'

D. Simonovic

1. MOTOKULTIVATOR OPTI PODACI 1.1. MOTOKULTIVATORI Motokultivator! imaju veliku primenu u poljoprivredi, ka ko kod individualnih proizvoaa, tako i u drutvenom sektoru. Za razliku od traktora, oni su malih dimenzija i mase, pa su /.bog tih prednosti nezamenljivi za rad u staklenicima, rasadnici ma, malim posedima, mehanizaciji okunica i dr. Motokultivatoti se veoma mnogo koriste u krakim podrujima, gde je pristup na malim parcelama otean bilo kojim transportnim sredstvom, pa se oni na takve parcele prenose pomou radne stoke (maga rac, mazga, konj) ili to ini sam ovek. Motokultivator i su najee izvedeni kao rune maine ko jima se direktno upravlja pomou odgovarajuih ruica, a prili kom rada nemaju sopstveni ureaj za vonju, ve radni deo ma ine slui za pokretanje. Osnovni radni deo je rotacioni kultiva tor ili freza, po emu je i dobio naziv motokultivar ili freza. Skidanjem freze na motokultivator se mogu postaviti tokovi, pa se on u tom sluaju pretvara u jednoosovinski traktor. U toj varijanti moe sluiti za vuu pluga i mnogobrojnih prikljunih orua, a moe se koristiti i u transportu sa odgovarajuom pri kolicom. Motokultivatori se izrauju sa benzinskim ili dizel-motorima snage 2,2 4,4 kW. Na njih se moe prikljuiti veliki broj razliitih ureaja i maina, pa se zbog toga smatraju najuniverzalnijom poljoprivrednom pogonskom mainom. Najee korieni dodatni ureaji i maine su: rotacioni kultivator za povrin sku obradu zemlje, rotacioni kultivator za medurednu obradu, kultivatorske motiice razliitih oblika i namena, sadilice, sejaice, vadilice krompira i drugih plodova, prskalice, zapraivai, kosilice za travu, pumpe za vodu, prikolice, istai snega, cirku7

lari i mnogi drugi prikljuci. Ukoliko se na njega moe priklju iti vei broj odgovarajuih prikljuaka utoliko je motokultivator ekonominiji. 1.2. JEDNOOSOVINSKI TRAKTORI Za jednoosovinske traktore je odomaen naziv motokultivatori. Karakteristino za jednoosovinske traktore je to to imaju jednu pogonsku osovinu i to se njima direktno upravlja pomou ruice. Da bismo uoili razliku izmeu motokultivatora i jednoosovinskog traktora, posmatraemo operaciju rotacionog kultiviranja ili freziranja. Motokultivatoru se prikai radni deo ro tacionog kultivatora na pogonska vratila umeslo pogonskih tokova. Kod jednoosovinskog traktora na prikljunom vratilu ni je potrebno skidanje pogonskih tokova. Uz jednoosovinske trak tore mogu se dodati jedan ili dva toka koji slue za oslanjanje zadnjeg dela traktora, pa se tako olakava rad rukovaocu. To su uglavnom dodaci prilikom transporta ili kosidbe, da bi rukovalac mogao da radi u se decern poloaju. Jednoosovinski traktori imaju ugraeno jedno ili dva prik ljuna vratila za pogon razliitih rotacionih orua i maina. Ako je jedno od vratila sinhronizovano sa men jaem brzina, na njega se moe prikljuiti prikolica sa sopstvenim pogonom, tj. priko lica ima dodatak kardanskog vratila i diferencijala. Ostala oru a prikljuuju se pomou razliitih prikljuaka sa zadnje, pred nje i bone strane. U jednoosovinske traktore ugrauju se motori snage 3 10 kW, i to preteno dizel-motori, a rede benzinski. Jednoosovinski traktori su namenjeni za eksploataciju na malim parcelama u ravnici i brdsko-planinskom podruju na nagnutim terenima. Treba imati u vidu da je upravljanje ovim traktorima posebno oteano pri radu na nagnutom terenu, kada teak i snaan trak tor moe biti opasan po rukovaoca. Da bi se itaocima olakalo korienje ove knjige, u daljem tekstu zadraemo naziv motokultivatori i za jednoosovinske traktore. 1.3. OSNOVNI TIPOVI KONSTRUKCIJE MOTOKULTIVATORA Osnovna konstrukcijska izvoenja motokultivatora prikazana su na si. 1.1, 1,2 i 1.3. Razlika izmeu njih je primetna i u na8

SI. t.l Motokopaica IMT-504

SI. 1.2 MotokuUivator IMT-506

ivima: motokopaica (IMT-504), motokultivator (IMT-506) i jednoosovinski traktor mondial (Labinprogres). Da bismo upoznali osnovne mogunosti i razlike izmeu po jedinih motokultivalora, moramo znati neto i o konstrukcij skom izvoenju pojedinih njihovih sklopova. To su oni osnovni podaci koji se nalaze u prospektima, uputstvima za rukovanje i odravanje, katalozima i drugim publikacijama.

SI. 1.3 Jednoosovinski traktor mondial (Labinprogres)

Pre nego to odaberemo odgovarajui model motokultivatora, nuno je dobro prouiti sve njegove karakteristike. U sledeem pregledu se daju osnovni podaci za pojedine tipove motokultivatora domaih proizvoaa.

10

1.4. MOTOKULTIVATORI JUGOSLOVENSKIH PROIZVOAA IMT IMT IMT IMT IMT IMT IMT Knjaevac Snaga 504 506S 506LS 507 507D 509D 4,5 k.W 4,5 kW 4,5 kW 5,1 kW 5.7 kW 9.8 kW Muta Snaga 6 kW 6 kW LABINPROGRES Naziv Labin Snaga

mondijal LPS, henzinac 6 kW super speci jal DM 10 kW

GORENJE-MUTA Naziv Motokultivator univerzal Motokultivator specijal, dizel

MIOSTANDARD Naziv MIO MIO MIO MIO F F 200 250 300 350 400 600

Osijek naga 1,5 kW 1,5 kW 2 kW 2,57 kW 2,57 kVV 4,5 kW

1.4.1. Motokopaica IMT-504 Tehniki podaci Tip motora: 66'3, benzinski, dvotaktni, snage 4,5 kW pri 5250 1 min~ .

SI. 1.4 Motokopaica IMT-504 (pogled sa leve strane). 1 gumeni pogonski toak, 2 motor sa menjakom kutijom, 3 izduvni lonac, 4 rezervoar goriva, 5 prirubnica za prikljuivanje dodatnih orua sa vijcima i navrtkama, 6 prikljuno vratilo

SI, 1.5 Motokopaica IMT-504 (pogled sa desne strane). 1 karburator, 2 dugme kratkog spoja, 3 starter povratnog dejstva, 4 podupira, 5 preista vazduha uljnog tipa, 6 zakaka podupiraa

SL 1.6 Motokopaica IMT-504 (pogled odozgo). 1 komandna ruica spojnice, 2 vijak komandnog kabla spojnice, 3 navrtka za podeavanje zategnutosti i ko mandnog kabla spojnice, 4 poluga za bono podeavanje upravljaa, 5 vijak za pritezanje pri visinskom podeavanju upravljaa, 6 poluga za promenu stepena prenosa, 7 ruica gasa, 8 gumeni rukohvat upravljaa

12

Menja:

U bloku motora, sa tri stepena prenosa za hod unapred. Promena stepena prenosa vri se pomou poluge na upravljau. Vielamelna, potopljena u ulju. Olebljeno, sa 800 m i n " , nezavisno od brzine kre tanja maine. Podesiv po visini i bono. 1.4.2. Motokultivator IMT-506
1

Spojnica: Prikljuno vratilo: Upravlja:

Tehniki podaci Tip motora: Men j a: 66/2, benzinski, dvotaktni, snage 4,5 kW pri 5250 1 min" . U bloku motora, sa tri stepena prenosa za hod unapred.

SI. 1.7 Motokultivator IMT-505/506 gorivo, 2 zatitnik prenosnika, 3 tilo, 5 zavrtanj za pritezanje, 6 spajanje, 8 iani osigura, 9

(pogled sa desne strane). 1 rezervoar za - izduvni lonac, 4 izlazno pogonsko vranosa kopaice, 7 osovinica sa ruicom za poluga komande menjaa, 10 utika

13

1 10 9 8 7 1
^

SI. 1.8 Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa leve strane). 1 za ga enje motora (kratkim spojem), 2 ruica zglobova za bono pomeranje upravljaa, 3 zatezni zavrtanj za podeavanje visine upravljaa, 4 zavrtanj za uvrivanje utikaa, 5 zavrtanj za privrivanje raonika kopaa, 6 raonik kopaa, 7 komanda za startovanje, 8 tropolna utikaka kutija za osvetijenje, 9 ep ot vora za nalivanje ulja na menjau, 10 karburator, 11 nosa rezervoara

5 6 prekida

SI. 1.9 Komande motokultivatora IMT-505/506. 1 poluga komande menjaa, 2 upravlja, 3 kutija za alat, 4 zavrtanj za podeavanje, 5 ruica spojnice, 6 ruica komande za gas

14

Spojnica: Upravlja:

Vielamelna, potopljena u ulju Podesiv po visini i bono. 1.4.3. Motokultivator IMT-506LS

Tehniki podaci Tip motora: Menja: Spojnica: Prikljuno vratilo: Upravlja: 66/1, benzinski, dvotaktni, snage 4,5 kW pri 5250 -1 min . U bloku motora, sa tri stepena prenosa za hod unapred. Vielamelna, potopljena u ulju. Olebljeno, sa 800 m i n nosa maine.
-1

nezavisno od stepena pre

Podesiv po visini i bono. 1.4.4. Motokultivator IMT-506L

Tehniki podaci Tip motora: Menja: Spojnica: Prikljuno vratilo: Upravlja: 66/1, benzinski, dvotaktni, snage 4,5 kW pri 5250 1 min" . U bloku motora, sa tri stepena prenosa za hod unapred i tri stepena za hod unazad. Vielamelna, potopljena u ulju. Olebljeno, sa 800 min" nezavisno od stepena pre nosa maine. Podesiv po visini i bono. 1.4.5. Jednoosovinski traktor IMT-507 Tehniki podaci Tip motora: LA 300, benzinski, etvorotaktni, snage 5,1 kW -1 pri 3600 m i n . 15
1

SI. 1.10 Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa desne strane). 1 sajla za ukljuivanje brzina, 2 utikaka kutija za prikljuna svetla, 3 broj maine, 4 slavina za odvod goriva, 5 dugme za kratak spoj, 6 uljni filtar za vazduh, 7 dvotaktni motor, 8 zahvatnik za pokretanje startera, 9 broj motora, 10 poluga spojnice, 11 desna poluosovina, 12 desno leite za oslanjanje, 13 poluga za ukljuivanje prikljunog vratila, 14 poklopac izlaznog kuita, 15 mazalica za podmazivanje sajle, 16 utika sa sigurnosnim lancem, 17 ureaj za prikljuivanje orua

1 2 3

SI. 1.11 Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa leve strane). 1 rezervoar za gorivo, 2 poklopac rezervoara za gorivo, 3 izduvni lonac, 4 stub upravljaa, 5 sajla za promenu smera vonje, 6 mazalica

15

13 12

16

SI. 1.12 Komande jednoosovinskog traktora IMT-507. 1 upravlja, 2 kutija za alat, 3 poluga za zakretanje upravljaa, 4 poluga gasa, 6 leite ruice za promenu brzina, 8 ruica za promenu stepena prenosa, 9 ruica za promenu smera kretanja, 10 vijak, 11 leite ruice za promenu smera kretanja, 12 vijak za regulisanje sajle spojnice, 13 ruica komande spojnice

Menjac: Spojnica: Prikljuno vratilo: Upravlja:

6 stepeni prenosa (3 za hod unapred i 3 za hod unazad). Vielamelna, suva. Olebljeno, sa 860 m i n prenosa.
-1

nezavisno od stepena

Podesiv po visini i bono. 1.4.6. Jednoosovinski traktor IMT-507D

Tehniki podaci Tip motora: Menjac: S poj nica:

'} Motokultivatori

RD 80, etvorotaktni, dizel, snage 5,1 kW pri 3000 1 min- . 6 stepena prenosa (3 za hod unazad i 3 za hod unapred). Suva, frikciona, vielamelna. 17

Prikljuno vratilo:

Olebljeno, sa 860 m i n " nezavisno od stepena prenosa. Upravlja: Pode siv po visini i u stranu. 1.4.7. Jednoosovinski traktor IMT-509

Tehniki podaci Tip motora: LDA 450, etvoro! akt ni, dizel, snage 9,4 kW pri 1 3000 m i n - . Menjae: Tri stepena prenosa za hod unapred i jedan ste pen prenosa za hod unazad. Ako je poloaj uprav ljaa takav da je motor nazad: dva stepena pre nosa za hod unapred i jedan stepen prenosa za hod unazad. Spojnica: Jednolamelna, suva.

SI. 1.13 Jednoosovinski traktor IMT-509

Prikljuno vratilo: Upravlja:

Dva prikljuna vratila sa obrtajima od 180 l mm~ . Podesiv po visini i u stranu.

3000

1.4.8. Jednoosovinski traktor super special (proizvodnja Labinprogres) Tehniki podaci Motor: Menja: LDA-451, etvorotaktni, dizel, snage 9,4 kW pri 1 3000 min- . 6 stepeni prenosa 4 za hod u nap red i 2 za hod unazad. Ugraen ureaj koji ne dozvoljava uklju ivanje stepena prenosa unazad dok se okreu radni delovi i rotacione sitnilice.

SI. 1.14 Jednoosovinski traktor super special (Labinprogres)

19

Spojnica: Diferencijal: Prikljuna vratila: Konice: Upravlja:

Jednolamelna, suva. Sa ureajem za blokiranje. Dva vratila. Mehanike, na oba toka, sa pojedinanim ili za jednikim delovanjem. Podesiv po visini i u krugu od 360. 1.4.9. Jednoosovinski traktor mondial (proizvodnja Labinprogres)

Tehniki podaci Motor: Spojnica: Menjac: 108L, etvorotaktni, benzinski, snage 6 kW, ili 108, etvorotaktni, dizel, snage 6 kW. Konusna, suva. 4 stepena prenosa 3 za hod unapred i 2 za hod unazad. Ugraen ureaj koji ne dozvoljava uklju ivanje stepena prenosa za hod unazad dok se ok reu radni delovi rotacione sitnilice. Broj obrtaja nezavisan od menjaa, 790 m i n . Podesiv po visini i zakretan za 180. 1.4.10. Motokultivator MIO-200 (proizvodnja MIOSTANDARD Osijek) Tehniki podaci Motor: Spojnica: Upravlja: Dvotaktni, benzinski, snage 1.5 kW. Sigurnosna papuica. Podeavanje u tri razliite visine, sklopiv zbog lakeg transporta. 1.4.11. Motokultivator MIO-250 (proizvodnja MIOSTANDARD Osijek) Tehniki podaci Motor: 20 Dvotaktni, benzinski, snage 1,5 kW pri 3500 min -i
-1

Prikljuno vratilo: Upravlja:

Spojnica: Men janje brzina: Upravlja

Zatezni remen. Promenom poloaja remena Podeavanje u tri nivoa. (proizvodnja MIOSTANDARD Osijek)
1.4.12. Motokultivator MIO-300

Tehniki podaci Motor: Spojnica: Menjanje brzina: Prikljuno vratilo: Dvotaktni, benzinski, snage 2 kW pri 5800 min -i Zatezni remen. Promenom poloaja remena. Bono, sa brojem obrtaja 2300/1500 min~

SI.

1.15 Motokultivator MIO-300

(proizvodi

MIOSTANDARD Osijek)

21

1.4.13. Motokultivator MIO-350 (proizvodnja MIOSTANDARD Osijek) Tehniki podaci Motor: Spojnica: Menja: Prikljuno vratilo: Upravlja: Dvotaktni, benzinski, snage 2,57 1 min" . Zatezni remen. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod unazad. Bono, sa brojem obrtaja 2300/1243 min Podesiv po visini i bono. 1.4.14. Motokultivator F-400 (proizvodnja MIOSTANDARD Osijek) Tehniki podaci Motor: Spojnica: Menja: Prikljuno vratilo: Upravi j a: G35, G150, etvorotaktni, benzinski, snage 2,57 kW 1 pri 4000 m i n - . Zatezni remen. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una zad. Bono sa brojem obrtaja 2300 m i n . Podesiv po visini i bono.
-1

kVV pri 5800

SI. 1.16 Motokultivator F-400 (proiz vod MIOSTANDARD Osijek) u po loa ju za transport

22

1.4.15. Motokultivator F-600 (proizvodnja MIOSTANDARD Osijek) Tehniki podaci Motor: Spojnica: Men j a: Prikljuno vratilo: Upravlja: G200, etvoro taktni, benzinski, snage 4,5 kW pri 3600 min-*. Zatezni remen, 3 stepena prenosa za hod unapred (x2) i 1 za hod unazad (x2). Bono sa brojem obrtaja 730 i 2160 min Podesiv po visini i bono.
i

ft

SI. 1.17 Motokultivator F-600 (proizvod MIOSTANDARDC<

Osijek)

23

1.4.16. Motokultivator REKS-KOMBI UNIVERZAL (proizvodnja GORENJE-MUTA) Tehniki podaci Motor: Spojnica: Menja: Konica: Upravlja: LA-300, etvorotaktni, benzinski, snage 6 k\V. Vielamelna potopljena u ulju. 3 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una zad. Doboasta. Podesiv.
i

24

2. MOTORI SUS OSNOVNI PODACI Motori sa unutranjim sagorevanjem su vrsta toplotnih mo tora u kojima se pogonska energija, sadrana u gorivu, pretvara u mehaniki rad u samoj unutranjosti motora, tj. u cilindrima motora. Ovi motori se prema nainu sagorevanja i vrsti goriva dele na: oto-motore (benzinske) i dizel-motore (naftae). U motokultivatore se ugrauju i benzinski i dizel-motori. Poznavanje karakteristika jednih ili drugih motora pomoi e korisnicima da se odlue pri izboru motokultivatora. 2.1. OSNOVNE RAZLIKE IZMEU BENZINSKIH I D1ZEL-MOTORA Benzinski i dizel-motori se razlikuju uglavnom prema: vrsti pogonskog goriva, duha, nainu na koji se gorivo dovodi u cilindre motora, nainu paljenja goriva, odnosno meavine goriva i vazkonstrukciji, nainu rada. 2.2. ETVOROTAKTNI I DVOTAKTNI CIKLUSI Prema nainu rada motori mogu biti: etvorotaktni i dvotaktni. Pod radnim ciklusom podrazumeva se skup pojava koje se periodino ponavljaju u svakom cilindru prilikom rada motora. Pri tome nastaju promene pritiska, zapremine i temperature. Taktom se naziva vremenski period u kome klip motora pree put (hod) izmeu svojih krajnjih poloaja (izmeu mrt25
*

vih taaka klipa). Takt odgovara polovini jednog punog obrtaja radilice. etvorotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od etiri takta, odnosno za vreme dva puna obrtaja radilice motora. Dvotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od dva takta, odnosno za vreme jednog punog obrtaja radilice motora. 2.3. BENZINSKI (OTO) MOTOR Ovi motori se nazivaju i karburatorski, jer se smea benzina i vazduha stvara izvan cilindra u karburatoru. Motor usisava smeu i sabija je, a sabijenu smeu pali elektrina varnica. Prema radnom ciklusu benzinski motori mogu biti etvoro taktni i dvotaktni. 2.3.1. etiri takta pri radu benzinskog motora 1. takt: Usisni ventil je otvoren, izduvni zatvoren. Klip se kree nadole i, delujui kao vakuum-pumpa, stvara potpritisak u cilindru, usled ega smea goriva i vazduha, stvorena u karbura toru,; struji u cilindar, pa se cilindar puni smeom. Ovaj prvi takt se naziva takt usisavanja. Klip se ovde kree od spoljanje mrtve take (SMT) prema unutranjoj mrtvoj taki (UMT). SMT i UMT su mesta u cilin dru gde klip menja smer kretanja i u tim takama je brzina klipa jednaka nuli. Za ove take se koriste i nazivi gornja mr tva taka (GMT) umesto: spoljanja mrtva taka (SMT), i donja mrtva taka (DMT) umesto: unutranja mrtva taka. 2. takt: Oba ventila su zatvorena. Klip se kree od UMT prema SMT. Kako su oba ventila zatvorena, klip sabija smeu koja je u prvom taktu ula u cilindar. Neto pre dolaska klipa u SMT iskra sveice zapali smeu. To je takt sabijanja ili kompre sije. 3. takt: Oba ventila su zatvorena. U ovom taktu posle pa ljenja smele dolazi do sagorevanja, pa se veoma zagrejani gasovi naglo ire i snano potiskuju klip nadole. Klip gura klipnjau, a ona okree radilicu. To je takt sagorevanja i irenja, pa poto motor daje koristan rad samo u ovom taktu on se naziva radni takt. 4. takt: Izduvni ventil je otvoren, a klip se kree od UMT prema SMT, tako da potiskuje sagorele gasove iz cilindra. To je 26

takt izduvavanja. Posle toga se izduvni ventil zatvara a usisni otvara, d poto se klip usled inercije kree nadole, ponovo poi nje prvi taikt (takt usisavanja). Sveza gasna smea, usled depre sije koja se stvara nad klipom, ponovo prodire u komoru za sagorevanje i tako se nastavlja sledei radni proces. Na si. 2.1 vidimo da je radilica motora za ova etiri takta izvrila dva obrta i da je od etiri takta samo jedan radni.

1 TAKT

2 TAKT

SI. 2.1 Princip rada etvorotaktnog benzinskog motora. 1 karburator, 2 preista vazduha, 3 usisna cev, 4 usisni ventil, 5 sveica za paljenje, 6 izduvna cev, 7 izduvni ventil, 8 klip

3TAKT

4TAKT

2.3.2. Dvotaktni benzinski motori Kod dvotaktnih motora ceo radni proces se obavlja u dva lakta (hoda) umesto u etiri, kao to je to sluaj kod etvorotaktnih motora. Na si. 2.2 je prikazan tipian dvotaktni motor sa dva otvora,
27

1 TAKT

2 TAKT

Si. 2.2 Princip rada dvotaktnog benzinskog motora. 1 korito motora, 2 kar burator, 3 ulazni otvor, 4 izduvni otvor, 5 sveica, 6 otvor za ulaz smese u cilindar, 7 prelazni kanal

Razlike u radu etvorotaktnih i dvotaktnih motora su u sledeem. Kod etvorotaktnog motora gornji deo klipa obavlja usisavanje i sabijanje smee, dok kod dvotaktnog motora donji deo klipa obavlja usisavanje i predsabijanje smese (u koritu motora se obavlja predsabijanje smee). Svaki drugi takt u dvotaktnom motoru je radni. To se postie tako to se punjenje cilindra srne som, izduvavanje sagorelih gasova i sabijanje smee obavlja u prvom taktu, a irenje gasova u drugom (radnom) taktu. Dvotaktni motor nema ventil na cilindru, a razvoenje sme e i sagorelih gasova vri sam klip otvarajui, odnosno zatvara jui otvore na zidu cilindra: usisni otvor za smeu, izduvni ot vor za sagorele gasove i prelazni kanal za prolaz smee iz korita motora u cilindar. 1. takt: Klip se kree od UMT prema SMT, pri emu se zatvara prelazni kanal (6) i izduvni otvor (4), pa u svom daljem kretanju klip sabija smeu u cilindru, a ispod klipa se istovre2$

meno stvara pot pri tisak. Kad donji deo klipa proe ulazni otvor (3), usled stvorenog potpritiska u korito motora dolazi nova smea goriva i vazduha stvorena u karburatoru. Kad klip sabije smeu, sveica (5) upali smeu i to je zavretak prvog takta. 2. takt: Posle paljenja sabijene smee, usled naglog irenja, sagoreli gasovi potiskuju klip nadole. Klip pri svom kretanju nadole prvo svojom donjom ivicom zatvara usisni otvor (3), pa se nastavlja predsabijanje smee u koritu motora. Zatim gornji deo klipa otvara izduvni otvor (4), tako da izlaze izduvni gasovi i otvara se prelazili kanal (6), pa sveza smea ulazi iz korita motora. Smea koja ulazi potiskuje izduvne gasove i tako po mae ispiranje cilindra. Do prelaenja smee iz korita u cilindar dolazi usled razlike pritisaka, poto u koritu zbog predsabijanja vlada vei pritisak. Da bi izduvni gasovi to bolje iistili ko moru za sagorevanje od gasne smee, na klipu se nalazi naroiti ispust, tako da je gasna smea, koja dolazi iz prostora ispod klipa u prostor iznad klipa, primorana da se kree (na slici prikazano strelicom) i na taj nain isti i uglove u komori za sagorevanje dok se klip kree nadole. Radilica u toku ova dva takta izvri samo jedan obrtaj. Dovod smee i dovod sagorelih gasova je slabiji nego u cetvorotaktnom motoru, pa je punjenje cilindra smeom zbog toga nepotpuno, a osim toga prilikom ispiranja sagorelih gasova sa njima odlazi i deo smee. Benzinski etvorotaktni motori koriste benzin kao pogonsiko gorivo, a kod dvotaktnih, zbog toga to sistem nema podma zivanja, mora da se u benzin doda ulje u odnosu 1 : 10. Tako se omoguava podmazivanje preko gasne smee u kojoj ve ima ulja za podmazivanje. Dvotaktni motor nema usisne i izduvne ventile, pa ni bregasto vratilo za potiskivanje ventila, pa je zbog toga njegova konstrukcija jednostavnija u odnosu na e tvorotaktni motor. 2.4. DIZEL-MOTOR Dizel-motor je maina koja proizvodi rad tako to sagoreva dizel gorivo u vazduhu koji je pomou klipa sabijen pod viso kim pritiskom. Poto se sagorevanje obavlja u samoj maini na ziva se motor sa unutranjim sagorevanjem. Za ostvarivanje osnovnih procesa rada: sabijanje vazduha i ubrizgavanje goriva, svaki dizel-motor mora da ima odgovara29

jue osnovne delove (si. 2.3). Cilindar je element u kome klip klizi i ostvaruje odreeni hod. Klip je povezan sa mehanizmom koji kontrolie ovo klizanje. Motori za ovu svrhu koriste meha-

SI. 2.3 Osnovni delovi dizel-motora 1 pumpa za ubrizgavanje, 2 briz galjka, 3 ventili, 4 cilindarska glava, 5 cilindar, 6 klip, 7 kli pnjaa, 8 radilica

nizam radilice koji se sastoji od: vratila koje se okree u leitu i ima koleno (koje ostvaruje kruno kretanje veeg prenika od samog vratila) i klipnjae koja povezuje koleno sa klipom. Klipnjaa je prava ipka koja ima leite na oba svoja kraja. Mehanizam kolena (koristi se i u drugim mainama) je ureaj za pretvaranje pravolinijskog kretanja klipa (gore-dole) u obrt no kretanje radilice (si. 2.4). Ventili ili otvori su potrebni da bi pustili vazduh u cilindar i da bi iskoriene (sagorele) gasove ispustili napolje. Brizgaljke

i pumpe za ubrizgavanje dovode dizel-gorivo u obliku fine magle u prostor za sagorevanje. Pumpa za ubrizgavanje stvara odre eni pritisak u gorivu, to omoguava rasprivanje goriva u cilindre.

SI. 2.4 Princip rada mehanizma kolena

2.4.1. Princip rada dizel-motora Navodimo osnovne procese koji se odigravaju u radu dizelmotora: 1. Vazduh mora da ue u cilindar, jer gorivo ne moe da sagoreva bez kiseonika. Sagorevanje je hemijski proces u kome se gorivo i kiseonik sjedinjavaju u novu supstancu. 2. Vazduh mora da bude sabijen do visokog pritiska da bi se ostvario proces sagorevanja i dobila to vea snaga motora. Usled sabijan ja vazduha dolazi do porasta temperature vazduha (raste sa porastom pritiska). U dizel-motoru vazduh je toliko sabijen da dostie temperaturu uarenog gvoa, pa lako topao on treba da zapali dizel-gorivo (naftu). Ovo je glavna razlika izmeu dizel-motora i motora na benzin. Kod motora na benzin (oto-motora) za paljenje meavine koristi se sveica, dok se kod dizel-motora gorivo pali u kontaktu sa vazduhom koji se zagreva usled visokog pritiska. 3. Dizel-gorivo mora da se ubrizgava u cilindar pod visokim pritiskom u obliku fine magle. Ono se ubrizgava tek poto se vaz duh sabije i na taj nain zagreje do visoke temperature. Gorivo mora biti u obliku fine magle (spreja), tako da se potpuno raspo redi na ve sabijeni vazduh, jer je neophodna homogena mea% ina nafte i vazduha da bi se ostvarilo brzo i potpuno sagoreva nje. Ovaj proces mora da se obavi u veoma kratkom vremen skom intervalu. 31

4. Do sagorevanja dolazi odmah poto je nafta rasprena u cilindru, to proizvodi veliku koliinu toplote. Meavina gasa se naglo iri, tako da potiskuje klip koji prenosi silu preko klipnjae na koleno radilice. Na taj nain radilica dobija obrtno kretanje i odreenu silu. 5. Kada klip u cilindru zavri svoj hod i gasovi izgube pritisak, sagoreli gasovi se moraju izbaciti iz cilindra. Kada se oslobodi sagorelih gasova, cilindar je spreman da primi novu koliinu vazduha i da ponovo zapone sledei takt (hod). Radni ciklus je potpuno zavrena serija razliitih faza ili dogaaja koje slede jedna drugu. Takt predstavlja pomeraj (hod) klipa izmeu krajnjih poloaja, odnosno od jedne do druge krajnje take. Kada je klip u krajnjim poloajima (takama), ostvaruju se i ekstremne vrednosti radne zapremine cilindra (minimalna i maksimalna). Taku poloaja klipa u kojoj je radna zapremina cilindra minimalna nazivamo spoljna mrtva taka (SMT). Drugi krajnji poloaj klipa, kada je radna zapremina maksi malna nazivamo unutranja mrtva taka (UMT). Kod verti kalnih motora, umesto spoljna mrtva taka upotrebljava se naziv: gornja mrtva taka, dok se umesto naziva unutranja mrtva taka koristi naziv: donja mrtva taka. Kod dvotaktnog motora potrebna su dva takta (hoda) klipa (jedan takt gore i jedan takt dole) da bi se zavrio radni ciklus. Kod etvorotaktnih motora, da bi se zavrio radni ciklus potrebna su etiri takta klipa (dole, gore, dole, gore). 2.4.2. Stepen kompresije (sabijanja) Deo zapremine cilindra izmeu glave motora i klipa, kada se klip nalazi u spoljnoj mrtvoj taki (SMT), naziva se kompresiona zapremina i obeleava se sa Vc. Zapremina koja odgovara hodu klipa je radna zapremina cilindra (Vh). Zapremina u ci lindru kada je klip u unutranjoj mrtvoj taki (UMT) naziva se ukupnom zapreminom cilindra (VJ. Odnos ukupne zapremine cilindra prema kompresionoj zapremini naziva se stepen kom presije (e). Stepen kompresije je veoma vaan procesni i konstrukcioni faktor motora koji se izraava sledeim odnosom:
_ VR + Vc _ Vu

32

Ukoliko je stepen kompresije vei, temperatura sabijenog vazduha utoliko je via. Temperatura vazduha usled sabijanja neba da se povea iznad take samopaljenja dizel-goriva, pa kad se dizel-gorivo ubrizga, vazduh treba da je toliko zagrejan da se gorivo odmah upali i sagori. Stepen kompresije u dizel-motorima uglavnom zavisi od konstrukcijskih osobina, vrste goriva i naina hlaenja. Veli ina stepena kompresije kree se od 12:1 do 22:1. 2.4.3. Taktovi etvorotaktnog dizel-motora Na si. 2.6 do 2.13 prikazani su osnovni radni procesi u ci lindru jednostavnog etvorotaktnog dizel-motora, a osnovni po kretni delovi motora prikazani su na prethodnim slikama u nekoliko razliitih poloaja.
vtotokultivatori 13

Usisavanje je prvi takt. Usisavanje zapoinje (si. 2.6) kada je klip na vrhu cilindra ili u spoljnoj mrtvoj taki i spreman je da uvue vazduh. Ulazni ventil je otvoren, a izlazni zatvoren. Radilica se okree nadesno i povlai klipnjau nadole zajedno sa klipom. Tada klip poinje da se sputa (si. 2.7) i uvlai sve

SI. 2.6 (levo) Klip na vrhu ulazni ventil otvoren vazduh poinje da ulazi. SI. 2.7 (u sredini) Klip se sputa ulazni ventil otvoren vazduh je uao. SI. 2.8 (desno) Klip na kraju hoda svi ventili zatvoreni zavreno ulaenje vazduha poinje sabijanje

vazduh 'kroz ulazni ventil. Kada klip doe do kraja svog hoda (UMT), to je prikazano na si. 2.8, ulazni ventil se zatvara. Cilindar je sada pun sveeg vazduha. Poloaji na si. 2.6, 2.7 i 2.8 pokazuju poetni, srednji i krajnji deo takta usisavanja. Sabijanje (kompresija) je drugi takt. Poloaj na si. 2.8 po kazuje da je klip spreman da pone sabijanje vazduha. Kada se koleno klipnog mehanizma okrene nalevo i gore, klipnjaa gura klip nagore (si. 2.9). Svi ventili su zatvoreni i vazduh ne moe da izae, tako da se sabija u manji prostor. Tada dolazi do po veanja pritiska vazduha i povienja temperature, tako da klip
34

dolazi u SMT (si. 2.10). Vazduh je pod pritiskom od 2540 bara, t j . zauzima obino 1/16 svog prethodnog prostora. Vazduh se zbog visokog pritiska zagreje na 550 do 700C. Sagorevanje i irenje je trei takt. Vazduh je sada toliko zagrejan da moe odmah da zapali raspreno gorivo. Pre nego to klip doe u SMT, pri samom kraju takta sabijanja, gorivo se ubrizgava kroz brizgaljku (si. 2.10). Dizel-gorivo (nafta) brzo sagoreva zato to je pomeano sa vrelim vazduhom. U toku sagorevanja oslobaa se odreena koliina toplotne energije, tako da meavina koja sagoreva postaje jo toplija. Poto se topao gas nalazi na malom prostoru izmeu vrha klipa i vrha cilindra, pritisak takoe raste. Pritisak deluje na vrh klipa i potiskuje ga nadole. Kada klip doe u poloaj koji je prikazan na si. 2.11, gorivo je potpuno ubrizgano i sagore vanje je zavreno. Vreli gasovi zauzimaju veu zapreminu (zbog toga to se klip spustio), to znai da se gasovi ire. Klip na stavlja da se sputa potiskivan sagorelim gasovima, kojima usled

SI. 2.9 Klip se podie svi ventili zatvoreni vazduh se sabija

i*

SI. 2.10 Klip na vrhu (SMT) ulazni 1 izlazni ventili zatvoreni brizgalj ku ubacuje dlzei-gorivo

irenja opada pritisak i oni postaju hladniji. U meuvremenu, pritisak gasova na klipu prenosi se preko klipnjae na koleno, koje okree radilicu. Neposredno pre nego to klip doe u UMT, ventil za odvod izduvnih gasova se mehaniki otvara i sagoreli gasovi izlaze kroz izlazni ventil (si. 2.12). Ovo je kraj takta sagorevanja i irenja koji je poeo kada je klip bio u SMT.

SI. 2.11 (levo) Kiip silazi svi ventili zatvoreni vreli gasovi potiskuju klip nadole. SI. 2.12 (u sredini) Klip na dnu hoda izlazni ventil otvoren sagoreli gasovi izlaze napolje. SI. 2.13 (desno) Klip se podie izlazni ventil otvoren sagoreli gasovi su izbaeni

Izduvavanje sagorelih gasova je etvrti takt. Kada je izduvni ventil otvoren, sagoreli gasovi poinju da izlaze iz cilin dra, klip nastavlja kretanje nagore i potiskuje ve istroene gasove sve do SMT. Ovaj takt izduvavanja prikazan je na si. 2.13. Ovim se zavrava jedan radni ciklus. Ulazni ventil se ponovo otvara i motor je ponovo u poetnom poloajni (si. 2.6), spreman za novi ciklus.
36

Zamajac je osnovni deo motora. To je toak velike mase koji je privren za radilicu motora i koji odrava ravnomeran rad motora od takta do takta. Klip prenosi silu na radilicu samo u taktu sagorevanja i irenja (trei takt). Da bi se preko radilice omoguilo kretanje klipa u drugim taktovima, potrebno je da zamajac svojom velikom masom i inercijom obavi svoju funkciju. 2.5. RAZLIKE IZMEU DIZEL I BENZINSKIH (OTO) MOTORA Osnovne razlike izmeu dizel i benzinskih motora su u sledeem: 1. Diel-motor nema sistem za paljenje kao benzinski mo tori, gde se smea benzina i vazduha pali varnicom preko sveice. Gorivo se kod dizel-motora pali u kontaktu sa toplim vazduhom koji je sabijen u cilindrima. 2. Kod dizel-motora u cilindar ulazi samo vazduh i on se sabija pre nego to gorivo ue u cilindar. Kod benzinskih mo tora vazduh i benzin se meaju u karburatoru van cilindra pre nego to uu u motor kroz ventil za vreme usisnog takta. 3. Stepen sabijanja (kompresije) kod dizel-motora je vei. Kod benzinskih motora stepen kompresije je ogranien, jer se ovde sabijaju benzin i vazduh zajedno. Ako se meavina benzin-vazduh suvie sabije, moe doi do samopaljenja smee, odnosno meavina moe da se upali pre nego to klip zavri hod sabijanja, a to bi izazvalo zaustavljanje klipa. Vee sabija nje takoe moe da izazove detonaciju ili udare, jer jedan deo meavine sagori pre nego to varnica izvri paljenje. Zbog to ga je benzinski motor ogranien dozvoljenim stepenom kompresije koji iznosi 5 : 1 do 12 : 1, a to ima uticaja na efikasnost motora (snagu, moment itd.). Kod dizel-motora sabija se samo vazduh, pa ne moe doi do samopaljenja goriva. Prema tome, kod ovih motora postoji mogunost veeg stepena kompresije (od 1 2 : 1 do 22 : 1), pa se tako postie vea efikasnost motora. 4. Dizel-motori koriste ka goriva su jeftinija od benzin koji lako isparava daje ujednaenu meavinu gorivo koje manje isparava. Ova te benzina. Benzinski motori koriste na niskim temperaturama. Benzin sa vazduhom.
37

5. Dizei-motori koriste pumpu za ubrizgavanje goriva i brizgaljke za ubrizgavanje goriva u cilindar u obliku fine magle. Benzinski motori mesa ju gorivo i vazduh u karburatoru. 6. Konstrukcija dizel-motora je vra i jaa od benzinskih motora, jer prvi rade pod veim pritiskom.
%

oto-motor

dizel - m o t o r

SI. 2.14

Dijagram promene termodinamikog stepena korisnosti u zavisnosti od stepena kompresije za oto i dizel-motore

2.5.1. Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor ogle daju se u sledeem: 1. Mala potronja goriva. Dizel-motor spada u motore veli ke efikasnosti. Potronja goriva je manja nego kod benzinskih motora, pa je zbog toga veoma efikasan. 2. Jeftino gorivo. Dizel-gorivo je dosta jeftinije od benzina, a to je injenica koja taikoe utie na izbor dizel ili benzinskog motora. 3. Ekonominost pri malini optereenjima. Dizel-motor nije efikasan samo kada je potpuno, nego i kad je delimino opte reen (kako motor obino i radi). Kada radi poluoptereen, di zel-motor troi samo oko 10% vie goriva po jedinici proizvede ne snage nego potpuno optereen motor. Kod benzinskih motora efikasnost opada sa smanjenjem optereenja.
38

4. Vea sigurnost. Dizel-gorivo nije eksplozivno i tee je zapaljivo od benzina. Izduvni gasovi dizel-motora su manje ottrovni od izduvnih gasova benzinskih motora, jer sadre manje lien-monoksida. 5. Vei stepen iskorienja goriva. Procenat energije sadr.iiie u gorivu koja se u dizel-motoru pretvara u rad iznosi oko '"o, dok je kod benzinskih motora 24%. 2.5.2. Nedostaci dizel-motora Nedostaci dizel-motora su u sledeem: 1. Zbog visokih pritisaka konstrukcija motora je glomaz nija, odnosno vea je masa po kilovatu (snage) od benzinskih motora. 1 2. Brojevi obrtaja kod velikih snaga su do 2500 min" , a 1 kod manjih do 5000 " . 3. Dizel-motor se sporije ubrzava od benzinskog motora. Obrtni moment kod dizel-motora, iako neto vei nego kod ben zinskog motora, malo raste pri opadanju broja obrtaja, to znai da je motor manje elastian pri radu. 4. Dizel-motor se tee stavlja u pogon, naroito u zimskim Miesecima, jer se teko dobija potrebna temperatura usisanog vazduha u cilindru (da bi dolo do samopaljenja smee). 5. Ureaji za ubrizgavanje goriva (pumpa i brizgaljke) su veoma skupi (zbog precizne obrade). 6. Pri radu dizel-motori su buniji od benzinskih motora. 7. Dizel-motor je osetljiviji na zapaljivost goriva od benzinskog motora.

39

3. OSNOVNI DELOVI DIZEL-MOTORA Na primer u najvie zastupljenog dizel-motora objasni emo osnovne funkcije njegovih vitalnih delova, kao i popravke koje se obavljaju u sluaju neispravnosti. Veliku primenu naao je dizel-motor LDA 450 (91), proizvodnje DMB-a (po licenci Lom bard] ni ja), ugraen na domaim motokultivatorima IMT-509 i super specijal Labinprogres-a. Italijanska firma Lombardini proizvodi motore koji se ugrauju u motokultivatore italijanskih proizvoaa, a nali su primenu i u naoj zemlji. Motor ima veliki broj delova. Radi lakeg sagledavanja i upoznavanja, delovi motora se svrstavaju u posebne grupe i sisteme prema funkcionalnim celinama: 1. Grupa motorskog mehanizma: klip, klipna osovinica, klipni prstenovi, klipnjaa sa leaj ima klipnjae, radilica, zamajac. 2. Grupa nepokretnih delova; cilindar, cilindarska glava, korito motora (karter;,
i
j!

3. Sistem razvoda: usisni i izduvni ventili, ventilske opruge,

40

]
!

bregasto vratilo, klackalice, ipke, podizai, zupanici itd. 4. Sistem za podmazivanje: pumpa za ulje, preista ulja, cevi.

