California to Require Net-Zero-Energy

Buildings
One of four demonstration net-zero-energy
homes built by Clarum Homes in Borrego
Springs, California, this home uses a 3.75-
kilowatt photovoltaic system. Each home
takes a dierent approach to energy e-
ciency, with dierent wall assemblies and
cooling systems.
Net zero ekasnost je ukratko: sva energi-
ja koju jedan objekat potroi tokom godine
jednaka je energiji koju proizvede.
Kalifornijska komisija za energiju CEC na
svake dve godine objavljuje Integrisani iz-
vetaj energetskih planova (IEPR) u kom
predstavlja preporuke korienja energije u
dravi, ukjluujui izmene lana 24, o ener-
getskoj ekasnosti zgrada. U izvetaju od
2007. godine, CEC preporuuje net-zero-
energy performance za stambene objek-
te do 2020, a za komercijalne do 2030. Iz
CEC-a napominju da nee morati posebno
da prilagoavaju zakone ovoj preporuci, jer
se vaei zakoni ve kreu ka ovom cilju
(oblast preporuka 24 se automatski update
u zakonima??)
Ciljevi Kalifornije su inspirisani izvetajem
2030 , u kojem neprotna organizacija Ar-
hitektura 2030 poziva na prestanak upo-
trebe fosilnih goriva u zgradama do 2030.
Meutim, ovaj pravilnik svakako da ne
vai za ve izgraene objekte, ali CEC ipak
proiruje zakone tako da njima obuhvati
unapreenje energetske ekasnosti. Neto
slino je ve postoji i primenjuje se u San
Francisku i Berkliju, a nekolicina dravnih
zakonodavaca ispituje sve aspekte, ukljuu-
jui i aspekt ekonomske izvodljivosti jedne
ovakve ideje.
Te initiative to require net-zero-energy
buildings applies only to new constructi-
on. To achieve energy savings in existing
buildings, CEC is pursuing legislation to
require retrot at resaleimprovements
in energy performance prior to an existing
buildings sale. Ordinances of this type al-
ready exist in San Francisco and Berkeley.
According to Bartholomy, several state le-
gislators are looking at how such legislation
would work and how the costs of required
retrots would be covered.
Senate Bill 1389 (SB 1389, Bowen and Sher,
Chapter 568, Statutes of 2002) requires the
California Energy Commission to:
[C]onduct assessments and forecasts of all
aspects of energy industry supply, producti-
on, transportation, delivery and distribution,
demand, and prices. Te Energy Commissi-
on shall use these assessments and foreca-
sts to develop energy policies that conserve
resources, protect the environment, ensure
energy reliability, enhance the states eco-
nomy, and protect public health and safety.
(Pub. Res. Code 25301(a)).
Te California Energy Commission adopts
an Integrated Energy Policy Report (IEPR)
every two years and an update every other
year.
Tis web section is for the 2007 Integrated
Energy Policy Report, which was adopted
by the Energy Commission on December
5, 2007. Te Commission held nearly 50
public workshops and hearings. It publi-
shed 70 supporting reports, scores of pre-
sentations, and received hundreds of public
comments. Te nal main reports can be
downloaded below. Background materials
and supporting documents can be found in
the documents section (see link in left-hand
navigation column). Te Executive Summa-
ry of the report is below.
Nadnaslov
Naslov
Podnaslov
promo
3 www.build.rs
fokus
Mladost
Kruna svake kuce
poslovanje
Klasteri
arhitektura
Mario Botta
urbanizam
Vozdovac
veliko gradilite
sajam
I Saloni Milano
broj 6 godina II
fokus
Mladost
Kruna svake kuce
poslovanje
Klasteri
arhitektura
Mario Botta
urbanizam
Vozdovac
veliko gradilite
sajam
I Saloni Milano
www.gradjevinarstvo.rs www.build.rs
Tema broja
Glina u
graevinarstvu
Opekarska industrija Srbije
Tema broja
Glina u
graevinarstvu
Opekarska industrija Srbije
California to Require Net-Zero-Energy
Buildings
One of four demonstration net-zero-energy
homes built by Clarum Homes in Borrego
Springs, California, this home uses a 3.75-
kilowatt photovoltaic system. Each home
takes a dierent approach to energy e-
ciency, with dierent wall assemblies and
cooling systems.
Net zero ekasnost je ukratko: sva energi-
ja koju jedan objekat potroi tokom godine
jednaka je energiji koju proizvede.
Kalifornijska komisija za energiju CEC na
svake dve godine objavljuje Integrisani iz-
vetaj energetskih planova (IEPR) u kom
predstavlja preporuke korienja energije u
dravi, ukjluujui izmene lana 24, o ener-
getskoj ekasnosti zgrada. U izvetaju od
2007. godine, CEC preporuuje net-zero-
energy performance za stambene objek-
te do 2020, a za komercijalne do 2030. Iz
CEC-a napominju da nee morati posebno
da prilagoavaju zakone ovoj preporuci, jer
se vaei zakoni ve kreu ka ovom cilju
(oblast preporuka 24 se automatski update
u zakonima??)
Ciljevi Kalifornije su inspirisani izvetajem
2030 , u kojem neprotna organizacija Ar-
hitektura 2030 poziva na prestanak upo-
trebe fosilnih goriva u zgradama do 2030.
Meutim, ovaj pravilnik svakako da ne
vai za ve izgraene objekte, ali CEC ipak
proiruje zakone tako da njima obuhvati
unapreenje energetske ekasnosti. Neto
slino je ve postoji i primenjuje se u San
Francisku i Berkliju, a nekolicina dravnih
zakonodavaca ispituje sve aspekte, ukljuu-
jui i aspekt ekonomske izvodljivosti jedne
ovakve ideje.
Te initiative to require net-zero-energy
buildings applies only to new constructi-
on. To achieve energy savings in existing
buildings, CEC is pursuing legislation to
require retrot at resaleimprovements
in energy performance prior to an existing
buildings sale. Ordinances of this type al-
ready exist in San Francisco and Berkeley.
According to Bartholomy, several state le-
gislators are looking at how such legislation
would work and how the costs of required
retrots would be covered.
Senate Bill 1389 (SB 1389, Bowen and Sher,
Chapter 568, Statutes of 2002) requires the
California Energy Commission to:
[C]onduct assessments and forecasts of all
aspects of energy industry supply, producti-
on, transportation, delivery and distribution,
demand, and prices. Te Energy Commissi-
on shall use these assessments and foreca-
sts to develop energy policies that conserve
resources, protect the environment, ensure
energy reliability, enhance the states eco-
nomy, and protect public health and safety.
(Pub. Res. Code 25301(a)).
Te California Energy Commission adopts
an Integrated Energy Policy Report (IEPR)
every two years and an update every other
year.
Tis web section is for the 2007 Integrated
Energy Policy Report, which was adopted
by the Energy Commission on December
5, 2007. Te Commission held nearly 50
public workshops and hearings. It publi-
shed 70 supporting reports, scores of pre-
sentations, and received hundreds of public
comments. Te nal main reports can be
downloaded below. Background materials
and supporting documents can be found in
the documents section (see link in left-hand
navigation column). Te Executive Summa-
ry of the report is below.
Nadnaslov
Naslov
Podnaslov
promo
4 www.build.rs
www.build.rs
Kalzip

aluminijumski krovovi i fasadni sistemi

pokretaci su avangardne arhitekture.
Projektanti irom sveta svoje vizije pretvaraju
u stvarnost sa Kalzipom, stvarajuci novi talas
u gradevinarstvu.
Zahvaljujuci najnovijoj X-Tail tehnologiji
kruznih oblika, nastaju jedinstvene konstrukcije.
Za Vasu stvaralacku moc:
Kalzip

sistemi put za ostvarenje

Vasih zelja i kreativnosti!
Predstavnitvo za Srbiju, CG, HR i BiH:
Kalzip

Engineering Office
Stjepan Klaric
Vij. Vlahe Bukovca 10 31000 Osijek
Hrvatska
tel. +385 (0) 31 53 01 36
fax. +385 (0) 31 53 01 37
e-mail: kalzip@hi.t-com.hr
Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad
Kongresni Master centar
+385 (0) 98 46 88 77 /privremeno/
Umetnost
izgradnje
u pokretu
26
Klasteri
Vertikalno
ozelenjavanje
56I Saloni Milano
KompIetan sadrzaj
ali i mnogo vie
pronaci cete na adresi
www.BUILD.rs
Tragovi u
glini
Fokus
sajmovi Milanski sajam nametaja (I SALONI) 56
promo Arhitektura koju volimo
(FlLlC ENTERlJERl) 58
3la||ere pr|zre (LuXFER) 59
Prozori i vrata za lepo lice
vase ooje|la (ALuR0LL) 60
enterijer Cove| ra po|a pula |zredu
tehnologije i prirode 62
green build Zelena gradnja 63
Vertikalno ozelenjavanje 66
vozdovac ve|||o rad|||sle 68
3avrerer| cove|, z|volr| proslor
| e|o|o|ja (3lVPR0LlT) 70
Ze|er| proje|l| u 3A0 - T0P 10 74
poslovanje Pra|l|cre prezerlac|je - rajoo|j| pul |a
lrz|slu | |va||lelror raderju 76
promo 0d radev|rs|o raler|ja|a
do ||juca u ru|e (lN 0E3l0N&C0L0R) 75
Pulra rreza - predus|ov uspesro
razvoja (3l0PR0JEKT) 77
Penetron sistem potpuna
zasl|la oelora (LEN3lV-NE0T0N) 78
Otvorena banka u Novom Sadu
(VETAL3 8ANKA) 80
0rejarje lll r||er|jura (KATANA) 82
El|asro reserje za ooje|le |z|ozere
dejslvu r|s||| lerperalura lo|or raderja
| e|sp|oalac|je (3lVPR0LlT

3l3TEV) 84
Proje|lro lrars|rarje (ER3TE 8ANK) 88
Po||urelars|| pare|| (l308Au) 90
0orada lasada | drvela (8E0lCLA) 91
Isporuka i ugradnja fasadnih i krovnih
lerro|zo|ac|or|| pare|a (R0L0VATlK) 92
C|scerje | odrzavarje
vase proslora (3ECuT) 96
narudzbenica 98
info Svet
0|ruzerje
Srbija
8eorad
8
9
11
11
poslovanje udruz|varje |ao ||juc
e|orors|o razvoja - K|asler| 18
predstavljamo Korac de|o |ras| (E3AL) 22
sajmovi
Va|s|ra|ro |or|scerje erer|je
za raderje ouducrosl| (3AlE 08) 24
Tema broja Traov| u ||r| 26
Primena proizvoda od gline u
savrereror radev|rarslvu 28
Korres c||ars|e |rduslr|je 3ro|je 31
C||arslvo jua 3ro|je (VLA003T) 32
Pr|ca sa ras|ovre slrare
(FANTlNl3ClANATlC0 8ALKAN) 34
Porozna opeka Porotherm
(wlENER8ER0ER) 36
C||a sa dusor (Cl0LANA T000R0vlC) 38
Program glinenih proizvoda
za savrerero raderje (3L00A l0V) 39
arhitektura Forra - ope|a - dela|j (VARl0 80TTA) 40
promo Skelski sistemi za sigurnost na visini
Valo 1 (T08LER 3KELE) 11
Zasl|la z|dova od ope|e (0RAVlN) 42
zanimljivosti Preradr| s|sler L|le3PACE... 43
promo La|oca pr|slupa | oezoedrosl za sve
(0R033l EN0lNEERlN0) 44
0oraca lerro|zo|ac|ja
rerac|o |va||lela (CAR) 46
Cresp|, Arrslror | Trespa pro|zvod| za
roderre erler|jere (P0LYKEV 3R) 47
Savremeni materijali za potpuni komfor
pr|rodro o|ruzerja (P0LYVER3 0R0uP) 48
fokus Krura sva|e |uce (VLA003T) 50
promo Vorlazre ce||cre |orslru|c|je (K0VET) 54
transmaterijali 3aroc|slece sla||o | 0uralorr
tm
55
28
40
BUILD magazin je prvi srpski besplatni
poslovni magazin o graevinarstvu i opremanju
koji se na teritoriji Srbije besplatno distribuira
na adrese preduzea, organizacija i profesiona-
laca iz oblasti graevinarstva, arhitekture i pra-
teih delatnosti.
BUILD magazine is the rst Serbian
free building construction business maga-
zine which is, in Serbia, distributed without
charge, to addresses of companies, organiza-
tions and individuals connected to building
construction industry and architecture.
Fokus
50
Mladost
Krura sva|e
|uce
Mario Botta
Forma opeka detalj
Primena proizvoda od
gline u savremenom
JUDHYLQDUVWYX
66
18
Od ovog broja!
63
u ast BG a u ast o u
uabouti ue a vabuti o
Be re be re or
Cira ira eat o
sa esa si
uro Heat euro eat o u
adis adis o
antinis ianati o Ba an antinis ianati o o u nas ovna
Gates ates o u
G a ier a ier o u
a i a net
adrans i saja adria air or
a zi a zi o
a er a er rs
aino roje t o rin asino roje t o
adost adost es ova o u
ondia ondia ot ai o
ovosads i saja saja net
Pan o er an o er o
Po ers Grou o ers rs
Popovic & Co o ovi and o o u
Potisje Kanjiza otisje anjiza o
Putz eister utz eister o
Ra id atin ra id a atin o u
Ro o ati ro o ati o
S www.saie.boIognaere.it
Sion sionnet rs
S ste Pro s ste ro o u
Via inzenjering viainzenjerin o
ienerber er ienerber er o u
G S
G nji a a nji a o u
sta astadoo rs
Centrote ni a entrote ni a o
Conin onin eunet u
n roje t in roje t net
KoIubara gradevinar rad o
o aoni a d ad o aoni o u
anes anesdoo o
Ravnaja ravnaja tt u
erra or ata terra or ata s s u net
R
B
R

2
*
/
$
6
,
.rs
P O R T A L G R A E V I N S K E I N D U S T R I J E
u p r i p r e m i j e n o v a v e r z i j a s a j t a
DAR
ZEMLJE
Opekarska industrija u svetu svoj ponovni uspon
doivljava dobrim delom upravo zahvaljujui
tenjama ka eko-gradnji. Glineni proizvodi, bez
obzira da li tite, pregrauju ili pokrivaju na pro-
stor, imaju odline nosee, izolacione, paropropu-
sne i ekoloke odlike, dugotrajni su, i sve vreme
upotrebnog veka zadavaju svoje karakteristike.
Nakon perioda tranzicije tokom koje su skoro
svi najznaajniji proizvoai uspeno privatizo-
vani (prirodno, dolo je i do ukrupnjavanja), nai
ciglari su sada spremni da odgovore na zahteve
globalnog trita. Ovim izdanjem Build eli da
vam predstavi ciglarsku industriju Srbije danas,
njen asortiman, najuspenije proizvoae, tekue
probleme sa kojima se suoava (divlje ciglane, re-
gulativa, uvoenje standarda Evrokod 6, itd).
Meutim, pre svega, ideja je da investitore i pro-
jektante podsetimo na sve one prednosti gline
kao materijala, esto preutkivane u neprestanoj
gladi trita za sve brom i brom gradnjom, u
kojoj retko ima vremena za trajan kvalitet, istin-
ski komfor i ono najvanije zdrav ivot i rad.
Jedino kroz obrazovanje mladi narataji mogu
usvojiti ljubav prema glini i obezbediti njen op-
stanak u naem okruenju: pored samih opekara
kao glavnih nosioca zanata, tu su i arhitekti koji
e znati ta opeka ili crep mogu da im prue a
to ne mogu drugi materijali, ali i kvalikovani
radnici koji e umeti ideje projektanata da spro-
vedu u delo. Naposletku, tu su budui investitori
koji bi trebalo da znaju sve prednosti materijala
koji plaaju i kvaliteta ivota koji e njime dobiti.
Jedan rad na ovu temu dat je u Zborniku radova
sa V Kongresa ciglarske industrije, odranom u
junu na Tari, ali ovo se svakako ne moe naz-
vati ni poetkom istinskog preporoda industrije.
Nije dovoljno napraviti crep ili ciglu neko je
mora znati, kupiti, eleti...
Sa temom broja podudario se jo jedan poetak
za Build... Od prvog izdanja Build magazin je
pokuavao da skrene panju na savremene tren-
dove u graenju koji podrazumevaju energetsku
ekasnost, odrivi razvoj, ekoloku svest... sve u
svemu zelenu gradnju. Iako se i kod nas sve
ee govori o njoj, Green Build-om prvenstveno
elimo da podignemo svest ljudi iz struke do one
granice iza koje poinje primena ovog koncepta.
Kua proizvede i vrati u mreu onoliko energi-
je koliko potroi na godinjem nivou, stambeno
naselje u Beu bez sistema za grejanje, oblakoder
usmerava vetar na svoje tri elise koje proizvode
petinu ukupne energije potrebne objektu... Ovo
nije budunost. Ovo je danas. Uskoro e biti
jue... Nae graevinarstvo jedva da je poslednjih
nekoliko decenija videlo sutra. Objekti koje pra-
vimo danas pripadaju vremenu prolom, a ono
to emo izgraditi sutra pripada veku iza nas. U
vremenu kada se sve kree bre nego ikada nae
graevinarstvo se i dalje svodi na: e, ovde da bude
dnevna, onako... velika! ovde garaa! a ovde veliki
prozor! a ovde moe da stane jo jedna garsonjera!
Kada bi ove jeseni nova generacija upisnika ar-
hitektonskih fakulteta bila obrazovana u skladu
sa trenutnim/buduim konceptima graenja, mi
bismo tek za pet godina imali prvu generaciju
arhitekata dananjice. Prostom raunicom doe
se do toga da ih nee biti ni za 20 godina jer
nema dovoljno strunih kadrova na ovom polju
koji bi umeli da prenesu ovo znanje, a poseb-
no svest neophodnu da bi se znanje usvojilo i
razvijalo. itajte Green Build, budite u toku sa
graenjem XXI veka...
Urednik,
Mladen Bogievi
Od svog prvog broja u Build magazinu eleo sam da jedno izdanje bude posveeno glini u graevi-
narstvu. Zato? Zato to je glina inila sav moj svet u detinjstvu, kada sam i zavoleo graenje...
Sa majine strane, jo od prvih seanja, vezan sam za sitni vapski biber crep Slavonije i Srema pod
kojim i danas ivim, zemunske podrume i kalvarijske katakombe monih svodova, naboj i vapsku
ciglu velikog formata i glaziranu utu opeku sokli i trotoara. Sa oeve strane nasledio sam ljubav
prema bondruku, blatu kojim je oblepljen plet konica, tala, i kua sa krovom na etiri vode. Ipak,
posebno mesto u meni pripada upravo tim krovovima na etiri vode, i naravno eramidi. Bez
posebnog razloga. Zavoleo sam je jo u detinjstvu. Moda zbog starih krovova koji se uvijaju pod
njenom teinom, po itavoj povrini blago razueni kao potok u brzaku, moda zbog uloge kandila
koju i danas ima o Boiu i Uskrsu Kako bilo Taj broj je sada pred vama
REDAKCIJA
GLAVNI UREDNIK
1omislav SLamenic
UREDNIK
Mladen 8ogicevic
IZVRNI UREDNIK
Aleksandra Jovanovic
DIZAJN I PRIPREMA
lvan Anelovski
vladimir Koncarevic
DIREKTOR MARKETINGA
Dunja Filipovic
MARKETING
Jelena 8ozic
1anja vicenLijevic
Monika Ilomanoski
SLana Arsenic
Peko Zivkovic
Nina Viekruna
Jelena Kusmuk
Srbijanka Savic
Coga Lukic
OBRADA I UNOS PODATAKA
Fmilija MiLic
FINANSIJE
Dragana SLankovic
lZDAVAC
Izvorska 41, 11030 Beograd
tel/fax: +381 11 35 71 509
+381 11 35 71 510
e-mail: info@infonetgroup.com
www.infonetgroup.com
lzdavac ne snosi odgovornosL za isLiniLosL
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
TAMPA
RoLogralka d.o.o.
Segedinski put 72, 24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
Naslovna strana:
FANTINISCIANATICO BALKAN
po|edal| ra slrarara 18 | 19
lolo: 3rdar 3lelarov|c
ra loloralj|: Giter blok G-7
(pozad|ra - p|rols|| c|||r sa dva ||ca,
Kora| |rje|rje Ljuo|ce, 8eorad)
Zahvaljujemo se na izuzetnoj saradnji
Vuzeju rada 8eorada
6
info
8 www.build.rs
SVET
Prvi LD sertihkat objektu
za viseporodicno stanovanje
Prvi objekat za vieporodino stanovanje
koji je postao vlasnik platinastog LEED
sertikata nalazi se u Calgary-ju (Alberta,
Kanada). Kua Vento je delo Busby Perkins
i Will-a, u saradnji sa rmom Windmill
Develop-ment Group specijalizovanom za
primenu zelenog koncepta.
Govori se o tro-
spratnici u urba-
nom okruenju
dvadeset stambe-
nih dvospratnica
rasporeenih na
nekoliko nivoa zemljita, sa mestimino ras-
poreenim aktivnim prizemljima. Projekat
podrazumeva nekoliko odrivih elemenata u
skladu sa lokalnom sunanom klimom: vrelim
i suvim letima, i hladnim i suvim zimama.
Zgrada je opremljena svim neophodnim
sistemima: ventilacija zadrava toplotu da
ne prodre u objekat, reciklirana i voda od
atmosferskih padavina obezbeuju doda-
tno snabdevanje stanova, a celokupni obje-
kat je izgraen od recikliranih materijala
ili onih koji se mogu reciklirati. Platinasta
LEED nagrada predstavlja ogroman uspeh
u napretku ekolokog stanovanja u Kana-
di. Vento je prva od dve planirane faze re-
konstruisanja dela grada u kom se nalazi, i
prva zgrada u seriji zelenih projekata koje je
sproveo Windmill.
Materijal za izgradnju
puteva poskupeo 15%
Cene sirovina gvoa i elika su u maju ove
godine poskupele za 93% u odnosu na isti
mesec 2007. godine. Ovaj zakljuak je izne-
lo Udruenje graditelja puteva i saobraaj-
nica iz SAD (ARTBA American Road
& Transportation Builders Association) u
svom saoptenju od 30. juna 2008. Naravno,
podvlai se da je ovoliko poskupljenje gvo-
a i elika osnovni uzrok zato budet za
izgradnju neke saobraajnice mora biti bar
15% vii u odnosu na isti period prole go-
dine. Istovremeno, inacija je u periodu od
proteklih godinu dana iznosila 4,2% (mere-
no prema potroakom indeksu).
Dodatno ARTBA je zakljuila i da je do-
lo do skoro 50% poskupljenja drugih ne-
ophodnih materijala za izgradnju puteva
u periodu od 2003. do kraja 2007. godine.
Ekonomisti iz ARTBA-e upozoravaju da
cene sirovina ozbiljno pritiskaju izvoae i
ugroavaju trite niskogradnje. Skrenuta
je panja na dramatian udar na cene poje-
dinih materijala koji nastaje usled globalne
trke za rezervama sirovina, naroito gvoa
i elika. Na tritu SAD procenat uvezenog
elika ve je dostigao 12%. U trenutku kada
je poveana potranja na svetskom tritu,
gde postoje dve vrtoglavo rastue ekono-
mije gladne novih graevinskih poduhvata
kao to su Kina i Indija (mada ni Brazil nije
previe daleko), poloaj izvoaa u SAD je
na veoma nezavidnom nivou.
Sa druge strane, na poveanje cena dru-
gih kljunih sirovina kao to su pesak,
ljunak i drobljeni kamen, vie su uticali
faktori na domaem tritu. Najvaniji
faktor jeste skup izazova koji pred svaku
industriju postavlja zahtev za ouvanjem
ivotne sredine i tenja ka to racionalni-
jem korienju resursa.
Ovi trendovi utiu na svaku fazu nisko-
gradnje: od samog planiranja saobraajnica
(koje sada mora da ukljui i studije uticaja
na okolinu), do ogranienja u eksploataciji
sirovina koje dalje utie na cene transporta
sirovine, ali i mehanizacije, itd. (pored ve
dobro poznatog poskupljenja nafte i naf-
tnih derivata).
info
9 www.build.rs
Sajam drvopreraivaca
u Klagenfurtu
Od 28. do 31. avgusta 2008. na Sajmu Kla-
genfurt, Austrija, odrava se 50. meuna-
rodni sajam drveta, drvene grae i opreme,
na kome e se predstaviti vie od 400 izla-
gaa iz dvadesetak zemalja sveta na vie od
46.000m
2
izlobenog prostora.
Osnovne teme ovogodinje manifestaci-
je bie umarstvo i prerada uma, Teh-
nologija strugara i oplemenjivanje drveta,
Izgradnja i proizvodi od drveta, Prevoz i
logistika drvene grae i Bioenergija i tehno-
logije zatite ivotne sredine. Ovogodinji
sajam bie ispunjen brojnim prezentacija-
ma i promocijama, takmienjima drvosea,
kao i zvaninim simpozijumom sa temom
Dodatna vrednost Vizija 2020. Tim po-
vodom 3. juna u Sveanoj sali direkcije Be-
ogradskog sajma organizovano je detaljnije
upoznavanje sa ovom najstarijom i najveom
sajamskom manifestacijom u Klagenfurtu.
Okupljenim novinarima i privrednicima
obratio se dr Bernard Erler, direktor Klagen-
furtskog sajma, kao i njegovi saradnici. Cilj
gostiju iz Austrije je bio da pozovu srpske dr-
vopreraivae da ove godine budu gosti, a ve
od naredne i da izlau na mestu koje okuplja
najvie drvopreraivaa iz cele Evrope.
OKkUZNJ
Fassa Bortolo gradi fabriku
kreca u Obrovcu
Italijanska kompanija Fassa Bortolo zapoi-
nje s izgradnjom fabrike krea u blizini hr-
vatskog Obrovca, a investicija je procenjena
na vie od 50 miliona evra. Zavretak gradnje
predvien je za jesen 2009. godine. U prvoj
fazi predvieno je otvaranje sedamdesetak
radnih mesta, a zatim, nakon poveanja pro-
izvodnje, ukupno e biti zaposleno vie od
200 radnika. Kompanija Fassa Bortolo u no-
vom investicionom ciklusu planira da, pored
obrovake, izgradi i nove fabrike u Albaniji,
paniji, Sloveniji, BiH i Crnoj Gori.
Gradnja terminala
u Iuci PIoce
U punom su zamahu radovi na gradnji no-
vog kontejnerskog terminala sa komplet-
nom prateom infrastrukturom uz sam
morski ulaz u Luku Ploe. Radovi su poeli
krajem novembra prole godine, a objekat
prema ugovoru treba da bude gotov do kra-
ja 2009. Novi terminal je dugaak 280m,
a imae korisnu povrinu od 110.000m
2
.
Gradi ga splitska kompanija Konstruktor-
Inenjering, a vrednost radova je procenjena
na oko 35 miliona evra. Re je o modernom
kontejnerskom terminalu, prvom te vrste u
Hrvatskoj.
Ono to posebno treba naglasiti jeste da se
govori o investiciji koja je realizovana prema
modelu javno-privatnog partnerstva.
BILANS POSKUPLJENJA MATERIJALA
ZA NISKOGRADNJU U SAD
(2007. 2008.)
gvode i celik 93,3%
asfaltna pokrivka i montani elementi
8,4%
pesak, ljunak i drobljeni kamen 6,7%
gotov beton 2%
betonski blokovi i ivicnjaci 2%
i na poslednjem mestu je cement sa
samo 0,8% poskupljenja u proteklih go-
dinu dana

