Kako sam pobedila rak

Dr Lorin Dej

PRVI DEO

UZROCI RAKA I SAVREMENI NACINI LECENJA

Dakle, upravo ste dobili dijagnozu da bolujete od raka i to vas je zabrinulo. Vi ste
uplaseni, cak prestravljeni. Ili ste mozda otkrili izraslinu za koju mislite da je rak. Ne
znate kuda i kome da se okrenete. Ne mozete da mislite. Vas mozak je skoro paralizovan.
Vas lekar insistira da vas odmah posalje na operaciju ili hemoterapiju ili zracenje. Vasa
porodica je isto tako zabrinuta i uzbudjena, i oni takodje vrse prirtisak na vas. Prijatelji
vam daju savete, svi vam govore sta da radite, ali vi ste zanemeli. Prosto vam je
nestvarno. Pitate se, kako to da se ovo desava bas vama.

Tacno znam kako vam je. I ja sam sama bila u toj situaciji. Ja ne samo sto sam doktor,
nego sam bila i pacijent. Imala sam rak, tesko uznapredovani oblik raka. Doslo je do toga
da su me poslali kuci da umrem. Medjutim, ja sam ovde zato da bih vam rekla da vas rak
vise ne mora plasiti. Imala sam ga, ali sam ozdravila. Bez hemoterapije, bez zracenja i
bez operacije koja bi me obogaljila. Ozdravila sam tako sto sam obnovila svoj imuni
sistem pomocu potpuno prirodnih metoda.

U trenutku kada vam iznesu dijagnozu da bolujete od raka, strah moze da vas paralise u
tolikoj meri da jedva mozete biti prisebni. Medjutim, pokazacu vam da ne morate da se
plasite raka onako kao sto se svi ostali plase. Mozete da naucite nesto vise o ciniocima
koji uticu na nastanak raka i da razumete da mozete da preuzmete kontrolu nad svojim
zdravljem i da ozdravite. Vodicu vas kroz probleme i pitanja sa kojima se susrecete od
prvog trenutka kada vam postave dijagnozu, ili kada posumnjate da nesto nije u redu sa
vasim zdravljem. Takodje, objasnicu vam korake koje treba da preduzmete kako bi
sacuvali svoje telo od daljeg nanosenja stete, i umesto toga, da se oporavite. Ovi principi
mogu da se primene bez obzira na vrstu raka koju imate.

Rak je ozbiljna stvar. Ali, vi mate vremena da donesete inteligentne odluke. Ne dajte
nikome da vrsi pritisak na vas i da prebrzo donesete odluke koje ne razumete ili za koje
niste imali vremena da ih procenite. Vas rak se razvijao godinama, on se nije desio tek
tako - juce, prosle nedelje ili proslog meseca. Rak je bio prisutan u vasem telu godinama
pre nego sto je postao ocit, odnosno da se moze uociti. Spremite papir i olovku i budite
spremni da pravite beleske. Utvrdjeno je da ljudi zapamte samo 10% od onoga sto cuju,
dakle molim vas belezite ono sto cujete. Analizirajte ovo sto govorim vise puta sve dok
ne upijete u sebe i zapamtite sve sto treba da znate.
Da vam se predstavim. Zovem se dr Lorin Dej, MD, odnosno Doktor medicine.
Skolovana sam na klasican nacin, u duhu konvencionalne medicine. Nikad nisam izlazila
iz granica takve medicine. 15 godina sam bila profesor na Medicinskom fakultetu
Univerziteta Kalifornija u San Francisku i potpredsednik odbora na Ortopedskoj hirurgiji.
Bila sam takodje sef ortopedije u Opstoj bolnici San Franciska gde sam vodila celo
odelenje. Operisala sam pacijente sa ranama od vatrenog oruzja, uboda nozem, zrtve
teskih nesreca, zrtve svih ostalih vrsta nasilja ukljucujuci one koje poticu od bandi sa
ulica ovog grada. Tokom tog vremena obucavala sam na stotine lekara.

Medjutim, 1992. godine, ja sam dobila rak, rak dojke. Izraslina je u pocetku bila mala,
otprilike kao pola zrna psenice. Nije me mnogo brinula, jer se nalazila relativno visoko na
grudnom kosu. To mi uopste nije licilo na rak, pogotovo ne na rak dojke, zbog mesta gde
se nalazila. Ipak, posto me je ta izraslina iritirala kada sam vezivala siguronosni pojas u
autu, odlucila sam da ona treba da se odstrani. Tek kada je izraslina uklonjena, patolog je
otkrio da se ipak radilo o raku, invazivnom duktalnom adenokarcinomu dojke koji se vec
rasirio na misice mog grudnog kosa. Ovo su potvrdili i drugi patolozi koji su na biopsiji
pregledali uzorak tkiva. Preporucili su mi da se podvrgnem mastektomiji, odnosno
odstranjenju dojke, i zracenju, ali sam odbila! Dve nedelje kasnije, zatrazila sam drugu
biopsiju kroz isti mali zarez, ali sada kod drugog hirurga i u drugoj bolnici, kako bih
videla da li se moze ukloniti svo tkivo zahvaceno rakom. Medjutim, tkivo je i dalje
ostajalo zahvaceno rakom, pa su mi tamo savetovali barem da se podvrgnem zracenju, i
svakako, odstranjenju dojke.

Moj hirurg je bio moj licni prijatelj, poznavala sam ga jos od vremena kad smo zajedno
studirali medicinu. Stazirali smo istovremeno i njemu je bilo stalo do mog zivota. Kada je
shvatio da se odlucno protivim odstranjenju dojke, zracenju i hemoterapiji, zaprepastio se
i zbunio i zabrinuo za mene. Svakako, nije mogao da razume kako sam dosla do tog
zakljucka, posto sam se skolovala na istom fakultetu kao i on - Medicinskom fakultetu
Univerziteta San Francisko. Dobro je znao da sam tamo bila profesor tokom 15 godina.
Gde sam pokupila te cudne ideje? Rekla sam mu da sam videla previse, tacnije, na hiljade
pacijenata koji umiru od posledica lecenja koje im pruzamo. Sa tim nije mogao da se ne
slozi. Sto se tice nacina lecenja, koje nas doktore uce da praktikujemo, rekla sam mu da
je varvarski i dostojan mracnog srednjeg veka. Nasim tretmanom izazivamo dodatne,
povecane i uzasne patnje kod osoba koje su vec bolesne. Na to nije imao prigovora, ali je
priznao je da to sve sto nas uce da radimo.

Onda sam s njim raspravljala o tome da zracenje i hemoterapija zapravo izazivaju rak, i
podsetila ga da vec imam rak. Nadalje, smatram da zracenje i hemoterapija unistavaju
imuni sistem. Zasto bih dodatno naskodila svom imunom sistemu, onom koji mi pomaze
da ozdravim? I sa tim se slozio. Svejedno, ipak me je nagovarao da barem sednem i
popricam sa specijalistom za zracenje. Odbila sam. I dalje je navaljivao. Uctivo sam
odbila. Konacno je rekao: "Da li se brines da ces posle zracenja imati dojku koja je
izoblicena i bezbojna?" Odgovorila sam mu: "Da i to, takodje!" Onda sam mu dala 4-5
knjiga sa opisom alternativnih terapija raka i zivotnim pricama mnogih koji su na taj
nacin preokrenuli tok svoje bolesti. Sigurna sam da nije otvorio ni jednu od tih knjiga.
I tako, otisla sam kuci i odmah i korenito promenila nacin svoje ishrane. Znala sam da je
odgovarajuca ishrana kljucna za oporavak. Zapocela sam potpuno vegetarijansku dijetu,
"vegan-dijetu", sto znaci: nema mesa, ni zivinskog, ni ribe, ni mleka, ni sira, niti bilo kog
mlecnog proizvoda, ni jaja. Takodje, izbacila sam rafinisani beli secer, svu konzervisanu
hranu. Sve je bilo u svojem najprirodnijem obliku - pravo iz baste ili sa drveta. Pocela
sam da pijem puno soka od svezeg povrca kojeg sam spremala kod kuce.

Stvari su krenule nabolje i bilo je dobro jedno vreme. Dijeta je bila dobra. Medjutim,
ubrzo sam otkrila da dijeta sama po sebi nije dovoljna da zaustavi rak ili bilo koju drugu
bolest. U to vreme nisam znala sta drugo je jos bilo neophodno. Otprilike 9 meseci
kasnije, tumor se pojavio na istom mestu. Ovog puta bio je malo veci, velicine klikera.
Ozbiljno sam se zabrinula. Bilo je jasno da promene u ishrani nisu dovoljne da bih
ozdravila. Citala sam puno o alternativnim terapijama i isprobavala sam ih jednu za
drugom, drzeci se svake dovoljno dugo da bih videla da li deluje. Na kraju sam isprobala
oko 40 razlicitih vrsta alternativnih terapija i nijedna od njih nije vredela. O tome cu
nesto vise reci kasnije.

I onda, odjednom, moj tumor je narastao do velicine velikog grejpfruta, i to samo za tri
nedelje. Evo pogleda sa strane, to je tumor, a ovaj drugi snimak pokazuje tumor u punoj
velicini. Bio je velicine rukometne lopte. U tom trenutku, rak se prosirio na limfne zlezde
ispod moje ruke i do korena vrata. Shvatila sam da sam u velikoj nevolji.

Iznenadjuje to sto tumor ispocetka nije mnogo boleo, ali tokom vremena bol je narasla do
te mere da mi ni najjaci narkotik za ubazavanje bolova nije pomagao. Radila sam sve do
ovog trenutka i to je bila velika greska. Trebala sam prestati da radim i da se usredsredim
na svoj oporavak. Cak sam i putovala, ali sam otkrila da je nemoguce odrzati korak sa
oporavkom dok putujemo. Razbolela sam toliko da sam morala da zatvorim svoju
kancelariju. Stvari su se pogorsale toliko da sam postala vezana za krevet, a bol je
nastavljao da raste. Tumor je bio toliko tezak da sam morala da ga pridrzavam rukom
svaki put kada bih morala da ustanem radi odlaska u toalet. Telo mi je bilo potpuno
onemocalo. Pored raka, imala sam brojne simptome drugih bolesti, a ne samo ovaj
ogromni bolni tumor na grudima kog sam morala da gledam svaki dan. Doslo je do
drhtavice u desnoj ruci koja je imala sve odlike Parkinsonove bolesti. Pored toga, imala
sam simptome multipl skleroze na levoj strani tela, noga mi se umrtvila od kolena nanize,
delimicno sam izgubila kontrolu nad levom nogom, a leva ruka mi je visila kao da ju je
neko stalno vukao. Vrhovi noznih prstiju su utrnuli i postali su hladni, odnosno imala sam
Rejnoov (Reynaudov) sindrom. Postala sam alergicna na sve vrste hrane osim na tri. Kad
god bih jela bilo koju hranu, kolabirala bih i morali su da me prikljuce na kiseonik. Bila
sam obuzeta depresijom i teskobom do te mere da sam osecala da ce mi srce iskociti iz
grudi. Bila sam u haosu.

Stanje mi se stalno pogorsavalo tokom te godine, postajala sam sve teskobnija i

obeshrabrenija. Ali se nisam predavala, i dalje sam proucavala knjige i isprobavala jednu
stvar za drugom. Iscitavala sam i Bibliju, i molila sam Gospoda da mi pokaze kako da
ozdravim. Ali nista nije uspevalo. Moje stanje se i dalje pogorsavalo. Posto je bol postala
neizdrziva, kontaktirala sam jednog hirurga koji je bio voljan da mi ukloni jedan deo
tumora samo da bi mi se olaksala bol, ali me nije prisiljavao da preduzmemo uklanjanje
dojke ili hemoterapiju ili zracenje. I tako, skoro ceo tumor je i dalje ostao na svom mestu,
ukljucujuci i limfne zlezde. I onda su me poslali kuci da umrem.

Toliko sam se razbolela da 6 meseci nisam ustajala iz kreveta. Kada je moj rak
uznapredovao, postala sam nesposobna da jedem, i konacno, da uzimam tecnost. U
jednom trenutku su pomislili da cu do sledeceg jutra biti mrtva. Moj muz, koji je video
kako moj zivot ubrzano nestaje i kako sve teze disem, rekao mi je: "Moram da te
odvedem u Hitnu pomoc, ti umires." Znala sam da je tako. Dok sam bila hirurg za
traumatske povrede i brinula se za zrtve velikih povreda, bila sam prisutna dok su mnogi
od njih umirali. Znam kako izgleda smrt. Ali, sada sam ja umirala. Odbila sam da se
predam. Ako odem u bolnicu znala sam da ce mi dati lekove i da ce me ti lekovi ubiti
posto je u meni ostalo jos malo zivota. Takodje sam znala da Bog u svojoj Reci kaze da
On oprasta nase grehe i da leci sve nase bolesti. Gospod kaze: "Ja sam Gospod koji te
isceljuje."

Moj muz i ja smo svakodnevno molili Boga tri puta na dan otkad sam se razbolela.
Polagala sam pravo na biblijska obecanja za izlecenje, a istovremeno sam praktikovala
sve sto sam mislila da treba da radim, ukljucujuci prvobitni nacin ishrane koji je Bog dao
u Edemskom vrtu - voce, zrnastu hranu i povrce, u svom najprirodnijem obliku. Odlucila
sam da nastavim da verujem Bogu. Zelela sam da ostanem pod Njegovom zastitom i da
zavisim od Njega radije nego da budem zavisna od ljudskog medicinskog znanja,
odnosno, lekova. Rec "farmacija" potice od grcke reci "farmakia". Ona znaci "vracanje i
bajanje". Rec "farmakolog" dolazi od grcke reci "farmakon", sto znaci, "trovac". E pa,
necu da uzimam lekove! Molila sam se Gospodu tiho u sebi i priznala mu da uopste ne
znam kako da ozdravim. Dotad sam sve pokusavala i nista nije uspelo, ali sada odlucujem
da mu potpuno verujem. Moj muz se molio nadamnom celu noc, a ja nastavljala tiho, u
sebi. Nisam imala snage da glasno izgovaram molitve. Posto 2 nedelje nisam bila u stanju
da jedem i 3 dana da pijem bilo sta, veoma brzo sam dehidrirala. Znala sam necu dugo
poziveti bez vode.

I onda, Gospod me je podsetio na nesto sto se radilo u medicini 60-70 godina pre otkrica
intravenoznog unosenja tecnosti u telo. Dehidrirani pacijenti su bili rehidrirani preko
debelog creva, to je kada voda polako kaplje preko anusa ili rektuma, odnosno zadnjeg
creva. Debelo crevo moze da upija vodu, cak i slabe hranljive sastojke u obliku
razblazenih sokova sargarepe, trava i povrca sa zelenim liscem. Sledecih nekoliko dana
sam prezivela upravo na taj nacin sve dok nisam ponovo bila u stanju da pijem. U tom
trenutku, kada sam bila jednom nogom u grobu, odlucila sam da cu potpuno verovati
Bogu i da cu mu predati svoj zivot u potpunosti. A On mi je pokazao sta treba da radim.
Tokom sledecih nekoliko nedelja i meseci pocela sam da shvatam ostatak "Plana od 10
koraka". Ponekad su mi informacije stizale postom, anonimno, ponekad su proucavanja
iz odredjenih oblasti ostavljala narociti utisak na mene, a informacije koje sam ranije
procitala postale su mi jasnije tako da sam ih mogla upotrebiti u mojoj situaciji. Naravno,
svo to vreme sam nastavljala sa molitvama Gospodu da mi pokaze kako da ozdravim. I
konacno, celi Plan mi je postao jasan.
Od trenutka kad sam sa 100% predanosti pocela da upraznjavam "Plan od 10 koraka"
proslo je 8 meseci, do trenutka kada je moj rak potpuno nestao. Nestajao je polako, jedan
dan za drugim. Trebalo mi je dodatnih 10 meseci da bi mi se vratila snaga. Dakle, proslo
je 18 meseci da bih potpuno ozdravila i ocistila se od raka. Uskoro cu napuniti 64 godine,
a zdravija sam nego kad sam imala 30 godina. Imam puno energije i nema ni traga bola u
bilo kom delu tela.

STA UZROKUJE RAK?

Dakle, sta je uzrok raka? Celokupno svetsko zdravstvo se pita, "sta bi moglo da
prouzrokuje rak?" Oni ustvari gledaju samo na jedno mesto, a to je genetika. Ali, rak nije
genetika. Pretpostavka o genetici kao uzroku raka moze se opovrgnuti sa samo malo
zdravog razuma.

Evo jednog primera: rak dojke. Pocev od ranih 1900-tih, ucestalost raka dojke se
dramaticno povecava. U tome se slazu svi strucnjaci i nacionalne zdravstvene
organizacije. Dakle, to je sve pocelo u vreme kada su zivele bake danasnjih zena - tvoja
baka i moja baka. Ali, tada je rak dojke bio veoma redak slucaj u poredjenju sa njihovim
unukama, nama koje danas zivimo. Jasno je, ako ucestalost raka dojke dramaticno raste,
razlog tome ne moze da bude genetsko prenosenje sa predaka na potomke, zato sto preci
danasnjih zena jedva da su imale rak dojke. Pogledajmo sada ucestalost raka dojke u
Japanu: bake danasnjih Japanki su jele uglavnom rizu, povrce i malo ribe, i rak dojke
medju njima je bio veoma redak slucaj. Ali uzmimo sad te iste zene, i dovedimo ih u
Ameriku, i dajmo im da jedu bogatu zapadnjacku hranu koja se uglavnom sastoji od
mesa, piletine, mlecnih proizvoda i visoko preradjene hrane. Uskoro otkrivamo da je
ucestalost pojave raka dojke (i svake druge vrste raka) kod njih postala ista kao i kod svih
ostalih Amerikanki. Ovo vidimo i kod mladih zena koje su jos uvek u Japanu, ali koje
imaju skoro isti nacin ishrane kao i na Zapadu - rak dojke i drugih organa se kod njih
pojavljuje podjednako ucestalo kao i kod mladih Amerikanki. Kada bi ovo bio genetski
problem, rak dojke bi bio ucestao i kod baki, koje bi onda na svoje unuke prenosile
sklonost ka raku. Medjutim, to nije tako, stvarnost je obrnuta! Bake nemaju rak dojke, a
unuke ga imaju.

Isti se scenario ponavlja i kod drugih bolesti - artritisa, bolesti imunog sistema, dijabetesa
i mnogih drugih. Problem nije u genetici, nego u nacinu ishrane i nacinu zivota. Rak i sve
druge bolesti se izazivaju kombinacijom tri cinioca: pogresnom ishranom, dehidracijom i
stresom. Prosto je strasno kako se Amerikanci lose hrane. Ne kazem da oni ne uzimaju
dovoljno kalorija, nego da ih uzimaju previse. Njihova hrana je bogata mastima i
proteinima, a siromasna vitaminima i mineralima iz voca, povrca i zitarica. Dakle, to je
spoj preobilja sa jedne strane (proteina i masti zivotinjskog porekla) i oskudevanja sa
druge strane - nedovoljno voca, povrca i zitarica.

Drugi vazan cinilac je dehidracija - posto vise niko ne pije vodu. Svi piju kafu i gazirana
pica. Nase telo se sastoji od 75% vode, a mozak od 85% vode, a ne od Koka-kole, niti
kafe. Kofein je diuretik (podstice izlucivanje vode iz organizma) - iznosi vise vode iz
vaseg tela nego sto ga unosi samim pijenjem tih napitaka. Kada celije dehidriraju, one se
razbole, pocnu lose da vrse svoju ulogu, pa se onda i vi razbolite.

Treci razlog je stres. Ne zelim da vam predlazem da pobegnete iz drustva, ali postoji
nacin da smanjite stres i da naucite da se pravilno ophodite s njim. Stres je najvazniji
uzrok svake bolesti.

Ovu knjizicu je stampalo Americko udruzenje za borbu protiv raka. To je zurnal za

zaposlene na klinikama. Na 347. strani decembarskog broja iz 1999. godine pise da bi se
jedna trecina svih slucajeva raka mogla spreciti promenom u nacinima zivota i ishrane,
time sto bi se povecao unos voca i povrca, smanjenjem unosa crvenog mesa i zivotinjskih
masti, i sa vise telesne aktivnosti. Dodali su jos i da se u zadnjih 20 godina doslo do
izobilja novih saznanja o nacinu ishrane i time su podrzali hipotezu da je ishrana glavni
cinilac u nastanku ili sprecavanju raka i drugih bolesti. Sta mislite o tome? Americko
udruzenje za borbu protiv raka konacno priznaje da ono sto jedemo itekako ima veze sa
time da li smo zdravi ili bolesni. Zamislite samo! Harvardska skola za ocuvanje zdravlja
iznosi jos dramaticniju tvrdnju. Priznaju da bi se 65% svih oblika raka moglo spreciti
promenom nacina zivota i ishrane. A ja licno smatram da bi promene u nacinu zivota i
ishrane smanjile ucestalost svih oblika raka za 99,9%, a spomenute organizacije tek
delimicno priznaju ovu istinu. I sta sad?

Hajde da upotrebimo malo zdravog rasudjivanja. Kada vec Americko udruzenje za borbu
protiv raka i Harvardska skola za ocuvanje drustvenog zdravlja kazu da promene u
nacinu zivota i ishrane mogu da sprece od 1/3 do 2/3 svih oblika raka, kako da
preokrenemo tok ove bolesti u slucaju da je vec imamo? Na prvom mestu, prestanite da u
svoje telo unosite materije koje doprinose pojavi raka. A ipak, vi jos uvek idete u bolnice
i tamo vas kljukaju lekovima, hemoterapijom i zrace vas. Tamo vas jos i hrane stvarima
za koje Americko udruzenje za borbu protiv raka kaze da izazivaju rak!

Isto rade i sa srcanim bolesnicima, koji idu na koronarne bajpase. Obroci koje daju
takvim bolesnicima napravljeni su od mesa i piletine sa teskim sosovima i desertima. Ta
ishrana sadrzi puno secera i zivotinjskih masti zbog kojih su zapravo ovi pacijenti i
dovedeni u bolnicu. Ako lekari u bolnicama traze pacijente kojima ce ponovo ugraditi
bajpase, postojecim bolesnicima samo treba da nastave davati ovu istu vrstu hrane. To je
takodje nacin da se ubrza razvitak raka kod bolesnih od raka. Ispravna ishrana ima
odlucujuci znacaj za oporavak od raka. Ali ona predstavlja samo 10% od ukupnog Plana
koji treba da se sprovede da bi se potpuno ozdravilo. Ova dijeta sama po sebi, makar ona
bila i ispravna, nije dovoljna da se resi problem raka.

Da li su sve vrste raka razlicite, ili, da li su u osnovi iste? Mi doktori organizujemo i

grupisemo vrste raka po kategorijama, razvrstavaljuci ih na dodatne podgrupe. Medjutim,
rak je rak. U sustini, rak je posledica neispravnog delovanja imunog sistema. Vas imuni
sistem je taj koji se bori protiv bolesti i koji vas ozdravlja kad ste bolesni, i odrzava vas
zdravim ako je sve u redu. Nema veze da li je to rak dojke, prostate, stomaka, leukemija,
rak mozga ili bilo sta drugo… Sve vrste raka poticu od imunog sistema koji ne radi kako
treba. Kada prirodnim metodama obnovite svoj imuni sistem, tada on moze da se bori
protiv raka.

Zar nisu neke vrste alternativnih terapija bolje od drugih za neke ljude, a za neke slabije,
zato sto smo razliciti? Pa, imam neke sokantne vesti za vas. Nismo bas toliko razliciti.
Pre ce biti da smo iznutra poprilicno slicni. Nase licnosti su drugacije, ali iznutra smo svi
isti. Upravo je zbog te cinjenice moguce da imamo medicinske prirucnike - za anatomiju,
fiziologiju itd. Sta bi bilo kada biste vi dosli k meni kao pacijent i rekli: "Imam bol u
levom ramenu", a ja vam rekla: "Mislim da se radi o slepom crevu." A vi biste onda rekli:
"Ne, slepo crevo mi se nalazi ovde u stomaku", a ja bih odgovorila: "Ne, ne, svi smo
drugaciji, mi ne znamo gde vam je slepo crevo." Naravno da znamo. Svi imamo slepo
crevo na istom mestu, a nasi stomaci rade na potpuno isti nacin. Tvoja creva rade isto kao
i moja, a tvoje srce kao i moje. Zato mi hirurzi znamo gde da zasecemo kako bismo nasli
razlicite organe. Posto je tvoja anatomija i fiziologija ista kao i kod svih drugih, imuni
sistem svakog od nas moze da se preporodi istim prirodnim sredstvima. Dakle, jedan Plan
ozdravljenja je delotvoran za sve podjednako.

PLAN OD DESET KORAKA ZA PRIRODNO ZDRAVLJE

Dakle, koji su to koraci od kojih se sastoji "Plan od 10 koraka", odnosno 10 prirodnih

zakona zdravlja? Ukratko, to su sledeci koraci. Inace, ovaj Plan detaljnije objasnjavam u
drugom delu svog izlaganja.

Kao prvo, to je ispravna ishrana. Vec sam spomenula da cak i Americko udruzenje za
borbu protiv raka i Harvardska skola za ocuvanje zdravlja priznaju da je ishrana bogata
vocem, povrcem i zitaricama najbolji nacin sprecavanja raka. I da je ishrana bogata
zivotinjskim mastima jedan od uzrocnika raka. Tri obroka na dan napravljenih iskljucivo
od zdrave, nepreradjene hrane i puno svezeg domaceg soka od povrca - to je prava stvar.

Drugo - vezbe i fizicka aktivnost. Brojne medicinske studije su pokazale da program

redovnih vezbi u veoma znacajnoj meri smanjuje rizik od raka. Na primer, studije nam
kazu da 4 sata vezbi nedeljno umanjuje ucestalost raka dojke za 66,6%.

Kao trece, to je pijenje vode. Ponavljam, voda sacinjava 75% tela i 85% mozga. Svakog
dana gubimo 10 casa vode iz nasih tela samim tim sto smo zivi. Ako ne nadoknadimo taj
gubitak vode i pijemo kafu i alkohol, a oboje su diuretici, sto znaci da vam iz tela izvlace
vise tecnosti nego sto je popijete, mi polako, ali sigurno dehidriramo, odnosno gubimo
tecnost, i dan za danom svoja tela cinimo sve bolesnijim. Dehidracija je jedan od kljucnih
razloga za pojavu svih bolesti, ukljucujuci i rak.

Suncana svetlost: ona je apsolutno neophodna za dobro zdravlje. Ne mozes napraviti

dobru bastu, a kamoli zdravo telo bez obilja sunca. Suncana svetlost snazno potpomaze
razvoj tvog imunog sistema i smanjuje velicinu unutrasnjih zlocudnih tumora. Tu su jos i
druge pogodnosti.
Peto, umerenost. To znaci uklanjanje svih stetnih materija kao sto su kafa, alkohol,
duvan, secer, vestacki zasladjivaci, konzervansi za hranu, pojacivaci arome, konzervisana
hrana i droga! Ovde ne mislim samo na opojne droge, nego i na lekove. Svi lekovi imaju
stetne posledice po vase telo. Ne kazem vam da odmah prestanete da uzimate lekove i
izbacite ih iz kuce, to je opasno. Ali kako sve vise budete prihvatali Program zasnovan na
prirodnim nacelima i obnavljali svoj imuni sistem, sve ce vam manje trebati lekovi.

Svez vazduh: Spoljni vazduh je neophodan za dobro zdravlje. Zlocudni tumori rastu 2 put
brze ako se udise vazduh iz unutrasnjosti prostorija nego kad se dise vazduh sa otvorenog
prostora. Ako vas u bolnici lece od neke bolesti, vi neprestano udisete vazduh koji su
izdahnuli svi drugi bolesnici iz bolnice. Prozori su u bolnicama obicno hermeticki
zatvoreni, a u intenzivnoj nezi svetla se pale i gase neprestano 24 sata na dan remeteci
bolesnikov bioritam, odnosno ritam smenjivanja dana i noci. To je kljucni cinilac u
nastajanju bolesti.

Sledeca stvar je odgovarajuci odmor u pravo doba noci. Jedino vreme kada vase telo
stvarno moze da se obnovi jeste kada spavate. Svaki bolesnik od raka trebalo bi da bude u
krevetu najkasnije do 21:30. U to vreme hormoni ozdravljenja pocinju da se proizvode.
Ali tada vec morate da cvrsto spavate da bi od njih imali koristi.

Oslobadjanje od stresa: stres je jedan od najvaznijih uzrocnika svih bolesti, ukljucujuci i

rak. Najbolji nacin da se oslobodite stresa, kako pokazuju medicinske studije, jeste da
naucite da imate poverenje u Boga i da citate Bibliju. Izbegavajte istocnjacku meditaciju i
vizualizaciju ako stvarno zelite da ozdravite.

Da li mogu da ozdravim, a da ne verujem Bogu? Odgovor glasi: "Sto kvalitetnije jedes i

zivis, to ces biti zdraviji. A ako zelis da preokrenes ozbiljnu bolest kao sto je rak,
korenito moras da promenis sve u svom zivotu. A to je nemoguce uciniti bez Bozje
pomoci."

Stalno cujem ljude kako mi kazu: "Mene ne zanimaju ove religiozne stvari i prica o
Bogu." Odgovorila bih vam: "Pogledajte dokle ste dosli svojom snagom. Imate rak kao
sto sam i ja imala. Bila sam ateista tokom celog svog zrelog zivota, medjutim, shvatila
sam da mi je potrebna sva pomoc do koje se moze doci, a to ukljucuje i Boga."

Deveto, to je stav zahvalnosti. Budite zahvalni za ono sto imate. Reci koje izlaze iz vasih
usta velikim delom oblikuju vasu stvarnost. Posle samo 5 minuta razgovora sa
bolesnikom od raka mogu da kazem da li ce ona ozdraviti ili ne. Ako se zale i gundjaju,
usredsredjuju se na svoje slabosti, krive druge ili Boga za svoju bolest, za njih nema
sanse da ozdrave. Ozdravice ona osoba koja daje sve od sebe kako bi ozdravila, koja ima
dobar, pozitivan duh i koja ce sa 100% predanosti nastojati da sprovede Plan
ozdravljenja.

Deseti korak je duh dobre volje - izadjite iz svoje ljusture. Svi patimo od sebicnosti.
Treba da naucimo da brinemo o drugim ljudima i da nam je stalo do njih. Takodje i da
prestanemo da gledamo samo na sebe. Biblija kaze da ce vase zdravlje procvetati kada
budes brinuo za druge. Ako ste tako dugo bolesni i vezani za krevet kao sto je to bio
slucaj i samnom, nisam mogla da cinim puno za njih, ali mogla sam da molim Boga za
njih! I naravno, da prestanem da gledam samo na svoje probleme.

Ono sto stavljate u svoj um podjednako je vazno kao i ono sto stavljate u svoja usta. Ne
mozete daleko da stignete ako redovno gledate zabavne emisije. Sto se mene tice, morala
sam da prestanem cak i sa vestima. Bez filmova, bez muzike, osim visokokvalitetne
religijske i klasicne muzike. Citala sam samo Bibliju i visokokvalitetne religijske knjige.
Nasa paznja treba da je okrenuta samo prema istinitim, postenim, cistim, lepim i dobrim
stvarima. Negativne misli treba ukloniti iz naseg uma.

Znam da ovi koraci izgledaju prejednostavni. Prosecnoj osobi je tesko da poveruje da se

tok tako ozbiljnih bolesti, kao sto je rak, moze potpuno preokrenuti tako jednostavnim
tehnikama. Koliko god da izgledaju jednostavne, ove stvari su istovremeno teske, zato sto
zahtevaju da pomenite nacin svog zivota. Mi zelimo da nastavimo da zivimo na isti nacin
i jedemo iste stvari kao i ranije, da nam doktor da pilulu i da time resimo problem.
Lekovi nikad ne lece bolest. Uzrok raka nije u nedostatku hemoterapije, zracenja ili
operacija. Rak se izaziva time sto se krse pravila zdravog zivota. Postoji nacin da
ozdravite. Kao sto sam vec rekla, sve dodatne detalje "Plana od 10 koraka" objasnjavam
u nastavku svog izlaganja.

Dobra vest je u tome sto su svih 10 koraka potpuno besplatni, osim hrane koju ionako
morate da kupujete. Sada znate da postoji nacin da ozdravite. Doktori, clanovi porodice i
prijatelji vise ne moraju da vrse pritisak na vas. Iako je rak ozbiljna bolest i vi morate da
obnovite svoj imuni sistem da biste ozdravili. Vi i ja znamo da vise ne moramo da se
bojimo raka.

Da biste se uverili da li je ovaj Plan delotvoran, vi sami morate da ga ispitate. Pratite

moje izlaganje vise puta uzastopno i pravite beleske. Citajte knjige i druge materijale koje
vam budem preporucila. Pocnite sa jednom stvari, ne sve odjednom. Nemojte verovati
tome zato sto vas ja uveravam u ovo. Proverite i naucite sami. Jedino tako mozete da se
uverite kako stvarno stoje stvari.

KONVENCIONALNO LECENJE RAKA

Hajde da razgovaramo o konvencionalnom lecenju raka, onakvom kakvog ce vam ga vas

doktor preporuciti. Kada studiramo, nas doktore uce da postoji samo tri nacina za lecenje
raka: hemoterapija, zracenje i operacija. Hocu da vam odmah bude jasno: vasem lekaru je
stalo da ozdravite. On ili ona ce uciniti sve samo da biste ozdravili, ali oni ne znaju kako
da to urade zato sto to nisu imali gde da nauce. Ono sto mi doktori naucimo to je da
zatrujemo rak hemoterapijom, da ga sprzimo zracenjem ili da ga isecemo operativnim
putem. Tim operacijama najcesce trajno osakacujemo svoje pacijente. Medjutim, tim
metodama lecenja rak se nikada ne izleci trajno.

Da, naravno, postoje pacijenti koji su preziveli te tretmane, ali preziveli su uprkos
operaciji, a ne zbog nje. Ispocetka izgleda da je hemoterapija delotvorna. Tumor se
umanjuje i analiza markerom tumora u krvi, pokazuje smanjene brojke. Ali samo zato sto
nesto izgleda da deluje, i to privremeno, ne mora znaciti da je to dobro i ispravno i da ce
vas konacno ozdraviti. Tako je to i sa drogama - prvo se osecate dobro zbog njih, osecate
stvaralacku slobodu i euforiju, ali kasnije placate strasnu cenu. Isto je sa hemoterapijom i
zracenjem. Obicno zavrsavate placajuci svojim zivotom.

Evo zasto se konvencionalnim metodama rak nikad ne izleci: jedini put ka izlecenju raka
i bilo koje druge bolesti jeste da saznate sta je prouzrokovalo tu bolest. Lek za svoju
bolest mozete da nadjete tek kada otkrijete uzrocnika. Lecenje se sastoji u preokretanju
cinilaca koji su prouzrokovali bolest. No, ako lekari priznaju da ne znaju zbog cega
nastaje rak, kako se onda mozemo nadati da ce ga izleciti? Svejedno, uzrocnici raka su
poznati. Ovih 10 koraka, 10 zakona prirode koje vam dajem, sve sam ih nasla
dokumentovane u medicinskoj literaturi dok sam trazila resenje za svoju bolest.
Zaprepastila sam se time sto oni vec postoje i zato sto mi niko nije rekao za njih dok sam
se skolovala za doktora. Nisam imala sta da naucim lekare koje sam ja obucavala zato sto
i sama nisam znala. A zasto nas uce svim ovim stvarima?

Farmaceutske kompanije daju ogromne svote novaca za medicinska istrazivanja samo da

bi otkrili nove lekove za tretman bolesti. One ne finansiraju istrazivanja koja se bave
blagotvornim uticajem svezeg vazduha i dobrog sna na zaustavljanje raka ili bilo koje
druge bolesti, oni samo zele da dobro ZARADE novac koji su ulozili u istrazivanja.
Potrebno im je da prodaju novi lek. Svez vazduh, sunceva setlost i zdrav san su besplatni,
ne mogu se patentirati. Ne mogu se prodavati i naplacivati. Ovo je samo jedan od mnogih
primera koji mogu da vam dam.

Kada farmaceutske kompanije medicinskim FAKULTETIMA poklanjaju velike sume za

medicinska istrazivanja, milione i milione dolara, one imaju veliki interes u tome. One
posredno ili neposredno uticu na ono sta buduci i sadasnji doktori uce i praktikuju.

Medicinske knjige pod etiologijom podrazumevaju nauku o uzrocnicima bolesti.

Etiologija je samo elegantan nacin da se kaze "uzrocnik bolesti". Nekada su medicinski
udzbenici za svaku bolest navodili etiologiju, a danas, tu odrednicu tesko mozemo da
nadjemo u savremenim udzbenicima. Danas se u medicinskim knjigama vise ne
raspravlja o etiologiji ili uzrocima raka zato sto kompletno zdravstvo otvoreno izjavljuje
da ne zna uzroke raka. Lecenje raka hemoterapijom, zracenjem ili operacijom vise nema
nikakvog smisla zato sto rak nije prouzrokovan nedostatkom hemoterapije ni zracenja.

Ove dve metode ustvari izazivaju rak. Neki ljudi se uzasavaju i zapanje kada cuju ovakvu
tvrdnju, a ponekad se i naljute na mene. Kazu: "Pa moj lekar mi ne bi dao hemotarapiju i
zracenje kada bi se time stvarno izazivao rak." Odgovaram im da ce oni to ipak uraditi
zato sto je to jedino sto znaju da urade. A ako oni ne prepisu ovakvo lecenje,
najverovatnije ce im se izreci najstrozije disciplinske mere od strane njihove bolnice ili
neke druge strukovne ili zdravstvene organizacije. Mogu cak i da izgube dozvolu da se
bave medicinom. U Kaliforniji je cak protivzakonito da se bolesnik od raka leci na neki
drugi nacin koji nije hemoterapija, zracenje ili operacija. U stvari, prvi doktor kod koga
sam otisla mi je predao ovu knjizicu koju je potpisao guverner Kalifornije, a u njoj pise
da doktor moze odbiti da leci pacijenta od raka ako pacijent odbije hemoterapiju ili
zracenje.

Hemoterapija je trovanje - kratko i jasno da vam kazem. Ona deluje tako sto truje celije
raka. Problem je u tome sto ona truje i normalne, zdrave celije. Doktor pretpostavlja da ce
celije raka, koje se razmnozavaju brze od zdravih, biti brze zatrovane od zdravih, zato sto
je ova terapija najuspesnija kod celija koje se najbrze razmnozavaju. Medjutim,
hemoterepijom se ubija toliko puno zdravih celija da pacijent ubrzo umire posle
prestanka prve ture terapije ili zato sto se njom toliko oslabe drugi organi i sistemi, da
telo pocinje da slabi i sistemi da otkazuju tako da se konacno zivot ne moze odrzati, i
pacijent umire.

Doktori se medjusobno ne libe da priznaju da je davanje hemoterapije ili zracenja

zapravo trka izmedju ubijanja tumora i ubijanja pacijenta. Osoba ne moze da oboli od
raka ili druge bolesti ako ima zdrav i funkcionalan imuni sistem. Dakle, ako neko ima
rak, to automatski znaci da imuni sistem te osobe ne deluje kako treba ili da je sasvim
zakazao. Medjutim, hemoterapija i zracenje unistavaju ono malo sto je ostalo od imunog
sistema, jedinog sistema koji vas ozdravljuje i odrzava zdravim, jedinog sistema koga
morate imati da bi vam se stanje poboljsalo.

Onkologija je nauka koja proucava tumore, preciznije - zlocudne tumore, odnosno, rak.
Predamnom je jedan veoma popularan prirucnik iz onkologije. U njemu pise, citiram:
"Poremecaji imunoloskih funkcija su osnova za sirok dijapazon ljudskih obolenja." Da,
bas tako, kao sto sam malopre rekla. Rak je bolest koja nastaje na osnovu poremecaja
imunog sistema. Isto vazi i za svaku drugu bolest.

IMUNI SISTEM

Pa dobro, sta je to imuni sistem?

Skoro svaki organ u telu je zaduzen za jedan vid borbe protiv bolesti - pluca izbacuju
bakterije, suze izbacuju bakterije i druga strana tela iz oka, cak i koza ima narocita
svojstva u borbi protiv bolesti. Imuni sistem je zajednicko ime za grupu organa i celija
cija je glavna uloga da se bore protiv bolesti. Ne nameravam da detaljno objasnjavam
funkciju svakog pojedinog od ovih celija i organa, ali barem su vam njihova imena
poznata: antitela, imunoglobulin, t-limfociti, b-limfociti, monociti, leukociti. Ova zadnja
cetiri su vrste belih krvnih zrnaca koji reaguju na bakterije i viruse i pomazu da se iz
vaseg tela eliminise osteceno, odnosno mrtvo tkivo. Vase limfne zlezde su takodje deo
vaseg imunog sistema. One proizvode limfocite i monocite, bela krvna zrnca koja se bore
protiv bolesti. Takodje, limfne zlezde cuvaju vas krvotok od prodora bakterija i drugih
stranih tela. Nadalje, one takodje stite vas organizam od celija raka i zadrzavaju sirenje
raka. Upravo sam zbog toga odlucila da zadrzim svoje limfne zlezde. Cak iako su i one
bile zahvacene rakom, nisam dozvolila da mi se one hirurski odstrane.

Najveci imunoloski organ vaseg tela je jetra, precistac otrova. U njoj se proizvodi varenja
ciste od otrova iz hrane - aditiva, konzervanasa, vestackih boja i aroma, otrova iz
herbicida i insekticida, smoga i ponajvise lekova koje vam vasi lekari prepisuju. Kada se
jetra prepuni ovim otrovima, ona vise ne moze da vrsi svoju ulogu i da preciscava krv. I
ovo je jedan od najvecih uzrocnika raka. Zatim, hemoterapija koriscena za tretman raka
moze da izazove toliko veliku dodatnu toksicnost da jetra postaje preopterecena i
zasicena, pa tako ona otkazuje i pacijent umire.

Slezina je takodje ukljucena u stvaranje i skladistenje razlicitih imunoloskih celija. Ona

takodje preciscava nasu krv od mrtvih i ostecenih crvenih krvnih zrnaca i raznih
bakterija. Uopsteno receno, vas imuni sistem se sastoji od svega ovoga navedenog. Kada
ove celije i organi prestanu da funkcionisu ispravno, vas imuni sistem popusta i pocinje
da otkazuje. Ne moze vise da se bori sa bolestima i vi se razboljevate.

Mnogi cinioci uticu na nas imuni sistem - ono cime se hranimo, vezbe koje radimo,
vazduh koji udisemo, kolicina stresa u nasem zivotu i kako se ophodimo sa tim, koliko i
kada spavamo, nasi pozitivni i negativni stavovi, sve ove stvari mogu da osnaze ili oslabe
nas imuni sistem. Rak ne moze da nam se desi sve dok nam ne oslabi nas imuni sistem.
Hemoterapija i zracenje ne samo sto unistavaju nas imuni sistem, nego i izazivaju rak.

HEMOTERAPIJA

Hajde da sada detaljno pretresemo hemoterapiju. Hemoterapija ima ozbiljne propratne

efekte ukljucujuci smrt. Mozete da umrete vec od same hemoterapije, a ne od raka. Sad
cu vam dati podatke kojima raspolazu doktori koji prepisuju hemoterapiju. Znam da ce
me moje medicinske kolege ozbiljno kritikovati zbog ovoga sto cu vam sada izneti.
Optuzuju me da prestravljujem pacijente kojima oni misle da treba da se bave. Ali vi
imate pravo da cujete nesto vise o onome sta nameravaju da vam urade i o kratkorocnim i
dugorocnim posledicama na vase telo i um. Oni nerado govore o tome jer znaju da cete
najverovatnije odbiti tretman ako saznate sta vam se sprema. Pa onda opravdavaju
zadrzavanje ovih informacija time sto vam je ovaj tretman navodno veoma potreban i
time vas vode u pogresnom pravcu. Slicno se ponasaju i onda kada treba da vam daju
informacije o vakcinaciji.