SI. 3.1 Presek dizel-motora serije LDA-91 proizvodnje DMB

5. Sistem za ubrizgavanje goriva: rezervoar, preista goriva, pumpa za ubrizgavanje, brizgaljka, cevi. 6. Usisni i izduvni trakt: preista vazduha, usisna i izduvna cev, izduvni lonac. 7. Elektrooprema: akumulator, alternator ili dinamo, elektropokreta, regulator napona itd. 3.1. GRUPA MOTORSKOG MEHANIZMA Funkcija ovog mehanizma je da naizmenino pravolinijsko kretanje klipa pretvori u obrtno kretanje radilice. Kad pritisak gasova u prostoru za sagorevanje dejstvuje na klip, on se kre e odozgo nadole. Silu pritiska e primiti osovinia klipa, a preko nje i klipnjaa. Klipnjaa prenosi silu na lakat radilice, tako da se radilica obrne u svojim leaj im a. Kada klip u svom kretanju doe do DMT (UMT) tu stane. Poto je radilica ve u pokretu, to e se, usled inercije, produiti obrtanje za izvesno vreme i klip e imati mogunost da se vrati (odozdo nagore) do GMT (SMT). Za stalno obrtanje radilice potrebno je da se ponavlja pro ces sagorevanja. Da bi inercija radilice bila to vea i da bi se dobilo njeno ujednaeno kretanje, na jedan kraj radilice postav lja se tei kotur koji se naziva zamajac. Motorni mehanizam obuhvata sledee delove: radilicu, klip njau sa leajima klipnjae, klip, klipne prstenove, klipnu osovinicu, zamajac i dr. 42

SI. 3.2 Grupa motorskog mehanizma. 1 klipni prstenovi, 2 klip, 3 klipna osovinica, 4 osigura, 5 aura pesnice klipnjae, 6 klipnjaa, 7 polutka leaja, 8 vijak, 9 radilica, 10 zamajac

3.1.1. Klip Funkcija klipa je da zatvori radni prostor cilindra u kome se odigrava proces sagorevanja i da silu pritiska prenese na klipnjau, odnosno na radilicu motora. Svojim pravolinijsko-oscilatornim kretanjem klip omoguava odvijanje svih faza radnog ciklusa motora. Da bi se obezbedilo to bolje zaptivanje radnog prostora, na klipu se nalaze lebovi u koje se postavlja ju klipni prstenovi (karike). Prilikom sagorevanja klip podnosi velika optereenja usled visokih pritisaka koji vladaju u prostoru za sagorevanje. Na klip deluje, u kratkom vremenskom periodu, pritisak gasova (80 bara), a ujedno i gasovi visoke temperature (1500 2000C). Zbog velikog zagrevanja klip treba da prevede i preda svu prim ljenu toplotu da bi njegova temperatura bila to nia. Usled zagrevanja klip se iri, tako da mora da postoji odreeni zazor izmeu klipa i cilindra. U taj prostor (zazor) izmeu klipa i ci lindra mora se uvui tanak film ulja za podmazivanje kako 43

bi se umanjilo trenje delova. Zazor ne srne biti ni suvie mali ni suvie veliki, a veliina zazora zavisi od veliine i konstrukcije klipa, materijala od koga je izraen i radne temperature. Na klipu razlikujemo (si. 3.3): glavu klipa (1) ili gornji deo, lebove klipnih prs tenova (2), uice za leanje klipne osovinice (3), vodicu klipa (5) ili donji deo.

2 3 4
SI, 3.3 Klip. 1 glava klipa, 2 lebovi klipnih prstenoya, 3 uice za leaje klipne osovinice, 4 klipna osovinica, 5 vodica klipa, 6 klipni prstenovi (kompresioni), 7 struga ulja, 8 unutranji deo klipa

Da bi klip obavio svoje funkcije, potrebno je da ima sledee osobine: da je otporan prema visokim pritiscima, da je dobar provodnik toplote, da lako klizi po cilindru (kako na hladnom, tako i na toplom motoru), da omoguuje dobro podmazivanje zidova cilindra na delu gde se oslanja preko vodice, a delom preko klipnih prstenova, da je to laki da bi se smanjile sile inercije koje di rektno zavise od mase klipa, a koje mogu znatno da opterete klipnu osnovicu, klipnjau, radilicu i leajeve radilice, 3.1.2. Klipni prstenovi Izmeu klipa i cilindra mora da postoji izvestan mali za zor. Poto posle sagorevanja dolazi do velikog pritiska gasova, neophodno je taj mali zazor eliminisati da ne bi dolo do prodiranja gasova u karter (si. 3.4).
44

U glavi klipa nalaze se lebovi u koje se ugrauju klipni i'istenovi (karike). Prs tenovi su neto veeg prenika od prenika cilindra, pa poto su raseeni i imaju odreenu elastinost, ni se oslanjaju potpuno na zidove cilindra, pri emu se ostva'iije pottuno zaptivanje izmeu klipa i cilindra. U glavi klipa istoje 3 takva prstena koji se nazivaju kompresioni klipni prstenovi (odravaju kompresiju motora).

SI.

3.4 Dejstvo pritiska gasova na kompresioni klipni prsten

Da bi se spreilo prodiranje ulja u cilindre ispod komprelonih prstenova, na klip se postavlja jedan prsten struga ulju. Uloga ovog prstena je da se pravilno podmazuje klip i i Minpresioni klipni prstenovi, a ujedno i da viak ulja vraa i i rue) sa cilindra. Na si. 3.5. prikazani su kompresioni klipni [M .icnovi i struga ulja.

SI. 3.5 Kompresioni klipni prstenovi

i struga ulja

3.1.3. Klipna osovinica Klipna osovinica prenosi silu pritiska sa klipa preko klipM .uv na radilicu motora. Poto su optereenja velika, osovinica n u i a biti otporna na savijanje, trenje i zagrevanje. Obino je iplju da bi se smanjila masa.
45

Klipna osovinica se oslanja na uice klipa koje se znatno zagrevaju i ire, pa s obzirom na razliku u materijalu klipa i klipne osovinice izaziva razliito irenje ova dva elementa, pri emu se javlja i poveava zazor. Zbog toga je potrebno da za zor izmeu uica klipa i klipne osovinice bude to manji, a osovinica i uice treba da su izraeni sa velikom preciznou.

Si, 3.6 Osiguranje klipne osovinice od bonog ispadanja sigurnosnim prs tenom

Da ne bi dolo do oteenja cilindra usled bonog pomeranja osovinice mora se izvriti osiguranje. Postoji vie na ina osiguranja od bonog pomeranja klipne osovinice (na si. 3.6 prikazano je osiguranje sigurnosnim prstenom). 3.1.4. Neispravnosti i opravke klipa Klip je jedan od najoptereenijih delova motornog meha nizma, pa zbog toga mora da zadovolji sve zahteve koji se pred njega postavljaju, jer bi, inae, moglo doi do zaribavanja. Os novno je da se ostvari zazor izmeu klipa i cilindra (da je to manji) i da se omogui dobro odvoenje toplote na zidove ci lindra, jer je najvea dozvoljena temperatura u lebovima klipnih prstenova 260C. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do zaribavanja klipa, odnosno do tzv. lupanja pri radu, mada uzro ci mogu biti veoma razliiti: 1. Veliko optereenje jo nerazraenog novog ili pravlje nog motora. Potrebno je da motor radi, prema uputstvu prozvoaa, sa ogranienim optereenjem odreeni broj sati (odnos no kilometra). 2. Slabo podmazivanje usled nedostatka ulja, kvara na sis temu za podmazivanje, zapuenih preistaa (vodova) i zaprlja nog ulja. , 3. Slabo hlaenje usled kvara na sistemu za hlaenje.
46

5. Nepravilna ugradnja klipa. 6. Gubitak kompresije je jedan od prvih pokazatelja neis pravnosti klipnih prstenova, cilindra ili klipa, mada do nje moe doi i zbog neispravnog ventila, ventilskih opruga ili proputanja cilindarske glave.

SI. 3,7 Merenje prenlka klipa

Kontrola neispravnog klipa se obavlja merenjem zazora izmeu klipa i cilindra, merenjem lebova prstenova i merenjem uice klipa u koje se postavlja klipna osovinica. Ako su lebovi istroeni, klip treba obraditi tako da primi prstenove preko mere, a ako su uice ovalizirane i njih treba obraditi da pri me osovinicu preko mere. Ako je istroenost cilindra takva da se zahteva zamena no vim, onda je neophodna i zamena klipa. Preporuuje se, ako se skinu klipni prstenovi, da se postave novi. Kada se vri ugradnja klipa u motor, mora se obratiti pa nja na sledee: Prilikom rada voditi rauna da se svaka neistoa otklo ni, a naroito sa povrina koje se dodiruju u cilindru. Zazor izmeu klipa i cilindra mora biti u propisanim granicama ikoje daje proizvoa. Razlikujemo dva zazora: u predelu lebova na klipu i deo vodice klipa. Zazor zmeu klipa i klipne osovinice mora biti u propi sanim granicama koje daje proizvoa. Razlika u masama klipova ne srne da prelazi dozvoljene granice.
47

4. Neispravnosti na ureaju za ubrizgavanje (brizgaljke daju lo mlaz). Zazor izmeu klipnih prstenova i lebova na klipu kree se u granicama od 0,120,22 mm. Na si. 3.8 prikazan je uzduni za zor izmeu klipnog prstena i lebova klipa.

SI. 3.8 Merenje zazora izmeu kli pnih prstenova i lebova klipnih prste nova

3.1.5. Neispravnosti i opravke na klipnim prstenovima (kari kama) Ispravan rad motora, njegova snaga i potronja zavise od ispravnosti klipnih prstenova. Neispravnosti klipnih prstenova mogu biti u sledeem: 1. Zaprljani (zapeeni) klipni prstenovi. Podmazivanje klipa i cilindra omogueno je prolaskom ulja izmeu ovih elemenata. Kada ulje dospe u prostor za sagorevanje, usled visoke tempe rature ono sagoreva i pretvara se u gar, tako da se klipni prs tenovi zapeku u zlebovima, izgube neophodnu elastinost i ne zaptivaju dobro. Usled toga dolazi do gubitka snage motora, pa je neophodno ovu neispravnost otkloniti. Ovo se moe otkloniti ubrizgavanjem male koliine petroleuma na klip (da se a ra stvori) ili skidanjem prstenova i ienjem lebova od ai. 2. Nepropisan zazor (zev). Suvie veliki ili mali zazor izme u krajeva klipnih prstenova izaziva nepravilnosti u radu dizel-motora. Suvie veliki zazor omoguava prolazak gasova i zaptivanje tada nije dobro. Ako je zazor suvie mali, pri zagrevanju prstena zev moe sasvim da nestane i da se prsten zag lavi, slomi ili zariba. Zato je potrebno da se ostvari propisani zazor koji se kree u granicama od 0,3 0,5 mm (zavisno od 48

lipa motora). Ako je zazor suvie mali, moe se poveati pre ciznim turpijanjem. Merenje zazora treba obaviti (si. 3.9) pre nego to se prsten postavi u leb, i to tako to se prsten postavi u cilindar u kome

SI. 3.9 Merenje zazora (zeva) izmeu krajeva karika

e raditi ^(normalno na osu cilindra). U sluaju gubitka elasti nosti prsten treba zameniti. Merenje se obavlja pomou ureaja za proveravanje napona i prenika prstena. Oteenja pri ugrad nji i izgradnji klipnih prs tenova mogu da nastanu aisled osetljivosti ovih elemenata, pa o tome treba voditi rauna. Ovu ope raciju treba obavljati pomou specijalnih kleta, tako da razrezi pojedinih prstenova ne budu (svi ili vie njih) u jednoj liniji. 3.1.6. Klipnjaa Klipnjaa ostvaruje kinematsku vezu izmeu klipa i radilice, a to znai omoguava prenos pravolinijskog kretanja klipa, i obratno kretanje radilice motora. Na si. 2.4 prikazan je rad mehanizma kolena i uloga klipnjae u tom mehanizmu. Na klipnjai razlikujemo: malu pesnicu, u kojoj se nalazi leina aura osovinice klipa, stablo klipnjae i veliku pesnicu klipnjae koja obuhvata rukavac radilice (si. 3.10). Delovi klipnjae imaju tri razliite vrste Kretanja: 1 mala pesnica se obre za izvestan ugao oko klipne oso vimce;
4 Motokultivatori

49

2 stablo klipnjae ima kretanje klatna; 3 velika pesnica ima obrtno kretanje zajedno sa rukav cem radilice. Klipnjaa prenosi silu pritiska klipa na radilicu motora. Usled sloenog kretanja i velikih sila koje prenosi klipnjaa je

SI. 3.10 njaa, 2

Sklop klipnjae. 1 - kliplei na aura, 3 - polutke leaja, 4 vijak

veoma optereena, pa se zbog toga izrauje od visokokvalitet nog elika (velike zatezne vrstoe, nikl-brom elika). Mala pesnica se izrauje u obliku bureta ili cilindrinog oblika. U samoj pesnici je postavljena aura izraena obino od tvrde bronze. Stablo klipnjae je oblika duplog T. Velika pesnica je preseena preko sredine tako da se spoljna polovina spaja sa 2 vijka. Podmazivanje leaja klipnjae se obavlja: zapljiusikivanjem, pod pritiskom.

SI. 3.11 Kontrola paralelnosti klipnjae

50

Paralelnost osa klipnjae kontrolie se kao to je prikazano na si. 3.11. Odstupainje ne srne da prelazi 0,05 mm u svim pravi ima na kraju osovinice. Prilikoim utvrivanja malih deformacija, ispravljanje treba i/.vriti pomou prese postepenim pritiskivanjem. Veoma je vano da se ostvari zazor izmeu leaja i leteeg rukavca radi lice. Ovaj zazor zavisi od prenika rukavca. 3.1.7. Neispravnosti i opravke klipnjae Na klipnjai mogu nastupiti sledee neispravnosti: 1. Topljenje leaja usled pregrevanja. Pregrevanje leaja moe da nastane usled nedostatka ulja u karteru, ako je neki ud dovodnih kanala zapuen, pa ulje ne moe da doe do lea la, ili bilo kojeg drugog uzroka da ulje ne obavlja svoju ulogu i ne podmazuje leaj. Najlaka pro vera da li se neki leaj isto pio jeste kontrola ulja sa dna kartera. Ulje se protrlja me du prstima, pa ako se naie na svetlucava zrna, to je znak da .c neki od leaja pregreva. Ako se pojavi vea koliina ovih /maca, znai da se neki leaj istopio. Istopljeni leaj se uoava po lupanju pri radu, naroito pri manjem broju obrtaja, i to kad se motor naglo rastereti. 2. Savijena klipnjaa. Do savijanja klipnjae moe doi usli prirodnog zamaranja materijala. To se uglavnom deava reem broju klipnjaa istog motora, pa ih obavezno treba zamoniti novima, jer ispravljanje nema svrhe. Ako se na klipnjai desi da doe do savijanja, onda uzrok moe biti koso bruenje rukavca klipnjae ili, eventualno, da usovinica klipa nije upravna na osu klipa. Da bi se ove greke u i klonile, mora se prvo izvriti merenje radi pravilne obrade i /a mene delova. 3. Uvijena klipnjaa. Uzrok ove neispravnosti slian je kao u prethodnom sluaju, dakle, uvijanje klipnjae moe da nasi.me usled zamaranja materijala, loe postavljenih leaja radi1 * e, nepravilnog bruenja rukavca radilice ili zbog ukoene kli1 lirie osovinice. 3.1.8. Radilica Radilica ili kolenasto vratilo motora mora da primi pogon ske sile koje potiu od pritiska gasova i da ih dalje prenese preko spojnice izvan motora. 51

Radilica ima jedno koleno. Na si. 3.12 prikazani su sledei delovi radilice: glavni rukavci (1) rukavci radilice koji se obru u glavnim leaj ima, rukavci klipnjae (2) letei rukavci radilice oko kojih se nalaze leaj glava klipnjaa, laktovi radilice (3) koji spajaju glavne rukavce i rukav ce klipnjae.

SI. 3.12 Delovi radilice. 1 glavni rukavci, 2 rukavci klipnjae, 3 laktovi radilice, 4 protivtegovi

Kod nekih radilica na laktovima se u njihovom produetku postavljaju i protivtegovi, koji imaju zadatak da izbalansiraju ekscentrine mase kolena radilice. Na jednom kraju radilice nalazi se prirubnica na koju se vezuje zamajac, a na kraju radilice postavlja se pogonski zup anik za pomone ureaje i razvodni sistem. Svaka fabrika u svom tehnikom uputstvu propisuje, pored ostalog, i zazore za leaje klipnjaa (letei leaji) i za leaje ra dilice (glavne leaje). Glavni rukavci radilice se okreu na leaj ima koji se naziva ju glavni leaji ili leaji radilice, dok one u kojima se obru rukavci klipnjae nazivamo leaji klipnjae ili letei leaji. Podmazivanje leaja se obavlja uljem pod pritiskom. Ulje se dovodi iz pumpe poto prethodno proe kroz preista, glav nu dovodnu cev, a odatle kroz posebne cevi ili kontakt dolazi do glavnog leaja i ispunjava prostor ispod polutke leaja. Kroz rupice na polutkama ulje prolazi i stvara film izmeu polutki leaja i rukavca. Lakat radilice je izbuen tako da se ulje dovodi na nain prikazan na si. 3.24. 52

3.1.9. Neispravnosti i opravke radilice Da bismo utvrdili ispravnost radilice, prvo se mora obaviti .ivnje. Zato je potrebno da se skinu epovi A i B (si. 3.13). Potopiti radilicu u posudu sa petroleumom ili nekim druIIli rastvaraem. Pomou metalnog iljka oistiti naslage u iiiiiom centrifugatoru i kanalima. Ponovo zatvoriti kanale i i "iuprimovanim vazduhom ispitati zaptivnost. Kontrolisati da li na radilici ima tragova naprslina, pa ako <j ima zameniti radilicu. f Fzvriti kontrolu nazubljenog dela radilice: zubi ne smeju i'ili oteeni, a ako postoje oteenja radilicu zameniti.

SI. 3.13 Uljni eentrifugator i kanali radilice

SI. 3.14 Merenje prenika glavnog i leteeg rukavca

53

Glavni i letei rukavci moraju biti bez ogrebotina i bez tra gova zaribavanja. Male ogrebotine ili udarce popraviti pomou turpije od carborunduma ili platnom sa sitnim zrncima. Konusi za upravljanje sedita klinova i navoji moraju biti bez deformacija ili habanja, a ako se ovo utvrdi zameniti radilicu. Merenjem prenika glavnog i leteeg rukavca (si. 3.14), i to u dva upravna poloaja, utvruje se njihova pohabanost i ovalnost. Ako habanje prelazi 0,10 mm, izvriti bruenje i ugraditi leaj ne aure novih dimenzija. Na mestima gde dolaze zaptivni prstenovi (semerinzi) po praviti ogrebotine pomou platna za honovanje sa veoma sitnim zrncima i, ujedno, zameniti zaptivne prstenove. 3.1.10. Zamajac U toku rada motora jedini radni takt je sagorevanje i i renje, dok svi ostali taktovi troe deo energije koji se dobije u toku radnog takta. Zamajac slui da prikupljenom energijom u radnom taktu, usled sila inercije, nastavi okretanje radilice u ostala tri takta motora. Da nije toga, radilica bi se okretala sa trzajima, jer pritisci na klip nisu stalni, ve su to povremeni udari u periodu sagorevanja. Energija prikupljena obrtanjem zamajca savlauje sve otpore koji se pojavljuju prilikom okre tanja motora. Na si. 3.2 prikazan je izgled zamajca, gde se vidi da je za majac privren na prirubnicu (koja se nalazi na predelu ra dilice). Na tom mestu postavlja se zaptivka da bi spreila izla zak ulja iz korita motora. Po obodu zamajca postavljen je zup asti venac koji slui za uzupenje sa zupanikom elektropokretaa (startera) prilikom stavljanja motora u pokret (startovanje). Ovaj ozubljeni venac moe da se nabaci na zamajac tako to se prvo zagreje, a zatim se napresuje. Zamajac se postavlja na zadnji deo motora, pa tako slui kao veza sa ostalim delovima transmisije, obino sa spojnicom (kvailom). Na zamajcu se nalaze oznake koje slue za podeavanje mo tora (daje ih proizvoa u tehnikom uputstvu za motor). 3.1.11. Neispravnosti i opravke zamajca Na zamajcu u toku rada mogu nastupiti oteenja, ali se ona uglavnom mogu otkloniti na sledei nain:
54

 Obradom nalegajue povrine zamajca struganjem, uz postizanje odgovarajueg kvaliteta obraene povrine. Zamenom zupastog venca zamajca (ako je ugraen), pri emu se mora voditi rauna da se prethodno izvri zagre\anje zupastog venca, a zatim skidanje. Novi zupasti venac >c mora zagrejati i napresovati na zamajac. Posle toga treba prokontrolisati aksijalno bacanje zupastog venca. Zupasti ve nae pre putanja u rad treba podmazati raau. 3.2. GRUPA NEPOKRETNIH DELOVA Na si. 3.15 prikazana je grupa osnovnih nepokretnih delova irdnocilindrinog dizel-motora: cilindarska glava, cilindar, blok motora i korito motora (karter). 3.2.1. Cilindarska glava Cilindarska glava prvenstveno slui da sa gornje strane zat vori radni prostor cilindra. Kod etvorotaktnog motora u cilinlarskoj glavi nalaze se usisni i izduvni kanali sa odgovarajuim ventilima za njihovo otvaranje, odnosno zatvaranje. Na cilindarKoj glavi postavljaju se: klackalice, ventilske opruge i ostali delovi potrebni za pokretanje ventila. Tu se nalazi i brizgaljka got iva.

Cilindarska glava je veoma sloena, jer se u ogranienom prostoru nalaze mnogobrojni kanali i otvori, pa je to jedan od najkomplikovanijih delova. Ona je izloena razliitim napreza njima i pri rasklapanju motora voditi rauna da se ona ne skida <lok je zagrejana (da ne bi dolo do deformacije). Posle skida nja sa motora izvriti ienje. Takoe treba kontrolisati zapi iva nje izmeu ivice cilindra i cilindarske glave, pa ako ima od i upanja izvriti honovanje. Ako su se pojavili mali risevi na seditima ventila, potrebno ir I rezo vati sedita. Prilikom sklapanja voditi rauna o momen tu pritezanja vijaka na cilindarskoj glavi.
f

3.2.2. Cilindar Klip se kree u cilindru, a sila pritiska se prenosi na radilii u koja je uleitena u bloku motora. Kontrola cilindra se obav lja merenjem komparatorom dva unutranja prenika (a, b) koi.i su meusobno upravna na tri razliite visine (si. 3.17).
55

SI. 3.15 Grupa nepokretnih osnovnih delova. 1 cilindar ska glava, 2 ci lindar, 3 blok motora, 4 korito motora (karter)

Ako postoje risevi na radnoj povrini cilindra, uspostaviti poetnu hrapavost pomou platna za honovanje (si. 3.18). Ako postoje risevi, ovalnost ili istroenost cilindra preko 0,1 mm, 56

SI. 3.16 Frezovanje sedita ventila

SI. 3.17 Kontrola cilindra

i/.vriti bruenje i ugraditi nove klipne prstenove i uveane klipo ve (prema preporuci proizvoaa motora). Do poveanog haba li ja dolazi ako: klipni prstenovi imaju suvie veliki pritisak na cilindar i ako nejednako pritiskaju po obodu, ako je klip koso postavljen ili klipnjaa iskrivljena, ako zbog loeg hlaenja motor radi na povienoj tem peraturi (neodgovarajue ulje, zaprljana rebra cilindra) i dr.
57

SI. 3.18 Uspostavljanje hrapavosti cilindra

Oteenja od estica koje mogu da se uvuku sa vazduhom (praina, pesak i dr.) ili sa uljem za podmazivanje (metalni opiljci, pesak od livenja i dr.) izazvae pojavu riseva, zbog ega ci lindar tada lako moe da bude neupotrebljiv. 3,2.3, Blok motora U bloku motora uleitena je radilica, pa su optereenja ko ja prenosi klip preko klipnjae na radilicu motora velika. Blok motora je zbog toga veoma optereen, pa zahteva veoma vrstu i jaku konstrukciju. Na blok motora se postavljaju i ostali delovi, tako da je to u stvari osnova za sklapanje celog motora. 3.2.4. Korito motora (karter) Motor se zavrava na donjoj strani koritom (karterom) u kome se nalazi ulje za podmazivanje. Korito motora je privr eno vijcima za cilindarski blok, a izmeu njih je postavljena zaptivka. Neispravnosti koje se javljaju na koritu motora obino su od spoljanjih udara (to je najnii deo motora). Najee se de ava da se korito probije ili da samo naprsne. Mogue je, usled olabavljenih vijaka na klipnjai, da se klipnjaa smakne sa ru kavca i probije korito motora. 58

3.3. SISTEM RAZVODA (RAZVODNI MEHANIZAM) Sistem razvoda (razvodni mehanizam) obezbeuje pravovre meno otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila na pros toru za sagorevanje, tako da je omogueno usisavanje vazduha i izduvavanje sagorelih gasova iz cilindra. Sistem razvoda sainjavaju: bregasto vratilo sa pogonom, ventili sa pripadajuim elementima i delovi prenosa (podiza, ipka podizaa i klackalice (si. 3.19 i 3.20). Na si. 3.1 prikazan je presek motora gde se vidi da bregasto vratilo dobij a pogon preko zupanika radilice i zupanika bre gastog vratila. Prenosni odnos ova dva zupanika kod etvorotaktnih motora je 2 : 1 , to znai da se radilica dva puta bre

HI 3.19 Elementi sistema razvoda. 1 bregasto vratilo, 2 podiza usisnog v?uttla, 3 podiza izduvnog ventila, 4 - ipka podizaa, 5 usisni ventil, ft lzduvni ventil, 7 opruga ventila, t sedite opruge, 9 vijak, 10 -~ navi tka, 11 klackalica izduvnog veniHit, 12 klackalica usisnog ventila, 13 vijak, 14 osovinica

okree od bregastog vratila. Bregasto vratilo svojim bregovima potiskuje podizae ventila sa ipkama koje pokreu klackalice, to omoguava savlaivanje opruge ventila i otvaranje odree nog ventila.

SI. 3.20 Elementi sistema razvoda u sklopu. 1 sedite ventila, 4 eirii za zatitu ulja, 5 kalice, 7 ventili, 8 podizai ventila, 9 -

- cilindarska glava, 2 vodice, 3 - polukonus, 6 osovinica klacipke podizaa, 10 klackalice

3.3.1. Bregasto vratilo Bregasto vratilo preko svojih bregova omoguava pravovre meno otvaranje ventila. Postavlja se paralelno sa radilicom. Bregasto vratilo dobij a pogon od radilice posredstvom zupani ka. Broj obrtaja kod etvorotaktnih motora je upola manji od broja obrtaja radilice. Podmazivanje leajeva bregastog vratila obavlja se uljem pod pritiskom, koje dolazi vodom odvojenim od voda za podmazivanje glavnih leajeva, Bregovi su ugraeni za svaki ventil posebno, a oblik bregova mora biti takav da se postie sinhronizovano otvaranje i zatva ranje ventila u veoma kratkom vremenskom periodu. Otvaranje 60

usisnog i izduvnog ventila se obavlja istovremeno, pa su bregovi na bregastom vratilu ugaono pomereni jedan prema drugom. Otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila obavlja se u tre nutku kada se klip ne nalazi u svojim krajnjim poloajima (SMT i UMT). Na si. 3.21 prikazan je dijagram otvaranja i zatvaranja ven tila. Usisni ventil se otvara pre nego to je klip poao iz svoje

SI. 3.21 Dijagram otvaranja i zatvaranja ventila

SMT, i to 2 14 ranije. Ovaj ventil je otvoren za vreme pomeranja klipa nanie i ne zatvara se kada je klip u UMT, ve se zatvara kada klip proe UMT za 34 38. 61

Izduvni ventil se otvara na kraju treeg takta, i to za 30 38 pre UMT, i ostaje otvoren za vreme trajanja etvrtog takta, proe SMT za 4 14, pa se tako potpuno zatvara. Prema periodu kada su ventili otvoreni izrauju se i profili bregova, koji se postavljaju pod odreenim uglom na bregastom vratilu. Pri ugradnji veoma je vano da se bregasto vratilo posta vi u tano definisan poloaj prema radilici motora. Ovo se odnosi na pravilno uzubljenje zupanika, pa se zbog toga vri obeleavanje na zupanicima, jer moe doi do velikih oteenja na mo toru. 3.3.2. Ventili Ventili imaju zadatak da potpuno zatvore otvore na komori za sagorevanje i da svojim podizanjem pravovremeno otvaraju otvore. Postoji usisni i izduvni ventil. Kroz otvor usisnog ven tila usisava se vazduh, a kroz otvor izduvnog ventila izduvavaju se produkti sagorevanja iz cilindra. Bregasto vratilo kretanjem brega potiskuje podiza ventila da bi se to kretanje prenelo na klackalicu. Poto kroz klacka licu prolazi nepomina osovinica, to se dalje ona zaokree, tako da drugi kraj klackalice potiskuje ventil i otvara ga. Na samom ventilu treba razlikovati ventilsku peurku i ventilsko vreteno. Zaptivanje se obavlja izmeu kosih povrina pe-

SI. 3.22 Ventili, vodice 1 sedlta sa najvanijim kotama

62

urke ventila i sedita ventila u glavi cilindra. Ovaj nagib je 45. Da bi se ostvarilo potpuno zaptivanje potrebno je: da peurka ventila nalee na sedite celim svojim obo dom, da nagib bude isti i na seditu i na peurci, da se ose ventila i ose sedita poklapaju. Ukoliko ovi uslovi nisu zadovoljeni, doi e do: proputanja ventila na pojedinim mestima, brzog troenja i deformacije ven tila. Ventili su izloeni velikim optereenjima i pritiska i tempe rature, pa se zbog toga izrauju od specijalnih materijala. Opruge ventila su veoma optereene pri radu i moraju biti pouzdane u odnosu na eventualni lom. Zadatak opruga je da to bre zatvore ventil i da ga dre na njegovom seditu, pa zato moraju biti jake i elastine. 3.3.3. Delovi prenosa za otvaranje ventila Na dizel-motorima uglavnom se primenjuju visei ventili. Dobili su naziv po tome to ventilska ploa visi o ventil skom vretenu. Na si. 3,19 vide se: podiza ventila,-ipka podizaa, klarkalice i dr. I ovi elementi su veoma bitni za pravilno funkcionisanje sistema razvoda. Zazor ventila je veoma vaan za pravilno funkcionisanje i t ad motora. Da bi ventil dobro zaptivao, kraj klackalice ne srne <la dodiruje vrh vertikalnog vretena, pa izmeu njih mora da postoji zazor. U toku rada pojedini delovi se zagrevaju i izduuju, pri emu ovaj zazor mora da kompenzuje i te promene. Pro vi TU zazora vriti prema periodici tehnikog odravanja. Podeavanje zazora obavlja se kada je klip u SMT u fazi Kompresije. Zazor izmeu klackalica i ventila podeava se delovanjem na vijak za podeavanje posle otputanja kontranavrtke. V rodnost zazora meri se mernim listiima i iznosi 0,2 mm (zaviMIO od tipa motora) na hladnom motoru. Posle toga kontranavrtKii ponovo pritegnuti. 3.3.4. Razvodni zupanici Radilica motora pogoni sve ureaje na motoru. Da bi sve 1 1 1 kcionisalo sinhronizovano, postavljaju se zupanici koji rao11 i a ju da se uprave prema postojeim oznakama. 63
t WW

33.5. Neispravnosti i opravke sistema razvoda Neispravnosti na delovima ovog sistema mogu biti sledee: 1. Nepropisan zazor ventila moe da prouzrokuje da se pe urka ventila, poto se motor zagreje, ne oslanja na svoje sedite, i tada ventil ostaje otvoren. Zbog toga zazor treba regulisati u propisanim granicama. Ventili ostaju otvoreni ako je zazor su vie mali. Meutim, ako je zazor suvie veliki, doi e do lu panja ventila, pa treba izvriti kontrolu zazora.

SL 3.23 Zupanici razvoda

Podeavanje zazora ventila obavlja se pomou mernih lis tia, kljua i odvrtaa. Veoma je vano pridravati se uputstva koje daje proizvoa motora (kako za veliinu zazora, tako i za postupak podeavanja). 2. Ventil ne zatvara dobro ako neko strano telo upadne iz meu ventila i sedita (a ili neki opiljak), pa tada treba izvr iti ienje benzinom i petroleumom. Ventil moe da ne zatvara potpuno i usled iskrivljene peurke ventila, nagorevanja nalegajuih povrina i drugih mehanikih oteenja. Kod manjih ote enja moe se vriti obrada peurke i sedita ventila. Ako je o teenje vee, sedita se moraju istrugati (t'rezovati), a ventili iz brusiti na tocilu za bruenje, pa zatim ih treba i runo brusiti (lifovati). 3. Usled pregrevanja ventila moe doi do krivljenja peur ke ili vretena ventila. Pri tom treba kontrolisati hlaenje, nai 64

uzrok pregrevanja i otkloniti ga. Ako se ventil zagara vi u vodici, zameniti ga novim. Usled pregrevanja moe doi i do loma ven tila. 4. Oteenja mogu biti: lom opruge, oslabljene opruge itd. Ako doe do loma opruge, treba je zameniti, a ako je opruga os labila, pokuati privremeno, dok se ne nabavi nova, da se pod metanjem podioke pojaa napon opruge. 5. Na delovima prenosa mogu nastati razliite neispravno sti: oteen leaj klackalice, oteena navrtka za regulisanje, ipka podizaa iskrivljena, oteeni valj ii, veliki zazor u vodici podizaa usled troenja materijala. 6. Kod bregastog vratila mogu se javiti sledee neispravno sti: iskrivljeno bregasto vratilo, pri emu treba izvriti kon trolu, ispraviti ga na hidraulikoj presi i ponovo proveriti, oteenje leajeva bregastog vratila popraviti ih promenom aure leaja, oteenje bregova moe nastati i usled termike obrade, loe ugradnje ili udara podizaa o bregove. 7. Oteenje zuba moe biti razlog da se izvri zamena ote enih zupanika. Rasklapanje i sklapanje sistema razvoda zahteva naroitu panju i kontrolu, pri emu ventili moraju potpuno da naleu na ventilska sedita. Zbog toga treba izvriti proveru zaptivanja pomou specijalnih ureaja u servisnim radionicama. Kontrola elemenata celog sistema mora biti detaljna i pot puna, jer svaki propust moe da izazove nova oteenja. Zato je neophodno pri kontroli imati u vidu i neke od sledeih uslova: vreteno ventila ne srne biti savijeno niti uvijeno, irina oslone povrine peurke ventila na seditu ne srne biti suvie velika, vreteno ne srne biti suvie labavo u vodici (vodica istro ena), a isto tako ne srne doi do zaglavljivanja u vodici (suvie tesna vodica). ventilske opruge moraju imati potreban napon, podizai ventila moraju imati odreeni zazor u svojim vodicama,
V

5 Motokultivatori

AK

 mora postojati propisani zazor ventila, meren izmeu klackalice i vretena ventila, na seditima ventila ne srne biti naslaga ai i drugog, rad ventila mora biti sinhronizovan sa radom klipa. Svi ovi uslovi treba da budu u potpunosti ispunjeni, jer sna ga i ekonomian rad motora u velikoj meri zavise od ispravnosti sistema razvoda. 3.4. SISTEM ZA PODMAZIVANJE Elementi ovog sistema imaju veoma vanu funkciju da tokom rada motora obezbede podmazivanje svih taruih povri na u glavnim leitima radilice, leitima klipnjaa, bregastom vratilu, vodicama ventila i zupanicima. Najvanije je obaviti pravilno podmazivanje povrine cilindra po kojoj klizi klip, jer se tu javlja najvee trenje u motoru. Podmazivanje i hlaenje su bitni inioci za dobar rad mo tora i njihovu mehaniku sigurnost. Pri pravilnom podmaziva nju smanjuje se trenje u pokretnim elementima (a delimino se hladi neki od njih), gubici snage, habanje i pregrevanje delova. Usled trenja i loeg podmazivanja moe doi do pregrevanja u toj meri da se metalni delovi jako istroe ili zaribaju jedni u drugima. Zbog toga se izmeu metalnih povrina u meusobnom kre tanju formira vrlo tanak sloj maziva, koji se naziva film mazi va, tako da se povrine metalnih delova ne dodiruju direktno, pa je stoga i otpor trenja tada jako smanjen. Uloga sistema za podmazivanje je da obezbedi film maziva na svim mestima u motoru gde je to potrebno. Pored podmazivanja, obavlja se i hla enje pojedinih delova, to je veoma bitno za delove koji se ne mogu hladiti na drugi nain (vodom ili vazduhom). Podmazivanje pod pritiskom ili kruno podmazivanje ima najveu primenu na motorima. Pumpa za ulje nalazi se na dnu korita motora i ona potiskuje ulje pod odreenim pritiskom i alje ga do mesta koja se podmazuju. Ulje stalno cirkulise (ima kruni tok). Ulje iz pumpe prolazi kroz preista ulja i vodove do mesta za podmazivanje, da bi se na kraju slilo u korito motora. Na si. 3.24 prikazana je ema sistema podmazivanja. Pumpa (2) usisava ulje iz korita motora, prolazi kroz preista (ako je ugraen) i potiskuje ga do radilice, klipa, bregastog vratila, klac kalica, razvodnih zupanika i dr. 66

r(r

7
SI. 3.24 ema sistema za podmazivanje. 1 - presostat, 2 pumpa za ulje, 3 - radilica mota 5 oduka, 6 ventil regulacije pritiska, 7 prefsta ulja sa ulokom usisna cev,

ON

3,4.1. Pumpa za ulje Zupasta pumpa za ulje (si. 3.25) se sastoji od tela pumpe (1) i dva zupanika (2 i 3). Pumpa dobija pogon od vratila na kome se nalazi pogonski zupanik (2), uzupcen sa gonjenim zup anikom (3).

Si. 3.25 Zupasta pumpa za ulje. 1 telo pumpe, 2 pogonski zupanik, 3 gonjeni zupanik, 4 vratilo, 5 ulaz za pumpu

Ulje dolazi do ulaza u pumpu (5) a okretanjem zupanika ulje se zahvata izmeu zuba i tela pumpe i potiskuje do izlaza. Na ulazu pumpe stvara se vakuum, pa se tako ulje crpe iz ko rita motora. Na izlazu se ulje sabija u prostor izlaza, pa *se pod pritiskom alje prema delovima motora koji se podmazuju. Zupasta pumpa je pouzdana, neosetljiva na kvalitet ulja i neistoe. Pumpa ovog tipa mora da ima definisan zazor izmeu zupanika i tela pumpe (max 0,15 mm, si. 3.26). Pumpa je isprav-

SI. 3.26 Kontrola zazora na pumpi za ulje

68

na ako pri odgovarajuem broju obrtaja motora daje propisani pritisak. Pritisak se kree pri normalnom radu motora od 2,54 bara, dok je na minimalnom broju obrtaja motora 0,5 1 bara. Pritisak je propisan od strane proizvoaa motora. Suvie visok pritisak izaziva veu potronju ulja, jer ulje bre cirkulie i vie puta proe kroz motor nego to je potrebno. 3.4.2. Preista ulja U motoru mogu da se nau razne neistoe, kao to su zrnca peska (od livenja), praina i opiljci od honovanja pokretnih delova. Za dizel-motore veoma je vano da ulje bude to istije, to se postie upotrebom preistaa ulja.

SI. 3.27 Integralni preista ulja

U toku rada motora ulje delimino sagoreva u cilindru, pa proizvodi ovog sagorevanja (sitne estice ai) padaju u ulje. Prana dospeva u motor i sa usisanim vazduhom, jer se praina iz vaduha ne moe u potpunosti odstraniti. U toku podmazivanja jedna ista koliina ulja cirkulie u motoru. Kada se ulje ne bi preiavalo, dolo bi do otkazivanja 69

taruih delova, pa se zbog toga koriste preistai ulja. Postoje veoma razliita izvoenja preistaa ulja, a na si. 3.27 prikazan je integralni preista ulja koji se najee primenjuje kod dizel-rnotora. Integralni preistai ulja prikljuuju se direktno u kruni sistem za podmazivanje, ime je omogueno preiavanje elokupne koliine ulja koja napaja habajue povrine mehanizma. Ovaj nain preiavanja znatno je poveao stepen izdvajanja tetnih materija iz sistema za podmazivanje, tako da je danas prihvaen gotovo od svih proizvoaa motora u svetu. Radi to lakeg odravanja, ovi preistai se postavljaju uvek na pristupana mesta, direktno na blok motora, odnosno na specijalne nosae kako bi se u pogodnom trenutku izvri la jednostavna i laka zamena. Integralni preista predstavlja nerazdvojivu vezu filtrirajueg elementa i tela preistaa. Filtrirajui element se sastoji od jednog visokokvalitetnog umetka papirne zvezde. Umetak se smeta u lagana limena kuita (otporna na pritisak) koja se hermetiki zatvaraju pertlovanjem. Umetak smeten na ovaj nain zatien je od oteenja prilikom lagerovanja i transporta, a u radu poseduje sva filtrirajua svojstva kompletnog pre istaa. Integralni preista se runo navija na prikljuak nosaa ili direktno na blok motora. Specijalna gumena zaptivka, ugra ena na poklopcu preistaa, vri pouzdano zaptivanje. U procesu rada zaprljano ulje dolazi iz kartera motora pre ko potisne pumpe. Na svom putu do mehanizma motora ono ulazi u integralni preista kroz otvore na poklopcu izmeu zaptivnog prstena i navoja prikljuka. Prolazei kroz filtrirajui element, ulje izdvaja abrazivne estice, smole i ostale produkte sagorevanja, koji se taloe u prljavoj zoni preistaa, dok prei eno ulje odlazi iz preistaa kroz prikljuak na gornjem pok lopcu u glavnu uljnu magistralu. Otpor proticanja kroz novi preista pri uobiajenom rei mu rada motora kree se od 0,2 0,4 bara, s tim to tokom due eksploatacije motora i nagomilavan ja produkta sagorevanja i drugih primesa moe da se povea preko 1,5 bara ako se na vreme ne izvri zamena preistaa. Kod ovih preistaa, radi bezbednosti, ugraen je prelivni ventil, tzv. ventil kratkog spoja, koji obezbeuje motoru dovoljnu koliinu ulja sve do zamene preistaa. Meutim, ako je od strane proizvoaa motora obez70

beena ugradnja prelivnog ventila na prikljuku preistaa ili na motorskom bloku, integralni preista se isporuuje bez pre livnog ventila. Optimalna finoa preiavanja kree se u intervalu od 12 - 15 mikrometara, a vek trajanja, odnosno interval zamene je oko 400 radnih asova. 3.4.3. Odravanje sistema za podmazivanje Proizvoai motora propisuju postupke i periode zamene ulja i odravanje preistaa ulja. Period zamene ulja zavisi od vie faktora; godinja iskorienost motora i kvalitet ulja, procenat sumpora u dizel-gorivu, uslovi rada (praina i s.). S obzirom na to da postoji uticaj velikog broja faktora na period zamene ulja, neophodno je strogo se pridravati uputstva proizvoaa motora. 3.4.4. Neispravnosti i opravke na sistemu za podmazivanje
biti:

Najee neispravnosti na sistemu za podmazivanje mogu

1. Neispravna pumpa za ulje. Zupaste pumpe treba da daju odreen pritisak, pa ako to nije sluaj, onda treba potraiti uzrok i otkloniti neispravnost. Kod ovih pumpi vano je da zazor izmeu zupanika i tela pumpe (eoni zazor) bude u granicama da ne bi ulje prolazilo i pumpa radila naprazno). Drugi zazor iz meu zubaca zupanika i tela pumpe moe biti povean, pri e mu pritisak opada. Ovi zazori ne smeju da preu vrednost 0,1 mm, pa se zbog toga mora obaviti merenje. Ako se ustanovi da su zupanici istroeni, moraju se zameniti novim. 2. Nedovoljan nivo ulja u koritu motora je posledica nepanje, usled koje mogu da nastanu veliki kvarovi na motoru. Znaci nedovoljnog podmazivanja su zujanje ili lupanje motora, pregrevanje motora, istroeni ili istopljeni leaji i dr. 3. Suvie veliki pritisak ulja moe nastati usled zaepljenosti neke cevi ili kanala, velikog viskoziteta ulja, loe regulisanog prelivnog ventila itd. Ako je uzrok zaepljenost cevi ili kanala, onda se motor mora potpuno oprati i proistiti. Veliki viskozitet ulja se primeuje tako to motor dok je hladan pokazuje 71

znatno vei pritisak, koji inae treba da opadne na normalnu vrednost (2 4 bara). 4. Nedovoljan pritisak ulja moe nastati usled: nedostatka ulja u koritu motora, loeg rada pumpe, zaprljanog preistaca ulja, loma opruge prelivnog ventila, razblaenog ulja gorivom koje prodire u karter zbog loih spojeva na sistemu za napajanje i ubrizgavanje goriva. 3.5. SISTEM ZA HLAENJE U dizel-motorima se razvija velika koliina toplotne ener gije. Ta energija ne pretvara se sva u mehaniki rad, ve jedan deo izlazi napolje sa sagorelim gasovima (kroz izduvne cevi), a drugi deo zagreva zidove prostora u kome se vri sagorevanje. Da ne bi dolo do pregrevanja, neophodno je da se motor hladi.