info
10 www.build.rs
kegionaIna konferencija
za investitore
Berze iz Banja Luke, Beograda, Ljubljane,
Skoplja, Podgorice, Sarajeva i Zagreba odr-
ale su 11. juna u Zagrebu Prvu regional-
nu konferenciju za investitore sa trita
kapitala Jugoistone Evrope ( JIE). Cilj
konferencije bilo je predstavljanje najuspe-
nijih regionalnih kompanija i trita kapi-
tala, kao i privlaenje novih investitora. Na
konferenciji su bile predstavljene i listirane
kompanije, a takoe su bili organizovani i
bilateralni razgovori investitora. Predstav-
ljeno je ukupno 24 regionalne kompanije,
meu kojima su predstavnici sa Beogradske
berze bile i nika AIK banka, beogradski
Energoprojekt holding, novosadska Metals
banka, beejski Soja protein i pirotski Tigar.
Organizacija regionalnih predstavljanja za
portfolio investitore iz regiona jedna je od
aktivnosti predvienih Memorandumom o
partnerstvu koji su berze iz regiona potpisale
u decembru 2007. Konferenciji u Zagrebu
prisustvovalo je 150 institucionalnih investi-
tora a odrano je 160 bilateralnih razgovora
investitora i kompanija. Jo jedan regionalni
roadshow za meunarodne investitore plani-
ran je za jesen, i bie odran u Beu.
Briga za energiju
u Hrvatskoj
Do 2015. Hrvatska elektroprivreda e u
gradnju elektrana uloiti 2,1 milijardu evra.
Potronja struje u Hrvatskoj raste znatno
bre nego u Evropskoj uniji oko tri po-
sto godinje. HEP je ovih dana, prvi put
nakon gotovo tri godine, najavila poskuplje-
nje struje za poetak jula, a procene su da
bi poskupljenje moglo iznositi izmeu 10 i
20 posto. Meutim, problem energije se kod
naih suseda shvata veoma ozbiljno i kuju
se dugoroni planovi za njegovo reavanje.
Tako je Vlada krajem juna zavrila Nacrt
energetske strategije Zelenu knjigu, koja
e biti data i na uvid javnosti.
Potpredsednik Vlade Damir Polanec nepo-
sredno pre zavretka govorio je na otvaranju
Nacionalnog savjetovanja o gospodarstvu i podu-
zetnitvu: irom otvaramo vrata privatnom
kapitalu za investicije u proizvodnji elektrine
energije jer Hrvatska sa svojim sadanjim ka-
pacitetima ne moe proizvoditi dovoljne ko-
liine struje naglasio je Polanec otvarajui
poetkom juna u ibeniku 12. nacionalno sa-
vetovanje o gospodarstvu i poduzetnitvu. On
je dodao da Zelenu knjigu aktuelna Vlada u
Hrvatskoj smatra jednim od svojih najveih
uspeha. U Solarisu u ibeniku okupilo se vie
od 610 uesnika iz cele Hrvatske.
Hrvatski putari u Crnoj Gori
Splitski Konstruktor e znatno pre ugovo-
renog roka zavriti najsloeniji i najskuplji
poduhvat kompletne rekonstrukcije dela Ja-
dranske magistrale, od Mioske do Kolaina.
Vrednost sloenog posla na rekonstruisanoj
trasi dugoj sedam kilometara koji je obu-
hvatio izgradnju tree trake, kompletnu sa-
naciju 11 oronulih tunela i detaljnu sanaciju
veeg broja kosina, kao i gradnju galerije
kod Kolaina je 11,2 miliona evra.
Ova kompanija e biti jedan od najozbilj-
nijih kandidata za izvoaa radova na nekoj
od deonica budueg autoputa u Crnoj Gori,
od Bara do granice sa Srbijom, koja e ko-
tati oko dve milijarde evra.
SIovenci u turizam uIazu
300 miliona evra
Sa skoro 300 miliona evra investicija za
turizam u ovoj godini, od ega polovi-
nu predstavlja ulaganje u elitne hotele u
Portorou i Piranu, slovenaki turisti-
ki planeri najavljuju potpuni obrt u toj
delatnosti nakon stagnacije obeleene u
poslednje dve decenije, tvrde slovenaki
mediji i dodaju da su u lokalnim sredina-
ma ipak nezadovoljni zbog strukture ko-
rienja evropskih sredstava.
Za investicije u hotele, bazene i golf-igrali-
ta dobijaju se nepovratna sredstva iz evrop-
skih fondova, a do tih sredstava ne mogu
doi optine rekao je gradonaelnik Pira-
na Matja Gantar. On se, meutim, ali da
njegova optina iz svog budeta investira ove
godine deset miliona evra u komunalnu in-
frastrukturu koja oblikuje konani turistiki
produkt, dok su sredstva drave i evropskog
kohezijskog fonda za infrastrukturu u turi-
stikim optinama minimalna.
Prema grubim ocenama, od 300 miliona
turistikih investicija koje su u toku u Slo-
veniji, evropski kohezijski fond uestvuje
sa 125 miliona evra, a najvea pojedinana
investicija je u portoroki hotel Palace koji
je obnovljen i treba biti otvoren sledeeg
meseca. Obnova simbola elitnog turizma na
slovenakoj obali kotae po zavrnim pro-
raunima oko 80 miliona evra, dvostruko
vie nego to se planiralo, ali zato slovenaki
turistiki radnici najavljujuju pravu rene-
sansu Portoroa i drugih turistikih krajeva
na slovenakoj obali.
Nice novi grad u Sarajevu
Donji deo Istonog Sarajeva, koji obuhva-
ta optine Istona Ilida i Istono Novo
Sarajevo, trenutno je najvee gradilite u
BiH. Stambeni objekti niu kao peurke, a
urbanisti kau da je u toku izgradnja 5.000
stambenih jedinica od kojih su sve prodate,
te da e u naredne dve godine biti izgraeno
duplo vie stanova, jer potranja jo nad-
mauje ponudu. Cene kvadrata stambenog
prostora u izgradnji kreu se od 1.300 do
2.000KM, a predstavnici graevinskih rmi
najavljuju poveanje cena.
Ekspanzija gradnje u donjem delu grada
poela je pre tri-etiri godine, da bi danas
dostigla vrhunac. Svi novoizgraeni stam-
beni objekti su useljeni, to odraava odluku
reseljenih Sarajlija da se vrate. Osim stam-
bene gradnje, u Istonom Sarajevu niu i
investicije stranih kompanija. Lokalne za-
jednice su povoljnim uslovima za ulaganja
otvorile vrata stranim investitorima. U toku
je izgradnja velikog trnog centra slovena-
kog Tua, zatim i Trnice Banjaluka privode
kraju veliki namenski objekat, a poetak ra-
dova najavljuje i kompanija Delta. Uveliko
se gradi salon Mercedesa, privodi se kraju
i izgradnja pozorita, jedine institucije tog
tipa koja je u BiH podignuta posle rata.
Ovaj deo RS uskoro e dobiti i reprezenta-
tivnu gradsku galeriju Kuanski na 700m
2
,
kao i modernu sportsku dvoranu.
Maarska uIaze u turizam BiH
Federalni ministar turizma i ivotne sredine
Nevenko Herceg razgovarao je jue u Saraje-
vu sa delegacijom maarskih poslovnih ljudi
o investiranju u turizam BiH. Tokom sastan-
ka prezentovane su mogunosti investiranja
u dva zimska (ski centar u Busovai i na Vla-
iu) i jedan letni turistiki centar (aqua park
u Mostaru), kao podruja od posebnog inte-
resa u Bosni i Hercegovini za investiranje od
strane Maarske, saopteno je iz Federalnog
ministarstva turizma i ivotne sredine.
BiH strana predstavila je konkretne pro-
jekte, koji daju razliite oblike ulaganja u
zajednike rme, i koji bi doprinele jaa-
nju turistike ponude regiona. Predstavnici
maarske delegacije istakli su da je njihov
cilj ulaganje u manje razvijene zemlje, te da
su spremni da uloe preko 500 miliona evra
u turizam Bosne i Hercegovine.
info
11 www.build.rs
11
SRBIJA
Fabrika za proizvodnju
betona u Maloj Krsni
U junu je u Maloj Krsni otvorena fabrika
za proizvodnju betona i betonskih eleme-
nata koja e za sirovinu koristiti reciklirani
beton, graevinski ut i drobljeni ljunak,
kao i asfaltna baza za proizvodnju hladnog
asfalta koja e koristiti reciklirani asfalt kao
sirovinu. Fabriku je otvorio ministar za za-
titu ivotne sredine Saa Dragin, koji je u
izjavi Tanjugu istakao da je svaki pogon za
reciklau izuzetno bitan ne samo sa aspekta
zatite ivotne sredine ve i sa ekonomskog
aspekta, jer reciklaa doprinosi utedi sred-
stava. On je kazao da je ovo prva fabrika za
reciklau asfalta koju otvara za vreme tra-
janja svog mandata, i dodao da takvih fa-
brika u Srbiji mora biti vie: Bitno je da
se otvore i fabrike koje se bave reciklaom
elektronskog otpada, starih guma, iskorie-
nih ulja, kao i sve ono to moe ponovo da
se iskoristi, a ne da se odlae u prirodu.
Dragin je podsetio da je Ministarstvo za za-
titu ivotne sredine Skuptini poslalo dva
zakona - Zakon o upravljanju otpadom i
Zakon o upravljanju ambalanim otpadom,
ocenivi da bi se u oblasti upravljanja otpa-
dom moglo zaposliti oko 50.000 ljudi.
Drvopreraivaci u Uzicu
Od ukupnog broja drvopreraivaa u optina-
ma Zlatiborskog okruga njih 500 (oko 90%!)
nije registrovano, reeno je na sednici Odbora
za umarstvo i industriju Regionalne privredne
komore, na promociji prirunika Kako i zato
registrovati drvopreraivaku delatnost, u iz-
danju Opteg udruenja preduzetnika Uica u
saradnji sa Komorom, Zlatiborskim okrugom i
umskim gazdinstvom Uice. Ovaj prirunik,
osim zakonskih odredbi za drvopreraivaku
delatnost, objedinjuje sve propise koji su rasuti
u velikom broju zakona i podzakonskih akata.
GRAEVINSKA DELATNOST
SRBIJE U BROJKAMA
U Srbiji je gradevinska delatnost ove go-
dine smanjena, osim izgradnje stanova
koja belei stalni rast. Tako je broj izdatih
gradevinskih dozvola u prva tri meseca
ove godine manji za 0,5% u odnosu na isti
period lane. U martu je izdato ukupno 913
dozvola, to je za 4,5% manje nego u is-
tom mesecu prethodne godine.
Medutim, prema podacima Republickog
zavoda za statistiku, u martu je broj izdatih
gradevinskih dozvola za gradnju stanova
povecan za 13,2% u odnosu na prologo-
dinji mart, a prijavljena je izgradnja 1.605
stanova sa prosecnom povrinom od 65m
2
.
Od ukupnog broja stanova u stambenim
zgradama, 12% ce biti izgradeno u objek-
tima sa jednim stanom, prosecne povrine
od 132 m
2
, dok ce ubedljivo najvie stano-
va 79,5% biti napravljeno u zgradama sa tri
i vie stanova, a njihova prosecna povrina
je znatno manja tek 56 m
2
.
Od ukupno izdatih dozvola najvie 81%,
odnosi se na zgrade, a ostale uglavnom na
cevovode, komunikacione i elektricne vo-
dove, s tim to je najvece interesovanje za
nove objekte 55,4%.
Najveca gradevinska aktivnost trenutno u
Srbiji je, po ocekivanju, u Beogradu, Ju-
nobackom i Sremskom okrugu
info
12 www.build.rs
Turisticko podrucje Donje PodunavIje za-
uzima povrinu od 3.362km
2
sa 121.306
stanovnika. Medutim, u ukupnom dru-
tvenom proizvodu Srbije 2005. godine
pet optina ovog podrucja zajedno je
ucestvovaIo sa samo 0,88 odsto. Visina
drutvenog proizvoda po stanovniku biIa
je 80.965 dinara, to je vie od 40% ispod
repubIickog proseka. Postoji samo 19 re-
gistrovanih objekata za pruanje usIuge
smetaja sa 833 sobe i 1.942 kreveta, a
iskoricenost kapaciteta je svega 25,3 od-
sto iIi 92 dana pune zauzetosti. Ovo su ci-
njenice koje odsIikavaju sadanje stanje,
a sve moe izgIedati mnogo drugacije.
Naime, jedinstven master (poslovni) plan o
razvoju turizma u Donjem Podunavlju, koje
obuhvata optine Veliko Gradite, Golubac,
Majdanpek, Kladovo i Negotin sa Nacional-
nim parkom erdap, trebalo bi da omoguci
bre investicije koje bi od ovog atraktivnog
podrucja stvorile nezaobilaznu destinaciju na
turistickoj mapi jugoistocne Evrope. Ceo turi-
sticki doivljaj Donjeg Podunavlja predstavlja
mozaik. Na podrucju od 250 kilometara, kraj
desne obale Dunava nalaze se pravi arheolo-
ki biseri iz praistorije i antickog doba, kao to
su Lepenski vir, Viminacijum, Trajanova tabla
i ostaci cuvenog mosta.
Mnogi koji krstare Dunavom prema Crnom
moru, obicno kau da imamo najlepu klisuru
u Evropi. To, medutim, ne znaci mnogo, jer
svetski putnici nisu u prilici da prista-
nu uz nau obalu i to, zaista, i vide. Za
pun doivljaj nedostaju nam pristani-
ta, marine i nauticka obeleja rekao
je dravni sekretar za turizam Goran
Petkovic, predstavljajuci nedavno u
Kladovu Master plan za Donje Po-
dunavlje. Svaku od pet podunavskih
optina, autori ovog master plana sa
Ekonomskog fakulteta u Beogradu
vide sa svojim specicnostima.
Tako je Negotin posmatran kao slikovito i
ruralno vinsko podrucje, Kladovo kao grad
nautike i sportova na vodi, Donji Milanovac
(Majdanpek) je srce erdapa, Golubac ro-
manticno naselje, dok je Veliko Gradite
zamiljeno kao dunavski rizort. Da bi se ove
ideje sprovele u delo, potreban je i veliki no-
vac. Procenjuje se da su u pitanju ulaganja
od oko 260 miliona evra, od cega 60 u javni
sektor, pri cemu investicionim planom nisu
obuhvacena sredstva koja se odnose na tu-
risticko-kongresni kompleks Srebrno jezero
u Velikom Graditu. Prema Master planu za
Donje Podunavlje do 2012. godine postojeci
smetajni kapaciteti trebalo bi da budu dupli-
rani, a do 2020. godine da dostignu cifru od
8.614 leajeva.
Naravno, za reaIizaciju takvog pIana po-
trebna su sredstva, investitori, aIi kada im
se ponude sasvim konkretne mogucnosti
ima i vie izgIeda da se na kraju ipak dobi-
je eIjena pIanski zaokruena ceIina razvo-
ja turizma u Donjem PodunavIju
DUNAVSKA RIVIJERA
GoIubac - romantino naseIje sa
srednjovekovnom tvravom
KIadovo - grad nautike
i sportova na vodi
erdap - veIianstvena kIisura i
koIevka praistorijske civiIizacije
info
13 www.build.rs
Carska palata u Sirmiumu
U Sremskoj Mitrovici u toku je realiza-
cija projekta natkrivanja Carske palate.
Ovo je samo deo veeg projekta Put
rimskih careva, koji budi interesovanje i
van naih granica.
Dravni sekretar Ministarstva nansija
Goran Petkovi rekao je povodom obi-
laska arheolokog lokaliteta da se radi o
najveem pojedinanom projektu iz oblasti
kulture, i da e njegovu realizaciju u pot-
punosti nansijski podrati drava Srbija.
Prema nekim raunicama, kompletan pro-
jekat natkrivanja Carske palate kotae oko
150 miliona dinara.
Moeller u Sremu
Nemaki koncern Moeller, sa seditem u
Bonu, namerava da u industrijskoj zoni
u Sremskoj Mitrovici, do kraja godine,
izgradi novi pogon povrine 1.500m
2
za
proizvodnju elemenata za distribuciju
elektrine energije, to e omoguiti otva-
ranje novih radnih mesta.
Moeller je u Sremskoj Mitrovici poeo pro-
izvodnju elemenata za distribuciju elektrine
energije pre nekoliko godina, u iznajmljenoj
hali, sa samo 15 radnika, da bi za manje od
dve godine podigao modernu, savreme-
no opremljenu proizvodnju halu, povrine
3.500m
2
, u kojoj sada radi 1.000 ljudi.
Direktor lijale Nacionalne slube za za-
poljavanje u Sremskoj Mitrovici Todor
Kuzmanevi rekao je da je republiko
Ministarstvo za ekonomiju i regionalni
razvoj uloilo 560.000 evra u realizaciju
tog projekta, ime je omogueno zapo-
ljavanje 260 od ukupno 1.000 radnika u
pogonu Moeller. Koncern Moeller je pri-
sutan u 90 zemalja irom sveta i ima vie
od 8.000 zaposlenih.
Novi bedem na Exit-u
Radovi na izgradnji dela petrovaradinskog
bedema morali su biti zavreni pred uveni
muziki festival koji se odrava na novo-
sadskoj tvravi. Pitanje je koliko bi dugo
zid ostao razruen da nema ovog festivala.
Pronaene su opeke adekvatne da popune
prazninu na prostoru od Ludvigovog basti-
ona do Bastiona Marije Terezije. Birali su ih
izvoai iz Stana i Zavoda za zatitu spome-
nika kulture, a po proceni treba da ih bude
25.000, za duinu od oko 185 metara.
Da podsetimo, bedem je sruen novembra
prole godine, ili je bee pao sam od sebe?
Dva dana je trajalo ruenje zida u duini od
bezmalo 200m naoigled graana Novog
Sada, ali se gradske vlasti nisu oglasile. Kada
je postalo jasno da se govori o neijem pri-
vatnom poduhvatu glas javnosti uspeo je da
zadri teku mehanizaciju, ali gradske vlasti
su i tada ostale neme. Nalogodavac nije pro-
naen, teko da je i traen, to e rei crva
nije ni bilo! Ve prvih dana jula pored novog
zida prolazie graani Evrope, i petrovara-
dinska tvrava i Novi Sad e biti deo Evrope.
Onda se vraa u ruke nama...
Petrovaradinska tvrava nad Dunavom
ostaci Carske paIate
info
14 www.build.rs
U Pecincima pusten u rad
precistac vode
U Peincima je u maju puteno u rad po-
strojenje za preiavanje upotrebljenih
voda, ija je izgradnja nansirana iz sred-
stava SO Peinci i Fonda za kapitalna ula-
ganja Vojvodine. Na otvaranju, predsednik
pokrajunske Vlade Bojan Pajti, pohvalio
je rad lokalne samouprave, istakavi da ova
optina predstavlja dobar primer ekonom-
ski uspene optine i izrazio uverenje da e
za 3-4 godine kompletna teritorija pei-
nake optine biti pokrivena kanalizacio-
nom mreom. Osim ovog preistaa, koji
e pokrivati potrebe Peinaca, Subotita,
Brestaa, Sibaa i Popinaca, u ovoj optini
gradie se jo 2 postrojenja za preiava-
nje upotrebljenih voda.
U imanovcima je poela izgradnja drugog
postrojenja koje treba da se zavri za 240
dana, na koje e biti prikljuene kanalizaci-
one mree za mesta Prhovo, Sremski Miha-
ljevci, De, Karlovi, a pokrivae i potrebe
industrijske zone. Tree postrojenje bie
graeno u blizini Obedske bare.
Forum poslovnih lidera
Prvi Forum poslovnih lidera Srbije osno-
van je 4. juna 2008. godine na sveanoj ce-
remoniji u Narodnoj banci Srbije. lanice
Foruma, 14 meunarodnih i domaih kom-
panija, koje su u svoje poslovanje integrisale
drutveno-korporativnu odgovornost, pot-
pisale su Memorandum o razumevanju.
Forum poslovnih lidera Srbije prva je ko-
alicija drutveno odgovornih kompanija u
Srbiji, ustanovljena sa misijom da stimulie
razvoj drutveno odgovornog poslovanja i
uspostavi trajnu i stabilnu praksu poslova-
nja posveenog interesima cele zajednice.
Zamiljen je kao mrea kompanija koje su
spremne da na dobrovoljnoj bazi integriu
drutvene, etike i ekoloke aspekte u svoje
svakodnevno poslovanje.
Deri Grinld, suosniva kompanije
Ben&Jerrys Homemade koja je lider u indu-
striji sladoleda i pionir drutveno odgovornog
poslovanja u svetu, pruio je podrku osniva-
nju prvog Foruma poslovnih lidera u Srbiji.
Osnivanje Foruma poslovnih lidera Srbije
doprinos je kreiranju modernijeg i humani-
jeg drutva i izrastanju nae zemlje u bolje
mesto za ivot i poslovanje. elimo da po-
kaemo da imamo poslovnu elitu u najpozi-
tivnijem i najplemenitijem smislu izjavio
je Neven Marinovi, izvrni direktor nepro-
tne organizacije SMart Kolektiv.
Kompanije lanice Foruma poslovnih lide-
ra Srbije su: Radio difuzno preduzee B92,
Erste banka Novi Sad, Holcim Srbija, La-
farge BFC, Phillip Morris International,
Coca-Cola Hellenic, British American
Tobacco, US Steel Serbia, Pricewaterhouse
Coopers, KPMG International, Vip mobile,
Droga Kolinska, Henkel Merima i Societ
Generale banka.
BEOGRAD
Kargo centar u Surcinu
Tender za izbor stratekog partnera za iz-
gradnju kargo centra bie raspisan u sep-
tembru ove godine, najavljuje Bojan Krito,
generalni direktor beogradskog aerodroma
Nikola Tesla. ta e konkretno biti ponue-
no stratekom partneru jo nije poznato jer
se trenutno rade analize, denie cilj projek-
ta, a ve je kupljeno 50 hektara zemlje u bli-
zini aerodroma za potrebe kargo terminala.
Krto je naglasio: Kargo ima veliki znaaj
za razvoj privrede u Srbiji, ali ne toliko i za
sam aerodrom. Prethodni tender nije uspeo,
jer nije bio ni jasno denisan. Sada postoji
mogunost da ak raspiemo dva tendera,
prvi za aviokargo saobraaj, a drugi za pripre-
mu infrastrukture za magacine, kancelarije i
druge objekte, koji su neophodni preduzei-
ma da prave svoje baze u okolini aerodroma.
Dakle, jedna funkcija je veliki magacin gde
e se skladititi roba koja stie avionima ili se
priprema za izvoz, to e prema mojoj proceni,
biti manji deo biznisa, a druga je infrastruk-
tura za baze preduzea. Oekujemo da e taj
deo privui i veliki broj stranih kompanija. To
je idealna pozicija za rme zbog aerodroma,
blizine autoputa, a u perspektivi i pruge.
KONKURS SIEPA
Agencija za strana ulaganja i promociju
izvoza Srbije (SEPA) raspisala je 2. juna
javni poziv za dodelu bespovratnih nansij-
skih sredstava za nove investicije, u iznosu
od 2.000 do 10.000 evra. Kako je saopte-
no, rok za prijavljivanje je 29. avgust 2008,
a za podsticajna sredstva mogu se prijaviti
sva preduzeca koja investiraju u sektore
proizvodnje, usluga i istraivanja, kao i u
sektor razvoja.
Sredstva se dodeljuju po novootvorenom rad-
nom mestu i to za investicije u proizvodne
delatnosti od 2.000 do 5.000 evra po novom
radnom mestu, za investicije u sektor usluga
od 2.000 do 10.000 evra, kao i za investicije
u sektor istraivanja i razvoja od 5.000 do
10.000 evra po novozaposlenom. Vrednost
bespovratnih sredstava odreduje se u za-
visnosti od sektora investicija i proizvodne
delatnosti, a prijave za dodelu sredstava
podnose se Agenciji za strana ulaganja i
promociju izvoza (SEPA). Kako je nave-
deno, ovo je sedmi prijavni ciklus, a u prvih
est, pristiglo je ukupno 187 zahteva za do-
delu sredstava za podsticaj investicija. Sred-
stava su bila dodeljena za 65 kompanija, od
kojih su 27 strane, a 38 domacih. Ukupno
je izdvojeno 29,4 miliona evra iz NP, za
ukupne investicije od 431 miliona evra i
otvaranje 13.677 novih radnih mesta
info
15 www.build.rs
kevitaIizacija fasade
Generaltaba
Gradski Sekretarijat za stambene i komunal-
ne poslove potpisao je 5. juna ugovor o revi-
talizaciji fasade zgrade Generaltaba u ulici
Kneza Miloa sa preduzeem Jugogradnja.
Radove, vredne 143 miliona dinara, predu-
zee bi trebalo da zavri u roku od 540 dana.
Nadzor e obaviti strunjaci sa Arhitekton-
skog fakulteta, dok je konzervatorski nadzor
preputen Zavodu za zatitu spomenika kul-
ture grada Beograda. Predvieni su radovi na
revitalizaciji svih povrina, detalja, konstruk-
cija i materijala od koga su fasade nainjene,
a sve popravke obavie se upotrebom istog
materijala kojim je fasada prvobitno bila
obloena. Projekat po kome se izvode radovi
uradio je Zavod za zatitu spomenika kulture
grada Beograda i njime je obuhvaena revita-
lizacija svih fasada, delimina zamena krov-
nog pokrivaa sa podkonstrukcijom zgrade,
kao i sanacija oteenih delova objekta.
BIizanci kod OrIovace
Na raskrsnici kod groblja Orlovaa, na Ibar-
skoj magistrali, neretko se deavaju saobraaj-
ne nezgode, a samo u ovoj godini bilo ih je
vie od deset. U cilju poveanja bezbednosti u
saobraaju, Direkcija za graevinsko zemljite
i izgradnju Beograda, zapoela je pre nekoliko
dana izgradnju nove petlje, odnosno deni-
velisanje raskrsnice na mestu zvanom Vrbin
potok. Denivelisanje e, izmeu ostalog, pod-
razumevati postavljanje izlivno-ulivnih rampi.
Rampe za uzlaz i izlaz sa ove saobraajnice bie
iroke po sedam metara i nalazie se sa obe
strane mosta i podvozne saobraajnice. Kad je
u pitanju most, sistem denivelisanja je upra-
vo baziran na dva mosta blizanca preko kojih
ide magistrala u dve razdelne kolovozne trake.
One su, kao i rampe, iroke po sedam metara,
dok je zeleni pojas izmeu njih za tri metra
ui. Planirano je da radovi traju do jeseni, a
za to vreme saobraaj e se neometano odvi-
jati. Finansijer projekta vrednog 283 miliona
dinara je Direkcija za graevinsko zemljite i
izgradnju Beograda, dok je za izvoaa radova
izabrano graevinsko preduzee Alpine.
Zvaninici najavljuju da e se i preko leta e
se ovde raditi punom parom, a jedino u slu-
aju izrazito visokih temperatura, moe doi
do prekida radova, i to samo na par sati. Isto-
vremeno, najavljena je i skorija rekonstrukcija
jedne od najprometnijih ulica grada, a to je Sav-
ska ulica, uz podseanje na predstojee radove
i na nadvonjaku kod eleznike stanice Novi
Beograd. U pitanju je deonica duine 100 me-
tara, gde e doi do izmetanja od par metara u
odnosu na postojei nadvonjak. Inae, kad je
u pitanju rad na otvorenom pri visokim temp-
eraturama, kritina temperatura je oko 36
0
C.
Tada nadleni dravni organi proglaavaju sta-
nje elementarnih nepogoda.
www.build.rs 15
info
www.build.rs
Novobeogradski splav
Prvih dana juna na portalima se pojavilo sle-
dee obavetenje: Drutvo arhitekata Beogra-
da i Drutvo urbanista Beograda raspisali su
konkurs za idejno arhitektonsko reenje za
novobeogradski splav. Pravo uea imaju ar-
hitekte ili studenti arhitekture iz Srbije, do 35
godina starosti, pojedinano ili timski. Pred-
met konkursa je restoran na vodi, koji ima
prvenstveno ugostiteljsku namenu, u okviru
koga se mogu pojaviti i razliite kulturne ma-
nifestacije - izlobe, modne revije, pozorine
predstave. Konkurs je poeo 31. maja, a rok za
predaju radova je 27. jun 2008. godine. Kon-
kursni materijal uesnici mogu podii ili naru-
iti kod Drutva arhitekata Beograda.
Sve bi ovo zvualo u redu da 31. maj nije
bila subota, da 1. jun nije bila nedelja, i da
je dato vie od 26 dana za izradu projektnog
reenja (koje dobrim delom izlazi van uobi-
ajenog tla za arhitekte). Ovakvi konkursi
se mogu smatrati napretkom u odnosu na
neznano ugovorene projekte, ali svakako su
veoma daleko od ozbiljne organizacije (ili
moda transparentnosti?).
Pored svega, najavljivana selidba beograd-
skih splavova odloena je za jesen. Izgovor
je bio da je letnja sezona ve poela i nije red
da Grad kvari posao vlasnicima. S obzirom
da je selidba splavova najavljena jo prole
godine, i da su tada obezbeene lokacije za
njihovo premetanje, ostaje pitanje kako je
sezona mogla da pone neopaeno?
Zastita zivotne sredine
Krajem maja u Privrednoj komori Srbije
organizovan je seminar Projekti Meha-
nizma istog razvoja: Osnove, obaveze
Nacionalnog tela za sprovoenje projekata
Mehanizma istog razvoja Kjoto protokola
(DNA) i studije sluaja. U okviru programa
bilateralne saradnje, seminar su realizovali
Ministarstvo zatite ivotne sredine Repu-
blike Srbije i Ministarstvo ivotne sredine,
kopna i mora Republike Italije, u saradnji sa
Privrednom komorom Srbije.
Finansijska podrka zemljama u razvoju,
u okviru Mehanizma istog razvoja (Te
Clean Development Mechanism - CDM)
treba da pomogne ovim zemljama, potpi-
snicama Kjoto protokola, u dostizanju niza
ekonomskih, drutvenih, ekolokih ciljeva
odnosno ciljeva odrivog razvoja.
U Republici Srbiji sprovoenje CDM pro-
jekata moe pomoi u reavanju brojnih
problema, kao to su: smanjenje zagaenja
vazduha u industrijskim oblastima, smanje-
nje zagaenja vazduha uzrokovanog grej-
nim instalacijama u urbanim sredinama,
smanjenje zagaenja vazduha, koje potie
od saobraaja u velikim urbanim celinama.
S obzirom na znaaj sprovoenja CDM
projekata jedna od aktivnosti u okviru pro-
grama bilateralne saradnje Ministarstva
zatite ivotne sredine Republike Srbije i
Ministarstva ivotne sredine, kopna i mora
Republike Italije, predviena za 2008. go-
dinu, je i jaanje kapaciteta za sprovoenje
Kjoto protokola. U cilju realizacije ove ak-
tivnosti organizovan je seminar, kako bi se
to vei broj predstavnika dravne uprave
upoznao sa nainima i znaajem imple-
mentacije Kjoto protokola, odnosno mo-
gunostima i nainom primene Mehanizma
istog razvoja u Republici Srbiji.
Na seminaru su uestvovali predstavni-
ci velikog broja institucija dravne uprave,
Privredne komore Srbije, kao i lokalnih za-
jednica u Republici Srbiji. Uesnicima su
predstavljene osnove ciklusa sprovoenja
CDM projekata i obaveze Nacionalnog tela
za sprovoenje Mehanizma istog razvoja,
koje je u Srbiji u procesu uspostavljanja.
Skele po gradu
nisu obezbeene
Iako je obaveza izvoaa radova da gradili-
te ogradi ili postavi znak upozorenja, broj-
na gradilita u gradu potpuno su otvorena.
Najvei je problem u centru grada, gde naj-
ee nema mesta da se postavi ograda, pa
su Beograani prinueni da prolaze pored
ili ispod graevinskih skela. Strunjaci tvrde
da opasnosti po prolaznike nema, ali ipak
savetuju graane da ih obilaze.
Nedavno je devetogodinji M.U. zadobio
potres mozga usled pada sa skele visine tri i
po metra u ulici Kopitareva gradina. Deak
se na skelu, do koje je pristup bio potpuno
slobodan, popeo pokuavajui da dohvati
loptu. Skela na vrtiu Mrvica bez ograde i
znaka upozorenja stoji ve vie od godinu
dana iako se na zgradi ne vre nikakvi radovi.
Mnogi Beograani prinueni su da skoro
svakodnevno prolaze pored gradilita ili
ispod graevinskih skela. Meutim, stru-
njaci ponavljaju da razloga za zabrinu-
tost nema jer inspekcija proverava bezbe-
dnost skela u gradu bar jednom meseno:
Sve skele su proverene kad su postavljane
i kontroliu se redovno, tako da za graane
koji prolaze ispod, nema opasnosti kae
Ljubica Bogunovi, graevinski inenjer
Inspektorata zatite na radu i dodaje da ova
inspekcija vri redovne kontrole skela zbog
bezbednosti radnika.
Makis 2 - poceIi radovi
Na Makiu 2, 27. maja otvoreno je gradili-
te novog postrojenja glavne linije vode koje
e sa postojeih tri kubika u sekundi, snad-
bevanje vodom poveati na pet kubika u se-
kundi. Na ovaj nain bie omoguena bolja
snadbevenost gradskom vodom ire teri-
torije Beograda. Gradski menader, Bojan
Stanojevi, rekao je da je gradilite novog
postrojenja glavne linije vode na Makiu 2
najvanije od ukupno est na kojima se ve
uveliko gradi. Kako je naveo, prvo je otpoe-
la gradnja rezervoara iste vode na kojem se
zavretak radova oekuje u septembru. Tada
e biti duplirani kapaciteti rezervi vode.
Stanojevi je rekao da se zavretak radova
na novom postrojenju oekuje za 660 kalen-
darskih dana, ili oko dve godine.
Odlukom Skuptine grada poetkom go-
dine sa izvoaem radova sklopljen je ugovor
ija vrednost iznosi skoro 20 miliona evra,
dok ostalih 20 miliona nansira Evropska
banka za obnovu i razvoj rekao je Mikail
Golicin, izvrni direktor izgradnje Makia 2.
U sklopu projekta cele linije vode mi smo
podigli magacin, iji deo danas predajemo
izvoau da moe da skladiti svoju opremu
do momenta montae rekao je Golicin, i
dodao da se drugi deo magacina ustupa ko-
mercijalnoj slubi JKP Beogradski vodovod i
kanalizacija na korienje u skladu sa njiho-
vim potrebama. Prema njegovim reima, u
toku je i rekonstrukcija Komandnolaborato-
rijskog centra u kome se grade dva dispeer-
ska centra. Jedan za upravljanje postrojenjem
za preradu vode od pet kubika u sekundi, a
drugi koji e biti zaduen za upravljanje dis-
tributivnom mreom Beogradskog vodovo-
da sa jednog mesta. Inae, izvoa radova
na izgradnji novog postrojenja je slovenaka
kompanija Primorje iz Ajdovine
16
18
UDkUZlVANJ KAO KLJUC
EKONOMSKOG RAZVOJA
KLASTERI
Pojam klastera
Englesku re cluster (skup, jato, grozd, gru-
pa) prvi je upotrebio jedan ameriki kompo-
zitor da bi oznaio skup istovremenih, gusto
nanizanih tonova. Svuda u svetu, preduzea
imaju tendenciju da se okupljaju u klastere,
i imale su je mnogo ranije nego to je po-
jam klastera uao u ekonomsku literaturu.
Klasteri su uli na velika vrata kad je Majkl
Porter objavio svoju Competitive advantage
of the nation, 1990. godine.
Ima mnogo denicija klastera a mi emo
podrazumevati da klaster ine geografski
koncentrisana, meusobno povezana, pre-
duzea iz srodnih i razliitih delatnosti kao
i nosioci znanja, druge institucije i organi-
zacije koje garantuju kritinu masu znanja,
tehnologija, resursa i sredstava znaajnih za
jaanje konkurentnosti pojedinanih predu-
zea-uesnika i klastera kao celine. Klaster
povezuju zajednike potrebe na podruju
nabavke, kupaca, specijalizovanih usluga,
radne snage i dugih resursa.
Sta je to sto kIastere cini
nezamenljivim alatom u
jacanju konkurentnosti
privrede?
U eri globalizacije, beinih komunikacija,
integrisanja razliitih oblika komunikacije,
sve breg i jeftinijeg transporta, paradoksal-
no izgleda tvrdnja da lokacijsko grupisanje
poslovanja igra vanu ulogu.
U praksi, lokacija ostaje bitna konkurentska
prednost. Dok se izvesne tehnologije i ve-
tine kreu irom sveta, neke su prostorno
ograniene. Kapital (digitalizovane infor-
macije, komponente, maine) i, do nekog
nivoa, radna snaga, imaju mobilnost, a soci-
jalni kapital je ukorenjen u lokalnoj kulturi i
institucijama. Trajna konkurentna prednost
se ne kreira preko protoka roba, usluga i
kapitala kojima svi imaju pristup. Znaaj
dobija prisustvo onih faktora ija mobilnost
procesima globalizacije nije znaajno una-
preena. Klasteri imaju mogunost da razvi-
ju svoj specini miks konkurentskih pred-
nosti, baziran na lokalno razvijenom znanju,
meusobnim vezama, kulturnom nasleu i
drugim lokalnim karakteristikama.
Zato klasteri deluju?
Konkurentnost preduzea shvatamo
kao funkciju uenja, znanja iz koga sledi
inovativnost i produktivnost. Ono to se
deava unutar kompanija je od vitalnog
znaaja, ali na konkurentnu sposobnost
preduzea snano utie kvalitet lokalnog
poslovnog okruenja. Meutim, klasteri
nisu samo preduzea...
Klasteri ukljuuju preduzea iz jedne de-
latnosti, ali i iz vertikalno povezanih dela-
tnosti, proizvoae komplementarnih pro-
izvoda, provajdere infrastrukturnih usluga,
institucije koje obezbeuju obuke, informa-
cije, istraivanje i drugu tehniku podrku
kao i posebne agencije za uspostavljanje
standarda. Klasteri mogu da ukljue i pri-
vredna udruenja, kao i druga tela koja im
slue za podrku.
Vanije od denicije je proces povezivanja
u klaster kroz zajedniko delovanje i dija-
log. Kljuna prednost klastera lei u viedi-
menzionalnoj blizini svih aktera ne radi se
samo o geografskoj, ve i o kulturnoj i in-
stitucionalnoj blizini i usklaenosti. Blizina
omoguava deljenje snaga i sredstava, zajed-
nike aktivnosti zahtevaju zajedniku viziju,
zajednike ciljeve, a line i drutvene veze
jaaju poverenje i omoguavaju bri protok
informacija. Udruivanje i aktivnosti na po-
jedinanim zadacima nisu dovoljni. Uinak
povezivanja u klastere se dobro odslikava
samo na dovoljno velikom broju stalno po-
navljanih meusobnih veza. Komunikacija
je olakana zajednikim jezikom, ukljuu-
jui i profesionalni, kao i obrazovanjem.
Naravno, mora se pomenuti kritina masa
uesnika. Samo sa dovoljno velikim brojem
uesnika moe se dobiti kritina masa veti-
na, znanja, tehnologija i sredstava, koja e se
odraziti na uinak preduzea.
PosIednje decenije, koncept kIastera je postao centraIna
ideja konkurentnosti i ekonomskog razvoja. ZahvaIjujuci
brojnoj Iiteraturi, i studijama sIucajeva, razIozi za osnivanje
kIastera i znacaj kIastera za produktivnost i inovativnost po-
staIi su boIje poznati, a podsticanje povezivanja preduzeca
u kIastere je prihvaceno kao ehkasan instrument za jacanje
konkurentnosti preduzeca, njihovo osposobIjavanje da proiz-
vode robe i usIuge viseg stepena prerade kojima ce stvarati
bogatstvo na domacem i meunarodnom trzistu
autor:
Zorica Maric, dipl. ekonomisLa
nacelnik Odeljenja za unapreenje
konkurentnosti u Ministarstvu
ekonomije i regionalnog razvoja
iIustracija desno.
najpoznatiji klaster na svetu
SiIikonska doIina, San lrancisko,
KaIifornija, SAD
UDkUZlVANJ KAO KLJUC
EKONOMSKOG RAZVOJA
KLASTERI
18 www.build.rs
poslovanje
lnicijativa za formiranje
kIastera - novi nacin
voenja ekonomskih poIitika
Inicijative za razvoj klastera CI podrazume-
vaju organizivani napor da se povea rast i
konkurentnost klastera u regionu uklju-
ivanjem preduzea, dravnih institucija i
razvojno-istraivake zajednice. CI se ee
pojavljuju u razvije-
nim, ali i u tranzicio-
nim zemljama.
U stvari, CI kao nova
politika, zasnovana
je na novom nainu
voenja tradicional-
nih politika (indu-
strijska, regionalna,
politika podsticaja
inovacija, itd). Ona
od podsticaja statike
konkurentnosti za-
snovane na sniavanju
trokova (subvencije,
poreske olakice i sl.)
fokus pomera na una-
preenje inovativno-
sti, nadgradnju preko
novih zajednitava,
obezbeivanju seme-
na za novi rast.
Sam proces razvoja klaster inicijativa je du-
goroan drutveno-ekonomski proces, moe
da traje godinama, ak decenijama, a krajnji
rezultat je najee prostorna koncentracija
zasnovana na irokoj poslovnoj saradnji i riva-
litetu, kao procesu sa sinergetskim uticajem. U
2003. godini, pregled Competitivness Institute
indentikovao je 500 CI, najvie u Evropi, Se-
vernoj Americi i Australiji. Od toga, 32% su
inicirale lokalne i centralne vlade, 27% indu-
strija i 35% zajedno. Inicijative su uglavnom
nansirane od strane vlada (54%), manje od
industrije (18%) i podjednako od obe strane
(25%). Gotovo sve (89%) su imale posveenog
vou koji je uglavnom potekao iz industrije.
Najei zajedniki ciljevi zbog kojih su kla-
steri osnovani mogu se deliti u 6 segmenata:
1. Istraivanje i razvoj mree - stvaranje
mree unutar klastera i meu klasterima
(izrada baze podataka preduzea, redov-
ni obilasci, adresar dobavljaa i prualaca
usluga, internet stranica, mesene informa-
cije o novostima u brani i okruenju, perio-
dini asopis, itd).
2. Obuka i obrazovanje analize potreba
za specinim obukama, organizacija obu-
ka, redovnih susreta preduzea radi razmene
iskustava i kontakata, itd.
3. Poslovna saradnja iniciranje i podrka pro-
jektima kooperacije izmeu preduzea, obra-
zovnih i R&I institucija, povezivanje sa fondo-
vima za nansiranje inovativnih projekata.
4. Uticaj na politiku lobiranje i kreiranje di-
jaloga industrije, naune zajednice i vlade.
5. Inovacije i tehnologije olakavanje
procesa inovacija, praenje trendova, raspro-
stiranje novih znanja i uvoenje standarda
kvaliteta, poboljanje tehnolokih procesa.
6. Rast klastera jaanje regionalnog in-
dentiteta, graenje nacionalnog i meu-
narodnog ugleda, promovisanje investicija
domaih i stranih.
to se ee pojavljuju ciljevi meu inicijativama,
to je taka koja ih oznaava blie krugu.
Izvor: Green book, Competitivness Institute, 2003.
poslovanje
20 www.build.rs
Aktivnosti Ministarstva
ekonomije na podsticaju
razvoja klastera u Srbiji
Ministarstvo ekonomije i regionalnog
razvoja, Odeljenje za unapreenje kon-
kurentnosti je pripremilo i sprovodi vi-
egodinji Program za razvoj klastera,
ija je realizacija planirana u periodu od
2006. do 2011. godine, a odvija se po fa-
zama (ema dole):
prva faza (kraj 2005. i 2006. godina) jeste
faza pripreme i osnivanja klastera tzv.
faza Pilot projekta
druga (2007. godina) je imala za cilj sta-
bilizaciju i rast klastera
trea (2008. godina) je fokusirana na ja-
anje operativnih kapaciteta i komercija-
lizaciju postojeih klastera
etvrta (od 2009. godine) je faza odrivosti
povezivanja sa meunarodnom poslovnom
vezom, zajedniki inovativni projekti itd.
Program u 2008. godini se oslanja na is-
kustva i rezultate Pilot Projekta za raz-
voj klastera, kao i Programa za podsticaj
razvoja klastera u 2007. godini. Program
treba da podstakne privredni razvoj, rast
zapoljavanja i izvoza podrkom pove-
zivanja preduzea, istraivako-razvoj-
nih institucija i poslovnih udruenja po
principu klastera. Klasteri mogu da se
osnivaju na regionalnom, nacionalnom i
prekograninom nivou.
Ministarstvo ne definie na kojim po-
drujima treba da se razviju klasteri, ne
odreuje strategiju, pravila, oblik or-
ganizacije i proces voenja klastera. To
preputa samim uesnicima. Ministar-
stvo, merama predvienim ovim Pro-
gramom, obezbeuje ostvarenje ciljeva
razvoja klastera.

Raspored sredstava podrke projekti-

ma razvoja klastera bazira se na izboru
najboljih projekata kojima privredni
subjekti konkuriu na Javni oglas koji
raspisuje Ministarstvo. Sredstva po-
drke su nepovratna i namenjena za
sufinansiranje 50% trokova odnosno
aktivnosti za:
poetne inicijative za povezivanje
po konceptu klastera (prva faza)
rad klastera u poetnom periodu
organizovanog rada (druga faza)
rast i komercijalizacija klastera
(trea faza).
U 2007. godini objavljena su dva Javna
poziva. Za kofinansiranje je odabrano
10 klastera 1. faze i 6 klastera 2. faze
(u 2007. nije bilo predloga za 3. fazu).
Na slici sasvim dole prikazana su sedita
poetnih inicijtiva za povezivanje u kla-
ster prva faza, iz kojih se vidi da su pri-
lino dobro regionalno rasporeene.

Rezultati, koji su ovim inicijativama tre-

balo da budu postignti u ovoj fazi, jesu
oni koji se odnose na uspostavljanje unu-
tranje komunikacije i unutranje orga-
nizacije za razvoj klastera, opredeljivanje
strategije razvoja i promociju koncepta
razvoja izmeu preduzea udruenih u
klaster.
Na grafikom prikazu na sledeoj strani
sasvim gore levo prikazana su polja rada i
delovanja za koje je CI planirala projekte
u tekuoj, 2008. godini.
Na prikazu sa naredne strane (dole levo)
prikazan je regionalni raspored preduzea
koja su ukljuena u klasterske inicijative u
poetnom periodu organizovanog rada iz
kog se vidi regionalna koncentracija in-
dustrija.
Aktivnosti koje se finansiraju u ovoj
fazi rada ukljuuju rad organa klastera,
pripremu i poetno izvoenje kljunih
zajednikih projekata klastera za uspo-
stavljanje zajednike infrastrukture,
pripremu i realizaciju viegodinjih raz-
vojnih i istraivakih programa klastera
i internacionalizaciju klastera.
Umesto zakIjucka
Prednosti udruivanja po principu klaste-
ra pokazale su punu vrednost u razvijenim
zemljama ali i u nerazvijenim, i zemljama
u tranziciji.
Povezivanje u klaster znai saradnju i ino-
vativnost aktivnih partnera, preduzea
svih veliina iz razliitih oblasti, nadove-
zivanje na obrazovanje, osposobljavanje,
razvoj i uvoenje novih tehnologija u po-
slovne procese. A iznad svega, ofanzivno
ukljuivanje u meunarodne razvojne to-
kove, kreiranje prilika, a ne samo praenje
postojeih
poslovanje
ODABIR NAJBOLJIH PROJEKATA
RAZVOJA KLASTERSKIH INICIJATIVA
Kao to se vidi sa grafickog prikaza dole
desno, aktivnosti klastera se odnose na
komunikaciju i razvoj mree, marketing
i internacionalizaciju, edukaciju i istrai-
vanje i razvoj.
Trenutno je u toku procedura odabira
najboIjih projekata razvoja kIasterskih
inicijativa. Konacni rezuItati se objav-
Ijuju na internet strani Ministarstva
ekonomije i regionaInog razvoja (kraj
juna 2008. godine)
poslovanje
DetaIj cini ceIinu
Jedna od graditeljskih istina i mala tajna velike
arhitekture koju sam sa predavanja na fakul-
tetu zapamtio za ceo ivot je da detalj ini
celinu. Ono to je najlepe kod takvog, moe
se rei stava, jeste to to svoju punu potvrdu
stie kako godine iskustva rastu. I zaista, opta
postavka problema, kada su u pitanju krovni
pokrivai ili fasadne obloge, je takva da arhi-
tekta, izvoa, jednom reju graditelj, potu-
jui maksimalne dimenzije proizvoda reava
podele na povrinama, tj. zidnim platnima, ali
ono to stavlja taku na jedno arhitektonsko
delo jesu detalji koji mogu doprineti uspeno-
sti odnosno neuspenosti itavog projekta.
Iz tih razloga u ovom broju Build magazi-
na, nakon upoznavanja italaca i domaeg
trita sa svim prednostim kompozit-ce-
menta kao materijala i fasadnih panela iz
ponude Esala, elimo da skrenemo panju
na pravilno reene detalje kada je u pitanju
primena Swisspearl materijala za krovne i
fasadne obloge.
Najpre opte postavke problema i odgo-
vori Esala na konkretne izazove i zah-
teve savremenog graevinarstva:
sistemi fasada i krovova koje tritu nudi
Esal su ventilisani sistemi najekasniji
sa aspekta graevinske zike
ekasna zatita termoizolacije od uticaja
atmosferalija
sistem razvijen i za drvenu i za metalnu
potkonstrukciju
odvoenje eventualne pare koja difuzijom
prodire u ventilisani sloj
strujanje vazduha ekasno titi objekte
od pregrevanja u letnjem periodu
redukcija buke
praktino neodravana fasada bez
potrebe za zaptivkama
produen ivotni vek objekta
ispravljanje svih greaka u izvoenju kon-
strukcije objekta
jednako primenljivi i za nove objekte kao
i prilikom rekonstrukcije.

Vrlo vana stvar za pravilnu

primenu i postizanje najbo-
ljih rezultata, kako u kvali-
tativnom, tako i u estetskom
smislu, jeste redosled na
montai fasade. Naime, fa-
sadna obloga dolazi na kraju
procesa izgradnje kada su
zavreni svi grubi i zavrni
radovi na bojenju povrina.
Pre samog poetka montae
kompozit-cementnih pane-
la treba uraditi sledee:
fasadna stolarija mora biti
namontirana
klupice (solbanci) na prozorima i ostalim
otvorima takoe
opivi moraju biti od aluminijumskog lima
kako se tokom upotrebnog veka objekta ne
bi javile eke na fasadi, to je sluaj kada se
primenjuje pocinkovani lim.

Kada je objekat ovako pripremljen onda se

moe krenuti sa montaom fasadne obloge.
Posebnu panju skreemo na pravilno izve-
den detalj obrade fasade oko otvora gde u
dopunskoj ponudi Esal predstavlja i razvije-
ne elemente za ugradnju koji su izraeni od
aluminijumskog lima bojenog u boji fasade.
predstavljamo
22 www.build.rs
SAL je proizvoac kompozit-cementnih materijaIa armira-
nih sintetickim vIaknima namenjenih za sisteme ventiIisanih
krovova i fasada. Osnovni princip proizvodnje je da, pored
visokokvalitetnih proizvoda sa zavrnom bojom otpornom
na UV zrake, posebnu paznju pokIanjamo ekoIoskom aspek-
tu tako da je siva energija u fazi proizvodnje svedena na mi-
nimaInu mogucu meru a da su sami proizvodi neskodIjivi po
okolinu i zdravlje ljudi...
priredio. Dragan 8rzakovic, d.i.g.
KONAC DLO
KRASI
KONAC DLO
KRASI
U skladu sa optim tenjama ka korice-
nju obnovljivih izvora energije, i svojom
eljom da bude prisutan na svakom onom
mestu gde nastaje savremena arhitektura,
SwisspearI je deo svoje proizvodne ponu-
de prilagodio poslednjim zahtevima projek-
tanata. Naravno, rec je o zelenoj gradnji...
Tu je upravo krovna ravan onaj deo
objekta koji na sebe preuzima uIogu, ne
samo zatite objekta (zicke, topIotne...),
vec i proizvodaca energije. Tako je krov
mesto gde se postavIjaju razIicite instaIa-
cije, apIikacije i sistemi koji treba da do-
prinesu energetskoj ekasnosti objekta:
rezervoari za grejanje vode, vetrenjace, i
naravno, soIarne pIoce.
pak, sa druge strane ostaje elja za ocuva-
njem estetike, te je SwisspearI iz tog raz-
loga razvio poseban program solarnih pane-
la koji se savreno uklapaju u petu fasadu
objekta i postaju njen deo.
EsaI je siguran u svoje proizvode. Kom-
pozit-cement kao materijal, i sva njegova
izvanredna svojstva, vec su predstavljena
tritu Srbije, kao i postojane boje u veoma
irokoj paleti bogatog kolorita koja ne mora
da podrazumeva doplate i preduga cekanja
specijalnih porudbina.
CiIj ovog cIanka je prvenstveno da se
jednostavne cinjenice vezane za ispunja-
vanje svih zahteva savremenog gradevi-
narstva (kvaIitet, estetika, funkcija, ener-
getska ekasnost, detaIj...) prihvate kao
imperativi i principi izvodenja i gradenja
oko kojih ne sme biti kompromisa
Arhitektonski detalj, ak i na fasadi koja
insistira na minimalizmu do krajnjih grani-
ca, ipak postoji i javlja se na najkritinijim
mestima na fasadi: spojevima dva zida, oko
otvora vrata, prozora, ventilacije, svetlar-
nika, balkona... Nepravilno izvoenje na
bilo kom od ovih mesta na fasadi, usled vre-
menskih uticaja (kie, vetra, UV zraenja...)
uruie vizuelni utisak cele fasade, ali daleko
opasniji je negativan uticaj koji se moe pre-
neti na konstrukciju fasade pa i konstrukciju
samog objekta.
Iz tog razloga veoma je vano da projek-
tant ne preputa sluaju ovakva mesta na
objektu, a u tome mu mnogo moe pomoi
proizvoa koji nudi najoptimalnija reenja
svih potrebnih detalja za svoj fasadni sistem.
Na projektantu tako ostaje da se konsultuje
sa distributerom i pronae ono lice za svoj
objekat koje e ostati isto i nakon viego-
dinje izloenosti atmosferskim, hemijskim,
mehanikim uticajima.
Esalova peta fasada
Meutim, Esal u sklopu ove prie ide korak
dalje u ponudi... Kao to je to u arhitekturi
odavno sluaj, fasada se ne zavrava samo
vertikalnim zidovima krov se podrazume-
va kao peta fasada. Materijal koji je razvijen
u Swisspearl-u omoguava proizvodnju
krovnih panela koji u funkcionalnom i
estetskom smislu u potpunosti prate kvali-
tete fasadnih panela.
Projektant sad ima odreene ruke da rei obje-
kat sasvim po svojoj volji, npr: krovne ravni
ne mora kriti fasadom, tj. atikom, ve matricu
sa fasade moe razviti po itavom objektu,
zatim moe birati identinu boju svih pet
fasada svog objekta, koja e ostati takva i na-
kon dugog upotrebnog veka, itd. Mogunost
izbora je izuzetno vana i na nju svaki pro-
jektant mora imati prava, da zahteva, da bira,
da odluuje. Proizvoa je taj ija je dunost
da obezbedi ovu mogunost, a Swisspearl
fasadni sistemi prednjae u tome
Ovlaseni zvanini
disLribuLer za podruije Srbije
FSAL d.o.o. 8eograd
8ulevar M. Pupina 0z lokal 70
070 Novi 8eograd
Lel/ax. -88 (0) 8 57 84
mob. -88 (0) 68 88 558
e-mail. esal@biLsyu.neL
www.esal.si
www.eLerniL.ch
www.swisspearl-archiLecLure.com
predstavljamo
SWISSPEARL

ZELENI KROVOVI
www.build.rs 23
ESAL projektantima i kupcima
nudi kompletan materijal sa svim
neophodnim emama i tehnickim
detaljima
SAIE se vraa u centar panje vanim ino-
vacijama, ukljuujui i oblast koja je u potpu-
nosti posveena odrivom graevinarstvu.
U organizaciji BolognaFiere, lidera meu
meunarodnim organizatorima sajmova,
SAIE ve preko 40 godina publici predstavlja
ono najbolje u oblasti tehnolokih inovacija
i graevinarstva. To je mesto gde se okupljaju
svi uesnici u proizvodnom ciklusu kako bi
razmatrali i ispitali inovativne projekte, teh-
nologije i sisteme.
Glavna zvezda BolognaFiere i SAIE Inte-
grated Systems SAIE 2008, pod naslovom
Graenje budunosti predstavila se grae-
vinskom sektoru irokim asortimanom uklju-
ujui hale specijalizovane za strateke sektore.
Tu se nalazi LaterSaie, hala koja je namenjena
iskljuivo inovacijama u zidarstvu i graevin-
skoj tehnologiji, Saie Precast Technologies, za
maine i tehnologije polugotovih proizvoda,
SaieBit koja je ponovo domain kompanijama
za usluge kao i onima koje proizvode kom-
pjuterske sisteme za graevinarstvo i dizajn,
SaieLegno posveena drvnom graevinarstvu,
konstrukcijama i komponentama, i konano,
neto novo ove godine SAIEnergia.
SAIEnergia
SAIEnergia, hala posveena obnovljivoj
energiji i niskopotronoj tehnologiji za odr-
ivo graevinarstvo, je ovogodinji novitet.
SAIEnergia e biti smetena u novim pavi-
ljonima 14 i 15, pri emu e teme obnovlji-
ve energije i racionalnog korienja energije
biti stavljene u prvi plan najveeg trgova-
kog sajma u oblasti graevinske industrije.
Cilj nove SAIEnergia hale jeste usposta-
vljanje direktne veze izmeu sveta energije
i graevinarstva, promovisanjem onih inici-
jativa koje imaju za cilj razmatranje i infor-
misanje, poev od SAIEnergia Foruma, koji
organizuje Mario Cucinella, gde se okupljaju
uesnici u celokupnom proizvodnom ciklusu
i centralni deo izlobe pod nazivom +Kvalitet
Energija za odrivo graevinarstvo koji
je ove godine fokusiran na temu racional-
nog korienja energije.
Centralni deo izlobe predstavljaju posled-
nje inovacije u smislu korienja obnovljivih
izvora u oblasti grejanja i hlaenja, utede
energije i sertikacije, i obnavljanja energije
i prekvalikacije.
Kako bi prezentacija SAIE 2008 bila kom-
pletirana i krug puta ka ekasnosti bio za-
tvoren, bie odrane i konferencije:
Pregled graevinskih propisa i uteda
energije (u Palazzo Congressi), uz prezen-
taciju izvetaja Cresme-Legambientes, u
organizaciji BolognaFiere (Sala Italia, 15.
oktobar)
Racionalno korienje energije u posto-
jeim zgradama od istorijskih gradskih
centara do predgraa, koje promoviu
BolognaFiere i Assorestauro.
Poseban deo programa ine konferencije
SAIEnergia:
Energija u arhitekturi (Sala Forum, pavi-
ljon 14, 16. oktobar)
Trite fotovoltae u organizaciji Assosolare
projekat obuke Racionalno korienje
energije u graevinarstvu
Standardi, podsticaji i tehnologije u orga-
nizaciji Edilio u saradnji sa Il Sole 24 Ore
(15. i 16. oktobar).
Nakon uspeha na SAIE 2007, izloba New
Materials Space bie prikazana i ove godi-
ne u saradnji sa Material ConneXion i bie
usmerena na materijalne i inovativne tehno-
logije u vezi sa temom Energija i odri-
vo graevinarstvo. Ove godine se takoe
vraa i Selezione Novit SAIE 2008, koja
e okupiti najznaajnije inovacije koje e biti
prikazane na SAIE i prezentovane u Vodiu
za inovacije SAIE 2008, veoma popularnom
tivu kod svih posetilaca izlobe

SAl 08 - MAKSlMALNO
KOklSNJ NkGlJ ZA
GkANJ
BUDUNOSTl
Usteda energije u graevinskom sektoru, pocev od
proizvoda do samih procesa, predstavIja gIavnu
temu SAl 2008, sa potpuno novom specijaIizova-
nom izIozbom. SAlnergia. Uz moto - nergija u
graevinarstvu, nova tematska izIozba usredsreena
je na teme racionaInog koriscenja energije i obnovIji-
ve energije u kontekstu najveceg trgovackog sajma
za itaIijansku graevinsku industriju
SAIE 2007
Podaci sa prologodinje izlobe su odlicna
polazna tacka za 2008, koja racuna na dva
nova paviljona 14 i 15, locirana u novom
objektu na dva nivoa, kao i prostor na vie
nivoa sa 2.500 pokrivenih parking mesta:
260.000m
2
izlobenog prostora 180.000
pokrivenog i 80.000 nepokrivenog
1.750 izlagaca (350 stranih)
178.250 posetilaca (7.530 stranih)
4 odvojena ulaza za posetioce (Aldo
Moro, Costituzione, Nord i Michelino)

SAl 08 - MAKSlMALNO
KOklSNJ NkGlJ ZA
GkANJ
BUDUNOSTl
sajmovi
24 www.build.rs
www.build.rs
Pre nego otvorimo temu industrije glinenih proi-
zvoda u Srbiji, eleli bismo da podsetimo na ulogu
gline u istoriji graenja i njen znaaj za na civili-
zacijski razvitak uopte. Tokom XX veka, u svetu
i kod nas, savremeni betoni, elik, aluminijum,
staklo i kompozitni materijali postali su nepriko-
snoveni u izradi konstrukcija, brzoj gradnji, savre-
menoj estetici oblaganja objekata... Proizvodi od
gline borili su se za svoj deo trita, zadravi pri-
mat prevashodno u izgradnji stambenih objekata
manjih gabarita i oblaganju zidova i podova higi-
jenskih prostorija keramikim ploicama. Meu-
tim, aktuelna tendencija ka ekolokom graenju
osigurava mesto glinenim proizvodima, a glina e
se jo dugo zadrati u naem okruenju...
Opeka ili cigla je najrasprostanjeniji glineni
proizvod. Nepristupanost kamena i kvalitetne
drvne grae podstakli su drevne graditelje Me-
sopotamije da koriste zemlju koje je bilo u neo-
granienim koliinama. Presovanjem u kalupima
i peenjem na suncu dobijali su erpi opeku
odlinih odlika. Ipak, veliki problem predstavljalo
je pokrivanje prostora elementima malih dimen-
zija, to je dovelo do pronalaska luka. Zatim su
razvijeni svodovi razliitih poprenih preseka, ku-
pole sa razliitim sistemima oslanjanja... Tako je
opeka konano mogla da zauzme svoje mesto u
graevinarstvu.
Drevni Etrurci su Latinima preneli znanje grae-
nja opekom i kamenom, naroito luka i svoda,
koji su rimsko graditeljstvo izdvojili od grkih
korena, stvorivi nove simbole: trijumfalne kapije,
akvadukte, bazilike... Vrhunac umea dostignut
je u Istonom carstvu velianstvena kupola Aja
Soje u tadanjem Konstantinopolju sainjena je
od opeka dimenzija svega 5x8cm!
Opeka se dobija formiranjem, suenjem i pee-
njem plastine smese sainjene od materijala or-
ganskog porekla, peska i vode. Cigla se izrauje
kao puna, uplja, fasadna, glazirana, itd, zavisno
od estetskih, noseih, termikih i drugih potreba
objekta, i elja investitora i projektanta. Opeka je
tokom vekova menjala svoje dimenzije, i danas je
osnovni ustaljeni standard 12x25x6,5cm, mada se
kod nas u praksi jo uvek esto mogu sresti drugi
formati, naroito tzv. vapska cigla koja je neto
veih dimenzija.
Covek je ostavio trag na zidovima peci-
na, u kamenu, kostima zivotinja, koma-
dima drveta... AIi, tek ce tragovi koje
smo ostaviIi u gIini pokazati najveca
dostignuca i svu Iepotu nas kao vrste.
Grncarija je postaIa nas zid pecine kada
smo izasIi na cistinu, kipovi od gIine
zameniIi su bogove iz prirode, bIatom
smo IepiIi svoje koIibe, od cerpica smo
naciniIi prve gradove Mesopotamije,
u gIinenim pIocama ostaviIi smo prve
zapise o sebi, opekom smo popIoca-
vaIi sve puteve koji su vodiIi u kim,
bojenom keramikom ukrasavaIi smo
zidove svojih atrijuma, paIata, bordeIa,
crepom smo pokrivaIi hramove bogova
sa OIimpa, u opeci smo podigIi VaviIon,
Kineski zid, Aja Sohju... U materijaIi-
ma darovanim od prirode - kamenu,
drvetu i gIini, ostaviIi smo neizbrisive
tragove... iIi su oni u nama...
26
TEMA broja
TRAG -
OVI U
GLINI
www.build.rs
Opekarski blok je tokom XX veka zauzeo me-
sto opeke na mnogim gradilitima. Zahvaljujui
dimenzijama (sada jo veim u odnosu na ciglu)
i otvorima koji elemente ine lakim, blok pose-
duje nekoliko znaajnih prednosti u odnosu na
opeku, a koje se pre svega ogledaju u utedi:
vreme zidanja je krae, manje kom/m
2
zida
utroak maltera pri zidanju i malterisanju je
znatno manji zbog manjeg broja spojnica na
istoj povrini zida
vea preciznost u formiranju ravnih zidova...
Monta, kanalice za fert gredice i blokovi za is-
punu koriste se za izgradnju sitnorebrastih armira-
nobetonskih montanih i polumontanih tavanica.
Konstrukcija tavanice objekata manjih i srednjih
gabarita danas je nezamisliva bez upotrebe gli-
nenih proizvoda. Oni slue kao izgubljena oplata
konstruktivnog betona kojom se dobija ravna po-
vrina plafona, ali i kao termo i zvuna izolacija.