Zdravstveni sistem je godinama imao jedan informacioni listic koji se davao roditeljima
pre vakcinisanja dece. U njemu su opisani moguci rizici vakcinacije i to se nazivalo
"informisanim odobravanjem". Shvatili su da su mnogi roditelji odbili vakcinaciju kada
su saznali za opasnosti kojima izlazu svoju decu. I tako, razne komisije su sastancile i
razmatrale sta da urade i konacno nasle resenje: Odlucili su da razvodne informacije i
sakriju informacije o mnogim uzasnim propratnim efektima, kako bi dobili pristanak
roditelja za vakcinaciju. Upravo to su i uradili.

Postoji nekoliko organizovanih grupa koje tuze zdravstveni sistem zbog namernog
dovodjenja u zabludu i prevare ljudi. Svakako, ne govorim ovde protiv vaseg licnog
lekara, nego protiv organizacija kao sto su AMA, FDA, Nacionalni institut za rak,
Americko drustvo za borbu protiv raka.

Navodim uobicajene toksicne propratne efekte hemoterapije: propadanje kostane srzi u

kojoj se proizvode crvena krvna zrnca. Time dolazi do smanjenja broja belih krvnih
zrnaca, koja treba da se bore protiv infekcija, smanjenje broja krvnih plocica, koja
zgrusavaju krv, pa zato mozete da umrete od najbanalnijeg krvarenja, i do anemije,
smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca. Zatim dolazi do teske mucnine i povracanja.
Trece je ulceracija mukusne membrane, odnosno veliki bolovi i otekline u vasim ustima,
kao i vasem stomaku, cime jedenje postaje veoma bolno. I onda dolazi alopecija, odnosno
celavost, otpada vam kosa.

Ovi efekti i jos neki drugi, ne tako ociti, dolaze zbog toga sto hemoterapija zapravo
predstavlja trovanje vasih zdravih celija. Ova medicinska knjiga posvecuje 50 strana
toksicnim efektima hemoterapije.

Dodatne komplikacije jesu infekcije zuba, vilice i desni, krvarenje i trovanje srcanih
misica sa promenama u elektrokardiogramu (EKG), kardiomiopatija izazvana lekovima
koja prouzrokuje kongestivna otkazivanja srca - kratak dah, povecana jetra, oticanje
clanaka, skupljanje vode u plucima i oko srca. Do svega ovog moze da dodje i do 7
godina nakon prestanka tretmana. Zatim, tahikardija ili ubrzan rad srca, i aritmije -
nepravilan rad srca. Zatim toksikacije pluca: hemoterapije unete direktno u pluca mogu
da budu smrtonosne, cak i kad se prekine unosenje terapije. Moze da izazove hronicnu
upalu pluca, fibroze (nastajanje oziljaka na plucima), vodu u plucima.

Prelazimo na ostecenja bubrega koja mogu da zavrse otkazivanjem bubrega i potrebom

za trajnom dijalizom. Nadalje, tu su razne infekcije, posto se pacijentov imuni sistem
hemoterapijom dodatno oslabljuje i organizam biva izlozen mnostvu bakterijskih
infekcija opasnih po zivot, kao i gljivicnim infekcijama. Sve to izaziva kratak dah, bol u
grudima, iskasljavanje krvi, groznice, osecanje hladnoce, glavobolju i krvarenje. Slede
kandidaze i kriptokokoze, sto su daljnje gljivicne infekcije. One dovode do kaslja,
kratkoce daha, bola u grudima, groznice, nocnih znojenja.

Imunosupresija zbog hemoterapije moze da dovede i do virusnih oboljenja kao sto je na

primer pseudomegaloviroza, herpes. To dalje dovodi do hepatitisa, Zilberovog sindroma
(ili ozbiljne paralize sto moze da bude smrtonosno), do encefalitisa, miokarditisa (do
upale srca), do smanjenja broja krvnih plocica (koja zgrusavaju krv), stomacnih infekcija,
infekcija ezofagusa, pa cak i do upale mreznjace oka.

Jos jedna virusna bolest, herpes, ispoljava se u vidu cireva u usnoj duplji, na desnima, pa
i na licu. Imate krvarenje, bolove i ne mozete da jedete i pijete. Zbog herpesa u ezofagusu
niste u stanju da gutate, boli vas grudna kost i gubite tezinu. Dalja komplikacija zbog
hemoterapije jeste herpes zoster, odnosno ljuspanje koze. Ispoljava se kao danonocni
goruci svrab na bilo kom delu tela.

Hemoterapija nadalje dovodi do bolesti kao sto je pneumocistozna upala pluca. Takvu
oportunu infekciju dobijaju i pacijenti koji boluju od side. Intoksoplazmoza je jos jedna
gljivicna infekcija. Ona zahvata centralni nervni sistem barem u polovini slucajeva ove
bolesti. To dovodi do otkazivanja funkcije mozga sa napadima grcenja tela i konacno do
meningitisa. Hemoterapija izaziva zatvor, proliv, nekrozu koze (to je kad vam koza
odumire), perifernu neuropatiju (gubitak refleksa, obamrlost nerava i oduzetost misica).
Pacijentu se obicno kaze da saceka mesec-dva dok hemoterapija pocne da deluje, jer to je
tretman na koji je on dao pristanak. To je tako destruktivna terapija da zbog nje kostana
srz prestaje da proizvodi crvena krvna zrnca i mora se sacekati dok se ona obnovi, pocne
ponovo proizvoditi krvna zrnca, kako bi se mogla dati nova tura hemoterapije koja ce
opet ispocetka nanositi stetu kostanoj srzi i imunom sistemu.

Da bi se povecao broj crvenih krvnih zrnaca i da ne bi doslo do anemije, daje se lek

Eritropoetin. Medjutim, taj lek koji se prodaje i pod imenima Epigen ili Epoetin, je lek
kojim se lece nezeljeni efekti hemoterapije, ali i on sam ima puno nezeljenih efekata:
glavobolje, zamaranje, nesvesticu, srcane napade, mucninu, povracanje, proliv, visok
krvni pritisak, bolove zglobova i oticanje, kao i ugruske krvi opasne po zivot. Tokom
vremena, hemoterapija nanosi stetu i srcu, plucima, bubrezima, oni otkazuju zajedno sa
imunim sistemom, sto sve dovodi do velikih bakterijskih infekcija. Dolazi i do toksikacije
nerava, odnosno periferne neuropatije o kojoj smo pricali - oduzetost udova, cudna
osecanja, bolove u stopalima i nogama.

Hemoterapija izaziva ozbiljne probleme i u endokrinom sistemu - tiroidne i ostale

hormonalne probleme. Izaziva preranu menopauzu i neplodnost. Nadalje, izaziva dodatne
oblike raka - drugu vrstu raka pored ovog sto ga vec imate. Svim ovim nezeljenim
efektima lekari zele da stanu na kraj time sto vam prepisuju nove lekove sa nebrojenim
novim nezeljenim efektima. Da bi se ublazili nezeljeni efekti, daju se steroidi -
Prednazon, na primer, ima dodatne nezeljene efekte, medju njima su i dijabetes,
gojaznost, osteoporoza, gljivicne infekcije, nesanica, demencija, psihoze, povecanje
osetljivosti na infekcije i dodatna steta imunom sistemu.

Razorne posledice hemoterapije se mogu objasniti ilustracijom koju je objavio dr Dzon

Laslo koji je prvi potpredsednik naucno-istrazivackog odelenja pri Americkom drustvu za
borbu protiv raka. Dr Lasla smatraju vrhunskim strucnjakom za komplikacije prilikom
tretmana raka. Citiram njegovu izjavu: "Pacijenti ne samo da pate od ekstremne mucnine
i povracanja, nego i jedna cetvrtina dugotrajnih pacijenata pocinje da ima ove simptome
cak i u odsustvu ovih lekova koji su ih naveli da nam se vrate, i na bolnickom parkingu
odmah pocnu da povracaju, ili da povracaju cim namirisu alkohol iz vatice kojom
dezinfikujemo ruku pre ubadanja igle sa intravenoznom hemoterapijom. Povracaju vec
kad vide medicinskog tehnicara koji im je davao hemoterapiju bez obzira da li su tu
osobu sreli bez uniforme na ulici, supermarketu ili bilo gde izvan bolnice."

Hemoterapija jeste sistematsko trovanje. Njom se truje vase celokupno telo. Izgleda da
bas zbog tog razloga ona daje barem privremene rezultate - tumor se skuplja. Medjutim,
neuspeh hemoterapije lezi u istom razlogu, zato sto ona predstavlja trovanje sistema.
Drugim recima, smanjice vas tumor i test marker ce dati dobre rezultate za jedno vreme -
izgledace kao da je delotvorna. Ali ona ce ozbiljno ostetiti vas imuni sistem tako da ce
vase stanje biti toliko naruseno i necete moci da se branite od raka koji se uvek vraca.
Prezivecete ako vam ostane dovoljno imunog sistema da se borite sa rakom, ali ako ga
nemate dovoljno, stradacete.
Dzon Kerens, profesor mikrobiologije na Fakultetu za drustveno zdravlje Harvardskog
univerziteta napisao je u Americkom naucnom zurnalu sledeci citat: "Za mnoge lekove
koje koristimo za lecenje raka znamo da su karcerogeni. Dugorocna posledica
hemoterapije jeste da nekih 5-10% prezivelih pacijenata umiru od leukemije u prvih 10
godina nakon tretmana." Sama hemoterapija, kao tretman raka, izaziva leukemiju!

On nastavlja: "Ako bi specijalisti za hemoterapiju javno priznali da ona ima ogranicenu

korist i da je obicno opasna, javnost bi zahtevala koreniti zaokret prema ne-toksicnim
metodama za sprecavanje raka. Uprkos ovih argumenata i kritika, hemoterapiju zastupaju
cak i oni zdravstveni radnici kojima je sasvim jasno koliko je hemoterapija opasna i
stetna."

ZRACENJE

A sad cemo da razmotrimo zracenje, odnosno radijaciju ili X-zrake. Doktori i zubari vam
savetuju da ne idete precesto na rentgen, zato sto time lako mozete dobiti rak. Medjutim,
sada kada vec imate rak, lekari vam daju velike doze zracenja, onoga sto bi vam u drugim
slucajevima savetovali da izbegavate zato sto izaziva rak.

Ponudila bih vam jedan predlog: recimo da imate malog sina ili cerku koji su savrseno
zdravi, a ja da vam besplatno ponudim 6 meseci zracenja i hemoterapije za njih. Da li
biste dozvolili da to uradim? Naravno da ne! Zato sto bi se vase dete tesko razbolelo i
mozda umrlo. Ali razmislite: ako mi vec ne date da to uradim onda kada su zdravi, zasto
biste dozvolili da im ja ili bilo koji drugi doktor to uradi kada postanu bolesni? Uopste
nema smisla.

Ovo je prirucnik pod naslovom: "Zastita od zracenja u medicinskoj radiografiji". U

njemu se iznose svi rizici od izlaganja zracenju i objasnjava medicinskom osoblju kako
da se zastiti od stetnih posledica zracenja. Ovo je slika pronalazaca rentgen-uredjaja koji
se i sam izlagao zracenju. Prvo mu je koza potamnela, a onda naborala. Ova slika je
snimljena pet godina kasnije. Koza mu je crvena, ispucala i gruba. Zelim da primetite
stetu koja nastaje posle dugotrajnog zracenja. Kasnije je dobio rak koze i godina dana
kasnije, sest godina posle prvog izlaganja rentgenskom zracenju, i posle niza operacija
ukljucujuci amputaciju, covek je na kraju umro od metastaze - raka koji se rasirio na sve
ostale vitalne organe.

Vlade drzava donose stroge zakone koji uredjuju izlaganje zracenju. Svi lekari,
medicinske sestre, tehnicari i ostali koji su u dodiru sa rentgen-uredjajima bilo koje vrste,
moraju obavezno da nose male priveske, merace koji beleze kolicini zracenja koje su
primili tokom radnog vremena. U odredjenim vremenskim intervalima ovi privesci se
predaju nadleznim sluzbama koje utvrdjuju koliko se jedan medicinski radnik ozracio.

Kada idete na rentgen ili primate zracenje, ovaj tehnicar ili medicinska sestra koji rukuje
tim uredjajima, stoji sa druge strane olovnog zida. Ne ostaje zajedno u sobi sa vama, osim
ako ne nosi jaknu sa olovnim uloskom. I to sve zato sto je zracenje veoma stetno.
Medjutim, vama koji imate bolest koja vam ugrozava zivot, Americko drustvo za borbu
protiv raka, AMA i FDA kazu da je radijacija sigurna i neskodljiva. Kako mozu da kazu
da zracenje vama ne skodi, a za njih same je opasno i stetno?

Iznosim vam aktuelnu filozofiju zastite od zracenja. Oni priznaju da, citiram:
"Najneznatnija doza zracenja ima mogucnost da nanese stetu." I to se direktno primenjuje
prema kolicini zracenja koje ste primili. Aktuelna filozofija kaze da zracenje ima
mogucnost da korisno deluje, ali i da nanese stetu. To je dvosmisleno. Drugim recima,
"malo loseg je ponekad i dobro". Citiram dalje: "Kada se koristi u vestinama lecenja za
dobrobit pacijenta, mogucnost blagotvornog dejstva prilikom izlaganja zracenju bi
morala da prevagne nad mogucim rizicima." To znaci da vam zracenje skodi ako ste
zdravi i dobro vam je, ali ako ste bolesni, narocito od raka, onda vam zracenje koristi!
Ipak, ovaj prirucnik tvrdi da, "jonizujuce zracenje (ono o kojem govorim) skodi zivotnim
sistemima". Ovo je slika jedne ruke sa opekotinama od zracenja i ona prikazuje rak kao
posledicu zracenja.

Drugi prirucnik, "Nega zracenjem u onkologiji" govori o problemima koje pacijenti

imaju nakon terapije zracenjem. Potrebna je jedna citava knjiga da bi se obuhvatili svi
problemi. Takodje, ona diskutuje o problemima sekundarnih rakova nastalih posle
tretmana zracenjem. Da citiram iz te knjige: "Izlaganje zracenju ili hemoterapiji dovodi
pacijenta, lecenog zbog jednog tumora, u rizik da po drugi put bude lecen zbog zlocudnih
organskih promena."

Savremena medicinska literatura sadrzi mnostvo primera u kojima su pacijenti leceni

zracenjem zbog jednog raka - zaradili drugi rak. A u ovoj knjizi ima nekoliko strana na
kojima su citirana druga istrazivanja na temu pojavljivanja drugog raka posle tretiranja
prvog raka zracenjem. Nadalje, predamnom su jos i brojni drugi citati iz medicinskih
clanaka u kojima se dokumentuje nastanak drugih i drugacijih vrsta vraka kod pacijenata
koji su bili na zracenju zbog prvog raka.

Terapija zracenjem ima opstu podelu nezeljenih posledica u celom telu, kao i teskih
posledica na podrucja tela gde je ono bilo usmereno. Ovo su opste nezeljene posledice:
rane promene na kozi - crvenilo, ljustenje, smanjeno znojenje, oticanje, ulceracija,
krvarenje i nekroza, sto znaci odumiranje koze! Kasnije promene na kozi jesu: atrofija -
smezuranje koze, povecanje pigmentacije - zatamnjenje, gubitak kose, pojava ranica, a
ponekad i smrt kao neposredna posledica zracenja. Kod raka dojke, zracenje moze da
izazove smezuranje, zatamnjenje dojke, pojavu oziljaka, bas kao sto mi je to moj doktor
nagovestio. Slike svega ovoga postoje u ovim knjigama. Zatim slede: mucnina, zamor,
povracanje, upala ezofagusa, upala stomaka, proliv i anemija.

Poslusajte sad dobro ove dokumentovane nezeljene posledice zracenja dece, u zavisnosti
od podrucja izlozenog zracenju: mucnina, povracanje, dehidracija, glavobolje, osetljivost
koze, celavost, zamor, oticanje mozga, odumiranje kostane srzi, upala ezofagusa sa
otezanim gutanjem, buduca neplodnost, stomacni grcevi, proliv, upala pluca, lako
lomljive kosti, perikarditis ili upala srcanih omotaca, perikardijalna infuzija ili voda oko
srca, srcane aritmije, nedostatak hormona rasta, petuitarna disfunkcija, hipotiroidizam,
otkazivanje jajnika, testisa, intestinalne opstrukcije, toksikacija jetre, pojava oziljaka,
pogrbljenost, skolioza i kifoza (ili krivljenje kicme), abnormalost zuba, acementacija
kostiju lica i mekih tkiva koji ih okruzuju, nepravilan rad endokrinog sistema, smanjena
inteligencija, gubitak pamcenja, smanjena sposobnost razmisljanja, smrt pojedinih
podrucja mozga, katarakta, ostecenja mreznjace, oslabljen vid, toksikacija usiju sa
gubitkom sluha, ostecenje bubrega, pucanje besike.

Preki-terapija jeste narocit vid zracenja gde se privemeni ili trajni izvor zracenja dovodi u
direktan kontakt sa tumorom. To su na primer, radioaktivni implanti koji se primenjuju
kod raka prostate. Ova terapija takodje izaziva veoma slicne nezeljene efekte.

Kako je doslo do tako siroko rasprostranjenog prihvatanja zracenja u lecenju raka, kada
svaki lekar zna, i svaka zdravstvena institucija priznaje, da zracenje izaziva rak? Optuzbe
na racun zracenja se cesto podizu, ali se one obicno ignorisu. Na pocetku su svi bili
odusevljeni ovom novom tehnikom, posto zracenje nekad izaziva privremeno povlacenje
raka. Medjutim, rak se skoro uvek vraca sa kamatom, zato sto nista nije ucinjeno sa
faktorima koji mogu da preokrenu tok bolesti i da ne dozvole da se on uopste pojavi.

Posto zracenje vec izaziva rak, zasto se onda koristi za lecenje iste bolesti? Terapija
zracenjem je oduvek bila unosan posao - za bolnice, proizvodjace opreme i filmova, a i
za same radiologe. Kada se milioni dolara jednom uloze u opremu, dolazi do snaznog
podsticaja da se ona siroko koristi, uprkos brojnim upozorenjima da se njena upotreba
mora strogo ograniciti. To mozete da vidite u ovom clanku.

Kasnih 1970-tih doktor Irvin Bras, koji je zauzimao vazne polozaje u bolnicama Rozvel
park i Dzon Hopkins, izdao je vise od 300 medicinskih clanaka u kojima je javnost
obavestavao o rizicima od terapije zracenjem i zato mu je drzava uskratila finansijsku
potporu za dalja medicinska istrazivanja. Dr Bras je ukazao na 30-godisnje zataskavanje
opasnosti od zracenja i narocito na ulogu lekara u promovisanju te opasnosti. Hteo je da
proucava opasnosti od zracenja koje doktori prepisuju, i narocito, uloge istog zracenja u
izazivanju dodatnih bolesti. Ali je otkrio da je od vlade nemoguce dobiti sredstva za
istrazivanje jatrogenija, odnosno bolesti koje izazivaju lekari.

Evo sta je on rekao: "Ljudi koji imaju bilo kakve veze sa zdravstvom jednostavno ne zele
da prihvate studiju koja se otvoreno bavi bolestima koje su izazvali lekari." I zatim
nastavlja: "Svi su mi rekli da sam lud zato sto to radim. U pravu su. Ali u drugu ruku, da
sam svojoj studiji dao drugacije ime, oni bi me ionako odbili, a javnost ne bi saznala
zasto su me odbili. Mislim da bi bilo bolje da javnost sazna zasto Nacionalni institut za
borbu protiv raka ne zeli da prihvati ovo istrazivanje. Tokom 30 godina radiolozi ove
zemlje su bili umesani u pogresno lecenje masivnih razmera, a nijedan lekar jednostavno
ne zeli da optuzi drugog lekara za pogresno lecenje."

Dakle, jasno je da zracenje izaziva rak i da ga ne leci. Ono ozbiljno ugrozava imuni
sistem i izaziva uzasno bolne, najcesce trajne posledice. Svesna sam da se ove stetne
posledice ne pojavljuju bas kod svih pacijenata. Medjutim, zracenje nastavlja da skodi
organizmu bez obzira gde se ono primenjivalo, bili vi svesni stete odmah ili kasnije.
Sta mislite o odsecanju raka? Da li se pacijenti mogu izleciti ako hirurg moze da dopre do
tkiva zahvacenog rakom? Rak se ne pojavljuje zbog nedostatka hirurgije. Ne dobijate rak
zato sto u svom zivotu niste imali dovoljno operacija. Operativnim lecenjem raka necete
ozdraviti zato sto u vasem telu jos uvek deluju svi cinioci koji su doveli do raka. Ako
odsecete rak, on ce se vratiti na istom podrucju ili negde drugde. Da bi ga se otarasili,
neizostavno morate da uklonite cinioce koji su doveli do pojave raka. Ako nastavite da
jedete hranu koja je izazvala rak i ne promenite nacin zivota, sto je takodje dovelo do
raka, i dalje cete imati rak. To je razlog zbog koga zene koje su imale rak na jednoj dojci
u velikom broju slucajeva dobiju rak i na drugoj dojci. Kada su im uklonili jednu dojku,
nastavile su da jedu i da zive onako kako su to oduvek radile. Odnosno, cinioci koji su
doveli do nastanka raka su nastavili da deluju i izazvali su rak u drugoj dojki. Medjutim,
to ne mora da vam se desi ako stvarno promenite svoj nacin zivota i ishrane.

Doktori su u tolikoj tami da oni neretko predlazu pacijentkinjama da uklone obe dojke
cak iako je samo jedna zahvacena rakom. Nekim zenama u cijoj porodicnoj istoriji je bilo
slucajeva raka dojke doktori predlazu da im uklone obe dojke profilakticki - pre nego sto
se pojavi rak.

To je neverovatno duboka tama. I ja sam imala rak dojke. On se nije pojavio zato sto sam
imala previse dojki! Problem se ne resava tako sto bi ih odsekli. Odbila sam odsecanje
dojke, cak i one dojke koja je bila zahvacena rakom. Znala sam da postoji nacin da se resi
problem.

U jednoj knjizi, "Klinicka onkologija za studente medicine i lekare", zajednickom izdanju

Medicinskog fakulteta Rocesterskog Univerziteta i Americkog drustva za borbu protiv
raka, citamo upozorenja protiv hirurskog uklanjaja raka, cak i protiv biopsije. Citiram:
"Eksperimentima je dokazano da hirurska trauma umanjuje otpornost prema nastanku
metastaze." To znaci da hirurska trauma narusava vas imuni sistem i povecava opasnost
od sirenja raka.

Evo jos jednog citata: "Biopsija pomocu igle se povremeno koristi, ali igla svojom
putanjom moze da jos dublje usadi celije raka koje postaju osnova za njegovo dalje
sirenje. Biopsija visokomalignih tumora zasecanjem kroz otvoreno operativno polje moze
biti kontraindikovana zbog rizika od sirenja tumora na operativno polje." Dakle, hirurska
biopsija kao metoda za dijagnozu najranijih stadijuma raka u nekim slucajevima moze da
izazove sirenje raka.

Drugi istrazivaci su eksperimentalnim proucavanjima otkrili da hirurski zahvati

porazavajuce deluju na pacijentov imuni sistem i da umanjuju pacijentovu otpornost na
rak. Tokom proucavanja na Univerzitetu Ilinois zivotinje su bile podvrgavane razlicitim
vrstama stresa - operacijama, trovanjima jetre i hemijskim anesteticima. Sve ovo je
dovelo do smanjenja otpornosti prema celijama raka koje su ubrizgali u njih. Ova
istrazivanja su pokazala da su se sanse za rast tumora, kao rezultat upravo pretrpljene
operacije, povecale u rasponu 50-450%. Dakle, vec i sama operacija moze da ima
negativni uticaj na vas imuni sistem.
Evo nekih opstih smernica kojima sam se rukovodila, a sto se vas tice, sami za sebe
trebate doneti neke odluke:

1. Na pocetku sam zelela da znam dijagnozu, da znam da li je moja izraslina bila rak ili
ne, pa sam imala ekscizionu biopsiju, odnosno, uklonili su mi najveci deo ovog tumora.
Setite se, on se vec tad prosirio. Takodje, glavni tumor je na pocetku bio veoma mali, kao
mali oblutak i uklonili su mi ga pod lokalnom anestezijom - lidokainom ili novokainom,
tako da nisam trpela posledice opste anestezije. Ako je moguce, operacija se uvek treba
izvrsiti pod lokalnim anestetikom, zato sto je to bolje za vas.

2. Odabrala sam otvorenu ekscizionu biopsiju a ne biopsiju iglom, zato sto se ovom
drugom biopsijom uzima samo majusni deo tumora, pa se time otezava donosenje
konacne dijagnoze raka. Odredjena podrucja raka mogu ostati neispitana ovakvim vidom
biopsije.

3. Ako neko ima rak debelog creva koji ometa rad debelog creva, onda je razumno
olaksati opstrukciju, pa se zato treba osloboditi stolice. Ako tumor pritiska neki vitalni
organ, pozeljno je da se oslobodimo tog pritiska. Smanjivanje obima tumora, kao sto su
to i meni uradili, jeste razumno. Ali zapamtimo da veca operacija moze negativno uticati
na vas imuni sistem. Uzmite to u obzir kada donosite odluke.

Da sam onda znala ovo sto sad znam, ne bih dozvolila da mi odseku ni ono malo tumora,
zato sto bih Bozjim originalnim planom zdravlja mogla da preokrenem tok bolesti. No, u
to vreme nisam razumela svih 10 koraka tog Plana. Sada znam da u svim tim situacijama
koje sam spomenula vera u Boga moze da dovede do promena okolnosti u telu, za sta
konvencionalna medicina cak ni ne sanja da je moguce. Ali vi morate da odlucite sami za
sebe.

HORMONALNA TERAPIJA

Sledeca kategorija jeste hormonalna terapija. Lupron je danas je veoma popularan lek.
Obicno se koristi kod bolesnika sa rakom prostate. Njegovi nezeljeni efekti su sledeci:
opsti bol, glavobolja, sevanje pred ocima, znojenje, mucnina, povracanje, stomacne
smetnje sa gasovima i losim varenjem, oticanje, gojaznost ili mrsavljenje, akne, rast kose
na licu, bolovi u zglobovima i misicima, depresija, emocionalna nestabilnost, vrtoglavica,
dremez, nervoza, neuromuskularni poremecaji, utrnulost, trzanje ruku, osetljivost i bol
grudi.

Estrogeni kao sto je recimo Diepostobesterol, poznat jos i kao DES se koristi za
ublazavanje metastaziranog raka dojke ili prostate. Kada vam daju ovakve lekove za
ublazavanje, to znaci da se doktor vise ne nada da ce vas izleciti. Nezeljeni efekti ovih
lekova jesu: zgusnjavanje krvi, srcani ili mozdani udar, rak jetre, visok krvni pritisak,
zadrzavanje tecnosti, mucnina, povracanje, depresija, nervoza, povecanje grudi, migrena,
glavobolja, preterani rast uteralne postave, iznenadno vaginalno krvarenje kod zena. Kod
muskaraca nezeljeni efekti su manje vise isti, plus impotencija, atrofija testisa i
ginekomastija - povecane grudi kod muskaraca.
Zatim tu su i antiestrogeni kao sto je Tamoksifen. Ovaj lek lekari dele kao da su to
bombone.

Nezeljeni efekti su iznenadni porast temperature, zadrzavanje tecnosti, mucnina, promene

na kozi, zgrusavanje krvi, vaginalni izliv, gubitak kose, zatvor, promene raspolozenja, rak
uterusa, rak jetre, a neke studije su pokazale cak i potpomaganje rasta raka dojke u
slucaju da se nekoliko godina stalno koristi.

IZMENJIVACI BIOLOSKOG ODZIVA

Postoji jos jedna grupa hemijskih preparata za tretman raka i oni se zovu izmenjivaci
bioloskog odaziva. Neki od ovih lekova su interleukoni, interferoni, faktor nekroze
tumora i monoklonoantitela. Ovi lekovi su veoma skupa sredstva za lecenje raka.
Toksicnost interleukona se pokazuje u sledecem: znacajane kardiovaskularne
komplikacije ukljucujuci izuzetno nizak krvni pritisak i razvoj sindroma kapilarnog
curenja. To je kad vasi najmanji krvni sudovi prskaju i krv sa izliva u vase tkivo. Nadalje,
tu su dobitak na tezini, oticanje stopala i nogu, srcane aritmije, srcani napad, mucnine,
hipotiroidizam i neuropsihijatrijske promene koje napreduju cak i kad je tretman zavrsen.

Nezeljeni efekti interleukona se vide kao: hladnoce i groznice, svrab sa osipom i

ljustenjem koze, mucnina, povracanje, proliv, anoreksija, septicki sok - to je pad krvnog
pritiska kojim se ugrozava zivot, tahikardija - ubrzan rad srca, srcane aritmije, srcani
napad, halucinacije, dezorijentacije, prividjanja, promene licnosti, promene u cirkulaciji
krvi zbog kojih pacijentima treba dati transfuziju. Nabrajam vam ove nezeljene efekte
zato sto me ljudi cesto pitaju: "Moj doktor hoce da mi prepise tamoksifen ili interleukon
ili interferon, a sta ti mislis o tome?" Sada kada znate sta ovi lekovi mogu da vam
naprave, vi sami odlucite.

Sledeci je interferon. Ova onkoloska knjiga kaze: "Anti-tumorni efekti interferona se

proizvode direktnim trovanjem celija. Interferoni inhibiraju rast kako celija tumora, tako i
rast normalnih celija." Opsti nezeljeni efekti jesu: groznica, zamor, mijalgija - bol u
misicima, zbunjenost, utrnulost, mravinjanje, bol u prstima nogu i ruku, stomacni bolovi,
zatvor, mucnina, povracanje, proliv, anoreksija, gingivitis - upala desni. Takodje, on
izaziva depresiju, pogorsanu koncentraciju, amneziju, kratkocu daha, upale krajnika i
sinusa, i gubitak kose. Nekroza celija raka moze da izazove ozbiljno nizak krvni pritisak.

Monoklonoantitela mogu da izazovu nizak krvni pritisak, kratak dah, anafilaksu - to je

kolaps koji moze da ima smrtni ishod, mijalgije (bol u misicima) i rabdomijalize - to je
razaranje misica koje izaziva otkazivanje bubrega opasno po zivot.

KO KONTROLISE INDUSTRIJU RAKA?

Odakle poticu svi ovi lekovi? Zasto rak lece preparatima koji su izazazivaci raka, i ko
kontrolise industriju raka? Najveci broj pacijenata misle da lekari i istrazivaci upravljaju
zdravstvenim sistemom, medjutim, ovi profesionalci se skoro uvek nalaze pod kontrolom
nestrucnjaka za medicinska pitanja.
Na primer, Memorijalni centar za rak "Slam ketering" u Nju Jorku, jedan od najuticajnijih
centara za rak u svetu, kontrolisan je od strane upravnog odbora sacinjenog od
nemedicinskih osoba. Obicno su to direktori velikih korporacija koji su ulozili velika
sredstva u industriju raka - metoda i instrumenata za lecenje raka.

Najvaznije institucije koje kontrolisu industriju raka i informacije koje vi i vas lekar
smete da dobijete jesu sledeci: 1. Memorijalni centar za rak "Slam ketering" u Nju Jorku;
2. Americko drustvo za borbu protiv raka; 3. Nacionalni institut za rak; i 4. FDA
(Administracija za hranu i lekove).

Bogata porodica Aster, koja se krajem 19.veka obogatila na nekretninama, izdavanjem

stanova sirotinji, je obezbedila najveci deo sredstava za osnivanje Njujorske bolnice za
rak, koja je kasnije postala Memorijalni centar za rak "Slam ketering". Medjutim,
zauzvrat su trazili veliku kontrolu. Oni su diktirali ko ce sedeti u upravnom odboru
bolnice i ko ce biti medicinski direktor bolnice.

Porodica Rokfeler, koja je kontrolisala naftnu kompaniju Standard Oil, je pocetkom 20.
veka potpisala posebni ugovor sa nemackom farmaceutskom kompanijom AG Farben.
Posle sklapanja ovog ugovora, Rokfelerova imperija je pocela naglo da se interesuje za
vodjenje farmaceutskog biznisa u svetu. Rokfelerovci su poceli redovno i bogato da
finansiraju spomenutu bolnicu, pa je tako posle nekoliko godina potpredsednik Standard
Oila pozvan da se pridruzi Upravnom odboru Memorijalnog centra. Ubrzo je on
postavljen za direktora novoosnovanog komiteta za istrazivanja.

Kada je izbio Drugi svetski rat, Kornelijus Rouds, koji je zapoceo istrazivanja
hemoterapije u Memorijalnom centru "Slam ketering", postao je sef istrazivackog
odelenja za vodjenje hemijskog rata pri americkoj vojsci. Njihov navodni cilj je bio da
proucavaju defanzivna delovanja otrovnih gasova. Medjutim, oni su pod velom vojne
tajne eksperimentalno ispitivali dejstva azotnog iperita, bojnog otrova, na zdravim
ljudima i bolesnicima od raka. Azotni iperit kao bojni otrov je smrtonosna supstanca, ali
na osnovu njega su poceli da razvijaju hemoterapiju, i jos i danas se koristi za tretman
bolesnih od raka, ali pod prihvatljivijim imenima - Sitoksin, Alkoran ili Leukoran. Ovi
lekovi se nalaze u PDR-u, referentnoj knjizi lekova, najvaznijoj knjizi lekara farmaceuta.
Azotni iperit je napravljen da bi ubijao ljude i on svoj posao veoma dobro obavlja kada se
da bolesnima od raka.

Sredinom 1960-tih clanovi upravnog odbora spomenutog memorijalnog centra bili su

pojedinci cije su korporacije pocele da dobijaju ili gube velike svote novca u zavisnosti
od uspeha odredjene terapije protiv raka. Direktori upravnog odbora memorijalnog centra
bili su pojedinci kao na primer Lorens Rokfeler i Beno Smit iz biohemijske kompanije
Vordington. Godine 1988. vise od jedne trecine upravitelja memorijalnog centra bili su
uticajni ljudi iz korporacija koje su proizvodile preparate za koje se znalo i sumnjalo da
su karcerogeni. Na primer, "Ekson", jedan od vodecih svetskih proizvodjaca benzina,
najveceg izazivaca raka. "Dzeneral motors" je odgovoran za jednu trecinu vazdusnog
zagadjenja u Americi.
Ovo su samo neposredne veze sa velikim korporacijama. Ako pogledate direktore ostalih
upravnih odbora, koji su clanovi memorijalnog centra "Slam ketering", medju njima cete
naci proizvodjace azbesta, hemijske kompanije "Elajd", proizvodjaca crvenog olovnog
oksida, poznatog izazivaca raka, i proizvodjace ostalih materija opasnih po zivot. Kakve
li ironije! Oni koji zaradjuju milione proizvodnjom i prodajom smrtonosnih materija,
sada zgrcu bogatstvo i na drugi nacin - zabranjujuci ili dozvoljavajuci odredjene vrste
terapije raka, zatim proizvodnjom odredjenih preparata koji se koriste u tim terapijama
raka, izazvanih samim supstancama koje oni proizvode.

Imajuci sve ovo u vidu, uopste ne iznenadjuje to sto se memorijalni centar "Slam
ketering" uvek priklanja najskupljim pristupima lecenju raka, a ne prevenciji. Kada dodju
na posao u memorijalni centar, ovi direktori donose sa sobom istu poslovnu i finansijsku
filozofiju kojom se inace rukovode - zaraditi novac! Rezultat je da se istrazivanja odvode
daleko od prevencije ili sprecavanja bolesti, daleko od jeftinih prirodnih resenja prema
tretmanima na kojima se moze daleko vise zaraditi.

MEDIJI

Zasto ne cujemo ove informacije u medijima? Pogledajmo sada na povezanost medija sa

upravnim odborom memorijalnog centra "Slam ketering". Godine 1988. dvojica
upravitelja centra su bili iz njujorske Tajms korporacije, dvojica su bili direktori Riders
dajdzesta, jedan je bio predsednik Vorner komunikacija, i jedan direktor CBS-a.

Kada su Junajted pres (UPI) i Asosijeted pres (AP), dve velike svetske novinske agencije
odbile da objave pricu o jednoj perspektivnoj alternativnoj terapiji raka, a jedan novinar-
istrazitelj ih pitao zasto su to uradili, rekli su mu sledece: "Sve price o izlecenju od raka
moraju prvo da se provere od strane naseg naucno-istrazivackog tima u Nju Jorku." I
tako, vest nije objavljena.

Sve price o tretmanu raka mora prvo da odobri jedna grupa u Nju Jorku - Americko
drustvo za rak i "Slam ketering". Ona ima potpunu kontrolu nad time da li ce se objaviti
jedna vest o lecenju raka ili ne. Svaka pojedina vest o lecenju raka mora da se cenzurise
pre nego sto za nju saznaju gradjanI Amerike, na isti nacin kao sto i sve vrste tretmana
raka moraju da se odobre, i to od strane jednih te istih ljudi.

Iznecu vam jos nekoliko dokumentovanih slucaja kontrole medija da ne biste mislili da je
ovo izdvojen slucaj. Citiram Dzona Slintona koji je bio jedan od najcenjenijih novinara u
Americi, nekadasnji sef osoblja Nju Jork Tajms magazina. Njegove kolege su ga zvali
"dekanom svoje profesije". Pre pedeset godina, 1953. godine, zamolili su ga da odrzi
zdravicu na svecanosti njujorskog kluba novinara. Naslusao se puno licemernih govora,
pa je zato odlucio da otvoreno progovori pred svojim kolegama. Citiram: "U danasnjoj
Americi vise ne postoji sloboda stampe. To znamo i vi i ja. Kada bih dozvolio da se
posteno misljenje objavi barem u jednom broju mojih novina, izgubio bih posao za manje
od 24 sata. Posao nas novinara je da unistimo istinu, da lazemo u oci, da iskrivljujemo,
ocrnjujemo, da iskoristavamo tudju pohlepu i da prodajemo svoju zemlju i rasu zarad
kore hleba. To znamo i vi i ja. I kakva je to ludorija, ova navodna sloboda stampe? Mi
smo marionete bogatih. Oni vuku konce, a mi igramo. Nasi talenti, nase mogucnosti, nasi
zivoti, sve je to svojina drugih ljudi. Mi smo intelektualne prostitutke."

Ricard M. Koen, producent u politickoj redakciji CBS-a je rekao: "Namecemo nas plan
izvestavanja time sto mi biramo sta cemo i kako cemo izvestavati." Ricard Salah, bivsi
predsednik CBS-ovih vesti je rekao: "Nas posao je da ne damo ljudima ono sto oni zele,
nego da im damo ono sta mi mislimo da trebaju imati." Malo je poznato da monopol nad
medijima lezi u rukama nekoliko porodica i svetskih korporacija. Evo ko poseduje
masivnu imovinu medijske korporacije AOL/Time Warner.

AMERICKO DRUSTVO ZA RAK

Rak je veoma unosan posao i oni zrtvuju tvoj zivot u tom procesu. A kako stoje stvari sa
Americkim drustvom za rak, visoko cenjenom organizacijom koja angazuje veoma veliki
broj volontera? Ona skupi preko 400 miliona dolara godisnje samo od slogana "Idi na
pregled i posalji nam cek", kako ga nazivaju. Medjutim, nisu pomogli nijedan iole
znacajan napredak pomocu ovog kolosalno velikog prihoda.

Ocito je da se Americko drustvo za rak okoristava nasom velikom zabrinutosti zbog raka,
bez obzira sto kardiovaskularna oboljenja odnose dva puta vise zivota od raka. Medjutim,
Americko drustvo za borbu protiv srcanih obolenja prima daleko manje donacija za
istrazivanje od onih okupljenih oko raka. Zasto? Americko drustvo za rak izvanredno
dobro odrzava visoku svest naseg drustva o raku. Ne prodje dan, a da se u novinama ne
pojavi neki clanak o raku. Kada poznate licnosti kao sto su senatori, glumci i druge
slavne licnosti umru od raka, od toga mediji naprave nacionalnu dramu koju svi
fascinirano pratimo.

Americko drustvo za rak je 1953. godine osnovao niko drugi nego Dzon Rokfeler u
njujorskom klubu Harvard. On je cak nabavio sredstva potrebna za ustanovljavanje ovog
drustva. Ono je od samog svog pocetka imalo nameru da oblikuje javno mnjenje. Glavni
cilj drustva jeste da u javno mnjenje usadi ideju da se odmah javite lekaru cim i najmanje
posumnjate da imate rak.

Pocetkom 1940-tih grupa bogatih pojedinaca je sprovela reorganizaciju Americkog

drustva za rak. Kljucni ljudi medju novim vodjama bili su Elmer Boust, direktor
kompanije Hofman-Laros, i Albert Lasker, uticajni kreator reklama za duvansku
industriju. Njegov slogan "uzmi Laki-cigaretu, a ne slatkise" je naveo mnoge zene da u
periodu 1930-1940-tih pocnu da puse. I ponovo, "zgrci novac!" Lasker je zaradio najpre
time sto je naveo zene da puse, a onda je zaradio daleko vise preko Americkog drustva za
rak time sto je prema njemu usmerio sredstva za navodno lecenje raka izazvanog
posledicama reklame za rak. Boust i Lasker su izumitelji najuspesnije tehnike za
skupljanje novca za lecenje raka.

Godine 1978, novinar Beri Couk je vodio istragu o Americkom drustvu za rak i otkrio je
da ova neprofitna agencija nenamenski trosila mnoge milione dolara skupljene za borbu
protiv raka, a da je u isto vreme tvrdila da nema napretka protiv raka zato sto nemaju
dovoljno sredstava! Od novaca sto se skupi, ovo drustvo potrosi 61% na plate zaposlenih,
putovanja direktora i kancelarijske troskove, a na stvarnu pomoc pacijentima se potrosi
manje od 5%. Americko drustvo za rak ne zeli da nadje lek za rak, zato sto bi time
izgubilo posao.

Svoju tvrdnju cu dokazati sledecim dogadjajem: godine 1952, jedna lokalna podruznica
Americkog drustva za rak je objavila veliki clanak u novinama trazeci od svoje maticne
organizacije da ispita mogucnosti cetiri nova moguca leka za rak. Medjutim, ovaj
ogranak je bio iskljucen iz redova ovog drustva. Predsednik lokalne podruznice bio je
zaprepasten i rekao je: "Pitamo se kakav smo zlocin ucinili, a mi smo samo pokusali da
pomognemo da se resi problem raka." Da li Americkog drustvo za rak ima skrivene
motive? Ono ih je objavilo u magazinu Harpers. Citiram: "U povelji Americkog drustva
za rak stoji da je ono privremeno udruzenje koje se mora raspustiti istog dana kad se
pronadje lek za rak." Pa zasto bi onda Americko drustvo za rak ikad priznalo da lek
postoji? Morali bi da se razidju i odreknu se tih 400 miliona dolara koje dobiju svake
godine.

NACIONALNI INSTITUT ZA RAK

Nacionalni institut za rak je vladina istrazivacka agencija cija je glavna odgovornost da,
kako kazu, "vode rat protiv raka". Ovaj institut potrosi milione dolara skupljenih od
poreza na fondove za istrazivanje i za naucnike u razlicitim ustanovama. Ovaj institut se
rukovodi istom poslovnom politikom kao i u slucaju Memorijalnog centra "Slam
ketering" i Americkog drustva za rak. Godine 1971, donesen je nacionalni zakon o raku
kojim se zapoceo "rat protiv raka". Pre toga, kasnih 1960-tih, americki Kongres je
ustanovio nacionalnu konsultacionu grupu za istrazivanje "pobede nad rakom". Upravo je
ovo telo dalo nalog Kongresu da zapocne "rat protiv raka". Od 26 clanova komiteta za
borbu protiv raka, desetoro su bili clanovi Americkog drustva za rak, cetvoro su povezani
sa memorijalnim centrom "Slam ketering", a nekoliko izmedju ostalih su bili iz hemijskih
i farmaceutskih kompanija, istih onih koji imaju koristi od miliona dolara od poreza koji
se vec slivaju u njihove dzepove.