3 72

SI. 3.28 Sistem za hlaenje. 1 zatitni lim, 2 zamajac sa lopticom, 3 limeni usmeriva vazduha, 4 cilindar, 5 cllindarska glava

Sistem za hlaenje odvodi suvinu toplotu i odrava motor na najpovoljnijoj radnoj temperaturi. Hlaenje motora moe biti vodeno ili vazduno, odnosno po nainu hlaenja motori se dele na motore sa vodenim i sa vazdunim hlaenjem. Na motorima za motokultivatore se primenjuje vazduno hlaenje motora. Na samom zamajcu (si. 3.1) nalazi se ventilator. Lopatice svojim obrtnim kretanjem usmeravaju vazdunu struju preko li menog usmerivaa vazduha ka cilindru i cilindarskoj glavi. Na si. 3.28 prikazani su elementi sistema za hlaenje. Odravanje ovog sistema je veoma vano za ispravno hlae nje motora. Zato je neophodno pravovremeno oistiti rebra cilindarske glave i cilindra i lopatice ventilatora. U zavisnosti od uslova u kojima motokultivator radi, treba odrediti periodiku ienja, pa ako su to uslovi velike zapraenosti potrebno je ienje svih elemenata sistema za hlaenje ak i svakodne vno. 3.6. USISNI I IZDUVNI TRAKT 3.6.1. Preista vazduha U prostor za sagorevanje dovodi se vazduh koji je neopho dan da se ostvare uslovi za sagorevanje dizel-goriva. Vazduh pro lazi kroz preista i usisnu cev. Preista se ugrauje da bi za titio motorske delove, a naroito cilindre, klipove i klipne prstenove. U vazduhu se nalazi praina koja je glavni uzronik tro enja pomenutih elemenata motora. Koliina praine koja ulazi u motor sa vazduhom zavisi od spoljnih uslova u kojima se vozilo eksploatie. Tako, kod motokultivatora koji rade u uslovima velike zapraenosti, preista vazduha je od izuzetne vanosti, pa mu treba posvetiti vie pa nje i to ee ga istiti. Da bi preiavanje bilo to efikasnije, ugrauje se i pretpreista vazduha. 3.6.2. Pretpreista vazduha Obino se izrauje kao suvi ciklonski pretpreista koji ima funkciju da odvaja estice praine, tako da je sam preista ma nje optereen.

73

Delovanje pretpreistaca je takvo da vazduh ulazi kroz kapu i usmerava se, pa dolazi do nagle promene smera i krunog kre tanja (vrtloenja). Usled centrifugalne sile koja se tada razvija, krupne estice praine se odbacuju na zidove kuita iz koga kroz jedan prorez odlaze u posudu za skupljanje praine ili se skupljaju na dnu pretpreistaa. U pretpreistau se izdvoji oko 3/4 praine iz vazduha.

ienje ciklonskog pretpreistaa prikazano je na si. 3.29. Potrebno je da se skine ceo pre tpreis ta, odvoji poklopac, istre se praina i ponovo privrsti na svoje mesto. Kroz navedeni deo pretpreistaa vidi se nataloena praina, to znai da ne treba ekati da se skupi suvie praine, ve ienje obavljati na vreme. 3.6.3. Preista vazduha sa uljnim kupatilom Preistai ovog tipa rade na principu da vazduh prolazi kroz uljno kupatilo gde se zadrava praina u ulju, a vazduh na stavlja dalje kretanje kroz elemente preistaa. Uzduni presek ovog preistaa prikazan je na si. 3.30. Vaz duh ulazi kroz sredinu cev (1) i dolazi do uljnog kupatila (2), pa naglo men ja pravac za 180 da bi nastavio kretanje navie. Usled promene pravca strujanja vazduha, estice praine, kao tee, odvajaju se i lepe na povrini ulja. Vazduna struja prili kom prolaska dodiruje i povlai za sobom kapljice ulja koje ov74

SI. 3.30 Presek preistaa vazduha sa uljnim kupatilom. 1 sredina cev, 2 uljno kupatilo, 3 preista, 4 preista

lae metalne niti preistaa (3 i 4), a zatim ide ka izlaznoj cevi koja je spojena za usisnu granu motora. ienje preistaa sa uljnim kupatilom, u sluaju kada je primenjen duboki preista (si. 3.31), obavlja se na sledei nain: Skinuti donju posudu preistaa, izvaditi iani umetak i prosuti ulje iz posude. Posudu i iani umetak oprati u istom dizel-gorivu i prosuiti komprimovanim vazduhom. Naliti motor no ulje do naznaenog nivoa, a zatim sastaviti preista. I ako je u pitanju plitki preista vazduha postupak ienja je isti.

75

Pri postavljanju preistaa vazduha obratiti panju da zaptivke i stege budu pravilno postavljene. Ukoliko motor radi u uslovima velike koncentracije pra ine u vazduhu, preista se mora istiti esto, a po potrebi i sva kodnevno ili ak i vise puta dnevno. U svakom sluaju pa nju treba obratiti na uputstva koja daje proizvoa motora.

SI. 3.31 - Preis ta vazduha (rasklopIJen). 1 - zaptivnl prsten, 2 gumeni odstojnik, 3 preista, 4 uljno ku patilo

3.6.4. Izduvni lonac Izduvni gasovi iz prostora za sagorevanje prolaze kroz sa birne cevi, izduvne cevi i izduvni lonac. Izduvni lonac se postav lja radi priguivanja zvuka.

SI. 3.32

Izduvni lonac

76

Pritisak izduvnih gasova je od 45 bara, pa poto oni izla ze direktno u atmosferu, usled naglog irenja izazivaju veliku buku. Postoje razliita izvoenja izduvnog lonca, ali sam lonac je sastavljen iz vie pregrada na kojima su izbuene rupe, tako da gasovi vie puta men jaju pravac, pa se i pritisak smanjuje sve dok na izlazu ne bude izjednaen sa atmosferskim pritiskom. Na taj nain i zvuk postaje priguen. Izduvni lonac se izrauje obi no od elinog lima. 3.7. Sistem za ubrizgavanje goriva Osnovna funkcija ovog sistema je da odreenu koliinu go riva ubrizga pod visokim pritiskom u prostor za sagorevanje, i to u tano odreenom trenutku i odreenom vremenskom inter valu. Glavni elementi koji treba da ostvare ovako precizno definisane zahteve su (si. 3.33): rezervoar, preista goriva, pumpa niskog pritiska, pumpa visokog pritiska, brizgaljke.

SI. 3.33 Sistem za ubrizgavanje goriva. 1 rezervoar, 2 preista goriva, 3 pumpa visokog pritiska, 4 dvovodna cev do brizgaljke, 5 brizgaljka, 6 povratna cev od brizgaljke do rezervoara

77

Pre nego to upoznamo ove veoma precizno izraene sklo pove, treba najpre upoznati njihove glavne funkcije. Visoik pritisak ubrizgavanja treba ostvariti da bi se gorivo probilo kroz ve sabijeni vazduh (pritisak sabijanja vazduha je oko 400 bara) i da bi se rasprilo u najsitnije estice (radi potpunog sagorevanja). Zbog toga je pritisak ubrizgavanja go riva veoma visok i iznosi 90400 bara, pa i vie, to zavisi od prostora za sagorevanje i postupka sagorevanja. Mala koliina ubrizgavanja goriva regulie se veoma pre cizno, jer se zahteva da brizgaljka ubrizga stote delove grama goriva za svaki obrt radilice motora. Ova koliina nije stalna, ve zavisno od potrebne snage motora treba omoguiti da se ta koliina odmerava (manje ili vie), to se regulie u samoj pumpi. Odstupanja od zahtevanc koliine goriva ne smeju biti vea ili manja od 2%. Brizgaljka p r i svakom obrtu radilice, tj. u taktu ubrizgavanja, treba da ubrizga veoma malu koliinu goriva (nekoliko stotih delova grama). Kratko trajanje ubrizgavanja kod dizel-motora je vremen ski ogranieno, jer se ono obavlja u periodu samo jednog dela takta (hoda klipa). Taj vremenski period je od 1/300 do 1/800 dela sekunde. Zbog toga je potrebno da pumpa visokog pritiska i brizgaljke bude veoma precizno i kvalitetno izraena. Opravke ovih elemenata zahteva ju veoma dobro poznavanje kako svih delova pumpe, tako i principa rada i postupka rasklapanja i sklapanja. To mogu da obave samo specijalisti uz pomo kom pletnih ureaja i alata. Na si. 3.33 prikazana je ema sistema za ubrizgavanje goriva koji se najee primenjuje, mada su mogue izvesne razlike za neka druga izvoenja. 3.7.1. Pumpa visokog pritiska (PVP) tipa BOSCH Pumpa je vertikalno smetena u sedite bloka, aktivira se preko klackalice koja se pokree bregastim vratilom (si. 3.34), a podmazuje se rasp rasi van j em ulja u motoru. Pumpa visokog pritiska tipa BOSCH obuhvata pumpu u kojoj se nalazi deo za pumpanje sa konstantnim hodom. Na si. 3.35 prikazana je rasklopljena pumpa visokog pritiska (PVP). Pre nego to se pree na ispitivanje ispravnosti pumpe vi sokog pritiska, a ako treba i pre njenog rasklapanja, mora se proveriti da li je preista goriva zapuen ili napunjen vodom i 78

da li su cevi zapusene ili ulubljene. Ako je takav sluaj, treba oistiti rezervoar i zameniti uloak preistaa. Proveru ispravnosti pumpe moraju obaviti struna lica.

SI. 3.34

Pogon pumpe visokog pritiska pomou klackalice

SI. 3.35 Delovi pumpe visokog pritiska. 1 deo za pumpanje, 2 osovinica, 3 dovodni prikljuak, 4 gumena zaptivka, 5 opruga ventila, 6 dovodni ventil, 7 zaptivka, 8 trn za zaustavljanje, 9 tanjiri, 10 prsten, 11 telo pumpe, 12 zupasta letva, 13 ozubljeni deo, 14 tanjiri, 15 opruga, 16 klipi, 17 telo podizaa ventila, 18 spoljni valjak, 19 unutranji valjak, 20 osovinica

3./.2. Brizgaljke Od pumpe visokog pritiska gorivo se potiskuje kroz cevice od brizgaljki. Osnovna funkcija brizgaljke je da ubrizga gorivo u prostor za sagorevanje pod odreenim pritiskom i da gorivo pri izlasku iz brizgaljke bude u obliku najsitnijih estica. Ovo je neophodno da bi potpuno meanje goriva i vazduha omoguilo dobro sagorevanje. Nosa sa brizgaljkom (si. 3.36) je na razne naine privren na glavu motora, ali se to obino ini pomou stezne navrtke. Tu se nalazi i prikljuak za dovod goriva kroz cevi visokog pri tiska i prikljuak koji omoguava preliv dozvoljene propustljivosti brizgaljke.

SI. 3.36 Brizgaljka u rasklopljenom stanju. 1 navrtka za pritezanje, 2 vijak, 3 sedlte opruge, 4 opruga, 5 ipka za potiskivanje, 6 nosa rasprivaa, 7 povratni prikljuak, 8 igla, 9 rasprlva, 10 navrtka

Brizgaljka je u stvari deo koji zalazi u komoru za sagore vanje, tj. sam vrh brizgaljke, dok je sve ostalo nosa brizgaljke. Ali, obino, ceo sklop se naziva brizgaljka. Deo brizgaljke koji se nalazi u prostoru za sagorevanje izloen je najnepovoljnijim uslovima (visoke temperature i velika termika napre zanja). 3.7.3. Ispitivanje brizgaljki Brizgaljka je deo sistema za ubrizgavanje goriva i od njene ispravnosti umnogome zavisi ispravan rad motora. Ispravnost brizgaljke se kontrolie na sledei nain: ispitivanjem zaptivenosti, 80

ispitivanjem pritiska ubrizgavanja, ispitivanjem mlaza. Ova tri naina ispitivanja obavljaju se na ureaju koji je prikazan na si. 3.37.

SI. 3.37 Ureaj za ispitivanje brizgaljke

Ureaj za ispitivanje brizgaljki sastoji se iz rune pumpe, manometra, odvodne cevi, prikljuka na koji se uvre brizgaljka i staklene cevi koja titi posmatraa od mlaza. 3.7.4. Ispitivanje zaptivenosti brizgaljke Pre nego to se brizgaljka postavi na ureaj za ispitivanje, sa brizgaljke treba paljivo otkloniti ostatke sagorevanja po mou pribora za ienje. Privrstiti dra sa brizgaljkom na ureaj za ispitivanje. Da bismo obavili ispitivanje u normalnim uslovima, moramo za ispitivanje imati isto ili preieno gorivo. Prilikom ispiti vanja brizgaljke ni u kom sluaju ruka ne srne doi u zonu mlaznica. Mlaz brizgaljke prodire duboko u meso i razara tkivo, a gorivo koje prodire u krv moe izazvati trovanje. Polugu pumpe polako pritiskati nadole sve dok pritisak ne dostigne vrednost 20 bara ispod podeene vrednosti pritiska otvaranja. Brizgaljka je zaptivena ako za vreme od 10 sekundi ne kapne nijedna kap goriva na otvoru brizgaljke.
6 Motokultivatori

81

U sluaju nezaptivanja, brizgaljku treba rasklopiti i ois titi. Ukoliko se ne postigne zaptivanje ni posle briljivog ie nja sedita u telu i igli brizgaljke brizgaljka se mora zameniti novom. 3.7.5. Ispitivanje pritiska ubrizgavanja Polugu pumpe ureaja za ispitivanje brizgaljki lagano pri tiskati nadole (jedan hod u sekundi) sa ukljuenim manometrom i oitati pritisak otvaranja u trenutku otvaranja brizgaljke, odnosno na samom poetku ubrizgavanja. Pri ukljuenom ma nometru pritisak poveati sasvim lagano i pre svega lagano otpustiti (inae e se manometar otetiti). Ukoliko je pritisak ubrizgavanja vii ili nii od propisanog, brizgaljka se mora rasklopiti, oistiti i ispravno podesiti. Pri podeavanju primenjivati samo razbuene odstojne podloke. 3.7.6. Ispitivanje mlaza Pri ovom ispitivanju treba iskljuiti manometar. Polugu pumpe potisnuti nadole 46 puta u sekundi. Pri tom brizgaljka vrlo mekano umi. Dobro je kad se mlazevi (zavisno od broja rupica) pravilno i ravnomerno raspruju (bez dodatnih mlazeva). Kratkovremenoj pojavi neraspraenih i beumnih mlazeva ne treba pridavati znaaj. Voditi rauna da se raspraseni mlazevi goriva javljaju uvek pre dospevanja u oblast umova. 3.7.7. ienje brizgaljki Da bi se obavilo ovo ienje, zapeene brizgaljke se moraju izvaditi iz leita, a zatim rastaviti. ienje obaviti pomou specijalnog alata (si. 3.38). Vano je pri ienju da se sa spolj-

Sl. 3.38 Pribor za ienje brizgaljki

82

nih povrina odstrani gare i da se proiste ulazni otvori na vrhu brizgaljke. Delove brizgaljke oprati u istom benzinu ili dizel-gorivu. Izvaena brizgaljka moe se popraviti samo ako je lake zape ena i ako nema mehanikih oteenja. Oteenu brizgaljku staviti i ponovo podvrgnuti ispitivanju. 3.7.8. Neispravnosti i opravke na brizgaljkama Na brizgaljkama se mogu pojaviti sledee neispravnosti: 1. Pritisak ubrizgavanja suvie nizak. Ova neispravnost na staje u sledeim sluajevima: Igla brizgaljke se zagrevala zbog neistoe brizgaljku treba rasklopiti i oistiti. Igla brizgaljke se zaglavila zbog zaribavanja zameniti brizgaljku i iglu. Opruga igle brizgaljke je slomljena postaviti novu oprugu. Navrtka za reguli sanje napona opruge nije u svom (od reenom) poloaju. Da bi se dobio odreeni pritisak, navrtku postaviti u potreban poloaj. 2. Pritisak ubrizgavanja suvie visok (uzroci mogu biti kao u prethodnom sluaju). 3. Brizgaljka kaplje posle ubrizgavanja. Uzrok neispravnosti moe biti igla brizgaljke koja ne zaptiva usled naslage koksa. Potrebno je rasklopiti i oistiti brizgaljku. Ako i posle toga gorivo kaplje brizgaljku treba zameniti novom. Ako je uzrok neispravnosti slaba opruga zameniti je novom. 4. Mlaz nije pravilan. Ako je brizgaljka zaprljana koksom (oistiti brizgaljku) ili je igla brizgaljke oiena (zameniti iglu), mlaz ima pravilan oblik. 5. Suvie goriva se vraa kroz povratnu cev. Ova neisprav nost nastaje alko je : veliki zazor igle i vodice (zameniti brizgaljku novom), neistoa izmeu ravni spajanja brizgaljke (oistiti). 3.8. ELEKTROOPREMA Elektrooprema na motokultivatoru nije standardna, ali za potpunu upotrebu motokultivatora u transportu, nou, za korienje prikolice, startovanje i dr. potrebno je imati i ove ure aje. Sledei elektrini ureaji isporuuju se na poseban zahtev:
6* 83

SI. 3.39 ema elektroopreme sa elektropokretaem i alternatorom za punjenje akumulatora. 1 stator, 2 rotor, 3 regulator napona, 4 prekida za pokretanje, 5 kontrolna lampica za pritisak ulja, 6 presostat, 7 elektropokreta, 8 akumulator

SI. 3.40 ema ureaja za svetla sa alternatorom za punjenje akumulatora. 1 akumulator, 2 rotor, 3 stator, 4 zadnja svetla, 5 regulator, 6 zvuni signal (sirena), 7 prekida, 8 ploa sa kontaktima, 9 prednji farovi

84

1 elektrino torom za punjenje 2 elektrino mulatora, 3 ureaj za latora (si. 3.40), 4 ureaj za latora (si. 3.41).

pokretanje elektropokretaem i alterna akumulatora (si. 3.39), pokretanje sa dinamom i punjenje aku svetla sa alternatorom za punjenje akumu svetla sa alternatorom bez punjenja akumu

SI. 3.41 rotor, 2

Sema ureaja za svetla sa alternatorom bez punjenja akumulatora. 1 stator, 3 zadnji farovi, 4 prekida, 5 ploa sa kontaktima, 6 prednji farovi

Na sl. 3.39 prikazana je ema elektroopreme na motoru motokultivatora. Osnovni elementi elektroopreme su: akumula tor, alternator ili dinamo, elektropokreta, regulator napona i dr. 3.8.1. Akumulator Akumulator slui za pokretanje (startovanje) motora, kao i za napajanje elektrinih potroaa. Izgled olovnog akumula tora prikazan je na sl. 3.42. Postoje i elini akumulatori, ali se oni danas retko upotrebljavaju. Akumulator se sastoji od elija koje su prosenog napona 2 V. U zavisnosti od veliine napona postavlja se i odgovara jui broj elija. Najee se koriste akumulatori napona 6 V i 12 V, odnosno sa tri ili est elija. elije su povezane serijski (redno), tako da je ukupan napon akumulatora zbir napona svih elija. Svaka elija je zatvorena epom, pa je najlaki na85

in za brzo odreivanje napona akumulatora da se broj epova pomnoi sa dva. U svakoj eliji akumulatora nalazi se elektrolit, tj. rastvor iste sumporne kiseline i destilovane vode. Elektrode koje su uronjene ine pozitivni pol (olovo-dioKsid PbO-2) i negativni pol (isto olovo Pb). Kao rezultat spajanja olovnog akumulatora sa potroaem dobie se struja koja je nastala kao proizvod hemijskih reakcija u akumulatoru. Napon e postojati sve dok se vri elektroliza, a nestae kada elektrode postanu isto hemijsko jedinjenje (olovni sulfat), a sumporna kiselina postane potpuno razblaena. U tom sluaju

SI. 3.42

Akumulator. 1

kuiSte, 2, 3, 4 spojnica

ploe, 5 most, 6 stubid, 7

86

kae se da je akumulator ispranjen. Meutim, ako se takav akumulator vee za izvor jednosmerne struje, dolazi do uspos tavljanja prvobitnog stanja: kiselina postaje koncentrovana, a polovi dob i jaju prvobitne karakteristike, to znai da je aku mulator ponovo napunjen. Na si. 3.42 prikazan je akumulator u preseku sa sastavnim delovima. Kutija (1) je izraena od tvrde gume ili plastine mase. U unutranjosti se nalaze pregrade koje dele pojedine elije akumulatora. Pregrade moraju biti tako izraene da ne dolazi do prolaenja kiseline izmeu pojedinih elija. Ploe su pozitivne i negativne. Pozitivne ploe akumulatora su od olovnog oksida (Pb0 2 ), a negativne od olova (Pb). Boja pozitivnih ploa je smea, a negativnih siva. Izmeu svake pozitivne i negativne ploe postavljen je separator (rastavija) koji slui za odvajanje i spreavanje meusobnog dodirivanja i koji mora biti porozan. Separatori su izraeni od drveta ili plastine mase. Sve pozitivne ploe se meusobno povezuju sa jedne, a sve negativne sa druge strane. U tu svrhu slui polni mosti za spajanje istoimenih ploa. Tako spojen odreeni broj pozitivnih i negativnih ploa ini eliju koja se stavlja u pre gradu u kutiji akumulatora. Elektrolit je rastvorena sumporna kiselina u destilovanoj vodi i ona se nalazi u svakoj eliji akumulatora. Nivo elektro lita mora biti priblino 1 cm iznad ploa. Gustina elektrolita 3 napunjenog akumulatora je 1,285 kg/dm , a napon elije iznosi 2,1 V. Pri upotrebi akumulatora dolazi do postepenog pranje nja, pa se gustina elektrolita smanjuje. Zbog toga se obavlja dopunjavanje akumulatora. Odnos gustine elektrolita i napunjenosti akumulatora dat je u tabeli 3.1. Tabela 3.1
Gustina kg/dm 1,265-1,300 1,2351,260 1,2051,230 1,1701,200 1,1401,165 1,110-1,135
3

Stanje akumulatora sasvim pun 3/4 pun 1/2 pun 1/4 pun skoro ispranjen sasvim prazan

87

Najmanja dozvoljena gustina elektrolita je 1,18 kg/dm , a odgovarajui napon pojedinih delija 1,6 V. Veoma je vano da 3 gustina elektrolita ne opadne ispod 1,25 kg/dm , j e r pri toj gustini dolazi do sulfatizacije ploa i smanjenja kapaciteta, a posle dueg stajanja i do potpunog unitenja akumulatora. Kada je spoljna temperatura niska, moe doi do smrzava nja elektrolita ako je njegova gustina mala. Zavisnost gustine elektrolita i temperature na kojoj dolazi do smrzavanja data je u tabeli 3.2. Tabela 3.2
Gustina kg/dm 1,28 1,25 1,20 U5 1,10
3

Temperatura (C) 68 52 27 15 7

Da ne bi dolo do smrzavanja elektrolita, akumulator preko zime treba drati uvek u napunjenom stanju. Kapacitet je karakteristika akumulatora koja predstavlja proteklu koliinu elektriciteta pri pranjenju. On zavisi od ja ine struje, brzine kojom se akumulator prazni, temperature i elektromotorne sile pri kojoj prestaje pranjenje (ona iznosi 1,8 V). Obino se uzima vreme pranjenja od 8 do 10 asova na temperaturi od 25C. Kapacitet akumulatora se meri u amper-asovima (Ah). Na primer: akumulator od 60 Ah daje 60 asova struju od 1 A, ili tokom 30 asova struju od 2 A itd. Odnos tem perature i kapaciteta akumulatora dat je u tabeli 3.3. Tabela 3,3
Temperatura (C) 27 4 7 18 23 Kapacitet (%) 100 16 61 43 35

88

3.8.2. Odravanje akumulatora Dobrim odravanjem vek akumulatora moe se znatno pro duiti, pa je zato vano pridravati se sledeeg: elektrolit treba da bude iznad ploa 11,5 cm, u sluaju smanjenja nivoa elektrolita dolivati samo destilovanu vodu, akumulator uvek mora da bude ist, jer se dogaa da kiselina procuri, spojevi (prikljuci) treba da budu vrsto fiksirani i premazani pastom protiv korozije, napon elija ne srne da opadne ispod 1,8 V, akumulator ne uvati na niskim temperaturama (vidi tabelu 3.3), ne startovati motor u malim intervalima, jer se tada akumulator vrlo brzo prazni, ako se motor ne koristi, akumulator napuniti i ostaviti ga u prostoriji gde je normalna temperatura, s tim to ga treba jedanput meseno dopunjavati, pri radu sa elektrolitom paziti da ne doe u dodir sa rukama i odelom (moe da ih nagrize). \8.3. Kontrola ispravnosti akumulatora Kontrola ispravnosti akumulatora obavlja se na nekoliko naina, i to merenjem: gustine elektrolita pomou bometra ili aerometra, koliine elektrolita pomou meraa nivoa, napona elija pomou voltmetra sa viljukom za opte reenje. 3.8.4. Dinamo generator jednosmerne struje Dinamo proizvodi jednosmernu struju, pa u toku rada motora ima zadatak da neposredno dopunjava akumulator. Po gon dobij a od radilice preko ventilator-remena. Broj obrtaja motora je promenljiv, a dinamo uvek mora odravati propisani napon za punjenje akumulatora i napajanje drugih potroaa. Za regulaciju napona slui generatorski regulator, koji pri ne dovoljnom naponu prekida vezu akumulator-dinamo i ograniava jainu struje koju daje dinamo. 89

Dinamo slui da mehaniku energiju pretvori u elektrinu energiju. Sastoji se iz sledeih (glavnih) delova: stator, rotor, kolektor, Stator ima zadatak da stvara jako magnetsko polje kroz koje se kreu provodnici namotani na rotoru. Rotor se okree pogonjen od radilice motora preko remenice. Provodnici roto ra, usled kretanja u magnetskom polju statora, izazivaju stva ranje indukovane elektromotorne sile. Tok elektrona predstav lja struju koju sakuplja kolektor i preko etkica i regulatora alje u akumulator. 3.8.5. Odravanje dinama Posle odreenog broja radnih sati leajeve rotora treba pod mazati. Prilikom rada dinama troe se etkice, pa ih jedanput godinje treba zameniti novima (ako su suvie istroene). Ako se kolektor zaprlja, potrebno je izvriti ienje pomou kr pice namoene u benzin i ostrugati ga finom brusnom hartijom. Spojeve zatititi od korozije, a uz to oni moraju biti vrsto pritegnuti. 3.8.6, Neispravnosti i opravke dinama Da bismo proverili ispravnost rada dinama, moramo po mou ampermetra i voltmetra da utvrdimo da li akumulator puni. Ako ampermetar pokazuje skretanje udesno, to je znak da se akumulator puni. Kada je instrument na nuli, akumulator je pun. Ako kazaljka skree na levu stranu, to je znak da di namo ne puni i da treba traiti uzrok neispravnosti (si. 3.43).

SI. 3.43 Kontrola struje punjenja koju daje dinamomotor

90

Najee neispravnosti dinama javljaju se usled istroenja etkica. etkice treba slobodno da stoje u svojim draima (da ne bi dolo do zaglavljivanja). Istroenost se primecuje vrlo lako, jer etkice treba da izlaze iz nosaa 23 mm. Pritisak opruge mora biti konstantan, pa ga treba povremeno proveriti. Neispravnosti mogu da nastupe i usled: is troenja kuglinog leaja, istroenja rotora i osovine rotora, oteenja namotaja statora, istroenja etkica, oslabljenih opruga i dr. 3,8.7, Alternator generator naizmenine struje Alternator je generator naizmenine struje. Proizvoai su veinom preli na primenu ovog ureaja umesto dinama. Pred nost alternatora u odnosu na dinamo je da daje onoliko struje kolika je potronja u datom trenutku. Alternator je jednostavnije konstrukcije od dinama, ma njih je dimenzija, laki je i ima vei stepen iskorienja. Skup lji je od dinama zbog ispravljaa dioda i sloenosti namotaja statora i rotora. Stator alternatora je postavljen na blok motora, a rotor je sa permanentnim magnetima smeten na zamajac motora. Provera ispravnosti alternatora vri se: proverom namagnetisanosti rotora pomou specijalnog merila, kontrola namotaja statora (da nema nezavarenih spojeva i tragova pregorevanja ili kablova na masi). Posle sklapanja alternatora treba izvriti kontrolu efikas nosti alternatora. Motor se stavi u pokret i kontrolie napon na 1 ugraenom voltmetru: 3842 V pri 3000 m i n " , 2830 V pri -1 2200 m i n . Ako je napon nii, rotor je demagnetizovan. 3.8.8. Elektropokreta starter Elektropokreta je elektromotor jednosmerne struje koji slui za pokretanje motora. Za pokretanje motora potreban je odreen rad, pa je zato elektropokreta najvei potroa elek trine energije. Snaga elektropokretaa je 1,33 kW pri naponu od 12 V. Struju za pogon dobija iz akumulatora. 91

3.8.9. Odravanje elektropokretaa Da bi elektropokreta pravilno funkcionisao, potrebno je da se povremeno obavi sledea kontrola: povremeno oistiti zupce benzinom i izvriti podmazivanje, proveriti privrenost elektropokretaa za motor, proveriti razmak zubaca zamajca od zubaca elektropo kretaa (45 mm), proveriti da li etkice glatko klize po kolektoru, Pri startovanju voditi rauna da se spojnica (kvailo) pri tisne (da bi rad elektropokretaa bio laki). Po hladnom vre menu koristiti greja, a ako startovanje ne uspe u prvom po kuaju, ne srne se startovati u kratkim intervalima po nekoliko puta (da se ne bi ispraznio akumulator). 3.8.10. Neispravnosti i opravke elektropokretaa Ako pri startovanju elektropokreta ne pokree motor, mo raju se izvriti sledee provere: da li se rotor okree, ako se rotor okree a zupanik ne uzubljuje proveriti zupce na zupaniku, jer postoji mogunost loma opruge, rotor se ne okree mogu kvar na akumulatoru (aku mulator ispranjen), dotrajale etkice zameniti ih novim, zaprljani zupanici onemoguavaju da se elektropokre ta vrati u prvobitni poloaj, ako osa rotora nije paralelna sa osom zamajca, postoji mogunost zaglavljivanja zupanika i zamajca. Unutar samog elektropokretaa mogu se pojaviti sledee neispravnosti: prekid namotaja, namotaji u kratkom spoju, labavi magnetski polovi, oteena leita, neispravan kolektor. 92

3.9. RUKOVANJE DIZEL-MOTOROM LDA-450 1.9.1. Putanje motora u rad Pre nego to se maina pusti u rad treba proveriti da li: ima dovoljno goriva u rezervoaru, ima dovoljno ulja u motoru (prema oznakama na tapu za kontrolu nivoa ulja), ima dovoljno ulja u posudi preistaa za vazduh (prema oznaci na posudi). Pored toga, treba obratiti panju da se pri prvom startovanju motora posle popravke ili posle prekida u dovodu go riva mora ispustiti vazduh iz vodova za gorivo. Zato uvek voditi rauna da se rezervoar goriva nikada sasvim ne isprazni. Odstranjivanje vazduha iz sistema za gorivo: 1. Napuniti rezervoar. 2. Odvrnuti epove sa navojem na oba preistaa, i im pone da istie gorivo bez mehuria vazduha, opet ga zavrnuti. 3. Olabaviti uplji vijak na pumpi za ubrizgavanje goriva, i im pone da istie gorivo bez mehuria vazduha, opet ga za vrnuti (si. 3.44).

SI. 3.44 Odstranjivanje vazduha iz sistema za napajanje gorivom (ovrtanje SupIjeg vijka na pumpi za ubrizgavanje)

4. Odvrnuti preklopnu navrtku cevi za dovod goriva na brizgaljki, pa motor okretati dok ne pone da izlazi gorivo bez mehuria vazduha, pa zatim ponovo pritegnuti ovu preklopnu navrtku. 93

\9.2. Startovanje motora Pri hladnom motoru: 1. Ruicu za gas staviti u poloaj za puni gas. 2. Povui komandu za dodatno punjenje (goriva) pri starto va nj u. 3. Namotati ue za startovanje na remenicu za pokretanje u smeru strelice na remenici. 4. Posle startovanja motor treba da radi 10 minuta pri manjem broju obrtaja, ime je osigurano potpuno podma zivanje. Pri toplom (zagrejanom) motoru:
A-

Postupak je isti kao u prethodnom sluaju samo dugme za dodatno punjenje (goriva) ne treba da se povlai. 3.9.3. Pokretanje motora pri niim spoljnim temperaturama Pod uslovom da je u motor naliveno ulje koje, u odnosu na godinje doba, odgovara uputstvima, mogu se primeniti i neka pomona sredstva za startovanje pri niskim spoljnim tem peraturama 1. Nalivanje goriva u kanal za dovod vazduha. U okolini epa otvora za nalivanje oistiti svu neistou. Odvrnuti ep i 3 u otvor naliti 23 cm retkog ulja za podmazivanje SAE 10, ili meavinu ulja za podmazivanje i goriva u odnosu 1:1. ep pritegnuti odgovarajuim kljuem i odmah startovati motor. 2. Primena startpilot-a. Startpilot se isporuuje u bo cama pod pritiskom. Ova tenost znatno poboljava startovanje motora pri niskim temperaturama (postupati u skladu sa uputstvom koje stoji na boci). Jedna boca moe da obezbedi 80100 startovanja motora. Neposredno pre, ili pri samom startovanju, ovu tenost treba raspraivati tokom 12 sekunde direktno na usisni otvor ili na preista vazduha. 3.9.4. Zaustavljanje motora Pre nego to se zaustavi, preporuljivo je da motor radi oko 510 minuta pri srednjem broju obrtaja, da bi se na taj nain ohladio. 94

Ova mera spreava zapinjanje brizgaljki i odrava sigur nost u pogonu. Zaustavljanje motora se postie zatvaranjem ruice za gas i zaokretanjem ulevo (suprotno smeru kazaljke

SI.

3.45 Komanda za zaustavljanje rada motora

na satu) komande za zaustavljanje (si. 3.45). Zaustavljanje mo tora ne izvoditi ruicom dekompresora (samo kod motora sa ovim ureajem). 3.9.5. Razrada motora
r

Vek trajanja i radna sigurnost u velikoj meri zavise od razrade motora. Za vreme prvih 50 radnih sati motor se opte reuje za oko 50%, to znai da poluga za regulisanje broja obrtaja treba da bude otvorena samo do polovine svog hoda. Hladan motor treba da radi 10 minuta i narednih 5 minuta bez optereenja sa poluotvorenom polugom za regulisanje broja obrtaja. Posle 50100 radnih asova optereenje se moe po veati na oko 3/4 od pune snage maine. 3.10. ODRAVANJE DIZEL-MOTORA LDA-450 3.10.1. Sistem za podmazivanje Podmazivanje se vri ekscentarskom zupastom pumpom. Ulje tee kroz filtar u korito motora, a odatle ga usisava pum pa i kroz uljni filtar alje ga u kanale za podmazivanje. Podmazivanje motora je posebno vano. Nivo ulja se mora kontrolisati dnevno. Upotrebiti samo motorna ulja sa HD-dodacima. Jednom upotrebljenu vrstu ulja zadrati u stalnoj upo95

trebi. Posle svakih 300 radnih sati, pri promeni ulja promeniti i preista ulja. U zavisnosti od temperature okoline primenjuju se sledea ulja: pri temperaturi ispod 0C SAE 10 W (zimi) pri temperaturi iznad 0C SAE 20 W (zimi) pri temperaturi preko 15C SAE 40 (leti) Upotreba gustih ulja pri niskim temperaturama dovodi do tekoa pri startovanju (zbog velikog trenja klipa i leita). Gubitak ulja u motoru moe da iznosi do 0,2 litra na 10 radnih asova. Kod novog motora potronja ulja moe biti vea. Posle 100200 radnih asova potronja ulja se vraa na norma lan nivo. Preporuuje se upotreba ulja za vea temperaturna podruja: MAXIMA HD S-3 SAE 10 W SAE 40 (rafinerija Modrica) ili SUPER HD S-l SAE 10 W SAE 40 (proizvodnja INA), jer su ova ulja nezavisna od spoljnih temperatura. 3.10.2. Sistem za ubrizgavanje goriva Vek trajanja pumpe i dizni za ubrizgavanje zavisi prven stveno od stepena istoe goriva. Zbog toga treba obratiti naro itu panju na istacu, pripremu i sipanje goriva. Pritisak ubriz gavanja iznosi 190 bara i proverava se svakih 100 radnih asova. 3.10.3. Gorivo Gorivo se preiava na putu od rezervoara za gorivo do pumpe za ubrizgavanje pomou pretpreistaa i finog preistaa. Treba paziti na tano prikljuivanje dovoda i odvoda goriva pomou zaptivnih prstenova, koji treba tano da naleu u svojim seditima. Veliki zaptivni prstenovi prouzrokuju oteana startovanja i eventualno smanjenje snage motora. Za rad motora podesna su sva dizel-goriva gustine 0,830,84. Gorivo mora biti potpuno osloboeno od neistoe i vode (mo raju se upotrebiti samo dobro filtrirana goriva). Za sipanje go riva u rezervoar moe se upotrebiti levak sa sitom i umetak za ceenje. U trgovini postoji dizel-gorivo za leto i za zimu. Letnje go rivo je predvieno za temperature do 0C, a zimsiko do 15C radne sredine motora. 96

Ispod ove vrednosti nastupa pojava parafina sa posledicama na sprovodne puteve, pumpu i diznu. Zbog toga se pre poruuje smea dizel-goriva i petroleuma u sledeim odnosima:
Spoljna temperatura do20C do25C do30C Dizel: tehniki petroleum 75:25 60:40 45:55 Dizel: karburatorsko gorivo 80:20 70 : 30 60:40

Voditi rauna da je opasnost od zapaljivanja ove smee vea nego kod istog dizel-goriva. 3.10.4. Preista za gorivo Za preiavanje (filtriranje) ugraena su dva preistaa goriva. Manji preista ima uloak od filcane cevi, a vei pre ista ima uloak preistaa tipa micronic. Pri padu snage motora prvo treba proveriti dovod iz rezer voara goriva, pa zatim proveriti da li filcani uloak malog pre istaa nije zaprljan, pa ako je potrebno ienje postupiti na sledei nain: 1. Odvojiti dovodni vod i podii ga iznad nivoa u rezervoaru. 2. Izvaditi uloak, odnosno filcanu cev, i obe strane zatvo riti sa po jednim epom od plute. 3. Oistiti (sastrugati) neistou sa spoljne strane, pa zatim istrljati nemetalnom etkom u dizel-gorivu, a ako to nije do voljno ienje vriti u benzolu. Paziti da epovi od plute dobro zaptivaju i da u unutranjost filcane cevi ne prodre sredstvo za ienje. 4. Posle ovoga uloak preistaa poloiti u isto dizel-gorivo (ili petroleum) i ostaviti ga da se dobro natopi. 5. Skinuti jedan ep od plute i duvati sabijeni vazduh (iz kompresora). Pri tom se po celoj spoljanjoj povrini uloka mora pojaviti pena u veoj meri. Ukoliko to ne bi bilo tako, tada se mora upotrebiti benzol kao sredstvo za ienje. Uloak preistaa tada ponovo staviti da se potpuno natopi i izduvati ga na ve opisani nain. Ovaj se postupak mora posle svakog za vravanja ponoviti 45 puta. Kao poslednje sredstvo za pranje
7 Motokultivatori 97

ovog uloka u svakom sluaju mora da se upotrebi isto dizel-gorivo. Ukoliko se ne raspolae kompresorom, izduvavanje se moe izvesti i duvanjem (ustima) preko prikladno postavljenog ko mada creva,

SI. 3.46 Preista! za gorivo, i ku ite, 2 puni preista, 3 zaptiva, 4 poklopac, 5 zaptiva, 6 vijak za isputanje vazduha iz goriva, 7 vijak, 8 zaptiva, 9 grubi pre ista

6. Opisani postupak ienja moe se primeniti najvie tri puta, a zatim se mora upotrebiti novi uloak od filcane cevi. Ukoliko se ne uini tako, mogu se pojaviti kanali izmeu unu tranje i spoljanje strane uloka (ista i neista strana uloka preistaa), kroz koje e nepreieno gorivo prolaziti do pum pe za ubrizgavanje, a posledice mogu biti veoma teki kvarovi. 7, Drugi, vei preista sa ulokom tipa micronic zahteva zamenu ovog uloka ve posle 300 asova rada, i to pod uslovom da je u tom vremenu mali preista uvek bio pravilno odr avan. Voditi rauna da se ovaj preista ne srne prati, ve se u svakom sluaju mora zameniti. 3.10.5. Zamena brizgaljke t. Odvrnuti pumpu i prelivnu cev. 2. Odvrnuti estougaone navrtke na drau brizgaljke i izvaditi ventil za ubrizgavanje. Sauvati zaptivnu podloku briz98

galjke kada ona, prilikom vaenja draa, poe zajedno s njim, pa je treba odmah vratiti na njeno mesto. 3. Odvrnuti preklopnu navrtku sa ventila za ubrizgavanje i zameniti uloak brizgaljke. 4. Prilikom sastavljanja paziti na pravilan redosled sastav ljanja pojedinih delova. 5. Ponovo ugraditi dra brizgaljke (estougaone navrtke pritezati ravnomerno). Pri kontroli funkcionisanja dizne paziti da se ne doe prs tima u blizinu otvora dizne (visoki pritisak mlaza goriva moe prouzrokovati povrede). 3.10.6. Regulacija broja obrtaja Jednom podeen broj obrtaja motora odrava se u oblasti tolerancije dejstvom ugraenog reglera pri svakom optereenju. Optereen motor ne treba da pree broj obrtaja oznaen na natpisnoj ploi a fini regulator broja obrtaja tano je po deen od strane proizvoaa. Ako se radi postizanja veeg broja obrtaja promeni poloaj poluge za regulisanje dolazi do ote enja motora. 3.10,7. Preista vazduha Smanjeno habanje i dui vek trajanja motora zavise u velikoj meri od istoe usisanog vazduha. Snaga, radna sigurnost, korisnost i vek trajanja motora zavise od punog dejstva filtra za vazduh. Zbog toga je briljivo odravanje uljnog preistaca veoma vano. ienje se vri u kratkotrajnim vremenskim razmacima, a u sluaju vee neistoe vazduha ovo izvoditi svakodnevno. Pri ienju preistaca za vazduh treba obaviti sledee opera cije: 1. Preista vazduha i njegovu okolinu (na maini) oistiti spol ja. 2. Otkaiti zakake i skinuti posudu za ulje, prosuti ulje i oistiti posudu. 3. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod usisne peurke) proveriti i oistiti nakupljenu neistou. 7* 99

4. Naliti svee ulje u posudu za ulje do oznake nivoa ulja (ne vie) i posudu ponovo postaviti na njeno mesto. 5, Paziti da prikljuci budu dobro pritegnuti (zbog zaptivanja). Posle zamene ulja, ako je preista previe zaprljan treba ga skinuti (a sa njega i posudu za ulje). Preista temeljno is prati vie puta ponovljenim potapanjem u isto dizel-gorivo, zatim ga ocediti i ponovo privrstiti, a zatim naliti ulje u posudu za ulje. Niukom sluaju preista vazduha se ne sme prati u ben zinu, vodi, cei (luini) ili vreloj tenosti. 3.11. DIJAGNOSTIKA I OTKLANJANJE KVAROVA Motor ne moe startovati: Razlog sigurno nije na pumpi za ubrizgavanje goriva. Jo jednom pokuati startovanje, pridravajui se svih propisa, a naroito propisa za startovanje pri niim spoljnim temperatu^ rama. 1. Dovod goriva nije u redu Uzroci a) Prazan rezervoar goriva Nain otklanjanja Naliti gorivo u rezervoar. Is pustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje goriva. Naliti gorivo. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Zameniti uloak precistaca go riva. Naliti gorivo. Ispustiti vazduh iz ureaja za ubrizgavanje. Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10-40 W. Startovati motor prema datom uputstvu.

b) Vazduh u ureaju za ubrizgavanje goriva c) Zacepljen preista goriva (ovo se moe utvrditi kada pri odvrnutom dovodu za pumpu za ubrizgavanje ne istie gorivo) 2. Motor se teko okree

100

3. Motor nema kompresiju Proveriti i podesiti zazor ven tila 4. Motor star tu je ali ne radi a) Proveriti komandu za do datno punjenje (goriva) pri star to van ju. b) Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 1040 W. c) Ispustiti vazduh iz ureaja za ubrizgavanje goriva. 5. Crn dim u izduvnoj cevi: Motor moe da ima istovremeno malu snagu (broj obrtaja motora opada), a uzrok ne lei na pumpi za ubrizgavanje goriva. a. Zaguen preista vazduha b. Zazor ventila nije u redu c. Neispravna brizgaljka Oistiti preista. Podesiti zazor ventila Zameniti brizgaljku. Zazor ventila nije dobar

6. Motor razvija suvie malu snagu (broj obrtaja opada), bez dimi jenja na izduvnoj cevi: a. Suvie ulja u kuitu mo tora b. Vazduh u ureaju za ubriz gavanje goriva c. Zaprljan preista goriva Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na tapu za kontrolu nivoa ulja). Naliti gorivo u rezervoar i is pustiti vazduh iz ureaja za ubrizgavanje goriva. Zameniti preista goriva, od nosno oistiti ga. Naliti gorivo. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Oistiti ulazni otvor rashlad nog vazduha, oistiti rashlad na rebra. Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na kon trolnom tapu). 101

7. Motor se veoma greje: a. Nedovoljno rashladnog vaz duha b. Suvie ulja u kuitu mo tora

8. Motor se zaustavlja dovod goriva nije u redu a. Prazan rezervoar goriva b, Zaepljen preista goriva (ovo se moe utvrditi kada pri otvorenom dovodu go riva na pumpi za ubrizga vanje ne istie gorivo) Naliti gorivo. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Zameniti uloak preistaa go riva, odnosno oistiti ga. Na liti gorivo. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje.

JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUE - BOROVO

102

4. DELOVI BENZINSKOG MOTORA U prethodnom poglavlju detaljno su opisani delovi dizel-motora. Benzinski etvorotaktni motor koji se ugrauje u ve liki broj motokultivatora ima dosta slinih delova kao prethod no opisani dizel-motor. Zato e u ovom poglavlju biti opisane osnovne razlike izmeu ova dva motora. Na si. 4.1 prikazan je benzinski motor LA-300. To je etvo rotaktni, jednocilindrini, vazduhom hlaeni motor. Podmazi vanje je na principu centrifugiranja. Startovanje se obavlja ru nim poluautomatskim starterom. Ovaj motor "se ugrauje u motokultivatore: IMT-507, mon dial, Labinprogres-a, Gorenje-Muta i dr. Na si. 4.2 prika zan je spolni izgled ovog motora. Rukovanje i odravanje benzinskog motora LA-300 dato je na primeru motokultivatora IMT-507 (glava 6).

4 1 KARBURATOR ,.
4.1.1. Osnovni podaci Karburator ima zadatak da pripremi najbolju gasnu smeu za motor. To znai da u svakom momentu rada motora odnos benzina i vazduha mora biti takav da se benzin sa vazduhom izmea na takav nain da sagorevanje bude to bolje i da pot ronja benzina bude to manja. Motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja, niti mu je potrebno da po 1 kW snage troi uvek istu koliinu benzina na as. U stvari, sve se to stalno menja. To znai da se men ja reim rada motora i da svakom re imu odgovara neka potronja benzina. Na usponima motor radi pod teim reimom i tada ima drugaiju potronju nego 103

SI. 4.1 Presek benzinskog motora serije LA-300

kada silazi, ili kada motor radi a motokultivator stoji u mestu. Zadatak karburatora je da prema uslovima rada pripremi mo toru odgovarajuu gasnu smeu. Da bi mogla dobro da sagoreva, gasna smea treba da is punjava sledee uslove: 104

SI. 4.2 Benzinski motor LA-300. 1 ep za nalivanje benzina, 2 preista vazduha, 3 preista goriva, 4 kutija oduke, 5 pokreta (starter), 6 dugme za zaustavljanje, 7 poluga gasa (akcelerator), 8 navrtka za zaustavljanje poluge gasa (akcelerator), 9 slavinica na rezervoaru, 10 ep za nalivanje i merenje nivoa ulja, 11 remenica za pokretanje, 12 ep za isputanje ulja, 13 tablica tip motora, 14 serijski broj

da ima odreen odnos izmeu koliine benzina i vaz duha, da bude u gasovi tom stanju, da bude homogena (da je dobro izmeana), da bude na odreenoj temperaturi. Sve ove preduslove treba da ispuni karburator. Prema tome, karburator ne treba samo da stvori gasnu smeu, ve i da obezbedi smeu koja e dobro sagorevat.L Poto karburator, kao to se vidi, predstavlja sloen organ motora, on mora imati vie ureaja koji su u stanju da spreme odgovarajuu gasnu smeu. Da bismo u zatvorenoj posudi sagoreli 1 g benzina potrebno je 15 g vazduha, pri emu se kao proizvod ovog sagorevanja do bij a azot, ugljeni oksid i vodena para. Razume se da ova gasna smea treba da bude homogena. Takva gasna smea zove se idealna ili teorijska gasna smea. Probama na motorima se do kazuje da je za potpuno sagorevanje benzina redovno potrebno manje vazduha ako hoemo da iz motora izvuemo najveu snagu, i to 12,5 g vazduha na 1 g benzina. To je, dakle bogata smea u odnosu na raniju, i ona se zove gasna smea najve e snage motora. Sa ovakvom gasnom smeom imamo priblino najveu brzinu irenja plamenog talasa. 105

Ako, pak, elimo potpuno iskorienj'e benzina u motoru, onda nam treba neto vie vazduha nego to je potrebno za sagorevanje u zatvorenom sudu, i to oko 18 g vazduha za 1 g ben zina kada motor radi sa onim brojem obrtaja radilice za koji je normalno predvien, ili, kako se to kae, kada je pod reimom iskorienja. Ovakva gasna smea zove se normalna gasna smea ili smea najveeg iskorienja benzina (najveeg koeficijenta korisnog dejstva), a ona je siromana u odnosu na idealnu gasnu smeu. Raznim probama sa naim motorom u pogledu sagorevanja i paljenja gasne smee dolo se, uglavnom, do sledeeg: gasna smea se ne pali ako je siromanija od 1 g benzina na 28 g vazduha, ili ako je bogatija od 1 g benzina na 8 g vazduha. Prema tome, ne valja ako je gasna smea suvie siromana, a nije dobro ni kada je suvie bogata, jer ni u jednom sluaju takva smea ne bi mogla da se pali u komori za sagorevanje, a to znai da motor tada ne bi radio. Najprostiji karburator dat je ematski na si. 4.3 sa osnov nim delovima: lone karburatora, sisak benzina i venturi cev. Uloga ovih delova je u sledecem:

GASNA SMEA

SISAK KARBURATORA

VEN TURI
SI. 4.3 Karburator osnovni princip rada

lone karburatora u koji iz rezervoara stalno prilie ben zin, tako da se nivo benzina odrava uvek na istoj visini, sisak benzina (karburatora) je u vezi sa lonetom ben zina, tako da je nivo benzina u loncetu i sisku kada motor ne radi isti, venturi cev (promenljivog preseka) u kojoj je smeten sisak benzina. 106

Kada motor radi, i to u momentu kada pone takt usisava nja, usisni ventil je otvoren, i poto klip polazi od GMT i ide nadole, u prostoru iznad klipa stvara se depresija. Poto su delovi na motoru montirani sledeim redom: karburator-usisna cev-motor, i poto je sve zatvoreno, to se stvorena depresija pre nosi na venturi cev, usled ega vazduh struji sa donje strane u venturi u smeru strelica ka usisnoj cevi i motoru. Zavretak siska je sa malim otvorom i nalazi se na onom delu venturi ja na kome je presek najmanji. Usled toga na ovom mestu stvara se velika brzina strujanja vazduha i velika depresija. Sila ove depresije dovoljna je da iz siska podie (usisava) ben zin koji u tankom mlazu iklja iz siska i mesa se sa vazduhom. Tako se benzin mesa sa vazduhom koji odozdo struji velikom brzinom i stvara se gasna smea, koja kroz usisnu cev odlazi u motor i ispunjava prostor iznad klipa koji, poto je takt usisa vanja, ima veliku brzinu kretanja nadole. Ovakva gasna smea jo nije dobra za sagorevanje, jer su samo sitne kapljice ben zina donekle izmeane sa vazduhom. Meutim, ulazei u komo ru za sagorevanje i (dalje) u cilindar (a oni su topli), kapljice benzina isparavaju i meanje sa vazduhom se na taj nain pop ravlja. Kada klip stigne na DMT, usisni ventil se zatvara i gasna smea se nalazi zatvorena u cilindru i komori za sagorevanje. Razume se da je i gasna smea, kreui se nadole, imala svoju brzinu koja je neto manja od brzine klipa. Meutim, sada klip od DMT poinje kretanje nagore ka GMT i sudara se sa masom gasne smee koja je imala kretanje nadole. Usled ovog sudara stvara se veliko kovitlanje i meanje gasne smee, koje traje sve dok klip ne stigne do GMT, tj. do momenta paljenja gasne smee od strane sveice. U tom momentu gasna smea je ve postigla glavne uslove za dobro sagorevanje: gasovito stanje, dobro je izmeana (homogena) i sa izvesnom je temperaturom. Ovo bi bila funkcija najprostijeg karburatora i sa takvim karburatorom mogao bi da radi motor sa uvek istim brojem obrtaja/min. Ali, mi znamo da se to u praksi ne deava. Pre svega, motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja radilice, a pored toga, on radi pod raznim uslovima optereenja. Da bi udovoljio svim tim zahtevima, karburator ima u sebi razne delove, pa i itave male ureaje. 107

4.1.2. Karburator za benzinski motor LA-300 Na si. 4.4 prikazani su delovi karburatora za benzinski mo tor LA-300. Princip rada ovog karburatora bie opisan u nekoli ko faza: 1. Pri pokretanju na hladno leptir ureaja za startovanje (1) je zatvoren, da bi ograniio doticanje vazduha i da bi posta vio u stanje depresije usisnu cev radi dobijanja dovoljno bogate smee (si. 4.5).

Si. 4.4 Delovi karburatora za motor LA-300. 1, poklopac, .2 prikljuak, 3 preista, 4 igla, 5 vijak za 'podravanje leptira, 6 vijak* ^ea regulaciju, 7 osovinica leptira za smeu, 8 leptir za smeu, 9>- telo, 10 deo emulzije, U

plovak, 12 sisak minimuma, 13 sisak maRspSuma, 14 " * sisak maksimuma petroleuma, 15 osovinica leptira za startovanje, 16 leptir za startovanje, 17 poluga

2. Na minimumu, kada je leptir smee zatvoren (2), a leptir startera otvoren, usisavanje klipa dovodi u stanje depresije cev minimuma kroz otvor (3) u dnu leptira. Ureaj minimuma obu

hvata zavrtanj za podeavanje (4) i doziranje smee (si- 4.6). 3. Dodavanjem gasa, tj. laganim" otvaranjem leptira smee, depresija u cevi minimuma se smanjuje. Nema priliva goriva 108

SI. 4.5

Princip rada karburatora za benzinski motor LA-300. 1. poloaj tanje na hladno

pokre

:*S7

SI. 4.6 2. poloaj na minimumu

109

SI. 4.7 3. poloaj dodavanje gasa

SI. 4.8 4. poloaj na maksimumu

110

iz siska za maksimum. Smeu za ubrzanje obezbeuje jedna dru ga rupa za postepeno dovoenje (5), koja je povezana sa cevi minimuma koja se otkriva prilikom otvaranja leptira smee (2) (si. 4.7). 4. Na maksimumu, kada je leptir (2) sasvim otvoren, u usi snoj cevi stvara se depresija koja povlai gorivo iz siska maksi muma (6), a usled pomanjkanja depresije u cevi minimuma (7) prekida se izlaz smee (si. 4.8). 4.1.3. Rasklapanje karburatora Odvojiti karburator. Poklopac skinuti paljivo (da ne bi dolo do deformacije plovka). Odviti emulzionator, sisak mini muma i maksimuma. Za ienje siskova kalibriranih otvora i kanala ne upotrebljavati metalne iljke, ve komprimirani vazduh. 4.1.4. Kontrola karburatora Na ravnoj kontrolnoj ploi proveriti da li je dolo do deformisanja na zaptivnim povrinama loneta i poklopca. Kontrolisati zap ti van je igle i njeno slobodno kretanje. Ako je sediste kod karburatora pre modifikacije oteeno, zameniti poklopac, a posle modifikacije zameniti sediste i deo za zap ti van je kod karburatora. Kontrolisati da, eventualno, plovak ne dodiruje zidove loneta (u sluaju da dodiruje brusnim papirom skinuti mesto dodira). Leptir meavine treba da se obre slobodno. Prenik osovinice treba da bude 6,010 6,025 mm. Ako su dimenzije manje ili ako je zazor izmeu osovinice i sedita preko 0,15 mm zameniti oteeni deo. Kada je leptir sasvim zatvoren, od stojanje izmeu ravni leptira i otvora minimuma treba da bude 0,04 0,06 mm (u suprotnom sluaju zameniti poklopac). Kontrolisati da leptir ureaja za startovanje nije poha ban i da li se slobodno okree. Leptir za startovanje preko poluge zatvara se u dva poloaja, to omoguava pokretanje (1) pri temperaturama iznad 0C; (2) pri temperaturama ispod 0C; (3) u poloaju rada (si. 4.9). Kontrolisati ispravnost emulzionatora i kanala. 111

SI. 4.9 Poluga za pogon leptira

4.1.5. Kontrola nivoa goriva Poklopac i zaptivku na telu pritegnuti samo jednim zavrtnjem. Povezati cev goriva na prikljuak i ostaviti da gorivo uti e u lone. Odvojiti cev od prikljuka i skinuti poklopac. Kada je lone u horizontalnom poloaju, merkom izmeriti nivo goriva koji treba da bude 10 12 mm ispod gornje povrine loneta (si. 4.10).

SI. 4.10 Merenje nivoa goriva u lonetu karburatora

112

SI. 4.11 Podeavanje visine potisne lamele na plovku

Ako se nivo ne nalazi na oznaenoj vrednosti, isprazniti lone, modificirati visinu potisne lamele igle na plovku, ponovo montirati i ponoviti ispitivanje (si. 4.11). Kontrolisati da li postoje gubici iz cevi i iz prikljuka. 4.2. DELOVI SISTEMA ZA PALJENJE GASNE SMEE Na si. 4.12 prikazani su delovi sistema za paljenje gasne smee. Za paljenje gasne smee koristi se alternator na visoki napon (sa rotorom statorom). Rotor je sastavljen iz magneta smetenog na udubljenju na obodu zamajca, a stator je jedna bobina, privrena na bloku i obavijena na svenju limova sa dva kola: jedno za ni zak, a drugo za visok napon. Obrtanje magneta stvara u bobini primenu magnetnog pro toka koji vri indukciju u primarnom kolu* i stvara struju nis kog napona. Ova struja, koju prekida platinsko dugme, stvara visoki napon u sekundarnom namotaju koji izaziva varnicu iz meu elektroda sveice. Kondenzator se postavlja paralelno sa kontaktima rotora. On otklanja stvaranje luka pri otvaranju kontakta i time ih titi od pregorevanja. Pored toga, on omoguava brzo zaustav8 Motokultivatori

113

SI. 4.12 Delovi sistema za paljenje gasne smee. 1 dugme 2a zaustavljanje, 2 platinsko dugme, 3 kondenzator, 4 ipica, 5 lisnati deo, 6 breg, 7 radilica, 8 sveica, 9 sveanj ploica, 10 starter, 11 rotor (magnet), 12 arna jac

Ijanje struje u primarnom kolu, da bi u sekundarnom kolu izazvao visoki napon za paljenje. 4.2.1. Kontrola Bobina: kontrolu vriti pomou tastera, a ako je bobina defektna zameniti je. Karakteristike elektrinog kola (si. 4.13): 114

otpor na primarnom kolu 0,3 oma otpor na sekundarnom kolu 5000 oma Kontrolisati da li je izolir u kablu izmeu bobine i platinskih dugmadi oteen i da li moda dodiruje masu. Proveriti da li je kabao mase zavaren na svenju ploica. Proveriti povezanost kabla visokog napona sa bobinom i sveicom.

SI. 4.13 Kontrola karakteristika elektrinih kola

SI. 4.14 Kontrola efikasnosti magneta

8
!

115

Magnet: efikasnost magneta moe se smanjiti ako je zamajac podvrgnut ponovljenim udarima ili visokim temperatura ma. Efikasnost magneta kontrolise se kada se vertikalno posta vi etalica alata u visini crte (a, si. 4.14) i utvrditi da li mag net povlai etalicu. 4.2.2. Magnetizacija Poto se magnet ne moe zameniti ako je demagnetizovan, u servisu koji je opremljen aparatom za magnetizaciju postu piti na sledei nain: zamajac postaviti u aparat, meu lopatice koje se nalaze suprotno od magneta uba citi uoblieno gvoe kojim se zatvaraju meuprostori (si. 4.15),

SI. 4.15 Zatvaranje meuprostora izmeu lopatice

zamajac pritegniti meu polovima, napajati ureaj za magnetizaciju nekoliko sekundi i ponoviti operaciju dva ili tri puta. 4.2.3. Kondenzator Efikasnost kontrolisati pomou spinterometra (si. 4.16), a ako taj aparat ne posedujemo zameniti kondenzator ako se us tanovi brzo troenje platinskih dugmadi ili ako je paljenje nesigurno.
* * *

116

SI. 4.16 Kontrola efikasnosti kondenzatora pomou spinterometra

4.2.4. Sveice Oistiti elektrode metalnom etkom i komprimiranim vazduhom i podesiti zazor izmeu elektroda na 0,8 mm (si. 4.17). Zameniti sveicu ako je izolir polomljen ili ako je elektroda mase istroena. Zamenu sveica vriti u svakom sluaju posle svakih 300 sati rada motora.

__ , Marka svecica Marelli Bosch Champion KLG Bosna

Za motore LA LAL CW 150 N W 95 TI UL 35 Y F 50 F 50 LAP CW 50 NI W 45 TI

4.2.5. Platinska dugmad Kontrolisati stanje kontakata i zameniti ih ako su izdublje ni ili nagoreli. Mala oksidacija moe se otkloniti finom tur pijicom i komprimiranim vazduhom, a zatim podesite otvaranje na 0,55 0,6 mm. 117

I * , " _ * r ' J ' 1 1 * * *

51. 4.17 Kontrola zazora izmeu elektroda na svecicama

Proveriti u kakvom je stanju opruga: ako je nategnutost nedovoljna ili ako postoji deformacija izvriti zamenu. 4.3. SAMONAMOTAVAJUI UREAJ ZA POKRETANJE To je ureaj za runo pokretanje koji dejstvom opruge na nio tava kanap na remenicu posle pokretanja. Povlaenjem kanapa tri pokretne ploe se ukljuuju u nazubljenu glavinu u-

Sl. 4.18 Delovl samonamotavajueg ureaja za pokretanje. 1 vijak, 2 spi ralna opruga, 3 ploice, 4 poklopac, 5 remenica, 6 kanap, 7 opruga 8 kuite

118

vren-u na zamajcu, pa tako pokreu zamajac sa remenicom. Kada se kanap otpusti, napon opruge namotava kanap na remenicu. Pokretne ploe se odvajaju usled inklinacije zuba. Tako glavina postaje nezavisna od ureaja za samonamotavanje. Ako ureaj ne funkcionie, moe se demontirati odvrtanjem 4 vijka (1) koji ga uvruju na usmeriva vazduha (si. 4.18), pa se tako motor moe pokrenuti povlaenjem kanapa. 4.3.1. Kontrola Kontrolisati spiralnu oprugu (2) za povratak i zameniti je ako ploice (3) ne izlaze. Kontrolisati da li je opruga (2) uvrena u seditima poklopca (4) i remenice (5). U sluaju kidanja kanapa (6), skinuti remenicu (5) poto se otpusti zategnutost opruge i spirale (7). Postaviti sajlu u leb remenice (5). Pustiti remenicu da se obre dok se ne olabavi napon (zategnutost opruge (7). Izvui remenicu i zameniti kanap (6), kraj kanapa saviti i nataknuti metalni prsten tako da se napon pri povlaenju vri na zidovima sedita, a ne na otvoru za prolaz kabla. Ponovo montirati remenicu (5) ubacivi kraj spiralne opruge (7) u njen leb.

SI. 4.19 Provera napona saraonamotavajueg ureaja

119

Ponovo zategnuti spiralnu oprugu (7) obrtanjem remenice (5) za 2 3 obrtaja, kada je kanap (6) kompletno odvijen. Napon samonamotavajueg ureaja kada je kanap kom pletno obavijen treba da iznosi 1,2 1,5 daN (kg), poto se savlada prvo trenje (si. 4.19).

SI. 4.20 Tanjirasla i spiralna opruga

U sluaju kidanja spiralne opruge (7) zameniti je i postavi ti u sedite, s tim da se jedan njen kraj uvrsti na kutiji. Re zervna opruga isporuuje se tako to je obavijena gvozdenom icom. Osloboditi oprugu presecanjem ice samo posle ugrad nje i tako je podesiti da se optereti uvijanjem u smeru obrta nja motora. 4.4. REGULATOR Centrifugalnog je tipa, sa kuglicama smetenim u zupani ku koji aktivira radilica (sL 4.21). Kuglice se pomou centrifu galne sile pokreu ka periferiji zupanika i aksijalno pomeraju zvono (A) koje deluje na viljuku (B), a ova preko poluga od reuje poloaj leptira za smeu (C) u karburatoru. Opruga (D), koju zatee komanda gasa (E), suprotstavlja se centrifugalnoj sili. Pri smanjenju optereenja, sa pozicioniranim gasom broj obrtaja se poveava i kuglice potiskuju zvono (A) aksijalno, pa to kretanje tei zatvaranju leptira (C), a posledica toga je sma njenje broja obrtaja.
120

Smanjenjem centrifugalne sile na kuglicama pretee dejstvo opruge koje izaziva ponovno otvaranje leptira i poveava broj obrtaja. Ova dejstva na leptiru omoguuju da se automatski stabilizuje broj obrtaja pri promeni optereenja na motoru. Novom poloaju gasa odgovara promena optereenja na oprugu, a to znai ravnotea izmeu centrifugalne sile na regu latoru i dejstva opruge na razliitom reimu.

SI. 4.21 Regulator

4.4.1. Kontrola Prvo proveriti u kakvom su stanju sedita kuglica u zvonu, a zatim proveriti osovinicu i viljuku i zameniti istroene delove. Papuice na viljuci moraju biti u ravni poto male razlike mogu da izazovu znatnu nestabilnost broja obrtaja na regulato ru. Dodirna povrina klizaa mora da bude zaobljena, a ako je pohabana dovesti je u normalno stanje pomou fine turpije. 4.5. PODMAZIVANJE Centrifugalnog je tipa, ulje se potiskuje iz zupanika re gulatora, ime se podmazuju delovi u pokretu preko centrifugatora (si. 4.22). 121

4.22 Podmazivanje centrifugalnog tipa

Filtriranje ulja vri se pomou centrifugalne sile koja neis tou odvaja i taloi u udubljenom delu centrifugatora. ienje centrifugatora, preistaa i kanala u radilici obavlja se skida njem radilice i ienjem kanala.

JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUE - BOROVO

122

5, UREAJI MOTOKULTIVATORA Motor stvara odreeni obrtni moment koji se preko transmisionih ureaja prenosi do pogonskih tokova. Zadatak transmisionih ureaja je da visoki broj obrtaja motora redukuje na mali broj obrtaja pogonskih tokova motokultivatora, tako da se postie odgovarajua brzina za rad u polju. Prenos snage od motora do pogonskih tokova motokultiva tora ide preko spojnice, menjaa brzina, punog prenosnika ili konusno-tanjirastog para, diferencijala i poluosovina. Kod jednostavnih konstrukcija motokultivatora prenos snage se ostvaruje preko sistema lananika. Savremenija reenja kod motokultivatora veih snaga omoguuju i pogon tokova pri kolice, to znatno olakava transport. Na motokultivatore se ugrauju i drugi, veoma bitni ure aji za njihov rad: konice, upravlja, pogonski tokovi, koman de, prikljuno vratilo i dr. 5.1. SPOJNICA (KVAILO) Spojnica slui za postepeno ukljuivanje i iskljuivanje veze izmeu motora i delova transmisije. Spojnica radi na principu trenja. Na motokultivatorima se primenjuju: jedriolamelasta suva spojnica, vielamelasta suva spojnica, vielamelasta spoj nica potopljena u ulju, konusna suva spojnica i dr. Funkci ja spojnice moe da se obavi i preko kaia sa zatezaem. Aktiviranje spojnice ostvaruje se preko komandne ruice koja se nalazi na upravljau. Spojnica se aktivira pomeranjem komandne ruice preko komandne sajle koja se moe podea vati. Spojnica nikada ne srne da proklizava, pa zbog toga treba vriti podeavanja koja propisuje proizvoa. 123

Kada se ruica komande povue, spojnica je odvojena, tj. motor ne pogoni transmisiju. Na si. 5.1 prikazana je vielamelasta suva spojnica, ugra ena na motokultivatoru IMT-507. Ona se sastoji iz: korpe spoj nice, potisnog diska, 2 pogonske lamele, 2 unutranje frikcione lamele, zavrne lamele, 6 potisnih opruga i sedita opruga. Svi ovi elementi smeteni su izmeu motora i men jaa i oni svo jim razdvajanjem prekidaju tok snage od motora ka menjau. Podeavanje zazora na ovom tipu traktora (IMT-507) vri se tako to on iznosi 35 mm. Ovaj zazor treba ee kontrolisati i po potrebi podeavati ga vijkom za podeavanje. Na si. 5.2 prikazana je jednolamelasta suva spojnica, ugra ena na motokultivatoru specijal, proizvodnje Labinprogres-a. Isti proizvoa na motokultivatoru mondial ugrauje konusnu suvu spojnicu (si. 5.3).

SI. 5.2 Jednolamelasta suva spojnica ugraena na motokultivator special proiz vodnje Labinprogres. 1 lamela spojnice, 2 potisni disk, 3 korpa spojnice, 4 opruga, 5 sedite opruge, aksijalni leaj, 7 opruna ica, 8 viljuka za iskljuivanje, 9 potisni leaj, 10 poloka, 11 vijak (nosa poluge), 12 ploica, 13 poluga za iskljuavanje spojnice, 14 opruga za vraanje poluge, 15 ploica za osiguranje, 16 vijak, 17 povratna opruga poluge

125

NJ

SI. 5.3 K o n u s n a suva spojnica ugraena na motokulti vatoru mondial proizvodnje Labinprogres. 1 prirubnica, 2 poklopac spojnice, 3 opruga, 4 poklopac leaja, 5 leaj 6 konus spojnice, 7 frikcioni element, 8 leaj, 9 viljuka, 10 poluga za iskljuivanje spojnice

5.2. MENJAC BRZINA Motokultivator slui za obavljanje razliitih poljoprivred nih radova, a isto tako i za transport. Sve te operacije zahtevaju odgovarajue brzine kretanja koje se obezbeuju upotrebom men jaa brzina ili menjakog prenosnika. Zavisno od tipa motokultivatora postoje razliita konstrukcijska izvoenja menjaa. U osnovi to su menjai sa 34 stepena prenosa za kretanje napred, i sa 23 stepena prenosa za kretanje unazad. Obrtni moment motora motokultivatora prenosi se od mo tora preko spojnice u menjaki prenosnik. Prenos obrtnog mo menta ide od men jaa preko punog prenosnika ili konusno-tanjirastog para do pogonskih tokova. Deo snage se odvodi i na prikljuna vratila (jedno ili dva). Menja sa pokretnim zup anicima ima sledee funkcionalne celine: vratilo spojnice kqje prenosi snagu od spojnice do menjaa,

SI. 5.4 Menja ugraen na motokultivatoru mondial proizvodnje Labinprogres. 1 vratilo za hod unazad, 2 elastina ivija, 3 odstojnik, 4 aura, 5 dvogubi zupanik hoda unazad, 6 odstojnik, 7 elastina podloka, 8 navrtka, 9 poklopac, 10 osigura, 11 odstojnik, 12 ~ leaj, 15 pogonsko vratilo, 14 zupanik, 15 dvogubi zupanik, 16 igliasti leaj, 17 zupanik, 18 zaptivnl prsten, 19 osigura, 20 odstojnik, 21 leaj, 22 vratilo spojnice, 23 < nepokretni dvogubi zupanik, 24 odstojnik, 25 leaj

127

SI. 5.5 Sistem za prbmenu stepena prenosa na motokul tivatoru mondial proizvodnje Labinprogres. 1 vilju ka, za promenu stepena prenosa, 2 sigurnosna navrtka, 3 kuglica, 4 opruga, 5 viljuka za promenu stepena prenosa, 6 nosa sipki, 7,8 ipka za izbor stepena prenosa

 vratila na kojima se postavljaju zupanici, ruice sa viljukama za ukljuivanje u pojedine stepene prenosa. Na si. 5.4 prikazan je menja na motokultivatoru mon dial, proizvodnje Labinprogres-a, a na si. 5.5 sistem za promenu stepena prenosa. Izbor stepena prenosa obavlja se rui com koja se dovodi u eljeni poloaj prema emi brzina datoj u uputstvima za rukovanje. Odravanje se sastoji u pravovremenoj zameni ulja u kui tu men jaa. Period zamene ulja kao i postupak i vrstu ulja, propisuje proizvoa. Zamena ulja se obavlja kroz otvore za nalivanje i isputanje ulja koji se zatvaraju epovima, epove i otvore (kao i njihovu okolinu) treba odravati potpuno isto (da u unutranjost kuita ne bi dospele neistoe). Zamena ulja se obavlja na zagrejanom motokultivatoru. Kontrola nivoa ulja vri se ipkom koja se nalazi na epu za sipanje novog ulja. Da bi kontrola bila pouzdana, motokultivator mora biti u sasvim horizontalnom poloaju.

5 3 PRENOS OBRTNOG MOMENTA OD MENJAA DO PO .. GONSKIH TOKOVA

Obrtni moment od menjaa do pogonskih tokova prenosi se punim prenosnikom ili konusno-tanjirastim parom zupa nika. Na vratilu pogonskih tokova obino se ugrauje deblokada pogonskih tokova, a ako se ugrauje diferencijal blo kada diferencijala. 5.3.1. Puni prenosnik Na si. 5.6 prikazan je puni prenosnik. Vratilo sa puem (2) prenosi obrtni moment na puni zupanik (3) koji se nalazi na vratilu pogonskih tokova (4). Na vratilu pogonskih tokova klizi spojnica za deblokiranje tokova. Ukljuivanje mehaniz ma za deblokiranje tokova obavlja se rukom za deblokiranje tokova, sajlom, polugom (15), ipkom (14), viljukom (12), i spojnicom (5) koja se uzubi u puni zupanik (3). Deblokada pogonskih tokova koristi se u sluajevima kada motor ne radi, a motokultivator treba da se pomeri.
9 Motokultivatori 129

UJ

5.3.2. Konusno-tanjirasti par zupanika, diferencijal i blokada diferencijala Konusno-tanjirasti par zupanika sastoji se iz konusnog i tanjirastog zupanika. Zadatak ovog prenosnika je da izvri re dukciju broja obrtaja i promenu smera pogona od uzdunog na popreni. Konusni zupanik se nalazi na ikraju vratila koje izlazi iz menjaa i uzubljuje se u tanjirasti zupanik. Diferencijal je sklop zupanika koji omoguava lake uprav ljanje motokultivatorom pri kretanju u krivini i pri svakom zaokretanju na manjem prostoru. Za pravolinijsko kretanje mo tokultivatora diferencijal ne bi bio potreban. Zakretanje motokultivatora pomou ruica za upravljanje nije za rukovaoca ni jednostavno ni lako. Ali, kada je ugraen diferencijal, omogueno je da se kompenzuje razlika u kretanju spoljnog i unutranjeg pogonskog toka, spoljni toak za isto vreme pree vei put od unutranjeg, pa prema tome ima i veu brzinu. Tu razliku u brzini izmeu spoljnog i unutranjeg toka ispravlja diferencijal. Princip rada diferencijala objasniemo prema si. 5.9. Kada je motor motokultivatora u radu, obrtni moment se prenosi preko spojnice i menjakog prenosnika do konusnog zupanika koji je uzupen sa tanjirastim zupanikom. Da nema diferenci jala, obrtanje levog i desnog toka bilo bi isto. Meutim, obr tni moment od tanjirastog zupanika prenosi se na planetarne zupanike (3) koji su uzupeni preko satelita (trkaa) (4). Kada motokultivator ide pravo a otpor oba toka je isti, tokovi e se okretati podjednakom brzinom. Tada se i planetarni zupanici okreu istim brojem obrtaja, a poto su oni uzupeni preko satelita, nee se pomerati satelit oko svoje ose, ve ceo sklop sa tanjirastim zupanikom. Kada je motokultivator u krivini ili kada je otpor tokova razliit, dolazi do zaokretanja planetarnih zupanika preko sa telita i do razliitog broja obrtaja levog ili desnog toka. U ovom sluaju sateliti se okreu oko svoje ose i omoguavaju da se, zavisno od otpora na jednom toku, brzina obrtaja planetarnih zupanika razlikuje. Ako se jedan toak motokultivatora, a sa njim i njegova poluosovina u deferencijalu zaustavi, drugi toak obrtae se dva puta veim brojem obrtaja u odnosu na obrtanje oba toka kad idu zajedno.
V
9

SJ. 5.7 Konusno-tanjirasti par zupanika, diferencijal i blokada diferencijala na motokultivatoru specijal proiz vodnje Labinprogres, 1 planetarni zupanik (desni), 1 zaptivni prsten, 3 - osigura, 4 leaj, 5 osigu ra, 6 vratilo diferencijala, 7 satelit, 8 kandasti prsten za blokiranje diferencijala, 9 kanda za bloki ranje diferencijala, 10 osigura, 11 leaj, 12 osigura, 13 zaptivni prsten, 14 dobo konice, 15 poklopac diferencijala, 16 planetarni zupanik (levi), 17 navrtka viljuke, 18 opruga, 19 viljuka za blokiranje diferencijala, 20 konusni zupanik, 21 tanjirasti zupanik, 22 elastina ivija, 23 satelit, 24 osnovica satelita

Diferencijal omoguava stalan pogon tokova, i to kako u pravcu tako i u krivini, gde se toko vi obru razliitim brojem obrtaja. Pored navedenih prednosti diferencijal ima i odreene ne dostatke. U sluaju da jedan toak naie na klizav teren, on e proklizati i pri tom razvijati neznatnu pogonsku silu. Drugi to ak, kuji je na tvrdom terenu, zbog efekta diferencijala razvija malu vunu silu kao i toak koji proklizava. Ukupna vuna sila motokultivatora je tako mala, pa to onemoguuje dalje kretanje motokultivatora. Da bi se ovi nedostaci otklonili, ugrauje se ureaj za blo kiranje diferencijala koji omoguava krutu vezu leve i desne poluosovine i iskljuuje ulogu satelita, tj. diferencijala. Ureaj za blokiranje ima kandastu spojnicu koja se nalazi na olebljenom delu poluosovine, pa se moe pomerati du poluosovine. Na si. 5.7 prikazana je kandasta spojnica (poz. 8 i 9). Kandu (9) aktiviramo preko komande za blokadu i ruice i sajle na upravljakim ruicama da bi se to kretanje prenelo na vilju ku (19) koja pomera kandu (9) i uzupuje se sa kandastim prstenom (8). Tako se dobij a kruta veza. Ureaj za blokadu diferencijala omoguava da se postigne isti broj obrtaja na oba toka i da se izbegne mogunost proklizavanja.

SI. 5.8

Delovi diferencijala. 1 konusni zupanik, 2 planetarni zupanik, 4 satelit ili trka, 5

tanjirasti zupanik, 3 poluosovine

133

SI. 5.9 Princip rada diferencijala

5.3.3. Prenos lananicima Ako je osno rastojanje izmeu izlaznog vratila men jaa i pogonskih tokova suvie veliko, ugrauje se prenos lanani cima kao to je to, na primer, izvedeno na motokultivatoru IMT-506 (si. 5.10). Valjkastim lancima (1 i 2) obrtni moment se prenosi do lananika sa zupanikom (4) koji je uzupen sa zupanikom (5) na izlaznom vratilu. 5.4. PRIKLJUNO VRATILO Prikljuno vratilo na motokultivatoru prenosi obrtni mo ment razliitim prikljunim mainama. Moe biti ugraeno jed no ili dva prikljuna vratila. Motokultivatori sa snagom mo tora od 10 kW jai su i na njima se ugrauju i po dva pri kljuna vratila. U ovim sluajevima prikljuna vratila imaju razliit smer obrtanja i razliit broj obrtaja, tako da mogu da 134

SI. 5.10 Prenos lananicima. 1,2 valjkasti lanac, 3, 4 lananik, 5 zupanik na izlaznom vratilu, 6 kuite prenosnika

se koriste za veliki broj prikljunih maina i orua, kao i za pogon prikolice sa pogonskim tokovma. Prikljuna vratila nalaze se na suprotnoj strani od motora. Ukljuivanje pogona prikljunog vratila ostvaruje se pomou ruice za ukljuivanje. Broj obrtaja prikljunih vratila regulie se izborom odre enog stepena prenosa. Za pojedine radne operacije potrebno je da se ruice za upravljanje okrenu za 180, tako da motor dolazi pozadi, pa prikljuno vratilo pogoni napred postavljenu mainu (ista snega, kosaica i dr.). 135

OJ
ON

SI. 5.11 Prikljuno vratilo na motokultivatoru IMT-507. 1 kuite, 2 ukljuili ekscentar, 3 zaptivnj prsten, 4 leaj, 5 prsten, 6 vratilo, 7 zupanik, 8 leaj, 9 osigura, 10 leaj, 11 zupanik za uklju ivanje 12 opruga, 13 kuglica, 14 viljuka za ukljuivanje, 12 opruga, 13 kuglica, 14 viljuka za uklju ivanje prikljunog vratila, 18 zaptiva

Ako prikljuno vratilo treba da bude ukljueno za stacio narni pogon, onda se ruica za promenu stepena prenosa pos tavlja u prazan hod. Na si. 5.6 prikazano je prikljuno vratilo (24) i zatitna ka pa prikljunog vratila (25). Motokultivator IMT-507 poseduje prikljuno vratilo koje je prikazano na si. 5.11. Iz men jaa (16) obrtni moment se pre nosi preko zupanika za ukljuivanje prikljunog vratila (11) na zupanik (7). Zupanik (7) se nalazi uiebljen na prikljuno vratilo (6), koje je na drugom kraju uljebljeno tako da mogu da se prikljue razne prikljune maine. Voditi rauna na pre poruke u uputstvima za rukovanje, jer upotreba motokultivatora sa rotofrezom, ako bi se ukljuio hod unazad, moe da izazove velike opasnosti po rukovaoca. Ukljuivanje priklju nog vratila obavlja se ruicom (17). 5.5. KONICE Na motokultivatorima veih snaga, a ujedno i veih masa, radi bezbednosti pri upravljanju i parkiranju ugrauju se ko nice. Zadatak konica je usporavanje i zaustavljanje motokultivatora, zatim zadravanje zaustavljenog motokultivatora na us ponu i pomo u upravljanju motokultivatorom. Konice moraju koiti ravnomerno i efikasno. Pri naglom koenju ne sme da doe do zanoenja motokultivatora u stranu, a ujedno ne sme da doe ni do samokoenja. Konice mogu imati dva odvojena sistema koenja: radna konica, koja slui za koenje u pokretu, i parkirna konica, koja se aktivira u sluaju zadravanja motokultivatora u mestu. Konice mogu da deluju nezavisno jedna od druge na poje dini toak, pa se tako omoguava lake zakretanje oko zakoe nog toka. Prilikom vonje na javnim putevima neophodno je da budu povezane obe poluge za komandu konicama da bi se mogla koiti istovremeno oba toka. Time se izbegava opasnost da koenjem samo jednog toka doe do skretanja u neeljenom pravcu i, eventualno, do neeljenog udesa. 137

Na motokultivatorima se najee ugrauju dva tipa ko nica: doboaste konice sa unutranjim papuama (si. 5.12), doboaste konice sa trakom (si. 5.13).

si. 5.12 - Delovi doboaste konice sa unutranjim papuama. 1 konice, 3 zaptivka, 4 papua (leva), 5 opruga, 6 obloga

- vijak, 2 dobo papua (desna), 7

SI. 5.13 Delovi doboaste konice sa trakom. 1 elastina ivija, 2 rascepka, 3 navrtka, 4 vijak, 5 podloka, 6 podloka, 7 poluga, 8 podloka, 9 navrtka, 10 kona tra ka, 11 dobo, 12 zaptivni prsten

5.6. UPRAVLJA I KOMANDE Upravlja na motokultivatoru sastoji se od upravljakog stuba i upravljakih ruica. Rukovalac pomou ruica, koje su vezane na upravljakom stubu za motokultivator, direktno vri zaokretanje cele maine i promenu pravca. S obzirom na to da 138

to nije tako jednostavno i lako, za rukovaoce je operacija upra vljanja veoma naporna u odnosu na motorna vozila koja imaju ceo sistem za upravljanje. Motokultivatori sa ugraenim dife rencijalom omoguavaju lake upravljanje pri zaokretanju, jer diferencijal dozvoljava da u krivini spoljni toak pree dui put od unutranjeg toka. Tu razliku, ako ne postoji diferencijal, rukovalac mora da ostvari snagom svojih miica. Zato pri zaokretanju treba voditi rauna da ne doe do povrede rukovaoca.