Crep se u arhitekturi koristi jo od starog veka.

Grci su hramove pokrivali drvenim ploama ili
glinenim crepom (sa izuzetkom Partenona iji je
crep izraen od mermera), dok su stambeni objekti
mahom pokrivani kanalicama eramidom. Crep
na hramovima bio je izraivan u dimenzijama od
oko 40x60cm, a pored standardnih postojalo je i
nekoliko vrsta specijalnih komada (crep sa otvo-
rima za ventilaciju, oluni, ukrasni crep...), kao i
prateih glinenih elemenata (sedla slemena, tro-
kraki slemenici, ivini komadi, dodatni ukrasi).
Glina koja se koristi u proizvodnji crepa mora biti
kvalitetnija zbog svoje celodnevne direktne izlo-
enosti svim atmosferskim uticajima (kii, suncu,
snegu, temperaturama). Crep moe biti formiran
u kalupima ili vuen u vidu ploa. U vueni crep
spada biber crep i vueni crep sa ljebovima na-
lik pomenutom sa antikih hramova. Danas je ova
vrsta crepa najrasprostranjenija zbog malog broja
komada po kvadratnom metru, ali i dvostrukom
ljebu koju dozvoljava pokrivanje krovova sa na-
gibom ve oko 20 stepeni. Takoe postoje posebni
komadi crepa, kao to su oni za zaustavljanje leda
na krovu, ventilacioni crepovi, komadi za bonu
zatitu krova od vetra...
Keramika za oblaganje koristi se podjednako u
enterijeru i eksterijeru, najee u vidu kerami-
kih glaziranih ploica. Njena prednost u odnosu
na kamen je prvenstveno cena, dok u funkcional-
nom i estetskom smislu, zahvaljujui savremenim
tehnologijama obrade, ne zaostaju mnogo za ovim
prirodnim materijalom trpi mehanike udare,
hemijska sredstva za odravanje, vodonepropusna
je i dugotrajna. Keramika se nekada obilato kori-
stila i u elektroindustriji, za proizvodnju prekida-
a, utinica, sijalinih grla, itd.
NEPECENA GLINA
Pored proizvoda koje cemo kasnije predstaviti,
gIina se u gradevinarstvu moe koristiti i kao:
vezivni materijaI maIter
obIoga i ispuna zida obIepIjivanje pIeta na
koIibama iIi kucama sa drvenom konstruk-
cijom (bondruk sistem)...
masa za monoIitne zidove vojvodanske
kuce cesto su gradene od naboja, meavine
bIata sa piIjevinom, uz armiranje trskom...
PosIednjih decenija veoma je popuIarna grad-
nja ekoIokih kuca od zemIje, pa i sIame, uz
koricenje sirove gIine kao naIne obIoge.
Internet obiIuje detaIjnim informacijama o sis-
temima ovakve gradnje, prednostima, predra-
sudama i zabIudama koje ih prate, itd.
EkoIoki ugodaj u ovakvim objektima je kom-
pIetan onda kada se i za unutranje maIterisa-
nje koristi bIato pomeano sa peskom i piIjevi-
nom. U ovakvim kucama enterijerska reenja,
narocito kamina u dnevnim boravcima, pored
istog materijaIa, i po formi veoma podsecaju na
stare vojvodanske peci na kojima se i spavaIo.
O ovoj temi cemo pisati opirnije u nekom od
narednih brojeva BuiId magazina

27
TEMA broja
28 www.build.rs
Opeke od gline su se irom sveta koristi-
le za graenje jo od najranijih poetaka
ljudske civilizacije. Hiljadama godina
unazad su mnoge graevine graene kao
zidane, ali tek poslednjih stotinak godina
razvojem novih konstrukcijskih materi-
jala i sistema i njihovom kombinacijom
sa tradicionalnom opekom, proirene su
mogunosti primene zidanih konstrukcija
i omoguen je njihov opstanak u savreme-
nom graevinarstvu.
Elementi od peene gline su ekonomian
materijal za graenje, koji ima zadovo-
ljavajui estetski izgled i trajnost, dobru
otpornost na poar, a uz pravilnu upotrebu
obezbeuje odlina termika i akustina
svojstva objekata. Meutim, tradicional-
ne zidane konstrukcije, pored niza dobrih
osobina, karakteriu: sporost graenja,
velika koliina runog rada, velika teina
objekta kao celine, ograniene moguno-
sti u pogledu spratnosti objekata itd, to je
doprinelo smanjenju potranje za oprekar-
skim proizvodima.
Savremeno graevinarstvo i industrija gra-
evinskog materijala su poslednjh godina
suoeni sa nizom dodatnih zahteva:
problemi odrivog razvoja (uteda energi-
je i mogunost recikliranja)
trajnost ugraenih materijala i objekata
graenje u seizmikim podrujima
brzina i ekonominost graenja
poveanje estetskih performansi elemena-
ta i objekata
standardizacija (u oblasti proizvodnje,
graenja i odravanja).
Da bi pratili nabrojane savremene trendove,
tradicionalne zidane konstrukcije i elementi
od gline morali su da pretrpe znaajna pri-
lagoavanja i promene.
Sistemi graenja zidanih
konstrukcija u savremenom
graevinarstvu
Masivni zidani zidovi su karakteristika tra-
dicionalnog naina graenja objekata, ali su
i danas, kao konstruktivni sistem, izbor pro-
jektanata kada se radi o relativno malim i ne
posebno znaajnim objektima (male stam-
bene zgrade, individualni stambeni objekti,
mali poslovni objekti i sl).

Visina ovih objekata, u okviru racionalnih

reenja, ograniena je na P+3 do P+4 spra-
ta, odnosno od 12 do 15m. U isto vreme
mora se raunati sa injenicom da zidane
nosee konstrukcije ograniavaju slobodu
arhitektonskog prostora. Naime, prostor
unutar masivnog konstruktivnog sistema je
neadaptibilan, tj. prostorni raspored, deni-
san noseim zidovima, ne moe se menjati
u toku eksploatacionog veka objekta, bez
obzira to se u toku tog perioda menjaju i
uslovi i potrebe za korienjem prostora.
Unapreenje ovog sistema graenja ogle-
da se u nekoliko stavki:
smanjenju ukupne teine objekta korie-
njem upljih i poroziranih elemenata za zi-
danje (npr. Porotherm blok Wienerbergera)
ubrzanju procesa graenja ukrupnjavanjem
poveanjem dimenzija elemenata za zida-
nje i pojednostavljivanjem naina graenja
(jednoslojni zidovi sa reenim detaljima)
smanjenju efekta hladnih moova ukida-
njem bonih spojnica od maltera i upotre-
bom blokova sa vezom na pero-ljeb, koja
ujedno doprinosi bonoj stabilnosti zida
poveanju seizmike otpornosti dodava-
njem horizontalnih i vertikalnih serklaa
poveanju nosivosti, spratnosti i seizmi-
ke otpornosti zidanih objekata dodava-
njem armature (armirani zidovi)
uvoenju tehnike regulative u oblasti pro-
jektovanja i graenja zidanih konstrukcija.
U objektima sa skeletnim konstruktivnim
sistemom, od zidanih zidova mogu se for-
mirati pregrade i spoljni omota objekta.
To su zidovi uokvireni armiranobetonskim
linijskim noseim elementima (stubovi i
grede). Potrebna termoizolaciona svojstva
fasadnih zidova postiu se formiranjem vi-
eslojnih zidova u okviru kojih se ugrauju
termoizolacioni materijali (kamena vuna,
staklena vuna, ekspandirani polistiren, eks-
trudirani ekspandirani polistiren, itd).
Poboljanja u okviru ovog sistema postiu
se na sledee naine:
poveanjem brzine graenja pregradnih
zidova korienjem ploastih elemenata
za zidanje veih dimenzija
smanjenjem teine zidova korienjem
upljih elemenata za zidanje
ubrzanjem graenja i poveanjem kvalite-
ta izvedenih radova primenom prefabri-
kovanih fasadnih zidova i obloga fasada u
formi zid zavesa.

PklMNA PkOlZVODA OD
GLlN U SAVkMNOM
GkAVlNAkSTVU
MOGUCNOSTl PklMN LMNATA OD GLlN
U SAVkMNlM ZlDANlM KONSTkUKClJAMA
Vlastimir Radonjanin
Mirjana Maleev
vladimir Deni
ZahvaIjujuci dokazano dobrim per-
formansama zidanih konstrukcija,
noseci zidovi od opeka i bIokova su
dugi niz godina biIi konstruktivni
sistem, koji se najcesce primenjivao
za gradnju individuaInih stambenih
objekata, kao i administrativno-po-
sIovnih i stambenih objekata manje
spratnosti. U ostaIim vrstama obje-
kata, koji su se izvodiIi u skeIetnom
konstruktivnom sistemu, zidanim
zidovima su se najcesce formiraIe
pregrade i spoIjni omotac objekta.
PosIednjih godina masovnu prime-
nu zidanih konstrukcija ugroziIa
je primena novih materijaIa (Iake
pregrade od gipsa, fasade od stakIa
i aIuminjuma), kao i konstrukcijska
resenja koja se zasnivaju na upotre-
bi armiranog betona i ceIika.

Svetski proizvoaci eIemenata za
zidanje od gIine pokusavaju da
novim unapreenim asortimanom
proizvoda vrate ,stari sjaj"
opekama i bIokovima za zidanje,
a da se istovremeno aktivno
ukIjuce i u opste prihvaceni
koncept ,odrzivog graenja".

U radu su ukratko prikazani novi
trendovi, kao i strateski pravci ra-
zvoja evropske cigIarske industrije.
AnaIizirano je stanje domacih
proizvoaca eIemenata za zidanje
od gIine sa aspekta asortimana i
istaknute su mogucnosti unapree-
nja zidanih konstrukcija u savreme-
nom graevinarstvu u svetIu novih
evropskih standarda u ovoj obIasti
TEMA broja
Poboljanje vizuelnog izgleda fasadnih ope-
ka, prvenstveno varijacijama u teksturi, re-
ljefu i boji, otvara iroke mogucnosti za obli-
kovanje zidova, stubova, lukova, svodova,
kako u savremenom urbanom stilu, tako i u
stilu koji podseca na staru anticku gradnju.
Ovakvim proizvodnim programom ciglarska
industrija je ponovo privukla arhitekte da ko-
riste vec pomalo zaboravljenu fasadnu opeku
za razlicite objekte, od individualnih kuca do
reprezentativnih javnih objekata
Iako u manjem obimu, elementi od gline
koriste se i u montanim konstrukcijama
panelnog tipa. U ovim konstrukcijama pre-
fabrikovani paneli od glinenih elemenata
mogu biti nosei ili se mogu primeniti kao
obloga fasada u formi zid zavesa.
Asortiman eIemenata
za zidanje od gIine
u vropi i Srbiji
Analizom asortimana elemenata za zida-
nje velikih evropskih proizvoaa uoena
su dva osnovna pravca u proizvodnji i raz-
voju predmetnih elemenata:
fasadne opeke i fazonski elementi kod kojih
se poseban akcenat stavlja na poboljanje
estetskih performansi (vidi stubac desno)
uplji blokovi ije oblikovanje, dimenzije
i sirovine za proizvodnju su u skladu sa
savremenim zahtevima odrive gradnje
(uteda energije, ubrzanje graenja, eko-
nominost graenja itd.) i koji su u skladu
sa razvijenim sistemima graenja (una-
preeni masivni sistemi, skeletni sistemi,
prefabrikovani elementi itd).
Radi obezbeenja postavljenih zahteva,
u Evropi su razvijeni i ve se proizvode
novi uplji porozirani blokovi, koji se
mogu svrstati u sledee grupe:
blokovi sa vertikalnim upljinama koji se
povezuju horizontalnim spojnicama od
obinog maltera standardne debljine
blokovi sa vertikalnim upljinama vrlo
precizne izrade, koja omoguava leplje-
nje blokova specijalnim tankoslojnim
malterima debljine nekoliko milimetara
ili slojem lepka debljine 1mm

blokovi sa vertikalnim upljinama koje

su ispunjene perlitom i koji su po svojim
termikim svojstvima bliski pravim ter-
moizolacionim materijalima.
Nabrojane grupe blokova imaju sledee
zajednike odlike:
vee dimenzije u odnosu na tradicio-
nalne blokove
poroznu strukturu osnovne glinene mase,
koja obezbeuje znaajno smanjenje
mase bloka i koecijenta toplotne provo-
dljivosti bez smanjenja mehanikih ka-
rakteristika blokova. Porozna struktura se
formira u procesu peenja sagorevanjem
dodataka, kao to su na primer: granule
stiropora, otpaci i jalovina uglja, ugalj,
poljoprivredni otpaci, elezni mulj, otpa-
ci papirne industrije, letei pepeo itd.
bone spojnice izmeu blokova formiraju
se pomou sistema pero-ljeb, odnosno
bez upotrebe maltera.
U Evropi se proizvode porozirani blokovi ije
su karakteristine dimenzije u zavisnosti od
grupe i vrste bloka date u tabeli 1 (na vrhu).
Pored osnovnog asortimana renomirani evrop-
ski proizvoai zaokruuju svoj proizvodni pro-
gram dopunskim asortimanom koji obuhvata:
ugaone elemente, polublokove, elemente za
formiranje nadvratnih i nadprozornih greda,
horizontalnih i vertikalnih serklaa itd.
Proizvoai elemenata za zidanje od gline u
Srbiji imaju asortiman koji se nije bitnije me-
njao poslednjih decenija. ak je poslednjih
godina proizvodni program redukovan zbog
smanjene potranje na tritu (na primer no-
sei blokovi i fasadne opeke). Razlozi za ova-

kvo stanje su politike, ekonomske i tehnike

prirode (dimenzije elemenata za zidanje na na-
em tritu date su u tabeli 2, naredna strana).
Na osnovu analize proizvodnog programa
domaih proizvoaa, zakljueno je:
pojedini proizvoai poeli su sa proizvod-
njom blokova veih dimenzija, duine do
30cm i visine do 25cm
vrlo mali broj proizvoaa zapoeo je pro-
izvodnju blokova sa ljebovima, kod kojih
nisu potrebne bone malterske spojnice.
blokovi vrlo precizne izrade se ne proiz-
vode u naoj zemlji
u postojeim katalozima i web prezen-
tacijama postoji veliki broj greaka u
oznaavanju elemenata, postavljanju ne-
odgovarajuih slika pored tehnikih po-
dataka i, to je najopasnije, nepravilnom
fomiranju zidova (npr. upotreba blokova
sa horizontalnim upljinama kao blokova
sa vertikalnim upljinama!).
Na tritu u Srbiji mogu se nai proizvo-
di evropskih proizvoaa Wienerberger i
Ziegelwerk Pichler koji se uvoze i distribu-
iraju u Srbiji.

TabeIa 1. Karakteristicne dimenzije poroziranih bIokova u Evropi (osnovni asortiman)

Grupa blokova Vrsta bloka
irina bloka cm
(debljina zida)
Duina bloka cm
(*najceca duina bloka)
Visina bloka
cm
Sa obicnom malterskom
spojnicom
noseci 20, 25, 30, 38 i 45 25*, 33 i 37,5 23.8
nenoseci 8, 10 i 12 50 23.8
Sa tankoslojnim malterom
ili lepkom
noseci 25, 38 i 45 25 i 37,5 24.9
nenoseci 12 50 24.9
TEMA broja
30 www.build.rs
keguIativa u vropi i u Srbiji
U okviru ideje da se deniu jedinstveni
uslovi proizvodnje, projektovanja i graenja
u zemljama EEZ, nastao je i Evrokod 6 koji
se odnosi na zidane konstrukcije. Ovaj do-
kument ima sledee delove:
deo 1-1: Opta pravila za armirane i near-
mirane zidane konstrukcije
deo 1-2: Opta pravila prorauna kon-
strukcija za dejstvo poara
deo 2: Proraun, izbor materijala i izvoe-
nje zidova
deo 3: Pojednostavljene metode prorau-
na za nearmirane zidane konstrukcije.
Uz nabrojane delove, u funkciji prateih
dokumenata, donet je i veliki broj standar-
da iz oblasti materijala, tehnologije grae-
nja, postupaka ispitivanja i dr, sa ciljem da
se omogui praktina primena ovog Evro-
koda. Evrokod 6 sa svim prateim standar-
dima stupio je na snagu u zemljama EZ
2005. godine.
U naoj postojeoj tehnikoj regulativi
Pravilniku o tehnikim normativima za
zidane zidove iz 1991. godine, denisani su
samo normativi koji moraju biti ispunjeni
pri projektovanju, izvoenju i odravanju
nearmiranih zidanih konstrukcija. Stan-
dardi iz oblasti elemenata za zidanje nisu
usklaeni sa evropskim standardima.

Uporeujui nau i evropsku tehniku regu-

lativu iz oblasti zidanih konstrukcija moe
se konstatovati da su u Evrokodu 6 po prvi
put obuhvaeni i sledei segmenti zidanih
konstrukcija:
denisani su postupci prorauna i pravila
za konstruisanje armiranih i prethodno
napregnutih zidanih zidova, to omogua-
va izvoenje zidanih objekata vie spratno-
sti i u seizmiki aktivnim podrujima
denisana su opta pravila za proraun zi-
danih konstrukcija na dejstvo poara.
ZakIjucak
Bez obzira na veliki broj evidentno dobrih
performansi tradicionalnih zidanih kon-
strukcija, njihovu masovniju primenu done-
kle ograniavaju sporost graenja, velika ko-
liina runog rada, velika masa i ograniene
mogunosti u pogledu broja etaa.
Pored nabrojanih problema, koje veliki
svetski proizvoai elemenata za zidanje
od gline pokuavaju da ree u svojim istra-
ivakim i razvojnim centrima, opekarska
industrija se poslednjih godina suoava i
sa nizom dodatnih zahteva, koji su formu-
lisani u okviru stratekih ciljeva savreme-
nog graevinarstva:
uteda energije tokom proizvodnje ope-
karskih proizvoda i eksploatacije zidanih
objekata, kao i mogunost potpunog reci-
kliranja keramikog otpada i kra
poveanje brzine i ekonominosti grae-
nja, uz istovremeno unapreenje estetskih
performansi elemenata za zidanje i goto-
vih objekata, kao i obezbeenje zadovo-
ljavajue trajnosti u toku projektovanog
eksploatacionog veka
unapreenje mogunosti za primenu zi-
danih konstrukcija u seizmikim podru-
jima
poveana kontrola u procesu proizvodnje,
ime se garantuje standardizovani kva-
litet elemenata za zidanje i u isto vreme
obezbeuje ekasnije graenje i smanjuje
potreba za odravanjem.
Najbitnije promene i unapreenja u proiz-
vodnim asortimanima renomiranih evrop-
skih proizvoaa elemenata za zidanje od
gline, kako bi zadrali konkurentnost svo-
jih proizvoda na tritu su sledee:

poveanje dimenzija u odnosu na dimen-

zije tradicionalnih blokova za zidanje
znaajno smanjenje mase blokova za zidanje
i koecijenta toplotne provodljivosti, uz ou-
vanje zadovoljavajuih mehanikih karakte-
ristika blokova (tzv. porozirani blokovi)
promena oblika blokova na bonim stra-
nama, formiranjem ljebova i rebara, ime
je omogueno zidanje po sistemu pero-
ljeb, odnosno bez upotrebe maltera za
bono povezivanje blokova
unapreenje dimenzione preciznosti blo-
kova tokom proizvodnje, ime je omo-
gueno da se horizontalne spojnice izvo-
de specijalnim tankoslojnim malterima
debljine nekoliko milimetara ili slojem
lepka debljine 1mm
unapreenje dopunskog asortimana pro-
izvoda, koji obuhvata: ugaone elemente,
polublokove, elemente za formiranje nad-
vratnih i nadprozornih greda, horizontal-
nih i vertikalnih serklaa itd.
Proizvoai elemenata za zidanje od gline
u Srbiji imaju asortiman koji se nije bitni-
je menjao poslednjih decenija, to u velikoj
meri ograniava iru primenu elemenata za
zidanje od gline. Ukoliko eli da prati kre-
tanja u savremenom graevinarstvu, ciglar-
ska industrija Srbije mora da uvrsti u svoje
proizvodne programe blokove veih dimen-
zija, blokove sa perom i ljebom i blokove
sa olakanom masom (porozirane blokove).
Posebna panja mora se posvetiti proizvo-
dnji blokova za jednoslojne zidove, koji pru-
aju najpovoljnije uslove sa aspekta zatite
ivotne sredine i poveanja energetske e-
kasnosti tokom eksploatacije zgrada.
U narednom periodu Srbija e verovatno
usvojiti Evrokod 6, koji e izmeu ostalog,
propisivanjem pravila za projektovanje i iz-
voenje armiranih zidanih konstrukcija, otvo-
riti ire mogunosti za graenje stambenih i
poslovnih objekata uz redukciju negativnih
efekata, koje izaziva dejstvo horizontalnih
seizmikih sila. Evrokod 6, zajedno sa pra-
teim standardima, predstavljae i dodatnu
obavezu za proizvoae elemenata za zidanje
od gline, koji e, u narednom periodu, mo-
rati da unaprede sopstevnu kontrolu procesa
proizvodnje, zato to je jedini garant kvalite-
ta proizvoda, odnosno njegovih deklarisanih
svojstava, upravo sam proizvoa

LITERATURA
V. Denic, Prirucnik o upotrebi opekarskih
proizvoda, Beograd, 2005, str. 106
Evropska regulativa iz oblasti elemenata
od gline i kalcijum silikata u zidanim kon-
strukcijama Evrokod 6 i prateci stan-
dardi, Zbornik radova, Beograd, 2006
str. 184
M. Muravljov, B. Stevanovic, Zidane i
drvene konstrukcije zgrada, Gradevinski
fakultet univerziteta u Beogradu, 1999,
str. 260
A. Lyons, Materials for Architects & Buil-
ders, Elsevier, 2004, str. 326
Technical Notes 40 Prefabricated
Brick Masonry ntroduction, Brick n-
dustry Association, 2001, str. 13
Katalozi i web prezentacije domacih i
inostranih proizvodaca elemenata od
gline za zidanje

TabeIa 2. Karakteristicne dimenzije eIemenata za zidanje na naem tritu

Vrsta
Duina
cm
irina
cm
Visina
cm
Opeka puna i uplja 25 12 6,5
Blokovi
vertikalne
upljine
19, 25, 29 9, 12, 19, 25 19 i 25
horizontalne
upljine
19, 25 9, 10, 12, 19 i 25 9, 12, 14, 16, 19, 25
Blokovi
sa ljebovima
noseci 19, 25 19 i 25 19 i 23,8
nenoseci 25 12,14 19 i 25
*odnosi se na fasadne uplje opeke
TEMA broja
www.build.rs
U hotelu Omorika na Tari, od 11. do 14.
juna odran je V Kongres ciglarske indu-
strije Srbije sa meunarodnim ueem, na-
ravno i ovoga puta u organizaciji Udruenja
IGP i g. Vlade Denia, a uz veliku pomo
vodeih domaih proizvoaa.
Kongresu su prisustvovala sva znaajna
imena industrije glinenih proizvoda kod
nas, strunjaci iz raznih prateih oblasti koji
su izlagali svoje referate na odreene teme u
vezi sa proizvodnjom opekarskih proizvoda,
kao i predstavnici nekoliko stranih kom-
panija koje su predstavile svoje proizvodne
programe u direktnoj ili indirektnoj vezi sa
ispitivanjem, peenjem, pakovanjem i distri-
bucijom opekarskih proizvoda.
Radni deo Kongresa na taj nain je pruio
mogunost uesnicima da iz vie uglova sa-
gledaju probleme u savremenoj proizvodnji,
odabiru i distribuciji asortimana na trite.
Sve reeno i vieno na Kongresu predsta-
vljeno je i u Zborniku radova koji je pode-
ljen svim uesnicima. Ovaj Zbornik tako
ini veoma korisnu literaturu jer obrauje
teme iz oblasti materijala, izvora energije,
tehnologija, obrazovanja, ali i nezaobilazne
teme energetske ekasnosti.
U zakljucima sa Kongresa reeno je da
ozbiljno reavanje problema ciglarske indu-
strije Srbije podrazumeva vee angaovanje
dravnih organa i strunjaka na uvoenju
reda u eksploataciju sirovina, uvoenje stan-
darda i certikata. Sa druge strane, pozvani
su i proizvoai da prate savremene tokove,
ne samo svoje grane industrije, ve i optih
tenji u graevinarstvu. Ipak, zakljueno je da
do novog Kongresa (u naredne tri godine),
nee doi do ozbiljnog ugroavanja Industri-
je na tritu, kao i da e ukupna proizvodnja i
potranja verovatno biti odrana priblino na
istom nivou kao to je to sluaj danas.
Nakon prvog radnog dana organizovan
je obilazak poznate turistike atrakci-
je i velikog graevinskog poduhvata iz
20-ih godina prolog veka deonice pru-
ge uskog koloseka poznate pod imenom
arganska osmica
V KONGRES
CIGLARSKE INDUSTRIJE SRBIJE
V KONGRES
CIGLARSKE INDUSTRIJE SRBIJE
TEMA broja
Kompanija Mladost objedinjuje tri fabrike
sa juga Srbije u jedno prepoznatljivo ime na
tritu, znano pre svega po kvalitetu svojih
proizvoda. Kvalitetna glina koju daje zemlja
juga najzaslunija je za visoku konkurentnost
proizvoda kompanije Mladost na domaem,
i tritima u celom regionu.
Na nedavno odranom V Kongresu ciglara
predstavljen je i rad strunjaka Instituta IMS
Srbije iz Beograda Ocena kvaliteta opekar-
skih proizvoda sa juga Srbije (autori: Zagorka
Radojevi, Milica Arsenovi, Milo Vasi), gde
su predstavljene mnoge izvrene analize, ne
samo sastava tla i osobina dobijene sirovine, ve
i mogunosti za energetski ekasnu eksploa-
taciju, proizvodnju i distribuciju. Vie o ovom
radu i drugim karakteristikama sirovine i samih
proizvoda iz sva tri pogona kompanije Mladost
bie rei u rubrici fokus, dok bismo ovde eleli
da predstavimo uspenu privatizaciju tri predu-
zea i njihovo ukljuivanje u trinu trku.
Da kuca bude dom
Kada je pre etiri godine Ineks Morava iz
Nia preuzela fabrike graevinskog materijala
u Leskovcu, Maloj Plani i Vlasotincu, retko ko
je verovao da e ove fabrike (koje su do tada
bile fabrike od lokalnog znaaja sa zastarelom
tehnologijom, ekstenzivnim nainom proi-
zvodnje, suenim tritem i optereene veli-
kim brojem radnika) postati delovi jednog od
najuspenijih privrednih sistema koji se nakon
velikih investicija u kupovinu fabrika, moder-
nizaciju, rekonstrukciju, izgradnju novih po-
gona, itd. danas moe pohvaliti instaliranom
najsavremenijom tehnologijom i tritem koje
se prostire na veinu okolnih zemalja i ire.
lanice kompanije IGM Mladost su:
IGMMladost ad, Leskovac
IGMMladost-TMP iz Male Plane kod
Prokuplja
IGMMladost-Rad iz Vlasotinca
Prema proceni Privredne komore upravo ovi
primeri predstavljaju neke od najuspenijih
akvizicija u Srbiji.

U proteklih nekoliko godina tri fabrike su

doivele procvat nakon sveobuhvatnih in-
vesticija: od glinita, preko svih faza u pro-
cesu proizvodnje, do pakovanja proizvoda,
marketinga i organizacije. Obezbeena su
potrebna nansijska sredstva iz privatnog
kapitala, neophodna za ostvarivanje razvoj-
nih ciljeva, ime je za samo etiri godine
ostvaren potpun preporod fabrike.
Usvajanjem principa savremenog poslo-
vanja u pravom smislu te rei, kompanija
Mladost je tritu ponudila kvalitetne
proizvode od gline visokih karakteristika
a tradicija i ljubav prema gradnji glinenim
proizvodima, kao i orijentacija ka kupcu is-
taknuta je i sloganom Da kua bude dom!
Nakon znaajnih ulaganja u razvoj i sta-
bilnih rezultata poslovanja Mladost danas
predstavlja primer izuzetno uspene priva-
tizacije i preporoda proizvodnje tri fabrike
sredstvima iz privatnog domaeg kapitala
pri emu se celokupan prot zadrava u
zemlji i reinvestira u dalju modernizaciju
i razvoj, to obezbeuje stabilan i dugoro-
an rast i razvoj kompanije u turbulentnom
okruenju, ali i doprinosi razvoju privrede
jednog od ekonomski najnerazvijenijih kra-
jeva u celoj Srbiji.
Osnovno opredeljenje kompanije Mla-
dost je dostizanje vee ekonominosti i
efikasnosti poslovanja, potpuno zado-
voljenje zahteva kupaca asortimanom
i vrhunskim kvalitetom svojih proizvo-
da. Jednom reju orijentisanost ka
kupcima
TRADICIJA KAO INSPIRACIJA
CIGLARSTVO
JUGA SRBIJE
IGM MLADOST AD LESKOVAC
Pukinova bb
16000 Leskovac
tel: +381 16 243 073
255 507
oce@mladosLleskovac.co.yu
www.mladosLleskovac.co.yu
IGM MLADOST-TMP DOO
MALA PLANA
18423 Mala Plana
tel: +381 27 54 006
tel/fax: +381 27 53 999
ciglanamp@beoLel.yu
www.malaplana.co.yu
IGM MLADOST-RAD AD VLASOTINCE
Industrijska zona bb
16210 Vlasotince
tel: +381 16 875 432
fax: +381 16 875 513
radvlasoLince@yahoo.com
Proizvodnja graevinskog materijaIa od gIine
u okoIini Leskovca stara je koIiko i prisustvo
Ijudskih zajednica na tom prostoru. lzobiIje
kvaIitetne sirovine koristiIi su neimari drevnih
carstava ostavivsi spomenike svog gradi-
teIjskog umea. Tradicija proizvodnje crepa
na ovim prostorima proteze se od samog
poetka prosIog veka, tako da uz investicije i
nije biIo previse tesko nadograditi znanje i is-
kustvo najsavremenijom tehnoIogijom, sto je
rezuItiraIo visokokvaIitetnim proizvodima koji
su danas prepoznatIjivi u ceIoj zemIji aIi i na
mnogim inostranim trzistima
TRADICIJA KAO INSPIRACIJA
CIGLARSTVO
JUGA SRBIJE
32 www.build.rs
TEMA broja
34 www.build.rs
FantiniScianatico Balkan je deo poro-
dice koja broji 29 preduzea na teritoriji
Italije, panije i Srbije. Osnovna delatnost
grupe je proizvodnja graevinskog mate-
rijala. Najsavremenije proizvodne linije u
potpunosti prate visoke standarde koji se
odnose na produktivnost i zatitu ivotne
sredine. Pa ipak, kompanija zapoljava
preko 1300 radnika. Zahvaljujui irokoj
lepezi proizvoda za graevinsku indu-
striju, FantiniScianatico Balkan nudi
optimalne uslove poslovanja i visok kva-
litet proizvoda za najznaajniji poduhvat
u ivotu bilo da je u pitanju izgradnja
porodinog doma ili poslovnog prostora.
Ukoliko je graevinarstvo Vaa profesio-
nalna orijentacija FantiniScianatico
Balkan je idealan partner za Vas!
Grupa lantiniScianatico
Projektovanje i izgradnja u harmoniji
sa ovekom i njegovom okolinom, do-
prinos poveanju sigurnosti i udobnosti
stanovanja, promocija odrivog razvoja
podru-ja... ovo je ukratko sutina fi-
lozofije kojom se svakodnevno rukovodi
grupa FantiniScianatico.
Upravo ovakav odnos prema tritu, ne-
posrednom okruenju i oveku doprineo
je da grupa FantiniScianatico postane
vodea u Italiji, paniji i Srbiji u oblasti
proizvodnje i prodaje opekarskih proi-
zvoda, prednapregnutih greda i graevin-
skog materijala.
PklA SA NASLOVN STkAN
FANTINI
SCIANATICO
BALKAN
FIT-FS d.o.o. BECEJ
PALETA
PROIZVODA
GITER BLOK
Format zrada
Masa
(kg/kom)
Pritisna
cvrstoca
(dN/cm
2
)
Upijanje
vode
Pakovanje
(kom/paleta)
G-19
250x190x190mm
1:4,6 NF reljefna 7,17 100 11% 160
GB-19
250x190x190mm
1:4,6 NF
reljefno
grebana
7,99 100 11% 160
30
300x190x190mm
1:5,5 NF
reljefno
grebana
8 100 12% 120
G 30 (sIika 3)
300x190x190mm
1:5,5 NF
reljefno
grebana
9,23 100 12% 120
G 12
250x120x190mm
1:2,9 NF reljefna 5,4 150 12% 240
FANTINISCIANATICO
proizvodnja irom Evrope
PklA SA NASLOVN STkAN
FANTINI
SCIANATICO
BALKAN
3,5 miIiona tona
opekarskih proizvoda,
l0,5 miIiona metara
strukturnih eIemenata,
20 Iinija proizvoda, 30
proizvodnih pogona,
l3 usIuznih centara,
200 miIiona evra
godisnjeg prometa,
l300 zaposIenih...
PredstavIjamo vam
poznatu kompaniju
lantiniScianatico, od
sada prisutnu i na
nasem trzistu kao
lantiniScianatico
BaIkan
TEMA broja
35 www.build.rs
FS GITARIC d.o.o. SMEDEREVO
PALETA
PROIZVODA
GITER BLOK
Format
zrada
Masa
(kg/kom)
Pritisna
cvrstoca
(dN/cm
2
)
Upijanje
vode
Pakovanje
(kom/paleta)
G-5
250x190x190 mm
1:4,6 NF grebana 7,25 150 14% 160
G-7 (sIika 2)
300x240x190 mm
1:7 NF grebana 10,25 100 14% 105
G-9
300x240x240 mm
1:8,9 NF grebana 13,25 100 14% 84
FGM TRUDBENIK d.o.o. UB
PALETA
PROIZVODA
GITER BLOK
Format zrada
Masa
(kg/kom)
Pritisna
cvrstoca
(dN/cm
2
)
Upijanje
vode
Pakovanje
(kom/paleta)
250x190x120 mm
(sIika 1)
1:4,6 NF reljefna 6,7 100 13,5% 120
250x190x120 mm 1:2,9 NF
reljefno
grebana
4,6 100 18,7% 200, 220, 240
Stalna ekspanzija grupe odvija se u korak
sa razvojem kvaliteta ponude, uvoenjem
tehnolokih inovacija, valorizacijom ljud-
skih resursa, posveivanjem panje kupci-
ma, poveanjem drutvene odgovornosti.
Sve ovo zaista jesu osnovni principi koji
lee u samoj osnovi odrive budunosti!
FantiniScianatico iste principe dono-
si na svako trite na kome nudi svoje
proizvode ili se pojavi kao proizvoa
graevinskog materijala. Sada i u Srbiji
moemo upoznati grupu u ovoj drugoj
ulozi...
lantiniScianatico BaIkan
FantiniScianatico Balkan bavi se pro-
izvodnjom, prodajom i pruanjem tehni-
kih i savetodavnih usluga na tritu Srbi-
je, u kojoj je grupa prisutna sa tri velika
pogona:
FGM Trudbenik Ub
FIT-FS Beej
FS-Gitari Smederevo.
Zahvaljujui znaajnim investicijama
u oblasti tehnologije i ljudskih resursa,
preduzee FantiniScianatico Balkan
spremno je da ponudi proizvode koji ni po
emu ne odstupaju od standarda koji vae
za tu kompaniju bilo gde. Svi proizvodi
su izuzetno visokog kvaliteta, izrauju se
u skladu sa najsavremenijim standardima
proizvodnje i podvrgavaju se najrigoroz-
nijim kontrolama. injenica da su tri fa-
brike smetene u razliitim geografskim
zonama Srbije, prua mogunost da se is-
poruka obavi sa najblie lokacije, ime se
optimizuju trokovi i vreme isporuke.

Grupa FantiniScianatico dola je na srp-

sko trite da tu i ostane. Raunajte na
ovu kompaniju kao na pouzdanog po-
slovnog partnera sa iskustvom i imenom
prepoznatljivim irom Evrope
lANTlNlSClANATlCO BALKAN d.o.o.
MiluLina Milankovia 28
11070 Novi Beograd
tel: +381 11 30 11 957
fax: +381 11 30 11 960
ino@anLiniscianaLico.co.yu
www.anLiniscianaLico.co.yu
lGM TkUDBNlK d.o.o.
tel/fax: +381 14 411 811, 410 728, 410 731
Lrudbenik@anLiniscianaLico.co.yu
llT-lS d.o.o.
tel/fax: +381 21 691 00 84, 691 37 38
Ls@anLiniscianaLico.co.yu
lS-GlTAkl d.o.o.
tel: +381 11 30 11 957
fax: +381 11 30 11 960
sgiLaric@anLiniscianaLico.co.yu
TEMA broja
Svojstva porozne opeke
Porotherm
Porozna opeka Porotherm je proizvod koji
odlikuju izuzetna termoizolaciona svojstva,
uz koecijent toplotne provodljivosti ( i do
tri puta manji od obine uplje opeke. Isto-
vremeno su zadrane ostale prednosti opeke
jednostavna, brza i ekonomina gradnja,
dobra zvuna izolacija i mali otpor difuziji
vodene pare. Kako sastav opeke ine samo
prirodni materijali (glina, pesak i piljevina)
bez sintetikih materijala, Porotherm pred-
stavlja ekoloki proizvod koji je mogue na-
kon celog veka upotrebe i reciklirati.
Porozna struktura Porotherm proizvoda
i gustoa od samo 800kg/m
3
(prema 1200
1400kg/m
3
uobiajene blok opeke) omo-
guava proizvodnju blokova i do 30% veih
od uobiajenih. Istovremeno, koecijent to-
plotne provodljivosti ( je izuzetno nizak
i kree se od 0,139W/mK do 0,16W/mK.
Pritisna vstoa blokova iznosi minimalno
10N/m
2
.
nergetska ehkasnost
porozne opeke
Da bi se izgradio energetski ekasan objekat
potrebno je paljivo projektovati sve njego-
ve delove. Uobiajeno je miljenje da opeka
ima mali doprinos u energetskoj ekasnosti
graevina i da je neophodna dodatna toplo-
tna zatita.
Za obine glinene blokove uobiajenih
dimenzija i termoizolacionih svojstava
(0,52W/mK) ovo miljenje je tano.
Potrebno je zidati neracionalno debele
zidove ili primeniti dodatnu termoizola-
ciju da bi se postigao zadovoljavajui do-
prinos energetskoj ekasnosti graevina.
Ipak, Porotherm blok bitno menja sliku o
opeci kao termoizolacijski neracionalnom
graevinskom proizvodu jer omoguava
zadravanje svih prednosti graenja ope-
kom uz istovremeno zadovoljavanje zah-
tevanih termoizolacionih svojstava.
Zid od poroznih blokova Porotherm
(0,14W/mK) debljine 30cm, zidan ter-
mo malterom (0,19W/mK) i spoljanje
omalterisan termo malterom, dostie odli-
nu vrednost koecijenta prelaza toplote od
k=0,45W/m
2
K to vie nego zadovoljava pro-
pise za najveu dozvoljenu vrednost koecijen-
ta prolaza toplote spoljanjih zidova i za naj-
zahtevniju III klimatsku zonu od 0,8W/m
2
K.
Dakle, zid od Porotherm blokova bez pri-
mene ikakve dodatne termoizolacije moe
se u potpunosti uklopiti u vaee propise o
toplotnoj zatiti graevinskih objekata za
sve klimatske zone.
Pravilnim odabirom ostalih elemenata kon-
strukcije (prozori, vrata, podna i krovna
konstrukcija) mogu se zadovoljiti svi vaei
propisi za elemente graevinske konstruk-
cije i konstrukciju kao celinu bez gubitka
prednosti zidanih zgrada od opeke u odno-
su na druge zidne sisteme
WIENERBERGER d.o.o.
MiluLina Milankovia 27
11070 Beograd
tel: +381 11 313 28 23
fax: +381 11 313 28 32
e-mail. oce.srb@winerberger.com
www.wienerbeger.co.yu
POROTHERM 30 S P+E PLUS
Dimenzije
(cm):
30 x 25 x 23,8
Debljina zida
(cm):
30,0
NF
(kom):
9,15
Masa cca.
(kg):
13,70
Pritisna cvrstoca
(N/m
2
):
10,0
Potronja
(kom/m
2
):
16,0
Potronja
(kom/m
3
):
53,3
Potronja maltera
(l/m
2
):
38,0
Koecijent
toplotne provodljivosti
O(W/mK):
0,14
Koecijent
prelaza toplote
k (W/m
2
K):
0,45
Svest o znacaju dugorocnih usteda graenjem energetski eh-
kasnijih objekata usIoviIa je povecano koriscenje raznovrsnih
termoizoIacionih materijaIa. lako danasnje drustvo namece
znatno strozije standarde, opekarski bIokovi se uspesno
odrzavaju i egzistiraju na trzistu ravnopravno sa najsavreme-
nijim graevinskim materijaIima i tehnoIogijama
WIENERBERGER POROZNA OPEKA
POROTHERM
WIENERBERGER POROZNA OPEKA
POROTHERM
www.build.rs 36
TEMA broja
Todorovi ciglane
su proizvoa ope-
karskih proizvoda
sa viedecenijskim
iskustvom. One obu-
hvataju tri odvojene
jedinice u vlasnitvu
familije Todorovi, od
kojih se dve nalaze na
teritoriji Republike
Srbije u almi (op-
tina Sremska Mitro-
vica) i u Peincima,
i jedna na teritoriji
Republike Srpske u
Blaevcu (optina
Pelagievo).
Viedecenijsko iskustvo u proizvodnji pune
opeke prenoeno sa generacije na generaciju
dovelo je do proizvoda koji su prepoznatljivi,
kako u izvoenju grubih graevinskih radova,
tako i u opremanju enterijera i eksterijera.
Spisak objekata
u koje su ugrae-
ne opeke iz pro-
izvodnih pogona
Ciglane Todoro-
vi ne zavrava se
samo sa nabro-
janim reprezen-
tativnim javnim
objektima kulturnog, verskog i ugostitelj-
skog karaktera. Pored navedenih, tu spadaju
i mnogi ekskluzivni objekti za individualno
stanovanje. elje investitora za klasinim
ambijentima, rustikom, detaljima i zidovi-
ma u toplim bojama najbolje je mogla biti
ispraena upravo ovim proizvodima.
Na ovim objektima Todorovi opeke nale
su primenu ne samo na samim objektima
ve i u ureenju same parcele:
ograde i
kapije
dvorine i
batenske
staze,
zidii,
klupe...
stepenita
lukovi...
Proizvodi iz pogona ciglane Todorovi na
najdirektniji nain spajaju u sebi tradiciju
pravljenja dobre cigle i potrebe trita da-
nas. Njihov asortiman predstavlja drago-
cenost za arhitekte i enterijeriste na sva-
kom onom objektu gde je potrebno vie
od obinog proizvoda da bi se zadovoljile
elje investitora

CigIana TODOkOVl
Slobodana 8ajia 49
2240 Peinci
tel: +381 22 85 123
alma
tel: +381 22 685 235
8lazevac
tel: +387 54 851 200
CigIana Todorovic isporucuje opeku na sva ona gradiIista
gde se zeIi postici iIi sacuvati, autenticnost arhitektonskih
ambijenata, biIo enterijera iIi eksterijera.
Neki od reprezentativnih objekata koji su graeni opekom iz
pogona CigIane Todorovic su. konaci manastira HiIandar na
Svetoj gori, manastir ArhangeIa GavriIa kod Sida, ograda ma-
nastira Sv. Trojice na Limu (Crna Gora), restoran Gusti mora,
Beograd, gaIerija Stefan, Beograd, Ietnja pozornica u Progaru
- u izgradnji
CigIana Todorovic isporucuje opeku na sva ona gradiIista
gde se zeIi postici iIi sacuvati, autenticnost arhitektonskih
ambijenata, biIo enterijera iIi eksterijera.
Neki od reprezentativnih objekata koji su graeni opekom iz
pogona CigIane Todorovic su. konaci manastira HiIandar na
Svetoj gori, manastir ArhangeIa GavriIa kod Sida, ograda ma-
nastira Sv. Trojice na Limu (Crna Gora), restoran Gusti mora,
Beograd, gaIerija Stefan, Beograd, Ietnja pozornica u Progaru
- u izgradnji
CIGLA
SA DUOM
CIGLA
SA DUOM
38 www.build.rs
TEMA broja
www.build.rs
TEMA broja
Neprekidnim praenjem razvoja tehnolo-
gije i neposrednom brzom primenom nje-
nih dostignua u proizvodnim pogonima,
kao i stalnom modernizacijom opreme,
Sloga uspeva da zadri svoje mesto u vrhu
industrije ciglarskih proizvoda u Srbiji i
ire. Zahvaljujui sopstvenoj savremenoj
laboratoriji, postignuti visok nivo kvaliteta
je pod stalnom kontrolom. Nadzor podra-
zumeva kontrolu kvaliteta sirovine sve do
ulaska u pei, a zatim i gotovog proizvoda.
Meutim, pored potvrde o zadovoljenim
osnovnim standardima, posebna panja
posveuje se poboljanju bitnih svojstava
proizvoda. Jedino na taj nain mogue je
pratiti zahteve trita za brzom i sigur-
nom gradnjom, za postojanou ugrae-
nih graevinskih elemenata i itavog
objekta i prijatan boravak u njemu.
Proizvodni program
Proizvodni program AD Sloga IGM-a
predstavlja iroku lepezu razliitih proizvoda.
Blokovi za nosee zidove zastupljeni su u
nekoliko tipova: uzduno uplji blok, giter
blok, oljebljeni giter blok, eko blok.
Tu su zatim i blokovi za nenosee zidove
irine 9 i 12cm, kao i ventilacioni blokovi.
Poseban segment proizvodnje predu-
zea Sloga IGM iz Novog Pazara ine
blokovi 33 dizajnirani za potrebe sa-
vremene brze gradnje. Proizvode se u tri
dimenzije (koje su date u tabeli ispod)
i upravo zahvaljujui njima utroak u
gradnji je samo 12-15 komada po kva-
dratnom metru zida debljine 25cm.
Ponuda ciglane Sloga IGM obuhvata i
program elemenata za izradu meusprat-
nih konstrukcija koji ine:
monta blok
kanalice za izradu fert gradica
fert gredice za meuspratne
i krovne konstrukcije.
Pratei visoke zahteve savremenog tri-
ta AD Sloga IGM iz Novog Pazara
svoje poslovanje i kompletan proizvodni
program predstavlja i na Internetu, kroz
detaljne prikaze celokupne ponude, uz
mogunost preuzimanja kataloga sa svim
neophodnim podacima za projektante i
investitore u elektronskom formatu

