Hemingvay Ernest "Za kim zvonazvone!

" Glava I Le ao je ispru en na umskom tlu, smedzyem od borovih iglica, s bradom na skr tenim ruka ma, a visoko gore puhaoje vetar u vrhovima borova. Planinska padina na kojoj je le ao blago se spu tala ali je dole bila strma i mogao je da vidi tamne prage automo bilskog ulja na putu koji je skretao kroz prolaz. Du puta se nalazyo potok, i dal eko u dnu prolaza video je strugaru pored potoka i vodu kako pada preko brane, b elu u letnjoj sunczevoj svetlosti. "Je li to strugara?" upita. "Da." "Ne seam je se." "Sazydana je po to sy ti oti ao. Stara strugara je dole nine e, daleko ispod prolaza." Razastro je fotografisanu vojnu kartu na umsko tle i pa ljivo je gledao. Starac je gledao preko njegovog ramena. Starac je bio malen i czvrst u crnoj seljaczkoj bl uzy i syvim czeliczno krutim pantalo nama i nosyo je cypele s dzyonovima od kono pca. Zbog penjanja je te ko disao i ruku je stavio na jedan od dva te ka sanduka koj e su nosyli. "Znaczy most se ne mo e videti odavde. "Ne mo e", recze starac. "Ovo je manje vrletan deo prolaza gde potok blago tecze. Tamo ni e, gde se put na zaokretu gubi iz vida u drveu, potok odjednom pada i tu je strmi klanac." "Seam se." "Preko klanca je most." "A gde su njihovi polo aji?" "Jedan polo aj im je kod vodenice koju vidi tamo." Mladi czovek koji je prouczavao teren izvadi dogled iz d epa svoje izbledele flane lske ko ulje kaki boje, obrisa stakla maramicom, podesy ih dok mu se iznenada jasn o ne pokaza e daske strugare i vide drvenu klupu pored vrata veliku gomilu strugot ine koja se dizala iza otvorene upe gde je stajala ma yna za struganje i deo ustave pomou koje su se prebacyvali balvani s planinske padine na drugu obalu potoka. K roz dogled potok je izgledao bistar i gladak i, ispod zavojne linije vode koja j e padala, vetar je nosyo penu s brane. "Nema stra e." "Ali dimi se na strugari", recze starac. "1 odela vise na konopcu." "vidim ih, ali ne vidim nijednog stra ara." "Mo da je u hladu", objasni starac. "vruina je sad tamo. Mo da je u sency s onog kraj a koji mi ne vidimo." "verovatno. Gde je sledei polo aj?" "Iza mosta. Kod putareve kolibe na petom kilo metru od poczetka prolaza." "Koliko vojnika ima tamo?" On pokaza na strugaru. "Mo da czetiri i kaplar." ,A dole?" " "vi e. Saznau." "A na mostu?" "Uvek dvojica. Sa svake strane po jedan izvestan broj ljudi koliko ljudi mo e da do bije da ti ih dovedem koliko god eli . ovde u brdima. "Koliko? "Ima ih vi e stotine. Ali su u malim grupama. Koliko ljudi e ti biti potrebno?"ob avestit u te kad prouczymo most.. " oe sad da ga prouczava Ne, sada hou da odemo g de emo sakriti ovaj eksplozyv dok mu ne dodzye vreme. Hteo bih da ga sakrijemo na vrlo sygurno mesto, da ne bude od mosta udaljeno vi e od pola sata, ako je mog ue." "To je prosto", recze starac. "Odande kud mi sad idemo most e se nalazyti dole ni zbrdo. Ali sad stvarno moramo malko penjati da bismo onamo stigli. Jesy li glad an?" Da odgovori mladi czovek. "Ali jest e mo docnije Kako se ti zove ? Zaboravio s am Uini muu se lo znak to je zaboravio. "Anselmo", recze starac Zovem se Anselmo i z Barkodeavila sam.Da ti pomognem da ponesem taj paket. Mladi czovek koji je bio visok i mr av spramenjem od sunca poplavele ko se i licem izgorelim od sunca i vetra koji je nosyo od sunca izbledelu planelsku

ko ulju, seljaczke pantalone i cypele s dzyonovima od konopca, nagnu se provucze ruku kroz jedan naramenjak i zabacy te ki denjak na rame. Onda provucze drugu ruku kroz drugi naramenjak i smesti te inu denjka na ledzya. Ko ulja mu je jo bila mokra na mestu gde se ranije denjak nalazyo. Natovarih ga" recze. Kako sad idemo?" Penjemo se" recze Anselmo. Savijajui se pod teretom denjka, znojei se, penjali su se istrajno kroz borovu um u koja je po krivala planinsku stranu. Nije bilo nikakvog traga koji bi mladi cz ovek mogao da primeti, ali oni su se probijali navi e i uz planinu i onda predzyo e poto czy i starac je istrajno i ao napred do ivice stenovitog korita potoka. Bilo je sve strmije i te e za penjanje, dok najzad nije izgledalo da se potok obru ava p reko ivice glatkog granitnog grebena koji se dizao iznad njih, i starac priczek a podno grebena da se mladi czovek popne do njega. Mo e li?" Mogu" recze mladi czov ek. On se sav prezno javao i mi yi na bedrima su mu se trsali zbog penjanja ovom uz brdicom. Sad me priczekaj ovde. Idem ja napred da ih pripremim. Nee valjda da te u cmekaju s tim tvojim stvarima. " Ne, ni za alu"recze mladi czovek. Je li to dale ko?" vrlo je blizu. Kako te zovu?" Roberto" odgovori mladi czovek. On spusti denjak niza se i stavi ga polako izme dzyu dva kamena pored korita potoka. nda priczekaj ovde, Roberto, a ja u se vratiti po tebe. "

"recze mladi czovek. "Ali namerava Ji ti da ide tuda dole ka mostu?" , Ne. Kad budemo i li ka mostu ii emp drugim putem. Kraim i lak ym. " , Ja ne bih hteo da smestim ovaj materijal daleko od mosta. " , videe . Ako ne bude zadovoljan mestom staviemo ga na drugo. " , videemo"recze mladi czovek. Sedeo je pored denjka i posmatrao starca kako se penje grebenom. Nije bilo te ko p enjati se, i po naczynu na koji je starac nalazyo rupe za prihvatanje rukama i ne tra ei ih, mladi czovek je video da se on penjao tuda vi e puta. Ipak, ma ko da se gore nalazyo pazyo je mnogo da ne ostavi nikakvog traga. Mladi czovek, koji se zvao Robert D ordan, bio je krajnje gladan i zabrinut. Cze sto je bio gladan, ali nije czesto bio zabrinut jer nije pridavao nikakvog znac zaja onom to se njemu samom de avalo i znao je iz iskustva kako je prosto kretati s e iza neprijateljskih linija svuda u celoj ovoj zemlji. Bilo je isto toliko pros to kretati se iza njih koliko i proi kroz njih, ako imate dobrog vodicza. Jedino pridavanje va nosti onom to mo e da ti se desy ako te uhvate czynilo je to te kim. Mor a potpuno, da veruje svetu s kojim radi , ili da mu uop te ne veruje , a ti mora da s odluczy u pogledu poverenja. Ali to ga sad nije zabrinjavalo. Bilo je drugih stv ari. Taj Anselmo je bio dobar vodicz i izvanredno se kretao po planinama. Robert D orda n je i sam mo gao dobro da pe aczy, ali je znao, idui od jutra za 11starcem, da ga ovaj svojim hodom mo e na mrtvo da izmori. Robert D ordan je imao poverenja u tog czoveka, Anselma, dosad, u svemu izuzev u sudu. Jo nije imao p rilike da proveri njegov sud, a, u svakom sluczaju, sud je bila njegova sopst vena odgovornost. Ne, nije on bio zabrinut zbog Anselma, i problem mosta nije bio te i od mnogih drugih pro blema. On je znao kako se di e u vazduh svaki most koj i bi mu czovek spomenuo, i on je digao u vazduh mnogo mostova svih veliczyna i konstrukcyja. Bilo je u ta dva denjka dovoljno eksplozyva i materijala da se taj most digne u vazduh kao to treba, czak i da je dvaput vei no to ga je Anselmo oba vestio, pa czak da je vei no to ga se on sea kad je ono prelazyo preko njega na pu tovanju za La Granhu, prilikom izleta koji je napravio pe ke 1933 godine, ili k akvog mu ga je Golc opisao pretpro le noi u gornjoj sobi u kui izvan Eskorijala. , Dii most u vazduh nije ni ta"rekao je Golc, pokazujui olovkom po velikoj mapi. Sv etlost lampe se sjajila na njegovoj izbrijanoj glavi s o iljcyma. "Razumete?" , Da, razumem. " Apsolutno ni ta. Samo dii most u vazduh je neuspeh. " , Da, dru e generale!" , Dii most u vazduh u odredzyenom satu bazyranom na vremenu predvidzyenom za napa d jeste ono to treba uraditi. Prirodno, vi to i sami vidite. To va e je taczno i t o treba tako uraditi. " Golc je gledao u olovku i onda je njome poczeo da lupka po zubima.

Robert D ordan nije ni ta rekao. 12 , Razumit e te, to va e je taczno i to treba uraditi "produ avao je Golc gledajui g a i ma ui glavom. Lupkao je sad olovkom po mapi. "Ja bih tako to uradio. Ali ne mo em o. " , Za to, dru e generale?" , Za to?" recze Golc Ijutito. "Koliko napada ste videli, i vi me pitate za to? Ko m o e da garantuje da se moja naredzyenja nisu izmenila? Ko mo e da garantuje da napad nije odlo en? Ko mo e da garantuje da on nee poczeti est sati pre nego to treba da poc zne? Da li je ijedan napad bio kakav je trebalo da bude?"Poczee na vreme ako je t o va napad"recze Robert D ordan. , Nikad to nisu moji napadi"recze Golc.Ja ih vr ym, ali oni nisu moji. Artiljerij a nije moja. Moram joj se podvrgavati. Nikad nisam dobio ono to sam tra io, czak i kad su postojale mogunosti. Ali to je jo najmanje. Ima drugih stvari. vi znate ka kav je taj svet. Nije potrebno ulazyti u sve to. Uvek ne to postoji. Uvek e se neko ume ati. Zato sad svakako nastoj da razume . " , Onda kad treba da je most dignut u vazduh?" upita Robert D ordan. , Kad napad poczne. Czym napad poczne, a ne pre. Tako da nikakva pojaczanja ne dodzyu tim putem. " On pokaza olovkom. "Ja moram znati da ni ta nee doi tim putem. " , A kada je napad?" , Kazau vam. Ali vam dan i sat treba da slu e samo kao indikacyja verovatnoe. Morate biti spremni do tog vremena. Dii ete most kad napad poczne. Razumete?. " pokazyva o je olovkom. To je jeedini put kojim oni mogu dobiti pojaczanja. To je jedini p ut kojim mogu dovui tenkove ili artileriju, ili czak i krenuti kamionom prema pr olazu koji napadam. Moram biti syguran da je most dignut u vazduh. Ne ranije, j er bi ga mogli popraviti ako bi napad bio odlo en. Ne. Mora otii kad napad poczne i ja moram biti syguran da je oti ao. Tu se nalaze samo dva stra ara. Czovek koji e ii s vama tek je do ao odande. Ka u da je vrlo pouzdan. videete. On ima Ijudi u planinam a. Uzmite koliko vam treba Ijudi. Upotrebite ih to je manje mogue, ali upotrebite ih dovoljno. Ne treba da vam govorim ove stvari. " , A po czemu u ja znati da je napad otpoczeo?" , vr ye se sa czytavom divizyjom. Bombardovanje iz vazduha e biti kao priprema. Nist e gluvi, zar ne?" , Dakle, mogu li pretpostaviti da je napad poczeo kad avioni izbace bombe?" , Ne mo ete uvek tako pretpostavljati"rekao je Golc i zatresao glavom. Ali u ovom sluczaju, mo ete. Ovo je moj napad. " , Razumem"rekao je Robert D ordan. "Ne mo gu rei da mi se to mnogo svidzya. " , Ni meni se mnogo ne svidzya. Ako ne elite da se toga poduhvatite, recyte to sa d odmah. Ako smatrate da to ne mo ete uczyniti recyte to sad odmah. Izvr yu to"rekao je Robert D ordan. "Izvr yu kako treba. " , To je sve to mi je potrebno da znam"rekao je Golc. "Da ni ta nee doi preko tog most a, To apsolutno. " , Razumem. " , Ja ne volim da tra im od Ijudi da vr e takve stvari i na takav naczyn"produ avao je Golc. "Ne mogu da vam naredim da to uradite. Razumem na ta mo ete da budete prisylj eni zato to postavljam ovakve uslove. Obja njavam vam vrlo pa ljivo tako da razumete i da razumete sve mogue te koe i va nost. " , A kako ete vi napredovati prema La Granhi ako je taj most dignut u vazduh?" , Mi idemo napred spremni a popravimo most po to smo juri ali na prolaz to je vrlo s lo ena i lepa operacyja. Slo ena i lepa kao nikad. Plan je izliferovan u Madridu. Ov o je drugo remek delo vecente Rojoa, neuspelog profesora. Ja vr ym napad i vr ym ga , kao i uvek, bez dovoljno snaga. Ovo je vrlo mogua operacyja, uprkos tome. Mn ogo sam sreniji zbog toga nego obiczno. Mo e biti i uspe na, ako se taj most elimini e . Mo emo zauzeti Segoviju. Gledajte, pokazau vam kako to ide. vidite? Ne napadamo mi s vrha prolaza. Mi dr imo to. To je mnogo pozadi. Gledajte Ovde Ovako "Ja bih vi e voleo da ne znam"rekao je Ro bert D ordan. Dobro"rekao je Golc. "To znaczy nos yti manje prtljaga na onu drugu stranu, da?" Ja uvek vi e volim da ne znam. Onda nije va no ma ta da se desy, nisam ja onaj koji je priczao. " Bolje je ne znati"Golc je gladio czelo olovkom. Mnogo puta elim da ni sam ne znam . Ali vi znate stvar koju treba da znate o mostu?"Da. To znam

verujem da znate, recze Golc.Neu vam dr ati tu nikakav govor. Da popijemo ne to. Osu y e mi se usta od tolikog priczanja, dru e Hordane. va e ime je na panskom vrlo sme no, dru e Hordaun. , Kako izgovarate Golc na panskom, dru e generale?" , Hoce, recze Golc, sme ei se, pravei zvuk duboko u grlu kao da ima jak ka alj pa hoe da se ishrakne...Hoce, zagrakta on.Drug heneral Hoce. Da sam znao kako se Go lc izgovara na panskom izabrao bih lep e ime pre nego to sam do ao ovamo da ratujem. K ad pomislim da sam do ao da komandujem divizyjom i da sam mogao da izaberem koje g od sam eleo ime i odabrao sam Hoce. Heneral Hoce. Sad je suvi e kasno da ga menjam. Kako vam se svidzya u partizanima?" To je bio ruski izraz za gerilu iza neprija teljskih linija. , vrlo mnogo, recze Robert D ordan. On se nasme y.vrlo je zdravo na czystom vazduh u. meni se to svidzyalo kad sam bio va yh godina, recze Golc.Pricza se da vrlo dobr o di ete mostove u vazduh. vrlo znalaczki. To je samo reklakazala. Ja vas liczno n isam video da ste ma ta uczynili. Mo da se u stvari ni ta stvarno nije ni desylo. Da li ih stvarno di ete u vazduh?" On ga je naddra io.Popijte ovo, dodao je cza u panskog brendija Robertu D ordanu.vi ih stvarno di ete u vazduh?" , Ponekad." , Bolje da to ponekad nema nikakve veze sa ovim mostom. Ne, da ne govorimo vi e o tom mostu. vi sad dovoljno znate o tom mostu. Mi smo 16 vrlo ozbiljni i mo emo praviti vrlo jake ale. Slu ajte, imate li mnogo devojaka s dr uge strane linije?" , Ne, nema vremena za devojke. , Ne sla em se. Ukoliko je neurednija slu ba utoliko je neuredniji ivot. vi imate vr lo neurednu slu bu. I vama je potrebno da pod y ate kosu. , Moja kosa je pod y ana kao to treba, recze Robert D ordan. Poslao bi sebe do dzyavo la kad bi morao obrijati glavu kao Golc. "1 bez devojaka imam da mislim na mnogo stvari, recze on zlo voljno. , Kakvu vrstu uniforme u morati da nosym?" upita Robert D ordan. , Nikakvu, recze Golc.va a frizura je u redu. Ja vas diram. vrlo ste razliczyti od mene, recze Golc i ponovo napuni cza e. , Zar vi nikad ne mislite samo o devojkama? Ja uop te nikad ne mislim. Za to bih mi slio? Ja sam General Sovjetique. Ja nikad ne mislim. Nemojte ni poku avati da me n avedete na razmi ljanje. Neko od njegovog osoblja ko je sedeo na stolicy i radio na mapi na dascy za crta nje progundzya ne to na jezyku koji Robert D ordan nije razumevao. , uti, rekao je Golc na engleskom.Ja se alim, ako hou. Ja sam ozbiljan, zato se i alim. A sad popijte to i onda idite. Razumete, a?" , Da, rekao je Robert D ordan.Razumem. Rukovali su se i on je salutirao i izy ao do tabskog automobila gde ga je starac oc zekivao spavajui, i u tim kolima su pro li putem pored Gvadarame starac je jo spava o i gore Navaceradskim putem do kolibe Alpiskog kluba gde je on, Robert D ordan, spavao tri sata pre nego to su krenuli. Tad je poslednji put video Golca s njegovim czudno belim licem koje nikad nije t amnelo, njego vim oczyma kao u sokola, velikim nosom i tankim usnama i obrijan om glavom izukr tanom borama i brazgotinama. Sutra uvecze e oni biti van Eskorijala u tami na putu duge linije kamiona u koje se ukrcava pe adija u mraku Ijudi, s t e kim teretima, penju se u kamione pu komitraljeska odeljenja di u oru je u kamione ten kovi se guraju na tenkovske kamione s dugim karoserijama izvlaczy ge divizyja na polje da nou krene u napad na klisuru. Nee da misli o tom. To nije njegova stvar. To je Golcov posao. On ima da uradi samo jednu stvar i to je ono o czemu treba d a misli i o czemu mora jasno da razmisli i da prima sve to naidzye i da se ne bri ne. Brinuti se isto je toliko lo e koliko i pla yti se. To prosto ote ava stvari. On je sad sedeo pored potoka i posmatrao bistru vodu kako tecze izmedzyu stena i , preko potoka, primeti gustu leju dragu ca. Predzye potok, ubra dve ake, opra blatnjave czyzme u vodi i onda sede ponovo pored svog denjka i pojede czysto, s ve e zeleno li e i savijene stabljike paprena ukusa. Klecze pored potoka i, gurajui p ozadi svoj automatski pi tolj na pojasu da se ne ovla i, on se spusti oslanjajui se

rukama na dva kamena i napi se iz potoka. voda je bila do bola hladna. Odgurnuv y se navi e rukama, on okrete glavu i vide starca kako sylazy grebenom. S njim je bio jo jedan czovek, takodzye u crnoj seljaczkoj blu 18 zy i tamno syvim pantalonama, to je bila skoro uniforma u ovoj provincyji, c ypelama s dzyonovima od konopca, s karabinom baczenim preko ledzya. Taj czovek je bio gologlav. Ova dvojica su se pentrala po steni kao koze. Pri li su mu i Robert D ordan je ustao. , Salud Camarada, recze on czoveku sa karabinom i nasme y se. , Salud, progundzya dragi. Robert D ordan pogleda u tog czoveka s te kim, czekinj avim licem. Bilo je skoro okruglo i glava mu je bila okrugla i postavljena nisko na ramena. Oczy su mu bile malene i razmak izmedzyu njih vrlo velik, u y su mu b ile malene i tesno priljubljene uz glavu. Bio je te ak czovek i oko sto sedamdeset i pet santimetara visok, a ruke i noge su mu bile vrlo velike. Nos mu je bio s lomljen, usta raseczena u jednom uglu linija o iljka preko gornje usne i donje v ilice videla se i kroz poraslu bradu. Starac klimnu glavom prema ovom czoveku i nasme y se. , On je gazda ovde, nasmeja se, onda savi ruke tako da mu mi yi odskoczy e i pogle da na czoveka sa karabinom s napola podrugljivim divljenjem.vrlo jak czovek. , vidim, recze Robert D ordan i ponovo se nasme y. Nije mu se svidzyao izgled tog czoveka i u sebi se uop te nije sme yo. , ta vi imate czyme biste mogli dokazati ko ste?" upita czovek s karabinom. Robert D ordan otkopcza iglu koja je pribadala preklop na njegovom d epu i izvadi sa vijenu hartiju iz levog d epa flanelske ko ulje i dodade je 19tom czoveku koji je otvori, pogleda sumnjiczavo I vrati mu je u ruku. Tako, on ne zna czytati, primeti Robert D ordan. , Pogledajte peczat, recze on. Starac pokaza peczat i czovek s karabinom po gleda ga, okreui ga prstima. , Kakav je to peczat?" , Zar ga nikad niste videli?" :. :? , Ne. , Ima ih dva, recze Robert D ordan. "Jedan v. O. S.t vojna obave tajna slu ba. Drugi vrhovni tab. , Da, video sam taj peczat i ranije. Ali ovde samo ja komandujem, recze mrsov oljno. ta imate U denjcyma?" , Dinamit, odgovori starac gordo.Pro le no i smo pre li preko linije u mraku i czyt av dan vuczemo ovaj dinamit po planini. , Umem da se slu im dinamitom, recze czovek s karabinom. On vrati hartiju Robert u D ordanu i odmeri ga.Da. Meni treba dinamit. Koliko ste mi ga doneli?" , Nisam ja tebi doneo nikakav dinamit, recze mu Robert D ordan mirno.Dinamit je za ne to drugo. Kako se zove ?" , ta e ti to?" , On je Pablo, recze starac. Czovek s karabinom ih je obojicu posmatrao mrsovo ljno. , Dobro. Czuo sam mnogo dobroga o vama, recze Robert D ordan. , ta ste czuli o meni, upita Pablo. , Czuo sam da sy odliczan vodzya gerilaca, da sy odan Republicy i svojim delim a potvrdzyuje odanost, 20 i da sy i hrabar i ozbiljan. Nosym ti pozdrave iz vrhovnog taba. , Gde sy to sve czuo?" upita Pablo. Robert D ordan primeti da laskanje nije imalo dejstva na njega. , Slu ao sam to od Buitraga do Eskorijala, pomenu on czytav deo zemlje s druge s trane linije. , Ja nikoga ne znam ni u Buitragu ni u Esko rijalu, recze Pablo. , Ima mnogo sveta s druge strane planine koji tamo nije bio nikad ranije. Odakl e ste vi?" , Iz Avile. ta e raditi s dinamitom?, Dii most u vazduh. Koji most?" , To je moja stvar. , Ako je na ovoj teritoriji onda je moja stvar. Ne di u se mostovi u blizyni mest

a gde ivi . Mora iveti u jednom kraju, a vr yti operacyje u drugom. Ja znam svoj posao . Ko je iv, sada, posle godinu dana, zna svoj posao. To je moj posao, recze R obert D ordan.Mo emo prodiskutovati zajedno. Hoe nam pomoi da ponesemo denjke?" , Neu, recze Pablo i odmahnu glavom. Starac se naglo okrete k njemu, govorio je brso i besno na dijalektu koji je Ro bert D ordan tek mo gao da razume. Kao da je czytao Kvevedo. Anselmo je govorio st arokastilijanski i to otprilike ovo:, Jesy li ti ivotinja? Jesy. Jesy li stoka? Jesy, sto puta. Ima li mozga? Ne, ni trunke. Mi dolazymo s neczym krajnje va nim a ti, da te ne bi ko uznemirio u tvom boravi tu, stavlja tu tvoju lisyczyju rupu iznad interesa czoveczanstva. Iznad interesa tvog naroda. Ja 21 to i to u to i to tvog oca. Ja to i to u ono tvoje. Diii tu vreu." Pablo je gledao u zemlju. "Svako treba da radi ono to mo e da uradi, prema tome kako mo e istinski da ga uradi" recze on. "Ja ivim ovde i operi em iza Segovije. Ako ovde izazovete neki nemir sve e nas proterati iz ovih planina. Jedino ni ta ne radei ovde u stanju smo da ivimo u ovim planinama. To je princyp lisyce." "Da" recze Anselmo gorko. "To je princyp lisyce, kad je nama potreban vuk." "Ja sam vi e vuk nego ti" recze Pablo i Robert D ordan je znao da e poneti d ak. "ej... " gledao ga je Anselmo. "Ti sy vi e vuk nego ja, a meni je ezdeset i osam." On pljurm na zemlju i zatrese glavom. "Koliko ti je godina?" upita Robert D ordan, videi da e sad, za trenutak, stvari bit i u redu i nastojei da ih olak a. " ezdeset i osam u mesecu julu." "Ako ikad ugledamo taj mesec" recze Pablo. "Da vam pomognem da ponesem taj d ak" r ecze on Robertu D ordanu. stavite druge starcu." On sad vi e nije govorio mrsovoljno nego skoro tu no. "To je starac s velikom snagom." "Ja u nosyti d ak" recze Robert D ordan. "Nee " recze starac. "Ostavie ga tom drugom jakom czoveku." "Ja u ga poneti" recze mu Pablo, i u njegovoj mrsovolji bilo je tuge koja je uzne miravala Roberta D ordana. Poznavao je on tu tugu i uznemiravalo ga je to je nalazy ovde. 22 "Daj mi onda karabin" recze on i Pablo mu ga dodade on ga prebacy preko ledzya i krenu sa dva czoveka koja su se te ko penjala ispred njega vukui i penjui se uz gra nitnu stenu i preko njene gornje ivice do mesta gde se nalazyla zelena czystina u umi. Oni obidzyo e ivicom livadicu i Robert D ordan, koraczajui sad lako bez tereta, s kar abinom prijatno czvrstim o ramenu, posle te ine d aka od kojeg se znojio, primeti da je trava ko ena na neko liko mesta i znake da su koczyi bili pobodeni u zemIju. vi de trag u travi kuda su konje vodili na potok da piju i sve u balegu od nekoliko k onja. vezuju ih nou ovde da pasu, a danju ih sakrivaju u umu od pogleda, razmi lja e. Pitam se samo koliko taj Pablo ima konja? Seao se sad, primeujui a i ne shvatajui to, da su Pablove pantalone izno ene i sapunja vo sjajne na kolenima i bedrima. Ima li on par czyzama ili ja y u tim alpargatas, razmi ljao je. Mora da ima opremu. Ali ne svidzya mi se ta seta, mislio je. Ta set a je rdzyava. To je seta koja ih obuzyma pre nego to napu taju ili pre nego to izdaj u. To je seta koja dolazy pre prodaje. Ispred njih je jedan konj rsao u umi i onda, izmedzyu smedzyih debla borova, sam o malo sunca je sylazylo kroz njihove guste vrhove koji su se gotovo dodirivali, vide ogradzyen prostor za konje naczynjen vezyvanjem konopca okolo debala. Konj i su ispru ili glave prema Ijudima kad su im se ovi pribli ili, a pri dnu jednog drv eta van ograde stajala su nagomilana sedla pokrivena nepromoczyvim platnom. Po to su stigli gore, oba czoveka s d akovima stanu i Robert D ordan je znao da sad tr eba da se divi konjima. "Da" recze. "Lepi su." On se okrete Pablu. "Ima czytavu konjicu i sve ostalo." Bilo je pet konja u ogradi, tri arca, jedan ridzy i jedan zlatast. Odvajajui ih pa l jivo pogledom, po to ih je najpre pogledao sve zajedno, Robert D ordan ih je sad gle dao pojedinaczno. Pablo i Anselmo su znali koliko vrede ti konji i dok je Pablo sad stajao gord i manje tu nog izraza, posmatrajui ih zaljubljeno, starac se pona ao

kao da su neko veliko iznenadzyenje koje je on sam iznenada spremio. "Kako ti se czyne?" upita. "Sve sam ih ja uzeo" recze Pablo i Robertu D ordanu bi drago to ga czuje da govori s gordo u. "Taj" recze Robert D ordan, pokazujui na jednog arca, velikog pastuva s belim znakom na czelu i jednom prednjom belom nogom, "to je konj!" To je bio lep konj i izgledao je kao da je sy ao s neke velaskezove slike. "Oni su svi dobri" recze Pablo. "Razumete li se u konje?" "Da." "Utoliko bolje" recze Pablo. "vidite li manu na jednom od njih?" Robert D ordan je znao da sad njegove papire ispituje czovek koji ne ume da czyta. Konji, svi mirni, uzdignutih glava posmatrali su czoveka. Robert D ordan se provuc ze izmedzyu dvostrukog u eta obora i udari zlatastog rukorn po sapima. On se naslo ni na u e ogradzyenog prostora i posmatra e konje kako kru e u ogradi, postoja po 24 Kmatrajui ih jo jedan trenutak, dok su stajali mirno, onda se nagnu i provucze se napolje izmedzyu konopaca. "Ridzyasta kobila je hroma na zadnju nogu" recze on Pablu ne gledajui ga. "Kopito joj je naprslo i mada joj mo da nee biti gore ako bude potkovana kako treba, mo e ip ak da propadne ako bude putovala po suvi e tvrdom terenu." "Kopito joj je bilo takvo kad smo je uzeli" recze Pablo. "Najbolji konj koga imate, beloliki arac pastuv, ima otok nad gle njem, koji mi se ne svidzya." "Nije to ni ta" recze Pablo. "Udario se pre tri dana. Da je imalo ta da bude ve bi b ilo." On povucze platno i pokaza sedla. Bila su dva obiczna vakvero ili pastirska sedl a, kao americzki samari, prevuczena ko om i sa te kim, savijenim uzengijama, i dva v ojniczka sedla od crne ko e. "Ubili smo dvojicu iz guardia cyvil" recze on, obja njavajui otkuda mu vojna sedla. "To je velika stvar." "Si li su na put izmedzyu Segovije i Santa Marije del Real. Si li su da zatra e dokume nta od koczyja a. Uspeli smo da ih ubijemo a da ne povredimo konje." "Jeste li mnogo ubili iz cyvilne stra e?" upita Robert D ordan. "Nekoliko" recze Pablo. "Ali jedino ovu dvojicu ne povrediv y konje." "Pablo je onaj koji je digao voz u Arevalu" recze Anselmo. "Pablo je to bio." "Bio je jedan stranac s nama koji je izazvao eksplozyju" recze Pablo. "Poznaje li ga?" 25"Kako se zove?" "Ne seam se. To je vrlo retko ime." "Kako je izgledao?" ."Bio je plav kao ti, ali ne toliko visok, s velikim rukama i slomljenim nosem." "Ka kin" recze Robert D ordan. "To e biti Ka kin." "Da" recze Pablo. "vrlo retko ime. Ne to sliczno. ta je s njim?" "Mrtav je od aprila." "To se svakom desy" recze Pablo sumorno. "Na taj naczyn emo svi zavr yti." "Tako svi Ijudi svr avaju" recze Anselmo. "Tako su Ijudi uvek svr avali. Sta je s to bom, czovecze? Je 1 ti pripala muka?" "Oni su vrlo jaki" recze Pablo. Izgledalo je kao da govori sebi. Gledao je sumor no konje. "vi ne shvatate kako su oni jaki. vidim ih uvek sve jacze, sve bolje n aoru ane. Uvek sa sve vi e materijala. Ja sam ovde sa ovakvim konjima. A ta mogu da o czekujem? Da me gone i da umrem. Ni ta vi e." "Ti goni koliko i tebe gone" recze Anselmo. "Ne" recze Pablo. "Ne vi e. I ako sad napustimo ove planine, kuda mo emo da idemo? O dgovori mi na to. Kuda sad?" "U paniji ima mnogo planina. Postoji Siera de Gredos, ako se ode odavde." "Ne za mene" recze Pablo. "Umoran sam od ganjanja. Ovde nam je dobro. Sad ako ti digne most u vazduh gonie nas. Ako budu znali da smo tu, progonie nas avionima, pr onai e nas. Ako po aIju Mavre da nas ganjaju, nai e nas i mi mora 26

mo otii. Umoran sam od svega toga. Czujete li?" On se okrenu Robertu D ordanu. "S k akvim pravom vi, stranac, dolazyte i govorite mi ta moram da radim?" "Nisam vam rekao da morate ne to da uradite" recze mu Robert D ordan. "Ali hoe " recze Pablo. "U tom. U tom je nevolja." On pokaza dva te ka denjka koje su spustili na zemlju dok su posmatrali konje. Pos matranje konja izgleda da ga je navelo na razmi ljanje, a to je video da se Robert D ordan razume u konje izgleda da mu je razdre ylo jezyk. Njih trojica su stajali sa d pored ogradzyenog prostora i sunczeve pege su syjale po arcu pastuvu. Pablo ga je gledao i onda nogom gurnu te ki d ak. "Tu je zlo." "Ja dolazym samo po du nosti" recze mu Robert D ordan. "Ja dolazym po naredzyenju on ih koji vode rat. Ako zatra im da mi pomognete, vi mo ete odbiti i ja u nai druge koji e mi pomoi. Jo vas czak nisam ni molio da mi pomognete. Ja moram da radim to mi se naredzyuje da radim, a mogu ti do kazati da je to va no. A to sam stranac, za to ni sam kriv. Zeleo bih da sam se rodio ovde." "Za mene je, sad, najva nije da nas ovde niko ne uznemiruje" recze Pablo. "Za mene je, eto, to du nost i prema onima koji su sa mnom i prema sebi." "Prema sebi, da" recze Anselmo. "Prema sebi sad posle dugog vremena. Prema sebi i svojim konjima. Dok nisy imao konje bio sy s nama. Sad sy ti samo jedan kapita list vi e." 27"To je nepravedno" recze Pablo. "Ja czytavo vreme dajem konje za stvar." "vrlo malo" recze Anselmo prezrivo. "vrlo malo po mom mi ljenju. Ukrasti, da. Jest i, da. Ubiti, da. Boriti se, ne." "Ti sy starac koji e na sebe navui nevolju svojim jezykom." "Ja sam starac koji e iveti dok ne umre" recze Anselmo. "1 ja sam starac bez konja ." "Ti sy starac koji mo e i da ne po ivi dugo." "Ja sam starac koji e iveti dok ne umre" recze Anselmo. "1 ne pla ym se lisyca." Pablo ne recze ni ta nego di e vreu. "Ni vukova" recze mu Anselmo. "Ako syTi vuk." "Ku " recze mu Pablo. "Ti sy starac koji pricza uvek suvi e mnogo." "1 koji e uvek uraditi ono to ka e da e uraditi" recze mu Anselmo savijen pod denjkom . "1 koji je sad gladan. I edan. Napred, vodzyo gerilaca s tu nim licem. vodi nas d a ne to pojedemo." Otpoczelo je dosta lo e, mislio je Robert D ordan. Ali Anselmo je czovek. Oni su sja jni kad su do bri, razmi ljao je. Nema Ijudi kao to su oni kad su dobri, a kad post anu lo y nema sveta koji je gori. Mora da je Anselmo znao ta radi kad nas je doveo ovde. Ali ovo mi se ne svidzya. Ni ta mi se ne svidzya. Jedini dobar znak bio je to Pablo nosy d ak. I to mu je dao karabin. Mo da je uvek tak av, razmi ljao je Robert D ordan. Mo da on spada u sumorne. Ne, recze on sebi, ne zavaravaj se. Ti ne zna kakav je bio ranije ali zna sygurno da qjj postaje 28 rdzyav i to brso i ne krijui. Kad poczne to da krije onda e ve imati stvorenu odluk u. Zapamti to, recze on sebi. Prvu prijateljsku stvar kad uradi, on e ve imati stv orenu odluku. Stra no dobri konji, ipak, mislio je, divni konji. Pitam se ta bi me moglo navesti da se oseam onako kao to se Pablo osea zbog konja. Starac je bio u pr avu. On se obogatio konjima i czym je postao bogat eleo je da u iva ivot. verujem da e se uskoro lo e oseati, jer nee moi da se upi e u D okejklub, razmi ljao je. Pauvre P II a manque son Jockey. Pri pomisli na to oseao se bolje. Nasmeja se gledajui savijena ledzya ove dvojice i velike d akove ispred sebe kako se kreu izmedzyu drvea. Nije napravio alu na svoj r aczun czytavog dana, i sad kad je to uradio oseao se mnogo bolje. Uskoro e postati i ti kao i svi ostali, govorio je sebi. I ti postaje sumoran. Sigurno je i on bio sveczan i sumoran kod Golca. Zadatak ga je malo ti tao. Donekle ti tao, pomisli. Mn ogo ti tao. Golc je bio veseo i eleo je da i on bude veseo pre nego to ode, ali on n ije bio. Svi najbolji, kad razmisli , bili su veseli. Mnogo bolje je biti veseo i to je zna k neczega. To je kao da sy postigao besmrtnost jo dok sy iv. To je slo eno. Ali nije ih mnogo ostalo. Nije, nije ih mno go veselih ostalo. A ako bude i dalje tako ra zmi Ijao, moj mladiu, nee ni ti ostati. Dosta razmi Ijanja sad, stari dru e. Ti sy sad b

cacz mostova u vazduh. Ne mislilac. Ljudi, ala sam gladan, razmi lja e. Nadam se da Pablo dobro jede. 29"A Glava II Oni stigo e kroz veliko drvee do gornjeg dela male doline oblika olje, i on vide da logor mo ra da je ispod obrubne stene koja se dizala ispred njih izmedzyu drvea. To je logor, u redu, i to dobar logor. Ne mo e ga uop te videti dok mu ne pridzye , i Robert D ordan je znao da se ne mo e primetiti ni iz vazduha. Odozgo ga ni ta ne bi od avalo. Bio je skriven dobro kao medvedzya rupa, peina. Ali je izgleda bio slabije czuvan. Sve je pa ljivo posmatrao dok su se penjali. velika peina se nalazyla u formacyji boczne stene i kod otvora je sedeo jedan czo vek ledzyima naslonjen na stenu, nogu ispru enih na zemlji i s karabinom prislonje nim uz stenu. Deljao je tap no em i pogledao ih je kad su do li, a onda produ io da rec ka. "Hola" recze czovek koji je sedeo. " ta je to do lo?" "Starac i miner" recze mu Pablo i spusti d ak s unutra nje strane ulaza u peinu. I An selmo spusti svoj d ak, a Robert D ordan skide pu ku i osloni je o stenu. "Ne ostavljajte ga blizu peine" recze czovek koji je deljao i koji je imao plave oczy na tamnom, lepom lenjom cyganskom licu, boje su ene ko e. "Unutra je vatra." "Ustani i skloni ga ti sam" recze Pablo. "Stavi ga pored tog drveta." Ciganin se nije ni pokrenuo, nego recze ne to to nije za pisanje, pa onda: "Ostavi ga tamo. Nek 30 te digne u vazduh" recze lenjo. "To e izyeczyti sve tvoje bolesti." " " ta to pravi ?" Robert D ordan sede pored Ciganina. Ciganin mu pokaza. To je bila zam ka u obliku broja czetiri i sad je deljao re etke za nju. "Za lisyce" recze. "S kocem za smrtni udar. Kolac im slomi ledzya." Nasme y se na D ordana. "vidi , ovako." On napravi pokret s okvirom zamke pokazujui kako se zamka r u y i kolac pada, onda zatrese glavom, zavucze pesnicu u zamku, a ispru i ruke da po ka e lisycu sa slomljenim ledzyima. "vrlo prakticzno" objasni. "On lovi zeczeve" recze Anselmo. "On je Ciganin. Ako lovi zeczeve ka e da lovi lis yce. Ako ulovi lisycu rei e da je ulovio slona." "A ako ulovim slona?" upita Ciganin i ponovo pokaza svoje bele zube i namignu Ro bertu D ordanu. "Onda bi rekao da sy ulovio tenk" recze mu Anselmo. "Ja u uloviti tenk" odgovori mu Ciganin. "Do i u ja do tenka i onda ti mo e rei da je o to te volja." "Cigani mnogo govore i malo ubijaju" recze mu Anselmo. Ciganin namignu Robertu D ordanu i produ i da delje. Pablo je u ao u peinu i izgubio se iz vida. Robert D ordan se nadao da je oti ao po hra nu. On je sedeo na zemlji pored Ciganina i popodnevno sunce je dolazylo kroz vrh ove drvea i padalo toplo po njegovim ispru enim nogama. Sad je osetio mi 31ris hrane u peini, miris zejlina i luka i mesa koje se pr ilo i stomak mu se prev rtao od gladi. "Mo emo da dodzyemo do tenka" recze on Ciganinu. "To nije suvi e te ko." "S tim?" Ciganin pokaza dva d aka. "Da" recze mu Robert D ordan. "Nauczyu te. Ti pravi zamku. To nije te ko." "Ti i ja?" "Sigurno" recze Robert D ordan. "Za to ne?" "Ej" recze Ciganin Anselmu. "Premesti ta dva d aka tamo gde e biti sygurni, hoe li? O ni su dragoceni." Anselmo je gundzyao. "Idem po vino" recze Ro bertu D ordanu. Robert D ordan ustade i odnese d akove od ulaza u peinu i nasloni ih jedan s jedne a drugi s druge strane drveta. Znao je ta je u njima i nije voleo da ih vidi jedan uz drugi. "Donesy i za mene olju" recze mu Ciganin. "Ima li vina?" recze Robert D ordan, sedajui ponovo do Ciganina. "vina? Kako ne bi bilo? Pun meh. Pola meha u svakom sluczaju." "A ne to za jelo?"

"Sva ta, czovecze" recze Ciganin. "Mi jedemo kao generali." "A ta Cigani rade u ratu?" upita ga Robert D ordan. "Ostaju i dalje Cigani." "To je dobar posao." "Najbolji" recze Ciganin. "Kako te zovu? "Roberto. A tebe?" "Rafael. A ono sa tenkom ti misli ozbiljno?" "Svakako. Za to ne?" 32 Anselmo se pojavi na ulazu peine sa dubokirn kamenim sudom punim crnog vina i s p rstima provuczenim kroz dr ke triju olja. "Gle" recze on. "0ni imaju olje i sve." Iz a njega je dolazyo Pablo. "Jelo e biti uskoro gotovo" recze on. "Imate li duvana?" Robert D ordan ode do d akova i otvarajui jedan popipa unutra po d epu i izvadi jednu o d onih pljosnatih kutija s ruskim cygaretama koje je dobio u Golcovom tabu. On no ktom palca predzye preko ivice kutije i, otvoriv y poklopac, pru i ih Pablu koji uze pet est. Pablo, dr ei ih u svojoj velikoj rucy, uze jednu i pogleda je prema svetlos ti. To su bile uske duge cygarete sa upljim kartonskim cylindrima za usta. "Mnogo vazduha i malo duvana" recze on. "Znam ih ja. Onaj drugi s neobicznim ime nom ih je imao." "Ka kin" recze Robert D ordan i ponudi cygarete Ciganinu i Anselmu, i svaki od njih uze po jednu. "Uzmite jo " recze on i oni uze e jo po jednu. On im svakom dade jo po czetiri. Oni, d a mu zahvale, dvaput mahnu e rukom u kojoj su dr ali cygarete naginjui ih vrhom na do le kao kad czovek pozdravlja maczem. "Da" recze Pablo, "to je bilo retko ime." "Evo vina" Anselmo zahvati oljom iz suda i dodade je Robertu D ordanu, zatim zahvat i za sebe i Ciganina. "Ima li vina i za mene?" upita Pablo. Sedeli su svi zajedno pored ulaza u peinu. 3 Ernest Hemingvej, Iv 33"Anselmo mu dodade svoju olju i ode u peinu po lrugu. Izlazei on se nagnu i zagr abi iz suda "pCmu olju i svi dotaknu e ivice olja. vino je bilo dobro, malko je rezylo od me yne, ali odliczno, lako i bistro u ustim a. Robert D ordan ga je polako pio, oseajui kako se toplota yri po njegovom umoru. "Jelo e uskoro doi" recze Pablo., A taj stranac s neobicznim imenom, kako je umro? " "Bio je uhvaen i sam se ubio." "Kako se to desylo?" "Bio je ranjen i nije hteo da bude zarobljen." "Ne to detaljnije?" "Ne znam" slaga on. On je znao detalje vrlo dobro i znao je da ne bi bilo dobro da ih sada prepricza. "Naterao nas je da mu obeamo da emo ga ubiti ako bude ranjen pri dizanju voza, i n e bude u stanju da umakne" recze Pablo. "Govorio je na czudan naczyn." Mora da je ve tada bio udljiv, pomisli Robert D ordan. Jadni Ka kin. , Nije podnosyo misao da se sam ubije" recze Pablo. "Rekao mi je to. I mnogo se pla yo da ga ne mucze." "Da li ti je i to rekao?" upita ga Robert D ordan. "Da"f recze Ciganin. "Govorio je tako svima nama." "Jeste li i vi i li na voz?" "Da. Svi mi smo i li na voz." "Govorio je na czudan naczyn" recze Pablo. "Ali bio je vrlo hrabar." Jadni Ka kin, pomisli Robert D ordan. Mora da je czynio vi e tete nego koristi ovde. vo leo bih da sam znao jo onda da je tako udljiv. Trebalo je da ga povuku. Ne mo e slati svet unaokolo da radi tu vrstu posla i da pricza takve stvari. Ne govori se tak o. Czak i ko izvr e svoju misyju oni uczyne vi e i priczajui takve stvari. neobiczan" recze Robert D ords bio malo vrlo

izazyvao rabro. "Ali luckasf:" recze Robert D ordan. "U tim stva hlad tima m Ne pijicza se na taj naczyri: "A ti" recz Pablo. "Kad bi bio ranjen pri takiost, bi li bio voljan da te Dstave?" "Slu ajte apred, zahvat recze Robert D ordan i, naginjui sam jo jednu cza u vina. "Shi ajte me jasno. Ako malu uslugu ot "Dobro" vore pravi. Ej! "Ti sy jeo" ao bl id budem morao da zatra im neku nekog, zatra iu je kad treba." Ciganin odobravajui. "T ako go olazy." Pablo. gani: ini amoko nosy. Devojka sesaj liku vozdenu. dazyla iz peJ or lu i u isto vi dan vide njeno vide neobicznu stvar "Hola, dru e" a Robvrt D ordan recze: pazyo je da je suvi e nzagleda, a i da ne njoj. Ona se nasme y i led. Salud" uzvrati areda 35nj i on primeti njene lepe smedzye ruke. Gledala ga je pravo u lice i sme yla se . Zubi su joj bili beli na smedzyem licu, a ko a i oczy bile su joj iste zlataste mrko smedzye boje. Imala je visoko dignute jagodice, vesele oczy i prava usta s punim usnama. Kosa joj je bila one zlatno smedzye boje kakvo je itno polje opr eno suncem, ali je po celoj glavi bila podseczena tako kratko da je bila malo du a od dlake dabrovine. Ona se sme yla pravo Robertu D ordanu u lice i dizala smedzyu ruku i prelazyla njome preko glave, zagladzyujui kosu koja se ponovo dizala kad bi ruk a pro la. Ima lepo lice, pomisli Robert D ordan. Bila bi lepa da nije o y ana. "Tako je ja cze ljam" recze ona Robertu D ordanu. "Hajde jedi. Ne gledaj me. Tako su me pod y ali u valadolidu. Skoro je porasla." Ona sede prekoputa njega i gleda e ga. On joj uzvrati pogled i ona se nasme y i savi ruke oko kolena. Noge su joj se spu tale, duge i czyste, iz nogavica na pantalona ma on vide oblik njenih malih, uzdignutih grudi pod syvom ko uljom. Svaki put kad ju je Robert D ordan pogledao, osetio je da mu se grlo su ava. "Nema tanjira" recze Anselmo. "Slu i se svojim no em." Devojka je naslonila czetiri vilju ke, sa zupcyma nadole, sa strane gvozdene tepsyje. Svi su jeli iz kotlia, ne razgovarajui, po panskom obiczaju. Jeli su zeczevine kuva ne s lukom i zelenim papriczycama i slanutka u sosu od vina. Bilo je dobro sprem ljeno, zeczevina se odvajala od kostiju a sos je bio ukusan. Robert D ordan je pop io jo jednu cza u vina dok je jeo. Devojka ga je posmatrala za celo vreme jela. Svi ostali su gledali u hranu 36 i jeli. Robert D ordan pokupi poslednji deo sosa ispred sebe komadom hleba, pokupi zeczje kosti na jednu stranu, pobrisa sos na mestu gde su se one nalazyle, zati m obrisa vilju ku hlebom, obrisa no , stavi ga nastranu i pojede hleb. Nagnu se i za hvati punu cza u vina, a devojka ga je jo uvek posmatrala. Robert D ordan popi pola cza e vina, ali mu se grlo jo uvek su avalo kad je govorio s d evojkom. "Kako se zove ?" upita je. Pablo ga brso pogleda kad czu ton njegovog glasa. On ta

da ustade i ode. "Marija. A ti?" "Roberto. Jesy li dugo u planinama?" "Tri meseca." "Tri meseca?" on pogleda na njenu kosu koja je bila gusta, kratka i talasava kad rukom predzye preko nje, sad u zbunjenosti, kao itno polje na brdskoj padini na vetru. "Bili su je obrijali" recze. "Oni u valadolidu redovno briju u tamnicy. Bilo joj je potrebno tri meseca da po raste ovoliko. Bila sam u vozu. vodili se me na jug. Mnoge zatvorenike su pohvat ali posle onog kad je voz dignut u vazduh, ali mene nisu. Ja sam do la s ovima." "Na ao sam je sakrivenu izmedzyu stena" recze Ciganin. "Ba kad smo odlazyli. Czovec ze, to je bila ru na. Poveli smo je sa sobom, ali sam mnogo puta pomislio da je tre balo da je ostavimo." "A onaj drugi to je i ao na most s njima?" upita Marija. "Onaj drugi plavi. Stranac . Gde je on?" "Mrtav" recze Robert D ordan. "Od aprila." "Od aprila? Napad na voz je bio u aprilu." 37"Da" ree Robert D ordan. "Umro je deset dana posle voza." "Jadan czovek" recze ona. "Bk je vrlo hrabar. A ti radi iste stvari?" "Da." "1 ti sy dizao mostove u vazduli?" "Da. Tri mosta." "Ovde?" "U Estramaduri" recze on. "Bio sam u Estramaduri pre nego to sam do ao ovamo. Radim o vrlo mnogo u Estramaduri. Ima nas mnogo koji radimo u Estramaduri." "A za to sy sad do ao u ove planine?" "Zamenjujem onog plavog. A znam i ovu oblast od pre pokreta." "Zna li je dobro?" "Ne, ne ba sasvim dobro. Ali ja uczym brso. Imam dobru kartu i dobrog vodicza." "Starca" klimnu ona glavom. "Starac je vrlo dobar." "Hvala" recze joj Anselmo i Robert D ordan shvati odjednom da on i devojka nisu sa mi. I shvati da mu je bilo te ko da gleda devojku jer mu se usled toga glas toliko menjao. Kr yo je jedno od dva pravila nu na da se czovek dobro sla e s Ijudima koji g ovore panski: daj Ijudima duvana i pusti ene na miru i on shvati, sasvim iznenada, da ga se to i ne ticze. Toliko je stvari koje ne moraju da ga se ticzu, za to bi ga se ticalo? "Ti ima vrlo lepo lice" recze on Mariji. "voleo bih da sam imao sreu da te vidim p re nego to ti je kosa odseczena." 38 "Porase" recze ona. "Kroz est mesecy e biti dosta duga." "Trebalo je da je vidi kad smo je doveli s voza. Bila je ru na da ti se smuczy." "Czyja sy ti ena?" upita Robert D ordan poku avajui sada da se izvucze. "Jesy li Pablo va?" Ona ga pogleda i nasmeja se, zatim ga rukom luni po kolenu. "Pablova? video sy P abla?" "Dobro, onda Rafaelova. video sam Rafaela." "Niczyja" recze Ciganin. "To je vrlo czudna ena. Nije niczyja. Ali vrlo dobro kuv a." "Stvarno niczyja?" upita je Robert D ordan. "Niczyja. Niczyja. Ni za alu, ni ozbiljno. A ni tvoja." "Nisy?" recze Robert D ordan, a oseao je kako mu se grlo opet ste e. "Dobro. Ja nemam vremena ni za jednu enu. To je istina." "Ni petnaest minuta?" upita ga Ciganin dra ei ga. "Ni czetvrt sata?" Robert D ordan n e odgovori. On je posmatrao devojku Mariju, a grlo mu se suvi e steglo da bi se us udio da progovori. Marija ga je gledala i smejala se, onda je odjednom pocrvenela, ali je produ ila d a ga posmatra. "Ti crveni " recze joj Robert D ordan. "Da li czesto crveni ?" "Nikada." "Ti sad crveni ."

"Onda idem u peinu." "Ostani ovde, Marija." "Neu" recze i ne nasme y se na nj. "Idem sad u peinu." Ona pokupi czetiri vilju ke i g vozdeni kotli iz kojeg su jeli. Onda se pokrenu nespretno 39kao drebe, ali s istom Ijupko u koju ima mlada ivotinja. "Jesu li vam potrebne cza e?" upita. Robert D ordan je jo posmatrao i ona pocrvene ponovo. "Nemoj me naterivati da pocrvenim" recze ona. "Ne volim ja to." "Ostavi ih" recze joj Ciganin. "Eto ti" on zahvati iz kamenog suda i dodade punu cza u Robertu D ordanu koji je gledao devojku kako sagnu glavu i udzye u peinu nosei te ki gvozdeni kotli. "Hvala" recze Robert D ordan. Sad kad je ona oti la glas mu je zvuczao dobro. "Ovo j e zadnja. Do sta smo pili." "Popiemo to je u sudu" recze Ciganin. "Tma vi e od pola me yne. Natovarili smo je na j ednog konja." "To je bio poslednji Pablov napad" recze Anselmo. "0tada ni ta ne radi." "Koliko vas je?" "Ima nas sedam i dve ene." "Dve?" "Da. Pablova mujer." "A ona?" "U peini je. Devojka zna malo da kuva. Rekao sam da dobro kuva da bih joj polaska o. Ali uglavnom ona poma e Pablovoj mujer." "A kakva je ona, Pablova mujer?" "Ne to divlje" naceri se Ciganin. "Ne to vrlo divlje. Ako smatra da je Pablo ru an treb a da vidi njegovu enu. Ali hrabra. Sto puta hrabrija od Pabla. Ali ne to divlje." 40 "Pablo je bio hrabar u poczetku" recze Anselmo. "Pablo je bio ne to ozbiljno u poc zetku." "Pobio je vi e sveta nego kolera" recze Ciganin. "U samom poczetku pokreta Pablo j e pobio vi e sveta nego pegavac." "Ali je ve du e vremena muy flojo" recze Anselmo. "vrlo je aljkav. Mnogo se pla y da ne umre." "Mo da zato to ih je ubio toliko mnogo u po czetku" recze Ciganin filozofski. "Pabl o ih je ubio vi e nego kuga." "To i bogatstvo" recze Anselmo. "1 pije vrlo mnogo. Zeleo bi sad da se povucze k ao matador de toros. Kao toreador. Ali ne mo e da se povucze." "Ako predzye na drugu stranu linije oduzee mu konje i naterati ga da ide u vojsku " recze Ciganin. "Ja, isto, nemam elje da budem u armiji." "Niti ijedan drugi Ciganin" recze Anselmo. "Za to bih je imao?" upita Ciganin. "Ko eli da bude u vojscy? Da li stvaramo revolu cyju da bismo bili u armiji? Ja sam voljan da se borim, ali nisam voljan da bude m u armiji." "Gde su drugi?" upita Robert D ordan. Oseao se udobno i pospano od vina, i le ei na le dzyima na umskom tlu video je kroz vrhove drvea male po podnevne planinske oblake kako se polako kreu na visokom panskom nebu. "Dvojica spavaju u peini" recze Ciganin. "Dvo jica su na stra i gore gde imamo top. Jedan je dole na stra i. Svi verovatno spavaju." Robert D ordan se okrete na stranu. "Kakva je to vrsta topa?" "vrlo neobicznog imena" recze Ciganin. "Odmah mi je oti lo iz glave. To je pu komitr aljez." 41Mora da je automatska pu ka, pomisli Robert D ordan. "Koliko te i?" upita. "Jedan czovek mo e da ga ponese, ali je te ak. Ima tri noge koje se savijaju. Dobili smo ga pri poslednjem ozbiljnom napadu. U onom pre vina." "Koliko municyje imate za nju?" "Stra no mnogo" recze Ciganin. "Czytav jedan sanduk neverovatne te ine." Izgleda oko pet stotina metaka, pomisli Robert D ordan. "Da li se puni pomou dobo a ili redenika?"

"Pomou gvozdenih metalnih dobo a pri vrhu." Do dzyavola, to je pu ka marke Luis, pomisli Robert D ordan. "Da li ti zna ne to o automatskoj pu ki?" upita on starca. "Nada" recze Anselmo. "Ni ta." "A ti?" upita Ciganina. "Da pali tako velikom brsynom i da joj se cev toliko zagreje da opr i ruku ako je se dotakne " recze Ciganin s ponosom. "Svako to zna" recze Anselmo s prezrenjem. "Mo da" recze Ciganin. "Ali on me je pitao ta znam o maquini i ja sam mu rekao." Za tim dodade. "Isto tako, za razliku od obicznih pu aka, one pucaju dogod dr i okidacz pritisnut." "Dogod se metak ne zaglavi, dok ne nestane municyje ili dok ne postanu tako vrel e da se rastope" recze Robert D ordan na engleskom. " ta ka e ?" upita ga Anselmo. "Ni ta" recze Robert D ordan. "Gledao sara samo u budunost na engleskom." 42 "To je ne to sasvim izuzetno" recze Ciganin. "Gledati u budunost na Ingles. Umete l i gledati u dlan?" "Ne" recze Robert D ordan i zahvati jo cza u vina., Ali ako ti zna eleo bih da mi ka e se desyti sledea tri dana?" "Pablova mujer ume gledati u dlan" recze Ciganin. "Ali ona je tako Ijuta i tolik o divlja da ne znam da li e hteti." Robert D ordan sad sede i povucze gutljaj vina. "Da vidimo onda Pablovu mujer" recze. "Ali ako ima ne to lo e da svr ymo s tim." ,Ja je ne bih uznemiravao" recze Rafael. "Ona me mnogo mrsy." "Za to?" "Postupa sa mnom kao sa dangubom." "Kakva nepravda" pecnu ga Anselmo. "0na je protiv Cigana." "Kakva pogre ka" recze Anselmo. "Ona ima cyganske krvi" recze Rafael. "Zna ona ta govori." Nasmeja se. "Ali ima j ezyk kojim e e i grize kao biczem za bikove. Zdere ti ko u jezykom. Na remenje. Never ovatno je divlja." "Kako se sla e s devojkom, s Marijom?" upita Robert D ordan. "Dobro. voli devojku. Ali ako joj iko pridzye blizu " on zatrese glavom i mljasn u jezykom. "vrlo je dobra prema devojcy" recze Anselmo. JvInogo se stara o njoj." "Kad smo je na li prilikom napada na voz, devojka je bila vrlo czudna" recze Rafae l. "Nije htela da govori i plakala je celo vreme i ako bi je neko takao zadrhtal a bi kao mokar pas. Tek od nedavno 43je bolje. Odskora je vrlo dobro. Danas je sasvim dobro. Ba sad razgovarajui s to bom bilo joj je sasvim dobro. Hteli smo je ostaviti posle voza. Svakako nije vre delo zadr avati se zbog neczeg tako tu nog i ru nog i oczygledno bezvrednog. Ali stara ena je devojku vezala konopcem i kada je ova mislila da ne mo e da ide dalje, star ica je udarala konopcem da bi je prisylila da ide. A onda, kad stvarno nije mogl a da ide dalje, starica je nosyla na ledzyima. Kad starica nije mogla dalje da j e nosy, nosyo sam je ja. I li smo uz to brdo do grudi zaraslo u vres. Kad je ja ni sam mogao vi e da nosym, nosyo je Pablo. Ali nam je stara morala sva ta da izgovori da bi nas naterala da je nosymo." On zatrese glavom pri seanju. "Istina je da dev ojka ima duge noge, ali nije te ka. Kosti su joj lake. Ali je dosta te ka kad mora i da je nosy i da zastaje pa da puca i ponovo da je nosy i jo da ima staricu nad glavom koja je Pabla biczevala konopcem i nosyla mu pu ku, gurajui mu je u ruku czym bi sp ustio devojku, naterivala ga da je ponovo digne, punila mu pu ku, psovala ga, uzym ala metke iz kese i gurala ih u magazyn psujui ga stalno mrak se uveliko hvatao i kad je no do la bilo je sve u redu. Ali srea je to nisu imali konjicu." "Mora da je te ko bilo napadati voz" recze Anselmo. "Nisam bio tamo" objasni on Ro bertu D ordanu. "Uczestvovala je Pablova dru ina i El Sordova, koga emo jo noas videti, i jo dve dru ine iz ovih planina. Ja sam bio s druge strane linije." "1 uz to onaj plavi s neobicznim imenom " recze Ciganin. "Ka kin."

44 "Da. To je ime koje nikako ne mogu da savladam. Imali smo dvojicu s pu komitraljez yma. I njih su nam poslali iz armije. Nisu mogli da izvuku top i izgubili su ga. Nije ni u kom sluczaju te io vi e od one devojke i da im je starica stajala iznad g lave izvukli bi ga." On mahnu glavom seajui se, a onda produ i. "Nikad u ivotu nisam video ne to sliczno onom to se desylo prilikom eksplozyje. voz je mirno nailazyo. videli smo ga izdaleka. A bio sam tako uzbudzyen da ti to ne mogu rei. Tada je cz uczuczuczuczuczu postajalo sve jacze i onda, u trenutku eksplozyje, prednji tocz kovi lokomotive su se digli i izgledalo je da se cela zemlja uz tresak di e u veli kom crnom oblaku i lokomotiva se digla visoko u tom oblaku prljav tine i drvenih s pojeva koji su se kretali u vazduhu kao u snu i onda je pala na stranu kao velik a ranjena ivotinja a onda je nastala jo jedna eksplozyja bele pare pre nego to su g rudve zemlje od prve eksplozyje prestale da padaju na nas, a maquina je poczela da govori tatattatta!" produ avao je Ciganin tresui stisnutim pesnicama ispred sebe , s palcyma nagore, kao na zami ljenom pu komitraljezu. "Ta! Ta! Tat! Tat! Ta! Ta! T a!" klicao je. "Nisam nikad u ivotu video takvu stvar, vojnjcy su istrczavali iz voza, maquina je bacala u njih svoje reczy i Ijudi su padali. U tom sam trenutku u uzbudzyenju stavio ruku na maquinu i otkrio da cev pecze i ba tada mi je stari ca opalila amar po obrazu i rekla. "Pucaj, budalo! Pucaj ili u ti glavu rascopati! " Onda sam poczeo da pucam, ali je bilo vrlo te ko dr ati pu komitraljez mirno, i vojn icy su trczali uz daleko brdo. Docnije, kad smo sy" li do voza da vidimo ta mo emo u zeti, jedan ofi 45cyr se probio nazad s ne to vojnika, na daljinu pi toljskog metka. On je stalno ma hao pi toljem i vikao na njih i mi smo svi pucali na njega ali ga niko nije pogodi o. Onda je nekoliko vojnika leglo i poczelo da puca, a oficyr je etao goredole iz a njih s pi toljem i ipak ga nismo mogli pogoditi i iz maquine se nije moglo da pu ca zbog polo aja voza. Taj oficyr je ubio dva vojnika dok su le ali, a ipak nisu hte li da ustanu i on ih je psovao i najzad su ustali, jedan, dva, tri istovremeno i potrczali su prema nama i vozu. Onda su se ponovo ispru ili i pucali. Onda smo mi oti li a maquina je jo uvek razgovarala iznad nas dok smo odlazyli. Tada sam na ao d evojku koja je pobegla iz voza do stena i ona je trczala s nama. Ti su nas vojni cy ganjali do noi." "Mora da je to bilo vrlo te ko" recze Anselmo., /Mnogo uzbudljivo." "To je jedina dobra stvar koju smo uradili" recze jedan dubok glas. " ta sad radi , ti leno pijano kopile jedne prljave cyganske kurve? ta sad radi ?" Robert D ordan vide enu pedesetih godina veliku skoro kao Pablo, i skoro yroku kolik o i visoku, u crnoj seljaczkoj suknji i prsluku, s debelim vunenim czarapama na debelim nogama, u crniija cypelama sa dzyonovima od konopca i smedzyim licem kao u modela za granitni spomenik. Imala je velike ali lepe ruke, a debela crna kov rd ava kosa bila joj je savijena u pundzyu na vratu. "Odgovori mi" recze ona Ciganinu, ne marei za druge. "Razgovarao sam s ovim drugovima. Taj tu je do ao kao miner.46 Znam ja to sve" recze Pablova mujer. Idi o davde i smeni Andresa koji je na stra i na vrhu." "Me voy" recze Ciganin. "Idem." On se okrenu Robertu D ordanu. "videu te o ruczku." "Nemoj se ni aliti" recze mu ena. "Triput sy danas jeo po mom raczunu. Idi sad i p o alji mi Andresa." "Hola" recze ona Robertu D ordanu, pru i mu ruku i nasme y se. "Kako sy i kako stoje s tvari u Republicy?" "Dobro" recze on i uzvrati joj czvrst stisak ruke. "1 ja i Republika." "Drago mi je" recze ona. Gledala ga je u lice i sme yla se i on primeti da ima lep e syve oczy. "Da li nam dolazy da napadnemo jo neki voz?" "Ne" recze Robert D ordan, sticzui poverenje u nju u tom trenutku. "Ne, nego most." "No es nada" recze ona. "Most nije ni ta. Kad emo ii na voz, sad kad imamo konje?" "Docnije. Taj most je od velike va nosti." "Devojka mi recze da je drug koji je i ao s nama na voz mrtav." "Da." "Kakva teta. Nikad nisam videla takvu eksplozyju. Bio je darovit czovek. Mnogo mi se svideo. Je li nemogue napasti sad jo jedan voz? Ima sad mnogo Ijudi u ovim pla

ninama. Suvi e mnogo. ve je te ko dobiti i hranu. Bolje bi bilo otii odavde. A imamo i konje." "Moramo da svr ymo s mostom," "Gde se nalazy?" "Sasvim blizu." 47"UtoIiko bolje" recze Pablova mujer. "Da dignemo sve mostove koji se nalaze ov de i odemo odavde. Smuczylo mi se ovo mesto. Ovde ima suvi e sveta. To se ne mo e do bro svr yti. vlada mrtvilo koje je odvratno." Ona ugleda Pabla kroz drvee. "Boraccho!" pozva ga. "Pijanica. Odvratna pijanica!" Ona se veselo okrete ponovo Robertu D ordanu. "Uzeo je ko nu vinsku fla u da pije sam u umi" recze ona. "On stalno pije. Ovaj ga ivot upropa uje. Mladi czovecze, vrlo sam zadovoljna to sy do ao." Udari ga po ledzyima. "Ej" recze. "Ti sy vei nego to izgleda " i prevucze rukom preko nje govog ramena, pipajui mu mi ye pod flanelskom ko uljom. "Dobro. vrlo sam zadovoljna to sy do ao." "1 ja isto tako." "Mi emo se razumeti" recze ona. "AH, uzmi cza u vina." "ve smo pili" recze Robert D ordan. "De, ho e U i ti?" "Neu pre veczere" recze ona. "Zagreje me." Onda opet ugleda Pabla. "Boraccho!" povika. "Pijanico!" okrete se Ro bertu D ordanu i zatrese glavom. "Bio je vrlo do bar czovek" recze mu. "Ali sad je gotov. Ali slu aj jo o jednoj stvari. Budi vrlo dobar i pa ljiv prema devojcy Mariji. Lo e je pro la. Razume li?" "Da. Za to to ka e ?" "videla sam kakva je bila po to je tebe videla i do la u peinu. videla sam kako te po smatra pre nego to je izy la iz nje." ,Malo sam se alio s njom." 48 "S njom je bilo vrlo rdzyavo" recze Pablova ena. "Sada je bolje. Treba da ode oda vde." "Jasno, treba je poslati preko linije s Anselmom." "Ti i Anselmo mo ete je povesti kad se ovo zavr y." Robert D ordan oseti bol u grlu i da mu glas postaje deblji. "To se mo e uraditi" re cze on. Pablova mujer ga pogleda i mahnu glavom. "Ajiii, ajii" recze. "Da li su svi mu kar cy takvi?" "Nisam ni ta rekao. Ona je lepa, i ti to zna ." "Ne, ona nije lepa. Ali ona postaje lepa, to misli " recze Pablova ena. "Ljudi. Sra mota je za nas ene to ih stvaramo. Ne. Ozbiljno. Zar nema do mova pod Republikom k oji bi se starali za ovakve kao to je ona?" "Da" recze Robert D ordan. "Dobrih mesta. Na obali blizu valensyje. I na drugim me stima. Tamo e lepo postupati s njom i ona mo e da radi s decom. Tamo se nalaze deca iz evakuisanih sela. Nauczye je kako se radi." "To ba i elim" recze Pablova mujer. "Pablo se ve razboleo zbog nje. To je druga slv ar koja ga uni tava. Kad nju vidi kao da se razboli. Najbolje je da ona ode." "Mi je mo emo povesti kad se ovo zavr y." "1 bie pa ljiv s njom ako ti je poverim? Govorim ti kao da te odavno poznajem." "Tako je" recze Robert D ordan, "kad se Ijudi razumeju." "Sedi" recze Pablova ena. "Ne tra im nikakvo obeanje, jer ta e se desyti desye se. Je ino ako je ne odvede odavde, onda tra im obeanje." 4 Ernest Hemingvej, Iv 49"Za to ako je ne odzyvedem?" "Jer neu da bude luda za tobom kad ode . Bila je luda ranije i meni je dosta i bez toga." "0dve emo je posle mosta" recze Robert D ordan. "Ako budemo ivi posle mosta, odve emo je " "Ne volim da te slu am kad govori na taj naczyn. Taj naczyn govora ne donosy sreu. " "Govorio sam tako samo da bih ti mogao obeati. Nisam ja od onih koji govore sumor no." "Da ti vidim dlan" recze ena. Robert D ordan ispru i ruku i ena je otvori, zadr a je u s vojoj velikoj rucy, protrlja je palcem i pogleda i onda je ispusti. Ustade. Usta de i on i ona ga pogleda ne sme ei se.

" ta sy videla?" upita je Robert D ordan. "Ja u to ne verujem. Nee me upla yti." "Ni ta" recze mu. "Ni ta nisam videla." "Jesy, videla sy. Ja sam samo radoznao. Ja n e verujem u te stvari." "U ta veruje ?" "U mnoge stvari, ali ne u tu." "U 8ta?" "U svoj rad." "Da, to sam videla." "Ka i mi ta sy jo videla?" "Nisam videla ni ta drugo" recze ona gorko. "Ti recze da je most te ka stvar?" "Ne. Rekao sam da je vrlo va an." "Ali mo e biti i te ka." ,yDa. A sad ja idem dole da vidim. Koliko Ijudi imate ovde?" 50 "Pet to ne to vrede. Ciganin ne vredi mada su mu namere dobre. Ima dobro srce. U Pa bla ja vi e nemam poverenja." "Koliko Ijudi koji vrede ima El Sordo?" ,JMo da osam. videemo noas. On dolazy ovamo. On je vrlo prakticzan czovek. I on ima ne to dinamita. Mada ne mnogo. Razgovarae s njim." "Jesy li poslala po njega?" "On dolazy svake noi. Sused je. I prijatelj isto toliko koliko i drug." " ta misli o njemu?" "On je vrlo dobar czovek. I vrlo prakticzan. Pri napadu na voz bio je syla." "A u ostalim grupama?" "Kada bismo ih obavestili na vreme, bilo bi mogue sastaviti pedeset pu aka na koje bismo se mogli u izvesnoj meri osloniti." "U kojoj meri?" "Zavisy od ozbiljnosti sytuacyje." "A koliko metaka po pu ki?" "Mo da dvadeset. Zavisy od toga koliko bi ih oni doneli za tu stvar. Ako bi do li u takvu akcyju. Pamti da u vezy s tim mostom nema nikakvih para i nikakve pljaczke , a sudei po tvojoj uzdr ljivosti ima mnogo opasnosti, i da se posle toga mora otii iz ovih planina. Mnogi e se protiviti toj stvari u vezy s mostom." "Sigurno." "Bolje je da se o tom ne govori bez potrebe." "Sla em se." ,Onda po to prouczy taj tvoj most razgovaraemo sa El Sordom." "Sad idem dole sa Anselmom." 51"Probudi ga" recze ona. "Treba li ti karabin?" "Hvala ti" recze joj. "Dobro je imati ga, ali ne mislim da ga upotrebim. Idem da osmatram, a ne da izazyvam nemire. Hvala ti na svemu to sy mi rekla. vrlo mi se svidzya naczyn na koji govori ." "Nastojim da govorim iskreno." "Onda mi recy ta sy mi videla u dlanu." "Ne" recze ona., Jsyisam videla ni ta. Idi sad do tvog mosta. Ja u pazyti na tvoj prtljag." "Pokrij ga i neka ga niko ne dira. Bolje je tu nego u peini." "Pokriu ga i niko ga nee dirati" recze Pablo va ena. "Idi sad do mosta." "Anselmo" recze Robert D ordan stavljajui ru ku na starczevo rame. Le ao je spavajui s glavom na rukama. Starac pogleda. "Da"recze. "Dabome,hajdemo." Glava III Si li su niz poslednjih dvesta metara, pa ljivo se kreui u sency od drveta do drveta, i sad, kroz poslednje borove na strmoj padini brda most je bio udaljen svega ped eset metara. Kasno popodnevno sunce koje je jo uvek syjalo preko planinske kose i sticalo je tamni most prema strmoj praznini klanca. Bio je to czeliczni most s j ednim jedinim lukom i stra arskim kuicama sa obe strane. Bio je dovoljno yrok za dva motorna vozyla, i izvijao se s Ijupko u solidno izlivenog metala preko dubokog kla nca na czyjem je dnu, dole, poskakivao potok s 52 belom vodom izmedzyu stenja i kamenja tekui do glavnog potoka ovog klanca. Sunce je udaralo Robertu D ordanu u oczy i most se pokazyvao samo u obrisyma. Onda se sunce smanjilo i oti lo i on, sad kad nije vi e gledao u ar, vide, gledajui gore k

roz drvee na smedzyu, zaokrugljenu uzvi ycu iza koje je sunce oti lo, da je planinska padina ne no, sve e zelena i da se nu Ije starog snega nalaze pod vrhom. Onda je ponovo posmatrao most u onoj iznenadnoj, kratkoj, stvarnoj svetlosti koj a se jo zadr ala, prouczavajui njegovu konstrukcyju. Problem demoliranja mosta nije bio te ak. Dok ga je posmatrao on izvadi bele nicu iz d epa na prsyma i napravi nekoli ko brsyh poteza skicyrajui ga. Dok je pravio crte e nije raczunao koliczynu materij ala. Uczynie to docnije. Sad je samo bele io taczke gde treba da se stavi eksplozyv da bi se presekli potpornji luka i oborio jedan njegov deo u klanac. To se mo e i zvesti bez urbe, nauczno i taczno sa est povezanih punjenja tako da istovremeno ek splodiraju a mo e se izvesti grubo uzev y s dve vee koliczyne. Trebalo bi da budu vrl o velike koliczyne, na suprotnim stranama mosta, i da eksplodiraju u isto vreme. Skicyrao je brso i sa zadovoljstvom srean, najzad, to ima problem u rukama srean, najzad to je stvarno ve zauzet njime. Onda zatvori bele nicu, gurnu olovku u ko nu fut rolu na ivicy d epa, stavi bele nicu u d ep i zakopcza ga. Dok je on skicyrao, Anselmo je posmatrao put i most i stra are. Smatrao je da su s e suvi e pribli ili mostu da bi bili sygurni, i kad je skicyranje zavr eno oseti olak an je. 53Kad je Robert D ordan zakopczao d ep onda se ispru io iza debla jednog bora Anselmo mu stavi ruku na lakat i pokaza prstom. U stra arnicy, koja je bila okrenuta putu i gore prema njima, sedeo je stra ar dr ei pu k u s bajonetom izmedzyu kolena. Pu yo je cygaretu, imao je pletenu kapu i pelerinu kao od ebeta. Na pedeset metara lice mu se nije moglo ba videti. Ro bert D ordan di e durbin zaklanjajui stakla pa Ijivo sklopljenim rukama, mada vi e nije bilo sunca da b i mogla da blesnu, i pokaza se ograda mosta jasno, samo da ispru i ruku i da je dot akne , i vidi lice stra ara tako jasno s upalim obrazyma, pepeo na cygareti i masni sjaj bajoneta. Imao je seIjaczko lice s upalim obrazyma pod visokim jagodicama, i izraslom bradom, oczy osenczene te kim obrvama, velike ruke kojima je dr ao pu ku, b io je u te kim Czyzmama koje su se videle izmedzyu nabora pelerine. Na zydu stra arn ice nalazyla se stara, pocrnela ko na vinska fla a, nekakve novine i nije bilo telef ona. Mogao se telefon, dabome, nalazyti na onoj drugoj strani koju on nije video ali nije bilo nikakvih vidljivih ica koje bi izlazyle iz stra arnice. Telefonska l inija se pni ala pored puta i ica je i la preko mosta. Izvan stra arnice nalazyla se pe, napravljena od benzynske kante, preseczene na vrhu, s izbu enim rupama i postavlj ena na dva kamena ali u njoj nije bilo vatre. Ispod nje je bilo nekoliko praznih konzervi pocrnelih od plamena. Robert D ordan dodade dogled Anselmu koji je le ao ispru en pored njega. Starac se nas me y i mahnu glavom. Udari prstom po lubanji pored oka. 54 "Ya lo veo" recze na panskom. "video sam ga" govorio je prednjim delom usta gotov o i ne kreui usne, ti e od ikakvog apata. Posmatrao je stra ara dok se Robert D ordan sm o na njega i, pokazujui jednim prstom, prevucze drugim preko grla. Robert D ordan m ahnu glavom, ali se ne nasme y. Stra arnica na drugom kraju mosta bila je okrenuta od njih prema putu tako da nisu mogli da vide ta je u njoj. Put, koji je bio yrok, sav od automobilskog ulja i do bro konstruisan, i ao je ulevo s druge strane mosta i onda skretao nadesno oko oku ke. Na tom mestu je stari put pro yren zasecanjem velike solidne stene s druge str ane klanca a njegovu levu ili zapadnu stranu, ako se gleda nani e iz klisure ili s a mosta, ocrtava linija ravno zaseczenih kamenih blokova koja je titi na onom mes tu gde se ivica puta prosto obru avala u klanac. Ovde je klanac postajao skoro kan jon, i tu se potok, preko koga je bio most prebaczen, sastao sa glavnim potokom klanca. ,A drugo mesto?" upita Robert D ordan Anselma. "Petsto metara ispod te okuke. U putarevoj kuicy koja je uzydana u stenu." "Koliko Ijudi?" upita Robert D ordan. Opet je posmatrao stra ara dogledom. Stra ar protrlja cygaretu na drvenom zydu stra ar nice, onda iz d epa izvadi ko nu duvankesu, otvori papir jedne uga ene cygarete i ispr azni ostatak upotrebljenog duvana u kesu. Stra ar ustade, nasloni pu ku na zyd stra ar nice i protegnu se, onda uze pu ku, prebacy 55je preko ramena i ode na most. Anselmo se ispru i na zemlji, a Robert D ordan skli znu dogled u d ep na ko ulji i dobro zakloni glavu iza bora.

"Ima sedam vojnika i kaplar" recze mu Anselmo na uvo. "Obavestio sam se kod Ciga nina." "Otii emo sad czym se smiri" recze Robert D ordan. "Suvi e smo blizu." "Jesy li video ta ti treba?" "Da. Sve to mi treba." Naglo je zahladilo sad kad je sunce za lo, i svetlost je nestajala po to se poslednj i ar sunca na planinama iza njih gubio. "Kako ti se czyni?" recze Anselmo tiho kad su videli stra ara kako ode preko mosta do druge stra arnice s bajonetom sjajnim od poslednjeg odbleska svetlosti i bezob licznom pojavom u ogrtaczu od ebeta. "vrlo dobro"reczeRobertD ordan."vrlo dobro." "Drago mi je" recze Anselmo. "Hoemo li poi? Nema sad izgleda da nas vidi." Stra ar je stajao, ledzyima okrenut prema njima, na drugom kraju mosta. Iz klanca je dopirala huka potoka medzyu kamenjem. Onda kroz tu huku dopre drugi um, stalno brujanje i vide e kako stra ar s zabaczenom pletenom kapom pogleda gore oni, okreui g lave navi e i gledajui, vide e visoko na veczernjem nebu tri aviona u formacyji slova v sytna i srebrnasta u visyni gde je jo uvek bilo sunca, prelazei neverovatnom br synom preko neba s jednolicznim zujanjem motora. "Na y?" upita Anselmo. "Izgleda" recze Robert D ordan ali je znao da na toj visyni ne mo e nikad biti sygura n. Mogli su 56 biti veczernja patrola obeju strana. Ali uvek ka e za lovce da su na y jer se svet on da bolje osea. Bombarderi, to je druga stvar. Anselmo oczygledno oseti isto. "Na y su" recze. "Prepoznajem ih. To su avioni Mosc as." "Dobro" recze Robert D ordan. "1 meni izgleda da su Moscas." Robert D ordan je mogao da ih pogleda dogledom i da odmah vidi czyji su, ali je vi e voleo da ne zna. Noas je za njega svejedno czyji su, a ako starcu czyni zadovolj stvo da su na y, nije hteo da mu ih oduzyma. Sad, kad su se gubili iz vida prema S egoviji nije izgledalo da su zeleni, s crvenim na vrh krila, s niskim ruskim kri lima Boling P. 32 koje su pancy zvali Moscas. Boje se nisu mogle videti, ali je m odel bio drukczyji. Ne. To je bila fa ysticzka patrola koja se vraala kui. Stra ar je jo stajao kod druge stra arnice s zabaczenom kapom. "Hajdemo" recze Robert D ordan. Podzye uzbrdo, pa ljivo se kreui i koristei zaklon dok nisu bili van pogleda. Anselmo je i ao za njim na sto metara. Kad su dobro poodmak li od pogleda sa mosta, on stade i starac mu pridzye i podzye napred da ga vodi i onda su se stalno strmom stenom penjali u mraku kroz klanac. "Imamo izvanrednu avijacyju" recze starac srean. "Da." "1 pobediemo." "Moramo pobediti." "Da. I kad pobedimo mora doi u lov." "U lov na ta?" 57"Na veprove, medvedzye, vukove, divokoze " "voli li da lovi ?" "Da. Covecze. vi e nego i ta drugo. TJ mom selu mi svi idemo u lov. Ti ne voli da lov i ?" "Ne" recze Robert D ordan. "Ne volim da ubijam ivotinje." "Ja ba naprotiv" recze starac. "Ja ne volim da ubijam Ijude." "Niko ne voli izuzev onih kojima ne to nije u redu u glavi" recze Robert D ordan. "A li ja nemara ni ta protiv toga kad je nu no. Kadje to za stvar." "Sad, je to druga stvar" recze Anselmo. "U mo joj kui, kad sam kuu imao, a sad je nemam, bilo je zuba od veprova koje sam pobio u donjim umama. Bilo je ko a od vukov a koje sam ubio. Zimi, lovei ih po snegu. Jednog vrlo velikog, ubio sam ga u sumr ak, na kraju sela, jedne novembarske noi kad sam se vraao kui. Bilo je czetiri vucz je ko e na podu u mojoj kui. Bile su se ve ofucale od ga enja po njima, ali bile su ip ak vuczje ko e. Bilo je rogova od divokoza koje sam ubio visoko u Sijeri, i jedan orao koga je ispunio jedan iz Avile, to se bavi punjenjem ptica, s krilima ra yreni m, i oczyma utim kao kod ivoga orla. To je bila vrlo lepa stvar i sve te druge stv

ari, i priczynjavalo mi je veliko zadovoljstvo da razmi ljam o njima." "Da" recze Robert D ordan. "Na vratima crkve u mom selu bila je prikucana apa jednog medveda koga sam ja ubi o u prolee, na av y ga u snegu na padini kako prevre jedan kolac tom istom apom." "Kad je to bilo?" 58 rPre est godina. I svaki put kad sam pogledao tu apu, slicznu Ijudskoj rucy, ali s dugim kand ama, sasu enu i prikucanu kroz dlan na crkvena vrata, osetio sam zadovol jstvo." "Zbog ponosa?" "Ponosa zbog seanja na susret s medvedom na toj padini rano u prolee. Ali od ubija nja czoveka, koji je czovek kao i mi, ne ostaje ni ta dobro." "Ne mo e zakucati njegovu apu na crkvi" recze Robert D ordan. "Ne. Ne mo e se ni zamisliti takvo varvarstvo. A ipak Ijudska ruka je sliczna medv edzyoj api." "1 czovekov grudni ko je sliczan medvedzyem" recze Robert D ordan. "Kad se ko a skine sa medveda vidi se i velika slicznost mi ya." "Da" recze Anselmo. "Cigani veruju da je medved czovekov brat." "To veruju i Indijancy u Americy" recze Robert D ordan. "1 kad ubiju medveda oni m u se izvinjavaju i mole ga da im oprosti. Stavljaju mu lobanju na drvo i mole ga da im oprosti pre nego to odu." "Cigani veruju da je medved brat czoveka zato to ima pod ko om isto telo, zato to vo li da pije pivo, to voli muzyku i to voli da igra." "To isto veruju i Indijancy." "Da li su Indijancy onda Cigani?" "Nisu. Ali veruju u sliczne stvari to se ticze medveda." "Jasno. Cigani veruju da je brat czovekov i zato to krade iz zadovoljstva." "Ima li ti cyganske krvi?" "Nemam. Ali video sam ih mnogo i jasno, od Pokreta jo i vi e. Ima ih mnogo u brdima . Kod e dugim bulevarima, knji are, kioske, galerije, Park Monsuri, Stejt Bufalo, Bit omon, Garanti Trast Kompani, i Ile de la Site, stari hotel Foajo, i mogunost da czyta i da se odmori uvecze sve stvari koje je voleo i zaboravio i koje su mu se vraale kad bi okusyo tog neprozyrnog, gorkog napitka teczne alhemije koja je umrtvljav ala jezyk, zagrevala mozak, zagrevala stomak, menjala ideje. Ciganin se namr ti i vrati mu cza u. "Miri e na aniz, ali je gorko kao ucz" recze. "Bol je je biti bolestan nego piti taj lek." "To je artemisya absynthum" recze mu Robert D ordan. "U tom, pravom absyntu, ima a rtemizyje. Ka u da od njega mozak istruli, ali ja ne verujem. On jedino menja misl i. voda se uliva u nj vrlo polako, po nekoliko kapljica. Ali ja sam ga nalio u v odu." " ta govori ?" recze Pablo Ijutito, osetiv y porugu. "Obja njavam lek" recze mu Robert D ordan 1 nasmeja se. "Kupio sam ga u Madridu. To je po slednja fla a i traje mi tri nedelje." On povucze do bar gutljaj i oseti kak o mu se razliva po jezyku uz delikatnu anestezyju. Pogleda ponovo Pabla i nasmej a se. "Kako ide posao?" upita. Pablo ne odgovori, a Robert D ordan pa ljivo pogleda ostala tri czoveka za stolom. J edan je imao krapno pljosnato lice, pljosnato i smedzye kao unka "Serano" s pljos natim i slomljenim nosom, i duga tanka ruska cygareta koju je krivo dr ao u ustima pravila mu je lice jo pljosnatijim. Taj czovek je imao kratku sedu kosu i sedu c zekinjavu bradu i nosyo je obiczni crni prsluk zakopczan do vrata. Pogledao je u sto kad je Robert D ordan poczeo da ga posmatra, ali pogled mu je bio czvrst i nije mir" kao. Druga dvojica su bili oczygledno braa. Mnogo su liczyli i obojica su bili maleni, czvrs to gradzyeni, tamnokosy, s kosom koja je rasla nisko na czelu, tamnooki i smedzy e ko e. Jedan je imao o iljak preko czela iznad levog oka, i dok ga je on posmatrao oni su ga uporno gledali. Jedan je izgledalo da ima dvadeset est ili dvadeset osa m godina, a drugi je mogao biti dve godine stariji.

" ta gleda ?" upita jedan od brae, onaj s iljkom. "Tebe" recze Robert D ordan. "vidi li ne to neobiczno?" "Ne vidim" recze Robert D ordan. "Hoe cygaretu?" "Za to ne bih?" recze brat. On nije ranije uzeo nijednu. "Sliczne su onima to ih je onaj drugi imao. Onaj od voza." "Jesy li i ti i ao na voz?" "Svi smo i li" recze brat mirno. "Svi izuzev starca." "To treba i sad da uradimo" recze Pablo. "Da navalimo na voz." "Mo emo" recze Robert D ordan, "posle mosta." video je da se sad ena Pablova okrenula od vatre i slu ala. Kad on izusti recz most , svi zau o e. ,JPosle mosta" recze on namerno i gucnu malo absynta. Mogu ba i po uriti stvar, i i nacze e do nje doi. "Ja ne u na most" recze Pablo gledajui u sto. "Ni ja ni moji Ijudi." Rofbert D ordan ne recze ni ta. Pogleda Anselma i di e cza u. "Onda emo mi to izvr yti sam , starcze" recze i nasme y se. "Bez te kukavice" recze Anselmo. " ta sy rekao?" recze Pablo starcu. """Tebi ni ta. Nisam tebi ni govorio" recze mu Anselmo. rt. " Robert D ordan skrenu pogled od stola onamo gde je pored vatre stajala Pablova ena. Ona nije ni progovorila dotad Mti ria pikakvog znaka od Ali sad ona rece ne to de vojcy to on nije mogaoNda czuje koja ustade od vatre, prodzye pored zuja, di e ebe k oje je visylo na otvoru peine i izadzy napfelje. Mislim da e se sad desyti, pomisl i Robert D ordan. verujem da je to to. Nisam hteo da bude tako, ali izgleda da je ba tako. "Onda idemo na most i ti e s nama" recze Robert D ordan Pablu. "Neete" recze Pablo i Robert D ordan vide kako mu se lice znoji. "Nee dizati ovde nik aka most u vazduh." "Neu?" "Nee dizati nikakav most u vazduh" recze Pablo te ko. "A ti?" recze Robert D ordan Pablovoj eni, ko ja je mirna i velika stajala pored vatre. Ona se okrenu prema njima i recze: "Ja sam za most." Lice joj je bilo osvetljeno vatrom i porumenelo, syjalo je toplo i tamno i lepo u svetlosti vatre. 74 75" ta ka e ?" recze joj Pablo, i Robert D ordan vide zaprepa en izraz na njegovom licu i noj na czelu kad je okrenuo glavu. "Ja sam za most i protiv tebe" recze Pablova ena. "Ni ta vi e." "1 ja sam za most" recze czovek pljosnata lica i slomljena nosa, pritiskujui pika vac o sto. "Za mene most ne znaczy ni ta" recze jedan od brae. "Ja sam za Pablovu mujer." "1 ja sam" recze drugi brat. "1 ja" recze Ciganin. Robert D ordan je posmatrao Pabla, i dok ga je posmatrao spu tao je desnu ruku sve n i e i ni e, da bude spremna kad ustreba, upola se nadajui da hoe oseajui da bi to mo da lo najjednostavnije i najlak e, a ipak ne elei da pokvari ono to je tako dobro po lo, z najui kako brso czytava poro dica, czytav klan, Czytava dru ina, mo e da se okrene pr otiv stranca u jednoj svadzyi, a ipak smatrajui da bi ono to se mo e uraditi rukom b ilo najprostije i najbolje i hirur ki najzdravije sad, kad se to ve desylo on vide i Pablovu enu kako stoji i posmatrao je kako je porumenela gordo i sna no i zdravo kad su joj izjavili odanost. "Ja sam za Republiku" recze Pablova ena srena. "A Republika je most. Docnije emo im ati vremena za druge planove." "A ti" recze Pablo gorko, "s glasom od bika i srcem od kurve. Ti misli da e postoj ati ne to posle tog mosta? Ti ima neku predstavu o onom to e se dogoditi?" "Ono to se mora desyti" recze Pablova ena. "Desye se ono to mora da se desy." 76

"A za tebe to ne znaczy ni ta to e te progoniti kao ivotinju posle te stvari koja nee doneti nikakve koristi. ak ni da umremo." "Ni ta" recze Pablova ena. "1 nemoj ni poku avati da me zastra y , kukavice." yKukavica" recze Pablo gorko. "Smatra czoveka za kukavicu zato to ima takticzkog s misla. Zato to mo e unapred da vidi rezultate jedne idiotske stvari. Nije kukaviczk i znati ta je budalasto." "Niti je budalasto znati ta je kukaviczki" recze Anselmo ne mogav y a da ne stvori poslovicu. "Hoe li da umre ?" recze mu Pablo ozbiljno, i Robert D ordan vide da pitanje nije samo radi fraze. "Neu." "Onda pazy ta govori . Govori suvi e o stvarima koje ne razume . Zar ne vidi da je to oz iljno?" recze on gotovo sa aljivo. "Zar samo ja vidim ozbiljnost toga?" vidim, pomisli Robert D ordan. Pablo, momcze, veruj vidim. Niko izuzev mene. Ti to vidi , i ja to Tidim, i ta ena je to videla na mom dlanu, ali jo ne zna. Ne, to jo n ije videla. "Jesam li ja vodzya niza ta?" recze Pablo. "Ja znam ta govorim. vi ostali ne znate, Taj starac pricza gluposti. Taj starac je samo glasnik i vodicz stranaca. Taj s tranac je do ao ovde da izvr y ne to u korist stranaca. Za njegovu korist da mi moramo biti rtvovani. Ja sam za dobro i sygurnost svih nas." "Sigurnost" recze Pablova ena. "Ne postoji takva stvar. Ima ih sad mnogo ovde koj i tra e sygur 77nost i stvaraju veliku opasnost. Tra ei sada sygurnost gubi sve." Stajala je pored stola s velikom ka ykom u rucy. "Postoji sygurnost" recze Pablo. "U samoj opasnosti ima sygurnosti u znanju kakv e mogunosti treba koristiti. To je kao borac s bikovima koji, znajui ta radi, ne pr ihvata nikakav sluczaj i syguran je." "Dok ga ne proburazy" recze ena gorko. "Ko liko puta sam slu ala matadore kako tako govore pre nego to ih proburaze. Koliko puta sam slu ala Finita kako pricza da je sve u znanju i da bik nikad ne probode czoveka, nego da pre sam czovek proburazy sebe bikovim rogom. Uvek oni tako govore iz svoje obesti pre nego ih probodu. A onda ih poseujemo u bolnicy." Sad je imitovala posetu bolesniku. "Zdravo, stari dru e. Zdravo" grmela je ona. Onda: "Buenos, Compadre. Kako sy, Pilar?" podra avajui slabi glas ranjenog borca s bikovima. "Kako ti se to desylo, Finito, Chico, kako se ta smrdIjiva nezgoda tebi desyla?" larmala je. Onda govorei tiho i polagano. "Nije to ni ta, eno Pilar, nije to ni ta. Nije trebalo da se desy. Divno sam ga ubio, razume . Niko ga ne bi bolje ubio. Onda, po to sam ga ubio taczno kao to je trebalo i kad je bio apsolutno mrtav, Ijuljajui se na nogama i taman da padne pod svojom sopstvenom te inom, a ja skrenuo od njega s izvesnom dozom obesti i s mnogo dostoj anstva kad ti on meni s ledzya gurne rog izmedzyu guzova na stra njicy i protera m i ga kroz d igericu." Ona pocze da se smeje i prestade do podra ava gotovo enski glas borca s bikovima i po 78 novo pocze da galami: "Ti i tvoja sygurnost! Zar sam ja ivela devet godina s tri najslabije plaena matadora na svetu zato da ne bih saznala ta je strah i sygurnost ? Priczaj mi o svemu samo ne o sygurnosti. A ti. Kakvu li sam samo veru imala u tebe i u ta se izokrenula. Od jedne godine u ratu ti sy postao lenj, pijanica i k ukavica." "Nema pravo da mi tako govori " recze Pablo. "A jo manje pred svetom i strancem." "Hou da govorim tako" produ i Pablova ena. "Zar nisy czuo? Zar ti veruje da jo uvek ov de komanduje ?" "Da" recze Pablo. "Ja ovde komandujem." "Ni u ali" recze ena. "Ovde komandujem ja. Jesy li czuo ta ka u Ijudi? Ovde samo ja k omandujem. Mo e ostati ovde ako eli , i jesti hranu i piti vina, ali, do dzyavola, ne previ e, i uczestvovati u radu, ako eli . Ali ovde ja zapovedam." "Ubio bih i tebe i stranca" recze Pablo mrso voljno. "Poku aj" recze ena, "i videe ta e se desyti." "Cza u vode" recze Robert D ordan ne di ui pogleda sa czoveka sumorne, te ke glave ni sa ne koja je ponosno i samopouzdano stajala dr ei veliku ka yku autoritativno kao da je palica.

"Marija" zovnu Pablova ena, i kad devojka udzye na vrata, recze: "vode tom drugu. " Robert D ordan pru i ruku da izvadi fla u i dok je vadio otkoczy pi tolj u futroli i zab acy ga na butine. On nali ponovo absynt u cza u, uze cza u vode koju mu je devojka d onela i pocze da naliva u cza u 79na stolu svaki put pomalo. Devojka mu je stajala pored lakta i posmatrala ga. "Napolje" recze joj Pablova ena, ma ui ka ykom. "Hladno je napolju" recze devojka, i obrazom do obraza Roberta D ordana, gledala j e ta se de ava u cza y gde se tecznost rastvarala kao oblak. "Mo da" recze Pablova ena, "ali ovde je suvi e toplo." Pa onda recze Ijubazno: "Nee dug o." Devojka mahnu glavom i izydzye. Ne verujem da e on jo dugo tako produ iti, pomisli Robert D ordan. U jednoj rucy je dr a o cza u, a druga ruka mu je bila, sada otvoreno, na pi tolju. On otkaczy osyguracz i oseti poznatu utehu koju mu pru i kockasto izrezani donji deo pi tolja, izlizan i s koro gladak, i okrugli, hladni, prijateljski osyguracz na obaraczu. Pablo nije v i e gledao njega nego samo enu. Ona produ i: "Slu aj me, pijanico. Razume li ko ovde kom anduje?" , Ja komandujem." "Ne. Slu aj. vadi vosak iz svojih dlakavih u yju. Slu aj dobro. Ja zapovedam." Pablo je pogleda i po licu mu nisy mogao rei ta misli. Gledao je odre yto, a zatim p ogleda preko stola u Roberta D ordana. Posmatrao ga je dugo vremena razmi ljajui, pa onda ponovo pogleda nazad u enu. "U redu. Ti komanduje " recze on. "A ako eli mo e i on da komanduje. I mo ete oboje ii d dzyavola." Gledao je enu pravo u lice i izgledalo je da ona njime ne vlada niti na njega uticze. "verovatno 80 sam lenj i pijem suvi e. Mo e me smatrati i kukavicom, ali tu se vara . Ja nisam glup." On zastade. "Treba da komandujem i treba da ti se to svidzya. Sad, ako sy ena is to koliko i komandant, treba da nam da ne to da jedemo." "Marija" zovnu Pablova ena. Devojka proturi glavu kroz ebe koje je prekrivalo ulaz u peinu. "Udzyi sad i daj v eczeru." Devojka udzye i ode do niskog stola pored ognji ta, uze emajlisane zdele i donese ih do stola. "Ima vina dovoljno za sve" recze Pablova ena Robertu D ordanu. "Ne obraaj pa nju na on o to ta pijanica govori. Kad svr ymo s ovim nabaviemo jo . Dovr y tu retku stvar koju pi je i uzmi cza u vina." Robert D ordan proguta ostatak absynta i progutav y ga oseti u sebi kako mu on stvar a toplu, malu, isparljivu, vla nu toplotu proizvedenu hemijskom promenom, i pru i cz a u da mu se nalije vina. Devojka mu zahvati punu cza u i nasme y se. "Pa, jesy li video most?" upita Ciganin. Ostali koji nisu otvorili usta posle pr omene vodzystva svi se sad nagnu e da czuju. "Jesam" recze Robert D ordan. "Tu stvar je lako izvr yti. Hoete da vam poka em?" "Da, czovecze. Mnogo nas zanima." Robert D ordan izvadi bele nicu iz d epa na ko ulji i pokaza im skice. "Gle, kako izgleda" recze czovek pljosnata lica, koga su zvali Primitivo, "pa to je ba most." 6 Ernest Hemingvej, Iv 81Robert D ordan je obja njavao kako most treba dii u vazduh pokazujui vrhom olovke i razloge za to treba tu staviti dinamit. "Kako je to prosto" recze brat, s o iljkom na licu, koji se zvao Andres. "A kako e u czyniti da eksplodiraju?" Robert D ordan je objasnio i to, i, dok im je pokazyvao, oseti da je devojka, posm atrajui, naslonila ruku na njegovo rame. I Pablova ena je gledala. Samo Pablo se n ije zainteresovao, sedeo je odvojeno s cza om vina koju je napunio zahvatajui iz ve like zdele napunjene vinom iz meha koji je visyo levo od ulaza u peinu. "Jesy li ih mnogo sru yo?" upita devojka Roberta D ordana tiho. "Jesam." ,/Mo emo li mi videti kako se to radi?"

"Mo ete. Za to ne?" "videete" recze Pablo sa svog kraja stola. "Nema sumnje da ete videti." "uti" recze mu Pablova ena i, setiv y se odjednom ta je videla na dlanu to poslepodne , postade estoko i nerazumno Ijuta: "uti, kukavico. uti, zloguka ptico. uti, ubico." "Dobro" recze Pablo. "utim. Ti sad zapoveda i mo e produ iti da gleda lepe slike. Ali z pamti da ja nisam glup." Pablova ena oseti kako joj se bes pretvara u tugu i u jedno oseanje uni tavanja svak e nade i obeanja. Poznavala je to oseanje jo kada je bila devojka, i stvari koje su ga prouzrokovale u czytavom njenom ivotu. Sad joj je odjednom nai lo i 82 ona ga odstrani i ne htede da to oseanje dodirne ni nju ni Republiku. Recze: "Sad emo jesti. Sipaj iz lonca u zdele, Marija." Glava v Robert D ordan gurnu ustranu konjsko ebe koje je visylo na otvoru peine i, koraknuv y napoIje, duboko udahnu hladni noni vazdnh. Magle je nestalo i zvezde su se pojavi le. Nije bilo vetra, i sada, van toplog vazduha u peini, te kog od duvanskog dima i dima sa ognji ta, te kog od mirisa kuvanog pirincza i mesa, afrana, bibera i ulja, o d zaostalog mirisa vina prolivenog iz velike me yne koja je visyla pored vrata, ob e ena o vrat sa czetiri noge isturene, tako da se vino toczylo kroz slaviriicu uti snutu u jednu nogu, od vina koje se malo prolilo po zemljanom podu i ugu ylo miris pra yne, sada, napolju, van mirisa razliczytih trava koje su visyle u kitama s ta vanice uz duge vence belog luka, van mirisa bakra, crnog vina i belog luka, konj skog znoja i Ijudskog znoja koji se osu yo na ijudima o trog i syvog Ijudskog znoja i slatkog i mucznog konjskog znoja koji se osu yo czetkanjem pene, dalje Ijudi za stolom, Robert D ordan udahnu duboko czysti noni vazduh planina koje su mirisale na pinije i rosu po travi na livadi uz potok. Pala je velika rosa otkako je vetar prestao, ali, dok je tu stajao, pomislio je da e do jutra pasti mraz. Dok je stajao di ui duboko i onda oslu kujui no, 4u najpre pucanje u daljini, onda kre t nje 83sove u umi dole gde je bila ograda s konjima. Tada u peini czu kako Ciganin pocz e da peva i tiho svira u gitaru. "Od oca sam dobio nasledstvo" ve taczki oczvrsnuo glas o tro se izvijao i lebdeo. On produ i. Bio je to mesec i sunce I mada krstarim po svetu Potro yti ih nikad ne tnogu. Gitara je tutnjala s akordima kao aplauzom za pevacza. "Dobro" Robert D ordan czu kako neko recze. "Zapevaj nam sad jednu katalonsku, Ciganine." "Neu." "Da. Da. Katalonsku." "U redu" recze Ciganin i zapeva tu no. Nos mi je pljosnat Lice mi je crno AT czovek sam ipak "01e!" recze neko. "Produ i, Ciganine!" Ciganinov glas izvi se tragiczno i podrugl jivo. Hvala bogu to sam crnac, a ne Katalonac! "Suvi e je larme" czu se Pablov glas. "uti, Ciganine." "Da" on czu glas ene, "suvi e mnogo je larme. Mo e domamiti guardia cyvil tim glasom, a nije ni lep." "Znam i druge stihove" recze Ciganin i gitara pocze da svira. "Czuvaj ih za sebe" recze mu ena. Gitara prestade. 84 "Nisam veczeras pri glasu. Nije nikakva teta" recze Ciganin i gurnuv y ebe u stranu stupi napoIje u mrak. Robert D ordan ga je posmatrao kako ide prema drvetu i dolazy k njemu. "Roberto" Ciganin recze tiho. "Da, Rafaele" recze on. On je znao po glasu da je vino delovalo na Ciganina. I o n sam je popio dva absynta i malo vina, ali glava mu je bila bistra i hladna zbo g napregnutosti koju je izazvala sytuacyja s Pablom. "Za to nisy ubio Pabla?" upita Ciganin vrlo tiho. "Za to da ga ubijem?" "Mora da ga ubije pre ili posle. Za to nisy koristio trenutak?"

"Govori li ozbiljno?" "A ta misli da su svi oczekivali? A ta misli za to je ena poslala devojku napolje? Zar veruje da je mogue nastaviti posle onog to se izgovorUo?" "vi ste ga mogli ubiti." "Que va" recze Ciganin mirno. "To je tvoja stvar. Tri ili czetiri puta mi smo oc zekivali da e ga ubiti. Pablo nema prijatelja." "Mislio sam" recze Robert D ordan. "Ali sam odustao." "Jeste, svi su to videli. Svi su primetili tvoje pripreme. Za to to nisy uradio?" "Smatrao sam da to mo e da uznemiri vas ili enu." "Qu6 va. A ena czeka kao kurva bitku velikih ptica. Ti sy mladzyi nego to izgleda ." "Mogue." "Ubij ga sad" nagovarao ga je Ciganin. "To znaczy izvr yti zloczyn." "Jo bolje" recze Ciganin vrlo tiho. "Manje je opasno. Idi. Ubij ga sad." "Ne mogu na taj naczyn. Odvratno mi je, tako ne treba raditi za stvar." "Izazovi ga onda" recze Ciganin. "Ali mora ga ubiti. Tu nema leka." Dok su govorili sova proleti izmedzyu drvea s mekotom potpune ti yne, spu tajui se por ed njih, pa onda se di e, udarajui brso krilima, ali kreui se bez uma perja, kao lovlj ena ptica. "Gledaj je" recze Ciganin u mraku. "Tako bi trebalo da se Ijudi kreu." "A po danu, slepa, na drvetu, sa vranama oko sebe" recze Robert D ordan. "Retko" recze Ciganin. A onda kao sluczajno. "Ubij ga" produ i on. "Nemoj dopustit i da to po stane te e." "Sad je trenutak propao." "Izazovi ga" recze Ciganin, "ili iskoristi mir." ebe koje je zatvaralo peinska vrata se razgrnu i svetlost prodre. Neko je dolazyo prema mestu gde su oni stajali. "Lepa je no" recze czovek te kim, tupim glasom. "Imaemo lepo vreme." To be e Pablo. Pu yo je rusku cygaretu i, kad bi povukao dim, u svetlucanju ara pokazalo bi se nje govo okruglo lice. U svetlosti zvezda mogli su videti njegovo te ko telo s dugim r ukama. 86 "Ne obraaj pa nju na onu enu" recze on Robertu D ordanu. U mraku cygareta je svetlela jasno i videlo se kad je spu tao u rucy. "Te ka je ona ponekad. vrlo lojalna prema R epublicy." Svetlost cygarete se blago pojaczavala ili slabila dok je govorio. Mo ra da govori sa cygaretom u uglu usta, pomisli Robert D ordan. "Ne treba da imamo nikakvih te koa. Sla emo se. Drago mi je to sy do ao." Cigareta zasvetli. "Nemoj obraati pa nju na razmirice" recze. "Ti sy dobrodo ao ovde." "Izvini me sad" recze. "Idem da vidim kako su osygurali konje." On ode kroz drvee do ivice livade i oni czu e kako konji r u dole. "vidi ?" recze Ciganin. "vidi sad? Tako smo propustili trenutak." Robert D ordan ne recze ni ta. "Idem dole" recze Ciganin Ijutito. " ta da uradi ?" "Qu va, ta da uradim. Bar da ga spreczym da ode." "Mo e li on odande odjahati?" Ne" "rvc. "Onda idi onamo gde ga mo e spreczyti." "Tamo je Agustin." "Idi i razgovaraj s Agustinom. Recy mu ta se desylo." "Agustin e ga sa zadovoljstvom ubiti." "Nikakva nesrea" recze Robert D ordan, "idi onda gore i recy mu sve kako se desylo. " "A onda?" "Ja idem dole na livadu." 87"Dobro, czovecze. Dobro" nije mogao da vidi Rafaelovo lice u mraku, ali je ose tio da se smeje. "Sad sy dobro pritegao dizgine" recze Ciganin odo bravajui. "Idi Agustinu" recze mu Robert D ordan.

"Da, Roberto, da" recze Ciganin. Robert D ordan ode kroz drvee tapkajui od drveta do drveta do ivice livade. Gledajui preko nje u mraku koji je na otvorenom bio svetliji od svetlosti zvezda, vide ta mne senke za kolje vezanih konja. Brojao ih je od sebe do potoka po prostoru po kome su bili ra trkani. Bilo ih je pet. Robert D ordan sede u dnu bora i pogleda pre ko livade. Umoran sam, pomisli on, i mo da moje rasudzyivanje nije taczno. Ali moja obaveza j e most i da bih je izvr yo ne smem nepotrebno reskirati sebe dogod ne izvr ym du nost. Dabome, ponekad je vei rizyk ne prihvatiti sluczajeve koje je potrebno prihvatit i, ali ja sam dosad to uradio, nastojei da se sytuacyja razvija svojim tokom. Ako je istina to Ciganin ka e, da su oni oczekivali da ja ubijem Pabla, onda je trebal o da to uradim. Ali mi nije nikako bilo jasno da oni to oczekuju od mene. Jer ne valja da stranac ubija tamo gde docnije mora da radi s Ijudima. To se mo e uradit i u akcyji, mo e se uraditi ako postoji dovoljno discypline, ali u ovom sluczaju m islirn da bi bilo vrlo lo e, mada je postojalo isku enje, izgledalo je da je to najk rai i najjednostavniji naczyn. Ali u ovoj zemlji nimalo ne verujem u taj kratak i li taj prost naczyn, i mada imam apsolutno poverenje u tu enu, ne znam kako bi on a reagovala na tako drasticznu stvar. Umiranje na 88 takvom mestu moglo bi biti vrlo ru no, prljavo i odvratno. ovek ne zna kako bi ona reagovala. A bez te ene nema ovde nikakve organizacyje niti ikakve discypline, a s njom sve mo e biti kako treba. Bilo bi idealno kad bi ga ona ubila, ili Ciganin ali on nee ili stra ar, Agustin. Anselmo bi ga ubio, kad bih zatra io, mada ka e da je protiv ubijanja. On ga mrsy, verujem, i ima poverenja u meoe i veruje u mene kao u predstavnika onog u ta veruje. Koliko mogu da vidim jedino on i ena veruju u Re publiku ali jo je suvi e rano da bi se to znalo. Kad su mu oczy navikle na svetlost zvezda, video je Pabla kako stoji pored jedno g konja. Konj je digao glavu od trave zatim je nestrpljivo spustio. Pablo je sta jao pored konja naslanjajui se na nj i kreui se s njim onoliko koliko se konj kreta o, to jest du inu konopca kojim je bio vezan za kolac i tap ao ga po vratu. Konju je smetala ne nost zato to je pasao. Robert D ordan nije mogao da vidi ta Pablo radi, ni ti da czuje ta govori konju, ali je video da ga ne odveruje i da ga ne sedla. On j seo, posmatrao ga i poku avao da ra czysti svoj problem. "Ti moj veliki, dobri mali poni" govorio je Pablo konju u mraku govorio je velik om pastuvu arcu. "Ti divna, belolika velika lepoto. Ti sa velikim izvijenim vrato m kao to je vijadukt mog pueblo" on zasta. "Ali izvijen vi e i lep e." Konj je czupao travu i zamahivao glavom dok je czupao, smetao mu je czovek i njegova pricza. " Nisy ti ni ena, ni budala" recze Pablo arcu. "Ti, oh, ti, ti, 89moj verni mali poni. Nisy ti ena sliczna steni koja gori. Nisy ti drebe nikakve devojke s podstri enom kosom ili pokret mladunczeta jo mokrog od matere. Ti ni ne v redzya , ni ne la e , ni ne razume . Ti, oh, ti, moj veliki, mali dobri poni." Robertu D ordanu bi bilo vrlo zanimljivo da je czuo Pabla kako pricza arcu, ali on ga nije czuo, jer sad, uveren da Pablo jedino pregledava konje, i odluczyv y da ni je dobar potez ubiti ga sada, on ustade i vrati se nazad u peinu. Pablo je ostao na livadi i razgovarao jo dugo s konjima. Konj nije ni ta razumevao od onog to je on govorio jedino po tonu glasa razumeo je da su to tepanja i da je on czytav dan u ogradi i da je gladan i da pase koliko mu konopac kojim je vezan dozvoljava i da mu czovek dosadzyuje. Pablo odre y konopac i najzad stade pored konja, ne pricz ajui mu vi e. Konj produ i da pase i oseti sad olak anje to mu czovek vi e ne dosadzyuje. Glava vI U peini, Robert D ordan sede na jednu od syrovom ko om oblo enih stolica u uglu pored v atre slu ajui enu. Ona je prala posudzye i devojka, Marija ga je brisala i kleczei os tavljala u upljinu u zydu koja je slu ila kao polica. "Cudno je" recze, "da El Sordo nije do ao. Trebalo je da stigne pre jedan sat." "Jesy li mu savetovala da dodzye?" 90 .jNisarn. On dolazy svake noi." "Mo da radi ne to. Ima posla." "Mogue je" recze ona. "Ako ne dodzye, moraemo ii mi k njemu sutra." "Da. Je li to daleko odavde?"

"Nije. Lep izlet. Dobro je da malo pro etam." "Mogu li i ja?" upita Marija. "Smem li i ja da podzyem, Pilar?" "Mo e , lepa moja" recze ena, onda, okreui svoje veliko lice. "Zar nije zgodna?" upita Roberta D ordana. "Kako ti se czyni? Malo mr ava?" "Meni izgleda vrlo dobro" recze Robert D ordan. Marija mu napuni cza u vina. "Popij to" recze ona. "Od tog u izgledati jo lep a. Treba popiti dosta pa da izgledam lepa. " "Onda bolje da prestanem" recze Robert D orodan. "ve sy mi lepa i jo vi e nego to." "Tako se govori" recze ena, "tako govore oni pravi. Kako vi e?" "Inteligentna" odgovori Robert D ordan kuso. Marija se zakikotala i ena tu no zatrese glavom. "Kako lepo poczynjete, a kako zavr avate, don Roberto." "Nemoj me zvati don Roberto." "To je ala. Mi u ali ka emo ovde don Roberto. Kao to ka emo senjorita Marija od ale." "Ja se ne alim na taj naczyn" recze Robert D ordan. "17 ratu treba svakog s ozbiljn o u nazyvati kamarado. alom poczynje trule ." "Ti sy vrlo strog u svojoj politicy" zadirkivala ga je ena. "Zar se ne ali ?" "Da. Ja vrlo volim da se alim, ali ne kad nekog oslovljavam. To je kao sa zastavo m." 91"Ja mogu da se na alim i sa zastavom. Sa svakom zastavom" nasmeja se ena. Po meni se svako mo e aliti sa svaczym. Staru zastavu utu i zlatnu mi smo zvali gnoj i krv. Zastavu Republike s pur" purom koji joj je dodat nazyvamo krv, gnoj i hipermang an. To je ala." "On je komunist" recze Marija. "Oni su vrlo ozbiljni gente." "Jesy li ti komunist?" "Ne, ja sam antifa yst." "ve odavno?" "Otkako sam shvatio ta je fa yzam." "A kad je to bilo?" "Ima skoro deset godina." "Nije mnogo" recze ena. "Ja sam republikanka dvadeset godina." "Moj otac je bio republikanac czytavog svog ivota" recze Marija. "Zbog toga su ga i streljali." "1 moj otac je bio republikanac czytavog svog ivota. I moj deda" recze Robert D ord an. "U kojoj zemlji?" "U Sjedinjenim Dr avama." "Jesu li ih streljali?" upita ena. "Que va" recze Marija. "Sjedinjene Dr ave su zemlja gde je republika. Tamo ne ubij aju zato to sy republikanac." "Svejedno, dobro je imati dedu koji je bio republikanac" recze ena. "To znaczy da je dobrog soja." "Moj otac je bio u Republikanskom nacyonalnom komitetu" recze Robert D ordan. To j e napravilo utisak czak i na Mariju. 92 "A je li tvoj otac jo aktivan u Republicy?" upita Pilar. "Ne. On je mrtav." "Sme li se upitati kako je umro?" "Ubio se." "Da bi izbegao muczenje?" upita ena. "Da" recze Robert D ordan. "Da ga ne bi muczyli." Marija ga pogleda sa suzama u oczyma. "Moj otac nije mogao doi do oru ja. Oh, meni je vrlo drago to je tvoj otac do ao do oru ja." "Da. To je bila priliczna srea" recze Robert D ordan. "Hoemo li razgovarati o neczem dragom?" "Onda smo ti i ja isti" recze Marija. Ona mu stavi ruku na mi ycu i pogleda ga u l ice. On je gledao njeno smedzye lice i oczy, koje, otkako ih je video, nisu nika d bile mlade kao ostali deo njenog lica, ali sad su odjednom postale gladne i ml ade i eljne. "Po izgledu biste mogli biti brat i sestra" recze ena. "Ali verujem da je srea to n iste."

