Vladimir Volkov: Dezinformacija

(od Trojanskog konja do Interneta)

[Feljton Glasa Javnosti iz 2001. godine, objavljen u periodu od 28. avgusta do 02. oktobra]

Islamisti nasledili komuniste

DEZINFORMACIJA nije nikakav pronalazak novog doba. Naprotiv. Ljudi su izgleda uviali mogunost za manipulisanje duhom od najranijih vremena. Meutim, pretvaranje dezinformacije u glavno sredstvo za ovladavanje ovekom i njegovom sveu ipak je posledica najnovijeg tehnikog razvoja koji je omoguio da se informacijom bezgranino manipulie. Jedan od najveih i najboljih poznavalaca mediologije Vladimir Volkov, francuski knjievnik ruskog porekla, iskovao je re "psihokratija" u znaenju vladavina ljudskom duom, sveu. Mediji su pretvoreni od sredstva za irenje znanja, prosveenosti i obavetenosti u sredstvo za vladanje duom i sveu oveka i naroda. Tako je informacija, umesto da prenosi injenice kao istinu, bez obzira na to to iza injenica stoji izbor onoga koji ih prenosi, pretvorena u kontekst u koji se te injenice stavljaju. Umesto istine daje se kontekst. Naalost, to nije sluaj samo u ratnim uslovima, ve je postalo sveopta praksa svuda u savremenom svetu. Umesto u slubi istine, mediji su u slubi vlasti i moi. Francuz Roe Mikieli je napisao zadivljujuu knjiicu "Subverzija" (1971. i 1976) koja na izvanredan nain razotkriva svet informisanja i obavetavanja i pokazuje kako su subverzija i psiholoki rat postali glavna ratna sredstva, ne samo u neprijateljskim sukobima, ve na politikoj sceni uopte. Umesto klasine doktrine, "moderni rat je najpre psiholoki", a cilj modernih ratnika je, u prvom redu, stvaranje atmosfere i "volje za pobunu" u redovima protivnikog tabora: "Drutveno-ekonomski uslovi za pobunu i revoluciju mogu postati pokreta revolucije samo ako se stvori stanje revolucionarnog duha, ako se izazove volja za borbu. Upravo to "stanje duha" je ono to stvara revoluciju, inae vlada rezignacija, strah ili potovanje autoriteta. Moe se i mora se, dakle, "raditi" na psiholokom nivou, iskorenjivati strah i potovanje, izazivati agresivnost kod jednih, sauesnitvo kod drugih". U tome je smisao subverzije. Potkopavati protivnika do take na kojoj se on sam predaje bez borbe. Treba imati u vidu da su ovu doktrinu, koju su, istie Vladimir Volkov, umnogome koristili komunisti tri etvrtine 20. veka, na putu da sad preuzmu islamisti, i ovoga puta, jo jednom, uz podrku Zapada. "Ono to je vano nije stvarnost ivota, ivotna realnost, ve ono u ta ljudi veruju i stoga je, prema Mikijeliju, vanije "nai rei koje imaju uticaj i mogu da mobiliu, nego analizirati objektivne injenice". Svaka subverzivna akcija je usmerena na tri cilja: - demoralizovati narod uzet za ciljnu grupu, razjediniti grupe koje ga sainjavaju; - diskreditovati vlast, njene branioce, funkcionere, uopte ugledne ljude na poloaju; - neutralisati mase da bi se spreila svaka opta, spontana intervencija u korist vladajueg poretka u trenutku kad manjina izabere da nenasilnim putem preuzme vlast.

Ova akcija podrazumeva "nametanje veini utanje koje izraava apatiju, a ne osudu agitatora". "Uopte, nije re o "mobilizaciji irokih masa" (...), ve, naprotiv, o imobilizaciji mase kako bi izabrana elita njome ovladala. Revolucionarni voluntarizam nema nita da trai u optoj pobuni, njegova "pomo narodu" samo je verbalna, propagandna formula koja ima vrednosti samo dok se narod dri po strani". Pobunu odnosno revoluciju, dakle, izvodi manjina, a ne narod. Razotkrivajui akciju subverzivnih agenata u sluaju kad oni ostaju izvan grupe koja je izabrana kao ciljna grupa, kao i u sluaju kada se oni ukljuuju u tu grupu, Mikieli pokazuje da "manipulacija nije moguna bez dobrog intelektualnog, psiholokog i emocionalnog poznavanja grupe koja se potkopava i rui. Upravo to, naravno, uz poznavanje vetine i spretnosti u korienju tehnike manipulisanja, obezbeuje ubedljivost i verodostojnost onoga u ta eli da ubedi". Ukratko, na zaista genijalan nain, Mikieli je postao svestan radikalnog preobraaja naina i vetine ratovanja, korienja psiholokog faktora, posebno medija, za osvajanje vlasti i odranje na vlasti. Dok je, na poetku, psiholoko oruje bilo samo ratni privezak, sastavni deo ratne opreme, i kao takvo se samo ponekad koristilo, kao dopuna rata, najee u rezervi, u 20. veku na scenu stupa rat koji je u osnovi psiholoki i u kojem vojne operacije predstavljaju samo privezak, odnosno dodatak i dopuna, pomono sredstvo glavne akcije. Takvi su, na primer, bili ratovi za oslobaanje kolonija, takvi su bili ratovi koje su gerilci vodili i zahvaljujui njima doveli komuniste na vlast u mnogim zemljama, meu kojima je i Kina. Takvi su ratovi koji se sada vode u raznim delovima zemljine kugle s ciljem da se obezbedi hegemonija Zapada, nametne zapadni sistem vrednosti celom svetu pod platom irenja slobode, demokratije i civilizacije. Dezinformacija kao ratno oruje "Dezinformacija - ratno oruje" Volkovljevo je delo koje je ugledalo svetlost dana jo 1986 i sadralo antologijske tekstove takvih autora kakvi su Sun Cu, Lenjin, akotin, Delmer, Nord, Mikieli, Klod Polen, Heler, Baron, Legris, Kestler, Borhgrejv, Zinovljev, Tajson... Neki poverljivi dokumenti, kae Volkov, nisu mogli biti objavljeni, ali sa zadovoljstvom je brzo saznao da su antologiju poele da koriste kako obavetajne slube, tako i kole novinarstva. Sama re dezinformacija, nepoznata nekoliko godina ranije, sve ee je poela da se pominje u medijima i ak je ula u ulini argon. Cilj je bio ostvaren. S padom komunizma, emu je dezinformacija dala kljuni doprinos, Zapad je ostao bez mogunosti da i dalje u komunizmu nalazi krivca za sve nevolje i sva zla u svetu, rtvenog jarca kome su nekada pripisivane sve operacije dezinformisanja. Tehnike koje se koriste u dezinformisanju postale su optepoznate, ali su izmicale kontroli drava i sve vie su ih koristile privatne organizacije posebno tzv. agencije za odnose s javnou.

Slika, svemona slika, pre svega na TV ekranu, doivljava trijumf nad reima u komunikaciji i informisanju, otvarajui dezinformatorima nove perspektive koje su, po svemu sudei, neograniene.

Stari Grci i trojanski konj

Tu revoluciju u dezinformisanju primetili su svi zainteresovani i dezinformacija postaje glavni, moda sudbonosni problem savremenog sveta i oveanstva. Otkad imaju usta da govore i ui da uju, drugim reima, otkad razmenjuju poruke, ljudi su uoili da se moe izvui korist iz nejasnosti i najbezazlenije informacije; poto vrednost prave istine, sadrane u informaciji, niti je odreena, niti zagarantovana, nema nieg lakeg nego spojiti spontanu, priblinu procenu i svesnu, namernu obmanu. Istina je, u stvari, oduvek bila u funkciji interesa. Simbol operacije dezinformisanja, dobro smiljene i izvedene, najstarija je dezinformacija koju poznajemo: TROJANSKI KONJ Nas, razumljivo, ne zanima da, pie Vladimir Volkof u knjizi "MALA ISTORIJA DEZINFORMISANJA"- Od Trojanskog konja do Interneta", saznamo da li je Troja postojala ili nije, ak i u vreme najveeg uspona nauke, u to se jo sumnja - niti nas zanima da li su se Ahejci u 12. stoleu pre Hrista tukli zbog lepih Heleninih oiju, ili, kako je sada u modi da se tvrdi, iz ekonomskih razloga, niti da li su zaista uvukli u opsednuti grad celu etu vojnika prokrijumarenih u utrobi drvenog konja. Ono to nas interesuje jeste sam sindrom "trojanskog konja". Posle deset godina opsade, Grci jo, kao to pria Vergilije u "Eneidi", ne uspevaju da zauzmu silom Troju. Stoga odluie da pribegnu onome to na prvi pogled nije nita drugo do ratno lukavstvo: smislie prevaru i pretvaraju se kako se ponovo ukrcavaju i povlae u mali zaliv u blizini grada. Odlazei, ostavie dinovskog drvenog konja "velikog k'o brdo, s rebrima od amovine kao sapima veto spojenim da se nita ne primeti". Bez i najmanjeg objanjenja. Ovo odsustvo svakog objanjenja je znaajno, jer se Trojanci, oduevljeni to vide da je opsada prestala, kad dooe da obiu tabor Grka, izgubie u nagaanjima i pretpostavkama, i podelie, prirodno, na dve suprotne strane: na pristalice i protivnike udovita, tj. na one koji su podravali i one koji su odbacivali dezinformaciju. Timet preporui da konja unesu u grad ak do tvrave; Laokoon, naprotiv, govorae da se "Grka treba bojati i darove kad donose". Svom snagom on e zabiti "ogromno koplje u bok drvenom udovitu". Ono se zabode, zadrhti i stane. upljina odjeknu od udara". Enej, koji

u Vergilijevom epu pria ovu priu, primeuje: "Bez naeg slepila, on (Laokoon) ne bi nas gurnuo da upadnemo u klopku Grka". Ova opaska je znaajna, jer pokazuje da, u stvari, uvek postoji nain da se odbranimo od dezinformacije. Meutim, najee radije upadamo u zaslepljenost i pristajemo, tehniki reeno, da budemo na nianu. Trojanci, dakle, oklevaju ta da uine s trojanskim konjem. Dolazi Sinon, agent za uticaj na izabranu ciljnu grupu - Trojance. Samo ime predstavlja igru rei: U francuskom jeziku, Sinonovo ime nosi predodreeno znaenje. Svi uticajni agenti mogli bi se nazvati gospodin "Sinon": "Sluajte ta vam govorim: inae..." (na francuskom se "inae" kae "sinon"). To je ono to agenti od uticaja (kao uostalom i svi oni koji ele da utiu na svest drugog) stalno ponavljaju naglas ili u sebi. Agent Sinon objanjava poreklo konja. Grci, koji su hteli da se oslobode krivice pred svojom boginjom zatitnicom Atenom Paladom, napravili su drvenog konja kao pokajniku rtvu boginji. (Diomed i Odisej odneli su zlokobni Paladin kip iz Svetog hrama, pobili gradske strae i kad su uzimali kip, krvavim rukama dodirnuli devianske vrpce boginje - od tada su Grci izgubili naklonost svoje boginje zatitnice jer im je zbog krae okrenula glavu i oni ni posle desetogodinje opsade ne mogu da osvoje Troju. Vra Kalhant je, prema Sinonovoj prii koju prenosi Vergilije u "Eneidi", traio da Grci okaju greh na taj nain to e ispuniti njegov plan i napraviti drvenog konja dovoljno visokog da ne moe da se uvede u Hram, tako da - i tu mi zapravo izlazimo iz ratnog lukavstva i ulazimo u potpunu dezinformaciju - prinetu rtvu ne bi mogla da iskoristi Troja i povrati milost svog starog kulta" ( kult Atine Palade imali su, dakle, i Grci i Trojanci!). Dobro ste razumeli: Grci, navodno, ni po koju cenu ne ele da konj ue u Troju! "Ukoliko vae ruke oskrnave ovaj dar Atini Paladi, propae i trojanski narod i Prijamovo carstvo upozoravao je, naravno, dezinformiui ih, Sinon. (...) Ali, ako vae iste ruke unesu ovaj dar i dozvole da konj ue u va grad "sve vae nade, eli on da kae, bie vam ispunjene". Montaa je zaista podmukla. U tom trenutku, bilo zato to su bogovi skovali zaveru da Trojanci izgube, bilo zato to je sudbina ila naruku Grcima - a to je takoe znaajno, jer, kao o ishodu svake bitke, nijedna akcija dezinformisanja ne moe uspeti bez istorijskih vetrova koji duvaju u dobrom pravcu zmije e udaviti Laokona i njegovu decu, to e odmah biti protumaeno kao kazna za svetogre koje je on poinio bacanjem koplja na konja posveenog Paladi. Recimo odmah, sudbina esto doprinosi uspehu sposobnih dezinformatora. Javno mnjenje koje se kolebalo potpuno se okree taboru optimista i zahteva da se konj unese ne samo u grad i tvravu, ve i u sam hram Atene Palade, jer - i to je zaplet cele operacije dezinformacije - i Trojanci takoe oboavaju Paladu i izgradili su joj, kao zatitnici, hram.

I tu, u tom trenutku, oni su sami sebe naeli , ruei svoje bedeme! Da, sami, nije li to za aljenje? "Svi se latie posla, podmeu konju valjke da bi mogao da klizi, oko vrata mu vezuju ue i kobna maina s vojskom u utrobi stupi kroz zidove, dok su deaci i devojke okolo radosno pevali dodirujui rukama drvenog konja." I - to je odluujue - radost i veselje bili su sve vei... to e samo ubrzati njihovu propast. Vidi se da nije Lenjin izmislio kovanicu "korisni idioti", te naivne simpatizere komunistikih ideala koji su mu sluili da proiri ideju revolucije po celom svetu.

Kako je skrivan ekser u jajetu

Uostalom, fenomen koji se sastoji u odobravanju i aplaudiranju onome to vodi ka vlastitom unitenju nije redak u istoriji. Sindrom, nazvan stokholmski, koji je zapeatio sauesnitvo taoca i otmiara, rtve i izvrioca, odnosno talaca i njihovih otmiara, u noi 4. avgusta, koji zapravo predstavlja hari-kiri francuskog plemstva, oduevljenje ruske buroazije za februarsku revoluciju, moda se najbolje objanjenje moe nai u primeru morskih mieva koji sami, kolektivno, izvravaju samoubistvo, strmoglavljujui se u bezdan kad naslute da ih je previe i veruju da je u tome spas - fenomen koji se zapravo sastoji u tome da ceo kolektiv podrava unititelja smatrajui ga spasiocem. Posledice su predvidljive. im je trojansko stanovnitvo utonulo u vino i san, Grci izaoe iz utrobe drvenog konja, poubijae straare i otvorie vrata grada svojoj vojsci koja je tajno pristigla iz oblinjeg zaliva. Pokolj je poeo. Sa stanovita dezinformacije, ova pria je zaista za primer, egzemplarna. Ona sadri skoro sve elemente tehnika: Drveni konj je, u stvari, podrka dezinformisanju. Tema je Paladina zatita koju navodno Trojanci imaju. Prenosnik je uticajni agent Sinon koji zapravo ini temu uverljivom. Mladi pevai oba pola (mladi su katkad lakoverniji od starijih) slue kao neophodno plodno tlo za izvoenje operacija, kao rezonantna kutija. Rezultat: odobravanje stanovnitva i preobraaj u stanje istinske psihoze - sam Enej pria o "ludilu" i "slepilu". Od tog trenutka autodezinformacija ulazi u igru pojavom koja je slina vampirizmu. Upravo, kao to, prema legendi, neko kome je vampir pustio krv i sam postaje vampir, tako se dezinformisani navodi da postane i sam dezinformator, nekad iz naivnosti, ali esto s morbidnim oduevljenjem, kao u propagandi i reklami, uvek pomou iracionalnog. U toku staljinistikih procesa, jedan optueni je priznao da je skrivao ekser u jajetu i to e posluiti da se demonstrira javnom mnjenju do koje mere je taj optueni udovite. Pedesetih godina jedan burgunski vinar, koji je proizvodio odlinu vrstu vina, uveravao je

sve one koji su hteli da ga sluaju da e s dolaskom komunizma njegovo vino postati jo bolje. Upravo tako su, suprotno miljenju Laokoona i gradskih mudraca, Trojanci, zaraeni i zagaeni dezinformacijom koju im je najpre agent Sinon predstavio kao injenicu, zagadili svoje sugraane i svi zajedno srljaju u vlastitu propast. Duboko znaenje mita o trojanskom konju nije izmaklo onima koji su razmiljali i razmiljaju o manipulaciji javnim mnjenjem. Tako, Sen-Mark irarden pie: "Kako je pobuna napredovala, tako je trojanski konj ulazei u grad nailazio na sve vee odobravanje i klicanje naroda." U istom duhu Hans Huin u knjizi pod naslovom "Trojanski konj", posveenoj genijalnoj ideji manipulisanja i dezinformisanja, pisao je da je "zajednika socijalistika kua", koju su do neba hvalile komunistike elite za vreme Gorbaovljeve "perestrojke", trebalo da bude sredstvo za prodor na Zapad, za njegovo zavoenje i unitenje. Trojanski konj se moe smatrati mitom o dezinformaciji. Kineski general Sun Cu je, meutim, stvarno postojao, iako istoriari jo ne znaju tano da li u 6. ili u 4. veku pre Isusa Hrista. Njegova knjiga "Vetina ratovanja" izvrila je znaajan uticaj na sve kineske i japanske stratege, ukljuujui i Mao Cedunga, i izuavala se u svim vojnim kolama komunistikog bloka. Tri etvrtine njegovog dela nas se direktno ne tie, budui da su posveene razmatranju strogo vojnih tema, ali preostala etvrtina nas zanima u najveoj meri poto ilustruje kljunu generalovu misao, iznenaujuu za jednog ratnika: "Najvia ratna vetina jeste pobediti i potiniti neprijatelja bez borbe". Meutim, kako ga potiniti bez borbe? Tako to emo ga liiti bilo sredstva, bilo elje za borbom. A, kako mu oduzeti elju? Pomou dezinformacije, koja je oigledno stara koliko i sam ovek. Ambicije idealnog voe rata, prema Sun Cuu, beskrajne su: "Va cilj treba da bude da osvojite netaknuto sve to je pod kapom nebeskom." Ne unitavati bogatstvo protivnika predstavlja njegovu opsesiju: "U ratu je najbolja politika zauzeti dravu protivnika netaknutu: unititi je samo u najgorem sluaju." Stoga, najbolji su oni strunjaci u ratnoj vetini kojima polazi za rukom da potine neprijateljsku vojsku bez borbe. Oni osvajaju gradove, a da ih ne napadaju i rue, pokoravaju dravu bez dugih operacija." Ukratko, idealni voa rata je onaj kome se, "jo pre nego to okrvavi svoje oruje, neprijateljska zemlja preda i pokori, bez borbe". Daleko smo od Grka koji, pre nego to pribegnu elegantnom lukavstvu, trojanskom konju, znaju samo za koplje i ma. Za Sun Cua, "svaka ratna vetina se zasniva na prevari" i "vrhunska lukavost sastoji se u napadu na neprijateljske planove". Poverovaete da se nalazite usred operacije Tuhaevski za koju postoje dva objanjenja, oba mogua: bilo da je Hitler ubedio Staljina da je Tuhaevski izdao Staljina u korist Hitlera, posle ega je Staljin desetkovao svoj Generaltab; bilo da je Staljin, s ciljem da desetkuje

svoj Generaltab, ubedio Hitlera da e ga Tuhaevski izdati, tako da je Hitler mogao to da mu kae i prui mu priliku da uini ono to je naumio i eleo.