PALETA
PROIZVODA
Dimenzije
(mm)
Masa
(kg)
Nosivost
(daN/cm
2
,
kN)
Utroak
(kom/m
2
)
Pakovanje
(kom/paleta)
GITER BLOK 190x250x190 6,9 100/80 20/25 176/180
EKO BLOK 190x250x190 5,8 75/60 20/25 176/180
OLJEBLJENI
GITER BLOK
250x190x190 7,3 100/80 25 176/180
UZDUNO UPLJI BLOK 190x250x190 5,4 20/16 20/25 176/180
PREGRADNI
BLOK
250x90x190 3,8 100/80 20 314
250x120x190 4,1 100/80 20 252
BLOK ZA VENTILACIJU 250x190x190 5,8 100/80 5 176/180
MONTA BLOK puniIac 245x275x140 5,4 3 10 150
BLOK 33
SLOGA
330x250x238 15 100/80 12 78
330x250x190 12 100/80 15 102
BLOK 33 POLOVINA 160x250x238/190 7,6/6,1 100/80 24/30 156/202
SLOGA lGM
Pobre bb
86800 Novi Pazar
Lel. -88 20 86 665
860 90
prodaja.
Lel/lax. -88 20 86 667
nabavka.
Lel/lax. -88 20 862 296
slogaigm@beoLel.neL
www.slogaigm.com
PROGRAMGLINENIH PROIZVODA ZA
SAVkMNO GkANJ
SLOGA IGM
PROGRAMGLINENIH PROIZVODA ZA
SAVkMNO GkANJ
SLOGA IGM
CigIarstvo se u Novom Pazaru razvija od pocetka XX veka, a osnivanjem
SIoge l963. godine zapocinje moderna proizvodnja. SIogu danas cini
pet pogona. tri iz osnovnog programa proizvodnje cigIarskih proizvoda,
jedan za pripremu sirovine za proizvodnju i jedan pogon za izradu
rezervnih deIova za potrebe svih drugih pogona. Takoe postoji i Iinija
za proizvodnju fert gredica za meuspratnu i krovnu konstrukciju
39
TEMA broja
CigIarstvo se u Novom Pazaru razvija od pocetka XX veka, a osnivanjem
SIoge l963. godine zapocinje moderna proizvodnja. SIogu danas cini
pet pogona. tri iz osnovnog programa proizvodnje cigIarskih proizvoda,
jedan za pripremu sirovine za proizvodnju i jedan pogon za izradu
rezervnih deIova za potrebe svih drugih pogona. Takoe postoji i Iinija
za proizvodnju fert gredica za meuspratnu i krovnu konstrukciju
katedraIa vri
lrancuska
l995.
vinarija Sureveto
ltaIija
l999/2000.
Kjobo toranj
SeuI, Juzna Koreja
l989.
l997/2003.
crkva Santo VoIto
Turin ltaIija
Mario Bota (Botta) je roen 1943. u Men-
drisu, vajcarska. Studirao je arhitekturu u
Milanu i Veneciji, a uticaj na njega izvrila
je arhitektura Korbizijea, Skarpe i Kana (Le
Corbusier, Carlo Scarpa, Louis Kahn). Ve
1970. otvara samostalni biro u Luganu.
Ono to ve od prvih radova karakterie Botin
stil jesu jednostavne i stroge geometrijske an-
velope objekata, ali kao to rekosmo, ne moe
se rei da spada u tipinog predstavnika savre-
mene arhitekture. Iako se oblik i dubine otvo-
ra mogu posmatrati kao sledea karakteristika
njegovog stila, arhitektonski detalj je zapravo
ono to izdvaja Botinu arhitekturu. Natpro-
zornici i nadvratnici, okviri, portali, balustra-
de, venci i kaskade, na njegovim objektima
dovode u potpuni sklad strogou savremene
estetike i uroenu nam potrebu za klasinim
detaljem. Odlian arhitekta nije iskljuiv, i
Bota koristi pun spektar materijala, ali upravo
je opeka ta glavna taka preseka u kojoj se ove
suprotnosti sastaju i stvaraju autentini stil.
Zahvaljujui malim dimenzijama opeka pru-
a velike mogunosti kombinovanja nijansi,
pravaca spojnica, dubina povri, akcenata...
Meutim, upravo ovde lei klopka zbog koje
se savremeni arhitekti retko odluuju na njenu
iru primenu velike mogunosti i koncen-
tracija detalja zahtevaju veliku panju, od sa-
mog projektovanja, pa preko nadzora tokom
ugradnje, sve do zavrne obrade spojnica i
uklanjanja skela. Lo projekat moe stvoriti
konfuziju u estetici, neveta ugradnja moe
uiniti da itav objekat deluje anahrono, a loe
izvedena obrada i najsitnijih detalja, kao i me-
stimina oteenja usled nemara, uinie da
objekat deluje aljkavo.
Prihvatanje odgovornosti pred svim ovim pro-
blemima svedoi o ljubavi prema umetnosti i
njenom zanatu, a konaan rezultat savreno
skladno delo u bilo kojoj razmeri (sve do 1:1)
potvruje Botino mesto meu najoriginalni-
jim arhitektima dananjice.
Obrazovanje mladih arhitekata esto ne pod-
razumeva razradu detalja na ovom nivou, a di-
namika posla je takva da samo najbolji i najpo-
sveeniji nalaze snage i elje da pretoe ideje
u svren autorski izraz. Samo razvojem svesti
kod projektanata da opeka prua nezamen-
ljiv senzibilitet objektima svih namena moe
se oekivati njena ira primena u savremenoj
arhitekturi. Delo Maria Bote e svakako initi
veliki podsticaj dananjim generacijama i po-
kazivati put od cigle kojim dobar zanat sigurno
koraa ka dobroj umetnosti
MARIO
BOTTA
FORMA OPEKA DETALJ
lako opeka nikada nije u potpunosti zaboravIjena od strane ar-
hitekata sredine i kraja XX veka, ona je u njihovom opusu ugIav-
nom predstavIjaIa vrstu eksperimenta, mozda se moze reci i
kao orue ironije prema savremenom arhitektonskom/kon-
kurentskom okruzenju, pre nego standardni eIement izrazaja.
Meutim, deIa koja je Mario Bota postavio na gIavnu pozor-
nicu savremene arhitekture su Iistom potpisana opekom
Muzej savremene umetnosti
San lrancisko l995.
kuca kotonda
Stabio, Ticino
Svajcarska
l980-82.
zgrada kompanije
Harding u Mindenu
Nemacka l995.
arhitektura
40 www.build.rs
U ostvarivanju poslovnih planova veliki znaaj
ima rasporeivanje poslovanja po svim regio-
nalnim centrima i ire. Iz tog razloga Tobler-
Skele imaju svoje predstavnitvo u Beogradu,
Pritini i Preevu, zatim u Podgorici, Varni i
Tirani, kao i u vajcarskoj, Austriji i u Rusiji.
Ovde naravno spada i sajamska prezentaci-
ja proizvodnog programa i samog preduzea
pa je Tobler i prole i ove godine bio prisutan
na meunarodnom Sajmu graevinarstva u
Beogradu, zatim na
sajmovima u Budvi i
Podgorici, gde su po-
setioci mogli videti
njihove proizvode i
uveriti se u visoki kva-
litet (Tobler moemo
videti i na gradilitu
Univerzitetskog nase-
lja u Beogradu).
Kao rezultat kvaliteta,
veoma kratkog vre-
mena isporuke, i to
je najvanije sigur-
nosti koje obezbeuju
Tobler skelski sistemi,
njihovi proizvodi pos-
tali su veoma traeni
na tritu. Tako kupac
prilikom kupovine
na raspolaganju ima i
sve neophodne ateste,
kao i statike prora-
une za svaki element
pojedinano, ali i za
celokupnu montiranu
skelu. Ponuda iz pro-
izvodnog programa
Tobler-Skela obu-
hvata duboko toplo-
pocinkovane eline i
aluminijumske skelske
sisteme.
MATO-1 je skela koja ispunjava sve evrop-
ske zahteve, standarde i norme. Njeni dodatni
elementi (razne konzole za sve namene...),
kao i brza montaa i demontaa ine je veo-
ma zanimljivom domaim kupcima i ire.
MATO skele tako ispunjavaju sve zahteve
savremene gradnje idui korak ispred ostalih.
Najbolji partneri Tobler-Skela su one
rme kojima je stalo do sigurnosti svojih
zaposlenih.
Pored nabrojanih skelskih sistema tipa MATO,
kao i LOEB RAM, u ponudu Tobler-Skela
spadaju i TOSK (cinkovani) podupirai, i to:
toplocinkovani i elektrocinkovani podupirai,
klasa B i C. Tu su takoe i oplate dostupne u
vie razliitih veliina i tipova oplatnih ravni, sa
svim neophodnim prateim elementima.
U svim svojim prodajnim centrima predu-
zee Tobler-Skele proirilo je ponudu i na
mogunost iznajmljivanja skelskih sistema i
platformi, u koliinama prema potrebi klijenta.
Ovu ponudu ini nekoliko grupa:
iznajmljivanje statinih skela za sve vremen-
ske uslove, u eljenim koliinama prema po-
trebama klijenta
iznajmljivanje pokretnih skela razliitih di-
menzija
iznajmljivanje platformi razliitih dimenzija
modeli sa i bez krovova.
Na sajtu Tobler-Skela moete pronai sve
neophodne podatke, specikacije i tehnike
karakteristike svih proizvoda, ili se moete ras-
pitati direktno kod proizvoaa

TOBLk-SKL doo
selo Rajince
7528 Presevo
Lel/lax. -88 7 664 658
Lobler@Lobler-skele.com
www.Lobler-skele.com
Preduzece TobIer-SkeIe osnovano je 2006. godine kao pre-
duzece sa ogranicenom odgovornoscu. Od osnivanja do juIa
meseca 2007. godine, deIatnost preduzeca biIa je orijentisa-
na na prodaju i iznajmIjivanje skeIa. AIi, od juIa meseca pro-
sIe godine i u nasoj zemIji zapocinje proizvodnja skeIskih sis-
tema tipa. MATO - l i 2, zatim MATO - k, N i Z, a kao novitet
i LOB kAM. Preduzece je Iicencirano od strane kompanije
Baugerste TobIer AG, proizvoaca ovih modeIa, koja svoje
posIovanje razvija po svim evropskim centrima
Preduzece TobIer-SkeIe osnovano je 2006. godine kao pre-
duzece sa ogranicenom odgovornoscu. Od osnivanja do juIa
meseca 2007. godine, deIatnost preduzeca biIa je orijentisa-
na na prodaju i iznajmIjivanje skeIa. AIi, od juIa meseca pro-
sIe godine i u nasoj zemIji zapocinje proizvodnja skeIskih sis-
tema tipa. MATO - l i 2, zatim MATO - k, N i Z, a kao novitet
i LOB kAM. Preduzece je Iicencirano od strane kompanije
Baugerste TobIer AG, proizvoaca ovih modeIa, koja svoje
posIovanje razvija po svim evropskim centrima
TOBLk SKLSKl SlSTMl ZA SlGUkNOST NA VlSlNl
MATO l
www.build.rs 41
promo
U prolom broju Build magazina predsta-
vili smo vam delatnosti i osnovnu pale-
tu najzanimljivijih proizvoda preduzea
Dramin iz Zemuna koje je u meuvre-
menu imalo zapaenu prezentaciju na
ovogodinjem Sajmu graevinarstva u
Beogradu. Ovoga puta predstavljamo
vam dva proizvoda ire primene, koji se
veoma uspeno mogu koristiti za zatitu
zidanih konstrukcija, kako u estetskom,
tako i konstruktivnom smislu.
lzoIit Hidrofob
Izolit Hidrofob je jednokomponentni
siloksanski premaz za zatitu kamenih,
malterisanih fasada, ali i fasadne i dru-
ge opeke od atmosferskih uticaja. Ovaj
premaz zidnim povrinama izvedenim u
opeci daje jak lotus efekat, titi opeku od
upijanja vode i spreava nastajanje puko-
tina u zimskom periodu i time joj produ-
ava vek trajanja.
Ugrauje se prskanjem (iz prskalice ili
kompresorom) na suvu opeku. Dva sata
nakon nanoenja premaz je u potpunosti
suv i apsolutno nevidljiv. Dakle, ne menja
estetski izgled tretiranih povrina, doda-
tno ga uvajui od svih negativnih uticaja
tokom vremena.
Pored fasadne opeke moe se koristiti i
za zatitu crepa, kamenih fasada i sl. Po-
vrine koje su tretirane Izolit Hidrofob
premazom se lako odravaju pranjem i-
stom vodom.
Glavna mesta primene Izolit Hidrofoba su
fasadne povrine kod kojih je neophodno
zadrati originalni estetki kvalitet, i ugo-
stiteljski objekti kod kojih se za ureenje
enterijera koristi opeka koju treba zatititi
i to vie joj produiti vek trajanja.
lzoIit Penetrat
Izolit Penetrat je jednokomponentni
penetrirajui premaz za hidroizolaciju
zidova od opeke i betona. Praktino je
nezamenljiv prilikom sanacije vlage u
postojeim objektima.
Nanosi se na vlane zidove premaziva-
njem u tri sloja. Naneti premaz prodire u
zid do dubine 10cm i ini ga u potpunosti
vodo i vlagonepropusnim. Materijal pose-
duje atest da je nekodljiv po zdravlje lju-
di, pa se tako moe upotrebiti i za sanaciju
vlage u dejim sobama, dnevnim boravcima,
kuhinjama i sl. Vodonepropustan je do pri-
tiska vode od 7at. Preko nanetog sloja Izolit
Penetrat premaza, zid se moe malterisati
standardnim malterima.
Izolit Penetrat se podjednako uspeno
moe koristiti za spoljanje ili unutranje
zidove sokle, podrumske zidove, zidove
kod kojih je oteana sanacija...
Tretiranjem zidova zatitnim slojem za-
dravaju se estetska i mehanika svojstva
uzidanih materijala i elemenata. Ovo je
od posebne vanosti kada se govori o
povrinama koje ine glineni proizvodi
poviene higroskopnosti, tj. o fasadnim,
podrumskim, unutranjim zidovima, ali i
krovovima, nadstrenicama...
ZASTlTA ZlDOVA
OD OPK
DRAMIN
Ugrinovaki puL 7
11080 Zemun
tel: +381 11 316 13 41
316 15 62
mob: +381 63 DRAMIN
fax: +381 11 3161 341
e-mail. oce@dramin.eu
web. www.dramin.eu
ZASTlTA ZlDOVA
OD OPK
lndustrija savremenih materijaIa razviIa je visokokvaIitet-
ne proizvode za zastitu zidanih konstrukcija od mehanic-
kih i hemijskih uticaja. NazaIost, kod nas se jos uvek cesto
cuje stav da se radi o nepotrebnosti i suvisnom uIaganju.
Meutim, ovi premazi cuvaju prvobitan izgIed i mogu zna-
cajno produziti vek ugraenim opekarskim proizvodima
lndustrija savremenih materijaIa razviIa je visokokvaIitet-
ne proizvode za zastitu zidanih konstrukcija od mehanic-
kih i hemijskih uticaja. NazaIost, kod nas se jos uvek cesto
cuje stav da se radi o nepotrebnosti i suvisnom uIaganju.
Meutim, ovi premazi cuvaju prvobitan izgIed i mogu zna-
cajno produziti vek ugraenim opekarskim proizvodima
promo
42 www.build.rs
Pregradni sistemi LifeSPAC
Kompanija Haworth Inc. proizvela je sistem
lakih pregradnih zidova za kancelarijske
prostore koji u potpunosti odstranjuje pri-
sustvo tee konstrukcije i otpada prilikom
renoviranja prostora. Sistem je originalno
dizajniran kao dodatak Nexus podovima
istog proizvoaa, meutim, moe pod-
jednako dobro obavljati funkciju za koju je
projektovan i na svakom drugom podu. Dr-
veni delovi zidova mogu imati samo FSC
sertikat ili biti uraeni po posebnim zah-
tevima (oblaganje vinilom nije ukljueno
u ovu ponudu). Ideja kompanije bila je da
napravi pregradni lakomontani zid koji se
brzo postavlja i uklanja, koji dobro izgleda,
kako u kancelarijama tako i u apartmanima
rukovodilaca, i u koji se mogu postaviti svi
neophodni kablovi ili vodovodne cevi. Po-
red ovoga, kompanija je postavila nove stan-
darde i u brzini distribucije novog radnog
okruenja.
Inae, Haworth je osnovan kao porodino
preduzee 1948. u SAD i danas posluje u
preko 120 zemalja i ima 8.000 zaposlenih.
Na tlu Evrope prisutni su u desetini zema-
lja ukljuujui i eku, Rusiju i Maarsku.
Pored zidova, rma dizajnira, proizvodi
i ugrauje i podove, nametaj, plakare,
sisteme i prateu opremu za kompletno
ureenje kancelarijskih prostora.
kezervoari - zidovi od vode
Australijska rma Waterwall Solutions
razvila je novi koncept modularnih rezer-
voara za akumulaciju kinice. Jednostavnim
dizajnersko-konstruktivnim reenjem po-
stignut je odlian odnos osnove prema vi-
sini tako da ovi rezervoari zauzimaju veoma
malu povrinu uz maksimalne zapremine
od 1.200 i 2.500 litara.
Svaki od pojedinanih rezervoara moe
se povezati sa drugim i tako se prilagoditi
potrebama i uslovima parcele ili pomonih
prostorija svakog kup-
ca. Tako povezani, oni
zapravo ine jedan sis-
tem koji funkcionie
po principu spojenih
sudova, sa odlivom na
dnu bilo kog od rezer-
voara u sistemu.
Rezervoari su nainjeni
od UV otpornog polie-
tilena i mogu stajati na
otvorenom, ali njihova
ogromna prednost u
odnosu na sve druge
proizvode ove vrste je-
ste estetski kvalitet. Po-
stojane intezivne boje,
oblik i raspored otvora,
ine da rezervoar dobije na lakoi (otvori po
elji mogu biti zatvoreni posebnim poklop-
cima u istoj boji i materijalu). Ovakav dizajn
omoguava rezervoarima da se uklope u
dvorite ili batu, inei zanimljivu i korisnu
pregradu izmeu parcela ili razliitih ambi-
jenata jedne parcele (senika, boksa za psa,
mesta za parkiranje, ulazne partije, privatnog
igralita, itd).
U kontaktu sa proizvoaem saznali smo
da Waterwall Solutions nameravaju da ve
do 2009. pronau partnera za proizvodnju i
distribuciju u Evropi
zanimljivosti
Pokretne skeIe Sky CIimber
Ve je graditeljstvo XX veka podrazumevalo
opremanje stambenih i poslovnih objekata
automatizovanim sistemima koji e ljudima
olakati rad i kretanje. Jedan od takvih siste-
ma jesu i visee pokretne skele iroke namene
koje su svoju primenu nale u gradnji i odr-
avanju objekata, brodogradnji i odravanju
kotlova u termoelektranama.
Vodea svetska kompanija u projektova-
nju, proizvodnji i distribuciji ovih sistema
je Sky Climber iz Delavera. Ova kompanija
iz Ohaja osnovana je 1955, a na evropskom
tritu je prisutna od 1969. preko svog se-
dita u Belgiji. Sky Climber je tokom pola
veka postojanja neprekidno razvijao sisteme
pokretnih skela donosei nova reenja koja
su konkurenciju uvek ostavljala za korak iza.
Vimec sistemi namenjeni
osobama sa invaIiditetom
Iako se poslednjih godina konano i kod
nas sve vie govori o obavezi da osobama
u invalidskim kolicima omoguimo pristup
svim javnim i poslovnim objektima, mora
se naglasiti i vanost prilagoavanja samog
stambenog ili poslovnog prostora njihovim
potrebama.
Uz odreena reenja prostor se moe prila-
goditi tako da osoba u invalidskim kolicima
moe bar u nekoj meri zadrati svoje ivot-
ne navike, ne prilagoavajui se prostoru
koji ograniava kretanje.
Italijanska kompanija Vimec se od 1982.
bavi pronalaenjem reenja za prevazilaenje
arhitektonskih barijera za lica koja se teko
kreu ili su vezana za invalidska kolica, kako
bi mogli da vode to normalniji ivot. Tri
godine od osnivanja Vimec postaje lider na
italijanskom tritu a danas je, pored vodeeg
mesta u Evropi, prisutan i u Aziji, Australiji,
Junoj Americi. Kako su sistemi za prevazi-
laenje arhitektonskih barijera u samom fo-
kusu kompanije, panja je posveena svakom
detalju, uz korienje najkvalitetnijih materi-
jala i neprekidno traganje za to ekasnijim,
udobnijim i bezbednijim reenjima.
Grossi ngineering
Od samih poetaka u preduzeu Grossi
Engineering postavljeni su standardi do-
brog i uspenog poslovanja: potovanje roko-
va, maksimalna podrka klijentima, strunost
i iskustvo. Praenje ovih standarda dovelo je
do toga da preduzee svakim danom sve vie
napreduje i neprekidno se razvija.
Okupljeni tim strunjaka u svakom trenut-
ku moe da odgovori svakom vaem zahte-
vu, prui struni savet i obezbedi optimalno
reenje za va poslovni ili stambeni objekat.
Grossi Engineering iza sebe ima veliki
broj zadovoljnih klijenata i naroito je po-
nosan na svoje dugogodinje partnere
LAKOCA PklSTUPA
l BZBDNOST ZA SV
GROSSI ENGINEERING
Majevika 2N
11080 Zemun
tel: +381 11 3196 315
3196 316
3196 317
fax: +381 11 3196 464
e-mail. oce@grossi.rs
web. www.grossi.rs
Grossi ngineering d.o.o. je kompanija koja iza sebe ima skoro dve de-
cenije iskustva u radu sa Iiftovima, i drugim sistemima u obIasti verti-
kaInog, horizontaInog i kosog transporta. Grossi ngineering je jedna
od vodecih kompanija u ovoj obIasti na teritoriji Srbije, pa i u ceIom
regionu. Kompaniju koja je specijaIizovana za projektovanje, isporuku,
montazu i servisiranje svih vrsta Iiftova ovoga puta vam predstavIjamo
kroz njihovu dodatnu ponudu opreme posebnih namena
GROSSI ENGINEERING je od svog osni-
vanja generalni zastupnik kompanije Sky
CIimber iz Belgije na tritima Srbije, Crne
Gore, BiH i Makedonije. Ova rma obez-
beduje kompletan inenjering tehnicku
podrku, isporuku, postprodajni servis,
(obuka korisnika i odravanje opreme
u garantnom i vangarantom periodu).
Strucnjaci rme GROSSI ENGINEERING
svakom zahtevu prilaze uz potovanje svih
specicnosti i prilagodavaju opremu potre-
bama svakog klijenta uz obezbedenje ma-
ksimalne sigurnosti
LllTOVl, SlSTMl POKkTNlH SKLA l OPkMA ZA
PkVAZlLAZNJ AkHlTKTONSKlH BAklJkA ZA
OSOB SA lNVALlDlTTOM
Grossi Engineering je ovlaceni di-
stributer kompanije Vimec za Srbiju, Crnu
Goru, BiH i Makedoniju, donoseci na trite
sisteme koji obezbeduju osobama u invalid-
skim kolicima nesmetan pristup objektima
raznih namena kao i kretanje unutar samih
objekata. Takode obezbeduje montau ove
opreme, servis i rezervne delove
44 www.build.rs
promo
Preduzee ar osnovano je 1990. godine,
kao trgovina boja i lakova, od 1993. godine
poinje sa proizvodnjom lepkova, fasada i
boja. Oslukujui potrebe i zahteve trita
svoj proizvodni program 2002. godine pro-
iruje proizvodnjom proizvoda od ekspan-
diranog polistirena stiropora.
Za vrlo kratko vreme novi proizvod je
osvojio trite, a struni tim preduzea
ar je u saradnji sa nemakom firmom
BASF ponudio dva nova proizvoda od
polistirena:
neopor koji se odlikuje 20% boljom termo-
izolacijom (pakovanje na fotograji gore)
peripor koji se odlikuje ne samo izvanre-
dnim termoizolacionim svojstvima ve i
odlinim zaptivanjem vlage.
Neopor
Izuzetno dejstvo izolacionih materijala od
neopora, nudi projektantima i izvoaima
znaajne prednosti u graevinskoj praksi. U
poreenju sa dosadanjim EPS materijalima,
neopor omoguuje gradnju laganih konstruk-
cija uz istovremeno visoke izolacione osobine.
Neopor je apsorber, ali i reektor infracr-
venog zraenja, ime omoguuje znaajno
smanjenje toplotne provodljivosti.

Na taj nain je toplotno zraenje kroz ma-

terijal ogranieno vie nego kod uobiaje-
nih izolacionih ploa, a izolacioni efekat
povean do 20% u odnosu na tradicionalnu
EPS-izolaciju.
Pored utede energije, izolacioni materijali od
neopora znaajno poboljavaju i antizvunu
zatitu graevinskih objekata. Istraivanja su
pokazala da osobine zvune izolacije sloe-
nih izolacionih sistema (WDVS), u zavisno-
sti od kvaliteta masivnog zida, debljine ploe
i naneenog maltera, mogu da dovedu do po-
boljanja antizvune zatite i do 18dB.
Peripor - stiropor koji odbija
vodu
Peripor je termoizolacioni materijal velike
nasipne gustine 40kg/m i velike pritisne
vrstoe, koji se odlikuje ekstremno malom
apsorpcijom vode to ga ini zamenom za
stirodur i preporuuje se za izolaciju teme-
lja, podrumskih zidova (tzv. perimetarna
izolacija) i ostalih oblasti optereenih pri-
sustvom vlage, sokli, podova industrijskih
i drugih objekata u kojima vladaju velika
pritisna optereenja (ispod laminata, u ko-
uljicama podnih konstrukcija i dr).
Peripor se proizvodi u ploama standarnih
dimenzija 1000mm x 500mm, ili po zah-
tevu kupca, takoe debljine vee od 40mm
mogu se poruiti sa ivicama sa stepenastim
rezom (falc)
DOMAA
TERMOIZOLACIJA
NMAKOG KVALlTTA
Domaci proizvoac termoizoIacionih materijaIa na bazi
poIistirena, hrma CAk iz Kragujevca, u saradnji sa BASl-om
nudi vise resenja za kvaIitetnu termicku izoIaciju
BASl Srbija d.o.o.
000 8eograd
Lel. -88 80 98 409
www.basl.co.yu
CAk
Dragoslava Srejovica 9
84000 Kragujevac
Lel. -88 84 80 420
80 565
www.car-kragujevac.com
CARMONT ISPUNA
Carmont je element ispune meduspratnih
konstrukcija proizveden od stiropora ili ne-
opora koji donosi mnogobrojne prednosti u
odnosu na klasicnu ispunu.
Prednosti upotrebe Carmont ispune za
meduspratne konstrukcije:
obezbeduje dobru termicku i akusticnu
izolaciju, to je cini veoma racionalnom
kod konstrukcija iznad podruma, pasa-
a, ispod krovova i svakako u medu-
spratnim ravnima
mala teina meduspratne konstrukcije
cini je nezamenljivom, npr. pri nadgra-
dnji objekata, i omogucava nansijske
utede kroz bolja i jeftinija projektantska
reenja u dimenzionisanju podvlaka,
stubova i temelja
jednostavnije provodenje instalacija kroz
otvore ili prosecanjem stiropora
veliki dimenzioni modul jednog elemen-
ta omogucava lako ostavljanje posebnih
otvora u konstrukciji npr. za dimljake
laka ugradnja i jeftiniji unutranji tran-
sport (transport u okviru gradilita)

neopor detaIj
46 www.build.rs
promo
CkSPl, TKNOPAN, AkMSTkONG l TkSPA
ZA MODkN
NTklJk
Podignuti - dupIi podovi
Od 1958. do 1978. dupli podignuti podovi
korieni su samo u kompjuterskim sobama.
Nisu imali naroite zahteve po pitanju vatroo-
tpornosti, hidro i zvune izolacije, estetike, ali su
morali da budu lagani. Danas dupli podignuti
podovi moraju da zadovolje brojne, tehnike,
estetske, i zahteve bitne
za ouvanje zdravlja
ljudi i zatite ovekove
okoline, pri emu se
izgledom ne razliku-
ju od tradicionalnih.
Crespi predlae podi-
gnute duple podove,
panele od kalcijum
sulfata sa fabriki in-
tegrisanom nalnom
oblogom Teknopana.
Oni u potpunosti za-
dovoljavaju tehnike
i estetske zahteve tr-
ita i smanjuju tro-
kove odravanja u
toku eksploatacionog
veka objekta.
Dostupni su i u vanstandardnim oblicima
(estougaonim, trapeznim, zakrivljenim), a
mogue je poruiti i poseban oblik u zavisnosti
od projektnog reenja. Crespi je u potpunosti
reio problem udarnog zvuka Silence System-
om, a podno kondicioniranje i ventilisanje
dovoenjem istog vazduha reeno je Air Box
System-om. U okviru svoje proizvodne linije
Crespi proizvodi i seizmike podove, koji iz-
dravaju zemljotrese i do 7 Rihterove skale.
Teknopan Flyer elementima za podignute
podove reava dizajnerske nedoumice. U po-
nudi su: parketi (razne egzotine vrste), PVC,
laminati, mermer, keramika/porcelan...
Armstrong - vise od pIafona
Raznolikost materijala, oblika, dimenzija i zavr-
nih obrada ivica ploa, u kombinaciji sa razno-
vrsnim elementima potkonstrukcije, ini ove
plafone integralnim delovima enterijera. Savre-
meno poslovanje trai visoke akustike odlike
prostora, to je okosnica nove linije Armstrong
mineralnih plafona OP. dB. Nova OP (open
plan) paleta proizvoda (Ultima OP, Perla OP)
postie najvii nivo apsorpcije zvuka (Dw=1,
Dncw=26dB). Laminirana povrina prua pri-
jatan vizuelan utisak i dobru apsorpciju zvuka
bez vidljivih perforacija na ploi (idealni za
restorane, kancelarijske i javne prostore). Nova
dB linija (Ultima dB) predstavlja jedinstve-
nu kombinaciju umanjenja zvuka i optimalne
zvune apsorpcije (Dncw=43dB, Dw=0,60).
Pored linija: Ultima, Axiom i Infusion Cano-
py, tu su i Armstrong metalni plafoni Orcal
(60x60cm) za prostore sa posebnim zahtevima
(talpe i paneli razliitih dimenzija, i sistema
potkonstrukcije, zavrno bojeni trajnom pra-
kastom bojom RAL 9010, Global White
druge boje po RAL-u dostupne na zahtev na-
ruioca). Orcal Clip in, sa Bioguardom bojom
(sa antimikrobskim dejstvom), primenjuje se u
prostorijama sa zahtevom istoe ISO3. Tu su
i Madera drveni plafoni, koji daju toplinu i ori-
ginalnost enterijerima. Sve vae ideje i zahteve
moete proveriti sa Armstrong timom, koji je
nedavno dopunjen i eModel servisom daje
mogunost provere ideja i odabira adekvatnog
reenja od specikacije do 3D modela!
Trespa lnternationaI
Trespa je ploa velikih dimenzija, na bazi
termiki obraenih smola homogeno armi-
ranih drvenim vlaknima ili celulozom, pa
presovanih pod visokim pritiskom i tempera-
turom. Athlon je izuzetno otporan na povr-
inska oteenja, i dugotrajno izlaganje vlazi.
Zbog otpornosti na
hemikalije, moe se
istiti jakim dezin-
fekcijskim sredstvi-
ma, to ne utie na
svojstva materijala
i povrinu ploa.
Zahvaljujui zatvorenoj povrinskoj strukturi,
ploa je zatiena od uticaja gljivica i bakteri-
ja, a ienje i odravanje je vrlo jednostavno.
Gornje povrine i rubove ne treba bojiti niti
posebno zatititi. Athlon koristi za oblaganje
zidova enterijera, izradu kabina toaleta, lokera i
kancelarijskog nametaja.
Virtuon prua izuzetne osobine u uslovima
visoke higijene, odravanja objekta i dizajna.
Namenjen je ugradnji u enterijerima sa viso-
kim higijenskim zahtevima: operacionim sa-
lama, sterilnim sobama, prostorima izloenim
jakom habanju...
TopLabPlus je razvijen u saradnji sa kom-
panijom Bayer. Na povrini ima integrisane
estice koje spreavaju irenje velikog broja
razliitih neistoa. Hemijski je stabilan, otpo-
ran na temperature preko 200
0
C i dugotrajno
izlaganje vlazi (za sterilne prostore, biohemij-
ske laboratorije, operacione sale, optiku, pre-
hrambenu, farmaceutsku industriju, itd).
Trespa paneli pruaju arhitektama i dizajne-
rima, kao i izvoaima, odline kombinacije
bogatih boja i tekstura kao i specijalne efek-
te u okviru metalic i glossy paleta. Na taj nain
mogue je spojiti lepo sa korisnim, individu-
alan dizajn sa izuzetnom funkcionalnou.
Koriste se u okviru brojnih segmenata trita:
zdravstvene ustanove i laboratorije, obrazovne
ustanove, nauni, kulturni i sportski centri, in-
dividualno, kolektivno i socijalno stanovanje,
trgovinski centri, banke, poslovni prostori, jav-
ni objekti, autobuske, eleznike i metro stani-
ce, industrija, infrastruktura
U prosIom broju predstaviIi smo
nastojanja hrme PoIykem Sk da
svojim kIijentima pored kvaIitetnih
proizvoda pruzi i dodatne treninge.
Do kraja godine pIanirana je orga-
nizacija jos tri seminara, a sada vam
predstavIjamo kompanije i proizvo-
de koji su biIi predstavIjeni na pre-
davanjima i prakticnim treninzima
l2. juna u kongresnoj saIi Gemax-a
POLYKEM SR
Balkanska 29
11000 Beograd
tel/fax: +381 11 36 26 135
web. www.Lrespa.com
www.armsLrong.com
www.Leknopan.com
CkSPl, TKNOPAN, AkMSTkONG l TkSPA
ZA MODkN
NTklJk
www.build.rs 47
promo
Jedinstvena kombinacija drveta i plastike
garantuje dug ivotni vek a beskrajne mo-
gunosti dizajna omoguavaju mnotvo pri-
mena. Zahvaljujui izuzetnoj otpornosti na
vlagu (nee se deformisati poput prirodnog
drveta) decodeck je u potpunosti otporan
na truljenje, cepanje i razdvajanje ak i u kon-
taktu sa slanom vodom i zato je pogodan za
primenu kod pontona, dokova, pristanita...
Za razliku od drveta, decodeck ima odli-
nu otpornost i na hemikalije i insekte. On ne
iziskuje specijalno odravanje, farbanje, pre-
mazivanje ili ostale tretmane za odravanje
povrine. tavie, decodeck je u prednosti:
ne razdvaja se, ne lomi se i ne truli. Takoe,
tokom proizvodnje se ne koristi nijedna tet-
na komponenta po okolinu decodeck je u
potpunosti ekoloki proizvod.
Daane platforme su dostupne u bojama:
sahara braon, kanjon crvena, duvan braon,
tamno braon i kavijar crna, a decodeck je sa-
uvao karakteristian izgled i doivljaj drveta.
Montaza decodeck

pIoca
Montaa decodeck-a na specijalnim spoj-
nicama, nee oduzeti puno vremena. Zatva-
ranje upljine svakog daanog prola lako se
ostvaruje dekorativnim zavrnim poklopcem
dostupnim u pet istovetnih boja decodeck-a.
Montaa ne zahteva nikakav specijalni alat
proizvod se moe obraditi standardnim
alatom za buenje, seenje, struganje i boje-
nje drveta. Prilikom korienja obinih rafo-
va za ksiranje platforme, savet je da se prvo
izbue paneli, kako bi se omoguilo maksi-
malno uputanje zavrtnja u platformu. Da bi
se dobio brz, jednostavan i kvalitetan nain
ugradnje, savetujemo upotrebu nevidljivih
decodeck sistema spojnica.
Ne bi trebalo decodeck montirati direktno
na ravnu, noseu povrinu. Da bi se zadrao
minimum cirkulacije vazduha ispod platfor-
me, preporuljivo je da se decodeck platfor-
ma montira na noseu gredu ili nosa. Sam
se ne moe koristiti kao nosea konstrukcija
(specijalne grede/nosai za decodeck su u
razvoju i bie dostupni u bliskoj budunosti).
Ploe decodeck se mogu istiti i vodom pod
pritiskom, ali da bi se izbegla oteenja povri-
ne savetuje se maksimalni pritisak od 80bara.
Vano je da se prati pravac zareza prilikom i-
enja povrine. Uvek koristiti irok mlaz vode
koncentrisan i jak mlaz moe dovesti do
oteenja platforme. Ukoliko je neophodno,
moe se koristiti blago sredstvo za ienje.
Iako decodeck-u nije potreban nikakav
povrinski tretman, moe se farbati da bi se
dobila druga boja ili nijansa. Pre eventual-
nog farbanja, savet je da se dozvoli povrini
dovoljno vremena da se stabilizuje (oko 12
nedelja na spoljnim uslovima).
Ploe decodeck, registrovan i zatien pro-
izvod rme Neobra NV iz Belgije, kao i
sva dodatna objanjenja, moete pronai na
adresi kompanije Polymers Group
PREDNOSTI DECODECK

ne krivi se, ne razdvaja se i ne ljuti se

nije potrebna dodatna zatita niti farbanje
decodeck

je nepotrebno odravati!
zadrava prvobitan izgled godinama
postoji u pet razlicitih boja
ne privlaci insekte
ne truli i ne raspada se
izvanredna otpornost na vodu i vlagu
laka, precizna i brza ugradnja pomocu
nevidljivih decodeck

spojnica
moe se obradivati alatom za drvo
izgled i doivljaj prirodnog drveta
ne kliza se (mokar ili suv)
boja lagano bledi nakon ugradnje, poput
prirodnog drveta
ekoloki materijal: dacana platforma se
moe kompletno reciklirati
ne sadri tetne elemente

SAVkMNl MATklJALl ZA POTPUNl

KOMlOk PklkODNOG OKkUZNJA
DCODCK

PredstavIjamo vam nov proizvod iz ponude renomirane

kompanije PoIymers Group - decodeck

, materijaI napravIjen
od homogene mesavine drveta i pIastike koja kombinuje
najboIje osobine oba materijaIa
48 www.build.rs
promo
promo
49 www.build.rs
Uspeno sprovedena privatizacija tri fa-
brike graevinskog materijala otvorila je
put za maksimalno korienje svih pred-
nosti gline sa juga Srbije. Oslanjajui se
na kvalitet sirovine, ali i mesto gline u
tradiciji graenja na lokalnom podne-
blju, uz adekvatnu i dobro osmiljenu
cenovnu politiku i odnos prema tritu,
Mladost je danas jedan od najznaajni-
jih proizvoaa opekarskih proizvoda
kod nas.
Neke od kljunih faktora uspenosti pred-
stavljaju: proaktivan stav prema tritu,
praenje, detaljna analiza trita i jasna
ideja i cilj od strane rukovodstva kompa-
nije Mladost. Poveanje obima proizvo-
dnje iz godine u godinu bilo je praeno
adekvatnim i usklaenim, detaljno osmi-
ljenim irenjem trita, kako u Srbiji tako
i u zemljama u okruenju.
Mladost crep je pronaao svoj put do kup-
ca, prihvaen je od strane trita, pre sve-
ga zbog svoje jedinstvene i postojane boje,
tako da je skoro celokupna proizvodnja
na kraju godine prodata. Ovakav poslovni
uspeh na kraju i opravdava investiranje u
poveanje kapaciteta, tako se u 2009. godi-
ni planira proizvodnja od preko 30 miliona
komada crepa.
Meutim, u fabrici se i dalje odvijaju nepre-
stane aktivnosti na nastavku modernizacije
i poveanju kapaciteta i kvaliteta proizvoda.
U tom smislu u svim fabrikama je nedavno
izvrena rekonstrukcija proizvodnih pogo-
na i uvedena je najsavremenija tehnologija.
Tokom rekonstrukcija proizvodnih pogona
izmenjene su linije pripreme sirovine, suenja
i peenja proizvoda, zatim je izvrena i auto-
matizacija unutranjeg transporta utovara i
istovara vagona, pakovanja... Takoe je uve-
dena odgovarajua vizuelna i zvuna kontro-
la za izdvajanje neodgovarajuih proizvoda.
Celokupni tehnolo-
ki proces je kom-
pjuterski kontrolisan
i voen. Automatiza-
cija i kontrola, naro-
ito u fazama suenja
i peenja, presudna
je za konani kva-
litet proizvoda. Na
ovaj nain dobijaju
se gotovi proizvodi
ujednaenog kvali-
teta, sa izvanrednim
ziko-mehanikim
karakteristikama.
Navedene karakte-
ristike potvruju i
sertikati dobijeni od domaih i evrop-
skih instituta za sertikaciju graevinskih
proizvoda. Izuzetno kvalitena opekarska
sirovina koju poseduju sve tri fabrike pred-
stavlja znaajnu sirovinsku bazu za proi-
zvodnju najrazliitijih proizvoda visokih
estetskih i ziko-mehanikih svojstava.
Zahvaljujui idealnom mineralokom sa-
stavu sirovine, i pre svega prisustvu oksida
gvoa, svi proizvodi imaju intenzivnu i
trajnu crvenu boju po kojoj se upadljivo
razlikuju od drugih proizvoda ove vrste.
KOMPANIJA MLADOST DAR ZEMLJE SA JUGA
KkUNA SVAK KUC
Kompanija MIadost bavi se proizvodnjom graevinskog materijaIa
od l9ll. godine i uskoro ce prosIaviti l00-godisnjicu postojanja.
PosIovne aktivnosti se odvijaju u fabrikama u Leskovcu, topIickoj MaIoj PIani i VIasotincu.
U fabrici MIadost u Leskovcu organizovana je proizvodnja crepa, dok se u fabrikama u topIickoj
MaIoj PIani i VIasotincu proizvodi bIokovska roba za zidanje i meuspratne konstrukcije.
Svi proizvodi ove kompanije nacinjeni su od gIine sa juga Srbije najviseg kvaIiteta - izvrstan sastav
sirovine, optimaIan odnos komponenti (hemijskih eIemenata i mineraIa), odIicne granuIometrijske i
keramicko-tehnoIoske karakteristike... Ovakve odIike sirovine obezbediIe su proizvodnju
visokokvaIitetnih proizvoda sa odIicnim tehnickim svojstvima.
NaposIetku, ono po cemu i Iaici mogu da prepoznaju kvaIitet proizvoda, narocito crepa sacinjenog
od gIine koju koristi kompanija MIadost u svojoj proizvodnji - jeste osobina da zbog izuzetnog
sastava sirovine ovaj crep tokom vremena ne menja boju
Kompanija MIadost bavi se proizvodnjom graevinskog materijaIa
od l9ll. godine i uskoro ce prosIaviti l00-godisnjicu postojanja.
PosIovne aktivnosti se odvijaju u fabrikama u Leskovcu, topIickoj MaIoj PIani i VIasotincu.
U fabrici MIadost u Leskovcu organizovana je proizvodnja crepa, dok se u fabrikama u topIickoj
MaIoj PIani i VIasotincu proizvodi bIokovska roba za zidanje i meuspratne konstrukcije.
Svi proizvodi ove kompanije nacinjeni su od gIine sa juga Srbije najviseg kvaIiteta - izvrstan sastav
sirovine, optimaIan odnos komponenti (hemijskih eIemenata i mineraIa), odIicne granuIometrijske i
keramicko-tehnoIoske karakteristike... Ovakve odIike sirovine obezbediIe su proizvodnju
visokokvaIitetnih proizvoda sa odIicnim tehnickim svojstvima.
NaposIetku, ono po cemu i Iaici mogu da prepoznaju kvaIitet proizvoda, narocito crepa sacinjenog
od gIine koju koristi kompanija MIadost u svojoj proizvodnji - jeste osobina da zbog izuzetnog
sastava sirovine ovaj crep tokom vremena ne menja boju
www.build.rs
fokus
50
KOMPANIJA MLADOST DAR ZEMLJE SA JUGA
KkUNA SVAK KUC
Zbog takvih karakteristika proizvodi za-
dovoljavaju i najstroe ekoloke zahteve.
Velika investiciona ulaganja u svim proiz-
vodnim pogonima omoguila su proizvodnju
izuzetno kvalitetnih proizvoda koji su nali
mesto na domaem, ali i tritima Rumuni-
je, Bugarske, Makedonije, Albanije, Kosova,
Crne Gore, Ukrajine... to je i bila dominan-
tna poslovna strategija ove kompanije.
Asortiman
Fabrika Mladost u Leskovcu proizvodi ne-
koliko tipova crepa koji, pored toga to pose-
duju izvanredne mehanike i termike osobi-
ne, zadovoljavaju i sve arhitektonske stilove i
razliite ukuse. Lako se uklapaju, imaju dobro
zatvaranje, otporni su na dejstvo mraza, kao i
svih drugih negativnih uticaja (kiseline, baze,
UV...) uz zadravanje vodonepropustljivo-
sti. Svaki tip crepa iz proizvodnje kompanije
Mladost ima svoje trite i svog kupca a elje
trita sumirane su u sledeim: Kontinental,
Ornament, Maesteral i duplofalcovani.
Efekti dosadanjih ulaganja u konkurentnost
asortimana na tritu tek se oekuju u nared-
nom periodu. Znaajno su poboljane tehnike
karakteristike i estetski izgled to je posledica
veoma nog mlevenja gline koje omoguuju
najkvalitetniji mlinovi poznatih svetskih pro-
izvoaa. Proces proizvodnje je automatizovan
u svim fazama, a tu je i automatsko pakova-
nje u pakete od po sedam komada crepa to
omoguuje laku manipulaciju na gradilitu.
Pakovanje na paletama je takoe automati-
zovano i odlikuje se savremenom ambalaom
sa sigurnosnim trakama i atraktivnom termo-
skupljajuom folijom, to omoguava bezbe-
dan transport i do najudaljenijih kupaca. Sve
ovo obezbeuje jo bolju pozicioniranost crepa
Mladost na tritu.
Pored izuzetne sirovine i savremene opreme
poseban kvalitet je i struni kadar Kompanije.
Osim iskusnih strunjaka i ove oblasti, zapo-
sleno je dosta mladih obrazovanih ljudi koji
predstavljaju budunost kompanije u svim
oblastima (mainstva, elektronike, tehnologije,
ekonomije, nansija, marketinga, itd).
Sirovina kao garant kvaIiteta
IGM Mladost za proizvodnju crepa koristi
kompozit dve gline. Polazei od pozitivnih
svojstava glina, meusobnom dopunom, do-
lo se do idealnog odnosa, to je dalje rezul-
tiralo visokokvalitetnim proizvodima. Glina
je visokoplastina, to znai da je sitno zr-
naste strukture sa visokom moi vezivanja
vode, to omoguava no oblikovanje. Vrlo
je kvalitetna: bez primesa krenjaka, peska
i ostalih neeljenih elemenata. Iskljuenost
ovih elemenata dozvoljava peenje na rela-
tivno niskoj temperaturi (oko 850
0
C).
U strunom radu Ocena kvaliteta opekar-
skih sirovina sa juga Srbije (Institut IMS,
autori: Zagorka Radojevi, Milica Arseno-
vi, Milo Vasi) navedene su eksperimen-
talne metode koje su koriene radi dobi-
janja preciznih rezultata ispitivanja uzoraka
(hemijska, mineraloka, granulometrijska,
termijska...) sa sve tri lokacije leita sirovi-
na kompanije Mladost:
uzorak 1 kod Leskovca
uzorak 2 kod Vlasotinca
uzorak 3 kod Male Plane.
Ovde emo tabelarno prikazati samo neke
od dobijenih rezultata iz datog rada, koji
sadri i detaljne rendgenske difraktograme
ispitivanih uzoraka i glinovite komponente
(orijentisan, zasien i aren uzorak), zatim
grake prikaze zavisnosti upijanja vode i
pritisne vrstoe od temperature peenja.