"Sad znam za to sam se oseala onako kako sam se oseala" recze Marija. "Sad je jasno. " "Que va" recze Robert D ordan i pru ajui ruku pomilova je po glavi. Zeleo je da to ur adi celog dana, sad je to uradio i osetio kako mu se grlo ste e. Ona pokrete glavu pod njegovom rukom i nasme y mu se, i on oseti debelu ali svilastu valovitost pod stri ene glave kako mu promicze izmedzyu prstiju. Zatim mu je ruka bila na njenom vratu, onda je spusti. "Uradi to jo jednom" recze ona. "Celog dana sam elela da to uradi ." 93"Docnije" recze Robert D ordan i glas mu je bio debeo. "A ja" recze Pablova ena svojim sna nim glasom. "Treba li da ja sve to posmatram? T reba li da budem ravnodu na? Ne mo e se. Kad nema ni ta bolje trebalo bi da se Pablo v rati." Marija ne obrati na nju pa nju, niti na ostale koji su igrali karata za stolom pri svetlosti svee. "Hoe li jo jednu cza u vina, Roberto?" upita. ,yHou" recze on. "Za to ne bih?" "Imae pijanicu kao to je ja imam" recze Pablova ena. "1 to s onom neobicznom stvari koju pije iz cza e i svim ostalim. Slu aj me, Ingles." "Ne Ingles, Amerikancze." "Slu aj, onda, Amerikancze. Gde ima nameru da spava ?" "Napolju. Napolju mi je pribor za spavanje." "Dobro" recze ona. "No je vedra." "1 bie hladno." "Napolju dakle" recze ona. "Spavaj napolju. A tvoj materijal e spavati kod mene." "Dobro" recze Robert D ordan. "0stavi nas za trenutak" recze Robert D ordan devojcy i stavi ruku na njeno rame. "Za to?" "Hou da razgovaram s Pilar." "Moram li otii?" "Da." " ta je?" recze Pablova ena kad je devojka oti la do ulaza u peinu gde je stajala veli ka me yna s vinom i posmatrala Ijude koji su igrali karata. 94 "Ciganin ka e da je trebalo da ga ja " po cze on. "Ne" prekide ga ena. "vara se." "Ako je potrebno da ga " recze Robert D ordan mirno ali s naporom. "verujem, ti bi to uradio" recze ena. "Ne, nije potrebno. Posmatrala sam te. Ali tvoja ocena je bila taczna." "Ali ako je potrebno " "Ne" recze ena. "Ka em ti da mje poireono. Ciganin ima pokvarenu du u." "Ali u slabosti czovek mo e predstavljati veliku opasnost." "Ne, ti ne razume . Iz toga su i czezle sve mogunosti za opasnost." "Ne razumem." "Ti sy jo vrlo mlad" recze ona. "Razumee ." Onda devojcy. "Marija, dodzyi. Mi vi e ne razgovaramo." Devojka dodzye i Robert D ordan pru i ruku i pomilova je po glavi. Ona se umiljava e p od njegovom rukom kao macze. Uczyni mu se da e ona zaplakati. Ali ona skupi usne, pogleda ga i nasme y mu se. "Za tebe bi bilo dobro da sad ode da spava " recze ena Robertu D ordanu. "Danas sy pre valio velik put." "Dobro" recze Robert D ordan, "uzeu svoje stvari." 95Glava vII Spavao je u d aku za spavanje i czynilo mu se da je dugo spavao. Ispru io ga je na um sko tlo, u zavetrini, pod stenom iza peinskog ulaza, u spavanju se okrenuo i okreui se odgurnuo pi tolj koji je konopczyem bio priczvr en za zglavak i bio pored njega po d pokrivaczem. Kad je po ao na spavanje, s umornim ramenima i ledzyima, zamorenim nogama, i mi yima zgrczenim od umora tako mu se zemlji te czynilo meko, pru ajui se pros to u d aku po flanelskoj postavi oseti rasko zato to je bio umoran. Budei se pitao se gde se nalazy, setio se, i onda izvukao pi tolj ispod sebe i srean ispru io se nazad u san s rukom na jastuku naczynjenom od njegove odee koja je uredno savijena oko

cypela s dzyonovima od konopca. Jednu je ruku savio oko jastuka. Onda oseti na ramenu njenu ruku i okrenu se brso, desnom rukom je dr ao pi tolj ispo d odee. "O, to sy ti" recze i ispu tajui pi tolj, pru i obe ruke i privucze je dole. Zagrliv y je oseti kako ona drhti. "Hodi unutra" recze on. "Hladno je tu napoIju." "Ne. Ne treba. "Udzyi" recze on. "O tom emo priczati docni je." Ona je drhtala i on je jednom rukom dr ao za zglavak na rucy, a drugom je lagano p ridr avao za mi ycu. Ona je okrenula glavu. "Udzyi, zeczyu" recze on i poljubi je u zatiljak. "Strah me je." 96 "Ne. Nemoj se pla yti. Udzyi." "Kako?" "Prosto se uvucy. Ima mnogo mesta. Hoe da ti pomognem?" "Neu" recze ona. I onda je u la i on je czvrsto dr ao uza se i poku avao da je poljubi u usta, a ona je pritisla lice na jastuk naczynjen od odee, ali mu je ipak czvrst o rukama obgrlila vrat, dok je on dr ao. "Ne" recze on i nasmeja se., JMe pla y se. To je pi tolj." On ga di e i spusti iza sebe. "Sramota me" recze ona, s licem okrenutim od njega. "Ne. Ne treba da te je sramota. Ovde. Sad." "Ne. Ne treba. Sramota me i strah me." "Nemoj, Zeczyu moj. Molim te." "Ne treba. Ako me ti voli ." "volim te. volim te. Oh, volim te. Stavi mi ruku na glaovu" recze ona udaljena od njega s l icem jo uvek u jastuku. Stavio joj je ruku na glavu i milovao je i onda odjednom njeno lice se udalji od jastuka i ona je bila u njegovom naruczju, tesno priljub ljena uz njega, s licem uz njegovo i plakala je.

Tesno je dr ao uza se mirnu, oseajui dugu du inu mladoga tela, i milovao joj glavu i I jubio vla nu slanost njenih oczyju, i dok je plakala oseao je kroz ko ulju koju je no syla njene zaobljene, czvrste, yljate grudi koje su ga dodirivale. "Ne umem da poljubim" recze ona. "Ne znam kako." "Nema potrebe za Ijubljenjem." 7 Ernest Hemingvej, jy 97"Moram. Moram Ijubiti. Moram sve da radim." "Nema potrebe da se radi ma ta. Lepo nam je ovako. Ali ti ima mnogo odee na sebi." " ta da radim?" "Pomoi u ti." "Je li ovako bolje?" "Da. Mnogo. Je li tebi bolje?" "Da. Mnogo bolje. I mogu li s tobom da podzyem kao to Pilar ka e?" "Da." "Ali ne nikakvoj kui. S tobom?" "Ne. Kui." "Ne. Ne. Ne. S tobom i biu tvoja ena." Sad dok su le ali sve to je bilo s nekirn titom ostalo je bez njega. Tamo gde je bil a hrapavost tkanine sve je bilo glatko, glatkoa i czvrsto zaobljeno pripijanje i duga topla sve ina, sve a spolja i topla iznutra, dugo i lako i tesno priljubIjivanj e, prisno, usamljeno, talasanje s konturama, koje je stvaralo srenim, mladim i Ij ubljenim i sad sve toplo glatko s oblinama, bolom u grudima, czvrsto dr anom usaml jeno u koja je bila takva da je Robert D ordan osetio da nee vi e moi da izdr i i recze: esy li druge volela?" "Nikad." Onda odjednom premirui u njegovom naruczju. "Ali drugi su mi to uradili." "Razni."

Le ala je sad savr eno mirno i telo kao da joj je bilo mrtvo i okrenula je glavu od njega. "Sad me nee voleti." "volim te" recze on. 98 Ali ne to se u njemu desylo i ona je to znala. "Ne" recze ona i glas joj je postao mrtav i prazan. "Nee me voleti. Ali mo da e me odv esti kui. I ja u poi kui i nikad neu biti tvoja ena, niti ma ta." "volim te, Marija." "Ne. To nije istina" recze ona. Onda kao po slednju stvar sa sa aljenjem i nadom: "Ali ja nikad nisam poljubila nijednog czoveka." "Poljubi onda mene." "Zelela sam" recze, "ali ne znam kako. Kad su mi radili te stvari borila sam se dok nisam obnevidela. Borila sam se dok dok dok mi jedan nije seo na glavu i onda sam ga ugrizla i onda su mi zavezali usta i dr ali mi ruke iza glave a osta li su mi to uradili." "volim te, Marija" recze on. "Niko ti nije ni ta uradio, tebi. Tebe nisu mogli dir nuti. Niko tebe nije dirnuo, zeczyu." "veruje li u to?" "Ja to znam." "1 mo e me voleti?" "Mogu te i vi e voleti." "Poku au da te dobro izljubim." "Poljubi me malo." "Ne znam kako." "Prosto me poljubi." Ona ga poljubi u obraz. Ne" "IvC. "Kud nosevi odu? Uvek sam se pitala kuda e nosevi." "Gledaj, okreni glavu" i onda su im usne bile priljubljene tesno i ona je le ala c zvrsto priljubljena 99uza nj i usta joj se otvori e malo i postepeno, i onda, odjednom, dr ei je uza se, oseti se sreniji nego ikad, lako, Ijubavno kliktavo, unutarnje srean i bez misli i neumoran i neumoriv i oseajui jedino veliku slast i recze: "Moj zeczyu. Moja draga . Moja mila. Moja dugo Ijubljena." " ta ka e ?" recze ona kao iz velike daljine. "Ljubljena moja" recze on. Le ali su tu i on je oseao kako njeno srce udara uz njegovo i svojim stopalom vrlo lagano je milovao njene noge. "Ti sy do la bosa" recze on. "Da." "Znala sy da dolazy u krevet." "Da." "1 nisy se pla yla." "Da. Malo. Ali vi e sam se pla yla kako e mi biti dok budem izuvala cypele." "A koliko je sati? Lo sabes?" "Ne znam. Ti nema sata?" "Imam. Ali je iza tvojih ledzya." "Uzmi ga odatle." "Neu." "Onda pogledaj preko mog ramena." Bilo je jedan sat. Skazaljke su bile svetle u mraku koji je stvarala posteljina. "Tvoja brada mi grebe rame." "Izvini. Nemam pribora za brijanje." "Meni se to svidzya. Je li ti brada plava?" "Jeste." "1 hoe li biti duga?" "Nee pre mosta. Marija, slu aj. Da li ?" "Da li ta?" 100 "Da. Sve. Molim. A ako st?e uradimo mo da onda drugi nisu ni postojali."

"Da li sy mislila na to?" "Ne. Mislim to u sebi, a Pilar mi je to kazala." "vrlo je mudra." "1 jo jednu stvar" recze Marija tiho. "Rekla mi je da ti ka em da nisam bolesna. On a zna te stvari i rekla mi je da ti to ka em." "Rekla ti je da mi to ka e ?" "Da. Ja sam s njom razgovarala i kazala joj da te volim. Zavolela sam te czym sa m te videla danas i volela sam te uvek, ali te nikad ranije nisam videla i rekla sam Pilar, i ona mi je kazala, ako ti. ikad budem govorila ma ta, ma o czemu, da ti ka em da nisam bolesna. Ostale stvari mi je odavno rekla. Odmah posle voza." " ta ti je rekla?" "Rekla je da se nikom ni ta ne mo e uczyniti ako onaj kome se to czyni ne prihvata. I da volim nekog da bi se to sve izbrisalo. Zna , elela sam da umrem." "Istina je to to ti je rekla." "1 sada sam srena to nisam umrla. Tako sam srena to nisam umrla. I ti mo e da me voli "Da. Ja te volim." "1 mogu da budem tvoja ena?" , Ja ne mogu imati enu radei ono to radim. Ali ti sy sad moja ena." "Kad sam jedanput, onda u i biti. Jesam li sad tvoja ena?" ffla" Marija. Da, zeczyu moj." 101 , l " , . "fOna se czvrsto prislonila uz njega i njene usne su tra ile njegove i onda ih na le i bile na njegovim i on je nju oseao, sve u, novu i glatku i mladu i Ij upku, toplu, sa sve inom koja se razgrevala, neverovatnu, tu u njegovoj postelji, poznatu kao to mu je odelo, cypele, du nost, i onda ona zapla ena recze: "A sad brso da uradimo to se radi da bi drugo sve oti lo." "Da" recze ona gotovo estoko. "Da. Da. Da." Glava vIII Noczu je bilo hladno i Robert D ordan je czvrsto spavao. Jednom se probudio i, pru a jui se, shvatio da je tu devojka, uurena dole u d aku za spavanje, i di e lagano i prav lno, i on u mraku zavucze glavu unutra zbog hladnoe, a nebo je bilo tvrdo i o tro o d zvezda, vazduh mu hladan u nozdrvama, on uvucze glavu u toplinu pokrivacza i p o Ijubi njeno glatko rame. Ona se ne probudi i on se okrete od nje na stranu, po novo s glavom napoIju u hladnom, le ao je budan jedan trenutak oseajui kako navire d uga rasko umora i glatka opipIjiva srea dodira njihovih dvaju tela i onda, ginv nu v y noge koliko god je to du ina d aka za spavanje dozvoljavala, strmo skliznu u san. Probudio se u praskozorje i devojka je ve oti la. Znao je to dok se budio i, pru ajui ruku napolje, on opipa toplo mesto gde je ona le ala. On pogleda na otvor peine i p rimeti da je ebe 102 obrubljeno mrazom i vide tanki syvi dim iz rupe u stenama to je znaczylo da je va tra u kuhinji upaIjena. Jedan czovek izydzye iz ume, s ebetom preko glave kao sa ponczom. Robert D ordan vid e da je to Pablo i da pu y cygaretu. Bio je dole kod konja, pomisli. Pablo povucze ebe i udzye u peinu i ne gledajui prema Robertu D ordanu. Robert D ordan pipnu rukom laki mraz koji se nalazyo na pohabanoj navlacy pet godi na starog jorgana od balon svile sa zelenim taczkicama, pa ruku ponovo uvucze. B ueno, recze on u sebi, oseajui poznato milovanje flanelske posteljine, dok je yroko pru ao noge, onda ih skupi i okrenu se na stranu tako da glavom bude okrenut od m esta na kome je znao da e se pojaviti sunce. Qu mas da, mogao bih jo malo odspavati . Spavao je dok ga zvuk avionskog motora nije probudio. Le ei na ledzyima video ih je, fa ysticzku patrolu od tri Fijata, sytne, svetle, kako su se brso kretali preko planinskog neba, u pravcu otkud su jucze on i Anselmo do li. Ova tri su pro la i onda ih je nai lo jo devet, letei mnogo vi e, u precyznoj, yI oj formacyji od tri, tri, tri. Pablo i Ciganin su stajali na ulazu u peinu, u sency, posmatrajui nebo, i dok je R obert D ordan le ao mirno, nebo je sad bilo puno huke motora u visyni, i czu se novo zujanje motora, dodzyo e jo tri aviona, na visyni od manje od hiljadu metara nad c

zystinu. Bili su to dvomotorni bombarderi tipa Hajnkel jedanjedanaest. 103Robert D ordan, s glavom u sency stena, znao je da ne mogu da ga vide, a da nij e va no i ako ga vide. Znao je da mogu videti konje u ogradi, ako su ma ta tra ili u planinama. A ako i nisu ni ta tra ili opet su ih mogli videti, ali bi ih tada prirod no mogli smatrati za svoju sopstvenu konjicu. Onda se czulo novo i jacze brujanj e i jo tri aviona Hajnkel jedanjedanaest pojavi e se nadolazei strmo, kruto, jo ni e, p rolazei u strogoj formacyji, njihov sve jaczy zvuk pribli avao se u kre czendu, naras tao do maksymuma i opadao kako su preletali czystinu. Robert D ordan odvi sve anj odee od koje je bio napravio jastuk i navucze ko ulju. Bila mu je nad glavom i poczeo je da je navlaczy kad czu kako tri aviona nailaze, i on navucze pantalone pod pokrivaczem i le ao je mirno kad jo tri dvomotorna bombard era tipa Hajnkel naidzyo e. Pre nego to su za li za planinsku kosu on priczvrsti pi tol j, uvi le aj, smesti ga pored stene i sede, sasvim uz stene, i vezyva e svoje cypele sa dzyonovima od konopca kad se zujanje aviona koje se pribli avalo pretvori u vee brujanje nego ikad ranije i jo devet lakih bombardera tipa Hajnkel dodzye u e alon ima njihov zvuk je presecao nebo nadvoje dok su prolazyli. Robert D ordan se idui uz stenu primacze otvoru peine gde je stajao jedan od brae, Pa blo, Ciganin, Anselmo, Agustin i ena gledajui napolje. "Je li i ranije bilo ovoliko aviona?" upita on. "Nikad" recze Pablo. "Udzyi unutra. videe te." Sunce jo nije udaralo u otvor peine. Tek sada je syjalo na livadi pored potoka i R obert D ordan je znao da ih ne mogu zapazyti u tamnim, ra 104 nim jutarnjim senkama drvea i u gustoj sency koju su stvarale stene, ali on udzye u peinu da ih ne bi nervirao. "Ima ih mnogo" recze ena. "1 biee ih jo vi e" recze Robert D ordan. "Kako zna ?" upita ga Pablo sa sumnjom. "Ovi sad, imae i lovce za sobom." Ba tada zaczu e, jo vi e gore, zujanje koje je zavijalo, i kako su prolazyli na visyni od oko hiIjadu petsto metara, Robert D ordan izbroja petnaest Fijata u formacyji leta divljih pataka sve po tri u obliku latinskog slova v. Na ulazu u peinu sva lica su izgledala pribrana i Robert D ordan recze: "Jeste li v ideli ovoliko aviona?" "Nikad." "Nema ih mnogo u Segoviji?" "Nije ih nikad bilo tamo, vidzyali smo obiczno tri. Ponekad est lovaca. Mo da tri J unkersa, velika, sa tri motora i lovcyma kao pratnjom. Nikad ih nismo ovoliko vi deli." To je rdzyavo, pomisli Robert D ordan. To stvarno nije dobro. Ovo je koncentracyja aviona koja znaczy ne to rdzyavo. Moram slu ati kako bacaju bombe. Ali ne, nisu jo m ogli dovesti trupe za napad. Nikako pre noi ili sutra uvecze, ni u kom sluczaju n e jo . Nee vr yti nikakav pokret u ovo vreme. Jo je mogao da czuje zujanje koje se smanjivalo. On pogleda na sat. Sad ve mora da su pre li prve linije, bar oni prvi u svakom sluczaju. On navi topericu i posmatra e kazaljku kako se kree unaokolo. Ne, mo da jo ne. Sad da. Sad sygurno. Oni tipa jeda njedanaest to lete dvesta pedeset 105 J.milja na sat u svakom sluczaju. Za pet minuta stignu tamo. Dosad su oni uvelik o pre li klanac kod Kastilje sav ut i mrk s belim putevima i istaczkan malim selima i senkama motora Hajnkel koji se kreu nad zemljom kao senke ajkula to prelaze pre ko peskovitog dna okeana. Nije bilo nikakvog bum, bum, praska bombi. Njegov sat je udarao. Oni produ uju za Kolmenar, za Eskorijal, ili do uzleti ta u Manzanares el Realu, pom isli on, sa starim zamkom povi e jezera i patkama u evaru i la nim aerodromom odmah p ozadi stvarnog uzleti ta sa nemim avionima, ne sasvim sakrivenim, s propelerima ko ji se okreu na vetru. Tamo oni idu. Ne mogu da znaju za napad, govorio je on sebi i ne to u njemu je govorilo za to ne bi mogli? Znali su za sve druge. "Misli li da su videli konje?" upita Pablo. "Nisu oni tra ili konje" recze Robert D ordan.

"Ali da li su ih videli?" "Nisu ukoliko se od njih nije tra ilo da ih po tra e." "Da li su ih mogli videti?" "verovatno nisu" recze Robert D ordan. "Ukoliko sunce nije bilo na drveu." "Ono je na drveu vrlo rano" recze Pablo tu no. "Mislim da oni moraju da misle o drugim stvarima a ne o tvojim konjima" recze Ro bert D ordan. ve je pro lo osam minuta od kako je namestio topericu i jo se nije czuo nikakav zvuk bombardovanja. " ta radi s tim satom?" upita ena. "Slu am kuda su oti li." 106 "0h" recze ona. Kad je pro lo deset minuta on prestade da gleda na sat znajui da su sad isuvi e daleko da bi mogao da ih czuje, czak i kad bi uzeo da je zvuku potreb an minut da putuje, i recze Anselmu: "Hteo bih da govorim s tobom." Anselmo izydzye iz peinskog otvora i oni se malo udalji e od ulaza i stado e iza jedn og bora. "Qu6 tal?" upita ga Robert D ordan. "Kako je?" "Dobro." Jesy li jeo?" ,yNisam. Niko nije jeo." "Pojedi ne to i uzmi ne to za jelo u podne. Hteo bih da ti ode da posmatra put. Pribel e i sve to prodzye putem gore i dole." "Nisam pismen." "Nema ni potrebe." Robert D ordan izvucze dva lista iz svoje bele nice i no em otkide dva santimetra olovke. "Uzmi, i za tenkove pravi znak" on nacrta nakrivljen tenk , "napravi crticu za svaki tenk i kad ima czetiri crtice, precrtaj ih jednom crto m za peti." "1 mi raczuna "Dobro. Naprai jdrui znak, dva toczka i kutiju, za kamione. JUcvfu prazni napravi krug. Ako su puni vojnika napravi pravu liniju. Obele i topo ve. velike, ovako. M ale, ovako. Obele i automobile. Obele i bolniczka kola. Tako, dva toczka i kutija i krst na njoj. Obele i pe aczke trupe po czetama, ovako, vidi . Mali pravougaonik i ond a oznaka pored njega. Konjicu obele i ovako, vidi ? kao konja. Kutija sa czetiri nog e. To je odeljenje od dvadeset konja. Razume ? Svako odeljenje oznaczy." 107 "Da. To je ve to smi ljeno." "Sad" on nacrta dva vea toczka sa krugovima unaokolo i k ratkom linijom kao topovskom cevi. "Ovo su protivtenkovska orudzya. Ona imaju gu me na toczkovima. Obele i ih. Ovo su protivavionska orudzya" dva toczka s topovsko m cevi okrenutom navi e. "1 njih obele i. Razume ? Jesy li video takve topove?" "Razumem" recze Anselmo. "Dabome, to je jasno." "Povedi Ciganina sa sobom da on vidi s koga mesta ti posmatra , da mo e da te zameni . Nadzyi sygurno mesto, ne suvi e blizu i odakle mo e do bro i udobno da posmatra . Ost ani dok ti ne dodzye zamena." "Razumem." "Dobro. I onda tako, kad se ti vrati da ja sve znam ta se kretalo putem." "Jedan list hartije je za pokrete uz put, drugi za pokrete niz put." Oni pridzyo e peini. "Po alji mi Rafaela" recze Robert D ordan i stade pored drveta. Posmatrao je kako An selmo ulazy u peinu i kako ebe pada za njim. Ciganin se istetura napolje, bri ui usta rukom. "Que tal?" recze Ciganin. "Jesy li se zabavljao pro le noi?" "Spavao sam." "Nije lo e" recze Ciganin i naceri se. "Ima li cygaretu?" "Slu aj" recze Robert D ordan i potra i cygarete u d epu. "Treba da ti ode sa Anselmom do mesta sa koga e osmatrati put. Tamo e ga osta 108 viti i zapamtiti mesto tako da bi mogao odvesti mene ili nekog drugog ko e ga doc nije smeniti. Ti e zatim otii do mesta sa koga e moi da osmotri strugaru i vidi da

na tom polo aju bilo ikakvih promena." "Kakvih promena?" "Koliko Ijudi ima sad tamo?" "Osam. Toliko ih je bilo zadnji put." "vidi koliko ih je sad. vidi posle kog vremena se stra a smenjuje na mostu." "Posle kog vremena?" "Koliko vremena stra ar stoji i u koliko czasova se smenjuje." "Nemam sata." "Uzmi moj." Onda ga otkopcza. " to je sat" recze Rafael divei se. "Gledaj samo kako je slo en. Ovakav sat bi morao da czyta i da pi e. Pogledaj samo koliko je cyfara. Boljeg od ovog ne mo e da bude." "Ne izmotavaj se" recze mu Robert D ordan. "Ume li da gleda na sat?" "Za to ne bih umeo? Dvanaest podne. Glad. Dvanaest u noi. Spavanje. est izjutra, gl ad. Sest posle podne, pijan. Sa sreom. Deset uvecze " "Prestani" recze mu Robert D ordan. "Ne mora izygravati klovna. Hou da ti proveri str a u na velikom mostu i mesto na putu nani e kao i polo aj i stra u kod strugare i malog mosta." "To je suvi e" nasme y se Ciganin. "Da li stvarno ne mo e da po alje nekog drugog umesto ene?" "Ne, Rafaele. To je vrlo va no. I treba da to uradi vrlo pa ljivo i da pazy da te ne u ocze." 109"verujem da me nee primetiti" recze Ciganin. "Za to mi govori da treba da me ne p rimete? Zar misli da elim da me ucmekaju?" "Shvati te stvari malo ozbiljnije" recze Robert D ordan. "To je ozbiljno." "Ti od mene tra i da stvari uzmem ozbiljnije? Posle onog to sy ti radio noas? Trebalo je da ubije onog czoveka, a ti radi ono to sy radio? Od tebe se oczekivalo da ubij e czoveka a ne da ga pravi . Ba kad smo videli nebo toliko puno aviona da bi bilo do voljno da pobiju i na e czukunbabe i na e nerodzyene unuke sa svima maczkama, kozama i stenicama, avione koji su stvarali takvu buku dok su prolazyli zamraczujui neb o i urlajui kao lavovi da se mleko ugru a u dojkama tvoje matere, i ti tra i da shvata m stvari ozbiljno. Shvatam ih ja ve ozbiljno." "U redu" recze Robert D ordan i nasmeja se i stavi ruku Ciganinu na rame. "Onda ih nemo/ uzymati suvi e ozbiljno. Hajde, onda dovr y doruczak i idi." "A ti?" upita Ciganin. " ta ti radi ?" "Idem da posetim El Sorda." "Posle tih aviona lako je mogue da nee nai nikoga u czytavim ovim planinama" recze Ciganin. "Mora da ih je bilo mnogo koji su se i te kako preznojavali kad su avioni jutros prolazyl i." "0ni imaju drugi posao a ne da gone gerilce." "Da" recze Ciganin. Onda zatrese g lavom. "A kad li misle da preduzmu taj posao." "Que va" recze Robert D ordan. "To su najbolji nemaczki laki bombarderi. Ne alju ih oni protiv Cigana." 110 "Zadaju mi strah" recze Rafael. "Takvih stvari, da, njih se pla ym." "Oni idu da bombarduju jedan aerodrom" recze mu Robert D ordan dok su ulazyli u. p einu. "Skoro sam syguran da su zbog toga leteli." " ta ka e ?" upita ga Pablova ena. Ona mu nali olju kafe i dodade mu konzervu s kondenzo vanim mlekom. "Ima i mleka? Kakav luksuz!" "Ima svega" recze ona. "A posle aviona ima mnogo i straha. Gde ka e da su oti li?" Robert D ordan uli malo gustoga mleka u kafu kroz otvor izrezan u kutiji konzerve, obrisa konzervu o ivicu svoje olje i prome a kafu dok nije postala svetlo smedzya. "verujem da su oti li da bombarduju neki aerodrom. Mo da u Eskorijalu i Kolmenaru. M o da u sva tri mesta." "Samo nek idu daleko odavde i ostanu tamo" recze Pablo. "A za to su ovde?" upita ena. " ta ih vodi ovamo? Nikad nismo videli takve avione. Ni ti u tolikom broju. Pripremaju li napad?" "Da li je bilo nekog pokreta na putu pro le noi?" upita Robert D ordan. Devojka, Mari ja, je stajala pored njega ali je on nije gledao. "Ti" recze ena. "Fernando. Ti sy pro le noi bio u La Granhi. Kakav je pokret bio?" "Nikakav" odgovori malen czovek otvorena lica, sa oko trideset i pet godina, s j

ednim razrokim okom, koga Robert D ordan nije ranije video. "Nekoliko kamiona kao obiczno. Nekoliko automobila. Nikakvog pokreta trupa dok sam ja tamo bio." 111"Ide li u La Granhu svake noi?" upita ga Robert D ordan. "Ja ili neko drugi" recze Fernando. "Neko ide." "0ni idu radi vesti. Radi duvana. Radi sytnica" recze ena. "Imamo li tamo Ijudi?" "Imamo. Za to ne? One koji rade u centrali. I jo drugih." "Ima li kakvih vesti?" "Pues nada. Nema nikakvih. Jo uvek ide lo e na severu. To nije vest. Na severu ide lo e od samog poczetka." "Da li sy ne to czuo iz Segovije?" "Ne, hombre. Nisam pitao." "Ide li u Segoviju?" "Ponekad" recze Fernando. "Ali opasno je. Postoje kontrolori i tra e isprave." "Zna li aerodrom?" "Ne, hombre. Znam gde je, ali nisam nikad bio blizu njega. Tamo stalno tra e ispra ve." "Niko nije govorio o tim avionima pro le noi?" "U La Granhi? Niko. Ali e veczeras sygurno govoriti. Govorili su o govoru Kvepo d e Ljana. Ni ta vi e. O, da. Izgleda da Republika sprema ofanzyvu." "Da ta?" "Da Republika sprema ofanzyvu." "Gde?" "Ne zna se sygurno. Mo da ovde. Mo da na drugom mestu Siere. Jesy li czuo ne to o tome ?" "Oni to govore u La Granhi?" "Da, hombre. To sam zaboravio. Ali uvek se mnogo pricza o ofanzyvama." 112 "Otkuda to dolazy?" "Otkud? Od raznog sveta. Oficyri priczaju u kafanama u Segoviji i Avili i kelner i to czuju. Glasovi se brso ra yre. Od nekog vremena priczaju o ofanzyvi koju e pre duzeti Republika u ovim krajevima." "Republika ili fa ysti?" "Republika. Da su fa ysti u pitanju svi bi za to znali. Ne, i to ofanzyva priliczn o velika. Neki priczaju da e biti dve. Jedna ovde a druga preko Alto del Leon bli zu Eskorijala. Jesy li czuo ne to o tom?" "Sta sy jo czuo?" "Nada, hombre. Ni ta. O, da. Priczalo se i da e republikancy poku ati da dignu mostov e u vazduh, ako dodzye do ofanzyve. Ali mostove czuvaju." " ali li se ti?" recze Robert D ordan srczui kafu. "Ne, hombre" recze Fernando. "Taj se ne ali" recze ena. "Po nesrei, ne ali se." "Onda" recze Robert D ordan "hvala ti na vestima. Jesy li jo ta czuo? "Ne. Govori se, kao i uvek, o trupama koje treba da po alju da oczyste ove planine . Pricza se da su ve krenule. Da su ve upuene iz valadolida. Ali to se uvek pricza. Tom ne treba pridavati va nosti." "A ti" recze Pablova ena Pablu skoro prkosno, "s tim tvojim priczama o sygurnosti ." Pablo je pogleda razmi ljajui i pocze a bradu, "ti i tvoji mostovi." "Kakvi mostovi?" upita Fernando veselo. 8 Ernest Hemlngvej, Iv 113"GIupane" recze mu ena. "Tvrda glavo. Tonto. Uzmi jo jednu olju kafe i nastoj da pamti jo vi e novosti." "Nemoj se Ijutiti, Pilar" recze Fernando mirno i veselo. "Ne treba da se czovek uznemiruje zbog glasyna. Rekao sam tebi i ovom drugu sve czega se seam." "Niczeg vi e se ne sea ?" upita Robert D ordan. "Ne" recze Fernando s dostojanstvom. "1 srea je to se i toga seam, jer, po to su to bile samo glasyne, nisam na njih ni obraa o pa nju." "Onda ih je moglo biti i vi e?" "Da. Mo da. Ali nisam obraao pa nju. ve godinu dana ne slu am ni ta nego glasyne." Robert D ordan czu brsy smeh koji je probio uzdr ljivost devojke Marije koja je staj

ala pored njega. "Recy nam jo neku glasynu, Fernandito" recze ona i onda joj se ramena ponovo zatr eso e od smeha. "Da se seam, rekao bih" recze Fernando. "Ispod Ijudskog dostojanstva je slu ati gla syne i pridavati im va nost." "1 tako emo spasti Republiku" recze ena. "Ne. vi ete je spasti di ui mostove" recze jo j Pablo. "Idite" recze Robert D ordan Anselmu i Rafaelu, "ako ste jeli." "Idemo sad" recze starac i njih dvojica ustado e. Robert D ordan oseti jednu ruku na ramenu. Bila je to Marija. "Treba da jede " recze ona i ostavi ruku na ramenu. "J edi da bi ti stomak mogao podneti jo glasyna." 114 ile apetit." Jedi sad pre nego i czyniju preda nj. JJ Fernando. un, Fernando. iti ili e biti sjjar, ta mu "Glasyne su "Ne. Ne treb to stigne jo "Ne "Ja sam ti do "Ne pravf Ja se samo adan. "Svi moranko le ava? Ni tg "Ni ta, czo . . czanak gula em. "Jedi. To je ono to ti ume . Hajde, jedi." "vrlo je dobro, Pilar" recze Fernando s net dosto j anstvom. "Hvaia" recze Pilar. "Hvala i opet ti hvala." "Jesy li Ijuta na mene?" upit Kle Fernando. "Ne. Jedi, hajde." , recze FefiianSo. "Hvala ti." RoBert D ordan pogleda Mariju i njena ramena pocze e ponovo da se tresu i ona pogled a ustranu. Fernando je mirno jeo s gordim i dostojanstvenim izrazom lica, s dost ojanstvom kome nije mogla da na kodi ni velika ka yka kojom se slu io, niti curenje so ka gula a koji mu je tekao s krajeva usta. ,ySvidzya li ti se jelo?" upita ga Pablova ena. "Da, Pilar" odgovori on s punim ustima. "Isto je kao i obiczno." Robert D ordan potra i Marijinu ruku na svom ramenu i oseti kako se njeni prsti s u iv anjem skupi e. "Da li ti se zato svidzya?" upita ena "Da" recze ona. "Znam. Gula kao i obiczno. Como syempre. Stvari idu lo e na severu kao i obiczno. Ofanzyva ovde kao i obiczno. Te trupe dolaze da nas gone odavde k ao i obiczno. Ti bi tom "kao i obiczno" mogao da poslu i kao spomenik." "Ali dve poslednje vesti su samo glasyne, Pilar." " panija" recze gorko Pablova ena. Onda se okrete Robertu D ordanu. "Ima li ovakvog s veta i u drugim zemljama?" "Nema nigde zemlje kao to je panija" recze Robert D ordan ucztivo. "Ima pravo" recze Fernando. "Nema nigde na svetu zemlje kao to je panija." "Jesy li ikad video neku dragu zemlju?" upita ga ena. "Nisam" recze Fernando, "niti elim." "vidi ?" recze Pablova ena Robertu D ordanu. "Fernandito" recze mu Marija. "Priczaj nam ne to o tom kako sy i ao u valencyju?" "Nije mi se svidzyala valencyja." "Za to?" upita ga Marija i ponovo stisnu ruku Robertu D ordanu. "Za to ti se nije svid zyala?" "Ljudi nemaju nikakvo pona anje i nisam ih razumevao. Jedino to znaju to je da vicz u che jedno na drugo." "Jesu li oni tebe mogli da razumeju?" upita Marija. "Pravili su se da ne mogu" recze Fernando. "A ta sy ti radio tamo?"

"Oti ao sam czak i ne videv y more" recze Fernando. "Nije mi se svidzyao narod." "Be i odavde, ti ni tarijo" recze Pablova ena. "Be i odavde pre nego to mi se smuczy. U valencyji sam se najbolje provela u svom ivotu. vamos! valencyja. Samo mi ne govori o valen cyji." " ta sy ti radila tamo?" upita Marija. Pablova ena sede za sto s czankom kafe, parc zetom hleba i czankom gula a. "Que? ta smo radili tamo. Bila sam tamo kad je Finito imao ugovor za tri borbe u Feria. Nikad nisam videla toliko sveta. Nikad kafane nisu bile tako pune. Satima se nije moglo dobiti sedi te niti ui u tramvaj. U valencyji su Ijudi i li ceo dan i celu no." " ta sy tamo radila?" upita Marija. "Sva ta" recze ena. "I li smo na pla u i tamo su volovi izvlaczyli brodove na jedra iz vode. volove su terali u vodu dok nisu morali da zaplivaju, onda su ih uprezali u brodove, kad bi volovi ponovo osetili tlo pod nogama, onda bi peskom teturali napoIje. Deset upregnutih volova vuklo je brod na jedra iz mora ujutru, tako da su se jedino mali talasy lomili o obalu. To je valencyja." " ta sy jo radila sem to sy posmatrala volove?" "Jeli smo u paviljonima na pesku. Pa tete napravljene od kuvanih iseckanih riba i crvenih i zelenih papriczyca i ora czya malenih kao zrnce pirinea. Pa teta delikatnih i mekih, i ribe takve da se zaprepasti . Raczyi sve i iz mora s limunovim sokom. Ru ic zasti i slatki i samo czetiri zalogaja u jednom. Mnogo smo ih jeli. Onda smo jel i paella sa sve om morskom hranom, lipore u Iju turama ostrige, raczye potocznjake i male jegulje. Onda smo jeli i jo manje jegulje same, kuvane u ulju i syu ne klice pa sulja savijene na sve strane i tako meke 117da nestaju u ustima bez vakanja. Czytavo vreme uz to pili smo belo vino, hladn o, lagano i dobro po irideset santima fla a. A na kraju dinja. velika kao kua." "Dinja iz Kastilje je bolja" recze Fernando. "Que va" recze Pablova ena. "Dinja iz Kastilje je samo prevara. Dinja iz valencyj e je za jelo. Kad samo pomislim na dinje duge kao ruka, zelene kao more i sypkav e i soczne za seczenje i sladzye od ranog letnjeg jutra. Oj, kad samo pomislim n a te najmanje jegulje, sytne, delikatne u hrpama na tanjiru. I pivo u krczazyma celo poslepodne, pivo koje je svojom hladnoom znojilo krczage koji su bili veliki kao krczazy za vodu." "A ta sy radila kad nisy jela ili pila?" "vodili smo Ijubav u sobi sa kapcyma od sytnih da czyca spu tenim nad balkonom i pov etarcem koji je ulazyo kroz otvor pri vrhu vrata koja su se okretala na arkama. T u smo vodili Ijubav, soba mraczna po danu zbog spu tenih kapaka, a sa ulice miris sa cvetnog trga i vonj baruta iz ispucanih abica koje su se svakog dana u podne p ucale za vreme Feria. To je czytava mre a abica, kroz czytav grad, i abice su poveza ne, i eksplozyje idu du stubova i ica na tramvaju, eksplodirajui s velikom bukom i skaczui od stuba do stuba s o trinom i praskom da bi czovek te ko poverovao. vodili smo Ijubav i onda bi poruczyli jo jedan krczag piva tako hladnog da su se kapljice znoja hvatale na cza u, i kad bi ga devojka donela, ja bih ga na vratima uzymala i prislanjala hladni deo krczaga na ledzya Finitu dok je on le ao, sad, i spavao, ne budei se ni kad je pivo doneseno i on. bi rekao: 118 "Ne, Pilar. Ne, eno. Pusti me da spavam." A ja bih rekla: "Ne, probudi se i pij d a vidi kako je hladno" i on bi pio ne otvarajui oczy i ponovo odlazyo da spava, i ja bih legla na jastuk u dnu kreveta i posmatrala ga kako spava, taman i crnokos , mlad i miran u snu, i popila bih czytav krczag, slu ajui svirku jedne dru ine koja je prolazyla. "Ti" recze ona Pablu, "zna li ti za takve stvari?" "Mi smo radili na e stvari" recze Pablo. "Jesmo" recze ena. "Za to ne? I ti sy u svoje vreme bio vi e mu karac od Finita. Ali ni kad nismo i li u valencyju. Nikad nismo le ali zajedno u krevetu i slu ali kapelu kako prolazy u valencyji." "To se nije moglo" recze joj Pablo. "Nismo imali prilike da idemo u valencyju. K ad hoe da bude razumna, ti to zna . Ali s Finitom nisy digla most u vazduh." "Nisam" recze ena. "To je ostalo nama. voz. Da. Uvek voz. Niko ni ta ne mo e da ka e pr

otiv toga. To jedino ostaje posle sve lenosti, tromosti i neuspeha. To ostaje po sle kukaviczluka ovoga trenutka. I bilo je jo mnogo stvari ranije. Ne elim da bude m nepravedna. Ali niko ne mo e da govori ni protiv valencyje. Czuje me?" "Meni se nije svidela" recze Fernando mirno. "Meni se nije valencyja svidela." ,Jo govore da je mazga tvrdoglava" recze ena. "Marija, raspremi to da bismo mogli krenuti." Dok je ona to govorila zaczu e prvi zvuk aviona koji su se vraali. 119Glava IX Stajali su u otvoru peine i posmatrali ih. Bombarderi su sad leteli visoko u brso j, ru noj formacyji kao vrh strele parajui nebo hukom motora nadvoje. Oni imaju obl ik ajkula, mislio je Ro bert D ordan, sa irokim perajima i iljatim glavama kao ajkul e iz Golfske struje. Ali ovi, sa irokim perajima od srebra, to bruje, s lakom izma glicom oko propelera na suncu, ovi se ne kreu kao ajkule. Kreu se kao ne to to nikad ranije nije postojalo. Kreu se kao mehanizovani stra ni sud. Treba da pi e , recze on u sebi. Mo da e opet jednoga dana. Oseti da ga Marija dr i za ru u. Ona ga je gledala i on joj recze: "Na ta ti licze, guapa?" "Ne znam" recze, "na smrt, mislim." "Meni licze na avione" recze Pablova ena. "Gde su oni mali?" "Mo da e preleteti s druge strane" recze Robert D ordan. "Ovi bombarderi lete vrlo br so, ne mogu czekati na njih i moraju sami da se vraaju. Nikad ih ne pratimo preko borbenih linija. Nema dovoljno aviona da ih reskiramo." Ba tada tri lovca Hajnkel u formacyji slova v dolete e nisko nad czystinu letei prem a njima, nad samim vrhovima drvea, kao tuponose igraczke s nadvijenim krilima, da bi se odjednom poveali do svoje stra ne veliczyne prelete e sa zvukom punim zavijanj a. Bili su tako nisko da su svi oni sa ulaza u peinu mogli da vide pilote sa nabi jenim lemovima i naoczarima i al vodzye patrole koji je lepr ao iza njega. "Ovi mogu da vide konje" recze Pablo. 120 "Ovi mogu da vide tvoj pikavac" recze ena. "Spusti to ebe." Avioni vi e nisu dolazyli. Ostali mora da su preletali dalje i kad se zujanje izgu bilo oni izydzyo e iz peine napolje. Nebo je sad bilo prazno, visoko i czysto. "Izgleda kao da je to bio san iz koga smo se probudili" recze Marija Robertu D ord anu. Nije bilo vi e ni poslednjeg, gotovo neczujnog zvuka koji do lazy pa te kao p rst jedva dodiruje, di e se, pa te opet dodiruje, po to je brujanje ve nestalo i ne m o e ni da se czuje. "Nisu san i hajde unutra i poczysti" recze Pilar. " ta je s tim?" okrete se ona Ro bertu D ordanu. "Hoemo jahati ili emo pe ke?" Pablo je pogleda i zastenja. "Kako hoe " recze Robert D ordan. "Da pe aczymo" recze ona. "vi e bih volela zbog jetre." "Jahanje je dobro za jetru." "Da, ali te ko za stra njicu. Pe aczyemo, a ti " ona se okrete Pablu. "Idi dole i prebr oj ivotinje da vidi da ti nisu pobegle s nekim." "Hoe konja, da ja e ?" upita Pablo Roberta D ordana. "Ne. Hvala ti mnogo. ta je s devojkom?" "Za nju je bolje da hoda" recze Pilar. "Ukoczye se na mnogo mesta i nee biti niza ta ." Robert D ordan oseti da mu se lice zacrveni. ,Jesy li dobro spavao?" upita Pilar. Onda recze: "To je istina da nema nikakve b olesti. Moglo je biti. Ne znam kako se desylo da nije. verovatno jo uvek postoji bog, mada smo ga sru ili. Hajde" 121 recze ona Pablu, "to se ne odnosy na tebe. To je o Ijudima mladzyim od tebe. Nac zynjenim od drugog materijala. Hajde." Onda Robertu D ordanu: "Agustin pazy na tvo je stvari. Krenuemo kad on dodzye." Bio je vedar, svetao dan i sad, otkako je izy lo sunce, topao. Robert D ordan je gle dao veliku enu smedzyeg lica s dobrim iroko rastavljenim oczyma i czetvrtastim, te k im licem, izbrazdanim i prijatno ru nim i setnim dok se usne ne bi poczele da micz u. Gledao je nju, pa onda czoveka, te kog i tupog, kako se kree izmedzyu drvea ka og

radi. I ena je gledala za njim. "Jeste li vodili Ijubav?" recze ena. " ta ti je ona rekla?" "Nije htela da mi ka e." "Neu ni ja." "Onda ste vodili Ijubav" recze ena. "Btidi 3 njom to mo e pa ljiviji." "A ta ako bude imala bebu?" "To nee biti nikakvo zlo" recze ena. "To bi bilo manje zlo." "Nema mesta za to." "Nee ona ostati ovde. Ona e poi s tobom." "A kud u ja ii? Ne mogu povesti enu onamo kud idem." "Ko zna? Mo da e moi uzeti i dve tamo gde ide ." "Tako se ne govori." "Slu aj" recze ena. "Ja nisam kukavica, ali rano izjutra vidim u stvari sasvim jasn o i mislim da ih ima mnogo koji su danas ivi, a nee videti iduu nedelju." "Koji je danas dan?" "Nedelja." "Que va" recze Robert D ordan. "Druga nedelja je vrlo daleko. Ako ugledamo sredu, bie dobro. Ne svidzya mi se kad ti tako govori ." "Svaki czovek mora nekom da govori" recze ena. "Pre smo imali veru i druge glupos ti. Sad svako mora da ima nekoga s kim e moi da razgovara otvoreno, jer se czovek, pored sve srczanosti koju mo e da ima, osea vrlo usamljen." "Mi nismo sami. Mi smo svi zajedno." "Pogled na te ma ine deluje na czoveka" recze ena. "Mi nismo ni ta prema njima." "Mo emo da ih pobedimo." "Gledaj" recze ena. "Poveriu ti jednu tugu, ali nemoj misliti da mi nedostaje odlu cznost. Ni ta nee uticati na moju odlucznost." "Kako se sunce bude dizalo tuga e nestati. Ona je kao magla." "Jasno" recze ena, "kad ba hoe . Mo da je to nai lo zato, to sam priczala one gluposti alencyji. I zbog tog proma enog czoveka to je oti ao da gleda konje. Mnogo sam ga ran ila priczanjem. Ubij ga, to da. Psuj ga, u redu. Ali ne ranjavaj ga." "Kako se desylo da sy ti s njim?" "Kako je uop te neko s nekim? U prvim danima pokreta, a i pre, on je bio ne to. Ne to ozbiljno. Ali sad, on je gotov. Slavinica je izvuczena i vino je isteklo iz me ine ." "On mi se ne svidzya." "Ni ti se ne svidzya njemu, i s razlogom. Pro le noi sam spavala s njim." Ona se nas me i i zatrese glavom. "vamos a ver" recze ona. "Rekla sam mu, Pablo, za to nisy ubi o stranca?" 122 123 "On je dobar mladi, Pilar" rekao je: "dobar mladi." Onda sam ja rekla: "Ti shvata da ja sad komandujem?" "Da, Pilar, da" rekao je. Docnije, u noi, czula sam kako se probudio i kako placz e. On placze na isprekidan i ru an naczyn kao to placze czovek koga kao da trese ne ka ivotinja u njemu." " ta je s tobom, Pablo?" rekla sam mu i czepala ga i dr ala. "Ni ta, Pilar, ni ta." "Jeste. Ne to ti se de ava." "Ljudi" recze. "Kako su me napustili. Gente/ "Da, ali oni su uza me" rekla sam. "A ja sam tvoja ena." "Pilar" recze on, "seti se voza". Onda je rekao: "Neka ti Bog pomogne, Pilar." "Za to govori o Bogu?" rekoh mu ja. "Zar se tako govori?" "Da" recze on. "Bog i virgen." "Que va. Bog i virgen" rekoh mu ja. "Zar se tako govori?" "Strah me je da umrem, Pilar" recze on. "Tengo miedo de morir. Razume li?" "Onda be i iz kreveta" rekla sam mu. "Nema mesta u jednom krevetu za mene i za teb e i sve te tvoje strahove." "Onda se on postideo i bio miran, a ja sam spavala, ali, czovecze, on je sad ru ev

ina." Robert D ordan ne recze ni ta. "Czytavog ivota me je povremeno obuzymala ta tuga" recze ona., JvIo da to nije ni ta" zastade ona i onda produ i. Republika je moja velika nada. Ja czvrsto verujem u Republiku i imam veru. Ja arko verujem u nju kao to vernicy v eruju u tajne." "verujem ti." "A ima li ti tu istu veru?" "U Republiku?" Da," "Da" recze on nadajui se da je rekao istinu. "Srena sam" recze ena. "1 ne pla i se?" "Ne pla im se da umrem" recze on istinito. "A ne eg drugog?" "Jedino da ne izvr im svoju du nost kako treba." "Ne da te zarobe, czega se onaj drugi pla io?" "Ne" recze on istinu. "Strah od toga mo e czoveka toliko da obuzme da postane neko ristan." "Ti sy vrlo hladnokrvan momak." "Ne" recze on. "Mislim da nisam." "Ne. Ima vrlo hladnu glavu." "To je zato to sam obuzet svojim radom." 9fAli ti ipak voli neke stvari u ivotu?" "Da. Mnogo. Ali ne volim da se me aju u moj posao." "voli da pije , znam. videla sam." "Da. vrlo. Ali ne volim da se to me a u moj posao." "A ene?" "Mnogo mi se svidzyaju, ali im ne pridajem mno go va nosti." "Ne mari za njih?" "Marim. Ali nisam na ao nijednu koja bi me zanela kao to ka u da treba czoveka da zan ese." "Mislim da la e ." "Mo da malo." 124 125 "Ali do Marije ti je stalo." "Da. Odjedanput i to vrlo mnogo." "1 meni je. Mnogo mi je do nje stalo. Da. Mnogo." "1 meni" recze Robert D ordan i oseti kako mu glas postaje debeo. "1 meni. Da." Cz ynilo mu je zadovoljstvo da to ka e i on to recze sasvim formalno na panskom. "Mnog o mi je stalo do nje." "Ostaviu vas nasamo po to vidimo El Sorda." Robert D ordan ne recze ni ta. Onda recze: "To nije potrebno." "Da, czovecze, potrebno je. Nema mnogo vre mena." "Jesy li to videla u dlanu?" upita je on. "Ne. Nemoj ni misliti na tu glupost s rukom." Ona je odbacyla tu stvar kao i mnoge druge koje su mogle da kode Republicy. Robert D ordan nije rekao ni ta. Posmatrao je Mariju koja je ostavljala posudzye u p eini. Obrisala je ruke, okrenula se i nasmejala mu se. Nije czula ta je Pilar pric zala, ali kad se nasme ila na Ro berta D ordana tamno ju je crvenilo oblilo pod mrko m ko om i onda mu se ponovo nasme i. "Postoji i dan" recze ena. "Ima i no, ali postoji i dan. Jasno, nema takve rasko i ka o u valencyji u moje vreme. Mo ete brati divlje jagode ili ne to drugo." Ona se nasm eja. Robert D ordan stavi svoju veliku ruku na njeno rame. "Meni je stalo i do tebe" re cze on. "Meni sy i ti vrlo draga." "Ti sy pravi Don Huan Tenorio" recze ena, zbunjena sad tom ne no u. "Ovo je poczetak I

jubavi prema svakome. Evo dolazy Agustin." Robert D ordan udzye u peinu i pribli i se mestu gde je Marija stajala. Ona je posmat rala kako joj prilazy, opet s rumenilom na obrazyma i grlu. "Zdravo, zeczyu" recze on i poljubi je u usta. Ona ga tesno privi uza se, pogleda ga u lice i recze mu, "Zdravo, o, zdravo, zdravo." Fernando, sedei jo uvek za stolom i pu ei cygaretu, ustade, mahnu glavom i ode, dohva tiv i pu ku s mesta gde je stajala naslonjena na zyd. "To je suvi e otvoreno" recze on Pilar. "To mi se ne svidzya. Treba da se pobrine z a devojku." "Pobrinula sam se" recze Pilar, "taj drug je njen novio." "O" recze Fernando. "U tom sluczaju, po to su vereni, prihvatam to kao potpuno nor malno." "Drago mi je" recze ena. "1 meni isto tako" recze Fernando ozbiljno. "Salud, Pilar Kuda ide ?" "Na gornji polo aj da smenim Primitiva." "Kud kog dzyavola ide ?" upita Agustin ozbiljnog malog czoveka kad dodzye gore. "Na svoju du nost" recze Fernando s dosto janstvom. "Na du nost" recze Agustin podrugljivo. "Uczynim ti ja ne to na mleko tvoje du nosti." Onda obraajui se eni, "Gde se nalazy ta, da je ne imenujem, stvar koju treba da cz uvam?" "U peini" recze Pilar. "U dva d aka. I ve mi je muka od tvojih psovki." "J.. . ti mleko tvoje muke" recze Agustin. "Onda idi i poseri se na se" recze mu Pilar bez estine. 126 127 "Na tvoju mater" odgovori joj Agustin. "Ti je nikad nisy ni imao" recze mu Pilar uvrede su sad dobile krajnju formu na p anskom kad se dela ve ni ne navode nego se podrazumevaju. " ta oni rade tu unutra?" upita Agustin poverIjivo. "Ni ta" recze mu Pilar. "Nada. Najzad, sad je prolee, ivotinjo." "Zivotinjo" recze Agustin u ivajui u reczy. "Zivotinjo. I ti sy. erko kurve nad svim kurvama. Po serem ti se ja na mleko prolea." Pilar ga lupi po ramenu. "Ti" recze ona i nasmeja se zvonkim smehom. "Nedostaje ti raznolikost u psovkama . Ali ima snage. Jesy li video avione?" "J.. . ti mleko njihovih motora" recze Agustin ma ui glavom i grizui donju usnu. "To je ne to" recze Pilar, "to je zaista ne to. Ali je to te ko izvesti." "Kad su na toj visyni, svakako." Agustin se nasmeja. "Desde luego. Ali bolje se a liti." "Da" recze Pablova ena. "Mnogo je bolje aliti se, a ti sy dobar czovek i ali se socz no." "Slu aj, Pilar" recze Agustin ozbiljno. "Ne to se sprema. Zar nije taczno?" "Kako ti izgleda?" "Gadno da ne mo e biti gore. Mnogo je bilo tih aviona. Mnogo aviona." "1 uhvatio te od njih strah kao i ostale?" "Que va" recze Agustin. " ta misli da spremaju?" "Slu aj" recze Pilar. "Po tom, to taj mladi dolazy radi mostova, oczygledno Republik a sprema ofanzyvu. Po avionima, fa isti se oczygledno pripremaju da je prihvate. Ali za to sa d pokazuju avicne?" "U ovom ratu ima mnogo glupih stvari" recze Agustin. "U ovom ratu budala tinama ne ma granica." "Jasno" recze Pilar. "Inacze mi ne bismo mogli biti ovde." "Da" recze Agustin. "Mi plivamo u glupostima ve godinu dana. Ali Pablo je czovek koji mnogo zna. Pablo je vrlo mudar." "Za to to ka e ?" "Ka em." "Ali mora da razume " objasni Pilar. "Sad mu je suvi e kasno da se spase lukavo u, a izg

ubio je ostalo." "Razumem" recze Agustin. "Znam da sad moramo da idemo. I posto moramo da pobedim o da bismo konaczno pre iveli, potrebno je da se mostovi di u u vazduh. Ali Pablo je i pored toga to je sad kukavica, syla." "1 ja sam syla." "Ne, Pilar" recze Agustin. "Ti nisy syla. Ti sy hrabra. Ti sy odana. Ti ima odluc znosti. Ti ima pronicljivosti. Mnogo odlucznosti i srczanosti. Ali ti nisy syla." "Misli da je tako?" upita ena zami ljeno. "Da, Pilar." "Mladi je sylan" recze Pilar. "Silan i hladan. vrlo trezvene glave." "Da" recze Agustin. "On mora da zna svoj posao jer inacze ga ne bi slali da to r adi. Ali ne znam da li je sylan. Za Pabla ja znam da je sylan." 128 9 Ernest Hemingvej, Iv 129 "Ali strah ga je uczynio neupotrebljivim, i njegova nesklonost ka akcyji." "Ali je ipak sylan." "A ta ti ka e ?" "Ni ta. Poku avam da posmatram stvari pametno. U ovom trenutku treba da radimo s pam eu. Posle mosta moramo odmah da odemo. Sve mora biti spremno. Moramo znati kuda i demo i kako." "Prirodno." "Za to je Pablo. To se mora lepo izvesti." "Ja nemam poverenja u Pabla." "U toj stvari, da." "Ne. Ti ne zna koliko je daleko on oti ao u svom padu." "Pero es muy vivo. On je bogami sylan. Ako to ne uradimo dobro, mi smo j.. . ni. " "Razmisliu o tom" recze Pilar. "Imam czytav dan za razmi ljanje o tom." "Za mostove, mladi" recze Agustin. "To on mora da zna. Ali pogledaj samo na kakav fini naczyn je onaj drugi organizovao napad na voz." "Da" recze Pilar, "On je stvarno sve to planirao." "Ti to se ticze energije i odlucznosti" recze Agustin. "A Pablo to se ticze pokret a. Pablo za povlaczenje. Prisyli ga sad da to prouczy." "Ti sy czovek od pameti." "Pametan, da" recze Agustin. "Ali syn picardia. Ali Pablo je za to." "Uza sav strah i sve ostalo?" "Uza sav svoj strah i sve." "A ta ti misli o mostovima?" "To je potrebno. Ja to znam. Dve stvari moramo uraditi. Moramo otii odavde i mora mo pobe . ma je potrebno da diti. To s m pobedimo." , Ako je Pablo syla, za to i on to ne uvidzya?" "On eli da stvari ostanu onakve kakve su, zbog svoje sopstvene slabosti. On eli da ostane u vrtlogu svoje sopstvene slabosti. Ali reka nadolazy. Prisyljen na prom enu, on e biti sylan u promeni. Es muy vivo." "Dobro je da ga mladi nije ubio." "Que va. Ciganin je hteo da ga ja pro le noi ubijem. Ciganin je ivotinja." "1 ti sy ivotinja" recze ona, "ali inteligentna." ,JMi smo oboje inteligentni" recze Agustin. "Ali Pablo je talenat." "Suvi e te ak da se s njim izydzye na kraj. Ti ne zna kakva je on ru evina." "Jeste, ali ima dara. Gledaj, Pilar. Za ratovanje je czoveku potrebna samo pamet . Ali da bi pobedio potreban je dar i materijal." "Razmisliu o tom" recze ona. "Moramo sad krenuti. Zakasnili smo." Onda di ui glas: "

Englez!" zovnu ona "Ingles! Hajde! Da idemo." Glava X "Da se odmorimo" recze Pilar Robertu D ordanu. "Sedi ovde, Marija, i da se odmorim o." "Trebalo bi da produ imo" recze Robert D ordan "i da se odmorimo kad stignemo tamo. Moram videti tog czoveka."

130 131 "videe ga" recze mu ena. "Neina urbe. Sedi ovde, Marija." "Hajdemo" recze Robert D ordan. "Odmorie mo se na vrhu." / "Ja u sad da se odirKH J/, recze ena i sede pored potoka. Devojka sedepored nje na vres, sunce Jj Je syjalo na glavu. Simo je Robert D ordan stajao gledajui preko pla ninske livade kroz koju je tekao potok pun pastrmki. vres je rastao onde gde je on stajao. Sivo kamenje se dizalo iz ute paprati koja je smenjivala vres u donjem delu livade, a nani e je bila tamna linija borova. "Koliko je udaljen El Sordo?" upita on, "Nije daleko" recze ena. "Preko tog otvorenog zemlji ta, pa dole kroz susednu dolinu, iznad ume pri vrhu potoka. Sedi tu i zaboravi na svoju oz biljnost." N "Hou da ga vidim i da svr im s tira/1 "Ja bih da pokvasym noge" recze ena i, skidajui cypele s dzyonovima od konopca i s vlaczei debelu vunenu czarapu, stavi desnu nogu u potok. "Bo e moj, kako je hladna. " "Trebalo je da uzmemo konje" recze joj Robert D ordan. "Ovo je dobro za mene" recze ena. "Ovo mi je nedostajalo. ta je s tobom." "Ni ta, izuzev to mi se uri." "Onda se smiri. Ima vremena. Kakav je ovo dan i to mi je drago to nisam medzyu borovima. Ne mo e ni da zamisli koliko czovek mo e da se zamori od borova. Jesy li ti umorna od borova, guapa?" / "Ja ih volim" rep devojka. "Sta ti se svida na njimar "volim njihov miris i da oseam njihove iglice pod nogama. volim vetar u visokom d rveu i kripanje grana kad se taru jedna o drugu." "Ti voli tek bilo ta" recze Pilar. "Bila bi dragocenost za svakog czoveka kad bi u mela malo boIje da kuva . Borova uma postane dosadna. Nisy upoznala bukovu, hrastov u ili kestenovu umu. To su ume. U takvim umama svako se drvo razlikuje od drugog i tu ima izrazytosti i lepote. Borova uma je dosadna. ta ka e , Ingles?" "1 ja volim borove." "Pero, venga" recze Pilar. "vas oboje. I ja volim borove, ali smo suvi e dugo medz yu borovima. Ja sam umorna i od planina. U planinama postoje dva pravca. Gore i dole, a dole vodi samo ka putu i fa isticzkim gradovima." "Da li nekad idete u Segoviju?" "Que va. S ovim licem? Ovo lice je poznato. Kako bi ti se svidzyalo da bude ru na, lepotice moja?" recze ona Mariji. "Ti nisy ru na." "vamos, ja nisam ru na. Ja sam rodzyena ru na. Czytavog svog ivota bila sam ru na. Zna l i ti kako se osea ru na ena? Zna li ta to znaczy biti ru an, a celog ivota oseati u s a sy lep? To je vrlo czudno" ona stavi drugu nogu u potok, onda je izvucze. "Bo e, kako je hladna. Gledaj plisku" recze ona i pokaza na pticu koja je kao syva lop ta skakala goredole pored kamena uz potok. "Te ne vrede niza ta. Niti pevaju, niti su za jelo. Jedino da ma u repom. Daj mi cygaretu, Ingles" recze ona i uzev i je, p ripali je upaljaczem napravljenim od 132 133

Kresyva i ceiiKa, koji je nosyla u d epu na ko ulji. Ona povucze dim i pogleda Marij u i Roberta D ordana. "Zivot je vrlo czudan" recze ona i pusti dim na nos. "Bila bih odliczan czovek, ali ja sam sva ena i sva ru na. Ipak me je mnogo Ijudi volelo i ja sam volela mnogo Ijudi. To je czudno. Slu aj, Ingles, to je zanimljivo. Pogledaj me. Ovako ru na kak va sam. Pogledaj me dobro, Ingles." "Nisy ti ru na." "Que no? Nemoj ti meni lagati. Ili" ona se nasmeja dubokim smehom. "Deluje li ve na tebe? Ne. To je ala. Ne. Pogledaj ru nou. Pa ipak czovek ima neko oseanje u sebi k oje zaslepljuje czoveka koji te voli. Ti s tim oseanjem zaslepi njega i zaslepi seb e. Onda jednoga dana bez ikakvog razloga on te vidi ru nu kakva sy stvarno, i nije vi e slep, i ti sebe vidi , vidi da sy ru na, kao to te i on vidi, gubi i svog czoveka oseanje. Razume li, guapa?" Ona potap a devojku po ramenu. "Ne" recze Marija, "jer ti nisy ru na." "Poku aj da se koristi svojom glavom, a ne svojim srcem i slu aj" recze Pilar. "Pricz am vam stvari koje su vrlo zanimljive. Zar te ne interesuju, Ingles?" "Da. Ali treba da idemo." "Que va, idi. Meni je ovde vrlo dobro. Onda" produ i ona obraajui se Robertu D ordanu kao da govori u razredu gotovo kao da dr i predavanje. "Posle izvesnog vremena, ak o sy ru an kao ja, ru an kako ene mogu da budu, onda, ka em, posle nekog vremena oseanje , glupo oseanje da sy lep, ponovo poczne u tebi da se razvija. Raste kao ku pus. Kad je oseanje poraslo, vidi te drugi czovek i misli da sy lepa i onda sve p oczynje iznova. Mislim da sam sad to pro la, ali ono jo mo e da naidzye. Ti sy srena, guapa, to nisy ruzna." "Ali ja sam ruzna" insystirala je Marija. "Pitaj njega" recze Pilar. "1 ne stavljaj noge u potok, jer e ti se smrsnuti." "Ako Roberto ka e da treba da idemo, onda mislim da treba." "Slu aj je samo" recze Pilar. "Meni je do tog stalo isto koliko i tvom Robertu, a ja ka em da nam je dobro da se ovde odmorimo pored potoka, i da imamo vremena. Dal je, ja volim da priczam. To je jo jedina stvar koju imamo od cyvilizacyje. Kako b ismo inacze mogli da se zabavimo. Da li tebe ovo to ja priczam ne interesuje, Ing les?" "Ti pricza vrlo dobro. Ali ima drugih stvari koje me vi e interesuju nego priczanja o lepoti ili nedostatku lepote." "Onda da priczamo o onom to tebe interesuje." "Gde sy bila u poczetku pokreta?" "U tom gradu." "U Avili?" "Que va, kakvoj Avili." "Pablo je rekao da je on iz Avile." "La e. Hteo je da ka e da je iz velikog grada. To je grad" i ona recze ime grada. "1 ta se desylo?" "Mnogo" recze ena. "Mnogo. I sve ru no. Cak i ono to je bilo slavno." "Priczaj mi o tom" recze Robert D ordan. "Surovo je" recze ena. "Ne volim da priczam o tom pred devojkom " uzordaru 99A ao mje za nju, ne treba da slu a." "Mogu ja to da slu am" recze Marija. Ona stavi ruku na Roberta D ordana. "Ne postoji ni ta to ne bih mogla da czujem." "Ne radi se o tom da li mo e da czuje " recze Pilar, "nego da li treba da to ispricza m pred tobom pa da te posle mucze snovi." "Nee me muczyti snovi od jedne pricze" recze joj Marija. "Ti misli da posle svega t o se desylo s nama mogu da imam rdzyave snove od jedne pricze?" "Mo da e Ingles imati lo e snove od nje." "Poku aj i vidi." "Ne, Ingles, ja se ne alim. Da li sy ti video poczetak pokreta u nekom malom grad u?" "Nisam" recze Robert D ordan. "Onda nisy ni ta video. video sy ru evinu onakvu kakav je Pablo danas, ali je trebal o da ga vidi toga dana." "Priczaj."

"Ne, neu." "Priczaj." "Pa u redu. Ispriczau istinski, onako kako je bilo. Ali ti, guapa, ako dodzyem do neczeg to bi te uzbudilo, recy mi." "Neu slu ati ako me bude izbudzyivalo" recze Marija. "Ne mo e biti gore od mnogih stv ari." "Bogami, mo e" recze ena. "Daj mi jo jednu cygaretu, Ingles, i vamonos." Devojka se naslonila na vres na obali potoka i Robert D ordan se ispru io, s ramenim a na zeirilji, a glavom na busenu vresa. On pru i ruku i potra 2i Manjmu i zaarsa je u svojoj, trljajui obe ruke 0 vres, ona otvori ruku i prosto je stavi na njegovu dok su slu ali. "Bik je to rano ujutru kad su se cyviles predali u kasarnama" otpocze Pilar. "vi ste napali kasarne?" upita Robert D ordan. "Pablo ih je opkolio u mraku, prekinuo telefonske ice, stavio dinamit na jedan zy d i pozvao guardia cyvil da se preda. Oni nisu hteli. U zoru je probio zyd dinam itom. Nastala je borba. Dva cyviles su bila ubijena. Czetvorica su bila ranjena, a czetvorica su se predala. "Mi smo svi le ali po krovovima i po zemlji 1 na ivicy zydova i zgrada u ranoj jutarnjoj svetlosti i oblak pra ine od eksplozyje nije se jo razy ao, digao se bio visoko u vazduh, a nije bilo vetra da ga ponese, i svi smo pucali u provaljenu stranu zgrade, punili pu ke, pucali u dim, a unutra se jo videla pu czana vatra i onda se czu uzvik iz dima da vi e ne pucamo i czetiri cyviles izydzyo e s rukama uvis. velik deo krova je pao unutra i zyd je oti ao i oni su izy li da se predaju. ", Ima li ih jo unutra? vikao je Pablo. " Jma ranjenih/ ", Priczuvaj ove, recze Pablo czetvoricy koji su do li sa mesta odakle smo pucali. , Stanite tamo. Uza zyd, recze on cyviles. Czetvorica cyviles stado e do zyda, prl javi, pra njavi, poczadzyaveli, s czetvoricom koji su ih czuvali s pu kama uperenim u njih, a Pablo i ostali odo e unutra da svr e s ranjenicyma. ,yPo to su to uradili nije vi e bilo buke ranjenika, niti stenjanja, niti dovikivanj a, niti se vi e czu 136 137 u Kasarm. raoio i ostali izydzyo e, i i ablo je nosyo svoju pu ku obe enu preko ledzya i u rucy pi tolj marke Mauzer. "Gledaj, Pilar, recze on. Ovo je bilo u rucy oficyra koji se sam ubio. Ja nikad nisam pucao iz pi tolja., Ti, recze on jednom iz garde, poka i mi kako se njim rukuj e. Ne. Ne treba da mi poka e . Recy mi/ "Czetiri cyviles su stajali uza zyd, znojili se i nisu govorili ni ta dok je pucnj ava trajala u kasarni. Sve su to bili visoki Ijudi, sa licyma kakva imaju guardi as cyviles kao po mome da su pravljena. Izuzev to su njihova lica bila obrasla ma lim czekinjama jer tog poslednjeg jutra ne stigo e se obrijati i stajali su uza zy d i nisu govorili ni ta. ", Ti, recze Pablo jednom koji je stajao najbli e njemu., Ka i kako se njim rukuje/ ", Povucy nani e tu malu polugu, recze czovek vrlo suvim glasom., Povucy zatvaracz unazad i pustiga da sklizne napred/ ", ta je zatvaracz? upita Pablo i pogleda u czetiri cyviles., ta je zatvaracz? ", Komad na vrhu koji se pokree/ "Pablo ga povucze, ali se zaglavi., ta sad? recze on., Zaglavio se. Slagao sy me/ ", Povucy ga jo unazad i pusti neka lagano sklizne napred, recze cyvil, i ja nika d nisam czula takav ton glasa. Bio je syvlji nego jutro bez sunca. "Pablo je povukao i pustio da sklizne kao to mu je czovek rekao i gornji deo le e n a svoje mesto i pi tolj je bio otkoczen s povuczenim udaraczem. Pi tolj je bio ru an, s malenom okruglom dr kom i

pljosnatom cevi, nespretan. Czytavo to vreme cyviles su ga posmatrali i nisu gov orili ni reczy. " ta ete uraditi s nama? upita ga jedan. ", Streljati te, recze Pablo. ", Kad? upita ga czovek istim syvim glasom. "Sad!reczePablo. ", Gde? upita czovek. ", 0vde, recze Pablo., 0vde. Sad. Ovde i sad. Ima li tadaka e ? ", Nada, recze cyvil., Ni ta. Ali to je ru no/ ", 1 ti sy ne to ru no, recze Pablo., Ti, ubico seljaka. Ti, koji bi streljao svoju sopstvenu majku/ ", Ja nisam nikad nikoga ubio, recze cyvil., 1 ne govori o mojoj majcy/ ", Poka ite nam kako se umire. vi koji ste uvek samo ubijali/ ", Nema nikakve potrebe da nas vredzya , recze mu cyvil., 1 mi znamo kako se umire / " rKleknite dole uza zyd, s glavom uza zyd, recze im Pablo. Civiles pogleda e jeda n u drugog. ", Kleknite kad vam ka em, recze Pablo., Dole i kleknite/ ", Kako ti se ovo czyni, Pako? upita jedan cyvil najvi ega medzyu njima koji je bi o razgovarao s Pablom u vezy sa pi toljem. Nosyo je kaplarske oznake na rukavima i znojio se mnogo mada je bilo rano ujutru i jo vrlo hladno. ", Mo emo i kleczati, odgovori on., Nije va no. ", Bli e je zemlji, recze onaj prvi koji je govorio, poku avajui da se ali, ali svi su bili suvi e ozbiljni za alu i niko se ne nasmeja. ", Onda da kleknemo, recze prvi cyvil, i sva czetvorica kleko e. Izgledali su vrlo nezgodno s glava

138 139 i % ma uza zyd i rukama sa strane, a Pablo je i ao iza njih i streljao ih redom u poti ljak pi toljem, idui od jednog do drugog stavljajui cev pi tolja na potiljak, i svaki se od njih sruczyo kad je on okinuo. Jo i sad czujem pi tolj, o tar i mukao, i vidim kako se cev micze i glava czoveka pada unapred. Jedan je dr ao glavu mirno kad je se pi tolj dotakao. Jedan je gurnuo glavu unapred i prislonio czelo uz kamen. Jeda n je drhtao czytavim telom i glava mu se tresla. Samo je jedan stavio ruke pred oczy, a on je bio i poslednji i czetiri tela su se skljokala pored zyda kad se P ablo okrenuo od njih i pri ao k nama jo sa pi toljem u rucy. ", Czuvaj mi to, Pilar, recze on., Ne znam kako se zakoczy, i on mi dade pi tolj i stade tu gledajui czetiri stra ara kako le e pored zyda kasarne. Svi koji su bili s nama stajali su tu i gledali ih i niko nije ni ta rekao. "Zauzeli smo grad i bilo je jo rano jutro i niko nije ni ta jeo i niko nije popio k afu i gledali smo jedno drugo i bili smo svi pra njavi jo odonda kad je dignuta kas arna u vazduh, pra njavi kao to su Ijudi prilikom vr idbe ja sam stajala dr ei pi tolj, b o je te ak u mojoj rucy i oseala sam muku u stomaku kad sam gledala u mrtve stra are tamo pored zyda i oni isto tako syvi isto tako pra njavi, ali sad je svaki od njih tamo gde je le ao krvlju vla io suvu prljav tinu pored zyda. I dok smo stajali tu, po javi se sunce iznad dalekih brda, i zasyja sad po putu gde smo stajali i po belo m zydu kasarne, a pra ina u vazduhu bila je zlatna u prvom sunczevom svetlu i jeda n seljak, koji je stajao pored mene, pogledao je u zyd kasarne, i na ono to je tamo le alo i onda pogledao u nas i onda u sunce i rekao " vaya, dan koj i poczynje! ", Sad hajdemo da popijemo kafu, rekoh ja. ", Dobro, Pilar, dobro, recze on. I mi podzyosmo u grad do Trga, i oni su bili p oslednji Ijudi koje smo streljali u tom selu." " ta se desylo s ostalim?" upita Robert D ordan. "Zar nije bilo jo fa ista u selu?" "Qu va, da nije bilo vi e fa ista? Bilo ih je jo vi e od dvadeset. Ali nijedan nije stre ljan." " ta ste s njima uradili?"

"Pablo je naredio da ih premlate mlatilima i da ih sa vrha stene bace u reku." "Svih dvadeset?" "Ispriczau ti. Nije tako jednostavno. Ne bih htela vi e u ivotu da vidim takav prizo r kao to je smrt pod batinama na trgu u vrh stene iznad reke. "Mesto je podignuto na visokoj obali iznad reke i ima trg s czesmom i klupama i drveem koje tim klupama daje senku. Balkoni na kuama gledaju na trg. est ulica izbi ja na taj trg i kue koje se nalaze unaokolo imaju arkade tako da ovek mo e da se eta u hladu kad je sunce suvi e jako. S tri strane trga nalaze se arkade, s czetvrte j e etali te u sency drvea pored litice stene sa rekom duboko dole. Ima oko sto metara dole do reke. "Pablo je sve to organizovao isto kao to je i izvr io napad na kasarnu. Najpre je b lokirao ulaze u ulice kolima kao da pravi od trga capeu. Za amatersku borbu s bi kovima. Fa isti su sve dr ali u Ayimtamientou, gradskoj venicy, koja je bila najvea zg rada s jedne strane trga. Tu je na zydu bio 140 141 oiucaicyi sczu i u 10] ]e zgraai ispod arkada bio fa isticzki klub. Pod arkadama, na etali tu, ispred kluba dr ali su svoje klupske stolice i stolove. Ba tu su, pre pok reta, obiczno pili aperitiv. Stolovi i stolice su bili pleteni. Klub je izgledao kao kafana, ali je bio elegantniji. "Zar ste ih bez borbe uhvatili?" "Pablo je udesyo da ih uhvate nou, pre napada na kasarnu. Ali on je ve bio opkolio kasarnu. Po hvatali su ih u njihovim kuama istog onog sata kad je napad otpoczeo . To je bilo pametno. Pablo je organizator. Inacze bi ga Ijudi bili napadali s b o kova i iz pozadine dok je on napadao kasarnu guardia cyvil. "Pablo je vrlo pametan, ali vrlo surov. On je u vezy s tim selom sve dobro ispla nirao i uredio. Slu aj. Po to je napad bio izvr en s uspehom i poslednja czetiri stra ar a se predala i on ih ubio pored zyda, i mi popili kafu u kafani koja se najranij e ujutru otvarala, na uglu odakle polazy autobus, on je produ io da organizuje stv ar na trgu. Kola su se nagomilala taczno ka" za capeu, izuzev to strana prema rec y nije bilk zatvorena. Ostavljena je otvo rena. Onda je Pablo naredio sve teniku d a ispovedi fa iste i da ih priczesti." "Gde je to uczynjeno?" "U Ayuntamientou, kao to rekoh. Napolju je stajala velika gomila i dok se to sa s ve tenikom unutra odigravalo bilo je napolju ne to ispada glasnih psovki, ali veina I judi je bila vrlo ozbiljna i puna po tovanja. Oni koji su pravili ale bili su ve pij ani zbog proslave zauzymanja kasarne i to su bili nekorisni Ijudi koji su mogli biti pijani u bilo kojem trenutku. "Dok je sve tenik bio zauzet tim du nostima, Pablo je organizovao ove na trgu u dva reda. "Stavio ih je u dva reda kao to se Ijudi svrstavaju za takmiczenje u vuczenju kon opca, ili kao to stoje u gradu da posmatraju kraj bicyklisticzke utakmice sa tama n toliko prostora izmedzyu sebe koliko da bicyklisti prodzyu, ili kao to Ijudi st oje kad ho e da naprave prolaz za litiju. Bilo je dva metra izmedzyu redova i oni su se produ avali od vrata Ayuntamientoa pravo preko trga do ivice stene. Tako da bi, sa vrata Ayuntamientoa, gledajui preko trga, neko ko bi dolazyo video dva so lidna reda Ijudi koji czekaju. "Bili su naoru ani mlatilima, onakvim kakvim se mlati ito i stajali su na rastojanj u poveeg mlatila jedni od drugih. Nisu svi bili naoru ani mlatilima po to ih nisu mog li nai u dovoljnom broju. Ali veina je imala mlatila koja su na li u magazynu don Gu ljerma Martina koji je bio fa ist i pro davao sve vrste poljoprivrednih orudzya. I oni koji nisu imali mlatila imali su te ke pastirske tapine, ili volovske badlje, a neki i drvene vile one sa drvenim zupcyma koje se upotrebljavaju da se pleva i slama razbacuju u vazduhu posle vr idbe. Neki su imali srpove i savijene kuke za e tvu ali njih je Pablo stavio na drugi kraj gde su redovi dolazyli do ivice stene . "Redovi su bili mirni i bio je vedar dan kao to je danas vedar i bilo je oblaka v isoko na nebu, kao to ih i sad ima, trg jo nije bio pra njav jer je nocu pala velika rosa, i drveta su bacala senke

142 143 jlii ijuue u reuovima i mogao sy aa cujes voau tecze iz bakarne slavine u ustima lava i kako pada u czesmu na koju su ene dolazyle sa krczazyma po vodu da ih napu ne. "Samo blizu Ayuntamientoa, gde je sve tenik vr io svoje du nosti sa fa istima, bilo je r azuzdanosti, a i to je dolazylo od onih bezvrednih koji su, kao to sam rekla, bil i ve pijani i skupili se oko prozora viczui bestidnosti i vrlo neslane ale, viczui i h unutra kroz elezne re etke na prozorima. veina Ijudi u redovima stajala je mirno i czula sam jednog kako ka e drugome., Hoe li biti ena? 9fA drugi je odgovorio, Nadam se da nee/ "Onda je jedan rekao " 0vde je Pablova ena, Slu aj, Pilar. Hoe li biti ena? "Pogledala sam ga, bio je seljak odeven u nedeljno odelo i mnogo se preznojavao i ja mu rekoh:, Nee, Hoakin. Nema ena. Mi ne ubijamo ene. Za to bismo ubijali ene? "A on recze, JNeka je hvala Hristu to nema ena, a kad to poczynje? "A ja sam rekla " Czym pop svr i/ ", A sve tenik ", Ne znam, rekla sam i videla da mu se lice grczy i da mu znoj izbija na czelo. , Nisam nikad ubia czoveka, recze on. "Onda e nauczyti, recze seljak do njega., Ali ne verujem da udarac ovim mo e da ubij e czoveka, i dr ao je mlatilo obema rukama i gledao ga sa sumnjom. ", To i jeste lepo, recze drugi seljak., Mora ga vi e puta udariti/ " jum su zauzeii vaiaaona. uni urse /vviiu, recze neko., Czuo sam to pre nego to smo do li u grad/ ", Oni nee nikad zauzeti ovaj grad. Ovaj grad je na . Navalili smo pre njih, rekoh ja., Pablo nije od onih to czekaju da oni prvi navale/ ", Pablo je sposoban, recze drugi " ali pri likvidiranju onih cyviles bio je se biczan. Zar i ti ne nalazy , Pilar? ", Jeste, rekoh " ali sad svi uczestvuju/ " Da, recze on., Dobro je organizovano. Ali za to ne dobijamo vi e vesti o pokretu? ", Pablo je presekao telefonske ice pre napada na kasarnu. To jo nije popravljeno/ " A" recze on., Zbog toga mi ne czujemo ni ta. Ja sam imao nekih vesti jutros rano od putara/ ", Za to emo ovo tako da uradimo, Pilar? upita me. ", Da bismo u tedeli metke, rekoh., 1 da bi svaki czovek imao deo odgovornosti/ ", Onda bi trebalo da poczne. Da poczne/ Ja ga pogledah i videh da placze. "Za to placze , Hoakin? upitah ga., Zbog ovog ne treba plakati/ "Kad ne mogu drukczyje, Pilar, recze., Nisam nikad nikoga ubio/ "Ako nisy video jedan dan revolucyje u malom gradu gde svi znaju sve i gde su sv i uvek znali sve, nisy ni ta video. I toga dana veina Ijudi u dvostrukom redu na tr gu nosyla je odeu u ko joj radi u polju, do av i u grad u urbi, ali neki, ne znajui kak o treba da se obuku za prvi dan pokreta, nosyli su nedeljna i prazniczna odela, i oni, vide 144 10 Ernest Hemingvej, Iv 145 m.o. satcyii, ne m3 krupn e od je pot i uiie kuji su napaii nu, nose najstarije odelo, stideli su se to nisu obuczeni kako treba. Ali nisu ht eli da skinu kapute iz straha da ih ne izgube ili da ih oni nevaljali ne ukradu, i tako su stajali na suncu i czekali da poczne. "Qnda se vetar digao i na trgu je bila sada suva pra ina, jer su Ijudi hodali i st ajali, i me ali se, i poczela je da se di e i eovek u tamno plavom nedeljnom kaputu povika, Agua! Agua! i czuvar trga, czyja je du nost bila da svakog jutra poliva tr g vodom, dodzye i pocze da okree cevi i pocze da poliva pra inu prvo po ivicy trga,

a onda prema sredini. Onda se dva reda povuko e unazad i pusti e ga da polije pra inu u sredini trga iz cevi je u irokim lukovima brizgala voda i syjala se na suncu, i Ijudi naslonjeni na mlatila ili toljage ili bele drvene vile posmatrali su kak o vodeni mlaz bri e pra inu. I onda, kad je trg bio lepo poliven i kad nije bilo vi e pra ine, redovi se opet formira e i jedan seljak uzviknu " Kad emo dobiti prvog fa ist u? Kad e prvi izyei? ", Uskoro, recze Pablo sa vrata Ayuntamientoa " Sad e prvi/ Glas mu je bio promu kao od vikanja prilikom napada, i od dima u kasarni. ", Za to toliko odla e? pitao je neko. ", Jo su zauzeti svojim gresyma, viknu Pablo. " Jasno, ima ih dvadeset, recze jedan czovek. ", vi e, recze drugi. ", Njih dvadeset imaju mnogo grehova da ispovede/ ", Da, ali verujem da je to trik da bi dobili u vremenu. Dodu e, pred ovakvom opas nosti czovek da se seti svojhj grenova izuzev omn najih/ nda treba imati strroljenja. Jer kad ih je vivadeset ima dosta v likih grehova i za njih tno vreme! Fa imam strpljenja, rve drugi. fili bolje je s tim posla. P va ara i f o iti. I za njih i zafia Juli je i ima mnogo Nije jo vreme r i festival, recze dana, kad ovi ne jedan " iz pleve ijeli smo, ali itivala/ /o danas e Slobode i drugi " va: stanu, na jei grad i zeijiljaA ", Dans dolazy slobod je zaslu ili, imati sas ", Cim Ayuntamie "Nosyla sa: od lakovane! k pridr avajuai g pravljati da bismo meni " kad emo k radne o: svr im mu., U istoj zgradi spustila alcem dok ledal da treba koji sam iniala za konopa 1 k ila dob: la ft k koji je set&ni nei mo ddKrajczyli s ivil/ ga skinuti, rd kao to je i la za konop sam zadenuL la mi se uczy to nisam u: Ali jedan czo lar, ke ri, m ir. Sad kad to je guardia ", 0nda ojdzy ale ti o i e ir guardia cyvil udaracz na pi tolju, sam povukla okidacz pi tolj sam zadenu:o struka dugu cev sam ga stavila, aim docnije za alila Jj umesto e ira. jdu r ecze mi " Pinosy taj e:vim stvarima kao ", Daj milga, recze on, ja i skidoh ga. ba ga uni titi/ 146 147 ", Js.aKo smo Din na Kraju reda, tu gde etali te ide stenom pored reke, on uze e ir u ruku i bacy ga pokretom kakvim pastiri bacaju kamen ispod ruke da bi priterali b ika u krdo. e ir je zaplovio daleko u prostoru i videli smo ga sve manjeg i manjeg kako leti dole ka recy s lakovanom ko om ko ja se presyjavala u bistrom vazduhu. P ogledah nazad na trg i svi prozori i svi balkoni bili su puni sveta i preko trga pru ao se dvostruki red Ijudi sve do vrata Ayuntamientoa gomila se kupila oko pro zora te zgrade i czula se graja mnogih koji su govorili i onda czuh uzvik i nek o recze " Evo prvi dolazy, i to je bio don Benito Garsyja, predsednik op tine, i on izydzye gologlav i polako se kretao od vrata dole niz trem, i ni ta se nije des ylo i hodao je izmedzyu redova Ijudi s mlatilima, i ni ta se nije desylo. Pro ao je dva czoveka, czetiri czoveka, osam Ijudi i ni ta se nije desylo, i hodao je izmedz yu tih redova Ijudi, uzdignute glave, debelog syvog lica, s pogledom upravljenim unapred, ponekad, za trenutak i u stranu, hodao je uporno. I ni ta se nije desylo

. "Sa jednog balkona neko doviknu " Qu pasa, cobardes! ta je s vama, kukavice? i jo uvek je don Benito hodao izmedzyu Ijudi i ni ta se ne desy. Onda videh jednog czov eka, czetvrtog od mene nani e, lice mu se grczylo, grizao je usne i ruke na mlatil u behu mu bele. videh kako gleda prema don Benitu i posmatra ga kako dolazy. Ond a, ba kad je don Benito bio ispred tog czoveka, czovek podi e mlatilo tako visoko d a udari i svog suseda i sna no udari don Benita u glavu sa strane i don Benito ga pogleda i czovek ga ponovo udari i viknu " Evo ti, Cabron, i udari don Benita u lice i ovaj di e ruke k licu i oni ga udarahu dok nij e pao i czovek koji ga je prvi udario pozva ostale da pomognu i povuee don Benit a za okovratnik od ko ulje, a ostali ga czepa e za ruke i valjajui mu lice po pra ini tr ga vukli su ga etali tem do ivice stene i onda ga bacyli u reku. I czovek koji ga j e prvi udario kleczao je pored ivice stene gledajui za njim i govorei " Cabron! C abron! Oh, Cabron! Bio je kmet don Benita i nikad se nisu dobro slagali. Imali s u i neku raspravu o komadu zemlje pored reke koju je don Benito uzeo od njega i dao je drugome pa ga je ovaj ve dugo mrseo. Taj czovek nije vi e u ao u red, ve je seo pored stene i gledao dole gde je don Benito pao. "Posle don Benita nijedan nije hteo da izydzye. Nije bilo sad graje na trgu, jer su svi czekali da vide ko cze to sad da izydzye. Onda se jedan pijanac razdera " Qu salga el toro! Neka bik izydzye! "Onda neko iz blizyne prozora Ayuntamientoa zaurla., Nee da se krenu! Svi se mole ! "Druga pijanica zavika, Jzvucyte ih napolje. Hajdemo, izvucymo ih. vreme za moli tvu je pro lo! "Ali niko ne izydzye i onda sam videla kako jedan czovek izlazy na vrata. "To je bio don Federiko Gonzales, koji je imao pilanu i radnju s namirnicama i b io fa ist prvog reda. Bio je visok i mr av i kosu je cze ljao preko temena s jedne str ane na drugu da bi prekrio elu, imao je na sebi nonu ko ulju koju je zadenuo u panta lone. Bio je bos onako kako su ga odveli od kue i i ao je ispred Pabla dr ei ruke nad glavom, 148 149 a Pablo je i ao iza njega i gurao don Federika uonzalesa pu czanom cevi u ledzya dok don Federiko nije u ao u redove. Ali kad ga je Pablo ostavio i okrenuo se prema v ratima Ayuntamientoa, don Federiko nije mogao dalje da hoda, i stao je, s pogled om prema nebu i rukama pru enim navi e kao da su htele da dohvate nebo. ", Nema nogu pa ne mo e da hoda, recze neko. ", ta je s tobom don Federiko? Ne mo e da hoda ? doviknu mu neko. Ali don Federiko je stajao s rukama nad glavom i samo su mu se usne micale. ", Produ i, povika Pablo sa stepenica., Hajde. ,Jon Federiko je stajao i nije mogao ni da se makne. Neka pijanica ga podbode po zadi dr kom mlatila i don Federiko podskoczy kao to czyni prestra en konj, ali ipak o stade na istom mestu s rukama dignutim i pogledom uprtim u nebo. "Onda seljak koji je sedeo pored mene recze " To je sramota. Ja nemam ni ta proti v njega, ali takav prizor mora da se okoncza/ Tako ti on ode izmedzyu redova do njega i probi se do mesta gde je stajao don Federiko i recze., S dopu tenjem, i sn a no ga udari po glavi toljagom. "Onda don Federiko spusti ruke i stavi ih na teme, na elu i nagnute glave prekriv ene rukama, tako da su mu tanke duge dlake koje su inacze prekrivale elavo mesto provirivale izmedzyu prstiju, protrcza brso izmedzyu redova i mlatila su mu pada la na ledzya i ramena dok ne pade, a oni na kraju reda digo e ga i zaljulja e i bacy e preko stene. Nije otvo rio usta otkako je izy ao napolje gurnut Pablovom pu kom. Nj emu je jedino bilo te ko da se kree unapred. Bilo mu je kao aa ne viaaa svojim nogama. Posle don Federika, videla sam da su na kraju do ivice stene skupljeni najtvrdzy i Ijudi, podzyoh onda do arkada Ayuntamientoa, gurnuh u stranu dve pijanice i po gledah kroz prozor. U velikoj sobi u Ayuntamientou su svi kleczali u polukrugu, molili se, i sve tenik je kleczao s njima i molio se. Pablo i jedan czovek po imen u Cuatro Dedos, Czetiri Prsta, obuar, koji se u to vreme mnogo dru io s Pablom, i j

o druga dva, stajali su s pu kama i Pablo recze sve teniku " Ko sad ide? a sve tenik j e produ avao da se moli i nije mu odgovarao. ", Slu aj ti, recze Pablo sve teniku promuklim glasom " Ko sad ide? Ko je sad sprem an? "Sve tenik nije hteo da odgovori Pablu i pona ao se kao da on nije tu i videla sam d a Pablo postaje vrlo Ijut. ", Da idemo svi zajedno" recze Pablu don Rikardo Montalvo, koji je bio zemljorad nik, di ui glavu on prestade da se moli, da bi govorio. ", Que va, recze Pablo., Po jedan svaki put kako je koji gotov/ ", Onda idem ja sad, recze don Rikardo. "Neu nikad biti spremniji/ Dok je govorio , sve tenik ga blagoslovi, blagoslovi ga ponovo kad je ustao, ne prekidajui molitvu , i podi e raspee da ga don Rikardo poljubi, don Rikardo ga poljubi i onda se okren u Pablu i recze:, Nikad tako spreman kao sad. Ti, Cabron lo ega soja. Da idemo/ "Don Rikardo je bio malen czovek sede kose i debelog vrata i na sebi je imao ko ul ju bez okovratnika. Bio je krivonog zbog toga to je mnogo 150 151 czali., Nemojte biti tu ni. Umreti nije ni ta. Jedina rdzyava stvar je umreti od ruk u ove canalla. Ne diraj me, recze on Pablu., Ne diraj me tom tvojom pu kom/ "On izydzye na prednja vrata Ayuntamientoa, sede kose i malih syvih oczyju i sna n og vrata izgledao je vrlo malen i Ijut. Gledao je na dvostruki red seIjaka i plj uvao na zemlju. Pljuvao je pravu slinu koja je, u takvoj prilicy, kao to zna , Ingl es, vrlo retka i recze " Arriba Espana! Dole krivozvana Republika i ja vam.. . mleko va ih otaca/ "Premlatili su ga toljagama na mrtvo, vrlo brso, zbog uvreda, poczeli ga mlatiti czym je stigao do prvog czoveka, udarili kad je poku ao da hoda s uzdignutom glav om, udarali ga dok nije pao i seckali ga srpovima i seczkama i onda ga je mnogo Ijudi nosylo do ivice stene i bacylo ga preko i tad je bilo krvi na njihovim ruk ama i odelu i sad se stvori oseanje da su oni koji izlaze istinski neprijatelji i da ih treba ubiti. "Dok don Rikardo nije izy ao s onom estinom i dobacyvanjem uvreda, sygurna sam, mno gi bi dali ne znam ta, da nisu nikad ni bili u redu. I da je ma ko viknuo " Hajd e, da ostalima oprostimo, dobili su svoju lekcyju, sygurna sam da bi se veina slo i la. "Ali don Rikardo sa svom svojom hrabro u nije uczynio nikakvu uslugu ostalim. Jer o n je razjario Ijude u redovima i dok su oni pre toga vr ili samo svoju du nost i to ne sa velikom sklono u, sad su bili Ijuti i razlika je bila oczygledna." povika neko. ", Pustite sve tenika/ " Jmali smo tri razbojnika, daj nam sad sve tenika/ ", Dva razbojnika, recze jedan omalen seljak koji je vikao., Dva razbojnika su b ila i sa gospodom/ ", Czyjim gospodom? recze czovek, a lice mu je bilo crveno i Ijutito. ", Kad se govori ka e se na gospod/ ", Nije on moj gospod, ni u ali, recze dragi., A ti bolje pripazy na svoj jezyk a ko nee da se pro eta izmedzyu redova/ ", Ja sam isto tako dobar slobodnjaczki republikanac kao to sy i ti, recze mu mal i seljak., Udario sam don Rikarda po ustima, udario sam don Federika po ledzyima , propustio sam don Benita. Ali tvrdim da se na gospod obiczno ka e u govoru i da su to bila dva lopova/ ", ti ja tvoje republikanstvo. Ti govori don taj, don ovaj/ ", Ovde ih tako zovu! ", Ja ih ne zovem, cabrones. A tvoj Bog Fuj! Evo jedan dolazy/ "Tad smo videli neprijatan prizor, jer czovek koji je izy ao na vrata Ayuntamiento a bio je don Faustino Rivero, najstariji syn don Celestina Rivera, zemljoposedni ka. Bio je visok i imao je utu kosu tek ocze ljanu od czela navi e jer je uvek nosyo cze alj u d epu i ocze ljao je kosu sad, pre nego to je izy ao. Uveliko je dosadzyivao de vojkama, a bio je kukavica, i uvek je eleo da postane borac s biko

153 vima iz zabave. Uvek je i ao s Ciganima i borcyma s bikovima i sa odgajivaczyma bi kova i u ivao je u tom da nosy andaluzyjsku no nju, ali nije imao hrabrosti i svima je slu io za alu. Jedanput je objavio da e se pojaviti u jednoj borbi priredzyenoj u dobrotvorne svrhe za dom staraca u Avili i da e ubiti bika ja ui na konju u andaluz yjskom stilu, potro io je mnogo vremena ve bajui se, ali kad je video veliczynu bika koga su mu dali, umesto malog sa slabim nogama, koga je on bio odabrao, rekao je da je bolestan, i ka u, da je stavio sam tri prsta u grlo da bi povraao." "Kad su redovi ugledali njega, pocze e da viczu " Hola, don Faustino. Nastoj da n e povraa / ", Slu aj, don Faustino, ima lepih devojaka preko stene/ ", Don Faustino, priczekaj jedan trenutak i do ve emo ti jednog poveeg bika/ "A drugi je doviknuo " Slu aj, don Faustino! Jesy li ikad czuo da se govori o smr ti? "Don Faustino je stajao, pravei se jo uvek hrabar. On je jo uvek bio pod uticajem o noga to ga je navelo da izjavi ostalima da e on sad izyi. Bio je to isti nagon koji ga je naveo da izjavi da e se boriti s bikovima. Koji ga je naveo da veruje i da se nada da e postati ne to kao matador. Sad je bio podstaknut primerom don Rikarda i stajao je tamo i izgledao lep i hrabar i dao je licu prezriv izraz. Ali nije mogao da govori. ", Dodzyi, don Faustino, dozyvao ga je neko iz reda., Dodzyi, don Faustino, ovde se nalazy najvei bik/ "Don Faustino je stajao tamo i mislim, dok je gledao, nije ni sa koje strane bil o sa aljenja prema njemu. Ipak je izgledao lep i uzvi en ali vremena je ostajalo sve manje, a postojao je samo jedan pravac kojim je mogao da ide. ", Don Faustino, viknu neko iz reda " ta czeka , don Faustino? "Sprema se da povraa, recze neko i svi se nasmeja e. "Don Faustino, dobacy jedan seljak., B!juj ako ti to pravi zadovoljstvo. Meni je svejedno/ "Onda dok smo mi posmatrali, don Faustino pogleda redove i preko trga do stene i kad vide stenu i prazninu iza nje, okrenu se brso i nagnu ka ulazu u Ayuntamien to. "Svi u redu zaurla e i neko doviknu sna nim glasom " Kud ide , don Faustino? Kud ide ? "Ide da se bacy, viknu jedan drugi i svi se opet nasmeja e. "Onda videsmo opet don Faustina kako izlazy i Pabla iza njega sa pu kom. Czytavo n jegovo dr anje se sad promenilo. Izy ao je sad, a Pablo iza njega, kao da je Pablo c zystio ulicu, a don Faustino bio ono to on gura ispred sebe. Don Faustino je sad izy ao i krstio se i molio i onda je stavio ruke ispred oczyju i sy ao niz stepenice prema redovima. "Pusti ga, viknu neko., Ne diraj ga/ "Ljudi u redovima su razumeli i niko nije napravio ni pokret da dodirne don Faus tina, a on je dr ao ruke na oczyma i ruke su mu se tresle, usta grczyla, i tako je hodao izmedzyu redova. 154 155 "Niko ne recze ni reczy i niko ga i ne taKnu i, kad je bio na pola puta, nije mo gao da ide dalje i pade na kolena. "Niko ga ne udari. Ja sam i la du redova da vidim ta se de ava i jedan seljak se nagnu i di e ga na noge i recze " Ustani, don Faustino, i produ i. Bik jo nije do ao/ "Don Faustino nije mogao sam da hoda i jedan seljak u crnom jeleku pomogao mu je s jedne strane, a drugi seljak u crnom jeleku i pastirskim czyzmama s druge str ane dr ei ga pod ruku, a don Faustino je etao izmedzyu redova s rukama ispred oczyju , usnama koje nikako nisu mirovale i kosom zalizanom na glavi koja se syjala na suncu, i kad je prolazyo pored seljaka oni bi mu govorili " Don Faustino, buen provecho, Don Faustino, ovo da bi imao dobar apetit, a dragi, Don Faustino, a su s ordenes. Don Faustino, po va oj zapovesti, a jedan koji ni sam nije uspeo kao bo rac s bikovima, recze " Don Faustino, Matador a sus ordenes, a drugi " Don Fau stino, ima lepih devojaka u raju, don Faustino. I oni su vodili don Faustina izm edzyu redova, dr ei ga czvrsto s obe strane, pridr avajui ga dok je hodao oczyju pokri

venih rukama. Ali mora da je gledao izmedzyu prstiju, jer kad su do li do ivice st ene, on ponovo klecze, bacy se dole, hvatajui se za tlo i dr ei se za travu, govorio je " Ne, ne, ne, molim vas. NE. Molim vas. Molim vas. Ne. Ne/ "Onda seljacy koji su i li s njim i oni drugi, strogi, na kraju reda czucznu e brso iza njega, sna no ga gurnu e i on se nadzye bez ikakvih batina s one strane stene i czulo se kako glasno i pi tavo placze dok je padao. "Tad sam videla da su Ijudi u redovima postali surovi i to najpre zbog uvreda do n Rikarda i zatim zbog kukaviczluka don Faustina. To ih je uczynilo takvim. ", Sad emo drugoga, viknu jedan seljak, a drugi seljak ga potap a po ledzyima i rec ze: Jon Faustino! Kakva stvar! Don Faustino! ", Sad je ugledao velikoga bika, recze ovaj drugi., Povraanje mu sad nee ni ta pomoi/ ", U svom ivotu, recze drugi seljak " u svom ivotu, nisam video nikad tako ne to ka o to je don Faustino/ " Jma i drugih, odgovori mu neki drugi., Budi strpljiv. Ko zna ta emo jo videti? " JMo e biti divova i patuljaka, recze prvi seIjak. Jvlo e biti crnaca i neobicznih i votinja iz Afrike. Ali za mene nikad, nikad nee ni ta biti sliczno don Faustinu. Al i sad hajde da vidimo drugoga! Hajde! Da vidimo jo jednoga/ "Pijanice su dodavale fla e anisa i konjaka koje su opljaczkali iz bara fa isticzkog kluba, pijui ih kao vino, i mnoge Ijude u redovima je ve poczelo malo da hvata, j er su pili posle jakih uzbudzyenja sa don Benitom, don Federikom, don Rikardom i naroczyto don Faustinom. Oni koji nisu pili iz likerskih fla a, pili su iz ko nih m e ina koje su dodavali jedan drugom, i jedan dodade meni me inu i ja povukoh dobro p u tajui da mi hladno vino tecze niz grlo iz ko ne bote jer sam i ja bila vrlo edna. ", Ubijanje izazyva veliku edzy, recze mi czovek s me inom."Que va, rekoh. Jesy li ti ubijao? 156 157 "Imao sy samo sedam godina i bio sy u kui, ne mo e da zna da li su bili pijani ili ni su, recze Pilar. "Kao to rekoh, kad su digli crnca dragi put majka me je povukla s prozora tako da vi e ni ta nisam video, recze Robert D ordan. "Ali otada sam imao iskustva koja pokaz uju da je pijanstvo isto i u mojoj zemlji. Ono je ru no i brutalno." "Bio sy suvi e mlad sa sedam godina, rece Marija. "Suvi e mlad za takve stvari. Nika d nisam videla crnca izuzev u cyrkusu. Ukoliko Mavri nisu crncy." "Neki su crncy, a neki nisu, recze Pilar. "Ja vam mogu priczati o Mavrima." "Ne kao to ja mogu, recze Marija. "Ne, ne kao to ja mogu." "Nemoj govoriti o takvim stvarima, recze Pilar. "To ne valja. Gde smo stali?" "Priczali smo o tom kako su Ijudi u redovima bili pijani, recze Robert D ordan. "P rodu i." "Nije taczno rei pijanstvo, recze Pilar. "Jer, ipak, oni su bili daleko od pijans tva. Ali ve je bila neka promena u njima i kad je don Guljermo izy ao, uspravan, kr atkovid, sed, srednjeg rasta, u ko ulji u kojoj je bilo dugme za okovratnik, a nij e bilo okovratnika, i stao tamo, krstio se i gledao ispred sebe, ali je video sl abo bez naoczara, i po ao napred lepo i mirno, bio je vi e pojava koja izazyva sa alje nje, a ipak neko viknu.Ovamo, don Guljermo. Ovamo, don Guljermo. U ovom pravcu. Ovde svi mi imamo tvoje proizvode "Imali su toliko uspeha alei se sa don Faustinom da nisu mogli da vide sad da je d on Gu Ijermo nesto arugo, i aico ga treba ubiti, da ga treba ubiti brso i s dostojanst vom. , Don Guljermo, povika drugi " Hoe li da po aljemo nekoga po tvoje naoczare? "Don Guljermova kua nije bila kua, jer on nije imao mnogo novaca i bio je fa ist jed ino iz sno bizma i da bi se ute io to malo zaradzyuje, dr ei radnju s drvenim orudzyim a. Bio je fa ist i zbog religioznosti svoje ene, postao je i sam religiozan iz Ijub avi prema njoj. Ziveo je u jednom stanu tu u czetvrtoj zgradi na trgu i dok je d on Guljermo stajao, posmatrajui kratkovido redove, dvostruke redove u koje je zna o da mora da udzye, neka ena pocze da vicze sa balkona svoga stana i to je bila n jegova ena. ,Guljermo, viknu ona.Priczekaj hou da budem s tobom!

"Don Guljermo okrenu glavu onamo otkud je dolazylo vikanje. On je nije mogao vid eti. Poku a da ka e ne to, ali nije mogao. Onda mahnu rukom u pravcu odakle je ena dovi kivala i krenu medzyu redove. , Guljermo! viknu ona.Guljermo! Oh, Guljermo! Dr ala se rukama za ogradu balkona i tresla se unapred i unazad.Guljermo! "Don Guljermo mahnu rukom u pravcu glasa i krenu izmedzyu redova uzdignute glave i czovek bi samo po boji njegovog lica mogao da pogodi ta on osea. "Onda neka pijanica zaurla " Guljermo! podra avajui visok, kre tav glas njegove ene i don GuIjermo jurnu slepo k tom czoveku, sa suzama koje su mu sad tekle niz obra ze i czovek ga sna no uda

160 11 Eraest Hemingvej, Iv 161 uuii ouijermo seae oa jacyne udarca i sedeo je placzui ali ne od straha, a pijani ce su ga udarale i neka pijanica skoczy na njega, stav i mu nogama na ramena, i ud ara e ga fla om. Posle toga mnogi Ijudi su oti li iz redova, a zamenili su ih pijanice , koji su se rugali, govorili i do bacyvali vrlo ru ne stvari kroz prozore Ayuntam ientoa. ja sam osetila veliko uzbudzyenje kad je Pablo streljao guardia cyvil, recze Pi lar. "To je bila vrlo ru na stvar, ali sam mislila neka bude, ako tako mora da bud e, i bar nije bilo svireposti, bilo je li avanje ivota, to je, kako smo svi ovih god ina videli, stvar ru na, ali je i nu nost ako treba da pobedimo i saczuvamo Republik u. "Kad je trg bio zatvoren i redovi obrazovani, ja sam se tom divila i shvatila to kao Pablovu zamisao, mada mi se czynilo da je ne to fantasticzna i da bi bilo pot rebno da se sve ono to ima da se izvr i, izvr i ukusno, da ne bude odvratno. Svakako, ako je trebalo da narod pogubi fa iste, bilo je bolje to czytav narod uczestvuje u tom i deli odgovornost, ba kao to sam se nadala da e deliti koristi kad grad bude na . Ali posle don Guljerma imala sam oseanje stida i gadzyenja, i kad su u li pijani ce i olo u redove i kad su posle don Guljerma odustali oni koji su napustili redo ve u znak protesta, po elela sam da se potpuno odvojim od redova i udaljila sam se sa trga i sela na klupu pod jedno veliko drvo koje je tu davalo hlad. "Dva seljaka koji su bili u redovima dodzyo e razgovarajui i jedan od njih mi recze " ta je s tobom, Pilar? , Ni ta, czovecze, rekoh mu. , Jeste, recze " govori. ta je s tobom , Czyni mi se da sam syta, rekoh mu. , 1 mi smo, recze on i obojica sedo e na klupu. Jedan od njih je imao ko nu fla u s vi nom i pru i je meni. , Operi usta, recze on, a drugi produ avajui razgovor koji su otpoczeli recze " Na jgore je to e to doneti nesreu. Niko mi ne mo e rei da ubijanje don Guljerma na takav naczyn nee doneti nesreu "Onda drugi recze " Ako ih je potrebno sve pobiti, a ja nisam ubedzyen u nu nost toga, onda ih treba pobiti pristojno i bez poruge , Ruganje je opravdano u sluczaju don Faustina, recze drugi.Jer je on uvek bio k omedija i nije nikad bio ozbiljan czovek. Ali rugati se tako ozbiljnom czoveku ka o to je don Guljermo potpuno je neopravdano , Sita sam svega, rekoh mu, i to je zaista bilo istina, jer sam oseala pravu muku svuda unutra i znojila sam se i imala sam neku muku kao da sam pojela pokvarenu ribu. , Onda ni ta, recze jedan seljak.Neemo vi e uzeti ucze a u tom. Ali se pitam ta se de av ostalim gradovima , Nisu jo opravili telefonske ice, rekoh.To je nedostatak koji treba otkloniti , Jasno, recze drugi.Ko zna ne bi li bilo bolje da smo zauzeti pripremanjem grad a za odbranu nego to ovde mrcvarimo taj svet tako sporo i su rovo. 162 163

,Idem da razgovaram s Pablom, rekoh im i ustadoh sa klupe i krenuh ka arkadama k oje su vo dile do vrata Ayuntamientoa odakle su se redovi pru ali preko trga. Redo vi nisu vi e bili ni pravi ni uredni i mnogi su bili sasvim pijani. Dva czoveka su pala i le ala na ledzyima dodavajui fla u jedan drugom. Jedan bi povukao iz fla e i on da viknuo, "viva la Anarquia! le ei na ledzyima i viczui kao da je lud. Imao je oko vrata crvenocrnu maramu. Drugi je vikao " viva la Libertad! i ritnuo bi nogom u vazduh i ponovo zaurlao " viva la Libertad! I ovaj je imao crvenocrnu maramu i mahao je njom dr ei je u jednoj rucy i mahao fla om dr ei je u dragoj rucy. ,Jedan seljak koji je napustio redove i sad stajao u sency arkada gleda e ih s gad zyenjem i recze, Treba da viczu " Zivelo pijanstvo To je jedino u ta oni veruju ,Ne veruju oni czak ni u to, recze drugi seIjak " Ovi niti ta razumeju, niti ta v eruju "Ba tada jedan od pijanica ustade, di e obe ruke sa stisnutim pesnicama iznad glave i viknu " Zivela Anarhija i Sloboda i.... ti mleko Republike! "Drugi pijani czovek, koji je le ao na ledzyima, uhvati onog to je vikao za gle njeve i otkotrlja se tako da je i onaj koji je vikao pao na njega i oni se sad zajedn o otkotrlja e, onda sedo e i onaj to je povukao svog druga stavi mu ruke oko vrata i dade mu fla u i poljubi crvenocrnu maramu koju je nosyo i obojica su zajedno dalje pili. "Ba u tom trenutku zaczu se iz redova urlanje. Gledajui prema arkadama nisam mogla vi 164 deti ko je izy ao, jer mu se glava nije mogla videti iznad glava Ijudi koji su se nagomilali oko vrata Ayuntamientoa. Jedino to sam videla to je da Pablo i Cuatro Dedos nekoga guraju pu kama, ali nisam mogla videti koga i zato podzyoh napred, do samih redova, tamo gde su se bili nagurali do vrata. "Bik je sad mnogo guranja i stolovi i stolice iz fa isticzke kafane su bili svi is preturani izuzev jednog stola na kome je le ao neki pijan czovek s glavom nadole i otvorenim ustima i ja uzeh jednu stolicu i stavih je do stuba i popeh se na nju da bih mogla videti preko glava gomile. "Czovek koga su gurali Pablo i Cuatro Dedos bio je Anastasyo Rivas, koji je bio nesumnjivo fa ista i najdeblji czovek u mestu. Bio je trgovac itom i agent nekoliko osyguravajuih dru tava, a pozajmljivao je i novac uz velike kamate. Stojei na stoli cy, videla sam ga kako sylazy niz stepenice i ide ka redovima, zadriglog vrata k oji mu je prelazyo pozadi preko ruba okovratnika njegove ko ulje, elava glava mu je syjala na suncu, ali on nikako i ne udzye izmedzyu redova, jer se zaczu vikanje , ne kao vikanje raznih lica, ve kao jedno zajedniczko urlanje, svih njih. Bila j e to ru na vika, urlanje czytave te pijane gomile u redovima, koja je zajedniczki zaurlala, i redovi se rasturi e i jurnu e ka njemu i videla sam kako se don Anastasy o bacyo dole s rukama nad glavom i onda ga czovek nije vi e mogao da vidi, jer su Ijudi skoczyli na nj. A kad su sy li s njega, don Anastasyo je bio mrtav, jer mu j e glava bila razmrskana o kamene plocze kojima je arkada bila poploczana i vi e ni su postojali redovi nego samo gomila. 165 , JUajdemo unutra, poczeli su da viczu " Hajdemo po njih , Suvi e je te ak da ga nosymo, jedan czovek udari nogom u telo don Anastasyja, koji je le ao s licem okrenutim zemlji.Neka tu stoji , to bismo vukli tu trbu inu do stene? Neka je tu , Hajdemo unutra da svr imo s njima, povika jedan " Hajde, podzyimo , Za to da czekamo ceo dan na suncu? povika drugi. Jdemo "Rulja se sad ugurala u arkadu. vikali su i gurali se i pravili galamu kao ivotin je i dovikivali " Otvorite! Otvorite! Otvorite!, jer je stra a kad su oni rasturi li redove zatvorila vrata Ayuntamientoa. "Stojei na stolicy, mogla sam kroz re etke na prozorima Ayuntamientoa da vidim hol, u njemu je bilo sve kao i ranije. Sve tenik je stajao, a oko njega u polukrugu kl eczali su oni koji su ostali, i svi su se molili. Pablo je s pu kom prebaczenom pr eko ledzya sedeo na velikom stolu ispred stolice predsednika op tine. Noge su mu v isyle sa stola i savijao je cygaretu. Cuatro Dedos je sedeo na predsednikovoj st olicy i pu io cygaretu. Svi stra ari su sedeli na raznim stolicama uprave, dr ei pu ke. K ljucz velikih vrata bio je pored Pabla na stolu.

"Rulja je vikala, Otvorite! Otvorite! Otvorite, kao da vicze neku bajalicu, a Pa blo je sedeo kao da ih i ne czuje. On recze ne to sve teniku, ali nisam mogla da czu jem ta je rekao zbog larme koju je pravila rulja. ,ybve$teniK mu Kao i ranije mje m ta odgovarao, nego se i dalje molio. Po to me je s vet gurao, ja premestih stolicu napred do zyda, gurajui je ispred sebe dok su me gurali otpozadi. Stajala sam na stolicy s licem nz re etke prozora, dr ei se rukama z a njih. Jedan czovek se takodzye pope na stolicu i stavi ruke preko mojih dr ei se za re etke sasvim sa strane. , Stolica 5e se slomiti, rekoh mu. ,vrlo va no, recze.Gledaj ih. Gledaj ih, kako se mole , Njegov dah na mom vratu bio je dah gomile, kiseo kao izbljuvak na ploczama tro toara, kao smrad pijanstva, onda on stavi usta na sam otvor izmedzyu re etki, a gl ava mu be e iznad mog ramena i viknu " Otvorite! Otvorite! to je bilo kao da mi j e gomila na ledzyima, kao da me je dzyavo pritisnuo. "Sad se gomila nagurala uz sama vrata, tako da su oni koji su se gurali sa trga prignjeczyli one napred i odatle dotrcza jedan visok pijan czovek u crnom jeleku sa crvenocrnom maramom oko vrata i bacy se na gomilu i gurnu zbijene Ijude, pa onda ustade, zalete se i ponovo jurnu i viczui " Ziveo ja i anarhija! bacy se na ledzya Ijudi koji su se tiskali. "Dok sam ga posmatrala, taj czovek se okrenu od gomile, ode, sede, napi se vina iz fla e, i dok je tako sedeo, primeti don Anastasyja, koji je jo le ao s licem na pl oczama, ali ve mnogo izga en, pijanica sad ustade i ode do don Anastasyja, nagnu se i poli mu teczno u iz fla e glavu i odelo, onda izvadi ibice iz d epa i upali nekoliko bica poku avajui da upali don Anastasyja. Ali vetar je 166 167 uuvau i gasyo mu sybice i, posle kratkog vremena, taj visoki pijani czovek sede pored don Anastasyja masui glavom i pijui, naginjao se svaki czas da potap e po rame nu le don Anastasyja. "Citavo to vreme gomila je vikala da se otvori i czovek na stolicy pored mene dr a o se czvrsto za re etke prozora i vikao da se otvori, dok nisam ogluvila od njegov og glasa kojim mi je urlao pored uva, a dah mu je smrdeo ja prestadoh da posmatr am pijanicu kako poku ava da upali don Anastasyja i pogledah u hol Ayuntamientoa u nutra je bilo kao i ranije. Svi su se jo molili kao i ranije, svi Ijudi su klecza li, s otvorenim ko uljama, jedni spu tene, drugi dignute glave, gledali su u sve tenik a i raspee koje je on dr ao, a sve tenik se molio brso i uporno, gledajui iznad njihov ih glava, a iza njih je s upaljenom cygaretom sedeo Pablo na stolu i mahao nogam a, s pu kom preko ramena, i igrao se kljuczem. "videla sam da Pablo opet ne to govori sve teniku naginjui se napred, ali zbog vike n isam mogla da czujem ta je rekao. Sve tenik mu nije odgovorio, nego je produ io da se moli. Onda jedan czovek izmedzyu onih koji su se molili u polukrugu ustade i vi dela sam da eli da izydzye. Bio je to don Hoze Kastro, koga je svako znao kao don Pepea, zakletog fa istu i trgovca konjima. On je ustao malen, czystog izgleda, ma da je bio neobrijan, u pid ami koju je gurnuo u syve prugaste pantalone. On poljub i raspee i sve tenik ga blagoslovi, ustane, pogleda Pabla i mahnu mu glavom ka vrat ima. "raoio zatrese giavom i produ i da pu i. videla sam da don Pepe govori ne to Pablu, al i nisam mogla da czujem ta. Pablo ne odgovori on prosto odmahnu glavom i pokaza p ut vrata. ,pnda sam videla kako don Pepe pogleda pravo u vrata i shvatih da nije znao da s u bila zatvo rena. Pablo mu pokaza kljucz i on ga je posrnatrao jedan trenutak, a onda se okrenu i ode i klecze po novo. videla sam da sve tenik gleda u Pabla, a Pablo mu se naceri i pokaza mu kljucz i sve tenik, izgleda, prvi put shvati da su vrata zakljuczana i czynilo mi se kao da e poczeti da ma e glavom, ali je samo malo nakrivio ustranu i produ io da se moli. "Ne mogu da razumem kako nisu shvatili da su vrata zakljuczana, izuzev ako su to liko bili obuzeti molitvom i svojim sopstvenim mislima ali tad su svakako shvati li i razumeli su viku, i morali su da znaju da se sad sve izmenilo. Medzyutim dr a li su se isto kao i ranije.

