Citanka LGBT - Labris - Beograd

I TA N K A
OD A DO O LEZBEJSKIM I GEJ LJUDSKIM PRAVIMA
Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava

Beograd, 2006. godina
ITANKA
Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima
Izdava: Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Beograd Srbija i Crna Gora Telefon: 011/3444-950, 011/459-604 e-mail: labris@eunet.yu www.labris.org.yu Autorke/autori tekstova: Dragana Vukovi, Goran Mileti, Jelena Anelovski, Miodrag Kojadinovi, Snjeana Milivojevi, Svenka Savi, Zorica Mrevi.
Uredila: Ljiljana ivkovi Tehniko ureenje, prelom i dizajn korica: Adorjan Kurucz Lektura i korektura: Aleksandra Rai tampa: Standard 2, Beograd II dopunjeno izdanje Tira: 500 Beograd 2006.
Izdavanje ove publikacije pomogao je vedski helsinki komitet za ljudska prava

Sva prava zadrava izdava. Za svako korienje, umnoavanje i stavljanje u promet dela teksta ili teksta u celini potrebna je saglasnost Labrisa
SADRAJ Uvod ......................................................................................... 7 I Opte informacije o istopolnoj orijentaciji injenice o istopolnoj orijentaciji ....................................... 11 Najea pitanja i odgovori u vezi sa istopolnom orijentacijom ..................................... 15 II Teorije injenice o homoseksualnosti i mentalnom zdravlju ............ 41 (Gej) identitet i teorije o njemu - Miodrag Kojadinovi ......... 50 III Istorija Hronologija lezbejskog i gej aktivizma u Srbiji i Crnoj Gori, 1990 - 2005. .................................................................... 61 Jezik i terminologija Izbegavanje heteroseksualnih predrasuda u jeziku .............. 77 O terminologiji korienoj za istopolno orijentisane osobe - Miodrag Kojadinovi ............ 83 Jezik: Diskriminacija, stereotipi, predrasude - Svenka Savi ................................................. 88 V Pravo Evropa i mi - kako protiv diskriminacije, Zorica Mrevi ....... 95 Pravni poloaj seksualnih manjina u Srbiji, Goran Mileti ................................................................ 125 (Ne) ekajui svoja prava, Jelena Anelovski ...................... 143
Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 3
IV
Sadraj
Meunarodno pravo Deklaracija o seksualnim pravima ..................................... 159 Kopenhagenki kriterijumi ............................................... 161 Rezolucija o jednakim pravima lezbejki i gej mukaraca u zemljama Evropske zajednice ................ 162 Atinska deklaracija .......................................................... 166 Rezolucija Evropskog parlamenta br. A5-0050/2000 ......... 169 Parlamentarno zasedanje Saveta Evrope .......................... 170 Preporuka 1635 (2003), Lezbejke i gejevi u sportu ........... 172 Preporuka 1474 (2000), Poloaj lezbejki i gejeva u dravama lanicama Saveta Evrope .............................. 175 Rezolucija Evropskog parlamenta o homofobiji u Evropi ... 178 Povelja za zatitu osnovnih prava Evropske Unije, lan 21 ... 183 VI Diskriminacija i nasilje Efekti nasilja i diskriminacije na lezbejski identitet - Karin Miler i Andrea Faulsajt ........... 187 Diskriminacija nad istopolno orijentisanim osobama u Srbiji i Crnoj Gori - Dragana Vukovi ............................ 195 VII Mediji Zato je razliitost vana? - Snjeana Milivojevi ................ 207 Lezbejska i gej populacija u tampanim medijima, Dragana Vukovi ......................................................... 214 VIII Knjievnost alosna drava - Lesli Njumen .......................................... 223 IX Omladina Obrazovanje: Uenici i uenice gejevi i lezbejke; Razvijanje jednakih mogunosti - primeri dobre prakse u Irskoj i na meunarodnom nivou ........................ 235 Renik LGBTTIQ pojmova i simbola Renik LGBTTIQ pojmova i simbola ................................. 251
UVOD
Uvod
Labris organizacija za lezbejska ljudska prava1 od samog osnivanja realizovala je mnogobrojne aktivnosti - seminare, radionice, konferencije, druenja na kojima su istopolno orijentisane devojke i ene iz Srbije i Crne Gore, sa prostora bive Jugoslavije, kao i iz celog sveta, imale prilike da se sretnu, informiu, edukuju i osnae u svom identitetu. Labris je do sada izdao niz publikacija koje su namenjene lezbejkama kao i svima drugima koji ele da proire svoja znanja o ljudskim pravima, a od 2000. godine postojimo i na internetu. Projekat Edukacija pokrenule smo 2003. godine, a nastao je iz ideje umreavanja grupa, organizacija i osoba koje bi zajedniki radile na promociji lezbejskih ljudskih prava. Poele smo sa medijima, enskim i nevladinim organizacijama za ljudska prava, 2004. godine su se prikljuile omladinske i studentske organizacije. Od 2005. godine i u ovoj godini planiramo da pokrenemo saradnju sa psiholokinjama i psiholozima koje/i su zaposlene/i pri institucijama, kao i sa predstavnicama/predstavnicima vlasti, ombudsmanima, politikim partijama i Kancelarijom za pridruivanje Evropskoj uniji. Cilj projekta edukacije je informisanje o pravima istopolno orijentisanih osoba, razvijanje i irenje saradnje sa nevladinim organizacijama, objektivno i odgovorno medijsko izvetavanje i senzibilisanje strunjaka i strunjakinja iz institucija za rad sa lezbejskom i gej populacijom.
1.) Labris je poeo sa radom u Beogradu 1995. godine. Nastao je iz gej i lezbejskog lobija Arkadija koji je osnovan 1990. godine, takoe u Beogradu. Labris smatra da je pravo na razliitu seksualnu orijentaciju od heteroseksualne jedno od osnovnih ljudskih prava i zalae se protiv svih vrsta nasilja i diskriminacije, kao i za poveanje vidljivosti lezbejske egzistencije u drutvu u kome ivimo. Vie o Labrisu pogledajte na www.labris.org.yu Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 7
Uvod
Ovaj projekat prati izdavanje publikacija koje su zbirke tekstova o lezbejskoj i gej populaciji, a usklaene su sa potrebama grupe sa kojom saraujemo. Do sada smo objavile dva Prirunika za medije koji sadre renik pojmova, tekstove koji su pozitivni primeri izvetavanja o LG zajednici i Bilten o radu nevladinih organizacija aktivnih u mrei Lezbejska prava. Do sada su publikovane i tri itanke koje sadre tekstove o predrasudama, diskriminaciji i homofobiji u drutvu u kome ivimo, o injenicama vezanim za LGBT2 egzistenciju, kao i tekstove iz knjievnosti, istorije i teorije koje govore o ivotu lezbejki i gejeva. itanka koja je pred vama je novo dopunjeno izdanje iz 2005. godine. Ove godine u njoj se nalazi vie tekstova koji se odnose na zakone i pravnu regulativu vezanu za seksualnu orijentaciju. Naa ideja je da prikupimo i podelimo to vie informacija o zakonima koji tite lezbejsku i gej populaciju i zabranjuju svaku diskriminaciju, kako u Srbiji, tako i u drugim dravama. Na taj nain elimo da informiemo i podrimo sve one koji rade u javnoj sferi da se zalau protiv homofobije i nasilja nad istopolno orijentisanim osobama. Nadamo se da e vam ova publikacija biti korisna, kao i da e doprineti naoj zajednikoj izgradnji demokratskog drutva.
Ksenija Forca
2.) Skraenica za lezbejke, gej mukarce, biseksualne, transdender osobe. Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 8
I
OPTE INFORMACIJE O ISTOPOLNOJ ORIJENTACIJI
injenice o istopolnoj orijentaciji

Seksualna orijentacija ne moe biti preneta ni nauena.
Strahovi porodica od prenoenja homoseksualnosti ili od regrutovanja u koli ili na drugim mestima, potpuno su bez naune osnove. ~ Dr Dek Vajnberg, predsednik Amerike psihijatrijske asocijacije, 6. oktobar 1977.
Seksualna orijentacija nije izbor.

Seksualna orijentacija je duboko usaena i nije neto to neko bira da bude ili ne bude. ~ Dr Alan P. Bel, autor studije Seksualna preferencija, Bel, Vajnberg & Hamersmit, Indiana University Press, 1981. Istraivanja ukazuju na to da se homoseksualna orijentacija formira veoma rano u ivotnom ciklusu, verovatno i pre roenja. ~ Preuzeto iz izjave o seksualnoj orijentaciji Amerike asocijacije psihologa, juli 1994.
Veruje se da postoji nekoliko faktora koji odreuju seksualnu orijentaciju.

Seksualna orijentacija je verovatno rezultat nekoliko razliitih faktora, ukljuujui genetske, hormonske i faktore sredine. Nijedan od ovih faktora nije sam odgovoran za odreivanje seksualne orijentacije. Samo psiholoki i drutevni uticaji ne mogu izazvati homoseksualnost. ~ Tineke Bod: Zato je moje dete gej?, Federacija roditelja i prijatelja lezbejki i gej mukaraca, 1988. Postoje dokazi da roditelji imaju veoma malo uticaja na ishod seksualne orijentacije svoje dece u normalnim uslovima vaspitavanja. ~ Dun Makover Rejni, doktor nauka (odgovor iz broure) Zato je moje dete gej?, Federacija roditelja i prijatelja lezbejki i gej mukaraca, 1988.
Opte informacije o istopolnoj orijentaciji
Gej mukarci i lezbejke otkrivaju svoju seksualnu orijentaciju. Oni nisu regrutovani niti su im mozgovi isprani da bi prihvatili gej stil ivota.
Deca koja su gej ili lezbejke, esto su veoma rano svesna da su razliita. Ona generalno postaju svesna svoje seksualne orijentacije tokom adolescencije ili na poetku zrelog doba. ~ R. R. Troiden, Formiranje seksualnih identiteta, The Journal of Homosexuality 17.
Homoseksualnost nije mentalni niti emocionalni poremeaj.

Istraivanja o homoseksualnosti su veoma jasna. Homoseksualnost nije mentalno oboljenje niti moralna izopaenost. To je jednostavno nain na koji manjina populacije izraava ljubav i seksualnost. Mnoga istraivanja dokumentuju mentalno zdravlje gej mukaraca i lezbejki. Sve studije o sposobnosti rasuivanja, stabilnosti, pouzdanosti i drutvenoj i profesionalnoj prilagoenosti pokazuju da gej mukarci i lezbejke u istoj meri dobro funkcioniu onoliko koliko i heteroseksualci. ~ Amerika psihijatrijska asocijacija i Amerika asocijacija psihologa, jul 1994.
Napori da se promeni neija seksualna orijentacija su neefikasni i mogu biti tetni.

Rezultati istraivanja pokazuju da napori da se poprave homoseksualci nisu nita drugo do drutvene predrasude iskrivljene kroz psiholoke tretmane. ~ preuzeto iz izjave o seksualnoj orijentaciji Amerike asocijacije psihologa, jul 1994. Ne postoje nauni dokazi koji podravaju efektnost bilo koje terapije koja pokuava da homoseksualce promeni u heteroseksualce. ~ Don C. Gonsiorek i Dejms D. Vejnrih: Homoseksualnost - uticaji istraivanja na javnu politiku Svi pokuaji da gej ljudi postanu heteroseksualci propadaju. ~ D. C. Haldeman, Praksa i etika terapije za konverziju seksualne orijentacije, Journal of Consulting and Clinical Psihology 62, 1994.
Grupe koje pokuavaju da promene seksualnu orijentaciju ljudi kroz tzv. konverzivnu terapiju, u zabludi su i rizikuju da nanesu mnogo tete onima za koje kau da pokuavaju da im pomognu. ~ Dr Rejmond Foler, izvrni direktor Americke asocijacije psihologa Klinika iskustva ukazuju na to da svaka osoba koja trai konverzivnu terapiju moe to raditi zbog drutvenih predrasuda koje su izazvale internalizovanu homofobiju, i da su gej mukarci i lezbejke koji su pozitivno prihvatili svoju seksualnost, bolje prilagoeni od onih koji nisu. ~ Amerika psihijatrijska asocijacija
Frekvenca homoseksualnosti je konstantna bez obzira na nove zakone ili drutvene stavove.
Homoseksualnost se pronalazi u oko 10% populacije i to je broj koji je iznenaujue konstantan u razliitim kulturama, bez obzira na razliite moralne vrednosti i standarde odreene kulture. Nasuprot nekim pretpostavkama, frekvenca homoseksualnosti se ne menja sa novim moralnim zakonima ili drutvenim obiajima. ~ Preuzeto iz izjave o seksualnoj orijentaciji Amerike asocijacije psihologa, jul 1994.
Mladi koji su gej ili lezbejke u veem su riziku od samoubistva.

Za mlade koji su gej ili lezbejke dva do tri puta je verovatnije da e pokuati samoubistvo nego njihovi heteroseksualni vrnjaci. Gej tinejderi i lezbejke tinejderke ine 30% svih uspelih samoubistava meu adolescentima. ~ Ameriko Ministarstvo zdravlja i humanitarnih slubi: Izvetaj radne grupe sekretarijata o samoubistvima meu mladima, Vaington D.C, 1989.
Gej mukarci i lezbejke su jednako sposobni da budu dobri roditelji kao i heteroseksualci.
Deca koja su odgajana u gej ili lezbejskim domovima ne razlikuju se u bilo kom aspektu psiholokog, drutvenog ili seksualnog razvoja od dece iz heteroseksualnih porodica. ~ C. J. Paterson, Deca gej ili lezbejskih roditelja, Child Development 63.
Trideset pet razliitih studija pokazalo je da kod dece gej i lezbejskih roditelja ne postoji vea verovatnoa da e postati homoseksualci nego kod dece heteroseksualaca i da su ona isto tako dobro prilagoena. ~ Dejn Gros, Novi izazovi mladosti: odrastanje u gej domovima, New York Times, 11. februar, 1991.
Gejevi i lezbejke vrlo retko seksualno zlostavljaju decu.

U Americi 90% od ukupnog broja seksualno zlostavljane dece zlostavljano je od strane heteroseksualnih mukaraca. Zlostavljai su skoro uvek lanovi porodice, bliski porodini prijatelji ili majin partner. ~ P. J. Falk Majke lezbejke: Psiholoke pretpostavke u porodinom zakonu, American Psychologist 44, 1989. ~ Meri Kos i drugi, Nebezbedni raj: Muko nasilje nad enama u kui, na poslu i u drutvenoj zajednici, Amerika asocijacija psihologa, 1994.
Gej osobe nisu opsednute seksom.

Gej mukarci i lezbejke imaju isto interesovanje za seksualne aktivnosti kao i heteroseksualne osobe, ni vie ni manje. ~ Alan P. Bel i Martin S. Vajnberg, Institut za seksualna istraivanja: Homoseksualnost: Studija ljudske razliitosti, Simon i uster, 1978.
Ne postoji poseban gej ivotni stil.

ivoti gej mukaraca i lezbejki razlikuju se kao i ivoti heteroseksualaca. ~ Linda D. Garnets i Daglas C. Kimel, Psiholoke perspektive o lezbejskim i iskustvima gej mukaraca, Columbia University Press, 1995.
Izvor: http://hcqsa.virtualave.net/facts.html Prevela: Danijela ivkovi
Najea pitanja i odgovori u vezi sa istopolnom orijentacijom

Iako su najnovija istraivanja pokazala da je seksualna orijentacija stalna i nepromenljiva, neki ljudi i dalje smatraju da bi homoseksualci mogli da je promene ukoliko bi to eleli.
Da li biste vi mogli da promenite svoju seksualnu orijentaciju na neiji zahtev? Da li biste to eleli? Zato biste eleli, a zato ne?
Mnogi ljudi smatraju da je homoseksualnost izbor, i da su gej ljudi odluili da budu gej.
Ako smatrate da je homoseksualnost stvar izbora, da li smatrate da je i heteroseksualnost stvar izbora? Kada ste izabrali svoju seksualnu orijentaciju?
Pretpostavimo za trenutak da je seksualna orijentacija stvar izbora (mada to nije sluaj):

Da li to znai da homoseksualci i lezbejke ne zasluuju da budu zatieni civilnim pravima? Pre nego to odgovorite na ovo pitanje, uzmite u obzir sledee: iako je u naoj zemlji (SAD) religijska pripadnost stvar izbora, naa Vlada prua zatitu od diskriminacije na osnovu ovog linog izbora.
Trenutno naa Vlada ne omoguava gejevima i lezbejkama da imaju beneficije koje se stiu brakom, ili zatitu od diskriminacije pri zapoljavanju i reavanju stambenog pitanja.
Da li gejevi i lezbejke treba da plaaju porez vladi koja im ne obezbeuje osnovna civilna prava i zatitu? Zbog ega gejevi i lezbejke treba da ulau novac u fondove koji omoguavaju heteroseksualnim parovima specijalna prava i povlastice, a izuzetno malo daju za beneficije homoseksualnih parova?
Da li biste odbili donaciju organa koji bi vam spasao ivot, ukoliko bi donator organa bio gej/lezbejka?
Da li je pravedno da heteroseksualni parovi, koji su u braku sat vremena, imaju vea legalna prava i odgovornosti jedni prema drugima, od istopolnih parova koji su zajedno 25 godina? Da je vae dete homoseksualac:
Da li biste ga jednako voleli? Da li biste eleli da vae dete ivi i raste u drutvu koje odbija da ga prihvati i obezbedi mu jednaka prava? Da li biste eleli da ljudi donose zakljuke o vaem detetu na osnovu stereotipa i mitova ili biste eleli da sude na osnovu logike, injenica i linih merila? Da li biste verovali da vae dete manje zasluuje da ima osnovna civilna prava, slobodu da provede ivot sa osobom koju voli i prednosti legalnog braka?
Ako je va komija ili saradnik gej:

Na koji nain bi njena/njegova seksualna orijentacija uticala na vas? Ukoliko bi ona/on dobila/o jednaka prava, da li bi to ugrozilo vaa prava? Na koji nain?
Trenutno lezbejski i gej parovi nemaju pravo na legalan brak, dok heteroseksualci uivaju sva prava legalne zajednice.
Ko sada ima specijalna prava? Da li bi legalizacija lezbejskih i gej brakova na bilo koji nain ometala pravo na brak drugih ljudi? Kako? Na koji nain bi to uticalo na beneficije koje trenutno uivaju heteroseksualni parovi? Da li bi mogunost sklapanja gej brakova uticala na va brak, i na koji nain?
Rasprostranjeno je pogreno uverenje da gejevi i lezbejke ee zlostavljaju decu od heteroseksualaca. Ovaj mit je dugo bio korien u onemoguavanju lezbejki i gejeva da rade sa decom. Istina je da decu najee zlostavljaju heteroseksualni mukarci.
Razmiljajui na isti nain, zato ne bismo zabranili heteroseksualnim mukarcima da predaju deci u kolama, vode ih na kampovanja ili da, uopte, rade sa decom?
Ukoliko je istina da je zadatak predloga Zakona za zatitu institucije braka (DOMA- Defence of Marriage Act) da titi ovu instituciju...
Zbog ega broj razvoda po osobi ne bi bio ogranien? Stopa razvoda u naoj zemlji kree se oko 50%. Razvod predstavlja ozbiljnu opasnost po instituciju braka, ali se DOMA ne bavi ovim problemom. Zbog ega? Ako imamo u vidu da su mnoge pristalice DOMA-e razvedene osobe, ak i vie puta, moemo li ih smatrati osobama koje shvataju vanost braka? Da li se oni zaista zalau za zatitu institucije braka ili se zalau za zatitu svojih heteroseksistikih principa?
Zbog ega tako veliki broj ljudi smatra da je AIDS/HIV gej bolest kada:
Izvetaji Svetske zdravstvene organizacije govore da je u vie od 70% sluajeva irom sveta, za prenoenje AIDS/HIV-a kriv heteroseksualni odnos?! Prema statistikim podacima CDC-a (jul 1997.), heteroseksualni seks je najbre rastui nain prenoenja HIV-a u Sjedinjenim Dravama. Za godinu dana sa 15% je porastao na 20%, naspram 5% intravenoznih narkomana i 5% mukih homoseksualaca. Lezbejke su najmanje ugroene u pogledu dobijanja HIV-a putem seksualnog kontakta.
ta je seksualna orijentacija?
Seksualna orijentacija je jedna od etiri komponente seksualnosti. Karakterie je stalno prisutna emotivna, romantina, seksualna, ljubavna privlanost u odnosu na osobe odreenog pola. Preostale tri komponente seksualnosti su: bioloki pol, rodni identitet (biti ensko ili muko u psiholokom smislu), i drutvena polna uloga (odreene norme ponaanja drutveno propisane za pripadnike enskog i mukog pola).
Prepoznatljive su tri razliite seksualne orijentacije: Homoseksualnost - privlanost u odnosu na osobe istog pola, Heteroseksualnost - privlanost u odnosu na osobe suprotnog pola i
Biseksualnost - privlanost u odnosu na osobe oba pola. Osobe homoseksualne orijentacije esto se nazivaju gejevima (odnosi se i na ene i na mukarce) i lezbejkama (vai samo za ene). Seksualna orijentacija se, za razliku od seksualnog ponaanja, odnosi na oseanja i sopstveni koncept (self-concept). Osobe mogu i ne moraju pokazivati svoju seksualnu orijentaciju kroz svoje ponaanje.
ime je prouzrokovana odreena seksualna orijentacija jedne osobe?

Naunicima i dalje nije jasno na koji nain se odreena seksualna orijentacija razvija kod pojedinca. Razliite teorije, poreklo seksualne orijentacije pronalaze u razliitim izvorima kao to su genetski ili uroeni hormonski sklop, ivotno iskustvo u najranijem detinjstvu, itd. Naunici se slau u tome da se kod veine ljudi seksualna orijentacija formira u ranim godinama ivota i da je ini sloeni sklop biolokih, psiholokih i socijalnih faktora.
Da li je seksualna orijentacija stvar izbora?

Ne. Seksualna orijentacija kod veine ljudi ispoljava se u ranoj adolescenciji, pre nego to doe do prvih seksualnih iskustava. Dosta ljudi je tokom dugog niza godina, bezuspeno pokuavalo da svoju homoseksualnost promeni u heteroseksualnost. Zbog toga psiholozi smatraju da za veinu ljudi homoseksualnost ne predstavlja svestan izbor koji moe biti izmenjen po sopstvenom nahoenju.
Da li je homoseksualnost mentalna bolest ili emocionalni problem?

Ne. Psiholozi, psihijatri i drugi strunjaci za mentalno zdravlje slau se u tome da homoseksualnost ne spada u mentalne bolesti, poremeaje ili emocionalne probleme. Nauna istraivanja koja se vre tokom poslednjih trideset pet godina, pokazuju da homoseksualnost, sama po sebi, nije povezana sa emocionalnim i socijalnim problemima. U prolosti, homoseksualnost je smatrana boleu jer su strunjaci za mentalno zdravlje kao i drutvo, svoje pogrene stavove formirali na osnovu podataka koji su se odnosili uglavnom na lezbejke i gejeve koji se podvrgavaju terapiji. Onog trenutka kada su
uzeti u obzir i podaci o gej ljudima koji nisu pod terapijom, ideja o tome da je homoseksualnost bolest proglaena je netanom. Godine 1973. Ameriko udruenje psihijatara je znaaj rezultata novih istraivanja potvrdilo time to je termin homoseksualnost izbaen sa zvanine liste mentalnih i emocionalnih poremeaja. Godine 1975. Ameriko udruenje psihologa izdalo je rezoluciju kojom je podralo ovu akciju. Obe organizacije su podstakle profesionalce koji se bave mentalnim zdravljem na razbijanje predrasude da je seksualna orijentacija povezana sa mentalnom boleu. Nakon to je homoseksualnost zvanino skinuta sa spiska mentalnih bolesti, ova odluka jo jednom je potvrena rezultatima dodatnih istraivanja, i od strane obe asocijacije.
Da li lezbejke i gejevi mogu biti dobri roditelji?

Da. Studije koje se bave poreenjem dece koju odgajaju homoseksualni i heteroseksualni roditelji, pokazale su da ne postoje razlike u razvoju ove dve grupe dece; ne postoje razlike u inteligenciji, psiholokom i socijalnom prilagoavanju, popularnosti meu prijateljima, razvoju identiteta drutvenih polnih uloga, ili razvoju seksualne orijentacije. Jo jedno stereotipno, potpuno pogreno verovanje u vezi sa homoseksualnou jeste da gejevi ee od heteroseksualnih mukaraca imaju tendenciju da seksualno zlostavljaju decu. Ne postoje podaci iz kojih proizlazi da su homoseksualci podloniji zlostavljanju dece od heteroseksualaca.
Zbog ega neke lezbejke i gejevi priaju ljudima o svojoj seksualnoj orijentaciji?
Zato to je za njihovo mentalno zdravlje vrlo vano da priu o ovom aspektu njihove linosti podele sa drugim ljudima. Ustanovljeno je da je proces razvoja identiteta kod lezbejki i gejeva nazvan coming out, vrsto povezan sa psiholokim prilagoavanjem. to je slika o gej/lezbejskom identitetu pozitivnija, to e njihovo mentalno zdravlje biti bolje, a samopotovanje vee.
Zbog ega je coming out teak proces za neke lezbejke i gejeve?

Zbog mnogobrojnih stereotipa i nepotrebnih predrasuda u odnosu na homoseksualce, coming out za lezbejke i gejeve predstavlja veliki izazov koji moe proizvesti emocionalne patnje. Kada prvi put postanu svesni privlanosti u odnosu na osobe istog pola, lezbejke i gejevi mogu se oseati usamljeno i kao da su drugaiji. Takoe mogu strahovati da e, u sluaju da naprave coming out, biti odbaeni od strane porodice, prijatelja, saradnika, verskih institucija. Pored toga, homoseksualci vrlo su esto meta diskriminacije i nasilja. Pretnja nasiljem i diskriminacijom velika je prepreka u razvoju gej populacije. Istraivanje sprovedeno 1989. godine pokazuje da je 5% gejeva i 10% lezbejki u poslednjih godinu dana prijavilo fiziko zlostavljanje ili napad izazvan injenicom da su homoseksualci. etrdesetsedam posto homoseksualaca je prijavilo da su u toku svog ivota doiveli neki vid diskriminacije. I druga istraivanja pokazuju da postoji visoka stopa diskriminacije i nasilja.
ta bi pomoglo lezbejkama i gejevima da prevaziu predrasude i diskriminaciju u odnosu na njih?

Ljudi koji dobro poznaju nekog geja ili lezbejku imaju najpozitivnije stavove u odnosu na itavu gej populaciju. Iz ovoga psiholozi zakljuuju da se negativan odnos prema gej populaciji bazira na stereotipima i predrasudama, a ne na stvarnom iskustvu. I u ovom sluaju zatita od nasilja i diskriminacije vrlo je vana, kao i za sve manjinske grupe. Neke drave (SAD) nasilje protiv individue na osnovu njene/njegove seksualne orijentacije smatraju zloinom iz mrnje, dok osam drava ima zakon protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije.
Da li se terapijom moe promeniti seksualna orijentacija?

Ne. Iako homoseksualnost ne spada u mentalne bolesti i ne postoje nauni razlozi za pokuaje promene homoseksualne u
heteroseksualnu orijentaciju, neke osobe iskazuju elju da promene svoju ili tuu seksualnu orijentaciju (npr. roditelji trae da njihovo dete ide na terapiju). Terapeuti koji sprovode ovu vrstu terapije izjavljuju da su tokom tretmana uspeli da promene seksualnu orijentaciju svojih klijenata iz homoseksualne u heteroseksualnu. Paljivim pregledanjem njihovih izvetaja zapaaju se injenice koje izazivaju sumnju: veina ovih tvrdnji potie od organizacija i institucija koje imaju ideoloki pogled na seksualnu orijentaciju, a ne od ljudi koji se bave istraivanjem mentalnog zdravlja; tretmani i njihovi rezultati slabo su dokumentovani; periodi praenja klijenata nakon zavretka terapije traju nedovoljno. Ameriko udruenje psihologa je 1990. godine objavilo da nauni dokazi ne pokazuju da je terapija za promenu seksualne orijentacije uspena, i da moe izazvati vie tete nego koristi. Izmena neije seksualne orijentacije ne odnosi se samo na izmenu neijeg seksualnog ponaanja; bilo bi potrebno promeniti neije emocije, romantina i seksualna oseanja, rekonstruisati neiji sopstveni koncept i socijalni identitet. Iako se neki terapeuti bave izmenom seksualne orijentacije, postavlja se pitanje da li je etiki vriti promene jedne, za identitet individue izuzetno vane, odlike koja nije poremeaj, putem terapije. Lezbejke i gejevi se ne podvrgavaju terapiji samo sa eljom da tokom tretmana izmene svoju seksualnu orijentaciju; kao i svakoj drugoj osobi, i lezbejkama i gejevima terapija moe biti potrebna iz nebrojano mnogo razloga. Izmeu ostalog, mogue je da im je psiholoka pomo potrebna u vezi sa procesom coming outa, prevazilaenjem predrasuda i nasilja sa kojim se sreu, itd.
Zbog ega je za drutvo vano da bude bolje edukovano u vezi sa homoseksualnou?

Vrlo je verovatno da e edukacijom o seksualnoj orijentaciji i homoseksualnosti, predrasude koje ljudi imaju u odnosu na gej populaciju biti znatno umanjene. Prosleivanje verodostojnih informacija o homoseksualnosti
naroito je vano za mlade ljude koji i sami imaju dileme u vezi sa svojim seksualnim identitetom. Strah da e dostupnost ovih informacija uticati na neiju seksualnu orijentaciju bezrazloan je.
Poreklo seksualne orijentacije

Seksualna orijentacija, bilo da je heteroseksualna, homoseksualna ili biseksualna, nije neto to se moe izabrati. Novija istraivanja pokazuju da seksualna orijentacija ima genetske i bioloke komponente i da se odreuje pre ili neposredno nakon roenja osobe. Kao i heteroseksualci, lezbejke i gejevi svoju seksualnost otkrivaju u toku procesa sazrevanja; oni nisu vrbovani, zavedeni ili naueni da budu homoseksualci (Bel, Vajnberg M.S. & Hamersmit, 1981., Troiden, 1989.). Jedini izbor koji lezbejke i gejevi mogu da naprave jeste da li e svoj ivot iveti iskreno ili prema nerealnim oekivanjima zajednice.
Da li je homoseksualnost psiholoki problem ili mentalna bolest?

Ameriko udruenje psihologa i Ameriko udruenje psihijatara ne smatraju homoseksualnost emocionalnim ili mentalnim poremeajem. Rezultati objavljenih istraivanja pokazuju da ne postoje bitne razlike izmeu mentalnog zdravlja heteroseksualnih i homoseksualnih osoba. I pored toga, drutveni ig koji nosi gej populacija moe proizvesti emocionalne patnje.
Da li je homoseksualnost posledica odrastanja u siromanim porodicama i nedostatka verskih uverenja?

Gej ljudi odrastaju u svim vrstama porodica; potiu iz ruralnih predela, velikih gradova, kao i svih drugih sredina. Gej populaciju ine ljudi sa najrazliitijim socioekonomskim, etnikim i verskim poreklom. Postoje dokazi da u uobiajenim uslovima odrastanja roditelji imaju vrlo mali uticaj na seksualnu orijentaciju svoje dece. (Reini, 1988.). Ponaanje roditelja moe uticati na nain na koji e dete prihvatiti sopstvenu seksualnost; ne da li e biti heteroseksualac ili homoseksualac.
Da li je homoseksualnost izazvana zlostavljanjem ili loim iskustvom sa osobama suprotnog pola?

Mnogi ljudi u svom detinjstvu preive razliite vrste zlostavljanja i zanemarivanja i kada odrastu budu heteroseksualni. Veina ljudi, heteroseksualnih i homoseksualnih, imaju loa iskustva sa osobama suprotnog pola. Ne postoji povezanost izmeu ovih pojava i homoseksualnosti.
Da li se homoseksualnost moe leiti?

Obzirom na injenicu da homoseksualnost ne spada u bolesti i poremeaje, nema razloga da bude leena. Neki terapeuti tvrde da mogu da oslobode gej ljude njihovih homoseksualnih elja, ali metode njihovog rada su pod velikim znakom pitanja, i vrlo retko rezultiraju trajnom izmenom neije seksualne orijentacije (Haldeman, 1994.). Prema Amerikom udruenju psihologa, ne postoji nijedan nauni dokaz koji bi govorio u prilog terapiji iji je cilj promena homoseksualne u heteroseksualnu orijentaciju. Direktor Amerikog udruenja psihologa, dr Rejmond Foler, tvrdi: Oni koji se trude da promene seksualnu orijentaciju ljudi putem terapije preobraanja, krajnje su nepromiljeni i mogu naneti veliku psiholoku tetu onima kojima, kako tvrde, ele da pomognu. Ameriko udruenje pedijatara takoe tvrdi: Terapija koja je usmerena na izmenu neije seksualne orijentacije kontraindikativna je jer moe prouzrokovati oseaj krivice i anksioznost, i nema potencijala za ostvarivanje promene u orijentaciji. Ameriko udruenje medicinara: Gej osobama ne preporuujemo terapiju 'averzije'. Putem psihoterapije, lezbejke i gejevi mogu prihvatiti svoju seksualnu orijentaciju i razumeti drutveni odnos prema tome. Ameriko udruenje psihijatara izjavljuje: Ne postoje zvanini nauni dokazi koji govore u prilog 'reparativne' terapije, kao naina za izmenu neije seksualne orijentacije. Lezbejke i gejevi koji su prihvatili svoju seksualnu orijentaciju, bolje su prilagoeni od onih koji nisu bili spremni za to.
Gej nain ivota ta je to gej nain ivota?

Kao to ne postoji heteroseksualni nain ivota, tako ne postoji ni gej nain ivota. Antigej aktivisti promoviu ideju da se ivot gej ljudi vrti oko seksa i potrage za seksualnim kontaktima, i da je jedini identitet koji gej ljudi imaju, iskljuivo zasnovan na homoseksualnosti. Za antigej organizacije ovo je jedini postojei gej nain ivota, i one se zalau da ovaj pogrean stav postane opte prihvaen. U stvarnosti, ivoti gej ljudi razlikuju se kao i ivoti heteroseksualnih ljudi (Garnets&Kimmel, 1993.). Neki odluuju da ive u dugim vezama, neki biraju da budu sami; neki parovi ele da podiu decu, neki ne. Vrste hobija, interesovanja i aktivnosti razliite su, ba kao i kod heteroseksualaca.
Koliko gej ljudi postoji?

Stopa homoseksualnosti u itavoj populaciji, kree se oko 10%. Organizacije koje osporavaju gej prava, stalno nastoje da ovu cifru umanje. Uprkos svemu, 10% je opte prihvaen podatak. U pokuaju da umanje legitimnost civilnog prava na zatitu lezbejki i gejeva, antigej organizacije i homofobini politiari zloupotrebili su informacije koje su prikupljene putem istraivanja koje je sproveo institut Batel, tvrdei da samo 1% populacije ine homoseksualci. Cilj ovog istraivanja nije bilo utvrivanje seksualnosti ispitanika. Ciljna grupa ovog istraivanja bili su mukarci starosne dobi od 20 do 30 godina. Postavljana su pitanja u vezi sa njihovom seksualnom aktivnou u proteklih 10 godina, i da li sebe smatraju iskljuivo homoseksualnima. U vezi sa tim pojavilo se nekoliko problema: ene, samim tim i lezbejke, nisu bile ukljuene u istraivanje. Ispitanici su bili mukarci od 20 do 30 godina; mnoge gej osobe u tim godinama jo uvek nisu sigurne u svoju seksualnu orijentaciju; ak i ako su imale homoseksualno iskustvo, nerado se odluuju da sebe svrstaju u grupu homoseksualaca.
Ne retko se dogaa da osobe koje nisu u potpunosti prihvatile svoju seksualnu orijentaciju preuzimaju heteroseksualno ponaanje da bi se tako ogradili od svoje homoseksualnosti. Na ovaj nain, uesnici studije tite se od mogunosti da budu smatrani iskljuivim homoseksualcima, iako su njihove elje usmerene ka osobama istog pola. Istraivanje nije garantovalo anonimnost (traen je broj socijalnog osiguranja, adresa radnog mesta, i sl.). Vrlo je verovatno da su gejevi koji nisu javno out (njihovi prijatelji, porodica i saradnici na poslu ne znaju da su oni gej), imali manje anse da iskreno odgovaraju na pitanja. Vei deo gej populacije ivi u tajnosti i verovatno ne bi uestvovali u ovakvom istraivanju. Dokle god bude postojao ig srama kojim drutvo obeleava homoseksualnost i dokle god se lezbejkama i gejevima ne dozvoli da slobodno i otvoreno ive svoje ivote, postojae sporovi u vezi sa tim. Ono to svakako moemo rei jeste da svaka osoba redovno dolazi u kontakt sa makar jednom lezbejkom ili gejem, bila ona toga svesna ili ne.
Gej osobe su opsednute seksom?!

Suprotno opte prihvaenom verovanju, lezbejke i gejevi nisu nita vie opsednuti seksom od heteroseksualaca (Bel, Vajnberg, 1978.), niti ih privlai svaka osoba istog pola koju sretnu. ivote homoseksualaca, kao i ivote heteroseksualaca ne ini samo seks, ali je jasno zbog ega je ovaj stav tako rasprostranjen. Veina ljudi i ne shvata da poznaje gej osobe. Iz toga sledi da je njihovo znanje o homoseksualnosti zasnovano na informacijama koje dobijaju putem medija ili antigej organizacija, koje ne pruaju ni priblinu sliku jednog uobiajenog predstavnika gej populacije ili gej para. Obzirom na to da se mediji bave prodajom novosti, bilo koja vrsta radikalnog ponaanja moe posluiti za te svrhe; antigej organizacije bave se predstavljanjem homoseksualaca kao velikih hedonista. Zbog toga je njihova panja usmerena na najradikalnija ponaanja koja se ispoljavaju u gej populaciji.
Homoseksualci su promiskuitetni?!
Promiskuitet nije povezan sa neijom seksualnom orijentacijom, ve sa vrednosnim normama i uverenjima. Kao i u heteroseksualnoj populaciji, neki gej ljudi su promiskuitetni, a neki ne. U istraivanju vrenom 1992. godine, 55,5% gejeva i 71,2% lezbejki prijavilo je da imaju stabilnu vezu (Overlooked Opinions, 1993.).
Da li su homoseksualci nesreni i usamljeni ljudi?

lanovi antigej organizacija vole da dokazuju da je gej nain ivota lo, tvrdei da je veina gej ljudi usamljena i nesrena. Veina homoseksualaca nisu nesreni i usamljeni, ali jednim delom su antigej organizacije u pravu: biti gej u naem drutvu nije nimalo lako. Drutveno igosanje, odbacivanje od strane porodice, prijatelja i crkve, diskriminacija i oseaj drutvene izolacije mogu izazvati emocionalnu pusto. Ono to antigej organizacije preutkuju jeste injenica da su oni deo problema: irei zlonamerne lai koje demonizuju lezbejke i gejeve, oni podstiu homofobiju u drutvu i na taj nain ine ovaj svet netolerantnim u odnosu na gej ljude.
Da li su lezbejke radikalne feministkinje koje mrze mukarce?

Najvei broj lezbejki jesu feministkinje, a veina feministkinja ne mrzi mukarce. One samo podravaju stav da ene zasluuju jednaka prava, da samostalno donose odluke, i da imaju jednake mogunosti za drutveni i profesionalni razvoj i napredak, kao to mukarci ve imaju.
Zbog ega se gej osobe razmeu svojom seksualnou? Zato to ne zadre za sebe?
Veina gej ljudi se ne razmee svojom seksualnou. Tanije, mnogi se trude da to bolje sakriju svoju seksualnu orijentaciju. U naem drutvu postoje dupli standardi. Ono to neki smatraju razmetanjem homoseksualaca, kod heteroseksualaca se smatra uobiajenim, svakodnevnim ponaanjem. Kada heteroseksualni par hoda drei se za ruke, to se smatra normalnim ponaanjem, veoma mali broj ljudi e takvo ponaanje smatrati neprimerenim, ukoliko ga uopte primete.
Nasuprot tome, lezbejski ili gej par koji se ponaa na isti nain, gotovo sigurno e biti primeen i optuen za razmetanje svojom seksualnou ili promociju svog naina ivota. Zbog toga mogu doi u situaciju da budu ikanirani ili ak fiziki napadnuti. Heteroseksualnim osobama dozvoljeno je da priaju o svojim suprunicima i partnerima. Mogu da nose burmu, da dre fotografije svojih voljenih na radnom stolu u firmi, da se ljube pri rastanku na aerodromu, da dolaze sa svojim voljenim biem na proslave, itd. Gej osoba koja bi izabrala ovakvo ponaanje, bila bi viena kao neko ko izaziva nevolje ili kao radikalni homoseksualac koji isteruje svoja prava. Istina je da veina gej ljudi ne eli da se javno izjanjava; oni jednostavno ele da budu u mogunosti da objedine razliite aspekte svog ivota, na isti nain koji je dozvoljen heteroseksualcima. Ono to veina ljudi misli kad kae da homoseksualci treba da zadre svoj ivot za sebe, jeste da treba da dre svoje ivote u tajnosti. Zamislite na trenutak da treba da tajite postojanje najvanije osobe u vaem ivotu!
Ono to gej ljudi rade u krevetu odvratno je i perverzno!

Ono to dve odrasle osobe rade dobrovoljno u privatnosti svoje spavae sobe, ne tie se nikog drugog do njih samih. Ono to gej ljudi rade u krevetu, ne razlikuje se od onoga to heteroseksualci rade u svojim krevetima. Intimnosti koje razmenjuju mnogi gej parovi mogu se smatrati blagim i nenim u odnosu na stvari koje rade neki heteroseksualni parovi.
Homoseksualnost, deca i porodine vrednosti Da li su homoseksualci skloniji zlostavljanju dece?

Jedan od najstarijih i najtetnijih mitova jeste povezivanje homoseksualnosti sa zlostavljanjem dece. U stvarnosti, decu najee zlostavljaju odrasli mukarci heteroseksualne orijentacije. esto se radi o lanu porodice ili porodinom prijatelju (Falk, 1989.,Kos, 1994.). Pedofili koji zlostavljaju decu istog pola gotovo nikada nisu homoseksualci (Grot&Birnbaum, 1978.). Podaci govore da je zlostavljanje dece od strane heteroseksLabris - organizacija za lezbejska ljudska prava 27
ualnih ena retka pojava, kod lezbejki jo manje prisutna (Erikson, Valbek&Sili, 1988., Finkelhor, 1984., Donson&irer, 1987.).
Homoseksualci vrbuju decu i zavode naivne odrasle osobe?!

U nastojanju da proire strah i neznanje, organizacije koje osporavaju gej prava esto opisuju homoseksualce kao seksualne grabljivice koje vrbuju i zavode to je mogue vie ljudi. Homoseksualci, kao i heteroseksualci, svoju seksualnost otkrivaju u toku sazrevanja; oni nisu vrbovani, zavedeni niti im je mozak ispran tako da se priklone gej nainu ivota (Bel, Vajnberg Hamersmit, 1981., Troiden, 1989.). U sluaju da ele nekoga da vrbuju, gej ljudi bi se susreli sa velikim tekoama: ta bi imali da ponude? Odbacivanje od strane porodice i prijatelja, strah od diskriminacije, stalnu izloenost ikaniranju, nasilju i moguu smrt izazvanu od strane homofobinih osoba? Ideja vrbovanja je u potpunosti bez naune osnove (Vajnberg, 1977.).
Zbog ega je vano edukovati mlade o homoseksualnosti?

Nisu svi tinejderi heteroseksualni; 7,2 miliona Amerikanaca mlaih od 20 godina su lezbejke i gejevi (Statistical Abstract of the United States, 1991, & Kinsey's estimates). U izvetaju Instituta Hetrik-Martin 1992. godine izneti su podaci da 80% lezbejki i gejeva u tinejderskom uzrastu pati od oseaja izolovanosti. 45% gejeva i 20% lezbejki doivelo je verbalni ili fiziki napad u srednjoj koli, a 28% ovih tinejdera prisiljeno je da napusti kolu. Lezbejke i gejevi u tinejderskom uzrastu su dva do tri puta skloniji suicidu od svojih vrnjaka i ine preko 30% ukupnog broja suicida poinjenih meu tinejderima. Godine 1989. suicid je bio glavni uzrok smrti gejeva, lezbejki i transdender osoba tinejderskog uzrasta (Gibson, 1989.). Oigledno je da bi tane informacije, pozitivni modeli ponaanja, podrka dobro informisanih profesora, terapeuta i prijatelja bili od velikog znaaja i pomoi tinejderima koji se bore da izau na kraj sa svojom seksualnom orijentacijom. Ameriko udruenje pedijatara objavilo je: Pedijatri bi trebalo da budu
svesni injenice da su neki od njihovih mladih pacijenata homoseksualci ili imaju dileme u vezi sa svojom seksualnom orijentacijom. Osobe ije je zanimanje briga o zdravlju mladih trebalo bi da raspolau injenicama i prosleuju aktuelne, neosuujue informacije na poverljiv nain. Mlade lezbejke i gejevi nisu jedini kojima su potrebne tane informacije o homoseksualnosti. Poinioci nasilja nad gej osobama, najee su mladi mukarci stari 21 godinu ili manje (Komstok, 1991.). Istraivanje raeno 1988. godine pokazalo je da samo 12% mladia uzrasta od 15-19 godina osea da moe da se drui sa gej osobama (Marsiljio, 1993.) Tane informacije koje pobijaju mitove u vezi sa homoseksualnou, pomoi e nam da budue generacije dece ne izrastaju u ljude pune neznanja, straha i netolerancije prema ljudima koji se razlikuju od njih samih.
Da li je verovatnije da e moje dete postati lezbejka/gej, ukoliko je vie izloeno homoseksualnosti?

Malo je verovatno da informacije o homoseksualnosti ili esti kontakti sa lezbejkama i gejevima mogu da utiu na seksualnu orijentaciju deteta. Novija istraivanja pokazala su da na seksualnu orijentaciju utiu genetski i bioloki faktori i da je ona odreena pre ili neposredno nakon roenja deteta. Ukoliko je genetski predodreeno da e biti gej, dete e to biti bez obzira na to da li je izloeno homoseksualnosti ili ne. Gotovo svi gej ljudi odrasli su u heteroseksualnom svetu sa vrlo malo kontakata sa homoseksualnou; veinu njih odgajali su heteroseksualni roditelji, poduavali ih heteroseksualni profesori, druili su se sa heteroseksualnom braom/sestrama i prijateljima. Iako su bili okrueni heteroseksizmom u asopisima, knjigama, filmovima i na televiziji, oni su postali gej. Treba naglasiti i to da deca koju vaspitavaju lezbejke i gejevi nisu sklonija homoseksualnosti od dece koju vaspitavaju heteroseksualni parovi.
Da li su deca lezbejki i gejeva sklonija tome da postanu gej, i da li imaju vie emocionalnih i socijalnih problema?
U SAD trenutno postoji izmeu milion i pet miliona lezbejki koje su majke i izmeu milion i tri miliona gejeva koji su oevi (Paterson, 1992.).
Veina dece potie iz heteroseksualnih brakova, ali mnoge lezbejke i gejevi biraju da usvoje ili preuzmu starateljstvo nad tom decom, a lezbejke sve ee pribegavaju vetakoj oplodnji. U nekim dravama gej ljudima je dozvoljeno da usvajaju i preuzimaju starateljstvo nad decom, ali najee je samo jednom roditelju dozvoljeno da bude legalni staratelj. Zakoni poput ovog ne utiu povoljno na popularisanje porodine zajednice, a ne treba ni spominjati kakve bi bile legalne posledice ovakve uredbe u sluaju da legalni staratelj umre, ili se par razdvoji. Uprkos ovome, mnoge lezbejke i gejevi uspevaju da uspeno vaspitavaju svoju decu. Pregled devet studija koje se bave aspektima linog razvoja kao to su self-concept (sopstveni koncept), moralne norme i inteligencija, pokazuju da ne postoje bitne razlike izmeu dece gejeva i dece heteroseksualaca (Paterson, 1992.). Takoe, postoji trideset pet razliitih studija pokrenutih u poslednjih 15 godina koje pokazuju da deca homoseksualaca nisu nimalo sklonija tome da i sami postanu homoseksualci u odnosu na decu heteroseksualaca i da su na istovetan nain prilagoena (Gros, 1991.). Skoranja studija koju je radila Fiona Tasker sa koleda Birkbeck u Holandiji pokazala je da se lezbejke, nebioloke roditeljke dece (co-parent), vie angauju oko dece i ozbiljnije preuzimaju svakodnevne zadatke u brizi oko dece od oeva u heteroseksualnim parovima.
Homoseksualci su protiv porodinih vrednosti, zar ne?!

Ono sa ime se veina gej ljudi ne slae nema nikakve veze sa vrednostima koje porodica eli da prenese na svoju decu, ve sa ogranienom definicijom porodice koju neke organzacije ele da promoviu. Koncept oca, majke i njihove dece, kao jedini legitimni tip porodice, nije nerealan samo u naem drutvu ve je neprikladan za milione amerikih porodica koje ne spadaju u ovaj ogranieni okvir. Samohrani roditelji, porodice koje su usvojile decu, starateljske porodice, proirene porodice (ne odnosi se samo na krvno srodstvo), lezbejske i gej porodice, sve su to vidovi porodinih zajednica koje imaju svoje vrednosti i kao takve treba da budu prepoznate. Tradicionalne vrednosti kao to su ljubav, saoseajnost, odgovornost, iskrenost, integritet, samouverenost i
potenje, samo su neke od onih koje bi veina roditelja elela da prenese na svoju decu, bez obzira na seksualnu orijentaciju. Jedna od definicija porodice, koju je zajedniki napravilo nekoliko amerikih asocijacija koje se bave porodicom, glasi: 'Dve ili vie osoba koje dele prihode, odgovornosti za donesene odluke, imaju iste vrednosti i ciljeve i koje su posveene jedne drugima. Porodica je mesto na kome smo 'kod kue'; gde se razmenjuju emocije i posveenost. Ovo su karakteristike koje najtanije opisuju porodicu, bez obzira na krvno srodstvo, pravne veze, usvojenje ili brak.
Civilna prava i brak ta je gej agenda?

Antigej organizacije optuuju homoseksualce da imaju neki ''skriveni'' plan za unitenje svih tradicionalnih moralnih normi u drutvu, i vrlo esto borbu gej populacije za dobijanje jednakih prava nazivaju gej agendom ili skrivenom gej agendom. Suprotno tome, lezbejke i gejevi su vrlo otvoreni u onome za ta se bore i to im je cilj: jednaka prava i zatitu tih prava pri reavanju stambenog pitanja, zapoljavanju, javnim pogodnostima, mogunosti obezbeivanja finansijske i legalne sigurnosti svojim porodicama. Izmiljanje ''skrivene gej agende'' nije nita drugo do taktika antigej organizacija za zastraivanje javnosti.
Zato je tako mnogo gej ljudi ukljueno u borbu za civilna prava?

Pitanje civilnih prava vrlo je vano za gej populaciju obzirom na to da u mnogo sluajeva homoseksualci nemaju osnovna prava koja ostali graani imaju. U mnogim dravama, homoseksualci legalno mogu biti odbijeni pri pokuaju reavanja stambenog pitanja, zapoljavanju i sl., samo na osnovu svoje seksualne orijentacije.
Zbog ega bi trebalo da omoguimo zatitu civilnim pravima na osnovu ponaanja?

Postoje ljudi koji smatraju da homoseksualci ne zasluuju zatitu civilnih prava jer se, za razliku od rasnih manjina, definiu ponaanjem, a ne neim uroenim kao to je boja koe.
Ono to ne uzimaju u obzir jeste injenica da novija nauna istraivanja plasiraju teoriju da je seksualna orijentacija uroena i da se u ivotnom ciklusu javlja vrlo rano. Takoe, homoseksualnost se ne moe definisati samo ponaanjem. Seksualna orijentacija (bez obzira na to da li je homoseksualna ili heteroseksualna) odlikuje se stalnom emotivnom, romantinom, seksualnom i duhovnom privlanou u odnosu na osobe odreenog pola. Seksualna orijentacija razlikuje se od seksualnog ponaanja jer se odnosi na oseanja i self-concept (sopstveni koncept). Kroz seksualno ponaanje moe se i ne mora videti seksualna orijentacija jedne osobe. Osoba moe biti gej bez obzira na to da li je imala ili ne seksualni kontakt sa osobom istog pola. Isto tako, heteroseksualne osobe mogu se ponaati kao gejevi, ali ih to i dalje ne ini homoseksualcima.
Zar homoseksualci ne trae specijalna prava?

Organizacije koje su protiv zakona koji reguliu diskriminaciju protiv homoseksualaca, ele da prikau zahteve gej populacije kao specijalne prohteve. Oni smatraju da su ve svi jednako zatieni i da bi zakon koji bi zabranio diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije bio specijalno napravljen da bi titio prava gej osoba; time bi bila ostvarena specijalna prava. Ono to ne ele da shvate je injenica da heteroseksualci ne gube svoja radna mesta i ne bivaju izbacivani iz stanova samo zbog svoje seksualne orijentacije. Lezbejke i gejevi su mnogo spremniji da se suoe sa postojanjem ovih vidova diskriminacije. Gej populacija nije zainteresovana za ostvarivanje bilo koje vrste specijalnih prava. Oni ele jednaka prava i zatitu u vezi sa zaposlenjem, stanovanjem i sl. Gej populacija ne tei zakonodavnim programima afirmativne akcije kao to su kvote ili finansijski programi koji se nude poslodavcima koji zapoljavaju homoseksualne osobe. Takoe ne ele da graani koji izdaju sobe u svojim stanovima, zakonski budu prisiljeni da izdaju prostor ljudima koji ne ele da se pridravaju pravila njihove kue. Slino tome, crkve i druge verske institucije bile bi izuzete iz zakona koji bi nalagao zapoljavanje lezbejki i gejeva.
Zbog ega se gej osobe ale na diskriminaciju kad imaju vea primanja od prosenih?!
Profesor Li Badet iz kole za javna pitanja na univerzitetu Merilend u julu 1995. godine objavio je rezultate svog istraivanja u Industrial and Labor Relations Review. Rezultati istraivanja raenog od 1989 do 1991. godine pokazuju da su prihodi gej mukaraca za 11-27% ispod prosenih, dok su prihodi lezbejki za 12-30% nii od prosenih. Profesor Badet takoe je naveo rezultate ankete uraene 1988. godine u Enkridu (Aljaska); u anketi je uestvovao 191 poslodavac od kojih je 27% reklo da ne bi zaposlili lezbejke i gejeve, 26% je reklo da lezbejkama i gejevima ne bi dali unapreenje, a 18% je reklo da bi ih otpustili. Zbog potekoa sa dobijanjem reprezentativnog sluajnog uzorka, veoma mali broj anketa ima za cilj da ustanovi prosene prihode lezbejki i gejeva. Istraivanje prof. Badeta je do danas jedino koje se oslanjalo na podatke prikupljene na dravnom nivou pomou sluajnog uzorka i koje se specifino bavilo pitanjem prihoda i seksualne orijentacije.
Zbog ega gejevi ele da se legalizuje pravo na istopolni brak? Zbog ega jednostavno ne ive zajedno?
Gej parovi ele da zasnuju brak iz istih razloga iz kojih to rade heteroseksualni parovi: ljubav, druenje, zajedniki interesi, zajedniki ciljevi, emotivna i finansijska sigurnost i u nekim sluajevima elja za osnivanjem porodice. Milioni lezbejki i gejeva ive u dugim i stabilnim vezama, uprkos injenici da homoseksualne zajednice nemaju finansijske, legalne i socijalne povlastice, koje se ulaskom u heteroseksualnu branu zajednicu automatski dobijaju. Trenutno, gej parovi ne stiu automatski pravo da u ime svojih partnera donose pravne ili finansijske odluke, ukoliko iskrsne potreba za tim. Moe im biti uskraeno pravo da vide svoju partnerku/partnera na odeljenju intenzivne nege ili drugim odeljenjima u bolnici. Lezbejski i gej parovi nemaju pravo da donose odluke o sahranjivanju, ili da nasleuju imovinu (ak i zajedniki steenu) kada partner/ka umre.
Gej parovima su uskraene i mnoge finansijske beneficije koje se stiu ulaskom u brak. Nemaju prava na socijalno osiguranje preko svojih partnera, penziju ili otpremninu. Nisu dostojni poreskih olakica koje heteroseksualni parovi dobijaju, niti popusta pri osiguranju koji su obezbeeni za parove u braku. Lezbejke i gejevi bi elele/i legalizaciju istopolnih brakova kako bi svojim voljenim biima mogle/i da obezbede istu vrstu pravne, finansijske i emotivne sigurnosti koju uivaju heteroseksualni parovi.
Zar istopolni parovi ne mogu da dobiju beneficije bez zasnivanja brane zajednice?
Uz pravnu pomo, neke od povlastica legalnog braka mogu dobiti i istopolni parovi, ali mnoge i dalje ostaju nedostupne. Vaei testament i punomoje pravnika mogu da garantuju neka prava, ali to oduzima i vreme i novac i mogue je da e lanovi bioloke porodice i Vlada pokuati da ospore ove odluke. Dok istopolnim parovima ne bude odobreno da stupaju u brak, njihova prava nee biti jednaka i sigurna kao prava koja imaju heteroseksualci u braku.
Tradicionalno, brak se definie kao zajednica mukarca i ene, zasnovana radi odgajanja dece.
Tradicija, sama po sebi, nije dovoljan razlog za uskraivanje pravnih, finansijskih i emotivnih povlastica graanske zajednice lezbejskim i gej parovima. Ne tako davno, razmiljanja o ukidanju ropstva, davanju prava glasa enama, brakovima meu partnerima razliitih rasa, prijemu ena u vojsku, takoe su nailazila na velike prepreke jer su u suprotnosti sa tradicijom. Podizanje dece (to neki gej parovi i rade) jeste jedan od razloga za stupanje u brak, ali ne i jedini; druenje, ljubav, zajedniki interesi i ciljevi, finansijska i emotivna sigurnost su, takoe, razlozi zbog kojih se ljudi odluuju da stupe u brak.
Zar legalizacija istopolnih brakova nee umanjiti vrednost i znaaj heteroseksualnih brakova?
Ideja da e legalizacija istopolnih brakova uticati na vrednost i znaaj heteroseksualnih brakova je apsurdna.
Ovaj stav vai samo pod pretpostavkom da je definicija heteroseksualnog braka zasnovana na liavanju prava odreene manjine u naem drutvu. Legalizacija istopolnih brakova nee oduzeti prava heteroseksualnim parovima, samo e ta prava i odgovornosti proiriti na sve pripadnike drutva.
Ako lezbejkama i gejevima bude dozvoljeno da se venavaju, gde e se zavriti?!

Neki pretpostavljaju da e nakon prava na zasnivanje istopolnih brakova, mukarci moi da se venavaju sa deacima, oevi sa erkama; ak idu tako daleko da smatraju da e ljudi traiti pravo da se venavaju sa svojim kunim ljubimcima. Isti ovi argumenti korieni su protiv meurasnog braka. Kao ni tada, ni sada ovi argumenti ne vae. Istopolni brak e, kao i heteroseksualni brak, biti zasnivan izmeu dve odrasle, saglasne osobe. Ne postoje razlozi za pretpostavke da e istopolni brakovi dovesti do legalizacije incestuoznih veza ili zlostavljanja ivotinja, vie nego to je to uinio heteroseksualni brak.
Zar homoseksualnost nije nenormalna ili neprirodna pojava; uostalom, oni ne mogu ni da imaju decu?!
Homoseksualnost nije seksualna orijentacija veine ljudi, ali to je ne ini nenormalnom. Ako bismo razmiljali na taj nain i levoruke ljude bismo mogli da smatramo nenormalnim. Heteroseksualnim osobama, intimna veza izmeu osoba istog pola moe izgledati nenormalno ili neprirodno, isto kao to heteroseksualni odnos moe izgledati gej osobama. Ne postoji nita nenormalno ili neprirodno u elji da svoj ivot i ljubav podelite sa drugom osobom. Mogunost da proizvedete potomstvo nije uslov; da jeste, morali bismo da ponitimo brakove heteroseksualnih parova koji ne ele, ili iz nekog razloga ne mogu da imaju decu.
Homoseksualnost i religija Zar Biblija ne osuuje homoseksualnost?

