BEZ AKORDA - Antologija Tekstova Jugoslovenske Zabavne Muzike - Radiša Dragićević

Radiša Dragićević
BEZ AKORDA
ANTOLOGIJA TEKSTOVA
JUGOSLOVENSKE ZABAVNE MUZIKE
202
BEZ AKORDA
ANTOLOGIJA TEKSTOVA
2010.
BEZ AKORDA
Antologija tekstova
jugoslovenske zabavne muzike
Izdavač:
Autorsko izdanje
Recentzenti:
Borislav Somrak
Dragutin Matošević
2010.
BEZ AKORDA
ANTOLOGIJA TEKSTOVA
2010.
Ismet Arnautalić
RIJEKA ŽIVOTA
Znam, moja rijeka ima dno

po kome tiho teče.
Znam, uvijek ima neki put
po kome niko neće.
Na kraju more čeka muk,

u njemu sve je tiše.
Put kojim idem sad je moj
i nikog nikog više.
Moj dan sve je kraći,

bezdan ima kraj,
sve što život daje,
to ću saznati na putu svom.
Znam, moja rijeka ima kraj

i tamo tiho teče.
Znam, uvijek ima neki put
po kome niko neće.
Interpretacija: Jadranka Stojaković, 1975.
5
Duško Arsenijević
SVET SE BRZO OKREĆE
Ovaj je svet igrač na žici,

lutka što govori da i ne.
I svi smo mi na jednoj slici
neko kasnije, neko pre.
I nemoj da razbiješ glavu,

mreža je davno postavljena;
svejedno je ko je u pravu
od sunca visi paučina.
Samo tvoje ruke dve

u kosi mi zaspale.
Na dnu mojih grudi zri
jedna pesma samo za tebe:
O, zagrli me,
svet se brzo okreće.
O, odneće me
stavi mi ruke u džepove.
Prava je stvar ljubav na reci,

malo vina i tamjana.
I nije važno šta znače reči
i da li postoji obala.
Interpretacija: Kerber, 1988.

6
Momčilo Bajagić
ZAŽMURI
Zažmuri pa na sopstvenom platnu

U glavi pomešaj sivu i zlatnu
Lagano da ne remetiš veče
Zažmuri pusti film da isteče
Udahni vazduh lepljiv od krvi
Ne gledaj me kao vučica

Nije moja želja presuda
Baklje gore pesma Cigana
Pročitana s dlana sudbina
Interpretacija: Bajaga i instruktori,1985.
7
Momčilo Bajagić
KAD HODAŠ
Veče ne miriše na rakove i školjke

mesec je bleda fleka boje cimeta
uzimaš cipele za šetanje kroz snove
ulica voli ritam tvojih koraka
Vetar se provlači kroz nepoznate reči

asfalt se miluje sa tvojim štiklama
suviše mekan da bi mogao da spreči
ovo je veče puno tvojih tragova
Kad hodaš ne zastajkuješ

i zemlju ne dodiruješ
a mene ne primećuješ
i uporno se trudiš
Da me prođe požuda
još drhtim od tvog pogleda
iz nekih starih razloga
ne mogu da se sredim
Interpretacija: Riblja čorba, 1984.
8
Momčilo Bajagić
RUSKI VOZ
Voz pospani voz za Harkov

Gomelj Lenjingrad
znam kako je
noćas dalek Beograd
Neće moći nikada olovka ni hartija

ni svi ruski poštari
ne mogu ti odneti pismo
koje pišem ja
marka s likom Lenjina
i u pismu jedina tuga što me razbija
Nije votka rakija mada noćas udara

tuga mi je velika velika ko Rusija
ja ne mogu poslati ljubav
jer se ljubav ne šalje
nit sam mogo poneti sa sobom tvoje poljupce
Voz u vozu izgužvana lica putnika

ti si tamo negde iza onih planina
da l' si možda zaspala il si budna kao ja
da l' te muče nemiri il te nista ne muči
Kada budeš čitala pismo koje pišem ja

tajna biće skrivena iza ovih redova
Interpretacija: Bajaga i instruktori, 1987.

9
Đorđe Balašević
ŽIVOT JE MORE
Život je more, pučina crna,

po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna,
ja se ne bojim velike vode.
Lome me vali, nose me struje:

oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.
U jutra rana plaše me senke

minulih dana.
Sećanja mutna kao u laži, kao u snu.
Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam
i sve su jače ruke što me vuku dnu.
Možda će žena svilenog bedra,

koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra
do nove žene, do nove luke.
Interpretacija: Đorđe Balašević, 1978.
10
Đorđe Balašević
JEDAN SAŠA IZ VOZA
Juli je mesec vruć kada putuje pola nacije

u vozu ni za lek nema mesta bez rezervacije
A ja sam gledala kako promiču neki pejzaži

i tad sam videla jedan pogled koji me traži
Jedan Saša iz voza mi slomio srce

i otiš'o negde u daleki svet
i rek'o mi kako je voleti lako
jer ljudi su pčele a ljubav je cvet
O što je pričao divno pričao o nekim stvarima

o trci Tour de France i o zelenim bulevarima
O nekom Zokiju s kojim je davno delio klupu

o tom kako je slušao samo Indexe i Korni grupu
On mi je pružio čitav beli svet na svom dlanu

al' već je svitalo voz je stigao u Ljubljanu
I kad je sišao samo mahnuo rekao: Ćao

ja sam ponavljala: Nije mi žao nije mi žao
Interpretacija: Rani Mraz (Biljana Krstić), 1979.
11
Đorđe Balašević
KAŽEŠ DA TI NEKAD
IZGLEDAM K'O DUNAV
Kažeš da ti nekad izgledam ko Dunav

stižem mutan nepoznat i sam
oko mene svud ravnica
tuđe zemlje tuđa lica
Prošli dani svetla u daljini

tuga radost istina i laž
ljudi čudni i smešni ljudi srećni i grešni
Kažeš da ti nekad izgledam ko Dunav

stižem mutan nepoznat i sam
nosim miris planina miris žita i vina
I ne traži da budem ti robom

i ne spremaj mi zamke i okov
jer ja rušim sve brane pred sobom
uvek nastavljam sam svojim tokom
Hej slobodo lepa ptico

hej živote slatka tajno
hej daljine dalje hajdmo
sve do Crnog mora koje znači kraj
Interpretacija: Zdravko Čolić, 1981.
12
Đorđe Balašević
KRISTIFORE CRNI SINE
Dosadio španskom kralju

stalno jedan isti svet
na Kolumba izbor pade
da načini preokret
Nije stig'o da se snađe
vec mu utrapiše lađe
i rekoše nađi kontinent
nije znao da će sasvim promašiti liniju
da ce naći Ameriku sve tražeći Indiju
Kristifore crni sine

kud se vinu na pučine
kad ti to ne leži ni za lek
ne ide se preko mora
bez kompasa i motora
nema veze što je srednji vek
Jednog dana kad pred njima

neka zemlja velika
svi misliše Indija kad ono Amerika
Kristof se za glavu hvata
stavlja omču oko vrata
da potraži stvarno drugi svet
Ljudi moji totalno sam promašio liniju
našao sam Ameriku a tražio Indiju
Interpretacija: Rani mraz (Verica Todorović), 1978.

13
Đorđe Balašević
NEKI NOVI KLINCI
Moj deda već dugo ore nebeske njive

ali baka jos čuva sve stvari i sliku našeg sveca
na dan kad sam rođen tu je posađen orah
i u avliji pod gustom krošnjom sad igraju se deca
Neki novi klinci neki novi klinci
Kroz maglu treperi devet sveća na torti
tad sam dobio par mandarina i malog belog zeca
u maju još uvek zriju komšijske bašte
ali trešnje i zelene kajsije kradu druga deca
Moj drugar Milutin druga klupa do vrata
ima klinca od četiri i po i uči ga da peca
ponekad ga sretnem mahne kroz prozor kola
al u borbi za loptom sad jurcaju neka druga deca
A ja ja se kockam s prevarantom životom
iz rukava on svakoga dana izvuče nekog keca
i stariji mi kažu "Sad si u pravom dobu"
a u ulici Jovana Cvijića rastu druga deca
Interpretacija: Rani mraz, 1979.

14
Đorđe Balašević
PANONSKI MORNAR
Gledam Banat, Srem

i Bačku s Fruske gore;
gledam tako, a u dusi lom,
tu je nekad, kažu knjige, bilo more
čekalo me pa presušilo.
Rođeni sam moreplovac, ko Magelan

il' još bolje ko admiral Kuk,
u ravnici usred njiva gubim elan,
nasukan u žitu morski vuk.
Mog mora nema i ne znam šta da radim,

moj stari kaže da ni Dunav nije loš.
Mog mora nema, al' ja živim u nadi
da možda ipak negde srešćemo se još.
Život mi je zato gorak kao tonik,

tuga moja bez kraja i dna,
al' na sreću tu je mesec, svetionik,
vodi me kroz hladno more sna.
O, gde baš mene da tako nešto snađe,

ovo je priča i za suze i za smeh.
Poneki mornar možda ostane bez lađe,
ali bez mora to je izuzetan peh.

15
Đorđe Balašević
SLOVENSKA
Nošen dahom sna

doleteo je crni golub na moj dlan
zašto ko da zna
al to sam jutro dočekao umoran
ko da sam i ja leteo s njim
krilima teškim olovnim
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka
Ako umrem mlad

posadi mi na grobu samo ruzmarin
na dozvoli tad
da naprave od toga tuzni treći čin
nek mi ne drže govore
nek drugom pletu lovore
ako umrem mlad
zaustavljen u koraku i snu
O zagrli me sad jako

najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš
ma ne ne brini proći ce za tren
ja sam samo malo lud i zaljubljen
U mojim venama davni sever caruje

i ja ponekad ne znam šta mu je
što luduje od srece tugu tka
moja prosta duša slovenska
16
Uplasi me sjaj
milion sveća kad se nebom popali
gde je tome kraj
za kog su tako dubok zdenac kopali
zašto se sve to dešava
da l čovek ista rešava
il smo samo tu zbog
ravnoteže među zvezdama
17
Đorđe Balašević
CELOVEČERNJI THE KID
Prošo sam Divlji zapad

širom pod nebeskim šeširom
a to baš nije neki raj
kaktusi kojoti oluje
pa nema vode i struje
o kakav zabit kraj
Al' ja sam gonio svog vranca

mada sam dobar ortak s njim
moro sam naći toga stranca
da najzad raščistim sa tim
zašto je slavan i kolko je brz
na kraju krajeva Celovečernji the Kid
Od Santa Fea do Santo Franciska

i dalje dokle god dopire vid
čuje se muzika larma i vriska
gde god je Celovečernji Kid
Cure visoke a prerija niska

na čudnim mestima ostavlja trag
od Santa Fea do Santo Franciska
sa njim jaše vrag
Poput tvrdoglavog Komanča

svud širom Božjeg ranča
jaho sam za njim
sa koje strane pištolj drži
18
ma nije valjda brži
O ne mirim se s tim
Prošo sam pravu kataklizmu

sreto sam grizlije i šljam
ušla mi zvečarka u čizmu
od tad više čizme ne skidam
al samo za njim
gde si da si dobro pazi
Celovečernji the Kid
I konačno sam ga stigao

na nekoj hacijendi
izgledao mi je više kao
istočnjački napuderisani dandy
(pio je neki sumnjivi brandy)
Rekoh mu vadi ga
da vidim kolko si dobar
on reče opa
malo se čudim ovom gestu
ja ne vadim nikad na javnom mestu
mora biti da si me zamenio s nekim
Sinko reče on
ti rešavaš sve u prvoj rundi
i ispucaš šaržer za par sekundi
kod mene je drugo
moj metak putuje dugo

19
Mišo Bartulica
JELENA
Nismo svi iz ljubavi stigli na ovaj svijet

proplakah u času kad nema niko da te zavoli
još postoje istine koje vole boljeti
zbog mene nikad nikad neće plakati
Nikada se nismo sreli vremena nismo imali
da mi oči obrišeš da mi ruke miluješ
jer ja sam tugu kvasio tuđim suzama
ko nekad moja draga svojim očima
Jelena Jelena
eh da su anđeli nosili krila rodama
Jelena Jelena
da su bar Bogovi imali malo vremena
Jelena pomisli da su bar ljudi svi
rođeni pod srećnim zvjezdama
A godine prolaze niz naše obraze
vjetrove proljetne starost umiruje
da l za tebe postoji neko sasvim drag i lijep
čije ruke tebi radost donose
Jer danas više nemam snage da te zavolim
danas samo moram moram
još jednom da te potražim
jer ja sam tugu kvasio tuđim suzama
zbog mene nikad nikad nisi plakala
Interpretacija: Bolero, 1988.

20
Toma Bebić
MARČELINA
Jeste li znali Marčelinu,

ženu iz one ulice?
Smijeh je tražila,
bol upoznala,
Marčelina.
Na čelu nosila je tugu,

u oku joj je sjala noć.
Pramen kose živ
čuvala je crn,
Marčelina.
Interpretacija: Toma Bebić, 1977.
21
Toma Bebić
TU-TU, AUTO, VRAG TI PIZ ODNIJA
Jo, ča letidu isprid nosa

ove rugobe tonobili,
svu su nan ar´ju usmrdili
i tišinu prikinili!
Di mi je sad moj tovar Sivac,

di su njegove drage uši...
Miga bi s njima, pa zapeva
najlipju pismu vrilog lita!
I boje da si mi krepa, Sivče,

sićan se kad si na Misec vika;
evo su niki dan i njegovu
lipost razotkrili!
Ništa mi više ni ostalo

o´ čista zvuka, loze i jutra;
ne čujen tvoju pismu, Sivče,
k vragu oni i oktan super!
Jo, ča je pametan oni moj barba Ljubo,

osta je u vlaje na čistu ar´ju i frišku spizu!
Tu-tu, auto, vrag ti piz odnija!
22
Boris Bele
SMRT MORISONA DŽIMA
Mili Bože čuda velikoga

Ja li grmi ja l se zemlja trese
Niti grmi nit se zemlja trese
Već to trešti muzika dok svira
Pita majka Morisona Džima

O moj sine od guštera kralju
Jesi li se ikad prepanuo
Ja l od vina jal od droge ljute
Govori joj Morisone Džimi

Ja se nisam nikad prepanuo
Ni od droge ni od rujna vina
Već sam sve po redu tamanio
Poranila Morisona majka

Pogledala nebu u oblake
Ugledala dva vrana gavrana
Jedan grakće drugi progovara
Izginuo Morisone Džimi

Braneć dušu od dušmanske ruke
Nije sebi nanosio glave
Krasan junak na ovome svetu
23
Pripoveda Morisone Džimi
Ja se nisam nikad prepanuo
Ni od deva ni od rujna vina
Ni od pesme ni života ljuta
To prozbori a s dušom se bori

To izusti u vatru dušu pusti
Bog mu dao u raju naselje
Nama braćo pesmu i veselje
Kume Džimi Bog ti pomogao

Nad tobom se ne našlo junaka
Ime ti se svuda pominjalo
Dok je pesme i dok je veselja
Interpretacija: Buldožer, 1989.
24
Filip Beli
BELA DAMA CRNI KRALJ
Život je naš ko šahovska tabla

Na kojoj figure slažem
Al crne su uvek moje
Otkad ova igra traje u kojoj smo ti i ja
Toliko već na potez čekam tvoj
Moj sat već davno stoji
Zašto toliko dugo misliš
Da li sa mnom nešto gubiš
Ili možda ja sve gubim
Bela dama crni kralj
Uvek sama uvek sam
Kao da su sunca dva
Kao da su sveta dva
Bela dama crni kralj uvek ćemo biti mi
Ova igra nema kraj
Jedno sunce gubi sjaj
Umoran je crni kralj
Već vidim kraj igrama našim
Više ni nade nema
Nikad nismo iste boje
Nikad nismo isto polje
Sve smo dalje ti i ja
Interpretacija: Đorđe Marjanović, 1977.

25
Filip Beli
JEDNOM KAD SE ZALJUBIŠ
Jednom kad se zaljubiš

upoznaćeš čudan svet
drugačiji biće sni
zavolećeš svaki cvet

neka tvoje srce zna
nekog drugog ti volećeš
kao što tebe volim ja

skrićeš pesme u srcu svom
odabraćeš dalek put
potražićeš novi dom

razumećeš zašto stojim
pod prozorima tvojim
razumećeš pisma duga
šta je sreća šta je tuga
Razumećeš i kad gubiš

da još više tada ljubiš
razumećeš usred plača
od svega je ljubav jača
Interpretacija: Leo Martin, 1974

26
Goran Bregović
AKO IMA BOGA
Negdje u tvome adresaru

pod slovom B je moje ime
prekriži ga noćas i stavi
krst pepela i krst tišine
Ako ima Boga

sto zima a nijedno ljeto
poneka mrvica sa tvog stola
a nikad niko nije čeko
kao što čekah ja do bola
ako ima Boga
Moji drugovi odavno kuće imaju

samo moja kuća je bez krova
prokleta bit ćeš o ako ima Boga
u paklu gorit ćeš
Sanjao sam te kako ulaziš u moju pjesmu
ulaziš prosto ko u svoju baštu
pod pazuh dolijeću ti lastavice
ja pjevam bijela mi krila rastu a više me ne boli
Sanjao sam te kako s anđelima jedeš trešnje
i kako anđeli na mene liče
i kako šapćem u tvoje krilo
rađaj mi djecu kao kolačiće a više me ne boli
Interpretacija: Bijelo Dugme, 1988.

27
Goran Bregović
RUŽICA SI BILA
Ružica si bila
jedna u mom srcu
ružica si bila moja
al nije za tebe
divlja kupina
ni čovjek kao ja
Bog mi daje Bog mi odnosi

ružica si bila sada više nisi
S vremena na vrijeme
kao da čujem stope
ko da ideš preko mog praga
S vremena na vrijeme
a znam da nemam prava
ti nisi više moja draga
Letjele su noćas iznad moga krova

letjele su ptice selice
a ja sam sanjao tvoja koljena
i tvoje poljupce
Bog mi daje Bog mi odnosi

ružica si bila sada više nisi
Interpretacija: Bijelo dugme, 1986.

28
Goran Bregović
SANJAO SAM NOĆAS DA TE NEMAM
Sanjao sam noćas da te nemam

da ležim budan na postelji od snijega
i tiho tiho neka druga žena
moje ime doziva kroz noć ružan san
Vidio sam u snu ljiljan bijeli

crne konje i svatove bez pjesme
i tiho bez glasa odlaze nekud
neki dragi ljudi gdje a gdje
ružan san
Hej noći stani

zora neka svane
29
Goran Bregović
SVE ĆE TO MILA MOJA
PREKRITI RUZMARIN SNJEGOVI I ŠAŠ
Sve će to o mila moja

prekriti ruzmarin snjegovi i šaš
i dvije će pokisle ptice
sa tvoga oka prhnuti na jug
nijedna suza nimalo volje
nijedna slutnja ni glas
a moglo je bolje
Reći ćeš malo je tužno

a on je bio kopile i jad
i stat ćemo goli i sami
pred ovo ledeno nebo u mrak
miriše pelin pusto polje
procvale ruže i med
a moglo je bolje
Gdje pokaži mi gdje

kad tužne sudba ne voli
i čime od svijeta da se braniš
kao ruža sa dva smiješna trna ili snom
uzalud uzalud
sve je protiv nas
30
Dragutin Britvić
ZVONA MOGA GRADA
Zvonila su za oluje zvonila su za vjenčanja

Zvonila su za živote i za zadnja putovanja
Kao neka vječna glazba naše slave našeg jada
Zvonila su od davnina stara zvona moga grada
Boga su i ljude zvale za trabaukul koji tone

Zvonila su zvonila su za gromače i balkone
Skupljala su naše lađe kao ptiče svoga gnezda
Ka da srce majke kuca u zvoniku ispod zvjezda
Dok spavaju stare luke i treperi plavi svod

Zvonici su kao ruke koje prate bjeli brod
U kamenu plavog neba čovjek prođe težak put
Al su jednom kad ih treba stara zvona opet tu
Pričaju nam našu povest brižno kao otac sinu

U večeti kao ova izlile su svu toplinu
Kao neka vječna glazba kolijevki i kolonada
Slušajte ih kako zvone stara zvona moga grada
Interpretacija: Vice Vukov,1970, Ivo Pattiera
31
Dragutin Britvić
JA NE MOGU DRUGO
NEGO DA JE LJUBIM
Vezali me za taj kamen ko da je od suhog zlata, iako su

drugdje bila otvorena širom vrata,
bacili su jednom sidro neki meni slični judi,
tako su me za sav život vezali na ovoj grudi.
Bacili su jednom sidro, davno prije mog rođenja,

ali imali su srce koje ne zna da se mijenja;
nekad more puno bure nekad galebova jata
pa sam vezan uz taj kamen ko da je od suvog zlata.
U danima srećnim, u danima grubim

ja ne mogu drugo nego da je ljubim,
za sreću i suze što ona ih proli
ja ne mogu drugo nego da je volim.
Interpretacija: Mišo Kovač, 1975.
32
Dragutin Britvić
JEDNA SOBA S POGLEDOM NA MORE
Jedna soba s pogledom na more

I dani što teku osunčani plavi
Ti u srcu a nebo u glavi
To je bio otok odvojen od svijeta

Dva nežna lifta vozila su gore
Čitav život mjesec dana ljeta
Ugaslih svetala jedan hotel plovi

Izgubljen u bjelim valovima zore
Mjesec dana trajali su snovi
U toj sobi s pogledom na more
Sad smo jedan život što nam više treba

Zavezanih ruku putujemo gore
Tu su vrata sasvim blizu neba
Kao noć i dan dvoje što se vječno druže

S tobom život sav i još malo malo duže
Jedan dugi dan jedno sunce što ne zalazi
Bit će u nama do kraja života
Interpretacija: Miodrag Jevremović, 1973.

33
Dragutin Britvić
JOŠ MIRIŠU KUŠINI
Sipalo je zlato ljeta

Na borove i terase
Krenuli smo na kraj svjeta
Vraćamo se svaki za se
Nosila nas avantura
I dizala poput plime
Što ćeš od tih sretnih ura
Poneti u svoje zime
Nestao je sav moj nemir
Ko mećava kad se stiša
Dotakli smo isti svemir
Voljeli se prije kiša
Nosila nas avantura
I dizala poput plime
Što ćeš od tih sretnih ura
Poneti u svoje zime
Još mirušu kušini
Kao borove šume
Još su puni lancuni
Tvoje topline
Svjetla zavesu skini
Pa nek kiše zašume
Da se ne čuje zbogom
Dok nestajem u daljini
Intrerpretacija: Radojka Šverko, 1990.

34
Dragutin Britvić
KUĆA ZA PTICE
Već sedmi dan je kišilo

ko sa mnom da je čitav svijet
zaboravljen
al ti si se nasmiješio
i nebo se nasmiješilo
u isti tren
I život svoj si listao

i zvijezde su svjetlucale
u život moj
a onda si me ljubio
ko ptice što su kucale
na prozor tvoj
Ja slavim večeras dan ljubavi tvoje

u kući za ptice u kući za dvoje
I dok ti pričam o nama

ti gledaš me i smiješiš se
jer sve to znaš
i makar dani prolaze
još uvijek ptice dolaze
na prozor naš
Interpretacija: Gabi Novak, 1973.
35
Dragutin Britvić
NOĆAS ĆEMO ZEMLJI
KO MATERI REĆI
Skupit ćemo noćas, prijatelji moji,

i drače i cviće iz naseg đardina,
tisuću sinova, razbacani škoji
i tisuće kćeri gromača i stina.
Noćas ćemo zemlji ko materi reći:

nosimo iz grozjem srce u kašeti,
iz svake će loze krv rumena teći,
a pisma će sama poći po kaleti.
Dalmacijo zemljo, maslinova grano,

Dalmacijo zemljo, kamena i smilja,
pozlati mi veslo kad ustanem rano -
obala je tvoja o sunčanih milja.
Do ramena zemlji narasti će plima,

sinovi i kćeri, ribari, težaci,
a za one drage, kojih više nima,
donit ćemo vjenac pa u more bacit.
Rasti zemljo, pukni stino,

kucaj srce materino.
Šumi more, suzo slana,
Trajnaninaninanana.