"Sada je bila takva dreka da ni ta nisy czuo 1 onaj pijani to je stajao na stolicy pored mene zatrese rukama re etke i zaurla " Otvorite! Otvorite! dok mu glas nije promukao. "videla sam kako Pablo ponovo govori sa sve tenikom i kako mu ovaj ne odgovara. On da videh Pabla gde skida pu ku s ramena, prilazy i gura njome sve tenika u rame. Sve t enik uop te ne obrati na njega pa nju a ja videh kako Pablo zatrese glavom. Onda je preko ramena ne to govorio Cuatro Dedosu i Cuatro Dedos recze ne to ostalim stra arima i oni svi ustado e i odo e u najudaljeniji ugao sobe i ostado e tamo sa svojim pu kama. 168 169 "viaen JtaKo raoio govon nesto Juatro Dedosu i ovaj predzye preko dva stola i ne koliko klupa, a stra ari su stajali iza njega sa pu kama. Napravili su neku vrstu ba rikade u uglu sobe. Pablo se nagnu i ponovo gurnu sve tenika pu kom u rame ali prime tih da ga don Pepe posmatra, a ostali se nisu osvrtali nego su produ avali da se m ole. Pablo mahnu glavom, i videi da ga don Pepe posmatra mahnu njemu glavom i dig av i ruku pokaza mu kljucz. Don Pepe je razumeo, spustio je glavu i poczeo vrlo br so da se moli. "Pablo zamaha nogama, skoczy sa stola i obidzye ga i dodzye do visoke predsednik ove stolice koja je stajala na uzvi enom podijumu iza velikog stola za venike. On s ede na nju i zavi cygaretu, posmatrajui czytavo vreme fa iste kako se mole sa sve ten ikom. Nije se mogao primetiti nikakav izraz na njegovom licu. Kljucz je bio na s tolu ispred njega. To je bio veliki gvozdeni kljucz, dug dva pedlja. Onda je Pab lo viknuo ne to stra arima, ali nisam czula ta, i jedan je stra ar oti ao do vrata. videl a sam da se svi sad mole br e nego ikad i znala sam da su sad oni svi shvatili. "Pablo ne to recze sve teniku, ali sve tenik ne odgovori. Onda se Pablo nagnu unapred, dohvati kljucz i dobacy ga ispod ruke stra aru kod vrata. Stra ar ga uhvati i Pablo mu se nasme i. Onda stra ar stavi kljucz u vrata, otvori ih i povucze prema sebi, p ovijajui se unazad kad gomila jurnu. "videla sam ih kako su u li i ba tada pijanica na mojoj stolicy pocze da vicze " A jii! Ajii! Ajii i gurnu glavom napred tako da nisam ni ta vi e mogla da vidim i povi ka " Ubijte ih! Premlatite ih! Ubij te iH! i gurnu me s ooe ruKe ustranu, taKo aa msam mogla ni ta da vidim. "Munula sam ga laktom u trbuh i rekla " Pijanico, czyja je ovo stolica? Pusti m e da vidim "Ali on je dalje tresao pesnicama i rukama re etke i vikao " Ubijte ih! Premlatit e ih! Premlatite ih! Tako! Premlatite ih! Ubijte ih! Cabrones! Cabrones! Cabrone s! "Ja ga sna no munuh laktom i rekoh " Cabron! Pijanico! Pusti me da vidim "Onda on obe svoje ruke stavi na moju glavu da bi me gurnuo dole i da bi mogao b olje da vidi, nasloni se svom te inom na moju glavu i produ i da vicze " Premlatite ih! Tako! Premlatite ih "Premlatili tebe da Bog da, rekoh ja i munuh ga sna no tamo gde e ga zaboleti i zab olelo ga je i on spusti ruke s moje glave, zgrczy se i recze " No hay derecho, mujer. To nema pravo da radi , eno I u tom trenutku, gledajui kroz re etke, videla sam hol pun Ijudi koji su udarali toljagama, mlatili mlatilima, podbadali, lupali, g urali Ijude, kreui na njih u gomilama sa belim drvenim vilama koje su sad bile crv ene i prelomljenih ra lji, i to se de avalo po celoj sobi, dok je Pablo sedeo na vel ikoj stolicy s pu kom preko kolena, i posmatrao, a oni su vikali, mlatili, probada li i Ijudi su vri tali kao konji za vreme po ara. I videh sve tenika kako se sa zadign utim suknjama pentra preko klupe i Ijude za njim kako zamahuju srpovima i seczyv ima i jednog kako dohvati njegovu tuniku i onda se czu jedan krik i jo jedan i vi dela sam kako mu dva czoveka dohvataju ledzya srpovima dok ga trei dr i za tuniku, a sve tenik je dr ao ruke nagore i 170 171 osyanjao se na nasyon stolice, i onda se stoiica na kojoj smo stajali pijanica i ja, slomi, i pijanica i ja se nadzyemo na trotoaru koji je smrdeo na proliveno vino, na izbljuvak. Pijanica mi je pretio prstom i govorio " No hay derecho, mu

jer, no hay derecho! Mogla sy da me povredi I svet je gazyo po nama da bi u ao u ho l Ayuntamientoa i jedino to sam mogla da vidim bili su Ijudi koji su ulazyli na v rata i pijanica koji sedi prema meni i dr i se za mesto gde sam ga udarila. "To je bio kraj ubijanja fa ista u na em gradu i srena sam to nisam videla vi e, ali da nije bilo pijanice videla bih sve. Tako je on i dobro do ao, jer ono to se desylo u Ayuntamientou bilo je alosno i videti. "Ali drugi pijanica bio je jo czudniji. Kad smo ustali, po to nam se stolica slomil a, a svet se jo gomilao u Ayuntamientou, videla sam na trgu drugog pijanicu sa cr venocrnom maramom, kako po novo poliva neczym don Anastasyja. Glava mu se klatil a s jedne strane na dragu i jedva je mogao i da sedi, ali je ne to prolivao i pali o ibice pa opet prolivao i palio ibice i ja mu pridzyoh i rekoh " ta radi , bestidni cze? , Nada, mujer, nada, recze on.Pusti me na miru "1 mo da sam ja tako stala da sam stvarala zaklon od vetra, jer ibica uhvati i plav i plamen pocze da zahvata rame od kaputa don Anastasyja i zatim potiljak i pijan ica di e glavu i povika sna nim glasom " Spaljuju mrtvace! Spaljuju mrtvacer , Ko? recze neko. , Gde? upita neko drugi. , Ovde, riknu pijanica.Ba ovde "Onda neko sna no udari pijanicu posred glave mlatilom i on pade i le ei na zemlji po gleda czoveka koji ga je lupio i onda zatvori oczy i prekrsti ruke na grudima, i le a e onde pored don Anastasyja kao da spava. Czovek koji ga je udario nije ga vi e lupio i on je le ao miran i bio je jo tamo kad su digli don Anastasyja i stavili ga sa ostalima na kola kojima su ih odvukli do stene, odakle su ih uvecze bacyli, po to su oczystili Ayuntamiento. Bilo bi mnogo bolje za grad da su bacyli dvadeset ili tridaset pijanica, naroczyto onih s crvenocrniiu maramama, i ako ikad budem o imali jo neku revolucyju mislim da ih treba uni titi u samom poczetku. Ali tada t o nismo znali. ve iduih dana smo to uvideli. "Ali te noczy nismo znali ta e da se desy. Po sle pokolja u Ayuntamientou nije vi e bilo ubijanja, ali nismo mogli imati sastanak jer je bilo suvi e pijanih. Bilo je nemogue odr ati red i tako je sastanak odlo en za sledei dan. "Te noi sam spavala sa Pablom. Ne bi trebalo dzya to tebi priczam, guapa, ali s d ruge strane, bolje je za tebe da zna sve i bar je to to priczam istina. Slu aj ovo, Ingis. vrlo je zanimljivo. "Kao to rekoh, te noi smo jeli i bilo je vrlo zanimljivo. Bilo je kao posle oluje ili poplave ffi bitke, svi su bili umorni i niko nije mnogo govorio. Ja, sama, o seala sam se prazna i nije mi bilo dobro i bila sam puna stida i oseanja krivice, bila sam poti tena i sna no sam predosecala ne to rdzyavo to e doi, kao i jutros posle a iona. I zlo se, dabome, i desylo posle tri dana. 172 173 , "Pablo je malo govorio, dok smo jeli. , Kako ti se svidelo, Pilar? upita on najzad s ustima punim mlade peczene jareti ne. Jeli smo u krczmi na uglu, odakle je autobus polazyo, soba je bila puna i sv et je pevao i bilo je te ko poslu ivati. , Ne, rekoh " sem onog s don Faustinom, nije mi se ni ta svidelo , Meni se svidelo, recze on. , Sve? upitah ga. , Sve, recze on i odsecze sebi veliki komad hle ba i pocze da ga zamacze u sok.Sve, izuzev sve te nika , Nije ti se svidelo ono sa sve tenikom? upitah, jer sam znala da sre tenil&e mrsy c zak vi e nego r v o , s$ T ! fasyste. J , On me je razoczarao, recze Pablo tu no. "Toliko je sveta pevalo da smo gotovo morali da se dovikujemo. , Za to?

,Umro je vrlo ru no, recze Pablo " miao je vrlo malo dostojanstva.Kako sy mogao d a od njega oczekuje dostojanstvo, kad ga je rulja gonila? rekoh.Smatram da je czy tavo vreme pre toga imao mnogo dostojanstva. Najvi e to czovek mo e da ga ima ,Da, recze Pablo " Ali u zadnjem trenutku s upla io ,Ko ne bi? rekoh.Jesy li video czyme su jurili za njim? , Kako ne bih video? recze Pablo.Ali umro je vrlo bedno , U takvim okolnostima czovek bedno umire, rekla sam mu. ta mo e drugo i oczekivati? Sve to se desylo u Ayuntamientou bilo je nakaradno , Da, recze Pablo.Nije bilo dovoljno organizovano. Ali sve tenik. On treba da bude primer " JMislila sam da mrsy sve tenike , Da, recze Pablo i odsecze jo komad hleba.Ali panski sve tenik. panski sve tenik treba da umrejgJo lepo , Nalazym da juimp lepo, rekoh " iako li en formalnos razc Pablo.Za meneKje on bio veliko ije. Czytav dan sam oczekivao smrt sve teniJta. Mi slio sam da e on poslednji ucKmedzyu redo vf. Oczekivao sam to s velikim u ivanjem Oczekivao to kao vrhunac svega. Nisam nikad ideo kato umire jedan sve tenik , Ima vremena, rekla sam mu jetko. Pokret je tek danas poczeo , Ne, recze. razoczaran sam ", Pa, rekon.valjda e izgubiti veru , Ti to ne razume ,Pilar, SPanski sve tenik Narod su najd pancj a se jitn diczy , a ngles? moramo da krenemo, recetbert D ordan. PogleaoJu spnce.Akorovcyvanae Pilaraad mdrlTda vam ispriczam o PaBIu. Te noiinije rekao " Pilar, noas neemo ni ta r diti " Dobro, rekoh mu.Sla em se , Smatram da bi bilo ru no posle ubijanja to likih Ijudi 174 175 , Que va, rekoh.Kakav sy ti to svetac. Ti misli da sam ja ivela godinama sa borcym a s bikovima i da ne znam kako se oni oseaju posle koride? , Je li to istina, Pilar? upita me. Kad sam te lagala? rekoh mu. , To je istina, Pilar. Ja sam gotov noas. Ne prebacuje mi? , Ne, hombre, kazah mu.Ali nemoj ubijati Ijude svakog dana, Pablo "Spavao je te noi kao detence, ali ja nisam mogla da spavam, i probudila sam ga u svitanje, ustala sam i sela na stolicu i gledala kroz prozor i videla sam trg n a meseczyni gde su stajali redovi, i na trgu drvee koje je syjalo na meseczyni, i tamu senki, i klupe koje su se isto tako syjale na meseczyni i razbacane fla e se caklile jasno, i videla sam dalje od ivice stene gde su ih sve bacyli. I nije b ilo nikakvog zvuka izuzev pljuskanja vode na czesmi i sedela sam tu i razmi ljala o tom kako smo rdzyavo poczeli. "Prozor je bio otvoren i uvrh trga, od Fonde se czulo kako jedna ena placze. Izy la sam na balkon i stajala tamo bosa na gvo dzyu i sva lica kua su bila osvetljena Me secom i placz je dolazyo sa balkona kue don Guljerma. Bila je to njegova ena, koja je kleczala na balkonu i plakala. "Onda sam se vratila u sobu i sela, i nisam htela da mislim, jer je to bio najgo ri dan u mom ivotu dok nije do ao jedan jo gori." "Koji je to bio?" upita Marija. "Posle tri dana, kad su fa isti ponovo zauzeli grad." "Nemoj nam to prican, lim da czujem. Dosta je. I to je ve bilo suvi e mnogo." "Rekla sam ti da ne treba da slu a , recze Pilar. "vidi . Nisam htela da ti to slu a . Sad e te muczyti u snu." "Nee, recze Marija, "ali ne elim vi e da slu gam." "voleo bih da mi to jednom ispricza , recze Ro bert D ordan.

"Hou, recze Pilar. "Ali to nije dobro za Ma riju." "Ja neu da slu am o tom, recze Marija tu no. "Molim te, Pilar. I nemoj o tom priczati kad sam ja prisutna, jer u mo da slu ati uprkos samoj sebi." Usne su joj se grczyle i Robert D ordan pomisli da e ona zaplakati. "Molim te, Pilar, ne priczaj." "Ne brini, ti podstri ena glavo, recze Pilar, "ne brini. Ali ispriczau Englezu jedn om." "Ali hou da budem gde je i on, recze Marija. "O, Pilar, nemoj uop te priczati o tom ." "Ispriczau mu kad ti bude radila." "Ne, ne, molim te. Nemoj mu uop te priczati, recze Marija. "Red je da mu ispriczam, po to sam mu ispriczala ta smo mi radili, recze Pilar, "al i ti to nee czuti." "Zar nema prijatnih stvari o kojima se mo e priczati?" recze Marija.Ioramo li uvek priczati o u asyma?" "Danas posle podne, recze Pilar, "ti i Ingls. vas dvoje mo ete priczati ta vas je vo lja." O, kad bi to posle podne do lo!" recze Marija. "Kad bi to pre doletelo!" "Doi e, recze joj Pilar. "Doi e letei i otii na isti naczyn i sutra e doleteti." "To popodne, recze Marija, "to poslepodne. Kad bi to poslepodne do lo to pre." Glava I Kad su stigli gore, po to su se spustili sa pro planka u umovitu dolinu i neko vrem e i li njome jednom stazom uz potok pa se odvojili od njega i uz strminu do li do vr ha jednog gromada oiviczenog stenama i bili jo u dubokoj sency borova, jedan czov ek s karabinom izydzye iza drveta. "Stoj, recze on. Onda, "Hola, Pilar. Ko je s tobom?" "Jedan Ingls, recze Pilar. "Ali po kr tenom imenu iRoberto. I kakva je to prokleta strmina kojom se mora ii do vas." "Salud, Camarada, recze stra ar Robertu D ordanu i pru i mu ruku. "Jesy li dobro?" "Jesam, recze Robert D ordan. "A ti?" "Isto tako, recze stra ar. Bio je vrlo mlad, ne no gradzyen, mr av, s gotovo orlovskim nosem, s visokim jagodicama i syvim oczyma. Nije nosyo nikakvu kapu, kosa mu je bila crna i kudrava, a stisak ruke sna an i srdaczan. I pogled mu je bio srdaczan . "Zdravo, Marija, recze on devojcy, "Nisy se umorila? 178 "Qu va, Hoakin, recze devojka. "beaeii smo i priczali vi e nego to smo hodali." "Jesy li ti miner?" upita Hoakin. "Czuli smo da sy ovde." "Proveli smo no kod Pabla, recze Robert D ordan. "Da, ja sam miner." "Milo nam je to te vidimo, recze Hoakin. "Jesy li zbog voza?" "Jesy li ti i ao na voz pro li put?" upita ga Robert D ordan i nasme i se. "Ja da ne idem?" recze Hoakin. "Tamo smo i dobili ovo, on se nasme i na Mariju. "L epa sy sad, recze on Mariji. "Jesu li ti rekli kako sy lepa?" "uti, Hoakin, i velika ti hvala, recze Marija. "Ti bi bio lep i da se pod i a ." "Ja sam te nosyo, recze Hoakin devojcy. flNosyo sam te na ramenu." ,Kao i mnogi drugi, recze Pilar dubokim glasom. "Ko je nije nosyo. Gde je starac ?" "Ulogoru." "Gde je bio pro le noi?" "U Segoviji." "Je li doneo vesti?" "Da, recze Hoakin, "ima vesti.1 "Dobrih ili rdzyavih?" "A, recze Hoakin i zatrese glavom. "Ne govori mi o tom. Dru e mineru, kakvi su to avioni bili?" "Bombarderi tipa Hajnkel jedanjedanaest. Hajnkel i lovcy tipa Fijat, recze mu Ro bert D ordan. "Koji su bili oni veliki s niskim krilima?"

"Hajnkel jedanjedanaest." 179 "Kako god se zvali nisu prijatni, recze Hoakin. "Ali ja vas zadr avam. Odve u vas kom andantu." "Komandantu?" upita Pilar. Hoakin klimnu glavom ozbiljno. "vi e mi se svidzya nego, stare ini, recze on. "vi e j e vojniczki." "Ti se mnogo militarizuje , recze Pilar i nasmeja mu se. "Ne, recze Hoakin, "ali volim vojne nazyve, jer oni czyne naredzyenja jasnijim i bolje koriste discyplini." "Evo jednog po mom ukusu, Ingles, recze Pilar. "vrlo ozbiljan deczko." "Treba li da te nosym?" upita Hoakin Mariju, stavi joj ruku na rame i nasmeja jo j se u lice. "Jednom je bilo sasvim dovoljno, recze mu Marija. "Ipak ti hvala." "Sea li se toga?" upita je Hoakin. "Seam se da su me nosyli, recze Marija. 9fAli ti, ne. Seam se Ciganina, jer me je mnogo puta ispustio. Ali hvala ti, Hoakine, i ja u tebe jednom nosyti." "Ja se tog dobro seam, recze Hoakin. "Seam se kako sam te dr ao za noge i trbuh ti j e bio na mom ramenu, a glava pozadi na ledzyima i ruke su ti visyle meni niz led zya." "Ima dobro pamenje, recze Marija i nasme i mu se. "Ja se niczeg tog ne seam. Niti tvo jih ruku, niti ramena, niti ledzya." "Hoe ne to da zna ?" upita je Hoakin. " ta?" "Bilo mi je drago to mi visy na ledzyima kad su ono pripucali iza nas." "Kakva sy ti svinja, recze Marija. 9fJe 11 me i Ciganin zato nosyo toliko?" "Zato i da bi te dr ao za noge." "O, mojih heroja, recze Marija, "0, mojih spasylaca." "Slu aj, guapa, recze joj Pilar. "Taj mladi te je dugo nosyo i u tom trenutku tvoje noge nisu nikome ni ta znaczyle. U tom trenutku su samo mecy bili u svesti. I da te je bacyo br e bi bio van doma aja metaka." ,Ja sam mu zahvalna, recze Marija. "1 ja u njega jednom nosyti. Dozvoli nam da se alimo. Ne moram da placzem, zar moram, zato to me je nosyo?" "Bacyo bih te, ali sam se pla io da 5e me Pilar streljati, produ i Hoakin da je dra i. ,Ja ne streljam nikoga, recze Pilar. ,Jo hace falta, recze joj Hoakin. "1 ni ne mora . Ti upla i czoveka na mrtvo svojim j ezykom." "Kako samo govori , recze Pilar, "a bio sy tako ucztiv deczko. ta sy radio pre pokr eta, deczacze?" "vrlo malo sam radio, recze Hoakin. "Imao sam esnaest godina." "Ali taczno, ta?" ,Nekoliko pari cypela, s vremena na vreme "Napravio?" "Ne. Oczystio." "Qu va, recze Pilar. "Ima tu jo ne to." Ona pogleda na njegovo tamno lice, njegovu g ipku figuru, czupavu kosu i brs naczyn hoda s pete na prste. Za to nisy uspeo?" "Uspeo, u czemu?" "U czemu? Zna ti u czemu. Pu ta sad perczyn?" 180 181 "Czyni mi se da je to od straha, odgovori joj mladi. "Ti ima lepu pojavu, recze mu Pilar. "Ali nema ba lice. Je li to onda bilo zbog str aha, zar ne? Bio sy dobar kad smo udarali na voz." "Sad ih se ne pla im, recze mladi. "Ni ta. videli smo mnogo gore stvari i mnogo opasn ije od bikova. Jasno je da nema nijednog bika koji bi bio tako opasan kao pu komit raljez. Pa ipak da se sada nadzyem u areni sa jednim bikom, ne znam da li bih go spodario svojim nogama." "Hteo je da bude borac s bikovima, objasni Pilar Robertu D ordanu, "ali se pla io." "voli li ti bikove, dru e mineru?" nasme i se Hoakin pokazujui svoje bele zube.

"vrlo, recze Robert D ordan. "vrlo, vrlo ih volim." "video sy ih u valadolidu?" upita Hoakin. "Da, u septembru, za vreme festivala." "To je moj grad, recze Hoakin. "Kako je divan grad, a kako buena gente, kako je dobar narod u tom gradu, i koliko je pretrpeo u ovom ratu." Onda mu lice postade ozbiljno. "Tamo su mi streljali oca. Majku. Zeta i, sada, sestru." "Kakvi varvari, recze Robert D ordan. Koliko puta je on to czuo? Koliko puta je po smatrao Ijude kako to izgovaraju s te koom? Ko liko puta je video kako im se oczy pune i grlo muczy kad hoe da ka u: moj otac, majka, da spominju mrtve na taj naczyn. Skoro uvek su govorili kao sad ili brat, ili sestra? Nije vi e pamtio koliko puta ih je czuo taj deczko: odjednom, u vezy s nekim gradom i czovek uvek ka e, "kakvi varvari." i Uvek czujete gubitak samo kao czynjenicu. Ne vidi kako je otac pao, kao to te svoj om priczom pored potoka naterala da vidi kako su fa isti umirali. Zna da je taj otac umro u nekom dvori tu, ili uza zyd, ili na nekoj njivi, ili u vonjaku, ili nou u sv etlosti kamiona, pored nekog puta. video sy svetlost, kola sa brda, i czuo pucnj e, i docnije sy ao na put i na ao le eve. Nisy video kako je majka ubijena, niti sestr a, niti brat. Slu ao sy o tom czuo sy pucnje video sy le eve. Pilar je uczynila da ih on sve vidi u tom gradu. Kad bi ta ena umela da pi e. On e poku ati da to opi e i ako bude imao sree i pamtio, mo e zapisati onako kako je ona ispriczala. Bo e, kako ona ume da pricza. Bolja je od Kveveda, pomisli. On nikad nije opisao smrt nekog don Faustina tako kako je ona to ispriczala. voleo bih da umem tako da pi em, pomislio je, da bih mogao da ispr iczam taj dogadzyaj. ta smo mi radili. A ne ta su drugi uradili nama. Znao je o to m dovoljno. Znao je mnogo o stvarima iza linije. Ali trebalo je poznavati Ijude od pre. Trebalo je znati kakvi su bili u selu. Zbog toga to smo stalno u pokretu i zbog to ga to nismo morali ostajati da iskusym o kaznu, nismo nikad znali kako se stvari zapravo svr avaju. Stanovao sy obiczno k od seljaka i njegove porodice. Dolazyo sy nou i jeo kod njih. Danju sy ostajao sk riven, a idue noi sy odlazyo. Izvr io sy zadatak, i onda sy se czystio. Sledei put ka d sy tuda prolazyo, uo sy da su streljani. Stvari su se tako prosto svr avale.

182 183 tizani bi izvr ili neku akcyju i povukli se. Seljacy su ostajali i bivali ka njeni. Uvek sam znao ono drugo, pomisli. ta smo mi uczynili njima u poczetku. To sam uve k znao, i mrseo, i slu ao kako se spominje bestidno i sramotno, hvalisavo, razmetl jivo, kako se brani, obja njava i poricze. Ali ova prokleta ena me je navela da to vidim kao da sam bio tamo. Dobro, pomisli on, ovo je deo obrazovanja. To e biti prava nauka kad se sve to sv r i. Uczy u ovom ratu, ako ume da czuje . Svakako. Imao je sreu to je pre rata u toku d set godina svake godine dolazyo u paniju. Imali su u tebe poverenja poglavito zbo g jezyka. Imali su u te poverenja zato to razume njihov jezyk i govori ga u idiomim a i poznaje razna mesta. panac je u krajnjoj liniji odan samo svome selu. Najpre, jasno, Spanija, onda njegovo pleme, onda provincyja, onda selo, pa porodica i na jzad zanat. Ako sy znao panski, bio je na tvojoj strani, ako sy poznavao njegov k raj utoliko pre, a ako sy mu znao selo i zanat bio sy mu blizak, najvi e to stranac mo e da bude. Nije se nikad oseao kao stranac kad je govorio panski i oni ga stvarn o gotovo nikad nisu ni tretirali kao stranca jedino kad se naljute. Dabome da su se Ijutili na tebe. Ali oni se Ijute na svakog. Ljute se i na sebe. Ako ih je troje zajedno, dvoje e ih se udru iti protiv treega, onda e ova dvojica po czeti da izdaju jedan drugog. Ne uvek, ali ipak toliko puta da mo e da stvori zaklju czak. Ne treba tako misliti ali ko cenzuri e njegovo mi ljenje? Niko izuzev njega samog. N ee razmi Ijati toiiKo aa seDe aoveae ao aeretizma. Ja prvom mestu treba dobiti rat. Ako n e dobijemo rat, sve je izgubljeno. Ali je primeivao, slu ao i pamtio sve. On je slu i o u tom ratu i dok slu i bio je apsolutno odan i potpuno izvr avao sve to je mogao. A li niko nije posedovao njegovu du u, niti njegove sposobnosti da vidi i czuje i ak o ve bude donosyo sudove, donosye ih docnije. I bie mnogo materijala da se oni stvo

re. ve ga je bilo mnogo. Bilo ga je ponekad isuvi e mnogo. Pogledaj tu enu Pilar. Nije va no ta e doi, ako bude vremena, moram je naterati da mi ispricza ostatak pricze. Gledaj je kako hoda s to dvoje dece. Nisy mogao nai tri bolja produkta panije od njih. Ona je kao planina, a njih dvoje kao mlado drvee. S taro drvee je poseczeno, a mladi i devojka su kao mlado drvee. Uprkos onoga to se nj ima dvoma desylo izgledali su tako sve i, czysti, novi i netaknuti kao da nisu nik ad czuli ni za kakvu nesreu. A prema onom to Pilar ka e, Marija je prezdravila, mora da je bila u stra nom stanju. Seao se jednog Belgijanca, mladia, u Jedanaestoj brigadi koji se upisao sa petoric om drugih deczaka iz svog sela. Selo je imalo oko dvesta Ijudi i on nije nikad p re bio van sela. Kad je prvi put video mladia ispred taba Hansove brigade, onih os talih pet je ve bilo poginulo i deczak se nalazyo u bednom stanju i upotrebljaval i su ga kao posylnog koji ih je u tabu poslu ivao za stolom. Imao je krupno, plavo, crvenkasto, flamansko lice i velike nespretne seljaczke ruke i kretao se sa sud ovima, glomazno i nespretno kao konj za vuczu. Ali plakao 184 185 je czytavo vreme. Za vreme czytavog ruczka plakao je potpuno tiho. Pogleda i on je tu i placze. Ako tra i vina, on placze, ako mu da tanjir da ti stavi jo malo gula a, on placze placze okreui glavu u stranu. Onda bi prestajao ali czym po gleda u njega, odmah mu suze poteku niz lice. Izmedzyu dva jela plakao je u kuhin ji. Svako je bio vrlo ne an prema njemu. Ali to nije pomagalo. voleo bi da sazna ta se desylo s njim i da li se ikad razvedrio i bio ponovo sposo ban za vojsku. Marija je sad bila sasvim zdrava. Bar je tako izgledalo. Ali on nije nikakav psy hijatar. Pilar je psyhijatar. Bilo je verovatno dobro za njih to su pro le noi bili zajedno. Da, ukoliko to ne prestane. Za njega je u svakom sluczaju bilo dobro. D ivno se osea danas, zdrav i bezbri an i srean. Izgledi su bili dosta lo i, ali on se o seao neobiczno srean. Bilo je i slicznih sytuacyja koje su izgledale rdzyave. Izgl edale rdzyave oczygledno misli na panskom: Marija je divna. Pogledaj je, govorio je u sebi. Pogledaj je. Posmatrao je kako koracza na suncu srena s ko uljom kaki boje otvorenom na vratu. K ree se kao drebe, pomisli ne naidzye czovek czesto na takve stvari. Ne de avaju se c zoveku takve stvari. Mo da se to nije nikad ni desylo. Mo da je samo sanjao, a mo da s e nije nikad ni desylo. Mo da je to sve kao san, kao kad ti neko koga sy video na filmu pridzye nou krevetu i bude tako Ijubazan i drag. Sa svima je spavao na taj naczyn. Jo se seao Garbo i Harlo. Da, sa Harlo mnogo puta. Mo da je to kao oni snovi . Jo se seao vremena kad je Greta pri la njego vom krevetu u noi pre napada na Pokoblan ko i imala na sebi neki svilenovuneni d emper kad je obujmio i kad se nagnula nad njim, s kosom koja je pala napred, milovala mu lice i onda ga pitala za to joj nij e nikad rekao da je voli, kad ga ona voli czytavo to vreme? Nije bila ni stidlji va, ni hladna, ni udaljena. Bilo je divno dr ati je, onako kao to je nekad dr ao D ek D i lbert, prijatno i milo, i bilo je isto kao da se desylo, i voleo je mnogo vi e neg o Harlo, mada je Garbo bila svega jednom, dok je Harlo mo da je i ovo isto kao on i snovi. A mo da i nije, recze on u sebi. Mo da mogu pru iti ruku i sad dodirnuti Mariju, govor io je u sebi. Mo da se pla i , govorio je u sebi. Mo da bi otkrio da se to nikad nije ni desylo i da nije istina, i da je to ne to sliczno snovima koje sy sanjao o devojk ama sa filma i o tom kako ti sve tvoje nekada nje devojke dolaze u san i spavaju u tom tvom d aku nou na golom patosu, u slami, na senarama, talama, na corrales, cort ijos umama, gara ama, kamionima i svim brdima panije. Sve su dolazyle u taj d ak za sp avanje i sve su bile mnogo dra e nego ikad ranije u ivotu. Mo da je to tako. Mo da se i ti pla i da je se dotakne , da ne bi otkrio da to nije istina. Mo da, i svakako je to ne to to sy ti izmislio i sanjao. On opkoraczy stazycu i stavi devojcy ruku na ml icu. Pod prstima oseti glatkou njen e ruke u izno enoj ko ulji kaki boje. Ona ga pogleda i nasme i se. ,Zdravo, Marija, recze. 186

187 "Zdravo, Ingles, odgovori ona i on vide njeno tamno smedzye lice i uto syve oczy, pune usne kako se sme e i ostri enu, od sunca izgorelu kosu i ona podi e lice prema n jemu i nasmeja mu se u oczy. Dobro je, istina je. Sad je ve El Sordov logor bio na vidiku u poslednjim borovima, gde se nalazyla je dna okrugla glavica s oblikom na gore okrenutog lavora. Svi ti krecznjaczki nago re okrenuti lavori mora da su puni peina, mislio je on. Dve peine su tu napred. Kr l javi borovi koji su rasli na stenama dobro su ih sakrivali. To mesto je isto tak o dobro kao Pablovo ili jo i bolje od Pablovog. "Kako su ti to streljali porodicu?" Pilar je pitala Hoakina. "Nikako, eno, recze Hoakin. "Pripadali su levicy kao i mnogi drugi u valadolidu. Kad su fa isti czystili grad najpre su mi ubili oca. On je glasao za socyjaliste. Onda su mi ubili majku. I ona je bila glasala za socyjaliste. Tad je prvi put gl asala uop te. Posle toga su streljali mu a jedne od mojih sestara. Bio je czlan synd ikata tramvajd ija. Jasno, on nije mogao da bude tramvajd ija, a da ne pripada syndi katu. Ali on nije pripadao nikakvoj strancy. Po znavao sam ga dobro. Bio je czak malo bestidan. Mislim da nije czak bio ni dobar drug. Onda mu druge sestre, koji je takodzye radio kao kondukter, oti ao je u brda kao i ja. Mislili su da ona zna gde je. Onda su je streljali zato to nije htela da ka e gde se nalazy." "Kakvi varvari, recze Pilar. "Gde je El Sordo? Ne vidim ga." "Ovde je. verovatno unutra, odgovori Hoakin i zaustaviv i se i stavljajui kundak na zemlju, recze, "Pilar, slu aj. I ti, Marija. Oprostite mi, ako sam vam dosadzyiva o priczajui vam porodiczne stvari. Znam da smo svi imali sliczne nevolje i da je bolje o njima ne govoriti." "Ti treba da o tom govori , recze Pilar. "Za to smo se rodili, ako ne zato da pomogn emo jedno drugom? I ni ta ne saslu ati i ni ta ne govoriti je vrlo hladna pomo." "Ali mo e da muczy Mariju. Ima ona suvi e svojih stvari." "Qu va, recze Marija. "Moja cza a je puna i ako dolije nee je napuniti. Zao mi je, Hoa kine, nadam se da ti je sestra dobro." "Dosad je dobro, recze Hoakin. "Zatvorili su je i izgleda da je ne gnjave mnogo. " "Ima li jo nekoga u porodicy?" upita Robert D ordan. "Nemam, recze deczak. "Ja. I niko vi e. Izuzev zeta koji je oti ao u brda i za koga mislim da je mrtav." "Mo da nije, recze Marija.Mo da je s nekom dru inom u drugim planinama." "Za mene je mrtav, recze Hoakin. "Nije imaa spretnosti da se kree ovuda, bio je k ondukter u tramvaju i to nije najbolja priprema za brda. Sumnjam da je mogao da izdr i vi e od godinu dana. A bio je i malo slab na pluima." "Mo da mu je sad dobro, recze Marija i stavi mu ruku na rame. "Mo da, devojko. Za to ne?" recze Hoakin. 188 189 Dok je mladi tu stajao, Marija pru i ruku, zagrli ga oko vrata i poljubi. Hoakin ok renu glavu, jer je plakao. "To kao brata, recze Marija. "Poljubila sam te kao brata." Deczko zatrese glavom, placzui neczujno. "Ja sam ti sestra, recze Marija. "1 ja te volim i ti ima porodicu. Mi smo svi tvo ja porodica." ,Ukljuczujui i Inglesa, zagudi Pilar. "Zar nije tako, Ingles?" "Da, recze Robert D ordan deczaku. "Svi smo mi tvoja porodica." "On ti je brat, recze Pilar. "Je li tako, Ingles?" Robert D ordan zagrli mladia oko ramena. "Mi smo svi braa, recze on. Mladi mahnu glav om. "Stid me je to sam govorio, recze on. "Govo riti o tim stvarima znaczy stvarati t e kou svima. Stid me je to sam vas muczyo." "... ti ja mleko tvoga stida, recze Pilar svojim dubokim, lepim glasom. "Ako te Marija ponovo poljubi i ja u sama poczeti da te Ijubim. Ima go dina kako nisam po ljubila nijednog borca s biko vima makar i neuspelog kao to sy ti, elela bih da po ljubim jednog neuspelog borca s bikovima koji je postao komunist. Pridr i ga, Ingl

es, dok ga czestito ne izljubim." "Deja, recze deczak i naglo se okrenu. JPusti me na miru. Meni je dobro i stidim se." Stajao je nastojei da licu da miran izraz. Marija je stavila svoju ruku u ruku Ro berta D ordana. Pilar je stajala podboczyv i se rukama, posmatrala mladia i rugala mu se. "Kad te ja poljubim, nee biti kao da te neka sestra poljubila, recze mu ona. " ta t o znaczy Ijubiti kao sestra." ,yNije potrebno da se ali , recze mladi. "Rekao sam da mi je sad dobro, ao mi je to sa m go vorio." "Dobro, onda hajdemo da vidimo starca, recze Pilar. "Umaraju me takva oseanja." Mladi je pogleda. Po oczyma mu se moglo videti da je odjednom bio vrlo povredzyen . "Ne tvoja oseanja, recze Pilar.Moja. Kako sy ti ne an za borca s bikovima." "Nisam imao uspeha, recze Hoakin. "Ne mora stalno to da ponavlja ." "Ali ponovo pu ta perczyn." "Da, a za to ne bih? Bikovi su najekonomiczniji. To daje zaposlenje mnogima, a bie u dr avnim rukama. A mo da se ja sad ne bih ni pla io." "Mo da ne bi, recze Pilar. "Mo da ne bi." "Za to govori na tako surov naczyn, Pilar?" upita je Marija. "Ja te vrlo volim, ali postupa vrlo okrutno." "Mo da sam surova, recze Pilar. "Slu aj, Ingles, zna li ta e rei El Sordu?" "Znam." "Jer on je czovek od malo reczy, nije kao ja, ti, ili ova sentimentalna mena erija ." "Za to tako govori ?" recze Marija Ijutito. "Ne znam, recze Pilar koraczajui. "A ta misli za to?" "Ne znam." "Ponekad me mnoge stvari zamaraju, recze Pilar Ijutito. "Razume ? I jedna od tih s tvari je mo 190 191 s jih czetrdeset osam godina. Czuje li me? Cetrdeset i osam godina i ru no lice. I dr uga je videti paniku na licu jednog proma enog borca s bikovima ko munisticzki nas trojenog, kad mu u ali ka em da u ga poljubiti." "To nije istina, Pilar, recze mladi. "Ti to nisy videla." "Qu va, to nije istina. A vam ja mleko sviju vas. A, eno ga. Hola, Santijago! Que va?" Czovek kome se Pilar obraala bio je malen i te ak, taman i irokih jagodica sedokos, sa iroko rastavljenim oczyma, povijenog nosa kao u Indijanca s tankim korenom, ve likom gornjom usnom i iro kim tankim ustima. Bio je sve e obrijan i pridzye im sa u laza peine, kreui se na svojim povijenim nogama uz koje su dobro pristajale kravars ke czak ire i czyzme. Dan je bio topao, ali on je imao na sebi ko ni kaputi, postavlj en ovczjim krsnom, zakopczan do grla. On pru i veliku tamnu ruku Pilar, "Ho la, eno , recze on. "Hola, recze on Robertu D ordanu, rukova se s njim i pogleda ga o tro u lice. Robert D ordan vide da su mu oczy ute kao u maczke i plitke kao kod reptila. "Guapa, recze on Mariji i potap a je po ramenu. "Jeli?" upita on Pilar. Ona odmahnu glavom. "Jesti?" recze on i pogleda Roberta D ordana. "Piti?" upita on, pravei pokret rukom sa palcem nadole. ,Ja, hvala." "Dobro, recze El Sordo. "viski?" "Imate viskija?" El Sordo klimnu glavom. "Ingl s?" upita. "Ne Ruso?" "Malo Amerikanaca ovde, recze. "Sada vi e." "Utoliko bolje. Na severu ili jugu?" "Na severu."

"Isto kao Ingls? Kad dii most?" "Zna za most?" El Sordo klimnu glavom. "Prekosutra." JDobro, recze El Sordo. "Pablo?" upita on Pilar. Ona odmahnu glavom. El Sordo se nasmeja. "Idi, recze Mariji i ponovo se zasmeja. "vrati se, pogleda na veliki sat na ko nom remenu koji je izvukao iz kaputa, "posle pola sata." On im pokretom ruke pokaza da sednu na jednu zaravnjenu kladu koja je slu ila kao klupa i gledajui u Hoakina pokaza palcem prema stazy u pravcu odakle su oni do li. "Ja u pro etati dole s Hoakinom i vratiti sef, recze Marija. El Sordo udzye u peinu i vrati se sa fla icom kotskog viskija i tri cza e. Fla u je nosy o ispod ruke, a tri cza ice u istoj rucy sa prstima u njima, drugom rukom je obuhv atio grli zemljanog krczaga u kome je bila voda. On stavi cza e i fla u na panj, a kr czag metnu na zemlju. "Nema leda, recze on Robertu D ordanu i dade mu f la u. "Ja neu, recze Pilar i poklopi cza u rukom. "Led pro le noi na zemlji, recze El Sordo i razvucze usta. "Rastopio se. Gore led, recze El Sor 192 13 Ernest Heraingvej, Iv 193 do i pokaza prema snegu koji se video na goloj ivicy planine. "Suvi e daleko." Robert D ordan pocze da naliva El Sordovu cza u, ali gluvi czovek mahnu glavom i nap ravi pokret da nalije najpre sebi. Robert D ordan nali dosta kotskog viskija u cza u, El Sordo ga je posmatrao radoznalo i kad je svr io, dodade mu krczag s hladnom vodom, koja curkom potece iz grlia kad on dignu krczag. El Sordo nali sebi pola cza e viskija i napuni cza u vodom. "vina?" upita on Pilar. "Ne. vode." "Uzmi, recze. "Nije dobro, recze Robertu D ordanu i nasme i se. "Znao sam mnogo Engl eza. Uvek mnogo viskija." "Gde?" "Na ranczu, prijatelji gazdini, recze El Sordo. "Odakle ste dobili viski?" " ta?" "Mora vikati, recze Pilar, "u drugo uvo." El Sordo pokaza drugo uvo i nasme i se. "Odakle ste dobili viski?" upita Robert D ordan. "Pravimo ga, recze El Sordo i pogleda kako Robert D ordan dok prinosy cza u ustima p roverava viski. "Ne, recze El Sordo i potap a ga po ramenu. " ala. Dolazy iz La Granhe. Sino czusmo d a dolazy Englez, miner. Dobro. Drago nam je. Uzmi viskija. Na zdravlje. Svidzya ti se?" "vrlo, recze Robert D ordan. "Ovo je vrlo dobar viski." 194 "Drago mi je, razvucze El bordo usta u osmcu. r"Stigao noas sa vestima." "Kakvim vestima?" "veliki pokret trupa." "Gde?" "Segovija. Avione ste videli "Ne valja, a?" Nevalja." "Pokret trupa?" ,JMnogo izmedzyu vilakostina i Segovije. Na putu za valadolid. Mnogo izmedzyu vi lakostina i San Rafaela. Mnogo. Mnogo." " ta mislite?" Pripremamo li ne to?" "Oni znaju. I spremaju se." "Mo da."

"Za to ne dii most noas?" "Naredzyenje." "Czyje naredzyenje?" "Glavnog taba." "Tako." "Je li vreme dizanja mosta u vazduh va no?" upita Pilar. "Izuzetno va no." ,li ako vr e pokret trupa ovamo?" "Poslau Anselma s izve tajem o czytavom pokretu i koncentracyji. On izvidzya put." "Imate nekoga na putu?" upita Sordo. Robert D ordan nije znao u kolikoj meri on ne czuje. Czovek nikad ne zna s gluvim czovekom. "Da, recze. 195 "1 ja. Za to da ne sru imo most sad?" "Imam takva naredzyenja." "To mi se ne svidzya, recze El Sordo. "Ne svidzya mi se to." "Ni meni, recze Robert D ordan. El Sordo zatrese glavom i srknu viskija. "Zeli od mene?" "Koliko Ijudi ima ?" "Osam." "Da presecze telefonske ice, da napadne po lo aj kod putarske kuice, zauzme je i da na ali onda na most." "To je lako." "Sve e to biti napisano." "Ne brini. A Pablo?" "A docnije za povlaczenje?" upita Pilar. "Nas je sedam Ijudi, dve ene i pet konja . vas je?" vikala je ona Sordu na uvo. "Osam Ijudi i czetiri konja. Faltan caballos, recze on. "Nedostaje konja." "Sedamnaest lica i devet konja, recze Pilar, "ne raczunajui potrebe za transport. " Sordo ne recze ni ta. "Ima li mogunosti da se dodzye do konja?" recze Robert D ordan Sordu na bolje uvo. "Godinu u ratu, recze El Sordo, "a czetiri konja." Pokaza czetiri prsta. "Sad eli osam do sutra." "Da, recze Robert D ordan, "znajui da odlazyte. Nema potrebe da zbo g okoline budete pa ljivi kao to ste dosad bili. Ne morate da budete predostro ni ovd e. Zar ne mo ete da ukradete negde osam konja?" "Mo da, recze El Sordo, "a mo da nijednog. Mo da nijednog "Ima automatsku pu ku?" upita Robert D or dzyan. Sordo klimnu glavom. "Gde?" "Gore, u brdu." f,Kakve vrste?" vNe znam joj ime ,JColiko ar era?" "Da li iko zna kako se njome rukuje?" , Ja. Malo. Nisam mnogo pucao. Nisam hteo da pravim buku ovde, Nisam hteo da tro i m metke." "Pogledau je docnije, recze Robert D ordan. Jmate li rucznih bombi?" ,JMnogo." "Koliko metaka za pu ku?" "Koliko?" "Sto pedeset. I vi e mo da." 99A. ta emo s Ijudima?" "Za ta?" "Da biste imali dovoljno snaga da zauzmete polo aj i titite most dok ga budem dizao u vazduh. Trebalo bi da imamo dvostruko vei broj Ijudi." "Ne brini za zauzymanje polo aja. Koje doba dana?"

,fo danu "Ne brini." "Ja bih upotrebio jo

dvadeset Ijudi da bih bio syguran," recze Robert D ordan.

196 197 "Dobrih nema. Zeli one na koje se ne mo e osloniti?" "Ne. Koliko ima dobrih?" "Mo da czetiri." "Za to tako malo?" "Nemam poverenja." "Pa, za czuvare konja." "Potrebno je veliko poverenje za czuvara konja." "Trebalo bi mi jo deset dobrih Ijudi kad bih mogao da ih dobijem." "Czetiri." "Anselmo mi je rekao da ima preko sto Ijudi u ovim brdima." "Nisu dobri." "Ti sy rekla trideset, recze Robert D ordan Pilar, "trideset na koje se u izvesnoj meri mo e osloniti." " ta je s Elijasovim Ijudima?" viknu Pilar ElSordu na uvo, ali on odmahnu glavom. "Ne vrede." "Ne mo e nai deset?" upita Robert D ordan. Sordo ga pogleda svojim plitkim, utim oczyma i odmahnu glavom. "Czetiri, recze on i di e czetiri prsta. "Tvoji su dobri?" upita Robert D ordan, i za ali odmah to je to rekao. Sordo klimnu glavom. "Dentro de la gravedad, recze on na panskom. "U granicama opasnosti." On se nasme i . "Bie lo e, a?" "Mo da." "Meiii je svejedno, recze Sordo jednostavno i ne hvali ui se. "Bolje czetiri dobra nego mnogo lo ih. U ovom ratu uvek mnogo lo ih, vrlo malo dobrih. Svaki dan manje do brih. A Pablo?" pogleda on Pilar. "Kao to zna , recze Pilar. "Svaki dan gori." Sordo se nasmeja. "Pij, recze Sordo Robertu D ordanu. "Dove u svoje i jo czetiri. To je dvanaest. Noas em porazgovarati o svemu. Imam ezdeset ipki dinamita. Treba ti?" "Koliko procenata?" "Ne znam. Obiczan dinamit. Doneu." "Time emo dii u vazduh mali most gore, re cze Robert D ordan. "To je fino. Hoe li doi oas? Ponesy ga, hoe ? Nemam naredzyenje u vezy s njim, ali treba ga sru iti." "Doi u noas. Onda da nadzyem konje." "Kakvi su izgledi?" "Mo da u da nadzyem ne to. Sad jedi." Da li govori tako sa svakim? mislio je Robert D ordan. Ili on smatra da e ga strana c tako razumeti? "A kuda emo ii kad to budc svr eno?" viknu Pilar El Sordu na uvo. On slegnu ramenima. "Sve se to mora predvideti, recze ena. "Dabome, recze El Sordo, "za to ne?" "Priliczno je lo e, recze Pilar. "Mora se dobro planirati." "Da, eno, recze El Sordo. " ta te brine?" "Sve, viknu Pilar, Sordo se nasme i. 198 199 "Ti ide sa Pablom, recze. Tako, on govori tim sme nim panskim samo sa strancyma, pomisli Robert D ordan. Drago mi je to czujem da govori direktno. " ta misli gde bismo mogli ii?" Pilar upita.

"Gde?" "Da, gde." "Ima mnogo mesta, recze El Sordo "Mnogo mesta. Zna Gredos?" "Tamo ima mnogo sveta. Sva ta mesta e oczystiti czym budu imali vremena." "Jeste. Ali to je veliki kraj i vrlo divalj." "Te ko bi bilo i stii tamo, recze Pilar. "Sve je te ko, recze El Sordo. "Do Gredosa do i kao ma kud. Putovati po noi. Pravo j e czudo to smo ovako dugo mogli ostati i ovde. Gredos je sygurniji nego ovaj kraj ." "Zna li kud bih ja htela da idem?" upita ga Pilar. "Gde? U Parameru? Nije dobro." "Ne, recze Pilar. "Ne u Sijeru de Paramera. Ho u da idem u Republiku." "Tamo je nemogue." "Da li bi i tvoji Ijudi po li?" "Da. Ako ja ka em." "Za svoje, ja ne znam, recze Pilar, "Pablo ne bi hteo mada bi se zapravo tamo, m o da oseao sygurnije. On je suvi e star da bi morao da ide u vojsku, ukoliko ne pozov u starija godi ta. Ciganin ne bi voleo da ide. Za ostale ne znam." "Zato to se ve dugo ovde ni ta nije desylo oni ne shvataju opasnost, recze El Sordo. "videe je ve vi e danas posle aviona, recze Robert D ordan.li smatram da iz Gredosa mo ete vrlo dobro da operi ete." " ta?" recze El Sordo i pogleda ga svojim plitkim oczyma. Nije bilo prijateljstva u naczynu na koji je postavio pitanje. "Odande mo ete jo efikasnije da vr ite napade, recze Robert D ordan. "Tako, recze El Sordo. "Ti poznaje Gredos?" f,Da. Mo e odande da operi e du glavne elezniczke pruge. Mo e je stalno presecati kao czynimo dole na jugu, u Estramaduri. Operisati odande bi bilo bolje nego vratiti se u Republiku, recze Robert D ordan. "Tamo ste mnogo korisniji." Ono dvoje postado e sumorni dok je on to govorio. "Ti stvarno poznajeS Gredos?" upita Sordo.Jstinski?" "Svakako, recze Robert D ordan. "Gde bi ti i ao?" "Iznad Barko da Avila. Ima boljih mesta nego ovo ovde. Da napadam glavni drum i e lezniczku prugu izmedzyu Behara i Plasencyje." "vrlo te ko, recze El Sordo. ,Ii smo napadali istu prugu u mnogo opasnijem kraju u Estramaduri, recze Robert D ordan. "Ko to mi?" "Guerrrilleros, grupe iz Estramadure." Mnogo vas je?" "Oko czetrdeset." "Da li je onaj slabih ivaca i sa stranim imenom odande?" upita Pilar.

200 201 "Gde je sad?" "Umro je, kao to sam ti rekao." "Jesy ti odande? "Da." "vidi ta ja mislim?" recze mu Pilar. Pogre io sam, pomisli Robert D ordan. Priczao sam pancyma kako mi mo emo ne to da uradimo bolje nego oni, a pravilo je nikad ne govoriti o svojim poduhvatima i svojim sp osobnostima. Kad je trebalo da im laskam, ja im govorim o onom to mislim da treba da urade i sad su besni. Pa, ili e prei preko toga ili nee. Svakako su mnogo koris niji u Gredosu nego ovde. Dokaz je to ovde ni ta nisu uradili od napada na voz ko ji je organizovao Ka kin. Mada to nije neka velika stvar. Fa iste je stajalo jedne l okomotive i ne to vojnika, a oni o tom priczaju kao da je to neka va na taczka u rat u. Mo da se stide ii u Gredos. Da, i mo da e i mene izbacyti odavde. Nisu ba vrlo ru icz sti izgledi. "Slu aj, Ingles, recze mu Pilar. "Kakvi su tvoji nervi?"

"Dobri, recze Robert D ordan. "Sasvim dobri." "Jer poslednji miner koga su poslali da radi s nama, mada izvanredan tehniczar, bio je vrlo nervozan." "Imamo ih i nervoznih, recze Robert D ordan. "Ne ka em da je bio kukavica, jer se poneo vrlo dobro, produ i Pilar. "Ali govorio j e na vrlo czudan i zaobilazan naczyn." Ona podi e glas. "Zar nije istina, Santijag o, da je poslednji miner bio malo czudan?" "Algo raro, klimnu glavom gluvi czovek i pogledom svojih oczyju predzye preko li ca Roberta D orda Ba na takav naczyn da ga podseti na otvor cevi usysacza pra ine. "Si, algo raro, p ero bueno." ,JMurio, recze Robert D ordan na uvo gluvom czoveku. "Umro je." ,Kako to?" upita gluvi czovek, spu tajui po gled sa oczyju Roberta D ordana na usta. "Ja sam ga streljao, recze Robert D ordan. "Bio je suvi e te ko ranjen da bi mogao s n ama dalje ia putuje i ja sam ga streljao." "On je uvek priczao o potrebi da se tako ne to uradi, recze Pilar, "bio je opsednu t time." ,Ja, recze Robert D ordan, "stalno je priczao o tom i bio time opsednut." "Come fue?" upita gluvi czovek.Je li prilikom voza?" "vraali smo se s napada na voz, recze Robert D ordan.kcyja je bila uspela. vraajui se u mraku nai li smo na fa isticzku patrolu i dok smo trczali, njega je metak pogodio visoko u ledzya, ali nije povredio kosti izuzev lopatice. I ao je priliczno dugo, ali zbog rane nije mogao dalje. Nije hteo da ostane iza nas i ja sam ga ubio." "Menos mal, recze El Sordo. "Bolje "Jesu li ti sygurno nervi u redu?" recze Pilar Robertu D ordanu. "Da, recze joj on. "Siguran sam da su mi ivcy u redu i smatram, kad svr imo ovo sa mostom, dobro biste uradili da odete u Gredos." Kad on to recze, ena izruczy takvu bujicu psovki koje su plju tale oko njega kao vr ela bela voda koja pada dole posle iznenadne erupcyje gejzyra. Gluvi czovek mahnu glavom Robertu D ordanu i nasmeja se od zadovoljstva. Dok je Pi lar nasta 202 203 Jf vljala s pogrdama on je produ io da zadovoljno ma e glavom i Robert D ordan je znao da je sad stvar ponovo u redu. Najzad ona prestade da psuje, dohvati krczag s vodo m, di e ga i napi se i recze mirno. "A sad uti i nemoj govoriti o tom ta treba docni je mi da uradimo, razume li, Ingls? Ti se vrati u Republiku i ponesy sa sobom ono tvoje parczence i ostavi nas na miru da odluczymo koja emo brda da izaberemo da u njima umremo." "Da ivimo, recze El Sordo. "Umiri se, Pilar." "Da ivimo i da umremo, recze Pilar. "Sad sasvim dobro vidim kraj toga. Ti mi se s vidzya , Ingles, ali kad svr i svoj posao, nemoj ni da zucne o tom ta mi treba da uradi mo." "To je tvoja stvar, recze Robert D ordaru "Neczu u to da zavlaczym nos." "Ali jesy, recze Pilar. "Uzmi svoju malu ostri enu kurvu i vrati se u Republiku, a li nemoj zatvarati vrata onima koji nisu strancy i koji su voleli Republiku jo on da kad sy ti brisao sa brade majczyno mleko." Dok su oni razgovarali Marija je pri la stazom i czula poslednju reczenicu koju je Pilar, podi ui ponovo glas, viknula Robertu D ordanu. Marija je sna no mahnula glavom Robertu D ordanu i pri pretila mu prstom u znak opomene. Pilar je prime tila da Robert D ordan posmatra devojku i videla je kako joj se nasme io, pa se okrenu i recze, "Da, rekla sam kurvu i to sam i mislila. I verujem da ete ii u valencyju zajedno, a mi mo emo da jede mo ovde u Gredosu." "Dobro, kurva sam, ako hoe , Pilar, recze Marija. "Recymo da jesam, czym ti to tako

ka e . Ali umiri se. ta je s tobom?" "Ni ta, recze Pilar i sede na klupu, g!asjoj je sad bio miran i metalni bes je i cze zao iz njega: "Ne ka em da jesy. Ali ja tako stra no elim da odem u Republiku." "Mo emo svi ii, recze Marija. "Za to ne?" recze Robert D ordan. "Kad ve, izgleda, ne voli Gredos?" El Sordo mu se nasmeja. "videemo, recze Pilar, Ijutina je sad bila pro la. "Daj mi cza u tog neobicznog pia. G rlo mi se osu ilo od besa. videemo. videemo ta e se desyti "vidi , dru e, objasni El Sordo. "Ujutru je to te ko Nije vi e govorio osakaenim panskim, gledao je Roberta D ordana mirno i razlo no u oczy ne istra ivaczki i podozrivo, niti s otvorenom superiorno u stirog borca kao raaije. "Ja razumem ta tebi treba i znam d a polo aje treba uni titi i da se most mora tititi dok ti ne uradi to mora . To ja savr razumem. To je lako uraditi pre dana ili u zoru." "Da, recze Robert D ordan. "Idi, na trenutak, hoe li?" recze on Mariji i ne gledajui je. Devojka se udalji od mesta odakle nije mogla ni ta da czuje i sede obgrliv i gle njeve rukama. "vidi , recze Sordo. "Nije problem u tom. Ali otii docnije, i izyi odavde po dnevnoj svetlosti predstavlja ozbiljan problem." "Jasno, recze Robert D ordan. "Mislio sam o tom. I za mene je dnevna svetlost prob lem." 204 205 "Ali ti sy jedan, recze El Sordo. "Mi smo raz liczyti." "Postoji mogunost da se vratimo u logore i da odemo po mraku, recze Pilar prinosei cza u ustima i onda je spusti. "1 to je vrlo opasno, objasni El Sordo. "To je mo da i opasnije." "Znam, da bi to moglo da bude, recze Robert D ordan. "Svr iti s mostom nou, bilo bi lako, recze EI Sordo. "Ali po to je uslov da se svr i po danu, bie ozbiljnih posledica." "Znam." "Ne bi li mogao da to uradi nou?" "Zato bih bio streljan." "verovatno emo svi biti streljani, ako to uradi danju." " to se mene samog ticze, za mene je va no kad ve jednom most ode, recze Robert D ordar u "Ali mi je jasno ta mislite. Nemate mogunosti za povlaczenje po danu." "Svakako, recze El Sordo. "Nai emo neku mogunost za povlaczenje. Ali objasniu ti za to to czo veka pravi toliko zami ljenim i toliko nervoznim. Ti govori o odlasku u Gre dos kao da je to vojni manevar koji treba izvr iti. Doi do Gredosa bilo bi pravo cz udo." Robert D ordan ne recze ni ta. "Slu aj me, recze gluvi czovek. "Suvi e mnogo govorim, ali hou da se razumemo. Mi czu dom ovde postojimo. Czudom i glupo u fa ista koju e oni na vreme otkloniti. Dabome, mi smo vrlo pa ljivi i ne stvaramo nikakve nemire u ovim brdima." "Znam "Ali sad, posle toga, moramo da odemo. Moramo dobro da razmislimo kako emo otii." ,Jasno." "Sad, recze El Sordo, "sad da jedemo. Mnogo smo priczali." Nisam te nikad czula da toliko govori , recze Pilar.Je li to zbog ovoga?" ona di e c za u. ,Iije"f odmahnu El Sordo glavom. "Nije to zbog viskija. To je zbog toga to nikad nisam imao ni o czemu da govorim ovoliko." , Ja cenim va u pomo i odanost, recze Robert D ordan.yShvatam te kou zbog vremena u koje treba dii most u vazduh "Ne spominji to, recze El Sordo. "Mi smo ovde da uradimo to mo emo. Ali to je slo eno ." "A na hartiji vrlo jednostavno, nasme i se Robert D ordan. "Na papiru je most dignut u vazduh u trenutku kad napad otpoczne da ni ta ne bi moglo da naidzye putem. To je vrlo prosto."

"Kad bi nam dozvolili da to izvr imo na papiru, recze El Sordo. "Da to smislimo i izvr imo na papiru." "Hartija mo e sve da podnese, cytirao je Robert D ordan poslovicu. ,li je vrlo korisna, recze Pilar. "Es muy util, volela bih Ja da upotrebim tvoja naredzyenja u odredzyenu svrhu. ,J ja, recze Robert D ordan.li na taj naczyn se ne dobija rat." "Ne, recze krupna ena. "verujem da se tako ne pobedzyuje. Zna ta bih elela?" 206 207 "Da ode u Republiku, recze El Sordo. On joj primaknu zdravo uvo dok je govorila. "Ya iras, mujer. Da pobedimo i onda e svugde biti Republika." "U redu, recze Pilar. "A sad, za Ijubav bo ju, da jedemo." Glava II Oti li su od El Sorda posle jela i krenuli niz stazu. El Sordo ih je pratio do don jeg polo aja. "Salud, recze on. "Do vidzyenja u pono." "Salud camarada, recze mu Ro bert D ordan i njih troje produ i e da sylaze stazom, gluvi czovek je stajao i gledao za njima. Marija se okrenula i mahnula mu rukom. El Sordo je prezrivo mahao na i sprekidan panski naczyn, pomicanjem gornjeg dela ruke, kao da se neczeg otresa, to je izgledalo kao negiranje svakog pozdrava koji nema niczeg zajedniczkog s posl om. Za vreme jela on nije nijedanput otkopczao svoj ko uh i bio je pa ljivo ucztiv, pa ljivo je okretao glavu da bolje czuje i vraao se na svoj osakaeni panski, pitajui R oberta D ordana ucztivo o prilikama u Republicy ali je bilo oczygledno da eli da ih se otrese Kad su odlazyli, Pilar mu recze, "Pa, Santijago?" "Pa, ni ta eno, recze gluvi czove k. "U redu. Ali ja razmi ljam." "1 ja, rekla je Pilar, i sad dok su sylazyli stazom kojom su se namuczyli idui go re, hodanje je bilo lako i prijatno niz strminu kroz borove, saa rnar mje msya govorna. ivi Kooert uzoraan m Marija nisu govorili i sve troje su i li brso dok se staza nije poczela strmo dizati, napustiv i umovitu dolinu izmed zyu drvea i izlazei gore na livadu na visyni. Bilo je vrelo posle podne kasnog maja, i kad su bili na pola puta te strmine ena se zaustavi. Robert D ordan zastav i i okrenuv i se vide kako su joj gra ke znoja izbile po czelu. Izgledalo mu je da joj je lice bledo i ko a ukasta i da ima tamne kolutov e oko oczyju. "Da se malo odmorimo, recze "Idemo suvi e brso." "Ne, recze ona. "Produ imo." "Odmori se, Pilar, recze Marija. "Lo e izgleda ." "uti, recze ena. "Niko od tebe ne tra i savet." Ona krenu stazom do vrha, disala je te koi lice JJ Je bilo vla no od znoja i nije vi e bilo sumnje da je bleda. "Sedi, Pilar, recze Marija.JMolim te, molim te, sedi." "U redu, recze Pilar, i njih troje sedo e pod bor i posmatrahu vrhove stena koji k ao da su se, pokriveni snegom koji je ble tao na ranom popodnevnom suncu, izdvajal i iz ovog visokog planinskog predela, tamo iza livada. "Kako je prokleta stvar taj sneg, a kako lepo izgleda, recze Pilar. "Kakva je va rka taj sneg." Okrenu se Mariji. "Zao mi je to sam bila gruba prema tebi, guapa. Ne znam ta me je uhvatilo. Rdzyave sam volje." 208 14 Eraest Hemingvej, Iv 209 "Ja nikad ne vodim raczuna o onom to ti ka e kad sy Ijuta, recze joj Marija. "A ti s y czesto Ijuta." "Ne, to je gore od Ijutine, recze Pilar gledajui preko vrhova. "Tebi nije dobro, recze Marija. "Nije ni to, recze ena. "Hodi ovamo, guapa, i stavi mi glavu u krilo." Marija joj se primacze, stavi ruke na nju i savi ih onako kako ih savija czovek koji se sme ta da spava bez jastuka, pa stavi glavu na njih. Ona okrenu lice ka Pi lar i nasme i joj se, ali je krupna ena i dalje gledala preko livade u planine. Mil ovala je devojku po glavi i ne gledajui je i prelazyla grubim prstom preko devojc zynog czela, oko linije uva, pa ni e linijom gde joj je kosa rasla na vratu.

"Imae je uskoro, Ingles, recze ona. Robert D ordan je sedeo iza nje. "Nemoj govoriti tako, recze Marija. "Da, moi e da te ima, recze Pilar ne gledajui ni u jedno od njih. "Nikad te nisam el ela. Ali sam Ijubomorna." JPilar, recze Marija. "Nemoj govoriti tako." "Mo e da te ima, recze Pilar i prevucze prstom preko jagodice na njenom uvu. "Ali ja sam vrlo Ijubomorna." "Ali, Pilar, recze Marija. "Ali ba sy mi ti objasnila da nema niczeg takvog izmed zyu nas." "Postoji uvek ne to sliczno tome, recze ena. "Postoji uvek ne to sliczno neczemu to ne bi trebalo da postoji. Ali kod mene ne postoji. U stvari ne ji. Zelim tvoju sreu i ni ta vi e." Marija ne recze ni ta ve produ i da le i, nastojei da joj glava bude to lak a. "Slu aj, guapa, recze Pilar, povlaczei odsutno prstom po konturama njenih obraza. " Slu aj, guapa, ja tebe volim, ali on mo e da te ima, ja nisam nikakva tortillera, ne go ena stvorena za mu karce. To je istina. Ali sad mi pravi zadovoljstvo da ka em usr ed dana, da te volim." "1 ja tebe volim." "Qu va. Ne govori gluposti. Ti czak ni ne zna o czemu ja govorim." "Znam." "Que va, ti da to zna . Ti sy za Inglesa. To se vidi, tako treba i da bude. To ja i hou. Ni ta drugo ne bih ni htela. Nisam ja izopaczena. Govorim ti samo ono to je i stina. Malo e ti Ijudi govoriti istinu, a nijedna ena. Ja sam Ijubomorna, to ka em, jer jesam. I govorim ti." "Nemoj to govoriti, recze Marija. "Nemoj to govoriti, Pilar." "Por que nemoj to govoriti, recze ena, jo uvek ne gledajui ni jedno od njih. "Govor iu dogod mi se bude svidelo da o tom govorim. A, ona pogleda sad na devojku, "sad je do lo vreme. Neu vi e o tom da govorim, razume ?" "Pilar, recze Marija, "nemoj vi e tako govoriti." "Ti sy dragi, dragi zeczy, recze joj Pilar, stavi svoju veliku ruku pod devojczyn u glavu i di e je. "A ti, Ingles?" recze ona, "kakva ti je maczka pojela jezyk?" "Nikakva ivotinja, recze joj Robert D ordan. ,yOnda koja ivotinja?" ona polo i devojczynu glavu na zemlju. "Nikakva ivotinja, recze joj Robert D ordan. "Onda sy ga progutao sam, a?" "Bie tako , recze Robert D ordan. "A je T ti se svideo ukus?" okrenu se sad Pilar i nasmeja se. "Ne naroczyto." "1 mislila sam da nije, recze Pilar. "1 mtstla sam da nije. Ali vraam ti tvog zec zya. Nikad nisam ni poku ala da ti ga uzmem. To ime joj dobro odgovara. Czula sam j utros da je tako zove ." Robert D ordan oseti kako mu lice crveni. "Ti sy vrlo te ka ena, recze joj on. "Nisam, recze Pilar. "Ali i ovako jednostavna vrlo sam slo ena. Jesy li ti slo en, I ngles?" "Nisam. Nisam ni tako jednostavan." "Ti mi se svidzya , Ingles, recze Pilar. Onda se nasme i, na e unapred, nasme i se i zat rese glavom. "Sad bih mogla da uzmem zeczya od tebe i tebe od zeczya." "Ne bi." "Znam, recze Pilar i ponovo se nasme i. "Ne bih ni elela. Ali da sam mlada mogla bi h." "verujem." "veruje ?" "Svakako, recze Robert D ordan. "Ali je glupo razgovarati ovako." "To tebi ne priliczy, recze Marija. "Ne liczym danas mnogo na samu sebe, recze Pilar. "Nimalo. Tvoj most mi je zadao glavobolje, Ingles." "Onda ga mo emo nazvati Most Glavobolje, recze Robert D ordan. "Ali sru iu ga u provali ju kao slomljeni pticzji kavez." "Dobro, recze Pilar. "Samo govori tako."

"Prelomiu ga isto kao to ti prelomi bananu s koje sy olju tila ko u." "Ba bi mi banana sad dobro do la, recze Pilar. JProdu i, Ingles. Priczaj na iroko." "Nema potrebe, recze Robert D ordan. "Hajdemo u logor." "Tvoja du nost, recze Pilar.yStii e , ne brini. Rekla sam da u vas ostaviti." "Ne. Imam mnogo posla." "1 ovo je velik posao, a ne tra i mnogo vremena." "uti, Pilar, recze Marija. "Gadno govori ." "Ja sam gadna, recze Pilar, "ali ja sam i vrlo fina. Soy muy delicada. Ostaviu va s nasamo. A razgovor o Ijubomori je glupost. Bila sam Ijuta na Hoakina, jer sam videla po njegovom licu da sam ru na. Ljubomorna sam samo na tvojih devetnaest god ina. To nije Ijubomora koja traje. Ti nee uvek imati devetnaest. Sad idem." Ona ustade i osloniv i se riikom na kuk pogleda Roberta D ordana koji je takodzye st ajao. Marija je sedela na zemlji pod drvetom, napred nagnute glave. "Hajdemo svi zajedno u logor, recze Robert D ordan. "Bolje je, i tamo ima mnogo da se uradi." Pilar mahnu glavom put Marije koja je tu sedela okrenuv i glavu, i ne govorei ni ta. Pilar se nasme i i slegnu ramenima gotovo neprimetno i recze, "Ti zna put?" "Znam, recze Marija ne di ui glavu. "Pues me voy, recze Pilar. "Onda idem. Spremiemo ti ne to dobro za veczeru, Ingles."

212 213 .# Ona livadom krenu kroz vres ka potoku koji je tekao nani e prema logoru. "Cekaj, zovnu je Robert D ordan. "Bolje je da idemo svi zajedno." Marija je sedela tu i nije rekla ni reczy. Pilar se i ne okrenu. "Que va, da idemo zajedno, recze ona. "videemo se u logoru." "Da li joj je sad dobro?" upita on Mariju. "Malopre je slabo izgledala." "Neka ide, recze Marija jo uvek spu tene glave. "Mislim da treba da podzyem s njom." "Neka ide, recze Marija. "Neka ide." Glava III Hodali su kroz vres na planinskoj livadi i Ro bert D ordan je oseao kako mu vres st ru e po nogama, oseao je te inu pi tolja u futroli na kuku, oseao je sunce na glavi, ose o je povetarac koji je sve puhaosa snega na planinskim vrhovima i, u svojoj rucy, ruku devojke, czvrstu i sna nu, s isprepletenim prstima. Od nje, sa dlana njene r uke prislonjenog uz njegov dlan, sa njihovih prstiju prepletenih czvrsto, sa nje nog rucznog zglavka koji je bio uz njegov, ne to je dolazylo od njene ruke, njenih prstiju, njenog rucznog zglavka, sve e kao prvi svetli vazduh koji, prilazei k vam a, jedva bora staklastu povr inu mora, lagano kao kad czoveku prevuczete perom pre ko usne, ili kao list koji pada kad nema ni da ka povetarca, tako lagano da su ga mogli osetiti samo dodirom svojih prstiju, ali je bilo tako sna no, pojaczano, i sna nim stiskanjem njihovih pr stiju i tesno sljubljenim dlanovima i zglavcyma nametalo kao ne to hitno bolno i j ako, tako da je njemu izgledalo kao da mu je neka struja podigla ruku i ispunila czytavo telo bolnom upljinom elje. Pod suncem koje je syjalo na njenoj kosy zagas ytoj kao ito, i njenom zlatnosmedzyem, glatko Ijupkom licu i na krivini njenog vr ata, on joj po vucze glavu nazad, privucze je k sebi i poljubi. Oseti kako ona z adrhta kad je on poljubi i on je dr ao czytavo njeno telo uza se i oseao njene grud i na svojim prsyma kroz dve ko ulje kaki boje, oseao je njene male i czvrste grudi i on otkopcza dugmeta na njenoj ko ulji i sagne se i poljubi je i ona je stajala d rhtei, dr ei zabaczenu glavu na njegovoj rucy. Onda ona spusti bradu na njegovu glav u i on oseti kako mu rukama dr i glavu i nji e je na sebi. On se uspravi i obema ruk ama stisnuo je tako czvrsto uza se da je podigao sa zemlje, pripijenu, i oseao je kako drhti i onda su se njene usne na le na njegovom vratu, i onda je on spusti i recze, "Marija, oh, moja Marija." Onda on recze, "Gde emo?" Ona ne odgovori ni ta, ve skliznu rukom pod njegovu ko ulju i oseti kako mu otkopczav a dugmeta i ona recze, "1 ja tebe elim da poljubim."

"Ne, zeczyu." JDa, da. Sve kao to i ti." "Ne. To je nemogue." JDobro, onda. Oh, onda. Oh, onda. Oh. 214 Onda se oseao miris vresa zgnjeczenog i hrapavost savijenih. stabljika pod njenom glavom i sunce svetlo na njenim zatvorenim oczyma, i czytavog svog ivota e pamtit i krivu liniju njenog vrata s glavom zabaczenom unazad medzyu korenjem vresa i u sne koje su se same od sebe malo micale i treperenje czvrsto stisnutih kapaka zb og sunca i svega, a nJJ je bilo sve crveno, narand asto, zlatno crveno, od sunca na zatvorenim oczyma, i sve joj je bilo te boje, sve to, ispunjavanje, posedovanje , imanje sve te boje, sve u slepilu te boje. Za njega je to bio tamni prolaz koj i nije vodio nigde, onda opet nigde, onda opet nigde, onda jo jednom nigde, staln o i uvek nigde, te ko s laktovima na zemlji ka nigde, mraczno, nikad nikakvog kraj a nigde, visyo je czytavo vreme uvek nad nesaznavanjem tog nigde, ovog puta i po novo zauvek ka nigde, sad da ga ne odnese jo jednom i zauvek ka nigde, sad iznad svih odno enja gore, gore, gore, i u nigde, iznenadno, zagrevajui, dr ei, sva nigde od o e i vreme bi apsolutno mirno, a njih oboje su bili tu, i vreme je stalo i on ose ti zemlju kako se pomera i izmicze ispod njih. Onda je le ao na boku, sa glavom zagnjurenom u vres, miri ui ga i miris korenja i zem lje i sunca izbijao je iz njega i bio je bodljikav i oseao ga je na svojim golim ramenima i na kukovima i devojka je le ala nasuprot njemu s jo uvek zatvorenim oczy ma i onda ih je otvorila i nasme ila mu se i on recze vrlo umorno iz velike ali pr ijateljske daljine " rZdravo, zeczyu." A ona se nasme i i recze, ne iz daljine, "Z dravo, moj Ingles." "Nisam ja Ingles, recze on vrlo leno. "u, aa, rece ona, "jesy. 11 sy moj ingies, i pru i ruku i uhvati ga za oba uva i poljubi ga u czelo. "Je li?" recze ona. "Kako je? Da li te bolje Ijubim?" Onda su zajedno i li pored potoka i on recze, Marija, ja te volim i ti sy tako Iju pka, i sjajna, i lepa, i to toliko znaczy za mene to sam s tobom da oseam elju da u mrem kad sam s tobom i kad te volim." "O, recze ona, "ja umirem svakog puta. Zar ti ne umire ?" "Ne. Skoro. Ali da li sy oseala kako se zemlja pokree?" "Da. Kad sam umrla. Stavi ruku oko mene, molim te." "Ne. Imam tvoju ruku. Tvoja ruka mi je dovoljna." On pogleda u nju, i preko livade gde je soko lovio, i u velike popodnevne oblake koji su sad nailazyli preko planina. "1 nije ti tako s drugima?" upita ga Marija dok su hodali jedno pored drugoga s rukom u rucy. "Ne, zaista." "voleo sy mnoge druge." "Nekoliko. Ali ne kao tebe." "1 nije bilo tako? Istinski?" "Bilo je zadovoljstvo, ali nije bilo ovako 9fA onda se zemlja pokretala. Zemlja se nije nikad ranije pokretala?" "Nije. Nikad, istinski." "Da, recze ona. "A nama jeste i to za jedan dan". On ne recze ni ta. 216 217 "Ali smo bar to sad do iveli, recze Marija. "1 svidzyam li ti se? Dopadam li ti se ? Docnije u izgledati lep e." "Ti sy i sad vrlo lepa." "Ne, recze ona, "ali pogladi me rukom po glavi. On je pogladi i oseti kako se njena podstri ena meka kosa najpre poravnjava i onda di e izmedzyu njegovih prstiju i onda stavi obe ruke na njenu glavu i okrenu joj lice k sebi i poljubi je. "vrlo mi se svidzya Ijubljenje, recze. "Ali ne umem lepo da Ijubim."

"Ne mora da Ijubi ." "E, moram. Ako treba da budemtvoja ena, hou da te zadovoljim na sve naczyne." "Ti mi pru a dovoljno zadovoljstva. Meni ne treba vi e. Ne bih mogao ni ta da uradim ka d bi mi pru ala vi e zadovoljstva." "Ali videe , recze ona vrlo srena. "Moja kosa te sad zabavlja, jer je neobiczna. Ali ona raste svakog dana. Bie duga i onda neu vi e izgledati ru na i mo da e me mnogo vol ." "Ima divno telo, recze on. "Najdivnije na svetu." "Samo je mlado i mr avo." "Ne. U mladom telu ima neczeg magicznog. Ne znam otkuda ga ima u jednom telu, a nema u drugom. Ali u tvom ga ima." "Za tebe, recze ona. Ne" "rvC. "Da. Za tebe i uvek za tebe i jedino za tebe. Ali malo je to ti dajem. Nauczyu kak o da se bri nem za te. Aii recy mi istmSKi. ua u ti se zemija pokretala ranije?" "Nikad, recze on iskreno "Onda sam srenafecze. "Sad sam istinski srena." "Ti sad razmi &ai o neczem drugom?" upita ga ona. Y "Da. O svom poslu." v "Zelela bih da imarno konje zajharu, recze Marija. "U svojojsrei, elela bilaa samrna konju i da ja em brso i aa ti ozo iaf e por&. mene i da ja emo sve br e i br i daikadrf redzyemo moju sreu." "Mo emo da ponesemo tvoju sreu avionom, recze on odsutno. "1 da idemo sve vi e i vi e u nebo kao mali avioni lovcy to se syjaju na suncu, recze ona. "1 da se prevremo i padamo. Que bueno!" nasmeja se.yMoja srea ne bi to czak ni primetila." "Tvoja srea ima dobar stomak, odvrati on czujui samo upola ono to ona govori. Jer on sad nije bio vi e tu. I ao je pored nje, ali je bio zauzet razmi ljanjem o prob lemu u vezy sa mostom i sad mu je sve bilo jasno i czvrsto i o tro kao kad su stak la kamere u fokusu. video je dva polo aja i Anselma i Ciganina kako vr e osmatranje. video je prazan put i pokret na njemu. I video je mesto gde e postaviti dve auto matske pu ke tako da pokrije to vei deo zemlji ta, a ko e rukovati njima, mislio je, ja na kraju, ali ko e poczeti? Smestio je ipke, uklje tio ih i czvrsto vezao, stavio k apisle i uvrteo ih, povezao icu, savio je i vratio nazad do mesta gde je ostavio staru ku

218 219 tiju sa eksplozyvom i onda je poczeo da misli o svim stvarima koje su se mogle d esyti i koje su mogle da podzyu krivim putem. Prestani, recze on sebi. voleo sy se sad s tom devojkom i glava ti je sad potpuno bistra, i poczynje da se brine . Je dna je stvar razmi ljati o onom to mora da uradi , a druga je stvar brinuti se. Ne bri ni. Ne treba da se brine . Zna stvari koje mo da mora da uradi i zna ta se mo e desyti kako, mo e se desyti. U ao sy u to znajui za to se bori . Bori se taczno protiv onoga to radi i to sy prisyl a radi , a da bi imao ikakvog izgleda da pobedi . Tako je on sad bio prisyljen da up otrebljava ove Ijude koje je voleo kao to se, ako hoe da uspe , upotrebljavaju vojnic y koje ni ne zna . Pablo je oczygledno bio najznaczajniji. Znao je kako je to tren utno rdzyavo. Zena je bila potpuno za to, i jo je i sad ali je ostvarenje onog u czemu se to sastojalo nju ve potpuno savladalo i mnogo je ve stalo. Sordo je to od mah shvatio i to e izvr iti, ali pju se to nije ni ta vi e svidzyalo nego njemu, Robert u D ordanu. Tako, ti govori da se to nee desyti tebi nego se mo e desyti ovoj eni, ovoj devojcy i ostalima o kojima razmi lja . U redu. ta bi se desylo njima da ti nisy do ao? Sta im s e desylo i ta im se dogadzyalo pre nego to sy ti zavirio ovamo? Ne sme tako da misl i . Ti ne snosy nikakvu odgovornost za njih, izuzev u akcyji. Naredzyenja ne poticz

u od tebe. Nego od Golca. A ko je Golc? Jedan dobar general. Najbolji pod kojim sy ikad slu io. Ali, treba li da czovek izvr ava nemogua naredzyenja kad zna kuda vod e? Czak kad dolaze i od Golca, koji je partija i vojska. Da. Mora da ih izvr ava jer se jedino u izvr avanju mogu pokazati kao nemogua . Kako zna da su nemogua, a nisy jo ni poku ao da ih sprovede . Kad bi svako rekao da j e naredzyenje nemogue izvr iti kad ih dobije, gde bismo stigli? Gde bismo svi mi bi li kad bismo samo rekli, "Nemogue, kada naredzyenja stignu? video je ve mnogo komandanata kojima su sva naredzyenja bila nemogua. Ta svinja, G omez, u Estramaduri. video je dovoljan broj napada kojima bokovi nisu i li napred, jer je bilo nemogue. Ne, on e izvr iti naredzyenja, a nesrea je satno u tom to mu se Ijudi s kojima mora da ih izvr i svidzyaju. U svim stvarima koje su oni, partizani, vr ili, uvek su poveavali opasnost i donosy li nesreu Ijudima, koji su ih sklanjali i radili s njima. Za to? Zato da najzad ne bi bilo nikakve opasnosti i da bi zemlja bila prijatno mesto za ivljenje. To je i stina, ma koliko zvuczalo otrcano. Kad bi Republika izgubila bilo bi nemogue za one koji su verovali u nju da ive dal je u paniji. Ali da li bi? Da, znao je da bi bilo, po onom to se desylo u delovima koje su fa isti ve bili zauzeli. Pablo je svinja, ali ostali su dobri Ijudi i nije H to izdaja prema svima njima navesti ih da to urade? Mo da jeste. Ali ako to ne urade, dva eskadro na konjice e doi kroz nedelju dana i proterae ih iz ovih brda. Ne. Ne bi se ni ta dobilo time to bi ih ostavio na miru. Izuzev ako bi sve Ijude os tavio na miru i ne bi se me ao ni u czyje stvari. Onda, znaczy da veruje u to? Da, veruje. A ta onda sa dru tvom 220 221 koje bi imalo planski ivot i sa svim ostalim? Da li drugi onda da to izvr e? I on i ma svoje stvari da radi posle rata. On se bori u ovom ratu zato to je otpoczeo u zemlji koju voli i to veruje u Republiku, i kad bi ona bila uni tena ivot bi bio nep odno ljiv za sve one koji su u nju verovali. On je pod komunisticzkom discyplinom za czytavo trajanje rata. Ovde, u paniji, komunisti su imali najbolju discyplinu i najzdraviju i najpametniju za vodzyenje rata. On je prihvatio njihovu discypli nu u toku rata, jer su u vodzyenju rata oni predstavljali jedinu partiju czyji j e program i discyplinu on bio u stanju da po tuje. Kakva je onda njegova politika? On je sad uop te nema, govorio je u sebi. Ali ne g ovori o tom nikom drugom, razmi ljao je. Nemoj to nikad priznati. A ta e docnije radi ti? vraam se nazad i iveu od pouczavanja panskog, kao i ranije, i napisau jednu istin itu knjigu. Kladim se, recze. Kladim se da e to biti lako. Morae da razgovara s Pablom o politicy. Bilo bi svakako zanimljivo videti kakav j e bio njegov politiczki razvoj. Klasyczno kretanje s leva u desno, verovatno kao stari Leru. Pablo je umnogom podseao na Lerua. I Prieto je lo . Pablo i Prieto otp rilike podjednako veruju u krajnju pobedu. Svi oni vode politiku konjokradica. verovao je u Republiku kao oblik vladavine, ali e Republika morati da se otrese c zytave te skupine konjokradica koje je dovela u kripac kad je pobuna poczela. Da li je ikad postojao narod czyje bi vodzye bili u tolikoj meri njegovi istinski n eprijatelji kao to su oni ovome? 222 Nepnjateiji naroua. iu stavi. To je parola dana i mogao je izbacyti. To je do lo k ao posledica njegovog spavanja s Marijom. Bio je postao tako zagri en to se ticze p olitike i svakim deliem tela vezan za nju, kao neki baptist u svojoj czvrstoj Iju t uri, i frazu kao to je "neprijatelji naroda" prihvatao je njegov duh bez ikakve k ritike. I sve kli efraze, i revolucyonarne i patriotske. Dabome, bile su istinite, ali je bilo suvi e lako navii se da ih upotrebljava . Ali od syno i danas popodne, du h mu je bio mnogo bistriji i czystiji u tim stvarima. Bigotizam je czudna stvar. Da bi bio bigotan, czovek mora da bude apsolutno syguran da je u pravu, a ni ta n e stvara tu sygurnost i opravdanost kao suzdr avanje. Suzdr avanje je neprijatelj je resy. Kako li bi ta premisa stajala, kad bi je on ispitao? To je verovatno razlog zbog koga su komunisti obiczno udarali na boemstvo. Kad sy pijan ili izvr i preljubu il

i blud otkriva i prepoznaje kroz svoju sopstvenu pogre ivost i pogre ivost onog tako p romenljivog supstituta apostolske vere partijske linije. Dole boemstvo, greh Ma jakovskog. Ali Majakovski je ponovo svetac. Zato to je bezbedno mrtav. I ti e biti sygurno mrt av, govorio je on sebi. Prestani da misli o tim stvarima. Misli na Mariju. Mariji se nimalo nije svidzyao njegov bigotizam. Ali dosad ona nije uticala na n jegovu odluku, ali on bi sad mnogo vi e voleo da ne umre. vrlo rado bi odustao od muczeniczkog ili herojskog svr etka. Nije eleo da stvara Termopile, niti da na neko m mostu bude Horacyje, niti holandski mladi s prstom na 223 oram. je. voieo Di aa provede izvesno vreme s Marijom. Da najjednostavnije izraz y czytavu stvar. 2eleo bi da s njom provede dugo, dugo vremena. Nije verovao da e ikad postojati ne to tako kao to je dugo, dugo vremena, ali ako bu de posto jalo, voleo bi da dugo vremena provede s Marijom. Oti li bismo u hotel i prijavili se kao doktor i gdzya Livingtoun, mislio je. Za to se ne bi o enio njom? Svakako, pomisli. O eniu se. Onda emo biti g. i gdzya Robert D ordan iz San vali, Ajdahou. Ili iz Korpusa Kristi, Teksas, ili iz Bata, Montana . panske devojke postaju odliczne ene. Nisam nikad bio nijednom o enjen, pa znam. I ka d dobijem ponovo svoje name tenje na universytetu, ona e biti nastavnikova ena i kad studenti, koji studiraju panski kao glavni predmet, dodzyu uvecze da popu e po lul u i da vode nezvaniczne diskusyje, koje toliko vrede, o Kvevedu, Lope de vegi, G aldosu i ostalim uvek divno mrtvima, Marija im mo e priczati o tom kako su joj krs ta i u plavim ko uljama zbog istinske vere seli na glavu, dok su joj drugi stiskali ruke i svlaczyli ko ulju da bi joj njome zapu ili usta. Zanima me kako e se Marija svideti svetu u Misuli, u Montani? To jest, ako mi usp e da pono vo dobijem name tenje u Misuli. verujem da sam sad zauvek zabele en kao cr ven i da u biti na op toj crnoj listi. Mada czovek nikad ne zna. Czovek nikad ne mo e rei. Nemaju nikakvog dokaza ta radim i u stvari ne bi nikad verovali, czak i da i m ka em, a moj paso je vredeo za paniju pre ograniczenja. vreme za povrataJc bice u jesen trideset sedme. Otputovao sam u leto trideset est e i mada sam dobio odsustvo na godinu dana, ne moram da se vratim pre poczetka z ymskog semestra idue godine. Ali ako ba tako postavlja stvari, ima mnogo vremena iz medzyu dana njeg dana i preksutra njeg. Ne. Smatram da nema potrebe da se brinem o u niversytetu. Samo se vrati tamo u jesen i stvar e biti u redu. Prosto poku a i vrati s e. Ali czudan je ovo ivot, sad ve dugo. Jest, bogami. panija je tvoj posao i zaposlenj e, a onda nalazei se u paniji to je prirodno i zdravo. ve vi e leta sy radio na in enje rskim projektima i u umskoj slu bi pravio puteve i u parkovima i nauczyo sy kako se rukuje barutom, tako da je demoliranje postalo prirodno tvoj normalni posao. Uv ek malo u urban, ali zdrav. Kad jednom usvoji demoliranje kao problem, onda je ono samo problem. Ali ima mnog o stvari koje nisu tako lepe, a koje idu s tim, mada sam Bog zna da sy ih ti pri hvatao s dosta lakoe. Stalno nastojavanje da stvori uslove podesne za uspe no ubijan je prati demoliranje. Da li krapne reczy po ma u da se to lak e brani? Da li one stv araju ubijanje probavljivijim? Prihvatio sy se toga donekle isuvi e lako, ako ba me ne pita , pomisli on. I kakav e izgledati, ili jo tacznije, za ta e biti kad zavr i lu bu Republicy, za mene je, pomisli on, sasvim neizvesno. Ali pretpostavljam da e s e svega toga otresti time to e to opisati, recze on. Kad jednom to pribele i , gotovo j e sve. Bie dobra knjiga ako bude umeo da je napi e . Mnogo bolja od druge.

224 15 Ernest Hemingvej, Iv 225 Ali u medzyuvremenu jedini ivot koji ima ili e ikad imati jeste ovaj danas, noas, dan as, noas, sutra, i isto i isto ponovo nadam se, razmi Ijao je, i zato bolje hvataj ovo vreme koje ti je tu i budi zahvalan na njemu. A ako se stvar s mostom lo e svr i . Zasad ne izgleda ba naroczyto zgodno. Ali Marija je dobra. Zar nije? O, zar nije, pomisli on. Mo da je to ono to sad treb a da dobijem od ivota. Mo da je to moj ivot i umesto da po ivim sedamdeset godina po ive

czetrdeset osam sati ili tacznije sedamdeset ili sedamdeset dva sata. Dvadeset czetiri sata dnevno puta tri bilo bi sedamdeset dva sata, to jest tri puna dana. Mislim da je mogue puno pro iveti ivot u sedamdeset sati kao i u sedamdeset godina s tim da ti je ivot bio pun kad tih sedamdeset czasova pocznu i da naidzyu u doba izvesne zrelosti. Kakve gluposti, pomisli on. O kakvitn ti burgijama samo misli . To je stvarno glup ost. A mo da i nije. Dobro, videemo. Poslednji put sam spavao s devojkom u Madridu . Ne, u Eskorijalu i, izuzev to sam se nou probudio i pomislio da je to neka druga i uzbudio se dok nisam shvatio ko je, nije bilo ni ta naroczyto izuzev to je bilo priliczno prijatno. A ono pre toga u Madridu, izuzev to sam le ao i pretvarao se i zami ljao drugu dok su se stvari odvijale, bilo je isto ili czak jo gore. Ja nisam neki romanticzni obo avalac panske Zene i nikad nisam smatrao sluczajne do ivljaje ka o ne to drugo, nego kao sluczajne do ivljaje u bilo kojoj zemlji. Ali kad sam s Mari jom, ja je volim tako da oseam bukvalno kao da u umreti, a nikad ni sam ranije u to verovao, niti mislio da je to mo gue. Tako, ako ti ivot daje sedamdeset godina za sedamdeset czasova, ja tu vrednost im am sad i srean sam da sam je saznao. A ako ne postoji takva stvar kao to je dugo v reme, niti ostatak ivota, niti odsad pa nadalje, nego postoji samo sad, onda je s ad stvar koju treba slaviti i srean sam sa tim sad. Sad, ahora, maintenant, heute , nov. Sad, sme no zvuczy da bi to sad moglo da bude czytav svet i tvoj ivot. Esat noche, tonight, ce soir, heute abend, noas. Zivot i ena. Life and vife. vie i Mari . Ne, ne ide. Na francuskom ispada mu . Po stoji nov i frau, ali to ni ta ne kazuje. Uzmimo mrtav, dead, mort, muerto, i todt. Todt je najmrtvije od svih izraza. Pa r, var, guerre, guerra, i Krieg. Krieg je najbli i, zar ne? Ili je mo da zbog toga to nemaczki znam najslabije. Dragana, sveetheart, cherie, prenda, i Schatz. Sve bi h dao za ime Marija. Postoji ime. Dobro, svi e dejstvovati zajedno i to uskoro. A sve stalno izgleda gore. To nije ne to to mo e uraditi ujutru. Provodi u jednoj nemoguoj sytuacyji do noi da bi opet u to. Mo da bi bilo sasvim u redu kad bi mogao da do mraka bude daleko od tog i da ga se onda ponovo prihvati . ta ako to poczne raditi, kad svane jutro? ta onda? A taj j adni, nesreni Sordo koji prestaje da govori u dijalektu da bi mi stvari objasnio. Kao da nisam o tom mislio kad god sam razmi ljao o tim stvarima otkako mi je to G olc prvi spomenuo. Kao da s tim ne ivim kao sa grudvom nesva 226 renog testa na dnu stomaka, stalno od nakjuczera nje veczeri. Czudna stvar. Ide tako s njima czytavog ivota i oni izgledaju kao da ne to znacze i na kraju uvek se zavr i tim da ne znacze ni ta. Nikad pre nije bilo ni ta sliczno. Mis li da je to stvar kakvu nikad nee do iveti. I onda u takvom jednom smrdljivom poslu k ao to je koordiniranje rada dveju po sranih grupa gerilaca pri dizanju mosta u va zduh pod nemoguim okolnostima da bi osujetio neku kontraofanzyvu koja e u to vreme svakako poczeti, natrapa na devojku kao to je Marija. Svakako. Eto, kako idu stva ri. Naleteo sy na nju priliczno kasno, to je sve. Jedna ena kao to je Pilar prosto ti gurne devojku u krevet, i ta se de ava? Da, ta se de ava? ta se de ava? Recy mi ta se de ava, molim te? Da. Eto ti ta se de ava. Eto ti ta o ta se de ava. Nemoj se zavarati da ti je Pilar gurnula devojku u krevet i nemoj poku avati da to obescenjuje ili obezvredi . Bio sy gotov kad sy je prvi put video. Kad je prvi put otvorila usta i razgovarala s tobom tad je ve sve bilo gotovo, i ti to zna . I po to ti se to desylo, nikad nisy mislio da e ti se desyti, nema nikakvog smisla da se sad na to baca blatom, kad zna ta je to i zna da je do lo kad sy prvi put bacyo na nj u pogled kad je izy la napo Ije sagnuta nad gvozdenom czynijom koju je nosyla. Tad te je uhvatilo i ti to zna , i na to onda lagati? Ne to czudno ti se unutra de avalo svaki put kad sy je pogledao, i svaki put kad je ona tebe pogledala. Pa onda za t o ne priznaje ? U redu, priznau. A to se ticze Pilar i tog da je nju ona tebi gurnula, ono to je Pilar uradila, uradila je kao pametna ena. Ona je dobro pazyla devojku i videla je onog trenutka kad se devojka vratila s gvozdenom czynijom u peinu ta e da naidzye. Tako je ona samo olak ala stvari. Olak ala je stvari tako da se ono desylo i syno i p opodne. Ona je samo neuporedivo cyvilizovanija od tebe i zna ta znaczy vreme. Da, recze on u sebi, smatram da mo ram priznati da ona ima izvesne pojmove o vredno

sti vremena. Poczela je da preklapa, a sve zato to nije elela da drugi Ijudi izgub e ono to je ona izgubila, i onda pomisao da priznaje da je ne to izgubIjeno bila je suvi e krupna da bi je progutala. Tako je poczela ponovo da preklapa gore na brdu i czyni mi se da mi njoj ni ta nismo olak ali. Eto, to je ono to se de ava i to se desylo i mora i sam priznati, i sad vi e nikad nee staviti ni pune dve noi s njom. Kamoli czytav ivot, iveti zajedno, ili imati to se p retpostavlja da Ijudi uvek imaju, ne, nikako. Jednu no koja je pro la, jedanput jed no poslepodne, jo sledeu no mo da, Ne, gospodine. Ni vremena, ni sree, ni zabave, ni dece, ni kue, ni kupatila, ni czyste pid ame, ni jutarnjih no vina, ni zajedniczkog budzyenja, niti budzyenja pojedinacznog, a ka d zna da je ona tu i da nisy sam. Ne. Niczeg takvog. Pa ta, kad je to sve to e dobiti u ivotu od onog to eli kad sy to sad na ao za to bar nema jednu no u krevetu s czar Tra i nemogue. Tra i sasvim nemogue. Tako, ako voli tu devojku koliko ka e da je voli je da je voli tako sna no da jaczynom nadoknadi ono to 5e tom odnosu nedostajati zbog krat

228 229 koe trajanja. uje li to? U stara vremena Ijudi su posveivali czytav ivot tome. A sad kad sy ti to na ao, ako bude imao dve noi czudie se otkuda ti tolika srea. Dve noi. D noi da voli , po tuje i miluje . U zlu i u dobru. U mucy i smrti. Ne, ne tako. U mucy i zdravlju. Dok nas smrt ne rastavi. U dve noi. vi e nego verovatno. vi e nego verovatn o, i sad odbacy takva razmi ljanja. Mo e sad da prestane . To ti ne vredi. Ne radi ni ta o nije dobro za tebe. Tako ti je to. To je ono o czernu mu je Golc priczao. to je du e bivao ovde sve mu je Golc izgleda o sylniji. Dakle to je ono o czemu se on raspitivao kao o nekoj nadoknadi za ner edovnu slu bu. Da li je i Golc to do iveo i da li je to stvarala u urbanost i nedo sta tak vremena i okolnosti? I da li on misli da je to ne to naroczyto samo zato to se to njemu de ava? Da li je i Golc negde spavao u urbi, dok je komandovao neredovnom konjicom u Crvenoj armiji i da li je kombinacyja okolnosti i ostalo czynilo da d evojke izgledaju kao Marija? verovatno je Golc sve to znao i eleo je da po ka e da mora da i ivi czytav ivot u dve n koje su ti date na to ivljenje koje sad ima mora da koncentri e u kratkom vremenu sve to bi inacze dugo imao, zato da bi mogao uop te da ga ima . To je bio dobar naczyn verovanja. Ali nije vero vao da su Mariju samo okolnosti stvorile. Ukoliko, dabome, ona samo nije reakcyja na svoje okolnosti koliko i on na svoje. Njena jedna okolnost nije tako dobra, pomisli. Ne, nije naroczyto dob ra. Ako je to tako, onda je tako. Ali ne postoji nikakav zakon koji bi ga naterao da mu se to svidzya. Nisam nikad znao da u moi da oseam ono to oseam, pomisli. Niti da bi se to meni moglo desyti. Zeleo bih da to mogu zadr ati za czytav ivot. Hoe , zadr ae , govorio mu je dru deo njega. Zadr ae . Ti to ima sad i to je ono to czytav tvoj ivot jeste sad. Postoji s mo sad. Ne postoji ni jucze, dabome, niti nekakvo sutra. Koliko mora da ti bude godina da bi to saznao? Postoji samo sad, a ako je sad dva dana, onda su dva dan a czytav tvoj ivot i sve mora biti u proporcyji. Tako se to ivi ivot u dva dana. I ako prestane da se ali i da tra i ono to ne mo e dobiti, pro ivee lepo. Dobar ivot iblijskom merom. Dakle, ne brini, uzmi ta ima , vr i svoj posao i imae dug i veseo ivot. Zar nije vecz o skora veseo? Na ta se ali ? Tako ti je to s ovom vrstom posla, pomisli on, i bi vrlo zadovoljan mi lju, nije stvar u tom to nauczy mnoge stvari, koliko to sreta razne Iju de. Bio je sad zadovoljan jer se salio i ponovo se vratio na devojku. "volim te, zeczyu, recze on devojcy. " ta sy ono govorila?" "Rekla sam, odgovori ona, "da ne mora da se brine zbog posla jer te ja neu gnjaviti niti u se me ati. Ako bude ma ta to bih ja mogla da uradim, ti e mi rei." "Nema ni ta, recze on. "To je zaista prosta stvar." "Ja u nauczyti od Pilar ta treba da radim da bih se kako valja brinula o czoveku i to u raditi, recze Marija. "Onda, kad nauczym, otkriu mnoge stvari i sama, a drug e e mi ti rei."

230 231 "Nema ta da se radi." "Que va, czovecze, da nema ta! Tvoja krevetnina, jutros, trebalo je da se protres e i provetri i iznese na sunce. Onda, pre nego to rosa padne da se unese u zaklon ." "Produ i, zeczyu." "Tvoje czarape treba da se operu i osu e. Nasto jau da ima dva para." " ta jo ?" "Ako mi poka e kako se to radi, ja u da ti czystim i ma em pi tolj." "Poljubi me, recze Robert D ordan. "Ne, ja ti ozbiljno govorim. Hoe li mi pokazati kako se radi to s pi toljem? Pilar i ma krpa i ulja. U peini ima i jedna ipka za czy enje, koja e taman odgovarati." "Svakako. Pokazau ti." "Onda, recze Marija, "nauczye me kako se puca, tako da jedno od nas mo e da ubije on o drugo i sebe, ako bi jedno bilo ranjeno, a treba izbei zarobljavanje." "vrlo zanimljivo, recze Robert D ordan, "ima li jo mnogo takvih ideja?" "Nemam, recze Marija. "Ali ova je dobra. Pilar mi je dala ovo i pokazala mi kako se upotrebljava, ona otvori d ep na ko ulji i izvucze ko nu futrolu onakvu u kakvoj s e obiczno nose d epni cze ljevi, odvi gumeni zavoj s obe strane i izvadi brijacz tip a D em s jednom o tricom. "Uvek ga ovde czuvam, objasni, "Pilar ka e da czovek mora sa mo da napravi rez ovde ispod uva i da povucze nadole." Ona mu pokaza prstom. "On a ka e da se tu nalazy velika ija i ako povucze brijaczem ne mo e da pro ma i . I ona, takodzye, ka e da ne boli, samo mora czvrsto da pritisne ispod uva i da po vucze nadole. Ka e da to nije ni ta i da niko ne mo e zaustaviti ako to uradi ." "To je taczno, recze Robert D ordan. "To je karotidna arterija." Tako, ona se kree ovuda s tim celo vreme, pomisli on, kao sa moguno u potpuno prihvaen om i za koju se pripremila. "AH ja bih vi e volela da me ti strelja , recze Marija. "Obeaj mi da e me streljati ako ikad bude potrebno." "Svakako, recze Robert D ordan. "Obeavam ti." "Mnogo ti hvala, recze Marija. "Znam da to niie lako izvr iti." "Molim, recze Robert D ordan. Ti zaboravlja sve to, pomisli on. Ti zaboravIja na lepote gradzyanskog rata kad su vi e misli na posao. Ti sy zaboravio na to. Misli da sy zaboravio. Ka kin nije mogao d a zaboravi i to mu je smetalo u poslu. Ili smatra da je on ne to slutio? vrlo czudn o da nije osetio nikakvo uzbudzyenje zbog Ka kinova streljanja. Oczekivao je da se jednom pojavi. Ali dosada nije apsolutno ni ta oseao. "Ali ima jo stvari koje mogu da uradim za tebe, recze mu Marija hodajui sasvim por ed njega i sad vrlo ozbiljna i enstvena. "Sem toga to mo e da me ubije ?" "Da. Mogu da ti uvijam cygaretu kad ne bude vi e imao tih sa vrhom od kartona. Pila r me nauczyla kako se vrlo lepo zavijaju, pa budu czvrste, uredne i ne rasypaju se." 232 "0dlino, recze Robert D ordan. "Da li ih sama i lepi ?" "Da, recze devojka, "i kad bude ranjen pazyu te, previjau ti ranu, umivau te i hraniu te " "Mo da neu biti ranjen, recze Robert D ordan. "Onda kad bude bolestan, ja u pazyti na tebe, kuvau ti supe, czystiti te i raditi s ve za tebe. I czytau ti." "Mo da se neu razboleti." "Onda u ti donosyti kafu ujutru kad se probudi " "Mo da se meni ne svidzya kafa, recze joj Robert D ordan. "Nije tako, voli je, recze devojka sva srena. "Jutros sy popio dve olje." "Pretpostavimo da meni dosadi kafa i da nema potrebe da me ubije i da ne budem ni ranjen, ni bolestan i prestanem pu iti i imam samo jedan par czarapa i da vetrim sam svoju posteljinu. ta onda, zeczyu?" potap a je on po ledzyima. " ta onda?" "Onda, recze Marija, "onda u pozajmiti makaze od Pilar i odsei ti kosu."

"Ali ja to ne elim." "Ni ja, recze Marija. "Svidzya mi se onakva kakva je. Tako. A ako ne budem mogla ni ta da uradim za tebe, se u pored tebe i posmatrau te, a nou emo voditi Ijubav." "Dobro, recze Robert D ordan. "Ta poslednja misao je vrlo pametna." "1 meni se czyni, nasme i se Marija. "O, Ingles, recze ona. f "Ja se zovem Roberto." 234 ,JNe. Ja te zovem Ingles kao i Pilar." "Ali ja se zovem Roberto." "Ne, recze mu ona. "Danas e czytavog dana biti Ingles. I mogu li ti ne to pomoi?" "Ne. Ono to sad radim, radim sam i vrlo trezveno." "Dobro, recze ona. "A kad e to svr iti?" "veczeras, ako bude sree." "Dobro, recze ona. Ispod njih se nalazylo poslednje drvee koje je vodilo ka logoru. "Ko je to?" upita Robert D ordan i pokaza prstom. "Pilar, recze devojka gledajui tamo gde je on pokazyvao. "Pilar, dabome." Na donjoj ivicy livade gde je raslo prvo drve5e sedela je ena s glavom naslonjeno m na ruke. S mesta na kome su oni stajali izgledala je kao neki taman zave ljaj cr n prema smedzyem deblu drveta. "Hajdemo, recze Robert D ordan i pocze da trczy prema njoj kroz vres visok do kole na. Bilo je te ko i naporno trczati kroza nj, i po to je trczao neko vreme on uspori korake pa onda podzye hodom. video je glavu ene naslonjenu na skr tene ruke gledal a je otvoreno i tamno u deblo drveta. On pridzye k njoj i o tro recze, "Pilar!" Zena di e glavu i pogleda ga. "O, recze ona. "Jeste li ve svr ili?" "Jesy li bolesna?" upita je savijen nad njom. "Que va, recze ona. "Spavala sam." "Pilar, recze Marija, koja je pri la, kleknuv i. "Kako sy? Je li ti dobro?" i. "Odliczno sam, recze Pilar, ali ne ustade. Posmatrala ih je. "Pa, Ingles, jesy l i se ti opet mu ki po alio?" ,Je li ti dobro, upita je Robert D ordan prela zei preko pitanja. "Za to ne bi bilo? Spavala sam. Zar ne?" "Pa, recze Pilar devojcy. "Izgleda da ti odge vara." Marija pocrvene i ne recze ni ta. "Pusti je na miru, recze Robert D ordan. "Niko tebi ne govori, recze mu Pilar. "Mari ja, recze ona i glas joj je bio vrlo tvrd. Devojka ne di e pogled. "Marija, recze ena ponovo. "Kazala sam ti, czy ni mi se, da ti odgovara." "O, pusti je na miru, recze ponovo Robert D ordan. "Ti, uti, recze Pilar ne gledajui ga. "Slu aj Marija, recy mi jednu stvar." "Ne, recze Marija i zatrese glavom. "Marija, recze Pilar i glas joj je bio tvrd kao i lice, i nije bilo niczeg prija teljskog na njenom licu. "Recy mi jednu stvar po svojoj sopstvenoj voljji." Devojka odmahnu glavom. Robert D ordan je pomislio kako bi je, da ne mora da radi s tom enom i njenim pijan im mu em i czytavim njenim nakotom, tako lupio posred lica. "Hajde, ispriczaj mi, recze Pilar devojcy. "Ne, recze Marija, "ne." "Ostavi je na miru, recze Robert D ordan i glas mu je zvuczao kao da nije njegov. Lupiu je pa ta bilo, pomisli. Pilar mu czak i ne odgovori. Nije to bilo kao kad zmija omadzyija pticu, ili kad maczka omadzyija pticu. Nije tu bilo niczeg od grabljivica. Niti je bilo ma cze ga izopaczenog u tom. Bilo je nekog irenja, kao to se iri kobrina kapuljacza. Oseao je to. Oseao je pretnju tog irenja. Ali to irenje je bilo vlast, ne zla, ve istra ivan ja. voleo bih da to nisam video, pomisli Robert D ordan. Ali za to se ne udara. "Marija, recze Pilar. "Ja te neu ni tai. Recy mi po svojoj volji." "De tu propria voluntad, reczy su bile na panskom.

Devojka odmahnu glavom. "Marija, recze Pilar. "Sad i sama po svojoj voIji. Czuje li me? Ma ta?" "Ne, recze devojka tiho. "Ne i ne." Ne, ti e mi sad rei, kaza joj Pilar. "Ne to. videe . Ti e mi sad rei." "Zemlja se pokretala, recze Marija ne gledajui u enu. "Istinski. Bilo je tako da t i ne mogu ispriczati." "Tako, recze Pilar i glas joj je sad bio topao i prijateljski i nije u njemu bil o nikakvog prisyljavanja. Ali Robert D ordan primeti male kapljice znoja na njenom czelu i usnama. "Tako je to bilo. Tako je bilo." "Istina je, recze Marija i ugrize se za usnu. 236 237 "Dabome da je istina, recze Pilar ne no. "Ali nemoj o tom priczati, jer ti nee vero vati. Ti nema Cali krvi u sebi, Ingles." Ona se di e i Robert D ordan joj pomo e pri tom. "Ne, recze on. "Koliko ja znam nemam." "Nema ni Marija koliko ona zna, recze Pilar. "Pues es muy raro. vrlo czudno." "Ali desylo se, Pilar, recze Marija. "Como que no, hija?" Pilar recze. "Za to ne, keri? Kad sam ja bila mlada zemlja se tako kretala da sy mogao osetiti kako se u prostoru pomera, i bojao sy se da ne izmakne ispod tebe. De avalo se svake veczeri." "La e , recze Marija. "Da, recze Pilar, "la em. Nikad se ne micze vi e od tri puta u ivotu. Da li se stvarn o pokretala?" "Da, recze devojka. "Istinski." "A tebi, Ingles?" Pilar pogleda Roberta D ordana. "Nemoj lagati." "Da, recze on. "Istinski." "Dobro, recze Pilar. "Dobro. To je ne to." " ta misli kad ka e tri puta?" upita Marija. "Za to sy to rekla?" "Tri puta, recze Pilar. "Sad ste imali to jedanput." "Samo tri puta?" "veini sveta nijedanput, recze Pilar. "Jesy li sygurna da se kretala?" "Mogao sy pasti koliko se kretala, recze Marija. 238 "Onda sygurno jeste, recze Pilar. "Hajdemo u logor." "Kakve su to gluposti to tri puta?" recze Ro bert D ordan krupnoj eni dok su i li zaj edno kroz borove. "Gluposti?" pogleda ga ona iskosa. "Nemoj mi priczati o glupostima, Engle czyu." "Jesu li to vraczarije kao i gledanje u dlan?" "Ne, to je op te i potvrdzyeno iskustvo kod Gitanosa." "Ali mi nismo Gitanos." "Ni ta. Ali ste imali ne to sree. I oni koji nisu Cigani imaju ponekad sree." "Ti misli da je istina to s tri puta?" Ona ga pogleda popreko. "Ostavi me na miru, Ingles, recze ona. "Nemoj me gnjafit jL Ti sy suvi e zelen da sa mnom razgovara ." "Ali, Pilar, receMarija. om i puta, ita. "Dvaput, pita je Robert Pilar j lo iveti to ita llar. "uti. Busnes doba mt?upita Robert f ordan. "Ho e li ti da uti ?" ffege Pilaruti!" U redu, recze sebi Rober t D ordanTSamo ja nemam te krvi nimalo u sebi. Poznavao sam dosta Cigana, oni su p riliczno czudni. Ali i mi smo. Razlika je u tom to mi hoemo po teno da zaradzyujemo za ivot. Niko ne zna od kakvog plemena 239 czemo, niti kakva su na a plemenska nasledzya, niti kakve su se misterije de avale u umama u kojima su iveli na y precy. Jedino to znamo je da ne znamo. Mi ni ta ne znamo

a se s nama de ava nou. Ali ipak kad se de ava danju, to je ne to. Ma ta se desylo, desy lo se, i sad ta ena ne samo da je naterala da joj devojka to, iako nije htela, is pricza, nego je to czak uzela i prisvojila. Morala je od tog da napravi cygansku stvar. Gore na brdu sam mislio da je dotuczena, a ona nesumnjivo ponovo poczynj e da gospodari. Da eli zlo, trebalo bi je ubiti. Ali to nije bilo zlo. To je jedi no bila elja da se dr i ivota. Da se dr i ivota preko Marije. Jednom, kad prodzye kroz taj rat, mo e se prihvatiti studiranja ena, recze on sebi. M o e poczeti s Pilar. Ako se ba upitpm ila ti je priliczno slo en dan. Nikad prrjiznosyfe tscyganske stvari. Izuzev dlana, pftfrnsli. Da, dabome, plan. I ne verujem da se alila s tim. Dabome, nije htela da mi ka e ta je videla. Ali sama je poverovala u o no to je videla. Ali to ni ta ne znaczy.y "Slu aj, Pilar, recze on eni. Pilar ga pogleda i nasme y " ta je?" upita ona. "Ne budi suvi e tajansjyna, recze Robert D ordan. "Ta tajanstvenost i& zamara." "O, recze Pilar "Da i mo p raevojku da ostavi na miru," "Ostavy u devojku na miru." "1 pgfavi nastranu te misterije, recze Robert D ordan. "Imamo mnogo posla i mnogo stvari da uradmio i bez komplikovanja s tim koje tarijama. Majnje tajanstvenosti i "Znam, recze Pilar i klimnu glavom. "A slu aj, Ingles, recze mu ona i nasme y se. "D a li se zemlja pokretala?" "Jeste, idi do dzyavola, pokretala se." Pilar se smejala i smejala, i zastala da posmatra Roberta D ordana smejui se i dalj e. "O, Ingles, Ingles, recze ona smejui se. "vrlo sy sme an. Mora sad mnogo da radi da b i povratio svoje dostojanstvo." Idi do dzyavola, pomisli Robert D ordan. Ali nije ni ta rekao. Dok su razgovarali ob lacy su zaklo nili sunce, i kad je pogledao gore prema planini nebo je bilo te ko i syvo. "Bogaijii, recze Pilar gledajui nebo. "Pa e sneg." "SadzyGotovo u junu?" "Za to ne? Ove planine ne znaju imena mesecy. Sad jermaj "Ne mo e sneg da padne, recze on. vNe mo e da padne. "Papak, dbert D or neba sunce je sa posmatrao potpun stvena tako da je la je plani nskfe vrh "Da, repe. ona. "Pa e sneg." u gustu syvou to uto i dok ga je foa je postala jedini te ka i presecar j v s u pravu. 240 16 Ernest Hemingvej, 241 Glava Iv Kad su stigli do logora, sneg je padao i pahuIjice su padale dijagonalno kroz bo rove. Koso su se spu tale kroz drvee, retke u poczetku i kru ile su dok su padale, a onda, kad hladan vetar pocze da duva sa planine, one su se gusto kovitlale i Ro bert D ordan je stajao pun besa ispred peine i po smatrao ih. Imaemo mnogo snega, recze Pablo. Glas mu je bio debeo, a oczy crvene i krmeljive. "Je li Ciganin do ao?" upita ga Robert D ordan. "Nije, recze Pablo, "ni on ni starac." "Hoe li poi sa mnom do gornjeg polo aja iznad puta?" "Neu, rece Fablo. "Neu da imam nikakvog ucze a u tom." "Onda u ga potra iti sam." "Mo e se izgubiti po ovoj oluji, recze Pablo. "Ja sad ne bih i ao." Pablo sad pogleda sneg koji je gusto padao po red otvora peine i recze, "Ne svidz ya ti se sneg, Ingles?" Robert D ordan opsova, a Pablo ga pogleda svojim krmeljivim oczyma i nasmeja se. "Ode tvoja ofanzyva, Ingles, recze Pablo. "Udzyi u peinu, tvoji Ijudi samo to nisu

nai li." U peini je Marija poslovala pored vatre, a Pilar pored kuhinjskog stola. vatra se pu yla, ali kad je devojka podjarila gurajui komad drveta i ma ui parczetom savijene hartije dim se di e i plamen zasja i po to je vetar povukao kroz rupu na krovu, drvo pocze da gori plamtei svetl o. "A taj sneg, upita Robert D ordan, "misli li da e mnogo napadati?" "Mnogo, recze Pablo zadovoljno. Onda se obrati Pilar. "A ni tebi se ne svidzya? Sad kada ti zapoveda ne svidzya ti se sneg?" "A mi que?" recze Pilar preko ramena. "Ako pada, pada." "Hoe vina, Ingles?" recze Pablo. "Pio sam ceo dan oczekujui sneg." "Daj mi olju, recze Robert D ordan. "U zdravlje snega, recze Pablo i kucnu se s njim. Robert D ordan ga pogleda u oczy i kucnu se cza om. Ti krmeljivi vepre, pomisli on. voleo bih da ti tresnem ovu cz a u u zube. Nemoj pridavati va nosti, pomisli on, nemoj pridavati tom va nosti. "Ba divan sneg, recze Pablo. "Nee sygurno spavati napolju kad ovako pada." Tako, i to tebe muczy, mislio je Robert D ordan. Ima ti mnogo nevolja, zar ne, Pabl o? "Neu, recze on ucztivo. "Ne. vrlo je hladno, recze Pablo. "vrlo vla no." Ti i ne zna za to ti jorgani staju ezdeset pet dolara, pomisli Robert D ordan. Zeleo b ih da dobijem po dolar za svaki put kad sam u njemu pro spavao na snegu. "Znaczy moram da spavam ovde unutra?" upita ucztivo. "Da." "Hvala, recze Robert D ordan. Spavau napolju." snegu? 242 243 "Da, idi ti do dzyavola sa svojim krvavim, crvenim, krmeim oczyma i svinjskim cze kinjavim licem. "Na snegu." Na tom milion puta prokletom, izdajniczkom, neoczeki vanom, kurvanjskom, kopilanskom snegu. On pridzye Mariji koja je stavila na vatru jo komad jelovine. "vrlo je lep sneg, recze on Mariji. "Ali nije dobro to pada, zbog posla, zar ne?" upita ga ona. "Jesy li mnogo zabrin ut?" "Que va, recze on. "Ne vredi se brinuti. Kad e veczera biti gotova?" "Mislila sam da e imati apetita, recze Pilar. "Hoe parcze syra da ti odre em?" "Hvala, recze on i ona pru i najpre ruku da skine sa kuke syr koji je visyo u mre i sa tavanice i povlaczei no em preko ve naczete strane odsecze mu poveliku kri ku. On j e stajao i jeo. Osealo se malo suvi e da je kozji, pa nije bio naroczyto prijatan. JMarija, dozva Pablo sa stola za kojim je sedeo. " ta je?" upita devojka. "Obri y sto, Marija, recze Pablo i nasme y se Robertu D ordanu. "Obri y ti najpre svoje brljotine, recze mu Pilar. "Obri y najpre bradu i ko ulju, a o nda sto." "Marija, zovnu Pablo. "Nemoj obraeati pa nju na njega. Pijan je, recze Pilar. "Marija, recze Pablo. "Jo uvek pada sneg i sneg je lep." JvCHvO.v JLlClllt 111 nje, pomisli Robert D ordan. Te stare krmee oczy ne znaju za to sam ja platio u vudzo voj radnji ezdeset i pet dolara za tu stvar. Ipak bih voleo da se Ciganin vrati. Czym Ciganin dodzye, ii u da potra im starca. Po ao bih odmah, ali ih vrlo verovatno n e bih na ao. Ne znam gde se starac smestio. "Hoe li da pravi grudve?" recze on Pablu. "Hoe li da se grudvamo?" " ta?" upita Pablo. " ta predla e ?" "Ni ta, recze Robert D ordan. Jesy li dobro pokrio sedla?"

