koji gurate polugom. Dok drzite remen u zateg-
iluto.m stanju, pritegnite vijke za pricvrsCivanje j
podesavanje. Podesite z3tegnutost remena da ne
bude vise od 1-1,5 em ugiba kada ga pritisnete
prstom. Mozete kupiti ureclaj za ispitivanje
remena pomocu koga cete moCi preciznije da ih
zategnete.
6. Proverite da Ii su svi remeni vraceni na odgo-
varajuce kaisnike. UkljuCite motor i prove rite ih
jos jednom. Zategnutost remena treba da se pra-
veri i treCi put. posle tri do cetiri nedelje, zato sto
novi remeni ventilatora teze da se istegnu posle
montiranja. Preporucuje se periodicna provera
femeDa ventilatora. To yam moze pomoCi da
izbegnete kvar koji se obicno dogada u najne-
zgodnijem trenutku. Rezervne remene, poluge i
odgovarajuce kljueeve ne bi bilo lose stalno imati
u automobilu.
Skidanje
i namestanje
creva
evovOdi hladnjaka i grejaea obicno imaju vek
C trajanja od oka tTi godine. VeCina iskusnih
mehanicara preprucuje da se sva creva zamene
SISTEM ZA HLADENJE
Alat i materijal
• Klesta
• Odvijac
• Noz'
• Posuda
• Papir za glacanje (»smirgla«)
• Creva hladnjaka
• Crevo grejaca
• Obujmice (»selne«)
• Zaptivka
kada jedno popusti. Time se izbegavaju kasnije
opravke i smanjuje mogucnost kvara.
U sistemu za hlaclenje ima pet vrsta creva:
gomje idonje crevo hladnjaka, dovodno i
odvodno creva grejaca i obilazno crevo pumpe za
vodu. Zamena creva nije Teska kao sto to moze da
se uCini kada se atvori poklopac motora. Upozo-
renje: ovaj posao treba obaviti kada je motor
hladan. Creva se menjaju na sledeCi naCin:
1. Ispraznite sistem za hlaclenje. Ako ste
nedavno dodali antifriz i hocete da sacuvate tec-
nos! za hlaclenje, ispustite je u cistu posudu. Da
biste ispraznili sistem za hladenje, skinite poklo-
pac hladnjaka. Klestima alabavite ispusnu slavinu
hladnjaka koja se nalazi pri dnu. Napomena: na
nekim starijim tipovima automobila ne postoji
ispusna slavina na hladnjaku. Da biste ispustili
tecnost iz hladnjaka koji nema ispusnu slavinu,
moracete da skinete donje crevo hladnjaka.
2. Olabavite obujmice na crevu iii crevima koje
nameravate da zamenite. Neke obujmice imaju
zavrtanj koji se olabavljuje odvijacem. Obujmice
sa oprugom moraju da se pritisnu klestima. Ski-
nite obujmice unazad duz creva.
3. Uvrnite creva da vidite da Ii se krajevi skidaju
sa odgovarajuCih prikljucaka. Creva su cesto pri-
ljubljena za metal i jedini nacin da ih skinete je da
ih odsecete nozem; napravite prorez duzine
10 cm od kraja creva.
4. Ako na prikljucku ima naslaga stvrdnutog
cementa, zaptivaca iIi korozije, sastruzite ih ili
skinite haTtijom za glacanje, a zatim obrisite.
145
 ----.--•... -"--~

STSTEM ZA HLAElENJE

,i
!

r.J

Ccvovodi u tipienom siSlemll za hladcnjc: (I) gomjc i (2) dOlljc crevo

hladnjaka. (3) dovodno i (4) odvodna crcvo gr~jac~ i (5) obiiawo crc\'o.

~"""~
~;;;::==~~

I
S: ,
I I
-i
< , I 1
\r! L
i·
i:iu!

!In

Cevovodi u sislemu za hladenje imaju fazlicite vrstc obujmica. Da biste zameniii izlizano, pohab::mo iii osteccno crevo (1),
Obujmice sa oprugom sc skid~ju klcsrima (gore). Obujmice sa istrljajtc prikljuckc h~rtijom za giacanje (2), slavite zaptivku (3) i
zavrtnjem (dole) skidaju 5e odvijacem. proveritc da Ii su obujmice cvrsto spojene (4).

146
I 5. Pokusajte da kupite iIi nabavite odgovarajuce
I crevo za vas tip automobila. NaznaCite tacno koje
crevo ielite. Po'. mogucstvu, ponesite staro da
biste ga uporedili sa novim. Ako je u pitanju
donje crevo hladnjaka, bice yam potrebno iicano
armirano crevo. Ono je predvideno da izdrzi priti-
sak pumpe za vodu. U slucaju da ne moiete da
nabavite odgovarajuce crevo, kupite elasticno.
Ukoliko je i~te duiine i veliCine, elasticno crevo
moze se koristiti umesto odgovarajuceg - origi-
nalnog.
mica treba da se nalazi na razdaljini od 2-3 em od
kraj a creva.
10. Ponovo napunite sistem za hladenje i vratite
na svoje mesto poklopac hladnjaka. UkljuCite
motor i pustite ga da fadi 15-20 minuta dak ne
dostigne radnu temperaturu. Proverite spojeve da
ne propustaju. Ako je potrebno, ponovo priteg-
nite obujmice.

6. Kupite nove obujmiee osim ako one sto imate

nisu potpuno oCllvane. Uopsteno govoreci, obuj-
I mice imaju ogranicen vek trajanja. Pazite da

I kupite obujmiee odgovarajuce veliCine. Odrzavanje

7. Stavite zaptivac nll ocisceni prikljucak pre
nego sto montirate novo erevo da biste bili pot-
termostata
puno sigurni da je spoj dobar.

8. Namestite obujmice na oba kraja creva.

P osta uCinak motora neposredno zavisi ad
radne temperature, termostat - uredaj osetljiv
9. Stavite crev~ na prikljucak, vratite obujmice na temperaturu - igra glavnu ulogu u sistemu za
na mesto i zategnite zavrtanj. Za opruzne obuj- hladenje motora, On delimicno smanjuje protok
mlee koristite klesta za stezanje zavrsetaka. Obuj- tecnosti za hladenje do hladnjaka kada je motor

®
0/ /
0

d'

C)
,- "I!
Ii· t
II
I Ii !II
I 1\\ ,
~ll I
I
i'~ I[.n~
Ii
\ ,!\11'II
\ c I i r r 1'1 I
J \ i J
I"

, Illl
,1'1
J ,
J '

I _________________________ --------------------------------------------------------~
Ii 147
i
J
1III.__________ _
1m
_._. _,.~ -_""'-1 I II.._UI:; 1'1\.1 c:,

.~

U prescku su prikllZllni dci(l\'i lcrmoStJlll, (1) okvir. (2) klip. (3) cilindllf od
voska, (4) gumena membrana. (5) Z3vojnll opruga. (6) seog!!.: vcn!iill. (7)
zaptivka venlila, (8) zaptivka. (9) obodna zllptivka i (10) pflruomc3.
Termostati su osetljivi na promenu temperature tecnosti ZJ hl;ldenje. Oni se
zlltvaraju da bi sprecili prolazJk tecnosti kroz hladnjak bua je motor hladan.
a otvarllju s!.: da bi propuStili tecnost da cirkulise kana je motor Z;1[!rej3IL

Ala! i ma!erijal hladan, Cime se ubrzava proces zagrevanja. Kas-

nije, kada je motor topao, termostat se sirom
• Odvijac atvara da bi omoguCio maksimalan protok tecno-
• Klesta sti Za hladenje.
• Kljucevi iii k1juc sa ozubljenjem i umecima Kada je sistcm za hladenje Cist i radi pri nor-
• Cekic malnim tempcraturama, moze da traje godinama.
• Komad drveta Mec!utim, on maze da izazove i pregrejavanje iii
• Posuda probleme u vezi sa pregrejavanjem. Aka je ter-
• Termometar mostat stalno otvoren, grejac u automobilu nece
• Komad zice proizvoditi dovoljno toplote po hladnom vre- I
•
•
Strugac
Termostat i zaptivac
menu. Odnosno, ako se ne otvori, izazvace pre-
grejavanje. Lako je ustanoviti da Ii je termostat !
• Voda ispravan. To se radi na sledeCi naCin: I
!~
• Krpe bez dlacica
• Prstenasti zaptivac 1. Ispraznite hladnjak u sistemu za hladenje
• Obujmice prema uputstvima iz pogJavlja »Ispiranje sistema
za hladenje«. I
148
 ,;p;:a
SISTEM ZA HLA9ENJE

2. Pronadite kuCiste termostata. Termostat je

I obicno smeSten na bloku motora, na vrhu pred-
njeg dela, i povezan je sa gomjim crevom hlad-
..njaka. Na automobilima sa prednjim pogonom
koji imaju poprecno postavljen motor, kuCiste
termostata moze da se nalazi na prednjoj iIi zad-
njoj strani mot ora. N a nekim vozilima pronaCi
I cete ga u posebnom'kucistu koje je pricvrsceno za
.I gomje crevo hladnjaka. Pogledajte u fabricki pri-
rucnik ako niste'sigurni gde se nalazi termostat.

I 3. Skinite obujmicu gomjeg creva hladnjaka sa

kuCista termostata. Odvijacem olabavite zavrtanj
na obujmici. Ako je u pitanju obujmica sa opru-
gom, uCinite to klestima. Skinite obujmicu sa
creva. Skinite kraj creva sa prikljucka.

4. Skinite dva vijka koja pricvrscuju kuCiste ter-

mostata za blok motora. Ako ne mozete skin uti
vijke obicnim kljucem, upotrebite ozubljeni sa
umetkom odgovarajuce veliCine.
5. Izvucite kuCiste termostata. Ako se zaptivac
stvrdnuo. skinite ga tako sto cete staviti komad
drveta na kuCiste i lako ga udarati cekicem dok se
ne olabavi.
6. Izvadite termostat iz bloka motora i stavite
Cistu krpu u otvor da unutra ne bi usIa prljavstina.
7. Odredite temperatumi rasp on termostata. On
je obicno naznacen na sam om termostatu. Donja
temperatura je tacka na kojoj bi trebalo da pocne
da se otvara. Gornja temperatura oznacava polo-
zaj kada je potpuno otvoren.
8. Stavite posudu sa vodom na pee i spustite u nju
kuhinjski termometar. Zagrejte vodu do 5-8 °C
ispod predvidene donje temperature termostata.
Tennostat se nalazi u svom kuCiS\u. Da biste doSH do termastata.
prvo skinite gamje creva hladnjaka na kuCilllU tennostala kaje se
nalazi na vrhu bloka mOlOr;!., Za!im skif'lite dva vijka koji
pricvrscuju kuciste za blok motora.
temperaturni raspon vaseg matora. Dobro prove-
rite tehnicke podarke pre nego fro izidete iz pro-
davnice auto-de/ova. Na poslednjim tipovima
auto mobil a koji imaju motor sa elektronskim
komandama izuzetno je vazno zameniti termostat
onim koji ima odredenu ternperaturu. SuviSe
»vruc« termostat moze da izazove »fijukanje« i
detonacije u motorn, a suvise »hladan«, moze da
ometa rad komandi motora sto dovodi do pove-
cane potrosnje goriva i povecane koliCine izduv-
nih gasova.
12. Skinite krpu.

9. Spustite termostat u vodu pomocu komada
zice i nastavite sa grejanjem. Ako se termostat
.,
,
suvise rano otvori, treba ga zameniti.
10. Nastavite sa grejanjem sve dok voda ne
dostigne 10°C iznad donje temperature predvid-
ene za termostat. Trebalo bi potpuno da se
otvori. Ako se ne otvori, treba ga zameniti.
11. Pre nego sto stavite nov termostat, ostruzite
staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece
povrsine bloka motora. Upozoreuje: veCina ter-
mostata je slii'na i zato postoji mogucnost da
kupite i montirate termostat koji nije predviden za
13. Stavite termostat na sediste u bloku motora.
Neki termostati imaju prirubnicu koja se mora
staviti u poseban zleb. Na termostatu pise:
»napred«, »gore« i »prema hladnjaku«, Ovaj dec
termostata mora da se okrene prema hladnjaku.
Ako ne pogledate ove oznake, mogli biste da ga
naopacke postavite u kuCiste. Proverite da niste
naCinili ovu gresku. Kada 'niste sigurni u koji
polozaj treba da postavite termostat, pazite da
opruga i radni mehanizam ne budu okrenuti ka
hladnjaku (iIi dole u motoru).
14. Kad god montirate nov termostat koristite
novu zaptivku. Ona se obicno prodaje sa termo-

149
SISTEM ZA HLABENJE
statoffi. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa abe
strane zaptivke da biste obezbedili dobar spoj.
Zatim pazljivo namestite zaptivku preka term 0-
stata i nosece povrsine bloka malara.
15. Stavite kuCiste termostata preko termostata i
zaptivke. Stavite dva vijka na kuCiste i pritegnite
ih. Upozorenje: nemojte suvise da ih priteiete.
KuciSte termostata maze laka da pukne i da se
slomije usled suvise jakog pritezanja.
16. Ako obujmice na crevima nisu potpuno
ispravne, stavite nove. Postavite obujrnic'4 na
creva i namestite gornje creva hladnjaka preko
kuCista termostata. Pomerajte obujmicu duz
creva sve dok ne dade na 2-3 em od njegovog
kraja. Ako imate obujmicu sa oprugom, biee vam
za ovo potrebna klesta; na obujmicama sa zavrt-
njem, cvrsto pritegnite zavrtanj.
17. Kada ste se uveriii da su svi crevni prikijutci
sigurni, mozete panovo da napunite sistem za
Montirajte tennostat. Gumi!e cistu krpu (1) II olvor i skinit\! slaru
zaptivku (2) pomocu nOla iii mugu'::a (3). Namestite nov tcrmostat
(4). mmeSlle sredstvo za zaptivanjc sa svih strana nove zaptivke (5) i
stavitc jc preko termostata.
150
hiadenje. Proverite da Ii je dobro zatvorena
ispusna siavina na dnu hiadnjaka iii da ii je donje
erevo hladnjaka sigurno. Napunite sistem mesavi-
nom vode i anlifriza u razmeri 1: 1 pre rna uput-
stvima iz pogiavlja »Ispiranje sistema za hlad-
enje«.
18. Stavite pokiopae hiadnjaka na svoje mesto.
UkijuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta
kako bi postigao normalnu radnu temperaturu.
Dok motor jos radi, paiijivo proverite da nema
propustanja na spoju izmedu gornjeg creva hi ad-
njaka i kuCista termostata. Takode proverite ako
spoja kuCista termostata i bioka motora. Ako
nista ne propusta, posao ja zavrsen. Ako prime-
tite propustanje, pokusajte jos maio da zategnete
crevnu obujmicu. Ukoliko do propustanja doiazi
na spoju izmeclu kuCista i bioka motora, uzmite
kijut odgovarajuee veiiCine i pailjivo okreCite
svaki vijak za po jednu cetvrtinu kruga. Ako posie
nekoliko zaokreta vijka propustanje ne prestane,
moracete da skinete kuCiste i pocnete posao od
potetka.
 SISTEM ZA HLAtJENJ

I. 19. Ako nema curenja, iskljucite motor i pustite

cra da se ohladi. Skinite poklopac sa hladnjaka.
21. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.

Upozorenje: u sistemu za hladenje ce se zadriati

izvestan pritisak. Budite pai.ljivi. Polako odvrCite
poklopac hladnjaka do prvog zareza da biste ga
uklonil;' Slavile krpe oko poklopca hladn;aka da
tdnost za hiadenje ne bi pokuijala napoije i even-
tuaino vas opekia.

20. Panova prov~rite nivo tecnosti u sistemu za Zamena pumpe Za.

hladenje. Sistem treba da bude napunjen do
2-3 em ispod otvora za nalivanje hladnjaka. Po
potrebi dodajte jos tecnosti za hladenje.
vodu

Gore: delay] pumpe za vodu prikazani u'preseku 5U: (1) zaptivka, (2)
prcdnja caura, (3) nosac VentilalOra iii pagona. (4) .osovina. (5)
kuciSte. (6) zaptivcna prirubnica, (7) otYor za montaiu i (8) (urbina.
Pumpa omogucuje kruienje teenoSli za hladenje u motam. U sredini:
mnogi novi tipovi aulamobiJa nemaju zaptivke izmedu pumre za
vodu i mNora, a umcSl0 toga keristi se silikonsko sredstvo za
zaptiV3nje. Kada menjate pumpu za vocu, odlutite da Ii cete panovo
upotrebiti sillkonsko srcdstvo za zaptiv;mje iii zaptivku. Na dnu:
turbina vodene pumpe (9) usmerava tecnost za hladenje iz hladnjaka
ka motoru.