Nacionalni institut za rak radi na sledeci nacin: naucnik podnosi molbu za dobijanje
fonda za istrazivanje. Ovu molbu mora da odobri sirok krug drugih naucnika, birokrata i
biznismena. Oni moraju da se medjusobno sloze da mu odobre sredstva. Gotovo po
pravilu, podnesena molba mora biti unutar granica konvencionalne nauke. Ovim
ogranicenjima se onemogucava odobravanje radikalno novih ideja i pristupa. I zato,
Nacionalni institut za rak nikada ne ulaze u istrazivanja prirodnih tretmana raka ili bilo
koje druge bolesti. Nedavno osnovani ogranak za alternativnu medicinu pri Nacionalnom
institut za rak nije nista drugo nego sredstvo za izigravanje javnosti, posto sve vise
postaje ocito da je takozvani "rat protiv raka" pomocu konvencionalne medicine
katastrofalni promasaj onih koji dizu veliku galamu protiv alternativnih i netoksicnih
metoda.

Nadalje, narodu se uzima novac za usavrsavanje hemoterapija, i to preko novca

skupljenog porezom, a kojeg Nacionalni institut za rak prosledjuje do istrazivaca. Zatim,
narod ponovo placa lekove, i to po monopolskim cenama, istim onim privatnim
kompanijama koje su ih patentirale radi svog dobitka. Dakle, naplacuju vam zelenaske
cene za lekove za cije ste otkrivanje i usavrsavanje vec platili putem poreza. Kakvog li
reketa!

AGENCIJA ZA HRANU I LEKOVE

FDA, Agencija za hranu i lekove, je vladina ustanova u kojoj rade drzavni sluzbenici i
politicki postavljene osobe. Njena teoretska uloga je da zastiti narod od stetnih i
beskorisnih metoda u lecenju od raka i prodora lose hrane na trziste. Medjutim, oni su
vatreni zastupnici hemoterapije i zracenja - ekstremno stetnih tretmana. Americki senat je
1984. godine saslusao 11 sluzbenika FDA koji su optuzili svoju agenciju da je podmicena
od strane farmaceutske industrije koju bi ona zapravo trebala da kontrolise. Svedocili su
da su ih drugi sluzbenici FDA sikanirali svaki put kada bi se zalagali protiv pustanja
odredjenih lekova na trziste.

Godine 1976. Njuhejvenski medicinski zurnal je ovako komentarisao stanje u FDA:

"Nekoliko zaposlenih u FDA su mesecima bili otvoreno pijani, bilo je medjusobnog
zastrasivanja, direktori pojedinih odelenja su se ukljucivali u aktivnosti kojima su
izazivali neposlusnost zaposlenih, ljudi su zbijali sale na racun drugih. Ovde opisujem
lekare, koji su gundjali, prigovarali pretpostavljenima, nisu odgovarali na pitanja. Takvo
ponasanje dosad nisam video ni u jednoj instituciji." Jedan drugi autor smatra da ovakvo
ponasanje vise odgovara ludnici nego vrhunskoj drzavnoj agenciji. Upravo ovi ljudi
oznacavaju metode prirodnog lecenja kao sarlatanstvo.

Pored ovoga, izmedju farmaceutskih kompanija i FDA postoje "dvostruka vrata": neki
sluzbenici FDA vatreno se zalazu za davanje dozvole odredjenom leku, a kada taj lek
dobije odobrenje, onda oni napuste svoj posao u FDA i, zamislite iznenadjenja, predju da
rade za kompaniju koja proizvodi doticni lek. I svi se pretvaraju da je to legalno i casno.
Americko drustvo za rak, Nacionalni institut za rak i FDA spavaju u istom krevetu. Rade
samo za svoj interes, a ne za vas.

STOPE "IZLECENJA"

Hajde da sada govorimo o stopi izlecenja. Vas lekar vam cesto daje neke izvestaje o
procentu uspesno izlecenih odredjenom terapijom, medjutim, sta vas lekar podrazumeva
pod "izlecenjem"? Americko drustvo za rak se vec godinama pridrzava veoma cudne
definicije izlecenja od raka - to je kad se prezivi 5 godina posle davanja dijagnoze.
Reporter Nju Jork Tajmsa ih je jednom pitao da mu daju definiciju "leka", na sta mu je
zbunjeni zamenik direktora ovog drustva odgovorio: "Nisam jos uzeo recnik da bih nasao
definiciju leka. Mi zapravo ne znamo sta podrazumevamo pod lekom." Ovo je objavljeno
u Nju Jork Tajmsu 1979. godine.

Lekari retko koriste rec lek kada medjusobno razgovaraju zato sto znaju da su izlecenja
raka konvencionalnim metodama veoma retka. Svejedno, definicija leka u Americkom
drustvu za rak je postala jos smusenija. Na primer, Americko drustvo za rak je priznalo
da je medju 20 miliona izlecenih zrtava raka u Americi svrstala pojedince koji, citiram,
"jos uvek imaju rak". To znaci da se pod "izlecenom osobom" smatra osoba koja je
lecena od raka i onda prezivi narednih 5 godina. Ali, ako se rak povrati i ovaj umre, on ce
biti u veoma cudnoj situaciji zato sto je umro od bolesti od koje je zvanicno bio izlecen.
Zbog toga ce vas doktor ubrzo prestati da vam servira impresivnu statistiku
prezivljavanja 5 godina posle davanja dijagnoze raka. Ali, hajde da vidimo kako se dolazi
do ovih brojeva.

U svojoj knjizi "Industrija raka" (The Cancer Industry: The Classic Expose on the Cancer
Establishment), pisac Ralf Mos (Ralph W. Moss) izvanredno opisuje prevaru i laganje
pomocu statistika. Evo jednog primera: Dr Harden Dzons, profesor medicinske fizike na
Berkliju i specijalista za statistike starenja i efekte droga i zracenja tvrdi: "Stav da
pacijenti leceni konvencionalnim terapijama zive duze od onih koji nisu tretirani njima je
pod jakim uticajem metoda za odredjivanje grupa." Ako osoba u kategoriji nelecenih
umre u bilo koje vreme tokom posmatranja, to se belezi kao "Smrt u kontrolnoj grupi"
odnosno kao neuspeh pristupa nelecenja. Ako osoba u kategoriji lecenih umre tokom
tretmana, ili pre nego sto se tretman zavrsi, podaci o njima potpuno nestaju iz studije. Oni
se ne ukljucuju u studiju zato sto, citiram, "vise ne podlezu kriterijumima koji su
ustanovljeni izrazom ´leceni´". Dakle, ako pacijent umre 89. dana hemoterapije koja traje
90 dana, on jednostavno nestane sa liste tretiranih pacijenata, i ne belezi se kao neuspeh.
"Ako bi odstranili ovako pristrasno tumacenje rezultata, uobicajeni maligniteti bi imali
izuzetno slicnu stopu smrtnosti sa stopom smrtnosti nelecenih osoba" - zakljucuje dr
Dzons.

Takodje, nema argumenata za tezu da rana dijagnoza povecava stopu prezivljavanja.

Novim tehnikama smo u stanju da damo dijagnozu ranije, oko 6 meseci ranije. Ali, sta
time dobijamo? Time stopu prezivljavanja od 4,5 godina pretvaramo u stopu
prezivljavanja od 5 godina, i to onda nazivaju "izlecenjem". Nista se nije promenilo po
pitanju prezivljavanja, osim pocetne tacke merenja koju su odlucili da uzmu. Naravno,
sto vam bolest ranije otkriju, toliko cete duze ziveti i imace vise vremena da vam pruzaju
skupo lecenje. Ali, time uopste nisu bili u stanju da produze vreme prezivljavanja.

Takodje je ocito da konvencionalne metode nisu uspele da zaustave porast stope

smrtnosti. Ovaj i prethodni vek su pokazali stalni i nezaustavljivi porast stope smrtnosti
od raka. Godine 1900, od 27 smrti samo je jedna bila zbog raka; 1920. - 1 od 16; 1930. -
1 od 12; 1940. - 1 od 9; 1950 - 1 od 7; 1 od 6 u 60-tim i 70-tim i stopa smrtnosti nastavlja
da raste. Na prvi pogled izgleda da je to tako zato sto zivimo duze, i sto je rak bolest
sredovecnih i starih. Medjutim, to nije jedini razlog porasta. Ove brojke su vec
prilagodjene godistima umrlih i uzimaju u obzir povecanu prosecnu starost naseg
stanovnistva. Standardna brojka za izlecenje od raka tokom 1980-tih, sto zapravo nije
izlecenje nego petogodisnje prezivljavanje, iznosi jednu trecinu ili 33%. Ali odjednom,
Americko drustvo za rak proglasava da ce 49% bolesnika preziveti posle dijagnoze. Na
prvi pogled to izgleda kao izvanredno poboljsanje, ali kako su dosli do te brojke? Stopa
prezivljavanja se zapravo nije povecala, nego je industrija raka izmislila novi i drugaciji
standard koga ce izneti pred javnost. To su nazvali "varijantom petogodisnje statistike
prezivljavanja", odnosno "relativnom stopom prezivljavanja". Zvanicnici za rak smatraju
da je relativna stopa prezivljavanja preciznije merilo za odredjivanje napredovanja raka.
Relativna stopa prezivljavanja uzima u obzir ocekivanu stopu smrtnosti - to znaci, ako
osoba ne umre od raka, onda ce je mozda pregaziti kamion, pa se i to mora uzeti u
racunicu. Da li stvarno upotrebom ovog nepostenog merila mozemo da dokazemo da ce
stvarno 49% pacijenata biti zivi posle davanja dijagnoze? Eto odakle dolazi ova brojka od
50% prezivelih. To se jednostavno zove "laganje pomocu statistike".

Naredna ozbiljna greska u racunici Nacionalnog instituta za rak je u tome sto su prilikom
racunanja uzeli u obzir samo belce. Dokazano je da je stopa pojave raka i smrtnosti kod
crnaca veca nego kod belaca. Dakle, Nacionalni institut za rak je namerno uzeo brojke
samo od belaca i predstavio ih je kao normativne, ali je zanemario stope raka i smrtnosti
kod crnaca. Za ove tvrdnje o velikom napretku se ispostavilo da su prevara kada se
pojavio clanak u Medicinskom zurnalu Nove Engleske koji je otkrio da nisu uzete u obzir
stope pojave raka i smrtnosti kod crnaca, niti su uzeti u obzir bolesnici od raka pluca.
Jednostavno su odbacili ove grupe samo zato sto su njihove stope bile vise. Jos laganja sa
statistikama. Postoje knjige koje dokumentuju prevaru i falsifikovanje u nauci, narocito
medicini, ali vi ih najverovatnije necete naci u lokalnoj knjizari. Knjiga "Izdajice istine,
prevara i laz u naucnim holovima" (Betrayers of the Truth: Fraud and Deceit in the Halls
of Science, autori William Broad i Nicholas Wade) pokazuje kako nauka zapravo deluje i
zasto naucnici varaju i krivotvore nalaze svojih studija. A knjiga "Reketiranje u medicini"
(Racketeering in Medicine: The Supression of Alternatives, autor James P. Carter) iznosi
na videlo veliko i orkestrirano potiskivanje alternativnih metoda lecenja od strane vlade i
medicinskih organizacija.

Evo jos jednog primera intimnog odnosa izmedju FDA i farmaceutskih kompanija koje bi
ova prva trebala da kontrolise. FDA i Vece za reklamu farmaceutskih proizvoda (FAC)
koje zastupa oko 35 glavnih farmaceutskih firmi su osnovali jedno novo telo i nazvali ga
"Nacionalno vece za borbu protiv zdravstvenih prevara". Oni navodno daju veliki novac
lekarima i zdravstvenim specijalistima da javno diskreditiraju sve netradicionalne
terapije, a ponajvise one za koje je dokazano da su najperspektivnije i time predstavljaju
veliku pretnju farmaceutskoj industriji. Ipak, FDA neprestano odobrava opasne i
smrtonosne supstance, i kada neki od tih "cudesnih" lekova zakazu izazivajuci ozbiljne
povrede i smrt kod jedne osobe ili hiljada ljudi, niko ne podize optuzbu protiv FDA, ni
lekara, niti prizvodjaca, a kamoli da neko bude osudjen ili kaznjen. U najboljem slucaju,
opasni lek se tiho ukloni sa trzista. Medjutim, kaznene mere se veoma cesto pokrecu
protiv onih koji praktikuju alternativne terapije.

Hemoterapija i zracenje koji izazivaju rak i koji su usmrtili na stotine, hiljade, ako ne i
milione ljudi, jesu jedine terapije koje vlada preporucuje i dozvoljava da se koriste. Ove
terapije su uvedene u upotrebu kao nove metode sa obecanjem da cemo jednom u
neodredjenoj buducnosti, mozda, pronaci lek za rak. Sa druge strane, takozvane
alternativne terapije se neprestano optuzuju da pruzaju laznu nadu. Medjutim, prava
katastrofa je upravo lazni tridesetogodisnji i neverovatno skupi "rat protiv raka" od strane
vlade i farmaceutskih kompanija, i njime se pokazalo najdrskije izopacenje zvanicne
medicine i najbezocnije davanje lazne nade koje su Amerika i svet ikada videli.
Kada se eliminisu lazne statistike, dugogodisnja stopa prezivljavanja bolesnika od raka
tretiranih konvencionalnom medicinom pada na katastrofalna 3%. Ovo je
dokumentovano 1996. godine u prestiznom medicinskom zurnalu "Lanset". Cena nege
miliona Amerikanaca zahvacenih rakom se procenjuje na negde izmedju 4 i 7 triliona
dolara u zadnjih 20 godina. To je zastrasujuce velik novac koji farmaceutsko-medicinski
kartel drzi u rukama. Zar onda ne iznenadjuje to sto oni ne priznaju da se rak moze
izleciti prirodnim metodama?

Dr Bendzamin Ras, potpisnik americke Deklaracije nezavisnosti je pre 200 godina

predvideo sledece: "Ako medicinsku slobodu ne ugradimo u Ustav, doci ce vreme kada
ce se medicina organizovati i postati prikriveni diktator. Ogranicavanje vestine lecenja
samo na jednu klasu ljudi i uskracivanje jednakih privilegija drugima ce ustanoviti
Bastilju medicinske nauke. Svi takvi zakoni su ne-americki i despotski. Oni su zaostaci
monarhizma i nema im mesta u republici. Ustav ove republike bi trebalo da obezbedi
mogucnost za medicinsku slobodu, isto kao i za versku slobodu." Kakvog li
prorocanstva!

A SADA KONKRETNO

Sada cu vam izloziti nekoliko najcescih slucajeva raka i korak za korakom cu vas
upoznati sa procesom konvencionalne terapije. Pocecemo sa rakom dojke. Najvazniji
dijagnosticki testovi kojim se otkriva izraslina na grudima je mamogram, ultrazvuk ili
rucno od strane lekara. Ovi metodi vam kazu da imate izraslinu, ali vam ne kazu da li je
ona dobrocudna ili zlocudna. Objasnicu vam svaki pojedini test.

Mamogram je rentgen, zracenje koje izaziva rak. Mnogi lekari predlazu da bi zene
jednom godisnje trebale imati mamografiju, a zenama posle menopauze preporucuju cak
jednom u 6 meseci. Procenjuje se da zracenje iz mamograma za 2% povecava rizik da
zena dobije rak. To je 4% godisnje ako idete 2 puta godisnje na mamogram. Za 10
godina, vas rizik da dobijete rak se povecava za 40% - dramaticno vam se povecava rizik
da dobijete bolest koju pokusavate da izbegnete.

Ultrazvuk je sigurniji zato sto se ne koristi zracenje. On je prilicno pouzdan za otkrivanje

nakupljene tecnosti i cista. Medjutim, rucni pregled se pokazao podjednako uspesnim kao
i mamogram i uopste nema rizika.

Ako vec imate izraslinu i zelite dijagnozu, onda se mora raditi biopsija. Postoje dve vrste
biopsije - hirurska, gde se pravi rez, i pomocu igle, gde se iglom uzima uzorak tkiva
zahvacenog tumorom. Biopsija iglom ne zahteva opstu anesteziju, ali veoma je moguce
da nece dati pouzdanu dijagnozu zato sto se uzima nedovoljno velik uzorak tkiva. Dakle,
mozda cete dobiti negativan rezultat biopsije, a ustvari vi imate rak u nekom drugom
podrucju izrasline do kog igla nije dosegla. Otvorena biopsija je tacnija, zato sto se manji
tumor moze potpuno ili vecim delom ukloniti, a patolog ima dovoljno tkiva na
raspolaganju da pouzdano utvrdi o cemu se radi.
Hirurzi ponekad od vas traze da potpisete pristanak na potpuno odsecanje dojke cak i pre
nego sto urade biopsiju. Medjutim, to moze biti opasno zato sto ako se biopsija i
odsecanje dojke urade tokom jedne hirurske procedure, onda se dijagnoza raka mora
uraditi na takozvanom "zamrznutom delu originalne biopsije". Da vam objasnim sta je to:
ako je tumor hirurski biopsiran, tada hirurg odseca komadic tkiva i nosi ga u laboratoriju,
cuva ga u posebnim hemikalijama u parafinskom ili slicnom zastitnom bloku, iseca ga na
mikroskopski tanke listice, stavlja na poseban komad stakla, kapne odredjeni pigment da
bi to sve patolog mogao da gleda u mikroskopu i da postavi dijagnozu. Za ovu proceduru
potrebno je nekoliko dana, ali je mnogo tacnija nego metoda zamrznute sekcije.
Zamrznuta sekcija se radi tako sto se u laboratoriji brzo zamrzava deo sumnjivog tkiva
dok pacijent jos uvek spava na operacionom stolu. Zatim se to tkivo oboji i patolog ga
gleda pod mikroskopom. Svi patolozi i hirurzi znaju da dijagnoza zamrznute sekcije nije
tako tacna kao dijagnoza regularnom metodom za koju je potrebno nekoliko dana.
Desavale su se grozne stvari kada su mladim pacijentima amputirali obe noge zbog
komplikacija sa zamrzavanjem ili kada su radili dijagnozu zamrzavanjem zajedno sa
odsecanjem dojke, a klasicna biopsija je kasnije pokazala da su pacijenti bili zdravi. Zbog
toga je najbolje da se biopsija uradi kao odvojena procedura.

Kada potpisete pristanak da vas operisu, time hirurzima dajete dozvolu da vam rade sve
sta god misle da je neophodno dok ste pod narkozom. Kada sam imala svoju biopsiju,
napismeno im nisam dala pristanak na odsecanje dojke, ni da mi uklone limfne zlezde,
niti da odstrane bilo koji deo mog tela osim da urade biopsiju izrasline.

Dakle, ako sada odlucite da imate biopsiju i kada se urade uobicajeni isecci vaseg tkiva, i
kada patolog nekoliko dana kasnije pogleda isecke i dijagnosticira rak, vas hirurg ce vam
verovatno predloziti odsecanje dojke. Ako se rak rasirio i na limfne zlezde, predlozice
takodje da se i one odstrane.

Prvo cemo reci par reci o mastektomiji ili odsecanju dojke. Da li ste dobili rak dojke zato
sto imate previse dojki? Naravno ne. Zbog toga se problem ne resava njihovim
uklanjanjem. Zbog toga, vi na prvom mestu treba da zaustavite cinioce koji su doveli do
pojave raka.

Ako imate rak u limfnim zlezdama, to znaci da one rade svoj posao. Razmislite o
sledecem: ako imate infekciju na stopalu, onda vam najcesce limfne zlezde u preponama
nateknu zato sto ciste limfnu tecnost od bakterija i pomazu da se infekcija ne rasiri. Da li
biste onda otisli svom hirurgu i rekli mu da vam odstrani limfne zlezde u preponama zato
sto imate infekciju stopala? Ne, naravno. One samo rade svoj posao, pomazu vam. A ako
se rak rasiri i na vase limfne zlezde, one ce vam pomagati na isti nacin. One su deo vaseg
imunog sistema. One izbacuju rak iz vaseg tela da se ne bi rasirio na ostale delove tela.
Odstranjujuci limfne zlezde vi uklanjate vazne prepreke raku i on se jos brze siri. Zatim
bi lekar predlozio trovanje u vidu hemoterapije ili zracenja da bi unistio ono malo imunog
sistema sto vam je ostalo. Odsecanjem limfnih zlezdi i trovanjem tela hemoterapijom i
zracenjem, pomazete raku da se neometano rasiri po celom telu koje vise ne moze da se
brani.
Odbila sam da mi odstrane limfne zlezde iako su bile zahvacene rakom. Kada sam
zapocela Plan koji me je ozdravio, ove zlezde od kojih su neke bile velike kao orasi,
polako su se smanjivale i smeksale, i rak se iz njih povukao.

Vec sam spomenula da neki hirurzi preporucuju anafilakticko uklanjanje druge dojke,
narocito ako je u vasoj porodici bilo slucajeva raka dojke. Ako vec imate rak u jednoj, to
ne znaci da cete obavezna dobiti rak i u drugoj dojci. Rak se preseljava na drugu dojku
samo ako osobe nastave da jedu i da zive na isti nacin koji je izazvao pojavu raka na
prvoj dojci. Ako eliminisete uzrocnike raka, onda ne morate da brinete da li ce se rak
pojaviti na drugoj dojki, zato sto rak nije u vasim genima!

Rak dojke se prenosi sa generacije na generaciju, ali ne preko gena, vec na sledeci nacin:
prabaka uci baku kako da zivi, sta da jede i kako da podnosi stres, baka to isto uci majku
koja to prenosi na cerku. Ali ovaj lanac moze da se prekine. Vi ne morate vise da zivite
na isti nacin i da jedete iste stvari koje su jeli vasi preci. Mozete da prekinete te navike i
da prirodnim putem obnovite svoj imuni sistem.

Vecina patologa ce narediti da vam se urade testovi na receptore estrogena u vasem tkivu
zahvacenom rakom. Testovi ce biti ili pozitivni ili negativni. Zatim ce predloziti neke
dodatne lekove. Naljutila sam se kada sam saznala da mi je moj patolog uradio te testove
bez mog pristanka, zato sto mi je bilo svejedno da li su receptori estrogena mog tumora
pozitivni ili negativni. Vec sam ionako odbacila hemoterapiju i sve ostale lekove. Nisam
htela da unosim bilo kakve preparate u svoje telo. Plan da se zaustavi rak i ozdravi je isti
bez obzira da li su vam receptori estrogena pozitivni ili negativni.

Jedine tri mogucnosti koje bi vam lekari predlozili jesu zracenje, hemoterapija ili
operacija, a o tim mogucnostima smo vec raspravljali. Vec su vam poznati opsti nezeljeni
i toksicni efekti hemoterapije i zracenja. Evo koji ce vam se simptomi pojaviti ako
dozvolite da vam zrace dojke i grudni kos: zracenje grudnog kosa skodi srcu i moze da
poveca sanse da dobijete srcani napad i da umrete. Izazvace kratkocu daha, kasljanje,
zamor i smetnje u disanju. Takodje, moze da izazove i perikarditis, to je upala kesa oko
srca. Moze da izazove defekte srcanih zalisaka i mrlje na srcanom misicu, krvarenje,
otkazivanje srcane funkcije, kao i promene na ezofagusu i kicmenoj mozdini. Nije
zanemarljiv broj pacijenata koji umire zbog zracenja pneumonitisa, upale pluca, grudnog
kosa i pluca. Kasna radijaciona fibroza, odnosno mrlje i oziljci se pojavljuju kod 50-60%
ozracenih pacijenata.

Mnogim zenama se daje Tamoksifen, koji, kao sto je spomenuto, izaziva rak uterusa, rak
jetre, a dokazano je i da cak posle nekoliko godina neprekidne upotrebe on povecava
ucestalost pojave raka dojke.

Sta da radimo sa protezama dojke, grudnim implantima? Bez obzira na veliko

zataskavanje od strane FDA, proizvodjaca implantata i medija, dokazano je da implanti
od silikonskog gela veoma negativno deluju na imuni sistem. Selenijumski implanti su
manje skodljivi, ali oni su jos uvek strana tela u vasem telu i ne pomazu mu da ozdravi.
Da su mi kojim slucajem ugradili implante od silikonskog gela, odmah bih trazila da se
odstrane, bez obzira imala rak dojke ili ne.

Dobro je poznato da upotreba estrogena za kontrolu radjanja ili u terapiji hormonske

zamene povecava rizike da se dobije rak dojke. Abortus predstavlja jos veci rizik za
dobijanje raka dojke i to je donedavno bila veoma brizljivo cuvana tajna. O tome
raspravljam podrobnije u jednom drugom predavanju. Nacionalni institut za rak ne zeli
da to saznate. Na svojoj Internet prezentaciji oni to kazu lekarima, ali ne i laicima.
Proverite i sami kako to izgleda: na ovoj strani, strani za lekare, iznose statistike o cvrstoj
povezanosti abortusa i raka. Na drugoj strani za laike, oni to precutkuju.

A sta ako ste vec primali hemoterapiju i zracenje? Ako ste do ovog trenutka u kome
saznajete ovu istinu uzimali hemoterapiju ili zracenje zbog bilo koje vrste raka, i zelite da
preporodite svoj imuni sistem prirodnim metodama, to vam je moguce, ali za to ce vam
trebati mnogo vise vremena zato sto ste pretrpeli mnogo vecu stetu.

Ako vam se rak vratio i lekari vam predlazu presadjivanje kostane srzi, morate shvatiti da
vam lekari moraju dati masivne doze hemoterapije pre nego sto pocnu sa presadjivanjem,
kako bi unistili sve celije raka pre nego sto vam vrate normalnu kostanu srz, izvadjenu iz
vaseg tela, ili celije izvadjene nekom drugom.

Davanje tako velikih doza hemoterapije nekome ko je vec toliko bolestan jeste kriminalni
cin. Sada znate zasto je stopa smrtnosti kod ove procedure toliko visoka. Pravo je cudo
kada neko prezivi ovaj tretman. Ako izvestaj vase biopsije pokaze da nemate rak, ali da
imate fibrocistozu ili benignu izraslinu, treba da znate da svaka izraslina u vasim grudima
je nenormalna. Mozete biti srecni ili osetiti olaksanje ako to nije rak, ali jos uvek vi
morate da stanete na put uzrocnicima te nenormalnosti.

Dojka je organ koga pokrece voda. Kada vam se telo pocne susiti zato sto ne pijete
dovoljno vode, ili zato sto pijete kafu, Koka-kolu, ili druga pica sa kofeinom, ili ste
precesto pod stresom, sto vas takodje dehidrira, ili se nepravilno hranite, to sve podstice
nastanak fibrocistoza i izraslina u grudima. Ako predjete na vegetarijansku ishranu,
odreknete se mleka i mlecnih proizvoda i jaja, i usredsredite se na voce, povrce i zrnastu
hranu, okrenete se od napitaka sa kofeinom prema vodi i svezem soku od povrca, naucite
da se pravilno nosite sa stresom, i pratite ostale korake zdravlja koje vam dajem,
odusevicete se zato sto ce te izrasline nestati!

Postoje neki testovi krvi kojima se mere markeri tumora kod nekih vrsta tumora. Ovi
testovi mogu da vam pomognu da pratite svoj napredak. Ali podsecam vas, oni uvek
pokazuju brz pad brojcanih vrednosti kada zapocnete hemoterapiju i zracenje. Ali to je
uvek privremeno i daje vam lazan utisak sigurnosti zato sto hemoterapija i zracenje pre ili
kasnije uzmu svoj danak i markeri tumora podivljaju.

Ljudi me cesto pitaju: "Kako si ti pratila svoj napredak?" Tokom prvih godinu dana moj
napredak je zapravo isao nizbrdo! Tumor je bivao sve masivniji, a ja sve bolesnija. Ali ja
nisam htela da dignem ruke od Bozjeg plana ozdravljenja i odem na hemoterapiju ili
zracenje. Da sam to uradila, vec bih bila mrtva. Drzala sam se kako sam znala i umela i
radila sve kako sam mislila da je najbolje za mene. Tokom svog oporavka nisam radila
nijedan test krvi, znala sam da mi je dobro onda kad mi je tumor potpuno nestao pomocu
prirodnih metoda i kada mi se zivotna snaga vratila. Najbolja vest je da vise ne moram da
se brinem da ce mi se rak vratiti, kao sto svi drugi strahuju, prosto zato sto se vise ne
bavim stvarima koje su izazvale rak.

RAK PROSTATE

PSA-test se obicno koristi da bi se pratio tok raka prostate. Ime PSA dolazi od
Specificnog Antigena Prostate, supstance koju proizvode samo celije prostate. Ovaj test
ponekad daje normalne nalaze na pocetku raka, a 80% pacijenata raka prostate ima samo
blago povisenje PSA, recimo, od 4 do10 ce pokazati samo benignu hipoplaziju. Benigno -
znaci da nije zlocudno, a hipoplazija - znaci da su celije uvecane, ali da to ne mora biti
zbog abnormalnog razloga, barem jos ne u tom trenutku. Ako covek ima benignu
hipertrofiju prostate (BPH), uvecanu prostatu, postoji nekoliko biljaka koje mogu da
pomognu: mekani palmeto i pageum afrikanum su se pokazali kao uspesni u lecenju
uvecane prostate. Ali ove biljke bi se morale koristiti u sprezi sa Planom za zdravlje od
10 koraka. Ako PSA test daje visoke vrednosti, doktor ce predloziti biopsiju.

Ako biopsija pokaze da su celije prostate zahvacene rakom, lekar pruza sledece
mogucnosti: hirursku prostatektomiju - uklanjanje prostate sto veoma cesto dovodi do
impotencije, ili zracenje, na primer, protonsku terapiju koncentrisanim zrakom protona
kojim se postizu manja stetna dejstva po okolna tkiva. Medjutim, bila to protonska
terapija ili obicno zracenje, time se rak ne leci, nego se imuni sistem upropastava. Neke
celije raka se ubijaju, ali ako jos uvek jedete i zivite onako kao ste navikli, vi veoma
rizikujete da vam se rak vrati u prostatu ili neki drugi deo tela. Naravno, zracenje nanosi
sveopstu stetu telu, ukljucujuci i vas imuni sistem. Implanti radijuma su male
radioaktivne kuglice ili zice koje se usadjuju u prostatu da bi je izlagali zracenju u
odredjenom vremenskom periodu.

Ponekad se preporucuje hormonalna terapija Leupronom, ali vi vec znate nezeljene efekte
Leuprona. Ocito je da nedostatak Leuprona ne izaziva rak prostate. Kada rak
uznapreduje, lekari predlazu orhiektomiju, odnosno, uklanjanje testisa, sto sa psiholoske
strane deluje porazavajuce na svakog muskarca. Ako se rak prosirio izvan prostate, onda
se obicno preporucuje hemoterapija. Nju prate brojni nezeljeni efekti o kojima sam vec
raspravljala.

OSTALI TIPOVI RAKA

Ako sam mozda spomenula vas licni rak, kao sto je rak testisa, rak stitne zlezde, rak
mozga, rak stomaka, rak kostiju i hrskavice, melanom, limfom, leukemiju, ili neku
neobicnu vrstu raka, shvatite da konvencionalna medicina moze da vam ponudi jedino
hemoterapiju, zracenje i operaciju, trajno osakacenje praceno dodatnim komplikacijama.
Dobra vest je u istim pravilima koje sam navela - 10 prirodnih zakona zdravlja mogu da
se primene za zaustavljanje svih vrsta raka. Prestanite ciniti stvari koje izazivaju rak i
pocnite da radite stvari koje su neophodne za oporavak vaseg imunog sistema.

Mozda vam je vas lekar rekao da vam je ostalo jos samo par nedelja ili meseci zivota.
Kao prvo, on to uopste ne zna, on samo pretpostavlja. On nema pravo da vam to radi.
Ispricacu vam istinitu pricu. Aboridzini su prastanovnici Australije. Oni imaju jedan
ritual. Ako jedan od muskaraca iz plemena prekrsi izvesnu zabranu, onda se poziva vrac.
On dodje sa svojim dzakom punim vracki i iz njega izvuce pilecu kost i uperi je ka
prestupniku. To se zove upiranje koske. Covek uvek umire, ako ne odmah, onda za par
dana. Zasto umire? Zato sto veruje da ce umreti - uprli su kost prema njemu. Ista stvar se
desava i u medicini. Mnogi pacijenti umru na mestu cim im doktor kaze koliko im je
zivota preostalo. Doktor je "uperio kosku"! Pacijent umire zato sto veruje da ce umreti.
Ali vi ne morate da prihvatite to. Poznajem mnoge pacijente koji su odbili da prihvate
svoju dijagnozu, odbili su da prihvate "uperenu kosku", poziveli su jos nekoliko godina, a
da su prihvatili Bozji plan, ozdravili bi potpuno. Podsecam vas da sam i ja u jednom
trenutku bila na ivici smrti, ali to nisam htela da prihvatim.

Zadnja stvar: bolest nije fizicke prirode. Zbog tog razloga lekari ne mogu da vas izlece.
Bolest nije mentalnog porekla. Bolest, dakle i rak, jeste duhovne prirode. Ona pocinje
bolescu srca. Ali ne srcanim obolenjem kakvog obicno spominjemo.

Kad sa nasim srcem nije u redu, kada nasi stavovi nisu u redu, kada smo puni sebicnosti,
nestrpljenja, zavisti, mrznje, besa, kada su nam svi krivi, kad smo teskobni, zabrinuti,
frustrirani, pohlepni, sumnjicimo druge, ogovaramo, gundjamo, zalimo se, kritizerski
smo nastrojeni, preterano ambiciozni, kada se sa svojim prijateljima takmicimo za bolji
posao, vise novca, bolja kola, brodove, kuce, deonice, kada zavidimo drugima na onom
sto imaju, kada se razbesnimo sto nasem detetu ne daju prilike koje daju nekom drugom
ili na skolskom dostignucu, kada najvaznije pitanje u svemu glasi, "kakvu korist imam od
ovoga?"

Svi ovi stavovi izazivaju fizicke bolesti naseg tela. Ne mozemo da budemo potpuno
zdravi sve dok ne promenimo ove i ovakve stavove. Mozes da jedes najzdraviju hranu
ovog sveta, ali ako ti je srce puno besa, pohlepe i teskobne brige, ti ne mozes ozdraviti.
Nije stvar u tome sta ti jedes, vec u onome sta izjeda tebe.

Bez obzira da li si hindu, jevrejin, musliman, hriscanin, budista, agnostik (kao sto sam i ja
bila 30 godina) ili ako te se ne tice ni jedna religija - jedini savrseni zivot prema kojem
treba da se ravnamo, jedini zivot koji ce nam doneti savrseno zdravlje jeste zivot koji Bog
preporucuje. Bog zeli da se covek osposobi da sluzi drugima, a ne da mu drugi sluze.
Covek treba da se izgradi da brine o drugima, a ne da zivi na njihov racun.

Poslovi se vrte oko pohlepe i besramne ravnodusnosti prema osecanjima drugih.

Zaposleni potkradaju, lazu i varaju zato sto nisu odani poslodavcima koji ih zauzvrat
iskoristavaju. Medjutim, svi ti stavovi skode onoj osobi koja ih zadrzava u sebi.
Mislimo da su nase poslovne metode tako progresivne, da smo mi u 21. veku tako mudri,
da nam je medicina toliko napredna, medjutim na ovom svetu ima vise bolesnika nego
ikad ranije. Oni se razboljevaju u sve mladjem i mladjem uzrastu, a medicinska nauka je
nesposobna da prokrene tok desavanja. Bog ljudsku mudrost smatra ludoscu.

Jedan od najbriljantnijih umova danasnjice, najfascinantnijih umova veka, teoretski

fizicar svetske slave, smatraju ga najvecim genijem posle Ajnstajna, vezan je za
invalidska kolica i ima Lu Gerigovu bolest. Ne moze da prica, nije u stanju da se brine za
sebe zato sto ne razume deset Bozjih jednostavnih zakona zdravlja. On poseduje sve
znanje ovog sveta, ali on ne zna kako da ozdravi. Ljudska mudrost je ludost za Boga.

Kada naucimo da stvarno volimo svoje neprijatelje, da cinimo dobro onima koji nas
mrze, da oprastamo onima koji nas vredjaju, da volimo one za koje mislimo da nisu
dostojni nase ljubavi, time cemo izleciti nepriliku naseg srca i ozdravicemo. Kada
odnegujemo stav ljubavi, radost, mir, strpljenje, ljubaznost, dobrotu, postenje, skromnost
i naucimo da se savladjujemo, time cemo promeniti strukturu nasih celija i donecemo
zivot i zdravlje umirucem telu.

Ispravna ishrana je kljucna za oporavak, ali time necete nadvladati sebicnost ili ljutnju.
Bog je iscelitelj, On to radi preko svog prirodnog plana zdravlja. Svih 10 koraka su
neophodni za oporavak. Dobra vest glasi - i ti mozes da ozdravis. Vise ne moras da se
bojis raka. Sada znas sta ga izaziva i znas kako da sprecis izazivace raka prirodnim putem
bez lekova. Sad takodje znas sta konvencionalne terapije - hemoterapija, zracenje i
hirurgija - mogu da ti ponude. Nijedna od tih terapija nema moc da utice na prave
izazivace raka i zato uopste ne mogu da ga izlece. Sve one izazivaju strahovite patnje, a
ponekad i smrt.

Ovaj plan od 10 koraka kojim sam uspela da preokrenem tok svoje bolesti zabelezen je u
nastavku. Tvoje odluke su sada u tvojim rukama, ti moras da doneses odluke za sebe. Ali
sada mozes da doneses te odluke na osnovu znanja, mudro i bez straha.

DRUGI DEO

PLAN ZA OZDRAVLJENJE OD DESET KORAKA

Vi i ja imamo mnogo toga zajednickog. Mozda ste bolesni. Ili imate srcanu bolest ili rak,
kao sto sam ga ja imala. Mozda ste bolesni na smrt ili se samo osecate umornim. Nesto je
lose, ali ne znate sta je sa vama. S druge strane mozda ste samo mudri, mudriji nego sto
sam ja bila vecinu svog zivota. Samo zelite da se sacuvate od bolesti. To je dobro. Sta
god da je razlog, hajde da porazgovaramo sada. Pridruzite mi se da vam ispricam kako
sam se razbolela od raka, bila na ivici smrti i izvukla se. Krenimo sada zajedno. Imam
dobru vest za vas.

Amerikanci su medju najbolesnijim ljudima na svetu. Pre nekoliko godina izvrseno je

istrazivanje medju 125 nacija. Amerika je bila na 18. mestu po zdravlju. Ali nedavno,
prilikom istrazivanja 79 nacija, Amerika je bila na 79. mestu. Srcani udar je vodeci uzrok
smrtnosti u svetu. Do 1900. godine, kada bi neko umro, nakon autopsije nije se mogla
pronaci ateroskleroza. Takoje bilo sve do 1912. godine. Ali od 1951. srcani udar ubijao je
otprilike polovinu Amerikanaca koji su umirali nakon 40. godine starosti. Svake 34
sekunde u Americi umre jedna osoba od kardiovaskularnih bolesti, sto ce reci od srcanog
udara, sloga, bilo cega sto je povezano sa visokim krvnim pritiskom. Do vremena kada
veceras budete gledali vesti u 11 sati u Americi ce umreti 2.488 ljudi od
kardiovaskularnih bolesti.

Takodje se povecava broj umrlih od raka. Procena je da ce pocetkom 21. veka jedan od
dva coveka umirati od raka. Deca umiru od leukemije. Kada deca nastradaju nesrecnim
slucajem i kada se uradi autopsija, nalaze se aterosklerotske promene vec u dobu od 6-7
godina. Povecava se sindrom hronicnog umora i sve vrste bolesti. Svi su bolesni. A zasto
je tako? Zato sto mi kao nacija postajemo sedentarna, sedeca nacija. Radimo unutra.
Idemo u skole koje su zatvorene. Na vecini radnih mesta cak se ni prozori ne mogu
otvoriti. Takodje izbegavamo sunce jer su nam doktori rekli da ga izbegavamo jer cemo
dobiti rak koze. Jedemo bezvrednu hranu.

U Sjedinjenim Drzavama danas vise od polovine hrane je bezvredna hrana. Bogata je

secerima, masnocama i solju i prosto je prazna kalorija, nema hranljivu vrednosti. Svaki
muskarac, zena i dete jede otprilike 350 kilograma bezvredne hrane svake godine, a to ne
ukljucuje alkohol, razne dzemove, proizvode od belog brasna ili pak meso. 80%
prehrambenih proizvoda koje danas nalazite u supermarketima nisu ni postojali pre 20
godina, a poslednjih 10 godina dodato je 9.700 novih proizvoda na police supermarketa i
vecina toga je rafinisana hrana. Svaki dolar koji potrosite na rafinisanu hranu - preradjenu
- samo 10 centi odlazi na samu hranu, ostalo ide za reklamu, pakovanje, aditive i sve ono
sto namece profit. Ako ste umorni i bolesni, od umora i bolesti, postoji resenje.

Reci cu vam nesto o sebi. Ja sam doktor medicine. Studije sam zavrsila na Univerzitetu
Kalifornija San Francisko. Tamo sam stazirala. Cetiri godine sam tamo zivela i radila,
zatim sam nastavila da budem clan osoblja kao vanredni profesor. Petnaest godina sam
provela svaki dan uceci druge lekare kako da budu oni koji lece, kako se u to vreme
mislilo. Bila sam glavni hirurg u Opstoj bolnici San Francisko, a to je traumatoloska
bolnica i dvadeset godina sam lecila ljude koji su bili ranjeni iz vatrenog oruzja, pregazila
su iz kola, skocili su kroz prozor ili ih je neko bacio kroz prozor, i tako sam provodila
zivot. To je bilo i zanimljivo, i smisljen nacin da se vodi zivot. Ali istinski, o pravom
isceljenju nisam znala nista.

Lekari uce veoma malo o ishrani ili istinskom isceljenju u medicinskoj skoli. Moje ucenje
o isceljenju pocelo je onog dana kada sam otkrila da imam rak. Ali ono sto sada znam
nije primenjivo samo na rak vec na bilo koju hronicnu bolest. A kad o njima govorim,
govorim o bolestima srca, auto imunim bolestima kao sto je reumatoidni artritis ili lupus,
a ovaj program primenjuje se na sve hronicne bolesti.

Niko ne moze da se razboli ukoliko mu imuni sistem normalno funkcionise. Imuni sistem
moze da se poremeti od raznih vrsta stresa, bio to stres u kuci ili na poslu, previse rada,
neadekvatna ishrana, nedostatak vezbanja, ili nesto drugo. Imuni sistem je taj koji je
zaduzen da vas odrzava zdravim. Ako on prestane to da cini onda se ne osecate zdravo,
odete kod lekara, on vam da dijagnozu i sta onda cini? Daje vam lek. Lek nikad ne leci
hronicnu bolest vec samo maskira simptome dok sama bolest nastavlja da se razvija.
Jedini nacin da se izlecite je da obnovite svoj imuni sistem da bi on mogao da ucini da
ponovo budete dobro i da vas moze odrzavati zdravim. U prethodnom predavanju
govorila sam o politici i biznisu u medicini. A zasto lekari nisu uceni kako da vas zaista
iscele?

Sada cu vam ispricati kako sam ja ozdravila. Imala sam invazivni rak dojke. Uklonjena
mi je grudvica, ali vec je zahvatio zid misica i napao limfne cvorove ispod ruke i iznad
kljucne kosti. Nisu mogli da ga uklone potpuno, ali sam rekla da se necu sloziti i pristati
na odsecanje dojke, zracenje ili hemoterapiju jer su to destruktivni agensi. Oni unistavaju
ono sto je preostalo od vaseg imunog sistema, a moj imuni sistem vec nije funkcionisao i
stoga sam i dobila rak. Zato sam i verovala da postoje terapije koje nece unistiti moje
telo.

Kada je lekar uklonio grudvicu i rekao "ne mogu je celu izvaditi", ponovo sam se
podvrgla operaciji gde su pokusali da ga odstrane potpuno, ali jos uvek nisu mogli, tako
da je rak ostao u mom telu, ali do tog vremena znala sam da cu moci da se izlecim. U
jednom trenutku zaista sam se razbolela i cak ni ja ni moj muz nismo znali da li cu
preziveti sledecu noc. Nedeljama sam jedva mogla da idem od kreveta do kupatila.
Dakle, bila sam jako bolesna i nemojte izgubiti srcanost ako ste i vi jako bolesti. Posle
toga nedeljama moj imuni sistem mi je pomagao da ponovo budem dobro i reci cu vam i
da limfni cvorovi ispod ruke, a jedan je bio velicine oraha, poceli su prosto da nestaju,
istopili su se. To je ono sto cini imuni sistem kada funkcionise adekvatno - cuva vase telo
od bolesti.

