Nekonvencionalne Metode Obrade

Ujvari Marija
Mašinska obrada:
Nekonvencionalne
metode obrade
Zrenjanin, januar 2011

Sadržaj
Uvod.....................................................................................................1
1. Elektroeroziona obrada (EDM).......................................................2

1.1. Princip rada EDM metode.......................................................4
1.2. Prednosti EDM metode...........................................................4
1.3. Ograničenja EDM metode.......................................................4
1.4. Dielektrične tečnosti................................................................5
1.5. Žičana metoda EDM-a............................................................5
2. Hemijska obrada (CM)....................................................................7
2.1. Hemijsko glodanje....................................................................8
2.2. Faze u procesu hemijskog glodanja.........................................8
2.3. Primena hemijskog glodanja.....................................................9
3. Elektrohemijska obrada (ECM)....................................................10
3.1. Prednosti ECM metode...........................................................11
3.2. Ograničenja ECM metode......................................................11
4. Ultrasonična mašinska obrada (USM).........................................13
4.1. Princip rada USM metode.......................................................14
4.2. Prednosti USM metode...........................................................14
4.3. Ograničenja USM metode......................................................14
5. Obrada laserom (LBM)..................................................................15
5.1. Prednosti LBM metode...........................................................16
5.2. Ograničenja LBM metode.......................................................16
6. Obrada vodenim mlazom (WJM)..................................................17
6.1. Prednosti WJM metode..........................................................18
6.2. Ograničenja WJM metode......................................................18
7. Obrada abrazivnim vodenim mlazom (AJM)...............................19
7.1. Prednosti AJM metode...........................................................20
7.2. Ograničenja AJM metode.......................................................21
Literatura
Reference
Uvod
Proizvodnja (eng. Manufacturing) je reč izvedena od latinske reči manufactus,

što znači napravljen ručno. U modernom kontekstu to znači proizvodnju od sirovih
materijala uz pomoć raznih metoda koje uključuju upotrebu alata, mašinerije, pa čak i
računara. Smatra se da se proces proizvodnje najbolje oslikava u mašinskoj obradi.
Procesi mašinske obrade se mogu podeliti u dve grupe i tako imamo primarne i
sekundarne tj. procese bez i sa skidanjem strugotine. Dok jedni služe da obezbede
Nekonvencionalne metode obrade
1
osnovni oblik i veličinu po zahtevu konstruktora, npr. livenje, drugi obezbeđuju finalni
oblik i veličinu sa većom kontrolom dimenzija i vođenjem računa o kvalitetu površine.
Kako je kompletno razumevanje svih procesa mašinske obrade previše obimno da bi
iko mogao da tvrdi da poseduje ekspertizu nad ovom naukom, usko specijalizovani
ljudi su razvili metode koje olakšavaju neke od tih procesa. Sekundarani procesi, sa
skidanjem strugotine, su oni kojima se ovaj rad bavi, tačnije vrši se pregled
nekonvencionalnih metoda mašinske obrade.
Nekonvencionalne metode obrade su definisane kao grupa procesa koji

odstranjuju višak materijala raznovrsnim tehnikama koje uključuju mehaničku,
2
termalnu, električnu ili hemijsku energiju ili kombinaciju ovih energija, ali ne koriste
oštre rezne alate koji se koriste kod tradicionalnih mašinskih obrada.
Nekonvencionalne metode obrade, takođe naprednije metode, se primenjuju

tamo gde tradicionalne metode nisu moguće, ne zadovoljavaju ili nisu ekonomične
dužno specijalnim razlozima kao npr. krti materijali se ne mogu postaviti na stegu,
neki mašinski delovi su suviše kompleksni pa se primenjuju ove metode ili su sami
delovi previše elastični, itd.
Razvijeno je par specijalnih metoda kako bi se izašlo u susret posebno

