M ilo va n G lišić

Pripovetke

S a d rža j

 B ošk o N ovak ović: M ilovan G lišić (1847-1908)

 M ilovan G lišić: P rip ovetk e
 Roga
 G lava šećera
 S virač
 Š ilo za ogn jilo
 Zloslutni broj
 N i ok o šta
 Raspis
 Redak zver
 Posle devedeset godina
 Prva brazda
 Vujina prosidba
 S igu rn a većin a
 T u m ačen ja reči i izraza

B ošk o N ovak ović

M ilovan G lišić
(1847-1908)

R o Ċ en je 6 . jan u ara 1 8 4 7 . u selu G racu , k raj V aljev a.

R o d itelji m u n isu m o g li o b ezb ed iti red o v n o šk olovanje
p o što u selu n ije b ilo šk o le, ali su g a o sp o so b ljav ali za
ţiv o t o n im što je b ilo n ajb o lje u n jim a. O tac g u slar i
m ajk a d aro v it u sm en i p rip o v ed aĉ n auĉili su g a p isan ju
orlovim perom. Tako pripremljen, mladi Milovan bio je u
Valjevu odmah primljen u d ru g i razred o sn o vn e šk o le.
B io je v eć n ap u n io sed am n aest g o d in a k ad je stu p io u p rv i
razred g im n azije. T o je b ilo 1 8 6 4 , u B eo g rad sk o j n iţo j
g im n aziji, "terazijsko j". N eo b ezb eĊ en , m lad i G lišić se
m o rao o slan jati sam o n a v lastito sn alaţen je. K ad m u je
v eć id u će g o d in e, 1 8 6 5 , u m ro o tac i u ro d n o j k u ći o stala
m ajk a u d o v ica sa d v o je m laĊ e d ece, u g asila se sv ak a n ad a
i n a o n u tan k u p om o ć k o ja b i v red ela k ao p o d sticaj i
o h rab ren je. O stav ljen seb i, G lišić se n ije lib io n ik ak v ih
p o slo v a. "B io je i Ċ ak i slu g a. P o slu ţiv ao je p o im u ćn ijim
k u ćam a, p rao su d ov e, išao p o v o d u , trĉk arao p o v aro ši,
ponekad je zabavljao decu - rad io je sve što se traţilo o d
n jeg a, sam o d a b i im ao h leb a i k ro v a n ad g lav o m " (U ro š
D ţo n ić). M ad a m u je "p o slu ţiv an je" o d u zim alo d o sta
vremena, Milo v an je ip ak b io d o b ar Ċ ak . N jeg o v o
in tereso v an je n ije se sv o d ilo sam o n a šk o lsk e p red m ete;
ĉitao je m n o g o , b ez red a, sv e što m u je d o lazilo d o ru k u .
P o red to g a u ĉio je i stran e jezik e: ru ski, fran cu sk i,
n em aĉk i.

P o zav ršen o j g im n aziji (1 8 7 0 ), G lišić je n ajp re p o ĉeo d a

stu d ira teh n ik u . T ad a je u šao u jav n i ţiv o t d u b lje i v id n ije,
k ao u red n ik satiriĉn o g lista Vragolan i ag ilan ĉlan p o k reta
S v eto zara M ark o v ića. O b eleţen o d v lasti, k ao p ro tiv n ik
p o retk a, "crv en i k o m u n ac", "u sijan a g lav a", G lišić je b io
u h ap šen kad je 1872. sa dva svoja druga preneo iz
Z em u n a n ek o lik o p rim erak a M ark o v ićev e Srbije na
Istoku. Z b o g m aterijaln e n em aštin e, o n je te g o d in e
n ap u stio teh n iĉk i i p rešao n a filo lo šk o -istorijski odsek
V elik e šk o le. S tu d ije su tek le u sp ešn o i n izali se isp iti, ali
jed an n eu sp eh sv e je n ag lo i zau v ek p rek in u o . G lišić je
b io u v eren d a je n eu sp eh p o sled ica n ep rav d e i u o g o rĉen ju
n ap u stio je stu d ije 1 8 7 5 . b ez zav ršn e d ip lo m e.

P o ĉetak n jeg o v e k arijere o zn aĉav a slu ţb a p o m o ćn ik a

urednika Srpskih novina. U 1875. je i p o ĉetak n jeg o v a
k n jiţev n og rad a: u g led n i k n jiţev n i list O ta d ţb in a štam p a
mu prve pripovetke. Uskoro, za vreme srpsko-turskih
ratova 1876-1 8 78 , n jeg o v o zn an je stran ih jezik a p o k azaće
se k ao d rag o cen o n a rad u u P resb iro u . P o sle sm rti Đ u re
Jak šića, G lišić je, 1 8 7 8 , p o stav ljen za k o rek to ra D rţav n e
štam p arije. G o d in e 1 8 8 1 . p o staće d ram atu rg N aro d n o g
p o zo rišta u B eo g rad u , 1 8 9 8 . b iće p enzio n isan , a 1 9 0 0 .
v raćen u d rţav n u slu ţb u k ao p o m o ćn ik u p rav n ik a
N aro d n e b ib lio teke. T o je b io n ajv iši p o lo ţaj k o ji je
postigao; n a n jem u će i u m reti, 2 0 . jan u ara 1 9 0 8 , u
D u b ro v n iku , k u d je o tišao rad i leĉen ja. T ri g o d in e p re
sm rti d o ţiv eo je istin sk o i v elik o zad ov o ljstv o k ad g a je
Jo v an S k erlić, sa v isin e v rh u n sk og k ritiĉarsk o g au to riteta.
sv o jo m im p resiv n o m , zn alaĉk o m i u b ed ljiv om studijom
reh ab ilito v ao k ao p rip o v ed aĉa, u tv rd io m u ran g i o d red io
isto rijsk i zn aĉaj.

N ajzn aĉajn iji d eo G lišićev a k n jiţev n o g rad a p red stav ljaju

satire. N jim a je o n , p o lazeći o d b itn ih o so b in a realistiĉk o g
metoda, izvajao plastiku celog niza likova, ocrtao
zn aĉajn e d ru štv en e p o jav e i p ro cese, o sv etlio n ek e o zn ak e
ep o h e, b ez k o jih b i o n a o stala n ed o v oljn o u o b liĉen a, p a i
o siro m ašen a, i u h v atio b o je p resu d n e za p ro d o rn iju
stru k tu raln u an alizu i celo v itiju slik u sred in e. P reteţn o je
u tim satiram a reĉ o selu , ali su se odnosi i pojave, uzroci i
p o sled ice, tak o i to lik o isp rep leli i u slo ţili d a se p alan k a i
selo ĉesto n alaze u isto m ţiv o tn o m ram u , v ezan i
n erask id iv im k o n cim a m eĊ u so b n ih sro d n o sti i n ak lon o sti,
ali jo š i v iše razjed in jen i an tag o n izm im a su ro v e b o rbe oko
n o v ĉan e m o ći. S v o je satire G lišić je stv arao n a m o tiv im a
k o ji su b ili p riro d ni o d jeci d ru štv en e stv arn o sti. Ĉ isto ta
p o b ud a u o v o m slu ĉaju je n ep o g rešiv o v o d ila d o d ejstv en e
k ritik e. K arak teristiĉn o je za G lišićev m eto d što je o n
zelen aša P u p av ca sreo , d ru g o v ao s n jim , p ro u ĉav ao rad i
v ern ijeg p ren o šen ja m en taln ih , telesn ih , g o v o rn ih
p o jed in o sti, ali je za k n jiţev n o -isto rijsk i zn aĉaj G lišićev o g
d ela p reteţn ije u b ed ljiv o u o ĉav an je ko ren a i u n u trašn jih
p o g on sk ih sn ag a so cijaln e p o jav e. Jer zelen ašen je,
birokratski sistem, kulturna zaostalost, primitivizam,
p arazitsk i n aĉin ţiv o ta p o p ov a i u ĉitelja, g u sta o g rezlo st u
sujeverje, raznovrsni i mnogovrsni poroci u ljudima i u
n jih o v im o d n o sim a, p ro tk ali su G lišićev tek st g o rĉin o m
istin o lju b ivo g sv edo ĉan stv a i o d red ili n jeg o v u su štastv enu
k n jiţev n u p riro d u .

M eĊ u satiram a, p rip o v etk a Zloslutni broj i komedija

Podvala i sv o ju fab u lu i sv o je tem atsko o b eleţje zasn iv aju
na istom liku. Istina, u pripoveci to je Mojsilo Pupavac, a
u komediji Vule Pupavac, u pripoveci je d o g aĊ aj sm ešten
u S m ed erev o , a u k o m ed iji u n eim en o v an u v aro š; im a i
d ru g ih sitn ijih razlik a u im en im a i b ro ju liĉn o sti, ali
p ro širen a d ram sk a p rerad a n ije u b itn o sti izm en ila o n o što
je o sn o v no u p riro d i lik a, o n o što je k arak teristiĉn o za
uslovljenost tak v e d ru štv en e p o jav e. P u p av ac je v rsta
seo sk o g zelen aša, n em ilo stiv o g p au ka u m alen o j rad n ji;
sve njegove sposobnosti svode se na jedan jedini vid;
n jeg o v o ţiv o tn o k retan je p o zn aje sam o jed n u stazu : o n u
k o jo m se m o ţe "in teresirati", n a k o jo j se, d ak le, stiĉu sv e
v rste i sv e m o g u ćn o sti "šp ek u lacija" o d p rim itiv n ih i
sitn ih p rev ara d o ţesto k o g i razo rn o g k am atn jaštv a, tu
m aĊ ijsk i p riv laĉn u stazu n a k o jo j se o stv aru ju in tim n i
snovi kapitalisanja. Vladarski siguran u svojoj seoskoj
rad n ji, P u p av ac je, m eĊ u tim, sasvim izmenjen u gradskoj
sred in i: telesn o n eu g led an , ru ţan , o n u n o v o j sred in i g ub i
sv o ju sn alaţljiv o st, n aiv an je, n eu k , n esp retan , lak o v eran
d o n ev ero v atn o sti. I u p rip o v eci i u k o m ed iji n jeg a će u
palanci snalaziti samo nevolje: sad je on onaj koga
b ezd u šn o v araju , ko m e u zim aju n o v ac, k o m e se
p o d sm ev aju , k o m iĉn a ţrtv a v lastite n ezajaţljiv o sti i
lak o v ern o sti. P isac g a n ep restan o i d o sled n o k aţn jav a; to
k aţn jav an je je o d m azd a za n jeg o v a ran ija zlo d ela, ali je
p ren ag lašen o , p a i p ro m ašen o u efek tu . U p ripoveci je
n am ešten a slu tn ja o b ro ju 2 5 ; m o tiv isan o st je slab a i
neubedljiva, pa je u komediji pisac sveo pominjanje broja
n a p o g o dn iji o p seg. M eĊ u tim , u k o m ed iji im a n eo d rţiv ih
naivnosti. I pored svega, svih tih vidnih slabosti i grubih
konstrukcija, u srp sk o j literatu ri o staje d o g raĊ en i izrazit
lik Pupavca, sa osobenim zvukom i sugestivnim reljefom.

P o širin i i p ro stran stv u tem atsk o g o bu h v atan ja zn aĉajn ija

je pripovetka Glava šećera . Kompoziciono je
n ejed in stv en a, jer sad rţi v iše o d elitih tem a i v iše
prip o v ed aĉk ih m o tiv a, sastav ljaju ći svo ju celin u o d o v laš
p o v ezan ih , p o n ek ad to n o m i d u h o m razliĉitih ep izo d a, ali
je sin teza o n ih o so b in a k o jim a će G lišić n ajb o lje o d raziti
d ru štv en o -ek on o m sk a i m o raln a p rev iran ja, g rĉen ja i
posrtanja jedne sredine i jednog v rem en a. O d iro n iĉn e
b ezazlen o sti d o satiriĉn e jetk o sti, o d suv o g realistiĉk o g
p o d atk a d o ţu ĉn og k arak tero lo šk o g uo p štav an ja, Glava
šećera je istovremeno anegdotski snimak jednog lukavog
postupka, ali i procesa raslojavanja sela, istorija
propadanja seljak a R ad an a i b o g aćen ja k ap etan a M ak sim a
S arm ašev ića, slik a u d ru ţen o g d elo v an ja b iro k ratsk e v lasti
i seo sk ih "in tereţd ţija", p a tim e p ro d ire u slo jev ito st
tad ašn jih o d no sa. C ela p rip o v etk a je u rasp o n u d v eju
krajnosti: jedna je kako seljaci govore o kaznama na nebu,
u v eĉn o sti, k o je će stići k aišare i zelen aše, a g o v o re to rad i
sv o je u teh e, rad i v lastito g o lak šan ja, jer p rav d e n a zem lji
n em a, a d ru g a je o n a h u ĉn a i b u ĉn a slav a seo sk o g ćate
D av id a U zlo v ića, sa sk u p o m p arazita i n asiln ik a. Izm eĊ u
ta dva krajnja ru b a sv o je p rip o v etk e G lišić je sm estio
lik o v e i d o g aĊ aje, jed n u n ev eselu fabu lu i jed n u p o tresnu
o p tu ţb u . U p o rtretu k ap etan a S arm ašev ića iro n ija se
rascv etala d o rask o ši, zazv u ĉala je fin ijim ak cen tim a
p riv id a jed n e stv arn o sti. P o d u g laĊ eno m sp o ljašn o šću
k ap etan o v o m , p o d p riv id o m u lju Ċ en o g p o n ašan ja - što b i
trebalo da predstavlja napredak - krije se opak i gramziv
d u h b iro k rate. T aj d u h će p ro n aći n o v n aĉin g lo b ljen ja
seljaka, rafiniran u formalnoj ispravnosti, gledanoj spolja,
i u u n u trašn jo j ig ri, tv rdoj i surovoj, kojom se iskrivljuje
zak o n , izo p aĉav aju o d n o si i zlo u p o treb lju je p o lo ţaj. T u je
iro n ija p reša u satiru , g o rk u i p ro d o rn u , a p isac je o stv ario
impresivne trenutke svoje proze.

D ru g e G lišićev e satire n em aju taj zn aĉaj. N ek e o d n jih su

zanimljive po motivu. Pripovetka S vira ĉ ima takvu
zan im ljiv o st. O n a n o si n aslo v o sv iraĉu S reten u , ali je u
njoj, zapravo, vidniji lik gazda-Miluna, pohlepnog
raĉu n d ţije i n eo b u zd an o g zelen aša. T im e se n e iscrp lju je
satira M ilo v an a G lišića. N je im a i u d ru g im p rip ovetkama,
ĉiji k arak ter je p reteţn o h u m o ristiĉan ili fan tastiĉan . O v aj
k ru g zav ršav a se, m eĊ u tim , n ek o lik im m an jim
pripovetkama, gotovo crticama. Takva je Š etn ja p o sle
smrti. Pisac je bio na tragu i pri dodiru jedne dobre
satiriĉn e tem e o fo rm alistiĉk o m sh v atan ju d u ţn o sti:
zam ršen sp o r i lu d a p o m etn ja o k o n ad leţn o sti k o je d u ţan
d a se b rin e za sah ran u sam o h ran a ĉo v ek a izo k reće
p riro d an red stv ari. G lišić je o stao , m eĊ u tim , sam o n a
zam isli, n e razv ijaju ći tem u p o d ro b n ije, u n jen im
obuhvatnijim oblicima, i zad o v o ljav aju ći se tek
n ag o v eštajem . T ak v a je i crtica Molepstvo: ta "šala iz
n atm u ren e 1 8 8 5 . g o d in e" in to n irala je p rizv u k satiriĉn e
ţao k e n ad p razn im m o litv an jem . S ro d n a ţao k a p o jav ila se
i u S ig u rn o j većin i. D an ašn ji ĉitalac će se zaĉu d iti k ad u
tekstu Milo v an a G lišića n aĊ e elem en te atm o sfere iz satira
R ad o ja D o m an o v ića: o v aj G lišićev m in istar, sa sv o jim
sn o m o zem lji b ez o p o zicije, sa izv esno šću o sig u rno m
izb o ru i o sig u rn om o p stan k u n a v lasti, to je v eć
prethodnik ministara iz Stradije. Krug se, ipak, ne m o ţe
o v d e zav ršiti. Jer G lišić je, sliĉn o S tev an u S rem cu , im ao i
jed an p ro tiv reĉan tren u tak , o n aj k ad je u Novom Mesiji
strele sv o je satire u p erio p ro tiv V ase P elag ića; te su strele
b ile zatu p ljen e, ali o d ap ete. "Izb ran i g u šan ", P o lag u šić je
prevremen fanatik, apsolutni u svojim idejama, nestvaran i
fantast. Pisac mu nije oprostio te mane.

K ao i n jeg o v u zo r G o g o lj, G lišić je im ao razv ijen

h u m o ristiĉk i n erv , u g rad aciji o d iro n ije d o p aro d ije.
Elemenat humora prisutan je skoro u svima njegovim
pripovetkama, ali jedan deo njih gradi svoje efekte
isk lju ĉiv o n a h u m o ristiĉk o j p o tk i. T i efek ti se n aju sp ešn ije
izv laĉe iz o b rn u to g red a stv ari, iz "šila za o g n jilo ", iz
p rep red en o zam išljen e i v ešto izv ed en e p o d v ale, iz
o b raĉu n a za n ek i ran iji o d n o s. D o setk a, d u h o v ita podvala,
sp retn a o b m an a, to su u zro ĉn ici i ĉin io ci d ru štv en e
atmosfere u kojoj se grlato smeje i vedrinom vidaju rane.
P o tk a je širo k a i n jen e n iti su siro v o st i n eu k o st, su jev erica
i lak o v ern o st, h v alisav o st i u o b raţen o st. U n jen o m
prostranstvu su nerad n i u ĉitelji i zao stali p o p o v i, sitn e
ĉin o v n iĉk e d u šice i v etren jasti seo sk i n ap asn ici,
p razn o v ern i lo v ci i strašljiv i trg o v ci, d o v itljiv i seljaci i
ĉed n e seljan k e. G rad sk a sred in a i selo su sreću se tu n a
spojnim granicama istovetnih i istovrsnih mana, ukrštaju ći
sv o je m en taln e k arak teristik e i o so b en o sti u zajed n iĉk e
uskosti duhovnih vidika. Slika se ipak zaustavlja na razini
sm ešn o g a.

Z a G lišićev m eto d i za sp let p rip o v ed aĉk ih o so b in a v rlo je

k arak teristiĉn a p rip o v etk a Brata Mata. Sujeverica nije
ovde ni teţak o statak n i stv arn a p o jav a, n eg o p o d lo g a za
v eštu šalu i u sp elo p o stav ljen u zam k u . U d v em a
pripovetkama, N i o ko šta i U ĉitelj, pojavljuju se dve vrste,
d v e k ateg o rije u ĉitelja u p u n o j su p ro tn o sti o so b in a,
sh v atan ja i d elo v an ja. H u m o ristiĉk a in trig a i zaplet
izm eĊ u u ĉitelja G ru jice i p o p a V u jice izb ili su o d ista "n i
o k o šta", zb o g isp un jen e b u ljin e, ali je lik u ĉitelja sv etao i
p rijatan , sa o zn ak am a m o d ern o g ĉo v ek a tem eljn ije
obrazovanog i metodski pripremljenog. Antipod mu je
lakomi i licemerni pop Vujica, o b lap oran n a tu Ċ e jelo a
šk rt, su jetan n a sv o je zn an je, a n esp o so b an . G lišić je
komiku hvatao na perifernim popovim osobinama, na
n jeg o v im u zreĉicam a, n a n jeg o v u p litk o m raĉu n u d a
u ĉitelja zatek n e u v ek p ri jelu , a teţište h u m o ristiĉk o g
efekta bacio na p o v reĊ en u p o po v u sujetu zb o g
n ed o b ijan ja isp un jen e b u ljin e. Iz to g a će se p o sle izro d iti
n eizm irljiv a sv aĊ a, ali ta tan k a h u m o rn a o k o sn ica n ije
p resu d an ĉin ilac n o siv o sti u p rip ov eci. V iše je to o n a
nespojivost njihovih shvatanja, prirodna nesaglasnost
nap red n o g u ĉitelja i zao stalo g p o p a, slik o v ita n esrazm era
d v eju u lo g a. Z a selo G lišićev o g v rem en a tak av p o p i
tak av u ĉitelj su slik a ţiv e i n ab u jale stv arn o sti.

Ta slika ima i svoju suprotnost. U U ĉitelju pop Marko i

u ĉitelj M ilan u sk lad ili su sv o je o d n ose i svoje uloge do
sav ezn ištv a u o d b ran i v lastitih in teresa. G lav n a b rig a to g a
u ĉitelja, n erad n ik a, sv o d i se n a to k ak o će o b m an u ti
izaslan ik a. N jeg o v d ru g u sv ak id ašn jim razo n o d am a, p o p
M ark o , tu m u je o d d rag o cen e p o m o ći. S lik a te d v o jice -
u ĉitelja k ak o o b u ĉen leţi u k rev etu i p rav i se tešk o
b o lestan , i p o p a k oji je n atak ao ep itrah ilj p a ĉita m o litv e
za u ĉiteljev o o zd rav ljen je - k o m iĉn a je k ao zam isao , ali
tu ţn a k ao p o d atak m en taliteta i p rilik a. S eo sk i ţiv o t b ru ji i
d ru k ĉijim zv u cim a i o d b lesk u je se i u d rugim uglovima.
Humoreska Š ilo za o g n jilo je slika odmazde seljaka nad
trg o v cem ćir-T rp k o m , v eštim i p o h lep n im p rev aran to m n a
k an taru . O d m azd a je o m o g u ćen a p ro m en o m situ acije: sad
je trg o v ac lak o v eran , a seljaci v ešti, i u to m o b rtu h u m o r
postaje dejstven. Š ilo za o g n jilo k ao p o stu p ak , k ao k o m ad ,
p o n ov iće se i u b ezazlen o j d v o stru k o sti d o g o vo ra u
Drumskoj mehani, a v iše i jaĉe u Rogi, jednoj od
G lišićev ih p rip o v ed ak a u sp elijih p o ko m p o ziciji, o p et sa
varijantom jedne pravedne odmazde. Nadmudruju se
m eĊ u so b n o i d v a ĉu v en a lo v ca, N ešk o S rn d ać i S to jan
Ć u k (Dva lovca), n ad m u d ru ju se v ršn jaci K ića i M ića u
komediji Dva cvancika sa šišark o m u m esto o rah a i
m ah o v in o m u m esto v u n e. A k o je u to m p red elu lak e šale i
k o m iĉn o g zap leta Vujina prosidba u celini svedena na
skicu gotovo neverovatnog susreta lepe i zdrave devojke
sa tu n jav im p ro sio cem , k o ji im a n eizleĉiv u strast za
ritama i spavanjem u pohabanom odelu, pripovetka Redak
zver p relazi o k v ir i slik u su sreta lo v ca R ad o ša sa
m ajm u n o m , u lazeći u šire i p ro d o rn ije o b eleţav an je
sred in e. U h u m o ristiĉn o j crtici Ĉ ist va zd u h n a n išan
p o d sm eh a d o šli su p alan ĉan i. N jih o v o p rv o b itn o
o d u šev ljen je, k o je ih v o d i iz p rašn jav e p alan k e, iz
m o n o to n ije sv ak o d n ev n o g ţivo ta, u zelen ilo m zasićen o
p ro stran stv o seo sko g v id ik a, n a ĉist v azd u h , u sv eţin u
o d m o rišta, u to p ilo se u rak ijsk o j izm ag lici v laţn e,
sm rad n e, zag u šljiv e seo sk e m eh an e. D ru k ĉiji je k arak ter
pripovetke Raspis; ona je spoj nekolikih osobina,
m ešaju ći h u m o r i satiru d o n ed eljiv o sti.

U p rip o v ed aĉk o m d elu M ilo v an a G lišića p o stoji cela

jed n a m an ja o b last k o ja b i se tešk o m o g la o ĉek iv ati o d
p isca izrazito realistiĉk o g m eto d a. T o je o b last
fan tastiĉn ih p riĉa, o b last sa d u h o m i to n o m n aro d n e
pripovetke, sa karakterom gatke, sa folklornim motivima.
Sva je prilika da je tu naklonost G lišić p rim io o d G o g o lja,
p isca o n ih ĉu d esn ih V eĉeri n a sa la šu kra j D ika n jke. U
p rip o v etk am a iz te o b lasti G lišić je iscrp eo sv e što je
su jev erje izn itilo o k o v am p ira, an atem n jak a, d ţin o v a,
sab lasti, o k o p o java k o jim a je m ašta p rip ro sto g seljak a
naselila zagrobni svet. Ponekad se takav motiv probije i u
p rip o v etk u sa stv arn o m ţiv o tn o m p o d lo g o m : u Glavi
šećera jed n a ep izo d a je p o sv ećen a o p isu R ad an o v e b o rbe
sa n eĉastiv o m silo m . I u d ru g im p rip o v etk am a im a
m ešan ja elem en ata. N o ć n a m o stu , pored opisa jedne
strav iĉn e n o ći, im a jo š i d v a p o k u šaja o b jašn jen ja
promena na selu: jedan o nestanku prijateljstva, drugi o
u zro k u n erad a. K ao G o g o lj, i G lišić je p o n ek ad
su jev ericam a d av ao to n u b ed ljivo sti. P rizv u k leţern e
iro n iĉn o sti i n aro d sk o g h u m o ra d ejstv en je u p riĉi Posle
devedeset godina. P riĉa je g raĊ en a n a leg en d arn im
slojevima humora, na kojima su u narodnoj pripoveci
n astajali Ć o so i E ro , sa sv im a k arak teristik am a i u sv im a
situ acijam a b u jn o g izm išljan ja. A g d e sm o , u k o m e
razd o b lju S rb ije, k ad se p riĉa d ešav a? L jud i jo š n o se
p erĉin e, S trah in ja je "p ro p alio " d u v an , a jo š je m o m ak ,
k m et n a sastan k u leţi p o trb u šk e p o d o rah o m "p a se n o g ata
n ajlak ", sastan ci se zav ršav aju p rep irk am a, a p rep irk e
tu ĉn jav am a, seljaci se m eĊ u so b n o p laše jeziv im p riĉam a o
prokletoj voden ici, caru ju v am p iri. G lišić je i o v d e
p o m ešao d v e tem e: jed n a je o p reliv an ju v am p ira v o d o m
ad ţijazm o m , a d ru g a o lju b av i d v o je m lad ih , S trah in je i
R ad o jk e, sa u o b iĉajen im n esp o razu m o m izm eĊ u ro d itelja
i d ece. O n je sa zad o v o ljstv o m izv laĉio i iz tak v ih
situ acija o n o što je lju d sk o , lju d sk i top lo i m ek o , o sećan ja
simpatije i prijateljstva, sloge i saradnje.

O d stu p an je o d to ga to n a i p rih v atan je fatalistiĉk o g p ritisk a

išlo je n a štetu k n jiţev n e v red n o sti G lišićev ih
p rip o v ed ak a. R ealn o st p o jav e n eĉastiv o g u pripoveci
Nagraisao u stup ak je seo sk o j n ep ro svećen o sti. U tak v o m
sk lo p u m istik a se n ije m o g la izb eći. Z a d u šn ice su p o šle o d
d o b ro g tren u tk a p lem en ite m ajĉin sk e lju b av i p rem a
jed in ĉetu , ali su se u to p ile u su jev ern im talasim a
n eo b jašn jen ih po jav a.

U G lišićev im p rip o v etk am a n em a m n o g o ţen sk ih lik o va.

M eĊ u tim , d v a ţen sk a lik a, u d o v ica M io n a i starica D esa,
izd v ajaju se sv o jom izrazito šću u srp sk o j p ro zi to g a
vremena. U Prvoj brazdi je lik Mione, u Tetka Desi Dese,
sa p u n im i ĉv rstim reljefo m k o d p rv e, sa m an je celovitosti
kod duge. Metodski su pripovetke zanimljive, iako se
razlikuju. U Prvoj brazdi ljudske sudbine i istorije svode
se n a h itre, saţete, g o to vo p o slov iĉk i k ratk e izraze:
"P o k o jn i S ib in D ţam ić p o g in u o je u d ru g o m e ratu , iza
Jankove klisure." "Seosku k u ću n e m o ţe zad esiti g rĊ a
n esreća n eg o k ad o stan e b ez m u šk e g lav e." "M n o g a
u d o v ica ţalila je i p reţalila sv o g a d o m aćin a." S ad p isac
nema vremena za podrobnije analizovanje situacije ni za
prikupljanje argumenata; on hita isturenoj meti svoje
zamisli: da o telo tv o ri jed n u ĉeţn ju , d a zav rši jed n u
slutnju, da nagradi jednu hrabrost. U toj hitnji on je i ceo
p ro ces sn alaţen ja u d o v ice u n eo ĉek iv an o j situ aciji sv eo n a
tren u tak o d lu k e: "O tresita i v red n a ţen a p rih v ati u sv o je
ru k e i tešk e ratarsk e p o slo v e..." O d toga trenutka Miona
će p o stati b o rac u d v o stru ko m sm islu : u jed n o m d a o ĉu v a
im e p o ro d ice, d u h p o ro d iĉn e zajed n ice, lo zu i sn ag u ,
n ep rik o sn ov en i k ućn i tem elj i o b asjan lju d sk i p on o s; u
d ru g o m d a u n ap red i ţiv o t sv o je d ece šk o lo v an jem . P rv a
brazda koju je uzorao Ognjan nije simbol, nego
n ep o sred an , u zb u dljiv , n ep o reĉan d o k az d a je stasao
d o m aćin , d a je p o b eĊ en o razd o b lje o drican ja i strep n je, d a
je ţiv o t o tv o rio širo k a i sv etla v rata sreće. T o j p o b ed i
m ajĉin sk e h rab ro sti, to m e m o raln o zaslu ţen o m i sto k ratn o
opravdanom trijumfu upornog ljudskog otpora prema
isk u šen jim a i b ed am a, G lišić n ije p rišao k ao p o sm atraĉ,
v eć k ao p esn ik , i n jeg o v a p rip o v etk a, o b o jen a to p lin o m i
n ak lo n ošću , p o d ign u ta u to n u , n ad ahn u ta o p tim izm o m . i
ostvarena emocijom, izdvaja se iz prostora ĉiju p riro d u i
g ran icu o d reĊ u ju hu m o r, satira i fan tastik a. I lik
k o ĉo p ern e starice D ese o zaren je id iliĉn im sjajem i
izdvojen ljudskom vrlinom. Za njegovu manju uspelost
k riv o je p išĉev o m ešan je elem en ata. U u v o d u o n i su
d elo v i rep o rtaţe: "Ja sam p rv i put video tetku Desu
p rek lan e n a sab o ru u D ren ĉi. D ren ĉa je v rlo zan im ljiv o
selo . S elo u sred ţu p sk ih v ino g rad a. T u je g o lem a p iv n ica,
tu je crk v a seo sk a, su d n ica o p štin sk a i g ro b lje." I p o red tih
p o d atak a liĉn o g k arak tera, slik a n em a n i ţiv o sti n i
plastike. Izraz je u o p šten . K o je selo n em a p iv n icu ,
su d n icu , g ro b lje? P išĉev o in tereso v an je je, o ĉev id n o ,
usmereno na ljudsku izuzetnost tetka-Desinu: sama, ona
zraĉi o k o seb e sjajem istin ite lju b av i; sam a, o n a je
p red an a slu ţb i za sreću d ru g ih ; sam a, o n a je stu b
sigurnosti za osamljene sirotane. Iako, dakle, i u Tetka-
Desi ima svetlucanja ljudske topline, ovde je to samo
p lam iĉak , p a p rip o v etk a n e p rem aša o k v ire rep o rtaţn o g
trenutka.

P o sv o m e m eto d u M ilo v an G lišić je p isac k o ji se o slan ja

sam o n a "p o eziju ĉin jen ica", n a p o d atk e i p o jav e k o je
m o ţe d a u o ĉi n jeg o v v id i k lasifiku je v lastito isk u stv o .
V eći d eo lik o v a u n jeg o v im p rip o v etk am a p reslik an je sa
ţiv ih liĉn o sti. T aj m eto d p o g o d ov ao je za obradu onih
d ru štv en ih p o jav a k o je su b ile p o d u daro m k ritik e
S v eto zara M ark o v ića. B iro k ratija i zelen aštv o ,
rasp ro stran jen a d ru štv en a zla to g a v rem en a, ĉin e se u
G lišićev im p rip o v etk am a k ao ilu stracija M ark o v ićev ih
id eja. S v eto zar M ark o v ić p iše u Srbiji na Istoku: "M rţn ja
n a ĉin o v n ik e, k o ja se k o d n aro d a p o kazala u sv im b u n am a
što u o n o d ob a p o treso še n ašu o tad ţb in u , u sam o j stv ari
p o k aziv aše n ezad ov o ljstv o i m rţn ju n aro d a n a b iro k ratsku
sistem u d rţav n u , n a o v o n o v o ug n jetav an je n aro d a k o je se
v ršilo po propisima i zakonima." G la va šećera , R a sp is,
S vira ĉ, osvetljuju to "novo ugnjetavanje po propisima i
zak o n im a"; o sv etlju ju g a iz razn ih u g lo v a, k o m iĉn ih i
trag iĉn ih , iro n iĉn ih i satiriĉn ih , ali m u d aju sv ed o ĉan stv o i
p eĉat istin e. S a zelen aštv o m je to jo š o ĉig led n ije.

Iz tak v o g o d n o sa prem a stv arn o sti p ro izlazi G lišićev

metod. Njemu je bila potrebna ili anegdota ili stvarna
liĉn o st; an eg d o ta kao fab u larn o tk iv o , liĉn o st k ao o b razac.
T im e se o b eleţav aju i g lav n e p rip o v ed aĉk e o so b in e
M ilo v an a G lišića. K arak ter n jeg o v o g p riĉan ja sv o d i se
p rv en stv en o n a fabu lu , n a razv ijen o st rad n je, n a d ijalo šk u
teĉn o st, n a p o jed in o sti k o je celo m to k u d aju m an je ili v iše
reljefa. U n u trašn ji ţiv o t n jeg o v og ju nak a g o to v o n am je
sasv im n ep o zn at. G lišić n ije im ao sn ag e za p sih o lo šk u
analizu, za bojenje i ispitivanje dubljih i skrivenijih pojava
ĉo v ek o vo g b ića. N jeg o v i o p isi liĉn o sti zau stav ljaju se n a
u o p štav an ju k o jim se n e p relazi m n o g o n aro d n i g o vo r i
p o stu p ak . S v ed en a n a d o g aĊ aj, n a o d n o se, n a lik o v e, n a
situacije, ta proza je siro m ašn a sv im o n im što je
u m etn iĉk a d raţ tek sta. N jen e fig u re su d o p o du d aran ja u
d u h u i izrazu sv ak id ašn jeg g o vo rn o g sao b raćaja. O n o što
je n ajb o lje k ao p rip o v ed aĉk a o sob in a o v e p ro ze, to je
ĉesto u p eĉatljiv a p lastik a lik o v a. O n i stv araju atm o sferu ,
o n i n o se rad n ju , o ni o b eleţav aju o d n ose. N ek i o d n jih i
d an as d rţe p u n zv u k zan im ljiv o sti i v ero d o sto jno sti. T ak v i
su n aro ĉito k ap etan M ak sim S arm ašev ić, zelen aš V u le
P u p av ac, seljak R ad an , lo v ac R ad o š, u d o v ica M io n a.
C elo v ito šću n jiho vih u lo g a i u b ed ljivo šću n jih o v ih slik a
M ilo v an G lišić je p reth o d n ik on ih p isaca k o ji će k ao
so cijaln i h ro n iĉari ili isto riĉari o b eleţav ati d ru g o v rem e,
ali lik o v im a k o ji v eć im aju sv o je u zo re. N e sam o g azd a
Jova iz Pauka Iv a Ć ip ik a n o sv i d o cniji p au ci, sv i k aišari i
kamatnici, im aju svo j p ro to tip u G lišićev u P u p av cu .

Jezik je jed n a o d o n ih o so b in a k o je se n e m o g u m im o ići

k ad je reĉ o p ro zi M ilo v an a G lišića. T o v aţi i za
p rev o d ilaĉk i v id n jeg o v e ak tiv n o sti. K ao p rev o d ilac sa
ru sk o g i fran cu skog G lišić je razv io p lo d n u i zn aĉajnu
d elatn o st. O staje v an su m n je ĉin jen ica d a su n jeg o v i
prevodi Tolstojeva Rata i mira i Krajcerove sonate,
Gogoljevih M rtvih d u ša i Tarasa Buljbe, Ljeljkinovih
Polkanovih memoara, G o n ĉaro v ljev a Oblomova, pored
v ećeg b ro ja d ru g ih , zn atn o u ticali n a p o zn avanje ruske
k n jiţev n o sti m eĊ u srp sk o m ĉitalaĉk o m p u b lik o m . P rek o
G lišića p o ĉeo je p lo d an u ticaj G o g o lja n a n aše p isce,
m eĊ u k o jim a su i S tev an S rem ac, S v eto zar Ć o ro v ić,
B ran islav N u šić. G lišić je, o d ista, v rstan p o zn av alac
jezika, izvornog, jezgrovitog po duhu i pravilnog u
oblicima.

P o sle G lišića d o ći će m n o g i v eći u m etn ici, srp sk a

p rip o v etk a razu d iće sv o je to k o v e i u širin u i u d u b in u ,
razv iće se d o n ad m o ćn o g ro d a, o stv ariće b riljan tn e
rezu ltate, ali u n jen im sk ro m n im p o ĉecim a, u n jen im
p rv im p o k u šajim a d a n aĊ e sv o j p u t i sv o je g ran ice, u d eo
M ilo v an a G lišića je v id an i n esu m n jiv .

B o šk o N o v ako v ić

M ilovan G lišić

Pripovetke

Roga

E , lju d i, to je b aš d a b o g saĉu v a! L ep o n e m o ţeš ţiv eti o d

gazda-R ak e R ad išića! D o sad io je v eć svakome u selu M. -
Vala, ja ne znam ima li koga, ko bi se pohvalio: da mu
g azd a R ak a n ije što zak in u o , o p an jk ao g a, p o sm eh n u o m u
se, ili m ak ar u ĉem u n atru n io . V eć o m ato rio i u p o la
o sed eo , p a o p et n eće d a se o k an i ĉu d a. T o lik o im an je,
sto k a, b aštin a - pa m u sv e m alo ; sv e g rab i tu Ċ e, sv e je rad
d a zak aĉi d ru g o g . K ao d a ala iz n jeg a zija! B arem d a im a
kome ostaviti - ni po jada, ali sam kao panj; nigde nikog
d o o n og d u g aĉko g i su lu d asto g sino v ca, što sv e selo tera
sp rd n ju s n jim e... P a h ajd e što g rab i - neka g a Ċ av o n o si -
n ek g rab i! N ik o se n ije o d sram a sp o m o g ao . A m a što se
n ad u o o n ak o o d tešk a jo rd am a? G d e g o d d oĊ e, sv e ti se
o n razm eće, sv e se h v ali, u sv aĉem se g rad i n ajp am etn iji.
P a h ajd e i tu n ek a g a Ċ av o n o si - k ad je tak i! N eg o što se
onako mator pomam io , te n e d a n ik ak o m ĉeljad etu s
m iro m p ro ći? Jali će se isk ašljati, jali reći k ak v u
n ep risto jn u reĉ - tek će, crk ao , p u k ao , d arn u ti sv ak o
ĉeljad e. G d ešto su g a i o d alam ili za to , p a o p et n eće d a
miruje.

Gazda Raka nema nikakog najamnika, jer "brate, ne m o ţe

se: g o d in e o m ah n u le, sv et se isk v ario , n eće m laĊ i d a te
slu ša, a o v am o izv laĉi i k rad e g d e što d o ĉep a". N jeg o v
sin o v ac P aja slu ša g a u sv em u : i ĉu v a v o lo v e i sv in je, i id e
u d rv a i v o d en icu , i g d e g o d što zatreb a. S am o je m alo
tro m i jed n ak o ĉm av a. K u d se god makne - leći će d a
spava, a ovamo se Raka ljuti, psuje, praska - ĉu je se p o
sv em selu . Š ta se o n p u ta u sp av ao k od sv in ja, a sv in je
p rav o te u R ak in u n jiv u p a n aĉin e p ok o r o d k u ku ru za.

Jedno jutro seo gazda Raka kraj vatre, pa puri purenjake i

pripija p o m alo rak ije... A d u ša m u je b ila jesti p u ren jak e i
p rip ijati u z n jih rak iju . P aja izašao p red k u ću , zap alio
sv o ju sim siju , p a se izv alio k o lik o je d u g . A p u šio je
nekakav duvan tako ljut da su gazda-R ak u v iše p u ta o b lile
suze od kijanja, pa mu je jedn o m ĉak i zap retio d a će m u
o m latiti o u ši i ĉib u k i sim siju , sam o ak o jo š k o ji p u t
zadimani pred njim.

T am an P aja zad im io v eć u v elik e, d o k ti stad e d rek a

Gazda-R ak e iz k u će:
- P av le! P av le!... B o lje! B o lje! E n o n eĉijih sv in ja u
njivi!... Bolje isteraj!... Ah, teraj u obor - stoku mu
poganu!

P aja sk o ĉi n ezg rap n o , p a p o ĉe k lim ati - b ajag i trĉi, v iĉu ći

leno:

- U ša! u ša!

- B o lje, m o re, b o lje!... G o re u v rh n jiv e!... E n o ih , p o trĉi,

m o re! A ĉek ajd e, zap am tićete v i k o je R ad o v an , b eli!... -
razvikao se gazda Raka, p a p o lete k ao sm u šen za P ajo m .

Kad tamo, a ono - d v a n azim eta n ek o g S im e Iv an ića

p ro v u k la se k ro z p lo t, p a rišk aju o k o u v ratin a.

S iro m ah S im a! S ad će im ati p o sla! A to je jed an p o šten

ĉo v ek . N ije b o g zn a k ak av g azd a. Im a n ešto b aštin e i m ala,
petlja i radi kao mrav sa svojom Stojom, pa ima svega
d o sta u k u ći. N a p ak o st n jeg o vu p rv i je k o m šija g azd a-
R ak i, i d o sad se v eć n ek o lik o p u ta svaĊ ao i su d io s n jim
p o o p štin i, sv e o k o p o tre, p a eto i sad m u se n ek ak o
izmakla nazimad te uvukla u njivu Rakinu.

- Ah, goni u obor!... - d ere se g azd a R ak a, trĉi k ao b esan

uz kukuruze, a sav se zaduvao.

Paja samo klima preko busenja, pa tek i on pokoji put

vikne:

- U ša! u ša!

- T a m ak n i se sad ću te o v im k o cem ! - ciknu na nj Raka. -

Š to se g ig aš k ao d a su ti jaja u n ed rim a! - P a i o n d o stiţe i
zao k u p i n azim ad , b aciv ši se za n jim a k o cem , te u m alo n e
prebi jedno.

K ad P aja v id e d a tu v eć n em a šale, rastrese se m alo i o n ,

p a zao k u p i s jed n e i g azd a R ak a s d ru g e stran e, te p o teraše
n azim ad n an iţe, seo sk o m o b o ru .

Psuje gazda Raka, psuje - am a n e o stav lja, što k aţu , n i

m iša u d u v aru . R azleţe m u se p so v k a p o sv em selu . L ju d i,
n ek i n a rad u , n ek i k o d sv o je ku će, tek se sam o d o v ik u ju :
"E n o , en o n ašeg g azd a R ak e! Ĉ u jte k ak o k reše!...
Jam aĉn o će u o p štin u d a se su d i s k im !"

G azd a R ak a, p su jući v eselo m S im i i g d e i šta im a, sag n a

v eć n azim ad u o b o r, p a n ak riĉi P aji d a id e k u ći i d a g led a
d a o p et n e b u d e k ak e štete, a o n o k rete p rav o u seo sk u
mehanu.

K ad P aja m alo o d m aĉe, o b azre se d v a-tri puta, pa kad

v id e d a je R ak a v eć d alek o, iskresa vatre i opet zadimani,
p a o n d a p o Ċ e p o lag an o - sve nogu pred nogu. Duvan ga
zag rcn e; zastan e d a se isk ašlje, p a se, o n ak o d u g aĉak ,
p rev ije k ao p ru g lo ĉak d o zem lje. U d ariše m u i su ze o d
m u k e, a o n ih rastrlja p esn icam a, p ro m rm lja n ešto , p a o p et
n ajlak g ig a n av iše... N e k id a se o n to lik o . D u g o je d o
podne - stići će k u ći; a m o ţe g d e jo š i p ro sp av ati.

***

M eh an a je u selu M ... g raĊ en a sasv im p o p lan u , k ao što su

v eć o b iĉn o u n as m eh an e p o selim a i d ru m o v im a. S to lice
slamne, obojene zelenom bojom; u n ek ih se v eć slam a
odrla pa visi dole. Stolovi obojeni crvenom bojom; a tako
je o b o jen i k eln eraj. N a k eln eraju : ĉaše, p o lići, ĉo k an ji,
o k an ice i p o lo k an ice, s v in o m i rak ijo m ; šo ljice, šafo ljić
sa slatk im o d ru ţe, u k o m se v rlo ĉesto n aĊ e p o n ek o liko
muva, m rav i sv ak ad , a k ašto i p o n ek i iv er ili ĉitav
šip u rak . P o zid u slik e M ak sim ilijan o v e: jed n a, k ak o g a
u h v atili; d ru g a, k ak o je u tam n ici i p o p m u n ešto ĉita;
treća, k ak o g led a slik u sv o je ţen e; ĉetv rta, k ak o su v eć o n i
Ċ en erali streljan i, a n a n j tek n an išan ili. O sim tih slik a
p o reĊ an e su jo š i n ek e ţen sk e slik e, što to k o rse p o k azu ju
d elo v e sv eta i g o d išn ja v rem en a; slik a n ek ak o g d eteta s
n ao ĉarim a a d o le p iše: K lein er G ro sspap a i d ru g a - opet
d ete, ţen sk o , s n ao ĉarim a a d o le p iše: K lein er
Grosspapa... Ele, isk ićen o b aš k ak o valja, k ao o n o k ad je
što p o p lan u . M eh an d ţija i m o m ci - C in cari, k ao što je i to
v eć o b iĉn o u n as po sv im m eh an am a.

O sim seljak a, tu su p o ĉesto sv raćali n a k av u u ĉitelj i d v a

p rak tik an ta iz sreske k u će. Istin a, sresk a je k u ća p o d alek o,
za ĉitav o p o sata h o d a; ali o n i p red v eĉe, k ad iziĊ u iz
k an celarije, p o Ċ u m alo u šetn ju , i n eće o b ići a d a n e
svrate.

T o ju tro b eše n ek ak av sv eĉan ik , p a se isk u p ilo u m eh an i

dosta ljudi. Neki seli po klupama pred mehanom, neki u
mehani za stolove, pa tak o u šali i razg o v o ru sed e i
pijuckaju pomalo.

K m et S tev an seo s o d ab ran ijim lju d im a, p a srĉe k av u , i

uza svaki gutljaj tek rekne:

- Ih , b aš sam jeĉam !...

A oni uz njega dodadu:

- Pogani Cincari!...

Z a jed n im sto lo m zasela n jih ĉetv o rica; p red sv ak im p o

polić rak ije, p lju ck aju i v eć zav o d n ili o ĉim a.

- H ajd e, h o ćem o li? - u p ita jed an o d n jih isp iv ši p o lić do

dna.

- N ek a jo š, d o k o de k m et - odgovori drugi, a ispod stola

sklonio ruku i u njoj paklo ulepljenih karta.

- A k o je k m et! Š to ti p rezaš o d k m eta?... D e, ko izgubi da

da polokanik rakije - p rih v ati treći.

- A m a h o će d a zan o v eta. Z n am ja n jeg a... - reĉe o p et o n aj

d ru g i, o tp lju cn u , pa n aţe p o lić.
- N ek a, n ek a... b aš i ja v o lim , d o k o d e - p rip o m o ţe ĉetv rti.

U to m se o tv o riše v rata i u Ċ e g azd a R ak a. O n ak o o so rljivo,

k ao što m u je v eć o b iĉaj, n azv a b o g a, p a h ajd 'o n am o k a
k m eto v u sto lu . I n e u p ita se s n jim , n eg o o d m ah p o ĉe:

- Ama, Stevane, jesi li ti kmet ovde? Jesi ti glava u ovoj

o p štin i?

- Jesam, gazda-R ak o ... A što p itaš? Z ar ti d o jak o n isi zn ao

da sam ja kmet! - o d g ov o ri m u S tev an m alo zaĉu Ċ en o .

- P a šta ĉin ite v i, lju d i? Je li o v o arn au tlu k , šta li je? - p o ĉe

vikati gazda Raka.

L ju d i se sam o zg led aše; n ek i se o sm eh n u še i šan u še jed an

drugome: "Eto ga opet! E, crkao bi da se ne sudi!"

- Š ta je teb i, R ad o v an e? - reĉe S tev an o zb iljn o . - Kakav

arnautluk, bog s tobom jutros?

- K ak o , šta m i je! - p o ĉe g azd a R ak a jo š jaĉe, a sv e h o d a

tamo i amo. - Eno onaj lopov napustio onolike svinje te
m i u p ro p astiše m al.

- Koji lopov? Kakve svinje?

- E n o o n aj tv o j p o šten i S im a, što g a jed n ak o h v ališ!...

Z atreše m i sav k u k u ru z.

- E , e, zatreše?...

- Z atreše, jak ak o !... A ti b ajag i k m et, p a zaseo tu u

m eh an i, a n ije ti n i u u v o što se o v am o p o šten im lju d m a
ĉin i šteta! - p o d v ik n u R ak a jo š ţešće.

D o k ti i S tev an p lan u , p a sk o ĉi:

- A m a, šta ti h o ćeš, R ad o v an e? H o ćeš d a ti ja ĉu v am

k u k u ru z, a? D a ti ja teram sv in je, šta li?
R ak a se trţe m alo , p a p o ĉe lak še:

- N e v elim ja to , S tev an e, b o ţe saĉu v aj! N eg o , b rate,

u p ro p astiše m e. N ije šala o n o lik a šteta!

- A m a šta h o ćeš ti, m o re! - podviknu Stevan i unese se

preda nj.

- H o ću , b rate, d a m i se p o tra o seĉe... O n o je p ro p ast!

- P a što lju ck i n e k aţeš, n eg o si se tu rasp o m am io k ao

besan!? Potra, potra - d o b ro ! E to , o seći ćem o i tu p o tru .
N e b o j se, n eće ti p ro p asti.

- E, ti naredi ljude, pa hajd ete g o re u n jiv u . Ja ću v as

ĉek ati - reĉe g azd a R ak a sasv im m irn o .

- Ne mogu ja to danas - odgovori Stevan. - Im am ja jo š

trista p o slo v a... S u tra ćem o !

- A m a p o tra je n ajp reĉa, S tev an e... R eci lju d im a n ek iziĊ u

sad.

- E b aš d a ti n e iziĊ u sad ! N eće se do sutra svet prevrnuti.

- Dobro, dobro, Stevane! - reĉe g azd a R ak a k ao p reteći. -

Ima suda i osem tebe! - p a lju tito iziĊ e iz m eh an e.

G azd a R ak a u d ari p rek o seo sk ih liv ad a d a o b iĊ e u zg red i

sv o j zab ran , a jed n ak o p su je Ċ a S im u , Ċ a k m eta.

B aš d o n jeg o v og zab ran a k u ća je Đ u re i S p aso je P av ića.

To su vam dva otresna, valjana i vredna momka. Imaju
sestru - d a je n ije šale u sv o j k ap etan iji. M arica P av ićev a
jed n a je p o jed n a d ev o jk a i p o lep o ti i p o v red n o ći.

T am an b eše izn ela h leb d a m etn e u p eć, a sv a se zap u rila

o d p o sla i v atre te d o šla jo š ru m en ija - dok eto ti Rake
o zd o , g u n Ċ a n ešto , jed n ak o . K ad b i p o red n jih o v ih
v ratn ica, a o n v rag o lasto n am ig n u n a n ju i reĉe:
- Jesi li sustala, Maro?

- O, kljusino matora! - promrmlja ljutito Marica, pa ode u

k u ću d a izn ese i ostalo testo.

G azd a R ak a o sv rte se jo š jed n o m za n jo m , m ah n u g lav o m ,

u ĉin i: "h m , h m !" p a zam aĉe g o re u sv o j zab ran .

***

S u trad an , b aš u sam i m rak , stad e v rev a u R ak in o j n jiv i.

Gazda Raka razmlatao se i razvikao kao da ih je deset.
Kmet Stevan prislonio se u z p lo t, p a sam o ću ti i g led a šta
se ĉin i. S rećk o i Ilija, p o triĉari, o b ilaze p o k u k u ru zim a,
zagledaju oborene i upola izedene klipove i sumnjivo vrte
g lav o m . S im a se o p et razg o ro p ad io , p a v iĉe n a d ru g u
stranu:

- Hajde, hajde, gazda Rako, spomogni se!

- M o je... m o je ja h o ću ! N eću ja n ik o m n i o v o lik o zajesti! -

v iĉe g azd a R ak a i p o k azu je crn o za n o k to m .

- Neka, neka, gazda-R ak o !... M o g u ja jo š to lik o p latiti.

N em o j m isliti što sam ja siro m ah , a ti - gazda Radovan
R ad išić!...

- B atali, m o re, sv aĊ u , p a se namirite lepo kao ljudi... To je

sramota - k o m šije, p a se k o ljete o k o n ek o lik o stru k ov a
kukuruza! - p o ĉe S tev an d a ih m iri.

- B aš, g azd a-R ad o v an e, b iće m n o g o d v aest v reća - p o d u ši

reci! - prihvati Ilija.

- Š ta v eliš?... M n o g o? A v id ite li v i, lju d i, k o liki je meni

mal potrven? - v ikn u g azd a R ak a, p a p o ĉe trĉati o d
o b o ren a d o o bo ren a stru k a i d izati ih v iĉu ći: - Nuto! Nuto!

- V ala, R ak o , b aš d a n e v id iš u tv o m am b aru d v aest v reća,

pa makar ti bio dvaest puta gazda Raka! - odupre se Sima
u inat. - Dva nazimeta sam o što se p ro v u k la k ro z p lo t, p a
h o ćeš d v aest v reća?... E n ećeš, b eli!

- Jest, dva nazimeta! A ima valjda nedelju dana kako mi

mal zatiru, a tebi ni u uvo! - dere se Raka.

- Ĉ u ješ, S im o ! D aj ti n jem u ĉetiri v reće p a n ek leg n e ta

kavga - reći će S tev an.

- Ĉ etiri v reće! - dreknu Raka i pljesnu rukama. - Kakve

ĉetiri v reće, lju d i! Im ate li v i p am eti, im ate li d u še?...
Ovolika grdna potra!...

- Ama stoj ti, Radovane, znamo mi tebe! - d o ĉek a g a

Stevan. - P o tru sm o v id eli i n aše je d a o seĉem o ...

- M n o g o je ĉetiri, ĉiĉa-Stevane, vere mi! - u p ad e m u u reĉ

Sima. - E v o u ţiv o t, ak o su m o ja n azim ad i d v a stru k a
oborila. To mu je sve stara potra.

- A m a v id im o m i to , S im o b rate, ali šta ćeš m u k ad je

tak i!... M o lim te, d aj m u d v e v reće, p a n ek a g a n o si Ċ avo!
- reĉe S tev an m alo tiše d a n e ĉu je g azd a R ak a k o će g a
nositi. - Nek se zajazi! Samo neka to legne jedanput.

- P rav o k aţeš, S tev an e - p rih v ati p o triĉar S rećk o , - neka

m u d a d v e v reće, p a zb o g o m !

G azd a R ak a jed n ak o v iĉe, i n e ĉu je k o lik a se p o tra o seĉe.

- Dobro, dobro, gazda-Radovane - v ik n u S im a o d v o jiv ši

se m alo o d p o triĉara - ev o ću ti d ati d v e v reće. N e m o g u
sam o za ater o v ih p o šten ih lju d i, a n e b ih ti d ao n i zrn ca,
pa makar se terali po svima sudovima!... Ali neka! Vera i
b o g , g led aću d a i ja teb i zajam v ratim u ĉem b ilo - zaista!

- N eću d a ĉu jem ! T o je p o ateru ! T o n ije p rav o o seĉen o ! -

udari u viku gazda Raka.

- Ako ti nije pravo, a ti apeliraj! - podviknu mu Stevan, pa

se okrete Simi: - E to tak o , S im o ! D aćeš m u d v e v reće
kukuruza, a sad idi te go n i o n u n azim ad k u ći i g led aj d a
n e o d u o p et u štetu.

I sv i se raziĊ o še. R ak a o d e n iz k u k u ruze p su ju ći i S im u , i

k m eta, i p o triĉare, sv e izred a. A S tev an , o p et, sa S rećk o m
i Ilijom na drugu stranu.

- E jest p o g an ĉo v ek ! - reći će S rećk o Iliji i S tev an u .

- N e m o ţe ti o n o , b rate, d o k n e zak in e tu Ċ e m u k e - crklo

bi! - dodade Ilija. - Eno, sve stara potra - gotovo istrunuli
o n i stru k o v i... P o zn aje se, b rate, što je sk o ro p o trv en o .

- V ala io n ak o m i v eć d o sad i ta p o tra svak i ĉas - reći će n a

to Stevan, ali ovake n ap asti jo š n isam v id eo ! Im a d eset
puta kako je od jutros slao onog njegovog ludaka:
"H ajd e", v eli, "rek ao R ak a d a o seĉete p o tru ..." S ad sk id o h
i tu bedu s vrata! - D a b o g saĉu v a! N ajg o re m i je o secati
te p o tre. A li šta ćeš?... Jed n ak o g o vorim lju d im a: ĉu v ajte
sto k u , n e d ajte u štetu , p a n išta! N eg o o d sad ću i ja
d ru k ĉije... T i ćeš se, Ilija u v ratiti k o d b iro v a, p a m u reci
n ek zak aţe p o selu d a lju d i u d are ro g e n a sto k u ...

S u trad an zo ro m v eć p o ĉe b iro v v ik ati p o selu :

- Ĉ u jte, lju d i, zap o v est o d k m eta: u d arite roge na stoku da

n e ĉin i štete! H o će k m et sv e u o b o r! N em o jte reći d a v am
nije kazano!...

A zn ate li v i šta je to ro g a? N e zn ate, je li? I n e d ao v am

b o g d a zn ate!... K ao što v id ite p o sam o m im en u , to n ije
n išta lep o , što b i se, n a p rim er, m o g lo o d k ico šlu k a po n eti.
R o g a je strašn a stv ar!

O n a se o v ak o g rad i: o seĉe se raĉv asto d rv o , ali se g led a d a

v rat m o ţe tam an stati izm eĊ u o n ih raĉav a; o n aj k raj u d n u
raĉav a o stav i se p o d u ţi, k o lik o v eć zatreb a; raĉv e se
p ro b u še n ap rem ase, u g lav i se izm eĊ u n jih v rat i udari se
klin, koji nekad stoji za vratom a nekad ispod vrata, i sad
se ţiv in ĉe n e izv u ĉe o d atle lak o . E to , to v am je ro g a.

Roga je u raznim upotrebama dobila i razna imena. Tako,

ona se zove ljuba, k ad se d u ţi k raj u d ari u zem lju a raĉv e
ostave gore, te planinka tu uglavljuje telad da joj ne
smetaju dok krave muze. Kad se na volove ili krave udari
d a n e ĉin e štetu , o n d a im se to o b esi o v rat: d u ţi k raj v isi
n iz g ru d i a raĉv e su za v rato m , i tad a se zo v e kleĉka . A
k ad se u d ari n a sv in je, o n d a se d u ţi k raj ostavi za vratom
a raĉv a isp o d v rata, i tek tad a se zo v e o n im strašn im
imenom - roga...

N eg o d a se m i o k an im o te Ċ av o lsk e ro g e! B o lje će b iti d a

v id im o šta rad i n aš g azd a R ak a.

***

P ro šlo je v eć d v a-tri dana kako je osecana ona potra.

Poranio gazda Raka i o b išao zab ran svo j, p a u d ario p o red
P av ića k u će - h o će p rek o liv ad e d o le m eh an i. T am an b eše
o k ren u o n iz p o tok , k ad eto ti M arice s Jan o m S rećk o v om -
id u s v o d e. G azd a R ak a u ze v eć d a se sm eši o n ak o
v rag o lasto , p a p o ĉe:

- N u to , n u to , p o ran ile cu re! O n e ću te, sk reto še s p u tan je i

p ro Ċ o še. R ak a se o sv rte za n jim a, p a, sm ešk aju ći se, u p ita:

- A kamo ti dobro jutro, Marice?

- Ostalo u potoku!... - o seĉe se o n a n a n j, p a p o Ċ e d alje.

G azd a R ak a m ah n u g lav o m , u ĉin i: "H m , h m ! Ċ av o d ete!"

p a o k rete n an iţe, p rek o Ilijine njive, dole seoskoj mehani.

T u zateĉe S im u , ispso v a se o p et s n jim e zb o g o n e p o tre i

reĉe d a će g a tu ţiti k ap etan u ak o m u d an as n e d o n ese dv e
v reće.

P o što se v eć sit n av ik ao i p o p io ĉo k an j rak ije i k av u , p o Ċ e

o p et p rek o liv ad e, p o red P av ića k u će.

Marica izišla u g rad in u , p a n ešto k o pa. D o k eto ti R ak e,

n ad n ese se n a p lo t, p a zašk ilji o ĉim a i p o ĉe, sm ešeći se:

- B aš ti, M aro , k o p aš, n e šališ se? O n a ću ti.

- A g d e ti je S p aso je i Đ u ro ?

- N e zn am ... Id i p a ih traţi! - odgovori ona ljutito.

- E b aš si m i ju tro s n ešto lju ta... N isu ti sv e k o ze k o d k uće.

O n a se ĉin i i n e ĉu la, sam o k o p a. O n p o ću ta m alo , isk ašlja

se, p a o p et p o ĉe:

- Z ar b aš o stad e u p o to ku , M aro ?

- Š ta v eliš? - u p ita M arica, p a stad e, n aslo n iv ši se n a

motiku, i pogleda ga popreko.

- O n o tv o je "d o b ro ju tro "... B aš si m i ti n ek i Ċ av o ! - reĉe

R ak a i o p et zašk ilji o ĉim a i k ao n asm eh n u se.

- More, gazda-R ad o v an e, o b iĊ id e ti m alo p o d alje, d o k te

n ije o d n eo Ċ av o !

- A što , ĉed o m o je?

- Ĉ ed ićeš se ti n ik ak av , d o k te o d ad erem o v o m m o tik o m !

- o seĉe se M arica.

- O, o , b o g am i, o n a se n e šali! - p ro g u n Ċ a g azd a R ak a, p a
o d m aĉe o d p lo ta.

- E, zbogom, Maro, zbogom! - reĉe b rzo i, k lim n u v ši

g lav o m , u ĉin i "h m ! h m !" p a zam aĉe p rek o jed n o g p relaza
u v o ćn jak .

- Đ av o te n o sio , k lju sin o m ato ra! - reĉe o n a, pa nastavi

kopati.

U to m d o Ċ o še S p aso je i Đ u ra d a se m alo p rih v ate. A

Marica, te pred njih:

- A m a, Đ u ro , b o g ati, p riv ik n id e ti o n o m R ad o v an d eri -

nek me se okani jednom!

- Š ta, zar ti o p et n e d a s m iro m ? - upita Spasoje.

- Ne mogu nikud da se maknem od njega! Kao da ga sam

Ċ av o n an ese - k u d g o d p oĊ em , jali će m e sresti, ja stići...
S ad , b aš p red v am a, h tela sam g a m o tik o m m eĊ o b a o k a...
Ja kopam, a on ti se odnekud privulao i nadneo nad plot,
p a tek stad e zan o v etati k o ješta...

- A, valja to javiti kmetu - reći će Đ u ra.

- T o je v eć i su v iše.

- N ije v ajd e, Đ u ro , ja ti k aţem , p rih v ati S p aso je. - Nego

h ajd e d a m i n jeg a izd ev etam o ... to će b iti b o lje. A d a g a
tu ţiš, n ije v ajd e, n iti o n m ari što , p a će p o sle jo š g o re...

- Nije, vala, vajde ni devetati ga - reĉe Đ u ra. - V eć

n ek o lik o pu ta lem ali su g a lju d i k ao v o la, p a n išta...
V aljalo b i n jeg a k ak o d ru k ĉije zav arĉiti.

- A ĉek aj ti, zn am šta ćem o - p o ĉe S p aso je- pa prsnu u

smeh.

- Š ta? - u p ita Đ u ra.

S p aso je se sm eje jed n ak o i sv e v iše.

- Š ta ti je, m o re? K aţi, šta ćem o ...

- N ek a sto ji, k azaću ti p o sle - reĉe S p aso je p rek id aju ći

smehom.

P o v u ĉe Đ u ru za ru k av , iziĊ o še o b a n a stran u i p o ĉeše

n ešto šap tati. N a to se i Đ u ra p o ĉe sm ejati - obojicu suze
o b liše o d sm eh a.

- Odide amo, Marice! - zo v n u Đ u ra svo ju sestru .

I o b a b rata šap taše jo j n ešto , šap taše p a rek o še:

- A li tak o m u reci "b iće u m eh an i" - zn aš!

- B aš ste Ċ av o li! - reĉe o n a i o d e d a p o slu je n ešto p o k ući.

Đ u ra i S p aso je u zeše sek iru , sv rd ao i m ak lju , p a

zam ak o še, sm eju ći se, n av iše u o so je.

***

B ilo je v eć o k o zaran k a. S im a p retu rio d v e p razn e v reće

p rek o ram en a, p a se u p u tio o d k u će R ak in e n av iše p o red
šk o le. Ĉ u je u av liji šk o lsk o j d rek u i sm eh d eĉji, p a se
n ad v iri d a v id i šta je to . K ad im a šta v id eti! Đ aci u d arili
u ĉiteljev u ću ran u m alu ro g u n a v rat. S iro m ah ću ran
zap u rio se, m u ĉio se d a sm ak n e, p a sve o tresa v rat i
b rb lja, a ro g a se o k reće u n ao k o lo ... Ć u rk e se sletele, p a
p u ćk aju i k lju ju u ro g u - h o će d a m u skin u , ali sv e
p ro m ašu ju te m im o ro g u ću ran a u g o v rat. K ad m u , v aljd a,
dodija muka, a on ti zaoku p i ću rk e tu ći, o n e o p et n jeg a...
D eca u d arila u alak an je i u sm eh , d a se p o izv rću . I S im a
se stad e sm ejati. D o k n ajed an p u t p rsnu še Ċ aci k u d k o ji -
sam o o stad e n a ĉistin i o n a g o m ila ću rak a; u h v atila se, p a
se p retu ra. O b re se n a jed an m ah u ĉitelj, zd ep an a neka
lju d esk ara s p o striţen im b rk o v im a i b o g in jav im licem ;
nekakvu singavu kaputinu preturio preko ramena, a
razd rljio se. U h v atio ću ran a, i, p su ju ći k ao k o ĉijaš, sk id e
m u ro g u , p a se razm lata o n o m k ap u tin o m i rastera ću rk e,
te se tako smiri ta galama.

Malo p o sle a stad e v risak d ece u šk o li; p ru t sam o p u ca, a

u ĉitelj se d ere:

- O b ešen jaci! M ag arci jed n i! Z ar d a m i ţiv in u p o m o rite!

Š tran g o v i jed n i!

- More ne udri tu decu! - v ik n u n ek o lik o p u ta S im a, i ţao

m u b eše Ċ ak a što ih u ĉitelj o n ak o d u šm an sk i m lati, p a
o p u ĉi n av iše k o soju d a o b iĊ e k rĉev in u .

K ad tam o , a Đ u ra i S p aso je d eljaju n ek ak v o d rv o i g rad e

n ešto . N ešto m ere jed an d ru g o m e v rat iv ero m , p a o p et
mere na onome drvetu, a smeju se da popucaju od smeha.
Sima hajde te k njima:

- Š ta v i to d eljate?

Oni se zg led aše, p a se m alo n asm eh n u še. Đ u ra o d g o v o ri:

- E v o g rad im o ro g u ; h o ćem o d a u d arim o n a jed n o g a

b rav a. Ĉ in i n am zijan p a se o p et o sm eh n u i p o g led a ispod
oka u Spasoja.

- B o g m e, to n ije ro g a n eg o ĉitav a ru d a! - reĉe S im a

zag led aju ći je. - N e m o ţe to n ijed an v o u n ašem selu
poneti.

- Im a jed an te će m o ći - prihvati Spasoje.

- G o lem je zijan ćar - reĉe Đ u ra - pa mu valja podobru

udariti. Ako bude golema, lasno je pokratiti... A otkle ti s
tim v rećam a?

- Ta odnesoh onom ugursuzu potru. - (T u se Đ u ra i

Spasoje op et zg led aše i o sm eh n u še.) - H ted e m i o ĉi
isk o p ati. Jed n ak o ĉan g riza... V ala d a m i h o će p asti šak a d a
mu vratim zajam - v o leo b ih n eg o bog zn a šta!...

- A n e b rin i se, m o ţe ti lasn o i p asti - reći će S p aso je.

S im a sp u sti v reću n a jed an k am en , p a sed e i p o ĉe:

- U d arih n a šk o lu , p a h ted o h p u ći o d sm eh a o n o j v rašk o j

d eci... E b aš su Ċ av o li! U h v atili u ĉiteljev o g ću ran a, n ab ili
mu rogu, pa ti se tu d ig ao ĉitav u rn eb es!

- Đ av o li d eca! - reĉe Đ u ra, o sm eh n u se i m ah n u ru k o m .

- K ad ev o ti u ĉitelja, p a u d ri! S to ji p iska jadne dece!

- Gad! - reći će S p aso je. - Kao da nije bio nikad dete,

nikad se nije igrao!

- Ovo dana, kako ono zapovedi kmet - reći će Đ u ra - kud

se g o d m ak n eš, sv e lju d i g rad e ro g e...

- Ja zb ilja! I ja to h ted o h reći - potvrdi Sima.

- Z ato su je Ċ aci i u d arili u ĉiteljev u ću ran u ... V id e g d e se

u d ara n a sto k u , p a h ajd 'i m i, v eli, n a ću rk e - reĉe S p aso je
i p rislo n i v eć g o to v u ro g u u z jed an grm . - E h o ćem o li
k u ći? S ad će i m rak . H ajd e i ti, S im o , ak o ćeš n an iţe.

I sv a tri p o Ċ o še n iz o so je.

Sima se odvoji te o d e sv o jo j k u ći, a S p aso je i Đ u ra

u p u tiše se sv o jim v ratn icam a.

- A m a, d a li će o n o d ista d o ći? - u p ita Đ u ra.

- N eće ja! Z ar ti n e zn aš n jeg a?

- A o , ja p o g an o g griv o n je, jad i g a zn ali!... N eg o šta v eliš?

H o ćem o li g a zav arĉiti?

- N eće m u , v ala, p asti n a u m n i o n a v rljav a b ab a P etrija, a

kamoli ko drugi...

- A m a, šta v eliš, d o k to p u kn e p o selu , a?

- M o re, g led aj ti sam o p o sla... U to m razg o v o ru d o Ċ oše

o b a b rata k u ći. R o g u o stav iše u M ariĉin v ajat za v rata;
sp rem iše i k o n o p ac. O p et n ešto šap u taše s M arico m , p a
o d o še p o lag ano n iza šljiv ar k m eh an i.
 ***

U m eh an i v eć zasela o n a ĉetv o rica p a ig ralu ţan d ara, a

p red sv ak im p o p o lić rak ije. D o lazi jo š seljak a - po jedan
ili p o d v o jica. M eh an d ţija trĉi tam o -amo, dodaje kavu,
rakiju, vino, vatru.

P o m o li se i u ĉitelj, n azv a: "d o b ar v eĉe!" S eljaci

o d g ov o riše.

Z aĉu d o , što ti b eše taj u ĉitelj "d o sto jan stv en " ĉo v ek !
Ĉ esto je u razg o v o ru m ešao p o n ek u stran u reĉ. I to k ad
h o će d a je izg o v o ri, ĉisto zaţm u ri d a b i p o to m o k o lin a
videla kolika je tu u ĉen o st! A o k o lin a o b iĉn o tad a šan e
m eĊ u so b o m : "N u to , n u to ! k ak o se n aš u ĉo p u ći!...

N ek i Ċ av o lan i b eh u razg lasili d a je b io n eg d e šu ster; ali k o

zn a? M o ţd a su sam o izn eli. Istin a, n ek i su v iĊ ali u
n jeg o v o m ćileriću n ek e ĉek iće i šila, ali k ad su g a u p itali:
"A šta ti je o v o , u ĉitelju?" o n im je o d g o vo rio sasv im
d o sto jan stv en o : "T o su n ek e m o je in štru k cije!..."

Š eta se u ĉitelj p o lag an o p o m eh an i, a ću ti. E to ti zatim i

S im e. Ĉ im u Ċ e, o d m ah se o k rete u ĉitelju :

- Š to ti, u ĉitelju , p o b i o n u d ecu?

- Koju? - upita u ĉitelj isp rsiv ši se.

- Z n aš, h v ala b o g u, k o ju !... Š to b iješ o n ak o Ċ ak e? P ro Ċ oh

danas onuda, a ono vrisak, vrisak - rekoh, niko ne osta
ţiv !

- T reb a o šin u ti o b ešen jak e. H ted o še d a m i p o m o re o n o lik u

ţiv in u ... N aĉin ili ĉitav u ep id em iju !...

Š ta je h teo k azati ovom "epidemijom" ovde - bog bi ga

znao!

- N e zn am ja, šta ti je to - reĉe S im a - samo ne dao tebi

b o g d a ti m o je d ete o n ak o istu ĉeš, p o traţio b ih ja tu tv o ju
vlast da pitam sme li to biti!

- Ja n e zo v em n ik o g a d a se m eša u m o j zv an iĉn i p o sao . T o

nije komesijalno... - p o ĉe u ĉitelj u p leću ći o p et p o n ek u
stran u reĉ, i h o ćaše zab razd iti d alek a sa S im o m d a n e
u Ċ o še o n a d v a p rak tik an ta iz sresk e k u će.

Razgovor se odmah prekide.

U ĉitelj p riĊ e k n jim a d a se u p ita. M eh an d ţija p ritrĉa

u slu ţn o te sm ah n u ru k av o m p rašin u s jed n o g sto la u k raju ,
n areĊ a tri sto lice, m etn u zap aljen u lo jan u sv eću u
sv ećn jak u o d ten ećk e, s rep ićem i m u m ak azam a v eć
iskrivljenim da nisi mogao nikako useknuti njima, i -
odmah ponudi goste:

- Izv o lite, g o sp o d in e! Š to zap o v ed ate?