Kako dakle oziveti imuni sistem? Telo je veoma kompleksni organizam, ali ono sto
mozemo uciniti za njega je veoma jednostavno. Postoji deset osnovnih pravila za
odrzavanje imunog sistema, ja ih zovem deset zapovesti zdravlja. Nema veze od koje
bolesti bolujete, ona je posledica narusavanja vaseg imunog sistema. Ne postoji poseban
lek ili tretman za svaku bolest, to jest uceni smo da postoji, i stoga lekarima izgleda
bezumno kada govorimo da jedna vrsta tretmana moze da isceli mnoge bolesti. Ipak,
svaki lekar mora da prizna da je imuni sistem taj koji nekoga odrzava zdravim. Imuni
sistem je taj koji pomaze da se prebrodi bolest i dakle, nema li smisla da upravo ako
obnovite imuni sistem mozete ostati zdravi i izleciti se.

Kada sam pocela da radim na svom zdravlju probala sam razne alternativne terapije i one
terapije koje su drugima pomagale meni nisu pomogle. Pocela sam post sa sokovima koji
je pomogao mnogim ljudima, ali ja sam skoro umrla. Bila sam toliko toksicna da kada su
toksini poceli da izlaze iz mog tela toliko mi je bilo lose da nisam znala da li cu preziveti.
Znaci, mnogima je pomoglo, ali meni nije. Probala sam dijetu makrobiotike i morala sam
da zacepljujem nos dok sam spremala tu hranu koja je toliko odvratno mirisala, ali ni to
mi nije pomoglo. Probala sam na samom pocetku tovare i tovare suplemenata, vitamina,
minerala, ali bila sam onda toliko zatrpana pilulama dodataka da nisam bila sigurna ni da
li cu moci da ih svarim. I na kraju, okrenula sam se osnovnoj primarnoj ishrani, ishrani
koja je preporucena u ovoj knjizi, u Bibliji. To je ishrana iz Edema, nacin na koji smo
stvoreni da jedemo, a to ukljucuje voce, povrce, zitarice, orasaste plodove i semenke. Na
taj nacin vase telo ce biti ishranjeno jer ne mozemo dodati nista onome sto je Bog rekao.
Dakle da pocnemo.

Evo plana koji sam ja koristila. On zaista nije skup, a kada se uporedi sa
konvencionalnom medicinom on je cak jeftin.

ISHRANA

Zapovest broj jedan je ishrana. Pretpostavimo da vi i ja mozemo sebi da priustimo rols-

rojs ili mercedes i da nam prodavac kaze: "Garantujem vam da ako koristite gorivo za
ovaj novi auto koji vam ja obezbedjujem, koje cete nabavljati kod mene, kola ce vam
trajati 100 godina i nikad necete morati da idete na popravku. A stavise, ovaj benzin je
mnogo jeftiniji nego onaj koji cete kupiti na svakoj pumpi." Da li biste koristili sada taj
benzin? Pa naravno! To je garancija da ako jedemo hranu koja je najbolja za nase telo,
onda jedemo hranu koju je preporucio isti Tvorac koji je stvorio moje telo. Hrana iz
Edema je dizajnirana tako da u najboljem odnosu obezbedjuje vasem telu ono sto mu je
potrebno.

Da li to ukljucuje meso? Ne mislim da je tako. Meso nije dato u Edemskom vrtu jer nista
nije umiralo i nista nije bilo ubijano. Tamo je data samo najprirodnija hrana.

Sada bih vam savetovala da se pogledate u ogledalo i jako otvorite usta. Videcete da vasi
kutnjaci izgledaju kao da su stvoreni za mlevenje, nisu ostri kao kod macaka, lavova,
jaguara, znaci nisu predvidjeni za jedenje mesa. Imamo zube slicne kravama i drugoim
biljojedima. I ne samo to. Imamo creva koja su duga i izuvijana, duga oko 10 metara. To
su creva koja su najslicnija konju, kravi, jelenu, a oni jedu travu i zrnevlje. Za razliku od
njih, creva macke, na primer, su kratka i prava, tako da meso moze vrlo brzo da izadje iz
creva jer u protivnom meso u crevima truli. Takodje mi, kao ljudska bica, nemamo
adekvatne enzime za varenje mesa. Macke ih imaju, ali mi ih nemamo. Pa zasto onda
jedemo meso? Jer smo obicno uceni da to radimo, i onda dolazi do tacke kada to i
volimo, ali nase telo nije stvoreno za jedenje mesa.

Da vam predlozim jedan eksperiment. Uzmite jedan hamburger ili sniclu i stavite na
kuhinjsku radnu povrsinu. Ostavite je tamo tri dana, ali grejanje pri tom podesite na 37
stepeni. Pomirisite to posle tri dana. Bice to uzasan miris. E to se desava i u vasem telu.
Oko tri dana je potrebno da meso prodje kroz vasa dugacka creva, a temperatura tela je
blizu 37 stepeni, tako da meso truli, a mi te toksicne proizvode truljenja unosimo u svoj
krvotok, a on ga raznosi svuda po telu. To je jedan od najvaznijih razloga zasto se ljudi
razboljevaju. Dakle, zasto svi jedu meso? Zato sto su odlucili da to vole, ali meso nam
nije dato kao hrana posle Stvaranja. Meso sadrzi 40% masnoca. Cak i ako odsecete svu
masnocu oko snicle, ona je u samom misicnom tkivu. Cak i zivina, ako i uklonite kozicu,
ona je jos uvek 40% masna. Ako se zavaravate da jedete samo zivinsko meso, curetinu i
slicno, treba da zate da i u njemu ima 40% masnoca. Cak i riba je bogata masnocama, a
pored toga meso ne sadrzi vlakna.
Takodje, meso je previse bogato proteinima. Mnogo vise sadrzi proteina nego sto nam je
potrebno. Pored svega, u telu zivotinja se koncentrisu otrovi, pesticidi iz zitarica koje su
zivotinje jele. Tako da je meso puno hemikalija. I u zivinskom i u ostalom mesu nalaze se
hormoni, pesticidi. Zivotinjama se daju antibiotici, pa kad jedete meso sve to unosite u
svoje telo.

I ne samo to, svo meso je bolesno. Goveda imaju problem sa bolescu ludih krava, bar u
Engleskoj. Ovo je uzasna bolest. Krava razvija rupe u mozgu i ova bolest se zapravo zove
BSE, zato sto je to kravlja spongiformi encefalopatija. Spongiformi znaci da krave
dobijaju rupe u mozgu kao sundjer i dobijaju demenciju pre nego sto umiru, a
encefalopatija ukazuje da je to bolest mozga. Ova bolest je 100% smrtonosna. U
Engleskoj ce pobiti milione grla goveda da bi probali da zaustave ovu bolest, ali veliki
broj ljudi je vec dobio ovu bolest u Engleskoj, a neki od njih su vec umrli.

Period inkubacije od vremena kada se covek zarazi od ove bolesti iz mesa, do njenog
ispoljavanja je 5 do 15 godina, tako da se ocekuje enormna epidemija ove bolesti koja je
preneta na ljude u Engleskoj. Kada se prenese na ljude zove se Krojcfild-Jakobsova
bolest. To je dugacko ime, ne morate to pamtiti, ali je 100% smrtonosna. Uveravaju nas
eksperti u Americi da se to nece dogoditi u Americi, ali mogu vam reci da mi uvozimo
meso iz mnogih zemalja u Ameriku, a u mnogim zemljama meso se ne proverava na ovu
bolest. Zatim, postoji govedja leukemija, zatim virus govedje imunodeficijencije, sto je
prakticno AIDS za krave.

Reci cete, pa dobro prestao sam da jedem crveno meso, od pre izvesnog vremena jedem
samo piletinu. Piletina je bolesnija nego govedina. Piletina i curetina skoro sve sadrze
bakteriju salmonelu. 4 miliona ljudi se samo na Americkom kontinentu godisnje zarazi
od salmonele. Osim u pilecem mesu nalazi se i u mleku, jajima. Jaje da daje snagu
mladom piletu tokom 21-og dana i prepuno je masnoce. Takodje, mleko je predvidjeno
da tele od 32 kilograma pretvori u kravu od 200 kilograma. Hrana iz mora je takodje
veoma zagadjena jer su mora strahovito zagadjena.

Prosecni Amerikanac tokom zivota pojede 21 kravu, 14 ovaca, 41 svinju, 12 prasadi, 900
pilica i 500 kilograma ostale zivotinjske hrane. Dakle 300 kilograma zivotinjskih
proizvoda svake godine. Amerikanci su prosle godine pojeli pola biliona kilograma
hemikalija i drugih materija koje su dodati mesu i drugoj rafinisanoj, preradjenoj hrani.
Ta brojka se u poslednjih 20 godina jako uvecala. Vecina tih stvari su teski za varenje,
povecavaju pritisak, sadrze otrove koji se formiraju u zivotinji kada se pred klanje uplasi,
a to sve covek unsi jedenjem mesa. Takodje, same krave se hrane necim sto se zove
kostano brasno. To je otpad od drugih zivotinja, njihovih creva, sve ono sto je nezdravo i
sto treba da se unisti. Dakle, kroz teletinu jedete sve one zivotinjske proizvode koji nisu
bili za upotrebu i sve ono sto nije moglo da ide na trziste. Uzgred, tako su i pronasli da su
krave u Engleskoj dobile kravlje ludilo. To je zapravo bolest ovaca, ali su krave hranjene
preradjenim crevima ovaca, pa su se tako i inficirale. U poslednjih 100 godina upotreba
mesa u Americi je porasla 400%.
Masnoca, kao sto sam vec rekla nalazi se u svakom misicnom vlaknu mesa i ne moze se
jednostavno odrezati masnoca sa snicle. Svakih tridesetak sekundi jedan Amerikanac
umre od kardiovaskularnih bolesti, a to je posledica prekomernog koriscenja zivotinjskih
namirnica. Zivotinjske masnoce se razlikuju od biljnih. Zivotinjske su na temperaturi tela
cvrste, dok su biljna ulja tecna. Tako cvrsta se lepe za zidove krvnih sudova, ne samo
formirajuci aterosklerozu, vec se lepe i za sama creva tako da creva vise nisu tako
mobilna i ne pokrecu se lako. Nasa potreba za masnocama je svega 15 grama na dan, dok
Amerikanci jedu tri puta toliko svaki dan. Telo nema potrebu za zivotinjskih
proizvodima, dok se mi Amerikanci prepunjavamo tim zivotinjskim proizvodima.

Zatim proteini. Meso ga sadrzi previse. Potrebno vam je svega 30 grama proteina na dan,
dok prosecni Amerikanac unosi 125 grama proteina dnevno. Oni ne mogu da se
uskladiste tako da jetra mora da ih razgradi. Zato se jetra premara razgradjujuci ove
suvisne proteine. Zivotinjski proteini su veoma acidozni, stvaraju kiselu sredinu. Macke
imaju 20 puta jacu hlorovodonicnu kiselinu koja treba da razlozi ove veoma acidozne
proteine, od coveka. Proizvodi razgradnje mesa su kancerogeni. Oni dospevaju u debelo
crevo i rasprostranjuju se po celom telu. Masnoca izaziva koronarnu bolest srca. Da li
znate da u Americi 1.000 tinejdzera umre od sloga svake godine. Meso i zivotinjski
proizvodi imaju visok sadrzaj natrijuma. Zivotinjska tkiva imaju puno natrijuma i to
doprinosi visokom krvnom pritisku.

Dakle, izbalansirani nacin ishrane izgleda ovako: malo proteina, malo masnoca, voda,
vitamini, minerali i energija, to jest ugljeni hidrati. Trebaju nam takodje i vlakana. Jedan
od vaznih hranljivih sastojaka za nase telo je kiseonik koji udisemo. Ima mnogo izvora
proteina u biljnom carstvu. Zitarice sadrze 10% proteina, mahunarke kao sto je pasulj ili
socivo sadrze 25% proteina, zeleno povrce sadrzi 15% proteina, a tu su i klice koje su
izuzetno dobre za zdravlje, tako da time unosite dovoljnu kolicinu proteina.

Trebalo bi takodje da vam predocim da postoje sada nove ideje koje dolaze od strane
nase vlade i nauke. Magazin "Amerika danas" od februara 1997. godine objavio je clanak
"Da li mrzite povrce? Mozda su vasi vasi roditelji mrzeli povrce. " Danas je sve genetika,
naravno. Ako ste debeli, to je genetski, ako ne volite povrce, to je genetski, ako ste stalno
ljuti, to mora da je geneticki uslovljeno. Te stvari se ne nasledjuju, to su naucena
ponasanja i zavise od vaseg okruzenja. Dakle uce se u domu, od nasih roditelja, sve je to
nauceno ponasanje.

Takodje, sto se tice kalcijuma, dovoljno ga dobijamo iz lisnatog zelenog povrca. Takodje,
sto se tice mleka, covek je jedina vrsta koja pije mleko nakon detinjstva. Ni jedna
zivotinja ne pije mleko druge zivotinje. Da li ste znali da je 50% svetske populacije
alergicna na mleko jer nema adekvatne enzime da ga svari? 100 godina unazad krava je
davala 100 litara mleka godisnje. Danas krava daje vise od 7.500 litara mleka godisnje.
Savremene metode proizvodnje mleka ukljucuju davanje hormona, antibiotika. Takodje,
Odelenje za zdravlje Sjedinjenih Drzava postavilo je dozvoljeni broj bakterija. Da li ste
svesni da je dopusteno 100.000 bakterija u kasicici mleka i to nakon sto je precisceno i
pasterizovano? Dakle, nije vam potrebno da jedete ove zivotinjske proizvode.
Takodje da cujemo, ako volite sladoled, koje se hemikalije koriste u sladoledu? Jedna od
njih se koristi u tretmanu vasaka. Od druge se proizvodi antifriz. Jedna druga, buter-
aldehid, koristi se za pravljenje gumenog cementa itd. Jaja su jednako stetna. Ona sadrze
visoku kolicinu masnoce i vrlo cesto su zarazena. Dakle, sve ove stvari vam ne trebaju.
Zasto lekari ove stvari ne govore? Zato sto prosecan lekar za cetiri godine medicinskog
fakulteta ima jedan sat nastave o ishrani. To je sve tokom njegovog celokupnog
obrazovanja u Americi. Dakle, to je razlog zasto o ovome od njih nista ne mozete da
cujete.

Evo sta treba da jedete. Voce. To je bila prva vrsta hrane koja je data coveku u
Edemskom vrstu. Ono je prirodno ukusno. Bogato je secerom, ali to je prava vrsta secera.
To nije rafinisani secer. Dakle, zelimo da jedete mnogo voca. Zelimo da jedete i povrce u
svom najprirodnijem stanju, sto cesce mozete da ga jedete najbolje presnog. Dakle 65 -
75% hrane neka bude u sirovom stanju, tako cete dobiti enzime koji ce pomoci da se
hrana dalje procesuira. U protivnom, telo mora samo da stvara ove enzime. Budite
oprezni sa orasastim plodovima. Treba da ih jedete u ogranicenim kolicinama jer su
bogati proteinima i masnocama, a zatim postoje i semenke kao sto su suncokretove,
bundevine, i njih treba da ukljucite u svoju ishranu.

Da vam dam jedan primer mog dorucka: ja jedem za dorucak ovsene pahuljice i sa njima
moze da se jede sveze voce. Uzgred, vodite racuna da ne jedete voce i povrce za isti
obrok, jer voce sadrzi mnogo secera u sebi. Ako jedete povrce, njemu je potrebno dugo
vremena da se vari jer u sebi sadrzi vlakna, ona dobra vlakna, i stoga ce se ova hrana
dugo zadrzati u zelucu, nece preci u creva, a u isto vreme secer ce poceti vrenje i to moze
proizvesti iritaciju i gasove u stomaku. Dakle, jedan odlican dorucak moze da se sastoji
od kase ovsenih pahuljica i voca, ili voca i integralnog hleba ili tosta. Za kasniji obrok
mozete imati ponovo voce ili veliku salatu od razlicitog povrca, a za glavni obrok mozete
pojesti jedan veliki peceni krompir, slatki krompir, ili mogu vam objasniti na kraju
poseban nacin da napravite pomfrit potpuno bez ulja. Zatim uz to trebate jesti povrce,
nabolje sveze, i ako ne jedete one prazne kalorije, videcete, ovo ce vas zasititi. Zatim,
nemojte koristiti jake zacine kao sto je biber ili ren ili druge koji iritiraju sluzokozu
zeluca. Treba da ostanete na zacinima kao sto su majcina dusica, persunov list, beli luk.

Evo sada nekoliko generalnih pravila o nacinu jedenja. Prvo, nemojte jesti voce i povrce
za isti obrok. Zvacite hranu dok ne postane tecna u vasim ustima jer postoje enzimi u
pljuvacci koji se ne pojavljuju ponovo u stomaku tako da ako je sazvacete, a da je niste
potpuno pretvorili u kasu u ustima, ona se nikad ne moze potpuno svariti jer se enzimi iz
pljuvacke ne javljaju ponovo u stomaku, hrana ce ostati nepotpuno svarena. Kada udje u
creva, cak i ako je u mikroskopskim molekulima ili partikulama, kada se asimilira u vas
krvotok, krv je nece prepoznati kao ono sto je potrebno da tu bude i pocece da stvara
antitela na te apsorbovane cestice.

A sta da kazemo o pijenju? O vodi cu kasnije govoriti, ali nemojte piti uz obrok, jer ako
pijete uz obrok onda razredjujete sokove za varenje u zelucu. Treba da pijete ne blize od
pola sata pre jela i ne pre nego sat vremena posle jela, jer je potrebno da se faza varenja u
zelucu zavrsi pre nego sto pocnete da unosite tecnost. Ja koristim jecmeni ekstrakt, to je
prah koji kupujem i obicno ga pijem sa svojim sokom od sargarepe. Ja pijem najmanje 6
casa soka od sargarepe dnevno, ali ljudima koji sada pocinju terapiju protiv raka
preporucila bih da piju po 8 casa soka od sargarepe dnevno. Najbolje je da sok bude
sveze iscedjen, a ako ga ne mozete iscediti mozete ga i kupiti, ali je potrebno da bude sto
sveziji.

Dakle, ekstrakt jecmenih izdanaka, to je jedan od najhranjivijih namirnica koje mozete

nabaviti tako da bih vam predlozila da koristite kasiku toga u barem cetiri case vaseg
soka od sargarepe. Drugi nacin da unesete dovoljno zelenisa, osim u hrani, jeste da
pravite sveze iscedjeni sok od lisnatog povrca. To mozete napraviti u sokovniku od
zelene paprike, zelene salate i ostalog tamnozelenog povrca. Tako da treba da popijete ili
4 case ovog soka od zelenog povrca ili 4 kasike praha od izdanaka jecma uz sok od
sargarepe, tako da sve u svemu, ako se lecite, treba da popijete 8 casa soka od sargarepe,
plus nesto od ovih zelenih stvari. Zatim na svoj peceni krompir treba da dodate ulje od
lanenog semena. Mozete ga nabaviti u radnjama zdrave hrane. Ono nije rafinisano vec je
samo hladno cedjeno i zato ga treba koristiti. Treba da se pobrinete da ni u kom slucaju
nista ne przite, samo da eventualno pecete ili kuvate na vodi, ili da ga jedete sirovo.

Ja se pobrinem da nikad ne jedem vise od 30 grama proteina na dan jer je to sasvim

dovoljno. Ja recimo pojedem dva parceta integralnog hleba u toku dana, to je naravno
integralni hleb iz prodavnice zdrave hrane, a mozete ga i sami napraviti od celih zitarica.
Nikako nemojte da jedete crni hleb sa aditivima ili obojeni crni hleb iz obicne
prodavnice.

Sada cemo malo da popricamo o vasim crevima. I ako nemate rak debelog creva, svaki
rak, ukljucujuci rak dojke ili rak pluca ili rak mozga, pocinje u debelom crevu jer se tu
razvijaju toksini. Ne unosite dovoljno vode, toksini dolaze iz mesa i iz procesa koje samo
telo vrsi, a hrana koja se preradjuje ne izlazi dovoljno brzo iz vaseg tela jer je peristaltika
usporena, jer ne unosite dovoljno vlakana kroz voce, zitarice i povrce, a ne unosite ni
dovoljno vode tako da sve vrlo sporo prolazi kroz creva. Ako imate zatvor, onda je to
problem. Treba da unosite mnogo vise vode i mnogo vise vlakana u ishrani. Ako nemate
redovno praznjenje creva, sto znaci minimalno dva puta dnevno, ili jos bolje, stvoreni
smo da praznimo creva onoliko puta koliko puta jedemo, dakle ako tri puta dnevno jedete
trebalo bi da imate tri stolice dnevno. Nije dovoljno znaci imati samo jednu stolicu na
dan, jer inace sve ostaje predugo u vasim crevima i toksini se reapsorbuju. Ako nemate
stolicu svaki dan, najbolje bi bilo da sebi napravite klistir jer kada se ukljucite u ovaj
program i pocnete zdravo da jedete stolica ce se dovesti u red.

Hidrokolon terapija, sto je samo jedan vid malo dubljeg klistira, je nekad veoma korisna
na pocetku ovog programa tako da mozete otici da vam se to strucno uradi. O tome
mozete naci vise u specijalizovanim casopisima. Treba da budete uvereni da se vasa
creva redovno prazne. Ako to nije slucaj, imacete i dalje problem sa toksicnoscu.

Drugo pravilo je: ne jedite nikad izmedju obroka. Kada pocnete da jedete izmedju obroka
vase telo ce nastaviti da vari i varice izmedju obroka tako da vasi organi za varenje
nikada nece imati priliku da se odmore. Takodje, ne jedite nikad kasno uvece. Ako jedete
kasno uvece onda telo treba da radi celu noc pokusavajuci da svari hranu. Vase telo se
nocu podmladjuje, a ako jedete po ceo dan, pa i kasno uvece pre nego sto idete u krevet,
onda vase telo ne moze da obnovi svoju snagu, ne moze da se podmladjuje.

A sad samo koja rec o hemikalijama. Hemikalije u hrani su naravno lose i zato ne treba
jesti rafinisanu industrijsku hranu. Ali, treba se pobrinuti i za ostale hemikalije u vasoj
kuci. One se nalaze u vasoj sudoperi, u kupatilu, postoje razni insekticidni sprejevi,
pesticidi, cak i pasta za zube sa fluoridima i hlor u pijacoj vodi, stoga zelimo da pijete
flasiranu ili filtriranu vodu. Zatim, nikada nemojte svoju hranu pripremati u
mikrotalasnoj pecnici. Mikrotalasna pecnica menja potpuno karakter vase hrane. Zatim,
budite obazrivi kad idete kod zubara, jer neki preparati, kao neke plombe, sadrze zivu.
Ziva, ako je drzite u ruci, je toksicna, ali vam stomatolog kaze da nije toksicna kada vam
je stavi u usta, tako da bih vam predlozila da ako zaista zelite da izbacite hemikalije iz
svog okruzenja povadite ih iz sudopere i kupatila, i odnesite ih u garazu.

I jos jedna misao o pravljenju soka u sokovniku. Zelimo da vas sok bude sto je moguce
sveziji. Zapazicete da sok od sargarepe sadrzi puno beta-karotina, koji je antioksidans,
koji ce cirkulisuci u vasem telu ocistiti mnoge toksine. To je isto i sa prahom mladica
jecma i sa sokom od zelenog povrca. Dakle, zelite da se vasa ishrana sastoji od voca,
povrca, zitarica, nesto orasastih plodova, najbolji su bademi i nesto semenki, i budite
obazirivi da ne unesete previse proteina. Telo ce poceti da se cisti i podmadjuje.

Zelim da vam kazem, ovaj program pomogao je meni. Imala sam rak. Zelim da vam
predstavim jos nekoga kod koga je ovaj program imao uspeha. Ta osoba je imala visok
krvni pritisak i autoimunu bolest. Hajde da popricamo sa njom.

MOJA MAMA

Evo moje mame. Evo nekoga ko je takodje sprovodio prethodnu dijetu. Moja mama. Jel
tako? Ne lazem.
Koliko imas godina?
- 85.
Ona je svoju ishranu promenila sa 85 godina. Ako je ona to mogla, mozete i vi. Imala si
ozbiljnu bolest. Kako se zove?
Reumatoidna polimialgija.
Poli - znaci mnogo, mio - misici, algija - to je za bol, a zatim imamo i dodatak da je
reumatoidni. Dakle mnogo misica i zglobova u telu su bolni, kao reumatoidni artritis i
lupus. Ovaj bolest se klasifikuje u sve autoimune bolesti kao sto je reumatoidni artritis.
Ta bolest joj se i ranije javljala.
Mama, sta su ti lekari dali?
Prednizon.
To je derivat kortizona koji ne leci bolest nego samo pokriva njene simptome.
Koliko dugo si uzimala prednizon?
- Jednom cak 5 godina, ali prve dve nedelje uzimala sam cak 60 miligrama na dan. Da, to
je zaista visoka doza. A sta ti se desilo sa licem? Izgledalo je naduveno kao krofna, cak
sam tada jedva prepoznala svoju majku.
- Posle koliko dugo vremena je trebalo da se osecas mnogo bolje na prednizonu? Uzgred,
prvi put kada si bila na prednizonu imala si ogromnu kolicinu energije tako da cak nisi
mogla da spavas. Cak bi ustala i sredila kucu nocu od vrha do dna, ali ta energija je, zar
ne, bila lazna energija, zapravo ti se telo izmaralo.
Da, tako je, nisam mogla da se odmaram.
Dakle, ponovo ti se bolest javila i koliko si tada bila na prednizonu?
Godinu i po dana.
Da, to je dug period. Kada ti se pre 10 meseci ponovo javila ova bolest znala sam da ce te
lekari ponovo staviti na prednizon, a to bi znacilo slog, u tvom dobu. Do tada sam vec
sama naucila kako treba ziveti i onda sam te prakticno kidnapovala, zar ne? Da, dovela
sam te kod mene i stavila svu ovu hranu pred tebe, a ti si bila odusevljena, zar ne?
Ne, rekla sam da cak ne razumem kako to mozes da jedes.
Nisi dakle bila odusevljena sa ovom hranom.
Nikako.
A da li ti se svideo sok od sargarepe?
Ne, nikako.
A sada ga pijes?
O, da.
A bila si i sladokusac.
Da, sve slatko sam jela.
Ali ona je bila na ovoj dijeti za pocetak samo 3 nedelje. Imali smo velicanstven,
neocekivan uzgredni efekat. Prestala je da koristi sve lekove za spustanje krvnog pritiska.
Koliko dugo si koristila pre toga lekove za snizavanje pritiska?
35 godina.
35 godina? Imala si jedan lek za pritisak, pa su ti dodavali drugi, pa treci, a tvoj krvni
pritisak je i pored lekova bio cesto i preko 200 sa 100. Dakle, u roku od 3 sedmice, sa
adekvatnim odmorom bez stresa, sve ove stvari su se poboljsale. Skinuli smo mamu sa
svih lekova za pritisak, i ne samo to, takodje nije vise koristila ni sentag koji je bio za
bolove u zelucu. U roku od 4 meseca pridrzavanja ovog programa napravili smo test krvi
i sta smo pronasli?
Da li govorimo o trigliceridima i o holesterolu?
Da.
Da, trigliceridi su mi bili 5,70 a za kratko vreme su spali na 1,40.
Dakle, bili su 5,70 a spustili se na 1,40. Normalno je 2,0 ili ispod. A normalan holesterol
je 200 ili manje.
A koliko ti je bio holesterol na pocetku?
250.
A sada?
120.
Dakle, govorim o zeni od 85 godina. Ona je promenila nacin zivota. Ako je ona mogla,
mozete i vi. A sada cu te pitati jos jedno pitanje. Kada pricamo o ovoj ishrani, znate da
sam imala rak, a moja mama se seca kada sam ja rodjena i dakle koliko je godina meni?
60.
Da, mozete proci kroz puno stresa u zivotu, kroz bolest koja vam ugrozava zivot, kao sto
je bio slucaj sa mnom, i jos uvek biti zdravi. Hvala mama.
Sada cu vam objasniti kako se priprema sok od povrca.

Ja perem svoje doze sargarepe i pakujem ih u kesu. Za jednu casu sargarepe potrebne su
tri velike sargarepe, a cesto dodam i jabuku, jer voce i povrce mozete pomesati u soku
posto ga onda ne treba zapravo variti, jer se trenutno apsorbuje. Tom jabukom biste
zasladili sok od sargarepe.

Ako zelite da napravite sok za duze vreme, to mozete tako sto cete ih zatvoriti u
vakumirane teglice i drzati u frizideru, i to dva, najvise tri dana. Naravno, bolje je da ga
popijete 5 minuta nakon cedjenja. Ako ga cuvate u ovim teglicama, izgubicete dosta
hranjivih vrednosti, ali bolje ista nego nista.

Postoje obicni sokovnici, a postoje i mnogo skuplji. Mozete kupiti onaj za koji imate
sredstva.

Sok sa polica prodavnica nije ono sto pomaze.

Evo ideje za zamenu za sladoled. Mozete smrznuti banane, zatim ih staviti u blender
zajedno sa jagodama ili sa urmama i tako napraviti fantasticnu zamenu za sladoled, a
ovakav sladoled je prepun hranjivih sastojaka.

Mozete imati i kompletan obrok samo od voca. Ovo je fantasticno. To je nacin kako ih je
Bog stvorio. Dolazi sa sopstvenim pakovanjem, samo ga oljustite. Bog je svu hranu
stvorio sa upravo adekvatnim odnosom svih minerala i vitamina, kao i drugih hranljivih
materija.

Zatim klijanje. Ono je veoma jednostavno. Kao na primer, klice od suncokreta. Mogu se
nabaviti mali kontejneri za klijanje, a mogu se kupiti i klice od organski gajenog sociva, u
prodavnici zdrave hrane. Malo ga natopite u vodi preko noci, zatim ga ocedite i stavite u
kontejner za klijanje. Ali je potrebno zalivati ga dva puta dnevno da se ne osusi. To je
vrlo ukusno.

A tu su i dodaci od izdanaka jecma. Neki dodaci sadrze i alge. Postoji i suseni prasak
soka od mladog jecma. Ja ga samo dodajem u svoj sok od sargarepe i to u najprirodnijoj
formi, i to je jak dodatak ishrani.

Postoje i drugi proizvodi od integralnih zitarica.

U sva jela mozete osim krompira da dodate i pomfrite koje isecete i na dno posude stavite
samo malo maslinovog ulja (ono vec spomenuto ulje od lanenih semenki ne koristimo
nikad za termicku obradu), malo ih posolimo i peku se u rerni 45 minuta do sat. Tu skoro
i nema ulja, a veoma su hranjivi i ukusni. Postoji mnogo nacina kako mozete jesti
krompire. Mozete ih bariti, praviti pire, mnogi su nacini da ih pripremate. Zatim mozete
kao izvor ugljenih hidrata imati integralni pirinac ili neku drugu zitaricu da na njoj
zasnujete glavni obrok.
Sada cu vam objasniti kako da kuvate povrce. To moze da bude brokoli ili karfiol ili neko
drugo zeleno povrce. Prvo sitno naseckate glavicu luka, stavite na dno serpe, takodje
mozete dodati malo paradajza da bi bilo socnije i ukusnije, i onda zeleno povrce stavite
tacno preko luka i poklopite poklopcem. Ako koristite ringlu ili plamen ukljucite na vrlo
blagu temperaturu i polako kuvajte 45 minuta do sat. Time sprecavate da hranjive
materije odu u vodu, a takodje i biljne celije cuvate od pucanja jer se pripremaju veoma
polako na niskoj temperaturi. To nije najprikladnija metoda za tvrdo korenasto povrce, ali
je idealno za ove mekse vrste povrca. To je u osnovi nacin kako pripremate hranu.

Postoje dobre knjige na trzistu koji vam mogu pomoci da spremate ukusnu i zdravu
hranu. I vi mozete promeniti nacin zivota i pridruziti nam se u mnogo hranjivijoj ishrani.

VEZBANJE

Program »Novi pocetak« ukljucuje i vezbanje. Sada znate kako da se hranite, ali druga
zapovest dobrog zdravlja je fizicka aktivnost, vezbanje. Istrazivanja pokazuju da do doba
od 25 godina protok krvi se smanjuje za 40%, a do 35 godine 60%. Dakle, treba shvatiti
da u vreme kada je Amerikanac starosti izmedju 26 i 30 godina, u smislu energije, on je
dostigao svoje srednje doba. Redovno vezbanje je ekstremno vazno. Vase telo je stvoreno
da se krece. Redovno vezbanje cini da imamo jako srce i pluca, povecan metabolizam,
bolje varenje, dobar san, bolju eliminaciju otpada iz organizma, o cemu smo vec govorili,
zatim obezbedjuje energiju da se prevazidje stres, snizava krvni pritisak, poboljsava
stvaranje energije u vasem telu, a osim toga poboljsava i izgled. Takodje ojacava snagu
misica, izdrzljivost i savitljivost, poboljsava mentalne sposobnosti, a pomaze i u kontroli
tezine. Ali, potrebno je da praktikujete vezbanje 3 do 5 puta nedeljno, idealno 6 puta
nedeljno.

Ja hodam, ponekad vozim bicikl, idem i u teretanu, ali gledajte da vase vezbanje bude
uvek napolju gde mozete udisati svez vazduh, jer ako ste u sali za vezbanje gde je mnogo
ljudi i udisete vazduh koji je neko vec izdahnuo, u zatvorenoj sredini sa napadnom
muzikom, to nije bas dobro mesto gde bi trebalo da vezbate. Dakle, probajte ili hodanje,
voznju bicikla, mozete imati i malu traku za trcanje u dvoristu ili mozete preskakati
konopac, izaberite bilo koji nacin vezbanja.

Jedan filozof je rekao nesto veoma vazno o vezbanju. "Ljudi koji ne nadju vremena da
vezbaju pre ili kasnije morace da nadju vremena za bolest."

VODA

Novi pocetak ukljucuje i vodu. Treca zapovest dobrog zdravlja je voda. Vase telo se
sastoji od 75% vode, a mozak od 85%. Ako ne pijete dovoljno vode vi postajete
dehidrirani, a dehidratacija izaziva hronicne bolesti. Kada govorim o hronicnim bolestima
mislim na bolesti srca, reumatoidni artritis, sve autoimune bolesti, rak, sindrom
hronicnog umora. Sve sto mozete zamisliti, a da nije grip ili prehlada je hronicna bolest.
Dakle, zelimo da obezbedite dobru hidrataciju u svom telu. Distribucija vode u telu je
veoma vazna, jer kada ste dehidrirani telo ce se pobrinuti da mozak i drugi vitalni organi
imaju dovoljno vode, a voda regulise sve funkcije tela. Postoji voda i u vasoj celijskoj
membrani koja regulise njenu finu strukturu i finkciju. Ne samo to, vodenim putevima
nase telo transportuje izvesne supstance koje deluju u procesu neurotransmisije, kada se
prenose nervni impulsi u vasem telu.

Kada ste dehidrirani vase telo mora da se bori sa susom i ono proizvodi histamin.
Histamin zatim proizvodi supstance kao vazopresin i prostaglandine, a prostaglandini
proizvode bol, i ako imate hronicne bolove, kao sto su bolovi u krstima ili bol poput cira,
bol reumatoidnog artritisa, srcani bol koji nazivamo anginom ili kolitis, to su sve
simptomi zedji. Zapravo, jedan od posebnih simptoma zedji je kada ste zapravo zedni.
Dakle, ako imate neki od ovih nepijatnih simptoma bola moze biti zapravo da ste samo
zedni.

Takodje stres, koji svi danas imamo, proizvodi dehidrataciju. Kada ste pod stresom treba
vam mnogo vise vode, bilo da je u pitanju stres na poslu, kod kuce ili stres kao posledica
bolesti. Stres proizvodi dehidrataciju, a dehidratacija proizvodi stres, tako da se nalazimo
u spirali koja nas vodi nizbrdo. Ne samo to, kofein iz kafe i gaziranih pica je diuretik,
alkohol je takodje diuretik, sto znaci da oni izbacuju vodu iz vaseg tela, lisavaju telo
vode. Dakle, koka-kola ili pepsi-kola kad ih popijete, vi niste uneli tecnost, naprotiv, vi
dehidrirate svoje telo time. Buduci da sadrze kofein, ova pica ce vise vode poneti iz
organizma nego sto su unela.

Takodje, mozete razviti visok krvni pritisak usled nedostatka vode. Potrebno je da unosite
8 do 10 casa vode dnevno, toliko vode i gubite iz tela. Gubite ga znojenjem, tada takodje
gubite i minerale, zatim disanjem, a to cete ustanoviti tako sto ukoliko izdahnete blizu
ogledala ono ce se zamagliti. I ne samo to, velika kolicina vode iz celija se uzima da bi se
proizvodili sokovi za varenje koji su neophodni za varenje hrane. Ali opet, ne smete piti
vodu zajedno sa obrokom jer telo ne moze da iskoristi tu vodu da stvori sokove za
varenje.

Ono sto cete uciniti pijuci vodu uz obrok je da razredite te zeludacne sokove. Treba vodu
da pijete izmedju obroka, ali u dovoljnoj kolicini. Svaki dan koji niste uneli 8 do 10 casa
vode vi ste u zaostatku. Ja licno nisam pila dovoljno vode vecinu mog zivota tako da ja
sad pijem i 16 do 20 casa dnevno, jer to cini da se osecam dobro. Ne kazem da treba sad
da nadoknadjujete vodu za ceo zivot pa da pijete po 30 casa vode dnevno, ali svakako,
ako niste pili dovoljno vode ranije treba da pijete 10, 12 ili 14 casa dnevno, zavisno od
toga kako se osecate. Takodje, ako unosite dovoljno vode treba da budete sigurni da i
vasi bubrezi rade adekvatno.

Dalje, treba vam i soli. Dok pijete 8 do 10 casa vode treba vam oko polovina kafene
kasicice soli dnevno za tu kolicinu vode. Ja nikad ne solim svoju hranu tako da na taj
nacin ne dobijam so, ali ja uzmem malu mericu koja sadrzi otprilike pola kasicice i u to
samo umocim jezik i onda daleko lakse pijem i vodu. Neophodno je da koristite i pravu
vrstu soli. Ona koju u obicnoj radnji mozete da kupite je obicno rafinisana so u visokom
stepenu i procesirana je na visokoj temperaturi. Ja koristim morsku so, koja se inace susi
na suncu, u protivnom ce so delovati lose na vase telo, umesto da mu pomaze. Dakle, da
ponovimo, potrebno je da imate dovoljnu kolicinu vode i vrlo malo soli. Ako se osecate
bolesnim moze biti da niste zaista bolesni nego ste samo zedni.

SUNCEVA SVETLOST

"Klonite se sunca", doktor ce vam reci, "jer sunce moze da izazove rak koze". Ali, da li se
to zaista desava? Mi smo kao ljudska bica bili hiljade godina na suncu, radili smo poslove
u polju, boravili napolju, ali poslednjih 50 do 100 godina javlja se rak koze. Sta je to sto
se jos moze povezati u nasem zivotnom stilu sa pojavom raka koze? Jedemo mnogo vise
masnoca nego sto je neophodno i mnogo praznih kalorija, tako da ako se adekvatno
hranimo i umereno boravimo na suncu necemo dobiti rak koze.

Masnoca u ishrani, povezana sa prevelikim izlaganjem suncu, moze izazvati rak koze, rak
debelog creva ili rok dojke. Takodje, clanak u casopisu "Istrazivanje raka" jos 1945. je
objavio da ukoliko na sebe stavljate ulja ili druge masnoce, kao sto ih sadrze losioni za
suncanje, oni pre mogu biti kancerogeni. Ali, u svakom slucaju, ne zelite da dobijete
opekotine jer one mogu da izazovu ozbiljne poremecaje vase koze. Medjutim, dovoljne
kolicine beta-karotina i vitamina E ce vas zastititi od opekotina, tako da bi adekvatno
vreme provedeno na suncu bilo nekih 30-ak minuta dnevno, ali ne tokom najtoplijeg dela
dana.

Svakako, ne zelite da ostanete bez sunceve svetlosti jer nista na ovoj planeti ne moze da
napreduje i raste bez sunca. Mi Amerikanci smo jeli sve vise i vise polinezasicenih
masnoca jer nam je receno da su to dobre masnoce, i jeste tako, ali incidenca raka koze se
i dalje povecava, tako da nije dobro da unosimo nijednu vrstu masnoce u visku. Neka
energija dobijena iz masnoca bude nekih 20 do 25%.

Evo kako sunce deluje na ljudska bica: smanjuje broj otkucaja srca u mirovanju,
adekvatno stisava ritam disanja, smanjuje kolicinu mlecne kiseline u telu koja je otrov,
povecava prihvatanje kiseonika od strane celija, takodje pojacava misicnu snagu.
Otkriveno je da suncanje moze povecati misicnu snagu cak i bez misicne aktivnosti.
Naravno, najbolje bi bilo kombinovati suncevu svetlost i vezbanje, tako da ako vezbate
napolju ubijate dve muve jednim udarcem. Suncanje snizava krvni pritisak i cak snizava
secer u krvni kod dijabeticara. Tolerancija na stres se povecava kada ste na suncu.

Kada izadjete na sunce postajete pospani, znate li zasto je tako? Pretpostavimo da pijete
kafu ili neki drugi napitak sa kofeinom. On ce povecati kolicinu supstance zvane ciklicni
AMP. Kada ste na suncu, tada se smanjuje kolicina ciklicnog AMP-a u vasim celijama.
To je jedan od razloga zasto ce vas suncanje opustiti i smiriti. Suncanje i vezbanje, kada
se kombinuju, imaju aditivni efekat. Dakle, ako vezbate na suncu imate za isti ulozen
napor dvostruko vracenu korist.

Sunceva svetlost ce smanjiti i kolicinu holesterola u vasem sistemu. Holesterol izlazi iz

krvi u kozu i pod uticajem suncevih zraka se preobraca u vitamin D, tako ce telo moci da
koristi ovaj vitamin D, a sada se jos ponovo veca kolicina holesterola dovodi u kozu i pod
uticajem sunceve svetlosti i on se pretvara u vitamin D. Suncanje ce smanjiti i trigliceride
u krvi, a to je mera kolicine masnoce u krvi. Takodje, usporavate i stvaranje raka u telu
povecavajuci oksigenaciju celija, a stimulisete i imuni sistem. Suncanje ce stimulisati
bela krvna zrnca, limfocite i ono sto zovemo fagocite, to su celije koje ce pojesti bakterije
koje napadaju nase telo infektivnim bolestima. Ove celije ce biti stimulisane da progutaju
bakterije te nam one nece moci nauditi. Ne verujte kad vam se kaze da ne izlazite na
sunce. Treba da izlazite sunce, treba da hranite svoje telo adekvatno, ali zatim i da uzivate
u adekvatnoj kolicini sunca.

UMERENOST

Umerenost - to je peta zapovest zdravlja. Pod tim podrazumevam uzdrzavanje od stvari

kao sto su droge, alkohol, kofein, teobromin iz zelenog i crnog caja, i secer - secer u hrani
i u gaziranim i vestackim picima. I naravno, treba se uzdrzavate od pusenja, ali o pusenju
ovde necu da diskutujem jer pusenje izaziva rak i to svi znamo. Alkohol izaziva
dehidrataciju, izvlaci jako puno vode iz vaseg tela. Osim toga, ubija celije mozga i jetre.
Kofein - svi ga piju, svi unose kofein da li iz kafiniziranih napitaka, poput koka-kole ili
kroz kafu. Kofein je stimulant, on izaziva suzavanje koronarne arterije - arterije srca i
povecava krvni pritisak. U eksperimentima sa misevima kofein je izazvao dijabetes,
moze izazvati alergije na hranu, zadrzavanje tecnosti, a doprinosi i pojavi raka mokracne
besike i jajnika. Kofein moze cak da izazove i hromozomska ostecenja. Osteoporoza se
mnogo pogorsava kofeinom. Mozete izgubiti i 14% kalcijuma iz kostiju svakih 10 godina
ukoliko koristite kofein.