Neki sledbenici Biblije smatraju da Biblija osuuje homoseksualnost, neki ne. Razliite veroispovesti koriste istu Bibliju kao osnov svoje vere, iako se uverenja razliitih crkava mogu umnogome razlikovati. Tokom istorije, hrianske crkve su koristile Bibliju da bi opravdale robovlasnitvo, rasizam, zlostavljanje dece, nasilje u porodici i seksizam. Dr. Martin Luter King koristio je Sveto pismo da bi osnaio one koji su se borili protiv rasizma, dok su istovremeno drugi koristili Bibliju da bi promovisali rasnu segregaciju i nasilje. Oigledno je da Biblija moe biti tumaena na razliite naine. Od 31173 psalma koji se nalaze u Bibliji, manje od 12 se navodno bavi temom homoseksualnosti. Znaenje ovih psalama je prema tumaima Biblije ostalo prilino nejasno, pogotovo u kontekstu posveenih ljubavnih odnosa. Isus Hrist o tome nita nije rekao, pa mnogi iz toga zakljuuju da homoseksualnost nije bila zabrinjavajua tema. Do 1946. godine re homoseksualac se nije pominjala ni u jednom prevodu Biblije (Blumenfield&Raymond, 1988.). U grkom jeziku postoje rei koje se odnose na istopolne seksualne aktivnosti, ali se one nikada nisu pojavile u originalnom tekstu Novog zaveta (Blumenfield & Raymond, 1988.).
Moja crkva propoveda da je homoseksualnost amoralna i ja verujem u to.

Kao graani imamo pravo da sledimo svoju veru bez bojazni da e nas neko progoniti zbog toga; takoe imamo i odgovornost da osiguramo mogunost da svako ima pravo na svoja uverenja i religiju, ali da time ne budu naruena osnovna civilna prava drugih ljudi. Neke veroispovesti nas ue da je konzumiranje mesa i kofeina greno. Druge zabranjuju plesanje, korienje modernih tehnologija, svinjsko meso ili korienje kontracepcije. Ljudi koji ive po pravilima i uenjima svojih veroispovesti, imaju puno pravo na to, ali nemaju pravo da insistiraju na tome da i drugi ljudi ive sledei ova pravila. Naa Vlada nije teokratska, zasnovana na biblijskim zakonima.
Zakonodavstvo mora da pokazuje toleranciju prema razliitostima putem davanja osnovnih civilnih prava svim graanima, imajui u vidu dobrobit drutva. Kao to je pokazao sluaj Bahera V. Majk (sluaj istopolnog braka, na Havajima), istopolni brak ne utie negativno na drutvo, decu ili samu instituciju braka.
Ukoliko bi gej brakovi bili legalizovani, da li bi se venanja istopolnih parova obavljala u crkvi?
Kao i u sluaju kada se sklapa heteroseksualni brak, verske institucije imaju pravo da odlue koga e venati, a koga ne, na osnovu sopstvenih pravila i verovanja. Lezbejski i gej parovi ne trae pravo na mogunost izbora u kojoj crkvi e se venati, ve pravo na legalnu zajednicu i povlastice koje Vlada daje venanim parovima. Postoje crkve koje obavljaju obred istopolnog venanja, ali ovim obredom ne stiu se pravne povlastice koje nosi brak. Lezbejski i gej parovi ne trae pravo da se venaju prema religijskim obiajima i pravilima, oni trae pravo na venanje u pravnom smislu.
Da li su gej ljudi religiozni?

Tradicionalno, religija vri veliki pritisak na gej populaciju; i pored toga mnogi pripadnici ove populacije i dalje su vernici u okviru svojih religija. Stepen otvorenosti koji oni mogu da imaju u pogledu svoje homoseksualnosti zavisi od svake crkve ponaosob, veroispovesti i kongregacije (verske zajednice). Neke od glavnih verskih organizacija poslednjih decenija pridaju veu panju pitanju homoseksualnosti; mnoge su zadrale konzervativan stav o homoseksualnosti, a pojedine su postale otvorenije za prisustvo lezbejki i gejeva u svojim redovima i imaju razumevanja i podrku za teme i brige ovih ljudi.
AIDS je boija kazna za homoseksualce!

HIV je virus koji moe dobiti bilo ko. U vie od 70% sluajeva infekcije HIV-om irom sveta, virus je prenet heteroseksualnim kontaktom (World Health Organization, 1996.). Prema statistikim podacima CDC-a (jul 1997.) heteroseksualni seks ima najveu stopu rasta kao nain prenoenja HIV-a, u SAD-u.
Sa 15% porastao je na 20% za godinu dana, u poreenju sa 5% intravenoznih narkomana i 5% gejeva. Lezbejke su najmanje podlone infekcijama HIV-om putem seksa. Jednostavno reeno, AIDS je bolest kao i svaka druga. Ako verujemo da je bolest vrsta kazne, ime su ljudi oboleli od raka zasluili ovu opaku bolest? Ili ta rei o Alchajmerovoj bolesti, multiploj sklerozi i hiljadama drugih vrsta bolesti, zaraza i uroenih mana?
Ko su antigej organizacije i koji je njihov cilj?

Antigej organizacije su odigrale veliku ulogu u osporavanju gej prava. U nastojanju da dobiju iroku podrku, svoj rad najee predstavljaju kao borbu za zatitu hrianskih vrednosti ili tradicionalnih, porodinih vrednosti. Prava motivacija za njihov rad jeste pohlepa i elja za politikom moi. Oslanjajui se na opte neznanje o homoseksualnosti, antigej organizacije zloupotrebljavaju poverenje svojih sledbenika time to koriste veite mitove i izvru istinite informacije prilagoavajui ih svojim potrebama. Takoe pokazuju veliko nepotovanje u odnosu na rezultate zvaninih studija i istraivanja, koriste nepouzdane izvore informacija i na taj nain negativno utiu na javnost. Mnoge hrianske crkve uasnute su ponaanjem homofobinih organizacija koje izjavljuju da se bave poduavanjem boijim reima, a zapravo ire lai koje odravaju neznanje koje proizvodi mrnju, strah i nasilje.
Izvor: http://psychology.ucdavis.edu/rainbow/html/facts.html Prevela: Mira J.
II
TEORIJE O ISTOPOLNOJ ORIJENTACIJI
injenice o homoseksualnosti i mentalnom zdravlju

Istorijski podaci
Moderni stavovi o homoseksualnosti imaju religijsku, pravnu i medicinsku potporu. Do sredine Srednjeg veka, homoseksualni inovi bili su tolerisani ili ignorisani od strane hrianske crkve irom Evrope. Poinjui od kasnog XII veka, meutim, neprijateljstvo prema homoseksualnosti poelo je da se ukorenjuje i tokom vremena proirilo se kroz sve evropske religijske i svetovne institucije. Osuda homoseksualnog ponaanja kao neprirodnog, to je dobilo i zvanian izraz u delima Tome Akvinskog i drugih, postala je iroko rasprostranjena i nastavila se do dananjeg dana (Bozvel, 1980.). Religijska uenja ubrzo su inkorporirana u pravne kazne. Mnoge amerike rane kolonije, na primer, donele su stroge krivine kazne za sodomiju (koju su zakoni opisivali samo na latinskom ili posrednom frazom kao to je poronost koju tek treba imenovati). U nekim mestima, kao to je kolonija Nju Hejven, muki i enski homoseksualni inovi kanjavani su smru (Kac, 1976). Do kraja XIX veka, medicina i psihijatrija borile su se sa religijom i zakonom za jurisdikciju nad seksualnou. Kao rezultat toga, diskurs o homoseksualnosti rairio se od oblasti greha i zloina na oblast patologije. Ova istorijska promena generalno se smatrala naprednom jer je bolesna osoba manje kriva nego grenik ili kriminalac (Consi, 1982/1983.; D'Emilio & Fridman, 1988.; Duberman, Vicinus, & Consi, 1989). Meutim, ak i sa medicinom i psihijatrijom, na homoseksualnost se nije univerzalno gledalo kao na patologiju. Riard von Kraft-Ebing opisao je homoseksualnost kao degenerativnu bolest u svom delu Psychopathia Sexualis, ali su i Sigmund Frojd i Havelok Elis usvojili prihvatljivije stavove. Na poetku XX veka (1901.), Elis je tvrdio da je homoseksualnost uroena i da prema tome nije nemoralna, da nije bolest, i da su mnogi homoseksualci dali izvanredne doprinose drutvu (Robinson, 1976.).
Teorije o istopolnoj orijentaciji
Sigmund Frojd
Osnovna teorija Sigmunda Frojda o ljudskoj seksualnosti razlikovala se od Elisove. On je mislio da su sva ljudska bia u sutini biseksualna i da postaju heteroseksualna ili homoseksualna kao rezultat svojih iskustava sa roditeljima i drugima (Frojd, 1905.). Ipak, Frojd se sloio sa Elisom da homoseksualna orijentacija ne bi trebalo da se posmatra kao oblik patologije. U sada ve uvenom pismu amerikoj majci iz 1935., Frojd je napisao: Homoseksualnost zasigurno nije prednost, ali nije ni neto ega se treba stideti, nije porok, niti ponienje i ne moe biti klasifikovana kao bolest. Mi smatramo da je homoseksualnost varijacija seksualne funkcije nastala kroz odreeno zaustavljanje seksualnog razvoja. Mnogi visoko potovani individualci starih i modernih vremena bili su homoseksualci, kao i nekoliko najveih ljudi meu njima (Platon, Mikelanelo, Leonardo da Vini, itd.). Velika je nepravda suditi homoseksualnosti kao zloinu, a takoe je i okrutno... Ako je [va sin] nesrean, neurotian, rastrzan konfliktima, inhibiran u svom drutvenom ivotu, analize mu mogu doneti harmoniju, mir i punu efikasnost, bilo da ostane homoseksualac ili se promeni... (American Journal of Psychiatry, 1951).
Kasniji psihoanalitiari
Meutim, kasniji psihoanalitiari nisu pratili ovaj stav. andor Rado (1940., 1949.) odbacio je Frojdovu pretpostavku nerazdvojive biseksualnosti, tvrdei umesto toga da je heteroseksualnost uroena i da je homoseksualnost fobini odgovor na pripadnike drugog pola. Drugi analitiari su kasnije tvrdili da homoseksualnost izazivaju patoloke porodine veze tokom edipovskog perioda (oko 4-5 godine starosti) i tvrdili su da su oni primetili ove obrasce kod svojih homosekulanih pacijenata (Beber i drugi, 1962). arls Sokardis (1968) mislio je da je etimologija homoseksualnosti preedipovska i da je zbog toga, jo i vie patoloka nego to su to pretpostavljali raniji analitiari (za detaljniju istoriju vidi Leves, 1988.; za saetke vidi Bajer, 1987.; Silverstajn, 1991.).
Predrasude u psihoanalizi
Mada su psihoanalitike teorije o homoseksualnosti imale znaajan uticaj na psihijatriju i iru kulturu, nisu bile podvrgnute strogom empirijskom testiranju. Umesto toga, one su bile bazirane na klinikim opservacijama pacijenata za koje se ve znalo da su homoseksualci. Dva glavna problema proistiu iz ove procedure. Prvo, teorijska orijentacija analitiara, oekivanja i lini stavovi e vrlo verovatno uticati na predrasude u njegovoj/njenoj opservaciji. Ovo je razlog zato se naunici veoma trude da u svojim studijama osiguraju da istraivai koji u stvari sakupljaju podatke nemaju oekivanja o tome kako e odreeni uesnik istraivanja reagovati. Primer je procedura duplo slepo koja se koristi u mnogim eksperimentima. Takve procedure nisu koriene u klinikim psihoanalitikim studijama homoseksualnosti. (Vidi Rosental, 1976, diskusija o tome kako oekivanja istraivaa mogu nenamerno uticati na njegove/njene rezultate.) Drugi problem sa psihoanalitiarskim studijama je da su one ispitivale samo homoseksualce koji su ve bili pod psihijatrijskom brigom - drugim reima, homoseksualce koji su traili tretman ili terapiju. Pacijenti, meutim, verovatno nisu predstavnici dobro prilagoenih osoba u optoj populaciji. Isto kao to bi bilo neprihvatljivo da se izvuku zakljuci o svim heteroseksualcima na osnovu podataka datih od strane heteroseksualnih psihijatrijskih pacijenata, ne moemo ni opservacije od strane homoseksualnih pacijenata generalizovati na celu populaciju gej mukaraca i lezbejki.
Alfred Kinsi
Tolerantniji stav prema homoseksualnosti usvojili su istraivai iz drugih disciplina. Biolog Alfred C. Kinsi, u svojoj empirijskoj studiji o seksualnom ponaanju meu odraslim Amerikancima, koja je pomerila granice, otkrio je da je znaajan broj uesnika istraivanja prijavio da je imao homoseksualni in do take orgazma posle svoje 16-te godine (Kins, Pomeroj, & Martin, 1948.; Kinsi, Pomeroj, Martin, & Gebhard, 1953.). Dalje, Kinsi i njegove kolege prijavile su da su 10 % mukaraca u njihovom uzorku i 2-6 % ena (zavisno od branog statusa) bili manje ili vie iskljuivo homoseksualni u svom ponaanju najmanje tri godine izmeu svoje 16-te i 55-te.
Kratak uvod u pravljenje uzorka

Uprkos estim interpolacijama Kinsijevih podataka od strane savremenih komentatora za odraslu populaciju u SAD, reprezentativnost njegovih uzoraka, baziranih na neverovatnoi, ne moe biti procenjena (za metodoloke i statistike kritike vidi Terman, 1948.; Kokran, Mostler, & Tjukij, 1954.; Volis, 1949.). Ipak, njegov rad otkrio je da je mnogo vie Amerikanaca nego to se to ranije smatralo upranjavalo homoseksualo ponaanje ili je imalo fantazije o istom polu. Ovo otkrie je bacilo sumnju na iroko rasprostranjenu pretpostavku da homoseksualnost upranjava samo mali broj drutveno neprilagoenih.
Uporedne studije
Drugi istraivai iz drutvenih nauka takoe su iznosili stavove protiv preovladivanja negativnih stavova o homoseksualnosti. U pregledu izdatih naunih studija i arhivskih podataka, Ford i Bi (1951.) pronali su da je homoseksualno ponaanje iroko raireno meu mnogim neljudskim vrstama i u velikom broju ljudskih drutava. Oni su izvestili da su neke vrste homoseksualnog ponaanja smatrane normalnim i drutveno prihvatljivim, bar za neke pojedince, u 64% od 76 drutava u njihovom uzorku. U ostalim drutvima, homoseksualna aktivnost meu odraslim osobama nije postajala, bila je retka ili se odvijala samo u tajnosti. to se tie Kinsija, ne moemo znati da li je njegova proporcija bila primenjiva na sva ljudska drutva zbog uzorka baziranog na neverovatnoi. Meutim, otkria Forda i Bia pokazuju da se homoseksualno ponaanje pojavljuje u mnogim drutvima i da nije uvek osueno (za vie kros-kulturalnih novijih podataka vidi Hert, 1984.; Vilijams, 1986).
Vojna istraivanja
Mada neostraenih naunih istraivanja o tome da li na homoseksualnost treba gledati kao na bolest, uglavnom nije bilo u poljima psihijatrije, psihologije i medicine tokom prve polovine XX veka, neki istraivai nisu ostali ubeeni da su svi homoseksualni pojedinci mentalno bolesni ili drutveno neprilagoeni. Berube (1990.) je prijavio rezultate prethodno neobjavljene studije koju su izveli vojni lekari i istraivai tokom Drugog svetskog rata. Ova
istraivanja dovela su u pitanje izjednaavanje homoseksualnosti sa psihopatologijom, kao i stereotip da homoseksualni regruti ne mogu biti dobri vojnici. Zajedniki zakljuak njihovih istraivanja obavljenih tokom rata bio je, po reima majora Karla H. Donasa, koji je ispitao 53 belih i 7 crnih mukaraca u kampu Han u Kaliforniji, otvorena homoseksualnost javlja se u heterogenoj grupi pojedinaca. Dr Klemens Fraj, direktor studentske klinike na Univezitetu Jejl i Edna Rostov, socijalna radnica, zajedno su prouavali vojne dosijee 183 vojnika i otkrili su da ne postoji dokaz koji podrava ustaljeno verovanje da je homoseksualnost uniformno povezana sa odreenim linim osobinama i zakljuili da su generalizacije o homoseksualnoj linosti za sada nepouzdane. ... Ponekad na svoje iznenaenje, [istraivai] su opisali ono to su nazvali dobro prilagoeni homoseksualci koji su po reima [Vilijama] Meningera efektno sakrivali svoju homoseksualnost i, u isto vreme, imali pohvale vredne dosijee u vojsci. Neki istraivai govorili su pohvalno o ovim ljudima. Homoseksualci primeeni u vojsci, kako su primetili lekari mornarice Grinspen i Kempbel, bili su kljuni ljudi na odgovornim mestima iji bi se gubitak [zbog otputanja] snano osetio u razliitim odeljenjima. Oni su bili savesni, pouzdani, dobro integrisani i imali su mnogo oseanja i iskrenosti. Uopteno govorei homoseksualac vodi koristan, produktivan ivot, prilagoavajui se svim diktatima zajednice sem seksualnim zahtevima i nije niti teret, niti teta po drutvo. Fraj i Rostova su izjavili da, na osnovu dokaza iz vojnih dosijea, homoseskualci nisu bili ni bolji ni loiji od drugih vojnika i da su mnogi od njih bili dobri u razliitim vojnim poslovima ukljuujui i borbu (Berube, 1990.). Danas, veliki broj objavljenih istraivanja jasno dokazuje da je ideja da je homoseksualnost sama po sebi indikativna ili povezana sa psihopatologijom, netana. Jednu od prvih i najpoznatijih studija na ovom polju vodila je psiholokinja Evelin Huker.
Studija Hukerove
Studija Hukerove (1957.) bila je inovativna u nekoliko pogleda. Prvo, pre nego da samo jednostavno prihvati dominantan stav o
homosekulnosti kao patologiji, ona je postavila pitanje da li se homoseksualci i heteroseksualci razlikuju u svom psiholokom prilagoavanju. Drugo, umesto da prouava psihijatrijske pacijente, ona je regrutovala uzorak od homoseksualnih mukaraca koji su normalno funkcionisali u drutvu. Tree, koristila je proceduru u kojoj je od eksperata traila da ocene prilagoenost mukaraca bez prethodnog znanja o njihovoj seksualnoj orijentaciji. Ova metoda bila je upuena vanom izvoru predrasuda koje su pokvarile tako mnogo prethodnih studija o homoseksualnosti.
Teina dokaza
U pregledu objavljenih studija koje uporeuju homoseksualni i heteroseksualni uzorak pomou psiholokih testova, Gonsorek (1982.) je otkrio da, mada su primeene neke razlike u rezultatima testova izmedu homoseksualaca i heteroseksualaca, obe grupe konstantno imaju rezultate u normalnom okviru. Gonsorek je zakljuio da homoseksualnost nije povezana sa psiholokim poremeajima ili neprilagoenou. Homoseksualci kao grupa nisu vie psiholoki poremeeni zbog svoje homoseksualnosti (Gonsorek, 1982., Hart, Robak, Titler, Veic, Valston & Meki, 1978.; Reis, 1980.). Suoeni sa ogromnim empirijskim dokazima i promenjenim kulturalnim stavovima o homoseksualnosti, psihijatri i psiholozi su radikalno promenili svoje stavove tokom protekle dve decenije. Hukerova je vodila tri projektivna testa: Rorahov, test TAT (Thematic Apperception Test), test MAPS (Make-A-Picture-Story) za 30 homoseksualnih i 30 heteroseksualnih mukaraca regrutovanih iz razliitih organizacija drutvene zajednice. Dve grupe su grupisane po starosti, koeficijentu inteligencije i obrazovanju. Nijedan od mukaraca nije bio na terapiji u vreme studije. Nesvesni seksualne orijentacije svakog od subjekata, dva nezavisna eksperta za Rorahov test evaluirala su optu prilagoenost mukaraca na skali 1-5. Oni su svrstali dve treine heteroseksualaca i dve treine homoseksualaca u tri najvie kategorije prilagodljivosti. Kada su upitani da identifikuju koji su Rorahovi protokoli dobijeni od homoseksualaca, eksperti nisu mogli da razlikuju seksualnu orijentaciju onih koji su davali odgovore na viem nivou. Trei ekspert koristio je protokole TAT i MAPS da oceni psiholoku
prilagoenost mukaraca. Kao i kod odgovora po Rorahovom testu, ocene prilagoenosti homoseksualca i heteroseksualca nisu se znaajno razlikovale. Hukerova je zakljuila da homoseksualnost kao kliniki entitet ne postoji i da homoseksualnost nije povezana sa psihopatologijom. Mnogi istraivai su ponovili otkria Hukerove koristei razliite istraivake metode. Fridman (1971), na primer, je koristio osnovni dizajn Hukerove da prouava lezbejke i heteroseksualne ene. Umesto projektivnih testova, on je podelio enama testove sa objektivnim nainom bodovanja. Njegovi zakljuci bili su slini zakljucima Hukerove. Mada su neka istraivanja objavljena posle studije Hukerove tvrdila da podravaju stav da je homoseksualnost patoloka, pokazala su se metodoloki slabim. Mnoga su koristila, na primer, klinike pacijente ili zatvorenike kao uzorke, iz kojih se ne moe generalizovati opta populacija. Drugi nisu uspeli da zatite procedure sakupljanja podataka od moguih predrasuda ispitivaa - na primer, mukarevo psiholoko funkcionisanje ocenjivao je njegov psihoanalitiar koji ga je istovremeno leio od homoseksualnosti. Neke studije pronale su razlike izmedu odgovora homoseksualca i heteroseksualaca, i zatim pretpostavili da te razlike ukazuju na patologiju kod homoseksualca. Na primer, homoseksualci i heteroseksualci koji su davali odgovore, prijavili su razliita iskustva iz detinjstva ili porodinih odnosa. Zatim bi bilo pretpostavljeno da obrasci koje su prijavili homoseksualci ukazuju na patologiju, ak iako nisu postojale razlike u psiholokom funkcionisanju izmeu te dve grupe.
Uklanjanje sa liste DSM-a

Godine 1973. teina empirijskih podataka zajedno sa promenjenim drutvenim normama i razvojem politiki aktivne gej zajednice u SAD, dovela je do toga da Upravni odbor Amerike psihijatrijske asocijacije odstrani homoseksualnost iz Dijagnostikog i statistikog prirunika za mentalne poremeaje (DSM). Njihova odluka je 1974. podrana glasanjem lanstva. Kao posledica toga, nova dijagnoza, egodistonina homoseksualnost, kreirana je za tree izdanje DSM 1980. Egodistonina homoseksualnost je bila indikovana (1) upornim nedostatkom
heteroseksualnog uzbuenja, koje su pacijenti doivljavali kao ometanje namere ili odravanja eljenih heteroseksualnih veza, i (2) uporna zabrinutost zbog stalnog ponavljanja neeljenog homoseksualnog uzbuenja. Nova dijagnostika kategorija, meutim, bila je profesionalno kritikovana po razliitim osnovama. Na nju je bilo gledano kao na politiki kompromis koji bi umirio one psihijatre - uglavnom psihoanalitiare - koji su jo uvek smatrali homoseksualnost patologijom. Drugi su dovodili u pitanje opravdanost postojanja posebne dijagnoze koja opisuje sadraj neije disforije. Tvrdili su da psiholoki problemi povezani sa egodistoninom homoseksualnou mogu biti leeni i po drugim optim dijagnostikim kategorijama, i da postojanje dijagnoze perpetuira antigej stigmu. Dakle, prema Amerikoj psihijatrijskoj asocijaciji, iroko rairena predrasuda protiv homoseksualnosti u SAD-u znaila je da skoro svi ljudi koji su homoseksualci prvo prou fazu u kojoj je njihova homoseksualnost egodistonina. Godine 1986. dijagnoza je potpuno uklonjena sa liste DSM-a. Jedini ostatak egodistonine homoseksualnosti u revidiranoj listi DSM-a III pojavio se pod poglavljem Seksualni poremeaji koji nisu drugaije spcifikovani, koje je ukljuivalo uporno naglaavanje neije homoseksualnosti (American Psychiatric Association, 1987.; vidi Bajer, 1987., za preglede dogadaja koji su doveli do odluka iz 1973. i 1986).
Tekst rezolucije APA

Amerika psiholoka asocijacija (APA) brzo je podrala akcije psihijatara i otada intenzivno radi na eliminisanju stigme koja je istorijski povezana sa homoseksualnom orijentacijom (APA, 1975.; 1987). Mada neki psiholozi i psihijatri mogu lino imati negativne stavove prema homoseksualnosti, empirijski dokazi i profesionalne norme ne podravaju nikakvu vezu seksualne orijenaticije sa psihopatologijom.
Beleke
1. Mada se Kinsijeve studije esto citiraju radi dokumentovanja da je 10% populacije SAD gej, Kinsi nije kategarizovao uesnike svog istraivanja prema seksualnoj orijentaciji. Umesto
toga, on je izabrao da naglasi seksualno ponaanje i fantaziju. Dodatno, zato to Kinsi nije sakupljao podatke iz uzorka baziranog na verovatnoi, od njih ne mogu da se naprave validne interferencije na veu populaciju. (Za diskusiju kako se desilo da se Kinsijevi podaci iroko shvataju kao podrka za cifru od 10%, vidi Voler, 1990.) Podrku za cifru od 10% takoe daje Pol Gebhard (direktor Instituta Kinsi) memorandumom Nacionalnoj gej radnoj grupi od 1977. Sva istraivanja verovatno potcenjuju stvarnu zastupljenost homoseksualnosti jer, zbog straha od diskriminacije i stigme, mnogi gejevi oklevaju da kau nepoznatoj osobi (ak i anonimno) da su homoseksualci. Prepoznajui ovo ogranienje, veina istraivaa procenjuje da je najmanje 3-6% odrasle muke populacije SAD-a homoseksualno, i neto manje enske populacije (Fej, Turner, Klasen, & Gagnon, 1989.; Hatfild, 1989.; Loman, Gagnon, Majkl, & Majkls, 1994.; Lever & Kanus, 1996.; Roders & Turner, 1991). 2. APA je 1987. glasala da zahteva od svojih lanova da ne koriste dijagnozu '302.0 homoseksulanost' iz vaeeg ICD-a 9 CM ili dijagnozu '302.00 egodistonina homoseksulanost' iz vaeeg DSM-a III ili buduih izdanja bilo kog dokumenta (APA, 1987.). Oni su preduzeli ovu akciju jer, mada je Amerika psihijatrijska asocijacija izbacila homoseksualnost iz DSM-a III, nije se oekivalo da revidirani prirunik bude odmah objavljen. Dalje, u to vreme, jo jedna iroko koriena lista mentalnih poremeaja Klasifikacija bolesti Svetske zdravstvene organizacije (WHO) 9. izdanje (ICD 9) - jo uvek je ukljuivala homoseksualnost kao dijagnozu. Godine 1992. WHO je izbacila homoseksulanost iz ICD-a 10.
Izvor: http://psyhology.ucdavis.edu/rainbow/html/facts.html Prevela: Danijela ivkovi
(Gej) identitet i teorije o njemu

Miodrag Kojadinovi
Kada ste postali gej? Da li uopte sebe tako zovete? Treba li sebe da dozovete, ili ste ve tu, sam(a) sa sobom?
Uzmimo, zdravo za gotovo, da e ovu knjigu itati pre svega ene koje privlae (izmeu ostalog) druge ene i poneki mukarac, koga privlae (izmeu ostalog) drugi mukarci. Da naemo neko ime za to? Zajedniko ime, ime koje nee biti skup slova skraenih meunarodnih rei, izgovorenih na engleski nain (tipa GLBT i slino). Hoe li biti stvar muke dominacije u jeziku, ako predloim da re bude gej ali ne kao imenica nego kao pridev? Mislim da nee. Ali moda postoji neka ena koja se ne slae?
Ima primedbi? Nema? Da pogledamo o emu je ovde re?

Re gej je u vreme kad je nastajala bila code word (neto izmeu lozinke i tajnog znaka) u Severnoj Americi, kako za mukarce, tako i ene koji/koje u seksualnom, pa i emotivnom, odnosu preferiraju partnera/partnerku istog pola. U vreme kad su heteroseksualci bili uvek u braku, naterani na ozbiljnost: ene brigom za veliki broj dece, a mukarci od drutva namentutom obavezom da za tu svoju decu obezbede izvestan, makar elementarni, nivo finansijske sigurnosti (u jednom eksploatatorskom drutvu, ali drutvu u kojem je ljudski ivot - ak i najsiromanijih slojeva stanovnitva bio doivljavan dragocenijim, nego danas). U takvom svetu, oni koji su sebi dozvoljavali luksuz da se ne uklope u sistem, da ponekad izau u nekakav luki bar, ili na kunu zabavu u odelu suprotnog pola (podjednako, mukarci i ene na oba mesta, nekad zajedno, a nekad u polno-rodno odvojenim grupama), doivljavani su kao
raskalani, ali su oni/one same sebe vie voleli da nazovu veseljacima (da budem politiki hiperkorektan i kaem veseljacima i veseljakinjama? Ne mora? Hvala.). A veseo se na engleskom kae gay (preuzeto u 12. veku iz francuskog gai). I obina re je, re koja zadovoljava potrebe jer je razliita od medicinskog homoseksualno i elitistikog kvazi-klasicistikog uranizam i lezbijanizam, koji su obinom svetu zvuali rogobatno. Neki od trgovakih kalfi ili telegrafskih tipkaica svakako su ponekad upotrebili i re uranista ili lezbejka ali re veseo/vesela (u engleskom pridevi nemaju vidljiv rod) zvuala je normalno. I ljudi su je prihvatali. Zato su tu re sve ee koristili da sebe identifikuju i izvan konteksta barova i zabava na koje su jo krajem 19. veka (uveni fin-de-sicle) dolazili mukarci u krinolinama i sa perikama do polovine lea, a ene u frakovima i (ponekad) sa nalepljenim, lanim brkovima, ili lukih krmi gde je imuna gospoda dolazila da pokupi pijane mornare za seks na brzinu, a krmarica se tukla sa drugim bull dykes-ima oko svoje devojke. Re se polako rairila na sve delove drutva i jedno vreme su je rado koristile i lezbejke, dok sedamdesetih godina, feministiki pokret nije postavio zahteve za ravnopravno ukljuenje u istopolni pokret i kroz pravo na sopstveno imenovanje. Time je de facto re gay (gej) u okviru amerikog engleskog, odakle je ovo poteklo, i odakle se proirilo prvo u Britaniju i druge anglosaksonske zemlje, a onda i u druge jezike, gurnuta gej mukarcima, kao da je samo njihova - to ona nije bila - a ene su za sebe odabrale drugu nalepnicu - lezbejke (ili, kako je i dalje jedino pravilno i po naem pravopisu: lezbijke, uostalom kao i u svim jezicima koji koriste sline rei, gde je u modernom pravopisu uvek u pitanju i, a ne e, iako je na poetku pojavljivanja ove rei u Renesansi bilo i drugaijeg pisanja o tome vidi u mom lanku u prethodnoj itanci). To, meutim, ne znai da je re gej ikada zvanino ili samapo-sebi prestala da pripada i lezbejkama, onoliko koliko ona pripada gej mukarcima, naroito kad je u pitanju pridev, a ne
imenica. Ako gejevigde je imenica gej u mnoini i oznaava samo gej mukarce, onda gej zabava svakako ne znai samo zabavu gej mukaraca, nego u zavisnosti od konteksta moe da znai i zabavu za gej ene i gej mukarce ili i samo zabavu za gej ene. Da, da! Moe OK, vama se vie svia da je zovete lezbejska zabava? - Dozvoljavam, ali dozvolite i vi meni da mislim drugaije. Pridev gej je zgodan i zato to nema mociju (tj. promene po rodu, broju, a, uostalom, ni po padeima). U tom smislu, on se ponaa kao i ostali pridevi za boju, odavno prisutni u srpskom jeziku: knjievno be i roze, i knjievno tolerisano, ali ne opteprihvaeno grao, braon, ili nijanse boja: dunkl, itd. Zato je, ini mi se, prihvatljiv. Dakle, ubedio sam vas? Koristiu gej, i vi neete misliti da je to nametanje mukog identiteta, nego da taj pridev legitimno oznaava gej ene, gej mukarce, ili i jedne i druge uzete zajedno? Drugim reima: bie gej i nee znaiti samo gej mukarce.
OK, onda da se vratimo pitanju sa poetka: kada ste postali gej?

Postoje tri akademske struje miljenja po ovom pitanju, i one se sputaju i na nivo obinog oveka (ovek naravno znai podjednako i mukarce i ene, odnosno bilo koje ljudsko bie, bilo kog pola, rodnog identiteta, uzrasta, itd.) kad se odluuje o pravnim i kulturolokim aspektima ivota: da li odobriti gej brak, da li davati novac iz budeta i za gej kulturu (ako takva, ekskluzivno, gej kultura uopte postoji) i slino.
I
Jedna struja smatra da se gej postaje. Moe biti u jednom trenutku ili postepeno; moe da bude svesna odluka pojedinca, ili prihvatanje identiteta koji namee sredina najee, premda ne samo neprijateljski raspoloena; neki tvrde da se radi iskljuivo o spoznaji na individualnom nivou, drugi da je re iskljuivo o oseLabris - organizacija za lezbejska ljudska prava 52
aju pripadanja kolektivu/grupi. Ali po ovom akademskom pravcu, svaki, pa i ovaj identitet je potpuno i samo drutvena konstrukcija, neto to osoba nema sama-po-sebi, odnosno roenjem. Ovakvo uenje naziva se socijalni (ili ree: drutveni) konstrukcionizam. Dakle, ne konstruktivizam, jer nema veze sa konstruktivnim ili destruktivnim stavom zagovornika ove teorije, nego konstrukcionizam, jer je konstrukcija (identiteta) imperativ zagovornika ovog uenja. Iako je poreklo ove teorije u osnovi vezano za takozvano ponauenje (scientifikaciju) drutvenih nauka, kroz uvoenje pozitivistikog pristupa posle Darvinove teorije, kad drutvene nauke poinju, ak, i da sprovode izvesne (ograniene) eksperimente na ljudima (npr. psiholoke, tipa Rorahovog testa) njen dananji, najzastupljeniji oblik je postmodernistiko, dakle i (post) marksistiko relativiziranje bilo kakvog oportunog, unapred datog sopstva (identiteta). Ovde se najee sugerie da se osoba koja ima istopolone sklonosti konstituie kao gej, tako to je drugi (okruenje) prepoznaju kao ne-heteroseksualnu, koriste pritisak koji nju marginalizuje, ona usvaja oblike represije dominantnog diskursa, prolazi kroz fazu sumnji i traenja, pronalazi druge jedinke sline seksualne orijentacije, i onda, sa njima zajedno, usvaja i/ili formira oblike grupnog ponaanja, takoe definisane dominantnim oblicima ponaanja okruenja, ali nastale kao reakcija na pritisak. Drugim reima, ako ste gej ena, vi morate da budete ili butch igraica tenisa ili lipstick-lesbian, tj. ako ste gej mukarac morate ili da volite balet ili da budete dizajner, zato to e vam drutvo (ne samo krug vaih prijatelja, mada i on, nego i drutvo u najirem smislu, svih onih est i po milijarde ljudi napolju) to tolerisati, jer vas je ve stavilo u sopstvenu mentalnu fijoku takvih. OK, govorim vrlo uproeno, ali se socijalni konstrukcionizam ipak u svojoj sutini svodi na neto ovakvo.
Problemi ove teorije su da: 1. veina gej ljudi koje su istraivai intervjuisali kae da ne zna kad je postala gej, ili odbija takvu pomisao i tvrdi da su takvi roeni. 2. svet, oigledno, ne funkcionie samo na ovakav nain. 3. deca, koju su podizali lezbejski parovi i koja su danas ve odrasla, ne uklapaju se sasvim u ovaj model (deca koju podiu parovi gej mukaraca najee jo uvek nisu sasvim odrasla, jer je otpor prema ovakvim modelima porodice bio jai, a drava u interesu svog trajanja u budunosti, naroito voli da gura nos u odnose roditelja, kole i drutva prema deci - dodue, obino ne i prema najzlostavljanijoj). Ova teorija je, ipak, relativno snana, jer se akademski diskurs socijalnih nauka jedva oslobodio apsolutnog normativnog imperativa pozitivizma, pa mu se ini da je socijalni konstrukcionizam vrhunski domet liberalnog pristupa drutvenim kategorijama. Nee se, valjda, sad jo vraati na prevazieni normativizam nepromenljivih kategorija? Hmmm
II
Time dolazimo do drugog znaajnog akademsko-teoretskog pravca: esencijalizma. Esencijalizam veruje u datosti koje postoje same po sebi. Gej identitet oduvek postoji, jer istopolni nagon postoji svuda. I u drutvima u kojima nema pisanog traga o tome. Dakle vi ste gej. Takvi ste. Najverovatnije ste se tako rodili, a i ako niste - nema veze, jer to je ono to vi jeste. Drutvo moe da vam bude neprijatelj, dok se ne emancipuje, ali drava je duna da vas titi, jer ste manjina. To nekome moe da se ne svia, ali tu nema diskusije. (Jo jednom, krajnje sam uprostio.) Oigledno, esencijalizam je primamljiv za jedinku koja se osea ugroenom. Ja sam manjinazatiti me! Takoe u politikom smislu, esencijalizam je bio koristan i u vreme velikih drutvenih pokreta kasnih ezdesetih/ranih sedamdesetih, kad se na osnovu razliitosti zahteva pravo, a i nastavlja da bude od sredine devedeLabris - organizacija za lezbejska ljudska prava 54
setih, kad politika korektnost uzima kao neprikosnoveno pravo manjine da postoji i da je veina tolerie. to se tie srodnosti sa prirodnim naukama, esencijalizam jeste, uslovno reeno, blizak genetici (traganje za gej genom je jedna od karakteristika), biohemiji (druga, esta teorijapromene u majinom hormonalnom sistemu u trudnoi). Astrologija i druge ezoterine discipline, koje taku roenja uzimaju kao najznaajniji trenutak nae ljudskosti, takoe se lako dovode u vezu sa esencijalizmom. Najvea opasnost esencijalizma, kao pogleda na svet, jeste da, ako se neko raa kao neto, drutvo odreene karakteristike moe da proglasi za nepoeljne, tj. da vri istraivanja sa ciljem da onemogui ispoljavanje tih karakteristika. Za poetak to e biti npr. pedofili, ili masovne ubice, onda kasnije, moda osobe za koje neko tvrdi da imaju sklonosti ka promeni pola, i ko zna ko sve ne. Dakle, u tom smislu, esencijalizam moe da nevoljno poslui zagovornicima eugenike. Interesantno je da dok je socijalni konstrukcionizam u osnovi blizak teoriji evolucije, esencijalizam se ne moe odrediti kao blizak drugoj teoriji, tj. dogmi, koja se posle vie od sto godina, danas sve vie vraa, zahtevajui da bude tretirana kao nauna, kreacionistikoj teoriji.
III
Naime, jedan krajnje arhaian, konzervativni Weltanschauung - kreacionizam, koji proistie iz judeo-hriansko-islamskog monoteizma, a verovatno, na veliko iznenaenje svojih zagovornika, spada, zajedno sa uenjem koje je nastalo pokuajem da se pomire gore navedena dva osnovna teorijska pravca, u grupu relativistikih teorija. E sad, kako to? pitate se vi. Monoteizam ne voli relativnosti uopte, a naroito ne na nain na koji ih vole zagovornici npr. ultrapermisivne queer teorije.
Meutim, monoteizam dakle i kreacionizam insistira na raznovrsnosti sveta (za koji on misli da je stvoren jednim potezom nekakvog unikatnog, singularnog, vieg bia, u jednom trenutku, pre tano odreenog broja godina, mnogo manjeg od onog koji dokazuju npr. geolozi ili paleobiolozi). U takvom svetu, sve ima svoju svrhu, a ako se ta svrha naruava, onda se ine individualni inovi, koji nisu trajno obeleje identiteta. Dakle, kad se ini greh, npr. opijanja ili krae (sve tri religije), ili noenja odee od meavine lana i vune (u judeo-hrianstvu), ili kad se ide u kupovinu petkom (islam), subotom (judaizam), tj. nedeljom (hrianstvo), ili kad se ima seksualni odnos sa osobom istog pola (sve tri religije), ini se greh, neto to naruava tzv. savrenstvo tzv. kosmosa. Dakle, osoba nije neko iji je identitet kraa, ili noenje poliestera pomeanog sa pamukom, ili homoseksualnost, nego je to za kreacioniste detalj - negativni, ali ipak samo detalj identiteta te osobe, najee ispravljiv (korektibilan). Naroito hrianstvo insistira na mogunosti pokajanja ak i najveih grenika, a i ostale dve religije, takoe, veruju da se meri sveukupnost ljudskih delatnosti i da, ako neko ini neto, sa njihove take gledita, loe, to moe da kompenzuje, inei neto, sa njihove take gledita, dobro. Dok je ovakav pogled na gej identitet, bez sumnje, vrlo uvredljiv, on je simptomatian utoliko, to niko nije odreen samo i potpuno svojom seksualnom orijentacijom, nego je ta orijentacija - ili da budem precizan: za kreacioniste je to iskljuivo delovanje na osnovu nagona, a ne sami nagoni - neto to je samo mali deo ljudskog sopstva. Isto ovo tvrdi i queer teorija. Ovo uenje, prevashodno akademsko, dakle svakako elitistiko, i nedovoljno konzistentno, ak i unutar tekstova jednog autora, a naroito meu razliitim autorima, insistira na fluidnosti svakog identiteta dakle i rodnog (jeste li, potovani itatelji/potovane itateljke, vi: mukarci, ene, oba istovremeno, nijedno, danas jedno/sutra drugo?), i polnog (promena pola se esto uzima kao paradigma identiteta, iako je broj takvih interLabris - organizacija za lezbejska ljudska prava 56
vencija zanemarljiv, u odnosu na npr. presaivanje ronjae), i seksualne orijentacije U najirem smislu, ova teorija se odvaja od socijalnog konstrukcionizma, flertuje sa esencijalistima, tipa Dona Bozvela (John Boswell), ili individualnim postmodernistima, koji se ne daju ukalupiti Fuko (Foucault), jedno vreme omiljeniji u Americi, nego u rodnoj mu Francuskoj, unosi aspekte anglosaksonske kulturne antropologije (za razliku od francusko-nemake socijalne antropologije), i uglavnom daje odgovore ta nije, a moda bi moglo biti, kad bi bilo, i da jeste, kao to nije. Shvatiete, naravno, da i ovog puta krajnje uproavam. Ova teorija kae da je queer jedan mnogo iri identitet od gej (tj. gej mukog/lezbejskog), biseksualnog, transseksualnog, heteroseksualnog, transvestitskog, sadomazohistikog, metroseksualnog, itd. Dakle, neto to je istovremeno, ili na smenu: i sveobuhvatno, i nedoreeno, i individualno-specifino, i subverzivno i osnaujue i (ovde ubacite pridev po elji). To jeste, dodue, neto to bi trebalo da svako pojedinano zna za sebe, ali poto - tu queer teoretiari znaajno uzdahnu - to ogromna veina ljudi, naalost ne zna, tu su oni - siroti, neshvaeni, namueni queer teoretiari - da to objasne ignoramusima. Jer, poto je taj identitet tako fluidan, on uvek, nekako, isklizne izmeu prstiju
to se tie osnovnih problema monoteizma, njih ovde neu elaborirati, jer mislim da su self-evident. Dakle, ko ih vidi - vidi ih, ko ih ne vidi, teko mogu ja da mu ih prikaem. Mnogim ljudima je potrebna proteza religije, ili, u najmanju ruku, line vere, a u Evropi i velikom delu Amerike, i Zapadne Azije (Bliskog i Srednjeg Istoka), to ima monoteistiku formu. to se, pak, tie problema queer teorije, ona je pre svega neto o emu se raspravlja na drutvenim fakultetima univerziteta, uglavnom u Severnoj Americi i Severnoj i, delimino, Zapadnoj Evropi.
To samo po sebi nije problem, ali ba i ne pomae funkcionalnosti teorije u upotrebnom smislu. Dalje, njena nedoreenost nije politiki oportuna/pragmatina kao to je esencijalizam. Najzad, njen avangardni, permisivni stav nije prihvatljiv, ak ni veini predavaa sa drugih katedri - a kamoli studenata - unutar samih univerziteta, na kojima se prouava, dok socijalni konstruktivizam to jeste otkad su univerziteti marksizovani, tj. otkad je na njima Marksovo uenje, kao dovoljno, ali ne previe, antagonistiko opte-dominantnom sistemu razvijenog kapitalizma u okruenju, postalo lokalno-dominantni oblik analize drutva na katedrama za sociologiju.
Sve u svemu, da napravimo znaajan, fluidan, queer-teoretiarski, obrt i jo jednom se vratimo socijalno-konstrukcionistikom pitanju: kad ste postali gej? - uz dozvolu da ostanete esencijalista i negirate da ste uopte postali bilo ta. Imate li elju da budete gej? Moda ste ostali lezbejka, jo ono tamo gore, gde sam vas ubeivao da su lezbejke gejevi in disguise? Moda ste bili gej mukarac, pa ste postali lezbejka itajui ovaj tekst? Ili ste postali queer? Shvatate, pretpostavljam, da sam u nekom irokom smislu i ja queer teoretiar. Poto sam, kao Fuko izdobijao raznorazne istraivake stipendije u Skandinaviji, Holandiji, Ugarskoj i drugde, sad je red da dobijem i to predavako mesto na nekom ljupkom malom univerzitetu - najbolje u kakvoj zemlji sa visokim standardom, prostor za diskusiju o identitetu: mom i onih drugih ljudi, koje nikad neu upoznati, hijri (hidre) u Indiji, ukopljenih u pubertetu, debele blondinke na benzinskoj pumpi u Kanzasu, ija vitka, crnokosa devojka hoe da se preseli u Viskonsin, Grka transvestita, koji vie ne moe da se oslobodi vojne obaveze, otkad je Sud za ljudska prava u Strazburu zabranio diskriminaciju gej mukaraca u vojsci, itd. Uz to bi mi dobro ila i kancelarija sa pogledom na npr. bazen ili atletsku stazu, gde studenti prve godine rade obavezna telovebanja. Moda postanem atleta i samo posmatrajui ih?
III
ISTORIJA
Hronologija lezbejskog i gej aktivizma u Srbiji i Crnoj Gori, 1990-2005.1

1990.
Novembra 1990. godine, nekolicina lezbejki i gej mukaraca, razliitih etnikih i profesionalnih opredeljenja, poela je da se okuplja u kafeu Moskva, u Beogradu. Kasnije je nastavljeno sa sastancima koji su se odvijali u privatnim stanovima. Grupa za afirmaciju lezbejskih i gej ljudskih prava i kulture, Arkadija, osnovana je 13. januara 1991. godine, kad je odrana osnivaka skuptina.
1994.
U junu dekriminalizovan dobrovoljni homoseksualni (muki) odnos u Kaznenom zakonu Republike Srbije, brisanjem lana 110 pomenutog zakona. Pri Ministarstvu pravde SRJ registrovna je prva lezbejska i gej grupa Arkadija. U okviru Centra za enske studije Beograd inicirane su Lezbejske studije. U periodu od 1994. do 1997. godine predavaice su bile Lepa Mlaenovi, Zorica Mrevi, Ria Convenc (Belgija), Ingrid Foeken i Anja Mulenbelt (Holandija), Kris Korin (Velika Britanija).
1995.
1.) Hronologija sadri informacije koje su bile dostupne Labrisu. Hronologijom nisu obuhvaene sve aktivnosti LGBT grupa i inicijative, za navedeni period, ve samo jedan deo prireen za ovu publikaciju.
Istorija
U martu osnovan je Labris grupa za lezbejska ljudska prava. Labris je prvo delovao kao lezbejska sekcija u okviru Arkadije, a zatim se osamostalio u grupu. Ciljevi grupe bili su osnaivanje lezbejki, rad na poveanju lezbejske vidljivosti i povezivanju sa lezbejskim grupama iz Istone Evrope. Aktivistkinje organizuju nedeljna okupljanja za sastanke i radionice. Radi se na medijskoj promociji grupe i lezbejskih prava, i povezivanju sa enskim grupama.
1997.
U martu Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije, Sekretarijat u Panevu, odbilo je zahtev Udruenja graana Klub dentlmena za upis u Udruenja u Registar, uz obrazloenje da ciljevi i zadaci ovog Udruenja graana nisu u skladu sa Zakonom. Zahtev je odbijen i nakon uloene albe.
1998.
U maju pokrenut je veb sajt Gay-Serbia.com, kao veb portal za LGBT zajednicu Srbije i Crne Gore. Arkadija u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo i Evropskim udruenjem mladih Srbije pokree projekat Kampanja protiv homofobije, koji se bavi unapreenjem poloaja lezbejki i gej mukaraca. Projekat je realizovan tokom 1998. i 1999. godine i obuhvatio je pravno-socioloke analize homofobije u Srbiji, praenje medija i analitiku bibliografiju tekstova o homoseksualnosti.
1999.
Osnovana gej-lezbejska grupa New Age - Rainbow u Novom Sadu. Prvi javno deklarisani gej aktivista, Dejan Nebrigi, ubijen je u svom stanu, na 29. roendan, 29. decembra.
2000.
U januaru odrana je prva meunarodna gej i lezbejska konferencija pod nazivom ivi i pusti druge da ive u Novom Sadu u organizaciji grupe New Age - Rainbow. Konferencija je pored LG aktivista okupila i brojne novinarke i novinare i optu javnost. U maju osnovan je Gayten LGBT - centar za promociju prava seksulanih manjina, u Beogradu. Gayten se razvio iz Arkadije gej i lezbejskog lobija. U junu Gayten LGBT organizovao je Coming Out With Nick I. Projekat koji za cilj ima artikulaciju javne prisutnosti homoseksualnosti u nas. Projekat angaovanjem na polju umetnike prakse oznaava javno ne postojei homoseksualni identitet u javnim medijima. Projekat nema za cilj njegovo uspostavljanje ve njegovo prepoznavanje i ukazivanje na njegovu transparentnost kroz umetniku praksu. Projekat se sastojao od izlobi 100 godina za prava homoseksualaca u Nemakoj i Coming Out with Nick, raznovrsni umetniki radovi, senzualne teatarske instalacije Hissing Sonnets i javne tribine o gej i lezbejskim pravima u Srbiji. U oktobru, u Somboru, odran je susret Druga lezbejska Nedelja skup lezbejskih aktivistkinja iz ex-yu pod nazivom Budi to to jesi, u organizaciji Labrisa. U novembru osnovana je Queeria LGBT kao radna grupa Socijaldemokratske omladine, u Beogradu. U decembru osnovana nevladina organizacija Istopolne studije. U decembru LGBT grupa Queeria zapoela medijsku kampanju Legalizacije istopolnih veza.
Istorija
2001.
U februaru nasilno prekinuta realizacija kampanja Legalizacije istopolnih veza, LGBT grupe Queeria napadom na kancelarije ove grupe. Od aprila do decembra Istopolne studije organizuju niz predavanja. Jedan od rezultata Studija je i objavljena itanka istopolnih studija koja sadri zavrne radove svojih polaznika studija. Predavaice i predavai na Istopolnim studijama bile/i su mr Miodrag Kojadinovi, dr Zorica Mrevi, profesor Boris Davidovi, mr Ivana Spasi, dr Mirjana Nikoli, Duan Maljkovi, Lepa Mlaenovi, dr Divna Vuksanovi, dr Maja Kandido Jaki, dr arana Papi. U junu postavljena je izloba lezbejskih fotografija - Lesbian connexions - u organizacijia Labrisa u Studentskom kulturnom centru u Beogradu u okviru obeleavanja Meunarodnog dana ponosa. 29. juna Beograd oblepljen nepotpisanim plakatima koji pozivaju na spreavanje odravanja Parade ponosa u Beogradu. 30. juna odrana je prva parada ponosa u Beogradu, pod nazivom Ima mesta za sve nas, u organizaciji Labrisa i Gaytena a uz podrku brojnih nevladinih organizacija. Prvoj paradi ponosa prisustvovale su i aktivistkinje iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Irske i Italije. Parada je nasilno prekinuta od strane ultradesniarski orijentisanih grupa, grupacija i pojedinaca i pojedinki. U nasilji su uestvovali i predstavnici Crkve, navijakih klubova, lanstvo pojedinih politikih partija. Po naim podacima oko 40 osoba je lake povreeno a 2 tee. Planirana proslava na Trgu Republike, tribine, pozorina predstava, koncert klasine muzike i koktel nisu realizovani.
4. jula odrana je konferencija za tampu povodom nasilja na prvoj paradi ponosa u Beogradu. Na konferenciji su govorile javne linosti, predstavnice nevladinog sektora i jedna predstavnica vlasti. Tokom septembra i oktobra Queeria LGBT relizovala je kampanju Stop nasilju, diskriminaciji, homofobiji i nejednakosti, preko bilborda postavljenih u vie gradova Srbije. Veina od 15 bilborda su pocepani u prvoj nedelji kampanje. U oktobru osnovana je mrea LGBT grupa iz Srbije DP mrea koja je okupila 8 LGBT organizacija. Cilj mree bio je razmena i informacija i znanja i zajedniko delovanje na polju promocije LGBT prava. Rad mree prestao je u oktobru 2003. godine. U oktobra poinje sa radom SPY (Siguran Puls Mladih) i zapoinje svoj prvi projekat - prvo istraivanje (u saradnji sa UNICEF-om) u Jugoslaviji posveeno LGBT populaciji (i onim pripadnicima/cama LGBT populacije koji/e su ujedno korisnici/e droga i/ili seksualni radnici/e), a vezano za stepen rizika od HIV infekcije i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Istraivanje je takoe bilo usmereno i ka ispitivanju njihovih potreba (u zdravstvenom sistemu i uopte u drutvu) i iskustava sa diskriminacijom. Istraivanje je vreno na svim nivoima u drutvu intervjuisani i anketirani bili su pripadnici/e NVO, pojedinci/ke i dr. Vreno je i ispitivanje radnika/ca u institucijama kako postupaju prema LGBT osobama. Projekta je trajao do februara 2002. godine. U novembru poeo je da izlazi prvi javni straight frendly magazin Deko, udruenja New Age - Rainbow. Magazin je izlazio do jula 2004. godine. U decembru, grupa SPY povodom Svetskog dana borbe protiv SIDA-e organizovala je prvu outreach akciju ciljano sprovedena za LGBT populaciju odlazak na teren u klubu X i javnim okupljalitima LGBT populacije (javni WC-i i parkovi) i podela prezervativa.
Istorija
U decembru poela je sa emitovanjem radio emisija o seksualnim razliitostima - Gayming u sklopu serijala pod nazivom Ljudi sa nama, na Radio 202. Emisija je emitovana u nonom terminu jednom nedeljno do kraja 2004. godine. Prvi autori emisiji bili su aktivisti Gaytena (do juna 2003. godine), a zatim grupe New Age - Rainbow iz Novog Sada.
2002.
U februaru organizatorke i organizatori prve Parade Ponosa u Beogradu dobili su nagradu Grizzly Bear Internacionalne lezbejske i gej kulturoloke asocijacije. U aprilu, u Niu je oformljena Lambda, Centar za promociju i unapreenje LGBT ljudskih prava i queer kulture, organizacija koja se bavi pitanjem gejeva, lezbejki, biseksualnih, transrodnih i transeksualnih osoba (LGBT). Primarni cilj Lambde je suprostavljanje svakom obliku netrpeljivosti prema osobama iji su pol, rodno izraavanje, rodni identitet i/ili seksualna orijentacija drugaiji od drutveno oekivanog, otklanjanje svih oblika nasilja i diskriminacije i obezbeivanje pune i ravnopravne integracije LGBT osoba u drutvo. U julu organizatori Kristofer strit deja u Kelnu uruili predstavnicima organizora prve Parade ponosa u Beogradu nagradu Europride Award. U julu organizatori druge Parade ponosa u Ljubljani uruili predstavnicima organizora prve Parade ponosa u Beogradu nagradu Flamingo. U avgustu odran je LGBT kamp za mlade aktivistkinje i aktiviste iz jugoistone Evrope u Bakoj Topoli, u organizaciji New Age-Rainbow. U periodu oktobar - decembar realizovana je medijska kampanja u organizaciji Labrisa, Gaytena i Queerie. Kampanja je obuhvatila emitovanje TV spota, radio dingla i anketu meu LGBT populacijom o homofobiji u domaim medijima.
U oktobru osnovana je Gayrilla - ad hoc, underground, neformalna grupa LGBT entuzijasta. U novembru poeo sa realizacijom jednogodinji projekat Edukacija enskih NVO iz Srbije i Vojvodine o lezbejskim ljudskim pravima, u organizaciji Labrisa. Na projektu je uestvovalo devet enskih grupa iz Beograda, Nia i Novog Sada. Ciklus edukacije se sastojao iz niza edukativnih i kreativnih radionica, predavanja i filmskih projekcija. U novembru grupa SPY zapoinje projekat Zdravstvenovaspitna intervencija na HIV, polno prenosive bolesti i zloupotrebu psihoaktivnih supstanci u LGBT populaciji, koji je realizuje i tokom 2003. godine i 2004. godine sa fokusom na MSM (Men Having Sex with Men) populaciju. Tokom novembra i decembra u Beogradu, u Centru za kulturnu dekontaminaciju organizacija Centar za novo pozorite i igru Cenpi - organizovao je projekciju filmova sa LGBT tematikom. U decembru u Gete Institutu, odrana je promocija dokumentarnih filmova u okviru projekta TV i medijski trening. Meu prikazanim filmovija je i Vreme za toleranciju Zeit fr Toleranz autora Aleksandra okanovia. Film obrauje temu homofobije i gej pokreta u Srbiji. U filmu govore Duan Maljkovi, Biljana Kovaevi Vuo i Predrag M. Azdejkovi i korien je arhivski materijal B92 sa prve gej parade u Beogradu. Meunarodni iri koji su inili/e direktor Gete Instituta, predstavnik Nemake ambasade u Beogradu, koordinator projekta i urednica informativnog programa RTS je dodelio prvu nagradu ovom filmu.
Dokumentarni film o beogradskoj Paradi ponosa iz 2001. godine izradio je Labris u saradnji sa LGBT grupom Gayten.
Istorija
2003.
U martu je ubijena Merlinka (Vjeran Miladinovi, 43), prvi javno deklarisani transvestit, na prostorima bive Jugoslavije - u Beogradu. Merlinku pamtimo po ulogama u filmovima Marble ass, reditelja elimira ilnika i Lepe ene prolaze kroz grad. Autorka je romana Terezin sin (objavljenom 2001. godine i dopunjeno izdanje 2002. godine). U aprilu donet je zakon o javnom informisanju Republike Srbiji koji lanom 38 zabranjuje govor mrnje i prema osobama istopolne orijentacije. U julu, u Niu zabeleen je sluaj krenja ljudskih prava nad osobama istopolne seksualne orijentacije. Dvojica punoletnih mukaraca M.M. (24) i M.R. (33) , kao i lanovi porodice M.R.-a bili su izloeni verbalnim i fizikim napadima od strane majke i ujaka M.M.-a. Razlog napada bila je njihova emotivna veza. Nakon prijave sluaja policiji, pritisak koji su ove dve osobe vrile nad M.R. prestao je, ali zato pritisak koji je vren nad M.M. pojaan je i to pod direktnom pretnjom vatrenim orujem. Sluaj je ostao nereen u nedostatku pravnih i socijalnih solucija. U avgustu Labris je predao Predlog izmena i dopuna zakona o porodici republikom ministarstvu za socijalna pitanja. Predlog izmena i dopuna zakona o porodici odnosi se na dva mogua modela: izjednaenje homoseksualnog i heteroseksulanog braka i uvoenje instituta zajednice osoba istog pola. Predlog je usledio kao posledica neadekvatnog predloga zakona o porodici ministarstva za socijalna pitanja, koje je svojim predlogom u potpunosti izostavilo osobe istopolne orijentacije. U septembru osnovano je Udruenje za promociju ljudskih prava seksualno razliitih Pride, iji je glavni cilj organizovanje Parade ponosa naredne godine. Organizaciju su osnivali aktivisti i aktivistkinje nekoliko nevladinih organizacija koje se bave zatitom ljudskih prava.
U oktobru Gayten LGBT organizovao je drugi deo projekta Coming Out With Nick (COWN II). Projekat je postavljen na internacionalnom nivou sa pokuajem da Srbiji i Crnoj Gori prikae izbor queer izlobi, teorije, radionica i dokumentarnih filmova. Projekat je realizovan u Beogradu, Kulturnom centru Rex, od 16. do 19. oktobra 2003. godine. Predstavljanjem razliitih formi/strategija queer kulture u Beogradu otvorena je diskusija koja je bitna za osnaivanje civilnog drutva i ljudskih prava, kao i osnaivanju queer ekspresije unutar LGBT zajednice u Srbiji. U oktobru Udruenje za promociju ljudskih prava seksualno razliitih Pride uputio je zahtev Ministarstvu prosvete Republike Srbije da svim raspoloivim zakonskim sredstvima omogui upis osamneastogodinjem homoseksualcu M.G. kome ve dva meseca srednje medicinske kole u Zemunu i na Zvezdari ne dozvoljavaju upis u etvrtu godinu. Iako je punoletan, u oba sluaja upis je odbijen uz obrazloenje da je potrebna saglasnost roditelja. Iz price M.G.-a jasno se vidi da je u pitanju diskriminacija na osnovu seksualnog opredeljenja. Nakon par meseci akcije javnog protesta povodom ovog sluaja, M.G.-u je dozvoljeno da pohaa etvrtu godinu srednje medicinske kole na Zvezdari. U novembru grupa SPY postaje lanica Republike komisije za borbu protiv SIDA-e, gde nastavlja delovanje u cilju osveivanja pripadnika dravnih struktura o postojanju i problemima LGBT populacije vezano za problematiku HIV-a i drugo. U novembru Labris je otvorio slubu Info telefon za lezbejke, sa ciljem da informie lezbejke i optu populaciju o lezbejskim ljudskim pravima, nevladinim organizacijama koje zastupaju lezbejska prava, kulturnim i aktivistikim dogaajima relevantnim za enski i lezbejski aktivizam.
Istorija
Brojevi telefona Info centra se objavljuju u pojedinim dnevnim listovima. U decembru maloletna J. N. (16 godina) nakon out-ovanja svojim roditeljima, biva maltretirana od strane istih, a kasnije i od strane policije koja je nastupila krajnje brutalno u ovom slucaju, kako verbalno, tako i fiziki. Nakon ukljuenja maloletne J.N. u radio emisiju Gayming, 15. decembra u kojoj je ona izloila svoj sluaj iroj javnosti, usledila su ukljuenja drugih ljudi koji su se nalazili u slinoj situaciji, to je potvrdilo da ovo nije jedinstven, izolovan sluaj. U decembru politika stranka Liberala Srbije ponudili udruenju Pride da se na izbornoj listi te stranke nau i dva predstavnika Pridea, to su ovi odbili obrazlaui pogrenim da se gej i lezbejski pokret vezuje u ovom trenutku za bilo koju politiku opciju.
2004.
U aprilu Skuptina Udruenja za promociju ljudskih prava seksualno razliitih Pride, donela je odluku o otkazivanju Druge beogradske parade ponosa seksualno razliitih. Glavni razlozi za ovakvu odluku su previsok rizik i nemogucnost da se uesnicama i uesnicima skupa garantuje bezbednost i odsustvo snane podrke demokratske javnosti. U maju osnovana je LGBT organizacija Slobodna Duga - prva LGBT organizacija u Crnoj Gori, koja se bavi iskljuivo pitanjima seksualnih manjina i javnim zastupanjem. U periodu juni-juli realizovana je medijska kampanja ivela razliitost u organizaciji Labrisa a uz podrku pojedinih nevladinih organizacija i medija. Kampanja je obuhvatila emitovanje dva radio dingla na devet radio stanica u Srbiji i Crnoj Gori.
U junu Labris je podneo amandman na Krivini zakon Srbije, lan 60, kojim se sankcionie diskriminacija graanki i graana istopolne orijentacije od strane dravnih organa. Inicijativu za podnoenje amandmana podralo je blizu 30 nevladinih organizacija iz SCG. U junu Labris je javnosti predstavio svoj istraivaki izvetaj Lezbejska i gej populacija u dnevnoj tampi u Srbiji, za period od 1. jula 2003. do 31. decembra 2003. godine. Analizirano je sedam informativnih dnevnih novina: Danas, Politika, Veernje novosti, Glas javnosti, Blic, Balkan i Kurir i dva nedeljnika: NIN i Vreme. U junu odrana je konferencija South East European Regional LGBT Media Initiative, u Novom Sadu u saradnji udruenja New Age Raibow, Fonda za otvoreno drutvo i Soros fondacije. U julu u znak solidarnost sa lezbejskom i gej populacijom iz Srbije u Kopenhagenu performans grupa dunst organizovala je ulinu akciji protiv nasilja nad gejevima u Srbiji, ispred ambasade Srbije i Crne Gore. Akcija u Kopenhagenu je bila u cilju podseanja srpske vlade da preuzme pro-akcije u podrci prava seksualnih manjina u svojoj zemlji. U oktobru u organizaciji Labrisa u Beogradu i u Novom Sadu u prostorijama enskih studija i istraivanja odrana su dva seminara posveena radu sa medijima pod nazivom Mediji i istopolna orijentacija. Seminari su deo labrisovog projekta Edukacija nevladinih organizacija i medija, zapoetog u novembru 2003. godine. Od velikog broja pozvanih novinarki i novinara i medijskih kua seminaru se odazvalo samo desetoro novinarki. U oktobru osnovana je organizacija Novosadska lezbejska organizacija NLO sa ciljem osnaivanja lezbejki i promocije lezbejske kulture i prava. U novembru odran je drugi po redu seminar namenjen nevladinim organizacijama o zastupanju LGBT prava u
Istorija
organizaciji grupe Slobodna Duga i COC iz Holandije, u Podgorici. Seminaru su prisustvovale/i predstavnice i predstavnici 8 nevladinih organizacija iz Crne Gore i dve LG grupe iz Srbije. Najavljena konferencija za tampu je otkazana usled pretnji navijaa Budunosti koji su ipak dva dana kasnije ispred zgrade RTV-a CG, napali kamenicama gej aktivistu Atilu Kovaa koji je te veeri gostovao na pomenutoj televiziji. Lin pomenutog je spreilo 30 naoruanih pripadnika MUP-a koji su ga obezbeivali. Povodom ovog sluaja nisu se oglasile nevladine organizacije niti mediji u Crnoj Gori. U decembar tek osnovana kragujevaka LGBT grupa KOD postala je sastavni deo Lambde. Tokom decembra Labris je realizovao medijsku kampanju ivela razliitost koja se sastojala u emitovanju radio dingla na etiri radio stanice u Srbiji.
2005.
U martu usvojen je Zakon o radu koji u delu zabrana diskriminacije titi i prava istopolno orijentisanih osoba. U aprilu Labris je uputio zahtev Srpskom lekarskom drutvu i Udruenju neuropsihijatara Jugoslavije, da javnim saoptenjem potvrde da homoseksualnost nije bolest. Srpsko lekarsko drutvo se nije odazvalo ovom pozivu. U maju povodom Meunarodnog dana protiv homofobije u Evropskom Parlamentu prikazan je dokumentarni film, Ima mesta za sve nas, o prvoj parade ponosa, Beograd, 2001. U junu Labris je u saradnji sa jo 12 nevladinih organizacija podneo amandmane na predlog zakona o ravnopravnosti polova Radnoj grupi formiranoj na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova.
U junu Labris je pokrenuo medijsku kampanju Pravo na ivot bez nasilja koju je podralo 20 radio stanica iz 16 gradova Srbije, emitujui radio dingl. U junu Istraivanje Nasilje nad istopolno orijentisanim osobama koje je Labris u saradnji sa Novosadskom Lezbejskom Organizacijom i Centrom za promociju i unapreenje LGBT ljudskih prava i Queer kulture Lambda iz Nia, prezentovano je na dvodnevnoj OSCE -ovoj konferenciji u paniji. U julu usvojen je Zakon o visokom obrazovanju, koji u delu zabrana diskriminacije titi i prava istopolno orijentisanih osoba. U septembru Skuptina Srbije usvojila je i novi Krivini zakon koji izjednaava potrebnu minimalnu starosnu dob za stupanje u seksualne odnose, bilo da je re o heteroseksualnim odnosima ili o homoseksualnim odnosima (i gejevi i lezbejke). U novembru Labris je zapoeo sa realizacijom projekat Edukacija medija, omladinskih i nevladinih organizacija za ljudska prava o lezbejskim ljudskim pravima, u okviru kojeg su odrana i tri seminara posveena radu sa medijima pod nazivom Ka Evropi: marginalizovane grupe i odgovorno novinarstvo, u saradnju sa Zavodom sa rodnu ravnopravnost i NUNS-om. Seminara ju prisustvovalo oko 30 predstavnica i predstavnika medija. U decembru LGBT organizacije proslavile 15 godina lezbejskog i gej aktivizma u Srbiji i Crnoj Gori.
IV
JEZIK I TERMINOLOGIJA
Izbegavanje heteroseksualnih predrasuda u jeziku