- Daj vina!... S ed i, u ĉitelju , k ad si i ti tu , d a p o sed im o -

reĉe jed an o d n jih n ek ak o v aţn o i rasteg n u to .

S v i p o sed aše za jed an sto u k raju , što b eše p o d o k o sv im a

gostima.

U ĉitelj je v eo m a u v aţav ao ta d v a p rak tik an ta, i ĉesto je

g o v o rio d a n ije lak o n aći n jih o v e "d ek oracije". Jedan
p o d ug aĉak , b rk o v a o b ešen ih n an iţe, te su m u se ĉesto
seljaci zb o g to g i sm ejali. G o v o ri sv ak ad "v aţn o " i rasteţe
reĉi, u d araju ći n a n ek im slo g o v im a jaĉe g laso m . U v ek
g led a ĉitav k o rak izn ad ĉo v ek a s k o jim se razg o v ara.
D ru g i m alo sn iţi. B rk o v i m u n ak o strešen i n ap red , p a
izgledaju kao da je u nozdrve udenuo dva pramena crne
ĉek in je. O n g o v o ri m alo o b iĉn ije n eg o o n aj s o b ešen im
b rk o v im a. I k ad g o v o ri, g led a o b iĉn o p o sv im a g o stim a,
k ao d a išĉek u je d a m u se ĉu d e k ak o o n to zn a! O b o jica
vole, oso b ito k ad se n aĊ u s u ĉiteljem u m eh an i, d a se
razg o v araju o n au ĉn im stv arim a. O n o m e što g led a p rek o
ĉo v ek a b ilo je im e M ak sim , a o n o m e što g led a p o sv im a
gostima - Marko.

Ĉ im su zaseli, o d m ah M ark o p o ĉe o n au ĉn im stv arim a:

- A m a što je k ap etan ica d o b ila d an as m erd ţan e... d a si

sam o v id eo , u ĉitelju ! - reĉe i p o g led a p o sv im a g o stim a.

- Komesijalno... Znam ja to! - reĉe u ĉitelj o b iĉn im sv o jim

tonom.

- Z ar su o n o m erd ţan i? - upita Maksim i pogleda iznad

n jeg a ĉitav k o rak .

- Ja, m erd ţan i... to su o n i k o rali? Je li, u ĉitelju?

- Jest, jest... korali - p o tv rĊ u je u ĉitelj.

- A gde li to raste?

- Ne raste to, bolan, nego se vadi iz mora! - reĉe M ark o ,

pa pogleda opet po svima.

S eljaci g u rn u še jed an d ru g o g lak to m .

- Iz mora? - upita M ak sim i p o g led a jo š m alo v iše.

- Iz m o ra, d ab o m e, ja šta ti m isliš? Je li, u ĉitelju ? - reĉe

opet Marko i opet pogleda po svima.

- Naturalno! - p o tv rĊ u je u ĉitelj.

- Pa kako li se to vadi? - u p ita M ak sim i p o g led a jo š za

jed an k o rak v iše.

- Evo, gospodine, vino! - reĉe m eh an d ţija i m etn u

p o lo k an icu n a sto i tri ĉaše. - A m a što su m g o d o b io v ino -
carigradska forma! - pohvali vino, pa ode za drugi sto da
n ešto d o d aje.

- Imaju ronci pa oni - je li, u ĉitelju ? - reĉe M ark o

o k ren u v ši se u ĉitelju i to ĉeći v in o u ĉaše.

- Jest, jest, ronci! - p o tv rĊ u je u ĉitelj.

- Oni to valjda zarone, pa vade? - upita Maksim.

- Dabogme, zarone do na dno mora, pa seku korale, to jest

m erd ţan e. Je li, u ĉitelju? U ĉitelj p o tv rĊ u je:

- Jest, jest!

S eljaci se o p et g u rn u še; n ek i se i n asm eh n u še.

- A kit? - u zv ik n u n ajed an p u t M ak sim , ĉisto sm ešeći se o d

zad o v o ljstv a što je tak o u h v atio u tesn o sv o g ko leg u , p a
pogleda gotovo u sami tavan.

- Jest, ja - kit! - reĉe M ark o i ĉisto se o šv an ji što n aiĊ e na

tak av ĉv o r. - Hm, hm! Kit - ja!... To je, b o g m e, strašn a
zverka!

- Znate li vi - u p lete se u ĉitelj - da su u kita usta kao ova

mehana, pa samo hukne u se - a ĉo v ek u leti!.. T ak a je to
k o n ku rcija!... (Š ta m u je to "k o n k u rcija", to v aljd a sam o
on zna.)

- E to valja posoliti! - šan u še m eĊ u so b o m n ek i seljaci.

N ek i se isk ašljaše. A n ek i o p et g u rn u še jed an d ru g o g
lak to m i zg led aše se.

- K ak o b i to b ilo d a n aĉin i ĉo v ek h aljin e o d ek sera, p a

o n d a d a zaro n i?... B aš b i se n ab o ! - reĉe M ark o i o p et
pogleda po svima.

- To bi dobro bilo! - potvrdi Maksim pogled av ši m alo n iţe

od tavana.

U to m ti u Ċ e g azd a R ak a i o b azre se svu d p o m eh an i, p a

m ah n u n ešto g lav om .

- E, je li ti stalo srce na meru, gazda-Rako? - upita ga

Sima zajedljivo.

- Ja, b rate, n iĉije n eću , a sv o je n e d am ... Š to si p u štao

sto k u u štetu?

- Neka, neka, gazda-R ak o !... P latićeš ti to m en i! - reĉe

S im a k ao p reteći.

I o p et b i se sv ad ili, ali u Ċ e Đ u ra sa S p aso jem , p a se m alo

povode - tokorse pijani.

G azd a R ak a p o g led a ih , n ešto se u zv rp o lji, p a sed e za

jed an sto b lizu v rata što n ik ad n ije im ao o b iĉaj.

Đ u ra i S p aso je zased o še n a k lu p u p o red o n ih što ig raju

k arata, p a S p aso je, k ao jed v a p rev rću ći jezik o m , v ik n u i
lupi rukom o klupu:

- M eh an d ţija!... V in a o v am o ! M ak sim , M ark o i u ĉitelj

zg led aše se, a m eh an d ţija p ritrĉa.

- Molim, brat-Spasoje, ne pravi larma! Sag ke donesem!

- Ama gde se vi tako okvasiste? - upita Sima.

- E, pa... tamo eto... gore!... - reĉe Đ u ra i p o n e p reliv ati

p rek o ĉaše v eć d o n esen o v in o .

Gazda Raka pogleda tamo i amo po gostima, pa se tek

izv u ĉe; n ik o g a v aljd a i n e o p azi o sim Đ u re i S p asoja.

O n i b ajag i p o p iše jo š p o jed n u ĉašu , naĊ o še n ek ak u

m ah n u v in u , p ro inatiše se s m eh an d ţijo m o k o p laćan ja, p a
o d o še.

O d m ah u d ariše jed an s jed n e a d ru g i s d ru g e stran e p u ta,

d a ih R ak a n e o p azi, p a u sto p u za n jim . P o m rĉin a b eše
g u sta, a o n n ije b aš to lik o o štra v id a d a ih sm o tri. U p u tio
se p rav o n jih o v o j k u ći, a g o v o ri sam . O n je im ao o b iĉaj d a
se k ašto i sam razg o v ara.
"H m ! h m !" g o v o ri R ak a d a su Đ u ra i S p aso je rah at m o g li
ĉu ti: "R eĉe d a će b iti n jih d v a u m eh an i... A ja! N e
verujem ja - Ċ av o je to ! H tede me jutros motikom. Ali
svejedno. Samo opet se bojim da ne bude kaka
podvala!..."

Đ u ra i S p aso je u m alo se tu n e n asm ejaše. K ad v eć d a zaĊ u

u v o ćn jak , o n i p rom ak o še m im o R ak u , p a p o h itaše u
vajat.

Š ta je d alje b ilo , b o g b i g a sv eti zn ao ! S am o d a se k o

prik rao , m o g ao je ĉu ti u v ajatu zag u šen R ak in g las:

- N em o jte, b raćo , m o lim v as! D aću v am d v aest d u k ata...

Kumim vas, pustite me!...

K u d ću o d b ru k e su tra?!...

***

T ek se d an i n o ć d eli, a S im a o b išao sv o ju liv ad u , p a ide

k u ći; g u n jac p retu rio p rek o ram en a i p ev u ši p o lag ano .
P o g led a n ešto u trn je k raj p u ta, k ad im a šta v id eti! N o v ,
o tesan d irek , strĉi iz trn jak a - p a se m iĉe, n ag in je se Ċ a
o v am o , Ċ a o n am o ! S im a stad e i u ću ta. G led a d a m u se n ije
što u ĉin ilo . A ja! B aš se lep o m iĉe d irek ! K ak a je to n ap ast
jutro s?! H ajd e, što je u d aren tu k raj p u ta - valjda je kmet
n ared io d a se p o tes o b eleţi, ali što se m iĉe? B i li p rišav d a
v id i izb liţe, n e b i li? G o to v o g a n ek a su m n ja h v ata. H ajd e
d a p riĊ e. K ad tam o , a o n o - g azd a R ak a ĉu ĉi u trn jak u , p a
sten je i ću ti, a ro g a m u srĉi za v rato m ! D u ţi k raj o k ren u t
iza v rata n av iše, p a jo š ru k e m u u p etljan e k o n o p cem izn ad
glave za nj.

- Jeli li ti to, gazda-Raka? - u p ita S im a, a ĉisto m u raste

k ap a što g a n aĊ e tak o u b raĊ en a.

- Ja sam , b rate slatk i!... E to v id iš... b ed a! - odgovori Raka,

u m o ran o d o n o g tereta, tešk o sten ju ći.
- A šta to ĉin iš, b o lan? - upita opet Sima.

- N e p itaj, m o j b rate... Z lo ti ĉin im ! S n aĊ e m e, v id iš, b ed a!

Sima se obazre da ne ide ko, pa upita:

- A ko te to tako jutros ubradi?

- Nije, brate, jutros, nego jo š n o ćas... O n e lo le, Đ u ra i

Spasoje... Nikud ti nisam pristao ovako grdan!... Molim
te, b rate, ak o b o g a zn aš, sk in i m i o v u b ed u !

- E, e... bogami, gazda-Radovane - p o ĉe S im a k ao d a se

zateţe - o n o ja b ih ti k ao i sk in u o ... am a šta ja zn am k o ti
je to naturio.

- A m a o n i, S im o , b rate, b o g am i!... E to , lep o h o će d a m e

obrukaju. Kumim te bogom, skini mi!...

- Ne znam, bogami, gazda-Rako - stade opet Sima

oklevati i slegati ramenima. - Š ta ja zn am , m o ţe b iti d a ti
je to i vlast naturila.

- Ama molim te kao brata sk in i, p latiću ti!

- Z n am , zn am ... N ije to d a rek n eš zb o g p late - p o ĉe o p et

S im a d a g a m u ĉi - n eg o m o ţe o tk u d do zn ati v last, p a d a ja
budem kriv...

- D aću ti d eset d u k ata, S im o b rate, k u rtališi m e o v e

n ap asti! A k o b o g a zn aš - eto ti u g u n jcu šest d u k ata,
u zm i... N em am sv e k o d seb e, b o g am i! K u su r ću ti d ati
ĉim o d em k u ći - samo se navrati do, mojih vratnica...

- E , h ajd e b aš, g azd a-Rako - ne mogu gde si ti a vere mi

da je ko drugi, ne bih ni po koje novce.

I to rek av ši, S im a p riĊ e R ak i, izv ad i m u iz d ţep a u g u n jcu

ĉetiri d u k ata u zlatu i d v a u sitn in i, p a zav eza u p ešk ir i
strp a u n ed ra. Z atim m u o d reši ru k e, p a u ze jed an k am en i
p o ĉe m u izb ijati k lin isp o d v rata. R ak a sam o srk n e o d
muke a svetlaci mu senu pred o ĉim a; ali trp i, šta će.

K ad m u sk id e ro g u s v rata, reĉe:

- Bolan, gazda-R ak o , n ije v eća n i u m o g siv o n je - dobro si

je mogao nositi!

R ak a to i n e ĉu je, n eg o o k up i m o liti S im u :

- M o lim te k ao b rata, n em o j d a se ĉu je o v a b ru k a! A k o se
razglasi, ne smem ti izići n a b eo d an ... U v rati se p red
ru ĉak n a m o ju k u ću d a ti d am p are... S im o , tak o ti sv eg a
n a sv etu , n em o j d a se ĉu je!...

Iak o je b io g azd a R ak a o n ak av k ao što g a v eć zn am o , o p et

se ĉu v ao d a se n e tera p o sm eh s n jim e. B o lje d a g a u b iješ
nego da mu se po sm eh n eš za što .

- Nemaj ti brige, gazda Rako - uverava ga Sima. - Kako

b ih ja to k azao ... T i zn aš d a sm o m i u v ek ... E to tak o ,
b o g am i, u v ek k ao k o m šije... K u d b ih ja to k azao ?... A k o
sm o se i sp o reĉk ali... lju d i sm o ! b o g am i, g azd a-Rako, ne
brini se ti!

Raka u d ari n av iše, sv e u z p o to k k ro z trn je d a g a k o n e

ugleda.

S im a n e h te k u ći, n eg o o k rete n an iţe m eh an i.

***

P u n a m eh an a seljak a. Z b ijaju šalu , zad irk u ju jed an

d ru g o g a, p riĉaju g d e je k o ji što n ag rab u sio , i sm eju se.
D o k će p o ĉeti jed an izm eĊ u n jih :

- Ama, lju d i, što sam se ja jed n o m h teo o sram o titi.

- A kako? - u p itaše g a n ek i i o k reto še se d a ĉu ju .

- O d em ti ja u Š ab ac n ešto p o slo m . U v ratim se k o d n ek og

N ik o le, što je o v d e b io ćata k o d n ašeg k ap etan a. U Ċ em u
k u ću , a sam a m u g o sp o Ċ a n jego v a tu . P o g led am , a ono
stoji pored duvara jedan gvozden astal... Kao postavljen
d a se ru ĉa, k ao n ije... P o m etan i lo n ci n a astal, p a v ru -
v aljd a sk in u ti sk o ro s v atre. O n a g o sp o Ċ a u zela p a k ao
m eša - ono vru jednako... O, kako to vri?! Podvirim se
pod astal da nije ozdo vatra n alo ţen a. A ja! n em a n ig d e.
Pipnem astal - v ru ć! O , an atem a g a b ilo !... Ċ av o lsk a p o sla!
N ap u n im ti lu lu , zap alio b ih . Š ta ću ? N em a n ig d e v atre.
K ao u p itao b ih o nu g o sp oĊ u , am a o p et n e sm em ... M o ţe
zam eriti što . D o k ti se o n a o k rete, p a m en i:

"Ti bi, kanda, vatre?" - "Ja, vala, bih malo, da zapalim." A

o n a ti izv u ĉe ĉek m ed ţe iz o n o g astala, izv ad i ţišk u , te
meni na lulu... Gledam ja - b aš v atra! G o ri lep o k ao g o d s
o g n jišta.

S eljaci u d ariše u sm eh .

- T a to je b io ĉp o ret! - p o v ik aše n ek i u za sm eh .

- Znam ja - k azaše m i p o sle. K rstio sam se Ċ av o lsk o j

napravi...

- A m a jeste li v i k o ji ĉu li što o n o rik aše n o ćas g o v ed a p o

livadama? - u p itaće jed an .

- Jest ja - odgovori drugi. - M o ra d a ih je n ešto p o p lašilo .

- O k o n ek o d o b a no ći - reći će jed an - stade ti uktanje

m o jih sv in ja, p a b eţ'k u ći k ao d a ih n ek o ju ri.

N a to će jed an izm eĊ u o n ih što su ig rali k arata:

- A m a što su g o v ed a rik ala, što su sv in je u k tale - to je

n išta, n eg o što ti ja u m alo n e strad ah ... N isam o n o ĉu d o
v id eo n ik ad ! T o like n o ći p ro lazio sam i p rek o rask ršća i
p rek o g ro b lja, p a n išta...

- A šta je to b ilo ? - p o ĉeše g a zap itk iv ati i isk u p iše se o k o

njega.

- E to šta!... P o Ċ em ti o d av d e u n ek o do b a n o ći, p a h ajd e,

v elim , p reĉe je, te u d arim p rek o liv ad a... Ĉ u jem k riv e se
goveda - jest, b o g am i, n ek i Ċ av o ! P o Ċ e m en i k o sa n av iše.
V ratio b ih se, ali k u d ću o b ilaziti. H ajd e ja, h ajd e... K ad
b ih u P av ićev u liv ad u , d o k ti n ešto pristad e za m n o m . K ao
ĉo v ek d o le... Id e lep o b aš k ao ĉo v ek ... A li m u n a v rh
glave rog, kao ovaj direk pred mehanom - ni uzmi ni
ostavi to lik i, p a sto ji p rav o k ao u saĊ en !... B o g am i, m en e ti
p o d iĊo še m rav ci! N ad am ti ja b eţati, a o n o sv e b rţe za
m n o m . P o teg n em te p resk o ĉim v rljik e i sap letem se te
koliko dug - ljo s o led in u ! S en u še m i sv etlaci p red
o ĉim a... P o d ig n em se, a o n o d o šlo v eć d o vrljike,
zam ah u je o n im ro g o m n a m e, a v iĉe:

"Stani, stani - n e b eţi!" Ja ti se o n d a p o p u ţeljk e sk o trljam

za jed an trn jak , p a b eţi k o lik o ig d a m o g u k u ći!... Š to sam
se n o ćas p restrav io , n ik ad n isam !

S eljaci sleg o še ram en im a, p a se zg led aše zaĉu Ċ en o . N ek i

rek o še:

- M o re, ti si se ti o p io , p a ti se u ĉin ilo !

- A m a šta je sto k u p lašilo? - pitahu se drugi.

Utom bahnu Sima na vrata:

- D o b ro ju tro v am ! S v i m u p rih v atiše.

- D a n ije i teb e što ju rilo n o ćas, S im o ? - upita ga jedan.

- N ije, v ala, n išta.

- A što li su se g o v ed a o n o lik o k riv ila p o liv ad am a?

Sima se uze smejati, pa viknu:

- M eh an d ţija! D aj o v d e o k u rak ije, n ek p iju lju d i; g azd a

R ak a ĉasti!

I o d m ah se o b re o k a šljiv o v ice p red n jim a. O n d a S im a

isp riĉa sv e: k ak o je n ašao g azd a-Raku jutros, kako mu je
sk in u o ro gu , k ak o su m u tu ro g u n ab ili Đ u ra i S p aso je d a
n e zad irk u je v iše M aricu ...

K ad lju d i to ĉu še, sv e u d ari u p ljesak i u sm eh .

- A zato li su m eĊ er g o v ed a rik ala! - vikahu jedni.

- K ak i si ti to m o m ak? U p lašio se o d g azd a R ak e i ro g e! -

podsmevahu se drugi onome...

E le, za ĉasak ti p u ĉe taj g las p o selu . L ju d i i ţen e i d eca

vazdan su govorili o rogi i gazda Raki i smejali se. Sima
je taj d an p o p io v iše ĉasti n eg o n a k ak o j slav i. A tak o isto
i Đ u ra i S p aso je.

G azd a R ak a u tek ao u k aĉaru n a tav an , pa nije odatle tri

d an a silazio . I o d tad a se u v ek k lo n io ţen sk in ja. Ĉ im
sretn e, b ilo ţen u b ilo d ev o jk u , tek sam o p ro g u n Ċ a n ešto,
p a zao b iĊ e p o d alje, a p o k lo m p i se k ao v o d o m p o liv en .

G lava šećera

T ek se su n ce sm irilo , a R ad an R ad an o v ić iz K rn ića izm iĉe

s p razn im k o lim a iz Š . P o ĉesto o šin e v o lo v e - h ita k u ći,
d alek o m u je... D o k eto ti trĉi za n jim jed an o m alen
g o sp od in u šu b ari p a v iĉe: "S tan i, b rale! H ej, b rale, stan i!"
i m aše n a n j ru k o m d a stan e. O k rete se R ad an i u stav i
v o lo v e. P riĊ e m u g o sp o d in o m alen , b u ljav ih o ĉiju , s
p o striţen o m b rad o m i k ratk im ĉib u ĉićem u zu b im a, p a g a
u p ita k riv eći u sta n a jed n u stran u :

- A šta ti je to , b rale?

- Koje?

- Ovo ovde - reĉe g o sp od in i p ru ţi p rst n a v elik i sv rd o

jarm en jak , što b eše zad ev en u jastu k p red n ji.

- Pa eto v id iš šta je... sv rd o - odgovori Radan nerad da

divani kad mu se hita.

- A b o g ati, b rale, šta rad iš s tim ? - upita gospodin.

- V rtim g lav ĉin e, jarm o v e, jastu k e i jo š k o ješta - reĉe

R ad an m ereći g o sp o d in a o d p ete d o perĉin a.

- V aljd a k ad h o ćete d a rastresete v u n u , o n d a b u šite tim

jastuke pa povadite? - reĉe g o sp o d in m isleći o jastu cim a
što se p o d g lav u m eću .

- Ta nije to, nego ove jastuke - reĉe R ad an i p o k aza m u

ru k o m p red n ji i straţn ji jastu k u k o la.

- A je li to staro, brale? - u p ita g o spo din . R ad an v eć v ide s

k im im a p o sla, p a d a b i g a se o tresao reĉe:

- Otkako je boga i vola, od onda je i svrdo.

- Zar taka staro? - zaĉu d i se gospodin.

- Ja šta m isliš ti... - potvrdi Radan pa viknu na volove da

id u , i sam p o Ċ e.

- Stani, brale, molim te! - ustavi ga gospodin.

- Š ta ćeš?

- Bi li ti to meni prodao?

- Ne mogu - treb a m i, k ak o ću p ro d ati!

- Ali molim te, brale, prodaj mi!

- Ne mogu ja - treba meni svrdo.

- D o b ro ću ti p latiti.
- Aja, ne mogu nikako - reĉe R ad an i p o Ċ e.

- Ama molim te, brale, stani!

R ad an o p et stad e, p a k ao zateţu ći se reĉe:

- T a o n o , ja ti m o g u b aš i p ro d ati; sam o b o jim se d a n e

bude za te skupo?

- A šta cen ite, b rale? - u p ita g o sp o d in, rad o stan što R ad an

pristaje da proda.

- Dve rublje.

Izvadi gospodin o dm ah d v e ru b lje iz špag a p a R ad an u u

ruke, i primi svrdo. Zaviri u kola, pa videv torbu sa
stvarima, upita:

- A šta ti je, b rale, o v o?

- Eto torba! - reĉe R ad an ĉisto sp rd aju ći se, jer v eć b eše

video da je gospodin malo udaren obojkom.

- Znam, znam... Neg o šta si to n ak u p o v ao?

- O p an ak a, so li i jo š što šta.

- P a v i to m ećete u p arĉad im a so u jelo? - upita gospodin

razg led aju ći k ru šac so li. - Je l' te?

- Tucnemo je malo pa onda.

- A opanke kad idete u crkvu?

- Ja, kad idemo u crkvu.

- Drugi put idete bosi? - Jes', drugi put idemo bosi. -

O d g o v araše R ad an tek o n ak o - n ek se g o v o ri k o ješta.

- A ne bojite se zmija kad idete bosi?

- Jok, ne bojimo se!

G o sp o d in u to m razv i jed an zam o taĉ u to rb i, p a reĉe, k ao

ĉu d eći se:

- G le, g le! T a to je g lav a šećera!

- Jes', glav a šećera!

- To za kavu valjda?

- Ja, za kavu.

- I g rad ite slatk o , štru d lu , lo k u m iće, g u rab ije... je l' te?

- Jes', to će k ap etan g rad iti. U n as, h v ala b o g u , to n e

grade.

- A imate kapetana?

- Imamo - ja! - o d g o v o ri R ad an v eć izlazeći iz strp ljen ja.

- A ima li dece?

- Ima dvoje-troje...

- P a to ste n jem u k u p ili g lav u šećera?

- Jes' - njemu.

- E, e, vi'te, to je lepo - kad seljani vole tako svoje

starešin e.

- Lepo je.

- A k u p ili ste za v aše p are?

- Nije. On je dao.

- Da, da za njegove pare kupili ste. Lepo, lepo... Vi'te, on

će to d a g rad i d eci lo k u m iće.
- H o će, h o će d a g rad i, ja! - reĉe R ad an , p a g a o n d a u p ita: -
A b o g ati, n e zam eri što ću te zap itati, šta si ti?

- Ja? Je l' te?

- Jes', ti, šta si?

- Ja sam, znate, profesor.

- T ak o ! T i si p ro v eso r što u ĉiš o n e starije Ċ ak e?

- Da, da - odgovori profesor.

- E d a si p o šten , b rate! - reĉe R ad an , p a g a p o g led a tak o

saţaljiv o što je o n ak i; ĉisto si m u p o o ĉim a m o g ao
p o zn ati, g d e b i m u rek ao : b o ţe, p a i o n o jad n o u ĉi
nekoga!...

I o šin u v v o lov e, p o Ċ e i reĉe:

- U zdravlju, gospodinu provesore!

- Servus! - reĉe p ro feso r.

- Da si koristan dabogda! - u d ari R ad an v eć d a se sp rd a.

- Sluga sam! - reĉe o p et p ro feso r k lanjaju ći se i d rţeći

svrdo.

- Hajd' tako pravo - na kamen stao! - reĉe R ad an i zacen u

se o d sm eh a. O šin u volove i pohita da barem stigne do
m eh an e u D u b rav i, a v eć d alje lak o m u je. K ad se m alo
p o o d m o ri... stiće će p o n ajlak .

B ilo je v eć b lizu p o n o ći. U m eh an i u D u b rav i sed i jo š

n ek o lik o n jih iz o b liţn jih sela. N ek o p ije v in o , n ek o
rak iju ; n ek o p o g aĊa "p o p a", a n ek o "u k aiš". D o k stad o še
k o la p red m eh an o m . V rata se o tv o riše i u Ċ e R ad an .

- D o b ar v eĉe v am , b raćo ! - nazva svima skupa.

- Bog ti pomog'o, Radane! A odakle ti u ovo doba? - upita
g a jed an , što v eć b eše zab o p rst u k aiš, i p o g led a R ad an a.

- Nisi pogodio! - v ik n u o n aj što d rţi k aiš. - Daj cvancik!

- B aš si b ak su z, R ad an e! - reĉe o n aj što b eše zab o p rst,

trg n u v ši ru k u k ao o p aren . - E to , ĉim te p o g led ah , izg u b ih
cvancik.

- E , h o ćeš ti k aiš!.. Š ta ću ti ja! - reĉe R ad an .

- Kako si, Radane?... Pop! pop! pop!... Odakle ti?... Pol!

pop! pop!... U ovo doba?... Gde je pop? - upita gotovo
p ev aju ći jed an , a d rţi u d esn o j ru ci d v e i u lev o j jed n u
k artu , h itro ih p rem eće, v eć što treb a u to j ig ri i v iĉe, i p ita
uzgred Radana.

- Ja, v ala, sad iz v aro ši - odgovori Radan.

- Ovo je pop! - v ik n u jed an o d p og aĊaĉa i lu p i p o jed n o j

karti.

- Sutra! - u zv ik n u o n aj što razb acu je, izv rte k artu , k ad o n o

dama.

- Ih , o ro sp iju m u o ĉin u ! - v ik n u p o g aĊ aĉ. - B aš si b ak su z,

Radane!

- B ak su zi ste, ĉin i m i se v i sv i... - odgovori Radan. - Dede

batalite tu sprdnju da sednemo, kao ljudi.

- B o g am i, p rav o v eliš - rek o še o n i što su izg u b ili, p a se

d ig o še i sed o še za jed an p o d ug aĉak sto . P o u stajaše sv i,
m ah n u še se ig re, i sv i zased o še zajed n o s R ad an o m .
N aru ĉi R ad an seb i v in a i o stali šta je k o ji h teo ...

- A šta si to ćario u ĉaršiji? - u p ita o n aj što je n a k aišu

izgubio.

- P ro d ao sam m alo ţita i v u n e... Id e Đ u rĊ ev d an , p a ti,

b o g m e, im am m u k e. V alja m i d ati p o rezu , a m o raću p latiti
i o n o m p o g an cu in terez d a će m i o ĉi isk o p ati.

- Je li to U zlo v iću ? - u p ita o n aj što je b acao p o p a.

- A njemu skotu - ja!

- E k ak o te U zlo v ić zak aĉio u sv o je k an d ţe, n e išĉu p a g a

se ti šale!

- Vere ti, Radane - upita jedan od njih - p rav o m i k aţi,

koliko si uzajmio od njega?

- I ne pitaj, brate, koliko sam. D a b o g saĉu v a sv ak o g take

p o zajm ice!... Z n aš k ad se o n o o n o m lan e o d elih o d b rata.
O stad o h jed in , sa ţen o m i d eco m ... K u d ću i šta ću ? N e
zn aš šta ćeš p re: jali v ratiti sto k u , jali p ritv rd iti o g rad u , jali
o p lesti, jali o k o p ati... O v am o , o p et, sed iš u k o šari. Udari
zlo v rem e, n em aš se g d e sk lo n iti. K u ću d a g rad iš, n em aš
o tk u d , a m o raš. V eć i ru ţn o je - svet se sprda: "Eno ga
k ak i je rad in ! S ed i to lik o zem an a u k o šari!..." N isi n ik u d
pristao...

- Bogme nikud! - rek o še n ek i.

- Š ta ćeš, k u d ćeš?... D aj d a se zad u ţi, d a se n aĉin i m ak ar

m alo , k ro v a n ad g lav o m . K ad , al'h o ćeš... N e m o 'š išĉu p ati
p are d a k leĉiš! D aju ti, ali p o d u p lo . N ajp o sle zaţm u rim ,
p a h ajd , o n o m n ašem Ĉ iv u tin u , U zlo v iću p o g ano m . "D aj,
zab o g a i p o b o gu !..." V id i, g d e ti je p reša, p a šiša k ak o o n
ho će. I tak o n a jed v ite jad e išĉu p am p ed eset d u k ata te
n aĉin im o n u k u ćicu ... A b o g am i, d a m i n ije o n e d ece,
sutra bih ugarak u nju!

- I dade ti pedeset dukata? - u p ita o n aj što je p o g aĊ ao u

k aiš.

- Dade, ne dao mu bog vesela dana!

- A privali dobar interez, privali - je li? - u p ita o n aj što je

bacao popa.

- O, m o j b rate, d a je sam o in terez, b ilo b i cv eće i k o v ilje,

ali u p isa u o b lig aciju o sam d eset d u k ata, p a jo š in terez n a
sv e... P ro Ċ e g o d in a, v alja isp latiti, a n em a se o tk u d . M o lih
g a, k u m ih d a m e p o ĉek a jo š k o ji m esec d an a, d o k p ro d am
rak iju i n ek o sv in jĉe, p a d a sk rp im i d a m u isp latim . A ja!
N eće n i g lav e d a o k ren e, n eg o v eli: "P are n a p lac, jali ću
te sudu!..." O, nevolje i muke moje! Poteci na sve strane.
N e m o 'š iz zem lje isk o p ati. M o lih g a o p et, m o lih v eć k ao
samog gospoda boga - b o ţe o p ro sti! - Naposletku veli:
"H ajd e d a p ro m en im o o b lig aciju ." N araĉu n i tam o - ne
zn am d an g u b u , te in terez, te p isan je, iziĊ e rav n ih sto
d u k ata. "S ad ", v eli, "d a p ro m en im o , ali d a n aĉin im o n a sto
pedeset dukata." Okreni, obrni - n em aš k u d ! D am m u
obligaciju...

- Ih , R ad an e, zab o g a! Z ar b aš d ad e?! - uzviknu jedan

izm eĊ u n jih u p rep ašćen o ...

- A ja šta ću , m o j b rate!... D a m i d o Ċ e d o b o š p red k u ću ,

k u d a ću o n d a?... S ad , v ere m i, n i sam n e zn am šta ću ...
Id em ĉesto k ao lu d . Š to g o d u rad iš, p o d aj n jem u . N i o d a
šta ti v ajd e n ije... R ad i, sk ap av aj, g lad u j p a p o d aj d ru g om e
n ek a ti ized e, a ti o p et ţiv i k ao sk o t!...

- A zar je on malo njih upropastio, moj Radane! - reĉe

jedan. - D ab o g d a d a i ti ĉitav o stan eš.

- M u ĉn o , b o g am i!... K o se d an as zad u ţi - nema mu bela

d an a v iše! - dodade drugi.

- A m a k o li p rv i izm isli taj n esrećn i in terez d a m i je zn ati?

- u p ita o n aj što je p o g aĊ ao u k aiš.

- Bog zna ko je!... - p o ĉe o n aj što je izg u b io n a p op u . - Ja

sam slu šao o d starih lju d i, k ad in teršĉiji o d e d u ša n a o n aj
sv et, rasto p e sreb ra p a g a zaliju ; a telo m u n ik ad n e m o ţe
istrunuti u zemlji; nego pocrni i skameni se, pa tako
ostane vek i amin - kao crn ogoreo panj.

- Ko uzimlje interez i ko krivo meri - reći će n a to o n aj što

je p o g aĊ ao u k aiš - i on se tako uabonosi u zemlji. Ne da
mu onaj greh ni da istrune kao ostali ljudi...

- Jes', jes', i ko meri krivo i njega stigne prokletinja -

p rih v atiće o n aj što je u v ijao k aiš. - Z n aš k ad o n o , im a v eć
v aljd a d eset g o d ina, b eše nekako oko Ilijnadne ona velika
h ala i v etrin a, tam o p o M eĊ ed n ik u . K azu ju d a je o n d a
vetar izvalio jedan grm kraj puta - b ilo m u je v aljd a v iše
o d trista g o d in a. L ep o g a, k aţu , p o n ese u o b lak k ao p erce,
a u ţilju m u zap leten ĉo v ek , crn k ao u g arak , a zak aĉene
mu na usta, pa kroz obraz i levi i desni, dve kuke
k an tarsk e, i o k o v rata m u u p leten k an tar ĉitav o n ak o sa
sin d ţiro m i jajeto m ... T o je, k aţu , b io n ek ak av što je k riv o
merio, pa ga bog tako nakazio...

- Ala je to bila hala i vetar, moj brate! - zaĉu d i se o n aj što

je rasturao popa.

- Ja šta m isliš - reći će R ad an . - Eno, preklane kaka sila

b eše d u h n u la i o v ud a. H o ćaše sv e g rad p o tu ći u k o ren ...
S rećo m o b iĊ e n a p lan in u , te n e u ĉin i m n o g o k v ara.

- O d b iše v etren jaci! - dodade jedan. - B aš o n d a n a v rh

Prevoja p o tu k o še se... L o m i se, lo m i, lo m i... rek ao b ih ,
sv e će u so d o m ! D o k se o tište o n a sila p lan in o m . Išli su
sutradan ljudi te gledali... Sve grmlje poizvaljivano...

- O jaĊ en o se b iju te h ale p red tu ĉo m ... D a b o g 'saĉu v a!

- Jesi slu šao n ašeg S tan k a? E to o n je vetrenjak... Kad se,

v eli, p o b iju , d o k opaju g rm za v rh p a g a išĉu p aju k ao stru k
lu k a i tu k u se... Ja sam b aš g led ao k ad se k u p ao leto s u
reci - sav m o d ar k ao ĉiv it. Isp reb ijali g a, v eli, v etren jaci;
ali im b aš i n ije d ao d a u ĉin e štete...

- I svake se god in e b iju n a P rev o ju ... n e m o ţe se o b ići

d ru k ĉije - reći će R ad an .

- V ala i jes' ru ţn o m esto . U sred p o d n e su m n ja te o n u d e

p ro ći, a k am o li n o ću - p o tv rd i o n aj što je o k retao p o p a.

- Svuda je vala nezgodno - p o ĉeće R ad an - a na onom

brodu kod vodenice i gore malo, pored vira Petrova, ne
zn aš k o je je g o re...

- Jes'ja, b aš je strašn o k o d P etro v a v ira - reći će n a to ,

o n aj što je p o g aĊ ao u k aiš. - Ja se i sad ĉu d im k ak o im ad e
k u raţi P etar d a u sred g lu v o g do b a o nd e zaro n i!...

- A zar je zaronio? - upita jedan.

- Ja šta ti m isliš, m o j b rate! D ig ao se, v eli, u rib u n o ću , p a

h ajd v iru . L ep o , tišin a, a v o d a m irn a; m eseĉin a - n ije b aš
n ajv id n ije, ali se tek v id i. D o Ċ e, b aci jed n o m p reĊ u , u h v ati
n ešto rib e; b aci o p et - u h v ati; k ad b aci treći p u t, zak aĉi se
p reĊ a. P o v u ci tam o , p o v u ci am o , n e m o š m aći... D aj d a se
zaro n i. S v u ĉe ti se o n lep o , zasu ĉe n o g av ice, p a zaro n i u
vir...

- Zar gluvo doba, pa zaroni u vodu? - u p itaše sv i ĉu d eći se

tolikoj smelosti.

- Jak ak o , m o j b rate!... Z aro n i ti o n lep o . K ad d o le, a p reĊ a

se natakla na neku grdnu panjinu; jedva je raspetlja,
p o v u ĉe i p o Ċ e n av iše... ali h o ćeš! N ešto ti n jeg a steg lo za
o b e n o g e p a teg li n an iţe, k ao o lo v o ... B e d ed e, b e d ed e,
o tim lji se o n ; aja, h o će lep o d a o d v uĉe n a d n o !... O n ti
o n d a d rţ ru k am a za ţilje, te jed v a izgambulja na obalu.
K ad im a šta v id eti!... N a n o g am a m u ţu te b u k ag ije, k ao
vosak!...

- Aoh! - p o v ik aše sv i, a o ĉim a u zv eriše o d strah a.

- P o g led a... b aš b u k ag ije!... Š ta će sad? S k inu ti n e m o ţe.

H ajd e, v eli, d a se p o lak o g am iţe, p a što b o g d a!... U zm e
preĊ u i o n o m alo rib e, p a h ajd n asip o m .- Ide tako polako,
ide... Dok se obre, pred njim crn pop! Asli crn kao ugljen,
a lice i sve mu zaraslo u samu bradu. "Daj mi te bukagije
da ti skinem!"

- B aš lep o zaisk a? - u p itaše n ek i o d n jih .

- Zaiska, jakako! - p riĉa on dalje: "Daj mi", veli, "te

bukagije!" "Ne dam", veli Petar. "More daj, nemoj se
m u ĉiti... sk in u ću ti ih !" "Jo k , n e d am !" reĉe P etar i p o Ċ e.
P o p a n estad e. N iti se zn ad e k u d o d e, n i šta b i o d n jeg a.
A m a d a rek n eš d a je što šu šn u lo ... n išta! Id e o n o p et
najlak nasipom, ide... Dok ti njemu spade s leve noge
jed n a p ran g a. O n je u ze u ru k u , p a p o Ċ e m alo b rţe. K ad
n a ĉitav p u šk o m et zacrn i se n ešto m alen o k ao k lu pk o ...
U ĉin i se P etru d a iz v o d e izlete i p ad e n a n asip . Z atrĉa se
p rav o n jem u , a sv e v eće raste, raste, raste... i o k reće se
isto k ao rad iš; d o ju ri v eć d o n jeg a, k ad - al' opet onaj crni
p o p p a ište b u k ag ije. P etar n e d a n ik ak o ... O b leta p o p i
iska, pa ga opet nestane... Spade Petru i druga pranga. On
u ze b u k ag ije u ru k e p a n o si, a o p u ĉi sad b rţe... Id e tako
ide, dok ti njega neka ruka dohvati ostrag za rame. Okrete
se Petar, kad - ali opet onaj pop. "Daj mi, more, te
bukagije!" - Ne da on nikako. Saleta tako, saleta... Dok
zapeva petao negde u selu... Nestade popa.

- Nosi li on bukagije? - u p ita o n aj što je rasturao karte.

- N e p u šta o d n jih šale... D o n ese ih tak o k u ći. N alo ţi, v eli,

v atru , k ao d a će v o la p eći. K ad se d o b ro razg o ri, o n
razg rte ţar, p a b u k ag ije u sred v atre!... N išta ti b o g n e
dade, nego stade piska, cika, pucnjava, kao da kokice
k o k aš... A o n u d ri zag rći o n im ţaro m ; a o n o p išti, p u ca,
istu ra ţišk e ĉak u p ajan te... A o n jed n ak o zag rće d o k se
v eć n e u taja. Jo š n atrp a o zg o d rv a, d a d o b ro sag o ri. K ad
posle razgrte supret - a ono crne kao ugljen!...

- V i'š, o g o rela o n a n eĉastiv a sila! - reći će Radan.

- Pa kud ih deo, bogati? - u p itaše o stali.

- B acio ih n a tav an i tu su m u stajale, b o g zn a d o k le... Išli

su lju d i, k ao n a ĉu d o te g le d ali... P o sle, v eli, n estad e ih .
Ili ih nek' ukrade, ili ih onako nestade - ni sam nije znao...

- A jesi li ih ti video? - upita Radan.

- N isam ja, ali su m i k aziv ali b aš lju d i k o ji su g led ali...

E le, tak o se, u z p iće, o su še p riĉe sv e strašn ije i strašn ije.

B ilo je v eć p rav o g lu v o d ob a k ad se R ad an k ren u o iz
m eh an e. O n i jo š o staše. M alo se u g rejao p ićem , a m alo se,
bog m e, i u zjazb io o d o n ih p riĉa, p a m u sv e p iri n ek ak i
v ru ć v etar o k o u šiju . S ad će v eć n a b ro d p o d vo d en ico m .
T am an d a n ag azi k ad stad e p lak ati n ek o d ete u stran i v iše
puta. "Otkud sad dete ovde?" pomisli Radan, a obuze ga
su m n ja. D ete p laĉe jed n ak o . P o g led a o p et, a o n o se sp u šta
k n jem u : m alen o d eten ce, k ao ću p ić... crn i se; u m rak u n e
m o ţe n i d a g a v id i d o b ro . "A što p laĉeš, m ali?" u p ita g a
R ad an . "Izg u b io sam k o ze, p a n e sm em k u ći." - "A ĉiji si
ti?" O n o p laĉe, n e h ted e k azati. - "O d i n a k o la", reĉe m u
Rad an . O n o o d m ah , jeĉeći, sk o ĉi n a k o la. R ad an sed i n a
p red n jem jastu k u i n atera v o lo v e n a v o d u . K ad b eše
n asred v o d e, d o k dete p o ĉe d a se cerek a; n e sm eje se k ao
o stala d eca, n eg o n ek ak o sasv im izv raćen o : "N aša g lav a!
h a, h a! N aša g lav a! h a, h a, h a!" O sv rte se Radan, a ono
izv ad ilo iz to rb e g lav u šećera, p a o d lo m i o zg o jed an
o k rajak i zag rize. "N e d iraj taj šećer!" izd era se n a n j, a
p o m isli u seb i: "O v o n isu ĉista p o sla!" O n o se trţe i strp a
g lav u šećera u to rb u o n se o p et o k rete n ap red i o šin u
volove... Dok ti se n av ali n jem u n ešto n a leĊ a, p a sv e teţe,
teţe... h o će d a g a zav ali n atrag . M aši se ru k o m n a ram e,
kad ali - šap a! N a d ru g o , i tu - šap a! Jed v a se m alo o sv rte,
nema deteta da sedi u kolima. Volovi zapeli pa siplju, kao
da je kamenje natovareno; njemu o p et sv e teţe i teţe...
V eć o p aţa k ak o m u n o k ti o d on ih šapa p ro b o li g u n jac, p a
v eć d o h itaju i k o ţu. M rd n e m alo d a strese, aja - jo š g o re
p riteţe! V o lo v i zap eli, jed v a p o m iĉu k o la. D a m u je
b arem n a o b alu izići. O šin u ih što ig d a m o ţe - te jedva
izv u k o še k o la n a ob alu ... S iĊ e R ad an p o lak o sa k o la, d a
b ar v o lo v im a o lak ša. K ad , ali - h o će o n o d a g a o b o ri.
Omane da strese - n e m o ţeš m aći. P riteţe, k o sti m u
pucaju. Popne se na kola, ne mogu volovi gotovo da
maknu. Puca onaj jastuk pod njim, kao da je natovaren
v o d en iĉn i to ĉak . D o Ċ e v eć d a se sv isn e o d tereta. S v o g a
g a m rtv i zn o j p ro b i... Ĉ itav sah at b o ĉio se tak o s to m
n eĉastiv o m silo m . D o k se ĉu še srećo m i p etli... O d sk o d i
m u d ete s leĊ a, p a n aţe u za stran u . O b azre se i reĉe: "M o li
se b o g u , R ad an e, što p etao zapeva, a ti bi zaista upamtio
m en e. N eg o sv ejed n o , tu je g lav a šećera!..." I n estad e g a.
R ad an se p rek rsti, izv ad i p ešk ir iz n ed ara i u b risa se o d
zn o ja, p a p o tera v o lo v e. P etli u ĉestaše. U sam u zo ru
stig ao je k u ći.

***

B o g am i, ja n e zn am šta su ti jad n i k ap etan i to lik o n atru n ili

tim lju d im a što p išu u n o v in e i k n jig e!... A m a n ek a k o g o d
zam o ĉi p ero , o d m ah ti tu p o teg n e k apetan a: te n e zn am - u
crv en im jem en ijam a s rep ićim a; te - tur mu do zemlje; te
prekrstio noge na sidţad etu p a p u ši iz ĉib u k a; te - uzima
m ito ; a v eć n o s, g lav u , v rat, trb u h i n o g e n em o j n i
sp o m in jati! T o n aĉin e d a te b o g saĉu v a i sk lo n i... N aĉin e
o d zd rav a i ĉitav a ĉo v ek a n ak arad u ! D a g a u sn u u sn iš, b i
se u p lašio , a k am o li d a im aš s n jim a k ak a p o sla. Ono,
d o d u še, n i ja ih to lik o b aš n e b ran im ; im a ih i n ak arad a.
S v et je o v aj io n ak o p u n jad a i n ak arad a. A li što b aš sv e
n ak arad e p isati, te, n i za što n i k ro z što p lašiti p o šten e
lju d e? Š ta se n e b i n ap isao k ak av lep k ap etan?! E to , n a
primer, znam ja jednog veoma finog i lepog kapetana...
n ek o g M ak sim a S arm ašev ića.

B iće d v e g o d in e kak o je d o b io ĉin k ap etan sk i. Ja m islim

d a ste g a v iĊ ali ak o ste b ili k o ji p u t o V ask rsu ili o
G o sp o Ċ inu d n e n a sab o ru k o d n -sk e crk v e. S resk a je k u ća
blizu; nema ni sahat hoda odatle. Dakle, kad je god sabor
kod n-sk e crk v e, d o Ċ u i g o spo d a iz V lad im iraca n a sab o r.
K ap etan a ćete lak o p o zn ati. N a n jem u je n ajn o v ija
u n ifo rm a o d sv e u n ifo rm isan e v lad im iraĉk e g o sp o d e. Z a
n jim n a tri k o rak a u v ek id e jed an d u gaĉak p an d u r s
p išto ljim a i jataganima za pojasom, a o pojasu mu visi
ĉitav v ašar o d to b o laca, p alasak a, ĉak m ak a i o stalih
pandurskih drangulija. Tog pandura veoma vole kapetan;
d o v eo g a ĉak iz d ru g o g sreza k ad se p rem estio . - Osim
u n ifo rm e i p an d u ra, p o zn aćete k ap etan a i p o lep o m stasu i
obliku njegovom. Nije vajde - b aš k ad g a ĉo v ek p o g leda,
mora priznati da ga je sama priroda stvorila da bude
k ap etan . P a jo š o n o n jeg o v o zv an iĉno p o n ašan je! E v o ,
sm eo b ih se s v am a o p k lad iti u što g od h o ćete d a n iste
d o sad n ašli tak v o g k ap etan a d a m u se i u govoru, i u
smehu, i u pogledu, i u svakom ma i najmanjem pokretu
o g led a stro g a zv an iĉn o st k ao što je to u M ak sim a
S arm ašev ića, n ašeg lep o g k ap etan a. - Eto, na primer,
k ak av b eše k ap etan Jak o v Jak o v ljev ić, što je b io n ad
ovom kapetanijom pre Maksima. Nik ad n e d o Ċ e u
kancelariju izjutra pre dok ne popije u mehani pet-šest
p o lića p rep eĉen ice; p a o n d a zav o d n i o ĉim a, a sv e p lju ck a,
štu ca, isk rm aĉi sv ak i ak t k o ji m u d o ru k e d o Ċ e, a
k an celarija m u zau d ara k ao rak ijsk a m ešin a. A o v aj
k ap etan jo k ! O n d o Ċ e izju tra trezan , ĉist, lep o o ĉešljan ,
u m iv en ; sed n e za svo j sto , p a zaište o d p an d u ra sv o g a
ĉašu h lad n e v o d e i p arĉen ce šećera, što m u se o d m ah
d o n ese n a ĉisto m slu ţav n ik u . O n o n da p ijn e m alo , p a ĉisti
n o k te, p a o p et p ijne, p a o p et ĉisti n o k te - dok popije vodu
i o ĉisti n o k te lep o . Z atim m u se d o n ese k av a. O n zap ali
cig aru , p u ši m alo i šeta se p o k an celariji, p a srk n e k av e,
p a o p et p u ši i šeta se, p a o p et p ije k av e. Z atim p rim eti
p an d u ru ak o je n ašao što n eo b risan o i n en areĊ en o , u zm e
ak ta i v eć - p o ĉn e sv o j rad ... E to , n a p rim er, k ak av b eše
o n aj S im a S im eu n o v ić p red Jak o v o m . K an celarija m u
u v ek zag o jaćen a, n ep ro v etren a, zau d ara n a o n a ak ta; o sim
što se u leto izu v ao u k an celariji i d rţao n a p o lici m eĊ u
ak tim a u v ek b o cu su ru tk e, što je "p io o d g ru d i". E le,
prosto si jed v a ĉek ao d a ĉas p re iziĊ eš n a ĉist v azd u h . A
ovaj kapetan jok! U njega su poslepodne, osobito leti,
p ro zo ri o tv o ren i, n a sto lu m o ra b iti cv eća; zim i k ad i se
izm irn o m ili šećero m ... m ilin a ti u ći. Ĉ isto b i se sv ak i d an
su d io , sam o d a u laziš u tak o ĉistu , tako provetrenu i
namirisanu kancelariju i kod tako lepog kapetana!...

Pa i kapetanica i deca Maksimova - sve ti je to nekako

uljudno i u svom redu. Pa i deca mu se vladaju nekako
gospodski - istin a su m alo n estašn a. Jed an m u je sin v eć
poodavno u Beograd u ; u ĉi g im n aziju .

E le, k ao što v id ite, retk o g d e im a tak o lep o i zg o d n o

kapetansko pleme... I taj lepi kapetan opremio se jedno
jutro da ide po srezu.

- Jesi li sp rem io , Đ u k o? - upita svog pandura, svog

ljubimca.

- Jesam, gospodine! - odgovori pandur smahnuv levom

ru k o m fes s k ićan k o m d o ram en a za v rat.

- I ti ćeš sa m n o m ... R eci n ek o k ren u k o la. - Kola se

o k ren u še i k ap etan u sed e, p a m ah n u ru k o m n a Đ u k u : -
Hajd', penji se! - Đ u k o se p o sad i u k ola p rem a k ap etan u .

- E sad ćem o Đ u k o , p rav o u V u ĉev icu - reći će k ap etan

k ad v eć k o la izm ak o še iz av lije i p o ju riše d ru m o m . -
N ajb liţe je i n ajzg o d n ije d a se d o ru ĉk u je što g o d ... T i v eć
zn aš... Ja, zb ilja, d a li si ti p o n eo i ono? - upita kapetan
Đ u k u m alo p o tiše d a n e ĉu je k o ĉijaš.

- Je li glavu?... - u p ita o p et tak o isto Đ u k a.

Kapetan klimnu glavom da jeste.

- Poneo sam... Eh, gospodine, zar ja to da zaboravim!

- S am o šteta što je o n aj lo la o k rn ji...

- B aš šteta, g o sp o din e. O n ak o v elik a g lav a... N isam je

v eće v id eo ... P a m i tu so li p am et d a g a n ešto p lašilo i
o tk in u lo p arĉe... K ao d a ja n e zn am d a je o n to p ijan
odlomio... Nagrdio onaku glavu!

- N e m ari n išta... M o ći će p ro ći. Š ta v eliš, Đ u k o?

- O te jo š k ak o , g o sp o d in e! O v a lu d a sv etin a... šta ti o n a

zna? Prava marva!

- S am o , Đ u k o , p am etn o !... N eću n ik o m d a si slo v ca

p ro g lav io . Ja n eću d a m i se rek n e d a u zim am m it... V id iš i
sam , ak o im u zm eš jab u k u iz ru k e, d ig n u n a te v ik u k ao
n a b elu v ran u ... O v ak o ću ja n jih d ru k ĉije m alo d a
šišam !... S am o ti b u d i p am etan . A v eć treća p a ra tvoja i
b o ţija!

- Hvala, gospodine! - zah v ali Đ u k o p rid ig n uv se m alo i

m ašiv se za k ap u . - A v eć za to n e b eri b rig u . U m eću ja
n jim a p o d ići k ak o v alja... T i sam o g led aj seh ira d o k
d o Ċ em o u V u ĉev icu . T u ćem o u ĉin iti sev te, p a elb et b u d u
b atli V u ĉev ĉan i...

I tako n aš lep i k ap etan p u sti se u d u g razg o v o r sa sv o jim

v ern im Đ u k o m . T u se razv iše g o lem i p lan o v i; izm eriše se
sv e p rilik e i sred stv a; izraĉu n a se k ap ital; p o zid aše se
k u će, jed an p u t reći: p o ĉe se o d m alen e taĉk e, o d g lav e
šećera što b eše u to rb i Đ u k in o j, p a se razv i d o n ajširih
g ran ica. U to m razg o v o ru i p lan iran ju stig o še v eć i u
V u ĉev icu .

K ap etan je o d seo k o d k m eta seo sk o g S tep an a S ten ĉića.

O d av n o n ije b ilo tak e ţu rb e o k o d o ĉek a, k ao taj d an u

V u ĉev ici. K m et S tep an , n jeg o v i o p štin ari i m laĊ i trĉe n a
sve stran e i n areĊ u ju d a se što b o lje sp rem i ĉast... T u se
k o lju p ilići, p rasci, jan jci; tu se g rad e g ib an ice, u štip ci i
cicv are; tu se traţi m lad k ajm ak , sir i m lek o ; tu se izn o si
rak ija p rep eĉen ica o d n ek o liko g o d ina. K ap etan seo u
h lad u n a p ro strte šaren ice; o k o njega se iskupili postariji i
odabraniji ljudi, pa se razgovaraju.

- Kako je ove godine letina? - pita kapetan jednoga od

njih.

- Ta svakojako, gospodine! Nema onih starih godina.

- Nema, ja - n estalo je o n o g b erićeta. P am tim ja, d o k sam

bio praktikant, p a sa šezd eset talira ţiv io sam b o lje n eg o
danas, kao kapetan.

- Jes', bogme, gospodine! - p o tv rĊ u ju o stali.

- N em a ti d an as n i b erićeta - n išta! Izo p aĉio se i o v aj sv et.

N ik o ti tu n e p o štu je starijeg a, n i ĉin o v n ik a, n i p o p a,
nikoga... Niti se ko tu bogu moli, niti ide u crkvu...

- Jes', b o g m e, g o sp o d in e, p rav o k aţeš! - graknu oni oko

njega.

- E n o , zn am ja p re... D o Ċ e ti n a sab o r k o d crk v e sv ak o g

p razn ik a tu šta sv eta. L ep o se p o m o le b o g u , p a o n d a
zased n u za so v ru , p rizo v u b o g m e i svo je starešin e, p a se
tu g o sti i v eseli d o n ek o d o b a no ći.

- Jes', bogme, gospodine! - o p et g rak n u V u ĉev ĉan i.

- B io sam b aš m laĊ i p isar k o d p o k o jn o g V u la Iv ića,

kapetana. Kad se vratimo tako sa sabora - nose dva
p an d u ra p u n e v reće d aro v a. T u su ti ĉarap e, p ešk iri,
jab u k e, tk an ice, p a b o g m e, i p o n ek o ru n o i ćilim i ili
jarn je... A sad n ik o n i d a se p o šali. N em a, n em a - b raćo ,
n išta; p ro šle su o n e stare g o d in e k ad je b ilo b erićeta...

- P rav o v eliš, g o sp o d in e, b o g am i! - reći će jed an o d

seljaka. - Ovaj se današn ji p o jas n ek ak o o b ezo ĉio i b atalio
- d a b o g saĉu v a!... Š ta se ĉin i, ĉu d o te i o v o m alo b o g jo š
daje.

- A batalio se, brate, dakako! - nastavlja kapetan. - Eno,

pre nekih godina, znam - p ro Ċ e starešin a. A k o g a sretn e
p o ĉem seljak , m ak ar i n e b io iz n jeg o v o g p od ru ĉja, o n će
m u n a ĉitav p u šk o m et stati i sk in u ti k ap u ; ĉak sjaše s
k o n ja, p a m u o d a ĉest. A d an as jo k ! P ro Ċ e m im o te,
g o to vo d a se ram en o m o ĉeše, p a b aš n i u u v o !... Z o v em
g a, b rate, eto p o slo m zv an iĉn im u k an celariju - n eće d a
d o Ċ e; p o d eset p u ta šaljem pandura, dok ga jedva
d o teram ... E to k ak i je d an ašn ji sv et! E to k ak i je d an ašn ji
n araštaj! I m i se n eĉem u n ad am o ?! M rk a k ap a, zla
p rilik a!... S u tra d a se n ešto o tm e B o sna jali H erceg o v in a -
k o b i u p rav ljao o n im n aro d o m , n eg o o p et m i ĉin o v n ici i
starešin e. A k ak o ćeš m u , v rag a, u p rav ljati k ad te se n e
b o ji!... I ti, o p et, p rav n ici i licejiste, što u ĉe tam o p o
B eo g rad u , m isle tak o je to ; m isle o v am o p eĉen e šev e
padaju s neba. Deru se jednako "republiku", te "komunu",
te "socijalnu demokraciju", te ne znam šta jo š. A n e zn aju
o n i, jad n i, šta b i b ilo o d n as! E to , d o šao b i lep o N em ac ili
In g liz te n as sv e o v ak o k u p io i o d v eo n a m o re d a laĊ e
v u ĉem o ... H o će rep u b liku , k o m u n u?!... V irg az n jim a treb a
- virgaz!

I tak o d o k se ĉast sprem i, n aš se lep i k ap etan sit

narazgovara otprilike ovakvih razgovora. Uputi skromne
V u ĉev ĉan e d a p o štu ju sv o je starešin e, d a ih slu šaju i b u d u
im na ruci u svakom poslu njihovom. Dalje opomenu ih
d a se d o b ro ĉu v aju "rep u b lik an aca" i u o p šte b u rg ijaša,
n em irn ih i p o d o zriv ih lju d i, i ĉim koga opaze da im je
d u ţn o st od m ah g a jav iti sv o m starešin i, a o n će v eć d alje
ĉin iti što treb a. E le, n aseto v a ih m n o g o i m n o g o . A i
v aljalo je d a ih n asetu je. S ad je tek p rv i p u t izišao u
V u ĉev icu , o tk ak o g a p o stav iše d a je k ap etan n ad tim
srezo m . O n je ĉesto p o h od io sela, ali se u v ek d ešav alo da
V u ĉev icu o b iĊ e; n ije m u b ilo p o zg o d i d a sv rati i u n ju .

Z atim je n astala d o b ra ĉast. Jelo se i p ilo sk o ro d o

zaran k a. V in o v u ĉev iĉk o d o b ro , p a se m alo k ap etan i
razg reja i tek sad razd rešio n eiscrp ljiv u to rb u zv an iĉn og a
razg o v o ra; to rb u , iz k o je su k ad re izv iriti sv e m o g u će
p o u k e u sv im a g ran am a ţiv o ta seljaĉk o g a... Ĉ astilo se
dugo i za mnogo.

D o Ċ e v rem e d a se p o lazi. K ap etan to n ag o v esti m alo

k m etu , a, m eĊ u tim , zav ara o ĉi sv im a te n am ig n u n a sv o g
v ern o g Đ u k u . Đ u k o je vrlo dobro razumeo taj namig
g o sp od in a sv og a. K ao ĉin eći se sv em u n ev ešt, istu p i m alo
n a stran u , p a zaĊ e za v ajat. Z a n jim p ristaše i d v a
o p štin ara.

- A m a ti n išta, Đ u k o , n e ru ĉa, v ere m i - reći će jed an o d

njih.

- Ja, b o g m e, n e m o ţe b o lje b iti... A lal v am v era i v ašem

d o ĉek u ! V i o sv etlaste o b raz d an as, b eli! - uze ih hvaliti
Đ u k o i p o tap k a o bo jicu p o ram en u .

- Samo ne znamo, kako kapetan. Da li je njemu bilo pa

volji? - reći će n a to o n aj d ru g i.

- Kako nije! - p o ĉe d alje Đ u k o h v aliti. - Znam da nije ni u

jed n o j k ap etan iji nijed an k ap etan tak o d o ĉek an k ao što ste
v i d o ĉek ali v ašeg k ap etan a. E n o , p o zn ajem g a p o
razgovoru, kako je veseo, i dobre volje. Nikad ga, nisam
video tako dobrovoljna!... Po drugim selima, naljute ga,
najedi se, pa je povazdan turoban. A sad, vidite li samo,
kako je razgovoran i kako se smeje. Sad kao prvi put kod
vas. Je li, dosad nije dolazio, a? - u p ita ih Đ u k a v reb aju ći
zgodu da ostvari svoj plan.

- Nije do danas. Ovo je tek prvi put. Drugi su dolazili

ĉešće - odgovori jedan.

- Baš b i v aljalo - reći će n a to d ru g i - da mu spremimo

jed n o jag n jen ce, a? Š ta ti k o v eliš, Đ u k o?

- N e šal'te se g lav o m ! - isk o si se Đ u k o ĉisto lju tito . - Jok.

T o n ip o što d a n iste rad ili! O d m ah ćete m u u k v ariti o v u
dobru volju.
- Ta ono mi ko htedosmo, - p o ĉe jed an o d n jih sn eb iv ajući
se - da ga ne ispratimo prazne ruke...

- A znate li vi - p o ĉe p an d u r v eo m a p o v erljiv o i ĉisto

šap ću ći d a ih u v erav a - da to izgleda kao neki mit?... Vi
m o ţe b iti to i n e p o m išljate, am a o p et n ek ak o izlazi n alik .
I što je jo š n ajglavnije - zn ate li v i d a o v aj k ap etan n eće n i
d a ĉu je za m it... N išta g a tak o n e raţlju ti k ao k ad m u
p o d n ese ĉo v ek n ešto što b i se m o g lo reći d a je m it. E to ,
v ere m i, tak o se raţlju ti d a p o d v a d an a n išta n e o k u si o d
tešk a d erta. Ja zn am d a v i n em ate n i zašto d a g a
p o d m iću jete... N eg o h o ćete o n ak o , ru k e rad i, d a d ate
sv o m e starešin i što v am je p rv i p u t d o šao u selo ... A m a,
o n će sam m isliti d a g a m itite, p a n e v alja.

- Jo k ! N e d aj, b o ţe, d a g a m itim o - p o ĉe u v erav ati Đ u k u

jedan od njih - nego ko velimo gde n am je p rv i p u t d o šao -
n eće v aljati d a o d e o n ak o b ez išta.

- Ja, ja - p o ĉe o p et Đ u k o d a n av raća v o d u n a sv o ju
vodenicu - O n o , istin a, tak o je, ali šta ćem o - kad to
n ek ak o n eće b iti u red u? - I p o što se m alo p ro m isli
dodade: - T ek , o p et, v i m o ţete d a n e izgleda ni kao mit,
niti da, opet, ode onako prazne ruke.

- P a d ela, Đ u k o , v ere ti, k ak o b i se to m o g lo ? - u p itaše g a

p rib iv ši se u za n j d a b o lje ĉu ju .

- S p rem ite v i n jem u n ešto , n ek p o n ese d eci... - u ĉi ih

Đ u k o ĉisto šap ću ći... - T o će b iti n ajb o lje!

- Jes, b o g am i, p rav o v eliš! N eg o k ao šta b i?

- H m , h m , šta b i? - p ro m išlja, b o ţem Đ u k o ... - H e, šta b i -

to je m u k a sad ! D a je n ešto za d ecu o n ak o lep o ...

- Da spremimo jedno prasence malo?...

- A jo k ! T o n eće b iti u red u ... A i d a je - on prasaca sad

ima. Tu b aš p re n ek i d an o p rasila m u se k rm aĉa.

- A b i li v aljalo jed n o jaren ce? D eca v o le jariće...

- Ta ono vole, nego, opet, opet - i to nekako nije lepo...

A li v i'š, v i o v d e n em ate b lizu d u ćan a. H ej, h ej, b aš
nezgodno! A mogli bisti im kupiti po limun, ili po malko
šećera lep a...

- Ih, bolan, da sam znao - v ajk aše se jed an - mogao sam

k u p iti o n o m ad n e k ad o n o silazih u v aro š!

- A ! Z n ate šta? - u zv ik n u Đ u k o k ao do setiv ši se. - Kad

reĉe u v aro š - i ja sam b aš ju tro s iz v aro ši, p a u z p u t
su stig o h k ap etan a, te p o Ċ o h amo s njim. Ja sam kupio za
m o ju ĉeljad n ešto šećera - m o g u v am d ati, k ad b aš
h o ćete... M ak ar ja o p et išao k astile za to u v aro š.

- A d a li će v aljati?

- K ak o n e b i v aljalo? Ja što k u p im - p red n aĉeln ik a d a

iznesem, ne bih se zastidio. O n o lik u g lav u šećera n e
m o ţete n aći lak o n i u B eo g rad u ...

- E b aš, Đ u k o , h v ala ti!... H ajd e d a zo v n em o i o n u d v o jicu

o p štin ara.

- I kmeta zovnite - reĉe Đ u k o - d a m u što n e b u d e k riv o ,

gde ga ne pitate.

- Jes', jes' i kmeta da zovnemo - i slo ţiše se n jih d va i

o d o še d a ih zo v n u , a Đ u k o o sta o sm ejk u ju ći se zad o v o ljan
što m u tak o slav n o id e p o sao za ru k o m . Izv iri m alo iza
vajata i pogleda kapetana, pa namigne - kao veli: "Gosti se
ti, g o sp o d in e, jo š m alo ! T v o j v ern i Đ u k o zn a šta rad i. N e
beri ti brige!

Utom sv a ĉetiri o p štin ara i k m et, te za v ajat Đ u k i.

- E p a d ajd e, Đ u k o - reći će jed an o d o n ih što su m alo ĉas s

n jim v eć u red ili p o sao . Đ u k o p riĊ e k o lim a i izv u ĉe to rb u ,
p a k ao zak lan jaju ći je za se d a n e u g led a k ap etan , d o n ese
je m eĊ u n jih . A li o štar p o g led k ap etanov dobro je pratio
Đ u k u šta rad i, i d a se o tk u d tu d esio kak av jo š o štriji
pogled od pogleda kapetanova, mogao bi lepo opaziti
k ak o se k ap etan zad o v o ljn o o sm eh n u k ad v id e g d e Đ u k a
u ze to rb u iz k o la. Đ u k o sao p šti celu stv ar i o n o j d v o jici
o p štin ara i k m etu sasvim potanko i razgovetno da oni nisu
n išta d ru g o u taj m ah zaţeleli, n eg o "sam o d a n e b u d e
o d v eć sk u po ".

- Kako bih ja vama preskupio! - o d g ov araše Đ u k o n a tu

ţelju n jih o v u . - T a satreo b i m e h leb i so v aša. Jo k ,
bogami - ravna tri talira dao sam za nju.

- E b aš sk u p o si p latio , b rat-Đ u k o ! - primeti kmet. -

Skupo, nije vajde!

- Jes', istina, poskupo, ama je i valjano! Pogledajte vi,

k o lik a je to g lav a šećera!

- D ajd e, Đ u k o , d a v id im ! - zaiska kmet; uze i prevrte

tamo-am o , p a reĉe: - Nije vajde, dobra g lav a sam o šteta
što je o k rn jen a...

- N išta to n e m ari. A b o g am i, d ao sam rav n a tri talira. N ije

p rav a d a štetu jem ...

- Naposletku i vredi... - reĉe jed an o d o p štin ara. - Samo da

nije okrnjena.

- B aš, Đ u k o , d o sta ti je d u k at - reći će k m et. - Nemoj ni ti

sad zatezati... A zaista d a n ije tak o o štećen a, d ali b ism o ti
tri talira...

- H ajd e, Đ u k o , d a se id e, Đ u k o ! - viknu kapetan i neki

p o trĉaše v ajatu d a g a zo v n u .

- Eto me, gospodine, eto sad! - o d azv a se Đ u k o , p a n av ali

n a o p štin are. - E neka je za dukat.... L ju d i sm o n aši, a tri
cv an cik a n ije b o g zn a šta... D ajte p are, eto zo v e m e
k ap etan ; p o h itajte i v i. S ad je b aš i u red u , k ao n a p o lasku
da mu date...

K m et izv ad i iz k ese d u k at u zlatu i d ad e Đ u k u :

- Na, brat-Đ u k o , i alali!

- Nek ti je alal, brate! - reĉe Đ u k o p red aju ći g lav u k m etu .

Z atim p riĊ e k ap etan u i u p ita: - H o ćem o li, g o sp o d in e?

- Spremi i okreni kola! - reĉe k ap etan i Đ u k o o d e d a

b arata n ešto s k o ĉijašem o k o k o la.

D o k se jo š k ap etan zag o v arao s lju d m a, d o tle k o la v eć

b eh u sp rem n a. K o ĉijaš d rţi u ru ci v o Ċ ice i ĉek a d a p o Ċ e.
Đ u k o sp rem an ĉek a k o d k o la.

U stad e i k ap etan , zah v ali im n a d o ĉek u , izg o v o ri n ek o liko

v eo m a p o u ĉn ih reĉi, p a p o Ċ e. D o k m u p riĊ e k m et i za
n jim d v a o p štin ara s g lav o m šećera.

- Gospodine - p o ĉeće k m et - n ije b aš u red u d a o d eš o d

nas tako prazne ruke... - p a m u p ru ţi g lav u šećera.
K ap etan k ao ĉin eći se d a m u to n ije p o v o lji, u o zb ilji se i
upita:

- A šta v am je to ?

- T a, eto , m alo šećera, v elim o d a p o n eseš tv o jo j d eĉici,

n ek su ti ţiv a i zd rav a!... - veli kmet.

- Ta nije to trebalo... B aš n ije treb alo - vajka se tokorse

kapetan. - Ja n i o d k o g a n e u zim am n išta... N eg o v eć...

- Ponesi, ponesi deci, gospodine! - g rak n u še o stali. - Deca

su, neka im zaslade kavu...

- P a o n o m o g u d eci p o n eti, ali b aš n iste treb ali to ĉin iti;

pravo da vam kaţem , n ije m i p o v o lji. I n e b ih u zeo d a
n iste v i. A li sad što m u d rag o ... - izgovara se kapetan, a
Đ u k u se sam o sm eši b rk .

- A n em o j što zam eriti, g o sp o d in e - veli kmet. - Mi smo

lju d i p ro sti... N ije d a rek n eš k ak av m it - b o ţe saĉu v aj!...

- Niti bih vam uzeo ja mit - prekide ga kapetan. - Da mi

date pun ovaj vajat dukata - ne bih vam ni pogledao, samo
ako je mit... Ovako za ljubav i dobro poznanstvo mogu
p o n eti d eci to m alo šećera... - T u se o k rete Đ u k u i reĉe: -
D ed e, Đ u k o , m etn i i o v u g lav u u k o la!... - Đ u k o o d m ah
u ze i v eć o stav i je, g d e je i stajala.

Oprosti se kapetan sa svima, sede u kola i ode, a

V u ĉev ĉan i o staše v rlo zad o v o ljn i što u m ed o še tak o lep o
d o ĉek ati sv o g a starešin u ...

Odatle se krenu kapetan obilaziti ostala sela. U Kujavici je

izv id io sp o r o k o po tesa, g d e o b e p arn iĉn e stran e k u p iše o d
Đ u k a n aizm en ce g lav u šećera, k o ju ju o n "za sv o ju k u ću
n ab av io k ad je ju tro s iz v aro ši p o šao ", i d ad o še k ap etan u
tek, ruke radi, da ponese deci. U Zvezdu je kapetan
izv id io o p et sp o r ok o n ek e seo sk e v od en ice, p o u ĉio lju de
d a slu šaju v last i d a jo j b u d u n a ru ci; i tu su p arn iĉn e
stran e d ale k ap etan u g lav u šećera d a p o n ese d eci tek ru k e
rad i. U K rn iću je o p et izv iĊ ao n ek i sp o r o k o p o tesa i
uzg red d o b ro saslušao p o p a P eru P o p o v ića, k o ji m u se
p o ţali n a u ĉitelja S reten a P av lo v ića d a je n em iran , d a
p su je zak o n , v eru , d a razv raća d ecu , d aje im k o jek ak e
sk ared n e k n jig e d a ĉitaju , k aţe im d a g o re n em a n eb a n i
raja - nego da je to nekakva praznina; k aţe im d a n e treb a
v last slu šati, što je k ap etan v eć "u zeo k zn an ju ", i d o b io ,
n arav n o , o p et g lav u šećera d a je, ru k e rad i, "p o n ese d eci".
O d atle je k ren u o u P rh o v o , D rag o jev ac, M rĊ en o v ac,
Miokus, itd. po svih, na broju preko 54 sela u svojoj
kapetaniji. S v u d a je im ao p o n ešto zv an iĉn a p o sla: n eg de
izv id i k ak av sp o r, n eg d e n ared i n ešto , n eg d e isp ita d a
n em a k ak ih b u rg ijaša itd ., što v eć id e u zv an iĉn u d u ţn ost
tak o v rsn o g k ap etan a, k o ji je sam o sv o jim p riljeţn im i
rev n o sn im rad o m i v elik im sn ish o Ċ enjem p rem a
pretpostavljenim svojim doterao do toga zvanja svoga.

S v u d a je g o v o rio lep e b esed e, p u n e p o u k e, k ak v u m o ţe

samo iskazati tako vredan i revnosan kapetan. Svuda je
b io d o b ro po ĉašćen i d o ĉek an . I, n ap o sletk u , sv u d a je
d o b io on u istu g lav u šećera iz to rb e Đ ukine, da je ponese
sv o jo j d eci "tek ru k e rad i"... Ĉ itav u n ed elju d an a zaĉam ao
je n aš lep i k ap etan , p u tu ju ći p o srezu "p o zv an iĉn o j
d u ţn o sti" sv o jo j.