36
Dragutin Britvić
POTRAŽI ME U PREDGRAĐU
Ova dvorišta puna neba i ptica

uđu ko muzika stara nekud duboko u nas
i tu uvijek ostanu
Potraži me u predgrađu na ulici na raskršću
gdje mi je jorgovan rasuo perle
gdje nam je proljeće dotaklo usne i pobjeglo
Potraži me u predgrađu kraj vlakova što prolaze
bit ćemo sami u svitanje dana
bit ćemo sami u pjesmama ptica ko nekada
Drijemaju jedra od rublja i cvijeća
čekaju vjetar da nekuda plove
čujes li naše nas predgrađe zove
traže te kuće i ulice stare
Potraži me u predgrađu poljubi me u sjećanju
bar onih sati kad ostaneš sam
ako me sada još imalo voliš potraži me
Ti nemaš prsten sa našeg vjenčanja
al pamtiš strehu na kraju grada
bez mnogo cvijeća bez vela i zlata
bila si sa mnom sretna ko nikad
Potraži me u predgrađu

Lado Leskovar 1967, Meri Cetinić
37
Dragutin Britvić
SKALINE OD SUDBINE
Kamo hode te skaline

Uvijek dalje od daljine
Kao česma iz dubine
Ko da izvor okameni
Jednoj tajni jednoj ženi
Te skaline od sudbine
Kamo vode te skaline

Kad je jutro poput mlijeka
Iza bola iza tmine
Kad se sa mnom penje more
U tu sobu što je gore
U tu nježnost što me čeka.
Te skaline te skaline
Što se svaku noć rode
Da se spasi kad je teško
I da se do neba ode
Što se uspinju u meni
K jednoj tajni jednoj ženi
Te skaline od sudbine.
Interpretacija: Ibrica Jusić, 1975.
38
Dragutin Britvić
TVOJE LICE
Ti imaš lice jasno kao dan

Ko nebo poslije kiše
I sve o tebi odavno već znam
Sve na tvome licu piše
Na tvome licu znam kad umre cvjet

Pod suncem što nas grije
Jer tvoje lice odaje taj svjet
Što u svome srcu kriješ
Gledao sam kako spavaš

Kad su dolazile ptice
Da probude osmjeh tvoj
Gledao sam kako plačeš
Gledao sam tvoje lice
I vidio život svoj
Ti imaš lice jasno kao dan

Ko nebo poslije kiše
Tek jedno nisam mogao da znam
Da me ne voliš
Ne voliš više

Đorđi Peruzović
39
Dragutin Britvić
U KAMENU PJESMA PIŠE
U kamenu ima česma

Ko da zemlja kroz nju diše
U kamenu ima klupa
U kamenu pjesma piše
U kamenu pjesma piše

Po toj vreloj tvrdoj grudi
I dok slušam kako diše
Djevojka mi krčag nudi
I pio sam sa tog studenca

Gostoprimstvo u toj vodi
Slušao sam govor zdenca
Rječi zemlje što me rodi
Putniče odavde mnogi krenuše kao i ti

Tamo gdje tuđe je nebo tamo gdje suza zri
Putniče ovdje se mnogi vraćaju kao i ti
Ako si umoran sjedni ako si žedan pij
40
Dušan Velkaverh
DAN LJUBEZNI
Pusti tisoč dni in tisoč noči ki jih več ni

čes ploh ne veš da so gdaj bili
zemi le en dan ki skriv si ga tja na srčno stran
pozabil ga nikoli več ne boš
To je bil tvoj dan ljubezni,

najlepši dan ki ne mine nigdar
svet živi za dan ljubezni
dan ki da ti vse i vse ti vzame
tega nigdar ne veš
Kdaj prisel bo zate spet ta dan,

naj te upanje ne zapusti
ne zaspi ko jutro te zbudi
to bo ljubezni dan
Interpretacija: Pepel in kri, 1975.
41
Alka Vuica
GDJE DUNAV LJUBI NEBO
Priča i san pod jastucima

vino i dim u poljupcima
i miris lješnjaka
nebo plave boje indiga
i ti i ja čini mi se da
da sam sve to sanjala
Pokaži mi gdje Dunav ljubi nebo

o zašto smo sada toliko daleko
probudi me ja mrzim ove noći
poželi me i sa anđelima dođi
Umotaj me
i sakri me od svega
zadrži sjećanja zaštiti me
i opet nesto slaži
Interpretacija: Josipa Lisac, 1987.
42
Svetislav Vuković
DANI
Svako novo jutro prebrojim u kosi

na licu se bore kao priče nižu
idu dan za danom protiču lagano
ko prolećne ptice sa juga kad stižu
Zaželim ponekad trenutak mladosti

dan ljubavi prve ispružene ruke
ali brod života što me sada nosi
traži na svom putu sve mirnije luke
Dani dani prošli a neprebrojani

ostanite tu kraj mene ne budite uspomene
dani dani prošli a neprebrojani
svaki svoju priču ima započetu u noćima
Interpretacija: Leo Martin, 1975.
43
Svetislav Vuković
LJUBAV JE SAMO REČ
Ljubav je samo reč i ništa više,

ljubav se uvek isto čita i piše -
ruka u ruci je već nešto drugo
i šapat nežnih reči
uz kapi kiše.
Ljubav je samo reč i ništa više,

obična slova svakog lista papira,
tajna i strepnje su već nešto drugo,
to je i prvo pismo što reči bira,
ljubav je samo reč i ništa više.
Ponekad je samo pogled

uzrok bezbroj budnih noći,
uzalud se nekad moli,
to je ljubav, to se voli,
i kad oči suze vlaže
i nevešto kad se laže
ili kada telo boli,
to je ljubav, to se voli.

Viktorija
44
Svetislav Vuković
MAESTRO I VIOLINA
Jedna stara violina

u prašini kraj kamina
broji vreme dane sate
koji neće da se vrate
Jedna stara violina

sačuvana od davnina
počela je već da trune
iskidane ima strune
Ruke veštog čarobnjaka

duge kose bledog lica
jedine bi život dale
toj starici tužnih žica
Nije sama violina

u prašini kraj kamina
starac sedi njenog doba
želeo bi da je proba
Sve je zalud drhte ruke

ne može joj čuti zvuke
večna ljubav od davnina
maestro i violina
Interpretacija: Dragan Stojnić, 7 mladih, 1977.

45
Svetislav Vuković
ODISEJA
Put do slave i bogatstva put do trona

oduvek je bio isti od iskona
put do pakla i ponora put do sloma
oduvek je bio isti od iskona
Niko ne zna šta ga čeka dan šta nosi

svako juče ostavlja nam trag u kosi
doba prošlo i buduće priča ista
sve što sija i ne mora da zablista
Odiseja odiseja
staza trnja ili staza orhideja
odiseja odiseja
život to je samo nova odiseja
Interpretacija: Leo Martin, Dalibor Brun, 1973.
46
Zoran Vulović
KOLIKO IMAŠ GODINA
Koliko imaš godina i plamena u očima

Koliko tužnih ljubavi ostavljaš sada ti
U tvojoj kosi bio sam u tvome oku bio sjaj
Od mojih tužnih ljubavi ostaješ samo ti
Koliko imaš godina i plamena u očima

Koliko tužnih ljubavi ostavljaš sada ti
Od usana do usana i svuda tebe tražim ja
Od mojih tužnih ljubavi ostaješ samo ti
Davno davno bilo je

Našeg leta sećam se
Da l sećaš se
Interpretacija: U škripcu, 1982.
47
Zoran Vulović
SIĐI DO REKE
Čudna je ovo noć, čudan sam sam sebi.

Treba mi nešto toplo, tvoje ruke na meni.
Hladno je zvezdama, suviše su same.

Moje ruke traže te, noćima su hladne.
Siđi do reke, večeras ja sam dole.

Siđi do reke, lepše je sve u dvoje.
Interpretacija: U škripcu, 1982.
48
B. Gaudio
SJAJ U TAMI
Ulazim i grad nestaje

Zaboravljam strah usporavam korake
Gledaj moje ruke gledaj san
Primakni svoje tijelo toplo je
Pogledaj nije još dan
Padaju zvijezde
Oboji se sve otvaraj vrata

i vidi svijet kraj nas
Gledaj moje oči gledaj sjaj
Sjaj u tami
Na mene dolaze sjene i mirno stoje

Između nas
Gledaj moje oči gledaj sjaj
Sjaj u tami
Interpretacija: Dorian Gray (Massimo Savić),1984,
49
Ivan Glišić
ULICA JORGOVANA
Plavi veo, zlatna žica,

nježan vjetar, mnogo ptica,
raspukla se svaka grana
nad ulicom jorgovana.
Odsjaj jutra, rosa blista,

cvijet do cvijeta, list do lista,
pčela sanja bijeli vijenac
dubok kao gorski zdenac.
Jedna klupa, tiha luka,

tvoje usne, moja ruka,
opet bukti ona vatra
zgasla davno ispod hrasta,
Gori zemlja, gori kamen,

sunce ugljen, nebo plamen,
to u sjenci lome krila
zaljubljena dva leptira.
Interpretacija: Darko Domjan, 1974.
50
Mirko Glišić
CRNA DAMA
Možda nisam ja ko Apolon lep

crna dama zna al voli moj džep
Viski i bunde i ruž i nobl svet

haljine duge i lov afera splet
Kako da prekinem to i pobedim zlo

moćna i raskošna crna damo
Dobio sam mat u igri sa njom

izgubio sve i novac i dom
Krvave usne i bol i revolver

tužna i gluva je noć a prazan skver
Želim da pucam u nju i prekinem sve

klečim dok duša mi vri al nemam snage
Interpretacija: Smak, 1977.
51
Srđan Gojković
JA SAM TEŽAK KAO KONJ
Ja sam snažan kao konj

Ja nisam svestan ja ne znam
Za mnom ostaju tragovi za mnom ostaje sve
Ja sam prav kao Lenjin

Ja gledam napred ja verujem
Oko mene je ništa hej oko mene si ti
Ja sam velik ko kuća ja gutam sve ispred sebe

Moj apetit je ogroman moj apetit si ti
Ja sam oštar ko žilet ja sečem levo i desno

Moje ruke su čelične moje ruke su sve
Ja imam dve hiljade tona

Ja imam petsto miliona
Ja trebam čet'ri kamiona
I osam vagona
I zato osedlaj me bebo
I zato osedlaj me odmah
Jer ja sam težak kao konj
Jer ja sam snažan kao konj
Intrerpretacija: Električni orgazam, 1986.
52
Zvonimir Golob
DAVNE KIŠE
Moj prijatelj je umro da umro je moj brat

znam to je bilo davno znam da je bio rat
Ja ne znam gdje ni kada no kad se veče sprema
znam da ga više nema znam da ga više nema
i ustima od mulja
od mraka i od sjene
u strahu što se šulja
on spava mjesto mene
Ja čujem gdje se budi u noći njegov glas
a dani kao ludi ruše se pored nas
Još uvijek zemlja drhti još uvijek ko i prije
a blijedo lice smrti i pored mene bdije
sad negdje mirno spava
od zemlje i od blata
mjesto žene trava
grli ga oko vrata
znam to je bilo davno znam da je bio rat
I ne znam zašto sada
dok liju davne kiše
još uvijek na me pada
to čega nema više
iz tame ruke pruža i čujem kako diše u vrtu neka ruža
to nije bilo davno još uvijek traje rat
Interpretacija: Arsen Dedić, 1967.

53
Zvonimir Golob
DUŠO MOJA
Dušo moja ja ne znam više
koliko dugo ovdje stojim
dok slušam kako liju kiše
pod mračnim prozorima tvojim
Dušo moja i kada krenem
tako bih rado da se vratim
ti ne znaš da je pola mene
ostalo s tobom da te prati
Ostalo s tobom da te ljubi
kad budeš sama i bude zima
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego išta ima
Dušo moja ko kaplja vode
i ti se topiš na mom dlanu
jer s tobom dodje i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu
Dušo moja ti umorna si
i bez tebe ti ležaj spremam
na nekoj zvijezdi što se gasi
ja tražim svijetlo koje nemam
Pod hladnim nebom ispod granja
stavićeš glavu na moje grudi
jer ja sam onaj koji sanja
i zato neću da te budim
Interpretacija: Kemal Monteno, 1973.Ibrica Jusić, 1977.
54
Zvonimir Golob
JOŠ UVIJEK NE ZNAM
NEKE VAŽNE STVARI
Sam Bog će znati zašto pišem pjesme

i kome treba to što sada sanjam.
Još od djetinjstva znadem što se ne smije,
pa ipak pseto svog života ganjam.
Djetinjstvo moje već je iza mene

i otad sve je pošlo naopačke.
Koliko vrijede moje uspomene,
moj vrt i tavan, gušteri i praćke?
O sebi znam još samo da sam ranjiv

od teških riječi, rastanka i plača,
i ulicama hodam malo sanjiv
između ljudi, kuća i kotača.
I još se prenem na zvuk neke trube,

u stranu gurnut, kao da me nije,
pa tiho psovku procijedim kroz zube
i dalje idem - manji nego prije.
Još uvijek ne znam neke važne stvari

o voću, ženi, ljubavi i smrti.
Još uvijek marim što drugi ne mari
i moj se život ko ruleta vrti.
55
Sam Bog će znati kome sve to treba -
ti stihovi, te riječi i te rime?
Taj dio pakla i taj dio neba,
ta proljeca, te jeseni, te zime?
Sam Bog će znati zašto pišem pjesme

i kome treba to što sada sanjam.
Još od djetinjstva znadem što se ne smije,
pa ipak pseto svog života ganjam.
56
Zvonimir Golob
MAČKA
U gradu nije važno ime

u praznoj sobi kaže priča
i u sred ljeta u sred zime
ja vidim tužnoga mladića
On živi sam i ko zanesen

u svome svijetu od papira
a vani sunce kiša jesen
a vani vergl nešto svira
No jednog dana šum kraj vrata

to netko neznan ući zeli
u njegov život poput tata
da njegovu samoću dijeli
A vani zima vani snježi

i pored praga mačka leži
on pruža ruke ko da sanja
a vani zora svijetlost danja
No u tom času u tom trenu

pred sobom vidje nagu zenu
i on joj reče budi moja
a ona kaže ja sam tvoja
57
I sve što ima mladić skupi
i stavi trgovcu na vagu
da prstenje od zlata kupi
i haljinu za svoju dragu
Da zlato želi al ne haje

za skromnu halju što joj daje
i tužni mladić svako veče
u novu krađu opet kreće
Jer on je želi on je ljubi

i volio bi da je mazi
a zna da svoju ljubav gubi
bez darova i ruku praznih
I riješi sada još ove noći

u zadnju krađu on će poći
i u zoru se mladić vrati
da strašnim novcem ljubav plati
I donese joj dragi kamen

u svijetu najveći od sviju
u kom se kao jedan plamen
sve vatre ovog svijeta kriju
I vidje žena ruke pruža

i ljubi kamen kao muža
i kao što njega nikad nije
uz tijelo hladan kamen grije
58
I dok se njemu lice grči
u sobu uđe miš i trči
i kao mačka skoči žena
na plijen se baci istog trena
I stigne ga a njeni zubi

već traže meso koje peče
i ženi koju mladić ljubi
sa kuta usne krv poteče
U strahu mladić oči sklopi

te strašne slike neka odu
on vidje lađu što se topi
i svoju ljubav na tom brodu
A kada opet nađe snage

on digne vjeđe žene nema
i tada mjesto svoje drage
on vidje mačku kako drijema
Kroz prozor uđe svijetlost danja

on pruža ruke ko da sanja
sad opet samo mačku ima
a vani studen snijeg i zima
59
Zvonimir Golob
SVE ŠTO TRAJE
Sve što počne, sve što traje,

svoju tamu i noć ima,
što se želi, što se daje,
netko dođe i uzima.
Svaka ljubav, što se rađa,

nove nježne riječi traži,
novi putnik, nova lađa,
nova usta, nove laži.
I već sada dok te gledam

u daljini poraz slutim,
u daljini oblak jedan -
zato stanem, zato šutim.
Mi smo sretni, ali tu je

među nama netko treći,
i korak se njegov čuje,
svakog dana sve je veći.
Tako hoda, ide s nama,

i šetamo ko tri druga,
između nas neka tama,
i samoća, jad i tuga.
60
Zašto uvijek u početku
ima tužan okus smrti ?
Kao da smo na svršetku,
sve se vrti, sve se vrti.
Zašto slutim, dok me ljubiš,

prve riječi prije kraja ?
Zašto slutim da me gubiš
u samoći zagrljaja ?
I dok ležim, noć se sprema:

dok te slušam kako dišeš,
ti u srcu pisma pišeš
o ljubavi koje nema.
Sve sto počne, sve što traje,

svoju tamu i noć ima,
sve što želi, što se daje,
netko dođe i uzima…
Interpretacija: Mišo Kovač,

Arsen Dedić, 1977.
61
Zvonimir Golob
TVOJ DJEČAK JE TUŽAN
Još uvjek mislim na onu koja

Tu kraj mene već dugo ne spava
A noć je duga i tamna kao bol
A postelja prazna i prazna je stol
Ja ne znam gdje živi i da li još zna

Da negje bez nje još sanjam i ja
Jer drugi je vodi na daleki put
Do zvjezda i dalje bez mene
U drugom vrtu i ti si sada ruža

Dok bdijem u noći
Ti znaš da sam tužan
Ne zovi me više
Ti znaš da je kraj mom putu do zvezda
Bez tebe
U drugom vrtu i ti sada ruža

Tvoj dječak te sanja
Tvoj dječak je tužan
Interpretacija: Krunoslav Slabinac, 1971.
62
M. Danon
MAJČINA SUZA
Majčina suzo, o kako si mila,

toplina me tvoja vječito grije.
Žalost i radost suza je krila
dok blistaju suze mati se smije.
Na dalek put, kad stane ti noga,

suza te majke suzom prati.
Ima li nešto slađe od toga
na licu suzu dadne ti mati?
I opet suza, kad ugledaš dom,

s cvijećem majka pred tebe se javlja.
Na postelji mekoj, u ležaju svom
obasiplju te suze, kapljice života.
To suze su tople... majčine draži

što teku nježno, ko s izvora dva.
Toplinu jaču od suza ne traži -
za majčinom suzom plako sam ja.
63
Arsen Dedić
VRAĆAM SE
Ona duga putovanja dani rasuti u snijegu

zar je srcu sve to trebalo da shvati
ovo mi more više znači ti će mi ljudi više dati
Oni gradovi daleki još se dalji danas čine

niti zvijezde nisu bile tako sjajne
šume su pute svoje krile
a dvorci čuvali su tajne od nas
Vraćam se tu da ti kažem ovo sunce nek mi sja

vraćam se tu i kažem draga to su luke iz mog sna
Vraćam se tu i kažem na toj zemlji gradim dom

vraćam se tu i kažem draga sve ću dijeliti sa tobom
Dok smo tražili svoj dio i od svijeta dio sreće

dok smo slijedili te ljubavi iz bajke
zvalo je more svake noći
i blage oči moje majke
Možda pošli bismo dalje da se ne vratimo nikad

ali dobro su nas čuvali ti lanci
za toplu obalu djetinjstva
bili smo vezani ko lanci život sav
Interpretacija: Arsen Dedić, 1969. Kemal Monteno
64
Arsen Dedić
VRTOVI MALIH KUĆA
U sjeni ovog grada vrtovi mali žive

Oni su iza svega na kraju perspektive
Od novina i ručka do kraja zadnje sjene
Samo se neba plave i vrtovi zelene
I oni koji žive u znoju svoga lica

Drijemaće posle ručka u vrtu punom ptica
I biće jednom biće kad ostave tačke
I jabuka za djecu i krtica za mačke
I stupati će skupa na svibanjskoj paradi

Milijun malih bašti za svakog koji radi
A kad se jednom smire i kad se jednom vrate
Trpeza biće spremna uz gredicu salate
Blagovati će dugo ko poslije sviju kazni

Stolovi biće puni tramvaji biće prazni
I biće jednom biće u zoru jednog dana
Kad zahvate i sunce sa užetima krana
65
Arsen Dedić
ZABORAVLJENI REFREN
Ponekad kasno kad kiša se spusti

Kad prolaze sati i teški i pusti
U dugoj tišini ćeš čuti na tren
Taj zaboravljen stari refren
Licem ti preleti osmjeha sjena

I donosi zvuke iz lepših vremena
U daleka polja i predela sna
Ovaj refren me vrati iz sna
Vreme kad stane i ničega nema

U srcu se javi ta obična tema
I donosi nadu jer odjek je njen
Taj zaboravljen stari refren
Prolazi život i priča gitara

Da opet si ovde il srce me vara
Tolike smo godine proveli s njom
Kad smo imali ljubav i dom
Interpretacija: Gabi Novak, 1972.
66
Arsen Dedić
DUŠO MOJA
Dušo moja, ja ne znam više
koliko dugo ovdje stojim,
dok slušam kako liju kiše
pod mračnim prozorima tvojim.
Dušo moja, i kada krenem
tako bih rado da se vratim,
ti ne znaš da je pola mene
ostalo s tobom da te prati.
Ostalo s tobom da te ljubi
kad budeš sama i bude zima,
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego išta ima.
Dušo moja, ko kaplja vode
i ti se topiš na mom dlanu,
jer s tobom dođe i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu.
Dušo moja, ti umorna si,
i bez tebe ti ležaj spremam,
na nekoj zvijezdi što se gasi
ja tražim svjetlo koje nemam.
Pod zlatnim nebom ispod granja,
stavićeš glavu na moje grudi,
jer ja sam onaj koji sanja,
i zato neću da te budim.
Interpretacija: Kemal Monteno, 1973.
67
Arsen Dedić
KUĆA PORED MORA
Raznasene valima i vjetrom

tu su tople ruševine ljeta
na rubu napuštenog mora
i jednog izgubljenog svijeta
ničeg nema ničeg nema
od tebe od mene
Ostala je samo prazna kuća

malo stvari ljetovanja našeg
na stolu novine još leže
sa nekim datumima jula
naša ljubav sad se ruši
kao pješčana kula
Al još sam uvijek ovdje

još zagledan u more
na vratima vile u kojoj tuga spava
a kiše su se slile u cvjetove agava
i ljetu je kraj
Od vremena poezije i mira

ostala je samo prazna kuća
u noći okrenuta moru
sad čeka ljubavnike nove
ničeg nema ničeg nema
od tebe od mene u njoj
Interpretacija: Arsen Dedić, Gabi Novak, 1964.

68
Arsen Dedić
LOŠE VINO
Ne vjeruj mi noćas
svakog časa nudit ću ti više
ne vjeruj mi kad gitara svira
i padaju kiše iz zlatnih visina
sve je to od lošeg vina
Ne ljubi me noćas
bit ce suza stihovi ce teći
ne slušaj me mala jer ćeš čuti
što ne želim reći i nije istina
Ne gledaj me tako
dok se ludi snovi množe
prevarit ću sebe
srce nudi više no što može
i što mu je sudbina
Ne vjeruj mi noćas
svakog časa nudit ću ti više
ne vjeruj mi kad gitara svira
i padaju kiše iz zlatnih visina
Interpretacija: Bijelo dugme, 1976,

Zdravko Čolić, 1976, Arsen Dedić
69
Arsen Dedić
MILENA
Još je bila tako mala

samo svjetlost samo pjena
još je bila što da kažem
niti dijete niti žena
Kao cvijet u tamnom polju

njena glava plava snena
kao da je među ljude
bila vjetrom donesena
Milena Milena
poći ćemo izvan grada
zavjesa od kiše pada
nema ovdje ničega za nas
Milena Milena
toliko te čekam da li znaš
Nitko ne zna s kim je došla

u tu praznu kasnu uru
ko da nešto vječno traži
na tom dugom lošem žuru
Svi smo ovdje isti bili

bez adresa bez imena
kad je pozvala me tiho
da me vodi ruka njena

70
Arsen Dedić
MODERATO CANTABILE
Rijeka donosi jesen

dugo umire grad
i u nama toliko ljeta
mi smo siročad svijeta
Reci da li ćeš noćas

moći ostavit sve
svoju kuću navike ljude
i poći a ne znati gdje
Neka svi mržnjom isprate nas

ali draga život čeka sad je čas
čitav svijet bit će tvoj novi dom
neka kažu avantura je to
Nikad žaliti nećeš

svoje stvari ime ni grad
i u hladnoj sobi hotela
bit ćeš slobodna sad
Duga očajna kiša

magla zastire zrak
nekim putem tijesno kroz jesen
nas ce odvesti vlak

71
Arsen Dedić
O MLADOSTI
Poklanjala si al si krala
I nevjerna si bila ti
Ne suviše mi nisi dala
O mladosti o mladosti
O mladosti moja
To škrto sunce što je palo

Ta ljubav jadna kratki sni
Za uspomene to je malo
O mladosti
Daj stani na čas i daj mi snage

Da oprostim se bar od nje
I da mi društvo pjesmu svrši
I da se časa ispije
Još prepun nade što da radim

Na pola puta tek smo mi
A jutros već su drugi mladi
O mladosti moja
Pa zbogom budi bolja s drugim

I daj mu više nježnosti
Jer to je ništa što ja gubim
O mladosti mladosti moja

72
Arsen Dedić
SINE MOJ
Nedaj da ti igru kvarim,

samo mirno kocke slaži-zamak svoj.
Ostaje ti malo dana
bez nevolje i bez laži, sine moj.
Ja sam znao gdje je sreća
kojim putem treba ići,
al' ni danas ne znam prići njoj.
Samo spavaj, snijeg je vani,
ovo staro srce brani tvoj san.
Kad bi znao što je tamo
ne bi žurio da primiš dio svoj -
al' ne vrijedi što mi znamo,
sve je bolje sam što činiš, sine moj.
Ti bez straha uvjek pođi
kamo god te život šalje, sine moj,
i ne misli nikad na me,
znam da ljubav ide dalje, sine moj.
Što da pričam da te učim -
biće bolje da te ljubim.
mnogo više trebaće ti to.
Sam ćeš znati čemu služi tvoje srce,
nježnost, znanje, zanos tvoj.
Sve će pasti pred tim zidom
i imaćeš uvjek manje, sine moj.