Komitet za lezbejska i gej pitanja Amerike asocijacije psihologa
1. Problemi terminologije 2. Ciljevi smanjivanja heteroseksualnih predrasuda u jeziku

Ovaj lanak predstavlja predloge kako izbei heteroseksualne predrasude u jeziku koje se odnose na lezbejke, gej mukarce i biseksualne osobe. Problemi u jeziku se pojavljuju kada je terminologija nejasna ili kada je terminologija povezana sa negativnim stereotipima. lanak predlae bolju terminologiju i takoe predstavlja nain za poveanje vidljivosti lezbejki, gej mukaraca i biseksualnih osoba u jeziku. Komitet za lezbejska i gej pitanja (CLGC) je od svog formiranja 1980. godine uzimao u obzor pitanja heteroseksualnih predrasuda u jeziku. Prvi nacrt CLGC nomenklature direktiva za psihologe odobren je na sastanku septembra 1985. Traeni su komentari od strane odeljenja 44 Amerike asocijacije psihologa (APA) i od Asocijacije lezbejki i gej psihologa. Revidirani dokument odobren je od strane CLGC-a oktobra 1985. i Odbora za drutvenu i etiku odgovornost u psihologiji u prolee 1987. U meuvremenu, u nezavisnom projektu Odbora za poslove etnikih manjina i ad hok komiteta Odbora za publikacije i komunikacije (P&C) razvijen je dokument Smernice za izbegavanje rasnih/etnikih predrasuda. Uz nekoliko drugih revizija od strane autora i nekoliko recenzija od strane P&C-a, smernice za rasne/etnike predrasude postale su model za nekoliko radnih dokumenata koji se spremaju u P&C-u da bi bili ukljueni u sledee izdanje Prirunika Amerike asocijacije psihologa. Smernice su podnete u P&C oktobra 1989. i ovaj lanak ukljuuje revizije koje su oni predloili. S obzirom na to da ne postoji univerzalna saglasnost u vezi sa terminologijom i obzirom da se jezik i kultura stalno menjaju,
Jezik i terminologija
ideje u ovom lanku treba smatrati korisnim sugestijama pre nego strogim pravilima. Pisci bi trebalo da pokuaju da razumeju obrazloenje ovde ponuenih predloga i da budu osetljivi na drutvene promene koje mogu diktirati upotrebu jezika o kome nije posebno diskutovano u ovom lanku.
Problemi terminologije
Problemi u jeziku u odnosu na lezbejke, gej mukarce i biseksualne osobe pojavljuju se onda kada je jezik suvie nejasan ili su koncepti slabo definisani. Postoje dva glavna problema kada je imenovanje pojmova u pitanju. Jezik moe biti dvosmislen pa je italac nesiguran u vezi sa njegovim znaenjem ili kriterijumom ukljuivanja ili iskljuivanja. Termin homoseksualnost je u prolosti bio povezivan sa izopaenou, mentalnim bolestima i kriminalnim ponaanjem, tako da ovi negativni sterotipi mogu ovekoveiti jezik pun predrasuda. 1. Za psiholoke tekstove, termin seksualna orijentacija je bolji od termina seksualna preferencija i odnosi se na seksualne ili ljubavne veze lezbejki, gej mukaraca, biseksualnih i heteroseksualnih ljudi. Re preferencija sugerie stepen dobrovoljnog izbora koji nije obavezno prisutan u izjavama lezbejki i gej mukaraca i koji nije dokazan u psiholokim istraivanjima. Termini lezbejska seksualna orijentacija, heteroseksualna orijentacija, gej muka seksualna orijentacija i biseksualna orijentacija bolji su od termina lezbejstvo, heteroseksualnost, homoseksualnost i biseksualnost. Prvonabrojani termini se fokusiraju na ljude, a neki od dole nabrojanih u prolosti su povezivani sa patologijom. 2. Lezbejski i gej su bolji termini od termina homoseksualni kada se koriste kao pridev koji se odnosi na specifine osobe ili grupe, a termini lezbejke i gej mukarci su bolji od termina homoseksualci kada se koriste kao imenice za odreene osobe ili grupe. Termin homoseksualni nosi sa sobom nekoliko problema kada je znaenje u pitanju. Drugo, termin je dvosmislen jer se
esto pretpostavlja da se odnosi iskljuivo na mukarce i zbog toga ini lezbejke nevidljivim. Tree, esto je nejasan. Termini gej mukarci i lezbejke odnose se prvenstveno na identitete i na modernu kulturu i zajednice koje su se razvile meu ljudima koji dele te identitete. Identiteti bi trebalo da budu odvojeni od seksualnih ponaanja. Neke ene i mukarci imaju seksualne odnose sa osobama istog pola, ali sebe ne smatraju lezbejkama ili gej mukarcima. Nasuprot tome, termini heteroseksualni i biseksualni trenutno se koriste da bi se opisao i identitet i ponaanje. Termini gej kao pridev i gej osobe kao imenica koriste se i za mukarce i za ene. Meutim, ovi termini mogu biti dvosmisleni jer itaoci koji su navikli na termine lezbejke i gej mukarci mogu pretpostaviti da se gej odnosi samo na mukarce. Zbog toga je bolje koristiti gej ili gej osobe samo kada je u pitanju specificiran rodni sastav ovog termina. Termin gej mukarac je bolji od termina homoseksualac ili muka homoseksualnost, te treba koristiti gramatike konstrukcije tipa: njegove kolege su znale da je on gej pre nego njegove kolege su znale za njegovu homoseksualnost. Isto vai i za termine lezbejka, umesto ena homoseksualac, enska homoseksuanost ili lezbejstvo. 3. Istopolno seksualno ponaanje, muko-muko seksualno ponaanje i ensko-ensko seksualno ponaanje su odgovarajui termini za specifine sluajeve kada ljudi upranjavaju takvu vrstu ponaanja bez obzira na svoju seksualnu orijentaciju (na primer oenjeni heteroseksualni muarac koji je jednom imao istopolno seksualno iskustvo). Isto tako, korisno je da se ene i mukarci ne smatraju suprotnostima (kao u terminu suprotni pol) da bi se izbegla polarizacija, kao i da heteroseksualne ene i mukarci ne budu vieni kao suprotnost lezbejkama i gej mukarcima. Zbog toga je termin muko-ensko seksualno ponaanje bolji od termina seksualno ponaanje prema suprotnom polu kada se misli na specifine primere polno razliitog seksualnog ponaanja koje ljudi upranjavaju bez obzira na svoju seksualnu orijentaciju. Kada govorimo o seksualnom ponaanju koje ne moe biti
opisano kao heteroseksualno, gej, lezbejsko ili biseksualno, treba voditi posebnu brigu. Na primer, opisi seksualnog ponaanja u ivotinjskim vrstama trebalo bi da budu oznaeni kao mukomuko seksualno ponaanje. 4. Biseksualne ene i mukarci, biseksualne osobe ili biseksualni kao pridev odnosi se na ljude koji se seksualno i emotivno vezuju i za ene i za mukarce. Ovi termini se esto preskau u diskusijama o seksualnoj orijentaciji i time se dobija pogrean utisak da se svi ljudi vezuju ekskluzivno za jedan rod/pol. Izostavljanje termina biseksualni takoe doprinosi nevidljivosti biseksualnih ena i mukaraca. Mada isprva izgleda nezgrapno, jasnije je koristiti termin lezbejke, gej mukarci i biseksualne ene i mukarci kada elite da se obraate lanovima ovih grupa ukljuujui ih sve. 5. Heteroseksualni je pridev koji je prihvatljiv za ljude koji imaju muko-enske seksualne i emotivne veze i koji ne upranjavaju seksualne veze sa osobama istog pola.
Ciljevi smanjivanja heteroseksualnih predrasuda u jeziku

1. Smanjivanje heteroseksualnih predrasuda i poveavanje vidljivosti lezbejki, gej mukaraca i biseksualnih osoba. Lezbejke, gej mukarci i biseksualni mukarci i ene esto se oseaju ignorisanim od strane optih medija, koji pretpostavljaju da su njihovi itaoci heteroseksualni. Ukoliko se pisac ne obraa direktno heteroseksualnim ljudima, pisanje treba da bude osloboeno heteroseksualnih predrasuda. Naini da se povea vidiljivost lezbejki, gej mukaraca i biseksualnih osoba ukljuuju sledee: a. Korienje primera lezbejki, gej mukaraca i biseksualnih osoba kad se govori o aktivnostima (na primer: roditeljstvo, atletska sposobnost) koje mnogi itaoci pogreno vezuju samo za heteroseksualne osobe. b. Obraanje lezbejkama, gej mukarcima i biseksualnim osobama ne samo u kontekstu seksualnih veza. Istorijski, termin homoseksulanost oznaavao je seksualnu aktivnost pre nego opti
nain ivota i ostvarivanja veza. c. Izostavljanje diskusije o branom statusu sem ako zakonske brane veze nisu tema teksta. Brani status sam po sebi nije dobar indikator zajednikog ivota (venani parovi mogu biti rastavljeni, nevenani parovi mogu iveti zajedno), seksualne aktivnosti ili seksualne orijentacije (osoba koja je venana moe imati gej ili lezbejsku vezu). Osim toga, opisivanje ljudi bilo kao venanih bilo kao nevenanih, ini nevidljivim lezbejke, gej mukarce, biseksaulne kao i heteroseksualne osobe koje ive zajedno. d. Kada se govori o seksualnim i intimnim partnerima treba govoriti i u mukom i u enskom rodu (na primer: adolescentni mukarci su ispitani o starosnom dobu u kom su prvi put imali seksualnog partnera ili partnerku.). e. Korienje seksualne terminologije koja se odnosi i na lezbejke i na gej mukarce, i na biseksualne osobe kao i na heteroseksualne osobe (na primer: Kada ste se prvi put upustili u seksualnu aktivnost? pre nego Kada ste prvi put imali seksualni snoaj?). f. Izbegavanje pretpostavke da trudnoa moe biti samo rez-ultat seksualne aktivnosti (na primer: Preporuka je da se enama koje poseuju kliniku, a koje imaju seksualne odnose sa mukarcima, daju oralna kontraceptivna sredstva., umesto Preporuka je da se enama koje poseuju kliniku daju oralna kontraceptivna sredstva.). 2. Jasnoa izraavanja i izbegavanje netanih stereotipa o lezbejkama, gej mukarcima i biseksualnim osobama. Jezik koji stigmatizuje gej mukarce, lezbejke i biseksualne osobe treba izbegavati (na primer: seksualni izopaenik, seksualni pervertit). Dalje, pisci treba da vode rauna o primerima koji stigmatizuju lezbejke, gej mukarce ili biseksualne osobe. Primer kao Psiholozima je potrebna obuka za rad sa specijalnim populacijama kao to su lezbejke, narkomani i alkoholiari, stigmatizirajui je u tome to nabraja status odreenja (lezbejke) sa odreenjima osoba koji se tretiraju. 3. Uporeivanja lezbejki ili gej mukaraca sa paralelnim grupama. Kada se uporeuje grupa gej mukaraca ili lezbejki sa
drugima, ne upotrebljavaju se uvek paralelni termini. Na primer, suprotstavljanje lezbejki optoj javnosti ili normalnim enama predstavlja lezbejke kao marginalne u drutvu. Prigodnije grupe za uporeivanje bile bi heteroseksualne ene, heteroseksualni mukarci i ene ili gej mukarci i heteroseksualne ene i mukarci. Osobe koje su znaajno doprinele razvoju ovog dokumenta su: Klinton Anderson, Antoni D'Augeli, Linda Garnet, Gregori Herek, Daglas Kimel, Letitia Ana Pepli, Ester Rotblum. Ovaj tekst oslikava mnoge diskusije i napisane nacrte. Svi nabrojani ne slau se u vezi sa svim predlozima u ovom tekstu.
Izvor: http://www.youth.org/loco/PERSONProject/Resources/ OrganizingTactics/lang.html Prevela: Danijela ivkovi
O terminologiji korienoj za istopolno orijentisane osobe

2003 Miodrag Kojadinovi U srpskoj knjievnoj verziji srpskohrvatskog jezika (srpski knjievni jezik), istopolna orijentacija, i lica sa istom, obeleava(ju) se na razliite naine. Sa razvojem aktivizma u ovoj oblasti u poslednjoj deceniji, pojavljuje se potreba da se terminologija jasno definie i da se preporue termini koji su dopustivi sa stanovita samih osoba na koje se termini primenjuju. Kao to je poznato iz drugih jezika, a to je u skladu i sa kratkim empirijskim istraivanjem koje sam sproveo na tu temu, veina istopolno orijentisanih ne voli kvazimedicinski termin homoseksualac, naroito u njegovoj nategnutoj varijanti homoseksualka kad se primenjuje na istopolno orijentisane ene. Ljudima je ovaj termin stran i odbojan, iako ga homofobi ne koriste kao agresivnu uvredu kod otvorenih verbalnih - i nesamo verbalnih - napada. Razlog za to je verovatno da prvi susret sa ovom rei nastaje u pubertetu, kada devojka/mladi, suoen sa nesigurnou odrastanja, identiteta, a na izrazito homofobnom Balkanu i velikim strahom od identifikacije sa opteomraenom seksualnom orijentacijom, pa traumatska iskustva iitavanja enciklopedija i medicinskih, najee prilino netolerantnih, udbenika ostavlja gorak ukus koga se odrasla osoba, koja je (ako je) razreila sopstveni identitet, ne eli da sea. Sama re je tipini devetnaestovekovni neologizam od jednog grkog i jednog latinskog elementa, i zanimljivo je da ju je prvi upotrebio ovek koji je i sam bio homoseksualac, maarski Jevrejin, dr. Kertbeni / Benkert u tekstu na nemakom jeziku. Takoe je zanimljivo da je ova re vie od deceniju starija od rei heteroseksualac i heteroseksualnost. S obzirom na rairenost - ula je u gotovo sve evropske i mnoge neevropske jezike - kao i na injenicu da je u nekim jezicima stvorila normalne skraenice (npr. u norvekom: homomann a ne npr. gay, ili u holandskom Homostudies, zvanini naziv Gej studija na
fakultetu, za razliku od veine anketiranih (respondenata), lino mislim da je re prihvatljiva i da bi se na njenoj reafirmaciji moglo raditi i u srpskom. Pretpostavljam da bi se ta eventualna reafirmacija odnosila na upotrebu prevashodno za obeleavanje istopolno seksualno orijentisanih mukaraca. ene koje vole ene kod nas koriste termin lezbejka. Ova re, razliita i od propisane norme u srpskom, i od knjievne hrvatske rei (lezbijka u oba sluaja), toliko je rairena da mislim da je vreme da se pogrena forma normativizira kao ispravna. Razlozi za to su sledei: Iako u veini jezika koji re poznaju slovo b sledi slovo i, a ne e, u velikoj veini tih istih jezika se re pie sa s a ne z ispred b, kao kod nas. Dakle insistirati da je ispravno samo lezbijka pozivajui se na strane jezike nije dovoljno argumentovano. Dalje, ako je to za nekog ba vano, u ranom italijanskom jeziku za naziv osoba koje ive na Lezbosu pojavljuje se forma sa e (tj. lesbeanoi; sa vizantinizmom oi). Gotovo sve istopolno orijentisane ene u Srbiji da bi sebe imenovale koriste formu sa e, dok formu sa i koriste esto izraziti homofobi i upravo lezbomrsci kao to je penzionisani pop Gavrilovi koji je na gej paradi hukao napadae (a za ta, iz nekog razloga, nije bio krivino gonjen). U kontekstu takve upotrebe knjievne forme, ona postaje jo vie tua i daleka. Naravno, kao etimolog i antropolog - a ne preskriptivni semantiar ja nisam ni za to da se re lezbijka, koja je jeziki normalnija osudi i izbaci iz renika i zameni reju lezbejka, nego da se dopusti dubletna forma. Vremenom bi se verovatno korienje forme sa i minimiziralo, a za nekih stotinu godina moda i sasvim eliminisalo. Po istoj logici prava na samoimenovanje, za istopolno orijentisane mukarce dolazimo u situaciju da koristimo izraz gej (nekad u latinici napisan u engleskom originalu kao gay). Ova re, koja je nekada znaila neobuzdano veseo, onda raskalaan/na, a najzad istopono orijentisan/-na jeste ve u engleskom poimenien pridev, koji smo mi primili u obe funkcije (i kao imenicu i kao pridev). Jezici koji imaju rekciju, kao svi slovenski, pa i nemaki, odnosno
formalnu rodnu determinantu (kao opet slovenski, odnosno panski i italijanski; npr. da je enski rod najee obeleen zavrnim -a), po pravilu modifikuju re koju usvajaju. Ovo se sa reju gej/gay nije dogodilo, tj. pridev je ostao identian imenici. Za neke lingviste to je problem, ali lino mislim da nije nereiv. Mi imamo prideve pozajmljene iz tuih jezika koji nemaju razliite oblike za rod, npr. be (od francuskog beige), koje je isto za sva tri roda, za razliku od prideva slovenskog porekla, kao npr. veseo, vesela, veselo). Na stranu to da se i u samom engleskom jeziku pridev gay sve ree koristi da obelei gej ene, tj. lezbejke, u srpskom se re gej koristi iskljuivo za mukarce. Dalje, ovaj pridev se moe sasvim ostaviti nepromenljiv kao u be iz gornjeg primera (tj. Video sam gej momka u be koulji, ali Video sam visokog momka u crvenoj trenerci). injenica da se pridev poklapa sa imenicom dalje nije problem zato to u svim jezicima, pa i u naem, postoje homonimi, a da to ne pravi (vee) probleme govoriocima koji imaju kompetenciju u jeziku blisku maternjoj. Svakom je, naime, jasno koja kosa se ia, kojom kosom se kosi trava, a na kojoj (planinskoj) kosi se skija. Dakle, mislim da je pored rei homoseksualac, re gej sasvim prihvatljiva i funkcionalna. Prednost rei gej je njena internacionalna rairenost, oseaj da je relativno savremena, a opet ne radikalno trendy (to bi uinilo da i izae iz mode). Prednost rei homoseksualac je to, kao veina neologizama iz epohe u kojoj je nastala, ona moe da pravi velik broj izvedenica (imenicu homoseksualnost, pridev homoseksualan, prilog homoseksualno, itd.) i da se menja po padeima. Ipak, ak est slogova u homoseksualac, u odnosu na jedan jedini u rei gej daje veliku prednost novijoj rei. Meu nekim aktivistima pojavio se pokuaj da se reafirmie jedna druga vrlo rairena re peder. Oni se pozivaju na dva presedana: nemaku re Schwul i dansku re bose. injenica je da je velikim trudom aktivista u zemljama gde taj aktivizam traje jako dugo u Nemakoj, prvoj zemlji aktivizma za prava istopolno orijentisanih, sa prekidima nekih sto dvadeset godina, u Danskoj bez prekida od 1947. godine, dakle nekoliko meseci due nego u Niskozemlju (Holandiji). Meutim, u pitanju su
potpuno autohtone rei, a ne rei kao peder, pozajmljena iz istog pseudo-medicinskog renika iz kojeg je i homoseksualac, koji zagovornicima pedera smeta. Re peder nam je dola preko francuskog iz grkog originala (paiderastes), gde je obeleavala odraslog mukarca-inicijatora koji se uputa u specifinu vrstu odnosa sa deakom-inicijantom, najee pred-pubescentom (13-15 godina). Dakle, razlika u godinama je kod ove vrste odnosa bila neminovna, a re se nije nikad koristila za emotivno-seksualni odnos dva odrasla mukarca (koji je, u svakom sluaju, bio daleko rei nego pederastiki). S obzirom na negativni naboj koji re peder nosi sama po sebi, dakle podrazumevajui seksualne odnose sa decom i mlaim maloletnicima, naroito u kontekstu uestalih optubi za seksualno zlostavljanje deaka/mladia, a takoe i s obzirom na najeu upotrebu ove rei u najuvredljivijem znaenju (uporedi pederisati se, peder po karakteru, jeste peder po seksualnom opredeljenju, ali nije peder u dui, itd.), mislim da je re nepovratno izgubila ak i mogunost da bude koriena van pejorativnog konteksta i da e napori za njenu reafirmaciju biti traenje vremena. Simptomatino je takoe da francuski jezik, otkud nam je re dola, nije ni pokuavao da reafirmie svoju re pd, nego ju je ostavio zaboravu (koriste je jo samo najokoreliji homofobi, koji su najee takoe rasisti, i sl.), a zato je englesku re gay prilagodio francuskom i napravio gai, ak i u varijanti za enski rod gaie (to se razlikuje samo u pisanju, a ne i u izgovoru). Ni austrijski dijalekat (koji je takoe jedno kratko vreme imao re Pderast) i ne pokuava da je vrati, mada oni, dodue koriste reafirmisanu re Schwul, a ni sami tolerantni Holandezi nisu afirmisali svoju re poot, pa ni manje negativnu flikker, nego koriste homo ili, poto, bar gej Amsterdameri, najee govore engleski, gay. Dalje mogunosti su: - sintagma istopolno orijentisane osobe koja je malo rogobatna za svaki dan, ali sasvim upotrebljiva kao kolektivni naziv za gej mukarce i lezbejke/lezbijke. Ova konstrukcija mi se ini vrlo dobra i koristio sam je nezvanino od 1996., a zvanino od postera kojim se poziva na prvu seriju predavanja Programa istopolnih studija, 2000. godine.
- crkvenoslovensko muelonik (kalk iz grkog arsenokoitos), koje je danas sasvim izobiajeno, osim meu vrlo homofobnim predstavnicima SPC-a. Ovo je vrlo simptomatino, s obzirom na ono to nam je Iv Levine pokazala: da je u Srednjem veku pravoslavna crkva bila mnogo tolerantnija prema seksualnosti uopte, a naroito prema homoseksualnosti, i naroito meu slovenskim pravoslavcima. ta se u meuvremenu dogodilo u Srbiji, pitamo se! U svakom sluaju, iako re nije naroito afirmativna, nije ni uvredljiva, ali joj je sudbina zapeaena utilitarnom provenijencijom od strane homofoba. - kalk iz nemakog topli brat (Warme Bruder), takoe gotovo sasvim izobiajeno. U pitanju je nemaki argo, i sintagma nema neku naroitu vrednost za savremeni srpski jezik. - kad smo ve kod argoa, moda - ali samo moda - i za utehu onima koji su hteli da vrate pedera u nekom pozitivnom smislu, kreveljenje beogradskog urbanog argoa sa izvrnutim slogovima, tj. derpe. Re je svakako manje uvredljiva nego peder i zapenuani homofobi je ne upotrebljavaju. Kao i sve rei sa izvrnutim slogovima, ovo je nekakava vrsta hipokoristika i kao takvu bih je mogao tolerisati, ali ne i podrati. Sve u svemu, mislim da je pobeda rei gej i lezbejka (sa e!) ve gotovo sasvim zagarantovana.
Jezik: Diskriminacija, stereotipi, predrasude

Svenka Savi Re diskriminacija u najirem smislu znai praviti razliku. Budui da je drutvo odavno podeljeno na one koji imaju manju mo i vlast, i one koji su moni, kroz istoriju se menjao centar moi, ali je diskriminacija, nekada i opresija, onih sa manje moi ostala. Danas, na primer, centri mou su mediji, pa se preko medija diskriminiu pojedinci, grupe, narodi: jeziki i nejeziki (gest, slika, plakat, bilbord...). Izraz politiki korektan govor odnosi se na javnu i privatnu upotrebu jezika saobraen idejama, formulisanim u Deklaraciji o ljudskim pravima (1948): ni jedna grupa (ili pojedinac/pojedinka) ne moe biti diskriminisan/a jezikom samo zato to pripada nekoj rasi, veri, jeziku, naciji, etnikoj grupi, polu, dobu, polnoj orijentaciji. Nacionalizam je izraavanje sopstvene pripadnosti nacionalnoj grupi na tetu pripadnika druge nacionalne grupe. Etnicizam - diskriminacija na osnovu pripadnosti etnikoj grupi (na primer, kad govorimo o etnikim grupama u Vojvodini, onda izbegavati izrazi Tot/Totica za Slovaka ili Slovakinju) Rasizam - izraavanje diskriminacije prema pripadnicima druge rase (belaca prema onima koji to nisu, i obratno). Juvenizam - diskriminacija prema mladima (na primer, izostaviti izraze kao: balavac/balavica, utokljunac). Ejdizam - diskriminacija prema starima (preporuka je: izostaviti izraze kao: baba, babetina, metuzalem, senilac, starkelja, drkelja). Lingvicizam - diskriminacija na osnovu (maternjeg) jezika drugih, ili izraavanje otvorene mrnje i nipodatavanja jezika drugih (na primer, u naem kontekstu takav je opti stav prema romskom jeziku mogunost upotrebe maternjeg jezika Roma nedosledno je sprovedena u praksi, mada su zakonska odreenja nediskriminatorna). Moemo govoriti o individualnoj, institucionalnoj i/ili dravnoj diskriminaciji navedenih pojava. Ejbolizam. Kako se jeziki obeleavaju osobe, ili grupe, koje
imaju fizike ili psihike drugaije osobine? Preporuka je: izostaviti izraze kao hendikepirani, osobe sa posebnim potrebama, osobe oteene u razvoju, itd. koje su, inae, kod nas, deo zvaninog zakonskog inventara rei i izraza, a signaliziraju da su ove osobe u nekoj 'potrebi', a ne da su razliite. Konfesizam - diskriminacija na osnovu veske pripadnosti. Izraz sekta zameniti sa 'male verske zajednice'; raskol sa 'podela', izmatici sa 'oni koji su se odelili'... Seksizam - diskriminacija muke i enske osobe prema polu. To su izrazi kojima se degradira muka, ili enska osoba (glupaa, guska, zmija, kuka, krava, zatim izrazi kao usedelica, gospoica, kojima se odreuje enska osoba prema branom statusu, jer je brano stanje privatna stvar svake osobe, prema odrednicama iste te Deklaracije). U medijima je uobiajeno govoriti primere kao Milica Gaji, nevenana supruga Marka Miloevia (TV B92). Zatim, izrazi vezani za boju kose ene - vicevi o plavuama kao glupim devojkama. Kao vid borbe protiv diskriminacije plavua i otklanjanje stereotipa o njima, posluilo je i jedno istraivanje u SAD: Istraivai sa kalifornijskog univerziteta otkrili su da plavue imaju manje ansi da se zaposle od crnki, a kada im to i poe za rukom, dobijaju manju platu. Testirali su niz firmi, aljui im podatke o strunosti i biografije istih osoba - samo su na fotografijama menjali boju kose. Primera za seksizam je mnogo: u jeziku, jeziku medija (fotografije, bilbordi, grafiki znaci i sl.). Pod seksizmom podrazumevamo ustaljenu praksu upotrebe forme mukog roda za profesije i titule koje obavljaju ene. Predlog za otklanjanje seksizma prema enama je: upotrebi uvek formu enskog roda: profesorka, rektorka, dekanka, efovica (ili efica), docentkinja, asistentkinja, sociolokinja, pedagokinja, predsednica... Za seksualne manjine upotrebiti osobe istopolne orijentacije, kao i osobe hetero, ili raznopolne orijentacije. Izraz gej, koji je najmanje obeleen negativnim odnosom prema osobama drugaije seksualne opredeljenosti, izgleda da je, barem u prevodilakoj sferi (titlovanje filmova sa engleskog jezika na srpski), uhvatio korena. Neprihvatljivi su izrazi: peder, topla braa, homoseksualac, homi). Moemo govoriti o individualnoj, institucionalnoj i/ili dravnoj diskriminaciji navedenih pojava.
Moemo govoriti o eksplicitnoj (otvorenoj) i implicitnoj (manje vidljivoj) diskriminaciji prema individuama, grupama ili itavim zajednicama, u svetu i kod nas, danas. Izraz stereotip je sloenica: stereo - znai krut, vrst, tvrd, pa onda jeziki izrazi, rei, fraze i druge ustaljene forme odraavaju nain miljenja oveka da kategorizuje ljude, predmete, dogaaje po odreenim osobinama. Zato moemo govoriti o dobrim i loim stranama ove ovekove misaone osobine. Danas izraz stereotip, najee, vezujemo za ustaljena, pogrena, iracionalna, ili poluistinita tvrenja o drugima, to doprinosi nerazumevanju, nedijalogu meu pripadnicima razliitih grupa ljudi. Danas govorimo ee o stereotipima u jeziku, koji izazivaju negiranje i nipodatavanje onih koji su razliiti: u etnikoj pripadnosti, nacionalnoj, jezikoj, itd. Takvi su stereotipi deo razgovornog jezika uopte, dakle domena koji nije u tom smislu pravilima odreen, to kod nas, onda, na alost, prelazi i u domene institucionalne i slubene upotrebe jezika, kakvi su mediji, institucije obrazovanja, parlament, dakle, institucije moi, to je nedopustivo. Predrasude su stavovi, pojmovi i miljenja koje pojedinci i grupe imaju, najee, o drugima, ali u dobroj meri i o sebi (na primer, da su kotlanani, Jevreji... krti; Srbi su velikoduni, prijateljski, nekrti; videti: Svenka Savi, 2004). Otuda, ono to je u jeziku odraava ono to je predstava Drugih u mislima. Kada se danas govori o promeni, ili otklanjanju predrasuda prema Drugima, misli se na ono emu takva aktivnost treba da slui zajednitvu razliitih naroda u Evropskoj zajednici. U tom smislu, otklanjanje predrasuda prema drugim narodima, grupama, seksualnim, polnim, uzrasnim... primarni je zadatak. U tome, svakako, jezik ima najvaniju ulogu, jer pomou jezika moemo menjati svet, na isti nain na koji svet izraavamo jezikom. Termin seksualna orijentacija odnosi se na identitet osobe; emocionalnu i seksualnu vezu lezbejki, gej mukaraca i biseksualnih osoba; dakle na ljude, a ne na stanje, koje se signalizira izrazima homoseksualnost, lezbejstvo...Re preferencija ukazuje na dobrovoljan izbor, to nije dokazano u psiholokim istraivanjima. Otuda su i izrazi lezbejka i gej mukarac prihvatljiviji od imenice homoseksualac ili prideva izvedenog od nje, jer je nedovoljno
jasan, vezuje se samo za mukarce. Ono to treba naglasiti jeste da iza ovih izraza stoje identiteti osoba, i otuda ih treba razlikovati od seksualnog ponaanja, koji je samo deo identiteta. Neke osobe mogu imati seksualne odnose sa osobama istog pola, a da, pritom, ne doivljavaju sebe kao gej mukarca ili lezbejku. Izraz heteroseksualan/na ili biseksualan/na odnose se na identitet i na ponaanje. U vezi sa identitetom osobe podseamo da izraz 'suprotni pol' nije adekvatan, jer insistira na suprotstavljanju polova, to u stvarnosti nije tako. Termin biseksualna osoba odnosi se na mukarca/enu koji ostvaruju emocionalne i seksualne veze i sa mukarcima i enama, dok je prihvatljiv izraz heteroseksualne osobe za one koji ostvaruju ensko-muke emocionalne i seksualne odnose, tj. ne stupaju u seksualne odnose sa osobama istog pola (neprihvatljiv je, za ovakvu vezu, izraz 'normalni'). Terminolokim odreenjima lezbejke1 , gej mukarci i biseksualne osobe signalizira se da je re o ostvarivanju veza i naina ivota, a ne (samo) o seksualnoj orijentaciji, smanjuje se diskriminacija i poveava vidljivost lezbejki, gej mukaraca i biseksualnih osoba , koje, inae, smatraju da ih mediji ignoriu, jer smatraju da su primaoci poruka samo heteroseksualne orijentacije. Potrebna je terminoloka preciznost i zbog novih zakonskih regulativa, na primer, vezanih za roditeljstvo ili brani status. Izrazi udate/oenjeni i samci ini nevidljivim lezbejke, gej mukarce i biseksualne osobe, kao i sve ljude koji ive zajedno, pa se ne preporuuju u zakonodavnoj, i drugoj jezikoj praksi, u javnoj i slubenoj upotrebi. Potreban je kodeks politiki korektne upotrebe jezika u medijima kojim se ne diskriminie ni pojedinac ni grupa, a ostvaruje dosledno zahtev iz Deklaracije o ljudskim pravima (1948). Doprinos takvom kodeksu treba da daju upravo pojedinci i grupe, koje sebe prepoznaju kao one koje nemaju dovoljno prava u drutvu - a to su, svakako, ene. Ne postoji dogovor u dravi o ovakvoj upotrebi srpskog jezika danas. Jezik se neprestano menja,
1.) Savi, Svenka, Kodeks neseksistike upotrebe jezika u medijima, Futura publikacije, Novi Sad, 2004. Vujaklija, Milan, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 2002.
pa miljenje ovde izneto treba shvatiti kao mogui put, ili savet; jedan od moguih, individualnih doprinosa, u ovom trenutku, razvoja diskusije o diskriminaciji, stereotipima i razliitima, kod nas. Ovo je neka vrsta zova optoj akciji za izradu kodeksa politiki korektne upotrebe rei u srpskom jeziku.
V
PRAVO
Dr Zorica Mrevi Nauna savetnica Institut drutvenih nauka, Beograd
Evropa i mi - kako protiv diskriminacije

1. Jednak tretman homoseksualnih lica u Evropi 2. Evropa prvi put u 1500 godina nema vie zakone koji kanjavaju homoseksualne odnose 3. Pravna priznatost istopolnih zajednica u Evropi 4. Kalendar zbivanja: 2003 5. Kalendar zbivanja: 2004 6. 2005 godina: Poljska i ostali dogaaji 7. Prva treina 2006
1. Jednak tretman homoseksualnih lica u Evropi

Nema ni jedne oblasti zatite ljudskih prava koja se u poslednje vreme toliko brzo menjala i poboljavala kao to je oblast zatite i unapreivanja ljudskih prava homoseksualnih lica oba pola u Evropi. Neka od najvanijih prava koja homoseksualnim licima moraju da budu garantovana kroz pravne sisteme i institucionalnu praksu evropskih zemalja na razne naine su dopunjavana, koordinirana i sistematski razvijana: Pravo na jednaki pravni tretman Pravo na zatitu od diskriminacije Pravo na porodicu i zatitu te porodice Pravo na socijalnu sigurnost Pravo na zdravlje Pravo na imovinu. Mnogo je uraeno u poslednje vreme u zemljama Evropske unije (kao i u vajcarskoj i Norvekoj koje geografski pripadaju
Pravo
Evropi ali formalnopravno nisu lanice Unije) u tom pravcu i praktino svaka godina donosi novine i dodaje nove elemente u izgraivanju i kompletiranju sistema pravne jednakosti homoseksualaca. Predstavljeni period je vreme vrlo ivih i raznovrsnih promena u pogledu dopunjavanja pravne regulative jednakog tretmana homoseksualnih lica u Evropi. Treba rei da se tu ne radi ni o kakvoj prekretnici niti sudbonosnim, istorijskim momentima ve vie o jednom loginom sledu dogaaja na evropskoj pravnoj i politikoj sceni gde se dosledno sprovode i potuju principi jednakih mogunosti, nediskriminacije i jednakog pravnog tretmana. LBGT lica zapravo u veini ostaju marginalizovani pripadnici evropskih drutava, pod kojima teorija podrazumeva grupe koje trpe od viestruke deprivacije (nezaposlenost, niske zarade, loi uslovi stanovanja, uestala policijska i zakonska represija, konsekventno oteano obrazovanje, politika iskljuenost). I mada se njihov pravni status zaista brzo popravlja, jo uvek su daleko od ideala zadovoljne veine koju karakterie materijalno bogatstvo, privredna sigurnost i politika participacija.1 Tim gore rezultate daje uporeivanje sa domaom situacijom jer pogled iz Srbije na te evropske promene moda najvie lii na poznati pogled siromanog deteta u raskoni izlog skupocenh i raznovrsnih igraaka: dete zna da je staklo granica izmeu njegove realnosti i sveta udesa i da od stakla nadalje poinje teko dostini svet mate. Kada je u pitanju Evropa, najvanija su sigurno dva mometa, potpuna dekriminalizacija homoseksualnih odnosa i omoguavanje pravno priznatog sklapanja istopolnih zajednica u mnogim evropskim zemljama.
2. Evropa prvi put u 1500 godina nema vie zakone koji kanjavaju homoseksualne odnose
U Jermeniji, jedinoj preostaloj evropskoj zemlji2 koja je
2.) Napomena: Iako se Jermenija ne nalazi u uobiajenoj geografskoj definiciji Evrope, generalno se prihvata da je unutar politikog koncepta Evrope, to pokazuje njeno lanstvo u Savetu Evrope.
zakonski kanjavala istopolne odnose, 1. avgusta 2003. je zamenjen stari zakon. Prvi put u mnogo vekova, i verovatno jo od kada je vizantijski car Justinijan uveo zakon u 6. veku, ne postoji mesto u Evropi gde su istopolni odnosi nezakoniti. Iako je proces promene zakona koji zabranjuju istopolne odnose zapoet jo pre dve stotine godina Napoleonovim zakonom, glavne promene su se deavale tokom proteklih pedeset godina: 1950. godine dve treine od 48 evropskih drava je imalo zakone kojima se kriminalizuje homoseksualni ili/i lezbejski odnos. Dva glavna faktora za ubrzanje procesa promene su: 1) Presuda Evropskog suda za ljudska prava 1981. godine kojom se odreuje da zakoni koji kanjavaju istopolne odnose kre Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. 2) Pad gvozdene zavese koji je naknadno rezultirao prikljuivanjem zemalja centralne i istone Evrope Savetu Evrope i Evropskoj uniji. Jedan od uslova da Jermenija postane lanica Saveta Evrope u 2001. godini je bila promena zakona. Za taj uslov je ILGA-Evropa lobirala parlamentarnu skuptinu Saveta. Novi zakon u Jermeniji je odobren 18. aprila 2003. od strane dravne skuptine, dok ga je predsednik ratifikovao 30. aprila, i stupio je na snagu 1. avgusta. Alisa Spindler, izvrna direktorka ILGA-Evrope, prokomentarisala je da je ovo bitna prekretnica za uspeh LGBT prava u Evropi. Ipak, to je samo poetak. Veliki broj zemalja Albanija, Bugarska, Grka, Irska, Portugalija, Srbija i Crna Gora i Velika Britanija, i dalje imaju diskriminatorne lanove krivinih zakona. Trideset i tri evropske drave ne pruaju bilo koju vrstu uvaavanja istopolnim partnerstvima, a pravna ravnopravnost je, naravno, samo jedan element u borbi protiv diskriminacije.
3. Pravna priznatost istopolnih zajednica u Evropi

U brojnim zemljama Evrope uspostavljen je pravno priznati status registrovanog partnerstva. 1989. Danska je postala prva zemlja koja je institucionalizovala zakonsku regulativu omoguavajui time registraciju istopolnih partnerstava i priznajui im ista prava kao i venanim parovima. Jedino crkveni brakovi nisu omogueni. Norveka, vedska i Island usvojili su sline zakone tokom 1996, a Finska ih prati sa zakanjenjem od
Pravo
est godina. Holandija je postala prva zemlja koja je priznala punopravni brak istopolnim parovima 2001. godine. U Belgiji gay brak je dozvoljen 2003. godine. Nemaka je dozvolila istopolnim parovima da registruju doivotno partnerstvo 2001. godine. Taj zakon daje parovima samo jednaka nasledna i stanarska prava kao to ih poseduju heteroseksualni venani parovi. Juna 2005, panski Senat odbio je Povelju o gay braku, ali je Donji dom ve podrao taj zakon i oekuje se da ga usvoji u julu. Nacrt toga Zakona dozvoljava homoseksualcima da se venaju i daje im puni status na roditeljska prava, omoguujui im takoe i usvojenje. Katolika crkva te zemlje se estoko bori protiv usvajanja Zakona. Francuska je takoe uvuena u javne debate oko prodora gay kulture u svakodnevni ivot kada je 2004. jedan gradonaelnik izazvao vladu upozorenjima da e on da prekri zakone i sprovede prvo venanje istopolnog para u toj zemlji. Ministar pravde Dominique Perben objavio je da su takva venanja nezakonita i apelovao je na sud u Bordou da donese odluku po kojoj je razlika u polu sutinski uslov za sklapanje braka, i da na osnovu toga poniti sklopljene brakove. Od 1999, Francuska dozvoljava graanski ugovor koji se zove Pakt graanske solidarnosti, koji daje neka prava nevenanim parovima bez obzira na njihov pol. Ta forma pravno priznatog partnerstva ne daje sva prava koja daje i brak, naroito ne u pogledu poreza, nasledstva i prava na usvojenje. U Britaniji, homoseksualci imaju slina finansijska i pravno priznata prava kao i venani parovi, po zakonu koji je stupio na snagu decembra 2005. Ta Povelja graanskog partnerstva omoguava istopolnim parovima slina prava i dunosti kao i venanim parovima u oblastima kao to je penzioni sistem, imovinski odnosi, socijalno osiguranje, stanarska prava i zaposlenje. Slina situacija je od 2006. i u ekoj, kao prvoj zemlji nekadanjeg socijalistikog ureenja koja je pravno priznala i uredila istopolne zajednice. U Irskoj je premijer rekao da u 2004. mnogo vea prava treba da budu omoguena homoseksualnim parovima, ali da je legalizacija gay braka ipak veoma daleko. U Austriji, Luksemburgu, Grkoj i Italiji, istopolni brakovi su zabranjeni i takoe ne postoji ni pravno priznanje ili priznanje makar nekih prava nevenanim parovima.
4. Kalendar zbivanja: 2003

lanica parlamenta kotske je napravila coming-out nakon to je saznala da jedne novine planiraju da objave da je lezbejka. Margaret Smit (43) je objavila da je u vezi sa enom koja je nedavno napustla svog mua. Ovo je najpre privatna stvar, rekla je Smit, koja predstavlja zapadni Edinburg za Liberaldemokratsku partiju. Ali mi je drago da potvrdim da sam u vezi sa enom. Moja porodica je svesna naeg odnosa i veoma me podrava. Moja partnerka nije javna linost. Nadamo se da e mediji u ovom momentu potovati privatnost obe porodice.
Maj
Agencija Rojters je objavila da se prvi put jedan predstavnik irakove konzervativne partije pridruio hiljadama homoseksuaalaca, biseksualaca i transgender osoba koji su marirali ulicama Pariza na subotnjem godinjem Maru homoseksualnog ponosa. Uesnici obueni areno, raznobojnu konu odeu, perje divljih ptica, a u nekim sluajevima jedva uopte obueni, bili su predvoeni socijalistikim gradonaelnikom, homoseksualcem takoe, Bertranom Delanoom, i nizom leviarskih politiara. Po policijskim procenama uee je uzelo 500,000 ljudi. Lezbejske, gay, trans i bi organizacije meutim istakle su da taj broj nije bio manji od preko 700,000. Po prvi put u trinaestogodinjoj istoriji Mara homoseksualnog ponosa u Francuskoj, jedan slubeni predstavnik francuske vodee konzervativne partije je uzeo uee, Jean-Luc Romero, nacionalni sekretar irakove UMP partije, koji se pridruio Delanou u prvom redu mara.
Jun
U Belgiji je obavljeno prvo zvanino istopolno venanje est dana nakon to je promenjen zakon tako da gej ili lezbejski parovi mogu da stupe u brak. Marion Hujbrehts (43) se venala sa Kristel Versvijlen (37) u skupstini grada Kapelen, blizu Antverpena. Njih dve su u vezi ve etrnaest godina.
Jun
Pravo
Cirika LGBT zajednica je u utorak proslavila nesvakidanju pobedu. Naime, tog dana je grad prvi put upisao u registar jedan gej par. Ernst Stertag i Robert Rap, obojica sedamdesettrogodinjaci, razmenili su prstenje i venali se po novom zakonu po kojem se istopolni parovi zvanino priznaju. Uprkos kii, dva mukarca su stigla u crnim koijama sa konjima do ceremonijalne cirike dvorane za venavanje koja je bila prepuna njihovih prijatelja, onih koji su eleli da im estitaju i lokalnih politiara. Naa zajednica je pobeda humanizma i ljudskih prava izjavio je Ostertag kada je otvoren ampanjac. Oni su jedan drugome poklonili prstenje koje su dali jedan drugome davne 1950. i obeali su da e voleti jedan drugoga kao to su to radili poslednjih 47 godina. Aktivisti/kinje za gej i lezbejska prava sada sprovode kampanju da se slian zakon prihvati i na dravnom nivou. Slini predlozi se ve nalaze kod komiteta u dravnom parlamentu i oekuje se dravni referendum po ovom pitanju do 2005. godine, izjavio je Fransoa Bor, iz vajcarske organizacije za gej prava Pink Cross. eneva je jo 2001. godine priznala istopolne parove, ali je zakon u Cirihu malo bolji. Osim toga to im se priznaju graanska prava, registrovani istopolni parovi dobijaju poreske olakice sline onima koje imaju heteroseksualni parovi, kao i pravo na posetu u bolnici ako je jedan/na od partnera/ki hospitalizovan/a. Ono to je moda jo vanije je to da je ciriki zakon o registraciji prvi u svetu koji je dobio podrku putem referenduma. Oko jedne treine glasaa/ica iz Cirikog kantona je u septembru glasalo za ovaj zakon.
Jul
Britanski Gornji dom je 11. jula tokom glasanja o seksualnom obrazovanju ukinuo lan 28. Taj lan je zabranjivao lokalnim vlastima da promoviu homoseksualnost i da kole ue da je homoseksualnost prihvatljiva. Donji dom je jo u martu glasao da se taj propis ukine. lan, koji je izglasan 1988. godine, glasi: Lokalne vlasti ne mogu da a) sa namerom promoviu homoseksualnost ili da
Jul
izdaju materijale sa namerom da promoviu homoseksualnost; b) promoviu uenje u bilo kojoj koli o prihvatljivosti homoseksualnosti kao porodinog odnosa. lan 28 je ukinut u kotskoj pre tri godine.
Nova italijanska anti-diskiminaciona uredba otvara vrata moguoj radnoj diskriminaciji od strane policije i vojske protiv lezbejki, gejeva i biseksualaca. Samo nekoliko dana od zavretka svoga predsednitva u Evropskoj uniji, italijanska vlada je izdala Uredbu sa namerom da ispuni svoje evropske obaveze u zatiti od diskriminacije na radnom mestu, ali apsurd se desio i tekst uredbe sadri odredbe koje mogu da dozvole policiji, vojsci, zatvorskim i spasilakim subama da diskriminiu lezbejke, gejeve i biseksualna lica. Po jednoj Direktivi iz 2000, sve lanice Evropske unije moraju primenjivati zakone koji omoguavaju sveobuhvatnu zatitu od diskriminacije na radnom mestu na osnovama religije, uverenja, invaliditeta, starosti i seksualne orijentacije. Ta Direktiva dozvoljava neke izuzetke, tamo gde se moe dokazati da sutinski zahtevi radnog mesta iskljuuju zapoljavanje lica koja imaju neke od nepoeljnih karakteristika. Specifino se navode konteksti policije, vojske, zatvorskih i spasilakih slubi zbog uvaavanja injenice da neka lica mogu da ne poseduju dovoljno fizikih ili mentalnih sposobnosti da bi mogli da uspeno obavljaju neke poslove zbog, na primer, svojih godina ili invaliditeta. Italijanska uredba je mnogo manje precizna od te Direktive i, u stvari, ostavlja otvorenu mogunost zaposlenim licima u tim slubama da utvruju da li su lezbejke, homoseksualne i biseksulne osobe odgovarajue osobe da rade u njihovoj organizaciji. Italijanska nacionalna ARCI GAY organiacija uputila je protest.
Jul
Deca, ije su majke lezbejke koje su koristile donacije sperme, su normalna i odrastaju isto kao i druga deca, potvrdilo je istrazivanje Dutch-Speaking Free univerziteta u Briselu (Belgija).
Jul
Pravo
Istrazivai/ice su pratile ili posmatrale 41 dete koje odrasta u takvim okolnostima, iji je prosek godina bio 10, i u poredenju sa drugom decom koja su odrastala u heteroseksualnim porodicama, nisu nali nikakve razlike u njihovoj drutvenoj prilagoenosti i psiholokom zdravlju. Nastavanici u kolama koje pohaaju ta deca su se sloili sa tom procenom. Veina dece je iskrena u vezi sa svojom porodicom i zbog toga ne snose bilo kakve posledice, tipa stigmatizacije. etrdeset i est posto dece je izrazilo elju da sazna neto vie o svom ocu - vie deaci nego devojice. Istraivanje je predstavljeno na konferenciji Evropskog drutva za ljudsku reprodukciju i embriologiju u Beu.
Konzervativni francuski premijer Jean-Pierre Raffarin postao je prvi francuski politiki lider koji se susreo sa voditeljima kampanje za prava homoseksualnih osoba i obeao im je da e uvesti zakon koji e kanjavati diskriminaciju homoseksualnih lica. Raffarin je rekao da e u toku 2004. podneti zakonski predlog Parlamentu kojim e se uvesti sankcije protiv homofobinih izjava na liniji ve postojeeg zakona protiv rasizma i da taj predlog njegova kancelarija ve priprema. Premijer se na to iskreno obavezao, i taj kao i njegov sledei sastanak sa drugom grupom gay aktivista blioj irakovoj partiji, ocenjen je kao revolucija za konzervativce koji su se inae gnevno borili protiv uvoenja onoga to su nazivali gay brakom. Ipak, vlada je odbila da se bavi pitanjima kao to su prava homoseksualaca da usvajaju decu i graanskih prava homoseksualnih parova.
Jul
Povodom gej prajda u Maarskoj gradonaelnik Budimpete, Gabor Demski, opisao je glavni grad kao svetionik tolerancije i bratstva za sve osobe svih opredeljenja i kultura. Manifestacija zvanino nazvana Gej, lezbejski, biseksualni, transrodni i transseksualni (GLBTT) festival filma i kulture se odrava u Budimpeti po osmi put. Parada je prola kroz centar grada u subotu i po procenama policije bilo je oko 3500 do 4000
Jul
osoba koje su marirale u njoj. U Maarskoj trenutno ne postoje specifini antidiskriminacioni zakoni koji bi titili gejeve i lezbejke i ako neko dobije otkaz zato to je gej ili lezbejka ne postoji mogunost tube. Isto tako, istopolni parovi nemaju prava koja imaju heteroseksualni.
Amnesty International (AI) aktivisti stavili su pitanje ljudskih prava u iu interesovanja Mara homoseksualnog ponosa u Belfastu. Ti aktivisti su proetali zajedno sa uesnicima parade ponosa centralnim ulicama grada naglaavajui stanje ljudskih prava homoseksualaca irom sveta koji su zatvarani, optuivani, izloeni muenju i zatvaranju samo zbog svoje seksualne orijentacije. U 70 zemalja postoje zakoni koji zabranjuju istopolni seks ili kre na druge naine Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.
Avgust
Organizacije za gej i lezbejska ljudska prava su reagovale na globalnu antigej kampanju Vatikana, navodei da je to miks religije i politike koji nije u skladu sa svetom dananjice. Vatikan je objavio dokument na dvanaest strana i sedam jezika, odobren od pape Jovana Pavla II, kojim se pozivaju svi rimokatoliki zakonodavci da blokiraju zakone koji bi omoguili da homoseksualna partnerstva budu legalno uvaena. Dokument Razmatranja po pitanju predloga da se partnerstvima homoseksualnih osoba prui pravno uvaavanje, koji je izraivan dve godine, poziva sve katolike da se protive istopolnim partnerstvima, koje Vatikan vidi kao pretnju drutvu i uasno nemoralnim. Takoe se i jasno navodi stav Crkve protiv usvajanja dece od strane istopolnih parova. Crkva smatra da usvajanje deteta od strane istopolnog para predstavlja nasilje nad detetom. Iako konzervativci irom sveta prihvataju ovaj dokument sa dobrodolicom, gej i lezbejska zajednica Rima, kao i Australije i Engleske su ovaj potez opisale kao nain promovisanja homofobije i netolerancije. Mi smo graani/ke Italije a ne Vatikana, i zato ne elimo da Sveta Stolica vri pritisak na na parlament, rekao je za CNN lan Radikalne Partije.
Avgust
Pravo
Od aprila 2001, kada je Holandija postala prva zemlja koja je dozvolila homoseksualnim parovima da sklapaju brak, do septembra 2003. godine, u ovoj zemlji se venalo vie od 4300 istopolnih parova.
September
Svuda u Evropskoj uniji nevenani parovi kao i ispolni parovi dobie ista prava kao i venani parovi po novim zakonskim reenjima o kojima je poela diskusija u evropskim telima. Predlae se da se prava graana Evropske unije koji su zaposleni u inostranstvu proire definicijom porodice koja ukljuuje i istopolne i nevenane parove. Nemaka, Irska, Austrija i panija treba da usvoje te promene dok ih Britanija i Holandija podravaju. Graani Evropske unije takoe automatski dobijaju stalni boravak u drugoj zemlji EU ako u njoj ive due od etiri uzastopne godine. Stalni boravak nee moi da bude ukinut osim iz razloga nacionalne bezbednosti.
Septembar
Evropski Parlament podrava institut istopolnog braka i pouruje 15 zemalja Evropske unije da proire puna brana prava na istopolne parove. 4. septembra glasali su sa 221 za, prema 195 protiv sa 23 uzdranih. lanovi Evropskog parlamenta su takoe istakli da bi istopolni parovi morali da imaju slobodu da se nastane gde god ele u okvirima Evropske unije. Prvi put u istoriji Evropski parlament se izjasnio za otvaranje mogunosti graanskog braka i usvajajnje dece za istopolne parove. Evropski parlament je u etvrtak, 4. septembra 2003. godine, glasao po pitanju izvetaja o Situaciji fundamentalnih prava u Evropskoj uniji u 2002. Bilo mi je zaista iznenaujue to je veina lanova/ica parlamenta glasala za paragraf u kome se navodi da Evropski parlament poziva zemlje lanice da ukinu sve vrste diskriminacija, zakonske ili de facto, koje trpe homoseksualne osobe, posebno po pitanju prava na brak i usvajanje, izjavio je lan Parlamenta i Direktor interne LGBT grupe u Evropskom parlamentu, Dok vibel.
Septembar
Pomenuti izvetaj Evropski parlament objavljuje jednom godinje i daje prikaz problema i poboljanja na temu ljudskih prava u dravama lanicama Evropske unije. Svake godine kontroverzna tema diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije izaziva sukob miljenja meu razliitim politikim partijama. Evropski parlament godinama nije hteo da od zemalja lanica trai vie od uvaavanja registrovanog partnerstva, jer se i to inilo kao prevelik korak. Jo jedan bitan paragraf je takoe odobren: Evropski parlament preporuuje dravama lanicama da generalno vie uvaavaju nevenane veze, heteroseksualne kao i homoseksualne, i da parovima koji su u takvim vezama daju ista prava kao i venanim parovima, izmeu ostalog tako to e preduzeti mere kako bi ovi parovi imali slobodu kretanja unutar Unije. Ovi usvojeni paragrafi daju novu nadu milionima homoseksualnih osoba i ubudue e biti od pomoi ljudima i organizacijama koje se bore za prava homoseksualnih osoba, izjavio je vibel.
Objavljena je vest da je jedan istopolni partner u Engleskoj osvojio pravo da putuje besplatno na osnovu penzionerske povlastice svoga partnera ako putuju zajedno. Oni su postali obojica ovlaeni da koriste besplatno autobus po novom dogovoru izmeu Slube za jednaka prava i Odeljenja za socijalno staranje koji omoguava istopolnim parovima isti status kao i heteroseksualnim parovima. Obojica su dobila takoe i po 1,500 svaki na ime nadoknade za trokove nastale posle njihove inicijalne albe da ne mogu da zajedno koriste penzionersku povlasticu jednoga od njih koja im je prvobitno bila odbijena.
September
Novo sondiranje javnog mnjenja EOS Gallup Europe poll dokazalo je da Evropljani podravaju gay brakove. Naime, 57 procenata stanovnika u 15 zemalja lanica Evropske unije podrava istopolni brak. Trenutno samo Holandija i Belgija imaju tu mogunost da istopolni parovi sklapaju redovni brak.
Oktobar
Pravo
est drugih evropskih zemalja imaju domae partnerstvo regulisano zakonom koje omoguava registrovanim istopolnim parovima mnoga ako ne i veinu prava koja imaju suprunici. Ta podrka je drastino nia u 13 zemalja koje su odreene da se pridrue EU. Samo 23 procenta ljudi tih zemalja od kojih su mnogi nekada bili komunisti, prihvataju omoguavanje istopolnim parovima da se venaju. Anketirana lica su takoe pitana i o njihovom miljenju o usvojenju. 42% stanovnika EU i 17% stanovnika zemalja koje pristupaju podravaju dozvoljavanje istopolnim parovima da usvajaju decu. Anketa je pokazala da najvea podrka istopolnim parovima dolazi od strane ena, mladih, visoko obrazovanih, ateista, leviara i stanovnika zemalja koje su ve proirile prava istopolnih parova nekim branim pravima. Danska je izrazila najveu podrku istopolnom braku (82%), praena Holandijom (80%), Luksemburgom (71%), vedskom (70%), panijom (68%), Belgijom (67%), Norvekom (66%), vajcarskom (65%), Nemakom (65%), Francuskom (58%), Finskom (56%), ekom (50%), Austrijom (48%), Velikom Britanijom (47%), Italijom (47%), Irskom (46%), Portugalijom (43%), Slovenijom (40%), Maarskom (37%), Estonijom (35%), Slovakom (30%), Litvanijom (26%), Maltom (23%), Bugarskom (20%), Letonijom (19%), Poljskom (19%), Rumunijom (17%), Grkom (16%), Turskom (16%) i Kiprom (9%). Po pitanju pozitivnog miljenja o mogunosti usvajanja od strane istopolnog para, Holandija je prva sa (64%), praena Nemakom (57%), panijom (57%), Danskom (54%), Luksemburgom (49%), Belgijom (47%), vajcarskom (47%), vedskom (42%), Francuskom (39%), Norvekom (37%), Velikom Britanijom (35%), ekom (35%), Irskom (34%), Maarskom (34%), Austrijom (33%), Finskom (30%), Slovenijom (30%), Estonijom (27%), Italijom (25%), Portugalijom (25%), Slovakom (17%), Turskom (16%), Bugarskom (14%), Litvanijom (13%), Letonijom (11%), Grkom (11%), Rumunijom (11%), Maltom (10%), Poljskom (10%) i Kiprom (6%). Norveka i vajcarska iako su geografski locirane u Evropi nisu delovi Evropske unije.
Malteka Vlada je pod pritiskom Evropske unije i domae gay zajednice ukinula diskriminaciju u radnim odnosima lica homoseksualne orijentacije. U pravnom objanjenju je reeno: U odreivanju da li je neki tretman takav da je opravdan u demokratskom drutvu Industrijski Tribunal e uzeti u obzir svaku odredbu ili direktivu ili regulativu izdatu od strane institucija Evropske unije naroito u pogledu diskriminacije i Direktive Saveta 2000/43/EC od 29. juna 2000 i Directive Saveta 2000/78/EC od 27. novembra 2000. koje zabranjuju diskriminaciju na osnovu religije, uverenja, invalidnosti, starosti, seksualne orijentacije, rase, ili etnikog porekla. Malteki pokret za prava homoseksualnih osoba primio je ovu pravnu promenu sa zadovoljstvom i nadom da e dalji progres u promenama zakonskog statusa homoseksualaca takoe da nastavlja da se ostvaruje i na Malti.
Oktobar
Istopolnim parovima e biti omogueno da potpiu dokument o partnerstu sa svedocima u Velikoj Britaniji. Istopolni partneri e dobiti ista prava na poreske olakice i nasledna prava kao venani parovi po planu da im se omogui graanska registraciona ceremonija. Povelja o graanskom partnerstvu (The Civil Partnership Bill) prvi put predvia pravno priznanje istopolnih zajednica. Ti planovi su objavljeni u kraljiinom govoru i do njih je dolo posle dugotrajne kampanje za jednaki tretman istopolnih partnera. Njegovi tvorci se meutim ve suoavaju sa kritikama to nisu predvideli slina prava za nevenane heteroseksualne partnere. Planovi daju gay i lezbejskim parovima ista prava kao i venanim parovima i doneti su poetkom ove godine. Nova prava ukljuie penziona i imovinska ovlaenja za parove koji se registruju u graanskoj ceremoniji. Slini oblici priznanja istopolnih zajednica ve su usvojeni u devet zemalja lanica Evropske unije koje priznaju i legalizuju takve vrste zajednica: Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemaka, Holandija, Portugalija, panija i vedska.
Novembar
Pravo
Izmeu 10 i 15 hiljada homoseksualaca je stradalo u nacistikim progonima izgubivi ivot u koncentracionim logorima. Nemaka ima nameru da podigne spomenik tim hiljadama nevinih ljudi progonjenih ili ubijenih od strane nacista. Parlament je odobrio $610,000 za podizanje spomenika homoseksualcima, rtvama nacistikog reima u centru Berlina. Oko 50 hiljada homoseksualaca je oznaeno kao kriminalci ili degenerici od strane Treeg Rajha a 10-15 hiljada njih nikada se nije vratilo iz koncentracionih logora. Nemaka je uspela da odbaci primedbe konzervativnih lokalnih snaga koji su se protivili bilo kakvom izvinjavanju homoseksualcima zbog njihovih rtava za vreme nacizma.
Decembar
5. Kalendar zbivanja: 2004