K ad se v eć v ratio i b io n ad o m ak V lad im ircim a, g d e je

sresk a k u ća - reći će zad o v o ljn o sv o m e v ern o m Đ u k u :

- P a, Đ u k o , jesu l' b atli V u ĉev ĉan i, a?

- Dobro je, gospodine, dobro! - o d g o v ara Đ u k o sm ešeći

se. - S am o je m o g lo jo š i b o lje b iti. Š teta je što je o n a rĊ a
otkrnji, a svud bih je mogao dati po tri talira.

- A p o šo p ro Ċ e o v ak o?

- Jedva po dukat.

- A koliko si ih v eć zav ezao ?

- O n o lik o k o lik o sm o sela o b išli.

- B aš sm o n a šteti što je o k rn jen a - reĉe k ap etan , p a

p ro raĉu n av ši u seb i d o d ad e: - Z n aš, Đ u k o , k o lik o sm o n a
šteti?

- Koliko, gospodine?

- P ed eset i ĉetiri sela - ravnih deset dukata i dva talira!

- Ih, zaboga, gospodine! Mnogo... - zad iv i se Đ u k a to lik o j

šteti. - Ah, to je sve kriv Radan.

- N ek a g a v ala, Đ u k o !... P latiće o n to m en i lep o ... -

popreti kapetan.

U to m v eć i k o la stig o še p red sresk u k u ću , g d e se u stav i

k ap etan sa sv o jim v red n im Đ u k o m i b o g ato m ţetv o m .

S v e je o p et p o šlo sv o jim p u tem k ao i p re; d u ţn o st se

v ršila k ao i d o sad - sam o što je sad p o ĉela d a sto ji u so b i
Đ u k in o j p red k an celarijo m i o n a to rb a sa g lav o m šećera, i
što k ap etan sad , k ad h o d a izju tra p o k an celariji p rip ijaju ći
k afu , šap u će n ek e b ro jev e i ĉesto se u d u b i u raĉu n an je...
Jednom se bio tako zaneo da je na nekom aktu umesto
n u m ere, k o ju je treb alo zap isati, zap isao "ą 5 4 d u k . sa
12%..."

***

B o ţe m o j, k ak v a li je to g raja u K rn iću?! B u b n jaju

bubnjevi, lupaju daireta, zurlaju zurle, ciĉe ćem an eta...
B aš o d av n o n ije b ilo to lik o h u k e i ĉud a n i u
V lad im ircim a, g d e je k ap etan ija, k am o li u K rn iću . N e
treb a se ĉu d iti, v elik o je v eselje!

S lav u slav i D av id U zlo v ić, ćata o p štin sk i. D o šli m u g o sti

sv e p o izb o ru . D a v eć i n e p o m in jem o d ab ran e lju de iz
samog mesta - n a p rilik u : n o v og u ĉitelja S im u S to jn ića,
što je zam en io S reten a P av lo v ića, o n o g što g a lan e o teraše
ĉak tam o n eg d e o k o M iro ĉa, u V lah e, za k azn u što je d ecu
razv raćao i g o v o rio n ešto ru ţn o o v lasti. N eću p o m in jati
n i sam o g d o m aćin a što se, ĉim je izu ĉio o n o m alo
o sn o vn e šk o le, o dm etn u o o d o ca i p u stio se u p isk aran je
po seoskim kancelarijama, te ga i otac odrinu od sebe da
n e zn a za n j i d a n em a u d ela u o ĉev in i s o stalo m b raćo m ,
a o n p o sle u d ari jo š g o re u p isk aran je i ad v o k atisan je,
izu ĉi u p rste sv e zak o n e i p o lo ţn e i o dreĉn e, p o sle se
d o k op a o p štin sk o g p isarstv a i u to j sv o jo j d u ţn o sti
"šted eći i m u ĉeći se" steĉe n ek u p aru za sv o jih d eset
g o d in a, p a sad , h v ala b o g u , im a ĉim e d o ĉek ati sv o je
zn an ce i p rijatelje. N eću p o m in jati n i p o p -Peru , o n o g što u
n ajv ećem trk u n a k o n ju m o ţe d a n o si p u n u ok an icu v in a
n a g lav i a d a n e u p u sti, i što u v ek v o di za so b o m jed n u
crn u k erin u , p a jed an p u t zak lju ĉa je p o sle v eĉern je u
crk v u : sv u n o ć je n esrećn a k erin a v ijala p o crk v i
u sk ak u ju ći n a sv e m o g u će sto lo v e; lju d i su d alek o b eţali,
m isleći d a se jav ila n ek a ĉu d n a sila p o slan a u k azn u za
g reh e n jih o v e, a k ad su trad an sa strah o m p ristu p iše i
o tv o riše v rata - n a v elik o ĉu d o k lisi iz crk v e p o p -Perin
k er. P o crk v i b eše sv e isp retu ran o i u zo rv an o ; tri d an a i tri
n o ći ĉitala su tri p o p a b d en ije d o k se crk v a o p et o ĉistila.
D ak le, d a n e sp o m in jem te liĉn o sti što su v azd a d ru štv o
U zlo v ićev o , n eg o d a p o m en em sam o d aljn e g o ste k o ji se
p o tru d iše d a m u n a v eselje d o Ċ u . K rasni su to g o sti - u
daleko ih nije. Tu vam je u ĉitelj Iv o iz S k u p ljen a; p a o n aj
d ru g i Iv o , u ĉitelj iz Jalo v ik a; p a S tan o je u ĉitelj iz
M u rato v ca; p a p o p Jero tije, o n aj v rljo k i iz M io k u sa, što
rţe za ţen sk in jem k ad se m alo ćev n e i što p ev a zajed n o , s
C ig an im a n ek ak v e sk ared n e p esm e. T u je ĉak i sam
kapetan M ak sim S arm ašev ić. O stalo su o p štin sk e ćate i
v eć tak o - o p et g o sti o d ab ran i, k o ji d o lik u ju ćati i im aju
hvale i ljubavi u njega.

K ap etan u je v eć p riliĉn o p o h ab an a u nifo rm a; istin a, jo š je

o d v o jila o d o stalih što se tu d a p o d u ţn o sti sv o jo j v rzm aju ,
ali tek je p o h ab an a. A i v rem e je v eć d a se p o h ab a, jer o v o
je sad treći Đ u rĊ ev d an o d o nd a k ad m u p rv i p u t u ĉin iše
V u ĉev ĉan i o n o zn am en ito "sev te". I d o ista, d esiše se
v eo m a b atli lju d i, ti V u ĉev ĉan i!... Š ta je p u ta n aš k ap etan
o b ilazio srez p o zv an iĉn o j d u ţn o sti!... Š ta li je p u ta v ern i
Đ u k o n jeg o v ĉin io p azar s o n o m g lav o m šećera i n ik ad d a
je proda za tri talira, nego sve kao za pakost - dukat!...

E le, k ao što v id ite, v elik o v eselje ĉin i D av id U zlo v ić. T u

se jede, tu se smeje i peva, tu se pije, tu se svira i igra, tu
se n ap ija red o m u sv aĉije zd rav lje. N ap ija se u zd rav lje
gospode i onoga ko izmisli gospodu; napija se u zdravlje
"d o b rih lju d i" k o ji p o ĉitu ju g o sp o du , p riziv aju je u sv o j
d o m te u g o ste i p o ĉaste, k o lik o se m o ţe i k o lik o je b o g
dao; napija se u zd rav lje d o m aćin a D av id a, k o ji je s
tru d o m stek ao sv o j p o šten i d o m i u d o m u m ah ala i zah ire,
te m o ţe d an as u lju d n o d o ĉek ati o d ab ran e g o ste sv o je. S v e
su zd rav ice k itn jastije o d k itn jastijih ; u ĉitelji, p o p e i ćate
n ad m eću se - k o će lep še i zg o d n ije o k ititi, slo ţiti i
n azd rav iti. Ĉ im se k o ja n azd rav i - o d m ah Đ u k o p ali iz
p išto lja; u ĉitelji i p o p o v i tek zav iju n a sto tin e zav iju tak a
o n o n jiho v o du g aĉk o : "m n o g aja ljeta", a v irau n i p o ĉu ĉn u
k ao o rlu šin e o k o strv in e p a tek d rek n u iz p etn ih ţila:
"zoooort! zort! zort! zo o o o rt!" i zag reb u o n aj v eć sv ak om
p o zn ati v irau n sk i tu š.

Zdravice, pevanje i sviranje prekidalo se samo kad se

gosti naklope na razna masna peciva da omezete. Ali tek
uz to masno mezetisanje osuo bi se prijatan razgovor. Svi
su bili znanci, pa je i razgovor njihov bio poverljiv...

- S lu ţite se, g o sp o d in e! - n u d i n ek ak o m su ro v o m rad o šću

o p ijen D av id U zlo v ić. sv o g n ajm ilijeg g o sta - n ašeg lep o g
kapetana. - S lu ţite se, izv o lite - koliko je bog dao i dobra
godina donela.

- H m , h m , D ašo ! - p o ĉe ĉisto d a se šali o n ak o d o sta

n ak ićen k ap etan . - T eb i je, ĉin i m i se, sv ak a g o d in a d o b ra,
a?

- Ne brini se ti za nj, gospodine - u p ada u reĉ p o p P ero . -

Ţ n je o n d o b ro i b ez srp a... H a, h a, h a! Je li, D ašo ?

N a o v u d o setk u p op o v u o su se m eĊ u g o stim a g ro h o to m :
Ha, ha, ha! p a se ĉak i C ig an i n asm ejaše.

- A ti m i jam aĉn o ţn ješ srp o m , p o p e! - v rati m u d o sk o ĉicu

D av id i h ted e n ešto jo š ţešće d a d o tu ri, a k ap etan g a
prekide:

- A h o će li o v e g o d in e, D ašo , b iti d o b ra ţetv a, a?

- Hvala bogu i vlasti, gospodine! - o d g o v o ri U zlo v ić,

u lag u ju ći se i m etn u v ši p o n izno ru k u n a p rsi. - D o b ro će
biti, ako bog da! Samo imam malo muke s Radanom.

- Š ta? H o ćem o li m u sk o ro d a d rek n em o s jareto m ? H a,

ha, ha! - pita i smeje se kapetan preko masnog zalogaja
p iletin e. P o p P ero u h v ati se za b rad u i u ĉin i k ao jarac:
"Mehe-h eee!" I sv i se g o sti g ro h o to m n asm ejaše.

- Keca, pope - u šev ar! - v ik n u u ĉitelj S im o i o p et se o su :

"H a, h a, h a!" a C ig an i se v eć izv rću o d sm eh a i zg aĊ aju
jedan drugog dairetima u glavu.

- E , h o ćem o li, D ašo , d a m u d rek n em o , a? - upita kapetan

U zlo v ića p o što je v eć p riliĉn o o m ezetio .

- Ta ono, gospodine - p o ĉe m alo tiše U zlo v ić, a u n ese se

b liţe p red k ap etan a - n e b i jo š treb alo - b iće i to m e
zemana. Ama, nekako traljavo ide s intereso m . N e p laća
n a v rem e. P ro Ċ e iza ro k a p o ĉitav a tri m eseca. V eli: "N e
m o ţe se", a o v am o n eće d a rad i, p a se jo š i p ro p io ...

U to m p o p P ero s u ĉiteljim a zatu ri se d a d iv an i, a D av id i

k ap etan n astav iše sv o je.

- D ela ti, D ašo , d a m i n jem u b aš d rek n em o , n ajb o lje će

biti. I tako meni je veoma zapelo oko za onaj njegov
vinograd u Prljinama...

- Ta i meni je zapelo oko, gospodine, za onu livadu u

luci... Nema je u celoj kapetaniji onake!

- V ala, D ašo , n em a n i o n ak o g v in og rad a u tri k ap etan ije...

H o ćeš m i g a u stupiti, vere ti?

- Drage volje, gospodine, samo da mi se dokopati...

- H m , i ti jo š - samo da ti se dokopati!? Stegni ti njega:

"P are, m o re, treb aju m i!" O n n eće im ati, a m i ćem o n jem u
jarca p red k u ću , p a eto si se d o k o p ao !... N eg o , k o lik o išteš
za onaj vinograd da se sad pogodimo?
- N e m o g u ja, g o spo d in e, sad seći raţan a zec jo š u šu m i.

- A m a, o k an i se ti sp rd n je, D aša! R aţan j je - raţan j, zec je

- zec; a n am a sad , k o d o v ako lep a p eĉen ja i v in a, n ije stalo
n i d o zeca n i d o raţn ja, n eg o d o d o b oša i d o to g a kako
ćem o d o b iti - ti onu livadu, a ja onaj vinograd!... Dede,
more, reci - p o što?

- L ak o ćem o , g o sp o d in e. S am o , d a m u išĉu p am o iz šak a...

- E n ije n eg o jo š!... T o je v eć išĉu p an o .

- T a išĉu p ao si m u jo š o n d a ĉim si m u p o zajm io o n ih

pedeset dukata!... Znam ja to!... Nego, dela ti meni reci -
p o što?

- Osamdeset, gospodine!

- Š ta - osamdeset? - upita kapetan, a malo se usturi i nabra

obrve.

- Osamdeset dukata... - reĉe U zlo v ić lask av o se sm ešeći. -

Mislim, nije skupo?

- Kakih osamdeset? - zateţe k ap etan d a se cenka. - Ja ne

bih...

- Ne, ne gospodine! - b rţe-b o lje u p ad e m u u reĉ U zlo v ić. -

Š alim se... L ak o ćem o se p o g o d iti. N ek a sto ji, b o g a v i,
drugi put!

- E dobro, dobro... - Z n am ja teb e, D ašo - u ze g a tap šati

kapetan po ramenu...- N ećeš ti b iti tak o tv rd n a pogodbi.
A zb ilja, k ak o ti o n i o stali d u ţn ici? K ak o S to jan P av lo v ić
i O b rad Ješić? K ak o Iv an , V u k san , Đ u raĊ , N en ad i o n i
d ru g i?... M o 'š li s n jim a izići n ak raj?...

- Ta kuburim pomalo, gospodine - odgovara skromno

David.
- Samo ako gde zapne - meni ti njih , p a ćem o m i n jim a
d o b o š p red k u ću !... D o b o š ja! Š to b re, u zim aš p are k ad n e
m o š v ratiti!... U m en e, D ašo , n em a šale! - Tu se kapetan
m aši ru k o m za ĉašu u k o jo j b eše d o po la v in a.

- A, molim, molim - u b rza U zlo v ić i d o k op a flašu d a

p o slu ţi. - N ećete v i n a m o jo j slav i p o p o la ĉaše!

- E h e, D ašo , i o v am o i o v am o ! - g rak n u še o stali g o sti,

o p aziv ši d a se v in o d o slu ţu je. - I mi nismo po pola ljudi...
G le ti n jeg a! U šu škao se v azd an tam o o k o tih sjajn ih
pulija, pa nas i zaboravio!... - u zeše g a k o reti što šu šk a s
kapetanom.

- B o g d u šm an a zab o rav io , b raćo ! - Izvinjuje se David

d o slu ţu ju ći im .

K ap etan d iţe ĉašu i k u cn u n jo m ĉašu p red p o p -Perom.

- Dede, pope, bekrijo stara!... Znam ja tebe - ti punu

okanicu na glavi... A tri d an a d rţaste o n o b d en ije, a? N eg o
n ek a, d ed e jo š p o jed n u ! - i opet se kucnu.

S v i d ig o še ĉaše, k u cn u še se i g rak n u še:

- Hajd ovu u zdravlje kapetanovo! Hajd u zdravlje

kapetanovo... Nazdravide, pop-Pero! - p o n u d iše p o p -Peru
d a o ĉita zd rav icu .

- Neka n azd rav i u ĉitelj Iv o - veli pop.

- D e ti, Iv o ! T i u m eš b o lje.

- Jok, jok - n ećk a se Iv o - ti, p o p e, b o lje u m eš. N a teb e je

red . S v i g rak n u še:

- P o p P era!... P o p P era!... D ela, p o p e!... D iţe se p o p P era i

nazdravi zaista lepu zdravicu u zdravlje kapetanovo.
N ak iti, b o g o m o j, što m o ţe lep še b iti! K ak o je
V lad im ircim a i sv u d a p o srezu to m e n astala sreća o tk ak o
je tak o d o b ar k ap etan d o šao . K ak o o do n d a ţito d o b ro
raĊ a, o v ce se b lizn e, ro jev i n e b eţe. K ak o je n estalo
g u sen ica, v ran a i ĉav ak a što zatiru v o će i u seve. Kako sad
n em a n i p lam en jaĉe, n i p o p lav e, n i g rad a, n i su še. K ak o je
n a sv e stran e "b lag o d et i izo b ilije u v in u , ţitu i o v o šĉiju ..."
I to sv e o d o n d a o tkak o je d o šao tak o "ĉestit, v red an ,
rev n o san i red ak starešin a u o v o p o d ru ĉje, k o je n ek b o g d a
da se du g o ljetn o po d rţi p o d ro d o lju biv o m u p rav o m
n jeg o v o m , a sv e n a sreću v ern ih sin o v a zem lje o v e, k o ji
zn ad u sv aĉije zaslu g e o cen iti i u v aţiti - na mnogaja ljeta!"
I sad g rm n u o p et jed n o o p šte "m n o g aja ljeta"; Đ u k o p ali
iz p išto lja, a v irau n i u d ariše tak o g o ro p ad n o "zo rt" i tu š d a
se ĉak u d ru g o m selu trg o še k v o ĉk e sa sm etlišta, u k o m e
se b eh u b ezb riţn o razlep ršale i zak o k o taše p o p lašen o , a
p ilići se sam o p rib iše u za n jih p a izv rljiv ši sv o je jo š
g o lu ţd rav e g lav ice sam o tek u ĉin iše: "ćrrrr!..." I sam a
ţiv eţ v eć v id i d a se n ek ak a ĉu d ev en ija zb iv aju .

E le, tak a se to ĉastilo i p ilo n a slav i D av id o v o j ĉak d o

zaran ak a. N ek i g o sti p o ĉin ju v eć u v iĊati d a je d o sta i zo v u
d ru g e d a se id e. D av id n u d i d a se p op ije b ar jo š p o jed n a
za srećn a p u ta - onako s nogu. Pop Pero opet nazdravi
tak o ţesto k o zd rav icu d a v irau n i v eć p ro m u k o še v iĉu ći:
"zo o o rt!" a m eĊ u g o stim a zah o ri se g raja, k ak v a v aljd a
nije bila ni na ciganskoj slavi, a kamoli na drugoj kojoj
k ršten o j. V aljalo je sad d a Đ u k o p u k ne iz sv o jih p išto lja
što ig d a m o ţe, i što valjda nikad u svom veku niti je
p u k nu o n iti će p u kn u ti, ali - b aš sad a n e ĉu še se n jeg o v i
p išto lji. K ap etan iz k o ţe d a isk o ĉi o d lju tin e što Đ u k o n e
dade izraza sad takome veselju; nabrao obrve, pa jurnu na
p ro zo r, a ĉisto ciĉi: "T a k am o taj? P ali, m o re!" N o b aš u
taj m ah rastad e se Đ u k o s jed n im seljak o m ; seljak o d e u za
šljiv ar, zatu rio n a leĊ a to rb u , a iz n je v iri v rh g lav e
šećera... K ap etan a o d m ah m in u lju tin a, a jo š se d rţi
n am rg o Ċ en . "Š ta ĉin iš ti tam o , m o re?!" p riv ik n u n a Đ u k u i
kao popreti glavom. "Sad, sad, gospodine - eto me!"
o d g ov o ri Đ u k o m ah n u v ši g lavo m n a o n o g seljak a, p a
o n d a trţe o b a p išto lja i v ik n u v ši što igd a m o ţe:"zo o o rt!"
opali ih.

- Ţ iv io Đ u k o ! - g rak n u še g o sti.

- H ajd o v u u zd rav lje Đ u k in o ! - reĉe k ap etan p rišav sto lu i

u zev ši p o n ajv eću ĉašu . S v i se latiše ĉaše i n ap iše u
zd rav lje Đ u k in o . O p et se jav ljaju g laso v i d a se id e. O p et
n u d i D av id "p o jed n u s n o g u za srećn a p u ta". I tak o
sp rem aju ći se d a id u n ap iše u zd rav lje u ĉitelj-Sime, pa u
zdravlje i jednog i drugog Ive, pa u zdravlje lop-Pere, pa
p o p Jero tija; p a o p et s p o ĉetk a, p a u zd rav lje k ap etan o v o,
p a teraj red o m , d o k stiţe i v eĉera. P o sle v eĉere k o lale su
zd rav ice o d k ap etan a d o Đ u k e i o d Đ u k e d o k ap etan a -
d o k le v eć g o sti n isu d o šli u tak o stan je d a n isu v iše n i
razumevali jedan drugoga.

P o n ek o m in stin k tu p o Ċ o še d a se v eć jed an p u t razilaze.

S v ak i je p o n ešto m rm o ljio - n ek ak im n eĉu v en im jezik o m .

- Ama jes ti... - u n o si se U zlo v ić p red lo p -P eru p o srću ći. -

Ja, jes ti ĉu o , k ap etan e!... Z n aš - livada...

- Vino... - mrmolji opet kapetan d rţeći se za sv o g Đ u k u d a

ne padne - v in a... ti, D ašo ... Jes - vinograd... Ne brini se...
D o b o š sam ja, m o re!... Jest, ja - d o b o š!

N ap o sletk u i taj se d ţu m b u s u taja... U taja se u k u ći

D av id o v o j; u m iri se p o K rn iću sv e. M eseĉin a siri p o m alo .
Kad eto ti onog seljaka s torbom preko ramena - n aiĊ e n a
ću p riju o n u staru , što je i sad v aljd a n a k rn ićsk o j reci.
T am an b i n asred ću p rije, a o d o v u d , m alo p o v o d eći se,
preda nj Radan.

- Jes ti to, Radane?

- Kum-Mato!... Gle, ti si! - reĉe R ad an k ao trg n u v se

malo. - Eto ja... v id iš, tak o ! M alo , b o g am i, k u m e, p a... šta
mu znam.
- Zar opet, kume? - upita ga Mato prekorno.

- T sss, k u m e, šta ćeš? - p o ĉe R ad an , ak o i p ijan , d a se

pravda. - Briga, briga, kume! - i tu mahnu rukom, kao da
je sve propalo.

- Hej, hej, moj veseli kume! - reĉe M ato ĉisto ţalo stiv o . -
H ajd e k u ći, k u m e, h ajd e! S u tra v alja p o ran iti...

- H e, k u ći! - prekide ga Radan, a jetko se nasmehnu. -

K ak o j k u ći? T i m isliš o n o je m o ja?... H ej, m o j k u m e!
U zlo v ić. - U zlo v ić! V iš, tu m i se p o p eo !... - i pokazuje
prstom u teme.

- A deca, kume?

- Te, deca - m o ja d eca?... N ije sv et rešeto ! - Tu Radan

p o g led a sn u ţd en o p red a se, p a sm o triv ši k raj M ate to rb u s
g lav o m šećera, g d e je sp u stio , sek n u g a n ešto te p rek id e
što je p o ĉeo i n ag lo u p ita: - Š ta ti je to , k u m e?

- N išta, n ek i šećer.

- K ak i šećer? D aj d a v id im !... - i brzo izvadi iz torbe glavu

šećera, zag led a je, p a k lim n u g lav o m : - Ih, kume, zar i
ti?!... Š to će ti to ?... Jes b aš o n a - evo okrnjena!... Kume,
što će ti o v o?

- T a h o ću su tra k ap etan u d a m i p o tv rd i n ek u tap iju, pa

uzeh...

- O d Đ u k e, je li?

- Ja, on ima odnekud.

- Molim te, kume, baci to! Tapija!... Kakva tapija?... Nek

propadne! Baci, molim te, ako si mi kum!

- Platio sam. Kako da bacim?

- He, moj kume - reĉe R ad an sasv im jetk o . - Ja sam je

dosad devet puta platio?

- Zar ovu glavu?

- T u , b aš tu istu g lav u - poznajem je dobro!... Ja sam je i

nabavio kapetanu. Evo, gde je okrnji crno dete na brodu
v iše P etro v a v ira!... V iš, p a d ev et p u ta, m o j kume, i - eto
dokle sam dospeo!... - zav rši R ad an , p a k lim n u g lav o m
n ev eselo , p o g led a n ešto d o le u v o du , p a tek p o v u ĉe M atu
za ru k av šap ću ći: - Kume, kume! Nuto, nuto!

- Š ta, k u m e? - upita Mato uzjazben.

- Nuto ono dole - v i'š?... V i'š k ak o sed i!... T a eno ga, eno -
crni se!...

- A m a šta je?

- Dete - o n o , k u m e! Z ar n e v id iš?... T a stan id e!... - viknu

R ad an i o p so v a tako strašn o d a se M ato strese o d strah a;
sp o d b i on u g lav u šećera, p a što ig d a m o ţe izm ah n u te
n jo m u v o d u ; razleţe se p ljesak p o d ću p rijo m , a on se
n ek ak o izv raćen o n asm eja: - H a, h ah a! K u m e! V i'š,
ooode!...

M ati p o Ċ e k o sa n av iše.

- H ajd em o , k u m e, k u ći! H ajd e - i ja ću d o tv o jih

vratnica!... - p o zv a g a M ato te p o Ċ e.

K ad b eše k o d v ratn ica d a se rastan u , R ad an h u k n e i reĉe:

- Devet puta, moj kume, n ije šala!...

- Hej, moj veseli Radane! - p ro šap u ta M ato i o k rete n av iše

stazo m k u ći sv o jo j...

***

A k o si k o ji p u t n ešto tu ro b an i zle v o lje, a ti sam o sv rati -

o so b ito ak o to bu de zim i i k ad je k ak a ţesto k a m ećav a - u
kafanu "Kod petla". To ti je najpreĉi i n ajsig u rn iji lek . U
p o zo rište slo b o dn o n em o j ići, jer m o ţeš p o sle sv u n o ć
pljuckati i postati zlovoljniji. Bolje idi ti u kafanu "Kod
p etla". T u je tek p o zo rište i k o m en d ija! K o g o d se p o m o li
na vrata - izgleda kao da se spremio da odigra ulogu iz
kakve komendije i to - sv ak i d ru k ĉiju u lo g u ...

U kafanu "Kod petla" slegne se ceo svet, pa gotovo ne

samo ceo svet, nego - ĉak i jed n o o d o n a "tri sela v iše".
S av je taj sv et razn o lik . N ig d e n ećeš n aći sliĉn a n i n o sa, n i
oka, ni kape, ni haljine, ni lice, ni o d eće, n i o b u će... S v e je
to u d ru g o g a d ru k ĉije!

Valja samo sesti pa gledati sehira.

D o Ċ e jed an , n u d i te što m o ţe lju b azn ije reţn jem ro tk v e;

d ru g i te n u d i slan im b ad em o m ; treći ti se ţali n a
m u zik an te što sv iraju ĉard aš, a o n im n aru ĉio : "S ećaš li se
onog sata", i to se tak o ţali d a se v eć i teb i sam o m ĉisto
saţali što n e sv iraju "S ećaš li se o n o g sata"; p eti p rišao p a
ti p o d n o si po d n o s ĉv arak ili ćev ap ĉić sav u v aljan u sa i
m o li te d a sam o "k o štaš" za n jeg o v u lju b av . O n am o se,
o p et, jed an M ad ţar p o m am io p o muzici, pa digao nogu i
tu ĉe štik lo m u sto . T am o , o p et, za jed n im o k ru g lim sto lo m
pometali jedan drugom ruke na rame, pa pocupkuju onako
sed eći n a sto licam a, k ao d a ig raju k o lo . O n am o za d ru g im
sto lo m p laĉu i k m eĉe d eca, cerek a se n ek ak o ţen sk in je i
halaĉu so ld ati...

E le n a sv e stran e ţag o r, v ik a, lu p a, sv irk a, p ev an ija - samo

b ru ji!... T ak o je to g o to vo sv ak o u b og a v eĉe zim i.

Jed n o v eĉe tak a b eše ţesto k a m ećav a. Z v iţd i v etar, a

p rećav ac m ag li u o ĉi k u d se g o d o k ren eš. U k afan i "K o d
petla" puno. Za jednim malenim stolom ukraju sedi jedan
d u g ajlija u g u n jcu i su k n en im ĉak širam a, n ak riv io fes,
zatu rio se, p a m lataraju ći ru k am a p riĉa n ešto jed n o m
m lad iću što sed i za istim sto lo m s n jim . K eln er d o n ese jo š
d v e ĉaše p iv a p red n jih . D u g ajlija u ze ĉašu , k u cn u se s
o n im m lad ićem , p a isk ren u v ši d o p o la u b risa d lan o m u sne
i reĉe:

- Eto, zbog toga je, moj Pajo, bilo i potegni i povuci!...

- B o g ati, k aţi m i p rav o , k o se p rv i seti tak o g Ċ av o lstv a? -

upita Paja.

- Ko? On, eto ko! - odgovori dugajlija. - O n o , d o d u še,

mogu se i ja d o sta k o jeĉem u d o v iti, p a jo š i b o lje o d n jeg a
- iak o je o n k ap etan , a ja ĉo v ek p ro st, n jeg o v p an du r: n eg o
k u d b ih se ja jo š o k o tak ih p o trk u šica zan o sio !... N jem u je
lako - sedi besposlen po vas dan, pa izvoleva... Tako je
b ilo i s to m g lav o m šećera! U Ċ em ja jed n o ju tro u
k an celariju , a o n a m u sto ji n a astalu . Ja se m alo zaĉu d im ,
b o g m e. "O tk u d sad to ", m islim sam , "k ad n aš k ap etan n e
u zim a n i o d k o g m ita?" A o n v id e g d e se ja ĉu d im , p a m i
kaza kaka je on tu glavu nabavio, kaza mi sve: kako je
smislio i šta će s n jo m . M en i o b reĉe treću p aru ... T a, zn aš,
h v ala b o g u , d a m u n ije b ilo m en e, n e b i g ro ša d o b io !...

- P a je li ti b arem d ao tu treću p aru ? - upita Pajo.

- D ao je n ešto , ali zak id e m i rav n ih d v ad eset d u k ata!...

Z n aš, k ad je b aĉen a o n a p rv a g lav a u vodu - onaj seljak
kad je bacio - odem ja u Beograd, te nabavim drugu istu
o n ak u . P o sle je v iše n ism o n o sali p o selim a, n eg o sam je
ĉu v ao ja u m o jo j sob i - pred kancelarijom.

- S ad v am jam aĉn o n ije tak o išla trg o v in a? - primeti Pajo.

- E , te jo š k ak o !... S ad je b aš išla k ak o v alja!... S am o d a ti

k aţem . D o Ċ e n ek i M ileta iz M io k u sa d a p o tv rd i p ro cen u.
N u ţd a ĉo v ek u , h oće d a izv ad i p are iz fo n d a - stegli ga
n ek i d u ţn ici. S n u ţd io se, n ev eseo : p u stim g a u k an celariju
k ap etan u , p a se n aslo n im d a slu šam . "O d ak le si ti?" pita
g a k ap etan o n ak o m alo o štro . "Iz M io k u sa, g o spo d in e." -
"Š ta ćeš?" - "Ta potvrdio bih neku precenu." - "D o Ċ i
su tra!" o seĉe se k ap etan n a n j. IziĊ e siro m ah , ţali m i se, ja
sleţem ram en im a. E to ti g a su trad an ran o - moli opet.
Opet kapetan odlaţe: "S u tra!..." E le tak o g a o d b ija
n ek o lik o pu ta. Ĉ o v ek u p ritu ţila n u ţd a, IziĊ e jed n o m iz
k an celarije, p a sam o što n e p laĉe. P itam g a šta je - a v eć
am o zn am , k ap etan m i n aru ĉio . - "Muka i zlo", veli, "ja ne
zn am k ad će d o ći i n a m e red jed n o m !" - "More, donesi ti
što g o d d eci k ap etan o v o j n a p ešk eš", v elim m u ja, "p a d a
v iš o n d a!" - "A m a, ak o h o će sam o , d o n eću - ko ne bi,
samo neka bude vajde!" - Ja mu onda ponudim glavu
šećera i k aţem d a b i to n ajp riliĉn ije b ilo d ati. K u p i o n
glavu i odnese bajagi kapetanici. Odmah kapetan s njim
d ru k ĉije; p o tv rd i m u i p ro cen u i n au ĉi g a jo š k ak o će ĉas
p re d o ći d o p ara. Ĉ im o d e ĉo v ek , ja g lav u o p et te u m o ju
so b u ... D o Ċ e d ru g i d a m o li za n ešto - tak o p ro Ċ e i o n . E le,
sv ak i d an tek k u p i p o n ek o g lavu šećera o d m en e.

- Ama zar to n isu lju d i p o tp azili šta rad ite?

- N isu ja!... N am irisali su to o n i o d m ah , ali su ću tali! A i

šta b i m u ?... Z ar ti jo š n e zn aš k o su n aši k ap etan i. P ro sto ,
ak o m u n ije v o lja, n eće d a te ĉu je d o k m u što n e tu tn eš.
N ek ad se d av alo n ao ĉig led , a sad to id e zgodno ispod
ru k e... L ju d i im zn ad u ću d , p a šta će - p laćaju . V id e d a im
b ez to g a o b ići n e m o ţe. D a se, o p et, ţale - k u d će šu t s
ro g atim a izići n ak raj!...

- Bogme, vi ste tu mnogo zaradili!

- Ja šta m isliš ti, b o lan !... V id iš o v u k av an u? - Nju je

sazid ao k ap etan to m g lav o m šećera. M o j P ajo , p ad alo je
tu n o v aca k ao k iše!...

- Ama, opet ti ne kaza meni kako se zavadiste.

- S tan i d a ti k aţem ... Z n aš, k ad sm o p o ĉeli trg o v ati s

novom glavom, on je p o ĉeo zap isiv ati k o lik o se p u ta
p ro d a. V id im ja, p a m i b i za zlo što zap isu je; v aljd a g a ja
n eću p rev ariti. K ad je tak o , stan em i ja b eleţiti n a g lav i
šećera; k ad se g o d p ro d a, p o v u ĉem p o jed n u b eleg u
p lajv azo m . K ad b i d a se p ro raĉu n am o - a to smo radili
svakog meseca - p o n jeg o v o m raĉu n u izlazi d a je p ro d ato
v iše jed an p u t, a p o m o m n e izlazi. I b aš m o g u se sad g d e
h o ćeš zak leti, n ije m i o g lav u d a laţem , d a sam p rav o
b eleţio . O k o to g a ti se, b o g m e, m i zd rp im o v aljan o . O n
meni: "Lopove!" Ja opet njemu: "Varalico ! L u p eţu n ad
lu p eţim a!" U m alo što n e b i i za v rato v e. Ja d u h n em te
iziĊ em o d n jeg a... I k ad se p ro raĉu n asm o , zak id e m i
ĉitav ih d v aest d u kata!...

U to m u Ċ e u k afan u jed an ro b ijaš o d o n ih k o jim a je

sk in u to gv o ţĊ e, p a slu šaju p ri p o liciji g d eg o d ; p red
vratim a, v id i se k ro z stak lo n a sred i, staji ţan d arm .
R o b ijaš u ze n ek u du g aĉk u flašu p iv a, p a p o Ċ e. S m o tri g a
n aš d u g ajlija, p a se zag led a u n j k ao d a g a p o zn aje;
zag led a se jo š b o lje, p a g a zo v n u :

- Jes' ti, Radane?!

R o b ijaš stad e, p o g led a g a, p a u zv ik n u : - A h a, Đ u k o ! N u to ,

bogati - otkuda ti ovde?

- D o n ese i m en e v etar, R ad an e. V i'š, ja s m o jim

kapetanom kvit!

- Jesi davno iz Vladimiraca?

- P rek ju ĉe sam p o šao .

- V ere ti, šta li je o d m o je v esele d ece? G d e li su sad?...

- H ajd e ti, m o re! Š ta ĉek aš v azd an ? - obrecnu se na nj

ţan d arm , o tv o riv ši v rata, i R ad an o d e n e d o ĉek av ši n i
odgovor.

- V i'š, siro m ah !... - reći će Đ u k o g led aju ći za n jim . - Ta je,

P ajo , o n aj seljak što je n ab av io k ap etan u o n u p rv u g lavu
šećera.
- A što je n a ro b iji? - u p ita P ajo zaĉu Ċ en o .

- Š to je?... Š to g a, siro m ah a, sn aĊ e b ed a! B io je to ĉestit

ĉo v ek , ali se n ek ak o zap lete u d u g . Z ad u ţi se jed n o m
k aišaru - n ek o m U zlo v iću , p a m u lep o d o h ak a, i eto d o šta
je dospeo...

Kobeljao se, jadan, kobeljao i otimao, pa sve uzalud.

N ajp re m u je d ao n ešto malo, pa se naplelo koje interesa,
koje ono glavno, koje na promenu obligacije... nikad
o tarasiti. A ti v eć zn aš k ak o se k o d n as in tereso m g u le
d u ţn ici. K ad ĉo v ek v id e u k ak o je zlo u g azio , o n p o k lizn u
i u rad u . A k o m će se, o p et, m iliti rad k ad m u d ru g i sve
o d n o se? P o ĉe i d a se o p ija. U zeše g o v o riti d a je i p am eću
šen u o .

- E , jad n ik ! K ak o n e n aĊ e n ek o g p o šten o g ĉo v ek a d a ga
išĉu p a iz te b ed e?

- Nalazio je i to, ama mu sve podliju vodu. Kapetan se

b eše n ešto n a n j isp izm io , a zap elo m u o k o za n jeg o v
vinog rad . U zlo v ić, o p et, zin u o n a liv ad u , p a sv e šu šk aju
zajed n o i sp rem aju m u zam k e. B aš k ad m u h ted e b iti
p ro d aja, n aĊ e, siro m ah , n ek o g p o šten o g ĉo v ek a o v d e d a
mu da novaca. Htede se lepo iskobeljati. Ali, ne lezi
v raţe, to n ek ak o p ro k o pk a k ap etan i U zlo v ić pa poteci
to m ĉo v ek u . K ao za n esreću R ad an o v u , d esio se taj ĉo v ek
- kapetanu brat od ujaka. Navali kapetan: "Nemoj biti",
tam o o n , "lu d ! Z ar o v o m p ro p alici i b ek riji d a d aš? T a o n
je p rezad u ţen i k o so m n a g lav i... S v e će ti p ro p asti!" I
lep o o d v ratiše ĉo v eka te mu ne dade... A kako se,
siro m ah , b eše o b rad o v ao ! Ĉ isto n an ov o o ţiv eo , p a m i se
h v ali k ak o će sk inu ti zlo s v rata...

- P a d ela k azu j, što d o p ad e ro b ije.

- S tan i, p o lak o ! K azaću ti... K ad m u v eć p o d liše v o d u k od

to g trg o v ca, o n d a U zlo v ić tek p riteţe i n av ali d a se u ĉin i
p ro d aja... Š to je, o p et, ta p ro d aja b rzo izv ršen a, n isi v id eo !
Ja sam se zaĉu d io k ad se to p re o g lasi, k ad li p re iziĊ e u
novinama. Tek jedno jutro zove me kapetan, a osmejkuje
se: "H ajd e, Đ u k o , sp rem i se d a id em o n a jed n u p ro d aju!"
Sprem im se ja i p o Ċ em o . K ad b ism o v eć u K rn ić - putem
p o red v in o g rad a, on će tek p ru ţiti p rsto m n a R ad an o v
v in o g rad : "K ak o ti se d o p ad a, Đ u k o , o n aj v in o g rad "? -
"D o b ar", v elim ja, "b o ljeg retk o g d e im a". "Š to li to sad
pita?" mislim sam. Kad, a mi pravo okreto sm o se k u ći
R ad an o v o j. T o li je! S ad zn am . T u i U zlo v ić, tu seljaci,
n ek i trg o v ĉići seo sk i u k ru tili se, p a h o d aju isp red k u će.
S iro m ah R ad an sav p o zelen io o d m u k e. Ţ en a m u i d eca
k ao p o tu ĉen i... P o ĉe se p ro d av ati - mahom sve kupuje
U zlo v ić, seljaci i licitiraju i n e licitiraju : ţao i n jim a
ĉo v ek a. D o Ċ e red n a k u ću . S tad e p isk a d ece, ţen a m u
udari u zapevku. On, siromah, kao zgranovan, ulete u
k u ću . S v i se zg led asm o šta m u b i sad ! D o k , n išta ti b o g n e
dade - g ru n u p u šk a k ro z jed n u b ad ţu , a m o j se U zlo v ić
prev rte, b aš n i n o g o m n e m aĉe!...

- Ubi ga! - zaĉu d i se P ajo .

- U b i, d ab o m e. D o g o rĉalo ĉo v ek u . N ije to šala o stati sa

sitnom decom - p o d v ed rim n eb o m , k ao p ro sjak !... N aĉin i
se tu g alam a, d o trĉaše jo š lju d i iz sela. O n , siro m ah , sam
iziĊ e i p red ad e se, te g a o d m ah o tp ratiše u h ap s...

- A šta b i o d p ro d aje?

- P ro d aja se izv ršila. S v e m u o d e za d u g i tro šk o v e, jo š se

nije moglo ni isplatiti... Njega na ispit, pa posle sudu, sud
g a o su d i n a ro b iju , i eto , siro m ah , jo š n ije izd rţao .
Kapetan tera opet svoje. Vinograd je dobio. Sad, valjda,
im a o p et n ek o g te m u p o m aţe d a trg u je s g lav o m šećera...
S iro ĉad R ad an o v a p o tu caju se p o n ajm u ; a ţen a m u
n ek ak o u b rzo p resv isla o d tešk a jad a... E to , m o j P ajo ,
k ak o m o ţe ĉo v ek d a strad a!...

- Molim, fajerunt! - viknu jedan kelner u sp rem aju ći

sto lice p o k afan i. Đ u k o i P ajo o d o še. O stali g o sti o d av n o
se v eć razišli. G azd a d rem a u jed n o m k raju za sto lo m .
S am o šk ilji jo š jed n a lam p a. N ap o lju zv iţd i v etar, i sićan i
p rećav ac zasip lje u p ro zo re. N eg d e d alek o ĉu je se p esm a
pijanih ljudi.

S virač

Na drugi dan Vaskrsa slegao se silan svet na sabor kod

crk v e ro g aĉk e. O d m ah p o ru ĉk u u h v ati se m lad eţ u k o lo ,
a stariji lju d i o staše jo š za so p ro m , d a p rip ijaju p o m alo , d a
se razg o v araju , šale i d a g led e k ak o se m laĊ i v esele.

N a sab o ru n e b eše d ru g o g sv iraĉa d o n ek o g S reten a

S to jića i jo š jed n o g m o m ĉića što , u d araše u b u b an j.

S reten n ije C ig an in , n eg o jed an siro m ašak iz sela N .;

v red an i o tresan m o m ak . S lu ţi p o d n ajam , a u z to zn a
sv irati u ćem an e b o lje o d m n o g o g sv iraĉa. Ĉ ak iz daljih
k rajev a traţe g a lju d i i p o g aĊ aju d a im sv ira n a sv ad b i,
slav i ili k ak o m d ru g o m v eselju . A k ad je v eć sab o r o n i
sam d o Ċ e d a zarad i k o ju p aru . O sim to g a, S reten je u n ek u
ruku i majstor. Zna dosta dobro -k aĉarsk i i sto larsk i zan at;
gradi vedrice, kace, b rem en ice, v u ĉije, ĉab ro v e, sto lice,
stolove, lotre - g o to v o sv aku d rv en ariju što treb a jed n o j
k u ći seo sk o j. P a i o tu d m u p ad a lep a p arica.

D a je k o d ru g i n a n jeg o v o m m estu , taj b i, m o ţe b iti, v eć

o d av n o n aĉin io lep k ap ital i o k u ćio se. S iro m ah S reja to
n ije u m eo . S v e m u je n ek ak o išlo b o lje o d ru k e, sam o
teciv o n ije. A k o k o m e što u zajm i, a to je p o ĉesto ĉin io -
p ro p ad n e m u ; ak o u lo ţi u k ak u rad n jicu - i tu mu
p ro p ad n e; ak o p o ĉn e d a ĉu v a - i tad mu se malo-pomalo
izmigolji para... Ni sam ne zna kud ni zašto . Ĉ esto su lju d i
g o v o rili: "B aš šteta što o v aj m o m ak n em a sreće, a o v ak o
v red an i p o šten !" O n se, o p et, n av ik ao p a tak o ţiv i,
sastav ljaju ći k raj s k rajem , i g d e m o ţe što zarad iti -
zaraĊ u je.

E le S reja sv ira, a k o lo se zav ilo v elik o i zap leten o . P riĊ o še

i o zg o o d so p re n ek i d a g led e izb liţe. M eĊ n jim a je g azd a
M ilu n , jed an b o g ataš iz sela N .: s n jim je p o p R ašk o
V id ak , p isar o p štin e n -sk e, i jo š n jih p et-šest.

B aš k ad se g azd a M ilu n p rik u ĉi k a k o lu , p rek id e se ig ra i

o n aj S rejin m o m ĉić zaĊ e k u p iti b ak šiš. P ad a p ara k ao k iša.
S v ak i ĉas p riĊ e m o m ĉe S reji, p a m u izru ĉi u p ešk ir p o
p u n u k apu k rajcara. S reja to strp a u sv o j jan d ţik , p a ĉek a
d alje. P o staja m alo , p a eto ti o n o g m o m ĉića, p o d n ese k ap u
i g azd i M ilu n u d a m u d a b ak šiš.

- A n e ig ram ti ja, m o m ĉe! - reĉe M ilu n sm ešeći se. - Idi

tam o o n o j m o m ĉad iji,

- Evo na! - ĉu se k ru p an g las o p štin sko g p isara V id ak a i

b aci m o m ĉetu u k ap u d eset p ara.

- N em o j d a se p retrg n eš, ćato ! - reĉe m o m ĉe zajed ljiv o .

- V i'š ti b ezo b razn ik a! N e k aţeš h v ala i n a to m ! - obrecnu

se pisar.

- O , o , g le ti šta je o v aj n ak u p io ! - zaĉu d i se g azd a M ilu n i

mahnu glavom. - Bogami lepa para!

- A zarade oni dobro - reći će p isar n em arn o - samo da

u m ed u ĉu v ati...

O d m aĉe m o m ĉe d alje. O p et S reja zasv ira, u d ari b u b an j i

zametnu se kolo. Gazda Milun, p isar V id ak , p o p R ašk o i
ostali kod kola glede kako se to igra. Pusti se i to kolo, i
o p et m o m ĉe S rejin o zaĊ e d a k u p i p are. K ad b i b lizu
Miluna, on izvadi deset para, pa zovnu:

- O d i, m o re am o ! B aš iak o n e ig ram , v red i d ati tak o m

sv iraĉu ! - pa baci desetak m o m ĉetu u k ap u i zav iri lak o m o
da vidi koliko je nakupio.

- Hvala, gazda!
- O, b o g am i, i ti si g o to vo g azd a! G led aj ti šta je o n
nakupio! - zaĉu d i se g azd a M ilu n .

- Ta nek nije samo muka uzalud! - reĉe m o m ĉe.

- M o re, tu b aš n ije u zalu d ! A k o ja ti je to kapa danas?

- O v o je ĉetv rta, g azd a!

- Ĉ etv rta! P a v i ste, b o g am i, o n d a d o b ro p azarili!

- Teee! - u ĉin i m o m ĉe i sleg n u ram en im a, n asm ešn u v ši se

malo, pa ode dalje kupiti.

- Š ta v eliš, V id e, zarad ili su d an as d v a d u k ata, a? - upita

Milun pisara.

- Dva jesu, ak o n e b u d e i v iše.

- Lepa para!

- A m a i sv iraĉ je, n em a g a šale - prihvati pop. - Ono ima

jo š sv iraĉa o v u d a u n as, ali o d S reje b o ljeg a n em a.

- Da je majstor u tom poslu, to znam, ali nisam znao da

m u se to lik o p laća.

- P laća d a v id iš, g azd a M ilu n e, d o sta dobro! - nastavi pop.

- N jem u je k ašto p ad alo p o ĉetiri-pet dukata samo od
jedne svadbe.

- P o ĉetiri-pet dukata! - zaĉu d i se M ilu n .

- Ja šta ti m isliš. N ajm an je o d v eselja m o ra m u p asti

b arem sto g ro ša.

- E to je dosta, dosta... bogami! - reĉe M ilu n m ašu ći

g lav o m . P o ću ta m alo , p a tek u p ita p o p a:

- A m a, p o p o , o n ĉin i m i se slu ţi sad k o d S tan o ja.

- Jest'k o d S tan o ja. B iće jo š o v o d o Đ u rĊ ev ad n e k o d
njega!

- Tako su se pogodili - primeti Vidak - ja sam im gradio

ugovor.

- A k ak o m i se ĉin i, o tresit je m o m ak .

- Pravi kremen! - reĉe p o p ; - Š to u rad i o n o ti je b aš lju ck i i

sv esrd n o u raĊ en o .

- Tako se svi hvale njime! - potvrdi i pisar.

- Znam ja sam - reĉe p o p - bio je i kod mene jedno leto, i

ja nisam imao boljeg momka od njega.

- Hm, hm! - u ĉin i M ilu n i m alo se zamisli. Videlo se da ga

je n ešto v eo m a zain tereso v ao S reja. Z n ao je o n i sam v rlo
dobro kakav je Sreja - je li v red an i p o šten ili n ije; ali tek
opet je raspitkivao. Uostalom, otkako je gazda Milun
p o ĉeo trg o v ati, u ob iĉajio je d a tak o rasp itu je za n ajm an ju
sitn icu ; m ak ar m u b o g zn a k ak o po znata b ila, o n će se tek
g rad iti d a n e zn a i p itati d ru g o g a. M o ţe b iti tim je h teo d a
p o k aţe k ak o o n , kao v elik i g o sa, n e v o d i b rig u o sv aĉem u ;
a m o ţe b iti i zato što je k ao ĉo v ek o d raĉu n a n av ik n u o da
d o b ro p ro p ita šta je što .

- I v elite o Đ u rĊ ev u d n e će izaći o d S tan o ja? - upita Milun

p o ću tav ši m alo .

- T ak o m i b arem o n reĉe o n o m ad - odgovori pop. - Ţ ali

m i se d a m u je S tan o je u ĉin io n ešto kriv o .

- H m , p a i jeste S tan o je m alo d ţen ab et! - reĉe M ilu n k ao

u z reĉ. - A g d e li će se posli najmiti?

- E, to ne znam - odgovori pop.

- N ije ti n išta g o v o rio?

- Nije.

- A što ti, g azd a M ile, to lik o razb iraš za n j? - upita Vidak

lukavo.

- A što n e b ih razb irao? M o m ak v aljan . M ilo m i je v id eti

v aljan a ĉo v ek a - odgovori Milun.

- E, to je onda drugo! - reĉe V id ak i p rik u ĉi se m alo d alje

drugim ljudima, te se pusti s njima u razgovor.

Ig ra i v eselje trajalo je d o p red m rak . U sam i m rak p o ĉe se

narod razilaziti, svak na svoju stranu.

***

Sutradan poranio gazda Milun, pa sedi na doksatu pred

svo jo m k u ćo m , a k u ća m u je o d n aju g led n ijih u sv em
selu . P ije k afu , p u ši n a d u g ĉib u k i v iĉe n ešto n a ĉeljad .
O tk ak o je g azd a M ilu n p o ĉeo trg o v ati, o d o n d a je i to
u o b iĉajio d a izju tra sed i n a d o k satu , d a p u ši n a d u g ĉibu k ,
i d a za što b ilo v iĉe n a ĉeljad ili na koga mu drago.

V eć sam v am n ap o m en u o d a je g azd a M ilu n jed an

b o g ataš. N ajv iše b aštin e, n ajv iše sto k e u n jeg a je, i sv ak o g
drugog mala i imetka izobilja. Nekad je i Milun radio
p o ljsk i rad i o tu d tek ao p aru p o p aru . P o sle je p o ĉeo
trgovati svinjama, vuno m , lo jem , v o sko m , k o ţam a, ţito m
i sv aĉim - ĉim m o ţe jed an seo sk i trg o v ac d a trg u je. I za
kratko vreme postao je jedan od najbogatijih ljudi ne samo
u selu N . n eg o i u o v o j o ko lin i. S ad v iše i n e rad i tešk e
rad o v e; to je o stav io m laĊ im a, n eg o sam o g led a trgovinu.
O tk ak o je p o ĉeo trg o v ati, o d o nd a je p o stao v rla v elik i
in tereţd ţija; n eće ti o n p ro p u stiti, am a n i n ajm an ju p rilik u
g d e se m o ţe što u ćariti. Š to m o ţe sam d a stig n e - dobro, a
što n e m o ţe, to o p et stig n u n jeg o v i sam sari, k o je o n
ponosito zove "moji k alau zi". T o je n ek i šan tav i V esa,
neki vrljoki Golub i neki Boroje iz donjeg kraja. Ljudi
k o ji n e v o le d a zap in ju g rb in o m o k o tešk o g p o ljsk o g rada,
n eg o rad ije o šljare o k o m eh an e i k lan caju ĉak u treće selo
za tu Ċ raĉu n . O n i ĉesto p o m aţu g azd a M ilu n u i n a sudu,
k ad tera k ak v u p arn icu . A o tk ak o je p o ĉeo trg o v ati i
interesirati - razu m e se d a se o d o n d a p o ĉeo ĉešće i
p arn iĉiti. A k o m u zatreb aju sv ed o ci, tu je o d m ah V esa,
G o lu b i B o ra. M a šta b ilo , sam o ak o treb a d a se n a k o g a
pozove, oni su tu, gotovi kao zapete p u šk e. O tk ak o je
g azd a M ilu n p o ĉeo trg o v ati, o d o n d a su g a o m rzli m n o g i
lju d i; ali o n to slab o m ari. N ajp o sle, što i d a m ari, k ad m u
n ik o n e m o ţe n au d iti. Ĉ o v ek b o g at, m o ţe m u se; o n je
gosa - njegova se svakad i svud bolje melje.

Ele, taman se gazda Milun tako razvikao, dok eto ti mu

Vidaka, pomoli se na vratnice.

V id ak je, k ao što v eć zn ate, o p štin sk i p isar. I o n je ĉo v ek

u stan ju ; b arem je b o g atiji o d m n o g o g o p štin sko g p isara.
O b o g atio se o n ak o isto k ao što su se o b o g atili m n o g i i
m n o g i o p štin sk i p isari p o selim a, p iskaraju ći seljacim a za
sk u p e p are, ad v o katišu ći im tak o Ċ e za sk u p e p are, d aju ći
im novce u zajam opet za skupe pare. On je gotovo
najbolji prijatelj Milunov, a Milun njegov. Oni pitaju
jedan drugoga za savet, dogovaraju se u svakom
poduzetku i p o m aţu jed an d ru g o m u svak o j p rilici. P a i
sad m u je V id ak d o šao n a n ek i d o g ov o r, jer m u je M ilu n
jo š ju ĉe n a sab o ru n ap o m en u o d a se u v rati k o d n jeg a da se
n ešto razg o v o re.

- Ej, ej, Mile, polako, more!... - p o ĉe V id ak jo š s v ratn ica,

k ao tak o rse u šali. - Š to si se razv ik ao to lik o?

- K ak o n eću , b rate! - okrete se Milun njemu. - Sve ti to ide

naopako; sve se radi kao od bede. Ovo se ne zna ni ko pije
n i k o p laća.

- P iješ, eto ti! - reĉe m u V id ak isp ev ši se g o re n a d o k sat i

p o k azav ši ru k o m n a k afu p red M ilunom.

M ilu n se m alo o sm eh n u , ali jo š, k ao lju tito , p o n u d i

V id ak a d a sed n e, p a reĉe:

- P ijem , istin a, ali n e zn am k o će p latiti.

- M ak ar i ja, sam o ak o b u d e ćara - odgovori Vidak,

m isleći n a sin o ćn u n ap o m en u M ilu n o v u d a će se d an as o
n eĉem razg o v arati. A zn ao je d a g a M ilu n n ik ad n eće
zvati naprazno.

G azd a M ilu n n aru ĉi ĉeljad i d a d o n esu i V id ak u k afu , i tu

zam etn u še n jih d v a o b iĉan razg o v o r, p a o n d a p reĊ o še na
ju ĉerašn ji sab o r. T u će M ilu n p o ĉeti:

- A m a zn aš šta, V id e?

- D a ĉu jem , M ile.

- V id e li ti ju ĉe k ak o o n aj k u p i p are?

- Ko to?

- Onaj Sreja.

- A , S reja sv iraĉ! - reĉe V id ak i n asm eja se. - B aš ti

jednako o njemu, pa o njemu.

- A zn aš li ti d a o n sad o Đ u rĊ ev u d n e izlazi o d S tan o ja?

- Z n am ; tak a reĉe i p o p ju ĉe.

- P a šta v eliš, k ak o b i bilo da ja njega uzmem pod najam?

- M o ţeš, n ije rĊ av ĉo v ek - odgovori Vidak, pa se lukavo

osmehnu i upita: - A što b aš n jeg a?

- V id iš ti, o n zaraĊ u je lep u p aru . P a k ak o b i b ilo d a g a

u zm em , ali d a se n ek ak o u g od im o d a o n m en i d aje što
zaradi.

- Hm, ne bi b ilo rĊ av o ! - reĉe V id ak p ro m išljaju ći se -

sam o n e zn am 'o će li p ristati o n .

- V aljd a 'o će. N av alićem o ti, ja i jo š k o ji o d n aših lju d i, p a

će p ristati; a ja ću m u p latiti d o b ar ajlu k .

- K o lik o m isliš d a m u d aš?

- D aću m u ĉetrn aest d u k ata d o M itro v ad n e. S tanoje mu

p laća, ĉin i m i se, d eset.

- T ak o će b iti.

- A za ĉetrn aest će jam aĉn o p ristati. O n o , istin a, n em a d o

Mitrovadne mnogo slava - slav e su v iše zim i, ali o p et b iće
sv ato v a, p a sab o ri to lik i leti su . Ja m islim , m o ći će isterati
dvaput toliko do Mitrovadne.

- D v ap u t m o ţe. R aĉu n i m u sv ato v e d u k at, a sab o r u

n ajm an ju ru k u sto g ro ša. P rek o leta b iće zar d v o ji-troji
sv ato v a, a sab o ra im a v iše o d d eset. U z to jo š u raĉu n i i
nekoliko slava. Ele, tamo-amo - izv ad iće b lizu triestin u
dukata. A to je za uvar.

- Za uvar, jakako! - o d g o v o ri M ilu n ĉisto rad o stan što m u

je pala na um tako spekulativna misao. - P a o n d a zn aš ti -
nastavi dalje - d a o n o p rav lja k ace, g rad i što g o d zatreb a
od drvenarije.

- Znam, pa i tu bi ti mogao privrediti. Kad sredi posla kod

k u će, o n d a m o ţe o tići te o p rav ljati k o m e što .

- V i'š, to b i sv e treb alo n ek ak o u go d iti s n jim ; ali lep o d a

se n e seti, p a m o ţe o d u stati.

- D ab o m e, v alja n aĉin iti u g o v o r. Z a to se ti n e b rin i. Ja ću

v eć n am estiti k ak o v alja.

- E v id iš, zato sam te zv ao .

- Setio sam se ja, ĉim ti o n ak o ju ĉe p ro p itk u ješ za n j. B aš

si p rav i šp ek u lan t, u d alek u te n em a.

- S ad ti g led aj; o v o d an a n aći ćeš se s n jim g d e b ilo .

Najbolje bi bilo kako u mehani. On valjda dolazi u
mehanu?

- D o lazi k ašto .

- E ti se n aĊ i tam o , p a ĉim d o Ċ e, ti m i p o ru ĉi, ak o se ja n e

d esim , d a d o Ċ em , a d o tle zad rţav aj g a. A n aći će se v aljd a
k o i o d n aših , te će p rip o m o ći d a se p o g o d im o . A teb i za
tv o j tru d b iće n ap o jn ica.

N e b rig aj ti! Ja ću se v eć p o starati... - reĉe V id ak i

razgovor se zatim okrete na druge spekulacije. Dugo su
jo š sed eli o v a d v a sp ek u lan ta i sk rajali p lan o v e k ak o će
k o ji g d e zak aĉiti ćara i k ak o će jed an d ru g o m b iti u o v o m
ili u onom poslu na ruci. Naposletku, gotovo pred podne,
u stad o še. V id ak o de sv o jo j k u ći d a n aĉin i n ek e p ro cen e, a
Milun nekud u selo da prikupi neki loj i vunu.

***

B aš n ek ak o p red sam i Đ u rĊ ev d an sed e u m eh an i seo sk o j:

V id ak , V esa, G o lu b i B o ra i jo š n ek i p rijatelji. D o k eto ti i
S reje. U Ċ e u m eh an u , n azv a b o g a, n aru ĉi p o lić rak ije, p a
sede ukraj i uze puniti lulu.

V id ak g a p o g led a, n ak ašlja se m alo , p a će tek o n ak o

upitati:

- M o ţe li se, Srejo?

- P o m alo , ćato , p etlja se.

- A 'o ćeš li o stati i o d Đ u rĊ ev ad n e k od S tan o ja?

- V ala, ćato , n eću . D o sta sam g a slu ţio .

- A što n ećeš? S tano je n ije b aš tak o rĊ av g azd a.

- M o ţe b iti; ali ja ne mogu. Kad mi preseda svaki zalogaj
u n jeg o v o j ku ći, o n d a m u d ţab a i ta slu ţb a i sv e.

- O n o i jest S tan o je m alo in ajet i o so rljiv ĉo v ek - reĉe

Vidak.

- S lab o se m o ţe k o , k o d n jeg a sk rasiti - dodade Vesa.

- P a k u d m isliš sad ? - upita Vidak.

- Ne znam ni sam - odgovori Sreja. - V aljd a ću n aći g d e

d o b ra d o m aćin a.

- 'O ćeš, 'o ćeš, S rejo ! - k u raţi g a B o ro je. - T i si ĉo v ek

vredan - p o zn at o v d e k o d n as. S v ak će te d rag e v o lje u zeti
u k u ću .

- Boga mi jes' - prihvati Golub - v aljan u ĉo v ek u lasn o je

n aći i najma i rada.

- Tako se i ja nadam - odgovori Sreja.

- A b i li ti, S rejo , k o d jed n o g do b ro g d o m aćin a d a ja

progovorim za te? - upita Vidak i uz to namignu na
Goluba te ovaj usta i nestade ga nekud iz mehane.

- Š to n e b ih ? - odgovori Sreja. - Ako je dobra k u ća,

n ajm io b ih se jo š o v o leto .

- A zar n e b i v iše?

- V ala i n e b ih v iše! G o to v o m i d o d ijalo p o tu cati se p o

tu Ċ im k u ćam a. N a zim u m islim , u im e b o g a, d a rad im
zan at. U zeću g d e m alo zg rad ice p o d k iriju p a rad iti.
V aljd a će se m o ći ţiv o tariti.

- E lepo, lep o ! A ti b arem za o v o leto d a stan eš k o d to g

ĉo v ek a. G azd a je p rv i u o v o m k raju . Jam aĉn o se sećaš k o
je.
- Da ne bude to gazda Milun?

- Jes', o n . K o d n jeg a će ti b iti d o b ro .

- T a o n o d o b ar je d o m aćin - odgovori Sreja malo

p rem išljaju ći - ali dok vidim... lasn o ćem o .

- Š ta d a v id iš? A k o 'o ćeš, o n će te u zeti, sam o d a m u ja

rek n em . B ićeš k ao u sv o jo j k u ći.

- Jes'! jes'! - p o v ik aše i o stali, i sad razg ran aše h v aliti

g azd a M ilu n a i saletati S reju d a n e u ĉin i d ru k ĉije n eg o d a
stan e k o d n jeg a u slu ţb u .

Utom se po m o li n a v rata g azd a M ilu n , a za n jim se u v u ĉe

polako i Golub.

- B aš d o b ro ! E v o i g azd a M ilu n a! - povika Vidak.

- A šta to ? - u p ita M ilu n g rad eći se n ev ešt.

- T a ev o p o g aĊ am ti S reju , ak o ćeš g a u zeti p o d n ajam o v o

o d Đ u rĊ ev ad n e. Io n ak o si m i se ţalio d a te n e slu ša o n aj
tv o j m o m ak i 'o ćeš d a g a o tp u stiš - reĉe V id ak i n am ig n u
na Miluna.

- Ta ono jest, onog moram otpustiti kad ne valja -

o d g ov o ri M ilu n i sed e m eĊ u n jih . - Samo ako mi Sreja ne
p resk u p i, a ja v eć zn am d a je d o b ar i v red an .

- N eće ti p resk u p iti, a n ajp o sle g o sa si, b o g m e, p a p lati m u

i v iše.

- P a b i li ti slu ţio k o d m en e, S rejo ? - upita Milun okrenuv

se onamo Sretenu.

- Ama kako sad da ti reknem, gazda Milune - odgovori

S reja ĉešu ći se iza v rata... E to , n isam jo š n i sa S tan o jem
raskrstio.

- N e m ari to . E to ti Đ u rĊ ev d n e p rek o su tra, lasn o ćem o

rask rstiti. S a m n o m m o 'š i sad u g o d iti.

- I b o lje ran ije d a p reb rin eš b rig u - primeti Vidak.

- Jes', jes' - p o v ik aše o stali. - Bolje ranije.

- Najposle kako reknete - reĉe S reja.

- A šta b i ti traţio o d m en e d o M itro v ad n e?

- Petnaest dukata - gazda Milune.

- E m n o g o je p etn aest. S tan o je ti p laća d eset.

- Ono jes'; ali ne mogu ni ja sve pod jedan ajluk.

- Da dam ja tebi dvanaest dukata.

- M alo je, g azd a, b o g am i. A k o 'o ćeš za p etn aest, eto ...

- Mnogo je, Srejo - uplete se Vidak. - V id iš i sam , d an as

su o sk ud n a v rem en a; tešk o se d o lazi d o p are.

- S v e je tak o . A m a g azd a M ilu n o v a k u ća je v elik a; tu ću ja

im ati d v ap u t v iše p o sla n eg o u d ru g oga.

- Da ti dam trinaest - povisi malo Milun.

- Ne mogu, gazda Milune, vere mi! Najposle, eto za

ĉetrn aest; n iţe n i p are.

- Dela, Srejo, dela! - n av ališe sad n a n j. - Š to se ti o p et

to lik o zateţeš?

- Ama, ljudi, zaime boga, malo je!

- E zn aš šta, M ile? - reći će V id ak - d aj m u ĉetrn aest

dukata, pa nek je sretno!

- Ĉ etrn aest, ĉetrn aest, p o v ik aše o stali! T o je d o b ro

p laćen o . D e, S rejo , n ek je sretn o !... D e, d e, d e!.
I S reja sleţe ram en im a p a p ristad e.

- P a d o b ro b i b ilo d a n aĉin im o m alo u g o vo ra - reći će

Vidak.

- M o ţe, m o ţe. - odgovori Milun.

- T a šta će u g o v o r - prihvati Sreja - d o sta je k o d p o šten ih

lju d i i reĉ.

- Ono tako je - dodade Vidak - ali opet bolje je da ima i

n ap ism en o . N ije d a rek n eš iz k ak e su m n je - n iti će tu d o ći
do suda ili parnice, nego tek vorme radi. Danas se eto za
n ajm an ju p o trk u šicu g rad i n ap ismeno. A bome valja da i
ja n ešto zaslu ţim - zav rši k ao , šaleći se.

- Naposletku, ne branim - reĉe S reja - kako god reknete da

valja,

- T ak o lep o d a n aĉin im o m alo p ism en a - nastavi opet

Vidak. - Sad si, Srejo, eto b ez b rig e. S tao si u d o b ru k uću ;
b ićeš k ao b u b reg u lo ju . G azd a M ilu n je d o b ar d o m aćin , a
ti - v red an m o m ak . A k ad zaslu ţiš k o ju p aru , a d ao ti je
b o g te m o ţeš - ti o stav i k o d g azd e M ilu n a, o n će ti lep o
ĉu v ati... E p a d ajd e d iv it am o i m alo 'artije! - okrete se
m eh an d ţiji.

M eh an d ţija d o n ese d iv it, jed an ĉo k an j s m alo m astila,

p ero i jed an tab ak p riliĉn o izg u ţv an e h artije. V id ak u ze i
o d e za d ru g i sto u k raju d a p iše.

D o k je o n p isao , d o tle je o v am o v eć M ilu n i ĉast d ao .

Golub, Vesa i ostali jednako hvale Miluna i govore Sreji
k ak o se n am erio n a g azd u što n ik ad n ije n iti će; k ak o će
m u b iti d o b ro k ao u sv o jo j k u ći, i tak o d alje - v eć
zab razd iše d alek o u h v alisan ju .

U to m p riĊ e V id ak o d o n og sto la, d rţeći v aţn o u ru ci o n aj

tabak hartije.
- Evo, Milune i Sreja, d a v am p ro ĉitam .

- D ela ĉitaj! - rek o še sv i i stad o še o k o n jeg a d a slu šaju .

V id ak se isk ašlja m alo , p a p o ĉe:

"U g o v o r izm eĊ u n as p o tp isan ih , i to s jed n e stran e m en e

S reten a S to jića, teţak a iz N ., a d ru g e m en e M ilu n a
V u ĉev ića, trg o v ca iz isto g m esta, n a sled eće zak lju ĉism o :

1. Ja Sreten ugodih se danas s Milunom da ga od 23.

aprila pa do 26. oktobra ove 187... godine, kao sluga
k u ćev n i slu ţim , i to s cen o m za 1 4 d u k ata i slo v im a za
ĉetrn aest d u k ata cesarsk ih . N o , p o što ja u m em d a sv iram u
ćem an etu (v io lin u ), to sam d u ţan ista k u ći M ilu n o v o j s
b u b n jem d o n eti i k ad o n zah tev a d a sam d u ţan sv irati i ići
u sv ato v e i g d e m e o n p rati d a sam d u ţan ići i sv irati, što
će o n n ap laćiv ati, k ao i b ak šiš što b ud em k ad p rilik o m
sv iran ja d o b io , d u ţan sam n jem u n o v ce d av ati - ukratko,
što m i g o d o n b u d e zap o v ed io d a rad im , d u ţan sam m u
rad iti; a p o što jo š u m em d a g rad im k ace itd ., k ao i astale,
sto lice i u o p šte sto larsk i p o sao , i to sam d u ţan m u rad iti,
k ak o n jem u , tak o isto i o n d e g d e m e o n k o m e p rati d a što
god i od tog a zan ata u rad im , k o je će o n n ap laćiv ati."

- A m a, n ism o tak o rek li, ćato ! - p rek id e m u S reja ĉitan je. -

Tako ja ne mogu.

- P a n ećeš ti to n jem u d av ati, n eg o sam o d a ĉu v a; o v o je

samo vorme radi, tek onako.

- N eće, n eće - g rak n u še o n i. - Ko? Zar gazda Milun spao

n a n jeg o v u p aru ! B o ţe saĉu v aj! T o je sam o o n ak o
napismeno.

- Ne dao bog da bih mu ja, brate, i paru uzeo. Ako mi da

n a o stav u , n jeg o v o je, o ĉu v aću m u ; ak o n e d a, to lik o i
ĉin i.
- E ja, bogami, ne znam... - p o ĉe S reja d v o u m iti.

-A m a slu šaj ti o v o d o k raja! - reĉe V id ak . - Ja sam ovde

obvezao i gazdu Miluna. Ono mora biti po vormi kad se
'o će p ism en o .

-Jes', jes', tu mu ima neka vorma! - p o tv rd iše o stali i o p et

se n ag o še d a ĉu ju .

V id ak se o p et isk ašlja p a n astav i d alje:

"Š to se tiĉe n ap late ajlu k a, M ilu n će m i p are d o d v a

d u k ata sv ak o g a m eseca d av ati, i to p o što ceo m esec
o slu ţim , a n e u n ap red ak . U slu ĉaju ak o b ih ja o d u stav io
M ilu n a i n e b ih g a p o o v o m u g o v o ru o slu ţiti h teo , d u ţan
sam m u jed n u m eseĉn u p latu n ak n ad iti, to jest d a m u n e
bih mogao ajluk za onaj mesec naplatiti, u kom sam ga
o stav io , ili ak o b u dem n ap latio d a sam m u d u ţan v ratiti
natrag."

- E , e... b aš to n ek ak o ... - zausti opet Sreja dvoumiti, ali

o n i n av ališe n a n j:

- T a stan i, b rate S rejo , d o k v id im o sv e. N eće teb i M ilu n

k riv o u ĉin iti. A i g reh o ta b i b ilo . S reja sleţe ram en im a i
u ću ta. V id ak n astav i d alje:

2. "Ja Milun zaista ugodih se sa Sretenom da me kao

slu g a, o d 2 3 . ap rila p a d o 2 6 . o k to b ra 1 8 7 ... slu ţi s cen o m
za ĉetrn aest d u k ata cesarsk ih . O b v ezu jem se S reten u
uredno svakog meseca zaslu ţen i ajlu k u d v a d u k ata
p laćati, a tak o d u ţan sam m u i alat n u ţn i za k aĉarlu k i
sto larlu k ak o u streb ad n e n ab av iti m u , k o ji će p o ro k u
o v o m m o j o stati. O b ećav am m u se d a ću m u k o n ja za
jahanje davati kad ga god budem u svatove slao, kao i
ţicu za ćem an e k u p o v ati. N o p o što uz ćem an e im a i
b u b an j k o ji će d o neti, to ću ja n ab av iti ĉo v ek a k o ji će
b u b an j u sv atov e i g d e g a p ratim d a svira n o siti. U slu ĉaju
ak o b ih ja S reten a b ez u zro k a o d seb e o terao , d u ţan sam
m u n a o sn o v u p o sto jećeg zak o n a jed n o m eseĉn u p latu
unapred naprazno dati. Uostalom, na ugovor Sretenov
pristajem.

3 . "U g o v o ra o v o g o b e stran e d rţaće se." I tu V id ak p ro ĉita

d atu m i p o tp ise u g o v o raĉa i sv ed o k a, m eĊ k o jim a se o n
o v ak o p o tp isao : "N ap isao i sv ed o k e k ao i u g o v o raĉe
p o tp isao V id ak P eck alo v ić, o p štin sk i p isar iz N ."

- E v id iš, S rejo , o v d e je i g azd a M ilu n o b v ezan . P ristaješ

li na ovo, Milune?