151
SISTEM ZA HLA£>ENJE
~~~~~~~~-----------------------------------------T
r-----------------------------------~®~5-------------~
CD
Tipican sklap pumpe La yodu i ventilatora u automobilima "Dienem!
motorsa«; (1) zaptivka, (2) turbina, (3) prsten, (4) zaptivka, (5)
kuclSle pumpe za vodu, (6) vijci za prievrscivanje, (7) sklop
prirubnice i ieZaja, (8) kuisnik, (9) odslOjnik i (10) ventilator.
ad je pumpa za vodu neispravna, iz prostora za
Kmotor obieno se cuje kloparanje. Pregrejava-
nje motora je moguce, ali pre nego sto do njega
dade, obicno se primeti kako pumpa propusta.
Drugi znaci kvara su labavi i istroseni leiajevi. Da
biste ova proverili, jednostavno iskljuCite motor,
a and a pokusajte da pokreeete ventilator napred-
nazad. Svako pameranje izmedu ventilatora i
pumpe za vadu pokazuje da su leiajevi izlizani i
da pumpu treba zameniti.
Zamena pumpe za vadu je posaa koji izgleda
tezi nego sto jeste. Sastoji se od skidanja ventila-
tora, pogonskih remena i vijaka koji· pricvrscuju
pumpu za motor. To se radi na sledeCi naCin.
152
Ii
I
I
T®
,
i
~1
1. Kada se motor ohladi, skinite poklopac blad-
njaka; to ce olaksati ispustanje tecnasti za blade-
nje. Klestama odvrnite ispusnu slavinu u blizini
dna hladnjaka. Aka zelite, pan ova da upotrebite
tecnast za hladenje, ispustite je u eistu posudu.
Kada je teenost za hladenje potpuno ispustena iz
hladnjaka, zavrnite slavinu. Napomena: neki sta-
riji tipovi automobila nemaju ispusnu slavinu na
bladnjaku. Da biste ispustili tecnost iz takvog tipa
bladnjaka, moracete da skinete gornje crevo hlad-
njaka kako je opisano u postupku 3.
2 .. Zatim cete pomocu kljuca morati da skinete
svi: pogonske remene. Detaljan opis ovog posla
nalazi se U odeljku »Zamena remena ventilatora«.
-------------------
!=

·1 ....."""""-~----.--. -
. ...".', Il"""""'~- SISTEM ZA HLAf)ENJE
ip,:;:.;'_----------~-------=:.=.:..::::!!!..!:=.!..===
,
,

@
/
/
o

3. Skinite sve cevovode spojene sa pumpom za tor za pumpu za vodu. Napomena: ako vas auto-
vodu. Moze da ih bude tIi: donje CIevo hladnjaka, mobil ima elektricniventilator, mOIacete da isk-
crevo grejaca i obilazno crevo. Sva creva treba da IjuCite elektricnu instalaciju. Na automobilima sa
obelezite da biste posle znali gde da ih vIatite. Na prednjim pogonom koji imaju poprecno postav-

I crevirna sa obujrnicom na zavrtanj, olabavite

odvijacem zavrtanj i izvucite obujmicu duz creva.
Kada imate obujmice sa oprugom, pritisnite im
ljen motor, necete morati da skidate ventilator,
osim ako yam nije potrebno vise prostora da biste
dosli do pumpe za vodu.

I
. I
I
I
krajeve klestima da biste ih skinuli sa creva. Kada
sklonite obujmice, pokusajte da skinete creva sa
prikljucaka. Ovo moze da zahteva malo vise
5. Kljucem sa ozubljenjem i odgovarajuCim
umetkom skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za
snage. Ako vam to ne pode za rukom, mOIacete vodu. Treba da ih ima cetiri do sedam.
j da ih isecete ostrirn nozern. U tom slucaju creva 6. Izvucite pumpu. Napomena: u retkim slucaje-
I se moraju zameniti. virna moze da bude potrebno da skinete hladnjak
da biste dosli do pumpe za vodu, odnosno da
I i
4. Kljucem skinite vijke koji pricvrscuju ventila- skinete masku, creva i nosace hladnjaka.
II 153

W~ t "'"
SISTEM ZA HLAf>ENJE
Ala! i ma!erijal
• Klesta
• Kljucevi
• Odvijac
• Ostar noi
• Kljuc sa ozubljenjem i umeeima
• Grebac
• Poluga
• Uredaj za ispitivanje pritiska u sistemu za
hIadenje
• Pribor za ispitivanje antifriza
• Posuda
• Krpa bez dlaCiea
• Sredstvo za zaptivanje
• Pumpa za vodu sa zaptivkom
• Crevo grej aca
• Crevo hladnjaka
• Hartija za glacanje (»smirgIa«)
. ' Antifriz
• Voda
7. Stavite krpu koja nema dlaCiea u olvor u kome
je bila pumpa. Grebacem skinite staru zaptivku i
sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine pumpe
za vodu na bloku motora. Pazite da yam komadiCi
stare zaptivke ne upadnu U otvor gde se pumpa za
vodu pricvrscuje za blok motora. SkIonite krpu
kad zavrsite struganje.
8. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa ODe strane
nove zaptivke koja je u dodiru sa bIokom motora.
Stavite zaptivku na povrsinu bloka motora gde
stoji pumpa. Nanesite sredstvo za zaptivanje i na
drugu stranu zaptivke. Napomena: ako umesto
zaptivke koristite silikonsko sredstvo za zaptiva-
nje, nanesite ga u vidu trake od oko 3 mm dui
'aodirne povrsine pumpe za vodu, kao i oko,
unutra i spolja otvora za vijke.
9. Stavite novu pumpu za vodu preko zaptivke na
predvideno mesto u bloku motora. Namestite
rukom vijke za pricvrsCivanje pumpe za vodu i
pritegnite ih. Upotrebite kljuc sa ozubljenjem i
odgovarajuci umetak da biste dobra pritegli vijke.
Upozorenje: pumpe za vodu su po izgledu veoma
sliene, te zato dobro prover;te da Ii ste kupi/i
pumpu koja odgovara vatem automobilu. Ako
moiete, ponesite staru u prodavnicu auto-delava.
Napomena: ako umesto nove pumpe montirate
popravljenu, potrosicete upola manje novea.
Popravljena pump a ee raditi isto kao i nova.
154
10. Namestite ventilator iii kaisnik na novu
pumpu za vodu i namestite vijke za pricvrsCiva-
nje. Dobro ih pritegnite kljucem.
11. Vratite sva ereva. Ako ste neka morali da
isecete, moracete da montirate nova prema uput-
stvima iz odeIjka »Skidanje i narnestanje creva«.
Obavezno koristite nove obujrnice za creva uko-
liko stare nisu potpuno ocuvane. Izgrebite iIi ski-
nite hartijom za gIaeanje ostatke sredstva za zapti-
vanje sa povrsine na kojoj s'e crevo montira. Sw-
vite oa svako crevo DOVil obujrnicu. Aka se
panovo koriste stare, pazite da ih stavite na creva
pre nego 5to ih montirate. Namestite svako crevo
na odgovarajuCi prikIjucak i pavueite obujmice da
dodu na 2-3 em od kraja ereva. Ako na obuJml-
eama postoje zavrtnji, dobro ih zategnite. Kod
obujmiea sa aprugom za pritezanje biee vam
potrebna kleSta.
12. Posle ovoga mozete da zamenite .pogonske
remene. Za ovaj posao ce yam biti potrebna
poluga. Detaljan opis zamene rem~na nalazi se u
odeljku »Zamena remena ventiiatora«.
13. Napunite hladnjak tecnoseu za hladenje koju
ste ispustili kako je opisano u tacki 1. Ako je nivo
teenosti u hladnjaku nizak, dodajte novu teenost.
Dodajte mesavinu antifriza i vade u razmeri 1:1.
Ako ielite da prove rite stepen zastite od zamrza-
vanja koju pruza antifriz, pomesajte novi antifriz
sa starom tecnoscu za hlaoenje. Ueinite ovo posto
ste vozili auto mobil oko 20-30 minuta. Upotre-
bite pribor za ispitivanje antifriza da biste odredili
stepen zastite od zamrzavanja prema uputstvima
datim U odeljku »Pravera tecnosti za hladenje«.
14. Vratite na mesto poklopae hladnjaka.
:
15. Upalite motor i vizuelno proverite da ne pro-
pusta. i
Zamena cepova na !
(
bloku motora
ko eep na bloku vaseg motora propusta, naj-
A bolje je da ga zamenite novim. Sredstva za i
zaptivanje mogu da posluie kao privremeno resc-
 i- pw
SISTEM ZA HLA£lENJE

CD ® CD
IbJlI II
I
,I

Cepovi su obitno smdlcni sn stranc blob motor", Da hi~te z~lmcnili

ccp kojl propus(:J. (1). gurnite ga s jednc ~tr<1ne odvijaccm iii
probojccm (2), i izvadite ga napolje iz otvma (3).

2. Kod nekih tipova motora do cepova se maze

Alat i materijal
doC! sarno aka podignete prednji deo automobila
iii aka koristite platforme. Automobil parkirajte
na ravnom tiu, aktivirajte rucni kocnicll, a menjac
• Posuda (rueni - mehanicki) stavite u brzinu iii u poloiaj
• Klesta za parkiranje (automatski). Tek tada podignite
• Ceki': prednji deo i poduprite ga postoljima.
• Rucna svetiljka _
• Hartija za glacanje (»Smirgla«)
3. Pronaaite cep koji propusta i pailjivo prove-
• Probojac rite da Ii na bloku motora ima korozije iii tragova
• Odvijac tecnosti za hlaaenje. Dok radite ispod automo-
• Sredstvo za zaptivanje bila, upotrebljavajte rucnu svetiljku.
• Antifriz
Ii i
• Voda 4. Da biste skinuli cep koji propusta, uterajte
pomocu cekica probojac ili odvijac kroz jednu
stranu cepa. U nekim slucajevima, probojac cete
morati da izvucete pomotu klesta. Aka koristite
odvijac, odnosno kada njime probijate cep, upo-
nje, ali ce _pre iii posle cep pan ova poceti da trebite ga kao polugu da biste izvadili cep napolje.
propusta. Cep koji propusta zilmenicete na sle- Da ne biste ostetili dodirne povrsine izmeau cepa
deCi nacin: i bloka matara, ne pokusavajte da gurate polugu
izmedu cepa i bloka kada skidate cep.
1. Kadaje motor ohladen, skinite poklopac hlad-
i njaka, a onda otvorite ispusnu slavinu na hi ad-
njaku da biste ispraznili sistem za hladenje.
s. Posta ste skinull cep, pailjivo otistite i pregle-
dajte otvo[. OCistite sve tragove tecnosti za hlade-

155
 --,
i
Ii
SISTEM ZA HLAE>ENJE 1

nje, masti i otpadaka, Ako je potrebno,lako

I
protrljajle hartijom za glacanje ivice otvora da
biste skinuli povrsinsku koroziju.

6. Postoji nekoliko vrsta cepova. i\.ko montirate

II
melalni cep, kakav je bio originalan, nanesite
sredstvo za zaptivanje na ivice cepa i pailjivo ga .
gurnite na mesta, pazed da se pri tome ne izo-
krene iii iskrivi. Kad cepava sa zaptivnim prste-
novima od gume, nije potrebno sredstvo za zapti-
vanje. Sarno namestite cep u OtVOT i zateiite vijak
sve dok se cep ne uevrsti.

7. Panovo napunite sistem za hladenje mesavi-

nom antifriza i vode u razmeri 1: 1. Ukljutite
motor i pustite ga da radi dok se ne zagreje. Po
potrebi dodajte rashladni fluid u sistem za hlad-
enje.

8. Vralite na mesto poklopac hladnjaka i ostavite

motor da radi nekoliko min uta da bi se unular
sistema za hladenje stvorio pritisak. Zatim ugasite
moto~ i proverite da Ii negde propusta.

Zamena hladnjaka
AlaI i materijal

•• Posuda
Klesta
•• Odvijac
Antifriz
• Kljucevi • Voda
ada prilikom provere sistema za hladenje
Kotkrijete curenje iIi ostecenja na hladnjaku,
vreme je da ga popravite iIi zamenite novim.
Manja ostecenja- i curenje mogu najcesce da se
poprave uz minimalne troskove, ali veca ostece-
nja zahtevajuj vetu popravku iii kupovinu novog
hladnjaka. Stavljanje novog jezgra znati skidanje
spoljasnjih rezervoara sa starog hladnjaka i nji-
hovo .montiranje na novo jezgro. U mehanicar-
skoj radionici ce vas ovo kostati manje od kupo-
vine novag hladnjaka jer kupujete sarno novo Da biste skinuli hladnjak sa automobila sa prcdnjim pogonom
kod kojih je mOlor poprecno postavljcn, iskljuci!c ereva sa
jezgro i placate fad. MeCiutim, aka su rezervoari hladnjaka, zatim skinite ventilator i rnasku ventilatora. Skinite
neupotrebljivi, jedino sto vam preostaje jeste da prikljutke sa dodatne posude za h!adenje, bo i svc spojnice,
zamenite ceo hladnjak. Novi hladnjaci mogu da se poklopce i vijkc knji prievrstuju hladnjak za ram. Tada bi trcbalo
da sc izvadi iz automobila.
nab ave u radionicama za popravku hladnjaka,

156
 SISTEM ZA HLADENJE

'I'

.I .
.I

Ii
1 !

157
SISTEM ZA HLADENJE
kad prodavaca automobila i u veCini prodavnica
autodelova. Polovni hladnjaci takode mogu da se
nab ave po umerenim cenama na otpadu, ali
kupovina polovnog hladnjaka moze da bude
,rizicna posta se ne vidi koUka je OCllvan iZDutra.
Ako se ipak resite da uzmete polovan hladnjak,
obavezno trazite garanciju.
Zamena hladnjaka nije teiak posao, pogotovu
na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju
popreeno postavljen motor, posta na njima
obieno nema okvira vent!latora koji treba skidati.
Popravka hladnjaka je vee nesto drugo. Ukoliko
nemate dosta iskustva sa lemljenjem gvoZda, tu
opravku najbolje prepustite radionici za opravku
hladnjaka. Na hladnjacima ad aluminijuma,
mesta koja propustaju ponekad se mogu popraviti
posebnim epoksidnim lepilom ukoliko su ostece-
nja mala, ali ako su ostecenja velika, jezgro treba
da se zameni.· Opravku hladnjaka ce najbolje
obaviti strucnjak koji moze da ispita hladntak na
pritisak i da odredi njegovo pravo stanje. Sto se
tice zamene hladnjaka, to maiete da uradite sami
aka sleoite sledeea uputstva:
1. Kada se motor ohladi, skinite poklopac i otvo-
rite ispusnu slavinu na hladnjaku da ispraznite
sistem za hladenje.
2. Skinite gomje i donje crevo sa hladnjaka.
3. Aka vase vozilo ima automatski menjac, isk-
IjuCite vodove za hladenje ulja u menjacu sa hlad-
njaka i zatepite ih da teenost iz menjaea slueajno
ne bi iscunla napolje.
4. Skinite okvir ventilatora (ako postoji).
5. Skinite elektricni ventilator (ako postoji).
6. Skinite dodatnu posudu (rezervoar) za recir-
kulaciju tecnosti sa bladnjaka iIi iskljuCite crevo
koje vodi od poklopca hladnjaka do dodatne po-
sude. . sistem za grejanje spada i regulacioni ventil gre-
7. Skinite vijke koji drie gomje nosaee hlad-
njaka, a zatim i nosace. Posle toga, veCina hlad-
njaka moie da se izvadi iz prostora za motor. Na
ostalirria se moraju skinuti vijci sa strane hlad-
njaka iii vijci koji pricvrseuju nosace. Upozore-
nje: pazite da ne ostetite hladnjak ukoliko namera-
vate da ga opravite.
8. Da biste ponovo montirali opravljen iii nov
hladnjak, ponovite data uputstva obrnutim
158
redom. Ponovo napunite sistem za hladenje sve-
zorn mesavinom antifriza i vade, zatim ukljuCite
motor i proverite da negde ne propusta. Aka
hladnjak ima okvir za ventilator, ne zaboravite da
ga vratite na svoje mesta. Aka zaboravite, sma-
njice se ucinak ventilatora sto moze dovesti do
pregrejavanja. Napomena: aka se hladnjak menja
zato sto je star, trebala bi da pailjiva proverite
creva hladnjaka i grejaca, pogonske remene i
spojnicu ventilatora, kao i da zamenite sve de love
koji nisu ispravni.
Grejaci
AlaI i malerijal
• OsiguraCi
• Regulacioni ventil grejaca
• Antifriz
• Voda
• Krpe
ez obzira kaliko vam to izgledalo cudno, gre-
Bjac automobila je sastavni deo sistema za hlad-
enje motara. Kao sto je naznaceno u prirucniku
za vas automobil, periodicno odrzavanje ce osigu-
rati da sistem grejanja bude godinama ispravan.
Sistem grejanja je, u stvari, prilieno jednosta-
van. Sastoji se od snopa cevi kroz koje protice
zagrejan rashladni fluid iz sistema za hladenje
motora. Preko snopa cevi (jezgra) grejaea struji
vazdub koji se zagreva i raspodeljuje u kabinu
automobila iii prema vetrobranu. Ventilator za :
potiskivanje vazduha pokreee elektromotor, a ,:
obicno se nalazi ispod table sa instrumentima. U
jaca koji odreduje potrebnu koliCinu toplote, kao
i klapne i otvori koji sIuze za usmeravanje zagre-
janog vazduha.
Sis tern za grejanje moze da radi pomoeu vaku-
umskih iIi kablovskih komandi. Da bi ste utvrdili
koji se sistem nalazi u vasem automobilu, obratite
painju da Ii sistem radi kada je motor iskljucen.
Vakuum nastaje kada motor radi, te vakuumski
sistem ne moze da radi ako matar nije ukljucen.
Ako imate kablovske komande, proverite da Ii se
ruene komande slobadna pokrecu uz mali otpor.
ll~
_ ..~ i
 Gn:janjc: (1) poklopac hladnjka, (1) ckspanzioni sud, (3) ventilator, (4)
hladnjak, (5) ventilatorski remen, (6) vod za rashladni fluid, (7) ispusna
s]avina, (8) donje crevo hladnjaka, (9) vodeni omotac, (10) creva grejaca,
(11) odvodna cev nn bloku matora, (12) motor ventila!ora grejaca, (13)
jezgro grejaca, (14) cep na bloku motora, (15) glava cilindra, (16)
termosfat, (17) gamje crevo hladnjaka i (18) pumpa za vodu,

To znac; da su kablovi jos spojeni. Na automobi-
lima sa vakuumskim komandama, pregledajte sva
vakuumska creva kako u prostoru za motor, tako
i ispod table sa instrumentima da biste se uverili
da nema popucalih mesta iii labavih spojeva.
Ako je motor ventilatora grejaca bucan, naj-
cesee je bolje da ga zamenite nego da pokusate da
ga opravljate. S obzirom da je motor ventilatora
smesten u tesko pristupacnom prostoru, mozda bi
bilo bolje da se obratite strucnjaku da to uradi.
Medutim, ako ventilator uopste ne radi, prove-
rite prvo osigurac koji regulise rad njegovog
motora. Obicno se nalazi zajedno sa ostalim os i-
guraCima ispod table sa instrumentima. Ukoliko
je potrebno, zamenite ga odgovarajuCim pre nego
sto pocnete ista da popravljate na sistemu.
Curenje rashladnog fluida cesto predstavlja
problem u sistemu za grejanje. Kao sto se kod
sistema za hladenje motora koriste ereva i spojevi
koji ponekad propuStaju, isto se dogacla i u
sistemu za grejanje. Kadgod se ereva grejaca
pohabaju iii spojevi olabave, rashladni fluid euri
napolje. Smanjena koliCina rashladnog fluida
negativno utice na grejanje. Odavanje top late
grejaca maze da postane nestabilno, a moze da
dade i do potpunog gubitka toplote. Stoga sva
ereva i spojevi treba da budu ispravni da bi i
grejac ispravno radio.
Pre nego sto pocnete da proveravate sis tern za
grejanje, proverite da Ii je sistem za hladenje
(hladnjak) pun rashladnog f1uida. Ako u sistemu
za hlaclenje postoji dodatna posuda za reeirkula-
159
~S!.::IS!.!T.!:Eo!!M~Z~A....!.H!!-L~A;fJ-;E~N~J~E=---_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-lli
r\,
ciju rashladnog fluida, proverite nivo tecnosti u
!
njoj i po potrebi je napunite do predvidenog
nivoa.
!,
Ako u sistemu za hladenje ne postoji dodatna
posuda za recirkulaciju rashladnog fluida, skinite
poklopac hladnjaka i po potrebi dodajte rashladni
fluid sve dok nivo ne bude bio 2-3 em ispod iviee
otvora za nalivanje_ VeCina proizvodaca preporu-
cuje da se tecnost za hladenje sastoji od mesa vine
antifriza i vade u razmeri 1: 1.
Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac hlad-
njaka kada je sistem zagr-ejan. Taj poklapac, u
stvari, treba uvek obazrivo da skidate. Posta sistem
radi pod pritiskom, vruca teenast za hladenje maze
da iz/eti napolje i da vas opasno opeee aka nepaz- Aka je jezgro grejaca zapUSCrlO, to se ponekad moze popraviti
ispiranjem sistema Zll hiadenjc. Usmerivat vode (1) na O\voru za
ljivo skidate poklopac. Ako morate da otvorite nalivanje hladnjaka odvodi vodu koja je sluiila Zll ispirnnje (2).
poklopae dok je sistemzagrejan, upotrebite neko-
liko krpa da biste se zastitili_ Pritisak u hladnjaku
se smanjuje na dva nacina u zavisnosti od tip a
poklopea hladnjaka. Kod nekih tipova automo- konstruisan je tako da moie da se okrene do
bila na poklopeu hladnjaka nalazi se posebna zareza u smeru suprotnom kretanju kazaljki na
poluga iii dugme. Ako podignete polugu iIi pritis- satu_ Kada se pritisak smanji, pritisnite poklopae
nete dugme, pritisak u hladnjaku se smanjuje_ Na nadole i okrenite ga u smeru suprotnom kretanju
drugim tipovima automobila, poklopac hladnjaka kazaljki na satu da biste ga skinuli.

,i i,
, i

l;

(1) pode,savanjc temperature, (2) podesavanje provetravanja, (3)

podeSavanje ventilalora, (4) kanai grejaca, (5) ventilator, (6) ispust za
5Vei vazduh. (7) kanal za svci vazduh. (8) kana! grejaca staklu i (9)
ispusti za gn::jac Slakla (vctrobralla).

Sistem za grejanje rasporeduje zagrcjan vazduh u kabinu vozila

I
Ii.,
160
 ..
Provera rada grejaca
Pre nego sto pocnete proveru sistema grejanja,
motor treba da dostigne norm aInu radnu tempe-
raturu, te stoga treba da radi oko 20 minuta.
Prover;' da Ii grajac nedovoljno radi, odnosno da
Ii uopste radi, moze da se obavi na sledeci naCin:
1. Proverite da Ii tecnost za hladenje struji kroz
jezgro grejaca. Prvo ukljuCite grejac na VTuCe.
Opipajte oba ereva grejaca. To su dugacka ereva
koja izlaze iz motora i spajaju jezgro grejaca kod
protivpozame pregrade, sa strane na kojoj se
nalazi motor. Creva grejaca najcesce imaju prec-
nik od oko 2-3 em. Kada je sistem za grej,anje
ispravan, oba ereva treba da budu vruca.
2. Ako su creva sarno topla (iako u hladnjaku
ima rashladnog fluida, a motor je postigao radnu
temperaturu), mazda vam termostat u sistemu za
hladenje nije ispravan. To moze da sprecava ras-
hladni fluid da dostigne odgovarajueu tempera-
turu. Zamenite termostat prema uputstvima iz
odeljka )Odrzavanje termostata«,
3. Aka je jedno crevo grejaca vfuce, a drugo nije,
iIi je sarno toplo, mazda je jezgro grejaca bloki-
rano. avo ponekad moze da se otkloni ispiranjem
eelog sistema za hladenje odgovarajuCim sred-
stvom koje maze da se nabavi u prodavnicama
auto-delova. To maiete da uCinite na osnovu
uputstava u odeljku dspiranje sistema za hlad-
enJe~(.
4. Medutim, aka ispiranje nije pomoglo, jezgro
grejaca cete po svoj priliei morati da skinete i da
ga odnesete na popravku u radionieu.
Provera komandi grejaca
Neki tipovi auto mobil a imaju regulaeioni ventil
grejaca pricvrseen za jedno od ereva grajaca
(obicno dovodno). Pronadite taj ventil tako sto
cete pregledati ereva od jednog do drugog kraja.
Aka je crevo grejaca vfuce sa jedne strane ovog
ventila, a sarno toplo (iii hladno) sa druge, kvar
moze da bude na samoin ventilu, ukoliko nisu
neispravni kabi iii vakuumski sistem. To eete
utvrditi na sledeCi naCin:
1. Ako grejae u vasem automobilu radi pomocu
kabla, zamolite nekoga da u automobilu pomera
komandu za temperaturu ad najnize do najviik
1~ _ _ ...
SISTEM ZA HLAf)ENJE '~ i .
,..
i
c.• ·. c:.
;
dok vi pazljivo posmatrate regulacioni venti!.
Ako se kabi ne pokrece, znaCi da je iskidan iIi da
se olabavio na kraju poluge.
III
2. Prove rite spojeve kablova na krajevima. Ako
su evrsti, kabl je iskidan i mora ga zameniti meha- 'l,
;1
niear. U protivnom, popravite spojeve.
f,
3. Ako sistem u vasem automobilu radi pomocu !
vakuuma, zamolite nekog da yam pomera'
komandu za temperaturu od najnize do najvise
dok motor radio Posmatrajte regulacioni venti!.
4. Ako ne radi, prove rite i po potreb; popravite
vekuum (zaptivenost instalaeije). Mozete i da
zP'l1enite regulacioni ventil grejaca. Da biste to
ucinili, ispraznite hladnjak, skinite creva spojena
za regulacioni ventil grejaca i izvadite ·ventH iz
leiista. Ponovite postupak obmutim redom da
biste montirali nov ventil (nabavlja se u prodavni-
eama auto-delova).
Provera klapni
Aka su oba creva grejaca vfuca, motete da
budete sigumi da tecnost za hladenje struji kroz
sistem. Ali ako i dalje nema toplote, znaci da
jedna od klapni ne radi kako treba. Klapne mogu
da budu u obliku poklopca iIi sa Iopatieom koja
usmerava vazduh koji izlazi iz toplotnog kana1a u
unutrasnjost kabine vozi1a, Ako se ne otvaraju i
zatvaraju kako treba, topao vazduh neee biti pra-
vilno usmeren u kabinu (iIi mozda nece moei da
se iskljuCi). avo se proverava na sledeei nacin:
l. Duz toplotnog kanala (obicno se nalazi ispod
table sa instrumentima) potrazite jednu iii vise
klapni.
2. Proverite da 1i se siobodno pokrecu u sarkama.
3. Ako se sistemom upravlja preko kabla, prove-
rite da Ii je kabl dobro spojen sa klapnama.
4. Ako se klapne pokrecu vakuurnom, proverite
zaptivenost cevovoda i opravite ih i zamenite sva
neispravna vakuumska creva. .
Ponekad sistem za grejanje sve vreme proiz-·
vodi toplotu bez obzira u kom polozaju se nalaze
komandne poluge. U tom slucaju, proverite rad
regulaeionog ventila grajaca kako je vee objas-
njeno. Ako je venti I zaglavljen u otvorenom polo-
zaju, a komande za ventil rade, neka vam struc-
njak zameni venti!. Takode prover;te klapne.
161
SISTEM ZA HLADENJE
1
I

\
o

Sastavni deloy! tipicnog klima-urcdaja: 01 poklopac hbdnjaka. (2)

sabirnik- susac, (3) kontrolno okce, (4) motor ventilatora, (5) ispust, (6)
komandc, (7) kontrolni vodovi, (8) kana!, (9) kompresor i (10)
kondenzator.

lake preporucujemo da popravku klima-uredaja prepustite

kvalifikovanom mehanicaru, mazcte ipak izvrSiti neke osnovne provcre
sistema.

Ako se ne zatvaraju kako treba, toplota ce stalno
prodirati u kabinu. 105 jednom proverite
komande, naroCito da se klapne nisu izvitoperile
iIi da se sarke nisu zaglavile. Ako ne moiete da
zatvorite klapne kako treba, neka ih pogleda
mehanicar.
Klima uredaj
budu opasni ukoliko niste dovoljno iskusni. Zbog
toga veCina mehanicara-amatera prepusta posao
oko klima-uredaja strucnjaeima. Medutim, pone-
sto moiete i sami da uradite. U te radove spadaju
i provera pogonskog remena i spojniee kompre-
sora, kao i napunjenost sistema. Moiete i da
ponovo napunite klima-uredaj tako !ito cete sami
dodati rash)adno sredstvo u sistem.
Na sliei je prikazan tipican klima-uredaj na
kome je pokazano koliko je komplikovan. Oa Ii
cete se upustati u nesto vise od oSflovnih provera
zavisi od nivoa vaseg znanja, a u izvesnoj meri i
,
,-,;

driavanje i opravke klirna-uredaja u automo- od hrabrosti. Skrecemo painju da se za klirna-

O bilu zahtevaju velika znanje i iskustvo, a i
poseban alat. Radovi na klima-uredaju mogu da
uredajekoristi rashladno sredstvo R-12. poznatije
po fabrickom nazivu freon. Aka freon dode u
162

Alat i materijal
• Zastitne naocare
• Radne rukaviee
• Uredaj za ispitivanje remena
• Okasti kljuc
• Poluga
• Pogo~nski remen klima-uredaja
• Osiguraci
• Krpa
dodir sa kozom, moze da izazove ozbiljne promr-
zline. Ako yam prsne u oei, magao bi da izazove
slepilo. Ako se odlucite da napunite sami klima-
uredaj, moracete da rukujete bas tim sredstvom.
Ako se ipak resite da kupite pribor za punjenje,
treba pailjivo da se pridrzavate uputstava proiz-
vodaca (veCina nesrecnih slucajeva desava se zbog
nepostovanja uputstava). Mi yam ipak preporu-
cujema da klima-uredaj prepustite profesional-
nom mehanicaru. Paseban alat, merni instru-
menti i vakuumska pumpa potrebni za ovaj
ozbiljni posao na klima-uredaju sllvise su skupi za
mehanicara-amatera koji ga koristi vrlo Tetko.
Ukoliko sumnjate da vas klima-uredaj ne radi
kao sto bi trebalo, ovih nekoliko osnovnih stvari
maiete da prove rite pre nego sto odvezete auto-
mobil na popravku. Upozorenje: kadkod radite
bila sra u vezi sa klima-uredajem, budite veoma
pailjivi i obavezno stavite zastirne naocare i
zastitne rukavice.
Provera pogonskog remena
Pogonski rem en klima-uredaja proverava se na
sledeCi narin:
1. Stavite zastitne naocare i rukaviee. Otvorite
poklopae motora na automobilu i pronadite
! I pogonskiremen klima-uredaja. Taj remen mnogi
nazivaju »ventilatorskim remenom«. On zaista
liCi na remen ventilatora ali, ako pailjivo pogle-
date, videcete jedan remen koji se pokrece sa
kaisnika na prednjem delu sa donje strane motora
i koji maze ali ne mora da ide oko ventilatorskog
kaisnika ka kompresoru klima-uredaja. Kompre-
I SOT je abieno smesten sa strane motara, na suprot-
noj strani alternatora. Na kompresor, koji liCi na
motor, pricvrscena je jedna velika i jedna mala
SISTEM ZA HLA£lENJE
eev, kao i kaisnik prema prednjem kraju. Kom-
presor je najvazniji dec klima-uredaja koji mora
da fadi odgovarajucom brzinom da bi sistem
radio.
2. Proverite pogonski remen klima-uredaja da
vidite da Ii je dobro zategnut. On ne bi smeo da
ulegne vise od 2-3 em kada ga pritisnete prstom
na otprilike polovini postrojenja izmedu kaisnika
kompresora i pogonskog kaisnika. Zategnutost
_remena moze da se proveri i pomoell instrumenta
za ispitivanje kaji se maze nabaviti u veCini pro-
davnica auto-deleva.
3. Ako je ulegnuce veee od 2-3 em, okastim klju-
cern olabavite vijke koji pricvfscuju kompresor za
nesace.
4. Posto ste olabavili vijke, povueite polugom
kompresor napolje da biste zategli kais.
S. Penovo pritegnite vijke Dasaca kompresora.
6. Dok to radite, prove rite remene ventilatora.
kaa i sve astale, da nisu naprsli, rasenjeni iii
pohabani.
7. Promenite svaki remen koji vam izgleda Slim-
njivo. Uputstva za skidanje i montiranje nalaze se
u odeljku "Zamena pogonskog remena alterna-
tora« u poglavlju "Sis tern punjenja« i U odeljku
»Zamena remena ventilatora« u aVOID poglavlju.
Kada su pogonski remeni zategnuti i ispravni,
ukljucite motor i ukljuCite klima-uredaj. Trebalo
bi da cujete spojnieu kompresora kako se uklju-
euje. Kao sto je vee pomenuto, kompresor ima
pogonski kaiSnik na prednjem kraju. Ovaj kaisnik
se okrece dok motor automobila radio Kada
ukljuCite klima-uredaj, magnetna pogonska spoj-
niea se aktivira (treba da se cuje skljoeanje) i
kompfesor pocne da radio
Provera spojnice kompresora
Da Ii je spojniea kompresora ispravna, moiete da
proverite na sledeCi naCin:
1. Zamolite nekoga da sedne u automobil i da
ukljucuje i iSkljucuje klima-uredaj dok je motor
ukljucen, a vi za to Vfeme osluskujte rad pogon-
ske spojniee kompresora.
2. Ako ta spojniea nije ispravna, prove rite da nije
pregoreo osigurac. On moze da se nalazi sa osta-
163
 ®
.,,,,,,,,,,,,,,,,, . ,,,,,,,,,,
["""""''''''''''''''''''''1
."" . ", . "",,,,,,,,,,,,,,,

•
~==.=============.~~.

Put rashladnog fluida kroz klima-urcdaj. lsparivac (1) hladi vatduh

(rashladni fluid apsorbuje wr10tu wkom isparavanjJ). Rashladni fluid
latim prolazi kroz kompresor (1) i ide do kondenzatora (3). Legenda: gas
pod visokim priliskom (4), tecnost pod visokim pritiskom (5). tecnost pod
niskim pritiskom (6), gas pod niskim pritiskom (7).

lim osiguraCima ispod table sa instrumentima iIi II Provera napunjenosti klima-uredaja

jednom od pravodnika koji vode ka kompresoru.
Tacna mesto na kame se nalazi osigurac nazna-
ceno je u prirucniku za vas automobil. Ako osigu-
rae ispod table sa instrumentima nije pregoreo,
pronadite linijski osigurac na provodnikll koji
vodi ka kornpresoru. On se obicno nalazi u
malom crnom nosaCll osiguraca koji se otvara
tako sto se jedan kraj okrene.
3. Zamenite neispravan osigurac novim iste
jacine. Jacina osiguraca je na njemu naznacena.
Aka niste sigurni koji osigurac da uzmete, prove-
rite po novo u prirucniku za vas autornobil.
4, Ako kom presor ne radi ni posto ste proverili i
zamenili osigurac, potraiite po moe strucnjaka za
I
,
klima-uredaje.
164
..---------------------~~!j
Ova provera klirna-uredaja vrsi se iz kabine u
automobilu. Posto ukljucite klima-uredaj, obra-
tite painju na kolicinu vazduha koji prodire kroz
otvore za vazduh ako table sa instrurnentima iii
gde'su vee smesteni.
Okrenite prekidac za ventilator u svaku brzinll
da biste proverili protok vazduha. Ako vazduh ne
izlazi iz otvora razlicitim jacinama, proverite 05i-
gurac ventilatora. Obicno se nalazi na tabli sa
osiguraCima ispod table sa instrumentima. Aka
nije u pitanju neispravan osigurac, potrebno je da
vam strucnjak pregleda motor ventilatora,
Ako ni jedna ad izvrsenih provera nije otkrila
kvar, a klirna-uredaj i dalje ispusta topao vazdllh
iIi sarno neznatno hladan vazduh, f:!roverite jos i
j
Ii

kontrolno okee da biste utvrdili da Ii je uredaju
potrebno punjenje. To se radi na sledeCi natin:
1. Kontrolno okce je smesteno na deiu koji se
naziva sabirnik iii na jednom od vodova koji idu
do ovog dela. Sabirnik je dugaeak eilindriean
uredaj koji liti na termos-boeu. Obieno je spojen
sa kondenzatorom. posebnim hladnjakom klima-
uredaja. On se' najeesce nalazi ispred hladnjaka
sistema za hladenje. Napomena: mnogi klima-
uredaji nemaju kontrolno okee, stoga jedino
pomocu instrumenta za ispitivanje k1ima~ureoaja
moze precizno da se utvrdi da Ii je napunjen, ali i
taj posao je najbolje prepustiti struenjaku.
2. Kontrolno okee je obieno prljavo i mora prvo
da se oCisti.
3. Ukljueite motor i klima-uredaj i posmatrajte
kontrolno okee. Prvih nekoliko minuta posta ste
ukljutiii uredaj, trebalo bi da primetite sitne
mehuriee kako prolaze ispod kontrolnog okecta.
Medutim. ako se mehuriCi vide i dalje, posle
otprilike 5 minuta rada, znaCi da uredaj propusta i
da u njemu nema dovoljno rashladnog sredstva.
Uredaj u takvom stanju neee dobro da hladi. Ako
je u tome problem, trebalo bi da strucnjak proveri
gde uredaj propusta i da popravi ta mesta. kao i
da napuni uredaj sredstvom za hladenje.
Do veCine problema u vezi sa klima-uredajima
dolazi usled eurenja u uredaju. To cesto prouzro-
kuje zaptivke koje su se istrosile tokom upotrebe.
Preko eele godine, eak i zimi, trebalo bi svake
druge nedelje da ukljuCite klima-uredaj da radi
nekoliko minuta. Medutim, cak i u tom slucaju,
klima-uredaj bi bar jednom godisnje trebalo da
pregleda strucnjak.
Punjenje klima-
uredaja
reon treba dodavati sarno ako je posle provere
Fkontrolog okceta posebnim instrumentom
utvrdeno da ga nema dovoljno u klima-uredaju.
Pazite da ne proverite klima-uredaj. Visak ras-
hladnog sredstva moze da osteti kompresor i sma-
nji ucinak.
! 165
I
~-
SISTEM ZA HLADENJE
Alat i materijal
• Crevo za punjenje sa ventilom
• Freon
• Zastitne naoeare
• Zastitne rukaviee
• Kljuc iii kldta
Isto tako ne treba zaboraviti da manjak ras-
hladnog sredstva u klima-uredaju znati da on
negde propusta. Punjenje moze privremeno da
povrati moe hladenja, ali freon ce na kraju ipak
isteCi ako se mesto koje propusta ne opravi.
Strucnjak moze da pronade to mesto pomocu
elektronskog detektora. To moze da se uCini i
pomocu obicne sapuniee - sarno pagledajte ima Ii
mehuriea - ali ne pakusavajte sami da opravljate
ovaj kvar. Ureclaj je pod 'pritiskom i mora se
sigurna isprazniti pomacu vakuum-pumpe da bi
se uklonili svi tragovi vazduha iIi vlage koji bi
magli da davedu do korozije iii da uticu na efikas-
nost hladenja.
Prilik9m punjenja klima-uredaja, freon se
dodaje Srederovom ventilu na strani niskog priti·
ska. Ovaj venti! moze se naCi na usisnom otvoru
kompresora iii usisnom vodu kaji povezuje ispari-
vac i kompresor. Aka uredaj jas radio usisni vod
pod niskim pritiskom mazete pronaCi ako opipate
kompresorska ereva. Ono hladnije je usisni vod.
Upozorenje: pazite da ne prikljuCite crevo za
punjenje na taj vod. VeCina prikljL/taka Sredero-
vag ventila na usisnim i odvodnim cevima je iz
predostroinosti napravljena u razliCitim veliCi-
nama da se slucajno ne hi pomesale.
Uredaj se puni na asnovu uputstava prilozenih
uz pribor za punjenjeili na osnovu sledeCih uput-
stava. (Napomena: uvek je balje da se pridriavate
proizvoclacevih uputstava posta neki pastupei
mogu neznatno da se raziikuju.)
1. UkljuCite motor i ukljuCite klima-uredaj na
jako.
2. Posto ste stavili zastitne rukavice i zastitne
naocare, namestite ventil adaptera za punjenje na
kanticu sa freonom. Brzo otvorite ventil da biste
izduvali vazdu~ iii vlagu iz ereva za punjenje.
3. Pronadite Srederov venti 1 pod niskirn priti-
skarn i spojite sa njim crevo.
4. Otvorite venti! na kantici sa freonom. Drtite
kanticu uspravno da u creva za punjenje ulazi
sarno para. Aka se venti! nalazi sa strane kantice,
'O:i SISTEM ZA HLABENJE

namestite i kanticu sa strane tako da joj ventil
bude pri vrhu. Ako bi kanticu okrenuli naopako;
. freon bi mogao da uele u crevo za punjenje i da
osteti kompresor.
5. Usisavanje na strani niskog pritiska u uredaju
povlaCi freonovu paru kroz crevo za punjenje sve
dok se kantica ne isprazni. To moze da potraje
nekaliko minuta. Kada se kantica isprazni, zatva-
rite ventil i skinite creva za punjenje sa Sredera-
',log ventila. . eete proveriti temperaturu vazduha koji izlazi iz
6. Praverite panavo kontrolno okce iIi tempera-
turu vazduha koju klima-ureelaj izduvava. Ako je
ureelaj jos uvek nedovoljno napunjen, dodajte jos
jednu kanticu freona. odnosno ponovite postupke
od 2 do 5. Ako je ureelaj patpuno prazan, mogu
da budu patrebne tri kantice freana, dok ee za
delimicno ispraznjen ureelaj biti potrebno da
dodate sarno jednu iii dve kantice. Prestanite da
nalivate freon tim primetite da na· kontrolnom
okcetu vise nema mehurica.
7. Posle punjenja, proverite rad ureelaja time sto
klima-ureelaja. Aka i dalje nije dovoljna hladan,
moracete da se obratite strucnjaku.

I ,~

CD (

~-/F====DL~---+--c::!'

- - - - - - ~~;! l
--1--' I

---'-'I~
. I I
I
I I J
I
I I
I
.
I ,
'~

I
I
l'
~_!I__ :I I I
I I
I
I I
I
I

I I

Kada punite klima-uredaj, freon treba dodat! u usisno crevo pod niskim
pritiskom (J) ili u komprcsor (2). Ne pokusuvajte da prik!jutitc creVQ m
punjenje ni nll jcdan ad druga dva voda koji 5U vruci kad se dodirnu.
Osta!i delovi urectaja su kondenzator (3) koji se nalaz! ispred hladnjaka i
isparivac (4) koji je smdten ispod lable sa inslrurnenlima u Kubin! v(lziia.

166
 I
SISTEM ZA
! .
!
!

i
I
I
DOVOD GORIVA
ob~irQm da eene gori~a. staloo, rastu, U opste:n
S je mteresu da potrosn]a gonva bude sto ]e
moguce manja. Neki tipovi auto mobil a nikada ne
trose gorivo ekonomicno zbog konstrukcije
motor a iIi velike sopstvene tezinc. Ve~i motori
imaju abieTIo i vecu potrosnju goriva od manjih, a
ukoliko je automobil \eii. to je potrebna i veea
snaga da ga pokrene. Sto je vise snage potrebno,
to je veea i potrosnja goriva.
N aGin voznje takode ima uticaja na potrosnju
goriva. Aka imatc obicaj da })ostro~< startujete,
trosieete vise goriva jer naglo ubrzanje automo-
bila zahteva i veti dovod goriva u motor. Potros-
nja goriva raste i pri velikim brzinama. Medutim,
koliko god ogranicenja brzine oa putevima bila
nepopularna, Cinjenica je da veCina automobil-
skih motora radi mnogo efikasnije pri brzini od 80
nego 100 kilometara na sat.
Pretpostavicemo da je ree 0 benzinskom auto-
mobilskom motoru iako mnogi automobili trose i
dizel gorivo. Pre svega, upoznacemo se sa OSTIav-
nim delovima sistema za dovod goriva. To su:

Ii I
• I

r Dclovi tipicnog sistema za dovod gorivu: (1) poklopac rezcrvoara za

gorivo. (2) rczervoar za gorivo, (3) cevovod za gorivQ, (4) elastieno
crevo, (5) mehanicka pumpa za gorivo, (6) karburator, (7) prcCistac zu
vazduh, (8) posuda za kondenzat, (9) venti] urcdaja za cirkulaciju
i benzinskih i uljnih isparenja, (10) ventHacioni vod i (11) odvajac
kondem:ata.

167
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
1
i

Ii
I

I •
!

Tipican sistem sa neposrednim ubrizgnvanjem gonva: (1) cicklncna

puropa za gorivo visokog pritiska, (2) cevovod 'La gorivo. (4)
regulator pritiska, (4) r.Jzvodnik i (5) ubrizgaCi (po jedan Zil svaki
dlindari.

rezervoar za gorivo, cevovod goriva, pumpa za
gorivo, precistac za goriVQ, karburator iIi uhriz-
gaci goriva, preCistac za vazduh i usisni vod.
PogIedajte prilozene shematske prikaze razIiCi-
precizno, motor neee raditi iIi ee, u najboljern I I
slucaju, raditi slabo.
Svrha sistema za dovod goriva je unosenJe !;!
smese benzin a i vazduha u odgovarajucoj sraz-
meri u motor. Ta smesa se pretvara u finu maglu
:;~

tih tipova sistema za dovod goriva.

Sistem za dovod goriva ima-veoma slozen zada-
tak. Potreba za vazduhom i benzinom kod motora
menja se zavisno od temperature, opterecenja
motora (tezine koju mora da pokrece) i brzine.
Izuzetno je te,ko da sistem obezbedi optimainu
smesll u svim radnim uslovima. Pre svega, sistem
mora da proizvede smesu vazduha i benzina koja
odlazi u motor i pali se pomocu sistema za paIje-
nje. Paijenje mora da se dogodi u odredenom
trenutku da bi srnesa sagorela u cilindru motcra,
pokrenula klipove i tako omoguCila rad motora.
Ako smesa vazduha i benzin a nije dobra iIi ako
vremensko podesavanje momenta paljenja nije
u karburatoru pre nego 5to dospe u usisni vod
motora i na kraju u komore za zagorevanje.
Na motorima sa sistemom za ubrizgavanje
goriva, doyod goriva se obavlja pomocll ubrizgaca
goriva. Postoje dye osnovne vrste ubrizgavanja
goriva : posredno ubrizgavanje kod koga se gorivo
ubrizgava u usisni vod motara i neposredno ubriz-
gavanje gde se gorivo ubrizgava u svaki cilindar iz
ubrizgaca smestenih direktno na usisnom vodu.
Bez obzira na vrstu ubrizgavanja, ubrizgac goriva
rasprsuje maglu goriva u usisni vod gde se mesa sa
vazduhom i formira odgovarajucu smesll vazduha
i goriva.
Sto se tice pojrna »smesa«, mazda ste cuJi da

168

... ~
 Sistem sa posrednim ubrizgavonjem goriva; (1) clektncna pumpa za
gonyo, (2) linijski precislac goriv(l, (3) tclo !cpura karburatora i (4)
tlektronski moduL
dobra smesa vazduha i gariva treba da bude u
odnosu od oko 15: 1. odnosno 15 delova vazduha
na 1 deo benzina. Taj odnos predstavlja u stvari
tdinski odnos izmedu vazduha i benzina.
Ako je mesavina siromasna. znaCi da proporci-
onalno ima vise vazduha od benzina. Ovo utice na
rad matcIa na vise natina: ubrzanje motcra je
slabo, razvija se nesto visa temperatura od nor-
L maine, radi grubo na praznom bodu i ne radi
I dobra pri velikim brzinama.
i· Ako je smesa bogata, znati da proporcionalno
I. ima vise benzina. U tom slucaju motor trosi suvise
goriva, ima tendenciju da se gusi pri malim brzi-
nama i cesto iz izduvne cevi izlazi dim tamne boje.
ImajuCi ovo objasnjenje u vidu, podsetimo se
da je bladnom motoru (kada nije dostigao radnu
temperamru) potrebna bogata smesa da bi radio
na zadovoljavajuCi naCin. Medutim, kada se
zagreje, motar moze da radi i sa nesto slabijom
smesom. Da bi se zadovoljili ovako razliCiti zah-
tevi i da bi se pastigao efikasan rad i ekonomicna
potrosnja gariva, u karburatore se ugraduje slo-
zen sistem dizni, ventila, komandi i drugih ure-
daja.
Dok gorivo, sa jedne strane, struji iz rezervaara
za gorivo kroz cevovod za gorivo) pumpu za
gorivo i preeistae za gorivo do karburatora iIi
ubrizgaca goriva, u sistem se sa druge strane
dovodi vazduh. Ovaj vazdub ulazi kroz kuCiste
precistaca za vazdub.
KuCiste preCistaca za vazduh moze da ima
okrugli iii pravougaoni oblik, a smesteno je sa
suprotne strane karburatora, iIi ilZ njega, iii uz
leptir karburatora. Na sistemima sa ubrizgava-
njem goriva kroz vise otvoIa, abieno je smesten
ispred prostora za motar, a jedan veliki kanal
spaja ga sa ilsisnim VOdOffi.
Ukupna kolicna vazduba koja ulazi u motor
169
 .. SrSTEM-zADOVOD GORIVA
,,'i
"i
:i
prolazi prvo krozpreCistac za vazduh koji se
nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. Ovaj preCi-
stac uklanja del ice pragine i prljavstine iz vazduha
da ne bi dospeli u karburator i izazvali preterano
habanje i ostecenje motora.
Posta vazduh prode kroz preCistac i ude u
, karburator, mesa se sa mlazom benzina koji se
ubrizgava u karburator. Ova smesa se pretvara u
maglu slicnu onoj koju proizvode rasprsivaCi.
Ovako formirana smesa vazduha i benzina prolazi
kroz usisni vod i sagoreva II cilindrima motora.
Na rnotorima sa sistemom 'Za neposredno ubriz-
gavanje goriva, vazduh prolazi kroz precistac, a
zatim kroz uredaj koji odmerava koliCinu vazduha
koja ulazi u motor (detektor protoka vazduha).
Gorivo se ne mesa sa vazduhom sve dok ne stigne
do usisnog voda. Na tom mestu, ubrizgac ubriz-
gava gorivo u usisni vod, a mesavina vazduha i
goriva odlazi u cilindar gde sagoreya.
Jedno trebauvek imati u vidu: prljavstina je
najveCi neprijatelj sistema za dovod goriva.
Prljavstina moie da ude u karburator preko prlja-
vog preCistaca za vazduh. Prljavstina takode moze
da ude. u sistem za doyod goriva iz rezervoara za
gorivo. Ako se ovo dogodi, benzin koji struji kroz
sistem nosice sa sobom prljavstinu i zaprljace
sistem. Zbog toga se i koriste precistaCi za gorivo.
lednostavno rutinsko odriavanje moze da
spreCi veCinu problema u Yezi sa sistemom za
dovod goriva. Zamena preCistaca za vazduh i
gorivo u preporuceno vreme iii po potrebi pred-
stavlja prvi korak u odriavanju sistema za dovod
goriva. U veCini slucajeva, upotreba kvalitetnog
benzina i periodicna zamena precistaca omogu-
Cice da sistem za dovod goriva radi efikasno vise
hiljada kilometara.
Odrzavanje
precistaca za
vazduh
reCistac za vazduh obicno se zamenjuje prili-
P kom svakog podeSavanja motora -iii bi bar
tako trebalo da bude. VeCina proizvodaca auto-
mobila preporucuje zamenu ovog filtra mnogo
170
Ala! i ma!erijal
• Kljucevi
• Jaka svetiljka (sijalica od 100 vati iIi praduzni
kabl)
• Klesta
• Odvijai'
• Krpe
• Uloiak preCistaca za vazduh
• T-prikljucak
• Dizalica i sigurnosna postolja (sarno za neke
tipove automobila)
cesee aka vozite po prljavim iIi prasnjavim pute-
virna. Zaprljan preCistac za vazduh ometa ulazak
vazduha u motor sto poveeava potrosnju goriva.
U svakom slucaju, preCistac bi trebalo proveriti
bar posie svakih 5000-6000 kilo me tara voznje i po
potrebi ga zarneniti.
PreCistac se nalazi u kuCistu koje je smesteno
na vrhu karburatora iIi leptira iIi odmah ispred
detektora protoka vazduha. Precistac za vazduh
se proverava i po potrebi zamenjuje na sledeCi
naCin:
L Otvorite poklopac motara i pronadite kuCiste
precistaca za vazdllh.
2. Na sredini gornjeg dela kuCista iIi steznih ,,
prstenova oko kuCista najcesee se nalazi leptir--
navrtka. Ponekad se poklopac kuCista preCistaca
pricvrscuje obicnom sestougaonom navrtkom. U
tom slucaju biee vam potreban kljuc da biste je
odvrnuli. Skinite navrtku iIi stezne prstenove i
pOdignite poklopac kuCista.
3. Izvucite preCistai' za vazduh.
4. U veCini automobila koriste se dva tipa preCi-
staca od hartije - okrugli iii pljosnati. Precistac od
hartije proverava se tako sto se iznutra osvetli
jakom svetiljkom (sijalica od 100 vati). Ako svet-
1
)
lost ne prolazi kroz precistac od hartije, znai'i da
ga treba zameniti. Nemojte duvati vazduh kroz
'~
l
preCistac da ga ne biste ostetili; osteeeni preCistai',
ako ga vratite u kuciste, propustace jos vise
prljavstine u motor. Ako se u vasem automobilu
I~
nalazi precistac ad poliuretana obmotan oko
metalnog noseeeg sita, proverite da Ii je ulozak
I '~
I I\
ostecen; ako je pocepan, treba ga zameniti.
I!
1 '.
~ij
 r

®---I~

®
CD ' •.

, CD II
il
fi
~I @
!,
I,
II P'1
I
Tipiean sklap preCistuca Z<I v:lZduh: (1) fluvnk::l Zll pricvr~Civanje, (2)
pokJop~c, (3) Ui01...1k. (4) senlOr:.m tcmperaturu, (5) kuCistc, (6)
vakuumska membrana, (7) usisni otvor, (8) raptivka. (9) goli vijak. (10)
crevo za usisavanje toplog vazduha i (11) pn:tist;lc uredaja Za cirkulaciju
bcnzinskih i uljnih isparenja.

171

.•iI'.LII···Iill_...· ----------~--.
SISTEM ZA DOVOD GORIVA

Kod nekih tipova vozila sa prednjim pogonom i sistemom za ubrizg;]v;mje . ~

goriva, precistac Zi! vazduh se nalazi 11 kuCistu koje jc udaljeno od
karburatora iii tcla leptira karburatora kako bi se smanjila visina
poklopca motora.

Napomena: ulje na pretistacu moze da znati da
nesto nije u redu sa sistemom za cirkulaciju ben-
zinskih i uljnih isparenja. Videti odeljak "Cirkula-
cija benzinskih i uljnih isparenja« u poglavlju
),Sistemi za preCiscavanje izduvnih gasova«.
poklopac na mestu i da nije pritegao neki provod-
nik iIi crevo iz prostora za motor. KuCiste preCi-
staca za vazduh ne bi smelo da ima zazora oko
poklopca.

5. Ocistite unutrasnjost kuCista preCistaca za vaz-

duh cistom krpom natopljenom rastvaracem na Skidanje celog kudsta
bazi nafte koji se nabavlja u prodavnicama auto--
delova. Upozorenje: nikada ne karislile benzin; Ako zbog podesavanja treba da skinete celo kud-
suvife je opasan. ste preCistaca za vazduh sa motera, to se radi na
sledeCi nacin:
6. Namestite preCistac ~a vazduh u kuCiste. Po
potrebi stavite nov ulozak. 1. Skinite poklopac sa kuOista pretistaca za vaz-
duh i ulozak na vee objasnjen naCin.
7. Vratite na svoje mesto poklopac kuOista preci-
I
staca za vazduh. Rukom prote'gnite leptirastu 2. Proverite da na usisnom otvoru kuCista nema ! I
navrtku, zategnite sestougaonu navrtku iii obujmica i crevnih prikljucaka. Olabavite kle- !
penovo stavite stezne prstenove. Proverite da Ii je stima iIi odvijacem obujrnice i skinite ih s? creva, ,!
172
!
i'

---.. ~-~
 SISTEM ZA DOVODGORIVA

ali zapamtite gde se nalaze (najbolje ce biti da ih
obeleiite).
3. Ako skidate vakuumska creva, zatvorite kra-
jeve T-prikljuckom. avo ce spreCiti prodor prljav-
stine iIi, ako morate da ukljuCite motor, neee doCi
do gubitka vakuuma.
5. Kada su sve obujmice i creva skinuti (zap arn-
tite gde su se nalazili), podignite kuCiste preci-
staca za vazduh sa karburatora iIi leptira.
6. Kada zamenjujete kuCiste preCistaca za vaz-
duh, ponovite postupke od 1 do 5 obrnutirn redo-
sledorn. Prove rite da Ii su spojevi sigurni.

4. Na nekim tipovima aUlOmobila, crevo preci-

staca kod ureclaja za cirkulaciju benzinskih i ulj-
nih isparenja vodi do kuCista precistaca za vaz-
duh. Treba skinuti i ovo crevo. U tom slucaju,
videcete cev iIi crevo kako izlazi iz poklopca
ventila na motoru. Obicno postoji mali kornad
creva na kraju cevi koja ga spaja sa kuCistem. U
Zamena precistaca
stvari, crevo je spojeno sa precistacern uredaja za
cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja koji se za gorivo
nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. ledno-
stavno izvucite creva iz kuCista preCistaca za vaz-
duh. (Pogledajte odeIjak "Ureclaj za cirkulaciju a bi radio kako treba, motor u svakom tre-
benzinskih i uljnih isparenja~< u poglavlju »Sistemi Onutku treba da bude snabdeven odgovaraju-
za preciscavanje izduvnih gasova«). com koliCinom goriva i to sto je moguce Cistijom.

I
!
1

Mnogi danasnji tipovi vozila imaju pljosnate, kvadrmne precistace. Kod

motora sa siSlemom za ubrizgavanje gonya, kuCiste precistaea se testa
na1azi ispred prostora Zil motor i povezano je sa usisnim yodom preko
velikog kanab.

173

SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Dok prolazi kroz sistem za dovod goriva, protok
goriva se regulise pomocu elemenata sa malim
poprecnim presekom. Prisustvo prljavstine i dru-
gih stranih materija maze da zapusi sistem sto
otezava fad motara.
Da bi se spreCila ova mogucnost, u sistem se
ugraduje preCistac za gorivo. Da hi sistem za
dovod goriva uvek bio Cist, preCistaCi moraju da
se zamenjuju u skladu sa preporukama proizvo-
daca iii tdce ako se radne karakteristike motora
pogorsaju.
Zaprljan precista,; za ggrivo moze da prouzro-
kuje usporen rad motora prilikom ubrzanja iii pri
veCim brzinama. On moze da se toliko zapusi da
motor ne moze da radio
Sva vozila imaju neku vrstu preCistaca za
gorivo. PreCistac se nalazi negde izmedu rezervo-
ara za gorivo i karburatora, leptira iii ubrizgaca za
gorivo. Tacno mesta na kame se nalazi, nati cete
u prirucniku za vas auto mobil.
Na nekim starijim tipovima vozila, elementi
preCistaca Sll montirani na mestu gde se cevovod
za gorivospaja sa karburatorom. Na 'drugim
modelim~, preCistac je navojem pricv[scen za kar-
burator. Cesto se srece i linijski preCistac smesten
u cevovod za gorivo izmedu pumpe za gorivo i
karburatora. Ovaj tip preCista,;a lako je identifi-
kovati jer izgleda kao mala metalna iii plasticna
posuda spojena sa cevovodom za gorivo pomocu
dva kratka gumena creva sa obujrnicama. Na
nekim uvoznim tipovima vozila postoji i trece
crevo koje siu'li za odvod isparenja nazad u rezer-
voar za gorivo. . davnici auto-del ova.
Na mnogim novijim tipovima vozila sa siste-
mom za ubrizgavanje goriva, precistac za gorivo
smesten je ispod vozila, u blizini rezervoara za
gorivo. PreCistac moze da bude iii linijski iii pric-
vrseen zavrtnjima. Upozorenje: za sisteme za
'ubrizgavanje goriva lipiena je da rade pod visokim
pritiskom. Motor treba izvesno vreme da bude
iskljui'en pre.nega sto se olabavi prei'istae da hi se
prilisak u cevovodima za gorivo smanjio, kako je
10 naglaSeno i u postupku koji propisuje praizvo-
dae i u postupku koji je apisan u ovomodeljku.
Kod automobila koji koriste dizei gorivo kuCi-
ste precistaca za gorivo smesteno je u prostoru za
motor. KuCiste treba da se otvori da bi se preci-
stac zamenio. Ovi preCistaCi cesto sluze i za pri-
kupljanje vode, a kuCiste precistaca ima malu
slavinu koja omogucuje da se povremeno voda
ispusti iz kucista. Prisustvo vode ne znaci da
preCistac treba zameniti. Nekim sistemima je
potrebno premazivanje da bi se uklonili vazdusni
mehuriCi kada se preCistac zameni. I u ovom
174
-~------ "----"~
Alat i materijal
• Klesta iii odvijac
• Otvoreni kljucevi
• Raseceni i cevasti kljucevi
• PreCista,; za gorivo
• Crevo za dovod goriva
• Krpe
slucaju, pridrzavajte se uputstava proizvodaca za
vas automobil.
Upozorenje: kad god se iskljui'e cevovodi za
gorivo, postoji opasnost da dode do poiara. Izbe-
gavajte otvoren plamen i rad u zatvorenim proslO-
rijama bez venrilacije.
Zamena li~ijskog preCistaca
Mnog! tipovi vozila koriste linijski preCistac. To je
precistac sa posudom koji se ceo skida. Na kraje-
I,
virna precistaca nalaze se gum en a creva taka da
eete morati da olabavite obujmice sa oprugom iii
sa zavrtnjem pre nego 5tO ga skinete. Takvi preci-
staCi za gorivo zamenjuju se na sledeCi naCin:
1. Kupite odgovarajuCi precistac za gorivo u pro-
2. Pronadite precistac. Nalazi se na cevovodu za
gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora.
3. Olabavite crevne obujmice na krajevima preci-
staca za gorivo pomocu klesta iii odvijaca u zavis-
nosti od vrtse obujmice.
"4. Skinite precistac za gorivo tako sto eete izvuCi
gurneno crevo sa ob~ kraja kuCista preCistaca.
Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na
preCistacu.
5. Preg1edajte da Ii na gumenim crevima ima
znakova propustanja goriva, naprslina i drugih
promena. Po potrebi ih zamenite (veCina preCi-
staca prodaje se zajedno sa novim crevima i obuj-
micama).
6. Montirajte nov preCistac za gorivo. Pazite na
pravac strujanja goriva naznacen na kuCistu preCi-
 SISTEM ZA ~OVOD GORIVA
~

t
i
i
'~ ,

I :
I'
f :
i .
! ,
1'

! ,
!
-1

.
"
!, ,

®
( . -2) mehanicka pum pa za gariva, (3)
' rczcrvoara
I) cevovod lZ . za... pre tistac
gonYo,
(4) limJsb :> karburator. , .
t . I. (')

. '"'' 0
d vod gonva.

. lac se vrio,,," ,,',,( ('m,du pa

. re(':istat,PU~i:'"
Linijski pretlSKada namestale novi P'anja goriva,
za gonvo I
,,,ollou "

. karburalOra.
preCistatu kOla po kazuje pravac 51mJ

175

SISTEM ZA DOVOD GORIVA
staca. Namestite ga u odgovarajuci polozaj. Sta-
vite creva na dovodni i odvodni otvor kucista
precistaca. Zategnite crevne obujmice da spreeite
propustanje goriva.
7. Ukljucite motor i proverite da gorivo ne curi
na spojevima. Po potrebi pritegnite obujmice.
8. Vratite kuCiste preeistata za vazduh na svoje
mesta.
Zamena fillra sa navojem
Kod vozi!a tipa "ford" obicno se koristi preCistac
koji se montira direktno na karburator na kraju
cevovoda za gorivo. Benzin ulazi u precistac iz
cevovoda za gorivo koji dolazi lz pumpe za
goriyo. Obieno se na kraju yoda nalazi malo
gumeno creVQ koje ga spaja sa preCistacem za
goriyo. Crevo je na krajevima obicno pricvrsceno
obujmicama. Takay precistac se zamenjuje na
sledeCi naCin:
1. Pre nego sto skinete stari preCistac za gorivQ,
nabavite odgoyarajuci u prodavnici auto-deloya.
2. Pronadite pretistai' za gorivo. On je okrugao i
liCi na posudu precnika od oko 2-3 cm.
Kompanija "Ford« obicno koristi precistac koji se uvrce direktno na
karburator na kraju cevi za dovod goriva.
176
---~--------- -
3. Stavite Cistu krpu izmedu creva koje spaja
preCistac za gorivo i cevovoda za gorivo da biste
1
f
spreCili potencijalnu opasnost od pozara (krpa ce
apsorbovati benzin koji moze da iscuri tokom
I
skidanja preCistaca za gorivo). Skinite crevo sa I
kraja preCistaca tako sto cete skin uti obujmicu. U
zavisnosti od vrste obujmice upotrebite klesta iIi I
odvijac. Posta skinete obujrnicll, izvucite creva sa ~
preCistaca.
4. Skinite preCistac za gOFivo s karburatora. Ovo
Il
se radi taka sto se preCistac odvrne u smeru
suprotnom kretanju kazaljki na satu. Za to cete
moida morati da upotrebite kljuc. Bacite ceo
precistac za gorivo.
5. N amestite nov preCistac za gorivo. Ovo se radi
tako sto se preCistac uvrti rueno na karburator (u
smeru kretanja kazaljki na satu). Koristite kljuc
sarno da biste malo pritegnuli preCistac.
6. Panovo namestite crevo za dovod goriva koje
se nalazi:' na kraju cevavoda za garivo taka sto
tete ga navuCi na kraj preCistaca za gorivo. Zateg-
nite obujmicu. Uklonite krpom sve tragove ben-
zina koji se slucajno prostia iz cevovoda, a zatim
sklonite krpu na sigurno mesto.
7. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio
I
I
1
I,
'".'"
 Ako je potrebno, zaustavite curenje tako sto cete
pritegnuti preCistac iIi obujrnicu na creVll.
8. Vratite kuCiste preCistaca za gorivo na mesta.
Zamena nnutrasnjeg preCistaca
VeCina vozila im:1 precistac za gorivo smesten u
samom karburatoru, na mestu gde se spaja sa
cevovodom za gorivo. Ulozak precistaca se naj-
cesce pravi od bronze iii od hartije. U ovom
slucaju, zamenjuje se sarno ulozak. Postarajte se
da nabavite odgovarajuCi ulozak pre nego sto
skinete starL Precistac za gorivo zamenjuje se na
sledeCi naCin:
1. Pronadite cevovod za gorivo koji vodi od
pumpe za gorivo do karburatora.
2. Izmedu navrtke na cevovodu za gorivo i kar-
buratora stavite Cistu krpu da bi se upio benzin
koji bi mogao da iscuri za vreme iamene preCi-
stata. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora.
Za ovo ce yam biti potrebna dva kljuca - otvoreni
kljuc i raseceni iIi cevasti kljuc. Napomena: rase-
ceni kljuc izgleda kao okasti kljuc sa rasecenim
d.elom i moze da se stavi aka cevovoda za gorivD,
a zatim okrerie bilo da propusti iii zaregne priklju-
i ---0
~ o
~
(/ /
________ I,I
,
............ ;
i
f f
(I) navrtka preCistaca, (2) zaptivke, (3) preCistac, (4) opruga i (5)
karburator.
VeCina vozila im3 prccisl<lc za gorivo koji je smesten u karburatoru
na spojcvima cevoyoda za gorivo. Potrebno je zarneniti sarno ulozak
koji je abicno ad bronze ili hartije.
cak,. Koristite otvoreni kljuc da biste pridrzali
vecu navrtku na karburatoru da se ne bi okretala i'
eventualno ostetila cevovod za gorivo dok rasece-
nim kljucem popustate manju navrtku na kraju
cevovoda za gorivo.
3. Kada skinete cevovod za gorivo, veClm klju-
cern olabavite navrtku kuCista pretistaca na kar-
buratoru koja drii preCistac za gorivo. U kuCistu
precistaca nalazi se jedna opruga koja moze da
izleti ako niste dovoljno pazljivi, zato polako ski-
nite navrtku. Pazite i da zapamtite poloiaj opruge
i preCistaca kada ih skidate.
4. Namestite nov precistac za gorivo u karburator
- pazite na oprugu - i pritegnite kljucem navrtku
koja ga drzi u kuCistu.
5. Ponovo spojite cevovod za gorivo sa karbura-
torom i pritegnite navrtku rasecenim kljucem.
Uklonite sve tragove benzina koji je slucajno
iscurio iz cevovoda za vreme skidanja i nainesta-
nja precistaca.
6. Ukljutite motor i prove rite da gorivo ne curi.
Ako je potrebno, pritegnite navrtke na cevovodu
za gorivo i karburatoru.
7. Vratite na svoje mesto kUClste preCistaca za
vazduh.
177
SISTEM ZA DOVOD GORIVA

Zamena precistaca kod sistema za ubrizgavanje tako da ce se nekoliko sati posta ste iskljuci!i motor
goriva unutrasnji pritisak davoljno smanjiti da preCistac ,
£
maze bezbedno da se zameni.
Na vozilima sa ubrizgavanjem goriva, linijski pre-
Cistac iIi preCistac koji se navrce abieno se nalaze PreCistac se zamenjuje na sledeCi naCin.: i
ispod automobila u blizini rezervoara za gorivo. 1. -Aka se pretistat nalazi ispad zadnjeg dela ;1
Tacna mesta bice naznaceno u prirucniku za vas
aut am obi!.
automobila, blakirajte prednje taekaYe, podig-
nite automobil i poduprite ga postoljima. Izu-
zetno je vaino da blokirate prednje toekoYe, zato
I
!

Upozorenje: sistemi za ubrizgavanje goriva naj-
ceSce su pod visokim pritiskom. Ne pokusavajte da
odvreete iii skidate preCistac sve dok se pritisak u
cevovodu za gorivo i preCistacu ne smanji. Da biste
smanjili pritisak, postupite prema fabrickim iii
ovde datim uputstvima. Najjednostavniji naCin je
da automobil ostavite da se preko noCi »odmori«.
Pritisak u sistemu se tokom vremena smanjuje,
I
sto rucna kocnica na veCini vozila blokira sarno
zadnje toekoYe, tako da aha ne moie da drii
automobil kada se odigne ad zemlje. Kod yozila
sa prednjim pogo nom, stavite menjae u brzinu iIi
u poloiaj za parkiranje.
2. Odvrnite poklopac na rezervoaru za gorivo da
biste odstranili eyentualni pritisak u njemu.

i
~
I

:ll
1

-.
r
+
Na vozilima sa sistemom za ubrizgavanje goriva, potrebno je smanjiti
pritisak u cevovodu za gorivo pre nego sto zamenite pretlslaC,. Ako.
vozilo irna sarno jedan kab!oyski prikljucak (I) na ubrizgatu, skinite gu Aka vozi!o ima dvu kab!ovskn prikljucka za ubrizgac, spojite jetlan nn
j spojite pomocu produtnog bb!a (2) sa pozitivnim po!om akumulatora musu, a drugi spojite za akumuiator kako biste ubrizgac napoiiJi
ako 10 sekundi kako bi 5e ubrizguc (3) napojio elek(ri~nom energijom. eleklricnom energijom.
) 1
i I
178
 1_1
~;;;_,~;_;_'
p=p

! ..... _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _;;;SI:.:=S..:..;TE::;M.:.:...=Z'-'A-=O:.;:O:...:V-=Oc.:O-::G::..:O:..:.R.:..:.IV..:..;....:A
<
,
, -

I 3. Posto ste iskljuCili i sistem za paljenje, izvucite

kablovski prikljueak sa jednag od ubrizgaca.

I 4. Ako se prikljueak sastoji odjednog elektrienog

provodnika, napajajte desetak sekundi ubrizgac
elektrienom energijom preko produznog kabla sa

I pozitivnog pola akumulatora. Aka ubrizgac ima

dva prikljucka, spojite jedan sa masom, a drugi sa
akumulatorom da biste obezbedili dovod elek-
tricne energije. ZahvaljujuCi' tome, ubrizgae ce
I I
rasprsivati gorivo u motor i osloboditi od pritiska
cevovod za gorivo.

5. Ponovo spojite elektrieni prikljueak za ubriz-

gat i nastavite posao u vezi sa zamenom preci-
staca za gorivo.

6. Odvrtite preCistac iz njegovog kuCista iii olaba-

vite i skinite obujrnice sa Iinijskog preCistaca.
Stavite nov preCistae, ponovo pritegnite poklopac
na rezervoaru za gorivo i ukljuCite motor da biste
proverili da neg de ne curi gorivo.

Zamena precistaca za dizel-gorivo

Mnogi precistaCi za dizel-gorivo osim prljavstine

odvajaju i vodu, te stoga na dnu imaju iSPUSilU
slavinu za vodu. U preCistaCima koji imaju pro-
vidna plastiena kuCista, nivo vode se vidi taka da
je lako ustanoviti da Ii je potrebno ispustiti vodu.
Na nekim tipovima preCistaca sa metalnim kuCi- Mnogi pre6staci za dizcl-gorivo odvajaju vodu od gOriva i imaju
stem, ugraden je i senzor zn nivo vode. ispusnu slavinu tako da sc voda moze S vremena na vreme ispustiti.
Kada niva vode u precistneu dostigne odredeni
nivo, na tabli sa instrurnentima zasvetli kontrolna
lampica koja upozoravn da je vreme da se iz
preCistaen ispusti voda.
Dok ispustate vodu iz precistacn, motor mora 3. Odvrnite kuCiste preCistaca taka sto cete ga
da bude iskljucen. Otvorite ispusnu slavinu na okretati u smeru suprotnom kretanju kazaljki na
dnu preCistaca i ostavite je otvorenu sve dok satu (gledano odozdo).
dizel-gorivo ne iscuri. Maze se upotrebiti ruena
! pumpa da bi se voda brze ispumpala napolje.
Skupite vodu i dizel goriva u neku posudu. Upo-
4. Zamenite ulozak preCistaca iIi montirajte nov
sklop preeistaca. Napunite kuCiste preCistaca
zorenje: ne dozvoliie da dizel gorivo prsne na Cistim dizel-gorivom, uvrnite ga na ,mesta i rueno
vruGu izduvnu cev. prjtegnite za aka 1/2 kruga posta sediste kuCista
dodirne prstenastu zaptivku.
PreCistae se zamenjuje na sledeCi nacin:
5. Punite sistem pomocu ruene pumpe sve dok ne
!, 1. Posto ste iskljuCili motor i sis tern za paljenje, osetite otpor iIi dok ne primetite gorivo kako
otvorite ispusnu slavinu i ispraznite precistac. istice iz kuCista preCistaca ka pumpi za ubrizga-
van]e.
,I 2. Izvadite ispusnu cev i prikljucak senzora za
vodu (aka postoji) sa dna precistaca. 6. UkljuCitc illotor i proverite da ncma curenja.

179
 - -.,"~"'"-~'-----~--'---

SISTEM ZA DOVOD GORIVA

u pumpi pokrece se gore-dole iii napred-nazad

Ispitivanje zavisno ad polozaja pumpe za gorivo na motoru.
Usled ovoga, membrana se pomera napred--
• nazad, usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz
I zamena cevovod i salje ga u karburator.
Stari tipovi pumpi za gorivo mogli sli da se
pumpe za demontiraju i montiraju. Danas to viSe nije slucaj,
te se pumpa za gorivo, ako otkaze, mora zame-
•
gonvo niti.
Zadatak pumpe za gorivo je da salje u karbura-
tor gorivo pod pritiskom. Ukoliko ne moze to da
postigne, mora da se zameni.
Ala! i ina!erijal Medutim, na rad pumpe za gorivo utieu i drugi
:;
cinioci. Propustanje vazduha iIi goriva Cini da
•• Zastitne naocare
Baterijska lampa
pump a ne funkcionise kako treba. Pre nego sto se
zapocne sa ispitivanjem pumpe) treba izvrsiti
•• Raseceni kljucevi
Otvoreni kljucevi
vizuelnu proveru celokupnog sistema za dovod
goriva. Isto taka, aka sumnjate da dovad gariva u
•• Rucna pumpa za pneumatike
Manometar za pumpu za gorivo
karboratoru nije zadovoljavajuCi, proverite da
preCistac za gorivo nije zapusen. U odeljku
•• NVoltmetar
oz iii strugac »Zamena precistaca za gorivo« data su uputstva
kako da izvrsite potretmu popravku iii zamenu
•• Dizalica i sigurnosna postolja
Cevovod za gorivo
pre nego sto pocnete sa ispitivanjem pumpe za
gorivo. Upozorenje: postoji potencijalna opasnost
•• Posuda
Gumeno crevo
- menzura ad 2 litra
od poiara kad god se iskljuce cevi za davod gariva.
Izbegavajte otvoren plamen kao i rad u zatvorenoj
•• Pumpa za gorivo i zaptivka
Krpe prostoriji bez ventilacije.

•• Sredstvo
Osigurac
za zaptivanje
• Hemikalije za ciscenje
umpa za gorivo je ureoaj koji usisava gorivo iz
P rezervoara za gorivo kroz cevovod za gorivo
do karburatora iii ubrizgaca goriva u motor. U
osnovi postoje dye vrste pumpi za gorivo - meha-
, nicka i elektricna.
"'.1.
i·',
Mehanicka pumpa za gorivo
.,.
Mehanicka pumpa za gorivo maze se nati na
vetini motora sa karburatorom. Obicno je sme-
st~na na bloku motora u blizini prednjeg del a
motora. Ako ne znate kako da pronadete pumpu
za gorivo, jednostavno pratite cevovod za gorivo
koji vodi ad karburatora do pumpe za gorivo.
Mehanicka pumpa za gorivo naziva se jos i
membranska pumpa, zato ,to
je u njoj smoStena
membrana koja se aktivira pomocll bregaste oso-
vine matora. Kako se tokom rada motora brega-
sta osovina okrece, osovina iii aktivirajuca poluga
..1:
180
Vizuelna provera
Kod vizuelne provere sistema za dovod goriva
potrebno je da se podvucete ispod automobila te
stoga pripremite odgovarajucu odecu i zastitne
naocare.
1. Pocevsi ad rezervoara za gorivo, pronadite
cevovod za gorivo ispred rezervoara. Ovo je vod
. koji vodi do pumpe za gorivo. , £.
2. Proverite da nema znakova curenja goriva na
spoju cevovoda i rezervoara ia gorivo. Rasecenim
kljucem odgovarajuce veliCine pritegnite navrtku
i.
na cevovodu za gorivo da biste zaustavili curenje.
3. Osvetiite baterijskom lampom cev za dovod
goriva u pravcu prednjeg del a automobila da biste
proverili da negde ne curi gorivo. Ako sumnjate
da neki spojevi propustaju, zategnite odgovaraju-
tim rasecenim kljucem navrtke koje ih spajaju.
4. Ako cevovod za gorivo propusta usled koro-
zije iii trenja 0 neki dec automobila, mora se
zameniti. Cevovod za gorivo maze se nabaviti u

'I
i _I
®----I.;;J;..;=;..-
Ovoj enei tipicne mehanicke pumpe:;::a gorivo (1) prikazuje dovod za
gorivo (2), odvod do karburatora (3) i ~ktivirajucu polugu (4).
prodavnicama auto-deloya. Da biste zamenili
cevovod, oslobodite oba kraja odgovarajuCim
otvorenim i rasecenim kljucern. Izvadite cevovod
ispod automobila i zamenite ga novim; zategnite
navrtke na krajevima.
5. Nastavite da proveravate cevovod za gorivo u
pravcu pumpe za gorivo. Posta je pumpa sme-
stena na motoru, spoj moze da popusti usled
Yibracija.· Ako je potrebno, zategnite ga rasece-
nim kljucem odgovarajuce yelicine.
6. Prove rite samu pumpu za gorivo, odnosno
da li na njoj ima tragova ulja iii benzina. VeCina
pumpi za goriyo ima mali otvor na membrani. Na
tom otvoru ce se videti da li gorivo curi usled
ostecenja membrane pumpe. U slucajevima kada
je membrana jako ostecena, na spoljasnjoj strani
pumpe za gorivo naci ce se motorno ulje. U
svakom slucaju, pumpa za gorivo se mora zame-
niti ako se primete tragoyi ulja ili benzina.
Ako utvrdite da iz pumpe za gorivo curi ben-
zin, proverite merac nivaa ulja u motafU. Benzin
moze da prodre u karter motora kroz otvor za
montiranje pumpe za gorivo. U tom slucaju,
ispraznite karter, zamenite preCistac za ulje i sta-
vite sveze ulje u motor.
1 j
..,~----
SISTEM ZA DaVOD GORIVA
Taj po stupak je objasnjen u odeljku "Zamena
ulja i preCistaca« u poglavlju »Odrzavanje auto-
mobila«. Upozorenje: benzin u karteru motora
moze da izazove eksploziju. Osim toga, razblaieno
ulje u motam neee podmazivati kako treba, sto
dovodi do prevremenog habanja motora.
7. Na kraju, proverite cevovod za dovod goriva
koji se pruia od pumpe za gorivo do karburatora.
Ako propusta, zategnite kljucem sve labave spo-
jeve. U slucaju da to ne pomogne, zamenite ce-
vovod. "
Kada proveravate da Ii sistem za doyod goriva
curi, treba da imate u vidu sledece: cevovod
izmedu rezervoara za gorivo i pumpe za gorivo je
usisna grana, dok je cevovod do pumpe za gorivo
do karburatora potisna grana. Propustanje na
potisnoj grani cevovoda obicno se lako uoeava i
registruje se po curenju goriva. Propustanje na
usisnoj grani cevovoda ne mora da bude tako
uoCljivo posto ne registruje po smanjenoj koliCini
goriva u potisnoj grani cevovoda. Ako u usisnoj
grani cevovoda do de do propustanja, pojavice se
vazduh sto ce izazvati smanjeni protok goriva u
potisnoj grani cevovoda.
Posto ste utvrdili da sistem za dovod goriva
nigde ne propusta, odnosno ako ste popravili sva
181
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
mesta koja propustaju i po potrebi zamenili cevo-
vade za gorivo, mozete da pristupite ispitivanju
pumpe za gorivo.
Ispitivanje protoka (odnosi se sarno na
mehanicku pumpu za gorivo)
Ovo ispitivanje treba da utvrdi da Ii je pumpa za
gorivo sposobna da u svakom trenutku isporuCi
odgovarajucu koliCinu goriva u karburator. Kapa-
citet pum]ie se ispituje na sledeCi naCin:
1. Skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu
uputstava iz odeljka »Odrzavanje precistaca za
vazduh«.
2. Odgovarajucim kljucem skinite cev za dovod
goriva sa karburatora. Na nekim tipovima karbu-
ratora moraeete drugim kljucem da pridrzite
navrtku kuCista precistaca da se ne bi olabavila.
3. Skinite sekundarni visokonaponski vod induk-
cionog kalema sa sredisnjeg dela poklopca raz-
vodnika paljenja i uzemljite ga tako sto eete ga
pomocu produznog kabla spojiti sa metalnim
delom motora. Kod nekih tipova razvodriika
paljenja potrebno je iskljuCiti kabl za sveCicu sa
poklopca razvodnika paljenja. Upozorenje:
nikada ne spajajte kabl sa karburatorom iii neizo-
lavani vijak preCistaca za vazduh. Time ne sama
sto ne biste izvrsili bezbedno uzemljenje, vee biste
mogli da izazovete i varnicenje.
PomOCll raseccnog kljuca (1), iskljutitc ccvovod za gorivo (2) sa
karburalOra (3). Mozda tc hiti potrebno da navrtku precistaca (4)
driite drugim kljuccm kaka se ne bi olabavila.
182
l
\\ i'
1!
4. Spojite gumeno crevo odgovarajuce duzine i i
precnika sa krajem skinute cevi za dovod goriva.
5. Stavite drugi kraj gumenog creva U odgovara- \
jucu posudu ad aka 2 litra sa podeocima (men- i
zuru).
6. Pustite motor da radi tacno 15 sekundi pusta-
i 1
juCi za to vreme gorivo da istice u posudu. " '
I, ,
7. Izmerite koliCinu goriva u posudi i pamnozite
je sa 4. Iznos ce pokazati koliCinu goriva koju
pumpa moze da isporucu za 1 minut.
8. Proverite u prirucniku za vas automobil pred-
videni protok pumpe za gorivo i uparedite dobi-
jeni rezuttat. Ako se kapacitet nalazi u granicama
predvidenim u speeifikaeiji, ponovo prikljucite
sekundarni visokonaponski kabl indukeionog
kalema i predite na ispitivanje pritiska pumpe za
gorivo. Aka kapacitet nije u skladu sa specifikaci-
jama, uradite sledeee:
A. Kljucem odgovarajuee velicine po novo spojite
cevovod za gorivo sa karburatorom.
B. Iskljutite cevovod za gorivo sa pumpe za
gorivo koji vodi ka rezervoaru zn gorivo.
C. Spojite jedan kraj gumenog ere va sa slobod-
nim prikljuekom na pumpi za gorivo.
D. Stavite drugi kraj gumenog creva u posudu sa
bcnzinom zapremine od oko 2 litra.
E. Ponovite ispitivanje kapaciteta prema postu-
peima datim u tackama 6-8. Ako usisana koliClna
goriva iz posude odgovara naved~noj koliCini u
prirucniku za odrzavanje, znaci da Je mozda cevo-
vod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe za-
pusen.
9. Ako sumnjate da je cevovod za gorivo zapu-
§en, obavite sledece ispitivanje:
A. Kljucem odgovarajuce veliCine skinite cevo-
vod za gorivo sa rezervoara za gorivo taka da
bude otvoren na oba kraja.
B. Produvajte cevovod vazduhom. Ubaeujte vaz- I
duh u vod u praveu suprotnom od normalnog I
pravea strujanja goriva. Za ovo moze da se upo- !
trebi ruena pumpa za pneumatike. Upozorenje:
produvavanje voda duvanjem iz usIa nije prepo-
ruCljivo S obzirom da je benzin olrovan.
C. Po novo spojite eevovod za gorivo na oba kraja
i ponovite ispitivanje kapaeiteta prema past up-
 01...;111..1.' ____ y_ .... __ .............

!
! ,

--
-----L

Merenjem zaprcmine 5C utvrduje da !i pumpa za gorivo maze da

isporuCi odgovarlljucu kolicinu goriva karburatoru. Spojirc gumeno
creva (1) sa cevovodom Zll gonyo, a drugi kraj creva (2) spuslilC U
posudu sa pocieocima (menzuru) (3). UkljuCite motor cia ,:ldi 15
sekundi, pomnozite koliCinu iSleklog goriva sa eeliri i uporedite
rezultat sa protokom goriva u minutu koji je d~1 u prirucniku za vas
automobil.

cima opisanim u tackama 2-8. Ako kapacitet i
dalje ne odgovara vrednosti iz prirucnika, pumpu
za gorivo treba zameniti. Medutim, ako je kapaci-
tet u skladu sa preporucenom vrednoscu, priklju-
Cite ponovo kabl na razvodniku paljenja i predite
na ispitivanje pritiska.
Ispitivanje pritiska (mehanieke i elektriene
pump e)
Nizak pritisak iz pumpe za gorivo moze da prou-
zrokuje siromasnu smesu u karburatoru iii nedo-
voljno napajanje motora gorivom. Za efikasan
183
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Da biste ispitali pritisak u pumpi za gorivo, iskljuCite cev z.1
dovod goriva 51> karburatora i spojite manomelar (1) sa
T-prikljuckom (2), zatim ukljucite molor da fadi na praznom
hodu aka 15 sekundi, dok za to Heme pratile pritisak na
manometru.
rad motora, odgovarajuCi pritisak je vazan isto
koliko i kapacitet. Pritisak u pumpi za gonvo
ispituje se na sledeCi natin:
1. Nabavite manometar pumpe za gorivo sa ela-
sticnim gumenirn crevom.
2. Sa karburatora skinite cevovod za gorivo koji
vodi od pumpe za gorivo do karburatora. Spojite
gumeno crevo manometra sa skinutim cevovo-
dom za gorivo tako sto cete staviti T-prikljucak
184
I
1
I
izmedu ulaznog atvora karburatora i cevovoda za 1
gorivo. !
3. Kod matora sa uzbrizgavanjem gOflva, spojite ',,'.
crcvo manometra za konlroini prikljucak na c~vo-
vodu za doyod goriva.
4. Ukljucite motor i pustite ga da radi na praz-
nom hodu oko 15 sekundi. Ocitajte rezultat na
manometru tokom fada motcra.
5. Uporedite pritisak pumpe za gorivo naznacen
u vasem prirucniku sa rezultatom dobijenim na
manometru i iskljui':ite motor.
6. Ako je rezultat dobijen na manometru u
skladu sa predvidenim, iskljucite manometar,
ponovo prikljucite cevovod za dovod goriva sa
karburatoram i -panova montirajte kuCiste preCi-
staca za vazduh. Ako je rezultat razliCit od predvi-
oenog, zamenite pumpu za goriyo.
Zamena mehanicke pumpe za gorivo
Ako morate da zamenite pumpu za gorivo, kupite
u prodavnici auto-delava novu iIi remontovanu
pumpu koja odgovara vasem automobilu.
Pumpa za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin:
1. Skinite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo.
Da ga ne biste ostetili, upotrebite dva kljuca od
kojih cete jednim pridrzavati prikljucak na pumpi
za gorivo (da se ne bi okretao) dok popustate
navrtke na cevoyodu za goriyo.
2. Kljucem odgovarajuce velicine, skinite vijke
koji pricvrscuju pumpu za gorivo za blok motora. ,
,i
3. Skinite purnpu za gorivo. Napomena: kod
nekih tipova motora, pumpa za gorivo se aktivira
pomocu poluge koja vodi do bregaste osovine
motora. Pazljivo skidajte pumpu za gorivo da
poluga ne bi ispala iz motora. Ako se to ipak
dogodi, obrisite je cistom krpom i vratite je na
svoje mesta.
4. Gurnite cistu krpu u otvDr u motoru u kome se
nalazila pump a i ostruzite ostatak zaptivke oko
prirubnice za montiranje pumpe za gorivD. Krpa
ce spreCiti da komadiCi stare zaptivke upadnu u
motor. Ne zaboravite da izvucete krpu kada zavr-
site ciscenje povrSine za montiranje.

5. Uporedite staru i novu pumpu za gorivo.
Moida eete morati da montirate prikljucke cevo-
voda za gorivo sa stare pumpe na nOVu. U tom
slucaju, kljucem odvrnite stare prikljucke i monti-
rajte ih na novu pumpu. Proverite da Ii su prik-
Ijuccl okrenuti u istoro pravcu u kojem su bili na
st,uoj pumpi za gorivo. Ovo ce yam olaksati
ponovno spajanje cevi za dovod goriva.
I
I ,
I
6. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa obe strane
nOve zaptivke koja se dobija zajedno sa novom
l pump om za gorivo i namestite zaptivku na odgo-
varaju~e mesto na povrsini gde se montira pump a
,
1
za gonvo.
7. Postavite novu pumpu za gorivo na odgov.ara-
juee mesto na motaru. Napomena: ako se pumpa
za gorivo aktivira pomocu pOluge, proverite da Ii
je poluga na svom mestu i da Ii je propisno
smestena u pumpi za gorivo. Mozda ce biti
potrebno da kleStima driite pOlugu dok postav-
Ijate pumpu za gorivo.
8. PonoVo montirajte vijke za pricvrscivanje
pumpe za goriva i pritegnite ih dobro kljueem.
9. Panovo spojite cevovod za gorivo sa pumpom
za gorivo. Pritegnite navrtke cevovoda pomocu
dva kljuea kako je opisano u tacki 1.
10. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio
U slueaju da curi, pritegnite spojeve.
11. Mantirajte kuCiste precistaca za vazduh.
Elektrlcne pumpe za gorivo
Mnagi tipavi evropskih vozila sa karburatorom i
veCina americkih iii evropskih automobila sa
sistemom za ubrizgavanje gariva kariste elek-
tricnu pumpu za gorivo. Nasuprot mehanickaj
pumpi za gorivo za ciji je rad neophodan i rad
motora, elektricna pumpa za gorivo zapocinje sa
radom istog trenutka kada se okrene kontakt-
kljuc. Stoga bi elektricna pumpa, u slueaju da bilo
! kakva prlj avstina prodre u iglieasti ventil karbura-
I tora, mogla da poplavi motor gorivom iii cak da
usisa celokupnu koliCinu goriva iz r.ezervdara, ako
se glavni prekidac astavi ukljucen neko vreme.
Na nekim tipovima automobila sa elektricnom
pumpom za gorivo ova opasnost je otklonjena
pomoeu prekidaca koji iSkljucuje pumpu za
gorivo sve dok motor ne stvori dovoljan pritisak
l
vi';;' I l:.nl "'"' _ _ ... _ .... _ _ _ ~.",.....
ulja. Medutim, ako je vozilo snabdeveno takvim
prekidaeem, bice potrebno izvesno vreme da
motor radi na praznom hodu da pritisak ulja
dovoljno poraste, tako da za to vreme nece doc;
do strujanja goriva.
Ako imate automobil sa elektricnom pumpam
za gorivo, a sumnjate da nije ispravna, llcinite
sledece:
1. Proverite osigurac koji stiti elektricno kolo
pumpe za gorivo. VeCina elektrienih pumpi ima
ovakav osigurac. On je obieno smesten u kutiji sa
osiguracima ispod instrument-table; tacno mesta
naznaeeno je u prirucniku za vas automobi1. Vizu-
elna provera ce yam pokazati da Ii je osigurac
pregoreo. Aka je pregoreo, zamenite ga novim
iste jaCine.
2. Pronadite elektricnu pumpu za gorivo. Obieno
se nalazi blizu rezervoara za gorivo. Pronadite je
prateCi cevovod za gorivo od karburatora do
rezervoara za gorivo. Na pumpi za gorivo naiazi
se davodni i odvodni prikljucak, kao i elektricni
prikljucak.
3. Prove rite prvo voltmetrom da Ii se pumpa za
gorivo napaja elektricnom energijam. Posta
ukljuCite glavni prekidae, spojite provodnik za
uzemljenje voltmetra (ern a iica) za pogodnu
masu na ramu automobila. Dodirnite pozitivnim
provodnikom voltmetra (crvena iica) eJektricni
prikljucak na elektrienoj pumpi za gorivo. Tre-
balo bi da oeitate napon od 12 volti na voltmetru.
4. Ako dobijete ovaj napon, a pump a ne radi,
zamenite je. Ako ne dobijete tacan napon, kvar
se nalazi negde izmedu elektricnog prikljueka
pumpe za gorivo i glavnog prekidaea. U tom
slucaju bi mozda najbolje bilo da se obratite strue-
njaku.
5. IskljuCite glavni prekidac.
Ako zakljueite da je elektricnu pumpu za
gorivo potrebno zameniti, nabavite novu koja ce
odgovarati vasem automobilu, odnosno zadovo-
Ijavati minimalne zahteve u pogledu pritiska i
kapaciteta. Ako yam u vezi s tim nesto nije jasno,
posavetujte se sa prodavcem u radnji autodelova.
Zamena elektricne pumpeza gorivo
Elektricna pump a za gorivo zamenjuje se na sle-
deCi naCin:
185
 'm

(1) dovod gOrin, (Z)'bdvod u karburator, (3) pumpa 1:a gonYo, (4)
zaptivka, (5) odstojnik, (6) zlIpdvka odstojnika i (7) vijak za
pricvrsCivanje.

1. Ukoliko se pumpa nalazi ispod automobila,
blokirajte prednje toekove, podignite zadnji dec
automobila i poduprite ga sigurnosnim posto-
Ijima. Na automobilima sa prednjim pogonom,
stavite menjae u brzinu iii u polozaj za parkiranje.
,
3. Kljueem odgovarajuce veliCine izvucite elek-
triene prikljueke iz elektriene pumpe za gorivo.
Obelezite provodnike da biste ih lakse povezal; sa
novom pumpom.

2. Izvucite iz akumulatora prikljucak za uZem- 4. Izvucite cevovod za gorivo prema objasnjenju

Ijenje.
186
datom za mehanicke pumpe za gorivo. Mozete da
:1

.......----------- ~1
 ih obelezite da biste ih lakse spojili sa novorn 7. Montirajte novu purnpu pricvrstite kljucern
purnporn. vijke.

5 .. Kljucern odgovarajuce veliCine skinite vijke za 8. Po novo spojite cevi za dovod goriva.
pricvrsCivanje purnpe za gorivo. lrna ih dva do
cetiri u zavisnosti od tip a purnpe. Y. Ponovo povezite elektricne prikljucke.

6. Uporedite novu elektricnu purnpu za gorivo sa 10. Spojite prikljucak za uzernljenje sa akurnula-
starorn. Ako je potrebno, upotrebite prikljucak torom.
za cevovod za gorivo sa stare pumpe za novu.

I iI
,.
Tlpieni delovi elcktricnc pumpc za gorivo: (1) pretistat. (2)
CD pumpa, (3) odvodna cey, (4) kOn!rolnik, (5) p!ovak kontrolnika.
(6) nepovratni venti!, (7) prikljucak i (8) prikljucak za
uzemljenje.

187
 SISTEM ZA DOVOD GORIVA
11. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio
Popravite ako treba.
(;iscenje sistema za dovod goriva
Zaprljan sistemza dovod goriva moze da izazove
usporen rad motora, otkazivanje sveGica i prete-
rano zagadenje okoline. Aditivi su sredstva koja
sedodaju benzinu da bi se eliminisali zagadivaci
koji usled oksidaeije benzina stvaraju' gumaste
naslage. Medutim, aditivi ne mogu uvek da
uklone ove zagadivace, posebno kod vozila koja
se koriste u gradskoj voznji sa dosta zaustavljanja.
Takva vozila zahtevaju dodatna sredstva za Cisce-
nje koja treba staviti u rezervoar za gorivo svakih
nekoliko meseci. Vecina ovih hemikalija uliva se
direktno u skoro potpuno napunjen rezervoar.
Kod vozila sa dizel-gorivom dodaju se bioeidi u
rezervoar sa gorivom koji sprecavaju razvoj algi.
Alge mogu da se razviju u rezervoaru ukoliko je
zag aden vodom i mogu da zapuse davac i filter
pumpe za gorivo. Upozorenje: ovi rastvori su
veoma zapa/jivi i otrovni. Budite veoma obazrivi
prilikom rukovanja i skladistenja.
Trudite se da vam rezervoar za gorlvo uvek
bude napunjen. Vazdusni prostor u rezervoaru
formira vodenu paru koja maze da izazove koro-
ziju unutrasnjosti rezervoara za gorivo. Korozi-
one naslage na dOll rezervoara mogu da prodru u
motor ako dopustite da se rezervoar skoro pot-
puno isprazni.
Postoje hemikalije koje se ulivaju direktna u
karburator u slucajevima kada je sistem za dovod
goriva veoma zapusen. Medutim, neki od ovih
proizvoda vise stete nego sto pomazu i mogu da
ostete sveCice.
Ako vas automobil ima kataliticki konvertor,
proverite da li praizvod koji nameravate da upa-
trebite nece da unisti katalizator. Ukolika niste
sigurni, pitajte strucnjaka i pre upotrebe dobra
proverite uputstva data na ambalazi.
188
E
I"
rI
Podesavanja
karburatora I
I
Alat i materijal
• Klinovi za tockove
• Kljui'evi ,
• T-prikljucci t
I
• Tahometar
• Odvijac
• Ulozak precistaca za vazduh
arbunitar je jedan od najvaznijih del ova
Ksistema za dovod goriva. Njegov zadatak je da
malu kolicinu benzina automatski rasprsi i mesa
sa velikom kolicinom vazduha. Kada ude u
motor, ova veoma zapaljiva smesa pali se pomocu
svetiea i razvija energiju koja pokrece automobiI.
Karburator se sastoji od tri osnovna dela: difu-
zora (grla) kroz koji struji vazduh iz precistaca za
vazduh; leptira za vazduh (»coka«) koji se otvara i
zatvara Cime se padesava protok vazduha kroz
difuzor i rasprsivaca kroz koji se benzin usisava u
difuzor. Leptir za vazduh se nalazi na gornjem ti.
delu karburatora i ne treba ga mesali sa leptirom
karburatora. Podesavanjem otvora leptira karbu-
ratora regulise se koliCina smese vazduha i goriva
koja odl;;zi u cilindre motora time se postize l I
promena broja abrtaja i snage motora.
Ako je leptir karburatora potpuno zatvoren,
motor ne moze da radi. Potpuno zatvaranje spre-
cava poluzni mehanizam smesten sa spoljasnje
strane karburatora. Ovaj poluzni mehanizam
regulise se pomocu zavrtnja za podesavanje praz-
nog hoda. Okretanjem ovog zavrtnja (u praveu
kretanja kazaljki na satu) povecava se brzina
praznog hoda motora. Odvrtanjem ovog zavrlnja
(u smeru supratnom kretanju kazaljki na satu),
smanjuje se brzina praznog hoda motora. Podesa-
vanjem ovog zavrtnja jednostavno se regulise
polozaj leptira karburatora i ne treba ga meSati sa
zavrtnjem za podesavanje smeSe praznog hoda.
Napomena: neki tipovi karburatora opremljeni su
mehanizmom za upravljanje leptirima. Ovaj ure-
daj radi kao dec poluznog sistema na karburatoru
i koristi se prilikom padesavanja praznog hoda
molora. Mnogi novi tipovi vozila sa elektronskim
komandama imaju regulaciju praznog hoda
pomocu kompjutera. Posta kompjuter automat-
 s VA

Karburator rildi na principu Venturijeve cevi. Difuzor (grla) karburatora sc

suzava, a zatim ponovo siri. Kako vazduh proluzi kroz ovu Venturijevu cev,
njegol/a brzina sc poveeava, a pritisak opada. Atmosferski prilisak u ioncctu
karburatora (2) pomafe da se goriYO kroz m!aznicu rasprsuje u Venturijevu
cev odakle ga struja vazduha oovodi u karburalor.

ski odrzava prazan hod u okviru predvidenih gra-
niea, podesavanje praznog hoda nije moguce,
U zavisnosti od veliCine karburatora postoje
jedan iii dva zavrtnja za podeSavanje smese praz-
nog hoda koji su smesteni pri dnu, Zavrtanj praz-
nog hod a je jednostavan ventil koji podesava
koliCinu benzina koji se meSa sa vazduhom dok
protice kroz karburator pri malom broju obrtaja
motora, Ako se zavrtanj za podesavanje smeSe
praznog hoda okrene u praveu kretanja kazaljki
na satu, koliCina benzina se smanjuje i smesa
vazduha' i goriva postaje »siromasna«. Kada se
ovaj zavrtanj okrene u smern suprotnom kretanju
kazaljki na satu, protok benzin a se povecava i
smesa vazduha i goriva postaje »bogata«.
Ovakvo podesavanje u sustini otklanja dye
manje neugodnosti tokom voznje, Medutim, one
predstavlja i vazan dec podesavanja kompletnog
motora, Napomena: na veCini najnovijih tipova
automobila zavrtnji za podeSavanje smeSe praz-
nog hoda su iii zatvoreni iii se mogu veoma malo.
podesavati, Smesa praznog hod a odredena je
fabrieki i ne bi trebalo da zahteva podesavanje
osim u slueajevima kada se karburator remontuje
iii montira na drugi motoL Mnogim ovakvim
tipovima karburatora potreban je poseban postu-
pak »obogaCivanja« da hi se izvrsilo pravilno
podesavanje smeSe praznog hoda, Posto mehani-
cari-amateri obicno nemaju uredaj za »obogaCiva-
nje«,ovaj postupak treba prepustiti strucnjaku,
Karburator treba da se podesi u sledeCim sluca-
jevima:
Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen
suvise nisko, motor ce da se gusi dok automobil
usporava da bi stao iii kada se menjae ubaci u
brzinu,
189
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen
sllvise visoko, motor ce imati tendenciju da
nastavi sa radom i kada je sistem ~za paljenje
iskljueen.
Motor koji fadi sa sllvise siromasnom smesom
na praznom hodu moze priIikom ubrzanja da
»okleva« iIi da radi grubo.
Suvise bogata smesa na praznom hodu pro-
uzrokuje preteranu potrosnju goriva i veliku koli-
Ginu izduvnih gasova.
Nepravilan rad motora, prouzrokovan neodgo-
varajuCim podesavanjem na praznom hodu, moze
se lako ispraviti na osnovu sledeCih uputstava. Pre
nego sto pocnete da podeSavate motor, obavezno
pogledajte sva obavestenj-a na ploCicama i nalep-
nicama ispod poklopca motora. Proizvodaceva
uputstva bite vam od pomoCi stoga sto sadde
posebne podatke u vezi sa odriavanjem vaseg
automobila.
Podesavanje praznog hoda
Zavisno od tip a automobila koji imate, prazan
hod se podesava iIi pomocu zavrtnja za podesava-
nje praznog hoda iIi pomocu solenoida i zavrtnja
za prazan hod. Ako niste sigumi na koji naCin se
podesava prazan hod vaseg automobila, pogle-
dajte prirucnik iIi nalepnicu sa uputstvima 0 pode-
savanju u prostoru za motor. Isto tako proverite
koliki treba da bude broj obrtaja na praznom
hodu i da Ii podesavanja treba izvrsiti kada je
menjac u brzini, poloiaju za parkiranje iIi neutral-
nom poloZaju, kao i koje elektricne uredaje treba
ukljueiti iIi iskljuCiti. Snaga motora se koristi i za
pokretanje ovih uredaja, pa njihovo koristenje
opterecuje rad motora.
Stavljanje automatskog menjaea u brzjnu, na
primer, oduzima snagu motoru i smanjuje broj
obrtaja na praznom hodu. Isto tako, ukljucivanje
klima-uredaja iIi drugih uredaja povecava optere-
cenje motora. Ovakva opteretenja moraju da se
uzmu u obzir kada se vrsi podesavanje praznog
hoda motora. Mnogi novi tipovi automobila
imaju pose ban solenoid, odnosno pokretae leptira
karburatora koji treba da poveca brzinu praznog
hoda motora kada je klima-uredaj ukljueen. Taj
pokretae se podesava posebno da bi se obezbedilo
povecanje od 50-100 obrtaja u minutu.
Posto na veCini tipova automobila kuCiste pre-
cistaea za vazduh zaklanja pogled na poluini
mehanizam i zavrtnje za podesavanje, treba ga
skin uti. Najbolje je pocetna podesavanja izvrsiti
190
7
dok je kuCiste preCistaca za vazduh skinuto, a
finalno podesavanje obaviti kada je montirano.
Podesavanje zavrlnja praznog hoda
Ako vas karburator ima zavrtanj za podesavanje
praznog hoda, podesavanje se vrsi na sledeCi
naein:
1. Podignite ruenu kocnicu i blokirajte tockove
klinovima.
2. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne
postigne radnu temperaturu.
3. IskljuCite motor i skinile kuCiste preCistaea za
vazduh na osnovu uputstava iz odeljka "Odriava-
nje preCistaca za vazduh«. Napomena: ukoliko sa
kuCista preCistaea skidate vakuumske cevi, oba-
vezno ih zacepite. Za to moie da se upotrebi T-
prikljueak. Ako se vakuumski cevovod ostavi
otvoren, to maze negativno da utite na po des ava-
nje praznog hoda motora.
4. PrikljuCite za motor tahometar koji meri broj
obrtaja u minutu. Taj instrument ima dva provod-
nika, crveni i crni. Spojite crni provodnik za bilo
koji metalni deo motora kao sto je glava vijka iIi
nosae da biste uzemljili tahometar. Spojite crveni
provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na pri-
marnom prikljueku koji vodi do razvodnika pa-
ljenja.
I
5. UkljuCite motor. ~
6. Podesite menjae i sYe ostale uredaje prema
instrukeijama za podesavanje sa plocice iIi nalep-
nice, odnosno prema uputstvima iz priiucnika za
vas automobil.
7. Ocitajle rezultat na tahometru i upotrebite ga
sa preporucenim brojem obrtaja. Ako je
potrebno podesavanje, postupite prema uputstvu
iz tacke 8. U suprotnom, predite na po stupak dat
u tacki 9.
8. Okrenite odvijacem zavrtanj za podesavanje
praznog hoda u praveu kretanja kazaljki na satu
da biste povecali broj obrtaja iIi suprotno ad
pravea kretanja kazaljki na satu da biste smanjili
broj obrtaja. Videoete da okretanje zavrtnja za 11
4 kruga u bilo kom pravcu obicno uskJaduje pra-
zan bod sa datim tehniekim podacima.
1
'='':\'''~
~~.~_'··~_'_·__~----------------------------------~'S~IS~T~E~M~Z~A~D~O~V~O~D~G~O~R~IV~A
,
-i ~

9. IskljuCite motor.

10. Vratite kuCiste preCistaca za vazduh na meslo

ali ne iskljucujte tahometar.

1 L UkljuCile motor i proverite rezultat na taho-

metru. Aka se vrednost nalazi u okviru preporu-
cene (± 20 obrtaja u minutu), postupite prema
uputstvu iz tacke 12. Ako nije, obavile finalno
podesavanje. Napomena: u slucaju smanjenja
broja obrtaja na praznom hodu motora posle
zamene precislaca za vazduh, proverite da ulozak Kada podcsava!e pra2m; hod, svaki vakuumski cevovod koji 5e skine
precistaca ne ometa protok vazduha (maida je sa kuci~ta prctistaca za vazduh iii karburatora mora da sc zalvori. Na
zaprljan) i po potrebi ga iIi oCistite iIi zamenite. ovoj slid, vakulJmsko creva (1) uredaja za regulisanjc prelpaljenjc na
razvodniku pa!jenja (2) j". z~tvoreno T-prikljuckom (3).
Uputstva su data u odeljku "Odriavanje preCi-
staca za vazduh«.

12. IskljuCite motor.

13. Skinite tahomelar ponOVlVSI postupak iz

lacke 4 obrnulim redom.

14. Uklonile klinove za blokiranje lockova.

15. lsprobajle automobiL

Podesavanja solenoida i zavrtnja za prazan hod

Podesavanje solenoida i zavrtnja za prazan hod

vrsi se na sledeCi naCin:

L Povucite menu kocnicu i blokirajte klinovima

tockove.

2. UkljuCile molor i puslite ga da radi sve dok ne

dosligne radnu temperaturu.

3. IskljuCite motor i izvadite kuCiste preCistaca za

vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzava-
nje preCistaca za vazduh«. Napomena ukoliko sa
kuCista preCislaca skidate vakuumske cevi, oba-
vezno ih zacepite. Za to moze da posluzi T--
komad. Aka se astavi otvoren, vakuumski cevo-
vod moze negativno da utice na podesavanje
praznog hoda motora.

4, Spojile tahometaT koji meri broj obrtaja sa
motorom. Instrument ima dva provodnika -
crveni i crni: Spojite crni provodnik za neki
metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac
da bisle uzemljili tahometar. Spojite crveni pro-
vodnik sa indukcionim kalemom (bobinom) na
Zavnnji za pode~avanje smde praznog hoda (1) mogu da se okrecu u
smeru kretanja kazaljld na satu iii u suprotnom smeru kako bi odnos
vazduha i goriva bi.o siromasniji jJj bogatiji. Zavflanj za poodavanje
praznog hoda (2) se najazi na po!u2:nom mehanizmu Jeptira za gas (3)
i povecava-ili smanjuje brzinu motora. Medutim, na vecini nOllijih
tipova karburatora, ovi ziwrtnji su zaptiveni ili imaju poklopce koji
sprccavaju Hi ogranicavaju poddavanje.
191
 SISTEM ZA DOVOD GORIVA

l
(I
!
I
j
1
i
'i
'.I I
1

Neki tipovi automobila su opremljeni mehanizmom xa upravljanje

leptirima. Prazan hod je podeSefl (Ievo) taka slo je sarno solenoid .spojen
a ko!Ya (1) isprutcna. Na~drugim aUlomobiiima (desno) naknadno
podesavnnje nije potrebno. Kada se iskljuci solenoid i njegova kOt\'a
pavuce, zvrtanj Z3 podes.avanje praznog hoda je podesen taka da 5e
dobije predvidena brzina matora.

primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika
paljenja.
5. Ukljueite motor.
6. Podesite menjae i sve ostale uredaje prema
instrukcijama sa plociee iIi' nalepnice, odnosno
prema uputstvima iz prirucnika za vas automobiL
7. OCitajte rezultat na tahometru i uporedite ga
sa preporucenom brzinom. Ako je potrebno
podesavanje, postupite prema uputstvima iz tacke
8. Aka nije, predite na postupak dat u tacki 9.'
8. Podesavanje solenoid a vrsi se na sledeCi natin:
okrenite kljucem navrtku za podesavanje soleno-
ida u smern kretanja kazaljki na satu da biste
poveeali iIi u suprotnom smeru da biste smanjiIi
broj obrtaja motora. PodeSavanje vrsite sve dok
ne postignete predvideni broj obrtaja.
10. Obtajte broj obrtaja na tahametru. Aka je
ocitana vrednost ista kao i predvidena, nije
potrebno podesavanje. U suprotnom, okreCite
odvijacem zavrtanj za podeSavanje praznog hoda
sve dok se na tahometru ne ocita predvideni broj
obrtaja. m
I
1 L Ponovo spojite provodnik solenoida.
I
12. Pritisnite papuCieu za gas iIi pakreniteJ'ukom ~.
poluzni mehanizam leptira karburatora da biste
poveeali broj ohrtaja radiliee motora. Ovim ee se
kotva solenoid a protezati do polozaja prvog i
podesavanja. Otpustite rukom paluzni mehani- il,
,
zam da hi se broj obrtaja radiIice motora vratio na
broj obrtaja za prazan hod.
13. Posmatrajte broj ohrtaja na tahometru. Tre-
balo bi da bude u skladu sa predvidenim koji ste
dobili prilikom postupka iz tacke 8. Ako nije,
obavite sada podesavanje.

9. Ovo je Osnovno iIi sporo podesavanje broja 14. IskljuCite motor.

obrtaja na praznom hodu. IskljuCite provodnik
solenoida sa prikljucka. Ovo ee uCiniti da se kotva 15. Vratite na mesto kuei,te precistaea za vazduh
solenoida povuce. ali ne iskljucujte tahometar.
192
 ,SISTEM ZA DOVOD GORIVA

I
, I
I '

Kad automobila koji imaju solenoid za podd3vanje praznog hoda (1),

podcsavanje praznog hoda Sf; vrsi taka sto se navrtka za poddJvanje ('2)
okrece pomocll kljuca,

16. UkljuCite motor i oCitajte cezultat na tahome-
tru. Ako je rezultat u okviru predvidene vrednosti
(± 20 obrtaja u minutu), predite na sledeCi postu-
pak. Ako nije, izvrsite ovom prilikom konaeno
pOdeSavanje.
17. IskljuCite motor.
18. Iskljueite tahometar tako sto cete ponoviti
postupak iz taeke 4 obrnutim redosledom.
! 19. Sklonite klinove za blokiranje toekova.
I bila koji metalni dec motora kao sto je glava vijka
20. Obavite probnu voznju.
POdesavanje smese praznog hoda
Da biste podesili smesu praznog hoda, postupite
na osnovu sledeClh uputstava:
1. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte klinovima
tockove.
3. Iskljucite motor i skinite kuCiste precistaca za
vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Oddava-
nje preCistaca za vazduh~<. Napomena: zacepite
sva vakuumska ereva koja ste skinuli sa kuCista
preCistaca za vazduh T-prikljuckom. Ako ostanu
otvoreni, vakuumski cevovodi mogu negativno da
utiCll na podesavanje praznog hoda matara. ~
4. PrikljuCite tahometar, instrument za merenje
broja obrtaja motara. Tahometar ima dva pro-
vodnika - erveni i erni. Spojite erni provodnik za
iIi nosac da biste uzemljili tahometar. Spojite
erveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu)
na primarnom prikljucku koji vodi do razvodnika
paljenja.
5. UkljuCite motor.
6. Podesite menjae i uredaje prema instrukcijama
za podesavanje datim na ploeiei iIi nalepnici,
odnosno prema uputstvima iz prirucnika za auto-
mobil.

2. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne 7. Pronadite zavrtnje za padesavanje smese praz-
dostigne radnu temperaturu. nag hoda. Napomena: na jednodelnim karburato-

193
i
~
SISTEM ZA DOVOD GORIVA

1
9. IskljuCite motor. I
10. Vratite kuciste precistaca za vazduh na mesto !
ali ne iskljucujte tahometar.

11. Ukljucite motor i oCitajte rezultat na tahome-

}
i
tru. Ako se broj obrtaja motora nalazi u okviru
preporucene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu),
predite na postupak iz tacke 12, a ako nije, pode-
1
site prazan hod kako je objasnjeno u ovom
odeljku.
12. IskljuCite motor.

13. IskljuCite tahometar tako sto cete ponoviti

postupak iz tacke 40brnutim redosledom.
14. Uklonite klinove za blokiranje tockova.
15 .. Obavite probnu voznju.

Karburatori sa dva iii cetiri grla irnaju dva zavrtnja za

podesavanjc sIDdle praznog hoda. Okretanjem u smeru kretanja
kazaljki na satu, ,mesa se osiromasuje, a okretanjem u smeru -,~

suprotn'!m kretanju kazaljki na satu se obogaeuje. ~

Jii

rima nalazi se jedan zavrtanj za pOdesavanje dok

se na dvodelnim i cetvorodelnim karburatorima
Odrzavanje uredaja
nalaze cetiri zavrtnja za podesavanje. Napomena:
na karburatorima sa, zasticenim zavrtnjima za
za· pai<:retanje
podesavanje smese praznog hoda, podesavanje
nije moguce pre nego sto se probuse iii izvade
hladnog moiora III.
zastitni poklopci (kapice) zavrtnja. Plasticne
zastitne kapice uglavnom mogu da se probuse iIi Alat i materijal
izvade. Mnogi noviji tipovi karburatora imaju
ogranicenu mogucnost za podesavanje smese • Kljuc
praznog hoda. Ako pravilno podesavanje smese • Odvijac
ne moze da se postigne ni posle vise pokusaja,
• Krpa
kvar je najverovatnije u karburatoru iIi u propu- • Sprej za Ciscenje karburatora i coka
stani,u vakuumskog cevovoda. • Termostatska opruga I

8. Ocitajte sa tahometra broj obrtaja. Malim

odvijacem pazljivo okreCite zavrtanj za podeSava-
nje (u pravcu kretanja kazaljki na satu) sve dok
motor ne pacne .da »posrce«-i dok se ne smanji
broj obrtaja u minutu. Zatim pocnite da okrecete
zavrtanj za podesavanje u smeru suprotnom od
smera kretanja kazaljki na satu sve dok motor ne
dostigne maksinialan, odnosno optimalan iii urav-
notezen broj obrtaja pri kome motor radi veoma
pravilno. Ako vas karburator ima dva zavrtnja za
podesavanje smese praznog hoda, podesite ih na
vee objasnjen naCin.
194
'lI
!
vi automobili koriste uredaj za pokretanje
S hladnog motora sa tzv. cokom, odnosno lepti-
rom za vazduh, koji regulise kolicinu vazduha
koja prolazi kroz grlo karburatora. Hladnom
motoru potrebna je bogatija smesa goriva za
pokretanje, nego motoru koji je dostigao raduu
temperaturu. Bogatija smesa znati da se veea
koliCina goriva propusta u karburator. Uredaj sa i i
cokom regulise protok vazduha pomoeu leptira za
vazduh koji se nalazi na vrhu karburatora.
'!~

SISTEM ZA DOVOD GORIVA

Rad aUlomatskog uredaja za startovanje hladnog motora se reguiBe

pomocu tennoslatske opruge (1) U kuCistu (2). Opruga otvara leptir za
vazduh kada motor dostignc radnu temperaturu.

~,~ Automatski uredaj za pokretanje
Kad automatskog uredaja za pokretanje »coka«,
glavni regulator predstavlja jedna zavojna opruga
osetljiva na temperaturu (tj. termostatska). Ta
opruga maze da bude smestena i1i U llsisnom vodu
motora gde reaguje na temperaturu motora iIi u
karburatoru. Kada je usisni vod hladan, opruga
ce se zategnuti i time pokrenuti poluini mehani-
zam coka koji zatvara leptir za vazduh sto sma-
njuje dovod vazduha i obezbeduje bogatiju
smesu. Kada se motor zagreje, opruga se odmo-
tava i otvara leptir za vazduh usled cega se propu-
sta vise vazduha te smesa postaje siromasnija
gorivom.
Vakuumska membrana koja je takode sme-
stena na karburatoru automatski otvara leptir za
vazduh Cim motor startuje i time sprecava suvisno
prigusivanje i stvaranje suvise bogate smese.
U vezi sa automatskim cokom javljaju se dva
glavna problema. Leptir za vazduh moie da
postane lepljiv ili je termostatskoj opruzi
I potrebno podesavanje iii zamena. Kao sto je vee
j
11
objasnjeno, leptir za vazduhna vrhu karburatora
konstruisan je tako da se zatvara kada je motor
hladan, odnosno da se otvara kada je zagrejan.
I
Ako se ne zatvara kada je motor hladan, doCi ce
do problema sa startovanjem zato sto smesa nece
biti dovoljno bogata. Ako se ne otvara dovoljno
kada motor startuje, izduvni dim ce biti ern sto je
znak da je smesa suvise bogata.
Automatski cok se proverava na sledeti natin:
1. Ostavite automobil iskljucen dovoljno dugo da
se motor putpuno ohladi, najbolje preko noti.
2. Otvorite poklopae motora i zamolite nekoga
da urnes to vas pritisne pedalu za gas. Trebalo bi
da cujete kako se leptirasti ventil coka zatvara.
Ako se ne cuje skljoeanje, pailjivo skinite navrtku
sa poklopea kuCista precistaca za vazduh oslusku-
juti da Ii se leptirasti venti! zatvara. Ako se'
zatvori dok skidate navrtku, moida nesto u kuCi-
stu preCistaca za vazduh ometa rad ventila. Pro-
nadite sta je u pitanju i problem ce po svoj prilici
biti resen ..
3. Ako se leptir za vazduh ne zatvori, skinite
kuCiste preCistaca za vaiduh na osnovu objasnje·
nja u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh« i
zamolite ponovo nekoga da pritisne pedalu za
gas.

i 195

.• 1
'
' L '- - - -
-"
 --~--~.--

SISTEM ZADOVOD GORIVA

I
j

I
i
1
J
I
,,
J

~
~
~
..1

V<lkuumska membrana automatskog uredaja za slanovanje hiadnog

molora (1) otvara !eptir za vazduh (2) pomocu poluzllog mehanizmil (3)
~
cim motor starluje kako bi se sp~ecilo suvisllo priguknje dotoka \'azduha.

4. Skinite rukom poluini mehanizam leptira za
vazduh da vidite da Ii se negde ne zaglavljuje.
Ovaj mehanizam moze da se zaprlja i postane
lepljiv, te mu je stoga cesto potrebno Ciscenje.
5. Oeistite poluini mehanizam i ventil sprejom za
eiscenje karburatora. Rukom proverite da Ij se svi
delovi mehanizma slobodno pokrecu. Cistom
krpom osusite sto je moguee bolje sve delove.
Vlaga od sredstva za Ciscenje skuplja prljavstinu,
tako da delovi mehanizma brie postaju lepljivi.
Kao sto je vee objasnjeno, mnogi automobili
imaju termostatsku oprugu smestenu u metalnom
kucistu u podnoiju karburatora.Opruga u ovom
kuCistu takode moze da popusti. KuCiste i opruga
uglavnom mogu da se zamene po umerenoj ceni.
Moiete takode da skinete poluini mehanizam na
spoju sa karburatorom i da ga pokreeete gore--
dole. Trebalo bi da osetite napetost opruge. U
suprotnom, opruga je v~rovatno slomljena i I
potrebna je zamena. ~

6. Ako se svi delovi mehanizma slobodno Odriavanje automatski podesljivog uredaja za

pokreou, a leptir za vazduh se i dalje ne zatvara,
moida je potrebno podesavanje ventila ili je ter-
mostatska zavojna opruga popustila iii se slomila.
Imajte u vidu da je leptir za vazduh konstruisan
tako da se ne zatvara kada je motor cak i maIo
zagrejan. Medutim, cak i kada je motor zagrejan,
jos uvek moiete da proverite da Ii se poluini
mehanizam slobodno pokrece.
196
pokretanje hladnog motora
Neki automobiIi sa automats kim uredajem za
pokretanje hladnog motora jos uvek imaju pode-
sljivu termostatsku oprugu. Ovaj dec se nalazi u
okrugloj kutiji pricvrscenoj za spoljnu stranu kar-
buratora. Podesavanje cete izvrsiti na sledeCi
naCin:
- -,

~~_~
__----~--------------------------------~S~IS~T;E~M~Z~A~DO~V~O~D~G~O~R~iV~A

0-----7"1

Kod elektricnog uredaja za startovanje hladnog motora, element za

zagrevanje (1) se nalazi na unutrasnjoj strani poklopca (2). Prilikom
startovanja on dobija napon iz akumuiatora.

1. Proverite u prirucniku za servisiranje uputstvo 3. Malo okrenite poklopac u smeru suprotnom

za pravilno podesavanje uredaja.
2. Pomocu odvijaca .olabavite ali ne skidajte
zavrtnje koji ovaj deo drze na svom mestu.
kretanju kazaljki na satu da biste osetili napetost
opruge. Aka je nema, opruga je moida slomljena
i potrebna je zamena. Aka osetite napetost,
podesite uredaj prema uputstvu tako sto cete
dovesti u isti polozaj oznake na poklopcu.

4. Ponovo pritegnite zavrtnje i prove rite da Ii

uredaj pravilno radi.

Uredaj za pOkretanje hladnog motora

Kod mnogih tipova automobila koristi se uredaj

za pokretanje hladnog motora na elektricni
pagan. Elektricni uredaj je tako konstruisan da
otvara leptir za vazduh br±e na temperaturama od
_I oko 15'C i visim. To treba da smanji zagadenje od
~

. _- izduvnih gasova i doprinese ekonomicnoj potros-

Termostatska opruga se podesava take SIC se olabave zavrtnji (1) na
poklopeu (2), a poklopac se okrece sve dok se oznaka (3) ne podesi
sa oznakom na kuclStu (4).
nji goriva .
U blizini karburatora nalazi se mali temiostat-
ski prekidac koji automatski radi. Kada je uklju-
cen, prekidac greje mali kalem tek toliko da se
zagreje termostatska opruga uredaja i da se leptir
za vazduh otvori. Tada se prekidac iskljucuje i
radi sarno prilikom startovanja hladnog motora.
197

SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Ako mislite da se elektrieni uredaj ne zagreva
(poklopac kuCista uredaja nece biti topao ako ga
dodirnete posle nekoliko minuta rada), proverite
napon na elektrienom prikljueku poklopca
pomocu kontrolne lampice iii voltmetra. Ako
napcn postoji, ali se grejni elemenat ne zagreva,
znaCi da je neispravan i treba ga zameniti. Ovaj
elemenat je obieno dec poklopca uredaja tako da
se zamenjuje ceo sklop.
Mehanizam za
re€Julisanje
ga+sa
mGtora
Alat i materijal
• Sprej za ciscenje karburatora i i'oka
• Povratna opruga za prazan hod
• Kljui'
• Klesta
• Mazivo
ehanizam za r'egulisanje gasa matcra igra
Mvainu ulogu u celokupnom radu automobil-
skog motora jer predstavlja vezu izmedu vozaea i
motora. Ovaj mehanizam je spojen sa karburato-
rom, a kabl(»sajla za gas«) i poluga povezuju ga
sa pedalom za gas. Pritiskom na pedalu za gas,
pokrece se mehanizam koji otvara leptir karbura-
tora. Ovaj postupak omogucava da veca kolii'ina
vazduha i goriva ude u karburator cime se pove-
cava brzina ili broj obrtaja motora.
Da bi rad motora bio efikasan i bezbedan,
mehanizam za regulisanje gas a motora mora da
radi pravilno, bez zastajanja_ iii zaglavljivanja.
Znaci da je mehanizam neispravan su sledeCi: a)
motor se ne vraca na prazan hod kada se otpusti
pedala za gas; b) rad motora na praznom hodu je
nestabilan i c) motor ne dostize predviden broj
obrtaja.
198
~
'~
,
I
J
Ukoliko ste primetili neki od navedenih 'pro-
blema postupite prema sledeCim uputstvima: , I
I
1. Skinite kuCiste precistaca za vazduh prema
uputstvima iz odeljka "Odriavanje pr"i'istaca za I
vazduh« u ovom poglavlju. Za ovaj po sao maida
ce yam biti potreban kljuc. I
2. Pronadite prikljucak kabla mehanizma za
I
regulisanje (»sajle«) gas a motora na karburatoru. I
ObieTIo se nalazi sa vozaceve strane na karbura-
toru. .1
I
3. IskljuCite kabl sa poluinog mehanizma na kar- I
buratoru. Kabl je obicno osiguran pomocu ras-
cepke iii obujmice u obliku potkovice. Skinite I
klestima rascepku iii obujmicu.
4. Posto ste iskljucili kabl, pomerajte poluini
mehanizam na karburatoru. On mora slobodno
da se pokrece napred-nazad. Ako primetite da se
zaglavljuje iii da se neravnomerno pokrece, popr-
skajte ga, a isto tako i posebnim sredstvom popr-
skajte unutrasnjost karburatora na mestu gde se
nalazi osovina leptira. Ako OYO ne pomogne.
treba popraviti karburator.
5. Dok je kabl iskljucen iz poluznog mehanizma
na karburatoru (a zaglaYljivanje otklonjeno),
pokrenite pedalu za gas gore-dole. Ako primetite
da se pedala zaglavljuje iii neravnomerno
pokrece, proverite ispravnost kabla pocey ad kar-
buratora do protivpoiarne pre grade prostora za
motor. Prove rite da se kabl nije suvise izuvijao iii
zamrsio. Blagim pomeranjem kabla obicno se
otklanjaju ostro savijena mesta na kablu. Nikada
ne pokusavajte da ispravite kabl ako je zarnrsen.
U tom slucaju potrebna je zamena.
6. Iz kabine vozila proverite rad pedale za gas i
njen oslonac. Ponekad ce biti dovoljno da se sarno
kapne malo maziva na okov pedale da bi se
odstranilo zapinjanje.
7. Ponovo spojite kabl sa poluznim mehanizmom
na karburatoru.
·s.Zamolite nekoga da pritisne do kraja pedalu
za gas, a vi prove rite da Ii je leptir karburatora
potpuno olvoren kada je pedal a za gas pritisnuta.
Podesite kljucem kabl (okretanjem navrtke za
podeSavanje u smeru kretanja kazaljki na satu iii
prema potrebi u obrnutom smeru) kako bi se
leptir potpuno otvorio.
~.
 i
~
I

, I

"~l

Tipican poluzni mehanizam gasa motora: (1) poluga pedale ta gas, (2)
driac kabla (»sajle«) xa gas, (3) kabl"Za gas, (4) mehanizam za
startovanje. (5) povratna opruga, (6) mehanizam Jeptira karburatora i (7)
poluga meh:mizma ta stanovanje (»sauh«).

9. Otpustite pedalu za gas tako da se vrati u

polozaj na prazan hod. Ako se ne vrati glatko u
I prazan hod, zamenite oprugu za povratak u pra-
I~
zan hod. Ova opruga nalazi se izmedu karbura-

I tora i poluznog mehanizma za gas.

10. Vratite kuCiste precista';a za vazduh na svoje

mesto.
I 199

1
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
Zamena
karburatora
AlaI i malerijal
• Okasti, otvoreni i raseceni kljucevi
• Klesta
• Mali tekic
• Mali nai iii strugac
• Karburatar -
• Krpe
arburatar je dea vozila kaji se maida najsla-
K bije paznaje. Njemu se cesta pripisuju pro-
blemi kaje je u stvari prouzrakavaa neki drugi
sistem u matoru. Grub prazan hod, oklevanje
tokom ubrzavanja, veliki utrosak goriva po kilo-
metru iIi nedovoljna snaga magu da budu simp-
tami kvara karburatora, ali testa potitti iz sistema
za paljenje. lednostavno podesavanje karbura-
tora opisano u ovom poglavlju, ili cistenje karbu-
fatora mogu da povrate motor u dobra radno
stanje.
Drugim retima, karburatori se testa nepo-
sredne zamenjuju. Dobar mehanicar ce proveriti
sve ostale mogucnosti pre nego sto zameni iIi
remontuje karburator.
Ako ste utvrdili da je vasem karburatoru potre-
ban. remont iii zamena, njegovo skidanje sa
motora nije toliko tesko da ga ne moze obaviti
veCina mehanicara-amatera. Medutim, ne zabo-
ravite da svaki proizvodac automobila ima
posebnu konstrukciju karburatora, tako da se
postupci oko skidanja i zamene razlikuju. Medu-
tim, uputstva data u ovoj knjizi odnose se na
veCinu karburatora.
Garniture alata za remont karburatora uglav-
nom kostaju manje od fabricki remontovanog
karburatora, te se na tom poslu moze prilitno
ustedeti. Detaljna uputstva priloiena su uz alat za
popravku. Medutim, proizvodaCi automobila
testo vrse manje ispravke na modelima iii tame-
njuju karburatore. Stoga nije uvek lako pronaCi
pravi alat taka da se cesto mnogim mehanicarima-
-amaterima desava da otkriju da imaju pogresnu
garnituru alata tek kad skinu karburator. Karbu-
ratori na najnovijim tipovima automobila postali
su komplikovaniji zbog stroiih propisa 0 izduv-
nim gasovima, tako da ce za njihovu popravku
200
biti potrebno vise vremena i strpljenja. Pre nego
sto se odluCite za remont iii zamenu, posavetujte
se sa prodavcem auto-delova. Napomena: mnoge
nove tipove karburatora sa kompjuterizovanom
povratnom spregom veoma je tesko dobro
remontovati. Ponekad su potrebni posebni instru-
menti i alat za podeSavanje, tako da sanjima cak i
profesionalni mehanicari mogu da imaju pro-
blema.
Kada kupujete garnituru alata, najbolje je da
zapisete serijski broj karburatora koji se obicno
nalazi u blizini imena proizvodaca i da ga pone-
sete u prodavnicu auto-del ova.
Karburator se zamenjuje na sledeti nacin:
1. POdignite poklopac motora i izvucite kuCiste
preCistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka
»Oddavanje preCistaca za vazduh« U OVOID
poglavlju. Za ovaj posao ce yam mozda biti potre-
ban kljuc.
2. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. 1'0
je vod izmedu pumpe za gorivo i karburatora.
Ovaj posao obavite pomocu dva kljuca da ne biste
ostetili prikljucke cevovoda za gorivo. Rasecenim
kljucem popustite prikljucak na kraju cevovoda
za gorivo. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao
okasti kod koga je jedan dec rasecen tako da kljut
moze da se namesti aka cevi, a zatim pomeri u
poloiaj tako da prikljutak maze da se olabavi iIi
pritegne. Ako se i veti prikljucak na karburatoru
l,
okrece, pridriite ga pomocu otvorenog kljuca.
Ovo je potrebno da ne biste ostetili cevovod za
gorivo kada ga skidate.
3. Skinite sve os tale crevne prikljutke. Obelezite
ih tako da biste ih kasnije lakse spojili. Napo-
rnena: ukoliko postoje provodnici i za delove kao
sto su prekidac za menjac, senzor poloiaja lep-
tira, prekidac za prazan hod, prekidac praznog
hod a za klima-uredaj iIi solenoid, prilikom skida-
nja ih obeleZite da ne biste pogresili kada ih
budete ponovo vracali na mesto.
4. KleStima skinite kabl mehanizma za regulisa-
nje gasa motora sa karburatora. Obicno je pric-
vrscen pamocu rascepke iii obujmice u obliku
potkovice. .
S. Klestima skinite kabl uredaja za pokretanje
hladnog motora sa karburatora koji je takode
pricvrscen obujmicom iIi rascepkom. Pazite da ne
zaboravite polozaj poluge uredaja. Ova poluga
 r-
,i SISTEM ZA DOVOD GORIVA

,-
i,

• moze ponekad da Ima viSe otvora za prievrSCi-

van]e.

6. Skinite navrtke za prievrsCivanje karburatora

,
Ii taka sto 6ete ih kljucem odgovarajuce velicine
i okrenuti u smern suprotnom kretanju kazaljki na
salli. Ove navrtke nalaze se u podnozju karbura-·
tora i prievrscuju ga za go Ie vijke na usisnom vodu
motora. Zavisno od tipa karburatora, postoje dYe
iIi cetiri navrtke za pricvrsCivanje.
i
I I
7. Posta ste skinuli havrtke za pricvrsCivanje,
podignite karburator navise i izvadite ga iz. pro-
,
I
stora za motor. Napomena: izmedu karburatora i
I
~ usisnog voda nalazi se zaptivbi7 Ponekad ova
I, zaptivkao'teiava skidanje karburatora. U tom
slueaju, blago lupkajte malim eekicem oko pod-
nozja karburatora da biste ga olabavili.
l 8. Kada skinete karburator, proverite da Ii
postoji jedna iii vise zaptivki iIi metalnih ploCica
I
<!l

izmedu karburatora i usisnog voda. To zapamtite

I
I zbog_ponovnog montiranja.

9 _ Stavite eistu krpu u otvor usisnog voda i po

n
tt
potrebi izgrebite sa povrsine za pricvrsCivanje
karburatora ostatke stare zaptivke. Pazite da vam
.
~
ostaci slucajno ne upadnu u usisni vod .

~
,
i
10. Posto ste oeistili povrsinu za montiranje,
izvucite krpu iz usisnog voda i stavite novu zap-
tivku za karburator koja se dobija zajedno sa
i karburatorom. Vratite na mesto sve zaptivke iIi
plocice koje ste skinuli prema uputstvu iz tacke 8.

ii l
Napomena: uvek treba koristiti novu zaptivku
kod montiranja novog karburatora da bi se obez-
bedilo dobra zaptivanje. Takode se preporneuje
tanak premaz sredstva za zaptivanje na obe strane
zaptivke da bi se ostvario hermetieki spoj. Ne
treba koristiti silikonska sredstva za premazivanje
zaptivki karburatora niti silikonske zaptivke
posto si!ikon nije otporan na benzin.

11. Poslavite nov karburator na povrsinu za mon- Dodaci na karburatoru: (1) kuCiste preCista~a 1:a vazduh, (2)
zaptivka, (3)navrtke za prievriCivanje, (4) karburator, (5)
tiranje. Navrtke za prievrscivanje karburatora zaptivka karburatorn j (6) gol.i vijci za montiranje.
poslayite na mesto, ali nemojte da ih pritezete.

12. l;re nego sto prievrstite karburator, spojite sa

njim cevoyod za gorivo. Pritegnite prikljueak
ceyovoda za goriyo pomocu dYa kljuea kao sto je
opisano u taeki 2.
13. Pritegnite navrtke za prievrscivanje karbura-
tora pomocu kljuea odgovarajuce veliCine. Pazite
da ih suvlse ne pritegnete. Obavite pritezanje
dijagonalno kako bi karburator bio podjednako
pritegnut. U suprotDom biste mogli da slomijete
prirubnicu za montiranje karburatora. Da biste
osigurali karburator, dobro priljubite navrtke.
201
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
14. Po novo spojite kabl mehanizma za regulisa-
nje gasa motora sa karburatorom.
15. Ponovo spojite kabl ureelaja za pokretanje
hladnog motora sa karburatorom.
16. Ponovo spojite sve crevne prikljueke i pro-
vodnike sa karburatorom.
17. UkljuCite motor i proverite da gorivo slucajno
ne curi. U slueaju da curi, pronaelite. mesto koje
propu~ta i popravite gao
18. Podesite prazan hod karburatora, kao i
smesll vazduha i goriva na naCin opisan U odeljku
"Podesavanja karburatora« u ovom poglavlju.
19. Vratite kuti;;te preCistaca za vazduh na
mesto.
Opis rada sistema
sa ubrizgavanjem
goriva
istem sa ubrizgavanjem goriva koristi se vee
S viSe godina, a razvoj elektronskog sistema za
ubrizgavanje goriva sve vise potiskuje klasiene
karburatore. Sistem sa ubrizgavanjem goriva ima
vise preimutstava:' lakse startovanje hladnog
motora, bolle - raane~karakteristike, precizniju
kontrolu smese vazduha i goriva 8tO omogucava
vecll ustedu u gorivu i smanjuje emisije izduvnih
gasova. S obzirom na sve prednosti, nije eudo sto
je vedna danasnjih automobila snabdevena elek-
tronskim sistemom za ubrizgavanje goriva.
Glavna razlika izmeelu karburatora i sistema sa
ubrizgavanjem goriva je u tome sto se kod karbu-
Tatora gorivo usisava u motor pomocll vakuuma,
dok se kod sistema sa ubrizgavanjem goriva ono
dovodi u motor rasprsivanjem iIi ubrizgavanjem
pod pritiskom. Kada vazduh proele kroz uski dec
difuzora karburatora (venturijeva cev), stvara se
razlika u pritisku izmeelu vazduha u difuzoru i u
202
I
loneetu karburatora. Ova razlika u pritisku usi-
sava gorivo kroz dizne i kanale karburatora do
difuzora gde se mesa sa vazduhom i ulazi u usisni
vad.
Kad sistema sa ubrizgavanjem goriva, odmera-
vanje goriva ne zavisi od razlike u vazdusnom
pritisku. Gorivo se ubrizgava u dovedeni vazduh i
stvara se fina magla koja obezbeeluje bolje raspr-
I
,ivanje goriva i mesanje sa vazduhom. KoliCina
goriva koja se ubrizgava zavisi od zapremine vaz-
duha koji ulazi u motor i optereoenja motora.
I
Regulisanje ubrizgane kolicine goriva vrsi e1ek-
tronski dec u kame kompjuter i razni senzori
matCTa proracunavaju koliCinu goriva potrebnu
da bi se odriao potreban odnos vazduha i goriva.
Postoje dva osnovna tipa elektronskog ubrizga-
vanja goriva: indirektno i direktno ubrizgavanje.
Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem, jedan
iii dva ubrizgaca montirani su na kuCistu koje
spolja izgleda kao karburator. Meelutim, umesto
ureelaja za regulisanje kolicine goriva i delova
kaje maiete naCi u karburatoru, sistem sa indi-
rektnim ubrizgavanjem se U osnovi sastoji od
supljeg kuCista koje sluii sarno za postavljanj~
ubrizgaca za gorivo. Kuoiste sa ubrizgacima je
montirano na istom mestu na kome bi trebaloda
bude karburator. Sistem sa indirektnim ubrizga-
vanjem sastoji se od elektricne pumpe za gorivo
visokog pritiska (obieno je montirana u iIi kod
rezervoara za gorivo), preCistaca za gorivo, regu-
latora pritiska (koji obezbeeluje podjednak priti-
sak goriva za svaki ubrizgac), kuCista sa jednim iIi
dva ubrizgaea i kompjuterom za regulisanje rada
metCTa i njegovih senzora.
UbrizgaCi su u stvari jednostavne mlaznice koje
se otvaraju kada pobudni napon stigne do soleno-
ida ugradenog na ubrizgacu. Drugim reCima,
kada je ubrizgac pobuelen elektricnom energijom,
solenoid otvara ventil koji omogucuje da se
gorivo rasprsuje iz ubrizgaca. Ubrizgaci ne raspr-
suju staloo gorivo vee u kratkim intervalima. Tra-
janje ovih intervala zavisi od broja obrtaja radilice
motora i kompjutera koji regulise rad motora.
Kompjuter regulise odnos izmedu vazduha i
goriva na sledeCi nacin:
Kod elektronskih sistema sa direktnim ubrizga-
vanjem goriva (kroz vise otvora), prineip je u
osnovi isti kao kod indirektnog (sem sto svaki
cilindar ima svoj sopstveni ubrizgac goriva. Motor
sa sest cilindara, na primer, imao bi sest ubrizgaca
za gorivo, dok bi motor sa cetiri cilindra imao
cetiri ubrizgaca. Umesto da se ubrizgaCi monti-
raju u centralno smestenom kuCistu, ani se nalaze
na usisnom vodu tako da rasprsuju gorivo nepo-

I.
1
,
•
I
Slstem s" direktnim ubrizgavanjem gOriVll sasloji se od ubrizgaca (I)
(za svaki cilindar posebno) koji su smesteni u usisnom vodu.
UbrizgaCi raspriluju gorivo neposredno U llSisne OIl/ore. Kad orag
sistema pOlreban je semor (detektor) strujanja vazduha. u ovom
sredno u usisni otvor svakog cilindra (zato se
ponekad ovaj sistem naziva ubrizgavanje u
otvore). N a taj nacin je pOboljsana raspodela
goriva po cilindrima i" eliminise se mogucnost
nedovoljnog mesanja vazduha i goriva sto in ace
moze da se dogodi u usisnom vodu. Zbog toga se
sistem sa direktnim ubrizgavanjem smatia efi-
kasnim.
Vazduh koji ulazi u sistem sa direktnim ubriz-
gavanjem goriva prvo prolazi kroz uredaj koji se
naziva detektor iii senzor za vazduh. On kompju-
teru daje informaciju 0 kolicini vazduha koja ulazi
u motor, tako da kompjuter moze da odredi
potrebnu koliCinu goriva. Senzor za utvrdivanje
polozaja leprira obave;;tava kompjuter koliko je
olvoren leptir, dok dodatne informacije koje
kompjuter dobija od senzora za barometarski pri-
tisak, senzora za temperaturu ulaznog vazduha i
senzora za pritisak u usisnom vo~u obavestavaju
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
I~
o
s!ucaju sa klapnom (2) koji meri koliCinu vazduha koja ulan u motor,
take da kompjuter moie da odredi taenu koJicinu goriva. Ostali
uObicajeni scozari 5U: za kiseonik (3). po!ozaj !cptira (4) i
temperaturu rashl<ldnDg fiuida (5).
kompjuter da Ii treba da nadoknadi nastale pro-
me,ne u gustini vazduha i opterecenju motora.
Senzor za kiseonik u izduvnom vodu (sabirniku),
informi;;e kompjuter 0 tome koliko je smesa
bogata, a senzor za temperaturu rnotora prati terri-
peraturu tecnosti za hladenje u motoru. Kompju-
ter dobija ulazne podatke od svih ovih senzora, a
zatim na osnovu ugradenog programa obezbeduje
potrebnu smesu goriva i vazduha u zavisnosti od
radnog rezima motora. To se postize produiava-
njem interval a ubrizgavanja da bi se smesa oboga-
lila iIi smanjivanjem da bi smesa bila sirornasnija,
Taj slozeni sistem omogucuje veoma tacnu kon-
trolu dovoda goriva, izduvnih gasova i perfor-
mansi.
Jasno je da kompjuter cadi tacno aka su svi
senzori ispravni i daju tacne informacije. Ako su
j.edan iIi vise senzora neispravni, kompjuter nece
biti u stanju da odredi tacnu smesu goriva. VeCina
203
 ---------
SISTEM ZA DOVOD GORIVA

@~+
CD

6 \
~ _________ J
I

Osnovni delavi tipicnog elektronskog sistema sa indirektnim

ubrizgavanjem goriva: (I) kuCistc ubrizgaca, (2) ubrizgac, (3) motor
za prazan hod, (4) scozor kiseonika, (5) scnwr pritiska u usisnom
vodu, (6) senzor -poioiaja !cptira, (7) scozor temperature rashladnog
fluida, (8) scowr temperature ulawog vazduha, (9) kompjuter, {I D)
razvodnik paijenja i (11) akumulator.

Manji mOlori obicno imaju jedan ubrizgac, dok veCi sa scst i vise
cilindara Cesta imaju dva ubrizgata.

elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva ima
izvestan broj kontrolnih uredaja koji otkrivaju
kvarave na senzorima. Ako senzor ne daje signal,
kompjuter ce to primiti i uskladistiti u memoriju
kao »problem«. Zavisno od prirode kvara, kon-
trolna lampica moze da zasvetli na tabli. sa instru-
mentima. Aka do toga dode, potraiite pomoc
strucnj aka. Kvar maZe da se utvrdi sarno na
osnovu uputstava iz fabrickog prirucnika, a poku-
,saj da se utvrdi kvar bez pravog prirucnika je
skora nemoguc.
Prilikom provere, strucnjak ce prikljuCiti
204
kompjuter na pose ban uredaj koji ce mu otkriti
sve probleme. Na nekim tipovima vozila, kvarovi
se registruju pomocu braja treptaja kontrolne
lampice motora dok je za druge potrebna kon-
trolna oprema za dijagnosticiranje. Posle ovoga,
prelazi se na detaljno ispitivanje sve dok se greska
ne otkrije.
Treba imati u vidu da se kompjuter motora i
njegovi senzori smatraju kao dec sistema za regu-
lisanje izduvnih gasova i zbog toga imaju garan-
ciju za period od 5 godina i predenih 80.000 km.
Ova garancija se odnosi na sva vozila prodata u
 I\'"
'..i
I I'
I'
I
r----------------------------------------------------~~~~~~~~~~~~
,
Sjedinjenim Driavama od 1981. go dine i pokriva
I sve uredaje u sistemu za preCiscavanje izduvnih
gasova, kao i srodne sisteme koji mogu da uticu
I
na kvalitet izduvnih gas ova kao sto su dovo):!
goriva, paijenje i elektronske komande motora.
Mehanicar-amater moze da vrsi popravke na
veCini elektronskih sistema sa ubrizgavanjem
goriva sarno ako poseduje prilicno znanje, odgo-
I varajuce prirucnike za popravku i kontroinu
opremu. Ako nestrucno radite, moiete lako da
rlI ostetite kompjuter ilili senzore. Nikada ne ski-
dajte konektore provodnika sa sistema za reguli-
sanje rada motora dpk je sistem za paljenje uklju-
cen i nikada ne pokusavajte da premostite, uzem-
Ijite iii ispitujete senzore ako to izriCito nije
receno u prirucniku za popravku. Kompjuter i
senzori su veoma osetljivi na naponska preoptere-
cenja, a ukrstanje pogresnih provodnika iIi uzem-
ljenje kola pod naponom moze lako da osteti neki
deo sistema.
Medutim, ako ne posedujete veliko znanje,
rnozete da steknete izvesnu predstavu 0 tome sta
moze da bude uzrok problema. Elektronsko
ubrizgavanje goriva traii da nekoIiko stvari funk-
donise ispravno: odgovarajuCi pritisak goriva (sto
zahteva dobru pumpu i Cist preCistac), precizno
merenje kolicine dovedenog vazduha i rada
motora (sto zahteva da svi senzori budu ispravni)
i pravilan rad ubrizgaca goriva (sto zahteva dobar
elektricni kontakt sa regulacionim provodnikom,
odgovarajuCi pritisak goriva kao i otvaranje i
zatvaranje leptirastog ventila). Provera i zamena
elektricne pumpe za gorivo, kao i preCistaca, vee
je objasnjena u ovom poglavlju. Otkrivanje kva-
rova kod senzora, kao sto je receno, najbolje je
prepustiti strucnjaku. Sto se tice ubrizgaca za
gorivo, ubrizgac koji ne radi (napon ne dolazi do
ubrizgaca, neispravan leptirasti venti! iii zapusen
otvor), neee rasprsivati gorivo, te kad sistema sa
sarno jednim ubrizgacem motor nece raditf, kod
sistema sa dva ubrizgaca prouzrokovace veIiki
gubitak snage matara, odnoso grub Tad na praz-
nom hodu kod sistema sa direktnim ubrizgava-
njem goriva. Ako se neki od ubrizgaca ne zatvara
potpuno, ispustace gorivo, sto dovodi do prete-
rane potrosnje goriva, sllvise bogate smese i
moguceg grubog rada na praznom hodu. Kod
sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva maze
! se primeniti ispitivanje rada svakog cilindra da bi
se izolovao neispravan ubrizgac (pogledajte
'I poglavlje »Motor«), Kod sistema sa indirektnim
I ubrizgavanjem posmatranjem mogu da se'otkriju
mnogi problemi. Aka ubrizgac iIi ubrizgaCi fade
;L'
.1'
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
ispravno, rasprseno gorivo ima konican oblik
kada se motoru doda pun gas.
Ako motor ima problem sa radom na praznom
hodu kod sistema sa ubrizgavanjem goriva (radi
suvise brzo iIi suvise sporo), brzo cete shvatiti da
ne postoji mogucnost da se prazan hod podesava
kao kod klasicnog karburatora. Na sistemima sa
ubrizgavanjem goriva, prazan hod se regulise,
pomocu malog kanala za ispustanje vazduha i
motora za reguIisanje praznog hoda. Kompjuter
prati broj obrtaja radii ice motora i vrsi podeSava-
nje otvora na kanalu za izpustanje vazduha tako
sto uviaci iii izvlaCi malu kotvu koja se nalazi na
motom za podesavanje praznog hoda. Ako ovaj
motor otkaze, iIi ako se kanal zapusi, automobil
ce imati problema sa radom na praznom hodu.
Problem koji se cesto previdi je propustanje vaku-
uma sto dovodi do prodiranja neodgovarajuce
koliCine vazduha u motor. Posto kompjuter
»misli« da ovaj vazduh dolazi kroz uredaj za
r~gulisanje praznog hoda motora, pokusace da
zatvori kanal na njemu. ,To sarno pogorsava pro-
blem i negativno utice na kvalitet mdavine. Stoga '
je, kada se pojavi problem, vaino proveriti da Ii je
preCistac za vazduh cist i da Ii vakuum propusta.
Ubrizgavanje
dizel
goriva
opulamost dizel motora u automobilskoj indu-
P striji raste i opada sa cenOm i raspolozivoscu
benzina. U poredenju sa benzinsktm, dizel motori
imaju i preimucstva i nedostatke. Sto se tice pred-
nosti, dizel motori imaju mnogo veti toplotni
ucinak, sto znaci da mogu da predu mnogo veti
broj kilometara sa odredenom kolicinom goriva.
Dizel motor moze da radi i sa mnogo siromasni-
jom smesom dok je kolici!).a izduvnih gasova
(osim cadi i azotnog oksida) prilicno mala. Posto
sistem za paljenje ne postoji, nije potrebna ni
periodicna zamena svecica, niti celokupno odria-
vanje sistema za paljenje.
S druge, strane, dizel motori imaju i izvesne
nedostatke sto ih u nekim slucajevima cini manje
205
.SISTEM ZA DOVOD GORIVA

privlacnim od benzinskih motora. Zbog poveca- Za razliku od sistema sa ubrizgavanjem ben-

nog propustanja ulja izmedu cilindara i klipnih
prstenova kod dizel motora, obicno se preporu-
cuje cesca zamena ulja. Dizel motori mogu da
budu bueni, aida tesko startuju po hladnom
vremenu. Sistem za ubrizgavanje dizel goriva je
takode podlozan zagadenju vodom i prljavstinom,
tako da je Cisto ulje neophodno za ispravan rad
motora.
Osnovna razlika izmedu dizel i benzinskog
motora je u tome sto dizel motor koristi toplotu
sabijanja da bi zapalio gorivo, dok benzinski
motori koriste varnicu koju proizvede sveCica i
sistem za paljenje. Da bi ovo postigli, dizel motori
imaju mnogo veCi stepen kompre;ije, recimo od
16:1 do 22:1. Takvo sabijanje zagreva vazduh na
temperaturu od preko 500°C sto je dovoljno da se
gorivo zapali sarno od sebe kada se ubrizg<\ nepo-
sredno u komoru za sagorevanje.
zina gde se gorivo ubrizgava u usisni vod iIi u
ulazne otvore cilindara, ubrizgac za dizel gorivo
nalazi se na glavi cilindra odakle direktno raspr-
suje gorivo u komoru za sagorevanje. Zbog viso-
kog pritiska u cilindru, ubrizgac mora da radi pod
veoma visokim pritiskom; 75-280 bara, zavisno
od sistema i vrste ubrizgaca koji koristi.
Na dizel motoru nema leptirastog ventila. Vaz-
duh ulazi u motor preko precistaca za vazduh i
direktno nastavlja put u usisni vod. Takode nema
ni karburatora i leptira za vazduh koji ogranica-
vaju protok vazduha, tako da nema ni vakuuma u
I
usisnom vodu kod dizel motora. Isto tako, za
razliku od benzinskog matora gde se broj obrtaja
matcTa regulise otvaranjem i zatvaranjem leptira,
kod dizel motora broj obrtaja regulise se isklju-
Civa odmeravanjem goriva pomocu pumpe za
ubrizgavanje dizel goriva.

o
Tipiean sistem sa ubrizgavanjem diu! goriva: gorivo se ispumpava iz
rezervoara (1) pomocu elektricne pumpe (2), prolazi kroz precistac (3) i
ulazi u pumpu za ubrizgavanje goriva (4). Ova pumpa regulise
sagerevanje i broj obrtaja motom tako ~to ubrizgava odredenu kolicinu
goriva kroz S\luki ubrizgac (5) tacnim redosledom 'preke vodova za
ubrizgavanje (6). Visak goriva vmCa se nazad u rezervoar za gorivo kroz
povratni vod (7).

206
 w---
I I -
I SISTEM ZA DOVOD GORIVA

Prazan hod se moze podesiti tako sto se polak9 okrene Z3vrtanj za

podes3vanje praznog hocla (I) na mehanizmu pumpe za ubrizgavanje dizel
goriva (2).

Pumpa za ubrizgavanje dizel goriva je glavni
deo ovog sistema_ To je kompleksno i precizno
konstruisan deo uredaja. Pumpa preuzima dizel
gorivo iz cevovoda za gorivo, podvrgava ga izu-
zetno visokom pritisku i salje odmerene koliCine
goriva u ubrizgace U odredenim impulsima.
Poslata koliCina goriva odreduje snagu kao i broj
obrtaja motora.
Posto ne postoji sistem za paljenje, trenutak
kada se gorivo ubrizgava u cilindar mora da bude
taeno odreden da bi sagorevanje bilo pravilno_ Pri
radu motora sa povecanim brojem obrtaja na
praznom hodu, recimo 1200 obrtaja u minutu,
ubrizgavanje ce se kad veCine motora vrsiti na
oko 4 do 8 stepeni pre gornje mrtve taeke. Ako se
broj obrtaja radilice motora poveca, pumpa za
ubrizgavanje goriva ce ovu razliku kompenzovati
i ubrzati ubrizgavanje taka da ce gorivo iinati
dovoljno vremena da sagori.
Kada se dizel motor startuje, naroeito po hlad-
nom vremenu, toplota kompresije moze da bude
nedovoljna da up ali gorivo, te je stoga potreban
pomocni sistem za zagrevanje. To je sistem gre-
jaca. Svaki cilindar ima po jedno grejno telo sa
navojem koje se zagreje do usijanja kada je pod
naponom. Elektriena energija se dovodi do gre-
jaea kada se ukljuCi kontakt-kljue sistema za
paljenje, a grejaGi ostaju pod naponom sve dok ih
automat ne iskljuCi za otprilike jedan minut posto
motor startuje. To znaGi da problemi sa startova--
njem cesto nastaju zato sto je sistem grejaca nei-
spravan ili zato sto je neki od grejaea pregoreo.
Neispravni grejaCi se mogu zameniti kao i sveCice.·
Njihova ispravnost se proverava merenjem elek-
triene otpornosti.
Posle startovanja, dizel motor ce nastaviti sa
radom sve dok pump a za ubrizgavanje goriva
dobija gorivo. Jedini naGin da se pumpa iskljuCi je
207
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
da se prekine dovod goriva. Kada se iskljuci
glavni prekidac (kontakt-kljuc), zatvara se sole-
noid na pumpi za ubrizgavanje goriva i na taj
nacin blokira dalji dovod goriva. U nekim slucaje-
virna kada motor ne maze da stanuje, uzrok moze
da bude olabavljen provodnik na ovom solenoidu
iii kvar na kolu koje ga snabdeva elektricnom
en~rgijom.
Sto se tice odrzavanja, od bitne vaznosti je Cisto
gorivo. Voda moze da prouzrokuje koroziju na
spojevima pumpe za ubrizgavanje goriva sto
dovodi do zaglavljivanja i prestanka rada pumpe.
Prljavstina moze da izazove iste poteskoce, stoga
je veoma vazno redovno proveravanje preCistaca
za gorivo i njegova zamena po potrebi. OdrZava-
nje preCistaca za gorivo je vee objasnjeno U oVom
poglavlju. . 2. Spojite tahometar taka da registruje broj obr-
Sarna pumpa za ubrizgavanje goriva predstavlja
jedan precizan uredaj koji ni pod kakvim okolno-
stima ne treba da pokusavate da rasklopite. Mon-
tiranje pumpe za ubrizgavanje goriva je veOma
slozen poduhvat i zahtevaposebno znanje i
veoma skupu opremu. Ako yam pumpa otkaze.
obratite se za pomoe strucnjaku. Pumpu mozete
da zamenite i sami: ali je na nekim vozilima
podesavanje prilicno komplikovano i potrebni su
posebni instrumenti. Podesavanje se U osnovi
sastoji u okretanju pumpe u leiistu (motor treba
da je iskljucen) sve dok se ne dovede u polozaj u
kome ee se ubrizgavanje goriva vrsiti pri tacno
odredenom broju stepeni pre gornje mrtve tacke.
Na nekim tipovima vozila, postoji referentna
oznaka za podesavanje pumpe. Pogledajte u
fabricki prirucnik pre nego sto sami pokusate da
je ~amenite.
Sto se tice otkrivanja kvara kod sistema sa
ubrizgavanjem dizel goriva, ubrizgaCi mogu da se
zapuse iii da propustaju. Zapusen ubrizgac neee
biti u stanju da isporucuje gorivo u cilindar tako
da ee gubitak snage biti ocigledan. Neispravan
ubrizgacponekad moze da se primeti ako se
paZljivo opipa izduvni vod posle startovanja hlad-
nog motora. Upozorenje: izduvni vodovi ce se
veoma brzo zagrejati, stoga pazite da sf. ne opeCete.
Medutim, cilindar kod koga dolazi do pogresnog
paljenja nece proizvoditi toplolU tako da se izduvni
vod tog cilindra neee brzo zagrejati.
Ako ubrizgac propusta, gorivo ee da curi u
cilindar, dok ee se slab ubrizgac otvoriti suviSe
brzo. U oba slucaja, sagorevanje neee biti
ispravno, sto ce dovesti do poveeane koliCine cadi
u izduvnim gasovima, gUbitka snage i vece potros-
nje goriva. Ako pumpa za ubrizgavanje goriva
, nije dobro podesena, motor ee biti previse bucan i
208
I
I
primetice se veca koiicina cadi u izduvnim gaso-
virna.
Pooesa\'anje brzine praznug hoda
Podesavanje brzine praznog hoda na veCini pumpi I
za ubrizgavanje dizel goriva moze se jednostavno
izvrsiti okretanjem zavrtnja za podesavanje praz-
nog hoda. Ovo podesavanje se vrSi na sledeCi
naCin~
l. Pronadite zavrtanj za podesavanje praznog
hoda. Tacno mesto na kame se nalazi nati cete u
fabrickom prirucniku.
;:1
i
,
taja radilice motora. Neki od ovih instrumenata
koriste magnetski iii opticki davac iii rotacioni
tocak za merenje broja obrtaja motora. 11
3. UkljuCite motor i pustite da dostigne norm aInu
radnu temperatuTu, a zatim akreCite zavrtanj za ,
podesavanje praznog hoda sve dok se ne dobije .'
predviden broj obrtaja na praznom hodu.
Turbo punjenje
Turbo punjenje pastaje sve popularniji naCin za
povecanje uCinka motora manjih kapaeiteta
bez stetnih poslediea na potrosnju goriva. Turbo
punjao nije nista drugo do kompresor koga
pokreeu izduvni gasovi iz motora i k9ji ,po potrebi
ubacuje dodatnu koliCinu vazduha u motor. S
obzirom da se vrsi ubaeivanje dodatne koliCine
I
vazduha u motor. motor malog kapaciteta funkci- I
anise kao da ima vecu zapreminu. Zbog toga se '!!!
turbo punjaCi koriste da bi se poveeala snaga i
poboljsale radne karakteristike motora.
Dodatni pritisak koji stvara turbo punjac zavisi
od broja obrtaja motora i otvora leptirastog ven-
tila. Drugim reCima, sto je veea koliCina va,zduha
koji prolazi kroz motor, to ee i dodatni pritisak
biti visi. Turbo punjac se pokreee pomoeu izduv-
nih gasova koji izlaze kroz izduvni vod odakle se
odvode u kuCiste turbine gde pokreeu turbinsko
kolo. Turbinsko kolo, spojeno je preko osovine sa
kolom kompresora na drugom kraju turbo
I ==

SISTEM ZA DOVOD GORIVA

r
I punjaca, Ukol;ko se turbinsko kolo brie pokreee,
I
II to ce se vise vazduha usisavati kroz kuCiste kom-
pres ora u motoL Kada je leptirasti ventil potpuno
otvoren, turbina moie da dostigne preko 150,000
1/1 obrtaja u-minutu. Najvisi dodatni pritisak zavisi
1 od velicine uredaja, ali veCina fabricki montiranih
turbo uredaja razvija pritisak u rasponu od 2,5 do
6,5 bara. . bi se snaga motora oddala u predvidenim grani-
I Ovaj pritisak utiee na snagu motora i ukoliko je
visi, to je i snaga veea, Medutim, motor moie da
podnese samo odredenu vrednost dodatnog priti-
ska jer povecanje pritiska u cilindru izaziva deto-
,I nativno sagorevanje. Ova pojava nastaje kad
smesa vazduha i goriva poCinjc neravnomerno da
sagoreva proizvodeCi veCi broj plamenih frontova
~~ u komori za sagorevanje umesto jednog koji
! mimo sagoreva. Kada se ovi plameni frantovi
sudare, cuje se ostar zvuk iIi fijukanje sto je znak
da je doslo do detonativnog sagorevanja. Ove
detonacije nalik na udarce cekicem mogu da iza-
zovu pucanje klipova, klipnih prstenova i glava,
kao i znatna osteeenja zaptivki cilindarske glave i
klipnjace. Zbog toga detonativno sagorevanje
treba izbegavati,
Da bi se ograniCio ukupni dodatni pritisak i da
cama, u turbo punjac se ugraduje regulacioni
uredaj, tzv. rasteretni venti!. Ovaj ventil se sastoji
iz opruge na kojoj se nalazi poklopac poveza!} sa
membranom koja je osetljiva na pritisak. eim
dodatni pritisak pocne da se pribliiava maksimal-
noj vrednosti, otvara se ventil i propusta izvesnu
koliCinu izduvnih gasova koja obilazi turbinsko
k"jo, Ovo sprecava suvise brzo okretanje tu"rbin-
skog kola i odriava dodatni pritisak u predvi-
denim granicama.

•
@
"'"
~
D
e'
rif

I j

Ii
1',>

Turbo punjac je kompresor koji pokrecu izduvni gasovi. Zagrejani

izduvni gasovi (I) se odvode kroz kuciSte turbine (2) gde okrecu
turbinsko kolo. Osovma spaja turbinsko kclo sa kompresarom (3) koji
ubacuje vuzduh u molar kral usisni vod (4).

209

SISTEM ZA DOVOD GORIVA
CD GIUYili delay! turbo punjaea: (1) kuCiste, (2) [urbina koju pokrccu
izduvni gasovi, (3) kolo kompresora, (4) mehanizam za regulisanje
rada rasteretnog vcntila i (5) membrana za reglllisanje rada
rosleretnOg venti]a,
Detonativno sagorevanje moie da se kontrolise
na nekoliko nacina. Kao prvo, stepen kompresije
kod turbo motora je obicno 8: 1 iii manji, iako
neb proizvodaCi izraduju' motore sa stepenom
kompresije koji iznosi oak 9: 1. VeCina elektron-
skih sistema za upravljanje motorom koristi sen-
zor na turbo motorima. Ovaj senzor reaguje na
zvuene vibracije koje proizvodi detonacija. Signal
se zatim salje kompjuteru koji regulise paljenje
sve dok detonacije ne prestanu.
Mere predostroinosti kod turbo punjaca
Zbog velikog broja obrtaja pri kojima turbo
punjab rade, podmazivanje lezajeya turbine je od
izuzetne vainosti. Ulje koje se koristi za turbo
motor treba da bude mazivo vrhunskog kvaliteta
210
..
i
i
.~
il
I .1
~1
fl',
,~
kakvo preporucuJe proizvodae iIi cak bolje.
Takode se preporucuje zamena ulja posle pre de-
nih 5000 km, zato sto temperatura u kuCistLi turbo
punjaca ponekad moie da premasi 150 "C. Na
taka visokim temperaturama, ulje u motoru paCi-
nje da oksidise i stvara naslage cadi koje stetno
uticu na podmazivanje.
PriIikom promene ulja i preCistaca, sistem
treba ukljuciti pre startovanja tako sto se motor
stavi u pogon oko 10-15 sekundi, a provodnik
kalema uzemlji, odnosno skine se kabl za sveCice.
Ovo ce spreciti suvo startovanje sto inaee moze da
osteti lezajeve osovine turbo punjaca.
Sto se tice same yoznje, nikada ne startujte
turbo motor i ne opterecujte ga suvise pre nego
sto se ulje zagreje. Kada iskljucujete motor,
pustite ga da radi na praznom hodu najmanje 15
sekundi kako bi turbo punjac mogao da uspori.

Cim motor prestane da radi, pritisak ulja opadne.
Ako se turbo punjac i dalje okreee velikom brzi-
nom, leiajevi mogu brzo da ostanu bez ulja i da se
ostete. Zbog toga, nikada ne dodajte motoru pun
gas ako nameravate da ga iskljuCite. Neki tipovi
turbo punjaca imaju dodatno kolo za hladenje
vodom kako bi se produzio vek lezajeva.
Otkrivanje kvarova turbo punjaca
Postoje tri glavna problema sa kojima se mozete
susresti kod motora sa turbo punjacem: buka,
suvise visok i suvise nizak dodatni pritisak. Kada
se cuju struganje i grebanje, znaCi'da su lezajevi
istroseni iIi osteeeni i da u turbinsko kolo tare 0
kuCiste. Ovo ee smanjiti broj obrtaja turbine i
dodatni pritisak. Resenje je zamena turbo pu-
njaca.
Suvise visok pritisak dovodi do detonativnog
sagorevanja. Pod pretpostavkom da problem nije
nastao usled preranog paljenja ilili neispravnog
senzora, najverovatniji uzrok je neispravan raste-
retni ventil. Probusena membrana rasteretnog
ventila, olabavljen iIi zapusen cevovod rasteret-
nog ventila iIi naslage rae iIi ugljenika u kuCistu
rasteretnog ventila mogu da sprece njegovo otva-
ranje. Najlaksi nacin da se otkrije da Ii rasteretni
ventil radi ispravno jeste da se jednostavno
posmatra poluga dok neko dodaje motoru pun
gas. Ako se ne pokrece, skinite rasteretni ventil i
pokusajte rucno da pokreeete polugu da vidite
kako radio Membrana rasteretnog ventila se moze
proveriti da ne propusta pomocll fuene vakuum--
pumpe. Ako je membrana rasteretnog ventila
defektna, treba je zameniti novom. Montiranje
rasteretnog ventila koji se otvara na visem dod at-
nom pritisku moze da poveea snagu ali takoae
moze da premasi sposobnost motom da podnese
taj pritisak.
Nedovoljan pritisak moze da bude prouzroko-
van time sto regulacioni poklopac rasteretnog
ventila ostajeotvoren iIi se turbina sporo okrece.
Pod ovim se podrazumeva turbo punjac ciji su
lezajevi pohabani iIi osteeeni. u tolikoj meri da
sprecavaju turbo punjac da postigne puni broj
obrtaja iii da kolo turbo punjaca zapinje 0 kuCiste.
Sve sto ometa slobodno okretanje turbine sma-
njiee pritisak i performanse motora. Da biste ovo
proveriIi, skinite dovodni iii odvodni vod kompre-
sora. Baterijskom lampom osvetlite kuCiste i pro-
verite da Ii ima znakova trenja iIi osteeenja kola
kompresora. Prljavstina i otpaci mogu ponekad
da prodru u sistem i da ostete kolo. Ako sve
L
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
izgleda ispravno, pokusajte da okrenete turbo
punjac rukom. Treba da se okreee slobodno i
ravnomemo. Ne bi trebalo da se pojavi zazar ako
pokusate da gumete tocak napred-nazad (predvi-
dene tolerancije su u rasponu od 0,025 do
0,075 mm).
Zamena turbo puujaca
Ako vam je turbo punjac osteeen, pohaban iii
neispravan, mozete ga i sami zameniti. U osnovi,
ovaj posao ukljucuje odvrtanje vijaka i skidanje
starog turbo punjaca i montiranje novog. Oba-
vezno upotrebite nove zaptivke i pritegnite sve
vijke u skladu sa preporukama proizvodaca.
Pazite da prljavstina, otpaci iIi ostaci stare zap-
tivke ne upadnu u kanale turbo punjaca posto bi
to moglo da osteti nov uredaj. Ne zaboravite da
ponovo dodate ulje.
Kompjuterska
regulaeija matora
istemi sa kompjuterskom regulacijom rada
S motora nalaze se u sirokoj primeni kod veCine
automobila iz 1981. go dine i novijeg datuma,
mada mogu da se naau i kod nekih ranijih tipova
vozila. Proizvodaci automobila preSli su na komp-
jutersku regulaciju rada motora u cilju sniiavanja
emisije izduvnih gasova i bolje ekonomicnosti pri
sagorevanju goriva. Ovi sistemi se smatraju
daleko superiomijim u odnosu na mehanicke i
vakuumske sisteme posto kompjuter moze gotovo
trenutno da reaguje na izmenjene uslove rada.- On
to postize sa daleko veeom preciznoseu i tacnoseu
nego uredaji sa mehanickim komandama. Sta
vise, kako ne postoje mehanicke komponente
koje se habaju, odriavanje je smanjeno, a pouz-
danost poboljsana.
Kompjuterska regulacija rada motora koristi se
za kontrolu tri glavna sistema motora: za gorivo,
paljenje i izduvne gasove. StaIn om prom en om
odnosa mesavine vazduh-gorivo bilo pomocu
solenoida za kontrolu mdavine u karburatoru bilo
promenom trajanja impulsa ubrizgavanja goriva
moze se odriavati najbolja mesavina u svim rad-
211
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
nim uslovima u cilju postizanja performansi, eko-
nomicnosti i niskog nivaa izduvnih gasova.
Kompjuter takode prati vreme trajanja varnice,
po potrebi ga produzava iIi sleracuje. Konaeno, on
vrsi regulaciju ukljucenosti odredenih uredaja za
kontrolu izduvnih gasova taka da ne ometaju
zagrevanje motora niti pogonske performanse.
Sustinu sistema sa kompjuterskom regulacijom
rada .motora oCigledno predstavlja kompjuter,
mali mikroprocesorpo funkciji i konstrukciji sli-
can personalnom kompjuieru. Kompjuter se
testo naziva elektronski komandni modul (ECM).
Kompjuter maze da prati dvanaest i vise funkcija
motora preko svojih senzorskih elemenata. Funk-
cije koje se prate su: temperatura rashladnog
fluida motora, polozaj komande gasa, pritisak u
usisnoj grani motora, atmosferski pritisak, tempe-
ratura llsisanog vazduha, sadrzaj kiseonika u
izduvnim gasovima, napon akumulatora, brzina
vozila, ukljuCiYanje kompresora klimauredaja.
izbor stepena prenosa, pritisak turbopunjaea
(sarno kod motora sa turbopunjacem), broj obr-
taja motora i. kod nebh, eak i ukljuCivanje
papuee koenice. Kod mnogih motora sa turbopu-
njaeem postoji i senzorski element kojim se
otkriva detonacija u motoru.
Na bazi podataka dobijenih od senzorskih ele-
menata kompjuter proracunaya optimal an odnos
mesa vine vazduh-gorivo za konkretne uslove
fada, vreme trajanja varnice, kao i koje uredaje
za kontrolu izduvnih gasova treba ukljuciti. Kod
sistema sa rucnim komandama kompjuter kontro-
lise i brzinu u praznom hodu. Kod karburatorskih
motora koristi se mali dodatni. stepenasti motor
kojim se otyara ili zatvara komanda gasa, dok kod
matora sa ubrizgavanjem goriva malim motorom
se otvara iIi zatvara rasteretni ventil za vazduh.
Uredaji za kontrolu izduvnih gasova, koji se
obieno vezuju za kompjuter, obuhyataju ventil za
recirkulaciju izduvnih gasova, posudu s drvenim
ugljem i odvodni ventil vazdusne pumpe. Na pri-
mer, kompjuter nece dozyoliti otyaranje ventiia
za recirkulaciju dok se motor ne zagreje i ne radi
iznad brzine praznog hoda. Otvaranje ovog ven-
tila dok je motor hladan iIi u praznom hodu
izazvalo bi neujednaeen rad motora. Kompjuter
takode omogucava da se posuda sa drvenim
ugljem oCisti od para goriva dok je motor jos
topao i radi pri ekonomienoj brzini. Kompjuter
takode mora da regulise rad vazdusne pumpe
tako da vazduh usmeri prema izdivnoj grani
motora ili u pravcu katalitiekog konvertora.
Kod auto mobil a s automatskim menjaeem i
uredajem za deblokiranje toekova, kompjuter ce
212
I
I
pratiti brzinu vozila i ukljucivati elektromagnet za I
deblokiranje toekoya kada vozilo dostigne una- j
pred utvrdenu brzinu.
Kako kompjuter donosi odluke i vrsi proracune
utvrduje uredaj koji se ponekad naziva PROM
(uredaj sa memorisanim programom). PROM
signalizira kompjuteru kako da kontrolise razli-
cite funkcije motara na bazi kompleksnog spleta
okolnosti. Ustvari, napravljen je programkoji
kompjuter treba da prati, tako da u svakom tre-
nutku »zna« sta treba da uradi. Kompjuterski
PROM uredaj program ira proizvodae vozila za
konkretnu namenu. Parametri k:ao sto su: veliCina
motera, sistem za gorivo, prenosni odnos trans-
misije, tip i model vozila, uslovi primene vozila u
odnosu na nadmorsku visinu i priboI'direktno
zavise od toga kako je PROM uredaj programi- .1
ran. Postoji na stotine razliCitih PROM uredaja i
svaki nosi svoj broj. Ukoliko biste ikad morali da
zamenite kompjuter u vasem vozilu proverite da Ii
je ono opremljeno pravim PROM uredajem jer
ukoliko montirate pogresan uredaj performanse
vozila ce biti slabije.
Elektronsko kolo i povratna sprega kompjutera
Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada
motora imaju dva osnovna nacina rada: U otvore-
nom i zatvorenam kolu. Kad startovanja i zagre-
vanja met ora sistem radi u otvorenom kolu. Rad
u otvorenom kolu znaci da kompjuter ne regulise
mesayinu vazduh-gorivo jer je (1) motor jos hla-
dan i potrebna mu je bogata mesavina kako bi
neometano radio u praznom hodu, i (2) senzor za
kiseonik jos nije dovoljno zagrejan da bi bio u
stal}ju da emituje povratni signal.
Cim senzor za kiseonik dostigne temperaturu
od oko 300 'C, pocinje da emituje naponski signal
koji regulise koliCinu kiseonika u izduvnim gaso-
virna. Sto je naponski signal jaeilvisi, to. je mesa-
vina bogatija. Kompjuter tada koristi OYU infor-
maciju kako bi izvrsio potrebne korekcije mesa-
vine vazduh-gorivo. U radu se dogada sledece:
ukoliko senzor za kiseonik pokazuje bogatu
mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju razblazi-
vanjem mesavine; ukolika senzar za kiseonik
pokazuje siromasnu mesavinu kompjuter vrsi
kompenzaciju obogaCivanjem mesavine. Idealni
odnos mesavine je 14,7: 1, tako da brzim prebaCi-
vanjem mesavine sa boga~e na siromasnu prose-
can odnos mesa vine vazduh-gorivo odrzava se
priblizno na idealnom nivou. Ovaj proces reguli-
sanja sadriaja kiseonika u izduvnim gasevima i
 SISTEM ZA DOVOD GORIVA

Osnovni elementi sistema sa kompjulerskom reguJacijom rada motora: (1)

senzor broja obnaja (brzine) motora, (2) senzor temperalure rashladnog
Ouida. (3) uredaj za regulisanje isparenja. (4) eiektronska !;:ol1!fo!a gonya, (5)
.:' sistem isparenja goriva, (6) senzor za vakuum motom, (7) sistem za vazduh sa
kompjuterskom kontro!om, (8) senzar polozaja gasa, (9) sklap senzorskog
e!ementa za sadrtaj kiseonika, (10) kompjuler, (11) vod dijagnostickog
aktivatora, j (12) kompjuter za regulisanje paljenja,
Kad kampjuter otkrije kvar. Jampica "Pravera motam" trebalo bi da se upaJi,

!
j 1 menjanje odnosa mesavine vazduh-gorivo naziva
I se radom u zatvorenom kolu. Drugim retima,
kompjuter koristi povratni signal senzora 0 sadr-
zaju kiseonika u izduvnim gasovima za kontrolisa-
nje mesavine.
Kod motora opremljenih karburatorima sa
povratnom spregom kompjuter menja odnos
mesavine vazduh-gorivo brzim atvaranjem i
zatvaranjem uredaja za dovod goriva koji se zove
solenoid za kontroiu meSavine. Ovaj uredaj se
moze ukljucivati i iskljucivati deset puta u
sekundi, a odnos vremena iskljucenja prema vre-
menu ukljucenja odreduje kvalitet mesavine. Sto
je uredaj duze ukljucen to je mesavina siromas-
nija. Cikliziranje solenoida za kontrolu mesa vine
maze se oCitati obicnim tahornetrom, s tim sto se
vrednosti mesavine goriva cesto izrazavaju u
broju stepeni. Bogata mesavina ce imati nisku
vrednost, dok ce siromasna mesavina imati visoku
vrednost.
Zbog moguCih razlika u sistemima za regulisa-
nje rada motora od jednog do drugog proizvodaca
i promena koje se na njima vrse iz godine u
godinu bitno je raspolagati najnovijim infarmaci-
jama prilikom pokusaja otklanjanja kvarova iIi
servisiranja jednog od ovih sistema.

213
SISTEM ZA DOVOD GORIVA

CD

@
@

Glavne komponente fordovog sistema EEC-IV: (1) madul Zll paljenje (2)
solenoid tennoaktivatora, (3) venti! uredaja za recirkulaciju izduvnih gaSova.
(4) dcktronski sklop regulacije [3da motara, (5) relej snage, (6) scnzor
priti,ska u motam, (7) scnzar atmosfcrskog pritiska. (8) scnzor temperature
ulaznog vazduha, (9) pokretllc i senzorski dement venti!a un:daja za
rccirkulaciju izduvnih ga.mva, (10) scnrar polozaja radilice, (11) senzor
poloiaja gasa.

Otklanjanje kvatova zorenje predstavlja upaljena kontrolna lam pica

VeGina sistema sa kompjuterskom regulacijom
rada motora poseduje odreden stepen samodija-
gno'sticiranja koji omogucuje kompjuteru da
otkrije krupne greske u funkcionisanju senzorskih
elemenata motora, komandnih kola, pa oak i
samog kompjutera. Kada se problem Dtkrije upo-
214
motora iii slieno svetlo na komandnoj tabli auto-
mobila. Kod mnogih (ali ne i svih) sistema greska
se evidentira kao sifra (kod) kvara u memoriji
kompjutera koja odgovara konkretnoj greSci na
motoru.
Kod sistema sa kompjuterskom regulacijom
rada motora kao sto su oni kod veCine vozila
 SISTEM ZA DOVOD GORIVA

proizvodnje General Motors mogu se oCitati sifre
I, kvara prikljuCivanjem dijagnostickog uredaja
ispod komandne table automobila i odbrojava-
njem treptaja lampice. Postoje i specijalni ispitni
uredaji kod kojih .se sifra kvara regisrruje kao
dvocifren broj. Ovi uredaji takode omogucuju
pracenje rada veCine senzorskih elemenata
motora i prekidaca dok je automobil u voznji.
I. Prisustvo iIi odsustvo sifre kvara ne znaCi uvek
da problem postoji niti da je motor ispravan.
Ponekad »iazne« sifre kvara mogu da se aktiviraju
posle izvesnih vrsta servisnih usluga, poremecaja
u elektricnoj instalaciji iIi cak primenom pogreS-
nog po stupka startovanja. Pojava sifre kvar~.
stoga ne mora neophodno da znaC; da u sistemu"
stvarno postoji neki problem. S druge strane,
Cinjenica da nema memorisanih sifara kvara ne
znaCi ni da sve radi savrseno. Kako je vee napred
pomenuto, sis tern samodijagnosticiranja unutar
kompjutera konstruisan je tako da otkriva krupne
kvarove u funkcionisanju. On) recimo, neee
otkriti lose podesen senzorski eleinent polozaja
komande gasa, senzor za sadrzaj kiseonika u
izduvnim gasovima iIi neispravan senzar za
atmosferski pritisak. On isto tako ne moze· da
otkrije probl"me "izvan« elektronskog kola
sistema kao sto je neispravna brizgaljka za gorivo,
lose podden karburator, itd.
Kada se utvrdi sifra kvara preporucuje se
po stupak ocitavanja i zapisivanja sifre, a zatim
brisanje memorije kompjutera izvlacenjem osigu-
raca iIi iskljucivanjem kabla akumulatora s tim da

o
/

Glavne'kompom:nte krajslerovog sistema sa kompjutcrsko reguJacijom

rada motom: (1) clavae razvodnika paljenja, (2) prikljucak davaca za
rcgulisanje paljenja, (3) sistem za dovod svdeg vazduha. (4) senzor
temperature rashladnog fiuida, (5) kompjuter za kon!rolu rada svecica,
(6) prekidac za reguli~1lflje praznog hoda, (7) pretvarac signaia poJozaja
leptira karburarora. (8) b<llustni otpornik.

215
SISTEM ZA DOVOD GORIVA
i kontakt-kljuc bude iskljucen. Da bi se utvrdilo
da Ii je sifra kvara lazna iIi se mozda radi 0 sifri
zaostaloj iz neke ranije popravke. treba provozati
kola i videti da Ii se ponovo javlja ista sifra kvara.
Ukoliko je to slucaj to onda zahteva dalje ispitiva-
nje. Znacenje' svakog broia sifre kvara moze se
naCi u prirucniku. Ovde treba voditi racuna da isti
broj sifre maze imati razliCita znacenja zavisno od
godine izrade i tipa automobila, pa stoga treba
proveriti da Ii se koristi pravi prirucnik. Zatim
treba pratiti uputstvo korak po korak, kako bi se
tacno locirao izvor problema. Preskakanje pojedi-
216
._----_.
J
nih faza ili ne pracenje uputstava doslovno,
gotovo sigurno dovodi do netacne dijagnoze.
Napomena: Sistem za regulaciju rada motora
vozila smatra se delom komoleta za kontrolu
izduvnih gas ova pa je stoga obuhvacen garanci-
jom proizvodaca koja vazi 5 godina 180.000 km a
odnosi se na izduvne gasove. Ova garancija vaii
za sva vozila prodata u SAD od 1981. godine.
Prema uslovima garancije korisnik polaze pravo
na besplatne popravke kvarova kod ovlascenog
prodavca/servisera u toku Citavog garantnog
roka.
I
-
i=
!If
t'
SISTEMI ZA
KONTROLU
IZDUVNI·H
a bi se bolje shvatili razlozi za uvodenje kon-
Otrole izduvnih gas ova kod automobila i danas-
nju situaciju potrebno je baciti brzi pogled unazad
na pocetke uvodenja kontrole izduvnih gasova.
Sve do kraja sezdesetih godina uCinjeno je malo
na ogranicavanju kolicine zagadivaca koje su
automobili izbacivali u atmosferu. U pocetku
istorije automobila nije se obracala posebna paz-
nja na pitanje aerozagadenja. Ali kako je broj
vozila u SAD premasio cifru od 100 miliona, a
gradovi postali zaguseni saobracajem, kvalitet
vazduha u mnogim grads kim podrucjima postaa
je ozbiljan problem. Izraz "smag" pot ice iz Las
Andelesa zbog njegavog poloiaja u planinskam
basenu gde vazduh teii da se gamila nad gradom,
pa ne iznenaduje Cinjenica da je Kalifornija bila
prva driava koja je donela zakansku regulativu
kojom se zahteva od proizvodaca automobila da
kontrolisu izduvne gasove iz vozila.
Sve je vise naucnih dokaza koji ukazuju da je
automobil jedan ad velikih izvora aerozagadenja i
jacanje pokreta za zastitu iivotne sredine, zacetog
na univerzitetima, skrenulo je painju javnosti na
ovo pitanje. To je dovelo do donosenja zakona 0
zastiti vazduha u mnogim zemljama sveta, uz
sprovodenje obavezne kontrole izduvnih gasova.
ProizvodaCi automobila su se ogorceno protivili
tvrded da se novi standardi neee moCi zadovoljiti
i da ee takvi standardi poveeati cenu novih vozila.
Medutim, 1973. godine, industrijaje doZivela naj-
teiu krizu od II svetskog rata. Arapski petrolejski
, embargo poremetio je snabdevanje benzinom i
doyen do vrtoglavog porasta cena goriva. Vozace
i je zahvatila panika, a u mnogim zemljama dono-
t,
seni su propisi0 prosecnoj potrosnji goriva, sto je,
naruCito u SAD, primoralo proizvodace automo-
bila, da proizvode ekonomicnija vozila koja trose
manje goriva. Proizvodaci su se ponovo zestoko
pobunili tvrdeei da ce biti nemoguce zadovoljiti
standarde 0 kvalitetu vazduha i ekonomicnoj
potrosnji goriva, ali su ipak uspeli u tome. Medu-
tim, to nije bilo nimalo lako, a promene koje su
nastale dovele su do revolucije u tehnologiji auto-
mobila.
Osnove kontrole izduvnih gasova
U roku od sarno nekoliko godina proizvodaci
automobila presli su sa jednastavna dagradenih
uredaja za kantrolu izduvnih gasova do sloienih
sistema za kontrolu goriva, paljenja i izduvnih
gasova. Neki od prvih sistema za kontrolu izduv-
nih gasova bili su i glomazni i nepadesni pa je
reakcija kako profesionalnih mehanicara tako i
amatera bila jednostavno uklanjanje citavog
"krsa za kontrolu zagadivanja« sa matora. Mada
je ovakva taktika moida reSila neke probleme
voznje i dovela do poboljsanja ekonomicne
potrosnje goriva kod nekih vozila iz 1973-74.
godine, promene u tehnologiji izrade vozila
dovele su do spajanja sistema za gorivo, paljenje i
izduvnih gas ova u jedan komplet »paket« sto je
oteiavalo popravke na jednom sistemu bez posle-
die a po dnige sistema. U Sjedinjenim Drzavama,
na primer, da bi se pomoglo onemoguCila inter-
vencija na pojedinim sistemima, ustanovljene su
velike kazne za profesionalne mehanicare koji se
217

L -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ [
uhvate u menjanju sistema kontrole izduvnih
gasova. Neke dr±ave i gradske opstine donele su i
zakone kojima se kaznjava svako, pa i vlasnik
vozila, za uklanjanje bilo kojih uredaja za kon-
trolu zagadivanja. Doneti su i propisi za proizvo-
dace vozila kojima se zahtevaju izvesna po des ava-
nja karburatora i drugih delova »otpornih na
nedozvoljene intervencije«, kako bi se odvratilo
mehanicare od opravljanja uredaja za kontrolu
zagadivanja.
218
-------- ------- ..
i
~I
Krajnje resenje ovog problema, medutim, bilo
je donosenje program a 0 periodicnom pregledu i
ispitivanju vozila u podrucjima s najslabijim kvali-
tetom vazduha. Ispitivanjem izduvnih gasova,
otkrivana su vozila koja nisu zadovoljavala stan-
,
I
I
darde 0 izduvnim gasovima i zahtevano je od
njihovih vlasnika da izvrse potrebne popravke u I
duhu standarda. VeCina velikih ameriCkih grad-
skih podrucja sada ima takve programe.
Razlog za pruzanje ove kratke istorijske per-
I ~.~_ ___·_··________________________~S~I~ST~E~M~Z~A~K~O~N~T~R~O~L~U~IZ~D~U~V~N~IH~G~A~S~O~V~A
.. _;_F_--
rI__------------------------~--------------------------~--------~---------------------------------
r

Neki uredaji za kontrolu izduvnih gasov3. koji se koriste za

og,anieavanje acrozagadenja: (1) e1cktronsko paljenje, (2)
karburator Hi uhrizgavanje gOrlva 5 elektronskom regulacijom, (3)
uredaj xa regulisanje rada sveCica, (4) sigurnosni ventil
prepunjavanja, (5) separator isparenja-te~nostL (6) rezervoar za
goriYo, (7) uredaj Z3 cirkulaciju bCnZinskih i uljllih isparenja, (S)
urcdaj za zagrevanje vazduha, (9) ubrizgavanje vazduha ix
izduvne grane, (10) recirkulacija izduvnih gasova. (11) vazdusna
pumpa i (12) posuda s drvenim ugljem.

spektive je dvostruk: prvo, treba da pokaze dokle
se stiglo u relativno kratkom periodu. Mada
danasnja vozila nisu stoprocentno bez zagadenja,
ona dovoljno »Cisto« rade koliko je to ekonomski
i tehnicki prakticno moguce. KoliCina dva velika
zagadivaca iz izduvnih gasova automobila, ugljo-
vodonici (He) i ugljenmonoksid (CO), smanjena
je za 96 odsto u poredenju s motorima iz doba pre
uvodenja kontrole izduvnih gasova. Istovremeno,
kod danasnjih modernih sistema za reguIaciju
rada motora, kontrola goriva, paljenja i izduvnih
gasova ukomponovana je u jedan sistem kontrole
motora koji obezbeduje daleko superiorniju eko-
nomicnost u potrosnji goriva. Ovo, uz smanjenje
dimenzija vozila, dovelo je do dvostruko manje
prosecne potrosnje goriva automobila. Prosecna
potrosnja goriva pocetkom sedamdesetih godina
za americke proizvodace auto mobil a iznosila je
sarno oko 5,5-5,7 km po litru goriva, dok danas
iznosi 11-12 km po litru! Drugi razlog za prikaz
219
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
ovog kratkog istorijata je odbacivanje svake
pomisli da bi se neovlascenim intervencijama na
vozilu - sistemu za kontrolu izduvnih gasova
mogla poboljsati ekonomicnost potrosnje goriva,
iIi perform ansi vozila. Izuzev u slucaju nekoliko
vozila s pocetka sedamdesetih godina svaka neo-
vlascena intervencija verovatno ce pre stetiti nego
doprineti boljoj ekonomicnosti potrosnje goriva i
perforrnansi vozila. Kod danasnjih sistema za
,regulaciju rada matcIa nemoguce je vrsiti neo-
vlascene intervencije iii iskljuCivati neke uredaje
za kontrolu izduvnih gasava, a da se ne osteti
neka druga instalacija. Na primer, iskljuCivanjem
ventila za recirkulaciju gas ova abieTIo dolazi do
»zvizdanja« i detonacije. metcra pri ubrzanju.
Neovlasceno interv'enisanje nezakonito je u mnO-
gim zemljama za mehanicare-amatere i za profesi-
onalrie mehanicare, a ne treba zaboraviti da
vozilo podleze godisnjem pregledu kao deo pro-
grama ispitivanja izduvnih gasOV3. Uklanjanje
katalitickog konvertora fadi reduciranja pritiska
izduvnih gasova (do cega ne dolazi) moze da se
pokaze kao skupa greska, jer zamenaje skupa, a
vozilo neee proCi ispitivanje izduvnih gasova uko-
liko se na vozilu zahteva takav uredaj (kataliticki
konvertor) .
Osnovni zagadivaci
VeCina ljudi smatra da zagadivanje vazduhaod
automobila potice iskljucivo od izduvriih gas ova.
Postoje meciutim, tri vIste zagadivaca:
1. Benzinske pare lz rezervoara za gorivo j kar-
buratora
2. Sagoreli nusproizvodi i pare iz kartera motora
3. Izduvni gasovi
Benzinske pare iIi ispareni izduvni gasovi, kako
se jos nazivaju, sadrie niz ugljovodonika (HC).
Ukoliko se oni ispuste u atmosferu reaguju s
vazduhom i suncevim svetlom i proizvode smog.
Ispareni izduvni gasovi mogu da predstavljaju
veliki izvor zagadenja posto se emituju i posle
prestanka rada motora. Medutim, ispareni
izduvni gasovi uveliko su reducirani kao izvor
aerozagadenja zaptivanjem sistema za gorivo.
Rezervoar za gorivo i karburator vise ne ispustaju
gasove u atmosferu) vee se odvode preko creva Ii
posebnu posudu koja se obicno nalazi unutar
prostora za motor. Ovde se radi 0 posudi s drve-
220
nim ugljem i njena svrha je da sakuplja i akumu-
lira isparenja dok ih motor ne sagori.
Izduvni gasovi iz kartera mogu da budu jos
jedan veliki izvor zagadenja. Prilikom sagoreva-
nja goriva u cilindrima motora ogroman pritisak
koji se stvara pri sagorevanju izbacuje izvesnu
koliCinu izdu\'nih gas.ova i nesagorelog -gaTiva
pored klipnih prstenova. Ovo propustanje gasova
predstavlja veliki izvor zagadivanja ulja unutar
motora. Posto propusteni gasovi sadrze i veliku
koliCinu vodene pare mora se obezbediti neko
sredstvo za uklanjanje ovih gasova jer ce se ulje
brzo zagaditi i izgubiti svojstvo podmazivanja.
Nekad su gasovi iz kartera jednostavno ispustani
i
u atmosferu preko odvodne cevi i otvorene uljne
oduske. Ovaj sistem nije bio posebno efikasan i !
omogucavao je da velika koliCina zagadenja bude
ispustena u atmosferu. Uvodenjem uredaja za I
recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ovaj
problem je resen. Ovaj sistem je najpre primenjen
J
kod nekih kalifornijskih vozila 1961. godine da bi
1963. go dine postao standardni uredaj na svim
voziIima. Usmeravanjem otpadnih para iz kartera
prema llsisnoj grani motora ave pare su mogle da
se pan ova sagore u motoru pa su ovim sistemom
ne sarno eliminisane otpadne pare iz kartera kao
izvor aerozagadenja vee je i uveliko produzen vek
trajanja ulja. Pomocu vakuuma koji stvara
motora obezbeduje se konstantan protok svezeg
vazduha kroz karter koji vrsi usisavanje zagad-
ivaca i vlage. Ovim se produiuje vek ulja tako da
ono ne mora cesto da se menja.
U izduvnim gasovima postoje nekoliko velikih
zagadivaca sa kojima se treba upoznati. Ugljovo-
donici (HC) u sustini predstavljaju nesagorene I
,
pare goriva i ulja koje mogu da poticu od nepode- ~
senog paljenja, sagorevanja ulja iii drugih
mehanickih problema u motoru iii sistemu za
gorivo. Ugljovodonici sami po se,bi nisu direktno i
toksicni, mada su neka istrazivanja pokazala da .~
imaju veze s nekim vrstama raka. Glavni problem
u vezi s ugljovodonicima lezi u Cinjenici da pred- I
stavljaju veliki izvor smoga. Ugljovodonici u ~
reakciji s vazduhom i suncevim svetlom formiraju
razna sekundarna hemijska jedinjenja i time
pomazu stvaranju smoga.
Opasan zagadivac iz izduvnih gasova je i
ugljenmonoksid (CO). Ugljenmonoksid je nuz-
proizvod nepotpunog sagorevanja. Poviseni nivo , i
sadrzaja ugljenmonoksida javlja se kada u komori '~
za sagorevanje ima suvise goriva, a nedovoljno
kiseonika. Bogata mesavina vazduh-gorivo,
zacepljen preCistac za vazduh iIi zaglavljen leptir
za vazduh mogu da doprinesu povecanoj emisiji
1=
~
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
f
ugljenmonoksida. U gljenmonoksid je vrlo opasan
I jer ga ervena krvna zmea apsorbuju 200 puta brze
nego kiseonik. Zato neispravan sis tern izduvnih
gas ova moze brzo da dovede do nesvestiee i smrti
ukoliko izduvni gasovi p'rodru u kabinu vozila.
Ugljenmonoksid je gas bez boje i mirisa i to ga
upravo Cini opasnim.
Ispustanje ugljovodonika i ugljenmonoksida
kontrolise se - regulisanjem mesavine vazduh-
gorivo s tim da on bude sto je mogu6e blizi
idealnom odnosu kako bi se obezbedilo Cisto
sagorevanje. Kataliticki konvertor je isto tako
vazan kontrolni ureoaj kojim se reduciraju ova
dva zagaClivaca. Konvertor je u sustini gorionik u
kome se kiseonik spaja s ova dva zagadivaca -j
pretvara ih u ug!jendioksid, bezopasan gas. i
vodenu paru koja se normalno izdise.
Druga grupa zagadivaca u izduvnim gasovima
su oksidi azota (NOx). U ovu grupu spada neko-
liko razlicitih jedinjenja kiseonika i azota koja se
stvaraju kada temperatura sagorevanja unutar
motora prede 1300 'c. Uko 78% zemljine atmos-
fere predstavlja azot (sarno oko 20% eini kise-
onik). Medutirn, unutar vrele komore za sagore-
vanje on stupa u reakciju s kiseonikom i stvara niz
hemijskih jedinjenja. VeCina oksida azota kao
jedinjenja su otrovna. Azotni oksidi stvaraju
crvenkasto-smedu izmaglicu koja lebdi nad
veoma zagadenim oblastirna. Azotnl oksidi
direktno izazivaju mnoge sigurne simptome aero-
zagadenja kao sto su glavobolja, suzenje i otezano
disanje. Postoje i dokazi koji sugeriraju da je
azotni oksid jedan od glavnih sastojaka hemijskih
)}kiselih« kisa, zajedno sa surnporom. Ispustanje
azotnih oksida nije eliminisano ali je znacajno
smanjeno sistemom recirkulacije izduvnih gasova.
Ventil za recirkulaciju izduvnih gasova vraea
malu kolicinu sagorelih izduvnih gas ova na usisnu
granu motora kako bi razblazio ulaznu mesavinu
vazduh-gorivo. Ovo snizava temperaturu sagore-
vanja i odrhva je ispod 1300 'Cna kojoj azotni
oksidi ne predstavljaju problem. Od 1981. go dine
kataliticki konvertor je postao ideo sistema za
kontrolu azotnih oksida. Noviji kataliticki kon-
vertori imaju i dodatnu komoru sa drug om vrstom
katalizatora koji razlaze azotne okside u manje
toksicna jedinjenja. Ova vrsta konvertora pone-
kad se zove i trosmerni konvertor iii oksidaciono-
-redukcioni konvertor.
Jos jedan zagadivae iz automobilskih izduvnih
gas ova je olovo. Rafinerije benzina davno su
otkrile da se dodavanjem malih kolicina tetraeti-
lolova poboljsava oktanska vrednost benzina
,
I
!
(sposobnost benzina da spreei detonaciju pri viso-
L -----------
koj kompresiji). Ovo ne sarno da je omoguCilo
proizvodaCima automobila da izgrade motore sa
viSim step en om kompre$ije i time ostvare veell
snagu i bolju ekonomicnost potrosnje goriva, vee
je omoguCilo rafinerijama da proizvedu kvalitet-
niji benzin iz sirove nafte slabijeg kvaliteta. Na
zalost, shvatilo se da olovo, kao i drugi teski
metali, mogu da se nakupe U organizmu i izazovu
niz oboljenja. lnzenjeri su takode otkrili da ben-
zin u kome ima olova moze da onesposobi katali-
ticki konvertor. Kako je kataliticki konvertor
smatran jedinirn prakticnim i ekonomicnim rese~
njem za preciscavanje izduvnih gasova ad ugljo-
vodonika i ugljenmonoksida, pocetkom sedamde-
setih godina ponovo je uvedeno koriseenje bezo-
lovnog benzina u novu generaciju uredaja za kon-
tralu aero zagadenja. Prakticno sva americka
vozila, izradena posle 1975. godine, konstruisana
su za koriscenje bezolovnog benzina, a sagoreva-
nje poolovljenog benzina kod ovih vozila ne sarno
da unistava kataliticki konvertor vee i senzorski
element za merenje saddaja kiseonika u izduv-
nim gasovima kod sistema sa kompjuterskom
regulacijom rada motora. Bezolovni benzin je
skuplji posto zahteva vise rafinacija kako bi se
postigla veea oktanska vrednost benzina, medu-
tim, s druge strane, u benzinu viSe nema olova
koje zagaduje zivotnu sredinu iIi prlja sveCice
motora. Ustvari, sveCice u matoru koji sagoreva
bezolovni benzin trajaee 3-5 puta duze od onih na
motoru koji sagoreva benzin sa olovom. Bezo-
lovni benzin maze se koristiti i kod starijih
modela vozila, medutim, izduvni ventili vero-
vatno nece trajati toliko dugo, posto kod veCine
motora starije izrade olova u benzinu je vrsilo
podmazivanje i hladenje gnezda izduvnih ventila.
Sistemi Z3 kontrolu izduvnih gasova
Predmet kontrole izduvnih gasova prilicno je slo-
zen. Da bi se kontrola pravilno obavila bio bi
potreban dvostruko veti prirucnik nego sto je
ovaj, pa cerna se stoga ograniCiti sarno na osnovne
sisteme koje mozete sami proveriti. Za detaljno
otklanjanje kvaTOva izriCito preporucujemo koris-
cenje prirucnika u kome je detaljno obraden
sistem za kontrqlu izduvnih gasova za svako kon-
kretno vozilo. Sto se tice sistema sa kompjuter-
skorn regulacijom rada motora tu je prisut"na
velika razlika menu proizvodacima automobila.
Ukoliko vam nisu dostupni pravi prirucnici ili se
ne oseeate sposobnim da opravku obavite sami,
onda je bolje da to prepustite profesionalcu.
221
 SISTEMZA KONTROLU IZOUVNIH GASOVA
Uredaj za
cirkulaciju
benzinskih
i uljnih
isparenja
Ala! i materijal
• Klesta
• Odvijac
• Univerzalni noz
• Kljuc
• Crevo uredaja
• Motorno ulje
• Ventil uredaja
• Odusni filter uredaja
p.riveoma
radu automobila i sagorevanju razvija se
korozivan gas. Pored toga, na svaki
litar sagorelog benzina stvara se preko litar vode.
U toku poslednjeg dela takta u procesu sagoreva-
nja u motorti, izvesna koliCina nesagorelog goriva
i proizvodi sagorevanja, na primer vodena para,
prolaze pored klipnih prstenova i odlaze u karter.
Do ovog »curenja« dolazi iz cetiri razloga, ito:
1. Visoki pritisci u komori za sagorevanje mo-
tara.
2. Potreban radni zazor klipnih prstenova u nji-
hovim lezistima. Kada ne bi postojao ovaj zazor
klipni prstenovi ne bi imali mesta za sirenje pod
uticajem toplote koja se normalno stvara pri radu
motora i ne bi pravilno zaptivali zidove cilindra.
3. Pomeranje klipnih prstenova u zljebovima u
kojima se zazori dva iii vise prstenova sabiraju.
Ovo je normalno stanje. Kako klipni prstenovi
nastave da se okrecu u svojim zljebovima stanje
ce se sarno po sebi popraviti.
4. Reduciranje dodirne povrsine zaptivanja posto
se klip krece gore-dole unutar cilindra.
222
7 -----,,-
Ovo »curenje« U karter matora testa se naziva
»produvavanje« i onO se mora ukloniti iz matora
pre nego sto se kondenzuje i u reakciji s uljern
pocne da stvara talog. Ukoliko do de do forrnira-
nja taloga kojl cirkulise s motornim uljem, doC! ce
do korozije i ubrzanog habanja klipova, klipnih
prstenova, ventila, lezajeva i drugih unutrasnjih
radnih del ova motora.
Kako do potpunog sagorevanja mesavine vaz-.
duh-gorivo nikad ne dolazi u motoru, »produva-
vanje« nasi sa scborn izvesnu koliCinu nesagore-
log goriva iz komore za sagorevan ja motora u
karter. Ukoliko se ovo nesagorelo gorivo ne I
!
ukloni doCice do razblazivanja ulja u karteru. Ulje i
razblazeno benzinom nece podmazivati motor
pravilno sto izaziva prekomerno habanje.
Gasovi iz procesa sagorevanja koji udu u karter
i
motora odstranjuju se iz kartera putem uredaja
koji koristi vakuum iz motora za propustanje
svezeg vazduha kroz karter. Ovaj uredaj naziva se
uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja.
Svez vazduh, koji odnosi stetne gasove, ulazi
kroz filter za vazduh na gornjoj straIJi karburatora
iii kroz posebni odusni filter koji se nalazi s unu-
I
trasnje strane kuCista filtra za vazduh.
Posto vakuum koji se koristi za rad uredaja
potice od usisne grane motora protok vazduha
kroz ovaj uredaj se kontrolise tako da varira u
zavisnosti od odnosa mesavine vazduh-gorivo koji
se ubacuje preko usisne grane kroz karburator. U
suprotnom, dodatni vazduh koji se usisava u
sistem, doveo bi do stvaranja siromasne mesavine
vazduh-gorivo. I,
Protok vazduha kroz uredaj regulise se venti-
lorn. Ovaj ventil, zajedno sa potrebnim cevovo-
dim a (metalne cevi iIi gurnena ereva) i usisni
odusni filter Cine uredaj za cirkulaciju benzinskih i
uljnih isparenja.
Ventil menja protok vazduha kroz uTedaj
pre rna radnom stanju motora, kao sto je prazan
hod, normal an rad, ubrzanje, itd. Sam ventil
sastoji se od spiralne opruge, ventila i dvodelnog I
I
tela koji su delovi umetnuti jedan u drugi. Dimen-
zije ventila, zategnutost opruge i unutrasnje
dimenzije variraju prema tipu motora da bi se
I
dobili ieljeni parametri protoka vazduha. Iz tog i
razloga, prilikom zamene ventila vazno je naba-
viti ventil koji je konkretno konstru.isan za taj tip . i
1
,I
I
motora.
Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih ispare-
nja ima tri vaine dobre osobine. Njime se elimi-
nisll stetni gasovi iz kartera motora llsmerava-
njem istih kroz usisnu granu motora. Njime se
takode smanjuje aerozagadenje tako da ovi gasovi
IP""""-
I I- SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
l----------~----------------~~~~~~~~~~~~~

I
11
~.
1

I.,

Tipitan uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih ispan:nja.

Vazduh ulazi kroz filter ZE vazduh. (1) Gasoyi IZ procesa
~gorevanja (2) ulaze u karter. Qdusni Wter (3) omogucuje
dn svez vazduh ude u karler, razblati gasoYe koji Ultim
prolazc hoz venti! (4) ispod leptira karburatora - (5) i
penovo se vracaju u m%r fadi sagorevanja.

223
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA

ne odJaze u atmosferu. Isto tako njime s~ pobolj-
sava ekonomicnost potrosnje goriva. Recirkuli-
sani gasovi unutar sistema predstavljaju sagorivu
mesavinu. Ustvari, ana postane gorivo za motor
kada Se doda mesavini vazduh-gorivo ko;a ulazi u
usisnu granu iz karburatora. ~ . ubacen kroz gumeno leziste na poklopcu ventila
Pre~a tome, ako uredaj ne radi dobra to skra-
cuje radni vek motora jer se stetni gasovi zadria-
vaju u motoru sto dovodi do korozije i brzog
habanja.
Razmotrimo detaljnije naCin rada uredaja. Naj-
pre, spoljasnji vazduh ulazi u kuCiste filtera za
vazduh kraz odusni filter uredaja u kuCiste
motora. On zatim ulazi u karter motora preko
cevi iIi gumenog creva provucenog kroz poklopac
ventila matara. Vazduh zatim cirkulise kroz kar-
tef matGTa i mesa se sa produktima sagorevanja.
Vakuurn iz usisne grane matora izvlaCi vazduh iz
kartera matora kIOZ venti! u usisnu granu motara.
lake je prikazana instalacija generalne prirode
svi uredaji ovog tipa rade U sustini na isti naein.
Zapazicete da je sam ventillociran u crevu iIi cevi 1
koja spaja poklopae ventila motora i prikljucak
vakuuma nn usisnoj grani ispod karburatora. I
Zavisno od konkretnog tipa motora stvarni polo-
zaj ventila ce biti razliCit. On moie da bude
motora iii moze biti postavljen bliie usisnoj grani
s gumenim crevima povezanim za svaki kraj ven-
tila. Ukoliko ste u nedoumici u pogledu lokacije
ventila na svom vozilu, obratite se nekom profesi-
onalnom mehanicaru iii osobi koja se u' to ra-
Zllme.
Obratite painju i na to kako svez vazduh ulazi
u uredaj iz kutista filtera za vazduh. Gumeno
crevo iIi cev·s jedne strane povezano je s kucistem
filtera za vazduh, a drugim krajem za motor,
obicno na poklopcu ventila. Cetvara i sestocilin-
dricni motori, sa linijskim rasporedom, imace
jedan poklopac ventila;
V6 i V8 motori imace dva, po jedan sa svake
strane.

fiI

Element! ventila urcdaja, prikazani u poprccnom preseku (slrclice

pokazuju prava~ protoka vazduhal. (1) kuCiste. (2) venti!, (3) klip, (4)
oprug,a, i (5) ispust.

Venti! rcg,u!ise prowk vazdub iz kartera u usisnu granu motor3.

224
i=
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
I ProizvodaCi automobila daju razlieite pre po-
ruke za servisiranje uredaja i zamenu ventila.
!vfedutim, opste pravilo vazi da treba vrsiti pro-
veru svakih 12 meseci iIi 20.000 km voznje. Isto
tako ventil treba menjati bar svake 2 gOdine iii
40.000 km voznje.
Ukoliko se vozilo krece po prasnjivim pute-
virna treba motor podvrgnuti duze radu u praz-
nom hodu iii ako obavljate uglavnom kratka
putovanja po hladnom vremenu. uredaj treba
tesce proveravati.
Mozda cete imati problema s ovim uredajem
ukoliko yam motor radi neravnomerna u praz-
nom hodu, ako otkrijete prisustvo ulja u kuCistu
filtera za vazduh, ako otkrijete curenje ulja na
bilo kom prikljueku creva iIi cevi unutar uredaja,
iii ako otkrijete tragove curenja ulja oko motora.
Isto tako, kada proverite nivo ulja u motoru i
utvrdite da je zamuljeno iii izgleda razblazeno
benzinom (oseea se po mirisu), verovatna se radi
o problemima u uredaju za cirkulaciju benzinskih
i uljnih isparenja.
Provera uredaja
Ukoliko je prisutan bilo koji od nap red opisanih
simptoma treba da se izvrsi provera uredaja.
Kako se vrsi provera?
Napomena: Pre zamene ventila iIi creva posvetite
nekoliko minuta pregledu celokupnog sistema.
Utvrdite polozaj creva unutar sistema i mesto gde
je lociran venti!. Videcete da je jedno crevo pove-
zana za kuCiste filtera za vazduh i za motor na
poklopcu ventila. Ovim crevom prenosi se preeis-
cen vazduh iz filtera za vazduh do kartera. motora.
Tu je retko potrebno servisiranje izuzev provere
da Ii su prikljueci pritegnuti. Vod koji eini ovo
crevo nema nikakvih prepreka i u njemu nije
montiran venti!.
Zatim cete videti crevo povezano izmedu
poklopca ventila motora i prikljueka na usisnoj
grani motora taeno ispod creva karburatora. Ven-
ti! je ugraden kao dec ovog voda. Obieno ce
venti! biti ugraden na kraju creva kod poklopaca
ventila motora. Medutim, ventil ce uvek biti loci-
ran negde na ovom vodu. Posto se pare iz kartera
i drugi zagadivaCi usisavaju kroz venti! i creVQ u
i.
~ usisnu granu, prabJemi s ovim uredajem abieno
nastaju na ovom delu.
Na nekim gumenim crevima nalaze se obujrnice
za creve za cije je pritezanje ili popustanje
L~'''b", oo"j" ", "jei" M,'",'m, ,,""'
crevnih prikljueaka jednostavno se navlac; preko
ventila iii prikijucka na usisnoj grani motora.
Ukljucite motor i oslusnute da Ii ima pojave
ispustanja vakuuma na cre.vh uredaja. Ukbliko
creva ispusta cuce se sJaba sistanje. Zaustaviti
motor. Proveriti creva da nema naprslina iii bilo
kakvih tragova ostecenja. Posto uredaj mora da
bude hermetieki zatvoren kako bi radio efikasno.
crevo koje ispusta mora se zameniti. Dobro je
izvrsiti zamenu creva prilikom zamene ventila.
Eva kako se vrsl zamena creva.
1. Skinite crevo s oba kraja pomocu odvijaca. iIi
klesta ukoliko je crevo prievrSceno obujrnicom.
Ukoliko nema obujmice jednostavno povuCi
crevo i odvojiti ga od prikljucka. Skinite crevo.
2. Kupite crevo odredene duzine u. nekoj radnji
auto delova. Navesti tip i model vozila kod kupo·