73
Arsen Dedić
TVOJE NJEŽNE GODINE
Tvoje nježne godine što mi mogu dati

tvoje srce dugo znam neće da me shvati
tvoje oči pune sna kako da me slijede
moje pjesme tužne su za te još ne vrijede
Ti bi htjela zauvijek što sam davno dao

tebi život nudi sve ja sam ljubav krao
svoje nježne godine ti ćeš dati drugom
jer ja bih tvoje poljupce ispunio tugom
Ne budi ne budi se mala

ti ne znaš ni dobro ni zlo
me budi ne budi se mila
jer nije još vrijeme za to
Tvoje ruke malene kako da me grle

jer dok moje traže mir tvoje nekud hrle
tvoje nježne godine nježne misli tvoje
mogu da nas razdvoje prije nego spoje
74
Arsen Dedić
HEJ HAJ BRIGADE
Mlade dane tople duge

prvu ljubav prve sne
vraćaju nam naše pruge
ugradili tu smo sve
Za godine koje biježe

za mladosti blistav čas
mostova nas bezbroj veže
pruženih između nas
Ostaju za uvijek druže

ove ceste ovi puti
al drugarstvo duže duže
od života i od smrti
Neka puca kao mina

zvijezda iznad našeg čela
opet stvara omladina
novo vrijeme nova dijela
Hej haj brigade

hej haj ruke mlade
hej haj brigade
svoju zemlju srcem grade
Interpretacija: Ivica Bobinac, 1975.

75
Arsen Dedić
ČOVEK KAO JA
Ne za te nije čovjek kao ja

što ljubav tužnu samo moze da ti da
u ovom stanu ne postoji ništa
što bi moglo zadržati tebe
ničeg nemam da dam osim sebe
a dao bih sve
Ne za te nije čovjek kao ja

što život gorak samo može da ti da
ti ne bi mogla da živiš kao nekad
i ja bih htio da budemo sami
i da nečujno prolaze dani
oko nas
U kući gdje samo rijetko još vergl svira

a buket za te je cvijet od papira
u sobi praznoj bez svijetla bez mira
Sad mirno idi ostavi me tu

da kao nekad opet prepustim se snu
ti u mom svijetu ne nalaziš ništa
to je život od sanja i pjene
ne razumijem što traziš od mene
kad dao sam sve

76
Vlado Dijak
SELMA
Selma putuje na fakultet

ona putuje
ja kofer nosim
molim
težak je al pošto njen je lično
ja i taj kofer volim
Selma na ulasku u voz ti htjedoh reć

nešto nježno
nešto što izaziva pozor
al rekoh samo
zdravo Selma
i molim te ne naginji se kroz prozor
Selma Selma
zdravo Selma
putuj Selma
i molim te ne naginji se kroz prozor
77
Vlado Dijak
STANICA PODLUGOVI
Zima je bila sa puno snijega

čeko sam za Travnik vezu
stresla je snijeg sa plave kose
čekajuci voz za Brezu
Zima je bila sa puno snijega

vozovi mnogo novih lica nose
ali nje nema da kao onda
strese snijeg sa svoje kose
I ja ne mogu sve i da hoću

zaboraviti plavu kapu
a vozovi idu danju noću
kroz Podlugove
kroz Podlugove
78
Miroslav Drljača
ŽUTE DUNJE
Voljelo se dvoje mladih

šest mjeseci godinu
kad su htjeli da se uzmu
da se uzmu aman aman
dušmani im ne dadoše
Razboli se ljepa Fatma

jedinica u majke
poželjela žute dunje
žute dunje aman aman
žute dunje
iz Stambola
Ode dragi da donese

žute dunje Carigradske
al ga nema tri godine
tri godine aman aman
nit se javlja niti dolazi
Dođe dragi sa dunjama

nađe Fatmu na nosilima
dvjesto dajem spustite je
tristo dajem otkrite je
da još jednom Fatmu ljubim ja
Interpretacija: Indeksi, 1990.

79
Borisav Đorđević
AMSTERDAM
Neko mi je ukrao biciklo

Jer ga nisam dobro vezo lancom
Na biciklo ovde sam naviklo
Da se ne bi osećalo strancom
Kučići po ulicama kaku

Cipelu sam umazo govancom
Oće da me grizaju u mraku
U kafanu pušu marihuanu

Ili neku drogu piju s nogu
Te sam noći spavalo pod šankom
Da se ne bi osećalo strankom
Ovde uopšte nema Holandezi

Sve Arapi crnci i Kinezi
Tu ljudovi uopšte ne spavaju
Samo viču i zajebavaju
Tu kurave u izlozi sedu

Ćutu pušu prolaznike gledu
Sedu gole ili u dekliže
Mušterije da im priđu bliže
80
Moju malu tražim po kanalu
Gde se vodom šetaju sa brodom
Ceo dan sam plivalo za čamcom
Svuda gužva frka i krkljanac

Nemaš pojma ko je ovde stranac
Postalo sam jedan Amsterdamac
Da se ne bi osećalo stranac
In the city of Amsterdam

You can find a lot of fun
The Dam Square and Laitze Plain
This is something i can't explain
There is a crowd
Crazy and loud
In the distance i hear a drum
Calling me to come to Amsterdam
81
Borisav Đorđević
OSTANI ĐUBRE DO KRAJA
Dok stojim za šankom delimično pijan

mrzeći pomalo i sebe i druge
ubijam lagano konjak cigarete
prijatelje dobre moje verne sluge
Nisam od onih koji cvile

više te nemam i šta tu mogu
ja ću se posle odvući kući
samo da popijem još jednu s nogu
Nisi valjda luda da se stidiš

što si me prognala istočno od raja
bar se nasmeši kada me vidiš
ostani đubre do kraja
Znam neću moći još dugo da zaspim

beskrajno duge proklete noći
kako su pogrešni dani bez tebe
tu mi ni piće ne može pomoći
82
Borisav Đorđević
POGLEDAJ DOM SVOJ ANĐELE
Pogledaj dom svoj anđele

I skini paučinu s očiju
Videćeš prizore potresne
Videćeš nesrećne i bolesne
Videćeš čemer smrt i jad
Pogledaj stado anđele
Sve samo bogalji i prosjaci
Slepi tumaraju u gomili
Svima su kičmu polomili
Od tebe očekuju spas
Pogledaj bagru anđele
Njihova duša je prokleta
Svima su stavili amove
Sebi sagradili hramove
Ruke im ogrezle u krv
Podigni mač svoj anđele
Seti se krstaških ratova
Seti se preklanih vratova
Kad dođeš bogu na istinu
Nek ti u duši vlada mir
Usliši molitve anđele
Dabogda pocrkali dušmani
Pa budi anđeo osvete
Neka na svojoj koži osete
Šta znači beda strah i bol

83
Borisav Đorđević
PSETO
Na pustom drumu u praskozorje

Neko je žureći u novi dan
Zgazio skinticu bez pedigrea
Ulubivši malčice blatobran
Zatim je mirno krenuo dalje

Šta će mu sudbina zgaženog pseta
On ima mnogo svojih problema
A ta životinja samo mu smeta
Da li će zakočiti neko
Na drumu leži zgažen pas
Svi će proći on će ostati
Daleko negde iza nas
Interpretacija: Generacija 5, 1980.
84
Borisav Đorđević
USPAVANKA
Možda će noć odneti brige

prizvuk sete u očima tvojim.
Na kraju ovog napornog dana
zatvori oči i daj mi ruke.
Opusti telo, odmori misli,

budi spremna da toneš u snove.
Jer noć je vreme za savet i odmor.
Zatvori oči i daj mi ruke.
Najlepše snove na svetu sanjaj,

sanjaj da letiš, da imaš krila.
Dok noć na nebu lagano plovi,
sanjaj, biću kraj tebe.
Interpretacija: Suncokret, 1977.
85
Miomir Đukić
SUNČANA STRANA ULICE
Na prozoru starih žaluzina

Sa cvećem u ramu kao na slici
Što prodaje se u radnji staklara
U kući od kamena u običnoj luci
Živela je na sunčanoj strani ulice

Sa dugim kanapom od kuće do kuće
Gde sušilo se rublje suncem okupano
U mirnoj noći stvorenoj od mora

U tihoj pesmi i buci hotela
Stajala je na prozoru kuće
Gledajući more čekajuci nekog

Bez cveća u ramu zatvorenim pustim
Što ga niko otvoriti neće
Interpretacija: S vremena na vreme, 1974.
86
Valerijan Žujo
SVE SMO MOGLI MI
Sve smo mogli mi

da je duži bio dan
da si našao
za me malo vremena
Sve smo mogli mi

da si samo htio ti
biti nježan kao nekada
Kako naći put

koji vodi do tebe
kako naći mir
kad je svega nestalo
Nikoga nema u sivom gradu

ulice moje korake kradu
i ja kao sjena sad lutam
U tvome srcu padaju kiše

i sve se naše polako briše
iz svijeta tog
Interpretacija: Jadranka Stojaković, 1975.
87
Tomislav Zuppa
GALEB I JA
Lipo mi je lipo mi je na lazini suvoj ležat

na osami blizu mora nad pučinom tebe gledat
moj galebe
Tebe gledat s tobom letit

povrh svega nimat straja
pa prkosit svakoj buri i neveri ča sve vaja
moj galebe
Ča sve vaja u svom bisu da i more vrije pini

bit gospodar usrid svega živo klicat u visini
U visini kada sunce bez pristanka nama sije

i da ništa na tom nebu i na moru bisno nije
moj galebe
Bisno nije dokle krila tebe nose kud god želiš

pa neveri oli suncu ti se rugaš i veseliš
Na osami blizu mora dok se sunce zemlji smije

slušan tebe kako kličeš lipo mi je lipo mi je
moj galebe
Interpretacija: Oliver Dragojević, 1975.
88
Tomislav Zuppa
KAPETANE MOJ
Već dugo me puštaš gledat niz pučinu

i proklinjat sreću koju more nosi
darujuć mu puste i besane noći
gdje mi tuga plete svud srebro po kosi
kapetane moj
Znam tebi je more prva ljubav bila

a ja sam tek bljesak značila u mraku
da bih kad se magla ispred broda digla
ostala ko pjena na njegovom tragu
kapetane moj
I starim tako sama od broda do broda

u želji da te zagrlim izljubim
i ako dobro znadem da svakim te danom
sa brazdom broda nepovratno gubim
A kad se bez želja doma k meni vratiš

toj posljednjoj luci što te mirno čeka
ni spaziti nećes da uz tebe nije
ona mlada žena već starica neka
kapetane moj
89
Tomislav Zuppa
PISMO ĆALI
Sad sam naresa doša sam velik

Mater govori da sam ti nalik
I da sam isti ka tvoja slika
Kad si se ono s materom slika
Svak mi se ruga da si uteka
A mater govori da si joj reka
Zdravljem se kleja da ćeš se vratit
Oli životom svojim ćeš platit
Nosim jaketu žutu i gaće
Što si posla mi tisne i kraće
Mater je uvik u tvojoj vešti
Pa nam se smiju da smo furešti
Tija bi ćale ka druga dica
Imat uza se svojega oca
S tobom se igrat uz tebe ležat
Slušat te pričat stalno te gledat
Čekam te ćale da nam se vratiš
Nitko da ne traži da svoj dug platiš
Već da uz mater u miru živiš
I da nam kuću opet oživiš
Mater će umrit od silnog jada
Ko će pogledat na mene tada
Vrati se ćale kad ja te volim
Makar bez šolda jer ja te volim
Interpretacija: Vice Vukov, 1967,Ivo Pattiera

90
Tomislav Zuppa
RUSTICANA
Kad zora skida sa noći veo,

iz tame niče čaroban kraj,
pučinom plavom, k'o zlatna pelud,
sunčevih zraka treperi sjaj.
Priroda buja, kao u mašti,

ne vidjeh nigdje još ljepši sklad,
pa ako moram od tebe poći,
voljeni kraju, vjeruj mi tad:
Pod tvojim nebom, kraj tvoga mora,

u tvome srcu, rodih se ja,
tu za svog dragog ružmarin čuvam,
zavjetni znamen sa našeg tla.
Ma gdje god bila, sanjat ću tebe,

najljepšu mladost života mog,
radosti takve ne može pružit,
do vedri osmijeh proljeća tvog.
Nikad neću ti reć adio, kraju moj,

Nikad neću ti reć adio, dome moj,
moju ljubav ti znaš, i davni zavjet znaš
o, rodni kraju moj, da uvijek bit ću tvoja.
Interpretacija: Tereza Kesovija, 1972.

91
Tomislav Zuppa
FINILI SU MARE BALI
Kad si bila lipa mlaja

Nikad za te nisam vaja
Jer za onu tvoju lipost
Tribala je vela milost
I doture profešure
Avokate pa i direture
Gledala si preko voje
I čekala uvik boje
Otila si puno tražit

Oću neću momke dražit
Ka da nikad neš ostarit
Sad se pitaš ća ti fali

Hej curo moja
Finili su mare bali
Dok si tako igrala se

I mislila samo na se
Vrime ti je brzo teklo
Pa eto skoro i uteklo
Nima više profešuri

Avokati ni direturi
I ja bi ti dobro doša
Ća sam tvoju skulu proša
92
Otila bi jubav vratit
A ja bi je mora platit
Ma ja neću još ostarit
Nije meni glava sida
Nemam falše zube sprida
Još ka mladić mogu palit

Hej curo moja
Finili su mare bali
Interpretacija: Vice Vukov, 1969, Ibrica Jusić
93
Tomislav Zuppa
ČA SMO NA OVON SVITU
Ča smo na ovon svitu,

ča smo na ovon svitu,
čovik se upita.
Kad su puna justa,

kad se vino lije,
kad jema vele fjorini,
glende i šulaci,
namisto ovi da plače,
od srca se smije.
Ča smo na ovon svitu,

kad je život taki,
ča smo na ovon svitu
čovik se upita.
Ča se more kad je život taki,

dokle jednon lipo cvita cviće,
dotle drugom samo drača niče.
Ča se more kad je život taki.
A čoviku svakon malo triba,

kad se rodi ni naramak slame,
kad otegne sve je crna zemja,
ne triba mu ni dva paša jame.

94
Tomislav Zuppa
ČETRI STAĐUNA
S rukom za ruku su četri stađuna

moji se dani kroz vrime vuku
s teplin i ladnin život se miša
žari me sunce pere me kiša

ča daje gazin vrime mi biži
stađuni moji još od početka
korak po korak kraju su bliži
Stađuni stađuni moji

di je sad ono proliće cvitno
stađuni stađuni moji
i lipo lito vedro i sritno
dok jesen stere lišće na stazi
ruke mi stišću o' zime mrazi
stađuni stađuni moji

ko će izdurat do kraja gazit
jedni će nestat ka da ji nima
na me će pazit još samo zima
Interpretacija: Meri Cetinić, 1979.
95
Ivan Ivanji
KAP VESELJA
Neću dar neću nakit

nemoj hteti sjajnim zlatom
pustim novcem
da me kupiš
Samo kap veselja tražim
samo malo malo smeha
vedri osmeh oka tvog
Ovu noć ako želis tebi dajem
ja ti nudim pesmu igru
priče snove
a za sve
samo kap veselja tražim
samo malo malo smeha
ako hoćeš nađi radost
mene podari sa njom
Neću laž neću večnost
nemoj hteti lažnom nadom da me kupiš
sjajnim zlatom
Samo kap veselja tražim
mesec sija
nađi radost
mene podari sa njom
Interpretacija: Lola Novaković, 1965.
96
Miodrag Jevremović
OSAMNAEST ŽUTIH RUŽA
Mala ti si bila k'o ružin cvet,

tog dan kad sam pošao u svet.
O, kćeri moja mila, ni lik ne pamtiš moj,
a evo otac vratio se tvoj.
Osamnaest žutih ruža moj je dar,

za rođendan ga šaljem tebi ja.
A ja skriven u tami, u prozor gledam tvoj,
mislim videću u njemu dragi lik.
Kuća je puna veselog sveta.

i tvoja majka sa njim je tu.
Ja samo tebe želim da vidim,
ali ne mogu, jer ću sresti nju.
Ja znam da drugog ocem zoveš već,

a ne znaš koliko boli ta reč.
I ovaj buket ruža, kad danas primiš ti,
nećeš znati tad, da tvoj je otac s njim,
tvoj tata plače s njim.
97
Dragi Jelić
CRNI LEPTIR
Ulična svetiljka baca svetlost u krug

dok crni leptiri lete pravo na nju
ali ne znaju da tu je kraj
da ih ubija njene svetlosti sjaj
Nekad sam leteo leptir bio i ja

svetlost me mamila krila mi spržila
crni leptiru beži u noć
jutro sačekaj svetlost će doć
Interpretacija: YU grupa, 1973.
98
Zdenko Jelčić
TO JE BILA NOĆ
Na putu mome iz kraja tužnog

srete me djevojka kose plave
zvala se Mir pogleda čudnog
umornog poput vlati trave
Ko davna bajka krotka ko nebo
položi glavu na moje grudi
usne joj tada postadoše ruže
a meke ruke vjetar ludi
Topli su njeni poljupci bili
topli i vlažni ko vjetar južni
zvala me ljepoto zvala me ljubavi
zvala me šašavko zvala me ružni
Zaboravih tada što bi i što će doći
u glavi tek jedna se miso vrti
o nikad nikad ne pusti Mir
iz zagrljaja sve do smrti
Noć to je bila noć
od koje osta samo slika
jedna žena koja daje sve
i odmor starog umornog ratnika
To davno bješe ja nikad više
neću joj ljubit kose plave
Od drage noći ostaše samo
umorne tužne vlati trave

99
Krste Juras
PJESMA O REGALU
Ovo je pjesma o jednom regalu

Onom na kredit uz učešće
Koga smo dizali ko katedralu
Za neki oprost ili pričešće
Cijelo su jutro majstori kleli
Tvornicu transport i laž u vinu
A mi do danas još nismo smjeli
Zbog njega nikog u materinu
Samo smo kraj njeg pobožni stali

Množeći ulog kamate i rate
U njegovoj sjeni beskrajno mali
Negdje u donjem prosjeku plate
Zbog njega stari ne pije ništa
A mati prevrće haljine stare
Vrijedi li sve to dva tri gemišta
I slatki otrov dvije cigare
Je l vrijedna toga mrtva daska

I knjige koje niko ne dira
drvena čaplja i jedna maska
I jedna gondola od trista lira
Zato da završim o tom regalu
Dok raste dalje u prazninu
Kada do danas još nikog nismo
Njega ću evo u materinu

100
Ivica Kasumović
UMIRE LJETO
U jecaju vetra
i kapima kiše
sad umire ljeto
i nema ga više
i ljubavi mnoge
uz more što traju
sad zajedno s ljetom
svom bliže se kraju
I oči što nekad
od sreće su sjale
sad pustiće suzu
u nemirne vale
jer umire leto
na pješčanoj plaži
i naša tu ljubav
spas uzalud traži
Niko neće znati
da l u nasa srca
više se je sreće
ili tuge slilo
jer ljubavi našoj
u danima sunca
jedini je svjedok
samo more bilo
Interpretacija: Neda Ukraden, 1981.

101
Enes Kišević
DESET PRSTA
On ima kliješta od ruku

Djecu na prste broji
Za život za crnu muku
Krv mu se pod kožom znoji
A kada zagrli ženu

Njegove ruke su meke
On ima dušu poštenu
I srce od ptice neke
Rad mu je pojeo riječi

Zato većinom muči
Kad govori iznutra ječi
I ne sluša kako zvuči
I svi ga kradom vole

Duboko u sebi ćute
Tog sina istine gole
Al svi kruh svoj jedu i šute
Usamljen a u svima
On žuč čemeri bljuje
Hiljade srca ima
A samo jedno kuje
102
I kliješta kliještima steže
Krvavi znoj svjetluca
Žilave ruke reže
Čelična vilica puca
On diže ruke i ljubi

Ljubi i lijevu i desnu
Pa pljuni na dlan grubi
Iz šaka iskra kresnu
Sve dok je ovih ruku

Što kruh i ljubav djele
Ženo slobodno rađaj
Neka se djeca vesele
I zapjeva iz dubine
Iz žeđi žive stijene
Osvanem uz violine
A probude me sirene
103
Kornelije Kovač
APRIL U BEOGRADU
Prolaze i vraćaju se s lastama

sunčani i nasmijani dani
opet je u mojoj duši proleće
da l si devojka il žena sada ti
April u Beogradu uzaludno tražim

usne jedne devojke što se divno mazi
april u Beogradu miluje joj kosu
ispod Savskog mosta to je možda ona
al je drugi ljubi
April u Beogradu jedno prošlo doba

nosim ga u mislima iz vojničkih soba
april u Beogradu umorno se smješi
ispod Savskog mosta dok se sumrak sprema
više mene nema
104
Kornelije Kovač
DEVOJČICE MALA
Djevojčice mala raširila si krila

poletjela stazama velikih leptira
al nisi ni znala kuda sve to vodi
iz maštanja ludih ta se želja rodi
Sa lutkama svojim ti živjela si mirno

u danima dugim sanjarila si tiho
i plave ti kose rasplitao vjetar
kroz zaljubljeni pogled izgledao je sretan
Dan ugasi život

jer željela si mnogo
godinama dugim
gubila si sjaj
Kud ideš ti
što tražiš još
i koji put do zvijezda
odabrat ćeš sad
Interpretacija: Korni grupa (Adolf Topić),

1969.
105
Kornelije Kovač
ETIDA
Plove u tišini neke davne misli

vraćaju me danima dok sam bio dete
i divio se beskrajno čudesnim zvucima
njene mlade duše
Devojka je svirala najlepšu etidu

danima u tamnoj sobi za klavirom
u zanosu te muzike proleće prođe
žuta jesen dođe
Bila su dobra vremena dok sam tajno voleo

i zamišljao je kako poljem sama ide
lice joj bledo a tanak joj struk
u travi je na mom dlanu zaspala
Bila su dobra vremena dok sam tajno voleo

dok sam svaku reč iz njenih usta žedno pio
noći u radu a dani u snu
u sobi s klavirom sedim sam bez nje
Interpretacija: Korni grupa (Zlatko Pejaković), 1973,

Zdravko Čolić, 1974.
106
Kornelije Kovač
JEDNA ŽENA
Ruke jedne žene koju volim

kao ruke moje majke
kao mora šum
Volim jednu jesen koja prođe

volim blagi dodir njen
onih dana mir
one muzike zvuk
Sve što dadoh njoj

kao reka moru
kao dete koje voli
Jedna žena
jedna žena u mom životu
Ruke jedne žene koju volim

kao ruke moje majke
kao more na tvom licu
kao suze na tvom licu
kao mora šum
Interpretacija: Korni grupa (Zlatko Pejaković), 1973.
107
Kornelije Kovač
LJUBAV
Sedim u jednom pariskom lokalu,

lažno se smešim čoveku što gleda.
Svuda oko mene devojke se ljube,
a ja tražim oči, oči kao tvoje.
Muzika svira, lelujaju senke

mahnite od snage ovog letnjeg vina.
Misli sve su dalje, a samo ja sam ovde.
Sedim tako sama, kao dobra vila.
Ja te sanjam ove noći.