zahtevnim uslovima mašinske obrade. Kada se ove metode pravilno primene one
3
pružaju mnoge prednosti u odnosu na tradicionalne metode. Ekstremno tvrdi i krti
materijali su teški za obradu putem brušenja, struganja, oblikovanja i glodanja i iz tog
razloga su razvijene ove metode kako bi se lakše obradili neki zahtevni materijali.
4
1. Elektroeroziona obrada (EDM)
Elektroeroziona obrada (eng. Electric Discharge Machining – EDM ), je jedna
od najrasprostranjenijih netradicionalnih metoda mašinske obrade. Glavni razlog iz
kog se ova metoda više bira od tradicionalnih, kao što su sečenje metala korištenjem
5
raznih alata, jeste što ona koristi termoelektrične procese da erodira nepoželjan
višak materijala iz obratka i to čini serijom diskretnih električnih pražnjenja, tačnije
stvaranjem varnica, koje se stvaraju između radnog predmeta (2) i alata (1). Pri
odgovarajućem rastojanju alata i predmeta obrade (0,005 - 0,5 mm) uspostavlja se
električni luk ili iskra (3). Pojava luka ili iskre dovodi do jonizacije radne tečnosti
(dielektrikuma 4), formiranja stuba pražnjenja (jonizujućeg stuba 5), topljenja i
isparavanja čestica materijala predmeta obrade. (Slika 1.) Prekidom pražnjenja,
tačnije prekidanjem strujnog kola, dolazi do pucanja jonizujućeg stuba, zatim
izbacivanja rastopljenog materijala i njegovog odnošenja iz zone obrade. Hlađenje
materijala se vrši dielektrikumom (mineralna ulja, dejonizovana voda, petrolej itd.),
6
koji cirkuliše. A samo naizmenično impulsno pražnjenje obezbeđuje razaranje
materijala, prodiranje alata i formiranje modela koji odgovara profilu alata.
7
8
Slika 1. Osnovni elementi elektroerozione obradei
Ovom metodom mašinske

obrade moguće je ostvariti visok
stepen proizvodnih operacija
korišćenjem profilisanog ili
neprofilisanog alata koji se ogleda u
punoj ili žičanoj elektrodi. Dužno tome
ova metoda obrade se deli na
postupke obrade punim i žičanim
9
elektrodama. Oblikovanje materijala vrši se kopiranjem alata ili uzajamnim kretanjem
predmeta i alata, kao i neprofilisanog alata tj. žičane elektrode.
1
0
…….Slika 2. Elektrode za EDM
1
1
obradu1
Elektroeroziona metoda obrade se koristi posebno u onim situacijama kada

je mehanička obrada nekog mešinskog elementa nemoguća ili krajnje otežana, ili pri
obradi tvrdih materijala (materijala otpornih na visoke temperature, koroziju itd.),
takođe se primenjuje u izradi otvora veoma malih prečnika i proizvoda složenih
kontura, kao i pri izradi vazdušno-kosmičkih i medicinskih alata. Kako tvrdoća
materijala više ne predstavlja problem, ova metoda je postala veoma rasprostranjena
i popularna. Na Slici 3. Prikazana je šema EDM procesa gde su alat i radni predmet
potopljeni u dielektričnu tečnost.
1
2
3
1
1
Slika preuzeta sa sajta http://www.belmont4edm.com/images/static/graphicphoto_211203621757.jpg
1
4
Slika 3. Šema EDM procesa2
Električna energija koja se koristi u EDM procesu se uobičajeno akumulira u tzv.
banci kondezatora. Jačina struje koja se koristi je oko 50V do 10A.
1.1. Princip rada EDM metode
Na početku operacije, visoka voltaža se primenjuje preko uskog međuprostora

između elektrode i radnog predmeta. Ova voltaža indukuje električno polje u
izolacionoj dielektričnoj tečnosti koja se takođe nalazi između elektrode i radnog
1
5
predmeta. Ovo uzrokuje sprovođenje čestica suspendovanih u dielektričnoj tečnosti
da se koncentrišu u tačkama najvećeg električnog polja. Kada je potencijalna razlika
između elektrode i radnog predmeta dovoljno velika dolazi do pražnjenja stvorene
varnice kroz dielektričnu tečnost, i tako se mali deo materijala otklanja sa površine
radnog predmeta. Količina materijala koji se otkloni sa radnog predmeta po jednom
pražnjenju varnice je uobičajeno oko 10 -6 mm3.
Efikasnost otklanjanja materijala (MRR), u EDM procesu se računa preko
sledeće formule:
MRR = 40I /Tm1,23 (cm3/min),
1
6
Gde je:
I - trenutna jačina struje