Nepoznati neprijatelj na delu

Pouke koje se mogu izvui iz knjige Sun Cua nisu vezane ni za kakvu vojnu tematiku u pravom smislu rei i najavljuju dezinformaciju u najmodernijem obliku. ta je cilj svake dezinformacije? - Diskreditovati sve to je dobro u protivnikoj zemlji - znamo kakvim smo operacijama demoralisanja i manevrima te vrste bili podvrgnuti iz dana u dan od nacistikih i komunistikih slubi - prvi su se obruavali na nase Jevreje, drugi na nae zatitnike poznato nam je do koje mere je danas tetan, ak ubitaan, ameriki uticaj na zemlje kao to je Francuska koje su dovedene do toga da im se gadi vlastita civilizacija, pie Volkov u nastojanju da otkrije ciljeve onih koji se kriju iza opte, globalne dezinformacije, ijem smo dejstvu danas izloeni. Moda bi se moglo tvrditi da u ovom sluaju nije re o organizovanoj akciji Amerikanaca, kae Volkov i podvlai da "stvari nisu izvesne", ali je to malo vano: oportunista Sun Cu zna dobro da je diskreditovanje tradicionalnih vrednosti put za unitenje identiteta jednog naroda, ak i bez zlih namera neke tree strane. Hrianska crkva nikada ne bi pobedila paganstvo da ono nije na razne naine bilo diskreditovano, niti bi sadanja dehrianizacija bila ono to jeste da crkva nije, u meri u kojoj predstavlja jednu ljudsku instituciju, samu sebe diskreditovala na vie naina". - Ukazivati na umeanost predstavnika vladajuih slojeva protivnike zemlje u nezakonitim radnjama i navoditi ih na to . Neprekidno raditi na potkopavanju njihovog ugleda i izazivati kod njihovih sunarodnika prezir prema njima sve dok ne budu spremni da ih srue. I samo kratak pogled na savremenu francusku politiku uverava nas da je nepoznati "neprijatelj" na delu, jer postoje nebrojane "nezakonite radnje" u kojima su umeani "predstavnici vladajuih slojeva". Naalost, izgleda da su nai lideri u stanju da sami sebe korumpiraju, a da ih neki Sun Cu uopte i ne iskuava. Meutim, sigurno je da bi potencijalni neprijatelj mogao da svoje velike nade zasniva na "preziru", koji zasluuju nai politiari na vlasti zaglibljeni u raznim prljavim poslovima. iriti neslogu i svae meu graanima protivnike zemlje - "podeli pa vladaj", dobro je poznata parola. Neke zemlje, meu kojima i naa, oduvek su bile rtve zavera, podela i svaa, a odbijanje da se igra ferplej u demokratiji ( u kojoj bi svako trebalo da vie vodi

rauna o zajednikom dobru nego o pojedinanom, sebinom interesu) jo vie naglaava tenju kod Francuza ka podelama, spletkarenju i meustranakim svaama. Komunisti su posebno dobro znali da iskoriste te nedostatke da bi pokrenuli Francuze jedne protiv drugih. Treba se samo setititi naoruanih radnika koji su postavljali mine namenjene borcima u Indokini ili onih koji su prenosili novac za vreme alirskog rata i ugroavali ivote francuskih vojnika i civila. - Hukati mlade protiv starih. Ismevati tradicije protivnika. - Sukobi meu generacijama su prirodni, ali se oni mogu smirivati ili dramatizovati, ve prema potrebama. Snana dramatizacija izvedena je, na primer, u maju 1968. i sada znamo za strano meanje u tim dogaajima koje je uticalo na sam njihov razvoj, kao i na duhovno, intelektualno, politiko, graansko, ekonomsko, materijalno slabljenje koje je, nesumljivo, imalo teke posledice za Francusku. Dakle, radilo se na tome da se jedna generacija suprotstavi drugoj i uniti sam temelj tradicija koje su ih ranije povezivale. Sun Cu se ne zaustavlja samo na psiholokom delovanju ve preporuuje korienje lascivnih pesmica i muzike, ak pomo prostitutki, poklone od svile i ada, to e rei, preporuuje vetinu u podsticanju hedonizma u redovima protivnika, pojave koja najpre slabi duh i telo, a vremenom ih i potpuno paralie. Nije, dakle, re o tome da se informacija izmeni kao takva ve da se protivnikom manipulie pomou uticaja koji mu na kraju uskrauje svaku mogunost, ubija svaku i najmanju elju da prua bilo kakav otpor. Takva akcija se moe izvesti samo pomou prenoenja i nametanja ideja, obiaja, stilova, stavova, dakle, pomou dezinformacije, iako su strunjaci u pravu to to ee nazivaju irenjem "uticaja". Kao tipina ilustracija moe da posluzii defetistika parola koja na nemakom i engleskom zaista zvui izvanredno: "Beer rot als tot", "Better red than dead" ("Bolje crven nego mrtav"). Na francuskom je manje srena kovanica poto ne sadri rimu: "Plutot rouge que mort" i stoga manje i slabije utie na iracionalno, na senzibilitet sluaoca, publike i manje je pogodna za instiktivno zapamivanje. Poruka je, meutim, ista - pacifistika Sun Cuove inspiracije. Veliki Kinez je pisao: "Pobednika vojska je ona koja pobedi pre nego to je borba i poela; vojska osuena na poraz bori se bez nade da pobedi". Uostalom, kao pravi prorok dezinforamcije, Sun Cu je savreno shvatio da ne zavisi od dezinformatora stvaranje povoljne situacije. Sparta svakako ne bi izabrala da pre bude crvena nego da umre, niti bi to uinila Francuska u 17. stoleu ili u vreme revolucije. Dezinformator mora da "prati trenutna kretanja u redovima protivnika" i utie na njih da se odvijaju u njegovu korist, on mora da koristi ve postojee sukobe i jo vie ih potpiruje i zaotrava, mora da na monstruozan nain razvija ve postojee tendencije u redovima protivnika za koje pretpostavlja da bi mu mogle koristiti u izvoenju akcija, to sve znai da

dobro obavi zadatke i izvue potrebne pouke: poslovno reeno, za takav poduhvat morao je da temeljno proui trite.

Crkve podlone manipulacijama

Pacifizam nikada nije osuivao komunistiko nasilje i uase DEZINFORMACIJA nije nikakav pronalazak novog doba. Naprotiv. Ljudi su izgleda uviali mogunost za manipulisanje duhom od najranijih vremena. Meutim, pretvaranje dezinformacije u glavno sredstvo za ovladavanje ovekom i njegovom sveu ipak je posledica najnovijeg tehnikog razvoja koji je omoguio da se informacijom bezgranino manipulie. Jedan od najveih i najboljih poznavalaca mediologije Vladimir Volkov, francuski knjievnik ruskog porekla, iskovao je re psihokratija" u znaenju vladavina ljudskom duom, sveu.

Slika koju koristi Sun Cu da bi nam to pokazao zaista je zastraujua: Situaciju treba iskoristiti isto kao kada bacimo loptu niz strmu padinu. Snaga koja je upotrebljena je minimalna, a rezultati ogromni". Ipak, napredovali smo od vremena SUn Cua. Sadanji metodi dezinformisanja ne iziskuju vietako briljivo korienje prirodnih sklonosti. Drugim reima, Mikijelijevom voluntaristikom revolucijom" moemo danas da upravljamo iz daljine (teledirigovanim putem). Iskuenja crkve Moe se samo zamisliti kako bi izgledalo jedno delo o dezinformisanju u kojem bi bili izneti svi oni ogromni napori za ubeivanje ateista da poveruju u svet koji su predviale razliite religije smenjujui se jedna za drugom. Ponovimo jos jednom kriterije za otkrivanje dezinformacije: javno mnjenje, politiki ciljevi, posrednici (zaobilazne metode). Misionar se obraa javnom mnjenju, to je neosporno, i Sveti Pavle, stavljajui do znanja Atinjanima da je doao da propoveda nepoznatog boga", kome su oni ve posvetili oltar, mogao bi se s punim pravom nazvati manipulatorom javnim mnjenjem. Ciljevi preobraenika, prigovorie se, nisu politiki. tavie.

Oni, Pavlovi, svakako nisu bili takvi, ali da li su uvek odsutni u nastojanjima i misionara, i njihovih naredbodavaca? to se tie posrednika (posrednih, zaobilaznih metoda ) ... znamo da pagani, na primer, pribegavaju izgovorima kao to je skrivanje svetenika u statui Boga koji zatim glasno i razumljivo izgovara proroanstva. Svetenici su takoe ti koji su tumaili nepovezane rei koje je Pitija, sedei na tronocu, izgovarala, a ljudska priroda ne bi bila to to jeste da su ljudi mogli da odole i odupru se iskuenju da te rei usklade sa svojim potrebama, okrenu u korist svojih oseanja ili interesa. Stavljajui se u poloaj ateiste koji ne veruje ni u deviansko roenje, ni u vaskrsenje Hristovo, mogli bismo ak rei da je irenje hrianske vere prevara na planetarnom nivou i da crkvena muzika, orgulje, zvonjava, mrtvaka zvona, miris tamjana i kaenja, dosadna ponavljanja najrazliitijih molitvi i litanija, ak i sam simbol krsta, predstavljaju sistematsko stvaranje uslovnih refleksa, Pavlovljevog refleksa, kod vernika. Bez sumnje, propovednik se ne preruava, da bi iz potaje udario" po javnom mnjenju, naprotiv. Odbijajui da plovi pod lanom zastavom, on deluje u uniformi sa svetenikim ukrasima i ne moe se ni u kom sluaju smatrati slobodnim strelcem. ak i kada bi koristio jezuitska lukavstva, ne krije svoj glavni plan - Ad majorem dei gloriam". Stari svetenik iz Unamunovog sela, koji, verujui da je hrianstvo dobro za narod i pobono ga propoveda, iako vie u njega ne veruje, nije dezinformator. Njemu nedostaje maska. S druge strane,pak, crkve su same esto podlone manipulaciji i dezinformisanju. Uostalom, kae Volkov, kao i mnogi drugi fenomeni u savremenom drutvu. Pacifizam, koji nikada nije osuivao komunistiko nasilje i uase, ve samo amerika preterivanja; socijalni stav koji je trebalo da oslobaa krivce nije bio u modi, dok je okrivljavanje uivalo koristi od postojeeg; celokupni marksistiki smisao klasne borbe; nepromiljeni stavovi prema nuklearnoj energiji i ekonomiji; univerzitetska katedra preobraena u tribinu, zapanjujue slobode u pitanju morala; potovanje devize prema kojoj svak moe da radi ta hoe (laiez-paer, laier-faire), poraznu za stvari morala; oigledna nesposobnost da se odrava disciplina u redovima svetenstva; prihvatanje izvesnih jeresi iji je cilj prevara, na primer, one koja je sebe nazvala teologija osloboenja", koja je u Latinskoj Americi predstavila Hrista na krstu sa automatskom pukom o ramenu poput geriljerosa: kad se sve ove karakteristike saberu, moe biti malo sumnje u to da su crkve izmanipulisane. Taktika izvoenja akcije usmenog prenoenja bila je ograniena. Pisanje i, posebno, tampanje veoma su poveali i proirili mogunosti dezinformisanja na svim poljima. Otkrie pisma malo je promenilo uslove usmenog prenoenja informacije. Tri su glavna fenomena morala da izvedu dezinformaciju iz nemutog detinjtva i uvedu je u prosveenu mladost:

10

 Gutenbergovo otkrie tamparske prese 1434. koje je omoguilo beskrajno reprodukovanje dezinformacije. Taj pronalazak e dovesti do: pokretanja prvog periodinika (u Kelnu 1470.) posle ega su brzo usledili mnogi drugi, to je omoguilo da se dezinformacija moe menjati iz dana u dan u najrazliitijim oblicima. Pokretanje listova bilo je izvor: sve veeg znaaja poev od 18. stolea onoga to se naziva javno mnjenje u zapadnom politikom ivotu, to je takoe beskrajno proirilo i povealo uslove za dezinformisanje. U stvari, knjige i asopisi, ulazei u sve kue u kojima je bar neko znao da ita, brzo su liili kraljevsku mo monopola u odluivanju a mo crkve monopola na znanje. Tako je svet uao u savremeni i demokratski zaarani krug: to je javno mnjenje postajalo znaajnije, to iziskuje vie informacija; to vie informacija prima, to je znaajnije. Meutim, informaciju nuno kvari dezinformacija sa kojom se mea. Treba uoiti da je tokom bar dva stolea ostao neosporan autoritet pisane rei i njen uticaj na javno mnjenje koje nije uvek mnogo obaveteno. To je istina jer sam to proitao" - postae brzo iroko rasprostranjeno miljenje veine ljudi.

Podsmeh kao najubojitije oruje

U "Izvetaju nacionalnoj konvenciji podnetom na sednici odranoj treeg dana drugog meseca druge godine Francuske Republike" Fabr dEglantin pie povodom revolucionarnog kalendara koji e predloiti poslanicima konvencije: "Obnova francuskog naroda, izgradnja republike nuno su dovele do reforme vulgarne ere. Duga navika na gregorijanski kalendar ispunila je seanje naroda nizom slika koje je narod dugo oboavao i ve su mu dugo utisnute u seanje i koje su jo i danas izvor njegovih verskih zabluda; stoga je neophodno zameniti ove lane vizije koje proizilaze iz neznanja i nepoznavanja stvarnosti razumnom stvarnou a nametnuti sveteniki ugled zameniti istinom prirode. Poslednji dan u sedmici nazvae se sankilotski dan, praznikom javnog mnjenja. Tog jedinstvenog i sveanog prazninog dana Javnog mnjenja, svi graani govore slobodno pred svima o moralu, linostima i akcijama javnih funkcionera, pruajui im mogunost da daju maha svojoj aljivoj i veseloj mati. Pesme, aluzije, karikature, grube ale, ironine dosetke, ludi sarkazmi bie tog dana plata za one izabranike naroda koji su ga prevarili ili koji ga omaloavaju ili mrze. Nikako se ne treba plaiti posebnih neprijateljstava, privatnih osveta; samo javno mnjenje osudie drske klevetnike i otpadnike. Sudovi se potkupljuju, 11

oni se korumpiraju, ali se ne korumpira javno mnjenje. Najstranije i najuboitije oruje od svih vrsta oruja Francuza protiv Francuza jeste podsmeh, ismevanje njihovih mana i nedostataka; najmudriji od svih sudova jeste sud javnog mnjenja. Stoga taj praznik javnog mnjenja u stvari predstavlja najefikasniji tit od zloupotreba i uzurpacija svake vrste." I, sto godina kasnije, ozbiljni gospodin Tjer (Thiers) jo e otii dalje: "Javno mnjenje je to koje treba da sudi samom javnom mnjenju a sudije treba da se brane svojim vrlinama pred neistinama i klevetama." Naivnost je zaista prekrasna osim ako ne skriva u sebi licemerje. Ah! Zaista, "sudovi se korumpiraju, javno mnjenje se ne korumpira"! Meutim, gospodine Fabr dEglantine, zar ne nastojite da, pita Volkov, "korumpirate" javno mnjenje doznakama, zar ne pokuavate da ga manipuliete vaim idejama, koje ne vrede nita vie, niti su bolje od onih koje odbacujete! Niste li vi upravo prognali imena svetaca iz vaeg kalendara da biste ih zamenili imenima koja su vam simpatinija... U istom duhu manipulacije javnim mnjenjem Novi (revolucionarni) reim je pokuao da promeni stara imena mesta. Rei kao to su grad, varoica, svetac, zamak, kralj, vitez, krst bile su u stvari proterane iz upotrebe... Dezinformacija, kako se vidi, ponekad rizikuje da prevazie vlastite ciljeve. Ispod ove anegdotske strane prie, ostaje da je Revolucija, koja je trijumfovala zahvaljujui agitovanju klubova, ideolokih drutava, kafea i aristokratije, koja je snano bila obuzeta tenjom da sama sebi podsee granu na kojoj je sedela, to e rei, zahvaljujui javnom mnjenju koje je znalaki obraivano, dakle, Revolucija je bila pronicljiva i izvukla zakljuke koji su se nametali: takvo javno mnjenje koje ju je dovelo na vlast nije smelo nikako da bude razoruano, ve ga je trebalo svakodnevno hraniti raznim vrstama mrnje i strahova i ubeivati ga, uprkos potocima krvi u Parizu, da je bilo u pravu, da je sada u pravu i da e uvek biti u pravu. Odatle i potie kult boginje Pravinosti (Pravde) - bez obzira to je ulogu odigrala operska slubenica - otuda takoe neumorno traganje (nikada uzaludno) za onima na koje e se svaliti tua krivica, za onima koje e omalovaavati i potcenjivati, da bi ih zatim giljotinirali kako bi im se krivica jo vie naglasila. Trebalo bi napraviti studiju o metodama ovladavanja javnim mnjenjem u vreme Revolucije. Monarhija je u najgorem samo teila da zabrani odreene naine miljenja koji joj nisu odgovarali, to je svakako autoritaran stav za aljenje i osudu. Revolucija je pak nastojala da po svaku cenu nametne odreen nain miljenja: svakako svoj, to je totalitaran stav. Ona je sebe predstavljala kao da je jedini uvar istine: ona je ta koja je uvek u pravu i koja ima sva prava. Treba joj u tome odati svako potovanje jer je u praksi pokazala apsolutnu koherentnost. Poto je bila u pravu, treba i mora da Francuskoj namee i nametne tu istinu i ona e upotrebiti sva neophodna sredstva da to i uini, izmeu ostalog, i da krivotvori istoriju, to je posebno vidljivo u sluaju dogaaja u Vandeji. Ta obmana bie primeena tek dva stolea kasnije u vreme proslave 200-godinjice, 1989. godine, posebno

12

zahvaljujui pre svega radovima Pjera onija (Pierre Chaunu), Ksavijea Martena (Xavier Martin), Rejnalda Seea (Reynald Sesheer), i ana Jvigeria (Jean JViguerie) koji su svaki na svoj nain bili odluni da razoblie "francusko-francuski genocid" u Vandeji, koji je stajao vie od pola miliona ivota Francusku, a istoriari su ga dva stolea uspeno zaobilazili i skrivali. Ne ulazi u nau temu da otkrivamo zato je Francuska revolucija imala potrebu da uniti stanovnitvo u Vandeji. "Neemo dozvoliti postojanje nikakvog drugijeg, heterogenog tela u Republici", pisao je Garnije de Sent (Garnier de Saintes). "Potpuno unitite tu uasnu Vandeju", nareivao je Komitet javnog spasa. "Vandeja treba da bude samo veliko groblje", izjavio je Tiro (Turreau). "Vandeja treba da bude unitena jer se usudila da posumnja u dobrobit Slobode", tvrdili su predstavnici u misiji. "Ne smem nikoga vie da zarobim. Vojnici koji se bore za slobodu suvie su bili ozlojeeni drskou te horde robova koja se usudila da ih uznemirava za vreme veernjeg obeda" govorio je general Mijeskovski, dok je Babef otvoreno pozivao na "ubijanje naroda" (populicid). Ono to nas ovde zanima jesu sredstva koja su pronaena da se a priori i a posteriori pravda i opravda to istrebljenje, jer je u pitanju sredstvo koje otkriva dva znaajna elementa tehnike dezinformisanja: temu i borbu reima (logomahiju).