Mislite li da cete ako koristite kafu bez kofeina nesto postici? Za uklanjanje kofeina iz
kafe koriste se mnoge stetne hemikalije, a pri tom se sav kofein ne uklanja. Kofein
izaziva povecanje fibrocisticnih bolesti dojke. Ako imate benigne mase u dojci imate 4
puta vecu verovatnocu da razvijete maligni rak dojke. Pored toga, ako pijete kafu,
smanjenjem kalcijuma u kostima dobijate osteoporozu. Zapravo, mnogo ste osetljiviji,
posebno starije zene, da dozivite lom kuka. Kofein ubrzava srcani ritam, izaziva nervnu
iscrpljenost, umor u nogama, agitirano stanje i uznemirenost, kao i premor ruku.

Postoje jos druge stetne materije u kafi kao sto je acetodehid i amonijak. Da li ste znali da
fatalna doza kofeina, smrtonosna doza 10 grama, a to je 70 soljica kafe, a mnogi ljudi
svaki dan uzimaju desetinu smrtonosne doze kofeina kada piju 7 soljica kafe. Zene koje
piju samo jednu soljicu kafe dnevno imaju triput veci rizik da dobiju rak mokracne besike
nego one koje ne piju kafu. Dakle, vidite takodje, mozete izgubiti vitalne hranljive
sastojke iz krvi ne samo kalcijum, nego i druge hranljive sastojke koji mogu izazvati
nervnu iscrpljenost i depresiju.

Kofein se nalazi i u dijetnim sodama, kao sto je dijetna koka-kola, a one jos sadrze i
aspartam koji je neurotoksican, sto znaci da ostecuje vas nervni sistem. Potrosnja
gaziranih pica po glavi stanovnika u Americi iznosi 185 litara godisnje, dakle toliko svaki
Amerikanac licno popije. Ako kazete da vi ne pijete uopste gazirana i vestacka pica to
znaci da neko drugi pije mnogo vise. U kola-napicima imate slicnu kolicinu kofeina kao
u trecini solje kafe. Takodje, se tu nalaze i vestacke boje koje su karcinogene i fosfornu
kiselinu koja destruktivno deluje na zubnu gledj i na kosti.

U vecini vestackih pica nalazi se i secer. Ima 9 do 12 kasicica secera, mislim na rafinisani
secer, u svakom vestackom napitku koji popijete, ukoliko, naravno, pice nije dijetno pa
sadrzi aspartam koji izaziva druge probleme.

Amerikanci konzumiraju godisnje 15 biliona kilograma rafinisanog secera, a to je 60

kilograma godisnje na svaku osobu. Da bi koristilo ovaj secer, vase telo mora da pozajmi
rezerve minerala iz vaseg tela sto dovodi do tanjenja kose i naravno do slabljenja
strukture kostiju. Secer krade kiseonik vasim celijama i stimulise preveliku proizvodnju
insulina sto izmara pankreas i dovodi do pojave dijabetesa u kasnijim godinama.

Secer takodje krade iz vaseg tela hrom, cink, kalcijum, vitamin C, B-kompleks i mobilise
vas imuni sistem. Kad jedete secer, imune celije ne mogu da vas stite jeduci bakterije.
Imuni sistem ostaje mobilisan 4 sata posle uzimanja secera. Sva rafinisana hrana sadrzi
secer. Zitarice za dorucak, kecap, smrznuta hrana, konzervirana hrana i ako mozete
verovati secer stavljaju cak i u pastu za zube. Secer izaziva razdrazljivost, depresiju,
konfuziju i posebnu iscrpljenost kada se zavrsi stimulativni efekat secera. Secer vam
izaziva jo-jo efekat, to jest veliki skok, pa veliki pad. Secer u krvi vam posle
konzumiranja secera skoci, zatim vase telo proizvede insulin koji sada razlazi insulin, ali
ne potpuno, a onda ste opet gladni jer ste mozda usli u hipoglikemiju zbog ove velike
kolicine insulina, tako da jedete jos secera.

Vidite, kada jedete prirodne secere, kao sto je secer iz voca, oni su mnogo kompleksnije
prirode i nema ovog jo-jo efekta, ali ako jedete rafinisani secer, on ce doprineti ovom jo-
jo efektu secera u krvi. Secer se koristi skoro u svakoj pakovanoj hrani, ne samo da je
zasladi, vec da joj spreci kvarenje, da joj da posebnu teksturu, izgled. Ali moram vam
reci, rafinisani secer je ubica. Ako imate neku ozbiljnu bolest ili samo zelite da se odrzite
u dobrom zdravlju tokom celog zivota morate izbaciti rafinisani secer iz ishrane.

VAZDUH

Jedan od elemenata vase ishrane o kome niste mislili je vazduh. Kiseonik cini veliki deo
vaseg tela. Sunce jonizuje vazduh i povecava koncentraciju negativnih jona. Negativni
joni, zajedno sa pozitivnim jonima u vazduhu, veoma su korisni za vase zdravlje.
Grejanje i klima uredjaji uklanjaju ove negativne naelektrisane jone iz vazduha. Pozitivni
joni izazivaju glavobolje, umor i vrtoglavicu. Negativno naelektrisani joni izazivaju
efekat visoke energije i opsteg dobrog raspolozenja. Potreban je adekvatan odnos
negativnih i pozitivnih jona. Dakle, sto vise mozete da boravite napolju, to bolje.

Vazduh ispunjen negativnim jonima ima efekat da sprecava rak. Negativni joni
sprecavaju razvoj raka po jednom clanku objavljenom u casopisu »Istrazivanje raka«.
Eksperiment je izvrsen na dve grupe pacova. Jednoj grupi je dakle omoguceno da disu
vazduh iz tipicno zatvorene prostorije, a druga grupa bila je izlozena vazduhu bogatom
negativnim i pozitivnim jonima. Nakon jednog meseca, kod onih koji su disali vazduh
tipican za zatvorene prostorije rak je bio dvostruko veci nego kod onih koji su disali
vazduh bogat negativnim i pozitivnim jonima. Negativni joni smanjuju ritam disanja,
smanjuju krvni pritisak, i imaju mnogo, mnogo pozitivnih efekata.

Zivimo u atmosferi koja izgleda da ima manje kiseonika nego ona koja je postojala na
nasoj planeti pre nekoliko hiljada godina. Istrazivaci geolozi nasli su mehurice vazduha u
nekim stenama, koji se tamo zadrzao od pre vise hiljada godina, i nasi preci su dakle
imali priliku da disu vazduh bogatiji kiseonikom nego mi danas. Dakle, kada provodite
vreme u zatvorenim prostorijama ili morate da budete u prostorijama gde se prozori ne
otvaraju, ovo umnogome doprinosi bolesnom stanju. Koncentracija kiseonika u zdravom
ljudskom telu je tri puta veca nego u vazduhu, stoga je potrebno da konstantno disemo
cist svez vazduh da bismo dobili dovoljno kiseonika.

Dobro zdravlje zavisi od maksimalne iskoriscenosti kiseonika. Kiseonik preuzimaju

crvena krvna zrnca i nose ga kroz telo, a treba znati da i hrana sadrzi kiseonik. Najbolja
hrana za kiseonik su ugljeni hidrati. I masnoce i proteini sadrze manje kiseonika po
jedinici zapremine nego ugljeni hidrati. Stoga treba da unosite vise ugljenih hidrata, ali
naravno, govorimo o kompleksnim, a ne rafinisanim ugljenim hidratima. Dakle, to su
zitarice, voce i povrce.

Svi vidovi stresa izazivaju deficijenciju, nedostatak kiseonika. Znaci da treba da vodite
racuna kad ste pod situacijom stresa, treba da provodite vise vremena napolju, a i voda ce
vam tu pomoci. Ne zaboravite, voda je H2O - O je kiseonik, kiseonik je dakle u vodi. Ne
zaboravite da ispravan zivotni stil mora da ukljuci puno svezeg vazduha. Ako mozete da
spavate sa otvorenim prozorom i ako mozete da vezbate na otvorenom, tim vezbanjem
dobijate tri muve jednim udarcem, dobijate svoju potrebnu kolicinu kretanja, suncevu
svetlost i kiseonik.

ODMOR

Odmor je jedan jako vazan element vaseg programa zdravog zivota. Odmor je vazan da
vasem telu omoguci vreme za regeneraciju, podmladjivanje i reparaciju, zatim vreme da
izbaci otpadne produkte. Ako ne date svom telu dovoljno odmora mnogo brze cete stariti.

San pre ponoci je veoma vazan. Ako kazete: "Ja polazim na spavanje u 12 uvece i
ustajem u 8, pa tako opet dobijam svojih 8 sati spavanja." Medjutim, procesi u telu su
uslovljeni smenom dana i noci, a hormoni koji se proizvode su direktno vezani za svetli i
tamni period dana, i ako veci deo tamnog perioda provedete budni, poremeticete svoj
cirkadijalni ritam, a njime su direktno dirigovani hormoni. Dakle, faktori koji smanjuju
mogucnost da dobijete svoju dobru porciju nocnog odmora su veliki vecernji obroci,
tesko svarljivi vecernji obroci, grickanje kasno uvece, previse masnoce ili proteina u
vecernjem obroku i naravno stimulansi kao sto su kafa ili napici koji sadrze kofein. Tako
da je potrebno da dobijete adekvatan odmor da bi vas nivo energije bio dovoljno visok i
vasi reparativni mehanizmi u organizmu mogli da obave svoj posao da biste ostali zdravi.
Varenje trosi energiju. Ako jedete kasno uvece, kako mozete ocekivati da se obavi
podmadjivanje i reparacija? Osnovna potreba vaseg tela za zdravo i normalno
funkcionisanje i za dobro zdravlje je adekvatna kolicina odmora u pravo vreme.

POVERENJE U BOGA

Najveca barijera da ozdravite je vase uverenje da ne mozete da budete zdravi i zato je

neophodno prevazici takvo razmisljanje. Ljudi obicno smatraju da su im potrebni lekovi
da bi se dobro osecali, ali ovaj plan ne ukljucuje lekove.

A sada dolazimo do veoma bitnog momenta ovog plana, a to je da on ukljucuje i

poverenje u Boga. Sve ono o cemu sam dosad govorila je Boziji put prirodnog isceljenja.
Vecina stvari za ovaj program su besplatne, imate ih u izobilju, cak ako sami u vrtu
uzgajate hranu, onda je sve besplatno. Ovo je veoma jeftin nacin da ozdravite i ovo je
nacin na koji svako moze da ozdravi i da odrzi dobro zdravlje. Vase zdravlje je zaista u
vasim rukama, ali morate imati poverenja u svog Stvoritelja jer On koji je stvorio vase
telo zna kako i da ozdravite.

Sta je poverenje? Poverenje je vera. Neko je jednom rekao: "Poverenje je ono sto nisi
video", ali to nije tacno. Vi cesto imate poverenje u nekoga - verujete svojim roditeljima i
bliskoj osobi. Ako imate roditelje koji vas vole i obecali su vam svojevremeno da ce vas
odvesti u luna park ukoliko budete dobri, vi cete im verovati, oni ne lazu. Vase poverenje
zasnovano je na ranijem iskustvu da ce ispuniti svoje obecanje. Na taj nacin ucite i da
imate poverenje u Boga, ali pre toga treba da Ga upoznate da biste mu mogli verovati.
Kljuc za to je citanje Biblije i molitva. Znate li da postoji mnogo, mnogo obecanja o
odgovorima na molitvu u Bibliji.

2. Knjiga Mojsijeva 15. poglavlje 26. stih u Starom zavetu kaze: "Jer sam ja Gospod
lekar tvoj", a 2. Knjiga Mojsijeva 23. poglavlje 25. i 26. stih kaze: "I sluzite Gospodu
Bogu svojemu i On ce blagosloviti hleb tvoj i vodu tvoju i uklonice bolest izmedju vas,
nece biti pometkinje ni nerotkinje u zemlji tvojoj i broj dana tvojih napunicu." Zatim
Psalam 103, 2. i 3. stih: "Blagosiljaj duso moja Gospoda i ne zaboravljaj nijednoga dobra
sto ti je ucinio. On ti prasta sve grehe i isceljuje sve bolesti tvoje." Mogu vam reci da dok
sam bila u teskoj bolesti cvrsto sam se uhvatila za ova obecaja, trazila sam od Boga da
me dovede do pravih informacija kako da se izlecim i ono o cemu sam vam sada pricala
je upravo ono do cega me je sam Bog doveo.

STAV ZAHVALNOSTI I BLAGONAKLONOSTI

Poslednje dve od deset zapovesti dobrog zdravlja su stav zahvalnosti i blagonaklonosti

prema drugima. Budite zahvalni za sve u svom zivotu. Uvek ima neko kome je gore.
Prestanite da slusate i citate lose vesti. Ja sam prestala da citam novine i gledam vesti jer
su to sve uglavnom lose vesti. "Sto god je precisto i uzviseno o tome razmisljajte", kaze
Biblija.
I ono sto je jako vazno, ostavite svoju unutrasnju ogorcenost i ljutnju. Oni ne povredjuju
drugu osobu vec samo vas. Medicinska ispitivanja su pokazala da stav ogorcenosti i
ljutnje sprecava delovanje imunog sistema. Jedna velika klinika u Sjedinjenim Drzavama
ispitivala je ljude koji su imali emotivne i psihicke probleme i jedna stvar koja ih je
sprecavala da ozdrave bilo je zadrzavanje ogorcenosti i ljutnje. Vi niste samo fizicka
bica, vec podjednako i mentalna i duhovna, i zato je potrebno da svoj um hranite
pozitivnim stvarima. Treba da hranite svoj um dobrim stvarima. Svoje duhovno bice
treba da hranite, a nema mesta gde mozete naci bolje savete nego u Bibliji.

Nemojte padati u samosazaljenje. Stalno podizite svoj duh. Probajte da pomognete

drugim ljudima i okanite se svoje ljutnje. Uvek probajte da ucinite nesto za nekoga,
pogotovo za one koji ne mogu da vam to vrate. Prekinite da budete egocentricni, izadjite
iz sebe, pocnite da mislite na druge, pocnite da se molite Bogu za druge.

Bog nam je dao mnoga velicanstvena obecanja o isceljenju. Jedno od njih se nalazi u 5.
Knjizi Mojsijevoj 7. poglavlje 11-15. stih: "Zato drzi zapovesti i uredbe i zakone koje ti
ja danas zapovedam (a to ukljucuje i Bozji zakon o zdravlju) i ako ove zakone uzaslusate
i uzdrzite i ustvorite i Gospod ce tvoj drzati tebi zavet i milost i uklonice od tebe Gospod
svaku bolest."

Kakvih li obecanja! Na engleskom pocetna slova ovih prvih osam Bozjih zapovesti
zdravlja daju slogan "novi pocetak" i ovo sto sada radimo je novi pocetak. Mozemo
ponovo biti zdravi i srecni. Neka vas Bog blagoslovi!

Za vise informacija o radu Dr Lorin Dej mozete pogledati njen veb sajt: www.drday.com

.......................................
Lecenje raka sirovom hranom

Dr Kristin Nolfi

Uvod

Pre nego sto sam shvatila znacaj sirove biljne hrane, moj stav je bio isti kao i stav drugih lekara -
leciti simptome bolesti bez razmisljanja o prevenciji. U buducnosti bi duznost medicinske profesije
morala da bude pronalazenje nacina prevencije, u daleko vecoj meri nego sada, umesto pokusaja
kasnijeg lecenja.

Razlog zbog koga sam ja, lekar, presla na iskljucivo sirovu biljnu hranu je cinjenica da sam se
razbolela, i to ozbiljno. Dobila sam rak dojke. Ovoj bolesti su, naravno prethodile losa ishrana i lose
navike tokom dvanaest godina bolnicke obuke, tokom kojih sam neprestano patila od slabog
varenja i katara stomaka, poremecaja koji i dalje predstavljaju prilicno cestu pojavu medju
bolnickim osobljem. Od tog vremena, u Danskoj se nije odigrala nikakva promena bolnicke ishrane
u ovom vaznom domenu. Jednom prilikom sam bila u smrtnoj opasnosti zbog krvarenja usled
prskanja cira zeluca. Zbog toga sam napustila meso i ribu, i postala sam vegetarijanac. Kasnije je
veliki deo moje ishrane predstavljala sirova biljna hrana. Na taj nacin je moje varenje postalo
regulisano, i osecala sam se bolje, iako ne sasvim dobro. U zimu 1940. na 1941. godinu, bila sam
izuzetno umorna i slaba, ali nisam mogla da konstatujem nijednu odredjenu bolest. U to vreme
nisam shvatala sta nije u redu sa mnom, ali sam tokom proleca otkrila mali cvor u svojoj desnoj
dojki.
Otkrila sam rak

Umorna i slaba kakva sam bila, obratila sam paznju na to tek pet nedelja kasnije. Otkrila sam da je
cvor bio velicine kokosijeg jajeta. Urastao je u kozu - stvar koju samo rak cini. Kao lekar, videla
sam dovoljno da budem nevoljna da se podvrgnem metodi lecenja raka koji se generalno
primenjivao. Posavetovala sam se sa svojim dobrim prijateljem, dr M. Hajndhidijem (Hindhede),
koji me je odvracao od probne mikroskopije. To bi otvorilo krvne sudove i rak bi se rasirio; tako da
sam odustala od toga. Tada sam osetila da je sasvim prirodno da predjem na stoprocentnu ishranu
sirovom biljnom hranom.

Krenula sam u istrazivanje prirode, zivela izvesno vreme na malom ostrvu u Kategatu, suncala se
cetiri do pet sati dnevno, spavala u satoru, kupala se nekoliko puta na dan i zivela iskljucivo na
sirovoj biljnoj hrani. Kasnije sam uvela ovu zivotnu naviku u sanatorijum "Humlegarden"
(Humlegaarden).

Poboljsanje je primeceno nakon dva meseca

Medjutim, i dalje sam bila umorna i to se nastavilo prva dva meseca, i tokom tog perioda cvor u
dojki se nije smanjio; ostao je nepromenjen.

Ali, onda je doslo do poboljsanja. Cvor se smanjio, moja snaga se vratila, i ocigledno sam se
oporavljala i osecala bolje nego u vise poslednjih godina. Posto sam se osecala dobro na ovaj nacin
oko godinu dana, eksperimentom sam pokusala (sto mi je savetovao i dr Hajndhidi) da se vratim na
vegetarijansku ishranu sa pedeset procenata sirove biljne hrane.

Moj rak se ponovo javlja na kuvanoj hrani

Medjutim, nije bilo dobro. U roku od tri do cetiri meseca pocela sam da osecam probadajuci bol u
dojki, u oziljacnom tkivu koje je rak ostavio na mestu na kojem je prvobitno prionuo na kozu. Bol se
veoma pojacao tokom narednih nedelja i shvatila sam da je rak ponovo poceo da se razvija.

Rak ponovo pod kontrolom na sirovoj hrani

Ponovo sam se vratila na cistu, sirovu biljnu hranu, sto je prouzrokovalo da se bol brzo smanji i da
zamor postane manje istaknut. Ali, buduci doktor, shvatila sam da cu morati da upotrebim iskustvo
koje sam dobila kako bih pomogla drugim bolesnim ljudima. Preuredila sam dom kako bi cetiri ili pet
pacijenata moglo da boravi kod mene narednog leta. Za ishranu smo odabrali sto procenata sirovu
biljnu hranu, i sve je proslo dobro; ali, tako malo pacijenata nije bilo dovoljno. Shvatila sam da se
ovaj cilj mora zastupati pod sasvim drugacijim i boljim uslovima ako se treba izvesti bilo kakav
dokaz. Na moju inicijativu se formiralo akcionarsko drustvo koje je kupilo posed - "Humlegarden".
Podesno svrsi, ustanovljen je kao sanatorijum, u kome sam ja postala nacelnik. Ovde jedemo samo
sirovu biljnu hranu, pacijenti kao i zaposleni, i ustanova je sada u svojoj sestoj godini.

Zasto je sirova hrana blagotvorna

Zasto stoprocentna sirova biljna hrana ispoljava tako koristan efekat na civilizovane ljude? Pre
svega, zato sto je sirova hrana ziva hrana i predaje nam je priroda. Svi znamo da je zivot na zemlji
u potpunosti zavisan od naseg sunca. Kada ne bi bilo sunca, zemlja bi bila bez bilo kakvog zivota,
mracna i ledeno hladna. Otuda suceva energija predstavlja zivotnu silu!

Medjutim, samo je biljka sa svojim siroko otvorenim tankim zelenim listovima ta koja moze da
uhvati suncevu svetlost i da je uskladisti u obliku korenja i krtola, ploda i semena. Mi ljudi, a sa
nama i zivotinje, sa masivnim telima, nismo u stanju da je iskoriscavamo u dovoljnoj meri. Zbog
toga i ljudi i zivotinje koriste biljke kao prenosnike izmedju sunca i njih samih. Ishrana svezim
sirovim biljkama je ishrana suncevom svetloscu!

Sirova hrana ima najvecu hranljivu vrednost

Sveza, sirova biljna hrana poseduje najvecu hranljivu vrednost, i ona se ne moze povecati ili
poboljsati; sve drugo, kao sto je zagrejavanje, susenje, skladistenje, fermentacija ili prezervacija,
ce umanjiti i unistiti njenu vrednost. Kuvano povrce nema nikakav ukus, pa se nesto mora uciniti
kako bi ono bilo ukusno. Zbog toga mesamo puno razlicitih stvari zajedno; dodajemo so, secer,
zacine i maslac. Ukljanjamo klice i ljusku iz psenice kako bismo pravili brasno. Glacamo pirinac,
preradjujemo secer, ukljanjamo koru, semenke i srz jabuka i krusaka, ljustimo krompire i struzemo
sargarepe. Meso, riba, jaja i sir nas snabdevaju ogromnim viskom zivotinjskih belancevina. Pravimo
pica od kafe i semena kakaoa i caja, koji sadrze stimulirajuce otrove.

Uzimanje lekova je rasireno

Koristimo grozdje za vino i brendi - opijajuce otrove - koji prvo stimulisu sivu koru mozga, a kasnije
je paralizuju. Cuvamo namirnice hemikalijama, kao sto je benzoeva kiselina, salicilna (limunska)
kiselina, azotna, borna i sumporna kiselina, kako bi ostale u dobrom stanju i izgledale privlacno.
Dalje, uzimamo sredstva za umirenje, spavanje, sedative i sredstva za prociscavanje - sva su jaki
hemijski otrovi - supstance koje su strane organizmu. Medju lekovima koji se u velikoj meri
zloupotrebljavaju, tablete za glavobolju, spavanje i za prociscavanje su predominantni. U maloj
zemlji kao sto je Danska, savetnik autoriteta zdravstvene zastite za farmakoloska pitanja nam moze
dati sledece cifre: potrosnja lekova za glavobolju - 105 tona, za prociscavanje - 15 tona, za san - 9
tona - godisnje.

Sirova hrana za nadvladavanje duvanske navike

Nikotin je takodje poguban stimulant, jos jaci otrov od alkoholnih pica; prouzrokuje sklerozu srca i
neuhranjenost srcane muskulature. Srce postaje opustena kesa umesto cvrstog misica. Mnogi ljudi
od pedeset godina starosti, prezauzeti poslom, umiru od srcane insuficijencije prouzrokovane
hronicnim trovanjem nikotinom. Ovde sam takodje uvidela da pacijenti na cistoj, sirovoj biljnoj
hrani postepeno u potpunosti gube sklonost ka duvanu.

Zemljiste se, takodje, pogresno obradjuje kada se previse djubri i to previse jednolicno hemijskim
djubrivom. Mozemo da se izlozimo opasnosti da zemljiste postane bolesno koliko i covek - prekiselo,
prehranjeno i da daje bolesne biljke koje nisu podesne za ljudsku ishranu.

Sirova hrana se lako vari

Ja sirovu hranu nazivam ziva hrana, nasuprot namirnica koje su podvrgnute zagrevanju, koje ja
smatram mrtvom hranom. Treba paziti da hrana ne sadrzi supstance koje deluju suprotno od
hemije organizma, tako da se stetni produkti ne zadrzavaju predugo i da ne trule u debelom crevu.
Najbolja hrana je, prema tome, potpuno prirodna hrana koja nije bila podvrgnuta denaturaciji bilo
kakve vrste. Tome se mora dodati da je zivu hranu daleko lakse svariti; ona pomaze sopstvenom
varenju kao sto ziva beba saradjuje prilikom svog radjanja. Sirove biljke se svare u stomaku i
crevima u roku od sat vremena; kuvana biljna hrana zahteva skoro tri sata i ostavlja vise stetnih
produkata, takodje neprijatnu stolicu, necistu krv, i otrovane i postepeno ostecivane organe, dok
sirova hrana - ziva hrana, ishrana suncevom svetloscu, razlaze i izlucuje te otrove. Sirovu hranu je
lako variti, ona stedi i jaca organizam u svakom pogledu zbog svog sadrzaja, baza i vitamina u
svojoj prirodnoj, zivoj kombinaciji i odnosu jednih prema drugima. Svako ko moze da misli mora da
moze da razume da je nasa sadasnja ishrana veoma razorna i da predstavlja najcesci i najozbiljniji
uzrok fizickih i psihickih bolesti i telesne degeneracije. Moramo da trazimo zdraviju ishranu i
zdravije zivotne navike ako hocemo da zivimo bolje sada i u buducnosti. Ne mozemo da priustimo
kompromise kada su zivot i zdravlje u pitanju. Trebali bi da sledimo jedini pravi put - 100 % ishranu
sirovim povrcem i vocem.

Razmotrimo za trenutak kako ona utice na veliki broj nasih razlicitih bolesti. U pojedinacnom slucaju
ce uvek, sa jedne strane, zavisiti od toga koliko dobru konstituciju ima pacijent i koliko je star, a sa
druge strane koliko je njegova konstitucija postala otrovana, oslabljena i oronula zbog ranije
pogresne ishrane i losih navika. Medjutim, u velikoj meri se moze reci da ako je, uprkos svega,
organizam relativno sposoban za rad i sposoban da koristi iskljucivo sirovu hranu, ona ce ispoljiti
lekovit efekat na skoro sve nase bolesti, na one koje smo stekli tokom svog zivota, kao i na one
koje su odredjene naslednim sklonostima.

Covecanstvo je trenutno u degenerisanom stanju

Cak i nerodjena beba moze da bude povredjena na razlicite nacine. Ostecena klica u majcinoj utrobi
moze da odredi i fizicke i psihicke bolesti. Beba moze biti povredjena pogresnom ishranom majke,
jer se nerodjena beba hrani preko neciste krvi majke. To moze da poploca put bolestima tako da se
beba rodi bolesna. Nakon rodjenja, stanje se pogorsava, uglavnom zato sto majcino mleko nije
toliko dobro - ni kvalitativno ni kolicinski. Deca sirom civilizovanog sveta se radjaju slaba u manjem
ili vecem stepenu, a ko moze da proceni buduce posledice toga? Prema tome, sto pre predjemo na
iskljucivo sirovu biljnu hranu, to ce pre ona ispoljiti svoj efekat. Kada majka predje na cisto sirovu
hranu, njeno lucenje mleka se odmah povecava, dete napreduje u svakom pogledu, vitalnost se
povecava, a majka ubrzo moze da pocne da daje cak i malim be*ama dodatak od sitno iseckanog
voca i povrca; medjutim, nikada voce i povrce u isto vreme, uvek odvojeno. Granici se sa
neshvatljivim da se promena moze ostvariti tako brzo, davanjem detetu samo zdravog majcinog
mleka, koliko mu je potrebno, a zatim, voca i povrca.

Ishrana sirovom hranom nas humanizuje

Cesto sam videla kako u velikoj porodici braca i sestre koje zive iskljucivo na sirovoj biljnoj hrani
postaju zdrava, srecna, zivahna i fina deca u roku od nekoliko meseci - toliko je dobar efekat
ishrane iskljucivo biljnom hranom u detinjstvu, koje je jos uvek pomognuto prirodom i koje jos uvek
nije unisteno. Efekat se ne javlja toliko brzo kod odraslih, ali je neosporno da sirova biljna hrana
ispoljava dobar efekat i na odrasle, cak i psihicki - donosi smirenost i sklad, dobrotu i saosecajnost.

Ali, sta je sa starijim bolesnim ili veoma bolesnim ljudima koji su presli na ovakvu ishranu
prekasno? sta je sa njima?

Ishrana sirovom hranom pomaze svima

Pa, oni moraju da budu strpljivi, energicni i veoma zainteresovani, i da mogu dosta da se odmaraju,
u svakom slucaju za pocetak. Prvih nekoliko dana mogu da budu problematicni dok se ne naviknu
na tu razlicitu hranu i zivotne navike. Medjutim, uskoro ce im biti bolje, creva se prazne redovno -
dva do tri puta dnevno - a za mnoge je to veliko ohrabrenje.

Sirova biljna hrana ispoljava odlican efekat na sve oblike reumatizma i reumaticnog artritisa kada te
bolesti nisu previse uznapredovale. Dobar efekat se takodje primecuje kod bolesti povezanih sa
nakupljanjem mokracne kiseline; to se odnosi na psorijazu, hemikraniju, formiranje kamena u
zucnom mehuru, bubreznoj karlici i mokracnoj besici. Skoro sve bolesti koze se ispravljaju, u
mnogim slucajevima cak i brzo. Gubitak kose, formiranje sala i perut prestaju sa razvojem. Sve
infekcije se ispravljaju ili se stanje poboljsava.

Zene koje su na sirovoj hrani, tokom trudnoce se osecaju dobro - porodjaj se odigrava brzo i skoro
bez bola, jer vitka, zdrava beba saradjuje. Sirova hrana proizvodi obilno i dobro mleko za dete
tokom prve godine ako majka nastavi sa takvom ishranom.

Rak predstavlja krajnji stupanj patologije: ovde se stoprocentna ishrana sirovom hranom pokazuje
kao korisna, moze da ublazi bol, produzi zivot do izvesne mere, jer ona cini dobro pacijentu.
Takodje, postupak sa sirovom hranom treba zapoceti cim se rak otkrije, a apsolutno neophodan
uslov je da se rezim postuje sto procenata.

Sada zelim da kazem nesto o sopstvenom slucaju od 1942. godine do ove godine. Do 1946. godine
bilo mi je dobro na ishrani iskljucivo sirovom hranom - rak dojke je potpuno mirovao, i moje opste
zdravlje je bilo dobro.

Suseno voce je inferiorno u odnosu na sveze voce

Medjutim, u prolece 1946. godine smo dobili nesto susenog voca iz Svedske (grozdje, urme, sljive i
smokve). Mislila sam da bi bilo u redu da ih jedem, ali nije bilo tako. To je voce koje je bilo tretirano
hemijskim otrovima kako bi se ocuvalo i ucinilo da izgleda privlacno. Posto sam ih uzimala tri ili
cetiri meseca, iznenada sam dobila jake bolove u oziljacnom tkivu dojke, a prilikom detaljnijeg
pregleda sam otkrila mali cvor u desnoj dojki, na istom mestu kao i pre. Jos jednom sam se vratila
na svezu sirovu hranu, i cvor je nestao.

Opasnosti od biopsije

Poslednja i najopasnija stvar za mene je, medjutim, bila probna mikroskopija od koje me je
odvracao dr M. Hajndhidi. Morala sam da dopustim da se izvrsi jer je toliko puno lekara tvrdilo da
nikada nisam patila od raka. Izvrsena je u Radijum centru u Kopenhagenu u januaru 1948. godine.
Probna mikroskopija je bila pozitivna; celije raka su se nalazile u oziljacnom tkivu u kozi desne
dojke, ali je to bio benigni oblik zvan skirus. Moja prvobitna malignost, brzorastuci oblik raka se,
prema tome, pod uticajem sirove hrane, preobratio u dobrocudni oblik raka, koji ostaje u
mirovanju. Pa ipak je ova procedura bila na pragu da aktivira rak u dovoljnoj meri da me ozbiljno
uplasi. Po prvi put su se razvile metastaze (dva mala cvorica) ispod pazuha; i bilo je potrebno oko
sest meseci - na iskljucivo sirovoj hrani - da se oni ponovo povuku. Ali, ovoga puta je sve proslo
dobro. Od tada sam bila odlicnog zdravlja - celog proslog leta sam ustajala u svitanje, i boravila u
basti gde sam radila nekoliko sati dnevno. To je bilo daleko zdravije od sedenja u zatvorenoj
prostoriji kao lekar. Ne samo da sam imala pacijente u sanatorijumu "Humlegarden", vec i veliku
praksu i dopisivanje van grada; to je bilo vise nego sto sam mogla da postignem.

Organsko vrtlarstvo je neophodno

Prestala sam da se bavim lekarskom praksom 1. januara 1949. godine i ponovo zapocela sa
bastovanstvom, sto je oduvek bilo moje veliko interesovanje. U tu svrhu sam kupila oko pola
hektara zemlje blizu sanatorijuma "Humlegarden", i tu sam naucila koliko je ispravno gajiti voce i
povrce bioloski, to jest, na osnovu zivotnih zakona. Kao djubrivo sam koristila samo kompost, alge,
slamu ili seno; ne hemijsko djubrivo, ni izmet.

U zakljucku, samo nekoliko reci o prakticnim uslovima i svakodnevnoj upotrebi sirove biljne hrane.
Drago mi je da mogu da se pozovem na svoju knjigu "Ziva hrana" (Live Food) koju je upravo
objavila jedna nemacka izdavacka kuca i koja pruza detaljnu sliku o proceduri koju treba slediti
kako bi se preslo na cisto sirovu biljnu ishranu. Bilo bi od velikog znacaja kada bi medicinska
profesija stekla vece znanje iz ove oblasti i u vecoj meri nego sto je to sada slucaj. Doktori iz
Danske i iz stranih zemalja su posetili sanatorijum "Humlegarden" u kracim ili duzim vremenskim
periodima i koristili to iskustvo u svojoj praksi. "Humlegarden" posecuje oko hiljadu pacijenata
godisnje. Pacijenti ovde, kao i osoblje, zive iskljucivo na hrani koja nije podvrgnuta zagrevanju, a
nase iskustvo je da je prelazna ishrana sasvim izlisna. Ishrana sirovom biljnom hranom moze
varirati samo u skladu sa godisnjim dobima, i sastoji se od tri obroka dnevno. Spremamo vocni
obrok ujutru i uvece i obrok od povrca sredinom dana. Voce i povrce se nikada ne mesa. Ako stanje
zuba to dopusta, sirova hrana se uzima cela, u suprotnom se mora svesti na sitne delove
neposredno pre obroka. Kada je sirova hrana izrendana ili iseckana, ne moze se cuvati jer gubi svoj
sadrzaj vitamina. Sirovu hranu treba pazljivo zvakati, pozeljno je dovoljno dobro sazvakati da se
guta sama od sebe, a cak i rendanu sirovu hranu treba dobro pomesati sa pljuvackom. Sve vrste
bademastog voca obezbedjuju dobru dopunu. Obrok od povrca se sastoji iz zelenog lisnatog povrca,
korenja i gomolja. Voce se jede sa korom. Medjutim, u slucaju bolesti kao sto su zeludacni katar,
zeludacni cir i tome slicno, treba se paziti prilikom pocetnih stupnjeva.

Ako preovladava iskljucivo sirova hrana zajedno sa razumnim zivotnim navikama, doci ce do
poboljsanja niza stvari. Bolesti ce postepeno biti otklonjene. Gojaznost, najopasnija od svih bolesti,
ce postati retkost.

Zivot - radost za zdrave

Rad domacice ce se svesti na polovinu vremena - a tako dobijeno slobodno vreme ce predstavljati
neprocenjivu prednost i radost za muza, decu i dom. Vitka gradja, uspravno drzanje, gibak hod,
svez ten, beli, cvrsti zubi i snazna kosa ce dominirati slikom. Kada je telo zdravo, rezultat ce
neizbezno biti zdrav um. Nase negativne misli ce biti promenjene u pozitivne i doci ce do velikog
kulturnog napretka koji svet ceka. Tek tada ce zivot biti vredan zivljenja.
Prvo poglavlje

Moje usvajanje ishrane sirovom hranom

To sto sam ja, lekar, pocela sa upotrebom iskljucivo sirovog povrca i voca je bilo posledica licne
bolesti, slucaja raka dojke.

Kao i obicno, bolesti je prethodio period lose ishrane i pogresnih navika, narocito tokom dvanaest
godina bolnicke obuke kada sam neprestano patila od crevne staze i zeludacnog katara. U jednom
trenutku sam bila na ivici umiranja od unutrasnjeg krvarenja usled zeludacnog cira.

Tada sam izbacila meso i ribu iz ishrane, ali sam tek mnogo kasnije pocela da jedem sirovo povrce i
voce, postepeno povecavajuci kolicinu. Na taj nacin sam ostvarila bolje varenje i bila zdravija, ali mi
jos uvek nije bilo potpuno dobro.

Na kraju od oko deset godina ishrane koja se sastojala od izmedju 50 do 75 procenata sirovog
povrca i voca, nisam mogla da utvrdim bilo kakvu bolest. U prolece 1940. godine, otkrila sam,
sasvim slucajno, mali tumor u svojoj desnoj dojki, ali sam to zanemarila, uprkos svog zamora.
Stoga sam pet godina kasnije bila zaprepastena kada sam otkrila, takodje slucajno, da je taj tumor
porastao do velicine jajeta i da je urastao u kozu. Samo se rak ponasa na taj nacin.

Uobicajno lecenje raka predstavlja samo improvizaciju, posto ne znamo uzrok raka. Odmah sam
odlucila da ne treba da se podvrgnem tom tretmanu. Ali sta onda? Jednostavno sam morala da
preuzmem neke ozbiljne korake, u suprotnom bih brzo umrla od raka. Bilo mi je skoro prirodno da
moram da predjem na 100 procentnu ishranu sirovim vocem i povrcem. Uz sopstveni zivot u
pitanju, bila sam prinudjena da dokazem vrednost dosledne ishrane ove vrste.

Zapocela sam odmah, iduci na malo ostrvo u Katagutu, gde sam zivela u satoru, jela iskljucivo
sirovu biljnu hranu i suncala se cetiri do pet casova na dan kada god je vreme to omogucavalo.
Kada mi je bilo previse vruce uronila bih u more.

Moj zamor je trajao i tokom prva dva meseca, a tumor u mojoj dojki se nije smanjio. Medjutim,
tada je otpoceo moj oporavak. Tumor se smanjivao dok se meni vracala snaga, i osecala sam se
bolje nego u poslednjih nekoliko godina.

Prethodno sam se posavetovala sa dobro poznatim danskim doktorom dr Hajndhidijem, koji se

slozio da imam rak, ali me je savetovao da se ne podvrgavam probnoj mikroskopiji. Oboje smo znali
da bi to otvorilo krvne sudove i prouzrokovalo sirenje raka. Zbog toga sam odustala od te ideje.

Nakon sto sam se oko godinu dana osecala normalno na 100 procenata sirovom povrcu i vocu,
prihvatila sam dr Hajndhidijev predlog da se vratim na svoju raniju ishranu uz 50 do 75 procenata
sirove biljne hrane. Medjutim, to se pokazalo neuspesnim. U roku od tri do cetiri meseca sam pocela
da osecam ostre bolove u dojki, u oziljacnom tkivu koje je ostavio tumor na mestu na kome se
prvobitno pripojio za kozu. Bolovi su se pojacali tokom narednih nedelja, i iznenada sam shvatila da
je rak ponovo postao aktivan! Ponovo sam se vratila na 100 procentnu ishranu sirovim vocem i
povrcem, nakon cega su bolovi nestali, kao i zamor koji je prethodio ponovoj pojavi problema.
Medjutim, ovog puta je rak bio prosireniji u kozi dojke.

Sta je sledece? Bila sam lekar, pa sam sada morala da iskoristim svoje iskustvo. Moj muz i ja smo u
kuci izgradili sanatorijum dovoljno velik za smestanje cetiri ili pet osoba tokom sledeceg leta. Svi
smo jeli sirovo povrce i voce, i pacijenti su se oporavili. Zatim smo prodali nasu kucu u predgradju
Kopenhagena i kupili posed "Humlegarden", juzno od Elsinora, gde smo osnovali zdravstveno
odmaraliste kojim rukovodimo sada vec jedanaest godina.

Tokom razvoja tih dogadjaja medicinski autoriteti su poceli da obracaju paznju na moj prirodni
postupak zbog dobrih rezultata i to im se nije svidjalo!

A kada je jedan od mojih pacijenata umro od dijabetesa, jer je dosao kod mene prekasno,
medicinski autoriteti su me optuzili da sam odgovorna za njegovu smrt, tvrdeci da mu nisam dala
dovoljno insulina.
Ubrzo sam pozvana na sud, iako je obdukcija pokazala da je jetra pacijenta bila u takvom stanju da
vise nije mogla da funkcionise, i da bi on u svakom slucaju umro, cak i da sam mu dala vise
insulina.

Sudija i dva porotnika - metalski radnik i farmer - su me proglasili krivim i zabranjena mi je

medicinska praksa godinu dana.

Ako bi sud sve doktore smatrao odgovornim za smrt njihovih pacijenata, nijedan doktor ne bi
mogao da se bavi lecenjem.

Da sam lecila svog pacijenta samo sa lekovima i da je umro, nista mi se ne bi desilo, ali sam bila
kaznjena zato sto sam lecila pacijenta prirodnim metodima.

Ubrzo posle toga sam bila jos jednom optuzena za smrt dva svoja pacijenta, jednog sa rakom i
drugog sa tuberkulozom. Pacijent sa rakom nije mogao da primenjuje ishranu zivom hranom, zbog
rata kada je sveze voce i povrce bilo veoma retko. Pacijentkinja sa tuberkulozom je zivela veoma
daleko od mene i videla sam je samo jednom; ona, takodje, nije primenjivala ishranu zivom hranom
i umrla je.

Ponovo su me moje bivse kolege optuzile da sam odgovorna za dva smrtna slucaja i jos jednom
sam pozvana na sud. Ovog puta se porota sastojala od dva slobodoumna coveka, koji su odbili da
me smatraju odgovornom za smrt dvoje pacijenata. Sudija se nije slozio sa porotom i bio je
naklonjen medicinskim doktorima tako da sam proglasena krivom za nesavesno lecenje.

Mogla sam da se zalim na visem sudu, ali sam bila previse umorna i iscrpljena boreci se sama protiv
svojih bivsih kolega koji su bili organizovani u snazan medicinski lobi.

Na savet svog advokata pristala sam na kompromis koji je on ugovorio sa sudom. Bila sam
prinudjena da potpisem papir obavezujuci se da nikada vise necu da se bavim medicinom u Danskoj
kao ostali lekari.

Time se u potpunosti zavrsilo lecenje mojih pacijenata lekovima.

Od tada sam lecila sve svoje pacijente prirodnom hranom, to jest zivom hranom, uz neverovatne
rezultate.

Moj sanatorijum "Humlegarden" uvek ima listu cekanja. Ne zalim sto sam poostrila svoje odnose sa
medicinskom profesijom, i srecna sam sto sam usla u oblast prirodnog lecenja. Zahvaljujuci tom
progonjenju od strane mojih bivsih kolega, moja reputacija je veoma porasla u svim skandinavskim
zemljama. Ova vrsta reklame je vredela vise nego sto bi to novac mogao da kupi. Tako su moje
bivse kolege ispale moji besplatni propagandni zastupnici i ja sam dobila besplatni publicitet u svim
skandinavskim novinama.

Tokom progonjenja od strane medicinskih doktora bila sam nazivana sarlatanom, ali su sada doktori
promenili svoje misljenje o meni. Oni kazu svojim pacijentima, koji im saopstavaju dobre rezultate
koje su ostvarili u mom sanatorijumu, da sam ja dobar psiholog i ugledna osoba. Medjutim, ne zele
da priznaju da je ziva hrana proizvela dobre rezultate.

Drugo poglavlje

Detalji ishrane
Kako se ovo koriscenje sirovog povrca i voca primenjuje?
- Hranu treba pravilno kombinovati
- Jedite samo cele namirnice
- Pijenje soka se ne preporucuje

Mi pripremamo vocni obrok ujutru i uvece, i obrok od povrca u podne. Nikada ne jedemo voce i
povrce u istom obroku. Prirodni proizvodi sacinjavaju jedinstvo, u kome su sastavni delovi
uravnotezeni u tacnim proporcijama. Kada se razdvoje na sok i suvu materiju, oba dela postaju
jednostrani i nepotpuni. Pored toga, osoba bi mogla lako da popije sok bez stvaranja pljuvacke i da
popije vise nego sto zeludacni sok moze da svari. Ukratko, osoba bi ishranjivala svoju bolest, a ne
zdravlje.