Tm – temperatura topljenja radnog predmeta u oC
1.2. Prednosti EDM metode

2
Slika preuzeta iz „Non-traditional machining processes“, Dr. H. N. Dhakal, University of Plymouth, 2007
1
7
 Ovom metodom materijal bilo koje čvrstoće može biti obrađivan
 Nema neravnina koje ostaju na površini radnog predmeta
 Jedna od glavnih prednosti ove metode jeste da mogu biti obrađivani
lomljivi/krti materijali bez ikakve distrozije
 Kompleksne unutrašnje površine elemenata mogu biti obrađivane
1.3. Ograničenja EDM metode
1
8
 Ovaj proces može biti primenjivan samo kod materijala koji imaju
sposobnost sprovođenja električne energije
 Efikasnost skidanja materijala je niska, i celukopna metoda je jako
spora u odnosu na tradicionalne metode
 Može doći do nepoželjne erozije i odsecanja materijala preko željene
mere
 Sa sve većim stepenom otklanjanja materijala površinska hrapavost
je proporcionalano sve veća
1
9
1.4. Dielektrične tečnosti
Dielektrične tečnosti koje se koriste u EDM procesima jesu ugljovodonična

ulja, kerozin i dejonizovana voda. Uloga dielektričnih tečnosti jeste:
 Deluje kao izolator između alata i radnog predmeta

 Vrši ulogu rashladne tečnosti
2
0
 Ima ulogu tečnosti za ispiranje, tj. uklanja opiljke izrezanog materijala
Elektrode koje se koriste u EDM procesima su uobičajeno napravljene od

grafita, mesinga, bakra, i legure bakra i volframa.
Odluke koje moraju biti predmet razmatranja konstruktora pri odluci da se se
koristi ovom metodom jesu:
2
1
 Gruba odsecanja trebaju prethodno biti odrađena drugim metodama
rezanja, samo faze završne obrade se rade EDM metodom usled
malog stepena MRR-a
1.5. Žičana metoda EDM-a
2
2
mehanizme za vršenje obrade
materijala koji su provodnici
električne energije. Materijal se
otklanja serijom električnih
pražnjenja između zičane
elektrode i radnog predmeta, i
…..Slika 4. Koncept žičane EDM
2
3
metode3 . sve to u prisustvu dielektrične
………………………………………………………… tečnosti koja kreira put svakom
pražnjenju usled toga što tečnost postaje jonizovana u svakom useku. Oblasti u
kojima se pražnjenje dešava se zagreva do ekstremno visoke temperature, i dolazi
do topljenja materijala i tako njegovog uklanjanja. Uklonjene čestice se ispiraju
putem tekuće dielektrične tečnosti.
Žičana EDM metoda se pokazala kao veoma korisnom, do sada već i

neizbežnom, metodom za isecanje veoma kompleksnih mašinskih delova za
2
4
električne i vazdušno-kosmičke industrije. Ova nekonvencionalna metoda mašinske
obrade je široko rasprostranjena za izradu čeličnih alata u nekim granama
proizvodnje.
Žice koje se koriste u ovoj metodi se prave od mesinga, bakra, volframa i

molibdena. Cinkom ili mesingom presvučene žice se takođe intenzivno koriste. Ove
2
5
žice moraju da poseduju visoku zateznu čvrstoću* i dobru električnu provodljivost.
Žičana EDM metoda se takođe može primeniti na sečenje cilindričnih delova sa
visokom preciznošću.

3
Slika preuzeta sa sajta http://www.industrialtool.net/edm.html
2
6
7
2
Slika 5. Primer isecanja žičanom EDM metodom4

**
Maksimalan napon kojim se materijal može opteretiti zatezanjem, a da pri tom ne dođe do loma.
2
8
2. Hemijska obrada (CM)
Hemijska metoda (eng. ChemicalMachining-CM), obrade metala se bazira

na ukljanjanju viška materijala putem međudejstva materijala predmeta obrade i
2
9
radne tečnosti (vodeni rastvori sumporne, fosforne, azotne kiseline i drugih kiselina,
baza i soli ), unutar tzv. kupatila.
Površine koje se ne obrađuju (nagrizaju), štite se zaštitnim slojem (razni
lakovi, lepljive trake, gumene presvlake itd. ). Zaštićen i očišćen radni predmet se
stavlja u kadu sa radnom tečnošću (kupatilo). Na nezaštićenim delovima dolazi do
razaranja materijala i tako do njegovog uklanjanja, i zato je izuzetno važno zaštititi
površine koje nije potrebno odstraniti kako ne bi došlo do oštećenja istih. CM obrada
se koristi za proizvodne operacije kao što su duboko konturno nagrizanje ili hemijsko

