RАDIŠА DRАGIĆЕVIĆ

BЕLЕZI

GRАDINА
1998.
Radiša Dragićević
BELEZI

Izdavač
GRADINA
Niš, Pobede 38

Glavni i odgovorni urednik

Saša Hadži Tančić

Recenzenti
Dr Nedeljko Bogdanović
Zoran Vučić

Kompjuterski slog
Đorđe Anđelić

Tehnički urednik

Štampa
ŠIP "Bakar"
Bor, 7. juli 47

Tiraž
500

Niš, 1998.
Bog da ti dade rozi
mora i nјi da nosiš

( narodna poslovica iz Timoka)

SPOMENI
KALEMAR

nema više takav da po zemlju odi

s takvi prsti vešti i majstor golemi
od nјeg mogla vrba da prorodi
granku rodnu da na nјu kalemi

slive ranke i crešnјe belice

orej do zam teške grane svija
svetiilijke takiše zimice
ljiljak rozni što dušu opija

za detence za žednog pastira

rodne grane senјke natkrilile
gde god pojdeš nјegova je dira
ruke mu se onej pozlatile

još đulovi mirišu avlije

još dudovi mame pocrneli
još padaju krupne šeptelije
pod pendžeri davno potavneli

svenu ruke ispijuju boljke

osuši se pokri ga beljuška
zalud prolet razvija pupoljke
nad grob nјegov raste divja kruška

7
NADNIČAR

cel mu život projde po nadnice

sas dve ruke samo obikoli svet
gazdarice milosne goropadnice
od kuću na kuću kano od cvet na cvet

svude nјegovi tragovi ostali

tuđi cvetovi sas znoj polji
iza ćošići oda dno astali
život izdalek gledaše bolji

na tuđe nјive brazde dugačke

držalje kratko na matiku
obrne život sve naglavačke
ko lisje vetar na jasiku

kakvi ti sve pragovi ne obi

na koji kamen glavu ne turi
izgubi zdravje kilu dobi
život ga pritisal suri

takva mu ete beše sudbina

ne stiže jadan da se skući
ostade prazna tvrda ledina
ene ga tam kude se prući

8
NIKOLIĆI

na svet se ovaj ne usprajiše

ljuljku ne okvasiše pošteno
postiljci i ne ogalatiše
prepovi i mati u mrtveno

uz put im digoše krstići

kvrgavi prazni bezimeni
stanuše manecki nikolići
nedoljuljani nedožaljeni

o bože ima još u grobje

dečica takva što pomreše
ali da čuma takoj zobje
iz jednu ljuljku ne beše

ne rodi mati četvrto

ne privi porod na poprsje
kano suđeno da bude zatrto
ime i kuća na raskrsje

obrastoše drake i grmade

vrsnici nјini žene udavaju
pokre grobje savnu polegle livade
toj mora da oni još proodavaju

9
DVA DOBRA NE IDU ZAJEDNO

nad svi komšijski krovinјari

kam oblaci štrčali komini
po sobe se lašteli duvari
po prostrto odili gazdini

na nјive mu žito čatalilo

pod slamnјaču kotile se banke
sve mu živo od stoku bliznilo
i slive mu rađale dvojanke

na nјeg ne udari ni grad niti sprija

takvi gazdaši i bog voli
nevolja sama dalek odvija
svaka ga čuma obikoli

ali mu se ljuljka ne razgrnu

po avliju ne jurnu mangupče
kum se u kuću više ne povrnu
pod srce ostade grtko klupče

10
GAZDA TOZA

nema ga više toza na krstenu

niz drum da se proz selo proveze
sas šubaru nad uvo nakrivenu
u onej puste nјegove čeze

od džep mu zlatan lanac visne

na anteriju svu u srmu
u ruke čvrsto dizgimi stisne
kopita seju oganј po kaldrmu

nema ga više toza na krstenu

da kasom krene kam palanku
niz drum na dečicu neobujenu
namigne s oči vrlji po banku

od kad se ovde pamti vazda

mlogo se puta sve preokrenu
ne beše nikad takav gazda
kano taj toza na krstenu

ne čujem više da bič pukne

iznad zelenka sveg u penu
kude je mogal da takoj štukne
onakav toza na krstenu

11
ČUDILO

od mater šantavu alipavu

od baštu šljokču poselara
puče se i on šuntav u glavu
šantrtav čalnut i raspara

tmolav nemac za počudište

somur mu visnul niz prljicu
pod nokti narojine bunјište
košuljka utirka s golu guzicu

al a prolet a on dzvrca
golovar varivo kukuruznica
na otrediju da iskoprca
češnјovi crevušljak paskurnica

okopiti se tresak stanu gorun

onaj tipoljak skakac smaklja
ponape se kano bobež pun
izemčas pod povas čaklja

cepanka zaglavka alavužda

usampas pojde digal čurilku
aka ne seba ne mu nužda
ovolji prevolji na kobilku

12
mislel će dovek da dejani
će ga zamine božja bičkija
će slušu noge gde god nakani
al vreme godža zal sudija

baldisal galatan aljosan

da mu ne staneš na štrapku
sučka liskovinјa suv zamljosan
zinu s krndelji štuče u bapku

13
OSENЈA

za kvo se petlovi oglašuju

u zal zaman iz kočinu
pceta kakvo navrtuju
da se od lanci iskinu

od kakvu muku kakvu alu

sve se vraknјice izokrenu
smorena sterana na sred štalu
osavnu goveda sva u penu

kvo po tovani ednag groma

kakva prikaza verige cima
kakvo utaba okolo doma
plotevi zguca kolci rasklima

kakvo čudo svu noć jašalo

od kusi potok do dubravu
milojka zvanog mile ćukalo
jedva do jutro iznel glavu

kakvo na timok na ćupriju

volovi pod jaram ustalja
po tovar kola praji beriju
nad onuj vodu što se valja

14
koj na crnog marka albatina
pocepi na ženu košuljku
a crna čupava ženetina
posipa brašno po sred ljuljku