Moja duša zbog tebe vene sad.
Ja te zovem iz daljina,
jer te volim, do groba...
Interpretacija: Olivera Katarina, 1971.
108
Kornelije Kovač
MOJA GENERACIJA
Iznenada kobne noći te

četrdesetdruge godine
činilo se kao da će sneg
a stigao je rat
i vojnik neki tuđ i strah
Mene majka moja rodi

da sanjam o slobodi
u prvoj noći da čujem zveket
da plačem sa rukom na usnama
Moja generacija iz četrdesetdruge

u to je vreme spavala i čeznula za mlekom
moja generacija iz četrdesetdruge
dobro je pregurala burne dane te
Sad je vreme sasvim drugo

i put svoj svako ima
što god smo dalje
sve više hoću da znam
gde živi gde pije peva gde je sad
Moja generacija iz četrdesetdruge

sva se već poženila i čuva slatku decu
moja generacija iz četrdesetdruge
već se uozbiljila jer tako mora biti
Interpretacija: Korni grupa (Zlatko Pejaković), 1974.

109
Kornelije Kovač
SONATA
U jednu noć stalno se vraćam

I opet čujem zvuk klavira
One suze onaj smeh jedno dete jedan čovek
I sonata...
To su bili dugi sati ludih maštanja

Dugi sati u samoći jedne ljubavi
Divne radosti što eto sve ima sjaj
Te sonate...
Interpretacija: Korni grupa (Dalibor Brun), 1969,

Zdravko Čolić, 1975.
110
Spomenka Kovač
BUDI DOBAR I MISLI NA MENE
Ti opet odlaziš od kuće,

iz mojih ruku i postelje vruće.
I dok me privijaš uz sebe,
osećam da dišem za tebe.
Ti opet odlaziš od mene

u novi rat da nađeš sebe,
a ja ti šapućem na kraju
nežnosti male, što snage daju.
Ipak se bojim, tako se bojim,

dok našoj deci ljubiš oči snene.
Zato te molim, stalno te molim:
Budi dobar, i misli na mene!
Interpretacija: Bisera Veletanlić, 1976.
111
Miroslav Košuta
ZATO SEM NORO TE LJUBILA
Bela noč, črn dan,

in telo, ki zacveti od ran.
Pride čas, ko ne veš,
kdaj še kar živiš in kdaj umreš.
Vidim dom, kup otrok,

mati sredi njih pa praznih rok.
In tako se borim,
da kot moja mati ostarim.
Do tedaj si prišel,
nežno me poljubil in objel.
Skozi noč sva odšla,
kakor dva, ki srečo sta našla.
Zdaj pa vem, čas beži

spreminila sva se, jaz in ti.
Prazna sem sama tu,
brez ljubezni sem in brez miru.
Zato sem noro te ljubila,

da bi ob tebi pozabila,
spomine,
enkrat pa vse mine.
Interpretacija: Tatjana Gros, 1973.

112
Mario Kinel
SAMO JEDNOM SE LJUBI
Samo jednom se ljubi

Sve je ostalo varka
Često udes nam grubi
Šale zbijati zna
Zato mislimo na čas
Da je to ljubav žarka
Al kad žat prođe začas
Tad i prestaje sav čar
Kad nam se ljubav u misli vraća

I svako shvaća njen pravi žar
Samo jednom se ljubi

I tad srce izgara
Kad se taj plam izgubi
Tad i prestaje sav čar
Interpretacija: Ivo Robić, 1961.
113
Aleksandar Korać
BIO JE MAJ
Dane sam proveo s Mirom

Devojkom s plavim šeširom
Bio je maj maj maj
A onda je došla Marina pa Smilja pa Nada pa Nina
Bio je maj maj maj bio je maj
Posle sam s željom da prošetam svetom
Obišao našu planetu
Često sam sumorno proveo maj
Negde u dalekom svetu
Evo me ponovo kući

Vozim se starim tramvajem
Opet je maj maj opet maj
Vidim da preda mnom sedi
Devojka s prolećnim sjajem lepa ko maj
Gledam je nežno i strasno
Al ona za to ne mari mada je maj
Zašto li krije svoj pogled zašto mi nadanja kvari
Kada je maj sunčani maj
Hej ljudi pa ona me gleda
Ona se smeši u stvari
Eh kad je maj blistavi maj
Ustaje prilazi kaže: Sedite gospodine stari
Bio je maj maj maj

Prošao maj
Intrerpretacija: Zafir Hadžimanov, 1969.

114
Ivica Krajač
MI SMO DEČKI
Jutom krenem v štalu da napojim konja

Kad na frtalj puta sretnem Štefa Joja
Vražji dečko veli kak je danas zima
Kaj se ne bi prešli popit malo vina
Svaki dan po placu teglim kat ti osel

Ceker vruk i bormeš mi je muški posel
Jožek veli kak si bedak stože sveti
Pravi muški sedi s kupicom vo kleti
S ženom s decom u nedelju pravac Sljeme

Friški zrak je prava sreća ak se zeme
S imbrikom se sretnem pa si sem do mraka
Sedim uz gemište i pij i bez zraka
Krenem levo s gostione vreba klapa

Zbrišem desno pak me neki vrabec hapa
V gostione jedem s drugim ak je meza
Kak da budem društven i ostanem trezan
Mi smo dečki kaj pijemo stoječki

Gde je dobra klapa more i sedečki
Mi smo dečki kaj pijemo stoječki
Onde gde gusto more i ležečki
Interpretacija: Dubrovački trubaduri, 1972.

115
Ivica Krajač
NONO MOJ DOBRI NONO
Toliko prelipi priča pričat si zna

tu san upoznala svit
a bila san mala
i ne znan da l san rekla ti fala
za tajne ća san otkrila ja
O nono nono nono

dobri moj nono
sve manje ljudi znan
ća nalik su na te
O nono nono nono

dobri moj nono
al sriće o kojoj si priča
i ljubavi za te
uvik znaj bit će u srcu mom
Reka si sićan se dobro

i glasa tvog
život je spleten od tuge i od veselja
i pamti uvik puni smo želja
al malo se ostvari od tog

Klaudio Vila, Ivo Pattiera
116
Ivica Krajač
O JEDNOJ MLADOSTI
Jedna mladost jedan svijet nade

raste tiho u srcu tvom
drugi za te ovaj svijet grade
s malo prave istine u tom
Pričaju ti priče te
i svaka ima svoj sretan kraj
al prešućuju da taj svijet
krade baš tvog sunca sjaj
Jedna mladost jedan san sreće
al do nje još dalek dug put
i dok srce na svoj put kreće
u taj svijet procvao i žut
Odjednom će shvatit sve
kako nigdje nema plamena tog
poput mrtve rijeke
svijet teče bez cilja svog
Tko zna možda na me
čeka neki drugi svijet
tko zna i u mraku
katkad nikne divan cvijet
Možda tko zna jedna od sretnih
jedna od tisuću
bit ću bas ja tko da zna

117
H. Krstovski
EDEN BAKNEŽ
Se otkako znam
usni daruvam a srce ne
Ne te poznavav
a go sočuvav za tebe
I samo čekav den

da me odvede do tvojot prag
Čuvaj go dobro
odamna ti sledi trag
Eden baknež i magija se stori

Mojto srce kapija ti otvori
Potpiši se preku luzni stari
posle tvojto ime točka stavi
Pred tebe što bilo da zaboravi
Ljubev površni ljubev pogrešni

i ne žalam
Sedum morinja minav
samo da te zasakam
Mesto trendafil srce ostaviv

na tvojot prag
Interpretacija: Zoran Georgiev, 1962.

Nina Spirova
118
Bruno Langer
IZA ZIDA
Na kraju putovanja
Tebi će prići čovjek
I reći će ti mrka lica
Prijatelju ti si umoran
Povešće te preko mosta

Pokraj kuće sve do zida
Povešće te tuđim putem
Sve do praznog neba
Dobit ćeš sivo odijelo

Na leđima svoj broj
I bijeli krevet samo za tebe
Na kojem ćeš noću snivati
Kroz prozor gledat ćeš dan

Vidjećeš mnogo ljudi
Čak i djevojčice u bijelo odjevene
A one će ti pričati
Djevojčice će ti pričati o svojim snovima

Kao da su kao da su stvarnost
Sjetit ćeš se svojih putovanja
U Istanbul puding shop i hotel "Peace"
Interpretacija: Atomsko sklonište, 1982.

119
Zoran Lesandrić
KAO PTICA NA MOM DLANU
Kao ptica na mom dlanu skakućeš

Priznaću ti zašto volim proleće
Podeliću i ovu noć sa zvezdama
Prekriću te nebom
Kad budeš zaspala
Otopiću ti led sa usana

Daću sve što imam
Za tvoja oka dva
Kao mesec
Kad proviri iz tvoga dvorišta
Obasjaću ti lice kad budeš zaspala
Ne znam kako
Da pobegnem od sna
I ne znam da l te iko voli kao ja
Al ne bi ova noć tako bolela
Da me nisi volela
Kao osmeh letnje noći nestaješ

Znam da nećeš doći
Al ipak čekam te
Osetićeš noćas miris trešanja
Znaćeš da sam budan
Kad budeš zaspala
Interpretacija: Piloti, 1987.

120
Đorđe Marjanović
OD LJUBAVI DO MRŽNJE
Sve češće u noćima u rečima ti me mučiš

Sve češće me odbijaš i zagrljaj moj ne trpiš
Sve ćešće ja osećam da teret sam tvojoj sreći
Sve češće ja odlazim bez pozdrava i bez reči
Sve češće ja osećam da bojim se tebi poći

I sumnjam u oboje ne poznajem tvoje oči
Zar ti si zar ti si to zar srce sam tebi dao
Nebesa ja nisam ja nisam te takvu znao
Da mi smo na granici na ivici svoga pada

Ta čaša je prepuna i poslednja kap je sada
I zato požurimo ne gazimo dostojanstvo
Od svega što boli smo nek ostane bar poznanstvo
Od ljubavi do mržnje samo korak nas deli

Jedan jedini korak da se izgubi sve
Od ljubavi do mržnje sasvim malo nam treba
Kad se proigra ljubav mržnja je iza nje

Zlatko Golubović
121
Srđan Marjanović
MI SMO JEDNO DRUGOM
GOVORILI VI
Koliko sam puta ušao u dragstor

Da kupim cigare umoran i snen
I uvek u uglu u uglu kraj kase
Dočeka me osmeh osmeh njen
Kako ste pita i kusur mi daje

Dok pakuje cigare ja vidim da joj oči sjaje
I samo na tren ruke nam se taknu
Dok novac uzme a onda izmaknu
Malo reči prozborimo tu

I ćutke se gledamo kraj kase u uglu
A onda drugi drugi na red dođu
I naših par minuta brzo prođu
Mi smo jedno drugom uvek

Govorili vi
Ali nam se nisu
Ostvarili naši sni
Interpretacija: Srđan Marjanović, 1979.
122
Zoran Milosavljević
SAMO TI
Se kako mrak sega tone

Se mreži mojot život život star
Stari dni stari sni
Me napuštaat i se rona
Samo ti samo ti
Nesi lagaa
Ideš ti ideš ti da mi kažeš
Ima dni ima dni
Za nas dvajca
Do ni trag vodi moj
Samo ti samo ti
Ti go znaeš
Onaj zbor onaj zbor
Što se sluša
Onaj pat onaj pat
Što se bara
Veruvaj
Samo ti
Samo ti
Interpretacija: Zoran Milosavljević
123
Milan Mladenović
DUM DUM
Dugo se pitam vredi li truda

ali sigurno da mi se sviđa
zato želim da sačekam malo
u odluci ovoj ne bih hteo da stradam
Neću da kopam po đubrištu sreće

ne bih da zaprljam ruke
moć počiva negde iza debelih vrata
ja bih hteo da vladam
Zaboraviću potrebe
i unutrašnje glasove
samo jedan je put koji vodi do trona
mi čekamo tvoj znak
Samo jedan je put

koji dotiče nebo
ja bih hteo da vladam
Mogu poslati bolji trenutak

mogu birati pogodno vreme
mogu čekati momenat sreće
ne želim da stradam
Ja ću mrzeti ledeno hladno

srcem sa sedam kora
ja ću pucati pravo u leđa
ja sam rođen da vladam
124
Zaboraviću potrebe
i unutrašnje glasove
mi čekamo tvoj znak
Samo jedan je put koji dotiče nebo

ja bih hteo da vladam vladam
Ja ću mrzeti debelo hladno

srcem sa sedam kora
ja ću pucati pravo u leđa
Interpretacija: Ekaterina Velika, 1991.
125
Milan Mladenović
KAO DA JE BILO NEKAD
I kao da je bilo nekad

I kao da je bilo tu
Pod velikim svetlim suncem
Pod velikim svetlim svodom
Ručali smo meso
Glodali smo kosti dobrih životinja
Mi imamo snage
Mi imamo snage za još dan
Mi menjamo dan za noć

Mi menjamo noć za dan
Prolaze brodovi trube u čast

Zvone na uzbunu
Deca uče da plaču
Deca uče da poznaju svoj glas
U toplim jaslama u hladu bora
Pod zidom čempresa
Mi menjamo našu noć
Za neki tuđi dan
Za neki tuđi dan
126
Milan Mladenović
OČI BOJE MEDA
Voda pada u tvoje oči boje meda

Ja sam dečak iz vode
Imam trag pod levom miškom
Na tvoje usne boje mesa
Spustiću kap svoje vode
Pustiću glas iz grla
Tvoje usne na meni

Tvoje ruke na meni
I guram nož među zube
I menjam oblik kao vidra
Nosim sablju oko bedra
Skupljam znoj sa čela
Na tvoje usne boje mesa
Spustiću kap svoje vode
127
Milan Mladenović
TI SI SAV MOJ BOL
Razmičeš zavese gledaš obećani grad

Svetla se pale tinja želja u tebi
Još uvek ti đavoli vire iz rukava
I svaki nokat krije otrov ljubavi
Ispituješ zaborav obaraš alibi

I biraš ulogu kao haljinu za veče
U prolazu me dotakne miris noći i kaže
Probudi se pokreni se probudi se
Pokreni se
Ti si sav moj bol
128
Drago Mlinarec
CESTA
Pomišljam, pođem li nekud

naći ću što mi nedostaje.
Ne odlazim, ptica bez krila
u mom `ivotu gnijezdo je svila.
Kad pitaju kako bez tebe živim

odgovaram: u redu je, posve dobro.
O nemiru što progoni, o tom ćutim,
okrećem se cesti da na nju stupim
i sva moja putovanja otpočinju sutra,
uvijek govorim sutra, sutra, sutra,
i sve što bih htio ostavljam za sutra,
uvijek govorim sutra,
kad se probudim sutra odlazim.
Pomišljam, pođem li nekud

naći ću što mi nedostaje.
Možda negdje na toj širokoj cesti
kad jednom krenem, možda ću te sresti.
I sva moja putovanja otpočinju sutra...
Interpretacija: Drago Mlinarec, 1978.
129
Kemal Monteno
BACILA JE SVE NIZ RIJEKU
Stajala je usred bašte

ko najljepši cvijet
kao da je dio mašte
i muzike te
Slušala je pjesmu moju

posljednju što pjevam njoj
sad joj kažem zbogom draga
a bila je život moj
Prošla je kroz moje snove i bila je tren

cjelim tijelom bila moja ja bio sam njen
Nosila je našu ljubav našu sreću prvi cvijet

bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet
Ali noćas ako sluša nek čuje bol

u pjesmi koju pjevam njoj samo njoj
zauvijek neka nosi na srcu znak
život je jedan ona bacila
Nek čuje bol u pjesmi

koju pjevam njoj samo njoj
zauvijek neka nosi na srcu znak
život je jedan ona bacila
Interpretacija: Indeksi, 1974. Crvena jabuka, 1991.

130
Kemal Monteno
ZEMLJO MOJA
Vidim polja što se žitom zlate

i na brijegu vidim rodni dom
svakog trena mislim na te
zemljo moja zemljo moja
A u polju moja duša spava

u sred žita kao zlatan klas
postelja joj meka trava
I dok ja nisam tu
pokraj nje da skupa predamo se snu
svaku noć čujem glas
koji zove dođi sreća čeka nas
Ovdje noći nisu tako plave

nigdje sunce nema takav sjaj
ovdje nisu takve trave
U tom klasu nek mi ljubav spava

nek me čeka ja ću brzo doć
nek je ljubi tvoja trava
Interpretacija: Ambasadori, 1975.

131
Duško Mucalo
K 15
Plavi se Jadran talasa, na more

se spustila radnička klasa, na more
da koristi godišnje svoje odmore
i povede najbliže svoje na more.
Autobusi pretrpani za more,

avioni su čekirani za more,
vlak ne možeš rezervirati, a pješke?
Daleko, pa se ne isplati, i onda?
Na Jadranu konačno krevet rezerviran,

ako nije, nije šta? Prebukiran! Ma, daj!
Sedmicu si i po tu, uživati ćeš more
samo ukoliko stare cijene ne otiđu gore, gore!
Od jutra pa do sumraka, svaka

tvoja je sunčana zraka, zraka.
Na plaži jedeš doručak, a mesni
je narezak opet za ručak, prijatno! Hvala!
Svi drugi po Jadranu i jedre i skijaju,

ti se sunčaš, gdje? Pa na kraju! O, je!
Sedmicu si ipo bio, uživao more,
dovoljno je bilo boje i za tebe
i za tvoje, tvoje, tvoje!
132
Ra, ra, ra, ra, radnička odmara se klasa
pla, pla, pla, pla, plavi se Jadran talasa.
Plavi se Jadran talasa, i sad

vraća se radnička klasa na rad;
sve ih je osvježilo more, i sad
u radne će pobjede nove, pa da!
Autobusi pretrpani sa mora,

avioni su čekirani sa mora,
vlak ne možeš rezervirati, a pješke?
A pješke... Ponavljam, a pješke? A može...
Interpretacija: Prava kotka, 1984.
133
Duško Mucalo
ODAKLE SE ČISTI RIBA
Kakvo je to slavlje bilo!

Samo koliko se vina pilo.
Takav ulov ribe nisu ni pamtili niti najstariji.
Al' dok se slavilo na ribu se zaboravilo,
a riba zna se ako ne čisti se kvari se.
Pa se neko sjetio i prisutre podsjetio da ribu očiste.
'Hoćemo!' povikaše svi stanovnici našeg mista,
'Mi smo za to i to s mista da nam riba bude čista!'
Ali već kod prve ribe počelo je mudrijanje,
Ali već kod prve ribe, postavilo se pitanje:
Odakle se čisti riba? Da l' od glave, il' od repa?
Glave! Repa! Glave! Repa!
U suštini stvar je ista, na kraju je samo bitno
Neka riba bude čista.
Kakav je to miris bio! Cijelo mjesto zahvatio!
Takav miris ribe nisu ni pamtili niti najstariji...
Prijatelji! Sastajemo se po tko zna koji put ove godine ne
bismo li konačno riješili ovaj nesnosni miris koji se sve
više širi. Ribari se opravdano ljute, riba još uvijek nije
očišćena. Prijatelji, jesmo li mi za to da ribu očistimo, ili
nismo?
'Jesmo!' povikaše svi stanovnici našeg mista,
'Mi smo za to i to s mista da nam riba bude čista!'
Ali već kod prve ribe počelo je mudrijanje,
Ali već kod prve ribe, postavilo se pitanje:
Odakle se čisti riba? Da l od glave, il od repa?
Interpretacija: Prava kotka, 1986.

134
V. Nedanoski
LA BOHEME
Naše najlepše vreme

vec je odavno prošlo,
a secanja žive.
Montmartre beše tad
tu, ispod prozora,
u nekom plavom cveću.
A u sobi toj
jedan krevet i sto
i moje slike sve.
Tu smo se voleli,
s gitarom pevali
i snove sanjali.
La boheme, la boheme,
to bili su najlepši sni
la boheme, la boheme,
tako smo lepo živeli.
U jednoj maloj kafani

za stolom do zida
mi čekasmo slavu.
Gladni i umorni
dugo bi sedeli
kraj one tople peći.
135
Kad bi bar ovde
za jedan dobar ručak
mi prodali platno,
tada bi stihovi
sa nama pevali,
sa nama živeli.
ja bejah mlad, a lepa ti,
dvadeset tek smo imali.
Još i danas se često

prošetam polako
do stare adrese.
Ne vidim nigde te
zidove, ulice,
ni našu mladost
A gore, pod krovom,

atelje tražim svoj,
ali ni njega nema,
u novom ruhu svom
Montmartre je tužan sam
i jorgovani s njim.
ja bejah mlad, a lepa ti
lepo smo, lepo živeli.
Interpretacija: Dragan Stojnić, 1991.

136
Aleksandar Nećak
ZVIŽDUK U OSAM
Ko nekad u osam
I sad prođem ulicom tvojom
I stanem sad pod prozor tvoj
Ko nekad u osam
I sad zviždim ulicom tvojom
Kad stanem sad pod prozor tvoj.
I ma da znam nisi tu čekam kao u snu

Mislim negde u daljini čućeš ti
Te kišne kapi na oknima zadnje suze dve
U očima zaboravljeni sni
I znaj
Ko nekad u osam
i sad prođem ulicom tvojom
I stanem sad pod prozor tvoj
137
Aleksandar Nećak
JEDNOM U GRADU KO ZNA KOM
Jednom u gradu ko zna kom

Ti ćeš imati topli dom
Prozor s vidicima bez dna

I sobe pune dečjeg sna
A ja ne pitaj ja ću tada
Prestati već da budem mlada
I ako te sretnem bilo gde

Neće nam biti kao pre
Jer jednom u gradu ko zna kom

Svetleće u noći tvoj topli dom
Interpretacija: Lola Novaković, 1961.
138
Nenad Ninčević
GORE IZNAD OBLAKA
Koliko dinamita u mojim venama

vrele krvi balkanske i časti mangupa
Milion stihova u mojim genima

a Bog me već poziva na vrata nebeska
Koliko leptira u mojim očima

konja s crnim grivama i žutih nevena
Milion uzdaha u mojim grudima

A Bog me već poziva na vrata nebeska
A ja bi još samo malo pjevao

ja bi još samo malo ljubio
Ja još ne bih praznih kofera
do crnih zvijezda sjevera
Gore iznad oblaka
Interpretacija: Tuti Fruti Bend, 1987.
139
Đorđe Novković
STARI PJER
Još kada je bio mlad

Rat mu je odnio sve
I ženu i djecu i topli dom
Ostao je sam i zaboravio na prošlost
Jer Pjer i više nije bio Pjer
Sad luta sam taj stari Pjer

Da svaki dan i svaku noć
Pjeru je ipak ostalo nešto

I mnogi su imali priliku da ga vide
Kako svira na usnu harnoniku
On uvek svira za jedan groš
A ljudi se u strahu pitaju
Da li će jednog dana
I čitav orkesatar biti tu
I svira Pjer da svira još

Taj stari Pjer za jedan groš
Kažu da ih danas ima mnogo kao što je Pjer

A mnogi su imali priliku da ih vide
Kako bez cilja lutaju
Daleko od stvarnosti oni su tako samo
A ljudi se u strahu pitaju da li će jednog dana
I čitav svjet ostati sam
Interpretacija: Ivica Percl, 1968.