4
Slika preuzeta iz Slika preuzeta iz „Non-traditional machining processes“, Dr. H. N. Dhakal, University of Plymouth, 2007
3
0
glodanje, hemijsko poliranje i olakšanje predmeta obrade na neopterećenim ili slabo
opterećenim delovima, bez promene mehaničkih karakteristika.
3
1
2
3
Slika 6. Principijelna šema hemijske obradeii
Hemijska obrada je po definiciji kontrolisano raspadanje materijala pod

uticajem jakog hemijskog reagenta. Materijal se otklanja putem mikroskopskog
elektrohemijskog dejstva samih ćelija, nao što je npr. korozija. Stopa penetracije
hemijskog reagenta i otklanjanja materijala je mala, i kreće se oko
0.0025 ÷ 0.1 mm/min. Osnovni proces može imati više formi a to su hemijsko
glodanje rupa, kontura, sveobuhvatno uklanjanje metala, nagrizanje tankih zidova,
3
3
fotohemijska mašinska obrada (PCM), hemijsko i elektrohemijsko poliranje gde se
koriste slabi hemijski reagenti, obrada hemijskim mlazom itd.
3
4
5
3
Slika 7. (a) Šema CM procesa (b) Faze procesa5
2.1. Hemijsko glodanje
U procesu hemijskog glodanja, plitke šupljine se prave na pločama,

limovima, otkovcima. Dva ključna materijala koja se koriste u procesu hemijskog
glodanja su nagrizivači i maskanti. Nagrizivači su rastvori kiselina ili alkana koji se
održavaju u kontrolisanom opsegu hemijske kompozicije i temperature. Maskanti su
3
6
specijalno dizajnirani elastomeri koji se mogu deformisati i ručno i hemijski su otporni
na grube nagrizivače.
2.2. Faze u procesu hemijskog glodanja
 Rešavanje napona: Ako deo koji ide na mašinsku obradu ima neki
zaostali napon od neke od prethodnih obrada, ti naponi se moraju
razrešiti u cilju sprečavanja savijanja nakon hemijskog glodanja
 Priprema: Površine se moraju odmastiti i očistiti temeljno kako bi se
obezbedio najbolji učinak trenja između materijala
3
7
 Makiranje: Vrši se maskiranje materijala (presvlačenje kako bi se
zaštitle površine koje se ne nagrizaju)
 Nagrizanje: Preostale površine namenjene obradi se hemijski obrađuju
sa nagrizivačima
 Demaskiranje: Nakon obrade, svi delovi se moraju temeljno oprati
kako bi se izbegle naknadne reakcije. Tada se uklanja maskirni
materijali deo se čisti i pregleda
2.3. Primena hemijskog glodanja

5
Slika preuzeta iz Slika preuzeta iz „Non-traditional machining processes“, Dr. H. N. Dhakal, University of Plymouth, 2007
3
8
Proces hemijskog glodanja se primenjuje u vazdušno-kosmičkoj industriji
kako bi se uklonili plitki slojevi materijala sa komponenti letelica koje se proizvode.
Primena ove metode se može sresti u svakom avionu, kako komercijanom tako i
borbenom, bilo da li je bila primenjena u izradi motora ili ramova aviona. Najbolja
primena ovog procesa jeste za hemijsko glodanje radi smanjenja težine nekih
delova. Čak i veoma kompleksni oblici mogu sa lakoćom i ujednačeno biti obrađeni.
3
9
0
4
1
4
2
4
Slika 8. Proizvodi dobijeni hemijskim glodanjem6
4
3
3. Elektrohemijska obrada (ECM)
Elektrohemijska obrada materijala (eng. Electrochemical Machining - ECM),
funkcioniše na pricipu prolaska jednosmerne struje kroz električno kolo između
elektroda pootopljenih u elektrolit. Prilikom prolaska jednosmerne struje na anodi
4
4
(predmetu obrade), dolazi do rastvaranja metala i njegovog prelaska u elektrolit.
Metal se uklanja iz zone obrade putem intenzivnog kretanja elektrolita, a predmet
obrade poprima oblik alata tj. katode.
Proces obrade sastoji se od lokalnog anodnog rastvaranja pri prolasku
jednosmerne struje visoke gustine kroz elektrolit (vodeni rastvori baza, kiselina i soli),
koji cirkuliše. Do izmene konfiguracije zazora između elektroda ( 0.05 ÷ 1mm),
preraspodele gustine električne struje, izmene hidrodinamičkih i drugih parametara
procesa dolazi usled anodnog rastvaranja površinskih slojeva predmeta obrade.