"Jesam." Onda Robert D ordan recze na engleskom: "Hoe li nahraniti te konje, ili e ih, zaveza v y im zadnje noge naterati da van ograde tra e hranu pod snegom, kopaju zaklon?" " ta?" "Ni ta! To je tvoj problem, czovecze. Idem ja odavde pe ke." "Za to govori engleski?" upita ga Pablo. "Ne znam, recze Robert D ordan. "Ponekad kad sam vrlo umoran govorim engleski. Ili kad mi se vrlo gadi. Ili kad se prevarim, recymo. Kad se uveliko prevarim, ja p rosto govorim engleski da bih mu czuo zvuk. Njegov zvuk ohrabruje. Treba nekad d a poku a ." " ta ka e , Ingles?" recze Pilar. "To izgleda vrlo zanimljivo, ali ja ne razumem." "Nothing, recze Robert D ordan. "Rekao sam, ni ta na engleskom." "Dobro, recze Pilar. "Govori panski. Krae je i prostije na panskom." 244 245 , Svakako, recze Robert D ordan. Ali, oh, mladiu, pomisli on, o Pablo, o Pilar, o, Marija, o, vi dva brata u uglu czyja imena sam zaboravio, a mo rao bih da ih pam tim, ali nekad sam umoran od svega tog. I od tog, i od vas i od sebe i rata i za t o je, za to je, pobogu, taj sneg morao da padne? To je ve prevr ylo svaku meru. Ne, n ije. Ni ta nije prevr ylo svaku meru. Mora sve primiti kakvo je, i izyi iz toga, i pre stati da se pona a kao primadona i prihvatiti czynjenicu da sneg pada kao to sy je m alopre bio prihvatio, a sledea stvar koju treba da uradi jeste da taczno ispitas C iganina i da ode da dovede svog starca. Ali sneg da pada! Sad u ovom mesecu. Prest ani, recze on sebi. Prestani s tim i pomiri se s tim. To je ona cza a, zna . Kako on o ide s cza om? Mora da dotera svoje pamenje ili da ne misli na cytate, jer kad ne potrefi , onda ti se to vrse po glavi kao ime koje sy zaboravio, i ne mo e da ga se o trese . Kako ono ide u vezy s cza om? "Daj mi molim te cza u vina, recze on panski. Onda, "Mnogo snega? A?" recze on Pabl u. "Mucha nieve." Pijani czovek ga pogleda i naceri se. Klimnu glavom, pa se opet naceri. "Nema ofanzyve. Nema aviones. Nema mosta. Samo sneg, recze Pablo. "Misli da e dugo trajati?" Robert D ordan sede pored njega. "Misli li da e padati celo leto, a, Pablo, czovecze?" "Czytavo leto, ne, recze Pablo. "Danas i sutra, dzya." "Po czemu to misli ?" "Postoje dve vrste oluja, recze Pablo sumorno i razborito. "Jedna dolazy sa Piri neja. S njom dolaze velike hladnoe. Ali za tu je suvi e kasno." Dobro je, recze Robert D ordan. "1 to je neSto." "Ova oluja dolazy iz Kantabrika, recze Pablo. "Dolazy s mora. S vetrom iz tog pr avca bie velike oluje i mnogo snega." "Gde sy ti sve to nauczyo, stari?" upita ga Robert D ordan. Sad, kad ga je pre ao bes, oluja ga je uzbudzyivala kao to su ga uvek oluje uzbudzy ivale. vejavica, vetar, iznenadni vihor, tropska oluja, ili letnji pljusak u umi s grmljavinom uzbudzyivali su ga vi e nego i ta drugo. To uzbudzyenje je bilo sliczn o uzbudzyenju u bicy izuzev to je bilo czysto. Postoji vetar koji duva za vreme b itke, ali je to vreo vetar vreo i suv kao to su ti usta i duva sna no vrelo i prlja vo di e se i nestaje sa sudbinama dana. Poznavao je takav vetar. Ali meava je potpuno drukczyja. U meavi pridzye divljim ivotinjama i one se ne pla e. Hodaju po prirodi ne znajui gde su i srne ti ponekad stanu u zavetrinu kolibe. Za vreme meave naidzye na losa koji pomisli od konja da je drugi los, pa poczne da t i kaska ususret. U meavi uvek izgleda, bar neko vreme, kao da ne postoje neprijat elji. Za vreme meave vetar mo e da duva kao uragan, ali duva belu czystotu i vazduh je pun pokretne beline i sve stvari izgledaju izmenjene, i kad vetar stane, ond a nastaje mir. Bila je to velika oluja, pa ipak je mogao da u iva u njoj. Sve je u ni tavala, ali ipak je mogao da u iva vi njoj. Glava vI "E1 Sordo je bio ovde, recze Pilar Robertu D ordanu. Iz oluje su u li u zadimljenu t oplotu peine, ena je mahanjem glave dala znak Robertu D ordanu da joj pridzie. "Oti ao je da obidzie konje."

"Dobro. Da li je ostavio neku poruku za mene?" "Samo da je oti ao po konje." "A mi?" "No se, recze ona. "Pogledaj ga." Kad je u ao Robert D ordan je video Pabla, i Pablo mu se nasme io. Sad ga je gledao ka ko sedi za drvenim stolom, sme i mu se i ma e mu rukom. "Ingles, doviknu Pablo. "Jo uvek pada, Ingles." Robert D ordan mu mahnu glavom. "Da ti izujem cypele i da ih osu im, recze Marija. "Obesyu ih ovde na dimu." "Pripazy da ih ne izgori , recze joj Robert D ordan. "Ne bih eleo da ovuda bos hodam. ta je ovo?" okrenu se on Pilar. "Je li ovo neki sastanak? Je li stra a napolju?" "Po ovoj oluji? Que va." est Ijudi je sedelo za stolom, ledziima naslonjenim na zyd. Anselmo i Fernando su stresali sneg sa svojih kaputa, udarali po pantalonama i strugali cypelama o zy d pored ulaza. "Skini kaput, recze Marija. "Nemoj da ti se sneg topi na njemu." Robert D ordan svucze kaput, otrese sneg s pantalona i odre i cypele. Sve e ukvasyti ovde, recze Pilar. "Pa ti syniepC2vala ovBmo." "Ip lC*nije ti valjda te ko da ode do vrata da se oczJsti ." 11 "Izviniv, recze Robert D drdan, stojei bosonog naprljavom tlu. Dodaj mi pkr czarapa , Marija." "Gospod i(spodar, reczejPilar i gurnu komad drvela na vatru. if" "Ha5rrit[gaprovechar al tiempo, recze joj Ro bert D ordan. "Mora koristiti vreme ko je ti stoji na raspolo enju." "Zakljuczano je, recze Marija. vEvo ti kljucz, i on joj ga dobacy. li ne otkljuczava ovaj d ak." 274 275 "To je od onog drugog. Gore su na vrhu sa strane." Devojka nadzie czarape, zatvori d ak, zakljucza ga i donese ih zajedno sa kljuczem . "Sedi, obuj ih i protrljaj dobro noge, rece ona, i Robert D ordan joj se nasme i. "Zar ih ne mo e obrisati svojom kosom?" recze on da bi ga Pilar czula. "vidi ti svinje, recze ona. "Najpre se pona a kao gospodar zamka, a onda kao sam n a biv i gospod. Udari ga cepanicom, Marija." "Nemoj, recze joj Robert D ordan.Ja se alim, jer sam srean." "Jesy li srean?" "Da, recze on. "1 mislim da sve dobro ide." "Roberto, recze Marija. "Hajde, sedi i obri i noge i onda u ti doneti ne to da popije da se zagreje ." "Ti misli da czovek pre nikad nije ukvasyo noge, recze Pilar. "Niti da su pahulji ce ikad ranije padale." Marija donese jednu ovcziju ko u i stavi je na prljavo tlo peine. "Evo ti, recze ona. "1 dr i to ispod sebe dok se cypele ne osu e." Ko a je bila tek sasu ena i ne tavljena, i dok je Robert D ordan na njoj dr ao noge u czar apama, oseao je kako pucka kao pergament. vatra se pu ila i Pilar zovnu Mariju. "Duvaj u tu vatru, ti lenjivice. Nije ovo pu n ica." "Duvaj sama, recze Marija. "Ja tra im fla u koju je El Sordo ostavio." "Ona je Iza njegovih d akova, recze Pilar. "Mora li se ti brinuti o njemu kao da je odojcze?" "Ne, recze Marija. "Nego kao za czoveka kome je hladno i koji je mokar. I kao za czoveka koji se ba vratio svojoj kui. Evo je." Ona donese fla u do mesta gde je Rob ert D ordan sedeo. "To je fla a koju smo videli u podne. Od nje bi se dala napraviti lepa lampa. Kad budemo opet imali elektriku, kakvu divnu lampu emo moi da napravi mo od ove fla e." Gledala je na pozlaenu fla u s divljenjem. "Kako se to pije, Robert o?"

"Mislio sam da sam Ingles, recze joj Robert D ordan. "Pred drugima ja te zovem Roberto, recze ona i pocrvene. "Kako e ga piti, Roberto? " "Roberto, recze Pablo muklim glasom i klimnu glavom Robertu D ordanu. "Kako eli , don Ro berto?" "Ho<5e ti malo?" upita ga Robert D ordan. Pablo odmahnu glavom. "Ja se opijam vinom, recze on sa dostojanstvom. "Idi u Bahusa, recze mu Robert D ordan na panskom. "Ko je Bahus?" upita Pablo. "Tvoj drug, recze Robert D ordan. ,Iikad nisam czuo za nj, recze Pablo sumorno. "Nikad u ovim planinama." "Daj cza u Anselmu, recze Robert D ordan Mariji. "On se smrzao." Obuvao je suve czar ape, a viski i voda u cza i imali su odredzien ukus i blago su zagrevali. Ali ne u skovitlava sve u tebi kao absynt. Nema ni ta kao absynt.

276 277 Ko je mogao i pomisliti da oni ovde gore imaju viskija, pomisli. Ali, kad dobro razmisli , La Granha je jedino mesto u paniji gde sy ga skoro sygurno mogao nai. Zam isli El Sorda, koji je nabavio fla u za minera koji e ga posetiti i onda se setio d a je donese ovde i da je ostavi. To u stvari nije njihov naczin. Oni iznesu fla u i poslu e piem. Kao to bi Francuzy uradili, i onda ono to preostane saczuvali bi za d rugi put. Ne, istinski se brinuti i misliti da to posetilac mo da voli i onda done ti to da bi ga obradovao, a sam biti zauzet poslom pri kojem nema nikakvog razlo ga da se misli na bilo koga do na sebe, i ni na ta drugo do na posao koji se radi - to je panski. Takva je jedna vrsta panaca, pomisli. To, to e se setiti da ti done se viski, jedan je od razloga da zavoli taj narod. Nemoj ih praviti romanticznim, pomisli. Ima mnogo vrsta panaca kao i Amerikanaca. Pa ipak, to dono enje viskija j e vrlo lepa stvar. "Kako ti se svidzia?" upita on Anselma. Starac je sedeo pored vatre s osmehom na licu i krupnim rukama dr ao cza u. On klimn u glavom. "Ne?" upita ga Robert D ordan. "Dete je stavilo vode u ovo, recze Anselmo. "Ba kao to pije i Roberto, recze Marija. "Jesy li ti ne to naroczito?" "Nisam, recze joj Anselmo. "Ba ni ta naroczito. Ali volim da osetim kako pecze kad se spu ta dole." "Daj mi to, recze Robert D ordan devojcy, "i nalij mu onoga to pecze." On preruczi sadr aj u svoju cza u i praznu vrati devojcy, koja u nju pa ljivo uli iz f la e. , mseimo uze cabu, z,cziuczu,i giavu da mu tecznost klizy niz grlo. Posmatrao je Mariju koja je stajala i dr ala fla u i namignu joj dok su mu suze navirale na oba oka. "To, recze. "To." Onda obliza usne. "To je ono to ubija crva koji nas opseda ." "Roberto, recze Marija i pridzie mu dr ei jo uvek fla u. "Jesy li gotov, mo e li jesti?" ,Je li gotovo?" "Gotovo je, kad eli ." "Jesu li ostali jeli?" "Svi izuzev tebe, Anselma i Fernanda." "Onda da jedemo, recze joj on. "A ti?" "Posle s Pilar." ,Jedi sad s nama." "Ne. To nije zgodno." "Hajde, jedi. U mojoj zemlji czovek ne jede pre ene." "To je u tvojoj zemlji. Ovde je bolje jesti do cnije." ,Jedi kad i on, recze Pablo gledajui od stola. "Jedi s njim. Pij s njim. Spavaj s njim. Umri s njim. Dr i se obiczaja njegove zemlje." ,Jesy li ti pijan?" recze Robert D ordan stojei ispred Pabla. Prljavi, u bradu zara stao covek gledao ga je zadovoljno. "Da, recze Pablo. "Gde je tvoja zemlja, Ingles, u kojoj ene jedu s mu karcyma,"

"U Estados Unidos u dr avi Montana." "Da li tamo Ijudi nose suknje, kao ene?" "Ne. To je u kotskoj." "Ali slu aj, recze Pablo. "Kad vi nosyte suknje, Ingls -" 278 279 "Ne nosym ja suknje, recze Robert D ordan. "Kad nosyte te suknje, produ i Pablo, " ta no syte ispod njih?" "Ne znam ta kotlandziani nose, recze Robert D ordan. "Pitam se i ja sam." "Ne Escoceses, recze Pablo. "Kome je stalo do Escoceses? Kome je uop te stalo do n eczega to ima tako neobiczno ime? Ti, ja ka em, ti, Ingles. ta ti nosy ispod suknje k ad sy u svojoj zemlji?" "Rekao sam ti dvaput da mi ne nosymo suknje, recze mu Robert D ordan. "Ni kad smo pijani, ni u ali." "Ali ispod sukanja, produ avao je Pablo. "Jer je dobro poznato da vi nosyte suknje . Czak i vojnicy. video sam fotografije, a video sam ih i u cyrkusu. Sta nosyte ispod sukanja, Ingles?" "Los cojones, recze Robert D ordan. Anselmo se nasmeja, a i ostali koji su slu ali; svi izuzev Fernanda. vredziao ga j e zvuk te reczi, i grubost te reczi izgovorene pred enama. "Dobro, to je normalno, recze Pablo. "Ali mi se czini kad imate cojones, ne bist e morali nosyti suknje." "Nemoj mu dozvoliti da opet poczne, Ingles, recze czovek pljosnata lica i zgnjec zena nosa koga su zvali Primitivo. "On je pijan. Recy nam ta se gaji u tvojoj zem lji?" "Krave i ovce, recze Robert D ordan. "1 mnogo ita i grahorice. I mnogo eerne trske." Njih trojica su sada sedeli za stolom, a ostali su sedeli tu blizu, izuzev Pabla koji je sedeo sam i krczag vina ispred njega. Za veczeru su imali isti gulas kao i prethodne veceri, i Robert Dzordan ga je jeo s u ivanjem. "Ima li u tvojoj zemlji planina? Kad ima takvo ime, sygurno ima planina, upita P rimitivo ucztivo da bi zapoczeo razgovor. Njega je zbunjivalo Pablovo pijanstvo. "Mnogo planina i to vrlo visokih." "A ima li dobrih pa njaka?" "Odlicznih; visokih letnjih ispa a u umama ko je su pod upravom dr ave. A u jesen se stado goni u donje predele planinskih venaca." "Da li tamo seljacy poseduju zemlju?" "vei deo zemlje je u posedu onih koji je obradziuju. U poczetku je zemlja pripada la dr avi, ali ako sy iveo na njoj i izjavio da ima nameru da je unapredi , mogao sy d a dobije po sto i pedeset hektara". "Ispriczaj mi kako je to uradzieno, recze Agustin. "To je agrarna reforma, to ve znaczi ne to." Robert D ordan objasni proces gazdinstava. On o tom nikad ranije nije mislio kao o nekoj agrarnoj reformi. "To je sjajno, recze Primitivo. "Znaczi, vi imate komunizam u svojoj zemlji?" "Ne. To je uradzieno pod Republikom." "Po mom mi ljenju, recze Agustin, "sve se mo e uraditi pod Republikom. Ja ne vidim p otrebe za drugim oblikom upravljanja." "Ima li kod vas velikih posednika?" upita Andres. "Mnogo." "Onda mora da ima zloupotreba." "Svakako. Ima mnogo zloupotreba." 280 281 "Ali vi ete ih otkloniti?" "Poku avamo sve vi e i vi e. Ali ih jo uvek ima mnogo." "Ali nema velikih imanja koja bi se mogla rasparczati?" "Ima. Ali ima Ijudi koji veruju da e ih taksama uni titi." "Kako?"

Robert D ordan, obrisav i hlebom czanak u kome je bio gula , objasni system poreza na prihod i na nasledstvo. "Ali veliki posedi ostaju. A postoje porezy i na zemlju, recze on. "Ali sygurno e se veleposednicy i bogata i dii protiv takvih poreza. Czini mi se da su takvi porezy revolucyonarni. Oni e ustati protiv vlade kad vide da su ugro eni, taczno onako kao to su fa isti uradili ovde, recze Primitivo. "Mo da." "Onda ete vi morati da se borite kao to se mi sad ovde borimo." "Da, moraemo da se borimo." "Ali u va oj zemlji nema mnogo fa ista?" "Ima ih mnogo koji ne znaju da su fa isti, ali e to saznati kad dodzie vreme." "Da, ali vi ih ne mo ete uni tavati pre nego to se pobune?" "Ne, recze Robert D ordan. "Ne mo emo ih uni tavati. Ali mo emo vaspitavati narod tako d a se pla i fa izma i da ga prepozna czim se pojavi i da se bori protiv njega." "Zna li gde nema fa ista?" upita Andres. "Gde?" "U Pablovom mestu, recze Andres i nasme i se. "Zna li ta se desylo u tom selu?" upita Primitivo Roberta D ordana. "Da, czuo sam." "0d, Pilar?" "Da." "Nisy mogao sve da sazna od ene, recze Pablo muklo. "Ona nije videla kraj jer je p ala sa stolice pored prozora." "Ka i mu onda ti ta se desylo, recze Pilar. "Kad ve ja ne znam, ispriczaj mu ti." "Ne, nisam o tom nikad priczao." ,JMe, recze Pilar. "A ti i nee da je ispricza . Sad bi voleo da se to nije desylo." "Ne, recze Pablo. "To nije istina. I da su svi pobili fa iste kao to sam ja, ne bi sad vi e bilo rata. voleo bih da se nije desylo onako kako se desylo." "Za to to ka e ?" upita Primitivo. "Da li menja stav?" "Ne. Ali bilo je surovo, recze Pablo. "U to vreme sam bio vrlo surov." "A sad sy pijan, recze Pilar. "Da, recze Pablo. "8 va im dopu tenjem." vi e sy mi se svidziao kad sy bio surov, recze mu ena. "Od svih Ijudi pijanica je n ajgori. Lopov kad ne krade je kao i ostali. Egzekutor ne vr i posao kod svoje kue. Ubica, kad je kod kue, mo e da opere ruke. Ali pijanica smrdi i bljuje u svom sopst venom krevetu i razara svoje organe alkoho lom." "Ti sy ena i ti ni ta ne razume , recze Pablo monotono. "Ja sam pijan od vina i bio b ih srean 282 283 samo da nisam ubio te Ijude. Zbog svih njih sam ispunjen tugom." On tu no zatrese glavom. "Daj mu malo toga to je El Sordo doneo, recze Pilar. "Daj mu ne to da ivahne. Postaj e toliko tu an da ga ne mo e podneti." "Kad bih mogao da ih povratim u ivot, povratio bih ih, recze Pablo. "Idi i j. .. se, recze mu Agustin. "Gde se mi ovo nalazymo?" "Sve bih ih vratio nazad u ivot, recze Pablo tu no. "Sve do jednog." "Tvoju mater, recze Agustin. "Prestani tako da govori ili idi napolje. Fa iste sy p obio." "Cuo sy ta sam rekao, recze Pablo. "Povratio bih ih sve u ivot." "1 onda bi ti bilo sve potaman, recze Pilar. "Nisam u svom ivotu videla takvog cz oveka. Do jucze sy bio saczuvao ne to mu kosti. A danas je u tebi nema ni koliko u b olesnom maczetu. I jo sy srean u svom pijanstvu." "Trebalo je da pobijemo sve ili nijednog, klimnu Pablo glavom. "Sve ili nikoga." "Slu aj, Ingles, recze Agustin. "Kako se desylo, da sy ti do ao u paniju? Ne obraaj pa n ju na Pabla. On je pijan." "Prvi put sam do ao u paniju pre dvanaest godina da prouczim zemlju i jezyk, recze Robert D ordan. "Ja predajem panski na univerzytetu." "Ti vrlo malo liczi na profesora, recze Primitivo.

"Nema brade, recze Pablo. "Nema brade. Po gledajte ga." "Jesy li ti stvarno profesor?" "Predavacz." "Ali ti pouczava ?" "Da." "Ali za to panski?" upita Andres. "Zar ti ne bi bilo lak e da predaje engleski, kad sy ve Englez?" "On govori panski kao i mi, recze Anselmo. "Za to ne bi predavao panski?" "Da. Ali, na izvestan naczin, smelo je da stranac predaje panski, recze Fernando. "Ne mislim time da govorim ne to protiv tebe, don Roberto." "On je la ni profesor, recze Pablo vrlo zado voljan sobom. "Nema bradu." "Ti svakako zna bolje engleski, recze Fernando. "Zar ne bi bilo bolje i lak e i jas nije da predaje engleski?" "On ne predaje pancyma -" pocze Pilar da se me a. "Nadam se da ne predaje, recze Fernando. "Pusti me da dovr im, ti mazgo, recze mu Pilar. "On predaje panski Amerikancyma. Am erikancyma iz Severne Amerike koji govore engleski." "Zar oni ne govore panski?" upita Fernando.Ju noamerikancy govore." "Mazgo, recze Pilar. "On predaje panski Amerikancyma iz Severne Amerike koji govo re engleski." "Uza sve to ja ipak mislim da bi njemu bilo lak e da predaje engleski, ako tim jez ykom govori, recze Fernando. "Zar ne czuje da govori i panski?" zatrese Pilar beznade no glavom prema Robertu D ord anu. "Da. Ali sa naglaskom." "Kakvim?" upita Robert D ordan. 284 285

"Iz Estramauure, rece Fernando va no. "0, majko moja, recze Pilar. "Kakav je ovo jt!" "Mogue, recze Robert D ordan. "Ja sam odande sad do ao." "1 on ga dobro zna, recze Pilar. "Ti stara devojko, okrete se ona Fernandu. "Jes y li se najeo?" "Mogao bih jo da jedem ako ima, recze joj Fernando. "1 nemoj misliti da sam hteo da ka em ne to protiv tebe, don Roberto -" "Mleko ti tvoje, recze Agustin jednostavno. "Mleko ti tvoje. Zar mi zato di emo re volucyju da bi druga nazyvali don Roberto?" "Za mene je revolucyja zato da bismo posle mogli svima govoriti don, recze Ferna ndo. "Tako treba da bude pod Republikom." ,JMleko ti, recze Agustin. "Crno ti mleko tvoje." "A ja ipak mislim da bi za don Roberta bilo i lak e i jednostavnije da predaje eng leski." "Don Roberto nema bradu, recze Pablo. "On je la ni profesor." " ta misli time da ka e to nemam bradu?" upita ga Robert D ordan. " ta je ovo?" On se po di po bradi i obrazyma, tri dana se nije brijao, pa su mu izrasle plave czekinje . "Nema bradu, recze Pablo. On zatrese glavom. "To nije brada." Bio je sad gotovo a ljiv. "On je la ni profesor." " J. .. vam mleko svima, recze Agustin. "Ako ovo ne liczi na ludnicu." "Treba da pije , recze mu Pablo. "Meni sve izgleda normalno. Izuzev to don Roberto nema brade." Marija predzie rukom Robertu D ordanu po obrazu. "Ima bradu, recze ona Pablu. "Ti to mora znati, recze Pablo, i Robert D ordan ga pogleda. Ne verujem da je toliko pijan, pomisli Robert D ordan. Ne, nije toliko pijan. I mi slim da je bolje da se pripazym. "Ti, recze on Pablu. " ta misli , hoe li ovaj sneg potrajati?" " ta ti misli ."

"Ja sam tebe pitao?" "Pitaj drugog, recze Pablo. "Nisam ja tvoja obave tajna slu ba. Ti ima novine iz obav e tajne slu be. Pitaj enu. Ona komanduje." "Ja sam pitao tebe." "Idi, j. .. ja tebe, recze mu Pablo. "Tebe i tu enu i devojku." "On je pijan, recze Primitivo. "Ne obraaj pa nju na njega, Ingles." ,Ja ne verujem da je toliko pijan, recze Robert D ordan. Marija je stajala pored njega i Robert D ordan je video da je Pablo posmatra preko njegovog ramena. Male oczi, sliczne veprovim, gledale su je iz okrugle, czekinj ave glave i Robert D ordan je mislio: poznavao sam mnoge ubice u ovom ratu, a i pr e rata, i svi su bili razlicziti; ne postoji nijedna zajedniczka crta; ni ta kao n eki kriminalni tip; ali Pablo ba sygurno nije lep. Ne verujem da ti mo e da pije , recze on Pablu. "Niti da sy pijan." 286 287 "Ja sam pijan, recze Pablo sa dostojanstvom. "Piti nije ni ta. va no je biti pijan. Estoy muy borracho." "Sumnjam, recze mu Robert D ordan. "Kukavica, da." Odjednom je nastupila takva ti ina u peini da je czuo i tanje drveta to je gorelo na og nji tu na kom je Pilar kuvala. Czuo je kako pucka ovczja ko a kad bi se svom te inom o slonio na noge. Czinilo mu se da mo e da czuje kako sneg napolju pada. To nije czu o, ali je mogao da czuje ti inu u koju je padao. voleo bih da ga ubijem i da svr im s tim, mislio je Robert D ordan. Ne znam ta e da ur adi, ali nee biti ni ta dobro. Prekosutra je most, a taj czovek je rdziav i predsta vlja opasnost za uspeh czitavog pothvata. De, da svr imo s tim. Pablo mu se naceri i di e jedan prst i njime predzie preko grkljana. On zatrese gl avom, i ona se na njegovom debelom, kratkom vratu pokrete vrlo malo na jednu i n a drugu stranu. "Ne, Ingles, recze on. "Ne izazyvaj me." On po gleda Pilar i recze joj: "Na taj naczin me se nee otarasyti." "Sinverguenza, recze mu Robert D ordan, u du i sad re en na akcyju. "Cobarde." "To je sasvim mogue, recze Pablo. "Ali ne treba me izazyvati. Uzmi ne to i popij, I ngles, i daj eni do znanja da je bilo bez uspeha." "Jezyk za zube, recze Robert D ordan. "Ja te izazyvam za svoj raczun." "Ne vredi se za to truditi, recze Pablo. "Ja ne izazyvam." "Ti sy bicho raro, recze Robert D ordan, ne elei da ispusti stvar; nije hteo da mu p o drugi put promakne, dok je govorio znao je da se sve to jednom ranije de avalo; imao je oseanje da igra ulogu po seanju na ne to to je nekad czitao ili sanjao, oseao je da se sve to okree u krugu. "vrlo redak, da, recze Pablo. "vrlo redak i vrlo pijan. U tvoje zdravlje, Ingles On kupom zagrabi vina iz czinije i di e je, "salud y cojones." On je redak, u redu, pomisli Robert D ordan, i sylan, i vrlo slo en. Nije vi e mogao d a czuje vatru od svog sopstvenog disanja. "Ovo u tvoje zdravlje, recze Robert D ordan i zagrabi cza om vina. Izdaja ne bi ni ta ni vredela bez svih ovih zdravica, pomisli on. Nazdravi. "Salud, recze. "Salud i salud ponovo, ti salud, pomisli. Salud, ti salud. "Don Roberto, recze Pablo mraczno. "Don Pablo, recze Robert D ordan. "Nisy ti nikakav profesor, recze Pablo "jer nema brade. I da bi me dokrajczio mor ao bi da me ubije , a ti za to nema cojones." Gledao je Roberta D ordana zatvorenih usta, tako da su mu usne stvarale usku linij u, kao usta ribe, pomisli Robert D ordan. Takvu glavu imaju ribe je urice koje gutaj u vazduh i koje se nadmu kad ih ulove. "Salud, Pablo, recze Robert D ordan i di e cza u i popi je. Mnogo uczim od tebe." "Ja uczim profesora, klimnu Pablo glavom. "Hajde, don Roberto, biemo prijatelji." "Mi smo ve prijatelji." "Ali sad emo biti dobri prijatelji." 288

19 Ernest Hemingvej, Iv 289 "Ja odlazym odavde, recze Agustin. "Zaista, tvrdi se da moramo tonu kojeczega pr ogutati u ivotu, ali sad, dobijam po dvadeset kilograma na minut, evo ovde u uvo. " " ta ti je, negro?" recze mu Pablo. "Zar ti se ne svidzia to smo don Roberto i ja p rijatelji?" Priczuvaj ti nju ku ako me bude nazyvao negro." Agustin mu pridzie i st ade ispred njega dr eczi ruke spu tene. "Tako te zovu, recze Pablo. "Ali ne ti." "Dobro, onda, blanco -" "Ni tako." "Kako onda, crveni?" "Da. Crveni. Rojo. Sa crvenom zvezdom na e armije i u czast Republike. A moje ime je Agustin." "Kakav je ovo patriot, recze Pablo. "Gle, Ingles, kakav je ovo primeran patriot. " Agustin ga sna no udari po ustima levom rukom, zadajui mu brz udarac nadlanicom. Pa blo je sedeo. Uglovi usta su mu bili prljavi od vina i izraz mu se nije menjao, ali Robert D ordan primeti kako mu se oczi su avaju, kao to se pri jakoj svetlosti ma czje zenice zatvaraju do vertikalnih proreza. "Ni ovo, recze Pablo. "Ne raczunaj na to, eno." On okrete glavu prema Pilar. "Nis am izazvan." Agustin ga ponovo udari. Ovog puta ga je udario u usta stisnutom pesnicom. Rober t D ordan je dr ao pi tolj u rucy pod stolom. On je otkoczio osyguracz i gurnuo Mariju levom rukom. Ona se pokrete malo, ali on je opet levom rukom sna no munu u rebra da bi je naterao da se stvarno udalju Ona sad ode i on je video jednim krajiczkom oka kako promicze uza zyd peine, prem a vatri, i Robert D ordan je sad posmatrao Pablovo lice. Czovek okrugle glave sedeo je i buljio u Agustina svojim praznim oczicama. Zenic e su mu sad bile jo manje. Oblizao je usne, digao gore ruku i nadlanicom obrisao usta, onda je pogledao i video krv na rucy. On prevucze jezykom preko usana, ond a pljunu. "Ni ovo, recze on. "Ja nisam budala. Ja ne izazyvam." "Cabron, recze Agustin. "Ti to mora znati, recze Pablo. "Ti poznaje enu." Agustin ga opet sna no udari po ustima, a Pablo mu se nasmeja pokazujui ute, kvarne, slomIjene zube u pocrvenelom otvoru usta. "Ostavi se tog, recze Pablo i posegnu cza om da zahvati vina iz czinije. "Niko ovd e nema cojones da me ubije, a ovako rukama je glupo." "Cobarde, recze Agustin. "Ni reczi, recze Pablo i mukajui ispra usta vinom. Onda ga ispljunu na pod. "Ja sa m daleko van doma aja reczi." Agustin je stajao i posmatrao ga i psovao ga, govorei polako, jasno, gorko i prez rivo, i psujui uporno kao da vilama za dziubre istovaruje iz kola gnojivo na njiv u. ,>Ni to, recze Pablo. "Ostavi se tog Agustin. I nemoj me vi e udarati. Povredie ruke ." Agustin se okrete od njega i ode ka vratima. "Nemoj ii napolje, recze Pablo. "Napolju pada sneg. Smesti se ovde." 290 291 "A ti! Ti!" Agustin se okrete od vrata i obrati mu se stavljajui czitav svoj prez yr u jedno jedino Ti " " ji. "Da, ja, recze Pablo. "Ja u biti iv, ako ti bude mrtav." On zagrabi jo jednu cza u vina i di e je prema Robertu D ordanu. "U zdravlje profesora, recze on. Onda se obrati Pilar. "U zdravlje senjore zapovednika." Onda im svima nazdravi, "U zdravlje svih zanesenih." Agustin mu pridzie i udariv i ga naglo rukom postrance izbacy mu cza u iz ruke.

"To je raspikustvo, recze Pablo. "To je glupo." Agustin mu recze ne to grubo. "Ne, recze Pablo grabei jo jednu cza u. "Ja sam pijan, zar ne vidi ? Kad nisam pijan, ne govo rim. Nikad me nisy czuo da mnogo govorim. Ali pametan czovek mora nekad da se opije da bi proveo neko vreme sa budalama." ,Jdi, j. .. ti ja mleko tvog kukaviczluka, recze mu Pilar. "Znam ja dobro tebe i tvoj kukaviczluk." "Kako samo ta ena govori, recze Pablo. "Idem ja napolje da pogledam konje." , Jdi i j. .. ih, recze Agustin. "Nije li to tvoj obiczaj." "Ne, recze Pablo i zatrese glavom. Skidao je sa zyda svoj veliki kaput napravlje n od ebeta i gledao Agustina. "Ti, recze, "Ti i tvoja neobuzdanost." " ta e da uradi s konjima?" upita ga Agustin. "Pripazyti ih, recze Pablo. "P... ti ih ja, recze Agustin. "Konjski Ijubav nicze." "Meni je do njih vrlo stalo, recze Pablo. "Cak i odostrag su lep i i imaju vi e razu ma od ovih Ijudi. Zabavljajte se, recze i nasmeja se. "Priczaj im o mostu, Ingle s. Objasni im njihove du nosti pri napadu. Gde e ih odvesti, Ingles, posle mosta? Ku da e odvesti svoje patriote? O tome sam razmi ljao czitav dan dok sam pio." "O czemu sy ti mislio?" "O czemu sam mislio?" upita Pablo i jezykom unaokolo opipa usne iznutra. "Que te importa, ta sam ja mislio." "Recy, recze mu Agustin. "Mnogo, recze Pablo. On je navukao preko glave kaput napravljen od ebeta i okrugl ina glave mu je sad provirivala iz prljavih utih nabora ebeta. "Mnogo sam razmi ljao ." " ta?" rece Agustin. " ta?" "Mislio sam o tom kako ste vi grupa zanesenih Ijudi, rec ze Pablo. "Koju vodi jedna ena cziji je mozak izmedziu butina i stranac koji je d o ao da bi vas uni tio." "Mar odavde, povika Pilar. "Mar odavde i provaljaj se u snegu. Nosy se odavde sa s vojim pokvarenim mlekom, ti iscedzieni konjski maricon." "Tako se govori, recze Agustin divei se, ali odsutan. Bio je zabrinut. "Idem, recze Pablo. "AH vratiu se uskoro." On podi e ebe a vratima peine i zakoraczi napolje. Onda sa ita doviknu, "Jo pada, ." Bio sam arroyero mnogo godina, recze Pablo. "Prevozyli smo velikim kolima terete preko planina, pre nego to su kamioni u li u upotrebu. Na tom poslu sam nauczio sv e o vremenu." "A kako sy ti pristupio pokretu?" "Ja sam uvek bio na levicy, recze Pablo. "Uvek smo imali mnogo dodira sa svetom iz Asturije gde je svet politiczki vrlo razvijen. Ja sam uvek bio za Republiku." "A ta sy radio pre pokreta?" "Radio sam tada za jednog preprodavca konja iz Saragose. On je konjima snabdevao arene i ko njicu. Tad sam se i upoznao s Pilar koja je, kao to ti sama recze, bi la tada s matadorom Finitom de Palencyja." On to recze s mnogo ponosa. "Nije on ba bio neki matador, recze jedan od brae za stolom gledajui u ledzia Pilar koja je stajala ispred pei. "Nije?" recze Pilar okreui se i gledajjAi u czoveka. "Nije bio ba neki narocziti mat adoj Stojei sad tu pored ognji ta onaa je videla, malog i tamnog i trezvena lica, tu nin o cziju, utonulih obraza i crne kovrd ave kose. ne na czelu gde je tesni Jmatadorski e ir ureo crvenu liniju koju niko dnigi nije primeivad; videla ga je kako stoji prema ptogodi njrTDiku, prema rogovima koji su visoko atzsTiKonje, videla je veliki vra t bika koji je dizao konja visoko, dok je jahacz taj vrat bo klinastim tapom, diz ao sve vi e i vi e, dok konj nije uz tresak pao, a jahacz se sru io uz drvenu ogradu i bik ga je gurao nogama napred, a mahao velikim vratom tra ei rogovima konja da mu oduz me jo ono malo snage koja mu je odr avala ivot. videla je sad Finita, tog tobo e osred njeg matado ra, kako je stao ispred bika i krenuo prema njemu, prilazei mu sa str ane. Sad ga je jasno videla kako je savio te ku flanelsku krpu oko tapa; flanel je

visyo te ak od krvi koja je biku potekla iz glave, plea i curila sjajna izmedziu nj egovih pleki, svuda po ledziima dok se bik propinjao u vazduh uz zveket banderilj a. videla je sve iz profila, Finita kako sto ji na pet koraka od glave bika, a b ik je stajao miran i te ak, i Finito je polako dizao mac do u visynu svog ramena i odmeravao je du isplru ene o trice taczku koju jo nije mogao videtLjer je bikova da tu glavu 1] se nalaalo unazad st0jei u profilu su se nadima glava bila iznad njegovih ocziju. privucze nani e zamahom leve rujj zyla vla na te l na petama ipogleda ispred smrs krpu. je sasvim okrenu arene iznac le, a _ ivczula njegov tanki, aviApogledao svet u prvim redovimsrlirene iznaocrvena ograde i rekao, "Da vidimo, Imo eikoga.pvojubiti Mogla je uamu czuje glas i da vidi kako imj se prvi put savilo koleno, kad jp kr pmio. posmatra njegovJafanje prema rogu koj aczaran, doTTe bik ijju koj; tanki videla je Fini izmeajra rijetvm lopatica. videla je i sad kako blistavost macza ulazy polako i sygurno kao da ga je bik sa m svojim nasrtajem

248 249 sjurio u sebe iz czovekove ruke i posmatrala je kako klizy unutra, sve dok se sm edzii zglobovi nisu odmorili na zategnutoj ko i i dok se mali tamni czovek cziji p ogled nije nikako napu tao mesto gde je macz u ao, uvuczena stomaka ne savi i odskoc zi ustranu od roga i od ivotinje i stade dr ei krpu na motki u levoj rucy a, digav i d esnu ruku da posmatra kako bik umire. videla ga je kako stoji i posmatra bika koji poku ava da se odr i, posmatra bika kak o se Ijulja kao drvo pre nego to padne, posmatra bika kako se bori da se odr i na n ogama i videla je malog czo veka s rukom podignutom uvis, s uobiczajenim gestom pobede. videla ga je kako stoji sa znojavim upljim olak anjem to je to svr eno i to nij e bilo nikakve povrede, nikakvog udara rogovima, to je lepo pro ao i onda, dok je s tajao, bik se nije du e mogao da dr i i sru io se dole kotrljajui se mrtav sa sve czeti ri noge u vazduhu, mogla ga je videti, tog malog tamnog czoveka kako se umoran i bez osmeha kree prema ogradi. Znala je da on ne bi bio u stanju da trczi arenom czak da mu i ivot zavisy od tog a i posmatrala ga je kako polako ide prema ogradi i bri e usta pe kirom, onda je pog ledao prema njoj, mahnuo glavom i onda obrisao lice pe kirom i poczeo pobedonosno da kru i po areni. videla ga je kako se polako kree, vukui se oko arene, osmehujui se i klanjajui se, o smehujui se, a njegovi pomonicy su i li za njim, saginjali se kupei cygare, bacajui e ; on je kru io po areni tu nih ocziju i osmehujui se zavr io je kru enje ispred nje. Ona ga pogleda i vide kako sedi na drvenom stepeniku s pe ki rom na ustima. Pilar je sve to videla, dok je stajala tu, nad vatrom, i onda je rekla: "Tako, o n nije bio dobar matador? S kakvim svetom ja to ivim?" "On je bio dobar matador, recze Pablo. "Smetalo mu je to je bio malog rasta." "1 jasno, bio je tuberkulozan, recze Primitivo. "Tuberkulozan?" recze Pilar. "Ko ne bi bio tuberkulozan da mu se de avalo ono to i njemu? U ovoj zemlji, u kojoj nijedan syroma an czovek nema nimalo nade da dodzie do para ukoliko nije kriminalac kao Huan Marcz, ili borac s bikovima, ili tenor u operi? Kako ne bi bio tuberkulozan? U ovoj zemlji u kojoj se bur oazyja pre dire t ako da joj stomak strada i da ne mo e da ivi bez bikarbone sode, a syrotinja gladna otkako se rodi pa do smrtnog dana, za to ne bi bio tuberkulozan? Ako sy putovao i spod sedi ta u vagonima tree klase da se vozy besplatno, da bi i ao po va arima da naucz i kako se bori, jo kao dete, dole u pra ini i prIjav tini medziu jo sve im ispljuvcyma i

suvim ispljuvcyma, kako da ne bude tuberkulozan s grudima toliko izudaranim rogov ima?" "Jasno, recze Primitivo. "Ja sam samo rekao da je bio tuberkulozan." "Dabome da je bio tuberkulozan, recze Pilar, stojei i ma ui velikom drvenom ka ikom u rucy. "Bio je malog rasta i imao je tanak glas i mno go se pla io bikova. Nikad ni sam videla czoveka ko ji bi se vi e pla io pre borbe s bikovima, a koji bi bio neust ra iviji kad se na ao u areni. "Ti, recze ona Pablu. "Ti se i sad pla i smrti. I smatra da 250 251 je to ne to va no. A Finito se pla io celo vreme, ali u areni bio je lav." "On je u ivao glas vrlo hrabrog czoveka, recze drugi brat. "Nikad nisam poznavala czoveka koji bi se toliko pla io, recze Pilar. "Nije hteo c zak ni da dr i bikovu glavu u kui. Jedanput na va aru u valadolidu ubio je bika Pabla Romera odliczno -" "Seam se, recze prvi brat. "Bio sam onda ta mo. Bio je boje sapuna s kovrd avim czelom i vrlo velikim rogovima. Taj je bik bio te ak preko tride set aroba. To mu je poslednji bik, to ga je ubio u valadolidu." Q. "Taczno, recze Pilar. "A docnije su czlanovi dru tva njegovih obo avalaca koji su se sastajali u kafani Kolon i koji su dali ime svom klubu po njemu, optoczili biko vu glavu i poklonili mu je za vreme malog banketa u kafani Kolon. Za vreme ban; keta oni su stavili glavu na zyd, ali su je pokrji krpom. Ja sam sedela za stolo m, a i druge tu, Pastora, koja je ru nija od mene i prvekate kui ;orije. estine Peinesr "iHruge Bio je to zbog rasprave zme najzna czajnijih kurvi ii vezy t6jnosti. Ja, sa ma, bila samvi e go sreena iedela sam pored Finita i prim&ti v4iH <a neofcMa gleda bikovu glavu koja je bila obavijena purpurnom krpom kao to su slike svetaca pokri vene u crkvi za vreme strasne nedelje na eg biv eg gospoda. Finito nije mnogo jeo jer je u svojoj poslednjoj koridi te godine, u Saragosy, z adobio kad je u ao, palotazo udarac pljosnatim delomvroga i od udarca je neko vreme bio onesve en i czak i sad mu stomak nije mogao da podnese hra nu i s vremena na vreme primicao bi maramicu ustima i izbacyvao izvesnu koliczin u krvi u toku czitavog banketa. ta sam htela da vam ka em?" "O bikovoj glavi, recze Primitivo. "O punjenoj bikovoj glavi." "Da, recze Pilar. "Da. Ali vam moram ispriczati neke pojedinosti tako da vidite. Finito, znate, nije nikad bio vrlo veseo. Bio je u su tini uvek dostojanstven i n e znam da se ikad ma czemu smejao czak i kad smo bili sami. Czak ni stvarima koj e su bile vrlo sme ne. Bio je ozbiljan skoro kao Fernando. Ali to je bio banket ko ji su u njegovu czast priredili aficyonados okupljeni u Klubu Finito i bilo je p otrebno da ostavi utisak veselosti, drugarstva i veselja, tako se za vreme jela sme kao i pravio prijateljske primedbe i samo sam ja primetila ta on radi s maramic om. Imao je tri maramice i tri ih je napunio i onda mi je rekao vrlo tihim som, "Pilar, ne mogu vi e da podne sem, mislim lor iti da odem, odavde." hajdemo kazala sam. Jer sam videla iti. Ba taoja jevladala velika veselost ;kao mi je Finito. io ime po meni a sam ja. je pame ni ta nije jeo ju; ali on o

manzanille ijegove strane mu je sto o nije mo 252 253 gao da podnese veselost, bucznost i larmu, a da ni ta ne uzme. Onda sam ga gledala kako ispija vrlo brzo, gotovo celu fla u manzanille. Po to je upotrebio sve maramic e, on sad upotrebi svoj ubrus u istu svrhu u koju je ranije upotrebio maramice. "Sad je banket zaista stigao do vrhunca odu evljenja i neke od najlak ih kurvi paradirale su oko stola na ramenima raznih czlanova kluba. Pa storu su namolili da peva, a El Ninjo Rikardo je svirao na gitari, bilo je vrlo dirljivo i bio je to trenutak istinske radosti i pijanog prijateljstva pr vog reda. Nikad nisam videla banket na kome je stvarno flamenco odu evljenje dostiglo vei vrhu nac, a ipak jo uvek nije do lo do otkrivanja bi kove glave to je, najzad, bila svrha ove proslave i banketa. -". "U tolikoj meri sam u ivala i bila zauzeta tap anjem pratei Rikardovo sviranje i nast ojei da se stvori hor koji bi udarao rukama uz pesmu Ninje de los Peinos, da nisa m ni primetila da je Finito ve bio napunio svoj i uzeo moj ubrus. Jos je pio manz anillu i oczi su mu bile vrlo svetle i svakom je mahao glavom yrftovoljno. Nije mogao mnogo da govori, jer svafcma kad bi progovorio morao je da pribegava ubrii su; ali je davao utisak velike radosti i veselja i to je naj2d i bilo ono zbog c zega se tu nalazyo. {2) "Banket se nastavljap, czovek koji je sedeo do mene bio je biv i upravnik Rafaela el Gala i priczao mi je jednu zgodu, a kraj te pricze bio je ovakav " Onda je R afael pri ao k mni i rekao, "Ti sy mi najplemenitiji. Ja te napravim poklon." I najbolji prijatelj na sveti volim kao brata i hou d onda mi je dao divnu dijamantsku iglu i poijuoio me u oba obraza i obojica smo b ili vrlo dirnuti. Po to mi je dao dijamantsku iglu, Rafael el Galo je izy ao iz kafa ne, a ja sam rekao Retani koja je sedela za stolom " Taj prljavi Ciganin je ba s ad zakljuczio ugovor s drugim upravnikom , Kako to misli ? upita Retana. , Bio sam upravnik deset godina i nikad mi ranije nije ni ta poklonio, rekao je up ravnik El Gala.To mo e da znaczi jedino to I to je dabome bilo istina i eto tako g a je El Galo ostavio. "Ali na tom mestu se ume ala Pastora u razgovor, ne mo da da brani dobro ime Rafaela , jer nikad niko o trije nije govorio o njemu od nje same, nego zato to je upravnik govorio protiv Cigana upotrebiv i izraz, prljavi Ciganin. Ume ala se tako uczno i s takvim izrazyma da je upravnik bio prisyljen da uuti. Ja sam se ume ala da bih umir ila Pastoru, a druga Gitana se ume ala da umiri mene i galama je bila takva da nik o nije ni reczi mogao da razume od onog to se govorilo izuzev jedne jedine: kurva , koja je nadjaczavala sve ostale reczi, dok mir nije ponovo uspostavljen i nas tri koje smo se ume ale u razgovor nismo sedele gledajui u cza e i onda sam primetila kako Finito bulji u bikovu glavu, jo uvijenu u purpurnu krpu, s izrazom u asa na l icu. "U tom trenutku je predsednik Kluba poceo govor koji je trebalo da prethodi otkr ivanju glave, i za vreme czitavog govora odobravali su mu povicyma.Ole! i udaran jem po stolu, a ja sam posmatrala Finita koji je upotrebljavao svoj, ne, moj ubr us i sve dublje tonuo u stolicu i buljio s u asom 254 GED 255 i zaprepa enjem u zavijenu bikovu glavu na suprotnom zydu. "Pri svr etku govora, Finito je poczeo da trese glavom i sve je vi e nestajao na sto licy. , Kako sy, mali moj? upitah ga ja, kad me je pogledao, ali on me nije ni prepozn

ao, samo je tresao glavom i govorio " Ne. Ne. Ne "Predsednik Kluba je zavr io govor i onda se, uz uzvike svih prisutnih, popeo na s tolicu, pru io ruku, odvezao konopac kojim je bila vezana purpurna krpa na glavi i polako je povukao s glave, a ona se zadr ala na jednom rogu i on je digao i povuk ao i pojavio se veliki uti bik sa crnim rogovima koji su se najpre irili ustranu, pa onda isturali unapred, i bili belih vrhova iljatih kao bodIjike je ine, a glava bika je izgledala kao da je iv; czelo mu je bilo kovrd avo kao dok je bio iv i nozdr ve otvorene i oczi svetle i gledao je pravo u Finita. "Svi su vikali i pljeskali rukama i Finito je sve vi e tonuo u stolicu i onda su s vi zautali i pogledali ga i on je rekao.Ne, Ne i gledao u bika i povlaczio se una zad i onda rekao vrlo glasno, Ne! i krv mu je sna no pokuljala na usta i on czak n i ne stavi ubrus nego mu zgru ana krv kliznu niz bradu i on je stalno gledao u bik a i rekao " Celu sezonu, da. Zaradziivati novac, da. Jesti, da. Ali ne mo gu je sti. Czujete li me? Stomak mi je slab. Ali sad kad je sezona zavr ena! Ne! Ne! Ne! Pogledao je unaokolo oko stola i onda je pogledao u bikovu glavu i rekao jo jedn o, Ne, zatim je pognuo glavu i prineo ubrus ustima i tako sedeo i nije govorio n i ta i banket, koji je tako lepo poczeo i koji je mo gao da predstavlja retkost u pogledu veselosti i drugarstva, svr i neveselo." "Posle kog vremena je umro?" upita Primitivo. "Te zyme, recze Pilar. "Nikad se nije oporavio od udara roga koji je zadobio u S aragosy. Takvi udarcy su gori od rane, jer je povreda unutra nja i ne leczi se. Ta kve udarce je dobijao gotovo svaki put kad bi ulazyo u arenu i zbog toga i nije imao veeg uspeha. Za njega je bilo te ko da izbegne udare roga, jer je bio malog ra sta. Skoro uvek je do bijao udarce stranom roga. Ali mnogi su bili samo povr ni ud arcy." "Ako je bio suvi e mali nije trebalo ni da pokuiava da bude matador, recze Primiti vo. Pilar pogleda Roberta D ordana i zatrese glavom. Onda se nagnu nad veliki gvozdeni lonac, ma ui jo uvek glavom. Kakav je ovo svet, pomisli ona. Kakav svet su ovi pancy, "ako je bio suvi e mali ni je trebalo ni da poku ava da bude matador." I ja to slu am i ne govorim ni ta. Nisam d ovoljno besna i, po to sam objasnila, utim. Kako je to prosto kad czovek ni ta ne zna . Que sencyllo! Kad czovek ne zna ni ta govori, "Nije bio ba neki matador, a onaj d rugi, isto tako ne zna ni ta i ka e, "Bk) je tuberkulozan." A ovaj, opet, po to mu je neko ko zna objasnio, pricza, "Ako je bio toliko malen nije trebalo ni da poku ava da bude matador." Sad, naginjui se nad vatru, ona vide ponovo na postelji golo, mrko telo s czvorug avim o iljcyma po kukovima i dubokom osu enom povredom ispod rebara s desne strane g rudnog ko a i dugu belu brazgotinu sa strane koja je i la do ispod pazuha. 256 17 Ernest Hemintrej, Iv 257 videla je sklopljene oczi i sveczano, mrko lice i kovrd avu crnu kosu zabaczenu sa d unazad sa czela, ona je sedela pored njega i trljala mu noge, zagrevajui mu nap ete mi ie na listovima, mesei ih, labavei ih, i onda udarajui ih lagano skupljenim ruk ama, i labavila zgrczene mi ie. "Kako je?" pitala ga je. "Kako su ti noge, ma f moj? "vrlo dobro, Pilar, odgovarao bi on ne otvarajui oczi. Hoe li da ti protrljam grudni ko ?" "Ne, Pilar, nemoj me dirati, molim te." "A gornji deo nogu?" "Ne. Suvi e me bole." "AH ako ih protrljam i nama em, zagrejae se i bie ti bolje." "Ne, Pilar. Hvala ti, vi e volim da ih ne dodiruje ." "Oprau te alkoholom." "Mo e . Samo vrlo lagano." "Silan sy bio u poslednjoj borbi s bikom, rekla bi mu ona, a on bi odgovorio, "D a, divno sam ga ubio." Onda, po to bi ga oprala i prekrila czar avom, legla bi pored njega u krevet, a on b

i izvukao svoju mrku ruku, didirnuo je i rekao, "Silna sy ti ena, Pilar." To je b ila najvea ala koju je izustio i nekada, obiczno posle borbe, on bi odlazyo da spa va i ona bi legla, dr ei njegovu ruku u svojim obema i slu ala bi kako di e. Czesto se pla io u snu i oseala bi kako mu se ruka stisla czvrsto i videla gra ke zno ja na czelu, a ako bi se probudio ona bi mu rekla, "Nije ni ta, i on bi opet zaspao. Provela je s njim pet godina i nikad mu nije bila neverna, to jest skoro nikad, a onda posle sahrane uhvatila se Pabla koji je uvodio konje pikadora i bio sliczan svim onim bikovima na koje je Finito, ubijajui ih utro io s voj ivot. Ali zna ona sad da ni bikovska snaga, ni bikovska hrabrost nisu potraja le, ali ta traje? Ja trajem, pomisli. Da, ja trajem. Ali za to? "Marija, recze ona. "Pazy ta radi . To je vatra za kuvanje, a ne za spaljivanje gra da." Ba u tom trenutku Ciganin se pojavi na vratima. Bio je pokriven snegom i stajao j e dr ei karabin i stresajui sneg s nogu. Robert D ordan ustade i pridzie vratima, "Pa?" recze on Ciganinu. "Smenjuju se svakih est sati. Na mostu su po dziva czoveka istovremeno, recze Cig anin. "U putarevoj kuicy se nalazy osam vojnika i kaplar. Evo ti tvoj hronometar. " "A kako stoji sa stra arskim mestom kod strugare?" "Tamo je starac. On mo e da osraatra i to i put." "A put?" recze Robert D ordan. "Stalno isti pokret, recze Ciganin. "Ni ta neo biczno. Nekoliko automobila Izgledalo je da je Ciganinu hladno, njegovo tamno lice bilo je zategnuto od hlad noe i ruke su mu bile crvene. Stao je na otvor peine, skinuo bluzu i stresao je. "Stajao sam dok nisu smenili stra u, recze on. "Smenili su se u podne, pa u est. To je mnogo. Drago mi je to nisam u njihovoj vojscy." 258 259 "Hajdemo po starca, recze Robert D ordan oblaczei ko ni kaput. u "Ja ne idem, recze Ciganin.Jdem ja sad kod vatre i da uzmem toplu supu. Rei u jedn om od ovih, gde se nalazy, i on mo e da te vodi. Hej, lutalice, viknu on Ijudima k oji su sedeli za stolom. "Ko hoe da vodi Inglesa do mesta sa kojeg starac osmatra put?" "Idem ja, di e se Fernando. "Recy mi gde je." "Slu aj, recze Ciganin: "On je -" i recze mu gde se starac Anselmo smestio. Glava v Anselmo se uurio u zavetrinu debla jednog velikog drveta, a sneg je, no en vetrom, pa dao s obe strane. On se czvrsto priljubio uz drvo, ruke su mu bile u rukavima ka puta, svaka ruka u suprotnom rukavu, a glavu je uvukao to je vi e mogao u kaput. Bu dem li ovde jo mnogo stajao, smrznuu se, pomisli, a to nee nikom biti od koristi. I ngles mi je rekao da ostanem sve dok me neko ne smeni, ali on onda nije znao za oluju. Na putu nema nikakvog izuzetnog pokreta, a ja znam polo aj i navike stra e ko d strugare, preko puta. Treba da se vratim sada u logor. Ko god ima pameti oczek ivae da se vratim u logor. Jo u malo ostati, pomisli, i onda se vraam u logor. Kriva su naredzienja koja su suvi e kruta. Jer se ne smeju menjati ni pod kakvim okolno stima. Udarao je jednim stopalom o drugo, onda je izvukao ruke iz rukava, savio m i njima irijao noge i iup*Lcziu sauptuimtt cyrkulacyje. Tu u zavetrini, u zaklonu od debla bilo je manje hladno, ali e uskoro morati poczeti da eta. Dok je tako uuren sedeo, trljajui noge, czu automobil na putu. Imao je lance. Jedan lanac je udarao i Anselmo ga je posmatrao, dok je nailazyo putem prekrivenim sne gom, obojen zeleno i smedzie, s izlomljenim krupnim mrljama tamne boje, i plavo premazanim staklima tako da nisy mogao videti unutra, a samo je jedan polukrug o stavljen neobojen kroz koji su oni iznutra mogli da gledaju napolje. To je bio R ols Rojs, star dve godine, automobil za grad, a kamufliran za general tab, ali to Anselmo nije znao. On nije video unutra tri oficyra umotana u pelerine. Dvojica su sedela na zadnjem sedi tu, a jedan na stolicy na sklapanje. Dok su kola prolazy la, oficyr koji je sedeo na stolicy za sklapanje gledao je kroz czisti prorez na prozoru, samo to Anselmo to nije znao. Nisu videli jedan drugoga. Kola su pro la u snegu ba ispred njega. Anselmo je video ofera, crvena lica i s czel

icznim lemom na glavi, lice i lem su mu se isticali nad pelerinom od ebeta koju je imao na sebi i video je cev automatske pu ke posylnog koji je sedeo pored o fera. O nda su kola po la putem, on je uvukao ruku u kaput i izvukao iz d epa na ko ulji dva l ista hartije koje mu je iz svoje bele nice istrgao Robert D ordan i napravio je znak kojim se obele avaju kola. To je bio deseti automobil tog dana koji je pro ao nagor e. est ih je pro lo nani e. Jo ih je czetiri bilo gore. To nije bio izuzetan broj kola koja su se kretala tim putem, samo to Anselmo nije 260 261 umeo aa razyiKuje Koia marKe rora, fijat, Keno i Sitroen koja su pripadala tabu d ivizyje koja je dr ala klisuru i planinski lanac od Rols Rojsa, Lana, Mercedesa i I zota vrhovnog taba. Tu razliku bi mogao da uoczi Robert D ordan da se umesto starca nalazyo na polo aju, i njemu bi bio jasan znaczaj tih kola koja su oti la navi e. Ali on nije bio tu i starac je prosto napravio znak da su kola pro la navi e, na hartij i istrgnutoj iz bele nice. Anselmu je sad bilo tako hladno, da je re io kao najbolje da pre nego to padne mrak , krene za logor. Nije se pla io da e izgubiti put, ali je smatrao da je beskorisno da du e ostane tu, a puhaoje sve hladniji vetar i sneg je padao jednakom estinom. Ali kad je ustao, i stresao noge, i pogledao na sneg koji je vejao putem, nije k renuo uzbrdo, ve je ostao nasloniv i se na za tienu stranu bora. Ingles mi je rekao da stojim, pomisli. Mo da je sad krenuo ovamo, i ako napustim m esto mo e se izgubiti u snegu tra ei me. Za celo ovo vreme rata trpeli smo zbog nedos tatka discypline i zbog nepokoravanja naredzienjima, pa u jo malo priczekati Ingle sa. Ali ako uskoro ne dodzie, morau krenuti uprkos svih naredzienja, jer moram da predam izve taj, i imam jo mnogo da uradim ovih dana, a da se smrzavam ovde, bilo bi preterano i bez ikakve koristi. Prekoputa na strugari dizao se dim iz dimnjaka i Anselmo je oseao miris dima koji je vetar naneo kroz sneg. Fa istima je toplo, pomisli on, i udobno, a sutra uvecz e mi emo ih ubiti. Czudna je to stvar i ja ne volim da mislim o tom. Czitav dan 262 SULLl 111 jem, mogao sam otii do strugare i zakucati im na vrata i oni bi me lepo doczekali da nemaju naredzienja da zaustavljaju sve putnike i da im tra e isprave. Jedino s e naredzienja ispreczuju izmedziu nas. Ti Ijudi nisu fa isti. Tako ih ja zovem, al i nisu. Oni su syroma ni Ijudi kao i mi. Ne bi trebalo da se bore protiv nas, i ne volim ni da mislim na ubi janje. Ti na stra i su Galegosy. Znam jer sam ih danas posle podne czuo kako govore. Oni ne mogu da pobegnu, jer ako to urade, porodice e im biti streIjane. Galegosy su i li vrlo pametni ili vrlo glupi i surovi. Upoznao sam obe vrste. Lister je iz Gal ega isto kao i Franko. Ba se pitam ta li ti Galegosy misle o snegu u ovo doba godi ne. Kod njih nema ovako visokih planina i u njihovom kraju stalno pada ki a i uvek je zeleno. Jedan prozor na strugari se osvetli, a Anselmo zadrhta i pomisli, do dziavola i taj Ingles. Tu je tim Galegosyma toplo i pod krovom su u na oj zemlji, a ja se smr zavam iza drveta i mi ivimo u rupi u stenama kao planinske zveri. Ali sutra, pomi sli on, ivotinje e izyi iz svoje rupe, a ti kojima je sad udobno, umree topli u svoj im ebetima. Kao to su umrli oni kad smo nou napali na Otero, pomisli. Nije voleo da se sea Otera. U Oteru, te noi, tad je prvi put ubio, nadao se da nee biti prisyljen da ubija u n apadu na ove polo aje. U Oteru se to desylo. Pablo je izbo stra ara, po to mu je Ansel mo navukao ebe na glavu, ali stra ar je uhvatio Anselma za nogu, dr ao je onako zavij en u ebe i kukao u ebetu i Anselmo je 263 mu ovaj nije pustio nogu i dok nije bio miran. Ko lenom mu je pritisnuo vrat, da bi ga uutao i bo je no em u taj sve anj, dok je Pablo kroz prozor bacao bombu u sobu u kojoj su se nalazyli Ijudi koji su czuvali taj polo aj i koji su sad svi spaval L I tad je bljesnulo pred oczima, izgledalo je kao da je czitav svet planuo crve no i uto i ve su dve bombe bile unutra. Pablo je odvrnuo bombe i zavitlao ih brzo

proz prozor, i oni, koji nisu bili ubijeni u postelji, ubijeni su sad kad su se digli iz kreveta, po to je i druga bomba eksplodirala. Tako je to bilo u slavnim d anima Pablovim, kad je palio zemlju kao Tatarin i nijedan fa isticzki polo aj nije b io nou syguran. A sad je kraj i svr eno je s njim kao i sa u ko pljenim veprom, pomisli Anselmo i, k ad su ga ve u kopili, i kad je prestao da cyczi, bacyte jajca i vepar, koji vi e nije vepar, ide nju kajui i rijui k njima i pojede ih. Ne, nije tako rdziavo, nasme i se A nselmo, ne treba misliti suvi e rdziavo czak ni o Pablu. Ali dosta je ru an i dosta se izmenio. Suvi e je hladno, pomisli on. Kad bi Ingles do ao, kad ne bih morao nikoga da ubije m na ovim polo ajima. Ta czetiri Galegosa i njihov kaplar su za one koji vole ubij anje. To je rekao Ingles. Ja u to uraditi ako mi padne u du nost, ali Ingles je rek ao da u ja biti s njim kod mosta i da e to biti prepu teno drugima. Kod mosta e se vo diti borba i ako izdr irn borbu ucziniu sve to jedan starac mo e da uradi u ratu. Ali samo neka taj Ingles dodzie jer mi je hladno, i kad vidim svetlost u strugari gd e znam da se Galegosy greju onda mi je jo hlad mje. voieo Din da sam Kod Kucze i da se rat zavr io. Ali ti sad nema kue, pomisli. M oramo pobediti u ovom ratu pre nego to se uop te mo e vratiti kui. U strugari je jedan vojnik sedeo na du emi i mazao cypele, drugi je le ao i spavao. Trei je kuvao i kaplar je czitao novine. lemovi su im visyli na ekserima zakucanim u zyd, a pu ke su im bile naslonjene na drveni zyd. "Kakva je ovo zemlja u kojoj pada sneg gotovo u junu?" recze vojnik koji je sede o na du emi. "To je sasvim neobiczno, recze kaplar. "U maju smo, recze vojnik koji je kuvao. "Jo nije ni kraj maja." "Kakav je ovo kraj u kom sneg pada u maju?" produ avao je vojnik na du emi. "U ovim planinama sneg nije nikakva retkost u maju, recze kaplar. "Meni je u Mad ridu bilo hladnije u mesecu maju nego u bilo kojem drugom." "A i toplije, recze vojnik koji je kuvao. "Maj je mesec u kom su razlike u temperaturi vrlo velike, recze kaplar. "Ovde u Kastilji, u maju su velike vruine, ali mo e biti i vrlo hladno." "111 mo e ki a da pada, recze vojnik sa du eme. JPro log maja ki a je padala skoro svakog dana." "Nije, recze vojnik koji je kuvao. "To nije bio maj, jo je vladao aprilski mesec. " "Czovek da poludi kad te slu a kako govori o vladavinama meseca, recze kaplar. "Pre stani da pricza o mesecyma." "Svaki, bilo da ivi na moru ili na suvu, mora da zna da nije va no koji je mesec po kalendaru, nego da je va an mesec na nebu, recze vojnik koji 264 265 je kuvao. "Na primer sad je otpoczela vladavina majskog meseca. A ipak se ide u juni." "Za to onda ne bismo bili i izvan godi njih doba?" recze kaplar. "Czoveka prosto gla va da zaboli od tih tvojih nagadzianja." "Ti sy iz grada, recze vojnik koji je kuvao. "Ti sy iz Luga. ta mo e ti da zna o moru ili kopnu?" "Czovek vi e nauczi u gradu nego to vi analfabetos nauczite na tom tvom moru ili na tom tvom suvu." "Pod ovim mesecom dolaze prva velika jata sardina, recze vojnik koji je kuvao. " U ovom mesecu se doteruju czamcy za lov na sardine, a sku e odlaze na sever." "Zasto ti nisy u mornaricy kad sy iz Noje?" upita ga kaplar. "Zato to nisu upisali da sam iz Noje nego da sam iz Negreire, gde sam se i rodio. A ako sy iz Negreire, koja se nalazy gore uz reku Tambre, uzymaju te u kopnenu vojsku." "Utoliko gore, recze kaplar. "Nemoj misliti da u mornaricy nema opasno sti, recze vojnik koji je sedeo na du em i. "Cak i bez borbe je ova obala opasna zymi." "Ni ta ne mo e biti gore od kopnene vojske, recze kaplar.

"A ti kaplar, pa -" recze vojnik koji je kuvao. "Zar se tako govori?1 "Ne, recze kaplar. "Mislio sam na opasnosti. Mislim na izdr avanje bombardovanja, potrebu napada, ivot u rovu." "Malo toga mi ovde pre ivljujemo, recze vojnik sa du eme. "Hvala bogu, recze kaplar. 99Ali ko zna kad e nas to opet snai? Sigurno nam nee bit i uvek ovako lako!" "Koliko misli da emo se jo zadr ati na ovom polo aju?" "Ne znam, recze kaplar. "Zeleo bih da ostanemo do kraja rata." "Suvi e je dugo biti na stra i est sati, recze vojnik koji je kuvao. "Stra a e se smenjivati svaka tri sata dok bude trajala ova nepogoda, recze kaplar. "To je normalno." ,A ta misli o tim tabskim automobilima?" upita vojnik sa du eme. "Ne svidzia mi se to vidim tolika tabska kola." "Ni meni, recze kaplar. "Sve te stvari su lo predznak." "A avijacyja, recze vojnik koji je kuvao. "Avijacyja je jo jedan lo predznak." "Ali mi imamo izvanrednu avijacyju, recze kaplar. "Crveni nemaju avijacyju kakva je na a. Ti avioni jutros su bili takvi, da czovek mora biti srean." "video sam crvene avione onda kad su predstavljali ne to sasvim ozbiljno, recze vo jnik sa du eme. "video sam one dvomotorne avione i bilo je u asno podneti ih." "Da; ali nisu oni ovako divni kao na i" recze kaplar.JMi imamo nenadma nu avijacyju. " Tako su oni razgovarali u strugari dok je Anselmo czekao na snegu i posmatrao pu t i svetlost na prozoru strugare. Mislim da ne treba ubijati, razmi ljao je Anselmo. Mislim da e se posle rata morati izvr iti neka 266 267 vrsta iskupljenja za ubijanje. Ako mi vi e ne budemo pobo ni posle rata onda e po mom mi ljenju morati da se organizuje neka vrsta gradzianskog ispa tanja da bi se svi o czistili od ubijanja, jer inacze nikad neemo imati istinske i Ijudske osnove za iv ot. Ubijanje je nu no, znam, ali je ipak tetno za czoveka i mislim da e, po to se sve ovo svr i, i mi dobijemo rat, morati postojati neka vrsta ispa tanja radi oczi enja svi h nas. Anselmo je bio vrlo dobar czovek i kad god se na ao sam, a sam je bio vrlo czesto, vraao mu se taj problem ubijanja. Pitam se kako ta stvar stoji sa Inglesom, po misli on. Rekao mi je da mu to ne s meta. A ipak izgleda da je i osetljiv i dobar. Mo da to za mladzie Ijude nema va nos ti. Mo e biti da strancy ili oni koji nisu imali na u veru, nemaju isti stav. Ali mi slim da e svaki ko to radi, po ivotinjiti jednog dana, i mislim, czak iako je neoph odno, da je to veliki greh i docnije moramo da uradimo ne to vrlo sna no da bismo to iskupili. Bilo je mraczno i on je gledao u svetlost preko puta i udarao rukama o grudni ko da bi se zagrejao. Sad, pomisli on, svakako bih krenuo u logor; ali ga je ipak n e to zadr avalo tu, pored drveta, iznad puta. Padao je sve gu i sneg i Anselmo po misli : kad bismo samo noas mogli da dignemo most u vazduh. U ovakvoj noi ne bi bilo te ko zauzeti polo aje i dii most u vazduh i onda bi bilo sve gotovo i svr eno. U ovakvoj noi czovek mo @ da uczini to god hoe. Stajao je tu naslonjen na drvo i tiho tapkao nogama i nije vi e mislio o mostu. U sumrak se uvek oseao usamljenim, a veczeras je usamljenost bila takva, da je oseao u sebi iz vesnu upljinu kao od gladi. U stara vremena on se te usamljenosti oslobadziao gov orei molitve i, czesto, vraajui se kui iz lova, ponavljao bi mnogo puta istu molitvu i oseao se od toga bolje. Ali otkako je pokret po czeo, nije se nijednom molio. Nedostajale su mu molitve, ali je smatrao da ne bi bilo lepo i da bi bilo liceme rno da se moli; nije voleo da tra i usluge ili postupak koji bi bio drukcziji nego prema ostalim Ijudima. Ne, pomisli, usamljen sam. Ali su usamljeni svi Tojnicy i ene svih vojnika, i svi

oni koji su izgubili porodice ili roditelje. Ja nemam enu, ali sam srean to je umr la pre pokreta. Ona ga ne bi shvatila. Ja nemam dece i nikad neu imati dece. Usam ljen sam i po danu kad ne radim, ali kad dodzie mrak, onda nastane vreme velike usamljenosti. Ipak imam jednu stvar koju mi nikakav czovek i nikakav bog ne mo e u zeti, a to je to radim czestito za Republiku. Radio sam mnogo za dobro koje emo do cnije svi deliti. Radio sam to sam vi e mogao, od samog poczetka pokreta, i nisam n i ta uradio czega bih se stideo. Jedino zbog czega mi je ao jeste ubijanje. Ali sygurno e postojati mogunost da se t o okaje, jer za greh te vrste koji toliki nose, mora se pronai olak anje. voleo bih o tom porazgovarati s Inglesom, ali, po to je mlad, mogao bi i da me ne razume. S pomenuo je ubijanje ranije. Ili sam to mo da ja spomenuo? Mora da je mnogo ubijao, ali ne pokazuje nikakvog znaka da mu se to dopada. Kod onih koji to vole, posto ji uvek ne to trulo. 268 269

Mora da je to stvarno veliki greh, pomisli. Jer, sygurno, to je stvar koju nemam o prava da uradimo, czak iako je, kao to znam, nu na. Ali u paniji se to radi vrlo l ako i czesto bez istinske potrebe i ima mnogo nagle nepravde, koja se, docnije, ne mo e popraviti. Hteo bih da o tom ne mislim toliko, pomisli on. Zeleo bih da po stoji za to iskupIjenje, tako da czovek mo e ve da poczne da se iskupljuje, jer to je jedina stvar koju sam uradio u ivotu zbog koje se rdziavo oseam kad sam sam. Sv e druge stvari se opra taju ili se czoveku da prilika da ih okaje dobrotom ili na neki drugi naczin. Ali mislim da je greh ubistva vrlo veliki greh i eleo bih da t o ispravim. Mo da e docnije postojati izvesni dani, kad e czovek moi da radi ne to za d r avu ili ne to drugo, czime e se iskupiti. verovatno e czovek ne to plaati, kao u doba rkve, pomisli on i nasme i se. Crkva je za grehove dobro organizovana. To mu se sv idelo i sme io se u mraku kad mu Robert D ordan pridzie. Pri ao je tiho i starac ga ni je video dok nije bio tu. "Hola, viejo, pro apta Robert D ordan i potap a ga po ledziima, "Kako sy stari?" "vrlo mi je hladno, recze Anselmo. Fernando je stajao malo po strani ledziima ok renut prema pravcu odakle je vetar nanosyo sneg. "Hajde, pro apta Robert D ordan. "Kreni u logor da se ugreje . Zloczin je to smo te pus tili ovde toliko dugo." "Ono je njihova svetlost, pokaza Anselmo. "Gde je stra ar?" vNe mo e ga videti odavde. On je iza okuke." "Neka idu do dziavola, recze Robert D ordan. "Rei e mi u logoru. Hajde da idemo." "Da ti poka em, recze Anselmo. "Pogledau sutra ujutru, recze Robert D ordan. "De, uzmi gutljaj ovoga." On pni i starcu fla u. Anselmo je nagnu i po vucze gutljaj. ,jiii, recze on i protrlja usta. "vatra." "Hajdemo, recze Robert D ordan u mraku. "Da idemo." Bilo je mraczno i mogao sy videti pored sebe samo pahuljice no ene vetrom i kruta mraczna stabla borova. Fernando je stajao malo vi e. Gledaj tog Indijanca iz proda vnice cygara, pomisli Robert D ordan. "Hej, Fernando, recze on kad mu pridzie. "Gutljaj?" "Neu, recze Fernando. "Hvala ti. Hvala tebi, pomisli Robert D ordan. Drago mi je to Indijancy iz prodavnica cygara n e piju. Nije jo mnogo ostalo. Momcze. Drago mi je to vidim ovog starca, pomisli Ro bert D ordan. On pogleda Anselma i opet ga potap a po ledziima kad su poczeli da se penju. "Drago mi je to te vidim, viejo, recze on Anselmu. "Kad god postanem setan pa vid im tebe, razveselim se. Hajde da krenemo gore." Penjali su se po snegu uz brdo. Nazad u Pablovu palatu, recze Robert D oiv dan Anselmu. I to je izvanredno zvuczal

o na panskom. "E1 Palacyo del Miedo, recze Anselmo. "U Palatu Straha 270 271 "La cueva de los huevos perdidos, dodade Ro bert D ordan veselo. "Peina izgubljenih jaja." "Kakvih jaja?" upita Fernando. " ala, recze Robert D ordan. "Prosto ala. Ne jaja, zna . Drugih stvari." "Ali za to izgubljenih?" upita Fernando. "Ne znam, recze Robert D ordan. "Knjiga e ti rci. Pitaj Pilar, onda, staviv i ruku oko Anselmovog ramena i privukav i ga k sebi dok su hodali protrese ga. "Slu aj, recze. "Drago mi je to te vidim, euje li? Ti ne zna ta to znaczi nai nekoga u ovoj zemlji n a istom mestu na kom sy ga ostavio." U tome se videlo koliko poverenje i prisnost je oseao, kad je mogao da ka e ne to pro tiv te zemlje. "1 meni je drago to vidim tebe, recze Anselmo. "Ali sam ba hteo da odem." "avola sy ti hteo, recze veselo Robert D ordan. "Ti bi se pre smrzao." "Kako je gore?" upita Anselmo. "Dobro, recze Robert D ordan. "Sve je dobro." Bio je srean, onom iznenadnom retkom sreom koja mo e da obuzme svakog ko komanduje u revolucyonarnoj vojscy; sreom, kad vidi da ti se bar jedno od krila dobro dr i. Kad bi ti se uvek oba boka dobro dr ala, mislim da bi to bilo suvi e. Ne znam ko bi to mogao da podnese. Jer ako krene krilom, jednom ili drugom stranom, videe da ti se d r i na jednom jedinom czoveku. Nije da on eli da to bude pravilo. Ali ovo je bio do bar czovek. Jedan dobar czovek. Ti e biti levo krilo, kad budcmo u bicy, pomisli o n. Bolje da ti jo ne govorim o tom. To e biti strahovito mala bitka, razmi ljao je. Eto, uvek sam eleo da vodim jednom bitku kako ja hou. Uvek sam znao ta ne valja u onim koje su drugi vodili, od A enkura pa nadalje. Ova e morati da bude dobra. B ie mala, ali vrlo izuzetna. Ako je izvedem onako kako mislim da treba da je izved em, bie zaista vrlo izuzetna. "Slu aj, recze on Anselmu. "Stra no mi je drago to te vidim." "1 meni to vidim tebe, recze Anselmo. Dok su i li uzbrdo po mraku, i vetar im udarao ledzia a oluja hujala pored njih do k su se penjali, Anselmo se nije oseao usamljen. Nije se oseao usamljen otkako ga je Ingles lupnuo po ramenu. Ingles je bio srean i zadovoljan i alili su se zajedno . Ingles je rekao da je sve u redu i on se nije brinuo. Pie mu je zagrejalo stoma k, a noge su mu se zagrevale dok se penjao. "Na putu ni ta narocyto, izvesti Inglsa. "Dobro, recze mu Ingles. "Pokazae mi kad stignemo tamo." Anselmo je sad bio vrlo srean i bilo mu je drago to se zadr ao na osmatracznicy. Da je i do ao u logor, bilo bi u redu. Uradio bi inteligentno i pametno da je to u czinio pod tim okolnostima, razmi ljao je Robert D ordan. Ali je postupio onako kako mu se kazalo, pomisli Robert D ordan. To je najredzia stvar koja mo e da se desy 11 paniji. Stajati na oluji, na izvestan naczin, znaczi mnogo. Ne nazyvaju Nemcy be z razloga juri olujom. Mo da ih ima jo nekoliko koji bi tako isto odstajali. Ima syg urno. Pitam se da li bi Fernando stajao. Sasvim je mogue. Najzad, on sam je predl o io da podzie ovamo. Misli li da bi se i on dobro 272 18 Eraest Hemingvej, Iv 273 poneo? Zar to ne bi bilo dobro? Dovoljno je tvrdoglav za tako ne to. Morau se raspi tati. ta li taj stari Indijanac iz prodavnice cygara samo misli. "0 czemu razmi lja , Fernando?" upita ga Robert D ordan. "Za to pita ?" "Iz radoznalosti, recze Robert D ordan. "Ja sam vrlo radoznao czovek." "Mislio sam na veczeru, rece Fernando. "voli lidajede ?"

"Da. vrlo." "Kako Pilar kuva?" "Obiczno, odgovori Fernando. Ovo je drugi Kulid , pomisli Robert D ordan. Ali, zna , izgleda da bi on ipak ostao. Njih trojica su se s mukom penjali uzbrdo po snegu. Glava vII Sada je jedini zvuk u peini bilo i tanje na ognji tu gde je po ugljevlju na vatri pada o sneg kroz rupu na krovu. "Pilar, recze Fernando. "lma li jo gula a?" "0, uti, recze ena. Ali Marija uze Fernandov czanak i odnese ga do velikog lonca k oji je stajao na ivicy ognji ta i nagrabi mu. Onda ga donese do stola, stavi na nj i potap a Fernanda po ramenu, kad se on sagnu da jede. Osta trenutak pored njega ostavljajui mu ruku na ramenu. Ali je Fernando i ne pogleda. Potpuno se posvetio gula u. Agustin je stajao pored vatre. Ostali su sedeli. Pilar je sela za sto prema Robe rtu D ordanu. "Eto, Ingles, recze ona, "video sy sad kakav je." " ta ee uraditi?" upita Robert D ordan. "Mo e sva ta, ena je gledala u sto. "Sva ta. On je sposoban da uradi sve." "Gde je automatska pu ka?" upita Robert D ordan. "Tu u uglu zavijena u ebe, recze Primitivo. "Hoe li da je vidi ?" "Docnije, recze Robert D ordan. "Hteo sam da znam gde je." "Tu je, recze Primitivo. "Uneo sam je unutra i zavio u svoje ebe da ne bi zardzia la. Magazyni s mecyma su u d aku." "Nee on to uraditi, recze Pilar. "Nee on ni ta uraditi s maquinom." "Czini mi se, rekla sy da mo e sva ta da uradi." 294 "Mo e, recze ona. "Ali nema prakse s maqui nom. Mo e da bacy bombu unutra. To je vi e u njegovom stilu." ,3ila je glupost i slabost ne ubiti ga, recze Ciganin. On nije uop te uczestvovao u razgovoru cele veczeri. "Trebalo je da ga Robert ubije pro le noi." "Ubij ga, recze Pilar. Njeno krupno lice izglelalo je sad tamno i umorno. "Sad s am i ja za to." Jfa sam bio protiv toga, recze Agustin. Stajao je ispred vatre, duge ruke je spu stio sa strane, a obrazy, obrasli bradom ispod jagodica, izgledali su Suplji pri svetlosti vatre. "Sad sam za to, recze. "On je sad pun otrova i eli da nas vidi uni tene." "Neka svi ka u, recze Pilar i glas joj je bio umoran. "Ti Andres?" ,Iatarlo, recze brat kome je tamna kosa u o trom uglu rasla duboko u czelo i mahnu glavom. JEladio?" "Isto, recze drugi brat. "Meni izgleda da on predstavlja veliku opasnost. A nicz em ne slu i." "Primitivo?" Jsto "Fernando?" "Da li bismo ga mogli zadr ati kao zatvorenika?" upita Fernando. "Ko bi pazyo na zarobljenika?" upita Primitivo. "Bila bi potrebna dva czoveka ko ja bi pazyla na zatvorenika i ta bismo onda na kraju uczinili s njim?" ,>Io emo ga prodati fa istima, recze Ciganin. "To ne, recze Agustin. "Takve prljav tine ne." "To je bio samo jedan predlog, recze Rafael, Ciganin. "Czini mi se da bi faccyos os bili sreni da ga dobiju." 295 "Ostavi se toga, recze Agustin. "To je prljavo." "Nije prljavije od Pabla, pravda e se Ciganin. "Jedna prljav tina ne opravdava drugu, recze Agustin. "Pa, tu su svi, izuzev Ingle sa i starca." "Oni nemaju veze s tim, recze Pilar. "On nije bio njihov vodzia." "Jedan trenutak, recze Fernando. "Ja nisam zavr io."

"Hajde, recze Pilar. "Priczaj dok se on ne vrati. Priczaj dok ne ubacy rucznu gr anatu ispod ebeta i ne digne sve to u vazduh. Dinamit i sve." "Ja mislim da ti preteruje , Pilar, recze Fernando. "Ja mislim da on nema takve na mere." "1 ja mislim, reee Agustin. "Jer bi to diglo u vazduh i vino, a on e se uskoro vr atiti po vino." "Za to da ga ne predamo El Sordu, a ovaj da ga proda fa istima?" predlo i Rafael. "Mo et e ga oslepiti i onda e lako biti s njim." "uti, recze Pilar. "Ja oseam ne to to je sasvim opravdano u odnosu na tebe kad tako g ovori ." "Fa isti ne bi inacze platili za njega ni ta, recze Primitivo. "Drugi su poku avali ta kve stvari, ali oni ne plaaju. Oni bi i tebe ubili?" "verujem kad bi ga oslepili, mogli bismo ga prodati za ne to, recze Rafael. "Cuti, recze Pilar. "Bude H opet govorio o oslepljivanju, mo e otii za njim." "Ali, on, Pablo je oslepio Ijude iz guardia cyvil koji su bili ranjeni, nagla avao je Ciganin. "Zar sy to zaboravila?" "Zaklopi ta usta, recze Pilar. Bila je zbunjena pred Robertom D ordanom zbog tih r eczi o oslepIjivanju. "Niste mi dali da zavr im, prekide ih Fernando. "Dovr i, recze Pilar. "Produ i. Dovr i." "Po to je neizvodljivo dr ati Pabla kao zatvorenika, otpocze Fernando, "i po to je odv ratno po nuditi ga -" "Zavr avaj, recze Pilar. "Za Ijubav bo ju, zavr avaj." "- pri bilo kakvoj vrsti pregovora, produ i Fernando mirno, "ja se sla em da je mo da najbolje eliminisati ga, da bi se za nameravane operacyje osygurao maksymum mogun osti za uspeh." Pilar pogleda malog czoveka, zatrese glavom, ugrize se za usne i ne recze ni ta. "To je moje mi ljenje, recze Fernando. "verujem da smo u pravu kad verujemo da on predstavIja opasnost po Republiku -" ,JMajko bo ja, recze Pilar. "Czak i ovde czovek mo e da postupa kao birokrat." "1 po njegovim sopstvenim reczima, po nedavnim postupcyma, produ i Fernando. "1 do k on zaslu uje zahvalnost za pothvate u ranijem delu pokreta i sve do najskorijeg vremena -" Pilar je bila oti la ka vatri. Sada pridzie stolu. "Fernando, recze Pilar mirno i dodade cziniju. "Uzmi molim te ovog gula a i napuni njime usta sa svim dostojanstvom i nemoj vi e govoriti. Czuli smo tvoje mi ljenje." "Ali, kako onda, upita Primitivo i zasta ne do vr iv i reczenicu. "Estoy listo, recze Robert D ordan. "Ja sam spreman da to izvrSim. Po to ste svi vi odluczili da 296 297 tako treba da se uradi, to je jedina usluga koju ja mogu da uradim." ta je ovo, pomisli. Zato to sam slu ao Fernanda, poczinjem da govorim kao on. Mora d a je taj jezyk zarazan. Francuski, jezyk diplomatije. panski, jezyk birokratije. "Ne, recze Marija. "Ne." "To nije tvoj posao, recze Pilar devojcy. "Jezyk za zube." ,Jzvr iu to noas, recze Robert D ordan. Primetio je da ga Pilar gleda s prstom na ustima. Gledala je prema vratima. ebe uczvr eno na otvoru peine se di e i Pablo proturi glavu. On im se svima nasmeja, pr ovucze se ispod ebeta, onda se okrenu i ponovo priczvrsti ebe. Onda napravi okret i stade, pa povucze kaput do iznad glave i otrese sneg sa njega. "Razgovarali ste o meni?" obrati se on svima. "Jesam li vas prekinuo?" Niko mu ne odgovori i on okaczi kaput o klin u zydu i pridzie stolu. "Que tal?" recze on i dohvati cza u koja je prazna stajala na stolu i zagrabi u po sudu za vino. "Nema vina, recze on Mariji. "Idi i natoczi iz me ine." Marija dohvati posudu i ode ka pra njavoj, vrlo izdu enoj me ini premazanoj katranom, koja je visyla sa zyda s vratom nadole i izvucze czep iz jedne od nogu, taman ko liko da vino potecze iz otvora u sud. Pablo je posmatrao kako kleczi, dr ei posudu i gledao je svetlocrveno vino kako se razliva po cziniji tako brzo da je, punei j

e, pravilo virove. "Pazy, recze on Mariji. "vino je sad ispod grudi." Niko ni ta ne recze. "Pio sam danas od pupka do grudi, recze Pablo. "To je posao od czitavog jednog d ana. ta je s vama svima? Jeste li omutaveli?" Niko ni ta ne recze. "Zaczepi, Marija, recze Pablo. "Nemoj da curi." "Bie mnogo vina, recze Agustin. "Moi e da se napije ." "Jednom se povratio jezyk, recze Pablo i mahnu glavom prema Agustinu. "Czestitam . Mislio sam da ste onemeli." "0d czega?" "Zbog mog dolaska." "Misli li da tvoj dolazak ima neke va nosti?" Mo da se sam priprema na to, pomisli Robert D ordan. Mo da e Agustin to da izvr i. On ga sad sygurno dovoljno mrzy. Ja ga ne mrzym, pomisli. Ne, ne mrzym ga. Gadan je, a li ga ne mrzym. Mada ga ta stvar sa oslepljivanjem stavlja u naroczitu kategorij u. Ipak, to je njihov rat. Ali, sasvim sygurno, on ne spada u ono to bi czovek ele o da ima oko sebe ova dva dana. Ja u se dr ati van toga, po misli. veczeras sam ve j ednom ispao budala i savr eno sam voljan da ga likvidiram. Ali pre toga neu tu da i zygravam budalu. I nee vi e biti tih gluposti i paljenja ibica tu gde se nalazy dina mit. Pablo je mislio na to, dabome. A jesy li ti mislio o tom, upita on sebe. Ne , nisy mislio, a nije ni Agustin. Sve to ti se desy, zaslu io sy, pomisli. "Agustin, recze on. " ta je?" Agustin ga tupo pogleda i okrete glavu od Pabla. 299 "Hteo bih da razgovaram s tobom, recze Robert D ordan. "Docnije." "Sad, recze Robert D ordan. "Por favor." Robert D ordan je oti ao do otvora peine i Pablo ga je pratio pogledom. Agustin, viso k i upalih obraza, ustade i pridzie mu. Kretao se nerado i prezrivo. "Ti sy zaboravio ta je u d akovima?" recze mu Robert D ordan, govorei vrlo tiho da se ne bi czulo. "Mleko mu!" recze Agustin. "Czovek navikne i zaboravi." "1 ja sam zaboravio." "Mleko mu!" recze Agustin. "Leche! Kakve smo budale". On otklimata ka stolu i se de. "Pij, Pablo, starino, recze mu. "Kako su konji?" "vrlo dubro, recze Pablo. "1 sneg sve manje pada." " ta misli , da li e prestati?" "Hoe, recze Pablo. "Razredziuje se, ima sytniH czvrstih pahulja. vetar e i dalje d uvati, ali sneg pada. vetar se izmenio." " ta misli , da li e se razvedriti sutra?" "Da, recze Pablo. "verujem da e biti hladno i bistro. Taj vetar donosy promenu." Gledaj ti njega, pomisli Robert D ordan. Sad je prijateljski raspolo en. Menja se ka o vetar. Ima lice i telo svinje, i znam da je mnogostruki ubica, a uza sve to im a osetljivost dobrog barometra. Da, pomisli on, i svinja je vrlo inteligentna ivo tinja. Pablo osea mr nju prema nama, ili mo da samo prema na im planovima, istupa s mr nj om i uvredama do one taczke kad sy spreman da ga po alje do dziavola, a onda, kad vidi da je dotle doterao, prestaje i poczinje sve sasvi m iznova. "Imaemo dobro vreme, Ingles, recze Pablo Robertu D ordanu. "Mi, recze Pilar, "mi?" ,JDa, mi, naceri joj se Pablo i popi malo vina. "Za to ne? Razmi ljao sam o tom dok sam bio napolju. Za to se ne bismo slo ili?" "U czemu?" upita ga ena. "U czemu sad?" "U svemu, recze Pablo, " to je u vezy s mostom. Ja sam sad s tobom." "Jesy li ti sad s nama?" recze mu Agustin. "Posle svega to sy rekao?" "Da, recze mu Pablo. "Otkako se vreme pro menilo, ja sam s tobom." Agustin zatrese glavom. "vreme, recze on i opet zatrese glavom. "1 po to sam te on ako lupio po licu?" "Da, nasmeja mu se Pablo i predzie prstima preko usana. "1 posle ovoga."

Robert D ordan je posmatrao Pilar. Ona je gledala Pabla kao neku neobicznu ivotinju . Na licu jj Je J5 bio trag onog izraza koji joj je izazvao pomen na oslepljivanje . Ona je stresla glavom kao da hoe da ga se oslobodi, onda je zamahnula unazad. " Slu aj, recze ona Pablu. "Da, eno." " ta se de ava s tobom?" "Ni ta, recze Pablo.yPromenio sam mi ljenje. Ni ta vi e." "Ti sy prislu kivao, recze ona. "Da, recze on, "ali nisam ni ta mogao da czujem." 301 300 "Ti se pla i da emo te ubiti." "Ne, recze joj on i pogleda je preko cza e. "Ne pla im se toga. Ti to zna ." "Dobro, a ta ti se de ava?" recze Agustin. "Jednog trenutka sy pijan i grdi sve nas i odstupa od rada koji stoji pred nama i vredzia ene i suprotstavlja se onom to treba da se uradi -" "Bio sam pijan, recze mu Pablo. "A sada -" "Nisam pijan, recze Pablo. "Promenio sam od luku." "Neka ti dragi to veruju. Ja neu, recze Agustin. "verovali mi ili ne, recze Pablo. "Ali nema nikoga ko bi te mogao odavde odvesti u Gredos kao ja." "Gredos?" "To je jedino mesto gde mo emo ii posle tog mosta." Robert D ordan, gledajui Pilar, podi e onu ruku koja nije bila do Pabla i udari se up itno po desnom uvu. Zena klimnu glavom. Onda klimnu ponovo. Recze ne to Mariji i devojka pridzie Rober tu D ordanu. "Ona ka e " Dabome da je sve czuo," recze Marija Robertu D ordanu na uvo, "Onda Pablo, recze Fernando razlo no, "ti sy sad s nama, i jednom nalazei se na na oj strani, ti sy za most?" "Da, czovecze, recze Pablo. Pogledao je Fernanda pravo u oczi i klimnuo glavom. "Uistinu?" upita Primitivno. "De veras, recze mu Pablo. misli da mo emo imati uspeha?" upita Fernando. "Ima sad u to vere?" "Za to da nemam?" recze Pablo. "Zar ti ne veruje ?" "verujem, recze Fernando. "Ali ja sam i pre verovao " "Idem odziavde, recze Agustin. JHladno je napolju, recze mu Pablo prijateljskim tonom. "Mo da, recze Agustin. "Ali ne mogu du e da ostanem u ovom manicomiou." "Ne nazyvaj ti ovu peinu ludnicom, recze Fernando. "Ovo je manicomio za zloczinaczke lude, recze Agustin. idem napolje pre nego to i ja poludim." Glava vIII Ovo je kao vrte ka, pomisli Robert D ordan. Ne vrte ka koja se brzo kree uz muzyku orke strio na, s decom koja ja u na kravama pozlaenih rogova, u plavom, gasom osvetljeno m mraku ulice di Men, gde postoje na tapovima prstenovi za hvatanje i gde se pr ena riba prodaje za susednom tezgom, i gde se okree kolo sree s malim ko nim jezyczcyma koji udaraju po numerisanim odeljcyma, a kao premija gomilaju se paketi eera u ko ckama. Ne, nije to takva vrte ka; mada i ovi Ijudi czekaju, kao i oni u kapama, a e ne u pletenim d emperima, gologlavi, pod gasnim osvetljenjem, obasjane kose, stojei ispred kola sree, dok se o 302

303 no vrti. Da, to su Ijudi. Ali ovo je drukczije kolo. Ovo je kao kolo koje se kree gore i naokolo. Dosad se dvaput okrenulo. To je veliko kolo, postavljeno pod izvesnim uglom, i s vaki put se okrene naokolo i onda se vrati tamo odakle je krenulo. Jedna strana je vi a od druge, i zamah koji naczini di e vas i spu ta odakle ste i krenuli. Nema ni premija, pomisli, i niko ni ne eli da ja e na tom toczku. Poja e svaki put i okree se, a nisy nikad ni imao nameru da uzja e . Napravi samo jedan krug, velik, elipticzan, k oji se di e i spu ta, i vrati se onamo odakle sy krenuo. Sad smo se opet vratili, pom isli, i ni ta se nije re ilo. U peini je bilo toplo i vetar je napolju stao. On je sad sedeo za stolom s bele nic om ispred sebe, pravei proraczune za dizanje mosta u vazduh. Nacrtao je tri skice , proraczunao formule, oznaczio pomou dva crte a, jasna kao da su za decu, kako se most di e u vazduh, tako da bi Anselmo mogao stvar dovr iti, ako bi se njemu ne to des ylo prilikom demoliranja. Dovr io je te skice i posmatrao ih. Marija je sedela pored njega i gledala preko njegovog ramena ta radi. On je bio s vestan da je Pablo tu za stolom, preko, i drugi da su tu, koji priczaju i igraju karata i oseao je mirise peine koji su se sad izmenili; nije vi e mirisalo na jelo i hranu koja se kuvala nego na dim vatre i na Ijude, duvan, na crno vino, na ust ajao, bakren miris tela, i kad je Marija, gledajui kako on dovr ava crte , stavila ru ku na sto, on je uhvati svojom levom rukom i prinese licu i oseti miris prostog sapuna i sve e vode na koje je od pranja sudova mi risala njena ruka. On stavi njenu ruku dole ne gledajui je i produ i da radi i ne v ide da je ona pocrvenela. Ona zadr a ruku, sasvim do njegove, ali on je nije ponov o digao. Kad je svr io projekt za demoliranje, on istr e novi list iz bele nice i pocze da pi e d nevnu zapovest za akcyju. Razmislio je jasno i potpuno o tom i svidelo mu se ono to je napisao. On napisa dve strane u bele nicy i pa ljivo ih ponovo proczita. Mislim da je to sve, pomisli on. Savr eno je jasno i czini mi se da nema upljina. D va stra arska mesta e biti uni tena i most e biti dignut u vazduh prema Golcovim nared zienjima, i to je sve za ta ja odgovaram. Czitava ta stvar sa Pablom, kojom nije n i trebalo da se natovarim, re ie se na ovaj ili na onaj naczin. Pablo e postojati, i li Pablo nee postojati. A hoe li ili nee, mene se ni ne ticze. Ali vi e se neu hvatati u to kolo. Dvaput sam se uhvatio i dvaput se ono okrenulo i vratilo otkud je i po lo i vi e neu sedati na nj. On zatvori bele nicu i pogleda Mariju, "Hola, guapa, recze joj. "Jesy li i ta mogla da razabere od svega toga?" "Nisam, Roberto, recze devojka i stavi ruku na njegovu u kojoj je on jo dr ao olovk u. "Jesy li zavr io?" "Da. Sad je sve zapisano i naredzieno." " ta sy radio, Ingles?" upita ga Pablo preko stola. Oczi su mu opet bile krmeljive . Robert D ordan ga pa ljivo pogleda. Ne hvataj se kola, recze on u sebi. Ne staj na t o kolo. Czini mi se da e ponovo poczeti da se Ijulja. 304 20 Eraest Hemingvej, Iv 305 "Radio sam na probiemu u vezy s mostom, recze on ucztivo. "Pa kako stoji stvar?" upita Pablo. "vrlo dobro, recze Robert D ordan. "Sve je vrlo dobro." "Ja sam radio na problemu povlaczenja, rece Pablo. Robert pogleda njegove pijane svinjske oczi i posudu za vino. Sud za vino bio je gotovo prazan. Samo dalje od toczka, recze on sebi. On ponovo pije. Svakako. Ali ne seda li sad na toczak? Zar ne govore da je Grant bio pijan u toku gotovo celog gradzianskog rata? Sigurno je bio. Opkladio bih se da bi Grant bio besan zbog ovog poredzienj a kad bi video Pabla. Grant je pu io cygare. Morae nekako da nadzie jednu cygaru za Pabla. Tom licu je jedino nedostajala cygara da bude potpuno; polui vakana cygara . Gde li e samo nabaviti cygaru za Pabla? "Pa kako ide?" upita Robert D ordan ucztivo.

"vrlo dobro, recze Pablo i mahnu glavom ozbiljno i razumno. "Puy bien." "Jesy li smislio ne to?" upita ga Agustin s mesta gde su igrali karata. "Da, reee Pablo. "Razne stvari." "Gde sy ih na ao, u tom sudu?" zapita Agustin. "Mo da, recze Pablo. "Ko zna? Marija, napuni sud molim te, hoe li?" "Mo da se u samoj me ini nalazy neka lepa ideja, recze Agustin vraajui se igri. "Za to s e ne uvuczc u nju i ne potra i je u ko i?" "Ne, recze Pablo, "ja ih tra im u posudi." Ni on se ne hvata za kolo, pomisli Robert D ordan. Mora da se ono kree samo od sebe . Czini mi se da se ne mo e na njemu dugo vozyti. To je svakako smrtonosno kolo. Drago mi je to smo daleko od njega. O amutilo me je nekoliko puta. Ali na takvoj spravi pijanice i oni koji su istinski niski i svirepi ja u dok ne umru. Ono se kree unaoko lo i g ore, i okret nije nikad isti, i, onda, zaokrenuv i se, spusti se dole. Neka se kree , pomisli. Nee me navesti da se ponovo hvatam za nj. Ne, gospo dine generale Gran te, daleko sam od kola. Pilar je sedela pored vatre, na stolicy koja je bila okrenuta tako da je mogla v ideti karte preko ramena dvojice igracza ledziima okrenutim prema njoj. Posmatra la je igru. Ovo je promena od ubistvenog ka normalnom porodicznom ivotu, to je najczudnije, po misli Ro bert D ordan. Kad se prokleto kolo spusti, ono te zahvati. Ali ja sam dal eko od kola, pomisli. I niko me nee ponovo staviti na nj. Pre dva dana nisam ni znao da postoje Pilar i Pablo, i ostali, pomisli. Za mene na czitavom svetu nije ni postojala neka Marija. Svakako taj svet je bio mnogo j ednostavniji. Dobio sam instrukcyje od Golca koje su bile savr eno jasne i izgleda le savr eno izvodljive, mada su predstavljale izvesnu te kou i ukljuczivale izvesne p osledice. Kad dignem most, oczekivao sam da u se vratiti na liniju, ili da se neu vratiti, a ako bih se vratio, mislio sam da zatra im da odem na neko vreme u Madri d. U ovom ratu niko nema odsustva, ali sam syguran da bih dobio dvatri dana da o stanem u Madridu. Zeleo sam da u Madridu kupim neke knjige, da odem u hotel Florida da uzmem sobu i da se okupam u toploj vodi. Mislio sam kako u posla

306 307 ti Luisa, nosacza, po fla u absynta, ako mo e da je nadzie u Mantekerias Leonesas, i li bilo gde, nedaleko ulice Gran via, i onda sam mislio kako u da le im u postelji i da czitam posle kupanja i popijem dvatri absynta i onda da telefoniram Gajlord u, pa da vidim da li se tamo mo e dobiti ne to za jelo. Nije voleo da jede u ulicy Gran via, jer hrana stvarnc nije bila dobra i morao s y da dodzie na vreme inacze nisy dobio ni ta ni od onog to je bilo. A tu je bilo i m nogo novinara koje je poznavao, a on ne bi voleo da celo vreme mora da uti. Zeleo je da pije absynt i da pricza, da bude u Gajlordu, da rucza sa Karkovim, da jed e dobru hranu i pije pravo pivo i da czuje ta se de ava u ratu. Gajlord hotel u Madridu koji su Rusy preuzeli nije mu se svidziao kad je prvi pu t tamo oti ao, jer mu je izgledao suvi e luksuzan i hrana je bila suvi e dobra za opse dnuti grad, a razgovori suvi e cyniczni za ratno vreme. Ali vrlo brzo sam se pokva rio, pomisli on. Za to da nema najbolju hranu, to se mo e dobiti, kad se vraa sa ovakvo posla? A pokazalo se da su isuvi e istiniti razgovori koje je smatrao kao cynizam kad ih je prvi put czuo. Ovo e biti pricza za Gajlord, samo kad se svr i. Da, kad se svr i. Hoe li moi povesti Mariju kod Gajlorda? Ne. Nee . Ali e je moi ostaviti u hotelu i o da se okupa i da te saczeka dok se ne vrati iz Gajlorda. Da, mo e tako da uradi , doc nije, kad ispricza Karkovu o njoj, mo e je i dovesti, jer e biti radoznali i elee da j vide. Mo da uop te nee ii u Gajlord. Mo e jesti negde na ulicy Gran via, pa po uriti natrag u 308 ridu. Ali i sam zna da e otii do Gajlorda, jer bi hteo da sve to ponovo vidi ; jer eli a opet jede onu hranu i da vidi svu udobnost i luksuz po sle ovoga. Onda e se vratit i u Floridu i Marija e biti tamo. Kad ovo prodzie, ona e svakako tamo biti. Kad ov

o prodzie. Da, kad ovo prodzie. Ako se ovo dobro svr i, dozvolie sebi svakako da od e do Gajlorda na ruczak. Gajlord je bio mesto gde sy mogao susresti czuvene panske komandante seljake i ra dnike koji su se u samom poczetku rata prihvatili oru ja, a potekli su iz naroda i bili bez ikakvog prethodnog vojnog obrazovanja i mogao sy videti da mnogi od nj ih go vore ruski. To je, pre nekoliko mesecy bilo za njega prvo veliko razoczara nje i zbog toga je poczeo da biva cyniczan prema sebi. Oni su bili seljacy i rad nicy. Ali kad je shvatio kako se to desylo, smatrao je da je to u redu. Bili su aktivni u revolucyji 1934 godine i kad nije uspela, morali su da pobegnu iz zem lje, u Rusyji su ih poslali u vojne akademije i Lenjinov institut koji je podr ava la Kominterna da bi bili spremni sledei put za borbu i da imaju potrebno vojno va spitanje za komandovanje. Kominterna ih je tamo vaspitala. U revolucyji ne mo e dozvoliti onima spolja, koji te poma u, niti ma kome da zna vi e nego to treba da zna. On je to nauczio. Ako je je dna stvar u osnovi pravilna, laganje nema va nosti. U poczetku mu se laganje nije svidzialo. Mrzeo ga je. Docnije ga je zavoleo. Laganje je deo onoga koji je unut ra, ali vrlo kvari czoveka. U Gajlordu je saznao da valentin Goncales zvani El Kampesyno, Seljak, nikad nije ni bio se 309 Ijak, nego biv i narednik panske legije stranaca, koji je dezertirao i borio se sa Abdel Krimom. To je u redu. Za to da ne bude? U ovakvoj vrsti rata morao sy brzo d a stvori te seljaczke vodzie, i stvarni seljaczki vodzi bi mogao malo suvi e da lic zi na Pabla. Nisy mogao da czeka da se pojavi stvarni Seljaeki vodzi, i on bi mog ao da ima suvi e mnogo seljaczkih karakternih crta, kada bi se i pojavio. Znaczi m o rao sy da ga stvori . to se ticze Kampesyna, po onom koliko je on video, smatrao je da taj czovek crne brade, debelih crnaczkih usana, grozniczavih buIjavih oczi ju, mo e isto toliko zadati muke koliko i neki stvarni seljaczki vodzi. Poslednji put kad ga je video, czinilo mu se da je i sam poverovao u glaso ve o sebi i mis lio da je seljak. Bio je hrabar, czvrst czovek; nije bilo hrabrijeg na svetu. Al i, gospode bo e, koliko je govorio. I kad je bio uzbudzien govoro je sva ta, bez obz yra na posledice svoje indiskrecyje. A posledice su ve bile velike. Ali ipak, bio je sjajan komandant brigade u sytuacyji kad je ve sve izgledalo izgubljeno. Nika d nije znao da je sve izgubljeno i ako je bilo, onda bi se borio i izvukao bi. U Gajlordu sy mogao sresti i jednostavnog zydara Enrika Listera iz Galicyje, koj i je upravljao divizyjom; i on je govorio ruski. Mogao sy upoznati i Huana Modes ta, drvodelju iz Andaluzyje, koji je ba dobio komandu nad armijskim korpusom. On nije nauczio ruski u Pertu de Santa Marija, mada je mogao da su bili organizoval i Berlicovu kolu za drvodelje. Od svih mladih Ijudi, Rusy su u njega imali najvi e poverenja, jer je on bio istinski partijski czovek, "stoprocentni, kako su govor ili, po nosni to upotrebljavaju amerikanizam. Bio je mno go inteligentniji i od Listera i El Kampesyna. Zaista, Gajlord je bio mesto gde sy mogao upotpuniti svoje obrazovanje. To je bi lo mesto gde sy mogao naucziti kako se sve to u stvarnosti radi, a ne kako czove k misli da se radi. On je tek otpoczeo svoje obrazovanje pomisli. Pitao se da li e ga jo pro du iti. Gajlord je bilo dobro i zdravo mesto i ba ono to njemu treba. U p oczetku, kad je jo verovao u sve gluposti, za njega je to bio udar. Ali sad, do v oljno je znao i mogao je da prihvati nu nost za svaku prevaru i ono to je nauczio u Gajlordu samo je u njemu pojaczalo veru u stvari koje je smatrao istinitim. Nje mu se svidzialo da zna kakve su zaista stvari i kakve se veruje da jesu. U ratu uvek ima laganja. Ali istina o Listeru, Modestu i El Kampesynu bila je lep a od sv ih la i i legendi. Pa, jednoga dana oni e svakom kazati istinu, a u medziuvremenu n jemu je drago to postoji Gajlord gde on sam mo e da je sazna. Da, to je mesto gde e on otii kad bude u Madridu, kad kupi knjiga i okupa se u top loj vodi, popije nekoliko absynta i proczita ne to. Ali takav plan je imao pre neg o to je Marija u la u sve to. U redu. Imae dve sobe i ona e moi da radi to joj je volj dok on bude tamo, a onda e se on vratiti od Gajlorda k njoj. Czekala je u brdima celo to vreme. Mo e da czeka malo i u hotelu Florida. Prove e tri dana u Madridu. Tr i dana mogu da budu vrlo duga. Odve e je da vidi brau Marks u operi. To je sad ve tri

meseca na repertoaru, odr ae se sygurno bar jo ks u operi, pomisli. Mnogo e joj se svideti.

tri meseca. Njoj e se svideti braa Mar

310 311 Ali od Gajlorda do peine je vrlo daleko. Ne, nije daleko. Daleko e biti od peine do Gajlorda. Ka kin ga je prvi put doveo do Gajlorda i njemu se nije dopalo. Ka kin je rekao da treba da se upozna sa Karkovim, po to Karkov eli da upozna Amerikance i p o to je on najvei Ijubitelj Lope de vega na svetu i smatra da je Fuente Oveljuna na jbolji komad. Mo da i jeste, ali on, Robert D ordan, nije tako mislio. Njemu se dopao Karkov, ali mu se nije svidelo mesto. Karkov je bio najinteligent niji czovek koga je upoznao. Nosyo je crne jahae czizme, syve czak ire i syvu dolam icu, imao je sytne ruke i noge, podbulo ne no lice i telo, prskao je kroz rdziave zube dok je govorio, i uczinio se vrlo sme an Robertu D ordanu kad ga je prvi put vi deo. Ali imao je vi e pameti, unutra njeg dostojanstva, spoljne drskosti i humora ne go ma koji czovek koga je upoznao. Gajlord je izgledao nepristojno luksuzan i po kvaren. Ali za to ne bi predstavnicy syle koja vlada jednom estinom sveta imali udobnost? U redu, imali su je i Rober ta D ordana je u poczetku odbijala cela ta stvar, a onda je prihvatio i u ivao u njo j. Ka kin je o njemu priczao czuda i Karkov je u poczetku bio uvredljivo ucztiv pr ema njemu, a onda, po to Robert D ordan nije igrao ulogu heroja, nego je ispriczao j ednu stvarno sme nu i do krajnosti nezgodnu anegdotu po sebe samoga Karkov je pre ao sa ucztivosti na grubost koja je bila puna olak* anja, a zatim na drskost i tako su se sprijateljili. Ka kina su samo podnosyli. Oczigledno s njim ne to nije bilo u redu i on je, sad, u p aniji morao da to popravi. Nisu hteli da mu ka u ta, mada bi mu sad, kad je mrtav, mo da i rekli. Medziutim, on i Karkov su se sprijateljili , a sprijateljio se i sa neverovatno mr avom, izdu enom, tamnom, Ijupkom, nervoznom, tu nom i nezajedljivom enom Karkova, koja je imala mr avo, zanemareno telo i kratko pod i anu tamnu progru alu kosu i slu ila kao tumacz pri Tenkovskom korpusu. Bio je prij atelj i Karkovljeve Ijubavnice koja je imala maczje oczi, crvenkastu kosu (nekad vi e crvenu, nekad vi e zlatnu, ve prema frizeru), leno senzualno telo (pode eno za tu dzia tela), usta podesna za tudzia usta i glupu, ambicyoznu i potpuno odanu du u. Ta Ijubavnica je volela spletke i povremeno je u ivala u neverstvima to je samo zab avljalo Karkova. Govorilo se da Karkov ima negde jo jednu enu, po red one pri Tenk ovskom korpusu, mo da i dve, ali niko to ba sygurno nije znao. Robertu D ordanu su se svidziale obe, i ena koju je poznavao, i Ijubavnica. Ako je postojala i ona drug a ena, smatrao je da bi sygurno voleo i nju, kad bi je poznavao. U pogledu ena Kar kov je imao dobar ukus. Stra e sa bajonetima stajale su ispred ulaza kod Gajlorda i noas je to sygurno najp rijatnije i najudobnije mesto u czitavom opkoljenom Madridu. voleo bi da je noas tamo, mesto ovde. Mada je ovde, otkako su zaustavili taj toczak, sasvim dobro. A i sneg je prestajao da pada. voleo bi da Karkovu poka e Mariju, ali ne mo e tamo da je vodi dok najpre ne upita, a morae da vidi i kako e ga primiti posle ovog putovanja. Golc e biti tamo kad ova j napad prodzie, i, ako dobro sve izvr i, oni e svi to saznati od Golca. Golc 312 313 e ga zadirkivati ?bog Marije. Naroczito posle onog to mu je rekao da nema posla s devojkama. On dohvati posudu ispred Pabla i zagrabi cza u vina, "Ako dozvoljava , recze. Pablo klimnu glavom. valjda je zauzet svojim vojniczkim planovima, pomisli Rober t D ordan. Ne tra i penu avu slavu u otvoru topovske cevi, nego u toj tamo posudi za v ino. Ali zna , mora da je to kopile bilo priliczno sposobno kad je sa uspehom ruko vodilo ovako dugo ovom grupom. Posmatrajui Pabla pitao se kakav bi bio vodzia ger ilaca da se nalazyo u americzkom gradzianskom ratu. Mnogo ih je bilo, pomisli. A li mi vrlo malo znamo o njima. Ne mislim o Kvantrilu, o Mosbiju, niti o svom sop stvenom dedi, ve o onim malim, grmaczima. Ni o piu. Da li stvarno veruje da je Gran t bio pijanica?