SI. 5.14 Upravlja i komande na motokultivatoru super special. 1 ruica za podeavanje poloaja upravljaa, 2 ruica konice levog toka, 3 ruica ko nice desnog toka, 4 poluga za promenu brzina, 5 poluga za gas, 6 ruica za ukljuivanje brzina donjeg prikljunog vratila, 7 ruica za iskljuivanje spoj nice, 8 ruica za blokadu diferencijala

Na si. 5.14 prikazan je upravlja sa komandama na motokul tivatoru super speci jal (proizvodnje Labinprogres-a), a na si. 5.15 prikazani su delovi upravljaa sa komandama. Komandne ruice treba da su pristupane rukovaocu. Za visno od tipa, na motokultivatoru se ugrauju ureaji i postav ljaju odreene komande. Na primeru motokul ti vatora super speci jal (si. 5.14) prikazane su: ruica za podeavanje poloaja upravljaa, 139

SI. 5.IS Delovi upravljaa sa komandama na moto kultivatoru super special proizvodnje Labinprogres

ruice poluga ruica poluga ruica ruica

konice levog i desnog toka, za gas, za iskljuivanje spojnice, za promenu stepena prenosa brzina, za ukljuivanje donjeg prikljunog vratila, za blokadu diferencijala.

SI. 5.16 Pogonski toak sa p ne u mat i kom. 1 spoljnl p ne urna tik, 2 unutra nja guma, 3 naplatak, 4 prirubnica naplatka, 5 vijak sa navrtkom, 6 teg, 7 uvrtanj i navrtka

SI. 5.17

Podeavanje razmaka pogonskih tokova (5.00-15") na motokultivatoru super special proizvodnje Labinprogres

jm

322

5.7. POGONSKI TOKOVI

Pogonski toak, pored toga to slui kao oslonac, ima za datak da energiju motora pretvori u rad potreban za savlai vanje otpora kretanja vozila, odnosno da omogui kretanje motokultivatora na taj nain to se na pogonski toak dovodi od reeni obrtni moment. 141

Poto se motokultivator i zaustavlja preko tokova, toai moe da bude i koen. U ovom sluaju, obrtni moment koji se dovodi na toak suprotnog je smera od smera okretanja toka Osnovne uslove za kretanje motokultivatora obezbeuju si le koje se javljaju na dodirnoj povrini izmeu toka i podloge, Mehanika svojstva podloge i toka su od odluujueg uticaja
4

SI. 5.18 Gvozdeni pogonski toak. 1 gvozdeni toak komplet, 2 venac gvoz denog toka, 3 prirubnica, 4 vijak, poloka, navrtka, 5 uvrtanj, poloka, navrtka

Si. 5.19

Postavljanje dodatnog tega na pogonski toak

na kretanje motokultivatora. Sila pritiska od toka se prenosi kroz podlogu, koja je nehomogena i koja se stalno menja od mesta do mesta.
142

Proklizavanje pogonskog toka ulo vi j eno je naruenim spa janjem po dodirnoj povrini izmeu pneumatika i podloge. Zbog toga je klizanje mnogo vee kad je podloga vlana i meka, nego u sluaju kada je ona tvrda i suva. Na si. 5.16 prikazan je pogonski toak sa pneumatikom, a moe se ugraditi i gvozdeni pogonski toak (si. 5.28).

SI. 5.20 Ugradnja ureaja za iskljuivanje i ukljuivanje pogonskog toka na motokultivatoru IMT 507. 1 navrtka, 2 ureaj za ukljuivanje i iskljuivanje pogonskog toka, 3 pogonski toak, 4 vijak, 5 motokultivator

Pneumatici pogonskih tokova na spoljnoj povrini imaju izraena rebra koja su pod odreenim uglom u odnosu na pop renu osu toka. Pneumatici sa manje zakoenim rebrima trpe manje otpore i pogodni su za rad na suvim i tvrdim podlogama. U sluaju rada na vlanom tlu izmeu rebara zadrava se ze mlja i to dovodi do proklizavanja tokova. Pneumatici sa ve im zakoenjem rebara na suvom tlu se lake klizaju i trpe vee otpore, ali su zato u prednosti na vlanom i klizavom tere nu. Usled veeg nagiba, uz rebra takvog pneumatika meka zem lja klizi u stranu, a pneumatik se isti, pa se donji delovi to ka bolje prihvataju za tlo. 143

SI. 5.21 Delovi ureaja za ukljuivanje i iskljuivanje pogonskog toka. 1 mazalica, 2 kapa poluosovine, 3 rascepka, 4 navrtka, 5 podloka, 6 adap ter poluosovine, 7 zaptivni prsten, 8 elastina ivija, 9 povratna opruga, 10 gumeni prsten, 11 ukljuna osovinica, 12 podmeta, 13 mazalica, 14 rascepka, 15 ukljuna poluga, 16 vodica komande, 17 vijak, 18 zupasta spojnica, 19 prikljuna osovina, 20 kuite, 21 viljuka za ukljuivanje, 22 vijak, 23 osovinica, 24 vijak

144

Dimenzije pneumatika zavise od dimenzije naplatka. One se oznaavaju u colima (inima). Na primer, dimenzija 515 znai da je irina naplatka na mestu dodira spoljnog pneumati ka 5 coli, a prenik naplatka je 15 coli (1 col = 25,4 mm). Podeavanje razmaka pogonskih tokova daje vee mogu nosti za korienje motokultivatora u raznim radnim uslovima (si. 5.17). Promene razmaka pogonskih tokova ostvaruju se razliitim poloajima naplatka. Poveanje vune sile motokultivatora mogue je ostvariti: poveanjem mase na pogonskim tokovima i poveanjem koeficijenta trenja izmeu pneumatika i tla (gvozdeni pogonski toak). Postavljanje tegova na tokove (si. 5.19) motokultivatora mora se obaviti prema preporuci proizvoaa, jer dodatni te govi na tokovima moraju biti centrirani. Na si. 5.18 prikazan je gvozdeni pogonski toak koji zamenjuje pneumatik u radu na vlanom i tekom terenu. Primena tegova i gvozdenih tokova obavlja se za odreene radne ope racije, kao to su oranje, freiranje i si. 5.8. UREAJ ZA NEZAVISNO ISKLJUIVANJE POGONSKIH TOKOVA Pomou ovog ureaja moe se nezavisno pojedinano is kljuiti ili ukljuiti pogon svakog pogonskog toka (primena na motokultivatoru IMT-507). Ureaj se postavlja izmeu prirubnice i pogonskog toka (si. 5.20).

SI. 5.22 Ureaj za prikljuivanje orua 10 Motokuttivatori J45

Ruicom (15) obavlja se ukljuivanje ili iskljuivanje po gonskog toka, preko mehanizma vodice komande (16) pomeraju se ukljucna osovina (11) i viljuka za ukljuivanje (21) sa zupastom spojnicom koja prekida dalji prenos obrtnog mo menta na adapter poluosovine (6). Odravanje se obavlja pod mazivanjem mazalica (1 i 13). Ako motokultivator treba okre nuti nalevo, onda se mora iskljuiti levi pogonski toak, a okre tanje nadesno zahteva iskljuenje desnog pogonskog toka. Ovaj ureaj se primenjuje u sluaju veih pogonskih tokova i u situacijama kada radne operacije zahtevaju mali pros tor za okretanje motokultivatora.

146

6. RUKOVANJE I ODRAVANJE MOTOKULTIVATORA (na primeru motokultivatora IMT-507 sa motorom LA-300) 6.1. UPOZORENJA Pre nego to se pristupi bilo kakvom radu sa motokultivatorom, treba detaljno prouiti uputstva proizvoaa i zapam titi sledee: Pre startovanja motora obavezno proveriti da li je po luga komande men jaa u praznom hodu. Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je topao. Preliveno gorivo na delove motora ili orua mora se pre startovanja obavezno obrisati zbog opasnosti od poara. Pri sipanju goriva u rezervoar strogo je zabranjeno pu enje, paljenje ibica, upaljaa i si. Motdkultivator ne srne da radi u zatvorenoj prostoriji. Pohabane, dotrajale ili polomljene delove uvek zamenjivati originalnim delovima. Startovanje motora vriti samo originalnim uzetom. Prikljuna orua se prikljuuju na osnovnu mainu samo originalnim elementima za Svi vijci i navrtke moraju biti dobro pritegnuti. Pri promeni mesta rada obavezno iskljuiti pogon svih radnih orua. Za vreme svih radova na rotacionoj sitnilici (rotofrezi), mehanizmu kose i drugim oruima obavezno iskljuiti motor. Zatitni lim (rotacione sitnilice) mora biti obavezno po stavljen i bez njega se ne srne raditi. ienje noeva (rotacione sitnilice), kose i slini ra dovi na noevima ne smeju se vriti golom rukom, ve za to pogodnim sredstvima.
10
rz

147

 Ukoliko je iz nekih razloga postojala potreba za skida njem zatitnog lima, pre poetka frezovanja lim se mora oba vezno postaviti. Motokultivator agregatiran sa prikolicom voziti samo sa ispravnim upravljaem i konim sistemom. Pri zaokretanju na neravnom terenu ili nizbrdici obavezno smanjiti brzinu. U transportu (na nizbrdici) nikada ne voziti sa isklju enim motorom. - Da bi upravljanje motokultivatorom sa prikolicom bilo lako i bezbedno, pritisci u pneumaticima pogonskih tokova moraju biti isti. Obavezno se mora voditi rauna o propisanoj nosivosti prikolica. Pri radu i transportu izbegavati strme nagibe (kako ne bi dolo do prevrtanja). Prikljuivanje prikolice za motokultivator vriti samo originalnom osovinicom (klinom). Koni ureaj na prikolici mora se esto kontrolisati i odravati u ispravnom stanju. Teret u sanduku prikolice mora biti ravnomerno ras poreen u okviru gabarita sanduka. Kande za tokove koristiti samo za rad u polju, dok se za kretanje po putu ne smeju koristiti. Bezbedan i siguran rad motokultivatora i orua imaemo samo u sluaju obaveznog pridravanja uputstva o redov nom tehnikom i periodinom odravanju. 6.2. RUKOVANJE I ODRAVANJE NAJVANIJIH UREAJA MOTOKULTIVATORA SA BENZINSKIM MOTOROM LA-300 Svaki korisnik, pre poetka eksploatacije, mora detaljno upoznati motokultivator (odnosno motor), raspored komandi i nain njihove upotrebe. 6.2.1. Motor U motokultivatoru IMT-507 ugraen je etvorotaktni ben zinski, vazduhom hlaeni motor, snage 4,41 kW, tipa LA-300 Ispravan rad i dug vek motora imaemo samo ako njime pra 148

vilno rukujemo i ako ga redovno odravamo. Zbog toga, pre startovanja, paljivo prouiti knjiicu proizvoaa i postupiti po uputstvima koja su u njoj data. 6.2.1.1. Podmazivanje

Podmazivanje motora je posebno vano i zato treba obra titi panju da se ono obavi prema predvienim uputstvima. Nivo ulja u koritu motora mora se kontrolisati svakodnevno. Ova kontrola se vri pomou ipke (tapa): nivo ul(ja treba da bude izmeu zareza oznaenih sa min i max. Pri kontroli nivoa ulja motokultivator, odnosno motor, mora biti u horizon talnom poloaju. 6.2.1.2. Gorivo

Za pogon motora koristi se ist benzin REGULAR 8688. Za sipanje goriva u rezervoar upotrebljavati ist levak sa sitom, a na grlu rezervoara je postavljen umetak sa sitom za ceenje. Za uvanje (uskladitenje) goriva nikada ne treba koristiti pocinkovane sudove. 6.2,1.3, K a r b u r a t o r Dobar rad motora, naroito pri niim brojevima obrtaja, zavisi od pravilno podeenog karburatora. Podeavanje karbu ratora je izvrio proizvoa, a za sve intervencije na njemu treba se obratiti ovlaenom servisu. 6.2 A A . P r e i s t a v a z d u h a Bitan preduslov za kvalitetan rad i dug vek motora je dobro preiavanje vazduha. Motokultivator je opremljen preistaem vazduha sa uljnim kupatilom iji je zadatak da izdvoji prainu iz vazduha koju motor usisava. On je tako konstruisan da i pri zaprljanom stanju nema umanjeno dejstvo. ienje preistaa mora biti to ee, a pri radu u veoma zapraenoj okolini i svakodnevno. U pogledu izbora uvek koristiti ulja koja su propisana za podmazivanje motora. 149

6.2.1.5.

Ureaj

za

p'aljenje

osvetljenje

Potrebna proveravanja i podeavanja, ukoliko se za njih ukae potreba u toku eksploatacije, izvriti u ovlaenim ser visnim radionicama. Struja za osvetljenje prikolice uzima se sa utakake kutije. Ureaj za osvetljenje prikolice je narnontiran na prikolici i sastoji se iz sledeih elemenata: ispravlja, baterija 6 V 16 Ah, potezni prekida, dva fara sa po jednom sijalicom 6 V/5 W, utikaka kutija i provodnik za vezu signalnih ureaja. 6.2.2. Spojnica

Motokultivator IMT-507 ima vielamelnu suvu spojnicu. Ak tiviranje spojnice se ostvaruje pomou komandne ruice (si. 1.12), levo na upravljau, a preko icanog ueta koje se moe podeavati. Kada se ruica komande povue, spojnica je odvo jena, tj. motor ne pogoni mainu. Da bi se spreilo proklizavanje spojnice, jo u fabrici se podeava zazor ruice komande na veliinu 35 mm. Ovaj zazor treba ee kontrolisati i po potrebi izvriti podeavanje preko odgovarajueg zavrtnja, 6.2.3. Menja Ova maina ima menja sa po tri stepena prenosa u oba smera: moe se kretati u sva tri stepena prenosa i napred i na zad. Termiki odreeni zupanici rade sasvim uronjeni u ulju. Prebacivanje menjaa od kretanja napred na kretanje nazad postie se pomou ruice komande smera kretanja (si. 1.12). Pojedini poloaji ove ruice mogu se videti na nalepnici na leitu komande smera kretanja. Ako se ruica komande kretanja povue unazad, tada je menja ukljuen za kretanje unapred. A ako se ruica pogura napred, menja je ukljuen za kretanje unazad. Ako ruica stoji izmeu ova dva poloaja, menja je tada iskljuen, a pogonski tokovi i prikljuno vratilo su u stanju mirovanja. Ovo vai za uobiajen sluaj kada se motor nalazi napred (posmatrano u smeru kretanja maine). Ako se stub upravljaa zaokrene, te motor bude pozadi (posmatrano u smeru kretanja maine), tada treba imati u vidu sledee: 150

a) Ruica komande za promenu smera kretanja se tada na lazi na levoj strani upravljaa. b) Ako se ruica pomeri napred, menja je tada ukljuen za kretanje napred, a ako je ruica pomerena nazad, menja je ukljuen za kretanje nazad (vidi nalepljenu oznaku na leitu ruice komande). Menja se ukljuuje za kretanje unazad samo kada maina stoji. 6.2.4. Promena stepena prenosa Stepeni prenosa (1 2 3) se ukljuuju i iskljuuju po mou ruice za promenu stepena prenosa (si. 1.13), koja se na lazi na upravljau (desno). Promena stepena prenosa izvodi se prema opisu nalepljenom na leitu ruice i to na sledei nain: 1. stepen prenosa: ruicu povui sasvim nazad, 2. stepen prenosa: ruicu gurnuti sasvim napred, 3. stepen prenosa: ruicu povui nazad do srednjeg po loaja. Izmeu pojedinih stepena prenosa nalazi se poloaj praznog hoda (oseti se urez), koji je oznaen sa 0. Ovi se podaci mogu koristiti i kada je stub upravljaa zaokrenut, samo se tada za promenu stepena prenosa nalaze na upravljau levo. Voditi rauna da se maina, i pored ukljuenog stepena prenosa, vozi samo onda kada je i ruica za smer kretanja po stavljena bilo na oznaku napred ili na oznaku nazad.
Tabela 6.1
Brzine 1. 2. 3. Gvozdeni tokovi 0 360 (km/h) 1,10 2,15 Oznake tokova sa pneumatikom (gumeni tokovi) 3,58 AM (km/h) 1,41 2,37 6,65 4,00 12 AS (km/h) 1,90 3,18 8,90 4,5 14 AS (km/h) 2,23 3,75 10,5

6.2.5. Prikljuno vratilo Prikljuno vratilo se nalazi na zadnjem delu motokultivatora i moe se ukljuivati nezavisno od ukljuenog stepena prenosa. 151

Ukljuivanje i iskljuivanje vratiila obavlja se pomou po luge za ukljuivanje prikljunog vratila (si. 1.10). Ako se poluga za ukljuivanje pomeri u pravcu prema mo toru, tada je prikljuno vratilo ukljueno, a pomeranjem u suprotnom pravcu prikljuno vratilo je iskljueno. Prikljuno vratilo je nezavisno od stepena prenosa. Broj 1 obrtaja iznosi 860 min ~ . Ako prikljuno vratilo treba da bude ukljueno za stacio nirani pogon (rad u mestu), ruica za promenu stepena prenosa (si. 1.12) mora se postaviti u prazan hod (na 0), a ruica za promenu smera kretanja maine (si. 1.12) bilo u poloaj V (napred) lili u poloaj R (nazad), prema eljenom smeru okretanja prikljunog vratila. 6.2.6. Naginjanje stuba upravljaa Stub upravljaa moe da se nagne i na lev u i na desnu stranu, a moe i da se okrene za 180. Ako se poluga za okre tanje stuba upravljaa (si. 1.12) nagne napred (posmatrano u stoeru vonje), donji deo stuba se odigne, pa se stub tada, po elji, moe nagnuti u stranu. Donji deo stuba treba uzubiti u odgovarajui urez, pri emu on sam dolazi natrag u ispravan poloaj. Ako stub upravljaa treba da se zaokrene na 180, prvo moraju da se skinu oba leita komandnih ruica, i to tako to e se prethodno izvaditi klinovi iz leita ruica. Okretanje stuba upravljaa moe da se izvede samo okretanjem na stranu na kojoj se nalazi izduvni lonac. Posle privrivanja oba leita komandnih ruica, paziti da tada, posmatrano u smeru vonje, ruica za promenu ste pena prenosa dolazi na levu stranu upravljaa, a ruica za ko mandu smera kretanja maine na desnu stranu upravljaa. 6.2.7. Podeavanje upravljaa na pravilnu radnu visinu Upravlja se moe podeavati po visini posle odvrtanja estougaone navrtke. Pre nego to se ova navrtka ponovo pri tegne, paziti da ne doe zub na zub. Ugradnja pogonskih tokova. Svi pogonski tokovi (gvoz deni ili pneumatski) uvruju se na prirubnicama osnovne maine. 152

Kada se raspolae glavinama sa ukljuivanjem i iskljui vanjem, potrebno je da konini vijci sa obodom (odnosno iste takve navrtke) budu kontrolisani u kratkim razmacima da li su dobro privreni, pa ako je potrebno pritegnuti ih. Pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih tokova treba da bude 1,5 do 2 bara. Vano je da u oba pneumatika bude isti pritisak vazduha da se maina ne bi naginjala na jednu stranu. 6.2.8. Glavine sa ukljuivanjem i iskljuivanjem Pri primeni pneumatika veih dimenzija (npr. 4,00-12 AS, ili 4,50-14 AS), radi lakeg rukovanja su potrebne glavine sa ureajem za iskljuivanje i ukljuivanje. Pomou ovoga poseb nog ureaja (koji se isporuuje kao poseban pribor) moe se nezavisno pojedinano iskljuiti ili ukljuiti pogon svakog po jedinanog pneumatskog pogonskog toka. Ugradnja obe glavine sa ureajem za iskljuivanje i uklju ivanje pogona toka prikazan je na si. 5.20 i si. 5.21. Ako se pomou poluge za iskljuivanje i ukljuivanje pogona toka (15, si. 5.21), prst ovog mehanizma koji se kree u kulisi pomeri unutra i nadole, onda je pogon toga toka iskljuen, a ako se pomeri nagore i napolje, onda je pogon toka ukljuen. Ako elimo mainu okrenuti nalevo, onda se mora isklju iti levi toak, a za nadesno mora se iskljuiti desni toak. Ako se stub upravljaa zakrene za 180, tako da (posmatrano u smeru vonje) motor takoe bude pozadi (npr. pri koenju), tada se moraju okrenuti i obe poluge za iskljuivanje i ukljuivanje. Ovo se moe izvesti ako se odvrnu vijoi. Ove se glavine podmazuju preko mazalice (1 i 13) prilikom nedeljnog ienja maine. Pri upotrebi pogonskih tokova 4,00-12 AS ili 4,50-14 AS, potrebno je dodati jedan par adaptera. Ugradnja adaptera je srazmerno identina ugradnji glavina za ukljuivanje tokova. Kada se poluga (2) potpuno okrene unapred (gledano u pravcu vonje) na obe glavine postie se potpuno diferencijal no dejstvo. Pri srednjem poloaju poluge za ukopavanje glavina, oba toka su vrsto spojena poluosovinom i tada se postie dejstvo kao pri blokiranju diferencijala. Ako se samo jedna poluga 153

okrene unazad, tada se odnosni toak pri kretanju napred vie ne pokree. Zato se maina moe zaokrenuti oko ovog toka (npr. pri oranj<u). Zbog toga obratiti panju da se obe poluge nalaze u sred njem poloaju i da su oba toka vrsto postavljena. Pri ovom poloaju ukopavanja moemo voziti i napred i nazad. Glavine za ukopavanje ili zaustavne glavine podmazivati na mazalicama (1 i 13, si. 5.21) u okviru sedmodnevnog odr avanja moto kult iva tora. 6.2.9. Ureaji za prikljuivanje prikljunih orua Sva vuena prikljuna orua prikljuuju se za osnovnu ma inu na taj nain to se svojim (odgovarajuim) prednjim delom uvuku u ureaj za prikai van je i osiguraju se osovinicom. Da se tokom rada ne bi sama oslobodila i ispala, ova osovinica se osigurava pomou preklopnog osiguraa. 6.3. RUKOVANJE MOTOKULTIVATOROM IMT-507 6.3.1. Razraivanje Postupak razraivanja najbolje e se obaviti ako se strogo potuju sledee preporuke: Za vreme prvih 50 asova rada ne prekoraiti 50% najveeg optereenja, niti 2/3 mogueg broja obrtaja, a to znai motokultivator koristiti samo za lake radove. Korisno je da se povremeno, na primer posle svakih 10 sati rada, moto kultivator maksimalno optereti, s tim da ovo ne traje due od 5 do 10 minuta. Posle prvih 25 sati rada obavezno zameniti ulje u mo toru. Dalje zamene ulja obavljati prema dat im preporukama. Posle prvih 25 sati rada zameniti ulje u men jau. ee i paljivo kontrolisati, a po potrebi i pritezati vijke i navrtke. Pre svakog startovanja kontrolisati nivo ulja u motoru i lonetu preis taca za vazduh. Ulje u lone tu preis taca za vazduh menjati zavisno od stanja zaprljanosti. 154

6.3.2. Priprema i startovanje motora Pre nego to se motokuitivator pusti u rad, treba proveriti da li ima: dovoljno goriva u rezervoaru, dovoljno ulja u motoru prema oznakama na ipci za kontrolu nivoa ulja, dovoljno ulja u men jau (kontrolu vriti ipkom za merenje koja se nalazi na levoj strani kuita menjaa), dovoljno ulja u posudi preistaa vazduha prema oznaci na posudi. Takoe obavezno proveriti da li je poluga za promenu stepena prenosa u poloaju praznog hoda oznaka 0. 6.3.2.1. Startovanje hladnog motora

Da bi motor startovao, potrebno je obaviti i sledee radnje: otvoriti slavinu za dovod goriva, postaviti polugu gasa (si. 6.1) u srednji poloaj (izmeu min i max),

SI. 6.1 Poluga startera u poloajima. 1 za startovanje, 2 startovanje pri hladnom vremenu, 3 radni poloaj opruge

SI, 6.2 Povlaenje ruice startera

postaviti polugu startera u poloaj 2. Snano povui ruicu startera, a zatim je polako vratiti. Nain startovanja prikazan je na si. 6.2. 155

Ako motor ne startu je postupak ponoviti. Kada je motor startovao, postepeno vratiti ruicu startera u prvobitni poloaj. Pre punog optereenja potrebno je da motor radi na niim brojevima obrtaja oko 5 minuta (da bi postigao radnu temperaturu). Motokultivator je tada spreman za rad. 6.3,2,2. S t a r t o v a n j e t o p l o g ( z a g r e j a n o g ) motora

Pri startovanju toplog motora postupiti na nain naveden pod takom 6.3.2.1, s tim to se sada poluga startera postavlja u poloaj 1. 6.3.2.3. Zaustavljanje motora

Pre nego to se motor zaustavi, ruicu (polugu) gasa posta viti na minimum, a motor pustiti da radi oko 5 minuta kako bi se na ovaj nain ohladio. Posle toga zatvoriti slavine za dovod goriva i pritisnuti dugme kratkog spoja (prikazano na si. 6.3).

SI. 6.3 Dugme kratkog spoja za za ustavljanje motora

6.4. NEGA I ODRAVANJE Puno iskorienje svih mogunosti koje prua motokulti vator kao i dug vek njegove upotrebe, moe se ostvariti samo u sluaju da se motokultivator pravilno i savesno odrava. U tom cilju su u ovom poglavlju data najvanija uputstva kojih ruko156

valac motokultivatora treba da se pridrava, kao i objanjenja najosnovnijih podeavanja za kojima se u toku rada moe ukazati potreba. 6.4.1. Nega i odravanje motokultivatora a) Pre svake upotrebe proveriti nivo ulja u kuitu menjaa. Provera se vri kontrolnim tapom koji se nalazi na levoj strani kuita menjaa. b) Izmenu ulja u kuitu vriti redovno, a epovi za ispu tanje i sipanje ulja, kao i njihova okolina, uvek moraju biti isti. Prvu zamenu ulja vriti posle 25 asova rada, a slede e zamene vriti nakon svakih 100 radnih asova. U tu svrhu je za prenosnike potrebno 2 litra ulja SAE 80 (npr. UMOL 80 rafinerija INA, ili TRAKTOL 80 rafinerija MODRICA). Zamenu ulja vriti samo kada je maina zagrejana na radnu temperaturu. c) Mainu u celini stalno odravati istom (to se naroito odnosi na delove koji su vani za njeno funkcionisanje). Olabavljene zavrtnjeve i navrtke redovno i blagovremeno pritezati. d) Povremeno podmazati uljem, odnosno tehnikom mau .sve delove koji se kreu, kao to su sajle pojedinih komandi (sipati malo ulja u kouljicu sajli komandi). e) Proveriti pritisak vazduha u pneumatiaima pogonskih tokova (1,5 do 2 bara). Naroito paziti na to da u oba pneumatika bude podjednak pritisak vazduha, to omoguuje laku vonju i upravljanje. f) Ne zaboraviti proveru ureaja za koenje na prikolici (stalno ga odravati u ispravnom stanju). 6.4.2. Odravanje benzinskog motora LA-300 Odravanje i nega motora je osnovni preduslov za njegovo ispravno funkcionisanje. a) Svakodnevno pro vera vati nivo ulja u koritu motora. Prvu zamenu ulja izvriti posle 25 sati rada, a sledee zamene posle svakih 50 radnih sati. Nain promene ulja u motoru prikazan je na si. 6.4. Zamenu ulja obavljati samo kada je motor zagrejan na radnu temperaturu. Postupak zamene ulja je sledei: odvrnuti ep i ispustiti ulje, 157

 magnet na epu oistiti od opiljaka, zavrnuti ep, odvrnuti ep za nali van je i naliti novo ulje. Pri nalivanju ulja motor mora biti u horizontalnom polo aju, a kontrolu koliine nalivenog ujja vriti preko merne ipke. Potrebna koliina ulja za zamenu je 0,5 litara.

SI. 6.4 Zamena motornog ulja. a sipanje ulja, b isputanje ulja

b) Redovno vriti kontrolu nivoa ulja u lonetu preistaa za vazduh i stanje zaprljanosti (po potrebi izvriti zamenu). Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod rezervoara) proveravati i istiti od nakupljene neistoe. Pri zameni ulja u preistau vazduha skinuti uloak preistaa i prokontrolisati stanje zaprljanosti. Ako je uloak zaprljan, temeljno ga isprati vie puta potapanjem u isto dizel-gorivo, a zatim ga ocediti i postaviti na njegovo mesto. Niukom sluaju uloak ne srne da se pere u benzinu, vodi ili nekoj tenosti. c) Veoma je vano imati dobro hlaenje motora. Ureaje za hlaenje odravati u ispravnom stanju i istiti ih od usisanih stranih tela. d) Proveravati izduvni lonac (auspuh) posle svakih 200 radnih sati (gare i prljavtinu oistiti). e) Posle svakih 200 radnih sati skinuti korito motora i opra ti ga dizelgorivom. Pre ponovnog stavljanja proveriti funkcionisanje zaptivaa. f) Posle svakih 50 radnih sati izvriiti kontrolu i ienje preistaa goriva. Najpre izvui gumeno crevo za dovod goriva,
158

skinuti uloak i oprati ga u istom benzinu. Potom vratiti ulo ak (si. 6.5) i ponovo montirati gumeno crevo. g) Ventil oduke takoe mora biti uvek ist, a postupak ienja je sledei: skinuti poklopac i kutiju, oprati ga petroleumom ili naftom, zameniti zaptivku, ponovo ugraditi kutiju i povezati cev ^vremenski interval za ovu operaciju je 500 radnih sati). h) I pored nastojanja da se uvek upotrebi sasvim isto go rivo, u karburatoru e se taloiti najfinije estice prljavtine. Postupak ienja karburatora je sledei (si. 6.6):

SI.

6.5

Vaenje

preis

taca

goriva

SI. 6.6 Karburator. 1 vijak za re gulaciju praznog hoda, 2 vijak za regulaciju goriva i vazduha, 3 cev za proveru goriva, 4 preista goriva, 5 leptir za startovanje, 6 ep za isputanje goriva

odvrnuti diznu (3), odvrnuti diznu (6), oistiti obe dizne, a za to vreme iz karburatora e istei gorivo i nataloena neistoa, postaviti dizne (3 i 6) na svoje mesto. Regulisanje broja obrtaja na praznom hodu vri se vijkom 1, dok se regulisanje smee vri vijkom 2. Proizvoa motora i motokultivatora save tu je rukovaoca da ovo podeavanje pre pusti strunom licu. i) Zazor kontakta prekidaa paljenja (platina) iznosi 0,6 mm. Kontrola ovog zazora vri se na 300 radnih sati. Regulacija za zora se vri kada je radilica u SMT, a postupak je sledei: 159

 odvrnuti vijak F, izmeu kontakta (platina) ubaciti merilo sa listiima (pijun) debljine 0,6 mm, pritegnuti vijak F, ugraditi kutiju. Ako meu kontaktima postoje tragovi oksidacije, skinuti ih finim mirgl-papirom. i) Upotrebiti sveice sa sledeim oznakama: BOSNA F50 (BOSNA F70 za tee uslove rada), BOSCH W 95, MARELLI CW/159 N, BOSCH W 45 TI, MARELLI CW/50 N, CHAMPION L90, KLG F 50. Posle svakih 300 radnih sati skinuti svecicu i oistiti je metalnom etkom i benzinom Zazor izmeu elektro da sveice je 0,8 (za BOSNU F 50), odnosno 0,5 mm (za BOS NU F 70). Podeavanje zazora elektrode prikazano je na si. 6,8.

SI. 6.7 Podeavanje zazora kontakta prekidaa paljenja

SI. 6.8 Provera zazora izmeu elektroda sveice

6.4.3. Uskladitenje maine Pri uskladitenju, kada mainu neemo koristiti due vreme, treba uiniti sledee: obaviti temeljno ienje i proveru ispravnosti svih delova, a one za koje je to potrebno zameniti, mainu ostaviti tako da tokovi sa pneumaticima, ne le e na tlu, pneumatici postaju neupotrebljivi -kada su bez vazduha, a pod optereenjem su, skinuti crevo za gorivo i isprazniti rezervoar, 160

 pri zagrejanom motoru ispustiti ulje iz kuita motora, isprazniti karburator i preista vazduha, skinuti sveicu, nali ti jednu kaiku ulja SAE 30 u cilindar i lagano rukom pokretati motor da bi se ulje rasporedilo, a zatim ponovo staviti sveicu, uljem premazati poluge i ruice, a za zatitu neobojenih delova koristiti tehniku mast. Pored toga, pri uskladitenju posebno obratiti panju i na sledee: mainu ne ostavljati u vlanim prostorijama ili pro storijama u kojima je uskladiteno vetako ubrivo (u stajama ili prostorijama koje su neposredno uz njih). 6.5. KVAROVI I NJIHOVO OTKLANJANJE 6.5.1. Motor ne moe start ova ti Uzroci ove neispravnosti mogu biti: prazan rezervoar za gorivo, - zatvorene slavine za gorivo, zaepljena slavina ili crevo za dovod goriva, voda u karburatoru, igla plovka zaglavljena, zauljena sveica, rastojanje izmeu elektroda sveica nepravilno, neispravna sve cica, kabao sveice neispravan ili labav, zazor izmeu kontakta prekidaa nepravilan, zaglavljeno dugme za startovanje motora. 6.5.2. Motor teko startuje Uzroci ove neispravnosti mogu biti: loe podeena smea goriva i vazduha, dizna za prazan hod zapuena, veliko odstojanje izmeu elektroda sveica 6.5.3. Motor startuje, ali se posle kratkog vremena zaustavlja Uzroci su isti kao pod takom 6.5.1.
11 Motokultivatori

161

6.5.4. Motor ne vue Uzroke ove neispravnosti mogue je nai ako se proven da li je: zaepljen izduvni lonac, zaprljan preista vazduha, spojnica (kvailo) proklizava, klip ne zaptiva (istroeni klipni prstenovi ili cilindar), klipni prstenovi zapeeni ili polomljeni, nezaptiven usisni vod, konica prikolice suvie zategnuta, pogreno odabrana svecica (sveoica se neadekvatnom toplotnom vrednou), mehaniki otpori u maini. 6.5.5. Ostali ureaji Kada spojnica (kvailo) ne odvaja, podesiti ue koman de. Zazor ruice spojnice iznosi 35 mm, a podeavanje se vri preko valjkaste navrtke smetene u ruici komande. Kada na kuitu ulje negde izlazi, prvo proveriti da li je zapuena oduka.

162

7. PRIKLJUNE MAINE I ORUA ZA MOTOKULTIVATORE Motokultivator je predvien da obavlja veliki broj radnih operacija. Da bi se to postiglo, vlasnik pored motokultivatora mora da ima i odreen broj prikljunih maina i orua. Orua su prilagoena tipu motokultivatora, pa svaki pro izvoa daje pregled orua vezanih za odreen tip motokulti vatora. 7.1. PREGLED PRIKLJUNIH MAINA I ORUA ZA MOTO KULTIVATORE DOMAIH PROIZVOAA IMT-Knjaevac proizvodi orua: a) Za motokultivator IMT-504 1. Rotaciona sitnilica (rot of reza) radnog zahvata od 10, 16, 22, 28, 32, 38, 42, 50 i 65 cm. 2: Zagrta sa zatitnim limom. b) Za motokultivator IMT-506/506 DL 1. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata od 34, 42, 52 i 70 cm. 2. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata 98 cm. 3. Pumpa prskalice. 4. Vinogradarski plug. 5. Obrtni plug. 6. Pogonski mehanizam kose. 7. Zagrta. 8. Odlaga ita (radnog zahvata 105 cm i 130 cm). 9. ista snega. u* 163

10. 11. 12. 13. 14. 15.

Vuna kopacica. Potporni transportni toak. Prikolica sa tokovima 5,2012. Univerzalna prikolica. Sejalica za kukuruz. Rezni aparat kose 105 cm i 130 cm.

c) Za motokultivator IMT-507 1. Pogonski mehanizam freze. 2. Rotacione sitnilice radnog zahvata od 28, 32, 42, 50 i 65 cm. 3. Raoni plug. 4. Pumpa prskalice. 5. Obrtni plug. 6. Pogonski mehanizam kose. 7. Zagrta. 8. Vuna kopacica. 9. ista snega. 10. Drljaa (dvodelna). 11. Vadilica krompira. 12. Prikolica sa tokovima 5,2012. 13. Univerzalna prikolica. d) Za motokultivator IMT-509 1. Pogonski mehanizam rotacione sitnilice. 2. Rotaciona sitnilica radnog zahvata od 28, 32, 38, 42, 52, 65 i 75 cm. 3. Pumpa prskalice. 4. Obrtni plug. 5. Raoni plug. 6. Vadilica krompira. 7. Pogonski mehanizam kose. 8. Odlaga ita. 9. Vuna kopacica radnog zahvata od 70125 cm. 10. Prikolica (vuna). 11. Prikolica sa pogonskim tokovima. 12. ista snega. 13. Rezni aparat. 164

LABIN-PROGRES

(Labin) proizvodi orua:

a) Za motokultivator MONDIAL 1. Rotaciona sitnilica. 2. Toak za prevoz rotacione sitnilice. 3. Raoni plug. 4. Obrtni plug. 5. Plug razgrta PR-4. 6. Plug razgrta PR-21. 7. Vadiilica krompira. 8. Prikolica (vuna). 9. Prskalica. 10. Membranska pumpa. 11. ista snega. 12. Ralica. 13. Centrifugalna pumpa. 14. Sedite na dva toka. 15. eona kosaica. 16. Brus za kosu. 17. Cirkular. 18. Rotaciona kosaica. b) Za motokultivator SUPER SPECIJAL 1. Rotaciona sitnilica. 2. Toak za prevoz rotacione sitnilice. 3. Raoni plug. 4. Obrtni plug. 5. Plug razgrta PR-4. 6. Plug razgrta PR-21. 7. Vadilica krompira. 8. Prikolica (vuna). 9. Prikolica sa pogonskim tokovima. 10. Sedite sa dva toka. 11. ista snega. 12. Prskalica. 13. Membranska pumpa. 14. Centrifugalna pumpa. 15. eona kosaica,

16. Brus za kosu. 17. Cirkular. 18. Daska za ravnanje. GORENJE-MUTA proizvodi orua za rad za motokultivatore:

1. Kosaica. 2. Prikolica. 3. Obrta sena. 4. Prskalica. 5. Plug za ienje snega. 6. Odbaciva snega. 7. Rotaciona sitnilica. 8. Obrtni plug. 9. Kultivator. 10. Plug ogrta. 11. Rotaciona kosaica. 12. Rastura zrnastog ubriva. 13. Drobilica organskih otpadaka.
MIOSTANDARD (Osijek) proizvodi orua za motokulti vatore svoje proizvodnje: 1. Rotaciona sitnilica. 2. Bubnjastd rotor. 3. Plug. 4. Spiralni rotor. 5. Razgrta. 6. Rotaciona kosaica. 7. Dvostrani razgrta. 8. Rotaciona sitnilica (vuna). 9. ista snega. 10. Daska za ravnanje terena i razgrtanje snega. 11. Prikolica. 12. Prskalica. 13. Prskalica sa rezervoarom. 14. Pumpa ti dr.

166

7.2. PRIKOLICA Prikolica, koja se koristi za transport poljoprivrednih pro izvoda i drugih tereta, neophodna je pri transportu veine pri kljunih orua i maina. Postoje razliite konstrukcije priko lica, a ovde navodimo dve: vuena prikolica i prikolica sa pogonskim tokovima. 7.2.1. Prikolica vuena Na si. 7.1 prikazana je prikolica vuena motokultivatorom IMT-507. Prikolica je opremljena konicama, elektroinstalacijom za osvetljenje, seditem i dr. Delovi ove prikolice prikazani su na si. 7.2 i si. 7.3. Pre vonje proveriti da li je: veza prikolice i motokultivatora osigurana (osovinica i i opruni preklopni osigura), prikljuen spojni kabao za osvetljenje prikolice. Prilikom vonje nizbrdo treba ukljuiti odgovarajui stepen prenosa. Ne srne se voziti na prazno sa iskljuenim menjaem. Voditi rauna da se ne prekorai propisana nosivost pri kolice, jer preoptereenja ne deluju samo na prikolicu, ve i na motokultivator.

SI. 7.1 Prikolica vuena motokulti vatorom

Kontrolisati pritisak vazduha u pneumaticima (gumama) prema propisdma proizvoaa. Pritisak vazduha treba da je je dnak u oba pneumatika (da bi se omoguilo lake upravljanje motokultivatorom sa prikolicom). 167

ON

SI. 7.2 Prikolica (pogled sa prednje strane). 1 nona konica, 2 - ruica {osiguranje kipera), 3 akumulator, (6 V, 16 Ah), 4 dra akumulatora, 5 vijak, 6 katadiopter, 7 prednji far, 8 kutija seta elektroinstalaije, 9 set elektroinstalacije, 10 zadnje svetio

SI. 7.3 Prikolica (pogled sa zadnje strane). 1 - stranica (leva), 2 vijak, 3 ruda prikolice, 4 5 toak, 6 - vijak toka, 7 stranica (desna), 8 zadnja stranica, 9 rani prikolice

sajla za koenje,

51. 7.4 Sema elektroinstalacije za osvetljenje na prikolici, 1 alternator motokuitivatora, 2 utikaka kutija, 3 utika, 4 regulator napona, 5 levi far, 6 desni far, 7 prikljuak za masu, 8 prekida pozicionog svetla, 9 prekida prednjeg svetla, 10 nosa osiguraa, 11 automat pokazivaa pravca, 12 pre kida pokazivaa pravca, 13 akumulator, 14 levo zadnje svetio, 15 desno zadnje svetio

170

SI. 7.5 Delovi konog sistema. 1 poklopac glavine, 2 rascepka, 3 krunasta navrtka, 4 dobo konice, 5 vijak za centriranje, 6 glavina toka, 7 papua sa konom oprugom (leva), 8 papua sa konom polugom (desna), 9 op ruga, 10 klju konice, 11 kona poluga, 12 podmeta, 13 navrtka

7.2.2. Prikolica sa pogonskim tokovima Prikolica sa pogonskim tokovima ima dodatni sistem tran smisije koji slui za poveanje vune sile u tekim uslovima ra da (na njivama, vlanim umskim poljskim putevima i si.). Glavni elementi sistema transmisije su: prikljuno vratilo, kardansko vratilo, reduktor, diferencijal i pogonska vratila (oso vine).