6
Slika preuzeta sa sajta http://www.mastercut.com.au/
4
5
Intenzivnim kretanjem elektrolita obezbeđuje se odnošenje produkata anodnog
rastvaranja iz zone obrade, kao i kopiranje profila katode po površini anode.
Ovaj proces mašinske obrade se pretežno koristi za izradu delova složenih
konfiguracija i male krutosti, kao i za obradu površina koje su nepristupačne za
tradicionalne alate, i za visokokvalitetne materijale sklone obrazovanju pukotina i
prskotina. Elektrohemijskim postupcima obrade se realizuju operacije bušenja otvora
raznih profila, i izrada složenih alata za npr. kovanje, livenje, probijanje, prosecanje,
presvlačenje itd.
4
6
7
4
8
4
Slika 9. Šematski prikaz procesa ECM metodeiii
Sllično kao kod EDM metode, tvrdoća radnog predmeta nije važan faktor,
ova metoda je osmišljena tako da može da obrađuje i materijale koji su sami po sebi
teški za obradu. ECM alati su postavljeni veoma blizu radnog predmeta i male su
voltaže, dok visoka jednosmerna struja prolazi između radnog predmeta i elektrode.
4
9
0
5
Slika 10. Mašinski delovi proizvedeni ECM metodom7
5
1
3.1. Prednosti ECM metode
 Komponente ne podležu termalnom kao ni mehaničkom naprezanju

 Ne dolazi do habanja alata tokom rada
 Lomljivi delovi se lako mogu obrađivati dužno nepostojanju naprezanja
 Može se postići visok stepen površinske glatkosti (25 μm)

7
Slika preuzeta sa sajta http://www.nismo.co.jp/en/products/complete/380RS/engine.html
5
2
 Lako se vrši izrada kompleksnih mašinskih delova posebno u
vazdušno-kosmičkoj industriji, kao npr. lopatice turbina, delovi avionskih
motora i mlaznica, i proizvodnja može biti sprovedena sa ekstremno
visokim stepenom preciznosti
 Ovom metodom se mogu proizvoditi duboki useci i rupe
3.2. Ograničenja ECM metode
5
3
 Metoda nije pogodna za izradu oštrih četvrtastih oblika usled tendencije
elektrolita da erodiraju oštre ivice
 Metoda može primenjena na većini metala, ali dužno visokoj ceni same
opreme, ona se primenjuje samo za posebno specijalizovane aplikacije
Efikasnost otklanjanja materijala (MRR), u ECM procesu se računa preko
sledeće formule:
MRR = C∙I∙h (cm3/min)
5
4
Gde je :
C – specifična stopa otklanjanja materijala (0,2052 cm3/A-min)
I – struja (A)
h – strujna efikasnost (90 ÷100%)
Stepen na kome se metal može elektrohemijski otkloniti je u proporciji sa količinom

struje koja protekne kroz elektrolit i vremenom proteklim tokom te operacije. Postoje i drugi
5
5
faktori koji utiču na stepen produktivnosti ove mašinske obrade a neki od njih su tip
elektrolita, stepen protoka elektrolita i drugih uslova proizvodnje.
5
6
7
5
8
5
4. Ultrasonična mašinska obrada (USM)
Ultrasonična metoda mašinske obrade (eng. UltrasonicMachining - USM) jeste

proces otklanjanja materijala bilo abrazivnim sredstvima koja se koriste kako bi se
erodirale šupljine i useci na čvrstim (krtim) radnim predmetima ili oštrim alatima,
5
9
viskofrekventnim mehaničkim pokretima ili abrazivnom šljakom. Prodiranjem zrna
abraziva, pod dejstvom ultrazvučnih vibracija, u materijal predmeta obrade dolazi do
nastanka i širenja mikro i makropukotina koje se međusobno presecaju formirajući
mehanički oslabljen sloj koji se relativno lako razara, uz pojavu produkata obrade.
USM metoda nudi rešenje ekspanzivnoj potrebi za obradom krtih materijala
kao što su monokristali, stakla i polikristalne keramike, ali takođe služi za izradu
veoma kompleksnih oblika i radnih profila. Iz tog razloga upotreba ove metode je
zaista obimna u primeni na materijalima koje je teško obraditi tradicionalnim
metodama. Tvrde čestice u šljaci ubrzavaju ka površini radnog predmeta pomoću
6
0
alata za oscilaciju na frekvenciji do 100KHz u više navrata, te čestice takođe prodiru
u šupljine pa i one bivaju obrađene. Metoda se može koristiti i kao dodatna obrada
pri tradicionalnim metodama obrade.
6
1
Slika 11. Principijelna šema ultrazvučne obradeiv
6
2
USM metoda je primarno namenjena mašinskoj obradi tvrdih i krtih
materijala (dielektričnih ili provodničkih), kao što su bor-karbid, keramika,
titanium-karbid, rubini, kvarc itd. Ova metoda nudi mogućnost efektivne obrade
materijala bilo da su provodnici ili izolatori. Za efektivne operacije sečenja, sledeći
parametri moraju biti razmotreni:
 Alat za obradu mora biti odabran tako da je visoko otporan na habanje,

kao npr. visoko ugljenični čelici
6
3
 Abrazivi (25 ÷ 60 m u prečniku ) u šljaci sadrže: bor-karbid, silikon-
karbid i aluminijum oksid