140
Boško Obradović
KONEMATOGRAF
NAŠEG DJETINJSTVA
Jedna mala kino sala iz našega djetinjstva

Parterima balkonima
A na njima pletenice školske kute
Traperice voljene djevojčice
Mnoge drage prijatelje i mangupe siledžije
U tri dana tri junaka

I ubistvo usred mraka
Pretučeno deset baka
Iskopano petnajst raka
A slijedećih sedam dana

Strašno lice Frankensteina
predpremijera rasprodana
O životu Don Juana
Čudovišta u svemiru
Polagano već umiru
Nacrtano je i lice
Neuhvatljivog ubice
I nedjeljna matineja
Silovanje podno keja
Nekoliko manijaka
Što presreću usred parka
141
Vojevanje atamana
Iz dalekih nekih dana
I marinci Pacifika
Pet brutalnih narednika
Zemljotresi što sve ruše

Nož zabijen usred guše
Ljudožderska gozba teče
Bacili su ih u smeće
142
Boško Obradović
NE CVIKAJ GENERACIJO
Čovjek je danas sve prazniji u duši

i planetu zemlju polagano ruši
od rata do rata od vrata do vrata
prestaju da budu i mama i tata
Uz cvijeće mlado raste crna droga
i tko još tvrdi da ima Boga
Ostaće nam samo te betonske ruke
i mrtva mora bez valova i luke
Nebo je olovno vjetar krešti
neki su već pobjegli u gudure
ti ne bježi stani stani sjedi jedi sjedi jedi
Što te panika hvata
neće biti neće biti trećeg svjetskog rata
Gospoda lažu spiker krešti
neki su zaglavili u psihozi
ti ne bježi stani stani sjedi jedi sjedi jedi
Nećemo valjda biti mi ta nesretna generacija
nad kojom će se izvrsiti velika posljednja racija

143
Luka Paljetak
KUTIJA KOJA POKAZUJE
KAKVO ĆE BITI VREME
U malom paviljonu stanuje dama jedna

a njen gospodin živi do nje u sobi drugoj
ona je nasmiješena vitka i vrlo čedna
na glavi ima šešir u haljini je dugoj
u šetnju oni tiho izlaze svakog dana
gospodin i ta dama lijepa i nasmijana
Gospodin tamni kišobran uvijek nosi

kravatu crni kaput i hlače uske sive
dama se ljupko smiješka i drži cvijet u kosi
u paviljonu malom spokojno sami žive
u šetnju oni tiho izlaze svakim danom
ta dama i taj vitki gospodin s kišobranom
Gospodin ide vani samo kad kiša lije

kišobran drži mirno i lagano se šeta
a dama pojavi se samo kad sunce grije
vitka i nasmiješena rumena poput cvijeta
čim pojavi se oblak ona se smjesta skrije
a pokaže se tiho gospodin kao prije
Pa zatim ona opet izađe kad je vruće

i lagano se šeta kroz mladu travu cvijetnu
gospodin tada stoji miran i sam kod kuće
izlaze svakog dana a nikad da se sretnu
144
čim pojavi se oblak ona se smjesta skrije
a pokaže se tiho gospodin kao prije
Lagano tako redom gospodin zatim dama

gospodin zatim dama izlaze tiho vani
on s tamnim kišobranom a ona uvijek sama
a ne mogu se sresti – polako teku dani
u paviljonu malom borave oni skriti
vezani neprimjetno jednom tankom niti
145
Luka Paljetak
PJESMA KOJA NIJE VAŽNA
Vi ljudi neki nježni i meki

Grubi i strogi vi ljudi mnogi
Biski u tugi i oni drugi
Srećem vaš lik srećem vaš lik
Vi lijepe žene nježne i snene
Oštre i drske drage i mrske
Od vas nijedna ni bludna ni čedna
Ne čuje krik ne čuje krik
Ne čuje mene koji se gušim

Koji se topim u svome stihu
Ne čuje moju ni glasnu ni tihu
Pjesmu u koju sav se rušim
Ne čuje mene zapravo nitko
Premda vam pjevam jasno i čitko
I moje srce kuca snažno
Ali to za vas nije važno
Vi ljudi razni bogati prazni

Nevažni važni istinski lažni
Vi žene čudne pospane budne
Zar ste svi trik
Zar ste svi trik u mome životu
Zar za vas nisam u svakom stihu
Pjevao pjesmu glasnu i tihu
Zar nisam dao svaku vam notu

146
Maja Perfiljeva
BALADA
Idi sad druže moj

ljubav i pozdrav mi odnesi njoj ti
putu mom tu je kraj
umoran ovde ja ću stati želim mir
Kad ne bude mene

kad me skriju paprati travke i šaš
kad ne bude mene
ljubit ću je pesmama svojim i tad
O reci mi njoj da je tako prolazno sve

kao ptica let
samo nju da volio sam ja
jer je za me bila sav svijet
crveni moj cvijet
Idi sad druže moj

ljubav i pesmu mi ponesi njoj ti
dalje sad mogu sam
počinak ovdje ja ću naći idi ti
Kad ne bude mene

kada dođu drugi dječaci ko ja
kad ne bude mene
reci da ću ostati sa njom i tad

147
Maja Perfiljeva
DA SAM JA NETKO
Da sam ja netko
pozvao bih sve dječake
dao bih im igračke
i pustio ih da se cijeli dan igraju i jure
Radili bi divne stvari

prekratki bi bili dani
voljeli bi svoje škole đaci
da sam ja netko
Svim majkama bih izbrisao bore

učinio da očevi ih vole
davnu ljubav da im vrate
i da mirno žive svoje sate
da sam ja netko
Ne bi ne bi ljudi život proklinjali

sve bi ruže ženi poklanjali
kako bi se živjelo i kako bi se voljelo
i kako bi dobro bilo
da sam ja netko
148
Maja Perfiljeva
SANJAM
Sanjam da te opet slušam kako dišeš

kako dišeš dok savija se trava
da me dira tvoja kosa plava
tvoja kosa na mom licu draga
Sanjam da se opet volimo u klasju

u tom klasju što leži tu pod nama
i da luta tvoja ruka vrela
tvoja ruka preko moga tijela
Sanjam da ti kažem
vrati mi se draga
ako treba pobegni od svega
jer je život samo ovaj jedan
nema ništa ništa izvan njega
Samo jedan život imam

i ludo ga bacam
jer zavoleh jednu ženu
ženu koju sanjam
Samo jedan život imam

koji nisam htio
jer zavoleh jednu ženu
koju nisam smio

149
Žarko Petrović
SVE MOJE JESENI SU TUŽNE
Sve moje jeseni su tužne

Dani plačni su svi
A moje oči suze vlaže
Suza i bola trag
Za tebe čujem da si srećna

Ljubav prati se svud
I ruže drugom da si dala
Što nama donese maj
Zar nisi mogla

Meni opet da se vratiš
Dobro si znala
Tebe da još čekam ja
I uvek jesen kada dođe

Kiše stignu u kraj
Kad moje oči suze vlaže
Setim se našega sna
Interpretacija: Duško Jakšić, 1966.
150
Zoran Predin
BITLES
Frizure krojile so svet,

in na žalost danes ga spet.
Kar mnogo pomladi od zdaj,
ko preko poljske ceste sem šel.
Spomnim se, bil je maj,
na polju pa vrli Štajerci.
Krompir so okopavali.
Lejte ga, kake duge lase ma!

Je to pje al je deklina?
Lejte ga, bitlesa!
Čuj ti, bitles zmešani,

nimaš v glavi pameti,
Kristus čupavi!
Daj te lase dol,

mešni gvant daj gor!
Pa obleči lepši sviter,
pol pa šus na liter!
Kmalu potem ostrigel sem se,

si kupil obleko in hodil sem v službo
in služil si peneze.
Lani spet preko polja sem šel,
s kratko frizuro
in mirno naturo.
151
Lejte ga, deda polizanega!
Je to pje al je deklina?
Lejte ga, šminkera!
Čuj ti, šuhar špičasti,

nimaš v glavi pameti,
šminker blesavi!
Fukni bek dišave,

si pusti lase prave!
Pa nehaj lizat med,
postani pravi ded!
Interpretacija: Lacni Franz, 1981.
152
Zoran Predin
BOG NIMA TELEFONA
Milijarda belih kosti

od plenic do pameti
po njih korakajo bedaki
in med njimi mi
Shizofrenično okolje
mi ne trga volje
kar sadim požanjem
kar zapravim ljubim - koljem
Bog nima telefona

zato nas ne zbudi
mama kupi nam pištole
nismo se dokazali
Z golo roko v morje

z ostro koso v dim
padel bom kot pade trava
ki jo zdaj kosim
153
Zoran Predin
DOGODEK LETA
Metla časa nam na kup pometa

mastne spomine lahkega dekleta,
umor stoletja, tombolo, poplave
in krute igre matere narave.
Nekdanjo miss zastrupila pašteta.

Trener zlorabil znanega atleta.
Pred kamerami je rodila sina.
Medaljo je prodal za liter vina.
"Dogodek leta" je dogodek leta.

Takrat aplavz zamenjajo čestitke.
"Dogodek leta" je dogodek leta.
Glasne obljube si poklanjajo vizitke.
So ptički vohunom pojedli drobtine?

Neumnost cveti in poganja korenine.
Z očetom je varala lastnega brata.
Odvisnik trdi, da je trava solata.
So virusi nove domače živali?

Čigava resnica se laže in hvali?
Komu so geni skrojili kariero?
Novo stoletje za kralja in vero!
Zgodilo se je, nič nam ne pomaga,
ne jeza angelov, ne dobra volja vraga.
Interpretacija: Lacni Franz

154
Zoran Predin
ZVONOVI TEMNE VODE
Včasih se mi, ko hodim preko mosta,

zdi, da kličejo za mano spodaj v Dravi.
Ko pogledam dol, se naslonim na ograjo,
vidim sebe tam, nejasno na gladini.
Včasih se iz vrtinca dvigne roka

in me potegne dol. Na dnu je hladno.
Mrtvi flosarji. Razočarane neveste.
Pijani ribiči. Šoferji, padli s ceste.
Plešejo. Čakajo.
Čakajo divji Turki, skriti v črno blato.

Pogrešan mladoletnik s pisano kravato.
Zraven njega nemška četa nima domovine.
Kličejo me kot zvonovi ven iz mrzle vode.
Še vedno me, če pogledam danes z mosta,

spodaj pri njih Zoran na gladini vabi:
Pridi dol! Pridi k nam!
Mogoče nisem jaz na mostu, ampak tisti spodaj.

Kličem sebe kot zvonovi ven iz mrzle vode.

155
Zoran Predin
JAZ BOM DO SMRTI ŽIVEL
Jaz bom do smrti živel!

Zdaj, ko jemljejo norci
svoje prste iz riti,
da bi žvižgali marš.
Jaz bom do smrti živel!

Naj zvonijo oblakom
krvavih kulakov,
bandi kupljenih duš.
Perite glave svojim vohunom.

Kujte jeklo za par okov.
Moje so veje domačega gozda
in njegovih volkov.
156
Zoran Predin
LENT 1980
Lent ostaja geto pozabljenih

Lent v drugačni koži štiristo rok
plastična ogledala zelenomodra očala
Sandokan in Mate Parlov
Maribor obrača glavo stran
Lent obut v opanke prasvetov

na vseh razglednicah je pust in mrtev
samo arhitektura brez duš in problemov
le kup otrok na bregu Drave
Lent nepismen in neznan

Lent nevaren in pijan
samo arhitektura plastična ogledala
157
Zoran Predin
LIPA ZELENELA JE
Mi, njen razred, 8. a, smo peli na pogrebu

Lipa zelenela je, ker jo je povozil tovornjak,
sošolko, preko glave, ki sem si jo upal gledat,
v beli srajci, v rokah rože, potem, ko so jo zrihtali,
saj veš, gips in preko malo kože.
Za njeno mamo so nosili stol. Jokala je in zlezla skupaj.
Lipa zelenela je, ker je nismo imeli radi, je preminila,
naredila edino dobro stvar, da je umrla sredi maja.
Se sliši danes zlobno, takrat pa:
Učenci, mir! Namesto fizike bo pevska vaja!
Potem je iz naših spisov vstala lepa, dobra, nagajiva.
Lipa zelenela je, in sem lagal, da sva se skrila
v biološki kabinet, med škrgoustko in domače zajce,
in sem lagal vsem svojim novim puncam,
da mi je prvo povozil tovornjak,
in da, ko sem jo mečkal, je šepetala:
ne tu, ne tu, ne zdaj, pozneje.
Še danes mi prav pride, ko se ga napijem
v kakšni novi in prijetni družbi: Lipa zelenela je,
jim razlagam in zmeraj kaj dodam.
Ob njenih dolgih krasnih nogah ji zamerim,
da je ostala rosno mlada in ko se vračava domov,
se spomnim, da sem, ko smo ga zadnjič skupaj pili,
njim o njej že vse povedal. Ne tu, ne tu, ne zdaj, pozneje.

158
Zoran Predin
ČUVSTVENO STANJE MLADE KRAVE
DRUGE NAJVEČJE SLOVENSKE ŽIVALI
Prvi sneg je mladi kravi odkril četrti letni čas

in ji pobarval med rogovi prvi koder sivih las.
Obstala je med vrati hleva, čisto brez besed.

Bog ve, kaj pod bržolo skriva ta izbuljeni pogled.
Ne bo ostala sama z muhami.

Noseča tujka z možem v jaslih spi.
Magister Ferdinand prinese žarek upanja.

Veselo mu v pozdrav zamuka njegova hčerkica.
Daj, muha, zlezi očetu v uho

in mu zaupaj, da mi je hudo.
Ata pa molče odkima, stetoskop spusti za vrat,

potem pa gospodarju šepne:
"Prestavi klanje na pomlad."
Pozneje gluho noč pretrga jok.
Svetla zvezda se utrne in osvetli nebo.

Zgodaj zjutraj trije kralji na vrata trkajo.

159
Zvonimir Pupačić
ZAR JE VOLJETI GRIJEH
Pada noć vani gusta kiša luta

vjetar već žuto lišće mete s puta
nestaje ljubav dani su puni sjete
oprosti mi trebam te
zar je voljeti grijeh
Ideš sam u tišine skorih zima

stariš već sve od žena mora vina
more mi sruši sve moje kule puste
oprosti mi želim te
zar je voljeti grijeh
Kap po kap dani nestali u moru

kap po kap ja sam pobjegla od svih
izgubit ću se po svijetu
ako me ne voliš ti
Pokaži meni put i nove snage daj

tužne se rađaju misli
niz lice klizi mi bol
od mora ljubavi ostala je samo sol
Interpretacija: Jasna Gospić, 1985.
160
Antonije Pušić
HALID INVALID HARI
Kad sam bio mali i još sasvim mladak,

živio sam ja na selo, malo pješke od grada
i bio sam, ono što se kaže, pješak đak.
Lak mi je bio svaki zadatak,
u školu sam im'o ja petice sve,
samo iz vladanja bogami ne!
U to vrijeme bješe poznat Halid Invalid Hari,
pjev'o je nekija vrlo popularni' stvari,
stara mi rekla ić' na njegov koncert
ako iz vladanja zaslužim pet.
I normalno sam prest'o čačkat uho-grlo-nos,
da zajebavam učitelje i u školu hodam bos,
prije i posle jela počeo sam ruke prati
a bez da me na to opominje mati.
I bogami naljepiše plakate po selu:
Lijepo Halid Invalid Hari u zlatnom odijelu
a ispod je pis'o bijeli sitan tekst
"U nedjelju, u mjesnu, početak u šest!
Ulaz je dinara 42, djeca i vojnici pola od toga!"
Da bi majka obećanje ispunila sinu,
tog smo jutra ranije namirili živinu,
poveli smo i Mehovu stariju ćerku,
a starome presuli sarmu u najmanju šerpu.
Kamenko je rek'o biće kišni dan,
svratili smo kod strika i pozajmili kišobran.
Kupili smo karte i seli u drugi red,
stara je zapalila cigar, a mi jeli sladoled.
161
A onda je na daske koje život znače,
izašla neka fukara i počela da skače:
Drka drka đon drka drka đon
Raja je krenula da se pali i žari,
jer to je bio glavom i bradom Halid Invalid Hari!
Ja sam se njemu obradov'o jako,
i viknuo: Majko, oću l' i ja ovako?
A majka me u glavu kišobranom ošine
i ljutito kaže: 'Oćeš kurac, sine.
Halid Invalid Hari, prijatelju stari,
pit'o bi te oko neki' privatni' stvari:
Ja sam ti ove alternative sit,
i htio bih da napravim jedan pravi hit,
za staru majku, šurnjaju i snaju,
da pjevaju me svi u mome zavičaju,
da i mene ko i tebe raja vazda traži,
kurve na plaži i hajduci na straži.
I da za mnom viču on pravi naš je babo,
i da za mnom viču AMADEUS RAMBO,
da zaradim i ja sto pedes' 'iljada švajcaraca,
da kupim sebi raznih džirlo kuraca-palaca,
za staru majku zube od crnca
da lakše može orase da krca.
Pa Rambo jebote što mi se odma' nisi javio!
Ja bi' ti vala džaba jedan hit napravio.
Ti si interpretator zgodan i vrijedan.
Evo ti hit 'jedan kroz jedan'
"Molio bih da te ne molim. Molio bi' a možda i ne bi!
Molio bih da te ne volim. Molio bi', moja bejbi, mejbi"
Interpretacija: Rambo Amadeus, 1991.

162
Antonije Pušić
DŽEMO VOLI DŽEM
Ovo je hit o zastavnik Džemu

i njegovom fiziološkom problemu
U njegovoj jedinici znao je svako
da mu organizam zahtjeva slatko.
Uveče kad vojska i oficiri

pozdrave zastavu i odu da spavaju
njega želudac probavni trakt i crjeva
počnu da uznemiravaju.
Džemo voli džem
Zastavnik Džemo dežura jer se brine

što ne može da zaspe od ljute kiseline
Srećom je zastavnik Džemo zadužio
za rezrvne ključeve od kantine
Ušunja se pa krene da sprema

poređa desetak tegli od džema
skine šapku uzme kašiku
i nema za Džema više problema
Zastavnik Džemo čelična krila naše armije...
Interpretacija: Rambo Amadeus, 1991.
163
Rade Radivojević
NE IDI
Ne idi od mene zlato moje

Oči bi još da te gledaju
Ruke bi još da te miluju
Usne bi još da ti šapuću
Ostani bez tebe umreću
Zlato moje zlaćano
Milo moje mileno
Ostani kraj mene zlato moje

Visoka je gora zelena
Široko je more duboko
Velika je ljubav tvoja
Još je veća čežnja moja
Zlato moje zlaćano
Milo moje mileno
Interpretacija: Mirjana Beširević, 1986.
164
Ljiljana Petrović
NEKA TO NE BUDE U PROLEĆE
Ako ikada budemo rastali

Neka to ne bude nek ne bude u proleće
Jer teško je gledati sve druge ljubavi
Kako se rađaju dok naša umire
Ako se ikada budemo rastali

Neka to ne bude sa suzama i tugom
Kad se oprostimo od nekih stvari
Običnim rečima i odlutamo bez povratka
Oprosti što govorim o rastanku

Suviše sam srećna da bih bila sasvim bezbrižna
Htela bih toliko toga da ti kažem
Al ne umem sada kad se voli
Interpretacija: Ljiljana Petrović, 1967.
165
Nenad Radulović
UMIRU JELENI
Umiru jeleni
i sad u meni tamo gde si bila
slomilo se jutro
ko ti je rekao da snovi tamne
nikad neću znati
jer biću samo trag coveka
i biću vođa skitnica
Nek bude dan kad divlje ptice krenu

preko istog mosta ja ću preći
ako me tamo čeka tvoja senka
ništa neću reći
jer biću samo trag čoveka
i biću vođa skitnica
Ne brini ne brini
jeleni umiru sami
Interpretacija: Poslednja igra leptira, 1986.
166
Laza Ristovski
ZABORAVLJENI
Možda smo ja i ti
divlji i ničiji,
možda nas je tuga
zauvek vezala.
Kažu nam da smo svi

rođeni jednaki,
jednaki pred Bogom
i pod zvezdama.
Čujem marširaju zastave,

zvone koraci u ovoj noći,
nebo noćas ratuje,
a ti me ne pitaj nikada o samoći.
Sanjam, sanjam da si tu,

ko da letim na zlatnom ćilimu,
sanjam Bog nas prokleo,
sve nam dao, a sreću nam je uzeo.
Zaboravljen sam ja, zaboravljena ti,

negde u tišini naše ulice;
ponoć je kucnula ti si se prekrstila,
obrisala sve jednim potezom gumice.
Interpretacija: Piloti, 1987.

167
Ivica Rorić
MOJ OTAC TRAVU KOSI
Moj otac travu kosi otavu bujnu zelenu

otima kuću cvrčku i pašu gorskom jelenu
Umiru tiho trave još ozeble i snene

a moj ih tata kosi a ko da kosi mene
Miriše na sve strane sve više sve jače

a to se samo čini da trava plače
A on kosi li kosi zveče biseri rose

bježe popci pjevaži u svijet od smrtne kose
Interpretacija: Iver, 1976.
168
Zdenko Runjić
VRBE
Dvije su vrbe
pokraj rijeke tiho plakale
dok su se vlati ovim poljem
tužno svijale
Sjećam se Nina
one jeseni kad si otišla
bio je vjetar zar ne pamtiš
Tvoja je kosa
poput grana bila nemirna
posljednje zbogom
kad si rekla sva u suzama
Sjeti se Nina
one jeseni kad si otišla
sjeti se vrba pokraj rijeke
Interpretacija: Stevan Zarić, 1963.

Mišo Kovač, 1971.
169
Zdenko Runjić
MIŽERIJA
I bez zlata i bez luši

sva su blaga ti u duši
kad ogrije te jubav
puno sunca i tepline
pa se srce nebu vine
u ditinjstvu bez suza
Malo šoldi puno vire

u toj jubavi bez mire
i vagun dobre voje
u kantunu puno mista
misal je ka arja čista
pa pišen pisme svoje
Mižerija mižerija
miruj miruj pismo moja
ti jedina znaš
di sam ostavija dušu
Miruj miruj pismo moja

jer kasno je sad
ladni vitri već pušu
mižerija mižerija
tek pusta mižerija
170
Kad bi partile ferate
strepija san stari za te
a briga se ne gasi
zgrbjena si majko stala
bjankariju tuju prala
pobilile ti vlasi
Jedna pisma iz đardina

smantala je vašeg sina
dok cili vik je slidi
zlatnin nožen posrid srca
probola ga neka grca
nek cili sug iscidi
171
Zdenko Runjić
OLUJA
Vatre plam već gori licem ljetnjeg neba

vatre plam je sad u meni jer te trebam
Ja trebam tvoje usne na čelu mom

tvoje usne na vratu mom
dok more se pjeni pod prozorom
ja trebam tvoje ruke na licu mom
tvoje ruke na tijelu mom
dok nebo se ruši nad morem
Al ne znam kad i ne znam kad

i ne znam gdje i ne znam gdje
će nakon kiše za me svanut vedar dan
Oluja oluja
vlada još u srcu mom
172
Zdenko Runjić
SUNČANE FONTANE
Moja je ostala radost na tvojoj rivi

kad su me odnijele lađe u svijet bez nade
Sjećanje na sretna ljeta u meni živi
k tebi sad ono me nosi najdraži grade
Vodi me vodi vodi me kroz kontrade

još jednom želim ja da prođem njih
Sviraj mi sviraj sviraj mi pjesme stare
još jednom želim ja da slušam njih
Vrati mi vrati vrati mi sretne dane

u meni još i sad njihov je sjaj
Fontane tvoje sunčane srce su moje pojile
svjetlošću kojom ti vječito sjaš
Obale tvoje plavetne srce su moje vezale
ljubavlju koju ti jedini znaš
Tebi sam dala svu mladost i srce moje

najljepše cvijeće života tu mi je raslo
Htjela bih jos jednom doći u krilo tvoje
reci da sve me jos čeka i da nije kasno

Ivo Pattiera
173
Zdenko Runjić
SKALINADA
Mirno spavaj dušo moja

noć je ladna zvizda tvoja
sjaja nima
na sto vrata ja san kuca
tople riči mrvu srca
nigdi nima
Pismo mala reci svima

moj je život pusta stina
mira nima
miljun baši ja san proša
sad se pitan di san doša
sriće nima
Skalinada skalinada
tu se penje tu se pada
to je sudba to je nada
skalinada skalinada
svaki korak jedna skala
svaka skala jedna nada
skalinada
Sudbo moja ol ne vidiš

na toj stazi di me vodiš
sunca nima
u đardinu od života
još mi samo pisma osta
cvića nima
174
Kad zajeca mandolina
sve ću skončat čašon vina
nek me nima
kraj fontane sklopit oči
ona tuđu sriću toči
moje nima
175
Anja Rupel
DETEKTIVSKA PRIČA
Ubrzo nakon svitanja neona

u noći punoj detektiva
ona blješti ljepotom
tražeći jučerašnji broj
dršće u njoj strah
mogu je večeras naći
ta krv mladića tako lijepo zvuči
na tako lijepom mjestu
barska muzika mi uši probija
A detektivi traže i traže

novine pišu o njoj
a detektivi traže i traže
pazite ljudi ona je tu
Prekrasan je ispod
postajem kao suptilna
a potom u mraku njene sobe
puši i uzdiše u krevetu
nošeno na ruci već
beživotno tijelo leži u njoj
trenutak kasnije osmijeh
na njenom licu dok rukama
u frižideru pronađu još dvije ruke
Interpretacija: Videosex, 1984.