Homoseksualnim parovima u panskoj pokrajini Kataloniji bie dozvoljeno da se venavaju i da usvoje decu, najavila je u Barseloni poslanica katalonskog parlamenta za zdravstvo i porodicu Ana Simo. U katalonskom i panskom parlamentu nai e se uskoro predlozi za izmenu Zakona o porodici koji e ukljuiti i probleme homoseksualnih parova, a prema preporukama EU. Jo tri panske pokrajine, Baskija, Navara i Aragon, prethodno su izmenile svoje zakonodavstvo u vezi sa pravom na brak i usvajanjem dece homoseksualnih parova koji, meutim, jo ekaju odgovor centralne vlade.
Februar
Istopolni parovi e u Velikoj Britaniji dobiti pravni status slian venanim parovima po Povelji o graanskom partnerstvu. Glavne odredbe te Povelje ukljuuju: odgovornost izdravanja partnera u registrovanom partnerstvu i sopstvene dece, puno priznanje ivotnog osiguranja, mogunost nastavljanja stanarskog prava, socijalnu sigurnost i penzijske povlastice kao i sposobnost pribavljanja starateljstva nad decom registrovanog partnera/partnerke.
April
Prvo slubeno venanje u Severnoj Irskoj desie se tokom ove godine u Londonderiju gde su se dve ene zvanino obratile gradskim vlastima da im se dozvoli takva registracija. One oekuju graansko sklapanje braka u 2005. One su se registrovale kod gradskog saveta sledei uputstva novog vladinog Zakona koji istopolnim partnerima nudi mnoga prava koja uivaju heteroseksualni suprunici. Taj zakon je jo u parlamentarnoj proceduri i eka da bude usvojen tokom sledeih nekoliko meseci. Kada bude usvojen, primenjivae se u celoj Britaniji pa tako i u Severnoj Irskoj. Glavni gradski matiar Londonderija kae da nikakvih problema nee biti da Gradski savet odrava registracione ceremonije istopolnih partnera kao i bilo koje druge. On smatra da je to pitanje jednakosti prava. Crkvene zajednice su ipak reene da se distanciraju od istopolnih zajednica kao i da za tu priliku uopte koriste re brak. Zato se u Severnoj Irskoj naglaava da to nije brak, ali da predstavlja jednu vrstu gradskog servisa kojim se naglaava vrsta povezanost para ljudi koji ive zajedno.
April
Komisija koja vri reviziju portugalskog Ustava je odobrila da se doda zabrana Diskriminisanja prema seksualnoj orijentaciji. Portugalija je sada jedna od retkih drava u svetu koja je unela antidiskriminativnu odredbu na osnovu seksualne orijentacije u svoj Ustav, izjavio je oao Paolo, urednik web sajta PortugalGay.pt. Ostale drave koje u ustavu imaju zabranu diskriminisanja na osnovu seksualne orijentacije su: Kanada, Ekvador, Juna Afrika, vajcarska i mogue Fidi.
Maj
Britanija je izjednaila uzrast za pristanak na seksualne odnose kada su u pitanju homoseksualni i heteroseksualni odnosi. Britanski novi Sexual Offenses Act, koji e stupiti na snagu idue godine prvi put tretira homoseksualce i heteroseksualce na isti nain kada doe do seksualnih delikata. Krivina dela dva mukarca, kao to su analni odnos i
Jun
Pravo
protivprirodni blud vie ne postoje. Mukarci koji su bili od ranije registrovani zbog seksa sa mukim maloletnim licima uzrasta od 16 godina pa do uzrasta dovoljnog za dozvoljeni homoseksualni seks mogu da zahtevaju da budu izbrisani iz kriminalnog dosijea. Grupni seks izmeu mukaraca vie nije krivino delo i nije zabranjen ma kojim drugim zakonom. Nove mere su preduzete da se pootri kanjavanje homoseksualnog i heteroseksualnog seksualnog odnosa na javnim mestima, kao to su npr. javni toaleti, ali samo kao uznemiravanje javnog reda i mira, pri emu se oba podjednako tretiraju. Uinioci se ne registruju kao kriminalci.
panski katoliki lider odobrio homoseksalne zajednice. Vatikanski apostolski nuncije (glasnik/ambasador) u paniji, nadbiskup Manuel Monteiro de Castro, izjavio je da istopolne zajednice treba da budu priznate mada istopolni brak treba da ostane zabranjen. Postoje drugi oblici zajednikog ivljenja i dobro je da oni budu priznati, rekao je. Oni nisu isto to i istopolni brakovi.
Jun
U Nemakoj je registrovano 6,000 homoseksualnh parova. U Berlinu je objavljeno da su organi lokalnih vlasti do sada registrovali oko 6,000 istopolnih zajednica po novim zakonskim odredbama koje su stupile na pravnu snagu pre tri godine priznajui istopolno partnerstvo. U Nemakoj je upravo aktuelna inicijativa vlade levoga centra da se istopolnim partnerima odobri usvajanje dece.
Jul
Krivina dela mrnje protiv homoseksualnih lica su se u vedskoj udvostruila od 1996. To je zakljuak nove studije kriminolokinje Eve Tibi sa Univerziteta tokholm. 1996. 25% ispitanika izjavilo je da su bili rtve razliitih vrsta krivinih dela mrnje. U novoj studiji broj rtava se popeo na 52%. U obe studije broj ispitanika je bio dve hiljade. Uvrede, klevete i
Jul
verbalno uznemiravanje su najei tipovi ovih delikata. Ali 12% je izjavilo da su bili rtve nasilja a 11% seksualnih delikata. Studija iz 1996. pokazuje da su mukarci (28%) ee rtve nego ene (20%). U novoj studiji situacija se menja. Mukarci su rtve u 51% sluajeva a ene u 53% sluajeva. Treba u svakom sluaju uzeti u obzir permanentno poveavanje svesti o ovim deliktima, kako na strani rtava, opte javnosti, tako i institucija koje na njih imaju obavezu da pravno reaguju, pa je mogue da nema zaista vie ovih dela ve da poviena svest dovodi do njihovog eeg prepoznavanja i prijavljivanja.
Evropski savet je odobrio zatitu homoseksualaca glasajui za novi Evropski Ustav koji zabranjuje diskriminaciju zasnovanu na seksualnoj orijentaciji. Prekrioci e biti izvedeni pred Evropski sud pravde. Ustav mora da se prvo ratifikuje u 25 zemalja lanica Evropske unije da bi poeo da vai od 2007 godine.
Jul
Prava homoseksualaca testiraju panske vrednosti. Od panskog kabineta se oekuje da uskoro odobri Povelju koja dozvoljava venavanje istopolnih parova. Kada postepeno bude proao kroz parlamentarnu proceduru za usvajanje zakona a premijer Jose Luis Rodriguez Zapatero je obeao da e do toga doi poetkom sledee godine panja e postati trea evropska zemlja, posle Belgije i Holandije koja e sprovesti te veoma dalekosene reforme. Naime, to jednostavno nije samo prosto pitanje legalizovanja braka istopolno seksualno orijentisanih lica ve sistematsko stavljanje homoseksualnih i heteroseksualnih parova u situaciju jednakog pravnog tretmana po svim osnovama. To ukljuuje poreske olakice, pravo na udoviku penziju, nasleivanje, razvod i alimentaciju. Najkontroverznije pitanje u celoj situaciji ostaje ukljuivanje prava homoseksualnih parova da usvajaju decu.
Oktobar
Dom lordova je 17. novembra 2004. odobrio Zakon o graanskom partnerstvu, Civil Partnership Bill, kojim se istopolnim licima u registrovanom partnerstvu priznaju gotovo
November
Pravo
ista prava i obaveze kao i raznopolnim licima u brakovima. Tako se Britanija pridruila rastuoj porodici evropskih zemalja koji priznaju istopolno partnerstvo i odstranjuju istovremeno nepravednu diskriminaciju tih ljudi koja se deavala decenijama. Ova britanska odluka predstavlja osnov za nadu da e imati uticaja na razvoj situacije u Irskoj, Maarskoj i paniji gde se trenutno vode diskusije o priznavanju istopolnog partnerstva.
Francuska je zakonski zabranila seksistike i antigay uvrede. Francuski parlamentarci su usvojili Zakon koji predvia dugotrajni zatvor kao kaznu za svakoga za koga se dokae da je kriv za vreanje homoseksualih ena ili mukaraca. Ministar pravde, Dominique Perben, veruje da je taj zakon neophodan u borbi protiv rastue homofobije ali on je napadnut od strane pobornika slobode govora koji su naveli da je zakon previe strog i nefunkcionalan. Zakon isto tretira rasistike, antisemitistike i antigay komentare i izjave, dozvoljavajui francuskim sudovima da izreknu novanu kaznu do 45,000 (30,000) i zatvor do 12 meseci za dela sramoenja, izazivanja diskriminacije, mrnje ili nasilja na osnovu neijeg pola ili seksualne orijentacije.
Decembar
Francuska je spremna da menja Graanski pakt. Francuska slavi petu godinjicu svoga Pakta graanske solidarnosti (Pacte Civil de Solidarite, skraenica PaCS; na Engleskom, Civil Solidarity Pact) zakona koji je dao istopolnim partnerima neke socijalne, pravne i finansijske beneficije vlada priprema promene koje treba da zadovolje dodatne zahteve homoseksualaca bez otvaranja debate koju zapravo oni trae a to je pitanje homoseksualnog braka koji je jo uvek nezakonit u Francuskoj. Ja sam iznenaen prilagodljivou naeg drutva. PaCS je ve sada nerasikidivi deo osnove drutvenog ugovora, rekla je Roselyne Bachelot, jedna konzervativna politiarka koja je glasala za PaCS u nacionalnom Parlamentu 1999. protiv miljenja svoje Zajednice narodnog pokreta (Union for a Popular Movement the UMP) partije predsednika aka iraka, ije se
Decembar
protivljenje odnedavno promenilo. Tokom ovih pet godina, to je postao jedan trijumf, rekla je ona nedavno novinaru Le Monda. Kako je Zakon bio usvojen 15. novembra 1999, vie od 130,000 takvih ugovora je potpisano irom zemlje, prema podacima Ministarstva pravde. Homoseksualni parovi nisu jedini koji mogu da budu obuhvaeni njegovom regulativom: bilo koje dve nevenane osobe koje ele da ive zajedno mogu da sklope ugovor graanske solidarnosti, pod uslovom da dele zajedniko domainstvo i da nisu ni direktni preci niti potomci (majka, baka, deda ili dete), niti previe bliski krvni srodnici (npr. brat, ujak, neaka). Prema izvetaju francuskog Parlamenta izdatog dve godine po usvajanju toga Zakona, oigledno je da je oko 60 procenata ovih ugovora graanske solidarnosti sklopljeno izmeu heteroseksualnih parova.
Litvanija je zatitila homoseksualna lica. Litvanija je zabranila diskriminaciju i uznemiravanje zasnovano na seksualnoj orijentaciji. U novembru je Parlament usvojio Zakon o jednakim mogunostima kojima se kriminalizuje direktna i indirektna diskriminacija na osnovama uzrasta, seksualne orijentacije, invaliditeta, rase, religije ili drugih uverenja u oblastima radnih odnosa, obrazovanja, stambenih prava i nabavljanja robe i usluga. Kao nezakonito uznemiravanje je definisano neprihvatljivo ponaanje koje rezultira u poniavanju ili krenju ljudskog dostojanstva tih lica. Nacionalni inspektor za ravnopravnost izmeu mukaraca i ena zaduen je za primenu ovog zakona i reavanje albi na sluajeve diskriminacije ili matretiranja. Zakon je stupio na snagu poetkom 2005. godine.
Decembar
panija je odobrila nacrt zakona kojim e ta zemlja postati trea koja e homoseksualnim brakovima davati ista prava koja imaju heteroseksualni. Nacrt tog zakona u potpunosti izjednauje homoseksualne i heteroseksualne brakove i to po
Decembar
Pravo
pitanjima poput penzija, nasledstva i razvoda braka. Homoseksualni suprunici moi e tako i da usvoje dete. Pravo na usvajanje do sada su imali samo homoseksualni parovi u Holandiji. Nacrt zakona uskoro e se nai pred poslanicima panskog parlamenta, a analitiari smatraju da e biti i usvojen. Oekuje se da ce zakon stupiti na snagu u prolee, to e desetinama hiljada homoseksualnih parova omoguiti da svoje veze ozakone. Homoseksualnost je u paniji bila zabranjena tokom vladavine Fransiska Franka (1939-1975). panska katolika crkva pokrenula je otru kampanju protiv ovog zakona, opisujui homoseksualnost kao nasledno loe ponaanje. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, uprkos toj crkvenoj kampanji, dve treine panaca podrava homoseksualne brakove.
6. 2005. godina: Poljska i ostali dogaaji

2005. obeleena je dogaajima u Poljskoj: odran je mar homoseksualog ponosa u Varavi uprkos protivljenju tadanjeg gradonaelnika. Mar jednakosti (The Equality March) nije bio zamiljen kao provokativan i ni na koji nain nije ugroavao drutveni poredak. To je jednostavno irom sveta poznat i praktikovan miran nain izraavanja protesta protiv diskriminacije koju trpe homoseksualci u javnom ivotu. I poljski Ustav daje za pravo takvom izraavanju oseaja nepravde: 1) pravo na slobodu i pravnu jednakost - lan 31, 2) pravo na izraavanje svojih miljenja i pravo na dostupnost i prikupljanje informacija - lan 54, i 3) pravo na miroljubivo okupljanje i uestvovanje na takvim skupovima - l. 57. Tadanji ef varavske policije izdao je dokument u kome je slubeno potvreno da je varavska policija u stanju da odri poteban red i mir na toj manifestaciji, to je bio jedini pravno neophodan dokument, dozvola za odravanje mara. Iako odobravanje javnih manifestacija i nije u nadlenosti gradonaelnika ve je zato potreban samo pomenuti dokument izdat od policije, gradonaelnik, g. Kainjski, je pokuao da zabrani mar. ak je i pripretio efu policije da e ga smeniti im na izborima postane premijer.
Organizatori mara su se pozvali na ve pomenute odredbe poljskog ustava kao i pomenutu policijsku dozvolu i organizovali su mar uprkos protivljenju gradonaelnika. Na maru koji je od Ustavnog trga iao glavnom Maralkovskom ulicom je uestvovalo oko hiljadu ljudi i sem pojedinanih verbalnih uvreda nikakvih incidenata nije bilo. Ostalo je zabeleeno i da su mar predvodila dva poslanika nemakog Bundestaga kao i niz istaknutih politikih i javnih linosti iz poljskog ivota. Epilog je poznat: poljska desnica je stvarno pobedila na izborima, g. Kainjski i njegov brat blizanac postali su predsednik i premijer Poljske a ef varavske policije je smenjen, valjda zato to je savesno i uspeno obavio svoju policijsku dunost odravanja javnog reda i mira na ulicama Varave, to se mar homoseksualnog ponosa nije izrodio u nasilje i jednostavno to su incidenti spreeni i to je sve proteklo, moda u napetosti, ali u savrenom redu i miru. Nove desniarske vlasti u Poljskoj nisu prestale sa napadima na ljudska prava i slobode svojih homoseksualnih sugraana koji su nastavljeni i u 2006. godini (najvie panje skrenulo je zatvaranje poznatog varavskog sastajalita homoseksualaca LaMadona). Poljska je tako postala primer totalne divergencije od standarda i normi vaeih u Evropskoj uniji. Iz Poljske je 2005. dola jedna zanimljiva inicijativa: Kampanja protiv homofobije iz Krakova pokrenula je antologiju pria Istono evropskih lezbejki, biseksualnih i queer ena pod nazivom Preiveemo (We Will Survive). ene su imale vitalnu ulogu u LGBT pokretima koji su cvetali devedesetih u mnogim zemljama Istone Evrope ali se njihovi glasovi esto nisu uli niti su one same i njihove aktivnosti uzimane ozbiljno. To je bila posledica opteg zanemarivanja homoseksualne populacije i diskriminacije prema njima i prema enama koji su svi potisnuti na drutvene margine. Smatra se meutim da je bilo mnogo toga to je za ponos, od osnivanja prvih grupa, borbi za lino priznanje i mesto u drutvu do otpora homofobiji, seksizmu i nacionalizmu. Sve to u uslovima u kojima je cela Istona Evropa bila druga ili drugorazredna u odnosu na civilizovanu Zapadnu Evropu, kombinovano sa komplikovanom istorijom i nasleem komunizma.
Pravo
I samo postojanje lezbejki Istone Evrope je jednostavno negirano sa svih strana: u domaim uslovima one su smatrane nesrenim enama koje nisu nale pravog mukarca ili prosto nemaju redovan seks, moralno osuene od strane domaih crkava i tradicionalnog patrijarhalnog drutva. S druge strane, njihovo iskustvo preivljavanja u uslovima homofobije kombinovane militarizmom, nacionalizmom i religijskim ideologijama je jo uvek nepostojee u literaturi koja sadri uglavnom iskustvo i postojanje zapadnoevropskih i amerikih lezbejki. U februaru je obeleena prva godinjica od smrti Hannele Lehtikuusi, sekretarke Zelenih, istaknute liderke finskog GLBT pokreta, predsedavajue nacionalne organizacije SETA (Organization for Sexual Equality) i jedne od osnivaica evropske organizacije ILGA, koja je umrla 20. februara u svojoj 44. godini u Helsinkiju. Ona i njena partnerka Hana sa njihovih dvoje dece bili su simbol tzv. rainbow porodice koju su finski mediji predstavljali sa simpatijama. 21. februara je najavljen novi zakon o registrovanom partnerstvu u Britaniji koji bi trebalo da stupi na snagu pre Boia, 5. decembra, pod nazivom The Civil Partnerships Act. On bi omoguio istopolnim partnerima da registruju svoju vezu kao graansko partnerstvo poev ve od 21. decembra kada Zakon stupi na pravnu snagu. Parovi bi stekli poveana prava u pogledu radnih odnosa, penzionih prava, mogunost branog ivotnog osiguranja i povlastice u imigracionim postupcima oko sticanja dravljanstva. Partnerstvo bi se razvodilo na sudu. Ministar ravnopravnosti Jacqui Smith je rekao da taj zakon znaajno doprinosi stvaranju drutva ravnopravnosti i drutvene pravde, doprinosei ostvarivanju potovanja, priznavanja i pravde onima kojima je sve to dugo bilo uskraivano.
Donet je Evropski protokol koji e pomoi GLBT populaciji. Protokol 12. Evropske konvencije za ljudska prava stupio je na snagu 1. aprila. Protokol omoguava graanima pravo da ne
April
budu diskriminisani i zahteva od vlasti da ne dozvoljavaju diskriminaciju. Diskriminacija prema seksualnoj orijentaciji nije eksplicitno zabranjena, ali je Evropski sud za ljudska prava u brojnim sluajevima presudio da je takava vrsta diskriminacije krenje Evropske konvencije. Ovo je veliki pravni napredak u evropskom antidiskriminacionom zakonodavstvu i ima veliki znaaj za lezbejke, gejeve, transrodne i biseksualne osobe koje i dalje trpe diskriminaciju u mnogim oblastima svog ivota, izjavila je Patrisa Prendvili, predsednica evropske ILGA-e. Do sredine aprila ak 46 evropski zemalja je potpisalo Protokol 12.
vajcarski glasai su odobrili istopolno registrovano partnerstvo 5. juna sa 58% glasova u prilog tome. Iako su pre vajcarske brojne evropske zemlje ve odobrile takve zakone to je bilo prvi put da se o tome glasa na referndumu i da se o tome izjanjavaju svi glasai. Do referenduma po tom pitanju je dolo poto su religiozni konzervativci prikupili dovoljno potpisa da bi zahtevali izjanjavanje svih graana kada je juna 2004. Parlament izglasao Zakon o istopolnom partnerstvu. Taj Zakon je dodelio niz branih prava registrovanim parovima, ali im nije odobreno usvajanje dece, vetaka oplodnja i uzimanje partnerovog porodinog imena. 19 od 26 kantona su na referendumu usvojili Zakon a najveu podrku dobio je od strane grada Bazela, 68.6%. Time se vajcarska dokazala kao pluralistiko drutvo koje titi manjinska prava.
Jun
Gardijan je objavio da biti gay nije u vezi sa odnosima sa majkom, ocem, najboljim prijateljem niti ima veze sa boravkom u internatu. Sve je to dato u genima, po autorima naunog istraivanja objavljenog u novoj knjizi sa naslovom: Born Gay: The Psychobiology of Sexual Orientation, autora Kazi Rahmana, psihobiologa sa Univerziteta East London, i Glena Vilsona, specijaliste za pitanja linosti Univerziteta u Londonu. Oni nude dokaze bazirane na petnaestogodinjem istraivanju gay identiteta da je homoseksualnost uroena i da uopte nije uzrokovana njihovim odnosima sa drugim ljudima u njihovoj
16. jun
Pravo
mladosti kako se to obino smatralo. Jo od poetka devedesetih razna istraivanja dokazuju uroenost homoseksualnosti tako da je i ovo najnovije deo toga naunog kontinuiteta.
U Bonu je u novembru pokrenut projekat prve online lezbejske istorije na URL-u http://www.lesbengeschichte.de. Taj sajt predstavlja ivot i rad lezbejki i ena koje vole ene iz zemalja nemakog jezikog podruja kao i lezbejske filmove na nemakom od njihovog nastanka do dananjih vremena. Istorija lezbejki je rekonstruisana samo delimino, jer je ostalo malo zapisa i malo ta se moe nai iz itavih perioda, pogotovo ratnih. Cilj ovog online projekta je da lezbejke uu u istoriju, da postanu vidljive i relevantne kako u prolosti tako i u sadanjosti. Veb prezentacija poinje portretima Johanne Elberskirchen (1864 - 1943), Theo Anna Sprngli, poznate kao Anna Rling (1880 - 1953), Emme (Klz-) Trosse (1863 - 1948), pokazujui njihovu politiku angaovanost i nastojanja na promociji lezbejskih pitanja sa kraja 19. i poetka 20. veka. One su znaajne ne samo kao deo lezbejske istorije nemakog podruja ve su i od znaaja za opti kontekst homoseksualnog osloboenja jer su uestvovale u seksolokim diskusijama svoga vremena kojima su udareni temelji konstruisanja savremenog pojma homoseksualnog identiteta.
Novembar
Registrovano partnerstvo istopolnih osoba u ekoj. Donji dom Parlamenta Republike eske usvojio je Zakon o registrovanom partnerstvu istopolnih osoba 16. decembra 2005. godine. lanovi Gej lezbejske lige (GLL) ocenjuju ovaj korak kao pozitivan potez u eliminisanju diskriminacije nad gejevima i lezbejkama u ekoj i kao kretanje ove zemlje ka najviim demokratskim standardima Evropske unije. GLL se nada da e Senat, kao i Predsednik Republike eke odobriti nacrt Zakona, poto je to od vitalnog znaaja ne samo za gejeve i lezbejke, ve i za lanove njihovih porodica i njihove prijatelje.
Decembar
7. Prva treina 2006. godine

Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o homofobiji u Evropi sa velikom veinom od 468 glasa za, 149 protiv i 41 uzdranih. Rezolucija snano osuuje homofobiju i diskriminaciju zasnovanu na seksualnoj orijentaciji u zemljama lanicama EU i poziva sve evropske institucije i zemlje lanice EU, kao i zemlje kandidatkinje za lanstvo u EU, da hitno zaustave trenutne procese diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i promoviu i zatite ljudska prava svih osoba koja se tiu njihove seksualne orijentacije. Dok su neke lanice EU ve dosta postigle u oblasti zatite od diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i LGBT osobe imaju ista prava kao i ostali deo drutva, u nekim drugim lanicama EU se jo uvek praktikuje diskriminacija. Najvie zabrinjava trenutno visok nivo homofobinih izjava i ponaanja u mnogim zemljama lanicama koji je potpuno neprihvatljiv.
18. januar
Ugovor Velikog Petka (The Good Friday Agreement) usvojen od strane veine graana irskog ostrva ukljuuje odredbu o ujednaavanju ljudskih prava Severa i Juga. Taj Ugovor zahteva od irske Vlade da ujednai prava koja postoje na Severu i Jugu. Na osnovu toga, izvetaj o stanju prava istopolnih parova sadri zahtev za davanje pravnog priznanja istopolnim vezama u Republici Irskoj koja bi bila ekvivalentna Zakonu o graanskom partnerstvu istopolnih parova (Civil Partnership Act for Same Sex Couples) na Severu.
23. januar
Vie homoseksualnog seksa u Britaniji. U Britaniji postoji rastui broj lica koja upranjavaju istopolni seks, ukazuje velika studija o seksualnim navikama Britanaca. Oko 15% ispitanih osoba reklo je da je tokom ivota imalo homoseksualne odnose. To je porast od 11% u odnosu na 2002, i neto je vei kod mukaraca - nekih 16% mukaraca je reklo da je imalo homoseksualne odnose.
25. januar
Pravo
Seanje na prolost s licem u budunost. 27. januar je Dan seanja na Holokaust. Iako su neke zemlje oznaile taj dan u svojim kalendarima pre mnogo godina, prvi put je u Evropi na meunarodnom nivou usvojen kao takav. Prole godine Generalna skuptina Ujedinjenih nacija i evropski Parlament su usvojili rezoluciju kojom priznaju 27. januar kao Dan seanja na Holokaust. Jo uvek ima grupa i pojedinaca koji nastavljaju da negiraju postojanje masovnog progona raznih grupa za vreme Drugog svetskog rata i koji odbijaju priznanje da su homoseksualni bili rtve kao jedna od tih grupa.
27. januar
Finska vlada je usvojila Zakon o tretmanu fertiliteta, ne menjajui originalni tekst koji je podnela ministarka pravde Leena Luhtanen (SDP). Vladin pristanak je doao posle une debate, demonstrativnog naputanja sednice od strane dva ministra i tesnog glasanja. Zakon ne ulazi u detalje porodine situacije ene koja trai takav tretman. To praktino znai da je tretman omoguen nevenanim enama kao i enama u lezbejskom odnosu.
11. februar
Istopolno partnerstvo poznato jo i kao gay marriage moe da donese trajna zdravstvena poboljanja istopolnim parovima, po nalazima jedne studije koju je objavio Rojters. Lekari ve znaju da brak predstavlja uslov za zdravstveno poboljanje heteroseksualnih parova i to na razne naine. Naunici (tim profesora Michaela Kinga sa Londons Royal Free i University College Medical School) sada kau da graansko partnerstvo istopolnih parova moe da donese iste zdravstvene koristi (objavljeno u the Journal of Epidemiology and Community Health).
14. februar
Vie od polovine javnosti podrava neki oblik istopolnog braka, prema najnovijem ispitivanju javnog mnjenja koje pokazuje da je 51% odraslih za davanje pravnog statusa
21. februar
istopolnom partnerstvu. Istraivaki tim (The Irish Examiner/Red C) o stavovima prema homoseksualnosti takoe otkriva da je za tano polovinu Iraca bilo u redu da se istopolnim parovima omogui da usvajaju decu pod istim uslovima kao i heteroseksualni parovi.
Vie od 3500 ceremonija sklapanja graanskog partnerstva desilo se izmeu 21. decembra i 31. januara u Britaniji, prema zvaninim izvetajima. Gradovi Brajton i Houv su najpopuparnija mesta za sklapanje takvih veza, a prati ih Vestminster, sa londonskim optinama Soho, Kensington i elsi. Vie od 700 graanskih partnerstava je sklopljeno prvog dana kada je taj propis koji to omoguava, stupio na pravnu snagu. Partnerstvo omoguava nova prava u oblastima kao to je radno pravo, penzije i nasleivanje.
23. februar
U Pragu je oko stotinu ljudi uestvovalo u protestnom maru kroz istorijski, stari centar grada manifestujui time svoju podrku uvoenju registrovanog partnerstva i protestujui protiv veta predsednika Klausa na Zakon izglasan od strane ekog Parlamenta u decembru 2005. Protest je bio organizovan od strane mladih socijaldemokrata a parole su bile: Stop seksualnom rasizmu, NE predsednikom vetu, Ljubav nije politika, Mi nismo u Poljskoj.
24. februar
Kasacioni sud je u Francuskoj odluio da oba partnera u homoseksualnom paru imaju roditeljsko pravo nad detetom a ne samo bioloki roditelj. Odluka Kasacionog suda daje samo tumaenje francuskog zakona ali je debata otvorena za pitanja istopolnog braka i mogunosti usvajanja dece od strane istopolnih parova, to je jo uvek u toj zemlji ilegalno. Graansko pravo ne smatra majku kao jedinog nosioca roditeljskog prava ve delegira to pravo i dunosti takoe i na ene sa kojima majka ivi u stabilnoj i kontinuiranoj zajednici, rekao je sud u svojoj odluci. Ta odluka je primenljiva takoe i na
24. februar
Pravo
muke parove u kojima je jedan od partnera bioloki otac deteta. Sud je rekao da pravo oba roditelja da vre roditeljsku dunost zavisi od svih okolnosti toga aranmana ali da sve to mora da bude u najboljem interesu deteta.
Upravnici zatvora u kotskoj pokrenuli su kampanju za primanje u slubu zatvorskih uvara homoseksualaca sa namerom da umanje mao sliku zatvorskih uvara. kotska uprava za zatvore poela je da oglaava posao u lezbejskim i gay magazinima a povezala se i sa grupama za promociju prava gejeva i lezbejki da bi zajedniki reili iskrsle probleme i pomogli integraciji novozaposlenog zatvorskog osoblja. Takoe je otvoren i poverljiv telefon za savetodavnu pomo zatvorskim uvarima prilikom njihovog coming out-a. Aktivistkinje i aktivisti za prava homoseksualnih lica su bili prijatno iznenaeni ovom akcijom koja je prva dola od bilo koje uniformisane dravne slube da se ostvari radna ravnopravnost za homoseksualna lica.
12. mart
Pabovi, hoteli i religiozne dobroiniteljske grupe u Britaniji ne mogu vie da diskriminiu homoseksualna lica, po novoj pravnoj regulativi predloenoj od strane sekretara za industriju i trgovinu. Ta regulativa ima nameru da uspostavi istu zatitu na osnovu seksualnosti koja postoji za rasnu ili rodno zasnovanu diskriminaciju, zabranjujui diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije u pribavljanju usluga. Ta odredba e biti ustanovljena u oktobru ove godine u okvirima novog Zakona o ravnopravnoti 2006. Po tome, klubovi sa privatnim lanstvom, nee biti vie u mogunosti da iskljuuju osobe zbog njihove homoseksualnosti. Propis takoe regulie diskriminitavno reklamiranje.
14. mart
eka dozvolila gej brakove. eka je postala prva postkomunisticka zemlja koja dozvoljava brakove osoba istog pola, posto je Poslaniki dom ekog parlamenta preglasao veto
16. mart
predsednika Vaclava Klausa. Preglasavanje veta efa drave na Zakon o takozvanom registrovanom partnerstvu za homoseksualce i lezbejke postalo je pitanje prestia za vladajue socijaldemokrate i premijera Jirija Paroubeka lino, ali i deo estoke kampanje pred parlamentarne izbore u junu. Glasanje je bilo odlagano sve dok klub eke socijaldemokratske stranke nije obezbedio dovoljno glasova, a Zakon je proao najmanjom moguom veinom za preglasavanje predsednikog veta - 101 glasom od ukupno 200 poslanika u Donjem domu. eki homoseksualci i lezbejke u registrovanom partnerstvu dobijaju neka prava koja imaju suprunici u klasinom braku. Izmeu ostalog, imaju pravo da ih registruje matiar, njihov brani status se upisuje u linu kartu, imaju pravo na bolniku dokumentaciju i podatke o zdravlju svog partnera i pravo da nasleuju, ali i obavezu izdravanja kao u klasinom braku. Zakon im ne dozvoljava da usvajaju decu, to je u skladu sa preovlaujuim raspoloenjem u ekom drutvu. Prema anketama, 62 posto eha tvrdi da im brakovi osoba istog pola ne smetaju, ali svega 18 odsto bi im priznalo pravo da usvoje i vaspitavaju decu.
Ameli Morezmo, francuska teniska ampionka, proglaena je za najbolju svetsku sportistkinju. World Tennis Association po drugi put je proglasila Ameli za najbolju sportistkinju, a prvi put je bila proglaena 2004. godine.
23. mart
Sara i Stiven su se upoznali kao studenti 1970. godine. Oni sada imaju siguran dom i trajnu ljubavnu zajednicu u Manesteru kao i etvoro male dece. Kada su stupili u brak juna prole godine posle 26 godina zajednikog ivota to venanje nije bilo samo jedan prijatni dogaaj ve i dogaaj od istorijskog znaaja. Posebno za Stivena, uspenog profesora prava koji je roen kao ensko. Sada je on bradati, tetovirani porodini ovek koji ivi u kui vrednoj 600,000 funti u junom delu grada u proceduri formalnog usvajanja svoje etvoro dece. On je jedan od 1,200 transseksualaca kojima je zakonski omogueno od prolog aprila da se venaju. Zakon o rodnom priznavanju (The
10. april
Pravo
Gender Recognition Act) daje transeksualcima pravo da zahtevaju da se njihov prvobitni pol izbrie iz dokumenata, da u tom smislu izmene svoj izvod iz knjige roenih kao i da usvajaju decu. Od kada je Zakon usvojen dvadeset transseksualaca je podnelo zahtev da vladina komisija koja reava o takvim sluajevima, ispita njihov sluaj i da im slubeno prizna njihov izmenjeni pol. itava poplava takvih zahteva je iznenadila i lanove Parlamenta ali i samu zajednicu transseksualaca.
Pet lezbejki, homoseksulaca, biseksualnih i transrodnih osoba (LGBT) izabrano je za nove lanove italijanskog Parlamenta. Dok se Evropa polako navikava na prisustvo i vidljivost LGBT osoba u politici, sluaj Vladimira Luxurje, transseksualne osobe, je verovatno jedini te vrste u Evropi. To je znaajno za Italiju ali i celu Evropu i evropsku politiku jer time i simbolino LGBT osobe dobijaju cenjenu i vidljvu ulogu u politikoj areni. Oekuje se da Unione, parlamentarna veina koju ini koalicija levice i centra, predvoena bivim predsednikom Evropske Komisije Romanom Prodijem uvede pravno prizavanje nekog oblika istopolnog partnerstva jer je veina lanova koalicije tokom izborne kampanje manifestovala pozitivan stav prema tom pitanju.
12. april
Goran Mileti
Pravni poloaj seksualnih manjina u Srbiji
Uvod
Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima1 u svom prvom lanu garantuje da su sva bia roena slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.2 Nekadanja SFRJ3 je esto isticala svoju ulogu u UN i u kreiranju brojnih konvencija koje i danas spadaju u korpus ljudskih prava. Meutim, za LGBT osobe u prethodnoj Jugoslaviji, ak ni prvi lan Dekleracije o ljudskim pravima nije vaio. Iako se broj meunarodnih dokumenata u kojima se zabranjivala diskriminacija poveavao u drugoj polovini XX veka, unutranji pravni sistem u Jugoslaviji je, uz manje izuzetke, kriminalizovao gej i lezbejske odnose. Do kraja XX veka, pripadnici LGBT zajednice su mogli da se suoe sa krivinim i prekrajnim sankcijama ukoliko bi otvoreno izraavali svoju seksualnu orijentaciju. Iako retko primenjeni, ti lanovi zakona su bili odlino sredstvo za pritisak od strane nedemokratskih vlasti. Proces dekriminalizacije homoseksualnih odnosa poeo je uporedo sa ratovima na prostoru prethodne Jugoslavije, a poslednja drava iz regiona koja je potpuno uklonila diskriminativne odredbe iz Krivinog zakonika je upravo Srbija.
1.) Universal Decleration on Human Rights, usvojena i proglaena Rezolucijom Generalne skuptine UN 217 A, 10. decembra 1948. godine. Dan kada je proglaena Rezolucija, obeleava se u svetu kao Dan ljudskh prava 2.) lan 1 UN Dekleracije o ljudskim pravima u originalu glasi : "All human beings are born free and equal in dignity and rights. They are endowed with reason and conscience and should act towards one another in a spirit of brotherhood." 3.) Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija je jedna od drava osnivaa UN. Povelju UN je potpisala 26. juna 1945, a ratifikovala 19. oktobra iste godine.
Pravo
1. Meunarodni standardi koji obavezuju Srbiju

Tradicija nepotovanja meunarodnih standarda see jo u vreme komunizma, kada se neprimenjivanje odredbi meunarodnih ugovora pravdalo nerazjanjenim odnosima izmeu federacije i republika odnosno autonomnih pokrajina.4 Ovakvo stanje se produilo i posle raspada SFRJ, odnosno posle proglaenja Savezne Republike Jugoslavije.5 Zbog loih iskustava, pisci Ustavne povelje6 su u lanu 10 predvideli neposrednu primenu svih meunarodnih dokumenata koji se tiu ljudskih prava.7 tavie, drave lanice su obavezane da tite ljudska prava na svojoj teritoriji.8
1.1 Mehanizmi Ujedninjenih nacija

Pod mehanizmima Ujedinjenih nacija se podrazumevaju sve konvencije donete u okviru ove organizacije, ali i odluke, rezolucije i preporuke koje donose komisije i drugi organi obrazovani na osnovu nekog UN dokumenta. - Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima Ovaj meunarodni dokument donet je davne 1966. godine, a stupio je na snagu deset godina kasnije. Tadanja SFRJ9 je
4.) Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija imala je est republika, dok je Srbija imala i dve autonomne pokrajine - Kosovo i Vojvodinu. Svaki od ovih osam entiteta imao je sopstveni pravni sistem, ukljuujui i Ustav. 5.) Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) su inile Srbija i Crna Gora. SRJ je proglaena 1992. godine donoenjem Ustava SRJ. Ovaj Ustav je vaio do 2003. godine kada je proglaena Ustavna povelja dravne zajednice Srbija i Crna Gora. 6.) Ibid 7.) Ustavna povelja dravne zajednice Srbija i Crna Gora, clan 10: "Odredbe meunarodnih ugovora o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama koji vae na teritoriji Srbije i Crne Gore neposredno se primenjuju." 8.) Ustavna povelja dravne zajednice Srbija i Crna Gora, clan 9: "Drave lanice ureuju, obezbeuju i tite ljudska i manjinska prava i graanske slobode na svojoj teritoriji. Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, individualnih i kolektivnih, i graanskih sloboda ne moe se smanjivati. Srbija i Crna Gora prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i graanskih sloboda i obezbeuje njihovu zatitu, u sluaju kada ta zatita nije obezbeena u dravama lanicama." 9.) Sve konvencije koje je SFRJ ratifikovala, u potpunosti obavezuju Srbiju i Crnu Goru, ali i direktno Republiku Srbiju.
ratifikovala ovaj dokument 1971. godine. U lanu 210 i 2611 pominje se pol (sex) kao zabranjeni osnov razlikovanja/diskriminacije. Meutim, seksualna orijentacija se ne pominje izriito i skoro dvadeset godina je bilo potrebno da bi se napravio prvi korak u pravcu priznavanja seksualne orijentacije kao osnova po kome se ne sme vriti diskriminacija. U odluci u sluaju Toonen protiv Australije12 Komitet za ljudska prava13 je stao na stanovite da pol definisan u lanovima Pakta ukljuuje seksualnu orijentaciju. Praktina konsekvenca ove odluke je bila da je Australija dekriminalizovala homoseksualne odnose u Tasmaniji. tavie, Parlament u Tasmaniji je 1998. godine usvojio jedan od najboljih antidiskriminacionih zakona. - Konvencija protiv torture i drugih okrutnih, nehumanih ili degradirajuih postupaka ili kazni Ova UN konvencija je stupila na snagu 1984. godine. SFRJ je takoe bila jedna od zemalja potpisnica. Kao i u svim drugim meunarodnim dokumentima iz tog vremena, seksualna orijentacija nije spomenuta eksplicitno. Najznaajnije je tumaenje lana 1 ove konvencije, po kome su dravni organi duni da zatite svako lice izloeno torturi, odnosno ne smeju pristajati na nehumane postupke od strane treih lica. Oigledno je da je ova odredba primenjiva u mnogim situacijama kada je policija duna da zatiti pripadnike LGBT
10.) lan 2 stav 1. glasi: "Drave ugovornice ovog Pakta obavezuju se da potuju i da zajamce prava priznata u ovom Paktu svim pojedincima koji se nalaze na njihovoj teritoriji i potpadaju pod njihovu vlast bez ikakvog razlikovanja, naroito u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politikog ili svakog drugog ubeenja, nacionalnog ili drutvenog porekla, imovine, roenja ili drugog statusa." 11.) lan 26 glasi: "Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo na jednaku zakonsku zatitu bez ikakvog razlikovanja. U tom pogledu zakon e zabraniti svaku diskriminaciju i zajemiti svim licima podjednaku i efikasnu zatitu protiv svake diskriminacije, naroito na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politikog i bilo kog drugog miljenja, nacionalnog i drutvenog porekla, imovine, roenja ili drugog statusa." 12.) Toonen vs. Australia, 1994 13.) Komitet za ljudska prava je organ UN nadlean za nadzire primenu Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima. Postojao je do 2006. godine kada je zamenjen Savetom za ljudska prava.
Pravo
zajednice. Za monitoring primene ove konvencije ustanovljen je UN Komitet protiv torture. Pojedinci/pojedinke se mogu obratiti direktno ovom Komitetu. Fond za humanitarno pravo se povodom nekoliko sluajeva obraao ovom Komitetu i sve odluke su bile u korist rtava.14 - Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema enama (1979) Ni ova konvencija ne pominje izriito diskriminaciju, ali sama injenica da se bavi razlikovanjem po osnovu pola i da je u celini posveena diskriminaciji, dovoljno pokazuje koliko je vano sredstvo u zatiti LGBT prava. Seksualna orijentacija se ne navodi eksplicitno, a ova Konvencija takoe vai jo iz vremena bive Jugoslavije. - Konvencija o pravima deteta (1989) lan 2 takoe zabranjuje diskriminaciju, navodei svaki drugi status.15
1.2. Drugi univerzalni mehanizmi

Postoji mnogo razliitih tela koji deluju na univerzalnom nivou. Najvei broj njih postoji u okviru Ujedinjenih nacija, ali njihova vanost zavisi od odreene zemlje i pitanja kojim se bavi. Tako je, na primer, Visoki Komesarijat za izbeglice od aprila 1993. godine u nekoliko savetodavnih miljenja ukljuio gejeve i lezbejke u socijalne grupe koje mogu biti ugroene na nain
14.) Najpoznatiji su sluajevi Risti u Srbiji i sluaj Danilovgrad u Crnoj Gori, kada je Komitet potvrdio da je dolo do torture. 15.) lan 2 Konvencije o pravima deteta: "1. Strane ugovornice ove Konvencije e potovati i obezbeivati prava utvrena ovom Konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju koe, pol, jezik, veroispovest, politiko ili drugo uverenje, nacionalno, etniko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, roenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. 2. Strane ugovornice e preduzeti sve odgovarajue mere kako bi se obezbedila zatita deteta od svih oblika diskriminacije ili kanjavanja zasnovanog na statusu, aktivnostima, izraenom miljenju ili uverenju detetovih roditelja, zakonskih staratelja ili lanova porodice."
definisan Konvencijom o izbeglicama iz 1951. godine i Protokolom o statusu izbeglica iz 1967. godine. Ova odluka je jako znaajna prilikom sticanja izbeglikog statusa. Radne grupe i Specijalni izvestioci su takoe tela pred kojima se esto raspravljalo o pravima lezbejki i gejeva. Najpoznatiji su svakako Specijalni izvestilac za vansudska pogubljenja i Specijalni izvestilac o nasilju nad enama. Od drugih dokumenata koji nisu doneti u Ujedinjenim nacijama, svakako je najbitnija Konvencija 111 Meunarodne organizacije rada.16 Ona se bavi diskriminacijom u zapoljavanju. Primena odredaba ove konvencije je u Australiji doprinela da se eliminie diskriminacija u zapoljavanju u vojsci, odnosno praksa da gejevi i lezbejke nisu podobni za oficire.
2. Regionalni mehanizmi koji ne obavezuju Srbiju

- Afrika unija Organizacija afrikog jedinstva donela je 1981. Afriku povelju o ljudskim pravima, prema kojoj je takoe zabranjena diskriminacija. Ovaj dokument je ratifikovalo vie od pedeset zemalja. Telo koje je je ustanovljeno ovom konvencijom - Afrika komisija za ljudska prava i prava naroda jo uvek se nije bavila pitanjima seksualne orijentacije. - Organizacija amerikih drava I ova regionalna meudravna organizacija ima svoje telo koje se bavi ljudskim pravima. Marta Alvarez je podnela aplikaciju Inter-amerikoj komisiju za ljudska prava koja je u tom sluaju (Velasquez Rodriguez v Honduras, 1998) jasno odluila da gospoica Alvarez ima pravo da poseuje svoju partnerku u zatvoru, odnosno da zakoni Hondurasa daju pravo svakom graaninu na posete partnera u zatvorima, bez obzira na seksualnu orijentaciju.
16.) Discrimination (Employment and Occupation) Convention (ILO No. 111), 362 U.N.T.S. 31, entered into force June 15, 1960.
Pravo
3. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) i Evropska unija (EU)

Srbija, odnosno SCG jeste lanica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, a istovremeno tei ka lanstvu u Evropskoj uniji. Za razliku od Saveta Evrope, ne postoji mehanizam koji bi efikasno primorao Srbiju da primeni standarde OSCE ili EU kada su u pitanju LGBT prava. U sluaju OSCE moe doi do politikog pritiska, a u sluaju EU, verovatno e tokom procesa pridruivanja potovanje minimuma LGBT prava odnosno poboljanje poloaja LGBT zajednice biti jedan od uslova za pristupanje EU. - Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE)17 Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju nastala je iz Konferencije za bezbednost i saradnju koja je imala za cilj da osigura saradnju meu dravama dva tada suprotstavljena vojna bloka. Budui da je posle sloma komunizma OSCE poeo da se bavi mnogim drugim pitanjima, Parlamentarna Skuptina OSCE je 1995. godine u Otavi usvojila Deklaraciju kojom je pozvala drave lanice da osiguraju jednaku zatitu protiv diskriminacije za sve, ukljuujui eksplicitno seksualnu orijentaciju. - Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)18 OSCE je uspostavio razne mehanizme koji se bave vanim pitanjima. Za polje ljudskih prava je najvanija Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava koja se nalazi u Varavi. Jednom godinje, ODIHR organizuje Sastanak o ljudskoj dimenziju na kome zemlje lanice diskutuju o razliitim oblastima ljudskih prava ili o razliitim grupama kojima je zatita neophodna. Iako se tada ne donose obavezujue odluke, preporuke sa ovih sastanaka imaju veliki uticaj na kreiranje evropske politike u svim pitanjima koja se tiu ljudskih i LGBT prava.
17.) lanice OSCE su 55 zemalja Evrope. Za vie informacija www.osce.org 18.) Web site ODIHR je www.osce.org/odihr
- Evropska unija Iako sve do punog lanstva u EU, nijedan dokument nee biti u punoj meri obavezujui za Srbiju, uticaj evropskih standarda koji su postavljeni u ovim dokumentima je ve sada velik. Prilikom lobiranja za veinu zakona, sve nevladine organizacije se pozivaju na standarde EU. tavie, predstavnici vlasti kao obrazloenje za veinu novih zakona navode usklaivanje sa standardima Evropske unije. Ugovor iz Amsterdama19 Ugovor iz Amsterdama je osnivaki dokument EU. U lanu 13. Ugovor izriito pominje seksualnu orijentaciju i predvia da Savet EU moe samostalno, na predlog Komisije i posle konsultacija sa Evropskim parlamentom preduzeti mere za borbu protiv diskriminacije na osnovu pola, rase ili etnike pripadnosti, vere ili verovanja, invalidnosti, starosti ili seksualne orijentacije. Ova odredba je stupila na snagu 1. maja 1999. godine. Okvirna direktiva o jednakom tretmanu u zapoljavanju20 Direktiva je obavezujui dokument i primenjuje se direktno u svim zemljama lanicama. Usvojena je u decembru 2000. godine, zabranjuje direktnu i indirektnu diskriminaciju po svim osnovama, ukljuujui seksualnu orijentaciju. Povelja EU o osnovnim pravima21 Proglaena u Nici u decembru 2000. godine, u lanu 21 zabranjuje sve oblike diskriminacije, ukljuujui seksualnu orijentaciju. Povelja nije obavezujua, iako je za njeno usvajanje dobijena saglasnost svih lanica. Povelja izraava posveenost Evropske unije ostvarenju ljudskih prava svakog pojedinca. Glava III Povelje se bavi iskljuivo jednakou graana, a lan 21. ponovo ponavlja osnove diskriminacije.
19.) Official Journal C 325 , 24. December 2002. 20.) http://europa.eu.int/comm/employment_social/news/2001/jul/directive78ec_en.pdf 21.) Charter of Fundamental Rights of European Union (2000/C 364/01)
Pravo
Rezolucije Evropskog Parlamenta (EP) Iako je mo EP limitirana, od 1984. godine pa do danas EP se esto bavio pitanjima koja se tiu LGBT osoba. Prva rezolucija, doneta upravo 1984. godine ticala se poziva zemljama lanicama da okonaju diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije na radnom mestu. Usvajanjem takozvanog Roth izvetaja 1995. godine (sainila ga Klaudija Roth iz Odbora za graanske slobode i meunarodne odnose) prvi put su pobrojani svi oblici i polja diskriminacije sa kojima se suoava LGBT populacija. O ovom izvetaju se vodila rasprava i on je predstavljao temelj za mnoge kasnije pozitivne korake koji su preduzeti. Evropski Parlament je 1999. godine zahtevao od Evropske Komisije i Saveta EU da prilikom pregovora o pridruivanju i lanstvu, pokrenu pitanja prava i jednakosti LGBT osoba, kada je to potrebno. Prema rezoluciji usvojenoj 1998. godine, EP nee dati pristanak na pristupanje EU nijednoj zemlji koja kroz svoju politiku ili zakone kri ljudska prava gejeva i lezbejki. Evropski sud pravde22 Evropski sud pravde je nadnacionalna institucija, koja moe razmatrati sluajeve koji se tiu fizikih ili pravnih lica u EU. Posle jedne od odluka iz 1996. godine, postalo je jasno da ovaj sud prua iru zatitu od Evropskog suda za ljudska prava. Ovo se posebno odnosi na transrodne osobe.
4. Savet Evrope
Savet Evrope ima 46 drava punopravnih lanica. Srbija i Crna Gora je predzadnja postala lanica ove najvanije evropske organizacije. lanstvom u Savetu Evrope, svaka drava preuzima na sebe veliki broj obaveza, koje su najee iz oblasti ljudskih i manjinskih prava. Evropska Konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (ECHR) je osnovni i najvaniji dokument koji svaka lanica potpisuje prilikom pristupanja.
22.) www.curia.eu.int
lanom 14. Konvencije23 zabranjena je diskriminacija u uivanju prava koja su garantovana nekim drugim lanom. Praktini dometi ovog lana, vidljivi su tokom decenija u kojima je Evropski sud za ljudska prava raspravljao o povredama ovog sluaja. Evropski sud za ljudska prava razmatra albe pojedinaca kojima su ljudska prava ugroena ili prekrena i donosi obavezujue odluke. Protokolom br. 12 iz 2000. godine se proiruje obim i kvalitet zatite koji je prvobitno bio predvien lanom 14. Konvencije i na sve druge oblike diskriminacije. Iako seksualna orijentacija nije pomenuta izriito, s obzirom na praksu Evropskog suda za ljudska prava i formulaciju lana 124 ovog protokola jasno je da se seksualna orijentacija podrazumeva. Do maja 2006. godine, protokol je ratifikovalo jedanaest drava,25 dok je broj onih koji su ga potpisali tri puta vei. - Sluajevi pred Evropskim sudom za ljudska prava Iako Evropska konvencija o ljudskih pravima ne pominje ekspilicitno seksualnu orjentaciju, u mnogim odlukama Evropskog suda za ljudska prava potvrena je obaveza drave da ne diskriminiu i tite od diskriminacije osobe drugaije seksualne orijentacije. Prvi ovakavi sluajevi su bili Dudgeon protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1981), Norris protiv Irske (1988) i Modinos protiv
23.) lan 14 "Zabrana diskriminacije Uivanje prava i sloboda predvienih u ovoj Konvenciji obezbeuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao to su pol, rasa, boja koe, jezik, veroispovest, politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, roenje ili drugi status." 24.) Protokol 12 Clan 1 "Opta zabrana diskriminacije 1. Svako pravo koje zakon predvida ostvarivace se bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao npr. polu, rasi, boji koe, jeziku, veroispovesti, politikom i drugom uverenju, nacionalnom ili drutvenom poreklu, povezanosti s nacionalnom manjinom, imovini, rodenju ili drugom statusu. 2. Javne vlasti nee ni prema kome vriti diskriminaciju po osnovima kao to su oni pomenuti u stavu 1." 25.) Protokol XII su ratifikovale Albania, Jermenija, Bosna i Hercegovina, Kipar, Hrvatska, Gruzija, Finska, Holandija, San Marino, Srbija i Crna Gora i Makedonija.
Pravo
Kipra (1993). U svim ovim sluajevima sud je naao da kriminalizacija homoseksualnog odnosa u domaim zakonima predstavlja krenja prava na privatan i porodini ivot predvien u lanu 8 Konvencije. Kao to je esto sluaj, sud nije eleo da se uputa u razmatranje lana 14 kojim se zabranjuje diskriminacija jer je smatrao da je konstatovanje povrede lana 8 sasvim dovoljno. Evropski sud je razmatrao razliite situacije u kojima dolazi do diskriminacije LGBT osoba. Tako je 1997. godine u sluaju Sutherland protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Sud odluio da je predvianjem razliite starosne granice za heteroseksualne i homoseksualne odnose, UK prekriila lan 14 kojim je zabranjena diskriminacija. U svojoj odluci u sluaju Lustig-Prean i Beckett protiv Ujedinjenog Kraljevstva (2000), Sud je istakao da zabrana sluenja vojske zbog seksualne orijentacije predstavlja povredu lana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Povodom postupka koji je Ujedinjeno Kraljevstvo vodilo protiv gej mukarca koji je imao grupni seks, Sud je takoe naao da je UK povredila odredbe konvencije (sluaj A.D.T protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 2000). U sluaju Salgueiro da Silva Mouta protiv Portugala, Sud je naglasio da seksualna orijentacija ne moe biti razlog zbog koga se ocu ne dodeljuje starateljstvo nad detetom. Prema miljenju Suda, u pomenutom sluaju prekren je lan 8, a Sud je naglasio da lan 14 podrazumeva i seksualnu orijentaciju. Meutim, Sud nije uvek uvaavao zahteve kada su aplikanti bili LGBT osobe. Tako je u sluaju Laskey, Jaggard and Brown protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Sud naglasio da sadomazohistie aktivnosti mogu biti ograniene od strane drave iz razloga zatite zdravlja i da u tom sluaju UK nije prekrila Evropsku konvenciju.
U sluaju X, Y and Z protiv UK iz 1997. godine, Sud je naglasio da ocem moe biti oznaen samo bioloki mukarac, a ne i osoba koja je promenila pol iz mukog u ensko. - Odluka Parlamentarne skuptine Saveta Evrope od 26. septembra 2000. Parlamentarnu skuptinu Saveta Evrope ine predstavnici Parlamenata 46 zemalja lanica Saveta Evrope. Rezolucije i odluke Parlamentarne skuptine imaju veliku teinu i takoe se mogu ubrojati u standarde. Svojom odlukom od 26. septembra 2000. godine Parlamentarna Skuptina je pozvala evropske vlade - da ukinu krivina dela kojima se kanjava dobrovoljni polni odnos dve punoletne homoseksualne osobe - da ukljue seksualnu orijentaciju meu zabranjene osnove diskriminacije - da primenjuju isti uzrastni minimum za homoseksualne i heteroseksualne odnose - da preduzmu pozitivne mere protiv homofobije - da dozvole registrovano partnerstvo - progon po osnovu seksualne orijentacije kao osnov za dobijanje azila Komitet za migraciju, izbeglice i demografiju Parlamentarne skuptine je neto ranije iste godine razmatrao slinu temu. Naime, 23. marta 2000. godine, ovaj Komitet je doneo Preporuku u kojoj se naglaava da lezbejke i gejevi koji imaju opravdan strah od progona zbog pripadnosti odreenoj socijalnog grupi treba da se smatraju izbeglicama u smislu lana 1 A (2) enevske konvencije o izbeglicama. Preporuka ovog Komiteta je i da se izbeglikim istopolnim parovima dozvoli family reunification, kao pravo koje pripada svim izbeglicama.
5. Srbija i Crna Gora