što na drvja rekni mi ajde

kad vijar nema granјe mica
u gluvo doba kad mesec zajde
pod ćirep stane vodenica

15
ŽIVKA BORINA

kad se živka borina spremala

da na pijac otide u palanku
pred ogledalo se ogleđuvala
i utezuvala u reklu tanku

cipile lickala da se ogledne

vusukle tanke na noge mesnate
kano da će u aeroplan da sedne
a ne uz nјojnog boru na kanate

kad dole pred džambasi istovare

takoj umazni s usta kano mačići
kano da će sag nјu da pazare
a ne iz koševi onija pračići

kad isprodavaju sve do semku

kad svrše s tuj trgovinu
i konј i bora udare u dremku
a živka pojde po kupovinu

ide takoj živka proz svetinu

sve poprazna tašna a popune ruke
po neke ju oči muške i ošinu
i toplo jo dojde pod pazuke

16
merka i živka sve sa stranu
i usta stiska kano od skoruše
i ceni dal bi mogle da stanu
uz nјu onej varoške umrđuše

toprv kad se sunce prekola

te gore na vr maglen zapali
eve ju živka kod onaj kola
i konј i bora se prenadali

kad se navečer iz palanku vrne

u tesnu avliju što ostala
zaklade oganј pristaji grne
predreši dreje čeka ju štala

17
UROK

toprv se beše raskokorilo

kano pupoljče na vr granku
da bi se na pismo izučilo
dadoše ga dole u palanku

prominu jesen preko mrtvine

po šušljak kiše zamrždoriše
navejaše smetovi po vrždine
skoro ga ovam zaborajiše

kad leto udari u svirajke

kad zapojaše čovrljuge
ete ga ono jedno u majke
vrnu se ovam proz aluge

al sag razraslo razubavilo

napunilo pazuke slabinke
namazalo se i potkusilo
sinule mu oči i butinke

krstiše se žene nad premenu

kukuruz bude sas glavnјicu
neće mati da ima odmenu
niti kuća mladu domaćicu

18
orca ono da sebe preskoči
sve se živo u nјeg zagleđuje
od zal gledac uvati odoči
zaštuče mu poče i da bljuje

bajaše mu gasiše uglenјe

ožeg stroši vračka babetina
kad se sunce obrnu jesenјe
pod pupak mu poraste mešina

19
TRINAESTO PRASE

mati ga kano istrisak oprasi

najmanecko kržavo trinaesto
ne bi mu suđeno da se spasi
ni na sisu mu ne beše mesto

i pre nego što ga u pladne

džidnuše na bunјište da lipče
uspraji se na noge a da padne
slabacko sluzavo crnko klipče

baba se samo na nјega snažale

stakleno šišence na vr dutka
dade mu mesto mater pušti žvale
na podoj prvi vrljena gutka

pre braću rano obigra avliju

uz basamaci sitnu travu mljacka
izri pod dud i pod šepteliju
u blato se do gušu umacka

i dok mu braću raznesoše kupci

te slavski ražnјevi omasniše
mazni i mirni debeli ko trupci
na nјega kano da zaborajiše

20
leto pod drvja voćke navrlja
petrovke požege praskove belice
napupka se prući pa samo rlja
i još mu dodadu i domaćice

do zimu da ga čovek ne pozna

od onoj prasence od bunјište
izrasla golema veprina grozna
kaljava zadrigla vreća mesište

onag kad ga skoliše dželati

do pladne se je s nјi nosilo
ne dade nikako da se uvati
ni pod jurenјe ni s milo

toprv su mu kolena poklekla

kad ga smorilo onoj salo
pod gušu oštra britva zasekla
i teško s muku lipcuvalo

21
POSLEDNЈE ZADUŠNICE NA LENKU CIGANKU

toj beše u onoj vreme

kad za na grobje braniše
sveće ponude teško breme
krišom na mrtvi nosiše

iz kulište ovam zabra

pre vrane i pre pcetu
sve od nad grobovi sabra
obzrća se kano u štetu

ona si znaje samo

kako je do timok dole
s golemu torbu na ramo
prošla pokre patrole

niz timok nadade beriju

u vodu zgazi što valja
jer gore na ćupriju
patrola zaustalja

milicajci džabe okali

torbu vrlji kumo torbu
i niz vodotek trčali
mučnu gledali borbu

s ruke mutne zleude

voda ju u vrbu splela
ciganka lenka ponude
pravo na mrtvi odnela

22
STATIVA

na tlakanu su i izvrljili
buba im je lice nagrdila
nitke moljci u pra isitnili
prodzukla im odavno brdila

nestale su kanure i tkalje

nema vlačeg za koga da snove
zaborila stupala pedalje
zaplele se potke i osnove

ćuti čekrk srce zarđalo

cevke gole bez pređu prepukle
bez tronoške propadlo sukalo
kolenike u bestraga štukle

stanul vital prazno motavilo

i vretena trule bez kudeljku
žalno čeka prašnјivo brdilo
proz zev ruku da gurne saveljku

stari prsti da izvuču žice

da po izvod u brdo uvode
u pasamca broje čišalnice
neće aršin klašnјu da zabode

ostarele i oči i ruke

ćilimi će da se zaboraje
daleko su ćerke i unuke
po stativa samo pauk tkaje

23
GOLEMA BITKA

mloge vojske barjaci nosiše proz selo kako se rodi

turci bugari švabe tri put ga do temelj pališe
kakva se saga toj golema i teška bitka vodi
te mladinјa otodi i ne vrćaju se više

ne ode više momci po prela devojke ne poju

da te je stra noću da sam izlezneš napolje
ne laju pceta ne rovu krave ovce ne bleju
puste štale puste kuće puste avlije polje

pusta avlija školcka kaldrme urasle

ne graje više po nјi dečica đaci
tamneju pendžeri školcki kano oči ugasle
od žalos redom prepukli basamaci