Treba naglasiti da je kvalitet proizvoda potvrden

na institutima u zemlji i inostranstvu, to je bio i
jedan od uslova za plasman na trita Rumuni-
je i Bugarske (zemalja EU). CE znak garantuje
uskladenost sa Direktivom EU CPD 89/106/EEC.
Da biste bili uspeni na tritu, sertikacija kva-
liteta se podrazumeva, medutim crep Mladost
ima neto to ga izdvaja od svih drugih crepova
koje moete naci na tritu to je garantovana
trajnost njegove crvene boje.
Ovo nije marketinski trik ili cu-
dotvorno delo starih majstora
gline sa juga Srbije, vec jedno-
stavno dar prirode. Glina koju
koristi fabrika je takvog he-
mijskog sastava da sama po
sebi (zbog visokog procenta
gvoda i minerala) obezbedu-
je postojanost boje crepa i to
bez ikakvog dodavanja boja,
aditiva i vetackih materijala
kao to je to slucaj kod mnogih
konkurenata koji nastoje po
svaku cenu da obezbede crep
od tamnjenja tokom godina.
Ovo je 100% prirodan proi-
zvod izraden od optimalnog
kompozita gline iz dva nalazi-
ta na jugu Srbije
Granulometrijski sastav
Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3
Frakcije (%) (%) (%)
Pesak 17,55 25,15 31,10
Alevrit 54,90 54,45 46,60
Glina 27,55 20,40 22,30
Kvalitativni mineraloki sastav
Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3
Prisutni
minerali
Kvarc
Feldspat
Liskun
Ilit
Smektit
Hlorit
Kvarc
Feldspat
Smektit
Ilit
Kaolinit
Ilit-Smektit
Kvarc
Feldspat
Liskun
Hlorit
Ilit
Smektit
Anbol
Asortiman
tip crepa
masa/
kom
(kg)
kom/m
2
(*m)
nosivost
kN
min
nagib
krova
Kontinental (1) 2,93 13,37 1,40 20
Ornament (2) 2,93 13,37 1,40 20
duplo falcovani (3) 2,94 13,77 1,58 20
Maestral (4) 3,0 13,6 3,26 22
ljebnjak 2,7 3* 2,13 /
zavrni element 2,5
primenjuje se za opivanje
krovne ravni za sve vrste crepa
1 2 3 4
www.build.rs
fokus
51
ASORTIMAN CREPA KOMPANIJE MLADOST
POTVREN SERTIFIKATIMA
U radu su takoe data i svojstva sirovine
posle prerade, homogenizacije i oblikovanja
gde se vidi da se vlanost pri oblikovanju
kree od 20,55 do 23,26 zavisno od uzorka,
kao i da sirovina iz Vlasotinca ima kriterijum
plastinosti ocenjen kao dobar, dok su druga
dva uzorka ocenjena kao visoko plastina.
U zajednikom zakljuku rada koji se od-
nosi na sam kvalitet sirovine stoji da se
savremenom proizvodnjom od ispitivanih
sirovina mogu dobiti:
opekarski proizvodi iroke lepeze asor-
timana crep, fasadna opeka i blokovi,
opekarski proizvodi za unutranji ozid,
tavanini elementi, porozirani opekarski
proizvodi i dr.
proizvodi visokih estetskih svojstava,
intezivno crvene boje
proizvodi bez iscvetavanja soli i
defekata dejstva krea
proizvodi visokih karakteristika
(pritisna i savojna vrstoa)
Konano, navedeno je da se svaki od re-
prezentativnih uzoraka sa datih leita, na
osnovu utvrenih hemijskih, mineralokih
i keramikih osobina, smatra podobnim za
primenu u opekarskoj industriji i to:
uzorak 3 (leite sirovine kod Male Plane)
pogodan za izradu opekarskih proizvo-
da za unutranji ozid, tavanine elemente,
porozirane opekarske proizvode
uzorci 1 i 2 (leita kod Leskovca i Vlaso-
tinca) pogodni za izradu crepa, fasadne
opeke i blokova, opekarskih proizvoda za
unutranji ozid, tavanine elemente i po-
rozirane opekarske proizvode.

Postojanost crvene boje

U radu iz koga ovde izdvajamo osnov-
ne podatke dalje je obraivana tema
same boje gotovog proizvoda nainje-
nog na bazi sirovina ispitivanih uzoraka...
Boja peenih opekarskih proizvoda u osnovi
zavisi od mineralo-
kog sastava sirovine,
temperature i uslo-
va peenja. Na boju
nalnog proizvoda
imaju uticaj oksidi
aluminijuma (Al
2
O
3
),
gvoa (Fe
2
O
3
) i kal-
cijuma (CaO). Za
ispitivane uzorke
opekarskih sirovina
sadraj navedenih
oksida (preraunat
na 100%) dat je u
tabeli dole. Domi-
nantan uticaj na boju
opekarskih proizvoda
ima gvoe.
Opekarske sirovine sadre gvoe uglav-
nom u obliku minerala iz grupe hidroksi-
da (getit, limonit). U procesu peenja hi-
droksid gvoa se transformie u hematit
koji keramikom telu daje crvenu boju.
Transformacija hidroksida u oksid poi-
nje dehidroksidacijom na temperaturi od
300
0
C a ve na oko 400
0
C dolazi do formi-
ranja oksida. Stepen oksidacije u velikoj
meri zavisi od reima zagrevanja i atmos-
fere u pei.
Dakle, rezultati ispitivanja pokazali su da svi
uzorci sa tri nalazita sa juga Srbije imaju
prirodnu intezivnu crvenu boju, naravno, uz
odreene razlike u nijansama. Uz ovo, nave-
deno je i da su mehanike karakteristike pe-
enih proizvoda na veoma visokom nivou:
pritisna vrstoa za uplji blok sa vertikal-
nim upljinama je iznad 30MPa
savojna vrstoa za uzorke 1 i 2 je iznad
12MPa.
Sitnozrnasta glina sa svim prethodno nave-
denim svojstvima, u savremenom proizvo-
dnom procesu oblikovana precizno, savre-
menim mainama, osuena i ispeena prema
preciznim reimima, rezultirala je gotovim
proizvodom izvanrednih karakteristika:
visoka otpornost na mraz
dugotrajna vodonepropustljivost
(daleko vie od traene)
odlina nosivost (iznad traene).
KompanijaMladost je u zakljucima ovog
strunog rada dobila jo jednu potvrdu
kvaliteta svojih proizvoda.

Ponaanje sirovine u procesu suenja i karakteristike suvih proizvoda

Uzorak 1 Uzorak 2 Uzorak 3
Skupljanje pri suenju (%) 7,3 7,99 7,45
Bigo kriva
Skupljanje kod Kt (%) 6,08 6,14 6,53
Gubitak vode kod Kt (%) 10,09 11,69 11,83
Osetljivost u suenju Jako osetljiva Jako osetljiva Jako osetljiva
Zapreminska masa (g/cm
3
) 1,96 2,01 2,10
Pritisna cvrstoca
(MPa)
Kocka 11,25 14,05 9,81
uplji blok 7,18 8,41 5,13
Rezultati ispitivanja sadraja oksida u ispitivanim uzorcima i njihovi odnosi
uzorak broj
CaO (%) Fe
2
O
3
Al
2
O
3
Fe
2
O
3
/CaO Fe
2
O
3
/Al
2
O
3
preracunato na 100%
uzorak 1 18,68 24,59 56,73 1,32 0,43
uzorak 2 7,25 26,44 66,31 3,65 0,40
uzorak 3 10,27 26,84 62,89 2,61 0,43
52 www.build.rs
fokus
Na proteklom Sajmu gradevinarstva u Beo-
gradu, odranom od 15. do 19. aprila, kom-
panija MLADOST imala je zapaeno mesto
medu domacim proizvodacima opekarskih
pro-izvoda. Sajamska prezentacija je sa-
stavni deo savremenog nacina poslovanja i
istupanja na tritu te je, osim na SEEBBE-u,
proizvodni asortiman kompanije MLADOST
predstavljan i na sajmovima u Temivaru,
Bukuretu, Soji, Skoplju, Plovdivu, Tirani,
Budvi, Niu...
Medutim, zaista uspene kompanije danas,
narocito one koje pretenduju da budu pre-
poznate ne samo medu granskim akterima
vec i ire, svoje aktivnosti ne mogu strogo da
zadravaju u okviru same brane.
MLADOST, kao kompanija orijentisana ka
savremenom tritu, uz zapaene sajamske
prezentacije u celom regionu, aktivno potpo-
mae i armie sport i zdrav nacin ivota,
narocito kod mladih
Krov koji dodaje vrednost
svakom objektu
Reenja za krov koje kompanija Mladost
nudi tritu doprinose ukupnoj vrednosti
samog objekta i viem ivotnom standardu
svih koji u njemu ive. Karakteristike gline
kao materijala su takve da oveku garantuju
zdravo i komforno okruenje i ivotni pro-
stor, ime je ine nezamenljivom u gradnji.
Proizvodni pogoni
u Maloj Plani
i VIasotincu
O druga dva proizvodna po-
gona bie vie rei u narednim
brojevima Build magazina.
Fabrika u toplikoj Maloj Pla-
ni gde se proizvodi blokovska
roba, takoe je rekonstruisana u
toku prole godine. Kompletno
automatizovana fabrika i komp-
juterski kontrolisan proces pro-
izvodnje rezultirao je odlinom
pozicijom na tritu.
Da se u kompaniji Mladost misli evropski,
moderno i dalekoseno, svedoi i injenica da
se i u treoj fabrici, Mladost Rad u Vlasotincu,
upravo zavrava rekonstrukcija koja bi po svom
obimu mogla da nosi epitet i greeneld investi-
cije, nakon koje e na najsavremenijoj opremi
otpoeti proizvodnja Evro bloka koji pred-
stavlja budunost i tendenciju u savremenoom
graevinarstvu. Tako e ova fabrika biti meu
prvima u Srbiji koja je osvojila proizvodnju
ovih proizvoda, i jedina na jugu Srbije. Grad-
nja ovim blokovima prua mnoge prednosti
bolja termoizolacija, manja potronja maltera
i brza gradnja, to sve skupa doprinosi zna-
ajnim utedama direktno, i indirektno preko
skraenja postupka gradnje. Od proizvoda koji
e od ovog meseca (jul 2008.) biti u asortima-
nu su: blokovi 50, 38, 30 za spoljanje, kao i
asortiman za unutranje zidove o kome e ta-
koe biti vie rei u narednim brojevima...
Ovo je ipak bila pria o jednom posebnom
proizvodu kompanije Mladost, o njego-
vom potvrenom kvalitetu i mestu na tr-
itu, ali i o darodavnoj zemlji juga Srbije
koja inspirie graevinare ve vekovima,
a danas i nama prua prepoznatljiv crep
postojane crvene boje
IGM MLADOST AD LESKOVAC
Pukinova bb
16000 Leskovac
tel: +381 16 243 073
+381 16 255 507
www.mladostleskovac.co.yu
oce@mladosLleskovac.co.yu
IGM MLADOST-TMP DOO
MALA PLANA
18423 Mala Plana
tel: +381 27 53 999
+381 27 54 006
www.malaplana.co.yu
ciglanamp@beoLel.yu
IGM MLADOST-RAD AD VLASOTINCE
Industrijska zona bb
16210 Vlasotince
tel: +381 16 875 432
+381 16 875 513
radvlasoLince@yahoo.com
MLADOST POD KUPOLAMA BEOGRADSKOG SAJMA
Crep MLADOST se pravi 100% od prirod-
nih materija, cime obezbeduje optimalnu
mikroklimu stanovanja. Jo neke osnovne
karakteristike crepa iz asortimana kompa-
nije MLADOST:
otporan je na UV zracenje
otporan je na kiseline
otporan je na baze
ima visoku mehanicku izdrljivost (priti-
sak snega, grad)
nezapaljiv je i vatrootporan
otporan na dejstvo mraza...
I na kraju, ono glavno to MLADOST
izdvaja od svih ostaIih proizvodaca
glineninh crepova, jeste jedinstvena
glina koja se koristi u proizvodnji i koja
zahvaIjujuci svom izuzetnom sastavu
obezbeduje postojanost karakteristicne
crvene boje MLADOST crepa

www.build.rs 53
fokus
KOMT A&N lNZNJklNG
MONTAZN CLlCN
KONSTRUKCIJE
PO EVROPSKIM STANDARDIMA
Projektna resenja i
proizvodni pogoni
Projektanti tehnikog biroa Kometa izai
e u susret zahtevima naruioca, i pronai
odgovarajue reenje za njegove potrebe. Svi
objekti projektovani u ovom birou proizve-
deni su prema posebnim zahtevima i potre-
bama svakog klijenta uz primenu najnovijih
tehnikih reenja. Razvojni projekti biroa
usmereni u ka osvajanju novih proizvoda i
primeni novih tehnlogija u projektovanju i
proizvodnji. Iskustva u reavanju odreenih
tehnikih problema prilikom projektovanja
od velikog su znaaja za unapreenje eleme-
nata u proizvodnji, i obrnuto...
Proizvodni pogoni u Petrovardinu (Srbija)
i Beranama (Crna Gora), ukupnog kapaci-
teta 300-350 tona elinih konstrukcija na
mesenom nivou, orjentisani su na proizvo-
dnju gotovih IPRS varenih prola koji se iz-
rauju zavarivanjem traka od toplo valjanih
elika kvaliteta C361. ime dostiu utedu
od 30% u poreenju sa komercijalnim pro-
lima istih mehanikih karakteristika. Re-
zultat toga je nia cena, krai rokovi i vea
prilagoenost uslovima gradnje.
Pored gotovih objekata u ponudi su i:
IPRS proli razliitih dimenzija u vidu
polufabrikata
industriska vrata rolo, segmentna, klizna
kranske staze nosivosti do 12 tona
izrada eline konstukcije za maine,
alatke, transportne sisteme, dizalice i dr.
Konstrukcije od elika imaju iroku prime-
nu kod izgradnje hala, skladita, magacina,
hangara, garaa, poljoprivrednih objekata i
objekata razliitih namena. Zbog brze mon-
tae nameu se kao primaran izbor za sve
vrste poljoprivredno-industrijskih objekata.
Sve je ea primena za igradnju trgovakih
centara, izlobenih i poslovnih prostora...
Visok kvalitet proizvoda je stalno postova-
nje rokova omoguilo je Kometu viegodi-
nje prisustvo na tritu zemalja EU na koje
plasiramo preko 90% nae proizvodnje za
ije su trite do sada proizveli, i sa partneri-
ma montirali preko 100.000m
2
elinih hala
razliitih namena

Komet A&N lnzenjering

je preduzece osnovano sa
namerom da na ove pro-
store prenese visegodisnje
iskustvo iz zemaIja vropske
unije u proizvodnji, projek-
tovanju i montazi objekata
od ceIicne konstrukcije. Na-
stanku preduzeca prethodiIa
je veoma uspesna saradnja
sa francuskim partnerom
koja je rezuItirIa otvara-
njem zajednickog preduzeca
u vecinskom francuskom
vIasnistvu. Pored osnovnih
deIatnosti projektovanja
i proizvodnje, Komet je u
mogucnosti da ponudi sirok
izbor zanatskih radova u
graevinarstvu
KOMT A&N lNZNJklNG
Privredno drutvo za proizvodnju
i monLazu meLalnih konsLrukcija
Karaorev Lrg 40 l
080 Zemun
Lel. -88 267 40 84
lax. -88 260 82 40
e-mail. komeL.ing@FUneL.yu
KOMT A&N lNZNJklNG
MONTAZN CLlCN
KONSTRUKCIJE
PO EVROPSKIM STANDARDIMA
promo
54 www.build.rs
Samocistece stakIo
Pilkington Glass, britanski proizvoa stakla
sa ogromnom tradicijom (osnovan 1826), da-
nas ima proizvodnju u 24 zemlje na pet konti-
nenata, a svoje proizvode plasira na preko 130
nacionalnih trita. iroka mrea proizvodnje
i distribucije zapoljava skoro 24.000 ljudi,
to je u uslovima primenjene najsavremenije
tehnologije u proizvodnji zaista impozantna
suma. Od juna 2006. kompanija radi u sastavu
NSG-a (Nippon Sheet Glass) i ova saradnja
je stvorila globalnog lidera na svetskom tritu
stakla u graevinarstvu. Zbog svega navede-
nog ne udi zato je upravo ova kompanija
potpisana kao proizvoa prvog samoisteeg
stakla na svetu. Pilkington Activ je proiz-
vod koji je ispunio taj davni san proizvoaa,
projektanata i investitora. Ovo je postignuto
specijalnim tankim premazom koji pomae
ienju svih standardnih vrsta stakala u dve
faze: u prvoj fazi, procesom fotokatalize, ovaj
sloj se aktivira sunevom svetlou i razjedi-
njuje organsku prljavtinu, to kasnije spreava
lepljenje i neogranskih estica. Druga faza de-
lovanja sastoji se u tome to ovaj sloj raspruje
estice kie, te se one ne slivaju u kapljicama
kao na obinom staklu ve u ravnomernim
slapovima koji spiraju estice prljavtine.
Nakon postavljanja, sloju je potrebno 5-7
sunanih dana da se u potpunosti aktivira, na-
kon ega deluje i po oblanom danu i po noi.
U sluaju da nastupi dui period sue potreb-
no je vodom sa blagom sapunicom jedno-
stavno sprati sloj slabo privrene prljavtine
i staklo e ponovo biti sasvim isto.Sloj ni na
koji nain ne utie negativno na boju stakla,
njegove temike osobine, prozirnost Za
retko dodatno odravanje ovakvih staklenih
povrina vano je ne koristiti agresivne he-
mikalije ili pribor koji bi mogao da izgrebe
zatitni sloj. Takoe, ono najvanije jednom
postavljen sloj traje aktivno zadravajui dej-
stvo onoliko koliko traje i samo staklo
DuraForm
Kompanija 3D Systems iz Kalifornije raz-
vila je dva prakasta materijala-sirovine za
primenu kod tehnologije laserskog sinte-
rovanja (Selective Laser Sintering SLS).
DuraForm PA (poliamid) i GF (sa sta-
klenim vlaknima glass-lled) predstavlja-
ju novu generaciju plastinih masa specijal-
no dizajniranih za dobijanje elemenata koji
mogu izdrati najzahtevnija testiranja.
DuraForm mase e skratiti vreme razvi-
janja novog proizvoda jer je zahvaljujui nji-
ma mogue napraviti prototipove upotreb-
ljive za sva neophodna testiranja. Za ovu
svrhu primenjuje se tehnika sinterovanja
direktno iz CAD fajlova bez korienja
dodatnog alata.
DuraForm PA se preporuuje za izradu
delova i proizvoda za koje je potrebna vr-
hunska povrinska obrada, noa detalja,
spojnica i nastavaka. Ovakve osobine su
naroito potrebne u proizvodnji pribora za
medicinske svrhe, a dodatno, moe se ko-
ristiti i za izradu operacionih alatki, uz mo-
gunost sterilizacije autoklavom.
DuraForm GF je namenjen za otrije
uslove, i otporan je na temperature do 100C
i elektrini napon od 460A (dvostruko vie
nego to je potrebno nalnim proizvodima)
transmaterijali
Kao i uvek, nepregledna ponuda predstav-
ljene robe bila je za nijansu bolja nego pret-
hodne godine. Pored izuzetno dobro orga-
nizovanih Meunarodnih izlobi koje su
bile upotpunjene premijerama i tandovima
podjednako vrhunskog dizajna kao i izloe-
ni eksponati, Milanski sajam (I Saloni) se
pobrinuo i za pregrt usputnih deavanja
irom grada, i tako ostvario dogaaj vredan
panje, kako turista tako i stanovnika koji su
mogli da uivaju u izlobama otvorenim za
javnost. Na taj nain je jo jednom stavljen
peat na veoma uspenu saradnju izmeu
Sajma i Opine Milano.
Preko 1.500 izlagaa je prikazalo svo-
je najbolje izdanje, od kojih je oko 80%
domaih proizvoaa i dizajnera. Posle
italijanskih, najprisutniji su bili panski,
zatim nemaki, i proizvoai iz Egipta i
Francuske. Sajam je posetilo i oko 1.500
novinara iz celoga sveta.
Pod okriljem Sajma su bile organizovane iz-
lobe Salone Internazionale del Mobile i Salo-
ne del Complemento dArredo Meunarodna
izloba nametaja i pratee opreme, Eurocu-
cina Meunarodna izloba kuhinja, Salone
Ucio od ove godine Meunarodno bije-
nale radnog prostora i kancelarijskog name-
taja, zatim Salone Internazionale del Bagno
Meunarodna izloba kupatila, i Salone
Satellite nove ideje dolazeih generacija.
Izloba nametaja i pratee opreme bila je
predstavljena u 7 od 12 hala, i podeljena u
tri kategorije: dizajn, klasika i moderno.
Tri hale su bile posveene dizajnu, a po dve
klasici i modernom nametaju, to samo po
sebi govori o obimu ponude koja je bila pri-
sutna u najdominantnijoj kategoriji.
U kategoriji dizajn nale su se sve vodee
rme na podruju trita koje ine komadi
nametaja namenjeni najeksluzivnijim en-
terijerima i domovima ljudi sosticiranog
ukusa koji prate trendove. Spisak brendova
inila su zvuna imena, kao npr: Giorgetti,
Baxter, Poliform, Flexform, Minotti, Mol-
teni & C, Flou, Fendi...
Svaki od prisutnih proizvoaa je u ponudi
imao vie od samog nametaja u pitanju je
lozoja ivota, veoma uspeno prezento-
vana dizajnom tandova koji su u potpunos-
ti oslikavali karakter i stil koji bi trebalo da
imaju budui vlasnici prestinih eksponata.
Dominantni su svakako bili italijanski pro-
izvoai, kao svojevrsni majstori dizajna i
izrade, to ih opravdano ini trendseterima.
Vrhunski dizajn, visokokvalitetni materijali
i izuzetna zavrna obrada su obeleja veine
proizvoaa iz ove kategorije. Od materijala
su prisutni drvo, koa, metal, plastika, ka-
men, i to u najraznovrsnijim kombinacijama
boja, dezena i oblika. Ali generalno, moe se
rei da preovlauju crni i beli tonovi i njiho-
ve nijanse, to jeste trenutni trend u svetu.
Kategorija moderno je zapravo isti pravac
kao i dizajn ali su u pitanju rme koje tek
tee da dostignu nivo na kome su proiz-
voai iz prethodne kategorije. Daleko od
toga da je u pitanju nametaj loeg kvaliteta,
ali je konkurencija otra, a tradicija se stvara
dugim nizom godina uspenog prisustva na
tritu, gde kvalitet i dizajn moraju da idu
ukorak sa imenom rme.
MILANSKI SAJAM NAMETAJA
I SALONI
priredio Milos Dragievi
U MiIanu, na povrsini od preko 220.000m u periodu od l6. do 2l. apriIa
odrzan je Sajam namestaja, jedna od najvaznijih i najprestiznijih smotri
takvog tipa u svetu. Poseta je biIa veca nego prosIe godine, oko 290.000
posetiIaca je videIo izIozbu, od cega su tek trecinu ciniIi domaci posetioci.
Kada se ovde napomene da je l SaIoni dogaaj zatvorenog tipa, rezervi-
san za novinare i profesionaIce vezane za industriju namestaja, onda je
sasvim jasno kakav znacaj MiIano ima za savremena svetska kretanja u
ureenju enterijera
U MiIanu, na povrsini od preko 220.000m u periodu od l6. do 2l. apriIa
odrzan je Sajam namestaja, jedna od najvaznijih i najprestiznijih smotri
takvog tipa u svetu. Poseta je biIa veca nego prosIe godine, oko 290.000
posetiIaca je videIo izIozbu, od cega su tek trecinu ciniIi domaci posetioci.
Kada se ovde napomene da je l SaIoni dogaaj zatvorenog tipa, rezervi-
san za novinare i profesionaIce vezane za industriju namestaja, onda je
sasvim jasno kakav znacaj MiIano ima za savremena svetska kretanja u
ureenju enterijera
MILANSKI SAJAM NAMETAJA
I SALONI
56 www.build.rs
sajmovi
U kategoriji moderno je, pro-
centualno gledano u odnosu
na sve druge kategorije, bilo
prisutno najvie proizvoaa
van podruja Italije.
Trea kategorija, klasino,
moda po nazivu zvui kao
manje inovativna, ali proiz-
voai koji su u nju svrstani
daleko od toga da su pokazali
klasian pristup stilskom na-
metaju. U pitanju je katego-
rija nametaja koja je veoma
cenjena poslednjih godina,
prilagoena ljubiteljima
stilskog nametaja koji ele
moderan pristup enerijeru.
Moda pomalo ekscentrian
i kitnjast, ali svakako daje
upeatljiv utisak prostorija-
ma u kojima se nalazi.
I ovde su dominantne bela i crna boja, a kao
materijali najee su korieni drvo i koa.
Posebna panja posveena je zavrnoj obradi
koja podrazumeva primenu najsavremenijih
tehnologija u procesu izrade. Veoma deko-
rativno ukraen, sa zavrnom obradom viso-
kog sjaja, uz aplikacije i tampu boje srebra
i zlata, ovakav nametaj je zanimljiv ljudima
koji ele da stave do znanja da su uspeni i
da imaju novca, pa ne udi veliko prisustvo
ljudi sa ruskog govornog podruja, iji jezik
je mogao da se uje na tandovima kao to
su Ego, Visionario, Maison...
Meunarodna izloba kupatila i opreme
za kupatila okupila je poznate svetske proi-
zvoae keramike i prateih programa. Vla-
dalo je veoma veliko interesovanje i inilo
se da je najvie posetilaca bilo u ovoj hali.
Opti utisak je da kupatila nove generacije
poprimaju spa odlike, i postaju mesta koja
omoguavaju relaksaciju kroz eleganciju i
sklad dizajna i ergonomije. Vizuelni uitak
je upotpunjen igrom vode i svetla u boji, po-
sebno kada su u pitanju tu kabine kod kojih
je tu ujedno i izvor svetla koje menja boju.
Pratea oprema, armature i suai polako is-
kau iz tradicionalnih, ve vienih formi i
postaju dekorativni detalji u prostoru.
Posetioci iz naih krajeva su takoe bili pri-
sutni. uo se srpski jezik u svim halama, to
govori da nai profesionalci prate svetske
trendove i opta kretanja tehnologija i dizaj-
na. Njihov cilj je svakako bilo ostvarivanje
direktne saradnje sa proiz-voaima.
Pregovori oko zastupnitva i sklapanja eks-
kluzivnih ugovora sa renomiranim rmama
bila su najea tema poslovnih dogovora
koji su se odvijali svuda oko nas. Uglav-
nom su to bili predstavnici salona namea-
ja i keramike, mada smo nauli i prie da
predstavnici nekih drugih brani ele da se
oprobaju u trgovini rmiranim nameta-
jem. Ovo ne treba da udi jer nai prostori
predstavljaju novo trite sa velikim poten-
cijalom. Uzimajui u obzir opteprisutnu
izgradnju stambenih i poslovnih objekata, i
ulaganje u nekretnine, postaje jasno da za
potrebe opremanja luksuznih objekata mora
da postoji odgovarajui nametaj.
Osim toga, opti je utisak da i pored sveg
uspeha koji je ostvarila italijanska industrija
nametaja, postoji blago zasienje i stagnira-
nje prodaje, kako zbog sve veeg broja pro-
izvoaa na tritu, tako i zbog sve eeg
kopiranja originalnog dizajna od strane ne-
poznatih proizvoaa. Iz tih razloga svako
novo trite je dobro dolo. Naalost, srp-
skih izlagaa nije bilo ni u jednoj kategoriji.
Nadamo se da nee tako biti i u buduno-
sti i da e srpski brendovi biti podjednako
zastupljeni kao to poslovi oko zastupanja
stranih proizvoaa.
Veoma velika i raznovrsna ponuda ne doz-
voljava posetiocu da sve obie i vidi. Izlobe
kuhinja i kancelarijskog nametaja za sada
ostaju otvorena tema, kao i Salone Satellite
na kome je ove godine silne pohvale pobra-
la ekipa studenata sa umarskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu, odsek za obradu
drveta i dizajn nametaja jo jedan dokaz
da u svetu nai studenti ostvaruju zapaene
rezultate uprkos uslovima koji vie obeshra-
bruju nego to omoguavaju
www.build.rs 57
sajmovi
Proizvodnja dekorativnih
eIemenata i prohIa od stiropora
za enterijere i eksterijere
Radionica Fili izrauje iroku paletu de-
korativnih elemenata od stiropora lajsni
i stubova u raznim veliinama i oblicima.
Njihov savremeni ili klasini dizajn dopri-
nee elegantnom i ekskluzivnom izgledu
svakog enterijera. Pored ovoga, u ponudi
su i spoljni (fasadni) dekorativni elementi
lajsne, stubovi, fasadne ploe i obloge.
Svi elementi se mogu izraivati po uzor-
ku ili nacrtu prema eljama projektanata
i investitora.
Upotreba u graevini
i arhitekturi
Primena stiropor prola - kalupa za izlivanje i
alovanje monolitnih simsova zgrada, stubova,
balkona prua velike prednosti prilikom reno-
viranja starih oronulih fasada i izrade novih.
Rezanje i falcovanje stiropora za izolaciju fa-
sada, krovova hala... u potrebnim debljinama,
dimenzijama i oblicima po zahtevu omogua-
va bolje uklapanje i termoizolaciona svojstva.
Proizvodnja arhitektonskih modela, prototipo-
va i eksperimentalnih modela, izolacionih ele-
menata za oblaganje cevi i instalacija samo su
neke od mogunosti koje su na raspolaganju.
Arhitektonski detaIj danas
Postmoderna je enterijerski i eksterijerski ar-
hitektonski detalj gurnula u zapeak, ne uspe-
vajui da mu pronae svedeno ali vano mesto
koje je imao u arhitekturi moderne. Meutim
potreba oveka da neposrednije doivi prostor,
u skladu sa sopstvenim poloajem i veliinom
u njemu, vratila je detalj na fasade i u nae
stanove. Povratak se dogodio na mala vrata
elja investitora/korisnika prostora suprotsta-
vila se idejama velike arhitekture i, bez obzira
na sve kritike, na kraju preovladala.
ObIasti u kojima rezanje
stiropora nalazi primenu
Novi stiropor proizvodni program ima iroku
primenu u reklamiranju i promovisanju rmi
i proizvoda. Rezanje reklamnih natpisa, de-
korativnih elemenata, slova, brojeva, raznih
oblika po narudbini i crteu, logoi, rme, re-
klamni natpisi i elementi, izrada scenograje,
kulisa i scenskih rekvizita za lm, pozorite i
TV, obeleavanje priredbi i dogaaja.
U s.z.r. Fili spremni su da profesionalno
odgovore na sve zahteve projektanata, za-
hvaljujui velikom iskustvu u svim fazama
izrade, kako u enterijeru tako i eksterijeru.
Fili nudi stiropor unutranje i fasadne
lajsne po promotivnim cenama i do 30%
jeftinije od najjeftinijih u Srbiji
KARAKTERISTIKE UNUTRANJIH I
SPOLJNIH DEKORATIVNIH LAJSNI I
ELEMENATA OD STIROPORA
izradene od izuzetno lakog i cvrstog ma-
terijala (20-45 kg/m
3
)
brza, jednostavna i cista ugradnja
otpornost na atmosferske uticaje (toplo-
ta, vlaga, mraz, UV zracenje, itd.)
fasadne lajsne i elementi su zaticeni
vieslojnim nanosom kvarcnog peska i
farbaju se fasadnom bojom
mogucnost bojenja u eljeni ton bojom
na vodenoj bazi disperzivne boje
veliki izbor prola i oblika modernog i
klasicnog dizajna
izrada po narudbi omogucava unikatna
reenja i doprinosi podizanju estetske
vrednosti prostora

s.z.r. llLl NTklJkl

Mis Irbijeve 2D
(biva Zage Malivuk)
11000 Beograd
tel/fax: +381 11 38 22 910
Kolarska 272
11300 Smederevo
tel: +381 26 660 700
fax: +381 26 660 880
e-mail. lic@pLL.yu
web. www.lic.co.yu
promo
DETALJ OPLATE OD
STROPORA
1. beton
2. armatura
3. vertikalna oplata
4. prol od stiropora
5. horizontalna oplata
6. metalni podupirac
7. kosa oplata
SPOLJNl l UNUTkASNJl DKOkATlVNl
ELEMENTI I PROFILI OD STIROPORA
AkHlTKTUkA
KOJU VOLlMO
Vec duze od dve decenije radionica liIic kvaIitetno i uspesno proizvodi,
prodaje i ugrauje dekorativne eIemente od gipsa i betona, izvodi rado-
ve (kompIetan Knauf i kigips sistem suve gradnje, spustene pIafone, Iake
pregradne zidove i sve vrste nadgradnji u prostoru), ureuje enterijere i
eksterijere po zeIji brojnih investitora. Nedavno je asortiman proizvoda
i usIuga obogacen unutrasnjim i spoIjasnjim eIementima od stiropora
REFERENCE Ministarstvo nansija,
ambasade Poljske i Australije, Fakultet po-
litickih nauka, Fresenius Vrac, Ford...
Vec duze od dve decenije radionica liIic kvaIitetno i uspesno proizvodi,
prodaje i ugrauje dekorativne eIemente od gipsa i betona, izvodi rado-
ve (kompIetan Knauf i kigips sistem suve gradnje, spustene pIafone, Iake
pregradne zidove i sve vrste nadgradnji u prostoru), ureuje enterijere i
eksterijere po zeIji brojnih investitora. Nedavno je asortiman proizvoda
i usIuga obogacen unutrasnjim i spoIjasnjim eIementima od stiropora
SPOLJNl l UNUTkASNJl DKOkATlVNl
ELEMENTI I PROFILI OD STIROPORA
AkHlTKTUkA
KOJU VOLlMO
www.build.rs 58
Kada razmiljamo o zidanju, ureenju i
buduem izgledu stambenog ili poslovnog
prostora svakako bismo morali raunati na
staklene prizme. One ambijentu mogu pru-
iti mnogo, bez obzira da li emo ih kori-
stiti kao detalj ili zidno platno. Prizme se u
zidanju mogu koristiti kao pregradni zidovi
koji proputaju svetlost u dubinu objek-
ta, ili na fasadi kao svetlarnici stepenita,
podrumskih prostorija, foajea... tj. svuda gde
elimo propustiti to vie prirodnog svetla, a
zadrati radoznale poglede.
Zidovi od stakIenih prizmi
Zahvaljujui svojim osnovnim funkcional-
nim karakteristikama prizme pruaju jedna-
ke mogunosti kombinovanja i slobode
prilikom zidanja kao i opekarski proizvodi.
Takoe, prizme su kompatibilne sa svim
sistemima gradnje ili materijalima koji se
koriste u enterijeru ili prilikom obrade fa-
sade. One se mogu ugraivati na vie naina
ali se najee primenjuje klasina montaa
sa cementnim malterom i armaturom. Na
ovaj nain se grade ravni ili luni zidovi u
enterijeru ili eksterijeru velikih povrina uz
potovanje odreenih pravila.
Zidovi od staklenih prizmi imaju osobine
svetlosne propustljivosti, toplotne i zvune
izolacije... Meutim, njihova osnovna kom-
parativna prednost jeste spektar boja razlii-
tog inteziteta i nivoa prozirnosti, kao i dizajn
i struktura samog stakla. Prizma se moe
postaviti i horizontalno kako bi proputala
svetlost kroz tavanicu. Na ovaj nain moe-
mo postii da npr. terasa koja je istovremeno
nadstrenica, trem ili krov garae, preko dana
proputa prirodnu svetlost, a u nonim satima
ima polja prijatnog svetla koje dolazi odozdo.
StakIene prizme u enterijeru
Pored uloge u zidnim platnima, prizme
predstavljaju i veoma zahvalan element za
direktno oblikovanje objekata u enterijeru.
ank ili tu kabinu ne morate naruiti iz ka-
taloga ve ih moete oblikovati po sopstve-
nim eljama, sa velikom slobodom u izboru
oblika, boje ili prateih materijala. Naravno,
od prizmi moete formirati i ardinjere,
fontane, stepenike, u svom domu, poslov-
nom prostoru, bati, dvoritu...
Staklene prizme pruaju zaista nebrojene
mogunosti i samo je na vama kako ete
eleti da ih iskoristite. U ponudi Luxfera
ete pronai veliki izbor bezbojnih i obo-
jenih prizmi, razliitih dimenzija i dezena,
jednostrano ili obostrano matiranih, uz mo-
gunost isporuke i ugradnje
OSNOVNE KARAKTERISTIKE
STAKLENIH PRIZMI
svetlosna propustljivost bezbojna
80%, obojena 50-70%
zvucna izolacija 42db
toplotna izolacija k 2,97W/m
2
xK
vatrootpornost E 60

LUXFER d.o.o.
maloprodaja.
1osin bunar 48
080 Zemun
-88 80 77 488
-88 68 867 779
veleprodaja.
Palih boraca 74
2244 Dec
-88 68 8275 808
ugradnja.
-88 68 89 58 889
zrprizma@veraL.neL
www.sLakleneprizme.co.yu
StakIene prizme su dekorativan i funkcionaIan graevinski eIement koji
svakom enterijeru iIi objektu moze Iako pruziti Iicnu notu Iuksuza, stiIa
i originaInosti. Njihova posebnost se ogIeda u nacinu propustanja i
preIamanja svetIosti, a njihovom primenom arhitekta iIi enterijerista ima
neogranicene mogucnosti autorskog izraza. Arhitektura je prizme pre-
poznaIa i prihvatiIa jos pocetkom XX veka, a danas su one dostupne u
veIikom spektru boja, nijansi, dimenzija i sara...
StakIene prizme su dekorativan i funkcionaIan graevinski eIement koji
svakom enterijeru iIi objektu moze Iako pruziti Iicnu notu Iuksuza, stiIa
i originaInosti. Njihova posebnost se ogIeda u nacinu propustanja i
preIamanja svetIosti, a njihovom primenom arhitekta iIi enterijerista ima
neogranicene mogucnosti autorskog izraza. Arhitektura je prizme pre-
poznaIa i prihvatiIa jos pocetkom XX veka, a danas su one dostupne u
veIikom spektru boja, nijansi, dimenzija i sara...
STAKLENE
PRIZME
STAKLENE
PRIZME
promo
www.build.rs 59
Na samom poetku rma je zapoljavala
estoro ljudi na povrini od 600 kvadratnih
metara i bavila se ugradnjom, uglavnom pla-
stinih, roletni. Danas se preduzee Aluroll
rasprostire unutar kompleksa vie hala,
ukupne povrine 3.000m
2
u kojima je za-
posleno preko 40 lica. Trenutno je u toku
izgradnja jo jedne hale od 2.500 kvadrata.
Ponuda hrme AIuroII
Osim roletnama i komarnicima, Aluroll
se danas bavi i izradom i montaom seg-
mentnih i rolo vrata za garae i magacine.
Bogat asortiman, pre svega roletni, od obi-
nih PVC do aluminijumskih, sa kutijom od
lima, do roletni sa punim prolom i kuti-
jom, sa velikim izborom boja i repromate-
rijala, upotpunjen je panelima i prateim
materijalom za roletne i garana vrata.
Ponuda obuhvata i proizvodnju i ugradnju
ekskluzivne aluminijum i aluminijum-drvo
stolarije. Takoe, tu su i motori i elektronika
za automatizaciju kapija, vrata i roletni svet-
skih renomiranih proizvoaa, kao i sav pra-
tei program, u koji spadaju i lamele, proli,
kutije i pribor za proizvodnju roletni.
Sama prodaja repromaterijala ini oko 50%
od ukupne prodaje. Proli i repromaterijal
se nabavljaju u sirovom stanju, tako da se
mogu farbati prema elji kupca u irokom
asortimanu boja, te se i pruanje usluge
plastikacije podrazumeva, to je svakako
znaajna prednost u odnosu na ostale rme.
Meutim, treba dodati i brzu uslugu, jer za
svaki proizvod koji Aluroll ponudi tritu
podrazumeva se da ve stoji u magacinu.
Osim toga, rma Aluroll zastupa 11 reno-
miranih stranih dobavljaa u emu njihova
velika odgovornost na domaem tritu.
Na cilj je da to vie ojaamo poziciju na
tritu i pruimo to bolji servis i kvalitetnije
proizvode, poboljamo sopstvenu infrastruk-
turu ali i komercijalni deo. Ne elim da po-
veam proizvodnju jer je ovo malo trite koje
ima samo jedan veliki grad. elimo da osa-
vremenimo rmu i ponudimo nove proizvo-
de. kae vlasnik rme Boban Mitevski
ALUkOLL - SAVkMNA STOLAklJA
PROZORI I VRATA
ZA LEPO LICE
VASG OBJKTA
Kada govorimo o brzoj usIuzi, kvaIitetnoj robi, materijaIu
poznatih proizvoaca i zadovoIjnim kupcima, hrma AIuroII
stoji kao sinonim za sve navedeno. Osnovana l978. godine,
razvijaIa se i napredovaIa, i danas je vodeca hrma u Srbiji u
okviru svoje deIatnosti
ALUkOLL
Karaoreva 86
84227 8aLoina
tel: +381 34 843 111
tel/fax: +381 34 842 875
e-mail. aluroll.b@gmail.com, oce@aluroll.rs
web: www.aluroll.rs
promo
60 www.build.rs
COVK
NA POLA PUTA lZMU
TEHNOLOGIJE I PRIRODE
Telenor je u novotvorenoj prodavnici u Knez
Mihailovoj ulici u Beogradu 18. juna za
predstavnike medija organizovao pret-pre-
mijerno upoznavanje sa novim poslovnim
prostorom i novim poslovnim konceptom.
Nas i nae kolege novinare su, pored zapo-
slenih u Telenoru, doekali i autori projekta.
Ovde enterijer, ne samo po izgledu ve i po
funkciji, u potpunosti prati koncept saima-
nja prirode i savremenih tehnologija. Ideju
koja stoji iza ovog enterijera predstavila
nam je Maja Vidakovi, arhitekta i koautor-
ka dizajna prodavnice.
Pod je u drvetu (svojevrstan oma Norve-
koj, matinoj zemlji Telenora), plafon je u
vidu digitalnog ekrana digitalnog neba, a u
samom prostoru dominira neprekinuta traka
koja simbolie protok, kretanje, cirkulaciju,
kako u prirodi, tako i u savremenim komu-
nikacijama i prenosu informacija. Tako je
ova traka as ulazni portal, as pult u izlogu,
polica za modele aparata, pa pult za prodav-
ce, a zatim i mesto gde gost moe da sedne,
preslua i preuzme muziku na svoj mobil-
ni telefon... Zid enterijera je u montanim
aluminijumskim ploama koje se lako mogu
zameniti u sluaju potrebe, a sama sedita
su nainjena od tehno-gela kako bi prostor
zadrao istou izraza, ali istovremeno pru-
io potreban komfor. U prodavnici se nalazi
i odvojena soba u vidu staklene kocke, gde
korisnici mogu da se osame i u tiini obave
kupovinu i potpiu ugovore.
Sam prostor je funkcionalno zamiljen i
reen tako da stvori interakciju izmeu
prolaznika koji svrate na besplatni inter-
net u izlogu ka ulici (ime ovek zauzima
prostor tradicionalno namenjen proizvo-
du), zainteresovanih kupaca i zaposlenih u
radnji. Tu su i duhoviti detalji koji uvode
dozu igre u poslovni prostor: ekran sa ka-
merom gde kupac moe da vidi kako mu
stoji model telefonskog aparata, tampai
smeteni uz nosei stub na sredini prostora
koji trae od prodavca da izae iza pulta
i proeta se izmeu kupaca, ili prodajni
pult koji za vreme prezentacija lako postaje
mali ank...
Meutim, pored isto reenog enterijera
koji na malom prostoru nudi i jasno izdvo-
jene celine i jedinstvenost ukupnog utiska,
najvie nam se dopao nain na koji su auto-
ri ispratili tenje kompanije, a koji je zaao
sasvim van granica, ne samo tradicionalnog,
shvatanja dizajna poslovnog prostora.
Naime, za razliku od drugih slinih pro-
dajnih mesta, ovde neete pronai tam-
pane kataloge, cenovnike, promotivne
sveske i drugi papirni materijal... Kom-
pletna ponuda informacija ide preko
ekrana na dodir rasporeenih po prodav-
nici, sa preglednim interfejsom koji kup-
cu na brz i jednostavan nain prikazuje
pakete kompanije.
Kupac zatim moe odtampati konkretnu
ponudu, ili onoliko ponuda koliko ga za-
nima, ime je dugorono uinjen znaa-
jan korak u ouvanju resursa i smanjenju
otpada. Obzirom da je ovo prvi projekat
ove vrste, Telenora uopte, namera je da
vremenom isti koncept bude primenjen
na svim prodajnim mestima, ne samo u
naoj zemlji.
Kompletan projekat Telenorove prodavni-
ce izveli su Maja Vidakovi, Marko Basa-
rovski, arhitekta, i Mihajlo Juri, industrij-
ski dizajner
enterijer
62 www.build.rs
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje
pejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade
Build magazin je od prvog broja veliku
panju posvecivao temama koje su na di-
rektan ili indirektan nacin povezane sa
oblastima graditeljstva objedinjenim pod
pojmom zelene gradnje. Pored tekstova
iz oblasti energetske ekasnosti, skretali
smo panju domace strucne javnosti (pro-
jektanata, izvodaca radova, investitora...)
i na druga aktuelna svetska kretanja u
oblasti gradenja koja ce svakako obeleiti
ovu granu industrije u narednim decenija-
ma. Predstavljali smo vam i transmaterija-
le, sisteme gradnje, nove koncepte u pro-
jektovanju i nove standarde koji su nastali
kao deo napora za ocuvanjem prirodniL
resursa i covekove okoline, kao i najre-
prezentativnije projekte koji se temelje na
ovim inovacijama i principima.
Medutim, pojam zelene gradnje ne moe
se posmatrati samo kao skup nezavisniL
gotoviL proizvoda i inovativniL pojedi-
nacniL reenja ma koliko dobra ona bila.
Cradevinarstvo doivljava veliku unutra-
nju promenu. Svi tradicionalni ucesnici u
jednom projektu (projektanti, investitori,
izvodaci...) moraju uzeti u obzir koliko
energije ce troiti jedan objekat. a ovo
iL ne tera samo rast cene energije vec i di-
rektni zakonski akti koji postaju sve stro-
iji, narocito u nekim dravama SAD-a i
Zapadne Evrope.
ovi zakoni ne tede ni industrijske gra-
ne koje direktno pune budete ogromnim
prilivima novca putem spoljnotrgovinske
razmene, a po nekim racunicama evrop-
skiL instituta zgrade u Evropi troe cak
+0% energije koju citav kontinent proizve-
de na godinjem nivou! a tim relacijama
u proizvodnji se ne mogu postici znacajne
utede, ali teLnologijama i materijalima
koji su danas dostupni na tritu potronja
u zgradarstvu bi mogla biti prepolovljena
u naredniL nekoliko decenija uzimajuci
u obzir predvideni porast potranje.

i
v
e
t
i

u

z
e
l
e
n
o
m

z
e
n
e
r
g
i
j
a

g
r
a
d
i
t
i

z
e
l
e
n
o
Build magazin je za samo
godinu dana od izlaska
prvog broja postao
najzastupljeniji asopis
graevinske industrije
u Srbiji.
U skladu sa ovakvom
ulogom u graevinskom
sektoru Build ima zadatak
da aktivno prati svetska
kretanja Industrije i
predstavlja ih domaoj
strunoj i iroj javnosti.
Iz tog razloga, zajedno sa
vama, upravo zapoinjemo
priu nazvanu Green Build
l
e
t
o

2
0
0
8
ZELENA
GRADNJA
63 www.build.rs
pie: Mladen Bogievi
Moda se moe reci da je Srbija van cele
te price globalnog zagrevanja i velikih bro-
jeva, ali svakako da nam je, kao i svakoj
drugoj zemlji, energija neopLodna. Cva
cinjenica ostaje i onda kada se nasmejemo
usputnim stvarima kao to su zdravija i-
votna sredina ili odgovoran odnos prema
buducim generacijama.
Trenutno stanje je ovakvo (bez ozbiljnih
znakova napretka u skorije vreme):
izrazito neracionalna potronja resursa
zastarele teLnologije, energetski sistemi
i sistemi transporta...
minimalno ili nikakvo koricenje obno-
vljiviL izvora energije
reciklaa je tek u zametku i samo za one
sirovine koje donose najvie prote
apsolutno ignorisanje odrivog razvoja,
tj. prava buduciL generacija (ili vec sle-
dece) na okruenje u kom se moe iveti
nivo nemara prema okolini je preao
svaku granicu bezobrazluka i ozbiljno
zalazi u domen, moram reci, proste glu-
posti (mada uvek moemo reci da su ze-
mlja, vazduL i voda koje trujemo sago-
revanjima, nekontrolisanim bacanjem
otpada sviL vrsta, Liljadama divljiL de-
ponija, itd. zapravo zatrovani osiroma-
enim uranijumom iz 1999.)
Zaboravimo bajke da je Srbija jedno od
retkiL mesta u Evropi gde se moe gajiti
zdrava jabuka ili malina, da nam je zemlja
toliko bogata da ne moramo nita raditi i
sve ce se obnoviti i rasti samo od sebe, da
nam je priroda netaknuta i sl. a koju god
stranu da podete, kojim god magistralnim,
regionalnim ili lokalnim putem po Srbiji,
svuda cete videti deponije kao obavezni
deo pejzaa. Svaka reka je puna automo-
bilskiL guma, ve maina i crkotina (geo-
mree i pogoni za reciklau jo uvek su
samo strani pojmovi cije znacenje u ovoj
zemlji nije ba sasvim jasno). Za to vreme
kolicina uta pored puteva i ulica moe da
se meri sa ugradenim materijalom u oniL
par desetina Liljada stanova koje uspemo
da izgradimo za gladno trite.
Ali... kako iL gradimo i previe iL gradi-
mo! Svaka izgradena stambena jedinica (na
nacin na koji se to radi kod nas) vec u pr-
voj godini koricenja podrazumeva visoku
potronju elekticne energije za grejanje i
Lladenje loe izolovaniL prostora. Prosto
je neverovatno da neizgraden objekat po-
drazumeva desetinu klima uredaja koji ce
vec u prvim mesecima eksploatacije biti
postavljeni na njegovu lasadu!
L elji da gradevinarstvo Srbije to pre
krene putem kojim mora ici, u ovom bro-
ju pokrecemo Creen Build, kao mesto za
otvaranje teme koja ce obeleiti naredne
decenije u gradevinarstvu. Zato na samom
pocetku elimo da se osvrnemo na sam po-
jam zelene gradnje...