vine. Na taj nacin dobicete crevo odgovarajuceg
pretnika. IIi, ponesite staro crevo i prema njemu
kupite crevo odredene duzine.
3. Ostrim univerzalnim nozern odsecite novo
crevo na istu duZinu kao creva koje ste skinuli.
4. Mantirajte novo creva obrnutim redosledom iz
taeke 1.
Ispitivanje ventila
Posta ste izvrsili vizuelnu proveru uredaja i zame-
nili osteceno crevo sledeCi korak predstavlja pro·
veru ventila. Evo >kako se ona vrsi.
1. Dignite haubu i skinite kuCiste filtera za vaz-
duh prema uputstvima iz odeljka »Servisiranje
filtera za vazduh« u ovom poglavlju. Za skidanje
navrtke poklopca kuCista filtera za vazduh mozda
ce vam biti potreban kljue iii kljesta.
2. Pregledajte prostor u podnozju karburatora.
Tu treba da se nalazi crevo preenika oko
15-20 mm. Ventil treba da bude lociran pri kraju
ovog creva uz karburator iii na drugom kraju koji
ulazi u poklopac ventihi motora kroz gumeno
lezi';te.
3. UkljuCite motor i pustite ga da fadi u praz-
nom hodu.
225
~S~IS~T~E~M~ZA~K~O~N~T~R~O~L~U~I~Z~D~U~V~N~IH~G~A~S~O~V~A____-_'~--_--'_"'__~~"_'_-_-_"____~____====\
1
.~

Ventil (1) moie da sc ugradi na kraj creva (2). Na kucistu motora (3),
ugradcflo je gumeno leziste (4), kao sto je prikazano nn slid. Kod nekih
tipava vozila venti! se ugraduje bliie llsisnoj grani motora.

4. Prstima uhvatite crevo povezano s ventilom.
Ukoliko ventil cadi cucete kako se gubi zvuk rada
motora u praznom hodu. Ukoliko broj obrtaja
motora u praznom hodu opadne, pev sistem i
venti! rade na zadovoljavajuCi natin. Zaustavite
motor i zamenite kuCiste filtera za vazduh.
5. Ukoliko ne osetite opadanje brzine (broja obr-
taja) motora, zamenite venti!.
Zamena ventila
Ukoliko ventil mora da se zameni, evo kaka se to
radi.
226
1. Utvrditi gde je lociran ventil, kako je to objas-
ojeno u ranijem tekstu.
i
I
2. Odvojite crev~ od ventila. Ovo se moze postiCi
jednostavnim povlacenjem creva s ventila iIi ski- ~,
danjem obujmice creva pomocu klesta iii odvrtke
a zatim povlacenjem creva s ventila.
3. Ukoliko je ventillinijski postavljen upotrebiti
za njegovo skidanje klesta iIi jednostavno povuc;
creva zavisno od vrste crevnog prikljucka. Uko-
liko se ventil nalazi u gumenom leiistu na poklo-
pcu ventila motora skinuti ga pomocu kljesta. Da
bi se odvojio od leiista treba ga prodrmati neko-
liko puta.
 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA

Napomena: Ukoliko bi se leziste izvuklo zajedno
s ventilom mozda bi bilo tesko da se vrati na svoje
mesto. Podmazivanjem leiista motornim uljem
olaksace se njegovo vracanje na svoje mesto.
4. Kupite odgovarajuCi venti!.
5. Zamenite ventil sa novim, sledeCi obrnuti
postupak iz taeke 2 i 3.
6. Zamenite kuCiste filtera za vazduh prema
uputstvima lZ odeljka "Servisiranje filtera za vaz-
duh« u ovom poglavlju.
1. Skinite poklopac kuCista filtera za vazduh
pomocu klesta iii kljuea, po potIebi, kako bi se
skinula sigurnosna navrtka.
2. Skinite uloiak filtera za vazduh.
3. Klestima skinite stezni prsten za osiguranje
odusnog ventila.
4. Skinite odusni filter.
5. Kupite nov odusni filter i montirajte ga obrnu-
tim redosledom montaze u tackama 1 do 4.

Zamena nloska odusnog !iltra

Kod veCine tipova vozila postoji i ulozak odusnog

filtra pev sistema. On se nalazi u kuCistu filtera
za vazduh. Ukoliko se na vasem automobilu
nalazi takav ulozak i on se treba periodieno
menjati. Proverite u prirucniku preporuke z:a nje-
govu zamenu. Eva kako se vrsi zamena uloska.

-0

U!oiak OdUSflOg filtera (1) moie se montirati u kuCistc (2). Skinite driac
(3) koji nosi odusku (4) i crevo (5) sa ku6sta kako bi se osi6bodio sklop.

'L
227

. ..... . .•.
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
Uredaj za
regulisanje
isparenja
redajza regulisanje isparenja konstruisan je
U tako da sprecava ispustanje para goriva u
atmosferu. Pare IZ rezervoara za gorivo i karbura-
tora ispustaju se u posudu za sakupljanje ispare-
nja, gde ih kristali drvenog uglja sakupljaju. Kri-
stali deluju kao sunder koji upija isparenja. Prili-
kom startovanja motora svez vazduh cirkulise
kroz posudu i Cisti ih od isparenja sadrzanih u
njoj. Isparenja se zatim usisavaju kroz usisnu
granu motora i sagorevaju u motoru. Ovaj proces
naziva se proCiscavanjem.
Mnogi uredaji za regulisanje isparenja konstru-
isani.su tako da sporije vrse proCiscavanje dok se
228
motor ne zagreje. U ovu svrhu na cevovod posude
moze se ugraditi elektromagnet iIi vakuumski
ventil za kontrolu prociscavanja. Kod kompjuter-
ske regulacije rada motora, kompjuter cesto regu-
lise ovu funkciju pracenjem temperature rashlad-
nog fluida matara.
Uredaj za regulisanje isparenja prakticno ne
zahteva nikakvo odriavanje iii servisiranje kod
veCine vozila. Na nekim vozilima periodicno se
mora menjati ulozak ftltra s donje strane posude s
drvenim ugljerri, medutim, vedna sistema danas
koristi zaptivenu posudu. Pogledajte u svom pri-
rucniku konkretne preporuke za servisiranje.
Prakticno jedino sto maze da se pokvari u
sistemu su naprsla, labava iIi pogresno postav-
Ijena creva, zacepljen odusni vod izmedu rezervQ-
aTa za gorivo i posude, iIi defektan ventil za
prociscavanje iIi komandni elektromagnet. U
veCini slucajeva necete znati da nesto nije u redu s
vasim vozilom posta kvar u sistemu normalno ne
utice na voznju. Ispustanje vakuuma moze da
dove de do slabog paljenja iIi oklevanje priIikom
I.
i.
Uredaj za rcgulisanje ispun:nj,! \'r~i zaptivnnje ~is!cm;1 za gorill(l,
ispan:nj~ 'odlazc u sabirnu posuuu iz kojc ,e knsnijc odllode i
sagorevaju u motom,
,
.I
 SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
ubrzavanja, iii da ventil za proCiscavanje koji se
I zaglavio U otvorenom polozaju omoguCi parama
goriva da kontinualno ulaze u motor sto doprinosi
neravnomernom radu matcra u praznom hodu,
medutim, obicno nema simptoma kvara. Ukoliko
se zacepi odusni cevovod rezervoara za gorivo
mozda cete primetiti »sistanje« kad skinete poklo-
pac da biste nalili gorivo u rezervoar. 1'.1nogi
sistemi koriste poklopce za nalivanje goriva II
rezervoar opremljene opruznim ventilom za pro-
vetravanje rezervoara za gorivo u slucaju da dode
do zacepljenja.
Ureaaj za
Za!:lrevanj e
vca,zGluha
Alat i materijal
• Rucna vakuum pump a
Vi danasnji motori imaju termostatski kontroli-
S san uredaj za dovod toplog vazduha do preci-
staca za vazduh prilikom prvog startovanja
. motora iii prilikom voznje po hladnom vremenu.
Ovaj sistem ima ustvari dvostruku namenu. On
poboljsava zagrevanje motora u voznji po hlad-
nom vremenu obezbedujuCi potrebnu toplotu
koja pomaze isparavanju goriva, a time i smanje-
nju koliCinu ugljovodonika u izduvnim gasovima.
On takode omogucuje regulaciju mesa vine goriva
eime se smanjuje sadrzaj ugljenmonoksida i
poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva ..
Uredaj za zagrevanje vazduha sastoji se od
pokrivaca oko izduvne grane za predgrevanja vaz-
duha, sklopa cevi za odvod top log vazduha do
preCistaca za vazduh, otvor regulisan vakuu~om
radi utvrdivanja koliCine top log vazduha koja se
propusta u preCistac za vazduh, i senzorskog ele-
menta temperature unutar preCistaca za vazduh
kojim se regulise rad citavog sistema. Tempera-
turni senzorski element podesen je tako da vrsi
regulaeiju otvora kad god temperatura unutar
precistaca za vazdub padne ispod odredenog
nivoa, obicno oko 20-30 0c.
Kod prvog startovanja motara otvor je potpuno
zatvoren za spoljasnji vazduh. Say vazduh koji
dolazi u precistac za vazdub usmerava se preko
grejnog omotaca na izduvnoj grani matcra (gde se
zagreva) kroz kanal do precistaca za vazduh.
Posto se motor zagreje potrebno je manje
dodatne top late i temperaturni senzorski element
pocinje da redueira vakuum prema kontrolnom
otvoru. Ovim se omogucuje da vise spoljasnjeg,
hladnog vazduha dopre u preCistac za vazduh, a
manje predgrejanog vazduha. Konacno, kada se
motor zagreje i nije potrebna dodatna toplota,
temperaturni senzorski element zatvara dovod
zagrejanog vazduha 1sirom&otyara otyor za dovod
spoljasnjeg vazduha.
Nekoliko stvari moze da se dogodi na ovom
sistemu, a uticaj na voznju odmah je primetljiv.
Ukoliko do de do prestanka rada sistema (nema
dovoda toplog vazduha izmedu plasta izduvne
grane i preCistaca za v3zduh, kontrolni otvor
ostao otvoren, iIi je temperaturni senzorski ele-
ment u kvaru) zagrejani vazduh ne moze da dospe
do precistaca za vazduh. U periodu toplog vre-
mena ovo ne mora da predstavlja neki veti pro-
blem, ali za vreme hladnog vremena motor ce
verovatno nepravilno da racti u praznom hodu i da
»stuca« u toku ubrzanja, naroCito u periodu
zagreyanja. Hladan vazduh je mnago gusCi nego
topao pa na starijim tipovima vozilima koja
nemaju samopodesive karburatore iIi ubrizgava-
nje goriva promena gustine vazduha moze da
poremeti mesavinu vazduh-gorivo 5tO dovodi do
loseg paljenja usled siromasne mesavine.
Ukoliko dode do poremecenog funkeionisanja
zbog cega kontrolni otvor za vazduh ostaje zatvo-
Ten (vakuum motor u kvaru, ispustanje vakuuma,
iii temperaturni senzorski element u kvalu) tako
da u precistac za vazduh stalno dolazi topao vaz-
duh, moze da do de do detonacija i bogate mesa-
vine goriva u periodu toplog vremena. Problemi
ove vrste mogu stetno da utieu na tipove vozila
bez kompjuterske regulacije rada motora.
Odrzavanje i servisiranje sistema za dovod
zagrejanog vazduha predstavlja relativno osnovnu
stvar. Stanje vazdusnog kanala izmedu plasta
izduvne grane i preCistaca za vazduh treba peri-
odicno proveravati u pogledu zategnutosti i
defektnih mesta (naprsline).
Rad otvora za dovod vazduha moze se proveriti
skidanjem kanala za dovod spoljasnjeg vazduba
sa prikljucka precistaca za vazduh. Treba pregle-
dati unutrasnjost prikljucka. Otvor za dovod vaz-
229
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA

l
11
i
I
®
CD
--I----@

@
Elementi uredaja za zagrevanje vu<'.duha kod poprccno montinmog
malOra (strelica pokazuje pravac - napred), (1) spoijni vazdusni kana!.
(2) sklap precistuta za vazduh. (3) crevo l<l dovod vazduha. (4) ku6ste
fillcra za vazduh, (5) vakuum ereva, (6) OciUSDO crevo, (7) nosac
preCistaca za vazduh, (8) loplotni bna!. (9) stitnik. (10) izduvna graDll
matara, i (11) slitnik poklopca mown.'!.

o
®

i
,

CD
i~

Vazduh koji se zagrevu proiazi prcko izduvne grane motora (1) pod
poklopcem iii plaslom (2) ide vazdusnim kunalom (3) kroz olvor regulisun
temperaturom (4) zatim ulal! Il prcCistac za vazdah (5) nll PUIU do
karburatora (6), ReguHsanjc olvora zavisi od temperature unutar
precistaea za vazduh. Senzor propusla vakuum do mO!ora za rcguiis<lnje
Olvora (7) tek posto se motor zagreje.

230
(>*J'-
I .5ISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA

Vakuum u motoru za regulisanje olvora moze 5e provcriti

mcnom vakuum pumpom. On Ireba da drii vakuum ukoliko je u
dobrom stanju.

duha treba da bude u zatvorenom polozaju kada
motor ne radi, kada je motor hladan i kada je
spoljasnja temperatura ispod 25 T iii nesto visa.
UkljuCite motor i pratite sta se dogada. Ukoliko
je motor hladan, a spoljasnja temperatura nije
visoka, klapna ce nekoliko minuta ostati zatvo-
rena, a zatim ce poced postepeno da se otvara
kako se motor zagreva. Kada motor dostigne
norm aInu radnu temperaturu kontrolna klapna-
na otvoru treb" da bude sirom otvorena.
Ukoliko sistem ne funkcionise pravilno, rad
vakuum motor na otVOIU moze se proveriti
pomocu fUene vakuum pumpe. Ukoliko vakuum
postoji, onda je motor ispravan. U suprotnom
zameniti motor.
Temperaturni senzorski element maZe se pro-
veriti fla sliean naein. Mnogi senzorski elementi
konstruisani su tako da propustaju vazduh kada
su hladni, a vakuum kada su topli. Moracete da
proverite tacan temperaturni opseg senzorskog
elementa prema prifUcniku. Ukoliko senzor pro-
pusta vazduh bez obzira koliko je zagrejan onda
je v~rovatno u kvaru i treba ga zameniti.
Vakuumski cevovod koji propusta iii labavi
prikljucci predstavljaju ostale uobicajene kvarove
u ovom sistemu. Pregledati svako vakuum crevo u
celoj duzini pazljivo traieCi mesta naprsline iii
prekida. Pregledati prikljucke creva da Ii su labavi
iIi da Ii je crevo postalo krto od starosti. Zameniti
sva creva za koja se pokaie da propustaju, da su
ostecena iIi defektna.
231
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA

I
I
Recirkulacija I
izduvnih
gasova
Ala!,i ma!erijal

• Ruena vakuum pump a

• Malo rueno ogledalo
• Zicana cetka
• Kljucevi
• Ruena svetiljka

vrha uredaja za recirkulaciju izduvnih gasova

S je redukcija nivoa zagadenja oksidima azota
(NOx) recirkulacijom manje koliCine izduvnih
gasova preko usisne grane matora. Izduvni gasovi I
razblazuju mesavinu goriva i- pomazu snizenju
temperature sagorevanja do tacke u kojoj je stva-
ranje oksida azota ogranieeno.
Uredaj se sastoji od ventila_ vrste kontrolnog
ventila i cevovoda koji povezuje izduvnu i usisnu
granu motora. Sam ventil je prilicno jednostavan,
Venti! uredaja za fe\:"lrku!nciju izduvnih ga~ova. Priti~ak iz
mehanicki otvoreno/zatvoreni venti I. Vrh ventila izduvne gram~ motora (1) prolazi kroz kanal ventila (2) i podi±e
produzuje se u stezni element koji je obicno loci- sekundamu membranu (3) zatvarajuCi Q(vor za vakuum i otvara
ran na izduvnoj grani uz mali otvor. U normal- venti! (4).

nom polozaju ventil je zatVoren pomoeu opruge

sve dok vakuum koji deluje na membranu ventila
ne podigne ventil iz njegovog sedista i otvori
izduvni otvor. Vakuum iz matcra tada uvlaCi . ~
izduvne gasove u usisnu granu i razblazuje mesa- I
vinu goriva negde oko 6-10%.
Uredaj za recirkulaciju izduvnih gasova ne vrsi Mada je osnovni princip rada sistema u sustini

kontinualnu regulaeiju izduvnih gasova jer to
utice na performanse motora kao i propustanje
vakuuma. Zbog toga je ovaj sistem konstruisan
tako da se ne otvara u praznom hodu motora niti
u periodu zagrevanja motora. Komandno kolo
ventila konstruisano je tako da je dovod vakuuma
u sistem s gomje strane leptira karburatora i
sprecava otvaranje ventila dok motor radi pod
delimicnim gasom. Prekidae iIi elektromagnet
takode je ugraden u sistem i sprecava da vakuum
,
isti kod svih vozila, postoji znatna razlika medu
pojedinim sistemima. Neki su relativno jedno-
stavni dok su drugi prilicno slozeni. Razlike mogu
i
da budu prisutne u konstrukciji i lokaeiji ventila
kao i u komandnom kolu. U pogledu konkretnih
detalja 0 radu uredaja na vasem vozilu pogledajte
odgovarajuCi prirucnik.
Jedna od razlika je koriseenje pritiska izduvnih
gasova radi »finog podesavanja« koliCine izduvnih
gasova koji se vraeaju u usisnu granu motora,
!

dospe do ventila dok se motor ne zagreje. Kod
novijih tipova vozila sa kompjuterskom regulaei-
jom rada motora koristi se elektromagnet za isk-
ljueivanje i ukljuCivanje vakuuma zavisno od
uslova rada.
232
)
,
Posto se poveeava kolicina azotnih oksida prili-
kom ubrzanja i kada motor radi pod opterece-
njem, neki uredaji za pojaeavanje protoka u tim
periodima mogli bi da pomognu redukeiji azotnih
oksida. U tim periodima raste i pritisak u izduv-

I
=

! iP". SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA

~ 1-
~,

t~
'~ Uprosccn prikaz urcdaja 1.<1 ;-ecirkulaciju izduvnih gasova. Vakuum
OIVara vemil (1) pri brzinama iznad praznog hocia, tako da izduvni
gasovi (2) mQgu da udu preko usisne grane (3) zajedno sa ffidavinom
vazduh-gorivo iz karburatora (4).

nim gasovima, pa resenje problema predstavlja
postavijanje ventila koji reaguje na promene priti-
ska u izduvnim gasovima. Venti I moze da bude
konstruisan tako da reaguje na poviseni iIi snizeni
pritisak. Rupiea probusena kroz vodieu ventila
omogucuje da pritisak prodre u malu komoru.
Mambrana je osetljiva na pritisak i otvara iIi
zatvara odvodni otvor, time se regulise ·protok.
I Ispitivanje nredaja
I pumpe. Vakuum iz ruene pumpe treba da dovede
Provera rada ventila vrsi se na sledeCi naCin:
1. Pri zagrejanom motoru' i normaln'oj radnoj
temperaturi dati gas tako da broj obrtaja bude
ogiedalca pokusajte da pratite vodieu ventila da
biste videli da Ii se podize iIi oseiIira. Ovo kreta-
nje bi trebalo da vidite ukoliko ventil pravilno
radio Upozorenje: Pazite da ne dodirnete ventil
jer je on veoma vrue.
2. Alternativni postupak za ventile koji nemaju
uredaj za pojaeavanje protoka sastoji se u skida-
nju ereva za vakuum sa ventila dok motor radi u
praznom hodu· i prikljueivanjem ruene vak1.lum
do otvaranja ventila (posmatrati kretanje vodiee
ventila) i pada broja obrtaja za bar 100 o/min, uz
primetno pogorsanje rada motora u praznom
hodu. Ovaj postupak vazi za ventile sa uredajem

i
oko 2000 o/min. Pomocu ruene svetiljke odnosno za pojaeavanje .protoka.

233

l .--._-------
Kvarovi na uredaju
Osnavni probiemi kad uredaja za recirkuiaciju
.izduvnih gasova su: ventii se atvara kada ne bi
trebalo da se otvara iii se uopste ne otvara. Kako
vreli izduvni gasovi protieu nepasredno ispod
ventiia ani mogu da budu veoma vreli. Posle
odredenog vremena ova se odrazava na vakuum
membranu unutm ventiia. Ukoliko membrana
prsne iii se probusi vakuum iz motora neee biti u
stanju da otvori venti!. Nasiage ugijenika aka
sedista ventila, zaeepijeno iii probusena creva za
vakuum, pokvaren prekidae temperature iii elek-
tromagnet vakuuma, iii pogresno povezani vaku-
umski cevovodi magu da budu raziog za otkaziva-
nje rada ventiia. Ukoliko EGR ventil ne otvara
najprimetnija manifestacija biee zvizdanje motora
priybrzanju.
Sta se desava ukoliko ventil ostaje otvoren sve
vreme iii se otvori u pagresna vreme? Ventil koji
ostaje otvoren zbog nasiaga ugijenika oko sediSta
ventiia, slomijene opruge unutar ventila, karozije
yodice ventila deluje upravo kao i »curenje«
vakuuma. Rezuitat ee biti ias rad u praznom
hodu, otezano startovanje i oklevanje iIi »stuca-
nje« prilikom ubrzanja. Do istih rezultata davesee
pogresno postavljen vakuumski cevovod iii tem-
peraturni prekidae iii zagrejan eiektromagnet u
otvorenom stanju 3tO omogucuje da vakuum u
svako doba ima pristup ventilu iii u pogresno
vreme dopre do veniiia. Praverite raspared
vakumskih cevovoda pomocu seme iz prirucnika
ukolika sumnjate na pagresan raspored ceva-
voda. Zapamtite da uredaj treba da bude pod
vakuumom kada se »doda« gas, a ne u praznom
hodu iii kod prvog startovanja motora.
Zamena ventiIa uredaja
Naslage ugijenika· oka osnove sedista ventiia
mogu se ocistiti zicanom cetkoffi,. ali ne treba
koristiti rastvaraee jer oni magu da napadnu
membranu unutar ventila.
Ukoiiko se utvrdi da je defektan ventil on se
mora zameniti. Ventil predstavlja zaptiveni sklap
i ne maze se demontirati radi papravke. Saeekajte
da se motor ohladi pre nega sta pokusate da
odvijete venti!. Ukaiika pastoji vise ad jednog
prikljueka za vakuumske cevovode abelezite
svaki od njih komadam iepljive trake kaka ih ne
biste pamesaii. Prove rite da Ii zamenjeni ventil
ima adgovarajueu oznaku iii da Ii predstavija
tacnu zamenu ventila na vasem voziiu posto ven-
234
tili slicnog izgleda mogu da bud'll sasvim razlieito
kalibrisani. Ukolika je patrebna zaptivka uvek
ugradite navu.
Kada ste izvrsili zamenu ventila i panova pove-
zali vakuumske cevovode, -ukljucite motor i pro-
verite rad novog ventila, kako je napred opisano ..
Ubrizgavanje
vazduha
i kataliticki
konvertor
istem za ubrizgavanje vazduha i katalitieki
S kanvertor rade zajedno n? Ciseenju izduvnih
gasova iz matora od ugijavodonika (HC) i ugijen-
monaksida (CO). Sistem to pastize ponovnim
sagorevanjem zagadivaca u samom konvertoru.
Na vazilima proizvadnje 1981. godine i novijega
datum a, ovaj sistem takade redukuje izduvne
gasove oksida azata (NOx).
Pre nego sta objasnimo kaka tacno do ovoga
dolazi pagledajmo razne kamponente koje Cine
sisteme za ubrizgavanje vazduha. Kod sistema iz
1980. godine i starijih kroz koje sarno proiaze
ugljavadonici i ugijenmonaksid, postoji vazdusna
pumpa s remenim pogonoffi, usmerni ventiJ,
nepovratni ventil i cevovodi za advad vazduha do
izduvne grane. Vazdusna pumpa obieno prima
pogon sa kaisnika radilice, mada kad nekih
i
motara za to moze da posluzi i neki drugi pogon. iI
. :
(pomoeni pogon). Vazdusna pumpa je prosta :1
krilna pumpa koja uviaei vazduh s jedne, a izba-
cuje ga s druge strane. Sa iziazne strane pumpe
nalazi se usmerni ventii kaji skreee vazdusnu
struju ka izduvnaj grani motara iii u atmosferu
ukolika vazduh nije patreban. Preka vakuumskog
cevovoda povezanag s usmernim ventilom obieno
se prekida dovad vazduha do izduvne grane u
periodu smanjenja brzine (usporavanja) kaka bi
se spreCiio detonativna sagorevanje. Nepovratni
ventil na cevovadu izmedu usmernog ventiia i
izduvne grane sprecava protok taplih izduvnih
gas ova natrag kroz cevavod za vazduh u kome bi
,
"
ostetiii usmerni ventii i vazdusnu pumpu.
1
..... ··-·-·---"--~----. _____________.r
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA

cilindra stvara trenutni vakuum. Jednosmerni

Alat i materijal
• Ruena vakuum pumpa
• Kljucevi
• Kldta
• Odvijac
• Vakuum-metar
Varijaciju Oyog osnovnog sistema predstavlja
varijanta »]Jfilsirajuceg vazduha« kod koje se ne
koristi vazdusna pumpa. Kod ovih sistema svel
vazduh se usisava u izduvnu granu preko jedno-
smernog vazdusnog ventila koji omogucuje ulaz
vazduha izmedu dva paljenja mesa vine u cilin-
drima. Ovo je moguce posta se izmeau »pulseva«
(taktova) ispustanja izduvnih gasova iz svakog
ventil omogucuje usisavanje vazduha u izduvne
gasove izmedu svakog takta, Cime se eliminise
potreba za vazdusnom pumpom.
Kod sistema proizyodnje 1981. godine i novijeg
datum a koji takode ispustaju okside azota, vaz-
dusna pumpa ima dYa us merna ventila. Prvi sluzi
u potpuno istu svrhu kao i usmerni ventil kod
starijih sistema, tj. za skretanje vazduha u
izduvnu grapu iii u atmosferu. Drugi-prekidacki
ventil dodaje se sistemu radi usmeravanja vaz-
duha bilo ka izduvnoj grani bilo ka konvertoru.
Sistem je podesen da usmerava vazduh ka izduv-
noj grani kada je motar hladan kako bi se pomo-
gla oksidacija visokog sadrzaja ugljovodonika i
ugljenmonoksida koji se stvaraju prilikom zagre-
vanja motora. Kada motor dostigne normalnu
radnu temperaturu vazduh se skrece direktno ka
konvertoru. Razlog za ovo leli u tome sto noviji
tipovi konvertora imaju dye katalitiCke komare.
U prednjoj se oksidi azota razlazu u azot i kise-

2 !----t::.....:.J

1 - Sistem za ubriz:gavanje vazduha. Pumpa za vazduh (1) .saJje wei vazduh

kroz usmerni ventil (2) i nepovratni venti! (3) a z:atim do izduvnc grane
motora da bi"pomogla kataJi!ickom konvertoru da sagari zagadivace.

235
SISTEM zA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA

Pulsiraju6 vazdusni venti! je U osnovi jednosmerni venti! koji pomocu

pu!siranja vakuuma vrsi usisavanie SVcZcg vazduha u"izduvne gasovc
kako bi se smanjilo zagadenje.

CD

i
i!

Kad mnogih !ipova\ozila sa kompjUlerskom regulacijom rada motora

(1) kompjuterski regulisani ventili koriste senzor zakiseonik (2) z.a
regulisanje protoka kiseonika do dvodelnog kuta!itickog konvertora (3),

236
 SISTEM ZA .,.nMTICn,

onik, a da bi proces efikasno funkcionisao potre-

ban je dodatni kiseoniL U drugoj komori sagore-
vaju ugljovodonici i ugljen-monoksid pa da bi se
proces okoneaa za to je potreban dodatni kise-
onik, Za sredinu konvertora prikljucena je cev
kako bi vazduh mogao da se ubrizga na mestu gde
su izduvni gasovi upravo bili oCisteni od oksida
azota spremni za ponovno sagorevanje kako bi se
iz njih odstranili ugljovodonici i ugljenmonoksid.
Kataliticki dec konvertora sadrii bilo kera-
micko »sace" bilo keramicke palete (kuglice).
Ovaj materijal kao podloga pruza veliku povrsinu Rad hl<ldnog matera. Proizvodi se maJn kolicina oksida awta
preko koje proticu izduvni gasovi - povrsina (NO:>;) pa konlroinl vazdusni venti: (1) usmcrava vazduh prema
ravria jedneHh futbalskom igralistu! Podloga ima iLduvnoj grani molOTa (2) kako bi se pospcSila oksfdacija Yisokog
sadrtaja ugJjoyodonika i ugljenmonoksida koji se slvaraju 11
tanki premaz platine i paladijuma koji sluie kao pcriodu zagrevanja malora.
katalizator koji izaziva hemijsku reakciju kojom
se ugljovodonici i ugljenmonoksid pretvaraju u
vodenu paru i ugljendioksid. Reakcija stvara
ogromnu kolicinu toplote tako da konvertor
postaje mnogo topliji od ostatka sistema. Kod
kasnijih »)trosmernih« konvertora dalazi i do
redukcije oksida azota a prednja komora sadrii i
podlogu oblozenu rodijumom. Ovaj metal vrsi
razlaganje oksida azota u azot i kiseonik.

Problemi

Nekoliko problema mogu prakticno da onemo-

gute ovaj veoma efikasan sistem. Jedan od njih Rad [oplog mOlora. Kada motor dostigne normalnu radnu
predstavlja primena poolovljenog benzina u tempcraturu, kontrolni vazdusni ventil (1) usmcrava vnduh
vozilu koje je konstruisano sarno za koriscenje dircktno 11 kata!iticki konvertor (2).

bezolovnog benzina. Olovo se talozi na povrsinu

katalizatora i moie potpuno da ga prekrije za
kratko vreme. Kad je katalizator unisten on vise
ne moze da inicira hemijsku reakciju kojom se
izduvni gasovi Ciste, od zagadivaca. Rezultat su
povecane kolicine izduvnih gasova"~ i verovatno
zacepljenje konvertora talozenjem ugljenika u
nekad aktivnom gorioniku. Uklanjanje katalitic-
kog konvertora odnosno iskljuCivanje vazdusne
pumpe predstavlja jos dva naCina da se onemo-
guCi rad sistema. Postoji misljenje da te se ukla-
njanjem konvertora smanjiti pritisak i poboljsati
ucinak mot ora. Medutim, jedino ukoliko je kon-
vertar zapusen iIi ostecen nekom drugom gre-
skorn u sistemu, treba ga skinuti jer njegovo
uklanjanje nece dovesti do primetnijeg poboljsa-
nja ekonbmicnosti potrosnje goriva. Izduvni
gasovi te stvarati i veliku buku kod mnogih
vozila. Konvertoru je potreban dodatni vazduh da Rodijumski kata!izator razlaze okside aWla u prcdnjoj komori (1)
bi efikasno sagorevao zagadivace, pa iskljuCivanje dvodelnog iii trodclnog konvertora. Platina, paJadiium i ubrizgani
kaisnog pogona vazdusne pumpe moie takode da vazduh oksidgu ugljovodonikc i ugijenmonoksid 11 zadnoj komori.
(2).
dovede do znacajnijeg pogorsanja performansi

237
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
konvertora. Ponavljamo, svako poboljsanje eko-
nomicnosti potrosnje goriva je zanemarljivo.
Odriavanje
Vazdusni sistemi pulsirajuceg tipa normalno nO'
zahtevaju nikakvo odriavanje a oni sa vazdusnim
pumpama zahtevaju obieno jedino periodienu
proveru zategnutosti pogonskog remena i njegovo
stanje. Ukoliko je kais labav treba ga zategnuti
(vidi dec 0 zameni remena, bilo u poglavlju
"Sistem za hladenje«, bilo u poglavlju "Sistem za
punjenje«).
Ispitivanje vazdusne pumpe
Da bi se prove rio ueinak vazdusne pumpe, isklju-
Cite ispusno creva pumpe i pustite motor da radi
brze u praznom hodu (oka 1500 a/min). Proverite
strujanje vazduha na izlazu iz pumpe dak paveca-
vate gas. Vazdusna struja bi trebalo da se pove-
cava s poveeanjem gasa. Ukolika nema povecanja
iii je one malo pumpa je neispravna i treba je
zameniti.
Butan rad pumpe takoele je znak kvara abieno
u vidu istrosenih iii ostecenih lezajeva osovine iIi
krila pumpe. Amateri-mehanicari ne treba da
vrse remont vazdusnih pumpi. Podmazivanje
pumpe koja buena radi se ne preparucuje zata sta
ulje maze da osteti pumpu, zaptivke i membranu
usmernag ventila.
Ispitivanje usmernog ventila
Sa zagrejanim mataram u praznom hodu prove-
rite vazduh na izduVll usmernog ventila iii prigusi-
vaea. Ne biste trebali nista da osetite posta bi say
vazduh trebalo da odlazi na izduvnu granu
matara. Trenutno ubrzajte rad matora i kako se
broj obrtaja vraca u prazan hod vazduh bi trebala
da istiee kraz usmerni ventil iii prigusivae. Vaz-
duh bi trebala da istice nekoliko sekundi. Aka se
nista ne dagaela, proverite da Ii vakuum dolazi do
ventila u periodu usporavanja rada motora skida-
njem vakuumskog cevovoda s ventila i proverom
vakullma pomocu prsta, a zatim po novo pove-
cajte brzinu (gas) motora i pustite ga da se vrati u
prazan hod.·Ako postoji vakuum, a usmerni ven-
til He reaguje onda je ventil neispravan i treba ga
zameniti (u ovakvoj situaciji bi trebalo da se
pojavi detonacija). Ukoliko ne asetite vakuum
238
problem je u vakuumskom cevovodu, a ne u
ventilu. Proverite da crevo nije labavo iii zaeep-
Ijena iii maida pogresno postavljeno (povezano).
Kod sistema iz 1981. go dine i novijeg datuma
isti postupak se primenjuje kod prvog ventila (iii
II
kontrolnog vazdusnog ventila, kako se ponekad
naziva). Drugi vazdusni prekidacki venti I moze se IIl'
proveriti pracenjem puta kojim se pumpa vazduh, I
zavisno od temperature motora. Kada je motor
hladan, protak vazduha trebalo bi da bude usme-
ren ka izduvnoj grani motora. Kada je motor.
vreo, vazduh bi trebalo da bude usmeren na
konvertoru. Protok vazduha moiete proveriti ski-
l
I
!
danjem jednog od ispusnih creva i proverom pro-
toka vazduha dok motor radi u praznom hodu.
Ispitivanje nepovratnog ventila
Da bi se izvrsilo ispitivanje nepovratnog ventila
treba skinuti ventil s motora dok motor ne radio
(Sacekajte da se motor ohladi ukoliko je vruc).
Zatim pokusajte da prod'llvate ventil u oba smera.
Ventil treba da propusta vazduh prema motoru, a
ne u-suprotnom smeru. Ukoliko mozete da ga
produvate u aba smera iii ni u jednom smeru,
nepovratni venti! je neispravan i treba ga zame-
niti.
Ispitivanje pulsirajuceg vazdusnog ventila
Skinite crevo sa sklopa ventila i pomocu ruene
vakuum pumpe pumpajte vakuum na kraj gume-
nog creva pulsirajuceg vazdusnog ventila. Pad
vakuuma ne bi trebalo da bude manji od 0,15 bara
u toku 2 sekunde. Izvrsite zamenu ventila ukoliko
je pad vak1.1uma manji.
Ispitivanje katalitickog konvertora
Mada ne postoji naein na koji se moie proveriti
radni uCinak samog konvertora bez analizatora
izduvnih gas ova mozete proveriti prekornerni pri-
tisak u sistemu izduvnih gasova koji je moida'
rezultat zaeepljenog iii neispravnog konvertora.
Povisena temperatura unutar konvertora kao
rezultat viska goriva dok je motor u radu (lose
paljenje u cilindru, curenje goriva u motor, itd.)
ponekad moze da dovede do topljenja kataliza-
tora u amotaell konvertara i delimicnog iii potpu-
nog blokiranja protoka izduvnih gasova. Simp-
tomi zaeepljenog konvertora bice gubitak snage
I
--- I
 ZA KONTROLU IZDUVNI

iIi prestanak rada posle startovanja motora i rada

ad nekoliko min uta (ukoliko je potpuno zacep-
Ijen).
Ispitivanje
- Da biste proverili prekomerni pritisak treba
povezati vakuum-metar na usisnu granu motora i
pratiti oCitane vrednosti dok motor radi u praz-
kvaliteta
nom hodu. Ukoliko vrednosti postepeno opa-
daju, a motor radi sve sporije i sporije u praznom izduvnih
hodu dok ne stane kYaT je u zacepljenom konver-
toru pa ga treba zameni!i. Delimicno zacepljen gasova
konvertor nece izazvati prestanka rada motora ali

(~
1

UnutraSflji izolacioni podmetaci (1) i stitnici toplete (2) stile unutrasnjo51

vozila od toplote koju emituju izduvni gasovi. Donji stitnik (3) Stili donji
deo katali!ickog ~onvertora (4),

ce umanjiti snagu motora u reZlffiU rada iznad ada se ovde ne radi 0 poslu koji mokte sami
praznog hoda i malog gas a (brzine). Da' pono- Mobaviti, dajemo informacije ispitivanju iz-
duvnih gasova kod vozila da bismo vam pomogli
0
virna, male ocitane vrednosti na vakuum-metru
pri 2500 do 3000 olmin (ispod 0,3 bara) znak su da bolje shvatite postupak ispitivanja i ,ta znace
zacepljenja. dobijeni rezultati ispitivanja. Za ispitivanje izduv-
239
SISTEM ZA KONTROL!J IZDUVNIH GASOVA
nih gasova potrebna je -skupa oprema infracrveni
analiza tor izduvnih gasova_ Neki analizatori mere
sadrzaj sarno dva gasa - ugljovodonika (HC) i
ugljenmonoksida (CO). Ugljendioksid i kiseonik
nisu zagadivaci, ali njihov sadrzaj u izduvnim
gasovima moZe se koristiti u cilju ispitivanja
ispravnosti katalitickog konvertora. Analizatori
izduvnih gasova ne mogu da mere sadrzaj oksida
azota (NOx).
VeCina provera izduvnih gas ova na vozilu poci-
nje vizuelnim pregledom motora da bi ~e prove-
rilo da neki uredaji sistema kontrole izduvnih
gasova nisu prekinuti iii nedostaju. Moie se pro-
veriti i Dtvor za nalivanje na rezervoaru za gorivo
da bi se videlo da Ii se moze koristiti standardni
poolovljeni benzin. Drugi deo ispitivanja podra-
zumeva ubacivanje sonde analizatora izduvnih
gasova u izduvnu cev vozila i proveru izduvnih
gasova pri radu motora u praznom hodu. Kod
nekih ispitivanja motor radi pri jacem gasu
(brzini) ali posto je nivo zagadenja najveCi pri
praznom hodu provera pri praznom hodu ce
obiono otkriti sve probleme.
240
Ukoliko neko vozilo ne zadovolji proveru kva-
liteta izduvnih gasova to znati da ispusta previse
ugljovodonika iii ugljenmonoksida_
.I
I
Analizator izduvnih gasova uzima uzorkc gasova koji se ispuslaju
preko izduvne cevi (I) po~to su prosli kroz kataliticki konverlOf (2)
ocitavajuCi vrednast sadriaja ugljenmonoksida u procentima, a
ugJjovodonika u promilima.
• I
Visok nivo ugljovodonika u izduvnim gasovima
cesto ukazuje na problem paljenja kao sto je lose
paljenje iii neispravna sveCica, napukli poklopac
razvodnika iii neispravan kabl sveCice. Ako palje-
I.. ~
nje nije dobro nesagorele pare benzina ce da
prodru u motor i izduvne gasove. Veoma istroseni
klipni prstenovi odnosno yodice ventila koji omo-
,
,
gucuje motoru da sagoreva ulje dove see takode
do povisenog nivoa ugljovodonika u izduvnim
gasovima. Prepunjen karburator iii pre bogata I
mesavina gorivom is to tako moze da doprinese
visokom nivou sadriaja ugljovodonika. Pad kom-
I""
=
",
l~~ ,;.: . .,,-~--~~".
I
SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA
I
presije usled nezaptivanja ventila iIi progorela Prisustvo ugljenmonoksida ukazuje na nepot-
zaptivka glave mogu takode da dovedu do propu- puno sagorevanje do koga dolazi zbog viska
stanja nesagorelog goriva u izduvne gasove. goriva odnosno manjka vazduha u meSavini.
Izmedu ostalog, ·ovde treba proveriti: zacepljen
fiiter za vazduh, zagJavljen Jeptir za vazduh,
pogresno podden karburator,uredaj za cirkula-
ciju benzinskih i uIjnih isparenja, vazdusnu
pumpu iIi sis tern za ubrizgavanje vazduha. Pre-
Uzroci visokog sadrzaja ugijovodonib. (I) curenjc na iglicastom ventilu j sedistu, brzo vreme paljenja moie takode da dovede do
(2) prekinut kabl, (3) naprsla kapa fazvodnika paljenja, (4) neispravni ventili iii
sedista ventila, (5) zaprljane 5veCicc. (6) pohabani prstcnovi, (7) pogreSno visokog nivoa sadriaja ugljenmonoksida u izduv-
podesen karburator, i (8) nivn plovkn. nim gasovima.

I
I
.1

241
 LU IZDUVNIH GASOVA

® CD @

~~l
® CD

Uzroci visokog ugljenmonoksida. (1) niwk prazan hod (mala brzina). (2)
zecepljcn preCistac Z3 vazduh, (3) pokvaren urcdilj La slflrtovanje hladnog motora
(»cob,), (4) ncispravni uredaji Z3 kontrolu izduvnih gasova, (5) bogata mes,wina
u praznOm hodu, (6) nepodeseno paljenje, (7) pokvaren karburator. (8) zaccpJjcn
venti! uredaja za cirkulaciju bcnzinskih i uJjnih isparcnja, i (9) pokvarena pumpa
Z3 vazduh.

)
11

II
I
, I
I
iJ,
I

I I
I~
242 I

I
I
~.
 I
I·
If
! SISTEMZA
• PALJENJE
edan od nekoliko elektrienih sistema u vasem
Jtakavozilu je sistem za paljenje koji je konstruisan
da upali smeSll vazduha i goriva u ci!indru
motora. Sistem za paljenje podeljen je u dva kola.
To su primarno, iIi nisko naponsko kolo i sekun-
darno, odnosno visokonaponsko kolo. Medutim
oba ova kola rade zajedno i medusobno su za-
Vlsna.
Primarno kolo se sastoji od akumulatora, glav-
nog prekidaea, primarnog kola bobine (koja ima
dva kola), primarnog kola razvodnika paljenja (i
on sadrzi dva kola) - koji se kod starijih tipova
vozila sastoji od platinskih dugmadi i kondenza-
tora, odnosno modula elektronskog paljenja,
davaea i provodnika kod novijih tipova vozila
opremljenih elektronskim paljenjem - i od pro-
vodnika koji povezuju svaku od pomenutih kom-
ponenata tako da zajedno Cine elektrieno kolo.
U komponente sekundarnog kola spadaju
sekundarni deo bobine, sekundarni deo razvod-
nika paljenja (poklopac razvodnika, razvodna
rueica i kablovi sveCica) i, konacno, sveCica.
Dok se motor ne pokrene, rad primarnog kola
zavisi od napona akumulatora. Kada motor poene
da radi sistem za paljenje zavisi ad napona
sistema za punjenje.
Kada se ukljuei glavni prekidae, primarno kolo
(kolo niskog napona iIi akumulatorsko kOlo) se
aktivira. Napon se dovodi do primarnog del a
bobine i platinskih dugmadi u razvodniku palje-
nja. Kod vozila sa elektronskim paljenjem napon
se dovodi do davaea. Bobina je povezana sa tri
provodnika. Dva od ova tri provodnika su malog
poprecnog preseka i povezana su na dva mala
primarna prikljucka koji se nalaze na suprotnim
stranama bobine. TreCi provodnik - provodnik
visokog napona je veCih dimenzija od prethodna
dva (priblizno preenika .obiene olovke). Na jed-
nom kraju ima uskoenu kapicu i povezuje se
jednostavno tako ,tose ugura na mesto u bobini
koje se zove kula bobine i koja se nalazi na sredini
jednog od dva kraja bobine.
Polozaj bobine zavisi od vrste motora. Kod
»V« motora sa 6 i 8 cilindara bobina se abieno
L_
ugraduje na gornjoj strani motora i to u blizini
razvodnika paljenja (iIi u sam razvodnik paljenja
kao kod mnogih automobila General Motors-a
koji su opremljeni elektronskim paljenjem). Kod
liniskih motora sa 4 i 6 cilindara bobina se obieno
ugraduje sa boene strane motora u blizini razvod-
nika paljenja, a na suprotnoj strani od karbura-
tara i usisne grane.
Sada je pravi trenutak da se objasni koncept
bilo kog elektrienog kola u automobilu. To je
"put elektricne struje od izvora (u ovom slueaju
akumulatora iIi sistema za punjenje) do jednog iIi
vise elektrienih potrosae" iIi uredaja, i nazad do
lZvora.
Ako se kolo struje pre kine pomoeu prekidaca.
iIi iz drugih razloga (prekinut provodnik iIi slab
kontakt) onda se kaze da je kolo otvoreno i nece
se javiti tok struje (»amperaza«). U vasem auto-
mobilu jedan pol akumulatora je direktno pove-
zan sa sasijom, karoserijom, podom iIi motorom
automobila. Za veCinu elektrienih uredaja kod
automobila kao povratni vod od akumulatora
sluie sasija, motor iii drugi metalni delo'!i jer su
svi oni povezani sa jednim od polova akumula-
tora. Provodnik koji se nalazi sa druge strane
elektrienog uredaja je povezan sa drugim polom
baterije eime se zatvara strujno kolo.
Uzmimo primer probne lampe koja se sastoji
od dva provodnika koja su vezana na sijalicu.
Ako jednim provodnikom dodirnete jedan pol
akumulatora, a drugim provodnikom dodirnete
drugi pol uspostaviee se tok struje i sijalica ee
zasvetliti. Probna lampa ee svetleti i tada ako
jednim od provodnika dodirnemo onaj pol aku-
mulatora koji nije vezan sa karoserijom, motorom
i)i drugim metalnim delovima automobila, a dru-
gim dodirnemo bilo koji od metal nih del ova koji
je povezan sa akumulatorom. . .
Primarno kolo sistema za paljenje
Sada, posto imamo osnovnu predstavu 0 tome sta.
je kola, vratirno se na primarno kola sistema za
243
SISTEM zA PALJENJE

paljenje. Dva tanka provodnika koji su povezani
za indukcioni kalem (bobinu) su prim ami vodovi.
J edan od ovih vodova povezan je sa glavnim
prekidacem, koji je opet pomocu provodnika
povezan sa Jednlm od polova akumulatora - amm
koji nije povezan. sa metalnim delovima bloka
motora. UkljuCivanjem glavnog prekidaca uspo-
stavlja se veza akumulator - glavni prekidac -
prikljucak na bobini koji je povezan sa glavnim
prekidacem. Unutar bobine nalazi se veGi broj
namotaja provodnika koji je povezan sa prikljuc-
cima primamog kola. Tanak provodnik koji je
povezan sa drugim prikljuckom bobine ulazi u
kuCiste razvodnika paljenja i vezan je za jedan od
krajeva kQntakta prekidaca razvodnika paljenja
(»platinska dugmad«). Drugi kraj sklopa platin-
skih dugmadi povezan je sa kuGistem razvodnika.
Platinska dugmad su jednostavan prekidac koji se
otvara i zatvara kada se okrece osovina razvod-
nika. Kod elektronskih sistema za paljenje nega-
tivni prikljucak namotaja bobine povezan je na
okidacko kolo u kontrolnom modulu davaca.
Modul pobuduje namotaje tako sto naizmenicno
ukljucuje i is.kljueuje kolo (obieno prekidanjem
mase). KuCiste razvodnikaje povezano sa masom
prekp bloka motora·koji je opet povezan sa jed-
nim polom akumulatara. Kada se platinska dug-
mad zatvare pri obrtanju osavine razvadnika,
kola se uspastavlja i struja teee kroz primama
kola. Kada se pri daljem abrtanju asavine razvod-
nika platinska dugmad atvare, .primarno kolo se
r
prekida. Kod elektronskog paljenja u osnovi se

I
® ® .i'
"I,

\
® CD I::
!
d
I
;, I

'I

I
I,,
I ,
~
~)

"
I

~I
I

1I
n I
I- I
I
~
®
,
,
1
,

244
,
---
~
.. SISTEM ZA PALJENJE

odvija isto, ali umesto da se kolo kroz namotaje
uspostavlja putem mehanickog otvaranja i zatva-
ranja platinskih dugmadi, to se izvodi pomocu
elektronskog prekidackog uredaja. Kada je na
razvoctniku pravilno podeseno paljenje, osovina
razvodnika se obrce, otvara i zatvara platinsku
dugmad, odnosno okida modul davaca, i time
stvara pulseve elektricne struje koji izazivaju stva-
ranje varnice izrnedu elektroda na svecicama.
Medutim platinska dugmad, odnosno modul, ne
stv~raju varnicu na elektrodama sveCica; ani
sarno okidaju sekundarno kolo. Sekundarno kolo
je to koje daje varnicu.
U primarnom kolu sa plarinskim dugmadima
postoji jos jedan dec: kondenzator, kojiJe postav-
ljen u razvodnik paljenja. On ima dva prikljucka.
Jedan od prikljucaka povezan je sa prikljuckom
na sklopu platinskih dugmadi koji je u vezi sa
bobinom; drugi je povezan sa plocom razvodnika.
KOhdenzator ima sarno jednu funkciju - on s!uzi
kao elektricni »amortizer« u m0mentu kada se
platinska dugmad otvaraju i zatvaraju. Konstru-
isan je tako da prihvata impulse visokog napona i
postepeno ih vraca u kolo sistema za paljenje.
Ukoliko je kondenzator neispravan sistem za
paljenje nece raditi pravilno. Ako su platinska
dugmad otvorena, a kondenzator nije u stanju da
prihvati visok napon, platinska dugmaci ce prego-
reti. Kao sto je vec objasnjeno, kolo se uspostav-
Ija izmec!u pola akumulatora koji nije povezan sa
masom i primarnih namotaja bobine kada je
glavni prekidac ukljucen. Kada se platinska dug- .

Sislem za pa!jcnje sas10ji se od dva kola. E!ementi primarnog kola

sistema za puJjenje su (1) pozitivan vod akumulatora, (2) ampermetar, (3)
glavni prckidac, (4) balastni olpornik (5) prov6dnik prirnarnog kola zn
paljenjc koji pove:zuje: (6) razvodnik paljenja sa (7) bobinom. U
sekundarnom ko[u sistema za paljenje nalaze se (8) visokonaponski kabl
koji povezuje visokonaponski deo bobine sa razvodnikom paljenja i (9)
visoko naponski kablovi za sve6ce.

245

SISTEM ZA PALJENJE
mad zatvore kolo se uspostavlja preko namotaja,
bloka motora i nazad do akumulatora. Kada su
platinska dugmad otvorena, kolo se prekida, a
tok struje prestaje. Kondenzator prihvata napon-
ski impuis koji se stvara u trenutku prekidanja
kola i vraea ga postepeno u kolo te time sprecava
pojavu luka iii topljenja platinskih dugmadi.
Sekundamo kolo sisle'ma za paljenje
Sekundarno kolo poCinje od razvodnika paljenja.
Razvodnik paljenja ima plasticni poklopac na
kome se nalazi prikljucak u koji se postavlja viso-
konaponski provodnik <eceg precnika. Ovaj cen-
tralni prikljucak okruien je sa onoliko prikljucaka
koliko vas auto mobil ima cilindara. Svaki od ovih
prikljueaka povezan je sa jednom od sveCica
pomocu provodnika. Ovi provodnici i provodnik
koji povezuje centralni prikljucak kape razvod-
nika paljenja sa prikljuckom na bobini, su sekun-
darni visokonaponski kablov!. Oni sluie da pre-
nesu visok napon koji stvara varnicu na elektro-
dama sveCica.
Kod nekih razvodnika plasticna kapa se pric-
vrseuje pomoeu dye celiene kopee. Kod nekih se
kapa pricvTscuje pomocu dye iii cetiri navojne
kopee, tako da je kopeu potrebno okrenuti sarno
za 112 kruga da se odvoji od kuCista razvodnika. A
neki se opet pricvrscuju pomocu dva zavrtnja.
Oslobodite kapu razvodnika. Kopce se mogu
izbaciti iz lezista pomocll odvijaca. Aka kapa ima
navojne kopee potrebno je svaku od njih okrenuti
za 1/2 okretaja pomoeu odvrtaea. Pazljivo dignite
kapu i lagana je obrnite vodeCi [acuna da ne
odvojite neki od provodnika. Kada pogledate
unutrasnju stranu kape videeete da je naspram
svakog od prikljucaka. koji se nalazi sa spoljne
strane, ukljuc"ujuCi tu i centralni prikljucak,
postavljen veliki metalni prikljueak ispupeen
nanize: Zatim pogledajte kuCiste mzvodnika
(ovaj deo je viJljiv kada se ukloni kelpa razvod-
nika). Prva stvar koja se vidi je razvodna ruCica,
koja je postavljena upravno, sa gornje strane oso-
vine razvodnika. Ovaj komad plastike ima
metalnu traku koja se pruza od centra ka 'polj-
nom kraju. Razvodna rutica se okrece zajedno sa
osovinom razvodnika. Ispod razvodne ruCice
mogu se videti platinska dugmad i kondenzator"
odnosno namotaji davaca i provodnici.
Vratite oa mesta kapu razvodnika i pricvrstite
ih pomocu kope!. Kapa se moze postaviti sarno u
jedan poloiaj na kuCiste zato sto ima vodicu za
pozicioniranje. Kada ste kapu postavili na syoje
246
-------~---~-- --
mesto obratite paznju na metalni komad koji se
nalazi sa strane na kuCistu razyodnika. Na njega
je prikljuceno jedno tanko crevo. Ovaj uredaj,
koji se zove vakuumski regulator paljenja, auto-
matski podesava trenutak paljenja u zavisnosti od
opterecenja motora. Na mnogim motorima koji
su opremljeni kompjuterskom kontrolom, trenu-
tak paljenja se regulise elektronskim putem tako
da se vakuumski, regulator ne koristi.
Podsetimo se sada ukratko na koji se naCin
sinhronizuju" nastaju i dovode elektricni impulsi
koji izazivaju varnicll oa sveCici. Ako yam je
pozna to kako nastaje varnica, onda eete lako
nautiti kako se proverava pravilan rad sistema za
paljenje. •
Sekundarno kolo za paljenje, sto smo ranije
pomenuli, pocinje od bobine koja je vezana na
primarno i na sekundarno kolo. Osim primarnih
namotaja bobine, u njoj se nalaze i sekundarni
namotaji. Primarni i sekundarni namotaji nisu
medusobno povezani.
Sekundarni namotaji povezani Sll sa gvozdenirn
jezgrom koje se nalazi u sredini kueista bobine i
pmza se do prikljucka na vrhu kuCista bobine.
Posta je bobina postavljena na motor time je
obezbedeno zatvaranje strujnog kola do akumula-
tora. Sekundarni namotaji bobine su tako kon-
struisani da se u njima, uvek kada se platinska
dugmad otvare i prekine tok struje u primarnim
namotajima, proizvodi (indukuje) visoki napon
(oko 40.000 volti) koji se dalje vodi do centralnog
prikljucka na kapi razvodnika. Metalna traka, ~
koja je sastavni deo razvodne rueice, dodiruje ! I
centralni prikljueak sa unutrasnje strane kape raz-
vodnika. Kada se razvodna rucica, obrte ona
sprovodi ovaj impuls visokog napona do odgova-
rajuce sveCice na motaru.
Kada sistem za paljenje radi ispravno, napon
koji se stvara u sekundarnom kolu je. dovoljno
visok da se javlja jaka varnica u malom za20ru
izmedu dye elektrode sveCiee, koja pali sabijenu
smesll vazduha i goriva u cilindru. I
I.
Sistem za paljenje
sa »platinskom
dugmadi«
-------

ko je vase vozilci opremljeno elektronskim
Apaljenjem mozete preskoCiti ova poglavlje, jer
kod elektronskog paljenja ne postoje platinska
dugmad i kondeDzator.
Kao sto sma vee pomenuli u uv?dnom delu
ovog poglavlja, sistem za paljenje radi kada se
ukljucuje i iskljucuje prekidac u primarnom kolu.
To prekida tok struje u primarnom kolu, putem
indukcije stvara elektricnu struju u sekundarnom
kalu: Ova indukovana elektricna struja se koristi
za dobijanje varnice na sveCicama.
, lako su sve komponente u sistemu za paljenje
vrlo v2.1ne i moraju raditi ispravno da bi se dobio
pravilan rad motara, prekidac razvodnika
odnosno platinska dugmad, su najosetlji~ij,a kom-
ponenta ovog sistema.
Sklop platinskih dugmadi postavljen je unutar
razvodnika i pricvrscen je na plocu pomocu zavrt-
njeva. Ovaj sklop se vezuje u kola pomocu dva
provodnika. Jedan provodnik je vezan za konden-
zator; drugi je primarni provodnik palenja i pove-
zan je sa primarnim prikljuckom na bobini.
Kontakti sklopa su izradeni od metala koji je
dobar provodnik struje. obicno od volframa iii
platine. Elektricna struja lece ad prikljucka pro-
vodnika, preko pokretne poluge sklopa platinske
dugmadi, kroz kontakte platinske dugmadi na
nepokretni dec sklopa i na masu preko koje se
zatvara kolo struje.
Ovaj sklop se podesava. U zavisnosti od tipa i
modela matara, zavrtnji za podesavanje mogu
imati iii glavu sa urezom iIi sestougaonu glayu, te
u zavisnosti od toga odredite potrebnu vrstu
alata. Bez obzira kakvo je podeS3vanje na vasem
mo~oru, ana se svodi na istu stvar - omogucava
Alat i materijal
• Odvijac
• Kljucevi
• Merni listiCi
• Cista krpa
• Sredstvo za Ciscenje (odmasCivac)
• Mast otporna na temperaturu
(Za podmazivanje bregova)
• Platinska dugmad i kondenzator
• File za podmazivanje
• Motorno ulje
<:I~TI=,M ZA PALJENJt
yam da menjate zazor, odnosno razmak izmedu
kontakta sklopa platinskih dugmadi.
Ovaj razmak je veoma vazan. Ako je prevelik.
platinska dugmad nece ostati zatvorena dovoljno
dugo. Ako je suvise mali, platinska dugmad ce
ostati zatvorena pTedugo. Perio"ct vremena u
kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvo-
Teni zove se »vreme (ugao) zatvaranja« i ima
direktan uticaj na rad sistema za paljenje.
Ako je vreme zatvaranja suvise kratko pri-
marno kolo sistema za palenje ne ostavlja
dovoljno vremena za stvaranje magnetnog polja u
namotajima. Usled toga, kada se primarno kola
prekine, indukovani sekundarni napon TIece biti
dovoljno visok da izazove pravilnu varnicu na
sveCici. U takvom slucaju doci ce do neravnomer-
nog rada motora. Ponekad se cak dogada da
motor ne moze da se pokrene iIi, nn primer, da
nema dovoljno snage. '
Aka je vreme zastoja predugacko and a induko-
vani sekundarni oapon nema dovoljno vremena
da obavi svoj dec posla pre nego sto se ponova
uspostavi tok struje kroz primarno kolo. I tl ovom
slucaju doCi ce takode do gubitka snage iii nerav-
nomernog rada motara.
Veliki elektricni atpor platinskih dugmadi
spada u ovakve slucajeve. Ovaj otpor onemogu-
cuje da primarni deo sistema pravovremeno
zatvori kolo, tako da dolazi do gubitka snage
motora. Osim toga kontakti platinske dugmadi se
ubrzana trose.
Zamena platinskih dugmadi ponekad zahteva
strpljenje jer morate da radite pomoeu malih
alatki. Ali kada avo savladate, to postaje prilicno
jednostavan posao. Aka se suoCite sa teskocama.
mozda ee yam kod prve zamene platinskih dug-
madi, biti potrebna pomoe nekog ko je vee radio
ovaj posao.
Odredena pravila bezbednosti se moraju posto-
vati uvek kada se radi na bilo kom delu sistema za
paljenje iIi elektricnog sistema. Pravilo koje ovde
vazi glasi da glavni prekidac mora biti iskljucen
uvek kada rukujete, iIi dodirujete komponente
unutar razvodnika paljenja. Ako je glavni preki-
dac (kontakt kljuc) ukljucen, primarno kolo
paljenja je pod naponom i struja ce da potece ako
se kola zatvori. Aka dodirnete metalni dec vozila
u trenutku kada u razvodniku dodirujete· dec iii
provodnik pod naponom, svojim telom ee te
zatvoriti strujno kolo. PAZNJA: Moze yam se
dogoditi pa dozivite neugodan strujni udar. Aka
yam se tako nesto dogodi, sam po sebi strujni
udar nije toliko opasan jer je struja u tom delu
slaba, ali stvarna opasnost leii u tome sto usled
247
SISTEM ZA PALJENJE ,i
1
I
J
1
I
I
I
!

0--_.1
!
®
I,
i
i
-'< ••

I
~
CD
I
®
]
,i
P!atinska dugmad (1) se nalazi t! filZVoniku pal,jenja. Opruga (5) pritisk"
~
pomicnu polugu (3) i blok (2) na brcgastl deo osovine (4). Obrtanje
osovine razvodnika, odnosno pri nailasku brega na blck SIVilrn ~e rdZm<lk
izrnedu kontakta platinske dugmadi kojl se zove »zazor platina«, pritom
se vremcnski period u kome pl<1tinska dugmad ostaju zatvorena na:dva "~
"vreme (iii ugao) zatvaranja«. Pr"lkazani provodnici (6) vode na prikljucak
hobine ;'(7) na kondenzator.

iznenadenja u -tom momentu moi:ete udariti 1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen.

rukorn iIi sakorn u ostar predrnet.
Objasnjenja data u ovorn odeljku iako tacna,
De mogu se primeniti na sve tipove voziIa pri
podesavanju platinskih dugmadi. Ako se kod
vaseg vozila kapa razvodnika pricvrscuje pomocu
navojnih kopci, bice yam potreban instrument za
podesavanje paljenja.
Predite na odeljak "Podesavanje zazora (ugla
zatvaranja)« i pratite postupak: "Podesavanje
zazora kod razvodnika sa' otvorom«.
Ovde je prikazano kako se vrsi zamena i pode-
savanje platinskih dugmadi ako se kapa na raz-
vodniku paljenja vaseg automobila pricvrscuje
pomocu kopCi.
248
Uklonite kapu razvodnika. Kapa se uklanja tako
sto se kopce izbace iz ureza u kapi razvodnika.
Podignite kapu i pazljivo je odvojite od kucista
I
M
razvodnika.
2. Uklonite razvodnu ruCicu. Kod veCine auto-
mobila ana je postavljena na vrhu osovine razvod- I
nika. U tom slucaju ra'zvodna rutica se samo ~
pavuce navise i odvoji oc! osovine. Kod nekih ,u
vozila pricvrscena je pomocu dva zavrtnja. Odvite
ove zavrtnje pomocu odvijaca i uklonite razvodnu
ruCicu.
3. Neki razvodnici paljenja. kod starijih tipova
automobila, opremljeni su stitnikam iznad platin-
skih dugmadi koji je tu postavljen da bi se uklo-
 SISTEM ZA PALJE

nile radio smetnje. Ako na vasem r'lZvodniku
postoji ovakav stitnik, uklonite gao Stitnik se
uklanja odvrtanjem dva zavrtnja koja ga drze.
Zapamtite njihov polozaj kako bi olaksali sklapa-
nje. Kod ave operacije dobro bi yam dosao odvi-
jae koji moze i da prihvati zavtrnje pri odvrtanju.
4. Odvojite provodnike prikljucene na pokretnu
polugu sklopa platinskih dugmadi. Tu se nalaze
. dva provodnika - provodnik primamog kola i
provodnik kondenzatora. Prema potrebi koristite
iIi odvijae iIi kljue za odvijanje zavrtnjeva i odva-
janje provodnika. Napomena: Kod nekih tipova
automobila, platinska dligmad i kOlldenzator
izgradeni su u jednom sklopu koji se naziva "Uni-
set,<. U takvom slucaju kondenzator se uklanja
zajedno sa platinskom dugmadi tako da je sa
sklopa potrebno ukloniti sarno provodnik primar-
nog kola.
5. Uklonite platinsku dugmad. Pomoeu odvijaca
odvmite jedan iIi dva zavrtnja koji drze platinsku
dugmad. U nekim slucajevima platinska dugmad
se moze ukloniti bez potpunog odvijanja zavrt-
nJeva.
6. Odvrnite zavrtanj koji drzi kondenzator, pri
tom. upamtite na koju stranu je okrenut provod-
nik da bi olaksali sklapanje.
7. Uklonite kondenzator. Ako na razvodniku
postoji podmazivae brega iIi file, uklonite ih.
8. Pogledajte da Ii na razvodniku ima tragova
rde, korozije, ulja iIi masti. Natopite cistu krpu
odmasCivacem i ocistite unutrasnjost kuCista i
osovinu razvodnika od svih naslaga. Pomocll Ciste
krpe oCistite masnoeu i prasinu sa nosaca platin-
ske dugmadi i bregastog dela osovine. Pazljivo
osusite ceo sklop.

Hf{

Posta se otpusti zaVrlanj za podci8vanje platinskih dugmadi (1), vrh

odvijaca se postavi u urez za podciavanje (2), dok je za to vreme
memi listie (3) postavljen izmedu kontakta da bi se dobio pravi!an
zazor. Okretanjcm odvijaca zazar se smanjuje, odnosno povecava.

L
249
9. Podmazite bregove na osovini razvodnika tan-
kim slojem masti otporne na temperaturu.
NAPOMENA: neki tipovi platinskih dugmadi
upakovane su sa malom koliCinom masti koja
sluzi za podmazivanje brega. Vodite raeuna da
sredstvo za podmazivanje ne dospe do kontakta
platina, kape i svih ostalih elektrienih komakta.
P AZNJA: Pre nego sto pristupite ugradnji prove-
rite da li ste obezbedili pravi tip platinskih dug-
rnadi i kondenzatora.
10. Ugradite novu platinsku dugmad i kondenza-
tor. Postupite prema taekarna 2 do 7 obrnutim
redosledom. Ne zatezite platinsku dugmad dok
ne podesite zazor. Zavrtnje platinske dugmadi na
motorima koji su opremljeni otvorom na kapi
razvodnika. mozete zategnuti sada jer se podesa-
v'anje zazora vrsi pomocll zavrtnja sa sestouga-
aDorn glavom koji predstavlja deo sklopa platin-
skih dugmadi. (Pogh,dajte odeljak »Podesavanje
zazora ugla zatvaranja« datog u ovom poglavlju).
Ugradite novi kondenzatof, aka nije vee ugraCien
zajedno sa platinskom dugmadi. postavljajuCi ga
tako da se provodnik kondenzatora uklapa uz
nosae platinskih dugmadi da bi se eliminisala
njegova labavost. Sada pricvrstite zavrtnje no-
saca.

1
I,
j
li,

l!

Kontakti plalinskih dugmadi moraju hili pravilno podcscni, vidi

prikaz. (1). Aka kontakti nisu pravilno poddeni. kao u sJutaju (2) i
(3), moze dati do sJabljenja v3rnice, skracenja veka trajanja i do
drugih problema sa paljenjem.

250

,
 1-.
~I
11. Neka yam neko pokrene motor pomoeu kon-
I takt - kljuea dok se ispust na sklopu platinskih
! dugmadi ne naele na vrhu jednog od bregova na
osovinl razvodnika. Kontakt-kljucem se mora
I rukovati tako da se sarno »ta·kne«, da bi elektro
pokretae tek pokrenuo motor, i postavio platin-
sku dugmad u zeljeni polozaj. Ne zaboravite da
I iskljuCite kontakt-kljue kada dovedete platinsku
dugmad u pravi polozaj.
12. Proverite u uputstvu koji je zazar propisan za
platinsku dugmad na vasem automobilu. Ovaj
podatak je dat u servisnom prirucniku. Zazar je
dat u desetim delovima milimetra. Na .primer
OA mm. NAPOMENA: U nekim uputstvima za
podesavanje nije dat zazar platinskih dugmadi.
Meelutim ugao zatvaranja je uvek prisutan. Ako
zazar nije dat podelite ovu vrednost sa 8,6 i
dobieete pribliznu vrednost zazora platinske dug-
madi. Naprimer ako je naveden ugao zastoja od
30, onda je zazar platinske dugmadi 3,5 desetih
delova milimetra odnosno 0,35 mm.,
NAPOMENA: Neki tipovi automobila imaju
platinsku dugmad kod kojih se zazar ne moze
podesavati pomocll ravnih mernih listica. Platin-
ska dugmad takvog tip a ima bimetalnu kopcu
postavljenu izmedu pokretne (oprugam napete)
poluge i nepomicne poluge koja je vezana za
mas~. Nemojte pokusavati da ugurate merne
listiee izmedu kontakta ovakvih platinskih dug-
madi. Kod takvih vozila za podesavanje zazara
platinske dugmadi koristi se tahometar. Pogle-
dajte odeljak "Podesavanje zazora ugla zatvara-
nja« koji dat u ovom poglavlju.
13. Ubacite oCiscen merni listie odgovarajuce
debljine izmedu kontakta na sklopu platinskih
dugmadi.
14. Pazljivo pomerite nepomicnu osnovu platin-
ske dugmadi kako bi podesili zazar. Odvite zavr-
tanj za podesavanje zazora pomoeu odvijaca,
odnosno otvorite ili zatvorite prorez za po des ava-
nje kako bi podesili zazar na pravu velicinu. Kada
merni list moze da klizi izmedu kontakta sklopa
platinskih dugmadi uz tek neznatan .otpor, zazor
platinske dugmadi je pravilno podeSen i sada
mozete zategnuti zavrtnje za pricvrseivanje.
NAPOMENA: Ako ste izvadili file za podma-
zivanje, ubaeite novi posto ste ugradili i podesili
zazar platinskih dugmadi. Kapnite sarno nekoliko
kapi motornog ulja na file. Isto tako kapnite sarno
_-
I
! J .....
SISTEM ZA PALJENJE
kap ulja, iIi namazite tanak sloj maziva na asovi-
nieu platinskih dugmati, uvek kada menjate
sklop.
15. Ako ste uklonili stitnik, postavite ga obrnu-
tim redom od opisa datom u tacki 3.
16. Panova ugradite razvodnu ruCicu obrnutim
redom od opisa iz tacke 2.
i 7. Panovo ugradite kapu razvodnika obrnutim
redom od orisa i7 tacke 1.
Koriscenje tahometra
Tahometar je osnovni ali vrlo koristan instrument
kojim se mogu izvrsiti neka veoma vazna mere-
nja. NajcesCi model ovog ureclaja je onaj u obliku
instrument a koji se moze drZati u ruci i koji 1ma
nekoliko skala na jed nom brojcaniku, kao i preki-
dac (iii pre kid ace) za biranje funkeije. Obicno je
potrebo povezati sarno dva provodnika da bi se
obezbedio rad uredaja. Medutim, prekidac za
biranje funkeija mora biti postavljen u polozaj za
ispitivanje koje se izvodi.
Pomocll dobrog i jeftinog uredaja za ispitivanje
ugla zatvaranja i broja obrtaja moze se ispitati
bra] obrtaja matcra i ugao zatvaranja i stanje
platinske dugmadi.
Ugao (iIi vreme) zatvaranja, kao sto je vee
objasnjeno ranije, je period tokom koga kontakti
platinskih dugmadi ostaju zatvoreni tokom
eiklusa paljenja. Uredaj za merenjeugla zatvara-
nja elektricnim putem meri ovaj period i belezi
srednju'veliCinu za sve cilindre izrazenu u stepe-
nima rotacije brega razvodnika paljenja. Velitinu
ugla zatvaranja maiete nati ll. prirucniku ili u
uputstvu za podesavanje. Kada proveravate sta-
nje platinskih dugmadi vi, u stvari, merite pro-
vodljivost sklopa na kontaktima. Jednostavno
receno meri se mogucnost iIi nemogucnost kon-
lakta da provedu primarni napon.
Rad tahometra
Sa prednje strane standardnog lahometra nalaze
se najmanje tri skale. Jedna od njih predstavlja
broj obrtaja motora na skali koja je podeljena od
0-15. Svaki podeok predstavlja broj obrtaja'
motora pomnozen sa 100. Na primer ako na skali
obrtomera oCitamo vrednost 71 to znaCi da se
motor okrece brzinom od 700 o/min. Sobzirom da
251
 ---- ---- - - -

Crni provodnik (1) tahometra (2) vezuje sc za masu (3) na

motoru. Crveni provodnik (4) postavlja na prikljutak (5) na
bobini koji se vezuje za razvodnik paljenja.

l
, j

l !
i
r .

I) ,

L-----------------------------------------_________________________________________ r !

je najveCi brej ovih uredaja predviden da radi sa
sesto iii osmo cilindricnim motorima, ako merite
broj obrtaja kod motora sa celiri cilindra, morate
podeliti sa dva vrednost ocitanu za osmocilin-
dricni motor.
Na drugoj skali je ugao zatvaranja. Kao sto smo
vee pomenuli, to je period vremena izrazen u
stepenima, u kome su platinska dugmad zatvo-
rena u toku svakog ciklusa paljenja. Ciklus pred-
252
stavlja jedno zatvaranje i otvaranje koje je
potrebno da bi se na svakoj svetici dobila varnica.
Vazno je pomenuti da postoji direktna zavisnost
izmedu ugla zatvaranja i zazora platinske dug-
madi i to se koristi kod pOdeSavanja motora. Broj
stepeni koji je potreban za jedno palenje je 360
Uedan pun obrtaj osovine razvodnika) podeljeno
sa brejemcilindara motora. Na primer kod
motora od 6 cilindara to ce biti 60 stepeni za svak;
,;£1

.:~
~,j
I

- dugmad moraju promeniti. I da ne zaboravimo,
cilindar, a od toga ce sarno 36 stepeni biti ugao
zatvaranja. Ako su platinska dugmad podesena
na veGi zazor rezultat ce biti smanjenje ugla zatva-
ranja; manji zazor platina rezultovace'povecanim
uglom zatvaranja.
Ako pogledate tahometar videcete da na njemu
postoji prekidac sa polozajima za oCitavanje ugla
za cetiri. sest iIi os am cilindara. Yazno je da se
ovaj prekidac postavi u pravi polozaj pri ispitiva-
E
nju, jeT merac automatski preratunava ugao
zatvaranja i oeitava broja obrtaja na bazi otvara-
nja i zatvaranja platin$kih dugmadi tokom jednog
celog obrta osovine razvodnika, tj u zavisnosti od
toga koliko cilindara-ima motor. Na osovini raz-
vodnika kod cetvoro cilindricnog' motoraima
cetri brega a kod sesto cilindricnog sest, i stoga bi
se dobio pogresanrezultat ocitavanja u slucaju da
je ovaj prekidac postavljen u pogresan polozaj.
Gotovo svi tahometri imaju jos.jednu funkciju-
ispitivanje stanja kontakta platinske dugmadi.
Obicno je ova skala postavljena na donjem delu
instrumenta. Ta skala ima najmanje dva podeoka
- »Dobro« i »Lose«. Kada je kontakt-kljuc uklju-
cen, i instrument podesen za ispitivanje platinskih
dugmadi, na skali se oeitava da li.je stanje platin-
skih dugmadi zadovoljavajute. Ako instrument
pokaze »Lose« a vi verujete da su platinska dug-
mad jos uvek dobra, pokrenite malo motor po
motu kontakt-kljuca. Ovim postupkom omoguGi-
cete da se kontakti platinske dugmadi zatvore
tako da ce instrument dati ispravno oCitavanje.
Ako ovim postupkom ne mozete da dobijete oei-
tavanje »Dobro«, i posle nekoliko ponavljanja
prethodne procedure, to znaci da se platinska
merenje broja obrtaja motora i ugla zatvaranja
oCitavaju se dok motor radi, a stanje piatinske
dugmadi kada motor ne radi.
Povezivanje tahometra
S obzirom da postoji yeti broj razliCitih instrume-
nata ove vrste, neophodno je da tacno postujete
uputstvo za instrument koji koristite. U daljem
tekstu je dato osnovno uputstvo za povezivanje
ovog instrumenata.
l. Kod veCine ovakvih uredaj a postoje dva pro-
vodnika, crni i crveni. Crni treba povezati sa
»dobrom« masom, na primer sa negativnim (-)
polom ¥umulatora iIi nekim delom na bloku
"matara.
Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik
sa noseCim zavrtnjima karburatora iii tiltera za
vazduh. To ne samo da ne obezbeduje dobru
masu, vee moze stvoriti potencijalnu opasnost -
postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i
benzinskih isparenja.
2. Crveni provodnik treba povezati sa prikljuc:
kom za primarni namotaj bobine. To je ona]
prikljucak sa kojim su povezana platinska dug-
253
SISTEM ZA PALJENJE
mad. Kod nekih vozila, posebno kod Ford-a, biee
vam potreban adapter da bi ste povezali ovaj
provodnik a istovremeno obezbedili kontakt
izmedu prikljucka na bobini i primarnog prik-
Ijueka. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju
zajedn"o sa instrumentom.
Podesavanje
zazora
(ugla zatvaranja)
AlaI i materijal
• Produzni kabl
• Odvijae
• Stezae za crevo
• Daljinski prekidae
• Tahometar
• Sestougaoni (»imbus«) kljuc
ova platinska dugmad se mogu tacno ugraditi
Nako se koristi Cist merni listie. Medutim kod
platinskih dugmadi koja su koriseena i cije kon-
taktne povrsine imaju blage neravnine iIi nagore-
lost, zazor se mora podesiti pomocu tahometra;
isto vazi i za novu iIi koriscenu platinsku dugmad
kod razvodnika sa otvorom na kapi, koji omogu-
cuje podesavanje zazora i kada razvodnik nije
rasklopljen.
Ako koristite daljinski prekidae elektropokre-
taca, podesavanje ugla zatvaranja mozete uraditi
bez pomoei sa strane. Ovaj prekidac yam omogu-
euje da pokreeete motor dok radite ispQd poklo-
pea motornog proslora. Prekidac ima dva provod-
nika koji se povezuju sa solenoidom elektro
pokretaea. Postupite prema uputstvu koje je pri-
loieno uz prekidae. U uputstvu je tacno nazoa-
ceno kako treba povezati provodnike.
Tahometar, kao i daljinski prekidac elektropo-
kretaca, ima dva provodnika koje treba povezati
sa motorOffi. Provodnici su uvek oznaceni bojom
da bi se olaksalo povezivanje. Obicno je provod-
nik koji se povezuje na neki metalni deo motora
(masu) boie, dok crvenu stipaljku treba povezati
254
sa primarnim prikljuckom na bobini. Ako su pro-
vodnici vaseg instrument a oznaceni drugim
bojama, postupite prema uputstvu koje je prilo-
fenD uz instrument.
Ugao zatvaranja platinske dugmadi razvodnika
predstavlja onaj ugao, izrazen u stepenima,
tokom obrtanja osovine razvodnika u kome kon-
takti platinske dugmadi ostaju zatvoreni (spo-
jeni). Podesavanje ugla zatvaranja platinskih dug-
madi je najvainija operacija pri servisiranju raz-
vodnika, a sam ugao zatvaranja se podesava
menjanjem zazora platinske dugmadi. Manji
zazar daje veti ugaa zatvaranja; veti zazar daje
manji ugaa zatvaranja.
Osnovna procedura podesavanja ugla zatvara-
nja zavisi od tip a razvodnika koji se nalazi na
vasem vozilu. Postoje dva osnovna tipa razvod-
nika - prvi, kod koga je poklopac bez otvora;
drugi kod koga na poklopcu postoji otvor u obliku
prozorCica, kroz koji se spolja moze vrsiti podesa-
vanJe.
Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) kod
razvodnika sa zatvorenim poklopcem
Napomena: Ako vas automobil ima platinsku
dugmad, anda uvek treba pOdesiti ugao zatvara-
nje pre nego sto podesite vreme· paljenja. Svaka
promena ugla zatvaranja ima odgovarajuCi uticaj
na vreme paljenja motara (predpaljenje).
Da bi podesili ugao zatvaranja kod ovakvog
razvodnika uradite slede':e:
1. Uklonite sekundarni visokonaponski provod-
nik bobine sa centralnog prikljucka na razvod-'
niku, dok je glavni prekidac iskljucen i povezite
ga sa nekim metalnim delom na motoru pomocu
produznog kabla.
Paznja: Nikada nemojte povezivati produini
kabl sa noseCim zavrtnjima karburatora iIi fi/tem
za vazduh. To ne soma do ne obezbeduje dobru
masu, vee moie stvoriti potencijalnu opasnost -
posroji mogucnost varnicenja u blizini benzina i i
benzinskih isparenja. !
,i
2. Uklonite kapu razvodnika. Oslobodite kopte ,
koje drZe kapu, odnosno odvrnite navojne kopce !
za 1/2 kruga pritiskujuCi ih pritom nanize odvi- I
jacem.
3. Skinite razvodnu rucicu razvodnika. U najve-
cern broju slucajeva ona se jednostavno podigne
1
=
I rukom sa osovine; aka je pricvrscena pomocll dva
zavrtnja moze se skinuti pomocll odvijaca.
Napomena: Neke vrste razvodnika na starijim
tipovima automobila imaju uredaj za otklanjanje
radio smetnji koji je postavljen preko platina.
Ako je to slucaj kod vaseg razvodnika. skinite taj
uredaj. Skidanje se svodi na oavrtanje dva zavrt-
nja. Obratite paznju na polozaj zavrtnjeva da bi
kasnije lakse sklopili razvodnik. U ovom slucaju
odvijac sa opruznim driacem za zavrtanj biee od
velik~ pomoe;.
4. Odvojite i blokirajte crevo za vakuum pomoeu
kIes!a.
,
r
5. Prikljucite daljinski prekidae na soleno~d elek-
tropokretaca, prema uputstvu koje je prilozeno
uz prekidac. Ukoliko nemate na raspolaganju
ovaj veoma zgodan uredaj, morate se osloniti na
po moe nekoga sa strane ko ee pokretati motor
kada je to potrebno.
6. Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja
i broja obrtaja sa motorom, a prema uputstvu
proizvodaea. Medutim, u daljem tekstu data je
osnovna procedura za povezivanje ovog instru-
menta.
A. Kod veGine ovakvih uredaja postoje dva pro-
vodnika, crni i crveni. erni treba povezati sa
»dobrom« masom, na primer sa negativnim (-)
polom akumulatora iii nekim delom na bloku
motora. Ako su provodnici vaseg instrumenta
druge boje postupite prema uputstvu proizvo-
daca.
Painja: Nikada nemojte povezivati provodnik
sa noseCim zavrtnjima karburatora iii Jiltera za
vazduh. To ne sarno da ne obezbectllje dobru
masu, vee moze stvoriti i potencijalnu opasnost -
postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i
benzinskih isparenja.
B. PrikljuCite crveni provodnik na primani prik-
ljucak na bobini. To je onaj prikljueak koji je
povezan sa sklopom platinske dugmadi u razvod-
niku. Kod nekih automobila, posebno kod Forda,
biee yam potreban adapter da bi prikljuCili po me-
nuti provodnik a prito'1' i dalje imali kontakt
izmedu prikljueka bobine i primarnog provod-
nika. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju sa
memim instrumentom.
7. UkljuCite glavni prekidac.
Painja: Ova je vrlo vaino utiniti. Ako taj korak
propustite to maze dovesti do ostecenja glavnog
prekidaca.
SISTEM ZA PALJENJE
8. Pomoeu odvijaea malo odvmite zavrtanj za
podesavanje ili nosae za pomeranje paltinske dug-
madi koji se nalazi u razvodniku.
9. Pokrenite motor pomoeu daljinskog prekidaca
i istovremeno motrite na tahometar. Podesite
ugao zatvaranja pomoeu zavrtnja za podesavanje
iIi pomeranjem nosaca platinske dugmadi na pre-
porueenu vrednost u stepenima. Postoje i platin-
ska dugmad koja se podesavaju okretanjem eks-
centricnog zavrtnja; neka se podesavaju pomera-
njem nosaca sklopa pomoell odvijaca koji se
postavlja u upusten otvor.
10. Posto ste podesili ugao zatvaranja, zategnite
zavrtnje za podesavanje platinske dugmadi i isk-
Ijucite glavni prekidac.
11. Obrisite bregove na osovini razvodnika
eistom krpom i nanesite tanak sloj odgovarajueeg
maziva. Ako u razvodniku postoji mazalica za
bregove iIi file za podmazivanje, okrenite ih da bi
sveze mazivo doslo do bregova, iii zamenite ma-
zalicu.
12. Ako ste uklonili uredaj za radio smetnje, sad
ga vratite na svoje mesto, ali pre nego sto priteg-
nete zavrtnje za pricvrsCivanje vodite racuna da
ne ustinete primarni iIi kondenzatorski provad-
nik. Ukoliko ne vratite ovaj uredaj na mesto
imacete radio smetnje.
13. Pastavite razvodnu ruCicu razvodnika na
svoje mesto. Aka se rueica kod razvodnika pric-
vrscuje pomocll dva zavrtnja, postavite je na 050-
vinu razvodnika. Tu ce te nati cetvrtasti ispust
koji se uklapa u okrugli i ('etvrtasti otvor na
prirubnom delu razvodne ruCice. Ne postavljajte
ruCicu na silu. Polomicete jeT Pritegnite zavrtnje
odvijacem. Ako se kod vaseg razvodnika raz-
vodna rutica navlaCi na osovinu, obratite paznju
na zaravnjenu stranu osovine. Ts. strana mora da
naide na odgovarajueu povrsinu u prirubnom delu
razvodne rucice. I U OVOID slucaju rucica se moze
postaviti sarno na jedan naCin.
14. Vratite na mesta kapu razvodnika postujuCi
uputstvo koje je obratno uputstvu pri skidanju.
15. Uklonite provodnik za spajanje i ponovo
poveiite sekundarni visokonaponski kabl bobine ..
16. Uklonite daljinski prekidac.
17. Odvojite tahometar za merenje ugla zatvara-
nja obrnutim redosledom od opisanog u tacki 6.
255

Podesavanje zazora (ngla zatvaranja) kod
razvodnika sa otvorom na pokJopcn
Napomena: Kod nekih tipova motora koji imaju
razvodnik paljenja sa platinskim dugmadima,
kapa razvodnika ima otvor taka da se ugao zatva-
ranja moze podesiti bez skidanja kape, dok motor
Da bi podesili zazar pla!inskih dugmadi kad razYodnika koji
irnaju kapu sa otvowm, podignele pok!opac o(Yora (1) i postavite
odgovaraju6 scstougaoni odvijac (2) I.! Ulvrtanj za podeSilvanje
platinskih dugmadi.
256
........-----------
.-:-l.'
radi u praznom hodu. Ako ste tokom prethodnog
podesavanja motora skinuli sveCice, ugradite ih
pre nego sto nastavite sa podesavanjem. P_ogle-
dajte odeljak »)Provera i ugradnja sveCica« U ovom
poglavJju.
Ako kapa razvodnika vaseg motora ima otvor
za podesavanje sledite navedene korake.
l.Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja
i broja obrtaja motora, vodeCi racuna da je glavni
prekidac iskljueen, a pomocu uputstva proizvod-
aca. Medutim, ovde je navedena osnovna proce-
dura za povezivanje tahometra.
A. Kod veCine ovakvih uredaja postoje dva pro-
vodnika, crrri i crveni. Crni treba povezati" sa
»dobrom« masom, na primer sa negativnim (-)
polom akumulatora iIi nekim delom na bloku
motora. Aka su provodnici vaseg instrumenta
druge boje postupite prema uputstvu proizvo-
daca.
Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik
sa nosetim zavrtnjima karburatora iii [iltera za ,
vazduh. To ne sarno da ne obezbeduje dobru
masu, vee moie stvoriti i potencijalnu opasnost - Ii
postoji moguenost varnicenja u blizini benzina i
benzinskih isparenja.
B. PrikljuCite crveni provodnik na primani prik-
ljucak na bobini. To je ovaj prikljueak koji je
povezan sa sklopom platinskih dugmadi u razvod-
niku. Kod nekih tipova automobila, posebno kod
Forda, bite yam potreban adapter da bi prikljucili
pomenuti provodnik, a pritom i dalje imali kon-
takt izmedu prikljucaka bobine i primarnog pro-
vodnika. Ovakvi adapteri se obicno isporueuju sa
tahometrom.
2. UkljuCite motor i ostavite ga da radi na praz-
nom hodu.
3. Podignite poklopac na otvoru kape razvodnika
i postavite odgovarajuCi sestougaoni odvijac u !
zavrtanj za podesavanje platinske dugmadi.
4. Okrenite zavrtanj za podesavanje u smeru kre-
tanja kazaljke na satu da bi povecali ugao zatvara-
nja; i u smeru suprotnom kretanju kazaljke na
satu da bi ga smanjili, motreCi pritom na tahome-
tar. Mehanizam za podesavanje je samokoeeci.
5. Posto ste podesili ugao zatvaranja, izvadite
odvrtae i zatvorite otvor na kapi razvodnika.
6. Skinite tahometar obrnutim redosledom od
redosleda iz taeke 1.

-
Elektronsko
paljenje
Alai i malerijal
• Izolovana klesta
• Voltmetar i ommetar iii Volt-ommetar
• Produini kabl
• Daljinski prekida,;
• Odvijac
e j\dapter za bobinu
• Stroboskopska lamp"
• Tahometar
• Stezae za creva
latinska dugmad razvodnika palenja su uvek
P bila ona komponenta automobila koja je .zada-
vala najvise problema. Medutim danas su platin-
ska dugmad i kondenzator kod konvencionalnih
sistema zamenjeni elektronskim sistemom za
paljenje, koji izaziva mnogo manji broj problema.
Neke ad prednosti elektronskog paljenja su:
mnago visi napon u sekundarnom kolu time se
smanjuje mogucnost neispravnog paljenja; sve-
Cice rede zakazuju, a i radni vek sveCica je mnogo
duzi; bolje palenje pri vetim brzinama sto sma-
njuje potrosnju goriva i zagadenost izduvnih
gasova; i mnago pouzdanije startovanje matara.
Iako su razlike izmedu sistema konvencional-
nag paljenja i sistema elektranskog paljenja
velike, sa aspekta servisiranja te razlike su male.
Na srecll veCina tih razlika Cine servisiranje lak-
sim. Na primer kod elektronskog sistema za pale-
nje bregovi na osovini razvodnika zamenjeni su
diskom sa zubcima. Kod Chrysler-a ovaj uredaj se
zove »re\uctoT«; Ford sliean uredaj naziva }).arma~
tura«; General Motors }:>jezgro palenja«. Pored
diska nalaz1 se i magnetni davae, kao i tranzistor-
ska kontrolna kutija odnosno elektronski kon-
trolni uredaj. Kada se asovina razvodnika obrce
zub diska prolazi pored kalema davaca i uspostav-
lja magnetne impulse koji se zatim sprovode do
elektronskog kontrolnog uredaja. Kontrolni me-
aaj je konstruisan tako da pre kine primarno kolo
babine svaki put kada primi impuls od diska.
Prekidanje primarnog kola bobine omoguCice da
sekundarna kola proizvede visok napon koji je
neophodan da izazove varnicu na sveCici.
i 257
l
SISTEM ZA PALJENJE
Elektronsko paljenje moze da podigne napon
na svetici do 40.000 valti sto je znatno vise. od
15.000 do 20.000 volti kod konvencionalnog
sistema. Sa ovako povecanim naponom zazor
elektroda na svecicama se maze povecati 5to daje
bolje performanse. Ovako visok napon, medutim
postavlja veliko opterecenje za kablove sveCica.
Zbog toga morate da proveriti da Ii je izolacija
kablova u dabrom stanju i da su svi prikljucci Cisti
i dobri. (Pogledajte odeljak "Provodnici svetica«
u ovom poglavlju.) Ista tako morate proveriti da
Ii na kapi razvadnika i razvodnoj ruCici ima napr-
slina, prljavstine i korozije.
Kao !ito je vee pomenuto, izmedu konvencj~
ona!nog i eltktronskog sistema za paljenje in101
bi'nih razlika. Razlike postoje i izmede elektron-
Sklh sistema za paljenje razliCitih proizvadaca,
tako da je veoma vaino da pogledate neki od ovih
sistema i kako se odriavaju.
Odriavanje elektronskog sistema za paljenj e
Odriavanje elektronskog paljenja obicno zahteva
detaljna servisna uputstva sa tehnickim podat-
cima i uputstvima za ispitivanje. Takva obaveste-
nja se mogu nati u prirucniku, ali aka nemate
prilicno veliko iskustva bolje je da trazenje kvara i
popravku prepustite strucnjaku profesionalcu.
Medutim ako ne mozete da pokrenete motor
vaseg automobila, i aka sumnjate u elektronski
sistem za paljenje, mozete i bez upotrebe specijal-
nih instrumenata da praverite intenzitet varnice i
taka se liverite da Ii je greska u tom sistemu_
Paznja: Kada vrsite provent intenziteta varnice
nemojte skidati provodnike sa sledeCih sveeica:
• Kad motora V8 - sa sveCica na prvam i asmom
cilindru;
• Kod linijskih sestacilindricnih motom - sa sve-
Cica na trecem i na 5 cilindru;
• Kod motora V6 - sa sveCica na 'prvom i cetvr-
tom cilindru;
• Kod linijskih cetvorocilindricnih motora - sa
svecica na prvom i trecem cilindru.
Ako se za potrebe probe intenziteta varnice
koriste navedeni provodnici, to moze izazvati
pojavu luka na razvodnaj rucici, koji se prenosi na
davae. To moze da osteti razvodnu TUcicu iIi
davae. Da bi proverili intenzitet varnice uradite
sledece:
1. Odvojite provodnik (k~bl) svetice (pogledajte
prethodno upozorenje). Cvrsto uhvatite rukom
gumeni stitnik i pomerajuCi ga leva i desna paz-
SISTEM ZA PALJENJE

if ( I\

,,
,

.\ \ Ii
\
\
\ l'
\\
On bi tJ!vrdili da Ii su naslali problemi sa pokrctanjem motora !.l veli ~a
I
elektronskim paljenjem uklonite kabl sa svecice (1) i drzi!C ga na oka
6 mm od motora pomocu iwlovanih kljdta (2). Aka varnica preskoci sa.
kabla na motor u trenutku kada se motor pokrece, sigurno je da
elektronsko paljenje nije uuok problema. 1
I!

Ijivo ~H.lvojitc kabl sa sveCice. Nemojte vuCi sarno Pritom se maze cuti pucketanje. To je zvuk var-
k:lhl Jl.:f, mozete ga ostetiti. nice visokog napona koja preskace zazor.

, I)rzilc kraj kabla sveeice pomocu klesta za
svecu.:e, koja imaju izolovane fuCice, blizu metal-
!log dela motora - dovoljno je na oko 6 do 9 mm.
:1, Nck:1 yam neko startuje motor.
.;. ~)Ilk sc motor startuje gledajte varnicu koja
skare sa kabla. koji drzite u ruci, oa motor.
25K
Aka varnica preskace zazor, uzrok sto motor
ne maze da pali nije u elektronskom sistemu za
paljenje. Ako va mica ne skate, problem u elek-
tronskom sistemu za paljenje mozete naC!
pomocu voltmetra i ommetra, iii kombinovanog
instrumenta volt/ommetra. Bez obzira koji instru-
ment koristite uvek cete imati dva provodnika -
crveni i croj.

Ispitivanje elektronskog sistema za paljenje
Da bi nasli kvar na elektronskom sistemu za
paljenje vaseg automobila, izvrsite seriju ispitiva-
nja prema uputstvima koja daje proizvodae. Sle-
deca ispitivanja se moraju izvrsiti u nizu da bi
odrediIi koja je od komponenata sistema u kvaru.
Za neka ispitivanja, osim voltlommetrom, bice
yam potrebni i produzni kablovi. Daljinski preki-
dae je vrlo koristan za mnoga ispitivanja, ukoliko
ga nemate morate obezbediti pomocnika.
Napomena: Sva ispitivanja koja se rade
pomocu voltmetra iIi pomocu volt/ommetra, rade
se sa ukljucenim glavnim prekidaccm) iIi u polo-
zaju »start«. Kada je glavni prekidae u bilo kojem
od ova dva polozaja, napon akumulatora automo-
bila prisutan je u provodnicima i svim delovima
sistema za paljenje. Ispitivanja sa voltmetrom Se
vrse kada je sistem za paljenje pod naponom,
odnosno zatvorena. Sva ispitivanja koja se vrse
pomocu ommetra iIi pomocu volt/ommetra, rade
se kada je glavni prekidae iskljueen, i kada nema
napona na bilo kom delu sistema za paljenje osi u
delu do glavnog prekidaca. Ispitivanja pomocu
omrnetra moraju se vrsiti kada je sistem bez
napona, tj. kada napon ne postoji na prikljuccima
za ispitivanje. Paznja: Nikada nemojte ispitivati
kola pod naponom pomo{;u ommetra; na taj naCin
osteticete instrument.
Osnovni tok ispitivanja
Bez obzira da Ii je vas automobil do mace proiz-
vodnje iIi iz uvoza, osnovni tok ispitivanja pri
trazenju kvara je sliean:
1. Prvo cete proveriti napon akumulatora kako
biste ustanovili da Ii je dovoljno napunjen za
napajanje sistema za paljenje. Za veCinu sistema
za elektronsko paljenje patrebno je najmanje 9
volli.
2. Kao sledece ukljueite, pomocu kljuea, glavni
prekidae i prove rite da Ii postoji napon na (+)
pozitivnom prikljueku bobine. Napon akumula-
tora mozete proveriti pomocu voItmetra.
3. Ako je sistem za paljenje, pri prethodno opisa-
nom ispitivanju, dao jaku varnicu mozete pretpo-
staviti da su bobina, davae razvodnika i kontrolni
modul ispravni. 'Ovo ne vaii sarno aka sistem
prekida (»trokira«) i ako povremeno prestaje sa
radom. U tom slueaju radi se 0 povremenom
SISTEM ZA PALJENJE
kratkom spoj.u iIi prekidu kola u modulu, davaeu
iIi provodnicima izmedu njih.
Ako sistem za paljenje ne daje varnicu, morate
odrediti da Ii je'u pitanju bob ina, davae, modul iIi
provodnici izmedu ovih delova.
4. Da biste proverili da Ii je 'bobina ispravna
iskljuCite prekidae paljenja i proverite otpore pri-
marnog i sekundarnog kola. Uvek proverite koju
vrednost navodi proizvodae, aIi kod veCine
sistema otpor izmedu pozitivnih prikljucka pri-
marnog namotaja je izmedu 0,5 i 3 oma. Yeoma
veliki izmereni otpor ukazuje na prekid u namota-
jima, i u tom slucaju zamenite bobinu. Otpor
sekundarnog kola bobine, koji se meri izmedu
negativnog prikljueka i prikljueka visokonapon-
skog provodnika, je obieno izmedu 8.000 i 12.000
oma. Yrlo mali izmereni otpor ukazuje na kratak
spoj, dok veoma visok ukazuje na prekinuto kolo,
(Yidi odeljak »Indukcioni kalem (Bobina)« na
kraju ovog poglavlja).
Ako su otpori primarnog i sekundarnog kola
bobine u okviru vrednosti koje daje proizvodac,
mozete eliminisati bobinu kao moguteg uzroc-
nika neispravnosti.
S. SledeCi den koji ispitujete je namotaj davaea u
razvodniku paljenja. Da biste ga ispitali odvojite
prikljueak davaea i izmerite otpor ommetrom.
Ponovo pogledajte uputstvo proizvodaca. Taj
otpor je obicno izmedu 150 i 1200 oma. Mnogo
veCi izmereni otpor ukazuje na pre kid kola u
kalemu iIi u njegovim provodnicima, dok manji
otpor ukazuje na kratak spoj. Isto tako morate
proveriti da namotaj davaea nije u kontaktu sa
masom (da nije »probio na masu«) tako sto ce te
izmeriti otpor izmedu oba provodnika namotaja
davaea i kuCista razvodnika. Ako davae nije u
vezi sa masom aba ova merenja dace beskonacnu
vrednost otpora.
Ako davae zadovolji ova ispitivanja mozete ga
eliminisati kao uzrok problema u sistemu za pa-
ljenje.
Napomena: Kod nekih Chrysler-ovih sistema
razmak izmedu davaca i zuba na osovini razvod-
nika moze uticati na rad sistema za paljenje. Ovaj
razmak se naziva »vazdusni zazor« i mora biti u
granicama datim u uputstvu.
Kod elektronskih sistema za paljenje kod kojih
davae radi" na principu »Halovog efekta«) marate
proveriti da Ii je zatvarae koji se nalazi ispod
razvodne rueice vezan sa maSOffi. Aka nije anda
davae ne moze da generise signal zn kontrolni
modul.
259
SISTEM ZA PALJENJE
6. Sada ste problem sveli na dva moguca uzroc-
nika zbog kojih motor ne moze da upali iii sto se
varniea povremeno gubi: kontrolni modul palje-
nja iIi provodniei (instalaeija). Da biste proverili
provodnike potrcbno je da opet pogledate uput-
stvo kako biste odredili priljucke koje je potrebno
ispitati. Osnovno je da proverite elektrienu pro-
vodnost provodnika izmedu modula i senzora,
zatim provodnik koji napaja modul naponom sa
akumulatora kada je glavni prekidac ukljucen.
Mnogi moduli su i uzemljeni preko ovog provod-
nika. Ako vasa ispitivanja pokazu da nema pre-
kida iIi kratkog spoja u provodnieima izmedu
modula i davaea, i ako modul dobija napon i ima
masu, on bi trebao da radi. Ako to nije'slucaj, iIi
ako motor ponekad radi a ponekad ne, najvero-
vatnije je da je sam modul u kvaru i treba da se
zameni. Prove rite da problem nije u provodni-
eima tako sto cete pomerati i uvijati provodnike
prilikom ispitivanja. Provera rada jednog elek-
tronskog sistema za paljenje nije taka teska aka
razumete osnovne principe onaga sto radite, i aka
imate prave podatke iz uputstva.
S obzirom na veoma velike razlike izmeoll
sistema i na slozenost koja je postala uObicajena
kod novijih tipova sistema za paljenje, ovde
necemo ni pokusati da navodimo sve pojedine
informacije, koje su i onaka prisutne u brojnim
prirutnicima.
Podesavanje
paljenja
Ala! i ma!erijal
• Stroboskopska lampa
• Racva, nastavak i nasadni kljuc
• Krpe
• Kreda
• Stezac za erevo
vrha podesavanja paljenja je da se obezbedi da
S svaka cd sveCica upaIi smesll u pravom tre-
nutku, kako bi se dobilo maksimalno iSkoriscenje
motora. Vreme paljenja varniee je nekoliko
260
mikro sekundi i meri se brojem stepeni (uglom)
»pre gornje mrtve tacke« za svaki klip koji se
krece U okviru svog ciklusa. Ugao pa!jenja se
cesto nazi va i ugao pretpaljenja. Najveci broj
motora ima osnovnu oznaku za pOdesavanje
(reper) datu kao liniju, zub iIi slicnu oznaku na
tdak celieni tocak koji prievrsten na prednji kraj
radiliee. (Prigusniea vibraeija je cesto u sklopu sa
kaisnikom, te se ave oznake nalaze i na kaisniku,
prim. prev.) Neki motori imaju nekoliko oznaka
na prigusniei vibraeija i jedan zub na p6klopeu
razvodnog mehanizma. Drugi imaju sarno jednu
oznaku na prigusnici vibracija i plocu, pricvrscenu
na poklopae razvodnog mehanizma, na kojoj je
oznaeeno nekoliko podeoka za podesavanje
paljenja. Paljenje se podesava tako sto se porav-
naju dye od ovih tacaka dok motor radi.
Paljenje se obicno podesava pomotu strobo-
skopske lampe (svetlo koje se pali visokonapon-
skim impulsom sveciee na prvom eilindru). Posto
je zazor (iii vreme zatvaranja) platinske dugmadi
pravilno podesen, stroboskopska lampa se pove-
zuje za kabl sveCiee pfvog eilindra. Motor se
ukljuti i ostavi da radi na praznom hodu. Obicno
se creVQ vakuumskog uredaja za podesavanje
pretpaljenja, koji se nalazi na razvodniku palje-
nja, skine i zacepi.
Stroboskopska lampa se uperi tako da osvet-
Ijava tacke koje se nalaze na prigusnici vibracij a.
Svaki put kada sveCica na prvom cilindru da var-
nieu. stroboskopska lampa zasvetli. S obzirom da
se varniea javlja u trenutku kada je prigusniea
vibraeija u istom polozaju u odnosu na oznaku.
izgledace kao da je oznaka za podesavanje palje-
nja nepomicna.
NaCini povezivanja stroboskopske lampe
Zbog dodatne opreme kao sto je uredaj za klima-
tizaciju, i uredaja za kontrolu izduvnih gasova
kod novijih tipova automobila ponekad je tesko
povezati stroboskopsku lampu sa svecieom prvog
cilindra. Medutim postoji i naCin da se prevazide
ovaj problem - reeiproeno podesavanje. Jedno-·
stavnim recima, pravilno podeSavanje paljenja
moze se dobiti i »metodom pridruzenog cilindra«.
Ovo van i za podesavanje elektronskog paljenja.
Metoda pridruzenog eilindra omogucuje yam
da stroboskopsku lampu povelete i sa nekom
drugom sveCicom (osim svecice prvog cilindra, a
da ipak pravilno podesite osnovno paljenje.
Napomena: Ova vazi sarno za matoTe sa parnim
brojem cilindara i ne moze se primeniti na motore
F"'-------
SISTEM ZA PALJENJE

I
Odredivanje prvog cilindra Za molOTe $11 celiri dlindra
(l) Saab. Snbaru
(2) Volkswllgell. Porsche
(3) Honda. korl poprecno postavljenih molora

ItCD I
010 ~.oool
® ® (4) Svi popreclIo poslavljeni moWn osim Hunde
(5) Reno, Peio, Sab

~I
(6) Svi osim Renaulta. Peugeot, Saab

CD
i
I
·1 1::1
do
CD
looo.~
(0 I
Za mutoTe 2lJ scst cilindJrll '

f§0o~
(7) General Motors V6, poprecno p05tavljeni
(8) Peio i Volvo V6. POrSe sestodlindricni bokser
000 •. (9) ford V6
(10) Svi V6 osim pezna. renua. valva i poprecni postavljeni dienerai
motors
(11) Svi liniski sestocilindricni

Za mutore sa osam dlindara

(12) ford. mercedes. poriI.'. kadillllk 425

o. .0
(13) svi osim ford, mercedes. pocie. kadillak 425

OiO 00
0'0 00
@OO @OO

sa tri odnosno pet cilindara. Cilindar pridruzen Podesavanje paJjenja

prvom cilindru motora moze se odrediti na sledeCi
naCin.
Kod motora sa cetiri cilindra, prema redosledu
paljenja prvom cilindru je pridruzen treCi cilindar.
Kod motora sa sest cilindara to je cetvrti cilin-
dar prema redosledu paljenja.
Kod motora sa osam cilindara, prema redo-
sledu paljenja prvom cilindru je pridruzen peti
cilindar.
Redosled paljenja mozete nac; na usisnoj grani,
gde je urezan II metal, iIi u prirucniku za vas
automobil.
Da biste podesili osnovno paljenje motora (iIi
pretpaljenje) na automobilima koji nemaju komp-
jutersko podesavanje paljenja, postupite na sle-
deCi naCin.
1. Krpom oeistite oznake za podesavanje paljenja
motora pre nego sto ga pokrenete.
2. OznaCite kredom na cistoj povrsini dye tacke
koje zelite da poravnate tokom poddavanja
paljenja, tako da one budu vidljive. Prove rite u

261
SISTEM ZA PALJENJE

®(
i

. ,
!
.[
! I

PrikljuCite provodnik (1) slrobo~kopskc lampe. pomocu adaptera (21.

izmedu wecice (3) i gumcnog stitmka (4). Crycni provodnik (5) koji I'oeii
s;) ,troboskopske lampe (6) treba ptlvczmi [1:1 pozilivan pol ,tKUmulatnra.
a emi provodnik (i) nu negativni pol Clkumul:uora. Svaki put kada sc j;Jvi
varnica na sveCici stroboskopska !ump<I cc zasvclliti. a oznaka na
kaji'iniku radilicc (8) bite vidljivi\ u palai-aju uz plocicu (9) Oll kojoj su
obeldeni uglovi prelpaijcnja.

prirucniku uputstva za padesavanje pretpaljenja Napomena: Ako pianirate da kupite strobo-

za vas motor. Kod novijih tipova matora vrednost
pretpaljenja naznacena je na plaCici matara iii na
nalepnici u motornom prostoru.
3. Pavezite strobaskapsku lampu na matar. Za
strabaskapske lampe kaje rade na jednosmernu
struju (DC). erni provodnik se pavezuje na nega-
tivni (-) pal akumulatara. Crveni se vezuje na
pozitivni (+) pal akumulatara. Aka stroboskop-
ska lampa radi na naizmenicnu struju (AC), ovi
provodnici nisu potrebni jer patrebnu struju za
rad lampa dabija iz kucne instalaeije (220 V). Bez
obzira odakle se napaja, stroboskapska lampa
ima jos jedan provodnik. On se povezuje sa sveCi-
com iii sa kablom sveCice prvog ciEndra na
motoru. Adapteri za povezivanje isporucuju se sa
stroboskopskom lampom. Proverite u prirucniku
za vas auto mobil koji je cilindar motora oznacen
kao prvi.
skopsku lampu, pokusajte da nabavite onu kaja
dobija impuls sa provodnika svecice preko 5ti-
paljke. Ovakav tip prikljucka olaksava rad i
naziva se »induktivna stipaljka stroboskopske
lampe«. Bez obzira na tip prikljucka nikada
nemojte probadati kabl sveCice iii gumeni stitnik
sa ostrim prikljuckom radi povezivanja strobo-
skopske lampe!
4. Kod nekih matora creva vakuuma ostaje prik-
ljuceno tokom podesavanja pretpaljenja, ali kod
veCine matara ono se skida i blakira. Ako je to
slucaj kad vaseg automobila, potrazite vakuumski
uredaj za pretpaljenje na razvodniku paljenja.
Odvojite gumeno ere va taka sto ga povucete sa
sklopa, i blokirajte kraj creva. Ako crevo nije
blokirano motor ce raditi neravnomerno i bice
nemoguce proveriti pretpaljenje. Ako razvadnik
ima dve vakuumskc membrane, oba creva se

262
·":'::;j

Fi,"~'
;
SISTEM ZA PALJENJE

moraju odvojiti i blokirati. Obrntite paznJu nn

poloinj vakuumskih vodova dn bi ih kasnije Inkse
I pravilno prikljucili.

·5. Vodite racuna dn neki od provodnika nije u

blizini ventilator3 iIi drugih pokretnih delova mo-
tora.

6. Ako je u pitnnju sistem paljenja sa platinskom

dugmadi, podesite ugao zatvaranja i ostavite
motor da radi oko 15 minuta da bi postigao radnu
temperaturu pre nego sto pristupite podeSavanju .
pretpaljenja. Pogledajte odeljak "Podesavanje
. zazora (ugla) zatvaranjzl\( U ovom poglavlju.

7. Usmerite stroboskopsku lampu prema ozna-

kama vodeCi racuna da rukom iIi lamporn ne
zakaCite ventilator motora. Ako su kredom povu- /--\
cene oznnke poravnate to znaCi da je pretpaljenje
motora prnvilno podeseno i dn moiete preCi na
tacku 11. Ako oznake nisu poravnate predite na
sledecu tacku.

8. Dok motor radi, odvrnite znV'ftanj za pricvrsci-

vanje rnzvodnika paljenja, koji se nalazi sa
spoljne strane donjeg dela razvodnika oa mestu
gde se razvodnik vezuje na motor. Ovaj zavrtanj u
stvari priteze nosac koji drzi razvodnik U pravom
poloiaju. Da biste odvrnuli ovaj zavrtanj potre-
ban yam je odgovarajuCi kljuc.

9. Dok motor radi i dok je stroboskopska lampa

ukljucena i usmerena prema oznakama, lagano
zakreeite razvodnik u smeru kazaljke na satu, ili u
obrnutom smeru, dok se oznake ne poravnaju.
ObrCite ga u smem suprotnom od smera okreta-
nja razvodne ruCice razvadnika aka zelite da
poveeate ugao pretpaljenja; okreCite ga u smeru
okretanja razvadne ruCice aka zeIite da smanjite
ugao pretpaljenje (da dobijete kasnije pretpalje-
nje). Ovim je osnovno podesavanje prepaljenja
zavrseno.

10. Pritegnite zavrtanj koji drii razvodnik palje-

nja. Po novo proverite pretpaljenje jer se prilikom
zatezanja zavrtnja moze dogoditi da se razvodnik·
pomeri.

11. U gasite motor.

12. Odvojite prikljucke stroboskopske lampe sa
akumulatora iIi izvora struje. Odvojite i priklju-
cak sa sveCice prvog cilindra.
Da bi podcsili paljcnje, octvrnile zavrtanj za pritvrscivanje
razvodnika p:tljenja (I): potraiite ga na spoljnoj donjoj strani
razvodnib. gde se razvodnik vezuje na motor (2). ZakreCite
razv()dllik (3) dok IlC poravnate awake za ra1jcnje.

263
 --. ---
SISTEM ZA PALJENJE
13. Deblokirajte vakuumska ereva i postavite ih
na svoje mesta.
Posebna uputstva za kompjutersko paljenje
Kod aUlOmobila koji su opremljeni kompjuter-
skom kontrolom paljenja moraju se preduzeti
neki koraci pre nego sta se pristupi proveravanju
osnovnog podesavanja pa!jenja.
AMC MOTORI SA CETIRI CILINDRA (i
GM motor Iron Duke od 2.5 lit): Iskljucite cetvo-
ropolni prikljutak sa razvodnika paljenja. Ovim
se onemogucava kampjuterska kontrola visoka-
naponskog kola i zasvetlice signalna lam pica
"Prove rite motor« (Check Engine). Po proveri
paljenja ponovo prikljutite cetvoropolni priklju-
tak. i izbrisite kad greske iz memorije kompjutera
taka sto izvadite osigurac kompjutera, iii skinete
klemu sa akumulatora iostavite ga bez napajanja
za oko 10 sekundi.
AMCIRENAULT ALLIANCE. Pronadite
elektronski kontrolni modul na sredini leve strane
prednje stene. 0dvojite i blokirajte vakuum erevo
pre osnovnog podesavanja paljenja.
AMC MODELl SA SEST CILlNDARA
(opremljeni Fordovim elektronskim paljenjem).
Odvojite vakuum erevo sa razvodnika paljenja i
blokirajte ga.Odvojite i prikljucak iutog i ernog
provodnika i kratko vezite muske polove prik-
ljucka pre osnovnog podesavanja paljenja. Pove-
cajte broj obnaja motora na 1600 o/min. Zatim
izvrsite proveru paljenja.
GM (Svi osim onih koji su opremljeni ured-
ajima za ubrizgavanje goriva iIi sa MISAR-om).
IskljuCite cetvoropolni prikljucak sa razvodnika
paljenja. Ovim se onemogucava kompjuterska
kontrola visokonaponskog kola i zasvetlice sig-
nalna lampiea "Proverite motor« (Check
Engine). Po pro veri paljenja ponovo prikljuCite
cetvoropolni prikljucak, i izbrisite kod greske iz
memorije kompjutera tako sto izvadite osigurac
kompjutera, iIi skinete klemu sa akumulatora i
ostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Kod
vozila gde kompjuter kontrolise broj obrtaja na
praznom hodu nemojte podesavati iIi odvajati ovu
kontrolu.
PONTIAC SA UBRIZGA VANJEM
GORIVA. Nadite prikljucak kompjutera ispod
pregrade i kratko spojite prikljucke A i B. Ovim
se ukljucuje samo-testiranje i kompjuter ce obez-
bediti fiksno predpaljenje.
CHEVROLET SA UBRIZGA VANJEM
GORIVA. Odvojite cetvoropolnij prikljucak sa
264
razvodnika paljenja da bi eliminisali kompjuter-
sku kontrolu paljenja. Up alice se signalna lam-
pica "Proverite motor« (Check Engine), i ne
zaboravite da izbrisete iz memorije kompjutera \i
)kod« greske posta zavrsite sa podesavanjem
paljenja. tako sto ce te izvaditi osigurac iii skinuti
iI!
klemu sa baterije i ostaviti kompjuter bez napaja-
nja za oko 10 sekundi.
CADILLAC SA UBRIZGA VANJEM
GORIV A. Nadite ruzicasti provodnik sa svetlo
zelenim prikljuckom i iskljucite gao Prikljucak se
kod modela 1981. nalazi sa leve strane motora za
,
prazan hod) a II zadnjem delu motornog prost ora . I,
kod modela 1982-1983. godine. Ovim sesprecava !
pretpaljenje~ tako da se potom moze izvrsiti
osnovno podesavanje paljenja.
Na modelima Seville i Eldorado iz 1980.
godine, ruiicasti provodnik sa svetlozelenim prik-
ljuckom se nalazi na zadnjoj desnoj strani motora
u blizini razvodnika, i mora se povezati sa masom
pre nego pristupite proveri paljenja. Ovaj priklju-
cak u normalnom radu nema funkciju i sluzi sarno
za pomenutu svrhu. Ni u kom sIucaju ne pove-
zujte taj prikljucak sa masom kod bilo kog modela
Cadillac-a proizvedenog posle 1980. godine. jer
time se maze unistiti kompjuter.
OLDSMOBILE MODEL 1977. SA MISAR-
OM (Tornado). Kompjuter se nalazi ispod
odeljka za rukaviee~ Nadite ga ina snopu prikljuc-
nih kablava se nalazi ljubicasti provodnik pricvrs- I
cen pomocu izolir trake, koji nije prikljucen. \
Povezite ga sa masom i pakrenite motor. UpaliCe
se kontrolna Jampica sa porukom »oProverite
motor« (Check Engine). Da bi se na ovom
motom podesilo paljenje mora se premestiti sen-
!
zor koji se nalazi na prednjem kraju motora, u
blizini remenice na radilici. Ovo uradite pre nego
sto pakrenete motor. Izvrsite pocetnu proveru
paljenja, ugasite motor i premestite senzor. Ako
seozar pomerate u smeru obrtanja remenice time
smanjujete pretpaljenje. Ako senzar pomerate u
obrnutom smeru, pretpaljenje se povecava.
Potom ponava pakrenite motor i proverite opet
paljenje.
CHRYSLER (sa kompjuterskom kontrolom
pretpaljenja). Pre nega sta izvrsite proveru palje-
nja, pomocu produlnog kabla poveiite prekidac
na leptiru karburatara sa masom. Ovim se spre-
cava kompjuterska kontrola pretpaljenja.
FORD SA EEC-I & EEC-IL Potralite komp-
juter i izvadite iz njega programski sklop (isklju-
cite ga); Zatim izvrsite osnovno podesavanje pret-
paljenja.
FORD SA EEC-IIL Potralite kompjuter i
j
 SISTEM ZA PALJENJE

2::'-i-"--~ I

~I

-.( ~ -f ~ -;::1

/
/ \\\,
} \\\.,
" \
J!
;11'
~===.jl \\ 1/ \ ='J

Na slid leva, motor radi na praznom nodu a vakum,ki regulator

pa!jcnja je iskljucen tako da nema ni vakuumske ni centrifugalne
regulacije paljenja. Na slid u sredini broj ObflJja mOIOw. je
poveb,n na 1000 o/min i centrifugalni regulator fadi. I oa krnju.
na slid desno, pri 2000 o/min rade i ccntrifugalni i vakumski
regulator paljen]a, tako da se v<lrnica nn sveCici javlja ranije.

izvadite iz njega programski sklop (iskljui.'ite gal.
Zatim izvrsite osnovno pOdesavanje pretpaljenja.
IIi ukljuCite samodijagnostiku kompjutera tako
sto cete ugraditi merae vakuuma izmedu invert-
nog ventila·i solenoida invertnog ventila na des-
nom unutrasnjem blatobranu. Pustite da motor
radi u praznom hodu i pomocu ruene vakuum
pumpe napravite vakuum od najmanje 500 mm
na (jasno obeleienom) ventilacionom otvoru na
senzoru za merenje razlike u pritisku izmedu
spoljne sredine i usisne grane. Sac,ekajte oko 15
sekundi i zatimizjednaCite pritisak. Igla meraea
vakuuma mora dva do cetiri puta poskoCiti poka-
zujuCi time da kompjuter prelazi u samodijagno-
stiku. Broj obrtaja praznog hoda motora ce se
poveeati (kompjuter aktivira leptir). Ugao pret-
paljenja pri povecanom bwju obrtaja biee 27 do
33 stepena. FORD SA EEC-IV. Prikljucite volt-
metar na prikljueak br 4 sestopolne dijagnostieke
prikljuenice i na pozitivan pol baterije. Zatim
kratko spojite prikljucke 2 is. Ovim cete preba-
citi kompjuter u samodijagnostiku pri eemu
motor radi na praznom hodu. Voltmetar ce dva
puta zapulsirati i broj obrtaja motora ce se pove-
eati na·2.000 o/min. U tom trenutku taeka palje-
nja ce biti izmeou 27 i 33 stepena.
265
SISTEM ZA PALJENJE
FORD SA Meu. Modul za paljenje ima ugra-
denu funkciju za vracanje paljenja unazad. Isklju-
Cite kasnije paljenje vadenjem prikljueka sa crnim
i zutirn provodnikom i kratkim spajanjem dva
muska prikljucka. Potom mozete izvrsiti osnovno
podesavanje.
Osnovno pOdesavanje pretpaljenja obezbeduje
pravilno paljenje sarno pri jednom broju obrtaja.
Ako motor automobila treba da radi efikasno pri
svim brzinama i pri svakom opterecenju, neop-
hodno je da svaka sve¢ica pali smesu u tacno
odredenom trenutku. Posto se broj obrtaja i opte-
recenje motara menjaju, menjaju se i zahtevi za
pretpaljenjem. Da bi se postigao maksimum efi-
kasnosti motora, u razvodnik se ugraauju dva
uredaja koja kontrolisu paljenje pri razliCitim
uslovima opterecenja i pri raznim brzinama - to
su vakuumski uredaj i centrifugalni regulator
paljenja. Da bi se dobio najveCi koeficijent isko-
riscenja neophodno je da ova dva uredaja rade
pravilno. 1z tih razloga provera rada ova dva
uredaja treba da budu ukljueena u svaku proce-
duru podesavanja motora.
Provera vakuumskog regulatora
Provera fada vakuumskog regulatora vrsi se na
sledeCi naCin. --
1. Pre nega sto pokrenete motor, prikljuCite stro-
boskopsku lampu i odvojite crevo za vakuum sa
vakuumskog regulatora na razvodniku paljenja,
na prethodno opisan natin.
2. Proverite osnovno paljenje kako biste bili
sigurni da je pravilno podeseno, a prema proce-
duri koja je prikazana u prethodnom odeljku.
3. Dok motor ravnomerno radi pri povecanom
praznom hodu (najmanje 1500 a/min) odvojite i
prikljuCite crevQ za vakuum na razvodnik. Prove-
rite polozaj oznake 'za paljenje pomocu strobo-
skopske lampe. Primeticete da se oznaka pome-
rila za nekoliko stepeni ispred gomje mrtve tacke.
Napomena: Ako nije doslo do povecanja ugla
pretpaljenja, proverite da Ii se vakuum ne gubi na
. prikljuccima, i da Ii je creva za vakuum celo.
Zamenite crevo aka je neispravno. Ako problem
nije u tome onda je vakuumski regulator predta-
ljenja neispravan i mora se zameniti. Pogledajte
odeljak "Vakuumski regulator paljenja« u ovom
poglavlju, gde je prikazana procedura zamene.
266
4. Posmatrajte polozaj oznaka dok ih osvetlja-
vate pomocu stroboskopske lampe. Sada dodajte
gas pomeranjem po luge gasa iz motomog pro-
stora. Aka to nije moguce neka neko sedi u
kolima i nagio pritisne i pusti pedalu gasa: Vide-
eete da je oznaka dosla na gotovo isto mesto gde
je bila po pocetnom podesavanju, a zatim se
vratila u polozaj gde je bila kada ste je proveravali
pre dodavanja gasa. Ovo se desava zbag naglog
pada vakuuma u usisnoj grani kada se doda gas.
Smanjenje vakuuma omogueuje povratnoj opruzi
u vakuumskom regulatoru da vrati ploeu plat in-
ske dugmadi u razvodniku na kasnije paljenje.
Ako oznaka paljenja ne promeni polozaj, vera-
vatno se ploca platinske dugmadi zaglavila u kuCi-
stu razvodnika, iii je oslabila povratna opruga
vakuumskog regulatora. Popravite razvodnik
paljenja odnosno vakuumski regulator paljenja
ako je potrebno.
Ako ste dobili prethodno opisane rezultate to
znati da vakuumski regulator paljenja pravilno
funkcionise.
Kao sledece, potrebno je proveriti jos jedan
vazan mehanizam za podesavanje paljenja - cen-
trifugalni regulator.
Centrifugalni mehanicki regulator paljenja
Za razliku od vakuumskog regulatora paljenja,
koji reaguje pri promeni opterecenja pod kojim
radi motor, mehanieki regulator reaguje na braj
obrtaja motora. Specifiena vrednos! broja obrtaja
motora pri kom poCinje mehanicka regulacija
paljenja lezi u veoma sirokom opsegu. Na nekim
uvoznim vozilima - naprimer kod Opela - centri-
fugalna mehanicka regulacija pacinje vee kod 150
o/min. Kod najveceg broja automobila mehanieka
regulacija pocinje negde oko 1000 o/min.
Mehanicki uredaj za regulaciju paljenja reaguje
pri ubrzanju i pri vecem broju obrtaja motora.
Tokom ubrzavanja, kada vakuum u usisnoj grani ~I
padne, potrebno je dodatno povecanje ugla pret-
paljenja kako bi se prihvatila bogatija smesa
goriva i vazduha. Zbog toga sto se broj obrtaja
poveeava ostaje manje vremena za takt eksplo-
zije. Stoga varnica mora da skoci ranije i da
omoguCi efikasno sagorevanje smese .
Veliki vakuum u usisnoj grani, koji nastaje pri
putnim brzinama, isto tako zahteva dodatno
povecanje ugla pretpaljenja. Obzirom da je vreme
koje preostaje za sagorevanje kratko, povecanje
pretpaljenja koje obezbeduje vakuumski regula-
tor nije dovoljno. Ovo je momenat kada stupa u

SISTEM ZA PALJENJE
Pri malom gasu (pri niskom broju obrtaja
motora) u usisnoj grani se stvara veliki vakuum i
pritom u cilindre dolazi manja kolicina smese
vazduha i goriva. U takvim usiovima potrebno je
dodatno povecanje ugla pre'tpaljenja da bi motor
mogao efikasno da radi, i to pretpaljenje se obez-
beduje pomocu vakuumskog regulatora paljenja
koji se nalazi na razvodniku (centrifugalni regula-
tor paljenja je obraden u drugom delu ovog
poglavlja). Da bi se postigao maksimum snage i
najmanja potrosnja goriva pri delimicno otvore-
nom leptiru za gas, paljenje mora da nastupi
ranije u toku takta sabijanja.
V~kuumski regulator paljenja (1) jc pricvrscen na razvodnik. a
membrana deluje na polugu vakum,kog rcgulmora {y,iljenja (2),
koja Z<lkrecc nosecu ploeu pJatin~kc dugmadi (3) mcnjajuCi
prilom ugno (momen~t) p<lljcnja.
268
----- - ---------......,-
Kada vakuumski regulator paljenja radi, on
zakrece nosecu ploeu platinske dugmadi za neko-
liko stepeni. i time povecava pretpaljenje kako bi
motor magao da zadovolji zahtevima opterece-
nja. Vakuumski regulator paljenja ima povratnu
oprugu koja omogucuje da se noseca plata platin-
ske dugmadi vrati u normalan polozaj kada nema
uticaja vakuuma motora_ To se desava pri naglom
ubrzanju iIi kada motor ne radi.
Provera rada vakuurnskog reguIatora paljenja
Rad vakuumskog regulatora paljenja se moze
proveriti i bez stroboskopske lampe, na sledeCi
nacin.
1. Dok motor ne radi skinite kapu razvodnika, na
naCin opisan odeljku »Razvodnik paljenja«
2. Uklonite razvodnu ruCicu. Razvodna rutica
koja se prievrscuje na osovinu razvodnika
pomocll dva zavrtnja, skida se pornocu odvijaca, a
aka se navlaci na oSQvinu, povlaCi se navise.
3. Pomerite mehanizam ploce platinskih dug-
madi u razvodniku u suprotnom smeru ad dejstva
opruge i zadrzite ga u tom polozaju.
4. Ustinite prstima crevo (iii ereva) za vakuumski
uredaj. U pitanju je crevo koje povezuje usisnu
granu sa vakuumskim regulatorom paljenja.
5. Popustite mehanizam ploce platinske dugmadi
vodeci raeuna da crevo ostane ustinuto (bloki-
rano). Mehanizam se u toj situaciji mora malo
vratiti i zadrzati u tom polozaju. Aka se ne zadr-
zava, to znaci da vakuumski regulator propusta i
da ga morate zameniti. Naponi'ena: Ukoliko ste
dosE do zakljueka da se vakuumski regulator
paljenja mora menjati, predite na odeljak ,l
».Zamena vakuumskog regu!atora paljenja{( u
ovom poglavlju.
6. Odvojite crevo vakuumskog regulatora. U tom
trenutku se ploca platinskih dugmadi mora vratiti
u pocetni polozaj. Ukoliko ovo vracanje izostane,
mora se zameniti vakuumski uredaj zbog toga sto
povratna opruga ploee platinskih dugmadi zaglav-
ljuje. Predite na odeljak "Zamena vakuumskog
regulatora paljenja« u ovom poglavlju.
7. Ugradite razvodnu rucicu.
8, Ugradite kapu razvodnika palj"enja,

dejstvo mehanicki regulator. Efekti vakuumskog i
mehanickog regulatora paljenja su kumulativni.
Bez obzira sto vakuumski regulator porn era
kompletan mehanizam ploce platinskih dugmadi,
mehanicka regulacija ipak moze da se realizuje. U
osnovi vakuumska i mehanicka regulacija su tako
uklopljene da daju mnogo veee poveeanje ugla
pretpaljenja nego svaki od ovih sistema pojedi-
natno.
U daljem tekstu je prikazana provera mehanic-
kog regulatora pretpaljenja.
1. PrikljuCite stroboskopsku lampu pre nego sto
pokrenete motor, a na nacin kako je ranije opi-
sana U ovom odeljku.
2. Odvojite vakuum crevo sa razvodnika paljenja
i blokirajte ga kako bi se eliminisao uticaj vaku-
umske regulacije tokom ovog ispitivanja.
3. Pokrenite motor i poveeajte broj obrtaja
posmatrajuCi oznake. I kod ovog ispitivanja moze
yam biti potreban pomoenik. Ako mehanicki cen-
trifugalni regulator paljenja pravilno radi onda ce
se pretpaljenje povecati (povecava se sa poveca-
njem broja obrtaja motora) tim broj obrtaja
motora prede 1000 o/min. Oznake koje posma-
trate treba da pocnu da se pomeraju kada se
promeni broj obrtaja motora. Ako se to ne
dogodi to znati da je uredaj u kvaru i potrebna je
pomoe profesionalca da se izvrsi popravka.
4. U gasi te motor.
5. Odvojite stroboskopsku lampu od baterije iIi
od izvora napajanja. Odvojite i prikljucak sa
prvog cilindra.
6. Uklonite blokadu vakuumskog creva i priklju-
cite ga na razvodnik paljenja.
Traienje kvara
Problemi koji mogu nastati zbog preteranog
povecanja ugla pretpaljenja su sledeCi.
• Detonacija (ostar iIi metalni zvuk pri ubrzanju
iIi kada je motor pod opterecenjem)
• Pregrevanje
• Motor nastavlja da radi posle iskljucivanja
glavnog prekidaca (dizelovanje) - onda je neophodno da se na svakoj svecici pravo-
• Pregorevaju ventili (preveliko pretpaljenje pri
visokom braju obrtaja)
i • Tesko pokretanje (startovanje) motora
Razlozi zbog kojih nastaje preveliko pretpalje-
nje su: . mora menjati. Da bi se to postiglo U razvodniku
I
pogresno osnovno podesavanje pretpaljenja;
slomljena iIi slaba opruga u mehanizmu centrifu-
galnog regulatora; tegovi centrifugalnog meha-
nizma zagiavili u »spoljnom« polozaju; pogresno
I 267
L -----
SISTEM ZA PALJENJE
postavljen prikljucak vakuumskog regulatora na
razvodnik (kod veCine motora vakuum ne treba
da se dobija na razvodniku pri radu motora u
praznom hodu); neispravan vakuumski prigusni
ventil, vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi
solenoid u liniji vakuumskog mehanizma.
Problemi koji mogu nastati zbog kasnog palje-
nja su sledeCi.
• Povecana potrosnja goriva
• Gubitak snage motora
• Tesko pokretanje (startovanje) motora
RazIo"zi zbog kojih dolazi do kasnog paljenja
su:
pogreSno osnovno podesavanje pretpaljenja;
tegovi centrifugalnog regulatora zaglavljuju;
membrana vakuumskog regulatora iIi vakuumsko
crevo propustaju; ploCa platinske dugmadi
zaglavljuje u kuCistu razvodnika; pogresno prik-
ljuceno crevo vakuuma; zacepljen iIi neispravan
vakuumski prigusni ventil, vakuumski prekidac
tecnosti za hladenje iIi solenoid koji sprecava da
vakullm dode do razvodnika u llslovima putne
voznje.
Vakuumski
regulator paljenja
Ala! i ma!erijal
II Odvijac
II Klesta
• Vakuumski regulator paljenja
ko motor automobila treba efikasno da radi
A pri svim brzinama i pri svakom opterecenju)
vremeno javi varnica. Podesavanjem paljenja se
osigurava pravovremeno paljenje sarno pri jed-
nom braju obrtaja. Posto se braj obrtaja motora i
opterecenje menjaju, onda se i trenutak paljenja
paljenja postoje dva uredaja koja kontrolisu tre-
nutak paljenja pod raznim opterecenjima i pri
raznim brojevima obrtaja motora - to su vakuum-
ski i centrifugalni regulatori paljenja.
 SISTEM ZA PALJENJE

Napomena: Kod veeine motora opremljenih

kompjuterskom kontrolom. u razvodniku nema
vakuumskog mehanizma paljenja. Medutim sam Centrifugalni
kompjuter elektronskim putem poveeava ugao
pretpaljenja na bazi podataka kaje dobija od regulator paljenja
vakuumskog senzora koji se nalazi na usisnoj
gram.
Kod Chrysler-ovih motora sa elektronskom uvodu ovog poglavlja objasnili smo kako pri-
kontrolom varnice vakuumska membrana se U marni i sekundarni sistem rade zajedno kao bi
nalazi u samom kompjuteru. Ona obavlja isti proizveli visoki napon koji je dovoljno jnk da
zadatak kao i mehanicka vakuumska membrana
na razvodniku paljenja. osim sto kompjuter elek-
tronskim putClll podesava paljenje, i time kom~
penzuje promene vakuuma motara.
" "
/
Zarnena vakuumskog regulatora paljenja

Ako ste zakljucili da morate da zamenite vaku-

umski regulator paljenja. postupite prema slede-
eoj proceduri.

1. Obezbedite ispravan dec za zamenu iz prodav-

nice rezervnih delova.

2. Uklonite kapu mzvodnika i razyodnu ruCicu

prema opisu iz odeljka »Razvodnik paljenja« u
ovom poglavlju. Napomena: Ako ste u ovom
trenutku zavrsili sa proverom rada, svi pomenuti
delovi su vee uklonjeni.

3. Odvojite creve; (iIi creva) vakuuma koja su

prikljucena na vakuumski regulator paljenja. Ova
i~/
.

creva se jednostavno svuku. I

4. Odvojite polugu vakuumskog regulatora palie-

nja. Ova poluga povezuje vakuurnski regulator sa
plocom platinskih dugmadi u razvodniku. Kod
nekih automobila ova. poluga ie povezana sa plo-
com platinskih dugmadi preko zavrtnja sa urezom
iIi opruznog osiguraca, i u tom slucaju bite vam
potreban odvijac odnosno klesta da oslobodite
polugu. Kod drugih tip ova automobila poluga je
sarno postavljena u urez. Ako je kod vas taj
slucaj, ceo sklop se mora otpustiti da bi se poluga
odvojila (pogledajte tacku 5).

5. Skinite zavrtnje koje drte vakuumski regulator

na razvodniku. Obicno se ovaj reguiator pricvrs-
cuje pomocu dva zavrtnja. Skinite ih pomoeu
odvijaca.
6. Ugradite novi vakuumski regulator palienja
sledeei tacke od 2 do 5 obrnutim redosledom.
Mchnniznm cemrifugninog regulator,) puljen]". Nll gomjaj slici .i.:
prikaz~na siluacijn kada sc 050vina razvadnika (l) nc okr~ce dovoljno
ve!ikom brzinom aa savladn silu opnlgc (2) i pOlisnc regove (3). Na
donjoj slid prikazana je Silu~cija kada jc brzinn obrlanja Q,;oviuc
razvodnika dovoljno velikn dn st! legovi pokrcnu pod ulicajcrn
ccntrifugalnc sileo ida istcgllu oprugc (4).

269
SISTEM ZA PALJENJE

@---l

~,"'I
I; I

~il\
1

1- , [,\ "

- II/J I

kl~IU"~®

!
I
®
0---1

f----CD

Glavni delovi konvencionainog razvodnika sa platinskim

dtlgrnadima. (I) osovina, (2) kUciste, (3) vakumski rcgul<l.tor Tranzistorski razvodnik paljenja bez piatinskih dugmadi. (1)
paJjenja, (4) centrifugalni regulator paljenja, (5) bregovi, (6) o$Qvina, (2) kuciStc, (3) vakuumski regulator paljenja, (4) sklap
plata - nosac platinskih dugmadi. (7) platinska dugmad, (8) namotaja davaca, (5) to(;lK sa zupcimu. (6) razvodna rutica i (7)
kondcm:alOr, (9) razvodna ru';ic~ i (10) knpa razvodniku. bpa_razvounika.

upali smesu goriva i vazduha u motom. S obzirom
da su neki motori konstruisani tako da rade u
sirokom opsegu broja obrtaja i uslovima optere-
cenja, trenutak paljenja se mora menjati da bi
zadovoljio ovakve, razlicite uslove.
Vakuumski i centrifugalni odnosno mehanicki,
regulatori paljenja rade zajedno kako bi omogu-
Cili vecu elasticnost u odredivanju trenutka palje-
nja. Oqa ova mehanizma su ugradena u, iii na
razvodnik paljenja, i predstavljaju radne de love
sistema paljenja iii podesavanja paljenja.
Vakuumski regulator paljenja je vrlo osetljiv na
promene vakuuma U llsisnoj grani i povezan je sa
plocom u razvodniku, na kojoj se nalaze platinska
dugmad iii namotaji davaca.
Centrifugalni regulator paljenja, koji je radni
dec osovine razvodnika, je integralni sklop koji je
u radu pod naponom opruge i pod dejstvom cen~

270
I
j
=
Alat i materijal
• Odvijac
trifugalne sile. Centrifugalni regulator paljenja je
vrio osetljiv na promene broja obrtaja motora. U
zavisnosti od konstrukcije razvodnika, ovaj regu-
lator je postavljen iii ispod iii iznad sklopa ploce-
nosaca platinskih dugmadi. Ako je razvodna
[ucica u razvodniku vaseg automobila pricvTscena
pomoeu zavrtnja, centrifugalni regulator paljenja
je postavljen iznad ploce platinskih dugmadi. Ako
se razvodna fucica navlaCi na osovinu razvodnika,
mehanizam centrifugalnog regulatora je postav-
ljen ispod ploce platinskih dugmad;'. Medutim,
bez obzira da Ii je ovaj mehanizam postavljen
iznad iii ispod ploce platinskih dugmadi njegova
funkcija je ista.
Centrifugalni regulator paljenja je povezan sa
jedne strane na gornji deo osovine razvodnika, na
kome se nalaze bregovi koji otvaraju i zatvaraju
platinsku dugmad i time se uspostavlja iii prekida
primarno kolo za paljenje. Ovaj mehanizam se
sastoji od dva tega i dye opruge. Kada osovina
razvodnika rotira, ona obree centrifugalni regula-
tor, a preko njega i bregove. Pri broju obrtaja do
1000 o/min tegovi su skupljeni silom opruga.
Medutim i tu postoji neko malo pocetno pokreta-
nje tegova. Ova mala pomeranja SU uzeta u abzir
prilikom pocetnog podesavanja motora i to se ne
odrazava na osnovno podesavanje paljenja.
Pri brojevima obrtaja motora od preko 1000
centrifugalni tegovi nadvladavaju silu opruga i
potinju da se sire. Centrifugalna sila, koja nastaje
kao posledica brzine ooctanja osovine razvodnika
potiskuje ih na spoljnu stranu. Dok se tegoyi
kreeu u tom smeru, oni pritom potiskuju bregove
unapred u odnosu na osovinu razvodnika. Ovo
pomeranje unapred izaziva ranije indukovanje
napona u namotajima, a time i raniji trenutak
I paljenja. Kada se tegoyi kreeu ad centra ka peri-
feriji, onda nastaje ranije paljenje (pretpaljenje).
I. Sa daljim poveeanjem broja obrtaja, tegoYi
nastavljaju da se sire sve dok ne dostignu krajnji
spoljni polozaj.
Kada broj obrtaja motora opada centrifugalna
II.
sila koja deluje na tegove se smanjuje, opruge
I pocinju da skupljaju tegove, a time i nastaje i
kasnije paljenje. Medutim potpuno sakupljanje
II
JL .
tegoya ne nastaje pri 1000 o/min, odnosno u tacki
I· . ~---
SISTEM ZA PAbJENJE
kada je sirenje tegova pocelo. Kompletan povra-
caj tegova nastaje pri oko 800 o/min.
Mehanicke osobine centrifugalnih tegova se
mogu vrlo lako ispitati .
1. Skinite kapu razvodnika. Pogledajtc odeljak
»Razvodnik paljenja« u ovoin poglavlju.
2. Uhvatite razvodnu rucicu i lagano je okreCite u
smeru kretanja kazaljke na satu.
3. Otpustite razvodnu rucicu. Ona se mora vratiti
u prvobitan poloZaj pod uticajem opruga. Ako
vracanje izostane, ili aka se odvija sporo, anda se
mehanizam centrifugalnog regulatora mora zame-
niti. Taj posao mora da obavi kvalifikovano lice.
Ostali nacini ispitivanja mehanizama vakuum-
skog i centrifugalnog regulatora paljenja prika-
zane Sil U odeljku »Podesavanje motora«.
~a~vedl'lik paliel'lja
Alat i materijal
• Odvrtac
• Viljuskasti kljuceyi
• Mala ,ieana cetka
• Krpe
• Rastvarac za cistenje.
• Unutrasnji proyodnici razvodnika paljenja
• Razvodna rutica
• Kapa razvodnika paljenja
azvodnik paljenja, kao sto mu sarno ime
R govori, u pravom trenutku razvodi struju viso-
kog napona na svaku sveCicu. U zavisnosti od tipa
metcTa vaseg automobila razvodnik se maze nala-
ziti na nckoliko mesta. Na nekim cetvorocilindric-
nim i sestocilindricnim linijskim motorima raz-
yodnik se nalazi na boku motora, sa suprotne
strane od karburatora; na V6 i V8 motorima
razvodnik se nalazi na prednjoj iIi na zadnjoj
strani motora. Kod svih motora razvodnik i
bobina su ugradeni blizu jedno drugom. Pogle-
dajte na slikama kako izgleda razyodnik paljenja i
onda eete ga bez teskoea prepoznati na motaru.
Kad radi pravilno, razyodnik u sebi kombinuje
rad primarnog (niskonaponskog) i sekundarnog
(visokonaponskog) kola sistema za paljenje. On
prekida i uspostavlja primarno kolo izmedu
271
SISTEM ZA PALJENJE
Razvodnik dcktronskog p,lijt:nja kod forda. (1) ccntrifuga!~i
regulator, (2) davac impul.'>il. (3) o~ovina, (4) ,klop senwra, (5)
c!d:lronski modul. (6) kuCislC i {7j vakuumski regulator.
izvora elektricne energije (akumulatora iIi
sistema za punjenje) i bobine tako da se primarni
namotaji bobine napajaju elektrienom strujom u
prekidima. Ovo prekidanje se postiie otvaranjem
i zatvaranjem platinskih dugmadi u razvodniku.
Kada su platinska dugmad u razvodniku zatvo-
rena primarno kola je zatvoreno i struja teee kroz
primarne namotaje bobine. Posto struja teee kroz
prim arne namotaje, u bobini se stvara magnetno
272
polje i oko primarnih i oko sekundarnih namo-
taja. Ovo magnetno polje deluje kao provodnik u
rnomentu prekidanja, i visestruko povecava
napoo u bobini. Kada su platinska dugmad otvo-
rena primarno kolo se prekida i magnetno polje
nestaje. Tom prilikom se u sekundarnim namota-
jima bobine indukuje visoki napon. Ovaj visoki
napon prolazi kroz sekundarni provodnik bobine
ka kapi razvodnika i razvodnoj fUCici, koja ga
t
r!. '
~i
...
 'e

SISTEM ZA PALJENJE
t
prenosi na prikljucke (stubice) u kapi razvodnika. nika. Kada vracate kapu na razvodnik, postavite
Odatle se napon vodi putem provodnika sekun- je odozgo na kuCiste razvodnika i vratite kopce
darnog kola do sveCica gde se sekundarno kolo rukom. Za obavljanje ave operacije potrebna je
zatvara preko varnice n~ elekrodama sveCica. vrlo mala sila.
Osim sto kombinuje rad primarnog i sekundar-
nog elektricnog sistema, razvodnik mora da obez-
bedi pravovremeno nastajanje varnice na elektro- Provera razvodnika paljenja
dama sveCice. Ova vremenska sinhronizacija je
veoma vazna - ana omogucava postizanje zeljene Ako imate probleme sa performansama motora,
snage i brzine. Prakticno to se postize pomoeu kao na primer tdko pokretanje, nemiran rad,
vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja, sIabo ubrzanje i slicno, uzrok maze biti sis tern za
~. koji su ugradeni na i u razvodnik paljenja. Centri- paljenje. Mesto od koga se pocinje sa trazenjem
fugaini regulator paJjenja kontrolise trenutak uzroka problema je razvodnik paljenja. Njegov
praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima rad se proverava na sledeCi nacin.
broja oqrtaja motora; yakuumski regulator palje- 1. Uklonite kuCiSte filtera za yazduh. Pogledajte
nja kontrolise praznjenja visokog napona u skladu o(1eljak »Servisiranje filtera za vazduh« u poglav-
sa zahtevima optereeenja motora. Trenutak palje- lju »Sistem za napajanje gorivom«. Napomena:
nja motora biee detaljno obraden u drugom Ovo mozda neee biti potrebno kod automobila
odeljku ovog poglavlja. gde je razvodnik paljenja pristupacm.
Osnovni delovi razvodnika paljenja su kapa, 2. UoCite razvodnik paljenja na naCin kojije vee
razvodna ruCica, bregovi iIi davae, osovina i kuCi- opisan u ovom poglavlju.
ste. Os tali delovi se razlikuju, i zavise od toga da 3. Uklonite kapu razvodnika prema prethodno
Ii je u pitanju sistem sa piatinskom dugmadi iii datim instrukcijama. Napomena:. U ovorn tre-
elektronski sistem za paljenje. Kapa razvodnika, nutku nije potrebno uklanjati visokonaponske
rucica i provodnici sekundarnog kola pravovre- kablove sa prikljucaka na kapi razvodnika. Ovi
meno i po tacnom redosledu provode visoki kablovi moraju Qiti dovoljno dugacki da omoguee
napon do sveCica. da okrenete kapu razvodnika i' da je pogledate sa
Kapa razvodnika je postavljena na vrh razvod- unutrasnje strane.
nika paljenja. To je dec do Cijeg centralnog prik-
Ijueka vodi jedan provodnik sa bobine, a cetiri,
sest iIi osam provodnika (u zavisnosti od broja
cilindara motora) vode sa prikljueaka raspored-
enih oko centralnog prikljucka.
Kapa razvodnika se pricvrscuje na kUClste raz-
vodnika pomocu navojnih kopi'i iIi pomoeu
opruznih kopci. Ako pogledate kapu razvodnika
odozgo videcete na koji naCin je pricvrscena.
Tamo ce se nalaziti iIi dva zavrtnja sa urezom na
glavi (kod nekih elektrsmskih sistema za paljenje i
cetiri) jedan naspram drugog, a na donjoj strani
kape po obodu, iIi dve kopte u obliku opruge
koje su vezane za kuCiste razvodnika ispod kape;
ove kopce drze kapu razvodnika.tako sto se ubace
u proreze i kanale na njenom donjem delu.
Ako je kapa razvodnika pricvrseena pomoeu
navojnih kopci, odvite ih odvijacem za 1/2 kruga,
u smeru kretanja kazaljke na satu iIi u suprotnom
smeru, pritiskujuCi pritom odvijacem nanize. Na
taj naein eete osloboditi kapu od kuCista razvod-
nika. Pri postavljanju kape razvodnika ucinite
isto, sarno obrnutim redosledom. Ako je kapa
razvodnika pricvrscena pomocu opruznih kopci,
izbacite ih iz leiista na kapi pomoeu odvijaca. Na U nckim sillcajcvima kapa razvodnika je pricvrscena pomotu
opruznih kopCi koje 5C oslobildaju pomocu odvijilCa.
taj nacin eete osloboditi kapu od kuCista razvod-

273
SISTEM ZA PALJENJE
..I
::----0
U nckim s!u¢ajevima bpa razl'odl1ib se u!.:lal1ja potiskivanjem i
oort:l.njcm zakrctnih kopci (1) za II? kruga romo~u odvijaca (2).
priiikom proverc :.mutrasnjoSli kape razvodnib obrlllite paznju
da melalni slubiCi {I) nisu nagarcli, da ccntra!ni grafitni kontakt
(2) nije pohaban. dOl nema tragova grafitll (3) i pukotina (4),
274
4. Okrenite kapu i pogledajte je sa unutrasnje
strane. Naspram svakog od kabla nalazi se po
jedan metaini stubie (na spoljnoj strani kape
naiaze se prikljucci, a sa unutrasnje strane stu-
biCi). Naspram. centralnog kabla nalazi se erno
grafitno »dugme«. Preko tog dugmeta razvodna
meica ostvaruje kontakt sa kapom razvodnika.
5. Pregledajte unutrasnju stranu kape razvod-
nika. Obratite paznju da Ii su metalni stubiei
nagoreli, da Ii je grafitno dugme pohabano, i da Ii
ima pukotina iIi drugih ostecenja.
6. Proverite spoljnu stranu kape. Obratite paznju
da Ii ima pukotina iIi drugih znakova ostecenja na
kapi razvodnika. Isto tako, vrlo pazljivo proverite
da Ii ima pukotina oko stubica prikljucaka za
provodnike.
7. Proverite i sa unutrasnje i sa spoljne strane da
Ii ima tragova grafita na kapi razvodnika. Ovi
tragovi se javljaju kao erne linije koje vode od
prikljucnog stubica provodnika iii ad metalnog
stubica.
8. Aka uoCite bilo koju od pomenutih stvari,
morate ugraditi nevu kapu razvodnika. Napo*
mena: los uvek ne odvajajte bilo koji ad kablova :1
sa kape razvodnika; to se vrsi tek kasnije.
9. Pregledajte razvodnu ruCicu koja se nalazi na
vrhu eentralne osovine i vidljiva je kada se ukloni
kapa razvodnika. Ona je pricvrscena na osovinu
pornocll dva zavrtnja (odvrnit~ ih pomocu odvi-
jaca), iIi je jednostavno naVllcena na osovinu
(podignite je sa osovine rukom). Obratite paznju
da Ii ima tragova grafita, naprslina iIi tragova
drugih ostecenja na metalnom jezicku koji se
nalazi na vrhu razvodne ruCice.
10. Ako nadete bilo koje od opisanih ostecenja
moracete da zamenite razvodnu rucicu sa navorn.
11. Ako na kapi i rucici ne nadete nikakve tra-
gove ostecenja, oCistite ih' pomocu Ciste krpe
natopljene nekim rastvaracem, na primer alko-
holom.
12. Pogledajte razvodnik. Proverite cia Ii ima tra-
gova rde, korozije, ulja iIi masti. OCistite unutras-
njost razvodnika Cistom krpom koja je natopljena
rastvaracem.
13. Pomerajte prstima centralnu osovinu razvod-
nika. Ona mora cvrsto da stoji u razvodniku. Ako
je 'osavina labava, maTate zameniti. razvadnik.
Pogledajte odeljak »Uklanjanje i postavljanje raz-
vodnika paljenja«.
14. Pregledajte platinsku dugmad, odnosno
namotaje davaca razvodnika. Moraju biti Cisti i
dobra pricvrsceni. !
I,
15. Proverite sve kablove i/ili sve prikljucke
kablova koji se nalaze u razvoelniku paljenja.
 SISTEM ZA PALJENJE

Obratite paznju da Ii i'rna kablova sa pohabanom

izolacijorn, i labavih prikljucaka. Provodnici
kalerna senzora su kod veCine razvodnika vrlo
osetljivi, i cesto se ostete zbog savijanja koje
nastaje kada vakuumski regulator paljenja
zakrece kalem davaca radi dobijanja veceg ugla
pretpaljenja. Pazljivo ispitajte da Ii su ovi provod-
nici labavi i prornrdajte svaki da vidite da Ii su
dobro povezani i da Ii su u dobrom stanju. Ako su
provodnici koji povezuju davae osteceni, otpu-
steni iIi prekinuti, mora se zarneniti ceo skJop
davaca.
Aka ste pregledom utvrdili da je razvodnik u
dobrom stanju, ili ako treba da zamenite neke ad
neispravnih delova, predite na sledecu ta(,ku.
16. Ugradite ruCicu razvodnika. Aka je pricvrs-
cena pornocu dva zavrtnja, postavite je na cen-
tralnu osovinu. Na osovini se nalaze cetvrtasti i
okrugli ispusti koji se uklapaju u cetvnasti
odnosno okrugli otvor na prirubnici razvodne
ruCice. Ne postavljajte rucicu na silu. Polomicete
je. Zategnite zavrtnje pornocu odvijaca.
Aka se [utica sarno nav!aci na centralnu 050-
viou razvodoika, pogledajte u kom polozaju se Kod nckih razvodnika razvodna rucica S~ skida lako 'itO so:
nalazi zaravnjena strana osovine. Ova povrsina povuce n3vise. Raevodrw weicn sc moze posta viIi na svojc mesto
odgovara ravnoj strani u prirubnom otvoru sarno u odrcdcnum P010l.lljU.

ruCice. I U ovom slucaju [utica se moze posta viti

oa osovinu sarno u jedan odreden polozaj.
17. Postavite kapu razvodnika prema uputstvu
koje je dato u" ovom odeljku, sarno obrnutim i
redosledom. Ne postavljajte kapu ako treba da je
zamenite. Zamena kape prikazana je u jednom od \
sledeCih odeljaka.

Napomena: Kablovi sveCice (sekundarno kolo

paljenja) koji su postavljeni u prikljucke na kapi
razvodnika moraju biti do kraja ugurani u prik-
ljucke. Prove rite sada i ove kontakte. Kablovi su
pricvrsceni u stubastom prikljucku kape razvod-
nika taka sto se prikljucni kraj provodnika bla-
gom silorn upire u stubasti prikljucak. Ponekad se
ovi spojevi olabave usled dejstva vibracija
motora. U tom slucaju ih jednostavno gurnite u
prikljucak u kapi razvodnika. Ovo vazi i za
kablove sveGica i bobine. Isto tako vodite racuna
da gumeni stitnici pokrivaju spoj na sveCicama i
i t na prikljuccima kape razvodnika.
Id
i
I~
I~
Provera pojave korozije

Ako ste prilikorn pregleda konstatovali da je neki
~ ad kablova u kapi razvodnika otpusten, onda
II postoji mogucnost da se u prikljucku na kapi
i"
Kod drugc vrslc razvodnika razvodna rutica je pricY[scena
pomocu zavnnjcva koji sc moraju odvmuti da bi se razvodna
ruCica skinula.

;L- -"~" "-"-"-

275
SISTEM ZA PALJENJE
razvodnika pojavila korozija. Da biste to proverili
uradite sledece.
1. Rukom izvucite kabl iz prikIjueka na kapi raz-
vodnika, taka sto provodnik iscupate drZeci ga za
kraj, kod stitnika. Napomena: Kod nekih tipova
motora kablovi sveCice imaju kopeu na prikljueku
na kapi. razvodnika. Da biste odvojiIi kablove
morate ih uhvatiti sa donje starne kape, stisnuti
kopcu klestina i istovremeno izvuci kabl.
2. Pogledajte u stubi" prikljueka na kapi razvod-
nika. Korozija se javIja u vidu,zelenkaste materije
unutar prikljueka u stubii'u.
3. Uklonite tragove korozije pomoi'u male iieane
cetke. Aka nije moguce ukloniti sve tragove
korozije, zameni'" kapu razvodnika.
4. Gurnite kabl u prikljueni stubii' na kapi raz-
vodnika.
Zamena kape razvodnika paljenja
Kapa razvodnika paljenja se menja na sledeCi
naCin.
1. Skinite kapu razvodnika na prethodno opisan
naCin.
2. Postavite novu kapu na kuCiste razvodnika i
pricvrstite je na prethodno opisan naCin.
3. SkidajuCi sa stare, odmah postavljajte na novu
kapu jedan po jedan kabl na odgovarajuce mesto.
Visokonaponski kablovi se skidaju tako sto ih
povueete rukom, drZeCi ih pritom za kraj kod
gumenog stitnika. Proverite da li ste gurnuli kabl
do kraja u stubic na novoj kapi.
Napomena: Mnogi profesionaIni mehanicari
menjaju i razvodnu rui'icu kada menjaju kapu
razvodnika. To je dobra praksa. Proverite da Ii
rutica i kapa odgovaraju za ugradnju oa motor.
Isto tako prove rite da Ii je isti proizvodac kape i
rutice. Na taj naCin ste sigurni da kapa i rui'ica
mec1usobno odgovaraju.
Skidanje i ugradnja
razvodnika paljenja
razvodnik paljenja je komplikovan mehani-
R zam. Posta vrsi nekoliko vainih funkcija, i od
njega zavisi rad matara automobila, veoma je
276
vaino da razvodnik sve vreme radi ispravno. Naj-
veCi dec provera i servisiranja razvodnika se moze
izvesti dok je razvodnik na motoru. U stvari
preporueuje se da se platinska dugmad, konden-
zator, kapa razvodnika i vakuumski regulator
paljenja menjaju bez skidanja razvodnika pa-
ljenja. .
Medutim, postoje situacije kada je skidanje
razvodnika neophodno. Ako, ria primer imate
problema sa centrifugalnim regulatorom paljenja,
iii u slueaju kada se iskrivi centraIna osovina, i
tako dalje, onda morate da skinete razvodnik
paljenja.
Skidanje i pravilna zamena razvodnika paljenja
nije jednostavan zadatak. Pravilan momenat
paljenja posle zamene zavisi od poloiaja razvodne
rucice. Aka i najrnanje sumnjate II svoje moguc-
nosti da zavrsite ovaj posao, bolje je da to prepu-
stite kvalifikavanom mehanicaru u avlascenom
servisu.
Ako je skidanje razvodnika neophodno postu-
pite na sledeCi nacin.
Alat i materijal
• Odvijac
• Nasadni kljueevi, raeva i produietak
• Mali kljuc
• Kreda
• Stezae za crevo(a)
1. Otvorite poklopac motora i uklonite kuCiste
filtera Z3 vazduh. Pogledajte uputstvo dato u
odeljku »Servisiranje filtera za vazduh« poglavlja
»Sistem za napajanje gorivam{<.
2. Skinite kapu razvodnika pomocu odvijaca. U
zavisnosti ad naeina pricvrsCivanja, iii zakrenite
navojne kopee za 112 kruga, iii izbacite opruine
kopce iz leiista na kapi razvodnika.
3. Obratite painju na poloiaj razvodne ruCice.
Oznaeite kredom na nekom nepomicnom delu
motora pravac u korn je akrcnuta rutica; ova ce'
yam pomoCi da pri ugradnji razvodnik paljenja
astane u is tom polozaju. Neki mehanicari uvek
pokrenu motor tako da rueica bude u poloiaju
»12 sati«, taka da ne mogu cia zaborave polozaj.
.. ~
 ,

ad i

SISTEM ZA PALJENJE
I!!'
("
~

•~
I

~f
,
~
tf

I II

I
~"'po~m'.c;nih~d,~'~,~"~d~"'r:ucl.c~C:2:::~:::::':
Obel";,, pO'O"i
0',",,,,
.'"'-~'" ___ __
, novi razvod m"k ova. motora. To'" "m
P,')<oj" () kredom (1)
d, "' ""kom od
i ••_______________
, .

L
277

I'
SISTEM ZA PALJENJE
Potom skinite prikljucak sa akumulatora da bi
sprecili slucajno pokretanje motora; skinite samo
prikljucak (-) negativnog pola akumulatora.
4. Pomoeu malog kljuca skinite sa bobine kabl
koji je povezan sa razvodnikom paljenja. Vratite
navrtku na bobinu da je ne izgubite. Odvojite sve
elektricne kablove sa razvodnika paljenja.
5. Odvojite dovodno crevo (iii creva) vakuum-
skog regulatora paljenja svlaceei ih sa regulatora i
blokirajte ih.
6. Pomocu nasadnog kljuca, raeve i produzetka
skinite nosac kaji drii razvodnik. To je jedan
zavrtanj, koji se u-v:'J:e u motor kad donjeg dela
razvodnika paljenja, i koji sprecava da razvodnik
ispadne iz svog lezista. Postavite nasadni kljuc na
glavu tog zavrtnja 1 i okreCite ga II smeru suprot-
nom kretanju kazaljke na satu sve dok ga ne
oslobodite. Sada nosac moiete skinuti rukom.
7. Skinite razvodnik. Uhvatite rukom kueiste
razvodnika i .podignite ga navise. Kad nekih
tipova matara jezicak razvodne ruCice se okrene
za nekoliko slepeni prilikom ove operacije - obe-
lezite taj polozaj; pomoCi ce vam prilikom ugrad-
nje razvodnika. (Kod nekill tipova motora raz-
vodnik dobija pogon preko zupcanika koji se
nalazi u motoru; drugi imaju prirubni deo sa
urezom. Oni koji imaju prirubni sklop sa urezom
neee se pomeriti prilikom skidanja).
8. Posta ste popravili, odnosno kupili novi raz-
vodnik, ugradite ga prema uputstvu od 1 do 7,
sarnO obrnutim redam. Proverite da li je razvodna
ruCica u istom polozaju kao pre skidanja.
9. Podesite motor po ugradnji razvodnika palje-
nja. Pogledajte adeljak »Podesavanje paljenja« u
ovom poglavlju.
Pregled i ugradnja
svecica
veCice su >,krajnji izvrsioci« s_istema zapaije~
S nje. Ako su sveCice istrosene motor ce nepra-
vilno raditi) tesko ce se pokretati, trosice mnago
278
goriva i nedostajace mu ana ostrina i performanse
koje treba da ima po svojoj konstrukciji. SveCice
predstavljaju poslednju kariku u sekundarnom
sistemu paljenja. Jednostavno govoreCi sveCica
nije nista drugo do dva provodnika koja se nalaze
dovoljno blizu jedan drugom da izmedu njih moze
da skoci varni ca. Zamislite da je jedan od provod-
nika obmotan keramickom izolacijom; drugi pro-
vodnik koji je povezan sa masom, i metalno kud-
ste /oko . keramickog izolatora. Deo kuCista, iIi
Ala! i ma!erijal
• Racva, produietak i nasadni kljuc za sveeice
• Zastitne naocare
• Zicana cetka
• Turpija za platinsku dug mad
• Alat za merenje zazora izmedu elektroda
sveCica
• Moment kljuc
• Svecice
• Izolir traka
• Krpe
• Rastvarac
• Penetrirajuee ulje
• Kratak komad creva za grejanje
i
1
I,
oklopa, ima na sebi navoj koji sluii da se sveCica
uvrne u atvar oa cilindru taka da ova dva provod-
nika ulaze II cilindar, odnosno prostor za sag ore-
vanje.
Elektricitet, koji se javlja na provodnicima, tj.
elektrodama, dobija se od razvodnika paljenja.
On tece kroz provodnik obmotan keramickim
izolatorom i preskace na drugi provodnik koji je
povezan sa masom te se preko njega zatvara kola
struje.
S obzirom da jaka sabijena smesa goriva i
vazduha predstavlja sredinu koja je vrlo nepo-
gadna za stvaranje varnice. potreban je vrlo veliki
napon da bi se varnica javila. Tokom rada, sve-
Cica stari, elektrode se trose i varnici postaje sve
teie da skoCi sa centralne elektrode na masu.
Kada su sveCice toliko istrosene da varnica vise ne
moie da preskoci izmedu elektroda, onda se taj
elektricitet kreee linijom najmanjeg otpora i
 SISTEM ZA PALJENJE

I
kratko se spaja sa masom. Kada se ovo javi onda
motor nepravilno radi (»trakira«). U nekim sluca-
jevima sveCica nije uzrok sto nema varnice, vee
neki drugi dec sistema za paljenje, na primer
kablavi, platinska dugmad iii babina. U tim sluea-
jevima napon koji se <!obija iz sistema je suvise
nizak.
Ponekad, i ako izgleda kao da sveCica radi
ispravno, u stvari je ana na granici neispravnosti.
avo je stanje koje veCina vozaea tesko ustanov-
Ijava. Aka jedna iIi vise sveCica povremeno »tro-
kira«, onda se nepotrebno trosi gorivo. Ispitiv<r-
nja su pokazala dC! veCina vGzaca ne moze da ascti
»hokiranje~< sveCica pri normal no lakim uslovima
opterecenja i pri uslovima voznje na.otvorenom
putu. . 'c·,
SveCica je vitalni den kod odrzavanja motora, a
posebno kod automobila sa elektronskim palje-
njem (nema platinskih dugmadi i kondenzatora)
svecica je glavni dec brige, bar sto se tice odrZ<lva-
nja sistema za paljenje. Kod podesavanja motora,
normalno postoje i drugi elementi izvan sistema
za paljenje koji zahtevaju painju, kao sto su fil-
teri, provera sistema za napajanje gorivorn itd.
Ali sto se tice sistema za paljenje posebnu paznju
obratite na sveCice.
U sklopu normalnog odriavanja kad konvenci-
onalnog sistema za paljenje, sveCice je potrebno
na svakih 15.000 do 20.000 km skinuti, oCistiti i
podesiti zazor izmedu elektroda, kako bi se obez-
bedile pravilne performanse motora. Ovaj inter-
val zavisi od naeina voznje i modela automobila.
U gradskoj voinji cesca je potreba za Ciseenjem
sveCica. Isto vazi i za stariji automobil koji nor-
maine tresi vise ulja. !v1nogi proizvoaaCi vozila
preporucuju promenu "sveCica nn svakih
50.000 km ukoliko je vozilo opremljeno elektron-
skim sistemom za paljenje. Proverite sta je nave-
dena u uputstvu za odrZavanje vaseg automabila.

Servisiranje sveCica
Delovi tipicne sveCice. (I) stubic prikljucka, (2) izojator, (3)
U sledeeem uputstvu prikazano je kako se skidaju centmlna elektroda. (4) kuCiste. (5) zaptivJl<l podlosb. (6) boeJl<l.
svecice. iIi elektroda mase j (7) zazor izmedu elektroda.

1. Ako je motor zagrejan ostavite ga da se

dovoljno ohladi da se ne moiete opeCi ako dodir-
nete izduvnu granu. .
2. Pazljivo odvojite jedan po jedan kabl sa sve-
Cica take sto ga uhvatite za gumeni stitnik iIi
zastitni poklopac i istovremeno ga povlaCite i
lagano uvreete da se osetljiv kraj provodnika ne bi
ostetio. Napomena: Nemojte povlaCiti sam kobl
(nemojte ga eupati). On je najcesee naCinjen od
najlona koji je impregniran ugljenikom i koji ne
moze da podnese takva naprezanja. Kao sto je
vee pomenuto, kablovi sistema za paljenje su

iL
I

I .;. ----
279
 posebna vrsta provodnika koji su napravljeni tako
da provode struju visokog napona i pritom pru-
zaju odredeni otpor kako bi se otklonile radio
smetnje. Sa takvim kablovima treba pazljivo
rukovati. Najbolji nacin da razdvojite spoj je da
lagano uvrcete gumeni stitnik i pritom ga povla-
cite . .
3. Pazljivo obelezite koji kabl ide na koju sve-
cicu. Ako je potrebno, oznaCite ih komadima
izolir trake pre nego sto ih skinete. Kod nekih
tip ova automobila duzine kablova su priblizno
jednake i postoji mogucnost da ih pogresDo pove-
zete. Obrisite kablove krpom.
4. Odvrnite svaku ~veCicu u suprotnom smeru od
kretanja kazaljke na satu za jedan iIi dva kruga
pomocu odgovarajuceg nasadoog kljuca i racve.
Koristite pritom pose ban nasadni kljuc za skida-
nje sveCica, koji ima gumeni iii plasticni ulozak.
Upotrebom takvog kljuca sprecava se lomljeoje
izolatora 5veCice, a pritom ulozak drii svecicu u
kljucu da ne ispadne pri skidanju iii ugradnji.
Maida ce vaq1 biti potreban zglobni nastavak
izmedu racve i kljuca, a maida i produzetak za
rad na nekim motorima kod kojih svecice nisu
pristupacne.
5. Oeistite prljavstinu sa donjeg kraja svake ad
svecica pornocll krpe namocene rastvaracem.
Najbolje je aka stavite zastitne naocare i izduvate
prljavstinu pomocu vazduha pod pritiskom, pri-
tom prljavstina ne moze da upadne u cilindre jer
sveCice jos nisu potpuno skinute. Posto ovo nije
uvek maguee izvesti, maiete i pokrenuti motor
elektropokretacem nekoliko sekundi sto ce odu-
vati priljavstinu oko sveCica (bar onu koja bi
mogla da upadne u cilindre).
6. Skidajte jednu po jednu sveCicu i postavljajte
ih na pogodnu povrsinu po redosledu skidaoja,
odnosno cilindara, kako bi kasnije mogli da ih
ispitate.
Napomena: Ako sveCice imaju metalne zap-
tivne podloske obratite paznju da ih skinete
zajedno sa sveCicom. Na motorima kod nekih
uvoznih tipova automobila koriste se sveCice zap-
tivnog tipa koje su smestene u cevi i ne koriste
nikakve posebne zaptivke.
Pregled sveeica
Iskusni mehanicar moze vam dati mnago poda-
280
F
taka 0 stanju motora posto skine-i pogleda Sve-
Cice. I vi mazete to -is to.
Kao prvo, vodi te racllna 0 tome da se sredina u
kojoj svefica radi moze proceniti stanjem ooog
dela svecice na kome nastaje varnica. Od
momenta postavljanja svecica menja boju i moze
imati po sebi naslage i koru ad razlicitih materi-
jala koji uticu na performanse motora.
Suprotno nekim misljenjima, koriscenjem
»toplijih,' sveCica ne dobijaju se bolje perfor-
manse. Ovaj izraz ukazuje sarno na to kolikom
brzinom se toplota provodi od vrha sveCice.
Toplija svefica duze zadrzava toplotu i u stanju je
da bde sagori naslage. Takve se sveCice obicno
koriste kada je motor izlozen grads kim u5!ovima
voznje. Toplije sveCice, odnosno sveCice vece
toplotne vrednosti se koriste ako motor evidentno
trosi ulje.
. Medutim toplija sveCica moze izazvati tesko
ostecenje u motoru automobila koji se mahom
vozi velikim brzinama na putu i pod velikim opte-
recenjem. Aka se temperatura u prostoru za
sagorevanje poveca aoda ce sveCica sa oizorn
toplotnom vrednoscu da spreCi samopaljenje
usled visoke temperature. Hladnija svecica ima
manji vrh izolatora i moze mnago brze da odvede
toplotu iz glave matara.
Ukoliko niste od onih koji stalno voze po
gradu, a vase vozilo trosi ulje, iIi ukoliko ne vozite
ekstremno velikim brzinama i pod velikim optere-
cenjem sto trazi koristenje sveCica manje toplotne
vrednosti J prepofuka je da koristite sveCice »00[-
malnog« obsega. Savremene sveCice sa bakarnim
jezgrom imaju izuzetno siIok opseg toplotne vred-
nosti i U stanju su da u normalnim uslovima
zadovolje najrazliCitije us love voznje.
Kada skinete sveCice lako cete odluCiti da Ii su
one u takvom stanju da ih treba oeistiti, podesiti
im zazor i ponovo ih ugraditi, iii ih treba zameniti.
Osim toga" mozete i ponesto saznati a opstem
stanju motora posto ih dobro pregledate. Ovde su
prikazana neka stanja na koja maiete naici.
1. Normalna svecica. To je one sto biste uvek
pozeleli da vidite - svetlosmeda iIi siva boja vrha
izolatora i Ciste lako istrosene elektrode. Na cen-
tralnoj elektrodi se uocava vrlo blaga erozija.
Mozete zakljuCiti da ovakva svecica radi u pra-
yom tempera turn om podrucju i da je motor u
dobrom stanju. Zakljucak: ovakvu sveCicu vredl
ocistiti i podesiti joj zazor.
2. Pregrejana svetica. Kod ovakvih sveCica abe
elektrode su istrosene (erodirane) a vrh izolatora
IE
SISTEM ZA PALJENJE
t
I

® ®
Prikazuni izglcdi £veCica ukazuju nu tragove (1) pregn:vanja, (2) nasiage garcz.i, (3) naslage od
sagorevanja utja, (4) detonativnog sagorcvanja, (5) nabacenih flllsiaga. (6) kalcificiranih naslaga,
(7) glaziranog izolatora $vecice i (8) samopaijenja. SveCica na slid (9) je sarno imo5ena.

281
 E
je beo i bez naslaga. Vrh izolatora moze biti
neravan i ispucao. Ova se desava zbog toga sto je
toplotni opseg sveeice isuvise veliki za us love pod
kojima radi motor. Faktori koji mogu da dovedu
do toga su prerano paljenje, termostat koji je
zaglavio u zatvorenom poioiaju iIi sllvise siro-
masna smesa goriva i vazduha. Zakljucak: ovakve
sveeice je pametno zameniti kada se pronade i
otklani osnovni uzrok.
3. Sveeica sa cmim naslagama. Naslage me kane i
suve garezi na elektrodama sveCice, vrhu izola-
tara i unutar kuCista sve6ce obitno ukazuju oa to
da je tempera turn a vrednost svecice isuvise niska
za uslove pod kojima motor radi" Moguei uslovi
takvog stanja ukljucuju prebogatu smesu goriva,
kasnije paljenje, leptir za hladno pOkretanje
matcra (»cok«) je zaglavio, termostat je zagJavio
U otvorenom polozaju, niska temperatura motora
i dug rad motora u praznom hodu, kao i voznja
pri malim brzinama. Ako se zakljuti da je svetica
u radu bila isuvise topla iIi isuvise hladna,
nemojte prevideti mogucnost da su ugradene sve-
Cice pogresne toplotne vrednosti. Zakljucak:
Posto se pronade i otkloni uzrok, ovakva svetica
se moze 06stiti i podesiti zazar pre ponovne
ugradnje.
4. SveCica sa naslagama od ulja. Tamne, v!atne
nasI age na elektrodama, vrhu izolatora i unutar
kuCista ukazuju na to da ulje oa neki naein
dospeva u prostor za sagorevanje. Naslage ulja
mogu nastati zbog istrosenosti raznih delova
motora, kao i zbog opste istrosenosti. Zakljucak:
koristiti sveCice koje su jedan iIi dva toplotna
opsega toplije ad sveCica koje se in ace preporu-
cuju, sto ee smanjiti nasI age od ulja, ali ovo je
sarno privremena mera. Ranije iIi kasnije mora-
eete da otklonite osnovni problem. SveCice koje
. na sebi imaju naslage od ulja mogu se oCistiti,
podesiti zazar i ponovo se ugraditi.
5. Detonacija. Detonacija se obicno manifestuje
kao lupanje motara, a nastaje usled suvise ranog
paljenja iIi zbog preniske oktanske vrednosti
goriva, sto stvara takve uslove sagorevanja pri
kojima moze doei do jakih mehanickih udara.
Ovakvi eksplozivni udari mogu ostetiti klip iIi
sveCicu, a ponekad mogu pokidati elektrodu sve-
Cice. Zakljucak: Uzrok problema se mora otklo-
niti, a sveCice zameniti.
6. SveCice sa nabacenim nasiagama. Ovakvo sta-
nje je izazvano na5!agama iz komore za sagoreva-
282
nje koje se naglo otkinu od klipa i ventila i
"poprskaju« toplotni izolator. Takvo stanje moze
nastati lisled neblagovremenog podesavanja
motora. Zakljucak: Prevelike nasI age ovakve
vrste mogu dovesti do kratkog spoja elektroda
sveCice.· Pre nego sto se to dogodi potrebno je
otistiti sveCicu i podesiti zazor elektroda.
7. SveCica kod koje je premoseeno jezgro iIi
zazor. Ovakav slueaj se obicno javlja pod istim
uslovima pod kojima nastaju i nabacene naslage.
Razlika je jedino u debljini naslage. Naslage vece
debljine mogu formirati »most« izmedu iz01atora
svecice i kuCista, obrazujuCi na taj nacin kratak
spoj. Ovakav slucaj se najcesee javlja kod motora
kod kojih se retko kontrolise ulje iii kod motora
koji se koriste u gradskoj i sporoj voznji. Takve
nasI age mogu form irati i most izmedu elektroda i
time se svecica kratko spaja. Zakljucak: ponekad
je moguce oCi5titi, podesiti zazar i ponovo ugra-
diti ovakve sveCice.
8. SveCica kod·koje nedostaje komadic izolatora.
Napuknut iIi polomljen izolator se obieno javlja
zbog krivljenja centralne elektrode pri podesava-
nju zazora sveCice. Da biste sprecili ovakva oste-
cenja, pri podesavanju zazora krivite sarno bacnu
elektrodu. Pod odreclenim uslovima, komad izo-
latora se moze otkinuti usled jake detonacije. Za-
kljucak: Ovakva sveCica se mora zameniti.
9. SveCice sa kalciniranim naslagama. Ako se na
centralnoj elektrodi i masi sveCice pojave inten-
zivne naslage svetlosmecle iIi bele boje, moguce je
da ste koristiIi gorivo iii ulje neodgovarajueeg
kvaliteta. Zakljucak: u ovakvom slucaju mozete
sarno 06stiti iIi zameniti svecice i odmah prome-
nite vrstu benzina da biste videli da Ii je problem
time resen. Ako rezultat izostane morate se pri-
premiti da promenite ulje i filter, kao i vrstu ulja, i
verovatno za dodatne radove na motoru.
10. Glaziran izolator sveCice. U ovom slucaju
normalne nasI age na vrhu sveCice ne mogu da
sagore. Umesto toga naslage se tope i obrazuju
sloj koji provodi struju. Zakljucak: ovakav glazi-
ran sloj se ne moze ukloniti uobicajenim cisce-
njem i bolje je flromeniti sveCicu. Ako se problem
ponovi mozete pokusati sa sveCicom cija je
toplotna vrednost manja za jedan stepen.
11. Samopaljenje. Ovo znati da paljenje nastaje
pre nego sto skoCi vamica. Samopaljenje se maze
javiti usled usijanih naslaga u prostoru za sagore- I
 SISTEM ZA PALJENJE

I
vanje; zbgg vruCih tacaka u prostoru za sagoreva-
nje usled slabog odvodenja toplote iz motora;
zbog struganja klipa 0 zidove cilindra koje nastaje
usled nedovoljnog podmazivanja iIi paremecenih
zazora izmedu del ova metCTa; zbog detonacije iIi
zbag previsake taplatne vrednasti svetica. Sama-
paljenje testa maze da osteti celo klipa i elek-
trode svetice. Zakljucak: uzrok se mora pronati i
otkloniti. Ostecene svecice se moraju zameniti.
1.5 do 2 mm. ProizvadaCi svetica isporucuju
posebne sveCice sa veCim zazorom. SveCice sa
yelikim i sveCice sa malim zazorom se izraduju u
identicnim taplatnim aznakama i jedina se razli-
kuju pa tame kaliki im je zazar izmedu elektrada.
Painja: Ne pakusavajte da sveticu predvidenu za
mali zazar padesite na veliki zazor, i abratna.
Osteticete eiektrode.

12. Istrosena svedca. Istrosena centralna elek-

troda kao i elektroda mase ukazuju na to da je
svetica adsluzila svoj radni vek i da je treba
zameniti. Izolator smede sive baje pokazuje do je

I
taplotna vrednost svetice adgovarajuca. Zaklju-
cak: posta elektroda za masu nije po celoj povr-
sini centrirana U odnosu oa centralnu elektrodu,
ovakva sveCica se mora zameniti.

I Ciscenje sveCica

I·. UzimajuCi U obzir vreme i napor koji ulazete pri

skidanju i ugradnji svetica. obicna je balje da

I
,

"
ugradite nove sveCice kada se stare sveCice blize
kraju ocekivanog veka trajanja. Ali ako ste ih
Cistili u propisanim intervalima ODe su verovatno
u dobrom stanju i mogu se servisirati oa sledeCi
naein.
:1
i~
1. Pomoeu Ciste krpe obrisite naslage ulja i masti
i~ koje su se nahvatale sa spoljne strane svetice.
Ako je potrebna natapite krpu sa malo rastva- Da bi proverili zalor svcClca koristite mcrae sa okrug!om iicom,
raea. Dobre obrisite sveCice Silvorn krpom. men~nje mernim listicima nece dati tacan rezultat.

2. Stavite zastitne naotare i iicanom cetkom oti-

stite navoj i elektrode sveCica.
3. Turpijam za platinsku dugmad izravnajte i ati-
stite centralnu eleKtradu svake svecice. lsturpi-
jajte elektrodu mase sa unutrasnje strane svake
sveeice taka da pavrsina postane sjajna.
Da biste praverili zazar sveCice patreban yam
je merac zazara koji je naCinjen ad okrugle zice;
ravan merni listie ce verovatno dati pogresno
oCitavanje. Aka je patrebna padesiti zazor uCinite

Podesavanje zazora svecica PREPORUCENIMOMENT

PRITEZANJA SVECICA (Nm)
Bez obzira da Ii ugradujete nave iii aCiscene sve-
tice, marate padesiti zazar izmedu elektroda
prema padacima kaje daje proizvodac motara. Dimenzija Celiena Aluminijumska
Ovaj podatak se nalazi u uputstvu za rukovanje navoja svecice glava glava
vazilam. I pored taga sto proizvadac maze pade-
siti zazar na novim syeCicama, ipak ga proverite. 14 mm sa zaptivkam 37-44 26-32
Osim toga svetice koje se kariste za elektronske 14 mm kanusna 10-22 10-22
sisteme za paljenje imaju yeCi zazor, U opsegu od . 18 mm kanusna 22-29 22-29

283
 NJE
to pomocu odgovarajuceg dela alata za merenje
zazora. Pazljivo iskrivite bocnu elektrodu - sarno
bocnu elektrodu - dok ne dobijete pravilan zazor.
Panoya proverite zazor.
Ugradnja svetica
Posta ste oCistili sveCice i podesili zazar izmeou
elettroda, iii kupili sveCice i proverili zazor, pri-
stupite ugradnji na sledeCi naCin.
1. Po motu suve i ciste krpe obrisite sve preostale
tragove prljavstine i rnasnoce sa zaptivnih povr-
sina sveCica na glavi motcra.
2. Proverite da Ii su metaini zaptivni prstenovi na
sveCicama u dobrom stanju i da Ii pravilno nalezu
na sveCice.
3. Uvmite sveCice rukom. Ako pritom imate
poteskoca to maze da znaCi da navoje u glavi
motora treba oeistiti. Za Ciscenje navoja obicno je
dovoljno staviti u njih malo penetrirajuceg ulja.
Namocite jedan ugao Ciste krpe uljem. Uvmite taj
ugao krpe U DtVOT za sveCicu okrecuCi ga u smeru
kretanja kazaljke na satu. Izvadite krpu okrecuCi
je u suprotnom smeru. Ponavljajte avo dok ne
uklonite prljavstinu. Ako su navoji Cisti, a jos
uvek pri u,vrtanju sveCice navoj ne ruo.ie da
~).krene«, pokusajte taka sto na sveCicu navucete
komad creva za grejanje, odgovarajuceg unutras-
njeg preenika, pa to crevo koristite kao savitljivu
ruCicu. ivlozete koristiti i ala1 za Ciscenje navoja,
koji moiete naCi u prodavnicaIT).a rezervnih
delova. Napomena: Neki proizvodaci preporu-
cuju da se navoj namaze sredstvom koje sprecava
da sveCica »zapece«. Proverite to u uputstvu za
rukov~nje.
4. Zategnite sveCice rnomentnim kljucem na
vrednost specificiranu u tabeli u ovom odeljku.
Ako nemate momentni kljuc pomocu racve i
nasadnog kljuca pritegnite sveCice za 1/4 do 1/2
kruga, tako da budu pritegnute ali ne suvise! Aka
vas motor ima svecice sa konusnim sedistem i aka
nema zaptivnog prstena, onda se zaptivanje
postize kontaktom izmedu dYe metalne povrsine,
i dovoljno je pritegnuti svedce za 114 kruga.
5. Prikljucite na svaku sveCicu odgovarajuCi kabl.
Cvrsto navucite gumeni stitnik rukom preko vrha
sveCice. Uklonite oznake od izolir trake sa
kablova sveCica.
284
Kablovi za
svecice I,
ez obzira da Ii vrsite kompletno podeSavanje
Bmatara, sarno menjate sveCice iii trazite uzrok
slabih Derformansi vaseg automobila, obavezno
prover(te sveCice, paljenje i kablove svetica. Ako
nije uocljivo ostecenje jednog iii vise ovih
kablova, obieno se pretpostavlja -, cesto pogresno
- da su kablovi u dobrom stanju. Cesto se dogada
da se kablovi sveCica ispituju tek kada se ni jed-
nom drugom merom ne popravi fad motcra.
Aka motor automobil? neravnomerno fadi -
»trokira«, iIi aka neke od sveCica imaju naslage
garezi (pogledajte odeljak "Provera i ugradnja
sveCica« U ovom poglavlju), uzrok mogu biti ovi
kablovi.
I pored toga sto kablovi za sveCice mogu izgJe-
dati kao da su u dobrom stanju, ipak mogu biti
netspravni. Profesionalni mehanicar moze
pomocu posebnog ureaaja za ispitivanje, iIi
pomocu volt/ommetra proveriti da Ii su kablovi
ispravni tako sto ispituje elektricni otpor kabla iii
proverava da Ii ima pukotina.
Kablovi sveCica se , kao i svi ostali delovi, trose
vremenom, pogresnim koriscenjem iii uticajem
sredine.
Realan vek trajanja koji mozemo ocekivati je
oko 50.000 km iii oko tri gadine. Kada ovaj
period prode, promenite kablove za sveCice na
prvom sledecem servisiranju motora.
Povremeno vizuelno pregledajte kablove. Da Ii
na spoljnom omotacu ima pukotina iii znakova
istrosenosti? Da Ii su kablovi natopljeni uljem?
Da Ii su gumeni stitnici kablova kod svecica
postali tvrdi i krti? Da Ii su gumeni stitnici na
kablovima kad kape razvodnika postali tvrdi i
krti?
Ako bilo koje od ovih pitanja ima potvrdan
odgovor, kablovi sveCica se llJoraju promeniti ako
zelite da motor radi mim~. Cak i ako utvrdite da
je sarno jedan kabl neispravan, odnosno za
zamenu, najbolje je da sve promenite zbog toga
sto su svi oni podjednako stari.
Napomena: Od 1963. godine u sva vozila proiz-
vedena u Americi ugraduju se kablovi za sveCi~e
sa grafitnim jezgrom. Ovakvi kablovi se cesto
nazivaju TVRS provodnici, sto je skracenica za
TV i radio smetnje i imaju 12-tozilno jezgro od

'iil"'W"
.-
-;t'w'
~
Alat i materijal
J • Kljuc
o Set kablova za sveCice
• Sapun iIi silikonski sprej
najlona impregnir9.TIo grafitom. Obzirom da u
ovakvom kablu nema metalnog jezgra, on je pod-
lozan ostecenju i moze da pregori. Provodnik je
dobra izolovan silikonskom gumom, jer je taj
materijal otporan na toplotu koja je najYcCi nepri-
jatelj ovakvih provodnika.
Zamenu kablova za sveCice moz£-izvesti svaki
mehanicar-amater i to na veCini motara. Medutim
kod nekih tipova motara kablovi sveCiea su spro-
vedeni ispod delova motora, kroz eevi, iIi separa-
tore i preko nekih neuobicajenih mesta. Uvek
dobro pogledajte a kakvom se poslu radi, da biste
pre nego sto pristupite radu sigumo utvrdili da Ii
maiete da ga zavrsite.
Provcrite kablovc za svcCicc priiikom podcsavnnja motam iii ako motor
ne radi pravilno. Kruta i ispucala izolacija je raziog za zamenu kablova.
ali morale zapamtiti da postoji mogucnost dOl vizue!nim pregledom ne
otkrijcte kV;IL
------~~~-----
SISTEM ZA PALJENJE
Zamena kablova za sveCice
Kad menjate kablove sveCiea prove rite da Ii ste
obezbedili odgovarajuCl kaplet za automobil nn
kome radite. Mozete nabaYiti i takav komplet
kod koga su duiina, prikljutei, stitniei i ostalo
pripremljeni za ugradnju na odgoyarajuCi tip mo-
tora.
Napomena: Ako je vase vozilo opremljeno
visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI),
pogledajte uputstvo na kraju ovog odeljka.
Zamena kablova za sveClee se obavlja na sl,,-
deCi nacin.
1. Ako je motor jos topao ostavite ga da se ohladi
toliko da ne mozete da se opecete aka dodimete
izduvnu granu.
2. Skinite kuCiste filtera za vazduh. Pogledajte
odeljak »serviranje filtera za vazduh« u poglavlju
»Sistem za napajanje gorivom. (~. Ovo moze biti
potrebno da bi se obezbedio prist up svim kablo-
virna sveCic3.
285
 I ,

SISTEM ZA PALJENJE

Obeleiite raspored kablova za svecice pre nego Slo ih skinetc;

ponekad su provuceni i kroz otvore i-cevi. Skinite ih i zamcnjujte
jedan po jedan da hi izbegli zabunu.

3. Pocnite od sveGice koja je najdalje od razvod-

nika paljenja (kod motora V6 iii V8 moiete poceti
sa bilo koje strane motora), pazljivo uklonite
kablove povlaceCi gumeni stitnik, a istovremeno
ih lagano uvreete.
4. Pogledajte kuda je sproveden kabl do razvod-
nika.
5. Izvadite rukom drugi kraj kabla iz kape raz-
vodnika. I kod ove operacije lagano uvrtanje pri
izvlacenju ce olaksati odvajanje.
6. Uklonite kabl iz motora. Aka je kabl provucen
kroz cevi, in postavljen u separatore, obeleiite to
,
;
jer ee vam olaksati ugradnju novog kabla.
7. Iz kupljenog· kompleta novih kablova odabe- I
rite onaj kojr je iste duzine kao onaj koji ste
upravo skinuli. Uporedite duzine.
8. Ugradite novi kabl za sveCice pratee; tacke od
3 do 6 ali obrnutim redosledom. Proverite da Ii je
novi kabl provucen na isti naCin kao onaj koji ste
skinuli.

286
 c: I C::TI=M ZA PALJ

9. Na oba kraja kabla, i kod sveCice i kod kape 12. Izvadite drugi kraj kabla iz centralnog 'prik-
razvodnika praverite da Ii su prikljucak i gurneni ljucka na kapi razvodnika. I ovde se kabl lagano
stitnik dobra postavljeni i da Ii je kabl dobro uvrce pri izvlacenju iz prikljucka.
gurnut u prikljucak kako bi se obezbedio dobar 13. Zarnenite visokonaponski sekundarni kabl sa
kontakt. ' novirn prateCi uputstvo iz tacaka 11 i 12, sarno
obrnutirn redosledorn. I ovde proverite da Ii su
10. Nastavite sa zamenorn jednog po jednog gumeni stitnici - na svakom kraju se nalazi po
kabla po ovoj proceduri sve dok ne zamenite ceo jedan - ugurani do kraja da bi se obezbedio dobar
set. kontak!.

11. Skinite sekundarni visokonaponski kabl sa Visokoenergetski sistem za paljenje (HEI)

prikljucka na bobini; to je provodnik Ciji je drugi
kraj prikljuccn na razvodnik paljcnja. Lagano ga Aka radite na kolirna koja su opremljena visoko-
uvrCite dok ga izvlaCite iz prikljucka. energetskim sistemom za paljenje (HEI - High

"~'=~="~~,,=

CD
iii I
I I

~
0 ,I -----

l 11 II 1\,
Kad De!co-Remy Unitized razvodnika (levo) kablovi III sveCice p05t<lvljaju 5e u
prstcnas!i nos;lc (1) koji 5e pricvrscuje na kapu razvodnika (2) pomocu zavrtnjeva
(3}, koji istovremcno priCYTScuju i bobinu (4) odozgo na o\'aj sklop. Dcsno jt:
prikazan Deko-Remy HE! razvodnik sa dva nosilea (1) bblovi 13 svecice, kuji sc
u ovom slucaju postavljaju eko bobine (2).

Il
I •.
' .' tt,,_ _. _ _ .
287
SISTEM ZA PALJENJE
Energy Ignition), kapa razvodnika i nadn spaja-
nja provodnika ce biti razliCiti. ISto tako, videeete
da je preenik kabla za sveCice veCi. Posto je u
ovom slueaju bobina integralni den kape razvod-
nika, ovde nema visokonaponskog sekundarnog
provodnika bobine.
Provodnici syeCica kod HEI sistema se menjaju
na sledeCi naein.
1. Skinite prstenasti nasac sa kape razvodnika.
avo se izYodi tako sto se kopee (oznaeene sa
"Latch" - zap or) gurnu od razvodnika, a kapa se
podigne. Svi prikljucci kablova za sveCice se
nalaze u prstenastom nosacll.
Napomena: Kod nekih HEr sistema kablovi za
sveCice provuceni su kroz dva nosaca. U tom
slucaju jednostayno izvucite kablove i nosace iz
kape razyodnika. Kod sistema Delco-Remy Uni-
tized moraju se odvrnuti dva zavrtnja i skinuti
bobina pre nego sto se skinu provodnici sveCice i
visezilni kab!. Zavrtnje odvite odvijaeem. Zatim
,skinite bobinu i na kraju kablove za sveCice i
visezilni kabl.
2. Izvadite prikljucak kabla za sveCice iz prstena-
stog nosaea kape razvadnika potiskujuCi pritom
pal cern prikljucak nadole.
Napomena: Kod Delco-Remy Unitized sistema
zavrsetak svakog od kablova za sveCice je pricvrs-
cen pomocu zavrtnja. Odvite malo DVe zavrtnje
kada skidate kablove. a zategnite kada ih posta-
vite.
3. Skinite drugi kraj kabla sa sveCice. Skidajte ga
pazljivo, drzeCi ga za gumeni stitnik i pritom ga
lagano uvrCite. Ne cupajte kabl jer ga lako mozete
ostetiti.
4. Odaberite iz kompleta kabl odgovarajuee du-
zine.
5. Pri postavljanju novog kabla u prstenasti nosae
podmazite prikljucak sapunom bez amonijaka iIi
silikonskim sprejom, i gumite prikljucak u prste-
nasti nosac. Kod sistema Deleo-Remy Unitized
ubaeite kabl uotvor i zategnite zavrtanj.
, motoru.
6. Ponovite tacke od 2 do 5 posebno za svaki kabl
sveCice sve dok ne zamenite ceo komplet. Zapam-
tite, menjajte jed an po jedan provodnik da biste
izbegli zabunu i greske koje Yam mogu aduzeti
mnago vremena.
7. Kada 5U svi kablovi za sveCice zamenjeni, zavr-
288
site rad tako sto izvr,ite uputstvo iz tacke 1, ali
obrnutim redosledom.
Sva uputstva pri zameni kablova sveCica na
sisternu HEI su ista kao kod konveneionalnih
sistema, osim pomenutih razlika kod kape raz-
vodnika. Ako iole sumnjate u syoje moguenosti
da obayite ovaj posao, konsultujte profedional-
nog mehanicara.
. \
Indukcioni
kalem
I
(bobina) ;!
Od veCine automobila bobina je ern, cilindri- I
Kcan iIi cetvrtasti dec velicine konzerve piva od
0,33 litra. Bobina se obicno nalazi u blizini raz-
vodnika paljenja. Ako ne mozete da je prona-
dete, pronadite veliki sekundarni yisokonaponski
kabl koji je prikljucen na eentar kape razvodnika.
Bobina se nalazi na drugom kraju tog kabla.
Pri proveri bobine, prvi korak je yizuelni pre-
gled. Proverite da Ii je bobina cvrsto pricvrscena
da bi imala dobru masu, i da Ii su svi prikljucci
Cisti i sigurni. Otpusten i prljay prikljucak izaziva
veliki otpor u kablovima. Takav veliki otpor je
uzrok slabog rada sistema za paljenje. Pogledajte
da Ii na vrhu bobine ima pukotina, da Ii je kuCiste
bobine ulubljeno, i da Ii euri ulje iz bobine. Ako
nadete bilo koje od pomenutih osteeenja, bobina
se mora promeniti. .,
Bobina je u stvari mali transformator koji
struju od 12 volti, iz primarnog sistema, pretvara
I
u struju sekundarnog sistema, kod koje se napon
penje i do 30.000 yolti. Ovaj visoki napon je
potreban da bi skoCila varnica izmedu elektroda
sveeica, i da bi se upalila smesa goriva i vazduha U·
r pored toga sto, spolja gledano, moie izgledati
da je bobina u dobrom. stanju, ona moze biti
neispravna. Neki od znakova da je bobina nei-
spravna, odnosno u nekim slucajevima slaba, su
gubitak snage pri veeem broju obrtaja, zastoj
motora prilikom ubrzanja, iIi u ekstremnim sluca-
jevima nemoguenost pokretanja motora.
r_-_
t_ _ _----""~=
f
,
Ako ste osetili bilb koji ad pomenutih simp-
toma, najbolje je da bobinu odnesete kod maj-
stora koji ima odgovarajucll opremu za ispitiva-
nje. Aka yam to nije moguce, maiete kupiti novu
bobinu i zameniti staru. Medutim aka zamena
bobine ne resi .problem ne ocekujte da ce vam u
Ii radnji zameniti bobinu koju ste vee jednorn ugra-
~ dili. VeCina prodavnica delova ne prihvata da
f vrati nOvae za elektricne komponente koje su bile
uoraclene. Medutim ako imate svoj, ali moguc-
n~st da pozajmite volt/ommetar, iii drugi instru-
ment za analizu rada matcra kojim se moze ispi-
tnti bobina, onda to mozete i sami da uradite.
,}
o Meclutirn kod veCine vozila otpor prirnarnog
I
Tipicni delavi indukcionog kalcma - bobine. (J) :ta~tilna guma. (2)
sekundarni visokonaponski prikljucak, (3) primarni prildjucak, (4)
kapa. (5) slojcvi, (6) namotaji. (7) kuciS1C j (8) stakleni izolator.
'--.-.~----- ...- .. --.. ---- .. -..-
SISTEM ZA PALJENJE
Alat i materijal
• Adapter za sveciee
• Babina
• Volt/ommetar
• Viljuskasti kljucevi
Ispilivanje olpora prirnarnog kola bobine
Isnitivanje primarnog otpora se vrsi na sledeCi
nuein.
1. Postavite birae opsega volt/om metra u poloiaj
1-10 oma«. Ako je potrebno povezite odgovara-
ju6 provodnik za ispitivanje na instrument.
2. Izvrsite kalibraciju instrumenta za ispitivanje
prema uputstvu proizYodaca.
3. Iskljucite glavni prekidac, odvojite dva pro-
vodnika sa primarnog prikljueka koji se nalazi pri
vrhu bobine. U nekim slueajevima ovaj prikljucak
se jednostavno svuce; drugi opet imaju navrtke na
prikljucnimstubiCima koje se skidaju malim vilju-
skastim kljucem. Prikljucei su obelezeni na razne
naeine. Najcesce oznakama "POS" iIi (+) za pozi-
(ivan, odnosno »NEG" iii (-) za negativan pri-
kljucak. Obeleiite gde koji kabl pripada da bi ste
ga kasnije lakse povezali.
4. Prikljucite erveni i erni provodnik instrumenta
za ispitivanje na primarne prikljucke.
5. Obtajte dObifenu vrednost na odgovarajucoj
skali instrumenta. Ova vrednost treba da odgo-
vara onoj koju preporucuje proizvoclac.
kola bobine se krece izmeclu 0,5 i 30ma. Ako je
ovaj otpor znatno iznad iii ispod preporueene
vrednosti, bobina je neispravna i mora se zame-
niti.
6. Ako je bobina neispravna uklonite provodnike
za ispitivanje sa primarnih prikljucaka i zamenite
bobinu na nacin koji je prikazan na kraju ovog
odeljka. Ako je otpor primarnog kola bobine u
preporucenom opsegu, predite na ispitivanje
sekundarnog otpora.
289
 ENJE
Ispitivanje otpora sekundarnog kola bobine
Ispitivanje sekundarnog otpora b:obine vrsi s_e na
sledeCi naCin.
1. Podesite volt/ommetar u opsegu od 1000 do'
·1O.0000ma.
2. Kalibrisite instrument prema uputstvu proiz-
vodaca.
3. Skinite visakonapon~ki kabl sa centralnog
prikljucka babine. Painja: Proverite da lije glavni
prekidac iskljucell, pre nego sto skinete kabl. On
se skida tako sta se prihvati za kraj, povuce navise
i istovremeno blago uvrce.
4. PrikljilCite jedan od provodnika instrumenta
na bilo koji od primarnih prikljucaka.
CD
Pri i~phi\'anju primarnog Olpor;) odvoje sc prim ami proyodnid (I j, Dobra
bi bila da 5e obeleie pre skidanja. Crvena s!ipaljb ommetra (2) ,e
prikljuCl na pozitiviln prikJjueak. a crna (3) n:J ncgUlivni prikljucak.
290
.....--------------
5. Prikljucite drugi provodnik instrumenta na
adapter sveCice, iIi spiralnu oprugu i ubacite
adapter u centralni prikljucak bobine.
I·
6. OCitajte dobijenu· vrednost instrumenta na i
odgovarajucoj skali. Ocitana vrednost mora biti u
opsegu koji preporucuje proizvodac automobila.
Ako je izmerena vrednost otpora izvan one koju
daje proizvodac, to znaCi da je bob ina neispravna
i da je treba zameniti.
7. Ako je bobina neispravna, skinite provodnike
za ispitivanje i zamenite bobinu prema uputstvu
koje sledi. Ako su otpori bobine u okviru prepo-
rucenih vrednosti, uklonite pravodnike za ispiti-
vanje i povezite kablove primarnog kola i visoko-
naponski kabl.
i
!
. "
=

SISTEM ZA PALJENJE

-,
~_..;.rO-

rr:5J
CJ.... 0
'--_
Kou ,;iSlCma HEI kt1u i;Ojlh ~c oooin<\ nalazi u k;lpi r~l\{)dnib. Offim.,:tar
SC prikijucujc: {I) za i~piliv<lnjc primafnog nlpora. (:!) z:: bpiti\'anj~
sckumJarrHlg ntpora.

, I
I
I~li II
I

L....l.... Iii!

Pri jspitivllfljU primarnng otpora na forull, povci:i!c ommc!ar na Pri ispi!ivunju sc:kund:lrllog otpora nil Ford-u. rO\eZite ommctar
prik<lz;lO 11<16n. flU prik:Jzan naCin.

I 291

,
IL····
;
'
. ------
 !

Pri ispitivanju sekundarnog otpora postal'iie adapter svceice (l) u

prik!jucak bobine (2), Crveni provodnik (3) povc:tile na ncgativni
prikljuC4k, a crni provodnik (4) n~ ~d<1pter svc6ce, Uporcdilc
izmcrcni Olror sa preporuccnom vrcanoscu proizv[)d~ca,

292
 SISTEM ZA PALJENJE

f
I Zamena bobine
Primarni
•J
l
Ako ste doW do zakljucka da je bobina ne-
ispravna, i da je potrebna zamena, postupite na
sledeCi narin. (balastni)
1. Obezbedite odgovarajucu bobinu. Mnoge
bobine izgledaju slicno, ali mozda nisu u stanju da
otpornik
obezbede sekundarni napon koji je potreban za
rad vaseg motora.
paljenja
2. Ako to dosad niste ucinili, iskljucite glavni
prekidac i odvojite kablove koji su povezani na
primarne prikljucke ,to se nalaze pri vrhu bobine.
Neki od ovih kablova imaju prikljucke koji se Kjeodtako
velikog broja automobila sistem za paljenje
konstruisan da, kada motor radi, funk-
skidaju; drugi imaju stubice sa navrtkama koje se cionise pri manjem naponu oU onog koji 1ma
odvrcu pomocu malog kljuca. Prikljucci su obele- akumulator. Da bi se to izvelo ugraduje se jedan
zeni na razoe natine. Najcesce oznakama »POS« primarni (balastni) otpornik izmedu glavnog pre-
iIi (+) za pozitivni, odnosno »NEG« iii (-) za kidaca i bobine. Ovaj otpornik smanjuje napon
negativan prikljucak. Obelezite gde se koji kabl akumulatora za 3 volta. Medutim, posto je za
nalazi da bi ga kasnije lakse povezali. pokretanje motora potreban maksimalan napon
akumulatora, ovaj otpornik se iskljucuje pri
3. Izvucite sekundarni visokonaponski kabl iz pokretanju motora. Ako se motor automobila
centralnog prikljucka bobine. ugasi tim se gJavni prekidac paljenja vrati iz polo-
zaja za pokretanje u radni polozaj," onda je vrlo
4. Kljucem odvrnite zavrtanj na nosacu bobine. verovatno da je u pitanju neispravan otpornik.

I
Obicno je ovaj zavrtanj uvrnut u blok motora.

5. Skinite staru bobinu. Ispitivanje otpornika

6. Pri postavljanju nove bobine sledite tacke od 1 Pomocu sledeceg ispitivanja proverava se da Ii je
I do 4, sarno obrnutim redosledom. balastni otpornik ispravan.

I,

Ovde su prikuzana dva lipa balastnQg (primarnog) otpornika. Dvostruki

tip, levo na ,lid, jc tipican za neke modele Chrysler-a. dok sc drugi, koji
prikaz;}n desno na slid, koristi kod starijih model a AMC i Genera!
Motors 'I\!tomobila.

293
Ala! i ma!erijal

• Provodnik za premoscivanje
• KIjuc
• Primarni otpornik

1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen.

Povezite pomocu produznog kabla po ziti van (+)
pol akumulatora sa pozitivnim (+) prikljuckom
na bobini.

2. Pokrenite motor. Aka motor radi i pored toga

sto je produzni kabl prikljucen, balastni otpornik
je neispravan i mora se zameniti.
Painja: mora se voditi racuna 0 tome da je
ovakvo prevezivQnje sarno privremenog karaktera
i sluii za potrebe ispitivanja - to nije trajna
popravka. Ako vozite a14tomabil sa prikljucenim
produinim kablom samo nekolika stotina kilome-
tara, zbog povecane loplote koja se stvara, vero~
vatna oe izgoreti bobina, platinska dugmad i drugi
delovi u sistemu za paljenje.
Ako se balastni otpornik nalazi u keramickom lzoiatoru, unda je
obicno postavljcn na prednjem delu. unular mo\ornog prostora.
3. U gasite motor. Skinite produzni kabl.
Napomena: Na novijim tipovima automobila,
balastni otpornik je u stvari provodnik koji pove-
zuje glavni prekidac i bobinu. Ako ste po izvrse-
nom ispitivanju utvrdili da je balastni otpornik
neispravan, ostavite produzni kabl u poloiaju iz
tacke 1, obratite paznju na upozorenje iz tacke 2 i 4. Ugradite novi otpornik prema uputstvu od 1
odvezite automobil do najblizeg mehanicara. do 3, ali obrnutim redosledom. Napomena: Pro-
Ovakva popravka nije posao za poeetnika. verite da Ii otpornik koji ste obezbedili odgovara
vasem automobilu.

Zamena otpornika 5. Pokrenite motor. Ako se motor pokreoe

nastavi da radi, ooda ste otklonili kvar.
Kod mnogih automobila, a posebno kod starijih
modela, primarni otpornik je izveden kao mali
kalem smesten u keramicki izolator. Nalazi se na
prednjoj strani u motornom prostoru. Pri zameni
postupite na sledeCi natin. Glavni prekidac
1. Odvojite provodnike sa otpornika. Oznacite ih
da bi kasnije lakse izvrsili spajanje. (kontakt-kljuc)
2. Odvrnite pomocu kljuea zavrtanj kojim Je
pricvrscen otpornik. o pre oekoliko godioa glavni prekidae oa
Dautomobilu je imao sarno jednu ulogu - da
3. Skinite otpornik sa prednje strane. ukljuCi i iskljuCi primarno kolo. Danas ovaj preki-
294

dac pored toga ukljueuje elektropokretae, pove-
zuje alternator i potrosaee, zakljueava upravljae i
zuji ako zaboravite kljue u njemu. Kako su funk-
dje glavnog prekidaca postale sve kompleksnije,
isto se dogodilo sa njegovom konstrukcijom. Kod
veCine savremenih vozila prekidac paljenja ima
pet polozaja, od kojih svaki ima posebne funkdje:
»oprema«, »zakljucano«, »iskljuceno«, »)uklju-
ceno« iii »yoznja« i »pokretanje«. Prvi polozaj,
»oprema« omogucava yam da koristite razne ure-
daje na automobilu koje se pokrecu pomocu elek-
triene struje, a da se pritom napon ne prikljueuje
na kolo za paljenje, sto ne sarno da bi nepotrebno
trosilo akumuIator vee bi mogIo da izazove pre go-
revanje sistema za paljenje. Kod veCine automo-
bila dodatni uredaji, kao.sto su elektrieni podizaei
stakla i pomeranje sedista, mogu se pokretati
sarno kada je prekidae paljenja u polozaju »uklju-
ceno« iz razloga bezbednosti.
Kada je prekidae paljenja u pOlozaju »zaklju-
eano« svako napajanje koje ide preko njega je
prekinuto. Napajanje koje nije vezano preko pre-
kidaea paljenja, kao sto su svetla i upaljae, je
stalno prikljueeno na akumulator. Kada je preki-
® u poglavlju »Sistem elektropokretaca«.
® Druga vaina funkcija glavnog prekidaea je da
o
\ U
I
Sa\'remena \'ozi!a imaju obicno pel poJozaja prekidaca paljenja:
(1) oprema, (2) zakljucano, (3) iskljuccno. (4) uk!juceno i (5)
pokretanje motofll.
SISTEM ZA PALJENJE
dae u pOlozaju »zakljueano« kijue se maze izvuCi
iz brave. Kod starijih tipava automobiIa - pre
1966. go dine - kljue se mogao izvuCi iz brave u
svakom polozaju prekidaea osim u polozaju
»pokretanje motora«~ Kad novih tipova automo-
bila postoji i uredaj protiv krade koji blokira
upravljac i ruCicu menjaea. Kod gotovo svih
vozila, kod kojih se zakljueava toeak upravljaea,
postoji polozaj »iskljueeno«, desno od pOlozaja
»zakljucano«, koji omogucuje da se tocak uprav-
ljaea i rueica menjaea mogu pokretati bez trosenja
akumulatora. Ovaj polozaj so. koristi kada se vrsi
servis upravljaekog mehanizma iii vesanja, iIi
kada se vrsi podesavanje ruCice menjaca.
Kada je prekidae u polozaju »ukljueeno« iii
»voznja«, napon je prikljueen na elektriena kola
koja se koriste pri normalnom radu automobila.
Tu je ukljueen radio, ventilator grejaea, potrosaei
kao sto su prozori, sedista, brisaei stakla, zadnja
svetia itd. U polozaju »pokretanje motora« napon
akumulatora prikljueen je na motor elektropokre-
taea preko solenoida. Solenoid ima nekoliko
funkcija, a jedna od njih je da sluzi kao rele-
prekidae. KOada se napon dovede, preko glavnog
prekidaea, do solenoida kolo se zatvara i omogu-
cuje da se uspostavi tok stmje kroz motor elektro-
pokretaea. Solenoid je postavljen u blizini elek-
tropokretaea i time se izbegava postavljanje veli-
kih kablova od akumulatora do prekidaea palje-
nja. Solenoid elektropokretaea je opsirnije opisan
se pomocu njega ukljueuje primarno kolo paljenja
preko otpornika primarnog kola za paljenje. Ovaj
otpornik, kao sto mu i ime govori, ogranicava
napon koji se dovodi do bobine.
Kod starijih tipova automobila koristili su se
otpornici koji su smanjivali napon na odredeni
nivo bez obzira na rad motora. Kod savremenih
vozila ovakav uredaj se zove balastni (primarni)
otpornik. Zbog svoje posebne konstrukcije,
balastni otpornik moze smanjiti napon na bobini
~pri nizem broju obrtaja motora, a pritom pove-
cava napon pri vecem broju obrtaja mot ora, kada
je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik
bobina bi imala dovoljno visok napon pri vee em
broju obrtaja motora, kada je to i potrebno. Kada
ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno
visok napon pri vecem broju obrtaja motora, ali
taj isti napon bi izazvao pregrevanje bobine i
pregorevanje platinske dugmadi pri nizem broju
obrtaja motora. Najeesce se kao primarni otpor-
nik koristi provodnik odredene duzine naCinjen
od otporniekog materijala, koji smanjuje napon
295
 - -------------------
baterije od 12 volti na oko 9 do 10,5 volti tokom
normalnog rada motora.
Motoru je potreban say raspolozivi napon da bi
se pokrenuo, a posebno u hI ad nom zimskomjutru
kada je brzina pokretanja motora umanjena zbog
zgusnutog ulja i veceg elektricnog otpora koji se
javlja pri nizim temperaturama. Zbog toga se u
glavnom prekidacu nalazi posebno obilazno kolo
koje omogucava prikljucenje punog napona aku-
mulatora na bobinu prilikom pokretanja motora.
Ako motor auto mobil a iznenada prestane da
radi, zatim se pokrene i panovo ugasi u nepogod-
nom trenutku, najverovatnije je u pitanju gIavni
296
~~-- -----
prekidac. Meclutim, potrebno je da obezbedite
kvalifikovanog mehanicara radi brizljivog pre-
gle<;la. Ako kljuc ima veliki zazor u prekidacu i _
ako se paljenje prekida kada pomerate kontakt-
kljuc, najverovatnije je da je doslo vreme da
zamenite glavni prekidac.
Za automobile kod kojih se zakljucava tocak
upravljaca, za skidanje glavnog prekidaca potre-
ban je specijalan alat. Za amatere je bolje dane
pokusavaju da zamene glavni prekidac, zbog
komplikovanog posla skopcanog sa teskocama i
mogucnosti ostecenja delova zbog rada bez neop-
hodne opreme.
r
MOTOR
ehnicki giedano, motor pokrece automobil
T pretvaranjem toplotne energije u mehanicki
rad pIi sagorevanju benzina u komori za sagore-
vanje.
Kada se benzin i vazduh pomesaju u pravoj
,:,zmeri (14.7 delova vazduha i jedan deo benzin a
se smatraju idealnom smesom) i kada se up ale
pomocll varnice, ta smesa eskplodira razvijajuCi
pritom veliku koliCinu toplote i visok pritisak. I
pored toga sto sagorevanje nastaje u delicu
sekunde, ono je ipak kontrolisano. Kada varnica
upali smesu, nastaje "front plamena« u obliku
lopte koja se siri od tacke paljenja sve dok pot-
puna ne sagori. Takvo sagorevanje izaziva naglu
porast pritiska u cilindru, sto potiskuje klip nanize
i okrece radilicu. Na taj naCin se toplotna energija
pretvara u koristan mehanieki rad koji pokrece
automobi!.
Pritiskom na pedalu za gas otvara se leptir u grlu
karburatora, time se omogucava da veea koliCina
smese goriva i vazduha uVllce u motor. Time se
povecava gustina smese U svakom ad cilindra
motora, a posledica toga je da se povecava priti-
sak kada se smesa upali. Dalji rezultat povecanja
pritiska pri sagorevanju je povecanje snage
motora, sto omogucava da motor brie okreee iii
da bolje »vuee«. Ako se popusti pritisak na
pedalu gasa, smanjuje se koliCina smese, pritisak
u cilindrima pada i motor usporava.
Na neki naCin, motor sa unutrasnjim sagoreva-
njem moze da se uporedi sa pumpom za vazduh.
Otvaranje leptira za vazduh omogucava da motor
pumpa vecu kolicinu vazduha, a ukopliko je veea
koliCina vazduha (i goriva), to motor razvija vecu
snagu. To je i razlog sto po pravilu veCi motori
razvijaju i vecu snagu od manjih jer predstavljaju
pumpu veeeg kapaciteta.
Nazalost, motori sa unutrasnjim sagorevanjem
nisu narocio efikasni posmatrano sa aspekta isko-
riscenja toplote koja se dobija sagorevanjem.
Samo oko jedne treCine toplotne energije se kori-
sti za pokretanje vozila. Oko jedne treCine se
izgubi sa gasovirna koji izlaze kroz izduvnu cev.
Do trenutka dok klip dode do donje granicne
taeke svog hoda, pritisak u cilindru vee znatno
opadne u odnosu na svoju najveeu vrednost koja
se javlja odmah po paljenju. Mada je motor isko-
ristio energiju gasova koji se sire i sagorevaju,
ipak u sagorelim gasQvima ostaje toplotna ener-
-------- ~-~----~
gija koja se mora izbaciti napolje kako bi cilindar
mogaQ ponovo da -usisa sveiu kolieinu smese
goriva i vazduha.
~ Narednih 20 do 25 odsto toplote koja se dobije
sagorevanjem gubi se preko sistema za hladenje.
Kada gaTiva sagoreva, u motoTu, on poCinje da se
zagreva. Kad ne bi bila hladef)ja, motor bi nasta-
vio sa sagrev,!ojem sve dok se ne bi istopio. Stoga
je gubitak toplote kroz sistem za hladenje neiz-
beZan.
Jos jedan deo energije odlazi na savladivanie.
unutrasnjih otpora odnosno trenja jer: kliprli
prstenovi se taTu 0 zidove cilindara; vrhovi bre-
gova se taTu 0 podizace; ventili klizaju. nanize i
navise u svojim vodicama; radilica se okrece u