Jedna od veoma korisnih osobina ultrasonične metode jeste da njome mogu
da se formiraju okrugli tj. obli oblici čak i od tvrdih i krtih materijala.
4.1. Princip rada USM metode
Energija potrebna za proces obrade se formira preko izvora vibracija i

prenosi na abrazivna zrna, koja udarom o predmet obrade, postavljen u kadu sa
6
4
abrazivnom suspenzijom (najčešće vodeni rastvor brusnog materijala), dovode do
razaranja površinskih slojeva i formiranja konfiguracije predmeta obrade u skladu sa
konfiguracijom alata.
Relativno visok intenzitet procesa obezbeđuje se visokom frekvencijom oscilovanja
alata (18 ÷ 25 kHz) i velikom količinom zrna brusnog materijala koja se nalaze u procesu
(30000 ÷ 100000 zrna/cm2). Prodiranjem zrna abraziva, pod dejstvom ultrazvučnih vibracija,
u materijal predmeta obrade dolazi do nastanka i širenja mikro i makropukotina koje se
međusobno presecaju formirajući mehanički
oslabljen sloj koji se relativno lako razara, uz pojavu produkata obrade.
6
5
4.2. Prednosti USM metode
Ova metoda nema termalne ni hemijske efekte, ne pravi nikakvu promenu u
mikrostrukturi materijala, niti menja njegova hemijska i fizička svojstva.
 Bilo koji materijal može biti obrađen ovom metodom bez obzira na
njegova svojstva električne provodljivosti
 Metoda je posebno pogodna za obradu krtih materijala
6
6
 Mašinski delovi obrađeni ovom metodom imaju bolji kvalitet površine i
bolji strukturni integritet
 Ova metoda ne stvara greške na površinama materijala koje hemijska i
termalna metoda mogu da stvore
4.3. Ograničenja USM metode
 Ova metoda troši velike količine energije i uklanja manje materijala po

vremenu obrade nego druge metode
6
7
 Dolazi do brzoh habanja materijala
 Površina koja se obrađuje i sama dubina rezanja nekada mogu
predstavljati problem pri radu ovom metodom
6
8
5. Obrada laserom (LBM)
Mašinska obrada laserom (eng. LaserBeamMachining - LBM), je proces
termalnog uklanjanja materijala. Ova metoda koristi visoko-energetski, koherentni
6
9
snop svetlosti kako bi otopila i vaporizovala čestice na površini materijala metalnih ili
nemetalnih mašinskih delova.
Laseri mogu biti korišteni da seku, buše i vare. LBM metoda je posebno
pogodna za izradu precizno postavljenih rupa. Razni tipovi lasera stoje na
raspolaganju tokom procesa izrade nekog mašinskog dela, a to su:
 CO2 (puslni ili ponavljajući talas): Ovo je gasni laser koji emituje
svetlost u infracrvenoj oblasti. Može da obezbedi i do 25kW u modu
ponavljajućeg talasa
7
0
 Nd:Yag: Neodimijum-dopirani itrijum-aluminijum-granat (Y3Al5O12):
Laser je u takoreći čvrstom stanju i može da dopremi svetlost kroz
optički kabal. Može da obezbedi do 50kW snage u pulsnom modu i
1kW u modu ponavljajućeg talasa.
7
1
2
7
Slika 12. Princip rada laserske metode sečenja8
LBM metodom se mogu izrađivati veoma male rupe, od samo 0,005mm u

vatrostalnim keramikama i kompozitnim materijalima i to bez savijanja materijala
radnog dela. Ovaj proces je u širokoj upotrebi pri obradi metalnih ali i nemetalnih
materijala. LBM metoda se najviše koristi u električnoj i automobilskoj industriji.
7
3
4
7
8
Slika preuzeta iz „Non-traditional machining processes“, Dr. H. N. Dhakal, University of Plymouth, 2007
7
5
Slika 13. Princip rada LBM sa O2 i N2v
5.1. Prednost LBM metode
 Nema ograničenja u vidu komplikovanih putanji sečenja jer laserski snop

može ispratiti svaku putanju
7
6
 Kako tokom primene ove metode ne dolazi do naprezanja radnog dela
mogu se obrađivati čak i najkrtiji materijali
 Mogu se obrađivati veoma tvrdi i abrazivni materijali
 Lepljivi materijali se takođe mogu seći
 U pitanju je ekonomična i fleksibilna metoda
 Postiže se visoka preciznost izrade
 Nisu potrebni lubrikanti za podmazivnje
 Nema habanja alata
7
7
5.2. Ograničenja LBM metode
 Metoda nije ekonomična ako se radi o masovnoj proizvodnji