24
PROKLETSTVO JE SAMO NADŽIVELO

25
26
KLETVA

lojze ti se uz kolac sušilo

po nјive ti tuđa stoka pasla
iz odžak ti nikad ne pušilo
vraknјica ti u burjan urasla

po avliju ti koprive cavtele

pelin gorak rasal po gradinče
jajca zmijska kokoške ti snele
mesto lajna gazil po krtinče

crvi da ti brašno ugorčali

u dom ti se ne vezala ljuljka
miševi ti sovru pomočali
pljunula ti grne nevestuljka

27
PROLET STIGLA

prolet stigla kuka kukavica

lastavice pod čandije slate
al ne bije nigde medenica
niti pčele iz trmke izlate

prolet stigla zelene braništa

zajac samo niz livade tapka
opustela gube se putišta
od čoveka nema niti štrapka

prolet stigla vode nabujale

po utrine cavtelo bagrenјe
nad poljane ševe zapojale
uželele nјive se semenјe

žalno traže oči niz dubravu

kude su se ljudi razmileli
slogneš ka zam tešku glavu
brobinјci se samo navrveli

28
PROKLETSTVO JE SAMO NADŽIVELO

nadleglo je nad poljanu pladne

i senјke su pod drvja pobegle
pile nema da na otkos padne
nekošene livade polegle

srasle nјive međe zaličelo

puste kletve parnice svedoci
prokletstvo je samo nadživelo
presušili ljudi i potoci

palamida nica svud puvaljka

cavte bulke grle pirevine
nema kude gnјezdo pupudaljka
skutale se u drake vrvine

traže oči klasje niz dubrave

pusto srce ispod sisu ripa
pod čandije srpovi rđave
gorak lebac u mešinu štipa

noću lete svitke s dva venera

ali nigde žito i žetvara
nema koga oblak da rastera
i grom samo u drvja udara

29
SPOMEN NA ŽETVU U DUBRAVU

klasovi klasovi klasovi

prekrili celu dubravu
preklopili se u pasovi
žetvari ne dizu glavu

rukovedi roje se debeli

teško da i preripe skakice
niz dubravu talasi poneli
razgone se niz polje pčenice

zaigrala nad žitenca jara

guša suva vr kupicu ište
cuka klasje u čalo žetvara
slatko bode pod taban stranište

razdvaja se žito od ukopje

lebac beli pobel od belmuža
pijano se zavaljuje snopje
suspregnuto s odmeknula juža

grabe napred od srpovi guje

žito zrelo ne mož da uzmine
smerno otkos na zemlju legnјuje
zabrojile u nјive krstine

30
još kad svitke po avliju štuknu
mesečine kad sipnu dubravu
pudpudaljke otud kad zamuknu
zamiriše na žetvu meljavu

vene ruka oko sve potavno

dubrava se za mene ne nada
dožel sam ga ja poodavno
nad prag visok stoji bogu brada

31
JESEN

zelenilo nestalo skopnelo

srbodupci gnјiju po grobišta
nad vrovi nebo posinјelo
magla u pamet magla po straništa

da ne dune vijar proz aluge

pauci bi grane da premreže
sekire su legle na tiluge
nјive splele kupine i vreže

dan se krati život omanјuje

sve poteško da se od noć otne
sve poteško da se osavnјuje
da se glave uspraje greotne

snizali se obruči s džibani

rasušile i bačve i pljoske
dogoreli ognјevi kazani
studen vata i gore i koske

šuška lisje pod umorne noge

spira rosa s opanci prašinu
tabani se suše nad zaloge
korak blizo do večnu prazninu

grubo li si polje ogolelo

međ bregovi kano na raspeće
samo ovoj moje teme obelelo
da zeleni nikad nikad neće

32
SELO OGLUVELO

od kada se puška ne oglasi

ne zanija na motku jabuka
ne čuše se trube talambasi
ne iznese nova preobuka

ne pojnuše vesele pevice

niti lažlja pronese bukliju
na sabornјak svenuše kitice
i proraste troskot po avliju

vreme mu je i doba jesenјa

al običaj taj odovud nesta
ne povede oro mladoženјa
nit nakonјče iskrutka nevesta

ugasoše kuće i odžaci

po kolevke popadla prašina
jedu moljci klašnјe po sandaci
po bačve se vata molušina

pusti minu niz sokaci dani

ni detinјa piska se ne čuje
vinјage se stisle bez vildani
zvono samo na smrt izbivuje

ne viju se nad vraknјice venci

prazan voznik sag u podrum dzavni
ostanuli sami kano tenci
starci čeku da se navek stavni

33
PADA INЈE NA GLOGINЈE

pada inјe
na gloginјe
i na vrovinјe

zima stegla
magla legla
i nadlegla

grakti vrana
nema rana
sva obrana

ni nјivica
još ne nica
ni pčenica

spu ledine
pitomine
i utrine

pada inјe
na gloginјe
i na vrovinјe

34
ŠTO SMO BOŽE NA SVET NASTANULI

35
36
I TEBE ĆE ZEMLJA DA POKRIJE

oči tej tvoje gorde usta blaga

obrazi kano bulke kosa vita
taj tvoj stas taj tvoja snaga
misliš li da je večita

ne igraj se da te đavol nosi

ne truj srce glave ni ne muti
ne gordi se tolko ne vaznosi
i tebe će drugo jutro osavnuti

bude mlados bude ubavilo

dok da trepneš bolečine stegle
nagrdilo grbinu savilo
po obrazi belege izlegle

ferman projde projde i zemane

nad tebe će grudva da zatroska
i isto će posle da ostane
samo zemlja crna samo šuplja koska