leiajevima itd. No i pored toga gubitci usled
trenja nisu toliko veliki. Kod veCine motora
iznose 5 do 8 odsto. Medutim, i to je jedan od
gubitaka toplote koja nastaje prilikom sagore-
van]a
Jedan deo preostale snage motora je pot reb an
za pOkretanje dodatnih agregata kao sto su
pumpa za vodu, alternator, pumpa servo uprav-
Ijaea, kompresor klima uredaja itd.
Gubitci usled trenia javljaju se i u pogonskom
rernenju motora, prenosu snage, pogonskom
mostu i pneumaticim~ (otpor kotrljanju). Preo-
stala snaga koja je na raspolaganju za pokretanje
. vozila predstavlja samo mali procenat ukupne
snage koja nastaje pri sagorevanju smese goriva.
Inzenjeri traze naCine da motor s unutrasnjim
sagorevanjem uCine sto efikasnijim. Konstruisa-
njem motora od materijala otpornih na toplotu,
tako da mogu da rade pri visirn temperaturama, a
mozda i bez sistema za hladenje, smanjili bi se
toplotni gubici. Mnogo je truda ulozeno na razvi-
janje keramiekih materijala, potrebnih za izradu
~ iii celog motora iii radi prevlacenja klipova, ven-
tila i prostora za sagorevanje. Spreeavanje toplot-
nih gubitaka kroz izduvnu cev moze se postiCi i
tako sto se izduvni gasovi koriste za pokretanje
turbo ·punjaea. No turbo punjaei su vrlo skupi te
je njihova koriscerije ograniceno uglavnom nn
luksuzne i.sportske automobile. Ulja i mehanieka
poboljsanja koja smanjuju gubitke usled trenja
takode doprinose, ali i u ovom slucaju dobitak je
manji od troskova. Sve dok inzenjeri ne pronadu
bolji naein da ustede toplolnu energiju na ekoni-
IDican naCin, motor sa unutrasnjim sagorevanjem
297
.-..,-~----
MOTOR

(1) glava motora - ciJindra, (2) zaptiyka glave, (3) poluga podlzata, (4)
podizaci ventila, (5) bregasta oSQvina, (6) pampa za ulja, (7) k!ackalica
venlila, (8) opruga ventila, (9rventil, (10) proslor za sagorevanje, (11)
klipni prstenovi, (12) klip, (13) osovina male pesolee klipnjace. (14)
kHpnjata i (15) radiJica

ce i dalje biti vrlo neekonomican natin za pokre-
tanje automobila. Medutim. ovaj motor je' i pored
toga najekonomicniji. najsnainiji i najjeftiniji
dan as poznat urec!aj za pokretanje vazila.
Kada je fec 0 snazi matara, Dna se izrazava u
kilovatima (kV/). Druga ve!icina koja se meri kod
motora je obrtni momenat, odnosno iznos obrtne
sile koju motor moie da emituje. Ova velicina se
I meri u Njutn metrima (Nm). i odreelena je obrta-
njem radilice i maksinalnim pritiskom u cilindru.
! svodi na njihovo dovoelenje u normalno radno
I" Osno'vni pojrnovi 0 motoru
Ako ste mehanicar-amater, koji se pre svega bavi
odriavanjem 1 lakim popravkama, nije ni
potrebno da se mnogo razumete u principe rada
motora. Ali, morate shvatiti vainost podmaziva-
nja i kako se ana odrazava na vek vaseg matara.
Dopremanje odgovarajuce kolicine ulja je neop-
hodno kako bi se spreCio dodir metal-metal. a
time i habanje motora. Promena ulja i podmazi-
vanje prikazani su u poglavlju "Odriavanje auto-
mobila«, koje se nalazi na pocetku knjige.
Ako pravilno odrzavate motor. On maze trajati
koliko i sam automobil; aka je pruzena potrebna
nega to je izmeelu ISO.OOO i 250.000 km. Jedini
delovi koji mogu da otkazu su izduvni vcotiE i
moida neka zaptivka iii zaptivni prsten.
U krajnjoj liniji svi ventili se pOhabaju. Brzo
otvaranje i zatvaranje pri kome ventiIi udaraju 0
svoja sedista, kombinovano sa visokim tempera-
turama koje Sli prisutne u prostoru za sagoreva-
nje, konacno pohabaju dodirne povrsine ventila i
sedista. Usisni ventili imaju nesto povoljnije
radne uslove jer se stalno hlade smesom koja se
usisava. ali kod izduvnih ventila to nije slucaj.
Umesto toga ani Sil izlozeni topiim izduvnim
gasovima koji ih prie. ledino hlaelenje koje je
prisutno je odvodenje male koliCine toplate preko
vretena na vodieu ventila u kratkim jntervalima
kada je ventil oslonjen na sediste. Tada se toplota
provodi preko sedista na glavu motora. Ali kada
sediste ventila pocne da se haba pri vecem broju
predenih kilometara, dodirna povdina se sma-
njuje i zbog toga ventil nije u mogucnosti da
sprovodi toplotu kao pre toga. Usled toga izduvni
ventili se pri radu vise zagrevaju, a time se ubr-
zava starenje metala i dalje habanje ventila.
Konacno ventil poCinje da propusta. Kada to
jednom pocne, vreli izduvni gasovi se probijaju
kroz otvor i pocinju da deluju na ventil kao gori-
onik za gasno zavarivanje. Otvor postaje sve siri
jer sve vise i vise metaia bukvalno izgori sve dok
MOTOR
ventil ne bude unisten. Ovakvo stanje se naziva
»izgoreli ventil« i do njega ubrzano mogu dovesti
siromasna smesa, nepravilno podeseno paljenje.
nepravilan zazor ventila iIi slabo preciseen usisni
vazduh.
Ponekad ce ventil puei, otpasti komad sa njega
iii se cak raspasti. To moie dovesti do teskog
ostecenja motora, i popravka takvog ostecenja
zahteva generalni remont. Ali kod normalnog
trosenja ventila, posao oko ventila se obieno
stanje. ,Odrzavanje ventila ukljucuje skidanje
glave motora, skidanje ventila i zamenu pohaba-
nih delova kao sto su vodice ventila. znptivni
prstenovi ventila iii opruge ventila. Pohabani
usisni ventili se obicno bruse da bi se obnovila
dodirna povrsina. Izduvni ventili se abieno zame-
njuju novim. Sedista ventila. koja se nalaze u
glavi motora, moraju se isto taka brusiti radi
obnove dodirne povrsine. Pohabane voeliee ven-
tila se obraeluju da bi se dobili pocetni zazori. iii
se prosiruju da bi se ugradili venti Ii sa veeim
precnikom vretena. Ovo je po sao samo za iskus-
nog majstora i izvan je mogucnosti veCine maj-
stora amatera. Takav posao ne sarno da zahteva
znanje vec i pravi alat i opremu za masinsku
obradu. Na i pored toga moiete ustedeti nn tro-
sku za fad taka sto cete U okviru ovog posla
skin uti glavu motora i odneti je nn obradu u
specijalizovnnu radionicu. Skidanje glave motora
je veliki posaa i nije prikazan u ovoj knjizi. Ipak.
ako mislite da ste sposobni da izvedete radove
skidanja i ugradnje glave motara, uputstva za to
mazete nati u servisnom prirucniku.
Posao koji mozete sami da obavljate je odria-
vanje propisanog zazora ventila. Ovo je yazno
kad matara sa »cvfstim{< podizaCima vcntila iIi
mehanickim delovima, dok kod »hidraulicnih«
podizaea nije. Ovakvi podizaci nalaze se na mno-
gim uvoznim motorima. Da bi se kompenzovalo
termicko sirenje motora i istezanje koje vreme-
nom nastaje oa nekim izduvnim ventilima) mora
se odriavati odredeno rastojanje izmeau vrha vre-
tena ventila i klaekalice (iIi podizaca). To rastoja-
nje se zove »lazor ventila«. U zavisnosti od legura
koje se koriste za izradu bloka i glave cilindra,
kao i konstrukcije motora, zazor ventila se pove-
cava iIi smanjuje pri zagrevanju motara. Zbog
toga proizvodac automobila u uputstvu navodi da
Ii se zazor na ventilima podesava dok je motor
vrue iii hladan. Ova procedura je prikazana u
ovom poglavlju.
Moze yam se dogoditi da, u nekom trenutku,
doelete u priliku da menjate lanae iii zupcasti kais
299
MOTOR

(1) Glava cilindra (motora), (2) blok matora, (3) brcgasla

osovina, (4) !elcci lciaj i (5) lanac nl2;vodnog mehanizma.

300

-
I,
razvodnog mehanizma. Zupcasti. kais. natinjen
od crume i fiberglasa. se cesto koristi za pogon
bre~aste osovin~ kada se ona nalazi u glavi
motora. dok se lanae iii par zupcanika koriste
uglavnom za pokretanje bregaste os~vine koj~ se
nalazi u bloku metcra })sa strane«, dOK Sli venIlU U
gJavi. Zupcasti kais se vremenom haba i nastaju
naprsnuca slabe tacke. Ako se prekine, motor ce
prestati da radi jer ventili prestaj~ da se. otvar~ju i
zatvaraju. Kod nebh motora moze doC! do tesklh
ostecenja ako klip udari u otvoreni venti!. Drugi
motori se »slobodno okrecu«, sto znaci da mogu
da nastave rotaeiju a da kJipovi ne udare u ven-
tile. Kod 1110tora koji imaju lanac, on se vreme-
nom izduzuje. Time se stvara zazar u razvodnom
mehanizmu ventiJa, sto dovodi do postepenog
smanjenja perform ansi motora. Kod mnogih
motora lancanik na bregastoj osovini. preko koga
prelazi lanae, ima zube od najlona iii plastike.
Ovakvi, relativno mekani zupei smanjuju buku
motora iii imaju i tendeneiju da se brzo trose.
Ako se potrose toliko da lanae preskoci zub na
lancaniku poremetice se sinhronizaeija rada ven-
tila, i u mnogim slucajevima motor ce se ugasiti.
U ovakvom slucaju potrebno je zameniti i lanae i
!ancanik. I ova zamena je prikazana u Ovom
poglavlju.
Zamena zaptivke koja propusta je jos jedan od
poslova koji u veCini slucajeva mOlete sami da
uradite. Zamena zaptivke glave motora mOle biti
preveliki posao, ali zamena zaptivke poklopea
ventila, usisne grane i kartera trebalo bi da budu
u okviru vasih mogucnosti. Postoji nekoliko
razloga zbog kojih zaptivka pocne vremenom da
propusta. Zaptivke od plute/gume postaju krte
usled utieaja toplote i starenja. Mehanicke vibra-
eije zajedno sa otpustenim navojem iii zavrtnjem
mogu izazvati pucanje zaptivke iii curenje. Pone-
kad je dovoljno zategnuti nekoliko zavrtnjeva da
se zaustavi curenje. Ali ako je zaptivka pukla iii
iskliznula mora se zameniti. Mnogi savremeni
motori izlaze sa proizvodne Iinije bez klasicnih
zaptivki. Da bi smanjili troskove mnogi proizvo-
daci koriste silikonske zaptivne mase za zaptiva-
nje mnogih spojeva. Silikonska masa je odlican
zaptivni materijal, ali ako se ne nanese pravilno iii
aka se ne 05tavi da stvrdne maze doCi do curenja
- 01'0 posebno vazi za poklopac ventila koji ima
tendenciju da vremenom popusta. Kada pristu-
pate popravci curenja ovakve vrste, mozete birati
da Ii da postavite sVeZu silikonsku masu iii da
ugradite zaptivku od gume/plute. I ovaj posao je
prikazan u ovom poglavlju.
MOTOR
Traienje greske
u motoru
ovom poglavlju se nalaze i tri vrste ispitivanja
Ukoje mozete izvesti da bi otkrili probleme u
motoru. Provera kompresije je korisna za otkriva-
nje losih ventila, istrosenih klipnih prstenoval
cilindara ilili curenje zaptivke glave motora.
Vakuum lest ce Yam pomoti da otkrijete propu-
stanje vakuuma u usisnoj grani iii karburatoru,
nisku kompresiju motora, kasno paljenje, za('ep-
Ijen izduvni sistem, zaglavljene ventile iii cak
istrosene yodice ventila. TreCi test. ispitivanje
balansa snage pomoCi ce vam da pri trazenju
greske gubitka snage odredite cilindar koji izaziva
probleme.
Neki od uobicajenih tipova problema na moto-
rima prikazani su u daljem tekstu.
• Trosenje ulja - plavi dim iz izduvne cevi
ukazuje da ulje sagoreva zbog istrosenih klipnih
prstenova, polomljenih klipnih prstenova. napu-
knutog klipa iii istrosenih vodica ventila. Sve sto
omogutava priliv ulja u komoru za sagorevanje
izazvace sagorevanje ulja. Aka ova nije povezano
sa bukom u matoru iii gubitkom snage, najvero-
vatnije su u pitanju istrosene vodice ventila. 1z
ovog razloga motor moze trositi litru ulja na
svakih 400 do 500 kilometara. Ovaj uzrok se
otklanja takozvanim »sredivanjem ventila« i
popravkom odnosno zamenom vodica i zaptivnih
prstenova ventila. Cilindar na kome dolazi do
prod ora ulja obicno se lokalizuje tako sto se skine
sveCica i pogleda na kojoj sveCici se nalazi mastan
ern nanos. Ulje koje sagoreva zbog istrosenih
klipnih prstenova iii cilindara obicno znati da je
potrebna generalna popravka motora. Napukao
klip iii klipni prstenovi su obicno poslediea jake
detonacije.
• Curenje ulja. Simptomi su barice ulja ispod
automobila, ulje na spoljnoj strani motora iii
odozdo na automobilu iii povecana potrosnja ulja
bez vidljivog plavog dima iz izduvne eevi. Naj-
ceste tacke na kojima se javlja eurenje ulja su
zadnji zaptivni prsten radilice (na zadnjem kraju
motora kod automobila sa pogonom na zadnje
tockove, odnosno kod sklopa menjac/difereneijal
kod poprecno postavljenih motora sa pogonom
na prednje tockove), poklopac iii poklopei ven-
301
MOTOR
tila, prednji zaptivni prsten radilice kad kaisnika
iii panekad, kad V6 i V8 matara, zaptivka usisne
grane. Zaptivka kartera je jas jedna ad mesta gde
se panekad javlja cmenje ulja. Popravka se sastaji
u uocavanju i zameni ostecene zaptivke ili zaptiv-
nog prstena.
• Zaptivka glave matara prapusta. U avam
slucaju javlja se gubitak kampresije aka zaptivka
propusta izmeclu dva cilindra iii izmedu cilindra i
spaljne sredine. Aka dva susedna cilindra imaju
malu kampresiju. iii je nemaju, merenja kampre-
sije obicna ukazuju da je zaptivka glave izgorela.
Zaptivka koia propusta maze amoguCiti curenjc
rashladne tecnosti u cilindar "(?ito brzo unistava
cilindar zbog vclikog zagrevanja) iii u kuCiste
radilice (gde isto taka izaziv(1 problcme zbog toga
sto rashladna tecnost nije dobro sreJstvo za pod-
mazi\·anjc). Uljni wiog u Illadnjaku. koii se javlja
zajedno sa tajanstvcnim gubitkom tecnosti Z(l hla-
oenje moze ukazivati n<.l propustanjc zaptivke
glave motora. Provera komprcsijc motora i ispiti-
vanje sistema za hladenje pomocu pritiska 01110-
guCice nam cia otkrijemo LL cemu .Ie problem.
• Neispravni ventili. Istroscni iii prcgore!i
izduvni venti!! dovode do guhitka kompresije u
ci!indru. U tak\'om sJucaju. provcra kornpresijc
1110tora pokazace malu, iIi nikakvu kompresiju.
Ncispravan usisni venti! ce Isto tako dovesti do
gubitka kompresije. ali ce se uz to javljati pllcanje
iIi izbacivanje plamcna u usisnu granu. Neispravni
ventil! se moraju zameniti. sto zahteva da se izvrsi
odgovarajuca popravka motora.
• Razlicite vrstc buke IZ motora. Ostro fijuka-
nje. udaranje iii zveceCi zvuci koji se cuju samo pri
ubrzanju kod velikog optcrcccnja ukazuju na
pojavu detonacijc U Illotoru. To moze biti poslc-
dica prevelikog predpaljenja. sllvise siromasne
smese goriva i vazduha, pregrejanog motora. pre-
velike kompresije usled preterano velikih nas!aga
garezi u prostoru za sagorevanje. Detonaciju
moze izazvati i neispravan venti! za recirkulaciju
izduvnih gasava. Opravk;;i se sastoji u odredivanju
uzroka detonacije i njegove blagovremene elimi-
nacije kaka ne bi doslo do teskill ostecenja
motora. Ponekad pomaze i upotreba goriva sa
vecom oktanskom vrednoscu. posebno ako nista
drugo ne ukazuje na neispravnost. Biage detona-
cije se uglavnom smatraju neskodljivim. aii jake
detonacije mogu dovcsti do pucanja klipa. klipnih
prstenova. glave I11otora iii ostecenja lezajeva
klipnjace.
302
Ostri metalni udarci koji se javljaju pri odre-
clenom broju obrtaja i pajacavaju sa povecanjem
brzine ukazuju na istrosene letece iii Idece leia-
jeve radilice. Istrosena asovinica klipa moze dati
slicnu buku. Ova vrsta buke ukazuje na to da je
patrebna generalna popravka motora.
ZveceCi iii kuckajuCi zvuci koji se cuju sarno
kad prvog pokretanja motora obicno nastaju zbog
hidraulicnih podizaca. Kada se podizaci istrose.
ani ispustajll ulje i time povecavaju zazor ventila
sta izaziva buku kada se motor prvi put pakrene.
Kada pritisak ulja poraste zazor se smanji. a
padizaCi utisaju. Ova je normalna situacija ako
motor nije radio. dUli vremenski period. ali ako se
desava svaki put kadn pokrenete motor to moie
biti indikacija da jc potrcbna zamena padizaca.
Stalno lupkanje odnosna kuckanje motara
ahicno ukazuje na preveliki zazar jednog i!i vise
ventila. To moie nastati usled nepravilnag pode-
savanja. zoog povecanja zazora venti!3. istroscne
k!acka!ice. iskrivljcne sipke podizaca. istroknog
podizaca iii kombinacija poslednia dva uZr0Ll.
Neispravan hidraulicni podizac izaziv(\ istu vrstu
buke.
TutnjClva koja se povecava sa povecanjem broja
abrtaja motora obicno nastajc zbog bucnih leiaja
pumpe za vodu. Aka Iciajcvi imaju veliki zazar,
iii aka pumpa pusta vodu l110raju se zameniti.
Ispitivanje
kompresije motora
spitivanjem kompresije otkriva se stanje
Imotora. Ni jedan motor nije u stanju da radi
kako je to. konstrukcijom predviclena ako svaki
cilindar ne radi pri punom iskoriscenju - zato
znaci pri specificiranoj kompresiji. Specificirane
vrednosti za kompresiju su izraiene u barima (1
bar = 0.987 atm.). Pojedini motori. na primer.
. magu imati pritisak kompresije pri pakretanju
pamocu elektropokretaca od preko 13 bar,!.
Ovde nam moze biti ad pomoCi ,-1ko razumcmo
kako se odrecluje veliCina kompresije. Kada klip
dade. tokom svog kretanja pri taktu usisavanja. u
donji polazaj (DMT - donju mrtvll tacku), usisni
ventil se zatvara i klip pacinje kretanje navise

Ala! i materijal
• Kljuc iii klesta
• Klesta za kablove sveCiea
• Nasadni kljuc za sveeiee i racva
• Produzni kabl
• Instrument za ispitivanje kompresije
• Pumpiea za ulje
• Motorno ulje
sabijajuCi na taj naCin smesu goriva i va~?u~a,
Kada klip dostigne, tokom ovog takta Sabljanp,
najvisi polozaj (GMT - gornju mrtvu tacku)
smesa goriva i vazduha je do maksimuma sabi-
jena. U~ tom trenutku se meri pritisak u barima i
izmerena vrednost se speclflClra kao kompreslJa.
Ako je motor u dobrom stanju onda ee izme-
rena kompresija u svim eilindrima biti podjed-
naka, i pritom biti bar jcdnaka najmanjoj vredno-
sti koju navodi proizvodac. Nejednaka kompre-
sija izaziva nemiran rad motara u celom opsegu
broja obnaja. Niska kompresija u svim eilindrima
izazvace smanjenje snage motara.
Da biste odredili stanje motora pDtrebno je da
ispitate kompresiju. Ovo ispitivanje se vrsi kod
svakog podesavanja odnosno uvek kada motor
slabo radi.
Da biste ispitali kompresiju prvo treba da obez-
bedite pristup svakom ellindru. Posto je. sa
spoljne strane motora, jedini moguCi pristup cilin-
drima kroz otvore za svecice. moracete da uklo~
nite svecice sa svakog cilindra. U zavisnosti od
tipa motora, to ee biti 4, 6 ili 8 svetiea - po jedna
sveCica za svaki cilindar. SveCice se nalaze ili na
glavi eilindara iii na bloku motora.
Na linijskim cetvorocilindricnim i sestocilin~
dricnim motorima sveClee su lako vidljive jer su
sve poredane sa jedne strane motora. Svaka sve-
Ciea je povezana sa jednim visokonaponskim
kablom. Ovi kablovi su drugim krajem povezani
sa kapom razvodnika paljenja. Na V8 i V6 molO-
rima sa svake strane motora nalazi se 4, oJnosno
3 sveClee.
Ispitivanje kompresije motora vrsi se na sledeCi
oaein.
L Uklonite kuCiste filtera za vazduh. Za ovaj
posao moze yam biti potreban kljuc. Pogledajte
odeljak »odrzavanje filtera za vazduh« u poglavlju
),Sistem za gorivo«.
2. Odvojite kablove sa svake ad sveciea. To se
radi tako sto se rukom iii posebnim kJestima
uhvati gumeni stitnik, koji se nalazi na kraju
svakog od kablova, i povlaCi sa sveClee uz blago
uvrtanje. Najbolje bi bilo da obeldite svaki ad
kablova kako bi kasnije, pri spajanju, bili sigurni
da je svaki na svom mestu.
3. Pomocu nasadnog kljuca i racve odvrnite
svaku sveCieu za oko 1/2 kruga. Jos nemojte ukla-
njati sveClee.
4. Odvojite sekundarni visokonaponski kabl sa
eentralnog prikljucka na kapi razvodnika, to je
onaj koji je povezan sa bobinom, i povczite ga
pomoeu produznog kabla sa dobrom masom na
motoru.
5. Posto ste samo malo popustili sveClee, i pove-
zali sekundarni (visokonaponski) kabl bobine sa
masom, pokreCite motor stavljanjem kontakt-
kljuca u polozaju start, oko 5 sekundi. Ovo se radi
da bi se smanjila mogucnost ulaska prljavstine i
drugih necistoca u prostor Zll sagorevanje kroz
otvore sa kojih su skinute sveeiee. Kompresija iz
matora oduvace svu prljavstinu sa sveCica dok
pokreeete motor.
6. Skinite sveeiee pomoeu nasadnog kljuca i
rneve.
7. SveCiee postavljajte na radni sto prema redu
skidanja, kako biste uvek znali koja je skunuta sa
kog eilindra. Pogledajte odeljak "Procena stanja i
ugradnja sveCica« iz poglavlja »Sistem za palje-
nje«, i odredite stanje skinutih sveCica, sto ce vam
pomoCi da uacite sta nije u redu sa motaram.
8. Pokrenite mehanizam gasa i zaglavite ga u
polozaju kada je leptir karburatora otvoren, iii
neka neko sedi u kolima i drzi pedalu gas a pri-
tisnutu do kraja. Ovo omogucuje da najveca
moguea kolicina vazduha uoe u motpr tokom
ispitivanja kompresije.
Y. Merenje pocnite od eilindra najblizeg hlad-
njaku, ubacite uredaj za merenje kompresije u
otvor sveClee i neka vas pomocnik pokrene motor
okretanjem kontakt-kljuca za 4 do 5 obrtaja,
Napomena: Najbolie ee biti da koristite ureoaj za
merenje kompresije koji se uvrne u otvor sveeiee.
Neki uredaji ima]u konusni zavrsetak i prakticno
je nemoguee zadrzati uredaj na otvoru eilindra
kod motora sa visokom kompresijom.
10. Dok se motor pokreee zapamtite najveeu
303
MOTOR

(1) USISAVANJE. (2) SABJJANJE. (3) SAGOREVANJE I (4)

IZDUVAVANJE.
Za vreme tuklil usisuvanja alvan! se usisni venti! i usled krc!llnja klipa nadale
uviaci sc smcsu v:lzduha i goriva u prostor za sagorevanjc. Tokom lakla
sabijanja oba ventila ,1.1 zatvorena i usis,ma smcSil sc ~arwa. Po paljcnju smdc
5vccicom dolazi do pOliskivanja klipa nunize i w jt tab sagorcvanja, odnosno
radni lak!. Kada Idip potnc da sc krccc navisc, izduvni venti! jc OlvareD.
~<Ibijcni gasovi se i;:bacuju napoljc.

304
 MOTOR

Da bi proven!i kompresiju cilindra rrikljutite crevo mernog uredOlja na

Olvor svecicc. Motor pokrenilc elektropokrelacem. i najve.::a vrednost
vakuuma oSlaje zabe!dcn<l na instrumentu.

vrednost na skali uredaja. Vecina uredaja ima
ugraden ventil koji zadrzava kazaljku na najvecoj
vrednosti sve dok ne oslobodite pritisak. Zapisite
ocitanu vrednost na parcetu papira iIi kredom na
unutrasnjoj strani blatobrana.
11. Ponovite tacke 9 i 10 za svaki eilindar. Kod
V-motora izmerite kompresiju prvo na jednoj pa
onda na drugoj strani.
12. Uporedite rezultate vasih merenja sa vTedno-
stima iz servisnog prirucnika. Ako su rezultatl
merenja kompresije na svim cilindrima u okviru
preporucenih vrednosti a pritom je najmanja oci-
tana vrednost veea od 75 odsto najveee oCitane
vrednosti, onda je motor u dobrom stanju bar sto
se tiee kompresije. Ako otkrijete da jedan (iii
vise) eilindara imaju nisku kompresiju, onda to
moze biti znak da su ventili u losem stanju iIi da su
klipni prsteni istroseni. Ako je kompresija cilin-
dra niska postupite na sledeCi naein.
A. Pomocu pumpiee za ulje kroz otvor za svefiee
naspite nekoliko kasiciea motornog ulja u motor.
B. Ponovite merenje kompresije. Aka se sada
kompresija poveea skoro do normalne, onda to
znaci da su klipni prstenovi istroseni. (Ulje koje
ste nasuli u cilindar zaptiva prostor oko prstenova
i time se poveeava pritisak.)
Aka je kompresija i dalje niska onda to znaei
da su najverovatnije u pitanju losi ventili.
Ako dva susedna eilindra imaju nisku kompTe-
siju, onda postoji velika verovatnoca da je zap-
tivka glave motora ostecena.
Ako je izmerena kompresija visa od preporu-
cene vrednosti to ukazuje da u eilindrima ima
mnogo naslaga gareii.
Niska, visoka iii neujednacena vrednost kom-
presije ukazuju na ozbiljne kvarove motora. U
305
 MOTOR
tom slucaju nikakvim podesavanjem ne moiete
dovesti motor u dobro stanje, ako prethodno ne
otklonite uzrok. Za ispravni postupak popravke
potrebno je kOI1suttovati profesionalnog mehani-
cara.
13. IskljuCite kontakt-kljuc.
14. Ugradite svecice. Vodite raeuna da svaka
sveGica bude postavljena na isto mesta sa kog je
skin uta.
15. PrikljuCite sekundarni visokonaponski kabl
na centralni prikljueak u bobini.
16. PrikljuCite odgovarajuCi kabl na svaku sve-
Cicti.
17. U gradite kuCiste filtera za vazduh.
Ispitivanje
vakuuma
Alat i materijal
• Uredaj za merenje vakuuma
• Klesta za blokiranje creva
novije vreme kada se sve vise vodi racuna
Utome da se smanji potrosnja goriva, ureaaj za
merenje vakuuma je jedan od najdragocenijih
instrumenata koji moietc da ugradite u automo-
bil. Ako se pravilno koristi, pokazace Yam kada
ste postigli maksimalni korisni ueinak motora i
ukazace yam na lose navike u voznji, kao sto je na
primer proklizavanje tockova pri naglom polasku.
Pracenjem ovog instrumenta lako cete odrediti
najekonomicniju brzinu. Motor mnogo ekono-
micnij" radi kada merae pokazuje najvecu vred-
nost. Sto je oCitana vrednost niza to je veca
potrosnja goriva. Pracenje ovog instrumenta
zajedno sa stalnom proverom rada motora daje
yam opsti uvid u to sta se desava u motoru i
po maze yam da spretite moguce probleme.
306
-----._._""---,,.
Uredaj za merenje vakuumapokazuje koliki
vakuum vlada u usisnoj grani dok motor radi.
Vakuum se meri u mm Hg (milimetrima iivinog
stuba), taka da Sli oznake date u milimetrima iIi u
barima po Zakonu 0 mesnim jedinicama. Sa
aspekta potreba ove knjige bilo bi suvise kompli-
kovano objasnjavati princip merenja vakuuma,
no najvainije je to da je uredaj za merenje vaku-
uma izuzetno praktican instrument.
Ako u vas auto mobil nije ugraden ovakav ure-
dai, onda je potrebno da prove rite rad motora
ispitivanjem vakuuma. Pomocu uredaja za mere-
nje vakuuma moiete odrediti u kakvom su stanju
usisni i izduvni ventili motora, stanje klipnih
prstenova, zaptivke glave matara i smese goriva i
vazduha u karburataru.
Instrumenti za merenje vakuuma, koji se trajno
ugraduju u auto mobil mogu se naCi u radnjama sa
auto delovima. Ovi instrumenti su meau ure-
dajima koje zagriieni poznavaoci automobila naj-
radije kupuju. Ni jedan profesionalni automeha-
niear ne bi trebalo da bude bez ovakvog uredaja.
Povezivanje uredaja za merenje vakullma
Ispitivanje stanja motora pomocu uredaja za
merenje vakuuma vrsi se na sledeCi nacin.
1. Zagrejte motor do normalne radne tempera-
ture. Da bi se postigla radna temperatura motor
treba da radi 15 do 20 minuta.
2. Podignite poklopac motarnog prostora i ski-
nite kuCiste filtera za vazduh. Pogledajte odeljak
"Odriavanje filtera za vazduh« u poglavlju
»Sistem za gorivo«.
0 3. Podesite broj obrtaja motom na praznom hodu
na nesta veti od normalnog. To se fadi taka sto ce
te delimicno zatvoriti leptir za vazduh prstom, a
zat(m pomeranjem po luge gas a posta viti bregastu
ploou na prvi stepen pomocu zavrtnja za podesa-
vanje.
4. PrikljuCite uredaj za merenje vakuuma na
usisnu granu motora. (Motor za vreme ovog prik-
IjuCivanja moiete ostaviti da radi.) Mesto na koje
se prikljucuje ovaj uredaj moze biti razliCit u
zavisnosti od tipa automobila. NajveCi broj are-
daja za merenje vakuuma ima ugrac!eno crevo.
Ovo crevo je takvog preenika da odgovara vecini
prikljucaka na motam. Obicno je najbolje da se
gumeno creva za vakuum prikljuCi direktno na
 __----------------------------~------~----------------~M=OTOR
I

I
!

~
I
I

8)
/
Kadn iSpitUjC1C stanjc motOfil pamoeu uredaja za mcn;njc vukuuma
podesite rad motora no praznom hodu taka dn bro; obrtaja budc ncsto
visi ad normalnog taka sto ce te de!imitno zatvoriti lerli! za vazduh
H::ok«) (1) prstom, a zatim pomeranjem poluge gasa (4) postavite
bregastu plotu (2) na prvi stepcn pomocu zavrtnja (3) za poddavanje
bregaste ploce.

usisnu granu matara, aka se vrsi merenje pomocu
J
meraca vakuuma. Ako niste sigurni da ste nasJi
pravo mesto, pogledajte uputstvo koje se dobija
sa meracem. Ipak zapamtite da kada odvojite
vakuumsko crevo da biste prikljuCiJi merac vaku-
uma, morate da blokirate odvojeni vakuumski
vod tako da nema propustanja koje bi dovelo do
netacnog oCitavanja pri merenju vakuuma.
5. Posmatrajte kazaljku meraca vakuuma dok
motor radi nesto brte nego na praznom hodu.
Ako motor normalno radi kazaljka treba da stoji
307
 Uredaj za merenje vakuuma je dragoe!:n instrument za utvrdivanje neispravrlog
rada motor<.!. (1) Stabilna i niska vrednost vakuuma ukazuje na nisku kompresiju.
kasno paljenje iii nepravilno podesen ventilski mehanizam (kasnije otvaranje); (2)
Vdo nizak vakuum ukazujc na slabo zaptivanje usisne gram:; (3) Aka kazaljka
instnlmenta lagano osciluje to ukazuje na problem u karburatoru; (4) Povrcmcno
opadanje kazaljke ukazuje na to cIa venti)i zagIavljuju; (5) Ravnomcrno ritmicko
opadanje ukazuje da Sll venlili pregoreli iii da propustaju; (6) Bne osciJacije
kazaljke ukazuju na istrosene yodice usisnog venti!a iii slabe opruge ventiia; (7)
Ravnomcrno osciJovanje kazaljke ukazuje na to da zaptivka g!ave pi-opusta
izmedu dYa susedna dhndra; i (8) Poslepen pad kazaljke ukazuje na zapukn
izduvni sistem.

stabilno izmedu 380 i 500 mmHg iIi 0,50-0,66 7, Ako uredaj za merenje vakuuma reaguje na
bara, nacin opisan u tacki 6, onda motor radi normalno,

6, Obezbedite pomocnika koji ce naglo pritisnuti
pedaJu gasa do kraja r pustiti je, Kazaljka meraca
treba da padne do vrednosti oko 125 mmHg (0,17
bara), a zatim da se popne na oko 640 mm Hg
(0,84 bara) i zatim vrati na pocetnu vrednosl,
308
8, Ako motor ne radi normalno mozda eete
pomocu meraca vakuuma moei da odredite u
cemu je problem,
U nastavku teksta su prikazana neka stanja
koja mozete odrediti,

Zaptivka glave propusta: Kad kazaljka meraea
ravnomerno osciluje, verovatno je da je zaptivka
pregorela izmedu dva sus edna cilindra.
Istroseni klipni prstenovi (niska kompresija):
Na ovakvo stanje ukazuje prilieno stabilna
kazaljka meraea koja pokazuje nesto nizu vred-
nost vakuuma od normalne; oko 75 do
, 100 mmHg nizu od normalne vrednosti (0,1-0,13
I, bara) ..
Usisna grana ne zaptiva: Kada je oeita vrednost
za 250 do 300 mm Hg ispod normalne (0,33-0,4
bara), a kazaljka meraea je pritom mirna, onda je
verovatno da usisna grana iIi karburator propu-
staju vakuum.
Kasno paljenje: Ako je kompresija motora
dobra, a ovim merenjem dobijete stabilan polozaj
kazaljke na maloj vrednosti vakuuma, onda je
verovatno u pitanju kasno paljenje. Ovakav slucaj
ukazuje i na istrosene zupcanike iJili lanac u raz-
vodnom mehanizmu ventila.
Neispravan . karburator: Lagane oscilacije
kazaljke meraea ukazuju na to da je karburator
neispravan, a verovatno je da smesa goriva i
vazduha, odnosno prazan hod nisu dobro pode-
senl.
Zapusen izduvni sistem: Ako kazaljka me rae a
naglo pada kada motor radi na praznom hodu,
onda sve ukazuje na zapusen izduvni sistem.
Neispravni ventili: Kazaljka meraea koja brzo
osciluje ukazuje da su yodice usisnih ventila
motora istrosene. Ako kazaljka brzo osciluje
kada motor ubrzava, verovatno su slabe opruge
ventila. Povremeni pad vakuuma od oko 75 do
100 mm Hg (0,1-0,13 bara) ukazuje na to da ven-
tili motora zaglavljuju. Kada je ova varijacija
vakuuma ritmii"na odnosno pravilna onda je vrlo
verovatno da je izduvni venti I pregoreo.
9. Iskljui"ite motor. .
10. Odvojite uredaj za merenje vakuuma prema
uputstvu iz taeke 4, sarno obrnutim redosledom, i
prikljui"ite crevo vakuuma na svoje mesto.
MOTOR
Ispitivanje balansa
snage
Alat i materijal
• Merae broja obrtaja
• lzolovana klesta
vo je prilii"no jednostavno ispitivanje koje se
Okoristi za brzo uOi"avanje cilindra koji je slab
iii koji prekida rad. Kada se odredi koji cilindar je
"problematiean« onda se priroda problema moze
odrediti skidanjem sveCice i merenjem kompre-
sije. Ako taj cilindar ima dobru kompresiju. Pro-
blem je u sistemu za paljenje (neispravnti sveGica,
los kabl sveCice iIi kapa razvodnika), iii, kada se
fadi 0 motoru sa ubrizgavanjem goriva u cilindre,
to ukazuje na neispravnu brizgaljku goriva. Ako
je kompresija niska, onda je najverovatnije u
pitanju neispravan ventil iii pregorela zaptivka
glave.
Osnovna ideja ispitivanja balansa snage lezi u
pretpostavci da svaki od cilindara motora ima
pribIiino istu snagu. Ako odvojite za trenutak
jedan po jedan kabl sa svecice i ako svi cilindri
rade ispravno, to onda mora da dovede do ravno-
mernog smanjenja broja obrtaja motora. Profesi-
onalni mehanieari mogu ovo ispitivanje da izvedu
pomocu osciloskopa iIi analizatora koji automat-
ski iskljueuju jedan po jedan cilindar prikazujuCi
pritom rezultat izrazen padom broja obrtaja. Ali
ako sami vrSite ovakvo ispitivanje, onda za trenu-
tak pomocu izolovanih klesta odvoji te kabi sa
jedne po jedne sveCice iii sa kape razvodnika.
Upozorenje: Dok vrsite ovo ispitivanje
nemojte se naslanjati na autornobil. Visoki napon
sa kabla sveGice pokusace da se prazni na masu.
Ako ste naslonjeni na metalni blatobran onda
predstavljate putanju najmanjeg otpora i mozete
doziveti prilieno neugodan strujni udar. lzolovana
klesta zastitice vas od ove poj ave, ali ako nemate
taj alat drzite se dalje ad metalnih delova karose-
rije.
Napomena: Kod vozila opremljenih sa katalitic-
kim konvertorom sveCica ne treba da bude isklju-
cena dul.e od 15 do 20 sekundi. Kada je sveCica
iskljucena nesagore/a smesa dolazi do konvertora.
Konvertor se usled toga mol.e zagrejati i izazvati
ostecenja katalizatora.
309
MOTOR
Kod voziia koja su opremijena kompjuterskom
konrroiom broja obrtaja praznog hoda, kompjuter
ce pokusati da kompenzuje pad broja obrtaja
motora koj! nastaje sk;danjem kabla so sveeice
tako sto ce povel'at; olvor ieptira karburatora.
Posta to onemogucava taenu dijagnozu. morate
prvo da iskijuCite kompjuter pa tek onda da poc-
nete sa ispirivanjem. To se mora izvrsiti sa iskljuce-
n;m giavnim prekidacem do ne b; do§io do osteee-
nja eiektronskog sistema. Iskljuavanje elektricnog
pr!kljucka sa uredaja za konrrolu praznog hoda
motora moie u kompjuter ubacit; kodiran podatak
da je motor neispravan, taka da je potrebno da se
taj podatak izbrise posto zavrsite ispitivanje. Brisa-
nje ovog podatka se vdi tako sto se iskljuCi paije-
nje i u roku od 10 sekundi obustav; napajanje
kompjutera, hilo vadenjem odgovarajuceg osigu-
raca iii skidanjem provodnika sa akumuiatora.
/spitivanje balansa snage se vrsi na sledeCi
naCin.
1. Prikljucite merae broja obrtaja na motor i is-
kljueite provodnike sa uredaja za konrroiu praz-
nog hoda malara, koji se, aka je ugraden, naIad
na mehanizmu gasa.
2. Pokrenite motor i pustite ga da radi na praz-
nom hodu. Motor mora biti zagrejan do radne
temperature.
3. Pornocu odgovarajuCih izolovanih klesta za
trenutak odvajajte jedan po jedan kahl sa sveeice. i
pritorn posrnatrajte da Ii broj obrtaja motora
opada. Aka neki cilindar, ili cilindri ne izazovu
pad broja abrtaja, iii izawvu manji pad ad ostalih
cilindara, onda su ani neispravni. Na tim cilin-
drirna je potrebno izmeriti kompresiju kako bi
mogli da odredite vrstu neispravnosti.
4. Po zavrSenom ispitivanju iskljuCite glavni pre-
kidac, skinite merae broja obrtaja i aka je ugraden
uredaj za kontroiu broja obrtaja motora, pove::ite
ga.
Zamena zaptivke- iii
zaptivne mase
Oatreba
biste popravili zaptivku koja propusta, prvo
da odredite koja zaptivka propusta. U
veCini slucajeva to je ocigledno, ali ponekad Se
310
moiete i prevariti ako su ulje iii tecnost za hlade-
nje sakriveni ivicama pre nega sto postanu vid-
Ijivi. U tom slucaju mogu Yam biti od pomoCi
lampa, Cista krpa i pazljivi pregled da biste tacno
odredili mesto curenja.
Kada ste odTedili mesto na kome je doslo do
curenja, moiete pokusati da pritegnete okolne
zavrtnje i proverite da Ii ste time zaustavili cure-
nje. To cesto pomaze kod poklopca ventila, kar-
tera, donjih poklopaca transmisije i poklopaca
razvodnog mehanizma. Vodite racuna da zavrtnje
ne pritegnete suvise, jer se presovane metalne
prirubnice ovih del ova lako deformisu. Ako se
tako neslO dogodi onda ce zaptivka uz taj zavTtanj
biti cvrsto pritegnuta, ali ce izmedu zavrtnjeva biti '
slabo, iii nikako pritegnuta. I kao rezultar toga
javite se curenje. Pretezanje zavrtnja moze poki-
dati zaptivku, i bukvalno je izbaciti iz spoja.
Ako pritezanje zavrtnjeva ne pomaze, iii ako je
oeigledno da je zaptivka ostecena, onda je
potrebna zamena.
Ala! i materijal
• Kljueevi
• Odvijae
• Strugac za zaptivku iii hemiski rastvarae
• I,ampa
• Ciste krpe
• Zaptivka od plute/gume iii silikonski git
U daljem tekstu je prikazana osnovna proce-
dura zamene zaptivke od plute/gume.
1. Skinite dec i uklonite staTU zaptivku.
2. Pailjivo oeistite obe dodirne povrsine i skinite
sve ostatke stare zaptivke pomocu strugaca iii
hemiskog rastvaraca. Obrisite obe povrsine
Cistom krpom tako da na njima ne ostanu tragovi
llija iii hemikalija.
3. Pregledajte obe dodirne povrsine. Ako je bilo
koja od njih jaee zagrebena iii udubljena moze se
dogoditi da se zaptivanje ne moie postiCi bez
obrade, popravke iii zamene ostecene povrsine.
Na poklopcima od presovanog lima (karter,
!t
poklopac ventila, donji poklopac transmisije itd.)
proverite da Ii je dodirna povrsina favna na taj
naCin sto na nju postavite neki ravan komad iii
lenjir. Ako se izmedu orvora za zavrtnje. vide
veliki zazori pokllsajte da ih izravnate laganim
udarcima cekica po deformisanim povfsinama.
I
.~J
 MOTOR

I
4. Namazite zaptivku sa obe strane tankim slo-
jem zaptivne paste i postavite je na mesto.
5. Ujednaceno i unakrsno pritezite zavrtnjeve
tako da dec legne ravnomerno na zaptivku. Dru-
gim recima, prvo pritegnite jedan zavrtanj poklo-
pea ventila, a zatim unakrsno drugi na drugom
kraju. Ovom tehnikom rasporedujete silu priteza-
nja ravnomernije i obezbedujete dobro zapti-
vanje.
6. Posto ste ugradili zaptivku i pravilno pritegli
sve zavrtnjeve, pokrenite motor i praverite da Ii
ima tragova curenja. Korisno je ako prove rite
pritegnutost zavrtnjeva nakon predcnih 1500 km.
Osnovna procedura za zamenu silikonske zap-
tivne mase koja se }}formira na lieu mesta« je
sledeca.

Ostru±ite say stari z;tptivni rnaterija! sa abe dodirne povrsine.
St<lri zaptivni malcrijal maze se ukloniti i pomocu nemiskog
rastvarnca.
Da bi se dobilo dobra zaptivanje povrsine moraju
biti rayne.
1. Razdvojite delove.
2. Pazljivo uklonite sve tragove zaptivne mase sa
abe dodirne povrsine pomocu strugaca, i pritom
vodite raCina da ih ne ostetite.
3. Proverite da neka od povrsina nije ostecena.
Obe povrsine moraju biti relativno ravne i u
dobram stanju kako bi se obezbedilo trajno zapti-
van)e.
4. Dobra obrisite obe povrsine pre nanosenja
silikonskog gita. lzuzetno je vazno da povrsine ne
budu vlazne iIi zauljene. jer to remeti prianjanje
zaptivne mase na povrsinu.
5. Pazljivo nanesite sloj silikona sirine aka 3 mm
po celoj duzini, i po sredini dodirne povrsine.
Kada dodete do otvora za zavrtnje, nanesite sloj
sa abe strane otvora dok ne formirate ceo krug
oko njega. '
6. Spojite delove dok je zaptivna masa vlaina i
pritegnite zavrtnje ujednaceno i unakrst. kako
biste obezbedili da obe dodirne povrSine ravno-
memo nalegnu jedna na drugu.
7. Ostavite zaptivnu masu da se susi 30 do 45
minuta pre nego sto nalijete teenost i pokrenete
motor.
Napomena: Ako se zaptivni sloj slucajno obrise
tokom ugradnje, spoj moie da propusta. Isto vaii
i aka se zaptivna masa izloii opterecenju pre nego
sto ocvrsne,
Upozorenje: Uvek postupajre prema prilozenam
uputstvu za upotrebu kada korisrite neki ad tipava
hemijskog zaptivaca. Neki tipovi hemijskih zapti-
vata su »anaerobni«, fto znaci da oGvrscavaju u
odsustu vazduha. U tahim slucajevima cesto je
potrebna priprema u dva koraka: zaptivna masa se
nanosi na jednu povrsinu a »ocvrsCivac« na drugu.
Zaptivna masa se ne steie sve d,ok se delovi ne
spoje i pricvrste. Mora se napamenuti i to da
311

Pre ugradnje nanesite tanak s!oj zaptivnog materijala na obe
strane nove zap!ivke. Ovim ce se ispuniti nerJ.\'nine na dodirnim
povrsinama i omoguCiti bolje zaptivanje.
Nanesite sloj sirine aka 3 mm po sredini celom duzinom jedne od
dodirnih povrSina.
lilikonske mase ne zaptivaju dobra kada su izlo-
[ene dejstvu benzina. U takvim siucajevima siii-
!.conska masa omekSava i rasp ada se, i staga se ne
1reporucuje za zaptivanje prirubnice karburatora
:li spajeva na cevima za dovod gorivQ.
312
Napomena: Nije obavezno da se silikonska
zaptivka menja masom istih svojstava. Ako zelite
maiete ugraditi i obicnu zaptivku od gume/plute)
a ovakve zaptivke uglavnom postoje za veCinu
spojeva. U nekim slucajevima biee vam potreban
duzi zavrtnji za pricvrsCivanje da biste kompenzo-
vali debljinu zaptivke.
Podesavanje
ventila: motori sa
podizacima
Ala! i materijal
• Kljucevi
• Merni listiei
• Duboki nasadni kljucevi i racva
• Daljinski prekidac za pokretanje motora iIi
odvijac
avremeno podesavanje zazora ventila kad
P motora sa podizai'ima bez hidraulicnih ulo-
zaka, je neophodno da bi se odrzalo odgovarajuce
rastojanje izmedu vrha vretena ventila i klacka-
lice, odnosno potisnika. Odredeno rastojanje je
neophodno da bi se kompenzovalo termicko sire-
nje delova motora. Vremenom se ovaj zazor sma-
njuje zbog istezanja ventila, odnosno zbog utiski-
vanja na sediste, iii se povecava jer se trosenjem
povecavaju toJerancije venti!skog mehanizma.
Posta zazor ventiJa utice na vrcme otvafanja ven-
tila i trajanje perioda »otvorenog ventila«, to
zazor ventila ima znacajan uticaj na rad matora i
hladenje venti!a. Ako zazor postane suvise veliki
ventili postaju bucni i ne ostaju onoliko dugo
otvoreni koliko bi inace bili kada je zazor norma-
Ian. Ovo utiee na prehranjivanje motora smesom i
time smanjuje snagu motora. Ako je zazor ventila
suvise mali onda se ventili ranije otvaraju, kasnije
zatvaraju i ostaju duze otvoreni (sve ovo moze i
poboljsati performanse), ali to znaci da ventil
neee prianjati na sediste, da ce segubiti kompre-
sija i da ee se ventili slabo hladiti. Krajnji razultat
ee biti otkazivanje ventila i ozbiljan gubitak snage
zbog smanjenja kompresije.
 . _________________
@h~=~_.

. " _____________~-
MOTOR

i"1IIi"" ""'- --·-1i

~.
I I
' [ I III
Ii I
' I
!
I
I
,

I
I
I
i
I
i
I
Ii
I
I
I

I rr
i
I
I
!
I
Odn:de~o r~ stojanje
'ackalic~
ntila
jzmedu ve[er.
, mora da
i kraK:l K.1 Ov 0..rastojan]c
micko s~
di =nosirenJc.
proveravatl poddavat\.
IL___ postoji OJ hIse"\kompenzovalo
zove zazar venn a.
i mora se, peno l.:
!
MOTOR
Ventili se podesavaju u skladu sa uputstvom
proizvodaca i posle odredenog braja predenih
kilometara. Obieno je to posle predenih 25.000 i
50.000 km. Obieno se preporueen period za
pOdesavanje ventila poklapa sa periodom u kome
se vrsi podesavanje motora automobila.
. U uputstvu proizvodaea automobila da Ii to
. vaii za »vrucc« iIi »hladno« podesavanje. Aka u
uputstvu stoji da se zazor ventila kontrolise i
podesava na vruce, to znaCi da se podesavanje
vrsi kada je motor zagrejan do radne tempera-
ture. Ako je u uputstvu navedeno poddavanje na
"hiadno", to znaci da se zazor ventila podesava
kada motor ima spoljasnju temperaturu. Ove
razlike se pojavljuju da bi se kompenzovalo ter-
micko sirenje' motora. Posto ne postoje evrsta
pravila po kojima se menja zaZOr ventila pri
zagrevanju motora (jer je svaki motor razliCit),
uvek postujte preporuku proizvodaca. Zazor ven-
tila se podesava na sledeCi naGin.
1. Proverite vrednosti zazora ventiia u uputstvu.
Ako je u uputstvu navedeno da se podesavanje
vrsi na hladno, onda pustite da se motor ohladi u
toku od nekoliko sati (a najbolje preko n06).
Ako je u uputstvu navedeno da se radi na vruee,
onda treba da pokrenete motor i ostavite ga da
radi pri povecanom broju obrtaja praznog hoda
sve dok ne dostigne normalnu radnu tempera-
tUTU.
Napomena: Vrednosti zazora za izduvne i
usisne ventile se obicno razlikuju. Po pravilu
izduvni ventili imaju veCi zazor jer se vise zagre~
vaju tokom rada motora. Proverite koji zazor vazi
za koje ventile.
2. Ugasite motor i skinite poklopac ventila.
3. Proverite koji su ventili usisni a koji izduvni.
Usisni su oni koji se nalaze naspram Otvora usisne
grane. Izduvni se nalaze nasprav otvora izduvne
grane.
4. Da biste mogli da podesite zazor, motor mora
da bude u takvom polozaju da se pOdizaCi
odnosno potiskivaCi nalaze na najniiem delu
brega. To se dogada kada jeklip u gornjoj mrtvoj
tacki pri taktu sabijanja. Ako motor postavite u
pOlozaj tako da se oznake paljenja poklope sa
nulom, klip prvog cilindra ce doti u gornju mrtvu
tacku i tada mozete da podesite zazor ventila na
prvom cilindru.
5. Otpustite kontra navrtku za osiguranje (ako
postoji) i uvucite odgovarajuCi merni listie u pro-
stor izmedu vrha vretena ventila i kraka klacka-
lice iIi potiskivaea. Ako je zazor suvise mali i
merni listie ne moze de ude, odvrnite zavrtanj za
podesavanje toliko da merni listie prolazi kroz
314
ovaj prostor uz blagi otpor. Ako je zazor suvise
veliki, zategnite zavrtanj za podesavanje dok
merni listie ne prolazi uz blagi otpor. Potom
zategnite kontra navrtku za osiguranje (aka po-
stoji) .
6. Sada okrenite radilicu pomoeu daljinskog pre-
kidaea za pokretanje motora, iIi taka sto premo-
stite solenoid elektropokretaea pomocu odvrtaea
iIi vrlo kratkim ukljueivanjem glavnog prekidaca
u poloiaj za pokretanje, tako da sledeCi cilindar
po redu paljenja dode u gornju mrtvu tacku. Kod
eetvorocilindrienih motora jednostavno okrenite
radilicu za 180 stepeni. Kod linijskih motora sa
sest cilindra iIi V6 motora, okretanjem radilice za
120 stepeni davesce siedeCi klip u gornju mrtvu
taeku. Kod V8 motora ovo ee se dagoditi kada
okrenema radilicu za 90 stepeni. Ako niste
sigurni koji je sledeCi cilindar prema redu palje-
nja, jednostavno pogledajte kablove ad kape TaZ-
vodnika dosveeica. Kabl koji je na redu posle
kabla sveCice prvog cilindra je povezan sa sveti-
com sledeeeg cilindra.
Drugi naein za odredivanje trenutka kada je
klip u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja je da
skinete sveCicu i drzite prst na otvoru za svecicu.
Kada osetite da vazduh izbacuje prst sa otvara
dok okreeete radilicu, znaei da se klip kreee
navise u toku takta sabijanja. Da biste znali da je
klip upravo u gornjoj mrtvoj taeki takta sabijanja,
posmatrajte ventile dok pokreeete motor. Ako su
oba ventila zatvorena dok se klip kreee navise to
znaci da je u pitanju takt sabijanja. Ako se izduvni
ventil zatvara to .znati da je u pitanju takt izduva-
vanja. U tom slucaju okrenite radilicu zajos jedan
krug da biste dosli do takta sabijanja.
Podesavanje zazora
ventila: motori sa
bregastom'
osovinom u glavi
od motora sa bregastom osovinom u giavi koji
Kimaju klackalice vaii ista proeedura za podesa-
vanje zazora kao kod motora koji imaju bregastu
'.'
······f
J
.. --~
1M iP -
f'iX MOTOR

Proven, l:lZOr3 vcntilil kad motora kod kojih je bregasta osovina u gJO,Ivi
motam vriii sc tako sto sc mcrni listie uvucc izmedu brega i potiskivata,

Ked nekih motora sa bregastom osovinom u glavi konste Sf! klackalice (I)
sa zavrtnjima (2) za podesavanje zazora.

31.
MOTOR
osovinu sa strane (u bloku motora). Kod motora
sa bregastom osovinom u glavi koji nemaju klac-
kalice. vee koriste potiskivace ventila postavljene .
povrh opruge svakog ventila. zahteva se posebna
procedura.
Postoje dva' osnovna konstruktivna resenja.
Prvo, kada se izmedu potiskivaca ventila koji
kliza preko brega i vrha vretena ventila nalazi
konusni zavrtanj za podesavanje. Okretanjem tog
zavrtnja podesava se razmak izmedu potiskivaca i
brega bregaste osovine. Ovaj sistem se koristi kod
nekih motora ugradenih u automobile Chevrolet
Monza i Vega.
Drugo, koje se koristi kod Volkswagen Rabbit
(Golf) i drugih, je onaj kod koga se izmedu brega
i potiskivaca nalaze male kalibrisane ploeice koje
podeSavaju zazor. Da biste izmenili zazor ventila
postojeea ploeica se menja debljom iIi tanjom.
Tom prilikom mora se sabiti opruga ventila tako
da se oslobodi ploeica ; omoguCi zamena. Ovo u
veCin; slucajeva zahteva specijalan alat.
Podesavanje zazora se izvodi na sledeCi nacin.
1. Pogledajte uputstvo za motor na kome radite ;
prove rite da Ii se zazar podesava na vruee iIi na
hladno.
Zazar ventila kod motonl sa bregaslom osovinom u glavi i k!ackalicama
poddava sc na isti naCin kllo kod motam koji imaju bregastu osovinu sa
strane.
316
AI at i materijal
• Kljucevi
• Merni listiCi
• Daljinski prekidac elektropokretaca iii
odvijae
• Specijalan alat za sabijanje opruga (za neke
tipove vozila)
• Kalibrisane podloske za potiskivac ventila
2. Ugasite motor i skinite poklopae ventila.
3. Odredite koji su ventili usisni a koji izduvni.
4. Postavite motor u polozaj kada je klip prvog
cilindra u gomjoj mrtvoj tacki takta sabijanja.
Ovo moiete postiCi tako sto poravnate oznake na
kaisniku radilice iIi na zamajcu, a zatim skinete
kapu razvodnika paljenja i vidite da Ii je razvodna
rueiea usmerena prema prikljucku kabla sveOice
prvog cilindra.
5. Proverite zazor ventila pomoeu mernih listiea
koje treba da provucete izmedu brega i potiski-
vata. Aka odgovarajuCi merni listie ne moze da

Kod mOlOra sa brega~tom osovinom u glavi i koji imaju podlosk~ za
podeS3vanje zawf3.. da bi se postilvila podlosb. trazene debljinc potrebno
je subi!i oprugu ventila pomocu specijalnog a,iata.
procle, probajte sa sve tanjim dok ne nadete koji
moze da pro de .uz blagi atpor. Oduzmite debljinu
tog listie a od preporucenog zazora. Dobijen
rezultat je vrednast za kaju morate da paveeate
zazar ugradnjom podloske.
Ako merni listie odgovarajuee debljine Iako
prolazi izmedu brega i potiskivaca to znaCi da je
zazar suvise veliki. Probajte sa sve debljim listi-
eima dok nadete koji moze da pro de uz blagi
atpor. Oduzmite preporueenu vrednost zaZOra od
debljine tog mernog listiea. Rezultat pokazuje
debljinu nove podloske koja treba da bude ugra-
dena da bi se dobio zeljeni zazar. Moraeete da
kupite odgovarajuee podloske u radnji sa rezerv-
nim delovima.
6. Pomoeu alata za sabijanje gumite oprugu ven-
tila i izvadite podlosku. U gradite zatim deblju iIi
tanju podlosku u zavisnosti od toga da Ii zelite
manji iIi veei zazar. Oslobodite oprugu ventila i
po novo proverite zazar ventila pomoeu memih
listiea.
7. Ponovite isto za sve as tale ventile, okreeuCi
pritom radilieu tako da klip svakog sledeeeg cilin-
dra dovedete u gornju mrtvu taeku u taktu sabija-
nja, a prema redosledu paljenja.
MOTOR
Zupcasti kais
Alat i materijal
• Kljucevi
• Veliki odvijac iii poluga
• Lampa
• Zupcasti kais
• Momentni kljuc
Od mnogih motora koji imaj u bregastu osovinu
Ku glavi za njen pagon se koristi zupe"sti kais
od gume ojacane fibrglasom. Ovaj tip kaisa je vrlo
popularan jer je tisi ad Ianea. nije mu potrebno
podmazivanje, ne iste;;e se vrernenom (a ni nov) a
i mnogo je jeftiniji za proizvodaca.
Sa druge strane gumeni kais vremenom se
haba, puea i stvaraju se slabe taeke na materijalu
za ojacanje. Kontaminacija uljem skracuje njegov:
radni vek. Za razliku od lanea, koji se vremenom
odnosno habanjem isteze i postepeno pogorsava
317
performanse motora, zupcasti kais radi dobro -
dok ne prokIizne. Tada nastaju problemi sa moto-
rom. Ovaj kvar moze nekad izazvati teska ostece-
nja motora ako je motor tako konstruisan da se ne
obrce »sIobodno« i ako postoji mogucnosf da klip
udari u ventile.
Zbog toga neki proizvodaCi automobiia prepo-
rucuju periodic an pregled zupcastog kaisa (gene-
raino podesavanje motora je pravi trenutak za to)
i zamenu na svakih 80.000 do 100.000 kilometara.
Cak i kada zupcasti kaisizgleda dobra, ako je
motor presao veliki broj kilometara postoji

Zupi!asti kais (1) oSe nalazi ispod 5tltnika (2).

318
I WP MOTOR

• mogucnost da je materijal za ojacanje popustio. S Pregled i podesavanje zupcastog kaiSa

obzirom da se naglo povecava mogucnost otkazi-
vanja posle preaenih 80.000 do 100.000 kilome-
tara, zamenite ga bez oklevanja zbog preven-
tive, jer cete na taj naCin biti znatno sigurniji
i mirniji.
Da biste proverili stanje zupcastog kaisa neop-
hodno je da skinete zastitni poklopac kojim je
kais zasticen od dodira, alata, prijavstine, masti
itd. Llgasite motor, skinite zastitni poklopac i

\\
\ ® ' \.
\
0)
'i

\!
\ .

I~ \\
,- ,j'i
\

(1) Stitnik zupcastog kaiSa, (2) zuptanik bregaste o;.ov1ne, (3)

l.upcasti kaiS, (4) zuptanik pomocnt': osovjne, (5) zatezni kaisnik i
(6) zupcanik radilice.

Ovo su tipicne komponente zUp<!:astog kaiSa. Pri promeni kaisa

potrcbno je skinu\i smao sli\nik i zatezac.
pailjivo ispitajte spoljnu i unutrasnju stranu kaisa
po celoj duiini. Pogledajte da nema vebh puko-
tina ili pohabanih mesta. Ako je kais oCigledno
istrosen mora se zameniti.
Proverite i zategnutost kaisa. Ako zupeasti kais
nije evrsto zategnut onda se on ugiba vise od
12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika kada
ga potisnete rukom. Takav kais se mora zameniti.
Upozorenje: Zatezanjem se ista taka skracuje
radni vek kai!a. NajveCi broj praizvadaca automa-
bila daje vrednost zategnutosti zupcastog kaisa.
Posta vi nemate pri rud ova) alat, postavite mernu
traku izmedu dva najudaljenija zupcanika i blaga
pritisnite kai! prstam. KaiS treba da se llgiba za
8-12 mm aka je pravilno zategnUi.
Kada zateiete zupeasti kais jednostavno otpu-
stite zavrtanj koji drzi zatezni kaisnik. Zatim
potisnite ovaj velikim odvijacem ili polugom dok
ne postignete potrebnu zategnutost kaisa. Priteg-
nite zavrtanj zateznog kaisnaka vodeCi facuna da
se kais pritom ne olabavi.
Zamena zupcastog kaisa
Zamena zupcastog kaisa se vrsi na sledeCi oaein.
l. Okrenite radilic" u polozaj taka da se oznaka
na zupcaniku radilice. odnosno zamajca, nade
naspram repera.
2. Posta je molor iskljucen, skinite zastitni poklo-
pac sa zupcastog kaisa.
3. Pazljivo uotite relativni odnos bilo koje
oznake locirane na zupcaniku bregaste osovine,
pomocne osovine iii drugim zupcanicima.
4. Otpustite zavrtanj za podesavanje na zteznom
-kaisniku i otpustite kais.
5. Sada je moguee skinuti kais. Vodite racuna da
ne okrenete radilicu iIi bregastu osovinu.
6. los jednom proverite oznake na razvodnom
mehanizmu i pogledajte da se nesto nije pome-
rilo, zatim navucite novi zupcasti kais na zupca-
nike tako da bude provueen na isti natin kao i
stari.
7. Zategnite zupeasti kais tako sto potiskujete
zatezni kaisnik dok ne dobijete ugib od 8-12 mm
izmedu dva najudaljenija zupcanika. Pritegnite
zavrtnje na zateznom kaisniku potiskujuCi ga i
dalje istom silam.
8. Pokrenite motor i vidite da Ii radio Ako je
sve u redu, iskljueite ga i postavite stitnik zupea-
stog kaisa kako biste zavrsili posao. Ako ste
pogresno postavili kais, motor verovatno neee
moc; da se pokrene ako je grdka vee a od 1 do 2
zuba. Taeno podesavanje je od velike vaznosti i
zbog toga uvek dva puta proverite oznake za
podesavanje kada menjate zupcasti kais.
320
Lanac razvodnog
mehanizma
Alat i materijal
• Kljueevi
• Izvlakae za zupeanike
• Momentni kljue
• Veliki odvijac iIi poluga
• Zaptivka poklopea razvodnog mehanizma (za
neke tipove motora)
• Zaptivni prsten radilice
od mnogih cetvorocilindricnih motora sa bre-
K gastom osovinom postavljenom sa strane, V6 i
V8 motcra, za pogon bregaste osovine se koristi
lanae. Pogon laneu daje lanenik na kraju radilice.
Lanae je vrIo pouzdan, ali mu je potreban
sistem za pOdmazivanje i isteze se vremenom. U
nekim slucajevima lanae moie da preskoci zubae
sto dovodi do toga da bregasta osovina nije vise
sinhronizovana sa 'radom motora i to rezultuje
velikim smanjenjem snage motora. Aka se lanae
prekine, i to se ponekad dogodi, motor potpuno
prestaje da radio
Kratka provera da Ii je lanae prekinut sastoji se
u tome sto se motor pokrene kada je kapa razvod-
nika paljenja uklonjena. Ako se razvodna ruCiea
ne okreee to ukazuje da je prekinut lanae razvod-
nog mehanizma (to moze da znati i da je pukao
pogonski zupcanik razvodnika paljenja).
Drugi problem je to da su neki lanei osetljivi na
habanje. (Da bi se smanjila buka pri radu neki
proizvodati vozila ugraduju najlonske iIi plastiene,.
laneanike sa celicnim jezgrom. Mekani najlon
odnosno plastika smanjuju buku ali se time sma-
njuje i radni vek razvodnog mehanizma. Tokom
vremena zupei se trose, lanae poeinje da lupa sto
jos vise trosi mekan materijal zubaea. Maze da se
dogodi da zupei otpadnu i da lanae potpuno
spadne. Kada se tako nesto dogodi motor prestaje
da radi i moraju se zameniti lanae i laneaniei.
Posto je za lanae potrebno podmazivanje onda
on se obicno smesta u metalni poklopae razvod-
nog mehanizma. Ova posao zamene lanea <"ini
komplikovanijim, jer treba ukloniti poklopac I
zaptivku poklopea. Kroz poklopae razvodnika
prolazi i kraj radiliee tako da je obicno potreban
izvlakac za skidanje kaisnika radiI ice da bi sc

(1) l<lncanik [adilice. (2) lancanik bregaste osovine.i (3) ozn3ke
za podes<lvanjc.
Oznake za podcSav3njc je neophodno po~avnali pri z::lmeni lan~a
razv(ldnog mehanizma.
prislo poklopcu razvodnika. Kod nekih motora
donji dec pokJopca razvodnog mehanizma je u
dodiru sa karterom, tako da je potrebna zamena i
ove zaptivke.
j:
Otkrivanje kvarova
Osim brze provere da.li je lanac prekinut, koja je
vee opisana, opusten Ianac ee izazvati neuravno-
teieno paJjenje zbog toga sto razvodnik paljenja
dobija pogon od bregaste osovine. Ako provera
paljenja pokaie da paJjenje jako varira onda su
obicno u pitanju otpusten lanac iIi istrosen lanca-
nik - a posebno ako je motor presao veliki broj
kilometara. Komadici najlona iIi plastike u ulju
iSIO taka ukazuju na istrosen laneanik.
._-------'--'- - - - - - - - . - - - - - - - . - -
MOTO
Druga provera istrosenosti iIi otpustenost
lanca razvodnog mehanizma moze se izvesti take
sto se radilica okrece nap Ted nazad a pritom St.
posmatra razvodna rubca razvodnika paJjenja il
bregasta osovina. Ako se pritom uoei veJiki zaZD!
to znaCi da je lanac istrosen i da se mora zameniti.
Zamena lanca
Zamena Ianca razvodnog rnehanizma vrsi se n2
sledeCi naCin.
1. OkreCite radilicu motora dok se oznaka n3
kaisniku, ili zamajcu ne nade naspram repera. Tc
znaci da je klip prvog cilindra u gornjoj mrtvoj
tacki takta sabijanja, a razvodna' rutica razvod-
321
MOTOR
nika paljenja okrenuta prema prikjucku kabla
svetice prvog cilindra.
~ Skinite svo remenje sa motora.
3. Skinite remenieu radiliee pomocu izvlakaca.
4. Ako je potrebno skinite pumpu za vodu (nije
potrebno kod svih motora).
5. Skinite poklopac razvodnog mehanizma i
uklonite sve tragove stare zaptivke i zaptivne
mase sa 0 be dodirne povrsine.
6. Otpustite zavnanj lancanika bregaste osovine
vodeCi raeuna da ne poremetite oznake za pode-
savanje. Zatim skinite zavrtanj i izvueite laneanik
sa bregaste osovine pomocu velikog odvijaca,
poluge iIi izvlakaca.
7. ~avucite novi lanac preko novog lancanika, a
zatim ubaeite donji kraj lanea oko lancanika radi-
lice. Vodite racuna 0 tome da poravnate lancanik
tako da naide na bregastu osovinu a da primm ne
poremetite polozaj oznaka za podesavanje.
Napomena: Ako pokrenete bilo radilicu iIi bre-
gastu osovinu pre nego sto ugradite lancanik,
322
onda ce se izgubiti njihov medusobni polozaj. No
jos uvek nije sve izgubljeno jer na bregastoj oso-
vini i radilici postoje referentne oznake. J edno-
stavno po novo poravnajte oznake i ugradite lanac
i lancanik. I
8. Posto ste postavili lancanik, jos jednom pro- I
verite poloiaj oznaka, a zatim zategnite zavrtanj
Iancanika bregaste osovine prema uputstvu proiz-
vodaca (obicno je to izmedu 80 i 120 Nm).
9. Ako radilica prolazi kroz poklopac razvod-
nog mehanizma, preporucuje se zamena zaptiv-
nog prstena radilice.
10. Nanesite zaptivnu masu na obe strane zap-
tivke poklopca razvodnog mehanizma. postavite
zaptivku na mesto i ugradite poklopac razvodnog
mehanizma.
11. Postavite kaisnik radilice i svo remenje.
Napomena: Ako je motor imao plasticni lancanik
koji je otkazao. onda je potrebno promeniti i ulje
da bi se kuCiste radiI ice ispralo od neCistoce.
Obavezno promenite i filter za ulje.
;J
I.
•
•
 IZDUVNI
SISTEM
zduvni sis tern na vasem automobilu je ustvari
Icevovod, koji sprovodi izduvne gasove iz motora
do zadnjeg dela automobila, kako bi se zastitili
putnici u kabini_ Bez izduvnog sistema, motor bi
zagusljive' i otrovne gasove ispustao direktno u
motorski prostor i to uz strahovitu buku.
Ima mnogo razloga zbog kojih izduvni sistem
treba odrzavati u dobrom stanju. Prvo. sprecava
se ulazak opasnog gas a - ugljen monoksida - u
putnieku kabinu_ Drugo, sprecava se buka i treee,
motor dobija veCll snagu, a trosi manje goriva.
Ovo poslednje moze izgledati nelogicno svima
koji su imali priliku da vide i cuju trkacke motore.
iIi neke nase nedovoljno vaspitane vozace. koji
ponekad voze bez izduvnog sistema iii njegovog
vaznijeg dela - prigusivaca_ U tim situacijama,
ako su ugraeleni specijalni motori iIi trkacki
motori, dobija se nesto no snazi. ali uz veliko
povecanje utroska goriva. Motori koji su ugradeni
u nase automobile, su konstruisani i podeseni da
fade sa izduvnirn sistemom. Bez njega ani fade
losije i trose vise goriva.
Izduvni sistem ima nekoliko sastavnih eleme-
nata. Svi oni moraju biti u ispravnom stanju da bi
se obezbedilo sigurno i tiho odstranjivanje izduv-
I nih gasova iz motora. Tipicni elementi izduvnog
I sistema su:
1. IZDUVNA GRANA. Izduvni gasovi, nastali
sagorevanjem goriva u cilindru matcTa) napustaju
cilindar kroz izduvni ventil i ulaze u pocetni deo
izduvne grane. Svaki cilindar ima svoj ogranak,
koji se posle desetak centime tara ~paja sa sused-
nim u zajednicki deo izduvne grane. Izduvna
grana se obieno pravi od sivog liva (livenog gvo-
iela), a za eilindarsku glavu se prievrscuje pomocu
nekoliko vijaka. Linijski motori, a to su oni Ciji su
cilindri svi u jednom nizu, imaju jednu izduvnu
granu za sve cilindre. Takozvani »V« motori, tj.
oni Ciji su cilindri rasporedeni prema latinienom
»V«, kao i bokser motori, Ciji su cilindri postav-
ljeni jed an naspram drugog, glavama okrenutim
»upolje«, imaju zasebne izduvne grane za svaku
stranu motora, koje se negde ispod motora spa-
jaju u jednu izduvnu cev.
--------------------------
2. IZDUVNA CEV. Izduvna eev je II stvari
celicna cev koja povezuje izduvnu granu i prigusi-
vae. Americki automobili, proizvedeni 1975 i kas-
nije, koji su opremljeni katalitickim filterom
izduvnih gasova, imaju dvodelnu izduvnu ccv_
Prvi - duzi dec spaja izduvnu granu motora sa
katalitickim filterom, a drugi kraCi spaja katali-
ticki filter sa prigusivasem.
Verina vozila sa )V« iii bokser motorima,
imaju izduvnu cev Ciji oblik podseca na latinicno
slovo »Y«. Gornji kraci ovako oblikovane
izduvne cevi vezani Sll na izduvne grane, na levoj i
desnoj strani motora, a donji krak na kataliticki
filter iIi na prigusivac ako nema filtera. Yeti
motori tipa» V", naprimer sa 8 cilindara, ponekad
imaju dva potpuno zasebna izduvna sistema, koji
rade nezavisno jedan od drugog_ Svaki od ovih
sistema ima sve elemente, pa taka i dve zasebne
izduvne cevi.
3_ KATALITICKI FILTER. Kao sto je vee
receno, americki automobili od 1975-e naovamo
obicno imaju ugraden kataliticki filter izduvnih
gasova, UObicajen pOlozaj ovog filtera je izmedu
izduvne cevi i prigusivaca. Fil teT nije prigusivac
zvuka, iako liCi na njega po svom spoljnjem
izgledu. To je ureelaj koji nesagoreli deo gasne
smde pretvara u bezopasnu vodenu paru i ugljen
dioksid. Ovim se postiie bolja zastita covekove
okoline, koja u mnogim zemljarna postaje sve
vazniji faktor.
Postoje dva tipa katalitickog filtera u najsiroj
upotrebi. Amerieke firme Ford i Chrysler (Kraj-
sler), koriste takozvani »monolitni« tip filtera,
koji ima strukturu pcelinjeg saca, kroz koje struje
izduvni gasovi. Posto je saee prevuceno slojem
katalizatora, ustvari legure platine i paladijuma,
atrovni -izduvni gasovi pomocll ovog katalizatora
postaju bezopasni.
General Motors i neke druge firme koriste
»paletizirani« filter, koji se pravi tako sto se
hiljade malih keramickih jezgara, oblika slienog
zmu neke od zitarica, smelt a u kutiju od neroaju-
ceg eelika. Keramieka zmea su prevucena slojem
katalizatora. Izduvni gasovi dolaze u dodir sa
323
~IZ~D~U~V~N~I~S~IS~T~E~M~________________________________________________~
.~

velikom povrsinom katalizatora na zrnima i pre-
tvaraju se u bezopasnu vodenu paru i ugljen diok-
sid. Savremeni benzini, postiiu visoke oktanske
vrednosti dodavanjem aditiva koji sadrie olovo i
olovna iedinienia. Medutim. olovo unistava skuoi
katalizatorski sfoj od platine'-paladijuma, pa aut~­
mobili, opremljeni katalitickim filterom, ne smeju
koristiti ovakav benzin, vee tzv. bezolovni benzini
postizu visoko-oktanske vrednosti pomoeu drugih
aditiva, a za pr.akticnu proizvodnju, postojeee
rafmerije moraju izvrsiti dosta skupa prilagodava-
nja svojih proizvodnih postrojenja.
Osim benzina sa olovnim aditivima, katalizator
se moze ostetitii nekim drugim sredstvima koje
vozati ponekad sipaju u rezervoar iIi »spricaju« u
filterom, proverite kod ovlaseenog zastupnika iii
servisa, da Ii mozete primenjivati neku od ovak-
vih tecnosti.
4. PRIGUSIV AC. To je limeni "Ionac« cilindric- t
nog iii ovalnog oblika, obieno duzine oko pola ;
metra. Postavljen je na sredini iii pri kraju izduv-
nog cevovoda. Unutrasnjost mu je ispunjena pre- ;1
gradama i cevima, koje omogucavaju prolaz ~
izduvnim gasovima, ali ne i buke iz cilindarskog ~i
prostora. Buka iii prasak nastaju naglim otvara- ;
njem izduvnog ventila, jer je u cilindru visok ~
pritisak (i do nekoliko bara), iIi najkrace, zbog ~
konstrukcionih karakteristika motora SUS. ~
i_~

karburator. Ako imate automobi! sa katalitickom 5. RESONATOR. Neka voziIa imaju i dodatni ~

'~
•
..A
11

<
~,

~ '.:1
r

17/
I
~
!

®
®

Dc!ovi tipiCl10g izduvnog sistema; (1) izduvna grana. (2) izduYna CCV, (3)
zavr~na cev i (6) rezonator.
kataliticki filter, (4) prigusivac, (5)

324
•
 prigusivae, koji se obieno naziva rezonatorom. 8. VENTIL ZA ZAGREV ANJE KARBURA-
Njegova uloga je da izvrsi dalje smanjenje nivoa TORA. VeCina americkih automobila, ima jedan
buke. Postavljen je iza glavnog prigusivaea i pose ban usmeravajuCi ventil u izduvnom sistemu
abieno je nesto umanjena verzija istog, abieTIo koji omogueuje strujanje toplih izduvnih gasova
eilindricnog oblika. pored samog karburatora, da bi se olaksao start
motcIa u zimskirn uslovima.
6. ZA VRSNA CEV. To je zavrsni deo eevovoda
za izbacivanje izduvnih gasova iza zadnjeg dela
automobila. Automobili sa rezonatorom, mogu
imati rezonator postavljen u sredini zavrsne cevi.
7. OBUJMICE, VESALJKE, KONZOLE, itd.
To su elementi za pricvrsCivanje izduvnog cevo-
voda za donji dec automobila. Kada zarnenjujete
Provera izduvnog
prigusivac, zavrsnu cev iii neki drugi deo izduv-
nog sistema, uvek postavite nove obujmiee i
sistema
druge elemente za pricvrsCivanje.
Ala! i ma!erijal

• Pokretna leialjka
• Zastitne naoeari
• Baterijska lampa iii ruena svetiljka
• Odvijac

I
zduvni sistem u vasem automobilu najvise mogu
Ida ostete korozija i vibracije. Do pojave korozije
ne dolazi sarno zbog soli na putevima iii nekih
drugih spoljnih utieaja vee i zbog unutrasnjih uti-
eaja. Posto se izduvni gasovi kondenzuju, u prigu-
sivaCll i cevima se stvara kiselina. Izduvni sistem
treba da proizvede ogromnu kolicinu toplote da
bi se ova kisela smesa pretvorila u bezopasan gas.
Nazalost, prilikom voznje se izduvni sistem uglav-
nom ne zagreva dovoljno da bi se ovo postiglo.
Stoga, posto se izduvni sistem ohladi posle isklju-

/ cenja motara, gasovi ostaju u prigusivacll konden-

zuju se i nagrizaju unutrasnju oblogu izduvnog

j)
, I
!(
sistema.
Medutim) cak i ispravan izduvni sistem moze
da se osteti usled neizbeinog' tresenja, drmusanja
i vibriranja pri normalnim uslovima voznje usled
kojih se lome vesaljke - e1ementi koji prievrscuju
izdivni sistem.
Periodicna provera izduvnog sistema je jedna
od najvaznijih mera predostroznosti koju mozete
da preduzmete. Izduvni gas je otrovan. Ako spo-
jevi prigusivaea iIi izduvne cevi propustaju, smrto-
nosni ugljen monoksid ce prod irati u kabinu i
prouzrokovati glavobolju, nesvesticu, povraca-
nje, pa cak i smrt. Izduvni sistem koji propusta ne
sme niposto da se zanemari.
Najbolje cete proveriti izduvni sistem ako
podignete automobil. Nazalost, ovo nije uvek
325

J---~--
IZOUVNI SISTEM

·I
,

"

Prilikom provcre lzduvnog sistema, maicte rodid automobil

pomocu jakih platform! ili sigurno~nih poslOija. Nik;!da nemojte
raditi ispod automobila aka nijc bczbcdno osiguran.

izvodljivo, te bi stoga trebalo da se povremeno
podvucete is pod automobila i proverite sve vazne
spojeve. Posta se na delovima izduvnog sistema
nagomilavaju korozija i prijavstina. bilo bi
pozeljno da svaki put kada se podvlaCite ispod
automobila nosite zastitne naoeare.
1. Pre nego sto obavite vizuelnu proveru, os lus-
nite izbliza da Ii se cuje sistanje iii buka sto
ukazuje na pocetak kvara izduvnog sistema.
Posto motor radi na praznom hodu, polako se
kreCite dui celog sistema
~ , i osluskujte da negde ne
propuita. Obicno je veoma lako otkriti mesto
koje propusta. Upozorenje: budite pai/jivi. Ne
zaboravite da se izduvni sistem zagreva. lYe pribli-
iile rnu suvi§e lice dok oslu§kujete da negde ne
proputla.
2. Pomocu baterijske lampe iii ruene svetiljke i
odvijaca, proverite svaki deo izduvnog sistema
koji je zahvacen korozijom. Potrazite da nema
otvora, pukotina iii nekih drugih ostecenja. Pro-
verite sve cevi da negde nisu iskrivljene iii ulub-
ljene sto moze da ometa strujanje izduvnih

326
 ISTEM

Kada yam je automobi! podignut pomocu dva sigurnosna pestalja,

proverite da Ii je automobil ,igurno poduprt pre nego sto se podvucetc
ispod njega. Nikada Sf! ne podvlaCitc ispod autoffiobila aka je podignut
sarnO rucnom dil.alicom.

Naslage belog praha mogu da yam ukafu na propust,mje na mestim~ gcie

su zavrtnji izduvne grane pricvrsceni za motor (I), usled napukle izduvne
grane (2), usled ncispravne zaptivke iii labavih vijaka na spoju izmedu
izduvne cevi i izduvne grane (3).

327
IZDUVNI SISTEM
gasova. lskrivljena iii ulubljena cev treba odmah
da se zameni posto ovi nedostaci prouzrokuju
povecanje pritisaka i slab rad motora.
3. Pregledajte pazljivo svaki spoj. Proverite spoj
izduvne grane sa izduvnom cevi. Aka pronadete
naslage belog praha, znaCi da su vijci olabavljeni
iIi da zaptivka propusta. Proverite da spojevi na
prigusivacu nisu olabavljeni tako sto cete ih lako
gurnuti na gore.
4. Lupkajte po cevima, prigusivacu i rezonatoru,
ako postoji u vasem automobilu, i ukoliko cujete
tup iIi os tar metalni zvuk, znac; da su jos uvek u
dobrom stanju. Ako cujete zyecanje, znaci da u
prigusivacu ima olabavljenih deloya. Kada otkri-
jete ove znakove kYara, moracete da potrazite
dobre rezervne delove.
5. Protresite izduvni sistem da prove rite da Ii su
sve yesaljke koje pricvrscuju sistem za automobil
sigurne. Vecina vesaljki kod izduvnih sistema
naCinjena je od kombinacije gume i tkanine koja
se ne razlikuje od poprecnog preseka bocnog zida
pneumatika. Ako se drzac polomi, moze yam se
dogoditi da prilikom yoznje izgubite dec izduYnog
sistema. Proyerite svaku veSaljku da biste se uve-
rili da nema pukotina, ostecerija, iskrzanih mesta
iIi korozije.
Odrzavanje
izduvnog sistema
ko izduvni sistem vaseg automobila postane
A suvise bui'an, vreme je da ga popravite ..
Detaljna provera ce pokazati da Ii je potrebno
zameniti neki dec iIi ceo izduvni sistem. Postupite
prema uputstima opisanim u odeljku "Provera
izduvnog sistema« u ovom poglavlju.
Pre nego sto zapocnete sa zamenom izduvnog
sistema, proverite da Ii mozete da nabavite sve
potrebne delove. Postoje bukvalno stotine kom-
binacija izduvnih cevi, pgirusivaca i zavrsnih cevi
koje odgovaraju mnogobrojnim tipovima auto-
mobila. Stoga delove ne treba da skidate pre nego
sto ste sigurni da mozete da ih zamenite. Ako
328
Alat i materijal
e' Dizalica i sigurnosna postolja
• PodmetaCi za tockove
e Kljucevi
e Testera iIi sekae za izduvnu cev
• Univerzalna ktesta })grip~<
e Cekic
e Dleta
e Kljuc za cevi
e Mala turpija
e Nasadni kljuc, nastavak, i naglavci
e Rendisaljka za izduvnu cev
e U1je
• Fini })smirgl«-papir
e Vesaljke, konzole i obujmice
• Zavrsna cev
• Sredstvo za zaptivanje izduvnog sistema
• Prigusivac
e Izduvna cev
e Zaptivka
• Mazivo koje sadrii grafit
e Rastvarac
niste sigurni sta Yam je potrebno, potrazite savet
od prodavca auto-delova.
Ako vas automobil jos uvek ima originalan
izduvni sistem. neki delovi ce mazda biti zava-
reni. Medutirn", kada kupujete rezervne delove,
sastavni delovi' mogu da budu posebni. Ovo
obicno zahteva dodatne obujmice, konzole iIi
vesaljke, zavisno od tip a vaseg automobila.
Stoga, pre nego sto pocnete posao, proverite da Ii
ste kupili sve sto yam je potrebno.
Ako imate na raspolaganju hidraulicnu diza-
lieu, upotrebite je. Moie yam mnogo olaksati
posao. U suprotnom, posluiite se pogodnom
dizalicom i najboljim sigurnosnim postoljima koje
mozete da pronadete kako biste automobil podi-
gli sto je moguce vise radi lakseg rada.
Postupak u vezi sa zamenom izduvnog sistema
podeljen je u tri dela: "Skidanje i montiranje
zavrsne cevi«J »Skidanje i montiranje prigusi-
vaca« i »Skidanje i montiranje izduvne cevi«. Aka
je potrebno sarno zamena prigusivaea, dovoljno
ce biti da prouCite odgovarajuCi odeljak. Ako je
potrebno da zamenite ceo sistem, postupite
redom po svim uputstvima. Ako je vas automobil
snabdeven dvostrukim izduvnim sistemom,
opravljajte jedan po jedan.

Da biste skinuli iIi montir,l!i za,\Tsnu cev. blokirajle pretlnje
tockove. podignite zadnji deo automohila i podupnte ih dobra
pomocu sigurnosnih poslolja.
Ako je jedan dec izduvnog sistema zardao iIi ga
je iz drugog razloga potrebno zameniti. po svoj
prilici ce i ostali delovi biti u skora is to toliko
losem stanju. lake ce vas to kostati malo vise.
ustedecete mnago vremena i rada ako odmah
zamenite ceo sistem.
Skidanje i montiranje zavrsne cevi
1. Podignite zadnji dec automobila pomocu
dizalice. Blokirajte prednje tockove podmeta-
Cima. Poduprite zadnji dec automobila pogodnim
postoljima kao sto je prikazano na datoj slici.
Napomena: na nekim tipovima automobila
korisno je skinuti zadnje tockove. To ce yam
omoguc'iti bolje manevrisanje prilikom skidanja i
montiranja zavrsne cevi.
2. Posto ste automobil bezbedno podigli sa tla,
premazite dobra uljem navrtke i vijke na veSalj-
kama, obujmicama i konzolama zavrsne cevi.
Ulje ubrizgajte i u spoj zavrsne cevi i prigusivaca.
fL ...
IZDUVNI SISTEM
. Ostavite ulje nekoliko minuta da dobra natopi
ova mesta,
3. Kljucem odgovarajuce velicine skinite
navrtke i vijke koji pricvrscuju zadnju vesaljku za
zavrsnu cev. Trebalo bi da postoji i vijak koji
pricvrscuje konzolu za sasiju. Skinite ga kljucem
odgovarajuce veliCine.
4. Skinite kljucem zadnju vesaljku prigusivaca
iii vijke na obujmicama i konzolama na spoju
prigusivaca sa zavrsnom cevi. Aka imate srece,
cev ce se odvrnuti sa prigusivaca. Medutim. u
veCini slucajeva potrebna je obrada dletom da bi
se dva del a odvojila. Najbolji naCin da ovo uradite
je da presecete-cev testerom na razmaku od neko-
liko centimetara od prigusivaca. Potom klestima
izvucite zavrsetak cevi iz prigusivaca. Napomena:
zavisno od tipa automobila, cevi mogu da budu
montirane na spoju sa prigusivacem iii u njemu.
5. Hartijom za glacanjeocistite spoj na prigusi-
vacuo
329
IZDUVNI SISTEM
Natopitc navrtke i uzcngiju penctrantom (uljcm) pre nego sto ih
skinete pomocu cevastog kljuca.
6. Obavezno koristite nove obujmice i konzole
iIi vesaljke. Navucite novu vesaljku iIi obujmicu i
konzolu na kraj nOve zavrsne cevi koji se spaja sa
prigusivacem.
7. Nanesite sloj sredstva za zaptivanje izduvnog
sistema na dodirne povrsine prigusivaca i zavrsne
cevi. Montirajte cev na iIi u prigusivac; preklop
treba da bude oko 5 centimetara. Namestite zad,
nju obujmicu prigusivaca i konzolu iIi vesaljku
preko spoja prigusivaca sa cevi. Montirajte dva
vijka ali nemojte jos da ih pritezete.
8. Labavo montirajte novu zaduju veSaljku na
kraju zavrsne cevi; nemojte je jos pritezati.
Namestite vijak koji pricvrscuje vesaljku za sasiju
i cvrsto ga pritegnite.
9. Proverite da Ii je nova cev u dobrom polo,
zaju. Ne bi trebalo da dodiruje nijedan dec auto,
mobil a kao sto su sasija, karoserija iIi delovi
zadnjeg sistema vesanja.
10. Sada zategnite vesaljku iIi vijke na obujmi,
cama i konzolama na spoju sa prigusivacem, a
zatim vesaljku za vijke cevi. Protresite zavrsnu
330
I
;.j
I
I,
I~.;
,
I
,,
.~
cev da biste ponovo proverili da ne dodiruje ,.~
nijedan dec automobila. Aka zazor nije podesen
kako treba, tokom voznje ce se cuti zveckanje.
11. Sklonite postolja i spustite automobil.
Skidanje i montiranje prigusivaca
1. Podignite pomocu dizalice zadnji dec auto'
mobila da bi se tockovi odigli ad tla. Stavite
postolja ispod sasije automobiI'a tako da ga dobra
podupru. Blokirajte prednje \Ockove padmeta'
6ma pre nego sto podignete automobil.
2. Podmazite uljem i prednje i zadnje navrtke
obujmica i konzola prigusivaca. Kod nekih auto'
mobila prigusivac pridrzava vesaljka. Podmaiite i
navrtke i vijke zadnje vesaljke zavrsne cevi.
Korisno je podmazati i prednje i zadnje spojeve
prigusivaca i zadnje cevi.
3. Kljucem skinite zadnju vesaljku sa zavrsne
cevi; nije potrebno da zadnju vesaljku zavrsne
cevi skidate sa sasije.
 t ~: : : : :- - - : - - - - - - - - - - - -: : : : : : : : : : : : : : : : : : : , , ~,: : : :- - -
if;
! IZDUVNI SISTEM

I'
po~ skinut~ om"
ce:as~alnih
. 1m kljueem, cev ~ moze
Aka s..
""d,k
presecI, a za
tim skinutl
Namestite novu c
",," "'0 "ki'"
k, ne mogu
cy uvrtanJcm.
, klesta »gnp.... - _ _ _ _ _--;-_____ 33
331:
I,OUVNI SISTEM··
4. Skinite zadnju konzolu i obujmicu prigusivaca
sa spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi.
5. Ukoliko nameravate da zadriite starn zavrsnu
cev, pailjivo je pomerajte gore-dole dok se ne
odvoji od priguSivaca. U slucaju da yam ne polazi
za rukom da je olabavite, pokusajte sledeee:
A. Ako se zavrsna cev montira u prigusivac,
napravite pomocu cekica i dleta proreze u izlaz-
nom prikljueku prigusivaea.
B. Ako se zavrsna cev montira na prikljucak
prigusivaea, kljueem cvrsto obuhvatite cev, a
zatim je odvrnite.
6. Popustite kljucem vijke na prednjim obujmi-
cama i konzolama prigusivaca.
7. Ako priguSivac ne moze lako da se odvoji od
izduvne cevi (iii cevi koja vodi do katalitickog
filtera ako postoji), sledite uputstvo broj 6 koje se
odnosi na spaj izduvne cevi i prigusivaca.
Napomena: neki originalni farbricki proizvodi
imaju zavaren spaj izmedu izduvne cevi i ulaza u
prigusivac. U tom slucaju, ta dva dela moiete da
odvojite sekaeem iIi testerom.
8. Malom turpijom oeistite izduvnu cev radi lak-
seg ponovnog rnontiranja. Zatim proverite da ni
jedan spoj nije ulubljen sto je vazno za montiranje
novog prigusivaca. Profesionalni mehanicari
imaju poseban alat za obIikovanje spojeva
izduvne cevi. Ako delovi ne prijanjaju kako
treba, pozajmite odgovarajuCi alat.
9. Namestite nove obujmice i konzo!e (ne kori-
stite stare) oko krajeva izduvne i zavdDe cevi.
10. Namestite nov prigusivac na mesta proverivsi
da Ii je izlazni dec okrenut prema prednjem delu
automobila. Rezervni prigusivaci su uvek tako
obelezeni. Napomena. Preporucuje se nanosenje
tankog sloja sredstva za zaptivanje izduvnog
sistema preko dodirnih povrsina pre montiranja.
Ono moze da se kupi u prodavnici auto-delova.
11. Uvucite izduvnu cev u prigusivac za oko 5
centimetra ali ne vise. Prove rite da Ii su prorezi u
cevi prigusivaca pokriveni sto je vazno zbog her-
metienosti. N amestite prigusivae tako da ne dodi-
ruje karoseriju, sasiju iIi donju stranu automobila.
12. Navucite prednju obujmicu i konzolu preko
spoja prigusivaca sa izduvnom ceyi i pritegnite
rueno vijke; nemojte jos da koristite kljue za
pritezanje.
-,
1j
13. Namestite zavrsnu cev u zadnji spoj prigusi-
vaca iIi na njega u zavisnosti od yrste spoja na
vasem automobilu. Namestite cev tako da ne
I
dodiruje karoseriju, sasiju iIi delove zadnjeg
sistema vesanja. I,I
14. Namestite zadnju obujmicu iIi konzolu preko
spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi i pritegnite
rukom vijke.
15. Ponovo spojite zadnju vesaljku sa zavrsnom
cevi. Pre nego sto to uradite, proverite u kakyom
je stanju i da Ii i nju treba zameniti. I oYe vijke
zategnite rukom.
16. Prove rite da Ii su svi delovi izduvnog sistema
pravilno namesteni i da ne dodiruju karoseriju,
sasiju iIi neki drugi dec automobila, pritegnite
dobro sve spojeve pomocu kljuca. Posto ste to
uradili, protresite rukama izduvni sistem. Ponovo
napominjemo da nijedan deo izduvnog sistema ne
sme da dodiruje neki deo automobila.
17. Sklonite postolja i spustite automobil. Uklju-
Cite motor i proverite buku iz izduvnog sistema.
Ako je buka mala, znati da ste uspesno obavili
posao.
Skidanje i namestanje izduvne cevi
1. Da biste lakse skinuli izduvnu cev, pOdignite i
prednji i zadnji dec automobila odgovarajucom
dizalicom i poduprite automobil cvrstim posto-
ljima. Umesto toga, mozete da navezete automo-
bil na par jakih platformi. a zatim da dizalicom
podignete zadnji deo automobila na postolja.
2. Da biste lakse skinuli navrtke i vijke sa obuj-
mica i vesaljki - dobro namazite uljem sve spojeve
- od prednjeg do zadnjeg dela. Posto cete morati
da skinete prednji kraj cevi iz izduvne grane,
dobro namazite i ove navrtke.
3. Kljucem olabavite i skinite navrtke na obuj-
mica rna i ·konzolama na spoju prigusivaca i
izduvne grane. Napomena: najnoviji tipovi auto-
mobila imaju kataliticki filter montiran izmedu ~
I
prigusivaca i izduvne grane. On mora da se skine
da bi se zameniIi delovi izduvne cevi ispred i iza
filtera.
4. Olabavite - ali ne skidajte - konzole i
vesaljke koje drie sklop prigusivaca i zavrsne
cevi.

Ravna stroma cekica sa !optastom gJavom mote
namdt::mjc z<lvrsnc cevi na kraj prigusivaca.
I,
5, Skinite navrtke i vijke koji prievrscuju prednji
zavrSetak izduvne cevi na delu ka izduvnoj grani.
Da biste ovo uradili, bice vam potreban nasadni
kljue, dugaeak nastavak, kardanski zglob i nagla-
yak odgovarajuee velieine, Upozorenje: pazljivo
skidajte ave vijke, Aka neki slomite, sarno profesi-
onalni mehanicar ce mOel da ga izvadi. Moze vam
se desiti da naidete na prikljueni dec u vidu
kuglastog zgloba koji je za obujmice prievrscen
pomocu dva vijka. On se moie lako skin uti tako
sto se skinu dva vijka i oslobodi zglob. Napo-
mena: ne zaboravite da montirate novu zaptivku
izmedu cevi i izduvne grane ako je vas automobil
opremljen ovakvim spojem. VeCina automobila
zahteva zaptivku na spoju izmedu izduvne grane i
izduvne cevi.
6. Ako je prigusivae zavaren za izduvnu cev,
biee potrebno da je preseeete da biste je oslobo-
dilL Za ovo se koristi sekae iIi testera. Ako
IZDUVNI SISTEM
5C upotrcblti za
postoje obujmice, olabavite ih isto kao i obujmice
na zavrsnoj cevi i to sarno koliko je potrebno da se
prigusivac i zavrsna cev mogu pomerati unazad
sve dok se ne odvoje od izduvne cevi.
7. Izvucite izduvnu cev iz automobila, Napo-
mena: istovremeno proverite ventil zn zagrevanje
karburatora ukoliko postoji na vasem automo-
bilu.
Kao dec spoja, venti I za zagrevanje karbura-
tara se maze skinuti zajedno sa izduvnom cevi.
Prove rite ga i podmaiite ga mazivom kaje sadrii
grafit. avo bi u stvari trebalo da redovno einite
prilikom podmazivanja.
Da biste proverili da Ii ventil za zagrevanje
karburatara pravilno radi proverite da Ii se kontra
teg slobodno pokreee; venti I bi trebaloslobodno
da se otvara i zatvara kada motor ubrza sa radom.
Aka se lepi, treba ga dobro natopiti uljem iIi
rastvaracem sve dok ne poene nesmetano da radio
333
IZDUVNI SISTEM

ii
.~
"

~1
,

PailjivD skidajte vljke na spoju izduvne cevi (2) sa izduvnom

granom (3). Po!omljeni vijak ce moei da skine sarno profesionalni
mehanicar.

8. Montirajte novu izduvnu cev. Namestite
prednji kraj na izduvnu granu i montirajte vijke
koristeci se nasadnim kljucem, nastavkom, kar-
danskim zgIobom i naglavkom. Nemojte ih jos
pritezati.
334
9. Namestite novu obujmicu i konzolu preko
izduvne cevi. Navucite prigusivac na iii u izduvnu
cev i rukom pritegnite navrtke.
10. Proverite da Ii su svi delovi izduvnog sistema

.,-
 IZDUVNI SISTEM

Ventil2a zagrevanje karbunltGra se sastoji od (1) kuCista, (2)

!eptirastog ventila, (3) protivlcga, (4) bimetalne opruge, (5)
oSQvinice opruge i (6) zavrtnja. Venti! za zagrevanje karburatora
koji se Jepi moze da stvara prob!cme u voinji.

pravilno namesteni i da nijedan deo ne -dodiruje
sasiju, karoseriju iii sistem vesanja. Dobro priteg-
nite sve spojeve, pocevsi od spoja izmedu izduvne
cevi i izduvne grane, ka zadnjem delu automo-
bila.
11. Uklonite postolja i spustite automobil. Napo-
mena: ako ste koristili platforme da biste poduprli
prednji deo automobila, sklonite ih.
12. UkljuCite motor i proverite da Ii tiho radi.
335

L -------.-
IZDUVNI SISTEM
1
ecina putnickih automobila i lakih kamiona
Odrzavanje Vproizvedena posle 1975. godine u SAD ima
kataliticki filter. Na vozilima koja su proizvedena
katalitickog od 1975. do 1980. godine, svrha toguredajaje da
smanji sadrzaj ugljenmonoksida i ugljovodonika u
izduvnom sistemu. Na vozilima proizvcdenim
filtera posle 1981. godine, filter takode smanjuje oskide

~­
I

..:-:
. ./~' ~/
-.;:'~.:.:...":;,

,1

:1
Sklap katalitickog filtera ukljucuje: (J ) izduvnu cev mOlOra. (2) zaptivke, ~
(3) kata!iticki filter, (4) gamji topiotni stit. (5) donji toplatni stit i (6) deo
izduvne ccvi do prigusiv<lea. Kada zarncnjujcle filter, nl! zaboravite da
ponovo montirate lOplotne stitove, oni sprecavaju ulazak toplote u i
putnitku kabinu.
Ii
336

Alat i materijal
• Dizaliea i sigurnosna postolja
• Podmetaci za tockove
• Kljucevi
• Ulje
• Vakuum-metar
• Rezervni kataliticki filter
• ~ropanski gorionik
• Cekic i dleto
azota. Rad filtera objasnjen je u· poglavlju
»Sistemi za regulisanje izduvnih gasova«.
Filter treba zameniti iz jednog od sledeca tri
razloga: moze da bude ostecen iznutra usled cega
dolazi do delimicne iIi potpune blokade u izduv-
nom sistemu: maze da se pohaba tokom vremena
iIi maze da se pokvari usled koriscenja benzina sa
olovom. Ako je filter zapusen, gubitak snage bice
primetan; medutim. aka ne radi iii je izlizan, nece
prouzrokovati vidan utieaj na radne karakteri-
stike osim u vezi sa sadrzajem izduvnih gasova.
Jedini preeizan naCin da se utvrdi da Ii ispravno
radi, jeste da se proveri kvalitet izduvnih gasova.
Napomena: kataliticki filter je dec sistema za
regulisanje izduvnih gasova vozila i kao takav je
pDkriven garancijom koja vazi 5 godina iii pre-
denih 50.000 milja za sve automobile proizvedene
u SAD posle 1981. godine.
Kako proveriti da se ne stvara suviSe veliki
povratni pritisak
Iznutra deIimicno blokirani filter ometa protok
izduvnih gasova i stvara sllvise veliki povratni
pritisak u izduvnom sistemu. To prouzrokuje pri-
metan gubitak snage tako da motor radi samo na
praznom hodu iIi jedva radi iIi uopste ne radi kada
se Sltvori leptir karburatora.
Sta prouzrokuje blokadu? Na nekim "Dzeneral
motorsovim« filterima sa paletiziranom dvosloj-
nom konstrukeijom, konstrukeija koja nosi ova
dva sloja propada sto dovodi do blokade. Ako je
filter pregrejan (sto moze da bude poslediea
suvise velike koIicine nepreradenog goriva koje
prolazi kroz filter, ako je svetica iskljucena iIi
neispravna, karburator propusta gorivo, itd.),
suvisna toplota moze delimicno da istopi kataliza-
tor. V nekim slucajevima, moze potpuno da
spreCi strujanje izduvnih gasova. TreCi razlog za
zapusenost je nagomilavanje ugljenika na istrose-
nom ili olovom ostecenom filteru. Neispravan
filter nije u stanju da sagoreva zagadivace. tako
da se ugljenik akumulira i ometa strujanje izduv-
nih gasova.
Da biste proverili da Ii se stvara suvise veliki
povratni pritisak, bice yam potreban vakuum-
metar. Ispitivanje vakuuma je objasnjeno u pret-
hodnom poglavlju, ono sto u sustini treba da
uradite jeste da namestite prikljucak vakuum-
metar oa izduvnu granu matara, ukljucite ga i
posmatrate kako se polako spusts igla instru-
menta. Ako se vakuum polako smanjuje, to zoaei
da se povratni pritisak stvara u izduvnom sistemu
i da je sistem zapusen. Imajte u vidu da zaceplje-
nje moze da se pajavi i u prigusivacll, u zavrsnoj
eevi ako je savijena iIi ostecena iii u izduvnoj cevi
sa dvostrukim zidom ako je iznutra dotrajala.
Stoga, pIVO vizuelno proverite ceo izduvni sistem.
Zamena filtera
Da biste zamenili neispravan filter, postupite
prema osnovnim uputstvima za zamenu prigusi-
vata osim sto su prirubnice fiItera tesce me-
dusobno spojene vijeima nego spojevima za
navlacenje cevi.
Osnovni prineip zamene je sledeCi:
1. Sacekajte da se izduvni sis tern ohladi pre nego
sto pocnete sa radom, zatim podignite automobil i
poduprite ga sigurnosnim postoljima.
2. Filter obicno ima zastitni stit protiv toplote. V
nekim slucajevima, bice potrebno da se skine
donji dec toplotnog stita da bi se zamenio filter.
3. Skinite filter sa prednje i izduvne cevi. Vlje viii
propanski gorionik yam mogu biti od pomoCi da
odvrnete zardale vijke. Ako to ne pomogne.
navrtke sa vijeima skinete cekicem i dletom. Sada
se filter moze skinuti sa automobila.
4. Pogledajte oba eevna prikljuck'a da prove rite
da nema korozije iIi ostecenja, a zatim stavite
novi filter, a ako je potrebno i nove zaptivke za
prirubnieu.
5. Montirajte nove vijke i navrtke, zategnite sve
eevne prikljucke i vratite na svoje mesto donji
toplotni stit ako je bio skinu t.
337
-----'-----'1
PRENOS
SNAGE
ovom poglavlju upoznacemo se sa tehniekim
U izrazom )}prenos snage«, koji obuhvata mnago
stvari. Kod konvencionalnih automobila sa moto- .
rom nap red i pogonom na zadnje toekove, ovaj
izraz pokriva sve delove koji su potrebni da se
prenese snaga sa zadnjeg kraja radilice koja se
obrce do pogonskih lOckova - a to su kvaeilo
(tamo gde postoji), menjaeka kutija, kardanski
L -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _- - j
I
338
~
1
.~
j
zglobovi, pogonsko odnosno kardansko vratilo,
zadnji most i konatno vratila zadnjeg mosta.
Menjaeka kutija - klasican iii automatski
menjae - omogucava vozacu da bira neki od
stepena prenosa time se omogucava da automobil
radi pod razliCitim opterecenjima motora. VeCina
savremenih putnickih automobila je opremljena
automatskim menjatem koji izvodi radnje spaja-

nja i promena brzine uz.minimalno llcesce vozaca.
Medutim svake godine se prodaju i mnogi auto-
mobili opremljeni klasicnim menjacem. Kod
ovakvih automobila mora postojati kvaeilo (iIi
spojka), kojom se komanduje preko nozne
papuce (pedale), i menjaeke kutije kod koje se
promena stepena prenosa vdi rukom.
K vaeilo je obiena spojka ili veza izmedu motora
i ostalih delova za prenos snage. Ono omogucava
postepen prenos obrtaja motora pri pokretanju
automobila. Kada je kvaeila ukljueeno onda se
sva snaga motora prenosi na ostale delove za
prenas snage. Osim sto omogucava pOlazak auto-
mobila, kvacilo omogucuje vozacu da razdvoji
motar ad· prenosa snage tako da se promena
stepena prenosa abavi glatka, iIi da zaustavi
vozilo a da se pritom motor ne ugasi.
Na podu ispred vazaoa. kod vozila sa automat-
Ked konvcm:ionalnih automobila sa motorom napred i pogonom oa
zadoje tockove, u prenos mage spadaju (1) menjacka kutija. (2)
kardanski zglobovi, (3) kardansko vratilo, (4) diferencijal i (5) zndnji
most.
J
ZA PREN SNAGE
skim menjaeem, nalaze se samo dye pedale,
pedala koenice i pedala gasa. U ovom slucaju
nema potrebe za posebnom pedalom za kvaeilo
posto pretvarae obrtnog momenta (koji se koristi
umesto sklopa kvaCila), koji radi sa oslalim delo-
virna menjaeke kutije, automatski prenosi snagu
motora na ostale komponente za prenos snage.
Osim sto koristi rueicu menjaea da odabere naein
fada - »parking«, »hod unazad.:<, »neutralan polo-
zaj«, »voznja«, »voznja 1« i »voznja 2«, ad vozaea
se zahteva vrlo malo. Sve dok je u dobrom rad-
nom stanju, automatski menjae ce sam obavljati
veCinu radnji koje vozaei automobila sa klasicnim
menjacem moraju obavljati sami.
Sve sto sada preostaje je da se snaga motora
prenese sa menjaeke kutije na pogonske toekove.
Kod konvencionalnih automobila zadnji most je
povezan sa menjaekom kutijom pomocu kardan-
339
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
skog vratila, koje je u stvari jedna obiena -<,eliena
cev. Meclutim posto ulice i putevi nisu savrseno
ravni, kardansko vratilo sa obe strane mora bili
spojeno sa vezama koje se zovu »kardanski zglo-
bovi«. Ovi kardanski zglobovi, populamo se zovu
i krst kardana, su tako konstruisani da se mogu
saviti i »izduziti« kada auto mobil prelazi preko
neravnih povrsina. Na taj naCin kardansko vratilo
moze da prihvati odstupanje od ose za bilo koji
trazeni ugao, a da pritom nastavi da prenosi snagu
sa menjacke kutije na zadnji most.
Uloga zadnjeg mosta je da prenese snagu
motora, koju dobija preko menjacke kutije, na
zadnje - pogonske tockove. Zadnji most to obav-
Ija pomoeu diferencijala, posebnog ureclaja koji
340
. _-:1
1
j
,1[
Ked aUlomobHa sa pogonofll flU prcdnje tockove, 1.1 pre nos snage spadaju
(1) sklap mcnjaCidiferencijal. (2) unutrasnji homokineticki zglobovi. (3)
pogonska vratila j (4) $poljni homokineticki zgiobovi.
11
[
prenosi snagu, dobijenu od kardanskog vratila, na
pogonska vratila koja pokreeu pogonske tockove.
Zbog cega je tu potreban diferencijal? Kada
vozite pO pravom putu bez okretanja, oba zadnja
pogonska tocka se kreeu istom brzinorn. Ali sta se
desava kada skreeete? Ako razrnislite, shvatieete
da se prilikom, na primer, zaokreta u desno toc-
p.'
kovi sa leve strane automobila prelaze mnoga
duzi put od tockova sa desne strane automobila.
Posta i leva i desna strana autamobila moraju da
obave ovaj zaokret za isto vreme, to sledi da
toekovi na levoj strani moraju da se obreu brie od
onih na desnoj strani. Ovo ne predstavlja problem
na prednjim tockovima (ako nisu pogonski prim.
prev.) jer se oni obreu nezavismo jedan od dru-
gag. Medutim sa zadnjim tockovima je drugi slu-
caj i to je one zbog eega je diferencijal neopho-
dan. Diferencijal je tako konstruisan da ee se, bez
obzira na koju stranu skreeete automobilom,
spoljni taekovi u krivini kretati brie od unutras-
njih, a da ee se pritom snaga motora i dalje
prenositi na njih.
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
Automobili sa pogonom na prednje tockove
Automobili sa pogonom na prednje tockove
(prednjom vueom) bitno se razlikuju od konven-
cionalnih automobila sa pogo nom na zadnje toe-
kove jer kod njih u prenosu snage nema kardan-
skog vratila, 'kardanskih zglobova i zadnjeg
mosta. Kod njih su prednji tockovi pogonski.
tamo gde se nalazi i motor i zbog toga imaju
kvaCilo i kutiju menjaea (iii autamatski menjae) u
istam sklopu sa diferencijalom, prednja pogonska
vratila diferencijala i leiajeve. Snaga se prenosi
na prednje taekave pomoeu dva pogonska vratila
(zovu se i poluosovine) na kojima se ne nalaze
kardanski, vee spoljni i unutrasnji homokineticki
341
SISTEM ZA PRENOS SNAGE

Kod automobiJa sa pogonom nu prednje tockove za prenos ~nage

sa sklopa mcnjaCJdiferencijaJ na wckove korjste se unutrasnji (1) i
spoljni (2) homokineticki zg!obovi.

zglobovi. Konvencionalni kardanski zglobovi
mogu izazvati ciklicne vibracije i neravnomernu
brzinu obrtanja ako se okrecu pri otklonu od ose
vecem od 7 iIi 8 stepeni. Ovo inace ne predstavlja
nikakav problem kod veCine vozila sa pogonom
na zadnje tockove, ali kod vozila sa prednjom
vueom gde prednji toekavi sluze i za upravljanje,
a to znati da se spoljni zglobovi koji se nalaze uz
. tockove moraju pokretati u okviru velikog opsega'
ugla zakretanja. Zbog toga se koriste homo kine-
ticki zglobovi koji obezbeduju ravnomerno rotaci-
342
ono kretanje bez obzira na ugao za koji su zgJo-
bovi zakrenuti. Ovo va;'i i za unutrasnje zglobove
jer su pogonska vratila relativno kratka, a pritom
njihov spoljni kraj ima veliki hod navise i nanize
jer prati hod ogibljenja. Obican kardanski zglob
bi u takvoj situaciji mogao da izazove jake vibra-
cije, pa se i na unutrasnjoj strani pogonskih vratila
(poluosovina) koristi homokineticki zglob.
U sledecem odeljku ovog poglavlja data su
uputstva kao i instrukcije koje ce yam pomoCi pri
odrzavanju del ova sistema za pre nos snage.
"
-
Kvacilo
I Alat i materijal
• Kljucevi
• Klesta
• Otvoreni kljucevi
• Lenjir
• Vodica
., Moment kljuc
• B1okovi za 'podupiranje tocka
• Dizalica i sigurnosna postolja
• Penetrirajuee ulje
• Dizalica za menjac, iaba dizaliea iii podna
dizalica
vaCilo kod klasicnog menjaea predstavlja
Kmehanicki spoj izmedu motora i zupeanika
preko kojih se pokreee automobiL Ono je tako
konstruisano da ukljucuje iii iskljueuje pre nos
snage sa jednog dela na drugi - U ovom slucaju sa
motora na menjae, KvaCilo, koje je uredaj frikei-
onog tipa~ je povezano sa pedalom kvaCila koja se
nalazi u kabini kod vozaca.
Sklop kvacila se sastoji od cetiri osnovna dela:
zamajae koji je zavrtnjima pricvrscen na radilieu
motora; frikeiona ploca ili lamela koja klizi duz
aksijalnih zlebova ulazne (spojnieke) 'osovine
menjaea; sklop potisne ploce koje se nalazi povrh
lamele i koja je zavrtnjima prii'vrseena po obodu
spoljne iviee zamajca; i pedale i njene mehanicke
iii hidraulicne veze koja omogucuje vozaeu da po
potrebi ukljucuje iii iskljueuje kvacih
Kada motor radi on prenosi abrtno kretanje,
odnosno momenat, prcko radiliee no zamajac, Da
bi se automobil pokrenuo ovaj obrtni mamenat se
mora preneti na ulaznu (spojnieku) osovinu
menjaca, To se postiie preko frikeione ploce
»lamele« koja je c:vrsto pritisnuta uz zamajac i
okreee se zajedno sa njim, Sa druge strane lamela
je vezana na aksijalne zlebove ulazne osovine i
prenosi obrtno kretanje (obrtni momenat
motora) sa zamajca na ulaznu (spojnieku) osovinu
i dalje na menjae,
Kada vozac skine nogu sa pedale kvaCila, kva-
cilo je ukljuceno i lamela je cvrsto stisnuta izmedu
zamajca i potisne ploce, Lamelu uz zamajae priti-
I ska sila opruga sa sklopa potisne ploee (korpe),
Kadavozae pritisne pedalu kvaCila, potisni lezaj
(koji je dec veze izmedu pedale i kvaCila) se kreee
L
~--- ,--------
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
prema polugama iii »pipeima" potisne ploee, Ovo
kretanje vraca nazad sklop potisne ploce, i sabija
opruge sklopa, Kada prestane dejstvo opruga,
lamela se okreoe slobodno i nezavisno od obrta-
nja zamajca i vrlo brza se zaustavi izmedu
zamajca i potisne ploee, Kada vozac pusti pedalu
potisni leiaj se vraea nazad, cime se oslobadaju
pipci potisne ploee, Opruge potisne ploee opet
pritiskaju potisnu plocu, a ova lamelu u sendvic
izmedu nje i zamajea,
Ovaj sistem je jednostavan ali efikasan, Priti-
skarn noge na pedalu vozar maze regulisati brzinu
spajanja kvaCila tako da spajanje bude glatko i
ravnomerno.
Danas se kod automobila Sreell dva tip a sklopa
potisne ploce kvacila, Jedan je sa spiralnim opru-
gama a drugi sa oprugom II oblikll dijafragme,
Njihova osnovna namena je medlltim ista, Sklop
potisne ploce se sastoji od jedne iii vise opruga,
same potisne ploce, pipaka iIi poluga za popusta-
nje i poklopca, Delovi se nalaze ispod poklopca
koji je zavrtnjima prievrscen za zamajae. Ovaj
sklop se obrce zajedno sa zamajcem,
Kada je kvaCilo llkljuceno potisne opruge poti-
skuju potisnu ploeu prema zamajcu, pritiskujuCi
pritom lamelu, Ove opruge moraju biti dovoljna
jake da pritisnu lamelu uz zamajac i prenesu
obrtni momenat pri svim putnim brzinama, Da bi
se lamela ddala cvrsto stisnuta uz zamajac
potrebna je da se nn potisnu ploeu deluje silom
opruga veeom od 5000 N,
Nedovoljna sila opruga izaziva gubitak snage
jer onda lamela ne moie de prihvati ukupan
obrtni momenat sa motora, Kvaeilo koje prokli-
zava izazvace pregrevanje, a vremenom i kYaT
kvaCila, Kada je kvaeilo ukljuceno lamela je pri-
tisnuta i obrce se zajedno sa zamajeem i sklopom
potisne ploce, Celokupan obrtni momenat
motora seprenosi preko lame Ie na ulazno vratilo
menjaea, Obrtni momenat se prihvata na obloge
lamele i prenosi na glavCinu koja je aksijalnim
ilebovima povezana sa ulaznim vratilom
menjaea, Obloge lamele su naCinjene od azbesta
dugih vlakana i bakra (iIi drugih smesa sa meta-
loml, Ove obloge su iste debljine i otpornosti kao
i koeione obloge,
Glavcina na koju se postav ljaju obloge saddi i
uredaj za amortizaeiju i uredaj prigusenje torzi-
onih vibraeija, Uredaj za amortizaeiju, koji se
nalazi izmedu dye obloge, omogucuje mekano
ukljuCivanje i spreeava zveeanje kvaeila, Uredaj
za prigusenje torzionih vibracija, koji se nalazi
blize eentru glavCine, apsorbuje torzione vibraeije
radiliee i sprecava njihovo sirenje na menjae,
343
SISTEM ZA PRE NOS SNAGE

Tipicni de!ovi kvacila. (1) viijuska kvaciia, (2) polisni idaj, (3)
polisna plota i poklopac. (4) frikciona ploea iii lameia, (5)
zamajac i (6) prednji Jeiaj ulazne osovine menjaca.

Centralni deo glavcine ima na sebi aksijalne zle- '
bove preko kojih prenosi obrtni momenat motora
na ulazno vratilo menjaea,
Podesavanje hacila
Pedala kvacila je preko prenosnog mehanizma
vezana sa potisnim lezajem tako da se pritiskom
na pedalu kvaCila potisnim lezajem pritiskuju
pipei koji iskljueuju kvaCilo, Odreden prazan hod
pedale kvaeila (ne manje od 15, i ne vise od
25 mm) je neophodan da bi se kompenzovalo
trosenje obloga kvaCila i da bi se izbeglo prokliza-
vanje, Izmedu potisnog lezaja i pipaka mora se
344
obezbediti pravilan zazor. Kada se usled trosenja
obloga lamele pipci vrate unazad prema potisnom
lezaju, onda nestane zazor (odnosno prazan hod)
i mora se vrsiti podesavanje. Pri podesavanju
preporucuje se da prazan hod bude 20 mm na ''.;
pedali.
Napomena: Kod nekih vozila sa automatskim
podesavanjem kvaCila sistem za podesavanje je
tako izveden da nema praznog hoda. Uredaj za
podesavanje stalno odrzava odreden napon koji
drzi potisni lezaj u blagom kontaktu sa polugama
potisne ploce iIi sa pipeima,
Pedala kvacila koja nije pravilno poddena iza-
ziva neravnomeran fad kvaCila, ubrzano trosenje,
pregrevanje i kvar kvaCila, K vaCilo se podesava iz
dva razloga, Prvi, jer omogucava potpuno odvaja-
-
i
 SISTEM ZA PRE NOS SNAGE

nje kvacila, i drugi jer omogucava ravnomerno
trosenje obe strane obloga kvaCila. Zazor pedale
kvaCila je neophodan da bi se omoguCilo lako
menjanje brzina bez krcanja zupcanika. Ovde je
orikazano nekoliko metoda za podesavanje praz-
nog hoda pedale kvaCila, u zavisnosti od tipa
automobila i od toga da Ii je veza kvacila meha- .
nicka iii hidraulicka.
Na mnogim vozilima sa pogonom na prednje
tockove nije potrebno podesavanje slobodnog
hoda pedale kvaCila zbog toga ,to sarna pedala
ima uredaj za automatsko podesavanje slobodnog

\~~®

i·
I
tQ:~~~gt;:.~
--'
IIII ,) I

(])

Delovi tipicnog KvaCila (1) potisni leiaj, (2) poluge potisne piece (pipei), (3)
potisna ploca, (4) plota kvacila (!ame!a), (5) opruga potisne place, (6)
zamajac, (7) deo 7.(1 poddavanje i (8) slobodan (prazan) hod kvaeila. Prazan
hod se obicno podesava na eko 20 mm, ali moie da bude razliCit u zavisnosti
od lipa vozila.

345

)---
::>,::> I t:M £.A I-'IU:NU::i ::iNAGE

Ova slika prikazuje samopodesavajuce kvaCilo koje se sas(oji od

(1) celicnog uzeta, (2) yodice za podesavanjc, (3) pricvrsnog
bloka i (4) opruge.

hoda. Jedna opruga dr;:i stalno mehanizam za kabine vozila. Kraj te poluge je vezan sa potisnom
podesavanje slobodnog hod a pod malim napo- polugom na osovini prenosnika.
nom. Kada se pedala kvaCila pritisne i pusti,
nazubljena kandza prihvata sklop vodice eelienog 2. Odvojite kleStima povratnu oprugu peciale
uzeta, i zateze gao . kvaCila, koja se nalazi iIi na prenosniku iIi na
pregradnom zidu.

Mehanicka veza izmedu pedale i kvacila
Za vozita sa mehaniekom vezom izmedu pedale i
kvaCila koristi se sledeCi postupak.
1. POdignite poklopac motomog prostora i pro-
nadite potisnu polugu pedale kvaCila koja prolazi
kroz pregradni zid izmedu motomog prostora i
3. Podmazite penetrirajuCim uljem sklop za po-
desavanje.
4. Okrecite samokoeeeu navrtku za podesava-
nje pomoeu kljuea, drzeCi pritom potisnu polugu.
Pomeranjem navrtke za podeSavanje prema zad-
njem delu automobila prazan hod pedale kvatila
se smanjuje. Slobodan hod se poveeava porn era-

346
 SISTEM ZA PRENOS SNAGE

I
I

-~ \
\ ®
®

I Ked nekih aUlomobila, kao 5tO su kombi voziJa i laki kamioni,

mehanicka veza bacHa iroa dve navrtke (1) za podeil3vanje
pomocu kejih se menja hod pedalc. ovcle su prikazani i (2)
potisna poiuga, (3) usica za spajanjC, (4) poluge pn::tvaraea, (5)
povratna opruga, (6) pretvarac, (7) potisna poluga i (8) vi!juska
bacHa.

njem navrtke za podesavanje prema prednjem
delu automobila. Napomena: Kod nekih vozila
neophodno je podiCi vozilo da bi se prislo sklopu
za pOdeSavanje.
Kod nekih automobila postoje dye navrtke za
podesavanje. U tom slucaju podesavanje slobod-
nog hoda se vrsi na sledeCi nacin.
A. Otpustite pomocu kljuca navrtke sa obe
strane usica za spajanje.
347
 ®

Tipicne kompOnenlC hidraulicnog kvaCila. (1) kEn, (2) viljuska,

(3) navrtka Z8 poddavanje. (4) kontra navrtka, (5) potj5n~
poluga, (6) stitnik, (7) venti! Z8 OdUSktl, (8) hidraulieni vod, (9)
gJavni cilindar i (10) povnHna opruga.

Da bi se podesia prazan hod pedalc moraju se otpustiti kontra

navrtka i navrtka za podeSavanje.

B. Odvojite svaku od navrtki bar za 5 mm od E. Vratite navrtku za cetiri kruga.

lisica.
C. Postavite kontra navrtke i pomerite polugu
pretvaraca i usicu napred (pre rna prednjem delu
automobila) dok ne osetite otpor. To je tacka u
kojoj potisni letaj dodiruje poluge za popustanje
potisne place (pipke).
D. Drzed palugu pretvaraca u prednjem polo-
hju okreCite navrtku koja se nalazi prema pre-
gradnom zidu tako da dodirne usicu. Ovim se
pedala kvaCila drzi pritisnuta uz granicnik.
F. Dok je kontra navrtka u ovom polozaju zateg-
nite cvrsto drugu navrtku uz usice.
5. Postavite povratnu oprugu pedale kvaCila.
6. Pritisnite pedalu kvaCila prstom, a pored nje
postavite lenjir. Prazan hod mora biti oko 20 mm,
ne manji od 15 mm i ne ved od 25 mm. Ako
prazan hod nije~ ovom opsegu ponavite taeke od
2 do 5.
Upozorenje: Ako i posle nekoliko poku.faja ne

r
mozete da padesite prazan hod kvacila, onda je
moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i
kvaCila, istrosena lamela iii neki drugi problem u
samom kvacilu. Aka je takav slucaj, konsultujte
I mehanicara.
7. UkljuCite motor.
8. Menjac postavite u neutral an polozaj i povu-
cite rucnu kocnicu.
9, Dok motor radi, ukljucite i iskljuCite kvacilo
nekoliko puta.
10. Ponovo proverite podesenost praznog hoda.
11. Izvezite automobil na probnu voznju i
ponovo proverite podesenost praznog hoda kva-
Gila.
Hidraulicka veza izmedu pedale i kvacila
Kod vozila sa hidraulicnom vezom izmeclu pedale
i kvacila prazan hod se podesava na sledeCi nacin.
1. Postavite blokove iza zadnjih toCkova.
? Podignite prednji deo auto mobil a dizalicorn,
postavite dva postolja i ucvrstite ih ispod sasije.
3, Pronaclite gde se nalaze poluga i prenosnik
pedale kvaCila, viljuska kyacila i potisna poluga
viljuske kvacila.
4. Podrnazite sklop za podesavanje penetriraju-
Cirn uljern,
5. Otpustite kontra navrtku pomoeu kljuca i
pomerite navrtku za podesavanje tako da skratite
odnosno produZite potisnu polugu, Prazan hod
pedale kvaCila se poveeava kada se duzina potisne
po luge smanjuje. Prazan hod pedale kvaCila se
srnanjuje kada se duzina potisne poluge pove-
cava.
6. Posto ste zavrsili sa podesavanjern, pritegnite
kontra navrtku yodeGi pritom racuna da ne pro-
menite duzinu potisne poluge.
7. Pritisnite pedalu kyaCila prstom, a pored nje
postayite lenjir. Prazan hod mora biti oko 20 mm,
ne manji od 15 mm i ne veGi od 25 mm. Ako
l_-... . :._--'-,_ .___ ,_~_.
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
prazan hod nije u ovom opsegu ponoyite tacke od
5 do 7.
Upozorenje: Aka i posle nekoliko pokuSaja ne
moiete da podesite prazan hod kvacila, onda je
moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i
kvaCila, istrosena lamela iii neki drugi problem u
samom kvacilu. Ako je taka v slucaj, konsultujte
mehanicara.
8. Spustite automobil sa dizalice, odnosno
postolja prema tackama 1 i 2, sarno obrnutim
redosledorn.
9. UkljuCite motor.
10, Menjac postavite u neutral an polozaj i povu-
cite ruenu kocnieu. UkljuCite i iskljueite kyaCilo
nekoliko puta.
11. Ponovo proverite podesenost praznog hoda,
12. Izvezite automobil na probnu voznju i
po novo proverite podeSenost praznog hoda kva-
Clla.
Zamena kvacila
Ako kvacilo zveCi, trese iii proklizava, a podesa-
vanje praznog hoda kvaeila ne pomaze da se
problem resi, onda je verovatno vreme da se
kvaeilo zameni. Zamena kvaCila spada u ozbiljne
zahvate na automobilu, ali je u okviru mogucnosti
spretnog lTIehanicara amatera.
Kod vozi!a sa pogonom na zadnje toekove,
osnovni posao je u tome da se odvoji kardansko
vratilo, postave oslonci ispod motora i skine
menjae sa zvonom, Zatim se skidaju potisna ploea
i !amela sa zamajca. Ako kvacilo proklizava zbog
eurenja ulja po frikcionirn povrsinama (oblo-
gama) onda je neophodno zameniti lamelu.
Potisnu ploeu ne morate menjati, ali se preporu-
euje zamena potisnog lezaja. Izvor curenja ulja se
mora uoCiti i kvar otkloniti pre ugradnje nove
lame!e, U suprotnorn, isti problem ee se javiti vee
posle nekoliko stotina kilometara. Ulje u ovom
slucaju rnoze da curi sa jednog od sledeea dva
mesta: zadnji zaptivniprsten radilice iii zaptivni
prsten ulaznog vratila menjaea, odnosno rnenjacai
diferencijala, Ako uoCite da bilo koji od pornenu-
tih zaptivnih prstenova pusta ulje, zamenite gao U
tom slueaju preporucuje se obrada zamajea i
zamena leZaja ulaznog vratila koji se nalazi na
zadnjem kraju radilice.
349
SISTEM ZA PRENOS SNAGE

U ovim slut<ljevima se vrSi obrada zamajca: (1) glazirane tacke. (2) urezi i
ogrebOlinc, (3) pukotine nastale od pregrcYanja .

!' . .IV .rr

II 1/ '//
i··· JI /!, I ..•

Da bi proveriJi da Ii je povrSina zamajca gliltka i myna postavite !cnjir na

zamajac. Odstupanja ne treba da budu veta od 0.1 mm.

350
 ,
~!
( Kod vozila sa pogonom na prednje toekove
ovaj zadatak je mnogo slozeniji zbog polozaja
komponenata sistema za pre nos snage. Da biste
I
skinuli menjae/difereneijal neophodno je da pret-
I, hndno skinete oba orednia toeka. odvoiite oba
p~gonska vratila (pOluosDvine) od glaveba toe-
kova i skinite poluosovine. Tada moiete da odvo-
jite zavrtnje koji drze menjaCldifereneijal na
motoru, skinuti· nos ace i ukloniti menjae/diferen-
cijal. Kod velikog broja automobila sa pogonom
na prednje toekove motor se mora prihvatiti
odozgo pomoeu dizaliee iIi sipkom koja se postavi
izmedu blatobrana.
. Posto se procedure skidanja i ugradnje uveliko
razlikuju od vozila do vozila, preporueujemo vam
da potrazite radionieki servisni priruenik radi spe-
eifienih detalja. Ovde vam medutim mozemo pri-
kazati neke opste greske koje treba da izbegnete.
• Uvek proverite u kakvom su stanju povrsina
zamajea i povrsina potisne ploee (ako se ponovo
ugraduje) i da Ii ima ureza, napuklina, zlebova ili
prskotina. Male neravnine neee uticati na rad
nove lamele, ali taeke koje su glazirane, iii veCi
zlebovi i pukotine hoee. U tom slucaju morate
odneti zamajae ilili potisnu. plocu na masinsku
obradu u specijalizovanu radionieu. Trosak
obieno nije veliki. a rezultat moie u mnogome da
popravi rad i vek trajanja ugradenog kvaCiia. Ono
sto se masinskom obradom ne moie popraviti su
velike pukotine. Ako primetite velike pukotine,
bilo na zamajcu iIi na potisnoj ploei, dec se mora
zameniti. Pukotine slabe materijal i pri vecem
broju obrtaja moie doCi do raspadanja dela.
• Prilikom skidanja zamajea i potisne ploee
obeleiite medusobni poloiaj komponenata pro-
bojeem iii kredom. Mnogi motori su posebno
uravnoteieni tako da medusobni polozaj zamajea
i, ponekad cak i takvog dela kao sto je potisna
ploea, u odnosu na radilieu moie poremetiti urav-
notezenost motora. Ako ne obratite paznju na
ovakve detalje i ugradite zamajac u pogresan
polozaj u odnosu na radilicu, time moiete pore-
metiti uravnotezenost motora i izazvati neugodne
i verovatno stetne vibraeije. Obavezno zategnite
zavrtnjeve zamajea moment kljueem i momentom
koji propisuje proizvodae automobila.
• Prilikom zamene kvatila preporueuje se i
zamena potisnog leiaja i lezaja ulaznog vratila
menjaea. Proverite momenat kojim se zateiu
zavrtnji na zamajcu.
• Pre stezanja potisne ploee centrirajte lamelu
pomoeu alata za eentriranje. Na ovaj natin olak-
sacete postavljanje ulaznog vratila menjaea kroz
lamelu pri sklapanju. Potisna ploea se mora rav-
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
nomerno pritegnuti metodom unakrsnog zateza-
nja, kako ne bi doslo do deformaeije iii krivljenja
poklopea.
• Pri ugradnji menjaea kod automobila sa
pogonom na zadnie toekove, ne dozvolite da
menjae visi na ulaznom vratilu kada je postav-
ljeno u glavtinu lamele. Time se lako moze iskri-
viti glaveina, sto izaziva uvijanje lamele, koje ee
ometati pravilno odvajanje.
• Po ugradnji menjaealdiferencijala proverite
nivo ulja i dolijte ako je potrebno. Samo ovim
mozete ustedeti trosak zamene menjaeaJdiferen-
cijala u slueaju ako je ostao bez ulja za podmazi-
vanje.
• Kod vozila kod kojih je veza izmedu pedale i
kvaCila hidraulicna, ovo je pravi trenutak za
zamenu ulja i ispiranje hidraulicnog sistema.
Mehanicki menjac
Alat i materijal
• Blokovi za podupiranje toeka
• Dizalica i sigurnosna postolj a
• Kljueevi
• Krpe
• Litijumska mast za podmazivanje
• Dizalica za menjae, zaba dizaliea
• Izvlakae
odeljku "Kvaeilo« objasnili smo kako se
U veliki obrtni moment motora prenosi preko
sklopa kvatila na ulazno vratilo menjaea. Ovaj
moment je dovoljan da pokreee jedno iii vise
vratila, tj. da pokrece pogonske toekove" U ovom
i ostalim odeljeima ovog poglavlja svako pominja-
nje obrtnog momenta odncsi se na snagu motcra
koja preko vratila i zupeanika pOkreee pogonske
tockove napred iii nazad.
I pored toga sto motor pOkrece automobil,
njemu je potrebna pomoe da bi obezbedio potre-
ban obrtni momenat i zadovoljio slozene uslove
stalnih promena nagiba puta, optereeenja i brzine
kretanja automobila.
Ovu po mOe motoru pruzaju sklopovi i uredaji
koji mogu da poveeaju obrtni moment motora.
351
SISTEM ZA PRE NOS SNAGE
1

'j

@ I
Tipitan izg!ed unutrasnjosti cetvorostepenog menjacaldifercncijala ked automobila
~
sa pogonom na prednje totkove. (1) ulazno vratilo, (2) zuptanici CClvrte brzine
(3) pomocni snop zuptanika, (4) zupcanici [reee brzine, (5) zupeanici druge
brzine, (6) zupcanik hada unazad. (7) pomocni zupcanik hada unazad, (8)
zupcanici prve brzine. (9) izlazna pogonska \Tati!a (po!uosovine), (19) zaptivni
prsten diferencijala, (ll) vcliki zupcanik diferencijala, (I2) koCioni prstcnovi

352
uredaja za sinhronizaciju prve/druge brzine, (13) g!avCina (telo) sinhrona tretd
cetvrte brzine, (14) prsten sinhrona trece/cetvrte brzine i (15) mali zupcanik
diferencijala,
l
,
i
:..

J edan od takvih uredaja je i menjae. Vozat kon-
trolise obrtni moment pomocu pedale kvaCila i
rueice menjaca.
NajveCi broj menjaea ima najmanje tri stepena
prenosa za voznju (hod). unapred i jedan za hod
unazad. Neki sportskl 111 automoblh vlsoklh per-
formansL kao i automobili koji imaju male
motore, imaju menjaee sa eetiri iIi pet stepena
pr~~~j~Ci su opremljeni razlieitim uredajima koji
omogucuju duzi radni vek i tisi rad. Jedan od
takvih je uredaj za sinhronizaeiju koji omogucuje
da zupcanici u svakom stcpenu prenosa za voznju
u napred imaju stalno spojene zupeanike, sto
omogucuje glatku promenu stcpena prenosa, bez
kreanja i struganja. Sledi opis osnovnih funkeija
menjaea.
SLOBODAN (PRAZAN) HOD. Prazan hod
zupeanika je onda kada je prekinut prenos
momenta izmedu ukljucenog kvacila i menjaca.
Time se omogucava da motor radi ada se, i pored
toga sto je kvaeilo ukljueeno, pogonski toekovi ne
pokrecu.
PRVI STEPEN PRENOSA (PRVA
BRZINA). Ovaj stepen prenosa. odnosno brzina,
je potreban kada motor treba da ima veliki broj
obrtaja, a da se automobil krece vrlo sporo.
Pogonski tockovi se okrccu vrIo sporo ali sa veli-
kom snagom. Uvecanje momenta u menjaeu, pri
ovom stepenu prenosa je obiono 3,5 prema 1.
Ovaj odnos znaei da se motor okrene za tri i po
obrtaja da bi se izlazno vratilo menjaea okrenulo
za jedan obrtaj. . osovini menjaca, mogu izazvati otezanu promenu
DRUGI I TREeI STEPEN PRENOSA
(DRUGA I TRECA BRZINA). Kada vozae
odabere jednu od ovih brzina uvecanje obrtnog
momenta je 3 odnosno 2 prema 1.
DIREKTAN STEP EN PRENOSA
(CETVRTA BRZINA). Kada vozae ubaei u
eetvrtu brzinu, broj obrtaja izlaznog vratila
menjaea je jednak broju obrtaja motora. Zbog
toga se ovaj stepen prenosa zove i direktan. Kod
nekih vozila postoji i visok stepen prenosa koji
daje veti broj obrtaja na izlazu iz menjaea nego
sto ima na izlazu iz motora. U tom slucaju (obieno
je to peta brzina ili tzv. stedna brzina) smanjuje se
potrosnja goriva i broj obrtaja motora.
HOD UNAZAD. Kada vozae ubaei ruCieu
menjaea u polozaj za hod unazad, menjae menja
smer okretanja izlaznog vratila tako da se i
pogonski toekovi okrecu u obrnutom smeru,
odnosno unazad. Obicno je prenosni odnos hoda
unazad priblizno isti kao kod prvog stepena pre-
nosa (3.5:1).
------------ .. - .. ~-
SISTEM ZA PRE NOS SNAGE
Sada bi trebalo da Yam bude jasno na koji natin
mogu da se koriste zupeaniei kako bi omoguCili da
se motor okrece pri vecem broju obrtaja nego
izlazno vratilo menjaea i pogonska vratila, i da
isrovremeno obezbedi vecu -snagu. Time se omo-
gucuje da vozilo krece sa mesta glatko i lagano
bez gasenja motora. lako se menjati razlikuju po
konstrukeiji, vecina omogucava prenosni odnos
od 3.5:1 u prvom stepenu prenosa, i 1: 1 u direkt-
nom stepenu prenosa.
Sredstva pomocu kojih se vrsi promena stepena
prenosa kod klasicnog menjaca su u veCini sluca-
jeva ista. Medutim, r"spored stepena prenosa nije
uvek isti.
Klasiean menjae je vrlo otporan i trajan meha-
n;"am. Ako se njime rukuje pravilno, on moze da
traje isto toliko koliko i svaki drugi deo pogon-
skog mehanizma.
K varovi mehanickog menjaca
NajeeSCi kvarovi menjaea su sledeCi.
• Bucni zupcanici - Megu biti znak da su
zupeaniei osteceni iIi pohabani, da je caura oso-
vine pohabana iIi da je nivo ulja u menjacu nizak.
Ako je nivo ulja u menjaeu dovoljan, iii aka se
dolivanjem ulja buka ne smanjuje, onda je vero-
vatno potreban generalni rement rnenjaca (sto je
posao za profesionalca) iIi zamena.
• Tesko prebaeivanje - Kvaeilo koje ne odvaja
dovoljno, iIi !amela koja zaglavljuje na ulaznoj
stepena prenosa, kao uostalom i eelitno uze iIi
veza izmedu pedale i kvaCila - koja je iskrivljena.
pogreSno podesena iIi korodirala. Otezana pro-
mena stepena prenosa moze biti jos veci problem
kod vozila sa pogonom na prednje toekove, jer
veCina takvih vozila ima par uzadi pomocu kojih
su spojeni menjae i ruciea menjaea. Unutar uiadi
Se moze razviti korozija koja izaziva zapinjanje i
blokiranje. Promena stepena prenosa moze biti
otehna ako je uze labavo iIi otpusteno. U takvim
slueajevima jedini lek je da prvo pogledate vezu
izmedu pedale i kvaeila, da proverite da Ii je
kvaCilo dobro podeseno i zatim da proverite vezu
izmedu fueice i menjaca, taka sto cete privre-
me no odvojiti vezu na menjaeu, odnosno
menjaeuJdifereneijalu.· Penetrirajuce ulje iIi gra-
fitno mazivo moze ponekad da »razradi" uiad
koja zapinju, a bela (litijumska) mast je dobra za
podmazivanje mehanieke veze.
• Zupeaniei struiu pri promeni stepena pre-
nosa - Ako ova situacija nastaje sarno pri promeni
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
\ 2. Podignite automobil i postavite slgurnosne
Nivo uJja u kiasicnom menjatu mozete proveriti taka sto stavilC
kaiiprst U otvor za dolivanje. Ako [livo ulja nije vise od 10 mm
i~pod OIvora za dOlivanje. onda ga im3 dovoljno.
odredenog stepena prenosa onda je verovatno u
pitanju zupeanik sinhronog prstena u menjacu.
Da bi se ova otklonilo potreban je remont iIi
zamena menjaea. Ako zupeaniei kree pri promeni
bilo kog stepena prenosa iii Ii aka se promena
stepena prenosa vriii otezanD, enda je najverovat-
nije da je lamela kvatila zaglavila iIi da ne razd-
vaja .
• Gubitak brzine - Ako menjae ne radi u
odredenom stepenu prenosa, onda maze biti u
pitanju kvar veze izmedu ruCiee i menjaea. Prove-
rite da Ii su spojevi labavi iIi pogresno podeseni.
Ponekad se mala osoviniea iIi podloska razlabave,
sto sprccava vezu izmedu menjaca i [ucice da
prebaei u ieljeni stepen prenosa. Ali ako je veza
izmedu rueiee i menjaea u redu, to znati da je u
menjaeu nastao ozbiljan kvar. Radi otklanjanja
kvara bice potreban remont iIi zamena sklopa .
• Menjae iskaee iz stepena prenosa - Ponekad
se ova desava zbog toga sto podesenost veze
izmedu menjaea i ruCiee nije odgovarajuca, ali se
moie dogoditi zbog lose sposobnosti motara i
menjaea, zbog pohabanih iIi otpustenih viljuski u
menjacu. Pokusajte sa podesavanjem veze pre
nego sto pristupite remontu iIi zameni menjaea.
354
Zamena menjaca - vozila sa pogonom na
zadnje tockove
Remont menjaea je operaeija koja zahteva profe-
sionalnu obuku i specijalni alat, ali je zamena
neispravnog menjaea menjaeem sa otpada eesto
najekonomieniji naein popravke, a to moiete ura-
diti i sami. Ovo je teiak posao jer je menjae
obieno teiak izmedu 30 i 60 kilograma. Moiete
pozajmiti dizalieu za menjae kako biste spustanje i
pOdizanje menjaea mogli da obavite i sami, ali se
to moie obaviti i obienom iaba dizalieom.
Osobenosti u vezi zamene menjaea mogu vari-
rati od automobila do automobila, ali osnovni
redosled je sledeCi.
1. Aktivirajte ruenu koenieu i postavite blokove
pod zadnje toekove automobila.
oslonee.
3. Odvojite zadnji kardanski zglob sa diferenei-
jala i izvueite kardansko vratilo iz menjaea (ono
se moze izvuCi ako se skine zadnji kardanski
zglob). Ako automobil ima leiaj i na sredini
kardana, onda morate prethodno da oslobodite
no sac tog lezaja.
4. Odvojite eelieno uze brzinometra, veze rueiee
menjaea i sve ostale provodnike sa menjaeo.
5. Poduprite pomocu raspolohve dizalice motor,
iIi zvona menjaca, a zatim odvrnite zavrtnje
nosaeo menjaea. Podignite malo dizalieom i
motor i menjae, da bi ste rasteretili nosaee
menjaea, a zatim uklonite nosaee sa sasije.
6. Uklonite zavrtnje koji povezuju menjae sa
zvonolU.
"7. A sad a teii deo posla. Aka nemate dizalieu za
menjae, and a yam mora pomoCi prijatelj koji ce
sa varna drzati menjae, dok ga pazljivo ne skinete
sa zvona. Nemojte dozvoliti da menjae visi na
ulaznom vratilu, dok je one u glaveini !amele
kvaeila, deformisacete lamelu. Spustite menjac i
izvucite ga ispod automobila.
8. Pre nego sto pristupite ugradnji menjaea prvo
proverite da Ii je onaj koji ugradujete isti kao vas
stari menjae. Vaino je i da su oba iste duiine, kao
"i da su svi otvori za zavrtnje u istom polozaju.
r
Zatim ugradite menjae prema gore datom uput-
stvu, ali, obmutim redosledom.
",
" ._.-----"
J""""""r
, ."
i"-i-

!
i
-~
Vezu izmedu rucice i mcnjaea, izvedenu pOrnOCll celicnih uiadi
podesite tako sto rucicu menjata postavite u prvi stepen prenosa a
zatim skinele zaslitnu gurrm sa ruelee. Ubacite burgiju od 4 mm u
otvore za poravnavanje (1) i time blokirajte rucicu menjaca u prvom
stepenu prenasa. Odvrnite na menjacll navrtke za blokiranje (2), a
zatirn povucite osovinu selektora (3) prerna unutra sve dok ne osetite
9. Pre nego sto po novo postavite kardansko vra-
tile prove rite da Ii kardanski zglobovi imaju veliki
zazor (sada je pravi trenutak da ih zamenite ako
i nisu u redu) i podmazite ih ako imaju mazalicu.
'lb!
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
mlpetost opruge. Zakrenite polugu mcnjaca (4) do kraja u smeru
obrnutom cd smera kazaljke na satu. Zategnite navrtke za blokiranje
a pritom blago povlaCite po!ugu mc-njaea da otklonite praZ::lfl hod
uieta. Izvadite burgiju i navucite zastitnu gumu. Na Crteiu (5) je
prikazan detalian izgled prirubnog dela uzeta.
10. Posto ste sve vratili na mesto, prove rite nivo
ulja u menjacu na sledeCi nacin. Odvrnite bocni
cep za dolivanje ulja. Nivo ulja treba da bude ako
10 mm ispod nivoa otvora za dolivanje. U veCinu
SISTEM ZA PRE NOS SNAGE

klasicnih menjaca sipa se ulje za zupcanike
80-90 W, ali taj podatak proverite u uputstvu.
Zamena menjaca/diferencijala - vozila sa
pogonom' na prednje tockove
Ovo je tezi posao nego zamena klasienog menjaea
kod automobila sa pogonom na zadnje toekove,
!
~
jer se u ovom slucaju mora rastaviti ogibljenje
prednjih toekova. I u ovom slueaju detalji se 1
razlikuju od model a do modela, ali je osnovni
redosled radnji siedeCi. (Nap omena: Vise detalja
je dato U odeljku "Zamena pogonskih vratila kod
vozila sa pogo nom na prednje tockove).
I
1. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte zadnje toc-

'I
.i

:~

-1,

Pri zameni menjacafdiferencijala kod vozila sa pogonom na

prcdnje totkove obieoo je potrebno skinuti nekoliko vijaka za
pricvfsCivanje. Neki od vijaka se mogu montirali sa sirane
matora. i zbog toga proverile njihov raspored u prirucniku pre
nego 510 pocnete sa skidanjem menjacaldifercncijala.

356
=
-----------------------------
r
kove vozila_ Otpustite navrtke na glavCinama vra-
tila, na oba prednja taeka, kao i sye navrtke na
rukaveima.
2. Podignite prednji dec automobila i postavite
oslonee. Ne postavljajte oslonee pod elemente
prednjeg vesanja, menjaC/difereneijal iii nosae
motora.
3. Skinite prednje toekove.
4. Skinite obe navrtke sa glavCina prednjih vra·
tila. -
5. Odvojite donji kraj spone volana sa rukavea
toeka. Kod nekih auto mobil a za stezanje se kori·
sti zavrtanj, dok se kod drugih skida navrtka. U
nekim slueajeyima je neophodno da se koristi
izvlakae kraja spone, ako je nemoguce odvojiti je
pomocu poluge.
6. Kod nekih automobila potrebno je skinuti i
prednji stabiIizator da bi Se obezbedio prostor za
rad kod skidanja krajeva spone i rukavea.
7. Odvojite spoljni kraj poluosovine od glavCine
rukayea. Da biste ovo izveli moze vam biti potre-
ban izvlakae kako biste vratili poluosovinu kroz
lezajeve u glavcini.
8. Kada ste oslobodili spoljni kraj poluosovine
okaeite ga pomocu uzeta. iIi slieno, dok ne izva·
dite unutrasnji kraj poluosovine iz menjaea/dife-
reneijala. Kod nekih vozila unutrasnja strana
poluosovine nije prievrscena (morate je izvuCi
polugom). Kod drugih opet morate otpustiti
zavrtnje. Na primer, kod prvib modela Chryslera,
sa pogonom na prednje toekove, (1982) mora se
ukloniti sigurnosni prsten u menjaeu/diferencijalu
pre nego sto se skinu poluosovine. Radi prist up a
ovim prstenovima mora se skin uti poklopae sa
menjaeaJdifereneijala, i priei im pomocu klesta za
skidanje sigurnosnih prstenova. Kod nekib auto-
mobila mora se skinuti i uze brzinomera. Ne
vueite poluosovine pri skidanju da ne biste razd-
vojili unutrasnji dec homokinetiekog zgloba.
9. Posto ste uklonili poluosovine, odvrnite
nosete zavrtnje menjaea/diferencijala. Kod nekib
automobila potrebno je da prethodno poduprete
motor. Za ovu svrhu moze vam posluziti dizaliea
za motor, iIi par dasaka iii metalne sipke koje su
oslonjene na blatobrane i za koje je prievrscen
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
lanae iii eelieno uze koje drii motor. Morate
skinuti i vezu izmedu ruCice menjaca i menjaca,
kao i sve provodnike koji su povezani sa ovim
sklopom. Kod nekib vozila, kao sto su General -
Motors sa prednjim pogonom, i motor i menjae/
diferencijal leie na istom nosacu. Odvrtanjem
eetiri zavrtnja skida se nosae, a sa njim i menjae/
difereneijal.
10. Posto ste obezbedili podupiraee motora i
odvojili menjae/difereneijal od motora i nosaea,
izvucite menjae/diferencijal iz motora i spustite ga
sa sasije. Kod nekib vozila pri ovoj operaciji mora
se skinuti ili otpustiti glavni nosac.
11. Pre nego sto ugradite menjae/diferencijal,
prove rite da 1i je isti kao onaj koji je bio na vozilu.
Svi otvori za zavrtnje, poloiaj elektropokretaca
itd .. moraju biti na istom mestu.
12. Ugradite menjac/diferencijal prema navede-
nom uputstvu za skidanje, sarno obrnutim redo-
sledom.
13. Pre nego sto ugradite poluosovine proverite
stanje gumenih stitnika homokinetickih zglobova.
Ako su ispucali iIi osteceni, zamenite ib.
14. Posto ste sve sklopili i prikljuCili, proverite
nivo ulja u menjacu/difereneijalu tako sto cete
skin uti eep za dolivanje ulja na kraju menjacaJ
difereneijala. Nivo ulja mora biti oko 10 mm
ispod nivoa otvora za doIivanje. Zahtevi za pod-
mazivanjem razIikuju se od vozila do vozila, kod
nekib se koristi ulje za zupeanike 80-90 W, kod
drugib 10-40 W motorno ulje iIi ulje za automat-
ske menjaee Dexron iJi tip F. Pre dosipanja pro-
verite u prirueniku kakvo ulje se zabteva za mc-
njac.
Automatski menjac
utomatski menjae, pornocll hidrauIienog
A sistema i pretvaraca obrtnog momenta, vrsi
automatski prenos momenta od motora do
pogonskib toekova. Automatski menjae, za
razIiku od mehaniekog iIi ruenog, ima bidraulieki
pogon. Pretvarae obrtnog momenta je sklop koji
357
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
Alat i materijal
II Levak
• Blokovi za podupiranje toeka
• Dizalica i sigurnosna postolja
• Nasadni kljueevi i kratki nastavak
• Racva sa prikljuekom
• Strugae
• Odvijae
• Moment kljue
• Krpa koja ne ostavlja dlaCice
• Vlje za automatski menjae
• Posuda za ispustanje ulja
• Rastvarae
• Filter menjaea i zaptivka
kod ovog sistema vrsi onu ulogu koju kod meha-
nickog menjaca ima kvaCilo. Pretvarac obrtnog
momenta iroa mogucnost da uveca moment koji
razvija motor, sto nije slucaj ked mehanickog
menjaea. S obzirom da automatski menjae
reaguje na promenu pOlozaja pedale gas a i regu-
lise izlazni momenat menjaea, potreba za kvaei-
10m ne postoji. Kada se menjae jednom postavi u
odreden stepen prenosa, vozae pritiskom na
pedalu gasa povecava broj obrtaja motora, Cime
se jednovremeno preko pretvaraca obrtnog
momenta - veca snaga prenosi nQ menjac. Kada
vozae smanji pritisak na pedalu gasa da bi smanjio
broj obrtaja motora, pretvarae automatski sma-
njuje snagu koja se prenosi na menjae.
Uz razumnu negu automatski menjac ce dugo
trajati i biti u ispravnom stanju koliko i sam
automobil. Posta je automatski menjae sklop koji
se kontrolise pomocu hidraulike, potrebno odrza-
vanje menjaea u radnom stanju je prilicno jedno-
stavno. Hidraulicka teenost (ulje) u menjacu se
prlja i zagaduje i mora se menjati u odredenim
intefvalima.
Druge mere odrzavanja ukljueuju proveru
nivoa ulja u automatskom menjaeu, zatezanje
del ova koji se odvijaju usled normal nih vibracija i
udara usled voznje, i eventualnu promenu vaku-
umskog uredaja ako dode do kvara membrane.
Sledeca uputstva prikazuju postupak za odrZava-
nje jednog automatskog menjaea.
358
Promena ulja i filtera
Napomena: Da bi se potpuno ispustilo ulje iz
menjaea ono mora biti na normalnoj radnoj tem-
peraturi, sto se postize voznjom automobila u
trajanju od 15 do 20 minuta. Vlje i filter automat-
skog menjaea menjaju se na sledeCi naCin.
1. Postavite blokove iza zadnjih tack ova i povu-
cite rucnu kocnicu.
2. Podignite prednji deo vozila.
3. Postavite par podmetaea ispod rama vozila, na
sigurne tacke asIoTIca.
4. Stavite sud za ispustanje ulja ispod menjaea i
pailjivo odvrnite - nemojte ski dati - zavrtnje koji
prievrscuju korito menjaea. Za ovo ce yam biti
potreban nasadni kljue, kratki nastavak i raeva.
Napomena: Neki tipovi menjaea imaju cep za
ispustanje ulja tako da se zamena ulja u menjaell
vrsi na isti naCin kao i ispu5tanje ulja iz motora.
lednostavno se kljueem skine eep za ispustanje
ulja, ostavi se da ulje iscuri, eep i otvor oeisti
krpom i ponovo postavi zavrtanj. Proverite II
prirueniku da Ii automobil ima otvor za ispustanje
ulja iz menjaea.
Upozorenje: Prilikom ispustanja ulja IZ :·1
menjaca budite vrlo pailjivi. Vruce ulje iz menjaca
moie naneti ozbiljne opekotine.
5. lednom rukom drZite karter automatskog
menjaea. Drugom rukom pazljivo skinite sve
zavrtnje osim onih koji prievrscuju prednji kraj
kartera za kueiste menjaea.
6. Pazljivo spustite zadnji kraj kartera i ostavite
da ulje iscuri u posudu za ispustanje ulja,
7. Po ispllstanju ulja skinite preostale zavrtnje i
uklonite karter
8. Pomocu strugaea uklonite saY materijal za zap-
tivanje sa kartera i kuCista menjaea.
9. Operite karter eistim rastvaraeem, kao na pri-
mer kerozinom iii naftom, obr;site ga krpom kOj3
ne ostavlja dlaCice, i ostavite da se osusi na vaz-
duhu.
10. Skinite stari filter. V nekim slueajevima
potrebno je zameniti i zaptivku koja se nalaz;
izmedu filtera ; menjaea. Neki filteri su prievrs-
--- -'---
 SISTEM ZA PRENOS SNAGE

Ncb automatski menjaci imaju tcp za ispustanje ulja. U takvom

slucaju skinite kljucem cep, ostavite da ulje iscuri, obrisite i
panova postavile j zatcgnite cep. Medutim, ked veCine menjaca
-ulje se menja tako sto se odvrnu svi zavrtnji koji sluie za
priCvrlCivanje kart era.

ceni pomocll uskocnih opruga. Drugi su pricvrs-
ceni zavrtnjima, i u tom slucaju bite yam potre-
ban odvijae.
11. Ugradite novi filter prema uputstvu iz taeke
10, obrnutim redosledom.
12. Ako ste sa starim filterom skinuli i zaptivku,
obavezno ugradite novu zaptivku sa novim fil-
terom.
I
13. Postavite novu zaptivku kartera i pailjivo ga
stavite na menjae. Napomena: Ne preporucuje se
koriscenje bilo kog tipa zaptivne rnase, i to se
mora izbeci.
14. Zategnite zavrtnje kartera moment kljucem
na 15 do 20 Nm. Napomena: Da biste spreCiJi
ostecenje kuCista i kartera uve k koristite moment
kljuc i postujte redosled zatezanja zavrtnjeva. Na
primer krenite od jednog ugla i zategnite zavrtanj

il
359

em
SISTEM ZA PRENOS SNAGE

®
/\

o
(1) radilica, (2) prelvarac obrtnog momer.ta, (3) planetami zurc~nici, (4)
diferencijal i pogonska vratili! (poJuosovine)

Ova ilustracija prikazuje 10k prenosa snage tad tipienog vozila ,,,
pogonom na prednje tockave i aUlOmatskim menjacem.

,,~i

na tom mestu. Zatim zategnite svaki drugi zavr-
tanj - 1, 3, 5, itd. Kada zavrsite vratite se na
pocetak i zatezite preostale zavrtnje - 2,4, 6, itd.
15. Uklonite sigurnosne oslonce ispod automo-
bila i spustite ga sa dizalice prema taekama od 1
do 3, ali obrnutim redosledom.
16. Otvorite poklopac motornog prostora. Izva-
dite me rae nivoa ulja i pomocu levka ulijte onu
koliCinu ulja za automatske menjaee koja je nave-
dena u uputstvu. Vodite raeuna da ne prepunite
menjae.
17. UkljuCite motor.
Ian. Napomena: Proverite u uputstvu za upotrebu
vozila u kom pOlozaju treba da bude rubca
menjaea kada se proverava nivo ulja u menjacu.
19. Ostavite motor da i dalje radi na praznom
hodu i odmah proverite nivo ulja u menjacu. Ako
je neophodno dodujte ulje dok ne postigne potre-
ban nivo.
20. Posto je ulje dostiglo radnu temperaturu
ponovo proverite nivo ulja u automatskom me-
njaeu.
21. Izvezite automobil na probnu voznju. Prove-
rite da Ii ima tragova curenja izmedu kartera i
menjaea i ponovo proverite nivo ulja.
~ .

18. Dok motor radi na praznom hodu, i sa povu- K varovi automatskog menjaca
eenom ruenom koenicom, prebacujte rueicu
menjaea iz jednog u drugi polozaj kroz sve polo- Najcesci kvarovi na automatskom menjacu su sle-
zaje, i vratite je u polozaj za parkiranje iIi neutra- dec;: .

360
 1r;;;;<Z
• Curenje ulja - Curenje ulja se javlja najeesce
na sledeca dva mesta: zadnji zaptivni prsten na
izlaznom vratilu i zaptivka kartera koja se nalazi
na donjem kraju menjaea. Kod automatskih
menjacaldiferecijala na vozilima sa pogonom na
prednje tockove najcesce tacke na kojima se javlja
curenje su oba zaptivna prstena na pogonskim
osovinama i zaptivki kartera za ulje. Ako se cure-
nje javlja na zaptivki kartera, postupak popravke
je opisan u prethodnom uputstvu za promenu
filtera za ulje automa'tskog menjaea. Ako se
menja zaptivni prsten potrebno je skinuti pogon-
sko vratil0. Potom se stari zaptivni prsten maze
hvaditi i ugraditi novi.
• Proklizavanje - Cesta se desava zbog nedo-
voljne koIiCine ulja: proverite nivo ulja pomocu
meraea nivaa kada je motor zagrejan i kada radi
na praznam hodu. Ako je nivo ulja nizak do spite
ga onoliko koliko je potrebno da nivo dode do
oznake puno. Ako je niva ulja u redu. iii ako se
situacija ne popravi po dosipanju ulja. odvezite
automobil kod specijaliste za automatske menjaee
radi daljeg pregleda. U takvom slucaju najeesce je
potrebno remontovati menjae iIi ugraditi novi.
• Sporo iii neravnomerno prebacivanje -
Filter u!ja (1) U ilutomatskom menjacu se moze zamen!ti kada je skinut
karter mcnjaca. Kod nekih vozila filter jc pritvr~ccn pomocu zavnnjeva,
i 361
1
SISTEM ZA PRE NOS SNAGE
PoneJ<:ad se dogada zbog zapusenog filtera za ulje;
moie se dogoditi i zbog propustanja vakuuma na
crevu do menjaea ilili ako veza izmedu menjaea i
pedale gas a nije dobra podesena. Ukoliko slucaj
nije oCigledan (odvojeno crevo, pokidana veza
izmedu menjaca i pedala gasa, prljavo ulje u
menjaeu), najbolje ee biti da automobil odvezete
do profesionalnog mehanieara. Ako je problem u
samom menjaeu, onda je potreban remont iIi
zamena.
• Menjae prebacuje u niii ,stepen prefiOsa
kada je pedala gas a pritisnuta do kraja - i'.ko
menjae prebacuje u niii stepen prenosa za vreme
»preticanja«(, najceSce je u pitanju nepravilno
podeSeno uie za promenu stepena prenosa iIi
veza izmedu leptira gasa i menjaea. Pogledajte II
priruenik i nadite uputstvo za podesavanje. iii
potrazite pomoe struenjaka.
• Trzanje pri radu menjaea iIi "traienje« kod
novijih modela koji su opremljeni zatvaracem na
pretvaraeu obrtnog momenta - Kompjuterizovani
sistem regulacije rada motora je programiran tako
da blokira pretvarae obrtnog momenta kada se
dostigne odredena brzina kretanja, u zavisnosti
od poloiaja leptira gasa i opterecenja motora.
I,
£--0
 SNAGE
Ovo moze biti komplikovan problem za odrediva-
nje kvara ali se po pravilu svodi na neku od
sledeCih neispravnosti: neispravan senzor brzine
kretanja automobila, nepravilno podesen iIi ne-
ispravan senzor polozaja leptira gasa, iii neispra-
van senzor pritiska u usisnoj grani. Ako je sole-
noid u pretvaraeu obrtnog momenta u kvaru,
onda se zatvarae nikad ne ukljueuje i potrosnja
goriva pri putnim brzinama ce se povecati. Ako se
ovo desava kod menjaea koji nemaju zatvarae,
onda potraiite pomoc profesionalnog mehani-
tara.
Zamena automatskog menjaca/diferencijala
Kao 1 kod klasienog menjaealdiferellCijala,
remont zahteva visok nivo obuke i specijalni alat.
Medutim, mozete ustedeti na troskovima opravke
tako sto cete kupiti polovan menjae na otpadu i
sami ga ugraditi. Prove rite da Ii imate i pisanu
garanciju uz kupljeni automatski menjae jer su
automatski menjaei mnogo komplikovaniji od
klasienog - i eesce se dogadaju problemi kod
kupovine polovnog sklopa. Sklop koji je presao
mali broj kilometara predstavlja dobru kupovinu,
ali izbegavajte one sa velikom kilometrazom.
Uputstva za zamenu potrazite u odeljku za
zamenu klasicnog menjaealdiferencijala.
Mere predostroznosti pri vuei automobila
Vozila sa automatskim menjacem moraju se vuCi
u takvom poloiaju da im, po mogucstvu, pogon-
ski toekovi nemaju dodira sa podlogom. Ako su
pogonski toekovi pri vuCi u kontaktu sa tlom,
moze doti do porasta unutrasnjih pritisaka u
menjaeu do veoma opasnih granica. Brzina vuee
ne sme da prelazi 50 kmlh, a rastojanja ne vece od
15 kilometara. Ukoliko vozae kamiona koji vuec
vozilo ne postuje ova pravila, moze doCi do ostc-
cenja automatskog menjaca.
Sigurnosni prekidac
igurnosni prekidac, koji se na automobilima
S predvidenim za prodaju na trziStu SAD nalazi
kao standardna oprema, je tako konstruisan da
362
spreCi slueajno pokretanje automobila kada je
kvacilo, odnosno menjac, ukljucen.
Kod automobila sa autorriatskim menjacem i
. j Tucicom menjaca na osovini voiana, ovaj prekiqac
je obieno postavljen u kabini za putnike, uz donji
den osovine volana. Kod automobila kod kojih se
rutica menjaea nalazi izmedu prednjih sedista,
ovaj prekidae se nalazi u centralnom tunelu.
Automobili sa mehaniekim menjaeem imaju ovaj
prekidae na mehanizmu koji povezuje rueicu
menjaea sa menjaekim prenosnikom, kao i jos
jedan prekidae na pedali kvaCila. Sarno mesto
ugradnje se razlikuje od modela do modela, ali su
svi prekidaCi is tog tipa.
Sigurnosni prekidae je uredaj koji sprecava
nezgode.
Sigurnosni prekidae je prekidac kontaktnog
tipa koji je ugraden u strujno kola za pokretanje
motora na automobilu. Kada se glavni prekidae
postavi u polozaj za pokretanje motora struja teee
do sigurnosnog prekidai'a. Ako je taj prekidae
zatvoren, strujno kolo je uspostavljeno i pod
naponom, tako da ce elektropokretae pokrenuti
motor. Ako je ovaj prekidae otvoren, kolo je
prekinuto tako da struja ne teee; i elektropokre-
tac nete maei da radio Ako motor vaseg automo-
bila ne moze da startuje, a sve os tale moguce
neispravnosti su eliminisane, onda je sigurnosni
prekidac istrosen, i mora se zameniti. U priruc-
niku za vozilo je dat opis i uputstvo za zamenu
ovog prekidaca. Ova je mali, ali veoma vaian
sigurnosni uredaj, i za popravku se obratite profe-
sionalnom mehanicaru.
Kardansko vratilo,
kardanski zglobovi i
homokineticki
zglobovi
Od automobila sa klasienim rasporedom,
K motor. nap red - pogon na zadnje tockove,
kardansko vratilo sluzi za povezivanje menjaea i
diferencijala. (Vozila sa pogo nom na prednje toe-
kove imaju dva pogonska vratila - "poluosovine«,
,H "" '"d","" 'S,o"",.). N,j"d hmj ,O"'~
-
Alat i materijal
• Blokovi za tockove
• Dizaliea i sigurnosni podmetaci
• Cekic i probojae
• Okasti kljuc
• Veliki odvijac
• Posuda za isplistanje ulja
• Izolaciona traka
• Rastvarac
• Mast zn podmazivanje sasije i pumps za
podmazivanje
• Izvlakac za tockove
ima kardansko vratilo iz jednog dela koje je sa
svake strane opremljeno sa kardanskim zglobo-
virna. Kardanski zglobovi omogucuju prenos
snage pri raznim uglovima u kojim se nalaze
zadnji tockovi tokom voznje po putu. Zajedno sa
kardanskirn zglobovima radi i klizni aksijalni spoj
na zadnjem delu menjaea. koji omogucava uvla-
cenje i izvlacenje kardanskog vratila. Ovaj den je
neophodan jer pri pomeranju tockava navise i
nanize dolazi do skracenja i produzenja rastojanja
izmedu kuCista zadnje osovine i menjaca. To se
desava uvek kada zadnji tockovi preau· preko
neravnine na putu.
Kardansko vratilo u normalnim uslovima ne
stvara probleme osim onih sa kardanskim zglobo-
virna. Retko se dogodi da se polomi kardansko
vratilo iii kardanski zglob zbog izuzetno ostre
voznje. Medutim, u normalnim uslovima voznje
posle veceg broja predenih kilometara, kardanski
z~lobovi se istroSe. Poznacere da $U istroseni i da
imaju veliki zazor po tome sto se cuje metalni
udar kada pokreeete automobil. Slican zvuk daje i
diferencijal kada se javi veliki zazar na zupcani-
eima; rnedutim taj kvar je objasnjen u odeljku
»Sklop zadnjeg mosta« u ovom poglavlju.
Kardansko vratilo ima kardanske zglobove na
svakom kraju i klizni zglob na prednjem kraju.
Kardansko vratilo sluii sarno da prenese snagu
motora, a ne da prihvata uvijanje i druge sile koje
deluju na zadnji most.
_ Neki tipovi automobila imaju kardansko vratilo
iz dva dela i sasiju u obliku slova "X«. Ovi auto-
mobili . imaju kratke delove kardanskog vratila
ispred i iza centralnog noseceg lezaja. Ta vIsta
kardanskog vratila ima tri kardanska zgloba. Odr-
zavanje ovog tipa kardanskog vratila zahteva
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
malo vise truda, ali u osnovi je isto kao i kod
kardanskog vratila iz jednog dela i za dva kardan-
ska zgloba.
Pre nego sto skinete kardansko vratila morate
da obelefite medusoban poloiaj svih delova tako
da po sklapanju budu u is tom polozaju kao pre
rasklapanja, Usiee kardanskog vratila moraju se
ugraditi u istoj ravoi rotaeije kao i pre skidanja.
Ovo se lako obezbeduje ako oznaCimo vratilo i
usiee pre rasklapanja. Najcesce tu postoje i
fabricke oznake, ali zbog nakupljene prljavstine
ponekad ih je tesko uociti. Ako zaboravite da
oznaCite delove na ovaj naein, iIi ako ne mOlete
da nadete fabricke oznake, znajte da najveCi broj
kardanskih vratila ima usiee pomerene za 90 ste-
peni, prednje u odnosu na zadnje. No najsigurniji
naCio je da zapamtite da je neophodno da obele-
zite vratilo i zglobove probojeem pre nego sto
pocnete sa skidanjem.
Na vozilu na korn radite najverovatnije se
nalazi obicno nepokriveno kardansko vratilo sa
kardanskim zglobom oa prednjoj i na zadnjoj
strani, i sa kliznim aksijalnim zglobom ispred iii
iZll prednjeg kardanskog zgloba. Ako pazljivije
pogledate kardanske zglobove primetieete da
svaki od njih ima dYe usice U obliku slova »Y«, i
krstasti dec koji ih povezuje. Tu se nalaze i poklo-
pei sa lezajima u kojima se krstasti dec okrece u
usicama. Krstasti dec se zove krst kardanskog
zgloba. NajveCi broj automobila ima ovakav tip
kardanskog zgloba. Zadnji kardanski zglob na
kardaoskom vratilu je tako uraden da se nosaCi
lezajeva na zadnjim usicama mogu rastaviri. Kape
kIsta- kardanskog zgloba su pricvrscene na usice
pomocu zavrtnjeva, ponekad POmOell neke vrste
malih odlivaka sa navojnim cepom, iii pomocu
obiene trake ad celika sa kopcamaili zavrtnjima.
Ovim se pojednostavljuje skidanje kardanskog
vratila. Jednostavno uklonite nosac Idaja na zad-
njoj usic; tako sto eete skinuti navojem pricvrsnu
kapu i kardansko vratilo je slobodno i moze da se
spusti na zadnji deo. Vodite racuna da ne ispustite
kapicu lezaja krsta kardanskog zgloba. Kapa se
mora posta viti na krst po skidanju kardanskog
vratila. Obratite paznju na to da je zadnja polo-
vina zgloba pricvrscena direktno na ulazno vratilo
zadnje osovine, Tajdeo se zove prateea prirub-
nica. Sa ovim delom nemate nikakvog posla kod
normalnog odrhvanja kardanskog zgloba.
Posto ste rastavili zadnji kardanski zglob, i
spustili zadnji dec kardansko g vratila, kardansko
vratilo mozete skin uti tako s to ga povucete una-
zad dok ga ne oslobodite iz zlebova aksijalnog
zgloba na izlaznom vratilu menjaca. Ova duzina
363
--~--------
-.----------~-.--- ----
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
(1) kardansko vratilo, (2) kardanski zgJob, (3) izJazno vrati!o
rnenjac3, (4) iljebovi aksijalnog kliznog zgloba i (5) zaptivni
prslen.
Ovi delavi povezuju menjae sa kardanskim vfalilom kod vozila S3
rnOtorom napred i pogonom na zadnje tockove. Klizno aksijalni
zg!ob koji se nalaz! na izlazu iz menjaca radi zajedno sa
kardanskim zgJobom i omogucuje da se v[atilo produzuje i
skracuje kada se ugao vratila menja.
za koju se kardansko vratilo vraea moze biti do
100 mm.
Kod nekih automobila kardanska vratila imaju
homokinetieke zglobove. Oni lice na dvostruke
kardanske zglobove sa jakim dvostruka spojenim
usieama. Skidanje kardanskog vratila je identicno
kao kod tipa sajednostrukim zglobom, osim sto je
u velikoj meri poveeana tezina kojom se rukuje.
Skidanje kardanskog vratila
Kada vas buka, za koju pretpostavljate da dolazi
ad kardanskog vratila, natera da izvrsite detaljan
pregled komponenata, uradite to na sledeCi
naCin.
1. Parkirajte auto mobil na ravno tlo.
? Postavite blokove ispred prednjih toekova
automobila.
3. POdignite zadnji deo automobila i postavite
evrsto oslonee ispod kuCista zadnje osovine.
4. Postavite sud za istakanje ulja ispod iz!aznog
vratila menjaea kod prednjeg dela kardanskog
vratila kako bi prihvatili ulje koje bi mog!o da
iseuri iz menjaea pri razdvajanju aksijalnog kliz-
nog zgloba.
364
®
S. Cekieem i probojeem obelezite us ice zadnjeg
kardanskog zgloba na vratilu i usiee na prirubnom
delu ulaznog vratila difereneijala. To ee vam o!ak-
sati pravilno sklapanje kardanskog vratila.
6. Odaberite okasti k!juc odgovarajuee dimenzije
i skinite cetiri zavrtnja koji drze noseee po!utke
kardanskog zgloba. za usiee na ulaznom vratilu
difereneijala. Zatim skinite polutke. Kod nekih
automobila zg!ob kardana se drzi uz prirubnieu
pomocu dva »U« zavrtnja. U tom slueaju skinite
cetiri navrtke i sigurnosne podloske sa »U« zavrt-
nja, a zatim i »U« zavrtnje.
7. Pomoeu velikog odvijaea razdvajite krst kar-
dana i usiee na kardaoskom vrati!u od usiea sa
prirubnice ulaznog vratila diferencijala, i pazljivo
spustite kardaosko vratilo.
:l
8. Priovrstite pomocu izolir trake casiee leiajeva
na krst kardanskog zgloba. Ovo ce spreeiti da se I
casiee izgube dok skidate kardansko vratilo radi
preg!eda~
9. Povucite kardansko vratilo ravno unazad. Ovo
t
,\
ee osloboditi klizne aksijalne zlebove iz zgloba na
izlaznom vratilu menjaea.
10. Prenesite kardansko vratilo do radnog stoia
radi detaljnog preg!eda.
J
 SISTEM ZA PRENOS SNAGE

(1) kard;msko v,atilo, (2) usicc kard;mskog vratila. (3) nosec::! polutka
leiaja. (4) krst kardanskog zgloba, (5) usice na prirubnici ulazllog ... ratila
difercncijalJ, (6) oznakc za spajanje i (7) Liiferencijal.

Navojne kape krsra kardanskog zgioba sc mogu skinuti kljucem sa zadnje

strane kardanskog vrati!a taka cia se mogu odvojiti noseCi iciajevi na
zadnjim usicama.

Pregled kardanskog vralil. Ugradnja kardanskog vratila

Pregled kardanskog vratila je vrlo jednostavan.
Prvo oeistite pailjivo celo vratilo, ukljucujuci i
zlebove za zaptivne prstenove, rastvaracem kao
sto je kerozin iii nafta. Zatim izvrsite pregled. U
otvorima usica iii na krajevima krsta kardanskog
zgloba, na povrsinama na koje sluie kao staza
leiajeva, ne sme biti vidljivih znakova istroseno-
sti. Casice u kojima se nalaze leiajevi moraju biti
sjajne i bez zazora. Ni u jednoj od casica leiajeva
ne sme biti tragova korozije. Pri kretanju krsta
kardanskog zgloba dui njegovih osa ne sme se
javiti otpor odnosno zveckanje. Ako nadete bilo
koji od pomenutih tragova istrosenosti, kardanski
zglob se mora zameniti. Za to yam je potrebna
pomoc profesionalnog mehanieara. Kada zavrsite
zamenu pristupite ugradnji kardanskog vratila
prema datom uputstvu.
J
Posle popravke, iIi ako ste pregledom utvrdili da
su kardanski zglobovi ispravni, stavite malo masti
za podmazivanje u svaku od easiea lezajeva 1
ugradite kardansko vratilo na sledeCi nacin.
1. Postavite kardansko vratilo ispod automobila.
2. Zauzmite udoban poloiaj koji ce vam omogu-
Citi da driite vratilo sa prednje strane kod kliznog
aksijalnog zgloba.
3. Postavite klizac aksijalnog zgloba uz uiljeb-
ljeni otvor na izlaznom vratilu menjaea. Okrenite
vratilo tako da se ilebovi na otvoru i na klizacu
uklope.
4. Gumite napred vratilo i nastavite da ga lagano
365

I
,J
----
 --.-_._----

SISTEM ZA PRENOS SNAGE 1

l
I.~
CD
\ ,
,.
m

.~

.~
~'

I
~
/ ~
\
\

CD
)
®

(1) kardansko I'r~[i!o, (2) usice kardanskog vratila. (3) CaSic<1leza.!a J..:rsta
kardanskog zgloba. (4) krst kurdanskog zgloba, (5) tasica IciaJll, {(i) u5icc
na prirubnici ubznog vnniia diferencijala, (7) oznah za sklapanje i (8)
difcrencijai,

Kada se uklone zavrtnji krsta kardanskog zgloha anda sc kardansko

vratilo moie odvojili ad usica na prirubnom de1u ulaznog vralila
diferencijala 1 zalim se spu5titi.

potiskujete napred sve dok usice ne nasednu evr-
sto na izlazno vratilo.
5. Prebacite se na zadnji dec automobila. Porav-
najte oznake na llsicama kardanskog vratila i
usicama prirubnice ulaznog vralila diferencijala.
9. Uklonite oslonce i spustite automobil prema
tackama 2 i 3 odeljka "Skidanje kardanskog vra-
tila«, ali obrnutim reclosleclom.
10. Izvezite automobil na probnu voznju.

6. Kada poravnate oznake, postavite zadnji kar- Homokineticki zglobovi

danski zglob u usice na prirubnici ulazne osovine
diferencijala. Vodite racuna da casice lezajeva
legnu do kraja u prirubnicu.
7. Postavite "U" zavrtnjeve iii polutke nosaca.
8. Zavrnite navrtke odnosno vijke, i zategnite ih
cvrsta pomocu odgovarajuceg okastog kljuca.
Kod vozila sa pogonom na prednje lackove na
pogonskim vratilima (poluosovinama) se koriste
homokineticki zglobovi umesto kardanskih zglo-
bova, jer omogucuju da se dobije veti opseg
pokretljivosti bez vibracija i neravnomerne
brzine. Kardanski zglobovi mogu takode, podneti
veliki opseg ugla zakretanja ako su medusobno

366

-------
12
r
I SISTEM ZA PRENOS SNAGE

Slika prikazuje spoljni, pouu:l:no nepornicni homokineticki zglob tip

Rzeppa,

_._J~

Unutrasnji uvuceni homokinelickj zg!ob tripoidnog lipa.

I:

Homokineticki zg!obovi se nalaze sa oba kraja svakog pogonskog vratila

(po!uosovine), i pokriveni su zaSlilnim gumama (~tllnicima).

367
postavljeni za ugao od 90 stepeni. Ali kod vozila
sa pogonom na prednje tockove uglovi unutras-
njeg i spoljnog zgloba pogonskog vratila su vrIo
cesto razliCiti tako da se mora-koristiti jedinstveni
tip zgloba. .
Po konstrukeiji postoje dva osnovna tipa homo-
kinetickog zgloba. Kod jednog se sest maIih
kuglica nalaze u polukruznom kuCistu sa uzleblje-
nim stazama. Ovaj tip homokinetickog zgloba se
zove rzepa (rzeppa) tip. Ova konstrukeija se uvek
korlsti na spoljnom kraju pogonskog vratila uz
tockove. Ovaj tip se cesto koristi i kao unutrasnji
zglob, ali je cesto u upotrebi i drugi tip koji se
zove tripodni (trokraki) homokineticki zglob.
Ovaj tip ima tri kuglicna leiaja na trokrakom
krstu. Ovaj "krst« se krece unutar kuCista koje
ima tri staze. rake ovaj tip u osnovi radi na istom
principu kao i rzepa homokineticki zglob njegova
izrada je jeftinija.
Unutrasnji homokineticki zglob, bez obzira da
Ii je rzepa iii trokrakog tipa, mora da obezbedi
poduznu pokretljivost kako bi kompenzovao pro-
menu duzine usled vertikalnih oseilaeija ogiblje-
nja. Unutrasnji zglob se zato ponekad naziva i Kada stitnik homokineliCkog zgloba meniate sa novim koji im,l
1a¥ za kplJenje. vodile ratuna ds sav buue savrsellO cist kada
»aksijalni" homokineticki zglob. nancsilC lepak. Vreme su~enia Icpka je izmedu 40 i 60 minut<l.
Homokineticki zglobovi su zastieeni ad prljav-
stine, vlage i gubitka maziva pomocu gumenih
stitnika (»manzetni«). Stanje ovih stitnika je izu-
zetno vaino jer bez njih vrlo brzo dolazi do oste-
cenja usled korozije, abrazije i gubitka maziva.
Svaki put kada ste ispod vozila pregledajte da 2. Dignite prednji dec automobila i postavite
stitnici homokinetickih zglobova nisu osteceni iIi oslonee.
ispueali, kao i da se obujmice stitnika nisu opu-
stile. Osteceni stitniei se moraju odmah zameniti. 3. lseeite i bacite stari gumeni stitnik.

4. Obrisite staru mast sa homokinetickog zgloba i

Zamena stitnika homokinetickog zgloba
Postoje dye vrste stitnika za zamenu: iz jednog
dela, kao i originalni, i razdvojeni (cesto se zovu i
j>brze manietne« jer se mnogo lakse ugraauju).
»Brze manzetne« su vrlo popularne zbog toga sto
pri zameni nije potrebno skidati pogonska vratila
i homokineticke zglobove (ovo je prikazano u
odeljku "Skidanje pogonske osoyine«). Na razd-
vojenim stitnicima se nalazi jedan say koji se po
ugradnji zalepi. Medutim, sarno lepljenje se mora
obaviti pazljivo, jer ako say nije potpuno cist
dolazi do slabljenja lepljenog spoja. Vreme stvrd-
njavanja lepka je izmedu 40 i 60 minuta.
Neispravan stitnik se menja na sledeCi naein.
1. Povueite rucnu kocnicu i blokirajte zadnje toc-
koye.
368
proverite da Ii ima prljaystine i trunja u zglobu.
Ako je zglob zaprljan skinite pogonsko vratilo i
operite dobro homokineticki zglob rastvaracem.
5. U kompletu stitnika se nalazi jedan paket;c (iIi
vise) posebne masti za homokineticke zglobove.
Nanesite mast na unutrasnju stranu stitnika
prema uputstvu za ugradnju koja se dobija sa
kompletom. U ovom uputstvu obicno stoji da se
polovina masti nanese na zglob, a preostala koli-
~
cina u stitnik. Obicna mast za podmazivanje nema
temperaturne karakteristike potrebne za podma-
1
zivanje homokinetickog zgloba i ne treba je kori-
!
I
,0
stiti U ove svrhe.
,i
6. Postavite stitnik oko zgloba i zalepite ga po
savu. Zategnite stitnik POmOeD traka dok se lepak .
ne osusi. .i i
•

7. Proverite da Ii je ;;titnik pravilno postavljen
oko zgloba, a zatim postavite i zategnite metalne
obujmice. NAPOMENA: Za ovo yam moze biti
potrehan specijalan alat. Prove rite u odgovaraju-
tern prirucniku. . pogonskim vratiiima, to .znaGi da u njima ima
8. Ne vozite auto mobil jedan sat. Kada se lepak
osusi mozete iseCi trake koje su drzale ;;titnik.
Procena stanja homokinetickog zgloba .
Neispravan spoljni homokineticki zglob obicno
proizvodi pucketanje iIi skljocanjc, koje se moze
euti pri kretanju automobila. Lupanje koje se
javlja pri ubrzanju iii kocenju, iIi pri ukljuCivanju
brzine kod automatskog menjaea je drugi simp-
tom istrosenog unutrasnjeg iii spoljnog homoki-
netickog zloba. Vibracije i poigravanje pri velikoj
brzini mogu ukazivati na problem u zglobu.
Lupanje. poigravanje, vibracije i ponekad
tesko prebacivanje stepena prenosa mogu kod
automobila sa pogonom na prednje tack ave
nastati i zbog otpustenih iIi istrosenih nosaca
matora odnosno menjacaJdiferencijala. Pre nego
sto pregledate homokineticke zglobove pogle-
dajte sve nosace.
'NawtkU glavCine otpustite pre ncgo 5tO podignete nUlOmobil. i sa
aktiviranim kocnicama.
: I_~.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __
)-
SISTEM ZA PRE NOS SNAGE
Preveliki zazor u zglobovima maze se proveriti
taka sto se podigne prednji dec automobila i
tockovi pokretu napred nazad dok je menjae u
brzini. Ako vidite iii osetite da ima zawra u
prevelikog zazora i da se moraju menjati. los
jedan dobar nacin za otkrivanje prevelikog zawra
u zglobu je kada skinete obujmicu stitnika, povu-
cete ga sa zgloba i gledate zglob dok pokreeete
toeak na vet opisan naGin.
Prljavstina iii mast koja je zaprljana vodom te
vrlo brw uni;;titi obraoene povrsine kuglica iii
krsta, kao i njihove klizne staze. Ukoliko ie stit-
nik bio ostecen, i aka su voda iIi prljavsti~a vee
prodrli u zglob a jos ga nisu unistili, on se moze
sr~siti. To se vrsi taka sto se pogonsko vratilo
skme, a zglob dobro opere u rastvaracu. Zglob se
ne sme rastavljati zbog toga sto je to vrIo precizan
sklop, a kuglice kod rzepa zgloba i valjcasti leia-
jevi kod trokrakog zgloba mogu posle rasklapanja
i sklapanja da »zaribaju«.
Zamena pogonskih vratila kod vozila sa
prednjim pogo nom
Kod zamene aba homokineticka zglo ba mom se
skinuti celo pogonsko vratilo. Ali ako je neispra-
van sarno unutrasnji iii sarnO spoljni homo kine-
ticki zglob, onda se u nekim slucajevima moze
odvojiti sarno taj deo pogonskog vratila, a drugi
dec se ne dira. Meoutim obicno je mnogo lakse
skinuti celo pogonsko vratilo i zameniti neispra-
van zglob na radnom stolu nego se zavlaciti ispod
automobila i menjati zglob na licu mesta.
Skidanje pogonskog vratila (poluosovine) kod
vozila sa pagonom na prednje tockave vrsi se na
sledeti naCin.
1. Dok jos niste podigIi vazilo, zategnite ruenu
koenicu i otpustite centralnu navrtku glavCine
prednjeg tocka. Potom otpustite navrtke rukavca.
2. Podignite automobi! ipostavite oslonce.
3. Skinite prednje tockove i centralnu navrtku
glavCine. NAPOMENA: Neki proizvooaci auto-
mobila sa pogo nom na prednje tockove preporu-
cuju da se navrtka uvek zarneni kada se stara
skine. Razlog za ovo je to sto se navrtka aefor-
mise i gubi sposobnost da drzi momenat zateza-
nja. Prosto reeeno to znaci da se navrtka maze
sarno odvrnuti.
369
SISTEM ZA PRENOS SNAGE

I
I
1
I

'I
l
I ~
I .~

I~
I ~
II :1
·1[.'.··.·

I
I 1~i
I ~
! ~
I .~
Skini!e kuglasti zgJob sa po!uge upravljaca, sa viljuskastim ili posebnim J ::,
izvlakacem za kuglasti zglob. I -',;
~=========================~ "t
'~
,_'1

J11
"

---=::::--

Izvadite spoJjni kraj pogonske aSDvine ix glavCine.

370
p

L SISTEM ZA PRENOS SNAGE

4. Odvojite i skinite donji kuglasti zglob sa
upravljacke po luge glavCine. Kod ovoga je
potrebno skinuti samokoceci zavrtanj iIi navrtku
sa osovinice kuglastog zgloba. Aka se kuglasti
zglob ne moze odvojiti polugom onda yam je
neophodan viljuskasti iii specijalni izvlakac za
kuglasti zglob.
S. Kod nekih automobila mora se odvojiti prednji
stabilizator sa donjeg ramena, kao iii Ii kraj spone
sa upravljacke glavcine kako biste obezbedili
dovoljno mesto da gurnete glavcinu ka spoljnoj
strani i mogli da izvucete pogonsko vratilo povla-
cenjem unazad.
6. Odvojite spoljni kraj pogonskog vratila sa cen-
tralnog del a upravljacke glavcine. Za to yam
moze biti potreban izvlakac kako bi potisnuli
pogonsko vratilo unazad kroz lezajeve u glavCini.
Tu Yam moze pomoCi i blago udaranje cekicem po
kraju pogonskog vratila, ali morate biti oprezni
da ne ostetite navoj ako ne menjate spoljni homo-
kineticki zglob.
7. Kada ste oslobodili spoljni kraj pogonskog vra-
tila, okaCite ga pomocu Uleta dok ne oslobodite
unutrasnji kraj pogonskog vratila iz kuCista
menjacaJdiferencijala. Ako ostavite vratilo da visi
ono moze ispasti iz unutrasnjeg zgloba, koji ce se
tom prilikom raspasti.
8. Izvadite unutrasnji homokineticki zglob iz
menjacaJdiferencijala, iii ga odvrnite sa prirub-
nice. Ako unutrasnji homokineticki zglob ima
veCi broj malih zavrtnjeva, on se odvaja tako sto
se odvrne sa prirubnice. Ako nema zavrtnjeva.
homokineticki zglob se moze izvuci pazljivijim
potiskom poluge izmedu kuCista zgloba i menjacaJ
diferencijala.

',d

Aka se pogonsko vratila izvlaCi oslonite oba homokineticka zgloba u

ku6stima dok skidate pogonsko vrntilo.

371

Odvite zavrtnjc koji drze homokineticki zgiob na izJaznoj priruhnici
me nja rai diferencij ala.
NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila sa
pogonom na prednje tockove mora se ukloniti
sigurnosni prsten (uskocnik) pre nego sto se unu-
traiinji hornokinericki zglob izvu.ce. Da bi se prsten
skinuo potrebno je ukloniti poklopac diferencijala
i priCi do kandzi kleStima za skidanje sigurnosnih
(uskocnih "segene) prstenova. Oslobodite prsten i
izvucite pogonsko vratilo.
PAZNJA: Nemojte povlaCiti pogonsko vratilo.
Bolje je da povlaCite kuCiste unutrasnjeg homoki-
netickog zgloba. iii da delujete polugom izmedu
zgloba i menjacaJdiferencijala. Ako povlaCite vra-
tile da biste izvadili homokineticki zglob, najvero-
vatnije je da ee se zglob razdvojiti. Unutrasnji
zglob je i aksijalni tako da se moie uvlatiti i
izvlaCiti. Trzanjem ga mozete izvuCi previse, i on
372
-----
ce se raspasti. Ako treba da promenite unutrasnji
homokineticki zglob onda ovo nije bitno. Ali ako
nemate nameru da ga menjate onda ne preostaje
nista drugo nego da skinete stitnik i nadate se da
eete zglob pravilno sastaviti (sto nije sigumo jer
svaka kuglica iii krst moraju doei tacno na staro
mesto, odnosno stazu).
NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila neop-
hodno je skin uti zupcanik brzinomera da bi
potom moglo da se skine jedno od pogonskih
vratila.
Zamena homokinetiCkog zgloba
Zamena homokinetickog zgloba se vrsi na sledeci
nacin.
l. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih.
Nikada nemojte ponovo ugradivati stare stitinike.
2. Obrisite mast sa zgloba i pogledajte gde se
nalazi sigurnosni prsten zgloba. Kod nekih vozila
ovaj prsten drzi zglob na kraju pogonskog vratila.
Kod drugih se ovaj prsten ne koristi, odnosno
nema gao Ako ne nadete prsten skinite homokine-
ticki zg\ab kuckajuCi ga lagano cekicem, Aka ste
nasli sigurnosni prsten dr±ite ga otvorenim
pomoeu specijalnih kljesta i skinite zglob na vee
".~
opisan naCin.
~
3. Na kraju pogonskog vratila nalazi se mali osi-
gurac. Njega treba zameniti novim pre ugradnje
novog zgloba. Nemojte skidati veliki osigurava-
juCi prsten koji se nalazi dalje na pogonskom
vratilu, jer on sluii kao granicnik kod postavljanja
zgloba na vratilo.
4. Ako ste zglob skinuli zbog pregleda i Ciscenja, !
proverite u kakvom su stanju kuglice. Ovo
mozete uCiniti tako sto nakrenete kavez kuglica i
zatim vadite, pregledate i vraeate jednu po jednu
r
kuglicu.
5. Podmazite malo zleboye pogonskog vratila, a
zatim navucite novu manzetnu i laganim udar-
cima cekica postayite na mesto novi homokine-
ticki zglob. Pritom koristite cekie od mekog mate-
rijala (tvrda guma,' plastika, mesing ... ) da ne
biste ostetili navoje na kraju zgloba. Vodite
racuna da zglob naicle na svoje mesto. Pritom se
mora cuti karakteristicno »klik« kada sigurnosni
prsten uhyati zglob. Kod zglobova koji imaju
naskocni prsten vodite ratuna da prsten celom
duzinom ude u zleb.
f
.,,4
 SISTEM ZA PRENOS SNAGE

Neki homokineticki zglobovi se drie pomott! uskocnog prstena (1). KugJicc sc vade zakretanjem kaveza.

'Spoljni homokineticki zglob se skida ,a v[,lliia iag.mim udarcima Pri st<lvljanju masti siedite uputstvo dobijeno uz stitnik odnosllo
tekica. komple!.

Sigumosni prsten na krnju vraliia Sf! mora mmeniti novim pre

ugradnje homokinclickog zgloba. Preg!ed"j rasklapanje UnUlnlSnjeg hOlTIokinetickog zgloba.

373
~S~IS~T~E=M~ZA~P~R~E~N~O~S~S~N~A~G~E~__________________________________
m- /;~--
~"'\----0
Skinite sigurnosni prsten (1) i laklm udarcima sKinilc krsl (2)
6. Stavite na zglob i u stitnik odgovarajueu mast,
a zatim povucite stitnik preko homokinetitkog
zgloba i pricvrstite ga pomocu obujrnice.
Zamena unutrasnjeg homokinetickog zgloba se
vrsi na sledeCi naCin.
1. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih.
Nikada nemote ponovo ugraclivati stare stitnike.
2. Ako se zglob menja sarno zbog pregleda, ozna-
cite medusoban polozaj krsta i spoljnog kuCista
kako biste mogli da sastavite zglob bez promene
poloiaja.
3. Obrisite mast sa kraja pogonskog vratila. Krst
je pricvrscen na vratilo pomocu malog sigurnos-
nog prstena i moraeete da ga uklonite pre skida-
nja krsta sa vratila.
4. Skinite krst sa vratila pomocu tekica i pro-
bojca od mekog materijala (mesing, bakar ... ).
Za skidanje mozete koristiti i izvlakae za male
zupcanike.
374
-------i GI!i
i
5. Podmazite zlebove vratila, a zatim navucite
nov stitnik i laganim udarcima eekica postavite J
krst na mesto. Krst se navlaci na vratilo tako sto
zakosena ivica ide prva na vratilo.-
6. Postavite novi sigurnosni prsten na kraj vratila
kako biste prievrstili krs!.
7. Podmazite mascu krst, kuCiste i stitnik. Navu-
cite spoljno kuCiste homokinetickog zgloba na
krst i postavite stitnik preko zgloba. Postavite i
zategnite obujrnice.
Sada mozete ugraditi pogonsko vratilo prema
uputstvu iz odeljka "Zamcna pogonskih vratila
kod vozila sa prednjim pogonom", ali obrnutim
redosledoffi. Navrtku na glavCini osovine zateg-
nite prema uputstvu proizYoclaea i posto ste spu-
stili automobil sa dizalice. Isto vazi za zavrtnje na
tockovima.
Diferencijal: pogon
na zadnje
tockove
ad bi se automobilom vozilo sarno pravo, bez
K skretanja, onda diferencijal ne bi bio potre-
ban. Kada automobil skrece, spoljni tockovi pre-
laze duzi put nego unutrasnji tockovi. Da je
pogonsko kardansko vratilo, kod konvencional-
nog pagona na zadnje tockove, kruto uzupceno sa
vratilom iz jednog deja, na koje su vezana oba
tocka, jedan tocak bi morao da proklizava pri
prolasku vozila kroz zavoj. Da bi se ovaj problem
preyazisao ugracluje se diferencijal, sklop zupea-
nika izmedu dya pogonska vratila zadnjeg pogon-
skog mosta. Diferencijal omogucuje da se zadnji
tockovi pri prolasku kroz zavoj krecu razliCitim
brzinama.
Dva mala zupcanika, koji se zovu bocni, iii
zupcanici diferencijala, povezana su sa unutra,-
njim krajevima pogonskih vratila. Ova dva zupea-
nika su okrenuti jedan prema drugom i uzubljeni
su sa dva mala konusna zupcanika, tzv. satelita iIi
 L__------------------------------------------~S~IS~T~E~M~ZA~P~R~E~N~O~S~S~N~A~GEE
,I

)trkaca«, i sa kojima formiraju cetvorougao.

Ala! i ma!erijai TrkaCi se nalaze na osovini koja je postavlje;a u
kavez diferencijala,
• Blokovi za toekove U kavezus"nalaze trkaci i zupcanici diferencijala
I • Dizalica i sigurnosni oslonci 1 ono 1h OrZ1 stalno uzupcene, Veliki zupcanik u
?bliku prstena, koji se zove jos i »tanjirasti" zup-
I • Nasadni kljuc iii podeSljivi kljuc
camk, Je postavlJen na spoljnu stranu OVO" kaveza
I, koji je oslonjen na kuCiste diferencijala °pomocu

,I
,
~

Delovi tipicnog difcrencijala. (1) kardanski zglob, (2) vratilo

konusnog zupcanika. (3) konusni zupcanik. (4) kavez
diferenc~jala, (5). tunjirasti zuptanik. (6) zupcanik diferencijal<l,
(7) osovma satehta "trkaca'<, (8) satelili »('bel« i (9) izlazno
'.'rmilo.

375
~S~IS~T~E~M~ZA~P~R~E~N~O~S~S~N~A~G~E~________________________________________
'~~

dva leiaja. Ovi ldajevi omogucuju da kavez dife-
rencijala slobodno rotira u svom kuCistu. Tanjira-
sti zupcanik i kavez se pokrecu pomocu konusnog
zupcanika koji je preko kardanskog zgloba pove-
zan sa kardanskim vratilom.
Kada se automobil krece prava, tanjirasti zup-
canik dobija pogon od konusnog zupcanika i
pokrece kavez diferencijala. Obrtanje kaveza
diferencijala prenosi se i na osovinu trkaca. avo
kretanje osoyine trkaca prenosi obrtanje na zup-
canike diferencijala, i dalje pogonska vratila i
tockove. Tockoyi se pritom okrecu istom brzinom
i u istom smem kao ikavez diferencijala. Kada se
auto mobil krece kroz zavoj onda se spoljni tocak
okrece vecom brzinom od unutrasnjeg. Zupcanici
diferencijala se okrecu razlicitim brzinama.
TrkaCi u ovakvoj situaciji ne deluju kao cvrsta
veza izmedu dva pogonska vratila (poluosovine).
ani poCinju da »trce« oko zupcanika diferencijala
koji se okrece manjom brzinom i pritom rotiraju i
oko svoje osovine. Ovim dejstyom zupcanika
omoguceno je da se zadnji(pogonski) tockovi
okrecu razliCitim brzinama, kao i potreban prenes
snage na pogonske tockove pri kretanju automo-
bila kroz zavoj.
Konvencionalni diferencijal ima jednu ozbiljnu
manu. On deli ukupan obrtni momenat, koji
dobija od kardanskog vratila, na dYa zadnja
pogonska tocka. avo znaci da ako jedan pogonski
tocak naide na blato iii led, drugi nece moei da
prenese momenat. Kao rezultat toga automobil u
takvoj situaciji sloji u mestu, sa jednim tockom
koji proklizava dok drugi stoji u mestu, i pored
toga sto mozda stoji na suvoj podlozi. J
I

I
I,

Posta ste skinuli tep za dolivanje ulja u difercncijaL slavitc prst

da provcrite du Ii jc niva ulja najviSe 10 mm ispod nivoa Olvora
za dolivanje. Ako je u tom opscgu anda dolivanjc nije potrt:bno.

376

i
I
g

Ovaj problem se moze donekle prevaziCi
pomoeu posebnih uredaja koji se ugraduju u
osnovnu. Ovakvi uredaji se nazivaju zatvaraCi
diferencijala. Ovi uredaji imaju specijalna kvacila
koja se nalaze izmedu zupcanika i kaveza diferen-
cijala i zatvaraju (koce) sklap kada jedan tocak
pocne da proklizava. Neka od .ovih kvaCila se
ukljucuju pomoeu opruge; kod drugih posebni
bregovi povecavaju pritisak kvaCila sa poveea-
njem momenta zadnjeg mosta. Na bilo koji naCin,
ovi uredaji predstavljaju preimuestvo pri voznji
po ledu i mekanim i klizavim terenima.
Bez obzira no to koji tip diferencijala je u
pitanju, mazete biti sigurni u jedno: ova je naj-
trajniji sklop na automobilu i najmanje je podlo-
zan kvarovima. Osim povremene provere nivo,,!
ulja. diferencijal ne zahteva nikakvo drugo odrza-
vanje. Proveru ulja diferencijala izvrsite na sle-
dec; naCin.
1. Parkirajte vozilo na' ravno tlo.
2. Blokirajte prednje tockove automobila.
3. Podignite dizalicom automobil toliko da ispod
zadnjeg mosta maiete da postavite dva oslonca.
4. Pronadite cep za dolivanje ulja u diferencijal.
On se obicno nalazi na prednjoj strani diferenci-
jala na oko 70 mm ad najnize tacke kuCista zad-
njeg mosta.
5. Pomocll odgovarajuceg alata skinite cep za
dolivanje ulja. Ako ulje poene da curi odmah
vratite cep na mesto. U tom slucaju nivo ulja je
dobar. NAPOMENA: Da skinete cep za doliva-
nje ulja potreban yam je jedan od sledeea tri
alata: nasadni kljue od 10 mm iii 13 mm iii pode-
sljivi kljuc.
6. Ako pri otvaranju cepa nema znakoyu curenja
ulja, skinite cep, i uvucite kaziprst u otvOT .za
dolivanje.
7. Ako je nivo ulja do 10 mm ispod olvora za
dolivanje onda dolivanje nije potrebno. Medutim
ako je nivo ulja niii od toga dadajte vrstu ulja
koje je navedeno u uputstvu.
8. Zavrnite i zategnite cep za dolivanje.
9. Uklonite oslonce i spustite automobil sa diza-
lice prema taekama 1 do 3, ali obrnutim redo-
sledom.
SISTEM ZA PRE NOS SNAGE
Zadnji
pogonski
most
Alat i materijal
• Blokovi za tockove
III Odvijac
iii Nasadni kijuc
• -Qizalica i sigurnosni podmetaci
• Cekic i izvlakac
• Racva, nasadni kljuc i nastavak
• Spoljna zaptivka
• Mast za podmazivanje
latka voznja pri kojoj se automobil kreoe
Grazlicitim putevima i pri razlicitim uslovima u
velikoj meri zavisi od pouzdanosti i dugoyecnosti
lezajeva i pogonskog mosta. U nekim sillcaje-
virna, zbog trosenja i opterecenja koja prev3zilaze
konstruktivne mogucnosti, pogonski most i leia-
jevi prouzrokovaee probleme. U ovom odeljkll
razmotricemo neke od nnein a na koje se v[5i
dijagnoza i popravka lezajeva i pogonskog mosta.
Postoje dva osnovna tip a mosta: nepokretan
most, koji ostaje nepomiean dok se lockoyi
okreeu, i pogonski most kod koga se oba pogon-
ska vratila okreeu zajedno sa tockovima. Kod
veCihe automobila prednji tockovi su postavljeni
na nepokretan most, dok Sll zadnji tackovi
postavljeni na pogonski most. Medutim kod auto-
mobil a sa pogonom na prednje lockoye to je
obmuto. Postoje tri tipa krutog pogonskog
mosta: poluslobodan, tricetvrt slobodan i pot-
puno slobodan. Svaki od nj ih se razlikuje po
naCinu na koji je spoljni dec pogonskog vratila
ucvrseen u kuCistu mosta. Sva pogonska vratila su
sa unutrasnje strane aksijalnim zlebovima spojena
sa zupcanicima diferencijala.
Posluslobodan most se obicno koristi kod aulo-
mobila sa pogonom na zadnje tockove. Spoljni
dec pogonskog vratila, do tocka, oslonjen je
pomoeu jednog lezaja koji se nalazi u kuCistu
mosta, u blizini spoljnog dela vrarila. Kod ovak-
vog tip a mosta pogonsko vrat jlo ne sarno da pre-
nasi obrtni momenat, vee trpi i sile uvijanja koje
nastaju usled kretanja vozila u.napred, kao i boeni
377
SISTEM ZA PRENOS SNAGE

pritisak koji nastaje pri skretanju. Pritom pogon- Skidanje zadnjeg pogonsko'g vratila
sko vratilo mora da nosi jedan dec lezine vozila.
Kao rezultat toga pogonsko vratilo kod krutog Ako ste uoCili izvor buke, iii ste iz drugih razloga
pogonskog mosta nosi velika optereeenja. odrediIi da je potrebnoskinuti pogonsko vratilo iz
VeCina kvarova zadnjeg pogonskog mosta zadnjeg mosta, uradite to na sledeCi naCin.
manifestuju se neobicnom bukom, koja abieTIo
nastaje u zupcanicima diferencijala iii u leiaje- 1. l'arkirajte automobil na ravno tlo.
virna na krajevima kuCista mosta.
Buka koja nastaje u zupeanicima je obieno 2. Blokirajte prednje toekove sa podmetaCima,
visoko-frekventno zujanje koje se poveeava i sma- kako biste spreCiIi da se automobil pokrene dok
njuje sa promenom brzine kretanja automobila. radite.
Buka se jace cuje pri nekim brzinama, a manje pri
drugim: Pri nekim brzinama moze potpuno da
nestane. Ponekad je vrlo tesko odrediti koji zup-
canik stvara buku.
Buka koja dolazi od neispravnih lezajeva je
sasvim drugaCija. lavlja se kao tandrkanje iii zavi-
janje niiih frekvencija koje je priIicno ujedna-
ceno, i ima tendenciju da postaje glasnije kada
auto mobil ubrzava pri velikom optereeenju u
odnosu na nivo buke kada se automobil kreee
ravnomernom brzinom. Najeesce je problem u
leiaju na izlazu vratila iz kuCista pogonskog
mosta. Buka koju stvaraju lezajevi se moze otkriti
pri voznji u hug na nekom sigurnom mestu kao
sto je slobodan prost or za parkiranje, kao i naglim
skretanjem u jednu, a zatim u drugu stranu. Ovim
manevrima se stvara dodatni boeni pritisak na
leZajeve tocka, a time se i buka pojaeava. los je
bolje ako, dok vi vozite neko sedne na zadnje
sediste i pokusa da odredi sa koje strane dolazi
buka. Postoji moguenost da je neispravan lezaj
koji se nalazi kod diferencijala, iIi lezaj ulaznog
vratila diferencijala (konusnog zupeanika). Me- r
elutim lezajevi u diferencijalu mnogo reele stra-
daju nego lezajevi tocka.
o
Postoje i drugi kvarovi pogonskog mosta koje
je lako odrediti. ledan je ako je polomljeno
pogonsko vratilo: automobil se nece kretati. Slab
zaptivac je drugi: uvek ce se stvoriti fleka ispod
parkiranog automobila. Zaptivke se nalaze na ®
leiajevima tocka, sa spoljne strane mosta. Zap-
tivni prstenovi kiaja tocka su tokom Yoznje izlo-
zeni mnogim udarima, pa kvar na pogonskom
mostu vremenom postaje sve tezi i zbog toga ga je
lakse uociti.
Uz malo speeijalnog alata neke popravke zad-
njeg mosta mozete sasvim bezbedno izvesti. Naj-
jednostavniji posao je izvlacenje pogonskog vratia
(poluosovine) i lezaja toeka. Zamena polomlje-
nog pogonskog vratila ipak zahteva nesto strplje-
nja i znanja. AIi kod veCine auto mobil a mozete
izvuci vratilo, leiaj i zaptivni prsten pomocu
,
L-____________________________----~
eekica i obicnog alata.
378
 SISTEM ZA PRENOS SNAGE

I
3. Pomocu odvijaca iii poluge dizalice skinite
ukrasnu kapu tocka. Pomocu kljuca malo odvr-
nite navrtke tocka sa one strane automobila na
kojoj cete vrsiti radove.
4. Podignite zadnji deo automobila i postavite
sigurnosne oslonce ispod kuCista zadnjeg mosta.
5. Skinite navrtke toekova i tockove.
6. Skinite dobo;; kocnice. Ako pritom osetite
otpor, okreCite dobos i pritom ga vucite napolje.
7. Skinite pomocu racve, nastavka i nasadnog
kljuca eetiri iii pet navrtki sa nosaca lezaja. U
prirubnici vratila nalazi se pristupni otvor koji
sluzi u tu svrhu.
8, Odvojite nosac lezaja sa zadnje nosece ploce
kocnice .. Ovim cete spreCiti slucajno ostecenje
sklopa kocnice pri vadenju pogonskog vratila.
9. Postavite izvlakac na prirubnicu vratila i sa
nekoliko kratkih, ostrih udaraca cekic,m odvojite

® @
1
®

Komponente zadnjeg rnosta. (1) navrtke, (2) dobos kocnice, (3)

prirubnica vratila, (4) vratilo, (5) navrtka, (6) spoljni nosae, (7)
zaptivka, (8) ldaj, (9) nOSlIe leiaja, (0) zaplivni prsten, (11)
sklap dobos kocnice, (12) zaptivka. (13) kuCiste pogonskog mosta
i (14) vijak za pricYrSCivanje.

379

:1

SISTEM ZA PRENOS SNAGE
~~~~~~~~~~~~~------------------------~------------------------~
nosac vratila, vratilo i lezaj lZ kuCista zadnjeg
mosta.
10. Skinite izvlakae sa prirubnice pogonskog vra-
tila.
11. Pazljivo izvadite sklop vratila iz kuCista.
12. Posto ste skinuli pogonsko vratilo i lezaj pro-
verite da Ii su istroseni, korodirali iii napukli.
Lezaj koji je u losem stanju lako eete prepoznati.
Grub rad leiaja se oseea - to znaCi da je spoljni
prsten labav na kuglicama. Ponekad su kuglice
ojedene, a i centralni kavez moze biti labav. Ako
imalo sumnjate u dobro stanje leiaja, obavezno
ga zamenite. To ponekad zahteva specijalan alat,
a u nekim slueajevima i presu da biste skinuli i
zamenili lezaj vratila. Ovaj posao eete verovatno
prepustiti profesionalnom auto mehaniearu.
13. Ako menjate sarno spoljni zaptivni prsten
leiaja onda to mozete lako uraditi i bez skidanja
lezaja sa vratila. Postoje razni tipovi i konstruk-
cije zaptivnih prstenova, ali svi imaju istu funk-
ciju. Obieno se zaptivni prsten moze izvaditi
pomoeu odvijaea iIi kakvog drugog alata sa os trim
vrhom. NajveCi broj zaptivnih prstenova se moze
ugraditi bez specijalnog alata. NAPOMENA:
Ovaj posao obavljajte pazljivo, i vodite racuna da
otvorena ivica. iii prirubnica bude okrenuta
prema prostoru u kome se nalazi sredstvo za
podmazivanje.
14. Oeistite i premaZite aksijalne zlebove veatila
tankim slojem masti za podmazivanje.
Ugradnja zadnleg pogonskog vratila
Pogonsko vratilo se ugrac!uje na sledeCi naein.
1. Ubacite vratilo u kuCiste i lagano ga okreCite
dok ne osetite da su aksijalni zlebovi naisli na
odgovarajuce ispuste u zupcaniku diferencijala.
Nastavite i dalje pailjivo da okreeete vratilo i
istovremeno ga potisnite u diferencij,,1 tako da
aksijalni zlebovi vratila i zupeanika diferencijala
uzube.
2. Kada ste postavili vratilo na svoje mesto,
nastavite da ga potiskujete sve dok lezaj do kraja
ne nasedne u kuciste mosta.
3. Postavite nosae leiaja na zadnju noseou plocu i·
kuCiste mosta.·
380
~
1
a
4. Ugradite navrtke nosaea prema taeki 7 iz uput-
stva za: "Skidanje zadnjeg pogonskog mosta«
koje se nalazi u ovom odeljku, ali obrnutim redo-
sledom.
5: Ugradite dobos koenice.
6. Postavite !Otak i rukom zavrnite navrtke
toeka.
7. Izvadite osionce ispod zadnjeg mosta i spustite
vozilo sa dizalice prema tatkama 2 do 4 iz uput-
stva za: »Skidanje zadnjeg pogonskog mosta«, ali
obrnutim redosledom.
8. Izvezite auto na probnu voznju.
Nosaci motora,
menjaca i
menjacal
diferencijala ei
~I
"
AlaI i materijal
• Poluga
• Kljueevi
• Nosac za zamenu
• Dizalica
otor i menjae, odnosno menjaCidiferencijal se
Moslanjaju i izoluju pomocu nosata naeinjenih
od gume i metala. Nosaci dde motor i menjac iii
menjaCidiferencijal na mestu, a da prilom imaju
odrec!enu elastionost koja prihvata, odnosno ne
prenosi vibracije motora na sasiju.
Automobili sa pogo nom na zadnje tockove i sa
linijskim motorom obieno imaju dva nosaca
motora (po jedan sa svake strane) i jedan na
zadnjem delu menjaea. Kod poprecno postavlje-
nih motora u vozilima sa pogonom na prednje
tockove ima i do cetiri nosaca za motorimenjaCi
diferencijal, kao i dodatni gornji nosae koji sma-
njuje torzione vibracije odnosno zakretanje
motora pri ubrzavanju i usporenju.
-
r
i Kada popusti nosae moze se dogoditi jedna od
nekoliko stvari. Moze se cuti dosta glasan udarac
iii javiti podrhtavanje kada se automatski menjae
i stavi u brzinu iii polazi sa mesta. h.1oze se pojacati
I buka motora u kabini iii vibracije poda. volana iii
palice menjaea. Maze se euti udaranje i eegrtanje
kao kad izduvna cev dode u kontakt sa sasijom iii
drugim delovima karoserije. Na to se moie nado-
vezati kvar izduvnog sistema posto poveeano iste-
zanje i zakretanje matora izaziva otescenje cevi
"
spojeva i zaptivki izduvnog sistema, Svaki od ovih
simptoma moze ukazivati na pokidan ili propao
nosac.
Kod vozila sa pogonom na zadnje toekove prvo
propada nosae sa leve strane, kod motora Cija se
radilica okreee u smem kazaljke sata, a desni kod
motora Cija se radilica okreee u suprotnom smem.
Ovo nastaje zbog toga sto obrtni momenat
metora vIsi pritisak na jedan nosac) a isteze drugi
nosae. Onaj no sac koji se stalno isteie najbrie
propada i dopusta da se motor zakrene svaki put
kada se menjae ubaci u brzinu i kada se ubrzava
sa mesta. .
Kod vozila sa pogonom na prednje toekove
gornji nosai: je onaj koji najbrze propada. Ovaj
nosac se naizmenicno sabija i isteze svaki put
kada se pave cava odnosno srnanjuje broj obrtaja
motora. To na kraju dovodi do propadanja gume-
nog dela nosaea. Ovaj proces ubrzava visoka tem-
peratura motornog prostora i kontaminacija
uljem. U radnjama za rezervne delove mogu se
naCi nosaci nalik na male amortizere i oni su
mnogo bolji od original nih delova. Zovu se am Of-
I
SISTEM ZA PRENOS SNAGE
tizeri obrtnog momenta i proizvode se i za mat ore
koji u originalnoj varijanti nisu opremijeni gor-
njim nosacem. Dodavanjem ovakvog nosaca
mogu se bit no smanjiti vibracije matara i produ-
ziti radni vek izduvnog sistema_ Prednja cev
izduvnog sistema kod vozila sa pogonom na pred-
nje toekove ima vrlo kratak vek zbog toga sto se
motor pomera napred nazad pri radu u normal-
nim uslovima. Ovo kretanje izaziva zamor metal a
i konaeno pucanje.
Zamena nosaca
1. Povucite menu koenicu i blokirajte zadnje toc-
kove.
Napomena: Ova operacija nije potrebna kada
se menja gornji Dosae kod vozila sa pogonom na.
prednje toekove.
2. Podignite prednji kraj vozila i oslonite ga na
sigurnosne oslonce.
3. Postavite dizalicu ispod motora. menjaca iii
menjacaJdiferencijala kako biste nosac motora
koji menjate oslobodili optereeenja.
4. Pazljivo podignite dizalicu taman toliko da
no sac oslobodite pritiska, skinite zavrtanj nosata i
uklonite nosae.
5. Postavite novi nosac, zategni te zavnanj nosaca
i spustite dizalicu.
381
 ---'-~