Diplomata, a ne narodni guslar

Slobodan Jovanovi priznaje da su i Paievi i Milovenovievi planovi "bili razduvani" Veinu zasluga za uspeh Srbije u ovom predratnom sukobu s Austro-Ugarskom Jovanovi je pripisao Milovanu Milovanoviu, srpskom ministru inostranih dela od leta 1908. do leta 1912. godine. Jovanovi i Milovanovi bili su povezani pravnom strukom i linim vezama ostvarenim u vreme zajednikog rada u Ministarstvu inostranih dela, gde je Milovanovi bio jedno vreme pretpostavljen Jovanoviu. Uz to, povezivalo ih je slino socijalno poreklo, a i injenica da je Milovanovi bio jedan od retkih francuskih aka meu radikalskim intelektualcima. U nizu svojih redova u kojima je prikazao spoljnu i nacionalnu politiku Srbije u doba Aneksione krize, Jovanovi je dao prednost Milovanovievoj koncepciji reavanja spora s Austro-Ugarskom nad Paievom. Jovanovieva polazna postavka u razmatranju pitanja aneksione krize bila je da, bez obzira kakvu politiku vodila Srbija, "nije moglo biti ni pomena o kakvoj dobiti, nego samo o tome da se proe sa to manje tete". Milovanovieva koncepcija da se pred Be izae sa zahtevom za teritorijalnim naknadama dobijanjem izlaza za Srbiju na Jadransko more u zamenu za priznavanje aneksije Bosne i Hercegovine nala se nasuprot Paievog ratobornog stava i stava da, ako Srbija nije u

13

stanju da sprei aneksiju, bar ne bi trebalo da je prizna. Paieva koncepcija prilagodila se huku vremena najvee srpske nacionalne egzaltacije, dok je Milovanovieva naila na otpor i odbacivanje u srpskoj javnosti. Jovanovi zapisuje: "To nije bilo ni prvi ni poslednji put da je naem Ministru spoljanjih poslova zamerano to je Velikim Silama govorio kao diplomat, a ne kao narodni guslar". Jovanovi priznaje da su i Paievi i Milovanovievi planovi "bili razduvani", ali daje i ocenu da je Milovanovieva politika bila delotvornija: "Milovanovi nije uspeo spreiti aneksiju, nije uspeo dobiti ni naknade; ali je u neemu ipak uspeo. Onda kad je Austrija mislila da aneksijom konano zatvara Bosansko pitanje, Milovanovi je otvorio Srpsko pitanje, koje je u drugom obliku bilo opet Bosansko pitanje". Milovanovi je, naime, postavio problem pred evropske sile tako to je ukazao na to da Austro-Ugarska aneksijom Bosne i Hercegovine ugroava dravnu nezavisnost Srbije zagarantovanu odlukama Berlinskog kongresa. Jovanovi je tokom Aneksione krize odravao line kontakte s Milovanoviem. U kojoj meri je i lino bio impresioniran Milovanovievom spoljnom politikom svedoi i podatak da je, zajedno s Dragoljubom Draom Pavloviem i Miloradom Drakoviem, potpisao predlog da se Milovanoviu "zbog zasluga za odranje evropskog mira dosudi Nobelova nagrada". Ocenu da je Milovanoviev spoljna politika bila smiljenija i produktivnija od one za koju se javno zalagao Pai Jovanovi je ponovio u mnogim svojim radovima. Meutim, Jovanovievo miljenje je i da je "Pai u osnovi morao odobravati Milovanovievu politiku... inae bi ga oborio s vlasti", jer je kao voa najjae parlamentarne stranke imao dovoljno politike moi da to i uini. Posle privremene politike pasivizacije, u godinama posle Ivanjdanskog atentata, Pai se u periodu 1903-1914. godine uvrstio na poziciji lidera najjae parlamentarne stranke i bio je u nekoliko navrata na ministarskim poloajima i poloaju predsednika vlade. U istom vremenu Jovanovi je nastavio s usponom u svojoj profesorskoj i naunoj karijeri, naavi se u vie mandata na mestu dekana Pravnog fakulteta, a kolske 1913/14. godine i na mestu rektora Beogradskog univerziteta. Ni u ovo "zlatno doba" parlamentarizma, kako se najee oznaava u istoriografiji, Jovanovi se nije formalno prikljuio niti jednoj politikoj stranci. U javnosti je delovao uglavnom preko dva asopisa - "Srpskog knjievnog glasnika" i "Arhiva za pravne i drutvene nauke". "SKG" je nastojao da zadri nestranako obeleje i pored injenice da su na njegovu ureivaku politiku ostvarivali veliki uticaj prvaci i samostalnih radikala Ljuba Stojanovi, Jaa Prodanovi i Jovan Skerli. Najbliu veru s aktuelnom politikom Jovanovi je ostvarivao svojom Parlamentarnom hronikom, koju je od 1907. godine vodio u "Arhivu". U Hronici se bavio pravno-tehnikim tumaenjima pojedinih ustavnih i zakonskih propisa u vezi s radom srpskog parlamenta, zadravajui se u granicama strune kritike i politike

14

neutralnosti. Jedan od istraivaa tadanjeg parlamentarnog ivota belei da su "srpski parlamentarci... itali Jovanovievu Hroniku", isto kao i njegov udbenik "Ustavno pravo", i u dugim raspravama o parlamentarnoj formi i proceduri esto su, s manje ili vie razumevanja, Jovanovievim miljenjem argumentovali sopstvene stavove". Stoga, isti istraiva zakljuuje da je Parlamentarna hronika "imala svojevrsnu prosvetiteljsku ulogu u zemlji bez parlamentarno-demokratskih tradicija i nerazvijene politike kulture". Nesumnjivu prosvetiteljsku ulogu Jovanovi je ostvarivao meu studentima beogradskog Pravnog fakulteta. Studentima je namenio i svoje moda najznamenitije delo - Osnovi pravne teorije o dravi. Prvo izdanje te knjige pojavilo se 1906. godine, a u drugom dopunjenom izdanju, objavljenom poetkom 1914. godine, naao se i poseban odeljak, naslovljen Politike stranke. Razmatrajui mesto i ulogu politikih stranaka u modernoj dravi i drutvu u ovom odeljku zapisao je i sledee redove: "Politike stranke u modernoj demokratiji objanjavaju se tom potrebom za organizovanjem javnog mnjenja. One imaju za cilj da prikupe i disciplinuju ljude istog miljenja. One imaju za cilj da nau ono miljenje, onu formulu, onu frazu koja e uiniti utisak na onu kolebljivu masu koja nema svog miljenja i eka od drugog direktivu... ... glavna snaga savremenih stranaka lei u njihovoj organizaciji. Jedna dobro organizovana stranka moe uspevati i sa ljudima osrednje sposobnosti. Iz tog razloga savremene stranke odbacuju ljude od line vrednosti kao nepotrebne; one dejstvuju s vrlo malim potrokom line inteligencije, dejstvuju kao maine...

Volterov zapis o seljacima

U celom periodu od dva stolea odravana je dezinformacija o genocidu u Vandeji u nastavi u Francuskoj Republici, manje pomou klevete vie usled neobavetenosti Tema kampanje protiv Vandejaca je jednostavna kao i sve dobro izabrane teme dezinformacije, jednostavna i izmie verovatnoi i logici, to je znaajno jer se tema koja je verovatna ili logina izlae mogunosti osporavanja, to se meutim mora posebno izbegavati. U sluaju Vandeje, tema je sledea: "Vandejci nisu ljudi kao drugi." Borba reima (logomahija), na koju je La Arp (Harpe) ve aludirao nazivajui je "obrnutim, izokrenutim jezikom", omoguava da se tema unese u redove javnog mnjenja. Evo nekoliko ljupkih rei koje su izrekli ili napisali revolucionarni administratori i vojni predstavnici na adresu stanovnika Vandeje: "Krvoloni seljaci, razbojnici, fanatici, izdajnici, lopovi, razulareni tigrovi edni i gladni krvi Francuza, horda robova, izdajnika banda zlikovaca, bedna razbojnika armija, bezumna i krvolona rulja, varvari, nezdrava

15

pobunjena rasa, rasa lopova i ludaka, zloglasna rasa, monstrumi, fanatina udovita eljna krvi i krvoprolia." Istinu govorei, "zloinac" je samo uvreda, ali "seljaci" je ve ozbiljniji kvalifikativ u jednom vremenu u kojem je Volter poljoprivrednike tretirao kao "neotesana i prosta bia koja ive u kolibama sa svojim enkama i ivotinjama", u vremenu u kojem je Bifon smatrao da su "ljudi sa sela (...) runiji od onih iz grada" a Labrijer ih opisivao kao "divlje ivotinje, mujaci i enke, ratrkane po polju crne, modre i sasvim preplanule od sunca". Izraz "fanatici" vraa na misao samog Voltera: danas se fanatizam shvata kao mrano i okrutno religiozno ludilo." "Razbojnici su, kako se na sve to nadovezuje Barer, ljudi nedostojni da nose ime Francuza". Ulazimo u samu sr problema sa terminom "varvari" koji oznaava da Vandejci nisu deo nacije (Sen-ist je navodno rekao o Luju XVI: "On se borio protiv naroda, on je varvarin, on je tuinac"). "Upotrebom termina "udovita" Vandejci se izbacuju iz ljudske vrste. Terminom "tigrovi" oni se jasno poistoveuju sa ivotinjama. A, termin "rasa", koji se tako esto koristi, potvruje da kolektivno, nasledno, oni nisu kao mi ostali. Rasistiki sadraj ove borbe reima nas moe iznenaditi, ali to je zato to je na senzibilitet drukiji od onoga iz 18. stolea bez obzira koliko se ono predstavljalo kao stolee prosveenosti. an de Vigeri podsea s pravom da je Bifon okarakterisao Laponce kao "nizak i gnusan narod dostojan svakog prezrenja (...) iji su svi pojedinci same nakaze i nedonoad", dok je Ruso smatrao da je kod "Crnaca" mozak manje savren, a Volter im je prebacivao da je mera njihove inteligencije u poreenju sa drugim vrstama ljudi veoma razliita. ak je i blagi opat Prevo povodom jedne pobune crnih robova zabeleio: "Gomila bednika, koja je samo izgledom liila na ljude ne zasluuje vie panje od aba i muica koje dodijavaju, njihova snaga i njihova mrnja, opasniji i pogibeniji od njihovog duha i razuma, ne primoravaju da se preduzmu bilo kakve vee mere za njihovu odbranu i zatitu." Ukratko, u veku prosveenosti, savreno je bilo moguno iskljuiti jednu grupu ljudi iz ostatka oveanstva, a kada je jednom iskljuena, nita vie ne spreava da bude i istrebljena. Pouno. Treba primetiti da nisu rojalistika miljenja ili katolika vera stanovnika Vandeje bili razlog zbog kojeg su ih kritikovali revolucionari: u pitanju je bila njihova rasa. Zbog toga ih je trebalo unititi bez razlike da li su pristalice starog ili novog reima: "Komitet je preduzeo, govorio je Barer, mere koje treba da dovedu do istrebljenja te pobunjenike rase Vandejaca." I, 15. brimera druge godine (u stvari 5. novembra 1793), on e sa zadovoljstvom rei da "oblast koja je suvie dugo nosila uasno, izdajniko i podmuklo ime Vandeja postoji u ovom trenutku jo samo kao gomila pepela i pustinja." To sve potpuno iste svesti i savesti. Isto tako stanovnici Anea (Angers), grada koji je oslobodila velika kraljevska i katolika armija, "zapalili su tamjan otadbine da bi kaenjem oistili zidove od rojalistike prljavtine". Dakle, satanizacija Vandejaca kao takvih bila je definitivno zavrena. Zanimljivo je uzgred ukazati na aluziju na ime Vandeje (koje je kako se zna privremeno bilo zamenjeno imenom Vane (Venge): znaaj koji se pridavao samom imenu na bizaran nain

16

okvalifikovanom kao uasnom, izdajnikom i podmuklom, veoma jasno ukazuje da smo usred rata reima (logomahija). U celom periodu od dva stolea odravana je dezinformacija o genocidu u Vandeji u nastavi u Francuskoj Republici, manje pomou klevete vie usled nedovoljne obavetenosti. U osnovnim kolama III republike i srednjim kolama IV republike, u kojima sam i ja uio, jedva da se taj dogaaj i spominjao i to samo kao mali incident poto je postojala opasnost da se krivica svali na revolucionare i tako nakodi ugledu revolucije zbog prava oveka. Celokupna panja nastavnika i uenika je tako sistematski usmeravana bilo prema opasnosti koju su koalicije stranih sila predstavljale za tekovine revolucije, bilo prema uvoenju metrikog sistema koji je izazivao oigledne simpatije. Jednog dana svakako bi trebalo napisati istoriju sistematskog dezinformisanja ija je rtva bila i u izvesnoj meri je jo uvek Rusija, ak i ne raunajui mit o Potenkinovim selima. Prve netanosti koje Francuzi iznose o ruskoj istoriji nalazimo kod Voltera u delu koje je posvetio Petru Velikom, ali tek od poetka 19. stolea neznanje i zlonamernost poinju da besne, udruuju se i postaju sve ei: na to se alio jo knez Linj (Ligne). U prvi red dezinformatora spadaju Markiz Kistin (Custine) koji nikako nije mogao da oprosti Rusiji to ga je zamolila da napusti zemlju zbog navodnog krenja njenih obiaja, i Aleksandar Dima, koji je tvrdio da je pio votku iz samovara u senci bujana, to je Rusima pruilo priliku da daju novi smisao rei "kloukva" (borovnica, bujan): "Trabunjanje stranaca o Rusiji".

"Rusija nastanjena varvarskim narodom"

Meutim, ni sami Rusi nisu ni u kom sluaju nevini: od kneginje Segur roene Rostopin, tvorca smenog lika generala Durakina, ije je ime izvedeno iz termina "durak", to znai, prostak, zvekan, glupak, do Aleksandra Hercena, koji je, u zavetrini na zapadu, inio sve da iznese na lo glas Rusiju uopte i carizam ruski posebno, preko Turgenjeva, koji nije, ivei sreno i raskalano u Francuskoj na raun svojih kmetova, prezao od toga da na sva usta kritikuje upravo to kmetstvo. Treba li videti u tom sauesnitvu Rusa u irenju predrasuda koje su drugi gajili prema njima, neki poseban i izuzetan smisao za pravdu? Ili, moda, samo obian mazohizam? Pitanje nije bez znaaja ako se posmatra sa stanovita koje nas zanima. Ve smo stavili naglasak na znaaj prijemivosti i pristanka u irenju dezinformacije bez ega ona nije moguna, ali se radilo o prijemivosti i pristanku javnog mnjenja, dakle, onoga to je kao ciljna grupa na nianu. U sluaju Rusa, re je o pristanku same rtve. Oni su istovremeno objekat i subjekat operacije. Autodezinformisani i autodezinformatori u svojoj vlastitoj

17

stvari. Biti rtva dezinformacije jedna je stvar, a morbidno uivati i naslaivati se u tome, druga je stvar. Dvadesetih godina francuski uenici su napamet uili da je "Rusija prostrana ravnica, bogata itaricom, nastanjena varvarskim narodom", sic, ali ruski emigranti zamoljeni da pokau kako jedu svee, poto ih je bio takav glas, pravili su se da ih uvaju "za desert", a pijanista meunarodnog ugleda Uninski, iritiran uobraenou Francuza koji su ga smatrali za dobroudnog primitivca, u svojoj nasladi da im ugodi iao tako daleko da se pretvarao da nikada nije video klavir pre nego to je poeo da "improvizuje" kao pravi virtouz, to je zaista i bio. Ostavljajui po strani mogunu odgovornost izvesnih Rusa, namee se pitanje emu treba pripisati takvu vrstu zlobe i pakosti prema Rusiji, naroito, u stavu zapadnih intelektualaca? Geografskoj udaljenosti, verskim razlikama, podeli katolike Poljske, za koju je kriva pravoslavna Moskva, tvrdokornom gnevu, upornoj mrnji i zlobi francuskih rentijera koji nikada nisu oprostili imperiji ruskih careva uveni "ruski zajam"? Sve to izgleda, ipak, ne moe na zadovljavajui nain objasniti tu tako upornu i istrajnu volju, prosto ukorenjenu spremnost, da budu obmanjeni, da se ire obmane o Rusiji. Koliko sam puta morao da objanjavam da je Aleksandar II ukinuo kmetstvo u Rusiji jednim potezom pera 1861. dakle, ak i pre nego to je nestalo ropstvo u SAD - i to po cenu graanskog rata nazvanog rat za Otcepljenje (secesiju), koji odneo 700.000 ivota! Koliko puta sam morao da podseam da nije Nikola II ve, naprotiv, boljevici su ti koji su potpisali separatni mir u Brest-Litovskom, ostavivi saveznike potpuno na cedilu u najveem haosu, dok je Nikola II rizikovao i izgubio presto da bi im ostao veran! Na kakvo sve morbidno zadovoljstvo nisam nailazio na zapadnim licima svaki put kada bi nova nesrea zadesila Rusiju! I, kakav superioran ton bih uo uvek kad god bi poelo da se pria o efu ruske drave koji je oslobodio svoj narod komunistike tiranije u prvoj revoluciji bez krvi koja je ikada izvedena! Sve je to trebalo izneti na videlo i razjasniti: jer, dobro se uvia zato rivalske crkve imaju interesa da jedna drugu ine nepopularnom, zato komunisti i njihovi saradnici uvek sa omalovaavanjem govore o carskom reimu, ali postoji jedna udna stvar u tom unisonom animozitetu, u toj saglasnosti u neprijateljstvu, u upornom odbijanju da se istinski informie o toj velikoj zemlji. Predmet te teze svakako vredi razmotriti. Trebalo bi je ukljuiti u analizu uobiajenih gluposti i budalatina koje se iznose o slovenskoj dui, slovenskom armu, slovenskom fatalizmu i uvideti da se u ne ba mnogo smenoj erilovoj doskoici o "zagonetnoj Rusiji" skriva enigma obavijena misterijom. Postoji u svemu tome oigledno zla volja Zapada koju bi bilo zanimljivo razotkrivati i razobliavati deo po deo. Drugi primer tendencije da se u pisanom tekstu iznese dezinformacija: uvena depea iz Emsa. Situacija je dosta zamrena. Pokuajmo da je razjasnimo. Godina je 1870. i panski presto je upranjen. panija ga nudi Leopoldu de Hoencolerna (Hohenzollern), roaku

18

pruskog kralja Viljema prvog. Leopold se slae, Bizmark je oduevljen, Viljem nije protiv. Francuska je poludela od besa i protestuje. Ambasador Benedeti odlazi da pronae Viljema u Emsu, gde je ovaj pio mineralnu vodu izmeu dva okrugla podijuma za koncerte. Francuska eli da dobije izjavu od kralja koja e dezavuisati kandidaturu i naterati Leopolda da je povue. Viljemu je stalo do mira: on odgovara da je u pitanju porodina stvar i da e ukoliko Leopold povue kandidaturu, dati svoj pristanak. Izgledalo je da se afera mogla tu zaustaviti. Meutim, Francuska je insistirala, dosta grubo. Vojvoda Gramon, ministar inostranih poslova Napoleona III, alje Benedetija da trai od kralja da savetuje Leopoldu da se odrekne panskog prestola. Viljem smatra da se u tome ide malo daleko. Ipak, poto ve zna da princ arl-Antoan (sharles-Antoine), Leopoldov otac, prihvata da povue kandidaturu svog sina, obea odgovor za 24 asa. Jo jednom, afera je mogla da se prekine. Ipak, Gramon nije jo zadovoljan. Benedeti, prilikom susreta sa kraljem u parku, uz vesele zvuke orkestra iz kasina, zahteva sada da se pismeno odrekne prestola i obavee se da nikada nee podrati kandidaturu bilo kog Hoencolerna za presto panije. To je zaista bilo ve preterano. Kralj odgovara ambasadoru u hladovini u Emsu: "Recite caru da smatram svoje roake asnim ljudima. Ako su povukli kandidaturu koju su ve prihvatili, oni to svakako nisu uinili sa zadnjim mislima da bi se kasnije ponovo kandidovali (...) Dao sam svoju re i tome nemam nita da dodam. Dozvolite mi da se udaljim."