 Ograničena je debljina zidova predmeta koji se izradjuju
 Visoki početni kapital
 Visoke cene održavanja
6. Obrada vodenim mlazom (WJM)
7
8
Obrada vodenim mlazom (eng. WaterJetMachining - WJM), je
hidromehanička metoda i ona se koristi za oblikovanje lima i hidromehaničko
rezanje. To je progresivna metode koja se zasniva na korišćenju energije razaranja
koju poseduje mlaz vode pod velikim pritiskom a samim tim i velikom brzinom. Ova
snaga se postiže primenom hidrauličnih instalacija koje pruzaju snagu od 8 ÷ 80kW.
Ovim postupkom stvaraju se uslovi za sečenje različitih vrsta konfiguracija na
predmetima koji mogu biti bilo metalni ili ne.
7
9
0
8
Slika 14. Princip rada WJM metodevi
Primena ove metode može znatno da smanji troškove i ubrza samu

proizvodnju usled nepotrebnih skupih sekundarnih procesa mašinske obrade. Kako
ne postoji primena toplote na materijale, obrađivane površine i ivice su čiste i
minimalne hrapavosti. Problemi kao što su defekti nspuklih ivica, kristalizacija,
zadebljanja, smanjena zavarljivost i mašinska obradnost su u ovom procesu
smanjeni na minimum.
8
1
Tehnologija rezanja vodenim mlazom koristi princip vode pod ekstremno
visokim pritiskom, omogućavajući protok vode kroz veoma mali otvor koji se zove
„rubin“ ili „grlić“. Ova metoda rezanja koristi snop vode koji izlazi iz „grlića“ i seče
meke materijale. Ova metoda nije pogodna za sečenje tvrdih materijala. Voda koja
se koristi za sečenje se nalazi pod pritiskom od 1300÷4000bar. Ovaj visok pritisak se
forsira kroz jako mali otvor („grlić“), koji je dimenzija obično oko 0,18÷0,4mm u
prečniku.
8
2
Rezanje pod vodenim mlazom se pretežno koristi za sečenje materijala slabe
čvrstoće, kao što su drvo, plastika i aluminijum. Kada se doda abraziv (abrazivno rezanje
vodenim mlazom - AJM) tada se mogu seći i tvrdi materijali poput raznih vrsta čelika.
6.1. Prednosti WJM metode
 Primenom ove metode ne dolazi do sakupljanja toplote, što je posebno

korisno pri sečenju čelika i drugih materijala gde povećane temperature
mogu dovesti do promena osobina materijala
8
3
 Za razliku od sečenja na strugu, glodalici i dr. rezanje vodenim mlazom ne
stvara prašinu i čestice koje mogu biti veoma štetne ako se udahnu
 Druge prednosti jesu slične prednostima koje ima i rezanje abrazivnim
vodenim mlazom
6.2. Ograničenja WJM metode

 Jedno od glavnih ograničenja jeste ograničen broj mateijala koji mogu biti
ekonomično sečeni
8
4
 Debeli delovi ne mogu biti sečeni prezicno niti ekonomično
 Tzv. zašiljenost je još jedan problem u šečenju debelih materijala.
Zašiljenost je kada mlaz izlađe iz dela koji je sekao pod drugačijim uglom
od onog od kojim je započeo sečenje, i tako izaziva dimenzinalnu
nepreciznost
8
5
6
8
7
8
7. Obrada abrazivnim vodenim mlazom (AJM)
Rezanje abrazivnim vodenim mlazom (eng. AbrasiveJetMachining - AJM), je

proširena verzija sečenja vodenim mlazom, jer voda u ovom slučaju sadrži abrazivne
8
8
čestice kao što su sicilijum-karbid ili aluminijum-oksid, u cilju povećanja stepena
otklanjanja materijala u odnosu na sečenje bez abrazivnih čestica. Skoro svaka vrsta
materijala počevši od čvrstih krtih materijala kao što su keramika, metal i staklo do
ekstremno mekih materijala kao što su pena i guma. Usko područje sečenja (mala
širina oštrice), i kompjuterski kontrolisani pokreti omogućavaju da se ovom metodom
proizvedu delovi veoma precizno i ekonomično.
8
9
0
9
Slika 15. Princip rada AJM metodevii
Ova metoda obrade je posebno pogodna za sečenje materijala koji ne mogu