- Ta pristajem, ono samo neka mu se ispuni vormalno, a

m i v eć k ao lju d i, n ećem o tu jed an d ru g o m ... Z n am ja šta
je slu ţb a i m u k a n ajam n ik o v a.

- Ama jes', gazda, tako je! - prihvati Sreja - samo ja bih

najvoleo da nije to ni pisano. Dosta je pogodba pred
ljudima.

- O n o istin a... ali sad v eć n e m o ţem o k v ariti - reĉe M ilu n .

I o p et n av ališe sv i n a S reju d a se n e b o ji i d a n e su m n ja
n išta. M ilu n u ze u g o v o r u d ţep . Jo š m alo se p ro d iv an iše,
p a se raziĊ o še.

***

U o ĉi p etro v sk ih p ok lad a b eše g o lem o v eselje k o d S rd an a

M išića u R . S rd an , d o sta im u ćan d o m aćin , ţen i sv o g a
jed in ca, d eĉak a o d sv o jih 1 8 -19 godina. A i vreme je v eć
d a g a o ţen i. S rd an o v a k u ća n ije b o g zn a k ak o zad ru ţn a; o n
u g o d in am a i o teţao , a n jeg o v a S tan a n ije v iše o n ak o
o k retn a k ao u m laĊ e d o b a, k ad je m o g la u p o red o k o p ati s
n ajb o ljim k o p aĉem i k ad se u sv ak o m p o ljsk o m rad u n ije
b o jala m n o g o g m u šk arca. V rem e je v eć d a se u k u ći
S rd an o v o j p rin o v i k o je ĉeljad e, d a S tan a d o b ije sn ah u ,
k o ja će je o d m en iti u k u ći, a b o g m e i u p o lju što
privrediti.
E le, g o lem o je v eselje k o d k u će S rd an o v e. V o Ċ ev in u
d o v eli, p a S rd an n av alio ĉast i sv ad b u je se. S v ato v i se
razveselili, p a g rad e trista lak rd ija; ig ra se, p ev a se, u ĉin ila
se samo jedna graja.

T u je i S reja s ćem an eto m . S rd an g a v eć d av n o zv ao , a

Milun ga poslao, i najmio mu po ugovoru nekako
su lu d asto m o m ĉe d a b u b n ja u b ub an j. T o n esrećn o m o m ĉe
b eše se tak o o p ilo d a v eć n e zn a šta rad i. O k u p ilo b u b n jati
k ao p o m am n o , v eć se n e ĉu je o n o jad n o ćem an e S rejin o .
K ao za p ak o st n i S reji n e id e n ešto sv iran je o d ru k e;
M ilu n m u k u p io , p o u g o vo ru , ţice p a se sv ak i ĉas k id aju :
n it ih m o ţe lju ck i zateg n u ti n i u d esiti k ak o v alja. Ć em ane
m u se jed v a ĉu je, p re b i rek ao d a stru ţe, n eg o d a sv ira.
S reja v eć p o zelen io o d m u k e. S v ato v i se p o ĉeli
p o d sm ev ati n jeg o v o j sv irci; sv ak i ĉas tek p o d v ikn e k o :

- 'Ajd, Srejo, strugnide malo u tu tvoju drombulju!

Na to se, naravno, ospe grohotom smeh. Sreju v eć p ro b io

zn o j k ao g rašk e.

- Ih ! b aš g reb e k ao testera! - podvikne drugi ko od svatova

i stan e zv iţd u k ati ig ru , k o ju to k o rse S reja sv ira.

- Udri, bre! - d ere se treći n a o n o p ijan o m o m ĉe; - kad mu

n e v alja ćem an e, o p ali b arem ti! A o n o lu d o jed v a d o ĉek a,
pa udri kao pomamno.

- Ih! ta polako, more!... - ciĉi S reja k ro za zu b e - probi

bubanj, bog te ubio!

A ja, n eće m o m ĉe n i d a ĉu je.

U to m izleće jed an p ijan sv at iz k u će i izn ese ĉak an ac, što

g a n ašao n eg d e n a p o lici, p a tek ću šn u o n o m m o m ĉetu u
šak e i v ik n u :

- Ovim, ovim, bre! Baci tu maljicu!... Opali sad!

D o k o p a ti o n o ĉakan ac, p a o n ak o lu d o i p ijan o - sve
p o sk o ĉi i u d ri što m o ţe v iše u b u b an j.

- N e, n esrećo ! - ciĉi S reja i tu ĉe g a g u d alo m p o leĊ im a.

O n o jo š g o re.

Svatovi se deru: "Tako, more, tako! Udri, u d rid e!" i sk aĉu

oko njega kao besni.

N ajp o sle ti o n o m o m ĉe sp u sti b u b an j n a zem lju p a,

to k o rse d a se i o n o n ašali, p o teţe i sk o ĉi n a n j. P u ĉe k o ţa i
o b e n o g e p ro p ado še m u u n u tra. O n o sam o u k o k o ti o ĉim a.
S v ato v i d ig o še g raju o k o n jeg a. D o k ti Ċ av o n an ese
jednog s loncem vina - pa pljus njemu na glavu! Osta i
ono i bubanj kao u vodu uvaljano.

U to m S reji p u k o še o b e ţice. O n p o teţe o n o ćem an e te u

k o ro v ! N ek i o trĉaše i n aĊ o še g a, p a p o ĉeše stru g ati,
zv iţd u k ati i ig rati o n ak o sam i.

S reja sam o što n e p laĉe o d m u ke.

O k o n ek o d o b a noći raziĊ o še se sv ato v i o d k u će

S rd an o v e. S reja i o n o m o m ĉe o tišli ran ije, jer im v alja
ĉitav sat o d a p rep ešaĉiti d o sela N . M o m ĉe o n o g rab i
n ap red s p ro b ijen im b u b n jem , a sv e se p o v o d i Ċ a tam o Ċ a
am o ... S reja u zeo ćem an e p o d p azu h o , p a se pokunjio i
zam islio , jer m u se d o sad n ik ad n ije desilo d a tak o p ro Ċ e
sa sv o jo m sv irk o m ... A o d b ak šiša n em a v eć n i p o m en a.
Id e o n i m isli šta g a ĉek a k o d k u će; k ak o li će izići n ak raj
s M ilu n o m k ad m u zaište p are i raĉu n .

D o k g a d o stiţe n ek i M ilo sav , k o m šija M ilu n o v , ĉo v ek

d o b riĉin a i razg o v o ran . P o zn ad e g a u m rak u , p a reĉe:

- O , S rejo ! T i li si? Ĉ ek aj, zajed n o ćem o !

- M o ţem o .
- O , b rate, b aš o v o d an as b i d ţu m b u s!

- T ek m en i će taj d ţu m b u s su tra n a n o s isk ak ati.

- A što , m o re?

- Z ar n e zn aš što? O n aj će m i o ĉi izv ad iti. M isliće d a sam

bogzna kake pare nakupio.

- E stalo te! K aţi n em a, p a zb o g o m !

- Kad bi on to verovao,

- A m a, b o g ati, zar ti n jem u sv e d aš što ti g o d p ad n e?

- Ja šta ću ?

- Pa ti si bolan, lud. Ne daj!

- K ak o n e d aj k ad sm o n aĉin ili o n aj p ro k leti u g o v o r, p a

m o ram . K o m sam se g o d p o ţalio , sv ak m i v eli: "E ,
bogami, kad je ugovor - to ti je!"

- A šta teb i b i d a m u se tak o p o d v eţeš?

- K u d ću , b rate, k ad m e saleteli sv i: to je, v eli, sam o

v o rm e rad i, teb i n eće M ilu n k riv o ; b o lje n ek ti o n ĉu v a
paru. A kad ono - o n 'o će o ĉi d a m i isk o p a ak o m u sv e d o
krajcare ne dam.

- P a ti, ĉu jem , i m ajsto rišeš za n jeg o v raĉu n?

- A ja kako! I to je zapisano u onom nesretnom ugovoru...

- E , b aš b o lje b i b ilo d a g a n isi n i g rad io ni podvezivao se

tako - reĉe M ilisav i m ah n u g lav o m .

- Ja, b o g am i, n e zn am šta ću . N iti m i se m ili slu ţiti g a

v iše, n iti g a m o g u o stav iti sad u n ev rem e.

- G o to v o b i b o lje za te b ilo d a g a o stav iš.

- A m a k ak o ću ?...

- N aĊ i k ak u m u d rag o zak aĉk u , p a iziĊ i, eto kako! - Pa

p o ću tav ši m alo , u p ita g a: - A vlada li se on kako se
podvezao?

- A ja! E to u g o v o rili sm o d a m i n ab av lja ţice za ćem an e,

nabavi mi najgore - n iĉem u n e v aljaju . R ek li sm o d a m i
d aje k o n ja ak o m e p o šalje k u d p od alje, p a n i k o n ja n e d a -
v eć šip ĉim o v ak o p ešk e. U u g o v o ru sto ji d a m i n ab av i
momka da nosi bubanj i bubnja - on mi nabavi kakog
ludaka, kao ovog gulavera danas te mi probi eto i bubanj.
K azali sm o d a m i n ab av i alat šta m i treb a - p a d o jak o jo š
n išta. A o v am o sv ak i ĉas m e tera Ċ a o v d e, Ċ a o n d e d a
radim.

- E p a v i'š! T u g a m o ţeš i n a su d u d ob iti, ja ti k aţem !

Slobodno ga ostavi. Bolje pre nego posle!

I tu M ilisav n astav i u ĉiti S reju šta će d a rad i i k ak o d a se

b ran i ak o b aš i d o su d a d o Ċ e.

E le, tak o u razg o v o ru stig o še v eć d o k u će. M ilisav okrete

sv o jo j k u ći, a S reja sa o n im m o m ĉeto m n a M ilu n o v e
v ratn ice. O n o m o m ĉe jed v a se d o k o trlja d a jed n o g
am b ara, p a sp u sti b u b an j i p ru ći se p o red n jeg a n a trav u .
Sreja se pope gore na doksat, skide gunjac i metnu pod
g lav u , p a leţe i o n d a sp av a. D u g o nije mogao zaspati,
jed n ak o m u se v rzlo p o g lav i šta će su tra ĉin iti i k ak o će
se razraĉu n ati s g azd o m . Jed v a je p red zo ru sv eo o ĉi.

***

T am an sv an u , a v eć stad e g azd a M ilu n , p o o b iĉaju , v ik ati

p o k u ći i o k o k u će: tera ĉeljad d a u staju , zap o v ed a n ešta,
iskašlju je se, v iĉe. Ĉ esto se p o p n e g o re n a d o k sat, v id i
S reja jo š sp av a; n jeg a n e d ira, sam o se tek isk ašlja i ĉesto
p o g led i u g un jac S reji p o d g lav o m , o n d e g d e je d ţep . U
d ţep u n ešto n ag uĊen o - strp ao S reja p ešk ir, k ak o se
u b risiv ao ju ĉe o d zn o ja. G azd a M ilu n u sm eši se b rk .
"D o b ro je, d o b ro !" m isli u seb i, p a tu m ara d alje p o k u ći.
Ode obilaziti i ostale zgrade. Kad bi kod ambara, smotri
o n o m o m ĉe i p o k raj n jeg a p ro b ijen b u b an j. "O , o !" u ĉin i
M ilu n p o lu g lasn o , "ta o v i su p o k o r p oĉin ili! B o m e je tu
padala para k ao k iša!"

V eć se p riliĉn o o d ju tri. G azd a M ilu n p o p io k afu d o le u

k u ći i p o p u šio lu lu, p a tek zo v n u n ek o o d ĉeljad i: "Id id e,
d ete, p ro b u d i S reten a, n ek d o Ċ e am o !" i stad e zad o v o ljno
u su k iv ati b rk ov e i isk ašljiv ati se.

M alo p o sto ja, eto ti S reja siĊ e o zg o s doksata. Milun

o d m ah p o ĉe:

- D ajd e, S rejo , d a v id im o raĉu n , i stad e se n am eštati d a

primi pare.

- K o ji raĉu n? - reći će S reja jo š b u n o v an i zlo v o ljan .

- P a ju ĉe, k o lik o si p azario ?

- N išta! - odgovori Sreja kratko.

- Š ta v eliš?! - uzviknu Milun i nabra obrve.

- N išta; to v elim ! - odgovori Sreja srdito.

- Ama, odista, bogati?

- Odista.

- N e m o ţe b iti.

- N e m o ţe ja! Jo š ti m en i o p rem i o n ak v o g lud ak a d a m i

sm eta i k v ari, p a o p et reci "n e m o ţe b iti."

- Ja ti o p et v elim : n e m o ţe b iti! O n ak o v eselje, o n ak i

g azd a, o n ak i lju d i. N eg o b atali ćo rav a p o sla, d aj d a
v id im o raĉu n .
S reji v eć p rek ip e, p a n e zn aju ći šta d a m u , o d g o v o ri,
uzviknu:

- Ne dam!

- Š ta, šta! N e d aš?

- Ne dam!

- B re, d aćeš, sin k o , g o li, b eli!

- V id ećem o ... - o d g o v o ri S reja, p a se o k rete d a p o Ċ e.

- M o re, lju ck i ti k aţem d aj p are; b o g am i će b iti o d n as

ĉu d a.

- A ja teb i lju ck i k aţem d a n em am - odgovori Sreja

o seĉn o i p o Ċ e.

- Ih! ta stanide, samo da te pitam! - ciknu Milun pa poleti

napolje za Srejo m . S reja se o k rete i d o ĉek a g a. S p o d b iše
jed an d ru g o g i staše se v u ći p o av liji. Ĉ eljad istrĉa i u d ari
u dreku. Njih dva nose se kao besni - ne da se Milun, ne
d a se S reja. U to m rv an ju d o g u raše se d o am b ara. O n o
m o m ĉe sk o ĉi b u n ov n o , p a n ad ad e d rek u i u teĉe n ek u d u
korov. Utom Sreja nekako odgurnu Miluna, zgrabi
b u b an j, p a n jem u n a g lav u i b eţ n a v ratn ice. D o k le M ilu n
sk id e b u b an j, k o ji m u se b eše n ab io ĉak d o ram en a i
zak aĉio g a n ek ak o ru ţn o isp o d v rata o n im p arĉeto m jo š
zap ete k o ţe, d o tle S reja v eć d alek o o d m aĉe i n estad e g a
nekud niz potok.

- T a p u šk u m i d ajte d a u b ijem p sa! - riknu Milun i uleti u

k u ću , zg rab i s k lin a n ek ak av zarĊ ali k rn d elj b ez k rem en a,
p a stište n ap o lje k ao p o m am an . K ad b i n a v ratn icam a,
umalo se ne udari s Vidakom pisarom, koji tam an h o ćaše
d a u Ċ e.

- E h e! šta je to ! - v ik n u V id ak zaĉu Ċ en o i u h v ati g a za

rukav. - Kud si nago?

- Pusti me da ubijem psa!

- Koga?

- Ama onog... srete li ga gde?

- Nije zar Sreju?

- B aš n jeg a... p u sti m e!

- A što ? S tan i m alo , sm iri se! - u zd rţav a g a V id ak .

- K ak o što ! K u d g a g o d o tp rem im d a m i što u rad i, sv e

naopako, sve kao od bede. Poslao sam ga, eto, Srdanu u
sv ato v e, n ab av io m u ţice, n ajm io m o m k a d a m u n o si
b u b an j, a o n ju tro s n i p are. K aţe - nema, ne da.

- N e m o ţe b iti.

- B o m e m o ţe, V id aĉe - reĉe M ilu n stišav ši se m alo . - Eto

kakav ti je taj tvoj krasni Sreja!

- Otkud moj?

- Pa ti si mi ga i natentao na vrat.

- Zar? A ko li ono prvi pomenu da bi dobro bilo najmiti

ga... ja ili ti?

- Ono jes'... ali, opet, i ti si malo kriv.

- A što ja?

- D a si b arem o n aj u g o vo r b o lje p ritv rd io , n eg o n aĉin io

onako kao ni sebi ni svome.

- E , M ile, što se u g o v o ra tiĉe, tu ti n e d am n i jed n e reći.

Ugovor je na svom mestu.
- P a što n e rad i p as p o n jem u ?

- A zn am li ja! N eće - eto što .

- P a šta ću d a ĉin im ja sad? - upita Milun i vrati se polako,

a za n jim p o Ċ e i V id ak .

- N ek a g a jo š, p retrp i se; g led aj k ak o n a lep n aĉin s n jim .

- A m a eto n e m o ţe se.

- P ro b aj jo š, p a ak o se b aš n ik ak o n e m o ţe, o n d a ćem o
gledati!... - reĉe V id ak k ad se isp eše v eć g o re n a d o k sat.
Malo-p o m alo u tiša o n M ilu n a, te p ristad e d a S reju jo š d rţi
za n ek o v rem e, jer m u V id ak u ĉetiri o k a k aza d a g a m o ţe
b iti n eće lak o n i n a su d u d o b iti, jer o n aj u g o v o r n ije b aš
sasvim po propisu, barem on ne zna da je kome gradio
sliĉan u g o v o r.

Dok je tu Vid ak u tišao M ilu n a, d o tle su V esa, G o lu b i

B o ra d o ĉek ali u m eh an i S reju , p a k ad su ĉu li šta je b ilo
g o re k o d M ilu n o v e k u će, n av alili su seto v ati g a: d a se
v rati, d a se p retrp i, jer k u d će u n ev rem e; sad b i m u ĉn o
g d e n ašao d a stan e p o d n ajam ; M ilu n je n ap rasit, ali
p o v ratit ĉo v ek , d ok se o k ren e, p ro Ċ e g a lju tin a, p a o n d a
o p et lep o s m laĊ im a... i šta m u jo š n isu n ag o v o rili, d ak le
ga nisu obrlatili da ide opet Milunu.

K ad b i u v eĉe, eto ti S reje. M ilu n d u va i ĉin i se to k o rse

n ev ešt, i S reja d u v a i ĉin i se tak o Ċ e n ev ešt. K ad v eĉeraše,
Milun promrmlja:

S u tra zo ro m , S reten e, o tići ćeš d a n aĉin iš M arin k u latre.

Gledaj do mraka da bude gotovo.

***

O tk ak o se S reja i M ilu n sv ad iše i p o ĉu p aše o k o raĉu n a,

o d o nd a je sv ak i d an b ilo p o m alo reĉi i in ata izm eĊ u n jih .
M ilu n u ĉestao slati S reju p o selim a d a m ajsto riše. S reja
p o ĉeo sv ak o m e rad iti k ao o d b ed e, zn aju ći d a o d sv o g
rad a n eće v id eti n ik ak v e v ajd e. M ilu n u v eć d o sad iše ljud i
ţaleći se k ak o im S reja n ije o v o ili o n o n aĉin io k ao što
treba. Ele, tako je trajalo sve do gospoĊ in sk ih p o sta.

Jed n o ju tro u z g o sp o Ċ in sk e p o ste, tam an b eše M ilu n

o p rem io S reju ĉak u R o g aĉu d a p o ro go zi n ek o m k ace i
burad, a on se, opet, spremio da ide poslom nekud na
d ru g u stran u , d o k eto ti m u d o Ċ e p et-šest lju d i; n ek i n o si
v u ĉiju , n ek i ĉab ar, a n ek i n e n o si n išta. Jo š s v ratn ica p o ĉe
tek jedan:

- A m a, M ilu n e, šta ti o v o u ĉin i o d n as?

- Š ta, m o re? - u p ita M ilu n zaĉu Ċ en o .

- Š to ti n as zak la?

- Kako, more? - u p ita o p et M ilu n u ĉu d u .

- Š alješ n am o n o g tv o g S reten a, te n am sv e su d e isk v ari.

- Š to sam v am ja kriv? Vi ste ga hvalili da je majstor i da

je v ešt.

- Majstor je bio dok se nije kod tebe najmio.

- Jes' - p rih v ati sp u stiv ši ĉab ar - a sad g a ti v aljd a u ĉiš d a

ljudma kvari sudove.

- 'O ćeš sam o d a ti što v iše zarad i - dodade drugi i spusti

bremenicu.

- Bog s vama! Okan'te se vi mene!

- Nema to okani se, nego, de ti meni plati one kace! -

p o v ik a treći.

- Kake kace?

- O n ak e! S av m i šljiv o v ik istek ao , o no lik i m i m al

propade.

- N eću ja d a zn am za to !

- Z n aćeš, v ala, M ilu n e, v eć ak o n e b u d e su d a! - pripreti

jed an izm eĊ u n jih .

- Ja se n eću m ak n u ti o d av d e d o k m i n e p latiš o v aj ĉab ar -

reĉe o n aj što je d o n eo ĉab ar - ev o m o ţeš p rst p ro v u ći
izm eĊ u d u g a! Z ar je o v o o p rav a?

- V ala n i ja, d o k m i n e p latiš o v u b remenicu! - reĉe o n aj

drugi.

G azd a M ilu n se n aĊ e sad u v elik o j p rp i; u zv rd a se što

nikad nije. Ljudi osuli na nj psovku, puca ona avlija. Ta je
v rev a trajala g o to v o ĉitav sat. K ad lju d i v id eše d a n e
m o g u sam i n išta u ĉin iti, o d o še p rav o sresk o j k u ći d a tu ţe
Miluna.

Milun poduva malo, pro'uka i promaha glavom, pa se

o n d a d iţe i o n ; reĉe n ek o m o d ĉeljad i d a k aţe S reten u ĉim
d o Ċ e d a o d m ah o d lazi iz n jeg o v e k u će, d a g a n ije zatek ao ,
p a o d e n an iţe, k u ći V id ak o v o j...

S u trad an se v eć p o sv em selu ĉu lo k ak o je g azd a Milun

isterao S reten a, k ak o g a je tu ţio sresko j v lasti i traţio
n ak n ad u štete, i k ak o su o n i lju d i tu ţili M ilu n a i traţili d a
im vrati pare ili da plati sudove.

E le, zam etn u se p o zam ašn a p arn ica. G o to v o m esec d an a

vukla se ta stvar po sreskoj kancelariji. Ispitani svedoci
M ilu n o v i, isp itan M ilu n , sv ed o ci S reten o v i i o n i lju d i što
su se ţalili d a im sud o v i n isu o p rav ljen i k ak o treb a.
D o n esen e v u ĉije, d o n esen i ĉab ro v i, d o v aljan e k ace,
d o n esen e i n ek ak ve lo tre, p a ĉak i o n aj p ro b ijen i b u b an j.
Sve je to skrhano u av liju k o d sresk e k u će. S v i su m islili
k ao sig u rn o d a će S reten izg u b iti, i v eć g a b eh u n ek i
p o ĉeli ţaliti: "E j, siro m ah S reja! K ak o je n alep io ! K u d će,
b rate, šu t s ro g atim a!"

I m o ţe b iti d a b i tak o i b ilo . A li, n a sreću S reten o v u ,

m o rad e k ap etan V u ĉeta, koji je bio prijatelj Milunov i
sv ak ad m u d rţao stran u , o tići n ek im v aţn im p o slo m u
v aro š; a to se d esi b aš o n d a k ad je treb alo su o ĉiti p arn iĉare
i stvar presuditi.

N a p o lask u u ze k ap etan ĉitav d en jak ak ata p a p ru ţi

starijem p isaru , S trah in ji, i reĉe m u : "D ela, b o g ati, ćato ,
su o ĉi o v e lju d e, p a p resu d i stv ar d a se v iše n e p o teţe!"

S trah in ja je b io o d m laĊ ih lju d i i v rlo p o šten i p rav iĉan ;

strašn o je m rzio . k aišare i seo sk e trg o v ce, d u ćan d ţije i
zelen aše. M ilu n a v eć n ije m o g ao d a g led a o ĉim a. K ap etan
V u ĉeta jako je voleo Strahinju, mada se nije u mnogome s
n jim slag ao . S trah in ja m u je b io , što n o . k aţu , d esn a ru k a i
k ad se g o d d esi k ak a zap leten ija i p o teţa stv ar, S trah in ja
je raskrsti. Istina, ne svakad po volji kapetanovoj, tek
k ap etan m u n eće p o k v ariti. Tokorse ga malo prekori, pa
ću ti.

I tak o S trah in ja u ze u ru k e M ilu n o v slu ĉaj i S reten o v u

p arn icu , isp ita jo š n ek e sv ed o k e, p a n ared i d a d o Ċ u
p arn iĉari i sv ed o ci n a su o ĉen je.

N a su o ĉen ju h telo je d o ći d o k ik a. M ilu n se rasp o m am io i

p retio d a će ap elirati, d a će tu ţiti ĉak i k ap etan a sam o m
ministru. Posle duge vike, koja je trajala u sreskoj
k an celariji, zap o v ed i S trah in ja d a i p arn iĉari i sv ed o ci
iziĊ u . I o n u ze p ero i n a ak tu n ap isa o v ak o rešen je:

"D a se M ilu n o d b ija o d traţen ja; d a S reten n ije d u ţan

davati nikakve naknade Milunu, a slobodno mu stati gde
h o će p o d n ajam ili rad iti sv o j zan at; d a g azd a M ilu n m o ra
o p rav iti S reten u b u b an j ili m u n o v n ab av iti; d a je d u ţan
p latiti S reten u d a o n im lju d im a što su se ţalili o p rav i
su d o v e ili, ak o to n eće, d a im m o ra u novcu dati naknadu.
Da se Vesa, Golub i Bora, za koje se dokazalo da su hteli
sv ed o ĉiti u atar M ilu n o v , k azn e s p o d v a d an a zatv o ra; d a
g azd a M ilu n p lati tro šak i d an g u b u sved o cim a, k ao i
p arn iĉn u tak su . I d a u g o v o r izm eĊ u M ilu n a i S reten a
p restaje v aţiti."

K ad je M ilu n saslu šao o v o rešen je, zd im io je k ao o p aren

iz sresk e k u će. A za n jim su o d g eg ali n jeg o v i k alau zi
pokunjeni. Sreten je bogzna kako zablagodario Strahinji i
o b ećao m u d a će o d jak o d o b ro o tv o riti o ĉi k ad se s k im
p o g aĊ a p od u g ov or.

Milun nije n ak n ad io štetu p o rešen ju n i S reji n i o n im

lju d im a. S reja se n ije v iše p o g aĊ ao po d n ajam , n eg o je
zap o ĉeo sv o j zan at i k o jek ak o ţiv o tario . L ju d i se v iše n isu
ţalili n a n jeg o v rad . N a sab o rim a, slav am a i sv ad b am a
o p et je sv irao i zaraĊ iv ao p o n ek u p aru . M ilun mu nije
opravio bubanj ni nov nabavio. Proderani bubanj istrulio
je za p lo to m u av liji k o d sresk e k u će. M ilu n o v a i S rejin a
p o g od b a i p arn ica u šla je v eć u p riĉu p o o k o ln im selim a. I
sad , k ad lju d i h o će d a k aţu k ak av k rajn ji k aišarlu k - reći
će: "N ajm io M ilu n sv iraĉa!"

Š ilo za ogn jilo

Ć ir T rp k o n e p ro d aje v iše n i b o zu n i k o k ice. T o je n ek ad

prodavao po ulicama beogradskim, kad je bio mali i kad
se jo š n ije zv ao "ćir". S ad je ćir T rp k o , ili k ao što o n k aţe
"sega" - v elik i g o sa; d rţi m eh an u u selu K ., p o d
K o sm ajem , u z m eh an u d u ćan , a u z to o b o je im a d v esta
o v aca, v elik i ĉajir, a ap arta što im a jo š n jiv a i d ru g ih
dobara.

M eh an a m u je n a zg o d no m m estu , b aš n a d ru m u seo sk o m .
K o g o d p ro Ċ e i p o tera ili, p o n ese što u B eo g rad d a p ro d a,
m o ra p ro ći p o red ćir-Trpkove m eh an e i d u ćan a. Ć ir
T rp k o , n arav n o , n e p ro p u sti n ik og a d o k s n jim što n e
p azari. A u m eo je tak o v ešto saletiti ĉo v ek a d a g a se n e
m o ţeš o tresti. S v ak i d an k u p i o n m a šta, n arav n o , v rlo
jeftin o , a k an tar m u je v eć tak o zg o d n o u jd u risan d a
svakad odmeri kak o h o će ćir T rp k o ; ak o h o će o k u - oku,
dve - dve, litru - litru.

Jed n o ju tro p o ran io ćir T rp k o , p a ĉek a p red m eh an o m

h o će li n aići k ak a m u šterija. D o k eto ti n ek o g T io sav a
N eg ića, u p rtio p u n u to rb u v o sk a, p a se u p u tio p u tem . K ad
bi pored mehane, zovnu ga ćir T rp k o , zan o seći se m alo p o
cincarski.

- Gazda-T io sav e, što ti je to ?

- M alo v o sk a, ćir T rp k o .

- 'A'de, more, da popijemo, 'ednu.

- N em am k ad , ćir T rp k o .

- 'A'de, 'a'de, more! - saleti g a ćir T rp k o , te sv rati p red

mehanu.

Izn ese ćir T rp k o d v e ĉašice rak ije n a n ek o m šaren o m

slu ţav n ik u , p a p ruţi T io sav u i reĉe:

- A m a što seg a im am rak ija! P red p ašin a m ajk a će se n e

stidi!

T io sav isk ap i ĉašicu , n am ršti se m alo i u ĉin i:

- Ih! ala pali!

- N e ti k aza', m o re! A m a ćir T rp k o !... - reĉe i k u cn u se

p rsto m u ĉelo , tak o rse d a p o k aţe k ak o je o n to
p ro m u ću ran , a isp o d o k a p o g led a n a o n u to rb u vo sk a.

P o p i i ćir T rp k o rak iju , p a o n d a u p ita:

- U B eo g rad ćeš n o siš to? - i pokaza rukom na vosak.

- 'O ću , ćir T rp k o ; ĉu jem d o b ro p ro lazi, p a d a se u zm e k o ja

para.
- T e laţu , m o re n e ti p ro jd e, ţiv m i g o sp o d !

- A m a ju ĉe je ĉo v ek p ro d ao p o d v ad eset i p et g ro ša.

- Ĉ o v ek? U B eo g rad reĉe?

- Usred Beograda na pijaci. Prodao je Vitomir vosak po

d v ad eset i p et g ro ša.

- Z a V ito m ira ti m en i reĉe?

- Jes', jes', Vitomir.

- Vosak za dvadeset i pet?

- Jes', za dvadeset i pet.

- T e laţe, d ţen ab et! N e p ro d aš n i p o p etn aest.

- A k o n e p ro d am , lak o je v ratiti k u ći - odgovori Tiosav, pa

u stad e i m aši se za to rb u d a p o n ese.

- Z n aš, T io sav e, što?

- Š ta, ćir T rp k o?

- A'de, daj meni taj vosak.

- M o re b atali! N ećeš ti d a p latiš.

- Š to n e p latim , n e p latim će ti p latim so s lep i p ari. Š to

išteš za o k a?

- P a rek o h ti, d v ad eset i p et g ro ša.

- Hm! dvadeset i pet! Ne se pravi budala... Ti platim

šesn aest.

- K ak i šesn aes'? N i za d v aest ti n e d am .

- A osamnaest?
- Aja! - u ĉin i T io sav i p o d iţe to rb u d a u p rti.

- S tan i, m o re, stan id e! T i d am d v an aest, 'o ćeš?

- N e m o g u , ćir T rp k o ; n ije v ajd e!

- Š to n e m o g u , n e m o g u ! - saleti ćir T rp k o T io sav a. - Ć e

o d eš u B eo g rad , p o tro šiš p ari, ćeš d an g u b iš. Ć e ti k o šta,
more, ej! Ne ti se fati ni petnaest oka.

- O n o jes', d an g u ba, ali b aš n e m o g u p o to - reĉe T io sav i

p o Ċ e.

Ć ir T rp k o u h v ati ga za to rb u .

- E ti d am d v aeset i ed en ! 'A 'd e, 'a'd e! O v am o , d eĉin je b e,

taj kantar!

- A m a m alo je, ćir T rp k o , b o g am i!

- H m , m alo ! Š to m alo? N i jesm e sv o ji lju d i. 'A 'd e, 'a'd e! -

zao k u p i ćir T rp k o , i T io sav o p et sp u sti to rb u .

D o Ċ e jed n o C in carĉe s k an taro m . Ć ir T rp k o o dmah uze

meriti.

- Osum oka! - reĉe p o teg n u vši to rb u n a k an tar.

- Osam! - uzviknu Tiosav. - N e m o ţe b iti! K ak v ih o sam ,

bog s tobom?

- Evo na! Osum, zdravla mi! - reĉe T rp k o i p o d n ese k antar

Tiosavu.

- Ama jutros sam merio na moj kantar, pa ak dvanaest

oka.

- Š to tv o j k an tar? N e v id e li to , a? - reĉe T rp k a i p o k aza

m u n ek u k rp icu p ro d en u tu k ro z jed an lan ĉić n a k an taru , i
n a k raju k ao zap eĉaćen u crv en im v o sko m . - Ovija kantar,
more, kapetan go potvrdi!

- E ja ne znam, bogami - reĉe T io sav su m n jaju ći... - Ama,

brate, osam oka... Da je barem po oke jali oku manje, 'ajde
de, ali - ĉetiri.

- K am ik d a ed em ak o te p rev arim ! O su m , ţiv m i g o sp o d !

Na! - reĉe ćir T rp k o i o p et p o teţe to rb u n a k an tar, p a je
p ru ţi zajed n o s k an taro m T io sav u : - Na, vidigo, vidi!

Izmeri i Tio sav , p a m ah n e g lav o m i u ĉin i:

- Bog s nama! Osam odista! Ama aja - n e m o ţe b iti! N e

mogu ja nikako... - i o p et se m aši za to rb u d a je p o n ese.

Ć ir T rp k o , g a tak o saleti d a m u m o rad e d ati v o sak k ak o su

izm erili i p o d v ad eset i jed an g ro š. P rim i T io sav p are pa
o d e g u n Ċ aju ći sam : "L ep o m en i v eli Ţ iv an a: N e sv raćaj,
m o re, o n o m C in caru ! A ja, n e d ad e m en i Ċ av o ! B aš, ak o
će... P re m i zak id e tri o k e v u n e, zak id e m i jed n o m d v e o k e
lo ja, jed n o m o k u g rah a, sad ĉetiri v o ska!... P o g an
Cincarin!"

Ć ir T rp k o je o stav io v o sak u sv o j du ćan , p a je o p et v reb ao

d ru g u m u šteriju . Š to o n p ro p u sti, to do ĉek a n jeg o v o rtak
S tav ra u d u ćan u . I tu se tek p azaru je d o b ro . N em a d an a
k ad n e d o Ċ e k ak v a sn aša ili d ev o jk a iz sela d a k u p i što :
šam iju , ig lu , Ċ in Ċ u v a, m aram u , p a ĉak p o n ek a i b elila.
N arav n o , s d u ćan im a d o šla je u sela i sv a p o m o d n a ro b a,
p a s n jo m i b elilo . E le, k ao što rek o h , n em a d an a k ad se n e
u v rati k o ja sn aša k o d S tav re u d u ćan d a p azari, i o b iĉn o ,
n em aju ći n o v aca, d o n ese p o d v e-tri oke graha, ili oku
vune, ili nekoliko povesm a teţin e, ili k an u ru p reĊ e, p a za
to k u p u je što . jo j treb a: za d v e-tri oke graha, vune ili za
kanuru-d v e p reĊ e k u p i k ak vu šaren u m ašliju , ili n iz
Ċ in Ċ uv a, ili k ak v u k rp icu što n e v red i n i g ro š-dva!... A
S tav ra slaţe u m ag azu i v u n u , i g rah , i sv e - pa kad se
nakupi dosta, onda krene u Beograd i tamo proda, kako
v eć u m e n ajb o lje. T ak o eto tek u ta d v a C in carin a.

Ć ir T rp k o v eli d a je sv e stek ao "so s m u k u , so s zn o j i sos

raĉu n ". S v ak i "ćir", m ak ar se o n zv ao "T rp k o , T rajk o ,
S tav re, D in e, ili k ak o m u d rag o , teĉe i u m e d a teĉe "so s
raĉu n ", i sv ak i "ćir" p o d o v im reĉi "sos raĉu n " razu m e
sv ak i m o g u ći n aĉin k o jim d o p are d o lazi.

Id e T io sav n av iše, i sam se jed i što g a je C in carin tak o

p rev ario . K ad v eć zaĊ e u selo - su stiţe g a V ito m ir, n jeg o v
p rv i k o m šija.

- A zar se vrati, Tiosave? - upita ga.

- Ta vratih se - odgovori Tiosav zlovoljno.

- Pa kamo ti vosak?

- Dadoh onom gadu dole.

- Zar opet?

- A m a k u d ćeš, b rate, k ad saleti k ao C ig an in .

- O p et ti jam aĉn o p o d v alio?

- Jak ak o ; ĉetiri o k e m an je n a n jeg o v k an tar.

- E jesi lud, nije vajde!

- V ala, V ito m ire, n e zn am k o je o d n as d v o jice lu Ċ i. I teb i

je v eć n ek o lik o p u ta p o d v aljiv ao , p a o p et m u id eš.

- O n o jes'... eto n ije m i jo š p latio n i o n a k o la v rljik a što

mu onomad doterah.

- N eće ti n i p latiti. I ja sam m u d o terao , zn aš, jed n a k o la

jo š p re teb e, p a - tu!

- P o g an ĉo v ek ! - reĉe V ito m ir; p o ću ta m alo i n astav i: -

B aš n e b i treb alo d a m u to p ro Ċ e n a lijo . V aljalo b i n jeg a
m alo zav arĉiti.

- V aljalo b i, ali d e, k m etu j ti k ak o ? V ito m ir sad isp riĉa

Tiosavu kako je skrojio plan da podvale Cincarinu i da se
u zg red n ap late b arem za o n o što ih je o v d a-onda prevario
koje krivom merom, koje na ceni. Tiosavu bi po volji plan
i pristade.

- A li su tra ran o , zn aš - reĉe V ito m ir k ad h o ćah u v eć d a se

rastanu - ti k aţi k u rjaci, a ja 'ajd uci. Valja ga najpre
zap lašiti... M o ţe o tk u d o n , ili k o o d m o m ak a m u , izići i
opaziti...

***

S u trad an o p et u ran io ćir T rp k o , p a p o g led a h o će li n aići

k ak a m u šterija. D o k eto ti V ito m ira, u p u tio se m eh an i; o
ram en u m u n ek ak a g arab iljĉin a, a za p o jaso m d v e
pećan k e. Ĉ im g a v id e, ćir T rp k o stad e se sm ejati, p a
povika:

- B e, V ito m ire! 'o ćeš u 'ajd u k e?

- M o re, o v o ti je d o šlo g o re i o d 'ajd u k a!

- A što , k ak o g o re?

- E to k ak o , n e sm e ĉo v ek serb es n i u sv o j zab ran izići.

- H m ! što n e sm e? - u p ita T rp k o i n am ršti se.

- T a zn aš - p o ĉe V ito m ir sasv im p o lak o i b ajag i p o p lašen o

- p o ĉeli se o v u d v iĊ ati n ek ak i lo p o v i.

- Gde, more, gde?

- T a n o ćas su tu m arali g o re p o šu m i i p relazili ĉak i u m o j

zabran.

- H m , n e laţi, b re! - u ĉin i ćir T rp k o , k ao n e v eru ju ći.

- Bogami jes'! Jed an je k resao n a m o g ĉo b an in a i sreća te
m u n ije u p alila p u šk a, a u b io b i g a.

- Uh, uh! - p o v ik a ćir T rp k o u p lašen o. - A koliko gi ima?

- V iĊ aju se d v o jica, a jam aĉn o ih im a jo š. V aljd a su g d e

na velikom Kosmaju.

- E , e! n esreća! - u ĉin i ćir T rp k o . - A da li to zna kapetan?

- M o ţe b iti i d a zn a; ali d o k o n k ren e p o teru , o n i m o g u

ovud jade pograditi, samo dok se spuste u selo.

- N o ćas li, reĉe, v id eše se?

- N o ćas! - p o tv rd i V ito m ir, p a o d e n ajlak n av iše, a n ešto

se sm eši.

G azd a T rp k o u Ċ e u m eh an u , p a v ik n u sv o je m o m ĉe:

- A be, dete, donesi mi onaj pusat!

- Š ta, g azd a, p u šk i d a d o n esim ?

- P u šk i, p u šk i, b re, d o n esi! - p ro d era se ćir T rp k o . O trĉa

m o m ĉe i izn ese n ek ak e d v e cev are i jed n u arn au tk u k ao
p ritk u . O d m ah ćir T rp k o u ze n ek ak e k rp etin e, p a stad e
ĉistiti sv o je o ru ţje.

Dok eto ti pomoli se na vrata Tiosav; i u njega za pojasom

m ala p u šk a i n ek ak a d u g aĉk a n o ţin a. P o g led a T rp k a,
nasmehnu se jedva primetno, pa upita:

- K ak o , ćir T rp k o?

- Eto kako! sega sam u Romanija.

- A šta se ti o ru ţaš?

- Ne me pitaj, more! - p a u stad e, p riĊ e T io sav u i sasv im

šap ću ći reĉe m u : - Z n aješ li, m o re, d a im a 'ajd u ci?

- Gde? - u p ita T io sav , tak o rse izn en aĊ en .

- Gore u Kosmaj! Dvojica gi ima.

- E jes'?

- Jes', b o g am i ti k aţem ! 'E d an je h teo d a u b ije m o m ak

Vitomirov so s p u šk u , tek e m u n e u p ali.

- E v i'š ti sad b elaja! - u ĉin i T io sav u zd rţav aju ći se d a se

ne nasmeje. - B o g am i, eto ih n o ćas u selo .

- A zašto je k u rd išem o v ija p u sat? - reĉe ćir T rp k o i tu

u ĉin i "h m , h m !" i k u cn u p rsto m u ĉelo d a p o k aţe - kako je
to pametna glava.

- A m a d a v i'š ti, ćir T rp k o , jo š n ek e b ed e! - p o ĉe sad

Tiosav sasvim ozbiljno.

- 'O šte b ed a! K ak a, m o re!

- O d n ek u d n aišli k u rjaci.

- Kurjaci!?

- Jes', b o g am i! M en i n o ćas d v e o v ce zd rp ili. D a n ije

ĉo b an in n ad ao v iku - zlo!

- E, e! - u ĉin i T rp k o k ao n e v eru ju ći.

- Ja ti k aţem . N ap ast n ek a - eto ĉo v ek sad n ije p ristao n i

iz k u će k ro ĉiti b ez p u sata - reĉe T io sav , p a iziĊ e iz
m eh an e, g rad eći se zab rin u t, a u seb i se n ap reg ao o d
smeha.

- Ih, ih! - zav ik a ćir T rp k o , p a d o k o p a jed n u o d o n ih

svojih cevara i zap e ţu rn o ĉistiti je. N av ik n u n a m o m ĉe d a
mu donese barut, pa uze i puniti.
U to m u Ċ e u m eh an u n ek i V elja, p a k ad v id e šta ĉin i
T rp k o , zaĉu d i se:

- O , o , šta je teb i ju tro s, ćir T rp k o?

- N e m e p itaj, m o re, n esreća!

- K ak a n esreća?

- 'Ajduci, kurjaci, nesreća! D o šo zem an d a p o g in em o so s

n ašu sto k u .

- A gde to, Trpko? - upita Velja i grohotom se nasmeja.

- Eto gore u Kosmaju!

- More, kaki 'ajduci, kaki kurjaci?

- A m a k ad ja k aţem , d e!

- Ti si, bogami, to usnio!

- 'A'de, 'a'de, gledaj svoj posao! - reĉe m u ćir T rp k o

g o to vo lju tito što m u n e v eru je. - N e razg o v aram v iše sos
tebe.

V elja sleţe ram en im a, u ze jed n u ţišk u n a lu lu , p a iziĊ e

rekav:

- E ak o , ak o , ćir T rp k o !...

Ć ir T rp k o im ao je jed n u n av ik u , k o ja se n ije b aš tak o

slagala s onim njegovim p rav ilo m "sos raĉu n ". K ad p rv i
p u t ĉu je n ešto , p a b ilo to istin a ili n e b ilo , o n p rim i sasv im
za g o to v o i v iše g a n ik o n e m o ţe o b av estiti d a n ije tak o
k ak o je ĉu o . O n sam o rek n e: "T ak o sam ĉu o o d p o šten i
lju d i", i sv ad iće se ak o m u k o h ted n e o sp o rav ati d a nije
tako.

I taj d an h teo je ćir T rp k o iz k o ţe izići što m u n ik o n eće

da veruje da u Kosmaju ima hajduka i kurjaka. Ali on je
o stao tv rd u sv o m p rv ašn jem u v eren ju , i k ad b i p red v eĉe,
reĉe sv o m m o m ĉetu d a o d e d o n jeg o vo g ĉajira i d a k aţe
n jeg o v o m ĉo b an in u d a v eĉeras d o tera o v ce k m eh an i - "jer
ih m o g u k u rjaci n ap asti" Ĉ ajir m u je v iše sela p o d
K o sm ajem ; g o lem a p ro sto rija, izm eĊ u seo sk ih n jiv a,
zag raĊ en a v rljik am a. T u je to r za n jeg o v e o v ce, tu m u
p asu , tu n o ćiv aju , tu se m u zu .

T am an m o m ĉe o d e d a u rad i što m u je zap o v eĊ en o , e eto ti

T io sav a i V ito m ira, o n ak o n ao ru ţan i u m eh an u . S lu ĉajn o
se n ije d esio tu n ik o d ru g i o d seljak a. Ć ir T rp k o h o d a p o
mehani, uzvrdao se; nit mu se sedi ni stoji.

- Ć ir T rp k o ! - zovnu ga Tiosav - odide malo vamo.

- Š to ćete, m o re? - odazv a se o n i p riĊ e im n estrp ljiv o .

- B i li ti u zeo jo š v rljik a d a ti d o teram o?

- 'O ću , 'o ću ! M i treb a za liv ad a, o n a d o le u reci. A k o lik o

imate vrliki?

- B iće d v aest k o la.

- E 'o ću , 'o ću ! A p o što?

- Po dve rublje kola - reĉe V ito m ir.

- Dve rublje! Mnogo, more, ej: Pare nema, pare, pare!

- A šta b i ti p latio ? - upita Tiosav.

- Š est cv an cik a k o la.

- E n e m o ţem o za šest, aja! - reĉe V ito m ir.

- M o re n em am p are, b rate, ţiv m i g o spo d ! Š est cv an cik a,

pa nek je sretnje!

- E zn aš, ćir T rp k o , šta je! E v o p o triest g ro ša k o la, p a d a

doteramo.

- Ne mogu, bogami, ne mogu. Evo radnja ne ide, daj ovo,

daj ono, daj na momke, plati porez, plati prirez... para ide,
id e, id e. A n e p azari se, b rate! N eg o p o šest, p a n ek a je
sretnje!

- N e m o ţem o ! Z a triest g ro ša, ak o 'o ćeš... - reĉe V ito m ir,

p a tak o rse p o Ċ e, a za n jim i T io sav .

- Stani, stani! - p o v ik a ćir T rp k o - 'O ćete za sed u m

cvancika?

- A ja! n i p are n iţe!

- E 'a'd e, n ek je sretn o . M o ji ste lju d i i m u šterije! -

p ristad e ćir T rp k o , p a o d m ah u p ita: - A kad da mi
doterate?

- Pa m o g li b i i n o ćas; su v o ta je, v o lo v i su n am o d m o rn i,
sutra i onako nemamo kad, valja nam raditi na njivi.

- Hm! - u ĉin i T rp k o - n o ćas. A 'ajd u ci, a k u rjaci?

- A rašta n am je o v aj p u sat? - reĉe V ito m ir. - Ne beri ti

brigu za nas.

- B aš b ih i v o leo d a ih n agazimo! - prihvati Tiosav. - Ako

b u d u 'ajd u ci, d a ih p o v eţem o , ak o k u rjaci, d a ih p o b ijem o .

- M en i io n ak o treb a k u rjaĉk i zu b i zev .

- A što ti treb a? - upita brzo Trpko.

- Ta za lek.

- E dobro, dobro! - reĉe T rp k o . - D o terajte n o ćas.

- S am o , ćir T rp k o . - reći će V ito m ir - d a n am o d m ah p latiš

ĉim ti- teslimimo sve.
- Meni mi ne verujete?

- N ije d a ti n e v eru jem o , n eg o n isi m i jo š p latio n i o n e

v rljik e što sam ti o n o m ad d o terao .

- N i m en i o n e v rljik e, zn aš? - dodade Tiosav.

- E 'o ću , 'o ću ; 'a'd e sam o v i m en i d o terajte. O n i p o Ċ o še, a

ćir T rp k o ih zo v n u:

- Tiosave, Vitomire! - O n i se v ratiše, i T rp k o im sasv im

p o v erljiv o reĉe:

- K ad d o terate k o ja k o la, ĉu k n ite n a m o j p en d ţer, m i

jav ite d a zn am o raĉu n . Z n aš k o lju d i, d a n e b u d e reĉi.

Lepo, lep o , ćir T rp k o - o d g o vo riše o n i i o d o še n av iše,

sm eju ći se.

***

Ĉ im se u h v ati su to n , a ćir T rp k o p o ĉe isteriv ati g o ste iz

m eh an e: "A 'd e, 'a'd e, m o re k u ći! N em a v in o , n em a rak ije.
'O ću zatv o rim m e'an a." L ju d i se ĉu d e šta m u je sad
naspelo, pa odlaze jedan po jed an . K ad ćir T rp k o o tera
sv e, zap o v ed i m o m k u i ĉo b an in u , k o ji b eše v eć d o terao
o v ce iz ĉajira i zatv o rio ih u av liju iza m eh an e, d a d o b ro
zatvori sva vrata, da ih podupru iznutra stolicama i
cig lam a, d ad e n jim a d v o jici p o jed n u cev aru , a o n zad rţa
sebi arn au tk u , reĉe im d a b u d u n a o p rezu , p a ĉim o p aze
h ajd u k e d a p u caju i v iĉu . K ad sv e to n ared i, o d e u sv o ju
so b u , k o ja b eše slica, zak lju ĉa v rata, i p o d u p re ih ĉim je
g o d m o g ao p o d u p reti, p a sed e n a k rev et i m etn u p u šk u
preko krila.

T am an se u tiša sv e p o selu , d o k se ĉu še o zg o tešk o

n ato v aren a k o la, šk rip e i p rik u ĉu ju se m eh an i. V ito m ir i
T io sav v eć d o g o n e v rljik e, u zeli ĉetv o ra k o la. K ad stad o še
p red m eh an u , p riĊ e T io sav i k u cn u T rp k u n a p ro zo r.
- Ko je? - viknu Trpko.

- Ja sam!

- Koj si ti?

- Ta ja, mi.

- Vi, ko, more vi?

- Vitomir i Tiosav!

- E, e - reĉe T rp k o tiše i o d šk rin u m alo p ro zo r. - 'A'de,

stovarite tu pred me'ana, pa odmah pritvori.

S to v ariše o n i, p a se v ratiše p o o stale v rljik e. T am an zo ra

m alk o zaru d ila, a V ito m ir i T io sav d o teraše i p eti p u t
vrljik e. S to v ariše n a g o m ilu , p a o n d a p riĊ o še p ro zo ru i
k u cn u še.

Ć ir T rp k o o d šk rinu m alo p ro zo r, p a u p ita p lašljiv o :

- Jeste sve doterali?

- Jesmo sve, dvaest kola ravno - odgovori Vitomir i

p rih v ati se ru k o m za o n o k rilo p ro zo ra što g a v eć ćir
T rp k o o d šk rinuo.

- E dobro, brate, dobro!

- A p are, ćir T rp k o ?

- D o Ċ ite u ju tru , ran o , p o p ićem o p o jed n u i d aću v am -

o d g ov o ri ćir T rp k o i p o v u ĉe d a zatv o ri p ro zo r.

V ito m ir n e p u šta k rilo , n eg o g a o tv o ri jo š v iše i reĉe:

- N e m o ţe d ru k ĉije, ćir T rp k o ! T ak a sm o p o g o d ili!

- A m a d e, k ad ti k aţem , m o re, su tra! - veli Trpko

nestrpljivo.
- A ja, sad ti n am a p lati; su tra n em am o k ad d o ći, a p are
nam trebaju.

U to m n ek o slu ĉajn o v ik n u d alek o go re u selu Ć ir T rp k o

sav p retrn u , p a d rţ' za p ro zo r d a p ritv o ri.

- Id ite, m o lim v as! N o ć je! N ek o v iĉe!

- Ama ono jauknu neko! - reći će p o lak o T io sav to k o rse i

o n u p lašen o .

- Da ne pogibe ko? - o d g o v o ri V ito m ir i p o v u ĉe seb i k rilo

prozora.

- 'A 'd e, 'a'd e, b rate, o ću d a sp av am .

- Daj ti nama pare pa spavaj! - odgovori Tiosav.

-Opet neko viknu u selu i odazva se drugi glas

nerazgovetno.

- Hm! - u ĉin i T io sav p o lu g lasno - im a n ek i Ċ av o .

- N e v iĉe se 'nako uzalud! - dodade Vitomir.

Ih, ih' - u ĉin i ćir T rp k o , p a stad e šu škati p o so b i d o k n aĊe

pare; odbroji im prema vedrini kraj p ro zo ra, a sv e d ršće.
D ad e im i b rţe-bolje pritvori prozor.

***

V eć je b lizu p o d n e. Ĉ o b an in T rp k o v d av n o o terao o v ce
g o re u ĉajir, i d av n o je treb alo d a d o Ċ e i d a d o n ese
p o m u ţen o m lek o m eh an i. S am m o m ak d o ĉek u je i
u slu ţu je g o ste.

D o Ċ o še u m eh an u T io sav i V ito m ir, n ešto v rlo razg o v o rn i

i v eseli. S ed o še za jed an sto , n aru ĉiše p o lić rak ije i
zap ališe lu le, a sv e se zg led aju i o sm ešk u ju jed an n a
drugoga.
Kad momak prinese rakiju, upita ga Tiosav.

- A kamo ti, more, gazda?

- Spava.

- Zar do ova doba?

- Nije sv u n o ć zasp ao .

- A što , d a n ije slab?

- N ije, n eg o je p resed eo tak o n a k rev etu so s p u šk a.

- S p u šk o m ?... Id i, m o re, p ro b u d i g a; m o ţe te p so v ati.

M o m ak o d e u so b u , a T io sav i V ito m ir p rsn u še u sm eh .

M alo p o sto ja, iziĊ e ćir T rp k o u m eh an u ; o ĉi m u p o d b u le

kolik o je jo š b u nov an .

- Zar ti do to doba, more? - u p ita g a V ito m ir sm ešeći se.

- Brate, mi se razbi san, i sunce ogreja, ne zaspah.

- A jesi u sn io što? - upita Tiosav.

- More, sum ti snio mnogo; sve sos neki 'ajduci, 'ajduci,

'ajduci, pa se koljem, pa se rvem, rvem, pa a oni mene, a
ja n jih . P a ti se tek e trg n em . M alo sv ed em o ĉi, a o n o
k u rjaci, k u rjaci, ĉitav ĉo p o r, d a'm e ized e... - reĉe T rp k o i
iziĊ e n ek u d u av liju .

Malo zatim vrati se pa viknu:

- Dete, bre!

- Ĉ u jem , g azd a!

- A kamo mleko?
- Jo š n ije d o n eo .

- T rĉi b re, m lek o d a se d o n ese! Š ta ĉin i tam o !

M o m ĉe o trĉa n av iše k ĉajiru .

Ć ir T rp k o n astav i p riĉati d o , k raja sv o j san . M alo -pomalo

n ak u p i se p o v iše seljak a u m eh an u .

Z am etn u se tu razg o v o r o sv aĉem . N ek i u zeše d irati ćir

Trpka za njegove hajduke i kurjake; on se ljuti, nikako
n eće d a p o p u sti n i d a p rizn a d a n ije b ilo n išta u stv ari.
N ek i g a zap itk u ju za v rljik e sto v aren e p red m eh an o m : šta
će m u , o d k o g a ih je k u p io , p o što? O n im k aţe k ak o h o će
da zagradi livadu dole u reci, kako ih je kupio dosta
skupo, ali n ik ak o neće d a k aţe o d k o ga. Ć ir T rp k o je im ao
i taj o b iĉaj d a n ik o m e n eće za ţiv u g lav u k azati o d k o g a
što k u p i. P itaj g a v azd an , o n će ti sam o o d g ov o riti: "h e,
h e" i k u cn u ti se p rsto m u ĉelo , to k o rse k aţe: "T o sam o
o v a g lav a u m e d a n aĊ e o d k o g a će što kupiti!...

T am an razg o v o r i šala u n ajv eći jek , d o k eto ti m o m k a trĉi

k ao b ez d u še o zg o k m eh an i. S m o tri g a ćir T rp k o , p a
istrĉa n a v rata i jo š ĉak o d o v u d u zv ikn u :

- Š ta je, b re! a?

- Vrlike!

- Š ta k aţeš?

- N i'ed n a v rlik a n em at n a ĉajir! - jedva izgovori momak

koliko se zaduvao.

- A m a šta reĉe ti, šta? - d rek n u ćir T rp k o , p o db o ĉi se

ru k o m i ĉista sav se n ak o streši o d izn en aĊ en ja.

- O d n eo n ek o sv e v rlik e s n aš ĉajir...

- N e m o ţe b iti! - o p et u zv ik n u ćir T rp k o i sav u zd rh ta.

V ito m ir i T io sav zg led aše se k radom.

- Bogami jes' - v eli m o m ĉe. - Ju tro s ĉo b an in izjav io o v ci,

k ad tam o ĉajir sav razg rad en . N e se m o g ao m aći o d o v ci
ni pomusti gi ne mogao.

- A m a b aš sv e o d n esen e!

- Sve, ama ni vrlika 'edna nemat!

Ć ir T rp k o sam o u ĉin i: "ih !" p a se d o k o p a o b em a šak am a

za g lav u i šm u rn u u so b u .

U to m će jed an o d g o stiju zav ik ati ispred m eh an e:

- More, ljudi, evo mu vrljike ovde! Ovo su, bogami! I svi

istrĉaše p red m eh an u d a v id e. S tad o še se sm ejati i
zap itk iv ati k o li b i m ajsto r d a m u tak o p o d v ali. N ek o reĉe
d a je n o ćas ĉu o n ek ak a k o la, g d e ĉesto n ešta p rev laĉe, ali
ĉija su , n ije zn ao . I V ito m ir i T io sav iziĊ o še d a v id e.
P ro ĉu d iše se k ao i o n i m alo , p a se u ĉin iše n ev ešti i o d o še.

Ĉ ak p o sle p o ĉeli su v eć i o n i sam i k aziv ati: k ak o su ćir-

T rp k u p o d v alili d a m u se o sv ete što im je mnogo puta
što šta zak in u o ; k ako su se d o g o vo rili d a g a n ajp re p o p laše
d a n e izlazi n ik u d o n e n o ći, p a m u o n d a p o n u d ili v rljik e;
k ak o je o n p ristao ; k ak o su o n i za n o ć p rev u k li sv e v rljik e
o d n jeg o vo g ĉajira i p ro d ali m u . E le sve su k azali k ak o je
bilo. I sv ak im je d av ao za p rav o . Ĉ ak su to k aziv ali lju d i i
u m eh an i p red T rp k o m . A li ćir T rp k o n ik ak o n ije h teo
priznati da se tako grdno prevario.

Zloslutni broj

B aš u o ĉi sam ih b elih p o k lad a, 2 5 . febru ara h iljad u o sam

stotina sedamdeset neke godine, bio je u Smederevu u
novoj gazda-Nikolinoj kafani kao neki bal - šta li je... T u
v am se b eh u isk u p ili sv i o d ab ran iji g o sti i o d m u šk o g i o d
ţen sk o g sm ed erev sk o g sv eta - i iz trg o v aĉk o g i iz
ĉin o v n iĉko g red a. T u je sam g azd a o d k afan e N ik o la
Jo v ić, p o n ajb og atiji u Smederevu, sa svojom familijom:
ţen o m i ćerk o m jed in ico m n a g lasu i u S m ed erev u i u
o k o lin i. I d o ista, o tk ak o se S av k a N ik o lin a zad ev o jĉi,
o d o nd a u ze cela b ećarija sm ed erev sk a n o siti crn e k ico šk e
haljine i fine rukavice. A praktikantski svet iz sviju
mogu ćih sm ed erev sk ih k an celarija tak o se g o ro p ad no
p ro ak o n tira, k ak o v eć d o tle n ijed an k azn aĉej zap am tio
n ije. M irišljav e v o d ice i p o m ad e, k rag n o v i i m ašlije,
n aru k v ice i fin a d ug m eta tro šila su se što n ik ad n isu
o tk ak o je S m ed erev a... Jed n o m reĉi, sv e se ţiv o od
b ećarije d alo n a k ico šen je! - Osim Nikole s familijom, tu
je n a b alu i B ran k o N eb ran o v ić, ad v o k at i p rv i p rijatelj i
poznanik gazda-Nikolin, Nikola ga ne razdvaja gotovo od
svoje rodbine. On ga zastupa, on mu daje savete, on mu
n ab av lja za k u ću što zatreba, fino i odabrano. To vam je
jed an o k retan , razb o rit, d o setljiv i v rlo d ru ţev an ĉo v ek .
P rem a p o šten im a p o šten je, a, b o g m e, n ep o šten im a v rlo je
v ešt d a u d ari d o b ru p o d v alu . O stalo su v am d ru g i g o sti.
Svi su spremljeni kako valja za bal, i kako su neki v iĊ ali,
a n ek i ĉu li d a se sp rem a p o b eo g rad sk im b alo v im a.
M u šk arci, što su n am ern i d a ig raju , svi u fin im salo n sk im
h aljin am a; a ţen sk in je, o p et, sv e - u belo! Ele, bal, ni uzmi
n i o stav i, k ao u k ak v o m b eo g rad sk o m h o telu ! P a d a b i jo š
n aliĉn iji b io n a b eo g rad sk i, štam p an e su ĉak u B eo g rad u
u lazn ice. Istin a, m u zik an ti su "p ro sti" K ad ih slu šaš,
m isliš d a g n jav e p u n u v reću m aĉak a, ali tek o p et m o g u
podneti. - O d m ah se tu p o ĉe sv irk a, ig ra, razg o v o r. G azd a
N ik o la, o p et, o d v o jio se u p o b o ĉn u so b u sa sv o jim
ljud im a p a u z ĉašu lep a v in a b istre p o litik u , o g lašu ju ći da
je sv ak i "b u n to v n ik , izd ajica, izro d " itd k o ji b i što zau stio
da primeni na "status quo"

U to m se u ţu rb aše n ešto u sali za ig ran je. S p o lja se ĉu je

p o tan ak razv u ĉen g las:

- Ama, evo ulaznice. Pustite me!

- Š ta je tam o ? - u p ita N ik o la ad v o k ata, k o ji u taj m ah u Ċ e

kod njega u sobu.

- H o će jed an , v ele, u n u tra, a n ije p risto jn o o bu ĉen .

- Je li o v d ašn ji?

- Ĉ in i m i se n ije, k ak o m o m ci k aţu .

- P a n ek u Ċ e - reĉe N ik o la i n astav i sv o j p o litiĉk i

razgovor.

A d v o k at iziĊ e u salu i m ah n u v ru k o m n a jed n o g m o m k a

n a v ratim a, reĉe.

- Pustite ga!

V rata se o tv o riše i u Ċ e jed an ĉo v ek u tu rsk im h aljin am a.

O sred n jeg rasta, m ale g lav e, k o sti n ad o ĉim a izišle
n ap red , ĉelo m alo , d o p o la ĉu p avo , o brv e se sastavile nad
n o so m , o ĉi m ale i u d u b ljen e - n isu n ajţiv lje, b rk o v i m ali a
retk i, n o s m u p riliĉn o zak o v rĉen n av iše i šiljast, u sta
velika - sk o ro d o u šiju A k o m u b u d e 2 9 g o d in a, v iše
n em a. N eg o ĉek ajte d a v as n ešto u p itam !

D a li v i p o zn ajete p o ĉem n ek o g Mojsija Pupavca?

Jam aĉn o g a n e zn ate? V id ite, b ila je u selu Jasik o v cu , ĉak
gore negde oko Ivice ili Bukova, jedna velika i Jaka
zad ru g a, k o ja je o d v ajk ad a jo š n o sila im e P u p av ci. E le, iz
tog velikog gnjezda, te zadruge jake, izletali su mnogi i
mnogi Pupavci, koji su se tako po imenu zvali, a,
m eĊ u tim , b ilo ih je i v aljan ih i o tresitih d a su i u so k o le
pristati mogli. - U toku vremena opadala je i ta velika
zadruga, te naposletku spala na jednog Mitra Pupavca,
p o šten og i d o b ro g ĉo v ek a, k o ji u sv o je v rem e sklopi
m irn o o ĉi, a o stav i n a o v o m sv etu p o sled n ji izd an ak o d
svog velikog kolena - sin ĉića o d sv o jih d v an aest g o d in a,
M o jsila P u p av ca, sa n ešto m alo b aštin e. O n o n ešto im an ja
d o Ċ e p o d m asu . T u to ri sav ijaše k seb i m alo g siro to g
P u p av ca, ali n e m o g o še n išta o d n jeg a u ĉin iti. N ap o sletk u ,
o d v ed oše g a u B eo g rad i d ad o še n a zan at k o d jed n o g od
o n ih "b o ltad ţija" što su im b o lte o b iĉn o n a T erazijam a p a
Stambol-K ap ijo m p o šav v elik o j p ijaci, u k o jim a se d rţi i
p ro d aje sam a o n a ro b a i ru v o što g a tro ši seo sk i sv et b o lte,
p red k o jim a p o v as d u g i d an d reţd e sk o ro p ro izv ed en e
k alfe p a se d eru za sv ak im seljak o m i seljan k o m što
p ro Ċ e: "'O d i, sn ašo , 'o d i! 'O d i d a p azarim o : p am u k a,
vunice, marama lepih! 'Odi, prijatelju, ruva lepa!..." A
siro m ah seljak p ro lazi k ao k ro z šib u . - Ele, u taku jednu
boltu stade na zanat taj mali Mojsilo Pupavac. Imao je
g azd u v ešta o k o m u šterije i u m ešn a u sv o m p o slu . G azd a
m u je b io n ek ak o o so b it u p o n ašan ju . K ad se p rv i p u t
sastan e s ĉo v ek o m , o so b ito sa k ak v im ĉin o v n ik o m o n v am
onda sve bira i n am ešta reĉi d a m u razg o v o r b u d e fin iji i
p o k n jišk i; ob iĉn o se tad sn eb iv a, sleţe ram en im a i u sp ija
u sn am a, g rad eći b ez trag a sk ro m n u m in u . K ad se v eć
u p o zn a s ĉo v ek o m , o n d a g o v o ri o d rešitije i n e p azi to lik o
n a fin o ću i d a b u d e p o k n jišk i, n e sn eb iv a se niti gradi
sk ro m an . A k ad se n alju ti, o n d a je o p et su v iše lu d ,
b ezo b ziran i jeziĉan ; n av rze se n a ĉo v ek a, p a g a se n e
m o ţeš lak o o tresti. Im ao je jo š i tu o so b in u d a v eru je u
sn o v e, v rad ţb in e, ĉin i i p red sk aziv an ja, rašta je u v ek k ad
se p ro b u d i ĉitao "S an o vnik"; da posti, ide svakog praznika
u crk v u i p rilaţe, d a se u m iljav a ak o v lasti i d a jo j u
sv ak o j p rilici v iĉe: "H v ala!" d a m rzi n a sv e što je n o v o ; d a
izg o n i o d jed n e p are tri i d a tak o sam o g rab i, a n išta o d
sebe... Mojsilo se tako ugledao na svog gazdu i primio sve
i sv a o d n jeg a d a je ĉak i sam o p o n ašan je, i n arav , i g o v o r
doterao sasvim na kalup gazde njegova. Za godinu-dve
d an a izu ĉio je zan at "b o ltad ţijsk i" i p o stao k alfa i v eć je
u m eo b o lje o d sv iju n jeg o v ih ko m šija d o v ik iv ati: "'O d i d a
pazarimo! 'O d i lep a ru v a, sn ašo , p rijatelju , strin a, b rale,
u jn a, sejo , teto !..." i v eć što g o d im a m o g u ćih term in a u
sv o jti ĉo v ek ov o j - znao je sve napamet!

Malo-pomalo pa i Mojsilo zaveza neku krajcaru, ode u

jed n u m alu p alan k u , o tv o ri d u ćan za se. U to m je v eć b io i
p u n o letan te p rim io u sv o je šak e o n o m alo b aštin e, što m u
o d o ca o stalo i u sitn io u n o v ac. P o ĉeo je d av ati n o v ce p o d
in teres, i ta m u se špek u lacija tak o o slad ila d a je n au m io
samo nju terati - sam o in teresirati i o d in teresa ţiv eti.
Jednako mu se vrzlo p o g lav i i izm išljao je sv ak o jak e
p lan o v e k ak o b i došao d o v elik o g k apitala, p a d a g a
rasturi pod interes. Mnoge je planove kazivao svojim
p o zn an icim a i p rijateljim a i p itao ih za sav et. A li izm eĊ u
m n o g ih sk ro jio je jed an , k o ji m u se ĉin io n ajlep ši i
najudesniji, a nije ga kazivao svakome osim najprisnijim
svojim. Tako je Mojsilo radio nekoliko godina u toj
p alan ci, n ek o lik o je o b liţn jih seo sk ih k u ća što m u b eh u
d u ţn ici u p ro p astio , p a tek o jed n o m Đ u rĊ ev d n e p ro d ad e
isp o d ru k e ro b u i ustu p i d u ćan d ru gom e, p o k u p i n ov ce što
ih b eše razd ao p o d in teres i - ode nekuda! Okolina samo
reĉe: "H v ala b o g u , k ad g a o d n ese Ċ av o !" N ik o n ije zn ao
n i k u d će n i k ak o će... Ĉ ak p o sle v iĊ ali su g a lju d i ĉas u
jed n o j, ĉas ĉak u d ev eto j p alan ci. S v e n ešto p u tu je... E to ,
taki vam je taj M o jsilo P u p av ac! I to je o n što g a m alo ĉas
p u stiše n a b al u g azd a-Nikolinu kafanu.

K ad se P u p av ac v id e u tak o fin o m d ru štv u , u k ak o m n ije

gotovo nikad bio, on ti se onda splete. Onako spleten,
p ru ţi u lazn icu jed n o m o d g o stiju , n ašto se n ek i n asm ejaše
i zg led aše, a ta g a jo š v iše zb u n i, te o b o ri o ĉi i sm o tri n a
ulaznici "broj 25". I nehotice ote mu se neka zloslutna
m isao : "E to o p et 2 5 !" p a p o Ċ e m alo n ap red m eĊ u g o ste, a
sve se snebiva.

- A gle Pupavca! - u zv ik n u jed an m lad ić o d v o jiv ši se o d

gostiju i stu p iv ši pred a n j. N a taj u zv ik m n o g i se g lasn o
n asm ejaše. - G d e si, P u p av ĉe, b o lan ? O h o , k o b i se teb i
nadao?!... - Siromah Mojsilo ode pitati se za zdravlje sa
sv o jim starim p o zn an ik o m , k o ji je jo š u B eo g rad u n a
zanatu s njim drugovao.

- Pa kako, kako?... - p o ĉe p o zn an ik d alje rasp itiv ati. - Hej,

h ej, ala lep o b eše ţiv eti u B eo g rad u !... A zn aš d a se u d ala
šćer o n o g tv o g k om šije? - T u M o jsilo h o ćaše d a n ešto
p ro g o vo ri n e b i li razg o v o r o k ren u o na n ešto d ru g o , jer
m u n e b eše to lik o , p o v o lji što p o zn anik p o ĉe i to d a
p o d ire. A li p o zn an ik zao p u cao k aziv ati, a sv e v iĉe: Z n aš,
k ak o si sv u n o ć k uv ao o n u p apu ĉu n jezin u u lo n cu d a ti
d o Ċ e?... H e, m o j P u p av ĉe!... V elim ja: "N em o j, 'm o re, to
su b ap sk e g atk e!" A jak ! M o j P u p av ac sv u n o ć sed i k raj
o g n jišta i stiĉe v atru o k o lo n ca, a p ap u ĉa se sam o p rev rće
n a k lju ĉalo j v o d i... - G o sti se o p et u zeše sm ejati. S iro m ah
Mojsilo da u zemlju potone od bruke.

D o k p riĊ e ad v o k at:

- Aha, gazda Mojo, otkud vi? - M o jsilu ĉisto sv an u k ad

vide advokata. - A k ad ste v i iz P o ţeg e?

- Odavno, gospodine Branko - o k u raţi se sad m alo

P u p av ac i p ro g o v ori, ali jo š se v id i n a n jem u zab u n a.
Poznanik njegov ode u drugi kraj da hvata "damu za igru."

- Izvol'te ovamo! - ponudi advokat Mojsila pokazav mu

ru k o m u p o b o ĉn u so b u .

- Hvala, gospodin-Branko, Ja volim ovde - odgovori on

k ao o p rţen k ad u g led a tam o o d ab ran e starije lju d e.

I tako ostade s advokatom u sali. Stali su ukraj i

razg o v araju se. B aš se tad a ig rao n ek i k ad ril, jed an
d u g ajlija d ere se k o m an d u ju ći: "d u rd em e! šu n eg le!" U lesi
prema njima igrala je i S av k a N ik o lin a. B aš zaĉin ila
lep o to m sv e d ru štv o . A d v o k at g u rn u M o jsila p rsto m i
šap n u m u p rek o ram en a:

- Vidite onu devojku! Kako vam se dopada?

- Lepa! - o d g o v o ri P u p av ac sn eb iv ajući se i u p ijaju ći

usnama na to.

T o je o n a d ev o jk a što sam v am u P o ţezi n ap o m in jao , ak o

se sećate... P a sad , k ad ste tu g led aćem o ... - I opet
n astav iše razg o v o r. P u p av ac se n ik ak o i n e o d v aja o d
advokata, nego sve za nj. Tako je veselje trajalo do neko
d o b a n o ći p a se raziĊ o še.

***

Sutradan sedeli su oko podne u gostionici "Kod jablana"

advokat i Mojsilo Pupavac.

M o jsilo m u n ešto v eo m a p o v erljiv o k azu je, a o n slu ša,

slu ša, p a sam o reĉe:

- V i se sam o o slo n ite n a m en e, a ja ću to v eć izrad iti.

- A m a m o lim o , d a li će h teti ro d itelji?

- T o je v eć m o ja b rig a. H teće, a d a šta će?... S am o d a

gledamo da vas devojka zamiluje i da njezinu naklonost
zadobijete...

. - Jes', jes', pravo imate - p o tv rĊ u je P u p av ac. - V i ćete m e

v eć i u to m e p o u ĉav ati k ak o d a se v lad am .