Problemi politike prirode koji su postojali u SFRJ i SRJ preneli su se i na dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora. I pored jasno definisanih nadlenosti u Ustavnoj Povelji i jo bolje datog
Pravo
popisa ljudskih prava u Povelji o ljudskim i manjinskim pravima, obe Republike nisu previe zainteresovane za njihovu implementaciju. Ustavna povelja dravne zajednice Srbija i Crna Gora proklamuje kao ciljeve: - potovanje ljudskih prava svih lica u njenoj nadlenosti; ouvanje i unapreenje ljudskog dostojanstva, ravnopravnosti i vladavine prava; - ukljuivanje u evropske strukture, a naroito u Evropsku uniju; - usklaivanje propisa i prakse sa evropskim i meunarodnim standardima. - Sva etiri cilja, veoma su vana za LGBT zajednicu jer posredno znae i davanje veih prava i obima zatite gejevima i lezbejkama. tavie, Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama na najbolji nain zabranjuje diskriminaciju.26 Jedini nedostatak je propust da se seksualna orijentacija izriito navede kao osnov po kome je zabranjena diskriminacija.
6. Pravna regulativa u Srbiji

Prema vaeem Ustavu Srbije graani su jednaki u pravima i dunostima i imaju jednaku zatitu pred dravnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, roenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, politiko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lino
26.) "Zabrana diskriminacije lan 3. Svi su pred zakonom jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka neposredna ili posredna diskriminacija, po bilo kom osnovu, pa i na osnovu rase, boje, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja ili slinog statusa, veroispovesti, politikog ili drugog ubeenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ili psihikog ili fizikog invaliditeta. Dozvoljeno je privremeno uvoenje posebnih mera koje su neophodne za ostvarenje ravnopravnosti, potrebne zatite i napretka za lica ili grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju, da bi im se omoguilo puno uivanje ljudskih i manjinskih prava pod jednakim uslovima. Posebne mere iz stava 4. ovog lana se mogu primenjivati samo dok se ne ostvare ciljevi zbog kojih su preduzete."
svojstvo.27 Meu pravnim teoretiarima postoji prilina saglasnost da pojam lino svojstvo obuhvata i seksualnu orijentaciju. Ustav takoe garantuje da su ljudsko dostojanstvo i pravo na privatni ivot oveka nepovredivi.28 Kriminalizacija homoseksualnih odnosa u Krivinom zakonu trajala je u manjem ili veem obimu do 2006. godine. Naime, od sedamdesetih godina prolog veka u Srbiji je vaio Krivini zakon koji je proglasio krivinim delom protivprirodnog bluda29 polni odnos dve odrasle muke osobe. Meu teoretiarima je postojala i saglasnost da bi se lan zakona u kome su tada bile definisane bludne radnje mogao primeniti i na lezbejske odnose. Prvi koraci kao dekriminalizaciji su uinjeni 1994. godine posle pritiska domaih i inostranih nevladinih organizacija. Protivprirodni blud dve odrasle muke osobe je naprosto izbrisan iz zakona. Meutim, ostale odredbe u kojima se pominje protivprirodni blud i utvruje razliita granica za stupanje u seksualne odnose su ostale na snazi do donoenja novog Krivinog zakonika 2005. godine. Ovaj zakon je stupio na snagu 1. januara 2006. godine. Paradoksalno, sa kriminalizacijom homoseksualnih odnosa postojalo je i krivino delo diskriminacije odnosno povrede ravnopravnosti graana.30 Budui da nije poznat nijedan sluaj gde su se graanke i graani obraali sudovima alei se na diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije, LGBT zajednica je ostala uskraena za tumaenje ovog veoma vanog lana.31
27.) lan 13. Ustava Republike Srbije. 28.) lan 18. Ustava Republike Srbije. 29.) lan 110. stav 3 tadanjeg Krivinog zakona Republike Srbije. 30.) lan 186 KZ SFRJ, kasnije preimenovan u KZ SRJ, a zatim u Osnovni Krivini Zakon Republike Srbije. 31.) Zapreena kazna je bila od 3 meseca do 5 godina.
Pravo
Novi Krivini zakonik poznaje krivino delo rasne i druge diskriminacije32 i takoe poznaje drugo lino svojstvo a ne seksualnu orijentaciju. U ovom lanu tite se i organizacije i pojedinci koji se zalau za ravnopravnost graana. Naalost, Srbija nema Opti zakon protiv diskriminacije. Model Zakona protiv diskriminacije postoji od 2001. godine i jo nije usvojen. LGBT organizacije su aktivne lanice koalicije koja lobira za usvajanje ovog zakona. Pored toga, u aktivnostima koje prate ovo lobiranje po prvi put prava seksualnih manjina su istaknuta potpuno ravnopravno sa pravima drugih manjinskih zajednica. Glavne odlike ovog zakonskog predloga su : - diskriminacija je potpuno zabranjena; - definie se neposredna diskriminacija kao neopravdano postupanje gore nego -prema nekom drugom zbog linog svojstva diskriminisanog lica; - definie se posredna diskriminacija tako da se njome smatra neopravdano postavljanje zahteva koje graanin ili graanka ne moe da ispuni zbog svog linog svojstva. Posredna diskriminacija postoji i ako se nekom neopravdano daje povoljniji poloaj u odnosu na diskriminisanog; - zabranjuje se retalijacija (osveta) zbog traenja zatite ili pruanja dokaza o diskriminaciji; - zabranjuje se udruivanje radi vrenja diskriminacije; - zabranjuje se poniavajue postupanje zbog neijeg linog svojstva; - prvi put se uvodi diskriminacija zbog polnog identiteta i seksualne opredeljenosti
32.) Rasna i druga diskriminacija "lan 387. (1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji koe, nacionalnosti, etnikom poreklu ili nekom drugom linom svojstvu kri osnovna ljudska prava i slobode zajamena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i ratifikovanim meunarodnim ugovorima od strane SCG, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Kaznom iz stava 1. ovog clana kaznie se ko vri proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. (3) Ko iri ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mrnju ili podstie na rasnu diskriminaciju, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine."
polni identitet i seksualna opredeljenost je privatna stvar i niko ne sme biti pozvan da se javno izjasni o svom polnom identitetu i seksualnoj opredeljenosti; svako ima pravo da javno izrazi svoj polni identitet i seksualnu opredeljenost; diskriminatorsko postupanje zbog pretpostavljenog ili javno izraenog polnog identiteta ili seksualne opredeljenosti je zabranjeno. Mnogi zakoni doneti od 2000. godine sadre lanove u kojima se ekspilicitno navodi zabrana diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije. Iako je veina ovih zakona doneta za vreme protekle vlade, ni u poslednje dve godine ovaj trend nije zaustavljen. Zakon o radu iz 2001. godine je imao antidiskriminacione norme, a novi zakon iz 2005. je poboljao zatitu u ovom domenu i izriito zabranjuje diskriminaciju po osnovu seksualnog opredeljenja. U svojim lanovima33 on definie oblike diskriminacije, naine zatite, situacije u kojima se neko postupanje smatra diskriminacijom i mehanizme zatite. lanovi ovog zakona jesu u skladu sa evropskim standardima u oblasti diskriminacije u radnim odnosima. Zakon o braku i porodinim odnosima ureuje materiju braka, imovinskih odnosa u vanbranoj zajednici, odnosa roditelja i dece, potpunog i deliminog usvojenja i hraniteljstva. Zakon ne dozvoljava partnerima istog pola da uivaju bilo koje od prava predvienih za brak ili regulisanu vanbranu zajednicu. Zakon ne zabranjuje izriito licima istopolne seksualne orijentacije da usvajaju decu, ali u praksi ne postoji bilo kakva mogunost da gej mukarac ili lezbejka usvoje dete. Lica istopolne seksualne orijentacije su izrazito diskriminisana i prilikom razvoda jer im sudovi ne dodeljuju decu na staranje sa razliitim obrazloenjima, ali ne pozivajui se na njihovo polno opredeljenje. Nov zakon je donet 2005. i nema nikakvih promena to se tie LGBT osoba. Jedini odgovor na ovaj izrazito diskriminatorski zakon bila je predstavka Ustavnom sudu Srbije koju je podneo Beogradski centar za ljudska prava i kojom se
33.) lanovi 18-23 Zakona o radu.
Pravo
trai da se odredbe o vanbranoj zajednici ukinu. Time bi vanbrana zajednica postojala u sluaju bilo koja dva lica, bez obzira na pol. Ustavni sud jo nije odluivao po ovoj predstavci. Zakon o radiodifuziji takoe izriito pominje seksualno opredeljenje. lanom 8 i lanom 21 ovlaena je Republika radiodifuzna agencija kao nezavisni organ koji vri nadzor nad radom medija i prati sprovoenje Zakona, da se stara da programi elektronskih medija (radija i televizije) ne sadre informacije kojima se podstie diskriminacija, mrnja i nasilje protiv lica ili grupe lica zbog razliite politike opredeljenosti ili zbog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi, polu ili zbog razliitog seksualnog opredeljenja. Zakon sadri i zatitne odredbe. Naime, ukoliko Agencija ustanovi da emiter, odnosno elektronski medij izaziva ili podstie rasnu, nacionalnu ili drugu mrnju i netrpeljivost, Agencija moe emiteru izrei opomenu ili upozorenje34 a ako on nastavi da emituje informacije koje sadre govor mrnje moe mu i privremeno ili trajno i oduzeti dozvolu za emitovanje programa.35 Zakon o javnom informisanju iz 2003. godine sadri odredbe u kojima se zabranjuje govor mrnje. lanom 38 ovog zakona zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i miljenja kojima se podstie diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem uinjeno krivino delo. Naredni lan predvia tubu zbog povrede zabrane govora mrnje. Ovu tubu moe podneti pojedinac/pojednika, ali i nevladina organizacija. lan 40 detaljnije navodi u kojim sluajevima se novinar ili glavni urednik moe osloboditi od odgovornosti za govor mrnje.
34.) lan 17 Zakona o radiodifuziji. 35.) lan 63 Zakona o radiodifuziji.
Novi zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine u lanu 4 kao jedan od principa navodi potovanje ljudskih prava i graanskih sloboda, ukljuujui zabranu svih vidova diskriminacije. U lanu 8 pravo na visoko obrazovanje garantuje se svima sa prethodno steenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na rasu, boju koe, pol, seksualnu orijentaciju, etniko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest, politiko ili drugo miljenje, status steen roenjem, postojanje senzornog ili motornog hendikepa ili imovinsko stanje. Svoju punu afirmaciju ovi lanovi doivee prilikom ukljuivanja u Statute Fakulteta u Srbiji. Ovaj proces je poeo odmah posle donoenja zakona i do sada nije bilo otpora da se seksualna orijentacija eksplicitno navede kao zabranjeni osnov za razlikovanje. Izmenama Zakona o osnovnoj koli i izmenama zakona o srednjoj koli koje su izvrene 2002. godine, uvedena je zabrana diskriminacije od strane nastavnog osoblja. Ova zabrana je opta i ukljuuje eksplicitno i seksualnu orijentaciju. U jednom sluaju koji su godinu dana posle donoenja zakona vodile nevladine organizacije omoguen je upis u srednju kolu gej momku kome je to bilo onemogueno zbog otvoreno iskazane seksualne orijentacije.
7. Zakljuak
Pravni akti koji su od znaaja za LGBT zajednicu u velikoj meri su promenjeni u poslednjih pet godina. Posle dekriminalizacije homoseksualnosti sredinom devedesetih, krupni koraci u pravcu izjednaavanja gejeva i lezbejki sa svim graanima Srbije uglavnom se ine tiho, bez prevelikog znanja javnosti i elje da politiari afirmativno govore o LGBT pravima. Promene u zakonskim tekstovima su uglavnom izvedene na sugestiju meunarodnih organizacija. Krupan korak za LGBT zajednicu je ulazak Srbije i Crne Gore u Savet Evrope. Zajedno sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, sve presude Evropskog suda za ljudska prava postaju
Pravo
obavezujue za sudove i vlasti u Srbiji. Kao i u vezi drugih standarda, organizacije za ljudska prava i LGBT organizacije morae esto da se pozivaju na standarde kako bi oni bili potovani. Pregovori koji se tiu pribliavanja Srbije Evropskoj uniji, donee nove uslove, koji e se takoe ticati punog potovanja LGBT prava. Preuzimanje ovih obeveza vidljivo je i u prvoj Strategiji za pridruivanje EU, koju je usvojila Vlada Srbije.
Jelena Anelovski aktivistkinja Novosadaske Lezbejske Organizacije
(Ne)ekajui svoja prava - o poloaju LGBT osoba

Uvod
Sloboda i jednakost razliitosti su osnova za miran i srean ivot. Biti slobodna/slobodan u svojoj razliitosti, pa tako u toj slobodi i jednaka/jednak jeste imati ljudsko pravo da postojimo, onako kako biramo ili kako smo roene/roeni. Slobodno se kretati, misliti, govoriti, voleti, iveti ivot bez nasilja Slobodno izabrati, a svaka je osoba razliita. Jednakost znai da sve osobe, sva ljudska bia imaju pravo na svoju slobodu. Svi ljudi na planeti Zemlji. Vrlo jednostavno. Kada ove reenice postaju forma i floskula, olako izgovorene i dosadne ak, one tada imaju sadraj radi sadraja, i gube svoj smisao. Momenat kada ljudsko pravo na bilo kakav izbor, postaje diskutabilan, jeste onaj u kojem se rui sloboda i jednakost ljudske linosti i dovodi u pitanje postojanje. Zato je teko razumeti pravo na izbor onih koji su u manjini? Zato je nejasno koliko je opasna greka koju nosi potreba da na temu gej prava zauzmemo stranu, jer je jedna uvek u pravu i onako kako treba, a druga/i je druga/i? Nain ivota je individualan i svaki je pravi i razumeti ga znai razumeti i ljudsko pravo da ivimo svoj ivot. Ostvarenje svih ljudska prava osoba seksualne orijentacije koja nije heteroseksualna je jednostavna nunost za slobodan ivot jedne manjine na ovim prostorima, a neto to se podrazumeva u naem evropskom okruenju. Ljudsko pravo je tekovina meunarodnog prava, nastala iz istorije iskustava nasilja i diskriminacije, mrnje meu ljudima. Ljudska prava zato imaju svoj aspekt i istoriju razumevanja, jasnost i preciznost prema kojoj su nabrojana. Meutim, ljudska prava takoe imaju i emotivni i psiholoki aspekt. Onda kada postoji ugroenost nekog ljudskog prava, nastaje oseaj, emocija za ugroenu osobu/osobe, potreba da se
Pravo
ona zatiti. Problem je u tome to emociju imaju ili osobe sa iskustvom ugroenosti, ili se emocija javlja samo kod osoba koje saznaju za ugroenost nekog bliskog, a to nije dovoljno, i na taj nain proputamo prevenciju. Iskustva nasilja nad manjinama, svim strukturama, i zakonodavnoj i izvrnoj i sudskoj moraju biti dovoljna da ponu izvravanje svojih obaveza u zatiti svih prava lezbejki, gej mukaraca i svih osoba seksualne orijentacije koja nije heteroseksualna. Ova odgovornost drave ogleda se u zakonima koje donosi, i nainima na koji se ovi zakoni sprovode. Na taj nain drava na nasilje reaguje i pre nego se ono dogodi, zakonskom regulativom postavljajui imperative ponaanja. Stereotipi, medikalizacija, seksualizacija, normalizacija su odrednice kroz koje se oslikava tok promene poloaja LGBT populacije u drutvu. Centralni stereotipi (pojednostavljeno pisano, kakvi stereotipi i jesu) o tome kako bi trebalo da izgledaju ene, a kako mukarci, jesu oni koji su osnov za razdvajanje vrsto prihvaenih ponaanja polova, koji imaju mo da sve drugaije od tog konstrukta odvoje, i kao krajnji cilj da odstrane. Normalno i prihvatljivo, na jednoj strani, i abnormalno i neprihvatljivo na drugoj. Dve strane, jedna naspram (protiv) druge. Reprodukcija je imperativ medicine i crkve, u sluaju klerikarnog rukovodstva Srbije danas, i same drave. Dakle, lezbejske i gej ljubavi ne mogu obeati reprodukciju, jer ona podrazumeva ljubav mukarca i ene, ili bolje, seksualni odnos. Iz toga, ako mi lezbejke nismo privuene mukarcima, stereotip je da nemamo reproduktivni oseaj i to da mrzimo one koje ne volimo. Ovakve konstrukcije vode u duboku segregaciju meu ljudima, u nasilje koje proizilazi pravo iz nje. Mi lezbejke i gej mukarci u Srbiji za to vreme ivimo u strahu od tog nasilja, vrlo esto u sramoti, bespomonosti da ita promenimo i u tom ekanju da nas svi drugi, oni veinski, proglase normalnim. Svi ovi oseaji vuku nas u tajnu o samima sebi, u la, u utanje i tako zaarani krug nevidljivosti. Najee se lezbejke i gej mukarci iz svih ovih razloga, u bilo kom javnom (ili privatnom) kontekstu, ne predstavljaju punim imenom i prezimenom, tj. malo je onih koji se predstavljaju uopte. Tako se ini na nas nema. Ili, tu smo samo kroz svoju tajnu.
Cilj ovog teksta je obraanje odgovornima kroz komparaciju ispunjavanja odgovornosti nosilaca vlasti u Srbiji i ostalim susednim evropskim dravama. Osim toga, tekst je presek aktivistikog rada LG populacije i dostignua koja postiemo u tom radu.
Aktivizam
Na prostoru Srbije aktivizam za gej i lezbejska ljudska prava poinje da se razvija 1990. godine osnivanjem gej i lezbejskog lobija Arkadija. Iz ove inicijative osnovan je 1994. godine Labris, grupa za lezbejska ljudska prava. Decembra prole godine proslavljeno je petnaest godina lezbejskog i gej aktivizma u Srbiji. Ta proslava jeste i vreme za pregled onoga to je uraeno na ovim prostorima u tom periodu i vreme da potvrdimo da je aktivizam zapravo ta nit koja se odrala vie od decenije kao akcija ljudi sa margine. Aktivizam, zapravo organizacije i inicijative grupa i individua za borbu i podrku LG pravima, za koje je kasnih devedesetih popularniji naziv nevladine organizacije, zapravo je odrao samopotovanje lezbejki i gej mukaraca na ovim prostorima. Aktivizam je taj koji nije i ne eka promenu sa strane, ve menja iz sebe, osnauje i daje ono to je uskraeno. Zato je kao ta mala drava, esto izvan surovosti stvarnosti. Nije vano na kojoj strani zapoinjemo to lino / politiko, unutranje / spoljanje putovanje, ali je oajniki vano da dovrimo krug. Nije vano poinjemo li s pojedincem ili masom, jer nam je i jedno i drugo potrebno, pie Gloria Steinem u svojoj knjizi Revolucija iznutra. Danas u Srbiji postoji vie od desetine LGBT organizacija i inicijativa za podrku LGBT populaciji. Sve ove interesne grupe, kroz prioritetne oblasti i pristupe daju svoj doprinos i podrku sigurnijem ivotu LGBT populacije u Srbiji. Zajedno smo u tenji da se etiki princip potvrivanaja prava LGBT osobama na ivot kakav biramo pretoi u politiku odluku, pa zatim i prihvaeni stav ovog drutva.
Pravo
LGBT internacionalne organizacije, ILGA Internacionalna Lezbejska i Gej Asocijacija i IGLYO Internacionalna Gej, Lezbejska, Biseksualna, Transdender i Queer Za Mlade i Studentska Organizacija bave se vie od dve decenije globalnom podrkom LGBT populaciji. ILGA je osnovana 1978. godine i okuplja meu svoje lanstvo oko etiri stotine organizacija lanica samo iz Evrope. Prioritetna tema za ILGA danas je pozicija LGBT mladih u oblastima kao to je obrazovanje i uticaj diskriminacije na ukljuenje i doprinos LGBT mladih u drutvu, i to na svetskom nivou. Na ovu temu ILGA ima saradnju sa IGLYO uzimajui uea u istraivanju i prikupljanju podataka o mladim LGBT ljudima, njihovom poloaju u drutvu i lobiranjem na ovu temu. IGLYO je osnovana 1984. godine i registrovana u Amsterdamu. Ima vrstu saradnju sa Savetom Evrope i Evropskom komisijom u cilju promovisanja mladih LGBT ljudi i njihovih prava. Svakodnevno primamo molbe i informacije o legalnoj i socijalnoj situaciji LGBT mladih. Ove molbe i informacije dolaze od politiara/politiarki, advokata, novinara/novinarki, LGBT aktivistkinja/aktivista i individua ILGA- Europe, www.Ilgaeurope.org
Dan ponosa Ima mesta za sve nas

Istorijat Parade Ponosa poinje 1969. pobunom lezbejki i gej mukaraca u Stonewall Inn baru u Njujorku. U baru u ulici Eristopher Street, 27. i 28. juna te 1969. godine policija je krenula u raciju koja je bila zapravo redovna primena sile protiv gej mukaraca, lezbejki i transdender osoba. Ovaj put, ljudi su uzvratili na nasilje. Tako je poela pobuna. Tu poinje i istorija LGBT pokreta. No, kako verujemo da gospodarev alat nee sruiti gospodarevu kuu pokret za naa prava nastavio je da postoji ponosno i radi mirno i sistematski za ostvarenje ljudskih prava LGBT populacije. Evo ta kae Stephen van Cline, jedan od prisutnih te noi u Njujorku: ...Ova pobuna je naterala ljude da razmisle o svom
ivotu, traili su dostojanstvo u sebi i traili su svoja prava. ...Posle Stonewall-ske revolucije, gej populacija se promenila, vie se nismo sramili zato to smo gej. Dolo je vreme da budemo ponosni, da se borimo protiv predrasuda i nasilja. Nije jednostavno ne sramiti se zbog onoga to jesi u ovom svetu koji se srami nas. U Beogradu je 2001. godine prvi put organizovana Parada Ponosa u Srbiji. Zapravo, bio je to pokuaj. Nekanjeno nasilje u javnom prostoru imalo je veliki odraz na nae privatne ivote i potvrdilo strahove. Nasilje nije privatna stvar, ono je javno i tie se svih nas u kojoj god kui da se deava. Toga dana moglo se videti batinanje ena u direktom prenosu, ogoljeno nasilje. Beograd je tog dana bio kua u kojoj je rtva okrivljena, a nasilnik se izvukao. Bolno za svaku i svakog od nas. Policija je bila obavetena o proslavi Dana Ponosa, koji je trebalo da se odri na Trgu Republike. OUP Stari Grad upozoren je na pretnje sa plakata lepljenih po gradu i intenzivne pretnje preko raznih internet sajtova: Obraz, Srpska Svetosavska Stranka, navijaa fudbalskih klubova Crvene Zvezde, Partizana i Rada. ene i mukarci iz Labrisa i Gaytena, koje/i su organizovale/i dogaaj stigle/i su na Trg oko 15 asova, tog 30. juna. Nosile/i su arene balone, zastave duginih boja, bile/i su uzbuene/i, u Beogradu su mnoge/i prvi put hodale/i kao lezbejke i gejevi. Meutim, stampedo je krenuo na njih uz povike ubij pedera, ovo je moja zemlja... Mnogi od napadaa imali su na glavama ajkae i bili u majcama sa srpskim grbom iz 1882. Bog, Srbija, smrt, vojnika obeleja, to su razumeli kao svoje utoite ovi nasilnici kada su krenuli na ene sa balonima, na svetle boje, na enskobanjaste mukarce i mukobanjaste ene. Posledice ovog nasilja su: etrdeset povreenih, jedanaest od njih se javilo Urgentnom centru, osam je povreenih policajaca, jedan tee. Privedeno je trideset dva lica (est ispod osamnaest godina) protiv kojih nisu podnete krivine prijave. Jedna od reenica tadanjeg generala policije Boka Buhe, bila je ...policija je poslala pedeset ljudi.
Pravo
Policija nije reagovala, drava je zakazala i poslala teku poruku da ne eli da obezbedi ljudsko pravo na ivot bez nasilja svim graankama i graanima kao ni pravo na mirno okupljanje. Takoe, ovde se radilo i o pravu na miran protest, to Dan Ponosa, osim to je proslava, i jeste. Pravo na trajk, zbog nezadovoljstva uslovima ivota uskraeno nam je 2001. u Beogradu. Razlozi za protest tog dana su potvreni. Ipak, Dan Ponosa u Beogradu 2001. godine jeste bio veliki coming out, uspeh kao takav. U Centru za kulturnu dekontaminaciju 4. jula odrana je konferencija za tampu povodom svih dogaanja. Mnoge javne linosti i graanstvo podravaju proslavu Dana Ponosa. Prvog jula oglasio se Helsinki odbor za ljudska prava traei ukidanje neonacistike organizacije Obraz. Glas Razlike, grupa za promociju enskih politikih prava alje podrku 2. jula 2001. Odgovornost crkve i drave zatraio je Forum pisaca. Od politikih partija podrka je stigla od Graanskog saveza Srbije. Moemo prepoznati da se koncept poznat kao moralna panika dogodio tog 30. juna 2001. u Beogradu. Strah da e nastupiti neto novo i strano, to se iri i ugroava, i preti interesima i vrednostima drutva. Ovakve situacije, kako objanjavaju teoretiari, stvaraju paniku koja daje legitimitet represivnim dravnim aparaturama, jer po svaku cenu veina tu mora da pobedi. Parada Ponosa u Beogradu nagraena je: European pride Award 2002. godine od nemake Parade Ponosa. Nagradu Grizzly Bear dobile/i smo od Internacionalne Lezbejske i Gej Kulturoloke Mree. Ova nagrada predstavlja najvee potovanje za lezbejke i gej mukarce koji odbijaju da budu uutkani i pored pretnji i opasnosti u ovom drutvu. Beogradska parada dobila je i nagradu Coming Out godine, od ljubljanske Parade Ponosa Pink Flamingo, 2002. godine. Proslave Dana Ponosa u Evropi imaju svoju dugu karnevalsku tradiciju i obeleavaju se kao proslave ljubavi i slobode. Poznat je
Berlinski i Amsterdamski Pride. U Ljubljani, Pride se slavi od 2001. godone. U Hrvatskoj se ovaj dan obeleava od 2002. godine. Taj prvi Pride podrale su mnoge javne linosti i politiari. Jedan od njih je i hrvatski ministar unutranjih poslova, ime Lucin, koji se obratio okupljenima u parku Zrinjevac, uz rei podrke: Volite jedni druge i borite se za vaa prava. Na proslavi Dana Ponosa u Maarskoj, 2005. gradonaelnik Budimpete, Gabor Demski, opisao je grad kao svetionik bratstva za sve ljude svih opredeljenja i kultura. Ove godine, u junu, bie organizovana Internacionalna Parada Ponosa u Zagrebu. Organizatorke/i ove proslave su iz Slovenije, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije. Neke od vrednosti koje su oznaene kao najznaajnije u platformi Parade Ponosa 2006. su politika jednakosti, nediskriminacija, pacifizam, zatita ivotne sredine, antiglobalizam, antimilitarizam, antirasizam, antifaizam, rodna ravnopravnost...
Zakonski predlozi
U junu 2005. godine, sa jo devet organizacija, Labris, Gayten, Queeria LGBT predloile su amandmane na predlog Zakona o ravnopravnosti polova. Neki od amandmana odose se na Rasporeivanje i napredovanje na poslu, pre svega. Prestanak radnog odnosa i radnog angaovanja, odnosi se na mogunost/nemogunost otputanja lezbejki i gejeva sa posla zbog seksualne orijentacije. Socijalna i zdravstvena zatita. Nasilje u porodici. Ovi i svi drugi amandmani odnose se na seksualanu orijentaciju, zabranu diskriminacije po ovom pitanju, kao i na osnovu rodnog identiteta. Terminologija je takoe oznaena kao veoma znaajna, pa je predloeno da se osim pola, koriste i termini seksualna orijentacija i rodni identitet. Zakon o ravnopravnosti polova danas postoji u svim evropskim zemljama, lanicama EU, ali i u susednim bivim republikama SFRJ, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, na inicijativu Gender Centra.
Pravo
Labris je 2003. godine predstavio predlog Zakona o porodici. Ovde, Labris pre svega, predlae promenu terminologije, kroz promenu definicije tako to bi se brak ozakonio kao zajednica dve osobe umesto ene i mukarca. U odeljku o sklapanju braka ukazano je na to da bi kao uslov za sklapanje braka trebalo izbrisati razliitost polova. Isto vai i za nitavost, za koju je razliitost polova uzrok. Isto je predloeno za vanbranu zajednicu. Labris je predloio i mogunost starateljstva nad detetom ako su roditelji osobe istog pola, i to kroz promenu odeljka koji se nosi naziv Oinstvo. Drugi deo Labrisovog predloga odnosi se na uvoenje instituta zajednice osoba istog pola. Kako bi se regulisao Zakon o istopolnim zajednicama u Srbiji, Labris predlae dopunu porodinog zakona kroz lanove vezane za branu i vanbranu zajednicu. U Zakonu o porodici iz 2005. godine ovi predlozi nisu uzeti u obzir.
Zdravstvo
Labris je 4. maja 2005. godine poslao zahtev Srpskom lekarskom drutvu da objavi zvanini stav o tome da istopolna orijentacija nije bolest. Zahtev Labrisa je odbijen uz izgovor da SLD nije nadleno da odluuje ta je bolest, a ta ne. Lekarska udruenja irom sveta ve su poslala ovakve potvrde, ukljuujui i hrvatsko i makedonsko. Amerika psihijatrijska asocijacija je jo 1973. godine potvrdila znaaj novih, bolje koncipiranih istraivanja i uklonila homoseksualnost iz zvaninog prirunika za mentalne i emocionalne poremeaje. Dve godine kasnije, Amerika psiholoka asocijacija donela je odluku i podrala ovo uklanjanje. Ve vie od dvadeset pet godina, obe asocijacije aktivirale su sve profesionalce koji se bave mentalnim zdravljem da pomognu da se bilo kakva veza izmeu manjinske seksualne orijentacije i mentalnih poremeaja raskine. Ameriko psihijatrijsko udruenje je i zvanino podralo pravno priznanje istopolnih zajednica i sva prava i obaveze koje
iz toga slede, jer su istraivanja pokazala da su deca koju podiu lezbejski i gej parovi u istoj meri socijalizovana kao i deca heteroseksualnih parova. Svetska zdravstvena organizacija ovo je uinila jo pre petnaest godina. Dr Elen Perin, ispred American Academy of Pediatrics (AAP) vodila je rad Odbora o psiholokim aspektima deijeg i porodinog zdravlja, koji je prouavao usvajanje dece od strane istopolnih parova. Glavno pitanje je bilo da li ima nedostataka kod deteta koje je odgajano od strane dve ene ili dva mukarca u poreenju sa detetom ene i mukarca? Elen Perin je, izmeu ostalog, rekla: Mi mislimo da su podaci bili vrlo relevantni i odgovor na pitanje je NE. U skladu sa ovim rezultatima, ona je dalje objavila, 4. februara 2001. godine da AAP podrava politiku da istopolni parovi usvajaju decu. Labris je o ovoj situaciji sa SLD obavestio Svetsku zdravstvenu organizaciju, tj. njeno sedite u enevi. Helena Nigren-Krug, savetnica za zdravlje i ljudska prava u SZO saoptila je Labrisu da je o svemu obavetena kancelarija Visokog komesara za ljudska prava, takoe je upoznat i Pol Hant, specijalni izvestioc UN, zaduen za najvie standarde fizikog i mentalnog stanja ljudi. Od perioda nakon Francuske revolucije biti lezbejka ili gej smatrano je psihijatrijskom boleu. Pre toga, kanjavalo se smru. U ovom kontekstu, medikalizacija, ranije pomenuta, jeste pomak od kriminaliteta ka bolesti. Naravno, stigma ostaje. Srpsko lekarsko drutvo vraa nas u XIX vek i svojim utanjem zapravo zloupotrebljava mo koju ima i zanemaruje odgovornost i obavezu prema graankama i graanima. SLD u ovoj situaciji kada je pitano ima posebnu odgovornost da odgovori. utanje odgovornih, po ko zna koji put odjekuje. utanje SLD ima poseban odjek kod lekara i zdravstvenog osoblja sa kojim se sreemo i mi lezbejke i gejevi svakodnevno. Stav o tome da u nama ipak postoji neka greka, vraa u laganje o sebi, u tajnu, u preutkivanje nasilja koje smo doivele/i kao lezbejka ili gej mukarac. Jednostavno, nemamo poverenja. Ovakva ponaanja odgovornih u situacijama kada su nam potrebne zdravstvene usluge imaju za posledicu da uskraujemo nekad veoma vane informacije o sebi. U odnosu na to, usluge koje dobijamo esto nisu kvalitetne, dok i u sebi ostajemo sa oseajem da deo nas nije
Pravo
u redu, pa ga priguimo, da ga nema... Poznato oseanje u ivotima LGBT osoba je strah. Strah kod kue, strah na ulici, strah na poslu. ta radimo sa strahom, gde se nalazi u naem telu, kako ga se oslobaamo? Vano je da se bavimo svojim strahom kao lezbejke ili gejevi, negde, u neko vreme, vano je da to izgovorimo, a da se ne odbije o zidove nae sobe i vrati nam se kao bumerang. &Euje se esto neka rade to, ali u svojoj sobi. To odnosi se seksualizaciju koja zapravo proistie iz stereotipa koji pripisuje iskljuivo seksualne veze gej mukarcima, a emotivne, neseksualne enama. U svojoj sobi - zapravo je poruka da ostanemo nevidljivi, i u stvari bi bolje bilo da nismo u ovom drutvu. Vano je da se svako od vas priseti koliko je esto uo/ula ili izgovorila/izgovorio ovu reenicu. Reenica je poznata i nasilna. U drugoj polovini 2005. godine Labris je u saradnji sa Gayten LGBT i uz podrku Novosadaske lezbejske organizacije i Lambde iz Nia, sproveo istaivanje Nasilje nad LGBTTIQ populacijom. Rezulatati ovog istraivanja veoma su znaajni kao slika stvarnosti u kojoj ivimo. Rezultat je nepoverenje prema institucijama. Ovakva vrsta nepoverenja ostavlja nas u nasilju i strahu od nasilja, koje je tako na privatni problem od kojeg nas drava ne moe i nee zatititi. Samo 10% osoba sa iskustvom nasilja zbog svoje seksualne orijentacije prijavilo je nasilje policiji. Samo 2,9% osoba sa iskustvom nasilja prijavilo je nasilje tuilatvu. Na pitanje Zato nisu prijavili/e nasilje koje su preivele/i ogovorili/e su : 12,4 % - nemam poverenja u nadlene organe 8,2 % - nemam poverenja u nadlene organe i strah me je da prijavim.
O gej braku i registrovanom partnerstvu

Ideja registrovanog partnerstva u nordijskim zemljama ostvarivala se kroz dvadeset godina zakonskih promena. Danska je zemlja pionir u ovoj oblasti, u kojoj je registrovano parterstvo ozakonjeno jo 1989. godine. Za njom su tu vedska 1995, zatim Norveka, Finska, Nemaka, vajcarska, na kantonalnom nivou,
Hrvatska 2003, Maarska, Island, &Eeka (2006), Slovenija... Ova institucija ima spoljanji i unutranji aspekt, moe se rei. Spoljanji aspekt bio bi da drava legalizujui istopolnu zajednicu zapravo emituje svoju odgovornost i razumevanje i potovanje ljudskih prava, ispunjavajui i svoje obaveze, koje posebno vae za one drave koje pretenduju da postanu ili su lanice EU. Praktian znaaj registrovanog partnerstva je u finansijskom statusu, ekonomskoj i socijalnoj sigurnosti, koja postaje dostupna lezbejskim i gej parovima. Drava priznajui samo brak kao zajednicu mukarca i ene ponitava uopte postojanje lezbejskih i gej partnerstava. Legalno, samo muko-enske emotivne veze postoje. Priznavanjem naeg prava na registrovano partnerstvo i brak drava napokon preuzima odgovornost, i vraa LG osobe sa margine drutva gde smo van zakona i nezatieni kao parovi i zajednice. Dakle, to nosi status i vodi nesumnjivo u rekonstrukciju stava javnog mnjenja. Nedostatak institucije registrovanog partnerstva jeste da je ona slina braku, ali nije brak. Pre svega nije jer je problem starateljstva nad detetom dugo vremena bio diskutabilan. Ovakav stav i problem u stvari nam i govori da zaista ne postoji emocija i razumevanje za ljudska prava i jednakost koja postoji meu svim ljudima. Problem starateljstva nad detetom jednog od partnera, nemogunost usvajanja i uskraene olakice kod vetake oplodnje, injenice su koje registrovano parnerstvo razlikuju od braka. Takoe, registrovano partnerstvo funkcionie pod uslovom da je jedna/jedan od partnerki/partnera dravljanka/dravljanin dotine drave. Kao nedostatak naih porodica pretpostavlja se kontakt koji dete ima sa samo jednim polom. Naravno, ovaj kontakt nije nenadoknadiv i nije problem u odnosu na nasilje u porodici, alkoholizam, drogu, kriminal, biolokih roditelja. Bioloki sastav roditelja i dece nema veze sa srenim detinjstvom, koliko nema veze i takozvana tradicija braka. Meutim, kako je u okviru zakona brak jedina priznata veza dve osobe, dakle, priznata od drave kao institucije, stavom zabrane LG brakova drava diskriminie mnoge od nas, kao i nau decu.
Pravo
Danas brak sa svim njegovim pravima i obavezama i mogunou usvajanja dece postoji u paniji, Holandiji, vedskoj i Belgiji. U Velikoj Britaniji, 5. decembra 2005. godine ozakonjena je graanska zajednica istopolnih parova. Ova zajednica nije brak, ali jeste korak koji e olakati svakodnevicu i budunost lezbejskim i gej parovima. Ministarka za enska prava i jednakost, Meg Man, povodom nove regulative izjavila je: ...pojedini gej parovi zajedno su po 20, 30 pa skoro i 40 godina, tako da e od danas u sluaju da jedan/jedna od partnera/partnerki umre drugi/druga dobiti pravo na penziju, zajedniku imovinu itd. Ovo je naravno samo prvi deo posla koji su nosioci vlasti u Velikoj Britaniji obavezni da obave. panski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero, povodom legalizacije gej brakova u paniji, rekao je: ...i pored toga to izgleda da je pravni sistem panije dobio samo jo jedan suvoparni paragraf, on znai mnogo mnogo vie. U Nemakoj od 2001. godine postoje ivotna partnerstva, koja ne ukljuuju mogunost usvajanja dece i znaajna su po pitanju ivotnog osiguranja i poreskih olakica koje istopolni parovi imaju kao i heteroseksualni. Od 1. 8. 2001. do poetka jula 2002. registrovano je devet hiljada ivotnih partnerstava. U jednoj studiji iz 2002. godine stoji: Homoseksualci su u drutvu manjina, ali i oni koji njima odriu pravo na jednakost postaju sreom svakog dana sve vie manjina. Institucija registrovanog partnerstva i sam brak esto se tretiraju kao superlativ priznatih LG prava. Meutim, vano je sva prava posmatrati kao prava iz istog korpusa i bez odlaganja i pravljenja redosleda teiti ostvarenju svih.
Lina i politika odgovornost

Dravni sistem je sistem koji nose izvrna, sudska, zakonodavna vlast, ali i politike partije i pojedinke/pojedinci, politiari/politiarke, kao i civilni sektor tj. graanske inicijative i aktivistike grupe o kojima je ve bilo rei. Sistem drave je taj koji LGBT osobe ostavlja na margini, van zakona, nezatiene od nasilja, kriminala i mrnje prema nama. Sistem nas je iskljuio.
Istraivanje uraeno 2004. pod nazivom Stav politikih stranaka o gej i lezbejskim ljudskim pravima i istopolnom partnerstvu, dalo je kao rezultate utanje politikih partija: G17 Plus, Demokratske stranke, Demokratske stranke srbije, Demokaratske alternative, SPO, DHSS, Otpora, Nove Srbije. Odgovore su dale SDU (Socijaldemokratska Unija), LSV (Liga socijaldemokrata Vojvodine) i tadanja Liberalna stranka Duana Mihajlovia. Nijedna od ovih stranaka, iako podravajua programski i idejno, rodno senzibilisanih dokumenata nije imala i danas nema u svojim statutima izriito pomenutu zabranu diskriminacije LGBT osoba. Takoe, SDU, SDP, LSV, LDP (Liberalno demokratska partija) imaju u svojim programima tenju i plan i stav protiv svake vrste diskriminacije, ali nigde nema izriito navedene seksualne orijentacije. U Srbiji postoji etiri zakona u kojima se izriito pominje zabrana diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije: Zakon o radiodifuziji, Zakon o javnom informisanju iz 2003, Zakon o visokom obrazovanju od 30. 8. 2005. godine. Zakon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja trae zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom i na seksualno opredeljenje. Znaaj ovog zakona pokazuje i istraivanje ILGA koja je bavei se temama vanim za LGBT populaciju na poslu, izdvojila nekoliko kljunih mesta i problema: - skrivanje seksualne orijentacije - nemogunost da se govori o privatnom ivotu - neprijatnost kada nas pitaju o partneru/partnerki - stalano smo napeti, u iekivanju ta je sledee - uznemiravanje kroz ale, homofobine komentare - strah da prijavimo uznemiravanje, ak iako smo otvorene/i o sebi, da ne budemo shvaene kao preosetljive/i - nemamo pristup materinskim/oinskim benificijama - trudimo se da smo nevidljive/i, to vie neupadljive/i, i u nekom heteroseksualnom imidu. Novi Krivini zakon, koji je stupio na snagu 1. januara 2006. izjedanava potrebnu minimalnu starosnu dob za stupanje u
Pravo
seksualne odnose, bilo da je re o heteroseksualnim odnosima ili o homoseksualnim odnosima (lezbejke i gej mukarci). Sporne odredbe Krivinog zakona, pre svega se odnose na dekriminalizaciju seksualne orijentacije i izjednaavanje minimalne starosne dobi za stupanje u seksualne odnose lezbejki i gejeva. to se zemalja u okruenju tie, ove odredbe su izmenjene, u Slovakoj jo 1990. godine, u Sloveniji, i Poljskoj, a odnos gej osoba je dekriminalizovan jo 1932. godine u Maarskoj, gde je gej odnos dekriminalizovan jo 1961. godine u Hrvatskoj... U susednoj Hrvatskoj postoji takoe i veoma znaajan i Zakon o azilu, a takoe mogunost azila za LG osobe postoji i u Sloveniji, Poljskoj, &Eekoj, Litvaniji, Maarskoj... Parlamentarna skuptina Saveta Evrope je 2000. godine izdala preporuku prema kojoj bi lica progonjena na osnovu seksualane orijentacije trebalo da dobiju pravo boravka u dravama lanicama Saveta Evrope. Skuptina smatra da po l. 1a Konvencije o izbeglicama ljude progonjene na osnovu seksualne orijentacije, koja je jedna od manjinskih grupa, treba prihvatiti kao izbeglice i takav im stataus i dodeliti. Antidiskriminacioni zakon u svim evropskim zemljama i naim susednim ve ima svoju primenu i znaaj ovog zakona prepoznat je i u Rumuniji, jo 2000. godine &Eekoj, Maarskoj, Hrvatskoj... U ovim zemljama seksualana orijentacija izriito se pominje kao jedan od osnova zabrane diskriminacije. Opti antidiskriminacioni zakon, koji je sveobuhvatan i obavezan jo uvek nije donet i nacrt za njega u Srbiji postoji od 2002. godine. Ovakav zakon je neophodan i obavezan za sve drave koje pretenduju na lanstvo u Evropskoj uniji. Dakle, i registracija istopolnog partnerstva i ovaj zakon, kao i rekonstrukcija predloga, pa i usvajanje Zakona o ravnopravnosti polova, kao i uvoenje zloina iz mrnje u nae pravo pokazali bi redosled koji je sistematski tok izgradnje demokratskog drutva i sistema koji je otvoren. U sluaju Srbije, nema takve izgradnje, ve su svi ovi vani doneti zakoni, segmenti prava koji su senzibilisani.
Dananji stav Evropske unije i njenih lanica, a naih suseda prema LGBT pravima, vrlo je jasan. Evropski parlament je 4. septembra 2003. godine glasao za paragraf u kojem se sve zemlje lanice EU pozivaju da ukinu sve vrste diskriminacija, zakonske i injenine koje trpe lezbejke i gej mukarci, posebno po pitanju prava na brak i usvajanje. Evropski parlament podrava institut istopolnog braka i pouruje drave lanice Evropske unije da proire puna brana prava na istopolne parove. Evropska unija takoe, prepoznaje poseban znaaj brige o mladim lezbejkama i gejevima, pre svega, jer je period adolescencije period u kojem je mladim ljudima potrebna podrka a tada za lezbejke i gej mukarce esto poinje skrivanje identiteta, izazvano predstavama okoline i drutva uopte, koje su vrlo esto osuujue (Social Inclusion: Ray of Hope, Kim Leonard Smouter).
Umesto zakljuka
Srbija je trenutno na sporom putu ka integraciji sa evropskim standardima i vrednostima. Sve obaveze koje ima ova drava morae zaista da ispuni. No, ono to je problem jeste ta konstanta rei morati. Odgovorni politiari/politiarke, nosioci vlasti, na pozicijama i formalno izvan njih (opozicija, npr.) ne izjanjavaju se, ute i nema nigde podrke koja je jasna i prava. Svetska dostignua u zatiti LGBT prava uglavnom su pokretana individualnim inovima podrke politiarki i politiara koje/i su otvoreno ulazile/i u politika takmienja kao lezbejke ili gejevi ili prosto, podravale/i LGBT populaciju u borbi za sopstvena prava. Eristine Quinn je na funkciji portparolke gradskog vea Njujorka. Povodom svoje pobede na izboru za ovaj poloaj ona je govorila o znaaju napornog rada, ali i vanosti toga da se govori istina o sebi. U Srbiji, od 1990. godine do danas beleimo jednu jasnu izjavu politiara i poslanika Gorana Svilanovia. Tokom skupinske rasprave o Porodinom zakonu usvojenom 24. februara 2006. za govornicom u parlamentu on je rekao:
Pravo
Vreajui homoseksualce, bilo da su u pitanju mukarci ili ene, time neemo uiniti nita dobro. Nee javna rasprava o tome dovesti da se smanji populacija, kao to ni insistiranje na zabrani abortusa nee poveati populaciju. Budimo samo malo tolerantniji da ne bismo iveli u drutvu gde je jedan dobar deo neshvaen, odbaen i nesrean.
MEUNARODNO PRAVO
Deklaracija o seksualnim pravima

Seksualnost je integralni dio osobnosti svakog ljudskog bia. Potpuni razvoj seksualnosti ovisi o zadovoljenju osnovnih ljudskih potreba kao to su elja za kontaktom, intimnou, emocionalnim izraavanjem, uitkom, njenou i ljubavlju. Seksualnost se oblikuje kroz osobne i drutvene odnose. Potpuni razvoj seksualnosti je neophodan za individualnu, interpersonalnu i drutvenu dobrobit. Seksualna prava su univerzalna ljudska prava, zasnovana na slobodi, dostojanstvu i jednakosti svih ljudskih bia. Budui da je zdravlje osnovno ljudsko pravo tako i seksualno zdravlje mora biti osnovno ljudsko pravo. Da bi se osiguralo da ljudska bia i drutva razvijaju zdravu seksualnost, sljedea seksualna prava moraju biti prepoznata, promicana, potivana i zatiena svim sredstvima i u svim drutvima. Seksualno zdravlje je rezultat okruenja koje prepoznaje, potuje i primjenjuje seksualna prava. 1. Pravo na seksualnu slobodu. Seksualna sloboda obuhvaa mogunost potpunog izraavanja osobnih seksualnih potencijala. To, dakako, iskljuuje sve vrste seksualne prisile, eksploatacije i zlostavljanja, bilo kada i u bilo kojoj situaciji. 2. Pravo na seksualnu autonomiju, seksualni integritet i sigurnost seksualnog tijela. Ovo pravo ukljuuje sposobnost donoenja samostalnih odluka o vlastitom seksualnom ivotu unutar konteksta osobne i drutvene etike. Isto tako, obuhvaa kontrolu vlastitog tijela i uivanje u vlastitom tijelu slobodno od zlostavljanja, sakaenja i nasilja svake vrste. 3. Pravo na seksualnu privatnost. Pravo na seksualnu privatnost ukljuuje pravo na vlastite intimne odluke i ponaanja, sve dok se njima ne ugroavaju seksualna prava drugih.
Pravo
4. Pravo na seksualnu jednakost. Odnosi se na slobodu od svih vrsta diskriminacije bez obzira na spol, rod, seksualnu orijentaciju, dob, rasu, drutvenu klasu, vjeru, te fiziku ili emocionalnu razliitost. 5. Pravo na seksualni uitak. Seksualni uitak, ukljuujui autoerotizam, izvor je fizike, psihike, intelektualne i duhovne dobrobiti. 6. Pravo na emocionalno seksualno izraavanje. Seksualno izraavanje jest vie od erotskog uitka ili seksualnog ina. Svatko ima pravo izraavati svoju seksualnost kroz komunikaciju, dodir, emocionalno izraavanje i ljubav. 7. Pravo na slobodu seksualnog udruivanja. Rije je o mogunosti sklapanja ili ne sklapanja braka, razvoda i uspostavljanja drugih oblika odgovornih seksualnih zajednica. 8. Pravo na slobodne i odgovorne reproduktivne izbore. Obuhvaa pravo na odluivanje o roditeljstvu, broju djece, dobnoj razlici meu djecom, te pravo slobodnog pristupa sredstvima kontrole i reguliranja plodnosti. 9. Pravo na seksualnu informaciju temeljenu na znanstvenom istraivanju. Ovo pravo podrazumijeva da seksualna informacija treba nastati kroz proces nesmetanog i etinog znanstvenog istraivanja, te da, na odgovarajue naine, treba biti diseminirana na svim drutvenim razinama. 10. Pravo na sveobuhvatno obrazovanje o seksualnosti. Obrazovanje o seksualnosti jest cjeloivotni proces, koji poinje od roenja, i treba ukljuivati sve drutvene institucije. 11. Pravo na zatitu seksualnog zdravlja. Zatita seksualnog zdravlja treba biti dostupna i za prevenciju i za tretman seksualnih nedoumica, problema i poremeaja svih vrsta.
Seksualna prava su osnovna i opa ljudska prava. Prihvaeno u Hong Kongu na 14. Svjetskom seksolokom kongresu, 26. kolovoza, 1999.
Kopenhagenki kriterijumi
Kopenhagenki kriterijumi su deo programa o proirenju Evropske unije Evropski Savet je 1993. godine, u Kopehagenu, definisao uslove koje zemlje kandidati za ulazak u Evropsku uniju moraju ispuniti. Ti uslovi poznati su pod nazivom kriterijumi lanstva ili Kopenhagenki kriterijumi. Ovi kriterijumi zahtevaju da zemlje kandidati za prijem u EU moraju postii: - stabilnost institucija, garantujui time demokratiju, vladavinu prava, potovanje ljudskih prava i potovanje i zatitu manjin - postojanje funkcionalne trine ekonomije koja e biti dorasla trinom pritisku i trinim silama unutar unije - sposobnost da preuzmu obaveze lanstva, ukljuujui i prihvatanje politikih i ekonomsko-monetarnih ciljeva unije
Pravo
Rezolucija o jednakim pravima lezbejki i gej mukaraca u zemljama Evropske zajednice