Kralj odbio da primi ambasadora

Pod naslovom Protokoli sionskih mudraca", Sergije Nilus u Moskvi je objavio 1905. godine tekst predstavljen kao tajni zakljuci Prvog sionistikog kongresa u Bazelu Posle toga naredio je svom pomoniku Abekenu da o svemu obavesti kancelara Bizmarka koji se nalazio u banji u Karlsbadu. Tekst depea iz Emsa koju je potpisao Abeken: "Njegovo Visoanstvo mi pie: grof Benedeti me je zaustavio za vreme etnje neumesno insistirajui i traei da ga ovlastim da telegrafski odmah javi da se obavezujem da u budunosti nikada neu dati ponovo svoju saglasnost u sluaju da Hoencolerni budu ponovo istakli svoju kandidaturu. Na kraju sam ga se grubo oslobodio, jer se ne moe, niti ima pravo, da se zauvek daju slina obeanja koja su data u jednom trenutku (...) Njegovo velianstvo (...) odluilo je da vie ne prima ambasadora Francuske, ve da mu stavi do znanja preko pomonika da je njegovo Visoanstvo sada primilo od princa potvrdu te vesti koju je Pariz ve saoptio Benedetiju i da vie nema nita da o tome saopti. Njegovo Velianstvo ostavlja vaoj eselenciji da prosudi da li to novo prisiljavanje Benedetija i njegovo odbijanje treba da odmah budu preneti i naim ambasadama i

19

tampi." Trinaesti je juli. Bizmark prima depeu dok rua sa dvojicom militarista: generali Moltke i Roon, koji dolaze do sledee pretpostavke: sve izgleda kao da se smiruje, oni nee imati priliku da pokau svoje umee. Meutim, na sreu za njih, iz iscrpne Abekenove depee, kancelar sledei jezgrovit tekst: Informaciju o povlaenju prestolonaslednika Hoencolerna zvanino je francuska vlada prenela panskoj kraljevskoj vladi. (Zbog ega se francuska vlada uopte mea?) Zatim je francuski ambasador zamolio kralja u Emsu da ga ovlasti da telegrafski obavesti Pariz da se kralj obavezuje zauvek da nee dozvoliti da se kandidatura bilo kada ponovo istie. (Ovakav zahtev je oigledno uvredljiv). Na to Njegovo Velianstvo kralj je odbio da primi ponovo ambasadora i preko deurnog pomonika mu je stavio do znanja da njegovo Velianstvo nema vie nita da mu saopti. (To je raskid poto je ambasador izgleda bio odbijen: posebno "deurni pomonik", u originalu se samo kae, "aide de camp", predstavlja zaista mali genijalni potez, to udvostruuje uvredu). Nema nikakve sumnje u to da su nai savremeni efovi drava navikli da se naslauju drugom vrstom uvreda, ali u 19. stoleu im je depea uruena u ovoj poslednjoj formi stranim ambasadama i tampi, Francuska vie nije imala izbora: bila je prinuena da objavi rat, to je i uinila 19. jula 1870. sa rezultatima koji su nam poznati. Koga je Bizmark zatrovao, dezinformisao, izmanipulisao? Ceo svet. Francusku vladu, koju je primorao na rat; svog vlastitog kralja, koga je takoe primorao na rat; i nemako stanovnitvo, posebno na nemakom jugu, kod koga izgledi za rat nisu izazivali nikakvo oduevljenje, ali nije elelo da dozvoli da se vrea linost njegovog kralja makar on bio poreklom sa severa. Lepa operacija dezinformacije. Potpora: beznaajni incident koji je samo naizgled bio vezan za pitanje naslea na panskom prestolu, u stvari je pruio priliku za manipulaciju pomou depee. Prenosnik (velianstveno izabran u protivnikom taboru): vojvoda Gramon i savetnici Napoleona III. Postupak dezinformisanja sastoji se u tome da se protivniku podmetne da je rekao ono to nije rekao. Drugi postupak, da mu se podmetne da je rekao ono to nije rekao, ali da se to to je rekao izvue iz konteksta, popravi i doradi, skrati ili iskrivi, retuira i dotera: tako da se dobije ono to se zove meavina (amalgan). Trei, u isto vreme izvrnut i naivan, s ciljem da mu se podmetne da je rekao ono to se veruje da bi rekao da je bio iskren. Godine 1905. Sergije Nilus je u Moskvi objavio pod naslovom "Protokoli sionskih mudraca" tekst predstavljen kao tajni zakljuci Prvog sionistikog kongresa u Bazelu. Njegova autentinost je vie nego sumnjiva utoliko pre to autor podmee sionistima da su rekli ono to on misli da bi trebalo da su rekli. Da li je taj autor sam Nilus ili su "protokoli"

20

plod saradnje vie lica uznemirenih napredovanjem sionizma? To se bez sumnje nee nikada saznati. Meutim, odjek ovog falsifikata prevednog na nemaki jo 1919, na poljski, engleski i francuski 1920. bio je ogroman i inspirisao je izmeu ostalih i Adolfa Hitlera. Postupak se sastoji u sutini u tome da se navodnim, pretpostavljenim "mudracima" podmee da su rekli da je njihova ambicija da zavladaju celim svetom i, da bi to uspeli, nameravaju da: - podstiu narode na neslogu; - istrebljuju plemie i velike zemljoposednike; - izazivaju nemire meu radnicima; - nastavljaju preko tampe akciju razjedinjavanja; - ire konfuziju u javnom mnjenju; - kvare omladinu; - potkopavaju pravosudne organe; - bore se protiv religije. Ve na prvi pogled vidi se do koje take se ova uputstva, stvarna ili izmiljena, pribliavaju doktrini Sun Cua i nije bilo potrebno mnogo vie toga da bi se Jevreji osumnjiili i okrivili za takve postupke. O autentinosti ovog dokumenta se mnogo raspravljalo. Njegovi izvori izgleda seu do "Dijaloga u paklu izmeu Makijavelija i Monteskijea" koji je napisao Moris Joli (Joly) 1864. Njegovo objavljivanje, bez obzira na loe utvrenu autentinost u nekoliko zemalja, izgleda da datira 1901. u Rusiji. Sud u Bernu je uvideo da je u pitanju falsifikat 1935; preinaie svoju odluku 1937.

Za Protokole sionskih mudraca optuili Orhanu

Meutim, istinu govorei, poto nismo u istraivanju da li je u pitanju autentini falsifikat ili falsifikovana autentinost, ono to nas ovde zanima jeste da je tekst, verovatno apokrifni, mogao imati uticaja sa nesagledivim posledicama, da su ljudi dobre volje mogli da nasednu i da je dobra operacija dezinformacije mogla biti izvedena u to vreme sa minimumom verovatnosti.

21

Nije sporno da su u nekoj subverzivnoj akciji izvedenoj u toku 19. stolea bili angaovani, izmeu ostalih zaverenika, i izvesni Jevreji: na primer, Ruska revolucija. I mi ovde zapadamo u jednu od najefikasnijih mrea dezinformacije: uoptavanje. Neki cionisti su mogli da izvode subverzivne akcije: odmah e se zakljuiti da Jevreji uopte predstavljaju subverzivni element. Takva tendencija uoptavanja koja u stvari znai uproavanje stvari bie obilato koriena kasnije i omoguie da se gerilci Vijetnama ili Vijetmina uopte, pripadnici FLN ili OAS uopte, Tutsi ili Huti uopte, Azeri ili Armeni uopte, srpski Bonjaci ili muslimanski Bonjaci uopte "obdare" svim vrlinama ili svim porocima. Objavljivanje "Protokola sionskih mudraca'" izazvalo je efekat bumeranga koji nije bez znaaja poto su neki optuivali Okhranu, politiku policiju ruske monarhije, da je platila i bila garant ove publikacije. Meutim, takvo tvrenje ostaje za sad oigledno lieno svake osnove: falsifikat na falsifikat; u pitanju su pre bili privatni antisemitski krugovi koji su verovatno pokuali da prisile caristiku vladu na takve mere koje, na sreu, nikada nisu ugledale svetlost dana. Izmeu ostalog o tome se moe proitati u delima Isaka Babelja i videti u Azentajnovoj "Krstareci Potenkin", koji pokazuju da se, suprotno iroko rasprostranjenim glasinima, caristiki reim suprotstavljao antisemitskim pogromima. Jednu od najveih operacija dezinformisanja ili pre uticaja izveli su Nemci 1917. godine. Kada je ruska monarhija bila u februaru zamenjena privremenom vladom nesposobnom, ali odlunom da nastavi rat na strani saveznika, nemaki Generaltab je odluio da u Rusiju poalje Lenjina koji je bio vrsto reen da sa Nemcima sklopi mir. Zna se ta je usledilo: Lenjin je prokrstario Evropom u "plombiranom vagonu" (koji inae, ini se, iz drugih razloga, to nije bio), stie u Rusiju, pokree dravni udar 7. novembra, gura zemlju u teror, bedu i glad i ubrzo u graanski rat, unitava vojnu disciplinu i alje Trockog da pregovara o Brest-Litovskom sporazumu koji je potpisan 3. marta 1918. i zahvaljujui kojem Rusija prestaje da bude strana u ratu. Ona e, istina, izgubiti Poljsku, baltike zemlje, Finsku, Ukrajinu, deo Bijelorusije i utvrenja na Kavkazu, ali je to bilo od malog znaaja za Lenjina. On e uzalud tretirati ovaj sporazum kao "sraman" i dae da se ve 13. novembra poniti, ali operacija je sa nemakog stanovita bila uspena: Rusija je izbaena iz borbe preko jednog uticajnog agenta najviih kvaliteta. Svakako, Lenjin, iako finansiran od Nemaca, smatrao je da nije radio za njih, ve za sebe lino i za svoju partiju: rezultat se ne menja i moe se rei da je to bio primer upotrebe sa vrhunskom elegancijom jednog uticajnog agenta sa njegovom saglasnou za stvar koja zapravo nije bila njegova. Istina je inae obrnuta: iskorien od Nemaca Lenjin ih je zapravo upregao da rade za njega i, sa distance koju nam prua istorija, moe se rei da je on taj koji je bio u pravu i da je nemaki Generaltab dokazao da je tragino bio kratkovid. Ruske divizije su brzo zamenjene amerikim, ishod rata se nije promenio, ruska monarhija se survala, otvorena je era totalitarizama sa svim rezultatima i posledicama koje su poznate. To svakako nisu rezultati na koje su unapred raunali nemaki generali.

22

Seanja radi - a i da bi se napravila razlika od dezinformacije u pravom smislu te rei spomenimo ratne propagande svih zemalja u toku dva svetska sukoba. One ne sadre mnogo toga zanimljivog za strunjaka, uprkos grubim laima kojima se u propagandi pribegavalo poto se nikada nije mnogo vodilo rauna da se one ozbiljno zamaskiraju. Bilo je prirodno to su Britanci i Francuzi u tampi irili vesti o tome kako Nemci kolju malu decu, bilo je prirodno to su antisemitski Nemci objavljivali izvetaje o zlodelima Jevrejina Susa (Su). Jedini aspekt ove propagande koji moe biti znaajan da se zapamti jeste promena filozofije rata u senzibilitetu Zapada. Vekovima se na motiv za rat gledalo kao na najasniji fenomen, bilo da je on bio osvajanje i pobeda, drugim reima, elja da se susedi opljakaju i doe do njihovih teritorija. Moralno, niko u tome nije video nita to je bilo za osudu, ak ni u hebrejskoj ili hrianskoj epohi, ak i ako su te pobede prouzrokovale istrebljenje celih naroda, o emu bi mogli da posvedoe Filistinci ili Indijanci da ih jo ima u dovoljnom broju. Od Srednjeg veka moralna motivacija je sluila kao opravdanje za brojne masakre: vernost suverenu. Uzrocima rata nije se mnogo bavilo: "Sluilo se svome kralju" i to se osealo i smatralo slavom i zadatkom, u svakom sluaju, vitetvom.

Uticaj kaubojskog morala

Rat sam po sebi izgledao je tada kao zlo i mogao se pravdati, ako se protivnik predstavi kao zloinac U vreme renesanse verski ratovi su bili izuzetno krvoloni i doivljavali su se i shvatali kao neto to je hvale dostojno i vredno: klao se brat hrianin da bi ga nauili da ivi. U vreme revolucije vodili su se ofanzivni ratovi za osloboenje drugih naroda od tiranije njihovih suverena kojima su oni, u celini uzevi, pre bili zadovoljni. U 19. stoleu senzibilitet se menja: vojni zanat je, dodue, ostao najplemenitiji, kao onaj koji je izazivao najvie divljenja, ali se njegova vokacija sastojala u odbrani vlastite otadzbine, a ne vie u osvajanju otadzbine drugih (sa izuzetkom kolonijalnih ratova koji su se toboe vodili radi irenja prosveenosti i napretka meu sreno zaostalim narodima). U Prvom svetskom ratu nova promena sa tekim posledicama. Rat sam po sebi izgledao je tada kao zlo i mogao se pravdati samo ako se protivnik predstavi kao zloinac, to je bila potpuno nova ideja protiv koje bi mogli biti jedan Mojsije, Sofokle, Sokrat, Aleksandar, Cezar, ekspir, Molijer, Kornej, Gete i praktino svi zapadni veliki duhovi (ne raunajui Kineze) od kojih niko nikada nije osuivao rat kao takav.

23

Treba li u tome videti uticaj puritanskog i kaubojskog morala, beli" (njhite hats) protiv crnih" (black hats), kao u vesternima? Treba li pre misliti da je rat srednjovekovnog tipa, rat kao sport za one koji su ga upranjavali, bio neto to nije prelazilo prag tolerancije stanovnitva, dok mobilizacija revolucionarnog i napoleonovskog tipa, koja se namee narodima, koji su u osnovi sasvim miroljubivi, moe na due vreme stei podrku samo ako postoji zadovoljavajua motivacija sa moralne take gledita? Mora se jednostavno priznati da, poto je javno mnjenje postalo onaj odluujui inilac u voenju politikih stvari, to javno mnjenje ipak treba najpre ubediti i na njega uticati, a moral prua teme za propagandu koje se lako razvijaju? Ili, jo jednostavnije reeno, ljudsko licemerje i hipokrizija napreduju iz generacije u generaciju? Ipak, moramo uzgred primetiti da informacija i dezinformacija, im se oseti njihov znaaj, nastoje da stvore fundamentalno manihejstvo u kojem su dobri potpuno dobri, a zli potpuno zli. Informacija ne ide bez dezinformacije, uvek u pravcu moralizatorskog uproavanja. Na alost. Pronalazak radija nije doneo novi postupak u dezinformisanju, ali je dobro sluio u tu svrhu u periodu koji je obeleio uspon nacional-socijalizma i drugi svetski rat: u stvari, radio spaja prednosti usmenog, neposrednog irenja dezinformacije i prenoenja informacija putem tampe. Dve linosti su dominirale ovom epohom i na kraju su zavrile, upustivi se u istinski duel, obraun u meusobnom dezinformisanju. Gebels, veliki govornik i veliki korisnik radija, nije bio dezinformator u pravom smislu te rei, ve vie propagandista koji je lai koristio na nain tako uporan i tako cinian da jednostavno primorava da njegov postupak razmotrimo. Mali doktor", kome se pripisuje parola la ponovljena hiljadu puta ostaje la, la ponovljena milion puta postaje istina", rekao je isto tako da propaganda nema nikakve veze sa istinom". On je takoe tvrdio da svira na dui naroda kao to se svira na klaviru". Njegov program sastojao se u tome da rasplamsa vulkanske strasti, izazove eksploziju besa, pokrene iroke ljudske mase, hladnokrvno i sraunato organizuje mrnju i oajanje", a da bi definisao svoju doktrinu, govorio je upravo ono to je mislio: Dobra je ona propaganda koja vodi uspehu, a loa je ona koja promauje svoj cilj ma kako inteligentna bila, jer smisao i zadatak propagande nije da bude inteligentna, ve da vodi uspehu... Niko ne moe, dakle, rei: vaa propaganda je suvie brutalna, suvie vulgarna... Ako neko kae: Vaa propaganda nije moralna", beskorisno je da ozbiljno raspravljam s njim."

24

Sasvim je verovatno da on lino nije verovao ni u jednu od nacionalsocijalistikih ideja koje je propovedao. Bio mu je malo vaan sadraj onoga to je trebalo preneti i nametnuti irokim masama, jedino mu je bilo vano da to iroke mase prihvate i usvoje: Sutina propagande sastoji se u tome da se ljudska bia zadobiju za jednu ideju na nain tako intiman, tako iv, da joj se na kraju potpuno predaju i vie se nje ne mogu odrei."

Gebelsovo manipulisanje informacijama

Gebelsu nije nedostajao smisao za humor: kad je odluio da sprei premijeru filma "Na Zapadu nita novo", umesto da organizuje politiku manifestaciju, radije se zadovoljio da se u salu unesu zmije i mievi. Uostalom, rado je potpisivao svoje traktate "Gebels, ef razbojnika", poto su ga politiki protivnici vreali tim reima. Razume se ministar Rajha za prosveivanje naroda i propagandu - takva je bila njegova titula kada su nacisti doli na vlast - nee se svakako zadovoljiti da dri govore koji su prenoeni preko radija. Defilei, barjaci, zastave, baklje, bubnjevi, hitlerovski pozdravi "zighajl" (Sieg-Heil), celokupni nirnberki scenario, sluili su mu da "iskoreni" individualnost (u vilhelmovskom smislu te rei) i naini od oveka automat koji vie ne moe napustiti partiju i koji e postati sposoban da u svoje ime ini sve herojske podvige i sve krvolonosti. U vreme procvata nacizma Gebels je raspolagao sa 300 oficira i 500 slubenika koji su danonono (24 asa) radili na manipulaciji informacijom a za vreme rata stvorio je "propagandne odrede" u kojima su svi ratni dopisnici morali da stairaju po osam dana. Ne treba zaboraviti da je on, iako je pronaao i preuzeo odgovornost za "totalni rat", bio neprijatelj rata koji kratko traje, smatrajui, kao uostalom i Sun Cu, da se ma sme potegnuti samo u krajnjem sluaju: nije li uostalom ve postigao lepe rezultate bez po muke, da nije ispalio ni metak, osvojivi ponovo rajnsku oblast, zatim osigurao povratak sarske oblasti, prikljuenje (Anslu) Austrije Nemakoj, aneksiju teritorije Sudeta i Memel uspostavljanjem protektorata nad ehoslovakom? Da ga je Hitler sluao, moda bi mirnim putem dobio i koridor Dancig ( Gdanjsk) i na isti nain sredio problem kolonija. Bogovi su, meutim, odluili da bude drukije. Kada se "sumrak bogova" (Gotterdammerung) pribliavao kraju, Gebelsova propaganda dosee nivo fantastike. On e ii dotle da naredi da se realizuju lani rukopisi Nostradamusa, napisani na pergamentu i ukorieni u konom povezu iz 16. stoleu, u kojima je slavni udotvorac predviao pobedu "vojske koja nosi krst sa iskrivljenim krakovima". On je do kraja tvrdio da e ta vojska ubrzo izvojevati pobedu zahvaljujui

25

"udotvornom oruju" i na kraju vaskrsnuo mit o vukodlacima nazivajui tako mladie koji je trebalo da deluju iza neprijateljskih linija. Za verme Drugog svetskog rata Britanci su doveli intoksikaciju (trovanje dezinformacijama) do visokog stepena savrenstva, stvarajui biro zvani dvostruki krst (doublecro) ija je specijalnost bila da kamuflira eskadrile lanih aviona i pukove lanih tenkova, kao i da zavara neprijatelja o mestu iskrcavanja. Meutim, oni su uradili neto jo bolje: sa Seftonom Delmerom i njegovim "crnim radijom" uspeno su izvodili irenje dezinformacija u pravom smislu te rei. Delmer je bio svestan da "informacije briljivo izabrane i veto prezentirane, predstavljaju najsubverzivniju formu propagande". On je budno pazio da pribegava laima krajnje oprezno i umereno: "Treba da laemo samo svesno, sraunato, nikada sluajno ili iz nemarnosti." I, tako je ukratko na jezgrovit nain izloio svoju tehniku: "Crna operacija" (kako je nazivao akcije dezinformisanja) najjednostavnija je i najefikasnija ako se pljune u neiju supu uzvikujui "Hajl Hitler (Heil Hitler)". Delmer je emitovao svoje dezinformacije na nemakom ili italijanskom i daleko od toga da je vodio vulgarnu antinacistiku propagandu; na primer, kao i pravi radio nemake armije emitovao je muziku i biltene sa informacijama "namenjenim naim drugarima iz Vermahta". Oigledno, emitovane informacije nisu bile takve prirode da ohrabre spomenute tobonje drugare. Umesto ohrabrenja, on bi izazivao uznemirenje u redovima neprijateljskih boraca podseajui ih na sudbinu njihovih supruga koje bi se nale u rukama nacistikih glaveina i bile u njihovoj milosti i nemilosti u sluaju da poginu na bojnom polju. Ili se Delmer pak najavljivao kao da je republikanski faistiki radio i emitovao vesti pogodne da izazovu uznemirenje kod Italijana: on je tvrdio da e uskoro lira biti devalvirana i rulja bi navalila na liru; ili izvetaj o tome da su saveznici obeali da e uspostaviti "slobodnu zonu" na severu Italije koja nee biti bombardovana, a sam Musolini je ubrzo kritikovao loe Italijane koji su naputali posao da bi se sklonili, posle ega je Delmer vie puta emitovao Musolinijeve izjave. Kada je Gebels izjavio da e deliti hranu radnicima u fabrikama, Delmerov radio je odmah javljao da hrana sadri Pervitin za jaanje produktivnosti. Kada su deca iz porodica bombardovanih u Hamburgu evakuisana na istok, Delmer je odmah proirio glasove o tome da se u logorima u kojima je trebalo da ova deca budu primljena, ire epidemije: "Doktor Konti, rajhs-ministar zdravlja, estita oficirima lekarima deijih logora (...) na primernom portvovanju koje su pokazali u brizi za suzbijanje epidemije difterije koja se pojavila meu decom o kojoj brinu. On izraava nadu da e ubrzo videti kako je pobeena tragina nestaica lekova i smanjena stopa smrtnosti na proseno 60 mrtvih sedmino.