176
Željko Sabol
DJEVOJKA ZA JEDAN DAN
Još jedan susret koraci u snijegu

i ruka neka već je pored mene
jer neprestano svi smo u bijegu
i slijedimo se dugo kao sjene
U mojoj sobi ostaješ do jutra

a sad su noći ledene i plave
pričaš o svemu što nas čeka sutra
kad dođe vrijeme buđenja i jave
Maštaš o moru kamo ćemo poći

jednoga dana u suncu i sjaju
gasimo svijetlo ti zatvaraš oči
i priča nam se tako bliži kraju
Zar je sve to samo san

djevojke za jedan dan
Od tad te viđam mnogo mnogo puta

na trgu plesu u nekoj kavani
i želio bih makar pet minuta
da ti se javim da budemo sami
Govorio sam već je bilo kasno

o našoj davno zamišljenoj sreći
i vidio sam vidio sam jasno
da mi ne želiš ništa više reći
177
Ja opet živim sam na kraju grada
i često slusam vlakove na mostu
ili u ponoć kada kiša pada
otvaram vrata nepoznatom gostu
Volio sam sada znam

djevojku za jedan dan
za dan
178
Željko Sabol
POVEDI ME VEČERAS
Povedi me večeras ako želiš

Bilo kojom ulicom na svjetu
U dalek kraj gde za nas ne zna nitko
Tek ptice koje zastaju u letu
Pokaži mi večeras ja te molim

Sva ona mjesta gdje smo nekad bili
Gde prvi puta sam saznala da volim
I gdje smo radost sa izvora pili
I zastani bar malo da ti kažem

Da slučaj nam je ukrstio pute
I da smo danas opet posle svega
Neznanci što se gledaju i šute
Povedi me večeras bilo kuda

Bar da vidim kamo sve to sve to vodi
I sledit ću te slepo kao uvjek
Jer ne znam što bih sama u slobodi
A godine su prošle ko zna kada

Da natrag pođem nema više snage
Duga je ova jesen kiša pada
Odavno ti ruke nisu blage
Interpretacija: Ksenija Erker, 1973.

179
Željko Sabol
PROLJEĆE BEZ TEBE
Proljeće je otpočelo s vjetrom

kao da je znalo da nas dijeli
i dok drugi zajedno su bili
mi se nismo pogledati smijeli
Proljeće je otpočelo s kišom

s vlakovima koji kasno stižu
i dok dani umorno se nižu
mi se opet pozdravljamo krišom
I pamtit ću dugo ono vrijeme

kad još nismo znali što nas čeka
kad su šume ostajale nijeme
kad je modra nosila nas rijeka
Proljeće je otpočelo s nadom

da će jednom drugačije biti
da od ljudi nećemo se kriti
i bez riječi lutat ćemo gradom
I pamtit ću dugo one sate

što ne mogu više da se vrate
sve mi kaže uzalud te volim
ali sama još uvijek se borim
Interpretacija: Ksenija Erker, 1973.

180
Dženan Salković
JEFIMIJA
Uz staro platno i staro vino

i stara pesma ide
na drevnoj slici ženu i ružu
još samo oči pijane vide
Ti više nisi ovdje da traješ

i točis blago sa usana svojih
ti više nikom nista ne daješ
a nemaš ni kome jer nema njih
Junaci s mačem brkati i strašni

nježno su ljubili tvoje skute
i dalje nijemo na slici traješ
a rđa jede mačeve ljute
I nisi više ovdje da tiho

mladiću nekom blagoslov ti predaš
i samo s ružom na grudima svojim
nijemo i tužno neprestano gledaš
Jefimija sama si ti...
Interpretacija: Lutajuća srca, 1973.
181
Petar Sam / Đorđe Debač
ROMANA
Ko li ukra od noći deo najcrnjih boja,

pa ti utka u oči i dade im sjaj, Romana.
Ko li natera ptice da se odreknu glasa,
da pred tobom zaneme i izgube dah, Romana.
Šta je vatra vulkana pred vulkanom tog žara,

koga igrom razgaraš pa bacaš na nas, Romana.
I sve oči zažele da te pomamno piju,
i sve ruke bi htele da te dotaknu bar, Romana.
Jedne noći za tebe tvoja pesma sam bio,

pesma koja se sutra zaboravlja već, Romana.
Jer od strasti je jača tvoja nemirna ljubav
koja pripada svetu u kojem nisam ja, Romana.
Bolje da te nikad nisam video

ni poželeo ja.
Bolje da sam i životom platio
kad te izgubih ja.
182
Krunoslav Slabinac
BALADA O ŽENI I DETETU
Još topla je soba i tople su suze

Na jastuku ležaja tvog
I tiho i tamno je u sobi
Što bila je nebo naše
Sad opet sam sam a misli za tobom lete
Sve što je nekad mi značilo nešto

Odnjeli su dani s tobom
Jer ljubav si donjela u ovu kuću
Što bila je hladna i prazna
Sad opet sam sam a misli za tobom lete
U očima ti si sakrivala tugu

I videla djete gdje plače
Što zvalo je zvalo i zvalo
Ti si čula taj glas i pošla za njim
Oprosti mi mila što volim te ludo

I time ti nanosim bol
Al ljubav što planu u tjelu mome
Zapalila sama ti si
Sad opet sam sam
A misli za tobom lete
Interpretacija: Krunoslav Slabinac, 1973.
183
Davor Slamning
VOJNO LICE
Vojno lice.
U sastavu ovog lica nalaze se oči, usta,
u šumi kosa, u pozadini uši, u sredini nos.
Brojčano na jedno lice dolazi po jedna četa
u dva reda postrojenih zuba.
Muževnost tom licu daje brk.
Vojno lice. Na čelu svega je čelo,

u zaklonu iza njega misli,
misli skrivene, misli opasne,
opasne za rukovanje, misli precizne,
misli velike, ogromne razorne snage,
misli zabranjene, misli dozvoljene,
misli naređene. Zabranjene, dozvoljene,
dozvoljene samo stručnom licu.
Vojno lice.
U mirnodopsko vreme, u doba takozvanog mira,
u vreme mira i poezije
zadatak ovog lica je svakodnevno brijanje.
Upotrebna vrednost ovog lica
u slučaju, ne daj bože, rata
nije značajna.
To je onda samo lice, još jedno lice,

sa osmrtnice.

184
Margita Stefanović
ZEMLJA
Ovo je zemlja za nas

Ovo je zemlja za sve naše ljude
Ovo je kuća za nas
Ovo je kuća za svu našu decu
Pogledaj me o pogledaj me očima deteta
U zemlji vidim spas

Iz sna me budi glas koji prepoznajem
Dok grane miluju naša tela
Dok senke prave pokrov za nas
Čujem - vrati se, čujem - ostani

Čujem - vrati se dozvoli mi
Čujem - vrati se oprosti mi
U svakom porazu ja sam video deo slobode

I kad je gotovo
Za mene znaj tek tad je počelo

Čujem - vrati se ne idi ne idi ne

185
Margita Stefanović
PAR GODINA ZA NAS
Moj prijatelj i ja sedimo na klupi gledamo zvezde

slušamo vesti što su upravo stigle kažu da imamo
još samo par godina za nas
Imali smo igračke i živeli smo sve sve one igre na sreću
one igre za ljude što je smislio neko
pre samo par godina za nas
Da li znaš kako želim da te nadem

da li znam šta trebam da znam
voli me kako nikad nisi volela
Živimo u pričama branimo se hodamo i slavimo

neke bezvezne stvari neke bezvezne priče
što je smislio neko u samo par godina za nas
Nisu dovoljne reči samo obične reči da me vrate u zivot

nije dovoljan dodir ni da znam da te imam
još samo par godina za nas
Raste kao nada kao more kao govor

kao pokret kao zora kao dete kao krv
kao želja među nama raste kao bol
i grize sve pred našim očima
Voli me onako kako nikad nisi volela

186
Margita Stefanović
SINHRO
Promeniću svet do kraja pesme

Igraću pijani ples u ritmu vetra
Pustiću sunce da topi ljubav
Između sveta daleko od nas
Došao sam da te nosim da se ne bojiš

Da ne govoriš nema me da zatvoriš oči
Da ne zaboraviš reč po reč
Došao sam da te nosim

U kuće mojih predaka
Da ti pričam da noći nema
Da odustaneš da želja je glad je vatra
Promeniću jezik pokret telo

Govoriću reči tuđe pesme
Došao sam da ti kažem čuvaj me
Moj korak je moje ime
Čuvaj me
187
B. Stefanovski
ČIJA SI
Ima eden dom sred žolto lisje,

staen e toj vo site misli.
Pokriv toj e tvoj i košmar to je moj,
redok mig pred kuken prag,
skriven pogled tolku drag, ko poj.
Sekoj dan si ti pod ista strea,

gulabec v let, vo vazduh smea,
ladna kako led pa bujna kako cvet.
Stojam dolgo, dolgo jas
gledam čudno i bez glas, ko nem.
Ima eden den što ne se zori,

skrien e toj vo skazni, gori.
Mora da si ti od nebo eden del,
eden dodir tolku mal,
eden baknež sosem mal, a vrel.
Čija si, na kogo radosti mu nosiš?

Dzvezda si, vo nekoj oblak kako plam.
Čija si, i koj to gladi dolgi kosi?
Svet si moj, a nitu ime ne ti znam.
Interpretacija: Slave Dimitrov, 1971

Kićo Slabinac, 1971
188
Vlatko Stefanovski
SKOPJE
Skopje ima mikroklima, izgor leto kočan zima,

gradski cigli goli brda, sino nebo, zemja tvrda.
Maten Vardar brzo teče, tajni nosi, vreme vleče.
Skopje pravi padni-stani, ima devet luti rani.
Skopje ima slavni maala - Debar mala nije šala.
Skopje java brzo konjče,
a bre momče Makedonče.
Gradov posti, gradov pie, gradov demne,

gradov spie, rano utro škembe čorba,
posle sekoj svoja borba.
Mladi momi ljubov vodat, duša vadat, oči bodat.
Razni belji prvaat deca, site ke gi papam meca.
Jas i ti sme braka stari takva ljubov čini pari,

ti me čuvas, ti me svakaš, ti za kusur ne mi fakaš.
Nasmevni se, ne beri gajle,

namigni mi ajde nazdravje, Skopje!
Interpretacija: Leb i sol, 1987.
189
Vlatko Stefanovski
ČUKNI VO DRVO
Na boga kamenja ne sme frlale

Od drugi poveke ne sme grešele
So edna nadež za troška ljubov

Za malku sreka živeeme
Pesni stihovi celi fermani

noki nespani solzi soleni
Čukni vo drvo vistina e

Nadvor e prolet živi sme
Čukni vo drvo čukni tri pati

Zaedno da sme jas i ti
Kako dečinja vo krevet gusnati

ne stanuvame a veke pladne e
Toa e ova ova e toa toa es
Interpretacija: Leb i sol, 1989.
190
Jovan Stojiljković
DA LI SI ČULA PESMU
UMORNIH SLAVUJA
Da li si čula pesmu umornih slavuja?

U majska jutra rana glasnike oluja,
sa dlana pevaju, na srce stanu,
rađaju vrelu suzu, da okupa dušu.
Zatrepte uspomene, snivaju se boje,

pomerene od sata, stvaraju ti lice,
umiven lažima zakletvu pišem
dok tvoje oči sire pesak pustinje!
Poljupci odneseni, usne su ti puste,

mačevi zavedeni, mirišu na ruže,
kotrljam zablude, pesmu slavuja,
možda se naše senke još ljube kraj reke?
Pomalo starim, malo se nadam,

da će ti biti bolja sudbina!
Interpretacija: Alisa, 1987.
191
Jurislav Stublić
KAD BUDU GORJELI GRADOVI
Kad budu gorjeli gradovi

Dim će se dizati do neba
Bit će to divan vatromet
Kao na davni prvi maj
Kada smo bili djeca
Sa prozora smo gledali rakete
Nebo sija u hiljadu boja
To nije uzalud zar ne?
Ove noći će nestati sve tajne

Zagrli me čvrsto i ne puštaj
A kad nas to zavrti u zraku
Poljubi me posljednji put.
Kad budu gorjeli gradovi

Ja ću biti spreman
Trčat ću do tvoje kuće
Uzet ću te za ruku
Bježat ćemo izvan grada
I plivati preko rijeke
Penjat ćemo se ka vrhu planina
To nije uzalud, zar ne?
Interpretacija: Film, 1983.
192
Jurislav Stublić
MI NISMO SAMI
Kolko puta si ljubila stranca

i bila kao ptica kraj čovjeka
koji ne leti do tvojih visina
i ne zna tajnu skrivenu u tebi
Ti si u tjelu punom želja

sa usnama željnim iznenađenja
a nikog nema tko je tvoj
i ova zemlja se ne zove dom
U tvome oku je dragi kamen

ili to suzu čuvaš za mene
a ja sam samo snoviđenje
koje ti kaže raduj se
Ne znam kad i ne znam gdje

Ići ćemo istom stranom ulice
veruj mi dušo srešćemo se
u svetu tajni mi nismo sami
193
Jurislav Stublić
SIGNALI U NOĆI
Mrežama za ljude mamcima za ribe

Privukla si me
Okovima od zlata rukama oko vrata
Konopcima ljubavi
Svezala si me radosti draga
Okovima od zlata rukama oko vrata
Konopcima ljubavi
I sad hodam kao mjesečar

Po zlatnoj stazi što na vodi sja
Ostavljam svoj čamac
Da potone do dna
I trčim po vodi
Mokrih stopala
U svjetioniku nasred mora
Tvoji signali u noći

Dragi kada ćeš doći
Mrežama za ljude lancima za ribe

Vezani su ljudi svi
Oni dišu kao jedan čitav svijet je svezan
Konopcima ljubavi
194
Davor Sučić / Nenad Janković / Elvis Kurtović
BALADA O PIŠONJI I ŽUGI
Pišonja i Žuga su pamtili dobro

šta im je te večeri govorio Lepi
more je provod more su koke
more je izvor života
je li tako Moke
Moke je još dodao

i to da se strankinje praskaju pravo
i da je u Zaostrogu u kampu
svaku noć drugu jebavo
Pišonja i Žuga mogli su ih slušati i noć cijelu
Pišonja i Žuga imali su krv
sedamnaest godina vrelu
Pišonja i Žuga
Još istu noć su

Pišonja i Žuga maznuli kasetaš iz Doma invalida
pa malo zatim i autobus auto-prevoza sa Hrida
Pišonja ubaci u brzinu
to vrelo ljetno veče oko dvaest i dva časa
a sada pravac more
viknu Žuga iz sveg glasa
Pišonja je vozio i pušio duhan

Žuga voli crne a Pišonja plave
a poslije mora dalje u svijet
samo se hrabri dokopaju slave
195
a onda zbogom barake na Breci
viknu Žuga i kasetaš odvrnu jače
dobit ćete razglednicu
iz afričke zemlje Safari zbogom žohari
Pišonja i Žuga dva vjerna druga

krote opasne krivine
molim te čuvaj ih kraljice brzine
Murija je blokirala cestu negdje kod Bradine

oko dvaes tri i pet
u autobusu je svirao boogie-woogie
vidjevši drotove pri brzini od osamdeset na sat
vežite se polećemo Pišonja reče Žugi
Strahovit tresak zapara zrak

čak i iskre poletješe u mrak
pričali su ujutru i kleli se u majku
da su auspuh i retrovizor našli
čak pedeset metara dalje u jarku
I dok su Pišonju nosili u hitnu

on ugleda mjesec iznad sebe i reče
Bože kako neki mogu gore
a ja i Žuga ni na more
poslije toga je pao u nesvjest
i više nije mogao čuti
kako se još dugo na nebu
smijao mjesec žuti
Interpretacija: Zabranjeno pušenje, 1987.

196
Davor Sučić
DJEVOJČICE KOJIMA MIRIŠE KOŽA
Uzalud glancaš svoje špicaste cipele

uzalud otkopčavaš zadnje dugme košulje
one se neće nasmijati na tvoje loše folove
neće se osvrnuti na tvoje dobacivanje
Možes im lagati da ti je babo direktor
ili da si treća godina prava
one će znati da si nitko i ništa
običan uhljup s Koševa
I opet ćeš teturati uz memljiv zid

na iskrivljenoj česmi oprat češ lice
sjest na pločnik zapalit cigaru
i gledati na drugu stranu ulice
s one strane ulice stanuju djevojčice
kojima kojima miriše koža
One vole frajere koje nose bradice

i čije ih riječi ostave bez daha
koji nikad ne prave belaja
i koji nikad ne psuju Allaha
Ne znaju one da ti je srce
veće neg u tog bradatog gmaza
nikad ti neće pružiti šansu
ne poznaješ dovoljno efektnih fraza
Interpretacija: Zabranjeno pušenje, 1985.

197
Adolf Topić
ZA KOJI ŽIVOT TREBA DA SE RODIM
Za koji život treba da se rodim

Za koji sudnji dan treba da živim
I kojem bogu treba da se molim
I koju ženu treba da volim ja
Za čiju ljubav trebam da sam srećan

Za čiju ranu treba da sam bol
Na čijem odru treba da svijeća
Za koju ženu treba da sam gol
I nikada neću saznati to

Kud vodi me put života mog
Za čiju volju se rađa se živi i mre
Za čije nebo treba da sam duga

U čijoj tami treba da sam luč
Za koju pjesmu treba da sam tuga
U čijoj časi treba da sam zuč
Za koju jesen treba da sam žetva

Za koju sliku treba da sam kist
Za čije usne treba da sam kletva
Za koje grane treba da sam list
Interpretacija:Time Dado Topić, 1972.
198
Adolf Topić
NEGDJE IZVAN PLANETA
Ti živis gde zvezde tkaju sag od srebra

i nevinošću sja tvoje lice
dok nedostižan kao sena
nastavljaš svoj let
Negde sakriven tvoj je svet

moj svet si ti
večnom ljubavlju dodirni me
i ostani uz mene
Jer ti si princeza nekog drugog sveta

tvoja reč stvara čuda budi iskrena
uputi mi osmeh tek da znam
postojiš nisam sam negde izvan planeta
Još ne znam da l si zvijezda ili žena

i samo jedan tren da postojiš
ko ružičasta morska pjena
na žalu stojim sam
galebova stope briše val
ali samo večnom ljubavlju
dodirni me
i ostani uz mene
Interpretacija: Slađana Milošević i Dado Topić, 1984
199
Duško Trifunović
GLAVNI JUNAK JEDNE KNJIGE
Glavni junak jedne knjige

došao mi da se žali
Divno bješe glavni biti

dok me nisu pročitali
Svijetu je svega dosta

ničeg željan nije osim
glavnih junaka
Saznali su moje mane

moje tajne moje tuge
Pokidali neke strane

i pošli da traže druge
zatim pošli da traže druge
Svijetu je svega dosta

on čeka svog gosta
a duša se trudi svaka
da ima svog junaka

Iver, 1974.
200
Duško Trifunović
ŽIVOT JE MASKEMBAL
Obuci staru krinolinu,

i prebaci bijeli šal,
ja ću svirat violinu,
i bit će maskenbal.
Zaigraj kao da more šumi,

a ti si jedan val,
sama veliku tajnu glumi,
takav je maskenbal.
Nemoj da skriveš lice malo,

pusti ga neka sja,
nikome nije do nas stalo,
sami smo, samo ti i ja.
Život je maskenbal,
pod tuđom maskom,
svatko se krije,
ako u sebe siguran nije.
Život je maskenbal,
ljudi su krivi,
s tuđom maskom,
lakše se živi.
Interpretacija: Teška industrija, 1976.

201
Duško Trifunović
IMA NEKA TAJNA VEZA
Ima neka tajna veza

za sve ljude zakon krut
njome čovjek sebe veže
kada bira neki put
Sidro koje lađu čuva

da ne bude buri plijen
tone skupa sa tom lađom
jer je ono dio njen
Ima neka tajna veza

tajna veza za sve nas

Jadranka Stojaković
202
Duško Trifunović
PRISTAO SAM BIĆU SVE ŠTO HOĆE
Pristao sam biću sve što hoće

Evo prodajem dušu vragu svome
I ostat ću samo crna tačka
Poslije ove igre
Kad me slome
Kad me mirno slome
Pristao sam biću sve što hoće
Mislio sam da se zvijeri boje

Ove vatre koja trag mi prati
I to sam mislio
A sad nosim kako mi ga skroje
Po meni se ništa neće zvati
Zablude sam evo prestao da brojim

Nemam kome da se vratim kući
Nemam kome
Dokle pjevam dotle i postojim

Prijatelji bivši prijatelji budući
Prijatelji bivši
Pamtite me po pjesmama mojim
203
Duško Trifunović
ROMANI
Život piše romane,

a ja mu nisam tema
jer tako mnogo snage
za moju priču nema.
Život piše romane,

a mjesto imena moga
postoje prazne strane,
a ja se pitam - za koga?
Romani, svi koje život piše

romani, bez mene ne mogu više
romani svi će spaljeni biti
romani - istinu ne smiju kriti!
Život piše romane

o svemu što se zbiva
a mene nigdje nema
kao da nisam živa...
Intrerpretacija: Jadranka Stojaković, 1974.
204
Duško Trifunović
ŠTA BI DAO DA SI NA MOM MJESTU
Šta bi dao da si na mom mjestu

da te mrze a da ti se dive
šta bi dao
Šta bi dao za veliku gestu

mjesto svoga da tvoj život žive
šta bi dao
Ti budi srećan sad

što si preko puta
ti što nas strašni let
nad provalijom dijeli
jer ovo je mojih pet minuta
a pred tobom stoji život cijeli
Šta bi dao da možeš ovako

dići ruke a puk da te slijedi
šta bi dao
Da l bi i ti u svom srcu plako

kao što se moje srce ledi
da l bi i ti
205
Miro Ungar
GOVORI TIŠE
Govori tiše sad jer mogli bi nas čuti

želim da čujem samo drhtaj tvojih riječi
taj osmijeh blag na licu tvom
čini me sretnom ko nikad u životu mom
govori tiše al govori
o našoj sreći o ljubavi
Govori tiše da nas čuju samo zvijezde

prisloni glavu tu i šapni riječi nježne
tvoj pogled blag sad kaže mi
da ćemo viječno sretni biti ja i ti
taj osmijeh blag na licu tvom
čini me sretnom ko nikad u životu mom
govori tiše al govori
o našoj sreći o ljubavi
Govori tiše sad jer mogli bi nas čuti

ti znaš da nikad nitko ne može da shvati
da u srcu tvom sam našla ja
sve što život nije htio da mi da
206
Jakša Fiamengo
GOSPOJICE LIPO DITE
Sad se tiskaš u toj sobi

s materon i troje braće
pusti sve to zaudobi
sve ća nimaš vrime dat će
Još si mlada i nevojna

ma je to za kratko vrime
a već pisma milopojna
spominje tvoj stas i ime
Gospojice lipo dite

nek te stignu naše riči
u te zore ća te kite
nek ti poju mladi tići
I nek blagi san umiva

tvoje oči tvoje lice
nek od sriće sve zapiva
lipo dite gospojice
Oli ne znaš i ne vidiš

iza ventula i skura
dok pošivaš i dok sidiš
da dohodi tvoja ura
207
A u kali klapa piva
nike teple stare kante
pa se blagost noći sliva
u te pisme ća se pante
Gospojice lipo dite

ća te san od svita ote
u tvon srcu sad su skrite
sve jubavi sve lipote
Noć nek svitli i nek teče

po kušinu i niz lice
ruvinat ga nista neće
lipo dite gospojice
208
Jakša Fiamengo
INFIŠA SAN U TE
Infiša san u te nemoj mi zamirit

još od mali nogu rado san te viđa
mislija san vrime sve će to prominit
ma ća manje želim više mi se sviđaš
Parti san na skule svit san tija vidit
ti si stala doma i uz mater resla
mislija san na te nemoj mi zamirit
dok me vitar kleja i samoća tresla
Jubavi jubavi vrag ti odni tilo
srića i nesrića sve je tvoje dilo
jubavi jubavi vrag ti odni kosti
ća si učinila od moje mladosti
Infiša san u te nemoj mi zamirit
bila si mi draga sad si mi još draža
evo san ariva tija bi se smirit
prošle su me lune skitnje i kuraža
Ali već s vapora jemam ća i vidit
prošla si ka vitar s diteton uz skute
osta san inkantan jer te nesmin slidit
a još uvik ludo infiša san u te
Jubavi jubavi vrag ti odni sime
sve si mi uzela, ostavila brime
jubavi jubavi vrag ti odni kosti
ća si učinila od moje mladosti

209
Jakša Fiamengo
NIŠTA NOVA
Ništa nova ništa nova

posli fešte kisne vala
u pitaru lipi snova
cilo lito tu si stala
raštimane sad su ure
zatvorene gnjiju škure
sad životu punon zima
okrenuta nan je prova
odrišena već je cima
ništa nova ništa nova
Pala je u more stina

i prozebli grdelini
uz gradele kraj komina
nima ko da te zamini
i dok jugo stalno jača
oko kuće reste drača
sve se sprema da podivja
a mi kano stara bova
plutamo bez pravog cilja
Uzalud privrćen foje

ća će reć mi na sva justa
svi govore bit će boje
barbirija već je pusta
210
vaja vrime niz skaline
vonj mižerje i morbine
i briskulu dikod baci
klapa ća još ni gotova
da ostari po bonaci
Finili su pusti kanti

i promukla već je klapa
i po dobru svak te panti
starec s nama sve do scapa
naresle su nove plime
popucale surgadine
još se pine dugi vali
i po mistu reve tovar
jarboli u more pali
Interpretacija: Radojka Šverko, 1980.