-----------------------------------------------------------i

UPRAVLJANJE I v .
\1

VESANJE
r ehnicki razvoj donee je i mnoga poboljsanja u
konstrukciji automobila. Kada je prvi automo-
bil izasao na drum, jedva se mogla uoCiti neka
razlika u tehnici gradnje izmedu automobiia i
kocije sa konjskom zapregom, 0 cemu nam sve-
doce fotografije tih prvih modela. Kako je brzina
automobila bila sve veea, konstrukcija automo-
bila je postajala sve komplikovanija. Izmedu osta-
lih detalja, painju strucnjaka zaokupljao je i pro-
blem upravljanja i veiianja.
Medu prve struenjake koji su se ozbiljnije poza-
bavili ovim pitanjem spada Rudolf Akerman
(Rudolph Ackerman). On je utvrdio da je neop-
hodno obezbediti ostriji ugao naginjanja unutras-
njeg toeka u krivini da bi oba tocka pratila pra-
vilno svoje polupreenike zaokretanja.
Vee i obiena logika nam kate da unutrasnji
toeak, pri zaokretu, mora da ide po krugu manjeg
poluprecnika od spoljnjeg. Ovo pravilo je sarno
poeetak u znaeajnom procesu usavrsavanja meha-
nizama za upravljanje i vesanje. Moie se nekom
ueiniti eudno zasto se upravljanje vozilom kao
veoma vain a kategorija povezuje sa vesanjem,
koje obieno smatramo pitanjem komfora. Kom-
for putnika je bitan ali manje vazan razlog za
usavrsavanje sistema vesanja. Osnovni zahvat
dobrog vesanja automobila je da omoguCi sigurno
"ldanje« vozila na drumu i dobro upravljanje.
Mozda bi se moglo oeekivati, da ce posle 80
godina razvoja automobila, makar problem vesa-
nja dovesti do jednog jedinog resenja za sve auto-
mobile na svetu, jerje to nevidljivi deo, a vaina je

(1) Gomje osci1ujuce fame, (2) Donje oscilujuce fame. (3) zavoina
opruga, (4) amortizer, (5) kuglasti zglobovi, i (6) osovinica rukavc;! tocka.

Prednji tockovi se ve~aju nezavisno, ali na razne naCine.

382
I,
 - SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

••£

® o , !
I

(1) Sklap makfersonovog Sluba, (2) zavojna opruga, (3) donje oscill.ljuce
rame, (4) letiSte oscilujuceg ramena, (5) Sklep zuptastc !etye, (6) boena
spena, i (7) kraj boene sponl'!.

Kod makfersonovog vesanja, stubovi zamenjuju i gemjc oscilujuce rame i

kuglasti zglob, konvencionainog sistema Zll vesanje.

Tipicno zadnje vesanje pomocu lisnatih opruga. (\) Usnale opruge, (2)
Uzengija lisnnte opruge, (3) Stega zavnnjima oblika "U«, (4) amonizer,
(5) zadnja osov!na, i (6) diferencijaL

383
I
I
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

Tipitno nez3visno vcsanje zadnjih tockov" kod vozi!a sa

prcdnjim pogonom. U ovom primeru na ford cskonu. (1)
Oscilujuce rame sa svOjlID Ictistem, (2) spana zadnjcg locka,
(3) amoniZCL (Ill osovinica locka i (5) zavojna opruga.

~
I
t
Zadnjc vdanje sa krutom osovinom, lakode na vozilu sa
prednjom vucom, (1) osovina. (2) osciiujucc rame. (3)
zavojna opruga, (4) Granienik opruge, (5) roluga za
rcgulisanje traga lQckova (6) nosac Sk!Op3 Z<l regulisanje traga
lockova, (7) amortizcr, (8) Gamja veza amortizcra sa
karo~erijom (9) osovinica tatka i (10) nosac osovinic:e locka.

_J
384

jedino funkcionalnost. Ali, to se nije desilo, i
konstruktori jos uvek nemaju isti stav u pogledu
najpoljeg nacina za pitanja upravljanja i vesanja,
Postoji zajednicka crta u svim sistemima vesa-
nja, u tome da su prednji tockovi nezavisno ove-
sani, Ali tu i prestaje, jer se vee i u oprugama
javljaju razlike, Opruge, danasnjih automobila
najcesee se izvode kao zavojne, koje nekad
pogresno nazivamo i spiralnim, zatim torzione ili
Makfersonov stub (MacPherson), Kod zadnjeg
vesanja, razlike u konstrukciji su jos veee, Ima
najmanje cetiri sistema vesanja, koji pored nave-
denih tipova opruga jos uvek cesto koriste i Iis-
nate gibnjeve.
Ove razlike u vesanjima, imaju uticaja na sta-
bilnost voznje, sigurnost upravljanja i komfof, Da
bi se zadovoljili svi neophodni zahtevi, oceku-
jemo da vesanje i upravljnje omogueuju lako
rukovanje vozilom, da dobro drzi pravac, da na
zaokretima ne proklizava, da amortizuje sve
udare od neravnina kolovoza, da iskoristi svu
snagu motora, i da lako podnosi udarna optereee-
nja izazvana naglim kocenjem. Sve ova mora biti
ostvareno taka da jc upravljanje lezerno, voznja
tiha i udobna.
Pogon na prednje tockove
Suprotno konvencionalnoj konstrukciji vozila sa
zadnjim pogonom, veCina automobila sa prednjim
pogonom, ima zadnju osovinu izvedenu kao pro-
stu gredu iii krutu osovinu. Prednji most je izve-
den kao kombinacija pogonske i nosece funkcije,
koja se odlikuje po tome sto sadrii homokineticke
zglobove, koji su jednovremeno ideo upravljac-
kog sistema i sistema vesanja. Ovi zglobovi obez-
becluju konstantnu brzinu obrtanja tockova,
posmatrano sa strogo strutnog stanovista. Za
obicnog Citaoca i vozaca imaju zoacaja sto utiCll
na sigurnost voznje i trosenje pneumatika
(guma). Homokineticki zglobovi prenose snagu
motora na prednje pogonske tockove, a deli-
micno preuzimaju ulogu klasicne osovine, vesanja
i upravljanja.
. Kada dodete u situaciju da vam se cini iii sarno
posumnjate da vas mehanizam za upravljanje vise
nije u najboljem stanju, i to u bukvalnom smislu,
vreme je da sistematski ispitate moguce uzroke.
Postoje odrecleni znaci po kojima se u najveeem
broju slucajeva moze postaviti dijagnoza i identifi-
kovati koji su elementi istroseni.
U ovom pogJavlju razmotricemo naCine i
postupke za postavljanje dijagnoze i naCin otkla-
njanja nedostataka.
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE
Kuglasti
zglobovi
Alat i materijal
• Klinovi za tockove
• Dizalica
• Ukrucenja (celicna sipko 6x 50 x 130 mill)
sovinica rukavca prednjeg tocka prievrscna je
O za oscllu]uca ramena, gom]e I donIe. preko
kuglastih zglobova.
Kod Makfersonovog tipa vesanja sa elasticnim,
stubovima ovi zamenjuju gornje oscilujucc fame i
kuglasti zglob.
Donji zglob je identican kao kod vesanja sa dva
ramena, i zavojnom oprugom osJonjenom na gor-
nje rame. Donji zglob ne nosi opterecenjc.
Kuglasti zglob,ima slicnu funkciju kao knleno
kod coveka, a cesto se uprosceno naziva kugla,
iako sadrii nekoliko elemenata od kojih jc kugla-
sti oblik karakteristika sarno jednog, istin;t glav-
nog. Donji deo, zgloba iIi vrat je konusno izveden
j uglavljuje se U odgovarajuCi konusni otvor na
vratu osovinice rukavca. Osiguranje ad ispadanja
izvedeno je krunastom iIi samokocecom na-
vrtkom.
Postoje U osnov1 dva tipa kuglastih zglohova:
optereceni iIi noseCi i ne6ptereceni. Prvi nOS1
optereeenja od teZine vozila i udara pri voznji, a
drugi samo obezbecluje kinematiku tj. konstrukci-
ana resenje. Naziva se jos i prateei iii pornocni
zgJob. Koji zglob je noseCi, lako mozete sa mati
po polozaju zavojne opruge. Ako je or ruga
postavljena izmeclu osciluj;]Cih ramena, donji
zglob- je optereeeni. Ako je opruga pOSlavljcna
izmeclu gornjeg osciJujueeg ramen a i karoscrije,
gornji zglob je noseCi. Obicno je nosee; zglob vise
izlozen habanju (istrosenju) nego neoptcrccem,
sto je i logicno.
Neoptereeeni zglob, kao pomoeni ('csto ima
konstrukciono resenje izvedeno sa oprugom u
sklopu zgloba, koja obezbecluje izvesnu clastic-
nost zgloba i otklanja zazore nastale istroscnjem.
NoseCi zglob, budue; opterecen sa vise od
cetvrtine . ukupne tezine vQzila, konstruisan je
tako da nema nikakvog zazora. Pomoeni zglob
obicno ima zazor koji se moze i uoCiti.
385
 '4>:t(

SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE !

-I
1,
~
® I

!
I

'J
1
•

Delovi tipicnog gornjcg zgloba u sklopu. (1) Casica, (2) kugla. (3)
mazalica, (4) Gamjc oscilujute rame (ili kraj spone) (5) Spoljnja
zaptivka, (6) drill':: spoljnje zaptivkc. (7) konusno stablo. (8) krunasta
nllvrtka, (9) rascepka, i (10) vrat osovinice rukavca (aeka

Zamena kuglastih zgloboya nije preporui':ljiva l. Osigurajte zadnje lockoye od pomeranp.

mehanicaru amateru, ali on svakako maze sam da
utvrdi da Ii je zamena potrebna iIi ne. Ako se auto
zanosi pri kocenju iIi se cuje zveket u predeIu
prednjeg mosta. kuglasti zglobovi su zreIi za
zamenu iIi kontrolu kod strucnjaka.
drvenim klinovima.
2. Postavite dizalicu ispod donjeg oscilujuceg
ramena i podignite tocak za oko 5 em iznad tla.

Provera nosecih kuglastih zglobova postavljenih 3. Uhvatite tocak rukama za naJnIzu i najvisu
na donje rame tacku i dnnajte ga snaino unutra i napolje. Ako
se uoCi bilo kakvo pomeranje zgloba, potrebno je 1
Evo kako se to vrsi: obratiti se strucnjaku iIi ovlascenom servisu. Naj-
i

J
386
=
~

I
... -~

.
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE
1

i
)

o
o

Kod vd:mju su oprugom (1) izmedu gornjeg j donjeg oscilujuteg

rumena (2). donji kuglasti zglob (3) je nosed i konslruisan je dOl
nema nik<lkvog lazoru. Provcra ispravnosti zglobu, vrsi 5C
postuvljanjem dizalicc (4) ispod donjcg osdlujuceg ramena i
drmanjem tocka kojim sc moze utvrditi bocni zazar ako ga im3.
ISli postupak vali i zu ves.anjc sa makfersonovim stubovima,

bolje je da yam pri ovoj operaciji neko pomaze
bilo posmatranjem iii drmanjem tocka. .
Kako ne mozete svakog pomagaea zamoliti da
drma toeak, morate mu objasniti da posmatranje
treba da vrs; dvojako, pokusavajuCi da otkrije ima
Ii popreenog iii uzduznog pomeranja u zglobu. Ali
za rezultat dijagnoze nije bitno koja je vrsta
zazora nastala, sarno se ovakvim naCinom gleda-
nja lakse uoei postojanje zazora.
5. Proverite kugle na suprotnom toeku, ponavlja-
njem tacaka 2 i 3.
6. Spustite kola i uklonite dizalicu.
7. Uklonite osiguranje zadnjih toekova.
Provera nosecih zglobova postavljenih na gornja
ramena

4. Spustite kola i uklonite dizalicu. Postupak je sledeCi:

387
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

1. Uhvatite prednji branik i podignite ga uvis
koliko mozete. Obicno je to 3 do 4 em. Ovim je
opterecenje od tdine vozila preneto vise na zad-
nji most, a vozilo ce ostati u ovom polozaju sve
dok se ne pojavi sila suprotnog smera, tj. nadole.
2. Postavite ukrucenje (koniad celicne sipke deb-
ljine 6, sirine 50 i duzine 130 mm) izmedu gornjeg
oseilujuceg ramena i karoserije vozila, sa obe
strane vozila.
Upozorenje: Rad oko opruga moze bili opa-
san," zato posvetite posebnu paznju ispravnom
postavljanju ukrucenja.
4. Podignite dizalieom prednji kraj vozila za 5 em
iznad tla. Dizalieu postaviti pod karoseriju, a ne
pod oseulujuce rame.
5. Zaljuljajte tocak snaino, ali hvatanjem sarno
za gornju najvisu tacku, kako ne bi ste izazvali
ispadanje okrucenja.
6. Proverite bocni zazor u kuglastim zglobovima,
postupajuCi po taeki 3, objasnjenja 0 postupku sa
donjim noseCim zglobovima. Aka zapazite zazor,
obratite se strucnjaku za konacan sud.

3. Osigurajte zadnje toekove od pomeranja. 7. Spustite kola na tlo i uklonite dizalieu.

==~~fI-®
\ ,

'{I

i~
i

Aka je zllvojna opruga (1) postavljena izmedu gornjeg oscilujuceg ramena

(2) i sasije iii karoserije (3), gornji zglob je noseCi. Ispitivanje ispravnosti
zgloba vtSi se postavljanjem dizalice pod sasijll iii karoseriju, a ne pod
osciJujuce rame. .

388
tiFF
t
8. Uklonite blokadu zadnjih tockova.
9. Izyadite ukrucenja, ponavljanjem tacke 1.
Stabilizaciona
poluga
eCina automobila sa jednakim vesanjem pred-
V njih lockoya, opremljena je i stabilizacionom
polugom. To je eeliena sipka postavljena ispred iIi
iza donjeg oscilujuceg ramena. Stabilizacione
sipke se ugraduju i na zadnje mostove, takode.
Precnik poluge je oko 20 mm.
Kad se pryi put susretnete sa stabilizacionom
polugom, moze se desiti da pomislite kako je to
dopuna sistema ogibljenja. Medutim, stabilizaci-
ona poluga ne prima ni dec opterecenja vozila na
sebe. To je, ustvari sipka koja svojim okretanjem
izravnava ili smanjuje nagib vozi1a u krivinama.
:~ Kada se yozilo u krivini nagne prema spoljasnjoj
strani krivine l ta strana vozila postaje niza a
suprotna visa.
Stabilizaciona sipka spoljnjeg tocka, na oprugu
unulrasnjeg tocka, izazivajuCi i njeno sabijanje, a
time i yracanje poprecne ose vozila u polozaj
blizak onome koji ima u yoznji po pravoj deonici
puta.
Kraj stabilizacione po luge vezan je za donje
oscilujuce rame navojnim spojem iIi pomocu vez-
nog Clana razliCito izvedenog na pojedinim tipo-
virna vozila. Klasieno resenje je u obliku kratke
sipke koja prolazi jednim krajem kroz otvor u
zavrSetku stabilizacione poluge a drugim kroz
otvor u donjem oscilujucem ramenu. U sklop ove
veze ulaze i odgovarajuce podloske i gumene
caure itd.
Stabilizaciona poluga se pricvrscuje za ram iIi
karoseriju automobila promocu noseCih konzola
iii oslonih caura.
Zamena stabilizacione poluge j pripadajuCih
elemenata
Retkost je da se stabilizaciona poluga slomi. Ako
se to desi, vozac ce zapaziti da se 'vozilo u krivini
"'
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE
Ala! i ma!erijal
• Platforma
• PodmetaCi za tockove
• Okasli kljucevi
• Nasadni kljucevi sa skakayicom (gedore)
• Testera za metal.
• Penetraciona tecnost (moze koCiona)
• Stabilizaciona poluga, sa pripadajucim
delovima
• Bela mast
nagmJe vise nego pre. Nekada se mesto lorna
moze i videti.
Uobicajeni kvar stabilizaciooe poluge uzroko-
van je ispadanjem neke od gumenih caura, gume-
nih podmetaca iii pucanjem veze sa oscilujuCim
ramenom. Ako se desi da yam pukne stabilizaci-
ona poluga, izvrsite zamenu poluge i svih pripada-
jucih elemenata. Veza stabilizacione poluge sa
oscilujuCim ramenima. obicno je blokirana (zape-
kla) usled korozije. Koriscenjem penetrirajuce
tecnosti, mozete sebi olaksati posao.
Evo kako se zamenjuje stabilizaciona poluga:
1. Postavite vozilo oa platformu (prednji kraj).
2. Zategnite rucnu kocnicu.
3. Osigurajte zadnje tockove podmetaCima.
4. Skinite sve vezne elemente koji vezuju krajeve
stabilizacione poluge i donjeg oscilujuceg ramena
i odbacite ih. Za ovo ce vam biti upotrebni
nasadni kljucevi (gedore) sa i bez skakavice.
Napomena: Neki od veznih elemenata mogu
biti tako jako korodirani da se ne mogu skinuti ni
posle upotrebe penetrirajuce teenosti. Ako se to
desi, jednostavno ih isecite rucnom testerom za
metal, ionako sve to posle bacate.
5. Olabavite, ali ne skidajte zavrtnje kojima su
oslonci stabilizatorske poluge prievrseni za karo-
seriju.
6. Zaokrenite krajeye stabilizacione poluge tako
da budu okrenuti nanize, da bi ste ih lakse izva-
dili.
389
 Lie
. I

SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE J

\
CD

VeCina aUlomobila ima ugradenu stabiiizllcionu ro1ugu (1). ad dcbljeg

ceiika, IX1S!avljeno u poprccnom polozaju, isprcd iii ira osciiujucih
ramcna (2). Prikazani su i flo,aei (3) stabilizacione poluge kao i veZlli
e1ementi (4).

7. Skinite potpuno zavtnje sa jednog od oslonaca Napomena: Stavite malo bele masti na gumene
stabilizacione poluge i spustite ovaj kraj stabiliza- elemente pre montaze na polugu.
eione poluge na tlo.
11. Postupite po tackama 9 do 5 (obrnutim
8. DdeCi cvrsto stabilizacionu polugu jednom redom od demontaze)
rukom. pazljiyo demontirajte zayrtnje i sa drugog
oslonca.
12. Vezne elemente postayte u saglasnosti sa
9. Spustite slabilizacionu polugu uputstyom za njih.
izvucite Je
is pod yozila.

10. Montirajte nove nosace stabilizacione po luge

13. Oslobodite zadnje lockoye od podmetaca. I
na istu, kao i odgovarajuce enure, i podmetace od 14. Ukljueite motor. oslobodite ruenu koenicu i
gume i metala, spustite yozilo sa plat forme.
390
 SICTCM

zadnje osovine iIi oscilujucem ramenu, zavisno od

Granicnici konstrukcije.

4. Montirajte novi granicnik obrnutim post up-

oscilovanja korn prema tacki 3.

tockova 5, Spustite kola obrnutim postupkom iz tacaka 1 i

2.

Alat i materijal:
Zamena prednjih granicnika
• Podmetaci za tockove
e Dizalica i sigurnosna postolja Postupite na sledeCi nacin:
• Okasti kljucevi
• Granicnici (novi) 1. Postavite podmetace pod zadnje tockove,

, 2. Podignite prednji kraj vozila i osigurajte ga od

pada, fiksnim iii podesavajuCim postoljima.
ranicnici oscilovanja tocka iIi kratko granic-
G su gumeni komadi zalepijeni na celicne
nici~
ploce, pomocu kojih se pricvrscuju na ,asiju iii
3. Demontirajte navrtku centralnog vijka granic~
nika iii odgovarajuce vijke, koristeCi potreban
Ii oscilujuca ramena. Oni ogranicavaju kretanje okasti kljuc.
tocka nagore, sprecavajuCi njihov udar u metalni
I, dec vozila.
Prednji tockovi obicno su opremljeni granicni-
4. Montirajte
prema tacki 3.
nOVl granicnik obrnutim redam.

cima montiranim oa karoseriju vozila. Na vozi-

lima koja imaju gibnjeve na zadnjem mostu, gra- 5. Spustite vozilo. obrnutim postupkom tacaka 1
I I:I";' Dicnici Sli postavljeni izmedu zadnje osovine i
sasije iIi karoserije voziIa, a vezani su za jedno iIi
i 2.
"
drugo, zavisno od tipa automobila,
,if· Ako je granicnik oscilovanja tocka na vasem
,i '
vozilu otpao iii ste zapazili da se gumeni dec
odvojio od metalnog, morate ugraditi nov. Prepo-
:' ruCljivo je da povremeno proverite stanje granic-
II nika jednostavnim povlacenjem za gumeni deo,
Ako se pojavi procep, potrebna je zamena,
Opruge
1
VeCina granicnika oscilacija, montira se preko
jednog centralnog zavrtnja zavarenog na celicnu i torzione
II ploeu, Neki granicnid imaju liske i pricvrscuju se
sa dva vijaka, Postupak zamene je razlicit za sipke
prednje i zadnje granicnike. .
i I
I Zamena zadnjih granicnika O pruge sluze za ublazavanje udarnih opterece-
nja usled nail ask a tockova na neravnine na
,I Zamena se vrsi na sledeCi naCin:
kolovozu i povecanju konfora putnika. Ima niz
konstrukcionih resenja njihovog postavljanja na
I vozilima, odnosno -izmedu osovine i sasije iIi karo-
I 1. Osigurajte prednje tockove sa podmetacima, serije.
j J Takode, ima i nekoliko tipova opruga koje se
! 2, Podignite zadnji deo vozila i postavite postolja koriste na automobilima, VeCina ih je naCinjena
, pod sasiju, . od specijalnih celika, a neke su i od staklenih
II 3. Okastim kljucem, skinite navrtku iii vijak koji
vlakana,
Celik se koristi zato sto je izuzetno trajan mate-
drze metalni dec granicnika na sasiji, kucistu rijal, a i stoga sto celiena opruga dugo zadrzava

il 391

I
'j
------_._._----_ .. -_.. _---
SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE
Torzion~ opruga (1) obezbeduj~ clasticnost »fedcrovanje" vozi]a svojim
uvrtanjem. Po!uga je llcvrkena za sasiju (iU karoseriju)·2 i za donje
oSci!ujuce rame (3).
svoje karakteristike nepromenjene. Ali kao i
svaki metal. i celik ima svoj vek, kod opruga se on
meri brojem oscilacija koje je opruga pretrpela u
radu. Pre iii kasnije opruga gubi svoje pocetne
karakteristike ili pukne .•
Tri najce,ca tip a opruga su: Zavojna .opruga,
koja se koristi na skoro svim tipovima auto mobil a
za prednji most, i na mnogobrojnim modelima i
za. zadnji most, zatim lisnate opruge (gibanj),
pretezno za zadnji most, i treCi tip, torzione
opruge iii sipke, koje masovno koristi americki
Chrysler (Krajzler) za prednje vesanje vozila sa
zadnjim pogonom, kao i neki evropski proizvo-
daci.
392
Torzione opruge
Torzione opruge. koje ugraduju Chrysler na pred-
njim vdanjima, svojih automobila, su obicne
sipke od opruinog celika, jednim krajem pricvrs-
eene za sasiju vozila da se ne bi mogle okretati.
Drugi kraj je pricvrScen za donje oscilujuce rame
prednjeg vesanja. Vertikalno pomeranje tocka, I
izaziva uvrtanje (torziju) ovih sipki u granicama
elasticnosti, tj. opruznog dejstva.
Torziona opruga odrzava potrebno rastojanje
izmedu vozila i podloge, i omogucuje vertikalni
pomeraj tocka kada naic!e na neravnine na kolo-
vozu. Visina vozila iznad !la, posebno se specifi-
I
I
 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

i
) i
I
i
If
I II

I
1
\Ilj,'
"

~F

I
'l
'oj

i
~
'r;
!~
VeCina ~u{omobila ima zavojne opruge (1) na prednjem vdanju, kaje su
I'
~
ce~to posI3vijene izmedu gornjeg (2) i donjeg (3) oscilujuceg ramcna. Na

~,
slici Sf: vide i (4) amortizer i (5) osavinica rukavca tocka.

'i
"
B!
~1
,""
I
I, "Ii
R
f:I'"
~).