Zeleno je... zeleno je...

Pojam zeleno uao je u najiru upotrebu
jo 90-iL godina prolog veka i moe se reci
da svojim znacenjem objedinjuje sve napo-
re za ocuvanjem prirodniL resursa, zdravi-
je ivotne sredine i same planete. Csnovni
cilj je u to vecem broju pojedinaca probu-
diti svest o znacaju oviL principa, a para-
lelno sa tim pridobiti i podrku institucija,
kroz izglasavanje i primenu zakona koji
prate ovu ideju. Dve vane oblasti zelenog
pokreta koje gradevinsku branu najvie
zanimaju jesu energetika (obnovljivi iz-
vori energije, odrivi razvoj, energetska
ekasnost...) i samo gradcn|c (materijali,
sistemi, teLnologije, itd.). Dovoljno je reci
da u Evropi, samo zgrade potroe preko
+0% proizvedene energije!
Energetska ekasnost, pametne zgrade i
zelena gradnja se u poslednje vreme sve
cece pominju i kod nas, medutim, kao
to to obicno biva, novi pojam je pretekao
uspostavljanje zakonskiL, triniL, pa i je-
zickiL i pravopisniL principa i normi. a
primer, proizvod ili materijal ne mora sam
po sebi biti ekoloki (iako se ovaj izraz naj-
cece koristi) da bi nosio oznaku zelenog,
vec je moe dobiti prema ulozi koju ima u
energetskoj ekasnosti nekog objekta i sl,
tj. ekoloki ne mora istovremeno da znaci i
zelen. Prozor npr. moda nije nacinjen od
materijala ili uz pomoc teLnologija koji se
bezrezervno mogu nazvati ekolokim, ali
ukoliko ima sposobnost maksimalne aku-
mulacije slabe toplote zimskog sunca ili
zaustavljanja vreliL letnjiL sunceviL zraka
utedece velike kolicine energije neopLo-
dne za Lladenje i zagrevanje prostora.
Daklc, zclcno gradcn|c ni|c slcpo praccn|c
preporuka i karakteristika pojedinih ma-
tcri|ala i proizvoda, vcc pal|ivo proracu-
navan|c kako cc oni, i u ko|o| mcri, uti-
cati na svcukupnc karaktcristikc citavog
objekta. Zelenost nekog proizvoda, pa i
citavog pro|ckta, odrcdu|c sc na osnovu
velikog broja parametara od kojih svaki
ponaosob moc da budc prcsudan u occ-
ni, ko|a opct nc mora biti konacna, t|.
moc vaiti samo dotlc dok tchnologi|a
ne stvori uslove za jo zeleniju proizvo-
dnju, sirovinu, transport
Momenat kada neki proizvod postaje ze-
len, pored osnovniL pitanja (ta jedan pro-
izvod cini zelenim, kako pronaci zelene
materijale, itd.) nosi sa sobom i jedno od
najkomplikovanijiL: kako proceniti rela-
tivnu zelenu vrednost nekog proizvoda
ili medusobno razlicitiL proizvoda za od-
redeni projekat:
Zatim sledi i pitanje ko odreduje ta je ze-
leno a ta ne, ko izdaje sertikate za pro-
izvode, materijale i teLnologije u grade-
vinarstvu: Elem, iako donekle postoje
okviri koji dolaze iz slere delovanja vlade
(osnovni zakoni, preporuke udruenja i sl.)
kojima je denisana zelena gradnja (makar
i pod nekim drugim imenom), svakako
da se ovim pitanjem najvie bavi nevla-
din sektor. Razlozi su sasvim opravdani:
pitanje zelenosti proizvoda je na pola puta
izmedu zakona i propisa, sa jedne, i dobre
volje za bolju planetu sa druge strane, tj.
mesto za rasprave, i slobodnu i nezavisnu
procenu zona neprotabilnog sektora i
nezavisniL autoriteta.
Socijalni mir, ekonomska moc stanovni-
tva, sopstvena privreda, lobiranje multi-
nacionalniL kompanija i sl, razlozi su zbog
kojiL najveci broj drava sveta jednostavno
ne moe da otpie kao nepoeljnu citavu
paletu proizvoda na tritu, cak i onda kada
su oni blizu direktne suprotstavljenosti
principima zelene gradnje. Luksuz strogiL
propisa koji ostavljaju malo mesta za vece
prote imaju samo one zemlje kojima je
luksuz grana privrede. Ako bismo Srbiju
uslovno ocenili kao trite na pola puta iz-
medu dve krajnosti, onda bi ona spadala u
onu grupu drava u kojima zaista najznacaj-
nije mesto u zelenoj gradnji ima svest inve-
stitora, projektanta, gradana... ili bi trebalo
da ima, ma koliko to naivno zvucalo.
a globalnom nivou ta naivnost je u
modi Czbiljnoj modi. Sertikati koje iz-
daju zelene organizacije moda nisu u rangu
zakona, ali su stoga i kriterijumi stroiji, a
preporuka neke od green organizacija zaista
moe da poremeti poslovne planove onim
proizvodacima koji su pokuali da predsta-
ve svoj proizvod kao ekoloki priLvatljiv
tek povinovanjem osnovnim propisima
(cesto nedovoljno brzo auriranim). Iako
do otvorenog, medijski pracenog bojko-
ta, retko dolazi, borba zelenog pokreta za
pootravanje propisa i jacu kontrolu sviL
subjekata privrede koja se odvija pred zako-
nodavnim institucijama, i borba za svakog
novog iskrenog ekoloki samosvesnog po-
jedinca, imala je, i ima, sve veceg uspeLa.
Cak i kada skeptici podsecaju da ozbiljnim
globalnim igracima u poslovima sa naltom
(iliti ratom, kako volite), ne moe niko ni-
ta, svi drugi vie nisu nedodirljivi, tavie
(Evropska unija npr. iz godine u godinu po-
otrava zaLteve prema automobilskoj indu-
striji u vezi sa emitovanjem tetniL gasova, i
to radi takvim tempom da se novi standard
motora Euro n na tritu pojavljuje lre-
kventnije i od noviL verzija golla!).
ajpoznatiji primer u gradevinarstvu, koji
medu stanovnitvom ima epitet maltene
mitskog, jeste skoro stogodinja polemi-
ka u vezi sa azbestom. ajira primena
u brodogradnji, proizvodnji cevi, panela
i izolacioniL materijala, sve do 90-iL nije
jenjavala bez obzira to je prva dijagnoza
oboljenja pluca dovedena u direktnu vezu
sa ovim materijalom jo 1906. godine!
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
64
Z
E
L
E
N
A

G
R
A
D
N
J
A
www.build.rs
Danas moete pricati o svim prednostima
azbesta kao sirovine, o niskoj ceni i dobrim
karakteristikama proizvoda, vatrootporno-
sti, dugotrajnosti, o primeni najsavremnijiL
teLnologija, ali... kada stanovnik Evrope ili
Severne Amerike cuje tu rec, ona u njemu
budi jedino asocijaciju na miomor. jega
ne zanima, i ne eli da veruje, da voda do
njegovog stana i dalje prolazi kroz azbestne
cevi, ali pravi uticaj kampanje sa kraja pro-
log veka videcete onda kada pokuate da
mu ponudite azbestni proizvod koji bi sam
uneo u svoju kucu. Zeleni pokret je prido-
bio javnost i dobio bitku.
Znacaj kriticne mase iza bilo kog zaLteva
vlastima ima ogromnu vanost, medutim,
koji je konacni plan pokreta: Postoji li ide-
ja ka kojoj se ide ili se citava prica svodi na
parkovske goliave proteste za srednje strane
dnevniL novina i JV rubrike DG\TGK, povla-
cenje za rukave i zujanje oko glave upravniL
odbora kompanija: Postoji San pokreta za
zeleno gradenje, jo od samiL pocetaka, jeste
lormiranje jedinstvene baze podataka u kojoj
bi bio detaljno predstavljen uticaj razlicitiL
materijala na ivotnu sredinu i planetu uop-
te, i na osnovu koje bi projektanti mogli da
se odluce za one materijale koji ce doprineti
da njiLovi projekti imaju odgovoran odnos
prema bliem i daljem okruenju.
GreenSpec

lista
Cvaj cilj jeste veoma daleko, jer se u praksi
veoma cesto deava da moramo meriti od-
nos procesa proizvodnje jednog proizvo-
da i njegov uticaj na prirodu, sa uticajem
drugog gotovog proizvoda na vazduL u
zatvorenom prostoru, i sa vrstom kori-
cene sirovine za dobijanje treceg... Iako
u dogledno vreme nece postojati lista koja
ce neke proizvode automatski diskvali-
kovati ili podrazumevati kao zelene, jo
januara 2000. godine Environmental Bu-
ilding News (vodeci glasnik za ekoloki
odgovoran dizajn i projektovanje) nacinio
je prvi korak. a linku http://www.buil-
dinggreen.com/menus/ moete pogledati
GreenSpec listu podeljenu u 2+ grupe
proizvoda za gradenje, u kojima je raspo-
redeno preko 2.000 proizvoda. Cno to
uredivaci liste isticu jeste da se za dospeva-
nje na nju ne naplacuje nikakva naknada.
Potrebno je samo prijaviti svoj proizvod, a
da li ce on biti uvrten na listu zavisi samo
od procene nezavisniL strucnjaka.
Autori ovog poduhvata ko|i tra|c vcc
osam godina narocito su posvctili pan|u
proizvodacima u pct grupa smcrnica
i kriterijuma dato je uputstvo koje po-
nekad na posredan ali veoma jasan na-
cin ob|an|ava po|am zclcnog gradcn|a
i principe kojima se vodi, a sve u cilju
prakticnog savcta na ko|i nacin bi mogli
svo| proizvod da ucinc zclcni|im, ili na
ko|i nacin trcba da razmil|a|u ukoliko
clc tritu da ponudc nov proizvod.
Prva grupa reupotreba i reciklaa:
osposobljavanje starog proizvoda za po-
novnu upotrebu (to je uvek bolje od
proizvodnje novog, cak i kada je naci-
njen od recikliraniL materijala)
proizvodi nacinjeni od recikliraniL mate-
rijala (iako jo uvek ne postoje standardi
u kolikom tacno procentu) proizvodi koji
mogu biti reciklirani nakon isteka roka
upotrebe (takode bez datog procenta)
proizvodi nacinjeni od poljoprivrednog
biljnog otpada
Druga grupa proizvodi koji cuvaju pri-
rodne resurse:
materijali i sistemi gradnje koji umanju-
ju kolicinu utoenog materijala (npr.
ipovi umesto temelja, skeletna gradnja
naspram klasicne)
materijali veoma dugog veka trajanja
kojima nije potrebno neprekidno odr-
avanje
proizvodi nacinjeni jednim delom, ili u
potpunosti, od drveta koje nije tretirano
supstancama opasnim po zdravlje ljudi,
kao i od drveta koje potice iz negovaniL i
nadziraniL uma (ISC sertikat u SAD)
proizvodi nacinjeni od sirovina koje
spadaju u brzo obnovljive npr. bam-
bus kod koga je postizanje pune zrelosti
krace od 10 godina.

Trccu grupu cine proizvodi bez toksicniL i

drugiL tetniL posredniL i neposredniL uti-
caja na ljude i okolinu, gde se pod emisijom
tetniL gasova racuna i ona kolicina nastala
u procesu proizvodnje energije u elektrana-
ma potrebne za dobijanje proizvoda:
proizvodi koji se koriste u potpuno, ili sko-
ro potpuno, prirodnom obliku (npr. trska)
alternativni proizvodi zagadivacima
ozona i alternativne za proizvode koji
sadre toksicne supstance a koji jo uvek
nemaju adekvatnu zamenu u gradnji
proizvodi koji ne zaLtevaju veliku po-
tronju energije u procesu proizvodnje
i transporta, nekodljivi po prirodne vo-
dotokove, ozonski omotac
proizvodi koji ne prave previe otpada i
praine u toku eksploatacije i uklanjanja
Cctvrtu grupu cini mnotvo proizvoda koji
na bilo koji nacin tede energiju ili vodu:
proizvodi sa dobrim termoizolacijskim
osobinama koji smanjuju utroak energije
potrebne za Lladenje ili grejanje prostora
proizvodi koji koriste obnovljivu ener-
giju, smanjuju nekoristan utroak vode
i struje u objektu
alati i maine cijim koricenjem se sma-
njuje kolicina vode i energije inace po-
trebna da bi se neki posao obavio
U petu grupu spadaju proizvodi koji do-
prinose bezbednom i zdravom radnom i
ivotnom okruenju:
proizvodi koji isparenjima ili prainom
ne kontaminiraju prostor u meri koja je
tetna za ljude i okolinu
proizvodi koji sprecavaju prodor, nastanak,
irenje ili u potpunosti uklanjaju tetne uti-
caje bilo koje vrste iz jednog objekta
proizvodi koji umanjuju ili u potpuno-
sti sprecavaju uticaj buke
proizvodi koji obezbeduju dobru osve-
tljenost prostora (cime se takode sma-
njuje utroak energije).
Iz datiL parametara vidi se da nepostojanje
konacne tabele ni na koji nacin ne umanjuje
sigurnost kupca u sertikat koji je dodeljen
nekom gradevinskom proizvodu. JeLnolo-
gija i upravljanje poslovanjem napreduje, ali,
zaLvaljujuci zelenom pokretu oni vie nisu
iskljucivo u slubi velikog prota, vec poku-
avaju da idu u istom pravcu, makar u onoj
meri koja bi izbegla direktnu konlrontaciju.
Borci za zelenu gradnju nisu sanjari. Cni zna-
ju da novac, laktor broj 1. u gradevinarstvu,
zadrava tu poziciju uvek i bez obzira na sve.
iko vec ne sumnja da energetski ekasna
pametna zgrada otplacuje sva komparativno
via ulaganja u vrlo kratkom periodu, medu-
tim, oni uporno dokazuju da i bez najsavre-
menijih tehnologija, materijala, sistema i sl, vec
samo uz malo panje projektanta za okolinu,
jedna dobra gradevina moe postati zaista sja-
jan primer odgovornog odnosa, prvenstveno
prema onima koji ce biti njeni neposredni
korisnici, a zatim i okruenju i generacijama
koje dolaze

ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
65
Z
E
L
E
N
A

G
R
A
D
N
J
A
www.build.rs
Povratak prirodi
Sivilo gradova, oronulost objekata, nea-
dekvatan izgled lasada... CvakviL pojava
je sve vie u naem okruenju ali uz malo
truda i ulaganja problemi se mogu reiti.
Povratak prirodi je nacin na koji objekti-
ma moemo podariti novo ruLo i pritom
istovremeno u vecoj meri spreciti ekolo-
ku destrukciju gradova. Vertikalno ozele-
njavanje je svakako jedna od mogucnosti i
koraka koje treba sprovesti u tom cilju.
Bez obzira da li sasvim prekrivaju svoje
oslonce, biljke (penjacice) gajene uz zidove
ili gradevine stvaraju skoro trenutan vizu-
elni utisak. Mnoge to postiu svojim rasko-
nim bojama, dok neke stvaraju oputeniju
i prenjeniju pozadinu celokupnom ba-
tenskom dizajnu. Vecina gradevina u bati
umilno ce aputati posetiocima ukoliko su
obavijene platom cvetova i listova.
Oplemenjivanje objekata
Pre sadnje biljaka potrebno je proceniti
arLitektonsku vrednost gradevine kako
bismo pomocu njiL istakli sve njene kvali-
tete i prednosti. Skladno oblikovana grade-
vina moe se dopuniti biljkama snanog
vizuelnog elekta, koje ce upecatljivom bo-
jom i oblikom cvetova ili listova dodatno
oplemeniti objekat i istaci njegovu lepotu.
Lpotrebom penjacica cak i gradevine oro-
nulog izgleda mogu postati kraljice graci-
oznosti. Veto rasporedene grupe biljaka
mogu se iskoristiti za razbijanje jednolic-
nosti dugackog praznog zida, kao i za is-
ticanje ili ublaavanje snane, uspravne ili
vodoravne linije.
Lsko grupisane biljke bogate lisnom ma-
som, ukoliko se pruaju nagore, mogu
vizuelno izduiti objekat. asuprot tome,
iroke grupe biljaka, koje dopiru samo do
prozora, ucinice da visoka gradevina delu-
je nie i ire. Za ovu namenu pogodno je
koristiti sve vrste brljena i Lortenzije. S
druge strane, osim kamuae ili isticanja,
biljke mogu podariti Lladnim arLitek-
tonskim elenentima notu opojniL mirisa.
Clematis armandii, Lonicera x americana,
LatLyrus odoratus... su vrlo pogodni za
prostor oko prozora ili ulazniL vrata gde
njiLovi cvetovi i mirisi dolaze do izraaja.
Tipovi oslonca
Mckc vrstc pcn|acica samc prian|a|u
uz oslonac, bilo vazdunim korenjem
(brljen) ili prihvataljkama (petolisna
lozica). Ove vrste se penju uz bilo koju
povrinu ko|a im prua dovol|no cvrst
oslonac. Mc zahtcva|u dodatnu pomoc
osim dok su mlade kada im trebaju tap,
konopac ili ica ko|i cc im pomoci u po-
cctno| tazi prian|an|a uz povrinu oslon-
ca. Svim povijuama potreban je stalan
oslonac, na|cccc drvcnc ili icanc rcct-
kc, granc i stabl|ikc snanih bil|aka.
Vrste poput Boungainvillea i ]asminum
nudiorum, imaju duge stabljike koje se
slabo Lvataju za oslonac, zbog cega iL za
njega treba privezati. Kao oslonac za ove
biljke najcece se koriste: plasticne ili dr-
vene reetke, icane ili plasticne mree i
ice razapete izmedu nerdajuciL eksera
ili kuka. Cslonac mora odgovarati velici-
ni i snazi biljaka. Reetke su najsigurniji
oslonac za biljke koje se uvijaju ili pak za
puzavice. ice i mree su pogodne za pe-
njacice s raljikama (Pasiora).
Bcctkc i mrcc treba udaljiti od zida ili
ograde i paziti da donji okvir bude oko
30cm od tla. Cne se za zidove ksiraju
pomocu kuka, jer iL je na taj nacin najla-
ke skinuti ukoliko za to postoji potreba.
icc se mogu razapeti vodoravno ili
uspravno, izmedu nerdajuciL ankera ili
metalniL alki. Kao i reetke, moraju biti
odmaknute od zida ili ograde oko 5cm.
VERTIKALNO
OZELENJAVANJE
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
Evolucija vodi oveka ka unitenju. Moemo se prepustiti toj
struji i shvatiti u nekom trenutku da idemo ka katastrofi koju
ne moemo da izbegnemo. S druge strane, moemo neto i uraditi.
To je put neagresivnog otpora kad god je to mogue. Sistem glo-
balne destrukcije obiluje grekama i one moraju biti ispravljene
kako bi se usporila negativna evolucija... govorio je Hundert-
vasser, arhitekta poznat po novoj arhitektonskoj koncepciji i
jasnom ekolokom opredeljenju. Zelena arhitektura bi mogla
biti jedan od naina tog neagresivnog otpora.
marija ivanovi,
dipl. in. pejzane arhitekture
66
a
r
h
i
t
e
k
t
u
r
a
www.build.rs
Postavljanje biljaka
Biljke koje treba posaditi uz zidove ili
ograde, moramo postaviti na +5cm od
oslonca jer je zemlja u njiLovom pod-
noju najcece suva. Kod stubova i sa-
mostalniL reetaka razmak treba da
bude samo 20-30cm. Kada se gaje da bi
se pele preko drugiL biljaka, penjacice
ce se boriti sa svojim domacinom za Lra-
nu i vodu. jiLov sukob se moe izbeci
ukoliko im se korenje prilikom sadnje
dovoljno udalji.
Maskiranje objekata
biljkama
Penjacice brzog rasta mogu se upotrebiti
za zaklanjanje runiL, ispucaliL zidova i
ograda ili zaputeniL i ruiniraniL objekata.
L tu svrLu treba koristiti biljke koje obra-
zuju gust lisni pokrivac tokom citave godi-
ne. Dobro reenje je upotreba zimzeleniL i
listopadniL biljaka kao to su brljen, Cle-
matis cirrLosa i razne vrste rua penjacica.
Pergole i senici isprepleteni puzavicama
predstavljaju idealan prostor za beg iz
realnosti i oputanje. Biljke koje ce istaci
njiLovu konstrukciju i oblike, koje ce im
podariti tajanstvenu notu nocu ali i danju,
koje ce stvoriti intimnu atmosleru i skriti
posetioce u svom bogatom licu i cvecu su
obicni jasmin, kultivar umske kozje krvi
(Lonicera periclymenum CraLam JLo-
mas) ili rua penjacica Madame Allred
Carriere. Sve ove biljke imaju mirisne
cvetove blediL boja, cija lepota dolazi do
izraaja narocito u sumrak.
Prilikom izbora boja treba voditi racuna
o kolicini svetlosti u razlicitim delovi-
ma prostora, odnosno same lasade. a
osuncanom mestu treba koristiti snane
nijanse, dok ce blede nijanse uspeno
istaci tamna, senovita mesta i dati upe-
catljiv utisak narocito u vecernjim sati-
ma. Ako su zidovi ili oslonci jarke boje,
biljke ne-niL i prenjeniL nijansi bice
adekvatno reenje, osim ukoliko se eli
stvoriti uzbudljiv, drecav elekat. Mnoge
penjacice jarkiL boja cvetova imaju pre-
vie upadljiv izgled te iL stoga treba ade-
kvatno postaviti kako ne bi preovladale
nad drugim biljkama. Cne nenijiL boja,
pogodnije su za prenjenije kombinacije.
Csim boje cveta, treba obratiti panju
i na lice. Adekvatnom kombinacijom
njiLoviL boja mogu se osetno ublaiti
kontrasti i uravnoteiti jake boje cvetova.
uti listovi Humulus lupulus Aureus na
tamnoj pozadini dobijaju gotovo sasvim
zlatnu boju. ]o upecat-ljivija je Actinidia
kolomikta ciji su listovi iarani krem be-
lim i ruicastim tonovima
jzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
Patrick Blanc
(Blan) lrancuski botanicar
roden 195+, jo kao student
/0-iL godina istraivao je
oru Jajvana i Malezije,
narocito biljke penjacice
koje rastu na stenama i pod
gus-tim kronjama u prau-
mi. Autor je nekoliko knji-
ga i naucniL radova na ovu
temu, a svoje naucno zna-
nje, uz malo mate, uspeo
je da pretoci u vertikalne
bate kakve moete videti
na ovim lotograjama
67
a
r
h
i
t
e
k
t
u
r
a
biljke mogu imati ulogu detalja
koji esto nedostaje
u savremenoj arhitekturi
www.build.rs
Prua|uci sc na tcritori|i od 14.864 hck-
tara i sa prcko 168.000 stanovnika, Vo-
dovac obuhvata delove gradskog jezgra,
kombinovanog od starih naseobina po-
put Lekinog brda, Duanovca i mnogo-
brojnih savremenih stambenih celina, ali
i korpus prigradskih naselja koja se pro-
tcu du starog kragu|cvackog druma.
L skladu sa savremenim tendencijama
drutvenog razvoja, proces decentraliza-
cije nadlenosti na regionalne i lokalne
nivoe stvara novi oblik odgovorne lo-
kalne vlasti koja promovie i podrava
socio-ekonomski razvoj svoje teritorije,
podsticuci ekasnije koricenje raspoloi-
viL resursa sopstvene teritorije, tj. njeniL
ljudskiL, nansijskiL, teLnickiL i priro-
dniL kapaciteta. Jako je dokument pod
nazivom Studija potencijala socio-eko-
nomskog i teritorijalnog razvoja optine
Vodovac, nastao kao proizvod timskog
rada grupe eksperata u periodu od aprila
do juna 2006. godine, predstavio rezultate
istraivanja koji je pokazalo da je Vodo-
vac optina privlacna za investitore zbog
velike povrine neizgradenog zemljita.
Lrbanisticka slika Vodovca poslednjiL ne-
koliko godina bila je u znaku rekonstruk-
cije ulica i vodovodne mree, gasikacije,
izgradnje sportskiL terena i igralita za decu,
aslaltiranja puteva i slicno. Svi planovi su
upravljani u cilju ocuvanja ambijentalne ce-
line i kulturnog nasleda starog Vodovca, ali
i ujedno takvi da optini omoguce uslove za
zatitu i unapredenje ivotne sredine, moder-
nizaciju i napredak.
akon akcije Predsednik na terenu koja
je sprovedena tokom marta i aprila ove go-
dine i koja je rezultirala mnotvom realizo-
vaniL inlrastrukturniL projekata, pojedina
vodovacka naselja dobila su potpuno novi
izgled revitalizovane su zelene povrine,
uredeni parkovi, poboljana javna rasveta,
rekonstruisane staze, trotoari, stepenita,
ocicene deponije i drugo. Zapocinje iz-
gradnja ambulante u naselju Zuce, kao i
dva trga sa lontanama u naselju Brace ]er-
kovic i na Banjici. Pored toga u planu je iz-
gradnja Pazl grada na Banjici sa zabavno-re-
kreativnim sadrajima, na tri sprata, visine
9m, precnika 30m, sa gumenim podom, pri
cemu ce svi rekviziti za igru biti od drveta i
obli kako se deca ne bi povredila.
L blizini ce se nalaziti tereni za vonju
skejt-borda i rolera. Cptina u saradnji
sa Zavodom za zatitu spomenika plani-
ra i rekonstrukciju objekta Stare MeLane
u Kumodrau, koja ce nakon adaptacije
koristiti za dodatno obrazovanje dece. a
optini su u lunkciji dva sportska centra:
Centar za kulturu i sport umice i SC
Vodovac, a aktivni su i brojni sportski
klubovi i organizacije.
Kako bi kultura ivl|cn|a bila dodatno
razvi|ana, na Vodovcu |c napravl|cn
program za urcdcn|c ulaza stambcnih
zgrada, pri ccmu optina obczbcdu|c
70% od ukupno potrcbnih nansi|skih
srcdstava. Vodovac |c prva optina ko|a
|c tormirala svo|u EKC-patrolu, sa zadat-
kom da sc svakodncvno cistc i urcdu|u
javne povrine. Tradicionalno se raspi-
suje konkurs i dele nagrade za najlepe
urcdcn balkon, batu, ulaz, dvoritc...
Cptina Vodovac obuLvata 2+ mesne
zajednice, a prema Ceneralnom planu Be-
ograda 2021. godine, mesne zajednice Vo-
dovca pripadaju srednjoj gradevinskoj zoni
(Vodovac), spoljnoj gradevinskoj zoni
(Kumodra, ]ajinci) i rubnoj zoni (Zuce,
Rakovica selo, Beli potok, Pinosava).
Postoji inicijativa za obuLvatanje Ripnja
u granice Ceneralnog plana, a u toku je i
izrada plana opteg uredenja ovog naselja.
]ajinci i Kumodra izgubili su status sela i
sada se tretiraju kao prigradska naselja.
Prednosti koje optini Vodovac osigura-
vaju konkurentsku poziciju i koje njeno
podrucje cine privlacnim za ivot i rad, sa
aspekta urbanizma i arLitekture su:
dobar geogralski i saobracajni poloaj
u odnosu na tradicionalne saobracajne
pravce i evropski Koridor 10
potencijal prostora i postojeca putna
mrea u vidu uzduniL saobracajnica
vodni potencijal bogatstvo Vodovca
vodama
dobra ocuvanost prirode i uma ekolo-
ki kapaciteti
znacajno poljoprivredno zalede
potencijal za komercijalne delatnosti,
ljudski i kadrovski potencijal.
Ma|vcci problcmi sa ko|ima sc oblast
urbanizma i arhitckturc na Vodovcu
danas suocava odnosc sc na:

nizak nivo i dotrajalost postojece

arLitekture
nedovoljan broj poprecniL
saobracajnica
nedostatak vodovodne i kanalizacione
mree u podavalskom podrucju, ali i u
nekim centralnim gradskim zonama
nereeno odlaganje otpada problem 23
divlje deponije na Vodovcu
nedostatak kulturniL sadraja, poput bi-
oskopskiL sala, pozorita i slicno
ugroenost arLeolokiL i kulturno-
istorijskiL objekata
neuredenost sela i nedostatak tipizacije
objekata u njima.
a osnovu navedeniL trendova i uslova,
moe se zakljuciti da je oblast urbanizma
na Vodovcu suocena sa brojnim izazovi-
ma koji su determinisali trenutnu urbani-
sticku situaciju. L pretLodnom periodu je
izostala adekvatna institucionalna, teLno-
loka, legislativna i nansijska podrka ur-
banizmu i arLitekturi na Vodovcu i nisu
bile uvaavane specicnosti i potencijali
koje bi trebalo iskoristiti za dalji razvoj
optine u ovoj sleri.
Medutim, osavremenjivanjem postojeciL
inlrastrukturniL kapaciteta stvorile bi se
mogucnosti koje bi podstakle brz razvoj
lokalne zajednice. Aktiviranjem spoljne
magistralne tangente (SMJ) u velikoj meri
bi se rasteretio saobracaj. L planu je proi-
renje starog Avalskog druma. Planiranom
izgradnjom obilaznog auto-puta, dolinom
Rakovickog potoka preko Prevoja (raskr-
snica sa Avalskim putem) i Bubanj potoka,
kao i izgradnjom odgovarajuciL saobracaj-
niL cvorova na mestima ukrtanja, opta
pristupacnost podavalskiL naselja ce se
uvecati. Jakode bi trebalo istaci da su usled
ne tako davnog perioda zanemarenosti op-
tine ogromne teritorije ostale neiskorice-
ne i slobodne za razvoj. Jrenutni imperativ
lokalne vlasti je aktiviranje Avale za razvoj
turisticko-sportskiL, banjskiL i spa kom-
pleksa kao i reprezentativnog etno-parka.
Jome ce posebno doprineti novootkrive-
ni termalni izvor oko Zavojnicke reke u
naselju Zuce, gde je temperatura vode 22
stepena. Lkoliko buotina i analize koje
se sprovode budu ekonomski opravdane,
termalne vode mogle bi da nadu svoju pri-
menu u rekreativnom turizmu, poljopri-
vredi, ali i grejanju.

VODOVAC
VELIKOGRADILITE
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
68
U
R
B
A
N
I
Z
A
M
www.build.rs
a Avali su evidentirana dva arLeoloka
lokaliteta kao i stajna tacka sa koje se pru-
aju vizure na Beograd, koje treba zatititi
buducim uredenjem prostora. PoslednjiL
nekoliko godina pokrenuta je izrada progra-
ma i planova, to posebno dobija na znacaju
ako se uzme u obzir da je, pre toga, poslednji
urbanisticki plan za Vodovac bio usvojen
jo 1991. godine. Autokomanda, prostor
izmedu autoputa i Jabanovacke ulice, od-
nosno buduce trase Lnutranjeg magistral-
nog prstena (LMP), predstavlja teritoriju
najveceg potencijala i lokacijske vrednosti u
ovom delu grada za komercijalne delatnosti.
a podrucju uz auto-put planirani su cen-
tralni sadraji reprezentativnog karaktera,
a u drugom planu, prema Mokrolukoj uli-
ci planirana je zona privredniL delatnosti,
sa postojecom tampon zonom zelenila pre-
ma zoni za stanovanje. Park-uma umice
je izuzetan ambijentalni potencijal, a isto-
vremeno sa revitalizacijom staza otvorena
je i trim- staza Staza zdravlja. Jradicionalni
centar Vodovca je ulica Vojvode Stepe,
koja je kompletno izgradena i koja ce se na-
kon dodatniL radova pretvoriti u jo jedan
savremeni vodovacki Bulevar. L prolo-
sti je ova ulica bila cetvrta po znacaju tr-
govacka ulica Beograda. L Banjickoj umi
ive neke od zaticeniL retkiL vrsta ptica, a
predstoji i oivljavanje Kumodrake ume
u kojoj su pronadene iskopine starog ma-
nastira, pecine, izvori... Lz park-umu Ste-
pin lug planira se translormacija ostataka
postojeciL blokova seoskog stanovanja iz
ruralnog sadraja na urbani nivo.
Pokretanjem izrade nedostajuce planske
dokumentacije omogucice se brz razvoj
Vodovca, prvenstveno kao beogradske
optine komercijalno-turistickog karak-
tera, sa naglaenim potencijalom za stam-
benu izgradnju
jzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
Vodovac je mesto gde se
susreu raznovrsni prizori,
kulturno-istorijski spomenici i
ambijentalne celine koje u sebi
nose poseban peat ljudi koji
ovde rade, ive i odrastaju
69
U
R
B
A
N
I
Z
A
M
www.build.rs
Jedan dan u ivotu
savremenog oveka
Savremeni covek se budi u krevetu od ve-
tackiL drveniL ploca (iverice, medijapa-
na ili CSB ploca, koji su vidovi obradeniL
drveniL vlakana lepljeniL raznim lepkovi-
ma sa sadrajima lormaldeLida i toluola),
sa posteljinom dezeniranom svakojakim
isparljivim bojama. Zatim ulazi u kupa-
tilo, gde ga docekuju razna isparenja, po-
cev od raznobojniL sapuna sa Lemijskim
aromatima i bojama, preko prakova za
pranje sa svim isparenjima koncentrata
razniL oksidanata, dezoksidanata, rastva-
raca, omekivaca, pa sve do razniL Lemi-
kalija u vidu kozmetike za pre i posle i
dezodoransa za od i do.
eretko, u kupatilima su i razne plasticne
zavese protiv prskanja sa svim mogucim
Lemijskim dodacima u vidu stabilizatora
mase, LemijskiL pigmenata i aditiva za
povrinsku cvrstocu, a tu su i raznoboj-
ne plasticne podloge protiv kvaenja, or-
mani i stalae od lepljene drvene mase ili
od plastike sa svim navedenim dodacima
koji samo dopunjuju okruenje tek pro-
budenog savremenog coveka.
Izlazeci iz kupatila u plasticnim papu-
cama i Lodajuci po podovima od lino-
leuma (vecina njiL je dokazano kance-
rogena za oblasti nosa i usne duplje) ili
vetackog parketa od imitacije drveta
(sa napred navedenim lepkovima i doda-
tnim Lemikalijama za povecanje otpor-
nosti Labajuceg sloja) na junak ulazi
u kuLinju, da se uz prvu jutarnju kalu
ili caj pripremi za predstojeci naporan
radni dan. ]o uvek polubudan i ne
primecuje da je svuda oko njega prava
olanziva na njegov imuni sistem, pocev
od kuLinjskiL elemenata od iverice, me-
dijapana ili plastike, preko isparenja od
izolacije lriidera ili rerne, mueme od
bojene plastike na stolu od lepljenog dr-
veta ili plastike.
Radi ambijenta, savremeni covek uklju-
cuje radio ili JV i, naravno, mobilni
telelon, upotpunjujuci pri tome pot-
pun Laos u elektronskom polju koje ga
okruuje ukljucujuci i mikrotalasnu
pecnicu, kompjutere i razne tedljive
svetiljke.
Vrlo cesto, na junak
cistu ekoloku vodu sipa
iz aparata sa plasticnom
19-litarskom bocom (i ne
znajuci da se bakteriolo-
ki i Lemijski kvalitet te
ciste ekoloke vode iz
koje-kakviL cistiL eko-
lokiL izvora kontrolie
od strane nadleniL or-
gana najcece tek jednom
mesecno, za razliku od
vode iz gradskog vodovo-
da koja se kontrolie naj-
manje tri puta dnevno, a
najcece svaki sat!).
Kada je nakupio svu jutarnju energiju
svog doma (moj dom moja sigurnost
iliti moja kucica-moja slobodica) savre-
meni covek na brzinu cisti cipele pla-
sticnim sunderom sa svim isparenjima
Lemikalija koje paste za obucu sadre.
aravno, pre izlaska iz stana proverava da
li su zatvoreni svi plasticni prozori (koji
osim standardniL Lemikalija za plastiku
imaju i dodatne aditive protiv starenja, LV
zraka, termickiL dilatacija itd, a ugradeni
su zapunjavanjem otvora popularnom
pur-penom koja ima razne Lemijske do-
datke za ekspandiranje, uvlacenje vazdu-
La, stabilizaciju i brzog isparenja.
Izlazeci iz zgrade utopljene samogasivim
stiroporom (koji gori u prisustvu plame-
na, ali se gasi kada izvora plamena vie
nema) ili mineralnom vunom (pri cijoj
se montai izricito zaLtevaju zatitne
naocari, zatitna maska za disajne orga-
ne, zatitne rukavice), na junak stupa
na betonski trotoar (svee opran am-
poniranom vodom iz cisterni gradskiL
slubi), prelazi preko nepropusnog sloja
aslalta ili betona i ulazi u gradski pre-
voz ili sopstveni auto, sa opet plasticnim
podnim i drugim oblogama.
a radnom mestu opet ga docekuju
vetacke podne obloge, nametaj od le-
pljenog drveta ili plastike, elektronska
polja kompjutera, kalorilera, telelona,
laksova, printera, kopir i drugiL apara-
ta, neonskiL i drugiL sijalica.
SAVREMENI OVEK,
IVOTNI PROSTOR I
EKOLOGIJA
70 www.build.rs
SAVREMENI OVEK,
IVOTNI PROSTOR I
EKOLOGIJA
Svestan stresova, potencijalno opasniL za
njegove nerve, koje je preiveo u toku ra-
dnog dana, ali potpuno nesvestan daleko
opasnijiL stresova njegovog imunog sistema
u kontaktu sa vetackom sredinom koja ga
okruuje, savremeni covek se po zavret-
ku radnog dana sa olakanjem vraca u svoj
dom i tako svaki dan, i tako u krug.
ema kontakta coveka sa zemljom,
nema uma ni potoka, ni raznog drveca
ni poljskog cveca, nema cistog prirodnog
vazduLa, ciste vode, zvukova prirode...
Svakim danom savremeni covek sve vie
poprima karakteristike savremenog pro-
izvoda, upakovanog u vetacku savre-
menu ambalau i negovanog u vetac-
kim, savremenim uslovima. Rezultat
toga je opte naruavanje ekoloke rav-
notee prirodne sredine sa posledicnim
nepovratnim degenerativnim procesima,
najcece pogubnim po coveka!
ivot u savremenom komlornom domu
nije uvek bezopasan americka Asoci-
jacija plucniL bolesti (American Lung
Association) rasprostranjuje gradanima
LSA inlormaciju o tome, kakvu tetu
njiLovom zdravlju moe naneti ivot u
savremenom domu i kako se u to vecoj
meri sacuvati od tetniL po zdravlje uti-
caja.
Praina, gar i dim
Izvor nusproizvodi gorenja gasa, dr-
veni detalji doma, nametaj, grejna tela,
duvanski dim.
Praina se skuplja u domu i izaziva raz-
draenje ociju, kijavicu, inlekcije disaj-
niL organa i bronLitis. Smatra se takode
da u prostorijama sa prisustvom praine
ljudi cece oboljevaju od raka pluca.
Metodi borbe prinudna ventilacija sa
obaveznom usisnom kapom nad kuLinj-
skim poretom, stalno provetravanje i
vlano cicenje stana.
Organski zagaivai
Izvor stvari koje se nalaze u svakom
domu: boje, rastvaraci, sprejevi, tecnosti
za pranje posuda, sredstva protiv inseka-
ta, osveivaci vazduLa itd.
Izazivaju razdraenje ociju, kijavicu,
glavobolju, gubitak koordinacije. L
teim slucajevima organski zagadivaci
negativno uticu na jetru, bubrege i cen-
tralni nervni sistem.
Metodi borbe potovanje pravila cu-
vanja, koje je propisao proizvodac. Po-
eljno je da se kucna Lemija cuva van
doma, na primer na baloknu ili na do-
bro ventilisanom mestu. Za svaki slucaj,
svaku llau ili konzervu treba drati u
zatvorenoj polietilenskoj vrecici.
Formaldehid
Izvor ivcrica, mcdi|apan i CSB plocc
sa vczivnim srcdstvom od tcnol-karba-
midnc ili tormaldchidnc vodootpornc
smolc, kao i drugc lcpl|cnc plocc od
drvene strugotine ili vlakana, upotre-
bljene za izradu nametaja ili mno-
goslo|nih prcgradnih i montanih
zidova, kao i neke vrste tkanina za
dekoraciju nametaja, neke vrste te-
kstilnih prostirki podova i lepkovi za
lepljenje podnih i zidnih obloga.
Autor:
Phd (DTech) Milan Devi, D.Civ.Eng
Nema kontakta oveka
sa zemljom, nema uma
ni potoka, ni raznog
drvea ni poljskog
cvea, nema istog
prirodnog vazduha,
iste vode, zvukova
prirode...
Svakim danom
savremeni ovek sve vie
poprima karakteristike
savremenog proizvoda,
upakovanog u vetaku
savremenu ambalau i negovanog
u vetakim, savremenim uslovima.
Rezultat toga je opte naruavanje
ekoloke ravnotee prirodne sredine sa
posledinim nepovratnim
degenerativnim procesima, najee
pogubnim po oveka!
71 www.build.rs
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
Izaziva razdraenje ociju, kijavicu, ka-
alj, razdraenje koe i ozbiljne aler-
gijske reakcije. IormaldeLid se smatra
kancerogenim.
Metodi borbe starati se da se u domu
odrava srednja temperatura, da se cece
provetrava, posebno posle pojave u sta-
nu novog izvora lormaldeLida.
Pesticidi
Izvor pesticidi obuLvataju otrove za
suzbijanje insekata (insekticidi), glodava-
ca (rodenticidi), korova (Lerbicidi), gljivi-
ca (lungicidi), grinja i pauka (akaricidi) i
mekuaca (limacidi ili moluskicidi).
Ljudi izloeni delovanju pesticida, oso-
bito poljoprivrednici, mogu patiti od
otecenja jetre, bubrega i disajniL puteva.
Pesticidi koji se raspruju mogu uzro-
kovati astmu. Hormonalni poremecaji,
mallormacije (nakaznost) novorodenca-
di, tumori i nervni poremecaji takode se
dovode u vezu s izloenocu pesticidima.
Metodi borbe glavni metod borbe sa
ovim zlom je potpuno potovanje pravi-
la cuvanja i upotrebe koji su propisani
od strane proizvodaca. Preporucuje se
da se cuvaju van stambenog prostora, na
balkonu ili na dobro ventilisanom me-
stu. Jamo treba cuvati i odecu korice-
nu pri radu u vrtu ili bati moguce je
da se na njoj zadre pesticidi.
Olovo
Izvor automobilski izduvni gasovi i
neke boje.
Visoka koncentracija olova negativno se
odraava na zdravlje, pre svega dece. Kod
njiL se pogorava koordinacija, cak mogu
nastati i problemi sa razvojem intelekta.
Clovo napada bubrege, nervni sistem i
crvena krvna zrnca. Moe biti i uzrok
nastanka visokog krvnog pritiska.
Metodi borbe ne larbati unutranje
povrine kuce ili stana bojama koje sadr-
e olovo, drati konzerve sa bojama van
stambenog prostora i ni u kom slucaju
ne unitavati iL vatrom.
Bioloki zagaivai
Izvor vlani zidovi, plaloni i podovi,
tepisi, nametaj, nepravilno koriceni
uvlanjivaci vazduLa, razni apsorberi
mirisa, kondicioner, domace ivotinje i
njiLove prostirke. a vlanim i toplim
mestima aktivno se razmnoavaju razni
mikroorganizmi, od kojiL mnogi pred-
stavljaju pretnju covekovom zdravlju.
ajcece izazivaju razlicite vrste respi-
ratorniL i alergijskiL oboljenja.
L vazduLu stambeniL prostorija, po-
sebno u spavacim sobama, mogu da se
nakupljaju i proizvodi lunkcionisanja
covekovog tela antropotoksini (u nji-
Lovom sastavu je vie od +00 razniL ma-
terija). L bioloke zagadivace spadaju i
razni mikroorganizmi koji izazivaju ili
prenose bolest (virusi gripa i dr.) i mi-
kroskopske grinje, koje izazivaju alergi-
ju i druga ozbiljna oboljenja.
Metodi borbe provetravanje, isu-
ivanje vlaniL zidova, tepiLa i dr.
eopLodno je periodicno prinudno
provetravanje (promaja).
Aktivnost biolokiL zagadivaca uveca-
va se povecanjem paronepropusnosti
i slojevitosti zidova, pa su jednoslojni
paropropusni zidovi ekoloki najpodob-
niji. L slucaju paronepropusniL zidova,
mora postojati kompletna ventilacija
prostora (usisni i izduvni uredaji), opre-
mljena lilterima koji eliminiu bioloke
zagadivace iz rekupiranog vazduLa.
Radon
Izvor Lemijski elemenat radon (Rn) je
inertni radioaktivan gas i javlja se kao
produkt raspada radijuma. Radon se iz-
dvaja iz dubljiL slojeva zemlje i arterij-
skiL voda, a takode i iz nekiL gradevin-
skiL materijala (u prvom redu iz oniL
u ciji sastav ulazi ljaka i pepeo termo-
centrala na ugalj, ali izvor radona moe
biti i crvena opeka).
Radon je opasan posebno po ivot stanov-
nika prviL spratova. Jo je radioaktivan gas
koji se obrazuje u radioaktivnim rudama i
mineralima i postepeno izlazi na povrinu
zemlje. Radon je otrovna supstanca, to je
direktno povezano sa njegovim radioaktiv-
nim svojstvima. Jrovanje radonom nema
simptoma, to povecava njegovu opasnost
po ivot coveka. Ispitivanja pokazuju da
se trovanje radonom javlja kao uzrok kod
priblino 10% sviL slucajeva raka pluca!
72 www.build.rs
jzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
Metodi borbe ovom problemu slube
sanitarno-epidemiolokog nadzora mo-
raju posvetiti ozbiljnu panju i redovno
provoditi testove na radon. Jreba takode
redovno provetravati podrume i prosto-
rije u prizemlju. L prizemnim objekti-
ma, izgradenim direktno na zemlji, pri
njiLovom utopljavanju nastaje vazduni
potpritisak, koji opet dejstvuje na isisava-
nje radona iz zemlje. Ako se radon sadri
u vodi, neutralie se ugljanim lterima.
Csim navcdcnog |cdan od znaca|nih
izvora opasnosti po zdravl|c covcka
teorijski su i elektromagnetna polja,
ci|i izvor su domaci kucni aparati, mi-
krotalasnc pcci, radiotclctoni, tclcvi-
zori, kompjuteri i dr.
Mcdutim, provcrcnih podataka o n|i-
hovom ncgativnom utica|u na covc-
kovo okrucn|c za sada ncma
www.build.rs 73
Iz svega prethodno navedenog u datom
tekstu, oigledno je da su od primarne
vanosti za ekoloku podobnost stam-
benog prostora:
nesmetana izmena vazduha
u prostorijama
to manja vlanost zidova i plafona
paropropusnost i jednoslojnost zido-
va ime se onemoguava koncentracija
ekolokih zagaivaa u slojevima zi-
dova i njihovo posledino vraanje u
prostoriju.
Simprolit sistem nudi kompletno ree-
nje ovog problema.
Ukoliko se objekat gradi od Simprolit
blokova, problem je jednoznano reen
zidovi su jednoslojni, paropropusni,
zadovoljavaju uslove za sva klimatska
podruja (kako ledenih podruja Sibira,
tako i arkih tropskih predela ili pustinja
sa drastinim dnevnim kolebanjem tem-
perature), vatrootporni i najdugoveniji
od sistema koji postoje.
U sluaju da se radi o ve postojeim
objektima ili se spoljanji zidovi no-
vih objekata grade od nekog drugog
graevinskog materijala koji zatim treba
utopliti (opeka, gasbeton i sl) primena
Simprolit jednoslojne ploe za utoplja-
vanje SOP (D160) omoguava da zidovi
nastave da diu, sva para koja ue iz
prostorije u zid nesmetano se evakuie
u spoljanju sredinu, nema kondenza ni
uvlanjavanja zidova, koecijent termike
provodljivosti u suvom stanju l=0,044W/mK
skoro je jednak odgovarajuim koecijen-
tama stiropora (l=0,04 W/mK), ali mu je
paropropustljivost mnogostruko vea.
Ploe se mogu koristiti ak i kao pro-
tivpoarne pregrade (EI120), pa zahva-
ljujui ovoj osobini novoizgraeni obje-
kat utopljen Simprolit SOP ploama
zadovoljava sve protivpoarne zahteve
kod njegovog prijema u eksploataciju