Oliver Dragojević, 1982.
211
Jakša Fiamengo
U PROLAZU
Sad smo skupa tako ritko

ma se tišin bit će boje
kad te vidin zasja svitlo
ti me gledaš priko voje
U životu sve se minja

uvik nikor sriću priči
još san žena nisan stina
čuvan za te nike riči
u prolazu u prolazu
Puše jugo triska bura

i bonaca dikod svrati
još visoko stoji ura
ovo brime ovi sati
Pusti neka vitar nosi

one naše zadnje riči
svitlo sja u tvojoj kosi
tvoj me pogled i sad liči
u prolazu u prolazu
Tebe i sad zove more

zvono tuče s kampanela
a mirišu neke zore
naša jubav srid tinela
212
I dok sidin u kavani
sve još tu na tebe sliči
sve je isto ka i lani
isti judi iste riči
u prolazu u prolazu
I dok čekan teku ure

ko zna ća i kome broje
gledan nike stare cure
nima veze bit će boje
Svit je ovaj krcat zlobon

vaja ti na more ići
ma bi prije tila s tobon
da izminin nike riči
u prolazu u prolazu
Interpretacija: Meri Cetinić, 1981.

.
213
Jakša Fiamengo
ČA JE ŽIVOT VENGO FANTAŽIJA
To je bilo ka u priči
Roko nije jema ništa
Cicibela još i manje
ali ljubav sve izliči
on je bija anarkista
jemali su i kumpanje
punoj lustri i friškina
ma je isto priča prava
čulo se i grubi riči
bumbilo se puno vina
bolila je dikod glava
Trči vrime cvili maska

traje jubav pusta siromaška
šaka suza vrića smija
ća je život vengo fantažija
živili su ka golubi
i nosili svoje brime
s puno srca s malo riči
goli bosi gladni grubi
volili se cilo vrime
214
kad su bili puno jidni
bombe raspre livorvere
i još druge strašne riči
vikali su oni bidni
ma su prošle te nevere
malo sriće puno jada
puno zime i propuva
ali jubav sve izliči
boje vengo sto balada
boje vengo štruca kruva
ma ih više ovud nima
na dnuj mora su gajete
sve bestimje grube riči
sve je prošlo poput dima
vrime metlom sve pomete
215
Robert Funčić
POVEZI ME
Njegovo je rame tetovirano

njegov je zagrljaj čvrst
njegov je motor snažan on odlazi gdje želi
kad god poželi
Njegova je djevojka prkosna

njeni su nokti srebrni
njen je zagrljaj topao ona ima sve što želi
kad god poželi
Daj povezi me bar jednom

da osjetim bar jednom
vjetar u kosi
On s njom negdje nestaje

on s njom to me izluđuje
on s njom mene ne primjećuje
on bi imao što želi
samo da poželi
Nedjeljom i ja sam lijepa

nedjeljom ne ustajem u pet
nedjeljom na sve sam spremna
mogu pobjeći gdje želim
samo da poželim
Interpretacija: Xenia, 1982.

216
Robert Funčić
TROJE
Jučer negdje oko deset sati uvečer

ulica koju loš glasi prati
dvojica jedan protiv drugoga
i jedna djevojka
Prvi mladić ispred njih je stao

drugi je bez glasa na pločnik pao
ona je svoje lice sakrila
i tiho plakala
Što bi učinio ti
da ti netko tako uzme djevojku
da ti svi kažu on je pravi čovjek za nju
i da znaš svaku večer oni se ljube
zar mu ne bi stao na put i prosuo zube
On je tako pažljiv ja to nisam znao

on daje nježnost ja je nisam dao
on nju ne tuče može da oprosti
zar ne bi takvome stao na put i slomio kosti
Jučer negdje oko deset sati uvečer

ulica koju loš glasi prati
dvojica jedan protiv drugoga
i jedna djevojka
Interpretacija: Xenia, 1984.

217
Rašid Hadrović
LIDIJA
Tu na kapiji u noći
mi smo počeli igru
tu na domaku grada
mi smo tražili mjesto
Sva si drhtala ti
vjetar je ljuljao noć
cesta bila je prazna
riječi smo gubili mi
A vjetar sad nam

njiše i ruke
u svijetu mi smo
sami sad
Lidija ako sutra

ime zaboraviš moje
sanjaćeš one dane
kad smo lutali sami
Svaki sunčani dan

koji doneseš ti
meni značiće život
novi život za nas

218
Husein Hasanefendić
JESEN U MENI
Ma što da želim sve je tako daleko

i sad mi žao sve bi opet ponovo
najljepšu pjesmu tebi bi pjevao
hej kamo sreće da sam pjevat mogao
Ptice u bijegu tišina gradi zidove

zvoni zbogom riječi kazne Božije
te tvoje usne opojne još uvijek sanjam
kako su me ljubile
Jesen u meni tuguje

zašto sanjam čemprese
moje ceste ne vode nikuda bez tebe
Jesen u meni caruje a u tebi proljeće
ni sunce ne može
ne može kroz oblake
rano moja hej
S kime sada putuješ

ma što da bilo nemoj da mi tuguješ
najljepšu pjesmu tebi bi pjevao
hej kamo sreće da sam pjevat mogao
Interpretacija: Parni valjak, 1987.
219
Alija Hafizović
SARAJEVO LJUBAVI MOJA
Zajedno smo rasli grade ja i ti

isto plavo nebo poklonilo nam stih
ispod Trebevića sanjali smo sne
ko ce brže rasti ko ce ljepši biti
Ti si bio velik a rodio se ja
s Igmana uz osmijeh slao si mi san
dječak koji raste zavolio te tad
ostao je ovdje vezan za svoj grad
Bilo gdje da krenem o tebi sanjam

putevi me svi tebi vode
čekam s nekom čežnjom na svijetla tvoja
Sarajevo ljubavi moja
Pjesme svoje imaš i ja ih pjevam
želim da ti kazem što sanjam
radosti su moje i sreća tvoja
Sarajevo ljubavi moja
Kada prođu zime i dođe lijepi maj

djevojke su ljepše ljubavi im daj
Šetaliste tamno uzdasima zri
neke oči plave neke riječi nježne
Sad je dječak čovjek a zima pokri brijeg
park i kosa bijeli al otići će snijeg
Proljeće i mladost ispuniće tad
Sarajevo moje jedini moj grad

220
Nikka Car
SOBA 23
Prozor grli svjetlost plavkastog satena

jutro umiva tvoj vrat
tvoje oči kao raznobojne sjene
ti si anđeo i vrag
Tvoje ruke kao topla ljetna kiša

dodir klizi niz moj struk
iza tvojih misli pogled nedorečen
duga sutnja stvara zvuk
Nebo donosi dan

i drobi noć u ruci u sobi 23
ne ostavljaj trag
i uzmi svoje laži iz sobe 23
Tiho odlaziš i zatvaraš sva vrata

ostavljaš mi dodire
miris tvoje kose osjećam u zraku
ti si anđeo i vrag
Interpretacija: Denis i Denis, 1984.

(Marina Perazić i Davor Tolja)
221
Aleksandar Cvetković
MOJI DRUGARI
U maloj kafani u rupi kod Anđe

piju pivo i prave lom
danima vode iste svađe
zaboravljaju kevu ćaleta i dom
Ma nemate šansu u kupu šampiona
ma Gudelj je majstor a Šure je truba
za Sušića ste dali toliko miliona
navijaju za boje svoga kluba
Pričaju stalno o seksu

petog keca u rukavu kriju
sanjaju veliku lovu
mnogo puše psuju i piju
I mada u nezreloj dobi
grle i ljube staru pevaljku
a posle fajronta u maloj sobi
prave veliku sedeljku
U školi prepisuju zadatke

imaju ukor pred isključenje
prave šale poturaju patke
neprijatno uvek iznenađenje
Nikada verni nekoj karijeri
u avgustu završavaju razred
nikad lekari i inžinjeri
ni u istoriju ući kao što je red
Interpretacija: Balkan, 1982.

222
TRIDESET PETA ŠESTA
Moj stari već godinama

Okreće biciklu svakog dana
Od kuće do preduzeća
Prva druga treća
On je trideset peta-šesta
Bez škole detinjstva i hleba
Uvek tu kad zapeti treba
Večna treća smena
Bez kravate umorma i povijena
Minimalac svakog prvog

Mala firma šta će sutra biti
Topao hleb i litar mleka
Akontacije zajmovi krediti
Ne razume svaki izam
Podmeće leđa za realizam
Preko sindikata na more
Uvek u parteru nikad gore
Interpretacija: Balkan, 1982.

223
Borut Činč
ŽENE I MUŠKARCI
Žene su tople žene su meke

Žene su blijede žene su snene
Žene su ukras prirode
Žene su ženstvene žene su ženstvene
Žene su stvarnost žene su bajke

Žene su žene žene su majke
Žene su ukras prirode
Žene žive u pjesmi žene žive u braku

Žene uz goblene ah žene žene-sirene
Žene su inspiracija
Muškarci su pravi muškarci
Al umjesto da ih miluju da miluju milinu

da ih grle da ih svuku
oni ih tuku i zaključavaju u kuhinju
One ih mole one ih mole

da ih vole da ih vole
jer žene vole vole žene
samo kad su zaljubljene

224
Andrej Šifrer
MARIJA
Stoj Marija
Kam odhajaš
Koga puščaš za seboj
Tvoje misli so rodile
Vso pšenico mojih polj
Tvoje slike in dlani
So kot bajke te gozdov
Čuj Marija slišiš pesmi
Pesmi z najinih gradov
Vse preveč nerodnih
Jepoti poti do doma
Mnogo več mnogo več
Jih greotan
Vse preveč preveč je teh
Postaju življenju dneva
Ko da umre
umreva mi dva z njim
Interpretacija: Andrej Šifrer, 1979.

Arsen Dedić
225
Miladin Šobić
ŽELJEZNIČKE TUGE
Sjedim u staničnoj zgradi čekam u gomili ljudi

voz ponoćni kasni jutro se budi
vazduh u kavezu umoru se ne dam
a nož od dima bode
al se dobro držim i gledam i gledam
Kraj mene studenti radnici vojnici

klošari na broju starice izdišu
skroz tamo u uglu zalutala gospoda
o pobjegla bi negdje
ali joj na vrata zlo stavilo kišu
Stiskam se što sam manji više vidim

ovakve su zore lijek mojoj duši
Pogledujem kradom slatko olinjalu damu
gdje mameći mene otmjeno puši i puši
Kraj nje jadno dijete pospano mirno liže slinu
a neki brkati muškarac sav uzbuđen
ždere i ždere luk i slaninu
Sve mi ovo liči na otkačeni vagon

ne znam da l će po nas ikad doći iko
al sabraću i sestre mojih željezničkih tuga
svo bogatstvo mojih željezničkih tuga
iz srca mi neće odvuć nikad niko nikad nikad niko
Interpretacija: Miladin Šobić, 1982.

226
Miladin Šobić
MARIJA
Dosadno mi sam u stanu

da slušam ploče i gledam u zrak
da spremam ispit i vježbam gitaru
i jedem sendvič uz tetrapak
Davimo se među četri zida

glupo popodne i ja
a sve bi mnogo ljepše bilo
Kad bi došla Marija tugu odagnala

radost bi mi dala Marija
Ne znam koji dan za redom

sam sebi sve sam manji drug
izvučem neki osmijeh s ledom
i vrtim se u krug
Molim zidara sa novogradnje preko puta

da mi kratko rukom signal da
kad stigne gradski autobus
Možda siđe Marija kad bi dosla Marija

tugu odagnala
radost bi mi dala Marija

227
Miladin Šobić
KIŠOBRAN
Kad god kiša počne kleti

zadrhti u bašti grana
kad tjeskobu svak osjeti
ja se latim kišobrana
Isprate nas tad u šetnju

zvona gradske katedrale
a duge nas ruke sretnu
pokvašene magistrale
I dok kišni doboš bije

nekuda nas vode puti
kao bezbroj dana prije
ja mu pričam a on ćuti
Niko ne zna tako slušat

duge priče mojih rana
ko što znade jedna duša
mokrog starog kišobrana
Pricajuć o puno čemu

zaboravim na sve boli
i spomenem jednu ženu
u daljini što me voli
228
I tako će proći sati
lutanja duž magistrale
dok nas prvi sumrak vrati
u tišinu sobe male
Svakog ljeta stane priča

al s jeseni opet ranom
vidjećete vi mladića
na magistrali s kišobranom
Interpretacija: Miladin Šobić
229
Miladin Šobić
DŽEMPER ZA VINOGRAD
Ponekad poželim da ostavim studije

i upišem neki zanat pa da budem pekar limar moler
da ukrotim struju i naučim da popravljam bojler
Il da budem dimnjačar i donosim sreću

budem majstor za frule
da pravim servise i duvam u staklo
ne morah na fakultet al mi se omaklo
Čudio se meni drugar šta ima tu da mi smeta

što on da bi bio Bog i glavni želi svršit tri fakulteta
A zar ne bi bilo ljepše sad

misliti na vinograd u ljubavi biti s njim
kao dragom dičiti se njime čuvati ga zime
Al izgleda da mnogi žele imat kola

snažan motor iz Japana
mjesto lične karte kolor televizor
ostaviti život gledat ga u retrovizor
A zašto ne bit običan i voljet male stvari

zašto svako mora biti glavni
šta to lijepo ima obraz zakrpljen sa flekom
zašto sa tugom gledam za čovjekom

230
Branimir Štulić
CESTE
Još je noć oko nas mokra je ulica

Svjetlost sa prozora trepće
Znak da sad ne može donjeti dan
Sjene me progone hladne i skrivene
Tiho mi prilaze bez lica
I sudbine zauvijek proklete
Zvijeri su pobjegle i sjećanje mutno je

Okrutno umire još sekund i znam
Da mi kraj nije skroz konačan
Osveta bliži se snage ponestaje
Umor na licu zna da gorka je istina
Gorka i nebitna
Pospana svijetla me zovu kroz mrak

Sjene bez lika još dišu kroz zrak
Tama će prekriti grad
Dok se nadnosi strah
Krvave ceste kroz predvorje sna
Duboko bez kraja duboko do dna
Dok vjetar me uzima
Trag blijedi nestaje dah
Interpretacija: Azra
231
Branimir Štulić
USNE VRELE VIŠNJE
Prijehavši u Zagreb zadovoljstva svega rad

na djevojku iz Hrvaca naletio sam tad
strijele moćne ljubavi pomračile mi um
dah usne vrele višnje nagonile na blud
Razmazio sam dragu dao sam joj sve

kad eno nje na drugome e tu bijes me obuze
obezvrijedila mi logiku oskvrnula mi trud
bez milosti me kurva nasukala na sprud
Riječ dvije u hladu borova da kvarni vlaški tip

razgovara sa bludnicom i nije neki čin
no ono što sam načuo sledilo me svog
tek izdala me mala draga srcu mom
Izgubio sam glavu potegao nož

trgo ga za kragnu isjekao ga skroz
vođen slijepim bezumljem sludio me bol
tek nije kuja zalud draga srcu mom
Riješio da se branim da objasnim svoj grijeh

darovali mi robiju a nadu ni za tren
pa iako me proklela razorila mi dom
još volim malu beštiju dragu srcu mom
Interpretacija: Azra, 1990.

232
KAD NEŽNE SVIRKE ZAMRE TON
Početak bi se mogao vezati za prvi festival zabavne mu-

zike, održan u Zagrebu januara 1954, u dvorani “Istra”
(konkurs 1953): svih 12 izabranih pesama otpevali su Vali
Hohnjec (Rajka Vali) i Ivo Robić, koji je pobedio pevajući
“Ta tvoja ruka mala”. Kraj bi mogao biti označen nesla-
vnim nastupom Dragane Šarić (Bebi Dol, “Brazil”), na ev-
rovizijskom festivalu u Rimu, dok su na ovim prostorima
već uveliko odjekivali rafali.
Sve između ova dva događaja moglo bi se nazvati do-
bom jugoslovenske zabavne muzike.
Naravno, jugoslovenska je ovoj muzici, bar u početku (a
po nekima i na kraju) značila samo geografsku odrednicu.
U notama, kojima je ispisivana njena istorija, bilo je pri-
zvuka italijanske kancone, francuske šansone, raspevanih
engleskih šlagera i meksičkih tužbalica; ponegde se ude-
vao sirtaki i buzuki – sve dok, osamdesetih, nisu nahrupili
turski, indijski i iranski zvukovi.
Istina, i ne retko, u jugoslovenskoj muzici su se ipak iz-
dvajali snagom i talentom, samosvojnošću i prepoznatlji-
vošću mnogi autori (time i izvođači, a najsrećniji slučajevi
su u likovima kantautora), u pokušaju da jugoslovensko
nadraste geografsku odrednicu. Sredinom tog doba, moglo
se već govoriti i o školama koje su vezivane za veće muzi-
čke centre; muzički pravci su se, takođe, donošeni etrom
korenili i na ovom prostoru – ponekad samo kao kopija
pristiglog, prilagođena našem podneblju i bilu: od šlagera i
šansona, preko rokenrola i čvrstog roka, panka i disko mu-
zike. Mnogi i ne znaju da je jedan od svetskih pionira di-
233
sko muzike upravo naš Silvester Levaj (ženski trio Silver
Convention i pesma Fly, Robin, Fly – prvi veliki disko hit)
iz Subotice, brat Tibora Levaja, jednog od osnivača grupe
Teška industrija.
Vremenom, u jugoslovenskoj zabavnoj muzici, izrasle
su prave zvezde: Ivo Robić, Đorđe Marjanović, Lola No-
vaković, Arsen Dedić, Tereza Kesovija, Mišo Kovač, Miki
Jevremović,… koje će kasnije zameniti Oliver Dragojević,
Zdravko Čolić,… Međutim, i takva imena, uglavnom su
ostajala značajna samo unutar granica – retki pokušaji izla-
ska u svet bili su bezuspešni: možda najuspešniji pevač sa
ovih prostora, Zdravko Čolić je doživeo fijasko i nastupom
i upornim trostrukim diskografskim pokušajem (Dravco),
što možda govori o našem posebnom ukusu i poimanju
kvaliteta; Tereza Kesovija (i pored uspešnih nastupa u Fra-
ncuskoj) nije očekivano i diskografski dobro prošla, Vice
Vukov nije bio bolje sudbine… Jedino je pesma Đorđa
Novkovića Stari Pjer snimljena na 27 jezika, čak i Japanu.
Počeci diskografije datiraju od 10. jula 1947, kada je u
Zagrebu osnovan Jugoton; prva ploča zabavne muzike sni-
mljena je mnogo kasnije, sredinom 1956, “Pjeva vam Ivo
Robić” (prvi album je izdat tek novembra 1968. “Naši da-
ni”, grupe 220; pa solista Drago Mlinarec, 1972, YU grupa
i Time, 1972. U Beogradu je 1958. osnovana druga disko-
grafska kuća, PGP RTB, a potom i u drugim centrima: Di-
skoton Sarajevo, Diskos Aleksandrovac, Beograd disk Be-
ograd, Helidon Ljubljana, Suzi Zagreb…
Nakon Zagrebačkog, osnovani su i drugi festivali doma-
će zabavne muzike: Opatija (1958), Split (1960), Beogra-
dsko proleće, Vaš šlager sezone, Subotica, Skopje,
Slovenska popevka,…
234
Muzika, tekst i aranžman, uz uspešnu interpretaciju, jesu
bili atributi svake pesme. Trebalo je umeti pronaći pravu
kombinaciju (propusti su se mogli videti u vreme alternati-
vnog pevanja na festivalima, kada je jedna kombinacija –
isti tekst i muzika, ali sa različitim aranžerom i pevačem,
zvučala drugačije). Onda, kada se ti elementi savršeno
sklope, dolazio je pun pogodak.
Ova antologija pokušava da skromno i, koliko je to mo-
guće, objektivno donese izbor tekstova nastalih u tom vre-
menu – tekstove koji, otrgnuti od akorda i nota, svoju vre-
dnost zaslužuju samo na poetskom; goli, izloženi samo je-
dnom čulu – oku, pri tom hendikepirani jer su pisani
namenski za melodiju ili, vrlo često, na već komponovanu
melodiju, što nije nimalo lak zadatak. No, dobar deo njih
nije lišen lirskog, inspirativnog, poetskog. Dobar deo njih
pleni izražajnim pesničkim bilom, odlikuje se vanrednim
pesničkim umećem i versifikacijom, i, kao takvi, ogoljeni,
bez akorda, zaslužuju da se nađu u antologijama ljubavne
ili rodoljubive poezije.
U njoj su ostale bez mesta nekolike pesme koje su u pa-
ketu, u vremenu u kome su pevane, predstavljale mega-
hitove: Ta tvoja ruka mala, Ti nisi došao, Anđelina, Pro-
plakat će zora, Kud plovi ovaj brod, Zbog jedne divne crne
žene, La musica di notte, Šumi more, Vatra… jer, izdvo-
jene, nemaju tu poetsku snagu.
Isto tako, van nje, ostale su neke pesme koje bi drugi an-
tologičari uvrstili: Priča o Vasi Ladačkom, Ne lomite mi
bagrenje, Lepa protina kći, Oprosti mi pape,… koje, po
ovom izborniku, nose u sebi patetične ili sladunjave niti, i
ne dostižu do izražajnih poetskih visina.
235
Nasuprot, u njoj su našle mesto pesme Duška Mucala,
Borisava Đorđevića, i još nekih (Panonski mornar, Bala-
ševića, Zastavnik Džemo i Halid invalid, Hari, Pušića, pre
svega) zbog duha i daha novine kojim su, kao prolećni ra-
zvigor, osvežile tadašnju produkciju.
Bilo je i melodija koje su, uprkos manjkavom tekstu, bi-
le festivalski pobednici i dostigle veliku popularnost,
zahvaljujući srećnom napred pomenutom spoju (muzi-
ka+tekst+aranžman+kvalitetna interpretacija). Možda je i
najbolji primer za to kompozicija Iva Lučića Zašto da ne
uzmem nju (1971) koju je proslavio Dragan Antić, a koja,
doslovce, glasi:
Zašto da ne uzmem nju kad ona voli mene