Kuvana i mrtva hrana prouzrokuje leukocitozu i leukemiju

Na ovom mestu moram da spomenem fiziolosku leukocitozu. Ime je izvedeno od "leukocita",
zvanicnog naziva za bela krvna zrnca. Jedan kubni milimetar krvi ih normalno sadrzi 6.000 - ali
kada jedemo mrtvu hranu, narocito slatkise i kolace, broj leukocita moze da poraste dva puta, cak i
tri puta, to jest, do 18.000 na kubni milimetar. A posto su leukociti branioci organizma i uvek se
pojavljuju kada se javi opasnost, mozemo da shvatimo da krv postaje jako otrovana mrtvom
hranom koju smo pojeli. Zamislite samo koliki ce rad, proizvodnja tolikog broja leukocita u krvi
nekoliko puta na dan, nametnuti organizmu. Rezultat moze da bude smrtonosna leukemija.

Dosledno koriscenje sirovog povrca i voca ne prouzrokuje fiziolosku ili digestivnu leukocitozu.

Kuvanje drasticno menja hranu

Sva sveza, sirova biljna hrana, kao sto je bademasto voce, voce i povrce, je osnovna. Ali, kada se
te stvari zagrevaju, sve sticu suvisnu kiselinu koja nimalo ne odgovara organizmu.

Iseckana hrana brzo gubi vrednost

Koriscenje sirovog povrca i voca moze da varira u skladu sa sezonom. To je prirodno i ispravno. Ako
su zubi dovoljno dobri, sirovo povrce i voce se jednostavno moze ocistiti i pojesti, ali ako se ne
moze dobro zvakati, mora se sitno iseckati. Zatim se mora odmah pojesti, inace ce 20-25 procenata
vitamina biti izgubljeno. Jabuke se mogu seci na male komade, a korenje i gomolje se mogu
izrendati. Klice zitarica i lisnato povrce se mogu iseckati, ali se ne sme samleti propustanjem kroz
vodenicu. Iseceno povrce se mora odmah pojesti, posto brzo vene, cak i pokriveno. Sirovo povrce i
voce se mora zvakati pazljivo; pozeljno je da se zvace dok ne postane prakticno tecno. Cak se i
rendano sirovo povrce mora mesati sa pljuvackom.

Uz jutarnje i vecernje voce, jedemo klice razi, psenice i zutog graska. Jecmu i ovsu treba previse
vremena da proklijaju i lako propadnu. Bademasto voce, narocito bademi i kokosovi orasi,
predstavlja idealnu hranu. Obrok od povrca se sastoji iz lisnatog povrca, korenja i gomolja. Paradajz
i krastavci se jedu kao povrce.

Sunceva svetlost je nas izvor vitamina D

U sanatorijumu "Humlegarden" ne koristimo riblje ulje. Nije neophodno za vitamin D. Veoma mala
kolicina ovog vitamina je potrebna i ona se proizvodi delovanjem sunceve svetlosti na ruke i lice, i
moze se uskladistiti u nadbubreznim zlezdama radi koriscenja tokom zime.

Pored toga, kada dosledno jedemo sirovo voce i povrce, preplanula koza ostaje ocuvana tokom cele
godine, a mozda takodje i sposobnost proizvodnje vitamina D iz same sirove biljne hrane, zive
hrane, ishrane suncevom svetloscu. Biljna hrana sadrzi vitamin A u obilju.

Hrana se idealno odgaja u organskim uslovima

Sadrzaj vitamina u biljnoj hrani, kao i njihov kapacitet formiranja kiselina ili baza, u velikoj meri
zavisi od kvaliteta i zdravlja zemljista iz koga je proizvedena. Ono zauzvrat zavisi od nacina na koji
je zemljiste tretirano i nadjubreno. Zbog toga su tabele koje oznacavaju sadrzaj vitamina i kiseli ili
bazni efekat namirnica obicno protivrecne i nepouzdane.

Kako izdrzavamo ovaj nagli prelaz na doslednu upotrebu sirove biljne hrane? Uopsteno gledano,
izdrzavamo veoma dobro.

Ishrana sirovom hranom pokrece ciscenje tela

Kao prvo, mozda vec nakon prvog ili drugog obroka, pacijent moze da dobije glavobolju ili
simptome trovanja organizma mokracnom kiselinom. Takodje ce se prvih nekoliko dana javljati
stomacni gasovi. Pacijenti su skoro uvek umorni kada stignu, tako da ce dovoljno odmora na
svezem vazduhu biti najbolje za njih. Oni moraju rano da odu u krevet uz otvoren prozor spavace
sobe. Osoba se nikada ne oseca gladna na ishrani sa 100 procenata sirovim vocem i povrcem, cak
ni kada gubi na tezini. Osoba se takodje ne oseca zedna.

Celokupno zivotinjsko carstvo je prilagodjeno na ishranu sirovom hranom

Da li se moze raditi, cak vrsiti tezak telesni rad na takvoj ishrani? Apsolutno. Lakse je raditi pri
takvoj ishrani nego na obicnoj, a to vazi i za umni i telesni napor. Na doslednoj ishrani sirovim
povrcem i vocem osoba se oseca mnogo bolje nego godinama ranije. Uopsteno govoreci, naravno,
preduslov je da je organizam dovoljno snazan da funkcionise, i da moze da koristi sirovo povrce i
voce.

Zasto dosledna upotreba sirovog povrca i voca ima tako dobar efekat na sve ljude?

Ima takav efekat prvenstveno zato sto je sirovo povrce i voce ziva hrana koju nam je dala priroda.
Znamo, u stvari, da je celokupan zivot na zemlji u potpunosti zavisan od naseg sunca. Da nemamo
sunce, planeta bi bila bezivotna, tamna i ledeno hladna. Prema tome, vitalnost je sinonim sa
suncevom energijom!

Medjutim, samo su biljke sa svojim prostranim zelenim listovima te koje su sposobne da apsorbuju
suncevu energiju i da je taloze u vidu korenja i gomolja, u vidu plodova i semena. Mi ljudi, a pored
nas i zivotinje, sa svojim cvrstim telima nismo sposobni da direktno apsorbujemo suncevu energiju
do potrebne mere. Prema tome, i ljudi i zivotinje koriste biljke kao posrednike izmedju sebe i sunca.

Sveza sirova biljna hrana je ziva hrana, ishrana suncevom svetloscu.

Sveze sirovo voce i povrce poseduje najvecu hranljivu vrednost za covecanstvo

Sveza sirova biljna hrana, prema tome, poseduje najvecu hranljivu vrednost, i ona se ni na koji
nacin ne moze povecati. Susenje, uvenuce, skladistenje, fermentacija i prezervacija mogu samo da
joj umanje vrednost. Isto ce uciniti i kuvanje, pecenje ili przenje. Kada se zivot ukloni iz hrane, njen
ukus nestaje. Kuvano povrce nema sopstveni ukus, tako da mu se nesto mora uciniti kako bi bilo
ukusno. Zbog toga mesamo zajedno razlicite stvari, mnogo vise nego sto to stomacni sokovi mogu
da podnesu - i dodajemo so, secer, zacine, mast i maslac. Uklanjamo klice i ljusku iz psenice da bi
napravili brasno. Glacamo pirinac, pravimo vestacki secer iz secerne repe; uklanjamo koru, kostice i
srz jabuka i krusaka. Ljustimo krompir i struzemo sargarepe. Dobijamo veliki visak degenerisanih
zivotinjskih belancevina u nasoj hrani iz kuvanog mesa, ribe, jaja, sira i pasterizovanog mleka.
Opasna stvar - visak albumina se ne moze cuvati u organizmu. Ono sto nije odmah neophodno
mora se ukloniti. A ne samo da albumin fermentise u sistemu za varenje, vec i truli i proizvodi
otrove. Pravimo pica od kafe, caja i semena kakaoa koja sadrze stimulirajuce otrove koji prvo
stimulisu sivu mozdanu koru gde se koordinisu osecaji, a zatim je paralizuju. Vrsimo prezervaciju
mrtve hrane uz pomoc otrovnih hemikalija kao sto su benzoeva kiselina, salicilna kiselina, azotna,
borna kiselina i tiosumporna kiselina, kako bi mogla da traje i izgleda lepo.

Veliki broj ljudi truje sebe

Ali ne samo to! Uzimamo lekove protiv bolova, za spavanje, sedative, laksative, jake hemijske
otrove ili supstance strane organizmu. Pusimo, udisuci dim otrovnih listova duvana. Cak i u malim
kolicinama, nikotin je opasan otrov koji slabi srce. Istrazivanja pokazuju da hronicno trovanje
nikotinom prouzrokuje srcane bolesti koje ubijaju tako puno ljudi prezauzetih poslom sa vec oko
pedeset godina starosti. Pusenje je takodje uzrok katara grla, podstice rak grla i pluca, i
prouzrokuje stomacni katar koji se cesto moze izleciti tek kada pacijent prestane da pusi. Duvan
tezi da nas nacini prevremeno starim, i spolja i iznutra. Konacno, upotreba duvana predstavlja
faktor u Burgerovoj bolesti, ciji je glavni simptom gangrena stopala, cesto u ranoj mladosti. Ne sme
se zaboraviti ni da pogresno uzgajamo biljke, prskamo voce jakim hemijskim otrovima, kao sto su
olovo, arsen, strihnin i nikotin.

Ukratko, kvarimo sirovu hranu, prirodnu zivu hranu, sto je temeljnije moguce, potpuno nesvesni
posledica po svoje zdravlje.
Vecina namirnica koje se sada jedu stvaraju odbojan miris u sistemu za varenje
Ne uvidjamo ili ne razumemo duboku razliku izmedju sirovog povrca i voca sa jedne strane i obicne
mesane ili cak vegetarijanske hrane sa druge. Mrtva hrana, hrana koju sacinjavaju lesevi, truli i
fermentira u organima za varenje u kojima je temperatura 37 stepeni Celzijusa (98 stepeni
Fajerhanta). Tako proizvodi stolicu neprijatnog mirisa i transformise nase organe za varenje u
nezdrave septicke rezervoare odvratnog mirisa. Rezultat je necista krv koja postepeno dovodi do
otrovanog i oslabljenog organizma. Sa druge strane, sirovo povrce i voce - ziva hrana, ishrana
suncevom svetloscu - razlozice i eliminisati te otrove. Sirovo povrce i voce se lako vari i proizvodi
malo otpadnih proizvoda. Ono stiti i jaca organizam na svaki nacin, zahvaljujuci svom sadrzaju
zivih, osnovnih vitamina i minerala u svojim prirodnim kombinacijama.

Vegetarijanske zivotinje su za divljenje

Pogledajte zivotinje. Pomislite na malog islandskog konja koji moze da trci dvanaest sati po
neravnom putu sa covekom na ledjima pri brzini od 10 kilometara na cas. Cime se hrani? Travom,
senom i mozda sa nesto ovsa, ali cele godine zivi pod vedrim nebom. Pogledajte medveda! Zivi u
zasticenim oblastima, hraneci se divljim bobicama i medom, i moze da nakupi dovoljno sala da
prezivi celu zimu. Ima ogromnu snagu.

Covecanstvo prezire mesozdere

Pogledajte nasuprot toga zivotinje koje jedu leseve - sakale, hijene i lesinare - i zive hraneci se
mrtvom hranom. One su ruzne, kukavicke, slabe zivotinje i odaju odvratan miris. Postoji oko
700.000 razlicitih vrsta zivotinja, od kojih se sve, osim zivotinja koje se hrane lesevima, hrane
zivom hranom. Izuzetak su jos jedino ljudi i njihove domace zivotinje - jedini koji se razboljevaju.

Nepravilna ishrana unistava covecanstvo

Oni koji mogu i hoce da razmisljaju, sigurno mogu da razumeju da je nasa sadasnja ishrana
neprirodna, smanjene vrednosti i veoma razorna, i predstavlja najozbiljniji i opsti uzrok telesnih i
mentalnih bolesti i telesne degeneracije. Nije cudo da bolesti divljaju! A one su glavni uzrok
ekonomske stete, porodicnih i drustvenih nemira i rata.

Moramo da pronadjemo put do zdravih navika ishrane ako zelimo da ostvarimo napredak, i sada i u
buducnosti, i ako se nadamo da cemo uspeti da stvorimo jedinstven svet. Ne mozemo da priustimo
da pravimo kompromise kada su zivot i zdravlje u pitanju. Treba da sledimo jedini pravi put -
doslednu upotrebu sirovog povrca i voca i jednostavne i prirodne navike koje su posledica takve
ishrane. Ona ima lekovit efekat ne samo na odredjenu bolest i na pojedinacan organ, vec i na
organizam kao celinu. Leci ne samo bolesti koje se dobiju tokom kratkog zivotnog veka, vec i one
koje su odredjene naslednim sklonostima.

Trece poglavlje

Rezultati ishrane
Sta se moze ostvariti kroz dosledno koriscenje sirovog povrca i voca?

Nepravilna ishrana i otrovi slabe nase potomstvo

U pojedinacnom slucaju rezultat ce zavisiti, sa jedne strane, od toga koliko je telesni sastav
pacijenta dobar i koliko je star, a sa druge strane od toga koliko je organizam otrovan i propao zbog
nepravilne ishrane i losih navika u proslosti. Embrion koji je rastao u zeni moze da bude povredjen
na dva nacina. Jajna celija i spermatozoid mogu da odrede i telesne i mentalne bolesti, ali pored
toga dete moze biti povredjeno majcinom nepravilnom ishranom, jer se ono ishranjuje preko
majcine osiromasene krvi. To moze da pripremi put bolestima tako da se beba rodi bolesna. Nakon
rodjenja stanje se moze pogorsati cinjenicom da kvalitet i kolicina majcinog mleka mogu da budu
neodgovarajuci.

Sva novorodjena odojcad sirom civilizovanog sveta su rodjena u izvesnoj meri oslabljena, a ko moze
da predviti buduce posledice toga?
Jedan primer ishrane zivom hranom
Prema tome, sto pre predjemo na iskljucivu upotrebu sirovog povrca i voca, to ce njihov efekat biti
bolji. Dacu primer: mladi bracni par se hranio 100 procenata sirovim vocem i povrcem dve do tri
godine pre vencanja. Kada je dosao trenutak porodjaja, on se zavrsio za oko sat vremena bez
narkoze i skoro bez bola. Dete je bilo kao i majka - malo, lagano i vitko, ali ne mrsavo - tezilo je 2,5
kilograma. Posto je amniotska tecnost bila oskudna, ukupno povecanje tezine majke do neposredno
pred porodjaj je iznosilo 5 kilograma. Majka je posle porodjaja imala obilje mleka, pa je dete tek od
treceg meseca pocelo da dobija izgnjeceno voce nakon tri dojenja. Majka je dojila dete dok mu nije
bilo dosta i dok se nije osecalo sito. Praznjenje creva redovno sledi nakon hranjenja tri puta na dan.
Dete nikada ne place osim ako je gladno, nakon sto nije usledio obrok u redovno vreme.

Primer stvarno zdrave bebe

Kada je odojce iz ovog primera imalo sest meseci, majka je dosla i pokazala mi ga. Bilo je malo i
lagano, i iako bucmasto, nije imalo veliki stomacic. Imalo je dva zuba i naizmenicno je grizlo palac
na ruci i nozi; ocigledno se razvijalo jos zuba. Odojce se smejalo i ocigledno se nije plasilo ljudi koji
su glasno razgovarali u sobi. Dato mu je da jede izgnjecenu krusku; nije moglo da govori, naravno,
ali se zadovoljno oglasavao nakon svakog zalogaja.

Odojce je celog leta bilo na otvorenom i izlozeno suncevoj svetlosti veci deo dana bez odece, posto
je klima bila prijatna. Roditelji su posedovali bastu pristojne velicine koja je znacajno umanjila
njihove troskove za hranu.

Pravilna ishrana uskladjuje, a nikako ne upropastava, porodicni zivot

Primila sam nekoliko izvestaja o tome kako braca i sestre iz jedne velike porodice, ziveci iskljucivo
na sirovom povrcu i vocu, postaju zdrava i srecna deca u roku od tri ili cetiri meseca, i zive u
srecnom skladu jedni sa drugima i sa drustvom.

Toliko o efektu iskljucivog koriscenja sirovog povrca i voca tokom detinjstva. Efekat na odrasle se
ne moze uociti kao kod dece, ali smo u sanatorijumu "Humlegarden" svakako dobili upecatljivo
dobre rezultate u roku od nekoliko nedelja, cak i u fizickom pogledu.

Upecatljiva poboljsanja na ishrani zivom hranom

Sirovo povrce i voce donosi ravnotezu i sklad, dobrotu i razumevanje. Ono moze u potpunosti da
izmeni mentalitet osobe. Na primer, imucna stara gospodja, koja je bila veoma bolesna i skrta,
mrzeci da trosi novac na hranu za sebe ili druge, oporavila se nakon sto se izvesno vreme hranila
sirovim povrcem i vocem. Postala je ljubazna i raspolozena da bude od pomoci. Sada se svaki visak
novca koji dobije trosi za pomaganje drugima.

Prica o tipicnoj degeneraciji na konvencionalnoj ishrani i pod lecenjem lekovima

Zena stara 64 godine je oduvek bila dobrog zdravlja sve do 45 godine, kada je dobila brucelozu.
Nakon bolesti je otisla na jug da se oporavi. Tu je navukla malariju protiv koje je morala da se bori
nekoliko godina, tokom cega je takodje dobila zapaljenje zucnog mehura i zucnih kanala, i
povremeno bronhitis, zajedno sa kratkim napadima pluca, flebitisom i anemijom.

Pet do sest godina je patila od progresivne krutosti zglobova, imala upalu pluca nekoliko puta, dva
tretmana zracenjem zbog bola u ledjima i nekoliko puta je bila duze vreme u bolnici.

Konacno je nastupila angina pektoris i postepeno je postala toliko kruta i slaba da je morala da se
iskotrljava iz kreveta pri ustajanju ujutru. Nije mogla da oceslja kosu, posto nije mogla da dohvati
zadnji deo vrata. Njeni nervi su takodje postepeno degenerisali.

Sirova hrana dopusta telu da se samo isceli

Posto nista drugo nije moglo da joj pomogne, odlucila je da jede sirovo povrce i voce. Dosla je u
"Humlegarden" i, verovali ili ne, za oko dve nedelje njena ukrucenost je nestala, njeni pokreti su
postali slobodni. Nije imala nikakve srcane simptome i bila je dobro raspolozena, a njeni nervi su bili
u redu. Iako ni ja sama nisam mogla u to da verujem, taj rezultat je ostvaren samo uz pomoc
sirovog povrca i voca, svezeg vazduha noc i dan, suncanja i dosta odmora.

Biljna ishrana je blagotvorna i za pse

Imam dobermana, neustrasivu rasu psa, koja se cesto koristi u policiji. Takodje se hrani sirovim
povrcem i vocem. Iako je osam godina star, ne izgleda stariji od tri ili cetiri godine. Ima finu dlaku,
nema neprijatan pseci miris i brz je trkac.

Medjutim, on je takodje dobar pas cuvar! Jedne noci je covek usao u "Humlegarden" i krenuo prema
supi za bicikle. Pas ga je cuo i glasno zalajao. Posto to nije imalo efekta, pas je razbio prozor sobe u
kojoj je lezao i pratio coveka dok on nije napustio "Humlegarden".

Sirovo povrce i voce ima odlican efekat na sve vrste reumatizma, ukljucujuci reumatoidni artritis,
ako nije predaleko odmakao. Ali je potrebno vreme! Dva meseca do godinu dana, dve godine ili cak
tri godine mogu da budu potrebne.

Kada telo dobije odgovarajucu hranu oslobadja se otrova i nadvladava mnostvo bolesti
Dobri efekti su takodje utvrdjeni i kod bolesti koje su povezane sa reumatizmom i poticu od istog
uzroka, to jest problema sa mokracnom kiselinom u telu. Ishrana je takodje primenjiva i na
psorijazu, migrenu, epilepsiju, astmu i formiranje kamena u zucnom mehuru, mokracnoj besici i
bubreznoj karlici.

Ne samo da meso, riba i jaja, vec i kafa, crni caj, cokolada i kakao formiraju mokracnu kiselinu.
Posto formira visak kiseline, kisela krv ne moze da zadrzi mokracnu kiselinu u rastvoru i da je izbaci
preko bubrega, i ona se, prema tome, talozi u tkivima. Postepeno postajemo zivo skladiste
mokracne kiseline, koja predstavlja uzrok spomenutih bolesti, narocito reumatoidnog artritisa.

Skoro sve bolesti koze nestaju na ishrani sirovim povrcem i vocem, cesto prilicno brzo, cak iako su
trajale izvesno vreme.

Prosirene vene nestaju ako pacijent nije previse star. Dolazi do velikih poboljsanja zdravlja pri
upotrebi zive hrane. Gubitak kose i formiranje sala i peruti prestaju. Seda kosa tamni i postepeno
ponovo dobija prvobitnu mladalacku boju, osim u slucaju starijih ljudi koji su bili sedi dugo vreme.

Cetvrto poglavlje

Smanjenje tezine
Americki fiziolog, profesor Citinden (Chittenden), je devetomesecnim eksperimentom u vezi ishrane,
koji je izvrsio na samom sebi i dvadeset sedam drugih osoba - lekara, medicinskih studenata,
vojnika iz sanitetske sluzbe i sportista - dokazao da ljudi uopsteno gledano jedu dva puta vise nego
sto im je potrebno.

Odgovarajuca tezina
Osoba visoka 168 cm ne bi tebala da tezi vise od 65 kilograma (uz 0,7 kg dodatih na svaki
centimetar). Nema pravog razloga zasto bi se tezina povecavala sa starenjem. Sasvim suprotno,
misici postepeno postaju slabiji i laksi, dok se sadrzaj kalcijuma u skeletu umanjuje na obicnoj
ishrani, pa i on tezi manje. U svakom slucaju, tezina u kasnijim godinama ne bi trebala da premasi
tezinu u mladosti.

Pravilne tehnike jedenja

Moramo da naucimo da jedemo polagano, da dobro zvacemo i da izbegavamo prekomerno
ugadjanje sebi, zastajuci samo kada hrana ima najbolji ukus. Ako i dalje imamo osecaj da smo
previse pojeli, preporucljivo je preskociti obrok. Takodje bismo morali da mislimo o onome sto
jedemo. Uzivajuci u svakom zalogaju, pojacavamo tok zeludacnog soka i time olaksavamo varenje.
Kada se javi osecaj sitosti, zeludacni sok je iskoriscen. Ako jedemo vise nego sto zeludacni sok
moze da svari, ishranjujemo nase bolesti umesto zdravlja.
Dobro sazvakana hrana ima veliku povrsinu u odnosu na kolicinu, i zeludacni sok ce brzo biti
iscrpljen. Lose sazvakana hrana ima daleko manju povrsinu u odnosu na kolicinu, tako da je
potrebno pojesti vise pre nego sto se javi osecaj sitosti.

Mrtva hrana prouzrokuje prejedanje

Obicna hrana, mrtva hrana, je toliko siromasna vitaminima i osnovnim mineralnim solima da
moramo da jedemo vise kalorija nego sto je neophodno kako bismo dobili najneophodnije od tih
vitalno vaznih supstanci. To moze da posluzi kao objasnjenje i izgovor za one koji jedu previse.

Drugo objasnjenje je cinjenica da kada prejedanjem proizvodimo vise stetnih proizvoda nego sto
mozemo da odstranimo, moramo da talozimo masti u dubljim slojevima koze kako bismo rasporedili
te otrove na takav nacin da nanose sto je manje moguce stete organizmu.

Poremecen metabolizam prouzrokuje gojaznost

Konacno nas organizam - nas zlezdni sistem - ce postepeno propadati pod neprekidnim
prejedanjem, tako da je nasa stopa metabolizma znacajno usporena. U tom slucaju cemo biti u
gorem stanju nego ikada pre, jer u tom slucaju prvo moramo da vratimo metabolizam na normalu
pre nego sto mozemo da smanjimo tezinu.

Gojaznost ukazuje na obolelo telo

Visak masnog tkiva je, u stvari, nista manje od skladista otrova u previse kiselom telu. Zbog toga je
debljina toliko opasna; predstavlja polaznu tacku za sve ozbiljne bolesti - rak, arteriosklerozu,
reumatoidni artritis, dijabetes i tako dalje.

Gladovanje se preporucuje za gojazne ljude

Period apsolutnog gladovanja samo na vodi, tokom kratkih perioda od par dana, nas primorava da
zivimo od sopstvenih masnih nasl*ga, pri cemu se otrovne supstance koje se tu nalaze oslobadjaju
u krvotok i odstranjuju.

Povratak na konvencionalnu ishranu ponovo prouzrokuje gojaznost

Prva stvar koju ce organizam uciniti kada se ponovo vratimo na redovne obroke je talozenje masti u
dublje slojeve koze kako bi se otrovne supstance krvi tu natalozile. Tezina se tada moze daleko brze
povecati nego sto se smanjila.

Preporucljivo je da osoba gladuje dok jezik ne bude cist, do kada ce sve otrovne supstance u telu
biti odstranjene.

Sirova ishrana takodje dopusta telu da se ocisti

Medjutim, na ishrani iskljucivo sirovim povrcem i vocem, cesto se desava da jezik postane veoma
oblozen. U svakom slucaju, na pocetku postaje i zut i zelen zbog veoma ubrzanog odstranjivanja
otrovnih supstanci.

Lako se moze uvideti da se nakon neprekinutog gladovanja od nekoliko dana, osoba moze osecati
aktivnija i zivlja nego da se punila mrtvom hranom koja unistava pravilno varenje.

Pozitivna strana sirove ishrane

Prirodno, osoba se moze prejesti i na ishrani sirovim povrcem i vocem ali iskusenje nije toliko
veliko, i hrana se automatski bolje zvace zbog cvrsceg sastava.

Peto poglavlje

Ishrana sirovom hranom pri specificnim stanjima

Imucni farmer i njegova zena su imali samo cerku od cetiri godine; iskreno su zeleli da imaju vise
dece. Savetovala sam im da zive iskljucivo na sirovom povrcu i vocu, sto su i ucinili. Tri meseca
kasnije zena je nosila dete, a sada imaju jos dvoje dece.

Za nervna stanja
Ishrana ima povoljan efekat na bolesti autonomnog nervnog sistema i mentalne bolesti uopste, ali
je potrebno vreme - mozda nekoliko godina; isto vazi za bolesti endokrinog sistema kao sto je
Bazedovljeva bolest. Primenjiva je na nekoliko ozbiljnih bolesti krvi, na primer pernicioznu anemiju i
limfogranulomatozu.

Za dijabetes
Dosledno koriscenje sirovog povrca i voca ispoljava iznenadjujuce korisne i brze efekte na dijabetes,
pod uslovom da pacijent nije uzimao insulin, ili ako je uzimao male kolicine jednu ili dve godine.
Pomaze i kada je pacijent uzimao velike doze insulina nekoliko godina, ali je potrebno vise
vremena; medjutim, cak i u tom slucaju opste stanje organizma se brzo poboljsava.

Prejedanje kao uzrok dijabetesa

Sirovo povrce i voce nesumnjivo ima tako brz efekat, zato sto je u mnogim slucajevima dijabetesa
uzrok - povecan unos hrane, a ne smanjenje proizvodnje insulina.

Sirovo voce i povrce ce smanjiti koriscenje hrane. Pored toga, nekoliko vrsta sirovog povrca sadrzi
insulin, narocito cicoke (jerusalimske articoke). Vecina povrca u svom sirovom stanju sadrzi
prek*rsor insulina poznat kao INULIN.

Uglavnom ignorisan eksperiment

Pet hemicara i tri lekara u Americi je izvrsilo produzeno ispitivanje na cetiri hiljade dijabeticara i
zakljucili su da je samo jednom procentu bio potreban insulin. Ostali su se oporavili samo uz pomoc
pravilne ishrane.

Koriscenje iskljucivo sirovog povrca i voca obicno olaksava odvikavanje od pusenja i pijenja.
Alkoholno pice ima los ukus uz sirovo povrce. Pored toga, kada osoba zivi na sirovom povrcu i vocu
ne zudi za stimulansima te vrste.

Rak
Pacijenti koji pate od raka su uglavnom vise godina patili od zeludacnog katara i zatvora. Rak
predstavlja poslednji stupanj patologije kod previse kiselog i degradiranog organizma.

Ako se rak otkrije na ranom stupnju, dosledna upotreba sirovog povrca i voca moze u mnogim
slucajevima da ga drzi pod kontrolom, cak i znacajan broj godina. Ja sam primer za to. Ako se rak
otkrije na kasnijem stupnju, dosledna upotreba sirovog povrca i voca svakako moze da pomogne
olaksavanju bola i produzavanju zivota, a cesto moze i da sacuva zivot.

Rak dojke nestaje pri ishrani sirovom hranom

Ovde moram da spomenem slucajeve tri pacijentkinje koje su bile kod mene na lecenju jednog leta.
Prva je bila zena iz Malmoa, stara 38 godina, koja je imala cvor velicine oraha u jednoj dojki.
Posavetovala se sa svojim doktorom i slozili su se da se treba izvrsiti operacija (uklanjanje dojke i
ciscenje pazuha).

Tokom deset dana pre operacije ona je boravila u sanatorijumu "Humlegarden", i zivela iskljucivo na
sirovom vocu i povrcu. Pri povratku je otisla kod lekara. Utvrdjeno je da se cvor za to vreme
smanjio na velicinu zrna pirinca, tako da je izbegla operaciju. Pacijentkinja jos uvek zivi iskljucivo
na sirovom povrcu i vocu, i smanjila je tezinu za 10 kilograma, izgleda mnogo mladja i oseca se
bolje nego tokom vise poslednjih godina.

Operacija dojke je zlocin

Drugi slucaj je bila zena od 49 godina. Boravila je kod mene izvesno vreme pre nego sto je otkrila
cvor velicine velikog lesnika u dojki. Prenerazila se. Predlozila sam da ostane sa mnom i vidi sta
sirovo voce i povrce moze da ucini za nju, ali ju je strah odveo do doktora u susedstvu, koji joj je
rekao: "Moras odmah da se vratis u Bergen zbog operacije."

Pitala ga je da li veruje da sirovo povrce i voce moze da joj pomogne, a on je odgovorio da bi se

kladio u svoju glavu da ne moze. Svejedno, pacijentkinja je odlucila da ostane samnom dve nedelje.
Nakon sest dana me je zamolila da pregledam cvor. Pronasla sam ga, ali je sada bio velicine glave
ciode.

Sledeceg dana je otisla kod lekara kod koga je prethodno bila. Pregledao ju je i uzviknuo: "Zasto jos
niste otisli?" Ona je odgovorila da bi htela da joj se pregleda cvor pre nego sto ode. "A tada", rekla
mi je, "trebali ste da vidite kako se zapanjio kada nije mogao da ga pronadje". Covek treba da pazi i
da se ne kladi u glavu u stvari o kojima ne zna nista!

Treci slucaj je bila Svedjanka stara 62 godine sa cvorom velicine lesnika u dojki. Smanjio se na
velicinu graska tokom cetiri nedelje koliko je ostala kod mene. A tri nedelje kasnije mi je napisala
da je nestao.

Imala sam nekoliko drugih primera pacijenata sa rakom koji je otkriven mikroskopski ili (u slucaju
raka stomaka) u toku uzaludne operacije, koji su se oporavili, ili su, u svakom slucaju, zivi i
sposobni da rade.

Tretman je primenjivan na rak rektuma, debelog creva, stomaka i na jednom slucaju primarnog
plucnog tumora, koji je verovatno bio rak.

Jos jedan ilustrativan primer

Jos jedan primer je Svedjanka u cetrdesetim godinama koja je sest godina bila bolesna pateci od
sve jacih bolova u zadnjem delu vrata i glave. Tokom poslednje cetiri godine njen vid je oslabeo i
zujalo joj je u glavi, remeteci joj sluh. Sposobnost osecaja u vecini gornjeg dela tela, narocito u
vrhovima prstiju, je pocela da opada tokom kratkih perioda vremena, a zatim skoro neprestano. U
isto vreme su bolovi u njenoj glavi i zadnjem delu vrata postali toliko snazni da je lezala u podu u
grcevima.

Pacijentkinja mi je dosla iz "Skodsborg" sanatorijuma gde je provela dva meseca bez poboljsanja.
Njen doktor joj je rekao da je dobro i da moze da se vrati svojoj kuci. Uz poslednje ostatke energije
je dosla do sanatorijuma "Humlegarden", gde sam je primila - bolesnu i ocajnu.

Nakon sto je provela par nedelja kod mene, na osnovu simptoma sam zakljucila da mora da ima
tumor u malom mozgu koji je pritiskao opticki nerv, slusni nerv i senzorne nerve gornjeg dela tela.
To sam joj rekla, dodajuci da bih pokusala da joj pomognem, ako sama ima hrabrosti za to. Tek
tada sam saznala da je bila kod svedskog specijaliste za bolesti mozga koji joj je rekao da ima
mozdani tumor koji se ne moze operisati.

Ostala je kod mene cetiri meseca i oporavila se - u potpunosti, moze se reci, posto su svi simptomi
nestali. Medjutim, to ne znaci da je tumor u potpunosti nestao, ali se u svakom slucaju smanjio u
velicini toliko da vise nije pritiskao nerve kao ranije. Ako ovaj pacijent nastavi u Svedskoj da se
hrani sirovim povrcem i vocem, verujem da ce tumor nestati u potpunosti. To verovatno nije bio rak
vec gliom, ili spororastuci oblik tumora, koji se nalazi samo u mozgu, ali koji je toliko virulentan da
se moze ponovo pojaviti ako se pacijent odrekne sirovog povrca i voca.

Upozorenje
Jedna stvar na koju moram hitno da upozorim je biopsija ili mikroskopski pregled tkiva radi
utvrdjivanja raka. I na meni je izvrsena u januaru 1948. godine posto je tako puno lekara reklo da
nikada nisam imala rak. Biopsiju je izvrsio Radijum centar u Kopenhagenu i bila je pozitvna.
Kancerozne celije su se nalazile u oziljacnom tkivu u kozi na mojoj dojki, ali je to bio
najdobrocudniji oblik zvani skirus. Moj brzo rastuci i prethodno virulentni kancerogeni tumor je pod
uticajem sirovog povrca i voca bio preobrazen u najdobrocudniji oblik.

Svejedno, ova procedura je zamalo omogucila prevlast raku, tako da sam se uplasila. Po prvi put se
javio sekundarni rast u pazuhu, u obliku dve ocvrsline velicine lesnika. Rak se prilicno rasirio u kozi
moje dojke. Bilo mi je potrebno sest meseci da se smirim. Od tada sam bila dobro.

To je bilo vise nego sto sam mogla da podnesem. Januara 1949. godine sam odustala od svoje
zvanicne medicinske prakse. Svi pacijenti koji dolaze u "Humlegarden" u stvari znaju sta je njihova
bolest. Bili su kod specijalista i posetili su bolnice. Ovde im je potrebna samo informacija o upotrebi
sirovog voca i povrca.

Sunceva svetlost predstavlja veliku blagodat za zdravlje

Imamo lepu bastu za suncanje u sanatorijumu "Humlegarden". Zaklonjena je i otvorena prema
jugu, tako da i muskarci i zene mogu odvojeno da se suncaju neodeveni. Suncanje pod nadzorom je
samo po sebi lek. Nasi pacijenti su pravilnom ishranom dodatno zasticeni od intenzivnijih suncevih
zraka.

Svez vazduh je najznacajniji

Cesto moram da podsecam pacijente da je svez vazduh deo nase ishrane - mozda najznacajniji deo.
Mozemo da gladujemo nedeljama, ali bez vazduha mozemo samo par minuta. Posto koristimo pet ili
sest stotina litara vazduha na cas, brzo mozemo da potrosimo kiseonik u maloj sobi ciji su prozori i
vrata zatvoreni.

Zatim udisemo nas sopstveni izdahnut ugljen-dioksid i ujutru se budimo teske glave. Cist svez
vazduh je u obilju u Oresundu, tako da nocu drzimo otvorene prozore! Topli pokrivaci omogucavaju
onima sa reumatizmom i drugim hronicnim bolestima da prihvate taj rezim.

Leti mozemo da smestimo dvadeset i pet pacijenata u poluotvorenim kucicama koje su savrsene za
cvrst san.

Vecina pacijenata dolazi sa zatvorom; praznjenje se vraca na normalu kroz ishranu iskljucivo
sirovim povrcem i vocem.

Kucna basta je preporucljiva

Moramo da pokusamo da svakoj porodici obezbedimo sopstvenu kucu sa dovoljno velikom bastom
za uzgajanje voca, korenja i zelenog povrca na pravilan nacin. Ono se ne treba skladistiti pre
upotrebe.

Sirova hrana stedi dosta vremena

Kada domacice uvedu sirovo povrce i voce u svakodnevnu ishranu, oslobadjaju se vise sati kuvanja
i onda koriste ustedelo vreme za druge stvari, kao na primer bastovanstvo.

Bastovanstvo pruza ogromne dodatne blagodati

Nema boljeg oblika fizickog rada od bastovanstva. Vrseno na svezem vazduhu predstavlja visestrani
oblik vezbanja - nadmocniji od sporta - koji zaposljava sve misice. "Sa znojem lica svojega jesces
hleb", je i dalje primenjivo. Ovde bih skrenula paznju na staru kinesku poslovicu: Zivot zapocinje
danom u kome oformis vrt.

Pravilan nacin zivota daje cudesne rezultate

Uveravam vas da je veliko zadovoljstvo videti sve sto moze da se uzgaja u basti: orasasti plodovi,
voce, povrce i cvece. Muskarci, zene i deca postaju snazne, zdrave i srecne osobe, zeljne da
pomognu drugima.

Uspravno drzanje, vitka figura, lagan hod, sveza kosa, sjaj u ocima, ziva snazna kosa, beli snazni
zubi i topao, srdacan osmeh su lepsi od bilo cega o cemu sanjaju frizeri i kozmeticari.

Srcane slabosti
Kada se arterije kalcifikuju, postaju krute i debelozidne. Posto je unutrasnji prostor smanjen, krvni
pritisak povisen, srcani rad se povecava, srcani misic postaje jaci i srce postaje cvrst misic.
Medjutim, sa postepenim pogorsanjem arterioskleroze, srce ne moze vise da vrsi svoj zadatak.
Postepeno postaje mlitava kesa, pri cemu se snizava krvni pritisak i moze da padne daleko ispod
normale.

Previsok kao i prenizak krvni pritisak prouzrokuju sporu cirkulaciju krvi, tako da ona nosi manje
hranljivih materija do organizma i ukljanja manje stetnih, ostavljajuci organizam nedovoljno
uhranjen i otrovan. Osobi je hladno, narocito na sakama i stopalima, cak i pri nosenju dodatne
odece. Ako su, pored toga, kalcifikovani krvni sudovi koji ishranjuju samo srce, pacijent dobija
anginu pektoris, mucne infarkte, koji mogu da izazovu srcanu insuficijenciju i smrt.

Na pravilnoj ishrani srce se normalizuje do mere u kojoj je to moguce

Ako pacijent dobije sirovo voce i povrce, srce ce ojacati i funkcionisace bolje, dok se krvni pritisak
moze povecati bez obzira da li je vec previsok ili prenizak. Cesto pacijent to ne razume, i pocne da
se plasi, ali samo treba da bude strpljiv i prekomerno visok pritisak ce se vratiti na normalu (oko
120-125) uz dosledno koriscenje sirovog povrca i voca.

Sesto poglavlje

Znacaj mineralnih soli

Sve nase bolesti, koje se krecu od raka do srcanih bolesti, dva najcesca uzroka smrti, preveliki
zamor i nesanica, rezultat su nepravilne ishrane i nehigijenskih zivotnih navika.

Cak se i u Americi ljudi cesto pozivaju da pomognu fondacije za lecenje raka, decje paralize,
reumatizma i tako dalje. Mogu se procitati i statistike koje izvestavaju da 98 procenata americke
dece ima zube sa karijesom, da su od pet, cetiri nedovoljno uhranjena, i da skoro sva dobijaju
prehlade.

Neke hranljive uloge mineralnih soli

Utvrdjeno je da je od skoro 100 mineralnih soli, najmanje 16 neophodno nasem organizmu, a
nekoliko drugih se nalaze u organizmu, iako njihova precizna uloga jos uvek nije utvrdjena. Medju
najznacajnijim potrebnim solima su kalcijum, fosfor i gvozdje. Kalcijum regulise aktivnost nerava,
tako da je veoma znacajan za proizvodnju celija u svim stvorenjima. Kontrolise misicne kontrakcije i
ritmicko pulsiranje srca. Saradjuje sa drugim mineralnim solima i popravlja poremecaje koje oni
prouzrokuju. Uvek deluje u saradnji sa vitaminom D.

Nedostatak kalcijuma je rasiren u Americi

Medjutim, pola Amerikanaca pati od nedostatka kalcijuma. U bolnici u Njujorku samo dve od cetiri
hiljade pacijenata ima dovoljno tog elementa.

Sta znaci takav manjak? Kako ce uticati na zdravlje coveka? Pa, rezultat je tako puno slucajeva
loseg zdravlja i bolesti da ih je skoro beznadezno prebrojiti. Rahitis, karijes, smanjena otpornost
prema drugim bolestima, zamor i nedostatak prilagodljivosti su neki od najznacajnijih primera.

Evo specificnog slucaja. Zemljiste u jednoj oblasti na srednjem zapadu Sjedinjenih Drzava je
siromasno kalcijumom. Kada je tri stotine dece iz te oblasti pregledano, skoro 90 procenata je imalo
zubni karijes. 69 procenata je imalo katar nosa i faringitis, otecene zlezde i uvecanost i zapaljenje
krajnika, dok je vise od trecine ove dece imalo slab vid, obla ramena, krive noge i anemiju.

Sirovo povrce je nas najbolji izvor kalcijuma. Izgleda da fosfor i kalcijum saradjuju. Dnevna potreba
deteta za ovim mineralom je jednaka potrebi dva odrasla coveka. Ispitivanje nase uobicajene hrane
pokazuje opsti nedostatak kalcijuma i fosfora.

Nedostatak gvozdja prouzrokuje anemiju. Pa ipak, gvozdje se ne moze apsorbovati ako hrana ne
sadrzi i bakar. Na Floridi puno stoke umire od bolesti zvane "slana bolest", koja se javlja usled
nedovoljne kolicine gvozdja i bakra u zemljistu.
Ako nasa hrana ne sadrzi jod, tireoidna zlezda ne moze da funkcionise, zbog cega se razvija tumor
ili gusavost. Iako je ljudskom organizmu potreban samo cetrnaest hiljaditi deo miligrama joda na
dan, bolest prouzrokavana njegovim nedostatkom se javlja u odredjenim oblastima Evrope i
Amerike.

Vitamin B12 se formira u telu ako je kobalt prisutan

Ako nema kobalta za formiranje vitamina B12, doci ce do perniciozne anemije. I lista se nastavlja
dalje. Svaka mineralna so igra svoju ulogu u ishrani. Karakteristicni simptomi, koji su specificni kao
i bolesti koje nastaju usled nedostatka vitamina, prate svaku od ovih supstanci koje unapredjuju
zdravlje. Mozemo doci u iskusenje da kazemo: "Pa, ako je nasa hrana toliko siromasna tim
mineralnim solima, zasto ne pribeci lekovima?"

Mineralne soli se mogu apsorbovati samo iz organskih izvora

To je upravo ono cemu se danas tezi. Takodje, oni koji su upoznati sa ovim znaju da ne mozemo da
apsorbujemo te supstance u svoju korist iz bilo cega osim iz hrane. Ja bih cak posebno naznacila
zivu hranu. One se ne mogu apsorbovati u obliku lekova. Osim fosfora i kalcijuma, one su potrebne
u izuzetno malim kolicinama, a efekat jedne moze da zavisi od prisustva druge.

Problema siromasenja minerala u zemljistu

Ovo je veoma ozbiljan problem, ali priroda moze da ga resi i resice ga. Mozemo da joj pomognemo
da to ucini. Mineralne soli u vocu i povrcu su u koloidnom stanju, sto znaci da su u stanju tako
ekstremne suspenzije da ih ljudski organizam moze apsorbovati. Radi se samo o vracanju prirodi
materijala sa kojima radi.