26

Delmer e emitovati pesme Marlene Ditrih (koja je bila protiv nacista) na svom toboe nacistikom radiju i u emisijama vreati Papu preko svojih tobonjih faista. Efekat bumeranga bio je takav da je posle rata Delmer morao da objavi knjigu da bi demantovao neke od neistina koje su od njega potekle i emitovane i, kao uverljive, naile na veliki odjek. Neke od njih nisu irene preko "crnog radija" ve drugim jo pokvarenijim i jo runijim metodama dezinformisanja.

Gestapo naseo na propagandu

Tako je on izbacio iz aviona mrtve golubove pismonoe kojima su za noge bili privreni savezniki upitnici koje su tobo ispunili uticajni Nemci spremni na izdaju, tako da je Gestapo naveden da uhapsi nekoliko najznaajnijih lanova nacistike partije". On je izdejstvovao da Poljaci koji su ubili jednog Nemaca ostave tragove koji su govorili da ga je ubio nemaki pokret otpora. Zahvaljujui njemu, u Nemakoj se pojavila broura u kojoj se razmatrao problem "poveanja broja dezertera" i "pozivali oficiri da udvostrue budnost". Zahvaljujui pomoi norvekog pokreta otpora, on e uspeti u zamisli da se u Oslu izlepe plakati na kojima je predstavljen, dodue, teko prepoznatljiv, nemaki vojnik, koga su navodno traili zbog ubistva. U kratkom tekstu se preciziralo da je taj ovek opasan, preruen u kapetana nemakog vazduhoplovstva ili izuzetno vaan voa (Sonderfuhrer) nacistike partije i da bi trebalo da bude "mrtav ili iv" izruen vojnoj policiji. "Imali smo, kae on, odline rezultate u Norvekoj zahvaljujui takvom postupku." Delmer je bio taj koji je izmenio nalepnicu sa uputstvima o nainu sabotae podmornice. Te nalepnice lepili su pripadnici norvekog pokreta otpora na nemake podmornice. "Cilj operacije bio je manje da se posada podmornica podstakne na sabotau svojih plovnih objekata (...) a vie da se izazove uznemirenost u redovima nemake obavetajne slube". On je dao da se sastavi i objavi prirunik sa medicinskim uputstvima za zabuante. Cilj je bio dvostruk: ohrabriti simulante i podstai nemake lekare da ih vide i tamo gde ih nije bilo. Nemci su smatrali ovaj prirunik toliko perfidnim i podmuklim da su ga preveli da bi ga rasturali u redovima saveznikih armija. Bumerang. On e objavljivati astroloki asopis po imenu "Zenit" koji je sadrao zlonamerne horoskope za glavne efove Rajha i malo optimistika predvianja o podmornikim operacijama. Neki brojevi koji su bili antidatirani najavljivali su poraze kod El-Alamejna i Staljingrada. Zahvaljujui poljskom sauesnitvu, on je uspeo da proturi u nemaku tampu lanke koji su prividno bili patriotski, mada se u njima izmeu redova provlaio pesimistiki ton. Na primer, u jednom od njih slavila se 50. godinjica roenja admirala Denica reima kojima se prema njemu izraavalo savreno potovanje. Preciziralo se, meutim, da je "usled

27

gubitka proseno 30-tak podmornica meseno, admiral izgubio malo od svog poleta i mladalake sveine." Neete se iznenaditi kada ujete da je u stvari dolo do pravog duela izmeu Delmera i Gebelsa. I to povodom kupona za racionisanje u Nemakoj. Delmer je dao da se odtampaju falsifikovani kuponi kojima je britanska avijacija (RAF) preplavila Nemaku izbacujui ih iz aviona. Nemci su tu strateku igru oigledno primetili i objavili cirkular u kojem su ukazivali na izvesne razlike izmeu stvarnih i lanih kupona. "Meutim, razlike su bile tako male da su bili potrebni specijalni aparati da bi se primetile, a trgovci tu nisu nita videli." Nemaki tampari e promeniti model kupona, ali Britanci su ih savreno kopirali. Da bi dokazali da su engleski falsifikati bili neveto izraeni i da se mogu lako otkriti i da zbog toga omoguavaju da se lako pohapse oni koji ih koriste, Gebels je naredio da se izrade falsifikati falsifikata "na tako grub nain da je prevara istog trenutka bila vie nego oigledna". U svim ovim trikovima primetie se sjajno korienje prenosnika odnosno posrednika u dezinformisanju. Delmer je imao manje na nianu zabuante i simulante nego lekare, manje podmornice nego obavetajnu slubu, on je ak naveo da Musolini radi za njega i nije oklevao da iskoristi sam Gestapo ili nemaku vojnu policiju da bi izazvao karambole. Na velianstven nain. S obzirom na nejednakost talenta i sredstava kojima su se sluili komunisti i zapadnjaci, namee se opravdano pitanje: ko je zapravo dobio hladni rat? - Zapad, zaista! Na prvi pogled, to pitanje izlazi iz okvira ovog razmatranja, i lepo je poigrati se i tvrditi da je konflikt dobila bilo reenost Ronalda Regana i blef sa "ratom zvezda", bilo da ga nije dobio niko, ve je izgubljen usled deformisanosti komunistike privrede. Nita od svega toga nije pogreno, ali to ne znai da nije bilo informativnog rata koji nas u prvom redu i zanima. Raspad Sovjetskog Saveza nije sumnjiv ni za koga a prouavanje dogaaja u godinama koje su prethodile tom raspadu, jo pre poetka perestrojke, pokazuje zaprepaujue lako opadanje snage i konaan pad reima. Lenjin je bio u pravu kada se drao terora kao sredstva vladavine: reim koji je bio isto toliko utopijski koliko komunistiki ne moe se, niti se mogao, odrati bez prinude. Ali, nikakav teror se ne moe produavati u beskraj: kljukai mozgova i mlatitelji prazne slame, krvnici, na kraju se i sami umore, zasite i vie i sami ne veruju u ono u ta silom decenijama primoravaju druge da veruju. Tipina je s tim u vezi afera Soljenicin: Mislite li da Staljin nije naao bolje i efikasnije sredstvo da sprei objavljivanje "Arhipelaga gulaga"? Tipino je takoe opadanje velikih afera dezinformisanja: nita se 80-tih godina nije dogodilo to se moe porediti sa ranijim operacijama dezinformisanja. Moda je to i zbog toga to su u meuvremenu tehnike dezinformisanja konano razotkrivene i razobliene na Zapadu; sigurno i usled nedostatka oduevljenja meu izvoaima.

28

S druge strane, slobodan protok informacija, koji je sve vie postojao neizbean, nije mogao a da postepeno ne izvlai rusku javnost iz izolacije. Zamor komunitike propagande, irenje samizdata, radio emisije slobodnog sveta usmerene prema SSSR (bilo sa politikom namerom kakve su bile amerike, bilo sa kulturnom namerom kakve su bile francuske) i najzad sateliti koji su prenosili zapadne televizijske emisije - sve je to prosvetlilo rusku publiku i otvorilo joj istovremeno oi za lai komunizma i materijalni prosperitet i blagostanje Zapada.

Komunisti su uspeli da se zaboravi

S druge strane, slobodan protok informacija, koji je sve vie postojao neizbean, nije mogao a da postepeno ne izvlai rusku javnost iz izolacije. Zamor komunitike propagande, irenje samizdata, radio emisije slobodnog sveta usmerene prema SSSR (bilo sa politikom namerom kakve su bile amerike, bilo sa kulturnom namerom kakve su bile francuske) i najzad sateliti koji su prenosili zapadne televizijske emisije - sve je to prosvetlilo rusku publiku i otvorilo joj istovremeno oi za lai komunizma i materijalni prosperitet i blagostanje Zapada. Sve ove pojave dovele su takoe rusko javno mnjenje u zabludu o nekim stvarima: Zapad je Rusima izgledao kao fundamentalni neprijatelj marksizma, iako je i sam bio duboko marksizovan, ali to nije bilo do znaaja: u svakom sluaju, ova otkria, tana ili pogrena, igrala su veliku ulogu. Ruska javnost je shvatila da se moglo da ivi drukije nego to je ona ivela. Naivno, mogla se ipak slaviti pobeda istine nad laima i hvaliti trijumf Zapad nad komunizmom. A, da su to bili komunisti? Meutim, u vreme kad je ovo pisano (1999), dokle se stiglo i ta je zapravo u duhu prosenog evropskog graanina slika o komunizmu? Komunizam je ak i za one koji ga osuuju samo relativno zlo u poreenju sa optim, integralnim, apsolutnim zlom kakav je nacizam. Komunistika ideja, kako se esto uje, bila je plemenita sama po sebi. Nju su samo Rusi pogreno primenjivali i ostvarivali, to nije iznenaujue poto oni nikada nisu upoznali demokratiju. Staljin (nije prolo mnogo vremena od onda kada je Pol Eliar govorio o njegovom "srcu ljubavi") u stvari je samo izvitoperio i osujetio ostvarenje lepih Lenjinovih ideja. Pokuajte da sebe zamislite u salonu ili u birou kao nacistu ak i pokajnika: videete rezultat. Kao komunistu - aktivistu usudie se, moda, to svakako zavisi od sredine, da vas pogledaju popreko; kao biveg komunista dobro e vas primiti svuda, kaem svuda. Ne tako davno, jedan francuski premijer javno je izraavao potovanje svojim kolegama komunistima i niko mu zbog toga nije pljunuo u lice.

29

Komunisti su uspeli da se zaboravi: - da je komunizam stajao ivota najmanje stotinu miliona ljudskih bia; - da je on izmislio koncentracione logore; - da je on deportovao cele narode, itave populacije; - da je on zvanino ponovo uveo torturu prilikom sasluanja; - da je on doveo do steaja i ekonomske propasti sve zemlje u kojima je bio uveden; - da je on duhovno uinio jalovim i osiromaio cele narode; - da je naneo nepopravljive tete njihovoj genetskoj strukturi; - da je naruio i pogazio nezavisnost mnogih zemalja; - da je sistematski pribegavao teroru i laima kao sredstvu vladavine. Nacizam, koji je naneo priblino deset puta manje rtava od komunizma, definitivno je (da li je?) siao, opravdano, sa scene ponien i igosan nirmberkim procesom i podvrgnut totalnom iskorenjivanju politikom denacifikacije voenom na savreno efikasan nain. Komunizam nije bio predmet nikakvih sankcija u bilo kojoj zemlji i on jo prolazi kod mnogih ljudi kao asna ideja kao i bilo koja druga. Priznajte da je stvar prosto neverovatna i da je teko ne videti u tome pobedu dezinformacije, ne kaem, odelenja A KGB takvog kakvo je bilo, ali svakako samog komunistikog entiteta zahvaljujui patolokoj prijemivosti Zapada. Sve je tu: zamaskirana manipulacija (komunizam se sada skriva pod maskom socijaldemokratije ili, u Rusiji, pod maskom nacionalizma); javno mnjenje s uivanjem izmanevrisano; znalaki filtrirana, izokrenuta, dirigovana informacija sa oiglednim politikim ciljevima: - u Rusiji, izgradnja jednog drutva sa privilegijama i mafijakim tendencijama, odvija se tako da se ine ustupci pravoslavnoj i tradicionalnoj Rusiji; - na Zapadu, konano unitavanje svih vrednosti nasleenih iz hrianstva i uspostavljanje jednog drutva bez bilo kakve druge strukture do one koja proizilazi iz sredine u kojoj su mafija i korupcija glavno obeleje. Da, s pravom se postavlja pitanje ko je, u stvari, dobio hladni rat. Sve to smo dosad govorili o dezinformaciji reima nije nita u poreenju sa dezinformacijom pomou slike. "To je istina jer sam ja to proitao" naih predaka nije nita

30

u poreenju sa "to je istina jer sam to video" naih savremenika. Prednosti slike u dezinformisanju su mnogostruke. Najpre, ona je doslovno neporeciva. "Ja sam to videla, videla sam to svojim oima, to se zove vieno"- za gospou Pernel ima veu vrednost nego bilo ta drugo, i mi zaista ne pravimo razliku izmeu onoga to smo videli "svojim oima" i onoga to smo videli na fotografiji, na filmu, na televiziji. Znamo dobro da postoje trikovi ili jednostavno da nam se neto samo delimino predstavlja, ali neto u nama ponavlja da treba "verovati" u to to smo videli svojim oima. Sveti Toma i egzistencijalisti, ovoga puta na istoj strani, zaista su u pravu to su verovali samo u ono to se moe dodirnuti, ali mi na alost nemamo njihovu mudrost. Drugo, informacija nema potrebe da proe kroz na mozak da bi dospela, u zavisnosti od sluaja, do naeg srca ili nae utrobe. Mozak je po samoj prirodi nepoverljiv; srce i utroba se po prirodi uzbuuju i istina je da je emocionalni naboj slike, naroito u boji, posebno ako je animirana, jai od odgovarajueg verbalnog izraza. Ako proitate "devojica je oblivena krvlju" ili ako vidite devojicu oblivenu krvlju, niste obuzeti uzbuenjem istog stepena.

Nenamerna dezinformacija Krstarica Potemkin"

Svi brodovi su krenuli iz luke a kamera jo nije bila nametena Tree, slika je po samoj svojoj prirodi, podesna za sve vrste manipulacija: selekciju, kadriranje, ugao posmatranja, eventualna animacija, sve je tu da bi se skrenula panja posmatraa u pravcu u kojem se eli i u kojem se on navodi na tumaenje koje se eli da nametne. etvrto, slika se, vie nego re, obraa masama: nju je lako percepirati, lako reprodukovati, i ona odmah, neposredno, postaje predmet razgovora. lanak treba najpre proitati, za ta je potrebno najmanje nekoliko minuta; plakat ili televizijska slika su trenutni, daju instant doivljaj; lanak koji itate nije ipak sasvim ono to sam ja proitao dok se ista slika istovremeno namee brojnim gledaocima i neposredno doprinosi njenom omasovljenju, to ih istog asa liava gledaoce prirodne odbrane od iluzije. Pria se da se Ezentajn, dok je snimao film Krstarica Potemkin" (1926), dogovorio sa admiralom sovjetske eskadrile koja mu je stavljena na raspolaganje da brodovi isplove im reiser da rukom znak na keju. Pomonik reije je, meutim, sluajno napravio gest koji je admiral shvatio kao signal. I, svi brodovi su krenuli iz luke a kamera jo nije bila nametena.

31

Nije bilo nikakvog naina da brodovi naprave polukrug a i inae bi bilo preskupo da se isti manevar napravi narednog dana, tako da se Ezentajn zadovoljio da ubaci u film arhivski materijal: snimak prave velike flote carske mornarice, znatno brojnije nego to su dozvoljavale mogunosti tadanjeg stanja sovjetske flote i izgledala je znatno monija na ekranima im je film prikazan. Uznemirenje i zabuna u redovima zapadnih mornarica: Nae obavetajne slube su nas loe informisale o toku stvari: ruska flota je obnovljena, videli smo to svojim oima!" Uznemirenost u vladama. Deblokirani su krediti za naoruanje flota, izdvojeno mnogo vie sredstava nego to je bilo predvieno. Lev Koljov (Kolov 1899-1970) izveo je sledei eksperiment: Glumac or Bigo (Georges Bigot) gleda u kameru bez ikakvog izraza na licu. U film su ubaene tri slike koje su predstavljale tanjir sa vrelom supom, devojicu kako lei u mrtvakom sanduku, prelepa Brineta izazovnih oblina u razbludnom poloaju. Svi gledaoci vide" kako preko Bigoovog lica prolazi izraz najpre gladi, zatim tuge i najzad pohotne elje. U SAD televizijske emisije objanjavaju mehanizam delovanja reklamnih poruka. Na primer, jednoj porodici se prikae spot na kojem se uje petao kako kukurie. Upitani ta su videli, nekoliko lanova porodice se prisea seoskog pejzaa koji zapravo nikada nije prikazan. Jednoj grupi pojedinaca prikazan je film u kojem glumac govori usred ratne buke. Mnogi gledaoci e se setiti da je glumac navodno bio agresivan. Isti erotski prizor prikazan je dvema grupama: jednoj u stvarnosti, a drugoj na televizijskom ekranu. Indikatori senzibilnosti (ritam srca, disanje, napetost) pokazivae vee vrednosti kod televizijskih gledaoca nego kod gledalaca koji su prisustvovali prizoru. Fotomontae u dezinformaciji su stare koliko i sama fotografija. Sredinom 19. stolea mogao se videti bez brade carevi sin Napoleona III koji je u stvari imao bradu; komunari kako po pravilima streljaju Lekonta i Tomasa, ko je u stvari gomila raskomadala; taoci iz Roketa (Roljuete), Dominikanci iz Arkeja (Arcueil), muenici iz ulice Akso (Hado), istrebljeni pod izmiljenim okolnostima - i inae opasnim i za samog, pretpostavljamo, prisutnog fotografa, poto su na nekim fotografijama puke uperene direktno na njega. Izvesni Apert bio je pravi strunjak za trikove. Slavni Hansi stavio je slian talenat u slubu ratne propagande 1914-18. Kada su Nemci prikazivali fotografije sa ulinim borbama u Verdenu(!), Francuzi su objavili falsifikovanu Gazette des Ardennes" ilustrovanu i savreno krivotvorenu po ugledu na pravu gazetu koja

32

je zapravo bila organ nemake propagande. Postojala je gerila za rasturanje patriotskih dopisnica s ciljem da se neprijatelj omalovai a svoji glorifikuju. Na razglednicama se vide napadi konjanice ili peadije u rasulu, nemaki oficiri predstavljeni su kao pljakai poto su pre rata pozirali sa svojim trofejima sa velikih nadmetanja, zatim leevi Rusa ubijenih 1905. u Odesi predstavljeni kao rtve nemakih zloina u Varavi. Jedan list sa naslovom koji sam za sebe govori J'ai vu" (Video sam") prua niz aljivih primera. Posle Prvog svetskog rata postojala je tako jaka elja da se izvedu na optueniku klupu nemaki car Viljem, prestolonaslednik, zatim Ludendorf i Hindenburg kao ratni zloinci, da se nije oklevalo da se naprave njihove fotografije na kojima se vide kako sede na optuenikoj klupi. U vremenu u kojem fotografije nisu mogle da stignu za nekoliko sekundi u tampu, postojala je navika, na primer u Francuskoj, da se glave novih izabranih predsednika republike lepe na tela bivih kako nita ne bi nedostajalo na predsednikoj uniformi. Kasnije su komunisti pokazali posebnu sposobnost za tu vrstu podvala i manipulacija i tako e Trocki, Staljin, Radek, Buharin, Zinovljev, nestajati i ponovo se pojavljivati ve prema potrebi, na istim istorijskim fotografijama u zavisnosti od okolnosti.