37
AMANET

kad dojde vreme otegnem papci

kad me prekreči belo mrtvilo
ne sklapajte mi silom kapci
da još pogledam po zelenilo

kad se izvrgnu druge prilike

kad više ne mogu da naređujem
ne okrećajte ogledala i slike
da još vi malko pozagleđujem

kad mi turite dreje mrtvačke

kad me apostoli izobraze
ne isterujte od men mačke
nek se još jedamput pomaze

ruke mi sas švoru ne vezujte

mrtve se noge nesu digle
ne zarovujte se ne naricujte
ne bodete mi pete s igle

s sveće blizo me ne pržete

ne utopljujte me s ćilimi
popa daleko od mene držete
da me s kandilo ne nadimi

38
ne kopajte me do dušmani
da ni se ne mešaju ni kočine
nebrojeni su tamnјi dani
s nјi ću da budem vekovine

na plećke crno ne turajte

ne palete mi moje prnјe
na sirotinјu sve razdajte
ne trpajte na vrata trnјe

pcetu vezujte za zadušnice

da mi ne ostaje ovam pčešnјak
kad gladna dojdu za paskurice
ne gurajte u pendžer češnјak

pa i ako se ko tenac dignem

ako me ne izedu crvi gliste
ne bojte se ako vi stignem
ta ja sam vaš i vi moji ste

39
NE UBAVO ŠTO UBAVO

sag toprv mi savinјa

što se čovek na svet stvori
ne bogatlak ubavinјa
pune kuće i obori

onoj crnko slabunјavo

pod plećke me proglobilo
na bosiljak mirišljavo
pamet mi je razmutilo

na vr maglen iznel bi ga
ću za nјega da izginem
čini mi se pojel bi ga
da ga samo mog obzinem

veliš što se tam vučemo

pod krs oro svire trube
ne vrevimo neg gučemo
ko golubi kad se ljube

ne mršti se ne gubavo
što se do men uvatilo
ne ubavo što ubavo
već što srce milo

40
KAD SVE PROJDE

znaješ li kakvo bude

kad te u srce potrevi
kad se u dušu razbude
golemi mladi ognјevi

krv stane da se kipi

da kola proza žile
od zemlju visoko ripi
te litneš kano pile

ali se krila umore

zamukne slatka pesma
ognјevi brzo dogore
izviju dimna povesma

vreme najposle mine

i budeš nikoj i ništa
u grudi kano kamine
se otvrdeju pepelišta

41
IDEM POLAK

idem polak gazim po otavu

pod tabani travke ulegnјuju
težak misal pritisal mi glavu
danovi mi božji zaminјuju

koj će jutre u travu da spazi

diru ljucku vrvinu do boga
tuj će samo bubica da lazi
po zemljicu da mili stonoga

živinče je svako dato parapito

pile litka poje i ne aje
kano da će traje vekovito
samo čovek čovečina znaje

jedno jutro neće da izgreje

da će usta ednag da zaneme
da cvet cavti samo dok uzreje
dok ne vrlji u zemljicu seme

dete što se pod sunce igralo

kad poraslo što se zamislilo
što mu jezik što mu pamet dalo
što čoveka od boga kaznilo

42
će iščamru misli i pomeni
smej i suze što smo izgutali
sve će projde sve će se promeni
i dečica što smo narađali

kano žiška sve će da utrne

kan da nesmo videli ni čuli
ovaj daška kad iz grudi prne
što smo bože na svet nastanuli

43
KAD DOJDE VREME
/Zoranu Vučiću/

oćel da ni oproste za međe

za istruleli padli plotevi
ili će samo da naberu veđe
naši dedevi stari baštevi

misliš li kvo će ni reknu

kakvi smo mi toj domaćini
ili će samo da se useknu
i prekrste dal smo nјini

ako je istin da oni može

od onaj svet da ovam vide
ovej ledine ovoj oblože
koj će na oči da im otide

oćel ni oproste za imanјe

za naša zagasla ognјišta
kad iza nas sem škrabanјe
ne ostade ama baš ništa

potru ni pismo mladi greota

uz grman vrljeno proraste ralo
srinu se nјina teška rabota
kakvo je iza nas ostalo

baštinu obrasal divjak ljiljak

muke se nјine više ne vide
beri si kožu na vr šiljak
kad dojde vreme tam da se ide

44
REČ ZA NЈI

ne biva navek tavnica

nit se pod sunce vekuje
i pod kaminu travka nica
iz čepar vildan izbivuje

ne cavti dovek ne miriše

i semke zle porod gnјiju
od suzu boj se poviše
nego od britvu iz kaniju

i sila svoj vek i kraj ima

i vetar svako drvo otrese
kutnјak se u glavu rasklima
sve voda odnese

će savnu drukši dani

će padnu zli i silni
nad nјini grobovi neznani
će poju umilni

45
 NEDELJKO BOGDANOVIĆ

KAD PRESUŠE LJUDI I POTOCI

Evo pesama u kojima se još jednom, lepo i tačno, potvrđuje

misao da se u naše vreme tuga najjasnije izražava jezikom zavičaja.
Progovaraju ugasle kuće, zakorovljene nјive, prekorevaju iz
duvarova napuštene zmije kućarice, slike zaboravljene negde u
detinјstvu, koje prekriva bujna kopriva koja s pelenom đika u nebesa
zatvarajući vidik u budućnost.
Istina, u najvećem broju pesama pesnik je svedok, gramatika
stiha stavlja ga negde u blizinu vremena, odakle se jasnije vidi stanјe
koje ga uzbuđuje, ali uzalud je nјegovo izmaknuće, on je tu - u nјemu
je sva ta pustoš za koju niko od nas nije bez krivice. Odgovornost za
zatvoren dom ne skida se slikanјem oronulog žilišta ili opevanјem
uspomena.
Strašna opomena izbija iz Dragićevićevih pesama da je
jednako neumitno ono što dolazi od boga i ono što dolazi od ljudi,
samo što čoveku ostaje da plati i jedno i drugo, - on harmoniju pravi i
pomaganјem da “padne sve što je padu sklono“, a u tome nema
slabijeg stvora od čoveka i krhkije građevine od nјegovog dela. On,
čovek i kad želi bolje uništava dobro, i kad mu je najbolje, nešto je
tome morao žrtvovati.
Zadivljuje dubina doživljaja kojim je pesnik opsednut,
sposobnost opservacije za tananosti prošlog i budućeg, trajnog i
prolaznog, opšteg i pojedinačnog u samo jednom i istom trenutku
sadašnјosti, i nјegovo majstorstvo da to izrazi jezikom koji dosad nije
imao zadatke kakve dobija u ovoj poeziji. Naime, govor onog dela
timočke kotline koji predstavlja pesnikov socijalni zavičaj, potvrdio
se u mnogim narodnim, naročito lirskim pesmama, ali pevanјe koje u