- S drage volje... Dobro bi bilo da joj najpre ponudite

kakav poklon, tako, kakav dobar prsten ili iglu
dijamantsku...

- H o ću ... N eg o k ak o b i se to n ab av ilo p o g u stu n jezino m ?

- upita Pupavac.

- Ostavite vi to meni. Ja imam jednog poznatog zlatara u

P ešti, p a ću v am ja to n ab av iti i izabrati, em jevtino, em
lep o , što b aš v red i d a se n e p o stid ite.

- B aš ja b ih v as m o lio d a u ĉin ite to ... a ja ću v am v eć... eh !

- T u P u p av ac sam o m ah n u raširen im ru k am a i sleţe
ram en im a, n e m o g u ći d a isk aţe v eć šta b eše zau stio . - U
onom "eh!" iskazao je svu svoju blagodarnost i koliko je
obavezan advokatu.

- Tako, tako... - p o ĉe o p et ad v o k at. - Ja ću su tra v eć p isati,

p a k ad m i jav i za cen u ... k azaću v am . P a k ad n ab av im o ,
o n d a ćem o zajed n o o tići d a se p o zn ate i d a je d aru jete...

M o jsilo p o ĉe i tu o p et d a se sn eb iv a, p a ĉešk aju ći se iza

v rata reĉe:

- Neka, bolje da vi sami to izradite, a ja da idem tamo -

n eće b iti m o ţd a u red u ...

- K ak a h o ćete - veli advokat. - A ja ću v am v eć to

nabaviti.

- Ja ću , v eć k o lik o b u d e, d ati v am p ara...

- D a, d a. P o to m e v id ećete da li vas devojka doista vole i

d a li će p o n eti v aš p o k lon ... A ja ću jo j k azati v eć o d k o g a
je. Ono bi valjalo da joj vi sami to predate. Ali kad i vi
velite, onda je bolje da ja tu posredujem, kao poznanik.

- Jes', jes'... - prekide ga Pupavac. - Pravo velite - bolje vi

tam o , k ao što ste v eć p o zn ati... A k o lik o rek o ste, ju ĉe, im a
miraza?

- M islim h iljad u d u k ata u g o to v o m n o v cu , o sim n am eštaja

i ostale spreme...

P u p av ac sam o u ţag ri o ĉim a k ad ad v o k at p o m en u to lik i

miraz. I na tom se razgovor prekide.

Nije, v ala, p ro šao n i d o b ar sah at, a v eć je ad v o k at sed io u

k u ći N ik o lin o j i u velik o se razg o v arao o b alu , o
ţen sk in jam a, o n ak itu , p a tek reĉe:

- B aš b i d o b ro b ilo d a i n ašo j S av ci k u p im o jed n u ig lu

d ijam an tsk u . D ev o jk a je o d o v ak v e k u će - neka ima
nakita.

- Pa ne branim - reći će N ik o la. - T i v eć u m eš d a b iraš

n ak ite. T o n ek b u d e tv o j p o sao d a n ab av iš.
I tak o n ije p ro šlo n i d esetak d an a, a ad v o k at je v eć
nabavio iglu iz Beograda. Odneo Pupavcu i pokazao mu
d a v id i k ak o se "u P ešti fin o izraĊ u je" n ak it. P u p av ac
sam o reĉe: "V rlo fin o !" i u p ita ad v o k ata šta k o šta? - "25
d u k ata!" o d g o v o ri m u o n . "A što b aš 2 5?" reĉe M o jsilo ,
p o ĉeša se iza v rata i o p et g a sp o p ad e n ek a slu tn ja o d to g
broja. Izbroji advokatu pare i zamoli ga da joj s
pozdravom preda. Advokat metnu pare u šp ag , p a o d n ese
Nikoli iglu, uze i od njega naravno kao za nabavku, 25
dukata. Devojka pridenu iglu u kosu i nosi je - kao svoj
n ak it k u p ljen za sv o je ro Ċ en e p are. A d v o k at u zg od n o j
prilici pokaza Mojsilu da je devojka doista primila i nosi
njegov poklon. Pupavac vidi i topi se u radosti.

***

Vreme je prolazilo. Osim one dijamantske igle Mojsilo je

S av ci p o k lo n io za C v eti n ek ak i zlatan b ro š i zlatn e
m in Ċ u še; za V ask rs h aljin u o d tešk e sv ile, o sim d ru g ih
sitnijih poklona. I sve je to advokat nabavljao onako isto
kao i onu dijamantsku iglu. Jedne iste stvari nabavljao je
otac Savkin i u isti mah Pupavac je, opet, mislio da je to
n jeg o v p ok lo n . A dv o k at je k ašto d o no sio p o n ek e ĉarap e
ili p ešk ir o d n ek u d , te d av ao P u p av cu k ao u zd arje o d
devojke.

P o ĉe v eć M o jsilo navaljivati na advokata da jedanput

p o m en e ro d iteljim a, jer se zu ck a d a se istiĉu i n ek i p ro sci i
ištu je. A d v o k at g a stišav a.

T ak o je P u p av ac d o ĉek ao u S m ed erev u i 2 5 . m aj. N ik o n e

zn a šta će tu i šta ĉek a. Z n ad u sam o d a m u je im e P u p av ac
i v iĊ aju g a k ašto s ad v o k ato m . P itaju ad v o k ata, a o n v eli:

- T o je n ek i trg o v ĉić, m alo u d aren o b o jk o m . U p o zn ao se

sa m n o m lan e jo š u P o ţezi, p a se jed n ak o lep i u za m e k ad
me vidi.

D o šlo je v eć k rajn je v rem e. P u p av cu o stalo v rlo m alo p ara

u kesi. Sve ode na poklone i p o tro ši se sed eći to lik o
b ad av a. B aš n ije n ajp rijatn ije. N ap ala g a o p et n ek ak v a
slu tn ja. Š to g o d isplati - sve se kao za pakost podesi ili 25
g ro ša, ili 2 5 d u k ata, ili 2 5 ĉaša p iv a... T ek u v ek taj
zloslutni broj, to 25!

T ak o jed an d an sed i P u p av ac zam išljen u kavani "Kod

jablana" i misli o svom planu, o kapitalu, o svojoj
šp ek u laciji. D o k u Ċ e u k afan u jed an stran ac. P riĊ e te sed e
za M o jsilo v sto . M o jsilo se v eć. stad e sn eb iv ati i
u d ešav ati, ak o što reĉe d a isp ad n e fino . S tran ac, p o što
sede, upita Pupavca ko je i šta je.

- Ja sam molim... - p o ĉe P u p av ac u d ešav aju ći fin o , i p o

ĉaršijsk i - ak o sm em o slu ţiti, M o jsilo , zn ate, P u p av ac,
trgovac...

- Milo mi je osobito! - reĉe stran ac g led aju ći g a n ek ak o

v aţn o , p a m u i o n k aza sv o je im e i p rezim e i d a je p u tn ik .

- Z afalju jem n a v ašem ĉasn o m im en u - veli Pupavac fino,

pa pita: - A odakle putujete? Ako smemo pitati, ljubopitni
smo znati...

- Sa suve granice sad, a bio sam svud po narodu. Ja

sp isu jem n aro d n i ţiv o t... - I tu v eć razv eze p u tn ik p riĉati:
kako je putovao, kak o je o n to m e p o slu v ešt, k ak o je to
jed an v eo m a v aţan , al'teţak p o sao . S iro m ah P u p av ac
ĉisto se razg ali m alo o d o n e b rig e sv oje, p a slu ša p u tn ik a s
n ajv ećo m sk ro m n o šću . U to m se p o stav i i ru ĉak . R u ĉaju
n jih d v o je zajed n o , a p u tn ik sam o p riĉa.

- O, da zn ate sam o k ak o je to k raso ta isp isiv ati o b iĉaje

narodne! - p riĉa o n . - Š ta v am ĉo v ek n eće v id eti k u p eći
o b iĉaje. N a p rim er, k ak av U ro š M rĉik u r p o ju ri n a sv o m
alatu, ali on umesto napred, on u plot, ili na ovaj, pa ti se
izm ak n e, a ĉiĉa M rĉik u r o stan e ili gdegod na trnju ili na
plotu, ili ako ni jedno ni drugo, a on pod ovim...
- O, vi'te molim vas! - sk ro m n o se ĉu d i P u p av ac, a p u tn ik
jo š o d u šev ljen ije nastav lja:

- Ili, n a p rim er, k ak av ĉiĉa N ik o la P o p rd a u m esto d a

p riteg n e sam aricu n a k rn ja, o n ti je o d reši sasv im . P a ĉim
m etn e n o g e u o n a u ţa, a o n ti se otisne te na zemlju - ću p !
a samar po njemu - klop; konj nadigne rep, pa kad vide taj
sk an d al, o tisn e n iza stran u te se u k ak av trn ić sak rije...

O, vi'te molim vas! - sk ro m n o se ĉu d i P u p av ac o p et.

A putnik.

- T ak o p o trĉao jed an n a ĉilašu u z b reţu ljak . O staju m u

g lo g ov i i d iv lje k ru šk e tak o b rzo , k ao d a k ak v im ĉu d o m
sv e p ro m iĉe p o k raj n jeg a! E to je b esan k o n j, a b esn ija je
jo š sila n a n jem u . E to ti p o k o ra, p u ĉe k o lan , sed lo se sam o
sro za n iza ĉilaša i n a sed lu jezd aĉ. A to b eše n aš M rk ša
Ispijalo! Eno ga de mu se sedlo ustavilo na trnju, a on ti
povrh trnja.

- O, vi'te, molim vas! - jo š se ĉu d i P u p av ac.

- P a d a v id ite, k ad g aĊ aju u n išan - nastavlja putnik. -

S m ešn a je to stv ar k ad ĉiĉa T ašan isteg n e sv o j v eliki,
n eg d a alev i i sa p lav o m k ićan k o m , a sad u g asito m rk , o d
m n o g e m ašĉu re i p ro šlih g o d in a, fes, p a g a m etn e n a k o lac
d a g a d ru g o v i g aĊ aju . S ev n u v atre, p o k aţu se d im o v i i
p o k raj n jeg a ciju k n u k u ršu m i, k ao zm ije k ad sa sten e
sk aĉu n a p ro lazeće, a fes se d rţi g o rd o . D o g o d i li se
n esreća d a lu p i k o ji k u ršu m ĉu d o u o b lik u fesa, tad a m u i
g azd a p o k u n ji no s k ao ću ran k lju n , a fes se zap u ši n o n e
p lan e, jer to n e d o p u štaju m ilio n i zn o jev a, k o ji su zajed n o
sa m ašću o d ĉv arak a ili slan in e, k o jo m su ĉiĉa-T ašan u ćeri
i sn aje m azale p erĉin p ro sed i, te k ro z o v o j p ro lazili
m ilio n im a p u ta i to tak o d a se n e zn a u p rav o k o je će se
ime tom obliku fesa dati, fes ili smese miliona znojeva sa
m ašću itd . O n n e p lan e, jer to te sm ese n e d o p u štaju . O n
samo cvrkne, pa ostavi na seb i ru p u , k o ja n aliĉi v iše n a
o n u k u lu o d srp sk ih g lav a u n išk o j n ah iji u staro j S rb iji i
n a o n a u A frici, n a o strv u S erb i o d šp an sk ih g lav a, n eg o
n a o b iĉn u ru p u .

- O, vi'te molimo vas! - ĉu d i se jo š p o m alo P u p av ac, a v eć

m u o tišla p am et za S av k o m , p o k lo n im a, kapitalom i onim
zlo slu tn im b ro jem što g a se v ezao , p a d a b i i o n što rek ao
upita:

- Koji li je danas, gospodine, molimo?

- Dvadeset peti! - odgovori putnik.

M o jsilo u ću ta, a o p et g a o b u ze n ek a su m n ja. U to m u Ċ e

advokat. Upita se s putnikom i Pupavcem. Odmah putnik
p o ĉe i ad v o k atu p riĉati k ak o o n p u tu je i rašta p u tu je. K ak o
je v eć o b išao p o v aro ši i n ašao u g ro b lju tu jed an g ro b ,
im a m u , v ele, v iše o d d v e h iljad e g o din a, k ak a h o će d a g a
n o si... itd . A d v o k at se g d ešto jed v a u zd rţav ao o d sm eh a, a
Pupavac se sam o ĉu d io . P u tn ik ru ĉa i o d e d a istraţu je
starin e p o v aro ši.

M o jsilo se jo š p o razg o v ara sa ad v o k ato m o sv o m p o slu ,

n av aljiv ao n a n j d a v eć p o m en e jed an p u t, jer p ro se
d ev o jk u d rug i. A d v o k at g a u v eri d a će o n to k ao p rijatelj
sv e p o k v ariti ak o se i u ĉin i k ak a p ro šev in a, p a o d e.

P u p av ac iziĊ e d a se p ro šeta, p ro Ċ e p o red N ik o lin e k u će.

S av k a b eše n a p ro zo ru . O n d u b o k o uzd ah n u , o n a se
podrugljivo nasmeja.

***

T ak o je jo š p ro šlo d o sta v rem en a. B ilo je n ek ak o p o

Ilijin u d n e. A d v o k at o tp u to v ao svo jim p o slo m ĉak u
Ĉ aĉak . P u p av ac izišao d a se šeta m alo p o v aro ši i d a
p ro Ċ e k o ji p u t - onom ulicom. Zabrinut onako udari
naokolo prekom -ulicom pa pored groblja. Kad tamo, a
oko jednog groba njih dva-tri n ešta zav iru ju . Jed n e p razn e
taljig e p riteran e p lo tu . D v o jica d rţe b u d ak i ću sk iju , k ao
h o će d a k o p aju . M o jsilo zag led a b o lje, k ad al'o d n ek u d
o n aj p u tn ik što m u je p riĉao 2 5 . m aja o n ak o m n o g o k ak o
se jašu k o n ji i g aĊ a u n išan . D o k eto ti trĉe tri-ĉetiri
ĉo v ek a o zd o iz ĉaršije, h itaju p rav o g ro b lju . Jed an izm aĉe
i stiţe p re ostalih, pa onom putniku:

- A m a šta ćete v i o d to g a g ro b a?

- D a n o sim o v u p lo ĉu .

- K ak u p lo ĉu , g o sp o d in e? O k an 'te se v i ćo rav a p o sla!... N e

dirajte taj grob!

- O ja ću to d a n o sim - to je starina.

- A m a b atalite v i tu v ašu starin u ! - p o v ik aše o n i o stali,

pristig n u v ši i o n i. - N ećete v i to p o m aći o d atle!

- A šta v i zn ate?... T o je retk a starin a... Ja zn am n ajb o lje

o d sv iju te stv ari. Im a to j p lo ĉi d v e h iljad e g o d in a! - Oni
lju d i izb eĉiše se sam o o d ĉu d a n a n j.

- Kakih dve hiljade godina! Jeste li vi pri sebi, gospodine?

To je grob moga oca... - reĉe jed an izm eĊ u n jih .

- N e zn ate v i to , to je m o ja stv ar... Ja ću d a n o sim .

- A m a to je g ro b p o k o jno g M arjan a Đ u k ića, ću rĉije - reći

će jed an o d o n ih o p et. - Ja sam g a b aš sah ran io p re d eset
godina tu sa ovim mojim prijateljima - bog da ga prosti!

- A m a što je starin a, ja ću d a n o sim ! - upeo se putnik.

- N ećete v i to n i d irn u ti - podviknu na nj sin pokojnog

Marjana - d o k sam ja ţiv ! V i m islite što je g o d o d sig e da
je staro . P u tn ik se o k u n ji p a p oĊ e, a p reti:

- N ek a, n ek a, d aćete v i to . O , k ak o lep o ! S am o d o k ja
naredim ozgo.
-Hajde, hajde, putuj ti samo! - p o v ik aše o n i za n jim . U to m
se b eše p o ĉelo d a o b laĉi - sp rem a se k iša. P u p av ac o k rete
onom ulicom te nekoliko puta - m n o g o p u ta p ro šeta isp red
S av k in e k u će i tamo i amo i svaki put pogleda na prozor i
p u sti p o jed an u zdah . "Š ta li taj lu d ak šv rlja jed n ak o
tu d a?" u p ita S av k a sv o je d ru g arice k o je b eh u d o šle k o d
n je n a ĉestitan je i p o selo , p a s n jo m zajed n o izv irile n a
prozor. Pupavac se obazre i kad ih vide, pomisli: "Gle,
d o šle jo j d ru g arice d a m e v id e... V id iš, m o ra d a im se
h v alila, a zn ad u d a ću p ro ći!... " K iša p o ĉe jaĉe.
G rm ljav in a i sev an je su stiţe jed n o d ru g o . M o jsilo p ro Ċ e
jo š jed n o m , p a o p u ĉi sv o m stan u . M rak se v eć sp u stio , p o
kafanama se popalile lampe i sv eće. O n p riliĉn o o k isao
u Ċ e u k afan u "K o d jab lan a" i sed e za jed an sto . Z o v n u
g o stio n iĉarsk og slu g u d a m u isp lati d an ašn ji tro šak i u p ita
ga: "Koliko"?

- D v ad eset p et g ro ša! - odgovori sluga.

- O, kako to, zar opet dvadeset pet? - upita Mojsilo kao

slu teći n ešto . S lu g a m u p o ĉe reĊ ati šta je p o tro šio i sv ed e
raĉu n :

- R av n o d v ad eset p et g ro ša!

- T o n ije zb o g p laćan ja, n eg o k ak o se to trefilo u v ek

dvadeset pet!? - p o ĉe M o jsilo , d o k g a izn eb u h a p rek id e
jedan glas iza stola jednog prema njemu:

- A m a ju ĉe b io p rsten i isp it S av ci! M o jsilo se trţe k ao d a

g a n ešto sek n u .

- Kojoj Savci? - upita radoznalo jedan gost za istim

stolom.

- Savci Nikolinoj... - K ad to reĉe, M o jsilu se o k rete k afan a

unaokolo. - Isprosila se - nastavi onaj - za M o m ĉila
P erićev a. U n ed elju sad b iće sv ad b a.
- N ek jo j je srećn o ! - reĉe treći g o st. - Krasan momak, a
ĉu v aran .

P u p av ac sam o k lo n u k ao u b ijen . Izv ad i iz d ţep a 2 5 g ro ša,

p a p ru ţi k eln eru i n e zn aju ći šta rad i.

- P latili ste m alo ĉas - odgovori ovaj.

- Eh, eh! - reĉe M o jsilo rasejan o - d v ad eset p et g ro ša b i, je

li?

- Jeste! - odgovori kelner.

S iro m ah M o jsilo d iţe se u sv o ju so b u. Z am išljen b ijaše

o k ren u o u šu pu , p a d o šav d o v rata trţe se i o b azre d a g a
k o n e v id i, n ašto se k afed ţijin a slu škin ja g lasn o zak ik o ta.
O n se v rati, p a p o Ċ e u z basamake. "Prstenovana, svadba,
2 5 g ro ša, d aro v i!" S v e m u se to zb rk alo u g lav i i sam o
b u ĉi. P o ĉe b ro jati n i zašto n i k ro što b asam ak e i n ab ro ja n a
v elik o sv o je izn enaĊ en je i tu 2 5 ! P o Ċ e u so b u i p o g led a
numeru, koju se dosad nikad nije setio da pogleda, kad i tu
ą 2 5 ! B aš taj će m u b ro j d o h ak ati n ajp o sle... H o d a siro m ah
P u p av ac p o so b i, a i sam n e zn a što h o d a i k ak o h o d a...
D o šlo m u tešk o , b o ţe, tešk o - kao da je ubijen. Upali
sv eću i izv ad i k esu p a p reb ro ji p are - sam o jo š 2 5 g ro ša!...
"R u ţn o , sv e se istro ši. H ej, B ran k o , B ran k o . O tk u d sad
b aš d a o d e?!" p o ĉe M o jsilo g lasn o v ik ati, h o d aju ći p o
so b i. "D a je b arem o n o v d e, p a b i se m o ţd a m o g lo i
pokvariti..." I tu se siromah Pupavac udubi u duboke
m isli... Izm eĊ u m n o g ih m isli p ad e m u n a u m i to n a u m
kako je v eĉeras n ek o lik o pu ta p ro šao isp red S av k in e k u će.
"Aha! Zato li su onolike devojke bile kod nje?!" Dreknu i
u ĉin i: "H u j!" P o sle m alo ću tan ja p o ĉe: "Ĉ ek , k o lik o sam
o n o p u ta p ro šao?" U stad e i h o d a p o so b i, p o d bo ĉio se
rukama, a oborio glavu, pa broji u pameti... Najedanput
p ljesn u ru k am a: "Ih , o p et d v ad eset p et! N eće b iti?" B ro ji
opet. - "Jes' ja dvadeset pet puta! O, to prokleto dvadeset
p et, što m e se n alep ilo ... N ije ta d o b ro ... " T u P u p av ac
u ću ta i zag led a se, m isleći n ešto , u jed an u g ao so bn i...
K iša p lju šti k ak o b o g h o će, ĉu je se g d e ĉitav i p o to ci tek u
u lico m . "H ej, h ej d v ad eset p et!" p o ĉe o p et M o jsilo , p a tek
d rek n u : "E , b aš n eće b iti d v ad eset p et!..." B rzo iziĊ e i
zatvori vrata za sobom, pa hajd' onako u plitkim cipelama,
te p o n ajv ećem p lju sk u p o red S av k ine k u će. O k isao k ao
m iš, sv e se ced i v o d a s n jeg a. M rak - jed v a se v id i ići.
K ašto sen e m u n ja. G o re sv eće u so b i S av k in o j. V id e se
jo š o n e n jezin e d ru g arice g d e p ro v iru ju n a p ro zo r. M o jsilo
p o g led a n eće li je v id eti, a u to m se sklizn u u jed n u
ru p ĉag u punu vode, te zapliva do pojasa. U taj mah senu
m u n ja i k ro z o n o lik u h u ku o d k iše i v o d e ĉu se o p et k ik o t
k o d S av k e. "Ju f! E n o o n og lu d ak a jo š tu ! E n o u v ali se!... "
P u p av ac s tešk o m m u k o m izg am b u lja iz ru p e. O stad e m u
jedna cipela na dnu uglibljena. Onako mokar, bosonog i
m rtav o d tešk o g u m o ra d o g am b u lja k o jek ak o do sv o g
stan a. U Ċ e u n u tra i p o ĉe h o d ati p o lako p o so b i, n iti je
pristao da sedne ni da legne. Voda se cedi s njega i
n aĉin iše se ĉitav e b are p o so b i. U to m h o d an ju p o ĉe o pet
brojati u sebi koliko je p u ta p ro šao . N ek o lik o p u ta
prebrojava, pa tek dreknu: "Jaoh meni, pa tek je sad ravno
d v ad eset p eti p u t!..." I d o ista, m alo p re sv e je g rešio , te
n ab ro jav ao v iše jed an p u t...

T o je b ilo za n j i suv iše.

P ru ći se o n ak o m o k ar n a k rev et p a se ĉisto o b ezn an i...

N ek o ţesto k o tištan je u jed n o b ed ro p ro b u d i g a... P o g led a
n a p ro zo r, v eć sv an u će. "Ih , šta li m e to tišti? M o ra d a sam
se u b io n eg d e sin oć." O n o tišti jed n ak o . P o m aĉe n o g u ,
o p azi n ešto tv rd o po d so b o m . P rid iţe se te sv u ĉe ĉak šire,
k o je b eh u jo š p riliĉn o m o k re. K ad im a šta v id eti. N ek ak av
g rd an v ran j u p ao m u k ro z p arm aĉu u ĉak šire, p a g a to
ţu lji. U ze g a i p o g led a k o lik i je, k ad i n a n jem u o d n ek u d
p iše: "2 5 !" L ju tito i o zlo jeĊ en , izb aci v ran j k ro z. p ro zo r
napolje.

D iţe se, p a p o što je d u g o i d u g o m islio , hodao po sobi,

lupao pesnicama glavu, vajkao se... buknu tek na jedan
m ah , p a o d e k ao b esan . Ju rio je u licam a n e g led aju ći
n ik o g , p a h ajd 'p rav o u k u ću N ik o linu . N ik o la sed i za
d o ru ĉk o m sa sv o jo m d o m aćico m i S av k o m , i jo š tu b eše
n ek o o d m laĊ ih . K ad v id eše Pupavca na jedan mah -
o n ak o n epo zn ata i n eo b iĉn a - zaĉu d iše se. A P u p av ac tek
stade drekati:

- To je sramota!... Sram vas bilo! Zar ste vi trgovac!

- Ko ste vi? - sk o ĉi N ik o la u ĉu d u sa sto lice.

- Ja to lik o p o tro šio ... - d ere se P u p av ac jo š ţešće... - a vi

m e za n o s v u ĉete...

S av k a i m ati jo j Ċ ip iše p o p lašen e sa sto lica.

- Vucite toga napolje? - viknu Nikola na sluge.

- Mene napolje? Sram vas bilo... - d rek n u P u p av ac v eć

o ĉajn iĉk i... - Ja to lik o p o tro šio !... T o je m o ja d ev o jk a!...

- Napolje!... - viknu Nik o la i d iţe sto licu .

- Te igle... te haljine... sve je to moje!... - ciĉi P u p av ac iz

p etn ih ţila. S av k a u d ari u p laĉ. M ati u d rek u . S lu g e se
sk lep taše. P u p av ac se d ere što g a g rlo d o n o si i g rd i
n ajg rĊ e. D o trĉaše k o m šije, ţen e, šeg rti, p an d u ri... N aĉin i
se ĉitav u rn eb es. P o v u ko še P u p av ca p an d u ri u p o liciju , o n
se o tim a, d reĉi... Z g rca se tu cela ĉaršija. P u ĉe b ru k a n a
sv e stran e. D o trĉa i sam n aĉeln ik ... I ta g u ţv a o d v alja se u
n aĉelstv o , a jo š se ĉu je d rek a P u p av ĉev a:

N ećeš... lo p o v e! M o ja d ev o jk a!... N e d am!...

***

Sutradan, dvadeset petog jula, zavodio je jedan praktikant

u n aĉelstv u u p ro tok o l ak t s o v ak v im n atp iso m : "D a se
u n u tra im en o v an i zb o g n asrtan ja n a m irn e g raĊ an e k azn i
telesn o sa 2 5 u d araca i p ro tera..." M eĊ u tim je išao p red
pandurem pokunjen k ro z ĉaršiju M o jsilo P u p av ac.

Z a n jim p ristala d eca v aro šk a, a g raja se d ig la: "Ih a!

Dvadeset pet! Dvadeset pet! Pupupu! Dvadeset pet! Iha,
u h a, P u p av ac! P u p u p u !..." d o k se v eć n e izg u b i v an
v aro ši.

N išta se v iše n e ĉu za M o jsila P u p av ca - a dugo su o

njemu razgovarali ljudi u dokolici svojoj. Kad se vratio
ad v o k at i n jem u ispriĉaše, a o n se b aš n im alo n e zaĉu d i,
n eg o h o ćaše p u ći od sm eh a... Š to se to lik o sm ejao , b o g b i
ga znao!

N i ok o šta

Ej, ej - b aš šteta što se sv ad iše p o p V u jica i u ĉitelj

Grujica! A onak o se, b o lan , lep o ţiv eli!...

U ĉitelj G ru jica, n ije, d a rek n eš, o d o n ih starih , što jo š n e

m o g u d a o v arišu u o v im n o v im b u k v arim a i ĉitan k am a,
n eg o ĉo v ek o d m laĊ eg sv eta; u ĉi ti o n Ċ ak e sv e p o n o v om
p rav ilu . Izv o d i ih ĉetv rtk o m i p razn ik o m u p o lje, te
hvataju b u b ice, lep tire, m u šice, p a to n ab ad a p o sle n a
ĉio d u i su ši ih . Š to će m u to , n e zn a ĉak n i p o p V u jica,
iak o je k ašto o d lazio u B eo g rad i tam o slu šao , g d e im a
negde - te se tako kupe bube, kamenjice i travke.
N ap o sletk u , šta se to n jeg a, p o p a, tiĉe? N eka ih nek
h v ataju , ak o h o će, i p ijav ice - n jem u b aš n i iz k ese n i u
kesu! Zna samo da je to, valjda, lepo i da mu je sad taki
adet.

P o p V u jica v o li u ĉitelja G ru jicu , n ik ad g a n eće o b ići a d a

ne svrati.

Š k o la je n av rh sela.

Nego, da bi se bolje shvatilo koliko je pop Vujica voleo

u ĉitelja G ru jicu - treb a zn ati d a je selo o tišlo n ek ak o u
d u ţin u za ĉitav o p o sata...
E le, šk o la je n av rh sela, a p o p o v a k u ća n asred sela. D esi
se ĉesto te p o p im a p o sla ĉak d o le u d n u sela, u n ajd o ljo j
k u ći; o n p o Ċ e - p a o p et n eće o b ići d o k n e sv rati u ĉitelju ...

P o p V u jica n ik ad n ije v o leo , b ar tak o sam k aţe, d a zateĉe

ĉo v ek a n a ru ĉk u , jer, v eli, zn a p o seb i k ak o to n ije
p rijatn o ... "Ĉ isto ti, što se tiĉe n a p rilik u , p resed n e i ru ĉak
i sv e! (P o p V u jica je ĉesto , d o d av ao u z reĉ o v o : "Š to se
tiĉe n a p rilik u " ili sam o "n a p rilik u "). D a se b arem ĉo v ek ,
n a p rilik u , n ad a, p a h ajd e d e, n eg o tek b ah n e ti, što se tiĉe,
neko iz nebuha!"

I k ao za d iv n o ĉu d o - p o p V u jica n ek ak o u v ek zateĉe
u ĉitelja G ru jicu ili za ru ĉk o m ili za v eĉero m , ili ak o ne to,
a o n o d a p ije k afu , v in o , ili... što g o d p rism aĉe! Š ta će
o n d a, n ije m u b aš m ilo , ali tek rek n e: "N a zd rav lje ti,
u ĉitelju !" U ĉitelj, o p et d o b ar i d ru ţev an m o m ĉić, saleti:
"H o d i, p o p o ! sed i! h o d i!..." N e m o ţeš m u sad k v ariti
atera. I pop Vujica, iako je lep o k o d sv o je k u će ru ĉao
p asu ljca i n ek u lep u p ap rik u iz tu ršije - a valja i to znati -
d a je p o p V u jica v o leo , b arem tak o se k aţe, p ap rik e iz
tu ršije - zased n e s u ĉiteljem G ru jico m te o sm o ĉi m alo
p eĉen ja ili ćev ap a ili slan in e, i u v ek n ap o m en e: "B aš, što
se tiĉe, u ĉitelju , d a n eću su tra ići u p aro h iju , zv ao b ih te n a
v eĉeru . Z ak lao sam , što se tiĉe n a p rilik u , o n o g v eliko g
ću ran a, ali n ek a sto ji d ru g i p u t!" M eĊ u tim , "v elik i ću ran " i
su tra b rb lja d eci seo sk o j k ad p ro Ċu po red av lije p o p o v e p a
mu zviznu.

P a jo š, p o p V u jica će u v ek reći i lep u reĉ za u ĉitelja

G ru jicu . D o Ċ e k o g o d iz v aro ši ili iz d ru g o g sela, ili m a k o
sa strane, pa upita: "A boga vam, popo, kaki vam je ovaj
u ĉitelj?" O n se tek sam a u n ese p red ĉo v ek a, p a razg ran a:
"N ism o o d av n o , što se tiĉe na priliku, imali ovakog
u ĉitelja. O k retan je, ţiv , k ao , što se tiĉe, m lad ĉo v ek ...
P en tra se s d eco m sv ak i d an p o b rd im a; v aljd a im n ešto
k azu je. Š to se tiĉe n a p rilik u - sm ejao sam m u se šta ĉin i s
n jim a!... A što m u id e sv ašta o d ru k e - ĉu d o je! E to , što se
tiĉe, n aĉin io je m o jo j p o ši stu p u ; po selu sv u d a p o g rad io -
n ek o m zastru g , n ek o m slan icu , n ek o m tu ĉak , n ek o m
p reslicu ... P o v azd an tak o d eljk a i m ajsto riše, što se tiĉe n a
priliku, kao majstor."

I d o ista, u ĉitelj je G ru jica im ao sav i stru g arsk i i sto larski

alat i u m eo je n aĉin iti sv e što sam o o ĉim a v id i. Ĉ im sv rši
s d eco m u šk o li i što m u je v eć k ao u ĉitelj d u ţn o st, a o n
alat u šak e, p a m ajsto riše: g rad i d eci raĉu n aljk e, tab lice, i
sam izm išlja n ek e sp rav e d a im p o k aţe što - da bolje
upamte. A nekom i n aĉin i p o n ešto , ak o im ad n e zališn a
vremena.

O sim to g a, u ĉitelj je G ru jica u m eo v ešto p u n iti tice. S v u

je so b u o k itio sv ako jak im ticam a. S eljaci se ĉesto isk u pe,
p a se ĉu d e to j n jeg o v o j m ajsto riji. P o sle, k ad su g a v eć
sv ik li, ĉim u b iju ili u h v ate k ak u ticu , p o šlju je ili d o n esu
u ĉitelju G ru jici. A o n je isp u n i, n am esti u so b i, p a u v ed e
Ċ ak e i zan o si se v azd an s n jim a, k azu ju ći im : k ak o ta tica
ţiv i, k u d se seli, šta rad i, k ak o se zo v e - i šta ti im jo š n eće
kazati!...

Ej, ej - b aš šteta što se sv ad iše p o p V u jica i u ĉitelj

G ru jica, a tak o se, b o lan , lep o ţiv eli!...

***

U o ĉi Iv an jad n e, b aš to g leta k ad će se sv ad iti p o p V u jica i

u ĉitelj G ru jica - n atu šti se o zg o k o som izn ad sela crn
o b lak , a sv e k rk lja k ao k ad p ek m ez k lju ĉa u k azan u .

Eto, bome, grada!...

Ustum ara se sv e ţiv o u selu . S k lan jaju sto k u i sv e što se

m o ţe sk lo n iti. Ţ en e izn o se p red k u ću v atralje, ĉan k e,
so v re, rao n ik e, b rad v e, k ašik e, i sv e izv rću - "da grad
o b iĊ e". D u n u v eć i h lad an v etar; u ĉesta sev an je i
grmljavina; oblak se nadnese gotovo nad sam o selo , p o ĉe
p ro k ap ljiv ati p o g dek o ja k ru p n a k ap . V eć p o n ek a ţen a,
sto ji n a p rag u , m aše p rem a o b lak u p ro n o sko m , i
u sp lah iren o zo v e kak o g o b ešen jak a ili u to p ljen ik a: "A j,
T im o tije, aj, Jero tije (ili k ak o je v eć k o m e im e), g o n i
goveda na planinu!..."

Nigde n ik o g a n em a n ap o lju ; sv e se sk lo n ilo ig d e što ţiv o

bilo. Samo pop Vujica uzeo pod pazuho trebnik i petrahilj,
p a p erja n av iše v in o g rad im a.

- Jo m en e, šta je p o p u d an as! - zaĉu d i se jed n a ţen a

m ašu ći p ro n o sk o m . - K u d će p o o v ak o m v rem en u?

K ad b i d a p ro Ċ e p o red šk o le, u g led a g a u ĉitelj G ru jica p a

k ao g o d d a m u se n ešto slu tilo , n ap e se o d sm eh a - što
n ik ad n ije, p a, jed v a u zd rţav aju ći se, u p ita:

- K u d ćeš to , p o p o?

- Š to se tiĉe n a p rilik u - malo do vinograda - odgovori

p o p , a izm iĉe.

- M o re, b eţi am o - eto grada! - v ik n u u ĉitelj jaĉe za n jim , i

ĉu d n o m u b i što n e sv rati, k ad to n ije n jeg o v o b iĉaj; ali
p o p zam aĉe n av iše.

P o p je V u jica stig ao u sv o j v in og rad . P o ĉe v eć p o k o ja

gradljika proletati. Pop Vujica stade nasred vinograda,
sk id e ĉitu i m etn u je n a jed an ĉo k o t, o d m o ta p etrah ilj i
n ataĉe n a v rat, o tv o ri treb n ik i stad e ĉitati m o litv u ...

P o p V u jica je ĉesto ĉitao m o litv e k ad m u se d esi k ak a

n ed aća u m alu n jeg o v o m . T ak o jed an p u t zan em o ţe m u
petoro nazimadi od gronice, a on ti njih lepo satera u
svinjac, pa udri molitvaj, molitvaj - i, hvala bogu, samo je
ĉetv o ro lip salo , a o n o d ru g o sv e o zd rav i k ao d a ru k o m
o d n ese! Jed an p u t, o p et, zag raĊ u ju ći n ešto , u b o d e se
grdnim glogovim trnom usred tabana da nije mogao na
n o g u stati; o d m ah o n o n ak o sed ećk e n atu ĉe p etrah ilj, p a
ĉitaj, a sv e u srk u j - k o lik o g a b o li, p a i tu d o sta p o m o ţe:
n ije n i p u n e d v e n ed elje ram ao n a štaci, d o k se u b o d in a n e
o g n o ji i trn sam n e iziĊ e... S am o jed n o m , v eli, n ije m u
p o m o g la m o litv a. U teĉe m u ro j, a o n n atu ci p etrah ilj, p a
poteci n iz trn jak za n jim a ĉitaj - sav se izgrebe i izubija,
ali ro j u teĉe! N eg o , tu je o n sam k riv "šta je p rem rsio te
n ed elje sred u ", i o tad a se zarek ao d a n eće p rem rsiti, p a
m ak ar zatek ao u ĉitelja G ru jicu i s p eĉen im p raseto m !

E le, p o p V u jica p o ĉe ĉitati molitvu nasred vinograda.

- Ej, pope, nemoj biti lud! - v iĉe što ig d a m o ţe Ţ iv ad in iz

k u će u b rd u p rem a p o p o vu v in og rad u. - B eţi, m o re, b atali
molitvu - nije ti vajde!...

A ja, p o p V u jica ĉita, n e šali se.

G rad p o ĉe ĉešće - udari i pljusak. Pop uze otresati

g lav o m , k ao d a g a ĉele u jed aju . B o m e, g rad ljik e zg aĊ aju
d o b ro u tem en jaĉu ! Ĉ ak se i Ţ iv ad in sm eje, g led aju ći
k ak o g rad ljik e o d sk aĉu o d p o po v e g lav e... S u n u g rad jo š
ţešće, a m o j ti p o p m an tiju n a g lav u , p a b eţ'n an iţe,
n em ad e k ad n i ĉitu u zeti.

Kao za pakost, opet, ona strana goletna, a nigde blizu kake

zg rad e d a se m o ţe sk lo n iti. I h o ćaše zlo p ro ći d a n e n aiĊ e
ĉiĉa M itar iz d o n jeg k raja, o n aj šta p lete k o šn ice, s d v e
k o šn ice što ih je u p o to ku n eg d e g o re o p leo , p a jed n u
n atu tak n a g lav u , a d ru g u n o šaše p o d pazuhom. Kad vide
p o p a u k ak o j je n ev o lji, a o n p o teci za n jim , te g a stiţe i
n atu ĉe i n jem u k o šnicu n a g lav u , p a p o v ik a:

- B eţ', b eţ', p o p e, k u ći! P o g ib e, jad an n e b io !...

***

Sutradan - ĉisto v rem e, b o ţe, m ilin a ti p o g led ati! U ĉitelj

Grujica uranio, pa lepo ispekao kafu, pije i gleda u svoju
b aštu . V id i, g d ešto m u g rad ju ĉe izrešetao k u p u s i o stalo
p o v rće - ali tek n ije m n o g o štete. P ad e m u n a u m k ak o je
p o p ju ĉe p ro šao n av iše ţu rn o , p a tek p o m isli: "Š to li o v o
ju tro s n em a p o p a! Ĉ u d o , b o g am i! E to ja p o p ih i kavu, a
n jeg a jo š n em a!..."

D o k eto ti Ţ iv ad in a, n o si jein u p o d pazu h o m - ţiv u .

- D o b ro ju tro , u ĉo !

U ĉitelj se o sv rte, p a k ad u g led a jein u , tek sam o p ljesn u

rukama i uzviknu:

- A jo j! g d e je n aĊ e, Ţ ik o !... Ih , k o lik a je!... B lag o m en i!

- O b iĊ o h ju tro s njivu dole u luci. Tek onako zavirih u

jed an šu p alj p an j, k ad im am šta v id eti - bukavac!... Eto,
v elim , u ĉitelju d a u jd u riše.

- B aš ti h v ala, Ţ ik o !... Ih , b lag o m en i! D ajd e, d ajd e! - reĉe

u ĉitelj G ru jica, p u n rad o sti što je d o b io tak o retk u ticu
jutros na uranku, pa uze jeinu i odnese da je nekud skloni.

Ţ iv ad in razg led a o stale v eć isp u n jen e tice, i sam v eli:

"B o ţe, k ak av ti je o v aj n aš u ĉitelj! R ad u je se k ao d ete što
sam m u d o n eo o v u tiĉu rin u !..."

- O, m o j Ţ ik o - reći će u ĉitelj v rativ ši se u so b u - ala ju ĉe

b i ţesto k a g rad a!

- S reća je, u ĉo , to b eše n a o b lak . N ije m n o g o štete

p o ĉin io .

- V in o g rad e je, m islim , o k aĉio d o b ro ?

- Samo je popov vinograd stradao, a oni drugi nisu gotovo

n i tak n u ti... N eg o ti je i p o p zlo p ro šao !

I Ţ iv ad in isp riĉa u ĉitelju p o p o v o "strad an ije", k ak o je v eć

sam video ozgo s brda.

- A, zato li njega nema jutros amo! - reĉe u ĉitelj sm eju ći

se.

- M o re, k ak o je o sak aćen - n eće ti d u g o d o ći!... B io sam

sad i kod njega - uvratih se da vidim kako je. Kad - o n leţi
u krevetu, a namotao oko glav e k o jekak v ih k rp etin a ĉitav u
ĉalm u ... S m ešn o i p o g led ati! P o p ad ija m u g asila u g ljev lje,
i v eli lak še m u m alo ... Ja, zb ilja, p o zd rav io te je d a lep o
u jd u rišeš to g b u k av ca. "B aš, što se tiĉe n a p rilik u , n ek a g a
dobro uredi, pozdravi ga!"

- A video ga i on?

V id eo , ja. P o p ad ija n ije sm ela u ći u sob u d ok g a n isam

izneo.

***

N a sam P etro v d an isk u p ila se d eca iza šk o le, n a u trin i,

kraj potoka, te se igraju dok ne zazvoni u crkvu. Jedno od
n jih , ĉep rk aju ći p o šu šn jaru i g ran ju k raj o b ale, što je
potok ovda-onda prid o lazeći n an eo , išĉep rk a p o p o v u
k ap u , p a p o trĉi s n jo m m eĊ u sv o je d ru g o v e. D iţe se m eĊ u
d eco m k ik o t: o tk ud sad p o p ov a ĉita u p o to ku ! Š ta će s
njom - h ajd e d a ig raju "v in a" (ili, k ak o to v aro šk a d eca
zo v u , "šo rk ap e").

Jed an Ċ aĉić o d v ećih m etn u je n a zem lju , p a p o ĉe

opskakivati i braniti je nogama od ostalih svojih drugova,
k o ji se p o reĊ aše u n ao k o lo , p a g a staše zav ark iv ati d a
p o tk aĉe n o g o m ĉitu isp red n jeg a i d a je v eć teraju d o k le
m o g u . Jed an je, b o m e, i p o tk aĉi, te s n o g e n a n o gu stad e
o d letati jad n a ĉita n iz p o to k , p a ĉak p o red zid a šk o lsk o g.
D eca alaĉu za n jo m - ĉitav u rn eb es!

Kad odnekud pop Vujica s crkvenjakom, te pred njih, a

ĉita im se zak o trlja isp red n o g u . S tu kn u še d eca n atrag , a
pop Vujica ih samo kao malo prekore:

- Š to se tiĉe n a p rilik u , tak o li v i m o ju k ap u , Ċ av o li jed n i,

a?... P a o d e u so b u u ĉiteljev u .

U so b i u ĉiteljev o j sto ji n a jed n o j g rd n o j p eĉu rci v eć

napunjena jeina.

P o p V u jica se u p ita lep o s u ĉiteljem , reĉe m u : "N a

zd rav lje k av a", k o ju u taj m ah b eše tek u zeo d a p ije, pa
stad e zag led ati jein u , i p o što je d o b ro razg led a, reĉe:

-E , u ĉitelju , b aš si je lep o isp u n io , što se tiĉe!

- Im ao sam , p o p o , v ala, i p o sla ĉitav o , d v a d an a.

- Š to se tiĉe n a p rilik u - okrete se sad pop crkvenjaku, koji

se ĉu d io u ĉiteljev o j m ajsto riji - b aš lep a stv ar! I ja ću d a
probam da napunim koju.

- Ne bi ti to umeo, popo - reĉe u ĉitelj G ru jica o sm ešk u ju ći

se.

- K ak o n e b ih ?... E v o , što se tiĉe - sad , sam o d a m i je ţice

i d a v id im k ak o ti to n am eštaš o ĉi i k lju n , p a, što se tiĉe n a
priliku, ako ne napunim - u što ćeš!

- U što g o d h o ćeš, p o p o , n e m o ţeš n ap u n iti. N ije to lak a

stvar! - v eli u ĉitelj.

- V ala, što se tiĉe, ti b i v id eo , n a p rilik u ... - reĉe p o p

V u jica, p a o p et p o ĉe zag led ati jein u . - Ala je to golemo,
b o lan !... Ja sam g led ao , što se tiĉe, pa mnogo manje:
k o lik o ko k o š, n ije v eće, p a p erje m u n ije o v ak o k ao u
ovoga, na priliku.

- To, popo, nisu bukavci, nego sovice; one su manje. A

bukavac je svaki krupan.

P o p , zag led aju ći k lju n i k an d ţe, reĉe:

- O , p a o v o b i, što se tiĉe, i ĉo v ek u , n a p riliku, dosadilo!...

N eg o b aš lep a stv ar d a sto ji tak o u so b i. V red n o je, što se
tiĉe n a p rilik u , d a ĉo v ek im a tak o retk ih stv ari. Š ta v eliš,
u ĉitelju , d a je n am estim u o v o j m o jo j v elik o j so b i, što se
tiĉe?

- Bi lepo stojalo - o d g ov o ri u ĉitelj.

Ja b aš, što se tiĉe n a p rilik u , rek o h Ţ iv ad in u , k ad je

p ro n ese: "N o si ti to u ĉitelju n ek a n am je isp u n i; sam o
n ek a lep o b u d e." I o d ista, u d esio si je, što se tiĉe, n e m o ţe
bolje biti.

***

P o p V u jica, tv rd o u v eren d a je u ĉitelj za n j isp u n io o n u

jeinu, jednako se hvalio: kako tek on ima retku ticu, samo
dok je donese - sv i će se ĉu d iti!

P o m en e k o g o d k ako je u ĉitelj o k itio svo ju so bu ticam a, a

pop se Vujica tek pohvali:

- A d a v id ite v i k ak u ja ticu im am , n išta su o n e u ĉiteljev e!

- Pa kamo ti, popo? - upitaju ga.

- Tamo ko d u ĉitelja, d a je jo š m alo d o tera. Š to se tiĉe n a

priliku, samo dok vidite - sv i ćete se zaĉu d iti!

Pop Vujica je voleo da je u njega sve najbolje, to jest da ni

u k o g n em a što u n jeg a im a, i zato m u b aš n ije m ilo k ad
sp azi d a d ru g i im a n ešto što u n jeg a n ema.

Ĉ u je u ĉitelj G ru jica to , p a p o red sv eg to g a što se o n ak o

lep o ţiv eo s p o p om V u jico m , n au m i d a m u n ik ak o n e d a
jein e. I to m u se tak o u v rte u g lav u da m u se ĉin ilo n eće
m o ći p reţiv eti ak o b i je p o p V u jica o d n eo .

Jed n o m b eh u d o šli p o p u n ek i g o sti iz ĉaršije; b ilo je m eĊ u

n jim a i n ek e g o sp o d e iz sresk e k u će. P o p V u jica p o k azu je
im šta im a, a o n i se sam o ĉu d e; n jem u m ilo , b o ţe, m ilo ,
p a im tek ĉisto p o n o sito reĉe:

- A m a, d a v i v id ite d ru g o n ešto što ja im am - pa zovnu

crk v en jak a i šap n u m u : - Idide, donesi o d u ĉitelja o n u
ticu!

N av ališe g o sti p itati g a šta je to tak o lep o i retk o . O n im se

stad e h v aliti k ak o im a n ešto što n em a n i u k o g a! A g o sti
se ĉu d e, b o ţe, ĉu d e, ĉu d e! P o p jed v a ĉek a d a se v rati
crkvenjak, samo da ih iznenadi.

C rk v en jak n aĊ e u ĉitelja p red šk o lo m i reĉe šu šk aju ći:

- P o slo m e p o p V u jica, u ĉo , d a m u d aš o n u ticu !

- Koju ticu? - u p ita u ĉitelj i n ab ra o b rv e.

- P a o n u što si je n jem u u jd u risao .

- Koju to?

- P a o n o g b u k av ca. U ĉitelj u sk ip e, p a reĉe:

- Ne dam!

Crkvenjak stade i zablenu se u nj.

U ĉitelj p o n o v i lju tito :

- N e d am ! Id i, k aţi n e d am !

P o p n estrp ljiv izišao , p a h o d a isp red k u će i g led a n av iše

ide li crkvenjak. Izviruju i gosti, a pop im veli:

- Samo dok vidite kako je to!

V rati se crk v en jak . Ĉ im o n n a k ap iju , a p o p u p ita:

- Kamo?

- Ne da! - odgovori crkvenjak.

- Ko ne da? - u p ita p o p ĉisto n e v eru ju ći.

N e d a u ĉitelj! P o p V u jica sam o p o m o d ri k ao ĉiv it i u ću ta.

***

O tad a p o p V u jica o m rze n a u ĉitelja G ru jicu i n au m i k ak o

bilo da mu potkuje opanke. Istina, nije hteo da se inati s
njim, nego se o p et u v raćao n a šk o lu , ali n e tak o ĉesto k ao
pre. I kad se razgovara - razgovara se nekako preko srca;
n eće n i d a se n ašali k ao p re. I sad zatiĉe u ĉitelja n a ru ĉk u ,
v eĉeri, u ţin i, s k afo m ili m ezeto m . I sad g a u ĉitelj n u d i -
k ao i p re, a o n n eće d a u zm e; retko da prihvati koji
zalo g aj, p a i to se b aš v id i k ak o m u n ije slatk o . Jein a sto ji
jed n ak o n a p eĉu rci, a p o p v iše n išta n e g o v o ri o lep o ti
njezinoj.

D o sad su p o p ov a d eca išla u šk o lu k o d u ĉitelja G ru jice, i

sam je p o p g o v o rio d a će ih o stav iti tu k o d n jega neka
izu ĉe i ĉetv rti razred "n a p riv at". S ad se n ešto p riseti, p a ih
izv ad i iz šk o le i d ad e u v aro š d a u ĉe.

D o sad su sv i seljaci d o jed n o g v o leli u ĉitelja d a n e m o ţe

bolje biti i hvalili se njime: nigde nisi mogao nijedne za nj
ĉu ti. S ad , b o m e, p o ĉeše p o p o v e k o m šije i o n i što ĉešće id u
p o p u d a se n ešto tuĊ e o d u ĉitelja i d a zu ck aju p o g d ek o ju
za njim.

Pa i sam pop ne govori lepo o njemu kao pre. Upita ga ko:

"K ak o u ĉitelj, p o p o?" A o n ĉisto p rek a srca o d g o v ara: "T a
d o b ro je. S am o ĉo v ek , što se tiĉe, v rlo mlad, pa se zanosi
d ru g im p o slo v im a, a d eca sam a... G rad i tam o , što se tiĉe
n a p rilik u , i m ajsto riše p o v azd an . A li šta ćeš m u , n a
priliku, kad je nemiran - n e m o ţe se skrasiti n a m estu ...
P o lo m i, što se tiĉe, o n u v eselu d ecu , n a p rilik u , v eru ći se s
njima po brdu i gore po potoku... One, opet, tice jednako
p u n i; n e zn am , što se tiĉe d a li m u i to sto ji u p ro p isu ..."

Ele - tak o je b ilo n ek ak o zap eto stan je izm eĊ u p o p a

V u jice i u ĉitelja G ru jice. I k ak o k o ji d an , b iv alo je sv e
v iše zap eto - g o to v o v eć d a p u k ne.

S iro m ah u ĉitelj ĉu d i se šta je to , te se p o g d ek o ji n ešto

isk o si n a n j! D a je što p o p u zn u o u radu - nije, vala, ni u
d lak u . T a sad se v eć m n o g o v iše izv eštio i zn a šta treb a i
kako treba s decom. Da se promenio u naravi - nije ni to; i
sad je onako isto dobar, iskren i svakom ljubazan... Ima tu
n ek i Ċ av o !

T ak o je to trajalo , ĉitav u g o d in u d an a, ĉak d o p red

Petrovdan.

***

K ad b i p red P etro v d an , d o Ċ e rev izo r d a o b iĊ e šk o lu .

U ĉitelj o d m ah n ared i d a se zak o lje k o je p ile i d a se

sp rem a ru ĉak rev izo ru .

Sluga ok reće p ile n a raţn ju n a o g n jištu , a u ĉitelj s

rev izo ro m , k m eto m , p o p o m V u jico m i jo š d v o jico m
seljaka na ispitu.

R ev izo r p ita Ċ ak e. "K aţi ti, m ali, k o je b io p rv i ĉo v ek n a

svetu?" upita jednog, pa zaviri u isti mah u kujnu:
"P rem aţi m alo slan in o m d a n e p reg o ri!" v eli slu zi. Đ aĉe
odgovori. Revizor zadovoljan upita drugog: "U kojoj je
ĉasti sv eta o v o v aše selo?" p a o d m ah izv iri u k u jn u : "N ek
se sam o d o b ro istišti!" Đ aĉe o d g o v o ri i to . R ev izo r p ita
d alje d ru g o g : "K o g a m i m o ram o p o što v ati?" p a o p et u
k u jn u : "P azi d a sv u d p o ru m en i k o ţica!" Đ aĉe o d g o v o ri i
to...

Isp it se sv rši, razd aše se k n jig e.

Z o v e p o p rev izo ra n a ru ĉak . R ev izo r p o g led a u p ile v eć

p eĉen o , p a reĉe d a je o b ećao u ĉitelju d a tu ru ĉa.
Pop opet malo pozelene.

Z a ru ĉk o m isp riĉa rev izo r u ĉitelju k ak o je b io u zg red k o d

p o p a V u jice i k ak o se p o p n a n j ţalio i m o lio g a d a g a
u k lo n i od atle, jer d eca n išta n e n ap red u ju , a o sim to g a -
jo š se zav aĊ a s lju d m a.

U ĉitelju se o k rete o n a šk o la o d ĉu d a! A to li je. S ad v eć

zna sve!...

- A li n išta - v eli rev izo r sm ešeći se i o d v ajaju ći jed an

masan batak u svoj tanjir - ja sam se uverio da nije tako.
Vidim sve ti je u redu, deca ti dobro odgovaraju...

R ev izo r o d e i o stav i u ĉitelju v rlo d o bru o cen u - što je o n

o d ista i zaslu ţio , jer se sv o jsk i zau zim ao o k o d ece.

N e m o ţe u ĉitelj d a trp i n eg o jed v a ĉek a p o p a - da mu sve

isk reše. O n ak o lju t, jed n ak o h o d a isp red šk o le. D eca se
šću ću rila u šk o li, p a ću te i šap u ću : "Jao j, k ak o n am se
g o sp od in n ešto n alju tio !"

Eto ti p o p a V u jice. U ĉitelj n e m o ţe d a g a d o ĉek a, n eg o

iziĊ e ĉak u av liju p red a n j, p a p o ĉe:

- Z ar b aš tak o , p o p o? H v ala ti!

- A šta to , n a p rilik u? - u p ita p o p , to ko rse izn en aĊ en .

- Lepo, bogami! - n astav i u ĉitelj jo š p o lak o , o n ako

p rek o rev aju ći. - K rasn o ! Ići, te m e o p ad ati i g o v o riti što ,
n ije istin a... B aš ti d o lik u je!

- Ko govorio?...

- Ti isti! - v ik n u u ĉitelj G ru jica sasv im u sk ip eo , i sv e m u

isk resa što g o d je rek ao .

B o m e, sad i lo p p lan u , p a sv e d ršće o d lju tin e. P u ĉe

p so v k a i v ik a p a av liji d a se ĉu lo ĉak n a p o sela... P u ĉe
zap eto stan je! O d e p o p k ao p o m am an k u ći, a sv ak i ĉas tek
se obrne, pa preti...

***

P o ĉe sad i u ĉitelj d a se ţali sv o jim p rijateljim a n a p o p a. A

p o p v eć, g d e g o d sed n e i stan e, ru ţi g a i o p ad a.

P o p o v i p rijatelji ţale p o p a i p su ju u ĉitelja, g o v o reći: "D a

je o n v aljao , n e b i g a n i p o slali am o !" U ĉiteljev i, o p et,
p rijatelji b ran e u ĉitelja i v ele: "N ije p o p u v aljalo , što je to
radio!..."

A v eć n jih d v o jica - g d e se g o d n aĊ u sv ak ad se sv ad e.

N ap o sletk u p o p tuţi u ĉitelja.

Trajao je ispit u sresk o j k an celariji ĉitav ih p etn aest d an a.

Isp itan i n ek i Ċ aci, isp itan Ţ iv ad in , isp itan M itar i o stali
sv ed o ci; d o n esen a i p rid ru ţen a ak tim a i jein a i p o p o v a
ĉita. T ak o se to zam u tila ţesto k a p arn ica d a sresk a v last -
v eć n ije zn ala šta će.

K ap etan , d o b riĉin a n ek a, tek sam o sleţe ram en im a, p a

reĉe:

- Ja n e zn am šta ću im ! T aj je p o p p o m a'n itao !... D ed e,

ćato , p ro ĉitaj o p et n jeg o v u tu ţbu , d a v id im o d a n ism o što
p resk o ĉili!

Ć ato u ze tu ţb u iz g o m ile ak ata, p a stad e ĉitati:

"N aĉeln ik u sreza to g i to g , G ru jica M ilan o v ić, u ĉitelj u

o v d ašn jem selu , sv o jim n ep riliĉn im p o n ašan jem i
o p ad aju ći i k lev etaju ćim izrazim a u v iše je p rilik a i p red
d ru g im liĉn o stim a iz p o m en u to g sela i o k o lin e v reĊ ao i
o p ad ao p o tp isan o ga, k o je je p o tp isan i rav n o d u šn o
p reću tao i u v iše slu ĉajev a isto g a u ĉitelja o p o m in jao d a
tak o v o v iše n e ĉin i k o je se o n o k an iti n ije h teo .
"D alje, isti u ĉitelj p risv o jio je i u tajao jed n u m o ju stv ar, to
jest, ticu, zovomu buljina, ili jeina, ili odnosno bukavac,
k o ju sam ja, što se tiĉe, n aro ĉito n jem u i p o n aro ĉito m
ĉo v ek u p o slao s m o lb o m d a m i istu ispu n i, p o ĉem se tim
isp u n jav an jem , n a p rilik u , g o re p o m en u tih tica isk lju ĉiv o i
bavi, a gotov sam bio i dati mu pristojnu nagradu za trud
o k o isp un jav an ja iste u ĉin jen i; ali je p o m en u ti u ĉitelj
Grujica samovlasno prisvojio sebi tu retku ticu i na moja
poiskavanja i molbe ni dosad mi nije dao.

"Jo š im am n av esti o v d e d a o n - Grujica - o p o ro ĉav a i

ism ev a, što se tiĉe, p o tp isato g a sv ešten a ĉin o d ejstv a, što
će p o sv ed o ĉiti Ţ iv ad in iz isto g , n a p rilik u , sela i jo š m n o g i
drugi; n ap u stio je Ċ ak e i d o tle razv ratio d a se ig raju
n ep risto jn o sv ešten im u tv aram a p o tp isan o g a n a o ĉi
njegove.

"P o tp isan i se n ašao p o b uĊ en d a se ţali to j v lasti n a tak e

p o stu pk e u ĉitelja G ru jice, m o leći p o k o rn o d a o v u stv ar
izvidi, bukavca, kao svojinu, na priliku, potpisanog
o d u zm e, a tak o isto i sv ešten e u tv ari, k o je se, k ao što sam
m o g ao d o zn ati, n alaze sad u n ek o j saraĉan i u ĉiteljev o j, i u
n jim a d rţi o n - u ĉitelj - što se tiĉe, jaja i mekinje; a za sve
to m o lim , n a p rilik u , v last tu d a u ĉitelja G ru jicu p o d v rg n e
kazni po zakonu.

"N ap o sletk u im am p rim etiti i to d a d eca u o v d ašn jo j šk oli

v eo m a slab o n ap red u ju , d a se reĉen i u ĉitelj slab o n a to
o b azire, d a ih je n ap u stio i rask alašio , d a s n jima izlazi po
b rd im a, te p ro p u šta šk o lsk o v rem e u d eljan ju , stru g an ju i
tesanju drvenarije kojekakve, koja mu nije potrebna ni za
šk o lu , n iti je p o p ro p isu šk o lsk o m d o zv o ljen o n jem u
baviti se istim.

"D a je to sv e, k ao što p o tp isan i n avod i, zasv ed o ĉiće... taj i

taj, taj i taj."

Ć ato ih p ro ĉita sv e p o red u .

- P a šta ćem o sad , ćato? - upita kapetan.

- N ajb o lje b i b ilo d a m i to sp ro v ed em o p rek o n aĉelstv a

m in istarstv u , p a n ek a se tam o reši.

- Jest, p rav o v eliš. M i sm o u ĉin ili sv o je i stv ar isp itali:

neka oni tam o p resuĊ u ju k ako n aĊ u - da je pravo.

***

Ĉ itav d en jak ak ata, zajed n o s jein o m i p o p o vo m ĉito m -

o n o m što su se Ċ aci n jo m ig rali "v in a", sp ro v ed e se
ministarstvu.

R azm o triše tam o stv ar d o b ro . V id eše d a je Ţ iv ad in d o n eo

u ĉitelju jein u a n e p o p u , d a se d eca nisu igrala nikakim
drugim "utvarama" osem popovom kapom, koju je on u
v in o g rad u , b eţeći o d g rad a, zab o rav io , te je b u jica sn ela u
p o to k a d eca n ašla - što p o tv rĊ u je i sam Ţ iv ad in i M itar,
k o ji je p o p a g o lo g lav a stig ao i n ab io m u k o šn icu n a g lav u
da ga grad n e u b ije. D alje v id eše d a u ĉitelj n ije ism ev ao
ĉin o d ejstv a p o po va, o sem što se sm ejao , n jeg o v o j m o litv i
o d g rad a, a to m e su se sm ejali sv i p o selu . D alje, v id eše iz
o cen a rev izo rsk ih i iz sv ed o d ţab a, što ih je p o d n eo - da je
G ru jica d o b ar u ĉitelj i d a je sasvim na svom mestu. I
rešiše d a se ak to v i b ace u arh iv ...

Naposletku, da bi se stalo n a p u t to lik o j sv aĊ i i g lo ţen ju

p o p ov u i u ĉiteljev u , p o tru d i se onaj revizor te pozdravi
u ĉitelja d a traţi p rem eštaj, što o n i u ĉin i.

I tak o p rem estiše u ĉitelja G ru jicu . D ad o še m u d alek o

b o lju šk o lu i p o h valn icu za n jeg o v rad i u sp eh .

Jein a se v rati u ĉitelju , a p o p u ĉita.

K ak o se u ĉitelj rastao s p o p o m - ne pitajte! Da nije bilo

ljudi, bilo bi i za kike... Imali su posla i kmetovi, i
kapetani, i panduri!
I sad će p o p V u jica, k ad ĉu je zim i k ak v u jein u d a b u ĉe,
uzdahnuti i pogledati u onaj kraj svoje sobe gde je
u g o v arao d a n am esti o n u u ĉiteljev u .

Raspis

Jed an d an o k o P etro v ad n e, a b aš u sam p rv i su m raĉak ,

p o ĉeše zv rk tati n asip o m b elo šev aĉk im m ale, p rljav e
taljige nekog Simice Š u šk ala iz M eo n ice. P ro zv ali su g a
S im ica, što je b io m alen i h itar k ao p etlić; Š u šk alo su g a
p ro zv ali što je šu šk ao k ad g o vo ri. N jeg o v e taljig e i
m ršav o , m rk o k lju se, sv i su d izali n a p o d sm eh - iako su to
b ila jed in a k o la u k o jim a se v o ţah u p u tn ici iz Meonice i iz
n ek o lik o jo š sela, k ad p u tu ju u V aljev o i n atrag .

S im ica je b io v eo m a n aiv an , ali je ip ak u v iĊ ao šta v red i

njegovo kljuse i taljige u njegovoj okolini, pa nije ni
m ario što m u se p o d sm ev aju , n eg o je sasv im p o n o sito
govorio o svojim taljigama i mrkovu i zvao ih "moje
k o ĉije".

M eĊ u tim , k o se g o d v o zio u tim n jeg o v im "k o ĉijam a", taj

v eć i b ez k alen d ara m o ţe zn ati k ad će se v rem e p ro m en iti:
jer ne da se ni zamisliti da se takav putnik nije barem
jed n o m strm o g lav io u k ak av jarak ili ru p ĉag u k raj p u ta. A
v eć što se tru ck an ja tiĉe, seljaci su p rep o ru ĉiv ali sv ak om
o d stru n e, k ao n ajstariji lek , S im iĉin e k o ĉije.

E le, k o ĉije su S im iĉin e zv rk tale n asip o m b elo šev aĉk im , a

u n jim a je sed io N ik o la u ĉitelj i S av a, o p štin sk i p isar iz
Meonice.

S av a je b io ţiv i Ċ avo - i v eseljak , i g o v o rljiv , i šaljiv ĉin a,

a N ik o la v iše o zb iljan i ću talica. O b o jica m lad ići o k o
svojih 25-26 godina, na najboljoj snazi. Obojicu su svi u
onoj okolini voleli i hvalili se s njima.

S ad su n jih d v a p u tn ici S im iĉin i. S im ica v eseo , b o ţe,

veseo što v o zi tak o v aljan e lju d e, izm ah n e n ek ak im
p atrljk o m , za k o ji je p riv ezao m alo u zice te n aĉin io b ajag i
b iĉ, o šin e sv o g m rk o v a, p a zateg n e što ig d a m o ţe: "B o lan ,
Ju lk a, zar si jo š d ev o jk a?" K lju se se m alo zak asa, a
n jeg o v e k o ĉije a n a jed n u a n a d ru g u stranu, a s obe strane
p u ta zija d o sta p o d u b ljih o p asno sti, p a jo š n ek e i k aljav e.
S av a i N ik o la d rţ' ru k am a za lo tre, p a se u zv eraju n a k o ju
će stran u p o isk ak ati. jer su ĉaso m m o g li d a se n aĉin e lep i
k ao o n i ćerp iĉari što p o v azd an m ese b lato i su še ćerp iĉ
kraj Kolubare.

- E e, lak še, m o re! Š ta to rad iš? - p o dv ik n u će S av a, k ad

k o ĉije tru cn u še p rek o jed n e p riliĉn o d u b o k e i o p asn e
o p asn o sti n asred pu ta, te p u tn ici o d sk o ĉiše za ĉitav u
p ed alj s o n o m alo k ro v in e n a k o jo j seĊ ah u .

- N išta, n išta, n e b o jte se! - ku raţi ih S im ica, i sk o ĉiv h itro

n a zem lju , stad e zav iriv ati d a m u n ije što sp alo s k o ĉija.

- S tan i d a siĊ em o - b iće sig u rn ije a i tak o n e m o ţe ti k o n j

izv u ći u z to b rd o .

S im ica u stav i k o ĉije, te S av a i N ik o la siĊ o še p a o d e

n ap red šib aju ći sv ak i ĉas sv o g m rkova, koji je jedva
vukao i prazne taljige uz brdo pored Bele stene.

S av a i N ik o la p o Ċ o še n ajlak p ešk e za n jim .

- O, brate, ala me onaj danas naljuti - jesi video samo! -

reći će S av a.

- A što se ti, o p et, k id aš? - primeti mu Nikola. - Pusti ga,

nek govori!... Dobro te nije gori, a onaki se kojekako
mogu trpiti.

- O n o i tak o je, ali g a b aš n e m o g u slu šati. G d e g o d stan e i

sedne i s kim se god sastane, sve se hvali kako je on
n ajtaĉn iji, n aju v iĊ av n iji i n ajv eštiji u sv o m p o slu .

- Ta to je njegova slabost.
- S lab o st, ali v eć m i d o sad i ta n jeg o v a slab o st.

- P a šta ćeš m u k ad je tak i... E v o , im a d v e g o d in e k ak o je

k ap etan u o v o m n ašem srezu , p a g a v eć i d eca zn ad u
kakav je i smeju se hvalisanju njegovu. - Naposletku, ja
n e zn am k ak i si ti to ! Ja se n ik ad n e b ih n i u p u štao s n jim
u tak e razg o v o re... Z n aš d o b ro d a o n n e m isli k ao ja i ti,
n iti g a m o ţeš o b rn u ti d a m isli, p a što tek za p rab o g a
p ro sip ati reĉi?!

- A li ja se n isam to lik o n i u p u štao ...

- E , n isi ja!... U zeo si m u d o k aziv ati k ak o n as n aše

k an celarije i o n o o d u g ov laĉen je i p isk aran je p o n jim a
sk u p o staje. T o ti n jem u n e m o ţeš n ik ad d o k azati...

- A li m o lim te. N ik o , k ak o n eću?... E to , u zm i sam o jed an

p ro st rasp is šta staje. N a p rim er, n aĊ e se u n ašem selu
k ak v o m an g u p p rase; n e v red i n ajv iše d v ad eset g ro ša. Š ta
b u d e? O p štin sk i sud jav i ak to m sresk o j v lasti i m o li je d a
se traţi p rasetu g o sa. S resk a v last p o traţi p rv o p o srezu ,
p a ak o n ig d e n em a, o n d a jav i o k ru ţn o m n aĉelstv u i u m o li
ga da rasp iše. D o k se to sv e rasp iše k u d treb a, u tro ši se,
k o je za sastav a k o je za p rep is, b lizu ĉetiri sto tin e g ro ša
same artije!

- Smanji malo, smanji! - p rim eti m u N ik o sm ešeći se.

- Š ta sm an ji? Izraĉu n i sam , p a ćeš v id eti! N ik o se zam isli i

stad e raĉu n ati u seb i. M alo p o sle m ah n u g lav o m i reĉe:

- G o to v o , p rav o v eliš; o d ista, o d e b lizu to lik o .

- A k u d je jo š p o štarin a i rad o k o to g a. D ak le, v id iš, jed n o

šu g av o p rase stan e to lik o tro šk a, a k o lik i b i raĉu n b io k ad
b i u zeli raĉu n ati n ek u p arn icu k o ja se tera p o p et-šest
g o d in a?! Istro še lju d i i crn o isp o d n ok ata d o k d o Ċ e d o
nekog svog prava.

- Sve je tako, ama nema ni smisla ni vajde pokazivati tako

što k ap etan u P aji.

Kapetan Paja bio je od onih starih kapetana, kojih danas

retk o im a, i k o ji su u sv o je v rem e izu ĉili samo dva-tri
razred a o sn o v n e ško le, p a p o sle d u g om slu ţb o m d o terali
d o ĉin a k ap etan sk og .

K ap etan P aja b io je u sv o jo j d u ţn o sti d o sta d o b ar, g o to vo

b o lji o d m n o g ih n jeg o v ih k o leg a. S ud io je i izv iĊ ao razn e
sp o ro v e u sv o jo j k ap etan iji v iše p o sv o m so p stv enom
n ah o Ċ en ju n eg o p o p ro p isim a. O b iĉn o se starao d a lep im
reĉ'm a i sav eto m izm iri p arn iĉare. Z ato g a je n aro d v rlo
zav o leo , p o što v ao i slu šao . A k o k o g a m alo o štrije i p o k ara
- n ik o m u n e zam era; star je ĉo v ek , a k ara n e što je
p ak o stan , v eć što je rad d a svakog obavesti.

Š to se tiĉe n jeg o v o g razu m ev an ja razn ih p ro p isa, o to m e

n ek i Ċ av o lan i p riĉaju o v ak av slu ĉaj: Jed n o m se zap ali u
o b liţn jem selu n ek o sen o , šta li. D o Ċ e p an d u r i jav i to
k ap etan u P aji. "Ĉ ek aj", v eli m u k ap etan , p a u zm e n ek i
zbornik i stane prelistav ati, zain taĉiv ši u za sv ak i list:
"P o ţar, p o ţar, p o ţar!" P an d u r u n estrp ljen ju ţu ri g a:
"G o sp o d in e, šta ćem o - g o ri tam o !" "Ĉ ek aj, m o re, ĉek aj",
p a lista d alje i p o n av lja: "P o ţar, p o ţar!" "Izg o re sv e,
g o sp od in e, šta ćem o?" reĉe ţu stro i d ru g i p an d u r u trĉav ši
u k an celariju . "P a n ek a g o ri, šta ću m u ja; o v d e n em a
n ik ak v a p ro p isa!" o d g ov o ri k ap etan ĉisto srd ito i b aci
zbornik ukraj.

A p riĉa se jo š i o v o o k ap etan u P aji: Jed n o m d o Ċ e rasp is

o d n aĉelstv a d a sv i sresk i k ap etan i p o d n esu izv eštaje im a
li u njihovim srezovima kakve industrije. Posle nekog
v rem en a P aja o d g o v o ri n aĉelstv u : "P o n ared b i n aĉelstv a
traţio sam u m o m d o m ašaju d o tiĉn u in d u striju i n ig d e je
n isam m o g ao n aći."

K ap etan P aja im ao je, k ao što se v eć i S av a ţali, p o red

svojih dobrih strana i jednu slabost - d a se h v ali, m a za što
b ilo . S av a se n ašao s n jim u V aljev u i tu , reĉ p o reĉ,
g o to vo su h teli d a se sv ad e zato što se k ap etan , p o sv o m
o b iĉaju , h v alio k ako je o n u v iĊ av an i k ak o , n ik ad n e rad i
n išta u zalu d . N ap o sletk u , u o n o m in atu , o p k lad ili su se u
p o zam ašn u o p k ladu d a će S av a k ap etan u p o d v aliti d a
n ap iše m ak ar jed an rasp is u zalu d .

- O , n e m o g u ja n jem u o stati d u ţan n ik ak o ! R eći m i,

m o lim te, p red o n o lik im lju d m a d a laţem i d a n e zn am
n išta!... V ala, d o sk o ĉiće n jem u S av a i d o b iti o p k ladu , v eć
ak o n e b u d e ţiv ! - gotovo ljutito preti Sava.