Zašto da ne uzmem nju kad ona za mnom vene
Zna da je volim i ja i ona voli mene
Zna i da živim zbog nje i ljubavi njene
Naravno, u hiljadama ispevanih tekstova koji su, uglav-

nom, bili na razini osrednjeg (podnošljivog), i u onom vre-
menu bilo je tekstova na granici stupidarije: zanimljivo je
da to nisu uvek bili tekstovi koje su pevali manje uspešni
pevači već i najpopularniji izvođači: Dzum-ram, Cigu-ligu,
Trla baba lan (Korni grupa), Čin-Čin, Tike tike tačke, Ha-
ga Waga, Bicikl poni (Pro Arte) Šarene pilule za lilule
(Bajaga), Brazil (Bebi Dol), Hop-Cup (Bijelo dugme i Ha-
mdija Ćustović,) Čibu-čiba, En-ten-tini, Čiki-čiki-či, Klik-
klak, Eto tako, nije lako, Mama viče, tata viče, (Ljupka Di-
mitrovska), Au, Au i Seksi dama (Slađana Milošević), Čaje
šukarije, Čarape crne, Malo pojačaj radio, Pusti pusti mo-
du, Što si prepotentna…(Zdravko Čolić), Brenina pevanija.
236
Ova antologija ne obuhvata ozvučene tekstove naših po-
znatih pesnika, mada je takvih primera napretek: Arsen
Dedić je pevao Matiju Bećkovića (Vera Pavladoljska, Dva
prijatelja) i Ivana Gorana Kovačića (Moj grob), Hrvoje
Hegedušić Dobrišu Cesarića (Balada iz predgrađa), Vlada
i Bajka istog pesnika (Oblak), maestralni Ibrica Jusić De-
sanku Maksimović (Ne dajte da vas zavedu, Tražim pomi-
lovanje, Putnik treće klase) Antuna Branka Šimića (Ručak
siromaha) Aleksu Šantića (Emina), Dobrišu Cesarića (Tru-
bač sa Siene i Mala kavana), Gustava Krkleca (Bezimenoj
i Pjesma o ruži), Miroslava Antića (Kad umrem), Kemal
Monteno Aleksu Šantića (Ne veruj) i Vesnu Parun (Zale-
đena česma), Oliver Dragojević Dobricu Erića (Bila je je-
sen) i Tina Ujevića (Zelenu granu s tugom žuta voća,), Vi-
ce Vukov Ivana Gorana Kovačića (Beli most), Doris Dra-
gović Lazu Kostića (Santa Maria del la Salute), Indexi i
Arsen Dedić Maka Dizdara (Modra rijeka), Arsen Dedić i
Ivo Pattiera Tina Ujevića (Odlazak), Neda Ukraden Rajka
Petrovog Noga (Suncokret), Buco i Srđan Dragutina Tadi-
janovića (Dugo u noć u zimsku bijelu noć,), Jasna Gospić
Desanku Maksimović (Strepnja), Miodrag Jevremović Du-
šana Radovića (Biću dobar neću nikad više), Boris Bizetić
Vladislava Petkovića Disa (Možda spava), pa je i Zdravko
Čolić pevao Branka Radičevića (Pevam danju pevam no-
ću, Pesmo moja) na jekavici. Čak je i narodnjak Nedžad
Salković maestralno otpevao Kaži mi kako da te zovem
Jovana Jovanovića Zmaja.
Dve najčešće teme su (a može se reći i jedna) ljubav pre-
ma voljenom biću i ljubav prema domovini. Sredinom se-
damdesetih, u skladu sa opštim kretanjima u društvu, dese-
tine pesama je posvećeno revoluciji (pored sličnih tema,
237
koje su negovane na “Vojničkom” festivalu; Korni grupa
je čak snimila album “1941”; najdalje je otišao Boris Bize-
tić promovišući partizanski pravac: izvođači su nosili pa-
rtizanske bluze; kasnije, kad se dosetio Čaplinovih brkova,
šajka i opanaka, partizane je zamenio Milojicom, Radoji-
com i Stojadinkom). U isto vreme, i nakon Titove smrti, u
našem pevanju našla je mesto i udvorička poezija: najpre
Đorđa Balaševića (Računajte na nas, Tri put sam video
Tita, koji je kasnije umeo da se uvek preorijentiše na
vreme, dok ta navika nije uočena); Zdravko Čolić je pevao
(Druže Tito mi ti se kunemo i Titovim putem), Neda Ukra-
den (Drugarice posadimo cveće), Branko Blaće (U svakom
od nas je jedan Tito), Krunoslav Cigoj (Ispletimo vijenac
slave za Tita), Kemal Monteno (Vječno ti se mi kunemo)…
Raspadom Jugoslavije, raspala se i njena muzička scena.
Pojedini autori, a i izvođači, uključili su se u politička i ra-
tna zbivanja: stvarajući ili izvodeći pesme u tom duhu
(mnogo više ratne nego rodoljubive), neki su svojim izja-
vama i činjenjima pospešivali već ionako golemu nesreću
– većina je, ipak, ostala dostojna. I, po okončanju ratnih
sukoba, muzika je prva prešla preko granica, muzika je bi-
la ta koja je opet mirila i spajala narode, budila u njima us-
pomene na lepa mirnodopska i trpeljiva vremena – kora-
čnice i bojni pokliči su, nadamo se, utihnuli zauvek.
Danas su narodi nekadašnje Jugoslavije, bar narodi nje-
nog najvećeg dela u kome je jezik najmanja barijera (Srbi-
ja, Hrvatska, Bosna), čini se, i najčvršće spojeni muzikom;
mnogo više nego, recimo, ekonomijom.
Istina, muzika je, kao i sve na svetu, prošla nekolike tra-
nzicione faze; umetnički nije uvek bio jednak tehnološkom
napretku – naprotiv! No, mora se reći da se (iako još pod
238
vladavinom neobuzdane kaste koja se, krajem osamdese-
tih, nezadrživo obrušila na standarde, ustoličila kič i neu-
kus) i danas oglašavaju mnogi autori i izvođači vredni po-
mena i pažnje, dajući nadu da akordi nikada neće utihnuti
niti reči presušiti.
239
Uz antologiju „BEZ AKORDA“ Radiše Dragićevića
Napisati osvrt uz knjigu nije isto što i pisati vlastitu

knjigu: sada govorimo o tuđem radu, na brisanom prostoru
nepromjenjivosti ponuđenog, već javnog djela, u njego-
vom motivu, poruci, po-sljedici... Govorimo bez mogućno-
sti spasonosnog bijega, pod okrilje opravdanja vlastitom
umjetničkom slobodom, kako to biva kad pišemo vlastitu
knjigu. Rad srpskog književnika Radiše Dragićevića upo-
znao sam hirom sudbine, ako je moguće ikako povezati u
logičan odnos hir i sudbinu; dijelile su nas daljine, ne toli-
ko zamljopisne, jer od Zagreba do Bora i lastavica preleti
za augustovskih vedrina... Već daljine istaložene, ubilježe-
ne u čitanke povijesti, one zaraslih tračnica obustavljenih
putovanja, tolikih tuđih a odbačenih prijateljstava. No ka-
ko to već biva s vjetrovima visina, u plavilima nad nama
nema granica, i tako sam, zaslugom naraslog ljudskog zna-
nja (a u njemu nam je nada), putem Interneta upoznao rad
ovog vrsnog pisca, svjedoka i kroničara vremena Srbije
koje ga je zapalo – čitajući Dragićevićevu „Knjigu o na-
ma“ uvjerio sam se s koliko topline odolijeva oporosti po-
vijesti u kojoj, i on, mora živjeti. Uz nas tolike pisce i knji-
ževnike, nažalost i one već ugašene, koji nisu izdržali, sle-
đeni pod udarima nečovječnih košava, ili bura, svejedno.
Antologija tekstova jugoslovenske zabavne muzike na
tragu je dosadašnjeg narativno-kroničarskog, temeljno lir-
skog Dragićevićevog opredjeljenja. No time još ne sazna-
jemo ono što nas zanima: kada sam čitao predložak knjige,
iskreno sam se pitao s kojim motivom autor prikupi toliku
dokumentarnost? Zahtijevalo je truda, velikog truda, da se
240
pronađe i objedini više od dvije stotine tekstova pjesama,
imena autora, izvođača, festivala, godine prvog izvođe-
nja... S kojim motivom Dragićević pristupa radu na ovoj
antologiji, sumnjivog naslova „Bez akorda“, i nastavlja na
tom radu, siguran sam – posve svjestan da ne piše tek ke-
notaf jednom propalom vremenu, odbačenom i prezrenom
ljudskom stanju koje nas je, sve, dovelo tek do suza?! Zar
naše uspomene, nas koji smo dovoljno stari da pamtimo
vremena nota o kojima ovdje govorimo, ne zahtijevaju pra-
vo na svoj mir, da ih ipak – ne budimo? A Dragićević ih
svojom knjigom budi. Tako pisati, provokativno je. No
očito, ne ka buđenju nostalgije, u tom slučaju „Bez ako-
rda“ bila bi jeftin uradak. Profinjenost ponuđene knjige up-
ravo je u postavljanju razmeđe, između namjerno hladnog
taksativnog redanja tekstova naslova, nekada rado slušanih
melodija. Bez autorovih popratnih komentara. Bez struktu-
riranja u kakav jasno određen kronološki slijed, bilo kakav
slijed – čak i to Dragićević jednostavno neće učiniti. S dru-
ge strane ove provokacije bijele se neispisani listovi, koje
čitatelj mora sam ispisati: svoje opredjeljenje o jugoslave-
nskoj stvarnosti, dio koje su bili i tekstovi iz antologije;
opredjeljenje o svom osjećanju prilikom listanja knjige:
patimo li još? Uz poneki upravo pročitan stih, onaj uz koji
smo voljeli neku djevojku, a vi, danas šarmantne dame,
nekog svog dječaka... Eto priznajem, kriv sam: „April u
Beogradu“ Kornelija Kovača, i moja Irena, dok Vardar
šumi kroz noć i šetamo polako (ja u uniformi), ka hotelu
blizu željezničke stanice...
...Ali čitatelj će se morati opredijeliti i o rafalima, palje-
vinama, pohodu ludila od Vardara pa do Triglava; o zmiji
u majčinskim njedrima koja nas je sve ujela, rekao bih
241
podjednako razorno i podjednako pravedno, jer to su bili
naši izbori, a češće jadno odustajanje od izbora, pristaja-
njem uz one tuđe. Kad zaklopi antologiju, čitatelj će mo-
rati, s uzdahom nadam se, priznati i lepezu raznovrsnih ža-
ljenja. I muku, jer mu je sada, nakon čitanja, samo teže a
ne lakše, možda i zato što je već 2010. godina – kako nam
je uspjelo upropastiti toliko vremena?! Poželjno bi bilo da,
kao posljednje, čitatelj osjeti i olakšanje, kako to biva na-
kon nekih pogreba, jer ona nas nije voljela, Jugoslavija, ne
onako kako smo mi voljeli nju (dobar naslov za šlager). To
i jest problem s neuzvraćenim ljubavima, naročito ka žena-
ma: sjete se da smo ih voljeli tek kad smo odavna nedostu-
pni, ili beznadno matori. Zato Dragićevićeva antologija
„Bez akorda“ ne može, i ne smije biti drugačijom, ne za
motiv koji sam joj, nadam se, raskrinkao, unatoč autoro-
vom uostalom neuspjelom distanciranju od vlastite topline,
u namjeri da motiv sakrije u golo nizanje tekstova. Knjiga
otvara pomalo žalostan diskurs, u dijaloškoj mogućnosti da
se kroz prisjećanje preispitujemo, u antinomičnosti onoga
što smo, kolektivnim, nekada bili, i onoga što smo kolekti-
vnim danas; ali iskreno tek kao fragmenti, odlomci, možda
krhotine ali ne i razlomci, naših ipak zasebnosti, osobnih
mikro-stvarnosti koje eto traju, kako god umiju. I koliko
god to negirali, tako čine ipak na razvalini, fenomena koji
ne mogu a da ne stavim pod navodnike, jugoslavenske
„stvarnosti“. Opomena, neispisana riječima u Dragićeviće-
voj antologiji „Bez akorda“, ali knjigom i te kako nepovra-
tno i ozbiljno izrečena, jest u sabranoj zbirci navodnika, o
mogućnosti da svaka stvarnost lako može dobiti svoje vla-
stite navodnike. Ili potrajati, u ljepoti izbora da, ipak,
volimo.
242
Konac djelo krasi, a naslov je i proslov. Stoga ne odo-
ljeh poručiti autoru da mu je uzalud bilo, sav trud da svoj
motiv prikrije: eno ga jasnog u naslovu knjige, „Bez ako-
rda“, koji je ostao neodsviran.
Eto, dobili smo još jednu blagu knjigu iz radionice Ra-
diše Dragićevića, koju uvečer možemo prelistati, uz glazbu
s radija, naravno. I potom je vratiti na njeno sigurno mjesto
na polici, već ispisanih stranica leksikona jugoslavenske
mitologije, s koje neće započeti nikakav rat – takav je iz-
bor te police. Pa potom, još koji trenutak, poslušati kasnu
glazbu.
U Zagrebu, 13. 3. 2010. Borislav Somrak
243
Rođen 30. jula 1956. u Minićevu, odrastao u Manjincu,

kod Knjaževca. Živi i radi u Boru.
Оbjavio knjige:
PREKO NEBA, roman, Nota Knjaževac, 1993.
ZAŠTO REKA IMA DVE OBALE, pesme, Apostrof
Beograd, 1995.
BELEZI, pesme, Gradina Niš, 1998. (regionalna nagrada
Narodne biblioteke Bor - Knjiga godine)
KOLIKO DUGO ŽIVI DRVEĆE, pesme, Аpostrof
Beograd, 2001.
SAMOTINJA, roman, Nolit Beograd, 2001. (regionalna
nagrada Narodne biblioteke Bor - Knjiga godine;
najčitanija knjiga Biblioteke „Njegoš“ 2003)
MANJINAC U VREMENU I PROSTORU, hronika,
Kulturno prosvetna zajednica Srbije, Beograd, 2002.
(Prošireno CD izdanje 2008.)
NA DRUGOJ OBALI, pripovetke, Krajinski književni
krug, Zaječar, 2006. (regionalna nagrada Narodne
biblioteke Bor - Knjiga godine).
244
KNJIGA O NAMA, roman, Koraci Kragujevac, 2007.
(regionalna nagrada Narodne biblioteke Bor - Knjiga
godine)
OD ZONE DO ZONE, Almanah FK Bor 1919-2006,
Narodna biblioteka Bor, Bor 2007.
Priredio zbornik borskih pesnika IZMEĐU TEBE I

MENE (КО Bor, 1980) i posthumna izdanja priča
Svetislava Božinovića NEOSTVARENE ŽELJE (Zaviča-
jno društvo Timočana-Torlaka, Minićevo 2000) i zapisa
Мiodraga Milojkovića KNJAŽEVAČKOM ČARŠIJOM
(Dom kulture Knjaževac, 2005).
Zastupljen je u antologiji dijalekatske poezije
МАТERNJI JEZIK (Zoran Vučić), 1998. i SRPSKOJ
POETSKOJ PLETENICI (Dejan Tomić, Prometej, Novi
Sad, 2003). Poezija i proza su mu prevođene na engleski i
bugarski jezik.
Piše satiru pod pseudonimom Rajko Micin. Dobitnik je

Zlatne kacige na Međunarodnom festivalu humora i satire
2004. i nagrade za satiričnu poeziju na Zlatnoj kacigi
2001, 2005. i 2006. Аutor je knjiga parodija i satirične
poezije NI PO BABU NI PO STRIČEVIMA (Inorog
Bor, 2002; nagrada Satirično pero lista Timok), i ТАМО
ЈЕ DALEKO (Dom kulture Knjaževac, 2005). Zastupljen
je u antologijama aforizama.
245
Sadržaj
Ismet Arnautalić
Rijeka života 5
Duško Arsenijević
Svet se brzo okreće 6
Momčilo Bajagić
Zažmuri 7
Kad hodaš 8
Ruski voz 9
Đorđe Balašević
Život je more 10
Jedan Saša iz voza 11
Kažeš da ti nekad izgledam k'o Dunav 12
Kristifore crni sine 13
Neki novi klinci 14
Panonski mornar 15
Slovenska 16
Celovečernji The Kid 18
Mišo Bartulica
Jelena 20
Toma Bebić
Marćelina 21
Tu-tu, auto, vrag ti piz odnija 22
Boris Bele
Smrt Morisona Džima 23
Filip Beli
Bela dama crni kralj 25
Jednom kad se zaljubiš 26
246
Goran Bregović
Ako ima boga 27
Rižica si bila 28
Sanjao sam noćas da te nemam 29
Sve će to mila moja prekriti ruzmarin… 30
Dragutin Britvić
Zvona moga grada 31
Ja ne mogu drugo nego da je ljubim 32
Jedna soba s pogledom na more 33
Još mirišu kušini 34
Kuća za ptice 35
Noćas ćemo zemlji ko materi reći 36
Potraži me u predgrađu 37
Skaline od sudbine 38
Tvoje lice 39
U kamenu pjesma piše 40
Dušan Velkaverh
Dan ljubezni 41
Alka Vuica
Gdje Dunav ljubi nebo 42
Svetislav Vuković
Dani 43
Ljubav je samo reč 44
Maestro i violina 45
Odiseja 46
Zoran Vulović
Koliko imaš godina 47
Siđi do reke 48
B. Gaudio
Sjaj u tami 49
247
Ivan Glišić
Ulica jorgovana 50
Mirko Glišić
Crna dama 51
Srđan Gojković
Ja sam težak kao konj 52
Zvonimir Golob
Davne kiše 53
Dušo moja 54
Još uvijek ne znam neke važne stvari 55
Mačka 57
Sve što traje 60
Tvoj dječak je tužan 62
M. Danon
Majčina suza 63
Arsen Dedić
Vraćam se 64
Vrtovi malih kuća 65
Zaboravljeni refren 66
Dušo moja 67
Kuća pored mora 68
Loše vino 69
Milena 70
Moderato Cantabile 71
O mladosti 72
Sine moj 73
Tvoje nježne godine 74
Hej haj brigade 75
Čovek kao ja 76
248
Vlado Dijak
Selma 77
Stanica Podlugovi 78
Miroslav Drljača
Žute dunje 79
Borisav Đorđević
Amsterdam 80
Ostani đubre do kraja 82
Pogledaj dom svoj anđele 83
Pseto 84
Uspavanka 85
Miomir Đukić
Sunčana strana ulice 86
Valerijan Žujo
Sve smo mogli mi 87
Tomislav Zuppa
Galeb i ja 88
Kapetane moj 89
Pismo ćali 90
Rusticana 91
Finili su Mare bali 92
Ča smo na ovon svitu 94
Četri stađuna 95
Ivan Ivanji
Kap veselja 96
Miodrag Jevremović
Osamnaest žutih ruža 97
Dragi Jelić
Crni leptir 98
249
Zdenko Jelčić
To je bila noć 99
Krste Juras
Pjesma o regalu 100
Ivica Kasumović
Umire ljeto 101
Enes Kišević
Deset prsta 102
Kornelije Kovač
April u Beogradu 104
Devojčice mala 105
Etida 106
Jedna žena 107
Ljubav 108
Moja generacija 109
Sonata 110
Spomenka Kovač
Budi dobar i misli na mene 111
Miroslav Košuta
Zato sem noro te ljubila 112
Mario Kinel
Samo jednom se ljubi 113
Aleksandar Korać
Bio je maj 114
Ivica Krajač
Mi smo dečki 115
Nono moj dobri Nono 116
O jednoj mladosti 117
H. Krstovski
Eden baknež 118
250
Bruno Langer
Iza zida 119
Zoran Lesendrić
Kao ptica na mom dlanu 120
Đorđe Marjanović
Od ljubavi do mržnje 121
Srđan Marjanović
Mi smo jedno drugom govorili Vi 122
Zoran Milosavljević
Samo ti 123
Milan Mladenović
Dum dum 124
Kao da je bilo nekad 126
Oči boje meda 127
Ti si sav moj bol 128
Dragutin Mlinarec
Cesta 129
Kemal Monteno
Bacila je sve niz rijeku 130
Zemljo moja 131
Duško Mucalo
K 15 132
Odakle se čisti riba 134
V. Nedanoski
La Boheme 135
Aleksandar Nećak
Zvižduk u osam 137
Jednom u gradu ko zna kom 138
Nenad Ninčević
Gore iznad oblaka 139
251
Đorđe Novković
Stari Pjer 140
Boško Obradović
Kinematograf našeg djetinjstva 141
Ne cvikaj generacijo 143
Luko Paljetak
Kutija koja pokazuje kakvo će biti vreme 144
Pjesma koja nije važna 146
Maja Perfiljeva
Balada 147
Da sam ja netko 148
Sanjam 149
Žarko Petrović
Sve moje jeseni su tužne 150
Zoran Predin
Bitles 151
Bog nima telefon 153
Dogodek leta 154
Zvonovi temne vode 155
Jaz bom do smrti živel 156
Lent 1980. 157
Lipa zelenela je 158
Čuvstveno stanje mlade krave
druge največje slovenske živali 159
Zvonimir Pupačić
Zar je voljeti grijeh 160
Antonije Pušić
Halid Invalid Hari 161
Džemo voli džem 163
252
Rade Radivojević
Ne idi 164
Ljiljana Petrović
Neka to ne bude u proleće 165
Nenad Radulović
Umiru jeleni 166
Laza Ristovski
Zaboravljeni 167
Ivica Rorić
Moj otac travu kosi 168
Zdenko Runjić
Vrbe 169
Mižerija 170
Oluja 172
Sunčane fontane 173
Skalinada 174
Anja Rupel
Detektivska priča 176
Željko Sabol
Djevojka za jedan dan 177
Povedi me večeras 179
Proljeće bez tebe 180
Dženan Salković
Jefimija 181
Petar Sam / Đorđe Debač
Romana 182
Krunoslav Slabinac
Balada o ženi i detetu 183
Davor Slaming
Vojno lice 184
253
Margita Stefanović
Zemlja 185
Par godina za nas 186
Sinhro 187
B. Stefanovski
Čija si 188
Vlatko Stefanovski
Skopje 189
Čukni vo drvo 190
Jovan Stojiljković
Da li si čula pesmu umornih slavuja 191
Jurislav Stublić
Kad budu gorjeli gradovi 192
Mi nismo sami 193
Signali u noći 194
Davor Sučić / Nenad Janković / Elvis Kurtović
Balada o Pišonji i Žugi 195
Davor Sučić
Djevojčice kojima miriše koža 197
Adolf Topić
Za koji život treba da se rodim 198
Negdje izvan planeta 199
Duško Trifunović
Glavni junak jedne knjige 200
Život je maskembal 201
Ima neka tajna veza 202
Pristao sam biću sve što hoće 203
Romani 204
Šta bi dao da si na mom mjestu 205
254
Miro Ungar
Govori tiše 206
Jakša Fiamengo
Gospojice lipo dite 207
Infiša san u te 208
Ništa nova 210
U prolazu 212
Če je život vengo fantažija 214
Robert Funčić
Povezi me 216
Troje 217
Rašid Hadrović
Lidija 218
Husein Hasanefendić
Jesen u meni 219
Alija Hafizović
Sarajevo ljubavi moja 220
Nikka Car
Soba 23 221
Moji drugari 222
Trideset peta šesta 223
Borut Činč
Žene i muškarci 224
Andrej Šifrer
Marija 225
Miladin Šobić
Željezničke tuge 226
Marija 227
Kišobran 228
255
Džemper za vinograd 230
Branimir Štulić
Ceste 231
Usne vrele višnje 232
Kad nežne svirke zamre ton 233
Borislav Somrak:
Uz antologiju “Bez akorda” 240
Beleška o autoru 244
256

BEZ AKORDA - Antologija Tekstova Jugoslovenske Zabavne Muzike - Radiša Dragićević

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

BEZ AKORDA - Antologija Tekstova Jugoslovenske Zabavne Muzike - Radiša Dragićević

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Radiša Dragićević

Znam, moja rijeka ima dno

Na kraju more čeka muk,

Moj dan sve je kraći,

Znam, moja rijeka ima kraj

Interpretacija: Jadranka Stojaković, 1975.

Ovaj je svet igrač na žici,

I nemoj da razbiješ glavu,

Samo tvoje ruke dve

Prava je stvar ljubav na reci,

Interpretacija: Kerber, 1988.

Zažmuri pa na sopstvenom platnu

Ne gledaj me kao vučica

Interpretacija: Bajaga i instruktori,1985.

Veče ne miriše na rakove i školjke

Vetar se provlači kroz nepoznate reči

Kad hodaš ne zastajkuješ

Interpretacija: Riblja čorba, 1984.

Voz pospani voz za Harkov

Neće moći nikada olovka ni hartija

Nije votka rakija mada noćas udara

Voz u vozu izgužvana lica putnika

Kada budeš čitala pismo koje pišem ja

Interpretacija: Bajaga i instruktori, 1987.

Život je more, pučina crna,

Lome me vali, nose me struje:

U jutra rana plaše me senke

Možda će žena svilenog bedra,

Interpretacija: Đorđe Balašević, 1978.

Juli je mesec vruć kada putuje pola nacije

A ja sam gledala kako promiču neki pejzaži

Jedan Saša iz voza mi slomio srce

O što je pričao divno pričao o nekim stvarima

O nekom Zokiju s kojim je davno delio klupu

On mi je pružio čitav beli svet na svom dlanu

I kad je sišao samo mahnuo rekao: Ćao

Interpretacija: Rani Mraz (Biljana Krstić), 1979.

Kažeš da ti nekad izgledam ko Dunav

Prošli dani svetla u daljini

Kažeš da ti nekad izgledam ko Dunav

I ne traži da budem ti robom

Hej slobodo lepa ptico

Interpretacija: Zdravko Čolić, 1981.

Dosadio španskom kralju

Kristifore crni sine

Jednog dana kad pred njima

Interpretacija: Rani mraz (Verica Todorović), 1978.

Moj deda već dugo ore nebeske njive

Interpretacija: Rani mraz, 1979.

Gledam Banat, Srem

Rođeni sam moreplovac, ko Magelan

Mog mora nema i ne znam šta da radim,

Život mi je zato gorak kao tonik,

O, gde baš mene da tako nešto snađe,

Interpretacija: Đorđe Balašević, 1979.

Nošen dahom sna

Ako umrem mlad

O zagrli me sad jako

U mojim venama davni sever caruje

Interpretacija: Đorđe Balašević, 1985.

Prošo sam Divlji zapad

Al' ja sam gonio svog vranca

Od Santa Fea do Santo Franciska