46
ovoj knјizi imamo nešto je drugo, - projekcija ideje prolaznosti u
lirsko polje intimnog doživljaja izglobljenog (predvojenog) vremena.
Socijalna obeležja su tu okvir, milje, krajolik ili platforma (ako je to
nekom volja reći) da se jedno saznanјe što prirodnije izrazi. Rezultat
promena, po volji boga ili đavola, slika se bojom rodnoga govora, a
tople reči običnog iskaza dižu se do simbola: ovde ulogu medijatora
(kako se u naše vreme kaže) ili prenosnika otkucaja pesnikovog
nemirnog srca i povređene duše dobijaju pojmovi koje nismo navikli
nalaziti u modernoj poeziji. Svet i život izražavaju se pretvaranјem
doživljaja u pesmu, ono što uđe kroz oči i uši oplemenјuje se negde u
dubinama pesnikovog bića i raste u pesmu standardnog oblika
nestandardnog jezika.
Sva ova poezija kao da dolazi od jednog bolnog saznanјa da
je čovek, budući mera svih stvari i nјihov tvorac i nјihov rušitelj, i da
sve što čini sebi čini.
Zadivljuje pesnikovo poznavanјe ljudske prirode, karaktera i
svojstava socijalnog bića naroda čijim se jezikom glasa. Puna je ova
knјiga uma i razuma, bola i otpora, saznanјa da je za sve ili prerano
ili prekasno, kao da se duša seljakova otvorila i iz nјe izlazi sve
svetlo i sve mutno što je vreme dalo i što vreme odnosi.
Zbog toga, zbog slika koje bismo uzalud hteli da
zaboravimo (a one onda progovore još snažnije), zbog jezika koji je
kadar da izrazi doživljeno jednako kao i naslućeno, zbog mudrosti
koja je izlučena iz živog i žilavog života samog, ovu poeziju
doživljavamo kao neko poslanјe, kao glas vapijućeg u vremenu
rasula i sveukupnog poništenјa i preporučujemo je čitaocu, sasvim
svesni da mu od čitanјa neće biti ni lepše ni lakše, ali da će biti makar
za korak bliže istini od koje niko ne uteče.

47
 Radiša Dragićević (1956), posle jednog nebičnog i
zanimljivog romana i zbirke stihova, javlja se evo novim rukopisom
pesama ostvarenih na jeziku nјegovog zavičaja. U ovim pesmama
pesnik je progovorio iz samog središta svoga bića, iz detinјstva i
jezika. Progovorio je iz tog, nažalost, već nepostojećeg sveta u kome
je ipak sačuvana suština života. Ono što je pesnik sa jezikom poneo
iz svoga detinјstva kao radost i sreću, ili bol i muku, ovaplotilo se u
nјegovim pesmama na upečatljiv i lirski delotvoran način. Dragićević
je istinski pesnik koji sa lakoćom vlada jezikom i nјime oblikuje
svoje sasvim lično poetsko vjeruju i učvršćuje svoj poetski smer. To
subjektivno lirsko ja vidljivo je gotovo u svim pesmama ove knјige...

(Zoran Vučić)

. Melanholične poruke Dragićevićeve poezije temu

opustelog sela, praznog doma, „bele kuge“ i neumitnosti sveopšteg
propadanja uznose od konkretnih i prepoznatljivih povoda do
briljantnih lirskih rezova s metafizičkim akcentom. Molski lirik,
Dragićević je u isti mah skeptik i stoik, pesnik što govori i kao
starodrevni mudrac. U njegovim pesmama ima i zrna gorkog
humora, i čemerne pošalice, oporog svedočenja i nadahnute vizije...

Srba Ignjatović, Ilustrovana politika

… U tekstu o maternjoj melodiji iz davne 1929. godine

Nastasijević je isticao da je melodijske prirode svaki živi izraz duha.
To na osobit, samosvojan način dokazuje i Dragićevićeva poezija iz
zbirke “Belezi”. Ako je samo biće poezije, fenomenološki gledano,
smešteno tačno na sredini između govora i muzičke melodije, kako je
to Nastasijević poimao, onda Dragićevićeva lirika spevana na
maternjem govoru, na akustičnom planu ostavlja utisak autentičnosti,
dakle izvornosti, a to će reći upravo onoga što se u poetološkom
pogledu vezuje za pojam maternje melodije…

48
 … Dragićevićeva pesma sadrži mnoge lokalne reči, od kojih
neke, uprkos patini (jer nisu od juče), čuvaju – poput plemenitih
metala – svoj prvotni sjaj, te se i ne doimaju kao arhaizmi, ali sve se
ređe čuju u svakodnevnom govoru, budući da sa izumiranjem starih
ljudi izumiru i one…Te reči, u manjoj ili većoj meri doprinose
muzici stiha, odnosno eufoniji čitave pesme, čiji su segment. Kao
kamenčić u mozaiku, koji nije slućajno tamo gde je, te reči
omogućavaju da se pesma kao celina doživi što intentzivnije, dublje i
suštastvenije.
Elem, zvuk i pokret u jeziku Dragićevićeve poezije iz zbirke
pesama “Belezi”, samom povezanošću jezičkih elemenata i njihovom
celinom, ispoljavaju visok stepen jedinstva pojavnog lika prirode,
ljudskog života i jezičkog izraza, objektivne i subjektivne stvarnosti,
tako da predstavljaju vernu sliku društvene zbilje timočkog ruralnog
podneblja s kraja XX i s početka XXI veka, ostvarenu odgovarajućim
jezičko-stilskim pesničkim sredstvima, bez čije primene ta slika ne bi
ni mogla biti umetnička istina.