I i§
iii
f'.
~5
~
~

~ ~
~i~
I~
iii
•
I~ ~

I',Ii
I J~
J
Ovaj tip makfersonovog siuba (1) ima teflonski klip (2). Stubovi nose i
zavojne opruge (3) a pricvrsccni su zavrtnjima za osovinicu rukavca.
J
393

t
"I
I
J
,
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE
~~~~~~~~~~~~~ _________________________________ ' ·"",,~
I

1
\
~

""""'
II
.~
, /
"-r i
~

~'. III 111I i

'--
po
~
'lJ

t
!P

~
Z
riI
0
. IB~I)FHI\
~~
....,...

"'1Ii:.~ ~
\!,QJ~
\f
I! (0
c-
IT
~
~
I
I
l
I
, ,
I 1 r I, M
TipiCrlO vdanje na automobilu sa zadnjim pOgoflom. (1) Usnata
opruga, {2l kuCi!.tc zadnje osovine, (3) diferencijaL i (4) j
~
amOr!lzer.

dra od strane proizvodaca i zove se »konstruk-

tivna visina voznje«. Kad Chrysler-ovih automo-
bila to je obiono prva stvar koja se podesava u
postupku centriranja prednjeg trapa. Za podesa-
vanje je potreban specijalan instrument za mere-
nje, pa ·se ne preporucuje za amaterski rad.
Zavojne opruge
NajveCi broj danasnjih automobila ima zavojne
opruge na prednjem veSanju, a cesto i na zad,
njem. Kod prednjeg vesanja, zavojne opruge se
postavljaju izmedu gornjeg i donjeg oscilujuceg
ramena, izmedu gornjeg ramena i sasije iIi karose-
rije, iIi oko Makfersonovog stuba. Elasticna sila
iIi sabijanje, izmedu elemenata vesanja iIi izmedu
ovih i karoserije odri3va konstruktivnu visinu
voznje.
Zavojna opruga se ne moze regulisati (kao
naprimer torziona). Ako izgubi svoje karakteri-
stike, mOra se zameniti. Ovo je posao za profesi-
onalnog mehanicara.
Lisnate opruge (gibnjevi)
Dejstvo Iisnatih opruga moie se uporediti sa uro-
njenom daskom.
394
I
Retko se koristi gibanj sarno sa jednim Iistom.
ObieTIo ih ima vise razliCitih duzina, sastavljenih u
jedan sklop - gibanj. Koristeci vise listova, kon-
struktori mogu da podese vozilo na razlicite
uslove voznje. Yeti bro] listova, daje »tvrdw<
voznju za sportski nastrojene vozace, manji broj !
~,
listova, znaCi »rneksu«, konforniju yoznju.
Centralni dec gibnja pricvrscen je za kuCiste
zadnje osovine. Prednji krajevi gibnjeva u vidu
llske vezani su za sasiju »samirno«. Zadnji kraj
gibnja oslanja se iIi vesa a sasiju preka pokretne
uzengije.
Slicno zavojnim oprugama, gibnjevi se ne magu
t:
podesavati. Kada izgube pocetne karakteristike,
moraju se zameniti. I avo je pasao za profesi-
onalca. r
Provera opruga
Ako zapazite da yam outomobil proklizava u
bocnom pravcu za vreme voznje, uzrok maze biti
izazvan skracenjem opruga iIi uvijanjem torzionih I
1
sipki. Proverite da Ii su Yam obe strane automo,
bila podjednako udaljene od tla. Izmerite sva I
rastojanja ad blatobrana do tla, uporedite to sa i
drugim autamobilima istog tipa. I.
Ako zakljuCite da su opruge popustile. jedino
resenje je da ih zamenite. jer su izgubile svoje
 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

prvobitne karakteristike i ugrozavaJu stabilnost

vozila.
Upozorenje: Ne pokusavajte da zamenite
~pruge samil Napregnuta opruga je veoma
opasna. To je posao koji treba da obavi profesi-
onalac, a nikako vi sami iIi neka druga nestrucna
osoba.

Amortizeri i 1\

Makfersonov Ii
stub
I
Ala! i materijal:

• PodmetaCi za tockave
• Dizalica i sigurnosna postolja
•. Okasti kljucevi
• Cekic i probojac (izbijac)
• Cevasti kljuc
• Nasadni kljucevi sa skakavicom
• Univerzalni podesivi kljuc
• Amortizeri
• Pentraciona tecnost
• Alat za sabijanje opruge (na Makfersonovim
stubovima)

,
I~ Naziv amortizer je odomacen, ali bi nasa rec
: I~ prigusivac bolje opisala funkciju amortizera, .
, ., jer mu je glavna uloga da prigusi oscilacije tocka
"I; odnosno karoserije, na tacna odreden naCin.
• Svaki tocak ima svoj amortizer. Prednji amorti-
I ~I~ zed se oslanjaju jednim krajem na spoljni kraj
I jednog od oscilatornih ramena, dok se drugi kraj
vezuje za Sasiju iii karoseriju vozila. Svaki pome-
"1 IJ raj ovesenja tocka, bilo nagore iii nadole, prenosi
se i na amortizer. Amortizer moze biti postavljen
i u unutrasnjost opn.lge, 9\<0 opruge iii pored nje,
iii pak na posebnoj konzoli koja uopste nije u vezi
1 sa oprugom.

IIi
: Zadnji amortizeri se postavljaju tako da im je
'1 jedan kraj vezan za zadnju osovinu a drugi za
,I , sasiju iii karoseriju. Unutr:.dnjost tipicnog amortizcra. (1) Prenosna poluga, (2) klip.
i VeCina amortizera je u vidu teleskopskih cevi, (3) hidraulicna tccnost, (4) venti! U o!vorcnom poiolaju, : (5)
vcn!il U Z8!VOrc.nom poiozaju.
ispunjenih hidraulicnom tecnoseu. U nutrasnje

IIL__ _
395
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE
Tipican naCin vezivanja donjeg kraja amortizera na ameri'ckim
kolima je sa dvostrukom uskom.
povrsine cevi amortizera su fino obradene i pred-
stavljaju neku vrstu hidraulicnog cilindra. Cilin-
dar amortizera, kao i svaki drugi cilindar sadrii
klip. Klip ima otvore iii ventile za prolaz hidrau-
liene teenosti, a vezan je preko klipne po luge u
obliku sipke sa zastitnom cevi amortizera.
Zastitna cev se vezuje na karoseriju iIi sasiju
vozila, a cilindar na oscilujuce fame iIi osovinu.
i'
I III:
CD
Razni nacini vezivanja amortizera. (I) Centrulnim zuvrtnjem, (2)
poprecnim zavrtnjem, (3) pomocu »oka« i (4) dvostrukom uskom.
396
Ima dosta razlika u konstrukciji amortizera
posebno u naCinu izvodenja pomenutih ventila u
klipu, jer oni odreduju karakteristike rada amor-
tizera.
U osnovi svi arnortizeri ipak fade na isti naein.
Ako toeak naide na neravninu i recimo pode
nagore, opruga se sabija, a teleskop amortizera se
uvlaci, pri cemu se klip krece kroz teenost kojom
je amortizer ispunjen. Obieno se ovo deSava bez
otpora, jer je vedna danasnjih amortizera jedno-
smernog dejstva. Kada opruga pocne da se vraca
u prvobitni polozaj, teleskop amortizera se raz-
vlaCi i klip se ponovo krece kroz tecnost ali ovog
puta uz otpor, koji je tacno odreden za pojedini
tip amortizera.
Pored opisanog glavnog, amortizer ostvaruje i
jedan pomocni efekat u smanjenu naginjanja
vozila u krivini. Ovo ima uticaja na opstu stabil-
nost vozila.
Karakteristika prigusivanja amortizera utiee na
opste karakteristike sistema vesanja i ukupne
vozne osobine automobila. Tvrdi amortizeri su
manje udobni za vozaea, ali poboljsavaju stabil-
nost yozila i olaksayaju upraYljanje u zaokretima,
iIi pod velikim teretom. Karakteristika amorti-
zeIa zavisi od veliCine otvora i izvedbe ventila u
klipu amortizera.
Postoje amortizeri, abieno namenjeni trzistu
rezervnih deloya, koji su podeseni tako da obez-
----
~.
I1
--'
·1
II
'i
ji
1. III
. }I IIII I,
I II
II IIII1
0 0) 0
i
I

beduju udobnu voznju preko malih neravnina, ali
postaju tvrdi kada naidu vece neravnine. Ovakvi
se amortized nazivaju i »radijalno podesenim«,
jeT otklanjaju truckanje -koje obicno izaziva Yaz-
nja sa radijalnim gumama visokog pritiska.
Druga inovacija na savremenim amortizerima
je koriscenje azota za odriavanje izvesnog nadpri-
tiska u cilindru amortizera. Ovaj nadpritisak
omogucuje boiji rad amortizera u teskim usio-
virna, jeT sprecava penusanje tecnosti i pojavu
isparavanja. . ali izazivaju lupkanje, koje ne moze da ne smeta
Neki amortizeri imaju mogucnost podesavanja
okretanjem kucista amortizera (teleskopske cevi)
u zeijeni poiozaj pri montazi. Obicno postoje tri
mogucnosti: meko-normaino-tvrdo. Nekanovija
voziia imaju amortizere sa elektromagnetom na
vrhu amortizera kojim mozemo menjati karakte-
ristiku amortizovanja i u voznji. Ima mnago
naeina na koji se mogu postavi ti amortizeri na
vozilu. Svi koriste gumene prstenove kao jastu-
Cice za ublazavanje udara u tatkama vezivanja
amortizera za karoseriju odnosno oscilujuce
Tame.
Jedan rasprostranjen naCin vezivanja amorti-
zera za ostale delove vozila, je pomocu centralnog
zavrtnja koji izlazi direktno iz teleskopske cevi.
Ovaj nacin koristi se iIi za gornju iii za donju vezu
zadnjih amortizara. Centralni zavrtanj se provlaCi
kroz odgovarajucu TUpU na karoseriji vozi1a iIi
posebnoj konzoli koja nosi amortizer. Ako je u
pitanju donji centralni zavrtanj zadnje osovine, on
se provlaCi kroz otvor na posebnoj ploCici zavare-
noj za zadnju osovinu. Ovaj naCin vezivanja
amortizera je gotovo jedini za gornje krajeve
prednjih amortizera. Donji krajevi prednjih
amortizera na ameriekim automobilima, obieTIo
se pricvTscuju za usku nn oscilujucem ramenu.
Sam amortizer, pak ima odgovarajuce »oko«.
Postoje i drugi naeini pricvrsCivanja amorti-
zera, kao nap rimer , kraj amortizera sa »l)kom« za
zavrtanj, zatim kraj sa poprecnim zavrtnjem. U
oba slueaja su te prikljuene veze integralni deo
amortizera. Ima dosta slueajeva da su amortizeri
izvedeni sa »okom« za pricvrsCivanje na aba
kraja.
Provera amortizera
Ako amortizeri nisu vise u stanju da prigusuJu
ascilacije vozila, na zadovoljavajuCi naCin, treba
ih zameniti. To se moie zapaziti, na primer i po
tome da Ii yam se automobil ljulja napred-nazad
po nekoliko puta, posle zaustavljanja kocenjem.
---_._._------
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE
Ako se to dogodi, jedan iIi V1se amortizera su
verovatno u losem stanju. lspitajte svaki posebno
na sledeCi naein:
L Potraiite tragove curenja teenosti 1Z amorti-
zera na teleskopskim cevima.
2. Pregledajte da Ii su yam gumeni prstenovi na
prikljuccima amortizera istroseni. Istroseni
gumeni prstenovi, ne pogorsavaju fad amortizera,
uhu vozac3.
3. Pogledajte da li yam je neki elemenat za pric-
vrsCivanje amortizera polomljen iii napukao.
4, Pogledajte da Ii je spoljasnjost cilindra
amortizera ostecena, ulubljena iIi iskrivljena, ili je
moida klipna poluga (sipka) korodirala.
Zamena zadnjih amortizera
Ako morate zameniti jedan amortizer, preporuc-
ljivo je da zamenite i njegov parnjak na istoj
osovini. Pre pocetka rada uverite se da Ii ste
nabavili odgovarajuCi amortizer za zamenu.
Napomena: Olaksacete demontaiu starog
amortizera, ako koristite penetrirajucu teenost za
vlazenje elemenata za pricvrsCivanje.
Postupak za zamenu zadnjih amortizera je sle-
deCi:
L Postavite podmetace uz prednje tockove.
? Podignite zadnji deo vozila i postavite sigurna
postolja ispod kuCista zadnje osovine.
Napomena: Kod nekih vozila, pristup gornjim
vezama amortizera je kroz prtljaznik, pa je bolje
da ih oslobodite dok je automobil jos na tlu. Ako
je kod vas takav slucaj, osiobodite gornje veze na
oba amortizera, naravno ako menjate oba.
3. Odgovarajucim okastim iii nasadnim kljucem,
oslobodite gomje veze amortizera. Koristite cekic
i izbijac, za izbijanje zavrtnjeva, ako je vas amor-
tizer sa takvom vezom. PaZljivo skidajte sve pod-
metace i umetke, pamteCi iIi zapisujuCi njihov
redosled.
4. Ucinite isto na donjim vezama amortizera.
Napomena: na nekim vozilima, morate pret-
hodno skin uti i ploou za pricvrsCivanje zadnje
397
 ."------

SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

I
J

Zadnje YeSanje sa zavojnim oprugilma (1) i oscilujuCim ramenima

(2) umesto !isnlltih opruga. Amortizeri su donjim krajevima (3)
vezani na Osoyinu a gornjim (4) nil sasiju.

oSQvine, da biste prisli vezama amortizera. UCi- 7. Zamenite i drugi amortizer ponavljajuci postu-
nite to odgovarajucim kljucevima. pak po tackama 3 do 6.
5. Skinite amortizer. 8. Kada ste i to zavrsili, spustite vozilo, prema
6. Postavite podloske i druge elemente na gornji obrnutom redosledu taeaka 1 i 2.
prikljucak amortizera, ubacite amortizer i blago
pritegnite gornji zavrtanj. Podesite donje veze
amortizera prema odgovarajuCim prikljuccima na Zamena prednjih arnortizera
vozilu, tako sto cete izvlaCiti iIi uvlaeiti teleskope
amortizera koliko je potrebno. Postavite ele- Ako sistem vesenja vaseg vozila nije izveden sa
mente za ucvrsCivanje i na donji kraj amortizera, MacPherson-ovim (Makferson) stubovima,
zatim propisno pritegnite sve zavrtnjeve, i gore i postupite na sledeCi nacin pri zameni prednjih
dole. amortizera:

398

-----
-----
 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

1. Podignite poklopac motora (»haubu«) i prona-
dite gornju vezu amortizera.
Napomena: Na nekim vozilima, ova veza je
skrivena iIi zaklonjena elasticnim zaklonom
postavljenim preko prednjeg gornjeg zida blato-
bran a (»kosa«).
2. OdgovarajuCim okastim kljucem, uhvatite gor-
nju navrtku za pricvrsCivanje amortizera, a malim
podesivim kljucem drzite kraj navojne 'lipke, koji
viri iz navrtke. Ovim tete spreCiti okretanje
navojne 'lipke za vreme odvrtanja navrtke za pric-
vr'lCivanje. Odvrnite tu navrtku i skinite je.
3. Ponovite tacku 2 i na drugom amortizeru.
4. Postavite podmetace uz zadnje tockove.
5. POdignite prednji kraj vozila, i osigurajte ga sa
postoljima.

If

I
I.
I

I:
Odvajanje donje veze amortizera okastjm kljucem.
I

j
399
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE
6. Skinite navrtke za prievrsCivanje donjeg kraja
amortizera, koristeCi odgovarajuei okasti iIi
nasadni kljuc.
7. Izvadite amortizer sa donje strane.
Napomena: U nekim slucajevima, amortizer se
vadi sa gomje strane. Ako je to slueaj, morate
prvo skinuti tri zavrtnja koji priteiu montainu
plocu amortizera za karoseriju, a potom moiete
izvaditi amortizere odozgo.
8. Novi amortizer istegnite potpuno pre mon-
taie.
9. Postavite novi amortizer prievrstite donje
veze.
10. Ponovite taeke 5 do 9 za suprotni amortizer.
11. Spustite vozilo, obrnutim postupkom iz tacke
5.
12. Pricvrstite gomje veze oba amortizera.
13. Zatvorite haubu i uklonite klinove tockova.
Zamena Makfersonovog stnba
Makfersonov stub moze biti izveden tako da se
moze popraviti iIi zameniti.
Ako postoji moguenost popravke, stub se moze
rasklopiti, taka da se stari elementi amortizera
mogu zameniti novim patronom amortizera.
"Nepopravljiva« varijanta je zatvorena i potom
zavarena, tako da se mora izvrsiti zamena celog
stuba, sto je naravno skuplje.
Stubovi predvideni za popravku (»osveienje«),
mogu se popraviti na dva naeina. Na nekim vozi-
lima, sarno gomji dec stuba, mora da se demon-
tira i da se ukloni opruga, da bi se prislo kuCistu
amortizera. Prostor aka tocka je takav da omogu-
euje naginjanje kuCista amortizera, koliko je
potrebno da se izvadi stari ubaei novi umetak
amortizera. Na drugim vozilima morate izvaditi
ceo stub, da bi ste izvr5ili rasklapanje na radnom
stoln.
Makfersonov stub nije uvek pogodan za am a-
terski rad. Prvo, treba yam alat za stezanje
opruge kako biste je mogli demontirati sa gornjeg
del a stuba. (Ako ne moiete da pozajmite takav
alat, mozete odneti ceo sklop u servis. gde ee biti
popravljen, a moida ga moiete i zameniti za vee
remontovani.
400
Drugi razlog koji oteiava rad amateru, je sto
mnogi sistemi vesanja moraju biti ponovo eentri-
rani posle zamena stuba. Sami ne moiete izvrsiti
dovoljno tacno eentriranje trapa. ali moiete to
obaviti i naknadno u speciializovanom seIvisu.
i\ko vas ove dye teskoee ne navedu da ceo .~ ,
posao prepustite profesionaku. evo kako eete to
sami uraditi:
l. Zategnite ruenu koenieu, osigurajte zadnje
toekove i podignite automobi!. Postolja postavite
tako da su oscilujuca ramena potpuno slobodna.
2. Kredom iii flomasterom obeletite poloZaj
zavrtnjeva za pricvrsCivanje na oba kraja stuba.
Na nekim vozilima, posle pravilne montaze gor-
njeg dela stub a, centriranost trapa se ne remeti.
Na drugom tipu vozila, centriranje se podesava
preko ekseentrienih zavrtnjeva na donjem kraju
stuba. Obeleiavanjem tacnog poloiaja stuba pre
demontaie, moZe vam ustedeti centriranje trapa
posle zamene. .
Napomena: ovo se odnosi sarno na stubove koji
su predvideni za opravku. Ako menjate komple-
tan stub, moraeete po svoj priliei da vrsite
ponovno centriranje trapa, jeT otvori zn pricvrsCi-
vanje na navorn rezervnom delu mogu dosta da
odstupaju po svom polozaju u odnosu na one na
t~.
starOffi. ~.'
3. Odvmite veliku navrtku na vrhu stuba za
jedan iii dva kruga. NEMOJTE je jos skidati jer
drii gomje komponente stuba, ukljuCivo i
oprugu. Navrtku eete skinuti doenije, kada steg-
nete oprugu pomoeu alata.
4. Otpustite zavrtnje iii navrtke gom]e noseee
ploce. Ako je stub "popravljivog« tipa i imate
dovoljno prostora oko toeka, da ga mozete izvuei
napolje sa donje strane, bez oslobadanja donje
veze stuba, onda tako i postupite, prethodno
odvrnuvsi, potpuno zavrtnjcve gornje nosece
ploce. U suprotnom, nemojte jos ski dati ove
zavrtnjeve kako bi driali stub dok oslobadate
donju vezu.
S. Skinite zavrtnje koji vewju donji kraj stuba za
osovinicu rukavca. Tu sad, moie biti u pitanju
jedan iii dva zavrtnja za prievrseenje iii dva eks-
,
centriena zavrtnja. Posto ste skinuli zavrtnje
uzmite veliki odvijae iIi siljastu polugu da bi ste
mogli razdvojiti donju vew stuba i oscilujueeg
ramena.
\
=

SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

Podignite vozilo taka da se osianja on sasiju iii karoseriju, kaka hi

oscilujuca ramena ost<lla d<l slobodno vise, aka vrsite l<lffienu
makfersonovih stubaYa.

!i

Krcdom Hi tlomasterom povucite liniju (1) preko vrha makfersonovog

stuba i montazne ploce, pre nego sto demontiratc i jednu od ve:w Olabav!te gornju veliku navrtku ouvijanjem za jcd::m do dva kruga,
stuba sa YQzilom, ako koristite slUbeye "popnlyljivog<' tipa. Navrtku cete skinUli tek kild stub izvadite IX vozila i slegnete oprugu.

F=========~~

CD
I
Ake se radi 0 »popravljivim« slUbovima. a ima dovoljoo mesta da se
isti izokrenu napoije bez razdviljanja donj/: veze, ~kinjte garnjc Ake je crevo kocnice pritvr.sceno za stub,
priteznc z<lvrmje (1) Os!obodite ga i uklonite pre vadenja stuba_

401
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE
i
\ ;'1:...---@
)
Pailjivo postavite ala! za sabijanje opruge nll oha kr~ja i sabite je
{aliko da se njeno gornje sedistc rastereti. Sigurnije je da posta~'ite
stub u stegu pri sabijanju opruge.
6. Pre nego sto skinete zavrtnje koji jos uvek drie
stub vezan gornjim krajem za karoseriju, prove-
rite da li je moida crevo koCionog sistema vezano
za stub. Ako jeste, skinite osigurac sa driaea
creva i oslobodite crevo. Na nekim vozilima, tu se
nalazi cevni prikljucak za crevo kocnice, pa
morate taj spoj rastaviti. U tom slueaju zacepite
oba otvora, kako ne bi curila kociona tecnost, i
ulazile prljavstina i vlaga.
7. Sada skinite i zavrtnje gomjeg kraja stuba i
izvadite ga iz automobila. Sada ga moiete zame-
niii iIi popraviti.
8. Ako stub sadrii oprugu postavljenu oko njega,
ona se mora skinuti i posta viti na novi stub.
402
!---@
Monta±na skica skJopa tipicnog makfcrsonovog stuDa, (1) gornja veza
i os!onac. (2) sediSte opruge. (3) granitnik oscilovanja »federovanja«
vozita, (4) zOlstitnik od prasine, (5) opruga, (6) sklap Makfersonovog
stuba, i (7) zavrtnji donje veze.
Morate skinuti oprugu i ako je u pitanju »poprav-
ljiva« varijanta. Pailjivo postavite alat za sabija-
nje opruge na oprugu i sabijte je toliko da gomje
sediste opruge ostane slobodno, tj. neoptereceno
naponom opruge. Alat sa stegom je najbolji jer
drie potpuno sigurno oprugu u sabijenom stanju.
Ako koristite alat koji se sastoji od dva zavrtnja sa
hvataljkama, pazite da hvataljke budu tacno po
sredini opruge, na suprotnim stranama. Zavrtnje
priteiite ravnomerno, tako dane dode do iskose-
nja, koje moie izazvati iskakanje opruge.
Upozorenje: Opruga je pod znatnim napanom i
morale biti izuzetno paz/jivi i apremi.·
9. Kada ste sabili oprugu i odvojili je od gornjeg
sedista, skinite veliku centralnu navrtku sa stuba

Kod »popravljivih« stubova, uo"d1e noyu pn!ronu (J), zaplivnJ
prstcn (2), j centr.\!nu nai:rtku (3). N<l~pi[c i caslcu Slarog ulja u
kuCiste.
skinite gornju nosecu plocu, pripadajuce mon-
tazne elemente, i sediste opruge, zatim pazljivo
skinite i oprugu. Ostavite oprugu zajedno sa ala-
tom za stezanje, kako jeste.
10. Ako je stub »popravljivog« tipa, no vrhu
kuCista nalazi se velika navrtka pritegnuta na
centralnu sipku stuba. Ako nemate odgovarajuCi
kljuc, mozete se koristiti klestima za cevi koje
koriste vodoinstalateri, da bi ste skinuli ovu
nayrtku. Mozete uhvatiti stub i u stegu ali pazite
da ne ostetite iIi deformisete bilo kuCiste stuba iIi
donji prikljucni haj. Skinite navrtku i istresite
stare unutrasnje elemente. Neki stuDoyi imaju
patrone u unutrasnjosti kuCista, ali veCina ih
nerna, pa cete imati gomilicu raznih delova na
podu. Sacuvajte staro ulje, kako biste ga mogli
vratiti. (Ulje potpomaze prenos toplote koja se
razvija u patronu stub a za yreme voznje).
11. Ako je stub "nepopravljivog« tipa, kuCiste je
na gornjem delu zavareno. U tom slueaju jedno-
stavno odbaeite stari stub i postavite oprugu i sve
elemente gornje veze na novi i ugradite ga na
vozilo, ponavljajuCi prethodni postupak obrnutim
redom. U suprotnom produzite ovako:
12. Proverite da Ii je kuCiste stuba potpuno
prazno, tj. da nema nekih zaostalili del ova i uba-
cite novu patronu. Ako je kuCiste osteceno, na
primer ima pukotine iIi ulubjenja, mora se zame-
1 niti novim. ' da bi koenice ispravno funkcionisale.
.JL
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE
13. Posle ubacivanja patrone, uspite ca,ieu sta-
rag ulja aka patrone_, Postavite novu gumenu
zaptiyku ("0,, ring), zatim veliku navrtku kueista
i pritegnit~ je cvrsto.
14. Vratite oprugu na stub kako je i bila (ako je
na vasem vozilu takvo tehnicko resenje, jer nisu
svi stuboyi sa oprugom oko kuoi'ta). Postavite sve
elemente gornje veze stub a obrnutim red om od
demontaze. Na gornji kraj sipke stuba postavite
novu navrtku i pritegnite je prema uputstvu proiz-
vodaca. Nemojte sipku drzati kIestima ili kljucem
za vodovodne cevi, jer se maze ostetiti fino obra-
dena povrsina sipke a time i zaptivka na ulazu u
kuCiste. Kad je gornja nayrtka segnuta, mozete
skinuti alat kojim je stegnuta opruga.
15. Sada montirajte stub nazad u vozilo prema
tackama 2 do 7, obrnutim redosledom. Pre nego
sto pritegnete gomje iIi donje zavrtnje koji vezuju
stub za ostale delove vesanja voziIa, proverite
oznake koje ste uertali kredorn iii flomasterom.
Ako su oznake na istom mestu, moze se desiti da
yam je centriranje u redu.
16. Ako ste bili prinudeni da rastavite crevo koe-
nice, za vreme. demontaze stuba, sada ga sastavite
i ispustite vazduh iz koCionog sistema (pogledajte
odgovarajuce poglaYlje "Sistem za kocenje«).
Vazduh mora biti odstranjen iz kocionog sistema
403

SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE
Pitmanov
me h__ anlzam
. za
upravljanje
Alat i materijal:
• Podmetai'i za tockove
• Dizalica i sigurnosna postolja
• Klesta
• Okasti kljucevi
• yiljuska za demontaiu (»pajser«)
• Gekic sa poluloptastom glavom
• Celicna cetka
• Zabravljiva klesta (»grip« klesta)
• Komad metal a tdine 3-4 kg
• Okasti kljucevi
• Pentrirajuca teen os!
• Krajevi spona
• Krpe
• Osnovna iIi pokrivna boja za metal iii drvo
• Raseepke
• Prenosna poluga
• Sklop pratece poluge i zavrtnji za pritezanje
pravljacki mehanizam, se u osnovi izraduje na
U dva naCina: sa Pitmanovom polugom i zupca-
stom letvom. Oba mogu biti izvedena i sa servo-
pogonom,
Ako osovina upravljaca na vasem vozilu posle
izlaska iz kabine, ulazi u kutiju upravljaca pricvrs-
cenu na bocni zid sasije iii karoserije u motor-
skom prostoru, u pitanju je Pitman sistem,
Uloga upravljacke kutije je da obrtno kretanje
upravljaca i njegove osovine) pretvori u pravo!i-
nijsko bocno pomeranje poluga upravljackog
sistema prednjih tockova, Ovo se obavlja na
utvrden naCin, zavisno od konstruktivnog resenja,
uz minimum naprezanja vozaca, ali uz dovoljno
mogucnosti da se »Qseti« put.
Pitmanova poluga je svakako metalna, duzine
oko ·15 ern postavljena ispod upravljacke kutije.
Ona je vezana na prenosnu polugu upravljackog
sistema, koja ide celom sirinom vozila i vezuje se
na botne spone. Prenosna poluga se zove i cen-
tralna spona. Bocne spone preko svojih krajeva
(krajevi spone) vezuju se na vrat rukavea tocka,
404
..... 1\1
l
!
eIJlm se okretanjem oko vertikalne ose omogu-
cuje skretanje vozila.
Prenosna poluga se pricvrscuje za desni zid
motorskog prostora pomocu pratece poJuge naz-
vane jos i pomocna po lug a iIi »ienjivac«.
Sklop pratece poluge, ima dva osnovna del a:
samu polugu i noseou konzolu. Ovaj sklop ima
uJogu da drzi prenosnu polugu u potrebnom polo-
zaju i da omoguCi pre nos kretanja upravljaca i na
desnu stranu vozila tj. na desni tooak. Vertikalno
pomeranje ovog dela upravljackog mehanizma
sprecava se ugradnjom letista u nosecu konzolu iIi
jedne duge gumene caure. Sarna noseca konzola
pricvrscena je za karoseriju iii Sasiju na desnoj
strani vozila.
Napomena: Na sliei je prikazana konstrukeija
na kojoj bocne spone povezuju direktno vra! oso-
viniee rukavea (tocak) i prenosnu polugu. Ovo je
uobicajeno ali ima i drugih resenja. Ponekad Pit-
manova poluga ima dva otvora, jedan za pre-
nosnu polugu. a drugi za levu bocnu sponu. I
prateca poluga moze biti sa dva otvora, jedan za
prenosnu polugu a drugi za desnu bacnu sponu.
Mehanizam za upravljanje prikazan na sliei
izveden je tako da se postavlja iza osne linije
prednjih tockova. I ovo je najcesCi slucaj, ali ima
konstrukcija gde je citav mehanizam smestem
ispred ose tockova.
Zglobovi upravljackog mehanizma ne smeju
imati zazora iIi ce tockovi »igrati« u voznji i
izazvati vibracije upravljackog mehanizma.
Napomena: Pojam levi i desni u ovom slucaju
je relativan, i vati za uobicajeni evropski polozaj
upravljaca na levoj strani. Aka se radi 0 vozilu sa
upravljacem na desnoj strani treba ih uzeti
suprotno, tj. levi je tada desni i ol:irnuto.
i
Zamena krajeva bocnih spona
~
I
Ret je 0 bocnim sponama, jer su zglobne veze na
njima. Boene spone povezuju vrat rukavea tocka i
prenosnu polugu (eentralnu sponu). Veza boone
spone tj. njenog unutrasnjeg kraja sa prenosnom
po!ugom (eentr;llnom sponom) je navojna. Pre-
nosna poluga je ustvari eev ciji kraj ima unutrasnji
navaj u koji se uvrce odgovarujuce navojno stablo
bocne spone. Podesavanje duzine prenosne
poluge vrsi se uvrtanjem iIi odvijanjem boone
I
spone prema potrebi. Kada je ova duzina po de-
sena kako treba, osiguranje se vrsi pritezanjem
obujmice. Duzina prenasne poluge se podesava u
svrhu postizanja jednog od elemenata eetriranja
prednjeg trapa, koji se zove »uvlacenje« prednjih
•
~----~
 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

II 0
I,'I,I
I
I I

)L
0

\
I
®
0
CD
~
ra;;:s \
~

Kod upr41vljackog meh;mizma sa pitm::movom polugom. osovina

uprav!jaca ide do upravljackc kutije (1), koja je pricvrScena zavrtnjim<l na
sasiju. Pitmanova paluga (2) vezuje sc na prenosnlJ polugu (centralnu
sponu) (3). koja prenosi krctanje na bocne spone(4).

tockova. Poddavanje se uvek vrsi tako da je
razmak prednjih tockova meren ispred teorijske
ose nesto manji nego iza ove ose.
Krajevi boe,ne spone se moraju zameniti cim se
pojavi vertikalni zazor u zglobovima. Da bi se ovo
pravilno utvrdilo, vozilo mora biti oslonjeno na
svoje tockove, a ne podignuto.
Provera ispravnosti zgloba kraja spone vrsi se
tako sto se jednom rukom cvrsto uhvati bocna
spona odmah do zgloba i pokusava snaino pokre-
tati gore-dole, kako bi se otkrio eventualni zazor.
Nemojte da vas zavara mogucnost obrtanja
bocne spone, jer je ona i pravljena tako da se
moie obrtati.
Zglobovi krajeva spona koji imaju vertikalni
zazor moraju se zameniti. Ako menjate sarno
jedan od krajeva bocne spone, morate koristiti
penetrirajucu tecnost da biste olaksali demon-
taiu.
Kada kupujete krajeve spona, vodite racuna da
nisu isti levi i desni kao ni unutrasnji i spoljnji
krajevi spona. Dva puta prove rite da Ii ste kupili
odgovarajuCi kraj ili krajeve.
Zamena krajeva spona se vrsi na sledeCi naCin:
1. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima.
2. Podignite prednji kraj voziJa i postavite sigur-
nosna postolja, taka da yam mehanizam za vesa-
nje stoji sto blize horizontalnom polozaju.
Napomena: Ovo nije bas neophodno, ali je
korisno.
3. Klestima izvadite rascepku iz krunaste navrtke
kraja spone i bacite je.
4. Odvrnite i skinite krunastu navrtku pomocu
okastog kljuca.

405
SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE

Uvucite kljun viljuske za demontazu izrneau vrata

osovinice rukavca i kraja spone i udarajte pO
viljusci cekieem.

6. Okastim kljueem olabavite obujrnicu za osigu-

ranje navojnog spoja boene spone i njenog unu-
trasnjeg kraja.
® 7. Otistite navoj na tom kraju spone celicnom
cetkom i krpom.

8. Obojite ociseeni navoj svetlom sprej bojom iIi

cetkicom nanesite boju iii temeljnu boju. vee tim
raspolazete. Ovim ste oznaCili dokle treba uvijati
novi kraj spone kako bi centriranje tockova ostalo
8) CD isto.

9. Odvmite kraj spone pomocu zabravljivih kle-

In"ucile rascepku (I) i skinite krunas[u navrtku (2), pa
dcmonta±nom viJ.iuskom (3) odvojlc kraj bocm: spone (4) od sta (»grip").
njenog kraja (kraja botne .>pone) (5) i vrata osovmice rukavca
(6). 10. Nanesite boju i na novi kraj spone tacno
onako kako je i na starom.

5. Da biste demontirali kraj spone. morate ga 11. Uvmite novi kraj spone u CtV bocne spone
prvo odvojiti, od spregnutog dela. Posto je to sve dok bojeni deo ne doae do cela cevi.
veza konusnog stabla i konusnog otvora. to ~
obiono ide tesko. Koristite se demo;taznom vilju- 12. Uvucite konusno stable kraja spone u vrat f;
-,
skorn (kao na slici) i cekic sa okruglom glavom. rukavca tocka.

r
Rasccpkom (1) osigurava 51! krunasta navrtka (2) koja pritetc
konusno stablo kugJaslog zgJoba (3) kraja spone (4),

406

r
1

13. Vratite krunastu navrtku'i pritegnite je tako
da moiete ubaciti novu rascepku.
14. Uvucite novu rascepku i kiestillla savite kra-
jeve.
15. Okastim kljueem pritegnite obujmicu za osi-
guranje.
16. Spustite vozilo, prema taekama 1 i 2.
Zamena prenosne poluge
Prenosna poluga je jednodelni komad. J edan kraj
se vezuje za Pitmanovu polugu, drugi za pratecu
polugu. Krajevi prenosne poluge imaju jos i
navojne otvore za vezu sa bocnim sponama,
odnosno njihovim krajevima.
Krajevi prenosne poluge mogu imati zazar kao
i botne spone. Provera se VIS} na isti naCin. Aka
zazar postoji zamena prenosne po luge se vIsi na
sledeCi nacin:
1. Osigurajte zadnje tockove sa podmetacima
2. Podignite prednji deo vozila i osigurajte ga
sigurnosnirn postoljima.
3. Klestima izyucite rascepku unutrasnjeg kraja
jedne od boenih spona. Rascepku bacite.
4. Skinite krunastu nayrtku okastim kljueem.
5. Postavite teti komad metal a povrh otvora u
Rrenosnoj poluzi u koju se montira boene spona.
Cekicem sa poluokruglom glavom udaraJte po
suprotnoj strani prenosne poluge da biste olaba-
viii spoj klina boene poluge (spone) sa prenosnom
polugom. Napomena: Ne udarajte cekicem pei
boenoj sponi iii njenom klinu.
6. Ponovite tacke 3 do 5 na drugoj bocnoj sponi.
7. Skinite rascepke i krunaste navrtke sa veze
prenosne poluge i pratece poluge, kao i sa veze
prenosne poluge i Pitmanove poluge, prema
postupku u tack am a 3 i 4.
8. KoristeCi demontaznu viljusku i poluokrugli
eekic, demontirajte obe veze, koristeCi taeku 5
objasnjenja "Zamena krajeva bocnih spona«.
9. Skinite prenosnu polugu.
10. Montirajte novu prenosnu polugu, vezujuCi je
prvo sa prateeom i Pitmanovom polugom. Postu-
piti obrnutim redom prema tackama 3 i 4, ne
zaboravivsi da iskrivite rascepke.
11. Poveiite boene spone sa central nom (prenos-
nom polugom), postupajuCi obrnutim redosledom
po tack am a 3 i 4. Ne zaboravite da iskrivite
razscepke.
12. Spustite vozilo, obrnutim redosledom iz tacki
1 i 2.
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE
Zamena sklopa pratece poluge
Sklop pratece po luge nosi desnu (putnicku)
stranu prenosne pOluge. NoseCi deo ovog sklapa
pricvrscen je za sasiju iii karoseriju automobila sa
dva iii vise zavrtnjeva. Sarna poluga ovog sklapa
vezana je jednilll krajem za kraj prenosne poluge,
a drugim je »sarnirno« vezana (putem osovinice)
za svoj nosae.
Da biste proverili sklop pratece poluge, uhva-
tite cvrsto rukom za prenosnu polugu u neposred-
noj blizini njenog spoja sa prenosnom polugom i
pokusajte da je drmate gore dole. Aka se pojavi
znatan zazar U sarnirnom zglohu koji vezuje pra-
tecD polugu i njen nosac, mora se zameniti ceo
sklop.
Demontaza odnosno zamena sklapa pratece
poluge vrsi se ovako:
1. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima.
2. Podignite prednji deo vozila i osugurajte ga sa
postoljima.
3. Klestima izvadite rascepku jz veze prenosne
poluge sa pratecom polugom. Bacite staru ras-
cepku.
4. Odvrnite krunastu navrtku pomocu odgavara-
juceg okastog kljuea.
5. Udarajte cekicem sa poluokruglastom glavom.
po pratecaj poluzi da bi ste olabavili klinasti
zavrtanj ave veze.
6. Pritisnite prenosnu polugu kako bi se oslobo-
dila prateea poluga.
7. OdgovarajuCim nasadnim kljucem skinite
zavrtnje koji drle nosac prateee poluge na karose-
fiji, iii sasiji.
8. Skinite sklop pratece poluge.
9. Postayite novi sklop pratece poluge na vozilo,
prievrseujuCi prvo zavrtnjima nosac za sasiju iii
karoseriju. Koristite nove zavrtnje za pricvrsce-
nje ... Cvrsto ih stegnite nasadnim kljucem.
10. PoveZite pratecu polugu novog sklopa sa pre,
nosnam polugam mehanizma za upraYljanje obr,
nutim postupkom prema tackama 3 i 4. Ne zabo-
ravite da savijete krajeve rascepke.
11. Spustite vozilo prema tacki 1 i 2, obrnutim
redosledom.
Upravljacka kutija
lake i sami mozete da ustanovite da Ii je uprav-
Ijaeka kutija u stanju zadovoljayajuce ispravnosti
iii ne, ne pokusavajte da sami izvrsite popravku iii
zamenu, upravljacke osovine, upravljacke kutije
iii Pitmanoye poluge. Za ovo su potre hni spec i-
jalni alati za demontazu. lstina' ovi sklopovi retko
se kvare.
407
 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

Upravljacki
mehanizam s-a
zupcastom letvom
Alat i materijal:

• PodmelaCi za loekove
• Dizalica i sigurnosna poslolja
• Viljuskasti kljueevi
• Klesta
• Okasti kljueevi
• Demontazna viljuska
• Poluloptasti cekic
• Zabravljiva klesta (»grip« klesta)
• Odvijac
• Krajevi boenih spona
• Zastitne rebraste gume
• Litijumska maziva mast
• Rascepke
Mehanizam za upravljanje sa zupeastom letvom
obrtno kretanje osovine upravljaca pretYara
u pravolinijsko boeno pomeranje pomocu jednog
zupcanika i zupeaste IetYe. Zupeasta Ietva je syo-
jim krajevima vezana na boene spone. Sklop je
postavljen popreeno izmedu prednjih loekova
vozila. Osovina upravljaea je upravna na sklop
zupeaste Ietve.
Zupeasta' Ietva je smestena u cevasto kuCiste.
Na izlazu iz kuCista nalaze se zastitni rebrasti
gumeni mufovi, zatim boene spone i njihovi kra-
, jevi koji se vezuju na vratove osovinica rukavaca
loekova, na svakoj strani vozila.
Cevasto kuCisle zupeaste Ietve, prieYrSceno je
na sasiju iIi karoseriju pomocu odgovarajucih
nosaca s_e zavrtnjima za pritvrscenje. Sarna zupca-
sta letva je jedna ee!iena sipka, eija je jedna strana
nazubljena i uzubljena sa zupcima malog zupea-
nika koji se nalazi na kraju upravljacke osovine.
Sve je ovo smesteno u cevastom kucistu sklopa
zupeaste Ietve. Okretanjem zupcanika pomeramo
Ietvu na jednu iIi drugu stranu.
Krajevi zupeaste letve veiani su na boene
spone koje pravolinijsko kretanje Ietve pre nose
na vratove osovinica rukavaca tocka i take zao-
krecu lockove. Zastitni rebrasti gumeni mufovi,
postavljaju se na izlazni deo kuCista Ietve i vezuju
se na bocne spone. Na oba mesta prievrcuju se
Kad uprayljackog mchanizma sa zupcastom let Yom, zupcanik (1)
uzub!jen je sa zupcastom letvom (2), Ciji su krdjcvi Z<lsticeni gumenim
rebrastim mufovima (3).
obujmicama i sIuze za za;;titu zupeaste Ietve od
prljavstine i vode.
Veza Ietve i boenih spona je kuglasta sa moguc-
noscu podesavanja putem navojne veze i retko se
kvari. Ako se to desi, popravku prepustite profe-
sionalcu. Veza bocne spone i vrata osovinice
rukavca je kuglasta sa konusnim klinaslim zavrt-
njem. Ovaj zglob ne sme imati vertikalnog za-
zora.
Zamena krajeva bocne spone i zastitne gume
Provera ispravnosli krajeva span a vrsi se na pot- .
puno isti natin kao kod Pitmanovog sistema za
upravljanje. Uhvatite cvrsto kraj spone i drmajte
gore-dole. Ako se pojavi i najmanji vertikalni
zazor u zglobu, kraj spone se mora zameniti.
Ponekad je potrebno zameniti gumeni rebrasti
muf, jer se pocepao iIi je previse star. Zamena
kraja spone iii ovog mufa vrsi se prema sledecem
postupku:
1. Osigurajte zadnje lockove sa podmetaCima.
2. Podignite prednji kraj voziia i osigurajte ga sa
postoljima.
3. Viljuskastim kljucem popustile kontra navrtku
na unutrasnjem kraju spone i odvite je za pol a
kruga.
Napomena: Nemojte odvrtati kontra navrtku
vise ad pola kruga, jer bisle mogli poremetili

408
=

SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

I
I
CD
\
£" \.,
.
/
/
/
/
/ II
':/
y'
! 1-;,",/--0
/

I
~

II

Zupcanik (1) postavljcn fia kraju upravljacke orovine (2) pokrecc

ZUPC3StU letvu (3) !evo i desna.
I Skinite rasccpku (1) i krunastu navftku (2), potom demontainom
'1iljuskom (3) odvojte kraj bocne sponc (4) cd boCne spone (5) i
osovinice rukavc:! (6).

centriranje prednjeg trapa, kada zavrsite montaiu
novih delova.
4. Klestima izvueite raseepku iz krunaste navrtke
koja osigurava vezu kraja spone i vrata osovinice
rukavea tocka. Baeite staru rascepku.
S. Okastim kljucem skinite krunastu navrtku.
6. Razdvojte vezu pomocu demontaine viljuske i
poluloptastog cekioa. Viljusku uvucite izmedu
vrata osovnice rukavca i kraja spone i udarajte po
drugom kraju viljuske cekiCem.

Kod upravijackog mehanizma sa zupCaslom letvom i servo

pogonom, creva (1) prenosi pritisak hidraulicne teenosti od
pumpe (2) na upravljacku kutiju (3).

409

.1I_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ._
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE
7. Drzite zabravljivim klestima cev spone dok
odvijate njen kraj. . Ala! i ma!erijal:
8. Odvrnite kraj spone i skinite klesta.
9. Ako zastitne rebraste gume treba da se
zamene, skinite ih posto ste ~prethodno olabavUi
stege na njima.
10. Dodajte malo litijumske masti u kuCiste letve,
da bi ste nadoknadili dec koji ee biti odbaeen sa
starim gumama.
11. Postavite novu zastitnu gumu pazljivo je pre-
vi aced preko kontra navrtke da se ne pocepa.
12. Prievrstite gume obujmicama, obrnutim
postupkom iz taeke 9.
13. Podmazite slobodni dec navoja izmedu kon-
tra navrtke i kraja spone.
14. KoristeCi zabravljiva klesta, drzite sponu da
se ne okreee, dok uvreete novi kraj spone. Uvr-
Cite sve dok ne dodete do kontra navrtke.
15. Provucite klinasti zavrtanj kraja spone kroz
otvor na vratu osovinice rukavca.
16. Stegnite krunastu navrtku okastim kljueem
tako da se moze uvuCi nova rascepka.
17. Uvucite novu rascepku i savite joj krajeve
klestima.
18. Drzite evrsto zabravljiva klesta koja treba da
su jos uvek na sponi i viljuskastim kljueem doteg-
nite kontra navrtku. Pravilno stezanje mozete
postiCi tako sto cete zabravljiva klesta i viljuskasti
kljuc driati blisko paralelnom polozaju i klesta
vuCi prema sebi a kljuca gurati »od sebe«.
19. Skinite klesta i kljuc.
20. Spustite vozilo obrnutim redom prema tae-
kama 1 i 2.
Servo
upravljac
S ervo upravljac u stvari bi trebalo da bude naziv
upravljaea sa servo pojacanjem, jer hidraulieni
sistem ovog uredaja sarno olaksava vozaeu okre-
tanje upravljaea. Rad hidrauliene pumpe prenosi
se kroz sistem ventila i hidraulicnih cilindara (sa
klipovima) i drugih pripadajuCih del ova na meha-
nizam za upravljanje i tako smanjuje naprezanje
vozaea. Opravka servo uredaja je prilieno kompli-
kovana stvar i zahteva specijalne alate i veStinu
410
• Podesljivi kljuc
• Viljuskasti kljueevi
'1
• Odvijae
• Okasti kljueevi
• Teenost za servo uredaj
• Pogonski kais
• Krpe
• Creva hidraulicnog servo uredaja
• Obujmice za creva
• Posuda za ispustanje teenosti
• Pumpa hidraulienog servouredaja
Za prosecnog amatera nije preporuCljivo da se u
ova upusta.
Hidraulicni pritisak u servo sistemu. ostvaruje
pumpa koja je smestena na levoj (vozaeevoj)
strani motorskog prostora. Preko jednog konzol-
nog nosaca pricvrscena je za biok motora, sa
strane. UoCieete je po tom polozaju kao i po tome
!ito na prednjoj strani ima kaisnik koji nasi remen
prebaeen i preko kaisnika radilice.
Pumpa je sa ostalim delovima servo uredaja
vezana sa dva creva. Jedno polazi direktno od
ledne strane pumpe i ide na upravljaeku kutiju.
Drugo ide od rezervoara pumpe na drugi priklju-
eak upravljacke kutije. U stvari to crevo se vraca
na pumpu, jer kroz njega cirkulise povratno ulje
niskog pritiska. Kroz prvo crevo,· koje ide
direktno od pumpe na upravljacku kutiju cirkulise
ulje visokog pritiska od pumpe ka upravjackoj
kutiji.
Potoje tri osnovna uzroka koji ugrozavaju rad
hidraulienog servo sistema. Gubitak pritiska i
time izostajanje servo-efekta, mehanicko osteee-
nje koje maze izazvati buku i gubitak pritiska,
kao i curenje teenosti.
Gubitak pritiska pumpe moze biti izazvan
niskim nivoom tecnosti u rezervoaru pumpe i
labavim iii istrosenim remenom koji proklizava.
Proverite stanje remena i dotegnite ga ili zame-
nite ako treba, prema postupku opisanom za
alternator, u odeljku »Zamena remena alterna-
r
tora« u poglavlju »sistem za punjenje«.
Mehanicko ostecenje servo sistema je u stvari F,
!
osteeenje nekog unutrasnjeg elementa i manife-
stuje se bukom.
Curenje je najeesCi problem kod servo uprav-
ljaea. Moze se pojaviti bilo gde na sistemu, ali
.
1:
1 !
.--
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

~/

_---~/L------
o
I
II
ILI~

Tipicni delav) upravljacKog mehanizma sa Pitmanovom poiugom i

servo pagonom. (1) upravljacka kutija iii glava upravijabl. (2)
cn::vo visokog: i niskog pritiska, (3) Rezervoar hidr::mlitnog ulja i
pumpa. i (4) Pitmanova poiuga.

obieno se prvo nalazi iza kaisnika hidraulicne
pumpe, gde se nalazi zaptivac pogonskog vratila
pumpe, kao ina prikljucku creva visokog pritiska.
Zatim na drugim spojevima creva kao i na prik-
ljuccima upravljacke kutije.
Jedan od naCina da se utvrdi tacno mesto cure-
nja je da se .krpom obrise iscurelo ulje i ukljuCi
J motor. Obieno se curenje moze lepo uociti. Kada
ste utvrdili mesta curenja zaustavite motor.
Opravka upravljacke kutije je posao za profesi-
onalnog mehanicara, zbog specijalnih alata i
vestine. Medutim tri operacije mozete i sami ura-
diti. To su pomenuta popravka iii zamena
remena, creva i curenje pumpe.
Zamena creva visokog pritiska
Ako creva Cure i ne moze se nista postiCi doteza-
njem prikljucaka ria mestu curenja, creva se
moraju zameniti, posledecem postupku: Napo-
mena: Ovaj po stupak je istoveten i za zamenu
creva niskog pritiska u najvecem broju slueajeva.
411
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE
1. Postavite krpe ispod prikljueaka creva.
2. Pomocu pOdesivog kljuea, skinite prikljueke
creva visokog pritiska poCinjuCi ad upravljacke
kutije. Na nekim instalacijama trebace yam i
viljuskasti kljue da pridrzavate susedni element
prikljucka, kako se ne bi okretao.
3. Oslobodite crevO i drzeCi krajeve nagore, da
ne bi curila teenost, izvadite ga iz motorskog
prostora i bacite.
Servo uprav!jac u mehanizmu sa zuptaslOrn lctvom na
automobilima peto,
412
1
4. Postavite novo crevo prema obrnutom
postupku u tacki 2.
5. Uklonite krpe i obrisite tragove tecnosti.
6. Startujte motor i okrenite upravljac polako na
leva pa nadesno da biste odstranili vazduh iz
sistema.
Napomena: Ako se u pocetku euje jedan krat-
kotrajni zavijajuci zvuk, to je normalna pojava.
?
l'
f
Zamena creva niskog pritiska
Povratno crevo se zamenjuje na sledeCi naCin:
1. Postavite krpe ispod prikijucaka creva.
2. Neka povratna creva niskog pritiska nemaju
prikljucak ("holender«). U tom slucaju odvijacem
olabavite obujmiee creva, da biste mogli skin uti
crevo.
Napomena: Neka creva imaju obujmiee bez
vijaka. I njih olabavite odvijacem, odmicuCi im
krajeve.
3. Skinite crevo, drieCi krajeve nagare, da ne bi
eurilo ulje. Bacite i crevo i obujmice.
4. Postavite nove obujrnice na novo crevo.
5. Postavite novo creva obrnutim postupkam iz
tacke 2.
6. Uklonite krpe i obrisite tragove ulja.
7. Startujte motor i akreCite vol an polako ulevo i
udesno da biste odstranili vazduh iz sistema.
Zamena hidraulicne pumpe
Curenje na vratilu remeniee, oteiano upravljanje
u normalnim uslovima voznje, izraiena tenden-
cija za preteranim zaokretanjem upravljackog
sistema iii neuobicajeni sumovi i buka iz pumpe
su indikacije neispravnosti servo upravljaca.
Ako ste proverili iii zamenili remen i creva i jos
uvek imate problema sa servO upravljanjem,
treba zameniti pumpu.
Pumpa je montirana na nosacu koji je pricvrS-
cen na blok motora. Jedan iii dva zavrtnja drie
pumpu na nosacu. Postoji i jedan podesljivi nosat
koji ,omogucuje zatezanje remena.
Pumpa se zamenjuje po sledecem postupku:
SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE
1. Okastim kljucem skinite zavrtanj na nosatu za
podesavanje remena.
2. Pomerite pumpu prema motoru i skinite
remen.
3. Pomerite sada pumpu suprotno od motora, da
biste mogli priCi zavrtnjima za pricvrscenje pumpe
na nosac.
4. Okastim kljucem odvite ove zavrtnje.
5. Skinite poklopac za sipanje tecnosti.
6. Primaknite posudu za prihvatanje ispustenog
ulja iz pumpe i cvrsto uhvatite pumpu zajedno sa
ere virna i iscedite ulje.
7. Ostavite pumpu u motorskom prostorll ibaeite
staro ulje.
8. Skinite creva visokog i niskog pritiska prema
ranije opisanom postupku.
9. Odnesite pumpu u servis na popravku iIi je
zamenite za remontovanu.
10. Postavite creva na novu pumpu prema tacki
8.
11. Postavite pumpu na nosac obrnutim postup-
kom tacke 4.
12. Postavite remen na kaisnik pumpe.
13. Pomerite pumpu ka motoru i pricvrstite
nosac za podesavanje, prema tacki 1.
14. Podesite zategnutost remena prema postupku
»Zamena remena alternatora« U odeljku »Sistem
za punjenje{(.
15. Skinite poklopac za punjenje na pumpi i
naspite odgovarajuce ulje (hidraulicnu tecnost).
16. Vratite poklopac na otvor za punjenje.
17. Startujte motor i ostavite ga da radi najmanje
jedan minut.
18. U gasite motor.
19. Skinite pDklopac otvora za punjenje uljem i
proverite nivo. Dodajte ulje ako je potrebno.
413
 SISTEM ZA v
KOCENJE
a stanovista bezbednosti sis tern za kocenje je
Snajvazniji sis tern na vasem vozilu. On se mora
redovno pregledati i servisirati a svaki defektan
deo, rna koliko bio mali i naizgled nevazan, mora
se odmah zameniti.
Sve komponente sistema za koeenje ne habajll
se niti kvare istovremeno mada to ponekad
mazda taka izgleda. Mazete da vozite na hiljade i
hiljade kilometara a da nemate ni najmanje pro-
blema s kocnicama. Mecllltim, maze yam se doga-
diti da iznenada stanete i otkrijete da Sll yam
kaenioe neispravne. Ukoliko vozite normalnom
putnom brzinom vi ne ostecujete koCionu instal a-
ciju pa moze da se desi da su yam kocnice gotovo
istrosene a da vi to ne znate.
414
Jedini naCin da se sprece ovakve nezeljene
situacije je redovan pregled kocnica, svakih
12.000 predjenih kilometara iii jednom godisnje,
sto predstavlja dobar vremenski interval za skida-
nje i ispitivanje delova sistema za kocenje. Pro-
vera Citavog sistema za kocenje je mnogo bolja.
Stagod uradili morate znati sta treba da ispitate.
Principi hidraulike na kojima sistem za kocenje
radi su veoma jednostavni. Oni se zasnivaju na
fizickim zakonima. Jedna od njih je da fluidi
(tecnosti) prakticno ne mogu da se sabiju. Stoga
je moguce prebaciti teenost (ulje za kocnice) iz
gJavnog koCionog cilindra, preko sistema cevo-
voda, u koCione cilindre na tockovima. Kreta-
njem delova kocionih cilindara dovodi se frikcioni
~ .
•
r. i
SiSlern za kocenje treba redovno pregled:ni i servisirati. Sistcm
obuhvata: (1) pedaJu kocnice, (2) servokocnicu iii vakuum ufcdaj, (3)
dvodelni g/avni cilindar i (4) kotionc cevovode do- (5) prcdnjih di~k-­
kotnica i (6) zadnjih dobo~-kocnica. Sistcm takode ukljutujc: (7)
rucnu kocnicu, (8) cclitno uze (»sajiu«) i (9) obrtnu polugu.
r
 SISTEM ZA KOCENJE

I
I I

Kod hidmulicnih kocnjca pritiskom na pedalu kotnice (1) pomera sc

klipnjaca (2) i klip (3) u g!avnorn ciljndru (4). Hidr<lulicna kociona
lcellost 51! potiskuje kroz koCiane cevovode (5) j ddujr;: nl! klipove u
kotionim cilindrima (6) koji pritiskuju parute (7) i obloge (8) 0
dabose (9). Povratne oprugc (10) odvajaju papute ad dODosa kada 51!
QtpU5!i pedala kocnicc.

materijal (obloge koenica) u dodir s koeionim Sistemi sa dobos-kocnicarna su konstruisani

dobosima koji se okrecu zajedno s toekovima i
time izaziva usporavanje iIi zaustavljanje vazila.
Glavni kocioni cilindar
Glavni koeioni cilindar i njegov rezervoar ispu-
njeni su koCionom teenoscu. Ovaj cilindar ima
klip i klipnjacu povezanu sa pedalom koenice.
Hidraulicnim vodovima ovaj cilindar pave zan je
sa satelitskim ureclajima na svakom tocku (koCi-
oni cilindri). Ovi ureclaji najbolje se mogu opisati
kao cilindar s klipom na svakom kraju. Kad vozac
pritisne pedalu noine koenice glavni cilindar isti-
skuje fluid kroz vodove do svakog koCionog cilin-
dra sto dovodi do izvlaeenja klipova koCionih
cilindara i pritiskanja koCionih papuea i obloga 0
dobos koenice. U tom trenutku hidraulieni priti-
sak je podjednak na svim cilindrima. Koeioni
pritisak se ne moze preneti na bilo koji toeak
pojedinacno sve dok koCione papuee na svim
toekovima nisu u dodiru s odgovarajuCim koei-
onim dobosima. Ovim se obezbeduje ravnomerna
raspodela koeenja na tockove.
tako da se u instalaciji uvek zadrzava natpritisak
eak i kada koenice nicu aktivirane. Ovaj nadpriti-
sak u instal aciji , iIi zaostali pritisak, odriava
nepovratni ventil na glavnom cilindru.
Kod disk-koenica.se ne koristi nepovratni ven-
til posto ovaj sistem nema povratnih opruga.
Kod kombinovanih sistema sa disk i dobos-
koenicama potrebno je imati nepovratni ventil na
koCionom vodu dobos koenica ali ne i na vodu
disk koenica. Stoga se na ovim sistemima sa disk--
dobos koenicama koristi dvodelni cilindar, tzv.
»tandem« glavni cilindar. U ovom slueaju nepo-
vratni ventil se nalazi na izlazu iz glavnog cilindra
u pravcu cevovoda za dobos kocnicu. Kod jedno-
delnog glavnog cilindra nepovratni venti I je unu-
trasnji dec glavnog cilindra i nalazi se u pravcu
cevovoda za napajanje dobos koenice.
Kao sto smo napomenuli, tecnosti se ne mogu
sabijati ali mogu gasovi, kao vazduh na primer, pa
je veoma vaino da u sistemu hidraulienih koenica
nema tragova (mehurica) vazduha.
Vazduh iz sistema uklanja se procesom "ispu-
stanja« koji predstavlja vazan dec postupka servi-
siranja koenica. Da bi se izbeglo prisustvo vaz-

415
SISTEM ZA KOCENJE
duha u sistemu za kocenje na glavnom i koCionim
cilindrima koriste se zvonaste gumene iIi neo-
prenske zaptivke. Isto tako rezervoar za kocioni
fluid, koji predstavlja dec gIavnog cilindra, spre-
cava prodor vazduha u kocnice.
KoCioni fluid se proizvodi specijalno za hidra-
ulicke sisteme automobila i nekad ga ne treba
mesati iIi zagadivati rastvaraCima. Ovaj fluid je u
stanju da podnese niske temperature bez zamrza-
vanja, a visoke temperature bez prokuvavanja.
Medutim, on se zgusnjava ako se izlozi dejstvu
vazduha pa ee unistiti svaku obojenu povrsinu iIi
oblogu kocnice ako dode s njima u dodir.
Hidraulicni sistemi imaju mnoge prednosti u
odnosu na Cisto mehanicke. Pored moguenosti za
regulisanje siIe kocenja, eliminise se mehanicka
veza izmedu pedale kocnice i toekova, a takode
hidraulicni sistemi mogu se koristiti za pojacava-
nje sile kocenja. Povrsina radnog (glavni cilindar)
klipa prema povrsini satelitskog (kocioni cilindar)
klipa odreduje povecanje sile koeenja kod hidra-
ulienog sistema.
Pored toga sto se koristi za prenosenje
potrebne sile za pritiskivanje koCionih papuca iIi
obloga papuea 0 dobose iIi diskove, sistem za
kocenje vrsi kompenzaciju promene optereeenja
osovina yoziia u slucaju naglog zaustavljanja. U
ovom slueaju, prednji tockovi trpe eak 75% teZine
yozila pa se, stoga, na njih mora preneti veta
koCiona sila, ada se pri tome ne blokiraju zadnji
toekovi. Ovo se postize neSto vetim preenikom
prednjih klipova u odnosu na zadnje koCione
cilindre toekova.
U sistemu .a koeenje razvijaju se visoki pritisci ..
Zbog toga je veoma vazno da se vrsi redovan
pregled sistema u cilju otkrivanja bilo kakvih
tragova habanja. Dobrim vizuelnim pregledom
koCionih komponenata moze se spreCiti mogue-
nost da iznenadni skok pritiska dove de do njiho-
vog lorna. Uz normalni pritisak na pedalu za
koeenje hidraulieni pritisak u sistemu krece se od
6-9 bara zavisno od prenosnog odnosa izmedu
klipova glavnog i kocionih cilindara. Servo-uredaj
omogucava manji pritisak nogom na pedalu za
koeenje uz postizanje odgovarajuceg pritiska u
sistemu za kocenje.
Hidraulicna instalacija kod vozila sa dvodelnim
glavnim cilindrom ima i prekidac upozorenja
kvara koenice (lampica) iIi prekidae diferencijal-
nog pritiska. On se sastoji od klipa unutar cilindra
malog preenika. Jedan kraj prekidaca povezan je
za prednji dec hidrauliene instalacije, a drugi za
zadnji. U normalnom stanju klip se ne krece zbog
toga sto je hidraulicni pritisak izjednacen u insta-
416
Iaciji. Ali ukoliko do de do kvara (ispustanja) u
jednoj grani instalaeije doc; ce i do pada pritiska u
njoj, a normalni pritisak u drugoj gram dovesce
do pokretanja klipa u cilindru i paljenja kontrolne
lampice. Kod nekih prekidaea dolazi do paJjenja
kontrolne lampice upozorenja samo kada je koe-
nica pritisnuta (nofno) dok je kod drugih Iampica
stalno upaljena. VeCina prekidaea predstavlja dec
jednodelnog uredaja koji sadrzi merni i proporei-
onalni venti!.
Zagrevanje kocnica
Svi koCioni sistemi frikcionog tipa u sustini pred-
stavljaju toplolne sisteme. Prilikom zaustavljanja
vozila razvija se velika koliCina toplote na oblo-
gama i dobosima kod sistema sa dobos-koeni-
cama. Ova toplota mora se kontrolisano smanjiti,
a tu je vrlo vazna uloga materijala koeione
obloge. On mora biti trajan a ipak treba da odgo-
vara materijalu samog dobosa, tj. mora da odr-
fava koefieijent trenja kroz Citav ciklus kocenja a
da ne dovede do prekomernog habanja kocionog
dobosa. Svako prisustvo uija iii vode izmedu
obloga i dobosa dovodi do poremecaja odgovara-
juceg koeficijenta trenja.
Hladenje sklopa dobos-koenice je tesko. Zau-
stavljanje vozila pri velikoj brzini onemogucuje
dejstvo rashladnog sistema koenica da efikasno
odvodi razvijenu (oplotu. Svojstva dobosa od
gvozdenih odlivaka zavise od cirkulacije rashlad-
~og vazduha. Ovo se tesko postiie u prilieno
ogranieenom prostoru u toekovima. Protok vaz-
duha moze se poboljsati ubacivanjem vazduha u
supljine izmedu tocka i dobosa, rebrastim dobo-
sima i kombinacijom obloga od Iivenog gvoida sa
aluminijumskim kucistima dobosa. Kod vecih
vozila obieno se koristi jedan iii vise ovakvih
rashladnih sistema. ij
KoCiane obloge takode pomaiu odvodenju
dela toplote ali potreba za podloznim plocama !
otezava unutrasnje hladenje. Pored toga sto drii
sklop koCione papuce, podlozna ploea je konstru-
isana tako da smanjuje mogucnost da voda iIi
abrazivna neCistoca dospe u prostor izmedu koc;-
one papuce i dobosa. lake je relativno efikasna u
sprecavanju da manje kolieine prasine iIi vode
dospeju unutar sistema za kocenje, ako do toga
ipak dode, koeniee ostaju blokirane. Ovaj stetm
uticaj prasine iIi vode na efikasnost sistema za
kocenje prakticno je eliminisan sistemom disk--
koenica sa stegom.
I~.__----------------------------------------~S~IS~T~E~M~Z~A~K~O~C~vE~N~J~E
Sistem disk-koeniee sastoji se od eelienog diska
koji je povezan s toekom i stegom s ploCieama
koja zahvata disk. -Stega se zatvara s abe strane
, ·diska sto dovodi do tisporavanja vozila. Posto
i disk-koeniea distribuira proizvedenu toplotu po
veeoj povrsini ona se brze hladi nego dobos-
I '1
-koenica.
Disk-koenice imaju i visok stepen otpomosti na
pad efikasnosti koeenja a zadrzavaju i veeu snagu
zaustavljanja vozila nego dobos-koenice u vlaz-
nom stanju. Medutim, disk-koeniee su skuplje, pa
se zato koriste sarno na prednjim toekovima kod
vetine automobila.
Efikasnost sistema sa disk-koenicama zavisi od
stanja frikeionih povrsina diska i stege.
Efikasnost sistema sa dobos-koenieama zavisi
od odgovarajueeg materijala obloge, odgovara-
juee debljine, glatkoee unutrasnjeg dela i obline
dobosa, maksimalnog dodira izmedu povrsine
obloge i dobosa, kao i hladenja. Pored sile koja se
prenosi na koCione papuee preko mehaniekog iii
I~
hidraulicnog poluznog prenosa, dodatni pritisak
izmedu papuea i dobosa postize se dejstvom
samoaktiviranja koCione papute. Kada su kocnice
pritisnute trenje izmedu obloge i dobosa nastoji
da potisne papuce u smeru okretanja dobosa.
Ovaj slab pokret ubrzava prenos koeione sile.
Lokaeija obrtne tacke koeione papuee odreduje
da Ii ee se papuea pomeriti prema dobosu da bi
ostvarila dejstvo samoaktiviranja.
Kod vetine modemih konstrukeija koeniea
dodatna sila koeenja ostvaruje se povezivanjem
dye koCione papuee u dobosu.
Kod ovog sistema obe koCione papuee su samo-
aktivirajuee. Kada se koeniea aktivira (pritisne)
prva papuca prenosi pritisak na sekundarnu
(drugu) papueu i poveeanom silom pritiska drugu
papueu 0 doboS. avo se naziva >,dvostruko servo-
-dejstvo«. Uprkos dugog hoda pedale koeniee,
koCioni eilindri i koeione papuee se ne kreeu
predaleko da bi se ostvario dodir sa dobosem.
avo zbog toga sto to omogucuje mehanicki i
hidraulieni poluzni prenos.
Da bi se kompenziralo habanje obloga i dobosa
sklop koeniee ukljueuje i automatsko podesavanje
koCionih papuea. Mehanizam za automatsko
podesavanje eliminise potrebu za stalnim podesa-
vanjem koeniea. Kod mehanizma za automatsko
pOdesavanje koristi se dejstvo samoaktiviranja
. koeniea kako bi se pokrenula poluga za po des ava-
l. nje. Ova poluga se pokreee okretanjem navrtke
C"" "":W':'
I .. za pOdesavanje zaustavnog tocka na dobosu. avo
I automatsko podesavanje kocniea, medutim,
""Ho k,d, 'oomH
Ispitivanje kocniea u voznji
Pre poeetka ispitivanja koeniea na vasem vozilu
pokusajte da utvrdite, voznjom na drumu, kakve
servisne us luge bi mogle da budu potrebne. 1za-
berite suvu, poplocanulasfaltiranu deonieu uIiee
iii puta, bez saobraeaja ili drugih prepreka, gde
mozete bezbedno da izvedete naglo zaustavljanje
vozila. Pri brzini od 30 kilometara na cas naglo
pritisnite koenieu. Ukoliko papuea "hvata" n~ 5
centimetara (iIi manje) od pacta:
• Mozda su koeione obloge veoma istro,ene
• Mozda je nizak nivo kotione teenosti
• Mozda je potrebno podesavanje koCionih
papuea.
Oseeaj mekog zahvata koeione pedale znak je
prisustva vazduha u instalaciji.
Kada zaustavite vozilo i iskljueite motor. pritis-
nite koCionu pedalu sto je moguce jace drzeCi je
cvrsto pritisnutu. Proverite da Ii i dalje nastavlja
da se kreee naniie. UkoIiko je to slueaj to je mak
da je prisutan neki problem u glavnomcilindru ili
ispustanje u nekom delu hidraulicnog sistema.
Ukoliko vozilo »Vllce« iIi se zanosi ns jednu iIi
drugu stranu, iii ukoliko jedan tocak koei vise od
ostalih kad se pritisne koeniea, to je znak neko-
liko moguCih problema:
• Nepravilno podesavanje kocniea
• Prisustvo masti iIi koCione tecnosti na
obJogama
• Labave podloine ploee
• Zamenjen polozaj primarnih i sekllndamih
koCionih papuea
• Nepravilno montiranje koCionih papuea na
dobos, sto dovodi do delimicnog kontakta
frikeionih povrsina
• NezaobJjenost dobosa kocnice.
Tokom ispitivanja koeniea u voinji proverite
buku kada su koeniee iskljutene iii ukljueene.
Buka od trenja u kocnicama koje nisu ukljucene
maze da bude rezultat sJedeCih problema:
• Nepravilno osnovno podeSavanje
• Povratna opruga pokvarena iii slomljena
• Slepljen koCioni cilindar iIi yodice koeione
papuee.
Grebanje iii skripa kada je koeniea pritisnuta
moze da bude znak:
• Istrosenosti kocionih obloga
• Neodgovarajuceg materij ala koCionih
obloga
• Prisustva ulja iIi masti na kocionim
oblogama
417
------- ."~----- - - --- _._-.-
SISTEM ZA KOCENJE
• Izvitoperenost podloinih ploea koenica. •
Neispravni leiajevi prednjih toekova mogu da
prouzrokuju umanjenu efikasnost koeniea. Ne-
ispravan lezaj maze da izazove nepotrebne pote-
skoee u traienju kvara na sklopu kocniee, mada
se u stvari radi 0 neispravnom leZaju.
Ne zaboravite da proverite mehanizam ruene
koeniee kod svakog pregleda sistema za kocenje.
Prilikom donosenja odluke 0 opravei sistema za
koeenje morate predvideti i odgovarajuee vreme.
Ne :lurite - jer eete u tom slueaju verovatno
pogresiti.
Kakvu god interveneiju da vrsite ona mora u
svakom pogledu da bude kompletna.
Pregled prednjih
kocnica
etaljni pregled kocnica treba da obuhvati vizi-
Delni pregled frikeionih povrsina. stanja obloga
koeniea. i svih komponenata u sklopu koeniea na
toekovima. Ovaj pregled je neophodan ne sarno
radi utvrdivanja stanja radnih povrsina koeniee
vee i radi otkrivanja svih neispravnih delova koji
se mogu otkriti vizuelnim pregledom.
Razlika izmedu prednjih i zadnjih dobos-koe-
niea je u tome sto prednje dobos-koeniee imaju
daleko veCi broj delova. Pored toga, postupak
ispitivanja prednjih dobos-koeniea se razlikuje od
postupka ispitivanja zadnjih dobos-koeniea.
Pregled prednjih dobos-kocnica
Da bi se izvrsio pregled prednjih dobos-koeniea
treba postupiti na sledeCi naCin:
1. Aktivirajte ruenu kocnieu.
2. Skinite poklopce (»radkapne«) sa prednjih
toekova pomocu velikog odvijaca iii ostrog kraja
ruene dizaliee.
3. Krajem ruCiee dizaliee iIi nasadnim kljutem
odgovarajuce veliCine olabavite navrtke na oba
prednja toeka za jedan okretaj (pribliino).
4. Postavite podmetaee iza zadnjih tockova.
5. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila
dok se toekovi ne odvoje od zemlje.
418
1!
Ala! i materijal ,~
•
•
OdvijaCi
Podmetati za tockove
I
• Dizaliea i sigurnosna postolja
• Klesta
• Podesljivi kljuc
• ~)Kasika« kocnice
• Maska za lice iIi respirator
• Cetka iIi usisivat
• Merilo
• Momentni kljue i nasadni kljue
• Krpe
• Raseepke
6. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije
vozila da biste ga ucvrstili.
7. Najpre odvrnite navrtke s tockova, ostavljajuci
ih u »radkapnama« radi cuvanja. VeCina ovih
navrtki moze se skin uti okretanjem istih u smeru
suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu.
Manji broj vozila, rnedutim, ima leve navoje na
navrtkama. Ukoliko na vasem vozilu postoje
navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru
kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli.
8. Skinite sklop toeka i pneumatika.
9. Skinite zastitnu kapu od prasine iIi masti.
Koristite velika klesta- u kombinaeiji s odvijacem.
Prihvatite zastitnu kapu klestima i odvojite je
pomocu odvijaca.
10. Klestima skinite rascepku.
Napomena: Sklop drzi jedna iIi dye navrtke,
Ukoliko ima dye navrtke spoljasnja iii kontrana-
vrtka je krunasta a osigurava je raseepka; unu-
trasnja navrtka je za podesavanje. U slucaju sarno
jedne navrtke radi se 0 navrtki za podesavaoje, a
nju osigurava rascepka. .
11. Pomoeu kljuca odvijte navrtku iIi navrtke 1
podmetat. Ukoliko navrtkalnavrtke ne mogu da
se odviju okretanjem u smeru suprotnom od
smera kretanja kazaljke na satu pokusajte s odvr-
tanjem u smeru kazaljke na satu.
12. Protresite sklop dobosa i glavcine kako biste
olabavili spoljasnji leiaj. Pazite da lei:aj ne padne
na pod. Podmetnite saku da biste ga prihvatlh.
Stavite spoljasnji lezaj, podlosku i navrtku. za
podesavanje na Cistu krpu. Napomena: Ukohko
niste izvrsili pregled iii podmazivanje leiajeva u
[Li_ _ ----------------------------------------~S~IS~T~E~M~Z~A~KO~C~EN~J=E

CD ®
I I
-~-
1
CD

Sklap prednjeg dobo~a; (1) znplivni prsten iii osigur<lc, (2) unulrasnji
ldaj. (3) poklopac iii obloga unutrasnjeg ieiaja, (4) dobos. (5) Olvor
gbvCine, (6) poklopac iii oblog~ spoljasnjeg lezaja, (7) spoijaSnji iebj, (8)
podloska, (9) kontranJ\'rtka iii navrtka prstena. (10) rascepka. i (11)
poklopac za zastitu ad prasine iii masli. Navrtkc (12) dde lOeak (13) n~
golim vijcima (14).

roku koji se preporucuje u prirueniku, vidite ode-
Ijak "Podmazivanje IeZajeva toekova« u poglavlju
»Qdrzavanje automobila«.
13. Svucite sklop dobosa i glavcine. Vodite
raeuna da unutrasnji Idaj ne kIizne na vreteno.
UkoIiko se pojavi otpor pri skidanju sklopa
mozda je potrebno iza tocka za podesavanje koc-
nica stavite "kasiku« za kocnice. Kod vozila sa
samopodesivim kocnicama bice potreban
dugaeki, tanki odvijacda bi se samopodesiva
poluga odvojila od zaustavnog tocka. Upoiore-
nje: Dok je sklop dobosa i glavCine odvojen ne
sme se dozvoliti da mast iii prljavstina dodu u
dodir s povriinom doboia iii obloge koenice. Pri-
sustvo prljav§tine iIi masti na ovim povrsinama
moglo bi da dovede do proklizavanja koenica iii
smanjenja dejstva koeenja.
14. Odlozite sklop dobosa i gIavCine i pripremite
se za malo Ciscenje. Upozorenje: Kod habanja
I
'l,"~ii H% :'"0"" mof' : ,,:md" "_:'0" ",0'' 0 '"
koCionih obloga dolazi do stvaranja prasine koja
kotu, iii jos gore, u pluea ukoliko ne pacire. Ne
rreba oduvavati ovu praiinu. lzbegavajre udisanje
ave prasine!
15. S maskom za lice iIi respiratorom uklonite
ostatak prasine sa sklopa koenice i unutrasnjosti
dobosa pomocu eetke iIi usisivaca.
16. lzvrsite vizuelni pregled unutrasnjosti dobosa
u cilju otkrivanja ogrebotina i vidljivih naprslina
na frikcionim povrsinama. Proverite da Ii je povr-
sina gIatka. Ukoliko je povrsina ostecena treba je
obraditi u masinskoj radionici.
17. lspitajte koCioni cilindar na sklopu kocnice u
cilju otkrivanja tragova curenja. Ukoliko je cure-
nje prisutno proveru koenica treba da izvrsi profe-
sionalni mehanicar.
18. Prove rite sve opruge u sklopu koenice da Ii su
sigurne i neostecene (slomljene).
19. Proverite obloge papuea kocnice. Ukoliko su
obloge fiksirane zakovicama proverite da Ii bilo
koja glava zakovice ne strei iznad povrsine

ob'o" "pll'"' "' bl_t_,,~;;

SISTEM ZA KOCENJE

Kod disk-kocnica frikcione piotice (I) u stezi (2) pritisbju disk (3) da bi
zaustavjie okretanie locka aka g!avCine osovine (4). Frikcione ploCice (5) su sarno
u delimitnom dodiru s ukupnom povrsinom diska (6) oSlavljajuCi veti deo
povrsine za hladcnjc. Sklap di~ka jt testO lzraden iz dva dela. ostavljajuci izmcdu
njih prazan prOSlar za vcntiiaci,iu i ~oljc hladenje.

da su tanje od 1,5 mm. Ukoliko je potrebna
zamena obloge vidi odeljak "Zamena obloga
dobos-koenica« u ovom poglavlju.
20. Zamenite dobos; moida cete morati da ga
pomerate unapred okrecuCi ga prilikom montaze.
21. Zamenite lez.aj toeka; mozda cete morati da
malo pomerite dobos da bi leiaj dobro nalegao.
22. Zamenite podlosku i navrtku za podeSavanje.
23. Ovde je potrebno izvrsiti podeSavanje lciaja
toeka.
Napomena: Treba uvek da se pridrzavate uput-
stva proizvodaea. Ukoliko ne raspolaiete odgova-
rajucim uputstvom postupite na sledeCi naein:
A. Merilom izmerite velieinu otvora glavCine za
spoljasnji leiaj. Ukoliko je preenik 45 mm iii vise,
pritegnite navrtku za podesavanje pomocu
moment-kljuea na 23 Nm, a pritom okreCite toeak
rukom. Ukoliko je preenik manji od 45 mm pri-
tegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-
-kljuea na 10 Nm, a pri torn okreCice toeak
rukom.
B. Posta ste izvrsili pritezanje navrtke za podesa-
vanje na odredeni moment okrenite navrtku za 11
6 do 1/4 obrtaja kako biste osigurali odgovaTajuce
centriranje rascepke kroz otvor u vretenu i
navrtki. Ukoliko postoji navrtka za osiguranje
(kontTanavrtka) vratite je na svoje mesto i centri-
rajte tako da se otvor za rascepku poklopi s
otvorom na vratilu.
Napomena: Ukoliko je mehanizam za podesa-
vanje dobosa menjan u toku zamene dobosa,
moida ce biti potrebno pravilno podesavanje koe-
nice. Ovo je obuhvaceno odeljkom "Podesavanje
dobos-koenica« u ovom poglavlju.
24. Montirajte novu rascepku kroz otvor navrtke
za podeSavanje iii kontranavrtke i vretena. Savijte
krajeve rascepke oko navrtke pomocu klesta taka
da Tascepka ne ispadne.
25. Po novo montirajte zastitnu kapu i sklop
toeka obrnutim redosledom od onog u tackama
7-9. Napomena: neka vozila su opremljena
opruznim amortizerom u zastitnoj kapi. Proverite

420
=

'"'
SISTEM ZA KOCENJE
r
da krajevi raseepke ne dolaze u dodir sa ovim vaSlm kolima postoje navrtke s levim navojem
I, amortizerom.
26. Kod servisiranja dobos-kocniea na drugom
odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu
da biste ih skinuli.

,
!
prednjem tocku sledite po stupak iz taeaka 7 do 8. Skinite sklop tocka i pneumatika.
i 25. 9. Pregledajte povrsinu diska -s abe strane da
27. Posle pregleda koeniea spustite vozilo na tlo nema tragova zaseka iii vidljivih naprslina. Napo-
,, obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 1 do 6. mena: Na nekim diskovima ima masinski obra-

I !~
Pregled prednjih disk-kocnica
denih zljebova s prednje iii frikeione povrsine. CU
svakom slueaju proveriti da li je povrsina glatka).
Ukoliko su povrsine pohabane, konsultovati kva-
! Postupite po sledecem redosledu: lifikovanog mehanicara.
~ 1. Aktivirajte rucnu kocnieu. 10. Proverite ploCiee disk koeniea s abe strane
:i~ 2. Skinite poklopee sa prednjih toekova pornocu diska. s prednje strane. PloCiee ne bi trebalo da
~
0,
velikog odvijaca iIi ostrog kraja ruene dizaliee. budu tanje ad 1,5 mm.
3. Krajem rutiee dizaliee iIi nasadnim kljueem 11. Okrenite prednji toeak u leva i proverite
I,, odgovarajuce veliCine odvite navrtke na oba pred- plociee disk koeniea sa abe strane disk a, sa zadnje

,~
"
,if
nja tocka, za oko jedan okretaj.
4. Postavite podrnetace iza zadnjih toekova.
S. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila
dok se tockovi ne odvoje od tla.
6. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije
strane. I u ovom slueaju, plocice ne bi trebalo
da budu tanje od 1,5 mm. Napomena: Ukoliko je
prisutna znatna razlika u naeinu habanja izrnedu
prednje i zadnje strane ploeica, konsultovati kva-
lifikovanog mehanieara; mazda stega koeniea
~ vozila da biste ga uevrstili. zahteva ponovno centriranje.
~t~, 7. Najpre odvrnite navrtke sa toekova, ostavlja- 12. Vratite sklop toeaka na svoje mesto obrnutim
'l
'iii juCi ih u »radkapnama« radi cuvanja. Vetina ovih redosledom operaeija iz taeaka 1 do 8.
U~ navrtki moze se skinuti okretanjem u smeru 13. Ponovite redosled operacija iz laeaka 7 do 12
m. suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. kod tocka no vozacevoj strani vozila.
~, Manji broj vozila, medutim. mazda ima leve 14. Spustite kola na tlo obrnutim redosledom
~
~: navoje na navrtkama. U tom slucaju, navrtke operaeija iz taeaka 2 do 6.
~;:" mozda treba obeleZiti slovorn "L". Ukoliko na
"i
~i
I.:..

i~
I~!
~
~
Ii I
I~ I
~
~,

II ~
®®®

:1
Tipicni sklap prednjeg diska: (1) nosac siege, (2) vretena, (3) zaptivni prsten ili
,i osigurac, (4) unutrasnji lezaj, (5) prsten lefaja, (6) disk iii retor, (7) otvor
glavcine; (8) spoljasnji letaj, (9) podloska. (10) navrtka vretena iii kontranavrtka,
(ll) rascepka, i (12) stitnik od pruSine iii masti.

J 421

J
-------------
SISTEM ZA KOCENJE
Pregled zadnjih
dobos-kocnica
Alai i malerijal
• Veliki odvijae
• PodmetaCi za toekove
• Dizalica i sigurnosna postolja
• tylaska za lice iii respirator
• Cetka iIi usisi vae
adnje dobos-koenice je nesto lakse pregledati
Z nego prednje posto ima manje komponenata
za demontiranje.
Sklop zadnje dobos-koeniee ima dvostruku
namenu. On sadrzi kako hidrauliene tako i meha-
nieke komponente. Hidraulicne komponente
imaju vatnu funkeiju u radu sistema za kocenje.
Mehanicke komponente vezane su za rucnu koc-
nrcu,
Pregled zadnjih dobosa treba da obuhvati
detaljni vizuelni pregled svih veznih kompone-
nata. J os jedan vatan pregled je pregled prisustva
eurenja koeione teenosti, koji se jedino moze
utvrditi skidanjem dobosa i proverom kotionog
eilindra na tocku. Kad skinete dobos treba da
izvdite pregled i povrsina dobosa i papuca.
Da bi se izvrsio pregled zadnjih dobos-koeniea
postupite na sledeCi naCin:
1. Aktivirajte ruenu kocnieu.
2. PomOCll velikog odvijaca skinite »radkapne«
sa zadnjih tockova.
3. Pomocu kraja rutiee dizaliee iii nasadnim klju-
cern odgovarajuce velicine odvite navrtke na oba
zadnja tocka, za oko jedan obrtaj.
4. Postavite podmetace ispred prednjih tockova
kako biste spreCili pomeranje kola.
5. Pomocu dizalice podignite zadnji kraj vozila
sve dok se tockovi ne podignu ad tla.
6. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije
vozila kako biste ga ucvrstili.
7. Najpre odvijte navrtke s tocka na strani suvo-
zaca, ostavljajuCi navrtke u »radkapnama« radi
cuvanja. VeCina navrtki moze se odviti okreta-
njem u smeru suprotnom od smera kretanja
kazaljke na satu. Manji broj vozila, medutim,
moida ima leve navoje na navrtkama.
8. Skinite sklop toeka i pneumatika.
422
9. Oslobodite dobos od golih vijaka laganim
okretanjem tocka unapred. Napomena: Mozda
na jednom od golih vijaka postoji opruina celiena
stega. Oslobodite stegu pomucll odvijaca a zatim
skinite dobos.
10. 'S mask om za lice iIi respiratorom, uklonite
ostatke prasine na sklopu kocniee i unutrasnjosti
dobosa pomocu cetke iii usisivaeem Upozorenje:
lzbegnite da udisete ovu prasinu! Gna sadri! az-
best.
11. Pregledajte unutrasnjost frikcione povrsine
dobosa da nema tragova zaseka i vidljivih napr-
slina. Proverite da Ii je povrsina glatka. Ukoliko
je povrsina istrosenaJpohabana treba je ponovo
obraditi u masinskoj radionici.
12. Ispitajte koCioni eilindar na sklopu kocnice da
nema tragova curenja. Ukoliko ih ima kocnice
treba da pregleda profesionalni mehanicar.
13. Ispitajte sve opruge u sklopu dobosa da biste
proverili da Ii su na svom mestu i da nisu ostecene
(slomljene) .
14. Ispitajte obloge koCionih papuca. Ukoliko su
obloge fiksirane zakovicama, proverite da glave
zakoviea ne strce iznad povrsine obloge. Ukoliko
su obloge lepljene De bi trebalo da su tanje od
1,5 mm. Ukoliko je potrebna zamena obloga
papuca videti odeljak "Zamena obloga dobos-
kocnica« U ovom poglavlju.
15. Vratiti dobos na svoje mesto; moida cete
morati da ga malo okrenete unapred prilikom
montale kako bi nalegao iznad golih zavnanja.
16. Vratiti sklop tocka i pneumatika na svoje
mesto, obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 7
i 8.
17. Ponoviti redosled operaeija iz tacaka 7 do 16
u slucaju tocka na strani vozaea.
18. Spustite kola na tlo, obrtnutim redosledom
operaeija iz taeaka 2 do 6.
Zamena plocica III
disk-kocnica
od veCine vozila zamena plocica disk-koeniea
.
K predstavlja prilicno lak posao za mehanicare-
amatere. Ustvari, verovatno cete oceniti da je to
lakse nego zamena obloga dobos-kocniea. Skida- ~
i
9j1

SISTEM ZA KOCENJE
t
I
I I
! I
I I
I

D,I bi se odstranila kocion~ !ecno~, iz glavno~ cilindri! - rezervoar:l.
koristi ~e pipetu. komad gumenog creVi! iii t~njiric. lz n!zervoara
treb<l izvuCi oko polovinu 5ildr:bjil tecnosti cia hi se obezbedio prostor
za koCionu tecnost koju ce se vratiti u rezervoar prilikom skidanja
stege kotnice.
Da bi 5C skinulc vodece o50vinice (yodice) stege. mozda je potrebno
dn se sarno odviju sa nosnca stege. Drugc: vrsle drze se pom-ocu
opruznih plOtiCil ili osiguravajuCih klino\'a ili opruinih obu.imica ili
para cclicnih osovinica ~ uskocnidma nil krajc:vimCl. V;ldenjem
o50vinica oJabavijuje sc: slega lako da 5C male skinuti.

njem nekoliko zavrtanja iIi osovinica moze se

pqdiCi stega kocnice i montirati nove ploCice.
Ala! i ma!erijal
Sarno ne dozvolite da vas zavara prividna jed- .
nostavnost ovog posla! Ne radi se sarno jedno-
stavnom rastavljanju disk-koenice, montaii novih • Podmetaei za toekove
ploeiea i ponovnom sastavljanju. Mada nije apso- • Dizaliea i sigurnostna postolja
lutno neophodno rastaviti iii zameniti stege koe- • Kljue za navrtke
niea kod novog postavljanja ploeica, mnogi profe- • 15ljueevi
sionalni mehanicari ukljucuju generalnu • <;:ekic i meki izbijac
popravku stege kocniee kao dec svake interven- • Zieana "etka
eije na kocnicama. Verovatno moiete da prodete • Klesta
i bez ove operaeije .ukoliko nema tragova eurenja • Odvijac
na stegi, ukoliko su stitnici od prasine na obe • Moment-kljue i nasadni kljuc
stege u dobrom stanju i bez tragova naprslina iii • Ulje za podmazivanje ili silikonski sprej
zaseka, ukoliko se klip ne zaglavljuje u stegama • PloCice disk-koeniea
(koenica »vuee« iii se brzo habaju ploeiee na • Montaini alat za stegu koeniee
jednoj strani vozila) i niste preW veliki broj kilo-
me tara (80.000 km). Drugim reCima, ukoliko
izgleda da su stege u dobrom stanju i ne izazivaju A sada nekoliko reCi u slucaju rekonstrukcije
I

1 "" g'"',"I~~,""~~""
J bilo kakve probleme, onda nema razloga da ne od strane mehanieara-amatera. Postopje kom-
montirate sarno novi komplet ploeiea, a presko- pleti za popravku koji sadrie de love za zamenu:

''',. '"~'~~ _~za~Pti'" ,~",""p,",,~ I_~~_ve_._",_o~:::

SISTEM ZA KOCENJE
II
I
Pomoko 'ck"" , pmboj" ,k'oo<' klio 00,"'" '''go koj' fib" ;tego,
Skid<lnjem kiina i opruge kuckanjem po njima s jedne stranC pomocu
cck\ca i probojca oslobodite se stega. Cekic se moze koristili i za
skidanje osovinica stege.
otvor za klip u stegi nije jako zagreban iIi korodi-
rao, a stege' nisu pretrpele bilo kakvo drugo oste-
cenje (kao sto su naprsline iii jaka korozija),
Amaterska popravka ce verovatno dati zadovolja-
vajuce rezultate. Ali ukoliko je otvor za klip u
losem stanju, ukoliko je prisutno jako curenje
tecnosti za kocnice iii se klip vadi, onda yam
ostaje jedino da zamenite stege kocnice novim iii
fabricki popravljenim delom,
Delove koji drze stegutakode treba pazljivo
pregledati. Ovde glavni problem lezi u koroziji.
Ukoliko su delovi korodirali to ce sprecavati
stegu da »pIiva« tj. da se sarna centrira iznad
diska. To dovodi do neravnomernog pritiska frik-
cionih plotica na disk usled cega dolazi do nerav-
nomernog habanja plotica. Stoga, ukoliko
demontirate disk-kocnicu i utvrdite da je spoljas-
nja ploCica malo istrosena, a unutrasnja istrosena
do metalne podloge (iii obratno), onda je to znak
da stega ne »pUva« kako treba, sto ukazuje na
koroziju pa stegu treba zameniti.
424
I
II Kad se stega skine S [Josaea stege izvucile je iz vozHa obesenu 0
' zicanu kuku. Vd,:mjem stege koCioni cevovod se os!obada
nepotrebnog naprezanJ'a (deformacije), Cclju,ti sc mogu spu~liti i na
L -________________________
komandni krak iii nosae. ~
los jedna stvar koja se cesto previda je stanje
diskova. Ukoliko diskovi nisu jako zagrebani,
zaseceni, izvitopereni iIi usijano glatki oni se ne
moraju podvrgavati 'obradi povrsine. Medutim,
ukoliko povrsina diska liti na gramofonsku plocu
sa moogo zlebova, naprslim iIi sjajnim mestima iii
jakim ogrebotinama, ona ce morati ponovo da se
obradi iii zameni. Ovo ne mozete uraditi sami vee
u nekoj masinskoj radionici. U radionici ce se
;j
iZVfsiti provera diska da bi se utvrdilo da Ii se
njegova povrsina moze bezbedno obraditi, a da se
ne prede minimalna debljina. Kada se disk
pohaba preko odredene granice on se mora
menjati. lednostavno nije ostalo vise metala koji
bi pravilno apsorbovao i rasipao toplotu, a da
pritom nema rizika od lorna. Korozija i habanje
mogu da ostete disk i bukvalno ga dovedu do
rasturanja. Kada se kobona pedala klati iii trese
prilikom pritiskanja, to je znak izvitoperenosti
koja je cesto rezultat upravo ove vrste kvara.
Ponekad ce masinska obrada povrsine diska resiti
 SISTEM ZA KOCENJE

. ovaj problem, ali cesce nece i disk ce morati da se

I: zameni. Tvrda mesta u metalu mogu da dovedu
do vitoprenja i posle obrade povrsine.
i Poslednja stvar koja se cesto zanemaruje je
stanje 1ezajeva prednjih tockova. Kod vozila s

I
pogonom na zadnje toekove lezajeve prednjih
toekova treba »podesiti« kod svake interveneije
na kocnieama bilo da su one disk iIi dobos. Ovaj
postupak obuhvacen je u pocetku ove knjige pod
i poglavljem "Odrzavanje vozila«. Kod vecine
j vozila s prednjim poganom, medutim, ovaj pastu·
pak nije neophodan pasto su lezajeyi tackava
"
,~ fabricki zaptiveni. Osim ako lezaj nije ostecen i
mora se zameniti oni obicno ne zahtevaju nikakva
odrzavanje. Medutim, sva vozila s poganom na
prednje toekove ne spadaju u ovu kategariju.
Prove rite u vasem prirueniku da Ii lezajevi pred·
njih toekava na vasim kolima zahlevaju peri·
odicno »podesavanje,<.
Da ukratko rezimirama, osnavni postupak
zamene ploCiea disk·koeniea poCinje skidanjem i
pregledom stege kacniee i delova, pregledom (i Obratite painju na specijalne obujrnice za osiguranje iii prigusr.e
po potrebi ponovnam obradom povrsine) diska, opruge i njihov poloiaj u toku demOnlaie taka da ih moiNe pravilno
zatim montiranjem novih ploCica i ponovnim panavno montirati. Takode obratite painju na to da su unu:r<l~njt: i
spoljasnje ploCice stega obicno razliCite. Ponekad su obe1ezene.
montiranjem eitavog sklapa. Na kraju, treba
naliti noyu kolicinu kociane tecnosti i ispustiti
vazduh iz instalaeije.

Postupak zamene ploCica disk·kocnica

Mada veCina disk·kocniea u sustini ima istu funk·

eiju, njeni sastavni delovi, konstrukeija stege kae·
niee i pastupak zamene ploCiea mogu da variraju
zavisna od tipa vozila. Objasnicemo' osnovni
postupak ali iSIO tako preporueujemo da koristite
i odgavarajuCi priruenik.
Kad zamene plobea disk·kaeniea treba postu·
piti na sledeCi natin:
1. Dok su prednji tockoyi jos na zemlji, skinite
"radkapne« i olabavite navrtke.
2. Podignite poklopae motora ("haubu«),
pronadite glavni kationi eilindar i arvarite rezer·
voar za koCionu teenost. Pomotu gumenog ereva,
iii na neki drugi nabn izvueite oko polavinu sadr·
hja kocione teenosti iz glavnog kaeionog eilindra
i rezervoara. Razlog za ovo je taj sto' se koCiona
teenost vraca u rezervoar prilikom skidanja stege
kocniee.
3. Podignite prednje toekave i oslonite vozilo na
sigurnosna postolja. Mantab novih plooca disk-kotnica se obicno moze ostvariti ake se
4. Skinite prednje toekave i odvojite frikeione ubace kroz donji otvor na stegi kocniee. Proverite cia i.i su ploticc
plociee od diska pomotu velikog odvijaca. obelezene sa »unutraSnja« iii »spoljasnja« i vodite racuna da sve
obujmice iii opruge budu pravilno centrirane.
5. Skinite stegu kocniee. Zavisno od vrste disk·

425
SISTEM ZA KOCENJE

I
(2)
o / (--
, /
\
1/ \
~ , __ -.J r--~
,

Sklop sIege disk-kocnicc. (1) osiguravajuCi vijak, (2) caure_ (3)

rukavac, (4) kuCiste stege, (5) odusni vijak, (6) montazna konzola-
nosaC, (7) podmetaci. (8) obujmice, (9) u!jni zaptivni prslcn, (10)
klip, (11) kapil. (t2) osiguravajuca opruga paptite, (13) unutrasnja
papucu, i (14) spo!ja~l1ja papuca.

-kotnica na vasem vozilu moie se primeniti jedan
od nekoliko metoda. Neke stege su fiksirane u
mestu. Kod drugih se vijak koristi za drianje
opruzne plocice iii klina za bokiranje koji sa svoje
strane dCli stegu kocoice na svom mestu. Isto
taka mogu se koristiti opruzni osiguraCi iIi par
celicnih osovinica sa uskocnicima (Seger-prsteno-
virna) na krajevima. Kod stege s opruinim ploti-
cama iii osiguraCima bice potreban tekic iii pro-
~ojac da bi se plotice odvojile i oslobodila stega.
Cekic moze da bude koristan i kod skidanja osovi-
nica stege.
6. Kad se stega oslobodi ne dozvolite da visi 0
kotioni vod. Treba je osigurati komadom zice i
pricvrstiti za nosecu konstrukciju vozila.
7. Izvrsite pregled svega, potev od stanja unu-
trasnjih i spoljasnjih plotica kotnice. Neravno-
memo habanje je znak da stege nisu dobro centri-
rane u odnosu na disk, pa treba proveriti sasravne
delove u cilju otkrivanja korozije iii ostecenja.
Proverite stegu kocnice kad sre je odvojili od
ploCica da nema tragova curenja. Proverite stitnik
klipa (od prasine) da nema tragove naprslina iii
habanja (ostecenja). Ukoliko izgleda da su stege
ispravne i da nema znakova proklizavanja koc-
nice, onda ne moraju da se zamenjuju - osim ako
vozilo nije mnogo staro. U tom slucaju preporu-
cuje se rekonstrukcija srega kao preventivna mera
odriavanja. Posto ste rastavili kocnice sada
mozete vrsiti sve potrebne popravke. SledeCi
korak je provera stanja diska. I ovde, ukoliko I
povrsine nisu relativno glarke i raYne, treba ih 'I

426
=
ponovno povrsinski obraditi. Pomocu merila
(lenjira) prislonjenog uz disk mozete proveriti
izvitoperenost. Preko 0,1 mm odstupanja u hrapa-
vosti povrsine dovesce do trosenja pedale koc-
nice. Izbocine Ce normalno izgledati sjajne, sta-
klaste odnosno bezbojne. Konacno, prove rite sta-
nje leiajeva tockova okretanjem diska rukom.
Kod vozila s pogonom na prednje tockove prili-
kom ispitivanja, polozaj menjaca mora da bude u
neutralnom polozaju. Ukoliko su Iezajevi tockova
neravni iIi imaju prekomerni zazar mazda ce
rnorati da se servisiraju.
8. UkoIiko svi delovi zadovol)c pregled treba
nastaviti s radom i montirati nove ploCiee u stegu.
Ploeiee disk-kocniea su ponekad obelezene ozna-
kom »unutrasnja« i »spoljasnja«. Ukoliko je
potrebno servisiranje stege iIi lezajeva tockova
prove rite da Ii su potrebne popravke obavljene
pre montaze novih plociea. Stega koja euri brzo ee
uni,titi nove ploCice kao i izvitoperen disk.
9. Pre ponovne montaze stege, ocistite mesta
montaze zicanom cetkom kako bi se uklonila
korozija. Malo podmazati mesta gde stege klize
napred-nazad da bi se eentrirale iznad diska, kari-
'iJ. sted mast za podmazivanje. Ne Cistite zicanom
cetkom montazne osoviniee stega (ukoIiko takve
postoje na vasem vozilu) jer eete time skinuti
galvanizovani sloj koji stiti povrsinu i ubrzati
korodiranje. Ukoliko su osoviniee korodirale
zarnenite ih navim.
10. Malo podmazite montazne osoviniee, plo-
Cice-drzace iii opruzne osigurace pre nego 5tO ih
upotrebite za pricvrsCivanje stega na svoje mesto.
Za postavijanje osoviniea iIi pioCiea na svoje
mesto mozda ee biti potreban cekie.
11. Pritegnite odredenim momentom sve vezne
elemente iIi vijke, prema preporucenim vredno-
stima proizvodaca.
12. Odvrnite vijak za ispustanje vazduha sa zad-
nje strane svake stege da biste ispustili vazduh iz
instalaeije. Po stupak ispustanja vazduha iz koc-
niea treba zapaceti od najdaljeg pa prema najbli-
zem tocku U odnosu na glavni koCioni cilindar. Za
ovo treba otvoriti vijak za ispustanje yazduha na
zadnjem tocku, a zatim pritiskajte pedalu kocniee
i dadajte svetu koCionu tecnost u glavni eilindar.
,. Kada se na vijku za ispustanje pojavi Cista kociona
tecnost zatvorite vijak i predite na drugi zadnji
tocak. Zatim istu operaeiju ponoviti na prednjim
tockovima, jedan za drugim, dok ne ispustite
vazduh iz Citave instalaeije.
13. Vratite prednje tockove na svoje mesto.
14. Spustiti kola na zemlju i pritegnite navrtke.
, Za ravnomerno pritezanje preporucuje se upo-
:L
SISTEM ZA KOCENJE
treba moment-kljuca (za pritezanje navrtki kori-
stiti redosled "u zyezdu«).
15. Pritisnite pedalu kocniee nekoliko puta kako
bi se uklonio zazor disk-kocniea s novim pioCi-
cama, a zatim obavile probnu voznju.
Remontovanje stege kocnica
Za demontazu stege kocniea mozete koristiti
jedan od nekoliko ~ postupaka. Stega se moze
demontirati dok se nalazi na vozilu i jos uvek je
povezana s hidraulicnim vodom, iii se moze ski-
nuti sa vozila i raskiopiti na radnom stolu.
Osnovni problem leii u vaaenjn klipova iz otvora.
Za ovu svrhu postoji speeijaini alat za vadenje ali
je malo mehanieara-amatera koji bi zeleli da kupe
ovaj alat za sarno jedan posao, niti se ovakav alat
moze uvek iznajmiti. Stoga yam jos preostaje da
koristite hidrauIicki pritisak u koCionom sistemu
za isteriyanje klipoya ili potpuno skidanje stege
kocniee s vozila kao i da upotrebite ureaaj sa
komprimiranim vazduhom da biste ·izbaeili klip iz
otvora.
Postupak demontaze bez skidanja sklapa stege
kocnice s vozila je sledeCi:
Kod vozila s pogonom na zadnje tockove
1. Servisirajte sarno jednu po jednu stegu koe-
nice. Jednu stegu potpuno sklapite i montirajte na
svoje mesto pre nego sto demontirate drugu.
2. Skinite jednu stegu iz leii,ta ostavijajuCi je
povezanu za hidraulicni cevovod,
3. Skinite obe frikcione pioCiee sa stege.
4. Pritisnite pedalu koonice kako biste istisnuii
klip iz otvara.
5, PosIe remontovanja stege i ponovne montaze
ponoviti isti postupak za drugu stegu (na drugorn
tocku).
Kod vozila s pogo nom na prednje tockove
1. Posto je hidraulicna instalaeija postavljena
dijagonalno remontovanje stega mozete da oba-
vite istovremeno.
2. Izvucite abe stege iz lezista.
3. Skinite unutrasnje i spolj asnje frikeione plo-
cice.
4. Pritisnite pedalu kocniee da biste istisnuli oba
klipa iz otvara. avo ne vazi 2a vozila s pogonom
na zadnje toekove posta je hidraulicna instalacija
postavljena od prednjeg ka zadnjem delu vozila.
Cim jedan od klipova iskoci gubi se pritisak u
instalaeiji taka da drugi ostaje u svome otvoru.
427
~S~IS~T=E~M~Z~A~K~O=C=E~N~JE~_____________________________________________~
Komprimovani vazduh produvan kroz Olvor odu~nog vijb moie se
koristiti za istiskivanje klipa iz stege. Krpom prebacenom preko stege
spretava se prskanje prljavstine iii otpadaka u lice. Rutnom
mazalicom (alatorn) ili pomotu hidr<lulicne instalacije na vozilu
takode se moie iSlisnuti klip.
Tehnika demontaze na radnom stolu sastoji se
u sledecem:
1. Skinite obe stege kocnica s vozila, skidajuCi
koCione cevovode, a zatim ih zapusite kako bi se
spretio prodor prasine u instalaciju.
2. Skinite unutrasnje i spoljasnje frikcione plo-
cice sa stega.
3. Otvorite vijak za ispustanje vazduha iz instala-
cije sa zadnje strane stege i povezite ispust za
vazduh sa mazalicom. Ispumpavanjem masti u
stegu povecava se pritisak sto ce dovesti do istiski-
vanja klipa iz otvora.
4. Alternativna metoda predstavlja koriscenje
komprimiranog vazduha za izbacivanje klipa.
Upozorenje: Klip moie velikom brzinom da izleti
iz olvora pa ga treba usmeriti na dole, prema
radnom stolu s krpom preko stege da bi se sprei'ilo
428
!
I
I
I j! '
o
--0
I~
Pre montaie klipa u stegu kocnicc. proverit:: da Ii je uljni zaptivni
prstcn (1) na 5vom mestu u zidu cilindra i da Ii je zastitna kapa (2)
postay]jena oko klipa (3). Klip treba malo podmazati kocionom
IccnoScu.
da prljavstina iii otpaci ne prsnu u lice. Prsti i
lakode Ireba da yam budu CiSIi.
i
Kad se klip izvadi iz stege, primenom bilo koje
ad gore navedenih tehn[ka, mozete pregledati
stanje oba kiipa i otvora. Celicni klipovi su veoma ~ ,
skloni koroziji. Mada plasticni klipovi nemaju
ovaj nedostatak oni mogu da se slome. Otvor
takode treba da bude gladak, okrugao i bez ogre- 1
botina, udubljenja, tragova korozije, velikih I
prskotina iIi drugih ostecenja. Ukoliko su stege
naprsle iii veoma istrosene morace da se zamene.
Stege koje su u dobrom stanju mogu se remon-
tovati ·postavljanjem novog uljnog zaptivnog
prstena na klip, malim podmazivanjem klipa koCi-
onom tecnoscu, uvlacenjem klipa u njegov otvor i
montiranjem novog stitnika od prasine. I
Fh.
SISTEM ZA KOCENJE

Zamena obloga
dobos-kocnica
Alat i materijal

• Veliki odvijae
• PodmetaCi za toekove
• Ruena dizalica i sigurnosna postolja
•. Klesta
• Podesljivi kljue
• »Kasika« za kocnicu iii dugacak tanak
odvijae
• Maska za lice iii respirator
• Cetka iii usisivac
• Stezae koCionog cilindra
• Montazno-demontazni alat za oprugu papuee
koenice
• Merilo
• Moment-kljue i nasadni kljue ®
• Krpe
• Olovka i papir
• Sredstvo za podmazivanje
Komponente zadnje dobos-kocnice. (1) KoCioni cilinJar (2)
• KoCiane papuce i abloge klipnjuta. (3) povratne opruge, (4) koCiona pnpuca. (5) kociona
• Rascepke obloga, (6) opruga za drlanje i osigurac. (7) poiugn za aktiviranjc
ruen!! kocnicc, (8) n3vrtb za podes<Jvanje zaustiJ.vnog toeka, (9)
osiguravajuca opruga za podes,\v<lnje, i (10) glavcina,

a bi koCioni sistem na vozilima efikasno funk-

O cionisao - zaustavljao toekove u kretanju -
papuee i obloge koenica moraju da ustvaruju kon-
takt s dobosima koenice. Frikcione povrsine su
obe koCione papuee u sklopu sa dobosom koe-
nice. Kada se ove povrsine pohabaju smanjuje se
efikasnost koenica. Da bi se utvrdilo stanje ovih
koenica potrebno je vrsiti periodiene preglede. Za
detaljni pregled dobos-koenica videti odeljke
I.
"Pregled prednjih koenica« i "Pregled zadnjih
I dobos-koenica« u ovom poglavlju.
Kada papuee i dobos doclu u dodir prilkom
procesa zaustavljanja iii koeenja dolazi do razvija-
nja toplote na frikcionim povrsinama papuee i
dobosa. Ova toplota mora da se odvodi. Ukoliko
se to ne izvrsi dobosi ee se izvitoperiti a dejstvo
I koeenja ce se smanjiti, sto moze da bude opasno.
Ii Kada se dobosi istrose (pohabaju) treba ih
ponovo povrsinski obraditi u masinskoj radionici.
Ponovnom masinskom obradom obezbeduje se
pravilan kontakt povrsine dobosa i obloge
papuea. Ukoliko je pohabanost dobosa suvise
velika dobos se mora zameniti. I papuee se
takode habaju i eventualno ih treba zameniti.
Postupei zamene obloga prednjih i zadnjih
dobos-kocniea se razlikuju pa cemo ih razmotriti
odvojeno.
Ponovno oblaganje prednjih dobos-koenica
Za zamenu obloga prednjih dobos-koeniea po stu-
piti prema sledecem postupku:
1. Aktivirajte ruenu koenieu.
2. Skinite poklopce (»radkapne«) s prednjih toe-
kova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja
TuCice Tucne dizalice.
3. Pomocu nasadnog (»gedore«) kljuea odgova-
rajuee veliCine odviti navrtke na oba prednja
toeka za oko jedan obrtaj.
4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova iza
zadnjih toekova kako bi se spreeilo pomeranje
vozila.
5. Pomocu ruene dizalice podiCi prednji deo
vozila dok se toekovi ne odvoje od tia.
429

--
J
SISTEM ZA KOCENJE

Sklap kotionog cllindra (na totkovima). Kotiona tecnos! I.llazi u

cilind.1f iz cevovoda (1). Ostale komponcnte su: (2) odusni VljaL (3)
opruga. (4) tanjiric. (5) klipovi. j (6) stitnici od prasinc. Prilikom
Lamenc obloga papuca tn:ba postavitl stezae n~ ,timike od pr<lsinc
kako bi sc sprecilo sirenje delova cilindra kada Sf! skinu pOHatnc
opruge sa papuca.

6. Postavite sigurnosna posrolja ispod okvira
sasije vozila da biste ih cvrsto poduprli.
7. Skinite navrtke najpre s tocka sa strane suvo-
zata ostavljajuCi navrtke u ),radkapni« radi sigur-
nog cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti okre~
tanjem u smeru suprotnom, od smera kretanja
kazaljke na satu. Na manjem broju vozila, med-
utim, mozda postoje navrtke s levim navojem. U
tom slucaju, mogu se obeleziti slovom )L«. Uko-
liko na vasem vozilu postoje navrtke s levim
navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke
na satu da biste ih skinuli.
8. Skinite sklop tocka i pneumatika.
9. Skinite zastitnu kapu. Koristiti velika klesta u
kombinaciji s odvijacem. Uhvatiti zastitnu kapu
klestima i odvojite je odvijacem.
10. Skinite rascepku pomocu klesta. Napomena:
Sklop je pricvrscen s jednom iii dye navrtke.
Ukoliko ima dye navrtke, spoljasnja iii kontra
navrtka je krunasta navrtka koju osigurava ras-
cepka; unutrasnja navrtka je navrtka za podesa-
430
vanje. Ukoliko postoji sarno jedna navrtka radi'se
o navrtki za podesavanje, a nju osigurava ras-
cepka.
11. Pomocu kljuca odviti navrtku iii navrtke i
podlosku. Ukoliko se navrtka iii navrtke ne mogu
odviti okretanjem u smeru suprotnom od kretanja
kazaljke na satu pokusajte s okretanjem u smeru
kretanje kazaljke na satu.
12. Protresite sklop dobosa i glavCine da biste
olabavili spoljasnji leiaj. Voditi racuna da leiaj ne
padne na tlo. Podmestite ruku da biste ga prihva-
tili. Staviti spoljasnji lezaj, podlosku i navrtku za
podesavanje na cistu krpu. Napomena: Ukoliko
niste vrsili pregled iii pOdmazivanje leiajeva u
roku koji se preporucuje u prirucniku (korisnika
vozila) videti odeljak "Podmazivanje leZajeva na
tockovima« u poglavlju "Odriavanje kola«_
13. Skinite sklop dobosa i glavcine. Voditi racuna
da se ne dozvoli pomeranje unutrasnjeg leiaja na
vretenu. Ukoliko se prilikom skidanja oseti ma
kakav otpor mozda ce bili potrebno da se pomog-
L

nete "kasikom« za koenicu postavljajuCi je iza
"kotura« za podeSavanje koenice. Kod novijih
tip ova vozila opremljenih samopodesivim koeni-
cam a bice potreban ~dugacak tanak odvijac da bi
se samopodesiva poluga odvojila od zaustavnog
kotura. Upozorenje: Dok su sklop dobosa i glav-
Cine skinuti sa vozilrr vodite raGuna da mast iIi
prijavstina ne dodu u dodir s povrsinom doboiia iii
koCionih obloga. Prljav.frina iii mast bi mogli da
izazovu proklizavanje kacnice i gubitak koCionog
dejstva.
14. Sa maskom za lice iIi respiratorom uklonite
zaostalu prasinu na sklopu koenice i iz unutras-
njosti dobosa pomocu eetke iIi usisivaea. Upozo-
renje: Izbegavajte udisanje ove praiiine! Ona
sadrii azbest.
15. Pregledati frikcionu povrsinu unutrasnjosti
koeionog dobosa da nema tragova zaseka iIi vid-
ljivih naprslina. Proveriti da Ii je povrsina glatka.
Ukoliko je povrsina PQhabana treba je ponovo
obraditi u masinskoj radionici.
16. Postavite stezae na krajeve koCionih cilin-
dara. Ovo ce spreciti sirenje delova cilindra kada
su skinute povratne opruge sa papuea.
17. Skinite dye povratne opruge sa koeionih
papuea koristeci montazno-demontazni alat za
opruge. Napomena: Napraviti prostu skicu kaee-
nja opruga kako biste olaksali montazu novih
opruga. Obratite paznju na razlieite preen ike spi-
~
'~ rale opruga.
if
18. Pomocu klesta skinite opruzne drzaee papuea
,"
1.1
utiskivanjem i okretanjem za eetvrtinu obrt" bilo
u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru
suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu.
Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno
mehanizmom za samopodesavanje koenica
morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se
kotione papuee mogu skinuti: pomocu klesta ski-
nite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopode-
savanje.
19. Napravite prostu skicu mehanizma za pode-
savanje zaustavnog toeka obracajuCi paznju na
polozaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iii
desnu papueu koenice. On treba da bude blizi
jednoj od papuea. Skinite obe kotione papuee
kao sklop.
20. Pomerajte papuee jednu prema drugoj. Ovim
ce se osloboditi opruga i navrtka za podesayanje
zaustavnog toeka.
21. Malo;}, koliCinom masti za podmazivanje
podmaZite jezicke na podloznoj ploti koenice.
Obicno ima sest takvih jezicaka.
22. Montirajte nove kocione papuee i obloge obr-
nutim redosledom operacija iz taeaka 16 do 21.
SISTEM ZA KOCENJE
Za ovo ce biti od koristi skice koje ste napravili.
23. Vratite dobos na svoje mesto; mozda cete
morati malo da ga okrenete unapred dok ga mon-
tirate.
24. Vratite lezaj toeka na svoje mesto; mozda
cete morati da protresete dobos kako bi lezaj
pravilno nalegao.
25. Vratitepodlosku i navrtku za podesavanje na
svoje mesto.
26. U ovoj fazi potrebno je izvrsiti podesavanje
leiaja toeka. Napomena: Treba da se uvek pridr-
zavate uputstva proizvooaca. TJkoliko nemate
ovakvo uputstyO treba se pridrzavati sledeCih
osnovnih principa podeSavanja lezaja.
A. Pomocu merila izmerite OtvOT glaveine za spo-
ljasnji leiaj. Ukoliko je OtVOT veliCine 45 mm iIi
veCi, pritegnite navrtku za podesavanje pomocu
moment-kljuea na 23 Nm okrecuCi pritom toeak
rukom. Ukoliko je otvor ispod 45 mm pritegnite
navrtku za podesavanjem pomocu moment-kljuea
na 10 Nm okrecuCi pritom toeak rukom.
B. Posto se nayrtka za podeSavanje pritegne na
potreban momenat, odvijte navrtku za 1/6 do 1/4
obrtaja kako bi mogla da se montira rascepka u
odgovarajuCi otvOT na navrtki i vretenu. U slui'aju
da postoji kontranavrtka, odvijte je i centrirajte
tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na
vretenu.
Napomena: Ukoliko je prilikom skidanja
dobosa doslo doporemecaja mehanizma za pode-
savanje dobos-koenice biee potrebno pOdesavanje
koenice. Ovo je obuhvaceno odeljkom "PodeSa-
vanje dobos-koenice« u ovom poglavlju.
27. Stavite novu rascepku kroz navrtku iIi kon-
tranavrtku za podesavanje i vreteno. Savijte kra-
jeve rascepke oko navrtke pomocu kleSta tako do
se ne vadi.
28. Vratite na svoje mesto zastitnu kapu i monti-
rajte sklap toeka i pneumatika, obrnutim redosle-
dom operacija iz taeaka 7 da 9. Napomena: Neka
vozila su opremljena opruznim amortizerom koji
se nalazi u zastitnoj kapi. Prove rite da krajevi
rascepke ne dodiruju ovaj amortizer.
29. Postupite po uputstvima iz taeaka 7 do 28 u
slucaju zamene dobos-koenice na drugom pred-
njem toeku.
30. Posle pregleda koenica spustite vozilo na tlo
obrnutim redosledom operacija iz taeaka 1 do 6.
Zamena obloga zadnjih dohos-kocnica .
Za zamenu obloga zadnjih dobos-koenica postu-
pite prema sledecem postupku:
431

SISTEM ZA KOCENJE
~~~~~~~------------------------------------------i
1. Aktivirajte ruenu koenicu.
2. Skinite "radkapne« sa zadnjih tockova
pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja
drske ruene dizalice.
3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce veli-
cine odvijte navrtke na oba zadnja tocka. za oko
jedan obrtaj.
4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova
ispred p'rednjih tockova kako biste sprecili pome-
ranje vozila.
5. Pomocu ruene dizalice podignite zadnji dec
vozila dok se tockovi ne odvoje od tIa.
6. Postavite sigurnosna postolja ispod okvira
sasije vozila da biste ga cvrsto poduprli.
7. Skinite navrtke najpre sa zadnjeg tocka dijago-
nalno od vozaca ostavljajuCi navrtke u »rad-
kapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moze se
skinuti okretanjem u ?meru suprotno od smera
kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju
vozila. medutim, mozda postoje navrtke s Ie vim
navojem. U tom slucaju, uske mogu biti obele-
zene slovom »L«. Ukoliko na vasem vozilu
postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u
smeru kretanja kazaljke na satll da biste ih ski-
nuli.
8. Skinite sklop tocka i pneumatika.
9. Oslobodite dobos sa golih vijaka pomeranjem
unapred okrecuCi gao Napomena: Na jednom od
golih vijaka mozda postoji opruzni celicni osigu-
rac. Oslobodite osigurac pomocu odvijaca a zatim
skinite dobos.
10. KoristeCi masku za lice iIi respirator uklonite
prasinu koja se nakupila na sklopu koenice i
unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iIi usisivaca.
Upozorenje: Izbegavajte da udisete ovu prasinu!
Dna sadri.i azbest.
11. Pregledajte frikcionu povrsinu dobosa da
nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Prove-
rite da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina
pohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj
radionici.
12. Proverite koCioni cilindar (tocka) da nema
tragova curenja. Ukoliko su prisutni kocnice
treba da pregleda profesionalni mehanicar.
13. Pregledajte sve opruge u sklopu kocnice da bi
se videlo da Ii su propisno osigurane i da nisu
slomljene.
14. Postavite stezae za koCione cilindre na kra-
jeve koCionih cilindara. Ovo ce spreeiti sirenje
del ova cilindra kada su skin ute povratne opruge
sa papuea.
15. Skinite dye povratne opruge sa koeionih
papuea koristeCi montazno-demontaini alat za
opruge.
432
.~---~
I
\
Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja'
opruga kako biste olaksali montazu novih opruga.
Obratite paznju na razliCite preenike spirale
opruga.
16. Pomocu klesta skinite opruine drzace papuea
utiskivanjem i okretanjem za cetvrtinu obrta bilo
u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru
suprotno od smera kretanja kazaljke na satu.
Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno
mehanizmom za samopodesavanje, koenica
morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se
kocione papuee mogu skinuti: pomocu klesta ski-
nite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopode-
savanje.
17. Skinuti kabl pomocne koenice s nosaea
poluge dye kocione papuee.
18. Napravite prostu skicu mehanizma za pode-
savanje zaustavnog tocka obracajuCi painju na
poloiaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iIi
desnu papueu koenice. On bi trebalo da bude blizi
jednoj od papuca. Skinite obe koeione papuee
kao sklop.
19. Pomerite papuee jednu prema drugoj. Ovim
ce se osloboditi opruga i navrtka za podesavanje
zaustavnog tocka.
20. Malom koliCinom masti za podmazivanje
podmazite jezieke na podloznoj ploCi kocnice.
Obieno ima sest takvih jezieaka.
21. Montirajte nOve koCione papuce i obloge obr-
nutim redosledom operacija iz tacaka 14 do 19.
Za ova ce biti od koristi skice koje ste napravili.
"~I
22. Vratiti dobos na svoje mesto: mozda cete
morati malo da ga okrenete unapred dok ga mon- ,~
tirate.
23. Vratiti sklop tocka i pneumatika na mesto,
obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 i 8.
24. Ponovite operacije ad tacke 7 do 23 kod
zadnjeg toeka na strani vozaea.
25. Spustite vozilo na tlo obrnutirn redosledom
operacija iz tacaka 2 do 6.
Podesavanje
dobos-kocnica
cilju maksimalne efikasnosti koeenja
Upotrebno je da se postigne pravilan kontakt
papuea i dobosa. PodeSavanje koenica predstavlja
 SISTEM ZA KOCENJE
-
I

Dobos-kocnicc imaju samopodesivu polugu (I) koju pokrece

navrtka -;"3 poddavanje (2) kada se automobil krete unazad i
aktivjra kocnica, time se menja polozaj koCione papuce (3) i
ohloge (4),

u stvari ponovno podesavanje povrsina naleganje

papUea i dobosa.
lako sistemi sa dobos-kocnicama imaju uredaj Ala! i materijal
, za automatsko podesavanje, potrebno je ipak i
I rueno podesavanje. Deo mehanizma za rueno • Podmetaei za blokiranje tockova
podesavanje predstavlja navrtka za podesavanje • Ruena dizalica isigurnosna postolja
zaustavnog toeka koja se nalazi izmedu dye • OdvijaCi .
papuce na sklopu koenice. Okretanjem ove • »Kasika« za kocnicu
navrtke moze se menjati razmak izmedu papute i • Klesta
dobosa.
433

!
.-I ..--------------------
SISTEM ZA KOCENJE ]
I.•

1_ _ ---0

Da hi se izvrsilo podesavanje kotnica na sistemima kad kojih nije

potrebno skidanje tockova: Ubaciti tanak odvijac (1) kroz OIvor
za podesavanje (2) na pouloznoj ploti kocnice kako bi se odvojila
samopodesiv3 poluga (3). Zatim se pomocu "kasike« koenlee (4)
okrecitc navrtku za poddavanje zaustavnog locka (5) da bi se
promenio po!oiaj obioge (6),

Kod veCine sistema sa dobos-kocnicama obez-
. beden je pristup navrtki za podesavanje zaustav-
nog tocka kroz otvor - pristup za podesavanje -
na podloznoj ploCi kocnice. Kod ovih sistema nije
neophodno skidanje tocka da bi se izvrsilo pode-
savanje. Kod drugih sistema obezbeden je otvor
za pristup navrtki za podesavanje zaustavnog
tocka - pristup za podesavanje - na samom
dobosu. Kod ovih sistema da bi se izvrSilo podesa-
vanje potrebno je skidanje tockova.
Ukoliko na vascm vozilu dejstvo kocnice nije
onakvo kako bi trebalo da bude, pedal a kocnice
dejstvuje u nizem polozaju iii se cuje skripanje
prilikom zaustavljanja i aktiviranja kocnica, prvo
bi trebalo da izvrsite podesavanje kocnica. To bi
moglo da resi problem.
Podesavanje bez skidanja tockova
Evo kako ce se izvrsiti podesavanje kocnica kod
sistema gde ne moraju da se skidaju tockovi.
l.Postavite podmetace za blokiranje tockava iza
zadnjih tockova. Napomena: Rucna kocnica ne
sme da bude aktivirana.
2. Rucnom dizalicom podic; prednji dec vozila i
postavite par sigurnosnih postolja ispod okvira
sasije.
3. Rucnom dizalicom podic; zadnji dec vozila i
postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije.
Uklonite podmetace za podupiranje tockova.
4. Pronadite otvor za podeSavanje kocnice koji se
nalazi na podloinoj ploCi kocnice sa unutrasnje
strane prednjeg tocka.
5. Skinite zastitni poklopac sa otvora za podesa-
vanje pomocu odvij aca.
6. Pomocu "kasike« kocnice okreCite navrtku za
podesavanje zaustavnog tocka pomeranjem slo-
bodnog kraja »kasike« kocnice - onog koji driite
- na dole.
7. Ponovite ovaj postupak nekoliko puta okre-
cuCi pritom tocak unapred dok ne osetite jak
otpor pri okretanju tocka.
8. Ubacite tanak odvijac u otvor za podesavanje

434

r
dok ne osetite otpor zbog dejstva opruge. Kada
osetite dejstvo opruge to je znak da ste odvojiii
samopodesavajucu polugu od navrtke za podesa-
vanje zaustavnog toeka. Sada se zaustavni tocak
moze okretati U SllProtnom smeru.
9. Pomocu »kasike« koenice okreCite navrtku za
podesavanje zaustavnog tocka u suprotnom
smeru, pomeranjem siobodnog kraja "kasike« -
onog koji drzite - na gore.
10. Ponovite ovu operaciju jos tri puta.
11. Skinite alat i okrenite toeak unapred da bi se
utvrdilo da Ii ima ikakvog olpora. Ukoliko je
otpor jos uvek prisutan ponovite operacije iz
taeaka 9 i 11 sve dok se olpor ne otkloni.
12. Vratite zastirni poklopac na otvor za podesa-
vanje na podloznoj ploCi koenice.
13 .. Ponovite operacije iz taeaka 4 do 12 kod
ostalih dobos-koenica.
14. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom
operacija iz tacaka 1 do 3.
15. Ukljucite motor.
16. U bezbednom podrueju vozite unapred i evr-
sto pritisnite kocnicu.
17. Vozite kratku deonicu unazad i cvrsto pritis·
nite kocnicu.
18. Ponoviti operacije iz tacaka 16 i 17 deset pula
da biste se uverili da je podesavanje praviino
izvrseno i da su poluge za samopodesavanje
ostvarile odgovarajuCi zazor izmedu papuee i
dobosa koenice.
19. Ispitajte ponasanje voziia u uslovima drum-
ske voznje.
Podesavanje sa skinutim tockovima
Kod nekih lipova vozila pristup navrtki za pode-
savanje zaustavnog tocka obezbeden je kroz
dobos. U ovom slucaju moracete da skinete tocak
da biste izvrsili podesavanje koenica. Primenite
sledeCi postupak.
1. Postavite podmetaee zapodupiranje toekova
iza zadnjih toekova. Napomena: Ruena koenica
ne sme da bude aktivirana.
2. Skinite poklopce (»radkapne«) sa svih toekova
pomocu yelikog odvijaea ili kraja drske ruene
dizalice.
): 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce veli-
Cine odviti navrtke na svakom toeku za otprilike
jedan obrt.
4. Pomocu rucne dizalice podiCi prednji deo
vozila sve dok se tockovi ne odvoje do tla.
5. Posta viti sigurnosna postolja ispod sasije kako
biste cvrsto poduprli vozilo.
J 435
L
J .... •
SISTEM ZA KOCENJE
6. Pomocu ruene dizaIice poditi zadnji dec vozila
sve dok se toekovi ne odvoje od tla.
7. Postavite sigurnosna postoIja ispod sasije da
biste podruprli vozilo.
8. Skinite navrtke s prednjeg tocka ostavljajuCi ih
u "radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moie
se odviti okretanjem u smeru suprotnom od
smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem
broju vozila; medutim, mozda postoje navrtke s
levim navojem.
9. Skinite sklop tocka i pneumatika.
10. Okrecite dobos dok otvor za podesavanje ne
dOGe s donje strane. Skinite zastitni pokiopac sa
otvor3.
11. Ubacite »kasiku« kocnice u otvor za podesa-
vanje da biste okrenuli navrtku za podesavanje
zaustavnog locka.
12. Pogurajte slobodan kraj "kasike« kocnice na
gore kako bisle rasirili papuce. Ponoyite ovaj
po stupak istovremeno okrecuCi dobos unapred
sve dok se ne oseti jak otpor pri okretanju.
13. Na jednom kraju krute iice klestima napraviti
kuku (slicnu kuki na vdalici za odelo).
14. Ubacite savijeni kraj zice kroz otvor za pode-
savanje, na gore. ZakaCite kuku 0 polugu za
podesavanje i blago je povucite da bi se poluga
odvojila od navrtke za podesayanje zaustavnog
tocka.
15. Postavite »kasiku« kocnice na navrtku za
podesavanje zaustavnog tocka, pa istovremeno
odvajajuCi polugu za podesavanje pritisnite
"kasiku« kocnice na dole, kako biste okrenuli
navrtku.
16. Ponovite operaciju iz tacke 15 jos tri puta.
17. Skinite alat.
18. Okrecite dobos da bi videli da Ii je prisutan
otpor pri okretanju. Ukoliko je otpor jos prisutan
ponoviti operacije iz tacaka 15 i 18 sve dok se
otpor ne eliminise.
19 .. Vratiti zastitni poklopac na olv~r za podesa-
van]e.
20. Ponovo montirajte tocak.
21. Vratile navrtke na svoje mesto ali ih priteg-
nite sarno [ueno.
22. Ponovite operacije iz tacaka 8 do 21 na osta-
lim dobos·kocnicama.
23. Spustiti voziio na tlo, obrnutim redosledom
operacija iz taeaka 4 do 7.
24. Prilegnuti navrtke na svim tockovima.
25. Vratite poklopce tockoya na svoje mesto.
' 26. UkljuCite motor.
27. U bezbednom podrucju voziti unapred, na
kralkom potezu, pa cvrsto pritisnite koenicu.
SISTEM ZA KOCENJE

D~ .bi ~e izvrsilo
podesavanje kocnica na sistemima kod kojih je ;Olrcbno
sklOanJ~ lotkov~: Ubaciti iitanu kuku (1) kroz otvor za poddavanje (2)
kako bl se odvo)lla poluga Zli samopouduvanje (3). Pomocu lankog
odvijaea (4) okreCite navrtku zn podcsavanjc zaustavnog locka (5) da bi Servisiranje
se promenio palotaj obloge (6).
glavnog kocionog
cilindra
Alai i materijal
28. Vozite kratku dfOonicu unazad i tvrsto pritis-
nite kotnicu. • Odvijat
29. Ponovite operacije iz tataka 27 i 28 deset put a • Nasadni kljut
da ?iste .se uverili da je podesavanje pravilno • Cevasti kljut
lzvrseno 1 da su poluge za podesavanje ostvarile • Kljuc za navrtke
odgovarajuCi zazar izmedu papute i dobosa kot- • KoCiona teenost
mce. • Glavni koeioni cilindar
30. Ispitati ponasanje vozila u uslovima drumske • Krpa
voznje.
436

. - - -----~
. SISTEM ZA KOCENJE
I
lavni koCioni cilindar u sistemu koenica na
I Gvasem vozilu predstavlja glavni rezervoar
koCione teenosti. Kada vozae pritisne na pedalu
kocnice ovo pomeranje se prenosi preko polui-
nog mehanizma na klip glavnog cilindra, koji
potiskuje koCionu teenost. Kako su koCioni
vodovi i kocioni cilindri (na toekovima) ispunjeni
kocionom tecnostu sa pomeranjem klipa glavnog
cilindra vrsi se prenos hidrostatickog pritiska kroz
sistem za kocenje.
Glavni cilindar moze da ima jedan iIi dva dela
kao i jedan iIi dva rezervoara za koeionu teenost.
Kod sistema za kocenjc hidraulicnog tip a sa
jednodelnim cilindrom postoji opasnost da prekid
nekog kocionog cevovoda iii curenje koCionog
cilindra mogu da izazovu nagli i potpuni gubitak
svojstva koeenja. Da bi se ovo spreeilo razvijen je
dvodelni razvodni citindar i sada se on nalazi u
uobicajenoj primeni. Kod ovog dvodelnog cilin-
dra, obezbeden je odvojen sistem za prednje i
zadnje kocnice tako da ostaje izvesna koeiona sila
bez obzira na prekid nekog od koCionih cevo-
voda. Potpuni gubitak svojstva koeenja bi se
dogodio u slucaju da hidraulieni sistem prednjih i
zadnjih toekova otkaie istovremeno, a ovakva
mogucnost je veoma malo verovatna.
Kod vozila s pogonom na prednje toekove
glavni cilindar podeljen je dijagonalno. Jedna
komora obezbeduje pritisak levom prednjem i
desnom zadnjem tocku dok druga desnom pred-
njem i levom zadnjem toeku. Razlog je taj sto su
prednje kocnice kod vozila s pogonom na prednje
tockove daleko opterecenije nego kod vozila s
pogonom na zadnje toekove. UkoIiko bi doslo do
pada pritiska na oba prednja tocka istovremeno
(sto bi bio slucaj da je sistem podeljen poduino, a
kod prednjeg doslo do curenja) samo zadnje koe-
nice mozda ne bi bile u stanju da bezbedno zau-
stave vozilo.
Glavni cilindri, proizvedeni od gvozdenog liva,
imaju na sebi konzole i otvore za montazu. Kod
sistema servo-kocnica glavni cilindar montiran je
na vakuu!ll ureclaju koji je montiran na pregrad-
nom zidu izmedu motora i kabine.
Provera glavnog kocionog cilindra
Za proveru glavnog koCionog cilindra primenite
sledeci postupak.
1. Aktivirajte ruenu koenicu i pod ignite poklopac
motora.
2. Utvrdite mesto gde se nalazi rezervoar glavnog
cilindra i skinite njegov poklopac.
3. Proverite nivo koCione teeDosti. Trebalo bi da
bude do 5 mm od vrha. Ukoliko je nivo nizak
treba dopuniti rezervoar.
4. Vratiti poklopac na svoje mesta.
5. Spustite poklopac motora.
6. Pritisnite pedaiu koenice nekoiiko puta i u
toku 30 sekundi drzite neprestano nogu na pedali.
Ukoliko u tom periodu pedala polako popusti
pod pritiskom noge to je znak istrosenih iIi
nefunkcionalnih delova u gIavnorn cilindru sto
zahteva zamenu glavnog razvodnog cilindra.
Ukoliko pedala pod pritiskom noge ne popusti
glavni cilindar pravilno funkcionise. Napomena:
Ukollko je vase vozilo opremljeno servo-kocni-
cam a pritisnite i otpustite pedalu koenice pet puta
kako biste ispustili vakuum iz sistema servo-koe-
nice pre nego sto pristupite operaciji iz taeke 6.
Zamena glavnog kocionog cilindra
Za zamenu glavnog koCionog cilindra primenite
sledeCi postupak.
1. Aktivirajte ruenu koenicu i podignite poklopac
matora.
2. Utvrdite mesto glavnog cilindra i olabavite tri
vijka (s oblom giavom) kojim je prievrscen za
pregradni zid izmedu motora i kabine, za oko
jedan obrt, pomotu nasadnog kljuea. Napomena:
Kod servo sistema, glavni cilindar povezan je za
vaku!Jm uredaj sa tri vijka (s oblom glavom).
Ukoliko je to slueaj, olabavite vijake i preCi
odmah na operaciju iz taeke 5.
3. Pogledajte ispod instrument-table'i pronadite
poluzni mehanizam na pedali kocnice kojim je
klipnjaea glavnog cilindra povezana s pedalom
koenice. Poluzni mehanizam fiksiran je za pedalu
vijkom ispod obrtne taeke poluznog mehanizma.
4. Odvijte vijak cevastim kljueem.
5. Po motu kljuea za navrtke odvojite koCione
cevovode od glavnog cilindra. Napomena: Cilin-
dri s dye komore imace dva cevovoda koie treba
odvojiti. -
6. Kada su cevovodi odvojeni, skinite vijke koji
dde glavni cilindar pomocu nasadnog kljuea.
7. Uhvatite rukom glavni cilindar i pazljivo ga
povucite unapred odvajajuCi ga od pregradnog
zida. Napomena: Vodite racuna da se slueajno ne
savije odvojeni koCioni cevovod.
8. Postavite pailjivo novi glavni cilindar na svoje
mesto obrnutim redosledom operacija iz taeke 7.
9. Uvrnite tri vijka rukom tek toliko da dde
glavni cilindar na svom mestu.
10. Pritegnite, ali ne suvise, koCioni cevovod
437
SISTEM ZA KOCENJE
pomoeu kljuea za navrtke. Napomena: Ukoliko je
u pitanju servo-sistem nastavite odmah sa opera-
cijom pod taekom 12.
11. Ispod instrument-table ponovo poveiite
poluini mehanizam pedale koenice obrnutim
redosledom operacija pod taekom 3.
12. Ispod poklopca motora pritegnite tri vijka
koji drie glavni cilindar u svom poloiaju.
13. Skinite poklopac sa glavnog cilindra i napu-
nite rezervoar koCionom teenoseu do 5 mm od
vrha. Vratite poklopac na svoje mesto.
14. U krpu uvijte odvojeni koeioni cevovod i
prikljueak koCionog cevovoda na glavnom ci-
lindru.
15. Vrsite lagani pritisak na pedalu koenice skraz
do dole, i tako pet puta kako bi se novi cilindar
napunio koCionom tecnOSCll.
16. Skinite krpu s koCionog cevovoda i prikljueka
i bacite je. Upozorenje: krpa ce biti natopljena
tecnoscu. Ova teenost je veoma korozivna i ostetice
()bojene povrsine na vasem vozilu.
17. Pomocu kljuea za navrtke pritegnite koCioni
cevovod za prikljueak.
18. Skinite poklopac rezervoara glavnog cilindra
i dopunite ga kocionom tecnoscll.
19. Ponovo prievrstite poklopac rezervoara i
zatvorite poklopac motora.
20. Oslobodite ruenu kocnicu.
21. UkljuCite motor i pailjivo krenite napred pa
evrsto pritisnite koenicu kako biste proverili njen
rad.
Pregled servo-
kocnica
ervo-koenica je uredaj koji omagucava vozaeu
S olaksano koeenje vozila, stvarajuCi dodatnu
silu.
Vakuum uredaj iii uredaj servo-koenica monti-
ran je na pregradnom zidu koji deli prostor za
motor od kabine i predstavlja posudu preenika
izmedu 150-300 mm, a debljine 70-250 mm.
Vakuum uredaj koristi vakuum motora iz
usisne grane i time obezbeduje dodatnu koCionu
silu. Pod normalnim okolnastima, vakuum uredaj
se ne moie popravljati. Ukoliko je u kvaru mora
se zameniti. Medutim, mogu se vrsiti izvesne
438
AlaI i materijal
• Mali odvijae
• U niverzalni nai
• Krpa
• Vazdusni filter vakuum uredaja
• Vakuum crevo
provere u cilju odrzavanja da bi se ustanovila da Ii
uredaj radi ispravno..
Ispitivanje vakuum uredaja
Da biste proverili da Ii vakuum uredaj na vasim
servo-kocnicama pravilno funkcionise primenite
sledeCi postupak.
1. Sa iskljueenim motorom polako pritiskajte
pedalu koenice do kraja kako bi se ispustia
vakuum iz rezervoara uredaja.
2. Pritisnite pedalu koenice na dole i ne skidajuei
nogu s pedale stanovati motor. Ukoliko vakuum
uredaj funkcionise pedala koenice ee se kretat! na
dole. Ukoliko se pedal a koenice ne kreee na dole,
negde u sistemu vakuum uredaja dolazi do ispu-
stanja vakuuma.
Utvrdivanje mesta ispustanja
Ukoliko sumnjate na ispustanje vakuurna iz
sistema, primenite sledeCi postupak.
1. Sa aktiviranom ruenom koenicom i ukljueenim
motoram podic! poklopac motor a i odvojiti crevo
od vakuum uredaja jednostavno ga povlaeeC! (s
prikljueka) .
2. Zaeepite prstom otvor na kraju creva. Ukoliko
se brzina motora osetno smanji crevo je u dobrom
stanju. Ukoliko se brzina motora ne prameni
crevo se mora zameniti.
3. Ponovo povezati dobro vakuum crevo na
vakuum uredaj.
4. Kada ste povezali dobra crevo brzina motora
bi trebalo osetno da se poveea. Ukoliko ne dode
do pramene brzine motora prisutan je problem u
vakuum uredaju. Konsultovati kvalifikovanog
mehanicara.
5. Skinite vazdusni filter sa pregradnog zida
vakuum uredaja. U veCini slucajeva nalazi se oko
 SISTEM ZA KOCENJE

Komponente vakuum uredaja iIi servo-koCionog uredaja. (1)

klipnjaca povezana s peda!om kocnice i glavnim cilindrom, (2)
filter, (3) poklopac. (4) membrana. (5) rezervoar za vakuum, (6)
pOVf<ltna opruga. i (7) montaini goli vijak na pregradnom zidu
izmedu motora i kabine.