Moramo da obnovimo nase zemljiste; moramo da povratimo zemljistu mineralne soli koje smo uzeli
preko biljaka. Moze da izgleda tesko, ali nije. To je, ukratko, put do boljeg zdravlja i duzeg zivota.

Kada smo prvi put culi da velikom delu nase hrane nedostaju mineralne soli i da se ti nedostaci
moraju pripisati nedostatku tih elemenata u zemljistu, smejali smo se onima koji su o tome govorili.
Ali, razlike u misljenju u medicini nisu nista novo. Udzbenicima se ne moze verovati, posto je veliki
broj tih analiza zastareo, jer su mozda zasnovane na biljkama koje su uzgajane na nekoriscenom
zemljistu, dok su nasa zemljista postepeno istrosena. Analize zemljista se vrse na uzorcima. Jedna
analiza moze da bude potpuno razlicita od druge koja je koristila uzorak uzet nekoliko kilometara
dalje.

Obnavljanje zemljista je lako

Ali sta se moze uciniti u vezi sa tim? Izvrseni su eksperimenti koji su dokazali da dobro
uravnotezeno zemljiste u pogledu mineralnih soli (ostvareno upotrebom izdrobljene stene) daje
prinose koji sadrze zeljene mineralne soli. Pored toga, bice pokazano da su usevi uzgajani na
mineralizovanom zemljistu veci i bolji, da zrno klija i raste brze i daje bolje biljke, da drvece postaje
cvrsce i nosi vise plodova boljeg kvaliteta.

Povecavajuci mineralni sadrzaj zemljista pri uzgajanju limuna, dobijaju se sladji plodovi sa lepsom
aromom i boljim kvalitetom.

Bolesno zemljiste znaci bolesne biljke koje su kao slaba, pothranjena, anemicna deca.

Zdrav rast biljaka na zdravom zemljistu moze da izdrzi vecinu bolesti, sto znaci da to postaje bolja
hrana za ljude. Skoro svako je domacin za klice tuberkuloze i upale pluca, ali su ti bacili nemocni
protiv zdravog fizickog stanja. Slicno tome, biljka postaje snazna u svojim borbama i postaje
podesnija za zadovoljavanje ljudskih potreba.

Sta to znaci za poljoprivredu? To znaci savrsenu hranu, bolje prinose i jeftinije zivotne troskove.

Mozemo da okoncamo nasu podloznost infekcijama obezbedjujuci za sebe hranu koja sadrzi
mineralne soli koje nas organizam zahteva. Taj imunitet je jedini koji ljudi i zivotinje mogu da
imaju. Lekovi i inekcije ne mogu da uspostave imunitet.
Niko zaista ne zna sopstveni fizicki ili mentalni kapacitet, koliko dobro moze da se oseca ili koliko
dugo moze da zivi, jer smo trenutno svi obogaljeni i oslabljeni. Ali cemo biti na putu prema boljem
zdravlju ako vratimo zemljistu mineralne soli i humus koji su mu uzeti.

Ovde u Danskoj nas stenoviti obrok dolazi od plavog granita ili krecnjaka iz Bornholma. Ja koristim
plavi granit vec tri godine. Otkrila sam da tokom prve godine koriscenja nece imati efekat, jer mu je
potrebno vreme da malo eroduje. Ova opazanja o njegovom efektu vaze za severno voce i povrce.
Eksperimenti su pokazali da su bazalt, crna magmatska stena i bakarna ruda jos bolji.

Vestacka djubriva su stetna po zemljiste i proizvode manjkavu hranu

Mogli bismo da dobijamo bazalt iz svih delova Islanda, posto je celo ostrvo prekriveno debelim
slojem lave. Jos se nije doslo do osnovne stene. Mogli bismo da dobijamo bakarnu rudu iz
Norveske, gde se nalazi u velikim kolicinama, i sa drugih mesta gde je ruda tako loseg kvaliteta da
se ne isplati vaditi bakar. Bila bi dobro djubrivo. I na Islandu i u Norveskoj je dostupna elektricna
struja za drobljenje stena. Napustimo vestacko djubrivo. Od njega je zemljiste kiselo, obeshrabruje
kisne gliste, ubija zemljisne bakterije, a na povrsini se pri suvom vremenu stvara kora.

Ako bi Island i Norveska koristili minerale drobljenjem stena u djubrivo, veoma bi obogatili
zemljiste. Ovaj korak ce uskoro morati da se odigra. Ne mozemo da priustimo da jos uvek cekamo,
sada kada imamo znanje o tome.

Sedmo poglavlje

Zakljucak
Konacno, svi znamo da posle teskih gubitaka, koje smo doziveli, vreme leci sve rane. Koliko cesto je
licni gubitak izgledao, sa odgovarajuce vremenske razdaljine, kao najbolji ishod u datim
okolnostima. Kada bi se sve stvari odvijale kako mi to zelimo, zivot bi zaista bio nezanimljiv.

Otuda su ideali neophodni. Ako posedujemo ideal, koliko god da je skroman, i ako pazljivo tezimo
ka njemu, onda ce sve ici ka napretku i uspehu. Visok ideal ce nas, ako se samo zagovara, voditi iz
jednog neuspeha u drugi i ubiracemo plodove kako smo sejali. Sama priroda ponekad izgleda kao
da je nemilosrdna i ne zna nista o samilosti. Medjutim, ponekad, kada smo bolesni, umorni,
mrzovoljni i moralno defektivni, pokusavamo da iskoristimo precice. Iako nas one obmanjuju, i dalje
volimo da se drzimo svojih starih navika. Pilule, na primer, su obicno samo hemijski otrovi, ali su
uobicajene i lako ih je uzeti. Nemaju vezu sa uzrokom bolesti, iako uticu na simptome, omamljuju
organizam tako da ne moze da funkcionise i dodaju nove otrove onima koji su vec prisutni.

Ali, ako danasnja resenost ne uspe, moramo ponovo da pokusamo sutra, ali nikada nesmemo da
prestanemo sa pokusajima.

Ako uz pomoc sirovog povrca i voca, mozemo da postanemo toliko umno snazni i zdravi da mozemo
da sledimo svoja najdublja ubedjenja, onda smo svakako na dobrom putu.

Raspodela vitamina u sirovom povrcu i vocu

Vitamin A

Kao karotin ili provitamin A:

(1) u zelenom povrcu, na primer: kupusu i salati.
(2) u zuckastom i crvenom vocu i povrcu, na primer: pomorandzama, sipurku, malinama, paradajzu
i sargarepi.
Sto je jaca zelena ili crvena boja, to je veci sadrzaj karotina.

Vitamin B

Kompleks vitamina B predstavlja niz srodnih vitamina, koji se skoro uvek nalaze zajedno. Znamo za
vitamine od B1 do B17.

Namirnice bogate vitaminom B su:

Svo bademasto voce, vecina povrca, narocito salata, prokule, kupus, kelj i mahunarke kao sto su
grasak, kikiriki, pasulj i lucerka.

Vitamin C

Vitamin C postoji u svom svezem povrcu i vocu, narocito u:

Prokulama, kelju, kupusu, karfiolu, salati i paprikama. Nalazi se jos u biljkama kao sto su: sipak,
crne ribizle, jagode, limun, pomorandze, grejpfrut.

Vitamin D

Nas najbolji izvor vitamina D je sunceva svetlost. Seme suncokreta je najbolji biljni izvor.

Vitamin E

Vitamin E se nalazi u klici vecine semenja (narocito semena suncokreta), zelenim biljkama, narocito
salati, zelenom grasku i pasulju.

Za vise podataka o sanatorijumu "Humlegarden" mozete pogledati sajt: www.humlegaarden.com

......................................................

Kako se zastititi?
Ružica kaže da u takvim slučajevim treba uraditi pročišćenje i objašnjava kako se izvodi taj ritual.
"U jednom danu, treba obići tri crkve. U svakoj od njih uradi se isti ritual - zapali se sedam sveća za
mrtve (četiri za nepoznate, a tri za poznate preminule). Nakon toga, neophodno je darivati ikonu
Majke božije ili krsne slave tako što se na nju stavi sedamnaest dinara i izgovori: 'Ovim se
otkupljujem od svih grehova, kako sebe tako i svoju familiju. Bože podari mi radost, sreću, mir,
ljubav, meni i mojoj porodici'. Ljudima na položaju, naročito u politici, često rade kabalističku
magiju. To su tako snažni rituali, da od nje govornik može da zanemi ili da potpuno zaboravi tekst
koji je pripremio dok se obraća narodu. U ovakvim slučajevima osobe na položaju najbolje je da
urade pročišćenje na Vidovdan ili Bogojavljenje, a oni koji su bili kod mene znaju koliko sam im
pomogla da napreduju i odbiju negativne udare magije koje su trpeli svaki dan", objasnila je
proročica Ružica.
................................................................
Pravoslavna magija - rituali zaštite od zla
Za skidanje teških čini

Uzeti vode sa tri izvora ili bunara i pomiješati, očitati tri puta Oče naš pred ikonom i uvijek
zakrstiti vodu krstom, vodu nasuti u flašu, kada se okupate uzeti čašu te vode i pomiješati sa
toplom vodom, prekrstiti se i reći: "Gol sam se rodio, gol se ovom vodom spasio, od svakog zla
očistio, od lošeg društva odvojio i od đavolskih zamki zaklonio.Mila vodo sa tri izvora skini sa
mene čini muslimanske, ciganske, albanske, vlaške, mrtvačke i sve čini koju su nabrojane,
nagažene i poslate".

Politi se tom vodom, ovo uradi devet puta, najbolje utorkom i petkom a djecu neka majka okupa i
namjeni za njih.

Kad se okupate zapalite ove svijeće u kući ili crkvi:

-Svijeću zapaliti svetom Jovanu krstitelju da vodom kojeg je krstio spasitelja, spasi i nas i očisti od
svega vidljivog i nevidljivog.

-svijeću zapaliti svetom Vasiliju ostroškom da zamoli gospoda da iscjeli svaku bolest duševnu i
tjelesnu i sve što je nabačeno.

-svijetu zapaliti svetom Đorđu da očisti nas od svake bolesti, i da voda odnese svaki teret i sve što
nije od Boga rečeno.

...........................................................

nerado pricam o tome, jer se uvek setim svega,ipak je to moja intima i.... iskreno-bojim se za
buducnost,da jednog dana opet ne prolazim kroz sve, ali.....
ipak cu ispricati moju pricu, i otkriti vam deo sebe jer cu mozda nekome pomoci..

imala sam tumor na jajniku,i bila slucaj za operaciju.. ali pre operacionog stola i zracenja rekla
sam sebi-pokusacu SVE!

od ajkuline hrskavice,preko raznoraznih lekova, nacina ishrane, narodnih lekova,vracara

(nemojte se smejati!)....... nema sta nisam probala!

izucila sam bolest do detalja,cini mi se da bih mogla naucni rad da napisem...

milion knjiga, milion stranica na internetu... i? nista nije pomoglo!
onda sam se predala i pocela da se samosazaljevam. zakazala sam operaciju,ali se na nju
cekalo mesec dana....
u medjuvremenu sam cula za alternativnu medicinu- lecenje na bazi aloe vere. Naravno da
nisam verovala, u meni je bila ubijena skoro sva nada,al reko-ajd da probam i to....

to su proizvodi americke firme FLP koji se ne mogu naci nigde u slobodnoj prodaji (i cene su
poprilicno visoke-tek da znate...)

oni imaju dodatke ishrani na bazi aloje+ 100% cedjenu aloju.

pila sam mesec ipo dana njihove proizvode (ruku na srce-ukus je GROZAN) i kada sam otisla
na zadnji pregled pred operaciju-doktor nije mogao da veruje!

gledao me je onim ultrazvukom pola sata!!! NICEG NIJE BILO!!!

nikada necu zaboraviti moje i mamine suze radosnice u ordinaciji...

sada redovno idem na preglede i sve je ok-kao da nikada niceg nije bilo!!!
PS-cisto provere radi,otisla sam kod 3 razlicita lekara, i svi su mi rekli isto- da sam 100%
zdrava ko dren

eto, nadam se da ce neko ko je u sl situaciji u kojoj sam ja bila uspeti da dodje do ovih
proizvoda, i da ce mu oni pomoci kao i meni!

PS- mislim da je FLP skracenica za forever living products

............................................................
Moj prijatelj je imao rak pankreasa. Dali su mu jos sest meseci zivota. I isto tako se sasvim
izlecio alojom.
Sad mu vec godinama nista ne fali.
............................................................ 

Kako sam pobedila rak

Dr Lorin Dej
Hajde da sada detaljno pretresemo hemoterapiju. Hemoterapija ima ozbiljne propratne efekte
ukljucujuci smrt. Mozete da umrete vec od same hemoterapije, a ne od raka. Sad cu vam dati
podatke kojima raspolazu doktori koji prepisuju hemoterapiju. Znam da ce me moje medicinske
kolege ozbiljno kritikovati zbog ovoga sto cu vam sada izneti. Optuzuju me da prestravljujem
pacijente kojima oni misle da treba da se bave. Ali vi imate pravo da cujete nesto vise o onome sta
nameravaju da vam urade i o kratkorocnim i dugorocnim posledicama na vase telo i um. Oni nerado
govore o tome jer znaju da cete najverovatnije odbiti tretman ako saznate sta vam se sprema. Pa
onda opravdavaju zadrzavanje ovih informacija time sto vam je ovaj tretman navodno veoma
potreban i time vas vode u pogresnom pravcu. Slicno se ponasaju i onda kada treba da vam daju
informacije o vakcinaciji.
Zdravstveni sistem je godinama imao jedan informacioni listic koji se davao roditeljima pre
vakcinisanja dece. U njemu su opisani moguci rizici vakcinacije i to se nazivalo "informisanim
odobravanjem". Shvatili su da su mnogi roditelji odbili vakcinaciju kada su saznali za opasnosti
kojima izlazu svoju decu. I tako, razne komisije su sastancile i razmatrale sta da urade i konacno
nasle resenje: Odlucili su da razvodne informacije i sakriju informacije o mnogim uzasnim
propratnim efektima, kako bi dobili pristanak roditelja za vakcinaciju. Upravo to su i uradili.
Postoji nekoliko organizovanih grupa koje tuze zdravstveni sistem zbog namernog dovodjenja u
zabludu i prevare ljudi. Svakako, ne govorim ovde protiv vaseg licnog lekara, nego protiv
organizacija kao sto su AMA, FDA, Nacionalni institut za rak, Americko drustvo za borbu protiv raka.

Navodim uobicajene toksicne propratne efekte hemoterapije: propadanje kostane srzi u kojoj se
proizvode crvena krvna zrnca. Time dolazi do smanjenja broja belih krvnih zrnaca, koja treba da se
bore protiv infekcija, smanjenje broja krvnih plocica, koja zgrusavaju krv, pa zato mozete da
umrete od najbanalnijeg krvarenja, i do anemije, smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca. Zatim
dolazi do teske mucnine i povracanja. Trece je ulceracija mukusne membrane, odnosno veliki bolovi
i otekline u vasim ustima, kao i vasem stomaku, cime jedenje postaje veoma bolno. I onda dolazi
alopecija, odnosno celavost, otpada vam kosa.
Ovi efekti i jos neki drugi, ne tako ociti, dolaze zbog toga sto hemoterapija zapravo predstavlja
trovanje vasih zdravih celija. Ova medicinska knjiga posvecuje 50 strana toksicnim efektima
hemoterapije.
Dodatne komplikacije jesu infekcije zuba, vilice i desni, krvarenje i trovanje srcanih misica sa
promenama u elektrokardiogramu (EKG), kardiomiopatija izazvana lekovima koja prouzrokuje
kongestivna otkazivanja srca - kratak dah, povecana jetra, oticanje clanaka, skupljanje vode u
plucima i oko srca. Do svega ovog moze da dodje i do 7 godina nakon prestanka tretmana. Zatim,
tahikardija ili ubrzan rad srca, i aritmije - nepravilan rad srca. Zatim toksikacije pluca: hemoterapije
unete direktno u pluca mogu da budu smrtonosne, cak i kad se prekine unosenje terapije. Moze da
izazove hronicnu upalu pluca, fibroze (nastajanje oziljaka na plucima), vodu u plucima.
Prelazimo na ostecenja bubrega koja mogu da zavrse otkazivanjem bubrega i potrebom za trajnom
dijalizom. Nadalje, tu su razne infekcije, posto se pacijentov imuni sistem hemoterapijom dodatno
oslabljuje i organizam biva izlozen mnostvu bakterijskih infekcija opasnih po zivot, kao i gljivicnim
infekcijama. Sve to izaziva kratak dah, bol u grudima, iskasljavanje krvi, groznice, osecanje
hladnoce, glavobolju i krvarenje. Slede kandidaze i kriptokokoze, sto su daljnje gljivicne infekcije.
One dovode do kaslja, kratkoce daha, bola u grudima, groznice, nocnih znojenja.
Imunosupresija zbog hemoterapije moze da dovede i do virusnih oboljenja kao sto je na primer
pseudomegaloviroza, herpes. To dalje dovodi do hepatitisa, Zilberovog sindroma (ili ozbiljne
paralize sto moze da bude smrtonosno), do encefalitisa, miokarditisa (do upale srca), do smanjenja
broja krvnih plocica (koja zgrusavaju krv), stomacnih infekcija, infekcija ezofagusa, pa cak i do
upale mreznjace oka.
Jos jedna virusna bolest, herpes, ispoljava se u vidu cireva u usnoj duplji, na desnima, pa i na licu.
Imate krvarenje, bolove i ne mozete da jedete i pijete. Zbog herpesa u ezofagusu niste u stanju da
gutate, boli vas grudna kost i gubite tezinu. Dalja komplikacija zbog hemoterapije jeste herpes
zoster, odnosno ljuspanje koze. Ispoljava se kao danonocni goruci svrab na bilo kom delu tela.
Hemoterapija nadalje dovodi do bolesti kao sto je pneumocistozna upala pluca. Takvu oportunu
infekciju dobijaju i pacijenti koji boluju od side. Intoksoplazmoza je jos jedna gljivicna infekcija. Ona
zahvata centralni nervni sistem barem u polovini slucajeva ove bolesti. To dovodi do otkazivanja
funkcije mozga sa napadima grcenja tela i konacno do meningitisa. Hemoterapija izaziva zatvor,
proliv, nekrozu koze (to je kad vam koza odumire), perifernu neuropatiju (gubitak refleksa,
obamrlost nerava i oduzetost misica).
Pacijentu se obicno kaze da saceka mesec-dva dok hemoterapija pocne da deluje, jer to je tretman
na koji je on dao pristanak. To je tako destruktivna terapija da zbog nje kostana srz prestaje da
proizvodi crvena krvna zrnca i mora se sacekati dok se ona obnovi, pocne ponovo proizvoditi krvna
zrnca, kako bi se mogla dati nova tura hemoterapije koja ce opet ispocetka nanositi stetu kostanoj
srzi i imunom sistemu.
Da bi se povecao broj crvenih krvnih zrnaca i da ne bi doslo do anemije, daje se lek Eritropoetin.
Medjutim, taj lek koji se prodaje i pod imenima Epigen ili Epoetin, je lek kojim se lece nezeljeni
efekti hemoterapije, ali i on sam ima puno nezeljenih efekata: glavobolje, zamaranje, nesvesticu,
srcane napade, mucninu, povracanje, proliv, visok krvni pritisak, bolove zglobova i oticanje, kao i
ugruske krvi opasne po zivot. Tokom vremena, hemoterapija nanosi stetu i srcu, plucima,
bubrezima, oni otkazuju zajedno sa imunim sistemom, sto sve dovodi do velikih bakterijskih
infekcija. Dolazi i do toksikacije nerava, odnosno periferne neuropatije o kojoj smo pricali -
oduzetost udova, cudna osecanja, bolove u stopalima i nogama.
Hemoterapija izaziva ozbiljne probleme i u endokrinom sistemu - tiroidne i ostale hormonalne
probleme. Izaziva preranu menopauzu i neplodnost. Nadalje, izaziva dodatne oblike raka - drugu
vrstu raka pored ovog sto ga vec imate. Svim ovim nezeljenim efektima lekari zele da stanu na kraj
time sto vam prepisuju nove lekove sa nebrojenim novim nezeljenim efektima. Da bi se ublazili
nezeljeni efekti, daju se steroidi - Prednazon, na primer, ima dodatne nezeljene efekte, medju njima
su i dijabetes, gojaznost, osteoporoza, gljivicne infekcije, nesanica, demencija, psihoze, povecanje
osetljivosti na infekcije i dodatna steta imunom sistemu.
Razorne posledice hemoterapije se mogu objasniti ilustracijom koju je objavio dr Dzon Laslo koji je
prvi potpredsednik naucno-istrazivackog odelenja pri Americkom drustvu za borbu protiv raka. Dr
Lasla smatraju vrhunskim strucnjakom za komplikacije prilikom tretmana raka. Citiram njegovu
izjavu: "Pacijenti ne samo da pate od ekstremne mucnine i povracanja, nego i jedna cetvrtina
dugotrajnih pacijenata pocinje da ima ove simptome cak i u odsustvu ovih lekova koji su ih naveli
da nam se vrate, i na bolnickom parkingu odmah pocnu da povracaju, ili da povracaju cim namirisu
alkohol iz vatice kojom dezinfikujemo ruku pre ubadanja igle sa intravenoznom hemoterapijom.
Povracaju vec kad vide medicinskog tehnicara koji im je davao hemoterapiju bez obzira da li su tu
osobu sreli bez uniforme na ulici, supermarketu ili bilo gde izvan bolnice."
Hemoterapija jeste sistematsko trovanje. Njom se truje vase celokupno telo. Izgleda da bas zbog
tog razloga ona daje barem privremene rezultate - tumor se skuplja. Medjutim, neuspeh
hemoterapije lezi u istom razlogu, zato sto ona predstavlja trovanje sistema. Drugim recima,
smanjice vas tumor i test marker ce dati dobre rezultate za jedno vreme - izgledace kao da je
delotvorna. Ali ona ce ozbiljno ostetiti vas imuni sistem tako da ce vase stanje biti toliko naruseno i
necete moci da se branite od raka koji se uvek vraca. Prezivecete ako vam ostane dovoljno imunog
sistema da se borite sa rakom, ali ako ga nemate dovoljno, stradacete.
Dzon Kerens, profesor mikrobiologije na Fakultetu za drustveno zdravlje Harvardskog univerziteta
napisao je u Americkom naucnom zurnalu sledeci citat: "Za mnoge lekove koje koristimo za lecenje
raka znamo da su karcerogeni. Dugorocna posledica hemoterapije jeste da nekih 5-10% prezivelih
pacijenata umiru od leukemije u prvih 10 godina nakon tretmana." Sama hemoterapija, kao
tretman raka, izaziva leukemiju!
On nastavlja: "Ako bi specijalisti za hemoterapiju javno priznali da ona ima ogranicenu korist i da je
obicno opasna, javnost bi zahtevala koreniti zaokret prema ne-toksicnim metodama za sprecavanje
raka. Uprkos ovih argumenata i kritika, hemoterapiju zastupaju cak i oni zdravstveni radnici kojima
je sasvim jasno koliko je hemoterapija opasna i stetna."
ZRACENJE
A sad cemo da razmotrimo zracenje, odnosno radijaciju ili X-zrake. Doktori i zubari vam savetuju da
ne idete precesto na rentgen, zato sto time lako mozete dobiti rak. Medjutim, sada kada vec imate
rak, lekari vam daju velike doze zracenja, onoga sto bi vam u drugim slucajevima savetovali da
izbegavate zato sto izaziva rak.
Ponudila bih vam jedan predlog: recimo da imate malog sina ili cerku koji su savrseno zdravi, a ja
da vam besplatno ponudim 6 meseci zracenja i hemoterapije za njih. Da li biste dozvolili da to
uradim? Naravno da ne! Zato sto bi se vase dete tesko razbolelo i mozda umrlo. Ali razmislite: ako
mi vec ne date da to uradim onda kada su zdravi, zasto biste dozvolili da im ja ili bilo koji drugi
doktor to uradi kada postanu bolesni? Uopste nema smisla.
Ovo je prirucnik pod naslovom: "Zastita od zracenja u medicinskoj radiografiji". U njemu se iznose
svi rizici od izlaganja zracenju i objasnjava medicinskom osoblju kako da se zastiti od stetnih
posledica zracenja. Ovo je slika pronalazaca rentgen-uredjaja koji se i sam izlagao zracenju. Prvo
mu je koza potamnela, a onda naborala. Ova slika je snimljena pet godina kasnije. Koza mu je
crvena, ispucala i gruba. Zelim da primetite stetu koja nastaje posle dugotrajnog zracenja. Kasnije
je dobio rak koze i godina dana kasnije, sest godina posle prvog izlaganja rentgenskom zracenju, i
posle niza operacija ukljucujuci amputaciju, covek je na kraju umro od metastaze - raka koji se
rasirio na sve ostale vitalne organe.
Vlade drzava donose stroge zakone koji uredjuju izlaganje zracenju. Svi lekari, medicinske sestre,
tehnicari i ostali koji su u dodiru sa rentgen-uredjajima bilo koje vrste, moraju obavezno da nose
male priveske, merace koji beleze kolicini zracenja koje su primili tokom radnog vremena. U
odredjenim vremenskim intervalima ovi privesci se predaju nadleznim sluzbama koje utvrdjuju
koliko se jedan medicinski radnik ozracio.
Kada idete na rentgen ili primate zracenje, ovaj tehnicar ili medicinska sestra koji rukuje tim
uredjajima, stoji sa druge strane olovnog zida. Ne ostaje zajedno u sobi sa vama, osim ako ne nosi
jaknu sa olovnim uloskom. I to sve zato sto je zracenje veoma stetno. Medjutim, vama koji imate
bolest koja vam ugrozava zivot, Americko drustvo za borbu protiv raka, AMA i FDA kazu da je
radijacija sigurna i neskodljiva. Kako mogu da kazu da zracenje vama ne skodi, a za njih same je
opasno i stetno?
Iznosim vam aktuelnu filozofiju zastite od zracenja. Oni priznaju da, citiram: "Najneznatnija doza
zracenja ima mogucnost da nanese stetu." I to se direktno primenjuje prema kolicini zracenja koje
ste primili. Aktuelna filozofija kaze da zracenje ima mogucnost da korisno deluje, ali i da nanese
stetu. To je dvosmisleno. Drugim recima, "malo loseg je ponekad i dobro". Citiram dalje: "Kada se
koristi u vestinama lecenja za dobrobit pacijenta, mogucnost blagotvornog dejstva prilikom
izlaganja zracenju bi morala da prevagne nad mogucim rizicima." To znaci da vam zracenje skodi
ako ste zdravi i dobro vam je, ali ako ste bolesni, narocito od raka, onda vam zracenje koristi! Ipak,
ovaj prirucnik tvrdi da, "jonizujuce zracenje (ono o kojem govorim) skodi zivotnim sistemima". Ovo
je slika jedne ruke sa opekotinama od zracenja i ona prikazuje rak kao posledicu zracenja.
Drugi prirucnik, "Nega zracenjem u onkologiji" govori o problemima koje pacijenti imaju nakon
terapije zracenjem. Potrebna je jedna citava knjiga da bi se obuhvatili svi problemi. Takodje, ona
diskutuje o problemima sekundarnih rakova nastalih posle tretmana zracenjem. Da citiram iz te
knjige: "Izlaganje zracenju ili hemoterapiji dovodi pacijenta, lecenog zbog jednog tumora, u rizik da
po drugi put bude lecen zbog zlocudnih organskih promena."
Savremena medicinska literatura sadrzi mnostvo primera u kojima su pacijenti leceni zracenjem
zbog jednog raka - zaradili drugi rak. A u ovoj knjizi ima nekoliko strana na kojima su citirana druga
istrazivanja na temu pojavljivanja drugog raka posle tretiranja prvog raka zracenjem. Nadalje,
predamnom su jos i brojni drugi citati iz medicinskih clanaka u kojima se dokumentuje nastanak
drugih i drugacijih vrsta vraka kod pacijenata koji su bili na zracenju zbog prvog raka.
Terapija zracenjem ima opstu podelu nezeljenih posledica u celom telu, kao i teskih posledica na
podrucja tela gde je ono bilo usmereno. Ovo su opste nezeljene posledice: rane promene na kozi -
crvenilo, ljustenje, smanjeno znojenje, oticanje, ulceracija, krvarenje i nekroza, sto znaci
odumiranje koze! Kasnije promene na kozi jesu: atrofija - smezuranje koze, povecanje pigmentacije
- zatamnjenje, gubitak kose, pojava ranica, a ponekad i smrt kao neposredna posledica zracenja.
Kod raka dojke, zracenje moze da izazove smezuranje, zatamnjenje dojke, pojavu oziljaka, bas kao
sto mi je to moj doktor nagovestio. Slike svega ovoga postoje u ovim knjigama. Zatim slede:
mucnina, zamor, povracanje, upala ezofagusa, upala stomaka, proliv i anemija.
Poslusajte sad dobro ove dokumentovane nezeljene posledice zracenja dece, u zavisnosti od
podrucja izlozenog zracenju: mucnina, povracanje, dehidracija, glavobolje, osetljivost koze,
celavost, zamor, oticanje mozga, odumiranje kostane srzi, upala ezofagusa sa otezanim gutanjem,
buduca neplodnost, stomacni grcevi, proliv, upala pluca, lako lomljive kosti, perikarditis ili upala
srcanih omotaca, perikardijalna infuzija ili voda oko srca, srcane aritmije, nedostatak hormona
rasta, petuitarna disfunkcija, hipotiroidizam, otkazivanje jajnika, testisa, intestinalne opstrukcije,
toksikacija jetre, pojava oziljaka, pogrbljenost, skolioza i kifoza (ili krivljenje kicme), abnormalost
zuba, acementacija kostiju lica i mekih tkiva koji ih okruzuju, nepravilan rad endokrinog sistema,
smanjena inteligencija, gubitak pamcenja, smanjena sposobnost razmisljanja, smrt pojedinih
podrucja mozga, katarakta, ostecenja mreznjace, oslabljen vid, toksikacija usiju sa gubitkom sluha,
ostecenje bubrega, pucanje besike.
Preki-terapija jeste narocit vid zracenja gde se privemeni ili trajni izvor zracenja dovodi u direktan
kontakt sa tumorom. To su na primer, radioaktivni implanti koji se primenjuju kod raka prostate.
Ova terapija takodje izaziva veoma slicne nezeljene efekte.
Kako je doslo do tako siroko rasprostranjenog prihvatanja zracenja u lecenju raka, kada svaki lekar
zna, i svaka zdravstvena institucija priznaje, da zracenje izaziva rak? Optuzbe na racun zracenja se
cesto podizu, ali se one obicno ignorisu. Na pocetku su svi bili odusevljeni ovom novom tehnikom,
posto zracenje nekad izaziva privremeno povlacenje raka. Medjutim, rak se skoro uvek vraca sa
kamatom, zato sto nista nije ucinjeno sa faktorima koji mogu da preokrenu tok bolesti i da ne
dozvole da se on uopste pojavi.
Posto zracenje vec izaziva rak, zasto se onda koristi za lecenje iste bolesti? Terapija zracenjem je
oduvek bila unosan posao - za bolnice, proizvodjace opreme i filmova, a i za same radiologe. Kada
se milioni dolara jednom uloze u opremu, dolazi do snaznog podsticaja da se ona siroko koristi,
uprkos brojnim upozorenjima da se njena upotreba mora strogo ograniciti. To mozete da vidite u
ovom clanku.
Kasnih 1970-tih doktor Irvin Bras, koji je zauzimao vazne polozaje u bolnicama Rozvel park i Dzon
Hopkins, izdao je vise od 300 medicinskih clanaka u kojima je javnost obavestavao o rizicima od
terapije zracenjem i zato mu je drzava uskratila finansijsku potporu za dalja medicinska
istrazivanja. Dr Bras je ukazao na 30-godisnje zataskavanje opasnosti od zracenja i narocito na
ulogu lekara u promovisanju te opasnosti. Hteo je da proucava opasnosti od zracenja koje doktori
prepisuju, i narocito, uloge istog zracenja u izazivanju dodatnih bolesti. Ali je otkrio da je od vlade
nemoguce dobiti sredstva za istrazivanje jatrogenija, odnosno bolesti koje izazivaju lekari.
Evo sta je on rekao: "Ljudi koji imaju bilo kakve veze sa zdravstvom jednostavno ne zele da
prihvate studiju koja se otvoreno bavi bolestima koje su izazvali lekari."
I zatim nastavlja: "Svi su mi rekli da sam lud zato sto to radim. U pravu su. Ali u drugu ruku, da
sam svojoj studiji dao drugacije ime, oni bi me ionako odbili, a javnost ne bi saznala zasto su me
odbili. Mislim da bi bilo bolje da javnost sazna zasto Nacionalni institut za borbu protiv raka ne zeli
da prihvati ovo istrazivanje. Tokom 30 godina radiolozi ove zemlje su bili umesani u pogresno
lecenje masivnih razmera, a nijedan lekar jednostavno ne zeli da optuzi drugog lekara za pogresno
lecenje."
Dakle, jasno je da zracenje izaziva rak i da ga ne leci. Ono ozbiljno ugrozava imuni sistem i izaziva
uzasno bolne, najcesce trajne posledice. Svesna sam da se ove stetne posledice ne pojavljuju bas
kod svih pacijenata. Medjutim, zracenje nastavlja da skodi organizmu bez obzira gde se ono
primenjivalo, bili vi svesni stete odmah ili kasnije.
Sta mislite o odsecanju raka? Da li se pacijenti mogu izleciti ako hirurg moze da dopre do tkiva
zahvacenog rakom? Rak se ne pojavljuje zbog nedostatka hirurgije. Ne dobijate rak zato sto u svom
zivotu niste imali dovoljno operacija. Operativnim lecenjem raka necete ozdraviti zato sto u vasem
telu jos uvek deluju svi cinioci koji su doveli do raka. Ako odsecete rak, on ce se vratiti na istom
podrucju ili negde drugde. Da bi ga se otarasili, neizostavno morate da uklonite cinioce koji su
doveli do pojave raka. Ako nastavite da jedete hranu koja je izazvala rak i ne promenite nacin
zivota, sto je takodje dovelo do raka, i dalje cete imati rak. To je razlog zbog koga zene koje su
imale rak na jednoj dojci u velikom broju slucajeva dobiju rak i na drugoj dojci. Kada su im uklonili
jednu dojku, nastavile su da jedu i da zive onako kako su to oduvek radile. Odnosno, cinioci koji su
doveli do nastanka raka su nastavili da deluju i izazvali su rak u drugoj dojki. Medjutim, to ne mora
da vam se desi ako stvarno promenite svoj nacin zivota i ishrane.
Doktori su u tolikoj tami da oni neretko predlazu pacijentkinjama da uklone obe dojke cak iako je
samo jedna zahvacena rakom. Nekim zenama u cijoj porodicnoj istoriji je bilo slucajeva raka dojke
doktori predlazu da im uklone obe dojke profilakticki - pre nego sto se pojavi rak.
To je neverovatno duboka tama. I ja sam imala rak dojke. On se nije pojavio zato sto sam imala
previse dojki! Problem se ne resava tako sto bi ih odsekli. Odbila sam odsecanje dojke, cak i one
dojke koja je bila zahvacena rakom. Znala sam da postoji nacin da se resi problem.
U jednoj knjizi, "Klinicka onkologija za studente medicine i lekare", zajednickom izdanju Medicinskog
fakulteta Rocesterskog Univerziteta i Americkog drustva za borbu protiv raka, citamo upozorenja
protiv hirurskog uklanjaja raka, cak i protiv biopsije. Citiram: "Eksperimentima je dokazano da
hirurska trauma umanjuje otpornost prema nastanku metastaze." To znaci da hirurska trauma
narusava vas imuni sistem i povecava opasnost od sirenja raka.
Evo jos jednog citata: "Biopsija pomocu igle se povremeno koristi, ali igla svojom putanjom moze
da jos dublje usadi celije raka koje postaju osnova za njegovo dalje sirenje. Biopsija visokomalignih
tumora zasecanjem kroz otvoreno operativno polje moze biti kontraindikovana zbog rizika od
sirenja tumora na operativno polje." Dakle, hirurska biopsija kao metoda za dijagnozu najranijih
stadijuma raka u nekim slucajevima moze da izazove sirenje raka.
Drugi istrazivaci su eksperimentalnim proucavanjima otkrili da hirurski zahvati porazavajuce deluju
na pacijentov imuni sistem i da umanjuju pacijentovu otpornost na rak. Tokom proucavanja na
Univerzitetu Ilinois zivotinje su bile podvrgavane razlicitim vrstama stresa - operacijama, trovanjima
jetre i hemijskim anesteticima. Sve ovo je dovelo do smanjenja otpornosti prema celijama raka koje
su ubrizgali u njih. Ova istrazivanja su pokazala da su se sanse za rast tumora, kao rezultat upravo
pretrpljene operacije, povecale u rasponu 50-450%. Dakle, vec i sama operacija moze da ima
negativni uticaj na vas imuni sistem.
Evo nekih opstih smernica kojima sam se rukovodila, a sto se vas tice, sami za sebe trebate doneti
neke odluke:
1. Na pocetku sam zelela da znam dijagnozu, da znam da li je moja izraslina bila rak ili ne, pa sam
imala ekscizionu biopsiju, odnosno, uklonili su mi najveci deo ovog tumora. Setite se, on se vec tad
prosirio. Takodje, glavni tumor je na pocetku bio veoma mali, kao mali oblutak i uklonili su mi ga
pod lokalnom anestezijom - lidokainom ili novokainom, tako da nisam trpela posledice opste
anestezije. Ako je moguce, operacija se uvek treba izvrsiti pod lokalnim anestetikom, zato sto je to
bolje za vas.
2. Odabrala sam otvorenu ekscizionu biopsiju a ne biopsiju iglom, zato sto se ovom drugom
biopsijom uzima samo majusni deo tumora, pa se time otezava donosenje konacne dijagnoze raka.
Odredjena podrucja raka mogu ostati neispitana ovakvim vidom biopsije.
3. Ako neko ima rak debelog creva koji ometa rad debelog creva, onda je razumno olaksati
opstrukciju, pa se zato treba osloboditi stolice. Ako tumor pritiska neki vitalni organ, pozeljno je da
se oslobodimo tog pritiska. Smanjivanje obima tumora, kao sto su to i meni uradili, jeste razumno.
Ali zapamtimo da veca operacija moze negativno uticati na vas imuni sistem. Uzmite to u obzir kada
donosite odluke.
Da sam onda znala ovo sto sad znam, ne bih dozvolila da mi odseku ni ono malo tumora, zato sto
bih Bozjim originalnim planom zdravlja mogla da preokrenem tok bolesti. No, u to vreme nisam
razumela svih 10 koraka tog Plana. Sada znam da u svim tim situacijama koje sam spomenula vera
u Boga moze da dovede do promena okolnosti u telu, za sta konvencionalna medicina cak ni ne
sanja da je moguce. Ali vi morate da odlucite sami za sebe.
HORMONALNA TERAPIJA
Sledeca kategorija jeste hormonalna terapija. Lupron je danas veoma popularan lek. Obicno se
koristi kod bolesnika sa rakom prostate. Njegovi nezeljeni efekti su sledeci: opsti bol, glavobolja,
sevanje pred ocima, znojenje, mucnina, povracanje, stomacne smetnje sa gasovima i losim
varenjem, oticanje, gojaznost ili mrsavljenje, akne, rast kose na licu, bolovi u zglobovima i
misicima, depresija, emocionalna nestabilnost, vrtoglavica, dremez, nervoza, neuromuskularni
poremecaji, utrnulost, trzanje ruku, osetljivost i bol grudi.
Estrogeni kao sto je recimo Diepostobesterol, poznat jos i kao DES se koristi za ublazavanje
metastaziranog raka dojke ili prostate. Kada vam daju ovakve lekove za ublazavanje, to znaci da se
doktor vise ne nada da ce vas izleciti. Nezeljeni efekti ovih lekova jesu: zgusnjavanje krvi, srcani ili
mozdani udar, rak jetre, visok krvni pritisak, zadrzavanje tecnosti, mucnina, povracanje, depresija,
nervoza, povecanje grudi, migrena, glavobolja, preterani rast uteralne postave, iznenadno
vaginalno krvarenje kod zena. Kod muskaraca nezeljeni efekti su manje vise isti, plus impotencija,
atrofija testisa i ginekomastija - povecane grudi kod muskaraca.
Zatim tu su i antiestrogeni kao sto je Tamoksifen. Ovaj lek lekari dele kao da su to bombone.
Nezeljeni efekti su iznenadni porast temperature, zadrzavanje tecnosti, mucnina, promene na kozi,
zgrusavanje krvi, vaginalni izliv, gubitak kose, zatvor, promene raspolozenja, rak uterusa, rak jetre,
a neke studije su pokazale cak i potpomaganje rasta raka dojke u slucaju da se nekoliko godina
stalno koristi.
IZMENJIVACI BIOLOSKOG ODZIVA
Postoji jos jedna grupa hemijskih preparata za tretman raka i oni se zovu izmenjivaci bioloskog
odaziva. Neki od ovih lekova su interleukoni, interferoni, faktor nekroze tumora i monoklonoantitela.
Ovi lekovi su veoma skupa sredstva za lecenje raka. Toksicnost interleukona se pokazuje u
sledecem: znacajane kardiovaskularne komplikacije ukljucujuci izuzetno nizak krvni pritisak i razvoj
sindroma kapilarnog curenja. To je kad vasi najmanji krvni sudovi prskaju i krv sa izliva u vase
tkivo. Nadalje, tu su dobitak na tezini, oticanje stopala i nogu, srcane aritmije, srcani napad,
mucnine, hipotiroidizam i neuropsihijatrijske promene koje napreduju cak i kad je tretman zavrsen.
Nezeljeni efekti interleukona se vide kao: hladnoce i groznice, svrab sa osipom i ljustenjem koze,
mucnina, povracanje, proliv, anoreksija, septicki sok - to je pad krvnog pritiska kojim se ugrozava
zivot, tahikardija - ubrzan rad srca, srcane aritmije, srcani napad, halucinacije, dezorijentacije,
prividjanja, promene licnosti, promene u cirkulaciji krvi zbog kojih pacijentima treba dati
transfuziju. Nabrajam vam ove nezeljene efekte zato sto me ljudi cesto pitaju: "Moj doktor hoce da
mi prepise tamoksifen ili interleukon ili interferon, a sta ti mislis o tome?" Sada kada znate sta ovi
lekovi mogu da vam naprave, vi sami odlucite.
Sledeci je interferon. Ova onkoloska knjiga kaze: "Anti-tumorni efekti interferona se proizvode
direktnim trovanjem celija. Interferoni inhibiraju rast kako celija tumora, tako i rast normalnih
celija." Opsti nezeljeni efekti jesu: groznica, zamor, mijalgija - bol u misicima, zbunjenost,
utrnulost, mravinjanje, bol u prstima nogu i ruku, stomacni bolovi, zatvor, mucnina, povracanje,
proliv, anoreksija, gingivitis - upala desni. Takodje, on izaziva depresiju, pogorsanu koncentraciju,
amneziju, kratkocu daha, upale krajnika i sinusa, i gubitak kose. Nekroza celija raka moze da
izazove ozbiljno nizak krvni pritisak.
Monoklonoantitela mogu da izazovu nizak krvni pritisak, kratak dah, anafilaksu - to je kolaps koji
moze da ima smrtni ishod, mijalgije (bol u misicima) i rabdomijalize - to je razaranje misica koje
izaziva otkazivanje bubrega opasno po zivot.
 