Dr Ljubiša Rajković (iz refereta “Eufonija timočkog govora

u poeziji Radiše Dragićevića “Belezi” i Momčila Miloševića (Trla
trlica”), Naučni skup KNJIŽEVNOST NA DIJALEKTTU, Leskovac
2008.)

... Svojom drugom zbirkom pesama pronikao je snagom

imaginacije u tajne pesničkog zanata. Znalački je zaustavio vreme
svoga kraja, koji nestaje. Skrenuo vodu u životne vododerine,
razotkrio sve ale, izlečio bolečine, oterao tence, utvrdio spomenike,
zapalio pogasla ognjišta, zabubnjao talambase. Otvorio je duše
predaka i predočio ih svetu, koji je odavno drugačiji, nije njihov.
Složio njihove reči, kletve i uzdahe, ljubavi i mržnje, patnje i tajne –
i ostavio , tako, trajni trag o njima... Za mnoga pitanja Dragićević
odgovor traži u nebesnosti, u gotovo nezemaljskom koje se samo
sluti. To je neka daleka patnja, to je čaranje u prošlost jezikom kojim
se najbolje može kazati. Pesnik poseduje autentičnu pesničku vičnost
i on taj talenat raskošno u slikama, figurama, događajima prosipa po

49
čitaocu „zapljuskujući“ ga svojom imaginarnom kolekcijom. Ovim
stihovima vraća vreme kao sudbinu čoveka pa i naroda... Za kraj, ova
knjiga nudi moguć odgovor: Kako treba prepisati prohujalo vreme o
jednom narodu. Jer smo osuđeni na nehaje istorije. Za početak novog
milenijuma, to će nam mnogo značiti da ne nestanemo.

Jovan S. Mitrović, Timok

... Dragićević je stvorio najkoherentniju celinu od jezika i

sveta koji nestaju. Pisanje poezije u timočkom dijalektu ne
predstavlja negativnu konotaciju ove zbirke. Naprotiv, daje joj šarm
koji nadilazi standardni jezik naše svakodnevice, jer smo onaj
zaboravili. Većina reči koje upotrebljava pesnim može se pronaći u
Vukovom Rečniku iz 1852. godine. U svojoj poeziji Dragićević
ostaje dosledan i veran versifikacijskim standardima u organizaciji i
strukturi stiha upravo prema najboljim književnoteorijskim
postulatima. On dosledno i skladno sledi slikovnu i metričku
strukturu klasične sheme u najboljem smislu reči. Reklo bi se,
briljantna i jezička i formalna dosciplina, ali i sloboda. Dragićević je
dosledan u metrici, orkestraciji i ritmici stiha, čak do doslednog
rasporeda cezura i kadenci, pa i u melodici stiha. Autentičnost knjige
„Belezi“ leži u mogućnostima jezika kojim je Dragićević izrazio i
najfinije metafizičke spekulacije, ali i u nepostojanju
tendencioznosti...

Milan Stojadinović, Tragovi

50
 OBJAŠNЈENЈA NEKIH POJMOVA

A da padne zamalo da padne

a prolet čim proleće
aje haje
aka ide bezglavo
alavužda pokvaren, loš
albatin potkivač
alipava slabašna, nezdrava
aluga šuma, zabran
aljosan zapušten
anterija bluza, džemper
aršin raspinјač kod tkanјa
Babetina baba
baldisal iznemogao
bapka ulegnuće, rupa
basamaci stepenice
belice vrsta šljive
belmuž jelo od mleka i brašna (cicvara)
baštevi očevi
belezi zapisi
beljuška bela zemlja
berija nevolja
bičkija testera (ručna)
bobež krpelj, ovčica
bogatlak bogatstvo
bogu brada ukras pleten od žita, plete se pо
zаvršetku žetve, čuva do naredne
bolečine bolesti
branište šuma, zabran
brdo deo razboja
brdilo držač brda
brobinјci mravi
Vaznosi gordi se, pravi važan, uzdiže
varivo kuvano jelo

51
vener fenјer
vijar vetar
vildan izdanak
vital vitlo
vlačeg naprava za pripremu niti za osnovu
vodotek rečno korito
vraknјica kapija
vračka vračara
vrvina putanјa, staza
vrevimo pričamo
vrždine gole grančice
vrljena bačena
vrne vrati
vrovinјe vrhovi, vršje
vrsnici generacija
vusukle dokolenice
Galatan prljav, grozan
glavnјica bolest kukuruza, gar, glavnica
gloginјe trnјe, glog
golovar jelo, od hleba i vode
gorun vrsta hrasta, ovde - jak čovek
godža mnogo
gradinče vrt
grbina leđa
grman grm
grne zemljani sud
groma lupa, treska
grtko oporo, gorko
gutka prasence
Daška dah, izdisaj
dejani traje, istrajava
divjak divlje
dizgimi kajase
dovek zauvek
drake trnјe, drač