biti sečeni laserskim ili termalnim metodama. Takođe, najpogodnija je za sečenje
metalnih, nemetalnih i naprednih kompozitnih materijala bez osvrta na njihovu
debljinu. Još jedna od primena ove metode jeste kod materijala osetljivih na toplotu.
9
1
Ova metoda radi tako što sistem pod veoma velikom brzinom ispušta vodu
kroz „grlić“ i tako se stvara vakuum koji uvlači abraziv sa abrazivne linije, oni se
mešaju u cevi za mešanje i formira se snop abraziva velike brzine.
9
2
3
9
Slika 16. Izgled glave AJM aparata9
Primena AJM metode je veoma popularna u aero-kosmičkoj, automobilskoj i
elektro industriji. U aero-kosmičkoj industriji delovi kao što su titanijumska tela vojnih
aviona, delovi motora (aluminijum, titanijum, legure otporne na toplotu), aluminijumski
delovi i delovi kabina, svi se prave pomoću ove metode obrade materijala.
U automobilskoj industriji, delovi kao što su graniri u enterijeru i delovi šasije
od fiberglasa, kao i branici prave se takođe ovom metodom. Slično i u elektro
industriji, ploče strujnih kola i neki kablovi se prave takođe upotrebom abrazivnog
vodenog mlaza.
9
4
7.1. Prednosti AJM metode
 U većini slučajeva nije potrebna sekundarna dorada

 Ne postoji sečivom indukovana distrozija
 Mala sila sečenja koja utiče na radni predmet
 Smanjena potreba za alatima
 Uobičajena finoća obrađene površine je 125÷250 mikrona
9
5
 Ne postoji zona zagrevanja
 Lokalizovane su strukturalne promene
 Nema zagađenja usled prašine
 Eliminiše termalnu distroziju
 Nema otpadaka i opiljaka
 Precizno, višeravno sečenje kontura, oblika i kosina bilo kog ugla
7.2. Ograničenja AJM metode

9
Slika preuzeta sa sajta http://www.wgsourcing.net/jet-edge.html
9
6
 Ne može bušiti ravno dno
 Ne možgu se obrađivati materijali koji se u kontaktu sa vlagom (vodom),
brzo raspadaju
 Glavna loša strana ove metode jesu velika kapitalna ulaganja i velike
buke tokom rada ove mašine
9
7
8
9
Slika17. Proizvodi izrađenji AJM metodom10
9
9

Nekonvencionalne Metode Obrade

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nekonvencionalne Metode Obrade

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ujvari Marija

Zrenjanin, januar 2011

1. Elektroeroziona obrada (EDM).......................................................2

Proizvodnja (eng. Manufacturing) je reč izvedena od latinske reči manufactus,

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade su definisane kao grupa procesa koji

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade, takođe naprednije metode, se primenjuju

Razvijeno je par specijalnih metoda kako bi se izašlo u susret posebno

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Ovom metodom mašinske

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Elektroeroziona metoda obrade se koristi posebno u onim situacijama kada

Nekonvencionalne metode obrade

1.1. Princip rada EDM metode

Na početku operacije, visoka voltaža se primenjuje preko uskog međuprostora

Nekonvencionalne metode obrade

MRR = 40I /Tm1,23 (cm3/min),

Nekonvencionalne metode obrade

I - trenutna jačina struje

1.2. Prednosti EDM metode

Nekonvencionalne metode obrade

1.3. Ograničenja EDM metode

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Dielektrične tečnosti koje se koriste u EDM procesima jesu ugljovodonična

 Deluje kao izolator između alata i radnog predmeta

Nekonvencionalne metode obrade

Elektrode koje se koriste u EDM procesima su uobičajeno napravljene od

Nekonvencionalne metode obrade

1.5. Žičana metoda EDM-a

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Žičana EDM metoda se pokazala kao veoma korisnom, do sada već i

Nekonvencionalne metode obrade

Žice koje se koriste u ovoj metodi se prave od mesinga, bakra, volframa i

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Hemijska metoda (eng. ChemicalMachining-CM), obrade metala se bazira

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Hemijska obrada je po definiciji kontrolisano raspadanje materijala pod

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

2.1. Hemijsko glodanje

U procesu hemijskog glodanja, plitke šupljine se prave na pločama,

Nekonvencionalne metode obrade

2.2. Faze u procesu hemijskog glodanja

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade

Nekonvencionalne metode obrade