Montaa fotografija kao manipulacija

Sa stranica lista na kojoj je objavljena poternica i ucena na glave Tita i Mihailovia, nestao je Mihailovi kako bi se predstavilo da je Tito bio jedini voa pokreta otpora Drugi svetski rat e omoguiti prostora za svaku vrstu ludorija u tom pravcu. Nemci e fotografisati u Bretanji izmiljeno zauzimanje Moskve, a pomou lupinga (looping), Britanci e iskoristiti film o primirju iz Retonda (Rethondes) da bi prikazali Hitlera kao demona koji skakue na jednoj nozi, iako se on zadovoljio da samo jednom udari nogom o pod. Sastanak u Montuara (Montoire, 1940) izmeu Marala Petena i kancelara Hitlera snimljen je kako treba, ali jeizostavljen kljuni momenat: rukovanje. On je ubaen kasnije naknadno, u fiksnom planu. uvene fotografije sa Ivo Dime (Injo Jima) i zauzimanja Rajstaga su nametene. U Ekranu senki (Les Ecrans de l'ombre) Silvi Lindeperg (Sylvie Lindeperg), koja tvrdi da se moe iz arhiva izvui bilo ta", pria da su razne montae filmova o osloboenju Pariza mogle da prikau generala De Gola bilo u slavi kako mu gomila klie, bilo u atmosferi u kojoj je doekan zviducima, sa negodovanjem i prezirom, ve prema politikoj elji pojedinaca odgovornih za ove montae. Na fotografiji sa ivim kosturima iz Mauthauzena, leevi su ubaeni kasnije, a posteriori. Zaduen da snimi osloboenje deportiraca iz Bergen-Belzena, Sidni Berntajn e potraiti savete od Alfreda Hikoka i koristie sva holivudska sredstva. U elji da snime film o osloboenju Auvica, Sovjeti su, poto nisu nali dovoljno ivih deportiraca, uzeli Nemce koji su stanovali u susednom selu, a ovi su to jedva doekali.

33

Posleratni period bio je isto tako plodan za fotomontae. Slike na kojima pripadnici pokreta otpora streljaju kolaboracioniste predstavljane su kao slike na kojima kolaboracionisti streljaju pripadnike pokreta otpora, a uvena fotografija na kojoj se vidi masovno hapenje Jevreja u Vel d'Ivu(Vel d'Hiv) jula 1942. u stvari je, prema eraru Le Mareku, kako u uvodniku navodi an-Fransoa Revel, fotografija jednog drugog masovnog hapenja: hapenja kolaboracionista u trenutku oslobaanja Pariza. Sa stranica lista na kojoj je objavljena poternica i ucena na glave Tita i Mihailovia, nestao je Mihailovi kako bi se predstavilo da je Tito bio jedini voa pokreta otpora. U znak protesta zbog brutalnosti policije, jedan francuski list je objavio montiranu sliku demonstranta koga je policajac bacio na zemlju, iako je u stvari policajac bio taj koji je baen; drugi list u nedostatku fotografije sa sahrane kralja Dzordza VI zadovoljio se da horizontalno postavi sliku kralja na kojoj je on stajao uspravno i sa vetaki zatvorenim kapcima na oima. Predsednik Nacionalnog saveta pokreta otpora Bido fotografisan je kraj generala De Gola za vreme istorijskog prolaska Jelisejskim poljima. On je kasnije zauzeo stav koji je znaio zalaganje za francuski Alir, i kada je uvena fotografija, znatno uveana, ukraavala zidove metroa prilikom raznih godinjica u slavu pobede, Bidoa na njoj vie nije bilo. Primeri takvih postupaka su bezbrojni. Za vreme rata u Aliru francuska armija je ak morala da objavi prirunik pod naslovom Metodi prevara i obmana koje je koristila propaganda Narodnooslobodilakog fronta (Methodes de trucage utilises par la propagande du Fln). - Televizija - Ako je slika prirodni vrt dezinformatora, televizija je njegov raj, ali raj ograen zidom odakle nema naina da se istera. Televizija, u stvari, predstavlja ceo niz pogodnosti koje lako postaju okovi. Vesti stiu brzo iz celog sveta i urednici programa su utvrdili pravilo da u TV dnevniku visoko plasiraju uvek poslednju informaciju koja kao takva treba da odjekne" kao vest dana i na taj nain, tako visoko plasiranoj vesti pridaje se znaaj koji ona sama po sebi nuno nema. Takav se dogaaj obino odigrava u 19.30 asova: njim se otvara dnevnik u 20 asova, a ako se odigra u 23.00, o njoj se ponekad ne govori ni sutradan. Razmere takve deformacije postaju sve vee zahvaljujui sve veem broju TV dnevnika: pre 20 godina u Francuskoj je izgleda bio dovoljan dnevnik od 20 asova; danas se ve emituje tri pre podne, veliko izdanje u 13.00 asova, zatim drugo u 20 asova i srednje izdanje negde oko ponoi. Kratkoa izlaganja na televiziji naravno spreava svako produbljivanje informacije. Evo primera maksimalnog trajanja tipinih izlaganja: - komentar strunjaka: 50 sekundi,

34

- dogaaj u inostranstvu: 75 sekundi, - reportaa: 120 sekundi. Mora da sam izgledao smeno kada je trebalo da,kao novajlija, u jednom TV intervju odgovoram na pitanja o svom romanu Montaa" (Le Montage), a na raspolaganju sam imao samo jedan minut. Odbio sam. Bila je to moja greka. ak Merlino pria da je otiao da intervjuie najveeg pisca srpskog jezika koji je u tom trenutku bio predsednik Republike Jugoslavije Dobricu osia. Postavio mu je tri pitanja. Tri odgovora trajala su ukupno 15 minuta. Bio je to lep intervju", ali gotovo neupotrebljiv ili, bolje reeno, neupotrebljiv na televiziji. I ak Merlino, sasvim otvoreno, priznaje: Svaka misao koja zahteva vie od jednog minuta da bi se razvila, iskljuena je" iz televizijskog dnevnika. Upomo, Sokrate! Upomo, Spinozo, Bergsone, openhauere! Ipak, publika je neumoljiva i reagovanje javnog mnjenja se prati iz minuta u minut. ovek koji, etajui kroz kanale, ne isputa daljinski iz ruku, u stvari je ovek koga treba dotui ili ga se doepati i oboriti s nogu, dakle, savladati. Nedostaje deo Za tumaenje Kurana potrebno 50 sekundi

Kako je tekla operacija Bosna"

Ista agencija radila za Hrvate, muslimane i iptare Tipini primer jedne nedavno izvedene operacije dezinformisanja zasluuje da se detaljno proui jer su se u njemu stekli skoro svi elementi operacije dezinformisanja koja moe da slui za primer. Zbog toga emo mu posvetiti nekoliko stranica. Re je o operaciji Bosna" koja bi mogla predstavljati model za druge dezinformacije iste vrste u budunosti. Ponoviemo strukturu koju smo ve ranije definisali. - Klijent Izjava privatne agencije za odnose sa javnou Ruder Finn Global Public Affairs", koju navodi ak Merlino u knjizi Nisu sve istine o Jugoslaviji za priu" (Les verites Yougoslaves ne sont pas toutes bonnes a dire), pokazuje da je od avgusta 1991. do juna 1992. klijent ove agencije bila Republika Hrvatska; od maja 1992. do decembra 1992. Republika BosnaHercegovina (u stvari, muslimanski deo te republike); i najzad od oktobra 1992. republika" Kosovo.

35

Meutim, izgleda kao sluajno to to je medijska zajednica pohrlila da jednima za drugim priskoi u pomo najpre Hrvatima, zatim Muslimanima i najzad kosovskim Albancima, uvek protiv istog neprijatelja: Srba. Nije mnogo verovatno pretpostaviti da su ove dve novoroene republike i trea, koja, u asu dok ovo piem, jo nema legalne osnove za postojanje, mogle da isplauju raune agenciji Ruder Finnu". Ispod povrine ukazuju se obrisi znatno ozbiljnijih klijenata. Jer, ulozi u balkanskoj igri su pozamani. 1. Onaj ko kontrolie Balkan kontrolie puteve nafte i gasa ne samo iz Arabije, Iraka i Kuvajta, ve potencijalno i one iz Kaspijskog mora i Kazahstana. 2. Propast komunizma namee problem dominacije nad Istonom Evropom koja obiluje sirovinama i jeftinom radnom snagom, predstavlja dobro trite koje e uskoro primati svaku vrstu izvoza sa Zapada. 3. Od posebnog znaaja je za izvesne sile, posebno SAD i Nemaku, da okrue Rusiju, da je opkole uspostavljanjem zelene (islamske) transverzale", da postepeno oslabe ugled Rusije i koliko god je moguno paraliu njenu aktivnost. 4. NATO, pozvan da postane svetski policajac, ima potrebu da se uveba i isproba svoje oruje i opremu (poeljno je da to bude na teritoriji unapred osuenoj na opte kanjavanje, na kojoj e opta pobeda biti obezbeena a kanjavanje sluiti za primer svakome ko se ne potinjava). 5. Germanski svet nije odustao od tenje da sebi otvori put ka Sredozemlju. 6. Islam gori od elje da izvede krstaki pohod" u obrnutom smeru i za to raspolae basnoslovnim sredstvima koja mu obezbeuje arapska nafta. 7. Islamske zemlje e izgraditi trite od 700 miliona kupaca - uskoro e ih biti milijarda - i pruaju takoe jeftinu radnu snagu i trite za plasman zapadne robe. 8. Vatikan, koji je dozvolio da se izgradi damija usred Rima, a da nije traio kao protivuslugu izgradnju katolikih crkava u muslimanskim zemljama, bolje podnosi islamsko prisustvo nego pravoslavno na teritorijama koje bi, u stvari, najradije video potpuno pod svojim uticajem. 9. Dunav je prirodni put koji povezuje istok i zapad Evrope. 10. Sjedinjene Amerike Drave ele da se Evropa u razvoju to vie bavi sobom kako bi oslabile evropske nacije, ali ele da se loe razvija i ostane, pre svega, protiv Rusije.

36

Sve ove opaske predstavljaju delie mozaika. Kao takve one ne omoguavaju da se zakljui ko je stvarni klijent, jedan ili vie njih, koji se skriva iza Hrvata, bosanskih muslimana i kosovskih Albanaca. Moe se pretpostaviti da maska nee tako brzo pasti sa lica pravog klijenta. - Agent U oblasti dezinformisanja devedesetih godina nastupile su tri glavne promene: - slom glavnog klijenta (komunizma); - trijumf slike; - vulgarizacija metoda. Naime, u dananje vreme isto kao to izgleda da je dovoljno konsultovati Internet da bi se umelo da, bar teoretski, napravi atomska bomba, tehnika informisanja, inae prilino jednostavna, dostupna je svakom ko ima sredstva da plati sve to je potrebno da se plati. Izvesti operaciju dezinformisanja postalo je dakle jednostavno ukoliko se raspolae sredstvima kojima se moe platiti sve to je potrebno. Rezultat: Privatizacija dezinformacije" koja donosi profit, u ovom trenutku, jednom broju amerikih kompanija koje bezduno preuzimaju na sebe manipulisanje masama koristei se svim sredstvima, podvalama, prevarama, u zamenu za izjave poput In God nje trust" (Verujemo u Boga). Dve od ovih kompanija su javnosti poznate ili bi mogle biti ukoliko bi se javno mnjenje uznemirilo zbog takvih stvari: agencija Hill and Knonjlton", koja je vodila operaciju dezinformisanja o Iraku na pomalo trapav nain, i agencija Ruder Finn", koja je prola bez greke" u aferi Bosna. ak Merlino je krenuo da intervjuie direktora kompanije Ruder Finn" u njegovom uredu u ulici M u Vaingtonu i mi emo preneti ispovesti te osobe po imenu Dems Harf (James Harff). Stvar je jednostavna, pria on, jedna kartoteka, jedan kompjuter i jedan telefaks, to je uglavnom sav na alat. U kartoteci je nekoliko stotina imena novinara, politiara, predstavnika humanitarnih organizacija, univerzitetskih nastavnika. Kompjuter, koji unakrsno pretrauje kartoteku po oblastima i izbacuje podatke o najpogodnijoj ciljnoj grupi, povezan je s telefaksom i precizno obraena informacija alje se svim izabranim metama. Na taj nain, kae Harf, u mogunosti smo da za nekoliko minuta odreenu informaciju poaljemo svima za koje smatramo da e na nju reagovati. Na zanat sastoji se u tome da rasejemo informacije, da ih to je moguno bre pustimo u promet (...) Brzina je presudna, odluujui element. im je neka informacija za nas

37

povoljna, smatramo se obaveznim da je odmah usadimo u svest javnog mnjenja. Jer, savreno dobro znamo da je najvanija prva vest. Demanti nema nikakvog efekta."

Ofanziva islamista u Bosni

Islamska propaganda bila je - drava od Maroka do Indonezije Od juna do septembra 1992. agencija je u korist muslimana iz Bosne: - obavila 30 razgovora sa glavnim grupama iz tampe; - emitovala 13 eskluzivnih informacija; - uputila 37 faks najnovijih poruka; - uputila 17 zvaninih pisama; - podnela osam zvaninih izvetaja; - obavila 48 telefonskih razgovora sa lanovima Bele kue; - imala 20 telefonskih poziva senatora; - imala blizu stotinu poziva znaajnim linostima iz medija. Profesionalci, nema ta. - Prouavanje trita Agencija Ruder Finn" je prouavala trite tj. stanje duha, dranje svetskog javnog mnjenja prema - Srbiji. Ispostavilo se da je situacija veoma loa usled nekoliko inilaca: - Srbi su se herojski borili na strani saveznika u toku oba svetska rata; - nacisti su u Drugom svetskom ratu osnovali hrvatsku dravu kojom se Hrvati danas bez stida die; - muslimani su se borili na strani Nemaca za vreme Drugog svetskog rata i ak im stavili na raspolaganje jednu diviziju Handar diviziju" poznatu po zlostavljanjima i zloinima;

38

- Hrvatske ustae i muslimani u slubi nacista izvrili su genocid nad srpskim, jevrejskim i ciganskim stanovnitvom u Jugoslaviji. Broj rtava varira ve prema izvoru (od 300.000 do 750.000), ali sama injenica ostaje nepobitna; - predsednik Hrvatske Tuman objavio je 1989. knjigu koja se moe smatrati antisemitskom Bespua povijesne zbilje" i u njoj nije ni najmanje skrivao svoje divljenje prema Anti Paveliu, nacistikom diktatoru ustake Hrvatske. Tvrdi se da je Tuman rekao da je zahvalan Bogu to mu ena nije ni Srpkinja ni Jevrejka; - Voa bosanskih muslimana Izetbegovi objavio je, sa svoje strane, jo 1970. Islamsku deklaraciju" u kojoj se ne samo svrstao na islamsku stranu ve se i zaloio za uspostavljanje islamske drave koja bi se protezala od Maroka do Indonezije Dezinformatori agencije Ruder Finn su procenili situaciju i budno ekali priliku da je preokrenu u korist svojih klijenata. Treba rei, istine radi, da njihovu zaslugu nesumljivo umanjuje injenica da su neznanje svetskog javnog mnjenja (posebno amerikog) o situaciji i nepoznavanje prilika u Jugoslaviji bili zaprepaujui, o emu svedoi dijalog Vorena Kristofera, tadanjeg amerikog dravnog sekretara, i Dejvida Ovena, britanskog posrednika, koji navodi Miel Kolon: Kristofer - Greka je do vas Evropljana, vi ste dozvolili da Srbi izvre invaziju na Bosnu. Oven - Ali, oni su tamo iveli i ive. Kristofer - Od kada? Oven - Oduvek. - Prva potpora Prva potpora koje se agencija doepala bilo je objavljivanje u njujorkom listu Njuzdeju" (Nenjsday) lanaka o zatvorenikim logorima u kojima su bili zatvoreni zarobljeni muslimani. Odajmo joj priznanje za pronicljivost, jer, posle svega, agencija je uspela da predstavi zatvoreniki logor kao koncentracioni, ta dokazuje jedan zatvoreniki logor ako ne da nisu svi poubijani? Ipak, izgovor je bio pronaen i agencija Ruder Finn", koja je u njega zarila zube poput buldoga, vie ga nije isputala. - Prenosnici (releji) Genijalna ideja agencije Ruder Finn" bila je, prema vlastitom priznanju direktora, obezbediti jevrejski prenosnik.

39

Re logor" bila je dovoljna, razumljivo, da uzbudi jevrejsku zajednicu i Ruder Finn" e odmah obmanuti tri velike organizacije: B'nai B'rith, Anti-Defamation League, American Jenjish Committee i American Jenjish Congres (Liga protiv kleveta, Ameriki jevrejski komitet i Ameriki jevrejski kongres). Predloili smo im da objave prilog u Njujork tajmsu" (Nenj York Times) i organizuju protesni skup ispred zgrade Ujedinjenih nacija izjavio je bez imalo okolienja Dems Harf. Takav nain poigravanja sa holokaustom njemu nita ne smeta. Naprotiv: Blef je uspeo, stvar se sjajno odvijala, kae on, jevrejske organizacije su uvuene u igru na strani bosanskih muslimana, to je bilo izuzetno riskantno. Skoro trenutno uspeli smo da u javnom mnjenju izjednaimo Srbe sa nacistima." Zaista je to bilo tako, neverovatna istina, jer poznate su tekoe izmeu Izraela i arapskog sveta dok su Jevreji u Srbiji oduvek iveli u dobrim odnosima sa domaim stanovnitvom, a za vreme Drugog svetskog rata bili izloeni istim merama diskriminacije pod jarmom nacistiko-hrvatskog represivnog reima: Jevreji su nosili oko ruke zvezdu a pravoslavni oko rukava traku. Kocka je bila baena, igra ve na poetku dobijena. Uspeli smo da u javnom mnjenju poistovetimo Srbe i naciste - naglaava Dems Harf oigledno s pravom zadovoljan sobom. Da, bio je to majstorski obavljen posao. Pogodilo smo pravo u metu", kae on. Zadatak je bio sloen, niko nije razumeo ta se dogaa u Jugoslaviji i, da vam otvoreno kaem, veina Amerikanaca pitala se u kojoj se afrikoj zemlji nalazi Bosna, ali jednim potezom uspeli smo da stvar pojednostavimo, da je prikaemo kao priu o dobrim i zlim momcima". Manihejski. Poznata pesma. I, Dems Harf e toplo estitati sam sebi: Znali smo na kom terenu da igru odigramo i pobedili smo, jer smo gaali u pravu metu, jevrejsku publiku (targeting jenjish audience). Odmah je nastupila vidna promena jezika u tampi uz upotrebu izraza s veoma jakim emotivnim nabojem kao to su etniko ienje, koncentracioni logori itd. to je sve u svest prizivalo poreenje s nacistikom Nemakom, gasnim komorama i Auvicom. Emotivni naboj bio je toliko snaan da se niko vie nije usuivao da se usprotivi da ne bi bio optuen za revizionizam." Zanimljiv detalj u svemu tome predstavlja upravo ta opaska da ne bi bio optuen za revizionizam". U stvari, Srbima se nije podmetalo da su se koristili gasnim komorama, ali je dovoljno dovesti u sumnju neke od krvavih zloina koji su im pripisivani da bi odmah bili poistoveeni sa onima koji dovode u sumnju postojanje logora smrti u Nemakoj - spoj, amalgam, koji predstavlja jedan od spontanih refleksa dezinformatora.