KO KONTROLISE INDUSTRIJU RAKA?
Odakle poticu svi ovi lekovi? Zasto rak lece preparatima koji su izazazivaci raka, i ko kontrolise
industriju raka? Najveci broj pacijenata misle da lekari i istrazivaci upravljaju zdravstvenim
sistemom, medjutim, ovi profesionalci se skoro uvek nalaze pod kontrolom nestrucnjaka za
medicinska pitanja.
Na primer, Memorijalni centar za rak "Slam ketering" u Nju Jorku, jedan od najuticajnijih centara za
rak u svetu, kontrolisan je od strane upravnog odbora sacinjenog od nemedicinskih osoba. Obicno
su to direktori velikih korporacija koji su ulozili velika sredstva u industriju raka - metoda i
instrumenata za lecenje raka.
Najvaznije institucije koje kontrolisu industriju raka i informacije koje vi i vas lekar smete da
dobijete jesu sledeci: 1. Memorijalni centar za rak "Slam ketering" u Nju Jorku; 2. Americko drustvo
za borbu protiv raka; 3. Nacionalni institut za rak; i 4. FDA (Administracija za hranu i lekove).
Bogata porodica Aster, koja se krajem 19.veka obogatila na nekretninama, izdavanjem stanova
sirotinji, je obezbedila najveci deo sredstava za osnivanje Njujorske bolnice za rak, koja je kasnije
postala Memorijalni centar za rak "Slam ketering". Medjutim, zauzvrat su trazili veliku kontrolu. Oni
su diktirali ko ce sedeti u upravnom odboru bolnice i ko ce biti medicinski direktor bolnice.
Porodica Rokfeler, koja je kontrolisala naftnu kompaniju Standard Oil, je pocetkom 20. veka
potpisala posebni ugovor sa nemackom farmaceutskom kompanijom AG Farben. Posle sklapanja
ovog ugovora, Rokfelerova imperija je pocela naglo da se interesuje za vodjenje farmaceutskog
biznisa u svetu. Rokfelerovci su poceli redovno i bogato da finansiraju spomenutu bolnicu, pa je
tako posle nekoliko godina potpredsednik Standard Oila pozvan da se pridruzi Upravnom odboru
Memorijalnog centra. Ubrzo je on postavljen za direktora novoosnovanog komiteta za istrazivanja.
Kada je izbio Drugi svetski rat, Kornelijus Rouds, koji je zapoceo istrazivanja hemoterapije u
Memorijalnom centru "Slam ketering", postao je sef istrazivackog odelenja za vodjenje hemijskog
rata pri americkoj vojsci. Njihov navodni cilj je bio da proucavaju defanzivna delovanja otrovnih
gasova. Medjutim, oni su pod velom vojne tajne eksperimentalno ispitivali dejstva azotnog iperita,
bojnog otrova, na zdravim ljudima i bolesnicima od raka. Azotni iperit kao bojni otrov je smrtonosna
supstanca, ali na osnovu njega su poceli da razvijaju hemoterapiju, i jos i danas se koristi za
tretman bolesnih od raka, ali pod prihvatljivijim imenima - Sitoksin, Alkoran ili Leukoran.
Ovi lekovi se nalaze u PDR-u, referentnoj knjizi lekova, najvaznijoj knjizi lekara farmaceuta. Azotni
iperit je napravljen da bi ubijao ljude i on svoj posao veoma dobro obavlja kada se da bolesnima od
raka.
Sredinom 1960-tih clanovi upravnog odbora spomenutog memorijalnog centra bili su pojedinci cije
su korporacije pocele da dobijaju ili gube velike svote novca u zavisnosti od uspeha odredjene
terapije protiv raka. Direktori upravnog odbora memorijalnog centra bili su pojedinci kao na primer
Lorens Rokfeler i Beno Smit iz biohemijske kompanije Vordington. Godine 1988. vise od jedne
trecine upravitelja memorijalnog centra bili su uticajni ljudi iz korporacija koje su proizvodile
preparate za koje se znalo i sumnjalo da su karcerogeni. Na primer, "Ekson", jedan od vodecih
svetskih proizvodjaca benzina, najveceg izazivaca raka. "Dzeneral motors" je odgovoran za jednu
trecinu vazdusnog zagadjenja u Americi.
Ovo su samo neposredne veze sa velikim korporacijama. Ako pogledate direktore ostalih upravnih
odbora, koji su clanovi memorijalnog centra "Slam ketering", medju njima cete naci proizvodjace
azbesta, hemijske kompanije "Elajd", proizvodjaca crvenog olovnog oksida, poznatog izazivaca
raka, i proizvodjace ostalih materija opasnih po zivot. Kakve li ironije! Oni koji zaradjuju milione
proizvodnjom i prodajom smrtonosnih materija, sada zgrcu bogatstvo i na drugi nacin - zabranjujuci
ili dozvoljavajuci odredjene vrste terapije raka, zatim proizvodnjom odredjenih preparata koji se
koriste u tim terapijama raka, izazvanih samim supstancama koje oni proizvode.
Imajuci sve ovo u vidu, uopste ne iznenadjuje to sto se memorijalni centar "Slam ketering" uvek
priklanja najskupljim pristupima lecenju raka, a ne prevenciji. Kada dodju na posao u memorijalni
centar, ovi direktori donose sa sobom istu poslovnu i finansijsku filozofiju kojom se inace rukovode -
zaraditi novac! Rezultat je da se istrazivanja odvode daleko od prevencije ili sprecavanja bolesti,
daleko od jeftinih prirodnih resenja prema tretmanima na kojima se moze daleko vise zaraditi.
MEDIJI
Zasto ne cujemo ove informacije u medijima? Pogledajmo sada na povezanost medija sa upravnim
odborom memorijalnog centra "Slam ketering". Godine 1988. dvojica upravitelja centra su bili iz
njujorske Tajms korporacije, dvojica su bili direktori Riders dajdzesta, jedan je bio predsednik
Vorner komunikacija, i jedan direktor CBS-a.
Kada su Junajted pres (UPI) i Asosijeted pres (AP), dve velike svetske novinske agencije odbile da
objave pricu o jednoj perspektivnoj alternativnoj terapiji raka, a jedan novinar-istrazitelj ih pitao
zasto su to uradili, rekli su mu sledece: "Sve price o izlecenju od raka moraju prvo da se provere od
strane naseg naucno-istrazivackog tima u Nju Jorku." I tako, vest nije objavljena.
Sve price o tretmanu raka mora prvo da odobri jedna grupa u Nju Jorku - Americko drustvo za rak i
"Slam ketering". Ona ima potpunu kontrolu nad time da li ce se objaviti jedna vest o lecenju raka ili
ne. Svaka pojedina vest o lecenju raka mora da se cenzurise pre nego sto za nju saznaju gradjanI
Amerike, na isti nacin kao sto i sve vrste tretmana raka moraju da se odobre, i to od strane jednih
te istih ljudi.
Iznecu vam jos nekoliko dokumentovanih slucaja kontrole medija da ne biste mislili da je ovo
izdvojen slucaj. Citiram Dzona Slintona koji je bio jedan od najcenjenijih novinara u Americi,
nekadasnji sef osoblja Nju Jork Tajms magazina. Njegove kolege su ga zvali "dekanom svoje
profesije". Pre pedeset godina, 1953. godine, zamolili su ga da odrzi zdravicu na svecanosti
njujorskog kluba novinara. Naslusao se puno licemernih govora, pa je zato odlucio da otvoreno
progovori pred svojim kolegama.
Citiram: "U danasnjoj Americi vise ne postoji sloboda stampe. To znamo i vi i ja. Kada bih dozvolio
da se posteno misljenje objavi barem u jednom broju mojih novina, izgubio bih posao za manje od
24 sata. Posao nas novinara je da unistimo istinu, da lazemo u oci, da iskrivljujemo, ocrnjujemo, da
iskoristavamo tudju pohlepu i da prodajemo svoju zemlju i rasu zarad kore hleba. To znamo i vi i ja.
I kakva je to ludorija, ova navodna sloboda stampe? Mi smo marionete bogatih. Oni vuku konce, a
mi igramo. Nasi talenti, nase mogucnosti, nasi zivoti, sve je to svojina drugih ljudi. Mi smo
intelektualne prostitutke."
Ricard M. Koen, producent u politickoj redakciji CBS-a je rekao: "Namecemo nas plan izvestavanja
time sto mi biramo sta cemo i kako cemo izvestavati." Ricard Salah, bivsi predsednik CBS-ovih vesti
je rekao: "Nas posao je da ne damo ljudima ono sto oni zele, nego da im damo ono sta mi mislimo
da trebaju imati." Malo je poznato da monopol nad medijima lezi u rukama nekoliko porodica i
svetskih korporacija. Evo ko poseduje masivnu imovinu medijske korporacije AOL/Time Warner.
AMERICKO DRUSTVO ZA RAK
Rak je veoma unosan posao i oni zrtvuju tvoj zivot u tom procesu. A kako stoje stvari sa Americkim
drustvom za rak, visoko cenjenom organizacijom koja angazuje veoma veliki broj volontera? Ona
skupi preko 400 miliona dolara godisnje samo od slogan: "Idi na pregled i posalji nam cek", kako ga
nazivaju. Medjutim, nisu pomogli nijedan iole znacajan napredak pomocu ovog kolosalno velikog
prihoda.
Ocito je da se Americko drustvo za rak okoristava nasom velikom zabrinutosti zbog raka, bez obzira
sto kardiovaskularna oboljenja odnose dva puta vise zivota od raka. Medjutim, Americko drustvo za
borbu protiv srcanih obolenja prima daleko manje donacija za istrazivanje od onih okupljenih oko
raka. Zasto? Americko drustvo za rak izvanredno dobro odrzava visoku svest naseg drustva o raku.
Ne prodje dan, a da se u novinama ne pojavi neki clanak o raku. Kada poznate licnosti kao sto su
senatori, glumci i druge slavne licnosti umru od raka, od toga mediji naprave nacionalnu dramu koju
svi fascinirano pratimo.
Americko drustvo za rak je 1953. godine osnovao niko drugi nego Dzon Rokfeler u njujorskom klubu
Harvard. On je cak nabavio sredstva potrebna za ustanovljavanje ovog drustva. Ono je od samog
svog pocetka imalo nameru da oblikuje javno mnjenje. Glavni cilj drustva jeste da u javno mnjenje
usadi ideju da se odmah javite lekaru cim i najmanje posumnjate da imate rak.
Pocetkom 1940-tih grupa bogatih pojedinaca je sprovela reorganizaciju Americkog drustva za rak.
Kljucni ljudi medju novim vodjama bili su Elmer Boust, direktor kompanije Hofman-Laros, i Albert
Lasker, uticajni kreator reklama za duvansku industriju. Njegov slogan "uzmi Laki-cigaretu, a ne
slatkise" je naveo mnoge zene da u periodu 1930-1940-tih pocnu da puse. I ponovo, "zgrci novac!"
Lasker je zaradio najpre time sto je naveo zene da puse, a onda je zaradio daleko vise preko
Americkog drustva za rak time sto je prema njemu usmerio sredstva za navodno lecenje raka
izazvanog posledicama reklame za rak. Boust i Lasker su izumitelji najuspesnije tehnike za
skupljanje novca za lecenje raka.
Godine 1978, novinar Beri Couk je vodio istragu o Americkom drustvu za rak i otkrio je da ova
neprofitna agencija nenamenski trosila mnoge milione dolara skupljene za borbu protiv raka, a da je
u isto vreme tvrdila da nema napretka protiv raka zato sto nemaju dovoljno sredstava! Od novaca
sto se skupi, ovo drustvo potrosi 61% na plate zaposlenih, putovanja direktora i kancelarijske
troskove, a na stvarnu pomoc pacijentima se potrosi manje od 5%. Americko drustvo za rak ne zeli
da nadje lek za rak, zato sto bi time izgubilo posao.
Svoju tvrdnju cu dokazati sledecim dogadjajem: godine 1952, jedna lokalna podruznica Americkog
drustva za rak je objavila veliki clanak u novinama trazeci od svoje maticne organizacije da ispita
mogucnosti cetiri nova moguca leka za rak. Medjutim, ovaj ogranak je bio iskljucen iz redova ovog
drustva. Predsednik lokalne podruznice bio je zaprepasten i rekao je: "Pitamo se kakav smo zlocin
ucinili, a mi smo samo pokusali da pomognemo da se resi problem raka." Da li Americkog drustvo
za rak ima skrivene motive? Ono ih je objavilo u magazinu Harpers. Citiram: "U povelji Americkog
drustva za rak stoji da je ono privremeno udruzenje koje se mora raspustiti istog dana kad se
pronadje lek za rak." Pa zasto bi onda Americko drustvo za rak ikad priznalo da lek postoji? Morali
bi da se razidju i odreknu se tih 400 miliona dolara koje dobiju svake godine.
NACIONALNI INSTITUT ZA RAK
Nacionalni institut za rak je vladina istrazivacka agencija cija je glavna odgovornost da, kako kazu,
"vode rat protiv raka". Ovaj institut potrosi milione dolara skupljenih od poreza na fondove za
istrazivanje i za naucnike u razlicitim ustanovama. Ovaj institut se rukovodi istom poslovnom
politikom kao i u slucaju Memorijalnog centra "Slam ketering" i Americkog drustva za rak. Godine
1971, donesen je nacionalni zakon o raku kojim se zapoceo "rat protiv raka". Pre toga, kasnih
1960-tih, americki Kongres je ustanovio nacionalnu konsultacionu grupu za istrazivanje "pobede
nad rakom". Upravo je ovo telo dalo nalog Kongresu da zapocne "rat protiv raka". Od 26 clanova
komiteta za borbu protiv raka, desetoro su bili clanovi Americkog drustva za rak, cetvoro su
povezani sa memorijalnim centrom "Slam ketering", a nekoliko izmedju ostalih su bili iz hemijskih i
farmaceutskih kompanija, istih onih koji imaju koristi od miliona dolara od poreza koji se vec slivaju
u njihove dzepove.
Nacionalni institut za rak radi na sledeci nacin: naucnik podnosi molbu za dobijanje fonda za
istrazivanje. Ovu molbu mora da odobri sirok krug drugih naucnika, birokrata i biznismena. Oni
moraju da se medjusobno sloze da mu odobre sredstva. Gotovo po pravilu, podnesena molba mora
biti unutar granica konvencionalne nauke. Ovim ogranicenjima se onemogucava odobravanje
radikalno novih ideja i pristupa. I zato, Nacionalni institut za rak nikada ne ulaze u istrazivanja
prirodnih tretmana raka ili bilo koje druge bolesti. Nedavno osnovani ogranak za alternativnu
medicinu pri Nacionalnom institut za rak nije nista drugo nego sredstvo za izigravanje javnosti,
posto sve vise postaje ocito da je takozvani "rat protiv raka" pomocu konvencionalne medicine
katastrofalni promasaj onih koji dizu veliku galamu protiv alternativnih i netoksicnih metoda.
Nadalje, narodu se uzima novac za usavrsavanje hemoterapija, i to preko novca skupljenog
porezom, a kojeg Nacionalni institut za rak prosledjuje do istrazivaca. Zatim, narod ponovo placa
lekove, i to po monopolskim cenama, istim onim privatnim kompanijama koje su ih patentirale radi
svog dobitka. Dakle, naplacuju vam zelenaske cene za lekove za cije ste otkrivanje i usavrsavanje
vec platili putem poreza. Kakvog li reketa!
AGENCIJA ZA HRANU I LEKOVE
FDA, Agencija za hranu i lekove, je vladina ustanova u kojoj rade drzavni sluzbenici i politicki
postavljene osobe. Njena teoretska uloga je da zastiti narod od stetnih i beskorisnih metoda u
lecenju od raka i prodora lose hrane na trziste. Medjutim, oni su vatreni zastupnici hemoterapije i
zracenja - ekstremno stetnih tretmana. Americki senat je 1984. godine saslusao 11 sluzbenika FDA
koji su optuzili svoju agenciju da je podmicena od strane farmaceutske industrije koju bi ona
zapravo trebala da kontrolise. Svedocili su da su ih drugi sluzbenici FDA sikanirali svaki put kada bi
se zalagali protiv pustanja odredjenih lekova na trziste.
Godine 1976. Njuhejvenski medicinski zurnal je ovako komentarisao stanje u FDA: "Nekoliko
zaposlenih u FDA su mesecima bili otvoreno pijani, bilo je medjusobnog zastrasivanja, direktori
pojedinih odelenja su se ukljucivali u aktivnosti kojima su izazivali neposlusnost zaposlenih, ljudi su
zbijali sale na racun drugih. Ovde opisujem lekare, koji su gundjali, prigovarali pretpostavljenima,
nisu odgovarali na pitanja. Takvo ponasanje dosad nisam video ni u jednoj instituciji." Jedan drugi
autor smatra da ovakvo ponasanje vise odgovara ludnici nego vrhunskoj drzavnoj agenciji. Upravo
ovi ljudi oznacavaju metode prirodnog lecenja kao sarlatanstvo.
Pored ovoga, izmedju farmaceutskih kompanija i FDA postoje "dvostruka vrata": neki sluzbenici FDA
vatreno se zalazu za davanje dozvole odredjenom leku, a kada taj lek dobije odobrenje, onda oni
napuste svoj posao u FDA i, zamislite iznenadjenja, predju da rade za kompaniju koja proizvodi
doticni lek. I svi se pretvaraju da je to legalno i casno. Americko drustvo za rak, Nacionalni institut
za rak i FDA spavaju u istom krevetu. Rade samo za svoj interes, a ne za vas.
STOPE "IZLECENJA"
Hajde da sada govorimo o stopi izlecenja. Vas lekar vam cesto daje neke izvestaje o procentu
uspesno izlecenih odredjenom terapijom, medjutim, sta vas lekar podrazumeva pod "izlecenjem"?
Americko drustvo za rak se vec godinama pridrzava veoma cudne definicije izlecenja od raka - to je
kad se prezivi 5 godina posle davanja dijagnoze. Reporter Nju Jork Tajmsa ih je jednom pitao da mu
daju definiciju "leka", na sta mu je zbunjeni zamenik direktora ovog drustva odgovorio: "Nisam jos
uzeo recnik da bih nasao definiciju leka. Mi zapravo ne znamo sta podrazumevamo pod lekom." Ovo
je objavljeno u Nju Jork Tajmsu 1979. godine.
Lekari retko koriste rec lek kada medjusobno razgovaraju zato sto znaju da su izlecenja raka
konvencionalnim metodama veoma retka. Svejedno, definicija leka u Americkom drustvu za rak je
postala jos smusenija. Na primer, Americko drustvo za rak je priznalo da je medju 20 miliona
izlecenih zrtava raka u Americi svrstala pojedince koji, citiram, "jos uvek imaju rak". To znaci da se
pod "izlecenom osobom" smatra osoba koja je lecena od raka i onda prezivi narednih 5 godina. Ali,
ako se rak povrati i ovaj umre, on ce biti u veoma cudnoj situaciji zato sto je umro od bolesti od
koje je zvanicno bio izlecen. Zbog toga ce vas doktor ubrzo prestati da vam servira impresivnu
statistiku prezivljavanja 5 godina posle davanja dijagnoze raka. Ali, hajde da vidimo kako se dolazi
do ovih brojeva.
U svojoj knjizi "Industrija raka" (The Cancer Industry: The Classic Expose on the Cancer
Establishment), pisac Ralf Mos (Ralph W. Moss) izvanredno opisuje prevaru i laganje pomocu
statistika. Evo jednog primera: Dr Harden Dzons, profesor medicinske fizike na Berkliju i specijalista
za statistike starenja i efekte droga i zracenja tvrdi: "Stav da pacijenti leceni konvencionalnim
terapijama zive duze od onih koji nisu tretirani njima je pod jakim uticajem metoda za odredjivanje
grupa." Ako osoba u kategoriji nelecenih umre u bilo koje vreme tokom posmatranja, to se belezi
kao "Smrt u kontrolnoj grupi" odnosno kao neuspeh pristupa nelecenja. Ako osoba u kategoriji
lecenih umre tokom tretmana, ili pre nego sto se tretman zavrsi, podaci o njima potpuno nestaju iz
studije. Oni se ne ukljucuju u studiju zato sto, citiram, "vise ne podlezu kriterijumima koji su
ustanovljeni izrazom ´leceni´". Dakle, ako pacijent umre 89. dana hemoterapije koja traje 90 dana,
on jednostavno nestane sa liste tretiranih pacijenata, i ne belezi se kao neuspeh. "Ako bi odstranili
ovako pristrasno tumacenje rezultata, uobicajeni maligniteti bi imali izuzetno slicnu stopu smrtnosti
sa stopom smrtnosti nelecenih osoba" - zakljucuje dr Dzons.
Takodje, nema argumenata za tezu da rana dijagnoza povecava stopu prezivljavanja. Novim
tehnikama smo u stanju da damo dijagnozu ranije, oko 6 meseci ranije. Ali, sta time dobijamo?
Time stopu prezivljavanja od 4,5 godina pretvaramo u stopu prezivljavanja od 5 godina, i to onda
nazivaju "izlecenjem". Nista se nije promenilo po pitanju prezivljavanja, osim pocetne tacke
merenja koju su odlucili da uzmu. Naravno, sto vam bolest ranije otkriju, toliko cete duze ziveti i
imace vise vremena da vam pruzaju skupo lecenje. Ali, time uopste nisu bili u stanju da produze
vreme prezivljavanja.
Takodje je ocito da konvencionalne metode nisu uspele da zaustave porast stope smrtnosti. Ovaj i
prethodni vek su pokazali stalni i nezaustavljivi porast stope smrtnosti od raka. Godine 1900, od 27
smrti samo je jedna bila zbog raka; 1920. - 1 od 16; 1930. - 1 od 12; 1940. - 1 od 9; 1950 - 1 od
7; 1 od 6 u 60-tim i 70-tim i stopa smrtnosti nastavlja da raste. Na prvi pogled izgleda da je to tako
zato sto zivimo duze, i sto je rak bolest sredovecnih i starih. Medjutim, to nije jedini razlog porasta.
Ove brojke su vec prilagodjene godistima umrlih i uzimaju u obzir povecanu prosecnu starost naseg
stanovnistva. Standardna brojka za izlecenje od raka tokom 1980-tih, sto zapravo nije izlecenje
nego petogodisnje prezivljavanje, iznosi jednu trecinu ili 33%. Ali odjednom, Americko drustvo za
rak proglasava da ce 49% bolesnika preziveti posle dijagnoze. Na prvi pogled to izgleda kao
izvanredno poboljsanje, ali kako su dosli do te brojke? Stopa prezivljavanja se zapravo nije
povecala, nego je industrija raka izmislila novi i drugaciji standard koga ce izneti pred javnost. To su
nazvali "varijantom petogodisnje statistike prezivljavanja", odnosno "relativnom stopom
prezivljavanja". Zvanicnici za rak smatraju da je relativna stopa prezivljavanja preciznije merilo za
odredjivanje napredovanja raka. Relativna stopa prezivljavanja uzima u obzir ocekivanu stopu
smrtnosti - to znaci, ako osoba ne umre od raka, onda ce je mozda pregaziti kamion, pa se i to
mora uzeti u racunicu. Da li stvarno upotrebom ovog nepostenog merila mozemo da dokazemo da
ce stvarno 49% pacijenata biti zivi posle davanja dijagnoze? Eto odakle dolazi ova brojka od 50%
prezivelih. To se jednostavno zove "laganje pomocu statistike".
Naredna ozbiljna greska u racunici Nacionalnog instituta za rak je u tome sto su prilikom racunanja
uzeli u obzir samo belce. Dokazano je da je stopa pojave raka i smrtnosti kod crnaca veca nego kod
belaca. Dakle, Nacionalni institut za rak je namerno uzeo brojke samo od belaca i predstavio ih je
kao normativne, ali je zanemario stope raka i smrtnosti kod crnaca. Za ove tvrdnje o velikom
napretku se ispostavilo da su prevara kada se pojavio clanak u Medicinskom zurnalu Nove Engleske
koji je otkrio da nisu uzete u obzir stope pojave raka i smrtnosti kod crnaca, niti su uzeti u obzir
bolesnici od raka pluca. Jednostavno su odbacili ove grupe samo zato sto su njihove stope bile vise.
Jos laganja sa statistikama. Postoje knjige koje dokumentuju prevaru i falsifikovanje u nauci,
narocito medicini, ali vi ih najverovatnije necete naci u lokalnoj knjizari. Knjiga "Izdajice istine,
prevara i laz u naucnim holovima" (Betrayers of the Truth: Fraud and Deceit in the Halls of Science,
autori William Broad i Nicholas Wade) pokazuje kako nauka zapravo deluje i zasto naucnici varaju i
krivotvore nalaze svojih studija. A knjiga "Reketiranje u medicini" (Racketeering in Medicine: The
Supression of Alternatives, autor James P. Carter) iznosi na videlo veliko i orkestrirano potiskivanje
alternativnih metoda lecenja od strane vlade i medicinskih organizacija.
Evo jos jednog primera intimnog odnosa izmedju FDA i farmaceutskih kompanija koje bi ova prva
trebala da kontrolise. FDA i Vece za reklamu farmaceutskih proizvoda (FAC) koje zastupa oko 35
glavnih farmaceutskih firmi su osnovali jedno novo telo i nazvali ga "Nacionalno vece za borbu
protiv zdravstvenih prevara". Oni navodno daju veliki novac lekarima i zdravstvenim specijalistima
da javno diskreditiraju sve netradicionalne terapije, a ponajvise one za koje je dokazano da su
najperspektivnije i time predstavljaju veliku pretnju farmaceutskoj industriji. Ipak, FDA neprestano
odobrava opasne i smrtonosne supstance, i kada neki od tih "cudesnih" lekova zakazu izazivajuci
ozbiljne povrede i smrt kod jedne osobe ili hiljada ljudi, niko ne podize optuzbu protiv FDA, ni
lekara, niti prizvodjaca, a kamoli da neko bude osudjen ili kaznjen. U najboljem slucaju, opasni lek
se tiho ukloni sa trzista. Medjutim, kaznene mere se veoma cesto pokrecu protiv onih koji
praktikuju alternativne terapije.
Hemoterapija i zracenje koji izazivaju rak i koji su usmrtili na stotine, hiljade, ako ne i milione ljudi,
jesu jedine terapije koje vlada preporucuje i dozvoljava da se koriste. Ove terapije su uvedene u
upotrebu kao nove metode sa obecanjem da cemo jednom u neodredjenoj buducnosti, mozda,
pronaci lek za rak. Sa druge strane, takozvane alternativne terapije se neprestano optuzuju da
pruzaju laznu nadu. Medjutim, prava katastrofa je upravo lazni tridesetogodisnji i neverovatno skupi
"rat protiv raka" od strane vlade i farmaceutskih kompanija, i njime se pokazalo najdrskije
izopacenje zvanicne medicine i najbezocnije davanje lazne nade koje su Amerika i svet ikada videli.
Kada se eliminisu lazne statistike, dugogodisnja stopa prezivljavanja bolesnika od raka tretiranih
konvencionalnom medicinom pada na katastrofalna 3%. Ovo je dokumentovano 1996. godine u
prestiznom medicinskom zurnalu "Lanset". Cena nege miliona Amerikanaca zahvacenih rakom se
procenjuje na negde izmedju 4 i 7 triliona dolara u zadnjih 20 godina. To je zastrasujuce velik novac
koji farmaceutsko-medicinski kartel drzi u rukama. Zar onda ne iznenadjuje to sto oni ne priznaju
da se rak moze izleciti prirodnim metodama?
Dr Bendzamin Ras, potpisnik americke Deklaracije nezavisnosti je pre 200 godina predvideo
sledece: "Ako medicinsku slobodu ne ugradimo u Ustav, doci ce vreme kada ce se medicina
organizovati i postati prikriveni diktator. Ogranicavanje vestine lecenja samo na jednu klasu ljudi i
uskracivanje jednakih privilegija drugima ce ustanoviti Bastilju medicinske nauke. Svi takvi zakoni
su ne-americki i despotski. Oni su zaostaci monarhizma i nema im mesta u republici. Ustav ove
republike bi trebalo da obezbedi mogucnost za medicinsku slobodu, isto kao i za versku slobodu."
Kakvog li prorocanstva!
A SADA KONKRETNO
Sada cu vam izloziti nekoliko najcescih slucajeva raka i korak za korakom cu vas upoznati sa
procesom konvencionalne terapije. Pocecemo sa rakom dojke. Najvazniji dijagnosticki testovi kojim
se otkriva izraslina na grudima je mamogram, ultrazvuk ili rucno od strane lekara. Ovi metodi vam
kazu da imate izraslinu, ali vam ne kazu da li je ona dobrocudna ili zlocudna. Objasnicu vam svaki
pojedini test.
Mamogram je rentgen, zracenje koje izaziva rak. Mnogi lekari predlazu da bi zene jednom godisnje
trebale imati mamografiju, a zenama posle menopauze preporucuju cak jednom u 6 meseci.
Procenjuje se da zracenje iz mamograma za 2% povecava rizik da zena dobije rak. To je 4%
godisnje ako idete 2 puta godisnje na mamogram. Za 10 godina, vas rizik da dobijete rak se
povecava za 40% - dramaticno vam se povecava rizik da dobijete bolest koju pokusavate da
izbegnete.
Ultrazvuk je sigurniji zato sto se ne koristi zracenje. On je prilicno pouzdan za otkrivanje nakupljene
tecnosti i cista. Medjutim, rucni pregled se pokazao podjednako uspesnim kao i mamogram i uopste
nema rizika.
Ako vec imate izraslinu i zelite dijagnozu, onda se mora raditi biopsija. Postoje dve vrste biopsije -
hirurska, gde se pravi rez, i pomocu igle, gde se iglom uzima uzorak tkiva zahvacenog tumorom.
Biopsija iglom ne zahteva opstu anesteziju, ali veoma je moguce da nece dati pouzdanu dijagnozu
zato sto se uzima nedovoljno velik uzorak tkiva. Dakle, mozda cete dobiti negativan rezultat
biopsije, a ustvari vi imate rak u nekom drugom podrucju izrasline do kog igla nije dosegla.
Otvorena biopsija je tacnija, zato sto se manji tumor moze potpuno ili vecim delom ukloniti, a
patolog ima dovoljno tkiva na raspolaganju da pouzdano utvrdi o cemu se radi.
Hirurzi ponekad od vas traze da potpisete pristanak na potpuno odsecanje dojke cak i pre nego sto
urade biopsiju. Medjutim, to moze biti opasno zato sto ako se biopsija i odsecanje dojke urade
tokom jedne hirurske procedure, onda se dijagnoza raka mora uraditi na takozvanom "zamrznutom
delu originalne biopsije". Da vam objasnim sta je to: ako je tumor hirurski biopsiran, tada hirurg
odseca komadic tkiva i nosi ga u laboratoriju, cuva ga u posebnim hemikalijama u parafinskom ili
slicnom zastitnom bloku, iseca ga na mikroskopski tanke listice, stavlja na poseban komad stakla,
kapne odredjeni pigment da bi to sve patolog mogao da gleda u mikroskopu i da postavi dijagnozu.
Za ovu proceduru potrebno je nekoliko dana, ali je mnogo tacnija nego metoda zamrznute sekcije.
Zamrznuta sekcija se radi tako sto se u laboratoriji brzo zamrzava deo sumnjivog tkiva dok pacijent
jos uvek spava na operacionom stolu. Zatim se to tkivo oboji i patolog ga gleda pod mikroskopom.
Svi patolozi i hirurzi znaju da dijagnoza zamrznute sekcije nije tako tacna kao dijagnoza regularnom
metodom za koju je potrebno nekoliko dana. Desavale su se grozne stvari kada su mladim
pacijentima amputirali obe noge zbog komplikacija sa zamrzavanjem ili kada su radili dijagnozu
zamrzavanjem zajedno sa odsecanjem dojke, a klasicna biopsija je kasnije pokazala da su pacijenti
bili zdravi. Zbog toga je najbolje da se biopsija uradi kao odvojena procedura.
Kada potpisete pristanak da vas operisu, time hirurzima dajete dozvolu da vam rade sve sta god
misle da je neophodno dok ste pod narkozom. Kada sam imala svoju biopsiju, napismeno im nisam
dala pristanak na odsecanje dojke, ni da mi uklone limfne zlezde, niti da odstrane bilo koji deo mog
tela osim da urade biopsiju izrasline.
Dakle, ako sada odlucite da imate biopsiju i kada se urade uobicajeni isecci vaseg tkiva, i kada
patolog nekoliko dana kasnije pogleda isecke i dijagnosticira rak, vas hirurg ce vam verovatno
predloziti odsecanje dojke. Ako se rak rasirio i na limfne zlezde, predlozice takodje da se i one
odstrane.
Prvo cemo reci par reci o mastektomiji ili odsecanju dojke. Da li ste dobili rak dojke zato sto imate
previse dojki? Naravno ne. Zbog toga se problem ne resava njihovim uklanjanjem. Zbog toga, vi na
prvom mestu treba da zaustavite cinioce koji su doveli do pojave raka.
Ako imate rak u limfnim zlezdama, to znaci da one rade svoj posao. Razmislite o sledecem: ako
imate infekciju na stopalu, onda vam najcesce limfne zlezde u preponama nateknu zato sto ciste
limfnu tecnost od bakterija i pomazu da se infekcija ne rasiri. Da li biste onda otisli svom hirurgu i
rekli mu da vam odstrani limfne zlezde u preponama zato sto imate infekciju stopala? Ne, naravno.
One samo rade svoj posao, pomazu vam. A ako se rak rasiri i na vase limfne zlezde, one ce vam
pomagati na isti nacin. One su deo vaseg imunog sistema. One izbacuju rak iz vaseg tela da se ne
bi rasirio na ostale delove tela. Odstranjujuci limfne zlezde vi uklanjate vazne prepreke raku i on se
jos brze siri. Zatim bi lekar predlozio trovanje u vidu hemoterapije ili zracenja da bi unistio ono malo
imunog sistema sto vam je ostalo. Odsecanjem limfnih zlezdi i trovanjem tela hemoterapijom i
zracenjem, pomazete raku da se neometano rasiri po celom telu koje vise ne moze da se brani.
Odbila sam da mi odstrane limfne zlezde iako su bile zahvacene rakom. Kada sam zapocela Plan koji
me je ozdravio, ove zlezde od kojih su neke bile velike kao orasi, polako su se smanjivale i
smeksale, i rak se iz njih povukao.
Vec sam spomenula da neki hirurzi preporucuju anafilakticko uklanjanje druge dojke, narocito ako
je u vasoj porodici bilo slucajeva raka dojke. Ako vec imate rak u jednoj, to ne znaci da cete
obavezna dobiti rak i u drugoj dojci. Rak se preseljava na drugu dojku samo ako osobe nastave da
jedu i da zive na isti nacin koji je izazvao pojavu raka na prvoj dojci. Ako eliminisete uzrocnike raka,
onda ne morate da brinete da li ce se rak pojaviti na drugoj dojki, zato sto rak nije u vasim genima!

Rak dojke se prenosi sa generacije na generaciju, ali ne preko gena, vec na sledeci nacin: prabaka
uci baku kako da zivi, sta da jede i kako da podnosi stres, baka to isto uci majku koja to prenosi na
cerku. Ali ovaj lanac moze da se prekine. Vi ne morate vise da zivite na isti nacin i da jedete iste
stvari koje su jeli vasi preci. Mozete da prekinete te navike i da prirodnim putem obnovite svoj
imuni sistem.
Vecina patologa ce narediti da vam se urade testovi na receptore estrogena u vasem tkivu
zahvacenom rakom. Testovi ce biti ili pozitivni ili negativni. Zatim ce predloziti neke dodatne lekove.
Naljutila sam se kada sam saznala da mi je moj patolog uradio te testove bez mog pristanka, zato
sto mi je bilo svejedno da li su receptori estrogena mog tumora pozitivni ili negativni. Vec sam
ionako odbacila hemoterapiju i sve ostale lekove. Nisam htela da unosim bilo kakve preparate u
svoje telo. Plan da se zaustavi rak i ozdravi je isti bez obzira da li su vam receptori estrogena
pozitivni ili negativni.
Jedine tri mogucnosti koje bi vam lekari predlozili jesu zracenje, hemoterapija ili operacija, a o tim
mogucnostima smo vec raspravljali. Vec su vam poznati opsti nezeljeni i toksicni efekti
hemoterapije i zracenja. Evo koji ce vam se simptomi pojaviti ako dozvolite da vam zrace dojke i
grudni kos: zracenje grudnog kosa skodi srcu i moze da poveca sanse da dobijete srcani napad i da
umrete. Izazvace kratkocu daha, kasljanje, zamor i smetnje u disanju. Takodje, moze da izazove i
perikarditis, to je upala kesa oko srca. Moze da izazove defekte srcanih zalisaka i mrlje na srcanom
misicu, krvarenje, otkazivanje srcane funkcije, kao i promene na ezofagusu i kicmenoj mozdini. Nije
zanemarljiv broj pacijenata koji umire zbog zracenja pneumonitisa, upale pluca, grudnog kosa i
pluca. Kasna radijaciona fibroza, odnosno mrlje i oziljci se pojavljuju kod 50-60% ozracenih
pacijenata.
Mnogim zenama se daje Tamoksifen, koji, kao sto je spomenuto, izaziva rak uterusa, rak jetre, a
dokazano je i da cak posle nekoliko godina neprekidne upotrebe on povecava ucestalost pojave raka
dojke.
Sta da radimo sa protezama dojke, grudnim implantima? Bez obzira na veliko zataskavanje od
strane FDA, proizvodjaca implantata i medija, dokazano je da implanti od silikonskog gela veoma
negativno deluju na imuni sistem. Selenijumski implanti su manje skodljivi, ali oni su jos uvek
strana tela u vasem telu i ne pomazu mu da ozdravi. Da su mi kojim slucajem ugradili implante od
silikonskog gela, odmah bih trazila da se odstrane, bez obzira imala rak dojke ili ne.
Dobro je poznato da upotreba estrogena za kontrolu radjanja ili u terapiji hormonske zamene
povecava rizike da se dobije rak dojke. Abortus predstavlja jos veci rizik za dobijanje raka dojke i to
je donedavno bila veoma brizljivo cuvana tajna. O tome raspravljam podrobnije u jednom drugom
predavanju. Nacionalni institut za rak ne zeli da to saznate. Na svojoj Internet prezentaciji oni to
kazu lekarima, ali ne i laicima. Proverite i sami kako to izgleda: na ovoj strani, strani za lekare,
iznose statistike o cvrstoj povezanosti abortusa i raka. Na drugoj strani za laike, oni to precutkuju.
A sta ako ste vec primali hemoterapiju i zracenje? Ako ste do ovog trenutka u kome saznajete ovu
istinu uzimali hemoterapiju ili zracenje zbog bilo koje vrste raka, i zelite da preporodite svoj imuni
sistem prirodnim metodama, to vam je moguce, ali za to ce vam trebati mnogo vise vremena zato
sto ste pretrpeli mnogo vecu stetu.
Ako vam se rak vratio i lekari vam predlazu presadjivanje kostane srzi, morate shvatiti da vam
lekari moraju dati masivne doze hemoterapije pre nego sto pocnu sa presadjivanjem, kako bi unistili
sve celije raka pre nego sto vam vrate normalnu kostanu srz, izvadjenu iz vaseg tela, ili celije
izvadjene nekom drugom.
Davanje tako velikih doza hemoterapije nekome ko je vec toliko bolestan jeste kriminalni cin. Sada
znate zasto je stopa smrtnosti kod ove procedure toliko visoka. Pravo je cudo kada neko prezivi
ovaj tretman. Ako izvestaj vase biopsije pokaze da nemate rak, ali da imate fibrocistozu ili benignu
izraslinu, treba da znate da svaka izraslina u vasim grudima je nenormalna. Mozete biti srecni ili
osetiti olaksanje ako to nije rak, ali jos uvek vi morate da stanete na put uzrocnicima te
nenormalnosti.
Dojka je organ koga pokrece voda. Kada vam se telo pocne susiti zato sto ne pijete dovoljno vode,
ili zato sto pijete kafu, Koka-kolu, ili druga pica sa kofeinom, ili ste precesto pod stresom, sto vas
takodje dehidrira, ili se nepravilno hranite, to sve podstice nastanak fibrocistoza i izraslina u
grudima. Ako predjete na vegetarijansku ishranu, odreknete se mleka i mlecnih proizvoda i jaja, i
usredsredite se na voce, povrce i zrnastu hranu, okrenete se od napitaka sa kofeinom prema vodi i
svezem soku od povrca, naucite da se pravilno nosite sa stresom, i pratite ostale korake zdravlja
koje vam dajem, odusevicete se zato sto ce te izrasline nestati!
Postoje neki testovi krvi kojima se mere markeri tumora kod nekih vrsta tumora. Ovi testovi mogu
da vam pomognu da pratite svoj napredak. Ali podsecam vas, oni uvek pokazuju brz pad brojcanih
vrednosti kada zapocnete hemoterapiju i zracenje. Ali to je uvek privremeno i daje vam lazan utisak
sigurnosti zato sto hemoterapija i zracenje pre ili kasnije uzmu svoj danak i markeri tumora
podivljaju.
Ljudi me cesto pitaju: "Kako si ti pratila svoj napredak?" Tokom prvih godinu dana moj napredak je
zapravo isao nizbrdo! Tumor je bivao sve masivniji, a ja sve bolesnija. Ali ja nisam htela da dignem
ruke od Bozjeg plana ozdravljenja i odem na hemoterapiju ili zracenje. Da sam to uradila, vec bih
bila mrtva. Drzala sam se kako sam znala i umela i radila sve kako sam mislila da je najbolje za
mene. Tokom svog oporavka nisam radila nijedan test krvi, znala sam da mi je dobro onda kad mi
je tumor potpuno nestao pomocu prirodnih metoda i kada mi se zivotna snaga vratila. Najbolja vest
je da vise ne moram da se brinem da ce mi se rak vratiti, kao sto svi drugi strahuju, prosto zato sto
se vise ne bavim stvarima koje su izazvale rak.
RAK PROSTATE
PSA-test se obicno koristi da bi se pratio tok raka prostate. Ime PSA dolazi od Specificnog Antigena
Prostate, supstance koju proizvode samo celije prostate. Ovaj test ponekad daje normalne nalaze
na pocetku raka, a 80% pacijenata raka prostate ima samo blago povisenje PSA, recimo, od 4 do10
ce pokazati samo benignu hipoplaziju. Benigno - znaci da nije zlocudno, a hipoplazija - znaci da su
celije uvecane, ali da to ne mora biti zbog abnormalnog razloga, barem jos ne u tom trenutku. Ako
covek ima benignu hipertrofiju prostate (BPH), uvecanu prostatu, postoji nekoliko biljaka koje mogu
da pomognu: mekani palmeto i pageum afrikanum su se pokazali kao uspesni u lecenju uvecane
prostate. Ali ove biljke bi se morale koristiti u sprezi sa Planom za zdravlje od 10 koraka. Ako PSA
test daje visoke vrednosti, doktor ce predloziti biopsiju.
Ako biopsija pokaze da su celije prostate zahvacene rakom, lekar pruza sledece mogucnosti:
hirursku prostatektomiju - uklanjanje prostate sto veoma cesto dovodi do impotencije, ili zracenje,
na primer, protonsku terapiju koncentrisanim zrakom protona kojim se postizu manja stetna dejstva
po okolna tkiva. Medjutim, bila to protonska terapija ili obicno zracenje, time se rak ne leci, nego se
imuni sistem upropastava. Neke celije raka se ubijaju, ali ako jos uvek jedete i zivite onako kao ste
navikli, vi veoma rizikujete da vam se rak vrati u prostatu ili neki drugi deo tela. Naravno, zracenje
nanosi sveopstu stetu telu, ukljucujuci i vas imuni sistem. Implanti radijuma su male radioaktivne
kuglice ili zice koje se usadjuju u prostatu da bi je izlagali zracenju u odredjenom vremenskom
periodu.
Ponekad se preporucuje hormonalna terapija Leupronom, ali vi vec znate nezeljene efekte
Leuprona. Ocito je da nedostatak Leuprona ne izaziva rak prostate. Kada rak uznapreduje, lekari
predlazu orhiektomiju, odnosno, uklanjanje testisa, sto sa psiholoske strane deluje porazavajuce na
svakog muskarca. Ako se rak prosirio izvan prostate, onda se obicno preporucuje hemoterapija. Nju
prate brojni nezeljeni efekti o kojima sam vec raspravljala.
OSTALI TIPOVI RAKA
Ako sam mozda spomenula vas licni rak, kao sto je rak testisa, rak stitne zlezde, rak mozga, rak
stomaka, rak kostiju i hrskavice, melanom, limfom, leukemiju, ili neku neobicnu vrstu raka, shvatite
da konvencionalna medicina moze da vam ponudi jedino hemoterapiju, zracenje i operaciju, trajno
osakacenje praceno dodatnim komplikacijama. Dobra vest je u istim pravilima koje sam navela - 10
prirodnih zakona zdravlja mogu da se primene za zaustavljanje svih vrsta raka. Prestanite ciniti