PAROPROPUSNI ZIDOVI NAJEKONOMINIJI NAIN

POBOLJANJA EKOLOKIH USLOVA STAMBENOG PROSTORA
74 www.build.RS
kolski centar Pokono (Pocono Envi-
ronmental Education Center, Dingmans
Ierry, Pennsylvania, loto dole) autora
BoLlin ]ackson-a kombinuje maksimal-
no koricenje dnevnog svetla, pasivne
ventilacije i akumulacije solarne energije.
Za uredenje okoline koricena je prirodna
trava, a sakupljena kinica ltrira se priro-
dnim putem kroz sloj rastresite zemlje.
Bibliotcku Cczar Cavcz (Cesar CLavez Li-
brary, Laveen, Arizona) projektovao je ]oLn
Birkinbine, clan AIA. Cbjekat je smeten u
neposrednoj blizini vetackog jezera u pusti-
nji u Arizoni. Regulacija temperature u, i oko
objekta, obezbedena je putem zemljaniL nasi-
pa. Cni pruaju optimalan odnos svetla i sen-
ki, akumulirajuci toplotu sunceve svetlosti.
]ezero i zelenilo na breuljcima vodu dobija-
ju akumulacijom i distribucijom kinice.
Garvejt centar za nauku i umetnost
(CartLwaite Center lor Science and Art,
Weston, MassacLusetts, delo projektnog
biroa ArcLiterra Inc, loto dole) nacinjen je
od drvene konstrukcije lokalnog porekla
i podova od poliranog betona. Sagoreva-
njem iverja sistem za grejanje obezbeduje
80% potrebne toplotne energije to dopri-
nosi da zgrada troi oko 38% energije ma-
nje od konvencionalno gradenog objekta.
Istraivacki ccntar u Si|ctlu (SoutL Lake
Lnion Discovery Center, Seattle, WasLing-
ton, delo biroa Miller-Hull PartnersLip)
zapravo je modularni izlobeni prostor tre-
nutno postavljen u parku u Sijetlu. Lei na
betonskim stubovima kako bi to manje uti-
cao na pejza. Projektovan tako da se moe
izmetati i cak preuredivati, ovaj montani
objekat ekstenzivno koristi dnevno osvetlje-
nje i klimatizaciju putem pumpi za vazduL.
Stambeni objekat Makalen (Macallen Buil-
ding Condominiums, Boston, MassacLusetts,
delo biroa Clce dA i Burt Hill-a) pod svo-
jim krovom ima cak 1+0 stambeniL jedinica!
]edna od dve krovne bate zaliva se samo uz
pomoc akumulirane kinice. Medutim, sa-
kupljena voda koristi se i kao izvor sveine
za citav objekat putem posebno razvijenog
sistema zaLvaljujuci cemu je objekat nosilac
zlatnog LEED sertikata za inovaciju.
Sculpture Building and Gallery (ew Ha-
ven, Connecticut, delo biroa KieranJimber-
lake Associates, loto dole), u okviru univeri-
teta ]ejl (Yale), ima visok stepen energetske
ekasnosti. Posebni troslojni paneli zida-za-
vese istovremeno obezbeduju transparen-
tnost za dnevnu svetlost (proputajuci cak
20%) i zatitu od sunceve toplote.
Lcopoldova zadubina (Aldo Leopold
Legacy Center, Baraboo, Wisconsin, delo
arLitektonskog studija Kubala WasLatko
ArcLitects) troi /0% manje energije nego
konvencionalno graden objekat, veoma se
pribliavajuci net-zero energetskoj potronji.
Crjentacija ka dnevnom svetlu u najvecem
delu dana i pasivni sistem prirodne ventilaci-
je i regulacije temperature vazduLa najzaslu-
niji su za energetsku ekasnost zgrade.
kola u Nuevi (ueva ScLool Hillside Le-
arning Complex, HillsborougL, Calilornia,
delo biroa Leddy Maytum Stacy ArcLitects,
loto dole) sastoji se od tri objekta na padini.
Kompleks je projektovan tako da troi skoro
/0% energije manje od uobicajenog kolskog
centra, a samo solarnim plocama ce biti obez-
bedeno oko 2+% proracunate neopLodne ele-
ktricne energije. Posebna reenja u kolskim
toaletima smanjice potronju vode za 50%!
Botanicka bata u Kvinsu (Queens Botani-
cal Carden Visitor Center, IlusLing, ew
York, delo BKSK ArcLitects, loto dole) sis-
temom kanala sprovodi kinicu do bazena
sa biljnim svetom gde se ltrira, da bi zatim
bila distribuirana lontanom u vetacki potok
koji tece kroz botanicku batu. Zgrada sadri
i panele kedrovine sertikovane ISC (Iorest
StewardsLip Council) standardom.
Centar Lavin-Bernick (ew Crleans, Loui-
siana, delo biroa Vincent ]ames Associates Ar-
cLitects, loto dole) je zapravo rekonstruisana
stara zgrada Lniverziteta. PretLodni objekat
ogoljen je do betonske konstrukcije, a nova
staklena lasada i sistem prirodne ventilacije
obezbedice preko +0% manju potronju
a
r
h
i
t
e
k
t
u
r
a
ZELENI PROJEKTI U SAD
TOP 10
Ameriki institut
arhitekata (American
Institute of Architects
AIA) poetkom maja
objavio je listu Top 10
zelenih projekata
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje
pejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade
IN DESIGN&COLOR I IN STAN GRADNJA
OD GkAVlNSKOG MATklJALA
DO KLJUCA U kUK
In Design & Color
In Design & Color je drutvo sa ogra-
nienom odgovornou registrovano za
proizvodnju boja i pigmenata, za spolj-
no-trgovinski promet i usluge u spoljno
trgovinskom prometu.
In Design & Color vam nudi irok
asortiman najkvalitetnijih proizvoda.
Spektar proizvoda se kree od materi-
jala za zavrne radove u graevinarstvu,
lepila u graevinarsvu, maltera, aditiva,
do sredstava za hidroizolaciju i lepila za
drvo, papir, tekstil.
Osim toga In Design & Color je ne-
davno otvorio ekskluzivni salon kerami-
ke, sanitarija i opreme za kupatila u kome
ete nai ekskluzivne proizvode svetski
poznatih proizvoaa. Asortiman se sa-
stoji od raznih modela hidromasanih
kada i tu kabina i ostalih potreptina ko-
jima kompletno opremate svoje kupatilo.
In Design & Color svojim kompletnim
asortimanom snabdeva i preduzee In
stan gradnja doo iz Novog Sada, iji je
i generalni snabdeva svih graevinskih
materijala.
Obzirom da su osnivai i vlasnici obe
firme isti, zajedniki strateki cilj je bio
obogaivanje proizvodnje i ponude naj-
kvalitetnijim graevinskim materijalima
na tritu. Kvalitet je garantovan rejtin-
gom kao i portfolijom izvedenih radova i
zadovoljnih klijenata.
Jo jedna elja dva preduzea je i izlazak
na trite sa objedinjenom ponudom ime
bi kupcu bilo obezbeeno sve na jednom
mestu, od graevinskih materijala do sta-
na po sistemu klju u ruke ili posredova-
nja u trgovini nekretninama.
In stan gradnja je firma koja se ve due
vreme veoma uspeno bavi zavrnim ra-
dovima u graevinarstvu:
molersko-farbarski radovi
mainsko malterisanje
mainsko postavljanje kouljica
gipsarski radovi
termoizolacioni radovi.
In stan gradnja je za sve poslove koje
obavlja tehniki opremljena najsavre-
menijim mainama u graevinarstvu.
Kvalitet izvedenih radova potvruje ve-
oma duga referentna lista najozbiljnijih
graevinskih firmi u Novom Sadu i ire.
U bliskoj saradnji, ova dva preduzea u
situaciji su da svojim klijentima, kupci-

ma i korisnicima usluga ponude razne

povoljnosti prilikom sklapanja ugovora,
kao to su:
mogunost plaanja kompenzacijom
rabat po dogovoru za odreene koliine
dostava robe po dogovoru
kreditiranje kod naih poslovnih banaka
kreditiranje putem objedinjene naplate
kroz mesene raune Informatike.
Savremeno graevinarstvo mora pratiti
elje kupaca koje se prvenstveno odnose
na kvalitet, brzinu i jednostavnost isporu-
ke. Najbolji nain da se ovo postigne jeste
objedinjavanje ponude sa kojom se izlazi
pred kupca i neprekidno odravanje i podi-
zanje nivoa kvaliteta te ponude. U rmama
In Design & Color i In stan gradnja su
svesni ovoga i spremni da vam izau u susret

IN DESIGN & COLOR DOO

Suvoborska 6
21000 Novi Sad
Tel: +381 21 545 811
indc@nspoinL.neL
Predstavljamo vam dva pre-
duzeca koja na trzistu posIu-
ju udruzenim snagama kako
bi kupcu obezbediIi kompIe-
tnu ponudu, od graevin-
skih materijaIa do stana po
sistemu kIjuc u ruke.
In Design & Color doo i
In stan gradnja doo
IN DESIGN&COLOR I IN STAN GRADNJA
OD GkAVlNSKOG MATklJALA
DO KLJUCA U kUK
promo
www.build.rs 75
PkAKTlCN PkZNTAClJ
- NAJBOLJl PUT KA TkZlSTU
l KVALlTTNOM GkANJU
Knauf Insulation je u junu imao dve veo-
ma zanimljive prezentacije u cilju direktne
komunikacije sa svojim saradnicima, i po-
tencijalnim partnerima, izvoaima, projek-
tantima, ali i tritem uopte.
Za svaku pohvalu je kada jedna kompanija
ima dobar proizvod (garancija na samu ka-
menu vunu praktino nema vremensko ogra-
nienje) i kada aktivno radi na unapreenju
naina primene reavanjem konkretnih
problema koji se pojavljuju na samom gra-
dilitu, ali, posebno se mora naglasiti znaaj
uloenog truda na informisanju svih aktera
graevinske delatnosti kako bi sistemi koji
zaista doprinose kvalitenijoj gradnji i kom-
foru prostora bili ire primenjivani i na taj
nain unapredili struku uopte.
Sistem kontaktne fasade
sa kamenom vunom
U sali hotela Holiday Inn na Novom Beo-
gradu, 17. juna promovisana je knjiga Sis-
tem kontaktne fasade sa kamenom vunom,
autora iz kue Knauf Insulation, Aneline
Kuzmanovi, dipl. in. gra. i Rodoljuba
Ivanovia, dipl. in. arh. Ovaj prirunik
moe biti veoma koristan projektantima i
izvoaima radova s obzirom da su u njemu,
veoma jasno i pregledno, predstavljeni svi
problemi i naini njihovog reavanja kada
su u pitanju kontaktne fasade sa ovim izola-
cionim materijalom.
Knjigu odlikuju pregledni detalji, jasno naz-
naeni saveti ta treba a ta ne sme da se
radi i zato, te koje su posledice nepridra-
vanja uputstava proizvoaa po vek fasade.
Uesnici prezentacije mogli su da razumeju
i usvoje date savete i da se uvere u neophod-
nost pravilnog izolovanja svakog objekta.
Teorijski deo koji se tako mogao zvati samo
po obliku ali ne i po praktinoj korisnosti,
upotpunjen je i pokaznim primerom rad-
nika rme Fermax. Tako su svi uesnici
mogli da vide na licu mesta koji postupak
jedino garantuje trajnost ugraenog mate-
rijala, dobar izgled i dug vek same kontakt-
ne fasade. Meu gostima u prepunoj sali
bile su i kompanije koje proizvode zavrne
slojeve za kontaktne fasade sa kamenom
vunom: Knauf, Jub, Ceresit, Murexin, R-
x, Baumit i Ejot.
Na pitanje gosta o garantnim rokovima
za kontaktnu fasadu sa kamenom vunom,
predstavnici Knauf Insulation-a su odgo-
vorili da garantuju za vunu u toku itavog
ivota objekta, ali da su u sistemu kontaktne
fasade i drugi proizvoai koji pojedinano
garantuju za zavrne slojeve fasade.
Softver za proracun
graevinske hzike
Na drugoj prezentaciji je rma Knauf In-
sulation predstavila svoj softver za proraun
graevinske zike KnaufTerm. Prezentacija
je odrana sedam dana nakon prethodne, u
utorak 24. juna u hotelu President, u sastavu
sportskog centra Kovilovo.
Okupljenim arhitektama i projektantima,
predstavnici Knauf Insulation-a skrenuli su
panju na neophodnost poznavanja i poto-
vanja postojeih graevinskih propisa kako
bi se doprinelo kvalitetnoj gradnji. Glavni
deo prezentacije bio je posveen predstav-
ljanju novog softvera, koji je nastao iz du-
gogodinjeg teorijskog i praktinog iskustva
njegovih stvaralaca na polju termike zatite
objekata. Program nudi niz prednosti, u ta
su se posetioci mogli uveriti na licu mesta, ali
i nakon prezentacije, ponevi sa sobom free
verziju softvera koju su dobili na poklon
PkAKTlCN PkZNTAClJ
- NAJBOLJl PUT KA TkZlSTU
l KVALlTTNOM GkANJU
poslovanje
76 www.buiId.rs
AD SlDPkOJKT NlSKOGkADNJA
PUTNA MkZA
PkDUSLOV USPSNOG kAZVOJA
AD SlDPkOJKT NlSKOGkADNJA
PUTNA MkZA
PkDUSLOV USPSNOG kAZVOJA
Osnovni zahtev pri projektovanju i izgrad-
nji savremenih puteva je bezbednost koris-
nika u uslovima intenzivnog i tekog sao-
braaja. Takoe, treba teiti ekonominosti,
to znai da trokovi graenja, odravanja i
eksploatacije treba da budu to manji. Da-
nas je tim principima dodat jo jedan veoma
bitan uslov zatita ovekove okoline. Sve
ove zahteve mogue je ispotovati jedino
ukoliko se o njima vodi rauna ve u procesu
planiranja i projektovanja.
Osnovna delatnost sektora niskogradnje u
AD idprojektu je izrada tehnike doku-
mentacije za projektovanje puteva, svih nivoa
detaljnosti (generalni, idejni, glavni, projekti
izvedenog stanja i studije opravdanosti). Izrada
tehnike dokumentacije u okviru ovog sektora
bazira se na primeni savremene informacione
tehnologije i softvera kao npr: Gavran Civil
Modeller, AutoCAD 2009, Plateia 8...
Niskogradnja u Sidprojektu
Za Republiku direkciju za puteve AD id-
projekt radio je na sledeim poduhvatima:
rehabilitacija kolovoza na magistralnom
putu M-24.1 Zrenjanin-Beograd (deoni-
ca enta-Besni Fok, 24km); glavni pro-
jekat rehabilitacije/dogradnje kolovoza
na magistralnom putu M-24.1 Beograd-
Zrenjanin; glavni projekat rekonstrukcije
regionalnog puta R-106 (Bingula-alma
od km14+552,97 do km17+205,38)
rekonstrukcija kolovoza na putu M-18
(Kuzmin-Sremska Raa, 18km); regional-
nog puta R-153a (Surin-do puta R-267,
10km); rekonsrukcija kolovoza na magi-
stralnom putu M-18/1 (Ilok-id, 18km)
izrada regionalnog puta R-128 (od granice
do Jamene); izgradnja puta od vojne usta-

nove Karaorevo, RJ Morovi sa priklju-

kom na autoput E-70 (sever i jug); obilazni
put oko ida sa nadvonjakom (7,1km);
saobraajnice eonih i bonih naplatnih
stanica na autoputevima E-70 (id-ima-
novci) i E-75 (Beograd-Subotica)
obnova kolovoza na regionalnim pute-
vima R-106 (deonica Ruma-arkovac,
6km) i R-103 (Putinci-Ljukovo, 4,5km)
nadogradnja kolovoza na regionalnim
putevima R-103 (deonica Tovarnik-Ku-
kujevci, 17km) i R-103/1 (Kukujevci-
magistralni put M-18, 4,5km)
elaborat o prolasku magistralnih i regi-
onalnih puteva kroz optine na teritoriji
Srema; elaborat o uslovima za projekto-
vanje i izgradnju spojeva na javne puteve
devijacija regionalnog puta R-103 oko
sela Bainci na putu R-103; magistralnog
puta M-18 oko sela Kuzmin; magistralnog
puta M-18 oko sela Ljuba, sa vijaduktom.
idprojekt je radio i za Zavod za izgradnju
Novi Sad rekonstrukciju i izgradnju niza grad-
skih ulica u Novom Sadu; za JP za graevin-
sko zemljite i puteve Beograd, id, Ruma,
Sremska Mitrovica, Stara Pazova, Inija,
Peinci... rekonstrukcije i izgradnje gradskih
ulica i lokalnih puteva, kao i puteva R-103
kroz Iniju i R-106 kroz Staru Pazovu...
Za Upravu Carina, Beograd tehniku do-
kumentaciju za objekte robno-carinskog
terminala Carinarnice Sombor i za objekte
graninih prelaza id, kao i izradu tehni-
ke dokumentacije i struni nadzor nad iz-
voenjem graevinskih radova za objekte
graninog prelaza abac, Sremska Raa,
Badovinci, Trbunica, Jabuka, Bajina Bata,
Mehov Kr, Gostun.

Za ostale investitore idprojekt je radio i:

rekonstrukcije gradskih ulica i saob-
raajnih povrina prilazne saobraajni-
ce i saobraajne povrine oko poslovnih,
poljoprivrednih i industrijskih objekata i
sl; saobraajne povrine benzinskih pum-
pi, sportskih kompleksa, groblja u Rumi i
Novom Sadu, garaa i sl.
tehniki pregledi autoputeva E75 (de-
onica Feketi-Srbobran) i E70 (deonice
Kuzmin-id i id-Granica RH, petlje
Ruma i Peinci)
vie regionalnih, lokalnih puteva i ulica,
puteva na magistralnim i regionalnim
pravcima, saobraajnih prikljuaka ko-
mercijalnih kompleksa uz puteve.
U sektoru niskogradnje AD idprojekta
radi devet zaposlenih, od kojih su tri od-
govorna projektanata diplomirani inenje-
ri graevine, dva odgovorna projektanata
diplomirani inenjeri saobraaja, dva pro-
jektanta diplomirani inenjeri graevine i
dva graevinska tehniara. Delatnost sek-
tora za projektovanje puteva odvija se u
prostorijama AD idprojekt, u idu i dve
ekspoziture, u Rumi i Novom Sadu

AD IDPROJEKT
Kneza Miloa 2
22240 id
tel: +381 22 712 044
712 004
710 317
fax: +381 22 716 020
e-mail: sidprojekt@ptt.rs
www.sidprojekt.rs
Putna mreza je odvajkada jedna od kapitaInih vrednosti svake zemIje pa
i Srbije, a odrzavanje i izgradnja savremenih puteva predstavIja jedan od
najvaznijih zadataka. Dobri putevi doprinose kvaIitetnom i ehkasnom
povezivanju teritorija, te brzem i kvaIitetnijem prevozu putnika i roba
rekonstrukcija
uI. DaniIa Kisa
u Novom Sadu
rekonstrukcija uI. Stari
sor na putu kl03 kod
boInice u S. Mitrovici
napIatna stanica
na putu -70
kod Sida
promo
www.buiId.rs 77
Beton je graevinski materijal
koji se spravlja uglavnom od cementa,
agregata (najee ljunak i pesak) i vode...
i mnogo je jak - jak kao beton.
ta zaista znamo o tome?
Naalost, ova jednostavna denicija (sasvim
prihvatljiva kada je izreena od strane laika),
esto je nivo znanja i interesovanja i onih
koji se betonima bave u svom svakodnev-
nom profesionalnom radu.
Da li su mogue dodatne komplikacije?
Situacija se dodatno komplikuje i strah se
pojaava ukoliko, vezano za beton, uvede-
mo i termine: pumpani, mlazni (injektira-
ni), porozni, celularni, laki termoizolacio-
ni, prednapregnuti, samougradivi (SCC),
vodonepropusni, otporan na smrzavanje,
armirani, tampani, vrsti (HPC), tran-
sparentni (LiTraCon), hemijski rezisten-
tni, brzovezujui, sporovezujui, elastini,
prskani (shotcrete), prefabrikovani, kom-
pozitni, mikroarmirani, valjani, asfalt-
beton, polimer-beton, poliuretan-beton,
geopolimerni (zeleni), morski, posni, de-
korativni...
Kako to treba?
Imajui u vidu injenicu da se svake go-
dine u svetu ugradi vie od 1m
3
betona po
glavi stanovnika (podatak za 2006. godinu
7 milijardi kubnih metara), i cenei veo-
ma irok spektar zahteva i moguih reenja,
kao i neophodnost da betonska struktura
bilo koje vrste ostane u dobroj kondiciji i
dostigne svoj optimalni ivotni vek, jasno
je da posao koncipiranja, projektovanja i iz-
voenja betonskih struktura treba prepustiti
profesionalcima.
Ko to treba?
Uz tehnoloku podrku svojih ino-dobavlja-
a, Lensim-Neoton d.o.o. je u mogunosti
da onima koji su za to zainteresovani, kroz
konsalting, isporuku materijala i direktno
izvoenje radova uz garanciju rezultata,
pomogne da na optimalan nain razree si-
tuacije prilikom izvoenja betonskih radova
objekata razliitih namena, kao to su:
temelji
bazeni
podzemni parkinzi
rezervoari pijae vode
postrojenja za preradu vode
tuneli
mostovi
brane
betonski krovovi
podrumi
liftovske ahte
sanitarni vorovi...
Neposredni povod za nastanak ovog lan-
ka jeste elja da strunoj i manje strunoj
graevinskoj javnosti skrenemo panju na
Penetron sistem hidroizolacije i potpune
zatite betona, sistem koji samo iz razloga
uroene line skromnosti neemo nazvati
revolucionarnim, sistem sa kojim je mogua
hidroizolacija svih vrsta graevinskih
objekata poev ispod kote nula, pa sve do
samog zavretka, bez upotrebe bitumen-
skih ili bilo kojih drugih membrana.

Koje su prednosti ovog postupka?

pojednostavljenje
ubrzanje
pojeftinjenje
i na kraju, ali pre svega,
poboljanje rezultata postupka.
ta to zapravo znai?
Onaj ko se opredeli za Penetron sistem hi-
droizolacije i potpune zatite betona moe
raunati na to da e krajnje jednostavno, u
rekordnom roku (u toku samog livenja be-
tona), dobiti apsolutno bezbedne i vodone-
propusne betone, a takoe moe raunati, i
raunica e mu pokazati, koliko je utedeo
primenom Penetron sistema...
Poto (i kada Ciganin hvali svoga konja)
nije loa stvar imati mere i ukusa, neemo
rmu Ics Penetron International Ltd
nazvati najboljom na svetu, globalnim, pa i
ire, liderom, neprikosnovenim i tako dalje
ajatolasima betona...
Jednostavno emo rei da je tehno-
logija kojom vladaju mnogo jaka...
Jaka kao beton... Kao beton obraen...
Penetron tehnologijom

POTPUNA ZATITA BETONA

PENETRON SISTEM
LENSIMNEOTON
Coce Deleva 42
070 Novi 8eograd
tel: +381 11 26 91 696
26 93 811
oce@lensim.co.yu
www.lensim.co.yu
Osnovu PENETRON SISTEMA cine
hemijski aktivni kristaIi smeteni u ma-
terijaIima:
Penetron
Penecret mortar
Penetron admix
Penetron pIus
PenepIug

ICS PENETRON INTERNATIONAL LTD

promo
78 www.buiId.rs
MetaIs Banka a.d. Novi Sad je osnovana
1990. godine u Novom Sadu, od strane
37 preduzeca metaIskog kompIeksa. Iako
je u prvim danima svoga posIovanja biIa
orijentisana na IokaIno i regionaIno trite,
danas Banka sve vie insistira na svojoj
univerzaInosti iskazujuci ambiciju da svo-
jim posIovnim aktivnostima u potpunosti
pokrije teritoriju ceIe zemIje.
MetaIs Banka je u prvih deset banaka u
Srbiji prema razvijenosti posIovne mree
koja trenutno broji 112 organizacionih
jedinica (70% na teritoriji Vojvodine
i u Beogradu, uz pokrivanje teritorije
gde posIuje vie od dvetrecine srpske
privrede). Banku karakterie netipican i
pre svega uspean razvoj zasnovan na
iskustvu i viziji menaderskog tima koji
od osnivanja banke predvodi predsednik
Izvrnog odbora Ananije Pavicevic.
GIavna ciIjna grupa sektor MSP (SME) ko-
jem je, izmedu ostaIog, na raspoIaganju i
kreditna Iinija na bazi ugovora sa EBRD
Otvorena banka
Godine 1998. Drutvo arhitekata Novog
Sada raspisalo je republiki, anoniman i
otvoren konkurs za izradu idejnog arhitek-
tonskog reenja objekta Metals Banke. U
drugom krugu konkursa, nakon detaljnog
vrednovanja svih pristiglih tradova, za naj-
uspeniji proglaen je projekat autora Darka
i Milenije Marui.
U izvodu iz zapisnika irija navodi se: pobe-
dniki rad uspeno integrisan u okolinu, bez
povlaivanja visokoj spratnosti Radnikog
univerziteta i niskoj spratnosti u okolnim
ulicama. To je objekat koji zrai svojom po-
sebnou, kao arhitektonsko delo izuzetne
vrednosti...
Arhitektonsko-prostorni koncept zasnovan
je na konsekventnom i adekvatnom spro-
voenju osnovne ideje, pri emu prozra-
nost i volumen kljunog dela objekta (hol u
staklu smeten na uglu objekta prema ulici)
spaja i razdvaja dve osnovne mase, dok isto-
vremeno uspostavlja prozranu vezu izmeu
spoljnjeg i unutranjeg prostora. Tako tran-
sparentnost daje smisao susretu dva volu-
mena u jedinstven prostorni sklop...
Na objektu su primenjeni kvalitetni mate-
rijali koji predstavljaju standard savreme-
ne arhitekture, naroito poslovnih obje-
kata: kamen, staklo, metal, sa obradom
internog stepenita i kancelarijskih etaa
u tonovima natur i bojenog drveta. Drvo
se pojavljuje i na krovu objekta, gde se na
poslednjoj etai nalazi restoran sa krov-
nom terasom, kako to i prilii savremenim
poslovnim seditima.
Iako je zgrada useljena ve godinu dana, po
izgledu njene spoljanjosti i enterijera to se
ne moe zakljuiti, naroito imajui u vidu
da se radi o objektu sa visokom frekventno-
u poseta. Primena kvalitetnih materijala,
naravno, uz redovno odravanje, uspeli su da
OTVORENA BANKA
U NOVOM SADU
arhitektura
80 www.buiId.rs
ouvaju bonitet i sveinu novog objekta, kako
u eksterijeru, tako i u unutranjem prostoru, i
nema sumnje da e to uspevati jo dugo.
Meutim, pored ovih materijala, u prostor
centralnog hola je uvedena i voda kao novi
element. Svaki gost banke e, bez obzira da
li ide do odeljka sa alterima ili u kancela-
rije na spratove, prei preko staze u staklu
nad plitkim bazenom sa oblucima na dnu.
Ovo nije samo enterijerski detalj budui da
se prostor hola vidi iz svakog ugla objekta,
te voda tako uvire u svaku od kancelari-
ja, a moe se posmatrati i sa krovne terase.
U enterijeru je vidan znaaj koji je dat vodenoj
povrini u kojoj se ogleda centralni hol sve
poslovne etae imaju loe kojima svaki zapo-
sleni moe slobodno prii i uivati za tren.
Jednostavan prostorni sklop dve pune mase
povezane prozranim holom, kao i odnos
dualiteta unutranjeg prostora prostrani
hol visine samog objekta naspram dela po-
deljenog etaama, povezani su i upotpunje-
ni ve klasinim detaljima spojeva kamena i
stakla, metala i stakla... Tu je takoe i pot-
konstrukcija sa funkcionalnom i estetskom
ulogom, koja svojim izgledom, poloajem i
znaajem u prostoru ini most meu suprot-
stavljenim masama detalja i samog objekta.
Covek kao pokretac
Svako graevinsko delo iziskuje veliku energi-
ju udruenih pojedinaca, a potrebna energija je
sve vea kada nastaje arhitektonski spomenik
visokog reda. Zato moramo pomenuti najza-
slunije koji su ovaj objekat proveli putem od
ideje do novog repera u Novom Sadu. Autori
objekta, brani par Marui, dobitnici su veli-
kog broja najviih priznanja iz oblasti arhitek-
ture tokom svog viedecenijskog rada. Glavni
izvoa radova bilo je preduzee Budunost a.d.
iz Novog Sada, koje je sa timom svojih koope-
ranata uloilo maksimalan napor, ali i sticalo
nova iskustva i znanja, sve u cilju da ova zgra-
da danas bude ono to jeste poslovni objekat
koji e svojom funkcionalnou i atraktivnou
izazivati panju i narednih generacija. Metals
Banka sa posebnim zadovoljstvom istie izuze-
tnu saradnju (u smislu kvaliteta izvedenih rado-
va i razumevanja) sa podizvoaima rmama
Toraks iz Skoplja, Projektomontaa iz Beogra-
da, Enterijer Jankovi i Energo Mak System iz
Novog Sada. Nadzorni organ i tim specijalizo-
vanih konsultanata koordinisali su Dunja Mile-
ti, Stanoje Aladi i Aleksandar Pavievi. Kao
predstavnici investitora oni su nesvakidanjim
radom i brigom ponekad i naizgled neostvarive
projektne zahteve pretvarali u stvarnost.
Sve u svemu
Nesumnjivo je da upravno-poslovni objekat
Metals Banke predstavlja kompleksan vi-
enamenski organizam. Specinost objekta
lei pre svega u njegovom osnovnom kon-
ceptu gde se enterijer (zasnovan na sistemu
Total dizajna) nadovezuje na eksterijer hra-
bro primenjenom na objektu koji treba da
oliava, sa jedne strane sigurnost i snagu, a sa
druge dimenziju ljudskosti i prisnog odnosa
sa klijentom, okolinom i sugraanima
www.buiId.rs 81
arhitektura
Nepotrebno je govoriti o neophodnosti
sistema za grejanje koji svakom prostoru
moe da prui komfor za ivot i rad. Kod
nas, jo uvek, veliki broj domainstava (ne
samo u ruralnim, ve i u suburbanim i urba-
nim sredinama), nema mogunost priklju-
ivanja na gasovod ili toplovodne mree, te
su preputeni sami sebi da pronau reenje
za otre zime u naem kontinentalnom kli-
matskom pojasu.
Tako se, ne samo po selima, nego i pred-
graima, pa i samim centrima naselja po Sr-
biji mogu videti domainstva koja se greju
na vrsta ili tena goriva, a esto se govori i
o sasvim neodgovarajuim sirovinama (kao
to su otpaci razliitog porekla, nekvalitetno
i nekalorino drvo, itd).
Gar iz dimnjaka se sputa po okolini, za-
gaujui je, a od dima u gustoj magli esto
ne moe da se die. Veliki problem u grado-
vima stvara i ar koji se neodgovorno odlae
u kontejnere za otpatke (mada za stanovnike
esto i nema drugog reenja), koji se zatim
upale, i itavo susedstvo trpi posledice.
Ovakva slika ne pripada III milenijumu!
Mesta gde ive ljudi jednostavno moraju
ispunjavati makar osnovne standarde koliko
-toliko zdravog ivota i okruenja. Bez ob-
zira to drava i lokalne zajednice nisu uvek
u materijalnoj situaciji da ree dati problem,
neto se mora uiniti na podizanju svesti
kod graana o daleko boljim, istijim i e-
kasnijim grejnim sistemima.
KotIovi Oganj -
zakoracite u lll miIenijum
U rmi Katana strunjaci sa iskustvom
pronalaze originalna, ekasna i funkcio-
nalna reenja za vae domove i poslovne
prostore. Kotlovi serije Oganj, bazirani
na sopstvenim patentima i velikom isku-
stvu inenjera, mogu se lako uklopiti, ali
istovremeno i zadovoljiti potrebe prostora
svih veliina od garsonjera, tj. najmanjih
poslovnih prostora, do viespratnih obje-
kata, odnosno nekoliko kancelarija i sl.
Sa kotlovima Oganj prostor ete zagreja-
ti u najkraem vremenskom intervalu, bez
muke sa naftom, drvima, paljenjem vatre,
pepelom, dimom u kui, i garom u vaem
dvoritu i na vaim prozorima. Mogunost
izbora tipa elektrinog kotla odgovarajue
snage, a prema potrebama vaeg prostora,
kao i precizan reim rada trenutnog ukljui-
vanja/iskljuivanja, uinie da troite tano
onoliko energije koliko je potrebno da svoj
prostor uinite prijatnim za ivot i rad.
Meutim, izuzetan proizvod Katane ipak se
suoio sa jednim problemom u proteklih
11 godina pojavilo se vie od 20 kopija, koje
ni na koji nain ne mogu da se porede sa
originalom nastalim na osnovu ideja, isku-
stva i znanja. Odlike originalnih kotlova su:
izuzetno male dimenzije
maksimalno iskorienje elektrine energije
pristupana cena
ekoloki isti
neujani pri radu
bez mogunosti kvara.

Ne pristajte na blede kopije koje nee e-

kasno reiti vae probleme i pruiti vam
komfor, zdravlje i veliku utedu. Zakorai-
te u III milenijum i obezbedite sebi uslove
ivota i rada koji se podrazumevaju u sa-
vremenom svetu
OGANJ 03
do 300m
2
OGANJ 02
do 150m
2
OGANJ 01
do 60m
2
KATANA
Miloja Radosavljevia 70
84000 Kragujevac
tel: +381 34 326 003
tel/fax: +381 34 326 059
mob: +381 63 611 570
e-mail. szrkaLana@gmail.com
szrkaLana@veraL.neL
www.kaLana.co.yu
Novac koji je potreban samo za
prikIjucak na gas dovoIjan je da
se stan od 60m
2
greje uz pomoc
kotIova tipa Oganj
i do tri godine!
Preduzece Katana se bavi
proizvodnjom kotIova serije
Oganj jos od l996. godine.
Znanje, ideje i stvaraIacki
duh uciniIi su da danas u
proizvodnom centru pose-
duju vec devetnaest patena-
ta iz obIasti termo-
dinamike, od kojih su tri
vec u serijskoj proizvodnji
GkJANJ
lll MlLNlJUMA
promo
82 www.buiId.rs
Uvod
Kao to je poznato, da bi bili kompe-
titivni na tritu, savremeni graevin-
ski materijali moraju da ispune mnoge
otre zahteve, kao to su:
niska zapreminska masa, odnosno velika
poroznost
zadovoljavajua mehanika svojstva
malo upijanje vode
dobra termoizolaciona svojstva
zadovoljavajuu propustljivost za vazduh
i gasove
otpornost na dejstvo mraza
hemijska i bioloka otpornost
vatrootpornost
netoksinost
prihvatljiva cena.
Prvi uslov, koji se odnosi na veliku poroz-
nost termoizolacionih materijala zasniva
se na postojanju pora u obliku veoma sit-
nih vazdunih mehuria ili veoma tankih
slojeva vazduha. Krupnije vazdune u-
pljine nisu dozvoljene, jer bi se na taj na-
in poveala toplotna provodljivost usled
efekata konvekcije i radijacije. Karakter
(tip) pora, kao i njihova uniformna rapo-
dela, takoe su veoma znaajni.

llKASNO kSNJ ZA OBJKT

lZLOZN DJSTVU NlSKlH TMPkATUkA
TOKOM GkANJA l KSPLOATAClJ
SlMPkOLlT

SlSTM
ldeaIno gIedano,
zahtevi u vezi sa fasadnim
konstrukcijama stambenih i posIovnih objekata
svode se na sIedece. sposobnost da obavIjaju
funkciju nosecih iIi samonosecih zidova,
posedovanje visokih termoizoIacionih svojstava,
obezbeivanje zvukoizoIacije, otpornost na vIagu,
otpornost na mraz, vazduhopropustIjivost,
paropropustIjivost, dovoIjna Iakoca,
ekoIoska cistoca, zadovoIjenje protivpozarnih
usIova, dugovecnost, i konacno - da ne sputavaju
arhitektonsku izrazajnost.
Na zaIost, danas ni jedan materijaI za izvoenje
zidova objekata ne moze da zadovoIji ceo kompIeks
nabrojanih zahteva - citat iz izIaganja Akademika
dr M. Y. Bikbay-a.