Njegov deda je to uvek tvrdio. Da je uvek ve do czetiri sata posle podne bio malo pijan i da je pre viksberga ponekad za vreme opsade bio po nekoliko dana vrlo p ijan. Ali deda je tvrdio da je na poslu bio savr eno normalan bez obzyra na to kol iko je popio, izuzev to ga je ponekad bilo vrlo te ko probuditi. Ali ako sy ga prob udio, bio je normalan. Ali u ovom ratu nema dosad ni na jednoj strani ni Granta, ni ermana, ni Stonvola D eksona. Ne. Czak ni nekakvog D eba Stjuarta. Ni eridana. A preplavili su Meklelani. Fa isti imaju mnogo Meklelana, a mi ih imamo najmanje trojicu. Nije video ba neke vojne genije u ovom ratu. Nijednog. Ni pribli no. Kleber, Lukacz i Hans su sa internacyonalnim brigadama, svaki u svom delokrugu, divno izveli o dbranu Madrida i onda je brani 314 lac Madrida, Miaha, koga je propaganda izvikala, star, elav, kratkovid, uobra en, g lup kao buljina, hrabar i tup kao bik, neinteligentan u razgovoru, bio toliko Ij ubomoran na Kleberovu popularnost, da je prisylio Ruse da Klebera razre e du nosti, i da ga po alju u valencyju. Kleber je bio dobar vojnik, ali ograniczen i stvarno je suvi e govorio s obzyrom na posao koji je vr io. Golc je bio dobar general i doba r vojnik, ali su ga uvek dr ali na podredzienim mestima i nikad mu nisu davali odr e ene ruke. Trebalo je da ovaj napad bude njegov najvei poduhvat dosad, a Robert D or dan nije mnogo vo leo ono to je o ovom napadu czuo. A onda je tu bio i Gal, Madzi ar, koga je trebalo ubiti ako se moglo verovati u polovinu onih glasyna to su se czule kod Gajlorda. Pa czak i u deset od sto od onog to se priczalo, pomisli Robe rt D ordan. On bi voleo da je video borbu na platou iza Gvadalahare, gde su potukli Italijan e. Ali tada je bio u Estramaduri. Hans mu je to ispriczao jedne noi kod Gajlorda, pre dve nedelje, i tako mu predstavio da mu se czinilo da je sam sve video. U j ednom trenutku je sve zaista bilo izgubljeno kad su Italijani probili liniju bli zu Trihuekvea, Dvanaesta brigada bi bila odseczena da su presekli put izmedziu T rihuekvea i Brihugea. "Ali znajui da su to Italijani, rekao je Hans, "izveli smo manevar koji bi bio neopravdan da su u pitanju bile druge trupe. I manevar je im ao uspeha." Hans mu je sve to pokazao na ratnim mapama. Hans ih je stalno nosyo sa sobom u t orbicy za mape i izgleda jo se uvek divio zbog czuda koje se desylo i bio srean zb og njega. Hans je bio sjajan 315 vojnik i dobar drug. panske trupe Listera, El Kampesyna i Modesta su se sve dobro tukle u bitkama, govorio mu je on, a to treba da se pripi e njihovim rukovodiocym a i discyplini koju su zaveli. Ali raski vojni savetnicy su kazali Listeru, Kamp esynu i Modestu kako da izvedu mnoge pokrete. Oni su bili kao uczenicy na avionu sa dvojnim komandama, tako da pilot mo e da preuzme vodzistvo kad god oni pogre e. Pa, ova godina e pokazati koliko su, i kako su stvar savladali. Posle izvesnog vr emena nee biti dvostrukog upravljanja, i onda e se videti kako sami umeju da uprav ljaju divizyjama i korpusyma. Bili su komunjsti i bili su za discyplinu. Discyplina koju su nametnuli stvorie d obru vojsku. Lister je bio lud u pogledu discypline. Bio je istinski fanatik i b io je sasvim panski li en svakog po tovanja prema ivotu. Retko su u kojoj vojscy od p rve tatarske invazyje Zapada pa naovamo Ijudi masovno ubijani gotovo bez razloga kao pod njego vom komandom. Ali on je znao kako da iskuje divizyju u jednu borb enu jedinicu. Jedna je stvar dr ati polo aj, a druga je napadati polo aje i zauzymati ih, a sasvim razliczito manevrisati armijom na bojnom polju, pomisli Robert D orda n, dok je tu sedeo za stolom. Po onom, koliko ga znam, pitam se kako li e Lister izgledati kad ne bude vi e dvostruke kontrole? Ali mo da ni nee otii, mislio je. Pitam se da li e otii? Ili e jo pojaczati? Pitam se kakav je stav Rusa u czitavoj ovoj st vari? Gajlord je pravo mesto, pomisli on. Ima mnogo to ga to sad treba da saznam, a to mogu samo u Gajlordu. Jedno je vreme smatrao da je Gajlord rdziavo mesto za njega. Gajlord je bio supr otnost puritanskom, religioznom komunizmu u velaskezovoj 63, jednoj madridskoj p alati, koja je bila pretvorena u tab Internacyonalne brigade u prestonicy. U vela skezovoj 63 czinilo ti se da sy czlan nekog verskog reda - a kod Gajlorda sy bio daleko od svakog oseanja koje sy imao u tabu Petog puka, pre nego to se on pregrup

isao u brigade nove armije. Na oba ova mesta oseao sy se kao da uczestvuje u krsta kom ratu. To je bila jedina p rava recz za to, mada je ve toliko otrcana i zloupotrebljavana da ne daje pravi s misao. Uprkos svoj birokratiji i poslovnoj nesposobnosti i partijskim borbama, i mao sy oseanje sliczno onom koje sy oczekivao da e imati kad sy se prvi put priczes tio, ali ga nisy imao. To je bilo oseanje da sy se posvetio du nosti prema svima ug njetenim u svetu, o njemu je isto tako te ko i nemogue govoriti kao i o religioznom do ivljaju, a ipak je istinito kao to je oseanje ko je ima kad slu a Baha, ili se nala y u katedrali u artru ili u katedrali u Leonu i vidi kako svetlost ulazy kroz velik e prozore; ili kad gleda Mantenju, El Greka ili Brojgela u muzeju Prado. Davalo v am je pristupa u ne to u ta verujete potpuno, do kraja, i u czemu oseate apsolutno b ratstvo sa ostalima koji su u tome. To je ne to to pre nisy poznavao, a to sy sad do i veo i pridao mu takav znaczaj i prona ao za njega takve razloge da ti se tvoja sop stvena smrt czini bez ikakve va nosti; izuzev to je treba izbegavati, da bi mogao d a izvr i svoju du nost. Ali najlep e u svemu tome je to to

316 317 postoji ne to to mo e da uradi i u pogledu tog oseanja i u pogledu mi nosti. Mo e se b I bori se, pomisli on. Ali oni koji su pre iveli borbu i u njoj se pokazali dobro, uskoro izgube czistotu oseanja. ve posle est mesecy. Odbrana jednog polo aja ili jednog grada je deo rata u kom ve mo e imati tu prvu vrstu oseanja. Takva je bila i borba u Sijeri. Tamo su se borili sa istinskim drugarst vom revolucyje. Ba tamo, kad je nastala prva nu nost za nametanjem discypline, on j e to odobravao i razumeo. Pod granatama Ijudi su postajali kukavice i be ali su. v ideo ih je streljane i naduvene pored puta, i niko ih nije ni gledao izuzev kad je hteo da im uzme metke i ostale stvari od vrednosti. to su im uzymali metke, cz izme i ko ne kapute bilo je u redu. A to su im uzymali stvari od vrednosti bilo je realno, to je onemoguavalo anarhistima da dodziu do njih. Izgledalo je pravo, i pravedno, i nu no, da Ijudi koji su poku avali da be e budu stre ljani. U tom nije bilo niczeg neispravnog. Njihovo bekstvo je bilo sebicznost. F a isti su bili napali i mi smo ih zaustavili na padini, na syvim stenama medziu kr l javim borovima i vresom na gvadaramskim obroncyma. Mi smo usput izdr ali bombardov anje iz aviona i vatru kad su doveli artileriju, i oni koji su ostali ivi do kraj a dana izvr ili su protivnapad i odbacyli ih natrag. Docnije, kad su nailazei izmed ziu stena i drvea poku ali da sydziu dole s leve strane, mi smo izdr ali u Sanatoriju mu i pucali smo sa prozora i krova mada smo znali da su ga oni zaobi li s obe stra ne i mada smo znali ta to znaczi biti opkoljen, 318 izdr ali smo, dok ih protivnapadom nisu opet po tisnuli nazad, iza puta. Pri svemu tome, - u strahu koji ti su i usta i grlo, u pra ini olupanog maltera, u p anicy zbog zyda koji pada ru ei se uz blesak i prasak eksplodiranja granate, pri iz vlaczenju mitraljeza i odvlaczenju onih koji su ga poslu ivali, dok sy le ao licem p rema zemlji, pokriven otpacyma ru evina, s glavom iza tita, otklanjao zastoj vadei s lomljeni okvir, ispravljao redenik, le ao potpuno iza tita, pucajui ponovo du puta radio sy stvar koju je trebalo da radi , i znao sy da sy u pravu. Shvatio sy precz i avajui borbenu ekstazu koja ti su i usta i otklanja strah, i borio sy se tog leta i te jeseni za syromahe czitavog sveta, protiv svake tiranije, za sve one stvari u koje sy verovao, i za novi svet za koji sy se vaspitao. Ove jeseni sy, pomisli on, nauczio kako se podnose nedae i nauczio sy kako se prezyre trpljenje u dugom periodu hladnoe i vlage, blata, kopanja i utvrdziivanja. I oseanje leta i jeseni b ilo je duboko zakopano pod umorom, pospano u, nervozom i neudobno u. Ali ono je jo post ojalo tu i sve kroz ta sy pro ao samo je poslu ilo da mu oceni vrednost. I ba tih dana, pomisli on, imao sy duboko i zdravo i neliczno oseanje ponosa - zbog kojeg bi te smatrali dziavolski dosadnim tipom kod Gajlorda - pomisli on odjednom. Ne, u onom trenutku ne bi bio zgodan za Gajlord, pomisli on. Bio sy suvi e naivan. Bio sy u nekoj vrsti milosti. Ali mo da Gajlord tada nije bio onakav kakav je sad . Ne, u stvari, nije ni bio takav, recze on sebi. Nije uop te bio takav. Tad nije ni postojao nikakav Gajlord. 319

Karkov mu je priczao o tim danima. U to vreme su svi Rusy, koliko ih je bilo, ive li u Palashotelu. Robert D ordan nije tada nijednog poznavao. To je bilo pre nego t o je ijedna partizanska grupa formirana; pre nego to je upoznao Ka kina ili ma kog drugog. Ka kin je bio na severu u Irunu, u San Sebastijanu i u neuspeloj borbi bli zu vitorije. On nije stigao u Madrid do januara, a dok se Robert D ordan tukao u K arabanczelu i u Useri, ona tri dana kad su zaustavili desno krilo fa isticzkog nap ada na Madrid, i terali Mavre i Tercyo od kue do kue czistei ono poru eno predgradzie na ivicy syvog platoa prepeczenog od sunca i uspostavljajui odbrambenu liniju du visova da bi za titili taj ugao grada, Karkov je bio u Madridu. Ni Karkov nije bio cyniczan kad je govorio o tim danima. To su bili dani koje su svi do iveli, kad je sve izgledalo izgubljeno i svaki czovek je zadr ao, vi e nego ik akav cytat ili dekoracyju, znanje o tom kako bi se pona ao kad bi sve izgledalo iz gubljeno. vlada je napustila grad uzev i pri bekstvu sve auto mobile od Ministarst va rata i stari Miaha je mo rao da vr i inspekcyju odbrambenih polo aja na bicyklu. Robert D ordan to nije mogao da veruje. On nije mogao da zamisli Miahu na bicyklu, czak ni sa najpatriotskijom ma tom, ali Karkov je priczao da je to istina. Ali u ono vreme je on pisao za ruske novine, tako da je verovatno hteo da u to veruje po to je ve bio tako napisao. Ali postojala je jo jedna pricza koju Karkov nije napisao. On je u Palashotelu im ao tri ranjena Rusa, za koje je bio odgovoran. To su bila dva tenkista i jedan p ilot koji su bili u suvi e lo em sta nju da bi ih mogli prebacyti, a po to je, u to vreme, bilo krajnje va no da se ne do dzie ni do kakvog dokaza o ruskoj intervencyji kojim bi se opravdala otvorena in tervencyja fa ista, Karkov je bio zadu en da spreczi da ovi ranjenicy padnu u ruke f a istima, u sluczaju da grad bude napu ten. U sluczaju da treba napustiti grad, Karkov je morao da ih otruje i da uni ti svaki dokaz njihovog postojanja pre nego to napusti Palashotel. Niko ne bi mogao dokaz ati da su to Rusy. Po telima te trojice ranjenih Ijudi, od kojih je jedan imao t ri rane od metka u trbu noj duplji, drugi, raznesenu vilicu i pokidane glasnice, a treem je metak na komadie smrskao kuk, a ruke i lice su mu bili tako stra no izgore li da mu je lice bez obrva, trepavica i ikakve dlaczice bilo samo jedan velik pl ik. Niko ne bi mogao da prepozna po telima te trojice Ijudi koji bi ostali u kre vetu u Palashotelu da su to Rusy. Niczim se ne bi moglo dokazati da je goli mrtv ac Rus. Nacyonalnost i politika se ne vide kad sy mrtav. Robert D ordan je pitao Karkova kako se oseao zato to je morao da izvr i taj czin, a K arkov mu je odgovorio da ga nije ba s nestrpljenjem oczekivao. "A kakav naczin st e izabrali?" pitao ga je Ro bert D ordan i dodao, "Znate, nije tako prosto tek odj ednom otrovati Ijude." A Karkov mu je odgovorio, "O, jeste, kad ovako stalno ne to nosy za samog sebe." Onda je otvorio tabakeru i pokazao Robertu D ordanu ta on nosy u jednoj strani tabakere. "Ali prvo to bi uradio onaj koji bi vas zaro bio, bilo bi da vam uzme tabakeru, p rimetio je 320 21 Eraest Hemingvej, Iv 321 Robert D ordan. "Naterali bi vas da dignete ruke uvis." "AIi ga imam malo i ovde, nasme i se Karkov i pokaza na pe eve kaputa. "Prosto ovako stavi deo u usta i odgrize ga i proguta ." "To je ve bolje, recze Robert D ordan. "Ka ite mi ima li to miris na gorki badem kao t o pi e u svim detektivskim romanima?" "Ne znam, recze Karkov zadovoljno. "Nikad ga nisam pomirisao. Da razbijemo jednu fla icu i da pomiri emo?" "Bolje ne." "Da, recze Karkov i ukloni tabakeru. "Ja, znate, nisam defetista, ali je uvek mo gue da takva ozbiljna vremena ponovo naidziu, a ovo se nigde ne mo e nabaviti. Jest e li videli izve taj sa fronta u Kordobi? vrlo je lep. Od svih kominikea taj mi se sada najvi e dopada." " ta pi e u njemu?" Robert D ordan je do ao u Madrid sa fronta i osetio da se iznenada m alo koczi, kao kad se neko ali sa stvarima kojima se vi sami mo ete aliti, ali smatr

ate da drugi ne mogu. "Recyte mi?" "Nuestra gloriosa tropa syga avanzando syn perder ni una sola palma de terreno, recze Karkov na svom czudnom panskom. "Sigurno ne pi e tako, posumnja Robert D ordan. "Na e slavne trupe produ avaju da napreduju ne gubei ni stopu zemlji ta, ponovi Karkov na engleskom. "Tako glasy kominike, nai u vam ga." 322 Sea se Ijudi koje sy poznavao, a koji su umrli u borbi kod Posoblanka; ali to je u Gajlordu bilo predmet ale. To je bio ton koji je sad vladao u Gajlordu. Ali Gajlord nije uvek postojao, a a ko je sytuacyja bila sad takva da je od onih koji su pre iveli rane dane stvorilo takvo ne to kao to je Gajlord, njemu je samo drago to zna za Gajlord i vidi da posto ji. Ti se osea mnogo, mnogo drukczije nego to sy se oseao u Sijeri, i u Karabanczelu , i u Useri, pomisli. vrlo se lako kvari , pomisli. Ali da li je to bilo kvarenje, ili prosto gubljenje one naivnosti s kojom sy poczeo? Zar nije tako u svemu? Ko je jo odr ao onu czistotu du e u svom poslu, s kojom mladi lekari, mladi sve tenicy i mladi vojnicy obiczno poczinju? Sve tenicy su je odr avali, ili su istupali. verujem da je i nacysti zadr avaju, pomisli on, a i ko munisti koji imaju dovoljno strogu samodiscyplinu. Ali pogledaj Karkova. Nikad ga nije zamaralo da razmi lja o sluczaju Karkova. Poslednji put kad je bio k od Gajlorda, Karkov je sjajno priczao o jednom britanskom ekonomisti koji je pro veo mnogo vremena u paniji. Robert D ordan je ve godinama czitao stvari tog czoveka i uvek ga je po tovao i ne znajui ni ta o njemu. Nije mu se mnogo svidzialo ono to je taj czovek napisao o paniji. Bilo je suvi e jasno i jednostavno i suvi e otvoreno i z atvoreno, a za mnoge statistike je znao da su prema potrebi izmi ljene. Ali je mis lio kako je czoveku uop te malo stalo do novinskih czlanaka pisanih o zemlji koju stvarno dobro poznaje , i po tovao ga je zbog njegove dobronamernosti. 323 Onda ga je najzad video, onog popodneva kad su napadali na Karabanczel. Sedeli s u u zavetrini arene i pucnjava se czula u drugoj ulicy nani e i svi su bili nervoz ni oczekujui napad. Obeali su im bili tenk i on nije dolazyo i Montero je sedeo ob uhvativ i glavu rukama i govorio, "Tenk nije stigao, tenk nije stigao." Bio je hladan dan i uta pra ina se dizala po ulicy. Montera su pogodili u levu ruku i ruka mu se koczila. "Moramo imati tenk, rekao je. "Moramo czekati tenk, ali g a ne mo emo czekati." Izgledao je zbog rane zlovoljan. Robert D ordan je oti ao da potra i tenk za koji je Montero rekao da misli da se mo da z austavio iza zgrade za stanovanje, na uglu kod tramvajske stanice. Tamo je ne to s tajalo, u redu. Ali ne tenk pancy su u to vreme sva ta nazyvali tenk. To su bila st ara oklopna kola. ofer nije hteo da napusti ugao zgrade i da ih dotera gore do ar ene. Stajao je iza njih sa skr tenim rukama naslonjenim na metal kola, i glavu na kojoj se nalazyo ko om postavljen lem naslonio je na ruke. On je zatresao glavom ka d je Robert D ordan s njim razgovarao i dr ao je i dalje naslonjenu na ruke. Onda ok rete glavu i ne gledajuei Roberta D ordana. "Nemam naredzienje da idem tamo, recze on sumorno. Robert D ordan izvadi pi tolj iz futrole i prisloni cev na ko ni kaput ofera oklopnih k ola. "Evo ti naredzienja, recze mu. Czovek zatrese glavom na kojoj je bio veliki ko om oblo eni lem nalik na lem igracza ragbija i recze, "Nema municyje za pu komitraljez." "Mi imamo municyje kod arene, recze mu Ro bert D ordan. "Hajde, da krenemo. Tamo em o napuniti redenike. Hajde." "Nema nikoga ko bi pucao, recze ofer. "Gde je on? Gde ti je pomonik?" "Mrtav, rekao je ofer. "Tu unutra." "Izvucy ga napolje, rekao je Robert D ordan. "Izvucy ga odatle." "Ne volim da ga diram, rekao je ofer. "A, on je savijen izmedziu volana i orudzia pa ne mogu da prodziem pored njega." "Hajde, rekao je Robert D ordan. "Izvui emo ga zajedno." On se udari u glavu dok se penjao u oklopna kola, i malo se posecze iznad obrve i iz posekotine krv mu je curila niz lice. Mrtvi czovek je bio te ak i tako krut d a ga nisy mogao saviti, morao je da ga udara po glavi da bi je izbio iz mesta u

kome je bila uklje tena, s licem prema dole, izmedziu sedi ta i volana. Najzad je iz bi gurnuv i koleno pod glavu mrtvog czoveka i onda, vukui unazad i dr ei ga za struk, sad po to je glava bila oslobodziena, izvucze sam mrtvaca ka vratima. "Pomozy mi, recze on oferu. "Ne mogu da ga se dotaknem, rekao je ofer i Robert D ordan vide kako placze. Suze s u mu tekle pravo dole s obe strane nosa, po licu uprljanom od baruta, a i iz nos a mu je curilo. Stojei pored vrata on se zaljulja i izbacy mrtvaca napolje i ovaj pade na trotoar pored tramvajske linije jo uvek u zgrczenom, presavijenom po lo aju. Le ao je tu, na cementu plocznika, vo tano syvog lica, ruku savijenih ispod sebe, kao to je bio u kolima. "Ulazy unutra, boga ti tvoga, rekao mu je Robert D ordan, ma ui sad pi toljem. "Ulazy o dmah unutra." Ba u tom trenutku video je czoveka koji je izy ao iz zaklonjene strane zgrade za st anovanje. Na sebi je imao dug kaput, bio je gologlav i imao sedu kosu. Imao je i staknute jagodice, a oczi uvuczene i nablizu usadziene. Imao je u rucy paket cyg areta czesterfild, on izvucze jednu i dade je Robertu D ordanu koji je gurao ofera pi toljem u oklopna kola. "Samo trenutak, dru e, rekao je on Robertu D ordanu na panskom. "Mo ete li mi ne to objas niti u vezy sa borbom?" Robert D ordan uze cygaretu i stavi je u prednji d ep svog plavog mehaniczarskog d emp era. On je prepoznao tog druga po slikama. Bio je to britanski ekonomist. "Hajde u govna, recze on na engleskom i onda na panskom oferu oklopnih kola. "Dole , ka areni. vidi ." Povukao je te ka vrata sa strane i zatvorio ih lupiv i, i kad su k renuli niz dugu padinu mecy su poczeli da udaraju po kolima i czuo se zvuk kao k ad ljunkom udara po gvozdenom kotlu. Onda kad su otvorili mitraljesku vatru po nji ma, bilo je kao o tri udari czekia. Povukli su se u zaklon arene i zaustavili se, a tu su jo oglasy od pro log oktobra bili izlepljeni pored prozora blagajne, i nalaz yle su se otvorene kutije municyje, i drugovi, s pu kama i granatama u d epovima ili zadenutim za pojas, oczekivali su ih u zavetrini i Montero je rekao, "Dobro je. Tenk je ovde. Sad mo emo napadati." Docnije, u noi, kad su zauzeli i poslednje kue na brdu, on je le ao udobno iza zyda od cygala u kome se nalazyla rupa za osmatranje i gledao po divnoj ravnoj vatren oj liniji izmedziu njih i obronka na koji su se fa isti povukli i mislio je, s udo bno u koja je gotovo bila razbludna, o uzvi icy brda koja je titila levi bok, na kojoj su se nalazyle nedavno uni tene vile. Legao je u gomilu slame, u odelu koje je bi lo natopljeno znojem, uvio se u ebe i brisao se. Le ei tako setio se ekonomiste i na smejao se i bilo mu je ao to je bio grub. Ali u trenutku, kad mu je taj czovek dao cygaretu, gurajui je kao neku vrstu napojnice za obave tenje, bila je mr nja borca p rema neborcu suvi e jaka u njemu. Sad se seao Gajlorda i Karkova kako je priczao o tom istom czoveku. "Tako, tamo s y se sreo s njim, rekao je Karkov. "Ja liczno nisam tog dana i ao dalje od Puente de Toleda. On je bio vrlo blizu fronta. verujem da je to bio poslednji dstn njeg ovog juna tva. Oti ao je iz Madrida sledeeg dana. Ja mislim da je on kod Toleda bio n ajhrabriji. Kod Toleda bio je sylan. Bio je jedan od onih koji su izradili nacrt za osvajanje Alkazara. Trebalo je da ga vidite kod Toleda. verujem da je na a ops ada imala uspeha umnogom zahvaljujui njegovim naporima i savetima. To je bio najg luplji deo rata. Tu je glupost do la do vrhunca, ali recyte mi ta se o njemu misli u Americy?" "U Americy se veruje, recze Robert D ordan, "da je on vrlo blizak Moskvi." "Nije, recze Karkov. "Ali on ima izvanredno lice i sa svojim licem i pona anjem im a uspeha. 326 327 Ja sa svojim licem ne mogu ni ta da uradim. to god sam postigao, uradio sam uprkos svom licu, koje niti inspiri e Ijude, niti ih navodi da me zavole ili da nemaju po verenja u mene. Ali taj Miczel ima lice s kojim stvara kapital. To je lice konsp iratora. Svi oni koji su u knjigama czitali o konspirato rima imae odmah poverenj a u njega. Isto tako ima i pona anje istinskog konspiratora. Ma ko da ga vidi kako

ulazy u sobu, istog trenutka e znati da se nalazy u prisustvu konspiratora prve vrste. Svi va i bogati sunarodnicy koji sentimentalno ele da pomognu Sovjetskom Sav ezu, bar tako veruju, ili da se malo osyguraju za sluczaj eventualnog uspeha par tije, vide odmah po licu tog czoveka i po njegovom pona anju da on ne mo e da bude n iko drugi do vrlo poverljiv agent Kominterne." "Zar on nema nikakvih veza sa Moskvom?" "Nikakvih. Slu aj, dru e D ordane. Poznaje li onedv vrste budate?" "Naivne i lukave?" "Ne. DveJvrste budala, to ih imamo u Rusyji, nasme i se Karkov i pocze. "Na prvom m estu postoji zymska budala. Zimska bifdala dolazy do vrata va e kue i glasno kuca. Ti ode do vrata, vidi je, i vidi da tu budalu nisy nikad ranije video. Ona ima vrlo upeczatljiv izgled. To je vrlo visok czovek, ima visoke czizme i krzneni kaput i krznenu kapu i sav je prekriven snegom. Najpre udara czizmama i otresa sneg sa njih. Onda skida svoj krzneni kaput i s njega pada jo vi e snega. Onda skine i svo ju krznenu kapu i udara njom o dovratak. Jo vi e snega pada s njegove krznene kape. Onda jo jed nom otresa czizrrie i ulazy u sobu. te i vidite da je budala. To je zymska budala "Onda leti vidite budalu kako ide niz ulicu i ma e rukama i nji e glavom, i svako, n a dvesta metara, mo e pogoditi da je to budala. To je letnja budala. Ovaj ekonomis t je zymska budala." "Ali za to svet ima poverenja u njega ovde?" upita Robert D ordan. "Zbog lica, recze Karkov. "Njegovog lepog gueule de conspirateur. I zbog njegovo g dragocenog trika, to uvek ba dolazy s nekog va nog mesta gde u iva veliko poverenje i gde je vrlo uva en. "Dabome, nasme io se Karkov, "mora vrlo mnogo da putuje da bi mu taj trik uspevao. Znate pancy su vrlo neobiczni, produ avao je Karkov. "Ova vlad a je imala mnogo novca. Mnogo zlata. Ona nee dati ni ta svojim prijateljima. vi ste prijatelj. U redu. vi ete to raditi ni za ta i neete biti nagradzieni. Ali Ijudima koji predstavljaju va nu firmu ili zemIju koja nije prijateljska, ali na koju tre ba uticati - tim Ijudima daju vrlo mnogo. To je zanimljivo kad se prati izbliza. " "Ne svidzia mi se. I taj novac pripada panskim radnicyma." "Od vas se ne oczekuje da vam se stvari svidziaju. Samo da ih razumete, rekao mu je Karkov. "Ja vas svaki put kad vas vidim malo pouczavam i vi ete stei obrazovan je za izvesno vreme. Za jednog profesora je vrlo zanimljivo kad ga pouczavaju." "Ne znam da li u moi da budem profesor kad se vratim. verovatno e me izbacyti kao c rvenog." 328* v329

"Dobro, mozda ete moi da dodziete u Sovjetski Savez i da tamo produ ite studije. Mo da bi bilo najbolje da tako uradite." "Da, ali moja grana je panski." "Ima mnogo zemalja u kojima se govori panski, rekao je Karkov. "Mo da nee sa svima ii tako te ko kao sa panijom. A onda treba da se setite da niste profesor ve devet mes ecy. Za devet mesecy mogli ste naucziti neki drugi zanat. Koliko ste czitali iz oblasti dijalektike?" "Czitao sam Prirucznik marksyzma koji je izdao Emil Berns. To je sve." "Czak ako ste ga i celog proczitali, to je jo uvek malo. Ima hiljadu pet stotina strana, a na svakoj se strani treba zadr ati. Ali ima jo drugih stvari koje treba d a czitate." "Nema sad vremena za czitanje." "Znam, recze Karkov. "Mislim povremeno. Ima mnogo stvari za czitanje koje bi vam pomogle da razumete stvari koje se de avaju. I iz ovog e izyi knjiga koja je vrlo p otrebna; ona e objasniti mno ge stvari koje treba znati. Mo da u je ja napisati. Nad am se da u je ba ja napisati." "Ne znam ko bi mogao bolje da je napi e."

"Nemojte laskati, rekao mu je Karkov. "Ja sam novinar, ali kao svi novinari elim da pi em knji evne stvari. Ba sad sam zauzet radom na studiji o Kalvu Sotelu. On je b io vrlo dobar fa ist; istinski panski fa ist. Franko i oni ostali nisu. On je bio vrl o inteligentan i vrlo je inteligentno to su ga ubili." "Mislio sam da vi ne verujete u politiczka ubistva." "To se mnogo praktikuje, recze Karkov. vrlo mnogo - " "Mi ne verujemo u teroristiczke akcyje koje do laze od pojedinaca, nasme io se Kar kov. "Koje do laze od kriminalnih terorista i kontrarevolucyonarnih organizacyja . Mi se s u asom gnu amo dvolicznosti i podla tva zloczinaczkih hijena, kao to su buhar inisticzki razbijaczi i ostali ljam Ijudski kao to su Zinovjev, Kamenjev, Rikov i njihovi najamnicy. Mi mrzymo i gadimo se tih istinskih neprijatelja, nasme i se po novo. "Ali ipak se mo e rei da se politiczka ubistva vrlo mnogo praktikuju." "vi mislite - " "Ja ne mislim ni ta. Ali mi, dabome, smaknemo i uni timo takve stvarne neprijatelje i ljam Ijudski i te izdajniczke pse generale i odvratne klovnove admirale koji ni su vredni ukazanog im poverenja. Oni bivaju uni teni. Ali to nije ubistvo. Uvidzia te li razliku?" "Da, rekao je Robert D ordan. "A zato to se ja poneki put alim (ali, da li vi znate kako je opasno aliti se i u al i?), dobro - i zato to se ja alim, nemojte misliti da panski narod nee za aliti to nij pobio izvesne generale koji jo sada stoje u upravi. Ja ne volim streljanja, razu mete?" ,JMeni ne smetaju, recze Robert D ordan. "Ja ih ne volim, ali mi ne smetaju vi e." "Znam, recze Karkov. "Rekli su mi to." "Je li to va no?" recze Robert D ordan. "Nastojao sam jedino da budem iskren u vezy s tim." "To je alosno, rekao je Karkov. "Ali to je jedna od stvari zbog kojih tretiraju k ao pouzdane Ijude koji bi inacze morali provesti mnogo vi e vremena pre nego to bi ih ubrojali u tu kategoriju." "Smatrate li mene pouzdanim?" "veruje se da ste pouzdani u svom poslu. Moram jednom razgovarati s vama da vidi m da li ste to i u du i. teta je to mi nikad ne govorimo ozbiljno." "Dok ne dobijemo rat vrlo sam neodredzien, rekao mu je Robert D ordan. "Onda ete vrlo dugo vremena i ostati. Ali morate ipak nastojati da se poka ete malo odredzienijim." "Czitam Mundo Obrero, rekao mu je Robert D ordan, a Karkov recze, "U redu. Dobro. Mogu prihvatiti i alu. Ali ima mnogo pametuih stvari u listu Mundo Obrero. Jedine pametne stvari koje su napisane o ovom ratu." "Da, recze Robert D ordan. "Sla em se s vama. Ali da bi se dobila puna slika o onom t a se de ava, nije dovoljno czitati samo partijski organ." "Ne, recze Karkov. "Neete dobiti tu sliku ni ako czitate dvadeset novina, pa onda ako je i dobijete, ne znam ta ete uraditi s njom. Ja skoro stalno imam sliku o to m i jedino to mogu s njom da uradim jeste da poku avam da je zaboravim." "Zar smatrate da je tako lo a?" "Sad je bolja nego to je bila. Oslobadziamo se onog to je najgore. Ali je vrlo rdz iava. Mi izgradziujemo sada jednu ogromnu armiju i neki elementi kao to su Modest o, El Kampesyno, Lister i Diran su pouzdani. Oni su vi e nego pouzdani. Oni su vel i czanstveni. To ete videti. Pa imamo i brigade, mada se njihova uloga menja. Ali a rmija koja je sastavIjena od dobrih i rdziavih elemenata ne mo e dobiti rat. Svi m oraju biti na izvesnom stepenu politiczkog razvitka; svi moraju znati za to se bor e, i znaczaj toga. Svi moraju da veruju u borbu koja im predstoji, i svi moraju prihvatiti discyplinu. Mi stvaramo ogromnu regularnu armiju s op tom vojnom obavez om, a nemamo vremena da zavedemo discyplinu koju takva armija mora da ima da bi se dr ala u vatri kako treba. Mi je nazyvamo narodna armija, ali ona nee imati one osobine koje ima prava narodna armija i nee imati ni onu gvozdenu discyplinu koja je nu na jednoj armiji koja se sastoji od mobilisanih Ijudi. vidite. To je vrlo o pasan po stupak." "Danas niste vrlo veseli." "Ne, rekao je Karkov. "Ja ba dolazym iz valencyje gde sam video mnogo sveta. Niko

se ne vra<5a veseo iz valencyje. U Madridu se czovek osea do bro i czisto, i pob edu vidi kao jedinu mogunost. valencyja je ne to drugo. Kukavice koje su pobegle iz Madrida jo uvek tamo upravljaju. Zadovoljno su se ugnezdili u bezbri nost i birokr atiju upravljanja. Prema onim iz Madrida oseaju samo prezyr. Sad su jedino opsedn uti time da oslabe ratni ko mesarijat. A Barcelona. Treba da vidite Barceloiiu." "Kako je tamo." "To vam je jo uvek komiczna opera. Najpre je bila raj za zanesenjake i romanticzn e revolucyo nare. Sad je raj za la ne vojnike. Za vojnike koji vole da nose unifor mu, koji vole da se epure, koczopere i da nose crvenocrne marame. Za one koji u raiu voie sve izuzev Doroe. u vaiencyji viuli & czi, a u Barceloni se nasmejete." "A ta je s puczom P. O. U. M.a?" "P. 0 U. M. nije bio nikad ozbiljna organizacyja. To je bila jeres zanesenjaka i pustih Ijudi, u stvari obiczan infantilizam. Bilo je ne to i po tenih zavedenih Ij udi. Bio je i jedan s priliczno mnogo pameti, a bilo je i ne to malo fa isticzkog no vca. Ne mnogo. Jadna P. O. U. M. organizacyja. To je bio vrlo glup svet." "Je li ih mnogo ubijeno u puczu?" "Ne toliko koliko ih je docnije streljano i koliko e ih biti streljano. P. O. U. M. To je kao ime. Nije ozbiljno. Trebalo je da se zove M. U. M. P. S. ili M. E. A. S. L. E. Ali ne, boginjice su mnogo opasnije. Mogu delovati i na vid i na slu h. Ali, znate li, skovali su zaveru da ubiju mene, da ubiju valtera, da ubiju Mo desta i da ubiju Prieta. vidite kako su sve pobrkali? Mi uop te nismo sliczni. Jad na P. O. U. M. Nikad nisu nikoga ubili. Ni na frontu ni ma gde drugde. Samo neko licynu u Barceloni." "Jeste li bili tamo?" "Da. Poslao sam telegram opisav i svu zloczu te neslavne organizacyje trockisticzk ih ubica i njihove fa isticzke mahinacyje dostojne prezyra, ali, medziu nama, ta o rganizacyja P. O. U. M. je vrlo neozbiljna. Nin je jedini czovek koga su imali. Bili smo ga uhvatili, ali nam je umakao." "Gde je sada?" "U Parizu. Ka emo da je u Parizu. To je bio vrlo prijatan czovek, samo je politicz ki bio u zabludi." "Ali oni su imali veze sa fa istima, zar ne?" "Mi je nemamo." "Ko zna? Nadam se da nemamo. vi czesto idete iza njihovih linija, nasmeja se on. "Ali brat jednog od sekretara republikanske ambasade u Parizu putovao je pro le n edelje u Sen Zan de Liz da bi se sastao sa nekim Ijudima iz Burgosa."JvIeni se v i e dopada na frontu, rekao je Robert D ordan. " to sy bli e frontu, to je bolji svet." "Kako vam se dopada iza fa isticzkih linija?" "vrlo dobro. Imamo tamo odlicznih Ijudi." "Eto, vidi isto tako mora da oni imaju svojih odlicznih Ijudi iza na ih linija. Mi ih otkrivamo i streljamo, i oni otkrivaju na e i streljaju ih. Kad ste na njihovom terenu onda uvek morate da mislite koliko li su Ijudi oni k nama poslali." "Mislio sam na njih." "Dobro, rekao je Karkov. "verovatno imate i danas o mnogo czemu da mislite, zato ispijte to pivo to je ostalo u krczagu i idite, a ja moram gore, da vidim neke l icznosti, one licznosti gore. Posetite me ponovo to skorije." Da, mislio je Robert D ordan. Mnogo nauczi u Gajlordu. Karkov je proczitao onu jedi nu kiijigu koju je on, Robert D ordan, objavio. Knjiga nije imala uspeha. Imala je oko dvesta strana i verovao je da je nije proczitalo vi e od dve hiljade Ijudi. S tavio je u nju sve to je otkrio u paniji u toku deset godina putovanja po njoj, pe k e, u vagonima tree klase, u autobusyma, ili na kamionima, i ja ui na konju ili na mn jgi. Poznavao je dobro zemIju Baska, Navaru, Aragon, Galicyju, obe Kastilje i Es tramaduru. Takvih knjiga je ve bilo, napisali 334) su ih dobro Borou, hord i ostaii, taKo aa mje imao mnogo ta da doda. Ali Karkov j e rekao da je knjiga vrlo dobra. "Eto zbog czega se ja i gnjavim s vama, rekao mu je. "Smatram da pi ete apsolutno istinito, a to je vrlo retko. I zato bih eleo da znate izvesne stvari." U redu. Napisae knjigu kad se sve ovo svr i. Ali samo o stvarima koje istinski zna i ono to stvarno zna. Ali morau biti mnogo bolji pisac nego to sam sad da bih mogao

da se toga poduhvatim, pomisli. Stvari koje je saznao u ovom ratu nisu tako jed nostavne. Glava XIX " ta radi tu?" upita ga Marija. Stajala je blizu iza njega, i on okrenu glavu i nas me i joj se. "Ni ta, recze on. "Razmi ljao sam." "O czemu? Mostu?" "Ne. To je re eno. O tebi, o hotelu u Madridu u kome poznajem neke Ruse, i o knjiz y koju u jednom napisati." "Ima li mnogo Rusa u Madridu?" "Nema. vrlo malo." "Ali u fa isticzkim novinama pi e da ih ima na stotine hiljada." "To su la i. Ima ih vrlo malo." "Svidziaju li ti se Rusy? Onaj koji je bio ovde, bio je Rus." "Da li ti se svidziao?" "Da. Bila sam tada bolesna, ali sam smatrala da je vrlo lep i vrlo hrabar." "Kakva glupost, lep, recze Pilar. "Nos mu je bio pljosnat kao moja ruka, a imao je jagodice iroke kao ovczije stra njice." "Bio mi je vrlo dobar prijatelj i drug, recze Robert D ordan Mariji. "Bk> mi je vr lo drag." "Sigurno, recze Pilar. "Ali ti sy ga streljao." Kad ona to recze, oni koji su igrali karata, digo e pogled od stola i pogleda e Robe rta D ordana; i Pablo je buljio u njega. Niko ni ta ne recze, a onda Ciganin Rafael upita, "Je li to istina, Roberto?" "Da, recze Robert D ordan. Za alio je to je to rekao Pilar i voleo bi da to nije kaza o ni kod El Sorda. "Po njegovom zahtevu. Bio je te ko ranjen." "Qu cosa mas rara, recze Ciganin. "Czitavo vreme dok je bio s nama govorio je o t akvoj moguno sti. Ne znam koliko puta sam mu obeao da u to uraditi. Kako je to neob iczno, recze on ponovo i zatrese glavom. "Bk> je vrlo neobiczan czovek, recze Primitivo. "vrlo izuzetan." "Gledajte, recze Andres, jedan od brae, "Ti, koji sy profesor i sve. veruje li da czovek mo e unapred da vidi ta e mu se desyti?" "Ja verujem da ne mo e, recze Robert D ordan. Pablo je buljio u njega radoznalo i Pi lar ga je posmatrala bez ikakvog izraza na licu. " to se ticze sluczaja tog druga, Rusa, on je bio suvi e nervozan, jer je vrlo dugo vremena bio na frontu. On se bo rio kod Iruna, a svi znate da je tu bilo te ko, vrlo 22 Ernest Hemingvej, Iv te ko. Borio se docnije na severu. I otkako su se obrazovale prve grupe za ovaj po sao iza linije, on je radio tu, u Estramaduri i Andaluzyji. Mislim da je bio vrl o umoran i nervozan i da je zami ljao nezgodne stvari." "On je nesumnjivo video mnogo zla, recze Fernando. "Kao sav svet, recze Andres. "Ali slu aj, Ingles. Zar ti misli da nema Ijudi koji u napred znaju ta e im se desyti?" "Ne, recze Robert D ordan. "To je neznanje i sujeverje." "Produ i, recze Pilar. "Da czujemo mi ljenje profesora." Govorila je kao da se obraa starmalom detetu. "Ja verujem da strah stvara rdziave vizyje, recze Robert D ordan. "videi lo e znake " "Kao to su bili avioni danas, recze Primitivo. "Kao to je tvoj dolazak, recze Pablo tiho. Robert D ordan pogleda preko stola u nje ga i vide da to nije bila provokacyja nego jednostavno izra ena misao, on produ i, " videi lo e znake, czovek u strahu zami lja svoj kraj i misli da je zami ljanje izazvano slutnjom, Robert D ordan zavr i. "verujem da u tom nema niczeg drugog. Ja ne veruje m u divove, niti proroke, niti u natprirodne stvari." "Ali taj s neobicznim imenom video je jasno svoju sudbinu, recze Ciganin. "1 tak o mu se i desylo." "Nije je video, recze Robert D ordan. "On se pla io takve mogunosti i to mu je postal a manija. Niko me ne mo e uveriti da je on ne to video." "Ni ja?" upita ga Pilar i uze malo prana sa ognji ta i oduva ga sa svoje ruke. "Ni ja ti ne mogu ni ta rei?"

"Ne. Ni sa svim vraczarijama, Ciganima i svim skapa, ni ti me ne mo e uveriti." "Jer sy ti czudovi te od gluvoe, recze Pilar, lice joj je bilo tvrdo i iroko pri sve tlosti svee. "Nije da sy ti glup. Ti sy prosto gluv. Onaj ko je gluv ne mo e da czuje muzyku. N e mo e da czuje ni radio. I po to ih nikad nije ni czuo, mo e da ka e da takve stvari ni ne postoje. Que va, Ingles. Ja sam tom czoveku s neobicznim imenom videla smrt na licu isto kao da mu je bila utisnuta vrelim gvo dziem." "Nisy, recze Robert D ordan. "videla sy strah i neizvesnost. Strah je nastupio zbo g svega onog kroz ta je pro ao, a neizvesnost zbog mogunosti zla koje je zami ljao." "Que va, recze Pilar. "videla sam smrt jasno kao da mu je sedela na ramenu. I jo vi e, mirisao je na smrt." "Mirisao na smrt, naruga se Robert D ordan. "Na strah mo da. Od straha se miri e." "De le muerte, recze Pilar. "Slu aj. Kad je Blanket, koji je bio jedan od najveih p oen de brega koji su ikad iveli bio, u slu bi Granera, priczao mi je da je Manolo G ranera, na dan smrti, kad su se zaustavili kad pakele na svom putu ka areni, ima o tako jak zadah smrti da se njemu, Blanketu, skoro smuczilo. On je bio sa Manol om kad se ovaj kupao i oblaczio u hotelu, pre nego to se uputio u arenu. Miris se nije oseao ni u automobilu dok su sedeli sasvim jedan uz drugog i vozyli se prem a are ___ j 339 ni. I niko drugi nije mogao da ga oseti izuzev Huana Luisa de la Rosa u kapeli. Ni Marsyal, ni Czukuelo nisu osetili miris ni u kapeli, ni kad su se njih czetvo rica poredziali za paseo. Ali Huan de Luis je beo kao smrt, priczao mi je Blanke t, a on, Blanket, mu je rekao, "1 ti?" ", Tako da ne mogu da di em, rekao mu je Huan Luis., 1 to od tvoga matadora ", Pues nada, rece Blanket., ta mo emo. Nadajmo se da nije taczno ", A ostali? Luis Huan upita Blanketa. ", Nada recze Blanket., Ni ta. Ali ovaj smrdi gore nego Hoze u Talaveri "1 ba to posle podne je bik Pocapena sa rancza veragua spljo tio Manolu Granera o d aske ograde ispred tendida broj dva, na trgu de Toros u Madridu. Ja sam tamo bil a s Finitom i videla sam. Rog mu je potpuno zdrobio lobanju i prikovao Mano lovu glavu pod estribo u dnu barere kuda ga je bik bacyo." "A jesy li ti osetila zadah?" upita je Fernando. "Ne, recze Pilar. "Bila sam suvi e daleko. Mi smo bili u sedmom redu treeg tendida. I ba tako sam mogla da vidim sve to se desylo. Ali iste te noi je Blanket koji je radio za Hozelita, kad je i ovaj ubijen, priczao Finitu o tome u Fornosu, i Fini to je pitao Huana de la Rosa, a on nije hteo ni ta da ka e. Ali je klimnuo glavom da je to istina. Bila sam prisutna kad se to desylo. Tako, Ingles, mo da sy ti gluv za takve stvari kao to su tog dana Czikuelo i Marcyal Lalanda i ostali bandillero sy i pikadori i sva ta gente Huan Luisa i Manola Granera glUvczl Zczt, lU Mvcll. J<* hj.ocyjlj.a gAuivc* t* irM .*", stvari." "Za to ka e gluva kad se radi o nosu?" upita je Fernando. "Leche!" recze Pilar. "Trebalo bi da sy ti profesor mesto Inglesa. Ali ja u tebi, Ingles, ispriczati i druge stvari koje ti prosto ne mo e ni da vidi ni da czuje . Ti ne mo e da czuje ono to pseto mo e da czuje. Niti mo e da namiri e to pseto mo e da n e sy pone to do iveo od onoga to Czoveku mo e da se desy." Marija stavi ruke na ramena Robertu D ordanu i on odjednom pomisli, da svr imo sa sv im tim glupostima i da koristimo ovo vreme to imamo. Ali je jo suvi e rano. Moramo n ekako protraiti ostatak veczeri. Zato recze Pablu, "Ti, veruje li ti u te czarolij e?" "Ne znam, recze Pablo. "Ja sam pre tvog mi ljenja. Meni se nije nikad desyla nikak va natprirodna stvar. Ali strah da, svakako. I to jak. Ali verujem da Pilar mo e d a predvidi dogadziaje po dlanu. Ako ne la e, mo da je istina da je osetila taj miris ." "Qu va, da u ja lagati, recze Pilar. "Nisam ja to izmislila. Taj czovek, Blanket, je vrlo ozbiljan czovek i tavi e vrlo pobo an. On nije Ciganin, nego gradzianin iz va lencyje. Zar ga nisy nikad video."

"Da, recze Robert D ordan. "video sam ga mnogo puta. Bio je malen, syvog lica i ni ko nije umeo lep e od njega da nosy pla t. Bio je brz kao "Taczno, recze Pilar. "Lice mu je bilo syvo jer je patio od srca, i Cigani su pr iczali da on nosy smrt sa sobom, ali da mo e da je otera, kao to odune pra inu sa stola. Pa ipak, on iako nije Ciganin osetio je miris smrti na Hozelitu kad se borio u Talaveri. Mada mi nije jasno kako ga je mogao osetiti pored miris a mancanilje. Blanket je docnije o tom priczao sa mnogo nesygurnosti i oni kojim a je to priczao govorili su da je to fantazyja i da je ono to je on osetio miris i vota koji je u to vreme vodio i da je dolazyo od znoja ispod pazuha. Ali docnije je do lo do sluczaja Manola Granera i to je osetio i Luis de la Rosa. Jasno, i Hu an Luis nije bio czovek velike czasti, ali je bio vrlo osetljiv u svom poslu, a bio je i velik enskar. Ali Blanket je bio vrlo ozbiIjan, vrlo miran i potpuno nes posoban za svaku la . A ja vam ka em da sam osetila miris smrti na tvom drugu kad je bio ovde." "Ja to ne verujem, rece Robert D ordan. "A ti ka e da je Blanket osetio taj miris ba p re pasea. Ba pre nego to je otpoczela borba s bikovima. Ali eto va a i Ka kinova akcyj a na voz je bila ovde uspe na. On nije tada poginuo. Kako sy ti onda mo gla da ose ti miris?" "Nema to nikakve veze s tim, objasni Pilar. "Poslednje sezone Ignacyo Sanczez Me hiaz je mirisao tako jako da mnogi nisu hteli da sede pored njega u kafani. Svi Cigani to znaju." "Takve se stvari izmi ljaju posle smrti, prepirao se Robert D ordan. "Svako je znao da je Sanczez Mehiaz na putu za Kornadu, jer ve dugo nije ve bao, jer je imao te ak i opasan stil, i jer je izgubio snagu i okretnost nogu i refleksy mu nisu bili ka o ranije." "Sigurno, recze mu Pilar. "Sve je to istina. Ali svi Cigani znaju da je toliko m irisao na smrt da bi, kad bi on u ao u vila Rosu, Ijudi kao $to su kikardo i Filipe Goncalez izlazyli na mala vrata iza tezge." "Sigurno su mu bili du ni, recze Robert D ordan. "Mogue, recze Pilar. "Sasvim mogue. Ali oni su namirisali smrt, i svi za to znaju. " "To to ona pricza, Ingles, je istina, recze Ciganin Rafael. "To je medziu nama op t e poznata stvar "Ni ta ja u to ne verujem, recze Robert D ordan. "Slu aj, Ingles, otpocze Anselmo. "Ja sam protiv svih tih vraczarija. Ali Pilar u iv a glas ene koja je vrlo iskusna u tim stvarima." "Ali kako to miri e?" upita Fernando. "Kakav miris to ima? Ako miri e, onda mora ima ti sasvim odredzien miris." "Hocze li da zna , Fernandito?" nasme i mu se Pilar. "Ti misli da bi ti bio u stanju d a ga oseti ?" "Ako on stvarno postoji, za to ga ja ne bih mogao osetiti kao i svaki drugi?" "Za to ne bi?" rugala mu se Pilar, ruku prekr tenih na kolenima. "Da li sy ikad bio na brodu, Fernando?" "Nisam. I ne bih ni eleo." "Onda ga ne mo e prepoznati. Jer je to deo mirisa koji osea kad sy na brodu, a oluja je, i svi prozori su zatvoreni. Onda stavi nos na bakarne ruczice czvrsto zatvor enih okana na brodu koji se pod tobom toliko Ijulja da ti je muczno i prazno u s tomaku, i osetie delimiczno taj miris." 342 343 ,a mene je nemoguce da upoznam taj miris jer ja nikad neu da se ukrcam ni na kaka v brod, recze Fernando. "Ja sam se vi e puta ukrcala, recze Pilar. "Kad sam putovala za Meksyko i kad sam putovala za venecuelu." "Kakav je drugi deo tog mirisa?" upita Robert D ordan. Pilar ga je pogledala podru gljivo, seajui se s gordo u svojih putovanja. "U redu, Ingles. Uczi. Tako i treba. Uczi. U redu. Posle broda mora rano izjutra u Madridu da dodzie niz brdo koje vodi ka Puente de Toledu, ka mataderu, i da sto

ji na vla nom trotoaru kad do lazy magla sa Mankaresa i da czeka stare ene koje pre z ore idu da piju krv zaklanih ivotinja. I kad jedna takva starica izydzie iz matad era, uvijena u al, syva lica i upljih ocziju, s dlakama koje su joj od godina izra sle po bradi i licu, s dlakama kojima je osuta vo tana belina njenog lica i koje s u kao klice pasulja, ne kao czekinje ve kao bele klice na mrtvilu njenog lica, pr ivi je czvrsto uza se, Ingles, privucy je i poljubi je u usta, i znae kako izgleda drugi deo tog mirisa." "Taj drugi deo e mi oduzeti svaki apetit, recze Ciganin. "To s korencziima je suvi e ." "Zeli li jo da uczi ?" upita Pilar Roberta D ordana. "Dabome, recze on. "Ako ve treba da se uczi, onda da ueimo." "Muka mi je od tih korenczia na licu starice, recze Ciganin. "Za to se to de ava star icama, Pilar? Kod nas to nije tako." "jije, naruga mu se rilar. "Kod nas stance, koje su u mladosti bile tako vitke, izuzev, dabome, stalne izboczine koja je oznaka mu evljeve Ijubavi i koju svaka C iganka uvek gura ispred sebe - " "Nemoj tako govoriti, recze Rafael. "To je ru no." "Tako, ti se vredzia , recze Pilar. "Jesy li kad video ijednu gitanu, da nije ba pr ed porodziajem, ili da je tek rodila?" "Tebe." "Ostavi se toga, recze Pilar. "Nema nikoga ko se ne bi mogao uvrediti. Ja ka em da starost svakome donosy svoju vrstu ru noe. Nema potrebe da idemo u pojedinosti. Al i ako Ingles hoe da nauczi kako izgleda taj miris, koji on eli da prepozna, onda m ora otii do matadera rano izjutra." "Otii u, recze Robert D ordan. 9fAi ja u osetiti miris ve dok prolaze i ne moram polju biti ni jednu. Ja se pla im tih korenczia isto kao i Rafael." "Poljubi jednu, recze Pilar. "Poljubi jednu, Ingles, za Ijubav znanja. I onda s tim mirisom u nozdrvama vrati se u grad, i onda, kad vidi kantu za otpatke s uven ulim cveem, zagnjuri u nju duboko glavu i udi i da ti se miris pome a sa onima koji s e ve nalaze u tvojim nosnim kanalima." "1 sad, po to sam to uradio, recze Robert D ordan. "Kakvo je to cvee bilo?" "Hrizanteme." "Produ i, recze Robert D ordan. "Pomirisao sam ih." "Onda, produ i Pilar, "va no je da to bude u jesen, ili da bude ki ni dan, ili bar da ima magle, ili czak da je rana zyma, i produ i kroz grad do ulice

344 345 ae oamu, i uuisy imris unug syu putas i to iz posude za ispiranje prolivaju u kan ale i kad ti taj miris izgubljenog Ijubavnog posla, slatkast i pome an sa sapunjav om vodom i pikavcyma cygareta vrlo blago stigne do nozdrva, treba da ode do Botan iczke ba te gde one devojke koje ne mogu vi e vr iti posao u kuama vr e svoj posao uz gvo zdene kapije parka ili uz gvozdene ograde i po trotoarima. Ba tu, u sency drvea, u z gvo zdene ograde one e ucziniti sve ono to mu karac eli; od najmanjih zahteva za na gradu od deset sentima sve do jedne pezete za onaj veliki czin zbog koga smo se i rodili tu, na lejama mrtvog cvea koje jo nije poczupano i ponovo zasadzieno, i z bog koga je zemlja mnogo mek a, znatno mek a nego na trotoaru, nai e ostavljen d ak od j te s mirisom vla ne zemlje, mrtvog cvea, i poslova od protekle noi. I taj d ak e imati sve u sebi, miris mrtve zemlje i mrtvih stabljika cvea, i trulih cvetova, i miris koji je i smrt i rodzienje czoveka. Uvie taj d ak oko glave i disati kroza nj." Neu." "Da, recze Pilar. "Uvie taj d ak oko glave i nastojati da di e i onda, ako su ti se zad r ali jo raniji mirisy, kad duboko udahne , namirisae miris smrti koja nailazy, onakav kakvog ga mi znamo." "U redu, recze Robert D ordan. "1 ti ka e da je Ka kin tako mirisao kad je bio ovde?" j "Da." "Dobro, recze Robert D ordan ozbiljno. 99Ako je to istina, dobro je to sam ga ubio. " "Ole, recze Ciganin. Ostali se nasmeja e. "vrlo dobro, recze Primitivo. "Bar e za neko vreme prestati."

"Ali, Pilar, recze Fernando. "Ne mo e oczekivati od czoveka koji ima vaspitanje kao don Ro berto da radi takve gadne stvari." "Ne, slo i se Pilar. "Sve je to vrlo odvratno." "Da, slo i se Pilar. "valjda ne oczekuje od njega da napravi sve te poni avajue stvari? "Ne, recze Pilar. "Hoe na spavanje? Hajde." "Ali, Pilar -" produ i Fernando. "Hoe li utati, recze Pilar odjednom o tro. "Ne pravi budalu od sebe, a i ja u poku ati a ne pravim budalu od sebe priczajui tu sa svetom koji ne mo e da shvati ono o czem u se govori." riznajem da ne razumem, otpocze Fernando. "Nemoj ni ta priznavati i nemoj poku avati da razume , recze Pilar. "Pada li jo sneg na polju?" Robert D ordan ode do ulaza u peinu, podi e ebe i pogleda napolje. Napolju je bila jas na i hladna no i sneg vi e nije padao. On pogleda na belinu koja je le ala izmedziu s tabala pa gore, kroz kro nje, u nebo koje je sada bilo vedro. I dok je disao oseti kako mu u plua ulazy o tar i hladan vazduh. El Sordo e za sobom ostaviti mnogo tragova, ako je noas ukrao konje, pomisli on. On spusti ebe i vrati se u zadimljenu peinu. "vedro je, recze. Meava je pro la." 346 347 u i a v a Le ao je sad, u noi, i czekao da mu devojka dodzie. Sad nije uop te bilo vetra i boro vi su u noi stajali mirni. Stabla borova su se ocrtavala na snegu koji je pokriva o czitavo tlo, a on je le ao u d aku za spavanje oseajui mekotu kreveta koji je sam na mestio, nogu ispru enih u toplini d aka, a o tar i hladan vazduh oseao je na glavi i u nozdrvama kad je disao. Le ao je na boku, pod glavom mu je bio sve anj od pantalona i kaputa koje je obvio oko cypela da napravi jastuk, a sa strane je oseao hladni metal velikog automatskog pi tolja koji je izvadio iz futrole kad se svlaczio i pr ievrstio konopcziem za zglavak desne ruke. On odgurnu pi tolj i zavucze se jo dublje u d ak dok je posmatrao preko snega tamni prolom u stenama koji je bio otvor peine . Nebo je bilo vedro i od snega se odbijalo dovoljno svetlosti, tako da je mogao videti debla drvea i gromadu stena gde se nalazyla peina. Pre tog uvecze on je bio uzeo sekiru i oti av i iz peine preko neuga enog snega do ivic e proplanka odsekao jednu malu omoriku. vukao ju je u mraku dr ei prednji deo napre d, do zavetrine pod snegom. Tu, sasvim uz stenu, uspravio je drvo, i czvrsto dr ei deblo jednom rukom i dr ku sekire sasvim pored glave, odsekao mu je sve grane dok ih nije imao czitavu gomilu. Onda, ostaviv i gomilu grana, polo io je golo drvo dole u sneg i oti ao u peinu da uzme komad daske koji je video prislonjen uza zyd. S to m daskom poczistio je tlo od snega du stene i onda uzeo granje, otresao ga od sne ga i slo io u redove, kao polo ena pera, dok nije na pravio le aj. Stavio je golo drvo u dnu le aja od granja, da grane ne iskliznu, i uc zvrstio ga sa dva zarezana komadia drveta koje je otcepio od daske. Onda je odneo dasku i sekiru u peinu, saginjui se ispod ebeta dok je ulazyo, i pris lonio ih uza zyd. " ta to radi napolju?" upitala ga je Pilar. "Spremam postelju." "Nemoj sei komade s moje nove police za svoj krevet." "Nije va no, recze ona "Ima jo dasaka u strugari. Kakvu postelju sy napravio?" "Kakva se pravi u mojoj zemlji." "2elim ti da dobro spava u njoj, rekla je ona, a Robert D ordan je otvorio jedan sv e anj i izvukao iz njega d ak za spavanje i ostavio stvari koje su u njemu bile i iz neo ga napolje, sagnuv i se ponovo isppd ebeta, i pru io ga preko granja, tako da mu je zatvoreni deo bio prema golom drvetu koje je bilo unakrsno uczvr eno u dnu kreve ta. Otvoreni deo d aka bio je za tien kamenom stranom stene. Onda on ponovo udzie u p einu po svoja dva sve nja, ali Pilar recze, "Mogu da spavaju sa mnom kao i pro le noc y."

"Hoe li postaviti stra e?" upita. "No je vedra i nevreme je pro lo." "Fernando ide, recze Pilar. Marija je bila u dnu peine i Robert D ordan nije mogao da je vidi. "Laku no, rekao je on. "Idem da spavam." Od onih koji su prostrli ebad i posteljinu po patosu ispred ognji ta, po to su bili o dmakli u 348 349 stranu stolove od dasaka i syrovom ko om prekrivene stolice da bi napravili to vi e p rostora za spavanje, samo ga Primitivo i Andres pogleda e i reko e, Buenas noches." Anselmo je ve spavao u uglu, zavijen u ebe i pelerinu, tako da mu se czak ni nos n ije video* Pablo je spavao na stolicy. "Hoe li da ti dam jednu ovczju ko u za spava* nje?" tiho upita Pilar Roberta D ordana. "Ne, recze on. "Hvala ti. Nije mi potrebna." "Dobro spavanje, recze ona. "Ja odgovaram za tvoj materijal." Fernando je izy ao s njim i stajao trenutak na mestu gde je Robert D ordan rasprostr o posteljinu. "Czudna je ideja spavati napolju, don Roberto, recze on stojei u mraku, zamotan u svoju pelerinu od ebeta, s pu kom obe enom preko ramena. "Ja sam na to navikao. Laku no." "Od kada sy ti na to navikao?" "Kad se smenjuje ?" "U czetiri." "Bie vrlo hladno od sad pa do czetiri." "Navikao sam na to." "E, pa kad sy na to naviknut -" recze Robert D ordan ucztivo. "Da, slo i se Fernando. "Sad se moram popeti gore. Laku no, don Roberto." "Laku noe, Fernando." Onda je od stvari koje je svukao napravio jastuk i uvukao se u d ak i legao i czek ao, oseajui ugibanje granja ispod flanelske, perjane lakoe to plog d aka i posmatrajui preko snega otvor peine; dok je tako czekao oseao je kako mu srce udara. No je bila vedra i u glavi mu je bilo bistro i sve e kao i u vazduhu. Oseao je miris borovih grana ispod sebe, miris zgnjeczenih iglica i jo o triji miris smolastog so ka koji je curio sa poseczenih mesta. Pilar, pomisli on. Pilar i miris smrti. Ov o je miris koji ja volim, ovaj miris i miris tek poko ene deteline, i zgnjeczene al fije dok ja e za stokom, dim drveta i popaljenog li a u jesen. To je miris nostalgije, miris li a u jesen skupljenog u gomile i zapaljenog po ulicama u Misuri. Koji bi m iris vi e voleo? Miris slatke trave koju Indijancy upo trebljavaju za svoje korpe? Zadimljene ko e? Miris zemlje u prolee posle ki e? Miris mora kad eta kroz vres po nek om rtu u Galicyji? Ili miris kopnenog vetra kad se po mraku pribli ava Kubi? To je miris rascvetalih kaktusa, mimoza i d bunova morskog gro dzia. Ili bi radije da oset i miris pr ene slanine ujutru kad sy gladan? Ili kafe ujutru? Ili D o natanove jabuke kad je zagrize ? Ili jabukovacze dok se pravi, ili sve eg hleba iz pei? Mora da sy g ladan, pomisli on, i le e na stranu i pogleda ulaz u peinu pod svetlo u zvezda koja se odbijala od snega. Neko izydzie ispod ebeta i on vide taj neko sto ji pored pukotine u steni koja je stvarala ulaz. Onda czu klizav um po snegu i onda se ta osoba sagnu i vrati unut ra. Mislim da ona nee doi dok svi ne zaspe, po misli on. Ovo je gubljenje vremena. ve j e pro lo pola noi. O, Marija. Hodi, brzo, Marija, jer ima jo malo vremena. Czuo je t ihi zvuk snega koji je sa grane padao dole, na sneg, na zemlji. vetri se dizao. O setio ga je na licu. Odjednom oseti paniczan 350 351 strah da ona mo da nee doi. vetar koji se dizao opomenu ga da e uskoro doi jutro. Palo je jo ne to snega sa grana, sad kad je czuo kako se vetar kree u vrhovima borova. Hodi sad, Marija. Molim te, dolazy ovamo, brzo, mislio je. O, hodi sad ovamo. Ne czekaj. Nije vi e va no da czeka , dok svi ne zaspe.

Onda je vide kako izlazy ispod ebeta na ulazu u peinu. Stajala je ovde trenutak, o n je znao da je to ona ali nije mogao videti ta radi. On tiho zviznu i ona je jo s tajala na ulazu peine i radila ne to u mraku koji je stvarala senka stene. Onda ona podzie trczei i nosei ne to u rukama, i on je vide kako, dugih nogu trczi po snegu. Onda ona klecze pored d aka, prisloni czvrsto glavu uza nj, i strese sneg sa nogu . Ona ga poljubi i pru i mu svoj sve anj. "Stavi to pored svog jastuka, recze ona. "Skinula sam ih tamo da u tedim u vremenu ." "Do la sy bosa po snegu?" "Da, recze ona, "i samo sa svadbenom ko uIjom na sebi." Privio je uza se i czvrsto je dr ao u naruczju, a ona je trljala glavu o njegovu b radu. "Ne doticzi se nogu, recze ona. "vrlo su hladne, Roberto." "Stavi ih ovamo i razgrej ih." "Neu, recze ona. "Brzo e se zagrejati. Ali sad odmah recy da me voli ." "volim te." "Dobro. Dobro. Dobro." "volim te, zecziu." "Da li ti se dopada moja venczana ko ulja?" "To je uvek ona ista." "Jeste. Od pro le noi. To je moja venczana ko ulja." "Stavi noge ovde." "Neu. To bi bila zloupotreba. Ugrejae se same od sebe. Meni su one tople. A tebi s e czine hladne zbog snega. Ka i ono ponovo." "volim te, moj zecziu." "1 ja tebe volim, i ja samtvoja ena." ,Jesu li oni spavali?" ,Ne, recze ona. "Ali nisam vi e mogla da izdzir im. I zar je to va no?" "Nije, recze on i oseti je pored sebe, vitku, dugu i toplo Ijupku., JMi ta drugo n ema znaczaja." "Stavi mi ruku na glavu, recze ona " 4 onda pusti da vidim da li umem da te pol jubim ,Je li bilo dobro?" upita ona. "Da, recze on., ySkini venczanu ko uljm" "Misli da treba?" "Da, ako ti nee biti hladno." "Qu va, hladno. Ja gorim." "1 ja. Ali, zar ti posle nee biti hladno?" "Nee. Posle emo biti kao umske ivotinje i tako priljubljene jedno uz drugo da neemo m oi razlikovati ko je jedno, a ko drugo. Zar ne mo e da osea da je moje srce tvoje srce ?" "Da, nema razlike." "Sad, slu aj. Ja sam ti, i ti sy ja, i svako od nas je potpuno i ono drugo. I ja t e volim, oh, ja te tako volim. Zar mi nismo stvarno jedno? Zar ti to ne osea ?" "Da, recze on. "To je istina." "1 osea li sad, ti ima samo moje srce." iti druge noge, niti stopala, niti telo." "Ali mi smo razlicziti, recze ona., Ja bih htela da budemo potpuno isti." "Ne bi valjda." "Da. Htela bih, htela. To sam htela da ti ka em." "valjda ne bi." "Mo da ne bih, recze ona s usnama na njego vom ramenu. "Ali sam elela da ti to ka em. Kad smo ve razlicziti, drago mi je to sam ja Marija, a ti Roberto. Ali ako ti ika d po eli da se menja , biu srena da se promenim. Htela bih da budem ti jer te mnogo vol im." "Ja ne elim da se menjam. Bolje je biti jedno, a svako od nas da je ono to jeste." "Ali mi <5emo biti sad jedno i nikada neemo biti odvojeni. Ja te mnogo volim i mo ram se brinuti za tebe." "Marija." "Da."

"Marija." "Da." JMarija." "Oh, da. Molim." "Nije ti hladno?" "Oh, nije. Navucy posteljinu preko ramena." "Marija." "Ne mogu govoriti." "Oh, Marija, Marija, Marija." Posle, priljubljeni, a nona hladnoa napolju, u dugoj toplini posteljine, njena gla va je dodirivala njegov obraz, le ala je mirna i srena uza nj i onda rekla, "A ti?" 354 "Como tu, recze on. "Da, recze ona. "Ali nije bilo kao posle podne." "Nije." "Ali sam volela jo vi e. Czovek ne treba da umre." "Ojala no, recze on. "Mislim da ne treba." "Nisam to mislila." "Znam. Znam ta misli . Mi mislimo isto." "Onda za to sy rekla to umesto onog to sam ja mislio?" f,To je drukczije kod mu karca." "Onda mi je drago to se razlikujemo." "1 meni, recze on. "Ali ja sam razumeo ono to sy rekla o umiranju. Ja sam tako go vorio, kao czovek, iz navike. Ja oseam isto to i ti." "Ba takvog kakav sy, i kako govori , takvog te elim." "Ja volim tebe i volim tvoje ime, Marija." "To je obiczno ime." ,Ne, recze on., Nije obiczno." "Hoemo li sad spavati?" recze ona. "Ja bih lako zaspala." ,JDa spavamo, recze on i oseti dugo lako telo uza se, kao utehu uza se, kao uni te nje usamljenosti uza se, magiczno, jednostavnim dodirom kukova, ramena, stopala, kako stvara s njim savez protiv smrti, i on joj recze, "Spavaj, spavaj, dugi mo j zecziu." Ona recze, "Ja ve spavam." "1 ja u da zaspim, recze on. "Spavaj dobro, Ijubljena moja." Onda je i on zaspao i bio srean dok je spavao. 355 Ali u noi se probudio i dr ao je czvrsto uza se kao da je ona czitav ivot koji je bi o otrgnut od njega. Dr ao je oseajui da je ona czitav ivot i to je bilo istina. A ona je czvrsto i zdravo spavala i nije se budila. Tako se on otkotrlja nastranu i n avucze joj posteljinu na glavu i poljubi je pod pokrivaczem jednom u vrat i onda povucze konopcziem pi tolj navi e sa strane gde mu je bilo spretno da ga dohvati, i onda je le ao tako u noi razmi ljajui. Glava XXI S dnevnom svetlo u, do ao je i topli vetar i on je czuo kako se sneg topi na drveu i c zuo je te ki zvuk kada je padao. Bilo je to jutro kasnog pro lea. Czim je prvi put udahnuo vazduh znao je, taj je sneg bio samo udljiva planinska meava i ubrzo e nest ati. Onda czu kako nailazy konj, na kopitima je imao lopte vla nog snega i kopita su tupo udarala dok je konjanik kasao. Czuo je kako futro la karabina potmulo pl jeska i ko a kripi. "Marija, recze i protrese devojku za rame da je probudi. "Ostani u d aku, i on je zakopczavao ko ulju jednom rukom, a u drugoj je dr ao auto matski pi tolj, otkopczavaj ui mu osyguracz palcem. On vide kako pod i ana glava devojke uz trzaj nestaje u d aku i onda vide konjanika kako dolazy kroz drvee. On je sad czuczao u d aku i dr ei pi tolj o bema rukama ni anio u czoveka dok je jahao prema njemu. On nikad ranije nije video tog czoveka. 356 KonjaniK se saa naiazyo skuiu Jahao je na velikom syvom u kopljenom konju i imao n a sebi kapu kaki boje, pelerinu od ebeta kao ponczo, i velike crne czizme. Iz fut role s desne strane sedla strczao je kundak i dugi pravougaoni magazyn automatsk

e pu ke. Imao je mlado, czvrsto lice i ba tog trenutka je opazyo Roberta D ordana. Pru io je ruku dole prema futroli i, kako se okrenuo i nagnuo prema futroli, Rober t D ordan mu vide purpurni pravilan znak na levoj strani grudi pelerine kaki boje. Ni anei usred grudi, malo ispod znaka, Robert D ordan okinu* Pi tolj odjeknu u sne noj umi. Konj odskoczi kao da je podboden, a mladi czovek, jo uvek petljajui se oko futrole , skliznu prema tlu, desna noga mu je bila u uzengiji, zakaczena. Konj jurnu kro z drvee vukui ga licem prema zemIji i udarajui njime o zemlju, a Robert D ordan ustad e dr ei sada pi tolj jednom rukom. veliki syvi konj je galopirao kroz borove. Sada je u snegu kuda je konj vukao cz oveka ostajao irok trag sa crvenim rubom du jedne strane. Iz otvora peine su izlazy li Ijudi. Robert D ordan dohvati jastuk i odvi pantalone i pocze da ih navlaczi. "Qbucy se, recze on Mariji. Nad glavom zaczu zvuk aviona koji je visoko leteo. Kroz drvee vide gde se veliki syvi konj zaustavio i ostao, a jahacz je jo visyo licem nadole, zakaczen u uzengi ji. "Idi i uhvati tog konja, viknu on Primitivu ko ji se uputio prema njemu. Onda, " Ko je bio na stra i gore na vrhu?" 357 "Karaei, recze Tilar iz peine. Ona je stajala s dve pletenice jo spu tene niz ledzi a. "Tu je konjica, recze Robert D ordan. "Iznesyte taj va prokleti pu komitraljez gore." On czu kako Pilar viknu u peinu, "Agustin". Onda ona udzie u peinu, a dva czoveka izydzio e trczei, jedan je nosyo pu komitraljez s njegove tri noge prebaczene preko r amena, a drugi vreu municyje. "Idi gore s njima, recze Robert Anselmu. "Lezy iza mitraljeza i dr i mu czvrsto no ice, recze. Njih trojica trkom odo e tragom gore u umu. Sunce se jo nije bilo pojavilo iznad vrh ova planina, a Robert D ordan je stajao uspravljen, zakopczavao pantalone i stezao pojas, veliki pi tolj mu je visyo o konopcziu sa rucznog zglavka. On stavi pi tolj u futrolu za pojasom, odre i czvor na konopcziu i napravi omczu namakav i je preko gla ve. Jednom e te neko time udaviti, pomisli on. Pa, za to i jeste. On uze pi tolj iz fut role, izvucze magazyn, ugura u nj jedan metak iz niza metaka koji su se nalazyli du futrole i gurnu magazyn nazad u pi tolj. On pogleda kroz drvece onamo gde je Primitivo, dr ei konja za uzde, izvlaczio jahac zevu nogu iz uzengije. Telo je visylo licem nadole i dok je on posmatrao, vide k ako mu Primitivo pretra uje d epove. "Hodi ovamo, viknu on. "Dovedi konja." Dok je kleczao obuvajui cypele sa dzionovi ma od konopca, Robert D ordan oseti da se Marija oblaczei se u d aku naslonila na nje gova kolena. Ali sad u njegovom ivotu nije bilo mesta za nju. 358 Taj konjanik nije ni ta oceKivao, pomisyi on. Nije i ao za konjskim tragom i nije bi o dovoljno ni predostro an, a kamoli oprezan. Nije czak i ao ni tragovima koji vode do stra arskog mesta. Mora da je bio u patroli koje su rasute po ovim brdima. Ali kad ga patrola ne nadzie doi e ovamo po njegovom tragu. Ukoliko se dotle sneg ne r astopi, pomisli. Ukoliko se ni ta ne desy u patroli. JBolje je da sydzie dole, recze on Pablu. Sad su se svi nalazyli ispred peine, stajali tamo s karabinima i granatama za poj asom. Pilar pru i ko nu vreu prema Robertu D ordanu i on uze tri i stavi ih u d ep. On se zavucze u peinu, nadzie svoja dva d aka, otvori onaj u kome se nalazyla strojnica, izvucze cev i kundak zakaczi za prednji deo i stavi jedan magazyn unutra, a tri u d ep. Onda zakljucza d ak i uputi se ka izlazu. Imam oba d epa puna te kih stvari, po misli on. Nadam se da e avovi izdr ati. On izydzie iz peine i recze Pablu. "Ja idem g ore. Ume li Agustin da rukuje ovim oru * jem." "Da, recze Pablo. Posmatrao je kako Primitivo dovodi konja. "Mira qu caballo, recze, "Gle, kakav je to konj." veliki syvi konj se znojio i malo drhtao i Robert D ordan ga lupnu po pleima. Staviu ga sa ostalima, recze Pablo. "Ne, recze Robert D ordan. "On je ostavio trag dovde. Mora i da izydzie odavde." "Istina, slo i se Pablo. "Ja u izjahati s njim odavde i sakriu ga i vratiti se kad s

e sneg otopi. Ima danas dobru glavu, Ingles." 359 "rosaiji neKoga clole, recze Robert D ordan. "Mi moramo gore." "Nije potrebno, recze Pablo. "Konjanicy ne mo gu doi tim putem. Ali mi mo emo da se povuczemo ovuda i jo na dva druga mesta. Bolje je da ne ostavimo nikakve tragove u sluczaju da opet dodziu avioni. Daj mi botu s vinom, Pilar." "Da ode i da se napije , recze Pilar. "Evo ti, uzmi ovo umesto nje." On pru i ruku i stavi dve granate u d epove. "Que va, da se opijem, recze Pablo. "Situacyja je ozbiljna. Ali daj mi botu. Ne volim da to radim ivei o vodi." On pru i ruku gore, dohvati uzde i bacy se na sedlo. Nasmeja se i potap a nervoznog konja. Ro bert D ordan ga vide kako s Ijubavlju trlja nogu o bok konja. "Qu caballo mas bonito, recze on i ponovo potap a velikog syvog konja: "Que caballo mas hermoso, hajde. to pre ode odavde, to bolje." Sagnu se i izvucze iz futrole laganu automatsku pu ku koja je imala cev na hladzie nje, u stvari strojnicu koja je mogla da se puni pi toljskim mecyma od 9 mm, i pog leda je. "Gledaj kako su naoru ani, recze. "Moderna konjica." "Evo ti tamo moderne konjice gde le i licem na zemlji, recze mu Robert D ordan. "vam onos." "Ti Andres, osedlaj konje i dr i ih u pripravnosti. Ako czuje pucnjavu, dovedi ih g ore u umu, iza procepa. Dodzii sa oni jem, a enama predaj ko nje na czuvanje. Fernan do, pobrini se da se i moji d akovi donesu. Pre svega pazy da se d akovi pa Ijivo pren esu. A ti, Pilar, postaraj se i ti za d ako ve, rece on rnar. "rroven aa 11 su uuvcu vamonos, recze on. "Da krenemo." "Marija i ja emo pripremiti sve za odlazak, recze Pilar. Onda klimnuv i glavom Robe rtu D ordanu recze, "Gledaj ga, Pablo je sedeo na syvom konju kao to sede pastiri s tisnuv i ga butinama, kad je stavljao magazyn u automatsku pu ku, konj ra iri nozdrve. "Gledaj ta konj znaczi za njega." ,JDa bar imam onda dva konja, recze Robert D ordan sa arom. f,Opasnost je ovaj tvoj konj "Onda mi daj mazgu, nasme i se Robert D or "Svucy mi toga, recze on Pilar i mahnu glavom prema mestu gde je czovek le ao potr bu ke u snegu. "1 donesy mi sve, sva pisma i hartije, i stavi ih u spoljni d ep moga d aka. Sve, razume ?"Da "vamonos, recze on. Pablo je jahao napred, a dva czoveka su i la za njim jedan za drugim, da ne bi ost avljao trag u snegu. Robert D ordan je nosyo pu komitraljez dr ei ga rukom za prednji d eo cevi. Kad bi za nj vredela ista municyja koja vredi i za oru je to je bilo na se dlu. Ali ne vredi. Ovo je nemaczki pu ko mitraljez. Ovo je bilo Ka kinovo oru je. Sunce je sada izlazylo iznad planina. puhaoje topao vetar i sneg se topio. Bilo je to divno jutro kasnog prolea. Robert D ordan je pogledao unazad i video Mariju kako stoji sa Pilar. Onda potrcza tragom za njim. On zastade iza Primitiva da porazgovara s njom. 360 361 "Ti, recze ona. "Mogu li poi s tobom?" "Ne. Pomozy Pilar." Ona podzie s njim i uhvati ga pod ruku. "Ja idem." Ona je i dalje i la neposredno iza njega. ja bih mogla da dr im no ice pu komitraljeza k ao to sy naredio Anselmu." "Ti nee dr ati no ice. Ni one na pu komitraIjezu ni ma koje druge." Hodajui pored njega ona pru i ruku i stavi mu je u d ep. ,gde sy, recze on. "Ali dobro pazy na svoju venczanu spavau ko ulju." Poljubi me, recze ona, "ako ve ide . Ti sy bestidna, recze on. "Da, recze ona. "Potpunof "vrati se sad nazad. Ima mnogo posla. Mo da emo se i boriti ovde ako oni budu po li z a tragom." "Ti, recze ona. "Da li sy video ta je nosyo na grudima?"Jesam. Za to?" "To je bilo sveto srce." "Da. Svi iz Navare ga nose."

"1 ti sy pucao u njega?" "Ne. Ispod njega. vrati se sad." "Ti, recze ona. "Sve sam videla." "Ti nisy ni ta videla. Jednog czoveka. Jednog czoveka kako pada s konja. vete. vra ti se." "Ka i da me voli ." "Ne. Ne sada." "Ne voli me sad?" "Dejamos. vrati se. Covek ne mo e cla istog trenutka radi sve to i da voli." "Hou da dr im no ice pu komitraljeza i dok on bude priczao hou da te volim, sve u istom trenutku." "Ti sy luda. vrati se nazad."Ja nisam luda, recze ona. "Ja te volim." "Onda se vrati natrag." "Dobro. Idem. Ako ti mene ne voli , ja tebe volim dovoljno za oboje." On je pogleda i nasme i joj se razmi ljajui. "Kad czuje pucnjavu, recze on, "dodzii s konjima. I pomozy Pilar oko mojih d akova. Mo da nee ni ta da bude. Nadam se da nee." "Idem, recze ona. "Gledaj kakvog konja Pablo ja e." veliki syvi konj se kretao napred stazom. Da. Ali idi." "Idem." Njena pesnica czvrsto stisnuta u njegovom d epu, sna no ga udari u butinu. On je pog leda i vide da su joj suze u oczima. Onda izvucze pesnicu iz njegovog d epa i czvr sto mu ovi ruke oko vrata i poIjubi ga. "Idem, recze ona., Me voy. Idem." On se okrenu i vide je kako stoji; prvo jutarnje sunce obasjavalo joj je zagasyt o lice i pod i a nu kosu, tamnu kao staro zlato. Ona di e pesnicu prema njemu i okrenu se, i podzie niz stazu spu tene glave. Primitivo se okrete i pogleda za njom. "Da nema tako kratko podseczenu kosu bila bi sasvim lepa devojka, recze on. 362 363 " Da", recze Robert D ordan. On je razmi ljao o neczem drugom. "Kakva je u postelji?" upita Primitivo. " Sta?" " U postelji." " Priczuvaj ti usta." oo " Czovek ne treba da se vredzia kad -" " Ostavi se toga", recze Robert D ordan. On je razgledao polo aj. Glava XXII recze Robert D oi> " Nasecy mr, dan PrimitiY*rT " i donesy je tamo", recze on " Ne Agustinu. " Za 1 ert D ordan, " Preipesti ga onamo", ,a posle tako. Da ti pomognem., ,Ovtle", recze on, uski pravo obe strane. onda czucznn. On pogHHtfei napolje kroz ugaonik, oameravajifCi visynu stena s " Mora cyti dalje", repfeon., ,vi e Ainapred. Do-bro. Ovde. Takqg t}biti aoora, d ok ga ne budemo smestili kako valja. Tu. Stavi kamcznja tamo. Evo jednog. StavKd rugi s te strane. Ostavi prostora da mo e pomerati cev. Kamen nrora stajati dalje, s te druge strane. Ansfelmo! Idr dole, do peine, i do-nesy mi sekiru. Brzo." " Zar nikad niste imali pravo mesto za mitra-Ijez?" recze on Anselmu. " Uvek smo ga stavljali ovde." " Zar Ka kin nije nikad rekao da ga stavite tamo?" " Nije. Oru je smo dobili po to je on oti ao."

" Zar ga nije doneo neko ko zna kako se rukuje njime?" " Ne. Doneli su ga nosaczi." " Kakav je to naczin, zar se tako radi", recze Robert D ordan., ,Prosto su vam ga doneli, bez ikakvih uputstava?" ,J)a. Kao to se daje poklon. Jedan za nas i drugi za El Sorda. Czetiri czoveka su ih donela. An-selrno ih je vodio." " udo da ih nisu izgubili, kad su czetiri czove-ka morala da prelaze liniju." " Tako sam i ja mislio", ecze Agustin., JMislio sam da su oni koji su ih poslali raczunali s tim da se mogu izgubiti. Ali ih je Anse jno dobro sproveo." PT na kako se njime rukuje?" / , ,Da. Pokii vao sam. Ja znam. Pablo zna. Pri.mitivo zna.-*Ternando. Prouczavali smo kako se ras/tavlja na delove i kako se posle sklapa tamo u pe/ ini na stolu." ./ \ "Qvakvo oru j zanteva i irinu prostora za puvcafije. Tako da ln mo e tui i sa strane. vidi ? Gle-daj sad. On vlada svim tim prosto rom." " vidim", recze Agustin., ,Ali mi nikad nismo vo-dili odbrambene borbe, izuzev kad je na grad bio zauzet. Pri napadu na voz vojnicy su imali ma-quinu." " Onda emo ucziti svi zajedno", recze Robert D ordan., ,Ima nekoliko stvari na koj e treba obra-titi pa nju. Gde je Ciganin, on treba da je ovde?" 364 365 " Da", recze Robert D ordan. On je razmi ljao o neczem drugom. "Kakva je u postelji?" upita Primitivo. " Sta?" " U postelji." " Priczuvaj ti usta." oo " Czovek ne treba da se vredzia kad -" " Ostavi se toga", recze Robert D ordan. On je razgledao polo aj. Glava XXII recze Robert D oi> " Nasecy mr, dan PrimitiY*rT " i donesy " Ne Agustinu. " Za 1 " Preipesti ga onamo", ,a posle tako. Da ti pomognem., ,Ovtle", recze on, je tamo", recze on ert D ordan, onda czucznn. On pogHHtfei napolje kroz uski pravo obe strane. ugaonik, oameravajifCi visynu stena s " Mora cyti dalje", repfeon., ,vi e Ainapred. Do-bro. Ovde. Takqg t}biti aoora, d ok ga ne budemo smestili kako valja. Tu. Stavi kamcznja tamo. Evo jednog. StavKd rugi s te strane. Ostavi prostora da mo e pomerati cev. Kamen nrora stajati dalje, s te druge strane. Ansfelmo! Idr dole, do peine, i do-nesy mi sekiru. Brzo." " Zar nikad niste imali pravo mesto za mitra-Ijez?" recze on Anselmu. 364 " Uvek smo ga stavljali ovde." " Zar Ka kin nije nikad rekao da ga stavite tamo?" " Nije. Oru je smo dobili po to je on oti ao." " Zar ga nije doneo neko ko zna kako se rukuje njime?" " Ne. Doneli su ga nosaczi." " Kakav je to naczin, zar se tako radi", recze Robert D ordan., ,Prosto su vam ga doneli, bez ikakvih uputstava?" ,J)a. Kao to se daje poklon. Jedan za nas i drugi za El Sorda. Czetiri czoveka su ih donela. An-selrno ih je vodio." " udo da ih nisu izgubili, kad su czetiri czove-ka morala da prelaze liniju." " Tako sam i ja mislio", ecze Agustin., JMislio sam da su oni koji su ih poslali

raczunali s tim da se mogu izgubiti. Ali ih je Anse jno dobro sproveo." PT na kako se njime rukuje?" / , ,Da. Pokii vao sam. Ja znam. Pablo zna. Pri-.mit ivo zna.-*Ternando. Prouczavali smo kako se ras-/tavlja na delove i kako se posl e sklapa tamo u pe-/ ini na stolu." . / \ "Qvakvo oru j zanteva i irinu prostora za puvcafije. Tako da ln mo e tui i sa strane. vidi ? Gle-daj sad. On vlada svim tim prosto rom." " vidim", recze Agustin., ,Ali mi nikad nismo vo-dili odbrambene borbe, izuzev kad je na grad bio zauzet. Pri napadu na voz vojnicy su imali ma-quinu." " Onda emo ucziti svi zajedno", recze Robert D ordan., ,Ima nekoliko stvari na koj e treba obra-titi pa nju. Gde je Ciganin, on treba da je ovde?" 365 "Ne znam.". " Gde, pobogu, mo e da bude?" " Ne znam." Pablo je projahao kroz prolaz i okrenuo se i jahao u krug po ravni na vrhu koja je predstavlja-la brisani prostor pu komitraljeza. A onda ga je Robert D ordan video kako ja e niz padinu po tra-govima koje je konj ostavio kad je dojahao ovamo. Zao krenuv i u levo nestao je izmedziu drvea. Nadam se da nee ba natrapati na konjicu, pomisli Robert D ordan. Strah me je da bi m ogli imati nevolje s njim. Primitivo donese borovih grana i Robert D or-dan ih zabode kroz sneg u raskravljen u zemlju i u luku ih savi sa svake strane oru ja. " Donesy jo ", recze on., ,Moramo napraviti zak" lon za dva czoveka koji e njime r ukovati. Ovo je dobro i mo e da poslu i dok ne dodzie sekira. Slu- aj", recze, ,ako cz uje avione ispru i se, gde bude , u senku stene. Ja u biti ovde kod oru ja." Sad kada je sunce odskoczilo i puhaotopao ve-tar, bilo je prijatno na sunczanoj strani stene. Cze-tiri konja, pomislio je Robert D ordan. Dve ene i ja, Anselmo, Pr imitivo, Fernando, Agustin i, kako se do dziavola zva e, onaj drugi brat? To nas j e os-moro. Ne uraczunav i Ciganina, to znaczi devet. Plus Pablo koji je oti ao s konj em, to je deset. Zo ve se Andres, onaj drugi brat. Plus drugi, Eladio, to znaczi deset. To znaczi ni pola konja na svako-ga. Tri czoveka mogu dr ati ovaj polo aj, a czetvori-ca mogu otii. Ako raczunamo i Pabla, pet. Jo ih dvojica ostaje. Trojica s a Eladijem. Gde je do dzia-vola on? 366 Bogzna ta e se danas desyti 1 Sordu ako ot-kriju tragove konja po snegu. Nezgodno j e to je sneg prestao da pada. Ali ovo, to se danas topi, mo e da popravi stvari. Ali ne za Sorda. Strah me je da je to suvi e kasno da pomogne Sordu. Kad bismo danas mogli nekako da se provucze-mo, da ne moramo da se borimo, mogli bismo da izvedemo czitavu stvar sutra sa ovim to imamo. Siguran sam. Mo da ne dobr o. Ne onako kako bi trebalo, kako zami ljamo, ne onako kako bismo ina-cze izveli; ali koristei svakog czoveka, izveli bismo. A samo da ne moramo danas da se borimo . Neka nam Bog bude u pomoi ako se danas budemo mo-rali boriti. Ne znam gde bih u medziuvremenu na ao bolje mesto da le im. Kad bi sad nekud krenuli ostavili bismo tragove za sobom. Ovo je mesto dobro kao i svako drugo, i ako do dzie do najgoreg, imamo uvek tri izlaza iz njega. Onda e pasti mrak i ma gde se n alazyo u ovim brdima, mogu uvek i po dnevnoj svetlosti prii mostu i dii ga u vazdu h. Ne znam za to sarn se ranije toliko brinuo. Sada mi izgleda priliczno lako. Nad am se da e poslati avione na vre-me. Sutra je dan kad e se dii mnogo pra ine na putu. Pa danas e biti ili vrlo zanimljivo, ili vrlo do-sadno. Hvala Bogu to smo izveli t og konja odav-de. Czak i da doja u dovde, ne, ne verujem da bi po li za tragovima ov amo. Pomislili bi da se njihov konjanik tu zaustavio, i okrenuo u krug, i oti li b i za Pablom. Pitam se samo kuda e ta stara svinja otii. Sigurno e ostaviti tragove kao stari los koji luta i penjae se navi e, i onda kad sneg okopni na367 pravie krug i vratiti se natrag. Taj konj ga je stvarno izmenio. Dabome, mogao bi i da mugne zajedno s njim. Mogao bi da se pobrine za sebe. On to i radi ve du e vre mena. Ne verujem mu vi- e nego czoveku koji tvrdi da mo e sru iti Mont Everest. Czini mi se da je zgodnije iskoristiti ove stene i izgraditi zaklon za oru je, neg o da mu sad pravi-mo propisan le aj. Ako jo kopamo mogu nas uh-vatiti sa spu tenim pa

ntalonama, u sluczaju da na-idziu oni, ili da dolete avioni. Izdr ae ovde ovaj pu- ko mitraljez ovako kako je sme ten, sve dok je po-trebno da izdr i, a ja ionako ne smem stupati u borbu. Ja moram da odem odavde i da ponesem materijal i pove u sa sobom Anselma. Ko e osta-ti da nas za titi dok se ne izvuczemo, ako dodzie do okr aja? Ba dok je posmatrao teren koji je mogao da vidi, primeti Ciganina gde dolazy izme dziu stena s le-ve strane. Hodao je Ijuljajui se nemarno, visoko u kukovima, s pu k om prebaczenom preko ledzia; nje-govo tamno lice se osmehivalo, nosyo je dva vel ika zeca, po jednog u svakoj rucy. Nosyo ih je dr ei ih za noge tako da su im se gl ave njihale. " Hola, Roberto", viknu on veselo. Robert D ordan mu stavi ruku na usta i Ci-ganin pogleda zaprepa eno. On skliznu iza s tene gde je Robert D ordan czuczao pored pu komitralje-za zaklonjenog granjem. On cz ucznu i polo i zeczeve na sneg. Robert D ordan ga pogleda. " Ti hijo de la gran puta", recze on tiho., ,Gde sy do dziavola bio?" 368 " Nai ao sam na trag", recze Ciganin., ,Obadva sam uhvatio. vodili su Ijubav na s negu." " A tvoje stra arsko mesto?" " Pa nisam ga napustio za dugo", Ciganin pro- aputa., , ta se desylo? Je li uzbuna? " " Do la je konjica." " Redios", recze Ciganin., Jesy je ti video?" " Jedan konjanik je ve u logoru", recze Robert D ordan., ,Do ao je na doruczak." " Meni se uczinilo da sam czuo pucanj ili tako ne to", recze Ciganin., ,Mleko mu njegovo. Je li ovu-da pro ao." " Ovuda. Pored tvog stra arskog mesta." " Ay, mi madre", recze Ciganin., ,Ba sam jadan i nesrean czovek." " Da nisy Ciganin ja bih te ubio." " Ne, Roberto, ne govori tako. 2ao mi je. Sve zbog zeczeva. Pre zore czuo sam m u jaka kako tapka po snegu. Ne mo e ni da zamisli kakve su sve bes-tidnosti radili. Ja se uputim prema mestu odakle je dopirao um, ali oni su ve oti li. I ao sam za tragom u snegu i na ao ih visoko i ubio oboje. Opi-paj kako su debeli za ovo doba godine. Pomisli samo ta e Pilar od njih napraviti. Meni je ao, Roberto, isto koliko i tebi . Jeste li ubili konjani-ka?" " Qu tio", recze Ciganin laskajui otvoreno., ,Ti sy pravo czudo." " Jesam tvoju mater!" recze Robert D ordan. Ali nije mogao da se ne nasme i Ciganin u., ,Odnesy te 24 Ernest Hemingvej, Iv 369 tvoje zeczeve u logor i donesy nam ne to za doru-czak." On izvucze ruku i opipa zeczeve koji su le ali na snegu vitki, dugi, debelog krzna , dugih nogu i dugih u iju, otvorenih okruglih tamnih ocziju. " Debeli su", recze. " Debeli!" recze Ciganin., ,Ima svaki up masti na rebrima. Nisam nikad ni sanjao da ima o.ak-vih zeczeva." " Hajde", recze Robert D ordan " ,i vrati se brzo s doruczkom i donesy mi sva do kumenta koja su se na la kod onog requetea. Tra i od Pilar da ti ih da." " Ne Ijuti se na mene, Roberto?" " Ne Ijutim se, nego se gnu am to sy mogao da napu ta stra arsko mesto. Zamisli da je b io czitav odred konjice?" " Redios", recze Ciganin., ,Kako sy ti pametan." " Slu aj. Ne sme vi e nikad ovako da napusti stra arsko mesto. Nikad. Ne govorim ja tek onako 0 streljanju." " Dabome da ne govori . Ali, jo jedna stvar. Nikad se vi e nee pru iti takva prilika sa zeczevima. Nikad dok sam iv." " Anda!" recze Robert D ordan. "1 po uri nazad." Ciganin uze oba zeca i spusti se n iz stene, a Robert D ordan je gledao otvorenu ravan i padine

brda ispod sebe. Dve vrane su kru ile iznad glave 1 onda se spustile dole na jedan bor. Jo jedna vra-na im se pridru i i Robert D orda n, posmatrajui ih, pomisli: to su moje stra e. Dok su one mirne, niko se ne primicz e kroz drvee. Ciganin, pomisli on. On je stvarno jedno ni ta. On nije uop te politiczki razvijen, niti ima ikakve 370 discypline, niti se na njega uop te mo e osloniti. Ali mi je potreban za sutra. ve sam mu odredio du nost za sutra. Czudno je videti Ciganina u ratu. Trebalo bi ih iskl jucziti kao i svesne protivnike ra-ta. Oni nisu ni za ta. Ali svesni protivnicy r ata ni-su iskljuczeni iz ovog rata. Nije niko iskljuczen. On obuhvata sve i svak oga. Eto, tako je do ao i ovamo, do ove lene bagre. Sad im je tu. Agustin i Primitivo stigo e nosei bun i Ro-bert D ordan napravi dobar zaklon za automa tsko oru je, zaklon e sakriti pu komitraljez iz vazduha, a izgledati prirodan ako se gleda iz ume. On im pokaza gde da smeste jednog czoveka, visoko u ste-nama zdesna , odakle je mogao da vidi czitavu oko-linu ispred sebe, a drugog na mesto odakle je mo gao da gospodari jednim prolazom kojim se neko mogao popeti s leve strane . " Ne pucajte, ako vidite ma koga s te strane", recze Robert D ordan., ,Bacy kamen dole da nas upo-zori , mali kamen, i daj nam sygnal pu kom, ova-ko", on di e pu ku i dr a je iznad glave kao da se njome titi., ,Ovako pokazuje broj", on di e i spusti pu ku., ,Ako su sjahali okreni cev pu ke na dole. Ovako. Ne pucaj dok ne czuje da maquina pali. Kad puca s te visyne, pucaj czoveku u koleno. Ako czuje da dvaput zviznem u ovu pi taljku sydzii dole dr ei se zaklona i dodzii do stena gde se nalazy maquina." Primitivo di e pu ku. " Razumem", recze on., ,To je vrlo prosto." " Najpre bacy mali kamen radi upozorenja i oz-naczi pravac i broj. Pazy da te n e primete." 371 " Da", recze Primitivo., ,Da li smem da bacym granatu?" " Ne, dok mdquina ne za teke. Mo e se desyti da konjica dodzie u potragu za svojim d rugom, a i ne poku a da zadzie ovamo. Mogu poi za Pablovim tragom. Mi neemo bitku, u koliko je mo emo iz-bei. Mi pre svega i iznad svega elimo da je izbeg-nemo. Sad idi brzo gore." " Me voy", recze Primitivo, i pope se na visoke stene sa svojim karabinom. " Ti, Agustin", recze Robert D ordan " ,koliko se ti razume u pu komitraljez?" Agustin czuczne, visok, crn, obrasla lica, utonu-lih ocziju i tankih usta i veli kih, od rada ogrubelih ruku. " Pues, da ga napunim, da ni anim, da pucam. Ni ta vi e." " Ne treba da puca dok ne budu na udaljenosti od pedeset metara, i to samo ako s y syguran da e kroz prolaz prema peini", recze Robert D ordan. " Da. Dokle kad pridziu?" " Do te stene." " Ako je s njima i oficyr, pucaj najpre u njega. Onda okrei pu komitraljez na osta le. Pokrei cev vrlo polako. Potreban joj je vrlo mali pokret. Nau-cziu Fernanda ka ko se rukuje njim. Dr i ga czvrsto da ti ne odskacze i ni ani pa ljivo i nemoj opaliti vi e od est metaka odjednom, ako ikako mo e . vatra pu komitraljeza zanosy. Ali svaki pu t pucaj u jednog czoveka, pa onda ni ani sledeeg. Ako gadzia u czoveka na konju, puc aj mu u trbuh." 372 ,Jedan czovek treba da dr i no ice tako da pu- komitraljez ne odskacze. Ovako. I on ne ka ti puni mitraljez." ,A gde e ti biti?" ,Ja u biti ovde s leve strane. Gore, odakle mo-gu sve da vidim i ja u ti tititi lev u stranu ovom malom mLquinom. Ovde. Ako dodziu, moi emo ih sve pobiti. Ali ne sme p ucati dok ne pridziu vrlo blizu." "verujem da emo ih pobiti. Menuda matanza!" " Ali ja se nadam da nee doi." " Da nije tvog mosta mogli bismo ovde napra-viti pokolj i onda otii odavde." " To ni ta ne bi valjalo. To ne bi slu ilo nicze-mu. Most je deo plana na osnovu ko

g emo dobiti rat. To ne bi bilo ni ta. To bi bio sytan dogadziaj. Jedno ni ta." " Qu va, ni ta. Jedan mrtav fa ist znaczi jedan fa ist manje." " Da, ali s tom akcyjom u vezy s mostom mo e-mo osvojiti Segoviju. Glavni grad pr ovincyje. Raz-misli o tom. To e biti prvi koji emo osvojiti." " Ti ozbiljno veruje u to? Da mo emo zauzeti Segoviju?" Da. Ako most dignemo u vazduh kako treba." " Ja bih voleo da ih ovde udesymo i da dignemo most." f,Ti ima veliki apetit", recze Robert D ordan. On je celo vreme posmatrao vrane. Sad vide da jedna ne to gleda. Ptica graknu i po lete uvis. Ali druga ostade i dalje na drvetu. Robert D ordan pogleda visoko na st ene prema Primitivu. vide ga kako posmatra prostor dole ispod sebe, ali nije da373 vao nikakve sygnale. Robert D ordan se nagnu na-pred i povucze zatvaracz na pu komit raljezu, pregleda metke u okviru i gurnu zatvaracz. vrana je jo uvek stajala na d rvetu. Ona druga je iroko kru ila nad snegom i onda se ponovo spustila. Na suncu i top-lom vetru sneg je padao s optereenih borovih grana. " Pripremio sam ti pokolj za sutra ujutruv, re-cze Robert D ordan., ,Potrebno je uni titi stra u kod strugare." " Ja sam spreman", recze Agustin., ,Estoy listo." " Isto tako i stra u kod putareve kuice ispod mosta." " Jednu ili drugu ili i jednu i drugu", recze Agus-tin. " Ne obe stra e. Jer treba to da se uradi isto-vremeno", recze Robert D ordan. " Onda jednu", recze Agustin., ,ve odavno sam se za eleo neke akcyje. Pablo nas je ostavio da pro-sto istrunemo ovde bez ikakve akcyje." Anselmo dodzie gore sa sekirom. " Hoe li jo grana?" upita on., ,Izgleda mi do-bro skriveno." " Ne grana", recze Robert D ordan., ,Dva mala drveta, da ih pobodemo ovde i tamo da izgleda jo prirodnije. Ovde nema dovoljno drvea da bi izgle-dalo stvarno prirod no." " Doneu ih." " Odsecy ih dobro, tako da im se posle panjevi ne vide." Robert D ordan czu udare sekire u umi iza se-be. On pogleda gore u Primitiva na ste nama i po-gleda dole na borove na czistini. Jedna vrana je jo 374 uvek stajala tamo. Onda on czu prvi visoki um bubnjave aviona koji dolazy. On pog leda navi e i vi-de ga visoko, syu nog i srebrnog na suncu i u vi-syni neba izgledalo je jedva da se kree. " Oni nas ne mogu videti", recze on Agustinu., ,Ali dobro je dr ati se dole. Ovo je drugi izvidziaczki avion danas." " A oni jucze?" upita Agustin. " Oni su sad kao rdziav san", recze Robert D or-dan. " Mora da su u Segoviji. Rdziav san czeka tamo da postane stvarnost." Avion se sad nalazyo van pogleda, preko plani-na, ali se zvuk motora jo uvek czuo . Kad Robert D ordan pogleda, vide da je vrana poletela. Letela je pravo kroz drvee, bez grakta-nja. Glava XXIII " Spusti se dole", apnu Robert D ordan Agu-stinu, i okrete glavu i mahnu rukom " ,dole, dole", Anselmu koji je dolazyo kroz procep nosei bor preko ramena kao bo ino drvce. On vide starca kako ispusti bor iza stene i onda nesta medziu ste-nama, a Robert D ordan posmatra e otvoren pro stor ispred sebe prema umi. Nije video ni ta, ni je czuo ni ta, samo je oseao kako mu srce udara i onda zaczu udar kamena o kamen i u m kamiczka koji se kotrlja, odskacze, pada. On okrete glavu na-desno i gledajui g ore vide Primitiva kako di e i 375 spu ta pu ku horizontalno czetiri puta. A onda nije ni ta mogao da vidi izuzev belog p rostora ispred sebe, s krugom konjskih tragova, i umu pozadi. " Konjica", recze on tiho Agustinu. Agustin ga pogleda, a njegovi tamni upali o-brazy se pro iri e u donjem delu kad se nasmeja. Robert D ordan primeti da se preznojava. On pru- i ruku i stavi mu je na ra

me. Jo mu je tu bila ru-ka kad primeti e czetiri konjanika gde dolaze ja ui iz umice i on oseti pod rukom kako se Agustinu zgrczi e mi ii na ledziima. Jedan konjanik je jahao napred, a tri su jahala za njim. Onaj prvi je pratio tra g. Gledao je u zem-Iju dok je jahao. Ostala trojica su lepezasto i la za njim kroz drvee. Svi su pa ljivo osmatrali. Ro bert D ordan oseti kako mu srce udara o zemlju pokrivenu snegom dok je le ao ra irenih laktova i posmatrao ih preko ni ana na pu komitr aljezu. Czovek koji je bio na czelu jahao je tragom do mesta gde je Pablo napravio krug i onda zastao. Ostali dojaha e do njega i svi se zaustavi e. Robert D ordan ih je jasno video preko plave czeliczne cevi pu komitraljeza. video j e lica tih Iju-di, sablje koje su im visyle, od znoja potamnele sa-pi konja, i k upaste pelerine kaki boje, i navarski nakrivljene kaki berete. vodzia okrenu kon ja pravo prema otvoru u stenama gde je bilo sme teno oru -je, i Robert D ordan vide nj egovo mlado, od sun-ca i vetra preplanulo lice, njegove nablizu usadziene oczi, orlovski nos i suvi e dugu klinastu bradu. Sedei tamo na konju kome su grudi bile okre-nute prema Robertu D ordanu - a imao je vrlo vi-soku glavu - a s desne strane sedla mu je iz futro376 le strczao kundak male automatske pu ke, vodzia po-kaza prema otvoru gde se nalazy o pu komitraljez. Robert D ordan zabi laktove u zemlju i zagle-da se du cevi u czetiri jahacza koji s u se zaustavili na snegu. Trojica su imala izvadziene automatske pu ke. Dvojica su ih nosyla preko jabuke na sedli-ma. Trei je sedeo na konju s pu kom prebaczenom ud esno, tako da mu se kundak oslanjao o kuk. Te ko da sy ih ikad video na takvom rastoja-nju, pomisli on. Bar ih ne mo e videti du cevi ovakvog oru ja. Obiczno se podigne zadnji ni an i oni izgledaju kao minijature od Ijudi i ima mnogo muke da do njih dobacy , ili ti dodziu trczei, talasa-jui se, tr czei, i tucze vatrom u padinu ili brani neku ulicu, ili gadzia u prozore; ili ih vid i daleko kako mar uju putem. Samo kad su u vozu vidi ih ovako. Samo su onda oni ovak vi, i sa czetiri metka ih mo e razjuriti. Kroz ni ane, na ovoj razdaljini, czine ti s e dvostruko veliki. Ti, pomisli on, gledajui mu icu prednjeg ni ana sada czvrsto sme te nog u rezu stra njeg ni ana, vrh mu ice se sad nalazyo u centru grudi njihovog vodzie, malo udesno od pur-purne oznake koja je blistala u jutarnjem suncu na pelerini kaki boje. Ti, pomisli on, mislei sad na panskom i pritiskujui prstima napred osygu racz da bi zadr ao eventualnu brzu, udarnu, smrtonos-nu navalu vatre iz pu komitralj eza. Ti, pomisli on ponovo, ti sy sad mrtav u svoj svojoj mladosti. I ti, pomisl i, i ti. Ali samo da se to ne desy. Samo da se ne desy. On oseti kako Agustin pored njega htede da ka lje, oseti kako se suzdr a, kako se gu i i guta. Onda, dok je gledao du uljano plave cevi, kroz ot377 vor izmedziu grana, s prstom jo uvek pritisnutim o osyguracz, vide vodziu kako ok rete konja i uputi se prema umi kuda je vodio Pablov trag. Ostala czet-vorica kre nu e u kasu za njim i Agustin tiho recze " ,Cabrones!" Robert D ordan se okrenu prema stenama gde je Anselmo ostavio drvo. Prema njima je izmedziu stenja dolazyo Ciganin Rafael, nosei platnene bisage i pu k u prebaczenu preko ledzia. Robert D ordan mu mahnu rukom da se sakrije i Ciganin s e izgubi iz vida. " Mogli smo ubiti svu czetvoricu", recze Agustin mirno. Bio je sav mokar od zno ja. " Da", pro apta Robert D ordan., ,Ali da smo pucali ko zna ta se moglo desyti?" Ba u tom trenutku on eu kako se opet kamen kotrlja i obazre se brzo unaokolo. Ali obojica, i Anselmo i Ciganin, se nisu mogli videti. On pogleda na ruczni sat, p a onda gore gde je Primitivo dizao i spu tao pu ku, kako mu se uczini, beskrajno mno go puta. Pablo je krenuo pre czetrdeset pet minuta, pomisli Robert D ordan, i tad a czu buku czitavog od-reda konjice koji se pribli avao. " No te apures", pro apta on Agustinu., ,Ne bri-ni. Proi e kao i ostali." Oni se pojavi e u kasu na ivicy ume, u koloni po dvoje, dvadeset Ijudi na konjima, naoru ani i u uniformama kao i prethodni, sablje su im se Ijulja-le, a karabini bi li u futrolama; a onda zamako e u umu kao i ostali." " Tu ves?" recze Robert D ordan Agustinu., ,vi-di ?"

,JMnogo ih je", recze Agustin. 378 "5 ovima bismo morali da se nosymo da smo one prve uni tili", recze Robert D ordan v rlo tiho. Srce mu se sad smirilo, a ko ulja mu je bila mokra na grudima od snega k oji se topio. Imao je osea-nje upljine u grudima. Sunce je blistalo u snegu koji se sad brzo to-pio. I on je video sneg kako se upl jika ne to dalje od debla drveta ba ispred oru ja, pred njegovim oczima, Povr ina snega je postajala vla na i czipkasto krhka po to je toplota sunca rastapala gornji sloj, a toplota zemlje isparavala se toplo kroz sneg koji je le ao na njoj. Robert D ordan pogleda gore na stra arsko mesto Primitiva, i vide ga kako im daje sy gnal " ,Ni- ta", ukr tajui svoje ruke sa dlanovima nadole. Anselmova glava se pojavi iznad stene i Robert D ordan mu mahnu da pridzie. Starac se vukao od stene do stene, dok nije dopuzao i pru io se po zem-Iji iza pu komitral jeza. " Mnogo ih je", recze on., ,Mnogo." ,J)rvee mi vi e ne treba", recze Robert D or-dan. "Nema vi e potrebe da po umljavamo zeml ji- te/f Anselmo i Agustin se nasme i e. " Ova kamufla a je dobro uspela i bilo bi opas-no sada saditi drvee, jer se ti Iju di mogu vratiti, a mo da nisu glupi." On oseti potrebu da razgovara to je kod nje-ga bio znak da je ono bila vrlo velik a opasnost. U-vek je znao koliko je rdziava sytuacyja po jaczini elje da o tom po sle razgovara. " Dobar je ovo zaklon a?" recze on. 379 " Dobar", recze Agustin., ,Do dziavola sve to fa is-ticzko dobro. Mogli smo ih sv u czetvoricu pobiti. Je-sy li video?" recze on Anselmu. " video sam.". *o " Ti", recze Robert D ordan Anselmu., ,Ti mora otii do juczera njeg polo aja, ili do ne kog drugog koji sam izabere , da kao jucze posmatra put i da-je izve taje o pokretu na putu. ve smo zakasnili s tim. Ostani do mraka. Onda dodzii i poslaemo ne-kog drug og da te zameni." " A tragovi koji e ostati iza mene?" " Podzii s donje strane, czim se otopi sneg. Put e biti kaljav od snega. Obrati pa nju da li je pro- lo mnogo kola i da li u blatu na putu ima mnogo tragova od tenk ova. To je jedino to ti mo emo re-i, dok ne ode i dok ne osmatra ." " S tvojim dopu tenjem?" upita starac. " Svakako." " Ako dozvoljava , zar ne bi bilo bolje da ja odem u La Granhu i da se raspitam ta se tamo de avalo pro le noi, i da nadziem nekog ko e po-smatrati stvari onako kako sy ti mene uczio da ih posmatram. Takva osoba bi mogla da da izve taj veczeras, ili bolje ja bih mogao ponovo ii po iz-ve taj u La Granhu." " Zar se ne pla i da susretne konjicu?" " Kad se sneg otopi, ne." " Imamo li nekog takvog u La Granhi?" " Da. Imamo. Bila bi to jedna ena. Ima raznih ena od poverenja u La Granhi." " verujem", recze Agustin., ,Ima ih vi e, znam ja to, i nekoliko njih koje slu e za druge svrhe. Hoe li da ja odem?" 380 " Neka ide starac. Ti se razume u pu komitra-Ijez, a dan jo nije pro ao." " Poi u kad okopni sneg", recze Anselmo., ,A sneg se sad brzo topi." " ta misli , ima li izgleda da uhvate Pabla?" upita Robert D ordan Agustina. ,JPablo je syla", recze Agustin., ,Uhvate li Ijudi mudrog jelena bez pasa?" " Ponekad", recze Robert D ordan. " Ali Pabla nee", recze Agustin., ,Oczigledno je on samo dziubre od onog to je ne kad bio. Ali nije to onako, ba sasvim bez razloga, to je on jo iv i to se dobro osea ovim planinama i to mo e na mrtvo da se napije, dok su mnogi nastra-dali pored plo ta." ,Je li on onako sylan kao to se pricza?" "1 mnogo sylniji."