51998IP0824 Rezolucija o jednakim pravima lezbejki i gej mukaraca u zemljama Evropske zajednice Slubeni urnal C 313, 12.10. 1998 B4-0824 i 0852/98
Rezolucija o jednakim pravima lezbejki i gej mukaraca u zemljama Evropske zajednice Evropski parlament, U skladu sa rezolucijom donesenom 8. februara 1994 o jednakim pravima lezbejki i gej mukaraca u EZ (OJ C 61, 28. februar, 1994, str. 40), pozivaju se lanice da primijene istu starosnu granicu za dobrovoljno stupanje u seksualne odnose za heteroseksualne i homoseksualne aktivnosti (paragraph 6), U skladu sa rezolucijom donesenom 17. septembra 1996 o potovanju ljudskih prava u Evropskoj uniji (1994) (OJ C 320, 28. oktobar 1996, strana 36) zahtijeva se eliminacija diskriminacije i nejednakog tretmana lezbejki i gej mukaraca, naroito u pogledu nejednakih odredbi u vezi sa starosnom granicom za dobrovoljno stupanje u seksualne odnose (paragraph 84), U skladu sa rezolucijom donesenom 19. septembra 1996 o seksualnoj orijentaciji, diskriminaciji i ljudskih prava lezbejki i gej mukaraca u Rumuniji (OJ C 320, 28 oktobra, 1996, strana 197), U skladu sa rezolucijom donesenom 8. aprila 1997 o potovanju ljudskih prava u Evropskoj uniji (1995) (OJ C 132, 28. aprila, strana 31) ponavlja se zahtijev za ukidanjem odredbe o nejednakoj starosnoj granici za stupanje u dobrovoljne seksualne odnose (paragraph 136) i eksplicitno poziva Austrija da promijeni zakon o starosnoj granici za stupanje u dobrovoljne seksualne odnose (paragraph 140),
U skladu sa rezolucijom donesenom 17. februara 1998. o potovanju ljudskih prava u Evropskoj uniji (1996) (OJ C 80, 16. marta 1998, strana 43) ponavlja se zahtjev austrijskoj vladi da ukine odredbu kaznenog zakona o nejednakoj starosnoj granici za dobrovoljno stupanje u homoseksualne i heteroseksualne odnose (paragraf 69) ponovo se podsjea na kriterijume donesene u Kopenhagenu za pristup kandidatskih lanica, a naroito se zahtijeva potovanje ljudskih prava A. U skladu sa Preporukom 924/1981, osvojenom od strane Parlamentarne skuptine Savjeta Evrope, diskriminaciji nad lezbejkama i gej mukarcima kojom se preporuuje Savjetu ministara da zahtijeva istu minimalnu starosnu granicu za dobrovoljno stupanje u heteroseksualne i homoseksualne seksualne odnose (paragraph 7ii), B. U skladu sa odlukom Evropske komisije za ljudska prava usvojenom 1. jula 1997. godine, u Aplikaciji Br. 25186/94 (Euan Sutherland) protiv Ujedinjenog Kraljevstva, pie da ne postoji objektivno i osnovano opravdanje za zadravanje vee minimalne starosne granice za stupanje u dobrovoljne homoseksualne odnose nego za stupanje u heteroseksualne odnose i da aplikacija objelodanjuje diskriminatoran tretman u zakonima aplicirajuih drava u ostvarivanju prava na lini ivot, u lanu 8 Konvencije (paragraph 66) i zakljuuje se da je nejednaka odredba o starosnoj granici za stupanje u dobrovoljne seksualne odnose povreda lana 8 Konvencije za ljudska prava koji je u skladu sa lanom 14 iste Konvencije (paragraph 67). C. S obzirom na to a i zbog kredibiliteta EU o odnosu na aplicirajue dravama kada se od njih trai potovanje ljudskih prava, lanice EU, kao to je npr. Austrija, treba da promijene svoje zakonodavstvo koje diskriminie lezbejke i gej mukarce, naroito postojeu diskriminatornu odredbu o nejednakoj starosnoj granici za dobrovoljno stupanje u homoseksualne i heteroseksualne odnose,
Pravo
D. Primjeuje se da sledee aplicirajue drave za lanstvo, sa kojima je EU zapoela process pregovaranja o lanstvu, jo uvijek imaju pravne odredbe u kaznenima zakonima koje ozbiljno diskriminiu lezbejke i gej mukarce: Bugarska, Kipar, Estonija, Maarska, Litvanija i Rumunija. E. osuuje se nedovoljna reforma zakona koju je izglasao Parlament Kipra 21. maja 1998., kada je potpunu zabranu mukih homoseksualnih odnosa zamijenio serijom drugih diskriminatornih odredbi ukljuujui veu starosnu granicu za dobrovoljno stupanje u homoseksualne odnose, F. osuuje se odbijanje rumunskog Donjeg doma da usvoji reformu zakona predloenu od strane Vlade. Reforma se odnosi na ukidanje anti-homoseksualnog zakonodavstva lana 200 kaznenog zakona, G. ali se zbog odbijanja austrijskog parlamenta 17. jula 1998, da stavi na glasanje prijedlog za ukidanje lana 209 kaznenog zakona koji predvia viu starosnu granicu za stupanje u homoseksualne odnose. Na taj nain ignorisana je odluka u sluaju Saterlend, kao i zahtjev Evropskog parlamenta upuen Austriji u gore navedenoj rezoluciji iz 8. aprila 1997 i 17 februara 1998, H. pozdravljaju se nedavne reforme finskog i latvijskog zakonodavstva u ovoj oblasti kao i glasanje u britanskom Donjem domu 22. juna 1998 ZA ukidanje nejednake starosne granice za dobrovoljno stupanje u heteroseksualne i homoseksualne odnose iako je ova odluka ubrzo odbijena od strane Gornjeg doma. I. lan 13 EZ dopunjen Amsterdamskim sporazumom e, im se ratifikuje, podstai Savjet Evrope da preduzme odgovarajue mjere borbe protiv diskriminacije zasnovane na seksualnoj orijentaciji. J. Savjet e potvrditi da nee dati svoj pristanak za stupanje u lanstvo bilo kojoj dravi koja, putem svog zakonodavstva I politike, kri ljudska prava lezbejski i gej mukaraca,
K. s obzirom da, prema zvaninim statistikim podacima, svake godine policija dobije oko 50 prijava, 30 krivinih poistupaka i sudskih istraga I 20 osuda na osnovu lana 209 austrijskog kaznenog zakona koji predvia minimalnu kaznu od est mjeseci zatvora i maksimalnu kaznu od 2 godine zatvora za homoseksualne odnose. 1. pozivaju se austrijska vlada i parlament da smjesta ukinu lan 209 kaznenog zakona i da amnestiraju i otpuste sve zatvorenike koji su se u zatvoru nali zbog pomenutog lana 209, 2. pozivaju se sve aplicirajue drave da ukinu zakonodavstvo kojim se kre ljudska prava lezbejki i gej mukaraca, posebno odredbe o nejednakoj starosnoj granici za dobrovoljno stupanje u heteroseksualne i homoseksualne odnose; 3. Poziva se Komisija (za ljudska prava) da uzme u razmatranje potovanje ljudskih prava gej mukaraca i lezbejki dok pregovara o aplicirajuim dravama o buduem lanstvu u EU. 4. Zahtijeva se da komisija ispita da, do kraja ove godine, poloaj gej mukaraca i lezbejki u dole navedenim dravama; 5. Preporuuje se predsjedniku Komisije da ovu rezoluciju proslijedi Savjetu, Komisiji, parlamentima u vladama Austrije, Kipra, Rumunije i generalnom sekretaru Savjeta Evrope.
Pravo
Atinska deklaracija, 16. april 2003. godine

Mi, predstavnici/e graana i graanki drava lanica Evropske unije sastajemo se danas na ovom simbolinom mjestu, u podnoju Akropolja, da proslavimo ovaj istorijski dogaaj: potpisivanje sporazuma o lanstvu od strane Kipra, eke republike, Estonije, Maarske, Latvije, Litvanije, Malte, Poljske, Slovake republike i Slovenije. Nae dostignue je jedinstveno. Unija predstavlja nau zajedniku odlunost da stavimo taku na vijekove konflikata i prevaziemo bive podjele na naem kontinentu. Unija predstavlja nau volju da se otisnemo u novu budunost zasnovanu na saradnji, potovanju razliitosti i uzajamnom razumijevanju. Unija predstavlja zajedniki projekat: projekat kojim dijelimo svoju budunost kao zajednicu vrijednosti. Ponosni/e smo to smo dio Unije zasnovane na principima slobode, demokratije i vladavine prava; Unije posveene razvijanju potovanja prema ljudskom dostojanstvu, slobodi i ljudskim pravima; Unije posveene praktikovanju tolerancije, pravde i solidarnosti. Sutinska vrlina ovog projekta lei u sposobnosti Unije da osnai i graane/ke i drave lanice. Radei zajedno mi i nae drave moemo se suoiti sa izazovima sutranjice. Na pragu ovog uveanja EU, potvrujemo da bi Evropska unija trebalo da se fokusira na rjeavanje zadataka kljunih za dobrostanje, sigurnost i prosperitet svojih graana/ki. Nastaviemo da podravamo fundamentalna ljudska prava, unutra i van Evropske unije, ukljuujui i borbu protiv svih vrsta diskriminacije na osnovu pola, rase, etnikog porijekla, vjerskih ubjeenja, invalidnosti, starosti ili seksualne orijentacije.
Djelovaemo zajedno na njegovanju odrivog razvoja lokalno i globalno, borbi protiv degradacije prirodne sredine i garantovanju boljeg i kvalitetnijeg ivota za budue generacije. Podvlaimo nau posveenost dinaminoj i na znanju zasnovanoj ekonomiji, otvorenoj za sve, fokusiranoj na odrivom razvoju i punom zaposlenju, ali isto tako na drutvenom ukljuivanju i ekonomskoj koheziji. Od Unije emo napraviti istinsko podruje slobode, sigurnosti i pravde i nastaviemo da podravamo svaku od ovih sutinskih vrijednosti. Vrijednosti koje njegujemo nisu rezervisane samo za nae drave lanice ve se primjenjuju na sve one koji se potinjavaju zakonima naih zemalja. Ovog istorijskog dana, slavimo uveanje Unije, ponovo potvrujemo posveenost Jednoj Evropi, naoj zajednikoj elji da vidimo da se razvija u sveobuhvatnu Uniju. Pristupanje je novi ugovor izmeu naih graana i graanki a ne samo sporazum izmeu zemalja. Kao graani i graanke nove, uveane Unije, proklamovaemo nau posveenost graanima i graankama drava aplikantkinja. Isto tako, posveeni/e smo razvoju dubljih veza i mostova saradnje sa susjedimma i dijelimo sa drugima budunost ove zajednice vrijednosti van granica naih zemalja. Vjerujemo da Unija igra sutinsku ulogu u svijetu. Radiemo na otvorenijoj i pravinijoj globalnoj ekonomiji i drutvu koje prua pristup globalnim informacijama, za dobrobit svih, naroito ljudi u manje razvijenim dijelovima svijeta. Nepopustljivo emo promovisati dijalog izmeu civilizacija i beskompromisno doprinijeti ojaavanju institucija globalne vladavine i irenju meunarodnog prava. Posveeni/e smo suoavanju sa globalnom odgovornou, podravaemo prevenciju konflikata, promovisaemo pravdu, pomoi obezbjeivanju mira i braniti globalnu stabilnost. Odluni/e smo da radimo na svim nivoima kako bismo zaustavili/e globalni terorizam i oruje masovnog unitenja.
Pravo
Unija e i dalje ojaavati graanske i vojne sposobnosti za jaanje stabilnosti van svojih dravnih granica i irenje humanitarnih ciljeva. Unija obeava da e podravati Ujedinjene Nacije i njene napore ka osiguranju meunarodne legitimnosti i globalne odgovornosti. Dinamian je na zajedniki projekat, naa Evropska Unija. U naoj prirodi je stalno obnavljanje dok uimo od naih bogatih tradicija i istorije. Radujemo se prijedlozima Konvencije o buduoj Evropi i daljim procjenjivanjima structure i lanstva Unije. Naa budua Evropa pripada svim graanima i graankama, bez izuzetaka i iskljuivanja. Obeavamo da emo se posvetiti odbrani fundamentalnih sloboda na kojima se zasniva demokratija. Demokratski ideal mora biti kamen temeljac nae zajednice, ne samo za graane i graanke dananjice ve i za nau djecu i njihovu djecu. Samo putem aktivnog uea graana i graanki i graanskih udruenja Unija e nastaviti da razvija svoju snagu i legitimnost. Ponovo potvrujui posveenost zajednici kao fundamentalnoj vrijednosti koja podupire Uniju, prepoznajemo da ona sadri i fundamentalni izazov sa kojim se danas suoavamo. Naa Evropa je Evropa za sve.
Rezolucija Evropskog parlamenta br. A5-0050/2000

o potovanju ljudskih prava u EU, potpisana 16. marta 2000. godine
Izvodi iz rezolucije A5-0050/2000:

Taka br.6: novi Sporazum ustanovljava principe jednakih prava za sve graane, pa se zabranjuje diskriminacija zasnovana na polu, rasnom ili etnikom poreklu, religiji ili uverenju, invaliditetu, uzrastu ili seksualnoj orijentaciji (Amsterdamski sporazum, lan 13) Taka br. 56: pozivaju se drave lanice da garantuju porodicama s jednim roditeljem, nevenanim parovima i istopolnim parovima, prava jednaka onima koje imaju tradicionalni parovi i porodice, posebno to se tie poreskog zakona, linih prava i socijalnih prava Taka br. 57: sa zadovoljstvom se konstatuje da se u velikom broju drava lanica poveava pravna ureenost vanbranih zajednica, bez obzira na pol, pa se pozivaju drave lanice - ako to ve nisu uinile - da podnesu amandman na postojei zakon i njime reguliu registraciju istopolnih parova, kao i da im garantuju ista prava i obaveze koja imaju mukarci i ene u registrovanim vezama, uzimajui u obzir da e napredak biti postignut zajednikim prepoznavanjem razliite pravne ureenosti vanbranih zajednica i legalnih istopolnih brakova u EU. Taka br. 58: primeuje se, takoe, da su graani Evrope jo uvek diskriminisani i onemogueni u svom linom i profesionalnom ivotu zbog svoje seksualne orijentacije; zbog toga se pozivaju drave lanice i institucije EU da hitno promene ovu situaciju.
Pravo
Parlamentarno zasedanje Saveta Evrope

33. Redovna sesija - Preporuka 924 (1981) o diskriminaciji homoseksualaca
Parlament, 1. pozivajui se na svoju vrstu posveenost zatiti ljudskih prava i ukidanju svih oblika diskriminacije; 2. primeujui da, uprkos naporima i novim zakonima u toku poslednjih godina usmerenih ka eliminisanju diskriminacije homoseksualca, oni nastavljaju da trpe diskriminaciju i ak ponekad i ugnjetavanje; 3. verujui da, u savremenim pluralistikim drutvima u kojima naravno tradicionalni porodini ivot ima svoje mesto i vrednosti, prakse kao to su iskljuivanje osoba na osnovu njihove seksualne orijentacije na odreenim poslovima, postojanje inova agresije protiv njih ili voenje dosijea tih osoba su ostaci nekoliko vekova predrasuda; 4. imajui u vidu da su u nekoliko drava lanica homoseksualni aktovi jo uvek krivino delo i esto bivaju otro kanjavani 5. verujui da sve individue, mukarci i ene, koje su dostigle pravno odreenu starosnu granicu za stupanje u seksualni odnos po zakonu zemlje u kojoj ive, i koje su sposobne za punovani pristanak, treba da uivaju pravo na seksualno samoodreenje; 6. naglaavajui, ipak, da drava ima odgovornost u poljima od javnog znaaja kao to je zatita dece;
1. Parlamentarna debata od 1. oktobra 1981. (10. zasedanje) (vidi dokument 4755, izvetaj Komiteta o socijalnim i zdravstvenim pitanjima). Tekst usvojio Parlament 1. oktobra 1981 (10. zasedanje). Preporuka 924 7. preporuuje da Komitet ministara: I. sugerie onim dravavama lanicama gde su homoseksualni inovi izmeu odraslih osoba koje dobrovoljno stupaju u seksualne odnose podloni krivinom gonjenju, da ukinu te zakone i prakse; II. sugerie dravavama lanicama da primenjuju istu minimalnu starosnu granicu za homoseksualne i heteroseksualne inove; III. pozovu vlade drava lanica da: a. narede unitavanje postojeih posebnih dosijea o homoseksualcima i da ukinu praksu voenja dosijea o homoseksualcima od strane policije ili bilo kojih drugih vlasti; b. osigura ravnopravan tretman, ni vie ni manje, za homoseksualce u odnosu na zapoljavanje, platu i sigurnost zaposlenja, naroito u javnom sektoru; c. trai obustavu svih obaveznih medicinskih akcija ili istraivanja namenjenih menjanju seksualne orijentacije odraslih osoba; d. osigura da starateljstvo, prava posete i sporazum o deci njihovih roditelja nee biti ogranien iskljuivo na osnovu homoseksualnih sklonosti jednog od njih; e. trai od osoblja zaposlenog u zatvorima i drugih javnih autoriteta da pripaze na rizik od silovanja, nasilja i seksualnih prekraja u zatvorima.
Pravo
Preporuka 1635 (2003)1

Lezbejke i gejevi u sportu
1. Parlamentarna Skuptina se izjasnila protiv diskriminacije u sportu Rezolucijom 1092 (1996) o diskriminaciji ena u sportu i naroito na Olimpijskim igrama. 2. Podseamo na Olimpijsku povelju u kojoj se navodi da je bilo kakva diskriminacija s obzirom na zemlju ili osobu u pogledu rase, religije, politike, pola ili drugog nespojiva s pripadnou Olimpijskom pokretu. 3. Diskriminacija zasnovana na seksualnoj orijentaciji protivna je Evropskoj konvenciji o zatiti ljudskih prava i Protokolu br. 12, lanu 1 o optoj zabrani diskriminacije, i neprihvatljiva je dravama lanicama Saveta Evrope. 4. Sport je kljuni faktor u drutvenoj integraciji i u Evropskoj povelji o sportu se navodi da bi sudelovanje u sportu trebalo da bude dostupno svima. 5. Gejevi i lezbejke negoduju zbog nepovoljnih okolnosti prilikom sudelovanja u sportskim aktivnostima u sportskim organizacijama i kolama. 6. Skuptina smatra da se protiv homofobije u sportu, meu uesnicima i uesnicama, kao i u njihovim odnosima sa gledaocima, treba boriti na istom nivou kao protiv rasizma i drugih oblika diskriminacije. 7. Sledstveno tome Skuptina poziva drave lanice da: I. zaponu energine kampanje protiv homofobije u sportu i dopune postojee kampanje protiv ksenofobije u sportu obuhvatanjem homofobije;
1.) Tekst je usvojen od strane Stalnog komiteta, koji deluje u ime Skuptine, 25. novembra 2003. Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 172
II. homofobiju i pogrdan govor uperen protiv gejeva i lezbejki tretiraju kao povod za tube na osnovu diskriminacije i uznemiravanja zasnovanog na seksualnoj orijentaciji; III. homofobino navijanje na ili u blizini sportskih dogaaja proglasi krivinim prekrajem, kao to je to sluaj sa rasistikim navijanjem; IV. ukljue nevladine organizacije iz gej i lezbejske zajednice u sportske kampanje i preduzmu sve neophodne korake za jaanje poverenja. 8. Skuptina takoe poziva evropske sportske organizacije da: I homofobino navijanje i drugo homofobino uznemiravanje proglase krenjem propisa, kao to je to sluaj sa ksenofobinim i rasistikim navijanjem i drugim uznemiravanjem; II se obrate UEFA da adaptira Plan u deset taaka za profesionalne fudbalske klubove i da njime obuhvati akcije protiv homofobije; III usvoje ili adaptiraju uputstva za profesionalne sportske klubove kako bi im pomogli u borbi protiv svih diskriminacija, ukljuujui rasizam, ksenofobiju, rodnu diskriminaciju i homofobiju; da zaponu energine kampanje protiv homofobije u sportu; i dopune postojee kampanje protiv ksenofobije u sportu obuhvatanjem homofobije; 9. Skuptina podstie medije da pravino i precizno prikazuju snagu i sposobnosti sportista i sportistkinja, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju, da se uzdre od upotrebe seksistikog govora i rodnih stereotipa pri prenosu sportskih dogaaja i da izrade pravilnik ponaanja za sportske komentatore i komentatorke.
Pravo
10. Najzad, Skuptina preporuuje Komitetu ministara da: I proiri osnove diskriminacije uvrtene u lan 14 Evropske povelje o sportu dodavanjem diskriminacije zasnovane na seksualnoj orijentaciji; II se tema homofobije i diskriminacije u sportu i obrazovanju uvrsti u pripremu 10. Konferencije evropskih ministara za sport 2004.; III se obrate Nacionalnim ambasadorima za sport, toleranciju i fer igru, da uvrste i ovaj element u svoju misiju; IV uzmu u obzir ukljuivanje teme homofobije u Evropsku konvenciju o nasilju gledalaca i ravo ponaanje na sportskim dogaajima, naroito na fudbalskim utakmicama.
Preporuka 1474 (2000)1 Poloaj lezbejki i gejeva u dravama lanicama Saveta Evrope
(Izvod is baze podataka Kancelarije Saveta Evrope septembar 2000.)
1. Pre gotovo dvadeset godina, u Preporuci 924 (1981) o diskriminaciji nad homoseksualcima, Skuptina je osudila razliite oblike diskriminacije nad homoseksualcima u pojedinim dravama lanicama Saveta Evrope. 2. U dananje vreme, homoseksualci su i dalje preesto izloeni diskriminaciji ili nasilju, na primer, u kolama ili na ulici. Doivljavaju se kao pretnja ostatku drutva, kao od trenutka kada se ona prepozna postoji opasnost od irenja homoseksualnosti u drutvu. Zaista, u zemljama u kojima postoji malo evidencije o postojanju homoseksualnosti, ova tema se smatra razmetljivim ukazivanjem na ugnjetavanje homoseksualaca. 3. Ovaj oblik homofobije ponekad propagiraju odreeni politiari ili duhovne voe, koje time opravdavaju opstanak diskriminatornih zakona i, iznad svega, agresivno i prezrivo ponaanje. 4. U proceduri prijema novih drava lanica, kao jedan od preduslova za lanstvo, Skuptina zahteva da se homoseksualni odnos uz obostrani pristanak dve odrasle osobe ne svrstava u krivine prekraje. 5. Skuptina zapaa da je homoseksualnost i dalje krivino delo u pojedinim dravama lanicama Saveta Evrope i da postoji diskriminacija izmeu homoseksualaca i heteroseksualaca u mnogim drugim oblastima, uzimajui u obzir godine starosti potrebne za legalan pristanak.
1.) Debata Skuptine odrana 30. juna 2000. Tekst usvojen od strane Skuptine 26. septembra 2000. Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 175
Pravo
6. Skuptina pozdravlja injenicu da je jo 1981. Evropski sud za ljudska prava, u sluaju Dudgeon protiv Ujedinjenog kraljevstva, presudio da zabrana seksualnog odnosa uz obostrani pristanak dve odrasle osobe predstavlja krenje lana 8 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava, i u skorije vreme, 1999, izrazio protivljenje svim diskriminacijama seksualne prirode u presudama procesa Lustig-Prean i Beckett protiv Ujedinjenog kraljevstva, kao i Smith i Grady protiv Ujedinjenog kraljevstva. 7. Skuptina se poziva na Zakljuak Parlamentarne Skuptine br. 216 (2000) u nacrtu Protokola br. 12 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava, u kojoj se preporuuje da Komitet ministara uvrsti seksualnu orijentaciju meu zabranjene osnove za diskriminaciju, smatrajui je jednim od najodbojnijih oblika diskriminacije. 8. Iako zakoni o zapoljavanju eksplicitno ne predviaju ograniavanje homoseksualaca, u praksi se deava da homoseksualce ponekad ne uzimaju u obzir za zaposlenje i da postoje neopravdana ogranienja njihovom pristupanju oruanim snagama. 9. Skuptina, ipak, sa zadovoljstvom zapaa da neke drave ne samo da su eliminisale sve oblike diskriminacije, ve su usvojile zakone kojima se priznaju homoseksualna partnerstva, ili se homoseksualnost prepoznaje kao osnov za odobravanje azila osobama iz drava u kojima postoji rizik od proganjanja zasnovanog na seksualnoj orijentaciji. 10. Pored svega toga, Skuptina je svesna da je priznavanje ovih prava trenutno sputano stavovima ljudi, koji treba da se menjaju. 11. Zbog toga, Skuptina preporuuje Komitetu Ministara da: I. uvrsti seksualnu orijentaciju meu osnove za diskriminaciju zabranjene Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava, kao to nalae Zakljuak Parlamentarne Skuptine br. 216 (2000);
II. proiri smernice Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) kako bi se u njih uvrstila homofobija zasnovana na seksualnoj orijentaciji, i osoblju Evropskog komesara za zatitu ljudskih prava dodeli osoba sa posebnom odgovornou za pitanja diskriminacije zasnovane na seksualnoj orijentaciji; III. da pozove drave lanice da: a) uvrste seksualnu orijentaciju meu zabranjene osnove za diskriminaciju u nacionalno zakonodavstvo; b) da ponite sve zakonodavne mere kojima homoseksualni odnos uz obostrani pristanak dve odrasle osobe podlee krivinom gonjenju; c) oslobode merama koje odmah stupaju na snagu bilo koje zatvorenike pritvorene zbog seksualnog odnosa dve homoseksualne odrasle osobe uz obostrani pristanak; d) primenjuju isti zakonski minimum godina starosti potrebnih za stupanje u homoseksualne i heteroseksualne odnose; e) preduzmu mere u borbi protiv homofobinih stavova, naroito u kolama, medicinskoj profesiji, oruanim snagama, policiji, sudstvu i pravu, kao i sportu, putem osnovnog i daljeg obrazovanja i treninga; f) koordiniraju napore istovremenim pokretanjem velike kampanje informisanja u to vie drava lanica; g) pokrenu disciplinske postupke protiv svake osobe koja diskriminie homoseksualce; h) zajeme jednak tretman homoseksualaca u obrazovanju; i) usvoje zakonske propise kojima se donose odredbe za registrovana partnerstva; j) priznaju proganjanje homoseksualaca kao osnov za odobravanje azila; k) uvrste u zatitu postojeih osnovnih prava i strukture medijacije, ili postave strune osobe za diskriminaciju zasnovanu na seksualnoj orijentaciji.
Pravo 18. Januar 2006. Evropski parlament je izglasao dopunjenu rezoluciju o homofobiji sa velikom veinom glasova od 468 za, 149 protiv i 41 uzdranih.
Rezolucija Evropskog parlamenta o homofobiji u Evropi

Evropski parlament, - uzimajui u obzir meunarodne i evropske obaveze iz oblasti ljudskih prava, kao to su one sadrane u Konvencijama Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima i Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, - uzimajui u obzir odredbe Evropske unije za zatitu ljudskih prava i prvenstveno Evropsku povelju o osnovnim pravima, kao i lanove 6 i 7 Ugovora o Evropskoj uniji, - uzimajui u obzir lan 13 Ugovora o Evropskoj zajednici koji Evropskoj uniji dodeljuje mo usvajanja mera za suzbijanje diskriminacije zasnovane, izmeu ostalog, na seksualnoj orijentaciji i za promociju principa jednakosti, - uzimajui u obzir Direktivu 2000/43/EC i Direktivu 2000/78/EC kojim se zabranjuje neposredna ili posredna diskriminacija na osnovu rasnog ili etnikog porekla, religije ili uverenja, invaliditeta, godina ili seksualne orijentacije, - uzimajui u obzir lan 21 Povelje o osnovnim pravima u Evropskoj uniji, kojim se zabranjuje svaka diskriminacija zasnovana na ma kom osnovu, kao to su pol, rasa, boja, etniko ili drutveno poreklo, genetska karakteristika, jezik, religija ili uverenje, politiko ili ma koje drugo miljenje, pripadnost nacionalnoj manjini, vlasnitvo, roenje, invaliditet, godine ili seksualna orijentacija, - uzimajui u obzir Propis 103(4) Pravilnika o postupku, A. budui da se homofobija moe definisati kao iracionalan strah i averzija prema homoseksualnosti i lezbejkama, gej, biseksualnim i transrodnim (LGBT)
osobama bazirani na predrasudama, slinim rasizmu, ksenofobiji, antisemitizmu i seksizmu, B. budui da se homofobija manifestuje u privatnim i javnim sferama u razliitim formama kao to su govor mrnje i podsticanje diskriminacije, podsmeh, verbalno, psiholoko i fiziko nasilje kao i proganjanje i ubistvo, diskriminacija krenjem principa jednakosti i neopravdanih i neumerenih ograniavanja prava, koja su esto prikrivena razlozima javnog reda, verske slobode i prava na prigovor savesti, C. budui da se nedavno odigrala serija zabrinjavajuih dogaaja u odreenom broju drava lanica EU, kao to izvetavaju mediji i NVO, koji variraju od zabranjivanja gej parada ili mareva za jednakost od strane vodeih politiara i duhovnih voa koji koriste pretnje ili rasplamsavajui govor mrnje, gde policija nije uspela da obezbedi adekvatnu zatitu niti da razdvoji mirne demonstrante i demonstrantkinje od nasilnih homofobinih grupa, a postoje i predlozi izmene zakona kojim bi se eksplicitno zabranile istopolne zajednice, D. udui da su u isto vreme u pojedinim sluajevima pokazane pozitivne, demokratske i tolerantne reakcije od strane javnog mnjenja, civilnog drutva i lokalnih i regionalnih vlasti koje su protestvovale protiv homofobije, dok su pravosudni sistemi korigovali najrasprostranjenije i ilegalne forme diskriminacije, E. budui da istopolna partnerstva u pojedinim dravama lanicama ne uivaju sva prava i zatite koje imaju venani partneri i partnerke suprotnih polova, to za posledicu ima trpljenje diskriminacije i nedostataka, F. budui da u isto vreme sve vie drava u Evropi nastoji da obezbedi jednake mogunosti, ukljuivanje i potovanje, obezbeivanje zatite od diskriminacije zasnovane na seksualnoj orijentaciji, i priznavanje istopolnih porodica, izraavanja roda i rodnog identiteta,
Pravo
G. budui da je Evropska Komisija kojom trenutno predsedava Boroso proglasila svoju posveenost garantovanju potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda u EU, i uspostavila grupu Komesara odgovornih za ljudska prava, H. budui da sve lanice EU nisu uvele mere zatite prava GLBT osoba u pravni poredak, kao to nalau Direktiva 2000/43/EC i Direktiva 2000/78/EC, niti se sve bore protiv diskriminacije zasnovane na seksualnoj orijentaciji i za promovisanje jednakosti, I. budui da su potrebne dalje mere na nivou EU i drava lanica kako bi se iskorenila homofobija i promovisala kultura razliitosti, tolerancije i jednakosti meu graanstvom u pravnom poretku. 1. Otro osuuje svaku diskriminaciju zasnovanu na seksualnoj orijentaciji; 2. Poziva sve drave lanice da zajeme zatitu lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba od homofobinog govora mrnje i nasilja i da istopolnim partnerstvima zajeme jednako potovanje, dostojanstvo i zatitu kakvu ima ostatak drutva; 3. Podstie drave lanice i Komisiju da otro osude homofobini govor mrnje ili podsticanje mrnje i nasilja, i da zajeme da se sloboda izraavanja koju garantuju sva meunarodna dokumenta o ljudskim pravima potuje u praksi; 4. Poziva Komisiju da zajemi da diskriminacija zasnovana na seksualnoj orijentaciji bude zabranjena u svim sektorima kompletiranjem antidiskriminatornog paketa zasnovanog na lanu 13 predlaganjem novih direktiva ili predlaganjem opteg pravnog okvira koji pokriva sve temelje za diskriminaciju i sve sektore; 5. Podstie drave lanice i Komisiju da pojaaju borbu protiv homofobije putem edukacije kao to
su kampanje protiv homofobije u kolama, univerzitetima i medijima kao i putem izvrnih, sudskih i zakonodavnih sredstava; 6. Naglaava svoju poziciju uzimajui u obzir Godinu 2007 Jednakost za sve da Komisija mora zajemiti da se prema svim formama diskriminacije na koje se odnosi lan 13 Ugovora i lan 2 Odluke kojom je uspostavljena Godina odnosi i tretira ih jednako, kao to se navodi u Izvetaju Evropskog parlamenta povodom predloga za odluivanje Evropskog parlamenta i Saveta o Evropskoj godini jednakih mogunosti za sve (2007) Prema pravednom drutvu, i podsea Evropsku komisiju na njeno obeanje da e podrobno pratiti ovu tematiku i podnositi izvetaje Parlamentu; 7. Podstie Komisiju da zajemi da sve drave lanice pravilno izvravaju Direktivu 2000/78/EC (utvruju opti okvir za jednak tretman pri zapoljavanju i bavljenju odreenom strukom) i zaponu sudske postupke protiv onih drava lanica koje kre propise; takoe, poziva Komisiju da zajemi da godinji izvetaji o zatiti osnovnih prava u EU sadre potpune i iscrpne informacije o opsegu homofobinih zloina iz mrnje i nasilju u dravama lanicama; 8. Podstie Komisiju da da predlog za direktivu o zatiti od diskriminacije zasnovane na temeljima pomenutim u lanu 13 Ugovora o EK, koja bi imala istu oblast dejstva kao Direktiva 2000/43/EC; 9. Podstie Komisiju da uzme u obzir zapoinjanje krivinih postupaka u sluajevima krenja direktiva iz lana 13; 10. Poziva sve drave lanice da preduzmu i druge akcije koje se ine prikladnim u borbi protiv homofobije i diskriminacije zasnovane na seksualnoj orijentaciji i za promovisanje i implementaciju principa jednakosti u njihovim drutvima i pravnom poretku;
Pravo
11. Podstie drave lanice da usvoje zakone kojima bi se zaustavila diskriminacija sa kojom se suoavaju istopolni partneri i partnerke u oblastima naslea, imovinskih odnosa, stanarskih prava, penzije, poreza, osiguranja itd.; 12. Pozdravlja nedavne korake u nekoliko drava lanica preduzete kako bi se poboljao poloaj LGBT osoba i donosi odluku da organizuje seminar za razmenu pozitivnih praksi 17. maja (Meunarodni dan borbe protiv homofobije); 13. Naglaava svoj zahtev da Evropska komisija iznese predloge kojima se garantuje sloboda kretanja za graane i graanke Unije i lanove i lanice njihovih porodica i registrovanih partnerstava ma kojeg roda, koja se pominje u Rezoluciji Parlamenta od 14. oktobra 2004. o budunosti oblasti slobode, bezbednosti i pravde; 14. Poziva drave lanice da najzad u potpunosti priznaju da su homoseksualne osobe bile cilj progona i rtve nacistikog reima; 15. Nalae Predsedniku da prosledi ovu rezoluciju Komisiji i Vladama drava lanica i zemljama kandidatkinjama i zemljama koje su u procesu pridruivanja.
Povelja za zatitu osnovnih prava Evropske Unije

lan 21 Anti-diskriminacija 1. Bilo koja diskriminacija zasnovana na polu, rasi, boji, etnikom ili drutvenom poreklu, uroenim karakteristikama, jeziku, religijskom ili drugom uverenju, politikom ili bilo kom drugom miljenju, pripadnosti nacionalnoj manjini, vlasnitvu, roenju, invaliditetu, godinama ili seksualnoj orijentaciji bie zabranjena.
VI
DISKRIMINACIJA I NASILJE
Efekti nasilja i diskriminacije na lezbejski identitet

Karin Miler i Andrea Faulsajt
Uvod
Nema sumnje da u ovom drutvu lezbejke doivljavaju diskriminaciju i nasilje, kao i da je nasilje usmereno na lezbejski stil ivota. Poslednjih godina, sprovedeno je nekoliko istraivanja da bi se empirijski dokumentovalo stanje stvari. injenica da ovu konferenciju finansira Evropska komsija, ini jasnim da su uraeni prvi koraci da pitanje nasilja nad lezbejkama pone da se posmatra sa drutvene perspektive i da se shvati ozbiljno. Iz nekoliko razloga, fokusiramo se na vezu diskriminacije i nasilja sa konstrukcijom lezbejskog identiteta. Izmeu ostalog, u lezbejskom savetovalitu u Berlinu radimo individualno i grupno savetovanje. Praenje i podravanje ena kroz njihove procese coming outa uvek iznova pokazuje koliko toga je, u procesu promene psiholoko-seksualnog identiteta, oblikovano strahom od iskljuivanja, obezvreivanja i straha od fizikih povreda/napada. U sadraj rada tokom savetovanja, pored procesa coming outa, ulazi i tema strukturalnog, psiholokog i fizikog nasilja. Direktna veza izmeu lezbejskog identiteta i pretnje nasiljem od strane drutva i iskustva nasilja, na neki nain tema je naeg svakodnevnog rada.
Termin 'identitet' u istorijskom kontekstu

Poeemo sa osvrtom na istorijat termina identitet i konstrukcija identiteta da bismo pokazali njihovu kompleksnost. Pitanje Ko sam ja? najjednostavniji je nain da se formulie pitanje identiteta. Odgovor na ovo pitanje ili ideja ta smo mi i ta moe da bude uspean identitet, u razliitim teorijama i filozofskim razmiljanjima, esto je slikovito dat.
Diskriminacija i nasilje
Oto Mok je 1930. rekao: Ja je neto kao vrsto zatvoren orah, mala stvar sa vrstim oklopom, duboko sakrivena ia nae prirode. (Keup i drugi, 1999. str. 22) Ove slike i ideje menjaju se tokom kulturnih, ekonomskih i drutvenih promena. Ideja identiteta u modernom smislu pojavljuje se sa krahom srednjovekovnog drutvenog, ekonomskog i religijskog poretka. Takozvana pre-moderna drutva sa svojim statinim i hijerarhijskim drutvenim strukturama nisu imala prostora za samoodreujua razmiljanja subjekta. Globalni pokret protiv feudalizma istakao je u novom obliku linu egzistenciju ljudskih bia van njihovog mesta i funkcije u hijerarhijskom drutvu. Proces modernizacije, podstaknut pojavom kapitalistiki ustanovljenih industrijskih drutava, pokrenuo je dramatini razvoj osloboenja od veza koje su bile lokalno i drutveno stabilne. Ja, kao nukleus subjekta, dobija na vanosti i doivljava ne samo 'osloboenje i slobodu ve i obavezu. Diskurs prosvetljenja vrednuje zahteve subjekta da se oslobodi od samoizazvane nezrelosti/manjine (Kant) i pronae svoj sopstveni smisao. U isto vreme, ustanovljen je novi buroaski sistem vladanja, gde ideja suvereniteta ivota ne vai za sve, ni za sedmu silu niti za enski deo drutva. Ova dvostruka priroda emancipacije i potinjavanja je formativ moderne (Keup i drugi, 1999. str. 19) i ima vaan uticaj kako na termin subjekat tako i na konstrukciju identiteta zasnovanu na pojmu oveanstva, koje je feministika filozofija demaskirala kao andro-centrirano. Ovo postaje oigledno kroz specifinu dinamiku promene koja prati preispitivanje polnih uloga. enski pokret i feministika istraivanja otvorila su podruje drutveno oigledne istine, koja kontrolie svakodnevni poredak na poseban nain. Podela rada, koja se podrazumevala u drutvu, podela na javno i privatno (unutranji i spoljni prostor) dovedena je u pitanje. Klepetanje na ogradama domaeg ureenja, najzad je mnoga pitanja koja se odnose na polne uloge, pretvorilo u teme u politikoj areni. Postalo je jasno da stanje uma, slika oveanstva i drutvenog poretka imaju uticaja na termin identitet, kao i na individualni koncept identiteta, i da postoji interakcija i posledice izmeu procesa u drutvu (enski pokret) i individua.
Identitet brine o stvaranju ravnotee izmeu subjektivnog unutranjeg i javnog spoljnjeg, drugim reima, o stvaranju individualnog fiksiranog drutvenog prostora. Erikson je (1973.) osmislio sintezu identiteta, formuliui subjektivnu samopouzdanost kao neiju sposobnost da odri kontinuitet i koherentnost. Oseaj ja-identiteta je (...) akumulirana samopouzdanost, unutranje jedinstvo/jednoobraznost i njegov kontuitet koji neko ima u oima drugih i koji odgovara sposobnosti da se odri unutranje jedinstvo/jednoobraznost (Ja u smislu psihologije). (Keup i drugi, 1999. str. 19) Iz ovoga proizilazi neto kao univerzalna neophodnost individualne konstrukcije identiteta. Ovo upuuje na osnovnu ljudsku potrebu za prihvatanjem i pripadanjem. Postaje jasno da termin identitet nije i ne moe biti neto definisano i statino ili, kako je to 1997. rekao Sigmund Bauman: Identitet se raa kao problem... Prema tome identitet ima radnu prirodu, ivi sa subjektom koji mora aktivno da brine o razumevanju sebe i razumevanju sveta. (Keup i drugi, 1999. str. 27)
Model identiteta po Keupu i drugim autorima (1999.)

Pre nego to ponemo da diskutujemo o uticaju nasilja i diskriminacije na lezbejski identitet, moramo da uzmemo u obzir nain na koji je formiran identitet. Keup i drugi su razvili svoju teoriju pored longitudinalnog dela studije, koja se sada izvodi vie od deset godina sa mlaima i mladim odraslim ljudima i koju emo ukratko prikazati. Pokazaemo u kojim takama razliita iskustva nasilja i diskriminacije imaju uticaj na individualno lezbejsko stvaranje identiteta. Prema Keupu i drugima, sam identitet predstavlja podruje konflikta izmeu osnovne potrebe za prihvatanjem i pripadanjem na jednoj strani i osobenu individualnost na drugoj strani. Identitet je proces prilagoavanja unutranjeg i spoljnjeg Ja i spoljnjih iskustava u (drutvenom) okruenju. Ovo postaje naroito jasno tokom procesa coming outa kada osoba postaje svesna svog lezbejskog stila ivota. ene u svojoj nesigurnosti oko identiteta trae slinost i vezu sa grupom lezbejki, ali ele i da budu viene
kao individualke. Kao dodatak ovome, ele da budu prihvaene kao lezbejke od strane drugih lezbejki, kao i od strane njihovog starog drutvenog okruenja. Stvaranje identiteta je proces koji traje celog ivota. Iskustva su povezana da bi stvorila smisao vanosti za subjekat. Povezivanje iskustava podvrgnuto je vremenskoj/hronolokoj dimenziji (prolost-sadanjost-budunost). Iskustva su povezana i u odnosu na slinosti ili razlike i sortirana su po podrujima svakodnevnog ivota (rad, porodica, rekreacija). ena koja na primer osea leptirie u stomaku kad sretne svoju koleginicu s posla, zbog svojih ranijih iskustava sa mukarcima, identifikovae ovo oseanje kao ljubav. Povrh toga, sea se da je u mladosti imala prijateljicu prema kojoj je oseala slinu privlanost (prolost). Odluuje da poseti savetovalite, da sredi svoja oseanja (sadanjost) i poinje da planira svoj lezbejski ivot [projekat lezbejskog identiteta (budunost)] poto je posetila coming out grupu. Takva iskustva vode ka stvaranju novih veza na planu rekreacije, posla, porodice i ka promeni identiteta. Ovakav proces stvaranja identiteta zavisi od postojeeg materijala, kulturalnih i drutvenih resursa i sposobnosti individue da ih iskoristi. U opisanom sluaju, prednost za coming out jesu injenice da ena nije ekonomski zavisna od mua, da nema decu, da ima pristup lezbejskoj literaturi i lezbejskoj infrastrukturi (savetovalite, mesta za lezbejsku kulturu, itd.). Vie nego teko je kada je ena internalizovala moralne i religijske vrednosti koje odreuju lezbejke kao perverzne i kao neto to Bog ne odobrava.
Digresija: pogled na poinioca Zato se deava nasilje nad lezbejkama?

Sada smo uveli dinamiki, progresivni i interaktivni model identiteta. Pre nego se fokusiramo na istinsko pitanje, elimo da napravimo malu digresiju i bacimo pogled na poinioce nasilja. Zato oni vre nasilje nad lezbejkama? Postoje razne socioloke, socijalne i individualno-psiholoke teorije zato se deava nasilje nad manjinama. elimo da samo ukratko bacimo svetlo na dva aspekta koja u odnosu na nasilje nad lezbejkama, izgledaju vana za nas.
iveti lezbejski ivot u naem drutvu je vieno kao izuzetak od pravila. U isto vreme, pravilo postaje vidljivo njegovim krenjem pravilo heteroseksualnog stila ivota i pravilo enstvenosti za ene. Lezbejke dovode u pitanje kulturalnu dominaciju mukog heteroseksualnog samodokazivanja, one ne podravaju konvencionalne ideje muevnosti i enstvenosti. Prema Romelspaceru (1997.) ene imaju funkciju da slue kao dokaz mukareve muevnosti. One funkcioniu na neki nain kao roba za razmenu, to je naroito vano za druge mukarce. (str.27). Lezbejke se povlae iz ove robe i moraju biti ponovo osvojene, uz upotrebu sile ako je to potrebno. Ovo se takoe pokazalo u studijama na temu Nasilje nad lezbejkama u javnosti, gde su esto poinioci grupe mladih mukaraca zatvorenih u proces stvaranja mukog identiteta. ivimo u drutvu koje naizgled prua neograniene mogunosti za razliitost identiteta. Kod mnogih ljudi ovo vodi do nesigurnosti. Za njih je esto neophodno da izgrade pogled na svet koji je zatvoren i dosledan samom sebi. Za ovo je neophodno stvaranje lika neprijatelja, vizija tunela koja dozvoljava samo iskustva sveta koja potvruju sopstveni izbor modela (Keup i drugi, 1999. str. 57). Kao slike neprijatelja izabrane su manjine kao to su lezbejke.
U kojoj taki iskustvo nasilja i diskriminacije utie na lezbejski identitet?

Lezbejke esto bivaju vreane, ak i pretuene. Svaka lezbejka ima internalizovanu svest, steenu tokom socijalizacije, o tome ta je lezbejka ili kakva bi trebalo da bude. Pored drugih stvari, ova svest je pothranjena mitovima (na primer: lezbejke su imale loa iskustva sa mukarcima), lezbejskim uzorima, ali takoe i klevetama. Na takvoj pozadini, iskustva nasilja i diskriminacije, verbalne klevete i fiziki napadi, imaju uticaj na procese identiteta. Napad ima uticaj na razliite nivoe iskustava. Na emocionalnom nivou osea se krivica, sramota i strah, moda ak i bes. Na kognitivnom nivou mogu se aktivirati misli kao to su: Ja nisam normalna. ili Biti lezbejka nije OK. Pitanja o fizikom izrazu/pojavi verovatno su izazvana verbalnim/fizikim napadom (Kako su me prepoznali kao lezbejku?). Poslednje, ali ne najmanje vano, jeste injenica da je nasilje drutveno iskustvo i
ima posledice na dalja drutvena iskustva i postupke. Prema tome, nasilje moe da osnai internalizovanu homofobinu predstavu o lezbejkama. Pored aktivnih napada na lezbejke, postoji i dodatni oblik diskriminacije, koji takoe ima uticaj na stvaranje lezbejskog identiteta: uiniti nevidljivim i ignorisati lezbejski stil ivota. U mnogim porodicama, na primer, lezbejski stil ivota erke se ignorie, njena ljubavnica se ne poziva na porodina slavlja, itd. Kao to je ve istaknuto, identitet je facilitiran od strane subjekta kroz biografsku priu. Iznoenjem biografije, tj. coming out-om, pregovara se o identitetu i prihvatanju. Lezbejkama je esto uskraena ova mogunost, jer niko ne eli da uje njihovu linu lezbejsku priu. Oni koji odbijaju mogunost coming out-a, poriu podrku za stvaranje identiteta, ansu za prihvatanje i priliku da se ivi autentino. Lezbejke moraju da pronau mesta gde mogu da priaju kako je biti lezbejka. Ako ne uspeju u ovome, projekat lezbejski identitet je u opasnosti. U Keupovoj studiji (sluajno) su, takoe, ispitani i mladi gej mukarci i lezbejke. Nedostatak prihvatanja, mali ekonomski i porodini resursi, vodili su do nesigurnosti identiteta i na primer, do psihijatrije. U ovom kontekstu, treba istai da je prihvatanje lezbejskog stila ivota u seoskim sredinama i u malim gradovima, znaajno manje nego u velikim gradovima. Postoje razlike specifine i za odreene drutvene slojeve. Prihvatanje lezbejskog stila ivota vee je u srednjem i viem drutvenom sloju nego u niem. U isto vreme, resursi su nejednako rasporeeni: naroito za lezbejke i devojke u seoskim sredinama i iz niih drutvenih slojeva gde ne postoji adekvatna ponuda. Za uspenu izgradnju identiteta bitno je prihvatanje. Ova potreba moe biti zadovoljena emotivnom brigom roditelja i prijatelja. Prihvatanje je jednako izraeno i u zakonima (na primer u Ustavu Nemake stoji: niko ne sme biti diskriminisan zbog... svoje seksualne orijentacije). Do prihvatanja, takoe, dolazi od strane drutva preko drutvenog potovanja. Osnovna potreba za prihvatanjem ostaje neispunjena zbog neznanja, diskriminacije, psiholokog i fizikog nasilja. Posledice su nedostatak samopouzdanja, samopotovanja, pozitivna slika o samoj sebi je unitena, a negativna potvrena. Kao to je gore opisano, lezbejski identitet je uspostavljen kroz svakodnevni ivot, pa prema tome i kroz veze. esto ljubavnica
mora da nadoknadi nedostatak prihvatanja i potovanja od strane spoljnjeg sveta. U drutvu koje lezbejkama odbija drutveno potovanje, ovo predstavlja optereenje za vezu, ima uticaja na konflikte tipine za lezbejske veze, kada mora da se pregovara koliko e se javno iveti zajedniki lezbejski ivot (iveti otvoreno ili ga kriti na poslu, u susedstvu, na ulici, u porodici). Iskustva diskriminacije i nasilja, bilo da se sastoje od napada ili samo ignorisanja, imaju uticaja na oseanje identiteta kod lezbejki. Mogue postojanje negativne slike o sebi bie potvreno, a oseanje koherentnosti bie oteeno. Studije (Hofer, 1999.) su pokazale da postoji veza izmeu visokog oseanja koherentnosti i zdravlja, odnosno niskog oseanja koherentnosti i bolesti. Sama svest o riziku da se doivi nasilje i diskriminacija zbog lezbejskog stila ivota (nasluivanje nasilja), ima uticaja na svakodnevni lezbejski stil ivota, a takoe i na interaktivno stvaranje lezbejskog identiteta u drutvenom kontekstu. Lezbejke dobijaju tu svest kroz sopstvena iskustva nasilja i diskriminacije kao i kroz razmenu iskustava sa drugim lezbejkama. Podrane internalizovanim slikama, esto se prave pretpostavke o riziku da se doivi nasilje. Zbog faze psihike nestabilnosti tokom coming out-a, lezbejke esto izbegavaju situacije gde bi mogle biti prepoznate kao lezbejke i zbog toga diskriminisane i napadnute. Istovremeno proputajui priliku da dobiju prihvatanje svog lezbejskog stila ivota prilikom coming out-a. ak i kod ena koje godinama otvoreno ive kao lezbejke, nasluivanje nasilja vodi izbegavanju opasnih situacija i takorei njihovoj svakodnevnoj prevenciji i zbog toga ograniavanju ili ak ne ivljenju lezbejskog identiteta. Zakljuak: iskustva nasilja i diskriminacije imaju uticaja na lezbejski identitet i indirektno ili direktno utiu na zdravlje lezbejki.
Koji se zahtevi za prevenciju mogu izvesti?

Dva pravca preventivnih i interventnih mera moe biti izvedeno iz gore reenog. S jedne strane, prema duhu primarne intervencije, neophodno je prekinuti nasilje nad lezbejkama i osloboditi se diskriminacije lezbejki na svim drutvenim nivoima. Obrazovni rad u vrtiima, kolama i u javnosti, kao i promene u zakonu i rad sa poiniocima nasilja, su neophodne mere.
S druge strane, imperativ je da se obezbedi odgovarajua psiholoka i pravna podrka za lezbejke koje su preivele nasilje i diskriminaciju. Postojea lezbejska infrastruktura treba da bude odravana i razvijana da bi se obezbedilo mesto razmene za lezbejke, mesto osnaivanja njihovih resursa i ohrabrivanje pozitivnih lezbejskih identiteta.
Izvor: Gewalt gegen Lesben/Vioelnce against Lesbians Lesben Informations - und Beratungsstelle e.V. (Hg) Querverlag GmbH, Berlin, 2001., Januar 2001. Prevela: Danijela ivkovic
Dragana Vukovi
Diskriminacija nad istopolno orijentisanim osobama u Srbiji i Crnoj Gori

U emisiji Piramida, emitovanoj na Televiziji Pink, 16. oktobra 2005. godine, bilo je podsticanja diskriminacije prema istopolno orijentisanim osobama, zakljuila je struna sluba Republike radiodifuzne agencije nakon razmatranja predstavke koju su podnele/li Labris organizacija za lezbejska ljudska prava i Gayten LGBT, Centar za promociju prava seksualnih manjina. Ovim objavljivanjem govora mrnje, prekren je lan 21 stav 1 Zakona o radiodifuziji (Slubeni glasnik RS, br. 42, 2002. godine). Moe se rei da je izvetaj RRA o govoru mrnje u pomenutoj emisiji jedna od najveih pobeda LGBT organizacija tokom protekle godine. U godini kada su aktivistkinje i aktivisti lezbejskih i gej organizacija, proslavile/li dva vana jubileja petnaest godina lezbejskog i gej aktivizma u Srbiji i Crnoj Gori i desetogodinjicu rada Labrisa organizacije za lezbejska ljudska prava,1 zvanian stav jednog dravnog organa, da je nedopustivo i sankcionisano postojeim zakonima javno vreati, diskriminisati i omalovaavati osobe na osnovu seksualne orijentacije predstavlja izuzetan dogaaj.
1.) Program proslave Prvo je stiglo jedno pismo, odran je u prostoru Centra za kulturnu dekontaminaciju i Incest trauma centra. Nakon petnaest godina napora i rada na ostvarivanju osnovnih ljudskih prava istopolno orijentisanih osoba, ovom manifestacijom LG aktivisti/aktivistkinje eleli/e su da obelee, podsete i proslave sve ono to su uinili/le tokom decenije i po svog aktivizma. Proslavu su organizovale/i: Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Gayten LGBT - Centar za promociju prava seksualnih manjina, ene u crnom, Spy, NLO novosadska lezbejska organizacija i brojne/i pojedinke i pojedinci. Regionalna See q mrea koju ine LGBT organizacije sa prostora bive Jugoslavije, podrala je uee panelista i panelistkinja na tribinama koje su bile sastavni deo programa proslave petnaest godina lezbejskog i gej aktivizma. Proslavi petnaest godina lezbejskog i gej aktivizma, prisustvovali/le su gosti/goe iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije. Osim organizacija koje su pripremile manifestaciju, bilo je predstavnika/ca iz dvadesetak nevladinih organizacija iz cele Srbije. Zahvaljujui ad-hoc koaliciji Danas panija sutra Srbija, u Beogradu se, u tom periodu, sa aktivistkinjama/aktivistima susrela i Silvija Haen, koordinatorka Nacionalne Federacije LGBT organizacija u paniji, jedna od najzaslunijih osoba za izglasavanje zakona o istopolnim brakovima u ovoj zemlji. Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 195
Kada god govorimo o diskriminaciji, tj. tom razlikovanju ljudi po nedozvoljenim osnovama pri emu se misli na razna takozvana lina svojstva, vano je da znamo da su kljune stvari njeno prepoznavanje, tj. njena nevidljivost i esto teka dokazivost. Imajui u vidu da je diskriminacija nad istopolno orijentisanim osobama jo nevidljivija zbog velike homofobije u drutvu, te neprijavljivanja sluajeva, dolazimo do zakljuka da je govor mrnje taj koji po svojim karakteristikama predstavlja uvek vidljivo nasilje i diskriminaciju. Upravo zbog toga je znaajno da taj trenutno najvidljiviji oblik nasilja nad lezbejkama i gejevima i bude zabranjen, odnosno da se njegovo objavljivanje sankcionie. Kratak pregled o trenutnom poloaju i podacima o diskriminaciji i nasilju nad LGBT populacijom, a koje je prikupila Labris organizacija za lezbejska ljudska prava, zato i otpoinjemo podatkom o izvetaju Republike radiodifuzne agencije iz decembra 2005. godine. Labris i Gayten su emiteru, RTV Pink i glavnom i odgovornom uredniku eljku Mitroviu uputili poziv na javno izvinjenje i osudu govora mrnje, ali poto ni posle dve nedelje od upuenog dopisa nije stizao nikakav odgovor upuena je predstavka Republikoj radiodifuznoj agenciji. Nakon razmatranja predstavke, stigao je odgovor da stavljanje u pozitivan kontekst navodnog izuzetno brutalnog postupanja kneza Miloa prema homoseksualcima od strane Tome File, kao i upotreba pogrdnog izraza za gej mukarce od strane Branke Nevisti (Gospodine Fila, kada ste pomislili E, ovi pederi su stvarno preterali.) - predstavlja krenje Zakona o radiodifuziji, ali i elementarnih naela novinarske profesije. Iako je i zvanino potvreno da je TV Pink u pomenutoj emisiji prekrila zakon, RRA nije mogla adekvatno da reaguje i izrekne predvienu kaznu jer u tom trenutku jo uvek nije dolo do raspodele frekvencija i dozvola emiterima. Koliku vanost celom ovom dogaaju pridaje televizija koja je u momentu pisanja ovog teksta dobila nacionalnu frekvenciju, govori i podatak da je 26. februara 2006. godine u istoj emisiji, dolo do ponovnog objavljivanja diskriminatorskih, omalovaavajuih termina i kvalifikacija prema LGBT populaciji. Labris
organizacija za lezbejska ljudska prava je podnela predstavku RRA zbog izjava Uroa uvakovia, funkcionera SPS-a, ali do sada nije poznat stav RRA o ovom sluaju.2 Osim Republike radiodifuzne agencije, Labris je u proteklom periodu ostvario dobru saradnju i sa Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, Izvrnim veem Skuptine Vojvodine, kao i sa Zavodom za ravnopravnost polova Vojvodine. Ipak, tokom aktivnosti Labrisovog projekta Edukacija dva puta se desilo da su predstavnici MUP-a u poslednjim momentima otkazivali svoje uee na tribinama, u Zrenjaninu i Kragujevcu. Takoe, neposredno pred poetak tribine u Zrenjaninu otkazan je koktel koji je trebalo da bude odran za sve uesnice/uesnike u Skuptini optine Zrenjanin. Kada je re o promenama koje su se desile u zakonskoj regulativi, a koje su znaajne za istopolno orijentisanu populaciju, pre svega treba pomenuti usvajanje novog Krivinog zakonika (Slubeni glasnik RS br. 85, 2005. godine) koji izjednaava potrebnu minimalnu starosnu dob za stupanje u seksualne odnose, bilo da je re o heteroseksualnim odnosima ili o homoseksualnim odnosima (i gejevi i lezbejke). Ovaj zakon stupio je na snagu 1. januara 2006. godine, i vaan je jer je prethodni Krivini zakon zabranjivao dobrovoljni muki seksualni odnos s maloletnim licem starijim od 14 godina (dakle, minimalni uzrast za gejeve je bio 18 godina), to po praksi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu predstavlja nedozvoljenu diskriminaciju, tako da se i mogla oekivati ovakva izmena Krivinog zakonika (ve u samom nacrtu zakona je postojala izjednaena potrebna minimalna starosna dob za stupanje u seksualne odnose).
2.) Uro uvakovi je u pomenutoj emisiji, izmeu ostalog rekao: "Broj apstinenata je zbog toga to su partije DOS-a favorizovale homoseksualnost, to su partije DOSa promovisale to kao drutvenu vrednost, umesto kao drutvenu patologiju, i u tome je problem. I onda ne treba da nas udi to strane obavetajne slube sa razliitim dravnim funkcionerima prave razliite aranmane.", kao i: "I pri tom nije re samo o tome da li je na zapadu popularno ili nepopularno biti gej, ve se radi o tome da je re o drutvenoj patologiji i neemu to je sutinski dekadentno." Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 197
Svakako treba pozdraviti ovakve poteze aktuelne domae vlasti, meutim, utisak je da se ona prilino selektivno odnosi prema zahtevima koje meunarodna zajednica ima u pogledu usklaivanja zakonske regulative. Ovo potvruje i injenica da jo uvek nije usvojen opti Antidiskriminacioni zakon (iako je Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava jo 28. jula 2004. godine usvojio zakljuke kojima se od nae zemlje trai hitno usvajanje sveobuhvatnog zakonodavstva protiv diskriminacije, nita na ovom polju jo uvek nije uinjeno) kao ni Zakon o ravnopravnosti polova.3 S druge strane, Skuptina Srbije je aprila ove godine usvojila Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (Slubeni glasnik RS , br. 33 2006.godine), i tako su prvi put u jednom naem zakonu precizirani izrazi diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, odnosno njihova znaenja.4 Plai ipak utisak da se naa vlast, bar kada je re o usklaivanju zakona i propisa u oblasti potovanja ljudskih prava, esto ne obazire na prepuruke meunarodnih institucija, kao i da apsolutno ignorie ve ratifikovane ugovore. Imajui u vidu da je Srbija i Crna Gora potpisala prole godine Protokol 12 Evropske konvencije o ljudskim pravima (stupio na snagu 1. aprila 2005. godine), koji ima za ulogu da iskoreni sve oblike diskriminacije u jednoj zemlji, udno zvui podatak o nepostojanju Antidiskriminacionog zakona.5 Ali ako se pogleda spisak zemalja koje su potpisale Protokol 12 Evropske konvencije za ljudska prava, tj. da ga je od 46 evropskih drava, lanica Saveta Evrope, ratifikovalo samo 12 postaje jasniji stepen ozbiljnosti ovdanjih politiara. Naime, neke od zemalja 3.) Postoji predlog Zakona o ravnopravnosti polova, koji jo uvek nije uao u skuptinsku proceduru. Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava je juna meseca 2005. godine, podnela amandmane na ovaj predlog zakona zbog potpunog ignorisanja pitanja istopolno orijentisanih osoba. 4.) lan 3 Zakona o spreavanju diskiminacije osoba sa invaliditetom glasi: 2. izrazi "diskriminacija" i "diskriminatorsko postupanje" oznaavaju svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno proputanje (iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na lanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven nain, a koje se zasniva na invalidnosti ili razlozima u vezi sa njom. Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 198
lanica Saveta Evrope nisu pristupile ovoj ratifikaciji jer ele da prethodno i obezbede potpune uslove za stvarnu primenu Protokola 12. Ovakvo olako shvatanje ljudskih prava od strane ovdanjih vlasti, dovodi do jo teeg poloaja lezbejki i gejeva u naem drutvu. Ako, barem naelno, nai politiari i osuuju antisemitizam, rasizam, kada je re o diskriminaciji LGBT populacije - svedokinje/svedoci smo potpunog ignorisanja problema. I to je ono to je moda najopasnije. Podseamo da su marta i aprila protekle godine mnoge fasade nevladinih organizacija i ulice irom Srbije bile ispisivane rasistikim, faistikim i homofobinim izjavama. Politiari su osuivali ostale oblike govora mrnje, ali ne i homofobine poruke. Niko se nije oglasio ni povodom prebijanja devojke u novosadskom Dunavskom parku, a od strane grupe skinheadsa. Dvadesetsedmogodinja M. J. je pretuena jer je huliganima zaliila na lezbejku.6 Pored svakodnevnih goruih pitanja poput isporuivanja ratnih zloinaca, pregovora o statusu Kosova, opstanka dravne zajednice SCG, esta su pravdanja od strane domae vlasti da je za pitanja kao to su LGBT prava prerano. Nije istina, meutim, da Evropska unija nema zahteve direktno upuene naoj dravi i po pitanju poboljanja prava osoba drugaije seksualne orijentacije od heteroseksualne. U izvetaju Evropske komisije, prezentovanom 9. novembra 2005. godiine u Briselu stoji, izmeu ostalog, da se u naim zakonima zabrana diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije spominje vrlo sporadino, i da je sudei po organizacijama za
5.) Predlog ovog zakona, koji je napravio Institut za uporedno pravo u Beogradu, promovie Koalicija protiv diskriminacije koju ine: Centar za unapreivanje pravnih studija, Glas razlike - grupa za promociju enskih politikih prava, VelikiMali, Inicijativa mladih za ljudska prava, Gayten LGBT Centar za promociju prava seksualnih manjina, Udruenje studentata sa hendikepom, CHRIS - Odbori za ljudska prava u Srbiji i Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 6.) Dragana Vukovi, "Godinji izvetaj o poloaju LGBT populacije u Srbiji", Beograd, 2006. godine, str. 12 Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 199
ljudska prava, diskriminacija zasnovana na seksualnoj orijentaciji problem. Zakljuak ovog dela izvetaja Evropske komisije, o oceni potovanja ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori, bio je da je naa antidiskriminatorna legislativa jo uvek daleko od standarda Evropske unije. Dakle, konkretni zakljuci i pritisci iz Evrope postoje. Nakon injenice da jo uvek nemamo Antidiskriminacioni zakon, moda uopte ne iznenauje injenica da i po novom Porodinom zakonu jo uvek nije promenjeno tradicionalno shvatanje brane, tj. vanbrane zajednice. Labris organizacija za lezbejska ljudska prava je podnela amandmane na predlog ovog zakona koji nisu usvojeni, a Beogradski centar za ljudska prava, podneo je predlog za ocenu ustavnosti lana 4 stava 1 Porodinog zakona avgusta 2005. godine. Po ovom lanu se vanbranim zajednicama smatraju samo trajnije zajednice osoba razliitog pola. Predlaga smatra da ne postoje nikakvi moralni razlozi da se osobama istog pola koje se nalaze u vanbranoj zajednici uskrate prava na izdravanje ili zajedniku imovinu, ili pravo na posetu bolesnom partneru u zdravstvenoj ustanovi. Naprotiv, nemoralno je to se osobama istog pola ova prava uskrauju, stoji izmeu ostalog u predlogu Beogradskog centra za ljudska prava, koji jo uvek eka na odluku Ustavnog suda tj., eventualni poziv na konsultativni sastanak. Redovni godinji izvetaj Beogradskog centra za ljudska prava pokazao je da nema velikih promena kada je re o miljenju graanki/graana Srbije i Crne Gore u pogledu diskriminacije. Blizu polovine populacije 48% smatra da postoji diskriminacija homoseksualaca (po rezultatima istraivanja ovo je i najvie diskriminisana grupa). Takoe, rezultati su, kao i proteklih godina pokazali da postoji velika egocentrinost u poimanju ljudskih prava odnosno nesposobnost da se poimanje zatite ljudskih prava bez pristrasno odabranih izuzetaka generalizuje i na prava ljudi razliitih po nacionalnosti, polu, ili seksualnom opredeljenju. Princip selekcije i dvostrukih standarda, osim kod ovdanjih
politiara, postoji i meu graankama i graanima Srbije i Crne Gore.7 Imajui u vidu da su nasilje i diskriminacija prema istopolno orijentisanim osobama svakodnevna pojava koja ipak ostaje nevidljiva, Labris organizacija za lezbejska ljudska prava je tokom protekle godine sprovela istraivanje Nasilje nad LGBTTIQ populacijom.8 Cilj istraivanja je bio da se na najeksplicitniji nain skrene panja relevantnim dravnim institucijama, ali i iroj javnosti, o poloaju jednog dela drutva kojem se uskrauje osnovno ljudsko pravo. Istaivanje je pokazalo da gotovo 90% ispitanika/ispitanica zna za sluajeve nasilja zato to je osoba drugaije seksualne orijentacije od heteroseksualne a dve treine ispitanika/ispitanica je doivelo nasilje zato to je drugaije seksualne orijentacije od heteroseksualne. Svi/e ispitanici/ispitanice koji su doiveli/e nasilje, doiveli/e su emocionalno nasilje (izbegavanje, ismejavanje, stereotipiziranje, osuivanje, provociranje, odbacivanje, obezvreivanje, ignorisanje, negiranje postojanja seksualne orijentacije drugaije od heteroseksualne, pretnje, zastraivanje, ucenjivanje, svakodnevno bombardovanje negativnim
7.) Podseamo da je tokom 2005. godine, ak 57% anketiranih, na sajtu Skuptine Srbije, stepen potovanja ljudskih prava u Srbiji ocenilo kao "loe". Takoe, 60% njih mislilo je da postojei zakoni u Srbiji ne sankcioniu adekvatno nasilje nad enama. S druge strane, 92% ljudi smatralo je da Skuptina Srbije ne treba da donosi poseban akt o osudi ratnih zloina, a gotovo polovina ispitanika sloila se da bi u novom Ustavu Srbije trebalo da postoji odredba koja predvia mogunost smrtne kazne. 8.) Istraivanje "Nasilje nad LGBTTIQ populacijom" je sprovela Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava iz Beograda i Centar za promociju i unapreenje LGBT ljudskih prava i Queer kulture Lambda, uz podrku Novosadske Lezbejske Organizacije, Queerie i Gaytena-LGBT, a u periodu od 15. septembra do 28. oktobra 2005. godine tako to je upitnik postavljen na web site - ove LGBT organizacija koje su u istraivanju uestvovale ili su ga na ovaj nain, a i animiranjem ispitanika/ispitanica da uestvuju u njemu, podrale. Upitnik je ispitanicima/ispitanicama bio dostupan i u tampanoj verziji, na papiru, te se takav mogao popunjavati u prostorijam navedenih organizacija. Osnovni cilj ovog istraivanja bio je dobijanje podataka o nasilju koje doivljavaju LGBTTIQ osobe u Srbiji. Iako su dobijeni rezultati relevantni samo za odabran uzorak, smatramo ih veoma znaajnim za uvid u svakodnevnu diskriminaciju koju doivljavaju osobe drugacije seksualne orijentacije od heteroseksualne. Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 201
stereotipima homoseksualnosti od strane medija, prijatelja, religije, porodice). Uz opisanu vrstu nasilja 24.1% ispitanika/ispitanica je doivelo i fiziko nasilje i egzistencijalnu ugroenost (potpuno nedostajanje podrke i odbacivanje od strane porodice, uskraivanje materijalnih sredstava, izbacivanja iz kue, pretnje ubistvom, gubitak posla...), dakle, sve vrste nasilja, izuzev seksualnog, a sa fizikim nasiljem (guranje, amaranje, udaranje, utiranje, premlaivanje...) kao dominantnim. Dok je sve vrste nasilja, sa seksualnim nasiljem (silovanje, pokuaj silovanja, navoenje na prostituciju, trafficking, iskoriavanje seksualnosti u pornografske svrhe, seksualno uznemiravanje koje ukljuuje fiziki dodir, seksualno uznemiravanje koje ne ukljuuje fiziki dodir, egzibicionizam, voajerizam...) kao dominantnim, doivelo 8.8% ispitanika ispitanica. Najvei procenat ispitanika/ispitanica 25.9%, je nasilje doiveo/doivela od osoba koje su im poznate, a 42.9% ispitanika/ispitanica je nasilje doivelo vie puta, sporadino. Ispitanici/ispitanice su se, nakon doivljenog nasilja, izuzetno retko obraali institucijama, najvei procenat ispitanika/ispitanica, 13.5%, se obratio LGBT organizacijama. Ispitanici/ispitanice su, nakon doivljenog nasilja, takoe izuzetno retko, prijavljivali nasilje. Samo 10% ispitanika/ispitanica je nasilje koje je doivelo prijavilo policiji. Jo manji broj ispitanika/ispitanica, 2.9%, je nasilje koje je doivelo prijavilo tuilatvu. Poloaj LGBT populacije u naem drutvu moda jo bolje oslikava injenica da je na pitanje: Da li oseate potrebu da emigrirate iz SCG zbog toga to ste drugaije seksualne orijentacije od heteroseksualne, 55.9% ispitanih osoba odgovorilo - da. Podaci koji su dobijeni ovim istraivanjem su veoma uznemirujui i ukazuju vrlo jasno da postoji itava grupa ljudi koja doivljava nasilje i diskriminaciju i koja osim to ne uiva zatitu od strane drave ima vrlo opravdan strah da to nasilje ak i prijavi nadlenim institucijama.
Nijedna odgovorna, demokratska drava ne sme da ignorie ovako ozbiljan problem. Ignorisanje pitanja prava istopolno orijentisanih osoba od strane drave, homofobine izjave od strane politiara i nesenzibilisane institucije, dovode nas do zakljuka da naa vlast ne razume nedeljivost i nehijerarhinost ljudskih prava. Neophodno je stalno isticati da pravo da se pripada odreenoj veri, naciji, rasi, polu nije vanije od prava na seksualnu orijentaciju. Podatak da je dve treine osoba doivelo nasilje zato to je drugaije seksualne orijentacije od heteroseksualne, kao i injenica da je zanemarljiv broj onih osoba koje su nasilje prijavile policiji, mora uveriti nadlene organe u urgentnost usvajanja kako Antidiskriminacionog zakona, tako i inkorporiranja antidiskriminacionih odredbi u postojee zakone. Tek konkretnim akcijama, dakle donoenjem zakona, i kasnije njihovom implementacijom, vlast e pokazati spremnost da prui zatitu svim graankama i graanima i stav da joj je pitanje ljudskih prava zaista vano.
VII
MEDIJI
Zato je razliitost vana?