40

Logore u Bosni lansirao Njusdej

Da li se uopte u takvoj vrsti afera moe postavljati pitanje morala? ak Merlino primeuje u intervjuu sa Demsom Harfom da nema nikakvog dokaza da je tvrenje u listu Njusdej" bilo istinito Na posao nije da proveramo tanost informacije. Nismo mi ni opremljeni za tako neto. Na je posao da (...) ubrzamo protok informacija koje su za nas povoljne (...) Mi nismo ni tvrdili da postoje logori smrti u Bosni, mi smo samo objavili da to tvrdi list Njusdej"." Postupak sa prenosnicima funkcionie punom parom. I, sada, zakljuuje, ponosno, cestiti gospodin Harf, ako elite da dokaete da su Srbi jadne rtve, samo izvolite, biete prilino usamljeni u tom poslu." U ovom sluaju, interesantne su rei mi", na. To je ono mi" i ono na koje upotrebljavvaju advokati. One zapravo svedoe o tome iji je on adokat. Harf govori u ime svog klijenta. Da su Srbi bili pronicljivi (i da su imali finansijska sredstva) da ga potplate, imali bi vernog i podmuklog potparola koji bi angaovao jevrejsku zajednicu na strani Srba, koji bi svetsko javno mnjenje preokrenuo na stranu Srba i sve ubice, svi oni koji siluju i jedu malu decu postali bi muslimani ili Hrvati, ve po izboru. Ne, to ipak nije tako jednostavno: vie je nego oigledno da se ameriki i nemaki interesi, na primer, nisu poklapali sa srpskim interesima, da Harf ni u kom sluaju nije radio na svoju ruku i samo za novac, ve je nesumljivo dobio od svoje vlade blagoslov ili bar preutnu podrku odnosno zatvaranje oiju. Dezinformacija ne moe uspeti ukoliko vetar duva u suprotnom pravcu. Ona ipak moe sjajno da ga iskoristi i realnost injenica je njena najmanja briga. Tema operacije se sastojala, kako smo videli, od poistoveivanja Srba sa nacistima. Neumesnost takve teme nije imala nikakav znaaj: Srbi su narod, a ne partija, oni su se borili protiv nacista bolje nego iko drugi, imali su, proporcionalno uzeto, vie gubitaka nego bilo ko drugi, oni jesu komunisti ili su pravoslavni, ali sasvim sigurno nisu nacisti, bili su na strani Jevreja za vreme rata, nisu vodili osvajaki rat ve su ratovali da bi zatitili svoje naslee, svoju batinu, borili su se protiv muslimana koji su tradicionalno saveznici Nemaca: sve to nije imalo - niti jo ima - bilo kakav znaaj. Poistoveenje su izvrili mediji koji su se na tu temu bacili kao pirane na komadie mesa. Izvedeno poistoveenje postalo je nepopravljivo, nepovratno. Dva elementa igrala su znaajnu ulogu u korist te teme. S jedne strane, opravdan uas koji su u svesti izazivali nacistiki logori za istrebljenje. S druge strane, posledice marksizma, ak njegov poraz, ak slom preko noi koji ga je razotkrio. Ta ideologija je prodrla u krugove naih navodnih mislilaca tako duboko da svako poistoveenje sa nacizmom dovodi

41

do gubitka orijentacije i zdravog razuma, iz razloga koji imaju veze sa nemilosrdnim paktom Molotov-Ribentrop, koji se ne moe nikad okajati, koliko sa konaim reenjem" . Tema je, dakle, bila savreno izabrana. Morala je da bude dobro primljena u nekoliko uticajnih grupa: - kod izraelskih grupa zbog njihove sasvim razumljive osetljivosti na temu istrebljenja manjine; - kod postmarksistikih grupa zbog njihove mrnje prema rivalu koji bi mogao jo biti i srean; - kod humanitarnih grupa svih boja koje pate od viktimofilije, uvek spremne da priskoe u pomo rtvi i pokazuju veitu tenju da imaju simpatije samo prema prvim rtvama, prema onima koje su prve progaene kao rtve, dok rtve koje stiu sa zakanjenjem zanimaju ih manje ili su ak iskljuene iz vidokruga rtve; - kod grupa intelektualaca nostalginih za boljevizmom i privrenih, u naknadu za izgubljenim, snanoj slici koju projektuje militantni islam. Ostatak javnog mnjenja sledio je dezinformaciju iz dva glavna razloga: - odluujueg uticaja koji su na medije vrile upravo navedene grupe; - pravo preega, prve rtve, pravo koje sebi uzima prva rtva koja kae ja patim". U mentalitetu koji uproeno namee televizija, ako je B bio prvi koji je rekao da pati i strada, A nema vie pravo da se ali da pati i strada. Tema Srbi=nacisti" bila je tako esto ponavljana, ponekad sa stvarno profesionalnom elegancijom, da je relativno lako obezbeivala prodor dezinformacije. Primer: dva plakata. Na jednome videle su se dve fotogafije, jedna Adolfa Hitlera druga Slobodana Miloevia sa sledeim pitanjem ispod: Zar vas prie o etnikom ienju ni na ta ne podseaju? Na drugom plakatu su takoe predstavljene dve fotografije dva koncentraciona logora: jedan je poticao iz Drugog svetskog rata, a drugi nedavno snimljen u Hrvatskoj. I ispod njih pitanje: Zar vas logor u kojem se sprovodi ienje pripadnika etnikih grupa ne podsea ni na ta?" Kakva divna ekonominost sredstava!

42

Dubrovnik netaknuti grad, muenik

Obrada teme - druge potpore - U prvom redu sedam vrste potpora koristilo se u operaciji dezinformisanja Bosna" koje su bile usredsreene na temu Srbi=nacisti": destrukcije, etniko ienje, logori, silovanja, upotreba gasa, masovne grobnice, sarajevski masakri. Destrukcije Tako je Pari ma" (Paris Match) 28. novembra 1991. u naslovu pisao: Dubrovnik grad muenik - srednjovekovni dragulj Hrvatske uniten pod vatrom jugoslovenske armije". U stvari, drevni Dubrovnik nije nikada uniten vatrom jugoslovenske vojske i ostao je praktino netaknut. Meutim, oni koji e ii na lice mesta, kao turisti, zaboravie da to provere i uporede ono to vide sa onim to im je kao dezinformacija prueno. Aktiel" (Actuel) je u decembru 1993. objavio fotografiju mosta sa sledeim tekstom: Strateki most koji su sruili Srbi, most u Vukovaru bejae prekrasan primerak arhitektonske i istorijske batine ovog hrvatskog grada. Od poetka rata srpska artiljerija je sruila skoro 500 crkava, utvrenja, muzeja i drugih istorijskih spomenika bive Jugoslavije ili ih je ostavila u jadnom stanju". I, italac e zaplakati nad prelepim vukovarskim mostom, nesumnjajui uopte u to da je on sruen i uniten, kako to sugerie u tekstu pogrean imperfekt bejae". Meutim, takav most uopte u Vukovaru ne postoji. Most koji je fotografisan nalazio se u Mostaru i on jeste uniten... ali su ga unitili Hrvati! asopis Aktiel" je priznao greku i izvinio se zbog toga to je pomeao dva grada, ali ta je ostalo u svesti itaoca? Srpska destruktivnost. Nedeljnik L'Evenement du jeudi" (12. septembar 1991) preneo je iz Glasa Slavonije" opis zloina koji su poinili Srbi u selu etekovak - iseeni nosevi, iupani ui, ranjenici ivi spaljeni, tela raskomadana sa odseenim glavama - a posle svega, selo je bilo sravnjeno sa zemljom. Meutim, selo etekovak jo uvek stoji uspravno, ali ko e to proveravati? To sve ne znai naravno da nije bilo unitavanja, niti da Srbi nisu unitavali, ali to znai da u operaciji dezinformisanja nije potrebna stvarna destrukcija da bi se ideja o destruktivnosti usadila u svest javnog mnjenja. Etniko ienje" U ovom sluaju etniko ienje" je re kojoj se pribegava vie u borbi reima (logomahija) nego u stvarnosti poto su svi Jugosloveni etniki slini ili istovetni. Trebalo bi pre govoriti o tekoj deobi teritorija izmeu verski i kulturno razliitih grupa. ienje" su obilno sprovodile sve tri prisutne grupe, ali u meri u kojoj je jednaina Srbi=nacisti" ve bila nametnuta i rairena, bilo je lako ubediti da se takvim poistoveivanjem da su jedino Srbi ti koji su krivi.

43

Logori asni izuzeci u tampi pokuali su da pokau da re logor" nema nieg zastraujueg u sebi i da, ne govorei o tome da postoje i logori za gorane, treba praviti razliku izmeu logora za istrebljenje, koncentracionih logora, zarobljenikih logora, logora za klasiranje i izbeglikih logora. Meutim, komar hitlerovskih logora je takav da tu nita ne pomae: veto usmeravan na odgovarajui nain italac vidi svuda samo logore smrti, uprkos svedoenjima i tako obavetenih osoba kakvi su Simon Vej (Simone Weil), Eli Vizel (Elie Wiesel) i Simon Vizental (Wiezenthal), koji su naglaavali da (zatvoreniki) srpski logori nemaju nikakve veze sa nacistikim (koncentracionim) logorima. Uostalom, drugi listovi su ili mnogo dalje. Ima svakako italaca koji se seaju fotografije izmravelog mukarca koji stoji iza bodljikave ice, slike koja je obila svet i veoma ojaala kampanju satanizacije Srba. Ima samo da se zahvali budnom oko jedne Nemice dobre volje koja je zapazila da su ekseri na bodljikave ice ukucani sa pogrene strane, a njen mu, priljeni novinar, uputio se na lice mesta i detaljno istraio celu stvar i na osnovu tih istraivanja utvrdio da: - na originalnoj fotografiji izmraveli ovek je bio okruen drugim ljudima koji nisu bili mravi; - mravi ovek, po imenu Fikret Ali, nije bio zarobljenik ve izbeglica; - da su se izbeglice nalazile izvan bodljikave ice, a fotograf unutar nje; - da bodljikava ica nije bila oko logora, ve oko livade koja je u stvari bila panjak! Novinar Tomas Dajhman (Thomas Deichmann) doao je dakle do zakljuka da se slikama, koje su nainjene uz dozvolu organa vlasti Republike Srpske, svesno manipulisalo da bi se stvorila iluzija o tome da je re o koncentracionom logoru. Usledile su polemike i iz toga se izrodio sudski proces, u kojem su bile umeane tako razliite publikacije kao to su Novo", Die Weltwotche", The Guardian" i Living marxism", da navedemo samo neke od njih. Ako se ne uzmu u obzir okolnosti u apsolutnom smislu, istina je utvrena, ali ko to zna? Laan utisak stvoren pomou slike izmravelog oveka iza bodljikave ice svakako je snaniji od svih i najdetaljnijih demantija. Silovanja Ideja o logorima za silovanje", jo jedan riskantan pokuaj - ali takoe pun pogodak, kako bi verovatno rekao Dems Harf - bila je sjajna. Publika je navedena da poveruje da su Srbi imali plan za sistematsko" silovanje. Libr belik" (La Libre Belgiljue) objavio je 22. januara 1993: Silovanje ena u arsenalu srpskog terora". Nedeljnik Nuvel observater" (Le 44

Nouvel Observatuer) u broju 1471 u januaru 1993. pie: Nema nikakve sumnje vie u sistematski karakter takve prakse u okviru plana etnikog ienja". List La Go (La Gaushe) 10.februara 1993. pisao je: Izgleda da su srpski ekstremisti koristili silovanje kao ratno oruje u svojoj politici etnikog ienja".

Evropa suoena s stravom i uasom

Lord Oven je lino 30. oktobra 1995. izjavio za BBC da masakr od 4. februara 1994. nije mogao biti delo Srba Uas je sveopti. Listovi u naslovu piu Rape by order" (Silovanje po nareenju), Rape horror (Uas silovanja), Rape camps (Logori za silovanje), A Pattern of Rape" (Sistemasko silovanje), Silovanja u Bosni", Evropa suoena sa jezivim uasima". Niko ne sumnja da su muslimanske, hrvatske, srpske ene povremeno zaista i silovane, ali svakako sumnja u to da je za to bilo potrebno nareenje. Namee se pitanje kako bi takva fizioloka meavina kulturnih grupa mogla da poslui njihovom ienju". Ipak, nije u tome stvar. I sami statistiki podaci su vie nego sumnjivi. ak Merlino na primer pria da se na 50 kilometara od logora u Tuzli govorilo o 4.000 silovanih ena; na 20 kilometara nije ih bilo vie od 400. Na deset kilometara ostalo je samo 40, mada je i to previe, mora se priznati. Ukupno uzevi, nemarno se govorilo o 20 ili ak 60.000 silovanih muslimanki. Komisija UN je iznela procenu od 2.400 rtava (iz sve tri zajednice zajedno), na osnovu 119 poznatih sluajeva, a komisija Saveta bezbednosti je ispitala 223 rtve koje su u seanju navele oko 4.500 sluajeva (i ovog puta takoe, zajedno iz sve tri zajednice). Meutim, ta je ostalo u seanju publike? Da su Srbi sistematski - a ne povremeno - silovali muslimanke u velikom broju. Sve to ilustrovano je sa minimumom fotografija, L'edpres i Paris match" objavili su jednu te istu. Istina je da je takoe postojalo pismo Lucije Vetruse, bosanske kaluerice koju su, kako se smatra, silovali srpski vojnici u isto vreme kada i druge dve sestre. Ona je svojoj nadreenoj pisala da bi joj saoptila da je doivela uasno iskustvo, koje se ne moe iskazati" i da je moli da joj pomogne da prihvati to neeljno materinstvo". Pismo je objavljeno u magazinu Notizie dei gesuiti d'Italia" i preneto u raznim drugim listovima meu kojima i La Libre Belgiljue" i La Croid", koji su dokument objavili na prvoj strani. La Libre Belgiljue" je poteno 14. januara 1996. demantovao: Nadleni su saznali - na nesreu, sa zakanjenjem - da je pismo falsifikat, da ga je napisao (moda polazei od stvarnih injenica) jedan svetenik iz Bosne da bi uinio meunarodnu zajednicu osetljivom."

45

Gas Jedan od naina da se posebno protivnik ocrni jeste, kako smo ve videli, da se tvrdi da koristi oruje koje nije korektno, niti dozvoljeno. Gas je posebno na loem glasu, s jedne strane, zbog toga to su ga Nemci koristili za vreme Prvog svetskog rata, a s druge strane zbog gasnih komora u Drugom svetskom ratu. Naravno, taj postupak je korien protiv Srba. List Le Soir", 10. april 1995: Srbi su izgleda koristili gas. Iz bosanskih i zapadnih krugova Srbi se optuuju da su koristili gas". Istina je, precizira malo dalje Le Soir", da je u pitanju suzavac" (ona vrsta koja se koristi za odravanje reda i mira)". Meutim, nemaki list Die Welt" istog 10.aprila 1995. otvoreno javlja: Srbi su koristili gas". A, NBC Handelsblad" 28. jula 1995: Ameriki potparoli su utvrdili da su Srbi kod epe koristili hemijsko oruje". Masovne grobnice Mnogo je koriena re masovna grobnica (kosturnica) koja u sebi ima neeg zastraujueg, iako samo oznaava zajedniku grobnicu. Nije od vanosti to to su se na kraju te masovne grobnice pokazale kao baznaajne, to nikad, ni do danas, nisu pronaene ni ene, ni deca, baeni u navodne masovne grobnice, jer je rat pre svega ubijanje i za posledicu ima leeve koje svakako treba ukopati. Nita ne znai ni to to je tri hiljade muslimana koji, smatralo se, lee na dnu masovne grobnice" u Srebrenici, bili i te kako pronaeni ivi da bi izali na izbore u septembru 1996. Ono to je vano jeste da je dovoljno pokazati na televiziji komadi svee ispreturane zemlje i objaviti da se moda ispod nalazi D leeva, broj je naravno proizvoljno odreen, i ono to ostaje u svesti televizijskog gledaoca nije moda", ve je broj D koji uostalom gledalac ima tendenciju da stalno poveava kada bude o gledanoj emisiji razgovarao sa prijateljima. Masakri u Sarajevu Podsetimo se injenica: 27. maj 1992, 5. februar 1994. i 28. avgust 1995, Srbi su navodno bombardovali civilno (muslimansko) stanovnitvo u Sarajevu. Gubici su bili ogromni, prvi masakr se dogodio ispred pekare, druga dva na trnici. Srbi su poricali da su oni pucali. Istraivanja u tri navrata pokazuju da pretpostavka o tome da je srpska strana pucala nije verovatna. Balistika prouavanja pokazuju da srpski minobacai nisu mogli dosegnuti mesta na kojima su pokolji izvreni. as nije bilo rupa na zemlji kakve granate izbaene iz minobaaca uvek prave, as rtve nisu imale rane po glavi i na grudima, ve samo u donjim delovima tela kao posle eksplozije bombe na zemlji. Vojni posmatrai OUN, koji su sproveli istragu neposredno posle (poslednje) katastrofe, ukazuju da su granate verovatno lansirali muslimani" (Telemoustiljue", 30. novembar 1995). List De Standaard" je 3. avgusta 1995. javio da je, prema svedoenju francuskih vojnika pripadnika OUN, jedan broj muslimanskih snajperista bio aktivan i namerno pucao na svoje vlastite civile". Znaajne

46

vojne linosti, a da ne spominjemo takve publikacije kao to su Die Weltwotche", Foreign policy", The Nation", Defense and Foreign Affairs Strategic Policy", The Times", The Sunday Times", The Independent", The Toronto Star", snano su dovele u sumnju optubu da su Srbi ti koji su izvrili napade a lord Oven je lino 30.oktobra 1995. izjavio za BBC da masakr od 4. februara 1994. nije mogao biti delo Srba. Sve to nee, meutim, spreiti histeriju koja se rasplamsala u ostalim medijima. Krv je potocima tekla danas u glavnoj sarajevskoj ulici... Granate su pljutale kao kia po civilima u glavnom gradu Bosne" (CBS, 27. maj 1992). Srpsko ludilo je opet ubijalo. Pokolj u Sarajevu" (La Derniere Heure, 29. maj 1992). Ili, sasvim jednostavno: Srbija je agresor" (De Standaard, 30. maj 1992).