JMije se ba pokazao naroczito sposoban." " C6mo que no? Da nema velikih sposobnosti bio bi mrtav pro le noi. Meni se czini, Ingls, da ti ne razume politiku, niti gerilski naczin ratovanja. U politicy, i u ovom drugom, glavna stvar je pro du iti ivot. Gledaj, kako je on syno sebi produ- io iv ot. A koliku koliczinu balege je progutao i od tebe i od mene." Sad, kad se Pablo ponovo vratio jedinicy, Ro-bert D ordan nije voleo da govori pro tiv njega, i czim je to izgovorio, po alio je to je rekao ono o njegovoj sposobnost i. Sam je znao kako je Pablo sposoban. Pablo je bio onaj koji je odmah video ta u naredzienju za ru enje mosta ne valja. Rekao je ono iz antipatije i czim je kazao znao je da nije u pravu. To je zbog toga to posle ivczane napreg381 nutosti mnogo pricza. Zato odbacy to i recze Ansel-mu., ,A ui u La Granhu po danu ?" " Nije to tako te ko", recze starac. Neu ui s vojnom muzykom." " Niti sa zvoncem oko vrata", recze Agustin., ,Niti e nosyti zastavu." " Kako e ui?" " Gore pa dole kroz umu." " Ali ako te uhvate." " Imam isprave." v " Imamo ih svi mi, ali onda mora brzo da pro-guta one la ne." " Mislio sam kako bi trebalo da nosymo malo slaczice na njima", recze Robert D or dan., Ja u le-vom d epu nosym na e isprave. U desnom fa isticz-ke. Tako czovek nee doi u zabunu, u sluczaju opas-nosti." Mora da su svi osetili da je sytuacyja bila vrlo opasna kad je vodzia patrole po kazao prema ulazu, jer su sad svi vrlo mnogo priczali. Suvi e mnogo, pomisli Rober t D ordan. " Ali slu aj, Roberto", recze Agustin., ,Ka u da vlada ide svakog dana sve vi e udesn o. Da u Re-publicy vi e ne govore dru e, nego senjor i senjora. Mo e li pomerati d epove? " " Kad se mnogo pomeri udesno, bie mi u stra njem d epu", recze Robert D ordan " ,a po sle u ga pri iti u sredinu." " Nek ti ostanu na ko ulji", recze Agustin., ,Zar da dobijemo rat, a izgubimo rev olucyju?" " Ne", recze Robert D ordan., ,Ali ako ne dobi-jemo ovaj rat, nee biti ni revolucy je, ni Republike, ni tebe, ni mene, ni niczega do vrlo velikog carajoa." 382 " Tako i ja ka em", recze Anselmo., ,Da mi treba da dobijemo rat." "1 da posle pobijemo sve anarhiste i komuniste i czitavu tu canalla-u izuzev dob rih republikanaca", recze Agustin. " Treba da dobijemo rat i da nikoga ne ubija-mo", recze Anselmo., ,Mi treba da vladamo pravedno i da svi dele blagodeti prema tome koliko su se za njih zalagal i. I da oni koji su se borili protiv nas budu prevaspitani, da uvide svoju zablu du." " Moraemo da streljamo mnoge", recze Agustin., yMnoge, mnoge, mnoge." On udari stisnutom akom desne ruke po dlanu leve. " Ne treba da streljamo nikoga. Czak ni vodzie. Da bi se vaspitali pomou rada." " Znam ja kako bih ih zaposlio", recze Agustin, uze malo snega sa zemlje i stav i ga sebi u usta. " Kako, zloo?" recze Robert D ordan. " Sa dva najsjajnija posla." ,J to?" Agustin stavi jo snega u usta i pogleda po czi-stini preko koje je odjahala konji ca. Onda ispljunu rastopljeni sneg " ,vaya. Kakav je ovo doruczak", recze on., ,Gde je taj prljavi Ciganin?" "1 to?" recze Robert D ordan., ,Govori, ti czovecze prljavog jezyka." " Da skaczu iz aviona bez padobrana", recze Agu-stin i oczi mu zasyja e., ,To za one do kojih nam je stalo. A druge nabiti na vrhove koplja po ogra-dama." " Gadno je tako govoriti", recze Anselmo., ,Na taj naczin neemo imati nikad Repu bliku." 383

" voleo bih da plivam deset milja u jakoj supi napravljenoj od njihovih cojones -a", recze Agustin. "1 kad sam video onu czetvoricu tamo, i pomislio kako bismo ih mogli pobiti, bio sam kao kobila u ogradi koja czeka pastuva." " Ali ti zna za to ih nismo pobili?" recze Robert D ordan mirno. " Da", recze Agustin., ,Da. Ali sam oseao potrebu kao kobila kad je raspaljena. To ne mo e da zna kako je ako nisy sam osetio." " Ti sy se sav preznojio", recze Robert D ordan., ,Ja sam mislio da je to od stra ha." " Od straha, da", recze Agustin., ,Od straha i onog drugog. A u ivotu nema ni ta j acze od onog drugog." Da, pomisli Robert D ordan. Mi to radimo hla-dno, ali oni ne rade, niti su ikad ra dili. To je nji-hov posebni sakrament. Njihov stari sakrament koji su imali pre nego to je nova religija do la s drugog kraja Sredozemlja, onaj koji nisu nikad nap u tali nego su ga samo potisnuli i sakrili da ga u ratovima i inkvizycyjama ponovo iznesu. Ovo je narod auto dafea; akta vere. Ubijanje je ne to to mora da se radi, ali na svet je drukcziji pri tom od njihovog. A ti, pomisli on, tebe to nije iskv arilo? Ti to nisy radio ni u Sijeri, a? Ni u Useri? Niti czitavo vreme u Estrama duri? Nikad? Que va, recze on samom se-bi. A pri dizanju svakog voza? Prestani da izmi lja neku sumnjivu literatura o Berberima i Ibercyma i priznaj da s y i sam eleo da ubija kao to svi vojnicy od zanata ponekad u ivaju u tom, pa govorili o tom istinu ili lagali. Anselmo to ne voli, zato to je lovac a ne vojnik. 384 Nemoj ni njega idealizovati. Lovcy ubijaju ivotinje, a vojnicy Ijude. Nemoj se za varavati, pomisli on. I stvarati neku literaturu od toga. Pro et sy time ve dugo vr emena. A nemoj ni ta izmi ljati protiv Anselma. On je hri anin. Ne to to je vrlo retko u atoliczkim zemljama. Mislio sam da je to bio strah kod Agustina, po-misli on. Onaj prirodni strah pre akcyje. A bilo je i ono drugo. Dabome, mo da se on sad razmee. Ali i dobar deo str aha. Oseao sam strah pod ru-kom. Pa, vreme je da prestane s priczanjem. " Pogledaj da li je Ciganin doneo ne to za jelo", recze on Anselmu., ,Neka ne dol azy gore. On je bu-dala. Donesy sam. I ma koliko doneo, po alji ga da donese jo . Gl adan sam." Glava XXIv Sad je to bilo jutro kasnog maja, nebo je bilo visoko i jasno, i topao vetar je puhaoRobertu D or-danu po pleima. Sneg se brzo topio i oni su do-ruczkovali. Svako je dobio po dva velika sendvicza sa mesom i kozjim syrom, i Robert D ordan svojim d epnim no em krupno nasecze luka i stavi ga sa svake strane do mesa i syra, izmedzi u oba komada hleba. " Dah e ti tako smrdeti da e dopreti kroz u-mu sve do fa ista", recze Agustin punih usta. " Daj mi me inu, isprau usta", recze Robert D ordan, a usta su mu bila puna mesa, sy ra, luka i sa vakanog hleba. 25 Ernest Hemingvej, Iv 385 Nikad nije bio gladniji, i on napuni usta vinom, koje je donekle imalo ukus smol e sa me ine, i proguta ga. Povucze jo jedan gutljaj, di ui me inu uvis da mu vino curi d uboko u grlo, dok je rukama dizao me inu ona dodirnu iglice borovih grana na napra vljenom zaklonu koji je prekrivao pu komi-traljez, a on nasloni glavu na borove gr ane, zabacu-jui je unazad da bi mu vino teklo. " Hoe li i ovaj sendvicz?" upita ga Agustin, pru ajui mu ga preko pu komitraljeza. " Neu. Hvala. Pojedi ga ti." " Ne mogu, nisam navikao da jedem ujutru." " Stvarno ga nee ?" " Neu. Uzmi ga." Robert D ordan ga uze i stavi u krilo dok iz bocznog d epa na kaputu gde su mu staja le i gra-nate ne izvadi luk i ne otvori no da ga isecze. On odsecze tanak sloj ko ji se bio isprljao u d epu, onda odreza debelu kri ku. Jedan spoljni kolut mu pade, on ga di e, savi ga u kru i i stavi ga u sendvicz. " Jede li uv k luka za doruczak?" upita Agustin.

" Kad ga imam." " Jedu li ga svi u tvojoj zemlji?" " Ne", recze Robgrt D ordan., ,Tamo se smatra da to nije lepo." " To mi je drago", recze Agustin., ,Uvek sam smatrao da je Amerika cyvilizovana zemlja." ta ti ima protiv luka?" " Miris. Ni ta drugo. Inacze je kao ru a." Robert D ordan mu se nasme i punim ustima. " Kao ru a", recze., ,Ba kao ru a. Ru a je ru a, a ne luk." " Pripazy, luk ti deluje na mozak", recze Agustin. 386 " Luk je luk je luk", recze Robert D ordan ve-selo, a, pomisli, kamen je stena je plocza je ljunak je. " Isperi usta vinom", recze Anselmo., ,Ti sy vrlo neobiczan, Ingles, velika je razlika izmedziu tebe i poslednjeg minera koji je radio s nama." " Postoji jedna velika razlika." " Koja?" " Ja sam iv, a on je mrtav", recze Robert D or-dan. Onda pomisli: ta je s tobom? Za r se tako govori? Zar te jelo czini tako a avo srenim? ta je s tobom, jesy li se opio od luka? Zar ti sad to toliko znaczi? Nikad ti nije mnogo znaczilo, recze on se bi iskreno. Uvek sy poku avao da ti to mnogo znaczi, ali nikad nije. Nije potrebno da sebe la e za ovo vreme to ti preostaje. " Ne", recze on sada ozbiljno., ,To je bio czovek koji je mnogo propatio." ,yA ti? Zar ti nisy patio?" " Ne", recze Robert D ordan., Ja sam od onih koji malo pate." "1 ja", recze Agustin., ,Ima Ijudi koji pate, a ima ih koji ne pate. Ja patim vr lo malo." " Utoliko bolje", Robert D ordan ponovo nagnu me inu., ,A iiz ovo jo bolje." " Ja patim zbog drugih." " Kao to moraju svi dobri Ijudi." >fAli zbog sebe vrlo malo." " Ima li enu?" " Ali sad ima Mariju. 387 " Czudna stvar", recze Agustin., ,Otkako je do la kod nas, posle voza, Pilar je d r ala strahovito odvo jeno od svih kao da je u karmelitskom manastiru. Ne mo e ni da zamisli kako je strahovito pazyla na nju. A ti sy do ao i onda ti je predala poklon . Kako ti se to czini?" " Nije tako bilo." " 0nda kako je bilo?" " Ona je nju predala meni na brigu." "1 tvoja briga je da se joder s njom celu no." " Sreom." " Divan naczin da se neko czuva." " Ti ne mo e razumeti da se neko mo e czuvati i na taj naczin." " Da, ali tako je mogao czuvati i bilo koji od nas." " Nemojmo vi e o tome govoriti", recze Robert D ordan., ,Istinski mi je do nje stal o." " Istinski?" " Kao ni do czega na svetu." " A posle? Posle mosta?" " Poi e sa mnom." " Onda", recze Agustin., ,vi e da se ne govori o tom i neka vam je sa sreom." On di e vinsku me inu i dobro povucze, onda je dodade Robertu D ordanu. " Jo ne to, Ingles", recze on. "1 meni je bila draga." Robert D ordan mu stavi ruku na rame., ,Mnogo", recze Agus tin., ,Mnogo. vi e nego to czovek mo e i da pomisli.", ,Mogu da zamislim." 388 " Slu aj. Ja ti to potpuno ozbiljno govorim."

" Ka i." ,JFa je nisam nikad ni takao, niti sam ma ta imao s njom; ali mi je bila mnogo dr aga. Ingles, nemoj s njom olako da postupa . Nije ona kurva zato to spava s tobom." " Brinuu se za nju." " verujem ti. Nego jo ne to. Ti ne razume kakva bi to devojka bila da nije bilo rev olucyje. Tvoja odgovornost je velika. Ona je, istinski, mno go podnela. Ona nije kao mi." " Ja u se o eniti njome." , Ne. To ne. To nije potrebno u vreme revolu-cyje. Ali -" on klimnu glavom -, ,b ilo bi bolje." ,Ja u se njome o eniti", recze Robert D ordan i oseti kako mu se grlo ste e dok je to g ovorio., ,Meni je mnogo stalo do nje." " Docnije", recze Agustin., ,Kad bude zgodno. va no je imati nameru." " Ja je imam." " Slu aj", recze Agustin., ,Ja govorim suvi e mno-go o stvarima u koje nemam pravo da se me am, ali, jesy li imao mnogo devojaka u ovoj zemlji?" JSfekoliko." " Kurvi?" " Poneke nisu bile." " Koliko?" " Nekoliko." ,Jesy li spavao s njima?" 389 " Hou da ka em da se Marija u to ne upu ta olako." " Ni ja." " Da sam verovao da je drukczije ubio bih te sy-no dok sy le ao s njom. Ovde mi cz esto ubijamo zbog toga." " Slu aj, dru e", recze Robert D ordan., ,Sve je to bilo neozvaniczeno samo zbog nedo statka vreme-na. Ono czega nemamo, to je vreme. Sutra se mora-mo boriti. Za mene to nije ni ta. Ali za Mariju i mene to znaczi da moramo i iveti czitav ivot u ovom v remenu." " A jedan dan i jedna no je kratko vreme", recze Agustin. " Da. Ali postojalo je jucze, i pro la i pretpro la no." " Slu aj", recze Agustin., JMogu li ti ja pomoi?" " Ne. Dobro nam je." " Ako mogu ma ta da uradim za tebe i za onu pod i anu glavu -" Ne" " ixc-. " Zaista, postoji malo czega to czovek mo e da uczini za czoveka." " Ne. Postoji vrlo mnogo." " Sta?" " Bez obzyra ta mo e da se desy u vezy s bit-kom, danas i sutra, imaj poverenja u mene i poslu- aj me, czak iako ti naredzienja budu izgledala nepra-vilna." " Ja imam poverenja u tebe. Posle konjice i ot-kako sy otposlao konja." " To nije ni ta. vidi da mi radimo za istu stvar. Da dobijemo rat. Ako ga ne dobij emo sve drugo je 390 beskorisno. Sutra imamo jednu vrlo va nu stvar. Zaista vrlo va nu. I imaemo bitku. U bicy mora postojati discyplina. Jer mnoge stvari nisu onakve kakve izgledaju. Di scyplina mora poticati iz povere-nja i pouzdanja." Agustin pljunu na zemlju. "Marija je jedno, a sve te stvari su drugo", re-cze on., ,Ti i Marija treba da k oristite ono vreme to imate kao dva Ijudska bia. Ako mogu da ti pomog-nem, samo na redziuj. A to se ticze sutra njih stvari pokoravau ti se slepo. Ako je potrebno umre ti za sutra nju stvar, idem veselog i lakog srca." "Tako i ja oseam", recze Robert D ordan., ,Ali czini mi zadovoljstvo da to czujem i od tebe." "1 jo vi e", recze Agustin., ,Taj gore", on po-kaza na Primitiva " ,je ponzdan. Pi lar znaczi mnogo, mnogo vi e nego to ti mo e i da zamisli . Starac Anselmo takodzie. I A ndres. I Eladio. vrlo miran, ali vrlo pouzdan czovek. I Fernando. Ne znam kako s y ga ti ocenio. Istina da je te i od ive. A puniji je dosade nego june koje vucze k

ola putem. Ali se bori i radi kao to mu ka e . Es muy hombre! videe ." ,Jmamo sree." " Ne. Imamo dvojicu slabih. Ciganina i Pabla. Ali El Sordova grupa je bolja od nas koliko smo mi bolji od kozjih brabonjaka." " Onda je sve u redu." " Da", recze Agustin., ,Ali voleo bih da je to od-redzieno za danas." "1 ja. Da se svr i s tim. Ali nije." ,>Iisli li da e biti te ko?" " Mo e da bude." " Ali ti sy vrlo veseo sada, Ingles." 391 ffDa." "1 ja. Uprkos onog s Marijom i svega drugog." " Zna li za to?" " Ne." " Ni ja. Mo da zbog vremena. Dan je lep." " Ko zna? Mo da zbog toga to emo ii u ak-cyju." " Misli da je zbog toga", recze Robert D ordan., ,Ali ne danas. Niza ta na svetu. Da nas je moramo izbei po svaku cenu." Dok je to govorio, zaczu ne to. Neki um je do lazyo iz daleka, jaczi od uma toplog v etra u drveu. Nije bio syguran, dr ao je usta otvorena i slu ao, pogledajui u Primitiv a. Uczinilo mu se da je ne to czuo, ali onda je to nestalo. vetar je puhaou boro-v ima i Robert D ordan se sav napregnu da czuje. I czu kako tiho dolazy s vetrom. " To za mene nije stra na nesrea", czu Agustina kako govori., ,To to nikad neu imati Mariju, to nije ni ta. Ii u s kurvama kao i uvek." " uti", recze on ne slu ajui i le ei pored njega, s glavom okrenutom u stranu. Agustin ga odjed-nom pogleda. " Que pasa?" upita. Robert D ordan stavi ruku na usta i produ i da slu a. Czulo se ponovo. Czulo se slabo, muklo, su-vo, i iz daleka. Sad vi e nije bilo sumnje. Bilo je to precyzno, praska vo tektanje iz pu komitraljeza. Czu-lo se kao da je ispaljen paket za paketom minij a-turnih praskavih abica, negde u daljini, gotovo van doma aja sluha. Robert D ordan pogleda gore u Primitiva koji je sad glavu dr ao uspravljenu, lice ok renuto pre392 ma njima, a ruku savijenu uz u nu koljku. Kad je pogledao Primitiva ovaj pokaza pla ninu prema naj-vi em delu ovog kraja. " Bore se kod El Sorda", recze Robert D ordan. " Qnda hajdemo da im pomognemo", recze Agu-stin., ,Skupi svet. vamonos." " Ne", recze Robert D ordan " ,mi ostajemo ovde." Glava XXv Robert D ordan je pogledao prema osmatracz-nicy gde je Primitivo stajao dr ei pu ku i p okazu-jui ne to njome. On klimnu glavom, ali czovek je i dalje ne to pokazyvao, stavi o je ruku na uvo i onda uporno pokazyvao kao da sam nije nikako mo-gao ne to da sh vati. " Stoj pored oru ja i dok nisy syguran, syguran, syguran da oni ba ovamo idu, nemo j pucati. A i onda ne pucaj pre nego to budu kod onog buna", pokaza Robert D ordan., ,Razume li?" " Da; ali -" " Nikakvo ali. Objasniu ti docnije. Idem do Pri-mitiva." " viejo, ostani tu s Agustinom pored pu komi-traljeza", govorio je polako i bez ur be., ,Ne treba da puca pre nego to konjica poczne stvarno da ula-zy ovamo. Ako se samo pojave treba da ih ostavi na miru kao to smo ranije uradili. Ako bude mo-ra o da otvori vatru, dr i czvrsto no ice i dodaj mu ar ere kad god mu se isprazne." 393 " Dobro", recze starac., ,A La Granha?" " Docnije." Robert D ordan se pope preko vla nih syvih stena, i dok se verao po njima oseao je po d ruka-ma da su vla ne. Sunce je brzo topilo sneg po nji-ma. vrhovi kamenja su bil i suvi, i dok se penjao gledao je okolo i video borovu umu i dugu otvo renu czist

inu i nagib iza koga su stajale visoke pla-nine. Onda je stajao pored Primitiva, u upljini, iz-medziu dva kamena, i mali, tamnoputi czovek mu re-cze " ,Napadaju El Sorda. ta mi da radimo?" " Ni ta", recze Robert D ordan. Ovde je jasno czuo pucnjavu i kad je pogledao preko video je iza udaljene doline , vrlo daleko, ta-mo gde se zemlji te strmo dizalo, jedan odred ko njice kako je i zjahao iz ume i pre ao preko sne- ne padine ja ui uzbrdo u pravcu vatre. vide na snegu t amni pravougaonik dvostrukog reda konja i Ijudi kako se probija brdom. vide kako dvostruki red dodzie do na vrh bila, i onda zadzie dalje u umu. " Mi moramo da im pomognemo", recze Primi-tivo. Glas mu je bio suv i ravan. ..To je nemogue", recze mu Robert D ordan., ,Celo jutro sam to oczekivao." " Kako?" " Oni su pro le noi i li u kradziu konja. Sneg je prestao da pada i oni su im u li u t rag." " Ali mi treba da im pomognemo", recze Primi-tivo., ,Ne mo emo ih ovako ostaviti same. To su na i drugovi." Robert D ordan stavi czoveku ruku na rame. , Mi ne mo emo ni ta da ura/Umo", recze on., ,Da mo emo, ja bih uradio." 394 " Postoji mogunost da stignemo tamo s gornje strane. Tuda mo emo krenuti s konjima i sa dva oru ja. Ovim dole i tvojim. Tako im mo emo po-moi." ,/Slu aj -" recze Robert D ordan. " Ovo ja slu am", recze Primitivo. Pucnjava se czu u isprekidanim talasyma. Onda, kroz suvu pucnjavu pu komitraljeza, oni czu e pra-sak rucznih granata, te ak i kao po vla nom. " Nastradali su", recze Robert D ordan., ,Nastra-dali su kad je sneg prestao da p ada. Ako i mi ode-mo tamo, propali smo. Snage koje imamo nije mo-gue rasparczati. " Sive dlake se naje i e Primitivu po vilicama, oko usana i po vratu. Ostali deo lica bio mu je pljo snat i taman, sa slomljenim pljosnatim nosom i du-boko usadzienim syvim oczima, i, posmatrajui ga, Ro-bert D ordan vide kako mu se czekinje grcze na uglo-vima usta i ni e po grlu. " Slu aj", recze on., ,To je pokolj." " Ako su opkolili procep, onda jeste", recze R<> bert D ordan., ,Mo da je neko i us peo da se iz-vucze." " Sad dok udaraju na njih, mogli bistno ih zao-bii i napasti od pozadi", recze P rimitivo., ,Da po-dziemo nas czetvorica sa konjima." "1 ta onda? ta e se desyti kad ih vi napad-nete od pozadi?" " Pridru iemo se El Sordu." ,J)a umrete tamo. Pogledaj na sunce. Dan je dug." Nebo je bilo visoko i bez oblaka i sunce ih je peklo u ledzia. Na ju noj padini ot vorene czistine is395 pod njih sad su se ve videle ogromne gole mrlje i sneg je popadao sa borova. veli ko kamenje ispod njih, koje je bilo vla no dok se sneg topio, sada se blago pu ilo n a vrelom suncu. " Mora to da podnese ", recze Robert D ordan., ,Nay que aguntarse. U ratu se de avaju takve stvari." " AH zar mi ni ta ne mo emo da uradimo? Stvarno?" Primitivo je gledao u njega, i Ro bert D ordan je znao da mu veruje., ,Zar ne mo e po slati mene i jo nekoga sa pu komitra ljezom?" " To bi bilo nekorisno", recze Robert D ordan. Onda mu se uczini da je primetio ne to to je tra io, ali to be e soko koji se pustio na vetru, pa onda digao iznad ivice najudaljenije borove ume., ,BUo bi nekorisno da svi mi podziemo", recze Ba u tom trenutku pucnjava kao da se udvo-struczi i kroz nju se czu tresak ruczni h granata. " Oh, da im j.... majku", recze Primitivo u pot-punosti oseajui psovku, suze su m u bile u oczima i obrazy se grczili., ,O, Bo e i sveta device, j. ... im mleko nji hove gadosti."

" Umiri se", recze Robert D ordan., ,Uskoro e se tui s njima. Eno, dolazy ena." Pilar se pela k njima, verui se s naporom iz-medziu kamenja. Primitivo je stalno govorio " ,Majku im njihovu. O, Bo e i sveta device, crkli da Bog da", i ponav-Ijao to svaki put kad bi se kroz vetar czula pucnjava, a Rober t D ordan je sy ao da pomogne Pilar da sepopne. " Qu6 tal, eno", recze on, dr ei je za obe ruke i vukui je, dok se s mukom penjala n a poslednji veliki kamen. " Tvoj dogled", recze ona i zabacy kai dogleda preko glave., ,Tako, sti e El Sorda ?" " Da." " Pobre", recze ona saoseajui., ,Jadni Sordo." Disala je te ko zbog penjanja, dohvatila je ruku Roberta D ordana i czvrsto je stisn ula u svojoj dok je posmatrala predeo. " Kako izgleda bitka?" " Rdziavo. vrlo rdziavo." " 0njejodido?" " Jeste." " Pobre", recze ona., fiez sumnje zbog konja?" " verovatno." " Pobre", recze Pilar., ,Rafael mi je ispriczao celu tu novu govnariju o konjic y. Koliko ih je bilo?" " Patrola i deo eskadrona." " Dokle su do li?" Robert D ordan pokaza gde se patrola zausta-vila i pokaza gde je pu komitraljez sakr iven. Sa mesta na kome su stajali mogli su ba da vide je-dnu Agustinovu czizmu ko ja je provirila pozadi iza zaklona. " Ciganin ka e da su dojahali tako blizu da je cev ocze ala grudi konja na kome je jahao vodzia pa-trole", recze Pilar., ,Kakva je to rasa! Tvoj dogled je bio u pei ni." ,Jeste li se spakovali?" " Sve to mo e da se ponese. Ima li vesti od Pabla?" 397 " Bio je za czetrdeset minuta udaljen od konjice. Konjica je po la za njegovim tr agom." Pilar mu se nasme i. Jo je dr ala njegovu ru-ku. Sad je ispusti., ,Nee ga vi e videti", recze ona., ,Sad o Sordu. Mo emo li mi ma ta da uradimo?" " Ne mo emo ni ta." " Pobre", recze ona., ,Mnogo sam volela El Sorda. Ti sy syguran, syguran, da je on jodido?" " Da. video sam mnogo konjice." " vi e nego to je bilo ovde?" " Jo jedan pun odred koji je po ao gore." " Slu aj samo", recze Pilar., ,Pobre, pobre Sordo." Slu ali su pucnjavu. " Primitivo je hteo da ode tamo gore", recze Ro bert D ordan. " Jesy li ti lud?" recze Pilar czoveku pljosnata lica., ,Kakvu vrstu locosa ima mo mi ovde?" " Zeleo sam da im pomognem." " Qu va", recze Pilar. , ,Jo jedan Zar misli da nee ionako ubrzo umreti ovde i tih n ekorisnih putovanja?" Robert D ordan pogleda u njeno krupno tamno lice sa visokim indijskim jagodicama, i roko usa-dzienim tamnim oczima i nasmejanim ustima sa te -kom gorkom gornjom,usnof n. " Treba da se pona a kao czovek", j ce ona mitivu., ,Kao odrastao " Nemoj se aliti sajmrtbm zovoljno., ,Ako czovek/ ma/ ma te-" //.- / " Onda treba da n lar., ,Ti e i inacze potrebe da to t 398 recze a\Ne A to svi

ma te. Ciganin je ima dovoljno za sve nas. Kakve mi je samo pricze ispriczao." " Da sy sama videla, ne bi to nazyvala priczom", recze Primitivo., ,To je bio v rlo ozbiljan trenutak." " Qu6 va", recze Pilar., ,Ne to konjice je doja-halo dovde i odjahalo. I svi vi o d toga stvarate he-rojstvo. Dotle smo, eto, pali sve zbog neaktivnosti." " A ni to sa Sordom nije ozbiljno?" recze Pri-mitivo sad sa prezrenjem. videlo se da pati svaki put kad vetar donese zvuk pucnjave i eleo je ili da ode tamo da se bori ili da bar Pilar ode odatle i ostavi ga na miru. " Total, que?" recze Pilar., ,Desylo se, pa se de-sylo. Ne gubi svoje cojones r adi tudzie nesree." ,Jdi u govna", recze Primitivo., ,Ima tako glu-pih i surovih ena da ih ne mo e podne ti." ( YJer ne mogu pomagati i podnosyti Ijude koji labi za plodzienje", recze ona " ,ako odavde ne mo guitf ta da vidim, ja odlazym." Tad ba Robert D ordan czu avion visoko iznad glave. On pogleda gore i uczini mu se da je visoko na nebu onaj isti izvidniczki avion koji je video rano izjutra. vraa o se otud iz pravca gde su bile linije i kretao se prema uzvisyni na kojoj se na padali El Sorda. " To je zloguka ptica", recze Pilar., ,Hoe li se iz njega videti ta se tamo de ava? " " Svakako", recze Robert D ordan., Ako nisu slepi." Posmatrali su kako se srebrnasti avion kree gore visoko i ravnomerno na suncu. Do lazyo je s 399 leve strane, videli su dva kruga svetlosti to su ih stvarale elise. " Lezyte", rece Robert D ordan. Sad je avion bio upravo nad njihovim glava-ma, senke su mu prelazyle preko otvor ene czistine, a jaczina zujanja dostigla svoj zloslutni vrhunac. Pro ao je i uput io se ka vrhu doline. Posmatrali su ga kako ravnomerno ide u svom pravcu dok ga ne iz-gubi e iz vida, i onda ga ponovo vide e kako se vraa u irokim sve nl im krugovima, kako dvaput ijczezava u pravcu Segovije. leda Pilar. Celo joj je bilo oznojeno, i ona zatres ilavom. Donju usnu je sti-snula zubima. kni i iznad visoravni Robert D ordan nasyiie kret Mz , Ako sluczafe inuA " Da, moj goj/pod Ciganin . (dala mo ds ti nikoga zarazytij strahom. Znaftb 4 mi /e to sam se suyi e smp mi u istom ko llu.l' Onda , D q>rdanu., ,Poslau jo Ue to?" 1, ,Zasad ne. igles", recze Pilar., ,Tvog poslala sam po peczur-ke da ihv prenmn sa zeczevikio m. Sad imamo mnogo peczurki pkj m mislila da danas pojedemo zeczeve, mada bi bol ji bili sutra ili prekosutra." "1 meni se czini da je bolje da ih pojedemo", recze Robert D ordan; a Pilar mu sta vi svoju krup-nu ruku na rame, tamo gde mu je remen sa pu ko mitraljeza prelazyo p reko grudi, a onda je pru i i promrsy mu kosu prstima., ,Gle ti, Inglesa", recze P i-lar., ,Poslau Mariju sa pucherom kad budu sku-vani." Pucnjava iz daljine i odozgo gotovo se vi e ni-je czula, sad se czuo samo poneki p ucanj., ,Misli li da je gotovo?" upita Pilar., ,Ne", recze Robert D ordan., ,Prema zvuku koji smo czuli oni su napali i bili odbijeni. Sad bih re-kao da su ih napa daczi opkolili. Zauzeli su zaklone i czekaju na avijacyju." Pilar se obrati Primitivu., ,Ti. ShvataS li da ni-sam imala nameru da te uvredim ?" ", ,Ya lo se", recze Primitivo., ,Progutao sam ja od tebe i gorih stvari. Ti ima pogan jezyk. Ali pri-pazy ta govori eno. Sordo je bio moj dobar drug." " A moj nije?" upita ga Pilar., ,Slu aj ti, pljos-nata glavo. U ratu czovek ne mo e da ka e sve to osea. Imamo mi dosta svoga i bez Sordovog." Primitivo je i dalje bio mrzovoljan., ,Trebalo bi da uzme kakav lek", recze mu Pi-lar., ,Sad idem da spre mim ruczak." " Jesy li donela dokumenta onog requet?" upi-ta je Robert D ordan. " Kako sam glupa", recze ona., ,Zaboravila sam. Poslau ti ih po Mariji."

400 26 Ernest Hemingvej, Iv 401 Glava XXvI Avioni nisu stigli pre tri sata posle podne. Do podne se sneg potpuno otopio i s tene su sada, na suncu, bile vrele. Na nebu nije bilo oblaka i Robert D ordan je s edeo sunczajui ledzia i czitajui pisma ko ja su se nalazyla u d epu mrtvog konjanika . S vre-mena na vreme bi prekinuo czitanje, pogledao preko otvorene padine prema ivicy ume, pogledao gore prema visokom planinskom predelu, i vratio se czi-tanju . Konjica se vi e nije pojavljivala. S vremena na vreme czuo bi se zvuk hica otud iz El Sordovog logora. Ali samo povremeno. Iz vojnih dokumenata koje je pregledao saznao je da je mladi bio iz Tafalje, u Na vari, da je imao dvadeset i jednu godinu, bio neo enjen i da je syn jednog kovacza . Bio je iz konjiczkog puka N, to je iznenadilo Roberta D ordana, jer je mislio da se taj puk nalazy na severu. Bio je karlist, i na po-czetku rata je bio ranjen u borbi kod Iruna. verovatno sam ga video kako trczi ulicama is-pred bikova na feriji u Pamploni, p omisli Robert D ordan. U ratu, recze on samom sebi, nikad ne ubi-ja onog koga hoe da ubije . Pa, retko kad, po pravi se on i produ i da czita pisma. Prva pisma koja je proczitao bila su vrlo for-malna, pisana vrlo oprezno i dotic ala su se samo mesnih dogadziaja. Bila su od sestre i Robert D or-dan je proczitao da je u Tafalji sve u redu, da je otac dobro, da je majka kao i obiczno, samo s e po-nekad tu i na bolove u ledziima, da se nada da je i on dobro i da se ne nalaz y u suvi e velikoj opasno sti i da je srena to se tucze protiv crvenih da oslo402 bodi paniju od vladavine marksysticzkih hordi. On-da je sledila lista s imenima o nih mladia koji su poginuli ili su te ko ranjeni od onog vremena kad mu je pisala p oslednje pismo. Spomenula je deseto ricu poginulih. To je priliczno velik broj z a mesto kao to je Tafalja, pomisli Robert D ordan. Pismo je bilo pisano u vrlo pobo nom duhu i ona se molila svetom Antoniju, bla enoj Devicy od Pilara i drugim devicama da ga za tite i neka on nikada ne zaboravi da n jega titi i sveto srce Isu-sovo koje on, kako se nada, jo nosy uvek na svome srcu i koje je bezbrojno puta - ovo je bilo podvu-czeno - pokazalo da ima mo da zausta vi metak. Zavr avala je sa: uvek te voli tvoja sestra Koncza. Ovo pismo je imalo malo umrljane ivice i Ro-bert D ordan ga pa ljivo stavi uz vojne isprave i otvori drugo pismo pisano manje strogim rukopi-som. Pisala ga je mladie va novia, njegova verenica, i bilo je mirno, formalno potpuno histericzno zbog t oga to je u opasnosti. Robert D ordan ga je pro-czitao i onda sva pisma zajedno sta vio u stra nji d ep s ostalim papirima, ostala pisma nije hteo da czita. Mislim da sam za danas izvr io svoje dobro de-lo, recze on sebi. Mislim da jesy, p onovi. " ta sy to czitao?" upita ga Primitivo. " Dokumenta i pisma onog requete koga smo jutros ubili. Hoe li da ih vidi ?" " Ne umem da czitam", recze Primitivo., ,Da li je bilo i ta zanimljivo?" " Nije", recze Robert D ordan. , ,Liczna pisma." " Kako stvari stoje tamo otkuda je on? Mo e li videti iz pisama?" 403 " Izgleda dobro", recze Robert D ordan., ,Njego-vo mesto ima dosta gubitaka." On pogleda dole na zaklon za pu komitraljez koji se bio malo pokva-rio pa su ga popra vili kad se sneg otopio. Izgle-dao je dosta ubedljivo. Onda pogleda preko predel a. " Iz kog je mesta?" upita Primitivo. " Iz Tafalje", recze mu Robert D ordan. U redu, recze on sebi. Zao mi je. Ako to uop te ne to vredi. Ne vredi, recze on sebi. U redu, onda se ostavi tog, recze on sebi. U redu, ostavio sam se. Ali nije to tako lako odbacyti. Koliko sy ih ubio? upita se on. Ne znam. Smatra l i da ima pravo ma koga da ubije ? Ne. Ali moram. Od onih koje sy pobio koliko ih je stvarno bilo fa ista. vrlo malo. Ali svi su oni neprijatelji czijoj snazy mi supr

otstav-Ijamo na u snagu. Ali tebi se svidzia svet iz Navare vi e nego iz bilo kog dr ugog kraja panije. Da. I ti ga ubija . Da. Ako ne veruje sydzii dole u logor. Zar ne zna da ne valja ubiti? Da. Ali ti to ipak radi ? Da. I jo uvek veruje da je tvoja st var apso lutno ispravna? Da. U redu, recze on sebi neubedljivo, ali gordo. Ja verujem u narod i njegovo pravo da upravlja so-bom onako kako eli. Ali ne treba da veruje u ubi-janje, recze on s ebi. Mo e to raditi zbog nu nosti, ali ne treba da u to veruje . Ako u to veruje onda je cela stvar neispravna. Ali ta misli , koliko sy ih ubio? Ne znam, jer nisam vodio o tom raczuna. Pa, ipak, da li zna ? Da. Koliko? Ne mo e nikad sygurno znati koliko. Pri dizanju vozova mnogo ih ubije ? vrlo mnogo. 404 Ali to ne zna sygurno. Ali onih, za koje sygurno zna ? vi e od dvadeset. A koliko je od tih bilo stvarnih fa ista? Dvojica za koje sam syguran. Za-to jer sam morao da ih streljam kad smo ih zaro-bili kod Usere. I bio sy ravnodu an prema tome? Da. Al i nisy ba ni voleo? Nisam. Odluczio sam da to vi e nikad ne uradim. Izbegavao sam. Izbegavao sam da ubijam one koji su nenaoru ani. Slu aj, recze on sebi. Bolje da ovo presecze . To ne valja ni za tebe, ni za tvoj po sao. Onda opet sam sebi recze, vidi ? Zato to radi ne to vrlo ozbiljno i ja moram da n astojim da ti to stalno razume . Moram uvek da ti odr avam bistru glavu. Jer ako ti sve u glavi nije apsolutno bistro, onda nema ni-kakvo pravo da vr i stvari koje vr i , j er su onda sve one zloczin i nijedan czovek nema pravo da oduz-me drugom czoveku ivot ukoliko to ne uradi zato da spreczi da se jo gore stvari ne dese drugim Ijudima. Zato ra czisti tu sytuacyju i nemoj lagati sebe. Ali ja neu da zapisujem koliko sam Ijudi ubio, kao da su to trofeji, ili, da na o gavan naczin pravim zareze na pu ki, recze on sebi. Ja imam prava da ne vodim o nj ima raczuna i imam prava da ih zabora-vim. Ne, recze sebi. Ti nema prava da zaboravi ma ta. Nema prava da zatvara oczi pred time niti da to zaboravlja niti da to ubla ava ili menja . Ne, recze on sebi. Postaje strahovito razmetljiv. Nemoj se zavaravati, produ i on. U redu, recze on sebi. Hvala na dobrim saveti-ma, a je li u redu to to volim Mari ju? Da, recze. 405 Czak iako se po czisto materijalisticzkoj koncepcy-ji dru tva ne veruje da postoji ne to tako kao to je Ijubav. Otkada ti uop te ima takvu koncepcyju? upita se. Nisy je ni imao. Ne mo e je ni imati. Ti nisy pravi marksysta, to i sam zna . Ti veruje u Slo-bodu, Jednakost i Bratstvo . Ti veruje u Zivot, Slo bodu i Tra enje Sree. Nemoj se nikad zavaravati da sy neki dijalekticzar. Dijalektika jeste za neke, ali nije za tebe. Ti mora da je poznaje da ne bi bio kao neko deri te. Mnoge stvari sy zanemario da bi-smo dobili rat. Ako izgubimo rat, sve te stvari su propale. Ali posle mo e odbacyti sve ono u ta ne veru-je . Ima mnogo stvari u koje ne veruje i m nogo u koje veruje . I jo jedna stvar. Nemoj se nikad zavaravati da nekoga voli . veina Ijudi nema sree da to ikad do ivi. Ni ti sam to nisy nikad ranije do iveo, a sad jesy. Ono to ti do ivlja va sa Marijom, pa bilo da potraje samo danas i jedan deo sutra njeg dana, ili da po traje czitav jedan ivot, to je najvea stvar koju mo e da do ivi Ijudsko bie. Bie uvek s eta koji e govoriti da to ne postoji zato to sam to nikad nije do iveo. Ali ja ti ka e m da je to istina i da ti to ima i da sy srean, pa makar sutra umro. Prestani s tim o smrti, recze on sebi. Mi tako ne govorimo. Tako na i prijatelji a narhisti govore. Kad god stvari ne podziu dobrim tokom oni hoe ne to da zapale i da umru. vrlo su czudne psyhe. vrlo czudne. Eto, prolazy ti ovaj dan, recze on seb i. Skoro e tri sata, i, malo pre ili posle dobiemo ne to za jelo. Jo uvek pucaju na E l Sorda, to znaczi da su ga 406 opkolili i da vcrovatno czekaju da im dodzie jo Iju-di. Mada moraju napasti pre m raka. * Interesuje me kako li je kod El Sorda. To nas sve czeka, kad dodzie na nas red.

Mislim da nije su-vi e veselo gore kod Sorda. Uvalili smo Sorda do-bro u sos sa ti m konjima. Kako bi se to reklo pan-tki? Un callejon syn salida. orsokak. verujem d a bih izy ao na kraj s njima. Mora odjednom, na pre czac da to uradi i onda je sve brzo gotovo. Ali zar ne bi bilo divno boriti se bar jednom u ratu, gde bi, opkol jen, mogao i da se preda ? Estamos co pados. Opkoljeni smo. To je stra ni paniczni k rik u ovom ratu. Jer iza tog sledi streljanje; i to, ako sy srean, da ne bude ni ta pre toga. Sordo nee imati tu sreu. Ni oni ako do tog dodzie. Bilo je tri sata. Onda on czu vrlo udaljeno zu-janje i pogledav i gore vide avione . Glava XXvII El Sordo je morao da prihvati borbu na vrhu jednog brda. To brdo mu se nije svid elo kad ga je video, i czinilo mu se da liczi na raka. Ali nije imao drugog izbo ra i czim ga je iz daljine video, prihvatio ga je i u galopu pojurio prema njemu na konju koji se naprezao s te kim pu komitraljezom na ledzii-ma; mitraljeska cev g a je udarala izmedziu bedara, torba sa granatama Ijuljala mu se s jedne strane, a d ak s pu komitraljeskom municyjom odskakivao je s druge strane, a Hoakin i Ignacy o su se zaustav407 Ijali i pucali, zaustavljali i pucali, da bi on dobio u vremenu i postavio pu komi traljez. Tada je jo bilo snega, snega koji je i bio nji-hova propast, i kad mu je konj pog odzien, tako da je dahtao i polako se teturajui peo poslednjim de-lom strmine, pr skajui sneg svetlom krvlju koja je pri pulsyranju iktala, Sordo ga je vukao, preba cyv- i uzde preko svog ramena. Penjao se to je br e mogao, dok su mecy udarali u sten e, sa dva d aka koji su mu pritiskivali ramena, a onda, dr ei ko-nja za grivu, prostr elio ga je brzo, ve to i ne no, ba gde je trebalo, tako da je konj s glavom nadole za czepio rascep izmedziu dve stene. On je stavio ko nju na ledzia pu komitraljez tak o da mo e da puca i ispalio je dva okvira metaka, i dok je pu komitra-Ijez tektao i p razne czahure se zarivale u sneg, i ose-ao se miris osmudziene dlake na nagoreloj ko i na koju se naslanjala vrela cev, a on pucao na svakog ko je nailazyo uzbrdo, tako da ih je prisylio da se rasture i potra e zaklon, oseao je neku jezu u le-dzi ima, jer nije znao ta se de ava iza njega. Ali kad se i poslednjih pet Ijudi popelo na vrh brda, on ni-je vi e oseao hladnu jezu u ledziima i pocze da te-di okvire s m unicyjom, ostavljajui ih za docnije kad mu budu ustrebali. Na padini brda nalazyla su se jo dva mrtva konja i jo tri, tu, navrh brda. Pro le noi mu je uspelo da ukrade samo tri konja, a jedan je utekao kad su poku ali da ga uz ja u neosedlana u ogradi za konje, ba kad je otpoczela prva pucnjava. Od petorice Ijudi koji su stigli navrh brda tro jica su bili ranjeni. I Sordo je bio ranjen u list na nozy i na dva mesta na levoj rucy. Bio je vrlo edan, 408 rane su mu se hladile, i jedna rana na levoj rucy ga je vrlo bolela. A i glava g a je jako bolela i, dok je tu le ao i oczekivao da naidziu avioni, razmi ljao je o j ednoj panskoj ali. Hay que tomar la muerte co-mo sy fuera aspirina", to znaczi " , Morae uzeti smrt kao aspirin." Ali ovu po alicu nije izgovorio glasno. Nasme io se neg de u unutra njosti svoje glavobolje i nelagodnosti koju je oseao kad god bi pomerio ruku, i pogledao je oko sebe da vidi koliko Ijudi je ostalo od njegove dru ine. Pet Ijudi je le alo ispru eno kao kracy petokra-ke zvezde. Kolenima i rukama su se u kopali i na-pravili za titne gomilice od kamenja i blata pred glavama i ramenima. Koristei i taj zaklon povezali su pojedine zaklone gomilama kamenja i blata. Hoakin, kome je bilo osamnaest godina, imao je czeliczni lem kojim je kopao i dodava o blato. Do tog lema je do ao kad su digli voz u vaz-duh. Na lemu je bila rupa od metka i svi su mu se uvek rugali to ga dr i. Ali on je czekiem poravnao iskrzane ivice rupe to j e naczinio metak, uglaczao ih i u rupu stavio komadi drveta, onda ga odrezao i iz ravnao ga s metalom na unutra njoj strani lema. Kad su otpoczeli prvi pucnji, on nabi lem na glavu tako sna no da ga je bolelo kao da mu je ne-ko nabio lonac na glavu, i za vreme poslednjeg tr-ka uz strminu brda , po to mu je konj bio ubijen, dok su ga plua bolela, noge bile kao mrtve, usta suv a, a mecy udarali, pra tali, pevali, lem mu se uczinio strahovito te ak i kao da mu d o prskanja stiska czelo gvozdenim obruczem. Ali ga je i dalje dr ao. Sad je njime

uporno kopao, s nekim, ma ini slicznim, oczajanjem. On jo nije bio ranjen. 409 " Na kraju krajeva ipak neczemu slu i", recze mu Sordo svojim dubokim, grlenim gl asom. " Resystir y fortificar es vencer", recze Hoakin, ukoczenih usta od suvoe, suvih zbog straha koji je nadma avao obicznu edzi u borbi. To je bila jedna od parola Ko munisticzke partije i znaczila je " ,Izdr i i uczvrsti se, pa e pobediti." Sordo pogleda dole niz padinu odakle je neki konjanik pucao iza jednog poveeg kam ena. On je jako voleo tog mladia i nije bio raspolo en za pa-role. " ta sy rekao?" Jedan od Ijudi se okrenu od onog to je gradio. Taj czovck je le ao ispru en potrbu ke i pa ljivo je pru ao ruke da stavi jedan kamen na svoje mesto dr ci bradu na zemlji. Hoakin ponovi parolu svojim suvim mladikim glasom prestav i za trenutak da kopa. " Kako glasy poslednja recz?" upita czovek koji je bradu dr ao na zemlji. " vencer", recze mladi., ,Pobediti." " Mierda", recze czovek s bradom na zemlji. " Ima jo jedna parola koja ovde mo e da se primeni", recze Hoakin iznosei ih kao da su talis-mani., ,Pasyonarija ka e da je bolje umreti stojei nego iveti kleczei." " Mierda ponovo", recze czovek, a drugi czovek re-cze " ,Mi smo na svojim trbu syma, a ne na kolenima." " TL Komunisto. Zna li ti da Pasyonarija ima syna tvojih godina koji je u Rusyji otkako je poczeo pokret?" " To je la ", recze Hoakin. 410 da je la ao recze drugi., ,Miner s onim neobicznim imenom mi je to rekao. I on je pripa-dao tvojoj partiji. Za to bi lagao?" * " To je la ", recze Hoakin., ,Ne bi ona uradila takvu stvar da czuva syna sakrive nog u Rusyji." " voleo bih i ja da sam u Rusyji", recze drugi Sordov czovek., ,Hoe li me tvoja Pasyonarija poslati sad odavde u Rusyju, ti komunisto?" " Ako toliko veruje u tu tvoju Pasyonariju ne-ka nas sad oslobodi s ovoga brda", recze jedan czo vek koji je imao povezan kuk. " Fa isti e to uraditi", recze onaj to je dr ao bradu u blatu. " Ne govori tako", recze mu Hoakin. " Obri i mleko materine syse, to ti je na usna-ma, i daj mi jedan lem blata", recze mu czovek s bradom na zemlji " ,Nijedan od nas nee veczeras videti kako sunce z alazy." " < El Sordo je razmi ljao: ovo ima oblik czira. Ili oblik dojke mlade devojke bez bra davice. Ili uzvi- enog kupastog dela vulkana. Nisy nikad video vul-kan, pomisli. N iti e ga ikad videti. Ovo brdo je kao czir. Ostavi na miru vulkane. Sad je kasno z a vulkane. 4 On vrlo pa ljivo pogleda preko ledzia mrtvoga konja, czula se brza vatra iza jedno g kamena dole, daleko na padini, i on czu kako se mecy mitraljeza zarivaju u kon ja. Krijui se iza konja otpuza do nje-govih stra njih nogu i pogleda izmedziu njih i stene. Na padini, neposredno ispred njega, nalazyla su se tri le a tu gde su i p ala kad su fa isti pod za titom mitraljeske i pu komitraljeske vatre juri ali, a on i os tali osujetili napad bacajui i kotrljajui ruczne 411 gr nate. Bilo je jo le eva na drugim stranama br-da koje nije mogao videti. Nije bi lo mrtvog prosto ra kojim bi napadaczi mogli da se pribli e vrhu i So rdo je znao da dogod budu imali municyje i gra-naia, i dogod bude imao bar czetiri czoveka, nee ga nioi proterati odatle izuzev ako donesu minoba-ca<b. Nije znao da li su pos lali nekoga po minobacacz u ia Granhu. Mo da i nisu, jer e sygurno, uskoro, doi avio ni. Ima ve czetiri sata otkako je leteo tu-da izvidziaczki avion. Ovo je brdo stvarno kao neki czir, pomisli Sor-do, a mi smo njegov gnoj. Ali mno ge smo ubili kad su napravili tu glupost. Kako su samo mogli i po rnisliti da e n as tako osvojiti? Oni imaju tako mo de rno naoru anje, da od samopouzdanja gube sv a-ki zdrav smisao. On je jednom rucznom bombom ko-ja se kotrljala i odskakivala niz padinu, ubio mla-dog oficyra koji je predvodio napad, dok su pognu-ti dolazy li gore u trku. U utom svetlu i syvom urla-nju dima video je oficyra kako se gnju

ra unapred ba tamo gde je sad le ao kao te ki rasparan sve- anj stare odee, oznaczavajui najdalju taczku do koje je napad stigao. Sordo pogleda na taj le i on-da nani e na ostale. Oni su hrabri, ali glupi Ijudi, pomisli on. Ali imaju toliko mozga da nas ne nap adaju dok avioni ne stignu. Ukoliko, razume se, ne dovuku minoba-ca<5 Sa minoba caczem bi bilo sasvim lako. Minoba-caCz je normalna stvar i znao je da e svi umre ti czim minobacacz stigne, ali kad je pomislio na to da e doi avioni oseao se na to m brdu kao da je pot-puno bez odee, pa czak i bez ko e. Ne mo e se czo vek oseati vi e g o nego to se ja oseam, pomisli 412 on. U poredzienju s tim je i oderan zec pokriven kao medved. Ali za to da dovlacze avione? Mogu nas la-ko odavde izbacyti bacaczem. Ali oni su ponosni na svoje av ione i verovatno e ih dovesti. Isto kao to su bili gordi na svoja automatska oru ja, zbog czega su i napravili onu ludost. Ali bez sumnje mora da su poslali po baca cz.. Jedan od Ijudi opali. Onda povucze zatvaracz i brzo ponovo opali. " tedi metke", recze Sordo. " Jedan kurvin syn je hteo da se privucze do onog tamo kamena", pokaza czovek. ,Jesy li ga pogodio?" upita ga Sordo s mukom okreui glavu. ,JMisam", recze czovek. "Razbludnik se bacyo una-zad." " Kurva nad kurvama to je Pilar", recze czovek koji je dr ao bradu u blatu., ,Ta kurva zna da mi ovde ginemo." " Ona ne bi ovde bila ni od kakve koristi", recze Sordo. Czovek mu je to govori o pored uva na koje je czuo, pa nije morao da okree glavu., , ta bi ona mogla tu da uradi?" " Da napadne te kurve s ledzia." " Qu va", recze Sordo., ,Oni su se rasporedili oko czitavog brda. Kako bi mogla da ih napadne? Ima ih oko sto pedeset. A sad mo da i vi e." *, ,Ali kad bismo mogli da izdr imo do mraka", recze Hoakin. "1 kad bi Bo i padao na Uskrs", recze czovek S bradom u blatu. 413 "1 kad bi tvoja tetka imala cojones onda bi bila tvoj stric", recze mu drugi., , Po alji po tvoju Pasyonariju. Samo nam ona mo e pomoi." " Ja ne verujem to o njenom synu", recze Hoa-kin., ,Ili, ako se on nalazy tamo, sygurno se sprema za avijaticzara ili tako ne to." " Tamo se sakrio radi sygurnosti", reczc mu czo vek. " Studira dijalektiku. Tvoja Pasyonarija je bila tamo. Isto tako i Lister i Mod esto i ostali. Onaj s czudnim imenom mi je to rekao." "1 treba da idu, i da ucze i da se vrate da nam pomognu", recze Hoakin. "1 da nam sad pomognu", recze drugi czovek., ,Neka nam sad pomognu sva ta glupa govna ruskih prevaranata." On opali i recze " ,Me cago en tal; opet ga proma ih." " tedi metke i ne priczaj toliko, inacze e vrlo o edneti", recze Sordo., ,Nema vode na ovom brdu.", ,Dr i ovo", recze mu czovek i okrenuv i se na stranu skide preko g lave czuturicu koju je nosyo obe enu o rame i dodade je Sordu., ,Operi usta, stari. Mora da sy mnogo o edneo zbog tih rana.", ,Daj svima", recze Sordo. " Onda u ja prvi povui", recze vlasnik i povucze dobar gutljaj pre nego to predade ko nu czuturicu ostalima. " Sordo, kad misli da e avioni naii?" upita ga czovek s bradom u blatu. " Svakog czasa", recze Sordo., ,Trebalo je da na-idziu ve i pre." " ta misli , hoe li ti kurvini synovi opet izvr- iti napad?" '\ 414 " Samo u sluczaju da avioni ne dodziu." Smatrao je da nema potrebe da pricza o bacacztu videe ionako kad bacacz dodzie. " Po onom to smo jucze videli sam Bog zna da oni imaju mnogo aviona." " vrlo mnogo", recze Sordo. Glava ga je mnogo bolela, a ruka mu se koczi-la, tako da je svaki pokret izazyva o gotovo nepod-no ljiv bol. On pogleda u svetlo, visoko, plavo nebo ranog leta, ka d je svojom zdravom rukom podigao ko nu vinsku czuturicu. Imao je pedeset i dve go di-ne i bio je syguran da je poslednji put to gleda to nebo.

On se uop te nije pla io smrti, ali bio je besan to je uhvaen na tom brdu koje je je$U no moglo da se iskoristi kao mesto za umiranje. Samo da smo mogli da uzmaknemo, pomisli. Da smo mogli da ih navedemo da krenu uz dugu dolinu, ili da smo mog-li da se probijemo preko puta, bilo bi sve u redu. Ali on ovom cziru od brda. Moram o ga koristiti to bolje mo emo, a dosad smo ga dobro i koristili. Da je znao koliko je Ijudi u istoriji moralo da koristi jedno brdo samo da na nj emu umre, ne bi ga to ni ta razveselilo, jer u takvom trenutku ka-kav je on sad pr o ivljavao na Ijude obiczno ni ta vi e ne deluje ono to se drugima desylo pod slicz-nim okolnostima, kao to enu, koja je udovica sve-ga jedan dan, ne te i kad joj se ka e ka ko su i dru-gim enama njihovi voljeni mu evi umrli. Pa bilo da se pla i ili ne, czove ku je te ko prihvatiti smrt. Sordo je bio prihvatio, ali je nije bilo slatko prihvatiti ni sa pedeset i dve godine i tri rane, pa czak i kad sy ovako opkoljen na brdu. / M ) 415 alio se s njome u sebi, ali je gledao nebo i udaljene planine, i gutao vino, i ni je je eleo. Ako se mora umreti, mislio je, a jasno da se mora, onda mogu da umrem . Ali ja to mrzym. Umiranje nije ni ta, on nije imao nikakvu pred-stavu o tom, niti se tog u du i pla io. Ali ivot je bio ito na padini brda to se talasa. Zivot je soko na nebu. Zivot je z emljani krczag vode u pra ini vr- idbe kad zrnevlje ispada, a slama leti. Zivot je k onj izmedziu nogu i karabin uz jednu nogu i brdo, i dolina, i potok s drveem du ob ala i daleka pa-dina doline s brdima pozadi. Sordo vrati czuturu s vinom i klimnu glavom u znak zahvalnosti. On se nagnu napr ed i potap a mrtvog konja po ledziima, tamo gde mu je cev pu- komitraljeza oprljila ko u. Jo uvek je oseao mi-ris opaljene dlake. Mislio je kako je tu dr ao uzdrh-talog k onja, dok su mecy zvi dali i prskali oko njih i iznad njih kao zavesa, i kako ga j e pa ljivo pro strelio taczno u preseku unakrsnih linija izmedziu oczi-ju i u iju. O nda, kad se konj sru io pao je i on iza njegovih toplih, vla nih ledzia da bi stavio na nj oru je i otvorio vatru czim oni podziu gore. " Eras mucho caballo", recze on, to znaczi " ,Bio sy syla od konja." El Sordo je sad le ao na zdravoj strani i gle-dao u nebo. Le ao je na gomili praznih czahura, gla-vu mu je titila stena, a telo mu se nalazylo zaklo njeno konjem. Ra ne su mu se koczile i oseao je jak bol i bio je suvi e umoran za svaki pokret. " Sta je s tobom, starcze?" upita ga czovek do njega. " Ni ta. Odmaram se malo." 416 i " Spavaj", recze drugi., ,Oni e nas probuditi kad dodziu." Ba tada neko zavika sa podno ja padine. " Slu ajte, banditi!" czuo se glas iza stena gde se nalazyo najbli i pu komitraljez., ,Predajte se sad, pre nego to vas avioni raznesu na komadie." " ta on to ka e?" upita Sordo. Hoakin mu recze. Sordo se okrete na stranu i primakne se tako da je sad czuczao ponovo iza pu ko-mitraljeza. " Mo da avioni i nee doi", recze on., ,Ne odgo varajte im i ne pucajte. Mo da emo ih n avesti da nas ponovo napadnu." " Da ih malo vredziamo?" recze czovek koji je is-priczao Hoakinu ono da je syn Pasyonarije u Rusyji. " Ne", recze Sordo., ,Daj mi tvoj veliki pi tolj. - Ko ima veliki pi tolj?" " Evo." " Daj mi ga", kleczei na kolenima on dohvati veliki Star pi tolj kalibra 9 mm i is pali jedan hitac u zemlju pored mrtvog konja; priczeka, i onda opa-li czetiri pu ta u neravnomernim razmacyma. Onda saczeka dok nije izbrojao ezdeset, i opali zad nji me-tak pravo u le konja. Nasme i se i vrati pi tolj. " Napuni ga", pro apta " 4 svi da dr ite jezyk za zube i neka niko ne puca." " Bandidos!" povika glas iza stena. Na brdu je vladala ti ina. " Bandidos! Predaj se pre nego to te raznese-mo na komadie."

" Zagrizaju", pro apta veselo Sordo. Kad je pogledao, jedan czovek je pomolio gla-vu iza stena. S brda nije niko puca o i glava se po27 Ernest Hemingvej, Iv e/\ IA 417 novo povucze. El Sordo je czekao posmatrajui, ali ni ta vi e se nije desylo. On okret e glavu i pogleda ostale koji su osmatrali svaki svoj sektor padine. Kad ih je p ogledao, oni mu mahnu e glavom. " Neka se niko ne pomakne", pro apta on. " Sinovi kurvini", zaczu se opet glas iza stene. " Crvene svinje. vi, to matere sylujete. vi, to pijete mleko otaca." Sordo se osmehnu. Czuo je uvrede koje su urla-li, okrenuv i zdravo uvo prema njima . Ovo je bolje nego aspirin, pomisli. Koliko emo ih na ovo uhva-titi? Mogu li zai sta biti tako blesavi? Glas je ponovo umukao i tri minuta niti su ta czuli, niti su videli ikakav pokret . Onda se snajper di e iza stene koja je bila na stotinak metara dole na padini i opali. Metak pogodi u stenu i odbi se uz o tar fijuk. Onda Sordo vide kako jedan c zovek, gotovo predvostruczen, pretrcza iz svog zaklona iza stena preko otvorenog zemlji ta do mesta gde se, iza velikog kamena, nalazyo pu komitraljez i gde je bio sakriven snajper. On se gotovo zagnjuri iza kamena. Sordo pogleda unaokolo. Oni mu dado e znak da nema nikakvog pokreta na drugim stra nama padine. Sordo se zadovoljno nasme i i zatrese gla-vom. Ovo je deset puta bolj e od aspirina, pomisli on, i czekao je srean kako samo lovac mo e da bude. Dole, u dnu padine, czovek koji je pretrczao od gomile kamenja do zaklona stene, razgovarao je sa snajperom. " Da li ti to veruje ?" " Ne znam", recze snajper. 418 " Bilo bi dosta logiczno", recze czovek, koji je bio oficyr i zapovednik., ,Opk oljeni su. Oni nemaju cze-mu da se nadaju samo da umru." Snajper ne recze ni ta. " ta misli ?" upita oficyr. " Ni ta", recze snajper. " Da li sy video ikakav pokret otkako su se czuli pucnji?" " Nikakav, uop te." Oficyr pogleda na svoj ruczni sat. Bilo je deset do tri. " Avioni su morali stii pre jednog sata", recze on. Ba tada upade i drugi oficyr iza stene. Snajper se pomacze da mu napravi mesta. " Ti, Pako?", recze prvi oficyr., ,Kako tebi ovo izgleda?" Drugi oficyr se zapuhaotrczei uzbrdo od mesta gde se nalazyo pu komitraljez. " Po mom mi ljenju to je trik", recze on. " Ali ako nije? Kako sme ni izgledamo czekajui ovde i opsedajui mrtve Ijude." , Mi smo ve uradili ne to vi e nego sme no", recze drugi oficyr., ,Pogledajte tu padinu ." On pogleda na padinu po kojoj su skoro do vr-ha le ali rasuti le evi. S mesta sa kog a je on po smatrao vrh brda, video je rasuto kamenje, trbuh, isturene noge s pot kovanim kopitama Sordovog ko-nja i sve e blato nabacano kopanjem. " ta je s bacaczima?" upita drugi oficyr. " Treba da budu ovde kroz jedan sat. Ako ne pre." " Qnda da czekamo na njih. ve je bilo dosta gluposti." 419 " Bandidos!" povika odjednom prvi oficyr sko cziv i na noge i isturiv i glavu dobro iznad kame-na; vrh brda mu je izgledao bli i dok je tako us-pravljen stajao., ,Cr vene svinje! Kukavice!" Drugi oficyr pogleda snajpera i zatrese glavom. Snajper pogleda ustranu stisnuti h usana. Prvi oficyr je stajao dr ei glavu sasvim iznad stene i ruku na dr cy pi tolja. Grdio je i psovao sve one na vrhu brda. Ni ta se ne desy. Onda on izydzie iza stene i stad

e tu, posmatrajui brdo. " Pucajte, kukavice, ako ste ivi", povika on., ,Pucajte na czoveka koji nema str aha ni od jednog crvenog koji je rodzien iz utrobe velike kurve." Poslednja reczenica je bila suvi e duga za vika-nje, i kad je dovr io lice mu je bil o crveno i pod-nadulo. Drugi oficyr, mr av, suncem opaljen czovek, mir-nih ocziju, tankih usta, s dugim u snama i czekinja-vih upljih obraza, zatrese ponovo glavom. Onaj oficyr koji je vi kao izdao je naredzienje za prvi na-pad. Mladi porucznik koji je le ao mrtav na pa dini bio je najbolji prijatelj ovog drugog porucznika, Pa-ka Berenda, koji je sl u ao kako kapetan vicze oczi-gledno vrlo uzbudzien. " To su svinje koje su streljale moju sestru i majku", recze kapetan. Imao je c rveno lice i plave brkove kao Britanac i ne to nije bilo u redu s nje-govim oczima . Kad sy ih posmatrao czinilo ti se kao da se polako usredsredziuju. Onda povika " ,Crveni, kukavice!" i pocze opet da psuje. Stajao je sad potpuno izvan zaklona, i ni anei pa ljivo, pucao je iz pi tolja u jednu m etu koja se na vrhu brda videla, u mrtvog El Sordovog konja. 420 Metak di e ne to blata na petnaest metara ispod konja. Kapetan ponovo opali. Metak p ogodi u ste-nu i zviznu dalje. Kapetan je stajao i posmatrao vrh brda. Porucz-nik Berendo je posmatrao le onog d rugog porucz-nika koji je le ao odmah ispod vrha. Snajper je gledao u zemlju ispre d sebe. A onda pogleda u ka-petana. " Nema gore nikog ivog", recze kapetan., ,Ti", recze on snajperu " ,idi gore i vidi." Snajper je gledao u zemlju. Ne recze ni ta. " Zar me ne czuje ?" povika mu kapetan. " Da, kapetane", recze snajper ne gledajui ga. " Onda ustani i idi." Kapetan je jo dr ao pi -tolj u rucy., ,Czuje li me?" JDa, kapetane." " Za to onda ne ide ?" " Ne mogu kapetane." " Ti ne mo e ?" Kapetan prisloni czoveku pi tolj uz mr ava ledzia., ,Ti ne mo e ?" " Mene je strah, kapetane", recze vojnik sa do stojanstvom. Porucznik Berendo, posmatrajui kapetanovo li-ce i njegove neobiczne oczi, pomisli da e sad ubiti czoveka. " Kapetane Mora", recze on. " Porucznicze Berendo?" ,>lo da je vojnik u pravu." " U pravu kad ka e da se pla i? U pravu kad ka e da ne moze da izvr i naredzienje?" " Ne. Ali mo da je u pravu kad ka e da je to trik." " Oni su svi mrtvi", recze kapetan., ,Zar ne czuje-te kad vam ka em da su oni svi mrtvi?" " Mislite na i drugovi na toj padini?" upita ga Berendo., ,Sla em se." " Pako", recze kapetan, ,ne budite budala. Zar smatrate da ste jedino vi voleli Huliana? Ka em vam da su crveni mrtvi. Pogledajte!" On ustade, onda stavi obe ruke navrh stene i podi e se gore, klekne nespretno i on da stade na noge. " Pucajte", povika on stojei na syvoj granitnoj steni i mahnu obema rukama., ,Pu cajte! Ubijte me!" Na vrhu brda El Sordo je le ao iza mrtvog ko nja i cerio se. Ka kav svet, pomisli on. Smejao se, poku avajui da se uzdr i, jer bi ga od smejanja bole la ruka. " Crveni" vikao je glas odozdo., ,Crvene ni ta-rije. Pucajte. Ubijte me!" Sordo, kome su se grudi tresle, samo proviri is-pod konjskog podrepnika i vide k apetana kako sto ji navrh stene i ma e rukama. Drugi oficyr je sta-jao sa strane. Sordo ne mogade odvojiti pogled i zatrese glavom zadovoljno. " Pucajte u mene!" recze on tiho sebi., ,Ubijte me!" Onda mu se ramena opet zat reso e. Smejanje mu je povredziivalo ruku i svaki put kad bi se na-smejao oseao je bol u glavi kao da e mu prsnuti. Ali ga ponovo uhvati smeh kao neki grcz. Kapetan Mora sydzie sa stene., ,Da li mi sad verujete, Pako?" upita on Po rucznika Bere nda.

" Ne", recze porucznik Berendo. 422 " Cojones!" recze kapetan., ,Ovde su sami idioti i kukavice?" Snajper se ponovo pa ljivo sklonio iza stene i porucznik Berendo je czuczao iza nj ega. Kapetan, stojei na otvorenom pored stene, pocze da dobacuje pogrde onima na vrhu brda. Ne postdji jezyk koji ima toliko psovki kao panski. U njemu postoje sve rec zi za prostakluke koji po stoje i na engleskom i pored toga jo i reczi i izrazy k oji su u upotrebi samo u zemljama gde huljenje ide u korak s religijskom strogo u. Porucznik Be-rendo je bio vrlo pobo an katolik. A i snajper. Bi-li su karlisti iz Navare, i mada su obojica psovali i hulili kad su bili besni, ipak su smatrali d a je to greh i redovno su se ispovedali. Dok su sad czuczali iza stene, posmatrali kape-tana i slu ali ta vicze, obojica su se ogradziivala od njega i od onog to je on govorio. Nisu eleli da na savesti imaj u takve reczi onog dana kad im se mo e desyti da umru. Snajper je pomislio da taka v naczin govora ne mo e da donese sreu. Tako govoriti o Devicy ne donosy sreu. On go vori gore nego crveni. Hulian je mrtav, razmi ljao je porucznik Beren-do. Mrtav na padini i to ovako lepo g dana. A taj prljavog jezyka stoji tu i hoe da navucze jo vi e nesrece svojim hulje njima Kapetan sad prestade da vicze i okrete se poruczniku Berendu. Oczi su mu izgleda le czudnije no ikad. " Pako", recze on zadovoljno " ,vi i ja emo poi gore." " Ne idem ja?" " ta?" Kapetan opet izvadi svoj pi tolj. 423 Mrzym Ijude koji stalno prete pi toljem, po-misli Berendo. Ne mogu da izdaju ni je dno naredzie-nje a da se ne prihvate oru ja. verovatno vade pi -tolj i kad idu u klo zet i naredziuju sebi ta moraju da urade. " Ja u ii ako mi naredziujete. Ali uz protest", recze Berendo kapetanu. " Onda idem ja sam", recze kapetan., ,Smrad ku-kaviczluka je suvi e jak." Dr ei pi tolj u desnoj rucy, koraczao je upor-no uz padinu. Berendo i snajper su ga p osmatrali. Nije ni poku avao da tra i zaklon, gledao je pravo ispred sebe u stenje, mrtvog konja, sve e iskopano blato na vrhu brda. El Sordo je le ao iza konja, do stene, i posma-trao kako se kapetan krupnim koracy ma penje uz brdo. Samo jedan, pomisli on. Samo jednoga emo dobiti. Ali po tom kako govori mora da j e neka caza mayor. Gledaj samo kako ide. Gle, ivotinje. Gledaj kako koracza. Taj je moj. Tog u povesti na putovanje. Ovaj to sad nailazy ii e na isto puto-vanje kao i ja. Hodi ovamo, dru e putnicze. Hodi, koraczaj. Hodi, pravo ovamo. Hodi da dobij e svo je. Hodi. Samo napred. Ne usporavaj. Hodi pravo ovamo. Hajde samo kao to ide . Nemoj zastajati, obazyrati se na one. Tako. Nemoj czak ni gledati do le. Produ i samo s pogledom unapred. Gle, on ima brkove. ta misli ? Pustio brkove, czovek saput nik. Kapetan je. vidi mu rukave. Rekoh ja da je on ca-za mayor. Ima lice Engleza . Gle. Crveno lice, plava kosa i plave oczi. Kape nema, a brkovi su mu uti. I pla ve oczi. Bledo plave. Bledo plave oczi i s njima 424 ne to nije u redu. Bledo plave oczi koje ne gledaju pravo. Dovoljno je blizu. Suvi e blizu. Da, dru e sa-putnicze. Evo ti, dru e saputnicze. On lagano pritisne obaracz pu komitraljeza, a ovaj ga triput udari po ramenu nerav nomernim podskakivanjem koje proizvodi trzaj ovog automat-skog oru ja na tri noge. Kapetan je potrbu ke le ao na padini. Leva ru-ka je bila ispod njega. Desna ruka u k ojoj je dr ao pi tolj bila mu je ispru ena ispred glave. Odozdo, sa svih strana padine , ponovo zapuca e prema vrhu brda. Czuczei iza stene, razmi ljajui kako e sad, pod vatrom, pretrczati preko brisanog pro stora, porucznik Berendo czu sa vrha brda, dubok, promukao glas El Sorda. " Bandidos!" czuo se glas., ,Bandidos! Pucajte! Ubijte me!" Le ei na vrhu brda, iz a pu komitra-Ijeza, El Sordo se tako smejao da su ga gradi bo lele i da mu se czin ilo da e mu glava prsnuti. " Bandidos", vikao je on zadovoljno., ,Bandidosl Ubijte me!" Onda je zadovoljno

mahao glavom. Imamo veliko dru tvo za putovanje, pomisli on. Spremao se da uhvati i drugog oficyra pu ko mitraljezom kad napusti zaklon iza ste ne. Pre ili posle morae da ga napusti. Sordo je znao da odan-de ne mo e da komanduj e, i mislio je da e mu se pru iti dobra prilika da ga ubije. Ba u tom trenutku ostali na brdu zaczu e zvu-ke aviona. El Sordo ih nije czuo. On je name tao pu ko mitraljez tako da vatrom mo e obuhvatiti d onju ivi-cu stene i razmi ljao je: kad ga primetim on e ve trczati i mogu da ga proma im ako ne budem 3>a -Ijiv. Moglo bi mi se desyti da celom czistinom pu-cam iza njega. Morau pomerati pu ku za njim i ispred njega. Nastojau d a ga uhvatim jo tamo na ivicy stene, pa da je pomeram ispred njega. Onda oseti ka ko ga neko dodirnu po ramenu, okrenu se i vide syvo lice Hoakina, suvo od straha , i pogleda u pravcu u kom je on pokazyvao prstom i vide ka-ko tri aviona nailaz e. U tom trenutku porucznik Berendo izbi iza ste-ne i pognute glave i zabacujui noge pretrcza nani e, preko padine, do zaklona od stene, iza koje se na-lazyo pu komitra ljez. Sordo je posmatrao avione i uop te ga nije ni video. " Pomozy mi da ovo izvuczem odavde", recze on Hoakinu, i mladi izvucze pu komitral jez izmedziu ko-nja i stene. Avioni su ravnomerno dolazyli. Leteli su u e a-lonu i svakog trenutka postajali su sve vei, a nji-hova buka sve jacza. " Lezyte na ledzia i pucajte na njih", recze Sor-do., ,Pucajte ispred njih kad naidziu." Posmatrao ih je czitavo vreme., ,Cabrones! Hijos de puta!" govorio je on brzo. " Ignacyo!" recze on., ,Stavi pu komitraljez na ra-me mladiu. Ti!" recze Hoakinu., ,Sedi tamo i ne miczi se. Czuczni. Ni e. Ne. Jo ni e." On je le ao na ledziima i ni anio kako su avioni nailazyli. " Ti, Ignacyo, dr i mi ove tri no ice." One su se tresle na deczakovim ledziima, a cev pu komitraljeza se tresla od drhtanja tela koje Hoakin nije mogao 426 da savlada dok je kleczao pognute glave i slu ao hu-ku aviona koji su nailazyli. Ignacyo je le ao potrbu ke, i dok je gledao go re na nebo, posmatrajui ih kako nailaz e, skupi no ice obema rukama i uczvrsti pu komitraljez. " Sagni glavu", recze on Hoakinu., ,Pru i glavu napred." " Pasyonarija ka e:, Bolje je umreti na -'" go vorio je Hoakin sebi, dok je zujan je motora posta-jalo sve bli e. Onda odjednom promeni i pocze " ,Zdravo Marijo, m ilosti puna, gospodin s tobom; blagoslovena sy medziu enama i blagosloven je plod utrobe tvoje, Isus. Sveta Marijo, majko bo ija, mo-li za nas gre nike sad i u czasu smrti na e, amen, Sveta Marijo, majko bo ija", pocze on, onda se brzo seti, kad je zujanje postalo neizdr ljivo, i zapocze czin pokajanja " fi Bo e moj, od sveg srca a lim to sam uvredio tebe koji zaslu uje moju punu Iju-bav." Onda mu pored u iju pocze e da praskaju eks-plozyje i oseti vrelu cev na ramenu. Ond a ponovo czu pucnjavu i u i mu zaglunu e od vatre iz cevi. Ignacyo je czvrsto vukao no ice i osetio kako ga cev pecze po ledziima. Kroz huku aviona se sad zaczu tek-ta nje i on se vi e nije mogao da seti czina pokajanja. Jedino czega se seao bilo je i u czasu smrti na- e. Amen. I u czasu smrti na e. Amen. I u czasu smrti na e. Amen. I u czasu. Amen. I u czasu. Amen. Svi ostali su pucal i. Sad i u czasu smrti na e. Amen. Onda se kroz tektanje pu komitraljeza, czuo zvi duk vazduha koji se prolamao i onda s e s crve-nocrnim treskom zemlja odvali ispod njegovih ko-lena i onda se zatalasa i pljusnu ga u lice i onda su blato i komadii stene padali svuda unaokolo, a Ignacyo je le ao na njemu i pu ka je l e ala na nje-mu. Ali nije bio mrtav, jer je opet czuo zvi danje i zemlja se uz tresa k izmicala ispod njega. Onda se sve ponovi i zemlja mu se pomeri ispod trbuha i jedna strana od vrha brega se di e u vazduh i on-da pade polako i prekri ih na mes tu gde su le ali. Avioni su nadletali triput i bombardovali vrh brda, ali od njih to niko nije zna o. Onda su avioni mitraljirali vrh brda i oti li. Po to su se poslednji put spustili nad brdo tekui mitraljezom, prvi avion krenu navi e i napravi krug, a onda svi avion i uczini e to isto i krenu e ne vi e u e alonu, nego u v formacyji i izgubi e se na nebu u

pravcu Segovije. Otvoriv i sna nu vatru navrh brda, porucznik Berendo potera jednu patrolu do kratera koji je na-czinila bomba i odakle su mogli bacyti granate na vrh brda. Nije hte o ni ta da reskira, jer je neko mogao biti iv i saczekati ih u onoj gu vi gore i za-t o on pre nego to izydzie iz kratera bacy czetiri gra-nate u me avinu mrtvih konja, slomljenog i razbi-jenog kamenja i razrivene uto prljave zemlje koja je smrdela n a eksplozyv i ode gore da sve izvidi. Gore na brdu nije niko bio iv izuzev deczaka Hoakina, koji nije bio pri svesti i koji je le ao is-pod mrtvog Ignacyjevog tela. Krv mu je curila iz nosa i u iju. On n ije ni ta znao i ni ta nije oseao otkako se iznenada na ao usred tutnjave kad je bomba eksplodirala sasvim blizu njega i dah mu zastao u telu, i porucznik Berendo se p rekrsti i on-da mu opali metak u potiljak tako brzo i tako ne -no, ako takav nagli pokret mo e uop te da bude ne an, ba kao to je ranije El Sordo ubio konja. 428 \ ) Porucznik Berendo je stajao na vrhu i gledao na svoje mrtve na padini, i onda ra zgledao predeo gde su jahali pre nego to je Sordo na svom ridziastom konju zaokre nuo ovamo. Razgledao je raspored tru-pa i onda je naredio da se dovedu konji pog inulih i da se njihovi le evi prive u preko sedala tako da ih mogu poslati u La Gran hu. " Uzmi i tog", recze on., ,Tog, s rukama na pu- komitraljezu. To mora da je Sordo . Najstariji je i kod njega je pu komitraljez. Ne. Odsecy mu glavu i zavi je u pon czo." Razmi ljao je jedan trenutak. "111, bolje, uzmite sve glave. I onih dole na padini, i onih koje smo najpre na li. Pokupite pu ke i pi to-Ije i stavite taj pu komitr aljez na konja." Onda sydzie dole gde je le ao porucznik koji i ubijen za vreme prvog napada. Gleda o je u njf o ali ga nije dirao. 9,Qu cosa mas mala es la guerra", recze r, . sebi, to je znaczilo " ,Kako je r dziava stvar rat."" Onda se opet prekrstio i sylazei, nizbrd " vorio pet oczena a i pet zdravomarij e za pc . svog umrlog druga. Nije hteo da prisusflU. avanju svojih naredzienja. . r iz zatrese gla-d mu ruku Jo ta ono G 1 a v a XXvIII Aordan je jeo mda se n-gos. Kad su avioni oti li Robert D ordMnogo. czu e da otpoczinje pucnjava i njemu. o ho uraditi, i zajedno s njom srce ponovo p ocze da hi F011 8" Dve ma dizao se nad zadnjim bilom koje/ilar S sa P 433 ninama, i avioni su postepeno postajali tri sve ma-nje mrlje na nebu. " verovatno su dziavolski izbombardovali svoju sopstvenu konjicu, a nisu ni tak li Sorda i dru inu", recze Robert D ordan u sebi., ,Prokleti avioni, na mrtvo te zap la e ali te ne ubiju." " Bitka se produ ava", recze Primitivo slu ajui sna nu pucnjavu. Trzao se na svaku eks plozyju bom-be i lizao je svoje suve usne. " Za to ne bi?" recze Robert D ordan., ,Takve stvari nikog ne ubijaju." Onda se pucnjava potpuno uti a, i nije czuo vi- e ni pucnja. Hitac koji je porucznik Berendo opalio :z pi tolja nije se dotle mogao czuti. Kad je pucnjava prvi put prestala, nije se na 6 osvrtao. Ali kako se ti ina produ a vala, oseanje cymL ne mu ispuni grudi. Onda czu kako prasnu e v ' 3, i srce mu na trenutak poskoczi. Onda je o-mogat. bji0 mirno i ti ina se produ avala, i znao to o n p, sye Svr en00 nate u m a Q e iz iogora j donese limenu kofu pujenog kariL (j zeczev}ne sa peczurkama, u bogatom so je smrdela >leba ko nu vinsku fla u> czetiri tanjira, Gore na<etiri viiju ke. Qna stade pored mesta TT 1 * 1 .HoaKina, koi oru je j napuni dva tanjira za Agusti-pod mrtvog IOTJJ je zamenio An selma kod pu ko-nosa i u iju. de im hleba> odvrnu na fla i czep na-otkako se izy, a j na]j jm (jve gae vina. bomba eksplcn Jrdan je posmatrao kako se gipko zastao u te lu, : rQj OSmatracznicy, s d akom preko ra-da mu opali m"a jednoj rucy, i kako joj

se pod i a-no, ako takav na suncu. On sydzie i uze kofu i po ne an, ba kao 1Opne na po slednju stenu. 428 I " ta je uradila avijacyja?" upita ona upla enog pogleda. " Bombardovala Sorda." On je otvorio kofu i stavljao gula u tanjir. " Da U se jo bore?" flNe. Svr eno je." " O", recze ona i ugrize se za usnu i pogleda po predelu. , Jemam apetita", recze Primitivo. ,Jedi ipak", recze mu Robert D ordan. " Ne mogu da gutam hranu." " Popij malo ovoga, czovecze", recze Robert D or-dan i dodade mu vinsku fla u., ,On da jedi." " To sa Sordom mi je odnelo svaki apetit", re-cze Primitivo., ,Jedi ti. Ja nema m volje." Marija mu pridzie i stavi mu ruke oko vrata i poljubi ga. " Jedi, stari", recze ona., ,Svako mora da se bri-ne o svojoj snazy." Primitivo se okrete od nje. On uze vinsku fla-Su i zabacy glavu i guta e istrajno dok mu je vino curilo duboko u usta. Onda napuni tanjir iz kofe i pocze da jede. Robert D ordan pogleda u Mariju i zatrese glavom. Ona sede pored njega i prebacy mu ruku preko ramena. Svako od njih je znalo ta ono drugo osea i sedeli su tu, i Robert D ordan je jeo polako da bi u ivao u peczurkama i onda se ivgosvina i nisu govorili ni reczi. Mnogo. " Mo e ostati i ovde, guapa, ako ho uraditi, i joj on malo kasnije kad su pojeli svu b ouks. Dve " Ne", recze ona. "Moram ii do Pilar ga sa P 433 " Mo e ostati i ovde. Ne verujem da e se ma ta sada desyti." " Ne. Moram ii do Pilar. Daje mi pouke.", , ta ti to daje?" " Pouke." Ona mu se nasme i i poljubi ga., ,Zar nikad nisy czuo za verske pouke?" Ona pocrveni., ,To je ne to sliczno." Ona ponovo porumeni., ,Ali druk-czije." " Idi ti po svoje pouke", recze on i potap a je po glavi. Ona mu se ponovo nasme i, a onda re-cze Primitivu " ,Treba li ti ne to odozdo?" " Ni ta, keri", recze on. Oni oboje vide e da se jo nije povratio. " Salud, stari", recze mu ona., ,Slu aj", recze Primitivo., ,Ja se ne pla im smr-ti , ali pustiti ih onako same - " i glas mu se pre-kinu. " Nismo mogli da biramo", recze mu Robert D ordan. " Znam, ali svejedno." " Nismo mogli da biramo", ponovi Robert D or-dan., ,A ti guapa, idi po svoje pouk e." Gledao je kako se spu ta izmedziu stena. Onda sede i dugo je razmi ljao i posmatrao predgorje. Primitivo mu je ne to govorio, ali on nije odgovarao. Bilo je toplo na suncu, ali on nije oseao - otu dok je tu sedeo i posmatrao padine brda 0 mrlje borova koje su se pru ale uz najvi u bomu ro ao je jedan sat i sunce mu je bilo dazastao u, , strane kad ih primeti kako dolaze idui da mu opai, ;ne> j on prinese dogled oczima. no, ako tak",3U izgledali maleni i syu ni kad su se ne an, ba kahacza pojavila na dugoj zelenoj padini 428 visokog brda. Onda je jo czetiri konjanika poczelo da se spu ta rasturiv i se po iroko m brdu, i onda kroz dogled vide dvoredu kolonu Ijudi i konja ka-ko ja u ulazei mu u vidokrug u punoj o trini jas-noe. Dok ih je posmatrao oseti kako mu znoj cu-ri isp od pazuha i tecze niz rebra. Jedan czovek je ja-hao na czelu kolone. Onda je nai l

o jo konjanika. Onda su nai li konji bez konjanika s teretima pri-vezanim o sedla. Onda dva jahacza. Onda ranjenicy koji su bili na konjima a uz njih su pe aczili Ij udL Onda jo konjice kojom se zavr avala kolona. Robert D ordan ih vide kako ja u niz padinu i kako zamako e u umicu. Na toj daljini nij e mo gao videti teret na sedlu povezan u dugi ponczo za-vezan na krajevima i na vi e mesta, koji se izmedziu dva glavna czvora naduo kao mahuna puna gra ka. Bio je prebaczen preko sedla i vezan za remenje u-zengijom. A na vrhu sedla, du njega, n alazyo se drsko privezan pu komitraljez kojim se slu io Sordo. Kod porucznika Berenda, koji je jahao na czelu kolone koja je imala isturenu pob ocznicu i prethod-nicu, nije bilo oseanja nadmenosti. Oseao je je-dino upljinu koja nailazy posle akcyje. Mislio je: odsecanje glave je varvarstvo. Ali dokaz i ide ntifi-kacyja su nu ni. Imau dosta neugodnosti zbog ovog ve onakvog kakvo jeste, i ko zna? A ovo s glava-ma mo e im se dopasti. Ima ih kojima se ovakve stvari svidziaj u. Mo da e ih sve poslati u Burgos. To je varvarski. Avioni su bili muchos. Mnogo. Mnogo. Ali sve smo mi to i sami mogli uraditi, i gotovo bez gubitaka, s bacaczem tipa Stouks. Dve mazge koje bi nosyle municyju i jedna mazga sa po 28 Ernest Henmigvej, Iv 433 jednim bacaczem sa svake strane tovarnog sedla. I jo jedna mazga. Ne, dve mazge, da nose municyju. Ostavi se toga, recze on sebi. Nije to vi e konjica, ostavi to. Ti tu sebi stvara armiju. Samo to ne tra i brdski top. Onda je razmi ljao o Hulianu, koji je poginuo na brdu, koji je sad mrtav, tu, priv ezan i preba-czen preko konja u prvom odeljenju, i, dok je jahao niz mracznu bor ovu umu, ostaviv i sunczevu svet-lost na planini, dok je sad jahao u mirnom mraku um e, pocze ponovo za njega da se moli. " Zdravo, sveta kraljice, majko milosti", pocze on., ,Zivote, slasti i nado na a. Tebi aljemo na e uzdahe, alosti i placz iz ove doline suza. -" Produ io je s molitvom; konjska kopita su ti-ho padala po borovim iglicama, a svet lost se probi-jala u mrljama izmedziu drvea, kao to se probija izmedziu stubova u katedrali i dok se molio on po-gleda ispred sebe da vidi pobocznicu kako ja e iz-m edziu drveca. On izjaha iz ume na uti put koji je vodio u La Granhu i konjska kopita digo e pra inu koja je lebdela nad njima dok su jahali. Ona prekri mrtva-ce koji su bili vezani za sedla sa licem nadole i ra-njenike, a i oni koji su i li pored njih bili su u gus-toj pra ini. Tu ih ba Anselmo vide kako u pra ini proja-ha e pored njega. Brojao je mrtve i ranjene i prepoznao je Sor-dov pu komitraljez. Nije znao ta je u sve nju uvi-jenom u ponczo koji je udarao o sapi vodzienog ko-nja dok su se ko ne uz engije njihale, ali kad je od-lazei kui nai ao u mraku na brdo na kom se 434 Sordo borio, odmah je znao ta je dugi sve anj u ponczu sadr avao. U mraku nije mogao da prepozna ko se sve nalazyo na brdu. Ali on je prebrojao one koji su tamo le ali , i onda se preko brda uputio ka Pablovom logoru. Idui po mraku, on je pun straha koji mu je le-dio srce kad bi se setio kratera bo mbi i onog to je zatekao na brdu, potpuno iskljuczio svaku misao na sutra nji dan. I ao je to je br e mogao da bi saop tio vesti. I dok je tako hodao, molio se za du- e Sor da i svih iz njegove grupe. Molio se prvi put otkako je otpoczeo pokret. " Najbolja, najmilostivija i najsladzia device", molio se on. Ali najzad nije mogao a da ne misli o sutra -njem danu. Onda je mislio: ja u taczno izvr avati ono to mi Ingles ka e, i izvr avau onako kako mi ka e. Ali samo da budem bliz njega. Gospode, i da njegova uputstva budu to odredzienija jer nisam syguran da u moi vladati sobom pod bombardova-njem iz aviona. Pomozy mi, o Gospode, da se sut ra ponesem kao to dolikuje czoveku u njegovim pos-lednjim czasovima. Pomozy mi, G ospode, da razu-mem taczno potrebe dana. Pomozy mi, o Gospode, da vladam pokreto m svojih nogu, da ne pobegnem kad naidzie te ak czas. Pomozy mi, o Gospode, da se pona am kao czovek sutra, na dan bitke. Po to tra- im pomo od tebe, podari mi je, jer z na da je ne bih tra io da nije ozbiljno i nikad vi e ni ta od te-be neu moliti. Idui tako sam po mraku oseao se mnogo bo Ije sad posle molitve, i bio je syguran d a e se do 435

bro poneti. Spu tajui se sa planine on ponovo po cze da se moli za Sordove Ijude i uskoro sti e do gornje stra e gde ga Fernando zaustavi. " Ja sam", recze on., ,Anselmo." " Dobro", recze Fernando. " Ti zna ta se desylo sa Sordom, stari?" upita Anselmo Fernanda dok su obojica st ajali na ulazu procepa izmedziu stena u mraku. " Kako ne bih?" recze Fernando., ,Pablo nam je ispriczao." " Zar je bio gore?" " Kako da ne", recze Fernando tupo., ,Oti ao je Hu ufdo eim je konjica oti la." " Ispriczao vam je -" " Ispriczao nam je sve", recze Fernando., ,Kakvi su varvari ti fa isti! Moramo do krajcziti sa takvim varvarima u paniji." On stade, pa onda gorko re-cze., ,Nemaju ni trunke oseanja dostojanstva." Anselmo se nasme i u mraku. Pre jednog sata ne bi mogao ni da zamisli da e se ikad vi e u i-votu nasmejati. Kako je czudan, pomisli on, taj Fer-nando. " Da", recze on Fernandu., ,Moramo ih naucziti. Moramo im oduzeti avione, autom atsko oru je, ten-kove, artiljeriju i naucziti ih dostojanstvu." " Taczno", recze Fernando., ,Drago mi je da se sla e ." Anselmo ga je ostavio da stoji sam sa svojim dostojanstvom i sy ao je do peine. 436 Glava XXIX Anselmo zatecze Roberta D ordana kako-sedi za drvenim stolom u peini, a Pablo je se deo preko puta njega. Izmedziu njih je stajala puna zdela vina i svaki od njih j e imao cza u na stolu. Robert D or-dan je dr ao bele nicu i olovku. Pilar i Marija su bi le duboko u peini i czovek ih nije mogao videti. Anselmo nije mogao da zna da ena zadr ava de-vojku pozadi kako ne bi czula razgovor i smatrao je da je czudno to Pil ar nije za stolom. Robert D ordan pogleda Anselma kad se pro vukao ispod ebeta koje je visylo nad otvo rom. Pablo je buljio pravo ispred sebe u sto. Pogled mu je bio prikovan na zdelu s vinom, ali je nije video,J)olazym odozgo", recze Anselmo Robertu D or-danu. ,JPablo nam je ispriczao", recze Robert D ordan. Jtfa brdu se nalazylo est mrtvih", recze Ansel-mo., ,Glave su im odneli. Bio sam tamo po mraku." Robert D ordan klimnu glavom. Pablo je sedeo 1 gledao u zdelu sa vinom i nije reka o ni ta. Na licu mu nije bilo nikakvog izraza, a svojim malim svinjskim oczima gle dao je u zdelu s vinom kao da takvu stvar nije nikad ranije video. " Sedi", recze Robert D ordan Anselmu. Starac sede za sto, na jednu od stolica prekri-venih ko om, a Robert D ordan pru i ruk u pod sto i di e gore fla u viskija koja je bila Sordov poklon. Bila je upola puna. Robert D ordan dohva-ti jednu cza u sa stola, nali u nju viskija, i gurnu je preko s tola Anselmu. ,JPopij to, stari", recze on. 437 Pablo di e pogled sa zdele s vinom i pogleda Anselma u lice dok je pio, zatim opet svrati pogled na zdelu s vinom. Dok je gutao viski, Anselmo oseti kako ga pe-cze u nosu, u oczima, u ustima, i o nda oseti srenu ute nu toplotu u stomaku. On obrisa usta nadla-nicom. Onda pogleda u Roberta D ordana i recze " ,Mo-gu li dobiti jo jednu?" " Za to da ne?" recze Robert D ordan i nali mu viskija iz fla e u cza u i ovog puta mu je ne gurnu, nego je dodade. Sad nije osetio da ga pecze dok guta, ali se top-la ugodnost udvostruczila. Na d uh mu je delovalo dobro, kao sona injekcyja to deluje na nekoga ko pati od veliko g krvarenja. Starac opet pogleda na fla u. " Ostatak je za sutra", recze Robert D ordan., , ta se de ava na putu, starcze?" " Bilo je mnogo pokreta", recze Anselmo., ,Pri-bele io sam sve kao to sy mi pokaza o. Ostavio sam jednoga da posmatra mesto mene i da bele i. Po-sle u ja otii po izve ta j." " Jesy li video protivtenkovske topove? One na gumenim kolima, sa dugaczkim cev

ima?" " Da", recze Anselmo., ,Czetiri kamiona su pro la putem. U svakom od njih bili su takvi topovi i ce-vi su im bile prekrivene granama. U kamionu je sa svakim topo m bilo po est Ijudi." " Czetiri topa, ka e ?" upita ga Robert D ordan. " Czetiri", recze Anselmo. Nije gledao u svoju har-tiju. " Ka i mi ta je jo prolazylo putem." 438 Robert D ordan je bele io sve to mu je Ansel-mo kazao da je pored njega pro lo putem. P riczao je od samog poczetka, i redom, sa izvanrednim pam-enjem onih koji ne znaju ni da czitaju ni da pi u i dok je on govorio Pablo zahvati jo dvaput vina iz zdele. " Pro la je i konjica koja je i la u La Granhu sa planine gde se Sordo borio", prod u i Anselmo. Onda on ispricza koliki je broj ranjenih koje je video, i broj mrtvih prebaczeni h preko sedla. " Bio je i jedan sve anj na sedlu za koji nisam znao ta je", recze on., ,Ali sad z nam - to su bile glave." On produ i bez zaustavljanja., ,To je bio eskadron konjic e. Ostao im je samo jedan oficyr. I to ne onaj koji je jutros bio ovde kad ste s e vi nalazyli pored pu komitraljeza. Onaj mora da je me-dziu poginulim. Po rukavim a sam video da su dvoji-ca od poginulih oficyri. Bili su privezani preko sed-la s licyma nadole, ruke su im visyle. A i El Sordovu mLquinu su privezali za sedlo na kom su bile na-tovarene glave. Cev je bila savijena. To je sve", za-vr i on. ,JDosta je", recze Robert D ordan, i cza om za-hvati vina iz zdele., ,Ko je osym teb e prelazyo liniju i odlazyo u Republiku?" " Andres i Eladio." " Koji je bolji od njih dvojice?" " Andres." " Koliko vremena mu treba da stigne odavde do Navacerade?" " Ako ni ta ne nosy, bude predostro an i ima sree, za tri sata. Mi smo i li du im, sygur nijim pu-tem jer smo nosyli materijal." 439 " Je li to sygurno?" " No se, ne postoji ni ta sygurno" " Ni kad sy ti u pitanju?" Ne" " 1XC. Onda je re eno, pomisli Robert D ordan. Da je rekao da to mo e sygurno on da uradi, sy gurno bih njega poslao. " Andres mo e tamo da se probije isto kao i ti?" " Isto tako ili i bolje. On je mladzii." " Ali ovo na svaki naczin treba da stigne tamo." " Ako se ni ta ne desy on e stii. Ako se desy, znaczi moglo se svakom desyti." " Napisau izve taj i poslau ga po njemu", re-cze Robert D ordan., ,Objasniu mu gde mo e da na-dzie generala. Bie u Estado Mayor divizyje." " Nee on to razumeti u vezy s divizyjama?" re-cze Anselmo., ,To je i mene uvek z bunjivalo. On tre-ba da zna ime generala i da zna gde mo e da ga nadzie." " Ali nai e ga u Estado Mayor divizyje." " Pa zar to nije neko mesto?" " Pa dabome da jeste, starcze", Robert D ordan strpljivo objasni., ,Ali to je mes to koje general oda-bere. To je mesto gde ee biti njegov tab za vreme bitke." " Gde je to onda?" Anselmo je bio umoran i umor ga je zaglupio. A i reczi kao to su brigade, divizyje, armijski korpusy, zbunjivale su ga. Najpre su postojale k olone, onda pukovi, onda brigade. A sad su postojale i brigade i divizyje. Nije razume-vao. Mesto je mesto. " Slu aj polako, stari", recze Robert D ordan. Znao je, ako ga Anselmo ne shvati da nee nikad 440 biti u stanju ni Andresu da objasni., ,Estado Mayor divizyje je mesto koje e gene ral odabrati da tamo postavi svoju organizacyju za komandovanje. On ko-manduje d

ivizyjom koja ima dve brigade. Ja ne znam gde se to mesto nalazy jer nisam bio k ad ga je odabirao. verovatno e to biti neka peina ili rov, zaklon, i sve e se ice st icati u njemu. Andres mora da tra i generala i Estado Mayor divizyje. On ovo mora da preda generalu ili naczelniku taba, ili jednom drugom eije u ime zapisati. Jeda n od njih e sygurno biti tamo, czak ako su ostali i oti li da vr e inspekcyju priprem a za napad. Razume li?" " Onda idi po Andresa, a ja u to sad napisati i zapeczatiti ovim peczatom." On m u pokaza mali okrugli gumeni peczat s drvenom pozadinom u kom su urezana slova S . I. M. i okruglim limom oblo e-ni jastuczi za mastilo, koji je nosyo u d epu, a koji nije bio vei od novczia od pedeset centi., ,Ovaj peczat e po tovati. Dovedi sad Andr esa i ja u mu objasniti. On mora brzo da krene, ali prvo mora da shvati." " Razumee i on kad sam ja shvatio. Ali mora dobro da mu objasni . To o tabovima i di vizyjama je tajna za mene. Ja sam tamo odlazyo uvek kao u neka odredziena mesta, kao u kue. U Navaceradi ko-manda je bila sme tena u jedan stari hotel. U Gva-daram i u jednoj kui sa vrtom." " Kod ovog generala to e biti neko mesto sas-vim uz front", recze Robert D ordan., ,Bie ispod zemlje, da bi bilo za tieno od avijacyje. Andres e ga, raspitujui se, lako nai. Ako bude znao ta da 441 pita. Morae samo da poka e ta sam napisao. Ali pronadzii ga, jer ovo mora brzo tamo da stigne." Anselmo izydzie provlaczei se ispod obe enog e-beta. P.obert D ordan pocze da pi e u sve sku. " Slu aj Ingles", recze Pablo jo uvek gledajui u zdelu s vinom. " Sad pi em", recze Robert D ordan ne di ui pogled. " Slu aj Ingles", Pablo je govorio direktno zde-li sa vinom., ,Nema potrebe da se obeshrabruje to se ticze te stvari. I bez Sorda imamo mi dosta Ijudi i da pobijem o stra are i da dignemo most u vazduh." " Dobro", recze Robert D ordan ne prestajui da pi e. " Mnogo", recze Pablo., ,Mnogo sam se divio tvo joj sposobnosti rasudziivanja d anas, Ingles", recze Pablo zdeli sa vinom., ,Ja mislim da ti ima mnogo picardie. Promuurniji sy od mene. Imam poverenja u tebe." Koncentri ui se na izve taj Golcu, poku ava-jui da ga sastavi sa to manjim brojem reczi da ga uczini apsolutno ubedljivim, nastojei da ga sas-tavi tako da se napad apso lutno odlo i, a ipak da ih ubedi da on to ne radi zbog nekog licznog straha, usled opasnosti svoje misyje, ve da eli da im do-stavi sve czinjenice, Robert D ordan jed va da je na-pola slu ao. " Ingles", Pablo recze. ,;Pi em", recze mu Robert D ordan ne di ui pogled. verovatno bi trebalo da po aljem dve kopije, pomisli on. Ali ako po aljem, neemo imat i dovolj442 no Ijudi da dignemo most u vazduh, ako budemo morali da ga dignemo. ta ja znam za t o je taj napad potreban? Mo da samo da se zadr i napad. Mo da ele da privuku te trupe s nekog drugog me-sta. Mo da ga vr e samo da bi ih naterali da povuku avione sa sever a. Mo da zbog toga. Mo da i ne ocze-kuju uspeh. ta znam ja o tome? Ovo je moj iz-ve taj Golcu. I ja ne di em most dok napad ne ot-poczne. Naredzienje koje imam jasno je, i ako se na-pad odlo i, ja ne di em most u vazduh. Ali moram zadr ati ovde dovoljno I judi, onaj najosnovniji mi-nimum, da bih izvr io naredzienje. " ta ka e ?" upita on Pabla. ,J)a imam poverenja u tebe, Ingls", Pablo se jo vi e obraao zdeli sa vinom. Czovecze. voleo bih i ja da ga imam, pomisli Ro-bert D ordan. On produ i da pi e. Glava XXX Tako, sad je bilo uradzieno sve to je te noi imalo da se uradi. Sva naredzienja su izdata. Svako je taczno znao ta ima da radi sutra ujutru. Ima ve tri sata kako je Andres oti ao. Do toga e doi u svitanje ili nee ni doi. verujem da hoe, recze u sebi obert D ordan, vraajui se sa gornjeg stra- arskog mesta gde je i ao da razgovara sa Prim i-tivom. Golc vr i napad, ali ni on nema vlast da ga ne izvr i. Dozvola da se napad ne izvr i m orae doi iz Madrida. A svi su izgledi da tamo nee nikoga

443 moi da probude, a ako ih probude bie suvi e pos-pani za razmi ljanje. Trebalo je ve i r anije da po- aljem Golcu obave tenje o pripremama koje vr e za odbijanje napada, ali k ako da po aljem obave- tenje o neczem to se jo nije dogodilo? Sve do pred mrak nisu ni t a prebacyvali. Nisu hteli da vr- e nikakav pokret po drumu da ih ne bi primetila a vijacyja. A ta je sa njihovom avijacyjom? S tom fa isticzkom avijacyjom? Na ima je to sygurno bila opomena. Ali su fa- isti mo da samo zavaravali njome da bi i zvr ili drugu ofanzyvu dole preko Gvadalahare. verovalo se da su tamo u Soriju kon centrisane italijanske trupe, a i u Sigvency, pored onih koje su vr ile ope-racyje na severu. Ali ipak oni nemaju dovoljno ni trupa ni materijala da vr e istovremen o dve vee ofanzyve. To je nemogue; zato je ovo, mo da, na-prosto zavaravanje. Ali mi znamo koliku vojsku su Italijani iskrca-li pro log i pretpro log meseca u Kad izu. Uvek po-stoji mogunost da ponovo poku aju kod Gvadala-hare, ne onako glupo kao ranije, ve da se spuste u tri pravca, pro ire i probiju du pruge ka zapadnoj strani platoa. Postoji naczin da to valjano izvr e. Hans mu je pokazao. Prvi put su napr avili mnogo gre aka. Czitava zamisao bila je nepravilna. U ar-gandskoj ofanzyvi, p rema putu Madrid-valencyja, nisu uop te upotrebili trape koje su upotrebili kod Gv adalahare. Za to oba prodora nisu izvr ili isto-vremeno? Za to? Za to? Kad emo znati za to A mi smo ih ipak oba puta zaustavili istim je-dinicama. Ne bismo ih mogli nikad zaustaviti da su vr ili istovremeno oba prodora. Ne brini se, recze 444 on sebi. Pogledaj na czuda koja su se desyla pre toga. Ili e morati da digne taj mo st sutra ujutru, ili nee morati. Ali nemoj tu da se zavarava da ga nece morati uop te da digne . Dii e ga pre ili posle. Ili ako ne bude ba taj most, bie drugi. Ne re ava treba da se radi. Ti postupa prema naredzienjima. Izvr avaj ih, nastoj da van tog o kvira ne misli . Naredzienje u vezy s tim je vrlo jasno. Suvi e jasno. Ali ne treba ni da se brine n i da se pla i . Jer ako sebi dozvoli luksuz da se pla i , taj strah e zarazyti one s koji a mora da radi . Ali ta stvar s glavama je ba ne to onako, recze on u sebi. I starac sam da natrapa na njih na vrh brda! Kako bi ti se svidelo da sy ti tako natrapao na njih? To je ostavilo utisak na tebe, a? Da, to te je uzbudilo, D ordane. Danas sy imao vi e tak vih utisaka. Ali pona ao sy se dobro. Dosad sy se do bro pona ao. vrlo dobro se pona a za jednog lektora pan-skog jezyka na univerzytetu u Montani, ali o se sa samim sobom. vrlo dobro. Ali nemoj zami ljati da sy ne to naroczito. Nisy ti odmakao daleko u tom za-natu. Seti se samo Durana, koji nije imao nikakvog vojn og obrazovanja i koji je bio kompozytor i grad-ska danguba pre pokreta, a sad je dziavolski dobar general i zapoveda brigadom. Duranu je sve bilo prosto i lako da shvati, kao ah detetu koje za nj ima sklonosti. A ti sy czitao o ratnoj ve tini i stu-dirao je stalno, od detinjstva, poczeo sy jo s dedom o americzkom gradzians kom ratu. Samo to ga je de-da stalno nazyvao rat pobunjenika. Ali u poredzie-nju sa Duranom ti sy dobar, normalan ahista 445 prema talentovanom detetu. O, Duran. Lepo bi bilo ponovo videti Durana. videe ga u Gajlordu posle ovoga. Da. Kad svr i s ovim. vidi kako se dobro pona a? videu ga u Gajlordu, recze on sebi, kad se ovo svr i. Nemoj se aliti sa samim sobom, recze on. Iz-vr i sve savr eno dobro. Hladno. Bez zavaravanja. Nee vi e nikad videti Du rana i to nije ni va no. Ali ne valja ni tako, recze on sebi. Nemoj sebi do-zvolja vati ni takve krajnosti. ta e ti i ta herojska rezygnacyja. Nisu nam potrebni u ovim planinama ni gradziani puni heroj-ske rezygnacyje. Deda ti se borio czetiri godine u na- em gradzianskom ratu, a tebi se tek prva bli i kraju. Ima pred sobom jo mnogo vremena i vrlo sy pogodan za taj posao. A sad ima i Mariju. Za to da dobije sve? Ne treba da brine . ta zna czi jedna czarka izmedziu grupe gerilaca i eskadrona konjice? To nije ni ta. Pa ta je s tim ako su uzeli glave? Ima li to ikakvog znaczaja? Uop te nikakvog. Indijancy su uvek vr ili skalpiranje dok je de-da bio u Fort Kerniju posle rata. S ea li se kabi-neta u oczevoj kancelariji gde su vrhovi strela le a-li ra ireni po poli cy, a ratni su kalpacy s perjanica-ma od orlovskog perja udenutog koso visyli na zydu, gde je mirisalo na sare i ko ulje od jelenske ko e su ene na dimu i gde sy pipa o mokasyne ukra ene zrncyma? Sea li se velikog luka za bizone koji je stajao naslonj

en u uglu kabineta i dvaju tobolaca sa lovaczkim i ratniczkim strelama, i kako s y se ose-ao kad sy rukom obuhvatio jedan sve anj strela? Seti se takvog neczeg. Seti se neczeg stvarnog i prakticznog. Seti se dedove sab lje, svetle i dobro na446 mazane, u o teenim koricama i dede kako ti poka-zuje o tricu istanjenu jer je czesto bila kod o tra-cza. Seti se dedinog pi tolja marke Smit i veson. Bio je samo na jeda n metak; oficyrski, kalibra 0,32 i nije imao osyguracz. A okidacz mu se lak e i sl adzie povlaczio nego na ijednom pi tolju koji sy imao, i uvek je bio dobro namazan i cev je uvek bila czista, mada su joj svi lebovi bili izlizani, i smedzii metal cevi i cylindra bio je sasvim izglaczan od ko ne fut-role. Dr ao ga je u futroli na czijem je preklopu bila oznaka SAD, u fijocy, u kabinetu zajedno sa pribo-rom z a czi enje i s dvesta metaka. Kartonske kuti-jice su bile uvijene i bri ljivo vezane navo tenim konopcem. Mogao sy uzeti pi tolj iz fijoke i dr ati ga., ,Ru-kuj njime slobodno", govorio bi d eda. Ali se njim nisy igrao, jer je to bilo ozbiljno oru je. Jednom sy pitao dedu je li njim koga ubio i on je rekao, ,Da." Onda sy ti rekao " ,Kad, deda?" a on ti je rekao " ,U ratu pobune, i docnije." Ti sy rekao " ,Hoe li mi priczati o tom, deda?" A on je rekao " ,Ne volim da priczam o tom, Ro-berte." A onda, kad ti se otac ubio tim pi toljem, i ti sy do ao iz kole kui i oni su ga ve sah ranili, czi-novnik ti ga je posle izvr enog uvidziaja vratio govo-rei " ,Bobe, mis lim da bi eleo da saczuva taj pi -tolj. Morao bih da ga zadr im, ali ja znam da ga je tvoj otac mnogo voleo, jer ga je njegov otac nosyo za celo vreme rata, i ovde ka d je do ao s konjicom, i jo je ovo dziavolski dobro oru je. Nosyo sam ga 447 danas napolje i probao. Puca samo jedanput, ali odliczno gadzia." Ostavio je pi tolj natrag u fijoku, u kabinetu, gde mu je i bilo mesto, ali onda g a je idueg dana izvadio ponovo i zajedno sa Czabom je odjahao do na vrh planine, iznad Red Lod a, tamo gde se iznad klisure i preko platoa Ber Tut gradio put za Ku k Siti, pa navi e gde je vazduh vrlo razredzien i gde na brdima i leti ima snega i tu su se zaustavili pored jezera koje je, kako se govorilo, trista metara du-bo ko i tamnozeleno, i Czab tu zaustavi dva konja, a on se pope na stenu i nagnu se i vide svoje lice u mirnoj vodi, i vide sebe kako dr i pi tolj, i onda ga, dr ei ga za cev, ispusti, i vide kako tone pra-vei mehurie dok nije bio mali kao privesak na sa-tu, dole u bistroj vodi, a onda ga izgubi iz vida. On-da se vratio sa stene, uskoczio u sedlo i staru Besy tako jako podbo mamuzama da je poczela da se ba-ca kao stari deczji konj za Ijuljanje. Propela se ne-koliko puta pored obale jezer a i czim se malo urazu-mila vratili su se natrag stazom. " Ja znam za to sy ti uradio to sa starim pi to Ijem, Bobe", reee Czab., ,Onda ne m oramo da razgo varamo o tom", rekao je on. Oni nisu o tom nikad vi e razgovarali i tako je zavr ilo dedino oru je, osym sablje. S ablju je jo uvek dr ao u svom sanduku u Misuli sa svojim os-talim stvarima. Pitam se samo ta bi deda mislio o ovoj sytua-cyji, pomisli on. Deda je bio dziavo lski dobar vojnik, svako je to tvrdio. Govorilo se da je on onog dana bio sa Kla sterom da ne bi dozvolio da ga onoliko namagarcze. Kako je mogao da ne vidi dim i pra i448 ' > -\ nu od svih onih logora dole, u dragi, du Litl Big Horna, osym ako nije bilo guste jutarnje magle? A nije bilo nikakve magle. Hteo bih da je sad ovde deda umesto mene. Pa, mo da emo do sutra uvecze biti svi za jedno. Kad bi postojala neka tako prokleto glupa stvar kao to je ivot posle smrti, u ta ja ne verujem, eleo bih da razgovaram s njim. Jer ima mnogo stvari koje bih e leo da znam. Sad imam pravo da ga pitam po to sam i sam morao da radim iste stvari . verujem, sad ne bi imao ni ta protiv da ga pitam. Ranije nisam imao pravo da ga pitam. Shva-tam za to nije hteo da mi pricza o tom - nije me poznavao. Ali sad ver ujem da bismo se dobro sla-gali. voleo bih sad da mogu da razgovaram s njim i da potra im savet od njega. Do dziavola, czak i bez saveta, voleo bih prosto da pric zam s njim. Sramo-ta je to postoji takav skok u vremenu koji mo e da razdvoji Ijude kao to smo nas dvojica.

Onda, dok je mislio, shvati da bi, ako postoji takva stvar kao to je ponovni sast anak, i on i de-da bili stra no zbunjeni prisustvom oca. Svako ima pravo da ono ur adi, pomisli on. Ali to nije dobro. Ja to razumem, ali ne odobravam. Za tako ne to se ka e lache. Ali, da li ti to stvarno razume ? Stvarno. Razumem, ali. Da, ali mor ao bi biti stra-hovito obuzet sobom pa da uczini tako ne to. Do dziavola, ba bih voleo da je deda ovde, po misli. Bar na sat. Ovo malo to imam u sebi, mo da mi je poslao preko onoga koji je zloupotrebio oru -je. Mo da je to jedin a veza izmedziu nas. Ali do dzia-vola s tim. Zaista do dziavola, ali voleo bih d a vre-menski razmak nije bio tako veliki i da me je on 29 Ernest Hemlngvej, Iv 449 nauczio onom to ovaj drugi nije nikad dospeo. A da nije strah, koji se mora pro ive ti, savladati i os-loboditi ga se najzad u toku czetiri godine rata i u borbama s Indijancyma, mada u tim borbama u-glavnom nije bilo naroczito stra no, - da nije taj strah naczinio od onog drugog cobarda, kao to se gotovo redovno de ava kod bor aca s bikovima u drugoj generacyji? Neu nikad zaboraviti kako mi je bilo muczno kad sam prvi put saznao da je on jeda n cobarde. Da, recy to na engleskom. Kukavica. Lak e ti je kad to izgovori , a i ne vredi upotrebljavati strane iz-raze o kuczkinom synu. Pa ipak on nije kuczkin sy n. Bio je prosto kukavica i to je najgora nesrea koja czoveku mo e da se desy. Jer da nije bio kukavica, on bi se odupro toj eni i ne bi dozvolio da ga gnjavi. Zani ma me kakav bih ja bio da se on o enio drugom nekom enom? To nee nikad saznati, po-mi sli on, i nasme i se. Mo da je njena svojeglavost dopunjavala ono to je u njemu nedos tajalo. A ti. Primiri se. Ne govori o dobrom soju i slicznim stva-rima dok ne pr odzie kroz ono sutra nje. Nemoj se hvaliti suvi e rano. Nemoj se uop te hvaliti. vide-em o sutra kakvog sy soja. Ali ponovo pocze da misli o dedi. " D ord Kaster nije bio inteligentan komandant konjice, Roberte", govorio mu je de da., ,Nije bio czak ni inteligentan czovek." Seao se kako je bio Ijut kad je deda to rekao, Ijut to ima nekog ko tako govori o toj figuri koju je on video na staroj Anhojzer-Bu ovoj litografiji na zydu igraczn ice u Red Lod u, u ko ulji od jelen450 ske ko e, zlatnih lepr avih kovrd a, kako stoji na brdu dr ei revolver - dok je Sijui opk oljavaju. " Imao je sposobnosti da se uvali u neprilike i da se iz njih izvucze", produ io je deda " ,a na Litl Big Hornu upao je, ali se nije mogao izvui." " Ali Fil eridan je bio inteligentan czovek, a i D eb Stjuart. Ali D on Mosbi je bio najbolji koman-dant konjice koji je ikad postojao." Medziu svojim stvarima u koferu u Misuli imao je jedno pismo koje je Fil eridan u putio Kili d Hors Kilpatriku, u kome ka e da je njegov deda bolji komandant neredo vne konjice nego sam D on Mosbi. Trebalo je da ispriczam Golcu o dedi, pomisli on. Mada mora da nije nikad ni czu o za njega. vero-vatno nije czuo ni za D ona Mosbija. Britancy su svi czuli za nji h jer su morali da ucze o na em gradzian-skom ratu vi e nego svet na kontinentu. Kar kov ka e da posle ovoga mogu ii na Lenjinov institut u Moskvu, ako budem eleo. Ka e da mogu da se upi em u vojnu akademiju Crvene armije, ako e-lim. Zanima me ta bi deda o tom mislio? Deda, koji svesno nikad u svom ivotu nije seo za isti sto sa jednim demokratom. No ja znam da ne elim da budem vojnik, po-misli on. To znam. Dakle, to otpada. Ja samo elim da dobijemo ovaj rat. Ja smatram da su stvarno do-bri vojnicy zaista z a malo ta drugo dobri, pomisli. To je oczigledno netaczno. Pogledaj Napoleona i v e-lingtona. vrlo sy glup veczeras, pomisli. Obiczno mu je razmi ljanje najbolje dru tvo, bilo je i veczeras dok je razmi ljao o de di. Ali raz-mi ljanje o ocu ga je pomerilo. On je razumevao 451 oca i opra tao mu sve i sa aljevao ga, ali ga se sti-deo. Bolje je uop te da ne misli , recze on sebi. Usko ro e biti s Marijom i nee uop te mora da mi-sli . To je najbolje sad kad je sve predvidzieno. Kad sy se uporno koncentri sao na ne to to ne mo e za-ustaviti i mozak ti juri kao kolo nad kojim nema te ine. Bolj

e da ne misli . Ali da pretpostavimo, pomisli on. Da pretposta-vimo: avioni su do li, bacali bombe , pogodili protiv-tenkovske topove i digli, do dziavola, sve polo aje u vazduh i o nda se dokotrljaju stari tenkovi brdom, ma koje da je, a stari Golc grune sa svo jim pijani-cama, clochardima, skitnicama, fanaticyma i hero jima koji saczinjava ju Czetrnaestu brigadu, a ja znam da su Duranovi Ijudi u drugoj Golcovoj brigadi dobri, i onda evo nas do sutra uvecze u Se-goviji. Da. Samo ti tako pretpostavljaj, govorio je on sebi. A ja u za La Granhu, recze o n sebi. Ali ti e morati da digne most u vazduh, synu mu odjed-nom. Nema odlaganja. Jer ba onako kako sy ti za trenutak zami ljao, ba tako izgledaju mogunosti za napad o nima koji su izdali naredzienje. Da, mora-e dii most u vazduh, znao je on odista. M a ta se desylo sa Andresom nije va no. Silazei stazom dole po mraku, sam sa osea-njem da je uradio sve to je imao da uradi za slede-a czetiri sata, i sa izvesnim samouverenjem koje je do lo kao posledica r azmi ljanja o konkretnim stva-rima on prihvati saznanje da ee sygurno morati da di gne most gotovo kao neko olak anje. 452 Neizvesnost, proMreno oseanje te neizvesnosti, kao kad, zbog nekog nesporazuma ok o datuma, czo-vek ne zna hoe li mu zvanice sygurno doi na pro slavu, to oseanje, ko je je stalno imao otkako je otposlao Andresa sa izve tajem Golcu, sad je pot-puno nestalo. Bio je sad syguran da e se proslava odr ati. Mnogo je bolje biti syguran, pomisli. Glava XXXI Tako, sad su ponovo zajedno u d aku i kasna je no. Marija le i pripijena uz njega i o n osea du-gu glatkou njenih butina uz svoje, i njene grudi kao dva mala brda koja se di u na drugoj ravnicy na kojoj se nalazy vrelo, a udaljeni predeo iza brda bil a je dolina njenog grla na kome su poczivale njegove usne. Le ao je vrlo miran i r azmi ljao je, a ona ga rukom milovala po glavi. " Roberto", recze Marija vrlo tiho i poljubi ga., ,Stid me je. Ne bih htela da te razoczaram, ali ose-am veliku ranjavost i bol. Ne verujem da mogu da ti valjam ." " Uvek postoji velika ranjavost i mnogo bola", recze on., ,Ne, zecziu. Nije to n i ta. Neemo raditi ni ta to stvara bol." " Ne radi se o tom. Nego mi je ao to ne mogu da te primim onako kako elim." " To nije va no. To je prolazna stvar. Mi smo zajedno kad le imo zajedno." 453 " Ba, aii mene je sramota. Czini mi se da je to odonda kad su one stvari radili sa mnom. A ne sad od tebe." " Nemoj da govorimo o tome." " Ni ja ne elim. Smatrala sam da ne smem da te razoczaram sad, noas, i zato sam t ra ila da se opravdam." Slu aj, zecziu", recze on., ,Sve te stvari pro dziu i onda nema nikakvog problema." Ali je mislio, ba nemam sree ovu poslednju noc. Onda se postidi i recze " ,Lezy sasvim uza me, ze-cziu. Ja volim isto toliko da te oseam uza se kao i ono drugo." " Jako me je stid, jer sam mislila da bi noas mo da bilo kao gore u brdima, kad sm o sylazyli od El Sorda." " Que va", recze joj on., ,Ne mo e onako biti sva-ki dan. Ja volim ovako isto kao i onako." Slaga on otklanjajui razoczarenje., ,Le aemo ovde mirno za-jedno i spavat i. Hajde da priczamo. vrlo malo te poznajem po priczanju." " Hoe li da razgovaramo o sutra njem danu i o tvom poslu? volela bih da se razumem u tvoj posao." " Ne", recze on i opusti se potpuno du inom d a-ka i le ao je sad mirno s obrazom na njenom rame-nu i levom rukom pod njenom glavom., ,Najpamet-nije je ne govoriti o sutra njem danu, niti o onom to se danas desylo. Tako neemo govoriti o gubicy-ma, a ono to moramo sutra da uradimo, uradie-mo. Ti se ne pla i ?" " Que va", recze ona., ,Ja se uvek pla im. Ali sad toliko mislim na tebe da se ne pla im za sebe." 454 ,JNe treba, zecziu. Pro ao sam ja kroz mnoge stvari. I gore od ove", slaga on.