Odlomak iz knjige Snjeana Milivojevi, Media Monitoring Manual, London: Media Diversity Institute i Samizdat B92, 2002. Poto mediji konstruiu, a ne samo odraavaju stvarnost, priroda stvarnosti u mnogome se otkriva kroz medijske poruke. Analiza sadraja ini mi se naroito korisnom za identifikovanje i utvrivanje razliitih odlika tih poruka, pogodnih za kasnije tumaenje. to je jo vanije, njeni nalazi potvruju da je medijska stvarnost proizvod ljudske aktivnosti i, kao takva, napravljena u skladu sa odreenim pravilima. Analizom sadraja, postaju vidljivi obrasci, norme i postupci, koje medijski autori koriste u sloenom procesu proizvodnje stvarnosti. Mediji svakodnevno organizuju tekstove i slike o dogaajima, sa kojima publika, uglavnom, nema neposredni kontakt, ali za koje je veoma zainteresovana. Kada se ti tekstovi itaju analitiki, prema unapred utvrenim kategorijama, otkrivaju se njihove dimenzije koje se ponekad i veoma razlikuju od onih koje su nameravali da upiu autori. Veoma esto ukazuju se i smiljene strategije iskljuivanja, izolacije i diskriminacije ljudski stvorene nejednakosti umesto objektivnog odraza stvarnosti onakve kakva jeste. Analiza sadraja je vaan postupak za prikupljanje ovih podataka, ali nije dovoljna i da ih objasni. Njihovo tumaenje, kao i razumevanje fenomena, mora da sledi iz ireg okvira medijskog istraivanja. U regionu koji je duboko propatio zbog etnikih sukoba i nemogunosti da se prihvate, potuju, ili toleriu razlike, vrlo je vano prepoznavanje svih oblika iskljuivanja i diskriminacije. Senzitivno i drutveno odgovorno izvetavanje o razliitosti potrebno je svugde, ali strano iskustvo regionalnih sukoba, tokom prole decenije, ini ga neophodnim upravo u ovom delu sveta. Naravno, koliina nasilja nije bila ista u svim zemljama Jugoistone Evrope tokom devedesetih, ali je i sama geografska blizina nasilnih konflikata prouzrokovala prenoenje tragedije kroz itav region. Meutim, ak i bez tih
Mediji
skoranjih sukoba, svaka od ovih zemalja ima neke mrane i skrivene delove u svojoj dugoj istoriji veinsko-manjinskih odnosa. Takvi dogaaji obino nisu deo svakodnenog govora ili opteg znanja, esto su potisnuti ili izbrisani iz kolektivnog pamenja. Ovaj prirunik je posveen izvlaenju potisnutih iskustava iz nedivljivosti, slavljenju razliitosti, koje doprinose kvalitetnijem zajednikom ivotu.
emu monitoring medija?

Motivi za analizu medijskog rada su mnogobrojni, to ukazuje na stalni porast drutvenog interesovanja za simboliku praksu. Proizvodnjom univerzalno dostupnih poruka, mediji obavljaju jedan veoma vaan drutveni posao. Dok se njime bave, novinari imaju visok stepen profesionalne autonomije u skladu sa principima slobode tampe, ali njihov rad uvek izaziva javne debate. Nezadovoljstvo medijskim izvetavanjem se esto uje sa razliitih strana: CNN simplifikuje razumevanje dogaaja u svetu stalnim amerikanizovanjem vesti, komercijalni mediji su pristrasni, jer vie brinu o interesima oglaivaa, nego publike , srpska televizija je sluila kao medijsko orue reima i manipulisala je stanovnitvom, medijsko pokrivanje rata protiv terorizma slui interesima nacionalne bezbednosti, nautrb objektivnog izvetavanja. Ovakve kritike sugeriu da je u raspravi o medijima u pitanju mnogo vie od nadmetanja za medijsku panju. One potvruju postojanje sukoba oko resursa i to, kako tvrdi Dejms Keri (James Carey), naroito oko jednog veoma deficitarnog resursa: stvarnosti. Kao i bilo koji drugi oskudan resurs, stvarnost je predmet nadmetanja, sukobljavanja razliitih ciljeva i projekata; pridaju joj se razliita znaenja i mogunosti, troi se i konzervira, racionalizuje i distribuira. Temeljni oblik moi je upravo mo da se definie, podeli i predstavi ovaj resurs. (Carey, 1989., str. 87) Dakle, u drutvu postoji sukob oko konstruisanja stvarnosti u smislene celine, a mediji su glavna arena na kojoj se ovaj sukob vodi, uvodei ga pravo u sredite svakodnevnog ivota. Mnogi nedavni dogaaji potvrdili su kako mediji mogu da ogranie razumevanje stvarnosti ponavljanjem uproenih pria, koje veina olako prihvata kao verni odraz stvari kakve jesu. Ove svedene prie oslanjaju se na stereotipe i ire predrasude i nekritiko
miljenje. ta vie, uproene prie trae pojednostavljenu podelu na dobre i loe aktere, kao standardnu medijsku praksu razlikovanja nas i njih. Potom se vreme i panja velikoduno daju onima koji su poput nas, a da se i ne primeti koliko to istovremeno uskrauje njih. Mediji osiguravaju ovakvu nejednakost mnogim sredstvima, izmeu ostalog, ignorisanjem, nedovoljnim ili neodgovarajuim predstavljanjem. Time, u stvari, iz javnog predstavljanja iskljuuju odreene grupe, a to iskljuivanje je uvek oblik diskriminativne prakse. Ona moe da varira od upotrebe uvredljivog ili zapaljivog govora do nevidljivosti, ili od militantnog govora mrnje protiv imigranata, stranaca, izbeglica do lingvistikog poricanja, kao u sluaju korienja jezika koji spreava ispoljavanje enskosti njenim utapanjem u univerzalni muki standard, na primer. Istraivanja etnike distance pokazuju da ljudi esto imaju negativne stavove prema susednim grupama, naroito onim najbliim, ak i ako njihove lanove nikada lino ne sreu. Ili, lepe crne devojke mogu da uspeju kao modeli jedino ako odgovaraju standardima, koje dominantna bela kultura propisuje kao estetske ideale. Ponekad se diskriminacija ak proglaava braniocem tradicije, kao kad se korienje naziva Ciganin opravdava time da su se oni oduvek tako zvali. Danas je ve opte poznato da postoji pravo na jednak pristup medijima i za razne drutvene grupe ovo je bitan politiki cilj. Ali itanje medija zahteva odreeni nivo pismenosti koji se mora konstantno usavravati. Zato je medijski monitoring esto od koristi za razumevanje neadekvatnog tretmana razliitosti. Vie puta u medijskoj istoriji, upravo su rezultati analize medijskih poruka preusmerili tok kasnijih istraivanja, bacajui novo svetlo na nain na koji mediji funkcioniu. Meu najpoznatijim primerima su uveno istraivanje naina na koji je BBC predstavljao politike i industrijske konflikte ranih sedamdesetih, koje je izvela Glazgovska medijska grupa (Glasgow Media Group) ili istraivanje kulturnih indikatora (Cultural Indicators Project), iji su nalazi ukazali kako mediji kultiviu nasilje, ili mnotvo feministikih studija o medijima koje su otkrivale simboliko anuliranje ena. Slino kao kada je Stjuart Hol (Stuart Hall) pre trideset godina rekao vidno okiranoj BBC-jevoj televizijskoj publici da je neto radikalno pogreno u nainu na koji su crni imigranti - sa Kariba, iz
Mediji
Azije i Afrike - prikazani u mas-medijima (www.cronicleworld.org). Mnogo ta se od tada jeste promenilo, ali se u medijima razlike i dalje uglavnom predstavljaju kao drugost i esencijalizuju kroz stereotipe. (Hall, 1998., str.223-291). Iz ovih primera sledi da su mediji na mnogo naina izraz stvarnosti. Oni, u stvari, jesu realistini, ali, kao to Don Fiski (John Fiske) pravilno uoava u vezi sa televizijom, ne zato to reprodukuju stvarnost, to oni sasvim sigurno ne ine, nego zato to reprodukuju dominantni oseaj realnosti Realizam nije pitanje vernosti nekoj empirijskoj stvarnosti, nego je to stvar diskurzivnih konvencija, kroz i za koje se kreira oseaj realnosti. (Fiske, 1987., str.23) Ove konvencije osiguravaju granice realnosti - uobiajeno, svakodnevno shvatanje sveta i naeg mesta u njemu. Zato su kritika analiza medija i stalna javna debata o njima veoma vani. A opet, iz rezultata dobijenih monitoringom medijskog sadraja, ne mogu se izvoditi direktni zakljuci o medijskom uticaju i efektima. Novija istraivanja pokazuju da se, dok prati medije, publika ne izlae samo dejstvu njihovog sadraja. itaoci se pri tumaenju vienog u mnogome oslanjaju na vlastita iskustva, pa stoga iste poruke ljudi tumae na veoma razliite naine. Zato se ne moe tvrditi ni da je korigovanje preterane ili nedovoljne prisutnosti pojedinih aktera u medijima, jedini put do ispravljanja drutvene neravnopravnosti. Ali rezultati monitoringa potvruju da je potovanje razliitosti sutinski vano za kvalitet medija. Jer, ak i kad pregovaraju o suprotstavljenim znaenjima, itaoci polaze od medijske stvarnosti kao zajednike osnove.
Razlike i drugost
Izvetavanje o razliitosti odnosi se na predstavljanje drugosti (osobina razliitih od onih koje mi/veina posedujemo), odnosno na osetljivost za, i , fer tretman razliitosti u medijima. Ignorisanje, potiskivanje i iskljuivanje razliitosti rezultira dominacijom veinskih grupa nad manjinskim. Posledica ovakve dominacije je diskriminacija, koja u odnosu na razliite grupe moe da se manifestuje na mnogo naina. Ali, krajnji rezultat svih tih naina je uvek isti:
manjine su iskljuene iz opteprihvaenog a njihova iskustva ostaju skrivena i neprimeena. Prema mnogim savremenim teorijama, medijsko reprezentovanje se smatra centralnim za proces formiranja identiteta. Ono je takoe presudno za javnu percepciju aktera, utie na formiranje drutvenog stava prema manjinama, ukljuujui i njihovo javno prihvatanje ili odbacivanje. Zato su posledice neodgovarajueg predstavljanja i ozbiljne i velike. Neadekvatno reprezentovanje nije opasno samo zato to je neistinito, nego i zato to uverava ljude da nema nieg loeg u tome da se tako ini, odnosno da drugi ak i zasluuju da ne budu tretirani kao jednaki. Medijske predstave ponekad ak kreiraju tobonju prihvaenost, propagirajui stav da je nejednakost normalan i prihvatljiv odgovor na razliitost. Potom ak i koriste ovaj paradoks kao opravdanje za diskriminaciju, kao u tvrdnji: Romi su neobrazovani, jer njihovi roditelji ne ele da alju decu u kolu, a to je razlog zbog koga, kasnije, ne mogu da postanu ugledni lanovi drutva. Ili kao to kada Muslimane zovu Turcima, pozivajui se na prolost, u stvari alju podseanje da se u sadanjosti ne zaboravljaju, niti prataju, vekovi turske okupacije. Mediji kreiraju poeljne modele ponaanja, i utiu na naa shvatanja o tome kakvi lanovi drutva treba da budu. To se odnosi i na percepciju razliitosti. Najbolji nain da se razlike izraze, da se o njima razgovara i da se prihvate jeste javna debata, koja je podjednako vana i za pripadnike veinske i za pripadnike manjinskih grupa. Pripadnici manjinskih, drutveno podreenih grupa, esto su socijalizovani ili prihvaeni samo pod uslovom da svoj inferiorni drutveni status prihvate kao normalan, kao prirodno stanje stvari. Iako nezadovoljni time, i sami imaju problem da prevaziu, a nekad ak i da razumeju, da svoju ulogu rtve internalizuju kao zasluenu. Duga istorija diskriminacije, koju strpljivo dokumentuje enski pokret, svedoi koliko je teko razbiti ovaj zaarani krug. Medijska jednakost manjina ne ogleda se se samo u koliini njihove ne/zastupljenosti. Ona podrazumeva sloeni set uslova koji garantuju jednak pristup i fer tretman svih aktera. Oni kojima je uskraeno fer izvetavanje, lieni su aktivnog uea u drutvu. Posledice ovakvog iskljuivanja su naroito znaajne ako je ono sistematsko. Iskljuivanje definie normu, opte prihvaeni standard, koji veoma oteava izraavanje, pa ak i pojavu, bilo kakvog
Mediji
alternativnog pristupa, kulture ili obrasca ponaanja. Medijske slike mogu na mnogo naina da doprinesu da se ovakav status quo odri: od ignorisanja pripadnika manjina, nepridavanja vanosti njihovim stanovitima, do stalnog predstavljanja u drutveno beznaajnim ulogama, ili ak otvorenog propagiranja netolerancije i pozivanja na neprijateljski stav prema njima. Medijske predstave mogu ak i da etnifikuju pojedine teme, i da izoluju manjine, bavei se njima iskljuivo u kontekstu odreenih problema, a uskraujui im pojavljivanje u svim ostalim temama. Iz takve perspektive, medijske slike nesumnjivo govore mnogo vie od onoga to im je vidljivi, svakodnevni sadraj - one su svedoanstvo o prihvatanju i odbacivanju, svedoanstvo o nainu na koji se drutva samopredstavljaju. Diskriminacija je praksa ouvanja nepravde i nejednakosti. Od optih tema do lokalnih znaenja, u stilu, retorici, argumentima, koji se koriste u modelima komunikacije, svuda nailazimo na sveoptu strategiju pozitivnog samo-predstavljanja nas i negativnog drugo-predstavljanja njih. Takve strategije, oito, nisu samo u domenu mentalnog One moraju da se shvate kao socio-kulturni i politiki oblici interakcije u drutvenom kontekstu etnike nejednakosti, odnosno kao uvebavanje i reprodukcija moi dominantne grupe. (van Dijk, T.,1997. str.175) Diskriminacija osigurava prihvatanje drutvenih nejednakosti tako to ih opravdava, ini ih prihvatljivim i normalnim. Ali predrasude u medijskoj praksi mogu da se promene. Da bi se to i dogodilo, neophodna su precizna i kritika istraivanja o kvalitetu medija. Sistematskom analizom medija mogu da se uoe modeli diskriminacije, ne samo kao pojedinane pojave, nego kao koegzistentni obrasci selekcije i predstavljanja . U tom poslu analiza sadraja je vano analitiko sredstvo - ona identifikuje merljive dokaze medijskog rada do kojih bi dola veina analitiara u istim okolnostima. Ona nije samo jedno od mnogih moguih itanja sadraja, ona je objektivizirani opis sadraja, baziran na kvatitativnim dokazima. Ali, neke aspekte sadraja nije lako pretvoriti u merljive jedinice i to je jedna od bitnih tekoa sa kojima se svaki medijski monitoring suoava. Ukupni kvalitet rezultata monitoringa, u mnogome, zavisi od toga koliko se uspeno ova potekoa razrei.
Zakljuak
itanje tampe je za mnoge ljude svakodnevni ritual. To je na neki nain i njihovo osnovno graansko obrazovanje. Mediji, a posebno dnevna tampa koja to ini ve vekovima, nude tumaenje dogaaja, oblike zabave, uzore ponaanja. Oni obezbeuju tekstove i slike koje ljudi koriste da mapiraju stvarnost oko sebe. Zato je veoma vano kako itamo medije. I to ne samo ono to je u njima eksplicitno napisano, nego i ono to ostaje neiskazano. Ve izborom tema i nainom pripovedanja, mediji alju implicitne poruke o onome to je drutveno dozvoljeno da se opaa, prihvata ili kritikuje. Ljudi se oslanjaju na medijske poruke - na njihove predstave dobra i zla, nas i njih, starog i novog, i normalnog i devijantnog. Kroz te predstave, mediji daju vie od informacije. Daju prie o stvarnosti, a ponekad su to prie o neprihvatanju i mrnji, prie o odbijanju da se prihvati razliitost, opovrgavanju drugih, koji odbijaju da budu kao mi. Neka od ovakvih znaenja nisu odmah uoljiva, neka se menjaju sa protokom vremena i postaju vidljiva tek u promenjenom kontekstu. Ali, na veliki broj njih koja jesu vidljiva samo se odmahuje rukom, jer su to samo rei. Po Oksfordskom reniku engleskog jezika, jedno od znaenja rei monitor jeste i naziv za vrstu gutera, koji prvi upozorava na pojavu krokodila. A isto koliko je u ivotinjskom svetu vano da se preivi opasnost od krokodila, u ljudskom svetu je vano da se preive socijalne boljke, koje se mogu preduprediti pravovremenim upozorenjima. Kao to su nedavni sukobi na Balkanu pokazali, oni koji izazivaju mrnju, tee da povrede i ponize druge, spremni su i na vie od govora. A na to su esto, svojim govorom punim mrnje, upozoravali upravo u medijima.
Preveo: Miodrag Kojadinovi
Mediji
Dragana Vukovi
Lezbejska i gej populacija u tampanim medijima

U januaru 2004. godine Labris organizacija za lezbejska ljudska prava, poela je sa analizom tampanih medija1 iz potrebe da se utvrde i dokumentuju osnovne odlike izvetavanja i nain na koji se u vodeim tampanim medijima tretira lezbejska i gej populacija. Mediji su jedan od odluujuih faktora u formiranju javnog mnjenja i stavova u drutvu, ali smo i pored postojeih zakona koji sankcioniu govor mrnje na osnovu seksualne orijentacije (Zakon o radiodifuziji, Slubeni glasnik RS, br. 42, 2002. godine i Zakon o javnom informisanju, Slubeni glasnik RS, br. 43, 2003. godine)2, proteklih godina bile svedokinje nekorektnog izvetavanja i senzacionalistikog pristupa LG temama u pojedinim medijima. Istraivanja su realizovana u saradnji sa dr Snjeanom Milivojevi koja je bila konsultantkinja za izradu analitikog instrumentarija i metodoloku instruktau i psiholokinjom Ivanom vorovi. Analiza tampanih medija tokom tri meseca 2005. godine pokazala je da je u vie od polovine objavljenih tekstova pominjanje LG populacije i LG tema bilo uzgredno, kao i da je najvei broj tekstova objavljen u rubrici Zabava (zatim slede Drutvo i Spoljnja).
1.) Tokom 2003. i 2004. godine analizirano je sedam informativnih dnevnih novina (Danas, Politika, Veernje novosti, Glas javnosti, Blic, Balkan, Kurir) i dva nedeljnika (NIN i Vreme). Trei istraivaki ciklus, tokom 2005. godine, obuhvatio je iste tampane medije izuzev novine Balkan koja je prestala da izlazi. Kombinacijom kvantitativne i kvalitativne analize sadraja istraivana je zastupljenost u medijskim tekstovima, analizirane su sadrinske odlike tekstova (tematska struktura, pojavljivanje i imenovanje aktera, mesto dogaaja, itd) ali i vrsta novinarske obrade (plasman teksta, naslov i veliina, izvori informacija, kontekst novinarskog izraavanja, stavovi izvora informacija i sl.) http://www.labris.org.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=25 5&Itemid=95 2.) http://www.parlament.sr.gov.yu/content/lat/akta/zakoni.asp Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 214
Niti jedan tekst o LG populaciji i LG temama nije objavljen u rubrikama koje se bave politikom, ekonomijom, u dodacima, feljtonima, a takoe ni na prvoj, odnosno poslednjoj strani novina. Gotovo dve treine analiziranih tekstova spada u kategoriju malih tekstova, a od ukupnog broja tekstova u potpunosti posveenim LG populaciji i LG temama, polovina je objavljena u rubrikama Kultura, Zabava, Estrada. O promociji LG grupa nije objavljen niti jedan tekst. Znaajan je i podatak da dve treine tekstova koji su kao glavnu temu imali lezbejsku i gej populaciju govore o dogaajima koji su se desili u SAD i Evropi, dakle van Srbije. Tekstovi koji pak govore o LG temama iz Srbije su mali i u njima nema LG aktivistkinja/aktivista kao izvora. Za analizirani period tokom 2005. godine vano je da je LG organizacija akter samo jednog teksta u potpunosti posveenog LG populaciji. Dakle, ako uoimo da je najee re o dogaajima iz inostranstva, o malim tekstovima u kojima kao aktera nema LG grupa, uopte ne iznenauje podatak da je u gotovo 90% tekstova izvor informacija bez stava, a da su tekstovi najee kontekstuirani neutralno. Kada je re o poreenju analiziranih perioda tokom 2004. i 2005. godine, uviaju se izvesne razlike. Naime, dok je za 2005. godinu karakteristino da je najvei broj tekstova koji se u potpunosti bave LG temama objavljen u rubrici Zabava, u 2004. godini je LG populacija najvie tretirana u okviru Spoljnje rubrike. Do velikih promena je u 2005. godini, u odnosu na 2004. godinu dolo i u temi teksta. U 2004. je najvie tekstova u potpunosti posveenih LG populaciji i LG temama objavljeno na teme pravne inicijative, teme, regulative, pa je utisak bio da su domai tampani mediji poeli da se bave lezbejkama i gejevima na ozbiljan nain. Ipak, u 2005. godini najzastupljenije bile su teme koje su se bavile zabavom, aferama i skandalima. Zabrinjavaju je i podatak da se u 2005. godini jo ree pisalo o LG temama i dogaajima iz nae zemlje, kao i da meu izvorima
Mediji
informacija, vezano za tekstove koji su u potpunosti posveeni LG populaciji i LG temama, LG aktivistkinja i aktivista nema. Korektna terminologija koju su novinarke i novinari koristile/li je slina za 2004. i 2005. godinu - homoseksualci, gej, lezbejka, lezbejski par, gej brak, homofobija, istopolni brak. Takoe, moe se zakljuiti da su diskriminiua terminologija i govor mrnje zastupljeniji za analizirani period u 2005. godini, pa se osim ustaljenih termina - homoseksualizam, homii, pederi, pojavljuju i termini: raspala pederina, sramni homoseksualni odnos, homo-pripadnik. Poredei dva analizirana perioda stie se utisak da su se domai mediji, tokom 2005. godine, jo vie udaljili od lezbejskih i gej tema, a da se o LG deavanjima u naoj zemlji gotovo i ne pie. Nakon analiziranih perioda u 2004. i 2005. godini, Labris organizacija za lezbejska ljudska prava je nastavila sa praenjem medija i to tri dnevna tampana medija: Blic, Danas i Veernje novosti. Do momenta pisanja ovog teksta, Labris je dakle pratio ove tri novine dvanaest meseci i opti je zakljuak da se malo toga promenilo kada je re o bavljenju domaih medija LG temama i populacijom. Najee je re o malim tekstovima koji za teme imaju deavanja u svetu. Tokom leta 2005. godine (jun, juli mesec), najzastupljeniji su bili tekstovi koji su se bavili proslavljanjem Dana ponosa irom sveta, kao i izmenama zakonskih regulativa (usvajanje zakona u paniji koji dozvoljava istopolnim parovima sklapanje brakova). Ipak, osim pomenutog letnjeg perioda, rubrika u kojoj su LG teme i dogaanja bili najvie tretirani u svim ostalim vremenskim periodima bila je Kultura. Ovaj podatak je vaan ako uzmemo u obzir injenicu da je bilo najee re o vrlo korektno napisanim tekstovima, sa terminologijom koju Labris i inae preporuuje novinarkama i novinarima koje/koji piu o LG temama. Povoda zbog kojih su se praeni tampani mediji bavili LG temama bilo je nekoliko. Najpre je bilo re o premijeri filma Go West koji ima za temu ljubav izmeu dva geja za vreme rata na prostoru bive Jugoslavije. O ovom filmu su u vie navrata pisala sva tri praena lista.
Nakon filma Go West, usledila je premijera filma Anga Lija Planina Broukbek (ovaj vestern govori o ljubavi izmeu dva kauboja) i poevi od septembra meseca 2005. godine, pa sve do kraja marta 2006. godine, ovaj film i brojne nagrade koje je dobio (Zlatni lav, Zlatni globus, Oskar), nije prestao da zaokuplja panju listova Blic, Danas i Veernje novosti. Moemo rei da je vrhunac zainteresovanosti za Planinu Broukbek bio period 01.01.2006. - 31.03.2006. godine kada je ovaj vestern dobio filmske nagrade Oskar. U tom periodu je broj tekstova o ovom filmu inio 26,5% ukupnog broja tekstova do kojih je Labris doao. I dok su tekstovi o uspesima gej filmova bili napisani korektnom terminologijom, naslovni blokovi su ipak u nekoliko navrata sadrali uvredljive izraze (naslov teksta Kauboji topla braa, objavljen dana 18.01.2006. godine u Veernjim novostima u rubrici Reportaa.)3 Samo je jo jedna LG tema tokom pomenutih dvanaest meseci okupirala panju sva tri praena lista, a re je o gej venanju pevaa Eltona Dona (u periodu oktobar, novembar, decembar 2005. godine tekstovi o ovom venanju inili su 15% ukupnog broja prikupljenih tekstova o LG temama i dogaajima). Kada je re o LG organizacijama kao akterima dogaaja o kojima se pisalo, izdvajaju se meseci novembar i decembar 2005. godine, kada je list Danas u etiri navrata pisao o aktivnostima lezbejki i gejeva.4 Ipak, ne moe se, na alost, konstatovati da je re o praksi da mediji konstantno prate rad domaih LG organizacija i o njemu
3.) Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava je pisala pismo glavnom i odgovornom uredniku Veernjih novosti, Manji Vukotiu. U pomenutom tekstu se novinarka Biljana Nikoli, piui o programu predstojeeg "Festa", slui korektnom terminologijom, upotrebljavajui termin gej. Ipak, u naslovu istog teksta koristi se termin kojim se direktno podstie diskriminacija. 4.) Re je o tekstovima koji su se bavili sledeim temama: predstavka Labrisa i Gaytena Republikoj radiodifuznoj agenciji povodom govora mrnje u emisiji "Piramida" na TV Pink, (17. 11. 2005.); proslava 15 godina LG aktivizma i 10 godina postojanja Labrisa (02. 12. 2005.); ad hoc koalicija "Danas panija sutra Srbija" (15. 12 2005.); Koalicija protiv diskriminacije u Danas Plus - Pravo (16. 12. 2005.) Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 217
Mediji
redovnu piu. O ovome svedoi podatak da je tokom januara, februara i marta 2006. godine, samo Labris poslao etiri saoptenja za javnost praenim medijima a da se kao izvor informacija domaa LG grupa pominje u jednom tekstu.5 Takoe, treba pomenuti da se tokom ova tri meseca, inostrane lezbejske i gej organizacije u tri razliita teksta pojavljuju kao izvori informacija. Kada je re o diskriminiuoj terminologiji koju su novinarke/novinari koristile/i tokom dvanaest meseci praenja listova Blic, Danas i Veernje novosti, ini se da na jednu pojavu treba posebno ukazati. Re je, naime o objavljivanju knjige Dragoslava Andria Renik argona u listu Veernje novosti. U periodu decembar 2005. godine mart 2006.godine, taj list je u nastavcima objavljivao delove ove knjige koji sadre izuzetno uvredljive, pogrdne izraze, ne samo na raun istopolno orijentisanih osoba, ve i na raun ena i drugih ranjivih grupa. Vano je opet podsetiti na Zakon o javnom informisanju kojim se izmeu ostalog, zabranjuje govor mrnje prema seksualnom opredeljenju. U lanu 40 ovog zakona, vrlo se precizno naglaava da se pod govorom mrnje ne podrazumeva nauni ili novinarski tekst, a ija je namera da se kritiki ukae na diskriminaciju, mrnju ili nasilje. ini se da domaim medijima jo uvek nedostaje znanje o tome da i citiranje sagovornika, tuih miljenja i stavova, prema vaeem zakonu, takoe ne sme sadrati govor mrnje. Citati iz knjige Dragoslava Andria Renik argona izmeu ostalog sadre i sledee nazive ze homoseksualca: perica, guzi, otpozadnik, otraglija, podrepa, baronica, leptir, muka tetka, topljak, kontra....6 Medijska zakonska regulativa je prva u Srbiji, u kojoj je eksplicitno pomenuto seksualno opredeljenje kao jedan od zabranjenih osnova za diskriminaciju, odnosno koja je zabranila upotrebu govora mrnje po ovom osnovu.
5.) Tekst objavljen u listu Danas (20. 01. 2006.), rubrika "Televizija". U tekstu je re o izvetaju strune slube Republike radiodifuzne agencije u kojem se navodi da je bilo podsticanja diskriminacije prema LG osobama u emisiji "Piramida". 6.) Tekst "Ne blejimo samo mi, bleje i ovce", objavljen u Veernjim Novostima, rubrika "Drutvo", 11.12. 2005. godine Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 218
Ipak, ini se da su domai mediji jo uvek daleko od korektnog izvetavanja kada je re o lezbejskim i gej temama. Ono to je moda jo opasnije jeste esto ignorisanje ovih tema, tj. njihovo praenje samo kada je re o deavanjima iz sveta, pa se spirala diskriminacije i mrnje razvija, i ksenofobija i homofobija potpomau jedna drugu. U okviru projekta Edukacija, Labris organizacija za lezbejska ljudska prava ve nekoliko godina organizuje seminare za medije i ovakvo ukljuivanje i saradnja predstavlja jedan od dobrih naina da se mediji uine osetljivijim kada je re o LG populaciji. Vano je ipak, da novinarke/novinari i u okviru svojih redakcija dobiju podrku za objektivno, nesenzacionalistiko pisanje na teme o ranjivim grupama, diskriminaciji, govoru mrnje. Onog trenutka kada, pre svega urednici medijskih kua kao najodgovorniji, spoznaju da pitanje krenja ljudskih prava ne spada u domen zabave, afera i skandala, znaemo da nai mediji kreu novim, boljim putem.
VIII
KNJIEVNOST
Lesli Njumen za moje prijatelje u Oregonu i Koloradu
alosna drava
Nasilna reakcija izgledala je kao udarac biem: neoekivan, iz vedra neba, neverovatno bolan udarac, koji je irom otvorio nae oi, okrenuo nae glave i brzo nas obeshrabrio, okreui nas u krug, dok se zaslepljeni nismo zaustavili, protresli ruke, duboko uzdahnuli i polako krenuli na dug, dug put ispred nas... Amanda Edvards je gubila strpljenje. Danas je morala na vreme da stigne na posao i dok je sipala Ninda kornjae cerealije u Meganinu iniju sa slikom Berta i Ernija, pitala se, milioniti put, zato Adam ponekad ne odvede dete u obdanite. Ne svaki dan, kao to neke supruge insistiraju, ne ak ni svaki drugi dan. Samo u dane, kao to je ovaj, kada je pred celim odborom imala zakazanu najveu prezentaciju u svojoj karijeri. Ali Adam nije hteo ni da uje za to. Boe sauvaj da on stigne u kancelariju, dok mu suze i slina kaplju sa njegovog svee ispeglanog odela. Amandu je brinulo to je Megan jo uvek plakala, svaki put kad bi je ostavila u obdanitu, mada ju je Deki, njena vaspitaica, sto puta uveravala da je to normalni deo jutarnje tranzicije. Megan bi obino i bila dobro, ak i pre nego se Amanda udalji kolima od obdanita. Deki bi okretala Megan, dok joj ne bi izmamila smeh, i onda bi je namamila unutra nekom igrakom: utim kamionom, punjenim pingvinom ili slagalicom sa slikom dva upava medveda. Ponekad je Amanda mislila da Deki bolje poznaje njenu erku od nje same, ali nema veze, za to je bila plaena. Hajde Megan, idemo duo. Amanda je zgrabila svoju akt-tanu i dodala Megan njen ranac u obliku arene bube. Privezala je dete u njeno sedite u kolima i krenula, podseajui se da ponovo pregovara sa Adamom o jutarnjoj rutini. Mnogi drugi oevi su dovodili svoju decu u obdanite, razmiljala je dok je vozila, primeujui da je guva u saobraaju neobino mala, blagoslov. Moda e razgovarati sa Adamom veeras, posle veere. Nije bilo vremena ovog jutra,
Knjievnost
Amanda je pomislila kako se i ne sea da je ovog jutra videla Adama. Mada to nije bilo neobino. Kao kroz maglu seala se poljupca u obraz i senke na vratima, mnogo pre nego to ju je probudila zvonjava budilnika na njenoj strani kreveta. Tipino, pomislila je Amanda. Tako mi i treba kad sam se udala za nekog kome je posao vaan koliko i meni. Hajde duo, idemo da naemo Deki. Amanda je odvezala Megan, koja je potrala u dvorite obdanita i onda zastala. Nova ena je ekala ispred. Hriste, zamena ba danas od svih dana? Amanda je uzdahnula i klekla, molei se da joj se arape ne pocepaju. Megan, Deki nije ovde danas. Ova dama e brinuti o tebi i sigurna sam da e se Deki vratiti sutra. Uh... ne ba, rekla je ena. ta?, Amanda je zastala, drei jednu ruku oko Meganinih ramena. Deki je otila, rekla je ena. Otila?, ponovila je Amanda. uli ste za novi zakon koji proteruje gej mukarce i lezbejke iz drave? Pa, uh, Deki je otila jutros. Deki je otila?, ponovila je Amanda, ne sluajui ostatak onoga to je reeno. Pa, kako se ti zove? Suzan. Megan, duo, ovo je Suzan i ona e biti tvoja nova vaspitaica. Uh... ne ba, rekla je ena ponovo. Radimo sa pola osoblja i moemo uzeti samo polovinu dece. Dravni zakon: odnos dece i vaspitaica ne sme biti vei od jedan prema etiri. Plaim se da vie nemamo mesta. ta?, Amandin glas je zakripao. Ali ja moram na posao danas. Imam izuzetno vaan sastanak. I platila sam za ceo mesec! ao mi je. Suzan je slegla ramenima i otila da saeka sledeeg roditelja sa detetom, koji nita ne sumnja. Hriste. Amanda je zatresla glavom i uhvatila erku za ruku. Hajde Megan, idemo kod bake. Sreom, Amandina majka nije imala nikakve planove za danas i bila je srena da priuva svoju unuku. Mama e se vratiti oko est sati. Amanda je otrala nazad do kola i odjurila do kancelarije. Bil, izvini to kasnim, rekla je utravajui u konferencijsku salu. Ali je sala bila prazna. udno, pomislila je Amanda idui ka
Bilovoj kancelariji. Pronala je svog efa kako sedi za stolom sa glavom naslonjenom na ruke. Bil, jesi li dobro?, Amanda ga je potapala po ramenu. ta se desilo sa sastankom? Oh, Amanda. Bil je zavrteo glavom kao da je pokuavao da se probudi. Ovo je neverovatno. Preko noi je pola prodajnog osoblja otilo. Otilo. Da ne spominjem knjigovoe, efove odeljenja, Hriste, ak i potpredsednika. Kako da vodim kompaniju? Bil, o emu pria? Amanda se pitala da li njen ef ima nervni slom. Ne bi bio prvi koji je popustio pod ovakvim pritiskom. Amanda, zar ti ne ita novine? Zna da su doneli zakon koji homoseksualnost proglaava ilegalnom i da su prognali homoseksualce iz drave. Pola kompanije je otilo. Otilo. Kad se jutros nisi pojavila, poeo sam da se pitam. Oh Bil, ne budi smean. Imala sam problema u Meganinom obdanitu. Amanda je stavila ruke na kukove. Hoe li da preemo beleke za sastanak? Ma ta to vredi? emu to? Bil je provukao prste kroz kosu. Ja sam propao. Gotov sam. Bil, pa moemo mi to. Niko nije nezamenljiv. Hajde da samo... Amanda, zatvaramo kancelariju za danas. Idi kui. Ali Bil, Amanda je otvorila svoju akt-tanu. Radila sam na ovim izvetajima vie od mesec dana. Mislim da ne... Uzmi slobodan dan, Amanda. Bilov glas je bio vrst. Ne mogu da upravljam brodom bez posade. Sranje. Amanda je pokupila svoje stvari i lupajui potpeticama niz hodnik otila u svoju kancelariju. Pozvonila je svojoj sekretarici, ali niko nije odgovarao. Ceo mesec rada ni za ta. Sela je za svoj sto i ponovolo ustala. Oh, doavola s tim. Bil je rekao da uzmem slobodan dan i uzimam slobodan dan. Amanda se vratila u auto i upalila ga, a da nije znala kuda e. Naravno mogla bih da uzmem Megan od mame, pomislila je, ali je brzo odbacila tu ideju. Kada sam poslednji put imala ceo dan za sebe, pitala se Amanda. Bez posla, bez Adama, bez Megan, samo moj. Kakva ideja. Amanda je ukljuila radio i poela da pevui, dok je izlazila sa parkinga. Malo u se zabaviti danas, mislila je, vozei ka trnom centru. Prvo u otii kod frizera, pa kod manikira, onda malo u kupovinu, pa na ruak u onaj kafe gde
Knjievnost
imaju divne grke kolae... Doavola, mogla bih se i navii na ovo. Amanda je parkirala i otvorila vrata frizerskog salona. Zdravo Dona, rekla je recepcionarki. Znam da nemam zakazano za danas, ali da li bi Brajan mogao nekako da me ubaci? Prilino sam fleksibilna, imam slobodan dan. Kad god ima slobodan termin. Brajan je otiao, duo. Donin glas je bio nejasan od plaa i podigla je svoje crvene oi sa razmazanom maskarom ka Amandi. Otiao? Otiao je jutros. Zato? Zato? Zato to su ljudi u ovoj glupoj dravi glasali da odstrane njega i njegovu vrstu, eto zato. Njegovu vrstu? Ma, o emu pria? Znala si da je Brajan gej, Amanda, zar ne? Brajan? Amanda je podigla glas za oktavu. Ali on je bio tako sladak! I... i flertovao je sa mnom! Mislila sam da je on zavodnik. Dona se nasmejala i njene oi su se napunile suzama. Brajan je flertovao sa svim to mrda i sa nekoliko stvari koje ne mrdaju. Uzdahnula je i pogledala u knjigu za zakazivanje. Ne mogu nikako da te uguram danas, Amanda. Svi su prebukirani Brajanovim muterijama. U redu je. Amanda je odmahnula rukom ispred lica, kao da je pokuavala da otera neto. Brajan, homoseksualac? Brajan ije bi magine ruke oterale sve brige dok joj amponira kosu i koje bi je sa toliko mnogo brige frizirale da se uvek oseala lepom kad bi izala iz salona? Ponekad se ak i alila sa svojim prijateljicama da je odlazak kod Brajana bolji od seksa, i ee nego to bi volela to da prizna, Amanda je zamiljala kako bi bilo da spava sa Brajanom. Ako je on svojim snanim, sposobnim prstima mogao da uini da se samo njen vrh glave osea tako voljenim... Amandino grlo se steglo i pomalo je oseala muninu. Jesi li dobro duo? Donin glas trgao je Amandu iz misli. Da, dobro sam,, rekla je odseno. eli li da potpie peticiju? Dona je mahnula papirom ispred njenog lica. Uh, razmisliu o tome. Amanda nikad nije nita potpisala. To je suvie opasno. Sledee to zna je da su ti pred vratima FBI, CIA ili IRS. Pozvau da zakaem sledee nedelje, Dona. Amanda je
brzo izala iz salona kroz zadnji izlaz koji vodio u trni centar. Mnoge radnje su bile zatvorene, a one koje su bile otvorene su, oigledno, imale manjak osoblja. Kako je jutro odmicalo, redovi ispred kasa su rasli, a kupci su postajali sve nestrpljiviji. Amanda je ekala pola sata u Filenovoj radnji da plati plavi svileni al, a u delikatesnoj radnji za kafu, gde je volela da kupuje svoj uvozni aj, nije mogla da pronae nikoga. Njena omiljena cveara je bila zatvorena, a prodavaica u knjiari, gde je Amanda volela da cunja, imala je pune ruke posla pokuavajui da zavede red ispred svoje kase. Amanda je primetila dvoje tinejdera kako u zadnjem delu knjiare kradu knjige i stavljaju ih u svoje raneve i brzo je izala, dok joj je srce lupalo u grudima. ta je sledee, pitala se, pljake i neredi kao u Los Anelesu? Amanda se vratila svojim kolima i krenula kui. Trebao joj je benzin, ali je red bio toliko dugaak, a prodavac oigledno iscrpljen da se predomislila i nastavila put. Zastala je kod samoposluge da kupi mleko za kafu. I ponovo, samoposluga je oigledno radila sa pola ili manje osoblja, ali je Amanda ekala. Neverovatno, rekla je sama za sebe dok je stajala u redu. ta se ovde deava? Zar su homoseksualci vodili itav ovaj grad? Moj zubar je bio jedan od njih, moete li da poverujete u to? ena ispred Amande se okrenula. Trebalo je jutros da mi isti koren zuba. Imate li pojma koliko je teko pronai dobrog zubara? Misli da ti ima problema? Amanda se okrenula da vidi enu iza sebe koja je drala glavicu brokolija. Moj agent za nekretnine je otiao. Otiao, usred prodaje nae kue. ta da radimo sad? Ve smo kupili drugu kuu. Moj mu je rekao da treba da ga tuimo, pa sam nazvala svog advokata, ali pogodite ta se desilo? I on je otiao. Ma ta je s vama, ljudi? Mlada ena iz sledeeg reda gestikulirala je pakovanjem jogurta. Samo o sebi mislite. To su ljudska bia o kojima mi priamo ovde, ljudska bia koja su morala da napuste svoje domove, svoj posao... Ja mislim da je to blagoslov, mukarac iza nje je skoio. Sada emo zaustaviti AIDS i zlostavljanje dece. Ma hajde, molim te, procedila je ena sa jogurtom. Trebalo je da vide da im se to sprema, rekla je ena ispred Amande. Taj zakon je ekao mesecima na usvajanje. Trebalo je da odu dok su jo imali dosta vremena.
Knjievnost
Niko nije verovao da e biti izglasan, rekla je tiho mlada ena. Nismo eleli da verujemo. Odbijali smo da poverujemo, kao i Jevreji u nacistikoj Nemakoj. Kako se usuuje da to uporeuje? viknuo je mukarac. Moj otac je umro u tim logorima smrti... Dobili su ono to su zasluili. Ko, Jevreji? mukareva pesnica se podigla. Ne, pederi. Muka mi je od njih. Drago mi je da su otili. Gomila komunistikih lezbejki. Umuknite! Svi ste vi gomila netolerantnih, glupih morona punih predrasuda, povikala je mlada ena. Ona mora da je jedna od njih! Neko je zgrabio enu za ramena, jogurt je ispao i prosuo se po zemlji. Pozovite vlasti. Pozovite policiju! Pustite me! Pustite me! ena se otimala i Amanda je gledala kako su se, naizgled, ni od kuda pojavila dva mukarca u uniformama i odveli je. Iznenada Amanda nije mogla vie da podnese da bude tu ni minut due. Istrala je napolje, isputajui mleko u urbi, i odvezla se kui u zaprepaenju. Zar su svi poludeli? Ula je u kuu i zakljuala vrata za sobom. Zatiena od ostatka sveta, Amanda je sebi skuvala olju crne kafe i samo je zurila u nju. Kakav udan dan. Trebalo bi da pozovem Bila u kancelariju, pomislila je, prinosei telefon do kuhinjskog stola i predavajui se svojim radnim navikama. Ali nekako je podizanje prstiju da se okrene broj izgledalo kao previe truda. Mogla je naravno da pozove Adama, ali je on mrzeo da ga prekidaju na poslu. On bi je uvek zvao u kancelariju tano u dva kad bi se vratio sa ruka, da vidi ta ima za veeru i da avrljaju o dosadnim stvarima, kako to rade muevi i ene, a oni se zakleli da nikad nee upasti u to: Jesi li uzela moje koulje sa hemijskog? Sea se da je veeras roditeljski sastanak u Meganinom obdanitu? Mada je Amanda mislila da su beskrajni detalji iz njihovog ivota beznadeno trivijalni i dosadni, u svemu tome postojala je i uteha, uteha za kojom je udela, naroito danas kada je ceo svet otiao doavola. Ali bilo je tek neto malo posle jedan, morala je da eka itav sat i ak kad bi reskirala da se Adam iznervira i pozvala ga, ne bi ga pronala. Odlazio je svakog dana na ruak u 12.30 i vraao se u dva. Bio je
toliko predvidljiv da je Amanda mogla da navije sat po njemu. Amanda je odnela telefon u dnevnu sobu i ukljuila TV da eka Adamov poziv. Naravno da e je pozvati kod kue kad shvati da nije na poslu. Bog samo zna ta se deavalo na njegovom poslu. Amanda je etala po kanalima da joj proe vreme i onda se nasmejala u sebi. Ko bi mogao da me zamisli kako sedim pored telefona usred radnog dana, ekajui da me pozove mu kao neka zamiljena tinejderka, mislila je dok se smetala u fotelju sa oljom mlake kafe i daljinskim upavljaem. Poele su vesti i Amanda je fascinirana gledala kako mikrofone uperuju u uplakana lica. Moj sin je otiao. Nisam ni znala da gej. Moja erka je otila rano jutros. Pomogla sam njoj i njenoj ljubavnici da se spakuju. Moj ef je zatvorio radnju. Nisam ni sanjala da bih zbog ovoga mogla da izgubim posao. Operacija kolena mog ujaka je morala biti odloena, dok ne pronau drugog specijalistu. Amanda je prebacivala sa kanala na kanal, ali je svuda bilo isto: intervjui sa zaprepaenim i oajnim roditeljima, sestrama, braom, kolegama, ak i sa enom koja je, izmeu jecaja, izjavila da je zabrinuta za svoju baku, koja je bila prinuena da ode. I naravno da bi izbalansirali vesti, reporteri su morali da intervjuiu i ljude kojima je bilo drago da su se oslobodili tih ivotinja, kako je rekao jedan mukarac. Ali ak je i on morao da prizna da je zapanjen ogromnim brojem ljudi koje je ovakav sled dogaaja pogodio. Vesti su se zavrile pozivom reportera da ljudi ostanu u svojim kuama i da izlaze samo ako je to neophodno, jer kad padne no, sigurno e biti nasilja. Sa toliko mnogo radnji koje imaju manjak osoblja ili su naputene, pljakai e sigurno izai u punoj snazi, kad se spusti zavesa mraka. Dolazi i nacionalna garda. Dok je Amanda zurila u TV ekran u neverici, zazvonio je telefon i ona je skoila. Tano je dva, po rasporedu. Bar na neke stvari u ovom svetu moe da se rauna. Adame, zaplakala je u slualicu. Veruje li u ovo ludilo? Morala sam da odvedem Megan kod svoje majke jutros i Bil me je poslao kui i... Amanda, sluaj me, prekinuo ju je Adam. Ne mogu dugo da priam, ljudi ekaju na telefon... ekaju? Sve je toliko ludo! Gde si ti? Upravo sam preao granicu. Nisam eleo da ti kaem na ovaj nain, ali sada ne mogu nita da promenim. Moda je i bolje ovako,
Knjievnost
da ne moram vie da laem. Nemoj misliti da te nisam voleo Amanda, jer jesam, i Megan takoe, Boe, ona mi je sve, ali ovo je oduvek bilo u meni i... Adame, ma o emu pria? Amanda, zaljubljen sam u Defrija, zna, sa posla. To traje samo nekoliko meseci, ali u svom srcu znam da je to prava stvar. Hteo sam da skupim hrabrost da ti kaem to, nekako, ali onda se desilo ovo... Kad e doi kui na veeru? pitala je Amanda, nosei beini telefon nazad u kuhinju. Otvorila je vrata friidera. Ako sad izvadim meso, mislim da e se odmrznuti do veeras. Amanda, sluaj me. Neu doi kui na veeru. Ne mogu. Pozvau te sutra kad stvari ne budu tako lude. Jesi li zvao automehaniara zbog mojih kola, Adame? Jo uvek imaju taj udan zvuk kad menjam brzinu... Amanda, molim te. Zaboravi kola. Pokuavam da ti kaem neto. Ja sam gej. Ja sam homoseksualac. Zaljubljen sam u Defrija Bluma. Neu doi kui. Oh moj Boe. Dok je Amandin mozak najzad registrovao rei njenog mua, veza se prekinula. Adame?, proaputala je ispustajui telefon na pod. Adame? Amanda se sruila na stolicu. Njen Adam je gej? Njen mu je homoseksualac? Njen mozak se brzo vratio na poslednjii put kad su imali seks, ali, iskreno, nije se mogla setiti kad je to bilo. Pa, rodila je Megan, zar ne? To valjda dokazuje neto, mada Amanda nije bila sigurna u to. Iznenada je vie od ieg elela da je njena erka tu sa njom. Zgrabila je kljueve od kola i onda se zaledila. ta da kae svojoj majci? Pa i svima drugima, kad smo ve kod toga? Kako da otplati hipoteku? Uz koga da se privije nou? Uz koga se dosad privijala? Njen Adam, koji je bio predvidljiv, kao injenica da e ujutru Sunce izai i uvee zai, sa svojim pozivima u dva, sa svojim tenisom ponedeljkom, sa poljupcem u obraz za laku no, svako vee, tano u 11.30, upravo kad poinje Tonight Show, njen Adam je gej? Amanda je zgrabila novanik sa kuhinjskog stola i skoro stigla do vrata, pre nego to su se njena kolena oduzela i ona se onesvestila u hodniku. Kroz celu dravu ljudi su otkrivali ono to smo mi oduvek znali: da svako ima gej mukarce i lezbejke u svojim ivotima. Ali nije vano. Preko granice, uli su se oduevljeni uzvici: Ti? Ti?
Ne, ne mogu da verujem. Ti? Ti? Uvek sam se pitala. O moj Boe, ti? I nae suze, bes i strah povukli su se pred radou, kada se sa neijeg radija ulo I Am What I Am i zatim We Are Family, dok smo grlili jedni druge i igrali u neverovatno velikom broju, pre nego to smo krenuli napred, jaki, ponosni i odluni da preivimo.
Izvor: EVERY WOMAN'S DREAM, short fiction by LESLEA NEWMAN, New Victoria Publishers, Inc.1994., SAD. Prevela: Danijela ivkovi
IX
OMLADINA
Obrazovanje: Uenici i uenice gejevi i lezbejke; Razvijanje jednakih mogunosti