- A jd e d e, S av o , v id eću - k ak o ćeš m u d o sk o ĉiti - reĉe

N ik o la sm ešeći se.

U to m iziĊ o še v eć n a v rh b rd a, g d e ih S im ica ĉek aše s

k o ĉijam a. O p o m en u še S im icu d a d o b ro o tv o ri o ĉi n iza
stran u , p a p o sed aše. T u se v eć v id elo d a m o g u m alo i
S im iĉin e k o ĉije ju riti.

B ilo je v eć n ek o d o b a n o ći k ad stig oše p red m eo n iĉk u

m eh an u . S av a i N ik o la u zeše sv o je zav eţljaje p a o d o še
n av iše u selo .

S im ica isp reţe m rk o v a, tu ri m u jed n u ru k o v et sen a, p a

u Ċ e u m eh an u d a p o p ije o n a d v a g ro ša što su m u u ĉitelj i
p isar n a rak iju d ali; a v eć - ak o zatreb a, m o ći će se jo š k o ji
g ro š i o d k irije o tk rn jiti.

U m eh an i seĊ aše n ek o lik o M eo n iĉana i m eĊ u n jim a

d u ćan d ţija Đ o ša i p o p S tev an . M o ra d a su n ešto v aţn o
g o v o rili, k ad se u ću taše za ĉasak - dok vide ko je. No kad
v id eše d a je S im ica - sv o j ĉo v ek - n astav iše o p et d iv an iti,
ali p riliĉn o o zb iljn o .

S im ica im n azv a b o g a, reĉe p o p u : "B lag o slo v i, o ĉe", p a

sed e k raj n jih i p o ĉe p u n iti lu lu , a m eĊ u tim je i
m eh an d ţija, p o d u ţn o sti sv o jo j, v eć m etn u o p o lić p red a
nj.
- Ama ja vam rekoh - p o ĉe p o p S tev an m alo p o tiše -
v id ećete d a n ećem o d o b ro p ro ći, a id e S v eti Ilija!

- N ećem o ja! - prihvati neki Jovan travar iz gornjeg kraja.

- N ije to , b o lan , šala, zak o p ati n ah o ĉe u seo sk i p o tes!...
E n o p rek lan e, p am tiš i ti M arjan e, i ti, M an o jlo , a i ti, o ĉe
S tev o , g d e p o D raĉiću p o b i sv e tu ĉa... D rţi lju d i, zo v i ĉak
p ro tu iz V aljev a te n o si litiju , i u d ri ĉin i m o litv u - aja!...
D o k jed v a, u zlo d o b a, seti se o n aj sp rţen i P erica. "B o g s
vama", veli, "ljudi! Zar ne vidite, da se ovo propade? Nije
nama vajde ni od prote ni od litije, nego de da iskopamo,
m i o n o n ah o ĉe iz n ašeg sela!..." O d m ah ti, b o lan , g rak n u
selo , te k o b u d ak , k a m o tik u , k o p iju k , isk o p aše g a i
o d n eše, te u k o p aše ĉak n eg d e k raj G raca p o d o b alu i,
hvala bog u , v iše n i g rad ljik e!

- Ja šta m islite v i, m o re lju d i - prihvati opet pop -

o sak atilo je to n aro d d a n e m o ţe g o re b iti!... E to , sv i zn ate
k ak o je i Z latarić strad ao što se u p o tes seo sk i zak o p ao
u to p ljen ik , a k am o li n ećem o m i...

- Jes' popo, imate pravo - tv rd i Đ o šo u lag u ju ći se - ravnim

n aĉin o m , zn ate li i ja sam slu šao k ak o su ta d v a sela
stradala... Letos sam, znate, izlazio u veresiju, pa stra'ota
b o ţija - samo da ste ondak videli.

- A m a k o li to n ared i d a se b aš u n aš p o tes u kopa? - upita

Manojlo.

- Naredi kapetan - eto ko! - odgovori Jovan gotovo ljutito.

- "N ašlo se", v eli, "u n ašem ataru ..." A n ije, zak o n a m i!
E n o , su tra n ek iziĊ u lju d i... E to i ti si, M arjan e, b io o n d e
k ad sm o g a n ašli. K azaće sv i d a n ije u n ašem ataru , n ego
u p aštrićk o m .

- V ala, lju d i, m en i se ĉin i - p o ĉe M arjan tak o v aţn o k ao

da kazuje neku bog te pita kaku tajnu - da je to samo
k ap etan o v in at... Jo š o tk ak o se terasm o o n o lan e o k o
sin o ra, o d o n d a se o n n a n as n ešto izu ze i stad e d u v ati. I
evo ovde sam najtanji (tu Marjan pokaza prstom svoj
zam ašan v rat), ak o n ije sam o u p rk o s n ared io d a se to d ete
u n aš p o tes zak o p a!

- Jes', gospodin-p op o , d u še m i! - p rih v ati sad Đ o ša,

m etn u v ru k u n a p rsi i u n ese se p o p u u o ĉi. - Ja sam se,
zn ate, o n d ak rav n im n aĉin o m n ašao u sresk o j k u ći - znate,
da pokupim ono malo veresije. I verujete li, gospodin-
p o p o , p rim etio sam rav n im n aĉin o m d a rad i u in at. Jes',
tako mi svega na svetu - b aš sam lep o p o zn ao d a je to
njegovo masla...

- Ĉ ije m u d rag o , tek n ije p o n as d o b ro - reĉe p o p kao

zabrinut. - Nego dela, ljudi, da kako otarasimo tu bedu iz
n ašeg p o tesa.

- Jes', bogami, popo - p rih v atiše sv i p o p o vu m isao - to će

n ajb o lje b iti, d a o tarasim o b elaja o d n aše k u će. S am o k ak o
bi?

- Lasno, brate - u p ad e u reĉ Jo v an - iskopati ga, pa odneti

u atar p aštrićk i, te u k o p ati g d e se i n ašlo .

- Ono, lako je to kazati - prihvati Manojlo - am a k a će g a

k o p ati?... D an ju se n e m o ţe, v id eće k o g o d , a n o ću , ja
boga mi, ne kopah ga, pa makar mi grad odbio oba uva!...

- A k o n ećeš ti, im a k o će - reĉe Jo v an . - Eto Marjan, on ga

je i ukopao.

- Ta ono, jes'... ama ja, gazda Jovo... - uze Marjan da

izv ija, jer b aš n ije v o leo d a n o ću b arata o k o m rtv aca i
grobova. - O n o , zn aš... n ije b aš n i lak o !

- P a n ećeš ti sam , n e b o j se! - k u raţi g a p o p S tev an . - Eto

ti i Sim ice. V as d v a m o ći ćete zar? S im ica io n ak o k o p a
k ašto rak e, n ije m u p rv in a. 'O ćeš, S im o , a?

- T a m o g lo b i se, o ĉe S tev o , n eg o zn aš - p o ĉe i S im ica d a

izvija - n ek ak o , što v eli M arjan ...

- 'O će, 'o će S im ica - znam ja! - navali Jovan. - A sutra mu

ne gine napojnica - sv i ćem o d ati...

- 'O ćem o , 'o ćem o ! Š ta, zar m i n ašem S im i d a n e d am o ?! -

g rak n u še sv i.

- A li to treb a jo š n o ćas, d o k n ije k ap etan d o k u ĉio p a n am

m o ţe sm esti - veli pop. - N o ćas je b aš k ao što v alja; lju d i
umorni, odmaraju se - n ik o n eće o p aziti...

I tak o S im ica i M arjan p ristaše. S ad se tek o tv o ri ţiv

razg o v o r i šala. N jih d v a p o p iše u n ap red p o p riliĉn o
n ap o jn ice; a v eć su tra, k ad se sv e sv rši - b iće jo š.

***

B ilo je v eć p rev alilo p o n o ći. U ĉitelj N ik o la u m o ran ,

spava uveliko. Dok stade lupa na vratim a šk o lsk im . L u p a
- rek ao b i, sad će v rata istav iti. S k o ĉi N ik o la o n ak o
bunovan i viknu.

- Ko je to?

- N aši sm o ! - odgovori neko spolja, a jednako gura u

vrata.

- K o ji n aši? - u p ita u ĉitelj, p ro m o liv se k ro z p ro zo r.

- Ja, u ĉitelju - odgovori Marjan i priĊ e p ro zo ru , a iz n jeg a

zau d ari k ao iz rak ijsk e m ešin e.

- A ti si to , M arjan e! O tk u d n o ćas u o v o d o b a?

- Im aš b u d ak , u ĉitelju?

- B u d ak?... A šta će ti b u d ak? - u p ita N ik o la ĉu d eći se šta

je to m e n o ćas n asp elo .
- B u d ak ... treb a m i. Im aš li?...

- Okani se ti, M arjan e, n o ćas b u d ak a... Id i te sp av aj, b o lje

će b iti. N e d am ti ja sad n išta!...

- A m a m o lim te, u ĉitelju , d aj m i! B o g am i ĉu v aću k o

svoje.

- Ne dam, Marjane, ne dam. Idi - 'o ću d a sp av am ! - reĉe

N ik o la o d seĉn o i zatv o ri p ro zo r.

M arjan p ro m rm lja n ešto , p a se u p u ti p rav o S av in o j k u ći -

p rem a šk o li n a jed an d o b ar p u šk o m et. S tad e lu p ati i
n jem u n a v rata. S av a zark ao , p a b aš n i u u v o . M arjan lu p a
jo š ţešće.

- E, e, - ko je? a! - d rek n u S av a iza sn a, p a sk o ĉi te o tv o ri

vrata.

Marjan, kak o b eše n av alio , u m alo n e p ad e n a n o s p rek o

praga.

- O , o ! D rţ'se!... A šta ćeš ti sad ? - u p ita S av a razb iraju ći

se.

- Im aš, ćato , b u d ak ?

- Š ta?!

- Im aš b u d ak - budak treba mi?

- Budak?! - p o n o v i S av a u ĉu d u . - Hi - b u d ak ... A što će ti

n o ćas b u d ak?... Imam ja - te jo š k ak av b u d ak !... M n o g o
p am etn iji o d teb e... A što će ti?

- T a treb a m i. A k o im aš d aj - n em am k ad ĉek ati!

- N e d am d o k m i n e k aţeš što će ti.

M arjan , n em a se k u d , isp riĉa S av i sv e - i što će m u i k u d

se sp rem a n o ćas sa S im ico m .

- A h a, b aš ti tek sad ne dam!

- P a šta m e o n d a v araš?... D ela, b o g ati, d aj m i.

- Id i, id i k u ći te sp av aj! O k an i se ćo rav a p o sla... G le ti

njega - n ap ao n o ćas b u n iti lju d e! Id i, n e d am b u d ak?... -
reĉe S av a i zatv o ri v rata.

M arjan o p et n ešto p ro m rm lja, p a se v rati. D o k se tek Sava

p riseti, p a b rţe za n jim :

- Marjane!

-Oj!

- Odi, odi da ti dam.

Uze iza vrata budak i iznese, te mu dade rekav:

- Ali sutra zorom da si doneo - ĉu ješ?

- N em aj b rig e, ćato , i p re zo re... - o b eća se M arjan , zatu ri

b u d ak n a ram e, p a u b rza S im iĉin o j k u ći.

S av a se b rţe b o lje o b u ĉe, p a p o teci šk o li. S ad , o p et, o n

u ze lu p ati n a v rata šk o lsk a. N ik o la tam an b eše sv eo o ĉi,
trţe se k ad ĉu o p et lu p u ; p ro m rm lja o n ak o b u no v an : "T a
k ak v a je o v o n ap ast n o ćas!"... p a u stan e i izv iri n a p ro zo r.

- Ko je?

- Ja, Niko! O tv o ri d a u Ċ em - o d g o v o ri S av a p rišav

prozoru.

- Eto ti sad opet - ti! - zaĉu d i se N ik o la... - Ĉ ek d a

otvorim! - i otvori vrata. - a k o ji je b es teb i n o ćas? D a
n ećeš i tu b u d ak?

- Zar je i od tebe iskao? - u p ita S av a sm eju ći se. - Ja

mislim samo je mene budio.

- I jam aĉn o d ao si m u ?

- Dabome.

- A ak o u ĉin i k ak o ĉu d o n o ćas?...

- N e b o j se... Z n am ja šta će m u . N eg o d ela, o b laĉi se.

- D a se o b laĉim ? - upita Nikola uzbezeknuv se. - A što sad

d a se o b laĉim ?

- De, de - o b u ci se ti sam o , p a ćeš v id eti što ...

- Ja, b o g am i, n e m o g u . 'O ću d a sp av am .

- A li m o lim te o b u ci se!... Z ar ti m en i n e b i u ĉin io to lik u

ljubav?

P o ĉešk a se N ik o la iza v rata - šta će sad? T u se ap elu je n a

lju b av , n e m o ţe m u o d reći. N ajp o sle, h ajd e d a se v id i i ta
komedija, pa makar se sutra malo i odspavalo - ionako je
p razn ik . O b u ĉe se i N ik o la.

- E sad, Niko, ponesi verige - reĉe S av a - pa 'ajdemo!

- Verige!? - u zv ik nu N ik o la zaĉu Ċ en ije n eg o d a m u je

zaiskao tri budaka odjedanput.

- Verige, verige - ja! Ponesi samo... - p o tv rĊ u je S av a

sm eju ći se.

- Ja, b o g am i, g o to v o n eću d a id em ! - p o ĉe N ik o la d a se
u steţe. - O v o je n o ćas d a b o g saĉu v a!... Jed an lu p a, "d aj
budak"; drugi, "obuci se i ponesi verige..." Hm, budak -
verige - ići u o v o d o b a... n isu ĉista p o sla!

- T a šta se zan o siš v azd an ! - o seĉe se Sava ozbiljno, pa

o tk aĉi izn ad o g n jišta v erig e. - E to , ja ću ih p o n eti ak o se
b o jiš... 'A jd e ti sam o ! N ik o la sleţe ram en im a i p o Ċ e za
n jim . U d ariše sv e jaru g o m , d o k izb iše p o d S im iĉin u k u ću .
P red k u ćo m taljig e i za n jih p riv ezan m rk o v , k o ji to k o rse
malo frk n u i n aro g u ši u ši o setiv ši d a id e n ek o . S av a i
N ik o la p rileg o še za jed an k o š i u ću taše se.

M alo p o staja, a šk rin u še v rata. IziĊ e S im ica, zatu rio

n ek ak u v rećetin u i m o tik u n a ram e, a za n jim M arjan sa
S av in im b u d ak o m . S av a i N ik o la jo š v iše p rileg o še d a ih
kako ne opaze.

- S im a, m o re, k u d a ćeš ti n o ćas u o v o d o b a? - v iĉe

p o lu g lasno Ju lk a S im iĉin a s k u ćn jeg p rag a za n jim a.

- Spavaj ti tamo - spav aj! Š ta zijaš n o ćas? - o seĉe se n a

nju Simica.

- Ama, ne idi, more!... Jesi l' pijan - manit li si? Kako te

kopan je sn ašlo no ćas u o ĉi p razn ik a!?

- 'O ćeš ti ću tati jed n o m - il' d a ti d o Ċ em tam o ?! - prodera

se S im ica jo š o štrije.

Ju lk a tek u ĉin i: "O , b o g s n am a - lu d a ĉo v ek a!" p a p ritv o ri

v rata i n ešto jo š p ro g u nĊ a...

O n i zam ak o še n iz v o ćn jak i n estad e ih u p o m rĉin i.

S av a i N ik o la p o ću taše jo š m alo , d o k se sv e u taja.

- Ded sad! - šan u S av a i g u rn u lak to m N ik o lu - verige za

k raj, p a v u ci i trĉi o k o k u će - ali brzo!..

N ik o la zin u o o d ĉud a, p a g a sam o g led a.

- Ta dela - šta ti je sad ! - reĉe S av a, a n ap reg ao se v eć o d

smeha. - I jo š u k ći o n ak o strašn o , d ebelo , zn aš... N o d e,
šta si zin u o , d a se ne dangubi!...

- A jd e d a i to ĉu d o b u d e - reĉe N ik o la n isam n e zn aju ći šta

će. - O , n ap asti n o ćas!.. U ze v erig e za k raj, p a ju riš o k o
k u će.

S tad e zv ek a v erig a, a N ik o la tu tn ji što ig d a m o ţe i u k će.

D o k ti isto m u ze b o b o tati u k u ći p restrav ljen a Ju lk a. I
m rk o v se p o p laši, p o ĉe se trzati i p o m aĉe k o la. S av a se
v eć zacen io o d sm eh a. P ritrĉa k o lim a te o d reši m rk o v a, p a
u ĉin i N ik o li: "šš!" d a id e za n jim - i obojica s mrkovom
o tu tn jiše n iz jaru g u n an iţe...

***

S u trad an v eć p o o b liţn jim k u ćam a p o ĉeše se ţen e i b ab e

sašap tav ati:

- A zn aš, jad n a, šta je n o ćas b ilo?

- Š ta, jad o ?!

- I ne pitaj, bome!... Ovaj nesretni Simica i onaj pijani

M arjan , u zeo ih Ċ av o u sv o ju ru ku , o tišli d a isk o p aju
n ah o ĉe. V esela Ju lk a o stala sam a sam cita - d o k , v eli, n išta
ti b o g n e d ad e... stad e zv ek a, tu tan j, rik a, rzan je, lav eţ,
k u k u rek an je... am a, sv e što je u b o g a, av aza, zav rišta o k o
k u će! Jad n a Ju lk a u m alo n ije p resv isla o d strah a!

- A šta li će to b iti, drugo moja?

- N išta d ru g o , n eg o o n aj - u kamen udario!

- O , b o g s n am a i an Ċ eli b o ţiji!... I tak o ţen e i b ab e k rste

se i sašap tav aju , a siro m ah S im ica p o k u n jio se, p a h ita
sresk o j k u ći.

Kapetan Paja uranio pa sedi u hodniku pred kancelarijom

na hladovini, a Simica te preda nj.

- Dobro jutro, gospodine! - pozdravi kapetana, pa stade

g o lo g lav i sn u ţd en.

- B o g p o m o g o , S im o !... A k o je d o b ro? Š to ti se o k u n jio ,

bolan?

- Zlo, gospodine! - utanji Simica.

- Kako zlo - naopako!

- N estalo m i n o ćas m rk o v a.

- Jes' ja?

- Jes', bogami, gospodine! Nigde ga nema... Evo od

ju tro sk e g a jed n ak o traţim ; o b ig rao sam sv u M eo n icu ;
trĉao sam ĉak i u P aštrić, v eć s n o g u sp ad o h , p a - nema,
g o sp od in e, b aš g a n ig d e n em a!...

- P a šta ću ti ja sad ? - reĉe k ap etan i sleţe ram en im a.

- Ama molim te, gospodine - utanji opet Simica - ako

b o g a zn aš, n ared i d a m i se p o traţi... S iro m ah sam ,
g o sp od in e, šteta - ak o p ro p ad n e, n e zn am k u d a ću .

- 'O ćeš v aljd a d a rasp išem d a se traţi? - upita kapetan.

- Jes', jes', gospodine - ubrza Simica - zap iši tako ti boga,

k ak o zn aš, sam o n ek se p o traţi! M o lim te, g o sp o d in e,
tak o ti sreće sv e m u zap iši, am a sv e, što g o d zn aš...

- A što ti to n isi jav io n ajp re o p štin i? - reĉe k ap etan . - Zar

n e zn aš k ak o id e red? O p štin a b i p o sle m en i jav ila...

- A šta ja zn am , g o sp o d in e, p ro st ĉo vek . M o lim te, m o ći

će zar i b ez o p štin e... S v u d sam , b o g am i, traţio , p a n ig d e!

- 'Odi amo! - reĉe k ap etan p a u stad e i u v ed e S im icu u

k an celariju ; o tv o ri jed n a v rata o d d ru g e so b e, g d e seĊ aše
za sto lo m jed an d eţu rn i p rak tik an t, d u g aĉak , k ao pritka,
p a m u reĉe: "D ed e, ćato , u zm i o v o g ĉo v ek a n a p ro to k o l!"

Simica osta s praktikantom, a kapetan zatvori vrata za

sobom.
Dokle je trajalo to uzimanje na protokol - v aljd a će zn ati
sam k ap etan , a zn aće i S im ica, k o ji se v eć b eše o zn o jio
p riĉaju ći p o n ek o lik o p u ta sv o ju n ed aću n o ćašn ju , a zn aće
n ajp o sle i d u g aĉk i p rak tik an t k ap etan o v , k o ji je ĉitav sat
u tro šio i n ek o lik o tab ak a isk v ario - dok mu je jedva za
ru k o m isp alo d a k o jek ak o p op iše sv e b eleg e i d o b ro te
S im iĉin o g m rk o v a.

M eĊ u tim , d o k se siro m ah S imica uzimao na protokol,

d o Ċ e k ap etan u d u ćan d ţija Đ o ša. P o tp u n o m u ĉtiv o šću i
o d an o šću , k aku v eć m o ţe p o k azati i jed an d u ćan d ţija
seoski, pozdravi kapetana.

O d m ah ti tu o n i zatu riše razg o v o r. K ap etan se ţali: k ak o

je tešk a slu ţb a, k ak o , se m u ĉn o ţiv i, k ak o g a n eće d a
u n ap red e. Đ o ša se, o p et, ţali: k ak o rĊ av o id e rad n ja,
n o v ac n e p ad a, m u šterije n em a. U zd iše k ap etan , u zd iše
Đ o ša. Jed an se teška k ak o se m o ra trp eti, d ru g i se tešk a
k ak o se iz sv o je k o ţe n e m o ţe n ik u d ... E le, m alo -pomalo
okrete se razgovor nekako slu ĉajn o - te kapetan sazna od
Đ o še k o je sin o ć b io u m eo n iĉk o j m eh an i, šta se g o v o rilo i
k o je isk o p ao n ah oĉe. K ap etan sam o v rti g lav o m , p a se
ĉu d i: "O , g led aj ti n jih , m o lim te!... Ĉ ek aj ti, n au ĉiću ja
njih pameti!... E, e - b aš n e m o ţeš s tim lju d m a izići
n ak raj!" U to m ĉu Ċ en ju k ap etan i zab o rav i u p itati Đ o šu ,
k ad p o Ċ e, k o jim je p o slo m d o šao . N o m o ţe b iti, n i o n m u
n e b i u m eo to k azati n aĉisto .

K ap etan je jo š v rtio g lav o m , d o k eto ti iz so b e S im ice i

d u g aĉk og p rak tik an ta. D u g aĉk i p rak tik an t ĉita p ro to k ol, a
S im ica zain taĉio : "Jes', jes', g o sp o d ine! S v e je tak o ! A m a
b aš sv e k ak o sam k azao ... M o lim te... E j, m o je n ev o lje!...
M o lim te, g o sp o d in e, n ek se sv u d d ob ra p o traţi!"

- Dobro, dobro! - reĉe k ap etan , p a zap o v ed i ćati: o d m ah

n aĉin i ak t n aĉelstv u d a se rasp iše sv u d za o v o g a k o n ja.

P rak tik an t zam aĉe u sv o ju so bu , a k ap etan se o k rete

Simici pa vrlo ozbiljno i gotovo ljutito upita:

- A je li ti, m o re?! K o teb i reĉe d a ti k o p aš n o ćas o n o

dete?

S im icu ĉisto k ao d a n ek o p o su v relom v o d o m , p a u o n o j

zab u n i p o ĉe m u cati:

- Ja, ja, gospodine, bogami, eto... nisam ja, nego oni...

Zdravlja mi, nikad ni pomislio... Idi, veli, te iskopaj... a ja
šta ću?...

- O d m ah d a si išao s k im si i k o p ao - da vratite dete na

sv o je m esto , g d e je i b ilo !... Jes'ĉu o ! sad o d m ah , ili n e,
n o ćas m o raš! K ad si g a n o ću v eć jed n o m k o p ao , k o p aj g a
n o ću i o p et - jes'ĉu o !... D a se n isi g lav o m šalio ! A k o sutra
n e o sv an e g d e je zak o p an o b ilo , o d eraću te... G le ti n jih
sad!... Pa još b en etate k o ješta p o m eh an i s o n im v ašim
ludim popom!...

K ap etan je p riliĉn o m rzio P o p S tev an a, te se tak o i sad

izreĉe o n jem u .

- 'O ću , b o g am i, g o sp o d in e!... O d m ah n o ćas - i pre zore,

g o sp od in e, zd rav lja m i!... Ja ću to sv e s M arjan o m ... Š ta
ću , g o sp o d in e, siro m ah ĉo v ek ... E j, b o g ih u b io , k ud i to
d a m i jo š n ato v are n a v rat! M alo m i je zar m o je n u ţd e i
nevolje!... - okupi Simica jadikovati.

K ap etan zazv o n i i S im ica iziĊ e iz k an celarije, b rišu ći zn o j

k ao g rašak k ru p an , p a stište k ao o p aren k u ći.

Sutradan o sv an u lo je n ah o ĉe o p et n a sv o m p rv ašn jem

m estu . V eć sv u d a p o selu g o vo re k ak o je p rek sin o ć b io
tu tan j, zv ek a i rzan je o k o S im iĉin e k u će, i k ak o je n ešto
odvelo njegova mrkova.

S im ica o tarasio jed n o m b rig u s v rata, p a n e b o jeći se d a će

ga kapetan oderati - u sp av ao se, a su n ce v eć p riliĉn o
o d sk o ĉilo . B i jo š du g o sp av ao d a se Ju lk a n ad n jim n e
razrak o li: "E j, S im o , S im ice! U staj, m o re, d iţi se!" O n se
sam o o k ren e n a d ru g u stran u , p ro g u nĊ a: "N e d iraj se!" p a
zašiĉe o p et.

Z v a o n a, zv a, aja, n eće d a u stan e! P o v u ĉe g a n ajp o sle za

n o g u . Đ ip i o n k ao b esan , zb aci sa seb e p o n jav u , te jo j
sm ak n u k o n Ċ u i rašĉu p eri je sv u - koliko je lupi onom
p o n jav ĉino m , p a se p ro d era:

- Jesi li ti p o lu d ela ju tro s?! O n a, sm eju ći se v eselo ,

odgovori:

- T a šta ti je, b o lan , što n e u staješ? E vo n am m rk o v a!

- Gde je? Otkud? - k lik n u S im ica i stad e zv erati g d e će d a

ugleda svog mrkova.

- E n o g a u v o ćn jak u , p ase. P ro b u d im se ju tro s, a o n v ezan

za kola tu - isto o n ak o k ao što si g a ti o n o v eĉe v ezao .

S im ica n em ad e k ad v iše p itati, n eg o p o leti n an iţe u

v o ćn jak ...

***

P ro šlo je sk o ro p et m eseci. P o selu se slab o g o v o ri o zv eci

i tu tn jav i o k o S im iĉin e k u će; k ašto sam o n a k ak o j p ijan ci
u v eĉe, p o red o stalih p riĉa o v am p irim a, p o m en u će se i to .
N ah o ĉe je n a m estu . K ap etan n ije o d erao S im icu . G rad
nije n ik o m n išta p o b io ; g o tov o g a n ije n i b ilo to g a leta...
S eljaci p o ĉeše u v iĊ ati d a i p o p p o k ašto m o ţe m latiti
g lo g in je. S im ica o p et v o zi n a sv o jim "k o ĉijam a" p u tn ik e i
d ru g u k iriju . S v e stv ari id u sv o jim red o m . Jed in o što se
d esilo za to v rem e n eo b iĉn o - onaj dugajlija praktikant,
što je p re u zim ao n a p ro to k o l S im icu zb o g n jeg ov a
m rk o v a, d o b io je sad za p isara i p rem ešta se u d ru g i srez,
a n a n jeg o v o m esto p o slali n ek ak v og d eĉak a: izg led a k ao
metiljava ovca - jad n o , su v o , n epo k retn o , n e u m e ĉestito
ni govoriti...
T ek b eše k ap etan u šao u k an celariju i seo za sv o j sto , a
p an d u r u n ese jed no p ism o . K ap etan o tv o ri, p ro ĉita i
p o lu g lasno reĉe:

- E, siromah Simica - n išta o d n jeg o v a m rk o v a! N ad ao ,

sam se o d o v o g p osled n jeg ak ta d a će b iti što , p a
b ad av a!... B aš m i g a ţao ! N o si tam o n ek se saju zi!

T o je b io p o sled n ji ak t o d o k ru ţn o g naĉelstv a; jav lja k ak o

su sv a n aĉelstv a i svi sresk i n aĉeln ici v eć o d g o vo rili d a
"traţen o g m rk o v a" n ig d e n em a...

K ap etan p retu ri jo š n ek a ak ta p rek o ru k u , d o k eto ti o p et

pandura, prijavio n o v o g zv an iĉn ik a:

- Jed n o m o m ĉe ĉek a.

- Pusti ga.

O tv o ri p an d u r v rata i u Ċ e p lašljiv o n o v i zv an iĉn ik s

p ism o m u ru ci. K ap etan u ze p ism o i p ro ĉitav stad e m eriti
n o v og zv an iĉn ik a o d g lav e d o p ete.

- Jesi, m o re, jo š g d e b io u slu ţb i?

- Nisam - odgovori novi zv an iĉn ik .

- P a šta si d o sad rad io?

- U ĉio sam .

- Zanat?

- N isam , n eg o šk o lu .

- P a što n isi jo š u ĉio? N o v i zv an iĉn ik o b o ri g lav u i o n ako

zbunjen protunjka gotova kroz nos:

- N e m o ţe se...

- V i'š, b rajk o - u ze k ap etan p o sv o m o b iĉaju d a m u m alo

o ĉita - k ad n isi m o g ao u ĉiti šk o lu , b o lje b i b ilo d a si u ĉio
zan at. D o k se o v d e u n ap red iš, tam o b i m o g ao b iti sv o j
g o sa... N ije b aš n i o v o lak 'leb - nemoj misliti!...

N o v i se jo š v iše zastid i i p o crv en i d o u šiju .

- A k o lik o si šk o le izu ĉio?

- Dve gimnazije... - o d g o v o ri n o v i goto v o šap ću ći i k riju ći

o ĉi.

K ap etan g a m alo p ro m o tri i p rem eri, p a zazv o n i i reĉe:

- 'A jd , id i tam o n a sv o ju d u ţn o st - p o k azaće ti p an d u r. -

A li p azi d a se d o b ro v lad aš!... N em o j se sv aĊ ati sa
praktikantima. Nemojte tamo sipati pesak jedan drugome
na glavu ni privezivati kojekakve repove na kaput kad
izlazite iz k an celarije, jer n e m o g u v iše trp eti d a v as
ism ev aju o n i g eaci p o m eh an i... jes' ĉu o , n ije o v o lu d aĉka
k u ća!... P a, o n d a, n em o jte se zg aĊ ati len jirim a n i b rljati
astale mastilom. Nemojte mi drljati po duvaru kojekake
k u k e, k ao o n aj d u gaĉk i što se sad to rn ja o d av d e; jer k o g a
u 'v atim , u ši ću m u išĉu p ati!... S ad id i, p a rad i ĉisto što ti
se da, nemoj praznosloviti; vladaj se d o b ro , p a m o ţeš
v rem en o m b iti i u n ap reĊ en !... 'A jd sad n a p o sao !...

N o v i zv an iĉn ik , slu šaju ći tak o lek ciju , zb u n io se d a n e

m o ţe g o re b iti; p o h ita n a v rata i u m alo n e u d ari n o so m o
u ĉitelja N ik o lu , k o ji b aš u taj m ah u Ċ e sa sv o jim S av o m .
Oni su uvratili po platu i da se jave kapetanu, pa da idu
poslom nekim u Valjevo.

- A 'o ćete li n a k o lim a? - upita kapetan.

- D ak ak o ... Išli b i i p ešk e - lepo je vreme, ali nam valja

petljati i nositi mnogo kojekakih stvari.

- Pa 'ajd ponesite i jedno burence majstor Stojanu, neka ga

opravi. Ide blagdan - treb aće m i.
- D rag e v o lje, p o n ećem o , - reĉe N ik o la. K ap etan ih isp rati
s b u ren ceto m ĉak d o k o la.

K ad u g led a S im icu s n jeg o v im "k o ĉijam a", n asm eh n u se

p a reĉe:

- E , S im o , 'o ćeš jo š d a k o p aš n ah o ĉad?

- Nikad, gospodine, dalek o im lep a k u ća! - odgovori

S im ica, a n am ešta n ešto p o k o lim a.

- N e d a ti Ċ av o sed eti s m iro m ... N eg o , šteta, S im o , tv o g

m rk o v a n ig d e! S ad b aš d o b ih p o slednji o d g o vo r o d
n aĉelstv a!...

S av a i N ik o la p rsn u še u sm eh . S av a sam o što n ije leg ao d a

se valja od tešk a sm eh a. A i S im ica se zacen io , p a sam o
cepti.

K ap etan u ĉu d u izb eĉio se, p a n e zn a šta d a rek n e:

- N o šta v am d e sad?...

- Pa eto mu mrkova - reĉe u ĉitelj p o k azav ru k o m k lju se

upregnuto u taljige, pred samim nosom kapetanovim.
Kapetan se tek samo uzbezeknu.

- O , d a si ti ţiv i zd rav , g o sp o d in e - p o ĉe S im ica p o v rativ

se malo od smeha - ja sam g a n ašao jo š o n o ju tro k ad sam
v ratio n ah o ĉe n a m esto .

- Jo š o n o ju tro ! - uzviknu kapetan i pljesne se rukom. - Ih,

ja grdne bruke pisati toliko!...

- Aha, gospodin kapetane! - p risk o ĉi S av a, p o v rativ se o d

sm eh a, ĉisto zajed ljiv o - k o o n o n e p iše n ik ad n išta u
v etar? M o ja je o p klad a! T o je ţao za sram o tu - sećaš
se!?...

K ap etan sam o što sp o d b i on o b u ren ce, p a s n jim za p lo t u

av liju . "D aj, p o n ećem o !" v iĉu o n i. A ja - on ode kao
o p aren u k an celariju ; sam o tek tresn u še v rata za n jim .

S av a i N ik o la p o sed aše, S im ica o šin u m rk o v a, i o p et se

o tk o trljaše n asip om S im iĉin e k o ĉije, a u n jim a p u tn ici
gotovo oplakali od smeha.

- Š ta si, v ere ti, d ao za to g m rk o v a? - upita Sava Simicu

k ad o d m ak o še.

- D v e ru b lje n asred v aljev sk o g v ašara. Im a o d o n d a rav n o

tri g o d in e. I b o g d a p o m o ţe, d o b ro m e p o slu ţi!

- Eto, Niko, jevtin raspis - reĉe S av a. - S im iĉin m rk o v d v e

ru b lje, a rasp is v iše i o d d eset ru b alja!...

Z a k ratk o v rem e p u ĉe p o celo m srezu b ru k a o m rk o v u i

rasp isu k ap etan o vu . S eljaci to o k itiše, n am estiše i u d esiše
jo š zg o d n ije. K ad stan u p riĉati g d e n a sab o ru , sv e se ţiv o
izv rće o d sm eh a.

Kapetan nije nekoliko dana izlazio u srez, nego slao svog

pisara. I p o sle, k ad g o d iziĊ e, g led a ĉas p re d a izm ak n e,
nekako mu nije bilo ni da razgovora ni do hvale.

Redak zver

P o d K o sm ajem , u N em en ik u ćam a, im a n ek i R ad o š, lo v ac
d a g a šale n em a u sv o j k ap etan iji. O d n jeg a se n e m o ţe
sak riti n i zeĉja lo g a, n iti lisiĉija ru p a, n i jazav ĉev a jazb in a,
n i tv o r, n iti ik ak a u b o g a zv erk a a d a je n e n aĊ e i n e u k ap i.
Jastreba, gavrana, orla - tu ĉe u letu . K u d n av ije p u šk u -
n ik ad n e p ro m aši. Istin a, u to m k raju slab o im a lo v aca;
g o to v a jed in i se R ad o š tim p o slo m i b av i. N ik ad ti o n n e
sk id a p u šku s ram en a. A p o šao u n jiv u , a u d rv a, a u
vinograd, a u livadu - sv ak ad će je p o n eti.

B aš n a M ale V raĉev e p o ran io R ad o š d a o b iĊ e n jiv u , p a

onda da provrlja malo po Kosmaju - io n ak o je sv eĉan ik , e
d a u lo v i što b esp o slen ; a tu n o ć b ilo je m alo i k išice, p a
ţiv a zg o d a.

N jeg o v a S m ilja o d v raća g a d a n e id e. G o v o ri m u d a n e

v alja n a M ale V raĉev e ići p o lo v u , k aziv a m u i k ak a je
n ek ak av ru ţan san u sn ila...

A ja! N e m o ţeš ti n jem u n išta! U zeo o n p u šk u , p a o d e

n an iţe u n jiv e.

B rzo je R ad o š o b išao n jiv u d ole u Trnavi. Tu je u ritu

p u cao n a jed n o g raţn ja, ali g a p ro m aši. B i m u m alo k riv o .
Odavno mu se nije desilo da mu ode metak naprazno.

O d atle R ad o š zao b iĊ e isp o d d o n jeg K o sm aja. Z aĊ e u

šu m u - vrljaj tamo, vrljaj amo, dok klisi ispred njega zec;
opali za njim i - o p et n išta! "B o g s n am a! šta je o v o
d an as!" reĉe R ad o š g lasn o . N ap u n i p u šk u , p a p o Ċ e d alje.
P reĊ e p rek o K o šu tice, ali n ig d e n išta. N eg o K o šu tica je
io n ak o v eć o g o leta, p a se n em a g d e n i zv erk a sk lo n iti. D aj
d a se zaĊ e o p et u K o sm aj.

P rep reĉi k o d K astaljan a, staro g n ek ak o g m an astira, i zaĊ e

u K o sm aj. T raţi, v rzaj - n išta! Izb i v eć g o re n av rh
Malovana do Vilinih korita. Tu sede malo te podmaza i
o g led a p u šku , p a se o n d a u p u ti u V elik i K o sm aj d a b arem
u b ije k o g o rla, ak o n išta d ru g o ; a b aš tad šestarah u dva-tri
iznad Velikog Kosmaja.

E le, v rza R ad o š o d b u k v e d o b uk v e, od g rm a d o g rm a,
dok ti tek smotri - n ešto se m iĉe o k o jed n o g ţb un ića. O n
onda polako, polako - p rik rad aj se sv e b liţe. U ĉin i m u se
n ajp re zec je. K ad tam o , im a šta v id eti!... G o lo , n ag o g olo
d ete, sv e ĉu p av o a rep ato , v rd a o k o ţb u n ića.

T rţe se R ad o š i stad e. T rţe se i o n o d ete, p a stad e ţm irk ati

i gledati pravo u njega.

R ad o ša p o d iĊo še nek i m rav ci, p a u o n o j zab u n i v ik nu :

- Ĉ iji si ti, m ali?

O v o sam o ţm irk a i m iĉe g u b ico m , p a tek u ze k u p iti

k am en jice i d rv ca i b acati se n a R ad o ša.

R ad o ša p o d iĊo še jo š k ru p n iji m rav ci. "N ije ĉist p o sao !"

pomisli u sebi, pa opet povika:

- Ĉ iji si, b re, g o v o ri! S ad ću d a p u cam ! - i n av i p u šk u n a

nj.

O n o tek o d lo m i o d ţb u n ića g ran ĉicu , p a n an išan i n jo m n a

R ad o ša.

R ad o š se sav o h ladi. S p u sti p u šk u , p a p o ĉe p o lak o

izm icati n atrag . O n o sv e b liţe k n jem u , p a u d ri
k am en jicam a. O n o n d a stište b eţati što ig d a m o ţe, a o n o
sve u skok za njim.

S k o trlja se R ad o š n iz n ek u jaru g u , sav se izu b ija i izg reb e,

p a b eţi što je ţiv ! U onom strahu osvrte se. Kad ono dete
b aš n ad sam o m jaru g o m , p a g led i u n jeg a.

R ad o š n ad ad e tu tan j i, sav rašĉu p an , izg reb en i u zv eren

strĉa d o le p red m eh an u i T resijam a...

- E n e d e! Š ta je teb i, b o lan?... N u to k ak i je!... G d e se

osakati tako? - n avališe seljaci p itati g a i sv i se zg rcaše
oko njega.

- P ro Ċ ite se! - jed v a o d g o v o ri R ad o š zad u v an o i

usplahireno.

- Da nisi otkud nagazio na kurjaka?

- Da nije hajduk? - o k u p iše zap itk iv ati.

- N ije, b raćo ,! D ru g a n ap ast!...

- Š ta, zab o g a!
- Kazuj, brate!

R ad o š se p rib ra m alo , p a im k o jek ak o isp riĉa n a što je

nagazio.

- A la, b rate, zar b aš k ao d ete! - u zv ik n u jed an zaĉu Ċ en o.

- P rav o d ete! S am o ĉu p av o !

- A m a jesi ti b aš d o b ro v id eo?

- K ak o d a n e v id im , lju d i, k ad m i h o ćaše o ĉi izb iti

kamenjem!

- I b aš ĉu p av o ? - upita drugi.

- A m a sv u d , i p o o b razu , i p o ĉelu , i p o n o su !

- O, bog s nama! - p rih v ati treći. - A im a, v eliš, i rep ?

- K ao u k erĉeta.

- Ama, da to ne bude majmun? - reći će n ek o o d n jih .

- Kakav majmun! - reĉe R ad o š. - Z n am ja šta je m ajm u n ;

v iĊ ao sam ga u Beogradu o Markovudne kod palilulske
crkve. Majmun je, brate, mnogo manji, a ovo je golemo.

- P rav o k aţe - reĉe jed an - n eće to b iti m ajm u n , n eg o

druga neka zverka.

- O, budiboksnama! - p o v ik aše g o to v o sv i u g las.

I stad o še p rem išljati šta b i to m o g lo b iti. N ek i rek o še d a je

anatemnjak, neki da je onako nekaka utvara. Ele, svi
slo šk i p resu d iše d a n ije ĉist p o sao i d a n eće n i p o selo
dobro biti.

K ad su v eć p resu d ili d a n ije ĉist p o sao i d a n eće n i p o selo

d o b ro b iti, o n d a stad o še sm išljati šta d a rad e.
N ek i g o v o rah u d a g a o stav e, p a će v aljd a sam o i o tići;
n ek i, o p et, rek o še d a treb a jav iti v lasti; n ek i m išljah u d a
ne treba buniti narod, nego da oni sad odmah odu i da to
ĉu d o k ak og o d uh vate, p a o n d a d a jav e v lasti.

I tamo-am o sv i p ristaše n a o v o p o sled n je, to jest da sad

o d m ah o d u , i d a k ak o g od u h v ate to ĉud o .

O d ab raše se n jih n ek o lik o p on ajk u raţn ijih , p a n ek o k o lac,

n ek o , m o tik u , n ek o o p lav ak i h ajd 'nav iše u šu m u .

R ad o š s p u šk o m n ap red d a im p o k aţe g d e je ta n ap ast.

K ad tam o , o n o selo k raj n ek o g p an jića, v iše o n e jaru g e, p a

se su n ĉa.

- Eno ga! Eno ga! - šan u R ad o š D ru ţin i.

S v i se p ritajiše, rek ao b i i n e d išu , i staše se šap ato m

d o g ov arati k ak o će to j zv erci k id isati.

- D a g a u h v atim o ! Ţ iv o d a u h v atim o ! - šan u še slo šk i.

- B o g i d u ša, ĉu d n a zv erk a!

- Ti, R ad o šu , p u šk u n a n o k at, p a u ţd i, ak o d o Ċ e d o g u sta.

- S am o g led aj d o b ro d a n as k o g a n e o sak atiš!

- Ne brinite se vi! - reĉe R ad o š i zased e s p u šk o m iza

jednog grma.

O n i se o n d a razred iše, zao b iĊ o še sa svih stran a, p a sv e

b liţe. Jed an o d n jih sk in u i g u n jac. U jed an p u t h alak n uše:
"D rţi! N e d aj! A d rţi!" O n o se jad n o p rep ad e i p rib i u z
onaj panj.

U to m p risk o ĉi o n aj s g u n jcem , te g a p o k lop i i u h v ati.

D o b ro g a steţe d a m u se k ak o n e o tm e. B rţe se rasp asa
jedan, pa ga upetlja dobro pojasom preko srede, i onda ga
p o teraše. P o Ċ e o n o g o to v o m irn o p red n jim a.

- B o g i d u ša, o v o je d iv lji ĉo v ek ! - reći će jed an .

- N eće to b iti d iv lji ĉo v ek , n eg o d iv lje d ete! - dodade

drugi.

- Jam aĉn o , d ete... Ĉ o v ek b i, v aljd a, b io v eći.

- Š ta ćem o s n jim e sad?

- T eraj u o p štin u!

I sv a ta g o m ilica lju d i k rete se d o le u o p štin u .

R ad o š, p resu stao k o je o d strah a k o je o d b eţan ja, p a o d e

n ajlak k u ći.

U d o n jem je k raju su d n ica o p štin sk a i o d m ah d o n je

m eh an a. V eć se tu b eše isk u p ilo n ek olik o seljak a, a m eĊ u
n jim a k m et i o p štin sk i p isar. K ad sm o triše o zg o g eg ru ,
istrĉaše sv i n ap o lje d a v id e šta je. U to m o n i o zg o stig o še
pred mehanu.

- A šta v am je to ? - u p ita k m et zaĉu Ċ en o .

- E to šta, v id iš! - o d g o vo ri p o n o sito o n aj što d rţi p o jas. -

Divljak!

- Divljak! Kakav divljak!

- V id iš k ak av ! D iv lji ĉo v ek ! S am o m ali, jo š d ete.

- A la, b rate!... N eće b iti! - zav ik aše svi, p a n ag n u še o k o

ţiv in ĉeta i stad o še g a zag led ati sa sv iju stran a.

B ilo je tu v azd an n ag aĊ an ja. K m et m isli d a n e b u d e d ru g a

k ak a stv ar. Ć ata m isli d a je d rek av ac. S eljaci - divlji
ĉo v ek , i n išta d ru g o .

E le zag led aše g a, m isliše i n ajp o sle sm isliše d a g a zatv o re

u o p štin sku 'ap sanu , p a d a jav e k ap etan u .

N aĊ o še p o jaĉe u ţe, v ezaše g a d o b ro i u p etljaše, p a o n d a

u v ed o še u jed n u b rv n aru , p riv ezaše g a za d irek , p a
zatv o riše...

Kmet odmah posla birova s pismom kapetanu da se u

K o sm aju n ašla n eo b iĉn a zv erk a; n ik o n e zn a p o d sig u rn o
šta je, ali će jam aĉn o b iti d iv lji ĉo v ek.

***

D u ša v alja, u K o sm aju se v iĊ alo i v am p ira, i v eštica, i

zd u h aća, i d rek av aca, i sv ak o g ĉu d a, ali - divljih ljudi
nikad dojako.

S tari ĉiĉa N en ad p am ti o b e k rajin e, zap am tio je v iše o d

desetinu kojekakih vampira, trojicu i sam probo glogovim
k o cem , a v eć v eštica i d ru g ih u tv ara v iĊ ao je sto p u ta, ali
nikad nije zapamtio - b arem se n e seća d a je b ilo u
Kosmaju i divljih ljudi.

P a i stara b ab a V išn ja, im a jo j p rek o d ev ed eset, p o ĉeli jo j

v eć rasti i treći zu b i, ro d ila se u b elo j k o šu ljici i v id o v ita
je; i o n a je v iĊ ala m n o g o i m n o g o ĉu d a, zap am tila je i k ad
su kuge kroz Kosmaj prolazile, a pamti i kad su se kupale
vile u onim ko ritim a n av rh M alo v an a, što se i sad v id e, ali
se n i o n a n e seća d a je b ilo k ad g o d d iv ljeg ĉo v ek a u
Kosmaju.

A li šta ćeš? D an as se sv et izo p aĉio , p a, b o m e, i n ap asti

kojekakve nailaze i eto najposle - divljih ljudi!

B rzo p u ĉe g las p o selu : k ak o je R ad o š n abasao u Velikom

Kosmaju na divljaka; kako umalo nije poginuo; kako su
lju d i p risk o ĉili - u h v atili g a, v ezali, d o terali u o p štin u i
tamo zatvorili!

Ţ en e se p restrav iše, d eca u zjazb iše. A lju d i k ao lju d i,

jedni veruju, drugi se smeju i podsmevaju.

N ek i Ċ av o lan i rek o še d a su o n i v iĊ ali d o sta tak ih zv erak a

p o v ašarim a, i d a to n ije b aš to lik o o pasn o . T ek sasv im je
b ilo za ĉu d o - o tk u d u K o sm aj d a d o Ċ e!

R ad o š je d o šao k ući sav u sp lah iren , u m o ran , p reg o reo o d

ţeĊ i. Z aisk a v o d e, n ap i se; jed v a isp riĉa S m ilji šta g a je
sn ašlo , p a o d m ah leţe, o n ak o zn o jav i u m o ran , n a trav u
p red k u ćo m . D u g o je sp av ao k ao zak lan . K ad se p ro b u d i,
p o ţali se k ak o g a b o le k rsta i k ak o m u je zim a.

K ad b i v eĉe, sp o p ad e g a k ao n ek a g ro zn ica i trab u n jan je -

n išta za se n e zn a.

S m ilja se p restrav ila, sam o h u ĉe p o k u ći i g o v o ri: "L ep o

ja tebi govorih - n e id i, a ti n e h te p o slu šati!"

Š ta d a rad i, n eg o p o teci n ek o j A n Ċ i, trav ari i g atari, d a je

pita ima li mu kakva leka.

- Bogami, prijo, nije dobro! - v eli jo j A n Ċ a. - Ja sam,

istina, zap am tila d o sta ĉu d a, ali d iv ljak a n ije am o
dolazilo!...

- Mora lovac najposle nagrabusiti - v eli tetk a S in Ċ a, stara

H erceg o v k a, k o ja tak o Ċ e b eše d o šla ko d A n Ċ e d a ište
malo trave od izedi. - Moj pokojni svekar, bog da ga
prosti, bio je lovac, kakav Rado š! D a g a šale n ije b ilo u
sv o j H erceg o v in i. Jed n o m p ro Ċ e p o red n ek e p ećin e, k ad
ĉu je g d e n ešto u p ećin i p ev a: "K ad b i zn ao B o g d an (tak o
m u b eše im e) d a n aĉin i g lo g o v u po licu i u d ljik o v zap on ac,
p a d a zap n e o v d e g v o ţĊ e - b i m e u h v atio ." N e lezi v raţe,
ode o d k u ći, n aĉin i g lo g o vu p o licu i ud ljik o v zap o n ac, pa
zap n e g v o ţĊ e b aš p red o n o m p ećin o m . K ad d o Ċ e su tra
ran o , ali u g v o ţĊ im a - srn a. P riĊ e o n b liţe - devojka!
Odmakne se - srna! Tako jednom-dva. Najposle, veli,
zaţm u ri p a, šta b ilo d a b ilo , k id iše i p u sti zverku iz
g v o ţĊ a. O n a m u , v eli, p ro g o v o ri: "M o li se b o g u što si m e
pustio, a ne bi ti na dobro bilo." I nestade je. On onda
p o b eg nu k u ći; u on o m strah u n ije im ao k ad n i g v o ţĊ a
u zeti. Ĉ im k u ći, p ad n e k ao sv eća b o lov ati: g o d in u d an a
sve su ga na rukama prenašali. Jed v a se m alo p rid iţe, ali
se i posle dugo lecao i najposle umro.

- B o g zn a šta će i o d R ad o ša b iti! - reĉe S m ilja i ĉisto se

ohladi od straha.

- A šta rad i, p rijo ? - u p ita A n Ċ a.

- L eţi, n išta za se n e zn a; sv e b u n ca, b o g o vd e b io , k ao

lud.

- I otkud b aš o n d a n aiĊ e n a d iv ljak a?

- E k ad h o će k o g a d a sn aĊ e zlo , sn aĊ e g a.

- A m a, p o b o g u , d a li je b aš o d ista d iv ljak?

- Bogami, kako kazuju, jest - reći će tetk a S in Ċ a. - Ĉ iĉa

N en ad isp riĉa d a je jo š u z K o ĉin u k rajin u d o lazilo ĉak
otud iz Anadolije repatih lju d i. K ev ću , v eli, k ao p ašĉad .
M o ţe b iti, o v o je n jih o v o šten e, p a zav rljalo ĉak am o .

- Jao m en i, k u k av ici! Š ta ću sa o n im ĉo v ek o m sad ? - u ĉin i

Smilja zabrinuto.

- E, e, jadnice moja! - ţali je A n Ċ a.

- A n e zn aš li m u ti što , p rijo ?

- O n o ja n e zn am , v eć ako da mu salijem stravu.

- P a d ela, b o g ati, rad i što zn aš, a ja ti n eću zab o rav iti.

A n Ċ a u stad e i d o n ese iz v ajata n ek ak e zam o tu ljk e. Izv ad i

iz jednog dva-tri leteća k u ršu m a. H u k n u n a n jih , p ro šap ta
n ešto , p a ih m etn u n a v atralj i g u rn u u v atru . Z atim u ze
zelen ĉan ak p u n v o d e, i k ad se o n o o lo v o u v atri rasto p i,
u ze v atralj i sru ĉi g a u v o d u . V relo o lo v o ĉv rk n u u vo d i i
n aĉin iše se o d n jeg a p arĉad sv ak o jak a o b lik a: n ek a k ao
cv etići, n ek a k ao ig lice, a jed n o p o v eće iziĊ e d o sta n alik
n a d ete: lep o se b eše izlila k ao g lav a i n ek e šap ice tam o i
am o . A n Ċ a u ze to p arĉe, zag led a o tu d i o d o v ud , p a reĉe
n ek im n eo b iĉn im , v raĉarsk im g laso m :

- Bogami, prijo, evo mu strave od nekake kao zverke, kao

ĉo v ek a. V id iš g lav a, n o g e i ru k e. U d arilo g a i u g lav u , i u
noge i u ruke.

- a jest. K ad se m alo , v eseln ik , razb ere, o d m ah jau ĉe d a g a

boli glava i sve kosti! - reĉe S m ilja.

- V id iš, p rijo - n astav i A n Ċ a - ja ću m u zag asiti o v d e i

m alo u g lev lja, p a ti o v o p o n esi k u ći. K ad b u d e su n ce n a
smirivanju, izvedi ga na drvljanik, pa ga malo umij ovom
v o d o m p o ĉelu , p o p rsim a, p o ru k am a i p o n o g am a, ali
u n ak rst. P o d aj m u p rek o v atralja n ek se n ap ije m alo . A što
o stan e, izn esi g d e n a rask ršće te p ro spi. A d o b ro b i b ilo d a
o tk in eš m alo ĉu p e o d crn a m aĉk a b ez b eleg e, p a d a g a
n ak ad iš... D o b ro u tu v i što ti rek o h !

- H o ću , p rijo . E , b o g ti d ao ! -u ĉin i S m ilja s p u n o n ad e d a

će m u to p o m o ći.

A n Ċ a u ze m ašice, p a stad e jed n u p o jed n u ţišk u tu rati u

o n u v od u , a sv e m iĉe u sn am a k ao d a n ešto šap u će. Z ag asi
tak o d ev et ţišak a, p a d ad e S m ilji ĉan ak .

Smilja b rţe-b o lje p o h ita k u ći.

- Prijo! - v ik n u za n jo m A n Ċ a. - Ako mu ne bude od tog

lak še, d o Ċ i o p et u m lad i p etak d a g led am o šta ćem o .

- H o ću , p rijo , h o ću ! O , d a h o će b o g d ati sam o d a se

p rid ig n e. T o lik i rad sto ji. M i jed in i. N e zn am šta ću p re, ili
njega gledati ili poslovati... - g o v o ri S m ilja, a sv e o d m iĉe.

***
U to v rem e b eše u sresk o j k an celariji n ek i Ţ iv an , p rv i
pisar.

T aj je Ţ iv an p o ĉeo u srezu slu ţiti k ao "b esp lateţn i", p a je

d u g o m slu ţb o m d o terao d o sresk o g starijeg ćate. U v elik e
v aro ši n ik ad n ije b io p rem eštan , o sem u d v e p alan ĉice.
Š k o le n ije v iše u ĉio , o sem tri razred a u sv o m e selu .
O b iĉn e k an celarijske p o slo v e zn ao je u p rste. A li n ek ak o
m u se ĉesto d ešav alo , te u ĉin i m a k ak u lu d o riju , i to g a
sm ete te n e d o b ije n i u n ap reĊ en je n i p rem eštaj o n am o gde
ţeli. A o n ţeli, o so b ito u p o sled n je v rem e, d a k ak o g o d
d o Ċ e u v aro š.

N ad ao se u tv rd o d a će d o b iti B eo g rad , jer v eć d v e g o d in e

slu ţi u o v o m srezu , i, b o g u h v ala, n ije d o sad jo š n ik ak e
lu d o rije u ĉin io .

S lu ĉajn o se b eše d esilo te je k ap etan o tišao za n ek o lik o

d an a n a o d su stvo , a o stav io Ţ iv an u d a g a zastu p a, k ao
n ajstariji p isar. N ap o sletk u m u je n aru ĉio d a sam o sitn ije
p o slo v e sv ršav a, a k ru p n ije o stav lja do k o n d oĊ e... Jer ĉim
se Ţ iv an p rih v ati k ak v o g k rupnijeg posla, onda - d iţi
ru k e! O n d a ti o n n e zn a šta rad i n i šta g o v o ri; o n d a o b iĉn o
u ĉin i m a k ak v u lu d o riju .

T am an se Ţ iv an sp rem a d a id e n a ru ĉak , k ad eto ti b iro v a

iz N em en ik u ća, d o n ese m u p ism o , o d k m eta. P ro ĉita
Ţ iv an k m eto v o p ism o i zam isli se.

Š ta će sad d a rad i? D a je k ak v a sitn ija i o b iĉn ija stv ar -

lasno bi; ali eto kmet javlja da su ljudi uhvatili u Kosmaju
d iv ljeg ĉo v ek a! A d iv lji ĉo v ek , b o m e, n ije sitn ica. D a g a
o stav i k ap etan u , kao što m u je n aru ĉio n a p o lask u , n e
m o ţe n i to , jer k m et m o li d a v last što p re d o Ċ e: selo se
u zn em irilo , n e zn ad u lju d i šta će. Z aista, v elik a n ezg o d a!

D u g o se Ţ iv an p rem išlja, p a n ajp o sle n au m i d a p riĉek a d o

su tra. D o tle će v aljd a što izm isliti.
S v u n o ć Ţ iv an n ije zasp ao . P rev rtao se, m islio . S ećao se
sv eg a što je u sv o m v ek u ĉu o i ĉitao o ĉu d n o v atim
zv erk am a i d iv ljim lju d im a. S m išljao je k ak o će p o stu p iti
k ad iziĊ e n a lice m esta.

Kad bi sutradan, on naredi dvojici pandura da se dobro

sp rem e i n ao ru ţaju , p a o d e se n jim a u N em en ik u će.

U zg red b u d i reĉen o , Ţ iv an je b io p riliĉn o p lašljiv . K ad

ĉu je d a se g d e jav io lo p o v , ili k u rjak ili h ajd u k , p a m ak ar
to b ilo b o g zn a g d e d alek o , o n sav p rem re i za ţiv u g lav u
ne sme da se makne nikud sam.

K ad stiţe u N em en ik u će, lju d i se v eć ro je o k o su d n ice; ali

sve malo podalje obilaze ok o ap san e. Ţ iv an se zd rav i s
n jim a p o o b iĉaju . O d m ah m u o k u p iše k aziv ati k ak v a je
zv er u h v aćen a, šta m isle o n jo j, k azaše m u i d a se R ad o š
p o b o leo , n e m o ţe n ik u d . Z ap itk u ju ga im a li o d ista d iv ljih
lju d i, m o g u li d o ći ĉak i o v am o , im a li ih i rep atih .

Ć ata Ţ iv an v eć p o ĉe d a se sp leće. K azu je im , n e sam o d a

im a rep atih lju d i n eg o im a i p so g lav a, g lav e p seće a d o le
telo ĉo v eĉje; im a i d iv ljih ; im a ih d o p o la ĉo v ek o d p o la
k o n j; im a ih s jed n im o k o m n a ĉelu , k o lik tan jir v elik im . I
jo š m n o g o im n ap riĉa k o ješta, a sv e je, v eli, o n to ĉitao u
nekim starim knjigama.

Seljaci se zgledaju, neki mu kao i veruju, a neki se

p o g u rku ju i isk ašlju ju ...

N ap o sletk u n av ališe d a o tv o re ap san u , te d a p o k aţu ćati

k ak v o g su ĉu d n og zv era u lo v ili.

Ţ iv an o k lev a, zag o v ara jo š, ali, n ema se kud, mora videti

k ad je v eć d o šao . P rib ra sv u sv o ju k u raţ, p a tek p o Ċ e
ap san i v aţn o , i reĉe d a se o tv o ri d a v id i to g zv era.
O tv o riše v rata, o n zav iri u n u tra i strese se.

- Hm, redak zver! - promrmlja u zabuni.

- Nutode jako! Pa nema ga! - uzviknu kmet zav iriv ši
unutra.

- B o g i d u ša, p o b eg ao ! - p o v ik aše n ek i što b eh u tak o Ċ e

p rišli.

- Š ta, šta? N em a g a! - u p ita ćata i stad e zav iriv ati p o

apsani. - Hm, hm! odista ga nema!

- P a šta ćem o sad ? - u p ita k m et. Ć ata se o p et zam isli, p a

reĉe:

- H m , d iv lji ĉo v ek !... O p asn a zv er!... G led aćem o !

- D a g a p o traţim o , g o sp o d in e! - veli kmet. - N eće b iti

daleko.

- Jam aĉn o je g d e tu u p o to ku ! - p o v ik aše n ek i.

I tak o sv i n av ališe d a g a p o traţe i o p et u h v ate.

O d v o ji se n ek o lik o lju d i, d o ĉep aše što g o d p ad e šak a, p a

hajd' u poteru.

I ćata Ţ iv an p o Ċ e s n jim a, ali n ek ak o sv e zao b ilazi p o d alje

i g o v o ri p an d u rim a d a se n aĊ u p o b liţe. K o zn a šta m o ţe
biti, pa neka su tu.

P o zad u g o v rljaše o k o p lo tov a i p o to ka, d o k g a n aĊ o še u

n ek im k u k u ru zim a; u zab ralo jed an , p a jed e. S aleteše g a tu
i u h v atiše; ali jed n o g a o d n jih d ob ro o g reb e. O p et g a
v ezaše n ek o m u zico m i d o v ed o še o p štin i.

Ć ata Ţ iv an n am isli d a p o šalje tu zv er n aĉelstv u .

N aĊ o še n ek u san du ĉin u o d esp ap a, strp aše o n o ţiv in ĉe i

zak o v aše.

Ţ iv an n ap isa p ism o n aĉeln ik u . K aza m u : k ak o je u h v aćen

u n jeg o v o m d o m ašaju jed an red ak zv er; k ak o n ik o n e
pamti da je takvih zverova bilo u ovom kraju; kako je vrlo
o p asan i m o ţe o sak atiti ĉo v ek a, i, n ap o sletk u , k ak o sv i
m isle d a je to d iv lji ĉo v ek ! K ad n ap isa p ism o , o d red i d v a
seljaka s kolima i jednog pandura da odmah idu u
B eo g rad i d a san d u k i p ism o p red ad u n aĉeln ik u liĉn o .

***

E n g lezi su n ek ak o n astran i lju d i. M n o g e p riĉe p riĉaju se o

n jim a. T ak o v ele d a je n ek ak av E n g lez p o v ek a p releţao
n a sv o m k rev etu i p lju ck ao u tav an , v eţb aju ći se da
p o g od i u jed n o m esto . Z a d ru g o g k aţu d a je v o leo jesti
b iftek e n a laĊ i, p a se ĉitav o p o g o d ine v o zio p rek o T em ze
tamo i amo, samo da se najede bifteka. Neki, opet, Englez
v id eo je u o b liţn joj k u ći s p ro zo ra k ak o se jed an ĉo v ek
h o će d a u b ije: n ateg n e p išto lj seb i u prsi, p a v rati, n e sm e
d a sk reše. E n g lez o trĉi u k u ću o n o m ĉo v ek u i u p ita g a:
"Š ta ćeš to ?" - "H o ću ", v eli, "d a se u b ijem , p a n e m o g u !" -
"D aj o v am o taj p išto lj! O v ak o se u b ija!" rek n e E n g lez i
sk reše p išto lj seb i u p rsi. Z a jed n o g , o p et, p riĉaju k ak o je
n ek o lik o go d in a pu to v ao ţelezn ico m , sam o d a b i m u se
d o g od ila k ak v a n esreća, ili d a p rsn e k azan ili d a se su d are
vozovi. I tako dalje i tako dalje. Ele, otprilike tako su
nastrani ljudi ti Englezi.

B aš k ad se o v o d esilo u N em en ik u ćam a, b io je tada u

Beogradu jedan dosta nastran Englez. Krupna neka
lju d esk era i v eo m a sn aţan . Istin a, n ije p lju ck ao u tav an ,
n iti se v o zio n a laĊ i za ater b iftek a, ali se n a n ajjaĉo j ciĉi
kupao svako jutro u hladnoj vodi, lomio prstima konjske
potkovice za opkladu, p a ĉak u ĉio i srp sk i, i, p o sle d u g og
u ĉen ja, jed v a n au ĉio n ek o lik o reĉi, p a i to sak ato .

T aj E n g lez b eše o d n ek o lik o d an a d o sad io sv im a

k v arto v im a p o licijsk im p o B eo g rad u , p a ĉak i n aĉelstv u .
Svaki dan eto ti ga po nekoliko puta - traţi n ešto . N atu ca
pola en g lesk i, p o la n em aĉk i i u m eša i p o g d ek o ju srp sk u;
m o li d a m u se n ešto p o traţi. O stalo g a n i Ċ av o n e b i
razu m eo . Ĉ in o v n ici v eć d a iziĊ u iz k o ţe, k o lik o im je
dosadio!

T ek b eše o k ru ţn i n aĉeln ik d o šao u k an celariju , a eto ti m u

d o n eše p ism o o d sresk o g ćate iz K o sm aja. O n p ro ĉita
ćatin o p ism o i zab ezek n u se.

- B o g am i, b iće k ak v a lu d o rija! - reĉe sek retaru , p a iziĊ e u

av liju d a v id i šta je.

K ad tam o , seljaci sto v arili s k o la n ek u san d u ĉin u , i o k o

nje se nakupili panduri i praktikanti te zaviruju.

- H o ćem o li o tvoriti, gospodine? - upita jedan pandur,

d rţeći u ru ci n ek u sek iricu , sp rem an d a o tk u je zak lo p ac.

- Pazite dobro! - v eli n aĉeln ik . - O v aj m i p iše d a je v rlo

o p asan zv er. Ĉ u v ajte se d a n e o sak ati k o g a.

P an d u r p riĊ e i p o ĉe o tk iv ati p aţljiv o san d u k .

Utom upade u avliju onaj Englez.

- Ih! Evo ga opet! - u ĉin i n aĉeln ik i n am ršti se. - B aš m i

dosadi!

E n g lez sasv im n em arn o p riĊ e n aĉeln ik u i u p ita:

- Im a p iše, tak o traţi? - pa prstima i mimikom zapita

n aĉeln ik a k ao je li v eć p isan o d a m u se traţi što je m o lio .

- Jest, jest! - o d g o vo ri n aĉeln ik , p a i o n m u p rstim a p o k aza

da je pisano.

- Af, af! - reĉe E n g lez i p o ĉe p o k aziv ati n ešto ru k am a i

mimikom.

- Ama, gospodine, molim vas - p o ĉe n aĉeln ik g o to v o

ljutito - p riĉek n ite m alo ! V id ite d a im am p o sla! - i pokaza
mu mimikom da sad nema kad s njim razgovarati.

- Gud, gud, ser! - reĉe m u E n g lez, p a sasv im n em arn o

stade i on zavirivati oko onog sanduka.

U to m p an d u ri o tv o riše zak lo p ac, i sv i se n a p rv i m ah

trg o še k ad v id eše o n o ţiv in ĉe u n u tra.

E n g lez o d m ah p ritrĉa i zav iri, p a se stade grohotom

sm ejati i g o v o riti n ešto o n o m ţiv in ĉetu , k ao d a m u tep a.
Z atim se, v rlo rad o stan , o k rete n aĉeln ik u i k ro z sm eh
povika:

- Ovde on, af!

I n aţe se te izv ad i zv erk u iz san d u k a.

- Pa to je majmun! - u ĉin i n aĉeln ik zaĉu Ċ en o .

- Jes, jes, jes! - odgovori Englez, i stade milovati

m ajm u n a, tep ati m u n ešto en g lesk i i p retiti m u p rsto m .

- Dobro, ser, dobro! - reĉe n aĉeln ik i d o d ad e p o lu g lasn o: -

H v ala b o g u , sad m i b ar n ećeš ti d o saĊ iv ati! - pa ode u
kancelariju.

Englez uprti majmuna pod pazuho, pa od e u v aro š, k lib eći

se jednako na nj.

- Š ta b i? - u p ita sek retar k ad n aĉeln ik u Ċ e.

- N išta, b o g a v am ! - o d g o v o ri n aĉeln ik g o to vo lju tito . -

L u d o rija! O n aj zv ek an n ašao n eg d e m ajm u n a, p a m isli
b o g zn a šta je!

- Otkud tamo majmun?

- P a eto o tk u d : o v om lu d o m E n g lezu , što n am v eć d o sad i

o d n ek o g v rem en a, p o b eg ao m ajm u n . I Ċ av o lja trag a
o tišla ĉak u K o sm aj. T am o g a n eg d e n atrap ali seljaci, p a
d ig n u v ik u "d iv lji ĉo v ek !" a o n aj lu d ak p rim io to za
gotovo kao da nikad nije video majmuna!
- M o ţe b iti i n ije - reĉe sek retar.

- A , izb ru siću ja n jeg a d o b ro ! - reĉe n aĉeln ik , p o p reti

p rsto m , p a sed e i p o ĉe p isati p ism o ćati Ţ iv an u ,
zastupniku kapetanovom.

M o ra d a je n ešto v rlo o štro p isao , jer se sve mrgodio i

mahao glavom.

Posle devedeset godina

Jo š o n d a k ad su Z aro ţan i zatu rali v ilam a o rah e n a tav an ;

k ad su p o jili v rb u i sejali so ; k ad su išli ĉeto m ice u
p lan in u te sek li ĉaĉk alice d a išĉaĉk aju zu b e; k ad su
istezali g red u , sk ak ali u jarin u , u n o sili p reg rštim a v id elo u
k u ću , i tak o d alje... b ila je u n ek o g Ţ iv an a D u šm an a,
k m eta u O v ĉin i, zaĉu d o lep a k ći. N ek i je v eć p o ĉeli i
p ro siti; ali Ţ iv an n e d a n i p o m en u ti. P riĉaju d a se i p o b io s
n ek im p ro scim a... K o zn a, laţu , m o ţe b iti!

K ak o b ilo d a b ilo , tek Ţ iv an p o ĉeo o d n ek o d o b a m n o g o

v rĉati n a sv o ju k ćer. O n , istin a, v iĉe i v a o stalu ĉeljad p o
k u ći, ali se n i n a k o g a n e o seca o n ak o k ao n a n ju .

Jed n o ju tro , b aš k ad b eše zajm ila o v ce d a istera n a p o p as,

a Ţ iv an izlete iz k u će, p a se p ro d era:

- Ĉ u ješ ti, m o re R ad o jk a!

- Ĉ u jem , tajo ! - odgovori ona polako, a n ešto p retrn u .

- A k o te jo š jed n o m v id im s o v cam a p o d o no m lu ţin o m ,

slo b o dn o n e id i m i k u ći!... Š ta ćeš tam o ? Z ar n em a p aše i
po drugim brdima?

- Ta... ono... ima... - zamuca Radojka.

- Im a, jak ak o ! A li n em a o n o g d ro n je, o n o g S trah in je, što

p o v azd an ću rlik a u d v o jn ice!... A k o li g a d o m ĉam -
o d eraću g a!

R ad o jk a sam o , o b o ri o ĉi, p a zad rh ta k ao p ru t.

- Goni te ovce gore u gaj! - p o v ik n u Ţ iv an , p a se v rati u

k u ću k ao sm u šen .

Ona se uputi najlak s o v cam a n av iše, p o šav u g aj što b eše

o d m ah izn ad k u će. P o ĉesto se o b zirala i o slu šk iv ala.

U k u ći se d iţe ĉitav a v rev a. Ţ iv an p rask a i v iĉe, rek ao b i,

sv e p o b i. D v o je d ece p o b eţe n ap o lje p laĉu ći.

R ad o jk a o k up i o v ce m alo b rţe, sam o d a o d m ak n e, d a n e

ĉu je taj rusvaj. Bila je to skromna i mirna devojka, kao
jagnje.

Ţ iv an je b io n ao p ak ĉo v ek , zato su g a i p ro zv ali -
D u šm an . V o leo je sv ad iti se s ĉo v ek o m n eg o p o p iti ĉašu
rak ije. Ĉ esto h o će i d a se p o b ije. O tk ak o su g a o k m etili -
lep o ĉo v ek p o b esne!...

Radojk a v eć izb i s o v cam a iz g aja g o re n a ru d in u , p a ih

p u sti te se p aso m spu stiše d o b uk v ik a s o n u stran u b rd a.
T u b aš p o red p u tan je seo sk e sed e n a trav u , izv ad i p letiv o
iz p letiv aĉice i u ze p lesti. N ije o b išla n i d v e-tri igle, a
bahnu ozdo iz bukvika Strahinja, te pred nju.

- U h , S trah in ja, ala m e u p laši! - reĉe R ad o jk a i o sv rte se

p lašljiv o .

- A zar ti ovde izjavila ovce? - u p ita S trah in ja sm ešeći se.

- P ro Ċ i m e se, m o re; tajk a d a m e u to p m etn e!

- Z n am , n e d a ti d a se sastan eš sa m n o m .

- Ĉ isto zeb em d a n e n aiĊ e o tk u d ... O stad e k o d k u će. Ĉ in i

m i se p o b i o n u ĉeljad ... Ja p o b eg o h d a n e slu šam .
- R ĉin ĉo v ek !... - reĉe S trah in ja.

- H ted e se ju tro s p o b iti sa ĉiĉa-Sredojem...

- A zar je dolazio? - u p ita S trah in ja b rzo i k ao trţe se

malo.

- Ko?

- P a ĉiĉa S red o je.

- Rano jutros; tajka se tek u m io , a o n d o Ċ e.

- Pa?