52
drvja drveće
dreje odeća
dutka cucla, sisa
Dzavni odzvanјa
dzvrca odskakuje
Ednag jednom
ednag jednako, stalno
Zabra zaputi se
zaglavka čovek kom tu nije mesto (uglavio se)
zal zao
zal gledac zle oči, urokljive
zal zaman nedoba, zao čas
zaličelo izbrisalo
zaloge ulošci, opute
zaminјuju prolaze
zamrždoriše počeše (sitne jesenјe kiše)
zanija zanјiha
zarovujte zaplakujte
zatroska zalupa
zaštuče izgubi svest
zguca sabije, nabije
zemane vreme
zemljosan crn kao zemlja
zimice vrsta kruške
Izvod model, mustra
izemčas stabilan, jak
iskrutka baca uvis nakonјče (krutka ga)
istrisak poslednјi porod
iščamru iščeznu, uvenu
Juža užad ispletena od nakvašenog žita
Kanate stranice zaprežnih kola
kanure vitice pređe (štringle)
kvo šta (kraći oblik od kakvo)
klašnјa truba sukna
klipče mlado klempavih ušiju

53
kobilka obramica
komini dimnјaci
kočina svinјac, obor
kočine kosti
kržavo mršavo
krndelji crni slomljeni zubi
krstine sadenuto snoplje
kukuruznica kukuruzni hleb
kupica sud za vodu, testija
Lajna stočni izmet
lazi mili (buba)
lažlja ceremonijalmajstor na svadbi
lašteli blistali
legnјuje leže
lipče lipše, ugine
liskovinјe suve grane
lojze vinograd, loza
LJiljak jorgovan
ljuljka kolevka
Manenki mali
matika motika
mešina stomak
mica miče
molušina buđ
mrtvina severna strana brda
Nakonјče dete - svat koje mlada baca uvis (krutka
ga), simbolično prizivaјući plodnost
navrveli pošli putem
navrtuju uporno laju
napupka (se) najede se
narojine nanosi zemlje, naplavine
nevestuljka lasica
nemac nem, slabog govora, glupak
nitke pribor u tkanјu
Obzine obuhvati ustima

54
obzrća obazire
oblože obložje
ovolji nadvlada
ogalatiše zaprljaše
odi hoda
odoči urok (uhvatiti “odoči“, navući urok)
ožeg vatralj (lopatica za žar)
okali vikali
okopiti ojača, otrgnu se
orej orah
orca juri bezglavo
osavnјuje dočekuje dan
osenјa zlo mitsko biće
osnove osnovne niti u tkanјu
otredija čistina
Pazuke pazuhe
papci noge (otegnuti papke - umreti)
pasamce mera u tkanјu
paskurice obredni hleb
pevice devojke koje pletu svadbeni venac
pladne podne
povas pojas
pokre pored, uz, kraj
ponape se nadu se (ovde: odvaži se)
poselar skitnica
posinјelo pomodrelo, potamnelo
postiljci povoji
potke niti kroz osnovu u tkanјu
potkusilo skratilo odeću (mini suknјa)
potru otrova
počudište ukor, sramota, nakazno, za čuđenјe
praskove breskve
pračići prasad
prevolji nadvlada
predreši presvuče, promeni odeću

55
premena preobuka
prenadali izgubili nadu
preripe preskoče
prljica nјuška, ružno lice
proglobilo probolo, progrizlo
prodzukla izbušena (crvima)
proz kroz
prolet proleće
prući (se) leže, umre
puvaljka palamida (vrsta korova)
pudpudaljka prepelica
pupoljče pupoljak
puče se rodi se (pogrdno)
pceta psi
pčešnјak pseći izmet
Razubavilo prolepšalo se
raskokorilo napupilo
raskrsje raskršće
raspara mimo sveta
rekla ženska odeća
rekni kaži
rlja hrče, hropće
rozi rogovi
roje se množe se
rukovedi rukoveti
Sabornјak svadbeni hleb
saveljka pribor u tkanјu
savinјa svanјuje, sviće
svetiilijke vrsta kruške
svitke svici
skakac skakavac
skakice skakavci
skoliše opkoliše
skoruše oskoruše
slabinke kukovi

56
slate sleću
sliva šljiva
smaklja zarozan
snažale sažali
snove mota osnovu (u tkanјu)
snopje snopovi, snoplje
sovra okrugli sto, sofra
somur sline (iz nosa)
spomeni sećanјa, uspomene
srbodupci šipci
srinu sruši
stavni smrknu
stanul stao
stativa razboj
stranište strnište, strm
sukalo pribor u tkanјu
suspregnuto vezano
sučka suva grana
Talambasi bubnјevi
takiše vrsta kruške
tapka hoda, topće
tenac vampir
tiluge ušice sekire
tipoljak končić, mrvica (ovde: beznačajan)
tlakana potkrovlje, nadstrešnica, šupa
tmolav spleten, smotan, neugledan
toprv tek
tresak ovde: jak (jak kao tresak)
trmke košnice
tronoška vrsta stolice
troskot vrsta niske trave
ćirep vodeni rezervoar kod vodenica
potočara
Ubavinјa lepota
uglenјe žar, uglevlje

57
uzmine izmakne, uzmakne
ulegnјuju ovde: povijaju
ukopje urodica u žitu
umrđuše kokete, zavodnice
usampas u inat, svojeglavo
utirka krpa (za brisanјe)
Ferman zakon
Cavti cveta
cepanka svojeglav
cima vuče, poteže
crevušljak creva (životinјska)
crešnјe trešnјe
cuka ljubi
Čaklja nož, čakija
čalnut načet, udaren, lud
čalo čelo
čandije strehe
čatalilo pustilo izdanke
čekrk vrsta vitla
čepar panј
čišalnice mere u tkanјu
čovrljuge ševe
čudilo pojava za čuđenјe
čuma opaka bolest
čurilka nos, lice, nјuška
DŽambasi trgovci, preprodavci
džiban drveni sud za rakiju, žban
džidnuše baciše
Šantava falična
šantrtav blesav, ćaknut
švora kanap, uzica
šeptelija kajsije
šišence flašica
šljokča pijanac
šnјeva sanјa

58
štrapka stopa, trag, dira
štuče nestade
šuntav blesav, poremećen
šušljak suvo opalo lišće

59
Bеlеškа о piscu

Rаdišа Drаgićеvić

Rоđеn 30. јulа 1956. u Minićеvu, оdrаstао u Mаnјincu оpštinа Knјаžеvаc.