Servo iii vakuum uredaj koristi vakuum iz motora da hi

obezbedio dodalnu sHu za kotenje.

potisne osovine ventila, a pokriven je fleksibilnim Zamena vakullm creva

stitnikom od prasine.
6. Otistiti filter mekom, tistom krpom iIi pe- Da hi ste zamenili vakuum crevo primenite sle-
skirom. deCi postupak.
7. Produvajte filter da biste utvrdili da li je Cis!. 1. Aktivirajte rucnu kocnicu.
Ukoliko jeste po novo montirajte zajedno sa stitni- 2.' PodiCi poklopac motora i odvojite vakuum
kom od prasine. Ukoliko nije moracete da zame- crevo s gornjeg del a vakuum uredaja jednostavno
nite filter. ga povlaceci (s prikljucka).
439

1IiIIIIIrI_ _~_ _... ____. _____.__ .~_.. ______._._._.._. ________~ _ _._ _~


SISTEM ZA KOCENJE
3. Pratite smer creva do rezervoara vakuuma
uredaja i odvojite crevo u toj tacki. I ovde se to
vrsi jednostavnim povlacenjem creva.
4. KoristeCi stare crevo kao meru, odseci novo
crevo na odgovarajucu duzinu.
5. Montirajte novo crevo obrnutim redosledom
operacija iz tacaka 2 i 3.
6. UkljuCite motor i proverite da Ii vakuum ure-
daj funkcionise dobro, na osnovu opisa iz ovog
poglavlja.
Ispustanje vazduha
iz instalacije za
kocenje
Alat i materijal
• PodmetaCi za tockove
• Rucna dizalica i sigurnosna postolja
• Okasti kljue
• Crevo za ispustanje vazduha
• Zastitne naocare
• Posuda
• Kociona teenost
adgod postoji mogucnost prodora vazduha u
Kinstalaciju koenica, bilo usled kvara neke
komponente iIi u toku popravki, sistem za koee-
nje mora uvek da se podvrgne ispustanju vazduha
kako bi pravilno funckionisao. Kad vazduh dospe
u sis tern za kocenje, rezultat ce biti »meka« ili
potpuno beskorisna pedala kocnice.
Kociona lcenost koja se koristi za rad koCionih
cilindara (na tockovima) i glavnog cilindra se ne
sabija prilikom pritiskanja pedale koenice i stva-
ranja pritiska u kocionim cevovodima. Medutim,.
tak i najmanje prisustvo vazduha u koCionim
cevovodima dovesce do »mekog«»- rada kocnica
sto izaziva nesigurno kotenje.
Kociona leenost je takode hidroskopna, sto
znaCi da teii, vremenom, da apsorbuje vlagu.
Vlaga moie da prodre u instalaciju kroz gumena
creva i zaptivke i kad god se otvara rezervoar za
kocionu tecnost glavnog cilindra. Vlaga stvara
440
-~
dva problema. Prvo, ona snizava tatku kljucanja
kocione tecnosti sto znati da pod otezanim uslo-
J
virna rada moie da prokljuca unutar stege koe-
nica; koCionih cilindara iii koCionih cevovoda, sto
dovodi du gubitka koCionog dejstva. Drugo. vlaga
dovodi do unutrasnje korozije. Zato instalaciju
treba povremeno ispirati i dopunjavati sveiom
kOClonom tecnoscll.
Postoji i silikonska koeiona teenost kao prvo-
klasna zamena. Silikorrska kotiona teenost je
nehidroskopna tako da se praktieno eleminise
problem vlage i korozije unutar koCione instala-
cije. Medutim, ona je skupa i staje nekoliko puta
vise nego standardna koeiona tecnost. Ipak, uko-
liko ielite da koristite najbolje i produzite vek
svog sistema za koeenje silikonska teenost pred-
stavlja pravo resenje.
Rueni metod ispustanja vazduha kako iz dobos
tako i iz disk-koenica zahteva dYe osobe. Jedna ce
morati da sedi u kolima i komanduje pedaJom
kocnice dok ce druga otvarati i zatvarati ventile
na svakom toeku.
Vijci za ispustanje vazduha se nalaze pri vrhu
svake podloine ploce toeka. direktno iza koei-
onog cilindra. Na svakom toeku nalazi se po jedan
odusni venti!. Upozorenje: Korisrite zasritlle
naocare prilikom rada. POllekad moie da dode do
nepredvidenog prskanja koCiolle leenosti.
Ispustanje vazduha iz kotione instalacije se vrsi
na sledec; naCin:
1. Parkirajte vozilo na ravuO tIo.
2. Blokirajte zadnje toekove podmetaeima za
tockove.
3. Rucnom dizaJicom pOdignite prednji dec
vozila i postavite sigurnosna postolja ispod sasije
kako biste cvrsto poduprli vozilo.
4. Ruenom dizalicom podignite zadnji deo vozila
i postavite sigurnosna postolja is pod osovine na
obe strane.
5. Uklonite podmetace za toekove.
6. Pomocu okastog kljuca otvorite i zalvorite
svaki odusni vijak za pola obrta. U istalaciji
postoji izvestan pritisak pa manja kolicina teeno-
sti treba da iscuri. avo ce biti dokaz da vijci
funkcionisu.
7. Okastim kljueem odvijte najpre vijak koji je
najdalji od glavnog kotionog cilindra. Obieno ce
to biti desni zadnji toeak. .
8. Poveiite odusno crevo na vijak, a drugi kra]
stavite u posudu delimieno ispunjenju koCionom
tecnoscu.
9. Vas pomocnik treba da pritisne pedalu koenice
i da je stalno drii pod pritiskom (noge).
 SISTEM ZA KOCENJE

i'.

0"'\-_.....

(
Da bi se ispuslio vazduh iz koCionih cevovoda poslaviti okaSli
k1juc: (1) na odusni vijak (2) iza gJavnog cilindra (3) i povezati
creVQ Zil ispustanje vazduha (4), stavljajuCi drugi kraj creva u
posudu ddimicno ispunjenu koCionom tecnoSCu.

10. Otvorite odusni vijak. Tecnosi ce is!eCi u
posudu, a pedal a ce popustiti do dna hoda. Recite
pomocniku da i dalje drzi pritisnutu pedalu dok
priteiete vijak a onda neka pusti pedalu kocnice.
I·
11. Otvorite poklopac rezervoara glavnog cilin-
dra i nalijte koCionu tecnost, prema uputstvima iz
I
12. Ponovite operacije iz tacaka 7 do 10 kod
svakog odusnog. vijka. Napomena: Po stupak
treba zapoceti s tockom koji je najdalji od glavnog
cilindra a zavrsiti s tockom najblizem glavnom
razvodnom cilindru. Kod veCine vozila pravilan
redosled operacije biee: desni zadnji toeak, levi

:L""
odeljka »Servisiranje glavnog cilindra« u ovom zadnji tocak, desni prednji toeak i levi prednji
poglavlju. Vratite poklopac na ·mesto ali ga ne toeak.
0
5O<.~ k""5 .b'" PO"ObOO~"! ;0""". _~~~'5" P""'OM*O P''''~'" PO~:
SISTEM ZA KOCENJE
kocnice proveriti glavni cilindar, Treba uvek da
bude naliven sa tei'noscu. Ukoliko se gIavni cilin-
dar isprazni u toku ispuStanja vazduha to ee pred-
stavljati dodatni rad posto eete morati da ispustite
vazduh i iz samog glavnog cilindra, kako je to
objaSnjeno u odeljku "Servisiranje glavnog raz-
vodnog cilindra« u ovom poglavlju.
13. Po zavrsetku postupka ispustanja vazduha
po novo napunite glavni cilindar kocionom tec-
noscu. Pritegnute poklopac.
14. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom
operacija iz tacaka 3 i 4.
442
O(vorili odu~[]i vij;J.k (1) okastim kljuccm pritoffi dricCi pritisnutu
kocnicu. Kociona tecnost iSlice kroz crevo za ispustanjc (2) u
po:mdu (3),
15. Ispitati ponasanje kola u uslovima drumske
voznje. Dejstvo pedale kocnice ne bi trebalo da
bude »meko«. Ukoliko pedala moze da se pritisne
do dna mazda ce biti potrebno podeSavanje koc-
nice. Videti odeljak "Poddavanje dobos-koc-
nica« U ovom poglavlju.
.~.

Kocioni
cevovodi
Alat i materijal
• Podmetaei za tockove
• Ruena dizaliea i sigurnosna postolja
• Otvoreni kljue
e Kljuc za navrtke·
• Cekic sa loptastom glavom i probojae
• KoCiona creva i cevi
ada stavite nogu na pedalu kocniee da biste
Kzaustavili vozilo istovremeno se desava neko-
liko stvari. Pritisak koji vrsite na pedalu prenosi
se na glavni cilindar kocionog sistema (bilo
direktno bilo preko servo pojaCivaca). Ovaj priti-
sak se dalje prenosi pomocu hidraulicne koCione
teenosti na kocione cilindre (na tookovima) nizom
celicnih vodova (eevi) i fleksibilnih creva. Kako je
pritisak prenet na koCione eilindre on pokrece
klipove eilindra pa se pritisak prenosi na dobos iii
disk preko kocionih papuca. Trenje koje se javlja-
izmedu koCionih papuca (koje su ablozene frikei-
onim materijalom) i dobosa iii diska je sila koja
koCi tockove.
Rutinsko odrzavanje vaseg vozila treba da
obuhvati i pregled kocionih eevovoda (eevi i
creva). Potrebno je izvrsiti proveru eurenja, ulub-
ljenja iIi korozije na cevima, a curenja iIi drugih
ostecenja na fleksibilnim crevima.
Ukoliko postoji bilo kakva sumnja 0 stanju
koCionih cevovoda treba odmah izvrsiti zamenu.
Pritiskom na kocniee razvija se visoki hidrauIieki
pritisak u sistemu za kocenje. Svaka slabost unu-
tar sistema izazvace kvar a mozda i saobracajni
udes. Zamena kocionih cevovoda nije posao
j: mehanieara-amatera. To treba da obavi profesi-
onalni mehanicar.
Prednja kociona creva povezana su sa koCionim
cilindrom iIi stegom koenice - zavisno od toga sta
J
je u pitanju - ~na jednom kraju a sa kocionim
cevovodom preko nosaea na elementu ram a u
blizini gornjeg komandnog kraka na drugom
J kraju. Zadnja koCiona creva povezana su sa raz-
vodnim blokom na kuCistu osovine na jednom
kraju a, na drugom sa koCionim cevovodom
i
J
I
.~
SISTEM ZA KOCENJE
preko nosaea na elementu ram a na zadnjem delu
vozila.
'7 l~'
L..tameii3 IiOCiOfiOg creva
Da bi se izvrSila zamena kocionog creva primeniti
sledeCi postupak.
1. Aktivirajte ruenu koenicu.
2. Blokirajte zadnje tockave sa podmetacima.
. Napomena: UkoJiko radite na zadnjem crevu
treba blokirati prednje tockove a rucnom dizali-
com podiCi zadnji kraj vozila.
3. Rucnom dizalicom podici prednji kraj vozila i
postaviti par sigurnosnih postolja da biste vozilo
cvrsto poduprli.
4. Okastim kljucem osigurajte prikljucak koci-
onog creva na nosacu-konzoli od okretanja.
5. Upotrebite kljue za navrtke na prikljucak koCi-
onog cevovoda na nosacu-konzoli.
6. Okastim kljucem na prikljucku kocionog creva
odvijte prikljucak kocionog creva i pomerajtc
prikljucak napred-nazad za po 1/4 obrtaja dok ne
bude mogao siobodno da se okrece na kocionom
cevovodu.
7. Kad odvijete prikljucak cevovoda da moze
siobodno da se okrecc odvijte ga sa kOCionog
creva. Napomena: izvesna kolicina tecnosti iseu-
rice iz koCionog cevovoda. To je normalno.
8. Malim cekicem sa loptastom giavom i proboj-
cern iIi starim odvijacem skinite U-obujmicu koja
drzi prikljucak cevovoda za nosac-konzolu. Posta-
vite probojac iIi odvijae s gomje strane izboCine
obujmice, pa udaranjem 0 drugi kraj alata izbijte
U-obujmicu. Pazite da se obujmica ne osteti.
9. Povucite cevovod i odvojte ga od nosaca-kon-
zole.
10. Pomocu okastog kljuca odvijte prikljucak na
drugom kraju creva .. Ukoliko radite na prednjem
crevu ovaj prikljueak nalazice se na kobonom
cilindru (na tocku) iIi stegi koenice - zavisno od
toga sta je u pitanju. Ukoliko radite na zadnjem
crevu prikljucak ce se nalaziti na razvodnom
bloku kuCista menjaea.
11. KoristeCi novo kobo no crevo primenite obr-
nuti redosled operacija iz tacke 10.
12. Postavite drugi kraj koCionog creva na nosac-
-konzolu.
13. Postavite U-obujmicu i udaranjem po gor-
njem izbocenom delu obujmice pomocu cekica s
loptastom glavom osiguracete njen polozaj.
14. Ubacite prikljucak cevovoda na kociono
crevo i pritegnite prikljueak kljueem za navrtke
443
SISTEM ZAKOCENJE

II'!
I
i..
II

Da bi se skinuo prikljueak crevo kocnice: Prikljucak creva (l) kocionog

creva (2) povezan je 5 prikljutkom koCionog cevovoda (3) koCionog voda
(4) nn nosatu-konzoli (5). Lupkanjem po U-obujrnici (6) koja drii
prikljutak creva malim cekicem s loptas!orn glavom i probojcem iii Rucna kocnica
odvijacem skinucete prikljucak koCionog c:reva.

uena koenica na automobilu aktivira se

drzed pritom okastim kljueem prikljueak koCi-
onog creya da se ne bi okretao.
15. Ispustite yazduh iz koCione instalacije na toe-
koyima na kojima su zamenjena creya. Na pri-
mer, ukoliko ste zamenili crevo morate ispustiti
vazduh iz sistema na oba zadnja toeka. Videti
odeljak »Ispustanje vazduha iz instalacije za koee-
nje« u ovom poglavlju.
16. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom
operacija iz tacaka 2 i 3.
17. Spustite ruenu koenicu i ukljuCite motor.
18. Izvrsite ispitivanje ponaSanja kola u drumskoj
voznji.
RPovlaeenjem
pomocu mehaniekog poluznog mehanizma.
poluge'rucne koenice celiena uiad
se zateiu i aktivira se mahanizam zadnjih kocnica.
Ovaj. mehanizam gura koCione papuee prema
dobosu tako da zadnji tockoyi ostaju blokirani.
Ruena koenica sa uzadima zahteva podesava-
nje kad god ne moze da se drzi vozilo u stanju
mirovanja iii kada su zadnje koCione papuce istro-
sene. Podesavanje ruene koenice se vrsi na siedeCi
nacin:
1. Parkirajte vozilo na ravnom tiu.
2. Blokirajte prednje toekove podmetaCima sa
prednje strane tako da se kola ne krecu. .~
3. Ruenom dizalicom podignite zadnji kraj vozila
tako da se oba zadnja toeka podignu od tla. 1

444
 SISTEM ZA KOCENJE

I
Alat i materijal
• PodmetaCi za toekove
• Rucna dizalica i sigurnosna pos!olja
• Pokretna leialjka
• Otvoreni kljueevi
• Penetrirajuee ulje
Postavite sigurnosna postolja ispod zadnje oso-
vine kako bi se kola evrsto poduprla.
4. Pratite smer celicnih uiadi ad zadnjih tockova
do mesta gde se susreeu, negde na sredini vozila s
donje strane. Pomoeu pokretne lezaljke podvu-
cite se pod vozilo.
5. Na mestu spajanja uiadi postoji neka vrsta
uredaja za podesavanje. Najcesce se ovde radi 0
dugaekom vijku sa dve kantra navrtke. Posta
pritegnete navrtke sa kljucem uzad ce biti taka
pritegnuta da ruena koenica koCi u nIzem polo-
zaju. Navrtke za podesavanje obieno su postav-
Ijene na mestu gde su veoma izlozene dejstvu rde i
prljavstine pa se savetuje koriscenje nekog pene-
trirajuceg ulja -pre nego 8tO se pokusa bilo kakva
intervencija na sistemu za kocenje.
6. Pritegnite navrtke za podesavanje okretanjem
u smeru kretanja kazaljke na satu sve dok se ne
oseti slab otpor kod okretanja zadnjih toekova
rukom. Zatim olabavite navrtke dok se raj otpor
ne izgubi . .
7. Pritegnite navrtke za podesavanje jednu 0
drugu pomoeu dva kljuea tako da uiad De mogu
da se olabave.
8. Proverite da na zadnjim tockovima nema apso-
lutno nikakvog otpora pri okretanju. Svaki otpor
na tockovima maze da dove de do preranog haba-
nja papuea i stvara se nepotrebno opterecenje
motora.
9. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom
operacija iz taeaka 2 i 3.

® ®

Rad mehanizma parkirne koenice. Pritiskanjem pedaJe koenice za

parkiranje (1). pokrece se jednostruko cclicno Ufe (2) kega drfe
(fiksiraju) nosaci (3). Na jarmu (4) preko kega se uiad razvode
do zadnjih laekeva (5) kroz zastitno crevo (6) obicno se naIaze
navrtke za podesavanje.

445

....._----------« <_.'-
SISTEM ZA KOCENJE .
Prekidac
za stop
svetla
ada jedno od stop svetla na vasem vozilu ne
Kradi prilikom pritiskanja pedala kocniee naj-
cesce je u pitanju pregorela sijaliea. Kada, me-
dutim, ne radi nijedno stop svetlo mozda su u
pitanju vise del ova instalaeije koji su u kvaru.
Problem moZe da leii u sijalieama, grlima sijaliea,
provodnicima, prekidacu signala iIi prekidacu za
stop svetala.
Postoje dve vrste prekidaca koCionih svetala
- mehanicki i hidraulicki. U prirucniku proverite
koja vrsta prekidaca je ugradena na vase vozilo.
Servisiranje mehanickog prekidaca
Na siedeCi naCin eete utvrditi da Ii je vas meha-
nicki prekidai' koCionih svetala pokvaren i kako
ga treba promeniti ukoliko je potrebno. Za ovo ce
vam biti potrebna ispitna lampica.
1. Pogledajte ispod instrument-table u vozilu, u
blizini poluznog mehanizma pedale kocniee. Tre-
balo bi da vidite taster-prekidai' veoma blizu ili
gotovo u kontaktu sa poluznim mehanizmom
pedale kocniee.
2. Ispitajte prekidai' i uveriti se da taster radi
gore-dole kada je pritisnuta pedala kocniee. Uko-
liko to nije slucaj, mazda se prekidac savio i ne
dodiruje poluini mehanizam kocnjce. Uhvatite
prekidac rukom ! vratit! ga u prvobitni pOlozaj.
Pored toga, i sam taster se mozda zaglavio. U tom
slucaju, prekidac se mora zamcniti.
3. Ukoliko izgleda da prekidac pravilno funkei-
onise pomoeu ispitne lampice proveriti elektricno
kolo. Jedan kraj ispitne lampice povezati sa odgo-
varajuCim uzemljenjem, kao sto je sarka na vra-
tima iii vijak za montazu instrument-table. Dru-
gim krajem ispitne lampiee dodirnite kontakt pre-
kidaea. Pri dodiru jednog od dva kontakta lam-
pica bi trebalo da zasvetli.
4. Rukom pritisnite pedalu koeniee i svaki kon-
takt dodirnite krajem ispitne lampiee. Pri dodiru
oba kontakta lampiee bi trebalo da se upalL
5. Pustite pedalu kocniee i iskljuciti ispitnu lam-
picu.
446
l
Alat i materijal
•
•
Ispitna lampica
Odvijac
•
•
Prekidac za stop svetla
Kljuc
6. Ukoliko je prekidac neispravan moraee se
zameniti. IskljuCite kontakte.
7. Pomotu odvijaea olabavite vijke koji drie pre-
kidac fiksiran na montainu konzolu.
8. Skinite prekidac i zamenite ga odgovarajuCim.
9. Montirajte nov prekidat priteZuCi vijak odvi-
jacem.
10. Ponovo poveZite kontakte na novom preki-
daeu. Redosled povezivanja nije vazan.
11. Neka neko stoji iza kola da bi vam rekao da Ii
se svetla pale kada pritisnete pedalu kocniee.
Stop svetla bi sada trebalo da rade.
Servisiranje hidraulicnog prekidaca
Ukoliko je vase vozilo opremljeno hidraulicnim
prekidacem stop svetala primenite sledeCi po-
stupak.
1. Podignite poklopac motora.
2. Hidraulicni prekidac stop svetala biee 10eiTan
na prednjem delu glavnog koCionog cilindra iii
ispod njega kao i na razvodnom bloku na koje je i
koeioni eevovod od glavnog eilindra. Ovaj elek-
trieni prekidac je osetljiv na pritisak.
3. Ispitnom lampicom proverite elektricno kolo.
Poveiite jedan kraj ispitne lampice za odgovara-
juce uzemljenje kao sto je neki dec bloka motora.
Drugim krajem ispitne lampiee proverite da Ii je
bilo koji od dva kontakta povezan za gornji dec
prekidaca i da Ii provodi struju. Prilikom povezi-
vanja s jednim od kontakata ispitna lampiea bi
trebalo da se pali.
4. Neka neko pritisne pedalu koeniee dok vi
dodirujete kontakte pomocu ispitne lampice. Pri
dodirivanju kontakata ispitna lampica bi trebalo
da se pali.
5. Opustite pedalu koeniee i iskljuCite ispitnu
lampicu. .
6. Ukoliko je prekida': pokvaren mora se zame-
niti. Izvuci kontakte iz utitniea.
 SISTEM ZA KOCENJE

)
(
\,

Sklop pedaJc kocnice. (1) pedala, (2) elektro provodnici kocnice. (3)
kOlltakti, (4) prekidac, (5) podloska, (6) caura, (7) klipnjaca glavllog
cilindra, i (8) osigurac.

447

I
SISTEM ZA KOCENJE

7. Kljucem okrenite prekidac u smeru suprotnom
od smera kretanja kazaljke na satu da biste ga
skinuli.
8. Montirajte nov prekidac obrnutim redosledom
operacija iz tacke 7.
9. Po novo povezati kontakte na novi prekidac
obrnutim redosledom operacija iz tacke 6.
10. Neka neko stoji iza vozila da bi yam rekao da
Ii se svetla pale kada pritisnete pedalu kocnice.
Stop svetla bi sada trebalo da rade.
11. Zatvorite poklopac motora.

, "

,
j
1

i
Ii
I
,

448
 PNEUMATICI I "V

TOCKOVI
neumatici utiCll na sigurnost, karakteristike
P rukovanja, performanse, udobnost i troskove
yoznje vaseg vozila vise nego ijedna druga kom-
ponenta. Posta su deo vozila koji je u komaktu s
drumom pneumatici zasluzuju mnago vise od
neredovne iIi povremene paznje. Zavisno ad
naeina voznje i tezine vaziIa, pneumatici, uz pra-
vilnu negu, trebalo bi da traju bar 50.000 kilome-
tara.
Anatomija pneumatika
Pre razmatranja izbora, odrzavanja i popravke
pneumatika trebalo bi da upoznate del ave pne-
umatika.
KORD. Kord se sastoji od slojeva gumom
ilT'pregnirane tkanine ili kordova, koji su pove-
zani u cvrstu celinu.
RUB. Rub je dec pneumatika koji po maze da
pneumatik bude u kontaktu sa naplatkom tacka i

I;,
Sklap pncumatika i tatka. (1) poklopac tocka (»radkapna«), (2) navrtka,
(3) venti!, (4) tocak, (5) rub pneumatika, (6) bo~ni zid pneumatika, (7)
protektor pneumatika. i (8) sklap koCionog dobosa.

Pneumatici imaju velikog uticaja na sigumost kola j rukovanje, posta su

ani jedini delavi koji dolaze u dodit s koJovozom.

449

J
PNEUMATICII TOCKOVI
obezbeauje zaptivanje vazduba kod tjubles pne-
umatika (bez unutrasnje gume). Rub je izraoen
od jake trake celicne lice uvucene po unutras-
njem obimu slojevite strukturc pneumatiku.
PROTEKTOR. Protektor iIi kruna predstavlja
dec pneumatika kojI dolazi u kontakt s povrsinom
druma. On predstavlja sistem »sara« i rebara koji
obezbeauju trakciju. Debljina protektora varira
zavi~no od kvaliteta pneumatika.
"SARE<,- Na nekim pneumaticima u rebra pro-
tektora izliveni su »sare«. Ove »sare« se otvaraju
kad pneumatik nalegne na drum i ostvaruju
dodatno prianjanje pneumatika za kolovoznu
povrsi~u. narocito kada je povrSina vlaina.
BOCNI ZIDOVI. Ovde se radi 0 bokovima
tela pneumatika. Izradeni su od tanjeg materijala
nego protektor kako bi pruiili veeu fleksibilnost
pneumatiku.
INDIKATORI HABANJA. Pneumatici danas
u sebi sadrie horizontalne sipke, trake iJi indika-
tore habanja ugraoene u protektor koji postaju
450
vidljivi kada se protektor istrosi na sarno 1,5 mm
debJjine »sare«. Kada se dostigne ova debJjina
indikatori proizvode tupi zvuk koji podseea
vozaca da je pneumatik spreman za zamenu.
Vrste pneumatika
PriJikom kupovine pneumatika dobra procena
moze vam ustedeti novae) a i zivot. Pneumatik
koji nije u stanju da prihvati dodatno opterecenje
u slucaju nuzde moie da otkaze upravo onda kada
yam je neophodna dodatna bezbednost. Pneuma-
tik koji ne moze da izdrzi udar 0 ivicnjak iii 0 rupu
na drumu daje vam sarno prividni osecaj sigurno-
sti. Stoga treba ulagati u pneumatike koji su bar
onoliko dobri kao originalni iIi bolji ukoliko sma-
trate da ce yam biti potrebni.
U osnovi postoje tri vrste pneumatika. po kon-
strukciji: bias, bias s pojasom i radijalna s po-
Jasom.
CD
Delovi tiplcnog auto pneumCilika. (1) spoljasnja ivica, (2) bocni
zid, (3) rub, (4) protektof, (5) poja~evi, (6) omotaci iii slojcvi lela
pneumatika, (7) rebro, (8) zljcb, (9) zice za ojacanje rubu, i (10)
gumcna obloga.
1
,
~'Ii I
"Jj..

,BIAS' PNEUMA TIK. Do kraja sezdesetih
. godina ,bias' pneumatici su predstavljali standard
kod veCine kola proizvedenih u SAD. Imali su
dvo-, tro- iIi viseslojne gumom impregnirane sin-
teticke kordove (rajon, najlon, poliester iU drugi
materijal) koji prelaze iz jednog ruba u drugi pod
uglom iIi ,bias'-om, od 35' iIi 40'. Ovi slojevi
menjaju smer u svakom sloju kako bi obezbedili
jaCinu bocnog zida pneumatika. Prednosti ,bias'
pneumatika leiale su u niskoj ceni, dobrom veku
trajanja i pouzdanosti.
,BIAS' PNEUMATIC! S POJASOM. Kon-
strukcija ,bias' pneumatika s pojasom sliena je s
-----------~--------~~-----~------'..--~--,-
PNEUMATICI I TOCKOVI
Tn osnovne vrste konstrukdje pneumatika. "Bias« pneumatici (1)
imaju ava, tri iii vise slojeva gumiranih sintetickih kordova koji
prelale s jednog ruba na drug! pod uglom. Bias pneumatici s
pojasom (2) imaju jos ciVil. iii vise tekstilnih pojaseva izmedu
protektora j »bias« s!ojeva. Radijalni pneumatici 5 pojasom (3)
imaju kordove koji 5e pruzaju pravo pn:ko slojeva od jednog do
drugog ruba pneumiltika.
. ,bias' pneumatikom ali takode ukljucuje dva iIi
vise siroka pojasa tkanine izmedu protektora i
,bias' slojeva., Ovi pojasevi, uglavnom izradeni ad
poliestera, fiberglas a iIi fino pletene celicne zice,
nisu povezani sa protektorima pneumatika kao
,bias' slojevi. Oni daju pneumatiku stabilnost
smanjenjem kretanja protektora iIi »stezanjern«
kako se pneurnatik kotrlja, a protektor ostaje u
boljem kontaktu s povrsinorn druma. ,Bias' pne-
umatici s pojasom predstavljaju standardne pne-
urnatike za zamenu kod veCine vozila posto nude
duzi vek trajanja, izvanrednu trakciju i atpornost
na busenje pneurnatika.
451
-----------------_.,--,-----, ._,--
PNEUMATICI I TOCKOVI

RADIJALNI PNEUMATICI S POJASOM. . njihovim spoljasnjim precnikom i najvec6m siri-

Radijalni pneumatik s pojasom predstavlja veliko nom. Na primer, pneumatik 30 x 3 znaCio je 30
poboljsanje konstrukcije pneumatika. Umesto da
se ukrstaju pod uglom kordovi su postavljeni radi-
jalno (pravo) na lice. pneumatika, od ruba do
ruba. Zatim, kao kod ,bias' pneumatika s poja-
inceva U Rrecniku i 3 inca u sirinu.
Kasnije su proizvodaCi pneumatika za oznaca-
vanje dimenzija koristili sirinu protektora i prec-
nik naplatka tocka. Ukoliko na bocnom zidu pne-
1
som ispod protektera a preko radijalnih slojeva umatika vidite oznaku 7,75 x 14 to znaci da ima
postavljena su dva iii vise pojaseva od eeliene tice sirinu 7,75 inca od jednog do drugog bocnog zida
iii fiberglasa. Ovi pojasevi imaju relativno mali pneumatika montiranog na tocku preenika 14
ugib i odriavaju protektor vrlo stabilnim cime se inca.
poboljsava upravljivost vozila i vek trajanja pro- Zatim je usvojen alfa-numericki sistem obele-
tektora. Kako je ugibanje unutar pneumatika iavanja dimenzija pneumatika kada su pneuma-
smanjeno radijalni pneumatik »radi« mirnije. tici poeeli da se nude sa razliCitim sirinama pro-
Medu ostalim prednostima su veca povrsina kon- tektora i profila. Pneumatik 7,75 x 14 postao je
takta protektora s kolovoznom povrsinom i eko- pneumatik F78-14. »F« je predstavljalo sifru za
nomicnost potrosnje goriva - cak 6% - zbog maksimalno optereeenje pneumatika. Svaki pne-
smanjenog otpera kotrljanja. umatik sa oznakom »F« mogao je da nosi onoliki
Radijalni pneumatik je znatno skuplji od ,bias' teret koliko bilo koji drugi pneumatik sa oznakom
pneumatika s pojasom. Medutim, ocekivani vek »F«. Pneumatici sa oznakom »A« predstavljali su
trajanja radijalnog pneumatika moie da pokrije pneumatike s najmanjim opterecenjem.
dodatne troskove. Ovi razlozi Cine radijalne pne-
umatike boljim resenjem, ukoliko moiete da ih
kupite i nameravate da produiite vek vozila bar Sirina Alfa- Metricki
godinu dana iii vise. protektora numericki radijalni
Napomena: Ukoliko ne menjate sve pneuma- x precnik tocka pneumatici pneumatici
tike trebala bi da se drtite one vrste pneumatika
koju vee imate na kolima. Ne preporucuje se 6,00 X 13 A78-13 165J80R13
mesanje radijalnih pneumatika s drugim vrstama 6,50 x 13 B78-13 175J80R13
zbog razEke u karakteristikama rukovanja. Uko- 6,95 x 14 C78-14 175JSOR14
liko zelite da montirate radijalne pneumatike na 7,35 x 14 E78-14 185JSOR14
prednjim tockovima a da vam na zadnjim tocko- 7,75 x 14 F70-14' 195170R14*
virna ostanu .bias', iii obratno, potencijalno cete 8,55 x 14 H60-14" 215J60R14 *
imati opasno vozilo u pogledu reakcija upravlja- 8,85 x 15 178-15 22517SR15
nja iIi ponasanja vozila u krivinama. ,Bias' pne- 9,15 x 15 LSD-IS" 235J50R15*.
umatici s pojasom mogu se koristiti zajedno uko- Pneumatik niskog profila
;
liko su slicni pneumatici na prednjim i zadnjim r
tockovima. Medutim, ne treba mesati vrstu pne- Broj neposredno posle slovne sifre predstavlja
umatika na istoj osovini. Isto tako, ukoliko kori- odnos ili serijski broj pneumatika. A 78 zoati
stite dve razliCite dimenzije pneumatika proverite visinu bocnog zida pneumatika od ruba do pro-
da nisu na istoj osovini. tektora tj. 78% od sirine protektora. Pneumatici
serije A 70 (F70-14) zoace da je visina bocnog
zida sarno 70% sirine protektora, sto irn, kako
kaiu proizvodaCi, daje karakteristiku pneumatika l ,

s niskim profilom. Pneumatici sa slovnom sifrom

»R« u oznaci dimenzija, kao sto je FR70-14, su
Dimenzije pneumatici radijalne slojevite konstrukcije.
VeCina pneumatika koji se danas prodaju na
pneumatika triistu su radijalni pneumatici mereni prema
metrickom sistemu mera. Pneumatik oznake
FR70-14 u metrickim merama prestavlja pne-
umatik 195170R14. »195« predstavlja sirinu u mil i-
imenzije pneumatika nekad su predstavljale metrima, »70« je vis ina bocnog zida u odnosu na
O jednostavno stvar brojeva. Pocetkom dvade-
setih godina ovog veka dimenzije su odredivane
sirinu protektora, ~)R« znaCi radijalni a »14{~ pred-
stavlja preenik tocka. Pored toga, kod oznake
.
452

I
t
i
I
j
iu
Pored trgovackog naziva i nazlva modela pneumatika na bocnim zidovima
su dati podaci 0 opterecenju pneumalika (1), konstrukciji i materijalima
(2), veliCini (3), i jednoobrazna klasifikacija kvaliteta pncurnatika (4).
dimenzija mnogih radijalnih pneumatika nalazi se
prefiks "p" sto pokazuje da se radi 0 pneumatiku
za putnicka vozila. Iz prilozene tabele moze se
videti uporedni pregled popularnih dimenzija
pneumatika prema tri metoda merenja.
Pored toga sto za mnoge proizvodace pneuma-
tika boeni zid predstavlja »reklamnu tablu« on
sadrii i prilicno korisnih informacija. Ove infor-
macije ukljueuju vrednost maksimalnog opterece-
nja, maksimalnog pritiska pumpanja, vrstu kon-
strukcije (kao tjubles, radijalna) i vrstu materijala
koriscenih u protektoru i bocnom zidu i broj
slojeva svakog od sadrhnog materijala.
Svi pneumatici moraju da nose i jednoobraznu
klasifikaciju kvaliteta prema stepenu habanja pro-
tektora, trakciji po vlaznom vremenu, i otporna-
sti na temperaturu. Step en habanja protektora
izrazava se brojevima deljivim sa 10, s tim sto je
srednja vrednost 100. Pneumatik sa oznakom ste-
pena habanja protektora od 140 trebalo bi da
_._--_._-
PNEUMATICI I TOCKOVI
:n
traje 40% duie od onog sa oznakom 100, u pro-
seku. Vrednost trakcijc izrazava se slovima A, B
iIi C s tim sto A oznaeava najbolju a C najlosiju
sposobnost pneumatika za zaustavljanje na vlai-
noj povrsini. Vrednost tempeJ;aturne atpornosti
takode se izrazava slovima A, B iIi C. Pneumatik
oznaeen sa A imace bolje hladenje pri brzoj voznji
na autoputu od pneumatika oznaeenih sa B iIi C,
sto znaei da postoji manja verovatnoca da ce
pneumatik A puei iIi pretrpeti odvajanje protek-
tora zbog zagrevanja.
Zamenu pneumatika vrsiti uvek sa pneumati-
cima istih dimenzija kao prethodnim i nikad ne
mesati radijalne s ,bias', posto radijalni pneuma-
tici imaju razlicite karakteristike rukovanja, trak-
dje i temperaturnog otpora. Ukoliko kupujete
pneumatike veeih dimenzija proverite da jos uvek
ostavljaju dovoljno zazora pri okretanju, zaustav-
Ijanju i pri punom opterecenju vozila (s putnicima
i prtljagom).
453
PNEUMATICI I TOCKOVI
Odrzavanje
pneumatika
Alat i materijal
• Merac pritiska u gum am a
• Pump a za komprimovani vazduh
Troskovi odrzavanja pneumatika na vasim
kolima mogli bi da se udvostruce ukoliko pne-
umaticima ne posvetite paznju koju zasluzuju.
Glavni razlozi za brzo habanje pneumatika su:
nepravilna napumpanost, nepravilno centriranje
tockova, nepravilna izbalansiranost tockova,
pogresne dimenzije pneumatika i opterecenje,
defektni amortizeri i lose vozacke navike.
Napumpanost
Posta nam moderni pneumatici zadaju taka malo
muke cesto zaboravljamo na njih dok se ne
ostete. Dobra praksa pokazuje da pritisak u
gumama treba proveravati svakih nedelju-dve
o ( ) S""moo' ,n"m,"" obit", , : , m,lo
treba zanemariti, Provcnmlli pritisak u pneumaticima svakih ncdclju-dve.
Ncdovoljna napumpanos! (I) moze da dovcdc do habanja protcktora na
spolja~njim ivicama. Pravilno napumpani pneumatici (2) habaju 5C
ravnomerno. Prenapumpani
protektora po sredini.
454
dana, pred dugo putovanje i ukoliko vozite iz
relativno tople u hladnu klimu iIi obratno. Pne-
_ umatike treba uvek proveravati u hladnom sta-
nju. Pravilno napumpane gume pri jednoj tempe-
raturi mogu naglo da postanu prenapumpane iii
nedovoljno napumpane ukoliko se temperatura·
promeni. U stvari, pneumatik gubi oko 0,1 bara
pritiska na svakih 10°C pada spoljasnje tempera-,
ture.
Dobru investiciju predstavlja precizni merae'
pritiska u pneumaticima. Ne pouzdajte se u tac-
nost meraca montiranog na pumpnoj/servisnoj '.
stanici. S ovim meracima se testo nepravilno;
postupa - gaze ih iIi ispustaju - i poznato je da'
nisu tacni. Da biste proverili pritisak u pneumati·'
cima primenite sledeCi postupak.
1. Proverite na bocnoj strani pneumatika iii u i
prirucniku maksimalan pritisak pneumatika na!
hladna pod punim opterecenjem. Kada pneuma-:
tik nije maksimalno opterecen pritisak u njima'
moze da se smanji za oko 0,2 bara. .
Napomena: Nikad ne ispumpavati pneumatike:
u toplom stanju. Kad se ohlade vratice se u nor-'
malno stanje napumpanosti.
2. Utvrditi gde se nalazi ventil pneumatika na,
tocku.
3. Odviti kapicu ventila, rukom, u smeru sup rat- .
nom od smera kretanja kazaljke na satu. .
me',
"o,""m,. ,Ii ojih "
pneum~ltici (3) doveSce do habanja ,
i
 - PNEUMATIC) I TOCKOVI

4. Prislonite kraj meraea pritiska.na venti I pne- Prenapumpani pneumatik pokazivaee najvece
umatika. Pritisnite merae kako biste oeitali pri- habanje po sredini »sare« pneumatika (protek-
tisak. tora). Pneumatik se naduvava po sredini gde je
5. OCitati vrednost pritiska u pneumatiku na me- najveca koncentracija tezine.
racll.
6. Ukoiiko je pritisak odgovarajuci ponovo sta-
viti kapicu ventila pneumatika. Centriranost tockova
7. Ukoliko je pritisak u pneumatiku previsok pri-
tisnite iglu u sredini ventila kako biste ispustili Kada su tockovi rescentrirani pneumatici »vuku«.
vazduh. Meraeem ponovo izmeriti pritisak. Ope- U stvari, vi pokusavate da usmerite kola u jed-
raciju ponavljati sve dok se postigne odgovarajuc nom pravcu dok ga pneumatici vuku u drugom.
pritisak u pneumatiku. Tako u nastojanju da odrzite pravac vi gulite
8. Ukoliko je pneumatik nedovoljno napumpan gumu s protcktora.
na venti I pneumatika staviti kraj creva pumpe zn Ovo guljenje obiono se pokazuje kao odseceno
komprimovani vazduh. Ukoliko je dim a creva za iIi obrijano polje na protektoru. U krajnjoj liniji
dovod vazduha opremljena polugom pritisnite je
da biste obezbedili dovod vazduha u pneumatik.
kod creva bez poluge dovod vazduha obezbeduje
se pritiskom kraja dime na ventilu pneumatika.
Ukoliko je crevo za dovod vazduha snabdeveno
indikatorom koji pokazuje pritisak u pneumatiku
koristiti ga sarno kao opsti vodic. Proveriti priti-
sak sopstvenim meracem.
Napomena: Ukoliko je vozilo pod punim opte-
recenjem iii vuku prikolicu pneumatike treba
napumpati sa oko 0.2 bara iznad normale.
9. Kada se postigne propisan pritisak u pneuma-
tiku ponovo staviti kapicu na venti!.
10. Ponoviti operacije pod taekama 1 do 9 kod
svakog pneumatika.

Kadgod se vrsi provera pritiska u pneumati-

cima treba takode pazljivo proveriti da nema
tragova ostecenja, zaseka iIi neuobicajenih zna-
kova habanja pneumatika. Najpogodniji trenutak
za to je kada je automobil podignut radi podmazi-
vanja. Ne treba sarno proveravati stanje protek-
tora i spoJjasnjeg boenog zida. Treha proveriti i
unutrasnjost hoenog zida. Ukloniti eksere.
kameneice iii druge predmete koji su se zavukli u
»sare« protektora. Ne zaboraviti da se pregleda i
ventil pneumatika da nije ostecen. Sve ventile
treba opremiti nastavcima, po potrehi. a kapi-
cama kako hi se onemoguCio prod or prljavstine i
vlage.
MoguCi problemi napumpanosti pneumatika
mogu se otkriti vizuelnom proverom. Nedovoljno
napumpani pneumatik pokazuje znake brzeg
J habanja na spoljasnjim ivicama protektora. Ovo
zbog toga sto sllvise meko napumpani pneumatik
tezi da se ugiba vise po sredini a da veei dec teiine Ocitavanje vrednos!i pritiska u pneumatiku vrsi se prcko ventila
vozila trpe boeni zidovi. Kada je pneumatik pra-
J vilno napumpan tezina je ravnomerno raspored-
pneumatika (2) na koji sc prikljucuje kraj manomelra (l).
Pritiskom manometra nn ventil dobij,] se vrcdnosl izraz.cn~ u
barima.
ena na eitav protektor.

J 455
 I TOCKOVI

ovakvi pneumatici pocece da truckaju zbog
neujednacene povrsine protektora. Iskusan struc-
njak moze vam reCi da Ii postoji problem centrira-
nja ukoliko pregleda protektore vasih pneuma-
tika.
Pazljivo proveravajte nacin habanja pratek-
tora. Na prvi znak neravnine na protektoru pro-
verite napumpanost i centriranost tockova.
Balansiranje tockova
Krajnje je malo verovatno da pneumatik side sa
proizvodne linije u savrseno izbalansiranom sta-
nju. Guma u slojevima nije tako glatka. Ima.
mesta gde se slajevi suceljavaju i stvaraju mesto
koje je nesto teie.
Ako biste montirali no vi pneumatik na nap la-
tak tocka i odvezli se a da niste izbalansirali tocak
ubrzo biste, ako ne odmah, poceli da oseoate
vibriranje koje izazivaju bas takve tde tacke priii-
kom obrlanja pri velikim brzinama. Takav tocak
ne bi imao staticku iIi centrifugalnu ravnoteiu.
Da bi se ovo ispravilo tockovi i pneumatici se
balansiraju kao jedna' celina iIi sklop. Ova se
postize dodavanjem olovnih tegova nasuprot. To
ipak nije tako jednostavno kao sto zvuc;, posto se
tegovi dodaju na razliCitim mestima radi opti-
maIne izbalansiranosti.
Ukoliko postoji razlika izmedu teZine unutras-
nje i spoljasnje strane pneumatika tocak ce da
»sevrda« iii klima pri okretanju. Tocku nedostaje
dinamicka ravnotda. Staticka i dinamicka
neuravnoteienost resavaju se dodavanjem malih
olovnih tegova na naplatak tocka nasuprot
neuravnotezenim mestima.
J edan od metoda balansiranja koristi masinu s
»mehuricem«. Sklop tocka i pneumatika postavlja

(=-

IF
('

RadijaLni pneumatici _( desno) normalno se malo ~ire kada su pravilno

napumpani, medutim, to nije slucaj sa bias pneumaticima 5 pojasom
(leva). Ukoliko su kola opremljena radijalnim pneumaticima proverite
pritisak manometrom poho vizuelna provera ne daje tacne rezuitate.

456
 PNEUMATICI I TOCKOVI

I
I

Slanje pneumatika maZe da pruzi prilicno podataka. ISlrOSene jvice

pfOleklOra (1) ukazuju na stanje nedovo!jne napumpanosli pneuma!ika;
istrokne iviee fljebova (2) - pogrdna usmercnost !ockova; istrOScna
sredina (3) - prenapumpanost pneumatika; istrosena jedna strana (4)-
pogre:lan nagib lOcka.

se horizontalno na ureclaj za balansiranje. Indika- ponekad znacajno, iZbegavanjem naglog startova-

tor s mehuricem (libel a) postavljen na sredinu nja, kocenjaizaustavljanja i brzog savladivanja
tocka pokazuje rukovaocu kada se sklop nalazi u krivina Cime se struzu »sare« protektora sa pne-
stanju staticke ravnotde. umatika. Drugi faktori koji doprinose skraCivanju
Kad' neki strucnjaci kazu da mogu da ostvare veka pneumatika su udarci 0 ivicnjake i voznja
savrsenu staticku i dinamicku izbalansiranost preko rupa na drumu, kao i voznja velikom br-
koriscenjem libele preporueujemo da se sklop zinom.
proveri dinamiekom metodom.
Dinamicko balansiranje je najeeSCi i opste prih-
vaceni sistem balansiranja toekova. On podrazu-
meva okretanje sklopa pneumatika i tocka veli-
kim brzinama bilo da su tockovi na vozilu iIi
demontirani i postavljeni na specijalnu masinu. U
stvari, balansiranje okretanjem obuhvata i dina- Premestanje
micke i staticke uslove, i predstavlja najsigurniji
nacin da se uverite da ce vas sklop tocka i pne- tockova
umatika biti dobra izbalansiran.

ostoje dva misljenja u pogledu premestanja

Lose vozacke navike
ledini ko moze da ispravi lose vozacke navike je
sam vozac. Vek pn.eumatika moze se praduziti,
P tockova. Prvo da tockove treba premestati
periodicno i drugo da tockove treba premestati
ukoliko naein habanja ukazuje na potrebu za
premestanjem. Medutim, svi se slazu da kod
457
 PNEUMATICI I TOCKOVI
Alat i materijal-
• Veliki odvijac
• Rucna dizalica i sigurnosna postolja
• PodmetaCi za blokiranje
• Gumeni iii obicni cekic
vozila s pogonom na prednje tockove zamenu
tockova ne treba vrsiti. Ukoliko je vozilo oprem-
ljeno radijalnim pneumaticima a ima pogon na
prednje tockove moiete preCi i do 150.000 km sa
. istim zadnjim pneumaticima.
Princip zamene (rotiranja) tockova nalaie da
pneumatike treba periodieno menjati iz jednog
poloiaja u drugi kako biste izjednacili svaku
neravninu do koje moie dod usled uslova voznje i
faktora optereeenja. U veCini slucajeva, rotacija
pruia mogucnost produzavanja veka pneumatika
jer je habanje protektara ravnomernije u toku
eksploatacije sva eetiri (ili pet, ukljucujuCi i
rezervni) pneumatika. Svi pneumatici teie da se
habaju istovremeno.
Negativna strana leZi u tome sto kad jednom
izbalansirate pneumatike na tocku rotacija bi
mogla da prikrije probleme centriranja. Me-
dutim, verovatno eete ostvariti zadovoljavajuce
performanse pod uslovom da se odriava napum-
panost pneumatika i centriranost tockova. Uko-
liko prebacite pneumatik s prednjeg levog na
desni zadnji toeak, na primer, moida cete morati
ponovo da ih izbalansirate.
Zagovornici rotacije pneumatika kaiu da bi
trebalo uzeti u obzir i rezervni pneumatik. Zasto
cuvati nov rezervni pneumatik u gepeku dok se
ostali pneumatici habaju? Medutim, s druge
strane, zasto ne sacuvati no vi rezervni pneumatik
dok yam ne zatrebaju dva nova pneumatika? Na
ovaj nacin, vee imate jedan pneumatik koji odgo-
vara nov om koji ste upravo kupili. Medutim,
pneumatici gube vremenom svoja svojstva. Napo-
mena: Specij alne rezervne pneumatike ne treba
koristiti posto su ovi pneumatici konstruisani
samo za slucaj nuide.
Ukoliko ipak resite da izvrsite rotiranje vasih
pneumatika primenite sledeci postupak.
1. Stavite menjae u polbiaj za parkiranje.
2. Skinuti sve eetiri "radkapne« pomocu velikog
odvijaca iii zasiljenog kraja drske rucne dizalice.
458
-----------
3. Pomotu drske rucne dizalice iii nasadnog
(gedore) kljuca odgovarajuce velicine olabaviti
vijake na svakom tocku za po oko jedan obrt.
4. Postaviti blokove za podupiranje tockova iza
svakog zadnjeg tocka.
5. Pomocu ruene dizalice podici prednji dec
vozila sve dok se prednji tockovi ne odvoje od tia_
6. Postaviti par sigurnosnih postolja ispod pred-
njeg kraja vozila kako biste ga cvrsta poduprli.
7. PodiCi rucnom dizalicom zadnji den vozila dok
se zadnji tockovi ne odvoje od tia.
8. Postaviti par sigurnosnih postolja ispod zad-
njeg dela vozila kako biste ga cvrsto podllprli, pa
ukloniti blokove za podupiranje tockova.
9. Skinuti vijake sa svakog tocka, stavljajuCi ih u
odgovarajucu »radkapnu« radi sigurnog cuvanja.
Vecina vijaka moze se odviti okretanjem u smeru
suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu.
Kod nekih vozila, medutim, moida su vijaci s
levim navojem. U tom slucaju, mogu biti om a-
ceni slovom »L«. Ukoliko imate na koEma vijake
s levim navojem, odvijte ih u smeru kretanja
kazaljke na satu da biste ih olabavili.
Napomena: Kod nekih vozila tesko je skin uti
zadnje tockove osim ukoliko vozilo nije po dig-
nuto rucnom dizalicom sa strane zadnjih tockova.
U tom slucaju pailjivo podignite vozilo u visini
zadnjeg odbojnika dok jos uvek leii oslonjena na
sigurnosna postolja kako biste skinuli pneumatik.
Upozorenje: Pailjivo podiCi vozlio sa sigumosnih
postolja!
Ukoliko je vase vozilo opremljena kompletnim
stitnieima zadnjih tockova njih najpre treba ski-
nuti pre nego sto budete u stanju da skinete
zadnje tockove. S unutrasnje strane stitnika
postoji osiguravajuca sipka. PodiCi je uvis rukom
kako biste skinuli stitnik.
10. Vratite toekove na mesto prema priloienom
crteiu. Napomena: ProizvodaCi su nekad upozo-
ravali da se ne vrsi rotiranje radijalnih pneuma-
tika s jedne strane na drugu i preparuCivaii da sc
tockovi menjaju sarno s prednjih na zadnje.
Razlog za ova bio je u tome sto su prvi radijalni
pneumatici teiili da drie pravac sto je moglo da
dovede do odvajanja slojeva ukoliko je pneuma-
tik montiran na suprotnoj strani kola. To vise ne
vazi kod danasnjih radijalnih pneumatika tako da
je prihvatljiva u unakrsna rotacija pneumatika.
11. Ponovo montirati sve tockave na njihova I
nova mesta.
12. Cvrsto pritegnuti vijake rukom na svakom
tocku. Napomena: Pritegnuti prvi vijak odozgo a I
 PNEUMATICI I TOCKOVI

: 'i'
6
CFri·':.

(j0(1l1®(JJ

Izvrsiti prcmestanje IOckov;! prema

ravnomernije.
~ __
Ova ___
sc ounosi na_
ilustr~ciji
radijalnc
! ili iiu5lr4lciji 2.
Rotacijom pneuffi:ltika u rnznc poloiajt' na lIoziiu hahanjc postaje
L -_ _ __ _ _ _ _i _ _pncuffi<.Hikc.
bi<l5 _ _ _ _ _ __
J\ Prilikom zamene locka i pncumalika pritegnuti navrtk~
redoskdom prikazanom na shc! kaka bi navrtkc podjednako
»nasclc«. Pritezati navrtke u fazama, unakrsno.

zatirn pritegnuti suprotni s donje strane. Zatim

nastavite u krug pritezuCi unakrsno suprotne
parove vijaka. Kada su svi vijaci cvrsto pritegnuti Zamena tocka
!: ali ne potpuno okrenite tocak i proveriteda Ii
pravilno naleiu.
Ala! i ma!erijal
13. Rucnorn dizalicom podiCi zadnji kraj vozila i
skin uti sigurnosna postolja. • Blokovi za podupiranje tockova
14. Spustite vozilo dok tockovi ne stanu ('vrsto na
• Rucna dizalica '
tlo. • Znaci upozorenja (traugao, lampica)
15. Podmestite blok za podupiranje tockova iza
• Rezervni tocak
I svakog zadnjeg tocka.
i 16. PodiCi prednji kraj vozila i uklonite sigur-
nosna postolja. .
17. Spustite vozilo sve dok tockovi ('vrsto ne ada pucanje gume nije ni priblizno tako cesta
J
stanu na tlo. Mpojava kao sto je.bila nekada svaka ko vozi
18. Pritegnuti sve vijake nasadnim (»gedore«) trebalo bi da zna da zameni toeak. Nevolja bi
kljueem. Napomena: Kod pritezanja vijaka, prite- mogla da nastane kada nema nikoga ko bi yam
zanje obaviti na nacin opisan pod taEkom 12. pomogao u tome.
19. Ponovo stavite »radkapne« na svoje mesto. Zarnena tacka je relativno jednostavna stvar
Da biste ovo obavili mozda ce yam biti potreban ukoliko se pridriavate nekoliko uputstava i vadite
gurneni iii obican cekic. racuna 0 nekoliko mera predostraznosti. Ukoliko
20. Ukloniti blokove za podupiranje tockava. imate problema s pneumatikom jedno treba da
J
459
 NEUMATICII TOCKOVI
lpamtite: uvek pomerite vozilo podalje od
ruma i sto je moguce dalje od saobracaja. Uko-
ko to ne uCiilite dovodite u opasnost svoj ±ivot i
ivote drugih ukoliko dode do saobracajnog
ldesa. Ukoliko se nadete negde gde ne moiete
)rzo da pomerite automobil ;a be'Zbedno mesto,
~ao sto je magistralni autoput iIi most, bolje je
izloiiti se riziku osteeenja pneumatika nego iivot-
nom riziku. Nastavite da vozite s puknutomJispu-
stenom gumom dok ne nadete bezbedno mesto da
skrenete s druma.
Ukoliko imate problema s pneumatikom
rezervni toeak u vasim kolima postaje sastavni
dec popravke. Iz tog razloga periodicna provera
pritiska u rezervnom toeku predstavlja dobru
praksu. Nikad ne znate kada ce Yam zatrebati.
Proucite vozacki prirucnik. On sadrii konkretne
informacije 0 mestu gde stoji, kako se sklapa i
kako se pravilno koristi rucna dizalica, odnosno
kako se menja toeak na kolima. Medutim, moiete
da se pridriavate ovih opstih uputstava za zamenu
puknutelispustene gume/pneumatika.
1. Odvezite automobil na ravnu povrsinu podalje
od taka saobracaja.
2. Ukljueite pokazivace pravca (migavce) za slu-
caj nuide i iskljueite motor.
3. Postavite znake upozorenja na drumu podalje
iza yaseg automobila kao signal upozorenja pri-
laznom saobracaju. Dobra snabdeveni vozae
treba da ima sigurnosni komplet koji sadrii znake
upozorenja iii lampice.
4. Postavite blokove za podupiranje tockova
ispod prednjeg i zadnjeg tocka suprotno po dija-
gonali od ispustenog pneumatika. Za to moiete
koristiti i kamenje nadeno u blizini ukoliko
nemate blokove za podupiranje toekoya.
5. Otvorite gepek i izvuCi rezervni tocak i rucnu
dizalicu i kljuc. Ovi delovi se obieno skidaju rue-
nim odvijanjem leptiraste navrtke kojom je fiksi-
ran rezervni tocak. Spustiti rezervni toeak na tlo.
6. Prema uputstyima za rukovanje dizalicom,
postavite rucnu dizalicu na ugao vozila sa strane
na kojoj se nalazi ispustena (gum a) pneumatik.
Dizalicom podignuti vozilo sarno onoliko koliko
je potrebno da sedizalica zategne.
7. Zaostrenim krajem drske dizalice skinuti »rad-
kapnu« s tocka na kame je puknuti pneumatik.
Napomena: Ukoiiko intervenciju vrsite na zad-
njem tocku moida postoji stitnik koji se mora
skinuti pre nego sto se moze skinuti toeak. S
unutrasnje strane stitnika nalazi se sipka za bloki-
ranje. Podici sipku uvis, rukom, kako biste skinuli
stitnik.
460
8. Pomocu kijuca oiabavite vijake na tocku za
pun obrt okrecuCi ih u smeru suprotnom od smera
kretanja kazaljke na satu. Napomena: Kod nekih
vozila vijaci moida imaju levi navoj. U tom siu-
caju, moida su obeleieni slovom »L,,- Ukoliko su
na vasem YQziJu vijaci s levim navojcm odvijate ih
u smeru kretanja kazaljke na satu kako biste ih
olabavili.
9. S vijacima olabavljenim za pun obrt dizalicom
podiCi kola dok se pneumatik ne odvoji od tla.
10. Skinite vijake i skinite ostecen taeak.
11. Postavite rezervni tocak na njegovo mesto pa
vratite i zavite vijake rukom. Pocinje se od gar-
njeg vijaka. Zatim se priteie suprotan vijak s
donje strane. Nastaviti s pritezanjem suprotnih
parava sve dok svi vijaci nisu evrsto pritegnuti,
rukom. Okrenuti toeak i proveriti da Ii je dobra
»seo({, a vijaci pravilno nalegli.
12. Rucnom dizalicom spustite vozilo sve dok
pneug-tatik ne dodirne \lo.
13. Cvrsto pritegnuti vijake pomoeu kljuca.
14. Spustite vozilo do kraja na tio i izvuCi dizalicu
ispod kola.
15. Vratite radkapnu i stitnik, ukoliko postoji, na
svoje mesto.
16. Vratite ispumpani pneumatik, ruenu dizalicu,
znakeupozorenja i blokove za podupiranje toe-
kova u gepek.
17. Iskljucite migavce za slucaj nuide.
18. Dajte sto pre ispumpanu (gumu) pneumatik
na popravku.
Privremeni rezervni pneumatici
Mnoga kola su danas opremljena »privremenirn«
kompaktnim rezervnim pneumaticima kOjima se
stedi prostor i tdina. Ovi pneumatici nisu predvi-
denilkonstruisani za duiu upotrebu vee su sarno
namenjeni za upotrebu u nuidi kako bi yarn
pomogli da stignete do najbliie radionice za
popravku. Neke na sebi imaju odstampano upo-
zorenje koje Yam ukazuje da ih ne treba voziti
brzinom vecom ad 80 km na sat niti na rastojanja
veea od 80 kilometara.
Privremeni rezervni pneumatik je takode
mnogo manji ad pneumatika na vasim kolima sto
znati da ce zahtevati drugaCiju voinju, rukovanje
i kocenje ukoliko ga koristite.
Ispumpani iii »sklopljeni« pneumatici drie se u
ispumpanom stanju. Pneumatik se ne napumpava
.sve dok se ne montira na kola. Dok je pneurnatik
jos uvek podignut od zemlje boca s Freonom iIi
ugljen. dioksidom pod pritiskom povezuje se sa
I ,
!

Tri vrste privremenih rezervnih pneumatika.
(1) »tanak« rezervni pneumatik, (2) kompaktni pneumatik pod
visokim pritiskom, i (3) »sk!opivi« rezervni pneumatik sa bocom za
pumpanje.
specijalnim ventilom na rezervnom pneumatiku
time se pneumatik napumpava do tacnog priti-
ska. Ukoliko vasa kola imaju jedan od ovih
rezervnih pneumatika. treba da proverite da Ii
yam se u gepeku nalazi i boca za napumpavanje.
Posle jednokratnog koriscenja bocc ona se mora
zameniti novorn. Kada se rezervni pneumatik
skine obicno se mora ispumpati kako bi mogao da
stane u prostor za drianje.
Druga vrsta privremenog rezervDog pneuma-
tika je rezervni pneumatik pod visokim pritiskom.
Manji od standardnih pneumatika na vasim
kolima on je napumpan na oko 5 bara i ima
mnogo tanji protektor. Povremeno treba da pro-
PNEUMATICI I TOCKOVI
Da hi se izbegli s30bracajni udesi. navrtke na !ockovima treba
o!abaviti jedan pun obrtaj pre nego sto se va.zllo potpuno podigne
rucnom dizalicom. Kada su lockevi odvojeni ad tla labave navrtke se
tada mogu bezbedno skinuti.
veravate pritisak u ovoj vrsti rezervnih pneuma-
tika da biste utvrdili da Ii je propisno napumpan
kada yam je potreban.
Treca vrsta privremenog rezervnog pneuma-
tika je »tanak" rezervni pneumatik. Ovaj pne-
umatik bliii je po veliCini pneumaticima koje
imate na kolima ali je rnnogo laksi po tezini zbog
sitnijih protektora. Kao i kod rezervnog pneuma-
tika pod visokim pritiskom spreman j e za upo-
trebu i obicno je napumpan preko pritiska pne-
umatika na tockovima vasih kola. Moze da bude
napumpan na 2,5-3 bara. Treba povremeno pro-
veravati da nije izgubio nesto vazduha.
461
----------------~-----------------i
POPRAVKA
KAROSERIJE
koliko posedujete automobil 6 iii vise meseci
Usvi su izgledi da karoserija vee zahteva neke
popravke. Ustvari, na veCini novih automobila
potrebno je izvrsiti manje popravke onog tre·
nutka kad napustite prodajno mesto. Mnogi kupci
preuzimaju vozila kod kojih je oguljena boja,
malo su zagrebana iIi na kojima su prisutne druge
manje greske koje kasnije mogu da budu dobra
podloga za pojavu vece korozije.
Da bi se spreCila pojava korozije svako novo
vozilo treba pre kupovine vrIo pailjivo pregledati.
Treba otvoriti sva vrata. gepek, haubu i proveriti
njihove metalne ivice (ne zaboraviti donje ivice
vrata) da nema tragova oljustene boje, ogrebotina
iii pocetnog rdanja. Na ove delove kupac cesto ne
obraca paznju. Ukoliko se ne poprave tada kas·
nije mogu da budu uzrok verih problema. Kada
se rda pojavi ona jednostavno nastavi da se siri. A
mnogo je lakse i jeftinije zaustaviti pojavu male
tacke rde nego zaustaviti i popraviti vecu.
Prilikom kupovine novog automobila apso-
lutno je vase pravo da od prodavca zahtevate
popravku sitnijih gresaka (Ijustenje i ogrebotine)
pre nego sto yam isporuCi kola. Svaki renomirani
prodavac ce takve gre§ke ispraviti.
Ukoliko je vas nov automobil nekoliko meseci
star, a vi ste propustili da ga pazljivo pregledate
pre kupovine, ucinite to sada, iIi cak iako ste to
llcinili, ucinite panova. Jer do tad a cete vero-
vatno imati da popravite neke sitnije greske na
karoseriji. Obavite to sada i nastavite da vrsite
pregled bar jednom svakih 6 meseci.
Pregled je jednostavan. Posebnu paznju obra-
tite na ivice, sve ivice, ukljucujuCi i ivice vrata kao
i ivice i nabore metal a na spoju s drugim pozici-
jama (delovima) kao sto su venei farova, ukrasne
lajsne, itd. Obicno cete otkriti manje povrsine s
tragovima manjeg Ijustenja boje iii mozda s ogre-
botinom - dye a verovatno su tu i tamo manje
tacke rde.
U ovom poglavIju sadriano je gotovo sve sto je
potrebno da znate 0 popravkama karoserije,
materijalom koji mozete nabaviti u radnjama s
auto delovima. Mora se, medutim, naglasiti pro-
462
,
f
secan covek ne moze uvek da izvrsi popravke da
izgledaju kao da ih je obavio strucnjak. Jedan od
razloga je taj sto prosecan covek nema iskustvo
jednog specijaliste za auto karoserije. Drugi je sto
obi can covek ne raspolaze skupom opremom a ne
bi bilo ekonomicno da je kupuje. No uprkos tome
vi jos uvek mozete da izvrsite zadovoljavajuce
popravke ogrebotina, mnogih udubljenja, tacaka
rde i rupa ad rde, vratiti sjaj izbIedeloj boji i
obaviti brojne druge stvari kako biste svojem
automobilu vratili prvobitni izgled. Ustvari, neki
vasi radovi mogu da budu tako uradeni da se
prakticno ne razlikuju od onih koji su obavljeni u
profesionalnoj radionici za auto karoserije.
Najveti problem predstavljate vam boja. Prak-
tiono je nemoguce da nabavite limenku s bojom
~oja je identicna s originalnom bojom vasih kola.
Cak je i strucnjacima problem da dobiju savrseno
odgovarajucu boju uprkos Cinjenici da oni sami
mesaju boju i da su u stanju da kontrolisu faktore
u procesu bojenja koje vi niste u stanju.
Dakle, imate dva izbora - iIi cete se odluCiti da
sami obavite posao s nesto razliCitom nijansom
boje iii cete pripremiti metalnu podlogu taka da
ce biti spremna za bojenje i pustiti strucnjaka da
nanese boju.
Koriscenje
maskirne trake !II,
koliko nameravate da vrsite bila kakvo boje·
Unje bite yam potrebna maskirajuca traka. ,. i
Maskirajuca traka koristi se za maskiranje del ova
karoserije i ukrasnih delova taka da osnovnim
premazom iii bojom ne uprljate hromirane, 5ta·
klene iii druge delove koji ne traze bojenje.

Alai i malerijal
• Nozi" za brijanje s jednom ostrieom i drzac
nozica
• Maskiraj uea traka
• Novine
Maskirajuea traka upravo je izradena za tu
svrhu. Ona nalete dovoljna ('vrsto ukoliko se
pravilna nanese da spreeava prodiranje boje na
druge de love povrsina a ipak je laka za skidanje
kada se obojena povrsina osusi. A za razliku ad
drugih vrsta lepljivih traka ona ne oSlavlja
nikakve lragove lepka kada se skine. Mada na
tdistu postoji niz razlieilih sirina ovih traka za
veCinu popravki preporucuje se maskirajuea lraka
sirine 1-2 em.
Proveriti ivice maskirajuce trake koja okrufuje povrSinu na karoseriji koja
treba da se premaie osnovnim premazom i bojom. Pritisnite traku 0
melalnu podlogu da bisle Sf: uverili da je zaptivena i da boja nece da
procuri ispod nje.
---
J
POPRAVKA KAROSERIJE
Maskiranje povrsine koja se popravlja
Da bi se maskirala povrsina na auto karoseriji na
koju ee se nanositi osnovni premaz iii boja treba
primeniti sledeCi postupak:
1. Nalepiti maskirajueu traku duzjedne iviee lisla
novine taka da· polovina sirine trake oslane
eksponirana. Traku nanositi direktno sa mine i ne
seC! je prethodno na udredenu duiinu. Napo-
mena: Ne maskirati povrsinu do samog mesta
popravke vee ostaviti dovoljno mesta ~ ali ne vise
od 10 em - taka da boja naneta spricom pokrije
malo ivice mesta na kame se vr5i popravka.
2. Iviea novine sa eksponiranom trakom treba da
se postavi duz jedne strane povrsine koja se
popravlja. Zalepiti eksponirani deo lrake na
metalnu povrsinu kola.
3. Ponoviti operaeiju iz tacke 2 potpuno okruia-
vajuC! povrsinu na koju treba da se nanese
osnovni premaz iii boja. Mestimicno zalepiti
druge strane novina za kola komadima trake.
463
 ...
POPRAVKA KAROSERIJE ..,,

4. Dobro proverite zaptivenost maskirajuce trake

oko povrsine koja se popravlja prstima pritiska-
juCi traku 0 metalnu povrsinu da biste se uverili
da cvrsto prijanja 0 nju i da nema »talasa« iii
otvorenih mesta kroz koje hi boja mogla da pro-
curio Napomena: Nozic za brijanje.s jednom ostri-
com i drzac nozica vrlo su korisni za secenje i
fiksiranje komada trake.
Pazljivo obavljeni po sao oko maskiranja je
znak dobra obavljenog posla bojenja. Ukoliko
niste pazljivo obavili' maskiranje i sarno bojenje
biee aljkavo, zato se ne zurite!
Cesto ljudi maskiraju preveliku povrsinu.
Generalno uzevsi, dovoljnu zastitu obezbeduje
maskiranje do najvise 1,2 m iza povrsine koja
treba da se oboji.
Maskiranje hromiranih delova
Kod povrsina sa hromiranim ukrasnim delovima
koji se ne mogu skin uti treba biti posebno pazljiv
kada se nanosi maskirajuea traka. Trakom treba
potpuno pokriti hromiranu povrsinu ali traka ne I
bi trebalo da dolazi u dodir sa susednim metalnim
povrsinama koje treba obojiti jer ee tako ostati
tanka, cesta neprimetna ivica izmeau boje i
maskirajuee trake. Koristiti sledeCi postupak za
nanosenje maskirajuee trake na hromirane povr-
sine.
1. Posta viti jednu ivicu trake pazljivo uz ivicu
hramirane povrsine vodeCi racuna da traka ne
dodiruje metalnu povrsinu koja se boji. Pritisnuti
sarno ivicu trake, ne celu njenu sirinu, 0 jednu
ivicu hromirane povrsine. Ovo treba raditi polako
sve dok se ne maskira ivica hromirane povrSine
Citavom duzinom.
2. Posto je ivica trake savrseno nalegla dUl ivice
hromirane povrSine pritisnuti ostatak sirine trake
o hromiranu povdinu da histe zavrsili operaciju
maskiranja.

I ~i
"

I
I
f
i
f
~
t
I
~
!

Prilikom pokrivanja hromiranih ukrasnib elemenata (1) maskirajucom

tl
trakom (2), traka treba potpuno da POkriV3 hromirani deo, ali da ne
dolazi 11 dodir sa susednim metalnim povrlinama koje treba da se
premaie (3).

. ~'i'
464

:
•.......
.,
'
.
----
Priprema metalne
povrsine za bojenje
Alat i materijal
• Nosac brusnog pap ira
• Zastitne naoeare
• Elektricna busilica i prikljucak za brusni disk
iIi elektricnu brllsilicu
• Brusni papir iIi brusni disk. #50 iIi #80
~- • Limenka S osnovnim premazom) sa spric-
-diznom
• Krpe
• Alkohol (izopropiI) za trljanje
• Maskirajuca traka
• Novine
• Deterdient
• Voda
• Suncler
• Rastvarac na bazi petroleja
• Vlaian iIi SUy brusni papir. #400
• Krpa natopljena Iakom
Jda edna od razlika izmeclu dobro i rclavo obavlje-
nog bojenja leii u pripremi povrsine koja treba
se boji. Kod manjih intervencija na karoseriji
vasih kola vrsicete jednu od dye vrste bojenja -
preko metalne povrsine sa koje su uklonjeni svi
slojevi boje i osnovnog premaza iii bojenje povr-
- sine na kojoj ima slojeva osnovnog premaza i
boje.
Brusenje do go Ie metalne povrsine
Ukoliko posao zahteva brusenje do metalne povr-
sine postoje dva naCina da se to postigne: rueno iIi
masinsko brusenje iIi »smirglanje« kako se to
ponekad naziYa. Za rueno brusenje bice yam
potreban nosac brusnog papira koji nije nista
drugo nego komad gume ili plastike napravljen da
drti tabak brusnog papira. Evo kako se Yrsi bru-
senje povrsine do gole metalne podloge.
1. Prievrstiti tabak krupnog (#50 iIi #80) brus-
nag papira na nosae i brusiti povrsinu pokretima
napred-nazad sve dok se ne eksponira metalna
limena podloga. Rueno brusenje zahteva vreme i
znatan napor narocito ako se radi 0 velikoj povr-
sini koji treba obraditi. Moglo bi da bude mnogo
POPRAVKA KAROSERIJE
lakse i brie ako se upotrebi elektricna busilica s
prikljuekom za brusni disk iii elektricn a brusilica.
Ukoliko imate na raspolaganju elektricnu busi-
lieu iii brusilicu koristiti brusni disk #50 ili #80.
Upozorenje: Ukoliko koristite brusni disk nosile
zastitne naatare. Driati brusni disk pod vrlo
malim uglom, oko 10°. u odnosu na ravnu
metalnu povrsinu na kojoj radite, pa strugati
pokretima napred-nazad sve dok se ne pojavi
sjajna metalna povrsina/podloga. Prilikom koris-
cenja brusilice s diskom morate voditi racuna da
papir sa diskom ne zahvati ostru ivieu metala.
Ovo cedovesti do cepanja diska pa cete morati da
ga menjate brie nego sto bi inace bilo potrebno.
Pored toga, brusilicu uvek treba driati pod odgo-
v"rajucim uglom kako bi se izbeglo styaranje
neravnina iIi ulegnuca na povrSini koja se obra-
auje.
2. Posto je povrsina izbrusena. do sjajnog metal a
povrsina se mora oCistiti da bi osnovni premaz
dobro prijanjao. Pridrzavati se uputstava sa
Iimenke osnovnog premaza koji cete koristiti.
Vedna proizvoclaca objasnjava taeno kako treba
pripremiti metalnu povrsinu za nanosenje OSTIOV-
nog premaza da bi se s njihovim proizvodom
postigli najbolji rezultati. Meclutim, izbrusena
povrsina moze se ocistiti i Cistorn krpom natoplje-
nom u alkohol (izopropil) za gJacanje.
3. Ukoliko postoji verovatnoca da osnoyni pre-
maz docle u dodir sa okolnim povrsinama nn koje
se nece nanositi osnovni premaz iii boja. maski-
rati povrsinu koja ce se obraclivati osnovnim pre-
mazom pre nanosenja osnovnog premaza, prema
uputstvima na etiketi (na limenki).
4. Naneti osnovni premnz na povrsinu. Videti
odeljak »Upotreba osnovnog premaza i boje« u
ovom poglavlju.
Brusenje osnovnog premaza iii boje
Kada pripremate neku povrsin u za bojenje ali ne
idete do gole metalne povrsine primenite sIedeCi
postupak.
1. Oprati ostecenu povrsinu deterdzentom - ne
sapunom! - i vodom pomocu celuloznog sundera.
Dobro isprati povrsinu pa je osuSiri Cistom
krpom.
2. Izbrisati povrsinu rastvaraeem na bazi petro-
leja kako biste otklonili ostatke masti iii voska.
3. Brusite na vlaino pailjivo ostecenu povrsinu.
Pomotu vlainog-suvog brusnog papira, #400,
skin uti boju kretanjem ka mestu ogrebotine iii
oguljene boje. Brusiti pokretima napred-nazad -
465
POPRAVKA KAROSERIJE

Elektricnom busilicom s prikljuckom sa brusnim diskom, #50 iii #1:\0.

ubrzace se operacija brusenjil povrsine do gale mClaine pedloge. Ap;lrat
za bruscnje Ireba uvek da bude pod odgovarajuCim ug!om kako bi se
izbeglo stvaranje brazei iii udubljenja na metaiu.

nikako kruzno! Dok brusite natapati povrsinu
vodom pomotu ceiuioznog sundera. Cilj ove ope-
racije je jednostavno niveiisanje iii giacanje povr-
sine aka zagrebanog mesta i stvaranja >}zuba« na
staraj boji za koju ce se prihvatiti sloj nove boje.
4. Posto se izgrebe stara boja na povrSini koja
treba da se popravi oeistite povrsinu rastvaracem.
Prilikom pripreme povrsine za nanosenje osnov-
nog premaza iii boje. uvek koristite eiSlU krpu
natopljenu lakom kako biste s metaine povrsine
uklonili sitne cestice prasine iii dlacica.
5. Ukoiiko postoji mogucnost da boja prede na
susedne povrsine maskirati povrsinu koja treba da
se boji pre nanosenja nove boje.
6. Bojenje povrsine izvrsiti prema uputstvima na
iimenci (s bojom). Videti odeljak »Koriscenje
osnovnog premaza i boje« U Qvom poglavlju.

Koriscenje
osnovnog premaza
•
I boje

Z asto je potrebno koriscenje osnovnog premaza

pre nanosenja boje? Zasto jednostavno ne
, \

Pre nanosenja boje na povrsinu obradcnu osnovnim premazom rosie
brusenja. aprati ostatke prasine iii prljavlitine. Zatim otistiti po\'r~inu
rast\iaracem i istrijati je krpom natoljcnom lakom.
466
naspricati boju n11 golu metalnu povrsinu?
Osnovni premaz igra dvostruku UIOgll: deillje kao
punilac koji pomaze izravnavanju rapave metaine •

•
-'
Alat i materijal
• Limenka s osnovnim premazom
• Navine
• Maskirajuca traka
• Razredivac boje iii drugi rastvarac na bazi
petrolej a
• Brusni (smirgl) papir
• Krpa natopljena lakom
• Limenka s bojom
" Sredstvo za trljanje/glacanje
• Krpe
povrsine i kao vezivo, Ukoliko biste naneli boju
direktno na golu. metalnu povrsinu ana ne bi
dobro prianjala, Osnovni premaz se mnogo bolje
vezuje za metal nego boja a boja dobro prianja za
osnovni premaz, Kad god morate da bojite golu
met ainu povrsinu to predstavlja dvofazni proees.
Prvo mora da se nanese osnovni premaz na
metalnu povrsinu a zatim boja preko osnovnog
premaza.
Nanosenje osnovnog premaza
Nanosenje osnovnog premaza na golu met ainu
povrsinu, pomocu limenke s bojom i "sprie-diz-
nom«, vrsi se na sledeCi naCin.
1. Dobro promuckati limenku 5 osnovnim pre-
mazom. U limenki mora da budu metalne kuglice
da bi se osnovni premaz 'Iakse mesao prilikom
muckanja. Limenku treba muckati aka jedan
minut dok kugliea u limenki ne poene da klepece.
2, Zalepiti lepljivom trakom list novina na zid iii
drugu vertikalnu povrsinu sa maskirajucom tra-
I; kom pa pritisnuti dugme na "sprie-dizni« limenke
usmeravajuci diznu ka novini. Driati limenku na
oko 30 em od novine. Ovim se obezbeduje fin,
ravnomeran mlaz iz limenke. Ukoliko se na dizni
formira naslaga osnovnog premaza koja gusi
diznu, skinuti diznu s limenke i isprati je u razre-
.divaeu boje iii drugom rastvaracu na bazi petro-
leja kako bi se oCistio/produvao prolaz. Kada se
oGisti dizna vratiti je na mesto.
3. Ukoliko nikad pre toga niste koristili osnovni
premaz vezbajte na nekoj staroj tabli iii komadu
metala. Drzile limenku na oko 30 em od povrsine
na koju nanosite osnovni premaz, pritisnite diznu
i ravnomerno pomerajte limenku preklapajuCi
premaze krecuci se 5 jedne strane table iii metal a
I
l
POPRAVKA KAROSERIJE
na drugu. Uvek treba da drZite odstojanje od
predmeta koji bojite. Cesto ljudi primenjuju polu-
kruzno nanosenje tako da sredisnji dec hod a bude
blizi predmetu nego po obodu. To dovodi do
neravnomernog nanosenja osnovnog premaza po
povrsini predmeta koji se prska.
4. Posto se izvrsi proba, naneti osnovni premaz
laganim, ravnomernim pokretima preko povrsine
dela koji se popravlja. Prvi i drugi poprecni prolaz
osnovnog premaza treba da se preklapaju sve dok
se Citava povrsina ne pokrije osnovnim prema-
zorn. Napomena: Ne pokusavati da citavu povr~
sinu pOkrijete debelim slojem osnovnog premaza.
Najbolji rezultati postizu se nanosenjem nekoliko
prelaza finim, maglicastim premazom.
5. Posto pustite da se prvi tanak sloj osnovnog
premaza osusi u toku 2-5 minuta naneti drugi
tanak sloj premaza. Napomena: Ukoliko osnovni
premaz slucajno pocne da curi (da se sliva) pustite
ga da se potpuno osusi. Obrisati povrsinu krpom
natopljenom lakom i naneti drugi sloj osnovnog
premaza na povrsinu.
6. Ostaviti poslednji osnovni premaz da se asusi.
Prilikom nanosenja osnovnog premaza pomocu
limenke sa »spric~diznom~< limenku treba drzati
na rastojanju od najmanje 30 em od predmeta
koji se prska. Ukoliko je drzite prebliz:u vero-
vatno ce doC! do curenja (slivanja). Isto tako,
posle nanosenja svakog premaza okrenite
limenku na dole prema nekoj staroj novini priti-
skajuci diznu u toku nekoliko sekundi sve dok
osnovni prelTIaz ne prestane da izlazi iz limenke.
Ovo ce pomoCi da se proCisti dizna i da se spreCi
njeno zagusenje.
Pre nanosenja boje preko osnovnog premaza
osnovni premaz mora da se izbrusi i oCisti. Videti
odeljak "Priprema metalnih povrSina za bojenje«.
Nanosenje boje
Posta je osnovni premaz izbrusen i oCiscen rastva-
racem i krpom natopljenom lakom boja maze da
se nanese na povrsinu koja se popravlja. Postupak
je sledeCi:
1. Dobro promuckati limenku s bojom. U
limenki mora da bude metaIna kuglica koja
pomaze meSanju boje prilikom muckanja. Muc-
kati oko jedan minut posto kugliea pocne da
»klopoce<<. Pridrzavati se uputstava na limenki.
Kod boje ovo je naroCito vazno. Ukoliko boja nije
potpuno pramesana slaganje boje verovatno nece
biti dobra.
467
.~--.~-~-~------
POPRAVKA KAROSERIJE
Ukoliko koristite osnoyni premaz: iii haju u aoei sa »~pric-diznom".
farbajle povrsinu neko!iko puta«. Povrsina ce lIiti giatkija nego u slucaju
farbanja u jednom debclom premazu.
2. Zaiepiti lepljivom trakom list novina na zid iii
drugu vertikalnu povrsinu sa maskirajucom tra-
kom pa pritisnuti dugme na »spric,dizni« Iimenke
usmeravajuCi diznu ka' novini. DrZati limenku na
oko 30 em od novine. Ovim se obezbeduje fin,
ravnomeran mlaz iz limenke. Ukoliko se na dizni
formira naslaga boje koja gusi diznu, skin uti
diznu s limenke i isprati je u razredivaeu boje iIi
drugom rastvaraeu na bazi petroleja kako bi se
oCistio/produvao prolaz. Kada se oeisti dizna vra-
titi je na limenku.
3. Ukoliko nikad pre toga niste koristili boju
veibajte na nekoj staroj novini iii komadu metala.
Driite limenku na oko 30 em od povrsine na koju
nanosite boju, pritisnite diznu i ravnomerno
pomerajte limenku, s malim preklopima, pomera-
juCi se s jedne strane strane table iii metalne
povrsine. Uvek treba da drijte odstojanje od
predmeta koji se bojilprska. Cesto Ijudi prime-
njuju polukruzno nanosenje tako da je srednji dec
hod a prskanja bliii predmetu nego po obodu. To
dovodi do neravnomernog nanosenja boje po
povrsini predmeta koji se prska.
468
I
,,
I
!
4. Posto se izvrsi proba, naneti boju laganim,
ravnomernim pokretima preko povrsine koja se
popravlja a na koju je vee nanet osnovni premaz.
Prvi i drugi poprecni prolaz boje treba da se
preklapaju sve dok se eitava povrsina ne pokrije
bojom. Napomena: Ne pokusavati da Citavu povr-
sinu pokrivenu osnovnim premazom pokrijete
bojom preko prvog premaza. Najbolji rezultati
postiiu se nanosenjem nekoliko prelaza finim,
maglicastim premazima/slojevima. Ustvari, posto
ste naneli prvi premaz, jos uvek treba da se vidi
prilieno osnovnog premaza kroz sloj boje.
5. Posto se pusti da se prvi sloj boje osusi u toku
2-5 minuta, naneti drugi sloj boje na isti naein.
Nanosenjem nekoliko tankih slojeva boje omogu-
cuje bolje bojenje nego pokusaji' da se isti rezultat
postigne u jednom iii dva debela sloja. Zavrsni
sloj bice gladak, a sanse da boja pocne da se sliva,
su manje. Ukoliko boja ipak sluoajno poone da
curi pustite je da se potpuno omsi. Zatim ismir-
glajte procurelu boju brusnim papirom #400.
Obrisite povrsinu krpom natopljenom lakom i
nanesite drugi sloj boje po povrsini. Napomena:
,
,
i
J
'
I
_6"",,",
 POPRAVKA KAROSERIJE

!---I I I!----i

I
f
i ;'

I I
,I
,/
/
/ I

Ir Driati »spric.boclJ" on aka 30 em od povrsine pomeranjem s jeanc Slrane

na druge (!evo-desno) (gore). Lucnim pokrclima (dole) [arbanje je
neravnomerno.

Pustiti da se svaki sloj boje dobro osusi pre nego

sto nanesete drugi sloj.
Popravka zardalih
6. Posto se boja susi bar 2 dana naneti malo
sredstva za trljanje cistom, mekom krpom kako delova i otvora
biste obrisali boju. Ovim se postize da posao
izgleda strucnije obavljen.
Sredstvo za trljanje primenjeno prema uputstvima

na proizvodu pojacava sjaj boje i pomaze da se da na auto karoseriji ce se prosiriti ukoliko se

ona uklopi u osnovnu nijansu boje.
Ne budite previse razocarani ukoliko se nijan,sa
nove boje ne poklapa tacno s originalnom. To je
jedan od problema s kojima se srecemo kod koris-
cenja boje iz limenki sa »spric-diznom«. Kroz
nekoliko nedelja iIi meseci, sunce i vremenski
cinioci pomoCice da se nesto razliCite nijanse boje
sloze u jednu.
I
,I
R ne zaustavi. Svaka rda pocinje kao tackica
uglavnom zato sto je izvesna gola metalna povr-
sina bila. izlozena dejstvu vlage iIi nekih drugih
korozivmh supstanci. Do toga moze da dode i u
toku proizvodnog procesa, pre bojenja metalnog
lima. No uprkos uzroku tacku rde treba popraviti
pre nego sto pre de u otvor. Tacke rde daleko je
lakse popraviti.
469

J_,. ._,_ _ --.--.---- -- ._--'-'--- --'------

POPRAVKA KAROSERIJE

i
//
[seCi komad tbnine od fiberglasa zn aka 5 em viSe od Olvora koji Oka Olvora napraviti rub od ispune i o(vrdnjivat'L Pritisnuli ukrojeni
lreba da sc popravlja. Po potrcbi. opkrojiti gao komad tkanine od fiberglasa preko roba ispune.

1. Izbrusiti tacku od rde do golog metal nag lima

kako bi se uklonili svi tragoyi rde. Karistiti elek-
• Alat i materijal tricnu busilicu s prikljuckom za brusni disk i brus-
nim diskom, #50. Upozorenje: U toku bru§enja
• Zastitne naocare nosire zastitne naocare. Moze se koristiti i nosac
• Elektricna busiliea i prikljucak brusnog diska brusnog (»smirgl«) papira ali busiliea i brusni disk
• Rotaciona zicana cetka predstayljaju najlaksi naCin za skidanje tacke ad
• Nosai' brusnog papira rde.
• Plasticni strugac
• Cekie s lopta~tom glayom
2. Pregledati povrsinu. Na njoj ee biti sitnijih i
• Makaze krupnijih tragoya rde. Da bi se uklonili svi drugi
• Uniyerzalni noz tragoyi rde natopiti krpu u destilisano bela siree i
• Brusni disk, #50, i brusni papir istrljati poyrsinu.
• Destilisano bela siree
• Krpe 3. Rotacionom Zicanom cetkom na elektricnoj
• Alkohol (izopropil) za glacanje busiliei dobra iscetkati povrsinu. Upozorenje:
• Ispuna Nosite zastitne naocare. Potom prebrisati povrsinu
• Brusni papir, #80, i brusni papir Cistom krpom natopljenom u alkohol (izopropil)
• Kit za glacanje,
• Rastvarac na bazi petroleja
• Krpa natopljena lakom 4. Ukoliko su po poyrsini jos vidljivi sitniji tra-
• Komplet za popravku govi rde (tackiee iii zarezi) treba primeniti hemi-
• Deterdzcnt kaliju za obradu rde da bi se rda pretvorila u erni
• Voda oksid. Ove hemikalije prodaju se pod raznim
• Hemikali j a za obrad u rde trgovackim nazivima ali sve pomaiu zastititi povr-
sinu jer rdu pretvaraju u zastitni sloj oksida.
Pustite da se premaz potpuno osusi pre nego sto
pocnete s bojenjem iIi ispunjavanjem. Susi se
obicno preko noc; iIi u toku 24 sata.

Popravke tacaka rde 5. Treba odluCiti da Ii je potrebna primena ispune

da bi se izravnali svi zarezi na metalnom limu.
Da bi se popravila tacka od rde na vasim kolima Ukoliko takvih zareza nema preduzmite opera-
primenite sledeCi postupak. ciju pod tackom 9, a u suprotnom pod tackom 6.

470

-----------.~
 POPRAVKA KAROSERIJE

2 4

I
It

I
I
I

Ii
I

Posta je rub ispune otvrdnuo, strugacem naneti jos ispune preko ce\e
tkanine od fibergJasa (1). Kada ispuna otvrdne romotu brusnog
diska, #50, ugl<H:ati popravljeno mesta take dOl ana bude poravnato
sa akalnim meta!om (2). U slucuju specijalnih obllka nn mcmlnoj
povrsini savill dva tabako »smirgl«.papira u ro!nu, #50, U obliku cevi
pa rukom izbrusi!i povrsinu (3). Ukoliko sa osta!e nc.:ke neravnine,
popuni!i ih korekturnim khom (4).

471

I
J_ _-.:..___ ~ _____ ~~_
---- -----~-----
 ----------.
POPRAVKA KAROSERIJE
6. Da bi se poravnao zarez na metalnom limu
izmesajte dovoljnu koliCinu ispune da bi se njime
ispunio zarez. Mesanje se vrsi prema uputstvima
na etiketiln-alepnici limenke. Upouebite nesto
vise ispune nego sto je poLrebno. Ovaj visak ce se
skinuti brusenjem.
7. Pustite da se ispuna dobro osusi prema uput-
stvima datim na proizvodu koji se koristi.
8. Izbrusite rukom osteceno mesto koje se
popravlja, papirom #80, sve dok povrsina ne
bude glatka i ne razlikuje se od okolnog metalnog
lima.
9. Ukoliko i posle brusenja ostanu sitnije nerav-
nine u ispuni one se mogu ispuniti korekturnim
kitom. Prevueite tanak sloj ovog kita preko
neravnina pomocu plastienog strugaea koji je
sastavni dec mnogih kompleta za popravku auto-
mobila.
10. Pustite da se sloj nanetog kita osusi.
11. Rueno izbrusite i uglaeajte popravljeno mesto
pomocu papira. #80. Napomena: Da biste posti-
gli najbolji rezultat kod ruenog brusenja s eetiri
prsta treba da vrsite ravnomeran pritisak na povr-
sinu.
12. Posle brusenja otistiti popravljeno mesto
rastvaraeem na bazi petroleja i krpom natoplje-
nom lakom.
Kada je popravljeno mesto s rdom oCisceno
povrsina je spremna za nanosenje osnovnog pre-
maza i boje. Videti odeljak »Koriscenje osnovnog
premaza i boje« u ovom poglavlju.
Popravke otvora od rde
Ukoliko zanemarite taeku od rde na kolima
uskoro ce ona verovatno da postane otvor. Pod
pretpostavkom da je atvor od rdejas uvek mali da
biste sami mogli da je popravite nabavite komplet
za popravku auto karoserije u radnji s auto delo-
virna. Sadrzaj ovih kompleta je razlieit ali veCina
sadrii ispunu, otvrdnjivae ispune, tkaninu od
fiberglasa i plasticni strugae. Primeniti sledeCi
postupak.
1. Oprati povrsinu koja treba da se popravl
472
deterdzentom za Ciscenje - ne sapunom! - i
vodom. U vodu staviti sarno onoliko deterdzenta
da se malo peni. Istrljati dobro povrsinu i osusiti
je Cistom krpom.
2. Krpom natopljenom u rastvarae na bazi petro-
leja obrisati eitavu povrsinu koja treba da se
popravi. Sarno dobrim brisanjem uklonice se svi
tragovi masti, katrana i vosku.
3. 1zbrusiti ostecenu povrsinu krupnozrnim brus-
nim-papirom, #50. Koriscenjem elektriene busi-
lice s prikljuckom sa brusnim diskom ustedecete
vreme i trud. Nastaviti s operacijom smirglanja
sve dok se ne ogoli bar 5 em oko rupe od rde.
Upozorenje: Prilikom sm;rglanja ko,.;st;t; zast;rne
naocare.
4. Pazljivo izbiti iviee otvma cekicem s loptastom
glavom sve dok se ne obore sve ostre ivice za eko
1 em.
5. Cekicem poviti neosteceni metalni lim oko
rupe pod uglom ad oko 45°.
6. Rotacionom zieanom cetkom na elektricnoj
busilici otistiti povrsinu. Upozorenje: Prilikom
Cistenja cetkom nositi zastitne naocare. Dobra
proveriti da Ii na ogoljenoj povrsini metal a nije
zaostala boja, osnovni premaz iii rda. Paceti ad
iviea rupe pa do na oka 5 em od nje. Koristiti
hemikaliju za abradu rde ukoliko se sva rda ne
moze skinuti.
7. Cistom krpom natopljenom u alkohol (izopro-
pill za glaeanje obrisati povrsinu koja se poprav-
Ija. Pustiti da se povrsina asusi u toku oko 15
minuta.
I
8. Makazama iseCi komad tkanine od fiberglasa
iz kompleta za popravku karoserije veliCine oka I
5 em vece od otvora. Posto ste je isekli stavite
tkaninu na otvor i po patrebi oblikujte po meri.
Zatim je odloziti.
9. 1zmesati dovoljnu koliCinu ispune i otvrdnji-
vaea kako biste napravili prsten oko rupe. 1z
uputstava koja se daju uz komplet za popravku
znacete koliko vam je potrebno otvrdnjivaea.
10. Naneti ispunu taka da se oko otvora stvori
sloj (oko otvora koji ste cekicem ulubili nadole).
11. Odseeeni komad tkanine od fiberglas a posta- •
•
 POPRAVKA KAROSERIJE

viti preko otvora i pritisnuti ga 0 rub nanete
ispune.
12. Posto se komad tkanine od fiberglasa postavi
na svoje mesto plasticnim strugacem poravnati
rub ispune tako da je gotovo poravnat s povrsi-
nom na koju je nanet.
biste postigli najbolji rezultat kod rucnog brusenja
s cetiri prsta treba vrsiti ravnomeran pritisak na
povrsinu.
22. Posle brusenja otistiti popravljerlO mesto
rastvaracem i krpom natopljenom lakom.

13. Ostaviti da se ispuna stvrdne. Kad se ispuna .

stvrdne trebalo bi da drii tkaninu od fiberglasa.

14. Izmesajte dovoljnu kolicinu ispune i otvrdnji- Popravka

vaca da pokrijete tkaninu od fiberglasa.
ogrebotina i
15. Nanesite ispunu na tkaninu od fiberglasa
pomocu plasticnog strugaca i poravnajte ga preko
mesta koje se popravlja. Pustite da se ispuna
udubljenja
dobro stvrdne. Napomena: Kada se ispuna
gotovo stvrdnula nozem mozete da formirate Ala! i materijal
mesto koje se popravlja.
• Slikarska cetkica
16. Kada se ispuna stvrdne elektricnom busili- • Cekic i komad dryeta
com i brusnim diskom. *50. uglacajte mesto koje • }Clesta "Grip"
se popravlja dok se ne poravna sa okolnom metal- • Cekic s tupim celom i podmetac
nom povrsinom. Napomena: Ukoliko na povrsini • Zastitne naocare
koja se popravlja ima pregiba iii krivina savijte • Elektricna busilica, burgija i brusnidisk -
dva tabaka »smirgl«-papira u rq,lnu da biste izbru- prikljucak
sili ostecenu povrsinu fueno. »SmirgJ«-papir savi- • Plasticni strugac
jen U Telnu omoguCice pristup pregibu iIi krivini i • Krpe
bolje uglacati povrsinu nego brusni disk. Korisce- • Vada
nje dva tabaka »smirgl«-papira onemoguCice • Sredstvo za trljanje/glacanje
pomeranje/smicanje papira kada se pritisne 0 pre- • Auto vosak
gib povrsine na koju se nanosi. • Sunder
• Vlaini-suyi brusni (»smirgl«) papiL *400
17. Posle brusenja izmesajte manJu kolitinu • Rastvarac na bazi petroleja
ispune. i otvrdnjivaca i nanesite je na zaostalc • Krpa natopljena lakom
I' ,
! . neravnme. • Korekturna boja
• Polir-pasta
18. Posto se ispuna osusi izbrusite jos jednom • Vijak za metalni lim
osteceno mesto brusnim diskom, *80. Napo- • Brusni disk, *80
mena: »Smirgl«-papirorn, *80) prema objasnje- • Ispuna
nju u tacki 16, konturno brusiti sve pregibe ili • Korekturni kit
krivine.

19. Ukoliko su jos ostale izvesne sitnije neray-

nine na zaYrSnom sloju ispune, treba ih ispuniti
korekturnim kitom, prema uputstvima proizvo-
daca.
20. Pustite da se sloj korekturnog kita osusi.
21. Rucno brusite povrsinu (»smirgl«-papir *80)
sve dok se popravljena povrsina ne izrayna s
okolnom metalnom povrsinom. Napomena: Da
J
,.1
--- -------- '---
anje ogrebotine i udubljenja na vozilu su
Muobicajena pojaya i poprayka takvih manjih
ostecenja nije teska pod uslovom da ste spremni
da potrosite malo yremena da biste posao dobro
obavili.
U sustini, postoje dye vrste ogrebotina. Plitke
iIi povrsinske koje sarno ostecuju povrsinski sloj
ili slojeve boje i ne zadiru u goli metal. Duboke
ogrebotine zadiru u metalnu podlogu.
473
~----------.------ ..
POPRAVKA KAROSERIJE

Popravka plitkih ogrebotina Popravka manjeg udubljenja

Prove rite ogrebotinu da biste utvrdili da Ii se radi
o manjoj ogrebotini. Predite noktom preko nje.
Ukoliko je fie oSetite pod noktom fadi se 0 plitkoj
ogrebotini koja se moze vrIo jednostavno popra-
viti. Primeniti sledeCi postupak.
1. Saviti Cistu, meku krpu u smotuljak i umoeiti je
u malo vode.
2. Na to dodati malo sredstva za trljanje/glacanje.
3. Vrhom prsta blago protrljati napred-nazad -
nikako kruzno! - duz ogrebotine sredstvo za gla-
canje dok se ogrebotina ne izgubi. Upozorenje:
Sredstvo za trljanjelglacanje je abrazivno sredstvo
koje moze da skine boju i osnovni premaz. Cesto
proveravajte kako napredujete i prestanite tim se
ogrebotina izgubi.
4. Premazati vozilo voskom posto ste uklonili
ogrebotinu.
Popravka dubokih ogrebotina
Popravka duboke ogrebotine koja zadire u goli
metalni lim nije mnogo teia od popravke plitke
o£rebotine. Proverite ogrebotinu. Predite nok-
tom preko nje. Ukoliko ~ nokat zapinje radi se 0
dubokoj ogrebotini. Primeniti sledeCi postupak.
1. Vlaznim sunderom natopiti ogrebotinu.
2. Pazljivo i lagano brusiti ogrebotinu poduznim
pokretima, vlaznirn-sllvim brusnim papirom,
*400. Vlaiiti sunder prilikom brusenja sve dok
povrsina oko ogrebotina ne bude glatka od
okolne boje do go Ie metalne povrsine ogrebotine.
3. Krpom osusiti povrsinu.
4. Oeistit! povrsinu ogrebotine rastvaraeem na
bazi petroleja i osusiti je cis tom krpom natoplje-
nom lakom.
Popravka udubljenja predstavlja jedan od tezih
poslova za amatera. Sarno popravljanje udublje-
nja nije tcsko ali. teskoctl predstavlja da po zaVI-
setku popravke to mesto izgleda tako kao da
udubljenja nikad nije ni bilo. Ponekad i prosee-
nom amateru to moze da po de za rukom, pone-
kad ne. U stvari, ne postoje striktna pravila kako
popraviti udubljenja. Nastojte da ih popravite
kako najbolje znate i umete. Ukoliko odluCite da
sami popravite manje udubljenje, primenite sle-
deCi postupak.
1. Prove rite prirodu udubljenja i odluCite da Ii
mozete sami da ga popravite i da Ii imate dovoljno
samopouzdanja da dobra obavite taj posao. Uko-
liko je osteceni dec metalnog lima sa os trim ivi-
cama, pa cak ako se radi 0 malom udubljenju, za
takvu popravku bice potreban specijalan alat za
popravku karoserije kao i iskustvo; odvezite kola
struenjaku za taj posao. Ukoliko se radi 0 udub-
Ijenju na relativno ravnoj povrsini. kao na sredini
vrata, medutim, mazda cete maei da ga popravite
na jedan od sledeCih natina.
A. Ukoliko se radi 0 plitkom, okruglom udublje-
nju, skinite unutrasnji stitnik na vratima kola
ubacite unutra ispumpanu kosarkasku loptu
povezanu sa pumpom za bicikl, stirn da se lopta
nalazi taeno iza udubljenja. Pazljivo pumpati
/
i
I,',

5. Malom slikarskom eetkicom naneti korek- \

turnu boju koja se slaze s bojom voziia sarno na '\ \ I \
ogrebotinu; ne dozvoliti da boja prede preko ivica
ogrebotine.
6. Pustiti boju da se osusi u toku oko 30 minuta.
7. Ukoliko je tako obojena ogrebotina jos uvek
vidijiva kao udubljenje, naneti drugi sloj/premaz
korekturne boje kako biste iznivelisali udubljenje
pa pustite boju da se osusi u toku oko 30 minuta.
,r.
ii
Ukoliko je korigovana povrsina visa od okolne , ,-J
boje s malo sredstva za glacanje pomocu pro vla-
zene krpe izravnajte povrsinu.
8. Naneti polir-pastu preko popravljene povrsine Malam slikarskom tetkicom nanc!i korck!urnu baju koja odgovar<l
~',
·r·':,' !
;,_
i
i

kako biste bolje zastitili novu boju. zavdnoj boji vozila ali sarno preko zarezaiogrcbotine. Ne dozvo!iti da
se boja preiije prcko ivica ogrebotine.
9. Premazati vozilo voskom. ,c--
··'.·.".··'r' ,
_",; i

474

~~-. -.--.-... -.- ~-

- .. --~~
.J··.r
..;\

.~
.!I
!