SI. 7.6 Prikolica sa pogonskim tokovima

Nosivost ove prikolice je vea od vuene prikolice. Za motokultivatore snage 9,4 kW koristi se prikolica sa pogonskim tokovima, ija nosivost iznosi 9001000 kg. 7.3. ROTACIONA SITNILICA (ROTOFREZA) Rotaciona sitnilica (rotofreza) ima veliku primenu u predsetvenoj pripremi zemljita, meurednoj obradi, suzbijanju ko rova i dr. Radni organi ove sitnilice su noevi koji svojim obrt nim kretanjem obavljaju sitnjenje zemlje (frezo van j e). Po na vedenoj radnoj operaciji, ova vrsta maina dobila je naziv fre za (umesto motokultivator). Prema konstrukcijskom izvoenju motokultivatora rotaci ona sitnilica moe da se ugradi: umesto pogonskih tokova ili na prikljuno vratilo motokultivatora (si. 7.8). Na si. 7.7 pri kazana je rotaciona sitnilica ugraena na motokultivator IMT-506, gde se radni organa (noevi) sitnilice postavljaju ume172

sto tokova. Pri ugradnji je potrebno da se kompletna garnitura radnih organa sastavi na eljenu radnu irinu. Ukoliko se pri torn otvori za vijke ne poklope, radne organe treba zaokrenuti za 180 (pola kruga). Seiva radnih organa moraju biti okre nuta u smeru vonje.

Sl. 7.7 Rotaciona sitnilica ugraena na motokultivatoru IMT-506

Garniture noeva se uvruju pomou vijaka, elastinih podloski i navrtki. Navrtke treba dobro pritegnuti i kontrolisati da li pravilno naleu, to je najbolje uiniti pre poetka rada, a naroito posle dueg prekida rada. Ako se ne obavi pravilno pritezanje navrtki, doi e do oteenja ozubljenja glavina, ozu bljenja prikljunog rukavca, kao i radnih organa (noeva). Pri radu se mora obratiti panja na uputstva proizvoaa, jer nestruno rukovanje moe dovesti do neeljenih posledica. Zatitnik se mora obavezno postaviti. Zatitnik je dvodelni, a delovi se postavljaju tako to se namaknu na dve nosee cevi d privrste se vijcima. Ako motokultivator sadri mehanizam za hod unazad, mo ra se proveriti da li se komanda za promenu smera vonje na lazi u poloaju za hod unapred. 173

Pre ukljuivanja motora, poluga komande menjaa treba da je na praznom hodu. Motor startova ti, pa povui ruicu spoj nice motora, ukljuiti eljeni stepen prenosa (prema uslovima zemljita ukljuiti 2. ili 3. stepen prenosa). Ruicu spojnice mo tora polako putati i istovremeno dodavati gas. Razliite mogunosti primene rotacione sitnilice omogu ene su odgovarajuim poloajem regulatora dubine frezovanja (si. 7.10). Dubina obrade se podeava odgovarajuim voenjem maine. Ukoliko se rotaciona sitnilica dublje utisku je u zemlji te, utoliko e zemlja biti finije isitnjena i radna dubina bie vea. Na si. 7.8 prikazana je rotaciona sitnilica koja, za razliku od prethodne, dobij a pogon od prikljunog vratila. Delovi po gonskog mehanizma ove rotacione sitnilice prikazani su na si. 7.11.

SI. 7.8 Rotaciona sitnilica prikljuena na vratilo motokultivatora IMT-507

Prikljuivanje pogonskog mehanizma za motokultivator IMT-507 obavlja se prirubnicama koje moraju biti iste i bez neravnina na ivicama. Dve zatvorene navrtke treba pritegnuti ravnomerno. 174

SI. 7.9 Delovi rotacione sitnilice ugraene na motokuitivator IMT-506. 1 vijak sa ipkom, 2 radni organi, 3 vijak, 4 radni organ, 5 podloka, 6 navrtka, 7 radni organ, 8 odstojna aura, 9 radni organ, 10 zatitni tanjir, 11 ^samoosiguravajua navrtka, 12, 13, 15, 16, 17, 18 razni oblici noeva, 14 zakovica

SI. 7.10

Regulator dubine frezovanja. 1 vijak za pritezanje, 2 jak, 4 raonik, 5 utika, 6 nosa kopaa

vijak, 3 vi-

SI. 7.11 Delovi pogonskog mehanizma rotacione sitnilice za motokultivator IMT-507. 1 zatitnik poklopca, 2 zaptiva, 3 konusni zupanik, 4 nosa zatitnika, 5 leaj, 6 osigura, 7 vijak, 8 ep, 9 izlazno vratilo, 10 tanjirasti zupanik, 11 prsten, 12 podmeta, 13 leaj, 14 odstojnik, 15 zaptiva, 16 zaptivka, 17 poklopac, 18 samoosiguravajua navrtka, 19 vijak, 20 podloka, 21 navrtka, 22 klin, 23 vijak, 24 podmeta, 25 olebljena ploica, 26 zaptiva, 27 olebljena aura, 28 aura leaja, 29 podmeta, 30 zaptivni prsten, 31 osigura, 32 kuite transmisije, 33 vijak, 34 podloka, 35 poklopac, 36 uvrtanj, 37 samoosiguravajua navrtka

SI. 7.12 ZaStitnik i radni organi rotacione sitnilice. 1 poluge, 5 vijak, 6 veza, 7 poklopac,

a opruga, 2 osovinica, 3 zatitnik, 4 vodica radni organ, 9 no, 10 zakovica

Radne organe postaviti i privrstiti, a potom postaviti i za titni lim prema eljenoj dubini rada (sl. 7.12). Pri svim radovima na radnim organima (noevima) motor mora biti iskljuen. ienje ne obavljati rukom, ve nekim prikladnim predmetom. U kuite pogonskog mehanizma ro tacione sitnilice sipa se 0,5 litara ulja za menja (npr. UMOL 80). Kontrola se obavlja na taj nain to se pogon sitnilice pos tavi na stranu gde se privruje za motokultivator, skinu se epovi, a ulje mora da se vidi u otvorima. 7.4. PLUGOVI 7.4.1. Raoni plug Raoni plug se primenjuje za oranje na manjim poljoprivred nim posedima za oranje voaka, vinograda i sl. Dubina oranja je 10 20 cm, a irina brazde 10 16 cm.

SI. 7.13 Raoni plug

SI. 7.14 Obrtni plug

7.4.2. Obrtni plug Obrtni plug se koristi za oranje kako u ravnici, tako i na terenima sa nagibom. Prevrtanje brazde je u jednu stra nu. Okretanje plunih tela se vri rukom. Dubina brazde je 10 20 cm, a irina 10 16 cm. 178

7.4.3. Plug razgrta Na si. 7.15 prikazan je plug razgrta

-^W"ffl

wmm WSMMMMM:
r-'^::^"W

SI. 7.15 Plug razgrta

SI. 7.16 Vadilica krompira

ii**rtii

7.4.4. Vadilica krompira Na csl. 7.16 prikazana je vadilica krompira 7.5. KOSAICE 7.5.1. eona kosaica Kosaica se koristi za koenje svih vrsta trava kako u rav niarskim, tako i na brdovitim terenima. Ruice upravljaa motokultivatora zakrenuti za 180, tako da se motor umesto napred nalazi pozadi (posmatrano u smeru vonje).

SI. 7.17 eona kosaica 12

179

7.5.2. Bona kosaica Motokultivatoru se moe prikljuiti i bona kosaica sa radnom irinom od 115 cm i sa dodatnim seditem (si. 7.18)

SI. 7.18 Bona kosaica

7.5.3. Rotaciona kosaica Uz eonu kosaicu esto se koristi i rotaaiona kosaica, posebno za odravanje parkova i igralita, tj. za ianje tra ve (si. 7.19). Rotaciona kosaica se moe koristiti samostalno ili sa specijalnim prikljukom za sakupljanje trave (si. 7.20).

SI. 7.19 Rotaciona kosaica

SI. 7.20 Rotaciona kosaica sa skupljaem trave

7.6. DRLJAA Na si. 7.21 prikazani su delovi drljae koja se primenjuje sa motokultivatorom IMT-507. Sastoji se od dva krila ija je ukupna radna duina 120 cm. Drljaa slui za predsetvenu pri premu zemljita, ravnanje ve uzoranih povrina i si. 7.7. KOPAICA Kopaoica se koristi za me^rednu obradu odreenih po ljoprivrednih kultura, kao to su kukuruz, eerna repa i drugo. 7.8. DASKA ZA RAVNANJE Daska za ravnanje moe da se koristi za ravnanje i ukla njanje rastresitog materijala (zemlja, pesak i si.), a moe da poslui i za ienje snega. Za istovremeno ienje i odbaciva nje snega na veu udaljenost treba koristiti centrifugalni izbaciva sneaa. 7.9. ISTA SNEGA ienje i odbacivanje snega postie se upotrebom centri fugalnog istaa snega. 181

SI. 7.21 Drljaa

7.10. PRSKALICA Za prskanje vinograda i vonjaka radi zatite od tetoina i bolesti koristi se oprema za prskanje (si. 7.25). Zapremina re zervoara je 100 litara. Opremu za prskanje sainjava i membranska pumpa koja daje pritisak do 25 bara, a moe imati vi estruku primenu. 182

SI, 7.22 Kopaka

SI. 7.23

Daska 2a ravnanje

SI. 7.24 ista snega

7.11. CENTRIFUGALNA PUMPA Za navodnjavanje, prepumpavanje, gaenje lokalnih poara i si. mogue je koristiti centrifugalnu pumpu kapaciteta 4,5 6 l/s.
183

SI. 7.25

Prskalica

SI. 7.26 Centrifugalna pumpa

7.12. CIRKULAR Cirkular slui za rezanje drveta, dasaka i ostale drvene gra e. Cirkular se prikljuuje na prikljuno vratilo motokultivato ra. Prenik testere je 450 mm. 184

SI. 7.27 Membranska pumpa

SI. 7.28

Cirkular

SI. 7.29

Sedite za transport

7.13. SEDITE ZA TRANSPORT Za prevoz rukovaoca u toku due vonje, ako nije potrebna prikolica, moe se koristiti sedite za transport sa malim san dukom (si. 7.29). Ovo sedite se moe prikljuiti i kad je rota ciona sitniMca prikljuena na motokultivator. Slino sedite prikazano je na si. 7.30.
186

Na si. 7.31 prikazana je mogunost korienja prikolice i transporta rotacione sitnilice.

SI. 7.30 Sedite za transport rotacione sitnilice

SI. 7.31 Transport rotacione sitnilice i vua prikolice

JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUE - BOROVO

187

8. MOTOKULTIVATOR IMT 505/506 8,1- TEHNIKI PODACI 1. Motor: dvotaktni-benzinski, vazduhom hlaeni. Jednocilindrini motor sa karburatorom. Radilica se okree na 2 kuglina leaja. Njihov aksijalni zazor dznosi 0,20,3 mm. Razvoe nje se vri preko kanala. Podmazivanje se vri meavinom 1 : 30. Preista za vazduh je uljnog tipa. Hlaenje poinje pomou ventilatorskog kola, koje je privreno na kolu sa magnetskim polovima i okree se brzinom radilice mo-

Sl. 8,1 Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa desne strane). 1 rezervoar 2a gorivo, 2 zatitnik prenosnlka, 3 izduvni lonac, 4 izlazno vratilo, 5 zavr tan j za pritezanje, 6 nosa kopaice, 7 osovinica sa ruicom za spajanje, 8 iani osigura, 9 poluga komande men jaa, 10 utika

188

SI. 8.2 Motokultivator IMT-505/566 (pogled sa leve strane). 1 prekida za gaenje motora (kratkim spojem), 2 ruica zglobova za bono pomeranje upravljaa, 3 zatezni zavrtanj za podeavanje visine upravljaa, 4 zavrtanj za uvrivanje utikaca, 5 zavrtanj za privrivanje raonika kopaa, 6 raonik kopaa, 7 ko manda za startovanje, 8 tropolna utikaka kutija za osvetljenje, 9 ep otvora za nalivanje ulja u menjau, 10 karburator, 11 nosa rezervoara

SI. 8.3 Komande motokultivatora IMT-505/506. 1 poluga komande menjaa, 2 upravlja, 3 kutija za alat, 4 navrtka, 5 ruica spojnice, 6 ruica komande za gas

189

tora. Rashladni vazduh produava ka cilindru i u deflektorima opstrujava oko cilindra. Paljenje se ostvaruje pomou magneta sa obrtnim polovima. Namotaj za osvetljenje ima napon 6 V i snagu 16 W naizmenine struje. Starter je brz (sa sopstvenim povratkom sajle). IMT-505 IMT-506

Tip motora 64 66 Snaga pri 4500 min-1 3 kW 4,4 kW 3 3 Zapremina hoda klipa 98 cm 148 cm Hod klipa 50 mm 56 mm Prenik cilindra 50 mm 58 mm Stepen kompresije 1:7 1:6 Vrsta razvoenja Preko proreza Zazor klipa 0,0250,035 mm 0,0300,040 mm Radijalni zazor velike pesnice i klipne osovinice u leaju klipnjae 0,0090,018 mm Aksijalni zazor pesnice klipnjae u klipu: 0,20,3 mm Karburator: oznake karburatora Glavna dizna Igliasta dizna Poloaj igle Dizna praznog hoda Zavrtanj za regulisanje vazduha Bing 1/18/80 95 1108 23 35 11,5 puta otvoren

Elektrini ureaj maine: magnet sa obrtnim polovima LM/URB 1/116/16 L Odstojanje kontakt-prekidaa Taka paljenja od GMT Razmak pola i indukta Otvor kljua sveice 26 Odstojanje elektroda sveice 2 Spojnica Tip 190 Viediskosna spojnica u ulju 0,4 mm 3,0 mm 7,11 mm Sveice Bosna M30 0,5 do 0,6 mm

3. Menja Tip Trostepeni prenosnik Vrsta zahvata Kande Aksijalni zazor meuvratila 0,30,6 mm Aksdjalni zazor glavnog vratila 0,3 mm Ulje za menja-vrsta: SAE 80 koliina: 0,3 1 izmena: prva posle 20 h, a inae svakih 50 h 3 napred Brzine kod VR transmisije - 3 nazad Brzine kod tokova sa pneumaticima 4,0012 AM: 1. brzina 4,1 km/h 2. brzina 9,0 km/h 3. brzina 15,7 km/h 4. Obrtni momenti za pritezanje vijaka (daNm) Glava cilindra Polovine kuita Kolo sa polovima Korpe spojnice na Izlazni lananik Zvono spojnice Toak na glavini na radilici radilici -^ < - 1,5 do 1,7 1,8 do : 2,2 1,0 5,0 7,0 4,0 7,0 7,0

6. Glavne dimenzije Najvea duina maina bez prikljunih orua Najvea irina raspona tokova za vonju Najvea visina Masa bez tokova 5. Pritisak vazduha u pneumaticima 66 A M 4,0012 AM 3,508 A M __ 7. Zapremina rezervoara za gorivo 1,0 bar 2,5 bara _ _ 2,0 bara 5,5 1 191 1200 720 900 47 mm mm mm kg

8.2. SIGURNOST I PROPISI ZA ZATITU PRI RADU Propisi za rukovanje i sigurnost pri radu (prema uputstvu proizvoaa) moraju se bezuslovno potovati. Rukovalac maine snosi odgovornost za ljude i ivotinje koji se nalaze u podru ju rada maine. Pri radu sa mainom treba nositi vrstu obu u. Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je to pao. Preliveni benzin pre startovanja motora ukloniti brisanjem (zbog opasnosti od poara). Pre startovanja proveriti da li se komande menjaa nalaze u poloaju praznog hoda. Kada se radi rotacionom sitnilicom, bezuslovno mora biti montiran zatitnik. Zatitnik se tako po deava da ostane nepokriven samo deo koji prodire u zemlju. Posle ienja noeva, popravke ili promene rotacione sitnilice obavezno postaviti zatitnik. Pri svfim radovima na mainama i oruima (mehanizam ro tacione sitnilice, mehanizam kose itd.) obavezno iskljuiti mo tor. ienje ne vriti rukom, ve podesnim predmetom (dr vo ili slino). Pri svim radovima sa rotacionom sitnilicom i dru gim oruima, naroito kod okretanja, rukovalac mainom mo ra biti najmanje na odstojanju za duinu upravljaa od rotirajuih noeva. On ne treba da vue mainu pri okretanju, ve da je dri od sebe. Pri prenoenju maine (promena mesta rada) obavezno iskljuiti pogon svih radnih organa. U izuzetnim sluajevima, ako maina mora da radi na veli kim nagibima, potreban je pomonik koji e pridravati mai nu pomou poluge ili ueta. Ne dopustiti da maina radi sa ma lim brojem obrtaja (da malaksava), ve sa poveanjem optere enja srazmerno dodavati gas i time obezbeujete siguran rad. Zadravanje drugih lica u podruju rada maine nije doz voljeno. 8.3. KONTROLA I ODRAVANJE Motokultivator e uvek biti pouzdan i spreman za korienje ako se pravilno neguje, opsluuje i koristi. Ne treba nita raditi na maini ako se nastali kvar ne moe sa sigurnou utvrditi i otkloniti. Napomene koje uvek treba imati na umu: 1. istiti i podmazivati uljem (ili mau) mainu i delove prikljune opreme, a olabavljene vijke i navrtke redovno pritezati. 192

2. Uveriti se da li je koliina ulja ili masti zadovoljavajua: a) u kuitu motora (ep otvora za nalivanje), b) u kuitu men jaa (otvori za nalivanje ulja). 3. Stalno proveravati preista vazduha. Obratiti panju da u posudi preistaa vazduha bude uvek dovoljno ulja (pre ma oznaci na posudi). 4. Proveriti koliinu goriva u rezervoaru i koristiti samo kvalitetno gorivo. Obratiti panju na pravilan odnos ulja i go riva u meavini. Proveriti istou poklopca rezervoara da bi oduka rezervoara mogla da funkcionie i da ne bi dolo do po remeaja u sistemu za napajanje gorivom. 5. Proveriti koni ureaj na prikolici ako je ugraen. Ovaj ureaj redovno kontrolisati, ak i kada ispravno funkcionie. Najmanje posle svakih 6 meseci koni ureaj mora da se rasklopi i oisti. 8.4. RUKOVANJE I ODRAVANJE MOTOKULTIVATORA IMT 505/506 8.4.1. Motor Ugraen je dvotaktni motor sa vazdunim hlaenjem, za iji se pogon srne koristiti samo meavina benzina i ulja* Besprekoran rad u prvom redu zavisi od stanja i postupanja sa motorom. Za vreme prvih 20 asova rada (period razraivanja nove maine) izbegavati da motor radi sa visokim brojem obrtaja. Meavina benzina i ulja treba da bude u odnosu 30 : 1. To znai da 30 litara benzina treba pomeati sa 1 litrom motorskog ulja. Koristiti samo kvalitetan benzin i kvalitetna motorska ulja SAE 40 (npr. ulje za dvotaktne motore, proizvodnje rafinerije MODRICA ili 2-TAKTOL, proizvodnje INE). I po isteku perioda razraivanja nove maine vai pra vilo: nikad ne davati gas vea nego to je to potrebno za obav ljanje odreenog posla. Visoki brojevi obrtaja su tetni za mo tor i znatno mu skrauju vek trajanja. To naroito vai za rad bez optereenja. Previsok broj obrtaja (turiranje) moe da bude neposredan uzrok oteenju motora. Hlaenje motora se ostvaruje posredstvom ventilatora. Zbog toga reetka na kui tu ventilatora (starter motora) i rebra cilindra uvek treba da budu isti i bez nasisane neistoe, delova biljaka i si.
13 Motokultrvatori 193

8.4.1.1. K a r b u r a t o r Uvek voditi rauna o tome da prazan hod motora bude pra vilno podeen. Motor pri smanjenom broju obrtaja treba da radi besprekorno i kada se komanda za gas postavi u poloaj praznog hoda do graninika. Podeavanje se lako obavlja po mou vijka za podeavanje klizaa za gas na karburatoru, a to se obavlja kada je motor zagrejan, tj. kada je u radnom stanju. 8.4.1.2. P r e i s t a v a z d u h a Preista vazduha sa uljnim kupatilom ima zadatak da iz dvaja prainu iz vazduha koji motor usisava. ienje preistaa obavljati u kratkim razmacima, a pri velikoj zapraenosti i svakodnevno. Pri opadanju snage motora uvek prvo pomisliti na preista vazduha. ienje se obavlja na sledei nain: a) Oistiti (spolja) preista i njegovu okolinu. b) Skinuti zatvara, skinuti posudu za ulje, izbaciti staro ulje i oistiti posudu. c) Naliti svee motorsko ulje (u posudu za ulje) do donje oznake nivoa ulja (ne vie), pa posudu ponovo postaviti na njeno mesto. d) Obratiti panju na dobro zap ti van je prei sta a pri po novnom postavljanju. Posle sledee promene ulja, ili ako je preista bio veoma zaprljan odvrnuti preista, skinuti posudu za ulje, preista oprati vie puta ponovljenim potapanjem u dizel-gorivo, zatim ga ocediti, ponovo ugraditi i ulje naliti na nain kako je to ve opisano. Niukom sluaju preista se ne srne prati u benzinu, vodi, cei, luini ili vreloj tenosti.
< i

8.4.1.3.

Ureaj

za

paljenje

Podaci o podeavanju paljenja dati su u odeljku Tehniki podaci.

K
m

8.4.1.4. K o m a n d e za s t a r t o v a n j e Starter slui za pokretanje motora. Unutranji delovi su premazani veoma otpornim i na hladnoi postojanim uljem za zatitu od korozije, tako da nije potrebna nikakva posebna nega. 194

Ipak se preporuuje da se sajla startera povremeno premaze dizel-gorivom (ne upotrebljavati ulje ili mast mogu se stvrdnuti i izazvati poremeaje).

Sl. 8.4 Komanda za startovanje mo tora. 1 pravilna upotreba komande za startovanje motora, 2 pogrena upotreba komande za startovanje motora

Sajlu komande za startovanje nikada ne pustiti da se sama ubrzano namotava, ve je pri namotavanju drati za drku. Vo diti rauna o pravilnom korienju ovog ureaja prema si. 8.4. Pri ponovnoj ugradnji komande za startovanje, paziti da staze skakavica budu iste. Skakavice ne smeju biti premazane uljem ili mau u tom sluaju komanda za startovanje ne moe da funkcionie. 8.4.1.5. Prikljuak za osvetljenje

Na levoj strani motora je postavljena jedna tropolna utikaka kutija (br. 8) preko koje se vri napajanje strujom za osveti jen je. 8.4.2. Spojnica Motokultivator IMT-505/506 ima vielamelastu spojnicu u ulju. Aktiviranje spojnice se izvodi preko ruice (5), levo na upravljau (si. 8.3), i preko podesive sajle komande. Pri povue noj ruici spojnica je osloboena (motor vie ne pogoni mainu).
k

Da bi se spreilo proklizavanje spojnice zazor ruice se po deava na veliinu od 79 mm. Ovaj zazor treba ee kontrolisati i po potrebi podeavati ga vijkom.
13*

195

8.4.3. Menja 8.4.3.1. P r o m e n a s t e p e n a prenosa

Menja ima tri stepena prenosa za kretanje nap red. Menja je u jednom bloku sa motorom. Zupanici su stalno uzubljeni, a promena stepena prenosa se izvodi pomou poluge komande me v njaca. Ukljuivanje pojedinih stepena prenosa se obavlja na sledei nain: prvo se povue ruica spojnice (5) pa se ukljui e ljeni stepen prenosa, a zatim se ruica spojnice polako puta i istovremeno se daje gas. Ako se neki stepen prenosa ne uklju i, onda treba kratko ukljuiti spojnicu, posle ega se moe beumno menjati stepen prenosa. Poloaj tri stepena prenosa, kao i praznog hoda, prikazani su na si. 8.5.

SI. 8.5 Ruica menjaa sa moguim poloajima za 3 stepena prenosa

8.4.3.2. H o d u n a z a d z a

IMT-506DE LUXE

Ova maina je opremljena dodatnim mehanizmom za hod unazad, koji omoguuje kretanje unazad u sva tri stepena pre nosa. Ukljuivanje hoda unazad vri se pomou komande za promenu smera (1), postavljene sa leve strane maine (prikazano na si. 8.6). Strelica na slici prikazuje: ako se komanda (1) povue nagore (poloaj oznaen sa R), svi stepeni prenosa ukljueni su za hod unazad, a ako se pritisne nadole (u poloaj oznaen sa V), svi stepeni prenosa ukljueni su za hod napred. Ako je maina opremljena ureajima za hod unazad, mora se strogo voditi rauna da pri radu sa rotofrezom srne biti uklju196

en samo hod napred (V), a nikada hod unazad. Za vreme rada sa rotofrezom nikada se ne srne ukljuivati hod unazad, jer bi se naglavci sa noevima u tom sluaju okretali u suprotnom smeru i povukli bi mainu unazad, a to moe dovesti do ozlede

SI. 8.6 Komanda za promenu smera vonje (1) i poluga komande men jaa (2). R-hod nazad, V-hod napred

rukovaoca. Ukoliko se sluajno dogodi da maina poe unazad odmah pritisnuti ruicu spojnice.
8.4.4. Reduktor rotacione sitnilice Reduktor i pogonski lanac su u tenoj masti za menja. Po gonski lanac moe da se podeava. Po skidanju poklopca (1, si. 8.7) moe se prii ureaju za zatezanje lanca. Posle poputanja uvrenja upornika izmeu kuita i mo tora na levoj strani maine kao i navrtke (6, si. 8.7), kontranavrtke (5, si. 8.7) i navrtke (3, si. 8.2) na zateznom vijku za podeavanje visine upravljaa, moe se podesiti lanac okreta njem uvrtnja (5, si. 8.7). Posle toga navrtke treba opet priteg nuti. Zategnutost lanca proveriti po odvrtanju poklopca (1, si. 8.7). Lanac ne srne da bude suvie zategnut toliko da moe da se odigne za 1015 mm. 8.4.5. Prikljuak orua Na ovim motokultivatorima postoji mogunost prikljuiva nja vuenih orua (7, si. 8.1), ali i mogunost prikljuivanja drugih orua. Maine se isporuuju u dva tipa: jedan je bez prikljunog vratila (si. 8.8) a drugi je sa prikljunim vratilom (si. 8.9). 197

SI. 8.7 Reduktor rotacione sitnilice. 1 poklopac ulaznog kuita (otvor za pu njenje maziva), 2 slavina za gorivo, 3 nosa rezervoara, 4 preista za vazduh, 5 vijak sa navrtkom za podeavanje zategnutosti lanca, 6 navrtka za privrenje reduktora rotacione sitnilice, 7 ep sa navojem za sipanje i isputanje ulja

SI. 8.8 Prikljuivanje orua. 1 vijak, 2 prikljuna prirubnica, 3 ep za isputanje ulja, 4 broj maine, 5 otvor za postavljanje zatitnika

SI. 8.9 Prikljuno vratilo. 1 vijak sa okastom navrtkom, 2 prikljuno vratilo, 3 prikljuna prirubnica, 4 ep za isputanje ulja, 5 broj maine, 6 otvor za postavljanje zatitnika

198

Prikljuno vratilo se okree brojem obrtaja od 800 min , nezavisno od toga koji je stepen prenosa ukljuen. Pravac okre tanja (kada se gleda na prikljuno vratilo) je desni (u smeru kazaljke na satu). 8.4.6. Podeavanje upravljaa na pravilnu radnu visinu 1. Odvrnuti navrtku (5, si. 8.10). 2. Upravlja postaviti na eljenu visinu, pa ga uzubiti u od govarajui zarez. 3. Ponovo pritegnuti navrtku (5). 8.4.6.1. Zaokretanje upravljaa u stranu 1. Ruicu zgloba upravljaa (1, si. 8.10) okrenuti nalevo. 2. Upravlja zakrenuti u eljeni poloaj i uzubiti ga u odgo varajui zarez.

_1

SI. 8.10 Ruica za zakretanje uprav ljaa u stranu. 1 ruica, 2 uprav lja, 3 deo zgloba upravljaa, 4 zatezni vijak sa navrtkom za podeava nje visine upravljaa

3. Ruicu zgloba upravljaa opet pritegnuti. Posle pritezanja ona treba da bude (otprilike) paralelna sa cevi upravljaa kako se pri radu drka ruice zgloba nigde ne bi zaglavila. 4. Poloaj se moe popraviti okretanjem estougaonog vij ka za 1/6, odnosno za jednu stranicu glave vijka. Ako je drka ruice zgloba upravljaa okrenuta nalevo (posmatrano u smeru vonje), glava vijka se mora okrenuti za jednu stranicu glave na desno, a ako je ruica zgloba upravljaa okrenuta nadesno glava vijka mora se okrenuti za jednu stranicu glave nalevo. Prema tome, glavu vijka treba uvek za 1/6 kruga okrenuti na onu stranu na koju ruica zgloba upravljaa treba da bude korigovana. 199

Da bi glava estougaonog vijka (4) mogla da se okrene/ru ica zgloba upravljaa treba da se popusti za nekoliko obrtaja, pa se zatim vijak udara nadoie sve dok se glava vijka ne odvoji od naleue povrine. 8.4.7. Ugradnja pneumatskih tokova Pneumatski pogonski tokovi se mogu postaviti na mainu samo sa odgovarajuim poluosovinama. Poluosovine staviti na izlazno vratilo rotofreze i osigurati pomou vijka sa elastinom podlokom. Ukoliko se rupe na vratilu i poluosovini ne bi po klopile, poluosovine se moraju okrenuti za pola kruga (180). Pneumatske pogonske tokove postaviti na prirubnice poluoso vine. Vrhovi profila guma moraju biti usmereni u pravcu vonje. Voditi rauna da vijci koji dre poluosovine moraju uvek biti dobro zategnuti pa ih zato treba dobro pritezati. Tabela 8.1 Razmaci tokova
Pneumatski pog. tokovi 6-6AM 4,0012 AM Razmak tokova ventil spolja ventil iznutra ventil spolja ventil iznutra
9

irina (spolja) 685 mm 515 mm 470 mm' 620 mm]

535 mm 365 mm 350 mm 500 mm

Najvei dozvoljeni pritisak: pneumatic! 66 AM = 1,2 bara, pneumatici 4,0012 AM = 2 bara Da bi se poveala vuna sila tokom rada sa pneumatskim pogonskim tokovima na njih moraju staviti dodatni tegovi. Voditi rauna da pritisak vazduha u oba pneumatika uvek bude isti. 8.5. STARTOVANJE MOTORA
i

8.5.1. Hladan motor

1. Proveriti da li je poluga komande menjaa 1 na praznom hodu (poloaj 0). 2. Otvoriti slavinu za dovod goriva. Krilce leptira vertikalno okrenuti nadoie. 200

3. Komandu za gas (6, si. 8.3) postaviti na puni gas. 4. Pritisnuti dugme plovka karburatora, dok gorivo ne pone da preliva. 5. Komandu za gas opremiti na oko 1/3 gasa. 6. Komandu za startovanje (7, si. 8.2) pomou drke polako povui dok se ne oseti otpor, a zatim je snano povui do kraja. Posle toga drku komande za startovanje pridravati dok se sajla namotava. Sajlu komande nikad ne putati da se sama ubr zano namotava. 7. Ako motor ne proradi, tada ponovo pritisnuti dugme plovka karburatora i ponoviti startovanje. 8. Ako bi motor posle kraeg vremena prestao da radi, tada posle ponovljenog startovanja dugme plovka karburatora pritis kati sve dok motor ne pone da radi ravnomerno. 9. Neravnomeran rad motora moe biti i posledica prodi ranja vazduha u vodove za gorivo (usled nedostatka goriva). U ovom sluaju postupiti na nain kako je to opisano u taki 8. 8.5.1.1. Zagrejan motor

Ako je motor zagrejan postupak startovanja je sledei: 1. Komandu za gas otvoriti najvie za 1/4. 2. Dugme plovka na karburatoru ne dirati. 3. Povui polako drku sajle za startovanje (7, si. 8.2), dok se ne oseti otpor, a zatim je snano povui do kraja, pa zatim drku pridravati dok se sajla ponovo ne namota. Sajlu ne putati da se namotava ubrzano. Biti oprezan pri startovanju motora u zatvorenoj prostoriji, jer izduvni gasovi sadre nevidljiv i bezmirisan, ali krajnje otro van gas ugljenmonoksid. 8.5.2. Zaustavljanje motora 1. Ruicu spojnice motora (5, si. 8.3) povui. 2. Polugu komande za gas (6, si. 8.3) postaviti u poloaj praznog hoda (poloaj 0). 3. Komandu za gas (6, si. 8.3) postaviti u poloaj praznog hoda. 4. Slavinu za gorivo zatvoriti. Vodoravni poloaj krilca lep tira je usmeren nalevo, slovo Z treba da bude vidljivo sa gornje strane. 201

5. Prekida za gaenje motora (1, si. 8.2) pritisnuti prema limu za usmeravanje rashladnog vazduha (deflektora) dok se motor ne zaustavi. 6. Ako maina nee biti koriena due vremena, tada mo tor ne zaustaviti prema taki 5, ve ga ostaviti da radi sve dok ne potroi gorivo u karburatoru i dok se motor sam ne zaustavi. 8.6. NEGA I ODRAVANJE 1. Nivo ulja proveriti pre svake upotrebe maine. 2. Zamenu ulja obavljati uvek pravovremeno. Pri tom e pove i otvore za nalivanje i isputanje ulja, kao i njihovu oko linu, uvek drati potpuno isto. Zamena ulja je potrebna posle svakih 25, a zatim posle svakih 50 asova rada maine. Pri tom je za menja potrebno 0,3 litra reeg ulja za menja SAE 80 (npr. TRAKTOL 80, pro izvodnje MODRICA, ili UMOL 80 rafinerije INA). Zamena ulja se obavlja dok je motor u toplom radnom stanju. ep otvora za isputanje ulja obeleen je sa 3 na si. 8.8 i sa 4 na si. 8.9. 3. Sipati samo kvalitetno gorivo, i to u pravilno napravljenoj meavini (videti uputstva). Poklopac rezervoara goriva uvek mo ra da lude ist da bi se obezbedilo funkcionisanje oduke re zervoara goriva i da se ne bi izazvale tekoe u sistemu za na pajanje. 4. Negu preistaa vazduha obaviti. 5. Voditi rauna o dobrom hlaenju motora. Ureaje za hla enje odravati stalno u ispravnom stanju i voditi rauna da na njima nema stranih estica i prljavtine. 6. Izduvni lonac posle svakih 200 asova rada motora pro veriti, a u sluaju naslage garei i neistoe oistiti ga. 7. Odravati isto: rezervoar goriva, vodove goriva, karbu rator i sito na slavini goriva. 8. Razlabavljene vijke i navrtke pritegnuti odgovarajuim momentom pritezanja. 9. Povremeno podmazati uljem sajle komandi, kao i nji hove ruice i komandu za gas (u kouljicu sajle komande sipati malo ulja). 10. Kontrolisati da li u kuitu zadnjeg mosta ima do voljno maziva i da li je ono isto. Ovde je upotrebljena speci jalna polutena masa za reduktore REDMA-0 rafinerije MO-

202

DRIA (specijalno pakovanje) u koliini 0,5 kg, od koje se u gornjem delu kuita nalazi 150 grama a u donjem ostatak. Otvor za nalivanje i isputanje ulja iz gornjeg dela reduktora je zatvoren zaptivnim poklopcem (1, si. 8.7), a za donji deo kuita slui otvor sa epom (7, si. 8.7). Zamenu ovog maziva vriti pri godinjem pregledu maine (preporuuje se da to obavi ovlaend servis). 11. Proveriti pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih tokova. Naroito obratiti panju da pritisak vazduha bude isti u oba toka kako bi se omoguilo lako upravljanje mainom. 12. Ureaju za koenje na prikolici posvetite potrebnu negu i kontrolu. Pored navedenog, posebnu panju posvetiti i sledeem: A) Mainu ne drati: u vlanim prostorijama, u prostorijama gde se uskladitava vetako ubrivo, u stajama ili susednim prostorijama, poto bi u takvim slua jevima dolo do korodiranja maine. B) Ako maina nee biti koriena za due vreme, obratite pa nju na sledee: 1. Mainu temeljno oistiti. Skinuti koroziju sa neobojenih delova i dobro ih premazati mau za podmazivanje, a ote ena mesta na obojenom delu maine popraviti. Proveriti ko mandu sajle, podeavanje kvaila, ureaje za paljenje i sveice. Oteene delove odmah zameniti. Preista vazduha oistiti, a eventualno oteena creva za dovod goriva i vazduha zameniti. Sito kroz koje prolazi rashladni vazduh, kao i rebra za hlaenje cilindra ispod lima za voenje vazduha oistiti. Oistiti od garei izduvne proreze i izduvni lonac. 2. Ispustiti gorivo, oistiti rezervoar goriva, karburator i vod za gorivo. Ukoliko se ovo ne uradi, postoji opasnost da se u rezervoaru i karburatoru izdvoji i natalozi ulje iz goriva, a to bi izazvalo tekoe pri ponovnom startovanju. 3. Ispustiti ulje iz menjaa. Preporuljivo je da se izvri is piranje petroleumom (prethodno mainu zagrejati na radnu temperaturu). U menja naliti 0,3 litra sveeg ulja za menja SAE 90 (npr. TRAKTOL 80L, proizvodnja MODRICA, ili UMOL 80, proizvodnja INA). 4. U zadnji most se stavlja polutena mast za reduktore REDMA-0 (rafinerije MODRICA) u koliini od 0,5 kg.

203

Tabela 8.2 Preporuena maziva za motokultivatore IMT-505, 506 i 506 DL

^^k E

Naziv
rf'V * fc "m

# ~ 4 *r^

dela
I
I"4

Vrsta

koliina

goriva

i maziva

Proizvoa MODRICA Regulator 86 +ulje za dvotaktne motore INA Regulator 86 + 2 TRAKTOL NAFTAGAS Regulator 86 + ulje za dvotaktne motore

Motor

Meavina goriva ulje (srazmera 30 : 1)

Menja

Ulje za menjae bez EP aditiva SAE 80, 0,31

TRAKTOL 80 L

UMOL 80

HIPOL 80

Zadnji most

Polutena mast za prenosnike (150 g) + ulje za menjae bez EP aditiva SAE 80 (150 g)

REDMA 0

Polutekua mast zi reduktore + UMOL 80

Donji deo

Polutekua mast za prenosnike (300 g) + ulje za menjae bez EP aditiva SAE 80 (150 g) Polutena mast za prenosnike 500 g Univerzalna litijumska mast

REDMA 0

Polutena mast za reduktore + UMOL 80 Polutena mast za reduktore + UMOL 80 Univerzalna mast ,, speci jal" list 2

Ureaj za koenje Mazalica

REDMA 0 LITMA 2

5. Ako se uvek koristi kvalitetan benzin nije neophodno po sebno konzerviranje motora, poto kvalitetna goriva i motorska ulja sadre dodatke koji spreavaju koroziju u unutranjosti motora. Ipak se preporuuje, pre nego to bi se motor zaus tavio i pre radova opisanih u takama 1 do 4, da se motor krae vreme pusti da radi sa meavinom goriva u odnosu 1:15 da bi na taj nain svi delovi dobili vie ulja. Posle obavljanja navedenih radova, odvrnuti sveicu i rupu za sveicu pokriti istim komadom tkanine ili finom gustom gazom. Ova mera omoguuje cirkulaciju vazduha u unutranjosti motora i time spreava kondenzovanje vode usled znojenja. 6. U sluaju da su ugraeni pneumatski tokovi, mainu treba smestiti tako da tokovi ne lee na tlu. Ako bi pneumatski tokovi stajali bez pritiska vazduha a pod optereenjem dolo bi do njihovog trajnog oteenja. 8.7. UZROCI NEISPRAVNOSTI 1, Motor ne moe startovati ako je: Prazan rezervoar za gorivo. Zatvorena slavina za gorivo. Zaepijena slavina ili cev za gorivo. Plovak karburatora pomeren u odnosu na iglu plovka. Igla plovka zaglavljena. Voda u karburatoru. Dugme plovka na karburatoru nedovoljno pritis kivano. Dugme plovka na karburatoru suvie pritiskivano (sveica mokra), motor presisao. Zaepi jena mlaznica. Sveica zauljena, korodirala, ili strano telo zaglav ljeno izmeu njenih elektroda. Neodgovarajue rastojanje elektroda sveice fvideti podatke). Neispravna sveica. Kabao sveice ima lo spoj ili je labav. Prekida za gaenje motora zaglavljen. Kvar na ureaju za paljenje. 205

2. Motor loe star tu je ako je: Suvie siromana smea (raspraeno gorivo-va/duh). Zaepijena mlaznica praznog hoda. Suvie veliko rastojanje elektroda sveice (videti podatke). 3. Motor startuje, ali se gasi posle kraeg rada; Uzrok potraiti pod takom 1. 4. Motor startuje, ali se pri davanju gasa uje pucketanje u karburatoru: Maina veoma hladna. Raspraena smea goriva d vazduha suvie siromana, Zaepljene mlaznice. Nezaptiven usisni vod. Izduvni lonac napunjen au. 5. Karburator preliva ako se: Strano telo nalazi izmeu sedita igle i igle. Plovak nezaptiven. Iskoila igla plovka iz opruge za zakainjanje plovka. 6. Motor ne vue ako je: Zaprljan preista vazduha ili njegovi usisni otvori. Zaguen izduvni lonac, smanjen izduvni prorez na motoru usled naslaga garei od ulja. Neispravni gumeni zaptivni prstenovi na radilici. Klizanje spojnice. Klip ne zaptiva usled istroenja klipa ili cilindra. Klipni prstenovi zaglavljeni, istroeni ili polomljeni. Nezaptiven usisni vod. Konice na prikolici suvie nategnute pri podea vanju. Nepravilna meavdna goriva i ulja (suvie ulja). Neodgovarajua toplotna vrednost sveice. Pretpaljenje nepravilno podeeno. Mehaniki otvori u maini. 7. Kada spojnica motora ne iskljuuje, tada treba podesiti sajlu komande spojnice, odnosno ruice spojnice. 8.8. ZATITNIK ROTACIONE SITNILICE (ROTOFREZE) Zatitnik rotacione sitnilice je dvodelni. Oba'dela se postav ljaju tako to se nataknu na dve nosee cevi, pa se zatim vijci ma privrste. Montiranje je prikazano na si. 8.11. 206

8.9. RAD SA ROTACIONOM SITNILICOM Potrebni su sledeei prikljuni ureaji: a garniture rotofreza, b garnitura zatitnih tanjira,

Sl. 8.11 Zatitnik rotacione sitnilice. 1 vijak za podeavanje, 2 cev za spajanje, 3 desni zatitnik, 4 levi zatitnik

c zatitnici, d distantne aure razliitih duina, e pritezni vijci sa navrtkama (duina prema radnoj i rini) . 8.9.1. Sklapanje rotofreze sa ozubljenim profilom 1. Sastaviti kompletnu garnituru rotacione sitnilice (freze) na eljenu radnu irinu. Ako se pri tom otvori za vijke ne bi poklopili, potrebno je da se rotofreza okrene za pola kruga (180). Seiva rotofreze moraju biti okrenuta u smeru vonje. 2. Garniture rotofreze uvrstiti pomou vijaka elastinih podloki i navrtki. Navrtke dobro pritegnuti i esto kontrolisati da li dobro lee (najbolje je to uiniti pre svakog poetka rada maine, a naroito posle dueg prekida rada). Ako se tako ne postupi, neminovno je povremeno oteenje ozubljene glavine, ozubljenja prikljunog rukavca i radnih organa noeva. 8.9.2. Rad Rad rotofreze opisan je u poglavlju 7.3. 8.10. VONJA SA PRIKOLICOM Potrebni su sledei prikljuni ureaji: par blatobrana, pri kolica sa gumenim crevima i sistemom za osvetljenje.
207

8.10.1. Ugradnja 1. Postaviti pogonske tokove i privrstiti ih. 2. Uvrstiti blatobrane. 3. Skinuti kopa rotacione sitnilice. 4. Prikljuiti prikolicu, uvui osovinicu i osigurati je ica nim osiguraem. 5. Prikljuiti za mainu spoljni prikljuak za osvetljenje. 8.10.2. Vonja 1. Polugu komande menjaa (1, si. 8.3) postaviti na prazan hod, tj. u poloaj 0 (si. 8.5). 2. Startovati motor (videti opis u taki 8.5) i zagrejati ga. 3. Promena stepena prenosa: a povui ruicu spojnice motora i podesiti gas, . b ukljuiti stepen prenosa (poloaji pojedinih ste pena prenosa na si. 8.5), c ruicu polako poputati i istovremeno dodavati gas. 4. Zaustavljanje: a povui ruicu spojnice motora i podesiti gas, b polugu komande menjaa (1, si. 8.3) postaviti na prazan hod (poloaj 0),

SI. 8.12

Prikolica za motokultivator IMT-505/506

c pustiti ruicu spojnice motora, d povui konicu za parkiranje na prikolici. Prilikom vonje nizbrdo obavezno se (u kratkim razmacima) mora poveavati gas da bi motor dobijao dovoljno podma zivanje. Ako se ovo zanemari, moe doi do oteenja motora. Prikolica je opremljena konicom sa unutranjim konim papuama, tako da se vozilo, pod optereenjem i na strminama,
208

moe zaustaviti sa apsolutnom sigurnou. Nije poeljno da se koi motorom. Zato vai pravilo: pri vonji nizbrdo koristi se 3. stepen prenosa i u kratkim razmacima daje se gas. Vodit rauna o propisanoj nosivosti prikolice i izbegavati preoptereenja (ona tetno deluju ne samo na prikolicu, ve i na mainu)! Pritisak vazduha u pneumaticima prikolice treba da bude 2,5 bara. Voditi rauna da pritisak vazduha u pneumaticima po gonskih tokova bude isti (da bi se omoguilo normalno uprav ljanje vozilom). 8.11. ORANJE PLUGOM Neophodni su sledei prikljuni ureaji: a) prednji teg sa nosaem, b) ureaj za prikljuivanje, c) raoni plug, vinogradarski plug ili obrtni plug u za visnosti od vrste rada, d) za oranje se preporuuje upotreba tegova na pogonskim toko vima.