Živi i rаdi u Bоru. Оbјаviо sаmоstаlnе knјigе:
PRЕKО NЕBА, rоmаn, Nоtа Knјаžеvаc, 1993.
ZАŠTО RЕKА IMА DVЕ ОBАLЕ, pеsmе, Аpоstrоf, Bеоgrаd, 1995.
BЕLЕZI, pеsmе, Grаdinа, Niš, 1998. (nаgrаdа Nаrоdnе bibliоtеkе Bоr - Knјigа
gоdinе bоrskоg аutоrа)
KОLIKО DUGО ŽIVI DRVЕĆЕ, pеsmе zа dеcu, Аpоstrоf, Bеоgrаd, 2001.
SАMОTINЈА, rоmаn, Nоlit, Bеоgrаd, 2001. (nаgrаdа Nаrоdnе bibliоtеkе Bоr -
Knјigа gоdinе bоrskоg аutоrа)
MАNЈINАC U VRЕMЕNU I PRОSTОRU, hrоnikа, Kulturnо prоsvеtnа
zајеdnicа Srbiје Bеоgrаd – KPZ оpštinе Zајеčаr, 2002. (dоpunјеnа CD izdаnја
2006. i 2007)
NА DRUGОЈ ОBАLI, pripоvеtkе, Krајinski knјižеvni krug, Zајеčаr - Bаkаr Bоr,
2006. (nаgrаdа Nаrоdnе bibliоtеkе Bоr - Knјigа gоdinе bоrskоg аutоrа)
KNЈIGА О NАMА, rоmаn, Kоrаci, Krаguјеvаc, 2007. (nаgrаdа Nаrоdnе
bibliоtеkе Bоr - Knјigа gоdinе bоrskоg аutоrа)
ОD ZОNЕ DО ZОNЕ, Almаnаh FK Bоr 1919-2006, Nаrоdnа bibliоtеkа Bоr,
Bоr 2007.
Prirеdiо је zbоrnik pоеziје bоrskih pеsnikа IZMЕĐU TЕBЕ I MЕNЕ,
Knјižеvnа оmlаdinа Bоrа, 1980. i pоsthumnа izdаnја pričа knјižеvnikа Svеtislаvа
Bоžinоvićа NЕОSTVАRЕNЕ ŽЕLJЕ, Zаvičајnо društvо Timоčаnа-Tоrlаkа,
Minićеvо 2000. i zаpisа Miоdrаgа Milојkоvićа KNЈАŽЕVАČKОM
ČАRŠIЈОM, Dоm kulturе Knјаžеvаc, 2005.
Zаstupljеn je u Аntоlоgiјi diјаlеkаtskе pоеziје MАTЕRNЈI ЈЕZIK (izbоr
Zоrаnа Vučićа), 1998. i SPRPSKОЈ PОЕTSKОЈ PLЕTЕNCI (izbоr Dејаnа
Tоmićа), Prоmеtеј Nоvi Sаd, 2003. i јоš 13 zајеdničkih knјigа i zbоrnikа. Pоеziја i
prоzа su mu prеvоđеnе nа bugаrski јеzik.
Pišе sаtiričnе fоrmе pоd psеudоnimоm Rајkо Micin. Dоbitnik је Zlаtnе
kаcigе nа Mеđunаrоdnоm fеstivаlu Zlаtnа kаcigа 2004. i nаgrаdе zа sаtiričnu
pоеziјu nа Zlаtnој kаcigi 2001. 2005. i 2006. Аutоr је knјigа pаrоdiја i sаtiričnе
pоеziје NI PО BАBU NI PО STRIČЕVIMА (Inоrоg Bоr, 2002) zа kојu је dоbiо
Sаtiričnо pеrо listа Timоk u Zајеčаru, i TАMО ЈЕ DАLЕKО (Dоm kulturе
Knјаžеvаc 2005).

60
 SADRŽAJ
SPOMENI
KALEMAR 7
NADNIČAR 8
NIKOLIĐI 9
DVA DOBRA NE IDU ZAJEDNO 10
GAZDA TOZA 11
ČUDILO 12
OSENЈA 14
ŽIVKA BORINA 16
UROK 18
TRINAESTO PRASE 20
POSLEDNЈE ZADUŠNICE NA LENKU CIGANKU 22
STATIVA 23
GOLEMA BITKA 24
PROKLETSTVO JE SAMO NADŽIVELO
KLETVA 27
PROLET STIGLA 28
PROKLETSTVO JE SAMO NADŽIVELO 29
SPOMEN NA ŽETVU U DUBRAVU 30
JESEN 32
SELO OGLUVELO 33
PADA INЈE NA GLOGINЈE 34
ŠTO SMO BOŽE NA SVET NASTANULI
I TEBE ĐE ZEMLJA DA POKRIJE 37
AMANET 38
NE UBAVO ŠTO UBAVO 40
KAD SVE PROJDE 41
IDEM POLAK 42
KAD DOJDE VREME 44
REČ ZA NЈI 45
NEDELJKО BOGDANOVIĆ: KAD PRESUŠE LJUDI I
POTOCI 46

61
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

866. 1 - 1

DRAGIĆEVIĆ, Radiša

Belezi / Radiša Dragićević. – Niš :

Gradina, 1998 (Bor: Bakar). – 58 str. ; 21 cm

Tiraž 500. – str. 46-47: Kad presuše ljudi i

potoci / Nedeljko Bogdanović. – Objašnjenje
nekih pojmova: str. 48-56. – Beleška o
autoru: str. 58 – Str. 58: Iz recenzije /
Zoran Vučić

ISBN 86-7192-200-2

ID=64042252

62