Onda odjednom, predajui se neczem, rasko i odla enja u nerealno, on recze " ,Da pric zamo o Ma-dridu i o nama u Madridu." " Dobro", recze ona., ,O, Roberto ao mi je to sam te noas razoczarala. Mogu li ne to drugo da uradim za tebe?" On je pomilovao po glavi i poljubi je i onda le- e uz nju i opusti se pored nje, o slu kujui ti inu noi. " Mo e sa mnom da pricza o Madridu", recze on i pomisli: saczuvau suvi ak za sutra. Bi mi sav potreban za sutra. Nema borovih iglica kojima je to toliko potrebno koli ko e meni trebati sutra. Ko je ono u Bibliji bacao seme na zemlju? Onan. Kako je to Onan radio? pomisli on. Ne seam se da sam ikad vi e slu ao o Onanu. On se nasme i u mraku. Onda se predade ponovo i skliznu u to, osea-jui razbludnost podavanja nerealnosti, to je bilo sliczno seksualnom do ivljaju u snu kad nema ni-kakve kontrole, samo u iv anje u do ivljaju. " Ljubljena moja", recze on i poljubi je., ,Slu aj. Pro le noi sam razmi ljao o Madrid u i mislio sam kako u, kad budem tamo, tebe ostaviti u hotelu, a ja u otii da poset im svet u hotelu gde su Rusy. Ali to nije taczno. Ne bih te ostavio ni u kom hot e-lu." "Za to ne?" ,Jer hou da se staram o tebi. Neu nikad da te napustim. Otii u s tobom u Seguridad d a do 455 bijem dokumenta. Onda u poi s tobom da kupimo potrebne haljine." " Ne treba mi ih mnogo. I ja ih mogu kupiti.", ,Ne, ima ih mnogo i ii emo zajedno i kupiemo lepe haljine i ti e u njima biti lepa." " Ja bih vi e volela da ostanemo u hotelu, a da po aljemo nekoga da kupi haljine. Gde se nalazy hotel?" " Na trgu del Kaljao. Provodiemo mnogo vre-mena u toj sobi u hotelu. U njoj se n alazy prostran krevet sa czistim czar avima i u kupatilu ima tople tekue vode i ima dva ormana i ja u dr ati svoje stvari u jednom, a ti e uzeti drugi. I u njoj su veli ki iroki prozori koji se otvore, a napolju, na ulicy, prolee. A ja znam i mesta gd e se dobro jede, koja su tajna, ali gde je hrana odliczna, i radnje u kojima ima jo vina i viskija. A dr aemo ne to za jelo i u sobi kad budemo gladni a i viskija, ka d za- elim da ne to popijem da imam, a tebi emo ku-piti manzanilje." " Hou da probam tvoj viski." " ALL te ko ga je nabaviti, a ti voli manza-nilju." " Zadr i ti svoj viski, Roberto", recze ona., ,O, ja te vrlo mnogo volim. Tebe i tvoj viski koji neu piti. Kakvo sy ti prase." " Ne, probae ga. Ali nije za ene." " A ja u onda samo ono to je za ene", recze Marija., ,Tamo u postelji -nosyu svoju venczanu spavaicu." " Ne. Kupiu ti razliczite none ko ulje i pid a-me ako njih vi e voli ." 456 " Kupiu sedam svadbenih ko ulja", recze ona., ,Po jednu za svaki dan. A kupiu i teb i jednu czistu svadbenu nonu ko ulju. Pere li kad svoju ko u-Iju?" " Ponekad." 9tJa u odr avati czistou i me au ti viski s vo dom kao to sam to radila kod El Sorda. N bavi-u maslinki i slanih raczia i le nika da jede uz pie i ostaemo u sobi mesec dana i neemo nikako iz-lazyti iz nje. Ako budem u stanju da te primim", recze ona, nesren a odjednom. " To nije ni ta", recze joj Robert D ordan. Stvarno nije ni ta. Mo da sy jednom bila p ovredzie-na i sad se tamo nalazy o iljak koji te dalje boli. To je mogue. Sve takve stvari prodziu. A pored toga u Madridu ima dobrih lekara, ako stvarno ne to bude. " " Ali ranije je sve bilo u redu", recze ona molei. f,To znaczi da e opet sve biti dobro." \

" Onda da opet priczamo o Madridu." Ona savi svoje noge oko njegovih i protrlja vrh glave o nje-govo rame., ,Ali, zar neu biti ru na tamo sa ovako pod i anom glavom p a e me se stideti?" " Ne. Ti sy Ijupka. Ti ima divno lice i lepo telo, dugo i lako, i ko a ti je glatk a i boje tamnog zlata i svako e poku ati da te preotme." " Qu va, da me preotme", recze ona., ,Nikad me, do smrti, nee vi e nijedan czovek n i tai. Da me preotme od tebe! Qu va!" " Ali mnogi e poku ati. videe /' " videe da te volim i znae da je isto tako opasno dotai se mene kao i staviti ruku u kazan 457 rastopljenog olova. Ali ti? Kad vidi lepe ene istog obrazovanja? Nee li me se stidet i?" " Nikad. I o eniu se tobom." " Ako hoe ", recze ona., ,Ali po to i inacze vi e nemamo crkvu, ne znam je li to va no." " Ja bih eleo da se venczamo." " Kako god eli . Ali slu aj. Ako ikad budemo u zemlji u kojoj jo postoji crkva, mogli bismo se mo da u njoj venczati." " U mojoj zemlji postoji jo uvek crkva", recze joj on., ,Tamo se mo emo u njoj ven czati, ako to za tebe ne to znaczi. Ja nisam nikad bio o enjen. Ne-ma smetnje." " Drago mi je to nisy bio enjen", recze ona., ,Ali mi je drago i to zna one stvari o kojima sy mi govorio, jer to znaczi da sy bio s mnogim enama, a Pilar mi je rek la da su takvi mu karcy jedino u sta-nju da budu mu evi. Ali sad vi e nee s drugim 7 na ma? Jer to bi me ubilo." " Nikad nisam i ao s mnogim enama", recze on iskreno., ,Dok tebe nisam upoznao, ni sam verovao da mogu duboko da volim." Milovala ga je po licu i onda mu rukama obu-hvatila glavu., ,Mora da sy mnoge po znavao." " Nisam ih voleo." " Slu aj. Pilar mi je ne to rekla -" " Ka i." " Ne. Bolje je da ti ne ka em. Priczajmo opet o Madridu." " ta sy to htela rei?" " Neu da ti ka em." ,Jvlo da je bolje da ka e ako je ne to va no." " Misli li da je va no?" 458 " Ali otkud ti to zna kad ne zna ta je?" " Po tvom naczinu." " Onda neu skrivati od tebe. Pilar mi je rekla da emo svi sutra izginuti i da ti to isto tako dob-ro zna kao i ona, i da tome ne pridaje znaczaja. To nije rekla da bi te kritikovala, nego zato to ti se divila." " Ona je to rekla?" ka e on. Luda kuczka, pomi-sli on, onda recze " ,To su samo njena govnasta ba-janja. Tako govore stare piljarice i kafanske kuka-vice. To je prljava gadost." On oseti kako se znoji ispod pazuha i kako mu se znoj sliva iz medziu ruku i tela i recze samom sebi, tako, ti se boji , a? i gla-sno recze " ,O na je sujeverna kuczka dziubretom umr-Ijane nju ke. Priczajmo opet o Madridu." " Onda ti ni ta ne zna o tom?" ,JDabome da ne znam. Nemoj trtljati takve be-smislice", recze on upotrebljavajui jaczi, ru an izraz. Ali ovog puta kad su govorili o Madridu nije vi- e mogao da se prenese u fantazyra nje. Sad je pro-sto lagao devojku i sebe da bi mu pro la ta no pre bitke, i znao je to. Svidzialo mu se, ali rasko je pro la. Ali je poczeo iznova. " Mislio sam o tvojoj kosy", recze on. "1 ta mo- emo da uradimo s njom. vidim ona sad raste svud po glavi kao krzno ivotinje i prijatno je po milovati je i lepa je i gusta i di e se kao ito pod vetrom kad predziem rukom preko nje." " Predzii rukom po njoj." On stavi ruku i zadr a je i produ i da pricza nje-nom grlu, a oseao je kako se njegov o grlo ste e., ,Ali u Madridu, mislio sam, mo emo zajedno otii 459

do frizera i on mo e da je lepo pod i a sa strane i pozadi, ovako kao moju i bie zgodni je za grad dok ti kosa ne poraste." " Onda u licziti na tebe", rece ona i dr ala ga je czvrsto uza se. "1 onda neu nika d hteti da je pro-menim." " Ne. Ona e celo vreme rasti i to je samo zato da bude uredna u poczetku dok ti ne poraste. Ko liko vremena je potrebno da ti poraste dugaczka?" " Ba dugaczka?" " Ne. Mislim do ramena. Ja bih eleo da je no sy te du ine." " Kao Garbo u bioskopu?" " Da", recze on promuklo. Sad se opsena opet vraala naglim zaletom i on je hteo da potpuno bude u njoj. Dr al a ga je sad i on joj se predao i produ io., ,Tako e ti se pu tati ravno do ramena i u vijae se na krajevima kao to se morski talas uvija, i bie boje zreloga ita, a lice b oje starog zlata, a tvoje oczi one boje koje jedino mogu da budu prema kosy i ko i , zlatne s tamnim pegama, i ja u povlacziti tvoju glavu unazad i gle-dati ti u oc zi i dr ati te uza se -" " Gde?" " Bilo gde. Gde se budemo nalazyli. Koliko vre-mena treba da ti kosa poraste?" " Ne znam, jer je ranije nisam nikad sekla. Ali mislim da e za est mesecy toliko porasti da mi bude sasvim ispod uva, a za godinu dana onoliko koliko eli . Ali zna l i ta e se prvo desyti?" " Recy mi." " Biemo u velikom czistom krevetu u tvojoj slavnoj sobi, u na em slavnom hotelu i sedeemo za460 jedno na na em slavnom krevetu i gledaemo se u ogledalu na armoiru i tamo e se videti ti i tamo u se videti ja u ogledalu, i onda u se ja okrenuti ovako i staviti ti r uku ovako, i onda u te poljubiti ovako." Onda su le ali mirno u noi, vrelo bolni, ukru-eni, priljubljeni jedno uz drugo, i dr ei nju Ro-bert D ordan je dr ao tesno uza se sve one stvari za koje je znao da se nika d ne mogu desyti, i pro-du avao je to namerno i rekao " ,Zecziu, neemo uvek iveti u tom hotelu." " Za to ne?" " Mo emo dobiti stan u Madridu u ulicy koja ide pored parka de Buen Retiro. Znam jednu Ame-rikanku koja je izdavala name tene stanove pre po-kreta i znam ta treba u raditi da se takav stan do bije po ceni po kojoj se izdavao pre pokreta. Tu ima stanova koji gledaju na park i s prozora mo e videti czitav park; gvozdenu ogradu, vrtove, ljun-kovite staze, i drvee s dubokim senkama i mnogo vodoskoka, a sad su k estenovi u cvetu. U Madridu mo emo etati po parku i veslati na jezeru, ako ima vode u njemu." " Za to ne bi bilo vode?" " Ispustili su je pro log novembra, jer je pred-stavljala znak za avione kad su d olazyli da bombar-duju. Ali verujem da u njemu sad opet ima vode. Nisam syguran, Ali czak i ako nema vode, mo emo da etamo kroz czitav park dalje od jezera, i ima jedan deo koji je kao uma s drveem iz svih kraje-va sveta sa imenima ispisanim na njima, s natpisy-xna koje je to drvo i odakle je." 461 " A ja u gotovo odmah da idem u bioskop", re-cze Marija., ,Ali to s drveem izgled a vrlo zanimljivo i sva u im imena naucziti zajedno s tobom, ako bu-dem mogla da pamtim." " Ona nisu kao u muzeju", recze Robert D ordan., ,Ona rastu prirodno, a ima i mal ih brda u parku i jedan deo parka je kao d ungla. A ispod njega je va ar knjiga i du trotoara ima na stotine atri sa polovnim knjigama i sad, od pokreta, ima mnogo kn jiga, ukradenih za vreme pljaczkanja bombardo-vanih kua i iz fa isticzkih kua, koje su oni, kad su ih pokrali, doneli na va ar knjiga. Kad bih samo imao vremena u Mad ridu mogao bih provesti czi-tav dan svakog dana pored tezgi s knjigama kao to sam to nekad pre pokreta radio." " Dok ti bude poseivao va ar knjiga ja u se zanimati uredzienjem stana", recze Marij a., ,Hoemo li imati dovoljno novaca da dr imo slu avku?" " Svakako. Dove u Petru koja radi u hotelu, ako ti se dopadne. Ona dobro kuva i cz

ista je. Jeo sam tamo sa novinarima za koje kuva. Oni imaju elektriene pei u soba ma." " Ako ti se svidzia", recze Marija. "111 ja mogu nai nekoga. Ali zar ti nee poslom biti mnogo vremena napolju? Nee mi dozvoliti da idem s tobom kad vr i posao kao to j e ovaj." " Mo da u dobiti neki posao u Madridu. Ja ovaj posao vr im sad ve dugo vremena i bori m se od samog poczetka pokreta. Mo da e mi dati neki posao sad u Madridu. Nisam to nikad tra io. Bio sam uvek ili na frontu ili na ovakvom poslu." " Zna li, dok se nisam sreo s tobom, nisam nikad ni ta tra io. Niti i ta eleo. Niti mis lio mao 462 czem drugom do o pokretu i dobijanju rata. Zaista sam bio vrlo czist u svojim na stojanjima. Mnogo sam radio i sad volim tebe i", on to sad recze obu-hvatajui sve ono to nee biti " ,ja te volim kao sve ono za to se borimo. volim te kao to se vol i sloboda i dostojanstvo i prava svih Ijudi na rad i pravo da ne budu gladni. vo lim te kao to volim Madrid koji smo branili i kao to volim sve moje drugove koji s u poginuli. A mnogi su poginuli. Mno-gi. Mnogi. Ti ne mo e ni da zamisli koliko njih . Ali ja te volim kao to volim najvi e na svetu, i volim te jo vi e. vrlo mnogo te vol im, zecziu. vi e nego to mogu da ti ka em. Ali sad ti govorim da ti bar malo ka em. Nika d nisam imao enu, a sad imam tebe za enu i srean sam." " Biu ti to mogu bolja ena", recze Marija. "Jasno, ja nisam za to vaspitavana, ali u poku- ati da to nadoknadim. Ako ivimo u Madridu, do bro. Ako moramo iveti u nekom drugom mestu, dobro. Ako ne ivimo nigde, a ja mogu da idem s tobom, jo bolje. Ako idemo u tvoju zemlju na-ucziu da govorim engleski kao pravi Englez. Pro-ucziu njih ovo pona anje i pona au se ba kao i oni." "Bie vrlo sme na." " Svakako. Praviu gre ke, ali ti e mi rei i nikad ih neu praviti dvaput, ili mo da na dva-put. Onda, ako se u tvojoj zemlji za eli na e hrane, kuvau ti. I onda u ii u kolu nauczim da budem ena, ako postoji takva kola, i ako se takve stvari ucze." " Postoje takve kole, ali ti takvo kolovanje nee biti potrebno." 463 " Pilar mi je rekla da misli da takve kole po stoje u tvojoj zemlji. Ona je czit ala o njima u ne-kim novinama. I rekla mi je da moram da uczim engleski i da ga moram dobro govoriti da me se ti ne bi stideo." " Kad ti je to rekla?" " Danas dok smo pakovale. Stalno mi je pri-czala ta treba da radim pa da ti bude m ena." Izgleda da i ona ima nameru da ide u Madrid, pomisli Robert D ordan, i recze " , ta ti je jo rekla?" " Rekla je da moram pazyti na telo i czuvati li-niju kao da sam borac s bikovim a. Rekla je da je to vrlo va no." " Jeste", recze Robert D ordan., ,Ali o tom ne mora da brine jo mnogo godina." " Ne. Ona je rekla da ene na e rase moraju uvek na to da paze, jer to mo e da naidzi e iznenada. Kazala mi je da je i ona nekad bila vitka kao ja, ali da u njeno vre me ene nisu radile gimnastiku. Rekla mi je koje ve be treba da radim i da ne smem m nogo da jedem. Rekla mi je koje stvari da ne jedem. Ali sam zaboravila i morau je ponovo pitati." Krompir", recze on. " Da", produ i ona., ,Krompir i pr ene stvari. A kad sam joj kazala da oseam taj bol , rekla je da ti ne smem rei i da moram podneti bol i da ti ne ka em. Ali ja sam ti rekla, jer neu nikad da te la em i jer sam se pla ila da ne pomisli da vi e ne mo emo da do ivimo radost zajedno i da se ono to je bilo gore u brdima, nije istinski ni desy lo." " Dobro sy uradila to sy mi rekla." 464 " Istinski? Jer ja se stidim i uradiu za tebe sve to eli . Pilar mi je kazala ta se s ve mo e za mu a uraditi." " Nema potrebe da se ma ta uradi. to do iv-Ijujemo, do ivljujemo zajedniczki, i pazyem o to i czuvati. Ja te volim ovako, dok le im pored tebe i dodirujem te i znam da s y ti stvarno ovde i kad hude opet zdrava, do iveemo."

" Ali zar nema potrebe za koje ja mogu da se postaram? Ona mi je objasnila." " Ne. Mi emo imati sve te potrebe zajedno. Ja van tebe nemam drugih potreba." " Tako je jo bolje za mene. Ali shvati da u ja uvek ucziniti to ti eli . Ali mi mora ei, jer sam ja velika neznalica, i mnogo toga to mi je ona ispriczala ja nisam sas vim jasno shvatila. Jer me je bilo stid da pitam, a ona je mnogostrana i vrlo mu dra." " Zecziu", recze on., ,Ti sy divna." " Qu va", recze ona., ,Ali naucziti sve to je jed-noj eni potrebno da zna, i to on og dana kad se jedan logor rastura i dok se pakuje za sutra nju bitku i dok se tu gore vodi druga bitka sasvim je neobiczno i ako budem pravila gre ke mora mi rei jer ja te volim. Mo da sam ja pogre no zapamtila stvari, a mnogo toga to mi je rekla vrl o je slo eno." " Sta ti je jo rekla?" " Pues, toliko mnogo stvari da ih se ne seam. Rekla mi je da ti ka em ta su sa mnom radili, ako ikad pocznem o tom ponovo da mislim, jer sy ti dobar czovek i da sy to ve sve shvatio. Ali da je bolje o tom nikad ne govoriti, ukoliko mi ne naidzi e 30 Ernest Hemingvej, Iv 465 to kao neka mora, kao to je nailazylo ranije, i da se onda tog otresem priczajui s tobom o tom." " Da li te to jo mori?" " Ne. Otkako smo prvi put bili zajedno kao da se nije nikad ni desylo. Mada uve k oseam tugu za roditeljima. Ali to e uvek ostati. Ali htela bih da zna ne to, to treb a da zna zbog svog ponosa, ako ti ikad budem ena. Nikad se nikom nisam podala. Uve k sam se borila i uvek je bilo potrebno da budu dvojica ili i vi e njih da izvr e na sylje nada mnom. Jedan bi mi sedeo na glavi i dr ao me. Govorim ti ovo zbog tvog p onosa." " Ti sy moj ponos. Ne priczaj o tom." " Ne, ja govorim o tvome ponosu, jer czovek mo-ra da bude ponosan na svoju enu. I jo ne to. Moj otac je bio predsednik seoske op tine i vrlo czastan czovek. Moja maj ka je bila po tena ena i dobra ka-tolikinja i oni su je streljali zajedno s ocem, z bog politike mog oca koji je bio republikanac. videla sam kako su ih streljali, moj otac je viknuo " viva la Repiiblica!' kad su ga streljali stajao je pored z yda na e seoske klanice. " Moja majka je stajala pored istog zyda i rekla je " Ziveo moj mu koji je pred sednik op tine ovog sela', i ja sam se nadala da ee i mene streljati i bila sam re i la da viknem " viva la Repiiblica y vivan mis padres1, ali nisu me streljali ne go umesto toga uradili sa mnom ono. " Slu aj. Ispriczau ti jednu stvar po to se ona ticze nas. Posle streljanja kod mata dera, oni su nas, rodziake koji su to videli a nisu streljani, odveli od matader a uzbrdo do glavnog trga u mestu. Skoro svi su plakali, samo neki su onemeli od onog to su 466 videli i suze su im presu ile. Ja sama nisam mogla da placzem. Ja nisam primetila t a se desylo jer sam pred oczima stalno imala oca i majku u trenutku kad su pucal i u njih i majku kad je rekla " Ziveo moj mu koji je predsednik op tine ovog sela' , i to mi se zadr alo u glavi kao krik koji ne mo e da ne-stane i koji se stalno pon avlja, Moja majka nije bila republikanka i nije mogla rei " viva la Repiib-lica' , nego jedino da ivi moj otac koji je le ao tamo, licem prema zemlji, pored njenih nogu. " Ali to je rekla, rekla je vrlo glasno, kao kri-kom, i onda su oni pucali i ona je pala i ja sam poku ala da napustim red i da joj pridziem, ali smo svi bili vez ani. Streljanje su izvr ili Ijudi iz guardia cyvil, oni su stajali i czekali da i dalje streljaju, kad su nas falangisti poterali uzbrdo ostavljajui guar-dia cyvil es naslonjene na pu ke i ostavljajui sve le eve tamo pored zyda. Bili smo vezani za r uke u dugoj liniji, devojke i ene i oni su nas terali uz brdo i kroz ulice do trg a i na trgu su nas zaustavili ispred berbernice koja je stajala na trgu prekoput a op tinske zgrade. " Onda su nas dva czoveka pogledali i jedan je rekao " Ovo je erka predsednika

op tine', a drugi je rekao, JPocznimo s njom/ " Onda mi preseko e u e, na jednoj i na drugoj rucy, i jedan recze ostalima " ve ite ih ponovo', i ta dvojica me uhvati e za mi ke, odvedo e u berber-nicu, podigo e me, sta vi e me na stolicu i dr ahu me tiu " videla sam svoje lice u berberskom ogledalu i lica onih koji su me dr ali i tro jice drugih koji su se nagnuli nada mnom i nisam poznavala nije467 dno od tih lica, ja sam u ogieaaiu vikala ali oni su videli samo mene. I bilo je kao da sy na zubarskoj stolicy i da ima mnogo zubara i da su svi ludi. Svoje li ce sam jedva mogla prepoznati, jer ga je bol toliko bio izmenio, ali gledala sam ga i znala da je moje. Ali moj bol je bio toliko veliki da se nisam uop te pla ila i nisam imala nikakvog drugog oseanja izuzev bola. "U to vreme nosyla sam pletenice i, dok sam gledala u ogledalo, videla sam kako jedan od njih uhvati jednu moju pletenicu, di e je i povucze tako da sam odjednom osetila bol kroz svoju tugu i onda je odsecze brijaczem uz samu glavu. I onda sa m se videla u ogledalu sa jednom pletenicom i czuperkom tamo gde je bila druga. Onda on odsecze i drugu pletenicu ne vukui je i brijacz mi rasecze malo uvo i vid eh kako mi krv curi iz ranice. Ose-a li pod prstom o iljak?" "Da. Ali zar ne bi bilo bolje ne govoriti o tom?" "To nije ni ta. Neu govoriti o onom to je stra no. Tako je on odsekao obe pletenice br ijaczem sasvim uz potiljak i ostali su se smejali i ja nisam oseala czak ni ranic u na uvu i onda on stade preda me i udari me po licu pletenicama dok su me ostal a dvojica dr ala i recze " Ovako mi zaredziujemo crvene kaludzierice. Ovo e ti pok azati kako da se sjedini sa svojom proleterskom braom. Nevesto crvenog Hrista! "A onda me je ponovo, i ponovo, udarao po li-cu pletenicama koje su pre bile moj e, i onda ih obe ugura meni u usta i omota mi ih czvrsto oko vrata vezujui ih poz adi da bi mi zapu io usta, a dvojica koja su me dr ala smejala su se. "1 svi koji su to videli smejali su se, i Kaa sam ih ja videla u ogledalu kako s e smeju poczela sam da placzem jer dotad sam bila suvi e sledziena u sebi od strel janja, i nisam bila u stanju da placzem. "Onda jedan od njih, onaj koji mi je zapu io usta, predzie ma inom za i anje preko moje glave; najpre od czela sve do potiljka, a onda unakrst pre-ko temena i onda pre ko cele glave sasvim do iza uva i oni su me dr ali tako, da sam se celo vreme dok su to radili, mogla videti u berberskom ogle-dalu i, dok sam gledala nisam mogla da verujem i plakala sam i plakala sam, ali nisam mogla da gledam ustranu od u as a nad licem sa otvorenim ustima i pletenicama uguranim u njih i glavom koja je p ostajala gola pod ma inom za i anje. "1 kad je onaj s ma inom za i anje zavr io, on uze fla icu sa jodom sa berberinove police (oni su ubili i berberina po to je pripadao syndikatu, i on je le ao na pragu duansk ih vrata i oni su me podigli preko njega kad su me uvodili) i sa stak-lenom ipczi com koja se nalazyla u fla icy dodirnu mi uvo tamo gde je bila posekotina i jedva osetan bol dopre do mene kroz moj jad i u as. "Onda on stade ispred mene i napisa mi jodom U H P. na czelo, ispisujui slova pol ako i pa ljivo kao da je umetnik i videla sam sve to se de ava u ogledalu i nisam vi e plakala, jer mi se srce sle-dilo zbog oca i majke, i ovo to mi se sad de avalo znal a sam da nije ni ta. "Onda, kad je zavr io ispisyvanje slova, falan-gist koraknu unazad i pogleda me is pitujui svoje delo i onda ostavi fla icu s jodom i uze ma inu za i anje i recze " Slede , i oni me izvedo e iz berber-

468 469 nice dr ei me czvrsto za ruke i ja sam se spotakla o berberina koji je jo le ao nauzna k na dovratku, syva lica, i mi se skoro sukobismo sa Gracyjom Koncepcyon, mojom najboljom drugaricom, koju su njih dvojica vukli unutra, i kad me je videla nije me prepoznala i onda me je prepoznala i krik-nula, i czula sam njen vrisak celo vreme dok su me gurali preko trga, i gurnuli u kapiju i vodili uz stepenice op ti nske zgrade do kancelarije mogoca gde su me polo ili na divan. I tu su izvr ili one stvari nada mnom." "Zecziu moj", recze Robert D ordan i dr a e je uza se to je ne nije i bli e mogao. Ali bi

e pun mr nje kao to bi bio svaki czovek. "Nemoj vi e priczati o tom. Nemoj mi govorit i, jer vi e ne mogu da podnesem mr nju." Ona je le ala ukoczena i hladna u njegovom na-ruczju i rekla, "Ne. Neu ti vi e pricza ti o tom. Ali oni su zli Ijudi i volela bih kad bih mogla da zaje-dno s tobom ub ijem nekoga od njih. Ali ispriczala sam ti to samo zbog tvog ponosa, ako jednom bu-dem tvoja ena. Tako da razume ." "Drago mi je to sy mi rekla", recze on., Jer sutra, ako bude sree mnogo eemo ih po biti." "Ali hoemo li ubiti i nekog falangistu? Oni su to uradili sa mnom." f,Oni se ne tuku", recze on sumorno. "Oni ubi-jaju u pozadini. Oni se ne biju u borbama." "Ali zar ih ne mo emo ubijati na neki naczin? Mnogo bih elela da ubijem nekoga." / ,Ja sam ih ubijao", recze on. "1 opet emo ih ubijati. Ubijali smo ih u vozovima." "volela bih da idem s tobom u neKu aKcyju na voz", recze Marija. "0nda, kad me j e Pilar dovela sa voza, bila sam malo luda. Da li ti je rekla kakva sam bila?" "Da. Nemoj priczati o tom." "Glava kao da mi je bila mrtva od neke tupo-sti i jedino sam umela da placzem. A li ima jo jedna stvar koju moram da ti ispriczam. To moram. Onda se mo da nee o eniti s a mnom. Ali, Roberto, ako ne bude eleo da se o eni sa mnom, ne bismo li ipak mogli bi ti uvek zajedno?" ,Ja u se o eniti s tobom." "Ne. Zaboravila sam ovo. Mo da nee . Mo da nikad neu moi da ti rodim ni syna ni ker, je ilar ka e ako bih mogla, to bi se ve desylo posle svih stvari koje su uczinili. Mor am ti to rei. O, ne znam, za to sam to zaboravila." "To nije va no, zecziu", recze on. "Na prvom mestu to ne mora da bude taczno. To sa mo doktor mo e da ka e. Onda, ja ne bih ni eleo da dovodim na svet ovakav kakav jeste ni syna ni ker. A onda, tebi dajem svu Ijubav koju posedujem." ,Ja bih volela da rodim tvog syna i tvoju ker", recze mu ona., L kako svet mo e da postane bolji ako mi ne budemo imali dece koja e se boriti protiv fa ista?" "Ti"f recze on. "volim te. Cuje li? A sad mo-ramo spavati, zecziu. Jer ja moram us tati mnogo pre zore, a u ovom mesecu svie vrlo rano." "Onda je li sve u redu s ovom poslednjom stvari? Mo emo li ipak da se venczamo?" 470 471 "Mi smo venczani, sada. Ja te venczavam. Ti sy moja ena. Ali, hajde, spavaj, zecz iu moj, jer ima-mo jo malo vremena." "1 hoemo li se stvarno venczati? Ne samo ova-ko reczima?" "Stvarno." "Onda u spavati i razmi ljati o tom ako se probudim." "1 ja." "Laku no, moj mu u." "Laku no", recze on. "Laku no, moja eno." Czuo je kako di e pravilno i ravnomerao i znao je da spava, i on je le ao budan i vr lo mirno ne elei da je svojim kretanjem probudi. Razmi ljao je o onom to mu nije pric zala i le ao je pun mr nje i zadovoljan to e sutra ujutru biti ubijanja. Ali ni ta ne sm em primati liczno, pomisli on. Samo, kako se mogu saczuvati od tog? Ja znam da smo i mi s njima radili stra ne st vari. Ali zato to smo bili neupueni i nismo umeli bolje. Ali oni su to radili name rno i s cyljem. Oni koji su to ra-dili poslednji su izdanak onog to je njihovo va spi-tanje moglo da proizvede. To je cvee panskog vi-te tva. Kakvi li su samo. Kakvi psy poczev i od Kor-teza, Pizara, Menendeza de Avila - preko Enrika Listera pa do Pabla. I kakav sjajan narod. Nema ni boljeg a ni goreg naroda na svetu. Ni Ijuba znijeg naroda ni svirepijeg. I ko ih razume? Ja ne, jer da ih razumem oprostio b ih sve to. Razumeti znaczi oprostiti. To nije istina. Opra tanje je preteranost. O pra tanje je hri anska ideja, a panija nije nikad bila hri anska zemlja. Ona je uvek imala svoj spe-cyjalan idol obo avanja czak i unut ar crkve. Otra virgen mas. Mislim da su zato morali da uni te device svojih neprij atelja. Dabome, kod njih je to dublje, kod panskih verskih fanatika, nego kod naroda. Narod se razvija van crkve, jer crkva je ve-zana s vladom, a vlada je uvek

bila trula. To je je-dina zemlja u koju reformacyja nije nikad prodrla. Oni sad plaaju za inkvizycyju, u redu. Pa to je stvar za razmi ljanje. Ne to to ti skre-e misli sa briga o sutra njem zadatku. To je zdra-vije nego pretvarati se i fantazyrati. Bo e, koliko je noas fantazyrao. I Pilar se pretvara celog dana. Sigurno. A ta, ako ih sutra sve pobiju? Zar je to va no, samo ako most dignu u vazduh kako treba. Jedino to treba sutra da urade. Ne, nije. Ne mo e to raditi do u beskonacznost. Ali niko ni ne misli da mora iveti ve czno. Mo da sam ja pro iveo sav svoj ivot u tri dana, pomisli on. Ako je to taczno, v oleo bih da smo poslednju no proveli drukczije. Ali poslednje noi nikad ne valjaju . Ni ta to je poslednje ne valja. Da, po slednje reczi su ponekad lepe. "viva moj m u koji je predsednik op tine", su lepe reczi. Znao je da su lepe, jer su mu odjeknule celim biem kad ih je izgovorio. On se nag nu i poljubi Mariju koja se ne probudi. Na engleskom on pro- apta, "voleo bih da s e o enim tobom, zecziu. vrlo sam ponosan na tvoju porodicu." 472 473 Glava XXXII Iste te noi bilo je mnogo sveta u Madridu, u hotelu Gajlord. Pred hotelska vrata sti e automobil na kome su farovi bili obojeni plavo, i jedan mali czovek u crnim jahaim czizmama, syvim jahaim czak- irama i u vrlo kratkom do grla zakopczanom kaputu izydzie, odvrati pozdrav stra arima dok je otva-rao vrata, klimnu glavom tajnom policajcu koji je sedeo za vratarevim stolom i udzie u lift. Unutra su sedela n a stolicama dva stra ara, jedan s jedne, a dragi s druge strane mramorom oblo enog h ola i oni samo digo e glave kad je mali czovek pro ao po red njih ka vratima lifta. Njihov posao je bio da opipaju svakog koga ne poznaju, po kukovima, is-pod pazuh a, po stra njim d epovima, da vide da osoba koja ulazy ne nosy pi tolj, pa ako ga nosy , da ga pregledaju zajedno sa vratarom. Ali oni su vrlo dobro poznavali malog cz oveka u jahaim czizmama i jedva su i pogledali kad je on pro ao pored njih. Odeljenje u kome je u Gajlordu iveo bilo je puno sveta kad je u ao. Ljudi su sedeli i stajali unaokolo i razgovarali kao u nekom salonu, i mu- karcy i ene su pili vot ku, viski sa sodom, i pivo iz malih cza a koje su punili iz velikog krczaga. Cze-t iri czoveka bila su u uniformi. Ostali su imali na sebi nepromoczive ili ko ne kap ute, tri ene su no syle obiczne haljine za ulicu, dok je czetvrta, koja je bila s tra no mr ava i tamna, imala na sebi neku vrstu strogo krojene milicyonerske uniform e sa suk-njom i visokim czizmama ispod nje. Kad je u ao u sobu, Karkov odmah pridzie eni u uniformi, pokloni joj se i rukova se . To je bila njegova ena i on joj je rekao ne to na ruskom to niko nije mogao da czuje, i za tren utak je nestala ona drskost koju je imao u oczima kad je u ao u sobu. Onda se ona opet upali kad je ugledao glavu mahagoni boje i Ijubavno-leno lice dobro gradzie ne devojke koja mu je bila Ijubavnica i on se u krat-kim i odmerenim koracyma up uti k njoj, pokloni se, rukova se, tako da niko ne bi mogao rei da to nije podra av anje onog naczina na koji se pozdravio sa enom. Njegova ena nije gledala za njim k ad se uputio preko sobe. Stajala je sa jednim visokim, lepim, panskim oficyrom, r azgovarali su ruski. "Tvoja velika Ijubav se pomalo goji", recze Kar-kov devojcy. "Svi na i heroji se g oje sada kad se pribli ujemo drugoj godini." Nije gledao u czoveka o kom je govori o. "Tako sy gadan da e biti Ijubomoran i na tu abu krastaczu", recze mu devojka veselo . Govorila mu je nemaczki. "Mogu li poi sutra s tobom u ofanzyvu?" ,Ne. A i nema nikakve ofanzyve." "Svako zna za nju", recze devojka. "Nemoj biti toliko tajanstven. Dolores ide. J a u poi s njom ili sa Karmen. Mnogo sveta ide." ,4di s onim ko hoe da te povede", recze Kar-kov., Ja neu." Onda se okrenu devojcy i upita je ozbiljno. "Ko ti je to rekao? Ka i taczno." "Rihard", recze ona ozbiljno. Karkov sle e ramenima i ostavi je. "Karkove", zovnu ga uczljivim glasom jedan czo-vek srednjeg rasta, syvog te kog i p odnadulog lica

474 475 i podbulih kesyca oko ocziju i opu tene donje usne" "Jeste li czuli dobre vesti?" Karkov mu pridzie i czovek recze, "Tek sam ih do bio. Nema ni deset minuta. Sjaj no. Ceo dan se fa- isti bore izmedziu sebe blizu Segovije. Bili su pri-syljeni da ugu e pobune vatrom iz pu komitraljeza i mitraljeza. Posle podne su bombardovali svo je sopstvene trupe avionima." "Istina je", recze czovek podnadulih ocziju. "Sa-ma Dolores je donela tu vest. S ama je do la ovamo s tom ve u i blistala je neverovatnom rado u, ni-sam je nikad takvu v ideo. Po blistanju na njenom licu se videlo da je vest istinita. Na tom divnom l icu - " recze on srean. "Na tom divnom licu", recze Karkov bezbojnim glasom. "Da ste je samo mogli czuti", recze czovek pod-nadulih ocziju. "vest je zraczila iz nje svetlo u koja nije od ovog sveta. Po glasu sy joj mogao poznati istinitost onog to govori. Staviu je u czlanak za Izvestija. Za mene je to bio jedan od najvei h tre-nutaka ovog rata, kad sam czuo taj izve taj izgovo-ren tim divnim glasom u k ome se me aju samilost, saucze e i istina. Dobrota i istina zracze iz nje kao iz isti nske narodne svetice. Ne zovu je bez razloga La Pasyonarija." "Ne zovu je bez razloga", recze Karkov tupim glasom. "Najbolje da to odmah napi et e za Izve-stija pre nego to zaboravite taj lepi zavr etak." >yNa raczun takve ene ne treba se aliti. Czak ni takav cynik kao to ste vi", recze czovek podnadulih ocziju. "Samo da ste bili ovde i czuli je i vi-deli njeno lice." "Taj divan glas", recze Karkov. "To divno lice. Napi ite to", recze mu. "Nemojte m eni priczati. Ne-mojte tro iti czitave odlomke na mene. Idite i pi ite odmah." "Ne ba odmah." "Mislim da je bolje", recze Karkov i pogleda ga, a onda pogleda ustranu. Czovek podnadulih ocziju je jo nekoliko minuta stajao tu dr ei cza u votke, njegove oczi, ona ko podnadule, kao da su bile ap-sorbovane lepotom koju tek to je video i czuo, i onda napusti sobu da to napi e. Karkov onda pridzie drugom czoveku czetrdeset osmih godina, koji je bio malen, z depast, veselog iz-gleda, bledo plavih ocziju, plave kose koja se pro-redziivala i veselih usta pod utim, bodljikavim br-kovima. Taj czovek je bio u uniformi. Bi o je divi-zyjski komandant i Madziar. "Da li sy bio tu kad je Dolores bila ovde?" upita Karkov czoveka. " ta je to?" "Ne to o fa istima koji se bore izmedziu sebe. Lepo, ako je istina." ,dzinogo se govori o sutra njem danu/ "Skandalozno. Sve novinare bi trebalo postre-Ijati kao i veinu sveta u ovoj sobi, a naroczito onog prokletog nemaczkog intriganta, Riharda. Ma ko da je tom nedel jnom fiiggleru dao komandu nad jed-nom czitavom brigadom trebalo bi ga streljati . Mo da bi trebalo streljati i tebe i mene. Mo da", na-smeja se general. "Ipak nemo j to predlo iti." 476 477 "To je stvar o kojoj nikad ne volim da govo rim", recze Karkov. "Onaj Amerikanac , koji ponekad ovamo dolazy, nalazy se tamo. Ti ga zna , D or-dan, on je sa partizan skom grupom. On je tamo, gde ka u da se to de ava." "Dobro, trebalo bi da nam on doturi izve taj 0 tom do veczeras", recze general. "Oni dole me ne trpe, inacze bih oti ao i izvideo stvar za tebe. On radi sa Golcom na tome, zar ne? videe Golca sutra." "Sutra izjutra." "Sklanjaj mu se s puta ukoliko stvar ne ide dobro", recze general. "On mrzy vas kopilad ba kao 1 ja. Mada on ima bolju narav," "A ono -"

"verovatno fa isti imaju manevre", recze gene-ral. "Dobro, videemo da li Golc mo e da ih natera na manevrisanje. Neka se Golc oproba. Naterali smo ih onda na manevri sanje kod Gvadalahare." "Czujem da i ti putuje ", recze Karkov pokazu-jui svoje rdziave zube kad se nasmeja o. General se odjednom naljuti. "1 ja. Sad se i o meni govori. I o svim nama, uvek. Taj prljavi krug spletaka. C zovek koji bi umeo da dr i jezyk za zubima, mogao bi spasti ovu ze-mlju, kad bi u to verovao da mo e." "Tvoj prijatelj Prieto ume da dr i jezyk za zu-bima." "Ali on ne veruje da mo e da pobedi. Kako mo e pobediti bez vere u narod?" "To ti re i", recze Karkov. "Idem malo da spa-vam." On ode iz sobe pune dima i ogovaranja u stra -nju spavau sobu, i sede na postelju i skide czizme. Czuo ih je jo uvek kako priczaju i zato zatvori vrata i otvori pro zor. Nije ni hteo da se svlaczi jer je ve u dva sata morao krenuti pored Kolmenar e, Cercede i Navaracede do fronta gde e Golc ujutru otpoczeti napad. Glava XXXIII Bila su dva sata nou kad ga Pilar probudi. Kad ga je najpre dotakla rukom, on pom isli da je Marija i on se okrete k njoj i recze, "Zecziu." Onda ga ena svojom veli kom rukom protrese za rame i on se odjednom potpuno i apsolutno rasani i ruka mu dohvati dr ku pi tolja koji je le ao pored nje-gove gole desne noge i sav je bio nape t kao otko czen pi tolj. U mraku vide da je to Pilar i on pogleda u ka-zaljke na svom rucznom satu i vide ih kako se svetle pod sasvim malim uglom jedna pored druge na gornjem delu sata i vide da je tek dva sata, i recze, " ta ti se desylo, eno?" "Pablo je nestao", recze mu krupna ena. Robert D ordan navucze pantalone i cypele. Ma-rija se nije bila probudila. "Kad?" upita on. "Pre jednog sata moi biti." "1?" "Uzeo je ne to tvojeM, recze ena ojadziena. "Tako. Sta?" 478 479 "Ne znam", recze. "Hodi i vidi." Po mraku odo e do ulaza u peinu, provuko e se ispod ebeta i udzio e. Robert D ordan je i za njom, peina je mirisala na uga enu vatru, Ijude ko ji spavaju i rdziav vazduh, i on je osvetljavao put d epnom lampom da ne bi nagazyo na nekog od onih koji su sp avali na tlu. Anselmo se probudi i recze, "Je li vreme?" "Ne", pro apta Robert D ordan. "Spavaj stari." Dva d aka su bila pri uzglavlju Pilarine postelje koja je bila odvojena od ostalog dela peine jednim obe enim ebetom. Postelja je imala neki ustajao miris, na isu eni z noj, muczno sladak, kao to miri- u indijanski kreveti, i Robert D ordan oseti to dok je kleczao na njemu i osvetljavao lampom svoja dva d aka. Na svakom se od vrha do dna nalazyo veliki prorez. Dr ei lampu u levoj rucy, Robert D ordan opipa prvi d ak des nom rukom. To je bio onaj u kome je nosyo svoj d ak za spavanje i on nije ni treba lo da bude naroczito pun. I nije bio vrlo pun. Bilo je u njemu jo ne to ice, ali cze tvrtasta drvena kutija sa upaljaczem je nestala, isto tako i kutija od cygara sa pa ljivo uvijenim i zapakovanim detona-torima. A nije bilo ni limene kutije sa po klopcem koji se uvrtao i u kojoj su bile kapisle i upaljiva vrpca. Robert D ordan opipa drugi d ak. Bio je jo pun eksplozyva. Mo da samo jedan paket nedos taje. On ustade i okrenu se prema eni. Imao je ose-anje upljine koje czovek ponekad ima k ad se ujut-ru probudi suvi e rano i koje je skoro sliczno oseanju nesree, takvo oseanje je imao, samo jo hi-Ijadu puta jacze. "1 to ti nazyva czuvanjem materijala", recze on. "Spavala sam s glavom na njima i jednom ru-kom preko njih", recze mu Pilar. "Dobro sy spavala." "Slu aj", recze ena. "On je noczu ustao i ja sam mu rekla " kuda e , Pablo?, Da pi am, no, rekao mi je i ja sam ponovo zaspala. Kad sam se probu-dila nisam znala kolik

o je vremena pro lo, pa sam mislila, kad ga nema, da je oti ao da vidi ta je s konjim a, po svom obiczaju. Onda", dovr i ona sva nesrena, "kad se nije vraao, zabrinula sa m se i onda, zabrinuta, opipala sam d akove da budem sy-gurna da je sve u redu i o setila sam proreze, i onda sam po la k tebi." "Hodi", recze Robert D ordan. Bili su opet napolju i bilo je jo tako blizu po-noi, da se nije jo ni osealo da jutr o dolazy. "Mo e li on izvesti konje nekim drugim putem, a ne pored stra e?" "Ima dva druga puta." "Ko je na vrhu?" "Eladio." Robert D ordan ne recze vi e ni ta dok nisu stigli na livadu gde su konji bili priveza ni da pasu. Na livadi su se nalazyla tri konja koja su pasla. ve-liki lisan i sy vac su oti li. " ta misli , pre koliko vremena je oti ao?" 9Mora da ima ve jedan sat." "Onda, to ti je, to ti je", recze Robert D ordan. "Idem da uzmem ono to je ostalo u mojim d ako vima i onda na spavanje." 480 31 Ernest Hemingvej 481 "Ja u ih czuvati." "Que va, ti da e ih czuvati. Ti sy ih ve jednom czuvala." "Ingles", recze ena. " to se ticze toga, ja se ose-am kao i ti. Nema na svetu stvari koju ne bih uczi-nila, samo da ti ih donesem natrag. Nema potrebe da me vredzia . Pablo nas je oboje izdao." Kad ona to recze, Robert D ordan shvati da ne sme sebi dozvoliti taj luksuz da bud e zajedljiv, da ne sme da se svadzia s tom enom. Mora da saradziuje s njom tog is tog dana od koga su dva sata ve pro la. On joj stavi ruku na rame. "Nije to ni ta, Pi-lar", recze on. "Ono to je nestalo ni je va no. Na-praviemo ne to drugo to e isto tako poslu iti." "Ali ta je uzeo? Ona mu se ponovo nasme i, i sme ila se iskre-no i lepo svojim o trim usnama i velikim ustima, onda recze: "Ti sy meni vrlo drag, Ingles." "Sad mi nije do toga", recze on. "Ni ti, ni Dios." "Da", recze Pilar suvim apatom. "Znam. Samo sam elela da ti to ka em. I nemoj brinut i. Sve e-mo vrlo dobro izvesti." 512 33 Ernest Heminrrvej, Iv 513 "Za to ne?" recze Robert D ordan i najtanji sloj ko e na njegovom licu zahvati osmeh. "Daborne da hoemo. Sve e biti dobro." "Kad emo krenuti?" upita Pilar. Robert D ordan pogleda na sat. "Sad", recze on. On dodade jedan od d akova Anselmu. "Kako sy stari?" upita ga. Starac je taman zavr avao zarezyvanje posled-njih klinova koje je pravio prema pri merku to mu ga je Robert D ordan dao. Oni su bili prekobrojni, u sluczaju da ustreb aju. "Dobro", recze starac i klimnu glavom. "Dosad, vrlo dobro." On ispru i ruku. "Gled aj", recze i na-sme i se. Ruke su mu bile savr eno mirne. "Bueno, y que?" recze mu Robert D ordan. "Ja uvek mogu dr ati czitavu ruku i da mi b ude mirna. Pru i prst." Anselmo pru i prst. Prst mu je drhtao. On po gleda Roberta D ordana i zatrese glavom . "1 moj", pokaza mu Robert D ordan. "Uvek. To je prirodno." "Za mene nije", recze Fernando. On pru i ka- iprst desne ruke da im poka e. Onda leve. "Mo e li pljunuti?" upita ga Agustin i nami-gnu Robertu D ordanu.

Fernando se ishraknu i pljunu gordo na tlo pe-ine, onda rastra pljuvaczku nogom p o zemlji. "Ti prljava mazgo", recze mu Pilar. "Pljuj u va-tru ako hoe da proverava svoju hrab rost." "Ne bih pljuvao na zemlju, Pilar, da ne napu- tamo ovo mesto." "Pazy danas gde pljuje ", recze mu Pilar. "Mo da e pljunuti na mesto s kojeg nee otii. "Ova govori kao crna maczka", recze Agustin. On je oseao neku nervoznu potrebu da se ali to je bio drugi vid onog to su svi oseali. " alim se", recze Pilar. "1 ja", recze Agustin. "Ali me cago en la leche, ali biu srean kad poczne." "Gde je Ciganin?" upita Robert D ordan Ela-dija. "Kod konja", recze Eladio. "Mo e ga videti sa ulaza u peinu." "Kako je on?M Eladio se nasme i. "Mnogo se pla i", recze on. Bolje se oseao kad je govorio o tudzie m strahu. "Slu aj, Ingles", pocze Pilar. Robert D ordan okrete pogled k njoj i kad je pogledao vide kako ona zynu, i kako joj lice dobi neverovatan izraz i on skoczi ka otvor u peine i ma i se za pi tolj. Tamo je, gurnuv i ebe jednom rukom u stranu, sa krat-kom c evi strojnice cziji je skrivacz plamena virio iz-nad njegovog ramena, stajao Pab lo, nizak, irok, obrasla lica i svojim crvenkasto obrubljenim oczima nije gledao ni u koga odredzieno. "Ti -" recze Pilar ne verujui. "Ti." "Ja", recze Pablo mirno. I udzie u peinu. "Hola, Ingles", recze on. "Doveo sam petoricu sa konjima iz Eliasove i Alihandro ve dru ine." , upaljacz i detonatori?" recze Robert D ordan. "1 ostali materijal?" "Bacyo sam ih niz liticu u reku", recze Pablo jo uvek ne gledajui nikoga. "Ali sam mislio da se i bomba mo e upotrebiti kao detonator." 514 515 "1 ja sam", recze Robert D ordan. "Ima li ta da se popije?" upita Pablo umorno. Robert D ordan mu dodade fla u i on pocze brzo piti, onda obrisa usta nadlanicom. " ta je s tobom?" upita Pilar. "Nada", recze Pablo bri ui ponovo usta. "Ni- ta. vratio sam se." "Pa ta?" "Ni ta. Bio je trenutak slabosti. Oti ao sam, ali sam se vratio". Okrenuo se Robertu D ordanu. "En el fondo no soy cobarde", recze on. "U su tini nisa m kukavica." Ali sy ne to drugo, pomisli Robert D ordan. avo me odneo ako nisy. Ali drago mi je to te vi-dim, pasji syne. "Samo pet sam ih mogao dobiti od Eliasa i Ali-handra", recze Pablo. "Jahao sam o tkako sam oti- ao odavde. vas devetoro ne biste nikad mogli ono da izvr ite. Nikad. Shvatio sam to pro le noi kad je Ingles objasnio. Nikad. Njih ima sedam i kaplar na donjem stra arskom mestu. A ta misli da do-dzie do uzbune i da se bore?" On sad pogleda Roberta D ordana. "Kad sam oti ao mislio sam da ete shvatiti da je to nemo-gue i da ete odustati. Onda, kad sam bacyo ma-terijal, video sam stvari drukc zije." "Drago mi je to te vidim", recze Robert D or-dan. On mu pridzie. "Poslu iemo se bombam a. Bi-e u redu. Ostalo nije va no." "Ne", recze Pablo. "Ni ta ja nisam uradio zbog tebe. Ti nosy nesreu. Sve ovo dolazy zbog tebe. I sa Sordom. Ali kad sam bacyo tvoj materijal, ose-tio sam se suvi e us amljen." "Majku ti -" "Onda sam odjahao da pronadziem jo neke da bi se to izvr ilo s uspehom. Doveo sam n ajbolje do kojih sam mogao da dodziem. Ostavio sam ih na vr-hu da bih mogao najp re s vama da razgovaram. Oni misle da sam ja vodzia." "1 jesy", recze Pilar. "Ako eli ." Pablo je pogle-da i ne recze ni ta. Onda recze mir no i jednostavno. "Mnogo sam razmi ljao posle onog to se desylo sa Sordom. Mislim d

a ako ve moramo svr iti mo ramo svr iti zajedno. A tebe, Ingles. Tebe mrzym jer sy na m ovo doneo." "Ali Pablo -" pocze Fernando, kome su d epo vi bili puni granata, a d ak s mecyma bi o prebaczen preko ramena, bri ui parczetom hleba czanak sa gu-la em, "zar ti ne veruj e da e se akcyja izvr iti sa uspehom? Pretpro le sy veczeri rekao da veruje da hoe." "Daj mu jo gula a", recze Pilar pakosno Mari-ji. Onda Pablu, s pogledom koji je ome k ao. "1 ta-ko, ti sy se vratio?" "Da, eno", recze Pablo. "Pa, dobrodo ao", recze Pilar. "Nisam verovala da sy takva ni tarija." "Kad sam ono uradziio osetio sam toliku usam-Ijenost da je nisam mogao podneti", recze joj Pa-blo mirno. "Da je nisy mogao podneti", naruga mu se ona. "Koju ne mo e podneti ni petnaest min uta." "Ne rugaj se, eno. vratio sam se." "1 dobrodo ao", recze ona. "Zar nisy czuo kad sam ti to prvi put po elela? Popij kaf u i da kre-nemo. Ova komedija me ve zamara." 516 517 ;,Je li to kafa?" upita Pablo. "Svakako", recze Fernando. "Daj mi kafu, Marija", recze Pablo. "Kako sy?" nije je gledao. "Dobro", recze Marija i donese mu olju kafe. "Hoe li gula a?" Pablo zatrese glavom. "No me gusta estar solo", produ i Pablo da obja njava Pilar kao da se ostali nisu ni nalazyli tu. "Ne svidzia mi se da budem sam. Sabes? Jucze ceo dan radei za dobro svih nisam se oseao usamljen. Ali pro le noi. Hombre! Oue mal lo pase!" "Tvoj prethodnik czuveni Juda Iskariot se obe-syo;, recze mu Pilar. "Nemoj tako razgovarati sa mnom, eno", re-cze Pablo. "Zar ne vidi ? Ja sam se vrati o. Ne pri-czaj o Judi i slicznim stvarima. Ja sam se vratio." "Kakvi su to Ijudi koje sy doveo?" upita ga Pi-lar. "Jesy doveo bar ne to to je vre delo dovoditi?" "Son buenos", recze Pablo. On iskoristi priliku i pogleda Pilar u lice, pa onda u stranu. "Buenos y bobos. Dobri i glupi. Spremni da umru i sve ostalo. Po tvom ukusu. Ona kvi kakve ti volis." Pablo ponovo pogleda Pilar u oczi i ovog puta ne skrenu pogled. Produ io je da gle da pravo svo-jim malim, crveno obrubljenim svinjskim oczima. "Ti", recze ona i njen suhi glas postade opet bla- i. ;,Ti. verujem ako je czovek jednom ne to imao u sebi, uvek ne to od tog ostane u njemu." "Listo", recze Pablo, gledajui je sada pravo i otvoreno. "Spreman sam na 0110 to d ana nji dan mo e da donese." "verujem da sy se vratio", recze Pilar. "verujem. Ali czovecze, bio sy suvi e dale ko oti ao." "Daj mi tvoju fla u da malo gucnem", recze Pa-blo Robertu D ordanu. "1 onda da krene mo." Glava XXXIX Po mraku su se popeli kroz umu na brdo, do prolaza na vrhu. Bili su svi te ko natov areni i spo ro su se penjali. I konji su bili natovareni, nosyli su teret na sed lima. "Mo emo ih rasteretiti ako bude potrebno", rekla je Pilar. "Ali sa ovim, ako ga za dr imo, mo- emo stvoriti drugi logor." 9fA ostatak municyje?" upitao je Robert D or-dan dok su vezyvali teret. "U onim bisagama na sedlu." Robert D ordan oseti te inu svog tereta, oseti kako mu kaput cziji su d epovi bili pun i granata za-te e vrat, oseti te inu pi tolja na boku i punih d e-pova na pantalonama u kojima su se nalazyli ar- eri za pu komitraljez. U ustima je oseao ukus kafe, u desnoj rucy je nosyo pu komitraljez, a levom rukom je podigao jaku na kaputu da bi umanj io pritisak uprtacza. "Ingls", recze mu Pablo, idui sasvim pored njega u mraku. " ta je, czovecze?"

"Ovi koje sam doveo veruju da emo imati us-peha zato to sam ih ja doveo", recze Pa blo. "Ne-moj ni ta da govori to bi ih razoczaralo." 518 519 "Dobro", recze Robert D ordan. "Ali uczinimo da stvar uspe." "Oni imaju pet konja, sabes?" recze Pablo o-prezno. "Dobro", recze Robert D ordan. "Dr aemo sve konje zajedno." "Dobro", recze Pablo, i ni ta vi e. Nisam verovao, moj Pablo, da sy na putu za Tarsus do iveo potpuno preobra enje, pomi sli Ro-bert D ordan. Ne. Tvoj povratak je pravo czudo. Ne verujem da e biti ma kakv ih te koa da te po-svetimo. "S ovom petoricom u uni titi donju stra u, to bi Sordo uradio", recze Pablo. "Presei u u i povui u se k mostu kao to smo se dogovorili." U svemu ovome smo govorili pre desetak mi-nuta, pomisli Robert D ordan, czudi me z a to sad "Postoji mogunost da se povuczemo u Gredos", recze Pablo. "Stvarno, mnogo sam o t om razmi- ljao." verujem da ti je poslednjih pet minuta opet ne to sevnulo u glavi, pomisli Robert D ordan. Po novo sy do ao do nekog otkrovenja. Ali ne poku a-vaj da me ubedziuje da i m ene zove sobom. Ne, Pablo. Nemoj od mene tra iti da ti suvi e verujem. Od trenutka kad je Pablo u ao u peinu i re-kao da je doveo jo pet Ijudi Robert D ordan se sve bolje oseao. Kad je ponovo video Pabla kao da je nestalo tragicznog izgle da koji je, kako je izgledalo, dobila czitava operacyja otkako je poczeo da pada sneg, a otkako se Pablo vratio nije imao oseanje da mu se vratila srea, jer nije verovao ni u kakvu sreu, nego da je czitava stvar sad krenula nabolje i da je sad bila ostvarljiva. Bio je gotovo syguran da nee uspeti, a sad je oseao kako u njetnu raste pouzdanje kao to guma poczinje da se nadima kad se polako pum pa. Najpre gotovo nije oseao raz-liku, mada se ona nesumnjivo zaczinjala, kao kad poczne pumpati gumu i ona se poczne malo nadi-mati i ta razlika je nailazyla upo rno kao plima ili sok u drvetu, dok ne poczne da osea pravo nesta-janje strepnje, to se czesto, pre akcyje, pretvara u oseanje stvarne sree. To je bio najvei dar koji je posedovao, naj-vei talenat koji ga je osposobljavao z a rat; ta spo-sobnost ne da ne vidi nego da prezyre svaki eventu-alni rdziav kra j. Tu osobinu je uni tavala suvi e ve-lika odgovornost za druge ili nu nost da se pred u-zme ne to to je rdziavo planirano ili lo e zami ljeno. U takvim sluczajevima nije mog ao da bude ravno-du an prema rdziavom zavr etku i neuspehu. Nije u pitanju mogunost d a se njemu ne to desy, to bi mogao prezreti. Znao je da on liczno nije ni ta, i znao je da smrt nije ni ta. On je to istinski znao, bolje nego ma ta drugo. U nekoliko poslednjih dana je shvatio da on sa drugom osobom mo e da bude sve. Ali, unutra, u sebi, znao je da je to izuze-tak. Ono to smo mi do iveli, pomisli on. U tom sam im ao mnogo sree. To mi je dato, mo da, jer ga nikad nisam tra io. To se ne mo e oduzeti n iti izgubiti. Ali to je pro lo i s tim je svr eno sad, jutros, i sad treba da izvr imo svoj posao. A ti, recze on sebi, drago mi je to vidim da ti se vraa ono to ti je neko vreme ned ostajalo. Ali dole sy se priliczno lo e pokazao. Neko vreme me je tamo bilo prilic zno stid zbog tebe. Samo to sam ja

520 521 bio ti. Nije postojao nikakav ja koji bi te osudziivao. Obojica smo bili rdziavi . Ti i ja i mi obojica. Ostavi se sad toga. Ne misli vi e kao izofreniczar. Sad budi jedan u jedno vreme. Sad sy opet zdrav. Ali slu- aj, ne sme czitavog dana mislit i na devojku. Ti sad ne mo e ni ta da uradi da je za titi nego samo da je dr i po stran ovoga a ti to radi . Oczigledno e biti mnogo konja, ukoliko je verovati znacyma. Na jbolja stvar koju mo e da uradi za nju jeste da izvr i svoj zadatak dobro i brzo, i da se izvucze iz njega, a razmi ljanje o njoj samo e ti smetati u tom. Zato nemoj uop te misliti na nju. Po to je o tom razmislio on priczeka Mariju da dodzie zajedno sa Pilar, Rafaelom i konjima.

"Hej, guapa", viknu joj on u mraku. "Kako sy?" "Dobro sam, Roberto", recze ona. "Ne brini se ni za ta", recze joj on preme ta-jui pu ku u levu ruku i staviv i joj ruku na rame. "Ne brinem se", recze ona. "Sve je dobro organizovano", recze joj on. "Ra-fael e ostati s tobom kod konja." "Ja bih radije bila s tobom." "Ne. Ti sy najkorisnija kod konja." "Dobro", recze ona. "Biu tamo." Ba tada zarza jedan konj, i sa otvorenog mo-sta dole na czistini izmedziu stena o dgovori mu drugi konj, i rzanje mu se pretvori u visok oStar ispre-kidan drhtaj. Robert D ordan ugleda ispred sebe syluetu no-vih konja. On po uri napred i s Pablom dodzie do njih. Ljudi su stajali pored konja. "Salud", recze Robert D ordan. "Salud", odgovori e oni u mraku. Nije im mo gao videti lica. "0vo je Ingles koji ide s nama", recze Pablo. iner." Niko ni ta ne rece na to. Mo da su u mraku klimnuli glavom. "Da idemo", recze jedan czovek. "Skoro e dan." ,Jesy li ti poneo granata?" upita drugi. Mnogo", recze Pablo. "Snabdeete se njima kad ostavimo ivotinje." "Onda da krenemo", recze drugi. "Czekamo ovde ve pola noi." "Hola Pilar", recze drugi kad ena naidzie. "Que me maten, ako to nije Pepe", recze Pilar hrapavim glasom. "Kako sy ti, czob anine?" "Dobro", recze on. "Dentro de la gravedad." "Kojeg konja ja e ?" upita ga Pilar. "Pablovog syvca", recze czovek., yDobar je to konj." "De", recze drugi czovek. "Da idemo. Nema ni- ta od priczanja." "Kako sy ti, Elicyo?" recze mu Pilar dok je uz-jahivao. "Kako mogu da budem?" recze on grubo. "De, eno, da idemo, imamo dosta posla." Pablo pojaha velikog ridziana. "utite i hajdete za mnom", recze on. "Odve u vas do mesta na kome emo ostaviti konje. " 522 523 Glava XL Dok je Robert D ordan spavao, dok je pravio planove kako e razoriti most i dok je b io s Mari-jom, Andres je malo naprcdovao. Do republikanskih linija, kroz czitav kraj i fa isticzke linije putovao je brzo kao to putuje seljak u dobroj fizyczkoj k on-dicyji koji dobro poznaje kraj, tako da i po mraku mo e brzo da se kree. Ali, ka d se jednom na ao iza republikanskih linija i lo je vrlo sporo. U teoriji trebalo je samo da poka e propusni-cu koju mu je dao Robert D ordan na koj oj je bio udaren peczat SIM i poruku koja nosy isti ig, pa da ga odmah propuste p rema mestu opredcljenja. Ali najpre je sreo komandira czcte na frontu koji je po smatrao czitav njegov zadatak sa gotovo sovinim nepo veren j em. On je sa tim czetnim komandirom oti ao u tab bataljona, gde je komandant bataljona, koji je pre pokreta bio brica, bio pun odu evljenja kad je czuo izve taj o njegovom zadatku. Taj komandant koji se zvao Gomez, psovao je czetnog komandira zbog nje gove gluposti, tap ao Andresa po ledziima, dao mu lo e rakije i ispriczao mu da je o n, biv i brica, uvek elco da bude guerrillero. Onda je digao adziu-tanta, predao mu bataljori, poslao posylnog da pro-budi motocyklistu i da ga dovede. Umesto da p o alje Andresa sa motocyklistom u tab brigade, Go-mcz odluczi da ga tamo sam odvez e da bi ubrzao stvari i zajedno sa Andrcsom, koji se czvrsto dr ao za sedi te ispred scbe, 011 pojuri odskakujui po planinskom putu izrovanom od bombi kroz drvored v clikih stabala. U svetlosti motocykla videli su se okreczeni delovi stabala i ona mesta na deblima gde su i krecz i kora bili ogulj eni i okrznuti gelerima gra-nata i mecyma jo iz vremena borbe koja se na tom putu vodila prvog leta, kad je pokret poczeo. Oni zaokrenu e u malo planinsko letovali t e s razbije-nim krovovima gde se nalazyo tab brigade i Gomez zakoczi motocykl kao

trkacz na blatnoj stazy i naslo-ni ga uza zyd kue gde jedan sanjivi stra ar stade mirno kad Gomez prodzie pored njega i udzie u veliku sobu u kojoj su zydovi bili pokriveni mapama i gde je jedan vrlo pospani oficyr sa zelenim titom nad oczima sedeo za stolom, na kom se nalazyla lampa za czitanje, dva telefona i primerak l ista Mundo Obrero. Taj oficyr pogleda Gomeza i recze: "Za to sy ti ovde? Zar nikad nisy czuo za telef on?" "Moram videti potpukovnika", recze Gomez. "Radi se o vrlo ozbiljnoj stvari." On spava", recze oficyr. "video sam svetlost tvog bicykla na czitavu milju. Hoe li da nas bom-barduju?" "Pozovi potpukovnika", recze Gomez. "Radi se o krajnje ozbiljnoj stvari." "On spava, ka em ti", recze oficyr. "Kakav je to bandit s tobom?" pokaza on glavom na Andresa. "On je guerrillero s druge strane linije i nosy poruku od velike va nosti generalu Golcu koji ko manduje napadom to e se izvr iti ujutru iza Na-vacerade", recze Gomez uzbudzieno i toplo. "Probudi Teniente-Coronela za Ijubav bo ju." Oficyr ga pogleda umornim oczima zasenjenim zelenim celuloidom. 524 525 ;;Svi ste vi ludi", recze on. "Ne znam ja iii za kakvog generala Golca, ni za ka kav napad. vodi tog sportistu i vrati se u svoj bataljon." "Digni Teniente-Coronela, ka em ti", recze Go mez i Andres vide kako su mu se usta skupila. "Idi j. .. se", recze mu oficyr leno i okrenu se u stranu. Gomez izvadi svoj te ki pi tolj 9 mm, tipa Star, iz futrole i uperi ga u oficyrovo r ame. "Di i ga, ti fa isticzko kopile", recze on. "Di i ga, ili u te ubiti." "Smiri se", recze oficyr. "Svi vi berberi se lako uzbudziujete." Andres vide u svetlosti lampe za czitanje kako se Gomezu zgrczi lice od mr nje. Al i jedino to je re-kao bi, "Di i ga." "Posylni", viknu oficyr prezrivim glasom. Jedan vojnik dodzie na vrata i pozdravi i izydzie. "verenica je kod njega", recze oficyr i vrati se czitanju novina. "Bie mu sygurno vrlo drago to vas vidi." "Tipovi kao ti onemoguavaju svaki napor da se dobije rat", recze Gomez oficyru. Oficyr nije na njega obraao pa nju. Onda, dok je czitao, vi e kao za sebe, primeti, " Kako su czudne ove novine!" "Za to onda ne czita El Debate? To su tvoje novine", recze mu Gomez imenujui glavni katoli-czkokonzervativni organ koji je izlazyo u Madridu pre pokreta. "Ne zaboravi da sam ja stariji oficyr i da moj izve taj o tebi ne to znaczi", recze oficyr i ne gledajui ga. "Ja nikad nisam czitao El Debate. Ne optu- uj la no." "Ne. Citao sy ABC", recze Gomez. "Jo je armija puna takvog trule a. Takvih profesyo nalaca kao to sy ti. Ali nee uvek tako biti. Nalazymo se izmedziu neznalica i cyni ka. Ali mi emo vaspitati prve i uklo niti ove druge." " ;Oczistiti, to je recz koju tra i ", recze oficyr ne gledajui ga nikako. "Ovde javl jaju o daljem czi e-nju tvojih slavnih Rusa. U ovoj epohi cziste bolje od gorke sol i." "Nazovi to kako god hoe ", recze Gomez Iju-tito. "Kako god hoe , samo da se likvidiraj u tak-vi kao to sy ti." "Likvidiraju", recze oficyr bezobrazno kao da go-vori samom sebi. "Jo jedna recz koja nema niczeg kastilijanskog u sebi." "Da se streljaju onda", recze Gomez. "To je ka-stilijanski. Razume li to?" ,J)a, czovecze, ali nemoj govoriti tako glasno. Ima ih jo u tabu brigade koji spav aju pored Teniente--Coronela i tvoja uzbudzienost me gnjavi. Zbog toga sam se uv ek sam brijao. Nisam nikad voleo razgo vor." Gomez pogleda Andresa i zatrese glavom. Oczi su mu syjale onom vlagom koju izazy vaju bes i mr nja. Ali on odmahnu glavom i ne recze ni ta ostavljajui sve to za neku priliku u budunosti. Nakupio je on mnogo toga za ovu godinu i po u kojoj se podig

ao do ranga komandanta bataljona u Sieri i sad, kad je potpukovnik u ao u sobu u s vojoj pid ami, on se ukruti i salutira. 526 527 Si Potpukovnik Miranda, koji je bio niskog rasta, syvog lica, koji je sav ivot prove o u vojscy, koji je izgubio Ijubav svoje ene u Madridu, a u Maroku izgubio dobru probavu, i postao republikanac kad je video da ne mo e da se rastavi od ene (o po-p ravcy stomaka nije nikad moglo biti ni reczi) stu-pio je u gradzianski rat kao p otpukovnik. Imao je jednu jedinu ambicyju: da zavr i rat u istom rangu. Dobro je b ranio Sieru i eleo je da ga tamo ostave da je brani ako bi kad bila napadnuta. U ratu se oseao mnogo zdraviji, verovatno zbog prisylnog smanjenja jela u obroku, i mao je ogromnu koliczinu sode bikarbone, uvecze je pio viski, a njegova Ijubav-n ica, stara dvadeset i tri godine, imala je bebu, kao to su imale i sve devojke ko je su poczele kao milicyanas u julu pro le godine, a sad kad je u ao u sobu, klimnu glavom u odzdrav Gomezu i pru i mu ruku. " ta te vodi ovamo, Gomez?" upita on i onda, oficyru za stolom koji mu je bio ef op erativnog odeljenja, recze, "molim te, Pepe, daj mi cygaretu." Gomez mu pokaza Andresove isprave i poruku. Potpukovnik pogleda brzo salvaconduc to, pogleda Andrcsa, klimnu glavom i nasme i se, a onda pogle-cla po udno pismo. Opi pa mu peczat, proveri ga prstom i predade Andresu i propusnicu i pismo. "Je li ivot vrlo te ak u brdima?" upita on. ,;Nije, potpukovnicze", recze Andres. "Da li ti je reczeno blizu kojeg mesta e nai tab generala Golca?" "U blizyni Navacerade, potpukovnicze", recze An-dres., Jngles mi je rekao da e bi ti negde u blizyni Navacerade iza linija, tamo udesno." igles?" upita potpukovnik mirn koji se nalazy kod nas kao miner." ovnik mahnu glavom. To je jo jedna neobja njiva osobina ovog rata. "Ing-y nalazy kod nas kao miner." / jbolje, Gomez, da ga ti odveze motorom, recze potpukovnik. "Napi i mu o tar salvacond ucto Iza Estado Mayor generala Golca, i daj meni da pot-jpi em", recze on oficyru sa zelenim titom od celu-Joida. "Napi i na ma ini, Pepe. Evo pojedinosti", on i Andre su da mu doda svoju propusnicu, "i va peczata." On se okrenu Gomezu. "Bie ti no n e to o tro noas. I to je opravdano. Lju-md aju biti vrlo oprezni kad se planira ofanz yva. Napisau vam to o trije mogu." On recze Andresu vrlo IJ tbazno, "Treba li ti ne to ? Jesti ili piti?" potpukovnicze, recze Andres. "Nisam gla-dan\Na poslednjem komandnom polo aju su mi da-y ak i da jo pijem bilo bi mi muka." a li sy video neki pokret ili aktivnost pr delu fronta dok sy prolazyo?" upita potpi dresa ucztivo. ilo je kao i obiczno , potpukovnicze. 10/ mese"Da li sam te ja sreo u Cercedilji pre tr /ca?" upita ga potpukovnik. "Da, potpukovnicze." po ra"Mislio sam", potpukovnik ga potap menu. "Bio sy sa onim starcem Anselmom. Kako j e / otpukovnik. Oficyr proczita i potpisa. \ ; / 529 "Dobro je, potpukovnicze", Dobro, drago mi je", recze Dkdtza ta jvkucao 34 Ev<riest Hei\ingv/j, Iv "Sad morate brzo ii", recze on Gomezu i Andresu. "Koristi svetiljke. Ni ta se nee de syti zbog jednog jedinog motora i mora biti pa ljiv. Pozdravi daiga generala Golca. Sreli smo se posle Pegerinosa." Ru-kova se sa obojicom. "Zakopczaj isprave ispo d ko- ulje", recze on. "Kad sy na motoru jako duva." Kad su izy li on ode do kabineta, izvadi jednu cza u i fla u i nali sebi malo viskija

i onda uli obicz-ne vode iz jednog zemljanog krczaga koji je stajao na podu pore d zyda. Onda dr ei cza u i pijuckajui vrlo polako viski stade ispred velike mape na zy du i pocze prouczavati mogunost napada u oblasti iz-nad Navacerade. "Drago mi je to je to palo na Golca, a ne na mene", recze najzad oficyru koji je sedeo za stolom. Oficyr nije odgovorio, i di ui pogled sa mape i po-gledav i oficyra potpukovnik vide da je on zaspao s glavom na rukama. Potpukovnik pridzie stolu i gur-nu oba telefona tako da su oficyru dodirivali glavu sa obe strane. Onda ode do ormana, nali sebi jo jedan viski, stavi vode u nj, i opet pridzie mapi. Andres, dr ei se czvrsto za sedi te na koje je uzjahao Gomez, nagnu glavu prema vetru kad je motocykl uz buczne eksplozyje krenuo u svetlom ra-spr eni mrak seoskog dru ma koji se pravo pru ao ispred njih, i iza koga se dizala crna visyna topola, zarn agljena i uto meka sad kada se put spu tao du korita potoka, i koja se pokazala pono vo u svoj svojoj o trini kad se drum penjao i ispred njih, na raskrsnicama, svetlo st motocykla osvetljavala syve karoserije praznih kamiona koji su nailazyli odoz go. Glava XLI Pablo se zaustavi i sjaha u mraku. Robert D or-dan je czuo um dahtanja kad su sjaha li, i zveku uz-da kad je konj zarnahnuo glavom. Oseao je miris konja i kiseo miri s odee novih Ijudi, odee koja se nije prala i miris dima i ustajalosti od spavanja onih koji su bili u peini. Pablo je stajap sasvim po-red njega i on je oseao baka rni miris ustajalog vina koji se irio od njega, kao ukus bakrenog nov-czia u ustim a. On pripali cygaretu zaklanjajui svetlost rukom, povucze i czu kako Pablo vrlo tiho recze, "Uzmi vreu sa granatama, Pilar, dok mi ne prive emo konje." "Agustine", recze Robert D ordan apatom, "ti i Anselmo idete sad sa mnom ka mostu. Ima li d ak sa okvirima za mdquinu?" "Da", recze Agustin. "Kako da nemam." Robert D ordan ode do mesta gde je Pilar ras-tovarivala jednog konja uz pomo Primit iva. "Slu aj, eno", recze on tiho. " ta je sad?" pro apta ona promuklo otkopcza-vajui kariku na kolanu ispod konjskog tr buha. "Ti razume da se stra a ne sme napasti dok ne czuje bombe?" "Koliko puta misli da mi to mora kazati?" recze Pilar. "Postaje kao neka starica, I ngles." "Samo da proverim stvari", recze Robert D or-dan. "Posle uni tenja stra e vraate se k m ostu, kontroli ete put odozgo i moj levi bok." "Prvi put kad sy to objasnio shvatila sam vrlo dobro i bolje nikad ni neu", pro apt a mu Pilar. "Idi za svojim poslom." 530 531 "Da se niko ni ne makne i ne opali hitac, i ne bacy bombu dok se ne czuje bombar dovanje", recze joj tiho Robert D ordan. ,;Nemoj me vi e gnjaviti", pro apta mu Pilar Ijutito. "Razumela sam to jo kad smo bil i kod Sorda." Robert D ordan pridzie mestu gde je Pablo ve-zyvao konje. "Sputao sam samo one koj i bi se vero vatno upla ili", recze Pablo. "Tako sam ih vezao da e biti odre eni kad se ovo povucze, vidi ?" "Dobro." "Rei u devojcy i Ciganinu kako da postupaju s njima", recze Pablo. Prido lice su odv ojeno stajale u grupi naslonjene na pu ke. "Razume li sve?" upita Robert D ordan. "Kako da ne", recze Pablo. "Uni titi stra u. Pre-sei ice. vratiti se k mostu. tititi mo st dok ga ti ne razru i ." "1 ne poczinjati ni ta dok ne poczne bombardo vanje." "Tako je." "Dobro onda, nek je sa sreom." Pablo ne to progundzia. Onda recze, "A ti e nas tititi maquinom i tvojom malom maquin om dok se budemo vraali, Ingles, a?" "De la primera", recze Robert D ordan. " to bo-Ije budemo mogli."

"Onda", recze Pablo, "ni ta vi e. Ali u tom tre-nutku mora biti vrlo pa ljiv, Ingles. N ee to mo-i uraditi ako ne bude vrlo pa ljiv." "Sam u rukovati maquinom", recze mu Robert D ordan. "Ima li dovoljno iskustva? Jer ne elim da me Agustin ubije, iako mu je stomak pun dobrih na-mera." "Ja imam mnogo iskustva. Zaista. A ako Agu-stin bude rukovao bilo kojom od maqui na pazyu da puca visoko iznad tebe. Iznad, iznad i iznad." "Onda ni ta drugo", recze Pablo. Onda tiho i poverljivo dodade, "jo uvek nemamo dov oljno ko-nja." Kuczkin syne, pomisli Robert D ordan. Ili misli da ga nisam razumeo ve prvi put. ,Ja idem pe ke", recze on. "Konji su tvoja stvar." "Ne, nai e se konj i za tebe, Ingls", recze Pablo tiho. "Bie konja za sve nas." "To je tvoja stvar", recze Robert D ordan. "Me-ne ne mora da raczuna . Ima li dovoljno metaka za tvoju novu maquinu?" "Da", recze Pablo. "Imam sve to je konjanik sa sobom imao. Ispalio sam samo czeti ri metka da je isprobam. Probao sam jucze u planinama." "Idemo sad", recze Robert D ordan. "Moramo tamo stii rano i dobro se za tititi." "Sad svi idemo", recze Pablo. "Suerte, Ingles/ Pitam se samo ta li ovaj kopilan sad planira, recze Robert D ordan. Ali, skoro sam syguran da znam. Pa to je njegova stvar, a ne moja. Hvala bo-gu to ne poznajem te nove Ijude. On pru i ruku i recze, "suerte, Pablo", i stisnu- e jedan drugom ruku u mraku. Robert D ordan je oczekivao, kad je pru ao ru-ku, da e imati oseaj kao da se dotakao n ekog rep-tila ili gubavca. Nije znao kako e Pablova ruka iz532 533 gledati pri dodiru. Ali u mraku Pablo mu je czvrsto i iskreno slisnuo ruku i un mu to uzvrati. Pablo je imao czvrstu ruku u mraku i oseaj koji je ona pro-izvela u Robertu D ordanu bio je najczudniji koji je tog jutra do iveo. Moramo biti savezni cy, sad, po misli on. Uvek se sa saveznicyma mnogo rukuje. A da i ne sporninjemo odlikovanja i Ijubljenje u oba obraza, pomisli on. Drago mi je to ne moramo i to . verujem da svi saveznicy tako oseaju. Oni se uvek mrze au fond. Ali ovaj Pablo je neobiczan czovek. "Suerte, Pablo" recze on i ste e neobicznu, czvrstu i odlucznu ruku. " titiu te dobro . Ne brini." "Zao mi je to sam ti uzeo materijal", recze Pab-lo. "To je bila gadost." "Ali doveo sy ono to nam treba." "Ne mrzym te zbog mosta, Ingles", recze Pablo. "vidim da c uspeti." " ta radiu: vas dvojica. Postajete li marico nes?" recze odjednom Pilar u mraku po red njih. "Sa-mo ti je jo to nedostajalo", recze ona Pablu. "Kreni, Ingles, i skr ati svoje pozdrave pre nego to ti ovaj ukrade i ostatak eksplozyva." "Ti mene, eno, ne razume ", recze Pablo. "In-gles i ja se razumemo." "Tebe niko ne razume, ni Bog, ni tvoja rodziena mater", ree Pilar. "Ni ja. Hajde, Ingles. Pozdravi se s onom tvojom pod i anom i idi. Me cago en tu padre, ali niisli m da je tebe strah da ne ugleda bika." "Tvoju mater", recze Robert D ordan. "Ti je nikad nisy ni imao", pro apta mu veselo Pilar. "Sad hajde jer jedva czekam da to zapoczne-mo i svr imo. Idi sa svojiin Ijudima", recze ona Pablu. "Ko zna koliko vremena e trajati njihova od-lucznost? Ima dvojicu za koje ne b ih ni tebe dala. vodi ih i odlazy." Robert D ordan bacy d ak na ledzia i ode ka ko njima da nadzie Mariju. "Zbogom, guapa", recze Robert D ordan. "vide-emo se uskoro." Sad je imao nestvarno oseanje svega toga, kao da je sve to kazao nekad ranije ili kao da ispraa voz koji odlazy, naroczito kao da ispraa voz i stoji na peronu elezn iczke stanice. Zbogom, Roberto", recze ona. "Dobro se czuvaj." "Dabome da hou", recze on. On se sagnu da je poljubi i d ak mu se s ledzia skotrlja na glavu, tako da je nju dobro lupio czelom. Kad se to desylo znao je da se to ve nekad i ranije desylo.

"Ne placzi", recze on, oseajui se czudno, ne zbog tereta. "Ne placzem", recze ona. "Ali vrati se brzo." ,JNfe uzrujavaj se kad czuje pucnjavu. Mora je biti mnogo." "Ne. Samo brzo dodzii." ,bogom, guapa", recze zbunjeno. "Salud, Roberto." Robert D ordan se nije oseao ovako mlad ot-kako je u Red Lod u seo na voz za Bilingz, odakle se vozom uputio prvi put u kolu. Pla io se odlaska, ali nije eleo da to ma k o zna i, na stanicy, ba pre nego to je kondukter dohvatio jedan sanduk, na koji je trebalo da stane da bi se popeo na stepenice vagona, otac ga je poljubio i reka o mu, "Gospod neka bdi nad tobom i nada mnom dok smo daleko jedan od drugog." Ot ac mu je bio vrlo pobo an czo 534 535 vek i rekao to jednostavno i iskreno. Ali brkovi su mu bili mokri i oczi vla ne od uzbudzienja i Robert D ordan je bio toliko zbunjen svim tim, tim vla -nim, pobo nim z vukom molitve, i oczevim poljupcem pri opro taju, da se odjednom osetio mnogo star i-jim od oca i toliko tu nim zbog njega da je to jed-va mogao da podnese. Kad je voz krenuo on je stajao na zadnjoj plat-formi i posmatrao kako stanica i vodovod postaju sve manji i manji, a ine vezane pragovima su se tamo su avale u jed nu taczku na kojoj su stajali stanica i vodovod, sad sasvim maleni i sytni, a st al-no treskanje ga je odnosylo sve dalje. Koczniczar je rekao, "Izgleda da je tvom tati te -ko pao tvoj odlazak, Bobe?" "Da", rekao je on posmatrajui alfijino grm-Ije koje je raslo izmedziu telegrafskih stubova koji su promicali od ivice nasypa do pra njavog puta koji je i ao pored pru ge. Tra io je divlje koko i. "Nije ti krivo to ide u kolu?" "Ne", rekao je, i to je bila istina. Ranije to ne bi bila istina, ali tog trenutka je bila, i jedino sad, prilikom ov og opro taja osetio se onako mlad kao onda pre polaska voza. Oseao se mlad i vrlo n espretan i rekao je zbogom isto onako nespretno kao kad dziak ka e devojczicy zbog om na njenoj kapiji i ne zna da li da je poljubi ili ne. On-da mu bi jasno da se osea nespretno ne zbog opro- taja nego zbog onog to stoji ispred njega. Zbo-gom je samo deo one neodredzienosti koju je oseao zbog sastanka. Opet te hvata, recze on sebi. Ali ne verujem da bi se svako oseao vrlo mladim pre d tim. On nije hteo da mu daje ime. Hajde, recze on sebi. De, suvi- e je rano za drugo detinjstvo . "Zbogom, guapa", recze on. "Zbogom, zecziu." "Zbogom, moj Roberto", recze ona, a on pridzie mestu gde su Anselmo i Agustin st ajali i recze, "va-monos." Anselmo zabacy svoj te ki d ak na ledzia. Agu-stin, koji je jo od peine nosyo te ki tere t, naslonio se na drvo, a strojnica mu je virila iznad tereta. "Dobro", recze on. "vamonos." I njih trojica krenu e niz brdo. "Buena suerte, don Roberto", recze Fernando kad njih trojica prodzio e pored njega kreui se u koloni po jedan izmedziu drvea. Fernando je czuczao malo dalje, ali je govorio s velikim dostojanstvom. "Buena suerte, i tebi Fernando", recze Robert D ordan. "U svemu to radi ", recze Agustin. "Hvala, don Roberto", recze Fernando ne zbu-njujui se onim to je Agustin rekao. "To je vrlo czudan czovek, Ingls", pro apta Agustin. "verujem", recze Robert D ordan. "Mogu li da ti pomognem? Ti sy se natovario kao k onj." "Dobro mi je", recze Agustin. "Ali, czovecze, sre-an sam to smo poczeli." "Govori tiho", recze Anselmo. "Odsad govori malo i tiho. Oni se, sylazei pa ljivo niz brdo - Anselmo na czelu, za njim Agustin, pa Robert D or dan koji je pa ljivo gazyo da se ne bi okliznuo i oseao pod dzionovima svojih cypel a od konopca suve borove ig-lice, zapeo o koren stabla, pru io ruku i osetio hlad-

536 537 nu metalnu izboczinu na cevi pu komitraljeza i sa-vijene no ice, stao se spu tati popr eko, a cypele su mu se klizale i brazdale tlo, i pru io je opet levu ruku unapred i dotakao hrapavu koru debla, i kad se odupro osetio je glatko mesto pod rukom i pri dnu dlana mu je ruka bila lepljiva od smolastog so ka koji je izbijao iz za seenog dela - oni se tako spusti e strmom po umljenom padinom do onog mesta iznad mos ta sa koga su prvog dana on i An-sclmo vr ili osmatranja. Sad se pred Anselmom ispreczi jedan bor u mra-ku, on uhvati Roberta D ordana za ru ku i pro apta tako tiho da je ovaj jedva mogao da czuje, "Gledaj. Ima vatre u pei." Svetlost se videla dole na onom mestu na kora je Robert D ordan znao da se most sa staje s putom. "Odavde smo posmatrali", recze Anselmo. On uhvati ruku Roberta D ordana i savi je nani e da dodirne malu sve u belegu, nisko na deblu. "Ovo sam ja obele io dok sy ti po smatrao. Nadesno se nalazy mesto na kom sy mislio da stavi maquinu." "Postaviemo je tamo." "Dobro." Oni skinu e d akove i stavi e ih iza stabala i njih dvojica podzio e za Anselmom do zara viii gde je bio niski borik. "Ovde", recze Anselmo. "Ba ovde." "Odavde e po danu", czuczao je Robert D or-dan iza jednog malog drveta i aputao Agust inu, "videti mali deo puta i ulaz na most. videe czitavu du inu mosta i deo puta s d ruge strane dok ne za-okrene iza stene." Agustin ne recze ni ta. "Ti e le ati ovde dok mi budemo vr ili pripre-me za ru enje mosta i pucae na sve to na odozdo ili odozgo." "Gde se nalazy ta vatra?" upita Agustin. "U stra arnicy s ove strane", pro apta Robert D ordan. "Ko e da udari na stra are?" "Starac i ja, kao to sam ti rekao. Ali ako ne uspemo, mora da puca u stra arnicu i u njih ako ih vidi ." "Da. To sy mi rekao." "Posle eksplozyje, kad Pablo s Ijudima naidzie iza te okuke mora pucati iznad nji hovih glava u one koji bi ih gonili. Mora u svakom sluczaju pucati vi-soko kad se oni pojave, da oni drugi ne mogu da dodziu. Razume li?" "Kako ne bi? To je kao to sy syno rekao." "Ima li ta da pita ?" "Ne. Ja imam dva d aka. Napuniu ih gore gde se ne mo e videti, i doneti ih ovamo." "Ali ovde nemoj kopati. Mora se dobro sakri-ti, kao to smo se bili sakrili na vrhu ." "Ne. Doneu u njima zemlje dok je mrak. vide-e . Kad udesym nee se ni ta primeivati." "Ti sy vrlo blizu. Sabes? Po danu se ovo grmlje jasno vidi odozdo." ,Ie brini, Ingles. Kud ti ide ?" "Biu sasvim blizu, dole, sa svojom malom m quinom. Starac e sad prei klisuru da bude spreman da napadne stra arnicu s druge strane, onu koja gleda tamo u onom pravcu." "Onda ni ta vi e, Ingles", recze Agustin. "Salud, Ingles. Ima li duvana?" 538 539 "Ne mo e pu iti, suvi e smo blizu." "Ne. Prosto da ga dr im u ustima. Pu iu docv Robert D ordan mu dade kutiju za cygarete i Agustin uze tri cygarete i zadenu ih za prednji pre-klop svoje niske czobanske k ape. On ra iri tri no i-ce pu komitraljeza i cev stavi u niske borie i pocze pipajui da raspakuje stvari i razme ta ih da mu budu pri rucy. "Nada mas", recze on. "Dobro, ni ta vi e." Anselmo i Robert D ordan ga ostavi e i vrati e se tamo gde su im bili d akovi. "Gde je najbolje da ih ostavimo?" pro apta Robert D ordan. "Ovde, mislim. Ali jesy li syguran da mo e odavde pogoditi stra ara svojom malom maqu

-inom?" "Je li ovo taczno ono mesto gde smo bili onog dana?" "Isto ono drvo", recze Anselmo tako tiho da ga je D ordan jedva mogao da czuje, i znao je da on go-vori ne miczui usne kao to je govorio onda, prvog dana. "Oznaczio sam ga no em." Robert D ordan je opet imao oseanje da se sve to desylo nekad ranije, ali ovog puta je to do lo jer je on ponovio pitanje i Anselmo svoj odgovor. Isto se desylo i sa Agustinom koji je postavio pitanje o stra arima, mada je znao odgovor. "Dovoljno je blizu. Czak suvi e blizu", pro apta on. "Ali svetlost je iza nas. Ovde je sasvim dobro." "Onda ja idem preko klisure da budem na po-lo aju s druge strane", recze Anselmo. Onda kaza, "Izvini, Ingles. Da ne bude nikakve gre ke. Da ne napravim glupost." " ta?" dahnuo je vrlo tiho. "Samo da ponovim, da izvedem stvari kako treba." "Kad ja budem pucao, pucae i ti. Kad sy lik-vidirao svog stra ara prei e preko mosta k meni. Ja u doneti d akove dole, i ti e raditi sve ono to ti ka em u pogledu sme tanja n ja. Sve u ti rei. Ako se meni ma ta desy ti uradi onako kako sam ti pokazao. Radi p olako i dobro, sve dobro uczvrsti drvenim klinovima i czvrsto ve i granate." "Sve mi je jasno", recze Anselmo. "Svega se se-am. Sad idem. titi se dobro kad bud e dan, In-gls." "Kad puca ", recze Robert D ordan, "uzmi naslon i dobro ni ani. Ne misli o njemu kao o czoveku, nego kao o meti, de acuerdo? Ne pucaj u czitavog czoveka, nego u jednu taczku. Pucaj taczno u centar trbuha, ako stoji okrenut prema tebi. U sred ledz ia, ako je okrenut od tebe. Slu aj, stari. Kad ja budem pucao, ako czovek sedi, on e ustati pre nego to potrczi ili Czuczne. Pucaj onda. Ako bude i dalje sedeo, puc aj. Ne czekaj. Ali dobro ni ani. Pridzii na pedesetak me-tara. Ti sy lovac. Za teb e to nije problem." "Uradiu kao to zapoveda ", recze Anselmo. ,J)a. Ja tako naredziujem", recze Robert D ordan. rago mi je to sam se setio da to ka em kao zapovest, pomisli Robert D ordan. To e mu po mo-i. To donekle smanjuje prokletstvo. Bar se nadam. Bar delimiczno. Bio sam zabo ravio ono to mi je is-priczao prvog dana o ubijanju. "Tako ja naredziujem", recze on. "Sad idi." 540 541 "Me voy", recze Anselmo. "Do vidzienja, Ingles." "Do vidzienja, stari", recze Robert D ordan. Seao se svog oca na elezniczkoj stanicy i vla -nosti tog rastanka i nije rekao ni Sa lud, ni zbogom, ni sreno, niti i ta sliczno. "Jesy li obrisao mast iz cevi svoje pu ke, stari?" pro apta on. "Da ne zataji." "U peini", recze Anselmo. "Sve sam ih oczistio ipkom." "Onda do vidzienja", recze Robert D ordan i sta-rac ode bez uma u svojim cypelama o d konopca, napraviv i veliki krug kroz drvee. Robert D ordan je le ao na umskom tlu pu-nom borovih iglica i slu ao je u granama borov a prvo kretanje vetra koji je nailazyo sa zorom. On izvadi magazyn iz strojnice i povucze zatvaracz na-pred i nazad. Onda okrenu strojnicu s otvorenim zatvaracz em i u mraku stavi cev na usne i dunu kroz nju; kad je jezykom dotakao ivicu cev i oseti na me-talu ukus masti i ulja. On nasloni pu ku na do lakticu, sa zatvaracz em okrenutim nagore da ne bi borove iglice ili druga prljav tina u li, i istera palcem napolje iz ar era sve metke na maramicu ko-ju je ra irio ispred sebe. Onda, opipa vajui svaki metak i okreui ga prstima pritisnu i utera pojedi-naczno svaki metak na zad u ar er. Sad je ar er opet bio te ak i on ga ponovo vrati u strojnicu i oseti kako j e kljocnuo kad se smestio. Le e potr-bu ke iza bora sa strojnicom polo enom preko leve ruke posmatrajui svetlost dole ispod sebe. Ponekad je nije video i onda je znao d a se czovek u stra ar-skoj kuicy pomerio i stao ispred pei. Tako je Ro bert D ordan le a o i czekao zoru. Glava XLII Za to vreme, dok je Pablo dojahao s brda na-trag u peinu i dok se czitava grupa s

pu tala do me-sta gde su ostavili konje, Andres je brzo napredovao prema Golcovom t abu. Kad su do li na glavni drum za Navaceradu po kom su se valjali kamioni koji s u se vraali iz planine, nai la je kontrola. Ali kad je Gomez pokazao stra aru propusn icu od pot-pukovnika Mirande i kad je ovaj, osvetliv i je d ep-nom lampom, pokazao d rugom stra aru koji je bio s njim, odmah mu je vrati i pozdravi ga. "Siga", recze on. "Produ ite. Ali bez svetlosti." Motocykl ponovo zabrekta i Andres se dr ao czvrsto za sedi te ispred sebe i kretali su se ponovo drumom, a Gomez je pa ljivo terao izmedziu kola. Nijedan kamion nije imao upaljeno svetlo i kretali su se u dugom konvoju. Bilo je i natovarenih ka-m iona koji su se kretali nagore, i svi su dizali sylnu pra inu koju Andres nije vid eo u mraku, ali je ose-ao kao oblak oko lica koji je gotovo mogao da zagrize. Nalazyli su se neposredno iza stra njeg dela jednog kamiona i motor je brektao, on da Gomez potera br e i zaobidzie ga, pa onda zaobidzie jo jedan, i jo jedan, i druge kamione koji su brektali i spu- tali se pored njih s leve strane. Iza njih je sad i ao jedan putniczki automobil koji je stalno trubio kroz buku kamiona i pra inu; o nda upali svetlost u kojoj se pra ina pojavi kao czvrst uti oblak i onda projuri po red njih cvilei pri promeni brzyne, zah-tevajui pretei i udarajui svojim trubljenjem .

542 543 Onda se svi kamioni ispred njih zaustavi e i vozei se dalje pored ambulantnih kola, tabskih automobila, prvih, pa drugih i treih oklopnih kola, koja su sva bila zaus tavljena i stajala u pra ini ko ja se jo nije slegla, kao te ke metalne kornjacze s i sturenim topovima, oni naidzio e na drugu kontrolu na mestu sudara. Na jedan kamio n koji se bio za-ustavio naleteo je drugi koji je i ao iza njega, i uda-rio u stra n ji deo i rasuo sanduke sa pu czanom municyjom svud po putu. Jedan sanduk se rasuo pri padu i kad su se Gomez i Andres zaustavili i gurali motocykl napred izmedziu zaustavljenih kola da poka u kontroli svoju propusnicu, Andres je gazyo po mesyng anim czahurama hiljade metaka koji su rastureni le ali u pra ini. Drugi kamion je im ao potpuno uni ten hladnjak. Kamion koji se nalazyo iza njega doticao mu je stra nji deo. Stotina ih se jo nagomilala pozadi i jedan oficyr u visokim cziz-mama trcza o je natrag putem i vikao oferima da povuku svoje kamione unazad da bi zgnjeczeni ka-mion mogao da se povucze s puta. Bilo je suvi e mnogo kamiona da bi mogli da se vrate unazad, sem da oficyr stigne do kraja reda koji se stalno kretao i zaustavio dalje nadola enje, i Andres vide k ako on trczi i spoticze se sa d epnom lampom u rukama, vicze, psuje, a kamioni sam o na-dolaze. Stra ar iz kontrolne patrole ne htede da im vrati propusnicu. Bili su dvojica, s p u kama preba-czenim preko ledzia i d epnim lampama u rukama i oni su vikali. Onaj ko ji je u rucy dr ao njihovu pro pusnicu predzie preko puta do kamiona koji je i ao ni z brdo u drugom pravcu i zatra i da podziu do sledee kontrole i da joj ka u da zaustavi sve kamione dok se ovaj zastoj ne sredi. ofer na kamionu je slu ao i oti ao. Onda, jo uvek dr ei propusnicu, stra ar se vrati, viczui ofera onog kamiona cziji se teret rasuo. "Ostavi to i za Ijubav bo ju idi napred clsy bi-smo mogli ovo da ra czistimo!" vikao je on oferu. "Diferencyjal mi se slomio", recze ofer nagnut nad zadnjim delom kamiona. "J.... ti ja tvoj diferencylal, idi napred, kad ti ka em." \ "Ne mo e da krene kad mu jje diferencyjal slom-Ijen", recze ofer i opet se nagnu. l "Onda nek te neko povucze;\povucy se tu na-pred, tako da mo emo to czudo da oczist imo s puta." ofer pogleda mrko stra ara kad ovaj d epnom lampom osvetli slupani stra nji deo kamiona . "Idi napred! Idi napred!" vikao je czovek jo uvek dr ei propusnicu u rucy. "A moja isprava", recze mu Gomez. JMoja pro-pusnica. Mi se urimo." "Idi ti do dziavola s tvojom propusnicom", recze mu czovek i dade mu je i potrcz a opet preko puta da zaustavi jedan kamion koji je nailazyo. "Idi do raskrsnice pa se okreni tako da izvucze ovu olupinu odavde", recze on ofer

u. , Ja imam naredzienje -" ,J. *.. ti i tvoja naredzienja. Uradi kao to ti ka- em." ofer potera kola i krenu niz put i nestade ga u pra ini. Kad je Gomez krenuo motocyklohi napred, sa-da czistom desnom stranom puta poreji astradalog 544 35 Ernest Hentingvej, Iv 545 kamiona, Andres, dr ei se ponovo czvrsto, vide kako stra ar ponovo zaustavlja neki dr ugi kamion i kako se ofer nagnuo iz kabine i slu a ga. Jo uvek bez upaljenog svetla oni prodzio e po-red czetvoro oklopnih kola, onda pore d duge linije kamiona punih vojnika. vojnicy su utali u mraku i Andres najpre sam o oseti kako se njihovo prisu-stvo nadnosy nad njim, kako se izdi e iznad kamiona kroz pra inu dok su prolazyli. Onda naidzie iza njih jo jedan tabski auto koji je st alno trubio i palio i gasyo farove i svaki put kad je zasyjalo svetlo An-dres je video vojnike s gvozdenim lemovima i pu -kama koje su dr ali vertikalno, i pu komitral jezyma s cevima okrenutim prema mracznom nebu kako se o tro isticzu u noi u koju su ponovo tonuli czim bi se svetlost ugasyla. Jednom kad su prolazyli blizu jednih kola sa vojnicyma i svetlost ih osvetlila, on vide pri iznenadnoj svetlosti nji hova lica zami lje-na i tu na. Pod czelicznim lemovima, vozei se na kamionima u mraku, ka neczem to su oni samo zna-li da je napad, lica su im bila utonula svakom u sv oj problem u mraku, i svetlost ih je otkrila onak-ve kakvi ne bi izgledali po da nu, od stida da to drugi ne vide, izuzev kad napad ili bombardovanje otpoczne i kad nijedan czovek vi e ne misli o svom licu. Andres, prolazei sad pored jednog kamiona za drugim, dok je Gomez jo uvek sa uspeh om terao ispred tabskog automobila koji je i ao za njima, nije uop te razmi ljao o njih ovim licyma. Mislio je samo, "Kakva vojska. Kakva oprema. Kakva meha-nizacyja. v aya gente! Gle taj svet. Ovo je vojska Republike. Gledaj je. Kamion za kamionom. Svi podjednako uniformisani. Svi sa lemovima od cze-lika na glavi. Gledaj samo kako s e maquine di u iz kola prema naletu aviona. Gledaj kakva se voj-ska izgradila. Sad su se vozyli drugim, strmim delom puta ko-ji se penjao i i ao posred planine i uspon je bio tako strm, kad su se pribli avali vrhu, da mu je Go-mez rekao da syd zie i onda su zajedno gurali motocykl poslednjim strmim usponom prolaza. S leve strane, ba kad su pre li vrh, nalazyo se jedan ispust na putu gde su kola mogla da se okrenu i tu su svetla mirkala ispred jedne velike kamene kue koja se duga i mra czna isticala prema nonom nebu. "Hajde da pitamo gde je tab" recze Gomez Andresu i oni dovezo e motocykl do mesta g de su dva stra ara stajala ispred zatvorenih vrata velike kamene kue. Gomez je nasl anjao motocykl na zyd, kad se jedan motocyklista u ko nom odelu, cziju po javu ocr ta svetlost iz zgrade kad su se vrata otvo-rila, uputi napolje, s torbicom preba czenom preko ramena i pi toljem tipa Mauzer, u drvenoj futroli na boku. Kad svctla nestade, on nadzie svoj motocykl u mraku pored vrata, gurnu ga dok se ne upali i za tekta, onda odjuri putem nagore. Gomez je razgovarao sa jednim stra arem po-red vrata. "Kapetan Gomez iz ezdeset pet e briga-de", recze on. "Mo e li mi rei gde se nalazy tab generala Golca iz Trideset p ete divizyje?" "Nije ovde", recze stra ar. "Sta je ovde?" "Comandacya." "Kakva comandacya?" "Pa, comandacya." 546 547 "Comandacya, czija?" "Ko sy ti cla postavlja tolika pitanja?" recze stra ar Gomezu u mraku. Ovde na vrhu prevoja ne-bo je bilo vrlo jasno i zvezdano, i Andres je sad van one pra ine vide

o sasvim jasno u mraku. Ispod njih, gde je put skrctao udesno, jasno je prema ne -bu video konture kamiona i automobila koji su pro-lazyli. "Ja sam kapetan Rogelio Gomez iz prvog bata-Ijona ezdeset pete brigade i pitam gd e je tab ge-nerala Golca", recze Gomez. Stra ar otvori malo vrata. "Zovni kaplara", vik-nu on unutra. Ba tada naidzio e jedna tabska kola iza okuke na putu i zaokrenu e prema velikoj kamen oj zgradi gde su Andres i Gomez stajali czekajui da naidzie komandir stra e. Kola s e uputi e prema njima i sta-do e ispred vrata. Jedan veliki czovek, star i te ak, sa preterano velikim bereom kaki boje, onakvim kakve nose chasseurs a pied u francuskoj armiji, u injelu, no-sei torbicu za mape i pi tolj pripasan preko inje-la, izydzie iz stra njeg dela kola sa jo dvojicom Ijudi u uniformama Internacyonalnih brigada. Govorio je francuski, Andres ga nije razumeo, a Gomez je, kao biv i berberin, znao nekoliko reczi; rekao je svom oferu da ne zadr i auto ispred vrata i da ga skloni. Kad je pri ao vratima sa druga dva oficyra, Go mez mu jasno vide lice na svetlosti i prepozna ga. vidziao ga je na politiczkim sastancyma i czesto je czi-tao njcg ove czlanke u listu Mundo Obrero koji su prevodzieni sa francuskog. Prepoznao je njegove kosmate obrve, vodene syve oczi, bradu i dva podbrat-ka, i znao je da je on jedna od velikih, savremenih revolucyonarnih figura Francuske, on je predvodio pobunu francuske mornarice na Crnom moru. Go mez je znao kako visoko politiczko mesto z auzyma taj czovek u Internacyonalnim brigadama i znao je da e taj czovek znati gd e se nalazy Golcov tab i mo e e da ga uputi onamo. On nije znao kakav je taj czovek vremenom postao zbog razoczarenja, gor-kih iskustava u privatnom politiczkom ivo tu i osu-jeene ambicyje i da je najopasnija stvar pitati ga za ma ta. Ne znajui za sve to on prepreczi tom czo veku put, salutira mu stisnutom pesnicom i recze, "D ru e Masar, mi nosymo poruku za generala Golca. Mo ete li nas uputiti u njegov tab? H itno je." visoki, krupan stari czovek isturi glavu i pogle-da Gomeza, i pa ljivo ga odmeri s vojirn vodenim oczima. Czak i ovde, na frontu, u svetlosti slabe elek-triczne sy jalice, iako je tek do ao sa vo nje u otvo-renom automobilu po sve oj noi, imao je na s vom syvom licu izraz raspadanja. Lice mu je izgledalo kao naczinjeno od otpadaka koji se nalaze pod a-pama vrlo starog lava. "vi imate, ta, dru e?" upita Gomeza govorei panski sa jakim katalonskim akcentom. Pog led ba-cy na Andresa, skliznu preko njega i vrati se opet na Gomeza. "Poruku za generala Golca koju treba predati u njegovom tabu, dru e Masare." "Odakle je, dru e?" "Dolazy s fa isticzke strane", recze Gomez. Andre Masar pru i ruku da uzme poruku i osta-le isprave. On pogleda u njih i stavi ih u d ep. 548 549 "Uhapsyte ih obojicu", recze on kaplaru, koman-diru stra e. "Prctra ite ih i dovedit e ih k meni kad po aljem po njih." S porukom u d epu on zakoraczi u veliku ka-menu kuu. Napolju, u stra arnicy stra a je pretra ivala Go meza i Andresa. "Esta loco", recze stra ar. "On je lud." "Ne. On je politiczka licznost od velike va nosti", recze Gomez. "On je glavni kom esar Internacyonal-nih brigada." "Apesar de eso, esta loco", recze kaplar. "Svejed-no, on je lud. ta radite iza fa i sticzkih linija?" "Ovaj drug je tamo nji gerilac", recze mu Go mez dok ga je pretra ivao. "On nosy por uku gene-ralu Golcu. Czuvajte njegove isprave. Pripazyte na taj novac i na taj m etak na vrpcy. To je iz moje prve rane koju sam zadobio kod Gvadarame." "Ne brini", recze kaplar. "Sve e se nalazyti u ovoj fijoczicy. Za to nisy mene pita o gde se nalazy Golc?" "Mi smo poku ali. Pitao sam stra ara i on je zovnuo tebe." "Ali onda je do ao onaj ludak i pitali ste njega. Niko ne treba njega ni ta da pita. On je lud. Tvoj Golc se nalazy svega tri milje putem nagore i onda udesno u ste

nama, u umi." JMo e li nas pustiti da odemo do njega?" "Ne. Oti la bi mi glava. Moram te izvesti pred onu ludu. Osym toga, kod njega je t voja poruka." "Zar ne mo e to nekome rei?" "Da", recze kaplar. "Rei u prvom odgovornom koga vidim. Svi znaju da je lud." "Ja sam ga uvek smatrao velikom figurom", recze Gomez. "Jednim od najslavnijih F rancuza." "Mo e on biti i slavan i sve to hoe ", recze kaplar i stavi Andresu ruku na rame. "Ali je lud kao stenica. Ima maniju da ubija Ijude." "Stvarno da ih ubija?" "Como lo oyes", recze kaplar. "Taj ubija vi e ne-go kuga. Mata mas que la peste bu bonica. Ali on ne ubija fa iste kao mi. Que va. Ni u ali. Mata bichos raros. On ubi ja retke ptice. Trockiste. Jeretike. Sve vrste retkih ptica." Andres nije ni ta od tog razumevao. Kad smo bili u Eskorijalu ubili smo zbog nje-ga ne znam ni sam koliko Ijudi", re cze kaplar. "Mi smo uvek davali grupe za streljanje. Ljudi iz briga-de ne bi hte li streljati svoje Ijude. Naroczito Fran-cuzy. Da bi se izbegle te koe uvek smo mi to ra-dili. Mi smo streljali Francuze. Mi smo streljali Bel-gijance. Streljali s mo i druge raznih nacyonalnosti. Svih vrsta. Tiene mania de fusylar gente. Uvek zbog politiczkih stvari. On je lud. Purifica mas que el Salvarsdn. Cisti bolje n ego salvarzan." ,li ti e spomenuti nekom za poruku?" "Da, czovecze. Sigurno. Ja poznajem svakog czo veka u ove dve brigade, Svako ovu da prolazy. Po-znajem svakog, pa czak i Ruse, mada malo njih go-vori panski. Zadr ae mo ovog ludaka, da ne strelja pance.1 "A poruka?" "1 poruku. Ne brini, dru e. Znamo mi kako se postupa s tim ludakom. On je jedini o pasan sa svo-jim sopstvenim Ijudima. Sad ga mi razumemo." 550 551 "Dovedi dva zatvorenika", dodzie glas Andre Ma-sara. "Quereis echar un trago?" upita kaplar. "Ho ete li ne to da popijete?" "Za to da ne?" Kaplar uze fla u anisa sa ormana i Gomez i Andres se napi e. Pa onda i kaplar. On ob risa usta rukom. "vamonos", recze on. Oni izydzio e iz stra arnice s oseanjem proguta-ne vatre anisa koji im je zagrevao us ta, trbuhe i srca, i krenu e hodnikom i udzio e u sobu u kojoj je za dugim stolom se deo Masar; ispred njega je le a-la mapa, u rucy mu je bila crvenoplava olovka ko j om se, vrtei je, igrao generala. Andresu je ovo bila samo jedna nezgoda vi e. Mnogo ih je ve no-as bilo. Bilo ih je uvek mnogo. Ako su ti isprave u redu i srce hrabr o, nisy u opasnosti. Na kraju te oslobode i opet krene svojim putem. Ali Ingles m u je rekao da po uri. Znao je da vi e nikako ne mo e stii da uczestvuje u akcyji na mos tu, ali imali su poruku da predadu, a ovaj starac za stolom je sta-vio u d ep. "Stani tamo", recze Masar ne digav i pogled. "Slu ajte, dru e Masare", recze Gomez, anis je pojaczao njegov bes. "ve jedanput noas nas je za-dr alo neznala tvo anarhista. Onda lenost jednog bi-rokratskog fa iste. Sad tvojom komunisticzkom hi-persumn j iczavo u." "Zatvori usta", recze Masar ne gledajui ga. "Ovo nije miting." "Dru e Masar, ovo je stvar krajnje hitiia", re-cze Gomez. "Od velike va nosti." Kaplar i vojnik koji su bili pored njih ivo se zainteresova e kao da prisustvuju ko madu koji su mnogo puta videli, ali u czijim odlicznim scenama mogu uvek nanovo da u ivaju. "Sve je hitno", recze Masar. "Sve stvari su va -ne." Sad ih pogleda dr ei olovku. "Ot kud znate da je Golc ovde? Da li vi znate kako je ozbiljno doi i pitati pre napad a za generala? Otkud znate da je taj i taj general ovde?" "Ka i mu ti", recze Gomez Andresu. "Dru e generale", pocze Andres - Andre Masar ga ne ispravi u pogledu czina - "Meni

su dali taj paketi s one strane linija -" "S druge strane linija?" upita Masar. "Da, czuo sam kako ka e da dolazyte s fa istic zke strane." "To mi je dao, dru e generale, jedan Ingles, po imenu Roberto koji je do ao k nama k ao miner u vezy sa mostom. Razume ?" "Produ i svoju priczu", recze Masar Andresu; u-potrebio je izraz priczu kao da je hteo da ka e la- i, izmi ljotine, prevare. "Eto, dru e generale, Ingles mi je rekao da od-nesem poruku generalu Golcu to je mo gue br e. On vr i napad u ovim brdima danas i jedino to tra imo da mu se to sad to pre p eda, ako to do-zvoli drug general." Masar opet zatrese glavom. Gledao je u Andre sa, ali ga nije video. Golc, mislio je on s nekom me avinom u asa i ushienja kao to se czovek osea kad czuje d a je neki njegov poslovni neprijatelj nastradao u nekom vrlo nezgodnom automobil skom sudaru ili kad je neko, koga je mrzeo, ali u czije po tenje nije nikad 552 553 sumnjao, optu en za prevaru. Taj Golc je jedan od njihovih. Taj Golc je u oczigled nim vezama sa fa is-tima. Golc, koga je poznavao skoro dvadeset godi-na. Golc, koj i je zarobio voz sa zlatom one zyme, sa Lukaczern, u Sibiru, Golc, koji se borio protiv Kolczaka, i u Poljskoj. I na Kavkazu. U Kini i ovde od prvog oktobra. Al i on jeste bio blizak sa Tu-haczevskim. Ali i sa voro ilovim. Ali s Tuhaczevskim. I s kim jo ? Ovde sa Karkovim, dabome. I sa Lu-kaczem. Ali svi Madziari su intriga nti. Mrzeo je Gala. Golc je mrzeo Gala. Pamti to. Seti se toga. Golc je uvek mrz eo Gala. Ali je uvek bio za Puca. Pamti to. A Dival mu je naczelnik taba. vidi ta proizylazy iz toga. Czuo sy kako ka e da je opi budala. To je sygurno. To stoji. A s ad ova poruka koja dolazy sa fa isticzke strane. Jedirio odsecanjem tih trulih gra -na drvo mo e ostati zdravo i rasti. Trule mora po stati oczigledna da bi se mogla uni titi. Ali Golc. Zar Golc da bude izdajica. Znao je on da se nikom ne mo e verova ti. Nikom. Nikad. Ni svojoj eni. Ni bratu. Ni svom najstarijem drugu. Nikom. Nika d. "vodite ih", recze on stra arima. "Czuvajte ih pa ljivo." Kaplar pogleda stra ara. Ovo je bila jed-na od vrlo mirnih Masarovih predstava. "Dru e Masare", recze Gomez. "Nemojte biti ne-razboriti. Saslu ajte me, mene, lojaln og oficyra i druga. Ta poruka se mora predati. Ovaj drug je pro ao kroz fa isticzke linije da odnese drugu ge-neralu Golcu." "vodite ih", recze Masar sada Ijubazno stra i. Bilo mu ih je ao kao Ijudskih bia, ak o ih budu morali likvidirati. Ali najte e mu je padala trage-dija Golca. To Golc d a bude, mislio je on. Odmah 554 u odneti fa isticzku poruku varlofu. Ne, bolje da je sam odnese Golcu i da ga posma tra kad je pri-mi. To e uraditi. Kako mo e da ima poverenja u varlofa, ako je Golc jedan od njihovih? Ne. S tom stvari mora da bude vrlo oprezan. Andres se okrete Gomezu, " ta misli da U e poslati poruku?" upita on ne verujui. "Zar ne vidi ?" recze Gomez. "Me cago en su puta madre!" recze Andres. "Estd loco!" "Da", recze Gomez. "On je lud. vi ste ludi! Cu-jete! Ludi!" vikao je on Masaru k oji se ponovo nagnuo nad mapom sa crvenoplavom olovkom. "Slu ajte! vi ste ludak, u bica!" "Odvedite ih", recze Masar stra arima. "Pome-rili su duhom zbog velike krivice." To je bila fraza koju je kaplar sad prepoznao. Nju je slu ao i ranije. "Ti ludacze, ubico!" vikao je Gomez. "Hijo de la gran puta", recze mu Andres. "Loco!" Glupost ovog czoveka ga je razbesnela. Ako je lud, neka ga uklone kao ludog. Nek a mu uzmu po ruku iz d epa. Neka ta luda ide do dziavola. Te ki panski bes se dizao i z njegovog uobiczajenog mira i dobre naravi. Jo malo pa e ga zaslepiti. Masar, sedei nad mapom zatresao je tu no gla-vom kad su stra ari izveli Gomeza i Andr esa. Stra- ari su u ivali to je ispsovan, ali sve u svemu bili su razoczarani predsta vom. videli su mnogo boljih. Andre Masar nije vodio raczuna da li ga Ijudi psu-j u. Mnogo Ijudi ga je na kraju psovalo. Njemu ih je uvek stvarno bilo ao kao Ijuds

kih bia. To je 555 uvek scbi govorio i to je jedna od poslednjih isti-nitih ideja koju je zadr ao i k oja je bila stvarno njegova. Sedeo je tu, brkovima i pogledom koncentri-san na mapu, na mapu koju on stvarno nikad nije razumeo, na smedzie obele ene konture koje su bile fino i konccntriczno izvuczene kao paukova mre a. Po konturama je video visove i doline, ali u stvari nikad nije razumeo za to ba ta uzvisyna i ba ta dolina. Ali u general tabu, u kome je vladao system politiczkih komesara, on bi se ume ao kao politiczki rukovodilac bri gada, stavio bi prst na takvo i takvo numerisano mesto, zaokru eno tankom smedziom o lovkom u zelenom, to je oznaczavalo ume isprese-cane linijama puteva, koji nisu nikad sluczajno i li pored zaokreta reka, i rekao. "Tu. Tu je slaba taczka." Gal i opi, Ijudi od politike i ambicyje, slo ili bi se, i posle toga bi se Ijudi, ko ji nikad nisu ni videli mapu, nego im se samo pokazala kota i rovo-vi na njoj, p enjali strminama da nadziu smrt na nji-hovim padinama, ili, zaustavljani vatrom mitraljeza zaklonjenih u maslinjacyma, ne bi nikad ni stizali da se popnu. Ili b i se, na drugim frontovima, lako popeli, ali i time ne bi postigli ni ta. Ali kad bi Masar u Golcovom tabu stavio prst na mapu, vilicz-ni mi ii ovog generala, czija j e glava puna o iljaka i lice belo, stisnuli bi se i on bi mislio, streljao bih te, Andre Masar, pre nego to bih ti dozvolio da stavlja taj svoj truli prst na kontur e na mojoj mapi. Da sy proklet zbog svih onih Ijudi koje sy ubio me ajui se u stvar i koje ne zna . Proklet dan, kad su po tebi nazvali fabrike traktora, i sela, i zadruge, tako da sy postao symbol u koji ne smem da diram. Idi i sumnjiczi i sav etuj i me aj se i pot-kazuj i kasapi na drugom mestu, a moj tab ostavi na miru. Ali umesto da to ka e, Golc bi se jedino odma-kao od te nagnute mase, pru enog prsta , vodenih syvih ocziju, syvo belih brkova i lo eg zadaha i re-kao, "Da, dru e Masar. vidim ta mislite. To nije dobro shvaeno i ne sla em se. Mo ete mi se po-peti na glavu , ako hoete. Mo ete od toga napra-viti partijsko pitanje, kao to ka ete. Ali ja se ne sla em." Tako je sad Andre Masar sedzieo zadubljen nad mapom, nad golim stolom, pod golom svetlo u elektriczne syjalice, bez tita nad glavom, pre iroki bere je povukao napred da mu za titi oczi, pogledao je umno enu kopiju naredbe za napad i polako, pa- ljivo i vredno prouczavao mapu kao to bi na ne-kom problemu radio jedan mlad oficyr u vo jnoj ikoli za tabske oficyre. On je uczestvovao u ratu. Mislio je da komanduje tr upama. Tako je sedeo sa porukom Roberta D ordana Golcu u d epu, a Go-mez i Andres su czekali u stra arskoj sobi i Robert D ordan je le ao u umi iznad mosta. Ne mo e se rei da li bi ishod Andresova za-datka bio drukcziji da su on i Gomez mog li da pro-du e bez smetnji od strane Andre Masara. Na fron-tu nije bilo nikoga ko bi imao ovla enje da zadr i napad. Czitav mehanizam je bio suvi e dugo u po kretu da bi se sad odjednom mogao tako lako da zaustavi. Postoji ogromna inercyja u svim vo jnim operacyjama bilo koje veliczine da su. Ali, kad je jednom ta inercyja savla dana i pokret zapoczet, on556 557 da ga je isto toliko te ko zaustaviti koliko je bilo te ko poczeti. Ali te je noi starac s bereom dobro povuczenim unapred jo sedeo nad mapom za stolo m, kad se vrata otvori e i unutra udzie Karkov, ruski novinar, sa jo druga dva Rusa u cyvilu, u ko nim kapama i kaputima. Kaplar je preko volje zatvorio vrata za nji ma. Karkov je bio prvi odgovorni czovek s kojim je stupio u vezu. "Tovari cz Masar", recze Karkov svojim ucztivo prezrivim nejasnim glasom i nasme i s e, pokazu-jui svoje rdziave zube. Masar ustade. On nije voleo Karkova, ali Kar-kov, upuen iz Pravde i u direktnoj v ezy sa Stalji-nom, bio je u tom trenutku jedan od tri najva nija czoveka u paniji. "Tovari cz Karkov", recze on. "vi pripremate napad?" recze Karkov drsko mahnuv i glavom prema mapi. "Prouczavam ga", odgovori Masar. "Da li vi napadate? Ili Golc?" recze Karkov ucztivo. "Ja sam samo komesar, kao to znate", recze mu Masar. "Ne", recze Karkov. "vi ste skromni. vi ste stvarno general. vi imate mapu i dur

bin. Ali zar ni-ste nekad bili admiral, dru e Masar?" "Bio sam tobd ija", recze Masar. To je bila la . On je stvarno bio ni i oficyr u doba pobune. Ali sad je uvek verovao da je bio tobd ija. "Ah. A ja sam mislio da ste bili ni i oficyr", re-cze Karkov. "Moji podacy su uvek netaczni. To je od-lika novinara." Ostali Rusy nisu uczestvovali u razgovoru. Oni su obojica gledali preko Masarovo g ramena u mapu i povremeno na svom jezyku stavljali po neku pri-medbu. Masar i Karkov su govorili posle prvog po zdrava francuski. "Bolje je ne stavljati netaczne czinjenice u Prau-du", recze Masar. On to recze odseczno da bi nekako povratio sebi dostojanstvo. Karkov ga je uvek boc-kao. To se francuski ka e degonfler i Masar ga se uvek pribojavao i bio oprezan pred njim. Kad je Karkov govorio, bilo je te ko setiti se s kakvom va nom ulogom je on, Andre Masar, do ao iz Cen-tralnog komiteta Francuske komunisticzke partije. Bilo je te ko setiti se da je on neprikosnoven. A iz-gledalo je da ga Karkov tako lako, i kad god za- eli, dira. Sad Karkov recze, "Ja ih obiczno isprav-Ijam, pre nego to ih upu tim Pravdi. Ja sam sasvim precyzan u PravdL Recyte mi, dru e Masar, da li ste i ta c zuli o nekoj porucy koja treba da dodzie ovamo za Golca od jedne od na ih partizan skih grupa ko-je operi u prema Segoviji? Tamo se nalazy jedan drug, Amerikanac, po imenu D ordan, koji je tre-balo da nam po alje izve taj. Govorio je o borbama iza fa is ticzkih linija. Trebalo je da nam preko Golca po alje o tom izve taj." "Jedan Amerikanac?" upita Masar. Andres je rekao Ingles. Dakle to li je to. Znac zi, pogre io je. Za to su te budale uop te razgovarale s njim? "Da", recze Karkov gledajui ga prezrivo. "Je-dan mladi Amerikanac, koji politiczk i nije naroczito razvijen, ali odliczno stoji kod panaca i ima znat-nih partizans kih zasluga. Prosto, dajte mi tu po ruku, dru e Masar. ve je dosta zakasnila." 558 559 "Kakvu poruku?" upita Masar. Bilo je vrlo glu-po kazati tako ne to i on je to znao . Ali nije bio u stanju da tako brzo prizna da je pogre io i on to ipak recze da b i odlo io trenutak poni enja. "Poruku koja vam je u d cpu od mladog D or-dana Golcu", procedi Karkov kroz svoje tr ule zube. Andre Masar stavi ruku u d ep i izvadi poruku na sto. On pogleda Karkova pravo u oczi. U redu. Po-gre io je i sad se nije ni ta drugo moglo uraditi, ali nij e hteo da do ivi nikakvo poni enje. "1 pro pusnice", recze Karkov tiho. Masar ih stavi pored poruke. "Dru e kaplare", viknu Karkov na panskom. Kaplar otvori vrata i udzie. On brzo pogleda u Andre Masara, koji je isto tako g ledao u njega kao stari vepar koga su psy opkolili. Na Masarovom licu nije bilo ni straha ni poni enja. Bio je samo Ijut, bio je samo trenutno opkoljen. Znao je d a ga ti psy nikad ne mogu czepati. "Odnesy ovo drugovima u stra arskoj sobi i uputi ih u tab generala Golca", recze Ka rkov. "ve su mnogo zakasnili." Kaplar izydzie i Masar pogleda za njim, pa onda u Karkova. "Tovari cz Masar", recze Karkov. "videu koliko ste vi neprikosnoveni." Masar ga pravo pogleda i ne recze ni ta. "Ne poku avajte da stvarate neke planove u ve-zy sa kaplarom", produ i Karkov. "Nije mi kaplar rekao. video sam onu dvojicu u stra arskoj sobi i oni su mi kazali." (T o je bila la .) "Nadam se da e mi se Ijudi uvek poveravati", (to je bila istina, ma da mu je ono kaplar rekao); ali Karkov je verovao da njegova pristupacznost i czoveczno i dobronamerno me anje u stvari mogu da donesu ne to dobro. "Znate, kad sam u SSSR svet mi pi e na Prav-du, kad se desy neka nepravda u nekom gradu u Azerbejd anu. Jeste li to znali? Oni ka u, Karkov e nam pomoi." Andre Masar ga je gledao bez drugog izraza na licu, sem besa i mr nje. Sad je samo mislio da je Karkov uradio ne to protiv njega. U redu, Karkov ima mo i sve ostalo, i mora se pripazyti. "To je ne to drugo", recze Karkov. "Ali princyp je isti. Ja u da izvidim koliko ste vi neprikosno veni, dru e Masar. Hou da znam ne bi li se mo glo izmeniti ime one f abrike traktora."