S!.

8.13

Plug za motokultivator IMT-505/506

8.11.1. Postavljanje delova 1. Postaviti pogonske tokove i privrstiti ih vijcima, 2. Postaviti ureaj za prikljuivanje (ako je potreban). 3. Raoni plug, vinogradarski plug ili obrtni plug postaviti i zabraviti. 4. Postaviti prednji teg. Poloaj tega moe da se prilagodi posle poputanja vijka za podeavanje. 5. Postaviti tegove na pogonskim tokovima.
14 Motpkultivat^prai

209

8.11.2. Rad 1. Voditi rauna da poluga komande men jaa bude na praz nom hodu (poloaj 0). 2. Motor startovati. 3. Povuci ruicu spojnice motora, ukljuiti 1. stepen prenosa, ruicu polako putati i istovremeno dodavati gas. 4. Posle prvih nekoliko metara podesiti dubinu rada i bone graninike. 8.12. KOENJE Potrebni su sledei prikljuni ureaji: a) pogonski mehanizam, b) ureaj za koenje (zavisno od izvoenja i veliine), c) jedan par gumenih pogonskih tokova sa pneumaticima 66 AM.

SI. 8.14 Kosaica za motokultivator IMT-505/506

8.12.1. Ugradnja 1. Postaviti pogonske tokove i privrstiti ih pomou vijaka. 2. Prikljuno vratilo i prirubnicu za prikljuivanje oistiti i ovla premazati mau. 3. Prirubnicu za prikljuivanje i olebljenu spojku za spa janje sa prikljunim vratilom na kosaici oistiti i ovla pre mazati mau. Proveriti slobodu kretanja poluga za ukljuiva nje (1, si. 8.15) i ozlebljene spojke za spajanje sa prikljunim vratilom. 4. Pogonski mehanizam privrstiti na mainu preko prirubnice i uvrstiti pritezanjem zatvorenih navrtki na okastim vijcima.
210

5. Ureaj za koenje spojiti vijcima za glavu kuita, ali paziti da obe ploe za podeavanje budu pravilno postavljene (10, sl. 8.15). Na taj se nain koriguje -ugao rezanja nosaa noa kose. Ako su pogonski tokovi sa pneumaticima 66 AM, jaa strana mora da bude napred. Klizna ploa sa mazalicom postav ljenom na gornjoj strani (6), treba da bude postavljena izmeu dve ploe draa noa (11).

SI. 8.15 Ureaj za koenje. 1 po luga za ukljuivanje ureaja kosaice, 2 ep za sipanje ulja, 3 zatitni lim, 4 vijak za podeavanje zatitnog lima, 5 pogonski mehanizam, 6 mazalica na kliznoj ploi, 7 komanda za ukljuivanje, 8 vijak za privr ivanje razeljivaa otkosa, 9 razdeljiva otkosa, 10 ploe za podeava nje, 11 dra noa, 12 navrtka, 13 jednostrani okasti klju OK 17, 14 estougaoni imbus klju OK 10, 15 estougaoni imbus klju OK 8, 16 mazalica, 17 ureaj za koenje

6 Razreiva otkosa (9) privrstiti vijcima na drae noa (11). 7. Komandu za ukljuivanje (7) na levoj strani maine (odo zgo desno) umetnuti pored karburatora, utisnuti solju lopta stog zgloba na poluzi za ukljuivanje (1) i kraj sa drkom u dra na levam zadnjem vijku za privrivanje rezervoara go riva. 8. Zatitni lim (3) (uvui u prednji dra na pogonskoj glavi i utisnuti u zadnji dra ureaja kosaice. vrsto naleganje za titnog lima moe da se podesi pomou vijka sa estougaonom glavom i sa kontranavrtkom (4). 9. Ukoliko je potrebno, na levoj i desnoj strani nosaa no a kose privrstiti zavrtnjima ploe otkosa. Pri tom paziti da krunaste navrtke budu uvrnute toliko da se moe ubaciti rascepka.
14
>

211

8.12.2. Rad 1. Obratiti panju da poluga komande menjaca bude u praz nom hodu (poloaj 0). 2. Motor startovati. 3. Povui ruicu spojnice motora, ukljuiti 1. stepen prenosa, ruicu spojnice polako poputati i istovremeno dodavati gas. Isterati mainu na mesto gde e se koristiti. 4. Komandu za ukljuivanje ureaja kosaice paljivo gur nuti napred (time se ukljuuje pogon kosaice). Tada poinje da se kree no kose. 5. Za vonju u praznom hodu (kada se ne kosi) moe da se ukljui 2. stepen prenosa. Pri tom ureaj kosaice iskljuiti (ko mandu za ukljuivanje povui unazad). 6. Po zavretku koenja, ili ako se kosa zagui ukljuiti polugu komande menjaca u poloaj 0. Tada maina staje, a no kose radi dalje. Na taj nain moe se proistiti nosa noa kose. Kada (pri koenju) nosa kose treba da se oisti radi bezbednosti, prethodno zaustaviti motor. Posle pola asa rada sa kosaicom, pritegnuti sve navrtke i vijke na ureaju za koenje i nosau noa kose (naroito onih koji slue za privrivanje nosaa noa kose, na drau noa i na mestu gde je spojen ureaj kosaice za osnovnu mainu). Otprilike posle svaka 2 asa rada, podmazati mazalicu na kli znoj ploi, a klizne delove na nou kose premazati uljem. 8.12.3. Zavretak rada 1. Rasklapanje ureaja za koenje se obavlja obrnutim re~ dole dom u odnosu na sklapanje. Najbolje je da se nosa noa kose ostavi na ureaju kosaice time e se utedeti nepotreb ni poslovi na ponovnoj ugradnji. 2. Ureaj kosaice, a naroito nosa noa kose, odmah ois titi i premazati uljem. 8.12.4. Nega i odravanje ureaja za koenje 8.12.4.1. Podmazivanje

iJ kuite reduktora ureaja za koenje sipati 0,5 1 ulja za menja SAE 250 (npr. polu tena mast za reduktore REDMA-O, proizvodnje MODRICA, ili polutena mast za reduktore UMOL 212

80, INA). Zamenu ovog ulja obavljati jednom godinje najbolje je pred poetak nove sezone koenja. Staro ulje se ispira petroleumom ili dizel-gorivom. Na ureaju za koenje nalazi se samo jedna mazalica, ijoj proved (da li mast kroz nju prolazi slobodno) pri godinjem ienju maine mora da se posveti posebna panja. Ova ma zalica se nalazi na kliznoj ploi (6, si. 8.15). Podmazivanje se vri pomou rune prese za podmazivanje mau (npr. INA univerzalna mast SPECIJAL, ili MODRICA LITMA 2). 8.12.4.2. ienje

Posle svakog koenja treba oistiti: ceo ureaj kosaice, nosa noa kose, kao i samu mainu. Naroito obratiti panju da prolaz vazduha koji motor usisava bude osloboen od ne istoe ili stranih tela (trava), korova i si., kako bi se obezbedilo besprekorno funkcionisanje rashladnog ureaja motora. Pri neprekidnom radu ovo ienje i podmazivanje treba da se obavlja posle svaka 34 asa rada. 8.12.4.3. O d r a v a n j e Sve vijke i navrtke to ee kontrolisati i, po potrebi pri tegnuti ih. 8.12.5. Nosa noa kose Poto se od sokova, koji izlaze iz biljaka prilikom koenja, svi delovi kosaice koji sa njima dolaze u dodir veoma ulepe, sve klizne delove treba ee i obilno mazati uljem kako bi se obezbedilo lako kretanje noa kose. To isto uraditi i pri sva kom zavretku koenja, odnosno pri svakodnevnom ienju. 8.12.5.1. Izmena noa kose a) Motor zaustaviti. b) Osloboditi dra noa kose (11, si. 8.15) zajedno sa razdeljivaem otkosa (9, si. 8.15). c) No kose izvui na stranu. Drku kljua (isporuenog sa mainom) uvui u rupu na spoljnom seivu noa i izvui no napolje. 213

d) Montiranje novog noa kose obavlja se na isti nain, samo obrnutim redosledom. e) Proveriti da li no kose moe da se slobodno kree okretanjem motora rukom, ali paziti da svi pritiskivaci noa pravilno naleu.

8 1 . . . P o d e a v a n j e v o e n j a noa kose .252

Tokom vremena, usled nejednakog istroenja vodice noa kose opada kvalitet rada kosaice. Ovaj se nedostatak moe ot kloniti podeavanjem na sledei nain: a) nosa noa kose oistiti i namazati uljem (to omoguuje lako pokretanje noa kose).

SI. 8.16 Presek pritiskivala noa kose. 1 nosa noa kose, 2 tarna ploa, 3 vijak, 4 pritiskiva noa kose, 5 no kose, 6 dupli prst kose

b) Odviti vijke (3) pritiskivaa noa kose. c) Izvaditi ploe za podeavanje izmeu pritiskivaa noa kose (4) i tarne ploe (2), zavisno od veliine istroenja ploe za podeavanje. d) Vijke (3) pritegnuti toliko da se tarna ploa moe pomeriti rukom. Pri tom paziti da tarna ploa bude ravnomerno pri tisnuta prema vodeoj letvi noa kose (5). e) Pritegnuti vijke sa estougaonom glavom (3). f) Ponoviti isti postupak sa svim pritiskivaima noa (4). g) Po zavretku prvih radova proveriti da li se no kose slo bodno kree. On moe i tee da se kree, a sme se i odizati od prstiju kose (pritiskom na razdeljiva otkosa). 8.13. PRSKANJE RADI ZATITE OD TETOINA I BOLESTI Za ovo su potrebni sledei prikljuni ureaji (podrazumeva se da je maina opremljena prikljunim vratilom): pumpa za prskanje, jedno potisno i usisno crevo. Kapacitet pumpe je oko 1416 litara u minutu, a maksimal ni radni pritisak je 30 bara.
214

1. Proveriti da li su sve prirubnice na maini (i prikljuno vratilo) i pumpi iste. Prikljuno vratilo i nazlebljenu spojnicu namazati tankim slojem tovatne masti. Prikljuiti pumpu i obe zatvorene navrtke na okastim vijcima ravnomerno pritegnuti. 2. Potisno i usisno crevo postaviti na njihovo mesto. Obra titi panju: na usisno crevo pumpe postaviti usisnu korpu (is poruenu uz mainu). 8.13.1. Rad sa pumpom za prskanje 1. Usisno crevo sa korpom staviti u sud sa sredstvom za prskanje (pumpa nikad ne srne raditi na suvo), 2. Slavinu (5, si. 8.17) za podeavanje radnog pritiska zat voriti, a slavinu na potisnom crevu (odnosno elinoj cevi) otvo riti. 1 2 3 45 6 7

i !.

SI. 8.17 Pumpa za prskanje. 1 ruica za ukljuivanje, 2 manometar, 3 prikljuak potisnog creva, 4 mazalica, 5 slavina, 6, 7 ep na ventilima, 8 oduka, 9 usisna korpa, 10 prikljuak usisnog creva

3. Komandu men jaa postaviti na neutralni poloaj (0). Ko mandu za ukljuivanje pumpe gurnuti u prednji poloaj da se iskljui pogon. 4. Startovati motor. 5. Komandu za ukljuenje pumpe (1) povui unazad da se ukljui pogon. Broj obrtaja motora podesiti pomou komande gasa. Pum pa na poetku mora raditi sa malim brojem obrtaja, jer e tako najbre povui tekuinu. U trenutku kada manometar po kae 25 bara moe se otvoriti slavina (5) i podesiti eljeni pritisak. Ako je umesto manometra ugraen indikator priti215

ska, slavina se moe otvoriti onda kada prvi crveni zarez posta ne vidljiv. Indikator ima tri zareza koji odozdo nagore oznaa vaju 10, 20, i 30 bara (prema zarezu koji je postao vidljiv ispod kape podignute iglom). 8.13.2. Odravanje 1. Posle svake upotrebe pumpu i creva isprati istom vo dom pod pritiskom. 2. Povremeno kontrolisati koliinu masti u mazalici. Mast se utiskuje zavrtnjem poklopca mazalice zavrtati sve dok se ne pojavi mast na oduci (8). 8.13.3. Mogui uzroci kvarova poklopca mazalice 1. Pumpa ne potiskuje: a) usisna korpa zaepijena, b) zaepljene ploe ventila (to se moe desiti ako se pum pa posle poslednjeg prskanja nije dobro isprala istom vodom). Ploe ventila obino se odlepljuju udaranjem spolja sa obe strane sedita ventila. 2. Posle izvesnog perioda rada pumpa ne ostvaruje potre ban pritisak: a) pumpa je usisala vazduh koji ne moe evakuirati iz potisnog creva, b) skinuti prikljuak sa potisnog voda i dok pumpa radi ispustiti vazduh. 3. Manometar (odnosno indikator pritiska) vie ne pokazu je pritisak. Uzrok moe biti: zaostatak sredstva za prskanje na ulazu u manometar zato to pumpa posle prskanja nije do bro oprana. Manometar (indikator pritiska) se u tom sluaju mora skinuti i oistiti, tako da se iglica lako pomera.

216

9. POPRAVKE MOTOKULTIVATORA IMT-505/506 9.1. MOTOR ZA MOTOKULTIVATOR IMT-505/506 U motokultivator IMT-505/506 ugraen je benzinski motor tip 64 ili 66. Osnovne karakteristike ovog motora su: dvotaktni, jednocilindrini, vazduno hlaenje, podmazivanje je meavinorn 1 : 30, - razvoenje preko proreza, paljenje se ostvaruje pomou magneta sa obrtnim po lovima. 9.2. SKIDANJE (IZGRADNJA) I UGRADNJA MOTORA Da bismo skinuli motor sa motokultivatora IMT-505/506 moramo obaviti odreene radne zahvate, od kojih emo ovde navesti najznaajnije: 1. Skinuti poklopac kuita i odviti krilastu navrtku. 2. Slavinu za gorivo zatvoriti. 3. Skinuti sajlu sa regulatora gasa. 4. Skinuti poklopac karburatora, a oprugu i sajlu izvui iz regulatora gasa. Karburator bez sajle ponovo kompletirati. 5. Odvojiti sajlu spojnice sa poluge za izbacivanje. 6. Odviti zatitnu cev sa tro-polovima utikakom kutijom. 7. Skinuti izduvni lonac (si. 9.12). 8. Skinuti levi i desni def lektor. 9. Skinuti cev izduvnog lonca. 10. Ploicu za vezu odviti sa motora. 11. Skinuti komandu menjaa i otkaiti krivu polugu. 217

12. Skinuti rezervoar za gorivo sa nosaem i preistaem vazduha, a potom odvojiti karburator. 13. Obratiti panju na preista vazduha: treba ga drati uspravno da se ne prospe ulje iz preistaa. 14. Skinuti poklopac za zaptivanje, a pri ugradnji zameniti zaptivni prsten. 15. Skinuti ulazni lananik pomou specijalnog alata. 16. Odviti 4 navrtke i skinuti motor sa distantnih cevi. Ugradnju obaviti obrnutim redosledom od prethodnog po stupka. Voditi rauna da zaptiva izmeu motora i kuita tre ba zameniti. Lananik ubaciti i podesiti lanac preko elastinog osiguraa. Podeavanje zategnutosti lanca izvriti pomou odvrtke, pri emu treba zategnuti pritezni vijak i osigurati ga kont rana vrt kom. 9.3. SKIDANJE I UGRADNJA GLAVE CILINDRA
i

1. Postaviti motor u stegu i pritegnuti ga. 2. Utika sveice izvui, a potom odviti sveicu. 3. Odviti navrtke slave cilindra. 4. Delove oistiti, a zaptiva zameniti. Ugradnju obaviti obrnutim postupkom. etiri navrtke M7 unakrsno pritegnuti koristei moment-klju, i to obrnutim mo mentom od 1,5 do 1,7 daNm (IMT-505) i 1,8 do 2;2 daNm (IMT-506). 0.4. IZGRADNJA I UGRADNJA KLIPA 1. Prethodno skinuti glavu cilindra (si. 9.2). 2. Skinuti usisnu cev sa karburatorom. 3. Koristei kleta skinuti dva iana uskona osiguraa. 4. Izbiti osovinicu klipa. Pri svakoj novoj ugradnji iani uskoni osigurai se moraju zameniti novim. 5. Obratiti panju na podmetae koji se nalaze sa leve i desne strane leteeg leaja klipnjae. Ovi podmetai ogrania vaju aksijalni zazor pesnice klipnjae 0,2-0,3 mm, a istovre meno su to i klizni elementi igliastog leaja u okcu klipnjae. 6. Delove oistiti, a zaptiva zameniti. 7. Sklapanje obaviti obrnutim redosledom. 8. Postaviti klip. Ubaciti oba klizna podmetaa pomou specijalnog epa za ugradnju. 218

SI. 9.1 Klip i cilindar. 1 klip, 2 uskoni prsten, 3 osovinica klipa, 4 klipni prsten, 5 zaptivka, 6 uvrtanj, 7 cilindar, 8 zaptivka, 9 cilin darska glava, 10 podloka, 11 navrtka, 12 sveica, 13 zaptivka, 14 usisna cev, 15 podloka, 16 navrtka, 17 karburator

219

SI. 9.2 Kiipni mehanizam sa kuitem. 1 navrtka, 2 podloka, 3 zaptivni prsten, 4 aura, 5 kuite, 6 uvrtanj, 7 leaj, 8 klizni podmeta, 9 aura leita za sporedno vratilo, 10 igliasti leaj, 11 radilica i klipnjaa sa utisnutim leajima, 12 segmentni klin, 13 uvrtanj, 14 uvrtanj, 15 zaptivka, 16 uvrtanj, 17 kuite, 18 zaptivni prsten, 19 vijak za zatvaranje, 20 zaptivni prsten, 21 labirmtni lim, 22 uvrtanj, 23 uvrtanj, 24 - aura leina za glavno i sporedno vratilo, 25 uvrtanj, 26 navrtka sa kapom, 27 vijak, 28 osovinica, 29 uvrtanj, 30 zaptiva

9. Utisnuti osovi niu klipa koristei specijalni ep. Obrati ti panju: strelicu na elu klipa treba usmeriti prema izduvnom loncu. 10. Ugraditi nove iane osigurae u kanale klipnih otvora. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prs tenove, zaokre nuti ih i pridrati specijalnim obuhvatnikom. 11. epovi za osiguranje klipa moraju biti izmeu sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. 12. Postaviti cilindar i zidove cilindra nauljiti pre ubaci vanja klipa. 13. Strana izduvnog lonca oznaena je strelicom na struj nom kanalu kuita ventilatora. Delove oistiti, pripremiti zaptiva i iane osigurae. Postupak sklapanja obaviti obrnutim redosledom: 1. Postaviti klip. 2. Ubaciti oba klizna podmetaa pomou specijalnog epa. 3. Utisnuti osovinicu klipa koristei specijalni ep. Strelica na elu klipa pokazuje stranu auspuha. Ugraditi nove iane osigurae. Uskonici moraju da upadnu u kanale klipnih otvora. 4. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prstenove. za okrenuti ih i pridrati specijalnim alatom. 5. epovi za osiguranje na klipu moraju biti izmeu sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. Postaviti cilindar. 6. Zidove cilindra nauljiti pre ugradnje. Stranu izduvne ce~ vi cilindra pokazuje strujni kanal kuita ventilatora (strelice). 9.5. RASKLAPANJE KUITA RADILICE Kuite radilice stegnuti -u stegu i skinuti segmentni klin. Skinuti zaptivni prsten vratila u desnom, a potom u levom kuitu radilice. Koristiti ureaj za skidanje. Odvojiti polovine kuita pomou gumenog ekia ravnomernim udarcima na tri velika zavrtnja M8X150. Stegnuti desno kuite u stegu. Izvui mehanizam kolena pomou gumenog ekia. Izvriti srazmerne udarce na radilici preko zatitnih navoja MIO X 1,25 (sa strane magneta). Kuglini leaj skinuti sa kolenastog vratila. Leaj ko ji ostaje u kuitu izvaditi unutranjim izvlakaem. Delove op rati. Izvriti defektau delova. Neispravne delove zameniti no vim. 221

9.5.1. Sklapanje kuita radilice 1. Poeti sa desnim kuitem radilice (kolenastog vratila). Sve delove koji se kreu nauljiti visokokvalitetnim uljem za dvotaktne motore. Zaptivae i semering zameniti. Kolenasto vratilo ubaciti u desnu polovinu kuita. Pri ugradnji kolenastog vratila, kuglini leaji u kuitu moraju da budu zagrejani, s tim da kolenasto vratilo moe la ko da se ubaci do sedita. Kolenasto vratilo ne udarati. 2. Levo kuite postaviti i obe polovine kuita sastaviti (zaptiva zalepiti s neto masti i ne upotrebljavati druge zatitne mere). Pri sastavljanju polovina kuita paziti na zahvat unu tranje poluge menjaa u viljuci. Klipnjau drati uspravno. Pritegnuti obe polovine kuita sa etiri navrtke moment-kljuem (1 daNm). Zaptiva za desni glavni leaj ubaciti kad su postavljene polovine kuita. Zaptiva vratila se ubacuje kod levog leaja. Ugraditi desni zaptiva. 9.6. KARBURATOR 9.6.1, Izgradnja karburatora 1. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvui crevo za dovod goriva sa karburatora. Odviti poklopac karburatora odvrtaem. 2. Izvui sajlu regulatora gasa, oprugu stisnuti i otkaiti sajlu sa regulatorom gasa. Izvui sajlu iz zatitnika sloja. Kar burator kompletirati. 3. Pri sastavljanju vijak za podeavanje jo otputati, navrtku sasvim naviti u krivini cevi, tako da sajla to vie izae iz obloge. Poteznicu podesiti na tanu duinu i nauljiti je. Od viti obuhvatne elne, gumene cevi (strelica) i skinuti karburator.
Sl. 9.3 Elementi sistema za gorivo i preista vazduha. 1 vijak, 2 navrtka, 3 podloka, 4 gumeni odbojnik, 5 zatitnik odbojnika, 6 podloka, 7 vijak, g vijak, 9 podloka, 10 vijak (rezervoar za ram), 11 crevo za gorivo, 12 slavina za dovod goriva, 13 podloka, 14 vijak, 15 podmeta, 16 usisna cev, 17 stega, 18 spojnica (gumena), 19 spojnica (gumena), 20 navrtka, 21 podloka, 22 koleno usisne cevi, 23 zaptiva, 24 stega, 25 crevo, 26 uvodnik karburatora, 27 osovinica, 28 vijak, 29 navrtka, 30 lone za ulje, 31 gumeni zaptiva, 32 karburator, 33 vijak, 34 zaptiva, 35 telo preistaa vazduha, 36 opruna podloka, 37 navrtka, 38 nosa rezervoara, 39 gumeni odbojnik, 40 zatitnik odbojnika, 41 obujmica, 42 navrtka, 43 podloka, 44 nosa, 45 podloka, 36 vijak, 47 rezervoar za gorivo, 48 sito za gorivo, 49 poklopac rezervoara za gorivo

222

9.6.2. Rasklapanje karburatora Odviti kuite plovka. Skinuti plovak igliastu diznu i diznu praznog hoda. Izvui iglicu plovka. Sve delove oistiti. Dizne i kanale karburatora izduvati vazduhom. Sedite igle i vo dicu igle proveriti, a ako treba iglu plovka podesiti okreta njem u seditu. Po potrebi izmeniti plovak. 9.6.3. Sklapanje karburatora
* i

Pri postavljanju dizni i iglica paziti na sledee oznake: Tip motora 505 506 Glavna dizna (2) 95 95 Igliasta dizna (5) 1108 1108 Dizna praznog hoda 35 35 Poloaj igle 2 3 iber za regulisanje vazduha 11,5 puta otvoren (3) Vijak za broj obrta praznog hoda (4) Podeavanje praznog hoda vri se na toplom motoru. Regulacione zavrtnje vazduha sasvim zavrnuti, okrenuti ih za 1,5 obrtaj i posmatrati rad motora. Loe podeavanje praznog ho da direktno utie na potronju goriva. Broj obrtaja praz nog hoda regulisati podeavanjem odgovarajueg vijka. Motor tada mora da radi mirno. Ruica za regulisanje gasa mora biti jo u mrtvom hodu pri tano podeenoj sajli. 9.7. STARTER 9.7.1. Izgradnja i ugradnja start era 1. Poklopac startera skinuti. Osloboditi 3 zavrtnja sa okru glom glavom. Osloboditi starter zajedno sa nosaem i radnim kolom ventilatora (3 vijka). Delove oistiti.
Sl. 9.4. Delovl karburatora. 1 navrtka, 2 vijak za podeavanje, 3 opruga, 4 vijak za regulisanje vazduha, 5 zaptivni prsten, 6 prikljuak creva za go rivo, 7 zaptivni prsten, 8 vijak, 9 vijak za podeavanje, 10 opruga, 11 igla plovka, 12 ivija, 13 igliasta dizna, 14 glavna dizna, 15 vijak za pranjenje, 16 zaptiva, 17 kuite plovka, 18 zaptiva, 19 plovak, 20 kuite karburatora, 21 dizna praznog hoda, 22 vijak za pritezanje, 23 prelivna osovinica, 24 podmeta, 25 vijak, 26 regulator gasa, 27 igla dizne, 28 ploica, 29 opruga regulatora gasa, 30 ploica poklopca, 31 priteza, 32 navrtka, 33 kriva cev

224

15 MotokuUivatoni

225

Ugradnju obaviti obrnutim 1. Radno kolo ventilatora vise slobodno usled sopstvene vati (prilikom ugradnje) iglom

postupkom. tako postaviti da 2 graninika teine. Trei graninik pridra za obeleavanje.

9.7.2. Rasklapanje i sklapanje startera 1. Kolo sajle skinuti i ugraditi. 2. Skinuti dra. Postaviti starter u nosa i stegnuti ga (u stegi). Uvrstiti sajlu u auri pomou odvrtaa. Nazad pomeriti sajlu i skinuti konus. Kolu sajle dopustiti polako okretanje na zad dok se ne oslobodi spiralna opruga. Skinuti prsten za osi guranje. Izvui kolo sajle. Kolo sajle toliko izvui da se spi ralna opruga uvrsti pre iskakanja. Slomljeni delovi spiralne opruge mogu izleteti napolje. 3. Delove oistiti, sajlu zameniti, skinuti nosa sa zatit nom kapom protiv praine. Zavretak sajle istisnuti iz kola saj le od vrtaem.

Sl. 9.5 Starter. 1 konus, 2 aura, 3 hvataljka, 4 zatitna kapa, 5 sigurnosni prsten, 6 aura, 7 sajla sa graninikom, 8 zatitna kapa, 9 graninik, 10 disk sajle, 11 sigurnosni prsten, 12 spiralna opruga, 13 zatitni lim, 14 kuite startera

226

4. Novu sajlu motati u smeru satne kazaljke (gledano u pravcu nosaa). Ubaciti nosa, zatitnu kapu i prsten za osi guranje. Postaviti poteznicu i kolo sajle. Prorez u nosau kola sajle zahvata unutranji vidljiv kraj spiralne opruge. Ne srne se zaboraviti lani izmeu spiralne opruge i kola sajle. 5. Ugraditi ruicu. Pre uvoenja sajle kroz auru u startersko kuite dati prednapon 1/21 obrta i pomou odvrtaa osigurati sajlu protiv povratnog okretanja. Povui sajlu ruicom i napraviti omu sajle. Konus staviti u omu i povui ruicu sajle. Konus utisnuti vrsto. 6. Kontrola funkcionisanja: sajlu vie puta povui. 9.7.3. Skidanje i ugradnja spiralne opruge Skinuti kolo sajle. Skinuti meuosloni lim. Skinuti spiral nu oprugu. Zatititi se rukom i spiralnu oprugu izbaciti pomou odvrtaa. Delove opraviti i proveriti. Ubaciti spiralnu oprugu. Staru oprugu postaviti pomou alata. Ubaciti novu spiralnu oprugu. U spiralnoj opruzi icu za vezu pomeriti navie pomou odvrtaa. Pomou prstiju osi gurati oprugu protiv ispadanja. Postaviti lani. 9.8. RADNO KOLO VENTILATORA 1. Kod motora sa konim elementom i cilindrinim valj ci ma, upotrebiti specijalni alat. Alat dobro postaviti i zategnuti da ne bi dolo do oteenja kola ventilatora. 2. Kod motora sa eonim konim elementima na obrtnom magnetu upotrebiti specijalni alat, pa odviti navrtku za vezu. 3. Skinuti kolo sa ventilatora i labirintni lim. Naviti auru za zatitu navoja na prikljuku radilice. Izvlaka naviti u glavinu obrtnog magneta i pomou pritisnog zavrtnja izvui zamajno kolo sa ventilatorom. Kolo sa polovima odloiti na isto mesto (gde nema gvozdenih opiljaka). 4. Delove oistiti. 5. Sklapanje izvriti obrnutim redom. Postaviti kolo sa labirintnim limom i zaptivaem. Navrtku za vezu pritegnuti moment-kljuem od 5 daNm. Koni element sa cilindrinim valj cima pritegnuti sa 5 daNm.
15* *>T7

" * -_fc

-w .

9.9. ZAMENA ULJA U MOTORU 1. Po mogustvu ulje men ja ti kada je motor topao. Vijak za isputanje ulja odviti i ispustiti u neku posudu. Pritegnuti vijak za isputanje ulja. Proveriti prsten za zaptivanje. Najbolje je upotrebiti novi zaptivni prsten. 2. Vijak otvora za nalivanje ulja odviti estougaonim imbus-kljuem OK 10. Sipati 0,3 litra ulja za prenosnike (SAE 80), kao npr. INA UMOL 80, ili HIPOL 80. Vijak pritegnuti estou gaonim imbus-kljuem OK 10, zaptivni prsten proveriti. Najbolje je upotrebiti novi zaptivni prsten. 9.10. SPOJNICA Odvojiti komplet motora od men jaa 9.10.1. Izgradnja spojnice

1. Staviti motor u stegu. Povratnu polugu demontirati. Ski nuti sigurnosni prsten, poklopac opruga i kruni zaptiva. Od viti navrtku MIO, pa izbiti prstenastu oprugu. Skinuti levi po klopac (7 navrtki M 6). Skinuti levi poklopac pomou gumenog ekia ravnomernim udarcima naizmenino na poklopcu i eonoj strani glavnog vratila men jaa. 2. Skinuti elastini podmeta, auru, 6 tanjirastih opruga i uskonih prs tenova, a zatim zavoj nu oprugu i oprugu kvaila. Izvui nosa. Zupanik skinuti sa glavnog vratila men jaa (okre tati dok se zupanik ne izvadi bez otpora). Skinuti spojnice i lamele, spojnice spoljne i unutranje skinuti. Paziti na oba klizna podmetaa. Odviti navrtku cevastim kljuem OK 24. Pre toga osloboditi navrtku, eki, seka. Odvrtanjem skinuti spoljnu korpu spojnice. Zaptivne povrine zatititi.
SI. 9.6 Kolo ventilatora. 1 podloka, 2 navrtka, 3, 4 poluga za kratak spoj, 5 gumena zaptivka, 6 def lektor (levi), 7 nosei lim, 8 podloka, 9 _ vijak, 10 deflektor (desni), U vijak, 12 limeni zatitnik, 13 vijak, 14 utlkaka kutija, 15 dra poteznice, 16 gumeni amortizer, 17 vodica sajle, 18 vijak, 19 poklopac startera, 20 vijak, 21 podloka, 22 starter komplet, 23 zaptivni lim, 24 ~- navrtka, 25 lim ventilatora, 26 ustavlja, 27 zaptiva, 28 kolo ventilatora, 29 vijak, 30 - zaptivni lim, 31 kolo sa polovima

229

* 1 . 9.7 Spojnica. 1 sigurnosni prsten, 2 poklopac opruge, 3 zaptivnl prs> ten, 4 navrtka, 5 podloka, 6 podloka, 7 podloka, 8 tanjirasta opruga, 9 - aura za oslanjanje opruge, 10 leaj, 11 zaptivnl prsten, 12 aura za ukljuivanje spojnice, 13 osovinica, 14 sigurnosni prsten, 15 povratna po luga, 16 podmeta, 17 zupanik spojnice, 18 spoljna lamela spojnice, 19 unutranja lamela spojnice, 20 navrtka, 21 sigurnosni lim, 22 korpa spojnice, 23 povratno-pritisna opruga

9.10.2. Kontrola delova Delove oistiti i proveriti, a stare prstenove i zaptivae zameniti. 9.10.3. Sklapanje spojnice 1. Postaviti spoljnu korpu spojnice. Zategnuti navrtku pomou moment-kljua sa 7 daNm. Osigurati navrtku. Posta viti lamele spojnice sledeim redosledom: spoljna unutra nja spoljna unutranja spoljna. Podesiti unutranje la mele. Obloge spoljnih lamela spojnice ne smeju biti tanje od 2,4 mm. Podesiti unutranje lamele. Kolo spojnice sastaviti u lamele sa radijalnim zazorom. Postaviti zupanik sa radijal nim zazorom. Odrediti klizne podmetae. Zupanik treba da ima aksijalni zazor od 0,2 do 0,3 mm (za ovo podeavanje slue klizni podmetai od 1,5 do 2,1 mm). 2. Postaviti podmeta. Ravnomerno zamastiti. Nosa za upravljanje spojnicom postaviti u poklopac sa kuglinim le aj em. 3. Obratiti panju da se ne oteti novi zaptivni prsten. Levi poklopac postaviti lakim udarcima gumenog ekia i ravnomerno pokretati poklopac du glavnog vratila menjaa. Posta viti po 2 elastina podmetaa na 7 uvrtnih vijaka. Navrtke M6 postaviti i pomou moment-kljua sa umetkom OK 10 unakrsno pritegnuti momentom 1 daNm. Ugraditi spojnicu (izvoenje ci lindrinom oprugom ili tanjirastom oprugom). Opruge spojnice postaviti sledeim redosledom: opruge sa ispupenjem napred, uskoni prsten, opruga sa ispupenjem upolje i opruga sa is pupenjem napred. Podesiti pritisak opruge (odrediti debljinu aura). 4. Postaviti podmeta, elastini podmeta i navrtku M10xl pomou moment-kljua (umetkom OK 17) pritegnuti momen tom 4,5 daNm. Postaviti novi zaptivni prsten, poklopac opruga i prstenove za osiguranje. Panja: krivina na poklopcu opruge je van sredine. Vea povrina pokazuje stranu povratne poluge. Ubaciti povratnu oprugu. Dve sigurnosne podloke utisnuti na osovinicu. Povratnu oprugu ubaciti tek pri ugradnji sajle spojnice, 231

9.10.4. Izgradnja i ugradnja spojnice 1. Skinuti sigurnosne podmetae (srednji odvrta). Osovi nicu i povratnu oprugu izvui. Delove oistiti i proveriti. Ugra diti ih obrnutim redosledom. Izvoenje konstrukcije sa cilin drinom oprugom kao oprugom spojnice zahteva sledei postu pak izgradnje i ugradnje. Odviti navrtku, MlOxl i tanjir opru ge, a zatim tanjir opruge na navrtku, oprugu spojnice i tanjirastu oprugu izvui. Delove oprati. Sastavljanje obaviti obr nutim postupkom. 2. Oprugu spojnice (radi kontrole) meriti (duina opruge 38 mm). Kada se mera smanji vie od 1 mm od normalne mere, opruga se mora zameniti. Ubaciti unutranji tanjir opruge i oprugu. Pritisnuti spiralnu oprugu i zadrati je, pa staviti ta njirastu navrtku opruge dok ne nastane jai otpor. Pritegnuti navrtku MlOxl moment-kljuem (obrtnim momentom 4,5 daNm). Navrtku MlOxl osigurati od odvrtanja. 9.11. MENJA 9.11.1. Rasklapanje i sklapanje menjaa Spojnica je ve izvaena, starter skinuti, polovine kuita radilice motora razdvojene. Izvui glavno vratilo menjaa. Zup anik (diskosni) uzeti iz viljuke za promenu brzine. Zupanik prve brzine uzeti iz kuita. Podii i izvui sporedno vratilo. Razdvojiti sporedno vratilo gumenim ekiem. Zupanici imaju oznake za ugradnju. Glavine sa dve oznake stoje jedna prema drugoj. Skinuti komandu za promenu brzine. Fiksiranje brzina pomou vratila za ukopavanje i viljuke: zatvaranjem vijka i odvijanjem prstenaste navrtke. Zatitni prsten, oprugu i gra ninik vratila za promenu brzina izvui. Polugu za promenu i unutranju polugu za promenu brzina skinuti tako to emo odviti navrtku na unutranjoj poluzi M6 i izvui polugu pomou dva odvrtaa sa vratila za ukopavanje brzine (olebljenje). Paziti na oba elastina podmetaa. Izvui osovinicu za promenu brzine. Delove oprati i proveriti. Ugradnja obrnutim postupkom. Sve pokretne delove nauljiti kvalitetnim mineralnim uljem za dvotaktni motor. Ugraditi osovinicu za promenu brzina. Ubaciti sigurnosni prs ten. Osovinica za ukopavanje brzina je u srednjem poloaju
232

SI. 9.8 Menja i poklopac (levi). 1 navrtka, 2 podloka, 3 poklopac (levi), 4 zaptiva, 5 zupanik, 6 zupanik, 7 sporedno vratilo, 8 zupanik, 9 zupanik, 10 glavno vratilo, 11 segmentni klin, 12 prikljuno vratilo, 13 podmeta za podeavanje, 14 leaj, 15 zaptiva, 16 kuite prikljunog vratila, 17 aura, 18 sigurnosni prsten, 19 navrtka, 20 zaptivni prsten, 21 sigurnosni prsten, 22 kandasti deo, 23 sigurnosni prsten, 24 vijak, 25 podloka, 26 zupanik, 27 klizni podmeta, 28 leaj, 29 vijak, 30 zaptivni prsten, 31 zaptivni prsten, 32 lananik, 33 elastina podloka, 34 navrtka

(2 brzine). Ugraditi sporedno vratilo. Ubaciti zupanik za prvu brzinu, zupanik postaviti u viljuku za promenu brzina i uba citi glavno vratilo. Osovinicu za ukopavanje ugraditi sa vilju kom i viljuku postaviti tako da ona stoji unutra, u pravcu poluge za promenu brzine. Zameniti zaptivni prsten na osovinici za promenu smera. 9.11,2. Zamena leajeva men jaa 1. Motor je odvojen. Kuglini leaj u nosau za upravljanje spojnice skinuti. Pri ugradnji leaja utiskivati ga do sedita. Izmeniti zaptivni prsten. Kuglini leaj levog poklopca izvui unutranjim izvlakaem. Za ugradnju upotrebi ti odgovarajui ep. Potisnuti leaj do sedita. 2. Izmeniti zaptiva na levom poklopcu. Izbiti zaptiva vra tila udarnim ekiem pri skinutom poklopcu i leitu, a ako je potrebno upotrebiti ureaj za skidanje. Kuglini leaj za kolenasto vratilo skinuti unutranjim izvlakaem. Pri ugradnji zagrejati kuite na 120C i ubaciti leaj sa odgovarajuim epom. aure leita za glavno i sporedno vratilo skinuti unutranjim izvlakaem. Pri ugradnji zagrejati kuite na 120C. 9.11.3. Skidanje i ugradnja prikljunog prenosa Kuita za pogonsko vratilo sa konusnim zupanikom od vojiti, odvrnuti 4 vijka MB. Paziti na podmeta. Skinuti sigur nosni prsten, kandasti deo i sigurnosni prsten ispod kandastog dela (kletima). Odviti specijalnom navrtkom koristei spe cijalni alat. Skinuti sigurnosni prsten i skinuti podmeta za iz ravnavanje. Konusno prikljuno vratilo izbiti odgovarajuim e pom. Izmeu konusnog zupanika i leaja nalaze se podmetai za podeavanje. Delove oprati i proveriti. Pri sastavljanju, sve delove koji se pomeraju nauljiti uljem za prenosnike (SAE 80). Ugraditi konusno prikljuno vratilo (bez podmetaa). Kuite zategnuti sa zaptivaem na kuitu kolenastog po gona. Meriti odstojanje izmeu kraja vratila i kuita. Priklju no vratilo pomeriti gumenim ekiem dok se ne pojavi zazor delova zuba. Novo odstojanje izmeu kraja ventila i kuita izmeriti. Razlika u granicama 0,10,2 mm (radi zazora boka zupanika) daje debljinu podmetaa za izjednaenje. Konusno prikljuno vratilo opet skinuti i postaviti odreene podmetae 234

izmeu konusnog zupanika i kljunog leaja kako bi se dobio propisani zazor. Ponovo ugraditi konusno prikljuno vratilo (do oslonca). Odstojanje izmeu kanala za osiguranje na vratilu i kuglicnog leaja izjednaiti odgovarajuim podmetaem. Ubaciti sigurnos ni prsten. Specijalnu navrtku pritegnuti specijalnim alatom.