Primeri dobre prakse u Republici Irskoj i na meunarodnom nivou 1. Uvod
Problemi sa kojima se suoava mlada gej populacija u obrazovnom sistemu u Irskoj i na meunarodnom nivou nailaze na sve vee razumevanje. Prema studiji Combat Poverty Agency (Agencija za borbu protiv siromatva) pod nazivom Siromatvo: Lezbejke i gej mukarci (1995), ovi problemi, koji ukljuuju nasilje i ikaniranje, izolaciju, depresiju i nedostatak samopouzdanja, u nekim sluajevima za posledicu imaju slab uspeh u obrazovanju i/ili rani prekid kolovanja. Studija, takoe, otkriva da oni koji su imali probleme u koli o svojim iskustvima nerado razgovaraju sa drugima, pogotovo ne sa zvaninicima. Sada se ukazala znaajna prilika za razvijanje delotvornih strategija kojima bi se ovi problemi reavali. Akt za jednakost pri zapoljavanju (The Employment Equality Act) - iz 1998. i Zakon o jednakom statusu (The Equal Status Bill) iz 1999., koji e uskoro biti upotpunjeni i dovreni, meu kategorijama za zatitu od diskriminacije sadre i seksualnu orijentaciju. Akt za jednakost pri zapoljavanju zabranjuje diskriminaciju tokom strunog usavravanja i pripravnikog staa. Zakon o jednakom statusu e biti od posebnog znaaja za obrazovanje, jer ukljuuje zatitu od uznemiravanja u kolama, koja podrazumeva i uznemiravanje zasnovano na stvarnoj ili pretpostavljenoj seksualnoj orijentaciji. Nalogom o jednakosti (The Equality Authority), donetim 1999. kako bi se sprovodilo zakonovodstvo u toj oblasti, ustanovljena je Savetodavna grupa sa zadatkom da vlastima upuuje savete pomou kojih bi se, na odgovarajui nain, suprotstavile diskriminaciji zasnovanoj na seksualnoj orijentaciji. Grupa ukljuuje predstavnike lezbejske i gej zajednice, saradnike iz drutva i kljunih ministarstava, ukljuujui Ministarstvo prosvete i nauke. Znaajni pomaci se mogu uoiti i u samom sistemu obrazovanja. Oni ukljuuju vee
Omladina
insistiranje na principima ''jednakosti'' i ''partnerstva'' i fokusiranje na nedostatke u obrazovanju. Pored ovih principa, razvijene su razliite politike i programi kojima se promovie bezbednije okruenje za uenje, uz podrku i mere u borbi protiv maltretiranja, a radi se i na samopouzdanju dece. Jednako je vana i vea otvorenost prema seksualnosti, koja se ogleda u programima poput odnosi/veze i seksualno obrazovanje (Relationships and Sexuality Education), kao i probna inicijativa ''Istraivanje mukosti.'' Izvetaj koji sledi je kratak pregled rezultata prve faze istraivakog projekta koji je sprovela grupa Gej HIV Strategije, u cilju realizovanja mogunosti koje su ponudile ova i druge inicijative za reavanje problema sa kojima se suoavaju mlade gej osobe u obrazovnom sistemu. Izvetaj poinje razmatranjem problema, ilustracijom relevantne literature iz Irske i ire, o tekoama sa kojima se suoavaju uenici koji su gejevi i lezbejke. Prikazom literature se identifikuju politiki i programski odgovori na ove tekoe, koji su od posebne vanosti za situaciju u Irskoj. Izvetaj, takoe, opisuje razvoj u kontekstu opte politike, ukljuujui kljune zakonske i druge propise, koji se odnose na promociju jednakosti i progresa, koji je gej i lezbejska zajednica napravila, izlaenjem u susret potrebama gej osoba. Nakon toga, opisuje se razvoj u obrazovnom sektoru sa fokusom na politikama i programima u okviru osnovnog i srednjokolskog nivoa, koji su od posebnog znaaja za posveivanje problemima sa kojima su mlade gej osobe suoene u obrazovanju. Takoe, oznaena su pomona sredstva za profesore, poput obuke i drugih naina podrke, koja su kljuna za promociju svesti i razvijanje odgovarajuih pristupa za izlaenje u susret gej uenicima. Izvetaj se zavrava predlozima o proirenju i podravanju razliitih politika i programa, koji su u njemu prepoznati, kako bi se osigurala bezbednija i ohrabrujua sredina za gej osobe u kolama. U ovom izvetaju se prouavaju osnovno i srednje obrazovanje. Postoji potreba za daljim istraivanjem koje bi se fokusiralo na vie obrazovanje, a trebalo bi da ga sprovede Uprava za vie obrazovanje (Higher Education Authority). Sve vie panje se obraa i na obrazovanje odraslih, tzv. drugu ansu u obrazovanju (Second Chance education), koje je izvan obima ove studije. Potreban je dalji rad u ovoj oblasti, kako bi se osiguralo
ukljuivanje lezbejki i gej osoba, kao karakteristine grupe, u obrazovanje odraslih, i smanjili nedostaci u njihovom obrazovanju. Pored toga, aktuelne obuke koje se odravaju u razliitim oblastima, u okviru lezbejske i gej zajednice, bi morale biti prepoznate i podrane, kao uspeno i delotvorno obrazovanje odraslih.
1.1. Posebne tenje i ciljevi

Osnovni ciljevi ovog izvetaja, prvog koji obrauje ova pitanja, su: - Obezbeivanje dokumenta koji bi posluio kao sredstvo strunjacima za obrazovanje, kojim se dokumentuju pitanja koja se tiu gej populacije u kolama i uoavaju najbolji praktini pristupi u reavanju problema sa kojima se oni suoavaju; - Obezbeivanje dokumenta koji bi posluio kao sredstvo lezbejskoj i gej zajednici time to uoava politike, programe i razne organizacione strukture, pomou kojih se moe izai u susret potrebama uenika koji su lezbejke i gejevi; - Promovisanje veeg razumevanja i svesti o efektima koje diskriminisanje mladih gej ljudi i predrasude u kolama imaju na njih; - Uoavanje strategija i mera pomou kojih bi se u kolskom sistemu uspostavilo bezbednije okruenje i podrka za gej osobe.
2. Gej ljudi i obrazovni sistem

Mlade lezbejke, gejevi i biseksualci sede u svakoj uionici, u svakoj koli u naem drutvu. esto nevidljivi, zakonom su primorani da pohaaju kole koje ih ignoriu i igou. Deo njihovih nastavnika/ca je nespreman da prepozna njihovo postojanje u javnosti, niti da adekvatno odgovori na njihove potrebe. Drugi/e nastavnici/e, od kojih su mnogi/e i sami/e lezbejke, gej ili biseksualci/ke, su pod konstanim naporom, esto praeni velikim otporom, kako bi osigurali da kolski dani ovih uenika budu pozitivni (Monahan, 1997; 203).
Omladina
2.1 Irska
Izvetaj Combat Poverty Agency (CPA - Agencija za borbu protiv siromatva) Siromatvo: Lezbejke i gej osobe (1995) dokumentuje najiscrpnije istraivanje ikad sprovedeno o stepenu i prirodi anti-gej predrasuda i diskriminacija u Irskoj. Studija, zasnovana na anketiranju gej osoba iz Dablina i Korka, ispituje naine na koje diskriminacija, i strah od diskriminacije, kod lezbejki i gejeva utiu na stepen siromatva i izoptavanje, i pokuava da utvrdi potrebe onih koji su pod najveim rizikom da iskuse siromatvo. Studija se ne fokusira samo na visinu primanja, ve i na to kako diskriminacija utie na ljudske ivote u odnosima sa porodicom i prijateljima, na obrazovanje i priuavanje, zaposlenje, pristupanost sredstvima poput stanovanja, beneficija od strane drave, zdravlje, uznemiravanje, nasilje i emigraciju. Skoro polovina (49%) ispitanika je postala svesna svoje seksualnosti pre petnaeste godine, kada su naroito ranljivi i zavisni, pogotovo u ekonomskom smislu. Dve treine (66%) je odgovorilo da im je postepeno spoznavanje seksualnosti izazvalo probleme. Mnoge od tih problema su iskusili tokom kole ili koleda. Na primer, tri petine (57%) ispitanika je imalo razliite probleme u koli, a velika veina te probleme opisuje kao rezultat toga to su gej ili lezbejka. Problemi su najee izolacija, depresija, slabo samopotovanje, uznemiravanje i nasilnitvo. Osam posto ispitanika koji su iskusili ovakve probleme u koli, napustilo je kolovanje ranije od oekivanog (1995; 51). Jedan gej mladi to ovako opisuje: Jednostavno, vie nisam mogao da trpim maltretiranje, pa sam odluio da odem. Ionako sam mnogo beao iz kole. Kada sam rekao majci da naputam kolu oseao sam se kao nikad pre. To me je ispunilo i mentalno i fiziki. Vie nisam mogao. Imao sam etrnaest godina, i bio stalno nervozan. Nauio sam da itam i piem tek kad sam napustio kolu i poeo da itam o stvarima koje su me interesovale. (1995; 47). Iz istraivanja se jasno moe uoiti nedostatak pomoi ili podrke gej ljudima koji doivljavaju probleme u koli. Od 91 ispitanika, koji su iskusili ovakve probleme, samo njih estoro ih je podelilo sa nastavnicima, dok je etvoro potrailo pomo od kolskog savetnika.
Najvei broj onih koji su o tome, ipak, razgovarali, rekao je roditeljima (16 ispitanika), prijateljima (19 ispitanika) ili prijateljima koji su lezbejke i gejevi (13 ispitanika). Da bi priali o problemima sa kojima se susreu, zbog seksualne orijentacije, neki su zaobili i kolu, i porodicu i prijatelje. Jedan gej mukarac pria: Shvatio sam da sam gej jo u petom razredu. Nisam imao nikakvih informacija o tome, ali sam uo za re gej i eleo da saznam vie. Prvo sam nazvao Samariane, koji su me ubacili u uobiajenu rutinu: ''Da li pomilja na samoubistvo?''. Nastavio sam da ih zovem, i treeg puta su mi dali informaciju o REACH-u (Hrianska gej grupa).'' Tri petine (59%) onih koji su pohaali koled i jedna treina (36%) onih koji su bili na pripravnikoj obuci, iskusilo je probleme sline onima u koli. Veina tvrdi da su problemi nastali zbog toga to su lezbejke ili gejevi. Ipak, incidenti poput maltretiranja i siledijstva su na koledu znatno manje zastupljeni nego u koli. (1995; 49). Studija pokazuje da je veina onih koji su napravila coming out kao posledicu toga iskusila znaajno ili poboljanje ivota na neki nain. Izvetaj Agencije za borbu protiv siromatva definie preporuke u tretiranju problema kojima se bavi. Sledee preporuke su predloene u domenu obrazovanja: - Ministarstvo prosvete bi trebalo da razvija anti-diskriminacioni program, kojim bi se pristupilo reavanju problema diskriminacije i nedostataka koje ova studija identifikuje. - U opti program protiv nasilnitva bi se hitno trebalo svrstati i nasilnitvo nad uenicima koji su lezbejke i gejevi. - Ministarstvo prosvete bi trebalo da obezbedi obuku za nastavnike i kolske savetnike u cilju stvaranju okruenja u kome bi se svim uenicima, ukljuujui i one koji su lezbejke ili gejevi, pruala podrka, - Ministarstvo prosvete bi trebalo da usvoji Propis o jednakosti primenljiv na kolsku upravu, nastavnike i uenike, kojim bi se tretirali svi oblici predrasuda, diskriminacije i uznemiravanja, ukljuujui one zasnovane na seksualnoj orijentaciji. - U nastavni program bi trebalo ukljuiti pitanja koja se tiu jednakosti i ljudskih prava, kao i problema zbog predrasuda, diskriminacije i siromatva.
Omladina
Iskustva lezbejki, gejeva i biseksualnih osoba u kolama severozapadne Irske

(Foyle Friend, 1999) je izvetaj zasnovan na maloj anketi sprovedenoj 1998. nad mladima iz Derija, Donegala i Tirona, koji se identifikuju kao lezbejke, gejevi ili biseksualci. Njime se potvruju mnogi rezultati iz izvetaja Agencije za borbu protiv siromatva. Od 31 gej ili biseksualnih anketiranih deaka, jedan je opisao pokuaj samoubistva (iako ovog pitanja nije bilo u anketi); dvojica su provela neko vreme u psihijatrijskim ustanovama, a njih 11 smatra da postoji negativan uticaj na njihovo kolovanje. Slini rezultati su dobijeni od anketiranih lezbejki, ukljuujui negativan uticaj surovosti i anti-gej maltretiranja, na njihov uspeh u koli i na ivot uopte (1999;5). Doivljena maltretiranja, zabeleena u ovoj studiji, nisu pojedinani incidenti, ve kontinuirana uznemiravanja koja su se deavala i izvan kolskog dvorita. Jedan od ispitanika pria: Doivljavam verbalno, fiziko i mentalno maltretiranje. Zvali su me pogrdnim imenima, drugi deaci su mi pljuvali po leima i licu. Pisali su homofobine poruke po mojim stvarima. To se desilo i mom bratu, a moju majku su vreali zbog mene. (1999; 12). O uticaju predrasuda protiv lezbejki i gejeva nedavno je pisano u izvetaju Milosrdnih sestara Zapadne provincije (Sisters of Mercy Western Province) Glasovi koji izazivaju: Put do promena (1999). Intervjuisane gej osobe priaju o znatnim tekoama sa kojima se susreu zbog homofobine sredine u kojoj ive. Jedan od njih kae: Mnogi gejevi i lezbejke rano shvate da su drugaiji. Ako te poveu sa neim to je pogreno ili odvratno, mora sa time izai na kraj, isto je sa seksualnou(1999; 81). Obrazovanje i kolovanje se smatraju oblastima u kojima je najznaajnije i najsvrsishodnije prouavati anti-gej predrasude. Ispitanici smatraju da u ovim oblastima postoji mnogo predrasuda (1999;84). Jedan od intervjuisanih kae: U svim elementima obrazovanja se pretpostavlja da smo heteroseksualni. Ne postoji ni prividan izbor. Kada se to pomene, uvek je na uvredljiv nain - ak i u verskom obrazovanju. U knjigama, svi heroji su mukarci, parovi su venani i heteroseksualni. Knjige su svakako podeljene na rodove, ali one su heteroseksualne, i u seksLabris - organizacija za lezbejska ljudska prava 240
ualnom obrazovanju, o gejevima i lezbejkama se pie minimalno, a najee se uopte ne spominju'' (1999; 83). Veze izmeu seksualne orijentacije i nedostataka u obrazovanju pominje i Regionalna sluba za omladinu iz Voterforda (Waterford Regional Youth Services) u izvetaju Videli smo i uli: Izvetaj o potrebama mladih Voterforda (1996). U poglavlju o ''mladima koji su izopteniji'' tvrdi se da mladi gejevi i lezbejke ''mogu postati subjektima uznemiravanja i vreanja'' i imaju ''veoma specifine potrebe tokom razvoja'' (1996; 43). Izvetaj se odnosi na potrebe za obrazovanjem u vezi sa seksualnom orijentacijom i poziva na kreiranje inovacija u toj oblasti, kroz konsultacije sa razliitim interesnim grupama, u volonterskom sektoru, gde ljudi imaju iskustva iz prve ruke sa razliitim problemima, koji ukljuuju i seksualnost i seksualnu orijentaciju. (1996; 45). Ostali korisni izvori informacija o odgovaranju na potrebe homoseksualne omladine u Irskoj ukljuuju: Out-ovana omladina: Izvetaj o probnom projektu Dablinske gej i lezbejske omladinske grupe (O'Brajen, 1998) opisuje rezultate probnog projekta za podrku mladima koji sponzorie Gej odbor Dablin, i podravaju Gej HIV Strategije, a iniciran je od strane Medicinskog saveta za istok, kao deo razvijanja strategije za prevenciju od HIV-a. Izvetaj sadri korisne informacije o faktorima koji sputavaju razvoj grupa ove vrste. Takoe, sadri irok spektar preporuka javnim slubama i volonterskim grupama o nainima pomoi mladim gej osobama. Profesionalna obuka za radnike sa mladima o pitanjima gej omladine:Nacrt predloga za nastavni program (Nexus Research/Gay HIV strategies) sponzorie Regionalna sluba za omladinu iz Voterforda i Projekat za zdravlje gejeva sa juga (Southern Gay Health Project). Predlog nastavnog plana koji se nalazi u izvetaju je sastavljen detaljnim pregledom literature, intervjuisanjem osoblja, slubi i grupa posveenih omladini, i odravanjem dve probne profesionalne sednice za radnike sa mladima, na temu promocije zdravlja kod gej omladine. kolska iskustva lezbejki, gejeva i biseksualaca (Baron, 1999) je teza uraena za Mejnut Univerzitet i Upravu grada Dablina za omladinske slube. Teza je zasnovana na anketiranju mladih gej osoba i prua zanimljive uvide u njihova kolska iskustva.
Omladina
2.2 Internacionalno
Literatura koja se odnosi na potrebe gej osoba u obrazovanju je mnogobrojna. Ona ukljuuje veoma znaajnu dokumentaciju inovativnih pristupa reavanju problema i tekoa sa kojima se suoavaju mlade lezbejke i gejevi u kolama. Iako je nemogue sainiti celokupan pregled te literature, za identifikovanje potreba gej uenika i razvoj strategija, kojima bi im se izalo u susret, za ovu studiju su od velikog znaaja bile sledee inicijative, istraivanja i dokumenta. Jedan od najveih pomaka u tome, nainila je drava Masausets, svojim Programom. Guverner Masausetsa je 1992. osnovao Guvernersku komisiju za gej/lezbejsku omladinu, u iji rad su ukljueni lanovi iz dravnog i NVO sektora, dvoje srednjokolaca, dvoje roditelja ija su deca gej/lezbejke i izvesan broj nastavnika i socijalnih radnika. Komisija je odrala seriju od pet javnih sasluanja irom zemlje, tokom kojih su zabeleena svedoenja studenata i studentkinja homoseksualne orijentacije o svojim iskustvima u koli. Izvetaj, pod nazivom Uinimo kole bezbednijim za gej/lezbejsku omladinu: prekinimo utanje u kolama i porodicama zasnovan je na ovim konsultacijama i israivanjima sprovedenim na najviem nacionalnom nivou. U izvetaju se opisuju neka od kljunih pitanja, zabeleenih tokom javnih sasluanja, koje je komisija organizovala. Na primer: - Uznemiravanje: Anketa koju je 1984. sprovela Nacionalna lezbejska i gej radna grupa (US National Lesbian and Gay Task Force) pokazuje da je 45% mukaraca i 20% ena verbalno ili fiziki napadnuto tokom srednjeg obrazovanja, zbog pretpostavke da su lezbejke ili gejevi. - Izolacija i samoubistva: Izvetaj radne grupe o samoubistvima mladih (Ministarstvo zdravlja SAD-a) iz 1989. otkriva da samoubistva gej / lezbejske omladine ine 30% samoubistava meu mladima. Takoe je otkriveno da je verovatnoa da gej/lezbejska omladina pokua da izvri samoubistvo dva do tri puta vea. Izolacija i uznemiravanje u koli su oznaeni kao mogui faktori pokuaja ili izvrenja samoubistva. - Naputanje kolovanja i slab uspeh. U Izvetaju radne grupe o samoubistvima mladih se procenjuje da 28% mladih lezbejki i gejeva naputa kolu zbog nelagodnosti koju oseaju u kolskom
okruenju. U istom izvetaju se procenjuje i to da gej mladii, lezbejke i biseksualna omladina ini oko 25% sve omladine koja ivi na ulicama SAD. - Rezultati istraivanja Guvernerske komisije pokazuju da se mladi ljudi suoavaju sa raznim tekoama prilikom coming out-a u porodici; one variraju od izbegavanja i nedostatka podrke do potpunog odbacivanja. Prema Izvetaju radne grupe o samoubistvima mladih, 26% mladih gejeva je primorano da napusti dom zbog konflikata u vezi sa seksualnom orijentacijom. U izvetaju Komisije se nalazi veliki broj preporuka za reavanje ovih problema u Masausetsu. Dravni odbor za obrazovanje je 1993. izglasao seriju mera, baziranih na ovim preporukama, kojima se nastoji poveati bezbednost u kolama, i osnovati slube podrke za uenike i uenice koji/e su lezbejke ili gej. Ove mere su, izmeu ostalog: 1. kole se podstiu da razvijaju odredbe kojima se gej/lezbejski uenici i uenice tite od uznemiravanja, nasilja i diskriminacije. 2. kole se podstiu da kolskom osoblju obezbede obuku u spreavanju nasilja i samoubistava. 3. kole se podstiu da osnuju grupe za podrku gej, lezbejskim i heteroseksualnim uenicima i uenicama. 4. kole se podstiu da obezbede savetovalite za lanove porodice uenika i uenica koji su gejevi i lezbejke. Slian pristup je sada usvojen u dravi Rod Ajlend. Tamo se Radna grupa za gej, biseksualnu i transrodnu omladinu (Task Force on Gay, Bisexual and Transgendered Youth) sastoji od dravnih zvaninika, slubi za pruanje pomoi, omladine, roditelja, edukatora i administracije iz Ministarstva zdravlja i prosvete. Radna grupa je irom zemlje organizovala Forum o obrazovanju, koji obuhvata sve uesnike u edukacionom procesu, ukljuujui i mlade, i sainila izvetaj sa nazivom: kola ne treba da boli: Smanjenje tegoba gej, lezbejske i transrodne omladine (1995). Forum je, kao to se istie u izvetaju, uoio sline probleme kao kod mladih gej osoba iz Masausetsa, ukljuujui uznemiravanje i nasilje, izolaciju, samoubistva i odsustvo podrke od strane profesora i kolskih savetnika. Dati su slini predlozi, meu kojima se istiu: potreba za usvajanjem odredbi kojim bi se zatitili gej uenici/e, obuka za nastavnike i akcije, kojim bi se promovisao dijalog meu ueniLabris - organizacija za lezbejska ljudska prava 243
Omladina
cima, edukatorima i roditeljima o pitanjima homofobije i bezbednosti u kolama. Uspeh u razredu: Podrka lezbejskoj, gej i biseksualnoj omladini u kolama (Monahan 1997) prua veoma koristan pregled literature (uglavnom iz Severne Amerike) o kljunim pitanjima o kojima je potrebno obratiti panju u kolama. Prvo pitanje se tie bezbednosti. Monahan kae: Ni jedno dete niti mlada osoba ne bi trebalo da se plai za sopstvenu fiziku bezbednost dok se nalazi u obrazovnoj ustanovi, i ni jedan uenik da strepi od posledica po mentalno zdravlje, koje bi mogao da ima zbog pohaanja kole (1997; 204). Ipak, lezbejke i gejevi su ba u kolama najvie podloni anti-gej nasilju. Na primer, u izvetaju Ministarstva pravde SAD-a se istie da su lezbejke i gejevi najee rtve zloina iz mrnje i da su kole primarne lokacije gde se ovaj tip nasilja deava (1997; 204). ak i u kolama, gde nije dokumentovano nasilje nad gej uenicima, strah od nasilja ima veliki uticaj. Mogunost za normalnim ponaanjem, razotkrivanje neije seksualnosti i/ili traenje podrke, postaje uslovljeno strahom. Pored obezbeivanja fizike bezbednosti, kole imaju obavezu da osiguraju da pohaanje nastave ne bude tetno po mentalno zdravlje uenika. Jedno od najeih iskustava, koje moe potkopati oseaj bezbednosti uenika, jeste stalna izloenost verbalnom uznemiravanju. Prema Monahanu, studenti za koje se pretpostavlja da su lezbejke, gej ili biseksualci, najee su mete ovog tipa zlostavljanja. I dok studije pokazuju da gej uenike najee maltretiraju drugi uenici, u nekim sluajevima maltretiranje dolazi od nastavnika. U ovakvim sluajevima, uznemiravanje moe dobiti oblik direktnih napada, kada nastavnik pravi homofobine ale i komentare, ili se pridruuje uenicima koji to rade (1997; 206). Prema Monahanu, uenici razliito reaguju na pretnje fizikom i mentalnom zdravlju. Ipak, ''njihovi mehanizmi reprodukovanja obrazaca ponaanja se moraju uoiti, ne kao slabosti, ve kao legitimna reakcija na kolski sistem koji ih je izneverio (1997;206). Jedan od najeih mehanizama je beanje i izbegavanje kole i Monahan se poziva na razna istraivanja koja dokumentuju visok stepen izostajanja meu gej / lezbejskom populacijom, akademske
neuspehe, menjenje kole i najzad, potpuno naputanje kolovanja. Problemi ranog naputanja kolovanja su posebno akutni meu uenicima koji su otvoreni po pitanju seksualnosti i nisu u stanju da ''prou'' kao heteroseksualci. Oigledna strategija gej i lezbejske omladine je prikrivanje seksualne orijentacije, putem stalnih pokuaja da oponaaju heteroseksualce - iako je to esto nedovoljno da bi se izbeglo maltretiranje. Prema Monahanu, ovi pokuaji da se prikau ''normalnim'' mogu imati znaajne, nemerljive posledice na njihov razvojni proces, samopouzdanje i oseanje pripadnosti (1997; 207). I dok strah od uznemiravanja moe navesti uenike da se povuku iz kole, zabeleeni su i sluejevi gde lezbejke i gej uenici pokuavaju da naprave balans, tako to postiu izuzetne uspehe u akademskim i/ili drutvenim krugovima. Iako ove strategije mogu izazvati vee prihvatanje u drutvu od potpunog naputanja kole, Manahan istie da svaka od njih ima svoje posledice. ''Uenici koji svu svoju energiju posveuju akademskim postignuima esto postaju otueni od svojih vrnjaka i imaju ograniene mogunosti pri sklapanju drutvenih veza. Oni koji se preoptereuju aktivnim, ali prikrivenim drutvenim odnosima, nose teret poremeenog doivljavanja sebe (1997; 208). Sigurna igra: Odgovor nastavnika srednje kole na pitanja lezbejskih, gej i biseksualnih uenika, maltretiranje, HIV i AIDS, obrazovanje i Sektor 28 (Daglas Etal, 1997) je nacrt studije bazirane na anketi sprovedenoj u srednjim kolama u Engleskoj i Velsu. Anketa je sainjena radi identifikacije njihovog opaanja, izmeu ostalog, maltretiranja u koli, naina na koji kole nastoje da izau u susret potrebama lezbejki i gejeva i poduavanja o HIV-u i AIDS-u. 82% intervjuisanih profesora je bilo svesno incidenata koji su zasnovani na homofobinom verbalnom maltretiranju, a 26% je bilo svesno postojanja fizikog maltretiranja, koje je praeno homofobinim vreanjem. Posledice takvog maltretiranja su varirale, dovodei, u pojedinim sluajevima, do preranog naputanja kolovanja. Jedan intervjuisani razredni stareina kae da je takvo maltretiranje ukljuivalo: Smanjenje ili totalni gubitak samopouzdanja, takoe i samopotovanja, povlaenje u sebe, prekid komunikacije, oiglednu nesreu, koja utie i na druenje, motivaciju prema radu, koli;
Omladina
beanje iz kole, simuliranje bolesti pred roditeljima i oigledno, na odbijanje da se doe u kolu (Daglas et al, 1997; 24). Iako mnoge kole imaju opta pravila koja se tiu uznemiravanja, samo 6% ima pravila koja ukljuuju uznemiravanje lezbejki i gejeva. Upitani o faktorima koji ih sputavaju u suprotstavljanju homofobinom uznemiravanju, profesori najee navode: - neodobravanje roditelja, - nedostatak osoblja sa iskustvom, i - nedostatak pravila. U intervjuima se takoe razgovaralo o zabrinutosti zbog reakcija lokalne zajednice i homofobije meu lanovima osoblja. Interesantno je da su kole sa razvijenim inovativnim i efektnim taktikama za reavanje problema uznemiravanja, nerado otkrivale detalje o njima, navodei kao razlog- zabrinutost zbog 'negativnog publiciteta' (1997;28). Neke od korisnih informacija o praktinom pristupu reavanju problema gej uenika su sadrane u Pregledu srednjih kola objavljenom u SAD-u. Na primer, u jednom lanku se dokumentuju iskustva steena tokom Projekta 10, programa razvijenog u oblasti Ferfaks u Los Anelesu, radi izlaska u susret razliitim potrebama gej/lezbejskih uenika (Uribe, 1993). Projekat je fokusiran na obrazovanje, redukciju verbalnog i fizikog nasilja, spreavanje samoubistava i propagiranje preciznih informacija o AIDS-u. Metode pomou kojih je projekat sproveden su radionice za profesore, savetnike i drugo osoblje, i grupe za podrku uenicima, koje su ustanovljene u svakoj srednjoj koli i orijentisane su na pitanja oko seksualne orijentacije. Grupe za podrku su bile izuzetno vaan deo Programa i putem podrke fascilitatora/savetnika, pruale su savete uenicima u reavanju razliitih problema, ukljuujui i seksualnu orijentaciju (1994; 111). U lanku se navode instrukcije iz Projekta 10 za koje se smatra da su od posebne vanosti za kole koje nameravaju da izau u susret potrebama svojih uenika, koji su lezbejke i gejevi. Na primer, tokom Programa je uoeno da su profesori esto nespremni da na asovima razgovaraju o homoseksualnosti , i izraavaju zabrinutosti zbog optubi da je podstiu ili promoviu. Otkriveno je da ovi problemi mogu biti prevazieni, ako kole usvoje anti-diskriminacione odredbe koje seksualnu orijentaciju svrstavaju meu
zatiene kategorije. Tada bi se mogla razviti integrisana strategija radi sprovoenja ovih odredbi i razvoja nastavnih programa, koji bi omoguili diskusije o seksualnoj orijentaciji. Postojanje i podrka anti-diskriminacionih odredbi bi zatitila profesore od moguih albi roditelja. U tom sluaju bi roditelj bio zamoljen da sastavi albu u pisanom obliku i izrazi svoje protivljenje i argumente. kolski odbor bi je tada razmatrao u svetlu usvojene anti-diskriminacione odredbe. Uenici i uenice gejevi i lezbejke: razumevanje njihovih potreba (Besner and Spangin, 1995) je studija koja sadri zanimljiv pregled (baziran na iskustvima u SAD-u) naina na koje se moe obezbediti pomo za gej / lezbejske uenike. Besner i Spungin uoavaju probleme sa kojima se susreu kole, koje razvijaju slube, ili nastavne programe, koje pojedini roditelji ili ljudi iz zajednice doivljavaju kao promovisanje homoseksualnosti. Ipak, oni belee da su slian otpor i ljutnja postojali i tokom sedamdesetih godina kada se raspravljalo o rasizmu. Oni sugeriu da bi u takvim sluajevima kola trebalo da naglasi moralnu i profesionalnu odgovornost/dunost za uvaavanjem potreba svih studenata, bez obzira na seksualnu orijentaciju ili druge razlike. Oni, takoe, istiu da se predloenim Naelima ova dunost moe staviti na snagu, ime bi se podizao nivo svesti u iroj kolskoj zajednici, obezbedila obuka za nastavnike i savetnike, kao i podrka za porodice. Dalje se navode praktini predlozi za borbu protiv anti-gej predrasuda u okviru nastavnog programa kola, preko predmeta poput knjievnosti, drutvenih nauka, istorije, itd. Tokom ovog istraivanja uspostavljen je kontakt sa odreenim brojem drutvenih inicijativa u cilju promovisanja jednakosti za lezbejke i gej osobe u kolama. Interesantni projekti iz ove oblasti ukljuuju i sledee: - Hetrik-Martin Institut je organizacija za posredovanje i socijalna sluba sa seditem u Njujorku, iji je rad posveen izlaenju u susret razliitim potrebama gej / lezbejske omladine, kao i edukaciji drutva o njihovim ivotima. Institut je zajedno sa Odborom za obrazovanje grada Njujorka 1985. otvorio Harvi Milk kolu za mlade koji nisu u stanju da dovre obrazovanje u konvencionalnom obrazovnom sistemu zbog anti-gej uznemiravanja. U koli takoe postoji centar za vannastavne aktivnosti, u okviru koga funkcioniu
Omladina
individualno i porodino savetovalite, praktina podrka mladim beskunicima i posredovanje na nacionalnom nivou. - Gej, lezbejska i strejt obrazovna mrea (GLSEN) je organizacija sa seditem u Nju Jorku koja obuhvata rad na nacionalnom nivou SAD-a. GLSEN nastoji da uspostavi kolsku atmosferu u kojoj se razlike uvaavaju kao pozitivan doprinos stvaranju ivahnije i raznovrsnije zajednice. Njena uloga u posredovanju se sastoji od povezivanja sa konvencionalnim obrazovnim organizacijama, sindikatima profesora i vlastima. Podrava rad lokalnih Poglavlja i nudi velik izbor video materijala, knjiga, naela i veb sajt.
Prevela: Majda
X
RENIK LGBTTIQ POJMOVA I SIMBOLA
LGBTTIQ renik pojmova i simbola

Activism aktivizam: politiko uverenje da delanje na individualnoj ili kolektivnoj ravni moe izazvati politike promene. Aktivistiki stav ne porie znaaj konvencionalnih institucionalnih struktura (pravo, mediji, obrazovanje itd.), nego podstie ljude da im pristupe direktno. Iako aktivizam po definiciji nije nuno radikalan, on se najee javlja u domenu u kojem je neki oblik DISKRIMINACIJE postao odve represivan, te se zbog toga neretko suprotstavlja odnosima moi koje bi da odre status quo. Assimilation asimilacija: krilo lezbejske i gej politike koje naglaava da ne postoje neke znaajne razlike meu heteroi homoseksualcima. Uverenje koje ovde vlada izraava se u nadi da e lezbejkama i gej mukarcima, ako se budu ponaali na nain koji je za DOMINANTNU KULTURU prihvatljiv, kad tad biti omoguen ravnopravan pristup svim resursima i privilegijama, dostupnim heteroseksualnoj veini. No kako je drutvena prihvatljivost neto to poiva na kontingentnim faktorima poput klase, rase i roda, asimilacione tendencije esto trpe osudu da ih promoviu upravo najmanje ugroeni pojedinci (beli mukarci srednje klase). Aut (Out) - Opisuje osobu koja se seksualno/ rodno/ polno identifikuje u javnom i/ili u profesionalnom ivotu. Autirati - in javnog objavljivanja da je neka osoba gej, lezbejka ili biseksualna osoba. Veina gej i lezbejske zajednice smatra da je nepristojno i protivi se tome da bilo koja osoba, osim one koja je u pitanju, odluuje o tome kad e i kome priati o seksualnoj orijentaciji. Lezbejska i gej zajednica u Srbiji termin autirati se takoe koristi za situacija kada sam gej ili sama lezbejka odlui nekome da pria o svojoj seksualnoj orijentaciji. Tako na primer, moe da se kae da se neka lezbejka auitirala ocu, tj. da mu je rekla da je lezbejka.
Renik LGBTTIQ pojmova i simbola
Biological sex bioloki (hromozomski) pol: odreenje determinisano hromozomima (XX [?], XY [?]), hormonima (estrogen i progesteron [?], testosteron [?]) i unutranjim i spoljanjim genitalijama (vulva, klitoris, vagina [?], testisi i penis [?]). konstruktivistike teorije tvrde da je pol (kao i rod i rodne uloge) konvencija (drutvena konstrukcija) Biphobia bifobija: netolerantnost ili nasilje prema biseksualnim osobama koje sprovode heteroseksualne osobe (u tom sluaju esto je sinonimna sa HOMOFOBIJOM) ili lezbejke i/ili gej mukarci. Bisexual biseksualna osoba: osoba ija je SEKSUALNA ORIJENTACIJA usmerena prema osobama oba roda; ili, osoba koja se emotivno, drutveno ili psiholoki investira u osobe oba roda. Prezir prema biseksualnim osobama (vidi BIFOBIJA) poinje da jenjava tek s pojavom queer pokreta, dakle, paralelno sa tendencijama nivelisanja bitnih razlika meu neheteroseksualnim osobama. Chosen family druga porodica: mrea prijatelja, partnera/partnerki i bivih partnera/partnerki od kojih LGBT osoba trai (i dobija) podrku, ponekad da bi nadoknadila ono to joj je uskraeno u njenom primarnom okruenju Closet prikrivanje: stanje privatnosti, prikrivenosti. (Otuda fraza to come out of the closet, izai na videlo, pokazati se). 1. Simbolika slika prisilnog zatvaranja, sakrivanja (closet znai i mala, tajna prostorija, i plakar) i (lane) sigurnosti koja oznaava muk ne-heteroseksualnih osoba koji im namee kulturni kd. 2. U QUEER TEORIJI ovaj termin nosi politiku teinu kao reim cenzure koji sprovodi dominantna kultura. 3. Sinonim za homoseksualnu osobu koja prikriva svoju seksualnu ORIJENTACIJU (otuda i sintagma closet queen [prikrivena kraljica]: onaj ko se u potaji uputa u homoseksualne odnose, dok istovremeno javno vodi heteroseksualni ivot).
Coming out razotkrivanje: sintagma koja potie iz fraze coming out of the closet, ve se ustaljeno upotrebljava u znaenju javnog i otvorenog istupanja i afirmisanja vlastite (homo)seksualne orijentacije. Javlja se u dve ravni: kao samootkrie i kao manje ili vie javna obznana. Rei sebi i drugima, odnosno izai iz utanja o svom identitetu. Izlaenjem iz utanja izlazi se iz izolacije i negiranja i objavljuje se drugima pravo na drugaiji ivot.U AKTIVIZMU ili QUEER TEORIJI, razotkrivanje zadobija dimenziju politikog ina opiranja i suprotstavljanja HETEROSEKSIZMU. Compulsory heterosexuality prinudna heteroseksualnost: sintagma nastala u teoriji LEZBEJSKOG FEMINIZMA (Edrijen Ri) koja upuuje na sloene i mnogostruke forme odnosa meu enama. Po lezbejskim feministkinjama, ene su doslovno prisljine na heteroseksualnost, odnosno ulogu seksualnog, emotivnog i fizikog (rad u kui i staranje nad porodom) sluenja mukarcu. S druge strane, istorijskim potiskivanjem govora o ivotu lezbejki i ena koje su ivele nezavisno od mukaraca, i blagodarei verbalnim i fizikim napadima na te ene, heteroseksualnost se nudila kao jedina opcija. Ovaj je koncept u lezbejskom feminizmu bio klju za tumaenje naina na koji funkcionie PATRIJARHAT. Od sredine osamdesetih godina prolog veka, sve ee ga koriste i gej mukarci da bi opisali automatsku pretpostavku o tome da je svako bez razlike heteroseksualan. Cross-dressing trans-odevanje: doslovno, noenje odee koja se dizajnira za suprotni pol. U izvesnom smislu je sinonimna prakasma DRAG-KRALJICA i TRANSVESTITA, ali se esto koristi da oznai i praksu heteroseksualnih mukarac koji odevaju ensku odeu ili, ree, za ene koje nose ekskluzivno muku odeu (frak, kravata i sl). Discrimination diskriminacija: svaki oblik zlostavljanja i REPRESIJE, koji moe i ne mora ukljuivati fiziko nasilje. Zasnovana na principu razlikovanja i razliitosti, ona ideoloki i posredstvom institucija koje poseduju mo da nadziru i
kanjavaju, liava prava sve one koji se na ovaj ili onaj nain ne uklapaju u dominantnu matricu. Princip po kome diskriminacija funkcionie moe se vezati kako za ignoranciju tako i za privilegovano znanje, ali su mu u osnovi netolerantnost i mo ([neme] veine). Drag transvestija: (Dressed As a Girl), re se izvorno koristila u ekspirovom Glob teatru kao oznaka za glumce koji su imali enke uloge (kako glumica nije bilo). Termin se u naelu odnosi na kostim i preruavanje (otuda fraza in drag preruen u odeu suprotnog pola). Njime se pre svega referie na mukarce koji na ovaj ili onaj nain nastupaju, oponaajui ene, i time sprovode rodni PERFORMANS ime demonstriraju FLUIDNOST rodnog identiteta koji se inae po definiciji smatra fiksiranim. Drag-king drag-kralj: lezbejka/ena koja simulira mukarca. Ddrag-queen drag-kraljica: gej/strejt mukarac koji simulira enu. Fag/faggot peder: u HOMOFOBINOJ upotrebi, sleng koji u naelu denotira gej mukarce, a posebno konotira RODNI LIK slabanog i efeminizovanog mukarca. Sam termin, po nekima, vodi poreklo od srednjvekovne prakse spaljivanja SODOMITA na snopovima prua (faggot). Srpska re PEDER u ne-homoseksualnoj upotrebi ima slinu konotaciju, dok u gej zajednici nije nuno uvredljiva, nego se esto pojavljuje i kao samo-afirmativno parodiranje STREJT konotacija. Gay gej: osnovno znaenje termina je razdragan, veseo. U XIX veku zadobija novo znaenje: enske prostituke su s prezirom nazivane vesele (gej) ene, pa se taj atribut pripisivao i mukarcima koji su se sluili njihovim uslugama i mukim prostitutkama. Ranih godina XX veka nekolicina mukaraca i ena iz Amerike prisvaja taj izraz kao zamenu za kliniki naziv HOMOSEKSUALNA OSOBA. Re ulazi u iroku upotrebu
ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, kada mediji prihvataju zalaganja gej pokreta da se izraz HOMOSEKSUALAC, koji koriste psihijatri pri dijagnozi mentalnog oboljenja, zameni reju gej (po analogiji sa zahtevima crnakog pokreta da se re Negro zameni reju black). Gej (mukarac) / gejevi - Mukarac koga fiziki i/ili emotivno privlae iskljuivo osobe istog pola. Izbegavajte korienje termina homoseksualac kako biste opisali gej mukarca. Gej panika odbrana - Obrazloenje nasilja ili ubistva zasnovano na tvrdnji da je rtva flertovala sa nasilnikom. U inostranim sudovima deavalo se da mukarac koji je ubio gej mukarca, navodi da je bio izazvan da to uradi zato to je ovaj flertovao i seksualno mu se nabacivao, to je izazvalo paniku. Gej panika znai da odbrana krivi rtvu za zloin iz mrnje, i sugerie da flert sa osobom istog pola izaziva nasilan odgovor, koji ak moe da izazove smrt. Genderfobija (rodofobija) - Diskriminacija na bazi roda (rodnih uloga, izraavanja i normi) koja proistie iz neprihvatanja i negiranja prava individua na linu koncepciju polnog/rodnog identiteta i izraavanja. Heterophobia heterofobija: strah i mrnja prema heteroseksualnim osobama, institucijama koje su zasnovane na heteroseksualnim odnosima (brak, porodica) ili institucijama koje podravaju ove odnose (crkva, drava). Heteroseksizam - Stav da je heteroseksualnost jedina validna seksualna orijentacija. Heteroseksizam se esto ispoljava u formi ignorisanja lezbejki i gejeva. Na primer, brojni lanci o ljubavi, parovima i odnosima koji nigde ne pominju istopolne parove. Heteroseksualni mukarac / heteroseksualna ena / heteroseksualna osoba - Osoba koju fiziki i/ili emotivno
privlae iskljuivo osobe suprotnog pola. Heteroseksualna osoba ne mora da ima seksualna iskustva sa osobom suprotnog pola da bi se definisala kao heteroseksualna. Homophobia homofobija: strah, netolerancija, nasilje ili mrnja prema gej mukarcima i lezbejkama (i biseksualnim osobama [videti BIFOBIJA]). Manifestuje se kao neupitna vera u superiornost heteroseksualnosti, koju podstiu kulturne i instutucionalne drutvene prakse. Ta vera raa NASILJE prema ne-heteroseksualnim osobama koje se opravdava uverenjem u vlastitu superiornost (i njihovu inferiornost). Nasilje se ogleda u verbalnim i fizikim napadima, oduzimanju potomstva neheteroseksualnom roditelju, diskriminaciji pri zapoljavanju, plaanju poreza, umirovljenju, imigracionom postupku itd. Ovi oblici DISKRIMINACIJE su ono to spada u drutveni domen i mnoge homofobine osobe odricae da u tome uzimaju udela. Meutim, homofobija se lako prepoznaje na pojedinanom nivou u svakodnevnim situacijama, recimo, kada za neku enu mislimo da je lezbejka samo zato to nije u stanju da pronae mukarca ili zato to eli da bude mukarac; ili kada osobu koja je lezbejka ili gej mukarac ne posmatramo kao celovitu linost, nego iskljuivo na osnovu njihove seksualne ORIJENTACIJE. (Diskriminacija radi po istoj matrici u sluaju veine razlika nacionanih, rasnih, klasnih itd., i nje nisu poteeni ni oni koji pripadaju manjinama). Homoseksualac (problematina terminologija) - Zastareli kliniki termin za osobe koje fiziki i/ili emotivno privlae iskljuivo osobe istog pola. Termin je neprikladan i mnogi gejevi i lezbejke smatraju da je uvredljiv. Bolji termini su gej (mukarac) / gejevi i lezbejka. Identity identitet: [sexual/gender] seksualni identitet (LEZBEJKA, STREJT, GEJ, BI, ASEKSUALNA osoba) i rodni identitet (TRANSVESTIT, TRANS-RODNI, TRANSSEKSUALNA osoba). Iako deluju intuitivno, ove podele nisu striktne i fiksirane. Politika identiteta identitet koristi kao sredstvo za zadobijanje politike moi, rodne jednakosti, drutvenog
uvaavanja, kulturne legitimnosti, i to najee u formi veih prava. Institutional opression institucionalizovana diskriminacija: drutveni sklop koji se ogleda u institucijama moi (jezik, mediji, obrazovanje, ekonomija, religija i dr) koje favorizuju jednu grupu (ili jedan sistem odlika) naspram drugih. Savremena teorija se u naelu slae da je ta grupa grupa belih (rasa) heteroseksualnih (orijentacija) mukaraca (rod) srednjih godina (starosna dob) pripadnika srednje ili srednje-vie klase (klasa). Svi koji na ovaj ili onaj nain odstupaju od date grupe, tretiraju se kao manjina (ak i kada formiraju grupu koja je od ove brojnija). Mo te grupe, ak i nad priblino jednakim (recimo, crni mukarci sa svim navedenim odlikama) ili veim grupama (ene uopte), odrava se putem spomenutih ustanova. Internalized opression interiorizovano nasilje (ili interiorizovana homofobija): interiorizovana mrnja prema sebi koja nastaje kao posledica prihvatanja negativnih stereotipa koje stvara opresivna zajednica. To podrazumeva esto konfliktna oseanja da su ne-strejt osobe u sri loe i inferirone ili da su superiorne i ekskluzivno dobre; da na itavom svetu nema SIGURNOG PROSTORA; da se moe verovati samo pripadnicima grupe i da se pripadnicima iste grupe ne sme ni po koju cenu verovati; da se radi sigurnosti zauvek treba SKRIVATI; da radi sigurnosti svuda i uvek treba istupati i otkrivati svoju orijentaciju itd. Interseksualna osoba - Osoba koja se raa sa polnim i reproduktivnim organima koji nisu definisani kao izriito enski ili muki. Ovaj izraz odmenjuje politiki nekorektan izraz HERMAFRODIT Labris - Simbol iz kritske mitologije koji predstavlja sekiru sa dva seiva. Lezbejski pokret u SAD-u je tokom ezdesetih godina prolog veka uzeo ovaj simbol za jedan od svojih oznaka.
Lesbian lezbejka: ena koja se emotivno, drutveno ili psiholoki investira u druge ene. Lezbejka je jedan od najstarijih i najpozitivnijih termina za ne-heteroseksualne ene, to u LEZBEJSKOJ FEMINISTKOJ teoriji ne oznaava samo seksualni identitet koji se sukobljava sa konvencionalnim rodnim oekivanjima od ena, nego i drutveni i politiki identitet izgraen u opoziciji prema mukom ovinizmu, PATRIJARHATU, HETEROSEKSIZMU i falocentrizmu. Sama re potie od imena grkog ostrva Lezbos gde je roena pesnikinja Sapfo koja je uznosila ljubav meu enama. Lezbejke u Srbiji koriste termin lezbejke ne lezbijke kako bi identifikovale sebe, tako da je termin lezbejka preporuljiviji od termina lezbijka. LGBT - Skraenica za lezbejke, gej mukarce, biseksualne, transdender osobe. LGBTTIQ - Skraenica za lezbejke, gej mukarce, biseksualne, transrodne, transeksualne, interseksualne i queer osobe. Misogyny mizoginija: doslovno, mrnja prema enama ili enskom rodu u naelu. Patriarchy patrijarhat: norma na kojoj je zasnovana struktura drutva; niz strategija da se uspostave i odre postojei sistemi odnosa moi i privilegija koje se u kontinuitetu dodeljuju mukarcima. Ime je sugestivno: postoje tri oca Bog otac, otac drave, monarh, i pater familias, otac porodice. Postoje tri tipa zakona: boanski zakon po kojem se sve odvija u teolokom i ontolokom smislu, zakon koji donosi otac drave, zakon kojem moraju da se pokoravaju svi dravljani, odakle sledi totalna mo monarha nad ivotom i smrti podreenih i, konano, zakon oca na koji se obavezuje ena kada stupa u brak primajui ime mua. Tumaeno manje alegorijski, patrijarhat je norma jednog, norma neraspodeljive moi.
Pol - Klasifikovanje na osnovu reproduktivnih organa/funkcija i genitalija na muki, enski i interseks. Drutveno prihvaeni su samo muki i enski pol. Polni identitet - Individualno identifikovanje po pitanju pola i polne pripadnosti, koji ne zavisi od pola koji je pripisan roenjem. Queer theory queer teorija: kola knjievne i kulturne kritike, koja se u SAD pojavila poetkom osamdesetih godina, duguje svoje intelektualno poreklo feministikoj teoriji i francuskim filozofima poput Miela Fukoa i aka Deride. Queer teoretiari analiziraju sve tipove tekstova u cilju razoblienja temeljnog znaenja, distinkcija i odnosa moi u kulturi koja je proizvela tekst. Analize otkrivaju sloene kulturne strategije kojima je omoguena regulacija seksualnog ponaanja, to esto rezultuje REPRESIJOM i DISKRIMINACIJOM seksualnih disidenata koji kre seksualne tabue ili se ne uklapaju u kulturno sankcionisane RODNE ULOGE. Ciljevi queer teoretiara su destabilizacija kulturnih ideja o PRIRODNOSTI, NORMALNOSTI, seksualnosti i termina hetero- i homoseksualnosti koji su korieni u svrhu diskriminisanja osoba koje se nisu saobraavale zapadnom idealu MONOGAMNOG heteroseksualnog braka. Queer teorija se mahom vezuje za teoriju drutvenog konstruktivizma i u neskladu je sa esencijalistikim postavkama (recimo, teza da je neko po svojoj sutini ili bitnom odreenju gej mukarac, odnosno lezbejka) koje postoje unutar starije (ali i novije) konceptualizacije neheteroseksualnog identiteta (videti LEZBEJSKI IDENTITET). Neka od najpoznatijih imena u queer teoriji svakako su Dudit Batler, Iv kosofski Sidvik, Sindi Paton, Dajana Fas, Leo Bersani i Sajmon Vetni. Queer: re se prvenstveno odnosi na sve to se razlikuje od konvencionalnog na neki neobian nain (sinonim za udno, ekscentrino). U poetku su konotacije ovog termina u gej upotrebi bile negativne, pa ak i danas postoji otpor prema ovom izrazu, osobito meu starijim homoseksualnim osobama.
Budui da termin subverzivno razobliuje postojee, toboe fiksirane modele, odbacujui razlike (svi LGBT su njime bez razlike obuhvaeni) i identitete (nijedan od LGBT identieta u njemu nije povlaen), on postaje sve univerzalnije prihvaen. Mnoge TRANSSEKSUALNE, biseksualne pa ak i heteroseksualne osobe ija se seksualnost ne uklapa u kulturne standarde MONOGAMNOG heteroseksualnog braka prihvatili su ovu oznaku kao seksualni disidenti/disidentkinje. Queer je ranije u engleskom jeziku korien kao pogrdan naziv za neheteroseksualne osobe. Ovaj termin su LGBTTIQ osobe zatim preuzele kako bi opisivale same sebe. Neke osobe posebno cene ovaj termin zato to oznaava prkos i zato to obuhvata razliitost ne samo gejeva i lezbejki ve i biseksualnih, transrodnih i interseksualnih osoba, kao i heteroseksualne osobe koje sebe vide ili ive svoj ivot van hetero-patrijarhalnih normi. Rod - Drutveni konstrukt pola koji po definiciji odreuje samo drutvene uloge mukaraca i ena, to jest osoba mukog ili enskog spola. Takoe, individualni konstrukt sopstvenog identiteta/izraavanja koji potvruje, negira i/ili prevazilazi drutveno zadate i formirane polne i rodne uloge mukaraca i ena, kao i celu binarnu osnovu mukog i enskog. Rodni identitet - Individualni oseaj sebe i samosvesnost kao polnog/rodnog drutvenog ljudskog bia, koji ne zavisi od pola koji je pripisan roenjem. Podrazumijeva osobni koncept/konstrukt koji moe biti u skladu sa drutveno propisanim definicijama u pogledu pola/roda ili ih moe negirati, prevazilaziti i menjati. Rodno izraavanje - Vizuelna i spoljna prezentacija svake osobe koja se ogleda kroz odevanje, odevne ili telesne oznake, frizuru, ponaanje i govor tela. Seksualna orijentacija - emocionalna i/ili fizika privlanost ili naklonost koja moe biti prema osobama istog i/ili razliitog pola. Izbegavajte korienje uvredljivog izraza seksualna preferencija, koji se esto koristi kako bi se
impliciralo da je istopolna seksualna orijentacija neto to se moe i treba promeniti. Sexism seksizam: Diskriminacija i/ili stavovi, uslovi i ponaanje kroz koje se vri promocija stereotipa i represivnih drutvenih uloga i normi na bazi pola i roda. Posebno se odnosi na norme, vrednosti, uverenja, strukture i sisteme koje marginalizuju i podreuju ene dodeljujui mukarcima mo, privilegije i preimustva. Oblik nasilja koje se nad enama vri individulano ili institucionalizovano. Sexual identity seksualni identitet: odnosi se na to kako sebe nazivamo i percipiramo. Ti nazivi ukljuuju strejt, gej, bi, queer, neodreen/a, neodluan/a, asekualan/a i dr. Nae seksualno PONAANJE i nain na koji sebe odreujemo (identitet) predstavljaju stvar mogueg izbora/odluke. Ima i onih koji tvrde da se i seksualna ORIJENTACIJA moe odabrati, iako se to mahom porie. Stil ivota (problematina terminologija) - Termin koji se esto koristi kako bi se degradirali ivoti gejeva i lezbejki. Izbegavajte korienje. Kao to ne postoji ni heteroseksualni stil ivota koji je jedinstven za sve, tako ne postoji ni gej stil ivota. Straight (str8) strejt: oznaava, pre svega, neto pravo, bez skretanja (devijacija), neto nepomeano, ali i neto konvencionalno, to ne odstupa od normi koje su priihvaene kao uobiajene, NORMALNE i PRIRODNE. Neutralna oznaka za heteroseksualne osobe u queer zajednici. Transdender/Transrodno - Sveobuhvatni termin koji se koristi kako bi se opisale razliite osobe, ponaanja i grupacije koje imaju zajedniko delimino ili potpuno suprotstavljanje nametnutim rodnim i polnim ulogama. Transdender se ne odnosi na seksualnu orijentaciju osobe. Transeksualna osoba - Osoba koja ima jasnu elju i nameru da promeni svoj pol, kao i osoba koja je delomino ili potpuno
modifikovala (ukljuuje fiziku i/ili hormonalnu terapiju i operacije) svoje telo i prezentaciju, izraavajui svoj rodni i/ili polni identitet i oseaj sebe. Transphobia transfobija: po analogiji sa BIFOBIJOM i HOMOFOBIJOM, oblik diksriminacije, zasnovan na strahu, neznanju i mrnji, usmeren protiv TRANSSEKSUALNIH, TRANSRODNIH osoba i ljudi sa DVE DUE. Tu predrasudu mogu perpetuirati strejt ljudi, gej mukarci, lezbejke, biseksualne ili POLISEKSUALNE osobe. Interiorizovana transfobija karakteristina je za trans osobe koje iskuavaju krivicu, sramotu, nedostatak samopouzdanja, negativnu sliku o sebi, poto implicitno ili eksplicitno prihvataju drutvenu stigmatizaciju. Transrodna osoba - Osoba iji rodni identitet i/ili rodno izraavanje nije u skladu sa uvaenim (nametnutim) tradicionalnim rodnim ulogama i normama. Tranvestija /tranvestite/tranvestiti - Tranvestiti su osobe koje vole da nose odeu suprotnog pola. Tranvestija, tj preoblaenje nije povezano sa seksualnom orijentacijom. Tranvestiti/e mogu biti i heteroseksualne i istopolno orijentisane osobe. Trougao / crni trougao/ roze trougao - Tokom II svetskog rata nacisti su u svojim konc-logorima ruiastim trouglom obeleavali gejeve, a crnim trouglom lezbejke, Romkinje i prostitutke. Tokom II svetskom rata u nacistikim logorima pogubljeno je vie desetina hiljada istopolno orijentisanih osoba. Woman-identified-woman/(woman-loving-woman) ena identifikovana kao ena/(ena koja voli enu): termin koji se koristio u LEZBEJSKOM FEMINISTIKOM pokretu i opisivao ene koje su itav svoj ivot organizovale oko drugih ena. Preko te sintagme nainjeno je odreenje lezbejstva koje nije ukljuivalo seksualne odnose (pa su pod njega mogle potpasti kako PRAVA LEZBEJKA tako i POLITIKA LEZBEJKA).
Zastava duginih boja - Simbol jedinstva i razliitosti koji se koristi irom sveta, kao obeleje mirovnog, feministikog i LGBTTIQ pokreta.
Priredila: Ksenija Forca Pojmovi preuzeti iz: - Kratkog pojmovnika queer teorije, Adrijane Zaharijevi, objavljenog u hrestomatiji Unutra/Izvan urednice Dajan Fas, u izdanju Centra za enske studije, Beograd (2003), prevela Adrijana Zaharijevi - Prirunika za novinare i novinarke Ka Evropi: marginalizovane grupe i odgovorno novinarstvo u izdanju Labrisa organizacije za lezbejska prava, Beograd (2005)
CIP

Citanka LGBT - Labris - Beograd

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Citanka LGBT - Labris - Beograd

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

I TA N K A

OD A DO O LEZBEJSKIM I GEJ LJUDSKIM PRAVIMA

Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava

Izdavanje ove publikacije pomogao je vedski helsinki komitet za ljudska prava

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 5

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

injenice o istopolnoj orijentaciji

Seksualna orijentacija nije izbor.

Veruje se da postoji nekoliko faktora koji odreuju seksualnu orijentaciju.

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

Homoseksualnost nije mentalni niti emocionalni poremeaj.

Napori da se promeni neija seksualna orijentacija su neefikasni i mogu biti tetni.

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Mladi koji su gej ili lezbejke u veem su riziku od samoubistva.

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

Gejevi i lezbejke vrlo retko seksualno zlostavljaju decu.

Gej osobe nisu opsednute seksom.

Ne postoji poseban gej ivotni stil.

Izvor: http://hcqsa.virtualave.net/facts.html Prevela: Danijela ivkovi

Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 14

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Najea pitanja i odgovori u vezi sa istopolnom orijentacijom

Pretpostavimo za trenutak da je seksualna orijentacija stvar izbora (mada to nije sluaj):

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

Ako je va komija ili saradnik gej:

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

ime je prouzrokovana odreena seksualna orijentacija jedne osobe?

Da li je seksualna orijentacija stvar izbora?

Da li je homoseksualnost mentalna bolest ili emocionalni problem?

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Da li lezbejke i gejevi mogu biti dobri roditelji?

Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 19

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

Zbog ega je coming out teak proces za neke lezbejke i gejeve?

ta bi pomoglo lezbejkama i gejevima da prevaziu predrasude i diskriminaciju u odnosu na njih?

Da li se terapijom moe promeniti seksualna orijentacija?

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Zbog ega je za drutvo vano da bude bolje edukovano u vezi sa homoseksualnou?

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

Poreklo seksualne orijentacije

Da li je homoseksualnost psiholoki problem ili mentalna bolest?

Da li je homoseksualnost posledica odrastanja u siromanim porodicama i nedostatka verskih uverenja?

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Da li je homoseksualnost izazvana zlostavljanjem ili loim iskustvom sa osobama suprotnog pola?

Da li se homoseksualnost moe leiti?

Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 23

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

Gej nain ivota ta je to gej nain ivota?

Koliko gej ljudi postoji?

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Gej osobe su opsednute seksom?!

Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava 25

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

Da li su homoseksualci nesreni i usamljeni ljudi?

Da li su lezbejke radikalne feministkinje koje mrze mukarce?

Od A do o lezbejskim i gej ljudskim pravima

Ono to gej ljudi rade u krevetu odvratno je i perverzno!

Homoseksualnost, deca i porodine vrednosti Da li su homoseksualci skloniji zlostavljanju dece?

Opte informacije o istopolnoj orijentaciji

Homoseksualci vrbuju decu i zavode naivne odrasle osobe?!