Meutim, po misIjenju autora, najbIizi takvom
- ideaInom materijaIu je SimproIit

, patentirani
poIistiroIbeton hrme Simpro iz Srbije.
U ovom izvodu iz naucnog rada,
u kojem su prikazani rezuItati eksperimentaInih
ispitivanja nekih od najvaznijih svojstava
SimproIit

eIemenata i SimproIit

sistema -
sa stanovista graevinske hzike, akcenat je stavIjen
na izgradnju objekata u usIovima niskih
temperatura spoIjne sredine.
Autori posebno isticu cinjenicu da
SimproIit

sistem predstavIja novi,

kompIeksan pristup "utopIjavanju
savremenih graevinskih objekata.
auLori.
Pro. dr Dragica JevLi, dipl.ing.Lehn.
Craevinski akulLeL 8eograd
AsisLenL Mr. DimiLrije Zaki, dipl.ing.gra.
Craevinski akulLeL 8eograd
PhD (D1ech) Milan Devi, DCivFng,
Akademik Akademije Lehnoloskih nauka
Ruske Federacije
Ovaj lanak je izvod iz naunog rada auLora, izlaganog na
Nauno-Lehnikoj konerenciji ,Craevinska izika XXl veka" povodom jubileja
Nll Craevinske izike Ruske akademije arhiLekLurnih i graevinskih nauka
84 www.buiId.rs
promo
Osnovna zamisao je u tome da se napra-
ve materijali sa veoma malim, zatvorenim
porama (elijama). U takvim porama
vazduh se ne kree, to doprinosi boljim
termoizolacionim efektima. Takoe, pore
ovog tipa ne komuniciraju izmeu sebe
to kao rezultat ima nie vrednosti upijanja
vode i bolju otpornost na dejsvo mraza.
Zadovoljavajue mehanike karakteristi-
ke (pre svega vrstoe pri pritisku i sa-
vijanju) takoe su znaajne za ouvanje
integriteta materijala tokom transporta,
ugradnje i eksploatacije.
Simprolit predstavlja relativno nov ma-
terijal koji ispunjava praktino sve od
napred navedenih zahteva. Simprolit je
komercijalno ime za patentirani kompo-
zitni materijal spravljen na bazi portland
cementa, granula ekspandiranog polistire-
na i specijalnih aditiva. To je izuzetno lak
graevinski materijal sa izvanrednim ter-
moizolacionim karakteristikama.
On se takoe odlikuje veoma dobrom paro-
propusnou to predstavlja injenicu koja
je potvrena od strane relevantnih laborato-
rija, kako u Ruskoj Federaciji tako i u Repu-
blici Srbiji (Institut IMS iz Beograda).
Simprolit karakterie relativno niska vre-
dnost zapreminske mase (150-300kg/m
3
) i
veoma nizak koecijent toplotne provodlji-
vosti u suvom stanju (0,044-0,085W/mx
0
K),
koji praktino ne zavisi od vlanosti mate-
rijala. Veliina paropropustljivosti kree se
izmeu 0,110-0,155mg/mxhxPa, to zido-
vima napravljenim od Simprolita omo-
guava da normalno diu. Simprolit
poseduje takoe i dobra zvukoizolaciona
svojstva na primer, mogue je sniziti nivo
buke i do 40dB u zavisnosti od debljine
primenjenog kompozita.
Visoka otpornost na dejstvo mraza ta-
koe karakterie Simprolit: nakon 100
ciklusa smrzavanje-odmrzavanje (izmeu
+15
0
C i -20
0
C), pad vrstoe iznosio je
svega 1,5% 1,8%. Po rezultatima ispi-
tivanja NIISF RAASN Simprolit je po
odranju svojih termofizikih karakteri-
stika, najdugoveniji materijal u Ruskoj
Federaciji. Takoe, NIISF RAASN, koji
je jedini akreditovan za celu teritoriju
Ruske Federacije, dao je preporuke za
primenu elemenata Simprolit sistema
na celoj teritoriji Ruske Federacije, poev
od primorskog juga do ledenog severa i
regiona Sibira. Simprolit je takoe bio-
otporan u odnosu na sve vrste insekata i
razliite tipove bakterija.
Simprolit se koristi za proizvodnju
razliitih elemenata Simprolit siste-
ma, kao to su:
termoizolacioni fasadni paneli
blokovi za spoljanje zidove
blokovi za pregradne zidove
prefabrikovani pregradni zidni paneli
meuspratne ploe
krovne ploe
protivpoarni zidovi i protivpoarne
pregrade
sistemi za odvoenje vodene pare, itd.
Veina napred navedenih svojstava Sim-
prolita ispitana je u okviru Instituta za
materijale i konstrukcije na Graevin-

skom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Izmeu ostalog, program ispitivanja obu-
hvatio je i odreivanje veliine kapilarnog
upijanja vode. Prilikom tih ispitivanja,
srednja vrednost visine kapilarnog pe-
njanja vode iznosila je manje od 4cm, to
predstavlja veoma dobar rezultat s obzi-
rom na ukupnu visinu uzoraka od 20cm.
Neki od pomenutih elemenata i sistema
ispitivani su i na Graevinskom fakultetu
u Beogradu u okviru Instituta za materi-
jale i konstrukcije. Izmeu ostalog, obav-
ljena su laboratorijska ispitivanja u cilju
odreivanja ponaanja pod optereenjem
pojedinih elemenata, kao i celokupnog
Simprolit sistema za termoizolaciju i
odvoenje vodene pare koji se primenjuje
na ravnim krovovima. Takoe, izvreni su
i testovi na osnovu kojih sa moe izvesti
zakljuak o otpornosti na dejstvo mraza
Simprolit blokova ispunjenih sveim
betonom. Rezultati predmetnih ekspe-
rimentalnih istraivanja prikazani su u
okviru ovog rada.
Struktura SimproIita

poprecni presek SimproIit

polistirol-
betona, na kome se jasno vidi struktura
predmetnog kompozitnog materijala
Visina upijanja vode nakon testa kapi-
larnog penjanja
www.buiId.rs 85
promo
Otpornost SimproIit
bIokova na dejstvo mraza
Kao to je ve naglaeno, Simprolit je
materijal koji karakterie visoka otpor-
nost na dejstvo mraza. Tako na primer,
nakon izlaganja smrzavanju-odmrzava-
nju tokom 50 ciklusa, pri emu je tem-
peratura varirana od +15
0
C do 20
0
C,
zabeleeni pad vrstoe iznosio je svega
1,5% - 1,8%.
Prilikom jednog drugog ispitivanja, izvr-
enog u okviru Nauno-istraivakog in-
stituta ruske Akademije za arhitekturu i
graevinarstvo, Simprolit blokovi su bili
testirani takoe na 50 ciklusa smrzavanja-
odmrzavanja pri temperaturama +70
0
C i
30
0
C, nakon ega nije zabeleen gubitak
integriteta niti termoizolacionih svojstava.
Sledei korak u istraivanju ponaanja
Simprolit blokova izloenih ekstremnim
klimatskim uslovima nainjen je u Labora-
toriji za materijale pri Institutu za materi-
jale i konstrukcije Graevinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu. Imajui na umu
injenicu da Simprolit blokovi namenje-
ni za izvoenje spoljanjih fasadnih zidova
poseduju otvore (upljine), koji se tokom
graenja zidova ispunjavaju sveim beto-
nom, odlueno je da se ispita sposobnost
ovih blokova da ekasno zatite beton od
smrzavanja tokom poetnog perioda nje-
govog ovravanja.
Generalno, Simprolit blokovi za spo-
ljanje zidove proizvode se u debljinama
od 20cm, 25cm i 30cm i sa 2 ili 4 po-
dune upljine, koje mogu da imaju dno
ili da budu potpuno otvorene. Za kon-
kretno ispitivanje, odabran je Simprolit
blok SBD 25 koji je prikazan na slici
dole. Njegove spoljne dimenzije iznose
50x25x19cm i, kao to se sa slike moe
videti, ima 2 podune upljine (dimenzija
svake upljine: 14x17x19cm) koje su pot-
puno otvorene.
Pre ispunjavanja upljina sveim beto-
nom, u svaku od upljina postavljeni su
uloci stiropora debljine 3cm, ija je na-
mena bila da slue kao dodatna termoi-
zolacija sveeg betona (kao to je prika-
zano na slici sasvim gore desno).
Sve beton je spravljen sa 320kg/m
3
portland cementa (oznake CEM II, klase
42.5R), sa renim agregatom (maksimal-
no zrno 31,5mm) i toplom vodom (za-
grejanom na 55
0
C). Temperatura svee
meavine neposredno pre ugraivanja
u Simprolit blokove iznosila je 30
0
C.
Ukupno je napravljeno 18 uzoraka: od
toga je 9 uzoraka negovano pod normal-
nim laboratorijskim uslovima (tempe-
ratura vazduha 202
0
C i vlanost 60%),
dok je preostalih 9 uzoraka stavljeno u
klima-komoru gde je bilo izloeno speci-
jalnom reimu nege.
Ovaj reim usvojen je kao simulacija otrih
zimskih uslova i sastojao se od dva perio-
dino ponavljana ciklusa: tokom prvih 12
asova temperatura u klima-komori iznosi-
la je -26
0
C, a tokom drugih 12 asova ova
temperatura iznosila je -12
0
C. Uzorci su
bili stavljeni u komoru neposredno nakon
ugraivanja sveeg betona u upljine Sim-
prolit blokova. U cilju spreavanja smrzava-
nja sveeg betona (do ega bi bez sumnje
dolo veoma brzo na temperaturi od -26
0
C),
pre ubacivanja blokova u klima-komoru sa
gornje i donje strane svakog bloka postav-
ljene su table stiropora debljine 5cm.
Takoe, napravljene su i betonske kocke
dimenzija 15x15x15cm u cilju odreiva-
nja vrstoe pri pritisku (klase) ugrae-
nog betona. Predmetne kocke negovane
su u vodi temperature 202
0
C. Svi uzorci
(blokovi negovani na vazduhu u normal-
nim laboratorijskim uslovima, blokovi
izloeni ciklikom smrzavanju i betonske
kocke negovane u vodi) ispitivani su pri
starostima od 7, 14 i 28 dana.
Kao mera otpornosti na dejstvo mraza i
termoizolacione sposobnosti Simprolit
blokova usvojena je razlika izmeu vr-
stoa pri pritisku ostvarenih pri razliitim
reimima nege.
SimproIit

bIok SBD 25
SimproIit

bIok SBD 25
sa ugradenim betonom
i ulocima stiropora
86 www.buiId.rs
promo
Rezultati predmetnog eksperimentalnog
istraivanja prikazani su u tabeli 1. Dati
rezultati predstavljaju srednje vrednosti
dobijene na bazi ispitivanja 3 uzorka.
Prema rezultatima ispitivanja betonskih
kocki, ostvarena je klasa betona C35/45
(u skladu sa EN206 standardom).
Fotografije snimljene tokom predmet-
nih ispitivanja date su u prikazu dole:
TESTIRANJE OTPORNOSTI
SIMPROLIT

BLOKOVA
NA DEJSTVO MRAZA
punjenje blokova sveim betonom
negovanje u termo-komori
ispitivanje cvrstoce pri pritisku
ZakIjucci
to se tie ispitivanja otpornosti na dejstvo
mraza, dobijeni rezultati pokazuju da Sim-
prolit blokovi opremljeni dodatnim ulo-
cima stiropora predstavljaju veoma ekasno
reenje u smislu termiki izolovane oplate.
Iako su uzorci bili izloeni izuzetno niskim
temperaturama (izmeu -26
0
i -12
0
C) nije
dolo do smrzavanja sveeg betona.
tavie, ukoliko uporedimo rezultate is-
pitivanja vrstoe pri pritisku Simprolit
blokova koji su negovani u normalnim
uslovima sa rezultatima blokova negova-
nih na niskim temperaturama, moemo
da zakljuimo da je ostvarena razlika nia
od one koju bismo mogli da oekujemo (s
obzirom na otar reim negovanja uzora-
ka). Naime, nakon 7 dana ta razlika izno-
sila je 47%, nakon 14 dana bila je 13%, a
nakon 28 dana svega 9%.
Na osnovu napred prezentovanih injenica,
ali takoe imajui u vidu i druge relevantne
eksperimentalne rezultate, moe se izvui
generalni zakljuak po kome Simprolit
patentirani lakoagregatni
beton na bazi portland ce-
menta, granula ekspandira-
nog polistirena i specijalnih
aditiva, predstavlja proizvod
koji u potpunosti zadovo-
ljava visoke zahteve koji se
postavljaju pred savremene
termoizolacione i paropro-
pusne materijale. Ovaj kom-
pozit karakterie relativno
niska zapreminska masa,
visoke termoizolacione per-
formanse, kao i visok stepen
otpornosti na dejstvo mraza.
Dakle, predmetni materijal
moe se koristiti za razliite
namene kod industrijskih,
stambenih, sportskih, rural-
nih i drugih tipova objekata.
Takoe, Simprolit i po svojoj ceni pred-
stavlja povoljno i kompetitivno reenje.
Imajui u vidu sve to je reeno, autori
moraju da daju svoje pozitivno konano
miljenje u vezi sa predmetnim materi-
jalom: Simprolit svakako zasluuje da
dobije vanu ulogu u oblasti savremenih
graevinskih materijala sa dobrom per-
spektivom za dalji razvoj u budunosti
SIMPRO HOLDINGS ltd
SIMPROLIT doo
KosLolaka 67/ll
000 8eograd
tel/fax: +381 11 397 67 70
397 67 71
397 67 65
e-mail: md@simprolit.com
oceyu@simproliL.com
www.simprolit.com
www.simproliL.ru
TabeIa 1. Cvrstoca pri pritisku uzoraka (u MPa)
Starost
7 dana 14 dana 28 dana
Tip uzorka
SBD 25 Blok
1)
18,8 21,3 27,2
SBD 25 Blok
2)
9,9 18,6 24,8
Napomene:
1) Blokovi ispunjeni sveim betonom i negovani na vazduhu temperature
202
0
C i vlanosti 60%.
2) Blokovi ispunjeni sveim betonom i negovani u komori na temperaturi
izmedu -26 i -12
0
C.
Betonske kocke
(a=15cm)
37,6 42,8 48,6
www.buiId.rs 87
promo
PkOJKTNO
llNANSlkANJ
za izgradnju stambenih i poslovnih objekata
promo

Projektno hnansiranje,
novi proizvod u ponudi
rste Bank namenjen je
hnansiranju novoosnovanih
i vec postojecih hrmi
Osnivai rmi mogu biti:
pravna lica
zika lica sa iskustvom u oblasti grae-
vinarstva
U ponudi su sledei modeli nansiranja:
nansiranje izgradnje stambenih i poslov-
nih objekata namenjenih daljoj prodaji na
tritu
nansiranje izgradnje stambenih i poslov-
nih objekata namenjenih rentiranju
nansiranje izgradnje turistikih objekata
Erste Bank projektnim nansiranjem eli
da pomogne svojim klijentima u izgradnji
objekata koji e zatim biti predmet prodaje
ili rentiranja na tritu, i to, kako na podru-
ju veih gradova u Srbiji, tako i na podru-
jima priznatih turistikih centara.
Iznosi kredita zbog veliine i ozbiljnosti
samih projekata mogu biti i do 80% od
ukupne vrednosti projekta.

Period korienja kredita je usklaen sa di-

namikom gradnje, tako da se za momenat
nansiranja rauna trenutak dobijanja pri-
jave radova i uloenih 20-30% od vrednosti
investicije, a sredstva iz kredita se putaju
nakon zavrenih privremenih situacija ove-
renih od strane nadzornog organa.
Dinamika otplate je usklaena sa dinami-
kom prodaje, to jest moe zapoeti tek na-
kon zavretka perioda gradnje. Otplata se
vri iz priliva od prodatih stanova, poslovnih
prostora i garaa koji se nalaze na namen-
skim raunima u Erste Bank.
Takoe, obezbeena je mogunost i za
zika lica da pod povoljnijim uslovima
dou do stambenih kredita u objektima
iju izgradnju nansira Banka:
banka odobrava stambene kredite (uz
mogunost odloenog poetka otplate)
zikim licima za kupovinu stanova, u
objektima iju gradnju banka kreditira
sredstva od prodatih jedinica se uplauju
na dinarski i devizni namenski depozitni
raun korisnika kredita investitora
banka nansira izgradnju objekta, pa je
tako sutinski i vlasnik objekta
sredstva od prodatih stanova ne mogu se
tretirati kao sredstva koja pripadaju inve-
stitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole!
sredstva od prodatih stanova koristie se
za otplatu kredita od momenta kad obje-
kat dobije upotrebnu dozvolu
ovakvom konstrukcijom kupci su
zatieni

ERSTE BANK
8ulevar Mihajla Pupina 85b
070 Novi 8eograd
tel: +381 64 87 47 623
87 47 419
FrsLe Leleon. 0800/20 20
e-mail. projekLno@ersLebank.co.yu
web. www.ersLebank.co.yu
OSNOVNE PREDNOSTI PROJEKTNOG
FINANSIRANJA KOD ERSTE BANK:
sigurna investicija, kako za investitora
tako i za Banku
bra gradnja dovoljna kolicina
novca za izgradnju
bra prodaja stanova povoljni
stambeni krediti Banke
sigurnost za kupce stanova
sigurno dobija uknjien stan
investitor nije prinuden da u toku
gradnje prodaje stanove po nioj ceni
jer kupac nema rizik, a investitor ima
sredstva za gradnju
akcenat je stavljen na analizu projekta,
a ne na analizu preduzeca
projekat otplacuje sam sebe (investitor
nita ne placa Banci dok se objekat ne
zavri, a vracanje kredita po dobijanju
upotrebne dozvole je od priliva ostvare-
nih prodajom jedinica iz objekta koji je
predmet kreditiranja)
projekat ne angauje dodatni kolateral
investitora

PkOJKTNO
llNANSlkANJ
za izgradnju stambenih i poslovnih objekata
88 www.buiId.rs
POLlUkTANSKl PANLl
ISOBAU
Kompanija je osnovana 1982. kao privatno
akcionarsko drutvo, a ve do 1990. Isobau
se proirio u Isobau Hellas S.A. i KMS
Buildings S.A. Od tada, ove dve kompa-
nije su izgradile i razvile svoje poslovanje
i postale mona ekonomska sila u Grkoj,
sa fabrikama u mestima Inota, Viotia i
Menidi, Atika i kancelarijama u Marusi.
Posveenost stalnom razvoju i proirenju
poslovanja kroz investicije i obuku zaposle-
nih, predstavlja klju uspeha rme Isobau.
Glavne kancelarije kompanije se nalaze u
Marusi, gde je sedite Uprave i gde se do-
nose sve vane odluke vezane za budunost
kompanije. Fabrike se nalaze u mestima
Inota, u okviru Industrijske zone Viotia,
na zemljitu povrine 50.000m
2
, od kojih je
7.500m
2
pod krovom, uz 6.000m
2
povrine
novih zgrada za proizvodne pogone.
Cilj kompanije Isobau jeste da ojaa vo-
deu poziciju u Grkoj i da stekne znaa-
jan udeo na stranom tritu, pre svega na
Balkanu. Vodei se ovim ciljem, poslovanje
kompanije danas karakteriu mnogobrojni
usvojeni i postavljeni standardi:
Isobau obavlja detaljna prouavanja pro-
mena potreba svojih kupaca stvarajui
odgovarajue uslove za njihovo brzo za-
dovoljenje

Neprekidan rad na poveavanju prodaje

kako bi u potpunosti izali u susret potre-
bama svojih kupaca, verujui da ovo moe
biti ostvarivo samo uz stalno poboljanje
kvaliteta usluga i obavljanje istih u to
kraem vremenskom periodu
Isobau koristi najbolje mogue tehno-
loke sisteme za proizvodnju, pakovanje
i skladitenje, sa stalnom proizvodnom
linijom i moguom proizvodnjom od vie
hiljada kvadratnih metara panela na dan
Sistem kontrole kvaliteta razvijen u ovoj
kompaniji, u skladu je sa meunarodnim
standardima kvaliteta i dodeljen mu je
ISO 9001:2000 Meunarodni sertikat
o kvalitetu
Ekoloki sistem kompanije Isobau
usaglaen je sa ekolokim propisima i sa
grkim i evropskim zakonima i dodeljen
mu je ISO 14001:1996 Ekoloki sertikat
Isobau prua kompletan asortiman pro-
izvoda i boja u skladu sa razliitim po-
trebama svojih kupaca. Takoe, poseduje
i irok asortiman pomonog materijala i
opreme, kao i posebne artikle. Svi Isobau
proiz-vodi u skladu su sa dananjim pro-
pisima, sa postignutom tehnikom savr-
enou, dobrim izgledom i prihvatljivom
cenom, u kombinaciji sa iscrpnom tehni-
kom podrkom i detaljnim instrukcijama
za transport, skladitenje i upotrebu

Izvoz kompanije neprestano se poveava,

praen velikim uspehom, kako na Balka-
nu tako i na irem evropskom i meuna-
rodnom tritu
Kontrolom razvoja tehnologija poli-ure-
tanskih panela delimino, i u graevinskim
proizvodima uopteno, Kompanija tei da
budemo prva u strunosti i iskustvu
Svoje zapoljene kompanija Isobau vidi
kao svoje najvee bogatstvo, i mnogo se
ulae u obuku zapoljenih, kao i na stalno
unapreenje njihovog radnog okruenja,
kroz nabavku najsavremenije opreme koja
garantuje bezbednost na radu
Isobau neprekidno unapreuje poslova-
nje Kompanije i proizvodnu opremu, i
kontroliemo stanje
Beogradska kancelarija kompanije Isobau
otvorena je 2005. godine i njen prevashodni
cilj je bio da sva trita bive Jugoslavije in-
formie i detaljnije upozna sa specikacija-
ma materijala, karakteristikama svojih proi-
zvoda ali i sa samim brendom koji u Grkoj
ve dugo predstavlja sinonim za uspenu
kompaniju i kvalitetan proizvod

lSOBAU HeIIas S.A. je

vodeca kompanija u Grckoj
za proizvodnju poIiuretan-
skih paneIa, trapezoidnih
pokrivaca, Iimova i Iake
konstrukcije, sa dugogo-
disnjim iskustvom iza sebe,
savremenim modeIima
upravIjanja, sopstvenom
tehnoIogijom i modernim,
u potpunosti automatizova-
nim Iinijama za proizvodnju.
Proizvodi lsobau imaju
mnostvo namena u montaz-
nim objektima za
industriju, skIadista, aero-
drome, skIonista, sportske
objekte, izIozbene prostore,
hIadnjace, kanceIarije...
ISOBAU HELLAS S.A.
PredsLavnisLvo 8eograd
vile Ravijojle
000 8eograd
tel: +381 11 367 90 19
fax: +381 11 367 90 18
e-mail. isobausrb@isobau.gr
web. www.isobau.gr
lSOBAU HeIIas S.A. je
vodeca kompanija u Grckoj
za proizvodnju poIiuretan-
skih paneIa, trapezoidnih
pokrivaca, Iimova i Iake
konstrukcije, sa dugogo-
disnjim iskustvom iza sebe,
savremenim modeIima
upravIjanja, sopstvenom
tehnoIogijom i modernim,
u potpunosti automatizova-
nim Iinijama za proizvodnju.
Proizvodi lsobau imaju
mnostvo namena u montaz-
nim objektima za
industriju, skIadista, aero-
drome, skIonista, sportske
objekte, izIozbene prostore,
hIadnjace, kanceIarije...
POLlUkTANSKl PANLl
ISOBAU
promo
90 www.buiId.rs
BeoicIa je dobro poznata
kompanija citaocima BuiId
magazina i nasem trzistu.
Pored visokokvaIitetnog pro-
grama iz ponude renomiranih
svetskih proizvoaca na poIju
industrije boja i premaza za
sve materijaIe, kao i restaura-
torskih i dekorativnih maItera,
a na osnovu svakodnevnih
pitanja i zahteva svojih kupa-
ca, BeoicIa prosiruje program
u pravcu savremenih tehno-
Iogija u procesu povrsinske
obrade drveta
Zastita drveta
Beoicla na osnovu svog velikog iskustva u
radu sa drvetom kao plemenitim i priro-
dnim materijalom koji jednostavno ne moe
imati adekvatnu zamenu, tritu ponosno
predstavlja proizvode dve kompanije koji e
drvo na vaim objektima odrati vitalnim i
dekorativnim, bez obzira da li se radi o ek-
sterijeru ili enterijeru (graevinska stolarija,
batenski nametaj, objekti od drveta, sobni
nametaj, itd).
Akzo Nobel Woodcoating`s iz Italije je je-
dna od vodeih svetskih kompanija koja po-
stavlja standarde u industriji boja i lakova za
povrinsku obradu i zatitu drveta. Program
ove kompanije je veoma poznat i naao je
iroku i znaajnu primenu na tritu Srbije
i Crne Gore.
Ciranova iz Belgije nudi premaze za nal-
nu obradu i zatitu drveta na bazi prirodnih
i sintetskih voskova i ulja.
O kvalitetu proizvoda za zatitu drveta iz
programa Ciranova, najbolje govori poda-
tak da proizvoai jahti i drvenog mobi-
lijara za ekstremne uslove koriste upravo
proizvode ove kompanije. Otpornost na
kontakt sa slanom morskom vodom, kiom,
jakim talasima i suncem, niskim i visokim
temperaturama, garantuju sigurnost drveta
na i u objektu.
VisokovaIiteni maIteri za
najboIje fasade
Poslednjih godina trite je preplavljeno ra-
znim materijalima i tehnologijama za obradu
zidova, naroito fasadnih. Meutim, ponu-
da maltera, premaza i drugih materijala koji
mogu da prue fasadi epitet ekskluzivnosti,
atraktivnosti i najvieg kvaliteta, veoma je
mala. Uvidei ovo, Beoicla je tritu ponudila
spektar proizvoda nekoliko rmi koji garantu-
ju kvalitet i trajnu estetiku stambenim (rezi-
dencije, vile, objekti kolektivnog stanovanja...),
poslovnim, industrijskim i objektima od naj-
vieg kulturnog znaaja (banke, pote, muzeji,
objekti pod zatitom...), i svuda gde je potreban
zid koji moe obezbediti visok stepen higijene
prostora (kole, bolnice, ambulante, itd).
KalonJohnstone`s visokokvalitetni ma-
terijali za zavrnu obradu zidova enterijera
i eksterijera rade se u preko 2.000 nijansi!
Proizvodi KalonJohnstone`s su dekora-
tivni i trajni, a tu su i vodootporni i perivi
specijalni premazi izuzetnih osobina i vi-
sokog stepena paropropustljivosti.
Impex Color iz Italije proizvodi dekorativne
maltere napravljene na bazi prirodnih sirovina
bez i malo sintetskih veziva, namenjene za raz-
liite tehnike i efekte na zidovima u enterijeru
i eksterijeru (travertino, damasko, pasta media,
tuko antiko, marmorino), kvarcni premazi za
fasade (ideal, dekor, riviera) kao i marmorino
naturale, polvere ne, arenino i drugi materijali.
MGN je kompanija koja od 1980. godine
svoje maltere primenjuje u Veneciji prilikom
restauracije objekata pod visokim stepenom
zatite drave i UN-a, a danas se razne vrste
restauracija, sanacija i reavanje problema
vlage irom Italije i Evrope ne mogu zami-
sliti bez njihovih specijalnih maltera. Mal-
teri MGN-a su stvoreni na osnovu uzoraka
starih nekoliko desetina vekova, i sainjeni
su od potpuno prirodnih materijala. Karak-
terie ih visok stepen paropropustljivosti i
izuzetna adhezija, i predstavljaju odlinu ba-
rijeru i lter za kapilarnu vlagu i soli iz nje.
Za upotpunjavanje ponude enterijera tu je i
program PVC podova kompanije Virag koji
odgovara zahtevima i standardima u zdra-
vstvu, kolstvu... Objekti od visokog znaaja
i velike vrednosti zahtevaju jednako dobre
koriene i ugraene materijale, a svi znamo
da se ne moe rei kako nae trite pod-
razumeva ovakve proizvode. Iz tog razloga
ponuda koju daje Beoicla ima posebno me-
sto na tritu Srbije i Crne Gore
lmpex CoIor dekor
OBRADA FASADA
I DRVETA
AKO ZLlT KVALlTT OTKklVAMO VAM BOlCLU
BOlCLA DOO
Dragoslava Srejovia b
000 8eograd
tel/fax: +381 11 2762 226
2764 050
email. beoicla@FUneL.yu
www.beoicla.co.yu
Pored nabrojanih rmi ciji je proizvodni pro-
gram orjentisan na obradu i zatitu drveta,
BeoicIa je ekskluzivni distributer i vedske
kompanije Akzo NobeI Casco Adhezivi.
U paleti proizvoda koje uvozi i distribuira
BeoicIa u ponudi su lepila proizvedena
po evropskim i svetskim standardima, na-
menjena za hladno i toplo lepljenje. Lepila
Akzo NobeI Casco Adhezivi svoju prime-
nu nalaze pri duinskom, debljinskom i i-
rinskom spajanju elemenata u izradi name-
taja od masivnog drveta, prilikom izrade
laminata u gradevinarstvu, otpresaka (VF
prese), furniranja, i svega drugog to pod-
razumeva lepljenje u radu sa drvetom
www.buiId.rs 91
promo
Preduzece kOLOMATlK osnovano je l990. godine. Upornim
radom, nakon dve godine, izgraena je nova proizvodna ra-
dionica u skIopu porodicne kuce. Vec l996. godine zapoce-
ta je izgradnja moderne proizvodne haIe od l.000m
2
. Na-
stavIjajuci trend razvoja i osvajajuci trziste kvaIitetom svojih
proizvoda i korektnim posIovnim odnosima prema svojim
kupcima i dobavIjacima, kOLOMATlK je sada moderno pre-
duzece koje zaposIjava vise od 80 dobro obucenih radnika,
od cega je 7 masinskih i graevinskih inzenjera. Proizvodni
pogon je smesten na 2.500m
2
, a posIovni partneri ce biti do-
cekani u modernoj posIovnoj zgradi koja na najboIji nacin
predstavIja renome i ugIed jednog od vodecih proizvoaca
u svojoj bransi
U vlasnitvu ROLOMATIK-a je i vie hidra-
ulicnih platformi razlicitih tipova za monta-
ne radove na visini. O kvalitetu izvedenih
radova i zadovoljstvu investitora izvode-
njem i pristupom u obavljanju preuzetih
obaveza, govori i broj izvedenih objekata
u prethodnih par godina
Rolomatik je nastao kao preduzee za pro-
izvodnju aluminijumskih rolo vrata i vreme-
nom je izrastao u lidera u proizvodnji indus-
trijskih i garanih vrata. Od 2005. godine je
i autorizovani distributer jednog od najveih
severno amerikih proizvoaa industrijskih
i garanih vrata Richards Wilcox iz Kanade.
Naravno, uz dobra vrata potrebni su kvalitetni
i pouzdani pogoni koji se uvoze od poznate
amerike kompanije Chamberlain Lift-Ma-
ster sa kojima Rolomatik sarauje ve dugi
niz godina i iji je distributer za pogone svih
namena, kako za garana i industrijska vrata
tako i za kapije dvorita i industrijskih objekata.
Rolomatik nudi svojim kupcima najkvalitet-
nije proizvode, to dokazuje veliki broj indus-
trijskih objekata svih vrsta, auto-salona najpo-
znatijih auto-brendova i porodinih objekata.
Gotovo je nemogue pronai grad u Srbiji u
kom nisu ugraena barem jedna Rolomatik
vrata. Deo referentne liste su reprezentativ-
ni objekti koji su ugradnjom industrijskih ili
garanih vrata pored funkcionalnosti ulepa-
li svoj enterijer i eksterijer i na najbolji nain
predstavljaju rad preduzea Rolomatik.
Od 1996. godine Rolomatik u svoj pro-
gram ukljuuje proizvodnju i montau alu-
minijumske bravarije i staklenih fasada, a
od 2000. godine proizvodi i montira PVC
stolariju. Preduzee Rolomatik zahvalju-
jui izuzetno velikom iskustvu i strunim
kadrovima moe da odgovori i najkomplek-
snijim zahtevima u proizvodnji i montai
fasada od aluminijuma, stakla ili alubon-
da. Koristei najnovije sisteme ugradnje
i vrhunski kvalitetne materijale izuzetno
atraktivnog dizajna, Rolomatik u svakom
pogledu izlazi u susret svojim kupcima i ko-
risnicima usluga.
Pratei trendove i potrebe trita u grae-
vinarstvu poslednjih godina, Rolomatik se
u saradnji sa komapnijom Kingspan bavi
isporukom i ugradnjom fasadnih i krovnih
termoizolovanih panela. Poseduju sertika-
te vajcarske rme Sika za izvoenje hidro-
izolacija na ravnim krovovima, a ugrauju i
krovne pokrivae od trapeznih limova. Da
bi radovi bili kompletni, znaajano mesto u
proizvodnji zauzima i pogon za izradu e-
linih konstrukcija i bravarskih radova.
Svi proizvodi iz proizvodnog programa
Rolomatik atestirani su u institutu IMS
i na Mainskom fakultetu u Niu, a za sve
radove poseduju licencu Ministarstva urba-
nizma i graevine Srbije.
Koristei savremene materijale zvanino ser-
tikovane i proverenog kvaliteta, Rolomatik
ugrauje samo ono to je najbolje u industrij-
skoj gradnji i pored funkcionalnosti garantuje
dugotrajnost i pouzdanost ugraenih ele-
menata na svim objektima na kojima izvodi
graevinske radove. Tim struno obuenih
radnika spreman je da izvri radove po naj-
zahtevnijim projektima uz maksimalno po-
tovanje predvienih rokova
ROLOMATIK
8usinsko polje 252, PF 4
8250 8ajina 8asLa
tel: +381 31 869 007
869 018
869 418
fax: +381 31 869 407
e-mail: info@rolomatik.com
web: www.rolomatik.com
kOLOMATlK - lSPOkUKA l UGkADNJA lASADNlH l KkOVNlH
TkMOlZOLAClONlH
PANLA
Preduzece kOLOMATlK osnovano je l990. godine. Upornim
radom, nakon dve godine, izgraena je nova proizvodna ra-
dionica u skIopu porodicne kuce. Vec l996. godine zapoce-
ta je izgradnja moderne proizvodne haIe od l.000m
2
. Na-
stavIjajuci trend razvoja i osvajajuci trziste kvaIitetom svojih
proizvoda i korektnim posIovnim odnosima prema svojim
kupcima i dobavIjacima, kOLOMATlK je sada moderno pre-
duzece koje zaposIjava vise od 80 dobro obucenih radnika,
od cega je 7 masinskih i graevinskih inzenjera. Proizvodni
pogon je smesten na 2.500m
2
, a posIovni partneri ce biti do-
cekani u modernoj posIovnoj zgradi koja na najboIji nacin
predstavIja renome i ugIed jednog od vodecih proizvoaca
u svojoj bransi
promo
92 www.buiId.rs
kOLOMATlK - lSPOkUKA l UGkADNJA lASADNlH l KkOVNlH
TkMOlZOLAClONlH
PANLA
94 www.buiId.rs
oglasi
www.buiId.rs 95
oglasi
SCUT vec pet godina pruza usIuge
redovnog ciscenja i odrzavanja
posIovnih i stambenih objekata,
generaInog ciscenja nakon zavrs-
nih radova u graevinarstvu, pra-
nje fasada sistemom uzadi, pranja
i zastite tvrdih podnih obIoga,
pranja mekih podnih obIoga, indu-
strijska ciscenja, pranja i usisavanja
veIikih otvorenih i zatvorenih po-
vrsina (haIa, industrijskih pogona,
garaza, parking prostora, itd.)
Secut - oprema i osobIje
Preduzee je uspostavilo, dokumentovalo,
sprovodi, odrava i stalno poboljava Sistem
menadmenta kvalitetom (QMS), u skladu
sa zahtevima standarda JUS ISO 9001:2001.
ienje i odravanje podrazumeva upotrebu
maina i opreme renomiranih svetskih proi-
zvoaa: Orbis, RCM, WAP Alto Group, Te-
nant, Wirbel, Filmop i Vermop. Isto vai i za
hemijska sredstva za mainsko i runo pranje
svih vrsta povrina: Werner & Mertz Tana, Ki-
ehl. Hagleitner. Sredstva su odgovarajuih pH
vrednosti, prijatnog mirisa i poseduju serti-
kate proizvoaa ali i kvalikovanih ustanova
u Republici Srbiji (kvalitet/ISO 9001:2000,
ekoloka ispravnost/ISO 14001).
Osoblje preduzea Secut je uniformisa-
no sa vidno istaknutim logom preduzea i
obueno za rad (poseduje sertikat Instituta
zatite na radu da je osposobljeno za rukova-
nje mainama i opremom za pranje). Osoblje
koje isti obavezano je da u strogoj diskreciji
obavlja svoj posao i potuje klijentove aktiv-
nosti, striktno je zabranjeno gledanje papi-
ra/dokumenata koji lee na radnim povri-
nama, njihovo otvaranje ili korienje, kao i
korienje nametaja i opreme koja nije na-
menjena za ienje. Svaki naeni predmet
ili stvar obavezno se prijavljuje i predaje bez
zadravanja kao i svaka teta na nametaju i
opremi pre poetka ienja.
Ciscenje svih vrsta podIoga
ienje tekstilnih podnih obloga odvija se
po razraenim procedurama za svaku vrstu
mekih podnih obloga. Na primer, redosled
faza rada prilikom pranja tepiha i itisona je
sledei: dubinsko usisavanje, mainsko pra-
nje (monoetkara) sa hemijskim sredstvom
odgovarajue pH vrednosti, tretman jakih
zaprljanja i skidanja eka (opcija), dubinska
ekstrakcija (ekstraciona maina i hemijsko
sredstvo odgovarajue pH vrednosti), sue-
nje, tretman za rese (opcija).
ienje i zatita tvrdih podnih obloga
posebno se prilagoava za: granit, PVC, lino-
leum, parket, beton, teraco, keramike ploi-
ce, industrijske podove.
Kristalizacija prirodnog mermera i kamena
iz posebne Secut ponude radi se u osam faza:
uklanjanje krutih neistoa mainsko te-
meljno ienje sredstvom odgovarajue pH
vrednosti, ispiranje, suenje, tretman mono-
etkarom uz poseban lc i specijalno hemij-
sko sredstvo, bez upotrebe vode, usisavanje
praine ponovljen tretman monoetka-
rom, s tim to se menja vrsta lca, usisavanje
praine, poliranje lcem od eline vune,
bez upotrebe hemijskih sredstava i vode.
ienje velikih povrina (parking prosto-
ra, garaa, skladita, industrijskih pogona,
itd.), uz posebnu mogunost odravanja i
u zimskom periodu, obavljaju strune ekipe
Secuta koristei adekvatnu mehanizaciju.
Secut ponuda se daje po uvidu u stanje
objekta koji treba oistiti. Predvieno je
odobravanje popusta u skladu sa veliinom
prostora, dok stalni klijenti uivaju popust
na sve usluge dodatnih ienja. Secute ime-
nuje rukovodioca tima koji e organizovati i
nadgledati vrenje usluga prema vaim zah-
tevima i potrebama
ClSCNJ l ODkZAVANJ VASG PkOSTOkA
SCUT
SECUT PROIRENA
LISTA KLIJENATA
Poslovni centar Uce, MPC Holding, Euro-
bank EFG tedionica a.d, Hypo Alpe Adria
Bank, Erste Bank, NLB LHB banka, UNQA
osiguranje, MPC Holding, Pet Centar,
Knauf, Cezar Ketering, stambeni kompleks
OAZA, MMOCENTAR, TC Rodic, Europe-
an Constructions, RUDNAP, Direct Group,
Ekonomist magazin, Futro CB d.o.o, EFG
Property Services, T-future d.o.o, Japan
nternational Cooperation Agency, EFG
leasing a.d, CEZ Srbija d.o.o, ARCWS
d.o.o, Progres AD, hoteli Moskva i Hyatt,
Master centar Novi Sad, Telekom Podgori-
ca, hotel Splendid Becici...
SCUT DOO
Preduzee za pruzanje usluga
8ulevar Mihajla Pupina 6
070 Novi 8eograd
tel: +381 11 30 10 901
22 000 36
fax: +381 11 30 10 819
oce@secuL.co.yu
www.secuL.co.yu
VISINSKE RADOVE (pranje staklenih,
mermernih i aluminijumskih fasada siste-
mom uadi) vri osoblje koje poseduje ser-
tikat nstituta zatite na radu da su obuce-
ni za rad na visinima i lekarsko uverenje da
su sposobni za rad na visinama.
Radnici su u stalnom radnom odnosu, a
obuka za izvodenje visinskih radova spro-
vedena je pod nadzorom instruktora alpi-
nizma i specijalnih jedinica MUP RS
|a lolograj|. Hakomatic B 650 R ra|ra pred-
v|dera za prarje podova u zalvoreror prosloru
(|a|e, ragac|r|, |ld), orogucava ve|||u uledu u
vrereru |apac|lelor c|cerja od 4.000r
2
/h
96 www.buiId.rs
promo
lnfonet Group
Izvorska 41, Beograd
tel/fax: +381 11 35 71 509
+381 11 35 71 510
info@gradjevinarstvo.rs
QDUXLWH
EHVSODWDQ
SULPHUDN
building
construction
GLUHFWRU\
LQIRUPDWRU
graevinske
industrije
www.construction.rs
www.gradjevinarstvo.rs
QDUXGEHQLFDQDVOHGHRMVWUDQL
* samo za preduzea
tanost podataka overava
Preduzee
Ime i pr ezi me
Funkcija
Adr esa
Mest o
Telefon
Telefon
Mob. t el .
Fax
E-mai l
Web
PIB
( )
( )
( )
( )
0A, mozete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost
Popunite ako zelite dostavu na kunu adresu
0A, zelim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina 8UL0
0A, zelim da dobijam besplatan primerak kataloga Craevinarstvo i opremanje*
m. p.
Opi s
delatnosti
Ulica i broj
(narudzbenicu 06 itko popuniti i poslati faksom, postom ili elektronskom postom)
Mest o
8roj zaposlenih
1 do 10
11 do 25
26 do 50
51 do 100
101 do 500
vise od 500
Mat . br.
n
a
r
u
d
z
b
e
n
i
c
a

z
a

n
a

a

i
z
d
a
n
j
a
Trite
Nijedan asopis nema bolju pokrivenost industrije sa najveim
obrtom kapitala u Srbiji
Izdava
Renomirani izdava sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti
i tema koje e privui veliki broj redovnih italaca
Besplatna distribucija
Izvoai radova, proizvoai materijala, trgovci, projektanti, inenjeri,
preduzetnici...
BUILD magazin je jedini asopis o graevinarstvu koji ne eka da bude
kupljen, on direktno stie do vaeg potencijalnog komitenta
Internet
Kompletan sadraj predstavljen je i na www.build.rs
Oglaavanje
BUILD magazin vam omoguava najefektnije predstavljanje vaih
proizvoda i usluga na tritu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet
Infonet Group, Izvorska 41, Beograd, tel: +381 (0) 11 3571 509, 3571 510 info@buildmagazin.com
Predstavljanje u BUILD magazinu
California to Require Net-Zero-Energy
Buildings
One of four demonstration net-zero-energy
homes built by Clarum Homes in Borrego
Springs, California, this home uses a 3.75-
kilowatt photovoltaic system. Each home
takes a dierent approach to energy e-
ciency, with dierent wall assemblies and
cooling systems.
Net zero ekasnost je ukratko: sva energi-
ja koju jedan objekat potroi tokom godine
jednaka je energiji koju proizvede.
Kalifornijska komisija za energiju CEC na
svake dve godine objavljuje Integrisani iz-
vetaj energetskih planova (IEPR) u kom
predstavlja preporuke korienja energije u
dravi, ukjluujui izmene lana 24, o ener-
getskoj ekasnosti zgrada. U izvetaju od
2007. godine, CEC preporuuje net-zero-
energy performance za stambene objek-
te do 2020, a za komercijalne do 2030. Iz
CEC-a napominju da nee morati posebno
da prilagoavaju zakone ovoj preporuci, jer
se vaei zakoni ve kreu ka ovom cilju
(oblast preporuka 24 se automatski update
u zakonima??)
Ciljevi Kalifornije su inspirisani izvetajem
2030 , u kojem neprotna organizacija Ar-
hitektura 2030 poziva na prestanak upo-
trebe fosilnih goriva u zgradama do 2030.
Meutim, ovaj pravilnik svakako da ne
vai za ve izgraene objekte, ali CEC ipak
proiruje zakone tako da njima obuhvati
unapreenje energetske ekasnosti. Neto
slino je ve postoji i primenjuje se u San
Francisku i Berkliju, a nekolicina dravnih
zakonodavaca ispituje sve aspekte, ukljuu-
jui i aspekt ekonomske izvodljivosti jedne
ovakve ideje.
Te initiative to require net-zero-energy
buildings applies only to new constructi-
on. To achieve energy savings in existing
buildings, CEC is pursuing legislation to
require retrot at resaleimprovements
in energy performance prior to an existing
buildings sale. Ordinances of this type al-
ready exist in San Francisco and Berkeley.
According to Bartholomy, several state le-
gislators are looking at how such legislation
would work and how the costs of required
retrots would be covered.
Senate Bill 1389 (SB 1389, Bowen and Sher,
Chapter 568, Statutes of 2002) requires the
California Energy Commission to:
[C]onduct assessments and forecasts of all
aspects of energy industry supply, producti-
on, transportation, delivery and distribution,
demand, and prices. Te Energy Commissi-
on shall use these assessments and foreca-
sts to develop energy policies that conserve
resources, protect the environment, ensure
energy reliability, enhance the states eco-
nomy, and protect public health and safety.
(Pub. Res. Code 25301(a)).
Te California Energy Commission adopts
an Integrated Energy Policy Report (IEPR)
every two years and an update every other
year.
Tis web section is for the 2007 Integrated
Energy Policy Report, which was adopted
by the Energy Commission on December
5, 2007. Te Commission held nearly 50
public workshops and hearings. It publi-
shed 70 supporting reports, scores of pre-
sentations, and received hundreds of public
comments. Te nal main reports can be
downloaded below. Background materials
and supporting documents can be found in
the documents section (see link in left-hand
navigation column). Te Executive Summa-
ry of the report is below.
Nadnaslov
Naslov
Podnaslov
promo
3 www.build.rs
California to Require Net-Zero-Energy
Buildings
One of four demonstration net-zero-energy
homes built by Clarum Homes in Borrego
Springs, California, this home uses a 3.75-
kilowatt photovoltaic system. Each home
takes a dierent approach to energy e-
ciency, with dierent wall assemblies and
cooling systems.
Net zero ekasnost je ukratko: sva energi-
ja koju jedan objekat potroi tokom godine
jednaka je energiji koju proizvede.
Kalifornijska komisija za energiju CEC na
svake dve godine objavljuje Integrisani iz-
vetaj energetskih planova (IEPR) u kom
predstavlja preporuke korienja energije u
dravi, ukjluujui izmene lana 24, o ener-
getskoj ekasnosti zgrada. U izvetaju od
2007. godine, CEC preporuuje net-zero-
energy performance za stambene objek-
te do 2020, a za komercijalne do 2030. Iz
CEC-a napominju da nee morati posebno
da prilagoavaju zakone ovoj preporuci, jer
se vaei zakoni ve kreu ka ovom cilju
(oblast preporuka 24 se automatski update
u zakonima??)
Ciljevi Kalifornije su inspirisani izvetajem
2030 , u kojem neprotna organizacija Ar-
hitektura 2030 poziva na prestanak upo-
trebe fosilnih goriva u zgradama do 2030.
Meutim, ovaj pravilnik svakako da ne
vai za ve izgraene objekte, ali CEC ipak
proiruje zakone tako da njima obuhvati
unapreenje energetske ekasnosti. Neto
slino je ve postoji i primenjuje se u San
Francisku i Berkliju, a nekolicina dravnih
zakonodavaca ispituje sve aspekte, ukljuu-
jui i aspekt ekonomske izvodljivosti jedne
ovakve ideje.
Te initiative to require net-zero-energy
buildings applies only to new constructi-
on. To achieve energy savings in existing
buildings, CEC is pursuing legislation to
require retrot at resaleimprovements
in energy performance prior to an existing
buildings sale. Ordinances of this type al-
ready exist in San Francisco and Berkeley.
According to Bartholomy, several state le-
gislators are looking at how such legislation
would work and how the costs of required
retrots would be covered.
Senate Bill 1389 (SB 1389, Bowen and Sher,
Chapter 568, Statutes of 2002) requires the
California Energy Commission to:
[C]onduct assessments and forecasts of all
aspects of energy industry supply, producti-
on, transportation, delivery and distribution,
demand, and prices. Te Energy Commissi-
on shall use these assessments and foreca-
sts to develop energy policies that conserve
resources, protect the environment, ensure
energy reliability, enhance the states eco-
nomy, and protect public health and safety.
(Pub. Res. Code 25301(a)).
Te California Energy Commission adopts
an Integrated Energy Policy Report (IEPR)
every two years and an update every other
year.
Tis web section is for the 2007 Integrated
Energy Policy Report, which was adopted
by the Energy Commission on December
5, 2007. Te Commission held nearly 50
public workshops and hearings. It publi-
shed 70 supporting reports, scores of pre-
sentations, and received hundreds of public
comments. Te nal main reports can be
downloaded below. Background materials
and supporting documents can be found in
the documents section (see link in left-hand
navigation column). Te Executive Summa-
ry of the report is below.
Nadnaslov
Naslov
Podnaslov
promo
4 www.build.rs