- P a n e zn am šta su razg o v arali... T ek tajk a se b eše n ešto

razv ik ao . Ĉ ik a S red o je iziĊ e, p a ĉisto lju tito reĉe: "Š ta
d ro b iš tu? A k o sam ti p o m en u o , n isam ti g lav u razb io ..." I
o d e, a n e reĉe n i zb o g o m !

- Od ista v eliš? - u p ita S trah in ja k ao n e v eru ju ći.

- Bogami, odista.

- B aš b ih v o leo d a m i to n isi k azala... - reĉe i n ešto se

okari.

- A što ? - u p ita R ad o jk a k ao zaĉu Ċ eno .

- Tako!... - odgovori Strahinja, pa se zamisli.

T am an R ad o jk a zau sti d a g a n ešto u p ita, dok ti se pomoli

o zg o p u tan jo m Ţ iv an , p a p o d v ik nu :

- A, tu li si, lolo!...

- B eţ', S trah in ja! - v risn u R ad o jk a, p a p o b eţe k o v cam a u

stranu.

- K u ći se v u ci! - d rek n u Ţ iv an n a n ju , p a p o lete k S trah in ji

ciĉeći k ro za zu b e: - Stanide, lolo, stani!
Strahinja se b eše u p rv i m ah ĉisto zab ezek n u o i zastao k ao
u k o p an . A li k ad v id e d a se Ţ iv an n e šali, n eg o jo š sp o d bi i
p o v elik i k am en d a g a g aĊ a, a o n ti zag reb e što ig d a m o ţe
k ro z b u k v ik ... S reća n jeg o v a te se Ţ iv an sp o taĉe p rek o
neke klade i ljosnu koliko je dug o led in u ... a k o zn a šta b i
bilo.

Istin a, S trah in ja je b io v rlo k u raţan i sn aţan m o m ak .

M u ĉn o b i u stu k nuo d a je b io m a k o d ru g i; ali Ţ iv an je
otac Radojkin, pa voli skloniti se...

D o k je Ţ iv an u stao iza o n e k lad e, n ig d e S trah in je, n i

Radojke, ni ovaca! On se onda uputi putanjom preko
b u k v ik a, g u n Ċ aju ći i p su ju ći o n ak o sam . O d e u n eĉiju
n jiv u d a o seca p o tru . T ešk o sad p o triĉarim a!...

R ad o jk a je v eć d av n o stig la s o v cam a k u ći. N i sam a n e

zn a k u d je p ro šla i k ak o je d o šla k o d k u će je zatek la sv u
ĉeljad zap lašen u . O n a ţiv a p rem rla o d strah a!... K o zn a šta
je ĉek a d o k se Ţ iv an v rati.

***

T ad a je u Z aro ţju , p o d alek o od sela, n a reci, b ila, u

n ek ak o j g rd n o j gud u ri, v o d en ica seo sk a. T u su Z aro ţan i,
k ad su g o d b ili g lad n i, m leli ţito te se h ran ili h leb o m . A li,
za ĉu d o b o ţje - n ije se m o g ao n ijed an v o d en iĉar o d rţati u
to j v o d en ici! O m rk n e zd rav i ĉitav , a o sv an e m rtav , sa
crvenom masnicom oko vrata, kao da je gajtanom
u d av ljen . T o se ĉu d o rašĉu lo n ad alek o i v eć se n ik o ţiv i
n ije sm eo n ajm iti d a b u d e v o d en iĉar. Im a n ek o liko nedelja
k ak o se Z aro ţan i m u ĉe i p etljaju sa sam o m v o d en ico m ,
m elju ći p o m alo d an ju .

I jo š n ešto . T ad a je b io u Z aro ţju k m et n ek i P u rk o , jed an

o d o n o m alo Z aro ţan a k o ji n isu zatu rali v ilam a o rah e n a
tavan, ni pojili vrbu, ni istezali gredu, ni sejali so. Taj je
P u rk o b io p am etan ĉo v ek , iak o je n o sio n ajd u ţi p erĉin u
svem selu.

O n d a se Z aro ţan i n isu šišali, n eg o su i o n i i sv u d p o

o k o ln im selim a n o sili p erĉin e: n ek i n iz leĊ a, a n ek i
podvijene pod kapu iza vrata.

P red k u ćo m P u rk o v o m b eše lep a ru d in ica; n a toj rudinici

golem, granat orah. Pod tim orahom sastajali su se ljudi s
kmetom, pa se razgovarali i dogovarali o svojim
poslovima.

O n d a jo š n ije b ilo m eh an a. M o ţd a je i b ilo , ali tek

Z aro ţan i n isu zn ali d a im a m eh an e n a sv etu .

Licem na Ivanjdan behu se iskupili sve po izboru ljudi iz

sela s kmetom pod orah. Neki posedali, neki polegali
n asatk e, n ek i p o trb u šk e, p a se p o m alo razg o v araju . K m et i
jo š n jih d v a-tri p u še n a k ratk e ĉib u ĉiće.

K m et leg ao p o trb u šk e, p a se n o g ata n ajlak ; u ru ci m u

nekakav patrljak, te šara n jim isp red seb e p o zem lji.

- More, ljudi - p o ĉeće P u rk o , zap arav ši m alo o n im

patrljkom ispred sebe - šta ćem o s n ašo m v o d en ico m ?
V o d en iĉara n em a, n iti g a m o ţem o n aći. D a b ar im a d v a
v itla, p a b i n am b ilo d o sta m leti i d an jo m , a n o ćo m -'nek
je n o si Ċ av o ! A li o v ak o sv e se m u ĉim o b ez b rašn a. S elo
v elik o , jed an v itao , n alo g a... K u d će d o sp eti d a n am elje
svakome, kad samo danjom melje!

- Pa i onako, brate - p rih v ati n ek i Ĉ iĉa M irk o - n e m o ţe

v o d en ica b iti sam a S v ak i ĉas v alja što o p rav iti, jaz ĉistiti,
kamen p o secati... M i io n ak o im am o p o slo v a i su v iše!

- Hvala bogu! - reĉe k m et i n o g atn u se m alo .- sve nam je

u selu dobro! Ovce se blizne, letina ponosi, goveda se
o b ad aju , n aro d p o šten . S am o ta p ro k leta v o d en ica!

- Ama kako bi bilo - reći će n ek i R aško Ć eb o , n ajg rlatiji

ĉo v ek u sv em Z aro ţju - da mi uzmemo pusat, pa
p ren o ćim o k o ju n oć?...

- E ... O n o jest... am a zn aš... A ja! - zam rm ljaše g o to v o sv i

uglas.

Ĉ isto ih p o d iĊo še n ek i m rav ci. O n i što b eh u p o leg ali

nasatke, izv rn u še se p o trb u šk e, a o n i što b eh u p o trb u šk e,
izv rn u še se n asatk e.

S v i se m alo zam isliše.

- Ja v elim , b raćo - reĉe k m et P u rk o i zap ara d o b ro o n im

patrljkom - d a jo š jed n o m o g led am o . D a n aĊ em o k ak o
b ilo v o d en iĉara...

- Aja! - d o ĉek a ĉiĉa M irk o . - Kakog vo d en iĉara, b o g s

to b o m ? N eće n ik o za ţiv u g lav u !

- Ja, vala, ne znam... - reĉe Ć eb o - tek m en i se ĉin i d a

b ism o m o g li i sam i p ren o ćiti...

- V ala, ja m u n e p ren o ćih - d o ĉek a n ek i V id o je Đ ilas - pa

m ak ar zn ao tu cati ţito u stu p i!

- Vala, sinko, ni ja - prihvati ĉiĉa M irk o - pa makar kokao

kokice te jeo.

- Ama, da mi zovemo popa - reĉe n ek i S rd an - n ek o ĉita

što ...

- T a ĉitao je, S rd an e, i ĉitao - odgovori Purko i nogatnu se

- pa nikakve vajde.

- Ja velim, ljudi - reĉe ĉiĉa M irk o - da mi gradimo nama

drugu vodenicu. Hvala bogu, potoka dosta - imamo gde.

- A šta ćem o s o v o m ? - u p ita Đ ilas.

- Pa ugarak u nju! - reĉe ĉiĉa M irk o .

- D o d u še, b o lje i to n eg o d a sv et p ro p ad a... - dodade

Purko.

- Od kmeta i beseda! - p o d sm eh n u se Ć eb o .

- Nemoj tu drobiti! -o seĉe se ĉiĉa Mirko i ustade.

- Ta mahni se, Mirko, bogati! - reĉe S rd an .

- K o seje so n iĉu m u sk ak av ci.

- A jesi istegao gredu, Srdane, a? - p o d sm eh n u se Ć eb o .

- Okanite se, ljudi! - v iĉe P u rk o , jer v id e d a će b iti ru sv aja.

- Ako si i istezao gredu - reći će ĉiĉa M irk o - nisi skakao u

jarin u k ao Đ ilas.

- Ako' sam i skakao - o d g o v o ri zajed ljiv o Đ ilas - nisam

zatu rao v ilam a o rah e n a tav an k ao ti ĉiĉa!

- Ne laj, more! - p lan u ĉiĉa M irk o . S v i p o Ċ ip aše n a n o g e.

Kmet ih stade miriti:

- Batalite, ljudi!... De, da se razgovorimo kao ljudi!...

A ja! R eĉ p o reĉ, zajed aj jed an d ru g o g , d o k ti p u ĉe šam ar

Ć eb u iza v rata. O šam ari g a Đ ilas.

Z aĉas se n aĉin i ĉitav a g u ţv a. S v ak i d o ĉep a šta m u p ad e

šak a, p a u d ri... u d ri! S am o se ĉu je:

"N e, Ć eb o !... S tan id e, ĉik o !... D rţ'se, S rd an e!... N e d aj,

kmete!..."

E le, b iše se d o m ile v o lje, p a se raziĊ o še k u d k o ji. N ek o

gologlav, neko naramuje, neko se pipa oko rebara.

K m et u Ċ e u k u ću d a se u m ije, jer sav b eše izg reb en p o

licu.

T ak o se sv rši taj sastan ak zaro šk i.

 ***

R an o n a P etro v d an , jo š p re su n ca, seo je S trah in ja k o d

Z m ajev ca, n ajh lad n ijeg izv o ra u sv o j O v ĉin i, što je b aš
p o red p u ta seo sk og n iţe k u će Ţ iv an o v e. S eo je tu d a se
m alo o d m o ri i d a zap ali jed n u , p a će v eć d alje. S p rem io se
da putuje nekud. Za pojasom mu d v a p išto lja i v elik i n o ţ.
Torbu i gunjac spustio pored sebe na zemlju.

Taman je raspalio lulu, a eto ti ozgo Radojke sa sudovima.

P o šla n a v o d u . K ad v id e S trah in ju , o n a se ĉisto trţe i
obazre se uzvereno.

- Ene, ti si, Radojka!...- reĉe S trah in ja, p a u stade i zaturi

torbu i gunjac preko ramena.

- A kud si ti tako poranio? - upita Radojka polako i

sn u ţd en o .

- Ta ni sam ti ne znam - o d g o v o ri S trah in ja i sleţe

ramenima.

- O stad e li, b o lan , ţiv o n o m ad n e?

- Ja jedva... a ti? - u p ita S trah in ja ĉisto b o jaţljiv o .

- Ne pitaj!... - reĉe R ad o jk a i zap lak a se.

- Z n am v eć, o n aj d u šm an ... - zausti Strahinja, pa samo

odmahnu rukom.

- N em a m i v eć ţiv o ta... - n astav lja R ad o jk a k ro z p laĉ.

- Vala, ni meni!... - prihvati Strahinja. - Idem u svet, pa

što b o g d a!

- Kuda, bolan? - upita Radojka i pogleda ga.

- Kud bilo... Idem dole u Posavinu...

- B lag o teb i!... A šta ću ja, jad n a!

- Š ta zn aš, trp i! V aljd a će i to m e zlu b iti jed n o m k raj.

- B arem d a si ti o v d e... A k o n išta d ru g o , b ilo b i m i lak še

d a te sam o v iĊ am k ašta...

- Aja, Rad o jk a!... Ja te v o lim k ao sv o je o ĉi... A li šta ću ?

O n aj rĉin n e d a d a se u zm em o . K azao m i je sv e ĉiĉa
S red o je. V iše m i n ije v ajd e n i p o m in jati... P rem išljao sam
od svake ruke. Druga nije, Radojka! Moram se ukloniti
o d av d e... B arem d o k se ti n e u d aš... A p o sle kako bude.

- Z ar, b o lan , o d ista h o ćeš d a o d eš?

- Bogami, Radojka, odista.

- A tv o ja k u ća?

- K u ću sam zatv o rio m rtv im k o cem . B o lje n ek zaraste u

zovu i koprivu kad ne mogu biti veseo u njoj! - reĉe
S trah in ja o d seĉn o .

- B aš sam ti ja n esrećn a! - u ĉin i R ad o jk a, p a p o ću tav ši

malo, dodade: - K ad si b aš tak o n au m io d a o d eš, a ti
n em o j, b o lan , d alek o !... E to , m o ţeš i u Z aro ţju o stati.
Im aš i tam o sv o jih p o zn an ik a; im aš, h v ala b o g u , i
ro d b in e... T etk a M irjan a, p ad a ti, ĉin i m i se, b ab a p o
majci, rodom je otuda...

- S v e je tak o , R ad o jk a, ali b aš n e m o g u ... V o lim o tići

malo dalje!

N ap o sletk u , R ad o jk a g a p o ĉe p rek lin jati d a n e id e, ili

barem da ne ide daleko. Sve uzalud! Strahinja naumio, pa
g a n e m o ţe n ik ak o n am o liti n i o d v ratiti.

O n a se isp lak a, što n ik ad d o tle; izjad a se S trah in ji n a

Ţ iv an a; reĉe d a se m o ţd a n eće n i u d av ati k ad jo j n ije b ilo
su Ċ en o d a za n jeg a p o Ċ e; o p ro sti se s n jim , zah iti v o d e, p a
o d e p laĉu ći n av iše k u ći...

Strahinja uzdahnu, raspali bolje lulu, odbi dva-tri gusta

d im a, p a o p u ĉi p u tem n an iţe, a p o ĉesto se o sv rtaše za
Radojkom - d o g o d n ije v eć zam ak la g o re u v o ćn jak .

Š to je d alje S trah in ja o d m icao , b iv alo m u je sv e teţe. N a

m ah o v e g a tak o steg n e n ešto u g rlu , rek ao b i, u g u šiće g a.
O seća k ak o su m u o ĉi p u n e su za, p a g a to ĉisto lju ti, te se
m rg o d i. Isp u šio lu lu b rţe n eg o o b iĉn o, p a se i n eh o tice
m aša za p o jas, te v ad i d u v an i b rţe-bolje puni drugu...

Kad bi navrh Gologa brda, stade malo i pogleda onamo u

O v ĉin u . V id i se k u ća Ţ iv an o v a, zg rad e o k o k u će, g aj, p o
gore ru d in a. U ĉin i m u se k ao d a n ek o ĉeljad e iziĊ e iz
k u će... N ik o d ru g i v eć - R ad o jk a. Ĉ in i m u se, v id i je k ak o
jo š p laĉe... Z atim p o g led a m alo d alje. V id i se o n a lu ţin a,
g d e je R ad o jk a ĉesto izg o n ila o v ce n a p o p as i g d e su se
sastajale i slatko razgovarali. Malo v iše n a b rd ašcu v id i se
n jeg o v a k u ćica; ĉin i se o d atle k o lik d o b ra p eĉu rk a, n ije
v eća. N ao k o lo m alo n jiv ice, n ešto p o v rća, liv ad ica. S v e
lep o u reĊ en o ...

S trah in ja je jo š u d etin jstv u o stao siroĉe, b ez o ca i m ajk e.

Im ao je, d o d u še, n ek e d aljn je sv o jte i u O v ĉin i i u
Z aro ţju , ali g a n ik o n ije h teo , k seb i u zeti n iti se p o starati
o n jem u . S am o tetk a M irjan a rasp itiv ala se k ašto za n jeg a
i d ala m u jed n o m n azu v ice... E le, S trah in ja se jo š o d
m alen a p o ĉeo p o tu cati p o tu Ċ im k u ćam a. S lu ţio je p o
O v ĉin i k o d b o ljih g azd a, d o k je m alo o d rastao i o jaĉao .
P o sle je o tišao p o m ajsto riji. P ristao je u z m ajsto re
O saćan e i sp azio s n jim a ĉak d o le u P o sav in u , te g rad io
k u će, v ajate i o stale zg rad e b o g atim P o sav cim a. K ad je
tak o sp eĉalio n ek u p aricu , v ratio se u O v ĉin u - na ona
m alo b aštin ice što m u je o stalo iza o ca. S taru k u laĉu
razv alio je, p a n aĉin io sam o n u k u ćicu i tu ţiv eo k ao
v red an i sk ro m an siro m ašak ...

S ad će, eto , o stati sve p u sto . D o ći će seo sk a sto k a te

p o trg ati o n o m alo n jiv ice i u trti o n o n ešto p o v rća. O n a
lep a k u ćica o b rašće u k o ro v , a o n u b elu šin d ru p o k riće
mahovina.

S trah in ja u zd ah n u , o p et g a lju to steţe u g rlu ; o p et p o v u ĉe

dva-tri g u sta d im a, p a p o h ita n an iţe k zaro šk o m h ataru .
P resam ari p rek o G o lo g a b rd a. P red n jim p u k o še d u b o k e
zaro šk e g u d u re, ĉesti šev ari i sten e, a v rlo retk e n jiv e i jo š
reĊ e k u će.

P u t id e b aš k ro z sred Z aro ţja, p o red v ratn ica k m eto v ih .

Strahinja pomisli i nehotice da bi dobro bilo da se svrati
m alo k o d P u rk a i jo š n ek ih p o zn an ika, te d a se alali s
n jim a. K o zn a k ad će se v id eti. T i su ga ljudi veoma
zap azili o tk ak o se v ratio iz m ajsto rije. D o d u še, S trah in ju
su sad v o leli sv i i p o O v ĉin i, o sem Ţ iv an a i jo š n ek ih , a i
p o o b liţn jim selim a. S am o , su m u n ek i p o m alo zam erali
što je "p ro p alio " d u v an , a jo š m o m ak .

Onda se tamo vrlo retko palio duvan; tek pogdekoji

m o g ao se v id eti s ĉib u k o m u zu b im a, p a i to sam o o d
starijih lju d i, a m o m ĉad - nikako.

S trah in ja se o sv rte jo š jed n o m . O d O v ĉin e se n išta v iše n e

v iĊ aše.

***

O k o m ale ru ĉan ice b eh u se isk u p ili po d o n im o rah o m ,

p red k u ćo m P u rk o v o m : ĉiĉa M irk o , Ć eb o , S rd an , Đ ilas i
drugi odabrani ljudi iz sela. Neki posedali po travi, a neki
sto je. S lab o se razg o v araju , a p o ĉesto p o g led aju jed an
d ru g o g a isp od o ĉiju . K ao d a ih je stid što su o n ak o zav ršili
sv o j p reĊ ašn ji sastan ak n a Iv an jd an . P a i k m et P u rk o n ešto
o k lev a. O tk ad su lju d i d o šli, a o n jo š n e izlazi iz k u će. U
zlo doba eto ti i njega - iznese pun bardak rakije.

- A m a g d e si, d o b ar ĉo v eĉe? - u p ita g a ĉiĉa M irk o .

- T a o n o ... zn aš... ĉeljad ... - p o ĉe k m et P u rk o zam u ck iv ati,
k ao ĉo v ek k ad h o će d a zab ašu ri što , p a tek p ru ţi M irk u
bardak: - De, bogati, nazdravi!

- E , b raćo , srećan d an , srećan rad , srećn o v iĊ en ije

dabogda! - reĉe ĉiĉa M irk o , p a n ateţe b ard ak .

P u rk o se, m eĊ u tim , u p ita za zd rav lje sa Ć eb o m , S rd an o m ,

Đ ilaso m i o stalim a.

O n i se ĉin e - ni luk jeli ni luk mirisali.

- D ed e, Ć eb o ! - reĉe ĉiĉa M irk a p ru ţiv ši m u b ard ak .

I Ć eb o n azd rav i d v e-tri reĉi, p o v u ĉe d o b ro , p a d o d ad e

S rd an u , S rd an Đ ilasu , o n p rv o m d o seb e, i tak o o d e
bardak od ruke do ruke.

Kad su se svi obredili i kad je poslednji spustio prazan

b ard ak n a zem lju , p o ĉe k m et P u rk o :

- V ala, lju d i, m i sm o se ĉesto sastajali. B o g u h v ala, ĉesto

smo se i sp o reĉk av ali...

- A, bogami, i pobili! - d o d ad e Đ ilas p o lak o .

- T ek n ik ad se n ism o o n ak o d u šm an sk i razišli - nastavlja

P u rk o , ĉin eći se i n e ĉu o Đ ilasa - kao onomad na
Ivanjdan...

- Batali, kmete, bogati! - d o ĉek a g a ĉiĉa M irk o . - Bilo pa

p ro šlo ! Š to to zap o d ireš?

- T a ja k aţem sam o ... - p o ĉe k m et.

- Okani se, more! - p rih v ati Đ ilas. - Ţ iv i se lju d i k ašto i

sp o reĉk aju , p a i p o b iju ... L ju d i su , ĉu d n a m i ĉu d a!

- Jest, jest!... Tako je!... Batali, kmete, batali! - zav ik aše

g o to vo sv i u g las. K m et m alo p o ću ta, p a p o ĉe:
- P a šta v elite, lju d i? H o ćem o li traţiti v o d en iĉara ili
graditi drugu vodenicu?

- Uh, opet ta prokleta vodenica! - p ro g u n Ċ a n eko .

- Da gradimo, drugu! - v eli ĉiĉa M irk o .

- Jo k , d a traţim o v o d en iĉara! - reĉe S rd an .

- D a ĉu v am o sam i! - v iĉe Ć eb o .

- Aja!... Da razvalimo ovu! - u zv ik u je Đ ilas.

- N ećem o ! - v iĉu jed n i.

- H o ćem o ! - deru se drugi.

- P o lak o , lju d i, n aro d e, b raćo ! - stišav a ih kmet.

- Š ta p o lak o ? - ciĉi ĉiĉa M irk o , i sav se zap u rio . - U ovu

ugarak! Drugu gradi!

- Gradi je sam! - dovikuju mu jedni. - Kakav ugarak?

- P rav o v eli ĉiĉa M irk o ! - deru se drugi.

- A m a, lju d i, b raćo !... - stišav a ih k m et. D iţe se ĉitav a

g raja. N išta se n e zn a šta k o g o v o ri. K m et m lata ru k am a,
trĉi o d jed n o g d o dru g o g , u m iru je ih ...

U to m se p o m o li o zg o p u tem n ek i ĉo v ek . Z atu rio to rb u

p rek o ram en a, p a h ita n an iţe.

- K o li će o n o b iti? - u ĉin i k m et. S v i se u tišaše i p o g led aše

n av iše.

- Ĉ in i m i se S trah in ja - reĉe Ć eb o .

- Koji Strahinja? - u p ita ĉiĉa M irk o .

- P a o n aj n aš iz O v ĉin e! - v eli Ć eb o .
- Jest, bogami! - d o d ad e Đ ilas.

- Š ta li će u Z aro ţju? - upita neko.

- P a, h v ala b o g u , im a k o m e d o ći!... - reĉe k m et.

U to m S trah in ja stiţe d o le d o v ratn ica P u rk o v ih .

- Strahinja, brate! - zovnu ga kmet. - Akobogda tako?

Svrati malo amo!

- Pa svrati malo, Strahinja, svrati! - p o v ik a i Ć eb o .

- 'Odi, 'odi, brate!... - p rih v atiše i o stali.

- Odmori se malo! - d o d ad e k m et. S trah in ja v eć u Ċ e n a

vratnice i nazva im:

- Pomozi bog!

- De, Strahinja, pijni malo! - reĉe S rd an i d o d ad e m u

bardak. - M o ţe b iti u m o ran si.

- Vala, i jesam!... - odgovori Strahinja, pa uze bardak i

sed e m eĊ u n jih .

- A odakle tako? - upita kmet.

- O d k u će... - reĉe S trah in ja i n ateţe b ard ak , p a b rţe

odujmi, osmehnu se malo i upita: - Zar vi ovako nudite
putnika?

- Valjda prazan? - u p ita Ć eb o .

- Jest, bogami!... - reĉe k m et u zev ši b ard ak i m u ćn u v ši g a,

p a b rţe o trĉa u k u ću .

- A jesi naumio daleko? - u p ita ĉiĉa M irk o .

- Bogami, daleko... - odgovori Strahinja ozbiljno.

- E?... A dokle?

- M o ţe b iti ĉak u P o sav in u .

- U Posavinu... - zav ik aše g o to v o sv i zaĉu Ċ en o .

- A što , m o re? - u pita k m et, k o ji b aš u taj m ah d o n ese

rakije u bardaku.

- Mora se, Purko!... - reĉe S trah in ja i u zd ah n u .

S v i g a p o g led aše m alo zaĉu Ċ en o . S trah in ja se n ap i

jednom, izvadi lulu iza pojasa da zapali, pa tek onako,
upita:

- V i o v d e n ešto v ećate, ĉin i m i se?

- M o re, m u k u ti m u ĉim o ! - reći će Đ ilas.

- E ?... A što ? - upita Strahinja odbiv ši jed an d im .

- T a o stali sm o b ez v o d en iĉara - prihvati Purko. - Ne

m o ţeš n ijed n o g a n aći.

- Niko ne sme, brate, ne sme! - u p lete se Ć eb o .

- N ek o ĉu d o d av i lju d e - nastavi Purko. - Nijedan

v o d en iĉar n e m o ţe d a se o d rţi. O m rk n e zd rav i ĉitav , a
osvane - mrtav.

- A m a k azu ju to i o v am o p o O v ĉin i... - reĉe S trah in ja, p a

se n ešto zam isli.

- Selo veliko - prihvati Srdan - vodenica jedna...

- Pa i u njoj neka anatema! - d o d ad e ĉiĉa M irk o .

- Da gradimo drugu - veli kmet - bogami, nismo ni kadri.

- A n e m o ţeš n aći k u raţn a ĉo v ek a... - d o d ad e Ć eb o .

- Z n ate, lju d i, šta? - reĉe S trah in ja o d v aţn o .

- Š ta? Š ta? Š ta? - p o v ik aše g o tov o sv i rad o zn alo .

- A k o h o ćete, ja ću v am b iti v o d en iĉar.

- Ti?!... Bog s tobom!.. Mahni se!... - p o v ik aše m n o g i

zaĉu Ċ en o .

- Jest, ja... Barem za jed n u n o ć - odgovori Strahinja

pouzdano.

- Okani se, brate - veli mu Purko. - N em o j se šaliti.

- P a eto ćeš i u P o sav in u - reĉe ĉiĉa M irk o .

- N eću ... p red o m islio sam se! - odgovori Strahinja i odbi

dva dima uzastopce. - B aš sam rad d a v am ĉu v am
v o d en icu m ak ar sam o jed n u n o ć.

- More, Strahinja - prihvati opet Purko - mi tebe znamo,

volimo te... pa nismo radi...

A ja, S trah in ja se u k o p istio , n eće b aš n ik ak o d a p op u sti!

K ad Z aro ţan i v id eše d a g a n e m o g u o d v ratiti p ristad o še...

N ek a g a k ad je to lik o n av alio ! O n im reĉe d a m u sam o
sp rem e d o sta ţita d a v o d en ica sv u no ć m elje, a za n jeg a
nek se ne brinu.

Z aro ţan i se raziĊ o še, su m n jiv o m ašu ći g lav o m i sleţu ći

ramenima.

S trah in ja o stad e k o d P u rk a. Z au stav i g a P u rk o d a ru ĉa i d a

mu bude gost do mraka, ionako je praznik, Petrovdan.
D o v eĉe će g a v eć sprem iti u v o d en icu ...

***

O d ista je strašn a ta g u d u ra g d e je v o den ica zaro šk a. S

jed n e stran e g u sta šu m a, i d an ju je m raĉn o u n jo j, a
k am o li n o ću . S d ru g e stran e k ršev i i sten e, sv e n ek ak e
o k ap in e, ĉin i ti se sad će se su rv ati d o le. R eĉica se v iju g a
isp o d o n e stran e g d e je šu m a, p a g d ešto h u ĉi p rek o širo k ih
p lo ĉa strm o u v iro v e, g d ešto zav ija izm eĊ u k ru p n ih k ao
p lašće sten a. V o d en ica je b aš p o d jed n o m tak o m sten o m ,
pripeta kao lastino gnezdo uz nju.

B eše se v eć d av n o sm rk lo . P o m rĉin a k ao testo . V rem e

tih o . K ašto ĉak d o le n iţe v o d en ice n a b ro d u h uk n u vo d a
jak o . N ig d e se n e ĉu je n išta. S am o g d ešto zv o n ac zazv o n i
k raj rek e, ili so v ica zav ije u šu m i, ili se iz sela o zg o ĉu je
gdekoji pas da zalaje dva-tri p u t, p a u ću ti.

S trah in ja n alo ţio u v o d en icu v atru . Jed n u v reću ţita sasu o

u k o š, d v e m u sto je sp rem n e. IziĊ e jo š jed n o m te razg led a
d a li je d o b ro o k o ţleb a, u k arari k am en d a sitn o m elje,
o d g rn u b rašn o u m u ĉn jak u .

Z atim u v u ĉe n ek ak v u g rd n u k lad etinu, d u g aĉk u sv rh

ĉo v ek a! M etn u je p o red v atre, s jed n o g k raja p o tu ri jo j
n ek i p an jić, p a je p o k ri i n am esti tak o k ao d a n ek o leţi.

K ad sv e to n am esti, o n d a se p o lak o p o p e n a tav an ĉić, što

b eše n aĉin jen o d n ek o lik o d asak a b aš izn ad v rata. Izv ad i
o b e p u šk e, u k o je b eše sab io p o p arĉe ĉelik a i p o jed an
salau sk i m arjaš, zap e ih i m etn u p red a se, p a se p ru ţi
p o trb u šk e n a o no m tav an ĉetu , i ĉek a šta će d a b u d e...

N astad e g lu v o d o ba. N e ĉu je se v iše n i zv o n ac n i so v ica.

S am o ĉek alo ĉek eće, v o d a h u ji n a o m aji p o d vodenicom,
i... n išta v iše.

D o k ti n ajed an m ah u Ċ e u v o d en icu p ov iso k ĉo v ek crv ena

k ao k rv lica; u Ċ e n eĉu jn o , rek ao b i v rata se i n e o tv o riše.
Preturio preko ramena krpu platna, pa mu se spustila niz
leĊ a ĉak d o p eta. P riĊ e p o lak o m u ĉn jak u , p o tu ri ru k u te
uze m alo b rašn a, zag led a g a n a d lan u , p a b aci o p et u
m u ĉn jak .
S trah in ja u ze p o lak o o b e p u šk e i sp rem i se; ĉisto v eć n e
d iše k o lik o se p ritajio .

O n aj, ĉo v ek p rised e k raj v atre. P o sed e m alo , a sv e

p o g led a isp od o k a u o n u k lad u , p a se tek d iţe p o lak o ,
p riĊ e o n aj k lad i i n ajed an m ah p ritište je g n jav iti. A li b rzo
o d sk o ĉi i stad e, rek ao b i, zaĉu d i se. P o staja tak o , p o staja,
pa tek viknu da je sva vodenica odjeknula:

- E j, S av a S av an o v iću , d ev ed eset g o d in a v am p iru ješ, i n e

o sta b ez v eĉere k ao v eĉeras!

A on to izusti, a S trah in ja p o teţe o b e p u šk e te g ru ! g ru !...

S am o n ešto p isn u i k ao m alo zajeĉa. D im se raziĊ e. N ig d e
n išta!...

S trah in ja p o lak o siĊ e o zg o , starn u v atru , p o g led a n a v rata,

a o n a širo m o tv o ren a. U ze u g arak u jed n u i n o ţ u d ru g u
ru k u , p a iziĊ e n ap o lje; razgleda svud oko vodenice - nigde
n išta! V rati se o p et u n u tra, p ritv o riv v rata, p o v ad i b rašn o
iz m u ĉn jak a u v reću , p a zasu d ru g u . N ap u n i p u šk e i zap ali
lulu - h o će d a ĉek a b aš d o k n e sv an e. Iak o je b io k u raţan
b eše se, b o m e, p riliĉn o u zjazb io !

Utom zapeva petao u selu . S trah in ji ĉisto lak n u . D o b ro je,

sad se v eć n iĉeg a n e b o ji!

***

T ak o je S trah in ja d o ĉek ao sv an u će zd rav i ĉitav .

Taman se o n sp rem a d a p o Ċ e iz v o d en ice g o re u selo , d o k

eto ti Z aro ţan a - o n ih istih što su b ili n a sastan k u , i s
njima kmet.

Otkako za se znadu nisu se valjda nikad toliko prenerazili,

k ao sad k ad su zatek li S trah in ju ţiv a.

- Ih , p o b o g u , zar si ţiv? - v ik n u še sv i u g las o d ĉu d a.

- A ţiv , ja! - o d g o vo ri S trah in ja n ešto n em arn o .

- P a šta b i, b rate?... K azu j, k azu j!.. - saleteše g a sv i, g u šeći

se v eć o d n ag lo sti d a ĉu ju to ĉu d o k ak o je o stao ţiv .

T am an im p o ĉe S trah in ja p riĉati sv e p o red u , d o k eto ti

o zg o k ren u lo se selo , p a i n ek e b ab e i ţen e. S v e se to
n aĉeti o k o n jeg a, p u n a v o d en ica, p a jo š i p red v ratim a.

P riĉa o n n jim a, a o n i se ĉu d e, m ašu g lav o m , u zv ik u ju :

- Ih, brate, zaboga!

- E ĉu d a, lju d i!

- O, bog s nama!

A li k ad im k aza šta je v am p ir u zv ik n u o - sv i se zam isliše.

D u g o su ću tali. T u n ik o , n ije u m eo p am eto v ati.

- Bogami jest - p o ĉeće ĉiĉa M irk o . - Eto otkad i ja

p am tim , n ije se m o g ao n i jed an v o d eniĉar o d rţati, a
ionako je po selu mnogo mrlo ljudi.

- A m a zn a li k o k ak v o g S av u S av an ov ića? - u p itaće
Purko.

- Aja!... Ne zna niko!... - povika gotovo sav onaj narod.

Z aro ţan i se i o p et zam isliše.

Utom se progura neka baka, seda kao ovca i bez zuba, pa

zak rešta o n ak o b ap sk i:

- Z n ate li, d eco , k o će to n ajb o lje zn ati?

- Ko, ko, ko?... - p o v ik aše m n o g i rad o zn alo .

- N ik o d ru g i v eć b ab a M irjan a!

- Koja Mirjana? - upita Purko.

- P a o n a iz O v ĉin e - reĉe b ab a i o k rete se Strahinji. - Tebi,
sinko, pada i kao neki rod.

- Jest - odgovori Strahinja nemarno, pa dodade: - M o ţe

b iti o n a će n ajb o lje zn ati...

- Ja jo š n isam b ila n i p ro h o d ala - nastavi baba - kad se

M irjan a u d ala u O v ĉin u . A k o o n a n e zn a, n e zn a n ik o .

- Pa da zovnemo Mirjanu - reći će P u rk o . - Nek otpadne

k o ĉaso m u O v ĉin u .

- Ama ona je obnevidela - reĉe S trah in ja.

- I ogluhnula! - d o d ad e Ć eb o .

- I n e m o ţe n a n o g e! - reĉe ĉiĉa M irk o .

- Pa da idemo mi njojzi! - reĉe k m et.

- Hajdemo, hajdemo Mirjani! - g ran u še m n o g i.

- D o ru ĉk a stići ćem o u O v ĉin u ! - v ik n u Ć eb o i S rd an .

- D o m rak a m o ţem o se v ratiti! - d o v ik u je Đ ilas.

- A ja velim da idemo sutra - v eli ĉiĉa M irk o .

- Aja!... Bolje danas!... Sad!.. Odmah!... - d iţe se g raja.

- Stojte, ljudi! - v iĉe k m et. - I ja velim bolje danas!...

N eg o h ajd em o g o re d o m o je k u će d a p o p ijem o k o ju ... I
o v aj je ĉo v ek u m o ran ... (T u k m et p ru ţi ru k o m n a
Strahinju.) A valjao nam je!...

I tak o se sv i o d ab ran iji Z aro ţan i k reto še g o re u selo k u ći

k m eto v o j. O stali n aro d raziĊ e se sv ak n a sv o ju stranu
ĉu d eći se k u raţi S trah in jin o j.

K m et i S trah in ja izo staše m alo i zatu riše razg o v o r.

- V ere ti, S trah in ja, d a m i p rav o k aţeš što ću te p itati!

- V ala, P u rk o , h o ću , sam o , ak o b u d e za k aziv an je.

- P rav o m i k aţi, šta je to teb e o teralo o d k u će?... M i sm o ,

hvala bogu, odavno dobri znanci i prijatelji. Volim te kao
sin a... S v i te v o lim o o v d e u selu ... B aš b ih v o leo d a m i
k aţeš ak o te sn ašla k ak v a n ev o lja.

S trah in ja p o ću ta m alo , p a reĉe:

- Vala, Purko, m o g u ti k azati; ali m u ĉn o ćeš m i p o m o ći...

M o g u ti k azati tek d a m i m alo o d lak n e. T i v aljd a zn aš
n ašeg k m eta?

- Ţ iv an a D u šm an a?... Z n am , jak ak o ... I k u m o v i sm o

neki... Lane ste ga tamo okmetili.

- A zn aš i n jeg o v u R ad o jk u?

- Z n am ... ĉestita d ev o jk a, sam o jo j o tac m alo d ţen ab et.

- Ja sam , v id iš, P u rk o ... - n astav i S trah in ja g led eći p red a

sa - tu devojku podavno zamilovao...

- A slu šao sam ja to ... I o v d e se v eć zu ck alo ... P a Ţ iv an ,

boj se, ne da?

- N e d a... B aš u o ĉi Iv an jad n e zam o lio sam ĉiĉa-Sredoja da

ode d o Ţ iv an a i d a m u tek p o m en e.

- P a šta b i, d o b ar ĉo v eĉe?

- N išta!... Ţ iv an se razg o ro p ad io i, k ao što je v eć rĉin ,

umalo se nije pobio sa Sredojem.

- E, nuto, ti ugursuza jednog! A, samo dok mu odem tamo

- izreziliću g a d a će sv e o tresati u šim a!... - reĉe Purko
gotovo jetko, pa upita:
- A ti?

- K ad m i k aza S red o je, m en i se n ešto sm rĉe p red o ĉim a.

S v u n o ć ti n isam sveo o k o n a o ko . P rem išljao sam o d
svake ruke. Najposle pregoh da idem u svet...

- M o re, S trah in ja, i ti si lu d !... K ak av sv et! Ĉ u d a, b o ţe,

ako ti je ne da! Ima, hvala bogu, i ovde u nas dobrih
devojaka...

- Aja, Purko!... - d o ĉek a S trah in ja o d seĉn o . - Meni je od

Iv an jd n e o m rzn u lo i o n o selo , i lju d i, i m o ja k u ća, i sv e...
V ala, n e m ili m i se v iše n i ţiv eti.

V id e P u rk o d a je S trah in ja o d tešk a d erta o tišao iz O v ĉin e;

d a je n av laš n av aljiv ao d a ĉu v a zaro šk u v o d en icu n e b i li
tu p o g inu o , i d a će o d ista o tići u sv et, p a, m o ţd a, i
p ro p asti g d eg od ... P o ĉe g a k arati i o d v raćati.

Jedva ga nagovori da ostane barem neki dan kod njega u

Z aro ţju , d o k n e n aĊ u S av u S av an o v ića, a p o sle će v eć
gledati da mu kako god isprose Radojku, kad je toliko
zam ilo v ao , p a m ak ar je i o teli o d Ţ iv an a.

I u to m razg o v o ru stig o še g o re d o p red k u ću . T am o v eć

b eh u sv i o d ab ran i Z aro ţan i, što su m alo p re p o šli o zd o od
vodenice. Purko od m ah izn ese rak ije, te se o b red iše sv i p o
jednom-d v a. Z atim se d o g o v o riše d a k m et P u rk o , ĉiĉa
M irk o i R ašk o Ć eb o o d u u O v ĉin u , te u p itaju b ab u
M irjan u zn a li d a je k ad g o d b io u Z aro ţju k ak av S av a
S av an o v ić.

***

P o d n e b eše u v eliko p rev alilo . P red k u ćo m M irjan ića u

O v ĉin i sed i, u h lad u n a n ek o j p o n jav ici, stara, p restara
b ak a. V eć sastav ila b rad u i k o len a, izg led a k ao n ek a
av etin ja. T reći zu b i d av n o jo j n ik li.

To je baba Mirjana. Neki je po selu zovu "baba Mirjana",

a neki "tetka Mirjana". Zbog nje se i zove ta k u ća
M irjan ića, a sv i u k u ći - M irjan ići.

Ele, sedi baba u hladu na nekoj ponjavici, praznik je, pa

su je izn eli m alo p red k u ću . R ad n im d an o m b ab a se
o b iĉn o n e o d m iĉe o d o g n jišta.

Ĉ eljad p o slu je p o k u ći.

U to m se o tv o riše v ratn ice i u Ċ o še Z aro ţan i.

K m et P u rk o jo š s v ratn ica v ik n u :

- D o m aćin e!... Im a li k o g a d o m a?

- Ima, ima! - o d azv a se S rećk o , k u ćn i starešin a, p rau n u k

M irjan in , i istrĉa iz k u će.

- Jesi rad g o stim a, S rećk o? - u p ita ĉiĉa M irk o .

- Dobrim u svako doba! - o d g o v o ri S rećk o id u ći im n a

susret.

T u se lep o zd rav iše, k ao lju d i i p rijatelji. P ita ih S rećk o

k o jim su d o b ro m p o teg li k n jem u u O v ĉin u . Z aro ţan i m u
sv e isp riĉaše što se n o ćas d o g o d ilo k od n jih i rašta su
d o šli.

S rećk o se n asm eja, p a im reĉe:

- Eto babe Mirjane, pa je upitajte!

- Dede, P u rk o , p o ĉn i ti! - v eli ĉiĉa M irk o .

- Nemoj, vala, Mirko - odgovori Purko - nego dela ti!

- P a h ajd e d e, ja ću ... k ad n ije d ru g a! - reĉe ĉiĉa M irk o , i

sv i p riĊ o še b liţe p red b ab u . M irk o se n ak ašlja, p a v ik n u :

- M irjan a? B ab a ću ti.
- N e ĉu je o n a! - reĉe S rećk o i o sm eh n u se. - Vikni bolje,
ĉiĉa M irk o !

- Ja, vala, ne mogu bolje! - o d g o v o ri ĉiĉa M irk o . - Dede ti,

Purko!

- O, Mirjana! - v ik n u P u rk o što g o d m o ţe. B ab a n išta!

- Bolje, bolje, Purko! - reĉe S rećk o .

- Vala, ne mogu ni ja bolje! - odgovori Purko. - Dede

v ik n i ti, Ć eb o !... H v ala b o g u , n ajg rlatiji si u Z aro ţju .

- Mirjana! - d rek n u Ć eb o što ig d a m o ţe, te se i p si

p o p lašiše i zalajaše n eg d e iza k u će.

- Oj, sinko! - o d azv a se b ab a M irjan a p o lak o i d iţe m alo

glavu.

- Z n aš li ti n ek o g S av u S av an o v ića? - dreknu o p et Ć eb o .

- Š ta v eliš, sin k o? - upita baba polako.

- Z n aš li ti n ek o g S av u S av an o v ića? - p o d v ik n u Ć eb o .

- A odakle ste vi, deco? - upita baba.

- Iz Z aro ţja! - p o d v ik n u Ć eb o .

- A? - u ĉin i b ab a, n e ĉu v ši d o b ro .

- Ih, ala je gluva! - reĉe Ć eb o d ru ţin i, p a se isk ašlja i zin u

što ig d a m o ţe: - Iz Z aro ţja! P si o p et zalajaše i zav ijaše iza
k u će.

- E ako, ako! - reĉe b ab a p o lak o , p a se k ao m alo p ro m isli

šta su je p itali i o d g o v o ri: - A koga to, sinko?

- S av u S av an o v ića! - d rek n u Ć eb o i sav p o crv en e o d tešk a

napora.
- Znam, deco! - odgovori baba. - Jedva ga pamtim. Bio je
to o p ak ĉo v ek !

- A gde je ukopan? - p o d v ik n u Ć eb o o p et.

- U K riv o j jaru zi, p o d raĉv astim b resto m ... - odgovori

baba, pa opet spusti glavu.

V eo m a se zam isliše Z aro ţan i.

U Z aro ţju im a, h v ala b o g u , d o sta jaru g a i k riv ih i p rav ih ,

a im a i d o sta i raĉv astih b resto v a; ali n ik o se n e seća g d e
je b aš ta K riv a jaru g a i raĉv asti b rest. N ajp o sle i d a n aĊ u
jarugu, ali - b rest? M o ţe b iti d a m u se v eć n i k o ren a n e
zna... Kad je sebe to b ilo , n ije šala!...

P itaše jo š b ab a M irjan u b i li zn ala k azati m estim ice g d e

je. A ja! B ab a n išta n e ĉu je. Ć eb i p ro m u k ao , p a n e m o ţe n i
d a p o d v ikn e, a o stali n e m o g u n i k o lik o o n . N i S rećk o im
n e u m ed e n išta k azati. N e seća se d a je b ab a M irjan a ik ad
p riĉala što a to m e.

K ad v eć n e m o g o še n išta v iše d o k u ĉiti o d b ab e, o n i se

d ig o še te o d o še.

P o što su izišli n a v ratn ice, reći će k m et P u rk o :

- N ije v ajd e, lju d i, b aš n am v alja traţiti tu jaru g u , a?

- Valja, jakako! - v eli ĉiĉa M irk o .

- Da se smirimo jednom! - do d aje Ć eb o p ro m u k lo .

- N eg o g d e ćem o n aći v ran a, n ep o ĉišćen a k o n ja i v o d e

ad ţijazm e? - upita Mirko.

- Bogami, jest! - reĉe P u rk o . - T o će n am treb ati.

- A d ţijazm e im am ja - reĉe Ć eb o - ali vrana konja?

- Im am ja n ek o g v ran ĉića - reĉe ĉiĉa M irk o - ali je

poĉišćen ... A tv o j v ran ac, P u rk o , i ti im aš jed n o g?

- I m o j je p o ĉišćen - odgovori Purko. - U Z aro ţju , ĉin i m i

se, nema niko pastuva.

- V eć ak o o v d e u O v ĉin i d a u p itam o ... - reĉe ĉiĉa M irk o .

- P rav o v eliš, b o g am i! - prihvati Purko.

- Im a u m o g k u m a Ţ iv an a. B aš m o g u u zg red sad sv ratiti

d a zaištem ... D aće m i v aljd a. V i id ite k u ći, p a zo v n ite
lju d e d a se d o g o v orim o šta ćem o .

T o P u rk o reĉe, p a o k rete n ek o m p u tan jo m o n am o k u ći

Ţ iv an o v o j. Ĉ iĉa M irk o i Ć eb o , o d o še u Z aro ţje...

***

T am an Ţ iv an u stad e, jer se h lad b eše pomaknuo, a sunce

p rip ek lo , te g a v ru ćin a p ro b u d ila, k ad eto ti m u P u rk a.

- Pomozi bog, kume! - p o ĉe P u rk o jo š izd alek a. - Ti se

o d m araš, a?

- A jest, ja - o d g o vo ri Ţ iv an zev aju ći i b u n o v an . - Legoh

m alo , p a o v a v rašk a ţeg a... aaa! A o d ak le ti, k u m e?

- Pa ozgo iz sela - odgovori Purko i sede. - Idoh s ljudima

d o M irjan ića - nekim poslom...

- Znam da pitate babu Mirjanu... - reĉe Ţ iv an , p a se

nasmeja i zenu.

P u rk o g a p o g led a m alo zaĉu Ċ en o , p a se o sm eh n u i reĉe:

- Kad si pre to doznao?

- P a što sam , h v ala b ogu, kmet!

- T i im aš, ĉin i m i se, v ran ca p astu v a? - upita Purko da se

n e o teţe razg o v o r.

- Im am , ja!... A što će ti?

- P a treb a n am ... Z n aš...

- B aš ste v i Z aro ţan i lu d i!... - reĉe Ţ iv an , p a se o p et

nasmeja. - T raţite v am p ira!... A k o v am je o n o n o ćio u
vodenici?

- Pa Strahinja - reĉe P u rk o , p a d a b i zatu rio razg o v o r,

upita: - A b o g ati k u m e, što v i o teraste o n o g ĉo v ek a?

- Koga, kume?

- Pa Strahinju!

- Vala, niko ga nije gonio - o d g o vo ri Ţ iv an i jo š jed n o m

zevnu.

- Vala, ti si ga oterao!

- Nutode! - u ĉin i Ţ iv an i p o p rid iţe se malo. - A p o ĉem ?

- Š to n e d aš m o m k u d ev o jk u?

- Zar njemu?!... - v ik n u Ţ iv an i sk o ĉi.

- Z ar o n o m d ro n ji što je zab ag lao ĉib u ĉić ĉim je isp ao iz

p elen a?... M o re, k u m e, ti n em aš p am eti!

- Kume! - viknu i P u rk o i sk o ĉi. - U pamet se ti, more, ja

sam kmet!

- I ja sam kmet! - o b recn u se Ţ iv an n a n j.

- A k o si m i d o šao za to , slo b o d n o id i! E n o ti v ratn ice!

- Nemoj tako, kume, nemoj! - p o ĉe P u rk o b laţe. - Nije

ono momak naodmet. Kad se deca vole i miluju, neka ih
nek se uzmu.
- Jesi ĉu o ti, k u m e! - reĉe Ţ iv an i u n ese se p red P u rk a. - E
ne dam mu je, pa makar mi sede plela!...

- M o re, k u m e, n em o j d a se k aješ! - reĉe P u rk o , p o ću ta

malo, pa upita: - I b aš n e d aš?

- V iše m i slo b o d n o n e p o m in ji! - o d g o v o ri Ţ iv an

odseĉn o .. - V eć ak o h o ćeš d a se sv ad im o .

- Kako ti drago! - reĉe P u rk o i sleţe ram en im a. - Samo da

se n e p o k aješ. S v ak ad je b o lje m ilo m n eg o silo m .

- Dete! - v ik n u Ţ iv an i n e slu šaju ći šta P u rk o g o v o ri.

- Ĉ u jem , ĉik o ! - odazva se n ek i m o m ĉić iz k u će.

- Idide dole s kumom na livadu. Uhvati vranca, pa mu

podaj nek vodi.

M o m ĉić istrĉa iz k u će, p a o d e n ap red u liv ad u .

- E da idem i ja, kume! - reĉe P u rk o . - Valja mi pohitati

k u ći d a m e lju d i n e ĉek aju .

- Ĉ u v aj m i, k u m e, k o n ja!... - n aru ĉu je Ţ iv an , p a p o Ċ e u
k u ću . - D ru g o m g a n e b ih d ao za ţiv u g lav u .

- B aš ti h v ala, k u m e U zd rav lju !... P am ti što ti rek o h ! -

reĉe P u rk o i o d e n an iţe za o n im m o m ĉićem .

Ţ iv an se sam o o k rete, p o g led a g a i n ešto p ro m rm lja...

P u rk o u ze v ran ca Ţ iv an o v o g i o d e po lak o u Z aro ţje.

***

Z o ro m su trad an isku p iše se g o to vo sv i Z aro ţan i p o d o n aj

o rah p red P u rk o v om k u ćo m . S p rem ljen o je sv e k ao što su
sin o ć u g ov o rili. Ĉ iĉa M irk o je išao d o p o p a, te g a zam o lio
d a i o n s n jim a p o Ċ e, v aljaće o ĉitati što . P u rk o izv eo
Ţ iv an o v o g v ran ca b ez b eleg e, jo š n ep o ĉišćen a. Đ ilas
o sek ao k o lac o d crn o g g log a i zao štrio g a n e m o ţe b o lje
b iti. Ć eb o p o n eo u n ek o m šišetu v o d e ad ţijazm e. N ek i
poneli budake i motike.

K ad v eć o sk o ĉi su n ce s k o p lja, k rete se sav taj n aro d d a

traţi K riv u jaru g u i raĉv asti b rest. U Ċ o še u jednu jarugu,
istin a, p riliĉn o je k riv a, ali n ig d e b resta, i n e p o zn aje se d a
je tu moglo biti kakvo drvo. Nije to!

P reĊ o še u d ru g u . U n jo j im a b resto v a, p o g d ek o ji je i
raĉv ast; ali o p et jaru g a n ije k riv a, n eg o p u k la p rav a - kao
p o d k on ac o d seĉen a. N ije n i to!

P reĊ o še u treću jaru g u . T u , o p et, p u n o raĉv astih d rv a, ali

nijedno nije brest, nego bukve ili drugo koje drvo. Jaruga
je k riv a d a k riv lja b iti n e m o ţe; ali k o ja v ajd a k ad n em a
bresta. Nije ni to!

U Ċ o še u ĉetv rtu jaru g u . I k riv a je i p u n a sv e raĉv astih

brestova, ali malih, jedva da ima najdebljem dvadeset
godina, a kud je sebe devedeset! Nije ni to!

V eć p o ĉeše Z aro ţan i d a g u b e sv ak u nad u ; n e m o g u n aći -

sv a im je m u k a u zalu d ! H ajd e d a v id e jo š jed n u jaru g u .
Istin a, p o d alek o je, ali k ad su v eć p o šli - što mu drago.

P rep en traše se p rek o jed n e v rleti, p a se sp u stiše u n ek u

širo k u , g o lem u jaru g u . Ĉ in jaše im se d o sta k riv a. B aš k ad
u Ċ o še u n ju , n aiĊ oše n a jed n u b u k v u - debela je, golema,
rek ao b i, im a jo j sto g o d in a. V iše d rv eća g o to v o i n e b eše,
samo po gdeko ji ţb u n i trn ; ali b eše n ek o lik o k rup n ih
p an jev a, n ek i o g o reli, n ek i v eć n atru lili - n aĉin ili se
gotovo sama prnjad.

T u m araše Z aro ţan i p o to j jaru zi, i tu m araše, p a i tu n išta.

B eh u v eć su stali - spali s nogu.

- Stan'te, ljudi! - viknu Purko - d a m alo d u šom danemo!

Ovo se izgibe!
- V ala, b raćo , b aš izg ib o sm o - reĉe ĉiĉa M irk o - p a jo š
uludo!

- A m a, b raćo , ĉu ste li v i d o b ro b ab u M irjan u ? - upita kmet

ĉisto su m n jaju ći. - R eĉe li o n a b aš "u K riv o j jaru zi p o d
raĉv astim b resto m "?

- Ĉ u sm o , b rate, k ao i ti, eto b aš tak o ! - o d g o v o riše Ć eb o i

Mirko uglas.

- E n e m o ţeš n aći, n ije v ajd e! - reĉe k m et g o to v o u

o ĉajan ju . - Miran, otrgao se! - povika odmah utom na
v ran ca, k o ji se b eše n ešto , u sfrk tao i p o ĉeo k o p ati n og om .

K o n j m alo stan e, p a o p et k o p a Ċ a jed n o m Ċ a d ru g o m

n o g o m ; n ju ši o n u zem lju i frĉe. P u rk o g a trţe za u lar i
u m iru je, n eće d a se sm iri!

- A m a šta m u je sad ! - u zv ik n u k m et v eć lju tit, p a o ţeţe

k o n ja p o do b ro štapo m .

K o n j se m alo sm iri, p a o p et p aĉe k o p ati, frk ati i n ju šiti.

- More, kmete, gledaj de! - u ĉin i S trahinja.

- Š ta?

- A m a, eto tu , ĉin i m i se, n ek e tru lo v in e, k ao o d d rv eta...

tu gde konj kopa!

- Jest, bogami! - reĉe k m et i stad e zav iriv ati o n d e.

S v i n ag rn u še d a v id e.

- Kopnide koji budakom! - reĉe ĉiĉa M irk o . Jed an p riĊ e te

zakola nekoliko puta, i doista se ukaza nekakav panj. Konj
sv e v iše frĉe i k o p a n o g o m .

- Tu je! Tu je! - p o v ik aše sv i n ek ak o u zjazb en o .

- Dajde, dete, malo te prnjadi! - reĉe ĉiĉa M irk o .

O n aj što b eše zak o p ao b u d ako m , u ze m alo tru lo v in e o d

o n o g p an ja i p ru ţi ĉiĉi. Ĉ iĉa razg led a, p a reĉe:

- B resto v o , b o g am i! V ala, ja b ih sm eo u ţiv o t, ak o to n e

b u d e p an j o d on o g raĉv asto g b resta.

- M o ţe b iti - reĉe n ek o - v id iš g d e k on j jed n ak o k o p a

n o g o m i frĉe.

- Pa i ova je jaruga - n astav i ĉiĉa - k ak o m i se ĉin i,

ponajstarija. Ni jedna o d o n ih n e b eše o n ak o d u bo k a i
prostrana.

- E, ljudi, ovde da kopamo! - reĉe k m et.

- Da kopamo! - g rak n u še sv i.

O n i s b u d acim a i m o tik am a o k u p iše k o p ati ţiv o . Isk o p aše

g rd n u p an jinu n a o n o m m estu , p a k o p aj d alje. S u n ce v eć
p rev alilo , a jo š n išta n em a. G o to v o h o ćah u d a se o k an e;
ali sm isliše d a k o p aju jo š m alo , p a ak o n e b u d e, d a id u
k u ći. N isu u d arili jo š d v a-tri p u t b u d ak o m , d o k se u k azaše
n ek ak e d ask e. S v i se zg rn u še d a v id e. T o je! Š to d u b lje,
daske se sve bolje ukazuju. Naposletku se, poznade da je
grob. O ĉistiše p o lak o zem lju sv u d o ko o n ih d asak a i
sp rem iše se d a p o d ig n u k ap ak .

Ć eb o p rin ese v o d u ad ţijazm u . P o p n ataĉe p etrah ilj i o tv o ri

treb n ik . Đ ilas zasu k a ru k av e, p rim aĉe o n aj g lo g o v ko lac i
spremi se.

- Dobro gledaj, more - v eli m u ĉiĉa M irk o - da ne prsne na

te ili n a n as k o g a k rv . A ti, Ć eb o , o d m ah zalij
ad ţijazm o m . Ĉ u v aj d a n e izleti lep tirak !...

K m et v ik n u o n im a što su k o p ali:

- Dela sad poduhvatite polako kapak budacima i dignite

ga!

O n i to u ĉin iše... Im aju šta v id eti! L eţi ĉitav ĉitav cit ĉo v ek ,

kao g o d d a su g a ju ĉe tu sp u stili. S am o što je p retu rio
n o g u p rek o no g e, ru k e p ru ţio p o red seb e, n ad u v en k ao
m ešin a, sav crv en , ĉin i ti se sam a je k rv , jed n o o k o
sklopio, a drugo mu otvoreno. Na prsima mu se poznaju
d v e ran e o d p u šk e, ali g o to v o o b e zarasle.

Đ ilas isteţe o n im k o cem te v am p ira u sred trb u h a.

- A d ţijazm o m , Ć eb o ! - v ik n u P u rk o . Ć eb o u o n o j h itn ji n e
p o g od i d a g a zalije b aš u u sta, n eg o g a p o li p o licu . U taj
m ah izlete v am p iru iz u sta p ram iĉak n ek ak e m ag lice -
su šti lep tir i o d lete n ek u d .

- Ih, u teĉe lep tirak ! - p o v ik aše m n o g i.

- Š ta u ĉin i, Ć eb o , d a o d b o g a n aĊ eš! P o p o ĉita n ešto n ad

v am p iro m , p a g a o n d a o d m ah zak o p aše. N a g ro b n atrp aše
k am en je, k lad a i svak o jak a trn ja, n ajv iše g lo g o v a.

Jed v a u sam i su m rak v ratiše se Z aro ţan i sv o jim k u ćam a,

radosn i što su n ašli v am p ira S av u i zav arĉili g a tak o .
Istin a, u tek ao im je lep tirak , ali n e m ari. T o n e m o ţe
matorim ljudima nauditi.

***

O n ak e ĉasti, o n ak o g v eselja n ije b ilo o d av n o u Z aro ţju

k ao u p etak , n a P av lo v d an , k ad su se Z aro ţan i v ratili iz
Krive jaruge gladni i umorni sa svojim kmetom i popom, i
sutradan u subotu.

K m et ih je p o zv ao sv e k seb i n a ĉast. T u ti se p ilo , jelo ,

p ev alo . T u se p ilo za p o k o j d u še sv im a v o d en iĉarim a što
su g o d d o tle o sv anu li m rtv i u zaro šk o j v o d en ici. T u ti se
napijalo u zdravlje popu, kmetu, Strahinji i svemu
Z aro ţju . T u su se m etale p u šk e u za sv ak u zd rav icu .
V eĉera b eše d av n o p ro šla. N ek o je d o b a n o ći. G o sti se
v esele p red k u ćo m . M eseĉin a k ao d an , leto , m ilin a lju d m a
sed eti. N ek i h ted o še d a id u . P u rk o ih u stav lja:

- Sedite, lju d i!... S ed i, M irk o , Ć eb o ! D ela jo š p a jed n u !

S u tra je n ed elja. N e ĉek a n as n ik ak av rad . D ed e, p o p o ,
nazdravi!

- M o ţe, m o ţe, ja!... - zam u ca p o p , p a u ze ĉašu , d iţe se i

k ao d a h ted e n ešto reći, p a sam o p o p i i sed e.

Z aro šk i p o p n ije b io n i o n ak o reĉit, a k ad se n aĊ e n a

k ak v o m v eselju s lju d m a, b aš m u se n ešto u zm e jezik , te
n e u m e n išta v iše reći n eg o sam o : "M o ţe, m o ţe, ja!"

- D ed e ti, ĉiĉa M irk o ! - nudi Purko. - O d m en i n ašeg p o p u .

N azd rav i što !

- E , u zd rav lje n ašeg S trah in je! - p o ĉe ĉiĉa M irk o , u zev ši

ĉašu. - P rv o n jeg o v e g lav e, n jeg o v e d o m aćice...

- U h a, ĉiĉa M irk o !... N e b u d ali!... N em a o n jo š

d o m aćice!... - g rak n u še sv i g o sti u sm eh u .

- A jest, bogami! - reĉe M irk o . - V id iš, ja se n ešto

p retu rih !... P a im aće, ak o n em a! - ĉisto se o seĉe ĉiĉa, jer
mu ne bi p rav o što se tak o p retu rio .

- D ab o m e!... Jest!... Im aće, ak o n em a! - zav ik aše g o to v o

svi.

- S am o se ĉu d im o n o m lu d o m Ţ iv an u - reĉe P u rk o k ao u z
reĉ - što m u n e d a d ev o jk u !

- Z ar o n aj iz O v ĉin e? - u p ita ĉiĉa M irk o .

- A on, dabome... Kad se vole i miluju - nastavi Purko -

što d a se n e u zm u ?

- Mahni se, Purko! - veli mu Strahinja i otresa rukom.

- Š ta m ah n i se! - n astav lja P u rk o , a d o lazi sv e v iše u v atru .
- E v o o v d e u Z aro ţju sv ak b i ti d ao , k o k ćer, k o sin o v icu ,
je li, b raćo ?

- Jest, jest!... Strahinja je valjan momak!... Strahinja je

n aš! - g rak n u še g o to v o sv i.

- A o n aj m u d ţen ab et n ije d ao n i p o m en u ti!... P a ĉo v ek o d

tešk a d erta o stav io i k u ću i sv e, h o će u sv et.

- A što si, m o re, lu d ! - Ċ ip i Ć eb o o k ren u v ši se S trah inji. -

A k o teb e sam o d ev o jk a h o će, n aĊ i lju d e, p a je o d v ed i!

- O k an i se, Ć eb o ! - veli mu Strahinja. - Nisam rad...

- Š ta n isi rad ? - sk o ĉi i S rd an . - E v o m i ćem o p o ći s

tobom!

- B o g am i, i h o ćem o ! - p rih v ati Ć eb o . - E v o ja ću p rv i.

H o će li jo š k o ?

- I ja ću! - v ik n u Đ ilas.

- I ja!... I ja! - zav ik aše d o sta n jih , p a ĉak i ĉiĉa M irk o .

- V ala, k ad ćeš ti, ĉiĉa M irk o , i ja ću ! - reĉe P u rk o .

- M o re, lju d i! P u rk o ! Ć eb o !... - v iĉe S trah in ja d a ih stiša. -

S tan ite d a se jo š p ro m islim o ! D a v id im o k ad ćem o !...

- Sad odmah... Jest!... Odmah!... - v iĉu sv i u to j m ešav in i.

- Grehota je... - zausti Strahinja.

- Nema tu grehote! - d o ĉek a Ć eb o i n e d ad e m u izg o v o riti.

- Eto tu je pop, da ga pitamo.

- Je li grehota, popo, oteti devojku?... - upita Purko.

- M o ţe, m o ţe, ja! - o d g o vo ri p o p , a n ešto m u se k rp e

trepavice.

- K ad je m o m ak v aljan , ĉestit?... - p rih v ati ĉiĉa M irk o

o k ren u v ši se p o pu .

- M o ţe, m o ţe, ja!

- Kad i devojka njega miluje?... - nastavi Purko.

- M o ţe, m o ţe, ja! - o d g o v ara p o p Ċ a ov o m Ċ a o n o m .

- P a k ad , m o ţe, h ajd em o , b raćo ! - v ik n u Ć eb o . - Hajde,

Strahinja!...

Strahinja salete da ih kako god ustavi. Molio ih je da se

okane, da ne bune narod; govorio im da se voli i ukloniti
k u d b ilo , n eg o d a leg n e, b o ţe saĉu v aj, i k rv zb o g n jeg a.
A ja, sv e u zalu d ! K o će Z aro ţan e o d v ratiti k ad što n au m e!

I tak o se o d ab raše: Ć eb o , S rd an , Đ ilas, ĉiĉa M irk o , k m et

P u rk o i jo š d v a-tri o tresita m o m k a. P o n eše i p u sat, n ek se
n aĊ e - zlu ne trebalo. Nemade se ni Strahinja kud, nego i
on pristade s njima.

K m et se o k rete g o stim a što o staše:

- V i, b raćo , sed ite tu , jed ite i p ijte što je b o g d ao !

- H o ćem o , h o ćem o , P u rk o !... H v ala ti! - p o v ik aše o n i.

- Kad zapevaju prvi petli - nastavlja Purko - eto i nas s

v o Ċ ev ino m , ak o b o g d a!

- I treb a!... D aj, b o ţe!... - o d g o v o riše g o sti u g las.

- I b u d ite, b raćo , sprem n i, ak o d o Ċ e d o n ev o lje d a n am se

n aĊ ete u n ev o lji!... U zd rav lju , b raćo ! - zav rši P u rk o .

- H o ćem o , b rate!... N e b eri b rig u !... U zd rav lju ! -

g rak n u še g o sti za n jim .
- M o ţe, m o ţe, ja! - ĉu se m eĊ n jim a i p o p ov g las.

Ele, kmet odista o d e s d ru ţin o m .

***

B rzo su stig li u O v ĉin u , p red v ratn ice Ţ iv an o v e. T u

zastad o še m alo d a se d o g o vo re šta će i k ak o će.

O d m ah su se d o g o v o rili. S trah in ja i Ć eb o p resk o ĉiše

p rek o p lo ta, p o lako u k lo n iše n eku g rd n u k am en ĉin u
kojom behu poduprte vratnice, pa ih o tv o riše širo m .
P u rk o , ĉiĉa M irk o i o stali tu k o d v ratn ica. S trah in ja i Ć eb o
p rik rad o še se g o re d o v ajata, što b eše za d o b ru p u stem icu
o d k u će, i tu stad o še.

- Z n aš li ti d a je o n a b aš u v ajatu ? - up ita Ć eb o šap ću ći.

- Tako mi je pre govorila - odgovori Strahinja.

- A Ţ iv an i k u ćan i?

- O n i sv ak ad sp av aju u k u ći.

- De, zovni je!... Brzo!... - šan u Ć eb o , p a se sk lo n i za

vajat.

Strahinja se polako prikrade do na vrata vajatska, zakloni

se m alo iza n ek o g p razn o g b u reta što b eše tu , p a zo v n u
tiho:

- Radojka! Radojka!

Ne odaziva se.

S trah in ja o slu šn u . N išta se n e ĉu je. O n p o ću ta m alo , p a

opet zovnu:

- Radojka! Radojka!
- Ko je? - ĉu se izn u tra san an ţen sk i g las.

- Ja!... S trah in ja! IziĊ id e ĉaso m ! - odgovori Strahinja brzo,

pa prinese uvo uz vrata.

U n u tra se ĉu šu šk an je, p a tih h o d , p a se p o lak o o tv o riše

v rata i iziĊ e R ad o jk a sasv im o b u ĉen a i o b u v en a.

- Otkud ti u ovo doba? - u p ita šap ću ći S trah in ji.

- P a d o Ċ o h !... - p o ĉe S trah in ja, p a tek d o d ad e: - Nutode!

k ad se ti p re o b u ĉe i o b u !

- Ne pitaj, moj Strahinja! - o d g o v o ri R ad o jk a jo š tiše. -

T ata m i n e d a ţiv eti!... U šla sam u o v aj p u sti v ajat. O v ak o
o b u ĉen a, k ao što m e v id iš, p ala sam n a k rev et, p a p lak ala,
plakala - m išljah , o ĉi ću isk ap ati. T ak o m e sav lad a san , te
zaspah. Utom ti zovnu...

- A on te jednako kinji zbog mene, a?

- V ala, S trah in ja, d o šlo m i je d a sk o ĉim u v o d u ili d a

zaţm u rim , p a d a b eţim i ja k u d ... V iše se n e m o ţe d u rati.

- P a h ajd e, R ad o jk a, m i b aš i d o Ċ o sm o ...

- T a šta ĉin ite v azd an ! - šan u Ć eb o , što se u to m b eše

prikrao do njih.

- Ko je to? - u ĉin i R ad o jk a i stu k n u m alo n atrag .

- Ne boj se! - veli joj Strahinja. - N aš p o zn an ik iz Z aro ţja.

Hajde, Radojka!

- B o lan , S trah in ja... k ak o ću?... - p o ĉe se o n a k ao u stezati.

- Lepo! Hajde s nama! - šan u Ć eb o b rzo . - S ljudma

d o b rim , p o šten im... Hajde, hajde!... Brzo! Da nas ne
opaze...

R ad o jk a zau sti o p et d a rek n e n ešto ; ali S trah in ja i Ć eb o

n av ališe: "H ajd e, h ajd e!" te o n a, g o to v o i n e zn aju ći k ak o ,
iziĊ e iz v ajata i p o h ita s n jim a.

U h itn ji i zab u n i zak aĉi R ad o jk a, n a p ak o st, o n o b u re, te

se o tište n iza stran u , tu tn jeći i u d araju ći Ċ a o d rv o Ċ a o
kamen.

- Ih , šta u ĉin i, b o lan ! - reĉe Ć eb o . - Izb u d i ĉeljad !... B eţi,

b eţi!

I sv i tro je p o b eg o še, što ig d a m o g u , n a v ratn ice...

D o k , n išta ti b o g n e d ad e, izlete Ţ iv an p red k u ću , p a

podviknu:

- Lopo v i! P u šk u am o ! N e d aj!

Z a n jim isp ad o še jo š d v o jica iz k u će. G ru n u jed n a p u ška.

Z aro ţan i n ag o še b eţati b ez d u še, sam o d a izm ak n u iz sela

i d a se d o k o p aju ĉistin e. P ro ju riše v eć p o red Z m ajev ca, i
tam an d a se p rim e g o re u za stran u p o šav G o lo m e b rd u ,
dok ti u ĉestaše p u šk e p o O v ĉin i i d iţe se v ik a o d k u će d o
k u će:

"H aj, n e d aj! O teše k m etu d ev o jk u !..." Z aro ţan i sam o

g rab e n av iše. V ik a i p u šk e, -rekao bi, sve za njima.

K ad izb iše n a G o lo b rd o , zastad o še sv i jed v a d išu k o liko

su su se zaduvali. Radojka se pribila uz Strahinju, pa sva
d ršće, a n e u m e n i reĉi d a rek n e. P u šk e i v ik a o zd o sv e
b liţe.

- Hajdemo, ljudi! - reći će ĉiĉa M irk o . - Eto onoga s

p o tero m , m o ţe o sak atiti k o g a!

- V ala, n e b eţah m u v iše - reĉe P u rk o zad u v an - pa makar

krv legla!

- Vala, ni ja! - prih v ati Ć eb o .

- A stanite, lopovi! - ĉu se o zd o g las Ţ iv an o v .

- E n o ih , Ţ iv an e! U d ri! - ĉu se d ru g i n ek o i g ru n u p u šk a.

- S trah in ja, sk lo n id e to ĉeljad e am o za b u k v u ! - reĉe ĉiĉa

Mirko. - O n i se lu d aci n e šale!

- Hvatajte i vi busiju! - reĉe P u rk o i o stalima.

I sv i strĉaše za p u šk o m et n an iţe, p a zap ad o še - ko za

bukvu, ko za kamen.

U to m izb i Ţ iv an s lju d m a n a b rd o , p a p o d v ikn u :

- A m o d e, lo p o v i, d a v id ite k o je Ţ iv an !

- O d m iĉi, m o re! - p ro d era se Ć eb o iza b u k v e. - S ad će k rv

leći!

- A ti li si, Ć eb o ! - podvik n u Ţ iv an , pa p o teţe iz p u šk e n a

onaj glas.

- Zar tako? - d rek n u Ć eb o , p a o p ali p išto lj.

- U vetar udrite, Ljudi! - v iĉe k m et P u rk o d ru ţin i - da ne

osakatimo koga!

- Zar si i ti tu, kmete? - v ik n u Ţ iv an , jer ĉu P u rk o v g las. -

A stanide, more! - pa skresa na onaj glas.

- Ne na kuma i svetog Jovana! - u ĉin i P u rk o , p a i n eh o tice

o p ali p išto lj.

O su še se p u šk e i s jed n e i s d ru g e stran e. D ig o še v ik u i
jed n i i d ru g i. S am o se ĉu je:

- D rţ'se, P u rk o !

- Ha, pas nijedan!

- Ovamo, ljudi, izgibosmo!

- Ne dajte, k rv leţe!

- S tan id e, Ţ iv an e!

- U h , p o g an i Ć eb o !

- Ujede me pas, ja!

- N a p ešk ir, zav ij!

- N ije n išta.

- Ogrebao ga trn!

- K u ršu m , m o re!

- T a trn !... K ak av k u ršu m !