loptu. Ponekad, udubljenje iznenada iskoCi tako
da vrata po novo dobijaju prvobitni oblik.
B .. S druge strane, kad se radi 0 velikom ispupce-
nju potpuno skinite stitnik vrata pa sakom udarite
jednom iii dva puta po sredini ispupcenja, odsec-
nim udarcem. IIi postavite komad drveta ispod
ispupcenja pa udarite po njemu cekicem.
C. Jos jedan naCin je busenje malog otvora po
sredini udubljenja sa spoljasnje strane i ubaciva-
nje vijka za metalni lim za oko polovinu iIi tri
cetvrtine duzine u rupu. Glavu vijka uhvatiti kle-
stima i izvuCi udubljeno mesto. IzvuCi vijak.
Oivor ce, naravno morati da sc popravi. Videti
,~ odeljak "Popravka tacaka i otvora od rde«.
D. Mnoga udubljenja zahtevaju primenu speci-
jalnog alata za popravku karoserije. Ukoliko
nabavite komplet alata za popravku auto karose-
rije on treba da sadrzi i cekic s tupim celom i
pecurkasti podmetac, prilican komad metala koji
se koristi za izravnavanje udubljenja.
Skinuti unutrasnji stitnik vrata. Posta viti
»pecurkw< s unutrasnje strane udubljenja pa udar-
cima 0 spoljasnju povrsinu metalnog lima isprav-
Ijati cekicem udubljenje sve dok se ne postigne
prvobitni oblik metalnog lima. Zatim, izbrusiti
popravljenu povrsinu.
2. Kada je udubljenje popravljeno, mozda ce biti
potrebno da se ostecena povrsina izbrusi do gole
metalne podloge elektricnom busilicom s prikljuc-
kom sa brusnim diskom, *80. Upozorenje: Prill-
kom bruSenja nosite zastirne naocare.
3. Po potrebi, mogu se koristiti ispuna i korek-
tumi kit kako bi se metalna povrsina uglacala za
nanosenje osnovnog premaza i boje. U tom slu-
. caju videti odeljak "Popravka tacaka i otvora od
rde« U ovom poglavlju.
i Zavisno od toga ad cega je pojedini deo karose-
I rije izraden standardni punilac za karoserije maze
I Popravka
plasticnih delova
vozila
nogi noviji tipovi vozila imaju meke, pla-
M sticne delove iIi fleksibilne delove prednjeg
dela karoserije, kao sto su odbojnici, faro vi i
rdetka hladnjaka. (radi se 0 oblogama ovih
delova). Standardna ispuna za karoserijn ne
POPRAVKA KAROSERIJE
Alat i materijal
• Brusni papir iIi busilica i brusni disk
( "-"-noc"
J\.lUY J d. Z-D' ~oO ,"'-J"
11(1"""-0 ~18n ~O"O·1 {';tv
v , -r-.:...' ~,'no)
• Krpe
• Krpa natopljena lakom
• Specijalna plasticna ispuna
• Maskirajuca traka
• Novine
• Limenka sa bojom »spric-dizna«
odgovara za popravku udubljenja iii otvora na
ovoj vrsti materijala posto on nije dovoljno fleksi-
bilan pa ce vremenom da ispuca i da se adlepi. On
takode nema strukturnu jaCinu da bi drho pla-
stiku. Za ovu vrstu popravki koristi se specijalna
fleksibilna ispuna za karoseriju koji je iskljucivo
izraden za popravku mekih plasticnih delova
karoserije. Ukoliko se radi 0 maloj povrsini kaja
treba da se popravi odgovarace i standardna boja
naneta spricom, ali kod velikih povrsina iIi delova
koji su izlozeni cestom trljanju iii savijanjulgiba-
nju, fleksibilni aditiv mora se mesati s bojom kako
hi obavljena popravka trajala duze. Ovo je najbo-
Ije da se prepusti strucnom lieu osim aka nemate
sopstveni kompresor i »spric-pistolj". Fleksibilni
aditivi postoje na trzistu ali oni zahtevaju vestinu
u mesanju kako bi se postigla odgovarajuca
nijansa boje.
Neka vozila imaju karoseriju od tvrde plastike.
se iIi ne koristiti (zavisno od togada Ii prijanja za
plastiku iii ne). U veCini slucajeva klasicna teh-
nika popravke odgovara kod rada s trvrdim,
nefleksibilnim delovima karoserije.
Popravke mekih plasticnih delova
Primeniti sledeCi postupak kod popravke rupa,
udubljenja iii ogrebotina na mekim delovima ka-
roserije.
1. Grubo brusiti ostecenu povrsinu krupnim
»smirgl«-papirom, krupnoca zma #80, da biste sa
povrsine koju treba popraviti skinuli boju iii povr-
sinsko ostecenje.
2. Fino brusiti ostecenu povrsinu »smirgJ«-papi-
475
 .~
POPRAVKA KAROSERIJE .~
~~~~~~~~~~~~~--------------------------------------------------------------~

Da bi se izvrSila popravka pojedinih mesta na mckim, plasticnim

I delovima, ostecena povrsina treba da sc grubo izbrusi krupnim »smirgl«-
-papirom, #80, zatim lako obraditi ivice (1) bruscnjem finijim »smirgl«-
-paplrom, #180. IzmeSati podjednakc kolitine dvokomponente ispune na
ban epoksidnih smola (2). Naneti ispunu strugaccm (3), izbrusiti i
ofarbati deo osnovnim premazom i bojom.
\

rom, #180, kako bi se boja tonirnla sa obrad-
enom povrsinom.
3. Otistiti povrsinu Cistom krpom.
4. Ukoliko je potrebno ojacanje odozdo da bi se
ispunio otvar iIi ogrebotina, oCistiti ostecenu
povrsinu s donje strane i zalepiti traku s donje
strane,
5. Pomesati dva dela fieksibilne epoksidne smole
za popravku, s tim da se koristi podjednaka koli-
tina oba deja. Pridriavati se uputstava za korisce-
nje proizvoda.
6. Naneti fleksibilnu ispunu na ostecenu povrsinu
pomocu alata (strugaca) utiskivajuCi ispunu u
476
ostecenu povrsinu i glacajuCi je dok se grubo ne
izravna S okolnom povrsinom.
7. Pustiti da se ispuna osusi u toku 20 iii 30
minuta pa posto se stvrdne izbrusiti povrsinu da
bude glatka, prvo »smirgl«-papirom #180 a kas-
nije finijim »smirgl«-papirom, krupnoce zrna
#240.
8. Ispuniti sva udubljenja iIi mesta s jos punioca
pa zavrsno obraditi povrsinu brusenjem prvo
»smirgl«-papirom #240, a zatim #400. .
9. Ostecena povrsina sad a se moze fnrbati fieksl-
bilnim osnovnim premazom a zatirn fleksibilnim
gornjim premazom.
 II____--------------------------------------~P~O~P~R~A~V~KA~K~A~R~O~S~E~R~IJ~E

I maza po okolnoj povrsini. U n<ikim slucajevima

Popravka moZda ee biti potrebno da se maskira povrsina
neposredno uz osteeeno mesto. Videti odeljak
ostecene boje »Koriscenje maskirajuce trake« 1} ovom pogIav-
lju. Isto tako treba da veibate prskanje kroz otvor
na kartonu da biste utvrdili koji prostor je zahva-
een bojom i na kom taenom odstojanju treba
AlaI i malerijal driati karton kako biste dobili najbolje rezultate.
3. Posto se osnovni premaz osusi lako izbrusiti
• Univerzalni noz popravljenu povrsinu »smirgk-papirom, #400.
• Brusni papir, #80 i #400 Za ovlas brusenje korist;te eetiri prsta pod ravno-
• Rastvarac na bazi petraleja mernim pritiskom. Nastojite da dovoljno r3zstr~
• Krpa natopljena lakom Ijate osnovni premaz kako bi boja bolJe prianjala.
• Limenka boje sa »spric-diznom« 4. Posle brusenja oeistiti povrsinu rastvaracem i
• Karton krpom natopljenom lakom.
• Maskirajuca traka 5. Naneti boju prskanjem u nekoliko tankih pre-
• Novina maza kroz rupu na komadu karlona koj i ste kori-

•••
Limenka boje sa »spric-diznom« stili i za nanosenje osnovnog premaza. Pustiti da
Krpe se svaki premaz boje osusi.
Sredstvo za glacanje 6. Posle nekoliko sati skinuti maskirajucu traku i
novinu.
7. Ostavit; bar dva dana da se boja dobra osusi.
Zatim istrljajte povrsinu mckom_ Cistom krporn
Q steeena iii oljustena bOja je uobicajena pojava
na vozilima. Boja se vrlo lako oljusti, narocito
natopljenom u sredstvo za glacanje. Videti ode-
Ijak »Restauracija izbledele boje« U ovom po-
aka ivica vrata. glavlju.
Ukoliko boja nije uljustena do gale mctalne
podloge rda neee moc; da napadne metal. Ali ako
ostecenje boje zahvata i osnovni premaz pa goia
metalna podloga postane vidljiva onda je samo
pitanje vremena kada ee se pojaviti karozija.
Ukoliko utvrdite da je boja oljustena do samog
metala, primenite sledeCi postupak.
1. Komadom »smirgI«-papira, #80\ Tuena izbru-
Restauracija
site ostecenu povrsinu. Vrla verovatno ce bar
mala povrsina biti zahvae'ena korozijom osim ako
izbledele boje
ostecenje nije skarijeg datuma. Izbrusite ostecenu
povrsinu dok metalna podloga ne bude cista i Alat i materijal
sjajna.
Napornena: Prilikom brusenja »smirgk-papi-
• Krpe
rom driite i pritiskajte sarno vrhom jednog prsta ..
• Voda
Brusenje se moze vrsiti pokretima napred-nazad • Sredstvo za glacanje
iIi mali kruinim pokretima. Nije vaino koji eete • Auto vosak
I metod primeniti. Treba svakako izbrusiti i malo
boje oko ostecenog mesta, da osnovni premaz i
boja bolje prijanjaju.
2. Na osteceno mesta nanesite osnovni premaz. a zalost, glatka i sjajna boja na novorn auto-
Napomena: Jedan ad naCina da se nanese osnovni Nmobilu ne traje dugo. Bledenje boje moze se
premaz (i boja) na malu povrsinu je prorezivanje odloziti redovnim pranjem i prernazivanjem
otvora otprilike duplo veceg nego sto je ostecena zastitnim voskom kao i drzanjem auto mobil a u
povrsina na komadu tankog kartona velicine kva-

,;L"'"
garaii kada se ne koristi. Medutim, ranije iii
drata ad 30 cm iIi vise. Deiite karton na riekoliko kasnije, sunce, vetar, kisa, sneg, oluje, so na
I centimetara od osteeene povrsine koja treba da se drumu i razni zagadivaci naplatice danak na boji
O";m Co" "p,,6'; """oi< moomog pre vaseg automobila.
477

--~
 -----~--- -- ~--

~PO~PR~A~V~KA~~K~A~R~O~S=E~R~IJ~E~________________________________________~
. -w
&1
.~
Ukoliko je vas automobil izgubio originalnu
boju mozete mu vratiti veCi dec prvobitnog sjaja, i
to jeftino. Potrebno yam je sarno sredstvo za Ukrasni i zaptivni J
~.
. glacanje; a one je u sustini abrazivni vosak. On
prakticno skida slojeve, nadajmo se sarno izble- elementi iii

dele slojeve, boje. Upozorenje: sredstvo za glaca-

IJ
nje ne treba koristiti na vozilima Ciji je gornji sloj
boje zaJticen bezbojnim premazom. Taj bezbojni Alat i materijal
premaz daje boji njen sjaj. Skidanjem ovog sloja
gubi se sjaj zavrsnog sloja boje. • Stolarska libela
• Olovka
Da biste povratili dec sjaja izbledeloj boji vaseg
automobila primenite sledec; postupak. • Univerzalni noz i
1. Operite i osusite vozilo. Videti odeljak • Notic za brijanje s jednom ostricom i drzac
nozica
»Izgled« u poglavlju »Odrzavanje automobila«.
2. Zguzvajte meku Cistu krpu i zamocite je u • Rastvarac na bazi petroleja ~
vodu iscedivsi visak vade. • Krpe
3. Zamocite vlainu krpu u limenku sa sredstvom • Ukrasni iii zaptivni element - lepak
za gJacanje. • Karton
4. Stedljivo nanesite sredstvo za glacanje na • Brusni (»smirgl«) papir, #600
vozilo, cvrstim pokretima napred-nazad, a nikako • Sredstvo za glacanje
kruzno, i to redovno ispirajuCi i cedeCi krpu. • Ukrasni profil
Radite po delovima utrljavajuc; sredstvo sve dok • Maskiraj uca traka
ne skinete dovoljno izbledele boje. Zatim predite • Vezni elementi ukrasnih profila
na sledec; dec karoserije. • Sredstvo za ;,kidanje smole
Napomena: Budite strpljivi. Rezultati se ne • Zaptivni elementi
postizu brzo, narocito ako treba istrljati ceo auto- • Sredstvo za zastitu zaptivnog elementa
mobil. A kako je sredstvo za glacanje abrazivnog
karaktera suvisnim glacanjem moze se skinuti sva
boja i osnovni premaz. Zato trljajte sarno dok se
ne povrati sjaj pa predite na drugi dec karoserije. krasni profili na vasem automobilu igrajuyecu
5. Posto ste obradili kompletno vozilo sredstvom
za glacanje nanesite sloj kvalitetnog voska u pasti
Uod sarno ornamentalne uloge. Neki su predvi-
deni da stite vozilo od grebanja i ulubljivanja.
na zavrsni sloj boje. Ponekad ovi ukrasni profili znaju da se olabave.
Ubuduce, perite vozilo i premazujte ih voskom testo mozete i sami da ih lako pricvrstite. U
sarno onoliko koliko je to normalno potrebno. Ne osnovi, postoje dye vrste profila. Jedna se lepi na
koristiti sredstvo za glacanje'umesto voska. Uko- karoseriju dok se druga pricvrscuje plasticnim iii
liko to cinite, eventualno cete skinuti svu boju metalnim veznim elementima. Uvek mozete da
automobila. popravite prom koji se lepi. Mnoga danasnja
vozila imaju ovu vrstu profila. Profili koje drie
vezni elementi mogu da budu teii za popravku.

Popravka profila

Da bi se popravio olabavljeni profil koji se lepi,

primenite sledec; postupak. .

r
1. Ocistite karoseriju na mestu gde je prohl
zalepljen rastvaracem na bazi petroleja.
2. Posle Ciscenja Cistom krpom potpuno osusiti
povrsinu. ..
3. Nanesite tanku liniju lepka za ukrasne lajsne Iii
zaptivne elemente po sredini pOledine profila da
biste ga ponovo pricvrstili. Napomena: Koristiti
h
1 -

L
Po~to se ctava izbledela povrSina obrlldi sredstvom za g\acanje nancti
kvalitetnu vostanu pastu prcko zavr~ne boje.
sarno tanak sloj lepka. Kada ponovo pritisnete
-1 !

478
I
i'"

profil 0 karoseriju pod pritiskom ce se lepak
razliti. Previse lepka iscurece preko ivica profila.
4. Pritisnuti i drzati profil 0 karoseriju vozila.
Vedite racuna da je profil pravilno postavljen.
Lepak brzo stvrdnjava.
5. Odmah prciverite stanje profila da biste utvr-
dili da Ii je lepak procureo ispod profila. Ukoliko
se to dogodilo, uzmite mali komad kartona, veli-
cine vizit-karte, i savite ga u obliku. V. Dno V
profila povucite izmeelu karbserije i profila kako
biste skinuli visak lepka. Napomena: avo morate
uraditi odmah iIi ce se lepak stvrdnuti pa cc ga
posle biti veoma tesko skinuti. Ukoliko se lepak
stvrdne uzeti komad »smirgl"-papira, #600, da
biste skinuli visak lepka. Zatim istrljati povrsinu
sredstvom za glacanje nanetim na meku Cistu
krpu. Upozorenje: Koristiti sarno onoliko
»smirg/«-papira i sredstva za trljanje koliko je
potrebno da se skine tepak - a ne zavrsna boja
automobila.
Nanosenje profila koji se lepi
Ukoliko na vasem automobilu nema ukrasnih
profila, a vi biste zeleli da ih stavite mazete kupiti
I.
Maskirajucom trakom (1) obeleziti gornju ivicu profila (2) duz vozila.
Na spojcvima vrata, aberiti ivicu tupih ivica profila (3).
---
... -.-.---------
rezervne profile. Da biste naneli navi profit sa
lepkom na poleelini primenite sledeCi postupak:
1. Rastvaracem na bazi petraleja aeistiti obe
strane automobila duz povrsine na koju treba aa
se nanese profi!.
2. Osusiti povrsinu i vaditi racuna da na njoj
nema tragova prasine, voska iIi tragova ad
voznje.
3. Napravite plan lepljenja profila. Napomena: U
cilju sto bolje zastite naneti profil dUl tacke
maksimalne sirine automobila.
4. Nalepiti parce maskirajuce trake OUl jedne
strane vozila tacno iznad mesta gde planirate da
postavite profi!. Traka ce yam sluziti kao vodic za
nanosenje profila. Napomena: Mozete proveriti
da Ii je traka postavljena horizontalno koristeCi
libelu. Ukoliko nije, jednostavno odlepiti traku i
ponovo je pravilno nalepiti.
5. PoCinjuCi s jedne strane vozila odmeriti i obe-
leiiti svako parce profila.
6. Univerzalnim nozem odseCi profil na odre-
elenu meru. Proveriti da deo profila dolazi do
spoja vrata. Treba mu oboriti ivicu pod uglom ad
oko 45' ukoIiko dopire do samog spoja.
7. Poceti s nanosenjem komada profila. Odlepiti
zastitnu traku sa komada profila poravnati ga s
gornjom ivicom prema donjoj ivici maskirajuce
trake pa cvrsta pritisnuti profil na njegovo mesta.
8. Po no viti operacije iz tacaka 3 do 7 za drugu
stranu vozila.
9. Na kraju, skinuti maskirajucu traku s vozila.
Nanosenje profila koji se ne Jepi
Da biste nalepili novi profil koji nema lepka na
poleelini primeniti sledeCi postupak.
1. Rastvaracem na bazi petroleja OClstltl obe
strane vozila duz povrsine na koju treba da se
nalepi profil.
2. Dobro osusiti povrsinu i voditi racuna da na
njoj nema tragova prasine, vaska iIi tragova od
voznje.
3. Napravite plan lepljenja profila. Napomena: U
cilju sto bolje zastite naneti prafil duz tacke mak-
simalne sirine kola.
4. Nalepiti parce maskirajuce trake duz jedne
strane kola tacno iznad mesta gde planirate da
postavite profi!. Traka ce vam sluziti kao vodic za
nanosenje profila. Napomena: Mozete proveriti
da Ii je traka postavljena horizontalno koristeCi
Iibelu. Ukoliko nije, jednostavno odlepite traku i
ponovo je pravilno nalepite.
479
.. _.. __._----_.- ....•.. --_._------ ---
POPRAVKA
5. PoCinjuCi s jedne strane vozila odmerite i obe-
lezite svako pan:e pro fila.
6. Univerzalnim nozem odseci profil na odrea-
enu memo Proveriti da dec profila dolazi do spoja
vrata. Treba mu oboriti ivicu pod uglom od oko
0
45 ukoliko odpire do samog spoja.
7. Naneti tanku liniju lepka za ukrasne lajsne iIi
zaptivne elemente po sredini poleaine profila da
biste ga cvrsto nalepili na karoseriju. Napomena:
Koristiti sarno tanak sloj lepka. Kada pritisnete
profil 0 karoseriju pod pritiskom ce se lepak
razliti. Previse lepka dovesce do curenja preko
ivice profila.
8. Pritisnuti i drzati profil 0 karoseriju. Voditi
raeuna da je profil pravilno postavljen. Lepak se
brze stvrdnjava.
9. Odmah proveriti stanje profila da biste utvrdili
da li je lepak procureo ispod profila. Ukoliko je to
slucaj. uzmite mali komad kartona, veliCine vizit-
karte, i savijte ga u obliku. V. Dno V profila
provucite zmeau karoserije i profila kako biste
skinuli visak lepka. Napomena: Ova morate ura-
diti odmah iIi ce se lepak stvrdnuti pa ce posle biti
veoma tesko da se skine. Ukoliko se lepak
stvrdne uzeti komad »smirgl«-papira, #600, da
biste skinuli visak lepka. Zatim istrljati povrsinu
sredstvom za glacanje nanetim na meku, Cistu
krpu. Upozorellje: Karistiti sarno onoliko
»:fmirgl« -pap ira i sredstva za trljanje koliko je
potrebno da se skine lepak - a ne zavrsna boja
automobila.
Naneti Jcpak on zaptivni clement i pritisnuti ga poCinjuCi s jcdnog kraja.
Odrezati ga nn meru noiice.rn Zil brijanjc.
480
Profili koji se pricvrScnjn veznim elementima
Profili koji se pricvrscuju za vozilo pomocu veznih
(vijcanih) ., elemenata mogu da budu teii za
popravku. Posetite radnju s auto delovima iIi auto
limara, ukoliko je potrebno, da biste utvrdili da Ii
drze onu vrstu robe koja je potrebna za profile na
vasim kolima.
Vezni elementi mogu da budu vijci, obujrnice-
,prikljucci itd.
Ukoliko ne mozete da naaete nove profile i .
vezne elemente mogli biste da skinete stare pro-
file i vezne elemente i popravite sve otvore u
metalnom limu. Videti odeljak "Popravka zard-
alih delova i otvora«. Tada biste mogli da nalepite
novi rezervni profil na naCin opisan u postupku za
»Nanosenje profila koji se lepe« u ovom odeljku.
Zaptivni elementi
Zaptivni elementi igraju vaznu ulogu u odrzava~
nju cistoce vaseg automobila. Ukoliko bi zaptivni
clementi naprsli. zagrebali se, olabavili iii odvojili
lako bi moglo da se desi da u kola prodru voda i
vetar. Da bi se ova spretil0, proverite zaptivne
elemente otprilike svakih 6 meseci. Pritom prime-
nite sledeCi postupak.
l. Vizuelno proverite zaptiyne elemente. FoYu-
cite ill iIi blago pritisnite da biste se uverili da Ii su
cvrsto zalepljeni.
2. Ukoliko su labaYi ali generalno uzevsi jos uvek

I
u dobrom stanju mozete ih ponovo zalepiti lep-
I. kom za zaptivanje. Ukoliko je dec iii svi zaptivni
elementi oko vrata ili gepeka, na primer, izgubio
~svoja svojstva ili je ostecen, postupite na sledeCi
naCin.
3. Ukoliko su zaptivni elementi osteceni, odle-
pite ih. Skinite say preas tali lepak na zaptivnim
elementima. Ne koristite nozic za brijanje s jed-
nom ostricom da biste skinuli lepak. Koristite
skidac mastika.
i 4. OCistite povdinu krpom natopljenom u rastva-
! rae na bazi petroleja pa je osusite cistorn krpom.
5. Na Osnovu velicine starog zaptivnog elementa
odseCi novi zaptivni element na odredenu duzinu
koja je neslO veca od duzine materijala koji ste
skinuli.
6. Nanesite lepak na poledinu novog zaptivnog
elementa i pritisnite ga na svoje mesto pocevsi od
jednog kraja. Kada dodete do drugog kraja paz-
ljivo odsecite visak zaptivnog elementa nozicem
za brijanje s jednom ostricom u drzacu nozica.
7. Pre zatvaranja vrata iii gepeka pustiti lepak da
se potpuno oSll§i, prema uputstvima proizYodaca.
Zaptivni elementi koji su naprsli na nekoliko
mesta. ali ne ozbiljno, mozda i ·ne zahtevaju
zamenu. Takvi zaptivni elementi mogu se tretirati
zastitnim sredstvom. Za odriavanje novopostav-
ljenih zaptivnih elemenata iSIO tako dobra je pri-
menjivati takvo za,titno sredstvo bar jednom go-
disnje. ' nastojeCi da ostrica zade ispad oznake iii nalep-
Skidanje
oznaka i
I nalepnica
J kako biste uklonili astatke lepka.
eki propisi zahtevaju od vlasnika vozila da
Nistaknu odredene vrste nalepnica iii oznaka na
vetrabranu. Skidanje takvih nalepnica i oznaka
moie da predstavlja pravi prablem posebno ako
se nalaze na tesko pristupacnom mestu. Neki
vlasnici stavljaju nalepnice i na odbojnike.
Skidanje oznaka iii nalepnica sa stakla
Da biste skinuli oznaku iii nalepnicu sa stakla
primenite sledeci postupak.
j
--- - -------_._----
POPRAYKA KAROSERIJE
l. Stavite nakvasenu krpu na gornji dec instru-
ment-table ispod mesta gde je nalepljena oznaka;
ovo obicno nije potrebno u slucaju nalepnice.
Krpu stavite tako da pri skidanju svi sitniji delovi
oznake padnu na krpu, a ne u tesko pristupacne
pukotine ili otvore za odmagljivanje vetrobrana.
Alat i materijal
• Nozie za brijanje s jedn(HTI otrsicom i dr.z<lc
nozica
• Klesta
• . Plastieni strugae
.• Krpe
• Voda
• Deterdzent
• Sredstvo za Ciscenje stakla
• Alkohol za glacanje
• Rastvarac na bazi petroleja
• Sredstvo za ciscenje hromiranih del ova
• Sredstvo za glacanje
• Auto vosak
2. Pritisnite ostricu nOZlea za brijanje cvrsta 0
staklo iznad oznake iii nalepnice i sastruzite je
nice. Kod tesko pristupacnih mesta moida cete
morad da upotrebite klesta da biste drzali driac
noiica dok struiete oznaku iii nalepnicu. Povre-
meno kvasite oznaku toplom·, sapunjavom
vadom.
3. Posle uklanjanja svih tragova oznake iii nalep-
nice sa stakla oCistite staklenu povrsinu sredstvom
za Ciscenje stakla. Napomena: Ukoliko se skida
nalepnica Cistu krpu umocite u alkohol za glaca-
nje pa istrljajte energicnim pokretima povrsinu
Skidanje nalepnica .sa hromiranih povrsina
Uklanjanje nalepnica sa hromiranih povrsina zah-
teva veeu painju i vise pos!a. Primeniti sledeCi
postupak.
1. Ovlazite nalepnicu rastvaracem na bazi petro-
leja tako da dobra natopi nalepnicu.
2. Kad je nalepnica dobra natopljena rastvara-
cern plasticnim strugacem ostrugati omeksalu
nalepnicu sa hromirane povrsine. Napomena:
Ukoliko je nalepnica zasticena sa spoljsnje strane
481

POPRAVKA KAROSERIJE
nekim neporoznim povrsinskim slojem mozda
cete morati da uklonite nalepnicu pomocu nozica
za brijanje s jednom ostricom u drZacu nozica.
Medutim, pri tom ne pritiskati previse kao u slu-
cajn nalepnice na staklu posto biste mogli da
zagrebete iii ostetite hrom. Kad se podigne kraj
nalepnice natopiti sto je moguce vise poledinu
nalepnice rastvaracem. Ponavljati ovaj postupak
sve dok se ne skine nalepnica.
482
... ~
3. Posto se skine nalepnica naneti rastvarac na
hromiranu povrsinu kako bi se uklonili ostaci
lepka.
4. Konacno. sredstvom za Ciscenje hroma uklo-
niti zaostale tragove nalepnice i povratiti sjaj hro-
miranoj povrSini. Napomena: Elektricni fen za
susenje kose moze takode ponekad da posInzi za
omeksavanje lepka na nalepnici tako da se ona
lakse odlepIjuje.
.i
!
I
 DODATNA OPREMA
I UREDAJI
ko biste pogledali katalog standardnog auto-
A mobila s pocetka cetrdesetih godina, otkrili
biste da nudi vrlo malo dodatne opreme iIi pri-
bora. Opremu koju danas smatramo standard-
nom - radio, grejae pa cak i signalizaeija - kupae
je morao posebno da narucuje.
Dodatnu opremu kao sto je klima-uredaj, servo
upravljae iIi servo koeniee, automatski menjae,
uredaj za automatsko otvaranje prozora, i auto-
matsko blokiranje vrata, jos uvek kupae vozila
mora da porucuje, ali ona brzo postaje stan-
dardna na veCini novijih vozila.
Sve popularniji postaje i ostali pribor, ukljucu-
juCi AM/FM radio (ponekad u stero Izvedbi),
automatska kontrola brzine i drug a svojstva
udobnosti iIi zabave.
Bilo da je ovu elektrienu dodatnu opremu I
pribor ugradlo prolzvodac vozila kao originalnu
(prvu ugradnju) bllo da je kasnlje dodao prodavae
iIi neb samostalni monter, I oni zahtevaju povre-
meno servisiranje i popravku.
Ovde necemo ni pokusavatl da objasnlmo
razne vrste servisnih usluga koje se mogu izvrsiti
na dodatnoj opremi i priboru. U ovom poglavlju,
medutim, objasnicemo neke postupke provere,
servlsiranja I popravki nekoliclne korisnih stavki
iz ove oblasti.
Vakuum metar moze da bude od pomoCi Yozac:u da ostvari
maksimalnu efikasnost motara, a re!ativno je lak za ugradnju.
Kako su mnoge komponente 0 kojima je ree
ugradene u vozilo i ukljucuju slozeno elektro
povezivanje, table, itd, mazda ce biti prakticnije
da popravku takvih urcdaja kao 5tO je elektricno
kolo na uredaju za automatsko zatvaranje/otvara-
nje prozora. automatskoj kontroli brzine i ostalim
instrumentima prepustite iskusnom mehanicaru.
Medutim, ukoliko ste dovoljno spretni, elastieni i
strpljivi da »cackate« 'ispod instrument table I
sami mozete mnogo da postignete.
Brisaci
i uredaj za pranje
vetrobranskog
stakla
Ala! i materijal
• Odvijac iii kljuc
• Tanka iiea
• Klesta s mogucnoscu bloklranja (»Grlp«)
• Rezervne gumiee metliee brisaca
• Drzac metliee brlsaea
• Teenost za pranje vetrobranskog stakla
• Krpe
• Osigurac
30 sto mazete racunati s tim da ce se vreme-
Knom gume pohabati a rezervoar za gorivo
isprazniti ako ne dOlijete benzina, isto tako ce se
pohabati metlice na brisaeu vetrobranskog stakla
a rezervoar brisaca ostati bez teenosti, ukoliko se
ne odriavaju. Na zalost, to eesto otkrijemo u
483
.".--~-----
 REMA I UREE>AJI

voznji po jakoj kisi iIi kad nam kamion u prolazi

nabaei blato na vetrobransko staklo. Detaljna
provera sistema za brisanje-pranje vetrobranskog
stakla vaina je za bezbednost koliko i saznanje da .
svetla pravilno rade.

Zamena metlica brisaca

OJ bistc skinuli metlicu s dugmctom (1), sa sklopa metlice (2), kraka
brisaca (3), pritisnitc dugme za dcblokiranje (4),
Cesto je potrebno sarno par rezervnih gumiea da
biste obnovili mellice brisata. Melliee brisata su
gumeni delovi koji se ubaeuju u sklop metalnog
brisata. Ali ako je ostecen metalni ram brisaca iIi
driac brisaca moraeete da ulozite dodatnu investi-
eiju. Razborit vozac drzi u kolima bar jedan kom-
plet rezervnih gumiea metliee i vodi ratuna da
proveru i zamenu metlica vrsi po suvorn vremenu.
Pre kupovine rezervnih ulozaka proverite vrstu
i velitinu metlica na svom vozilu. U mnogim
radnjama auto deloya postoje tabelarni pregledi
iz kojih mozete videti koja velitina rezervnog
uloska odgovara vasem vozilu.
Postoje tri tip a rezervnih ulozaka mellice koji

~..•' \
se unekoliko razlikuju u naCinu ugradnje. Na
jednom postoji erno iIi erveno plasticno dug-
® menee iIi igla. na otprilike treOini duzine metliee
.f'1/"""1111"1",, \
II. \
\
••• ___ _
\
brisata. Kad prstom pritisnete dugme nadole
deblokirate uloiak omogucujuci gumenom delu
da se izvute iz metalnog rama. Novi ulozak met-
lice uvuCicete na isti natin i on ce se blokirati na
svom mestu.
Kod drugog tipa rezervnih ulozaka metliee
deblokiranje gumenog uloska vrsi se na kraju
gumenog dela metlice gde se nalaze dva mala.
metalna jezicka. Pritiskanjem ova dva jezicka
Neke metlice brisaca 0) ucvrscuju se za sklop metlice (2) metalnim
jeziCcima, Pritisnite jezicke i izvucile metlicu. oslobadate gumeni ulozak melliee tako da on
moze da se izvllce iz rama. Novi ulozak se na isti
naein vraca na svoje mesta. Napomena: Proverite
da Ii svi mctalni jezicci »hvataju« posta su ulosci
metliee uvuceni na svoje mesto. Kada je ulozak
melliee zauzeo svoj polozaj jezicak bi trebalo da
"klikne" time je ulozak blokiran. Proverite pravi-
Ian fad brisaca uverivsi se da nijedan deo drzaca
brisata ne dolazi u dodir s vetrobranskim sta-
klom. Ovo je naroCito vazno ukoliko na vasem
vozilu postoje metalni driati metliee koji mogu da
zagrebu vetrobransko staklo.
Najnoviji tip metliea brisata izraden je od poli-
karbonata. Na njima postoji mehanizam za blokl-
ranje na jednom kraju metliee. Mehanizam se
ugiba nadole i izlazi iz zIeba u koji ulaze obujmiee
za osiguranje, sto omogueuje oslobadanje i iskh-
Da biste oslobodili polikarbonatnu metlieu (1) od sklopa ruetlice (2), zavanje metliee iz rama brisaca.
pritisnite (3) mehanizam za blokjranje (4) da izade iz zljeba.
Napomena: Na neke tipove brisata vetrobran-
484
 DODATNA OPREMA I UREDAJI
r

skog stakla postavljaju vazdusna krilca. Njihova

svrha je da se spreei podizanje metliee brisaca od
vetrobranskog stakla pri brzoj voznji. Krilce.se
montira s gomje strane metlice brisaca i reaguje
na pritisak vena pritiskivanjem metlice 0 vetro-
bransko staklo.
Ukoliko su brisaCi vetrobtanskog stakla na
vasem vozilu sakriveni ispod haube s prednje
strane vetrobranskog stakla mozete ih dovesti u
pristupacan polozaj za proveru iii zamenu okreta-
njem kljuca paljenja u polozaj "ukljuceno«.
UkljuCivanjem prekidaca brisaca i iskljuCivanjem
. prekidaca paljenja metlice su dosle U odgovarajuc
polozaj na vetrobranskom staklu.

Zamena krakova brisaca

Kod klasicnog kraka brisaca i sklopa motora, krak se utiskuie na
nareckanu osovinu. Motor se ugraduje ispod "haube«, .
Krakovi brisaca ne traju vecno. ani su konstru-
isani da pritiskaju metlicu brisaca 0 vetrobransko
staklo odredenim pritiskom. Medutim, vreme i
prirodni uslovi Cine svoje na oprugu i obrtne
elemente krakova brisaca pa se moze desiti da
bude potrebna njihova zamena. U servisnoj sta-
niei iii radnji auto delova mozete nabaviti odgova-
rajue krak brisaca za svoje vozilo.
VeCina krakova brisaca fiksira se na nareckanu
osovinu sa uredajem za blokiranje koji se nalazi
na kraku brisaca. Krak brisaca moze se skinuti
odvajanjem kraja kraka brisaea od vetrobranskog
i stakla i osiobadanjem uredaja za blokiranje i -~, c
I,
povlacenjem kraja brisaca koji je povezan sa oso- ,Ii
vinom koja daje pogon brisaCima. U nekim sluea-
jevima, potrebno je koriseenje specijalnog alata
t CD\,
za skidanje kraka brisaca. Ukoliko je to slucaj,
obratite se mehanicaru koji ima ovu opremu. Ali 0)
pre nego sto pocnete bilo kakvu intervenciju na
kraku brisaca (povlacenje, skidanje) proverite da
nije fiksiran za podlogu vijkom iii navrtkom.
Mozda eete prvo morati da odvijete vijak iIi
navrtku pomoeu odvijaca iii kljuca. Krak brisaca »bajonel« tipa (1), moze se osloboditi od rama (2),
priliskarn nll jeziCak (3), 19la defi ram brisaca »bajoflet'< tipa za deo
Drugi tip je krak brisaca tip a »bajoneta«. On Se sklopa brisaca koji naleze na nareckanu osovinu.
skid a pritiskom na dugme koje se nalazi na ramu
brisaca.

Uredaj za pranje vetrobranskog slakla

Uredaji za pranje vetrobranskog stakla predstav-
Ijaju standardnu opremu na danasnjim vozilima i
zahtevaju veoma malo odrZavanje. Medutim, ako
ste se ikada nasli u situaciji da yam je vetrobran-
sko staklo umazano blatom, a uredaj za pranje ne
funkcionise pravilno shvatili 'ste koliko je vazno
odrZavanje ovog sistema u dobrom stanju.
Najvise sto mehanicar-amater treba da uradi na
uredaju za pranje vetrobranskog stakla je odria-
vanje potrebnog nivoa tecnosti u rezervoaru. Kod
veCine vozila rezervoar tecnosti za pranje vetro-
branskog stakla nalazi se ispod haube u prostoru
motora. Obieno se tu radi 0 plastienoj bocilkesi s
oznakama nivoa na jednoj strani. Jednostavno
naliti tecnost u rezervoar do preporucenog nivoa.
485
DODATNA OPREMA I URE9AJI
Tecnost za pranje vetrobranskog stakla prodaje
se spremna za upotrebu ili u koncetrisanom
obliku. Gotova tecnost je povoljnija. Ova speci-
jalna teenost koristi se iz nekoliko razloga. Zimi
deluje k,i3.o antifriz. Ukoliko dode do zarnrzavanja
sistema za pranje vetrobranskog stakla biee
potrebno duze vreme za njegovo otapanje. Speci-
jalna tecnost je istovremeno i rastvarac. Njom se
vetrobransko staklo eisti mnogo balje nego cistom
vodom.
Vas sistem za pranje vetrobranskog stakla je
relativno bezbedan uredaj, ali ukoliko ne radi
mozete postupiti na sledeCi naCin:
1. Proverite dizne da nisu zacepljene. Dizne (na
haubi se obieno nalaze dve ispred vetrobranskog
stakla) mogu ponekad da se zacepe od prljav-
stine. Parcetom tanke zice ubacenim u otvor
dizne obieno se uklanja svaka smetnja.
2. Ukoliko dizne nepravilno usmeravaju mlaz na
vetrobransko staklo. podesite ih pazljivim pome-
ranjem prstima.
3. Proverite niva tecnosti u rezervoaru. Po
potrebi, doliti.
4. Proverite gumena creva u sistemu. PolazeCi ad
rezervoara tecnosti proveravajte da nema tragova
savijanja, naprslina ili labavih prikljucaka na
gumenim crevima koji mogu da ometaju protok
tecnosti.
5. Proverite sito filtra, ukoliko postoji. u rezervo-
aru da nema taloga iii stranih cestica. Da biste
ovo obavili skinite~poklopac s rezervoara. VeCina
njih se skida povlai'enjem nagare. Sito filtera
nalazi se na kraju creva povezanog s poklopcem.
Obrisite ga krpom.
6. Proverite osigurae sistema za pranje vetro-
branskog stakla u osigurackoj kutiji u kolima i sve
elektro veze s prekidaeem na instrument-tabli ili
pumpi za pranje vetrobranskog stakla. Osigurac
se obieno nalazi u osigurackom bloku ispod in-
strument-table.
Ukoliko ni posle svih provera ne otkrijete nika-
kay problem mozda ce biti potrebno da zamenite
pumpu ureaaja za pranje vetrobranskog stakla.
Pumpe za zamenu mogu se nabaviti u radnji auto
delova, ali to je vee po sao za profesionalnog
mehanieara. Neka vas mehaniear ispita sistem i
izvrsi neophodne popravke iii zamenu delova.
Problemi s brisacima vetrobranskog stakla
i njihovo resenje
Prikazacemo yam neke od najceSCih problema
koji utieu na brisace vetrobranskog stakla, ispita-
cemo njihove uzore i ponuditi resenja.
486
Ukoliko dolazi do pojave brazdi i mrlja pri radu
metliea brisaea, to je mozda rezultat otvrdnulih iii
ispuealih gumenih uloiaka melliea. Ako je to
slueaj, metliee treba zameniti. Razlog mogu da
budu i zaprljano vetrobransko staklo iii prljave
metliee brisaea. U tom slucaju vetrobransko sta-
klo i sklop metliee brisaca treba oprati sapunom i
vodom. Na kraju, hladno vreme i uslovi voznje
mogu da dovedu do zamazivanja vetrobranskog
stakla. U tim uslovima treba jednostavno karistiti
puno teenosti za pranje vetrobranskog stakla.
Ukoliko problem leii u buenom radu metlica
brisaca mozda ga izaziva nepravilan poloiaj vrha
kraka brisaca. Ukoliko je to slueaj, pushte brisace
da rade, a onda kada metliee dodu na polovinu
hoda iskljuCite glavni prekidac (kontakt-kljuc) da
biste zaustavili rad metlica. Skinite defektnu met-
lieu iii metliee, kako je objasnjeno u daljem tekstu
ovog odeljka. Proveriti da Ii vrh kraka brisaca
stoji paralelno' s vetrobranskim staklom. Ukoliko
to nije slucaj, klestima savijte krak brisaea da
bude paralelan sa staklom. Ukoliko se ni ovim ne
resi problem, zamenite krak brisaea.
Drugi moguCi razlog bucnog rada metlice je
nepravilan polozaj ivice met lice brisaca usled
hladnog vremena iii starosti. Resenje problema u
slucaju hladnog vremena je skidanje metliee i
njeno ispiranje top 10m vodom. Ukoliko se time
ne resi problem, metlieu treba zameniti.
U uslovima brze voznje takode moze da docle
do pojave bucnog rada brisaca. OCigledno resenie
leii u usporavanju voznje. Drugo resenje je mon-
taza sklooa metlice brisaca s vazdusnim krilaeima
s gomje strane brisaea kako bi metliee nalegale na
vetrobransko staklo pri brzoj voznji. .
Slab pritisak krakova brisaca predstavlja jos
jedan od razloga bucnog rada brisaea, a resenje je
zamena kraka brisaea.
Konacno, nepravilna montah metliee moie da
dovede do bucnog rada brisaca. Ovaj problem
maze se resiti skidanjem metlice i pravilnom mon~
tazOID.
Ponekad, do zamazivanja vetrobranskog stakla
moze da dode same u jednom smeru rada metliee
brisaca. Za ovo postoje dva moguca razloga.
Jedan je nepravilan polozaj iviee metliee brisaca
sto se resava zagrevanjem metliee ukoliko je do
toga doslo usled hladnog vremena. Ukoliko to
nije razlog, zameniti metlicu. Drugi razlog moze
da bude montaza pogresne vrste metliea. Ukoliko
je problem u tome, zamenite metlieu brisaca
odgovarajuCim tipom koji je predviden za vase
vozilo.
"
,,--~----
 i DODATNA OPREMA I UREDAJI
!.
Grejaci zadnjeg
stakla
Alai i materijal
• Voltmetar
• Boja za popravku grejne resetke
• Produzni kablovi
• Maskirajuca traka
a mnogim danasnjim vozilima, kao dodatna
Noprema, ugraden je grejac zadnjeg stakla,
Toplota se stvara dovodenjem napona na grejnu
resetku nalepljenu na zadnje staklo vozila, Grejna
traka sadrzi metalne aditive koji omogueuju pro-
vooenje struje i obezbeduju dovoljan otpor za
grejanje. Komande uredaja za zagrevanje zadnjeg
stakla predstavljaju prekidac, komandni relej i
vremenski relej, Kada se ukljuci, vremenski relej
nastavlja s napajanjem struje u grejnu resetku za
unapred utvrdeni period, obieno oko 10 minuta,
Rad uredaja za zagrevanje zadnjeg stakla moze
da onemoguce: pokvaren prekidae struje, kvar na
vremenskom releju iii komandnom elektromag-
netu (solenoidu), pregoreli osigurae, Los spoj
prikljucka za uzemljenje izmedu grejne resetke nn
zadnjem staklu i karoserije iii prekinuto kolo
, '
!
Prikazano je ele:ktricno kola klasicnog uredaja
odmrzavanje zadnjeg stakla.
izmedu grejne resetke i dovoda za struju takode
moze da onesposobi ovaj sistem,
Dijagnosticiranje elektricnih problema
Ukoliko odmrzivac zadnjeg stakla ne radi kada se
ukljuci prvo proverite na osigurackom bloku da
osigurac nije pregoreo. Zatim proverite napon na
grejnoj resetki pomocu voltmetra, Ukoliko ne
dobijete vrednost ad 12 volti kad je prekidac
ukljucen (a zadnje staklo so ne greje) struja dolazi
do grejne resetke ali ne zatvara kolo veruvatno
zbog loseg uzemljenja, Prove rite uzemljenje da
nema labavih iii prekinutih iiea, da vij ak nije
odvijen iii da drzac nije korodirao,
Ukoliko voltmetar ne pokazuje nikakav nap on
na grejnoj resetki zadnjeg stakla kada je prekidac
ukljucen, problem je iii u prekidacu, vremenskom
releju, iIi povezivanju, Mozete pokusati da izolu-
jete defektnu komponentu premoscavanjem prvo
prekidaca, zatim vremenskog releja i solenoida
kablovima za premoscavanje, Ukoliko grejna
resetka radi kada je bilo koja od ovih pozieija
premo seen a, to znaci da je taj deo defektan i da
ga treba zameniti. Ne preporucuje se zamena
prekidaca, vremenskog releja iii solenoida po
prineipu »proba-greska« posto maze da predstav-
Ija nepotreban trosak ukoliko se pokaze do neki
deo nije defektan,
Otklanjanje kvarova na elektro instalaciji moze
da bude dosadan posao, ukoliko utvrdite da
I/! Iff
1 I
,I
J I
I
I
i
.#
Zll grcjanje/ Prekidi na resetki za odmrzavanje zadnjeg stakla mogu se popraviti
koriscenjem specijalne boje koja je elektro provodljiva.
487
DODATNA OPREMA I UREflAJI
napon ne dolazi do grejne reSetke zadnjeg stakla,
mozda bi bilo bolje da to prepustite profesional-
nom mehanicaru.
Popravke grejne resetke (odmrzivaca)
Ponekad moze da se desi da uredaj za zagrevanje
(odmrzavanje) zadnjeg stakla neravnomernO Cisti
zadnje staklo. Neb delovi resetke kao da ne
greju. Ovi delovi (tack e) stvaraju ogrebotine koje
prekidaju kontinuitet elektro-provodljive boje.
Ona se mogu lako popraviti aka se maskirajuca
traka nalepi sa svake strane ostecene linije na
resetki i nanosenjem cetkicom novog sloja elektro
provodljive boje. Ova boja moie se nabaviti u
veCini radnji auto delova. Raspoznaje se po nat-
pisu na ambalazi da se radi 0 korekturnjoj boji
grejaca/odmrzivaca zadnjeg stakla. Obicna boja
ne odgovara jer nije elektro-provodljiva.
Sijalice, osiguraci i
migavci upozorenja
Alat i materijal
• Krstasti odvijac
• Debele rukavice iIi stezaCilhvataci sijalicnog
grla
• Baterijska lampa
• Alat za skidanje osiguraca
• Sijalice fara iIi ostale sijalice
• »Smirgh-papir, »smirgl«-tkanina iii celiena
vuna
• Osigurae
• Migavci
vetlosti sistemi kod automobila ukljucuju na
Sdesetine sijalica - farova, signalna svetla za
okretanje, parking-svetla, boena svetla, zadnja
svetla, svetIa registarske tablice, svetIa na krovu,
svetla instrument-table, i dodatna svetla. Ova
svetla pregorevaju bez upozorenja. Svaki mehani-
car-amater moze da zameni sijalice U YQzilu, me-
dutim, neke sijalice, naroeito na instrument-tabli
mogu da budu vrlo teSko dostupna; na nekim
488
J
I
j
vozilima mozda cete morati da skinete den instru-
ment-table iii ventilacioni kanal kako biste doSli
do njih. Sve zavisi od marke i tipa vaseg vozila.
Zamena farova
Zamena pregorelih farova nije mnogo teia od
zamene bilo koje druge sijalice, mada je postupak
nesto drugaCiji.Farovi su vazni za bezbedan rad
vaseg vozila, pa zamenu pre gore Ie sijalice treba
izvrsiti odmah. Postupite na sledeCi naCin:
L Pomocu krstastog' odvijaea odvijte vijke koji
drze dekorativni prsten fara iii masku. Dekora-
tivni prsten drzi obieno jedan od eetiri krstasta
vijaka. Napomena: Kod manjeg broja vozila
mozda ce morati da se skine i maska hladnjaka,
koju drze krstasti vijci, da bi se skinuo far; olaba-
vijte vijke i podignite masku hladnjaka.
2. Proveriti vidljive vijake oko fara. Dva veca
vijaka sluie za podesavanje snopa fara; njih ne
dirajte. Obieno ima jos tri manja krstasta vijaka
koji drie unutrasnji prsten za osiguranje. U nekim
slucajevima, mozda nece biti potrebno odvijanje
ovih vijaka da bi se skinuo prsten za osiguranje,
pa se preporueuje da prove rite pre nego sto ista
uradite. Olabavite iii skinite tri vijaka za osigu-
ranje.
3. Izvucite far i izvucite vod iz utikaea koji se
nalazi iza fara; izvlaei se kao kod veCine uredaja.
4. UkljuCite novi far, proveravajuCi da prava
strana bude gore. Pravi poloiaj obieno je oznaeen
sa »gore« iIi strelicom na svetlu.
5. Zamenite prsten za osiguranje fara i pritegnite
vijake koji ga drze.
6. Zamenite dekorativni prsten far a (i masku
fara, po potrebi) i pritegnite vijake.
7. Prove rite rad fara. Ukoliko se far ne pali iIi se
ne pali dugacko iii kratko svetlo, moida je u
pitanju kvar na prekidaeu fara, regulatoru svetla
(prekidaeu) iIi u elektro-kolu. Obratite se kvalifi-
kovanom mehanicaru.
Zamena zadnjih svetla i drugih sijalica
Pre nego sto pokusate da izvrSite zamenu ncke
sijalice, prove rite u prirucniku, kakav je po stu-
pak. U prirucniku se navode tipovi i veliCine
sijalice koje se koriste na vasem vozil u. Budite
sigurni da ste nabavili pravu.
Postupak zamene zavisi od vrste sijalice, me-
dutim, tehnika zamene sijalice zadnjeg svetla,
 ~ ______________________________________~DODATNAOPREMAIURED~
StilJ1darlil1i ~klr)p fara, (1) uticni prikljucak, (2) vijak Zil podeSavanjc
tara, (3) far, (4) navrtka za osigllranje, i (5) dekorauvni prsten.
~I
I skinuti s titnik da bi se omoguCio pristup sijn
( blatobra,na; okrenite grla u smeru suprotnc
I na satu ..
Pristup zadnjem svetlu ponekad je moguc kroz prtljainik vozila
umesto spolja.
svetla koenice ili signala za okretanje je stan-
dardna. Postupite po sledecem opstem pravilu:
1. Proverite svetlo. Plastieni stitnik moida dTie
dva iii vise krstasta vijaka. Skinuti vijake i poklo-
pac (stitnik) fara kako biste stigli do sijalice.
Napomena: Kod nekih vozila, pristup zadnjim
svetlima omogucuje se preko gepeka. U tom slu-
eaju, skinite grlo sijaliee iz kuCista u kome se
nalazi okretanjem kuCista u smeru suprotnom od
smera kretanja kazaljke na satu, za cetvrtinu iii
pola obrtaja.
2. Skinite pregorelu sijalieu. Kod zadnjih svetla,
koCionih svetla i signala okretanja koriste se
»bajonet«-sijalice. Ova vrsta sijalica ima dve igle
pri osnovi. Uhvatite sijalicu rukom, lagano je
uvucite i okrenite za 'cetvrtinu obrta u smeru
suprotnom 0 d smera kretanja kazaljke na sa
Upozorenje: Ukoliko se naiae na poteskoce c
skidanja sija, lice, ne radite to silom, posta sijal
moze da se sl 'omi u vasoj ruei. U cilju zastite nOe
debele ruka vice. Ukoliko i dalje ne mozete
odvijeie sijal ,ieu, pomocu 'speeijalnog alata zn 11
tanje podno ija sijalice stegnite podnozje sijni!
Polako ali 0' dseeno okrenite sijalicu i podignite
3. Proveritl ~ stanje grla sijalice. Ukoliko ima 1
gova karoz ije oCistite grla finim »smirgl«-p;:
rom, »smirl sl«-tkaninom iIi celicnom vunom.
4. Montira jte novu sijalicu. Poklopite zareze
podnozju ~:a otvorima na grlu sijalice i ubar
sijalicu U Isrlo okrecuCi je Z8. cetvrtinu obrt
smeru sup'rotnom od smera kretanja kazaljke
satu.
5. Ukolik 0 ste skinuli grlo sija!icc iz kuCisH!
biste dosl i do sijalice, zamenite ga ubaeivan
istog u ku Ciste i okretanjem grla u smeru kret'
kazaljke rIa satu. Ukoliko ste skinuli stitnik f;
zamenite ga, ali pazite da ne pritegnete su
vijake za osiguranje; ovo bi moglo da dovedt
prskanja plasticnog stitnika.
Boena svetla su sliena zadnjim svetlima. J
nekih ko la, stitnik fara moida drle krstasti vij
Kod dru gih vozila do grla sijaliee moze se doc
smera k Tetanja kazaljke na satu kako bi se i
dilo iz kuCista. Skinuti staru i montirati r
sijalieu. Vratiti stitnik fara iIi po novo obezb,
grlo sijalice okrecuCi ga u smeru kretanja kaz(
Kod· nekih unutrasnjih svetala, ukljucujl
mnoga. svetla na krovu, vijcima se mozda ne r:
osigur ati plasticni stitnik. Vrlo verovatno st
drii jf ,dan iii vise jezicaka. Da bi se ski nub
vrsta svetla treba ga stisnuti sa suprotnih krc
kako bi se oslobodili jezicci iIi treba priti
jezieak pomocu odvijaea, iii nekim slicnim n
dom. Kod nekih krovnih svetala sijalice s
"baj onet«, kao one kod zadnjih svetala; d
kori.ste sijalice na "patronu«, koje se ubae
izbHcuju iz obujmica za osiguranje. Zam
staru sijalicu sa odgovarajucom novom. ]'\
n1lema: Da bi se izbeglo pregorevanje osigu
zaltvorite vrata i proverite da je svetlo isklju
pre nego sto izvrsite zamenu sijalice.
Z21mena osiguraca
U koliko do de do iznenadnog gasenja nek
sv etala iIi ako neke druge elektriene kompo:

Stara vrsta osigurata. Alatom za skidanje osigurata (1 1 izvucite
pregoreli osigurac. Zatim uhacite novi osigurac na njeg ovo mesto u
osiguratkom bloku (2).
trenutnog preopterecenja iIi nekog ozbiljnijeg
problema na elektro instalaciji, medutim, zamena
osiguraca je prosta_ stvar. Postupite na sledeCi
naCin:
1. Utvrdite mesto gde se nalazi osiguracki blok u
vasem vozilu. U prirucniku proverite gde se ono
nalazi ukoliko vam to nije poznato. U prirucniku
ce biti i spisak tipova i velitina potrebnih osigu-
raca. Osiguracki blok obicno je obelezen nalepni-
com, a kolo i jacina svakog osiguraca odstampana
je na njoj. Na mnogim vozilima osiguracki blok
nalazi se ispod instrument-table pored upravija-
ckog stuba iIi sa unutrasnje strane pregradnog
zida, iznad pedala; moze se nalaziti i ispod haube
motora pored pregradnog zida. Mozda ce yam
biti potrebna baterijska lampa da biste pronasli i
zamenili osigurac.
2. Proverite osiguracki blok, Pregoreli osigurac
abicno ima prekid na metalnoj traei koji mozete
videti kroz staklenu cevticu osiguraca. Ukoliko su
svi osiguraCi celi, problem je u necemu drugom.

I-~
I\ ~
II'I \ Ukoliko je osigurac pregoreo izvucite ga alatom
za izvlacenje osiguraca. Ne koristite odvijac iIi
neki drugi alat jer bi magla da dode do lorna
I " I

i I oSlguraca.
3. Instalirajte novi osigurac. lacina osiguraca
I
I
I otisnuta je na kraju osiguraca; proverite aa li ste
I upatrebili odgovarajuc osigurac. Ukaliko su na
CD CD vasem vozilu ugradeni osiguraci sa dva pipka,
ubacite osigurac u uticnicu. Upozorenje: Korisrile
osigurac jaCine prema prirucniku. Nikada ne kori~
stile aluminijumsku foliju iii neki drugi metal wne-
slo osigurai'a, jer lo moze da dovede do pregoreva-
nja instalacije i poZara.
4. S ugradenim novim osiguracem elektricno
kolo koje on stiti treba da radi. Ukoliko dode do
pregorevanja novog osiguraca, obratite se kvalifi-
kovanom elektromehanicaru.

Zamena migavaca za upozorenje

Ukoliko migavci za upozorenje na opasnost iIi

I
Nova vrsta ATO osiguraea. Kada se pregoreli osigurac (1) skine s
table (2), novi jednostavno moze cia se ubaci na njegovo meslo. _
J izvanredne uslove u vasem vozilu fade sarno s
- kao sto je ventilator greJaca - prestane da
funkcionise, jedna od prvih stvari koje treba da
proverite je osiguracki blok. Pregorevanje osigu-
raca moze da bude rezultat dotrajalosti, vibracij; a i
490
jedne strane vozila, zamenite pregorele sijalice.
Ukoliko se sa novim sijalicama ne razresi problem
iIi ukoliko svetla upozorenja ne trepere sa obe
strane vozila verovatno treba da zamenite uredaj
za migavce.
Uredaj za migavce obicno je smesten ispod
instrument-table pored osigurackog bioka. Ovaj
uredaj, velicine veceg zapusaca, utaknut je u utic-
nicu. Ukoliko ga ne mozete pronaCi proverite
njegovo mesto u prirucniku. Na veCini vozila
postoje dva odvojena uredaja - jedan za migavee
za promenu pravea kretanja, a drugi za migavee
upozorenja. Proverite da ste pronasli pravi
uredaj.

Radio i antena
Alat i materijal

• PodmetaCi za toekove
• Ruena dizaliea i sigumosni podmetaCi
• Kljucevi
• Klesta
• Odvijaei
• Krstasti odvijae
• Antena i kabl sa montaznim delovima
• Osigurac
• Masbrajuca traka

odemi auto-radio aparati. AM iIi AM/FM. su

M putpuno tranzistorizovani i njihovo servisira-
nje treba da obavljaju samo kvalifakovani radio-
-tehnieari. Mada ne preporueujemo da sami poku-
savate da servisirate radio, dec troskova mozete Vrste prigusivaca suma iii statickih smctnji ukljucuju opmine ;ililnike
da ustedite ako sami skinete i kasnije ponovo ad prasine (1) na totkovima i uzemljene melalne ObU}mlCe (2)
ugradite radio u svoje vozilo. Posto skinete radio fiksirane izmedu haube i poklopcu vo"iia.

na njemu ce verovatno biti nalepniea proizvodaea

radio prijemnika. Tada moiete da odnesete radio
servisnom eentru te firme iii kod Iokalnog servi-
sera auto-radio aparata.
Pre nego sto pokusate da skinete radio. budite
sigurni da Ii je problem toIiko ozbiljan da zahteva
njegovo skidanje.
J edan od uobieajenih problema su smetnje u
prijemu. Vozila su opremljena kondenzatorima
za prigusivanje smetnji. Normalno, ovi uredaji se
nalaze u altematoru iIi osiguraekom bloku ispod
instrument-table. Na nekim vozilima za spreeava-
nje radio smetnji koristi se metalni stitnik u raz-
vodniku paljenja. Na mnogim (ameriekim)
kolima koriste se i opruge u stitnieima od prasine
na prednjim toekovima metalne trake za uzemlje-
nje izmedu haube motora i poklopea vozila kako
bi se prigusile smetnje u prijemu. Ukoliko je na
vasem auto-radiju prisutna pojava prekomernih
smetnji, u prirueniku prove rite koja je od ovih
metoda prigusivanja smetnji primenjena.
Ukoliko je prisutna pojava smetnji i kada su
kola parkirana zamenite kondenzatore. Radi se a
prilieno jeftinim delovima a to moze da predstav-
Ija resenje vaseg problema.
Radio smetnje mogu da izazovu prekinuti
kablovi na sveCieama. Ukoliko je to slueaj, zame-
nite ih. Videti odeljak »Kablovi sveCiea« u
poglavlju "Sistem za paljenje«.
Jos jedna vaina pozieija koju treba proveriti
pre skidanja radio aparata radi popravke je
antena. Defektna antena moze potpuno da one-
sposobi radio prijemnik, da dove de do slabog
prijema, suma (iako motor ne radi), iIi povreme-
nog prijema (radio prekida prijem kada vozilo
naide na nera vnine na putu).
Ukoliko vas zadesi neki od ovih problema,
moiete pokusati s pozajmljenom antenom za koju
znate da je ispravna. Izvucite antenski kabl iz
491
DODATNA OPREMA I UREDAJI
vasih kola na radio prijemniku. Utaknite kabl
ispravne antene drzeCi ga izvan vozila (metalni
krov vozila ogranicavace prijem). Ukoliko se
poboljsa prijem, zamenite antenu.
Zamena antene
Ukoliko mora da se izvrsi zamena antene po stu-
pite na sledeCi nacin:
1. Postavite kabl antene iza instrument-table gde
se ona povezuje na radio prijemnik i iskljuCite
antenski vod. Odvijte nareckani prsten na prik-
Ijucku i izvucite ga iz radio prijemnika iii jedno-
stavno povucite kablovski prikljucak.
2. Proverite drugi kraj kabla antene i vidite kako
je povezan. VeCina standardnih AM iii AMlFM
antena fiksirana je velikom navrtkom za osigura-
nje. Na nekim vozilima, medutim, antenaje mon-
tirana pomocu dve· navrtke za osiguranje iii
parom montaznih stubica iii montaznim stubiCima
fiksiranim pomocu krstastih vijaka i navrtki za
osiguranje.
Napomena: Osim ako antena nije montirana
pored gepeka verovatno cete morati nesto da
skinete kako biste dosli do podnozja antene.
Mada su neke antene postavljene s gomje strane
ispod ugla instrument-table iii iza unutrasnje pre-
grade. veCina se nalazi ispod prednjeg blatobrana.
Ukoliko je antena montirana na prednjem bla-
tobranu moracete da obezbedite pristup kroz
otvor blatobrana. Kako je veCina blatobrana
opremljena stitnicima od prskanja moracete da
skinete stitnik od prskanja kako biste dosli do
postolja antene. . podesavanje zvuka) na prednjoj strani instrument
3. Postavite podmetace iza zadnjih tockova.
4. Skinite »radkapne« s toeka najblizeg anteni i
olabavite navrtke na tocku pomocu kljuca.
5. Rucnom dizalicom podignite prednji kraj
vozila i poduprite je parom sigurnosnih podme-
taca.
6. Odvijte navrtke i skinite tocak.
7. Uvucite ruku u otvor blatobrana i odvijte
ddaee stitnika ad prskanja pomocu kljuca.
8. Kljucem iii kleStima, po potrebi, olabavite
navrtku za osiguranje antene ispod blatobrana.
Odvijte navrtku i skinite antenu i stari kabl sa
kola; navrtka i sigurnosna podloska skliznuce niz
kabl kad ga povucete. Saeuvajte ih ukoliko nova
antena nije opremljena ovim pozicijama. Zapam-
tite pravac vOdenja starog kabla.
9. Provueite kabl nove antene kroz otvor za mon-
tazu antene na blatobranu. S donje strane blato-
brana navucite podmetae za osiguranje i navrtku
492
na kabl i povucite kabl kroz otvor. Postavite novu
antenu u montazni otvor i podesite je tako da stoji
pod odgovarajuCim uglom.
10. Pritegnitenavrtku za osiguranje pri podnozju
montaznog eiementa antene ispod blatobrana· i
cvrsto je pritegnite.
11. Vratite tocak na svoje mesto i rueno priteg-
nite navrtke.
12. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom
operacija iz taeke 5.
13. Pritegnite navrtke, vratile »radkapnu« na
svoje mesto i pomerite podmetace za tockove.
14. Provucite kabl nove antene do radio prijem-
nika vodeCi ga trasom starog kabla.
15. Povezile novi kabl antene s radio prijem-
nikom.
Skidanje radio-prijemnika
Ukoliko u autu radio-prijemnik uopste ne radi,
proverite osigurac za radio na osigurackom bloku
ispod instrument-table. Ukoliko je pre go reo
zamenite ga osiguracem iste snage. Ukoliko niste
sigurni u njegovu jacinu proverite u prirucniku
vaseg vozila.
Ukoliko ste proverili sve napred navedene
uslove i utvrdili da oni nisu razlog problema kod
radija iii antene. mote Ie da razmotrile pitanje
skidanja radio prijemnika i servisiranja kod profe-
sionalnog radio tehnicara. Postupile na sledeCi
naCin:
1. VeCina auto-radio prijemnika ima dye
komande (ukljuceno-iskljuceno/jaCina i rueno
table. Pazljivo izvuCi ova dva komandna dug-
meta. Da biste ih pazljivo izvukli mozda ce yam
biti potreban tanak odvijac. Medutim, kod nekih
radio prijemnika ovu dugmad drze mali krstasti
vijaci. U tom slucaju, olabaviti ove vijake krsta-
stirn kljucem, pre nego sto pokusate da skinete
komandnu dugmad.
2. Posto ste skinuli dugmad, skinite navrtke za
osiguranje na stubiCima koji nose dugmad sa zad-
nje strane, kljucem odgovarajuce velieine.
3. Kod nekih vozila s ugradenim klima-uredajima 1
mozda ce morati da se skinu vazdusni kanali is pod
instrument-table pre nego sto moze da se skine
radio. Kljucem odviti navrtke koje drze nOS ace
i
kanala sa zadnje strane radio prijemnika na vozi-
lima opremljenim klima-uredajem: ' !
4. Skinite strujne vodove uzemljenja i zvucnika.
Ovi vodovi se obicno izvlace iz svojih prikljucaka.
Pre rastavljanja prikljueaka, medutim, nalepni-
•
 DODATNA OPREMA I UREDAJI
!
I
I.

I
r

Vecina auto-radio prijemnika ima dva kontroinll dugmcta s prednje

strane, a jedna iii viSe noseCih konzola nalazi se sa Slranc Hi pOZlldi.

com obeleiite svaki vod (komadicem maskirajuce
trake) posto ste ih odvojili da biste ih lakse taeno
ponovo povezali kasnije.
5. Izvadite kabl antene iz radio prijemnika.
6. Skinite radio sa instrument-table i odnesite ga
u neki ovlasceni radio servis.
7. Po popravei radio prijemnika. ponovo ga ugra-
dite obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 1 do
6.
rzinomer u vasim kolima, pomocll »sajle«.
S meri broj obrtaja tocka iii zupeanika u
menjaeu. Neke obicne probleme kod brzinomera
moze da proveri i mehanicar-arnater da bi utvrdio
da Ii se mogu lako otkloniti iIi moraju da se
prepuste kvalifikovanom mehaniearu. Ovi pro-
blemi ukljucuju buean rad brzinomera, skakanje
iii oscilaciju indikatorske igle, iii zakoeenost igle.

Bucan rad iii cudnokretanje igle

Da bi se prove rio razlog bucnog rada brzinomera.

kao sto glasno otkucavanje iIi grebanje. iii skaka-

I; Brzinomeri nje odnosno oscilacija indikatorske igle, postupite

na sledeCi naCin:
1. IskljuCite kabl 7a uzemljenje akumulatora.
2. IskljuCite kuCiste »sajle« brzinomera na glavi
i• " Alat i materijal brzinomera iza instrument-table. Kod mnogih
vozila, avo mozete postiCi odvijanjem navrtke za
• Odvijac oSiguranje na kuCistu »sajle«, pomocu klesta.
i· • Klesta Ovom prikljueku obieno mozete priCi ispod
I • Kljue instrument-table. Kod vozila opremljenih klima-
• Celicno uie (»sajla«) brzinomera uredajima, medutim, moida ce biti potrebno da
• Krpa skinete dec vazdusnihkanala kako biste obezbe-
• Ulje za podmazivanje »sajle« br'zinomera dili pristup brzinomeru. Napomena: Kod nekih
vozila, naroCito novijeg tipa, mozda cete morate
493

l
 =D~O~D~A~T~N~A~O~P~R=E~M~A~I~U~R~E~D~A~J~I ________________________--------------___ 1
1

da skinete dec instrument-table. Kod nekih Nepokretna igla brzinomera

tipova vozila moraeete da skinete i radio prijem-
nik da biste obezbedili pristup brzinomeru. Pored
toga, nn no\rijim tipo\~ma vozila mazda postoje .
poluga za brzo skidanje iii opruzna obujmica za
oslobadanje kuCista »sajle«.
Proverite da Ii ste upamtili kako eete ponovo
montirati sve sto ste jednom iskljucili iii skinuli.
Servisiranje »sajle« brzinomera nije narocita
skupo ukoliko ga obavlja mehanicar, ali zato
moze da bude skupo menjanje vazdusnih kanala
iii popravka slomljenih delova iii elektrovodova.
3. Po iskljucenju »sajle« na glavi brzinomera pot-
puno' je izvuci.
4. Pregledajte iskljucenu »sajlu«. Vidite da nema
tragova savijanja ili prekinutih iila. Ukoliko je
osteeena na bilo koji nai'in ona se mora zameniti.
Odgovarajueu »sajlu« mozere nabaviti u radnji
auto delova. Ukoliko je »sajla« u dobrom stanju
dobro je prebri'ite.
5. Obilno podmazite donje dye treCine nove
»sajle« uljem za podmazivanje brzinomera iii
staru ukoliko je u ispravnom stanju. I ovo ulje
mozete nabaviti u radnjama auto delova. Ne pod-
mazujte gornju treCinu iii vrh »sajle« koji ulazi u
glavu brzinomera.
6. Montirajte »sajlu« u kueiste ali vodite raeuna
da u njega ne prodre prljavstina iii druge strane
cestice.
7. Izbrisite visak ulja s kuCista »sajle« i povezite
ga sa glavom brzinomera pritezanjem navrtke na
kuCistu iii pritiskom na prikljucak.
U slucaju da igla brzinomera ne registruje f
nikakvo kretanje, postupite na sledeCi naCin:
1. Iskljucite kabl za uzemljenje akumulatora.
2. Iskljucite kuCiste »sajle« iz glave brzinomera
iza instrument-table, kako je napred opisano.
3. Pustite da neko drugi vozi dok vi pratite okre-
tanje »sajle« brzinomera u njegovom kuCistu.
Ukoiiko se polagano okreee pri maloj brzini a
brzo pri vecoj brzini problem lezi verovatno u
samoj glavi brzinomera, koja se nalazi u instru-
ment-tabli; ovu popravku treba da obavi kvalifi-
kovan mehanicar. Ukoliko se, medutim, »sajla"
ne okreee u kuCistu brzinomera dok je automobil
u pokretu, potrebno je obaviti dalje ispirivanje.
4. Kad vozil0 miruje, povucite »sajlu« iz njenog 1
kuCista i prove rite da Ii je prekinuta; na drugom
kraju treba da postoji kratak, cetvrtasti pogonski
deo. Ukoliko ga nema, prekinutu »sajlu« treba
zameniti. Ukoliko se ovaj deo nalazi na kraju
»saj\e«, problem mozda leti u zupcaniku brzino-
mera u menjaeu iIi na prednjem tocku. Nastavite J
sa sledecom operacijom.
5. IskljuCite kuCiste »sajle« na menjacu iIi pred-
njem tocku. Napomena: Moida ce biti potrebno
da podignete prednji dec vozila i poduprere ga
parom sigurnosnih podmetaca kako biste prisli
»sajli«. Proverite u prirucniku vaseg vozila kako i
gde je fiksirana »sajla« iIi pratite vodenje »sajle«.
IskljuCite »sajlu«skidanjem rascepke pomoeu kle-
sta. Ukoliko »sajla« vodi do menjaea, kljucem
olabavite prikljucak.

I
,I
Sklap prikljucka kabla bn:inometra na krajzlerovim vozilima tipa K,
dodi »omrus'" i plimut ..horizon«; (l) smer prema rnenjacu, (2) mali zupcanik

,
brzinomera, (3) uljna zaptivka, (4) podlmka, (5) uljni prsten, (6) adapter.
(7) obujrnica za osiguranje. i (8) kraj eelitnog ufeta ("sajle«), •
"L
\ 494
\.:
j
,t
~--
~
I;...-___________________---!DODIATNA OPREMA I
f
i
6. Prove rite da »sajla« nije prekinuta pa ukoliko
jeste izvucite je i zamenite. UkoIiko nije preki-
j nuta proverite zupcanik brzinomera na prednjem
tocku iIi u menjacu. Proverite da nema odlomlje-
nih iIi pohabanih zubaca zupcanika. Ukoliko je
zupcanik ostecen, popravite gao
i,
Ugradivanje svetla
u motorni prostor iii
u prtljaznik
Alat i materijal
• Grebac
• Elektricna busilica i burgija
• Komplet svetla za montazu u motorni prostor
iii u prtljaznik, sa priborom
• Yijcana roba za elektricnu instalaciju
• Zicani prikljucak
• Krstasti odvijac
a veeinu vozila svetlo pod haubom (u motor-
Z nom prostoru) iIi u prtljazniku predstavlja
dodatnu opremu. Ukoliko na vasem vozilu nije
ugradeno ovo svetlo, mozete da priustite sebi
zadovoljstvo da imate svello kad god otvorite
haubu ili prtljaznik svog vozila.
I j
Ugradivanje svella u rnotorni prostor (pod
haubu)
InstaJacija svetla pod haubom sadrii integralni
prekidac kojim se svetlo paJi kad se poklopac
motora podigne, a iskljucuje kada se poklopac
zatvori. Ovi kornpJeti svetIa mogu se nabaviti u
radnjama auto delova. Kod ugradivanja postupite
na sledeCi naCin:
1. Podignite haubu i izaberite mesto pod hauborn
gde eete posta viti svetlo - na poprecnom ukruce-
nju iIi s donje strane haube. To treba da bude
mesto na koje ce se lako montirati svetIo s delo-
virna iz kompleta i sa koga ce se na najbolji naein
osvetliti prostor mot ora. Kao mesto montaze ne
koristite samu haubu.
2. Grebacem obeleiiti mesto za montaiu svetla.
3. Elektricnom busilicorn i burgijom odgovara-
I
URE£lAJI
juee veliCim, izbu; liti otvor za montazu. Upozore-
nje: Vrsite slab a li stalan pritisak na burgiju ali
voditi racuJ'a da burgija ne probije naglo lim
haube i osteti je.
4. Fiksirati svetlo raspolozivim delovima iz kom-
pleta, prerma uputs tvu proizvodaca. Proverite da
Ii je svetIo, u horizontalnom polozaju kada se
hauba zatYori. Uk :oliko nije u horizontal nom
poloiaju svdlo se n ece gasiti.
5. Pratiti v'odenje k abla od svetiljke dUl ukruee-
nja haube pa nanize do pregradnog zida sa strane
motora, ostavljajuCi ga malo labavo na mestu
zatvaranja haube.
6. Pricvrstite kabl e,lektro trakom iii vijcima za
oiicenje stirn da nt' dodiruju motor iIi da ne
zapinju za bilo koju I wmponentu kada je hauba
zatvorena.
7, Provucite kraj kab ,la kroz poslOjeCi otvor za
elektricne vodove u pI 'egradnom zidu.
8. Ispod instrument-table utvrdite mesto koje je
stalno pod naponom.
9. Poveiite kablove sv, etIa pod haubom sa pret-
hodno utvrdenim mes 10m, prema uputstvima
proizvodaca. Mozete ko ·ristiti i specijalan priklju-
cak koji ne zahteva ogolj avanje izolacije na kablu.
Ove prikljucke mozete nabaviti u radnji auto
delova.
10. Pokrijte sve nastavkl ; iIi spojeve zice elektro
trakom.
11. Prove rite funkcionisa nje sverla pod haubom.
Ugradnja svella u prtljazllI iku
Komplet svetla koje je prel jvideno za osvetIjava-
nje prost ora motora moze Sl; koristiti i za osvetlja-
vanje prtljainika kadgod se poklopac prtljainika
podigne, Da biste ugraclili svetlo u prtljazmku
koristite isti po stupak ka,o i kod ugradnje svetla
pod haubom motora. Jedina razlika lezi u naCinu
vodenja kabla kroz kalbinu za putnike, ispod
pokrivke na podu vozila i ilj, :bove u podu.
Ugradnja 1vak~uum­
-metra
akuum-metar je inst'rument k. oji se ugraduje
V po kupovini vozila i istovren leno jedan od
najvrednijih instrumena ta koje me )zete da imate
495
DODATNA OPREMA I UREDA,:.!."_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Alat i materijal
• Elektricna busilica i burgija
• Odvijae
• Univerzalni noz
• Komplet vakuum metra
• Kldta za skidanje izolacije
• Elektro traka iIi prievrsc;v: lei creva
• Prikljucak na izvodu
• Prikljucak kabla
trajna ugradene u vasem v( nilu. Ukoliko se pra-
vilno koristi. on moze da pokaze vozacu kada
motor maksimalno efikasr 10 radi i da ukaze na
lose vozacke navike, kao c ,to je naglo startovanje
vozila. Lako mokte da ut, "dite kola je najefikas-
nija brzina voznje prover om pokazivaca na me-
raCll.
Da biste ugradili vaku tUm-metar postupite na
sledeCi naein:
1. Montirajte me rae na pogodno mesto vidljivo
vozacu. Ukoliko je ins!" rument samo-montiraju-
ceg tipa odlepite zastitni papir sa montazne noiice
obloiene lepkom, sa zad ,nje strane ili na podnoiju
instrumenta, i cvrsto g ,a pritisnite 0 Cistu mon-
tainu povrsinu na ins! rument-tabli. Ukoliko se
instrument ugraduje preko konzole, izbusite
montazne otvore, kori ,steCi konzolu kao sablon.
Upozorenje: Vodiie r, acuna da burgija ne oSieri
prostor iza mesta za m 0 ntaiu instrumerna. Monti-
rajte konzolu i prievrs .ti te instrument za nju.
2. Pratite vodenje va' kUlum-creva od instrumenta
kroz otvor u pregradr lorn zidu sa strane prost ora.
496
--ii
motora. Napomena: Ukoliko morate da busite
otvor za prolaz creva, izbusite ga dovoljno da bi
stalo gumeno leiiste koje stiti crevo.
3. Poveiite kraj creva za instrument, prema uput- I!
stvima proizvodaca.
4. Podignite haubu motora i pronadite vakuum
crevo na usisnoj grani iIi karburatoru motara.
Uputstva koja se daju uz komplet za ugradnju
vakuum metra pomoCice yam da pronadete pravo
crevo.
5. Univerzalnim noiem prosecite vakuum-crevo
na motam.
6. U vakuum-crevo motora ubacite i osigurajte
T-prikljucak iz kompleta za ugradnju vakuum
metra.
7. Povez'ite kraj vakuum creva sa strane vakuum
metra sa T-prikljuekom.
8. Elektro trakom iIi pricvrsCivacima creva fiksi-
rajte vakuum creva instrumenta za druga creva iIi
Dosace.
9. Spustite haubu motora.
Napomena: Osvetljeni vakuum metri obicno
imaju dva voda za povezivanje - crveni, pozitivni
(+) i crni, negativni (-) za uzemljenje. Vod za
uzemljenje poveiite sa najbiiiom metal nom povr-
sinom vozila ispod instrument-table. Ovo se cesto
moze postiCi skidanjem nekog vijaka iIi greba-
njem bilo koje obojene povrsine oko vijka kako
biste obezbedili kontakt s golim metalom. Klc-
stima za skidanje izolacije skinite oko 1 cm izola-
cije sa kraja voda za uzemljenje, poveiite priklju- .
cak izvoda za kraj voda i fiksirajte prikljucak
izvoda ispod vijka.
Povei.ite crveni, pozitivni (+) vod za pozitivni
(+) vod svetala na instrument-tabli. Ovo se moie
postiCi koriscenjem specijalnog prikljucka koji se
moie nabaviti u radnjama auto delova. On Yam
omogucuje nastavljanje dve iice lako i bez
potrebe ogoljavanja izolacije.
-.~~,
=

"
,
-i
RECNIK POJMOVA
A
AC: Naizmcnicna struja

Adiliy: RastvDr, rrah iIi uru,g.:l !ll<llerij;l koja SI.: df)(bje bCllzinu, ulju.
masti iIi drugim proizvodima bko bi 5C njihovc karakteristike
poboljsule.

Akermanov princip: Spoljn! krajevi upravljackih poluga zakrenuti su

~ ..
prema unutra, tako da kada automobil skrece, unutrasnji toeak se
zakrenc za veti ug.lQ nego spoljn!.

Aksijalna podloska: Podloska ad lvrdog ce\ika iIi bronze koja St;

postavlja izmedu dva pokretna dela. Podloska sprceava poduzn<l
krcranja j stiti hoene povrsine Id3ja.

Aksijalni (potisni) le:i:uj: Lei8j koji jc tako kOf.lStruisan da pounosi

I
baeni pritisak.

Aksijalno: U istam iii u smcru pamklnom osi obrlanja.

Akumulator: Ur<:daj koji moze da uskl<.Hlisti elektricnu cnergiju u

hemijskom obliku.

Alat za rormiranjc: Alar koji ~luzi zu oblikov:mje krajevLI eev! wdi

spLI]anja.
Amortizcr (prigusivac): Hidr<lulicni urcdaj koji prigusuje iii ~tabili­
zuje vertikalna kretanja k::troscrije automobila taka sto vrsi kontrolu
Alat za vadenje vijaka: Uredaj pomocu kojeg se po!omljeni vijei
sabijanja i otpustanja opruga.
i zavrtnji vade iz otvora.
Amperaza: Ukupan iznos elektricne sIru]e (ampcra) koji teee kroz
elektricno koia.

Ampennetar: Instrument koji sluzi za merenje proloka clektricne

struje (u amperima).

Antirrikcioni leiajevi: Leiajevi S3 kug!icuma ili valjCitima i unutra;-

njim i spoljnim stazama. Ovakvi leiajcvi su konstruisani tClko da
klizanje pretvaraju u kotr!janjc eime se smanjuje trenjc (frikcija).

Antirriz: HemikaJija koja se doduje u sistem za h!adenjc motura I

koja sprecava smrzavanje teenosti za hladenje kada jc vreme hladno.

API: Americki pcrrolejski institut (Americkj institut za naf1:u)

Automatski uredaj za startovanje hladnog motora: Sastoji se od

leptirastag verHila koji"m se vrsi prigusivunje karburutora i koji
I
automatski padesava svoj polazaj u skladu sa potreb3ma karburn-
I'I tora_

Automatski menjac: Menjac kod koga se stepeni prenosa menjaju

Alternator: Generator nllizmenicne struje koji proizvodi naizme-
nienu struju, i pretvara je u jednosmernu pre nego Sto ude u
elektricni sistcm <lutoll1obila.
automatski, prema uslovima puta i opterecenja. Promene brzina se
vrse pomocu grupe hidrau!icnih kvaCila i kocniea.
Automobil »vuce«: Automobi! koji ima tendenciju da skrece sa puta
na jednu iii drugu stranu.

L
497
RECNIK POJMOVA
Crvena linija: Najveci preporuceni broj obrtaja motara. Ako auto-
B mobil ima ugraden merae braja obrtaja, na njelTIll ce se nalaziti
oznaka. odnosno crvena linija koja oznaeava maksimalni broj obr-
Balastni otpornik: Otpornik naCinjen od posebne vrste provodnika taja motara.
koji tezi da paveca odnosno smanji napao u zavisnosti od tempera-
ture.

Bar: jedinica za merenje pritiska (i bar = i ,02 at).

Benzin: UgJjovodonicno gorivo koje se karisti za malore sa unutras-
njim sagorevanjem.
,.Bias« pneumatici: Pneumatici u kojih su slojevi korda bocnih
zidova postavljaju uzvratno jcdnn u odnosu oa drugi.
.. Bias« pneumatici sa pojasom: Pneumatici u kojih je nekoliko
slojeva korda (platna. armature ... ) postavljeno neposreana ispod
gaznog slaja. sa ciljem da se gazni sioj pojaca.
Siok n1OlOra: Deo motora u kojem sc nalaze cilindri.
Bocni zazor klipnih prstenova: Zazor izmedu bokova k!ipnog.
prstena i ciodirnih povr!;ina.
Bokovi pneumatika: Dea pneumatika izmedu protektara i ruba
pneumatika.
Celik za opruge: Termicki obnlden cclik koji ima sp05obnost da
!zdrzi veliku deformaciju. a da se ipak vrati u pacemi oblik iii
polozaj.
Celo klipa: Deo k!ipa koji se naiazi iW<ld gomjcg k!ipnog prstena.
Cep hladnjuku: Poseban cep za hladnjak. Ovaj cep adrz:ava pret-
hatlno odreden pritisak tecnosti u sistemu za hladenje. Time se
omogucuje da teenos! bez kljucanja radi na tempcraturam:l iznad
taeke ktjucanja.
Cepo"j na hloku motora: Postavljaju se u hlak motora da bi se
spreCilo njegovo pucanje, pri niskim temperatun.lma.
Cetkicc: Kom"d ad provodnog malerijala koji, kada je u dodiru sa
komulatorom. prstenom i sl.. obezbeduje provodenje clcktricitcta
:~
(izmedu deJa koji sc okreec i deb koji je nepakretan).

Bregasta osovina: O~o\"ina sa bregovim<l koji sluze za pokretanje

ventila.

Brojac kilometara: Uredaj ko]i se koristi za merenjc i bclezenje

broj;1 prcdenih kilomet<lra aUlomobila.
Brzinomer: Instrument koji sluzi za odredivanje brzine kretanja
aU10mobila. i koji lU brzinu ·lzraZav3 u kilometrima n<l cas iii u
miljama 113 cas.
Celija akumulatora: Za!voren e1emenat koji sadrii jed::lD par nega-
tivnih i pozitivnih ploea kaje sa elektrolitom proizvode elektricnu
energiju kada se zatvori strujno kola.

D
c DC: JednosmerniJ struja

Centralni mehanizam upraYJjaca: Sistem za upra\'ljanjc u kojem Detonadja: Pretenmo burno paljcnje smde. prakticno nekontroli-
postoje dye spone povezane sa upravljackim polugama i sa central· sana eksplozija.
nom spanam. Cemralna spana se pakrece pomoeu spone upravljaea
koja povezuje cenlralnu spanu sa upf8vljackim prenosnikom (mcha-
nizam sa zupeaslOm ietvam iii Pitmanov).

Centrifugalna sila: Sila koja tci:i da se predmeti kreeu pravolinijski.

Kada se automobilom skrece. cenlrifugalna sila pokusava cia zadrzi
pravolinijsko kretanje. Ako auto mobil skrcce pri suvi~e vclikoj
brzini, centrifugalna sila ce postati veca ad sile trenja izmedu guma i
tla i autamobil cc skrenuti sa puta.

CCl1trifugnlni regulator paljenja: Sklop koji je konstruisan tako Ja

pomocu centrifugalne ~ile obezbcduje mnije odnosno kasnijc pa-
Ijenje.

Centrifugalno kvacilo: KvaCilo koje koristi cemrifugalna sila da

razdvoji frikcioni sklop pogonskog vratila i gonjenog \'ralila.

Centriranje trapa: Pravilno poddavanje svih faktor::! vesanja i vode-

nja prednjih i zadnji tockova, taka da se 8utomobilom upravlja na
pravi naCin, uz najmanje napora i uz najmanjc habanje pncumatika.

Cilindar; Olvor iii otvori u bloku matara u Kojima se kreeu kl"lpovi.

Diferencijal: Sklop koji prenosi pagon na oba pogonska vratila
"Co< kopea: Metafna kopea koja upada u urez na osovini. Karisti sc (poluos()svinc), a istovremeno omogucuje du sc vraliia okrccu razli-
za prievrscivanje elemenuta na osovini (iii vrati!u). Citim brzinilma pri voznji <.IulOmobila kroz krivinu.

498
 ,----
Diferencijal sa ogranicenim proklizavanjem: Sklap difcrcncijaJa koji
jc taka konstruisan da omogucuje boljc vucne karaktcfistike na taj
naCin lito knda jedan toeak proklizava, prena:;! obrlni momena{ na
drugi weak koji nc proklizava,
Dijafragma (membrana): Savit!jiva folija od gume-platna. koja je
zategnuta poprcko unulm nckog suda i na wj naCin razdvaja taj sud
(zaprcminu) na dV<l dda.
Dinamicka ravnotcia: K<lda je teiisna os:! objekta koji rotira u istoj
ravoi kao i osa objckta, taj objekat ce biti u dinamickoj ravnotcZi. Na
primer teiisna osa gume mora biti u istoj ravoi kao i osa tocka.
Disk iii rotor kocnice: To jc disk ahraden sa abe strane taka da
omogucujc da ga plotiee pritiskuju, ili prikljeste sa abc strane i na raj
naCin zaustave automobil.
r nju. bd je ugao predpaljenja isuvise velik za oktansku vrednost
i Disk kocnica: Kocnica u kojoj se koristi celicnl disk sa stegom i
p!oCicama. Pri kocenju pJoCice. kaje Se nalaze sa obe wane diska
koji se okrece. pritiskaju disk i tako pre nose kocionu siiu. Ovakav
Ii tip kocnice je veoma otporan flU pojavu zamoru kocnica (Fejding).
j~ Dizel motor: Motor sa unutrasnjim sagorevanjem koji kori51i diztl
gorivo. Pmvi dizel motori nemaju sistem za pa!jenje veC ubrizgavaju
gorivo u cilindre u trenutku kada je klip sabio vazduh loliko da je
Ii
"
zagrejan do tacke 11:1 koja] se dize! gorivo pall samo. bez vamiec.
DMT: Donja mrtva tacka.
Dobos kocnica: Ciiindrican melalni odlivak koji se pricvrscuje na
tocak. U njemu sc nalaze pLipUCC kocnice, bo i frikcione povrsine
potrebne za zaustavljanje automobila.
Donji vezni lim velrobran3: Deo karoserije <lutomobila kojl se naiazi
izmcdu instrument table i pregradnog zida kabine i rnotornog pro-
stora. Ovaj deo sadr±i i ventilacione olvare.
Dugacko i kratko oscillljuce mme: Sislem vesanja koji irna gamje i
donje osdJujuce mme. Gomje rame je kraee od donjeg. Ovim se
omogucuje da toeak osdluje u venikalnoj ravoi LIZ minimalnu pro-
menu nagiba.
j Dvostruka platinska dugmad: Razvodnik paijenju kad kojeg se
koriste dva kompleta plminske dugmadi kako bi se povecao ugaa
brega. taka da se pri velikom broju obrtaja motora d\)bije dovoljno
jaka varnica OLi svcCicama.
RECNIK POJMOVA
E
Elektricitet: Tok elektrona sa jedoog atoma na drugi.
Elektricni otpor: Svojstvo elektricoog provodnika da spreei iIi srnLinji
tok e!ektricne struje.
Elektroda u sveCica: Metalna sipka koja prolazi kroz centar izolatora
je e!ektroda. Mala melalna sipka zavarena za metal no kuCiste je
druga elektroda. Ove e!cktrode su pozn:J.te kao centralna i bacna
elektroda.
Elektrolit: Rastvor sumporne kiseline i vade koji se nalazi u ce!ij::l!na
akumu1:Jtot3.· i koji hemijski reLlguje sa materijalom elektrode i nu luj
naCin se stvara elektricna stmja.
Elcktromagnct: Magnet koji se sastoji od n<llTIOlaja provodnib oka
cdicne iii gvozdenc sipkc. Kada strujLl prolazi kroz namotaje, sipka
sc namagneliSe i ostaje namagnetisana sve dok stfuja protice kroz
namotaje.
Elektromotor: Elektromagnetni ured3j koji sluii da pretvori elek-
tricnu encrgiju u mehanicku.
Element (akumulator): Grupa ploca. Postoji SCSt demenata u aku-
mulatoru ad 12 volti. Elementi su medusobno serijski povez3.ni.
EMS: Elektromagnctna sila (napon).
EHlen glikol: Hemijski r3.stvar kaji se dodaje u sistem Z<l hla.uenje
r<ldi sprecavLlnju zamrzavanja teenos!i za hladcnjl;:.
F
Fijukanje motora: Metalni zveccCi zvuk koji daje motoT pri ubrza·
goriva koje se koristi.
Filter: Uredaj koji je konstrllisan tako da uklanja strane materije iz
lIlja. vazduha. bcnzina itd.
Freon-12: Gas ko]i se Korist! kao sredstvo za hladenje u friziderima i
klima uredOljima.
Fuzija (topljenje.l: Kada dva meta!na deb dostignu tacku topijeoja i
kada se spoje odnosno zavare.
G
Garei: Ovaj izraz se koristi da apise tvrdi ili meki nanos u proslOru
Z8 sagorevanje, oa sveCicama, ispod klipnih prstenava i na pecurci
(seSiru) ventila iii ispod nje.
Gas: Materija kaja je u gasovitom sranju. Moze se sabijuti. Pri
zagrevanju se siri, a pri hladenju skuplja.
Gasni cep: Kljllcanje iii isparavanje goriva u cevovodu zbog pregre-
vanja. Kljucanje sprebva kretanje goriva, a u nekim slueujevima
moze potpuno zaustaviti njegov tok.
u
Gasovi karteru: Odnosi se on izduvne gasove kaji pro laze pored
klipnih prstenova i od!aze u karter, odaklc moraju da se uk lone
pomocu urcdaja za recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja.
499
RECNIK POJMOVA
Generator: Uredaj koji mehanicku cnergiju prctvara u e!cktriCnu.
Geometrija upravljanja: lzraz koj! s(! ponekad keristi za opisivanje
raznih uglova koje zaklapaju neke komponente u sistcmu upravlja.
nja prednjih tockova. Ti izrazi su najcesace nagib. Z<ltur. gazenjc ild.
Karisti se i za opisivanje medusobnih uglovil kaje zuklapaju prednji
lOckav! pri kretanju automobila kroz krivinu.
Hemijski elcklricitet: Hemijski naCin dobijanja'c!cktriciteta (akumu-
Jaror).
Hidraulicne kocnicc: Koenicc kojc rnde pomocu hidraulicnog prili-
ska. Glavni kocioni cilindar obczbedujc_mdni prilisak koji se preno~i
kroz telicne ccvi do cilindaru na locKovima. koji pritiskuju papuCicc
na dobos, odnosno pioCicc n<l disK.

Gil za popravku Iimarije: Materijal koji je nacinjen taka da sc
pomocu njega mogu izglacati ulubljeni delavi karoserijc. Posta
otvrdne gil se obrusi, a deo aboji.
Glava motora: Metalni deo koji je zavrtnjima pritvrscen na gamji
deo bloka motara. Glava motam slu'li da pokrijc cilindrc sa gamjc
strane. U mnogim sJucajevima u glavj motora su smesteni \~enti1i.
Glava motora predsravija ideo prosrora za sagorevanje.
Hidraulicni podizaCi: PodizaCi venlila koji pomocu pritiska ulja i2
sistema za podmaziv<lnjc motora os!aju stalna u dodiru i sa brega-
starn osovinom i sa tdom vcntila. Oni se autom.!tski priklgodavaju
svakoj promeni duzine tela vemila.
Hidraulicni: Odnosi se na kretanje Ouida.
Hidraulika: Nauk.a 0 kretanju thida.

Glavcina totka: Deo na koji se pritvfscuje tocak. Hidrokarbonat (ugljo\'odonik): Mesavina v{)donika i ugljenika. Ben-
zin jc ugljovodonik (He).
Gla\'e za visoku kompresiju: Glava cilindra sa sm,mjenim prostorom
za sagorevanje, a time i povecanom komprcsijom. Ovakve g!ave se
mogu posebno izradivati. a mogu se dobit! i brllSenjcm standardnih.
'\\,

\j~----­
~ \\ \ \
Glavni kocioni cilindar: Deo hidraulicnog sistema za koccnje u kome
se stvara pritisak.
Hidrometar: Instrument sa plovkom u staklenoj cevi kojim se meri
GMT: Gomja mrtva tatka. specificna tdina tecnosti

Goli vijak: Metalna sipka sa navajem nr! oba.kraja.
Granifni vakuum: Ovaj izraz sc odno~i oa trefllitak kada je klip
kocnice sa servo pojatanjem dostigao maksimalnu silu kocenja sa
raspoJozivim vakuumOffi.
Hipoidni zupcanici: Konusni i tanjirasti zupcanici knji sc testa
primenjuju za diferencijal. Zupci oba ZUrblnika su konusni i rezan!
spiralno wko dOl stojc pod nckim uglom u Od110S11 na osu vralila
kOllusnog zupcanika.

Grejac za mesavinu: Prostor aka usisnog vada kroz knji proi:l.Ze

izduvni gasovi i zagrevaju mesavinu goriva i vazduh<l pri radu
motora.

Grlo karburatora: Prosror kroz kojt protice vazduh u gornjem delu

karburatora (Venturi).

H Homokineticki zgl~b: Zglob koji jc t<lko konstruisan da umogucuje

Helikoidni zupcanik: Zupeanik u kojcg su zubi izvedn'l pod uglom u prenosenje obrtnog momenta sa pogonskog na gonjeno vrarilo bez
odnosu na osu zupcanika. promene brzine gonjenog vratila.

500

I Kamcnac (sistem za hladenje): Taloicnje rde i mineral a u delovima
Indeks viskoziteta: MCf<l sposobnosti ulja cia sc oduprc promenama
viskoziteta pri zagrev::mju.
Indukcija: Stvaranje e!cktricitcta nd jed nom dc!u pomoeu drugog.
naelektrisanog del<l sa kojim prvi deo nije povezan. OVO sc oog;}da
zbog uticaja magnctnog polja naclektrisanog tela.
lndukcioni kaJem (bobina): Uredaj koji sc kad automobila karisti za
povecanje nupana na sveCicama. Vidi: "Kalem«.
Isparenje: Gasoviti, oblik tecnosti.
lsparivac: Uredaj u sistcmu sa klima urcd<ljem ko]i sluzi da teenos!
za hladcnje prcvede iz tccnog u g<lstlViw stanje. Isprivw: 51: nalni
nn onom mcstu guc sc vrsi rashladiv;mje.
Ispiralljc: Cisccnje sistema za hladcnje upumpavanjem jakog sred-
stva za C;iiicenje kroz sislem u smcru suprotnom od norm;.l!nog
kretanja tccnosti u sistemu.
ispustanje vazduha iz kOCionog sistema: Postupak kojim se potiskuje
koCiono ulje iz glavnog koCionog cilinOrLI. taka da se otvaranjem
odusnog ventila nn koCionom cilindru svakog tack:! izbacuje vaztiuh
iz sistema za kocenje.
Izduvni vod: Cevi koje spajaju izduvnc otvore na glavi lOo{Ora sa
glavnom izduvnom cevi.
Izolaciju: Materiju! kroz kllji elektroni teSko proJaze. Sluzi kao
spoljni zastitni sloj n(l provodnicima i elektricnim dclovima i lime
sprec:1va nastan:1k kratk0.Jl ~pnja i spajanja sa masom.
Izolator: Mnterijal iii Ido od materi.1a1a koji ne rwvndi e!ektricnu
struju. Takvi materijali su porculan, stakln. bake!it. i s1.. koji sluze
kao izolacija na provodnicima u c1ektricnom kolu radi sprecavanja
odvodenja e1ektriciteta.
J reguli!;e rad sistema za gorivo. pa!jenje. izduvnih gasova i mcnj:1ca
Jacina struje (amperaia): KoliCin:1 struje potrebna za pokretanje
nekog dektricnog apcHata.
»lahanje« kvacila: Kada vazae u toku voznje odi nogu oslonjenu na
pedalu kvaCila.
Jcdnosrnerna struja: Elektricna struja koja teee sarno u jednom
smeru.
lednosmerno kvacilo: Mehanizam kvaeila ko]i se ukljucllje sarno pri
kretanju 1.1 jcdnom smeru. Ako nema obrtnog momenta, iii ako je
Obrtni momenat suprotnog smer:1. kvacilo proklizava.
JednoS'merno kvacilo elektropokretaca: Pogon od elektropokretaca
koji se ukljucuje mehanickirn putem. Kada se motor startuje, jcdno-
smcrno kvacilo je ukljuceno sve dok se ne prckine sa st:1rtovanjem.
K Kondenzator: Uredaj koji s!uzi za prikupljanje e1ektriciteta.
Kalem: Spirala napravljcna od provodnika: urcdaj koji se kod
automobi!a koristi za povecanje napona na ~veCicanm, iIi da obez-
bedi elektromagnctnu silu.
j 50!
RECNIK POJMOVA
sistema za hladenje.
Kanda: Oslonac iIi osovinic<l koja se moze pomeriti iJi uvesti u
uzupccnjc S<l zubom na drugom delu; na primer kandza na p;)rking
kocnici :1utomatskog menjaca koja se moze ubaciti u kontakl sa
zubom na drugom delu i da na taj n<ltin blokira zad~je taekavc.
Kapa razvodnika paljcnja: Kap<l iii poklopac od izolatorskog materi-
jala koj~ lml) centralni priktjucak j seriju (po jedan za svaki cilindar)
prik!juc<lka koji su ravnomerna rasporedeni po krugu aka central-
nog prikljucka. Sekundarni napan se dovodi do centTa!nog pri-
k!jucka, a zatim pamocu rucice razvodnika do odgovarajuceg pri-
kljucka.
Kolo: Dea taka elektricne struje od izvora preko potrosaca i priklju-
caka nalad uo izvora.
1\010 (otYOrclloj: Hila koji prekid iii razdvojeni kontakt u eid_!riL:'
110m kalu, ba obzira da Ii je namerar, (pn:kiu,-,-c), iii ncnamer<lJl (los
k~m~ .
Kolo (paraJelno): Elektricni sistem u kojem su svi pozitivni polovi
povezani jednim provodnikom, a svi negativni polovi drugim pro-
vodnikom.
Kolo irednofserijsko): Elektricni sistem u kojem su delovi vezani
jed<ln za drugi pomoeu sarno jednog provodnika.
Kolo (zatmfcno): Kola elektricne struje u kojem nema prekidu.
Kom:mde upravljai:a: Sistcm veZd, sipki jJi cevi. i poluga kojL: ~u
povezane tako da prenose silu i kretanjc 5<J vol ana nCl preunj ....
tockove.
Knmora za sagore"anje: Proslor iznad klipa, kada je klip u g:ornjnj
rnrtvoj tacki. Ovaj proslor okruiuju k!ip, cilindar motora i glay~!
mOlora.
.Kompjuterska regulacija motora: Metoda koriscenja mikroprtlcc·
sora. r<lznih scnzora i soienoida u motoru radi kontrole perform ansi
molora. Senzori prenose kompjuteru informacije 0 tome sta ~c
doga(:l:1 u motoru, taka da kompjuter na bazi tih podataka moie ct,l
tako da se dobije najmanja potrosnja goriv<l j smanjeno zagadenje
izduvnim gasovima.
Kompresija: Dejstvo pritisku na oprugu. Hi bilo koji oprlJzni materi-
jal, i kao posledica toga skracenje opruge u smcru dejstva silc
kompresije.
Dejstvo pritiska na gas i smanjenje zapremine gasn kao posledica
dejstva priti~ka.
Komulator: Uredaj koji kod I.'kktromotora i gcneratora obezbeduje
10k struje izmedu namotaj<l rotorn i cetkica.
Koncentricni krugovi: Dva iii vise krugovn postavljenih tako da
imaju centar u iSlOj tacki.
Kondenzacija (pojava): Vlaga iz vazduha koja na hladnoj podlozi
prelazi u teeoo stanje.
. Kondenzacija (proces)! Proces vracanja isparcnja u teeno stanjc.
Kondenzator (kod paljenja): Deo koji se Dalazi izmedu platinske
dugmadi u razvodniku i bobine i koji sprecava pojavu elcktricnog
luka na platinskim dugmadima. Kondenz.ator moze da prihvati i
zadrii e!cktricnc udare.
Kondenzator (kod klima uredaja): Deo rashladnog uredaja koji
hladi zagrejaoo i sabijeno sredstvo za hladenje (freon) i vraca ga iz
gasovitog u teeoo stanje.
Konusno - valjkasti leiaj: LeZ:lj koji ima veti broj konusnih valjCica
ad eelika. koji se nalazc izmedu spoljnjeg i unutrasnjeg prstcna
lei:aja.
Karburator: Uredaj koji sluii za mesanje goriva i vazduha u isprav-
nom odnOSll.
Karburatori sa jednim. dva iii cetiri grla: Ovo se Od005i oa broj grla
posta vljeoih izmedu karburatora i usisne grane.
Kardansko vratilo: Vratilo koje spaja izlazno vratilo menjaea 5.1
vratilom konusnag zupcanika diferencijala.
Karter (korito motora): Rezervoar koji jc zavnnjima pricYrsccn na
donji deo kuCisla radiliee i za!vara motor.
Kasno paljenje: Podesavanjc trenutka paljenj<l taka da vamiea
nastaje kasnije, odnosno pri manjem hro,iu stcpeni pre gamjc mnve
taeke nego sto je to propisano.
,
I Krunasta nantka: Navrtka koja na jednom svom kraju ima niz un::za
Kataliticki filter: Uredaj koji se koristi da pretvara hidro karbonatc i
ugljen monoksid iz izduvnih gasovu u vodenu paru j ugljcn dioksid.
Kalaliticki filter! iz i 98 1. mogu da uklanjaju i oksidc aZOla (NOx) iL
izduvnih gasova.
Kilomctar: Metricb mcra zu duiinu 1 km ~ 100(1 In .= 0.62 milje.
Kilo\'at (kW): Vclicina kojom 5' meri ~naga
(t k\V := 1.36 KS)
Kilonlt/teiina: Odnos izmcdu ukupne tdine automobila i raspolo-
iive snage. Deljenjem leline brojcm kilovala odrectuje se tczina koju
pokrecc 1 kw snage matara. Ovaj adnos lOla veiiki uticaj na ubrza-
nje. pouosnju i opste perfarmanse automobi\a.
Klackalica: Klaekalica se koristi da prenese kretanje navise koje
dobija ad sipke podizaca. u kretanjc nanizc. odnusilo. pokret otvMa-
nja ventila. Karisti se za motort: koji imaju vcntilc u gJavi.
Klip: Okrugli ccp. otvoren na jednom kraju, koji klizi kroz eilindar
motora. Klip jc pricvrsccn na klipnjacu. i kada se smda goriva i
vazduha upaii. klip prenasi silu eksplozijc na klipnjacu i !.lulje n;1
radWeu.
502
KIipni prs1cllovi: R;ISct:eni prstcn ubaccl~ u mez na klipu. Prstcn je u
kontaktu sa stranama ureza. i tare sc 0 zid cilindra te na taj nnCin
zaptiva prostor izmedu klipa i cilindrJ. Klipni prstcn koji jc konstru-
isan da zaptiva zapa!jcnu smcsu goriva iznad klipn jt:: kompresioni
prsten. Verina kiipova ima dva kompresiona prstcnu u !.lva gornja
urcza na klipu.
Klipni prsten koji je konstruisan da struie ulje sa zidov;l cilindra Zove
se uljni iii podmazuju6 prsten. OV<Jj prslen jc taka konstruisan da
ulje maze da prode kroz njega i daljc kroz otvore iii proiazc na klipu
nazad u karter (korito motara).
Uljni prstenovi se izraduju u vc!ikom broju razlicitih oblika i kon-
strukcija.
Klipnjaca: Vew izmedu klipa i radiliee.
Klizni leiaj: Lciaj n<JCinjen ad posebne legure. Ovabv lezaj nema
pokretnih dc!ova i vratJia kaje je osionjeno n<J ovakve iezajeve kiizi
preko materijala ad koga je nacinien Idaj.
Klizni zglob: Zglob koji prcnasi pogonski obrtni momenat sa jednog
vrLltiJa na drugo. a pritom omogucuje poduina krctanja izmedu Ova
vratiJa {promenu medusobnog r<lstojanjal.
KoCioni cilindar locka: Cilindar sa klipom koji se ~ktivira hidraulic-
nim pulem. i koji potiskujc papuce koeniee prcm3 dobosu.
Kocnice »vuku«: Pajava koja nastaje kao posledica ruzlike u ~ili
trenja na kocnieama sa jedne U l)dnosu na drugu stmnu vozib.
Koeficijent trenja (frikcije): Ivlera vclicine trenia koje sc ~t\'ara
izmeclu dva tcl::! II fizickom kontaktu. kada se jedno telo vuee preko
drugog
Kord: Sloj platna impregniranog gumom od kOJeg se pr,wl <iutomo-
bilska guma.
Kratki spoj: Direktno spajanje dektricnog kola sa masam.
Krctanje u smeru kazaljke na satu: Obrtanje na dcsnu stranu. II
istom smeru kao i kaz,lijka sata.
kroz koje moie da sc provuce rasecpka koja osigurava navrtku od
odvrtanjLl.
Kru1a osovina: Osovina na koju su pricvr~ceni IOckovi. Ova osovina
prenosi pogon na tockovc.
KuCis/e leptira: Deo u sistemu za ubrizgavanje goriva kad kojcg sc
gorivo ubrizgava na meslU !M kojem se nalazi miaznica za gorivo.
KuCistc leptira podseca DC! karburaloL ali nema niSta drugo osim
brizgaljke. U njclTlu nema plovka. mcrnih kola ni venturi cevi. 1me
je dobilo po tome sto st:: oso\'ina leptira naJazi na osnovi ovog sklopa.
motora
KuCiste (kavez) difcrcncija!a: CcJicni deo na koji jc pricvfsccn
tanjirasti zupcanik. Ovo kuC!ste goni zupcanike satelitc:-trkace i
form ira unutra;nju nosecu povrsinu za vralila i zupcanike.
KuCiste kvaCila iii zvono: Liveno kuCiste od gvoZda ili auluminijumll
koje ~e postavlja preko zam<ljca i mehanizmll kvacila.
KuCiste radiliec: Deo motora koji okruzuje radilicu. Ovaj deo sc ne
sme meSati sa korilOm Z;l ulje (kancrom). kojl je izraden od ccJicnog
lim;} i zavnnjima se pricvrscuje za kutiste radiliee.
Kuglasti zglob: 01:1iello se koristi kao elcmenat za spajanjc sponc i
ogibljenja kod nczavisnog prcdnjcg vcsanja. Ovaj spoj na jed nom
kraju ima osovinicu od kaljenog cc!ika sa navojem. U sfcdnjem dciu
je konusan, a na drugom kraju lma oblik kug!c.
r-----

RECNIK POJMOVA
Magnetno poljc: Prostor u kojcm postoje magnctne linije, odnosno
magnetn! Ouks.

Meduosovinsko rastojanje: Rastojanje izmedz centra prednjih i cen-

tra zadnjih tockova.

Mcduzupcanik: Bilo koji zupcanik u· menjacu. izmedu prve i

direktne brzine.

Mehanicka kocnica: Radna kocnica koju se aktivira pomocu mehu-

nizma koji povezuje pedalu kocnice sa kocnicama.

Mehanieki iii standardni menjac: Menjae kod kojeg stepene prenosa

Kvacilo: Urednj koji sluii za spnjanje i razdvajanje prenosn snage sa
jednog sklopa na drugi.
Kv:lt':jlo sa valjdma: Kvacilo koje ima niz valjcica postavljenih u
wk;lv no~ac da obczbeulije rn::nD~ ~n,lge u jeunom smefll dok Cl'
kvacilo proklizav<lti. odnosno »okrct<lti na prazno«. kada se snaga
dovodi iz supratnog smcra.
mora vozac da menja pomocu rueice menjaea.
Mehanizam: Sistem veza i poluga povczanih taka dn pre nose silu iii
krctanje.
Menjae: Uredaj kojl pomocu zupennika ili pretvaranju obrtnog
momenta menja prenosni odnos izmedu braia obnaja motora i hroja
obrtaja pogonskih tockova. Kada se povecava broi obnaja motoru, U
odnosu na braj obrtnja tockova, onda se dabija veti obnni momcnat

L ali se aU!omohi! krcce m:1Ojom brzinom. Smc1Oj~njcm broja obrtaja

Lamcla kvaCila: Dw skiopa kvaCila koji je uzupcen sa kvaCilom
menjaca iii sa ulaznim vratilom. Obloien je frikcionim materijalom.
Kada je kvaCilo ukljuccno (spojeno), lame!a je stisnuta izmedu
zamajca i potisne place.
motora U odnosu na braj obrtaja tockov;). povecava se brzina krew-
oja automobi!a. ali se smanjuj~ raspoloi.ivi obrtni momenat na
pogonskim to(;kovima.
MenjaCfdiferencijal: Pogonski sklop u koj~m su menjae i diferencija!
u jed nom sklopu.

Lanac razvodnika: Pogonski lanac u razvodnom mehanizmu koji

pokrccc bregastu osovinu t<lko sto povezlIje lan(:anikc na radilic] i na
bregastoj osovini.

Lepe;asta opruga kvaeila: Okrugli komad U obliku cinije. izmdcn od

ravnog celika za opruge. U nekih kvaciia sluzi da pririsne potisnu
plocu uz lamdu.

Lepljene obloge kocnic'.l: Obi age kDcnic.1 ko}e se kpc na papuce

kocnice pomocu lcpka.

Leptir karburatora: Zatvurac grlu karburatora koji se koristi za

regulisanje koliCine smcse koj<1 se odvodi u cilindre mOlarn.

Leptirasti vcnti!: Ventil u knrbllratoru.

Lciaj: PovrSina ili sklap na koji st: osl,mja kontaktna povrsina iii
obrtni dclovi.
Mertle kompresije: Instrument koji se koristi za proveru kompn:sije
Linijski rno/uri: Motori u kojim::J 'SU cilineri rasporcdeni po jednom (pritiska) u ci!indrima.
pravcu (u ravooj linlji).
~Ierna sipka: Metalna sipka koja dopire do kartera za ulje. Konsti se
Listasta opruga: Opruga u sistemu vesanja saCinjena ad \'ise sloje\·<.l za kontrolu nivoa ulja u motom.
ravnog telika za opruge. Promenom broja listova (pojedinatni slo-
jevi) iii debljine listova menjaju se cvrstina i namena opruge.
i
J: List.asto (slojevito): NeSto sto je saCinjeno i2 veccg broja slojevCl.

Luk: Protok elektricitetCl k~oz vazdusnu sredinu izmedu d\'e elck-

trade. Tom priiikom proizvudi se bljesnk i oslobada velika kolicina
toplote.
,ii

M
Magnet (stain i): Komad namagnctisanog cciiku koji privlaci sve
fericne metale. Stalni magnet funkcionise bez elektricne struje i Merni listie: Tanka traka ad tvrdog celika obradena na taenu dcb-
zadriava svaj magnctizam dugi niz godina. ljinu. koja se kori~ti za proveru zazora izmcdu raznih delon.

503
 RECNIK POJMOVA
Metricke mere: lcdinice metrickog sistema mera.
Mikrometar: Precizni mewi aint koji pri merenju daje taenost u
opsegu 0.001 mm,
Milimetar: Metricka mera kojn odgovara 0.03937 inca.
,.ML« motomo ulje: Mmorna u!je prcdvideno za kariscenje u moto-
rima koji rade '! povoljnim, lakim lIs1avima rada.
Mlaznica: Mali Olvor iii prolaz koji se karisti za regulaciju prorok:l
benzina u raznim de!ovima karburatom.
.. I\-1M« rnotorno ulje: Matorna ulje predvideno za koriscenje u
malO rima koji rude u srednje tcskim uslovima sa povrcmnim povise-
nim brojem obrtaja.
Mornentni kJjuc: Specijalan kljuc koji pokazuje sa kolikim je
momentom pritegnutn navrtka ili vijak.
Motori sa unutrasnjim sagore,'anjem: Motori u kojih gorivo sago-
reva u samom motoru. i koji pomocu takvog sagorevanja razvijaju
snagu.
MPH: Milja na cas.
.. MS« motorno ulje: Motorno ulje pn':dvideno za korisccnjc u moto~
rima koji rade pri visokom broju obrtaja i u teskim uslovima radiJ i u
gradskim uslovima voznje.
Mulj: erni smolasti talog koji se nalaz! po ccloj unutragnjosti
motora. Nastaje usled meSanja prasine, ulja i vade koji se zajcdno
mutkaju pod dejslvom pokrctnih del ova.
Multigradno ulje: Ulje koje ispunjava SAE zahteve i pri niskim
temperaturama. kad je dovoljno retko. 'I pri visokim l'emperatumma,
kada jc dovoljno gusto; nn primer ulje sa oznakom SAE iOW-30.
N metrima.
ii Nagib tocka: Naginjanjem vrha ccntralne linije lOcka prema spoljnoj
strani dobija sc »pozitivni« nilgib tocka. Naginjanjcm vrha centralne
!intjc locka prema unutrasnjoj strani dabija se »negalivni« nagib.
Kada je nagib lotka pozilivan, tockavi su na vecem rastojanill pri
vrhu nego pri tlu.
Naumenicna struja (AC): E!ektritna struja koja se krece u jednom
pa u drugom smcru (ad pozitivnog ka negativnom, zatim od negaliv-
nog ka pozitivnom).
Napon: E!ektricni napon koji izaziva tok struje 1I kolu.
Napon akumulatora: Napon koji se dabija oa polovima akumuia-
tara.
Negativni prikljucak: Prikljuc<lk, kaa sto je na primer na akllmula-
toru, sa kojeg letc slruja prcma pozitivnom prikljutku.
Neopren: Sinteticka guma koja je vrlo otporna na nafmc derivate.
Ncpokretan osovinski most: Osovina koja se ne okrece vee samo
obezbeduje osnovu - most na koji se postllvJjaju toekavi.
Nezavisno oslanjanje (veSanje): Sistem os!anjanja koji omogucava
da se svaki toeak krece nezavisno navise i naniie bez uticaja na drllge
lockove.
Niska pedaJa kocnicc: Stanje kada pcdala kocnice dopre suvise blizu
poda pre nego SIO se kocnice aktiviraju.
504
,~r~:<:""'
,,-c---~"- '"
Njutn-metar: KoliCina rada pOlrcbna da sc I njutn podigne na visinu
ad 1 metar (1 njutn = O.1'i.::.g).
Isto \;.ao i poviaccnje tcreta od 1 njutna nn. rasrojanju od ! metra.
Nosac: Urcdaj koji drti dcJove pricvrscenim.
Nosac konusnog zupcanika: Onaj deo zadnje osovine na kome leii i
u kame se naJa:.:i vratilo kOilusnog zupcanika.
Ob/min: Broj obrtaja u minuti.
o
Obilazni venti!: Vemil koji svojim Olvaranjem obezbcduje tok Ouida
kroz neki drugi vod.
Obilazni l'cntil za vazduh: Deo sistema za ubrizgavunje vazduha.
Ovaj venti! usmerava vazduh sa pumpe u usisnu granu ili smunjujt:
previsok pritisak odvodcnjem u ~ltmOS[cru. Na vozi!ima iz 1981. i
novijim. drugi obilazni venti!, koji se obicno naziva obilazni venti! za
vazduh. propusta vazduh iii u izdu\'nu granu iii u kataliticki filler.
Obloge kocnicc: Presovani materijal sa koeficijentom trenja koji jc
potreban za zaustav!janje :JUtomobila. ObJoge se lepe iIi pricvrscuju
zakivcima za papueu kocniee.
Obod ventila: 5polin<J donju ivica gbve (pcturke) ventlla. Ovaj cleo
vemHa je u kontaktu Sa sedistem ventila kada je venti! zatvoren,
Obogach'anje propanom: Posebna tehnika kDjom se propan dodaje
u karburalor preko vakuin creva. a u cilju podeSavanja smde za rad
motora n<:l praznom hodu. Ovu tehniku koriste prafesionalnl meha-
nieari za novije tipove aulomobila k.od k.ojih je smes:J goriv'-t i
vazduha podescna tako dOl je vrlo siromasna.
Obojeni (crnD metali: Svi mctali koji nc sadrie gvozdc.
Obrtni moment: 5ila okretanja iIi uvrtanja koja sc meri u njmn
Odnos smeSe vazduh/gorivo: Tczinski odnos u kame se vazdllh i
gorivo mesaju u karburaloru iii sistemu sa ubrizgavanjcm gariva.
Idea!an odna~ sa aspekta potrosnje goriva i tistoce izduvnih g,a.sova
je 14.7 delova v<lzduha na jedan deo benzi.na. Bogata smesa je kada
ima vise goriva a manje vazduha. iii odnos vist od 14.7: 1. Siromasna
smcsa je kada ima vise vazduha a manjc goriva. tj. ad nos manji ad
14.7:1.
Odskok opruge: Naglo istezanje opruge posto je bila sabijena.
Oksidi azota (NOxj: Zagadivac koji nastaje kada temperatura sago-
revanja prede vrednost od 1400 0c, pri kojoj se jdine kisconik i
aZOL Sadriaj oksida azota II izduvnim gasovimu sc smanjuju pom ocu
uredaja za rccirkulaciju !zduvnih gasova. k:lo i katalitickim fil!cronl
na automobiiima proizvcdenih po;.;lc 19~ 1. godinc u SA D i jog nckilll
zem!jama.
Oktanski broj: Broj kojim se oznacava speeificna otpornost goriva
na detonalivno sagorevanje.
Om: Jedinica mere elektricnog otpora.
Omlmctar: Instrument koji se koristi za merenje veliCine otpora na
datom sklopu iti u kolu.
Omov zakon: Zakon c!cktriciteta koji daje odnos izmedu napona.
strujc i otpora. Napon od 1 volta daje jaeinu struje od ! ampera pri
prolaskll struje kroz olpor ad 1 ama. lednaCina: V = I x R (Volt =
amper X om).

Opruga ventila: Spiralna opruga koja zutvara venti!.
Opseg opterec~nja: Sistcm oznaka on pncumatiku kaje oznaeavaju
!. dozvoljcno optcn..-ccnjt: i prilisak u pneumatiku.
Oscilacije: Brzo pomcranjc napred-ouzad iii gore-dole.
! toplotom j pritiskom .
•
I Oscilujllca us'n'ina (most): Sistem nczavi~n{)g zadnjeg veSania. pri
ccmu sc jcdan !ocuk krece u vertikalnoj ravo! nezavisno oc! drugog.
Diferencija! jc zavrtnjim'-l pricvrscen oa sasiju, a za vodenje tockova
sluic razli_citi sistcmi veza. Pogonsku vratila (poluosovine) Sa jednim
iii viSe zglobova povczuju difcrencijal sa_ pogonskim tockoyirna.
''/
i,~
I Pedala za gas: Pedal a oa podu kojom vowc, prcka poluga oonosno
'\.1...
\
Osigurac: Urcdaj koji Ole s<lstoji od provodnib sa niskom tackom
IOpljenja, i koji jc postavljen 11 kolo. Kada dode do preopterccenja u
kolu, osigurac se istopi j prekinc kola.
Oshmjcna masa: Ounng) se [1a tcii[1u svih delovn 3utomobila koji se
I' oslanjaju na sistem za vdnnje.
i'
Osovina klackalica: O~ovin;) na knjoj se naJaze kl;)ck;)lice.
Osovinica klipa: Cc!icn:: osovinica koja prolazi kroz klip. Koristi se
za povezivanje klipa sa malom pcsnicom klipnjace. Ova osoviniea je
okrugla ) obiCn{) je suplja.
Osovinski most: Poprccni nosat vozila na Cijim se krajevima nalaze
odnosno okreeu toekavi.
Ovainost (radijalna): Gubljcnje kruinog oblika tocka ili drugog
kruznog dela.
Overdrive (stedni nod): Uredaj sa planetarnim zupcanieima koji,
kada se ukljuci. obezbeclujc da izlaz.na brzina na kardansko vratOo
bude Z:l oko 1/3 veea od brzine izlaznog vratila iz menjaca.
Oznake za poddavanje paljcnja: Oznake, obieno pastavijene nu
prigusnicu vibracija radilice, kojc sc koriste on se sistem za paljenje
sinhronizujc taka da se varnica na svceicama javlja u pravom tre-
nutku.
Oilcbljcnjc: Sitna nazubljenja na vrati]u i otvoru, koja se me·
dusobno sprdu oa bi se spretila proklizavanje pri prenosu obrtnog
momenta.
j
---
RECNIK POJMOVA
p
Pad napona: Gubitak elektrienog napona izazvan otporom kola.
Paljenje: Paljenje smde goriva i vazduha koj,e se za benzinskc
motore VI'S! pomoeu varnice. Za dizel matore, paljenje se vrsi
Papuce kocnicc: Dca su sistema za kocenje i nalaz!! se na toekovima.
a na njih se pricvrseuju oblege kecn!ca. Kada se pomoeu hidraulic-
nog pritiska aktiviraju kocioni cilindri. ktipovi cilindra potiskuju
papuee kocnica take da obloge dodu u kontukt sa dabosem.
Paralelna kola: Elektricna kola sa dva iii vise otpornika taka poveza-
nih da sc omogueuje protok struje kroz sve provodnike istovremeno.
Za razliku ad rednog kola, struja u paralelnom kolu ne mora da
prode kroz jcd;m otpornik da bi stigla do drugog.
Parkirna kocnica: Kocnica koja se aktivira rukom iii nogom i koja
sprecava da se automobij krece tako sto blokira zCldnjc !ockove jli
izlazno vratilo mcnjaca.
sistema mehanickih vez.a. regulise leptir karburo.tora.
Penetrirajuce ulje: Posebno ulje kaje se koristi zo. razdvajanje z:Jr-
daHh de\ova taka da se mogu skinuti.
PUmanov mehanizam za upravljanje: Kratka poluga je pamOeli
zubac<l spojena so. izl<Jznam osavinom upravljilca. Ova poluga pre-
nasi silu od upnlvljac<l preko upravljacke osovine na spont.> sistema
za upruvljanje.
Platinska dug mad: Dve pokrctne kontaktne povrsinc u razvodniku
paljenja, koje, kad su spojene. zatvaraju strujno kolo. KOntakti $U
abieno nupravljeni od tungstena, pia tine iIi srebra.
I'loce akumulatora: Tanke ploce olovoperoksida iii poromog olov:1.
Pastoje dye vrste ovih placa - pozitivne i negativne. Ploce su
rasparedene po grupama kaje se zavu element! i to no. naizmenican
nacio, Potpuno su uronjene u elektrolit.
Pneumatik: Gumeni spo!jni omotae i unutrasnja kruzno ob!ikovana
eev ad gume. koji se pastavljaju na naplatak i obezbeduju pneumat-
ski ogibijen kontakt i prianjanje na put.
Podesavanje oh'aranja ventila: PodeSavanje pOlozaja ventiia tako da
se oni olvaraju u pravom trenulku U odnosu nn polozaj klipa.
PodeSal'anje zazorn sveCice: Padesavanje poloiaja boene e!ektrode
svcdce da bi se dobio odgovarajuCi zazor izmedu nje i centralne
e1ektrode.
Podizac ventila: Deo koji je u kontaktu sa vrhom ventilo. i ~a
bregastom osovinom. Podizac se krece po bregu bregaste osovine. i
kada ga breg pOlisne navise. podizac otvara ventil.
Podizaci ventila sa valjcicern: PodizaCi koji na kontaktnoj povrsini sa
bregom bregaste osovine imaju mali valjak. Ovaj va!jak se postavlja
da bi se smanjilo trenje izmedu brega i podizaea. Ovo rdenje :,e
uglavnom koristi kada se ugraduje specijalna bregasta osovina i vria
jake opruge ventila.
Podloska: Plotiea kojom se podesava i odrzava rastojanje izmedu
dva dela.
Podusrneravanje: Tendencija automabila da nastavi cia se krece po
pravoj liniji U situaciji kada su prednji tockovi okrcnuti na bilo koju
manu, testa je poznuto kao beianje iz krivine, odnosno pluzcnje.
505
RECNIK POJMOVA
Poduina listasta opruga: Listasta opruga koja je tako ugradena da je
paralelna poduznoj as! automobila.
Pogon na prednje tockovc: Odnosi se na automoblle u kojih su
prednji lackev! pogonski.
Pogonski most (potpuno slobodan): Vratifo koje sluzi za pogon
zadnjih tockova. Ono ne nasi i ne drzi totkove.
Pogonski most (palu iii cetvrt slobodan): Vr<ltilo koje sluzi za pogon
tockon, nasi i sluzi za pricvrsCivanje tockova.
Pogonski most (tricetvrt slobodan): Vratilo koje sluzi za pogon
zadnjih tockova i istovremeno ih nasi. Totkovi se oe pritvrscuju za
ova vrarilo.
Pogonski remen: K!inasti kais koji je obicno napravljen od gume.
celicne zice i platna; moze se koristiti za po~retanje kampanenti kao
sto su pumpa za vodu, alternator iii kompresor rashladnog uredaja.
Pogonsko "ratilo (poluosovina): Pogonski dement iE vratilo koje
povezuje boeni zupeanik difercncijala sa toCkom.
Pojachac opruge: Uredaj koji se koristi z.a pojablnje deistva opruge
koja je oslabiia, iii za povecanjc nosivosti standardne opruge.
Pol: Poziti\·ni i negativni prikijucci na celiji iIi na akumulatoru.
Polaritet: Kvalitet ill stanje svojstveno nekom telu koje pokazuje
suproma svojstva iIi sile u odnosl'. na suprotan dec iii suprotnom
smem.
Poluga: Cvrsta sipk<:l iti nosac koji se moze obrtati oko jedne tacke
koj;} se ZO\·e oslonnc iii upoma tacka.
Poluga platinskih dugmadi: Pokretni deo platinskih dugmadi koja sc
nalaze u razvodniku paijcnja.
Poprecna listasta opruga: Ustast;:! opruga koja je postavljena
popreko U odnosu Oil poduznu asu 3utomobila.
Poprecno vratilo (upravljuc): Vratilo u upravljackom prenosniku
koje je vezano sa osovinom uprav!jaca. Poprecno vratilo je ozJeb·
ljeno na delu koji ulazi u upravijacki prenosnik.
Posuda sa aktivnim ugljem: Urcdaj za kontrolu zagadenjil koji se
obiCno nalazi u motornom prostoru. Ovaj uredaj sakupJju i zadrzava
u sebi benzinska isparcnja iz rczervoara i kurbufZl.lOra. bda motor
nc radio Kontrolni ventil se otvara poste motor pocoe da nIdi i
zagreje se, a zatim spravodi isparenjc do usisnc grane tako cia mogu
da sagorc u motoru.
Potima plata hacila: Dea sklopa kvacila koji putem pritiska opruga
steze iamelu uz zamajac. ·1 na tal nacin prenosi vucnll silu. Da bi se
kvaCilo iskljucilo, potisna ploca se odvoji od 7.11majC<l pomocu nozl1e
komanae.
Potisne poluge hacila sa centrifugalnim tegovima: Potisnc poluge
kvaCila koje na sebi imaju regove, tako da pri visokom broju obrtaja
pofuge vrse dodatni pritisak na lamelu.
Potisni leiaj: Leiaj koji se potiskuje prema polugama potisne ploce
da bi se iskljucilo (odvojilo) kvacilo.
Povratna regulacija karburatora: Karisti se u kombinaciji sa komp-
ju!erskom regulacijom motora. Elektromagnet koji se nalazj u kar-
buratoru. reguJise smesu goriva i vazduha kaka hi se odrzala najma-
nja potrosnja goriva i kvalitet izduvnih gasova. Regulacija se vrsi
pomoeu kompjutera koji ulazne podatke dobija ad scnz.ora za kise-
onlk u izduvnom vodu motora.
506
Poyratni pritisak: Odnosi se na otpor koji sc javlju pri protuku
izduvnih gasova kroz izduvni sistcm.
PozitiYno gaienjc: Medusobni polozaj prednjih IDckova: rastoj,mje
tockova je nn prednjcm kraju manje nego na zadnjcnl.
Pracenje lockOl'll.: Ga:tenje zadnjih tockova po tragu ili lik uz trag
prednjih tocko\'~.
Prag: Deo karoserije automobiln koji se nalazi izmedu prednjeg. i
zadnjeg blatobrana, a ispod vrata.
Prazan hod (motor): Normalni braj obrtaja motam kada je leptir
karburatora zatvoren.
Praznjenje (akumulatora): Crpljenje elektricne energije iz akumula-
tara.
PreCistac za ulje: UredJj kroz koji prolaz! u!je iz motora. i na taj
naCin uk!anjaju abrazivne cestice.
Precistac za nl.zdllh: Uredaj koji se korisri za odstranjivanje pra~ine i
drugih stranih materija iz vazduha koji se usisava II motor, servo
ureoaj kocnica i druge delove automohila.
Precistac za ~·azdllh Sll uljem: PreCistac vazduha kou koga se karisti
sud sa uljem za uklanjanje ostataka neCistocc iz vazduha koji se
usisa\·a u karburator.
Precnik cilindra: Precnik cilindra motora.
Predgrc\'anje: Dovodenje dcla toplote pre nego sto dade do potpu·
[Jog zagrevanja vceom koiiCi[Jom toplote.
PrednaprC7.anje: Napon kojim se dduje na lez;'lj pre n~go stn sc lezaj
potpuno optereti. Ova sc postize pomocu nantke za podesm':Jnjc.
kao na primer kod navrtkc ruk:wca na le:tajcvima prednjih tOCkOV3.
Prednja stena: Metalni deo karoserije koji sc nalazi izmcdu putnic-
kog i motornog proslora.
Prednji leiaj ulaznog (spojnickog) vratila: Mali ki.aj Dd bronze. u "
1j
nekim slucaje\"ima i kotrljajni leiaj. koji se u zavisnQsti od tip;J
uutomobiia nalazi u mdiiici iii u ccntru z<lmajc<l. i koji sluzi kOla
oslonac spoijnog kraja ulaznog (spojnickog) vratila menjaca.
Prekidllc: Uredaj koji uspostavlja. prekida i preusmerava struju u
e!ektricnom kolu.
Premestanje tockova: Zamena mesta tockova na alilOmobilu da bi
se iz.jednaCilo trosenje pneumatika.
Prenos snage: Kardaf!skO iii rogof!sko vr'itilo. karrl.anski zglobovi
itd .. koji povezujl.l izlawn vratilo menjaca sa uiaznill1 pogonskilll
vratilom zadnjcg mosta.
Prcl10snj mehanizam: Dco sistema za upravJjanje koji koristi dve
kratke spone povezane na upravljacke poluge i dugacku cemralnu
vcznu sponu. Vewa spona je sa jedne strane oslonjena na slobodnu
polugu, a sa druge strane vezana direktno na upravij<lcku polugu
volana. Ovakav raspored ima oblik paralclograma.
Prcnosni odnos: Odnos izmedu broja obrtaja pogonskog i gonjenog
zupcanika. Ako se pogonski zupeanik okrcne za celiri obrt;lja dok se i
gonjeni zupeanik ok rene za jednn. onda jc prenosni udnos 4 prcll1<l 1
(4:1),
Presisavanje: Stanjc kadt! je smcsa gOrlva i vazduha previse bogata
iii kada je isuvi~e velika koliCina goriva dos!a u cilindre. MOlar ce ", !
•

tesko startovati, a u nekim slucajevima necc uopste moei da stanuje
pre ncgo iito sc smoje ne popruvi.
Prctpaljenje (PodeSavanje paijenja): PodeSavanje pa\jenja taka da
varnica onstane pre nego sla klip dode u gamju mrtvu tacku (GMT).
~ Preusmeravanje: Tendencij<l uutomobila d:::l skrece ostrije u krivini
nego sto VOl-ae namcrava.
Prigusivac: Dca kroz koji pro!aze izduvni gasovi i koji prigusuje
buku motara.
RECNIK POJMOVA
Pucanj (detoostivno sagorevanje): Stanje praceno glasnim pucnjem.
koje nastaje kad benzin u motoru sagorev3 previse bue. Pozoato i
kao d~tooa~ija iii detonativno sagorevanje.
Pumpa za gorivo: Vakuumski uredaj koji se pokrece mehanickim iii
elektrienim putem i koji sluzi da benzin iz rezervoara potisne u
karburator.
Pumpa za ulje: Uredaj koji sluii za transport ulja pod pritiskom, do
razliCitih delova motora. Pumpa za uJje dobija pogan ad bregaste
asovine.

Prigush'ac pulsacija: Uredaj koji sluzi da umiri pulsacije iIi nagla

praznjenja goriva koja sc jav\jaju izmedu pumpe Z<1 gorivo i karbura-
tora.

Prigushrac vihracija: Okrugii i leski komad koji je pritvrsccn on

prcdnji deo rudiiice i keji smanjuje lorzione viomcijc,

Prikljnc3k: Tacka spajanja u elektricnom kolu. Kada se misli na

akumulator, zove se po! i odnosi se na dva stubiea na akumulatoru.

Prima rna, prednja iii vodeca papuca kocnice: Pupuea kocnice koja je
postavljena tako da je okrenu{:) prema prednj:;;m delu automobila.
Ova papuca ima osobinu da se pri kocenju sarna pribija uz dobos
kocnice.

Primarni pronldnik: Provodnik sistema za paljenje koji je pod

niskim naponom.
Primarno kolo: Kolo struje u bobini iii kondcnzatoru, a sluzi kao
izvor za stvaranje (indukovunog) sekundarnog visokog napona u
sistemu za paljenje.
Prirubna ploca kocnice: Jab cdicna ploe<l na koju su pricvrScenc
papute; kotnice. Reakcija koCione sile kojom sc deluje na papuce
kocnice se prihvata na prirubnu plocu kocnice.
Pritisnut oprugom: Kada se neki uredaj dri:i na mestu iii pod
pritiskom pomocu dejstva jedne iii vise opruga.
Produzlli kablovi: Par izolovanih k<lblova velikog poprecnog pre-
seka sa stipaljkama na svakom kraju, Ovi kabJovi se koriste 23
startovanje moton kada je akumulator slab. taka !ito se pomocu njih
izvrsi premoscivanje sa dobra napunjenog akumulatora.
Progresivna veza: Veza izmedu karbunitora i pedala gasa koja je
konstruisDna da otvara lcptire na karburatoru S:;J vise grin. U pocetku
ovom vezom se otvarn jednn leptir i kada se postigne odrcdenn lack a
otvaranja, onda potinje sa otvaranjem drugog leptira.
Proklizavanje: Klizanje gume po povrsini puta.
Pumpa za vodu: Centrifugalna pumpa sa lopatic<lma koje su tako
izvedene da uspo.stavljaju tok teeoosti za hladenje kad motom koji se
hlade pomocu tecnasti.
Pumpanje pedale za gas: Pritiskanje i pustanje pedJ.Je gJsa kako bi
se dovelo vise gariv3 u cilindre.
Punjenje akumulatora: Proces obnavljanja ::lKumu!atora koji se
sastoji od propustanja eiektricne cnergije kroz akumulator. u smeru
obrnutom od smera praznjenja akumulatora.
Puini toeak: Vrsta zupcanika koji se nalazi na danjem buju asovine
upravljaca.
R
Radijalnc gllme: Automobiiske gume ciji su slajevi baka pam!elni
jedan sa drugim i stoje pod pravim uglom U odnosu ria gazni sioj.
Radijalno: Kretanje pravo od centra.
Radijlls: Rastoj::lnje izmedu centra rotacije i lub iii kruZnice.
odnosno kruga koji se formir3 rotacijom.

Promeoa brzine (stepena prenosa): Odnasi se na trenutnk definisan Radijlls okret:mja: R::lz!ika u ug!ovima koje zaklapaju prednji toc-
brojem obrtaja motora iii brzinom kretanja automobila, kada je kovi sa sasijom tokom kreranja automobiia kroz krivinu. Unutrasnji
potrebno preCi u sledeCi stepen prenosn mcnjncH. toc3k se vise zakrece, odnosno ima vece negativno gaienje.
':
,I Protektor: Deo pneumatika koji je u kontaktu sa povdinom puta.
Radilica: Vratilo koje proiazi celom duzinom motara. Delo\'i vratil3
I Protivteg: Teg koji se pricvrstuje na neki pokretni deo i SVOJU," su izbaceni tako da formiraju »kolena« na koja se pricvrscuju klip*
i teiinom ga dovodi u ravnotezu. njate. Na radilici se pravolinisko kretanje klipova pretvar<l u obrtno
kretanje radilice.
Provera kompresije: lspitivanje kompresije u svim cilindrima pri
pokretanju motora. Sve sveCice su uklonjene, menc kompresije Radna zapremina: Ukupna zapremina koju defini.se kiip kretanjem
[ od donje do gornje mrtve tacke.
postavljen na jedan od otvora svecice, !eptir brburatora otvoren do
[I kmja, i motor se s!artuje sve dak ne prestane fast pritiska. Provera
kompresijc je pogodna za odredivaoje stanja vcntila, klipnih prste- Radni takt: Rastojanje koje pre!azi klip kada se krece od gamje do
nova i cilindara. donje mrtve tacke.
1\
1
Provodenje: Prenos toplole sa jednog tela na drugo kada su ta dva Ram (sasija): Sklap od metal nih profila i delova koji nasi motor i
,j
tela u fizickom kontaktu (prenos dodirom). karoseriju, a oslanja se na tockove i sistem za vesanje.
II

t
507
RECNIK POJMOVA
Rasccpka: PoJuZrlO razdvojcna mctalna civija. Po provlal'cnju Civijc
kroz otvor iii urez njcni krajcvi 5C ra!iirc 6mc se sprcc<Jva ispadanic
Civijc.
Rashilldni nuid: Teenos! koja sc koristi U f<Jshladnom sislclllu <lU[O-
mobila. Sluzi Ja ukloni loplotu Sil ccvi isparivilca i prcnesc jc na
kondcnzator. kod klima un:Jaja. Za h!adcnjc motora sc obii:no
koristi rustWlf antifriza i v()dc. -
Rasklinjavanje: Z,lravn<.lvanje kr'lJ<l z<Jkovicc i sl., udarccm able
stranc gl:l\,C cekica.
Rasprsivanjc: Razbijanjc goriv,l na finc ccstice i mdanje ~a vazdu-
hom koji struji.
Razvodni menanizam: mchanizall1 koji sluzi za pogon brcgastc
oso\'inc.
Ra:n'Cldnik paljenja: Urcda.i kon~truisan da USposlllvija i prckiJa
prim~ml(l kola paljenja i da time r<lzvoui visok napon do odgovuraju-
ceg ciJindra. u pravom trcnmku.
Recirkulacija izdu'mih gaso"a: Proces vracanja malog ucla izduvnih
ga~()\'a nazad u usisnu granu kako bi se razblazila smesa gnriva koja
Ui'lZi u cll!ndar. i dOl sc na tui !latin temperature ~agorcvan.ia odrZc
l~p(,d t,-td\l.' na kojoj n;Jst<l.iu oksidi azma k(lji su problematitni
zag;Juivuti. \\:ntii 2.,1 recirkul;.lciiu izduvnih ga~O\'a rcguiise povr<ltak
IzdllVTIlh ga~l)\'a u lISiSllU gr:Jnu motora.
Redno iii serijskn kolo: E!cktricno koio sa civa iii vise potrosaca koii
su tako po\,cz;lni J:! slruj;l mor~1 cia rrnJe kl"02 jedan. da bi dO$la do
drugug p(ltrnsilea.
Redosled puljenja: Redoslcd po kome mura dnCi do paijenja
eilindrirna mutor:J - 1. 5. 3. 6. 2 . ..\ itd.
Re~u!ator napona (reglcr): Urcdaj koji;.c kuri:;ti za kon[roiu !1apO!1a
i il.i:une ~truje. . SediSte "c0.1ila: POVfsina na hUj'.l ~c OSLlf1l;J obod pecurkc kud;1 j~
Regulhanje isparcnja: lspar;tvanjc goriyu iz rczcrvoara Z,j gorivo iii
iz lonceta karhurator:J. Ova kYO lag:IJiv;JI1.!t: >'1.' kO!ltroiise srrovodc~
nJcm isp<Jfcrlja u pusuuu sa aKti\'nim ugljt:m. gJe sc isparcnju
pnhvalaJu i ladr.zavaju svc dok motor ne poenc un radio Tada
j,,-parenja odlaze u usisnu granu i sagorcvaju u molOru.
Rele:' E!cktromagnets.ki prekidacki urcdaj ko]i porno6u slabI.' struie
alvura i za!\'ura kolo j:lke struje.
Rub pneumaiika: Deo pneumatika koji sc oslanja na priruhni de(l
naplatka. No::,cCi prslcn je ojac<l!1 arm"Uurom od cc1icne flce.
.~
./-., . >
, -'---
, cepa na t'lj naein, sto vraca isparenja u rczcrvoar za gasove prcko
'~",,_i
508
Rucica mcnjac-.l.: Rucna komanda pomocu kojc sc vr~i prom~na
stepena prenosa.
Ru6ca nllvodnika p:tljcnja: Dco U obliku kapc koji je postavljcn na
gomji kraj osovinc razvodnik(l paljcnja. Pri okretanju rueica je u
stalnom konwktu sa ccntr<l!nim prikljuckom kapc razvounika. i
pritom provodi sckundarni napan na jcdan ad spoljnih prikljucaka
kape razvodnika.
RucDa ili parkirna kocnica: Koenica kojo!11 se v02ilo drii zakoceno
za vreme parkiranja. Kod nckih tipOVil. pri aktiviranju ruene kocnice
mehanickim putem sc pritiskaju paruee zadnjih koenitil; kod drugih
tipova aktivim se kociona traka koja jc postavljcn::l oko koCiunog
dabosa na kardanskom vratilu. odnosno njegovom priruhnom delu,
Rukavac prcdnjeg locka: Osoyina koja se n::llazi na prcdnjoj upraY-
Ijackoj puluzi i preko koje se vrsi zakretanje tocka.
Rukav3C sa kuglastim zglobom: Upravljacki rukilVUC kuji sc Yodi
pomocll kug!(lstog zgloba.
s
SAE: Udrulenje ilutomobiiskih inzinjera S~D.
S~goreV",mje: Proces koj'J se odyiju Whom gorenja.
Samokoceca pllpuca kocnice: Paplle3 koenice (a ponekaJ i obc) koje
se pri kocenju uklinjav<lju u dob(J~ i time u ~tv,lri pojaeavaju silu
koccnja koju d0bi.iuju od koCionog cilindra tocka.
Samonoseca karoscrija: Karoserija automobila koja istovrcmeno
prcdst<lvlja i ram (s(lsiju).
\l
Samopuljenje: Pa!jenje snleSe goriva i vazduha pre !lego sto sc javi
varnicu n<l svccici.
venti! zatvoref1. Najedtc su ova ~cdi~ta z,lkoscn<l pod uglom od 45 i
:30 stepeni.
Sekundarna, zadnja iii prater:.! papuca kocnice: P'dputa kocnice koja
jc ugradcna tako cia jc okrenutil rrema zadnjcm dclu aUlomohiia.
Sekllndarno koio (paljenjc): Visoko naponski deo sistema za pa-
ijenjc.
SenztJr za kisconik: Scnzor u izduvnom vodu koji rC(lgujc na pro-
menu sadriaja kisconiLl u izduvnim gasovima. Ova inform,lCija se u
kornpjutcru za rcgul:Jciju rada motora koristi za odredivanje rclativ-
nog odnosa mcsavinc gariva i vuzduha. taka da SI: mogu izvrsiti
korekcije pomocu kojih se odrl.ava ravnotcz.a mcSuvine. Scnzor za
kisconik kao illaz daje napon kojt se poveC<lV<I bda sadrzaj kisc-
onika l! izduvnim gasovima opada.
Separator isparcnja: Uredaj knji sc kori;;ti za automobile oprcmljclll!
rashl<ldnim urcd:Jjem. Koristi sc za sprecavanjc n<lstanka g;'lSl10g
poschnih vodava.
Scrvisiranje: Proccs provcrc, popravke i poucstlvanja karbumlora,
svecica, pIal ina. remena i paijenja kaka hi sc dobi!e najbolje pcr(or-
manse matora.
Servo-uredaj kocnica: KonvcncionaJni sistem hidraulicnih -kocnica
kod kajih se karisti vakum motara. za pokretanje klipa servo
uredaja. Ovaj klip u nekim slucajevima dircktno potiskuje klip
giavnog koCionag cilindra. Na t(lj naein se smanjuje sila kojom vozac
mora da pritisne peda!u kocnice pri zaustavljanju aulomobiJa.
 RECNIK POJMOVA

Servo.kocnice: Dobos-kocnice kojc su tako konstruisanc da sc pri-
marna papuea os1<lOja ml sckundarnu. Kada sc kocnicc aktiviraju
primarna papuc<l leii da se krccc u smcru okrctanja dobosa i na t<lj
naCin prcnosi silu nu ~ckundarnu papueD. Ovo dcjS1VO pojacanja
smanjujc pOlrcb,.m pritisak na pcdalu kocnicc pri kocenju. i im3
siroku primenu.
Srcdstvo za podma:r.ivanjc: Bilo koja materija, omcno naftnog pore-
kla (kao slO su u/jc iIi mast), koja se ubacuje izmedu dvu pokretna
llcla da bi sc smanjilo trenjc.
Stabilizaciona poiuga: Poluga tako povezana, da smanjuje zanosenje
i boena naginjanje sasijc i karoserije automobila.

Servo-upravljae: Upwvljacki 5i5tcm koji karisti hidraulicni pri[is<lk Stabilnost prnvca (upravljanje): Sposobnost automObila d~ se heee
cia bi smanjio napor vozaC<l potreban za skretanje aulomobilll, po pravoj liniji uz minimalnu kontrolu vozae:!. Automobil koji ima
Pritisak se korisri iii u samom mchunizmu gl<lve volana iii u hidra- uobru stabilnost pravca, neosctljiv je na bocni vet<lr i neramine na
ulickom cilindru koji jc vczan na spane upravljaca. pum.

Sigurnosna glavCina: Urcdaj ugradcn na zadnju oSQvinu, a sprec;]v(l Stalno sprcgnuti zupcanid: Zupcanici koji su ·uvek spregnuti jedi.l!1 sa
otpadanje locka u slucaju lom;l pogonskog vratib locka. dfllgim - bez oDzir;! ll:\ Ii prcnose obnni momcnat iii nt:.

Sigurnosni prckidae: Urcdaj. nije osigur;lc. koji slllzi l,1 prekidanjc Sfaticka f3\,notcZ:l: Ravt1otci:l l! st:lnju mirovo!l1ja odnosJ]o f:\vno·
kola u slucilju vclikih ortcrcccnj«. tela mirnog stanja. f'1.lstiZc 5": "1\~no!l!er!liI'll I<l.\poreJival1jclll1<:zine
tocka i gumc oko usc fLltacijc, tak() da lOC<lK ncma tcndenciju da
Sigurnosni venti!: Ventil koji je tako konstruisaTI da se Olvara pri rotira sam od sehe bez obzirn llU polaiaj u koji se postav!,
odredenom pririsku. Time sc sprecava cia priti:;ak u sisteffil1 prede
odre(knu-granicnu vrednos!. Staticki prilisak (kocnice): Odrcdeni pritisak koji uvck postoji u
koCionom cevllvodu - cak i kad jc pedala kllcnice otpustena. St<Jtii':ki
pritisak se odrzavi.l pomoct! rcgulacinnog ventila.
Sinhronizacija: Pribllzno usklndivanje. tako da dva iii vise dogadaja
nastanu is!ovremeno - na primer. da se jllvi varnica na svecici u
Staza: Spoljni iIi unutr<l.~nii prsten !e:i:nj<l koji ohezbedujc kont;]ktnu
momentu bda je klip u pravom poloiaju. da se uskbdi da brzine
povrsinu za kuglice ili valjCice.
dva vratila budu iste. da 5e vcntili otvaraju kada je klip u pravom
poloiaju itd.
Stel)en (iucni): lI:ih()-ti deu punog kruga.
Sinhronizovani menjac: Mehanicki menj,'.c knd knjeg. su sinhronizo-
Stcpcn kompresijc: Odnos izmedu zaprcmine cilindra lad:! je klip u
vane brzinc. Ij. zupcanici koji se sprciu. Time se sprecava "bruse-
donjoj mrtvoj tacki i zapremine cilinLira kaLia je klip u gmnioj D1rtvuj
nje« zupc:l11ika. VcCina menj<1Cil ima sinhrone na svim stepenim<l
t;lcki.
preno${1, ali neb stariji '..ipllVi rnenj,!Cd ne1TI\1.iu sinh run !l;J prvom
stcpcnu prcnOsa {ncma}u sinhronizovanu prvu brzinu 1.
Stepcn sigurnHsti: Ohezhedeni...: veCih dimcnzija ()(i I1Cophl1dnc. u
cilju dndmnog osig.uranji.l d~l LIeu ne otkait.
Sistem 7,~ zagrev'dnje vU:lduhu: Si~lem pomocu kojeg sc za vreme
zagrevanja motom v(lzuuh eke izduvne grane voei u usisni Olvor
filtera za vazduh, U sistemu sc nalazi vakuum mOlar sa tcrmOslat-
skorn rcgubcijom koji otvara i zatvara poklopac na usisnoj cevi
fiitera za vazduh. Kada se motor zagreje vise nema poucbe za
zagrevanjem vazduha jer gorivo isparava i bez toga, tako da pOklo-
pac zatvara otvor za dovodenje topIng vazduha, a Olvara proiaz
hludnijem vazduhu iz spoJjne sredine,

Slobodni hod: Siobodni hod u S!stemll veze. koji s.: j,\vlja po <lktivira-
nju komande i traje do stYarnog pokret:Jnja uredaj<l. Na primer.

r.~~
okrewnjc vo!ana pre nego sto lockovi pocnu da se zakreCtL

Siobodni hod pcdalc haeila: OdreJeno rastojanje za knje sc pedal<l

" - \
\
..... .
kvaciJa moze potisnuti <l da potisni iezaj ne dodirnc: poluge po(isne
ploce.

Smola-talog (sistcm za gorivo): Oksidizirani delovi goriva koji se

talaie i obrazuju sloj smale u sistcmu za gorivo i ddovima motam.

Snop zupcanika (kontra zupeanici): Snop zupc<:lnika koji se dobija

obradorri izjcdnog komada. Snop zupeanika se nalazi u danjem delu
menj'lca. Snap zupcanika povezuje ul<1zno j izlazno vratilo menjaca.
Solenoid: Namotaji provodnika aka jezgra koje se namagnctise kada
sc slruja propusti kroz numotaje; ekktromagnetski prekidac.
Speciticna teiina: Odnos izmedu Idine nekog leta odredene zapre-
il mine i teiine iSle zaprcmine vode.
II"
'I Spoljni omotac pneumatika: Telo pneumatika bez protektoru.
Stroboskopska lampa: Stroboskopski medaj koji je povezan na
sekundarno visokonaponsko kolo i emituje zrake svetlosti u tn::-
nutku kad se javlja varnica D(l sveCici. Usmcravanjem ovih zraka n<l
oznake. kojc se okreeu, dobijn se utisak kao da stoje. Podcsavanjt.'D1
razvodnika p.a!jenja oznake se mogu poravnati i nn taj naCin podestti
paljenje.
Suprotni smcr oil smera krctanja kazaljkc l1a satu: Obnanje u levu
stranu Ij. obrnuto ad ~mera u kojem se okrecu ka:wljke sala.

j{ Sponc: Poluge. koje povezuju polugu upravljaca na g!<lvi volana sa Svecica: Uredaj sa dve e!ektrode izmedu ko jih prcskaee elcktricitet" i
Il po!ugaffiu na g!<:lvcinama tockova kod sistema za uprav!janje. stvara varnicu koja pali usisanu smdu goriva i vazduha.

L_ - - - - . - - -.. - - .
509
RECNIK POJMOVA
Svecica sa otpornikom: Svedca koja u sebi Ima otpornik koji jc tako
konstruisan da skrati i kapacitivnu i induktivnu fazu varnice. Time se
smanjuju radio smetnje i produzuje radni vek elektrode.
Sasija: Ram automobila, sistem 28 os\anjanje (vesanje), menjacki
prenosnik; sve osim karoserije automobila.
Sipka podizaca: Sipka koja povezuje podizac ventila sa jednim
krajern klackalice. Karisti se za matore kojl imaju ventile u glavi
motora.
T Ubrizgavanje goriva: Sistem za gorivo 6ji je karburator zamenjen
Tabometar: ViSenamenski instrument za ispitivanje rada motara.
KODsti se za merenje ugla zatvaranja (zazora) platinskih dugmadi,
koji se izraiava u stepenima. Tahometrom se takode moze meriti
i brej obrtaja matera.
Takt kompresije (sabijanja): Dea ciklusa kretanja k!ipa kada kllp u
cilindru motom sabijn smesu goriva i vazduha.
Takt usisa"'anja: Dea ciklusa krctanja klipa u kam~ se usisava smesa
vazduha i goriva u ciiindar mot ora.
Tandem: Oni koji rade zajedno, a nalaze se jed an iza drugog.
Tanjira~ti zupcanik: Veliki zupcanik koji je pricvrsceo oa kavez
diferencijala.
Termostat: Uredaj koji reaguje na promcnu temperature, u sistemu
za h!adenje koristi se za kontrolu protoka rashladne teenosti u
zavisnosti od njene temperature.
Toplotna vrednost (svecice): Odnosi se na radnu temperaturu za
datu sveCicu. Svetice su tako naCinjene da rade pri ra1.!icitim tempe~
raturama, u zavisnosti od debljine i duzine porcuJanskog izolatora,
merenog od zaptivoe podloske do vrha sveCice.
Torzione opruge: Odnose se oa sistem vesanja u kojem se umcsto
spiralnih Hi listastih opruga koriste torzione opruge.
Torzione vibracije: Nastaju dejstvom sile uvijanja i odvijanja na
osovinu, usled povremenog dejstva sile iii opterecenja.
510
Trag tockova: Razmak izmedu prednjih iIi zudnjih tockov;).. Tragovi
prednjih i zadnjih tockova nisu uvek jednaki.
Tranzislorsko paljenje: Vrsta sistema za paljcnjc koji koristi traozi-
store i specijalnu bobinu. Za ovaj sistem karisti se i konvcncionulni
ruzvodnik sa platinumu. Pri!ikom tranzistorskog p:.djenja napon
ostaje konstantan, i na taj oaCin je moguce postiei vcliki brej obrtaj:l
mmora bez »trokinmj<.!«. Radni vek platina jc vllo dug jer u tranzi·
storskom .~istemu vrlo mala struja prolazi preko platina.
Trenje (frikcija); Otpor klizaoju iii proklizavanju.
u
uredajem koji ubrizgava gorivo iii direktno ispred svakog usisnog
ventila, iii u usisnu granu.
Ubrizgavanje vazduha: NaCin na koji se vazduh ubacuje u izduvnu
granu iIi kataliticki filter radi smanjenja zagadenosti izduvnih
gasova. Vazduh se ubncuje u izduvnu granu pomocu pumpc za
vazduh i obilazoog ventila.
Udaranje tocka: Tcndcncija locka da se krccc gore·dole taka da
ucesw.ia i jako udara a podlogu. Ova pojava se ponckad zove i
podrhtavanje (poigravanje) pri veliko] brzini.
Udarni kljuc: Kljue koji ima pneumatski iii elektricni pogon, a sluii
za otpustanjc iii stezanje navrtki, zavrtnjeva i sL. i tini to s-erijnm
kratkih, ostrih udaraca.
Ugao zatvaranja (pri paljenjul: Broj stepeni za koji platine u razvod~
niku paljcnja ostaju zatvorcne (spo.ienel.
Ugljen~monoksid: Zagadivac iz izduvnih gasova, koji se stvara bJd
nema dovolino vazduha da se obavi potpuno sagorevanje goriva.
Prebogata smda povecava koliCinu ugljen-monoksida u izduvnim
gasovima. KoliCina ugljen-monoksida u izduvnim gasovima sc sma·
njuje striktnom kontrolom odnosa goriva i vazduha, naknadnim
sagorevanjem j pomoeu katalitickog [iltera.
Ulje z:a kocnice: Md3vina hidraulicnih ulja koja imaju visoku tacku
kljucania i nisku tacku mrznienja. a i druge karakteristike potrebne
za pouzdano koceoje.
Ulozak sediSta ventila: Sedistc vcntila od tvrdog cclika kojc se maze
menjati.
Upravljac sa zupcastom Ich'om: Upravljacki mehanizam koji ima
mali zupcanik na jed nom kraju osovine uprav!jaca. Ovaj zupcanik je
uzubljen sa dugackom zupcastom letvom (polugom na kojoj je po
jednoj iviclnarezan niz zubaca).

Upravljacke poluge: POiuge koje su pricvrscenc zavrtnjima iIi z~ml~
rene na rukavuc prednjeg toeb. One pre nose silu upravljanja sa
spona na rukavac i na luj nm':in zakrecu laCkoye.
Upravljacki mehanizam: Urcdaj koji 51! sastoji od puznog i scgmenl-
nog zupcanika iii od popTee-ne osovine i kuglica pomocu kojih se
prenosi i uvccava sil:l kojom vazae uprav!ja vozilom.
Upumpavanje ulja u cilindar: Stanjc pri kojern SUViSOil kolicina utja
prolazi pored k!ipnih prcstcnova i sagorcva u prostoru za sagore-
vanJe.
Uredaj za balansiranje tockova: Masina koja se koristi za proveru
staticke i dinamicke uravnoteicnosti tockova.
Uredaj za centriranjc prednjcg tTapa: Urcdaj koji se koristi Zil
provenl nagiba. latura i gaicnja.
Uredaj 1.3 podcsavanjc 1.3zora vcntila: Zavrtanj za poddi1vunje
kojim se obczbedujc odrcdcni lUz.or na vrhu vrctcna ventila. Ovaj
zavrtanj moze biti post01vljen na vrh podizaca. a i n<J. polugu klacka·
lice. Kada klackalic01 ima kuglasti zglob. ulogu zavrtnja za podesava·
nje ima navrtka.
Uredaj za startovanje hladnog motora: Sastoji Se od leptirastog
venti!;] koji jc postavljen u grlo karhuratora. Pri stanovanju hladnog
motora ventil se zatvara. povlacenjcm odgovar<ljuce poluge, tako aa
motor usisava bogatiju mcs<Jvinu. sto obksava stanowmje.
Urez: Gruba povrsina koja Se dobija rezanjem pomocu ostrog kruz-
nog noza knji rcic metal take da svojim o;trim ivic3ma zadirc u
povrsinu metala.
Urezi za prstcnove: Urezi naCinjeni u klipu da hi se u njih post:.\'y·ili
kiipni prstcnovi.
Urezivanje navoja-ureznica: Rczanje nuvoja u otvoru odnosno
nazubljen alat koji sc koristi zu rezanjc navoja.
Usisni vod: Cev kojil spaja donji deo karburatora sa otvorima us is nih
ventila na glavi mOlora.
Usica: Zukretni nosac pomocu kog se jedan kraj lisnate opruge
pricvrscujl' na ;asiju automobila.
Uzemljenje: Sitllacija u kojoj je elektricno kola
povezano sa karoserijom vozila pomocu sipke ili t'ake.
v ViSestruki vod: Izduvni vod koji ima pregradu. Svabl polovina voda
Vakuum: Zatvoreni prostar u kojem je pritisak vazduha ispod
okolnog atmosferskog pritiska.
Vakuum-rnetar: Instrument kaji se koristi za merenje vakuuma.
Vakuum 5e meri u barima iii u mm zivinog stuba (mm Hg).
Vakuum-posuda: Rezervoar u kojem vlaJu vakuum. Obicno se
koristi za obezbcdenjc vakuuma za servo-kocnice u situaciji kada
motor ne maze da obezbedi vakuum. U rezervoaru ima doveljno
vakuuma za nekoliko koeenja pre nego sto sc isprazni.
Vakuumski regulator paljenja (razvodnik): Sklap koj! je konstruisan
tako da rcgulise vrcme paljcnja dcjstvom vakuuma motOra na mem-
branu.
\I
Vamica: PremosCivanje iii »presk<1kanje« taka e!cktriciteta preko
{ zazara izmedu dye elektrode.
L_~_
RECNIK POJMOVA
Vat (W): Jedinica za merenje elektricne snage. Jedan val je proizvod
1 ampera i 1 volta (W = A x V).
Vazdusna pump::!: 'Mala pumpa za ubacivanje vazduha u izduvni
sistcm radi smanjenja zag,~denosti izduvnih gasova. Pumpa dobija
pagan od kaisnika rndilice preko klinastog remena. i povezana je iii
na izduvnu granu ilili pamocu cevi na kataliticki filter.
Vuzdusni tel': Mehur vazdttha mrohljen u kalu tecnoHi. zbog ceg.a
ometu norm ainu cirku!aciju tcenosti.
Venae :wpcanika zamajca: Zupcanik na obodu zamajca. Pagonski
zupeanik elektropokretaea se uzupcuje na venae zupcanika zamajea i
pokrece (startuje) motor.
Venti!: Ured<lj za otvaranje iii zatvaranje otvora. Postaji veliki broj
razliCitih tipova ventila.
Venti! za smanjenje potrosnje: Kontrolni uredaj za protok £ori\'3
koji se nalazi u karburatoru.
Ventil za zagrevanje karburatora: Ventil postavljen u izduvni vod iii
izduvnu eev koji odvodi odredenu koliCinu vrutih gasova do as nove
karburatora da bi se zagrejao.
Ventilski mehanizam: Razn! delovi od kojih se sastoje ventili j njihov
mdni mehanizem.
Venturi: Deo tevi iIi kanala koji je konusno ohlikovan tako da
formira suienje poprecnog preseka. Teeno:;t iIi ga:;ovi pri prolaw
kroz ovakav presek povecavaju brzinu kretnnja. a pri prolasku kroz.
najmanji presek d06 ce do stv3ranjil vakuuma. Nagib prema sHuji
vazduha je mnogo slrmiji nego nagib niz strUjll v<lzduha. Prineip
venturi cevi sc koristi u karburatoru.
Vijak (navrtka) tocka: Vijak iii navrtka - sluii Z3 priC\TSCivanje
toeb na giavCinu.
Viljuska kvacila: Uredai iii viljuska koja je prikljuccna na poti::.ni
lci3j i slui! da pokrene pOlisni lei.aj prema polugama rOlisne place.
Viskozitet: Mera tecenja ulja.
Visokonaponski kabl: Yisokonaponski provodnik koji vodl ad
bobine do razvodnika.
Vise!amclasto kyacilo: KvaCilo koje po svojoj konsuukciji ima neko-
liko lamela.
ima posebnu iz.duvnu cev.
Vlakno (zarnica): Otpornik u sijalici koji se uhri prilikom prolaska
stroje, i koji pri tom odaje svetlo.
Vod: Cev koja povezuje vise cilindara oa jedan izlaz iii jedan ulaz.
Vodena kosuljica: Prostor oka cilindra i ventila koji je supalj tako da
omogucuje hladenje pomocll teenosti.
Vodica ventila: Otvor kroz koji prolazi vreteno ventila. Konstru-
isano je taka da daje pravac ventilu. Nekc yodice se presuju; druge
sc jcdnostavno buSe kroz glav~ ili biok motora.
Volt: ledinica za merenje elektricnog napona.
Voitmetar: Instrument koji se koristi za merenje napona u elektric-
nom kolu. Izmerena vrednost data je u voltima.
511
RECNIK POJMOVA
Vreteno: Osovin<.l aka kaje rotira drugi deo.
,. VruCi.. kabl: Provodnik koji je vezan za <lkumulator iii deo clcktric-
nog sistema taka da je u dircktnoj veZI sa akumulatorom.
z babaju, do\.; kretanje ne budc najzad oncllloguct:no. odnosno dok
Zadnja izduvna cc'\': Dea izduvnog sistema od zadnjeg prigusivaca
do zadnjeg del a automobila.
Zadnji. prigu.sivac: Uredaj koji podseca oa prednji prigusivac i koji se
nalazi u izduvnom sistemu blizu zadnjeg krajn izduvnc cevi. Ovaj
prigusiv3c sluii za dodatno prigusenje huke iz izduvnog sistema.
Zagadenje kuCista radilice: Zagadcnje kaje nastaje u kucistu mdilicc
motOra usted prodora nesagorelih gasova iz cilindara. Zagadcnja se
sastoje uglavom ad nesagorelog iii delimicno st,gore!og goriva,
ugljen monoksida i vodene parc. Ova zagadenja sc uklanjaju
pomocu uredaja za cirkulaciju benzinskih i uijnih isparenja.
Zakovica: Metalna tivija koja sluzi da medusobno pricvrsti dva dela.
Zakovica na jednom kraju ima glavu dok se na drugom kraju mora
formirati, odnosno, raskovati.
Zaledivanje karburatora: StvOlranje leda na prirubnoj p!oCi iii !cptiru
karburatora. Kada mlaznica ubacuje gorivo u grlo karburatora (ven·
turi), ono isparava. fsparavanje nagJo oduLima toplotu DKolnom
vazduhu i u odredenim vrcmenskim uslovima (h!adno i vcoma
vlaino vreme) moze dati do slvaranja leda.
Zamajac: Relativno veliki disk koj! je pricvrscen na rnui!icll. i tiji jc
z3datak da umiri udare koji nastaju pri radu motora. Ima inerciju
koj::! je dovoljno velika da oddi ravnomerno okretanjc radilice.
Zam::!j ae predstavlja ()snOVU nu kOjll se poswv!ja venae :wpcanika za
stanovanje motora, i u najvecem broju siucajevu, prcustav!ja deo
sklopa kvaCila.
Zamena klipnih prstcnov:l: Brusenje eilindara i ugradnja novih
klipnih prstcnova. •
ZamOr: Lorn materijaia zbog ve!ikog broja savijllnja iii krivljenja.
Prvi z;naci'su pukotinc koje brzo pre!aze u tamove.
Zamor kocnica (Fcjding): Gubitak snage kocnica zbog pregrcvanja
oblaga kocnice.
Zapremina: Mer::! prostora kaju zauzima neko telo. lzrazena je
u kubnim centimetrima. milimetrima itd.
Zllpremiml mot()r:!: Z~lprcmina pros\ora kroz koji sc kn:ce eeit) klipa
dui pune duzine hoda, pomnozena sa brojcm cilindra motora.
Rczultat se izrahva u lilrima iii kubnim ccntimctrim<l.
Zaptivka: Materijal Koji se umece izmedu dva deia i obezbeduje
zaptivanje (sprecava curenje).
Zaptivni prsten: Uredaj koji se kOrlsti za sprecavanje curcnja ulja na
odredenim meS[ima.
Zaptivni pl'Sten \'entila: Prstcn od ncoprcnske gume koji sc postavlja
na zljeb na vretenu ventila dOl hi se spn.::Cio prolazak uija izmcdu
vrctena i yodice.
512
Zaptivni lliosci .ta farovc: Prednje svctl0 Cija su s06vo. rcflcklor
i zarnica izvcdeni kao jcdan Zalvorcni skl()p.
Zarez: Ogrebotina iii urez·na obradcnoj povrsini.
,.Zaribao« spoj: Kad<l se dva tela taru. zagrcju ~c i islisnu srcdstvo za
podmazivanje sa dodirnih povr~ina. Tada sc dodirne povrSinc brie
spoj ne »zarib<l«.
Zastita ad knrozije: Nanosenje pasle iii bitumena u unutrasnJe
delavc karoserije da bi je sprcCila pojavu korozijc.
Zastitni sloj: Materija! koji se nanosi na ~.!lltamobil odozdo. sa donjc
strane pok!opca motora, poklopcu prtljainika itd. Oyim premazima
se smanjuje buka u voznji.
Zatvoreni si.~tem 7.a hladcnje: Sistcm za bladcnje motora u kojem
prelivni rczervoar, ocinosno dodatna posuda. sluzi da prihvati
i zadrii visak rashladne tecnosti koji 5C javlja usled sirenja pri
povecanoj temperawri. Dodmna posuda sprccava iz!ivanje tcenosti.
a takodc poboJjsava rad sistema za hhldcnje. time sto iz njcga
eliminise vazduh.
Zatvorcni Iciaj: Leiaj koji sc rodmaie fabricki pri proizvodnji
i zatim zatvori. Ovakav lez,tj se wkom radnog veka vise nc maze:
pOdmazivati.
Zavojna opruga: Komad sipke ad celib zu 0rruge. namolan kao
spir::!la iii u obiiku spirale. Cesto sc karisti u sistemu ogibljenj,\
prcdnjih i zadnjih toekova.
Zavrtnji sa krstastim urClOm na glavj: Zavrtanj knii ima rrilib10
dubok krstasti urez nll glavi. a ne poprceni un:z kuo kod obicnog
zavrtnja.
Zazor: Prostor izmedu dcktroda svccicc; prostor izrnt::du obrlnih
i nepomicnih delova morma iii gencratora: prostor izmc;du konwkt·
nih povrsina "plalinskih dugmadi« itd.
Zazor IcZaja: Prostor izmedu vratiJ,l i povrsine !czaja. Ovai prostor
sc ostavlja da bi u!je za podmazivanje mog!o da prude do uodirne
povrsine.
Zazor svecice: Prostor izmedu vrhov<l Docne i cenlralne clcktrodc
svecice.
Zgloh: Savitljivi spoj koji omogucavu rromcnu ugla pri prenosu
momenta sa pogonskog na gonjeno vralilo.
Zupcanici razvodnog mehanizma: Zupcanici prievrsceni na radi!iell
i na bregastu osovinu. Predswvljaju srcdslvo z:\ pogon brcgaslc
osovinc.
ZupCallici satcliti·trkad: Mali zupc;J.nici rmt<lvljel1i n<t u~ovintl
u kavezu difcrcncijala. 0\1\ !.upc;mici su uzupccni u bottle zupc<Jnikc
diferencijala.
,
Zupcanik radilicc: Zupcanik knji je postavljen na prednii (lL·t) radi-
lice. Sluzi za pogon zupcanika brcgaste osovine.
Zupcanik sa pruvim zupcima: Odn05i se na zupcanikc Ciji su zupci
seeeni paralelno u odnosu na ost! vralila.
Zupcanik za hod ullazad: Zupcanik koji sluzi da sc u l1lcnjacu dobijc
suprotan Smer okretanja izlaznog vratilll menjaca.