Andre Masar odvrati pogled i skrene ga u mapu. "Sta ka e mladi D ordan?" upita ga Karkov. "Nisam czitao", recze Andre Masar. "Et mainte-nant fiche moi la paix, dru e Karkov e." "Dobro", recze Karkov, "ostavljam vas va im vojniczkim du nostima." On izydzie iz sobe i ode u stra arsku sobu. Andres i Gomez su ve bili oti li i on jed an trenutak stade tu gledajui na put i na planinske vrhove tamo da-Ije, koji su s e sad primeivali u prvoj syvoj svetlosti dana. Moramo tamo gore, pomisli on. Sad e usko ro poczeti. Andres i Gomez su opet bili na motocyklu, na putu, i svitalo je. Andres se sad o pet dr ao za stra -nji deo sedi ta ispred sebe, dok se motocykl penjao od jednog zaokr eta do drugog kroz slabu syvu iz-maglicu koja je le ala po vrhu prevoja i oseao kako motocykl juri ispod njega, pa se onda zaustavio 560 36 Eraest Hemingvej, Iv 561 i stao i oni su stajali porcd motocykla na dugoj niz-brdicy puta, a u umi s leve strane stajali su tenkovi pokriveni borovim granama. Po czitavoj umi nala-zyli su se vojnicy. Andres vide Ijude kako na rame-nima nose duge tapove nosyla. Tri tabs ka auto-mobila su stajala desno, pored puta, ispod drvea, pokrivena granjem polo en im sa strane i borovim granama na vrhu. Gomez odveze motocykl do jednoga od njih. Nasloni ga na bor i porazgovara sa ofer om koji je sedeo pored kola, ledziima naslonjen na drvo. "Odve u te ja k njima", recze ofer. "Sakri mo tor negde i prekri ga ovim." On pokaza na gomilu naseczenih grana. Sunce je tek poczelo da se pomalja kroz visoke grane borova, Gomez i Andres su p o li za oferom, koji se zvao vincente, kroz borove, preko puta, i uz brdo, do ulaza u zaklon sa czijeg su krova i le sygnalne ice prema po umljenoj padini. ofer je u ao, a oni su ostali napolju, i Andres se divio kon-strukcyji zaklona koji se video sa mo kao neka ru-pa u brdu, bez imalo razbacane zemlje unaokolo, a bio je, kako je on mogao da vidi sa ulaza, i dubok i prostran i Ijudi su se u njemu kretali slo bodno bez potrebe da saginju glave pod te kim drvenim krovom. vincente, ofer, izydzie napolje. "On je gore, gde razvijaju napad", recze on. "Dao sam njegovom naczelniku taba. O n je potpisao da je primio. Evo." On pru i Gomezu potpisanu kovertu. Gomez je dade Andresu, koji je pogleda i stavi u ko ulju. "Kako se zove onaj koji je potpisao?" upita on. "DivaT, recze vincente. "Dobro", recze Andres. "On je jedan od trojice kojima mi je dozvoljeno da predam ." "Treba li da czekamo odgovor?" upita Gomez Andresa. "Bilo bi najbolje. Mada, sam Bog zna, kako u nai Inglesa i ostale posle mosta." "Ostani i czekaj sa mnom dok se general ne vra-ti", recze vincente. "Doneu ti kaf e. Mora da sy gladan." "A ovi tenkovi", recze mu Gomez. Prolazyli su pored tenkova pokrivenih granama i obojeni blatom i iza svakog od n jih po borovim iglicama bile su useczene po dve duboke brazde ko-je su pokazyval e gde su skrenuli i sy li s puta. Nji-hovi topovi 45 mm virili su horizontalno isp od gra-nja i oferi i tobd ije u ko nim kaputima i sa le-movima sedeli su ledziima nasl onjeni na drvee ili le ali i spavali na zemlji. "Ovo je rezerva", recze vincente. "1 ove trupe su u rezervi. One koje poczinju n apad su gore." "Ima ih mnogo", recze Andres. "Da", recze vincente. "Czitava divizyja." U zaklonu Dival, dr ei otvorenu poruku Rober-ta D ordana u levoj rucy pogledajui na sv oj ruczni sat na istoj rucy, czitajui poruku po czetvrti put, oseajui svaki put kak o mu znoj izbija ispod pa-zuha i sliva mu se niz kukove, vikao je na telefonu, " Onda mi dajte polo aj kod Segovije. Oti ao je? Dajte mi polo aj kod Avile."

I dalje je telefonirao. Nije vredelo. Razgovarao je s obema brigadama. Golc je b io oti ao gore da razgleda polo aje za napad i vraao se u svoju 562 563 osmatracznicu. On je telefonirao na osmatracznicu i njega tamo nije bilo. * "Dajte mi aerodrom broj jedan", recze Dival, od-jednom preuzymajui punu odgovor nost na sebe. Primie odgovornost na sebe za obustavljanje na-pada. Bolje obustavi ti ga. Ne mo e ih slati u neki iznenadni napad protiv neprijatelja koji taj napad o czekuje. Ne mo e . To je prosto ubistvo. Ne mo- e . Ne sme . Bez obzyra na sve. Mogu ga i ubiti ako hoe. Pozvae odmah direktno aerodrom i obusta-viti bombardovanje. A ta, ak o je ovaj napad samo zato da privucze neprijatelja. Ako je samo zato da ve e sav m aterijal i snage? A ako je zato? Ali nisu ti nikad kazali da se napad vr i s tom n amerom. "Ne treba da mi tra i aerodrom broj jedan", recze on sygnalisti. "Tra i mi osmatraczn icu ezde-set i devete brigade." Jo je on to tra io kad zaczu prvi zvuk aviona. Ba tada je dobio vezu s osmatracznicom. "Da", recze Golc mirno. Sedeo je naslonjen na vree s peskom, s noga-ma na steni, s cygaretom koja mu je v isyla iz usta i gledao gore i preko svog ramena, dok je razgo-varao. video je ra i rene klinove od po tri aviona, srebrna i puna tutnjave, kako dolaze preko udalje -ne planinske kose odande, odakle se probijalo prvo sunce. Gledao je dvostruke k rugove svetlosti na eli-sama koje je sunce osvetljavalo dok su dolazyli. "Da", recze on na telefonu, govorei francuski po to je Dival bio s druge strane. "N ous sommes foutus. Oui. Comme toujours. Oui. Cest dommage. Oui. teta to je zakasni la." Njegove oczi, dok su posmatrale kako avioni do laze, bile su vrlo gorde. Sad je video crvene oznake na krilima i posmatrao ih kako dostojanstveno i ravnomerno i du napred uz zujanje. Eto kako je mo-glo da bude. To su avioni. Do li su, upakovan i u sanduke, parobrodom iz Crnog mora, preko Mra-mornog mora, kroz Dardanele, pr eko Sredozemnog mora dovde, iskrcani s Ijubavlju u Alikanti, vesto montirani i i sprobani i na lo se da su savr eni i sad lete sjajno, tutnjei ka cylju, i u zbijenoj for-macyji v lete, daleko u visyni srebre se na jutar-njem suncu da bombarduju o ne planine tamo, i uz grmljavinu da ih dignu visoko, da bismo mi mo-gli da prodz iemo. Golc je znao da e, czim predziu preko njih, i odu dalje, bombe poczeti da padaju valjajui se u vazdu-hu kao morske svinje. I vrhovi brda e se raspr iti i zatutnjati u oblacyma dima i nestati u jednom jedinom velikom oblaku eksplozyje. Onda e tenk ovi zvekui poczeti da melju, penjui se uz one dve pa-dine i iza njih e nastupati nje gove dve brigade. I ako iznenadzienje uspe, ii e napred, pa dole i preko, zaustavl jajui se, czistei, uni tavajui ne-prijatelja; imae mnogo posla, mnogo toga da se uradi inteligentno, uz pomo tenkova koji e kru- iti, vraati se, tititi ih vatrom i dovozyti nove na-padacze i onda klizyti napred, dalje, kroz i iza ne-prijatelja. Tako e b iti ako ne bude izdaje i ako svako bude radio ono to treba. Tamo su dve kose, a tu su, ispred njega tenko vi i njegove dve dobre brigade spr emne da krenu iz ume, a evo sad su do li i avioni. Sve to je imao da uradi uradzieno je kao to treba. 564 565 Ali dok je posmatrao avione koji su mu sad bili nad glavom oscti muku u stomaku, jer je sad znao, po onom to je czuo iz D ordanove poruke ko-ju je dobio preko tele fona da se na one dve kose sad niko nee nalazyti. Mora da su se povukli malo ni e, u uske rovove, da bi izbegli bombardovanje ili se sakrili u umi i kad bombarderi prodziu, vratie se natrag s pu komitraljezyma i automatskim oru- jem i protivtenkovsk im topovima za koje je D ordan javio da su pro li putem i sve e se neslav-no svr iti. A li avioni, koji su sad nailazyli sa zaglu- nom hukom bili su kakvi se samo po eleti mogu i Golc posmatrajui ih, i gledajui ih u vazduhu, re-cze u telefon: "Non. Rien a fair. Rien. Faut pas penser. Faut accepter."

Golc je posmatrao avione svojim tvrdim po-nosnim oczima koje su znale kako stvar i stoje i ka-ko su mogle da stoje i recze, ponosan na njih, na onakve kakve su m ogle da budu, i verujui u njih kao da e takve biti, iako one takve nikad nee biti. "Bon. Nous ferons notre petit possyble", i osta-vi slu alicu. Ali Dival ga nije czuo. Sedei za stolom i dr ei slu alicu, jedino je czuo huku aviona i mislio je, sad, mo da ovog puta, slu aj ih kako dolaze, mo da e ih avioni razneti, mo d a emo napraviti prodor, mo da e on dobiti rezerve koje je tra io, mo da je to ono, mo da e ovo ba czas. Hajde. De. Hajde. Huka je bila takva da nije mogao czuti ni ta misl i. Glava XLIII Robert D ordan je le ao iza jednog bora na pa-dini brda iznad puta i mosta i posmatr ao kako se razdanjuje. Uvek je voleo taj deo dana i sad ga je posmatrao, do ivljav ao ga je kao ne to syvo u se-bi, kao da je sam bio deo tog sporog osvetljavanja ko je nastupa pre izlaska sunca, kad czvrsti predmeti tamne i prostor se rasvetljav a i svetlosti, koje su syjale u noi, postaju ute i onda, kako dan nailazy, blede. Debla borova ispod njega bila su sad o tra i jasna, czvrsta i smedzia, put belicza st od pramiczaka izmaglice nad njim. Bio je vla an od rose i umsko tle bilo je meko i on je oseao kako se smedzie opale borove iglice uginju pod njegovim laktovima. Dotle je, kroz svetlu izmaglicu koja se dizala iz korita potoka, video czelik m osta, krut i prav preko pro-valije, i drvene stra arnice sa obe strane. Ali pred n jegovim oczima konstrukcyja mosta bila je jo uvek pauczinasta i tanana u izmaglic y koja je visyla nad potokom. video je sad stra ara u stra arnicy kako je ustao, na ledziima mu je visyla pelerina , a iznad nje se dizao czeliczni lem na glavi, to se videlo kad se stra ar nagnuo n apred da ugreje ruke nad probu- enom benzynskom kantom koja je slu ila kao pe. Robert D ordan je czuo um potoka, dole daleko izmedziu stena, i video slabi tanki dim koj i se dizao iz stra arnice. On pogleda na sat i pomisli, pitam se da li je Andres stigao do Golca? Ako ve tre ba da ga digne-mo u vazduh, hteo bih da vrlo polako di em i da ponovo usporim vrem e i da to oseam. ta misli da li je to izvr io Andres? A ako jeste, da li e stvar zaustaviti? Ako budu imali v remena da je zausta-ve? Que va. Ne brini. Zaustavili, ili ne. Nema vi e drukczijih odluka, i kroz malo vremena e saznati. Pretpostavi da e se napad izvr iti s uspehom. Golc je rekao da mo e. Da postoji mogunost. Ako na i tenkovi dodziu ovim putem, a vo jnicy prodru zdesna i odozdo i pored La Granhe, zaobii e celu levu stranu planine. Za to nikad ne misli da se mo e i pobediti? Suvi e dugo sy bio u defanzyvi i ne ume ni da misli o tom. Pa dabome. Ali to je bilo pre nego to je sve to pro lo putem nagore. To je bilo pre nego to su do li svi ovi avioni. Ne budi tako naivan. Ali pamti, do k god mi mo emo ovde da ih zadr imo, fa isti e biti vezani. Oni ne mogu da na-padnu nij ednu drugu zemlju pre nego to svr e s nama, a s nama nee nikad moi da svr e. Kad bi nas bar Francuzy pomogli, kad bi samo ostavili gra-nicu otvorenu, i kad bi dobili a vione iz Amerike, niko nam ni ta ne bi mogao. Nikad, kad bi ma ta dobili. Ovaj naro d e se stalno boriti ako bude dobro naoru an. Ne, ne sme ovde oczekivati pobedu, mo da ni za nekoliko godina. Sve je ovo napad da se ve u ne-prijateljske snage. Ne sme se sada time zavarava-ti. A ako danas izvr imo prodor? Ovo je na prvi veliki napad. Saczuvaj svoje oseanje razmera. A ta ako ga i zvr imo? Ne uzbudziuj se, recze on sebi. Seti se ta je sve pro lo putem. Ti sy uradio ta sy mo-gao u vezy s tim. Ipak bismo, da imamo male krat-kotalasne aparate za v ezu. Imaemo sve u svoje vreme. Ali jo ih nemamo. Sad samo posmatraj i radi to mora . Danas je samo jedan od dana koji e uvek biti. Ali ono to e se de avati svih ostalih d ana koji e doi zavisy mo da od onog to ti danas uradi . Tako je bilo czitave godine. Cz itavog ovog rata je tako. Postajem vrlo pompezan ovako rano ujutro, recze on seb i. Gle, ta dolazu On vide dva czoveka u pelerinama od ebeta i sa czelicznim lemovima, kako naidzio e i za okuke i po dzio e prema mostu s pu kama prebaczenim preko ledzia. Jedan se zausta vi s druge strane mosta i nesta-de u stra arnicy. Drugi podzie preko mosta idui polako i tromo. Zastade na mostu i pljunu u prova-liju, onda polako produ i do kraja mosta gde mu drugi stra ar ne to recze i onda krenu nazad preko mosta. Smenjeni str a ar je i ao br e od prvog (za-to to ide na kafu, pomisli Robert D ordan) ali i on pljunu u provaliju.

Da li je to iz sujeverja? pomisli Robert D or-dan. Morau i ja da pljunem u taj klan ac. Ako do tog vremena budem mogao pljuvati. Ne. Ne mo e to biti naroczito jak lek . Ne vredi. Morau dokazati da ne vredi pre nego to stignem tamo. Novi stra ar je u ao u stra arnicu i seo. Nje-gova pu ka s bajonetom stajala je prislonj ena uza zyd. Robert D ordan izvadi dogled iz d epa na ko- ulji i podesy stakla dok mu se o tro ne ukaza kraj mosta i syvo obojen metal. Onda okrenu dogled prema stra arni cy. Stra ar je sedeo naslonjen na zyd. Njegov lem je bio obe en o klin i lice se jasno vi delo. Robert D ordan vide da je isti czovek koji je bio na stra i pre dva dana u pop odnevnoj smeni. Imao je istu onu kapu pletenu kao czarapa. I nije se obrijao.

568 569 Obrazy su mu bili utonuli, a jagodice ispale. Imao je czupave obrve srasle na sr edini. Izgledao je sanjiv i dok ga je Robert D ordan posmatrao on zevnu. Onda izvu cze duvankcsu i hartiju za cygarete i savi cygaretu. Poku a da upali upaljacz, pa kad ne uspe, stavi ga u d ep i pridzie pei, nagnu se, zavucze ruku i izvue komadi ara, raspirivao ga je na dlanu dok se nije raspalio, onda pripali cygaretu i bacy ga natrag u pe. Robert D ordan, gledajui na svoj Cajs Ikon 8, posmatrao mu je lice dok se naslonio na zyd kuice, i pu io cygaretu. Onda spusti dogled, savi ga i stavi u d ep. Neu ga vi e gledati, recze on sebi. Le ao je, posmatrao put i nastojao uop te da ne misli. Na boru ispod njega zaskvicza la je jedna veverica i Robert D ordan je posmatrao: kako se spu ta niz deblo, kako s e zaustavlja na putu i gle-da ka mestu odakle je czovek posmatrao. On je gle-dao vevericzje oczi, malene i svetle, i rep koji se trzao od uzbudzienja. Onda veve rica predzie na drugo drvo, kreui se u skokovima po tlu, poma ui se api-carna i pru anj m repa. Sa debla opet pogleda Ro-berta D ordana, onda se sakri iza stabla i izgubi iz vida. Zatim Robert D ordan czu vevericu kako skviczi na grani visoko na boru, i vide je kako se ispru ila na grani i ma e repom. Robert D ordan pogleda dole kroz borove na stra arsku kuicu. voleo bi da je imao veve ricu u d epu. Zeleo je da ima ma ta to bi mogao dotak-nuti. Trljao je laktovima po b orovim iglicama, ali to nije isto. Niko ne zna kako se czovek mo e ose-ati usamljen kad to radi. Ali ja, ja znam. Nadam se da e se zeczi sreno izvui iz svega ovoga. Pre-stani sad s tim. Da, sygurno. Ali s mem da se nadam, i nadam se. Da u razoriti most s uspehom i da e se ona spasti. Do bro. Sigurno. Samo to. To je sve to sad elim. Le ao je tu i svratio je sad pogled s puta i stra- arnice i pogledao na udaljene pla nine. Prosto ne misli uop te, recze on sebi. Le ao je tu mirno i po smatrao kako jut ro nailazy. Bilo je divno jutro ra-nog leta i krajem maja je svanjivalo vrlo brz o. Jed-nom je motocyklista u ko nom kaputu i s ko nom kapom, sa strojnicom u futroli pored leve noge, na-i ao preko mosta i produ io putem. Jednom su je-dna ambulantna kola pre la preko mosta, pro la ispod njega, i produ ila putem. I to je bilo sve. Ose-a o je miris borova i czuo je potok, i most se na ju-tarnjem svetlu ukaza sad jasn o i lepo. Le ao je tu iza bora sa strojnicom preko leve dolaktice i ne gledajui vi e stra arsku kuicu dok, - mnogo doo nije nego to je izgledalo da e do tog i doi, da se t ako ne to uop te mo e da desy ovako divnog jutra u poznom maju, - dok ne zaczu iznenad no, koa-centrisano padanje bombi. Kad zaczu bombe, njihove prve mukle udarce, pre nego to se jeka u grmljavini odbi la od planine, Robert D ordan duboko udahnu vazduh i di e stroj-nicu sa mesta na kom je le ala. Leva ruka mu je bila ukoczena od njene te ine a prsti te ki i ne-pokretni. Czovek u stra arnicy ustade kad je czuo bombe. Robert D ordan ga vide kako uze pu ku i izydzie na-polje iz stra arnice i kako oslu kuje. Stajao je na putu osvetljen sunce m. Pletena kapa mu je stajala 570 571 dodajui mu czetvrtaste komade eksplozyva i Robcrt D ordan ih je dohvatao, gurao tam o gde je eleo, czvrsto ih sabijao i uczvr ivao ih " ,Klinove, viejo!

deljanih klinova dok ih je zabadao czvrsto da bi dr ali naboje izmedziu preczaga. Sad, dok je to radio, sme tao, uczvr ivao, zaon czu pu karanje, dole na putu. Onda czu eksplozyju bombe. Onda jo jednu koja nadj acza um vode. Onda je u tom pravcu zavladala ti ina. " Do dziavola", recze on., ,Ko li ih je samo bacyo?" Jo se czula pucnjava odozgo s puta, kod gornjeg stra arskog mesta. avolski jaka pucn java, a on je vezyvao dve granate jednu pored druge na vrh uczvrvih nabora tako da se czvrsto dr e, priljubljene i tavu tu stvar i onda, da bi bilo to solidnije, zabi jedan klin iznad granata da d obro uczvrsti czitav naboj uz. czelik. " Sad s druge strane, viejo", povika on Anselrau i pocze da se provlaei izmedzi u ske!e, kao pravi Tar-zan u umi valjanog czelika, pomisli on, i onda poon pogleda gore i vide Anselmovo lice kad mu je do-davao komade eksplozyva. Siln o dobro lice, pomisli cyti u vazduh do ni ta. Hajde. Ne uzbudziuj se. Radi. 574 pctljavaj se. Radzii polako. Ni ne poku avaj da radi Niko te ne mo e sprecziti da digne u vazduh bar jednu stranu. Radi ba kao to treba. Ov de je vrlo sve e. Isuse, sve e je kao u vinskom podrumu. Ovo -olski to mo e . Zeleo bih da prestane ta pucnjava gore., ,Daj mi jo neki klin, viejo." Ne sv idzia mi se ta pucra da je neki stra ar bio napolju. Napolju ili iza strugare. Jo pucaju. Znaczi ima nekoga u strugari. zaklon u borbi. Mora da ih ima jo uvek nekoliko. Dole kod Pabla je sve mirno. Pit am se, od czega li je bio onaj drugi blesak. Mora da je to bio auto ili motocykl . Nadam se doboga da im nisu do li ten-kovl i oklopna kola. Produ i. Stavi to tinutr a to br e mo e , zabi klin i czvrsto ga ve i. Trese se kao neka ena. ta je to do dziavo tobom? Poku ava da radi suvi e brzo. Zakleo bih se da ta prokleta ena gore ne drhti. Ta Pilar. A mo da i ona. Mada, izgleda, da je priliczno u nevolji. Tre e se, ako u-padn e u gu vu. Kao i svako drugi. On se nagnu unazad i pope gore na sunczevo Anselmo dodavao, sad s glavom iznad huke vode ko ja se ru ila, czu o tru i pojaczanu pucnjavu gore na putu i onda ponovo eksplozyju bombi. Onda jo bombi. " Jii aju Srea je to sam dobio ovaj materijal u koma-dima a ne u ipkama, pomisli on. Do dziav ola, ovako je spretnije. Mada bi sa jednim gadnim d akom punim elatina i lo br e. Sa dv a d aka. Ne. S jed-nim bi se dalo. I kad bismo imali detonatore i stari upaljacz. Taj kuczkin syn bacyo mi je upaljacz u reku. Onu staru kutiju koja gde sve nije bila. Taj pro kleti Pablo. Ali sad im priredziuje dole dziavolsku za-bavu., ,Daj mi jo toga, viejo." Starac vrlo dobro vr i svoju du nost. Tu gore je ba na pravom mestu. Stra no mu je bilo da ubije onog stra ara. A i meni, ali nisam mislio o tome. Ni sad ne mislim na to . Mora to da uradi . Ali Anselmo je imao starudiju. Znam ja kako je sa starudijom. Mislim da je lak e ubiti czoveka iz auto matskog oru ja. Mislim za onog koji ubija. Druk-czije je. Posle prvog dodira to vr i oru je. Ne ti. Saczuvaj to za drugi put. T i i tvoja glava. Ti stari D ordane, ima dobru glavu, koja misli. Teraj, D ordane, ter aj! vikali su obiczno na futbalu kad sy vodio loptu. Zna li ti da taj prokleti D or dan nije mnogo vei nego taj potoczi dole. Na izvoru, misli . Takvo je sve na izvoru. To ti je mestance, to ispod mosta. Dom udaljen od doma. De, D ordane, pribe-ri se . Ovo je ozbiljna stvar, D ordane. Zar ne ra-zume ? Ozbiljna. Ali svakog czasa sve m anje. Po gledaj na drugu stranu. Para que? Sa mnom je sad u redu, kako god ono i l o. Kako napreduje Mein, tako napreduje nacyja. Kako ide D ordanu, tako ide i prokl etim Izrailjcyma. Most, mislim. A s druge strane, kako sa D ordanom stoji stvar, t ako stoji, stvarno i sa mostom. " Daj mi jo toga, Anselmo, starino", recze on. Starac klimnu glavom., ,Skoro sam gotov", recze Ro-bert D ordan. Starac ponovo klimnu glavom. Kad je bio pri kraju vezyvanja granata icom nije vi e czuo pucnjavu gore na putu. O djednom oseti da radi samo uz huku potoka. Pogledao je dole i video kako potok k ljucza beo, probijajui se izme-dziu kamenja i ru i se nani e pravei tu bistru lo-kvu s

ljunkovitim dnom i u njoj se u struji vrteo jedan klin koji je ispustio. Kad je pogledao dole vide kako pastrmka ispliva da uhvati neki insekt, i na povr ini nap ravi kru ie, ba pored mesta na kom se klin vrteo. Dok je uvrtao icu kle tima da bi uczv rstio dve granate na mestu, on vide kroz me-tal mosta sunczevu svetlost na zelen oj planinskoj padini. Pre tri dana bila je smedzia, pomisli on. Iz sve e tame pod mostom on se izvi na sunce i viknu u lice Anselmu koji se saginj ao " ,Daj mi veliki kotur ice." Starac mu ga dodade. Za Ijubav bo iju samo da sad ne popuste. Ovim czu da ih povuczem. voleo bih da ih pove e . Ova du- ina ice je dovoljna, pomisli Robert D ordan, kad je dotakao igle za obez bedzienje s prstenovima koje dr e polu ice na rucznim bombama. Proverio je da vidi d a li bombe, vezane icom sa strane, imaju dovoljno prostora da im polu ica mo e da ods koczi kad povucze igle ( ica kojom ih je vezyvao i la je ispod polu ica), onda on zave za jedan kraj ice za jedan prsten, a drugi kraj ice za glavnu icu kojom je bio veza n prsten spoljne bombe, odvi jo malo ice sa kotura i provucze je oko czelicznog st uba i on576 37 Ernest Hemingvej, Iv 577 da dodade kotur Anselmu. , ,Dr i ga pa ljivo", recze on. Onda se pope na most, uze kotur od starca i podzie nazad onom brzynom kojom je m ogao odmota-vati icu ka mestu gde se nalazyo skljokani stra ar na putu, naginjui se preko mosta i odmotavajui icu u hodu. " Donesy d akove", viknu on Anselmu idui aa-tra ke. Dok je prolazyo pored svoje stro jnice, on se sagnu i uze je i prebacy je ponovo preko ramena. Ba tada, di ui pogled sa ice koju je odmo-tavao, vide daleko gore na putu one koji su se vra-ali sa gornjeg stra arskog mesta. On vide da ih je czetvoro i onda morade da pari na icu da je polo i tako da ne zapn e ni za kakav spoljni deo mosta. Eladio nije s njima. Robert D ordan sprovede icu lepo pored kraja mosta, napravi omczu i veza je za posl ednji potpo ranj i onda je odvija e dalje du puta, dok se ne zaustavi pored kamenog putokaza. Presecze icu i dodade je Anselmu. " Dr i to, viejo", recze on., ,Sad se vrati sa mnom do mosta. Motaj je dok ide . Ne . Ja u." Na mostu je povukao icu van omcze i oslobodio je, tako da je lepo i nesmetano pro lazyla izmedziu prstenova na granatama i pru ajui je du mosta, sasvim labavo dodao j e Anselmu. " Provedi je do onog visokog kamena", recze on., ,Dr i je lagano, ali czvrsto. Ne moj je sylom potezati. Kad sna no, sna no povucze , most e otii u va-zduh. Comprendes?" " Dr i je lagano, ali je nemoj otpu tati, tako da ti ne zapne. Dr i je lagano i czvrs to i ne vucy je dok nee morati jako da je povucze . Compren-des?", ,Da." " Kad bude vukao, povucy sna no. Nemoj trzati." Dok je to govorio Robert D ordan je gledao ostatak Pilarine grupe gore na putu. Sa d su ve bili dosta blizu i on vide kako Primitivo i Rafael podu-piru Fernanda. Iz gledalo je da ga je metak pogodio u slabine, jer se obema rukama dr ao za to mesto , dok su ga czovek i mladi pridr avali sa obe strane. Desna noga mu se vukla dok su ga vodili putem i cypelom je strugao po putu. Pilar se pela obronkom u umu nosei tri pu ke. Robert D ordan nije mo-gao da joj vidi lice, ali glavu je dr ala uspravno i penjala se to je br e mogla. " Kako ide?" viknu Primitivo. " Dobro. Gotovo smo zavr ili", doviknu mu Ro bert D ordan. Nije bilo potrebno pitati ih kako njima ide. Dok je skrenuo pogled, njih trojica su stigla na ivicu puta i Fernando je stresao glavom kad su po ku ali da ga vuku uz obronak. JDajte mi pu ku ovamo", czu Robert D ordan kako on recze prigu enim glasom. " Ne, hombre. Odve emo te do konja." " ta e rni konj?" recze Fernando., ,Meni je ovde vrlo dobro." Robert D ordan nije czuo ostatak " jer se sad obraao Anselmu.

578 579 " Digni ga, ako tenkovi naidziu", recze on., ,Ali samo ako budu na mostu. Digni ga i ako naidziu oklopna kola. Ako budu na njemu. Sve drugo e Pablo zaustaviti." " Neu ga dii dok se ti nalazy ispod njega." " Ne vodi raczuna o meni. Digni ga, ako ustreba. Uczvrstiu drugu icu i vratiu se. Onda emo ga zajedno dii." On poee da trczi prema sredini mosta. Anselmo vide Roberta D ordana kako trczi pre-ko mosta sa koturom ice oko ruke, kle ti ma koja su mu visyla i strojnicom prebaczenom preko rame-na. vide kako se spusti o preko ograde mosta i ne-stao iz vida. Anselmo je dr ao icu u rucy, u desnoj rucy, i czuczao iza kamenog putokaza i gledao niz put i preko mosta. Na pola puta izm edziu njega i mosta nalazyo se stra ar, koji se sad bio spustio ni e, to-nuo sve vi e ka glatkoj povr ini puta kako mu je sunce udaralo u ledzia. Njegova pu ka, koja je l e ala na putu s nataknutim bajonetom, bila je uprav-Ijena prema Anselmu. Starac je gledao pored njega du povr ine mosta ispresecane senkama od ograde, do mosta gde j e put skretao ulevo pored klisure i gubio se iza stena. On pogleda na stra arsku k u-icu s druge strane, osvetljenu suncem, a onda, setiv i se ice u rucy, okrete glavu prema mestu gde je Fernando razgovarao s Primitivom i Ciga-ninom. " Ostavite me ovde", recze Fernando., ,Mnogo me boli i krvari mnogo unutra. Osea m to unutra, kad se pokrenem." " Da te odnesemo uz padinu", recze Primitivo., ,Stavi nam ruke oko ramena, a mi emo ti dii noge." " To je nekorisno", recze Fernando., ,Stavite me ovde iza kamena. Biu ovde koristan isto koliko i gore." * " Ali kad mi krenemo", recze Primitivo. " Ostavite me ovde", recze Fernando., ,Nema ni govora da bih ja sa ovim mogao p utovati. Tako ete imati jednog konja vi e. Meni je vrlo dobro ovde. Oni e svakako us koro doi." " Mo emo te odneti gore na brdo", recze Ciganin. JLako." Njemu se, prirodno, u asno urilo da to pre ode, kao i Primitivu. Ali su ga dotle bil i doveli. " Ne", recze Fernando., ,Meni je ovde vrlo dobro. Sta se desylo sa Eladijem?" Ciganin stavi prst na glavu da poka e gde je ranjen. " Ovde", recze on., ,Kad smo juri ali." " Ostavite me", recze Fernando. Anselmo je video da mnogo pati. Dr ao se obema ru kama za slabine i glavu naslonio na obronak, a noge ispru io ispred sebe. Lice mu je bilo syvo i preznojavalo se. " Budite dobri i ostavite me sada, molim vas", recze on. Oczi je sklopio od bol a, a uglovi usta su mu se grczili., ,Ja se vrlo dobro oseam ovde." " Evo ti pu ka i mecy", recze Primitivo. ,Je li to moja?" upita Fcrnando zatvorenih ocziju. " Nije, tvoja je kod Pilar", recze Primitivo., ,Ovo je moja." 580 581 " vi e bih voleo da imam svoju", recze Fernan-do., ,Navikao sam na nju." " Doneu ti je", slaga mu Ciganin., ,Dr i ovu dok ti je ne donesem." " Ovde se nalazym na vrlo zgodnom polo aju", recze Fernando. "1 za put gore i za most." On otvori oczi, okrete glavu i pogleda preko mosta, onda ih zatvori kad o seti bol. Ciganin ga potap a po glavi i palcem dade znak Primitivu da krenu. " vratiemo se onda po tebe", recze Primitivo i krenu uz padinu za Ciganinom koji se brzo penjao. Fernando je le ao naslonjen na obronak ledziima. Ispred njega se nalazyo jedan okr eczen kamen koji oznaczava ivicu puta. Glava mu je bila u sency, ali sunce mu je syjalo na umotanu i previjenu ranu i na ruke koje je dr ao na njoj. Noge i stopal a su mu bili na suneu. Pu ka je le ala pored njega i tri magazyna s mecyma su se syj ala na suncu pored pu- ke. Muva mu je etala po rukama ali njeno golica-nje nije pro

drlo kroz njegov bol. " Fernando!" zovnu ga Anselmo sa mesta na kom je czuczao dr ei icu. Na kraju ice bio je na-pravio omczicu i czvrsto je stisnuo i dr ao u rucy. " Fernando!" zovnu on opet. Fernando otvori oczi i pogleda ga. " Kako ide?" upita Fernando. " vrlo dobro", recze Anselmo., ,Sad, kroz jedan minut, dii emo ga." " Drago mi je. Ako ti u ma czemu ustrebam, po-savetuj se sa mnom", recze Fernan do i zatvori oczi ponovo i zgrczi se od unutra njih bolova. Anselmo odvrati pogled s njega na most. Pazyo je kad e ugledati kotur ice na mostu i onda Inglesa suncem opaljene glave i lica, koje e se pojaviti posle kotura kad se on bude popeo sa strane na most. U i sto vreme je pazyo i na drugu stranu mosta da se ne to ne pojavi iza krajnjeg za-o kreta na putu. Sad se uop te nije pla io i nije se pla io czitavog dana. Odvija se tak o brzo i tako nor-malno, pomisli on. Mrzeo sam da ubijem stra ara i to me je uzbud ilo, ali sad je pro lo. Kako Ingles mo e da ka e da je ubiti czoveka isto to i ubiti i-v otinju. Kad god sam bio u lovu oseao sam neko uzbudzienje, ali nisam imao oseanje da radim ne to rdziavo. Ali kad ubije czoveka ima oseanje kao da sy ubio rodzienog br ata i to kad ste odrasli Ijudi. I jo kad nekoliko puta puca da ga ubije . Ne, ne mis li na to. Suvi e te to uzbudilo pa sy cmizdrei trczao mostom kao neka babetina. To je gotovo, pomisli on, a ti e morati da ispa ta za to kao i za ostale. Ali sad ima ono za -ta sy se molio syno kad sy se vraao kui iz plani-na. Ti sy u bicy i nema nikak vog problema. Ako ovoga jutra i umrem, sve je u redu. Onda pogleda Fernanda koji je le ao uz obro-nak s rukama skupljenim iznad kuka, mo drih usa-na, czvrsto zaklopljenih ocziju, di ui te ko i polako, i pomisli, ako budem umirao, neka umrem brzo. Ne, rekao sam da ni ta vi e neu tra iti, ako mi se da ono to mi je danas potrebno. Zato neu tra iti. Razume ? Ne tra im ni ta. Ni ta, ni na koji naczin. aj mi to sam tra io, a sve ostalo ostavljam tebi na volju. Slu ao je buku bitke kod prolaza, koja se czula iz daljine, i rekao sebi, zaista j e veliki dan. 583 Treba da shvatim i da znam koliko je veliki ovaj dan. Ali uzbudzienje u njegovom srcu nije raslo. Ono je sasvim nestalo i u njemu je v ladao samo mir. I sad, dok je kleczao pored kamena s omczicom u rucy i icom zavij enom oko ruke, na ljunku pored puta, ispod kolena, nije bio usamljen niti se oseao sam. Bio je jedno i isto sa icom u rucy i mostom i nabojima koje je Ingls ostavio . Bio je jedno sa Inglsom koji je jo radio ispod mosta, i bio je jedno i isto sa s vima onima koji su u bicy, i sa Re-publikom. Ali nije bilo uzbudzienja. Sad je sve bilo samo mir i sunce ga je udaralo po vra tu i pleima dok je kleczao i kad je pogledao gore video je visoko ne-bo bez oblak a i padinu planinsku koja se penjala iza reke i nije bio srean, ali nije bio ni u samljen ni prestra en. Gore na padini brda le ala je Pilar iza drveta, posmatrala put koji je i ao dole pre ma klisuri. Po-red sebe je imala tri napunjene pu ke i onda do dade jednu Primitiv u koji pade pored nje. " Sidzii tamo", recze ona., ,Iza drveta. Ti Ciganine, tu, preko", pokaza ona dr ugo drvo dole., ,Je li umro?" " Ne, jo nije", recze Primitivo. " To je nesreca", recze Pilar., ,Da smo imali jo dvojicu, nije se ni moralo desy ti. Trebalo je da pazy iza gomile strugotine. Je li dobro sme ten tamo gde je?" Primitivo zatrese glavom. " Kad Ingles digne most, nee li komadii do preti dovde?" upita Ciganin iza drveta . " Ne znam", recze Pilar., ,AH Agustin sa maqui-nom se nalazy bli e od tebe. Ingle s ga ne bi smestio tamo da je to suvi e blizu." " Ali ja se seam kad smo digli voz da je sve-tiljka na lokomotivi projurila meni pored glave i komadii czelika su leteli kao lastavice." " Ima pesniczko pamenje", recze Pilar., ,Kao la-ste. Joder! Bili su kao kazani za pranje rublja. Slu- aj, Ciganine, danas sy se dobro poneo. Samo neinoj dozvoliti da te strah obuzme."

" Dobro, pa pitao sam samo da li e se dovde raspr tati, tako da se bolje zaklonim iza stabla", recze Ciganin. " Budi tu", recze Pilar., ,Koliko smo ih ubili?" " Pues mi petoricu. Dva ovde. vidi li onog s druge strane? Gledaj tamo prema mos tu. vidi li stra arsku kuieu? Gledaj! vidi li?" pokaza on prstom., ,Onde dole ih je z a Pabla bilo osam. vr io sam tamo osmatranje za Inglesa." Pilar je gundziala. Onda Ijutito i besno recze:, , ta je s tim Inglesom? ta se on z aj... pod tim mo-stom? vaya mandanga! Gradi li on most ili ga ru- i?" Ona di e glavu i pogleda Anselma koji je czuczao iza kamena. " Hej, viejo!" viknu ona., , ta radi taj prokleti Ingls?" " Strpljenja, eno", odazva se Anselmo dr ei icu lagano, ali czvrsto., ,Dovr ava svoj p osao." " Ali za ime vclike kurve ta se zadr ava to liko?" " E muy concyenzudo!" viknu Anselmo., ,To je nauczni rad." 584 585 " J... ja nauku", recze Pilar besno Ciganinu., ,Neka taj j... prljavko digne to i neka svr i s tim. Marija!" povika ona dubokim glasom., ,Tvoj Ingles - "i sasu c zitavu poplavu prljav tina koje tobo e Ingles radi pod mostom. " Umiri se, eno", viknu joj Anselmo sa puta., ,On radi ogroman posao. I dovr ava g a sad." " Do dziavola s tim", besnela je Pilar., ,va na je brzyna." Ba tada svi oni zaczu e pucanje dole na putu gde je Pablo dr ao polo aj. Pilar prestade da psuje i pocze da slu a., ,Aj", recze ona., ,Aj. Aj. To ti je to." Robert D ordan je czuo pucnjavu kad je jednom rukom bacyo kotur sa icom na most i k ad se zatim sam izvukao. Dok se kolenima oslonio na gvozdenu ivicu, a ruke su mu ve bile na povr ini mosta, on czu pucanje iz strojnice dole iza okuke. Taj zvuk je bio razliczit od zvuka Pablove strojnice. On skoczi na noge, nagnu se, provucze kotur ice i pocze da ga odmo tava dok je i ao natra ke i u stranu du mosta. Czuo je pucanje i dok je i ao oseti kao da mu odjeknu u dnu stomaka, nad njegovom sopstvenom dijafragmom. Dok je i ao, pucnjava je postajala sve bli a i on pogleda pr ema okuki na putu. Ali jo nije bilo ni kola, ni tenkova, ni Ijudi. Nije jo bilo ni czega kad se nalazyo na po puta do kraja mosta. Kad se nalazyo na tri czetvrtine , a ica mu se odmo-tavala slobodno i nije se ni o ta zakaczinjala, nije bilo nicze ga i dok je zaobilazyo stra arsku kuicu, dr ei icu da se ne zakaczi za gvozdenu konstru k-cyju mosta. Onda se ve nalazyo na putu, a dole na putu nije bilo nikoga, jo i on da se kretao brzo unazad uz mali izlokan jarak sa donje strane puta, kao to igracz trczi natra ke za daleko baczenom lop-tom, dr ei zategnuto icu, i sad se nalazyo gotovo nasuprot kamenu iza koga je bio Anselmo i jo uvek nije nikoga bilo na putu, ni e mosta. Onda on czu kako jedan kamion nailazy putem i vide ga preko ramena kako ba ide du gom nizbr-dicom, on savi ruku jo jednom oko ice i viknu An-selmu:, ,Digni ga!" i o dupre se petama i sna no se povi unazad i zategnu icu koja mu je bila omotana oko r uke, czuo je pozadi buku kamiona koji je do-lazyo, a napred je video put s mrtvi m stra arem i dugi most i deo puta s druge strane mosta, gde jo uvek nije bilo niko ga i onda se zaczu praskava lom-Ijava i sredina mosta se di e u vazduh kao talas k oji se lomi i on oseti pritisak od eksplozyje dok se glavaczke bacao u ljunkoviti jarak dr ei ruke czvr-sto priljubljene uz glavu. Lice je pritisnuo uz lju-nak kad s e most po to se digao, sru i s Ijutim di-mom i dopre do njega poznati uti miris ekspl ozyje i onda pocze da pada czitava ki a komadia czelika. Kad je czelik prestao da pada on je jo bio iv i di e glavu i pogleda preko mosta. Nj egov centralni deo je oti ao. Jo je bilo reckavih komada czelika na mostu sa sjajni m novo izlomljenim ivicama i kra-jevima i svega je toga bilo i po putu. Kamion s e zaustavio na putu oko sto metara daleko. ofer i dva czoveka koji su bili s njim trczali su prema ja-ruzy. Fernando je jo uvek le ao na obronku i jo uvek te ko disao. Ruku ispru enih sa strane i ola-bavljenih aka. Anselmo je le ao, licem prema zemlji iza be-log kamena. Leva ruka mu je bila savij ena ispod

586 587 glave, a desna ruka ispru ena unapred. Ziczana om-cza mu je jo uvek bila oko desne a ke. Robert D ordan ustade, predzie preko puta, klecze pored nje-ga i uveri se da j e mrtav. Nije ga okretao da vidi kako su ga komadi czelika pogodili, bio je mrta v i to je sve. Izgleda vrlo malen ovako mrtav, pomisli Ro bert D ordan. Izgleda vrlo malen i sed, i Robert D ordan pomisli, pravo je czudo kako je uop te mo-gao nosyti onolike teret e, ako je bio stvarno tako malen. Onda mu pogleda oblik cevanica i butina u tesn im syvim czobanskim czak irama i izlizana pen-d eta njegovih cypela od konopca i uze Anselmov karabin i dva d aka, sada gotovo prazna, i zatim ode i uze pu ku koja je l e ala pored Fernanda. No-gom udari i bacy jedan komad izlomljenog czelika sa puta. Onda preko ramena prebacy dve pu ke, dr ei ih za cevi, i krete uzbrdo u umu. Nije se okrenuo i nije pogledao czak ni na put, preko mosta. Jo uvek su pucali dole iza o kukc, ali on sad o tom vi e nije vodio raczuna. Ka ljao je od dima TNT i sav je bio tup. On polo i jednu od pu aka tamo, iza drveta, gde je Pilar le ala. Ona pogleda i vide da s ovom opet ima tri pu ke kao i ranije. " " Ovde ste suvi e visoko", recze on., ,Na putu se nalazy kamion koji ne mo ete da v idite. Mislili su da je avijacyja. Bolje da se spustite ni e. Ja idem dole sa Agus tinom da za titim Pabla." " Stari?" upita ona gledajui ga u lice. " Mrtav." On se ponovo naka lja, i pljunu na zemlju. " Tvoj most je dignut, Ingles", pogleda ga Pilar., ,Ne zaboravi to." " Ja ni ta ne zaboravljam", recze on., ,Ima jak glas", recze on Pilar., ,Czuo sam kako sy urlala. vik-ni sad Mariju i recy joj da sam iv." " Izgubili smo dvojicu kod strugare", recze Pilar nastojei da to on shvati. " video sam", recze Robert D ordan., Jeste li napravili neku glupost?" " Idi i j... se, Ingles", reczc Pilar. "1 Fernando i Eladio su bili Ijudi." " Za to ne ide gore do konja?" recze Robert D ordan., ,Ja mogu ovde bolje da poslu im nego ti." " Ti treba da titi Pabla." " Do dziavola Pablo. Nek se sam titi mierdom." " Ne, Ingles. On se vratio. Dobro se tukao tamo dole. Nisy slu ao? On se i sad bo ri. Protiv neczeg rdziavog. Zar ne czuje ?" " Za titiu ga. Ali j... se svi vi. I ti i Pablo." " Ingles", recze Pilar., ,Smiri se. U ovoj stvari ja sam s tobom kao to niko ne bi bio. Pablo ti je uczi-nio nepravdu, ali se vratio." " Da sam imao upaljacz, starac ne bi poginuo. Mogao sam sru iti most odavde." " Da je, da je, da je -" recze Pilar. Bes i praznina i mr nja to su ga obuzeli posle mosta, kad je pogledao sa mesta gde je le ao i czu-czei video da je Anselmo mrtav, jo uvek su ga pro imali. U njemu je jo b ilo i oczajanja zbog tuge koju vojnicy pretvaraju u mr nju, da bi mogli i da-Ije d a budu vojnicy. Sad; kad je tog nestalo, oseao se usamljen, odvojen, bez zanosa i mrzeo je svakog koga je video. 588 589 " Da nije bilo snega -" recze Pilar. A onda, ne iznenada, kao to bi nai lo fizyczk o olak anje (kao kad bi ga, recymo, neka ena zagrlila), ve polako i to glavom, on po cze da to prima i mr nja mu popu-sti. Sigurno, sneg. Sneg je kriv. Sneg. I drugima je bio kriv. Jednom, kad poczne da ponovo vidi stva-ri kao i drugi, kad se oslobo di svog ja, stalno mo ra da se oslobadzia svoga ja u ratu. Gde ne mo e biti nikakvog ja. Gde se to ja mora da izgubi. Onda, gubei ga, on czu Pilar gde recze., ,Sordo -" " ta?" recze on. " Sordo -" " Da", recze Robert D ordan. On joj se nasme- i, slomljenim krutim osmehom czvrsto

stisnutih mi- ia na licu., ,Zaboravi na to. Nisam imao pravo. Zao mi je, eno. Hajde da sve to dobro i zajedniczki izvedemo. A most jeste dignut, kao to ti ka e ." " Da. O svakoj stvari mora misliti, kad je za nju vreme." " Onda idem po Agustina. Stavi Ciganina malo ni e, tako da mo e dobro da vidi put. Daj ove pu -ke Primitivu i uzmi ovu mdquinu. Da ti poka em." " Dr i ti mLquinu", recze Pilar., ,Neemo ovde bi-ti jo dugo. Pablo treba sad da dod zie i mi emo kre-nuti. " Rafaele", recze Robert D ordan " ,Hodi ovamo sa mnom. Ovde. Dobro. vidi li one t o izlaze iz jaruge? Tamo, iznad kamiona? to idu ka kamionu?. Pogodi jednog od nji h. Sedi, ne uznemiruj se." f Ciganin pa ljivo nani ani i opali i, kad je po-vukao zatvaracz natrag, i izbacyo cza huru, Robert D or-dan recze:, ,Prebaczaj. Pogodio sy gore u stenu. vidi 590 pra inu? Ni e, jedno dve stope. Sad, pa ljivo. Dob-ro. Sigue tirando." " Pogodio sam jednog", recze Ciganin. Czovek je le ao na putu, na sredini izmedzi u jaruge i kamiona. Ostala dvojica nisu zastali da ga povuku. Trczali su prema j aruzy i izgubili se. " Ne pucaj u njega", recze Robert D ordan., ,Pu-caj u gornji deo prednje gume na kamionu. Tako, ako proma i , pogodie motor. Dobro." Gledao je durbinom., ,Malo ni e. Dob ro. Gadzia kao dziavo. Mucho! Mucho! Pogodi vrh hladnjaka. Hladnjak bilo gde. Ti sy odliczan strelac. Gledaj. Nemoj dozvo liti da ma ta prodzie pored te taczke ta mo. vidi ?", ,Gledaj kako u slomiti blatobran na kolima", recze Ciganin veselo. " Ne. Kamion je ve o teen", recze Robert D or-dan., ,Nemoj pucati dok ne to ne naidzie putem. Pocz-ni pucati kad se nadzie nasuprot jaruzy. Poku aj da pogodi ofera. Onda t reba svi da pucate", recze on Pilar koja je sy la dole zajedno sa Primitivom., ,Ov -de imate divan polo aj. Gledaj kako vam strmina titi bok." " Ti treba da ide za svojim poslom zajedno sa Agustinom", recze Pilar., ,Prestan i sa svojim preda-vanjem. Razgledala sam ja teren u svoje vreme." " Postavi Primitiva tu, dalje", recze Robert D oi> dan., ,Tamo. vidi , czovecze? S te strane s koje se spu ta obronak." " Ostavi me", recze Pilar. , ,Hajde, Ingles. Ti i tvoj savr enstvo. Ovde nema ni kakvog problema." Ba tada zaczu e avione. Marija je stajala pored konja dugo vremena, ali joj oni nisu pru ali nikakvo smire nje. Niti ona 591 S mesta na kom se u fcumi nalazyla nij mogla da vidi put, niti je mogla o a vidi most, i kad / je otpoczela pucnjava ona je zagrma velikog beloli/ kog arca koga je volela, i kome je\cesto nosyla dz * rove, kad je bio dole blizu logora u oeradi za konje, medziu drveem. Ali njena nervoza je pre la i na ve -likog pastuv a i on je trzao glavom, iric* nozdrve 112 pucanj i eksplozyju bombi. Marija nijev mogla ds biide mirna, hodala ie unaokolo, tap ala \ milovala kijpije i time ih sj yLral jo nervoznijim i\uzbudzie im. \PokuL"c ala je da mi isnoi stvari koid e odigi o pucnjavi ne ao iva, nego da shvz ti d< tamo Pablo sL no o pridostom Ijudima i P lar s irugima, i da ne fhe da se brine niti da je jivata panika, ve da mora imati poverc nije u tom uspevala i czitava ta dole, ni e mosta, i udaljena jeka laitke ko/gi ja u Roberfa. Ali tucnjava iznad, i se u la czula vitc neravnomernim vremenskim razma sure kao tutnjava daleke oluje, praskanje bombi b ili su prosto ne to st joj je oduzymalo dah. ozuke ne, Onda je, docnije, czula sna ni Pilarin gla do, s padine, kako joj dovikuje neke be zob koje nije razumela, pa je mislila, oh Bo e,. nemoj govoriti tako o njemu, kad

se nalazy mosti. Nemoj j koga vredziati i ne izla i se bgsko-risnom rizyku.( eUzaz yvaj. dnda je poczela da"/se moli za Roberta, b lutomatski, kao to se molila koli, govo rei itve to je br e mogla i brojei ih na prste lev< LC, izgovarajui po deset puta svak u od dye e je ponavljate. pnda most 592 otr e sa uzde, kad je na prasak eksplozyje digao i izvio glavu i pobe e kroz drvee. M arija ga najzad uhvati i dovede natrag, on se sav tresao i drhtao, i grudi su mu potamnele od znoja, a sedlo palo, i vraajui se kroz drvee ona czu pucanje odozdo i pomisli: ja ne mogu ovo du e da izdr im. Ne mogu du e da ivim ako ne saznam. Ne mogu d a di em i usta su mi suva. I pla im se, i ne valjam, i pla im konje i ovog konja sam u hvatila sluczajno jer mu je sedlo palo i jer se zakaczio za drvo i sam se za-ple o u stremenje i sad, kad dignem sedlo, oh, bo e, ne znam. Ne mogu da podnesem. I n eka dobro pro dzie, molim te, jer je czitavo moje srce i sva sam ja kod mosta. P rvo, zbog Republike, a drugo, jer mi moramo pobediti. Ali, oh, sveta, bla ena devi ce, do-vedi mi ga natrag s mosta i ucziniu sve to hoe . Jer ja nisam ovde. Ja ne post ojim. Ja sam samo s njim. Saczuvaj ga za mene i saczuvae mene, i onda u cziniti sve za tebe i on mi to nee zameriti. I to nee biti protiv Republike. Oh, molim te, op rosti mi, jer sam zbunjena. Sad sam suvi e zbunjena. Ali ako ga saczuva , ucziniu sve to je pravedno. Uradi-u to ti ka e i to on ka e. Uradiu to kao tvoja i kao njegova. o, da ne znam ta je, ne mogu da podnesem. Onda kad je konja ponovo privezala, stavila mu sedlo, poravnala ebe i privezyvala mu kolan, zaczu sna an, dubok glas odozdo iz umice " ,Marija! Ma-rija! S tvojim I nglesom je sve u redu. Czuje li? U redu. Sin novedad!" Marija uhvati sedlo obema rukama, pritisnu svoju pod i anu glavu czvrsto uza nj i za plaka. Onda ponovo zaczu duboki glas kako joj vicze i ona se 593 38 Ernest Hemingvej, Iv okrenu od sedla i povika, gu ei se:, ,Da! Hvala ti!" Onda, gu ei se, opet:, ,Hvala ti! Mnogo ti hvala!" Kad su czuli avione svi pogleda e gore; avioni su dolazyli iz Segovije vrlo visoko , srebrnasti, visoko na nebu, i nadjaczavajui svojom tutnjavom sve ostale zvuke. " Ovi?" recze Pilar., ,Samo su nam ovi nedosta-jali!" Robert D ordan joj stavi ruku na rame dok ih je posmatra(r)., ,Ne, eno", recze on., ,Ovi ne dolaze zbog nas. Nemaju vremena za nas. Umiri se." " Mrzym ih." "1 ja. Ali sad moram ii do Agustina." I ao je izmedziu borova padinom brda i czitavo vreme se czula tutnjava i zujanje a viona, a preko razru enog mosta dole, iza okuke na putu povre-meno tektanje pu komitr aljeza. Robert D ordan se bacy pored Agustina koji je le ao u gustom borovom bunju iza pu komit ralje-za, a czitavo vreme su avioni u sve veem broju na-ilazyli. " ta se dole de ava?" recze Agustin., , ta Pablo radi? Zar on ne zna da je most dign ut?" " Mo da ne mo e da ode." " Onda hajdemo. Do dziavola s njim." " Sad e doi, ako je u stanju", recze Robert D ordan., ,Treba sad da ga ugledamo." " Nisam ga czuo", recze Agustin., ,Citavih pet mi-nuta. Ne! De! Slu aj! To je on. To je on." Zaczu se pucanje dum-dum-dum iz konjaniczke strojnice i onda jo dva puta tako ist o. " To je taj gad", recze Robert D ordan. Posmatrao je kako opet nailaze avioni na pla-vom visokom nebu bez oblaka i gleda o je Agustino-vo lice dok ih je posmatrao. Onda pogleda na raz-ru eni most i preko , na deo puta na kome jo nije bilo nikog. On se zaka lja, pljunu i oslu nu tekta-nje t e kog mitraljeza dole ispod okuke. Czinilo se da se nalazy na istom mestu gde i ra nije. " A ta je to?" upita Agustin., ,Kakva je to ga-dost?" " To se czulo jo pre nego to sam ja digao most", recze Robert D ordan. Pogledao je most i vi-deo potok kroz procep koji se stvorio kad se sre-dina mosta sru ila, a m

ost je visyo kao savijena cze-liczna kecelja. Czuo je kako avioni, koji su prvi pro li, sad vr e bombardovanje gore nad klisurom, a novi su jo uvek pristizali. Huka njihovih motora je ispunjavala czitavo visoko nebo, i gledajui gore on vide male sytne lovce kako kru e i lete visoko nad njima. " Ne verujem da su jucze ujutru preleteli linije", recze Primitivo., ,Mora da s u odleteli na zapad i on-da se vratili. Da su ih videli, ne bi vr ili napad." " veina ih je novih", recze Robert D ordan. Imao je oseanje da je ne to otpoczelo normal-no, a onda izazvalo velike, nesrazmern e, gigantske posledice. Bilo je to kao da sy bacyo kamen, i kamen napravio talas ye i talasyi se vratili umni i sa tres-kom kao vali plime. Ili, kao da sy viknuo, a jeka se vratila u tutnjavi i bucy grmljavine, a grmljavi-na smrtonosna. Ili, ka o da sy udario nekog czoveka i on pao, a onda iz njega izy li i digli se sami naor u- ani Ijudi. Bilo mu je drago to nije sa Golcom u klisuri. 594 595 Le ei tu pored Agustina posmatrao je kako preleu avioni, oslu kivao pucnjavu iza sebe, gledao dole na put na kome je znao da e ne to videti, ali nije znao ta, i jo uvek je bio skamenjen od izne-nadzienja to nije poginuo na mostu. On se bio tako sa iveo s a mi lju da e poginuti, da mu je sad sve ovo izgledalo nestvarno. Otresy se toga, r ecze on sa-mom sebi. Danas se mora mnogo, mnogo, mnogo uraditi. Ali ono nije hte lo da ga napusti i oseao je, svesno, da sve postaje kao neki san. " Suvi e sy se nagutao dima", recze on sebi. Ali je znao da to nije zbog toga. Os eao je, pouzdano, kako je sve to u apsolutnoj stvarnosti nestvarno i pogledao je most i onda tamo, gde je stra ar le ao na putu, gde je Anselmo le ao, i gde je Fernand o naslonjen na obronak i preko glatkog, smedzieg puta do zaustavljenog kamiona i jo uvek je sve bilo nestvarno. " Bilo bi dobro da brzo odbacy jedan deo sebe", recze on sebi., ,Ti sy kao jedan od onih petlova u areni za koga niko ne zna da je zadobio ranu i ona se i ne vi di, a on se ve od nje hladi." " Burgije", recze on sebi., ,Malo sy o amuen, to je sve, klonuo sy zbog odgovornos ti, to je sve. Pri-beri se." Onda ga Agustin czepa za ruku i pokaza prstom i on pogleda preko provalije i vide Pabla. vide e kako Pablo dolazy trczei iza okuke na putu. Na samoj steni iza koje se put g ubi iz vida, on se zaustavi, nasloni na stenu i pocze da puca go-re uz put. Robe rt D ordan vide Pabla, bez kape, malena, te ka i de mekasta, kako se naslonio na stenu i kako puca iz kratke konjiczke strojnice i vi596 deo je blistavo svetlucanje mesynganih czahura koje su se u padu blistale na sun cu. Onda vide e kako je Pablo czucznuo i ispalio jo jedan rafal. Onda, ne osvrui se, potrcza, onako malen i krivonog, brzo, pognute glave, pravo ka mostu. Robert D ordan gurnu Agustina, stavi kundak pu komitraljeza njemu na rame i nani ani o kuku puta. A njegova strojnica mu je le ala pored leve ruke. Ona nije bila dovoljn o precyzna na tom ra-stojanju. Dok je Pablo nailazyo prema njima Robert D ordan je ni anio na okuku puta, ali se ta mo ni ta nije pojavljivalo. Pablo je do ao do mosta, pogle-dao jednom preko ramena, bacyo pogled na most i onda zaokrenuo na levo, sy ao u klisuru i izgubio se iz vid a. Robert D ordan je jo uvek posmatrao oku-ku, ali se tamo ni ta ne pojavi. Agustin u stade i klecze na jedno koleno. video je Pabla kako se kao jarac spu ta u klisuru. Otkako su prvi put ugledali Pabla dole se vi e nije czula pucnjava. " Da li vidi ne to gore? Gore na stenama?" upi-ta Robert D ordan. " Ni ta." Robert D ordan je posmatrao okuku. Znao je da je stena ispod njega suvi e strma i da se njome ne mo e niko popeti, ali ne to ni e strmina je po-stajala bla a i czovek je mo gao, zaobi av i je, da se popne. Ako su stvari ranije i bile nestvarne, one sad postado e dovoljno stvarne. Bilo je to kao kad so czivo na aparatu dotera odjednom do jasnoe. I ba tada on primeti kak o iza okuke, na suncu, izmili niska, zatubasta, kuglica isprskana syvim zelenim 597

i smedziim mrljama, s o kastim rilom i isturenom mitraljeskom cevi. On opali i czu udarac metka o czelik. Mali laki tenk se povucze iza stene. Posmatra-jui ugao, Ro bert D ordan vide kako se opet samo nju ka pomolila, onda se pokaza ivica kule i kul a se okrenu tako da je cev oru ja bila upravljena na put. " Izgleda kao mi koji izlazy iz rupe", recze Agu-stin., ,Gledaj, Ingles." " Ima malo samopouzdanja", recze Robert D or-dan. " To je taj veliki insekt s kojim se Pablo borio", recze Agustin., ,Gadziaj ga, Ingles." " Ne. Ne mogu mu ni ta. A ne bih hteo da ot-krije gde smo." Tenk je poczeo da puca niz put. Mecy su udarali po povr ini puta i zvi dukali, a sad su zveketali i odjekivali po czeliku mosta. Bio je to isti mitraljez koji su cz uli dole. " Cabron!" recze Agustin., ,Jesu li to ti czuveni tenkovi, Ingles?" " To im je samo dete." " Cabron! Samo da imam neku fla icu punu benzyna, popeo bih se tamo i upalio ga. t a e on da radi, Ingles?" " Sad e on ponovo izviriti." "1 zar se toga Ijudi pla e", recze Agustin., ,Gle-daj , Ingles! On ponovo strelja stra are." " Jer nema druge mete", recze Robert D ordan., ,Nemoj da mu prebacuje ." Ali on je razmi ljao. Dabome, rugaj mu se. Ali recymo da sy ono ti, i nalazy se ova ko zabaczen u svojoj sopstvenoj zemlji i zaustave te na glavnom drumu. A most oti ao u vazduh. Zar ne bi misyio da je minirano ispod tebe, ili da su te uhvatili u zamku? Sigurno, bi. On postupa kako treba. Oczeku-je da se jo ne t o drugo pojavi. Dotle ve e nepri-jatelja. To smo samo mi. Ali on to ne mo e da zna. Gledaj samo to malo kopile. Mali tenk je isturio nos jo malo vi e iza ugla. Ba tada Agustin ugleda Pabla kako se pojav-Ijuje iza ivice provalije vukui se na k olenima i ru-kama, niz obraslo lice mu je curio znoj. " Dolazy ovamo kuczkin syn", recze on. " Pablo." Robert D ordan pogleda, vide Pabla, i onda po-cze da puca u onaj deo zakamuflirane kule tenka gde je znao da se iznad mitraljeza nalazy prorez. Mali tenk zazvrja natrag i izgubi se iz vida, a Robert D ordan uze pu komitraljez, sklopi no ice uz cev i prebacy je sa jo vrelom cevi preko ramena. Cev je bila jo tako vrela da mu je pe kla ramena, i on je zbacy mnogo ni e tako da mu je kundak bio u rucy. " Donesy d ak sa magazynima i moju malu ma-quinu", viknu on " ,dodzii trkom." Robert D ordan otrcza uz brdo kroz borove. Agustin je bio odmah za njim, a Pablo j e i ao iza njega. " Pilar!" viknu D ordan prema brdu., ,Hodi, eno!" Njih trojica su se penjali uz strmu padinu to su br e mogli. Nisu vi e mogli da trcze jer je strmi-na bila vrlo o tra i Pablo, koji nije nosyo nikakav teret izuzev lake konjaniczke strojnice, gotovo ih je sustiga9fA tvoji Ijudi?" r ecze Agustin suvih usta Pablu. " Svi su mrtvi", reee Pablo. Nije gotovo mogao da di e. Agustin okrenu glavu i po gleda ga. " Imamo sad mnogo konja, Ingls", recze Pablo. y, ,Dobro", recze Robert D ordan. Pr okleti ubica, pomisli on., ,Na ta ste nai li?" " Na sva ta", recze Pablo, di ui na mahove., , ta je s Pilar?" " Izgubila je Fernanda i brata -" " Eladija", recze Agustin. " A ti?" upita Pablo. " Ja sam izgubio Anselma." " Imamo dosta konja", recze Pablo., ,Czak i za prtljag." Agustin se ugrize za usnu, pogleda Roberta D ordana i zatrese glavom. Oni czu e, dol e ispod se-be, kroz drvee, kako tenk puca ponovo na put i na most. Robert D ordan trgne glavom., , ta je bilo s tim?" recze on Pablu. Nije hteo da pogl eda u Pabla niti da mu oseti miris, ali je eleo da ga czuje. " Nisam mogao otii dok je tenk bio tamo", re-cze Pablo., ,Bili smo se zabarikadi rali kod one donje okuke blizu stra e. Najzad se vratio da ne to potra- i i ja sam do ao ."

" U ta sy pucao, u okuku valjda?" upita ga Agustin o tro. Pablo ga pogleda, pocze se ceriti, razmisli, i ne recze ni ta. " Jesy li ih sve pobio?" upita Agustin. Robert D ordan je mislio: samo uti. To sad nije tvoj po sao. Oni su uradili sve to sy oczekivao od njih, i vi e. To je njihova, plemenska, stvar. Ne donosy moralne sudove. ta oczekuje od ubice? Ti saradziu-je s ubicom. Sam o uti. Upoznao sy ga dobro jo pre. To nije ni ta novo. Ali kakav je to prljav gad, p omisli on. Smrdljivi prljavi gad. Grudi su ga bolele od penjanja i trczanja kao da e mu se rasprsnuti i ispred sebe , sad, kroz bo rove, vide on konje. " Priczaj", govorio je Agustin., ,Za to ne ka e da sy ih pobio?" " uti", recze Pablo., ,Ja sam se dosta i dobro danas borio. Pitaj Inglesa." "1 danas nas jo izvedi odavde", recze Robert D ordan., ,Jer ti sy pravio plan za to ." " Imam ja dobar plan", recze Pablo., ,S malo sree proi emo dobro." Poczeo je bolje da di f " Nee ubiti nijednog od nas, a?" recze Agustin., Jer u te ja sad ubiti." " Prekini", recze Pablo., ,Ja se moram brinuti o tvom interesu i interesyma dru i ne. Ovo je rat. Czo vek ne mo e da radi ono to bi eleo." " Cabron", recze Agustin., ,Takav se dvaput ne radzia." " Ispriczaj mi ta ste dole sreli?" recze Robert D ordan Pablu. " Sva ta", ponovi Pablo. Jo uvek je disao kao da mu se plua razdiru, ali je sad mog ao teczno da govori i po licu i glavi ga je oblivao znoj, a i rame-na i grudi su mu bili natopljeni znojem. Gledao je Roberta D ordana oprezno da vidi da li je st varno prijateljski raspolo en prema njemu i onda se na600 601 sme i., ,Sva ta", recze on ponovo., ,Najpre smo za-uzeli polo aj. Onda je do ao jedan mo tocyklista. On-da jo jedan. Onda ambulantna kola. Onda kamion. Onda tenk. Upravo pre nego to sy ti razru io most." " 0nda -" " Tenk nam nije ni ta mogao, ali nismo mogli da odemo jer je vladao putem. Onda j e oti ao, a ja sam do ao." " A tvoji Ijudi?" dobacy Agustin jo uvek tra e-i dziavola. " uti", recze imi Pablo gledajui ga pravo u oczi, r\ lice mu je biKTkao lice u cz oveka koji se pre svega dobro borio., ,Nisu pripadali na oj dru ini." Sad su ve videli i konje vezane za drvee, sun-ce ih je obasjavalo probijajui se kro z borove gra-ne, a oni su zabacyvali glave i udarali nogama bra-nei se od muva i Robert D ordan ugleda Mariju i za jedan czasak je bio kod nje i zagrlio je czvrsto , osloniv i pu komitraljez o bok i skrivacz plamena mu je pritisnuo rebra i Marija j e govorila:, ,Ti, Ro berto. Oh, ti." " Da, zecziu. Moj dobri, dobri zecziu. Idemo sad." " Jesy li to zaista ti?" " Da. Da. Zaista. Oh, ti!" Nikad nije ni mislio, da czoveku mo e u borbi pasti na pamet ena; ni da jedan deli n jegovog bi-e mo e da zna za nju, niti da reaguje na nju, ni-ti, ako ve postoji ena, d a mo e da ima grudi, ok-rugle, malene i czvrsto priljubljene koje osea kroz ko ulju uz a se; niti da bi one, te grudi, mogle ne to znati o njima dvoma u borbi. Ali tako je to, pomislio je on, i dobro je. To je dobro. Ne bih verovao u to, i pritisnuo je uza se czvrsto, ali nije gledao u nju, i onda je udari tamo gde je nikad dotle nije uda rio i recze:, ,Uzja i, uzja i. Penji se u sedlo, gu-apa." Onda su odvezali ulare i Robert D ordan vra-ti Agustinu pu komitraljez i prebacy svo ju strojni-cu preko ledzia i vadei bombe iz d epa stavljao ih je u bisage, i stavi jedan ispra njen d ak u drugi i zaveza ga iza sebe na sedlu. Onda dodzie Pilar, toli ko zaduvana od penjanja da nije mogla da govori, ve je samo mahala rukama. Onda Pablo stavi tri konjske spone koje je imao u rukama u bisage, ustade i recz e:, ,Que tal, eno?" i ona samo klimnu glavom, a onda svi uz-jaha e. Robert D ordan je sedeo na velikom syvcu ko ga je dan pre toga prvi put video ujut

ru na snegu, i oseti da pod sobom ima dobroga konja. Imao je cypele sa dzionovim a od konopca i uzengije su mu bile ne to kratke. Strojnica mu je bila prebaczena p reko ramena, d epovi puni okvira sa mecyma, i on je sedei na konju i dr ei uzde czvrst o pod pazu-hom punio jedan okvir, i posmatrao Pilar kako se penje na czudnu vrst u sedi ta na vrhu sve nja pri-vezanog uz sedlo ridziana. " Za Ijubav bo ju, zbacy to dole", recze Primiti-vo., ,Pa e i konj to ne mo e da nosy." " uti", recze Pilar., ,S ovim emo lak e pre i-veti." ,rZar mo e tako da ja e , eno?" upita je Pab-lo sedei u sedlu guardie cyvila na velikom isanu.

602 603 " Kao svaki mlekad ija", recze mu Pilar., ,Kuda emo, stari?" " Pravo dole. Preko puta. U onu tamo padinu, pa u umu, pa kroz uvalu." " Preko puta?" vrteo se Agustin oko njega uda-rajui mekim petama svojih platneni h cypela u tvr-di neosetljivi trbuh jednog od onih konja koje je Pablo pro le noi r egrutovao. " Da, czovecze. To je jedini put", recze Pablo. On mu dade vodziicu. Primitivo i Ciganin su vodili ostale. " Ti mo e ii poslednji, ako eli , Ingles", recze Pablo., ,Prei emo dosta visoko da bu o van doma aja maquine. Ali ii emo odvojeno i jahacze-mo brzo i onda emo se sastati u uvali gore." " Dobro", recze Robert D ordan. Spu tali su se ja ui kroz umu ka ivicy puta. Robert D ordan je jahao neposredno iza Mari je. Nije mogao da ja e pored nje zbog drvea. On po milova jedanput syvca mi iima na bu tini i onda ga czvrsto stisnu kad su se brzo spu tali i klizali kroz borove, govor ei mu butinama ono to bi mu na ravnom terenu govorio mamuzama. " Ti", recze on Mariji " ,idi druga, kad budu pre-lazyli put. Prei prvi nije lo e kao to izgleda. Dru-gi je dobro. Docnije oni stalno posmatraju." ..Ati-" Ja u prei iznenadno. To nije problem. Opa-sno je kad se ide u redu." Posmatrao je okruglu, czekinjavu Pablovu gla-vu, utonulu u ramena pri jahanju, i strojnicu pre-baczenu preko ramena. Gledao je i Pilar, gologlavu, irokih ramena; kolena je dr ala visoko, jer je pete zakaczila u sve njeve. Jednom se okrenula i mah-nula mu glavom. " Prestigni Pilar pre nego to predzie put", recze Robert D ordan Mariji. Onda je pogledao izmedziu razredzienog drvea i video tamne pruge od ulja na putu, a iza njega ze-lenu padinu brda. Mi smo iznad jaruge, vide on, i ba ispod uzvisy ne odakle se put u dugom zaokretu spu ta na most. Mi smo oko osamsto metara iznad mosta. Znaczi nismo izvan dometa Fijata u onom malom tenku ako je do ao do mosta. " Marija", recze on " ,Prestigni Pilar pre nego to stignemo do puta i poteraj d obro uz padinu." Ona ga pogleda, ali ne recze ni ta. On je pogle-dao samo da vidi da li je razumela . " Comprendres?" upita je on. Ona klimnu glavom. " Hajde", recze on. Ona zatrese glavom. " Polazy!" " Ne", recze mu ona, okrenuv i se i stresav i glavom., ,Ja idem u redu u kom treba da idem." Ba tada Pablo zabode obe mamuze u svog ve-likog lisana i spusti se niz zadnji deo padine pokri-vene borovim iglicama i predzie put uz topot i varni-ce kopita. Os tali podzio e za njim i Robert D ordan ih vide kako predzio e put i kako tutnje uz zel enu padinu, i czu kako za tekta mitraljez sa mosta. On-da zaczu jednu fijuuu-hramam-bum! Ovo bum je bio o tar tresak koji se irio uz tutanj i vide kako se na padini zemlja di e kao vodoskok s perom syvoga dima. Fijuuu-hra-am-bum! Zaczu se ponovo, i tei 604

605 kao raketa i ponovo se gore, vi e uz padinu, di e zemlja i dim. Ciganin se zaustavio ispred njega, pored puta, zaklonjen poslednjim drveem. On po gleda padinu ispred sebe i onda u Roberta D ordana. " Idi, napred, Rafaele", recze Robert D ordan., ,U galopu, czovecze!" Ciganin je dr ao vodziice tovarnog konja koji je neposredno iza njega trzao glavom . " Ostavi konja i be i, u galopu!" recze Robert D ordan. video je kako Ciganin pru i ruku iza sebe, di- ui je visoko, visoko i kao da e je tako zauvek zadr ati, a petama je udario konja na kome je ja-hao, vodziice se jako zat egle, pa onda popustile, i on je ve bio preko puta i Robert D ordan se kolenima dot icao upla enog tovarnog konja koji udari u nje-ga kad Ciganin predzie tvrdi, tamni put, i on czu topot konjskih kopita kako galopiraju uz strminu. Fijuuu-u-tras! Doletela je u niskoj putanji gra-nata, i on vide kako Ciganin pod skoczi i potrcza kao vepar, kad zemlja bljuznu u malom crnom i syvom gejzyru isp red njega. Posmatrao ga je kako galopira, u gipkim i dugim skokovima, uz ispru enu zelenu padinu i top je pucao ispred i iza njega i on se na-dzie iza okuke, na b rdu, zajedno s ostalima. Ne mogu da povedem tog prokletog tovarnog konja, pomisli Robert D ordan. Mada bih hteo da ga dr im sa spoljne strane. Hteo bih da bude izme dziu mene i tog topa 47 mm, iz koga pucaju. Bogami u poku ati da ga na svaki naczin prebacym na onu stranu . On dojaha do tovarnog konja, doczepa se vodziice, i onda, dr ei konopac, dok je kon j kaskao iza nje-ga, odjaha pedesetak metara navi e kroz drvee. Kad je stigao na iv icu umice, pogleda dole pored mosta na put. video je Ijude kod mosta, a iza njega , na putu, izgledalo je kao kad se saobraaj zakrczi. Robert D ordan pogleda unaokol o, vide najzad ono to je tra io, pru i ruku i otkinu suvu granu sa bo-ra. Ispusti vod ziice, potera tovarnog konja padinom koja se spu tala do puta i onda ga sna no udari granom u sapi., ,Hajde, kuczkin syne", recze on i bacy granu za njim; tovarni k onj je pretrczao preko puta i poczeo da se penje padinom s druge strane. Grana g a je pogodila i on je iz kasa pre ao u galop. Robert D ordan pojaha oko trideset metara uz put; posle je obronak bio suvi e strm. Top je sad pucao, zvi dao kao raketa, treskao i uz drum dizao zemlju., ,Hajde ti v eliki, syvi fa isticzki bastarde", govorio je Robert D ordan konju i poterao ga niz padinu i sjurio. Onda se na ao na otvorenom, na putu koji je bio tako tvrd pod kop itama, da je ose-tio kako ga topot czitavog stresa, ramena, vrat, zube, i onda s e na ao na padini, a kopita su tra ila o ta da se odupru, zasecala se u zemlju, udara la, pru a-la se, bacakala, i la, i on pogleda dole, tamo gde se preko padine, nalazy o most koji mu se sad pokaza u sasvim novom izgledu. video ga je sad iz profila, bez one skraenosti, kao kad se gleda prema njemu, u sredini se nalazyo slomljeni deo, a iza njega, na putu, mali tenk, a iza malog tenka bio je veliki tenk sa t opom koji je ba tada sevnuo sa svetlo utim plamenom kao ogledalo i zvi duk, kad se va zduh prolomio, uczini mu se, da je czuo nad samim syvim 606 607 vratom koji se pru ao ispred njega, i on okrenu glavu, dok se zemlja ispred njega kao vodoskok dig-la u vazduh. Tovarni konj se na ao ispred njega jer je suvi e skren uo udesno i i ao sporo, i Robert D ordan galopirajui, s glavom okrenutorn malo prema mostu, vide czitav red kamiona koji su se zaustavili iza okuke i koji su se sada kad se popeo, jasno videli, onda vide svetlo uti blesak, posle ko-ga se gotovo is tovremeno czu zvi duk i tresak, i me-tak podbacy, ali on czu kako se metak rasprsk ava s mesta gde se zemlja digla. video ih je sve na rubu ume ispred sebe, kako ga posmatraju i on recze:, ,Arre ca ballo! Napred, ko nju!" i oseti kako se konju, zbog uzbrdice, nadima-ju grudi i vide syvi vrat kako se pru a i syve u i ispred sebe i on se nagnu i potap a vla ni syvi vrat, i opet pogleda na most i vide svetli blesak iz te kog izmrljanog, kao blato obojenog tenka tamo na putu, i onda ne czu nikakav zvi duk, ve samo o tar pra-sak i I jut miris, kao kad kotao eksplodira, i nadzie se pod syvcem i syvi konj se ritao nogama, a on je po ku avao da se izvucze ispod njegove te ine.

Mogao je da se micze. Mogao je da se micze ude-sno. Ali kad se pomicao udesno os etio je da mu je leva noga pod konjem potpuno spljo tena. Czinilo mu se kao da se u njoj nalazy novi pregib; ne u ku-ku, nego drugi, koji mo e da se kree u stranu ka o na arkama. Onda je sasvim dobro shvatio ta je to i ba tada se syvac di e na kolena i desna noga Ro berta D ordana, kojom je odgurnuo uzengiju, ba kao to treba, skliznu preko sedla i spusti se pored njega i on sa obe ruke opipa kost u bedru leve no -ge koja je le ala ispru ena na zemlji i obema rukama oseti o tru kost i mesto gde je ona pritiski-vala ko u. Sivac je stajao gotovo nad njim i on je video kako mu se rebra nadimaju. Trava, gde je sedeo, bila je zelena i po njoj je bilo poljskog cvea i on pogleda niz pad inu, na put, most, klisuru i put i vi-de tenk i pocze oczekivati novi blesak. A ovaj se po javi gotovo istog czasa, ponovo bez zvi duka i kroz tresak, koji je mir isao na jaki eksplozyv, kroz ko-made zemlje koja se digla i fijuk czelika, on vi de kako veliki syvi konj sedi mirno pored njega, kao konj u cyrkusu. I onda, gle dajui konja kako tu sedi, czu ga kako stenje. Onda su ga Primitivo i Agustin uhvatili ispod pazuha i vukli ga poslednjim delom padine i novi zglob je omoguavao nozy da se savija prema tere-nu. Jednom je tane zazvi dalo neposredno iznad njih i oni ga ispusti e i lego e na zemlju, ali zem-Ija i h zasu i metal odzvi da dalje i oni ga digo e. I onda ga dovedo e do zaklona u dugaczk oj uvali u umi, gde su se nalazyli konji, i Marija, Pablo i Pilar su stajali nad njim. Marija je kleczala pored njega i govorila " ,Ro berto, ta je s tobom?" On recze, preznojavajui se:, ,Leva noga je slom-Ijena, guapa." " Previemo je", recze Pilar., ,Mo e na ovome da ja e ." Ona pokaza jednog konja koji je bio na-tovaren., ,Bacy taj teret." Robert D ordan vide kako Pablo mahnu glavom i on mu klimnu glavom. " Podziite malo dalje", recze on. Onda recze:, ,Slu- aj, Pablo. Hodi ovamo." 608 39 Eraest Hemingvej, Iv 609 Obraslo lice, po kome je curio znoj, nagnu se nada nj i Robert D ordan oseti potpu no Pablov za-dah. " Ostavite nas da razgovaramo", recze on Mariji i Pilar., JMoram da razgovaram s Pablom." " Boli li te mnogo?" upita Pablo. On se sasvim nagnuo nad Roberta D ordana. " Ne. Mislim da je ivac nastradao. Slu aj. Idite odavde. Ja sam se udesyo, vidi ? Ra zgovarau s de-vojkom jedan czas. Kad ka em da je odvedete, od-vedite je. Ona e hteti da ostane. Ja u samo czasak razgovarati s njom." " Jasno, nema mnogo vremena", recze Pablo. " Jasno." " Mislim da bi vam bilo bolje u Republiei", recze Robert D ordan. " Ne. Ja sam za Gredos." " Radi kao to misli ." " Sad razgovaraj s njom", recze Pablo., ,Imamo malo vremena. Zao mi je to ti se to desylo, Ingles." " Kad mi se ve desylo -" recze Robert D ordan., ,Nemojmo o tom razgovarati. Ali ra di po svojoj pa-meti. Ti ima dobru glavu. Koristi je." " Za to ne bih?" recze Pablo., ,Sad brzo razgova-raj, Ingles. Nema vremena." Pablo ode do najbli eg drveta i pogleda niz pa-dinu, a preko padine gore na put pr eko klisure. Pablo je gledao syvog konja na padini sa istinskim sa aljenjem na lic u, a Marija i Pilar su se nalazyle pored Roberta D ordana, koji je sedeo naslonjen na drvo. " Rasparaj mi pantalone, hoe li?" recze on Pilar, Marija je czuczala pored njega i nije govorila. Sunce joj je osvetljavalo kosu, a lice joj se grczilo kao kod deteta pre nego to zaplacze. Ali nije plakala. Pilar uze svoj no i i raspara nogavicu od le-vog d epa nani e. Robert D ordan razgrnu tka ninu obema rukama i pogleda butinu. Deset santimetara ispod kuka nalazyla se ilja

ta crvena oteklina, kao mali ator sa vrlo o trim vrhom i kad je dotakao prstima, os etio je neposredno ispod ko e slomljenu karlicznu kost. Noga mu je le ala u neobiczn om po-lo aju. On pogleda u Pilar. Lice joj je imalo isti izraz kao i Marijino. " Anda", recze joj on., ,Idi." Ona ode pognute glave ne rekav i ni ta i ne osvrnuv i se i Robert D ordan vide da joj se rame-na tresu. " Guapa", recze on Mariji i uze je za obe ruke., ,Slu aj. Neemo ii u Madrid -" Onda ona pocze da placze. " Ne, guapa, nemoj", recze on., ,Slu aj. Mi nee-mo ii u Madrid, ali sad ja svuda id em s tobom, kud god ti i la. Razume ?" Ona ne recze ni ta i pritisnu glavu na njegov obraz i zagrli ga rukama. " Slu aj dobro, zecziu", recze on. Znao je da se mnogo mora uriti i znojio se vrlo mnogo, ali to je trebalo da se ka e i da se shvati., ,Ti e sad ii, zecziu. Ali ja idem s tobom. Dok jedno od nas po stoji, postoji i ono drugo. Razume li?", ,Ne, ja os tajem s tobom." " Ne, zecziu. Ono to u da uradim sad, uradiu sam. Ako bude tu, neu moi to dobro da dim. Ali ako ti ode , onda s tobom idem i ja. Samo tako

610 611 odlazym i ja. Ti e sad da ode , znam. Jer ti sy dobra i mila. Ti sad odlazy za nas ob oje." " Ali lak e je ako ostanem s tobom", recze ona., ,Bolje je za mene." " Da. Zato mi uczini tu Ijubav. Uradi to za mene, jer to je ono to mo e da uradi ." " Ali ti ne razume , Roberto. Sta e biti sa tnnom? Za mene je gore da odem." " Svakako", recze on., ,To je te e za tebe. Ali ja sam sad ti." Ona ne recze ni ta. Gledao je i mnogo se znojio i govorio joj tru-dei se da je uveri vi e nego to se oko ma czega trudio u svom ivotu. " Ti e sad otii umesto nas oboje", recze on., ,Ne sme biti sebiczna, zecziu. Mora sa da vr i svoju du nost." Ona zatrese glavom. " Ti sy sad ja", recze on., ,Zar to ne osea , ze-cziu." " Zecziu, slu aj", recze on., ,Stvarno, na taj na-czin i ja idem, kunem ti se." Ona ne recze ni ta. " Eto, sad uvidzia ", recze on., ,Sad vidim da ti je jasno. Sad e ii. Dobro. Sad odlazy . Sad sy rekla da odlazy ." o> Ona ne recze ni ta. " Ja ti sad zahvaljujem na tom. Ti sad odlazy lepo i brzo i daleko i mi oboje od lazymo u tebi. Sta-vi mi sad ruku ovde. Spusti sad glavu. Ne, spusti je dole. Ta ko je dobro. Sad u ja staviti svoju ruku. Dobro. Ti sy dobra. Sad vi e ne misli. Sa d radi ono to treba. Ti me sad slu a . Ne mene, ve nas oboje. Mene u sebi. Sad ti odlazy za nas oboje stvarno. Oboje sad odlazymo u tebi. To sa m ti obeao. Ti sy vrlo mila i vrlo dobra to odlazy ." On mahnu glavom Pablu koji ih je sa svog mesta kod drveta gledao i Pablo pridzye . On palcem po kaza prema Pilar. " Ii emo u Madrid drugi put, zeczyu", recze on. " Istinski. Sad ustani i idi, obo je emo ii. Ustani. vidi ?" " Ne", recze ona i czvrsto ga zagrli oko vrata. On je sad govorio jo uvek mirno i razumno, i vrlo ubedljivo. " Ustani", recze on. " Ti sy sad i ja. Ti sy sve to ostaje od mene. Ustani." Ona polako ustade placzui, pognute glave. Onda brso pade pored njega i onda opet ustade, polako i umorno, kad on recze: " Ustani, guapa." Pilar je dr ala za ruku i stajala pored nje. " vdmonos", recze Pilar. " Treba li ti to Ingles?" Ona ga pogleda i zatrese gla vom. " Ne", recze on i produ i da govori Mariji. " Nema nikakvog zbogom, jer mi nismo rastavIjeni, guapa. Neka vam bude dobro u Gredosu. Idi sad. Idi sad! Ne", govorio je on jo uvek mirno i razumno, dok je Pil

ar odvodila devojku. " Nemoj se okretati. Stavi nogu unutra. Da. Nogu. Pomozy j oj da se popne, Pilar", recze on. " Popni je u sedlo. Zabacy se sad." On okrenu glavu, znojei se, i pogleda niz padinu, pa onda opet prema devojcy koja je sad bila u sedlu, a Pilar je stajala pored nje, a Pablo odmah iza nje. " Sa d idite", recze on., 7Idite." 612 Ona pocze da se osvre. " Nemoj se osvrtati", recze joj Robert D ordan. " Idi." Pa blo udari konja po sapima kai em i izgledalo je da Marija hoe da skoczy sa sedla, a li Pilar i Pablo su jahali sasvim pored nje i Pilar je dr ala i tri konja su se pe njala uvalom. " Roberto", viknu Marija okrenuv i se. " Pusti me da ostanem! Pusti me da ostane m!" " Ja sam s tobom", doviknu Robert D ordan. " Ja sam s tobom sad. Oboje smo tamo. Idi!" Onda mu se oni na zaokretu uvale izgubi e iz vida, a on se kupao u znoju i gledao u ni ta. Agustin je stajao pored njega. " Zeli li da te streljam, Ingles?" upita on naginjui se. " Quieres? To nije ni ta." " No hace falta", recze Robert D ordan. " 0dlazy. Meni je ovde vrlo dobro." " Me cago en la leche que me han dado!" recze Agustin. Plakao je, pa nije mogao jasno da vidi Ro berta D ordana. " Salud, Ingles!" " Salud, stari", recze Robert D ordan. Gledao je sad niz padinu. " Staraj se dob ro o mojoj pod i anoj, hoe li?" & " Nemaj brige", recze Agustin. " Ima li to ti treba?" " Za ovu maquinu ima vrlo malo metaka, zato u je zadr ati", recze Robert D ordan. "1 ne mo e ih za nju vi e dobiti. Za onu drugu, i za Pablovu, mo e ." " Oczystio sam cev", recze Agustin. " Jer sy je isprljao kad sy pao." " ta se desylo sa tovarnim konjem?" 614 " Ciganin ga je uhvatio." Agustin je sada sedeo na konju, ali mu se nije odlazylo. Naginjao se duboko nad drvo pod kojim je sedeo Robert D ordan. " Idi, viejo", recze mu Robert D ordan. " Ima u ratu mnogo ovakvih stvari." " Que puta es la guerra", recze Agustin. " Rat je prava kurva." " Da, czovecze, da. Ali odlazy." " Salud, Ingles", recze Agustin stisnuv i desnu pesnicu. " Salud", recze Robert D ordan. " Ali odlazy, czovecze." Agustin okrete konja i spusti desnu pesnicu tako kao da je i tim pokretom opet n e to opsovao i odjaha uz uvalu. Svi ostali su ve davno i czezli. Na mestu gde je uval a zavijala u umicu on se okrenu i mahnu pesnicom. Robert D ordan mahnu rukom i onda i Agustin i czeznu... Robert D ordan pogleda niz zelenu padinu prema putu i mostu. Ovako mi je najbolje, pomisli. Jo nema smisla da se okrenem na trbuh, jer je ta k ost suvi e blizu povr ine i ovako mogu bolje da posmatram. Oseao se prazan, isu en i iscrpljen zbog svega toga i zbog njihovog odlaska i u ust ima je imao ukus uczy. Sad, najzad i na kraju krajeva, nema vi e nikakvog problema. Ma kako da je bilo, i ma kako da bude sad, za njega vi e nema nikakvog problema. Sad su svi oti li i on je bio sam, ledzyima naslonjen na drvo. Gledao je niz zelen u padinu, video syvoga konja tamo gde ga je Agustin streljao, i gledao dole niz padinu ka putu i ka umom obraslom pre 615 delu iza njega. Onda pogleda na most i preko mo sta i vide ta rade na putu i na m ostu. Sad je video kamione du celog donjeg dela puta. Kroz drvee je video syvou kam iona. Onda opet pogleda na put, na mesto gde se on spustio sa brda. Sad e uskoro doi, pomisli on. Pilar e pazyti na nju bolje nego iko dragi. Ti to zna . Pablo mora da ima dobar pl an, jer ga se on inacze ne bi ni poduhvatao. Ti ba ne mora da se brine za Pabla. Ne vredi da razmi lja o Mariji. Poku aj da veruje u ono to sy njoj govorio. To je najbolj e. A ko ka e da to nije istina? Ti ne. Ti to ne ka e , kao to ne ka e da se nisu desyle s vari koje su se desyle. Ostani pri ovom u ta sad veruje . Ne budi cyniczan. vremena je malo, a ti sy je tek poslao. Svako radi ono to mo e. Ti ne mo e ni ta da uradi za se e, ali mo da mo e da uradi ne to za druge. Pa, czytava na a srea je trajala czetiri dana

e czetiri. Bilo je posle podne kad sam prvi put stigao tamo, a danas nee trajati do podne. To znaczy ni puna tri dana i tri noi. Budi taczan, recze on. Sasvim tac zan. Mislim da bi sad bilo bolje da se spusti , po misli on. Bie bolje da se smesti na ne ki naczyn tako da bude koristan mesto da tu sedi pored drveta kao panjina. Imam sr eu. Ima mnogo gorih stvari od ove. Svako mora da prodzye kroz to pre ili po sle. Ti se tog ne pla i , jednom mora to da uradi , zar ne? Ne, recze on, istinski. Srea je t je ivac uni ten. Czak ne oseam ni da postoji ne to ispod preloma. On dodirnu donji de o noge i uczyni mu se kao da to i nije deo njegovog tela. Pogledao je opet niz padinu i razmi ljao. Ne ostavlja mi se ovo, to je sve. Te ko mi je da to ostavim nadam se da sam radio ne to dobro. Nastojao sam koliko god sam m ogao. Misli da jesy. U redu, jesy. Borio sam se za ono u ta ve godinu dana verujem. Ako pobedimo ovde, pobediemo svuda . Svet je divan i vredi se za nj boriti i ne volim to mo ram da ga ostavim. I ima o sy mnogo sree, pomisli on, to sy pro iveo lep ivot. Imao sy srean ivot kao i deda, s mo ne tako dug. Imao sy sreniji ivot nego ma ko, zbog ovih poslednjih dana. Nee se v aljda aliti kad sy imao toliko sree. Ipak, eleo bih da postoji neko na koga bih mog ao preneti' ono to sam nauczyo, pomisli. Bo e, kako sam brso shvatao pri kraju. vol eo bih porazgovarati sa Karkovim. To je u Madridu. Taczno preko ovih brda i onda preko ravnice. Dole preko syvih stena i borova, vresa i paprati, preko ute visor avni, vidi ga kako se di e beo i lep. Ta strana je isto toliko istinita koliko i Pi larine babe koje piju krv kod klanice. Nije samo jedna stvar istinita. Sve je is tinito. Isto kao to su avioni lepi, pa bilo da su na i ili njihovi. avolski lepi, po misli. Sad se smiri, recze on. Okreni se sad, dok jo ima vremena. Slu aj ne to. Sea li se? Pil r i dlana? veruje li u te gluposti? Ne, recze on. Ni pored svega to se dogodilo? N e, ne verujem. Bila je vrlo mila u vezy s tim jutros pre nego je ovaj cyrkus otp oczeo. Mo da se pla ila da ja u to verujem. Mada ja ne verujem. Ali ona veruje. Oni ne to vide. Ili mo da ne to oseaju. Kao pticzar. A kako stoji sa vanczulnom percepcyjom ? Gluposti, recze on. Nije

616 617 htela da mi ka e zbogom jer je znala ako to ka e da Marija nee hteti da ode. O, ta Pi lar. Okreni se, D ordane. Ali ga je mrselo i da poku a. Onda se seti da ima fla icu u stra njem d epu i pomisli, povui u dobar gutljaj ovog to b i diva oborilo i onda u poku ati. Ali kad je potra io, nije je na ao. A onda se oseti mnogo usamljeniji jer je znao da nee imati czak ni tog. Czyni mi se da sam na to raczunao, recze on. ta misli , da li je Pablo uzeo? Ne budi budala. Mora da sy je i zgubio na mostu. " Hajde sad, D ordane", recze on. " Okreni se." Onda obema rukama zgrabi levu nogu i sna no je povucze prema stopalu i le e pored dr veta uz koje se odmarao naslonjen na nj ledzyima. Zatim le ei ispru en i vukui sna no no gu da slomljena kost ne bi izy la i probila se kroz butinu, polako se okretao na s tra njicy, dok mu potiljak nije bio okrenut prema nizbrdicy. Onda dr ei slomljenu nog u prema uzbrdnom nagibu obema rukama, stavi dzyon desne cypele na gornji deo sto pala leve noge, sna no pritisnu i okrenu se na grudi i lice, znojei se. Onda se nal akti, namesti obema rukama levu nogu iza sebe i odgurnu se daleko pokretom desne noge, prezno javajui se, i sve je bilo u redu. Opipa prstima levu butinu i vide da je u redu. Kraj kosti nije probio ko u i slomljeni deo se sad nalazyo u mi iima. veliki ivac mora da je stvarno zdrobljen, kad je taj prokleti konj pao na nogu, p omisli on. Stvarno, uop te ne boli. Izuzev sad, prilikom promene polo aja. Kad kost zakaczy ne to drago. vidi ? recze. vidi kako ima sree. Nije ti uop te potrebno ono to o a diva. On dohvati strojnicu, izvadi okvir koji je bio u magazynu, izvadi drugi okvir iz d epa, otvori zatvaracz i pogleda kroz cev, vrati okvir u niagazyn tako da je kljo cnuo i onda pogleda niz padinu. Mo da jo pola sata, pomisli. Smiri se. Onda pogleda gore u brdo i posmatra e borove poku avajui ni ta da ne misli. t Pogleda potok i seti se kako je bilo sve e u sency ispod mosta. voleo bih da dod zyu, pomisli. Ne bih hteo da ne budem pri svesti kad dodzyu. ta misli kome je lak e? Onima koji veruju ili onima koji stvar primaju prosto? Za nj

ih je vera velika uteha, ali mi znamo da nemamo czega da se bojimo. Zlo je jedin o kad ti ona nedostaje. Umiranje je samo onda te ko kad dugo traje i kad toliko bo li da czoveka poni ava. Tu ti ima sree, vidi ? Tebi se nije desylo tako ne to. Sjajno je to su oti li. Sad, kad oni nisu tu, to mi uop te ne smeta. Ispalo je onako kako sam rekao. Zaista dobrim delom. Gledaj, koliko bi sve to drukczyje izgledal o da su se svi oni rasuli po tom brdu gde se nalazy syvac. Ili da smo se svi ovd e uurili i oczekujemo smrt. Ne. Oti li su. Oti li su. Sad samo da se i napad svr i s usp hom. Sta eli ? Sve. Zelim sve i uzeu sve to mi se da. Ako ovaj napad ne bude valjao, valjae drugi. Nisam primetio da su se avioni uop te vratili. Bo e, srea je to sam uspeo da je nateram da ode. Kad bih mogao dedi da priczam o tom. Opkladio bih se da on nikad nije morao da p relazy ovako, da tra i Ijude i da izvede ovakav poduhvat. Otkud zna ? Mo da ih je pede set izveo. Ne, recze on. Budi taczan. Niko nije mogao izvr iti pedeset ovakvih. Ni 618 619 ! l / pet. Mo da niko, ni jedan, ba ovakav. Sigurao. I Ipak, mora da je. Hteo bih da sada dodzyu, recze on. Hteo bih da sad to pre dodzyu, jer me noga poc zynje boleti. Mora da je to zbog otoka. Sve je i lo stra no lepo, dok nas nije pogodilo, pomisli. Ali srea je to do tog nije d o lo kad sam bio ispod mosta. Kad neka stvar ne valja mora se ne to desyti. S tobom je bilo svr eno onda kad su Golcu dali ovakvo naredzyenje. To sy i sam znao, a to je verovatno i Pilar oseala. Ali docnije emo sve te stvari mnogo bolje organizovat i. Imaemo kratkotalasne aparate. Da, ima mnogo stvari kojima emo morati da se snab demo. Trebalo je da ponesem i rezervnu nogu. On se nasmeja na to znojei se, jer ga je noga mnogo bolela na mestu gde je veliki ivac povredzyen pri padu. Oh, samo da dodzyu, pomisli. Ne bih hteo da uradim ono to mi je otac uradio. Dobro, mogu da uradim, ali bih mnogo vi e voleo da ne moram. Ja sam protiv toga. Nemoj o tom da misli . Nemoj uop te misliti. Hteo bih da ta kop ilad dodzyu, recze on. Toliko elim da dodzyu. Noga ga je sad mnogo bolela. Kad se okrenuo, poczelo je oticanje i noga je pocze la da ga boli i on recze: " Mo da u sad odmah to da uradim." Mislim da odliczno po dnosym bol. Slu aj, ako sad to uradim, ti me nee krivo shvatiti? S kim ti to razgova ra ? Ni sa kim, recze. Mislim sa dedom. Ne. Ni sa kim. O, do dzyavola, za to ve ne do laze. Slu aj, mo da treba ono da uradim, jer ako se nekako i izvuczem i sve, nisam ni za ta , a ako me uhvate, postavljae mi mnogo pitanja i raditi sva 620 ta sa mnom i to nije dobro. Bolje je udesyti da do tog ne dodzye. Onda, za to ne b i bilo u redu da to uradim sad i onda bi czytava stvar bila svr ena? Jer, oh, slu aj , oh, slu aj, neka sad dodzyu. Ne dr i se ba bogzna kako u ovoj stvari, D ordane, recze on. Ne, u ovoj. A ko se dr i ka d mu je ovako? Ne znam, ali sad mi ba nije ni stalo. Ali ti se ne dr i . U redu. Ba ni malo. Oh, nimalo, nimalo. Mislim da bi bilo sasvim na mestu da to sad uradi . Je l i tako? Ne, nije. Jer jo uvek ne to mo e da uradi . Dogod zna ta mora da uradi . Dogod sy pri mora da czeka . Hajde. Neka dodzyu. Neka dodzyu. Neka dodu. Misli kako su oni oti li, recze. Razmi ljaj kako prolaze kroz umu. Misli kako prelaze preko potoka. Misli kako ja u kroz vres. Misli kako idu uz padinu. Misli o njima kako putuju celu no. Misli kako se skrivaju sutra. Misli o njima. Do dzyavola, mi sli o njima. Eto, dotle mogu misliti o njima, recze. Misli o Montani. Ne mogu. Misli o Madridu. Ne mogu. Misli o gutljaju hladne vode . U redu. Eto, tako e biti. Kao gutljaj hladne vode. Ti sy /a Ijivac. Bie prosto ni ta . Tako e sve biti. Prosto ni ta. Onda uradi ono. Uradi. Uradi sad. Bilo bi u redu d a to sad uradi . Hajde, uradi sad. Ne mora da czeka . Na ta? Ti zna . Onda czekaj. Ne mogu sad vi e da czekam, recze. Ako budem du e czekao onesvestiu se. Znam, jer sam osetio kako me hvata nesvestica tri puta i odupro sam joj se. Dobro sam se odup ro. Ali ne znam da li u vi e moi. Mislim da sy dobio unutra nje krvarenje ta 621

mo gde je kost u butini povredila ostali deo. Naroczyto kad sy se okretao. To st vara otok i od toga slabi i poczynje da se onesve uje . Bilo bi sasvim na mestu da ono sad izvr i . Stvarno ti ka em da bi bilo u redu. Ali ako priczeka i zadr i ih barem malo, ili prosto ubije oficyra, to moie mnogo da z naczy. Dobro uczynjena stvar mo e U redu, recze on. I le ao je veoma mirno i nastojao da bude pri svesti, a oseao je da mu svest izmicze kao to ponekad osetite sneg kako klizy na planinskoj padini, i on recze sad mirno, onda neka istrajem dok ne dodzyu. Robert D ordan je imao mnogo sree jer vide, ba tad, kako konjica izjaha iz ume i pred zye put. Posmatrao ih je kako, penjui se padinom, nailaze. On vide konjanika kako se zaustavi pored syvca i zovnu oficyra koji dojaha do njega. Posmatrao ih je o bojicu kako gledaju syvca. Prepoznali su ga, dabo me. On i njegov jahacz su nest ali od jucze ujutru. Robert D ordan ih je video tu na padini, blizu sebe, a dole, ni e, video je put i mo st i dugi red vozyla. Bio je sad potpuno pribran i dugim sporim pogledom obuhvat i sve. Onda pogleda nebo. Na njemu su se nalazyli veliki beli oblacy. On dlanom do dirnu borove iglice na mestu gde je le ao i dodirnu koru borova debla iza koga je le ao. Onda se on namesti to je bolje mogao, s laktovima u borovim iglicama, a cev stroj nice nasloni na deblo bora. Sad, kad oficyr u kasu krene tragom konja iz njihove grupe, proi e na dvadesetak m etara ispod mesta gde Robert D ordan le i. Na tom udaljenju 622 nema problema. Taj oficyr je bio porucznik Berendo. On je do ao iz La Granhe kad s u im, posle prvog izve taja o napadu na gornje stra arsko rnesto, naredili da krenu. Jahali su vrlo brso i onda su, po to je most bio sru en, morali da zaobidzyu, da pr eseku klisuru tamo dalje i da prodzyu umom. Konji su im bili mokri i pra njavi i mo rali su ih podbadati da bi kasali. Porucznik Berendo, posmatrajui trag, dojaha njegovo suvo lice bilo je ozbiljno. S trojnica mu je bila naslonjena na sedlo i prebaczena preko leve ruke. Robert D ord an je le ao iza drveta prisyljavajui se vrlo oprezno i pa ljivo da mu ruke budu czvrs te. On saczeka dok oficyr ne dodzye do suncem osvetljenog mesta gde je prvo drvee borove ume dopiralo do zelene strmine na livadi. Oseao je kako mu srce udara o ums ko tlo pokriveno borovim iglicama. ODABRANA DELA ERNESTA HEMINGvEJA