SI. 9.9 Komanda menjaa. 1 navrtka, 2 elastina podloka, 3 poluga ko mande, 4 osovinica, 5 zaptivka, 6 vijak, 7 poluga za promenu brzine, 8 elastina podloka, 9 navrtka, 10 vijak, 11 zaptivni prsten, 12 prs tenasta navrtka, 13 opruga, 14 graninik, 15 osovinica, 16 viljuka za ukljuivanje, 17 sigurnosni prsten

Ubaciti zaptivni prsten vratila odgovarajuim epom. Sigurnos ni prsten, kandasti deo i sigurnosni spoljni prsten ubaciti ko ristei kleta za ugradnju. Kandasti deo* ugraditi tako da ko nusni deo ostane spolja. Kuite konusno-prikljunog vratila pritegnuti imbus-kljuem OK 5. 9,11.4. Zamena leajeva prikljunog vratila Prethodno skinuti menja. Kuite konusno-prikljunog vratila zagrejati ravnomerno (100150C) i izbiti stari leaj odgovarajuim epom i gumenim ekiem. Izvui distantnu cev.
235

Izvui kuglini leaj C kuite (100150 C) odgovarajui ep za tilo i odgovarajuim

sa vratila specijalnim alatom. U zagrejano ubaciti novi leaj i distantnu cev koristei ugradnju. Unutranji leaj staviti na vra epom za ugradnju utisnuti ga u kuite.

9.12. ELEKTRINI UREAJI 9.12.1. Skidanje i ugradnja obrtnog (zamajnog) magneta 1. Skinuti i ugraditi starter. Skinuti kolo ventilatora. Ois titi i proveriti delove. Pripremiti i podesiti odstojanje kontakta. Kontakti prekidaa ne srne ju biti zaprljani, aavi ili prevueni oksidnim slojem, jer se u tom sluaju energija paljenja gubi. I novi kontakti mogu oksidirati pri duem stajanju u nepodes noj prostoriji. Za ienje upotrebi ti turpiju za kontakte. Op rati kontakte istim benzinom i izduvati ih vazduhom pod pri tiskom. U sluaju jae oksidacije kontakte zameniti novim. 2. Posle svakih 200 radnih sati i posle svakog montanog rada moraju se proveriti i podesiti kontakti na ploi indikatora. Okretanjem konusa vratila otvoriti kontakte prekidaa speci jalnim kljuem (posmatranje kroz 3 otvora kola magneta). 3. Izmeriti odstojanje kontakta: tano odstojanje mora da iznosi 0,4 mm pri punom otvaranju a kod motora tip 35 iznosi 0,20,3 mm. 4. Podeavanje odstojanja: podesiti nosa kontakta (vijak M4). Podesiti nosa kontakta, podesiti tano odstojanje sred njim odvrtaem koji se postavlja u prorez za podeavanje na bradavicama. Uvrstiti vijak M4. Pri zatezanju vijka moe se promeniti odstojanje kontakta, pa se zato posle zatezanja mora izvriti jo jedna provera. Proveriti da li su kontakti prekidaa isti (ne srne ostati ni mast, ni ulje). Popraviti ili zameniti kon takte, jako sagorele kontakte skinuti i oistiti uljnim kamenom (br. 304). 5. Povezanost: otvor kontakta-rasto janje ivica pola i ankera taka paljenja. Vee odstojanje kontakta znai manje odsto janje polova i ankera i zahteva raniju taku paljenja (pre GMT). Promena rastojanja polova i ankera je mogua podeavanjem otvora kontakta. Promena take paljenja vri se samo promenom odstojanja kontakta i obrtanjem osnovne ploe, 236 m

9.12.2. Proveravanje i podeavanje take paljenja Osloboena ploa ankera. Potreban alat: mera take pa ljenja, klju za montau i srednji odvrta. Moment paljenje treba da bude: 3.0 mm ] kod motora tip 64 2,5 mm kod motora tip 66 pre GMT 2.1 mm kod motora tip 35 Utvrivanje GMT obaviti sledeim redosledom: okrenuti crvenu taku prstena za podeavanja na nulu meraa paljenja, a merni pokriva pomeranjem ivije za voenje povui sasvim unazad. Mera momenta paljenja uvrnuti u otvor za sveicu.

Put klipa od GMTQI

Razmak polova
Breg

prekidaa *

SI. 9.10 Podeavanje take paljenja

Okretanjem vodice motora doterati klip na polovinu hoda od GMT. Merni pokaziva ubaciti u prostor cilindra. Polako okre tati klip preko GMT, pri emu mera ostaje pri poloaju u GMT. Skalu mernog sata podesiti sa oznakom 0 na kazaljci. Ovim je fiksirana mrtva taka puta klipa na meraom satu. Klip okrenuti unazad za polovinu hoda. Merna kazaljka stoji. Merni pokaziva pomerati ivijom do klipa. Pod kontrolom pokazivaa kretati klip u radnom smeru, dok se kazaljka ne pomeri za 3, tj. 2,5 ili 2,1 mm od ranijeg poloaja. Kontrolnu
237

sijalicu ukljuiti prema emi na si. 9.11 i 9.12. Ako je sijalica paralelna prekidau (ema na si. 9.11.). Kada su zatvoreni kon takti prekidaa, struja tee od crvene spojke preko kleme kabla 1, provodnika prekidaa, zatvorenog prekidaa, mase, kleme

SI. 9.11 ematski prikaz proveravanja i podeavanja take paljenja (kontrolna sijalica paralelno vezana)

SI. 9.12 ematski prikaz proveravanja i podeavanja take paljenja (kontrolna sijalica redno vezana)

238

kabla 2, utog utikaa u akumulator. Akumulator je kratko spojen. Sijalica ne svetli. Pri otvorenim kontaktima prekidaa struja tee od crvenog utikaa, sijalice, kleme kabla 2 i ute kleme. Sijalica svetli. Svetio nije potpuno jasno, jer se deo napona gubi kod kondenzatora. Akumulator je kratko spojen sve dok su kontakti spojeni. Sijalica u radnoj vezi sa prekida em (si. 9.12). Protok struje zatvorenim kontaktima: crvena spojka, sijalica, kabao prekidaa, kontakti prekidaa, masa, kleme kabla 1, uta spojka i akumulator. Sijalica svetli. Pri otvorenim kontaktima struja tee preko kondenzatora, sijalica svetli, uz ovo dolazi do smanjenja pada napona u kondenzatoru. Otvaranje kontakta se ne pokazuje dovoljno jasno, pa zato mora da se odlemi provodnik kondenzatora (kod ove vrste veza). Naknadno lemljenje provodnika kondenzatora: osloboditi 3 cilindrina vijka u eliptinim rupama ploe ankera i okre nuti plou dok se ne otvore kontakti prekidaa. Tana taka otvaranja kontakta pokazuje se paljenjem kontrolne lampe na kablovskoj klemi. Tri vijka sa okruglom glavom uvrstiti i jo jednom proveriti moment paljenja. Skinuti mera momenta paljenja. Merne pokazivae vratiti nazad. 9,12.3. Skidanje i ugradnja ploe ankera 1. Kolo ventilatora i magnetski zamajac skinuti pre rada. Utika sveice i dugme za kratki spoj skinuti. Tropolnu utinu kutiju skinuti. Provodnike izvui. Oistiti i proveriti plou ro tora. Dopuniti mast na filcu za podmazivanje: file uneti u neu tralnu mast. Proveriti aksijalni zazor prekidaa (ne treba da bude vei od 0,2 mm). Ugradnja ploe ankera: ubaciti prste nastu oprugu (za kolo sa polovima). Proveriti aksijalni zazor prekidaa. Provodnik za paljenje i kratak spoj premazati na krajevima talkom. Ove provodnike, voenjem na kuitu kolenaste osovine, dovoljno povui dok ploa ankera ne bude pos tavljena u svoj poloaj. Kabao prekidaa ne srne se otetiti vunom oprugom i fileom za podmazivanje pri navoenju preko kolenastog vratila. 2. Pritegnuti vijke M4, prethodno polako zategnuti i pode siti plou ankera u sredini eliptinih otvora. Vijke pritegnuti potpuno tek posle podeavanja paljenja. 3. Proveriti paljenje. Slolodni kraj provodnika za paljenje drati na odstojanju (4 mm) od mase motora i motor okretati 239

kao pri startovanju. Uz to je sastavljeno ventilatorsko i magnetsko kolo (pokretanjem motora nastaju potresi, pri emu je dranje odstojanja oteano). Zato treba napraviti probnu sveicu, savijanjem elektrode mase na sveici M 95 T 1 rad je olakan. 4. Ako ne skae varnica od provodnika za paljenje ka masi motora, ili je pojava neravnomerna, postoji kvar na provod niku namotaj a visokog napona ili na prekidau. Namotaj e visokog napona, kondenzator i provodnike od prekidaa proveriti (povezanost prikljuenja na masu). 9.12.4. Zamena prekidaa Ploa ankera oslabljena. Skinuti provodnike, navrtku M3 odviti, skinuti nosa kablova (viljukasti klju OK 5). Prekida (kompletno) skinuti (vijak M4). Odvojiti kontakte i skinuti po lugu prekidaa. Osigura opruge izvui (koristiti pljosnata kljeta). Oprugu i polugu prekidaa skinuti. Kontakte i polugu prekidaa skinuti sa nosaa kontakta (pomou tapa). Oprati kontakte istim benzinom. Prekida sastaviti: osovinicu leita zamastiti neutralnom mau. Ne nanositi mast na kontakte. Na klizni element naneti mast. Redosled delova: podmeta, poluga prekidaa, podloka, elastini osigura. Pri postavljanju poluge prekidaa istovre meno ubaciti vunu oprugu ispod glave zavrtnja na nosau kontakta. Povezati provodnike (navrtkom M3) koristei vilju kasti klju OK 5. 9.12.5. Zamena kondenzatora i namotaja za paljenje Plou ankera skinuti. Pre nego to je kondenzator skinut, proveriti sve delove za paljenje. Kvarovi na kondenzatoru su vrlo retki. Jaa varnica na kontaktu prekidaa upuuje na slabu vezu kondenzatora i mase. Uraditi sledee: utisnuti kondenzator u ankersku plou, opteretiti kondenzator. Podeavanje obaviti posle kratkog vre mena rastereenja kondenzatora (lampama za proveru ili proveru na oko). Ako je neophodno da se kondenzator skine, tada oba provodnika treba odlemiti (koristei lemiio). Izbiti konden zator odgovarajuim epom.

240

Obratiti panju da se pri obradi ne stvori veza sa masom (rastopljena sredstva za lemljen je preko spoljne obloge kon denzatora). Kondenzator dobro utisnuti. Namotaj za paljenje skinuti (dva vijka M4). Namotaj se moe ispitati na protok i na spoj sa masom pomou baterije i provodnika meraa paljenja, ili pomou ureaja za ispitivanje namotaja. Izmeriti otpor namota ja.

3 2

SI. 9.13 Merni instrument za podegavanje hoda klipa od GMT

9.12.6. Skidanje i ugradnja sveice Potreban alat: klju za sveicu (OK 26 ili OK 21), igla, et kica, kontrolnik. Izvui utika sveice. Sveicu za paljenje od viti kljuem za sveice. Oistiti sveicu. Izgledom se utvruje varnica: da li je toplotna vrednost i podeenost motora u redu. ienje sveica vriti benzinom ili vazduhom pod pritiskom. Ostatke gara u donjem delu otvora oistiti iglom. Ne upotreb ljavati elinu etku (ostaci elika utiu na izolaciju sveice).

16 MotokuKivatori

SI. 9.14 Prekida paljenja

241

Proveriti okom izgled sveice: izolacija ne srne da ima naprsline. Na dnu izolacije ne srne biti ulja ili produe taka od olova. Odstojanje treba da bude 0,50,6 mm.

SI. 9.15 Element za vezu

Radi provere: ubaciti utika i sveicu postaviti na glavu cilindra. Motor pokrenuti (starter): ako se na elektrodi ne pokae varnica to jo uvek nije dokaz da sveica nije u redu. Ako je (prema 9.12.3) paljenje u redu, greka je u sveici ili utikau sveice. Ispravna sveica: izolator svetio braon, kuite suvo, laka crna podloga. Ako je neispravna onda je: 1) aava, crni ja, vlanija obloga, ili ako je toplotna vrednost previsoka, gorivo je suvie zamaeno. 2) Pregrejana sveica: masa i srednja elektroda naugljenisane, obloga poutela. Toplotna vrednost sveice nedovoljna. Gorivo potamnelo. 3) Ako je u vidu olova tamna onda je braon do uto cr vena prevlaka na izolatoru slina staklu. Izabrati eventualno niu toplotnu vrednost sveice. 9.12.7. Skidanje i ugradnja utikaa sveice Skinuti utika sa sveice. Odviti utika sveice sa kablom. Proveriti oprugu za iviju sveice. Proveriti provodnik za sve ice. Odsei oblogu (10 mm) na kablu sveice (no). Sijalicom proveriti protok struje. Otpor utikaa proveriti specijalnom sijalicom. 9.12.8. Skidanje i ugradnja poluge za kratak spoj Polugu za kratak spoj odviti zajedno sa ruicom (dve navrtke M6 sa prstenastim-okastim kljuem). Navoj ni ep odviti, izvui provodnik za kratak spoj, skinuti dugme i podmeta.

242

Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Otvor lene poluge okrenuti nalevo a otvor prednje poluge nadesno. Polugu za kra tak spoj pritegnuti na def lektoru (vijak M5). 9.12.9. Skidanje i ugradnja tropolno utine kutije Dva vijka M4 odviti i osloboditi provodnike (manji odvrta). Pri sastavljanju paziti na provodnik mase (braon). On se pri kljuuje na klemu 31. 9.12.10. Lim za dranje (postavljanje i skidanje) Skinuti usisnu eev odvijanjem dve navrtke M6 (cevastim kljuem OK 10). Vijak MIO odviti veim odvrtaem. Skinuti vijak, elastini prsten i lim za dranje. etiri provodnika mo raju prolaziti kroz proreze gumene obloge tako da guma obu hvata provodnike (da ne prodire voda). 9.13. TRANSMISIJA Skinuti motor (videti poglavlje 9.2). 9.13.1. Skidanje i nametanje zaptivnog poklopca Srednjim odvrtaem skinuti poklopac ulaznog kuita, ot pustiti 4 vijka M5, oistiti zaptivne povrine i zaptiva zameniti. 9.13.2. Izgradnja i ugradnja ulaznog lananika 1. Skinuti poklopac ulaznog kuita i zaptivni poklopac. 2. Odviti navrtku sa vratom (obrtnim kljuem sa umetkom OK 24). 3. Osloboditi navrtku na vijku M8X45 (priteza lanca), koristei dva viljukasta kljua OK 13. 4. Izvlakaem NR 334131 izvui ulazni lananik (zatitna aura za navoj MIO X 1,5 i viljukasti klju OK 24, 27). 5. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Lananik po desiti i namestiti u lancu i na podloci glavnog vratila prenosnika. Pri uvrivanju vijka sa vratom upotrebiti moment-klju sa umetkom OK 24 i stegnuti momentom od 4 daNm. 6. Za kontrolu zatezanja lanca koristiti odvrta. Priteg nuti natezni vijak i uvrstiti ga kontranavrtkom (koristei dva viljukasta kljua OK 13).
16

243

SI. 9.16 Lanani prenosnik. 1 poklopac centralnog kuita, 2 leaj, 3 od stoj na aura, 4 lanac, 5 spojni lanak, 7 lanac, 8 kuite prenosnlka, 9 ' limeni ep, 10 lei Sna aura, 11 na vojni ep, 12 izlazno vratilo, 13 lananik Maznog vratila, 14 prenosno vratilo, 15 leaj, 16 leaj, 17 zaptiva, 18 zaptivka, 19 osigura, 20 ivija za centriranje, 21 poklopac izlaznog kuita, 22 zaptivni prsten, 23 podmeta, 24 vijak, 25 zupanik

244

9.13.3. Skidanje i nametanje centralnog vratila 1. Kuite transmisije ve je skinuto. Desni poklopac i zaptivni disk skinuti. 2. Skinuti ulazni lananik. Podii lanac i povui lananik. 3. Spoljni lanak skinuti sa lanca pljosnatim kletima. Iz vui obian valjkasti lanac sa 39 lanaka. 4. Poklopac leita odviti. Transmisija (bez hoda unazad) kljuem za montau. 5. Sa hodom unazad: 4 imbus-vijka otpustiti obrtnim klju em sa unutranjim umetkom OK 6. 6. Skinuti poklopac leita sa jednim ili dva odvrtaa (sa mogunou udara na odvrtae). 7. Kod kuita sa hodom unazad: meuvratilo, lananik Z=10 i valjkasti lanac sa 16 lanaka idu napolje sa poklopcem leita. 8. Kod prenosnika sa hodom unazad (oznaka VR): R-zupanik sa 34 zuba izvui sa igliastim kavezom. 9. Polugu za ukopavanje izvui (vijak AM 6, utini klju OK 8). 10. Kod VR transmisije: skinuti ozubljenu auru za ukop avanje, glavinu i segment. Polugom za ukopavanje isterati ozubljenu auru da bi se mogla obuhvatiti pljosnatim kle tima. 11. Skinuti ugaonik za dranje i osloboditi vijke M8. 12. Kuite (VR) izvui udarcima finog ekia. 13. Obian valjkasti lanac sa 33 lanka izvui. Spoj ni la nak otvoriti spljotenim kletima (radi boljeg postavljanja ski nut je levi poklopac ulaznog kuita). 14. Izvui lanac na otvorenoj desnoj prirubnici. 15. Kod VR transmisije: izvui centralni lananik sa le aj em. 16. Skinuti dvodelni igliasti kavez sa distantnom cevi. 17. Izbiti centralno vratilo (odgovarajuim epom, udar cima ekia). 18. Sastavljanje obaviti obrnutim postupkom: ubaciti la nac sa 39 lanaka. Navesti lanac odozgo, ubaciti centralno vra tilo, obuhvatiti lananik lancem i sprovesti lanac navie. 19. Spoj ni lanak ubaciti sa leve strane, a oprugu spoj nog lanka postaviti nasuprot okretanju lanca. Ulazni lananik po staviti u lanac.
245

ir,

SI. 9.17 Poklopac ulaznog kuita sa pogonskim lananikom. 1 krUasta navrtka, 2 podloka, 3 poklopac, 4 zaptivni prsten, 5 vijak, 6 podloka, 7 poklopac ulaznog kuita, 8, 9 navrtka, 10 zaptivka, 11 podloka, 12 na vrtka, 13 elastina podloka, 14 prenosnik (komplet), 15 pogonski lananik, 16 segmentni klin, 17 zaptivka, 18 navrtka, 19 vijak za podeavanje

SI. 9.17 Poklopac ulaznog kuita sa pogonskim lananikom. 1 krUasta navrtka, 2 podloka, 3 poklopac, 4 zaptivni prsten, 5 vijak, 6 podloka, 7 poklopac ulaznog kuita, 8, 9 navrtka, 10 zaptivka, 11 podloka, 12 na vrtka, 13 elastina podloka, 14 prenosnik (komplet), 15 pogonski lananik, 16 segmentni klin, 17 zaptivka, 18 navrtka, 19 vijak za podeavanje

20. Navui distantnu cev na centralno vratilo, a cilindrini deo cevi lei na lananiku. 21. Odrediti debljinu distantnog podmetaa. VU-kuite mo ra da zaptiva kada otvor ugaonika bude na navoju kuita. VR-kuite opet odviti i sastaviti pomou distantnog podmetaa. 22. Igliasto leite postaviti na centralno vratilo (uz korienje masti). Navui centralni lananik sa kuglinim leajem 6006 na centralno vratilo (koristei kleta za ugradnju). 23. Postaviti obian lanac sa 33 lanka. Uvesti ga kroz de snu prirubnicu izlaznog kuita i obuhvatiti centralni lananik poetkom lanca i navui ga nanie. Radi boljeg postavljanja ski nuto je izlazno vratilo i levi poklopac izlaznog kuita. 24. Ubaciti izlazni lananik, a ozubljenje za lanac je na strani poklopca. 25. Zatvoriti lanac spoljnim lankom. Ubaciti osigura su protno okretanju lanca posmatrano pri kretanju motokultivatora napred (koristei pljosnata kleta). 26. Navoj VR-kuita sa distantnim podmetaem ravnomerno namazati specijalnom mau (pauelseal) i naviti kui te (fini eki kod VR-kuita). 27. Uvrstiti ugaonik za dranje, osigurati vijke viljukastim kljuem OK 13, ekiem i sekaem. 28. Kompletiranu ozubljenu auru ubaciti sa segmentom i aurom za ukopavanje (VR-kuite). Panja: Kugla u VR-kuitu mora da bude u pravcu oba ozu bljenja ozubljene aure. Paziti na dobro sedite segmenta. Nazubljenu auru postaviti na ispust. Kuglu zameniti. Izbuiti podmeta, a novi podmeta dobro osigurati. 29. Postaviti polugu za ukopavanje sa krivinom ka izlaz nom vratilu (VR-kuite). Naviti za vrt an j M6 utinim kljuem OK 8. Zameniti zaptiva. Panja: Postavljena poluga ne srne udarati u VR-kuite. 30. Ubaciti glavinu za ukopavanje, cilindrini deo napred, igliasti leaj postaviti na cilindrinom delu, a R-zupanik na igliastom leitu. 31. Naviti poklopac leaja: a bez VR-transmisije: naviti specijalnim kljuem za ugradnju, b sa VR-transmisijom: postaviti centralnu iviju (eki em).
247

32. Zaptivne povrine ravnomerno namazati hermetikom po VR-kuitu. 33. Postaviti novi zaptiva. 34. Poklopac leita napuniti (do polovine) mau. 35. etiri vijka pritegnuti moment-kljuem, sa unutranjim umetkom OK 6, momentom 3 daNm. Postaviti dva vijka sa pljosnatom glavom. 9.13.4. Zamena leajeva centralnog vratila 1. Kuite je ve skinuto (poglavlje 9.13.3). 2. Zaptivni poklopac skinuti. 3. Potrebni alati: tri izvlakaa sa kljunovima, unutranji izvlaka veliine 2 i 3, oslonac veliine 1, fini eki i kleta. 4. Kod VR-transmisije: skinuti sigurnosni prsten kletima, pa izvui leaj 6006 specijalnim alatom za izvlaenje. 5. Bez VR-transmisije: kuglini leaj (6204) takoe skinuti (izbiti preko odgovarajueg epa). 6. Skinuti igliasti leaj (6204) na strani poklopca za nabi janje, koristei izvlaka veliine 3 i oslonac veliine 1. Otklanja nje odgovarajuim epom. 7. Izvui auru igliastog leita u VR-kuitu (izvlaka ve liine 2, oslonac veliine 1). Pri ugradnji zagrejati kuite na 100C. 8. Kod VR-transmisije: izvui kugliasti leaj (6203) u po klopcu, koristei unutranji odvrta veliine 2 i oslonac veliine 1. Pri ugradnji zagrejati poklopac na 100C. Utisnuti pomou odgovarajueg epa.
SI. 9.18 Lanani prenosnik sa VR-transmisijom. 1 igliasti leaj, 2 zaptivka, 3 kuite promene smera, 4 podloka za podeavanje, 5 podloka, 6 vijak, 7 sigurnosni prsten, 8 leaj, 9 lananik, 10 spojni lanak, 11 lanac, 12 odstojna aura, 13 igliasti leaj, 14 spojni lanak, 15 lanac, 16 prenosno vratilo, 17 leaj, 18 vijak, 19 ugaonik, 20 kuite prenosnlka, 21 pod loka, 22 navrtka, 23 vodica poluge, 24 vijak, 25 podloka, 26 pod loka, 27 vijak, 28 - podloka, 29 ozubljena aura, 30 aura za ukljuivanje, 31 ozubljena spojnica, 32 igliasti leaj, 33 zupanik hoda unazad, 34 - le tei zupanik, 35 spojni lanak, 36 lanac, 37 leaj, 38 zaptivka, 39 elina kuglica, 40 opruga, 41 limeni ep, 42 komanda spojnice, 43 vijak, 44 podloka, 45 vijak, 46 podloka, 47 poklopac, 48 leaj, 49 ivija za centriranje, 50 osigura, 51 vijak, 52 podloka, 53 poklopac izlaznog ku ita, 54 segmentu! osigura, 55 zaptivka, 56 ivija za centriranje, 57 leaj, 58 lananik izlaznog vratila, 59 ep sa navojem, 60 leina aura, 61 ruica za promenu smera, 62 opruga, 63, 64 umetak (plastini), 65 - elas tina ivija, 66 limeni ep, 67 izlazno vratilo, 68 zupanik izlaznog vratila, 69 leaj, 70 zaptiva, 71 labirint ni prsten, 72 poklopac izlaznog kuita, 73 podloka, 74 vijak

248

9.13.5. Skidanje i nametanje desnog poklopca izlaznog kuita 1. Alati za ovu operaciju: obrtni klju sa umetkom OK 6, eki, odvrta, ureaj za izvlaenje, ep za montau i moment-klju sa unutranjim umetkom OK 6. 2. Izvui desni labirintni prsten izvlakaem. 3. Skinuti zaptiva vratila izvlakaem. 4. Zagrejati vijke poklopca izlaznog kuita na 100C. 5. Skinuti 8 imbus-vijaka obrtnim kljuem OK 6. 6. Tri dugaka vijka ka levom poklopcu izlaznog kuita, tri otvora sa navojem zagrejati u levom poklopcu na 10QC. 7. Izvui poklopac izlaznog kuita izvlakaem. Postaviti (ispod) sud za skupljanje masti. Delove oistiti. 8. Sastavljanje obaviti obrtnim redosledom. 9. Upotrebiti nove vijke i zaptiva. 10. Poklopac izlaznog kuita postaviti udarcima finog e kia (koristei ep). 11. Imbus-vijak osigurati utapanjem navoja u lepilo uhuplus (ili odgovarajue). 12. Uvrstiti vijke moment-kljuem sa unutranjim umet kom OK 6, sa momentom 2,5 daNm. 13. Postaviti zaptivku vratila epom za ugradnju i gumenim ekiem. 9.13.6. Skidanje i nametanje oba poklopca izlaznog kuita 1. Skinuti desni poklopac izlaznog kuita (poglavlje 9.13.5). 2. Redo sled odvajanja i postavljanja kod levog poklopca iz laznog kuita isti je kao i kod desnog. Oba poklopca zagrejati. Prvo postaviti levi poklopac. 9.13.7. Skidanje i nametanje izlaznog vratila 1. Skinuti poklopac izlaznog kuita (poglavlje 9.13.6), a iz lazno vratilo je slobodno. 2. Izlazno vratilo izvui sa eonim zupanikom nalevo. Vra tilo malo podii, koso postaviti i izvui napolje. 3. Skinuti eoni zupanik sa izlaznog vratila koristei stegu i fini eki. Pri tom postaje slobodan kuglini leaj (6205) ili (6006). Delove oistiti. 4. Pri ugradnji kuglini leaj (6205 ili 6006) postaviti najpre u poklopcu izlaznog kuita. 5. Poklopac izlaznog kuita zagrejati na 100C.

250

9.13.8. Skidanje i nametanje izlaznog lananika 1. Poklopac izlaznog kuita skinuti (poglavlje 9.13.6), a izlazno vratilo je slobodno. 2. Odvojiti spoj ni lanak pljosnatim kletima. 3. Izvui spoj ni lanak i izlazni lananik. 4. Oistiti delove. 5. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 9.13.9. Zamena leaja izlaznog vratila i izlaznog lananika 1. Skinuti izlazno vratilo i ulazni lananik. 2. Alati za ovu operaciju: unutranji izvlakac veliine 1 i 3 sa osloncem 1, viljuskasti klju OK 28, 24 i 22, izvlakac sa dva kljuna i gumeni eki. 3. Kuglini leaj (6301 C3) izvaditi: iz poklopca izlaznog kuita unutranjim izvlakaem veliine 1, sa osloncem veliine 1, i viljuskastim kljuem OK 24 i 22, sa izlaznog lananika od vrtaem sa dva kljuna. 4. Kuglini leaj (6205 ili 6006) izvaditi iz poklopca izlaznog kuita: unutranjim izvlakaem veliine 3, sa osloncem velii ne l / i viljuskastim kljuem OK 28 i 24. 5. Kod izlaznog vratila: stegom i gumenim ekiem. Sastavljanje: postaviti kuglini leaj (6301 C3 i 6205 ili 6006) u zagrejanom poklopcu izlaznog kuita i utisnuti odgovarajuim epom. 9.13.10. Zamena zaptivaa na izlaznom vratilu 1. Alat za ovu operaciju: izvlakac, ureaj za izvlaenje, ep za ugradnju, fini eki, viljuskasti klju OK 24. 2. Izvui labirintni prsten izvlakaem. 3. Skinuti zaptivni prsten leaja koristei alat za izvlaenje. Ugradnja: 1. Staviti zaptiva u labirintni prsten. 2. Nabiti komplet labirintni prsten u poklopcu izlaznog kuita (koristei ep za ugradnju i fini eki). 251

9.13.11. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez navla enja na labirintni prsten 1. Skinuti poklopac izlaznog kuita. Poto postoje dva du gaka vijka, prvo skinuti desni poklopac. Osam imbus-vijaka skinuti obrtnim kljuem sa unutranjim umetkom OK 6. 2. Poklopac izlaznog kuita izvui izvlakaem. 3. Postaviti ispod kuita sud za skupljanje masti. 9.13.12. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez skidanja labirintnog prstena 1. Skinuti labirintni prsten. 2. Zaptiva i kuglini leaj (6205 ili 6006) izbiti ka unutra njoj strani (epom i gumenim ekiem). 3. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 4. Ubaciti leite u zagrejani poklopac (na 100C). 5. Zaptiva vratila upresovati u ohlaeni poklopac sa spoljne strane (koristei ep i gumeni eki). 6. Zameniti zaptiva. 7. Uvrstiti vijke moment-kljuem sa unutranjim umet kom OK 6, sa momentom od 2,5 daNm. 9.13.13. Skidanje i nametanje poklopca leita Bez VR-prenosnika: 1. Odviti poklopac leita specijalnim kljuem. Sigurnosnu zavarenu taku prethodno odviti. 2. Odvojiti poklopac leita sa dva odvrtaa, pa delove oi stiti. 3. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 4. Lakim udarcima ekia postaviti poklopac i uvrstiti ga. 5. vrsto zategnuti poklopac i osigurati ga zavarenom takom.
1

Sa VR-prenosnikom: 1. etiri imbus-vijka otpustiti obrtnim kljuem sa unutra njim umetkom OK 6. 2. Skinuti poklopac kuita koristei dva odvrtaa. Sa po klopcem kuita napolje izlaze: meuvratilo, lananik sa 10 zuba i lanac sa 16 lanaka. Delove oistiti.

252

4. Nabiti iviju za centriranje (ekiem). 5. Zaptivne povrine VR-kuita ravnomerno namazati zaptivnim sredstvom ili slunim hermetikom. Ubaciti novi zaptiva. Zaptivne povrine poklopca ravnomerno zamastiti i poklopac do polovine napuniti mau. 6. Uvrstiti 4 vijka moment-kljueni sa unutranjim umet kom OK 6, momentom od 3 daNm. Dva vijka sa spljotenom glavnom nalaze se sa druge strane kuita. 9.13.14. Skidanje i names tan je limenog epa za nabijanje Odbiti materijal navuen na dva mesta. Izbiti limeni ep odvrtaem. Ugraditi novi limeni ep. Unutranju stranu rav nomerno namazati. Podmeta ubaciti i pritegnuti aurom ili odgovarajuom cevi. Deformacijom materijala osigurati poklo pac (odvrtaem ili sekaem). 9.13.15. Pritezanje pogonskog lanca 1. Skinuti poklopac ulaznog kuita. 2. Osloboditi navrtku M8 koristei 2 viljukasta kljua OK

3. Skinuti zaptivni poklopac (radi proveravanja napona lanca). 4. Otpustiti kontranavrtku priteznog vijka. 5. Osloboditi oslonac. 6. Kontrolisati zategnutost lanca manjim odvrtaem i pri tegnuti vijak za zatezanje lanca. Lanac treba da bude pokret ljiv pod odvrtaem. Posle uvrenja svih navrtki proveriti jo jednom napon lanca. 9.13.16. Zamena masti za podmazivanje u transmisiji 1. Skinuti poklopac kuita. 2. Odviti zaptivni poklopac. 3. ep za isputanje ulja i njihovo sedite oistiti viljukastim kljuem OK 11. Odviti ep. 4. Donje i gornje kuite oprati petroleumom. 5. U gornje kuite ubaciti 150 g, a u donje 350 g pol u te kue masti za reduktore (REDMA-0).
253

13.

6. Uvrnuti zatvara. 7. Postaviti zaptivni poklopac i poklopac ulaznog kuita. 9.14. UPRAVLJA, KOMANDE I DODATNI DELOVI 9.14.1. Skidanje i nametanje upravljaa 1. Skinuti i postaviti polugu za regulisanje (poglavlje 9.14.5). 2. Ruicu skinuti i names ti ti (poglavlje 9.14.6). 3. Izvui oprunu ipku odvrtaem. 4. Odvojiti upravlja: odviti vijak Ml2 viljukastim klju em OK 19. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Radi navlaenja plastinih rukohvata promeniti talk. 9.14.2. Skidanje i nametanje zgloba upravljaa 1. Sa 2 viljukasta kljua OK 19 skinuti upravlja. Odviti vijak Ml2, pa izvui zglob upravljaa. 9.14.3. Nametanje i skidanje sajle za gas 1. Otkaiti sajlu regulatora gasa. 2. Odviti poklopac karburatora (odvrtaem). 3. Izvui sajlu za gas sa regulatorom gasa. 4. Pritegnuti oprugu i izvui sajlu sa regulatorom. 5. Izvui sajlu iz krive cevi. 6. Kontrolisati karburator. 7. Pri sastavljanju potpuno naviti vijak za podeavanje u krivoj cevi otputanjem navrtke, tako da deo sajle viri iz obloge. Skidanje: 1. Otkaiti sajlu sa ruice za regulisanje gasa. 2. Odviti estougaoni graninik viljukastim kljuem OK 8/9. 3. Izvui sajlu sa ozubljenom letvom, sajlu otkaiti. Kad je sajla osigurana ivijom u ozubljenoj letvi najpre skinuti iviju alatom (odvrtaem). Panja! Pri skidanju ozubljene letve ozubljena ruica je na desnom graniniku. 254

SI. 9.20 Komande. 1 vijak, 2 podloka, 3 poluga ruice men jaa, 4 vijak, 5 vodica poluge men jaa, 6 elas tina ivija, 7 opruga, 8, 9 plastini umetak, 10 poluga komande menjaa, 11 sajla za gas, 12 opruni lim, 13 vijak, 14 komanda za gas, 15 vijak, 16 plastini rukohvat, 17 navrtka, 18 navrtka, 19 ruica spojnice, 20 navrtka, 21 vijak za podeavanje. 22 sajla spojnice, 23 navrtka, 24 navrtka, 25 ploica, 26 ploica, 27 vijak, 28 vijak, 29 dra sajle, 30 prekida za gaenje motora, 31 utikaka kutija, 32 navrtka, 33 pod loka, 34 aura za vezu, 35 gumena obloga, 36 loptast! zglob, 37 navrtka, 38 ~ zatega, 39 zatitnik sajle, 40 vijak, 41 podloka, 42 navrtka

4. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Slobodna du ina sajle (si. 9.21) treba da iznosi 140 mm. Navui sajlu u za titnik i podesiti na zazor od 2 mm.

SI. 9.21 Slobodna duina sajle

9.14.4. Skidanje i nametanje sajle za spojnicu 1. Izbiti poklopac ulaznog kuita. Otkaiti sajlu sa povra tne poluge specijalnim alatom. Paziti na povratno-pritisnu op rugu. 2. Otkaiti sajlu sa ruice. Kod livene ruice: a) skinuti oprugu za dranje sajle srednjim odvrtaem, b) fiksirati navrtku za podeavanje i odviti vijak za pode avanje, c) izvui poteznicu sajle. Kod limene ruice: a) skinuti oprugu za dranje sajle srednjim odvrtaem, b) istisnuti navrtku za podeavanje sa kraja sajle srednjim odvrtaem, c) odviti navrtku za podeavanje, d) odvojiti ruicu; odviti vijak i samoosiguravajuu navrt ku M8 koristei dva viljukasta kljua OK 13; istisnuti ruicu sa upravljaa, e) izvui sajlu (ugradnju obaviti obrnutim redosledom); uvesti sajlu kroz zatitnu cev i kroz otvor; podesiti poteznicu na zazor od 7 mm, 9.14.5. Skidanje i nametanje ruice za regulisanje 1. Sajla je ve skinuta (poglavlje 9.14.3). 2. Odviti navrtku M6 viljukastim kljuem OK 10.
17 Motoik'Ultivatori

257

3. Paziti na elastinu podloku. 4. Pri uvrenju ruice za reguiisanje odviti dva vijka M5. Koristiti odvrta i viljukasti klju OK 8. 9.14.6. Skidanje i nametanje ruice L Sajla je skinuta (poglavlje 9.14.4). 2. Pri presovanju ruice koristiti 2 viljukasta kljua OK 13 i srednji odvrta. 3. Kod ruice livene pod pritiskom odviti vijak M6. 4. Kod presovanja ruice: a odviti zavrtanj M8 sa dva viljukasta kljua OK 13, b istisnuti ruicu sa upravljaa srednjim odvrtacem. 9.14.7. Skidanje i nametanje komande men jaa 1. Sajla je skinuta (poglavlje 9.14.4). a pritisnuti kuglastu vezu krive poluge iz sfernog le ita poluge za vezu srednjim odvrtacem i skinuti poluge za vezu, b otpustiti vijak M6 ce vas tim kljuem OK10 i skinuti krivu polugu. 2. Izvui polugu komande iz leita preko graninika. Pre toga izbiti graninik. 3. Odviti leite poluge komande sa 2 viljukasta kljua OK 15. 4. Delove oprati i podesiti. 5. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 9.14.8. Skidanje i nametanje komande hoda unazad 1. Izvui krivi osigura na kuglastom prikljuku i leite. 2. Odviti vodicu poluge komande (vijak M8). 3. Izvui polugu komande preko kuglastog dela iz klizaa poluge. 4. Kada se vodica poluge komande hoda unazad mora ski nuti, tada izbiti elastinu auru odgovarajuim epom. Pri ug radnji upotrebiti novu elastinu auru. Delove oistiti i pode siti. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Panja! Paziti na dobro postavljanje krivog osiguraa na kugli i poluzi. 258

SI. 9.22 Zglobni deo komande hoda unazad

9.14.9. Skidanje i nametanje rezervoara za gorivo 1. Odviti levi i desni sigurnosni lim. 2. Odviti 2 vijka M8 viljukastim kljuem OK 13. 3. Odviti 2 vijka M6 pomou 2 viljukasta kljua OK 10. Paziti na elastinu podloku. 4. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvui crevo za gorivo sa slavinama. 5. Rezervoar za gorivo isprazniti. 6. Odviti slavinu za gorivo i oistiti sito viljukastim klju em OK 19. 7. Oistiti reetku za sipanje goriva (i ostale delove). 8. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 9. Paziti na zatitne poklopce metalno-gumemh amortizera. 10. Osigurati vijke M8 pomou sigurnosnih limova. 9.14.10. Skidanje i nametanje uljnog preistaa za vazduh 1. Otpustiti elnu usisne cevi (srednjim odvrtaem). 2. Osloboditi elnu (srednjim odvrtaem). 3. Odvojiti filtar za vazduh sa krivom usisnom cevi. Ulje moe da istee iz lone ta preistaa. Gornji deo preistaa dr ati uspravno. Skinuti lone sa uljem i odvojiti iane elastine zakake. 17* 259

4. Oistiti delove. Dobro oprati gornji deo preistaa uta panjem u dizel-gorivo. Pri veoj zaprljanosti rastaviti gornji deo preistaa i dobro ga oistiti. 5. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 6. Napuniti lone za ulje do donje oznake. 9.14.11. Skidanje i names tan je izduvnog lonca i cevi 1. Skinuti levi i desni def lektor. 2. Skinuti izduvni lonac: a osloboditi spojnu elnu, b odviti 2 vijka M8 pomou 2 viljukasta kljua OK 13. Navrtku pre toga osloboditi. 3. Skinuti izduvnu cev: a odviti navrtku M38 ili navrtku M45 (specijalnim klju em), b odviti navrtku za uvrenje izduvne cevi (specijalnim kljuem). 4. Delove oistiti i zameniti zaptivae. 5. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 6. Ubaciti izduvni lonac i cev. 7. Paziti na spojnu elnu. 9.14.12. Skidanje i names tan je nosaa rezervoara 1. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvui crevo za dovod goriva (srednjim od vrtaem). 2. Osloboditi elnu na usisnoj cevi (srednjim od vrtaem). 3. Odviti poklopac ulaznog kuita. 4. Odviti 2 navrtke M6 na uvrtnjima pomou 2 viljukasta kljua OK 13. 5. Odviti 2 vijka M8X15, osloboditi oslonac kuita trans misije viljukastim kljuem OK 13. 6. Odviti vijak MIO X 52 obrtnim kljuem sa umetkom OK 15. Panja: Pri skidanju moe istei ulje iz loneta preistaa. Drati uspravno uljni preista. 7. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 8. Podesiti otvore na nosau rezervoara sa okcima na mo toru (odvrtaem).

260

9.14.13. Skidanje i nametanje poklopca ulaznog kuita 1. Odviti krilastu navrtku. 2. Skinuti poklopac i delove oistiti. 3. Pri postavljanju lako udarati dno poklopca (radi nametanja). 9.14.14. Skidanje i nametanje pneumatskih (gumenih) toko va ili delova rotacione sitnilice 1. Odviti vijak M8x50 imbus-kljuem OK 13 mm i viljukastim kljuem OK 13. 2. Delove oistiti. 3. Pri sastavljanju paziti na elastine podmetae. Ako ne pasu ju, rotaciona sitnilica ili glavina mora se zaokrenuti za 180. Panja: Ako sredina otvora prolazi kroz zub izlaznog vra tila, tada meuzublje rotacione sitnilice ili glavine mora da prolazi kroz sredinu otvora.

SI. 9.23 Pneumatski pogonski toak. 1 navrtka, 2 podlog ka, 3 poluosovina (dua), 4 vijak, 5 toak, 6 vijak

261