U to m se d iţe g raja d o le u Z aro ţju : "H aj, lju d i!...

Potecite!... Pogibe nam kmet!... Ne d aj!" P u šk e u ĉestaše
o zd o iz sela; g raja i v ik a sv e b liţe.

- B eţ'te, lju d i, izg in u ćem o ! - v ik n u nek o o d d ru ţin e

Ţ iv an o v e.

I d o k b i ĉo v ek o k om tren u o , n a b rd u g o re o 'stad e sam

Ţ iv an . O stav iše g a n jeg o v i. O n zastad e m alo , p a d o v ik nu :

- A neka te, kume, neka! N aći ću ja teb e i su tra!

T o reĉe p a n estad e i n jeg a.

Z aro ţan i b rţe o p u ĉiše n an iţe u selo . S reto še se sa

sv o jim a. I o n i g o sti o d P u rk o v e k u će i g o to v o sav n aro d
b eše se k ren u o d a se n aĊ e u n ev o lji sv o m k m etu i sv o jim
ljudma.

K ad ih tu v id eše zd rav e i ĉitav e, d iţe se v ik a, g raja,

v eselje. S am o se ĉu je: "A lal v am v era!... T ak o m u i
treb a!... B aš ste ju n aci!"
I sv a ta g alam a o d e p rav a P u rk o v o j k u ći. S ad tek p o ĉe
veselje i pijanka, kao na pravoj svadbi.

***

S u n ce d av n o g ran ulo i v eć o sk o ĉilo s d v a-tri koplja.

Zaro ţan i, k ao lju d i, p o d rem ali m alo , p a p o u stajali i
nastavili opet razgovor, veselje i pijanku. Nedelja je, ne
ĉek a ih n ik ak av p osao .

K m et P u rk o , ĉiĉa M irk a i jo š n ek i o d ab ran iji lju d i v eć se

behu dogovorili da odu sa Strahinjom i Radojkom do
popa. - nek ih v en ĉa. K u m o v aće P u rk o , jer v eć io n ak o
p ad a R ad o jci k u m ; stari sv at b iće ĉiĉa M irk o , a d ev er
S rd an , k ao p o n ajm laĊ i, m eĊ u n jim a.

T am an se o n i tak o d o g ov o riše, d o k zov n u n ek o o zg o s

Golog brda:

- O, Purko!

- Ko to zove? - upita Purko i pogleda onamo.

- Ţ iv an , b o g am i! - reĉe S rd an .

- A eno i nekih ljudi s njim! - dodade Strahinja.

- O, Purko! - zo v n u Ţ iv an jo š jaĉe o zg o .

- Oj, more, oj! - odazva se Purko.

- IziĊ id e, m alo 'v am o , iziĊ i! P u rk o iziĊ e o n am o d o

v ratn ica. S v i se u ću taše d a ĉu ju šta će b iti.

- Š to zo v eš, m o re, što? - v ik n u P u rk o Ţ iv an u .

- M o re, v rati m i d ete... b iće b elaja! - v ik n u Ţ iv an .

- O k an i se ćo rav a p o sla! - odgovori Purko. - 'Odi da

u ĉin im o v eselje k ao lju d i!
- A ja! N em a o d to g a n išta d o k sam ja ţiv !

- A ti id i o tk u d si i d o šao !

- More, v rati m i d ete d o k n isam d o v eo n aro d , p a će b iti

ĉu d a!... S v im a ću v am su d iti.

- Sudi ti u svom selu, ovde jok! Ovde mi sudimo!...

O d o sm o m i p o p u , n ek a ih v en ĉa!

- N e v red i to v en ĉan je, m o re iĉ!

- A što , m o re, što ? Z ar n aš p o p n e v alja?

- V aš je p o p lu d !

- More, hej! Ne grdi nam popa!

- Lud vam je pop, lud! Ide te kopa vampire!

- E , b aš d a v id im o je li lu d !... - viknu Purko, pa se okrete

svojim ljudma: - H ajd em o , b raćo , n ašem p o p u . N ek a g a
n ek zija k o lik o h o će, h ajd em o m i o d m ah p o p u !...

- A m a, m o ţe d o ći selo na nas, kakav je! - reĉe S rd an .

- Kako selo, Srdane, bog s tobom! - reĉe M irk o . - Nema

o d to g a n išta.

- Pa neka digne! - p rih v ati Ć eb o . - Bojimo se mi njih!

Ţ iv an jo š jed n ak o v iĉe o zg o s b rd a, p reti, p su je.

Z aro ţan i b aš n i u u v o ! D ig o še se lep o , sa S trah injom i

R ad o jk o m , te o d ista o d o še p o p u n a v en ĉan je...

***

I o p et je v eselje k o d k u će P u rk o v e. S leg lo se sv e Z aro ţje

n a sv ad b u . T u ti se p ev a, ig ra, p ije, m eću p u šk e. P o d n e
v eć u v elik o p rev alilo . K ad o p et n ek o zo v n u o zgo s G o lo g
brda:

- O, Purko!... O, Purko!

- K o v iĉe m o re, ej! - o d azv a se P u rk o i p riĊ e m alo n ap red .

- Ja, more, ja!

- N u to d e! O n o je ĉiĉa S red o je!

- Š ta li će? - u p ita Ć eb o , i sv i se u tišaše d a ĉu ju .

- Je li tu Purko? - v ik n u o p et ĉiĉa S red o je o zg o .

- Jest, more, jest! - odgovori Purko.

- U p itajd e g a je li v era d a n eće b iti k av g e?

- Aha, boje se! - reĉe ĉiĉa M irk o .

- Imaju i koga! - d o d ad e Ć eb o .

- A k o n eće, m o re... - v iĉe ĉiĉa S red o je - d a m u d o Ċ em o

kao prijatelji!

- A je li tvrda vera, more, je li? - upita ga Purko.

- Jest, more, jest! - o teţe ĉiĉa S red o je.

- P a k aţi Ţ iv an u n ek d o Ċ e! - viknu Purko. - Vrata su mu

otvorena!

- Š ta v eliš? - u p ita ĉiĉa ozgo.

- D o Ċ ite, b raćo , slo b o dn o ! - d o v ik n u m u P u rk o što ig d a

m o ţe.

Ĉ iĉa S red o je m ah n u ru k o m o n am o za b rd o . M alo p o sto ja,

a p o m o li se o d o n ud Ţ iv an i s njim desetak ljudi. Svi se
u p u tiše u Z aro ţje. Z aro ţan i im iziĊ o še p o d alek o n a su sret.
- D o b ro n am d o šli.

- S rećn o v eselje.

- Ta mi smo svoji!

- K ak o si, Ć eb o?

- D o b ro d o šao , k u m e!...

D iţe se v esela g raja m eĊ n jim a.

Z ap raštaše p u šk e o d šen lu k a. Iţlju b iše se tu sv i k ao

p rijatelji i d o b ri su sed i, p a o d o še p red k u ću P u rk o v u .

Ţ iv an se jo š m alo m rg o d io , p a n ajp o sle n em ad e se k u d -

nego se lepo izmiri i sa Strahinjom, i s Radojkom, i sa
svima...

S ad tek p o ĉe v eselje, k ak v o se, v aljd a n ik ad , n ije

zapamtilo. Tri dana samo se jelo i pilo, pevalo i igralo...
K ad se v eć sv ak n ad o v o lji, rek o še n eki d a v alja ići k u ći.

Ţ iv an i P u rk o u m alo se n e zav ad iše o k o S trah in je. P u rk o

g a u stav lja d a o stan e u Z aro ţju , p rim a g a u k u ću i u
zad ru g u . Ţ iv an n e d a - v eć g a zo v e u O v ĉinu, i on ga
p rim a u k u ću i u zad ru g u . N ap o sletk u , S trah in ja zah v ali i
P u rk u i Ţ iv an u , p a reĉe d a n ajv o li ići u sv o ju k u ćicu , jer
je, v eli, sv o ja k u ćica - svoja slobodica.

I tak o se O v ĉin ci k reto še k u ći s m lad o ţen jo m i n ev esto m .

Z aro ţan i ih isp ratiše ĉak g ore do na Golo brdo. Tu se lepo
iţlju b iše i rastaše k ao p rijatelji. O v ĉin ci o d o še u O v ĉin u ,
p ev aju ći i p u šk e m eću ći, a Z aro ţan i, se v ratiše u Z aro ţje -
i o n i p ev aju ći i p u šk e m eću ći.

I jed n o i d ru g o selo sm iri se. Z aro ţan i n aĊ o še v o d en iĉara,

vodenica im poĉe m leti i d an ju i n o ću . N ik o se v iše n ije
ţalio d a je g lad an i d a n em a b rašn a.
O n aj lep tirak d u g o je, k aţu , jo š m o rio m alu d ecu p o
Z aro ţju i p a O v ĉin i, p a je i n jeg a n estalo .

I d an d an ji p riĉaju starci i b ab e o Ţ iv an u D u šm an u , o
Strahinji, o Savi Savanoviću i o zaro šk o j v o d en ici, i k u n u
se sv im ĉu d im a n a sv etu d a je sv e tak o b ilo i d a su im stari
tako kazivali.

Prva brazda

U v rh sela V elik e V rb ice, ĉak g o re - v eć p o d p lan in o m

Vratarnom - vidi se odovud, s L atk o vaĉk ih p o g led i,
sk ro m n a seo sk a k u ćica i u z n ju d v e-tri zgradice.

T o je k u ća u d o v ice M io n e. P o k o jn i S ib in D ţam ić p o g in uo
je u drugome ratu iza Jankove klisure.

I sad se p riĉaju p riĉe o S ib in o v o m ju n aštv u i k u raţi. K o

ga god spomene u Velikoj Vrbici, sv ak će reći: "B o g d a
ga prosti!..."

N jeg o v a M io n a o stad e sam o h ran a s tro je siro ĉad i. D v a

sin ĉića i jed n a k ći. S v e jed n o d ru g o m d o u v eta.
N ajstarijem , O g n jan u , b eše tek sed am g o d in a.

S eo sk u k u ću n e m o ţe zad esiti g rĊ a n esreća n eg o k ad

o stan e b ez m u šk e g lav e.

T a je n esreća zad esila jo š m n o g e k u će u o v o m e k raju .

M n o g a u d o v ica ţalila je i p reţalila sv o g a d o m aćin a. P o sle
godinu-dve dana neka se preudade; neka ode u rod i
o d v ed e sv o ju d ecu tu Ċ em o cu . S ib in o v a M io n a n e h ted e
se u g led ati n a sv o je, p o n esreći, d ru g e. Otresita i vredna
ţen a p rih v ati u sv o je ru k e i tešk e ratarsk e p o slo v e...

M io n i se sv e ĉin ilo - d o ći će S ib in , p a k ak o će m u
p o g led ati u o ĉi k ad zateĉe sv o ju k u ću rastu ren u i p u stu !...

P o k o jn i S ib in im a d o sta b raće i b ratan aca, o d eljak a. S v i su

vredni, otresiti, d o b ro d u šn i ljud i. N em a d an a k ad se k o ji
o d n jih n e sv rati k u ći M io n in o j - d a jo j p o m o g n e što g o d.

N ajv iše je p o m ag ao M io n i m laĊ i b rat S ib in o v , Jelen k o .

Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snasi:

- Z ašto m e, sn ah o , n e p o slu šaš? Š to ne p rećeš u n ašu

k u ću? V id iš li, jad n a n e b ila, d a n e m o ţeš izići n ak raj s
to m d eĉico m !... K u d ćeš, jad n ice, p re? D a im aš sto ru k u ,
o p et n e b i m o g la tak o sam a stići d a sv e u rad iš... Š to n e
d o Ċ eš b arem d o k ti d eĉica stan u n a sn ag u?...

- N e m o g u , d ešo ! - odgovorila bi mu Mio n a u zd ah n u v ši.

- A m a što n e m o ţeš, sn ah o? U n ašo j k u ći b ilo b i ti i lak še

i rahatnije...

- K ak o b ih ja, b o lan d ešo , m o g la u g asiti o v o o g n jište, g de

su se o v a siro ĉad p rv i p u t v atre o g rejala?... Š ta b i rek la
p o sle sv o jo j d eci kad b i m e zap itali: "Ĉ ija je, nano, ona
k u ća što je zarasla u k o ro v i zo v u , te n ik o n e sm e n i d an ju
u n ju u ći?... " K ad b ih tak o u ĉin ila, m en e b i sap reo o n aj
h leb i so , što sam p o jela u o v o j k u ći s p o k o jn im
S ib in o m !... S aĉu v aj, b o ţe!... N ik ad , d ešo , n ik ad !...

Jelenko samo slegne ramenima, pa zajmi ralo i volove, te

ode na njivu da uzore Mioni koliko joj treba za usev.

T i d o b ri lju d i p o m ag ali su jo j sv ak ad u teţem rad u

poljskom - što v eć n e m o ţe d a sav lad a slab a ţen sk a ru k a.
Oni joj uzoru malo njive, poseju i srede kao sebi. Ostalo
radi sam a M io n a. S am a o k o p av a, p lev i, ţan je. N ik ad se
n eće p o ţaliti d a jo j je tešk o . H o će i u to m e d a jo j
p o m o g n u . N jo j ĉisto b u d e k riv o . O b iĉn o im o d g o v o ri:

H v ala v am ! G d e je b ilo teţe tu ste m i p o m o g li. O v o v eć

mogu polako i sama!...

***
Prolazila godina po godina.

M io n a se v eć n av ik la n a sam o tin ju i teret. Ĉ isto sad n e b i

v ero v ala d a m o ţe b iti i d ru k ĉije! D eca jo j p o o d rasla.
O g n jan u zeo p etn aestu g o d in u . Id e u šk o lu . V elik i je Ċ ak .
D u šan k a n av ršila trin aestu . O n a u v elik o o d m en ju je m ajk u
u k u ćev n im p o slo v im a. Ako Miona zorom podrani na
n jiv u d a u ţan je k o ji sn o p v iše, ili o d e n a liv ad u d a
p o p lasti o n o što je Jelen k o ju ĉe p o k o sio - n eće u p o d n e,
k ad se v rati k u ći, o stati b ez ru ĉk a. D u šan k a se b rin e o
to m , k ao k ak v a m ato ra red u ša. U m e ĉak i p o g aĉu d a
umesi... NajmlaĊ i, S en ad in , u zeo je d ev etu g o d in u . Jo š
g rad i p o n ek ad p u caljk e o d zo v e, ali je k ad ar d a p riĉu v a
jaganjce i da istera ovce na popas. Vajdica je i od njega.

H v ala b o g u , d eĉica su M io n in a zd rav a i v esela, razb o rita i

vredna. Odevena su kao iz najbolje gazdin sk e k u će. M io n i
je puno srce kad ih pogleda.

- T ići m o ji lep i!... - šap u tala b i ĉesto , u zd ah n u v ši. - B o ţe

jak i, m o lim ti se, p o d rţi m e u zd rav lju i sn azi d o k m i n e
o jaĉaju o v a k rila m o ja!...

D o b ar je b o g . O n je saslu šao o v u u srd n u m o litv u

samohrane udovice.

L ju d i iz sela d iv ili su se d u rašn o sti M io n in o j. S v u d su je

h v alili i n jo m e u k o rev ali sv o je d o m aćice k ad b i se m alo
o len ile. S am o jed n o im b eše za ĉu d o : k ak o je m o g la tak o
sam o h ran a o d v o jiti o d k u će O g n jan a i o p rem iti g a u
šk o lu ! T o su jo j k ao i zam erali.

I sam Jelenko prekoreo je jedanput Mionu zbog toga.

B eše se sv ratio sa sv o jim stricem , starim Jezd im iro m , p a
p o sle razg o v o ra o sv em u i sv aĉem u , reći će sn asi:

- V ala, sv ak ti se ţiv i ĉu d i k ak o se d ajan iš... Jesi v red n a,

jesi p am etn a. S am o si n ešto slu d o v ala...
- A šta to , d ešo ? - upita Miona i pogleda Jelenka malo
zaĉu Ċ en o .

- Š to o n o d ete n e o stav i k o d k u će, d a ti b arem što g o d

p o m o g n e? T o lik i im u ćn iji i zad ru ţn iji lju d i, p a n isu k ad ri
o d v o jiti svo je d ece... T i se io n ak o siro ta i m u ĉen ica, p a...

- N e d am ja, d ešo , d a m i d eca b u d u p o sled n ja u selu ! -

odgovori Miona i zamplami se malo u obrazu. - Pokojni
S ib in , b o g d a g a p ro sti, ĉesto je g o v o rio k ak o će, ak o
d o ĉek a, šk o lo v ati O g n jan a. Ja sam m u isp u n ila ţelju ...
K ad sam se m u ĉila to lik o g o d in a, n eće m i zar b iti n išta
ak o se p o m u ĉim jo š n ek o v rem e...

- Ono jest, snaho - p o ĉe stari Jezd im ir. - Sve je to lepo i

k rasn o : ali, o p et, ti si, eto , sam a u k u ći, p a ti je zau v ar
m ak ar i m ala p o m o ć i o lak šica...

- T a O g n jan će m i sad o P etro v u d n e izu ĉiti i o stati kod

k u će... A k o b o g d a zd rav lja, d aću o d m ah n a jesen i
S en ad in a. N eću ja d a m i d eca b u d u slep a k o d o ĉiju !... -
o d g ov o ri M io n a tak o p o u zd an o i o d seĉn o d a jo j n i Jelen k o
n i Jezd im ir n e u m ed o še reĉi reći.

P ro zb o riše jo š d v e-tri o d ru g im stv arim a, p a se d ig o še i

o d o še.

M u ţ ţen a! - reĉe ĉiĉa Jezd im ir p o lak o , p o što o d m ak o še

o d k u će M io n in e.

***

N astao je ĉasn i p o st. Z im a v eć p rev alila. N e d u v a v iše

o štra u sto k a n i h lad n i sev er. S ad se b eli v etar[1] igra golim
granama visokih bukava - p o šav o d Ţ u p e, p a sv e d o
Ţ eljin a, N eraĊ e i K o p ao n ik a. S n eg sv u d g o to v o ok o pneo .
S am o , o n aj n a S u h o m e ru d ištu n e h aje za b eli v etar: o n će
se rasplinuti tek posle - k ad p rip ek u ju n sk e v ru ćin e.

Na sve strane razmileli se vredni ratari. Oru njive,

p o p ev aju ći i n ad aju ći se d o b ro j g o d in i.

T ek u p o d n e stiţe M io n a iz ĉaršije. Išla je tam o zo ro m d a

o b iĊ e S en ad in a.

O n a je o d rţala sv o ju reĉ. O g n jan je o P etro v u d n e d o v ršio

ĉetv rti razred , a S en ad in je o d m ah p o P reo b raţen ju p o šao
u prvi.

T am an M io n a o zd o u z v o ćn jak , a D u šan k a isp ad e iz k u će.

Stuto ljila n ešto u lep u šaren u to rb iĉicu , p a sv e n ek u d ţu ri.

- K u d ćeš ti, D u šan k a?

- E n ed e! Z ar i ti d o Ċ e!... - o d g o v o ri D u šan k a g o tov o k ao i

zbunjena. - B aš d o b ro , d a n e o stan e k u ća sam a... E to , ja
p o šla tam o d o b rala...

- E? A gde je on?

- Na njivi tamo iza laza... R eĉe d a m u o d n esem ru ĉak .

- A zar n eće d o ći k u ći d a ru ĉa?

- N eće.

- A što ?

- O tišao je s v o lo v im a i ralo m ...

- E! - ĉisto u sk lik n u M io n a. - P a što m i o d m ah n e k aţeš,

v esela b ila? D aj m en i tu to rb icu ! Ja ću m u o d n eti...

- Neka, nano, ti si umorna... O d n eću m u ja... P a, o n d a...

- Š ta, ĉed o ?

- R ek ao m i b rale d a ti n e k aţem o d m ah . "H o ću ", v eli, "d a

obradujem nanu..."

- O, bog mi ga obradovao!... Nisam ja, dete, umorna! Ta

n isam n i o setila k ad sam d o šla... E h , b aš ti n e v alja p o sao
- što m i o d m ah n e k aza! V id iš ti n jeg a!... D aj m i tu
to rb icu ! P o d n e je eto p rev alilo !... A je li o tišao o d av n o?...

- Pa i nije. Tek ako je sad stigao na njivu... Miona brzo

u ze to rb icu o d D u šan k e, zag led a šta je sp rem ljen o , p a o d e
ţu rn o .

D u šan k a o sta p red k u ćo m - g led eći ĉisto zaĉu Ċ en o za

svojom majkom.

***

N jiv a iza laza n em a v iše o d d an a o ran ja. Z em lja p o tak ša;

kad je dobra godina, rodi dve-tri krstine jarice.

O g n jan tam an o b razd io p rv u b razd u , p a h o će d a o v rati...

kad eto ti mu majke.

- Nuto moga matorca kako mi radi!...- kliknu Miona

rad o sn o , p ritrĉav ši, p a u ze g rliti i lju b iti O g n jan a.

Ognjan se malo iznenadi.

- P a srećan ti rad , d o m aćin e m o j! - nastavi Miona. - Gle,

gle! Kako je to krasna brazdica, pa kako je duboka!... O,
mene lude! G o v o rim k o ješta, a ti si u m o ran , rab o tn iĉe
m o j!... D ela, ev o ... ev o , seja ti sp rem ila i ru ĉak ...

T u M io n a b rzo p o v ad i iz to rb ice što je sp rem ljen o . P ro stre

torbicu, pa razredi po njoj: malo soli, luka, nekoliko
p eĉen ih k ro m p ira, tan k u p o g aĉicu , zastru g m eţg an ik a, p a
i ĉu tu ricu , g o v o reći:

- E , g le ti D u šan k e! S p rem ila ti i ĉu tu ricu v in a. M ato rk a

m o ja! Z n a o n a šta v alja u m o rn u ĉo v ek u ... U stav i ralo ,
sine! Dosta si mi radio!

I su ze jo j g ru n u še.
- Š ta ti je, n an o? - reĉe O g n jan sed n uv ši. - T i p laĉeš?

- N išta, sin e, n išta! E to sm ejem se!... D ela u zm i - gladan

si, zn am ... B o g am i, i ja se zab av ih m alo d o le u ĉaršiji...
D a zn aš k ak o u ĉitelj h v ali S en ad in a!...

- S ed i i ti, n an o , d a ru ĉam o zajed n o - reĉe O g n jan lo m eći i

n jo j p arĉe p o g aĉice.

- N ek a, sin e! R u ĉaću ja k o d k u će... D u šan k a m e ĉek a -

o d g ov o ri M io n a sto jeći i k ao d v o reći sin a. - T i m isliš i ja
sam umorna. Nisam, Ognjane! Mogu ja vazdan stojati,
sin k o !... A m a u zm i! N ek a, stići ćeš. N e m o raš ti sv e d an as
uzorati...

E , g le ti n jeg a! B aš o re k ao m ato rac! K aţe m en i

D u šan k a... A ja m islim - šali se, v rag jed an !...

I o p et jo j su ze u d ariše. O n a ih b riše ru k av o m i sm eje se.

O g n jan se ĉisto zb u n io . N ek i p lam en u d ario m u u lice.

Z au sti d a rek n e n ešto , p a b aš n e u m e.

Miona ga opet nudi.

P o ĉe d a ćereta s n jim e k ao d ete... sv e sto jeći. R eĉe k ak o

će o ĉu v ati šen icu s te n jiv e - sam o za b lag e d an e. M esiće
o d n je ĉesn icu , k o laĉ za k rsn o im e. N ajlep še je b rašn o o d
staro g a ţita.

- Samo ako dobro rodi - reĉe O g n jan . - Z n aš i sam a, n an o ,

d a n am je o v a n jiv a p o n ajtak ša... Ţ ito se g o tovo svakad
izg lav n iĉa...

- O, ro d iće, sin e!... M o ra ro d iti! T a o v ak e zem lje n em a n i

u Moravi! Ovde nikad nije bilo ni glavnice ni ljulja...
V id ećeš ti k ak o će tu b iti d o b ra p šen ica!...

O g n jan p o ru ĉa, p a se d iţe te p rih v ati o p et ralo i o šin u

volove...

Miona sto ji i g led i sin a k ak o k ao p etlić o p sk ak u je, teg leći

za ru ĉicu i n av ijaju ći ralo m ĉas n a jed n u ĉas n a d ru g u
stran u . R ad je teţak , a d etin ja ru k a jo š n ejaĉk a.

N ek o lik o p u ta M io n a h ted e d a p ritrĉi i d a m u p o m o g n e...

ali n ešto n e sm ed e. N i sam a n e zn a zašto !

P rib ra to rb icu , p a p o Ċ e p o lako k u ći.

Osvrtala se nebrojeno puta i gledala Ognjana. Videla je -

k ad je u zo rao ĉak i treću b razd u !...

O b u ze je n ek a ĉu d n a rad o st. I p laĉe jo j se - i smeje joj se.

N e zn a n i sam a zašto ... M alo , p a tek p ro zb o ri o n ak o sam a:
"Ta red je jednom da i mene bog obraduje!... I zar ja
n isam srećn a? K o to k aţe!... T e k ak o sam srećn a! M o re,
im am ja sin a! Im am d o m aćin a, h ej... N eće m en i v iše
p o slo v ati tu Ċ e ru k e... A ja!... N em a n ik o o v ak vo g d etića.
E n o g a o re!... N e m o ţe b o lje n i Jelen k o !... Momak je to!...
Jo š g o d inu -d v e, p a ću g a i o ţen iti - ako bog da! O, ta i
m o ja će k u ća p ro p ev ati!..."

D u šan k a n e p am ti d a je ik ad v id ela m ajk u v eseliju n eg o

tad - kad se vratila s njive iza laza...

D o šla je k u ći p ev u šeći n ek u v eselu p esm icu .

Vujina prosidba

Jak i b o g b eše d ao n ek ad P etn jici d o sta lep ih stv ari... B eše

jo j d ao o n o lep o O so je i p ećin e, p a o n o g d ob ro g p op a
M iću , p a p o p u M ići v red n u i p am etn u p o šu M aru i k u ću
pod samim Osojem - p u n u sv aĉeg a, p a p red k u ćo m v elik u
lisnatu lipu, pod kojo m se b eše jed n o ju tro , ran o , n am estio
njegov sinovac Vujo s nekakom debelom iglom i koncem
u ru ci d a p rišije, d o k se p o p n e p ro b ud i, jo š jed n u zak rp u
n a sv o j v eć sasv im p o cep an g u n j.
K rp i se V u ja, b lag o d ari b o g u n a to liko m d aru , a ĉesto
pogleda na vrata k u ćn a - k ad će se p o m o liti p o p ili p o ša
d a m u zap o v ed e što n a u ran k u .

P o m o li se p o ša, zv ern u tam o -am o isp red k u će, p a k ad

vide Vuju, upita:

- Z ar se o p et k rp iš, jad o m o j?

- O p et, p o šo - protunjka Vuja.

- A jesi v eć p rišio ?

- Jo š d v ap u t d a p ro d en em .

- E, na ti o v aj k lju ĉ, p a trĉi ĉaso m d o crk v e te d o n esi p o p i

petrahilj i trebnik. Treba mu. Pohitaj samo!

T o reĉe p o ša, p a o stav i k lju ĉ n a k lu p ici p red k u ćo m i v rati

se unutra.

V u ja p ro d en u v eć i p o sled n ji p u t ig lom , p rig rte zad o v o ljan

svoj okrpljeni gunj, uze klju ĉ i o trĉa tak o b rzo g o re u z
v o ćn jak d a su k o ko ši, što b eh u p o trav i p o red p u ta,
p rh n u le p o p lašen e k u d k o ja...

V u ja je b io v eo m a p o slu šan . S lu šao je p o p a i p o šu - što

m u g o d zap o v ed e. U crk v i je v ršio d u ţn o st zv o n ara i
k lisara: zv o n io je, p alio sv eće i k andila, dodavao popu
k ad io n icu , a za n ev o lju i p ev ao k ašto za p ev n ico m .

O sem to g a V u ja je zn ao i jed an zan at: u k o riĉav ao je

k n jig e crk v en sk e. I sad će se n aći u p etn jiĉk o j crk v i k o ji
treb n ik što g a je u k o riĉio V u ja. R ad io je p o v azd an k ao
m rav . B io je, d o d uše, vrlo pipav, ali tek - vredan.

K ao k o d što je V u ja b io p ip av n a p o slu , tak o je b io sp leten

na jeziku: malo je tunjkao i nije nikako umeo da se
razg o v ara. P o ĉn e što g o d b ajag i i o n , p a se tek sp lete, k ao
p ile u k u ĉin e, i b u b n e k ak v u b esm islicu d a sv i, što g a
ĉu ju , m o raju p rsn u ti u sm eh , a o n se zastid i i u ću ti...

Iak o je V u ja b io tak o p o slu šan i v red an , o p et se n ik ak o

nije mogao otresti sirotinje kao drugi ljudi.

Bio je prava odrpanica. Kroz kapu mu viri pramen kose,

g u n j v eć o d sam ih zak rp a, ĉak šire jo š g o re, opanci nekad
n o v i. Š to rek n u , o d elo n a n jem u - n e b i im ao ĉim n i
k išn icu p o tk ad iti.

M o ţe b iti u zro k je to m e b ila i n ek a n jeg o v a lu d a n av ik a:

v o leo je sp av ati n o ću o n ak o o bu ĉen ; retk o b i se k ad
sv u k ao , k ao o stali sv et, k ad leţe u v eĉe. I p o p i p o p ad ija
pok u šav ali su d a g a o d u ĉe o d te n av ik e i ĉesto su g a
k arali, p a n išta n ije p o m o g lo ! O n b i im o b iĉn o o d g o vo rio :
"P a to p lije m i o v ak o , p o p o !" ili: "M o ţe, p o šo , zatreb ati
što g o d h itn o , p a k ad ću se o n d a o b laĉiti?" ili tak o što ...
Ele, bilo kako mu drago, tek - n ek i Ċ av o n e d a ĉo v ek u d a
se uljudi, pa to ti je!

- Ih , ala taj m ili k ao p u ţ! - reći će p o p M ića sv o jo j p o ši,

h o d aju ći n estrp ljivo isp red k u će i ĉek aju ći V u ju d a d o n ese
trebnik i petrahilj.

- S ad će o n , p o p o - reĉe p o ša, p a se o sm eh n u i d o d ad e: -
Siromah! Ĉ isto m i se saţali k ad g a v id eh o to iĉ k ak o sedi
tu p o d lip o m , p a se k rp i k ao n ek o siro ĉe.

- T eh ! Š ta ću m u ja? E to , n ek a rĊ a n e d a m u n ik ak o d a se
otrese.

- N em a sreće v eseln ik .

- N em a, p o šo - potvrdi pop, pa nastavi gotovo sasvim

ozbiljno: - Pravo da ti kaţem , ja sam ĉesto p o m išljao k ak o
bi mu se pomoglo. Vidim ga - petlja i radi kao mrav, pa
n ik ad n išta; n em a n i ĉestite k o šu lje n a seb i. N e zn am šta
ćem o m u , v eć ak o d a g a o ţen im o ...
- Zar njega? - u zv ik n u p o ša i p rsn u u sm eh .

- Bog s tobom, popo!

- A što ? - upita pop. - Ja, bogami, zbilja velim. Ko zna,

m o ţd a će se o n d a i o n m alo u lju d iti i o tresti k ao ĉo v ek .

- Okani se, popo, bogati! Ta pogledaj ga samo kakav je! -

reĉe p o ša i sm eju ći se p o k aza ru k o m n a V u ju k o ji h itaše u
taj mah s petrahiljom i trebnikom o zg o n iz v o ćn jak . -
A m a, p o g led aj g a, m o lim te! K o ja b i p o šla za n jeg a?

- M o re, lasn o je n jeg a m alo u g lad iti i sp rem iti za Ċ u v eg iju

- reĉe p o p v rlo p o lak o d a n e ĉu je V u ja, p a p rišan u p o ši
v eć n a u v o : - Dela razmisli i ti malo o tom.

- Evo, popo! - protunjka V u ja p ru ţiv ši p o p u treb n ik i

petrahilj.

- Ponesi ti! - reĉe m u p o p . - Z ajed n o ćem o ... H ajd em o !

P o šo , o d o h ja.

I p o p M ića o d e s V u jo m u selo d a ĉita n ek ak o j b ab i

molitvu.

***

Jed n o g d an a, p o sle ru ĉk a, stajah u p red k u ćo m p o p o v o m

dva lepo osedlana konja: v ran ac i Ċ o g at.

P o p M ića zatu rio ru k e iza leĊ a, h o d a n estrp ljiv o isp red

k u će. N a n jem u stajaće o d elo . V id elo se d a će n ek u d u
g o ste, jer n ije n ik ak av p razn ik d a b i ĉo v ek rek ao zato se
o b u k ao tako sv eĉan o .

- A m a, p o šo , šta ĉin i taj tam o v azd an ?

- S ad će o n , popo - o d azv a se p o ša iz k u će.

M alo p o staja, p a iziĊ e V u ja.

Niko ga sad ne, bi poznao!

N a n jem u lep e ĉo šne ĉak šire, d ţem ad an v ezen zlato m -

ĉisto g o ri, p a ću rĉe, p a n a g lav i n o v fes, p a se o p asao
tarab o lo so m i za n jeg a zad en u o n o v vezen p ešk ir, p a n a
nogam a m u ĉizm e. I u licu se b eše V u ja p ro m en io , d o šao
nekako belji i rumeniji; nije onako preplanuo i grub, kao
o b iĉn o .

- H ajd e, m o re, jaši Ċ o g ata - reĉe m u p o p o zb iljn o , p a se

o sm eh n u v id ev ši p o šu g d e sto ji n a p rag u i jed v a se
u zd rţav a d a n e p rsne u sm eh , i zovnu je malo na stranu,
pa upita:

- Š ta ti se ĉin i, a?

- D ru g i ĉo v ek , zd rav lja m i!

- A m a v id iš ti - reĉe p o p - kako mu je sasvim taman to

o d elo m o g p o k o jno g sestrića... b o g d a g a p ro sti!

- Jest, i on je veselnik bio Vujinog stasa.

- B aš d ru g i ĉo v ek ! - reĉe p o p sm ešeći se, i p o g led a o p et

V u ju , k o ji b aš u taj m ah tu to ljaše n ešto o k o terk ije.

- S am o se b o jim d a n e u ĉin i k ak v u lu d o riju ... - reĉe p o ša

vrlo polako.

- N e b o j se! Z n am ja v eć k ak o ću ... A šta v eliš, B o šk o će

se zaĉu d iti k ad n as v id i? O n a n jeg o v a p o ćerk a b iće tam an
p rilik a za n ašeg V u ju .

- M o re, p o p o , d a si se ti o k an io B o šk a...

- A što ?

- P a m o g ao b i i o v d e u k o m selu p o traţiti d ev o jk u . O n o ti
je g azd in sk a k u ća.

- S v ejed n o . B o šk o m i n eće zar o d reći. P a o n d a, zn aš, b o lje

je p o traţiti m alo p o d alje... O v u d a v eć sv ak o p o zn aje V u ju
kakav je. Tamo u Lajkovcima ne zna ga niko.

T o reĉe p o p , p a se o k rete V u ji i, v id ev ši d a jo š n ešto p etlja

i v eţe o k o terk ije, p riv ik n u m u :

- A zar ti, m o re, jo š n isi u zjah ao?

- S ad ću ja, p o p o , sad ! - p ro tu n jk a V u ja, p a p o ĉe zb unjeno

o p trĉav ati o k o k o nja, g led aju ći k ak o b i n ajlak še u zjah ao .

P o p se h itn u n a v ran ca, p a p o d v ik n u oštro V u ji:

- S ed i v eć jed n o m !

I V u ja h ted e b ajag i d a se h itn e n a Ċ o g ata, ali o n o n jem u

n eo b iĉn o od elo - šta li - sm ete g a, te se sam o p o trb u ši p o
sed lu . Đ o g at n em iran , a V u ja n e m o ţe n ik ak o d a p retu ri
n o g u do strem en a. P ritrĉa p o ša i p o m o ţe m u , te se jed v a
posadi u sedlo.

- O tv o ri n am v ratn ice, p o šo ! - reĉe p o p i o k rete v ran ca

n ap red , sm eju ći se u zjah iv an ju V u jino m .

P o ša o trĉa te p ro p u sti n a v ratn ice o b a k o n jan ik a, i u p ita:

- A k ad ćeš k u ći, p o p o?

- S u tra n av eĉe ak o sretn o sv ršim p o sao - odgovori pop - a

ak o n e b u d e n išta, eto n as i ran ije. Z b o g o m !

O d m o rn i k o n ji zam ak o še zaĉas d o le k B an ji, o d ak le

n astaje p o širo k lajk o v aĉk i d ru m .

***

Jo š m alo p a će i su n ce p rev aliti za p lan in u . P o p n a v ran cu

k asa n ap red , p ev u ši n ek i tro p ar, p o ĉesto se o sv rće n a V u ju
i ţu ri g a:
- Teraj, more!

V u ja se ĉisto trg n e, p a o k aĉi m alo Ċ o g ata strem en em .

Đ o g at se zak asa, a V u ja sv e o d sk aĉe n a n jemu:

P o p se tek jed n o m o sv rte, p a reĉe:

- Ĉ u ješ ti, V u jo !

- Š ta, p o p o? - u p ita V u ja ĉisto ţalo stiv o .

- T i zn aš zašto m i sad id em o o v o m ĉo v ek u?

- Znam - odgovori Vuja i sav se zacrvene.

- V id iš - nastavi pop - o v o je g azd in sk a k u ća. T i sad p rv i

p u t d o laziš. D o b ro o tv o ri o ĉi d a m i o svetlaš o b raz...

- H o ću , p o p o ! - reĉe V u ja tak o p o lak o d a se jed v a ĉu lo .

- N e šali se g lav o m d a b u b aš k o ješta!

- N eću , p o p o ! - protunjka Vuja, i opet se zacrvene.

U to m stig o še d o v ratn ica B o šk o v ih i u stav iše k o n je.

Vuju spopade nekak av strah ; p o ĉe m u p ištati n ešto u

u šim a: p o p m u se u ĉin i - bog s nama! - k ao tu Ċ i ĉo v ek ,
kao da mu i nije stric, kao da ga sad prvi put vidi.

- D o m aćin e! - zo v n u p o p M ića. Z alaja o zg o B o šk o v

zeljo v , k o ji b eše p riv ezan za n ek i d irek iza k u će.

- O , d o m aćin e! - zo v n u po p o p et. Z alaja zeljo v jo š ţešće.

N ek a d ev o jk a izv iri iz k u će, p a je o p et n esta. T o b eše
S tam en a, p o ćerk a B o šk o v a.

- D o m aćin e! - o teţe p o p iz sv eg g rla. Z eljo v ru k n u i stad e

tak o trzati lan cem d a se ĉak d o le d o v ratn ica ĉu la zv ek a.

Ispade pred ku ću B o šk o i o d azv a se:

- K o v iĉe, m o re, k o?

- S iĊ id e am o d o le, siĊ i! - d o v ik n u m u p o p o teţu ći.

B o šk o p oh ita n an iţe, p a k ad u g led a p o p a, p ritrĉa rad o sn o

v ratn icam a i o tv o ri ih . P o p i V u ja sjah aše s k o n ja. P o p se
zd rav i s B o šk o m , p rik aza m u sv o g sin o v ca, p a o d o še u
razg o v o ru g o re k ući. Z eljo v laje, rek ao b i zem lju g rize.

B o šk o n av ik n u n a d o m aćicu i o stalu ĉeljad d a d o ĉek aju

goste.

Dok bi okom trenuo, behu oba konja privezana iza novog

v ajata za šljiv u . S tam en a izn ese g o stim a sto lice p red k u ću ,
p o lju b i p op a u ru ku , p a o trĉa o p et u k u ću . I d o m aćica
p riĊ e p o p u k ru ci i u p ita k ak o je n a d o m u , k ak o p o ša sa
zd rav ljem . D o Ċ o še i d v a b rata B o šk o v a, te se zd rav iše s
p o p o m , p a p o sed aše tu i zatu riše razg o v o r.

V u ja sam o ću ti i n išta n e zn a g d e je - da li sedi, da li stoji.

U to m izn ese S tam en a b ard ak rak ije i ĉašu , p a p o ĉe slu ţiti

g o ste. P ru ţi i V u ji ĉašu .

V u ji se u taj m ah u ĉin i d a se zan jih a o n a sto lica p o d n jim ,

i navi se na stranu, umalo se ne preturi. Pop ga pogleda
malo zaĉu Ċ en o .

U to m p ad e p rv i su m raĉak . B o šk o n av ik n u n a ĉeljad d a
sp rem aju v eĉeru .

S v e se u ţu rb a i raziĊ e - k o u k u ću , k o u p o d ru m , k o u
m lek ar. P red k u ćo m o stad e sam d o m aćin s g o stim a.

P o p M ića p o ĉe, o n ak o izd alek a, k aziv ati zašto je d o šao sa

svojim sinovcem. R eĉe k ak o je V u ja v red an , k ak o zn a
zan at, k ak o je d o šlo v rem e d a se i o n o k u ći, i jo š k o ješta -
što se g o d m o g lo reći u k o rist V u jin u . Z atim u p ita B o šk a
šta o n v eli i m o ţe li što b iti o d to g razg o v o ra.
B o šk o m alo p o ću ta, p a reĉe d a sv e v eru je p o p u , k ao svom
poznaniku i dobrom prijatelju; da on ne nalazi momku
m an e; d a se m o g u b aš i o p rijateljiti - samo ako i Stamena
bude voljna.

M ilo p o p u što B o šk o n ije srask id a, i d o g ov o ri se s n jim d a

ujutru upitaju i devojku.

V u ja slu ša taj razg o v o r, a p ro b ija g a zn o j krupan kao

g rašk e.

U to m se p o m o li d o m aćica n a v rata k u ćn a i reĉe d a je

v eĉera p o stav ljen a. B o šk o i g o sti u Ċ oše u k u ću , g d e ih
ĉek ah u o stali k u ćan i. S ed o še sv i za v eĉeru .

V eseo p o p , šali se s B o šk o m , zad irk u je d o m aćicu ,

S tam en u , sn ah e B o šk o v e...

V u ja sam o ćuti. Nude ga da jede, a on se ni rukom ne

m aši. Ĉ esto se o sm ešk u je; n i sam n e zn a zašto . U ĉin i m u
se d a je n a B o šk o v o j g lav i p o p ov a ĉita, a n a p o p u
d o m aćiĉin a k o n Ċ a. U ĉin i m u se d a su za so v ro m ĉas sv e
ţen e, ĉas sv e sam i p o p ov i, p a ĉas i S tam en a, an atem a je
b ilo , k ao s b rad o m !... B u d e m u zd rav o sm ešn o , p a se
smeje!

P o p m alo , m alo p a tek p o m rk n e o ĉim a n a n j.

- Vala, brate, trebalo bi ovo i spavati - reći će p o p B o šku

k ad su v eć v eĉerali i d o sta se n ašalili i n arazg o v arali.

- S ad ćem o , p o p o - o d g o vo ri B o šk o , pa se okrete Stameni:

- Hajde, dete, namesti popi i ovom prijatelju dole na
ĉard ak u .

S tam en a zap ali zu b lju lu ĉa n a o g n jištu , p a o d e d a p ro stre

gostima.

Vuja se malo promigolji, zevnu jednom-d v a, k ao ĉo v ek

k ad ĉu je d a se sp o m in je sp av an je, p a tek zav ara o ĉi popu i
d o m aćin u , u stad e p o lak o i iziĊ e n ap olje.

P o p i B o šk o zan eli se u razg o v o r, p a i n e o p aziše k u d se

denu Vuja.

Vuja se uputi pravo za vajat, gde behu privezani konji.

O zd o sa ĉard ak a svetli se o n a zu b lja lu ĉa, te o b asjav a ĉak

tu do konja. Vidi se i S tam en a k ak o n am ešta p o stelju .

V u ja sk id e p o lak o , terk iju s Ċ o g ata, p a se sk lo n i m alo n a

stranu u mrak...

S tam en a b eše sv e n ared ila n a ĉard ak u (a to v am je o b iĉn a

so b ica n ad k aĉaro m , n aĉin jen a tak o za g o ste i p u tn ik e),
u ze lu ĉ, siĊ e n iz b asam ak e, p a p o Ċ e g o re u k u ću d a k aţe
o cu d a je sv e g o to v o i d a g o sti v eć m o g u leg ati.

Kad bi pored vajata, sukobi se s Vujom, koji u taj mah

b ah n u iz m rak a p red n ju , p a, n i sam n e zn aju ći zašto , u p ita
je:

- H o ćem o li, d u šo , sp av ati?

S tam en a v risn u u p lašen o , isp u sti lu ĉ i p o b eţe n ek u d .

V u ja o d e g o re u k u ću , p a, k ro ĉiv ši jed n o m n o g o m n a
prag, upita:

- P o p o , h o ćem o li sp av ati?

D a se k u ća sru šila p o p u n a g lavu , n e b i se tako

zaprepastio kao sad kad pogleda Vuju.

Im ao je šta i v id eti! N a V u ji n em a o n o g ĉo šn og ru h a, n eg o
o b iĉn a p ro d rta k ap a, o n aj isk rp ljen i g u n j, p rljav e i
p o cep an e ĉak šire... O b iĉn o n jeg o v o od elo , k o je v eć n o si i
d an i n o ć k o d k u će; jer, k ao što zn am o , o n se v lad a p o
o n o m : "U ĉem h o d i u to m i sp av a."

P o p u se u jed an m ah u ĉin i d a to n a p rag u n e sto ji V u ja,

nego neka avet, utvara! Strahota!

- Š ta je to , n esrećn iĉe? - jedva umede da ga zapita.

- Pa, popo, da se ne prlja... ionako ovo ruvo nije moje... -

protunjka Vuja.

Popo lepo zaneme.

B o šk o g led a zab ezek n u to ĉas u p o p a ĉas u V u ju .

U to m se p o m o li d o m aćica n a d ru g a v rata, p a v id ev ši V u ju
- trţe se i p ro g o v o ri zab ezek n u to :

- N am ešten o je!

- E, hajde da se spava! - reĉe B o šk o v iše o n ak o seb i, p a

iziĊ e ću teći n ap o lje.

P o p strašn o zav rte g lav o m n a V u ju , p a p o Ċ e bez - "laku

n o ć" d a sp av a. Z a n jim o d e p o lak o , i V u ja.

D o m aćica ih d o p rati s lu ĉem d o ĉard ak a, p a se v rati.

***

- Je li ustao pop? - u p ita B o šk o ran o su trad an .

- I o tišao - o d g o v ori d o m aćica.

- Odista?

- B o g am i jest! Ja sam jo š p re su n ca p o ran ila. V id im nema

k o n ja za v ajato m . P o p n em se p o lak o n a ĉard ak ,
p ro v irim ... N em a n i p o p a n i o n o g d rug o g . Jam aĉn o su
o tišli zo ro m .

- Š to m u d rag o - reĉe B o šk o i n asm eh n u se.

M eĊ u tim su p o p M ića i n jeg o v V u ja v eć jezd ili ţab arskim

drumom.
P o p zv iţd u će, V u ja ću ti. S v e m u se ĉin i n eo b iĉn o -
izv raćen o . O n aj p u t p u n n ek ak ih jam a, p a h o će sv ak i ĉas
da se spotakne.

U zlo d o b a o k rete se p o p , p a reĉe:

- Š to m e o b ru k a, n esrećn i sin e, d a o d b o g a n aĊ eš?

- Bogami, popo... - zau sti V u jo d a n ešto o d g ov o ri, p a

u ću ta.

- A otkud ti te prnje, bog te ne ubio?

- Pa poneo sam - odgovori Vuja tako polako da se jedva

ĉu lo . - Metnuo u terkiju...

- H v ala b o g u što te b arem d ev o jk a n ije v id ela!

- Videla je! - reĉe V u ja ĉisto v eselo .

- U tim ritama?

- Jest, bogami!

- Pa? - upita pop i nabra obrve.

- N ešto v risn u i p o b eţe!

- Ih, bruko moja! - uzviknu pop i pljesnu se rukom po

kolenu, pa ljutito priviknu:

- P u sti u zd u to m k o n ju , lu d aĉe! Z ar n e v id iš d a ćeš se

preturiti u tu jarugu?

T o reĉe, p a lju tito o šin u k on ja.

S tig o še i d o k lin aĉk o g d ru m a. V id i se v eć i k u ća p o p o v a.

S ad će d o le k B an ji.

P o ša b eše u ran ila, p a izišla n ek im p o slo m p red k u ću .

S p azi p o p a i V u ju g d e ţu rn o h itaju ku ći, p a p ljesn u
ru k am a i reĉe g o to v o n ag las:

- N ao p ak o ! Š ta je o n o sad?

P o g led a jo š b o lje, jer ĉisto n e v eru je svo jim o ĉim a d a je

Vuja u ritama.

U to m o b a k o n jan ik a stig o še n a v ratn ice.

P o ša p o trĉa te im o tv o ri. N ik ad n ije v id ela tak o

n am rg o Ċ en a p o p a. N e sm ed e m u reći n i "d o b ro d o šao ".

P o p sjah a lju tito , o tu ri u zd u V u ji, p a m u reĉe k ratk o :

- O d sed laj te k o n je, p a n ag n aj u v o ćn jak ! V u ja b rţe-bolje

sjah a, p a p o ĉe sk id ati s k o n ja b isag e i o stalo .

- Jeste li odavno iz Lajkovca? - u p ita p o ša.

- Pre zore! - odgovori pop kratko.

- A m a, d a si m e ti p o slu šao ...

- Ć u ti, p o šo , b o g ati! D o sta m i je i o v ak o b ru k e - reĉe p o p ,

p a u Ċ e u k u ću . O d e za n jim i p o ša.

V u ja je v eć o d sed lao k o n je i o terao u v o ćn jak . P o sle je

o tišao u k aĉaru , g d e m u je alat, te u zeo d a k o riĉi n ek i stari
triod.

T aj d an n ije h teo n ik ak o sesti s p o p om i p o šo m n i za

ru ĉak n i za v eĉeru . Izg o v o ri se d a n em a k ad , p a u zm e
malo hleba i jo š što g o d i o d e p od alje, te p o jed e o n ak o s
nogu.

P o p M ića n ije v iše n ik ad g o v o rio o V u jin o j ţen id b i. K ad

se S tam en a u d ala, o n d a je tek o tišao B o šk u u L ajk o v ce.

V u ja se o p et k rp io p o d o no m lip o m , u k o riĉav ao k n jig e,

zv o n io u crk v i, p ev ao k ašto za p ev n ico m i slu šao sv o g a
popa.

N ik o se n e seća d a se ik ad o ţen io .

S igu rn a većin a

(San jednog ministra)

S ed n ica m in istarsk a trajala je d o n ek o d o b a n o ći. N a

dnevnom redu bila su pitanja o "prethodnim merama" koje
b i m o g le o sig u rati v lad i izv esn u v ećin u n a n o v im
izborima.

K ad je g o sp o d in m in istar d o šao u sv oj stan , p a u šao u

sv o ju sp av aću sobu i k resn u o ţiţicu te zap alio sv eću ,
video je da mu sahat pokazuje 111/2.

- G le, k o je je v eć d o b a! - reĉe o n sv laĉeći se p o lag an o . -

B lizu p o n o ć!... I zen u v ši jed an pu t, n astav i g ovoriti
poluglasno sam sebi: - N ajv iše se b rin em za te p ro k lete
izb o re! Istin a, p o starali sm o se d a p o n am eštam o sv o je
lju d e p o n aro d u , ali to je sv e jo š m alo ! V lad a n e m o ţe
dotle biti osigurana dok vlast ne uzme u svoje ruke sve
profesije u zemlji... - Tu gospodin ministar duhnu na
sv eću te je u g asi, p a o v ak o v eć: sv u ĉen sed e n a k rev et,
zev n u ţesto k o i n astav i:

- Š k o le n am u to m v eć o d av n o id u n aru k u ; sv e o d red a
liferu je ĉin o v n ik e - ljude zavisne od vlade... Aaa! - I
g o sp od in a m in istra p o ĉe o sv ajati d rem eţ. O p et zev n u i
leţe, p a k ro z san izg o v o ri isp rek id an o i b ez v eze: - Aaa!..
U d rţav i m o ra b iti... sv e ĉin o v n ik ... sva zan im an ja u v rstiti
u d rţav n u slu ţb u ... sv a... sv a...

I gospodin ministar, u m o ran o d v elik o g i tešk o g p o sla,

zaspa kao zaklan...

Najedanmah - du, du, du! na vratima; lupa neko

goropadno.
G o sp o d in m in istar Ċ ip i s k rev eta, p ro trlja m alo o ĉi, p a
viknu:

- Ko je?

- Ja sam.

- Ko si ti?

- Ţ an d ar.

Gospodin ministar brzo otvori vrata. Ţ an d ar u Ċ e, stad e p o

v o jn iĉk i i salu to v a.

- Š ta je?

- Zovu vas u sednicu.

- Z ar o p et? T a n em a n i p o sah ata k ak o sm o izišli!... A

zn aš li zašto je sazv an a sed n ica?

- N e zn am . P o slaše m e d a v as zo v n em . S v i su tam o .
Ĉ ek aju v as.

- Dobro... Idi!

Ţ an d arm o p et salu to v a, o k rete se v o jn iĉk i i o d e.

M in istar se b rţe-b o lje o b u ĉe, p a o d e u m in istarstv o .

S v i m in istri, n jeg o v e k o leg e, b eh u v eć za v elik im sto lo m s

p red sed n ik o m m in istarstv a n a ĉelu .

- Š ta je o p et sad ? - u p ita g o sp od in m in istar zaĉu Ċ en o . -

Š to ste se isk u p ili u p o n o ć?

- Pa da naredimo izbore - odgovori mu predsednik

ministarstva.

- Za kad?
- Z a su tra... K rajn je je v eć v rem e.

- K ak v e izb o re, b o g s v am a! Z ar n e v id ite d a jo š n ism o n i

upola gotovi s prethodnim merama?!

- Eh, nismo da!

- A o tk u d jesm o ! N ism o jo š n am estili p o u n u trašn jo sti n i

ĉetv rtin u sv o jih ljud i, a k am o li šta d ru g o .

- O , d a si ti ţiv i zd rav - reĉe m u jed an o d k o leg a - to je

v eć sv e d av n o zav ršen o !... A k o n e v eru ješ, ev o ti
zv an iĉn ih n o v in a p a se u v eri!

I gospodin ministar uze od svoga kolege zv an iĉn e n o v in e

(jed an k o lo salan b ro j štam p an sitn im slo v im a n a d v e
stotine punih tabaka!), metnu novine preda se na sto i
p o g led a u "slu ţb eni d eo ". O d m ah n a ĉelu to g a d ela b eše
n aštam p an o v ak av u k az:

"N a p red lo g n ašeg m in istra tih i tih p o slo v a p o stav ljam o :

Iv k a Iv k o v ića, p riv rem en o g p o p a IX k lase p aro h ije

d iv ljaĉk e, za p riv rem en o g k eln era iste k lase u g o stio n ici
k o d "T ri K eca" u Š ap cu ;

L azu L azića, g alan terista IV k lase u esn afu b eog rad sk om ,

za izv an red n o g šlo sera III k lase u esn afu n išk o m ;

K o stu K o stića, sto lara II k lase u esn afu v aljev sk o m , za

m u tav d ţiju iste k lase u esn afu v ran jsko m ; sv u tro jicu p o
p o treb i slu ţb e.

Jašu Jašića, šn ajd era I k lase u esn afu ĉaĉan sk o m , za

izvanrednog pudara iste klase u negotinskim vinogradima,
a d a v rši d u ţn o st p ap u d ţije II k lase u esn afu jag o d in sk om ;

M išu M išića, seljak a II k lase sela P arcan a, za seljak a I

k lase sela V išn jice;
Jo cu Jo cića, izv an red n o g seljak a III k lase sela S tu b lin a, za
seljak a II k lase sela R o p o ĉev a, a d a v rši d u ţn o st seljak a
iste klase u Velik o j Iv an ĉi i d a zb ira letin u s im an ja isto g a;

N ik u N ik ića, šu stera V k lase u esn afu b eo g rad sk o m , za

izv an red n o g k o ĉijaša III k lase za v aro š S m ed erev o , i d a
v rši d u ţn o st am alin a iste k lase, a v aro š N iš i d a p rim a
zaradu iz zarade istoga;

M iću M ićića, b erb erin a IV k lase u esnafu p o ţarev aĉk om ,

za izv an red n o g b ozad ţiju III k lase” u esn afu
b eo g rad sk o m , a d a v rši d u ţn o sti seljak a II k lase sela
Mirijeva i da zbira letinu s imanja istoga..."

I tako dalje, i tako dalje, i tako dalje.

U p rv i m ah o g led aše se n a m in istro v o m licu ĉu Ċ en je i

nedoumica, pa zatim - p rijatn o izn en aĊ en je, p a sv e v eća i
v eća rad o st. N a jed an m ah sav u strep ta o d m ilin e, p o ĉe
ţu rn o i g ro zn iĉav o p rev rtati listo v e... U k az se o teg ao s
kraja do na kraj na svih dve stotine tabaka! Gospodinu
ministru ud ariše su ze o d rad o sti. S tad e sk ak ati p o sali - i s
noge na nogu, i u kovitlac, i u propac. Zapljeska radosno
rukama i stade uzvikivati: - Ura, ura! Sva zanimanja u
rukama vlasti! Divno! Ura! A ko bi se nadao! Odmah da
naredimo izbore! Izbore!... izbore!... U ra! S ig u rn a v ećin a!
S ig u rn a v ećin a! V ećin a! v ećin a! v eći...

N a jed an m ah : b u p ! T rţe se... P o g led a o k o seb e, a o n n a

p ato su p o red k rev eta u sv o jo j sp av aćoj so b i! B rzo u stad e,
p o p ip a se p o leĊ im a i o n ak o b u n ov an p ro g u nĊ a: - Uh, ala
sam ţesto k o ljo sn u o !

I leţe o p et u k rev et d a sp av a.

Napomene

1 Tako se u tome kraju zove jug.

T u m ačen ja

Ajluk - plata za slugu ili vojnika

ak - pravi

akter - glumac

alal - blagoslov

alaliti - blagosloviti

alevi - crveni

aman - milost

andrak - Ċ av o , o b ešen jak

aparta - zasebno, sem toga

apelirati - ţaliti se v išem su d u

aratos ti bilo - proklet bio, bestraga ti glava

ardija - o d aja iza d u ćan a

ardov - b aĉv a

asli - sasvim

ater (hater) - naklonost, obzir, nekome za ljubav,

prijateljska ljubav

af - majmun

a d ţija zm a vo da - m aĊ ijsk a v o d a za u n ištav an je v am p ira

o sv ećen a b o g o jav ljen sk a v o d a

Bat - sreća

batali - ostavi, mani, pokvari

batalija - bitka

batli - srećn i

be - bre

beli - svakako

birov - seo sk i p o slu ţitelj; izv ršav a n ared b e o p štin sk og

kmeta

bolta - d u ćan

b o lta d ţija - trg o v ac, d u ćan d ţija

bradva - v elik a i širo k a sek ira k o jo m rad e tesari

brazleta - grivna

bremenica - malo pljosnato duguljasto bure koje se lako

m o ţe n o siti n a ram en u

bursak - Ċ ak b o g o slo v ije

Vajda - korist

valiti - p o g rešiti

va'liti - nedostajati

vancaga - hulja

vedrica, - drveni sud u koji se muze mleko

vermen (fermen) - prsluk

vesi - zna

vetrenjak - v etro p ir, ĉo v ek k o ji im a u g o v o r s Ċ av o lo m

vetro p ero vić - ĉo v ek n em iran i n eo zb iljan

viraun - C ig an in , sv iraĉ

virgaz - prut

vicig - dosetljiv

vo Ċ evin a - nevesta

vu ĉija - vrsta malog duguljastog bureta

G a ra b iljĉin a - k arab in , v rsta p u šk e

gerga - gomila

gebildet - obrazovan

gemajn - prosto

glavnica - v rsta g ljiv e k o ja n ap ad a ţito

goga - A rn au tin , n ad im ak za lju d e iz ju ţn ih k rajev a

gog-magog - d em ag o g (ĉo v ek k o ji o bm an ju je n aro d

lep im , reĉim a)

gogofil - o n aj k o ji v o li reĉi - gog

golaver - n ep o u zdan i m laĊ i ĉo v ek

gran - zrno

granda - velika

grivonja - k o n jin a, Ċ av o

gronica - svinjska bolest, vrsta angine

gud, ser - dobro, gospodine

gust - ukus, volja

Dajaniti se - p o d n o siti tešk o će

d a m šik (d am p šif) - parobrod

dert - briga, tuga

divanana - trem

divit - mastionica

direklija - šp an sk i n o v ac (talir)

d o m ĉa ti se - dokopati se

doparkivati - d o trĉav ati

dram - 1/400 od oke (2,5 gr.)

drombulja - vrsta malog metalnog instrumenta koji se

jednom rukom nasloni na zube a drugom udara u njega, te
tak o zv u ĉi

Đ a ... Ċ a - ĉas... ĉas

Ċ u g u m - bakarni sud za vodu

Eden - raj

elbet - ako, svakako

ergo - dakle

espap - roba

Ţe - i

ţivo tn o - ţiv o b iće, ţiv o tin ja

Z a va rĉiti - zatv o riti, u stav iti, sp reĉiti b o lest v rad ţb in o m

za g o ja ćen - zaprljan

zapis - isp isan e ĉaro b n e reĉi k o je se n o se u za se rad i

zaštite o d b o lesti ili zla

zastrug - drveni sud za hranu sa zaklopcem

zauvar - od koristi

zahira - hrana, zimnica, zbrana letina

zvonac - p tica što ţiv i p o red v o d e

zd u h a ć - v id o v it ĉo v ek ; b esan , n em iran v o

zeman - vreme

zem lja p o ta kša - zemlja slabijeg kvaliteta

zen Ċ il - bogat

zijan - šteta

zija n ćer - šteto ĉin a

Izgambuljati - iskobeljati

ized - ujed

izeren - iskrivljen

iks - nepoznat

inajet - o n aj k o ji v o li sv aĊ u i p rk o s

iram - tkani p rek riv aĉ za k rev et

interesirati - davati novac pod interes

iskrenjago tvojego - tvoga prijatelja

iskusurati - izravnati, namiriti

ispit - v erid b a m o m k a i d ev o jk e p red sv ešten ik o m

iĉ - nimalo

Jabana - tu Ċ in a

jabanac - tu Ċ in ac

jarica - p šen ica k o ja se p o seje u p ro leće

jarmenjak - sv rd lo k o je b u ši v elik u rup u n a n a jarm u

jemenije - v rsta o d eće (cip ele ili p ap u ĉe u b o ji)

jordam - rask o š

K a iš ig ra - ig ra sa zav ijan jem i o d m o tav an jem k aiša ĉije

se sred ište p rev o ja

p o g aĊ a

kalauz - ĉo v ek k o ji p o sred u je p ri zak lju ĉiv an ju n ek og

trg o v aĉk o g p osla, d o u šn ik

kanur - namotan konac

karli - b riţan

kastile - namerno

katil - krvni neprijatelj

ka ĉkin - nagizdan, tv rd o g lav ĉo v ek , ug u rsu z

kmetovati - savetovati

koj go - koga

kojasiti se - javiti se, pozdraviti

ko n Ċ a - ţen sk a k ap a, sastav n i d eo stare srp sk e n o šn je

kontumanac - mesto gde probave neko vreme putnici koji

su pod sumnjom da mogu

preneti neku zaraznu bolest

ko n šija - k o m šija, su sed

ko n jšta k - grba (nastala usled bolesti)

k o šara - staja za stoku napravljena od plota olepljenog

latom i pokrivena slamom

krndelj - sk raćen a p u šk a

krutuljav - podebeo

kru ša c - veliki grumen kamene soli

kubura - briga; vrsta p išto lja

kuburiti - oskudevati

ku la ĉa - vrsta kolibe od drveta

ku m a š - vrsta svilene svetle tkanine (atlas)

kurdisati - udesiti

kurtalisati se - osloboditi se, otresti se

Laz - staza, n jiv ica u k am en jaru , isk rĉen i d eo šu m e

lecati se - o sećati se n elag o d n o

logov - treći k o n j u k o lim a

lo km a š - ĉo v ek k o ji rad o jed e za tu Ċ im sto lo m

lotinja - nevaljalstvo

lotra - rešetk asta o g rad a g o rn jeg d ela k o la

Lje - o d ista (za p o jaĉav an je o d reĉn e reĉen ice)

ljulj - u ro d ica u p šen ici

Maklja - n o ţ sa d ršk am a n a o b a k raja, slu ţi za d eljan je

drveta

mal - imetak, blago

m a la ru ĉa n ica - d ob a ru ĉan ja (o k o 1 0 ĉaso v a), u ţin a

masa - im an je b an k ro tiran o g trg o v ca ili p rezad u ţen o g

so p stv en ik a, o d ĉeg a im a

d a se n ap laću ju p o traţiv an ja p o v erilaca

m eţg a n ik - papula od pasulja

m erd ţa n - ogrlica od korala

telanges - sm ešan o

mizdrak - koplje

moto - pobuda

mon - jedan

mumakaze - m ak aze za rezan je fitilja n a v o štan im

sv ećam a

m u ta vd ţija - zanatlija koji pravi pokrovce

m u ĉn ja k - v elik i san d u k n iţe v od en iĉn o g k am en a u k o ji

p ad a b rašn o

Nabelajisati - n aići n a n esreću , n astrad ati

nazime - svinja od godinu dana

nazor - silom

nasuliti se - namiriti se
Ovarisati - u m eti se sn aći

o d a d ţija - slu ţitelj u n ad leštv u

odeljak - o n aj k o ji se o d eli iz zad ru ţn e k u će

odoljenije - odolevanje

oje - ruda

okanica - su d k o ji sad rţi jed n u o k u

okariti se - zabrinuti se

okoran - prekoran

omaja - v o d a što p rsk a sa v o d en iĉn o g to ĉk a k ad v o d en ica

radi

oplavak - b atin a, štap

o p o ro ĉa va - p riĉa, n eg ira

orjatin - hulja

orospija - n ev aljala ţen a

o sm o ĉiti - u slast pojesti neko jelo

osoj - m esto k o je leţi u h lad o v in i

o to iĉ - malopre

o šva n jio - osmotrio se

o šlja ren je - rad b ez v o lje, izb eg av an je p o sla, m ag arĉen je

Pajanta - p o m o ćn a g red a, g red a o k o ju se v ešaju stv ari

palamar - debeo konopac kojim se v ezu ju laĊ e

palasak - k u tijica u k o jo j se d rţi m aziv o za p o d m aziv an je

o ru ţja

papendekl - tv rd a h artija za k o riĉen je k n jig a, k arto n

paskvil - pakostan epigram, pakostan spis

p a so m ići - goniti goveda ili ovce lagano da mogu da pasu

pezevenk - nevaljalac

p ećen ka - v rsta p u šk e

planinka - ţen a k o ja u seo sk o j zad ru zi ru k u je m lek aro m i

prodajom belog smoka

povesma - k o liĉin a lan a, k u d elje, p am u k a ili v u n e k o ja se

m eće n a p reslicu d a se

oprede

p o lić - staklena posuda iz koje se pije rakija (1 dl.)

polokanica - m era za teĉn o st (p o lo v in a o k e, 6 4 0 g r.)

ponajlak - (n ajlak ši), lag an o , p o lak o , k o m o tn o

pop igra - igra sa kartama

popas - ju tarn ja p aša za v rem e ro se

p o isp a liĉiti vo lo ve - ispregnuti volove iz jarma

p o p išm a n iti se - odustati

porus - šu p ljik a n a k o ţi

potes - o g raĊ en a n jiv a ili liv ad a, v iše n jiv a n a k o jim a se

seju isti usevi

potra - šteta k o ju sto k a u ĉin i u sev im a

p o triĉa ri - lju d i k oji o d reĊ u ju v isin u u ĉin jen e štete

p o šn o fo va ti - u šm rk ati u n o s

pranga - tešk i o k o v i za n o g e

prezidijal - predsed n ištv o

prelaz - u reĊ en o m esto n a k o m e se o g rad a lak o p relazi.

p reća va c - sitan sneg koji vetar nosi

privat - n ezv an iĉn o

privulati se - p riv u ći se lag an o

prismakati - p o jesti n ek o so ĉn o d elo k o je se jed e

umakanjem hleba u nj

p ro ish od eći - koji biva zbog

prokenjkati - isk riv iti lice n a p laĉ

prokopsati - im ati u sp eh a u ţiv o tu

prokrtoljiti se - p ro m ešk o ljiti se

pronosak - p rv o jaje k o je sn ese m lad a k o k o šk a

prosehiriti - sa u ţiv an jem p o g led ati

protolkovati - p ro tu m aĉiti

prpa - veliki strah

pudar - ĉu v ar v in og rad a, p o ljsk i ĉu v ar

pulija - sjajno metalno dugme

purenjak - klip mladog kukuruza

pusat - o ru ţje
pustemica - g aĊ an je ru k o m , g ran a k o ja sm eta p ri p ro lazu

R a d iš - Ċ erd an o d n an izan ih lešn ik a, ig raĉk a

raznost - raznolikost

raspedliti se - raširiti se, rašĉep iti se

rahat - lako

red u ša - red ara, ţen a k o ja u zad ru ţn o j k u ći k u v a i p ere

sudove

roga - raĉv asto d rv o k o je se p riĉv rsti sto ci n a v rat d a n e b i

prelazila preko

o g rad e u štetu

rĉin - n ezg o d an ĉo v ek

Sag ke - sad će

sajuziti akt - spojiti akta koja se odnose na isti predmet

sa la u ski m a rja š - stari turski novac, vredeo je otprilike 2

g ro ša. K ad se p u šk a

n ap u n i tim m arjašem ili p arĉeto m ĉelik a, m o ţe u b iti sv ak u

utvaru

samarica - sam ar; m o tk a k o jo m se u ĉv ršću je k ro v o d

slam e ili šev ara

saliti stravu - vrsta gatanja sa ubacivanjem potopljenog

olova u vodu

samsar - trg o v aĉk i p o sred n ik

sa ra ĉa na - ostava

satljik - boca za vino

sevdah - u zb u Ċ en je

severstvo (sujeverstvo) - praznoverica

sega - sad

segeltuh - jedna vrsta tkanine

serbes - mirno, polako, bez smetnje

sehir - ĉu d o (u ĉin iti), u ţiv an je

silav - k o ţn i p o jas u k o ji se zad ev a o ru ţje

simsija - lu la za p u šen je (o d p eĉen e zem lje)

sinor - granica imanja

sid ţa d e - m ali ćilim n a k o m e se sed i

skot - ţiv o tin ja, rĊ av o ĉeljad e

sljedovatelno - prema tome

sopra (sofra) - trpeza

spareta (šp o ret) - šted n jak

sred o teţa - sredina

struna - k ao b o lest; p o m eren ţelu d ac; in aĉe, d lak a o d

konjskog repa ili grive

stupa - v iso k d rv en i su d za tu can je, b u ćk an je m asla;

sprava za odvajanje kudeljnog

vlakna od stabljike

stutoljiti - zaviti, sakriti

T a kši - slabiji
torabolos - p o jas u k o ji se zad ev a o ru ţje

ten eća k - lim

terkija - k aiš za v eziv an je p rtljag a n a k o n jsko m sed lu

teslimiti - darovati

terc - trećin a, tro je

tija - ti

tobolac - k o ţn a to rb a

tokorse - to b o ţe

triod - jedna crkvena knjiga

Ć eif - d o b ro rasp o lo ţen je

ćefn u ti - biti malo pijan

ćilerić - ostava

ćita jka - vrsta tkanine

ću rĉe - starin sk i ĉo h an i k ap u t s k o ţn im o k o v ratn ik o m

Uabonositi - postati kao abonos (crno i tvrdo drvo);

okoreti se

u a šiti - prevariti

uvar - korist

uvratina - m esto g d e se p ri o ran ju zao k reće p lu g

udljikov - o d u d ik e ili k am išo v in e (b elo cv eće)

uzjazbiti se - zap rep astiti se, zastrašiti se

uja - tren u tn a srd ţb a, izn en aĊ en je

ukazni pisar - d rţav n i slu ţb en ik po stav ljen d ek reto m

uakpiti - ubiti

ukarariti - taĉn o o d m eriti ili u rav n o teţiti, udesiti, ugoditi

umaija - vrsta prostog platna

u so p ši rab i - p o m rle slu g e b o ţje

utuviti - zapamtiti

Faliti - desiti se zlo

fras - nesvest od straha ili izn en aĊ en ja

frliti - baciti

Hamajlija - stv ar k o ja se n o si o v ratu rad i zaštite o d zla

hameleon - afriĉk i g u šter k o ji m en ja b o ju p rem a b o ji

predmeta na kome se nalazi;

p rev rtljiv ĉo v ek

Cimenta - limeni sud

cipun - m ali o tv o r n a d n u šu p lje b uk ve k ro z k o ju ide voda

n a v o d en iĉn i to ĉak

Ĉ a jir - o g raĊ en a liv ad a, p ašn jak

ĉa km a k - kresivo za izazivalje varnica iz kremena

ĉa kta ra - zvono za ovce

ĉa n g riza - zajeda, svadljiv ton govora

ĉa p u r - p an j o d iseĉen o g d rv eta

ĉa sn i p o st - v elik i u sk ršn ji p o st k o ji traje sed am nedelja

ĉesn ica - p o g aĉa k o ja se m esi n a B o ţić, a u n ju se stav i
zlatan ili srebrn novac

ĉeka lo - p arĉe d rv eta što o d sk aĉe o d v o d en iĉn og k am en a i

svojim pokretanjem

izaziva ravnomerno priticanje zrna pod kamen

ĉekm ed ţe - fioka

ĉest - deo

ĉila š - siv konj

ĉin i - v rad ţb in e, m aĊ ije

ĉo šn e ĉa kšire - ĉo h an e ĉak šire

ĉrez - p o m o ću , k ro z

D ţeva p - umirenje, zadovoljenje

d ţen a b et - zao , n ap rasit ĉo v ek

Š a ra - p u šk a

ša ra ba ta ti - p isati k o ješta

ša fo ljić - d rv en a p o su d a za teĉn o st

šen lu k - v eselje p raćen o p u can jem iz p u šak a

šm u k - nakit

šo m a - slaba rakija

šp a g - d ţep

šp iritu lja - rak ija o d razv o d n jen o g šp iritu sa

šp ita lj - bolnica
šu n eg le - (šen -angle) - figura iz kadrila; ekseri za
potkivanje cipela

šu t - bez rogova

štra n g o vi - pokvarenjaci

štek - u tv rĊ en i p lo v n i o b jek t u z k o ji p ristaju laĊ e

šu -anasana - vrsta psovke