Nedostaje deo Beograd je najzad kanjen i moda jo neki nepoznati deo

Srbi nikad nisu napali Posuje

Ako je referendum bio prihvatljiv na teritorijama Hrvatske i Bosne, zato nije i u srpskom delu Bosne? Leernost sa kojom su prenoene informacije iz Bosne moda dostie kulminaciju u reakciji jednog amerikog karikaturiste koji je 19. aprila 1993. odbio da svom glavnom uredniku poalje karikaturu vezanu za presudu izreenu u aferi Rodni King (amerikom Crncu koga su pretukli policajci); S obzirom na rasne i pravne sloenosti u tom sudskom procesu, odluili smo da bi bilo bolje ne dirati u taj problem nejasnim jezikom kakvim se govori u aktuelnoj karikaturi. Poslau vam umesto toga karikaturu o ratu u Bosni" (naveo Peter Brook, Foreign Policy, zima 1993/1994). I Srbi su se bavili fabrikovanjem lai. Doveden do oajanja zbog preterivanja sa srpskim silovanjima i potrage za srpskim silovateljima, pisac Neboja Jevri je naveo amerike istraitelje da poveruju da je najvei silovatelj od svih bio izvesni Gruban Mali. Meutim, Gruban Mari je lik iz romana Miodraga Bulatovia. Meunarodni sud za ratne zloine je pourio da okrivi i optui najveeg od svih siledzija ... dok ova podvala nije otkrivena. Treba da se vratimo, ako elimo ozbiljno da prouavamo problem dezinformisanja, na duboku intuiciju velikih pretea Lenjina i Gebelsa: u psihokratiji istina se ne rauna, u krajnjoj liniji ona zapravo i ne postoji, postoji samo ono to se nametne ljudima da veruju da je istina ili, jo bolje, ono na ta su navedeni da veruju da veruju. Rat u Bosni je rodio prigodnu borbu reima, logomahiju.

47

Ve smo otkrili rei logo, masovna grobnica, etniko ienje". Rei osloboditi" i okupirati" takoe su mnogo koriene. uli smo mnogo puta da su Krajinu oslobodili" Hrvati a Bosnu okupirali" Srbi, na ta bi se svako ko poznaje istoriju grohotom nasmejao: meutim, javnost je ne poznaje a neznanje odabrane ciljne grupe predstavlja jednu od velikih snaga dezinformatora. Loa igra rei serboljevik" (serbolcheviljue) zasluga je novinara koji ju je izmislio i smatra je smenom. Postoji i serbo-valets" (srbo-sluge) koja bar nema pretenzije da bude smena. Nalazim da je mnogo zanimljiviji izraz samoproklamovan" koji se koristi u tonu neodobravanja za Republiku Srpsku, kao da se i sve republike u svetu, poev od francuske i amerike, nisu same proklamovale. Indikativna je takoe sistematska upotreba izraza ratni zloinac" za osobe koje su okrivljene kao ratni zloinci, ali nisu ni optuene, niti osuene i stoga se moraju smatrati nevinim dok se ne dokae drukije. Svi su mogli na radiju da uju da su Srbi, za vreme borbe sa svojim hrvatskim ili muslimanskim protivnicima, uvek bili samo ubijeni" , dok su njihovi protivnici uvek muki masakrirani ili umoreni", to svakako ima odreenu veu teinu u eri opredeljenja javnosti za prvu rtvu (viktimofilije). kolski prirunici i renici su se takoe svrstali, pripisujui operacije takozvanog etnikog ienja samo Srbima, iako su ih praktikovali isto tako Hrvati i muslimani. elimo da kao primer navedemo in edtenso tekst objavljen u nedeljniku Infos junior" od 23. do 29. septembra 1995. Ta publikacija namenjena omladini objavljuje kao legendu na omotu rei Bosna - svedoanstvo jedne Fatime". Kako je poeo rat? Posle pada komunizma, Jugoslavija se raspala na komade. Hrvatska 1991, a zatim Bosna 1992. su se putem referenduma" izjasnile za nezavisnost. Srbi nisu priznali te dve republike u kojima su manjina. Oni su eleli da dominiraju ovim regionom tako to e zadrati maksimum teritorije. Napali su, dakle, obe ove zemlje." (Imajui u vidu istorijske injenice, to su lai. Ako je referendum bio prihvatljiv na teritorijama Hrvatske i Bosne, zato nije i u srpskom delu Bosne? injenica da su Srbi u Bosni odbili da uestvuju u bosanskom referendumu nije uzeta u obzir, niti saoptena. Zbrka oko Srba iz Republike Srbije i Srba iz Republike Srpske namerno se odrava.) ta se dogaa u Sarajevu? U aprilu 1992. Srbi poinju sa opsadom i bombardovanjem glavnog grada Bosne. Sarajevo je simbol onoga to ultranacionalistiki" Srbi mrze: to je grad u kojem ive zajedno muslimani, Hrvati i ak Srbi. Oni optuuju muslimane iz Bosne da ele da uspostave islamsku republiku" po uzoru na Iran. To je pogreno jer su oni Evropljani iji su nain ivota i kultura slini naem ivotu i kulturi". (Rei glavni grad Bosne" pretpostavljaju da je u pitanju nezavisna zemlja koju su napali stranci, iako su Srbi koji su napali Sarajevo isto tako Bosanci i Sarajlije" kao i muslimani. Nije jasno kako mogu da mrze grad koji smatraju svojim glavnim gradom. A, pored toga, dovoljno nam je poznato da postoji Islamska deklaracija" Alije Izetbegovia, znamo da je ono to on zaista eli

48

uspostavljanje islamske republike". Dovoljno je otputovati u muslimanske regione Jugoslavije da bi se utvrdilo da nain ivota i kultura stanovnika, zabarikadiranih iza svojih ograda, ne lii na zapadnjaki nain ivota i kulturu.) Kako ivi dete iz Sarajeva? Ve tri godine male Sarajlije ive u ogromnom zatvoru. Ne mogu ni izii iz grada koji okruuju Srbi. Ne mogu napustiti kvart u kojem stanuju jer je svako kretanje opasno zbog granata. Voda i elektrina struja su najee odseeni a kole zatvorene. O emu oni sanjaju? O miru svakako i o tome da ponovo vide more." (Ovaj sentimentalni odeljak namenjen je da izazove suze u oku kolske dece. Poteno. Meutim, izostavljeno je da se spomene da u Sarajevu isto tako ima Srba kao i da postoji tunel, u rukama muslimana, koji povezuje grad sa spoljnim svetom. Videti ponovo more?... Sentimentalna vizija jednog grada koji je dugo i nemilosrdno opsednut.

Rat pomou slika

U stvari, Srbi su prvi put kanjeni" i morae da pregovaraju Ipak, evo u emu je klju: re je o pozivu na krv, tako karakteristinom za intelektualce koji nikada nisu bili u ratu.) ta treba uiniti da bi se mir vratio? Bombardovanje iz aviona NATO i Snage za brzo reagovanje (FRR) koji napadaju srpske pozicije oko Sarajeva, Gorada i Tuzle, mogu svakako dovesti do napretka ka miru. U stvari, Srbi su prvi put kanjeni" i nesumljivo e morati da sednu za pregovaraki sto ukoliko ne ele da se izloe novim represalijama." Od jednog teksta namenjenog da poui i vaspita omladinu moglo bi se oekivati vie nepristrasnosti ili bar umerenosti, ali, istine radi, bilo bi to pogreno. Dezinformacija prodire kroz sve nivoe, zahvata sve oblasti, ona nije nita ako joj nije na nianu sve, ako nije sveopta. Slika se mnogo koristila za vreme operacije dezinformisanja Bosna". Ako su se na fotografiji ili na televiziji videli vojnici kako pucaju, bilo je gotovo sigurno da su to Srbi ili da e bar biti predstavljeni kao Srbi. Ako su se videla deca kako plau ili porodice u alosti, bilo je sigurno da su to hrvatska ili muslimanska deca i porodice. Ako bi se i pokazala srpska deca, ona bi se pokazala kako se igraju rata, dok su njihova starija braa ve zasipala vatrom muslimanske i hrvatske delove grada" - preciziralo bi se u tekstu uz sliku. Neke fotografije su bile montirane, otvoreno falsifikovane: na primer, dodavanje osmatranica logoru sa Fikretom Aliem.

49

Karikaturisti su se isto tako inspirisali na raun Srba. Re Serbia pisala se sa S u obliku kukastog krsta. Radovan Karadzi je prikazivan sa repom i trozupcem. Srbi su uvek predstavljani na otvoreno majmunski nain. Kako je trebalo navesti javno mnjenje da poveruje da su Srbi bili ti koji su zapoeli rat i izbrisati sve to je prethodilo najnovijim dogaajima, poeti ni od ega kao da uopte pre toga nije bilo niega, na jednoj karikaturi predstavljeno je troje Srba krvolonog izgleda od kojih je jedno bilo dete, a ispod karikature su stajale rei: Vojnik koji eli da osveti svog uraka ubijenog 1917, vojnik koji eli da osveti svoju malu roaku silovanu 1944, beba koja razmilja kako da osveti svog oca 2023." Kada se dovede do samog kraja, kampanja dezinformisanja nuno poprima oblik ludila, o emu svedoi jedna druga karikatura koja prikazuje Boi u Sarajevu". Dva srpska vojnika su upravo razapela jedno dete i jedan kae drugome: Nismo ipak morali ekati ak 33 godine da bismo obavili posao." Situaciju na jezgrovit nain odslikava karikatura koja pokazuje specijalistu za odnose sa javnou koji na telefonu kae: I can do you a dead baby on a cro or I've got some nice gouged eyes!" (Mogu da vam nabavim mrtvu bebu na krstu ili iskopane oi, to isto nije tako loe.") Kako bi ih nabavio? Nali bi ve naina. Ako ih ne bi pronaao, dao bi da se naprave. Ako se ne bi nikako snali, sainili bi fotomontae. U najgorem sluaju, proirili bi glasine koje bi nekoga svakako osvojile. Ne zaboravimo: ako je trite povoljno, nije uopte potrebno da potpora bude realna. Evo nekih izraza koji e svakako pruiti sliku o stanju psihoze u koju su mediji utonuli do kraja kad je o Bosni re zadovoljavajui potrebe u operaciji dezinformisanja. Svakodnevni uas... Zloinako ludilo srpskih voa... Zverstva, zloini koji nemaju premca u Evropi ve vie od pola stolea... Silovanja sa posebnom bestijalnou... Na srpskoj strani ima ratnih zloinaca... Uasna ispovest o krvavim zloinima koje je poinio jedan mladi Srbin... Tamna strana koja postoji u svakom ljudskom biu (...) je tu, u punom krvavom uasu... Silovanje je svakako zloin protiv ovenosti... Sramota Bosne... Kamen na srcu, beba u trbuhu, priaju pojedine jecajui... Sve pokazuje da je postojala otvorena namera i volja za poniavanjem, za unitenjem bia, u emu su Srbi bili glavni protagonisti... Srbi su stvorili pravi pakao... Obian etnik: stalna silovanja i ubijanja ... Srbi su prekoraili novi stepen ratnih uasa...Prokletnici Evrope... Do dna mrnje... Tiina, ubija se... Povratak u pakao... Logori srama... Mladievi kasapi... Ludi psihijatar... Srpska soldateska... Najuasnija akcija u kojoj su ikada Ujedinjene nacije uestvovale... Najvea izdaja za koju su OUN odgovorne... Najvii, poslednji stadijum sulude, bezumne politike koju prodire njena vlastita logika... Sam avo ne bi mogao zamisliti tako okrutno nasilje... Monstrum iz filma jeze i strave za koga se verovalo da je mrtav i raskomadan a svaki njegov pipak je narastao i poeo samostalno da ivi."

50

Atmosfera postaje takva da se ire najbesmislenije prie i, to je jo gore, u njih se veruje. Primeri: Srpski specijalci dobijaju po tri centa za svako ubijeno dete. Pripadnici srpske zajednice iz vajcarske optueni su da provode plaeni odmor uestvujui u pokoljima bivih sunarodnika u Bosni, pucajui, ubijajui, koljui, silujui. Ti ljudi radosno se pridruuju krvavoj mitologiji Plavobradog, Landrija i drugih DekTrboseka" (24 Heures de Lausanne, La Tribune de Geneve, 12.jun 1993. u tekstu sa lepim naslovom Uas u papuama..."). Jedno lice je svedoilo pred bosanskom komisijom za ratne zloine u Brkom da je videlo kamione kako odvoze ljudska tela prema fabrici mesa u tom gradu. Jedan drugi svedok, izbeglica u Hrvatskoj, priao je da je video u unutranjosti fabrike kako su se Srbi oslobaali izmrcvarenih tela koja su im smetala." (Obratiti panju da Mond" od 11. maja 1994. ne formulie svoju optubu: on je samo napomunje.) Vrhunac u toj aferi dostie, ini mi se, kanadski list Weekly Word News" koji je javio pod naslovom Vampire huntet as war criminal in Bosnia" (Lovili vampira u Bosni kao ratnog zloinaca"), u stvari, bila je to potraga za Srbinom iz Bosne po imenu Stanislav Baji koji je navodno sisao krv 5.000 svojih rtava. Kao izvor informacije navode se funkcioneri OUN a tekst je ilustrovan divnim foto-robotom demona koji sie krv" sa vampirskim onjacima. I laka literatura sa kioska nala je tu sebi mesta. Nedavno smo proitali roman ija se radnja odvija u Bosni i u kojem su svi muitelji, struni za odsecanje enskih dojki, imali oko vrata veliki pravoslavni krst. Istovremeno se u jednom stripu otvoreno hvali nova vrsta politika izolacije koja e konano naterati Srbe da potuju sporazume o prekidu vatre koje ve dugo gaze izvrgavajui ih ruglu".

Poziv na krvoprolie
Psihoza, naravno, izaziva poziv na krvoprolie. Moe se pretpostaviti daje to upravo i bio traeni cilj. Mediji prebacuju NATO-u to "puku dri k nozi". Ameriki listovi u naslovu istiu da je "Vreme da se upotrebi sila" ("Time to use force") a zatim sami sebi estitaju: "Najzad postaju odluni" ("Getting tough at last"). U nedeljniku "Poen" (Le Point) neko piskaralo prebacuje zapadnjacima to Srbe samo "napadaju umesto da ih unite". U nedeljniku "Evenman di edi" ("L'Evenement du jeudi") grme: "Krajnje je vreme da se Srbiji zada serija vazdunih udara". U istom listu neki trei istie da su Srbi "gomila zlikovaca, podlaca i kukavica, pijanaca i soldateska" i dosledno tome treba "unititi zemlju (sic), bombardovati

51

i Pale, i Beograd". Vrlo hrianski "Prezan" (Present) razmilja o staljinistikom reenju: "Srbi bi trebalo da hvataju maglu, treba im dati uku i pljusku koju je bagra i zasluila." I "Mond" je takoe uzbuen: "ta initi, do urlati od besa?...Nije se ak pokualo ni sa jednim jedinim malim bombardovanjem." U takvoj atmosferi nije iznenaujue to je ministar unutranjih poslova u vreme napada na pariski metro pokuao da uveri publiku daje postojao "srpski trag" u izvrenim masakrima i da, uprkos miljenju vojnih strunjaka najvieg ranga koji su se nalazili na licu mesta i neprestano ponavljali da ne postoji vojno reenje za bosanski problem, ispitivanja javnog mnjenja otkrivaju ("Le Monde", 1. januar 1993) da je 76% Francuza za upotrebu oruane sile u Bosni. Bilo je to, istina, "radi humanitarne zatite", ali se dobro zna da upotreba sile ne moe biti usko ograniena. Kad se udara, udara se. I, kada je konno sila upotrebljena, to ni u kom sluaju nije bilo radi "humanitarne zatite", ve protiv Srba sa Pala, a to je nailo, to je posebno zanimljivo, na opte zadovoljstvo. Sjajno izvedena operacija dezinformacije "Bosna", ma kako zadivljujue usklaena bila, imala je ipak nekoliko "kikseva". Nadleni vojni strunjaci, koji su zapovedali na licu mesta, priznali su nekoliko promaaja. Linosti kao to su an Ditur (Jean Dutourd), iz francuske Akademije, ak Loran (Jacques Laurent), takoe iz francuske Akademije, zatim general Pjer-Mari Galoa (Pierre-Marie Gallois), otac francuskih nuklearnih snaga, Alen Griotre (Alain Griotteray), odbili su da u horu duvaju u istu tikvu sa "jastrebovima". Listovi "Le point", "Le Canard enchaine", "L'Evenement du jeudi" nalazili su, tu i tamo, ponekad nepristrasne rei. "Le Courrier international" je povodom "tragedije u Goradu" isticao da su "bosanske vlasti drale u Goradu fabriku oruja, krei tako sam pojam zone bezbednosti" kao i da su "brojke o gubicima u Goradu svesno preterivane, namerno naduvavane, u izvetajima radio amatera, koji su, kako se verovalo, emitovani iz samog grada, iako su, u stvari, dolazili spolja". Neki razboritiji bili su bar delimino svesni da su podvrgnuti operaciji dezinformisanja. Takav je bio "Nju Stejtsmen" ("New Statesman", 31. jul 1992), koji, razotkrivajui primanja agencije Ruder Fin (18.000 dolara meseno, to je sasvim razumno, s obzirom na ostvarene rezultate), istie da to to Hrvatskoj, ak i kada joj je isporueno oruje, nije zaveden nikakav embargo koji je ranije Srbima uveden, verovatno bio rezultat delovanja "bolje agencije za odnose sa javnou" ("Due to better PR"). List "Poen" (Le Point) nije 13. marta 1993. bio daleko od istine kada je zabeleio: "Sve se deava kao da je medijima - posebno televiziji - potrebno da imaju to tei bilans kako bi sa sigurnou dostigli prag buenja emocija i razbuktali strasti televizijskih gledalaca ili italaca."

52

I Maks Klo (Max Clos) u dnevniku "Figaro" 30. aprila 1994. zakljuuje bez okolienja: "Opte uzevi, zapadni mediji su pasivno dozvolili da budu zatrovani i zatruju korisnike ne pitajui se nikada, ni u jednom trenutku, da li je verzija dogaaja koja im je dostavljena bila bar verovatna ako ne istinita. Zbog ega? Zbog toga to je u ovom sukobu "politiki korektno" svrstati se na stranu bosanskih muslimana, a protiv pravoslavnih Srba." Savreno sroeno. Meutim, trebalo je mnogo vie da bi se otvorile oi dezinformisanima koji su postali i sami postali dezinformatori. Za njih je sve to je bilo suprotno ljuturi koju su sebi nametnuli, predstavljalo "srpsku dezinformaciju", iako su se Srbi pokazali nesposobnim ne samo da dezinformiu ve i da ikoga informiu. Kada je general Morijon (Morillon) davao izjave koje su bile protiv vladajue struje miljenja, govorilo se o "udnoj predusretljivosti i udnim simpatijama generala Moriona"; kada ni general Rouz (Rose) nije vie sledio opte vaee miljenje, proglaen je za "naivnog (ili glupavog) poput jagnjeta koje se tek priprema da doe na svet". ta? On se usudio da prizna da "Srbi iz Bosne imaju dobru volju" koju su dokazali u svakodnevnim susretima koje je imao sa Radovanom Karadiem? "S pravom su se uznemirili duhovi, komentarie na fin nain jedan novinar. Dobra volja psihopate Karadia? ak je i dobri general Morion na kraju shvatio". I tako dalje: ako Srbi raspravljaju o ultimatumu, oni su zloinci, ako su ga prihvatili, oni su kukavice i podlaci, a ako lord Karington naini kakav pomirljiv gest, "on opet poinje maskaradu sa prekidima vatre i primirjima koja se kre im se potpiu." Javnost je prihvatala tu manihejsku simfoniju uprkos fal notama. Moe se dakle rei da je, ukupno uzevi, operacija "Bosna" izvedena majstorski.

Podmiivanje novinara
U takvim uslovima ogromnog tehnikog i tehnolokog napredovanja nuno se namee pitanje ne izmie li nam pomalo mogunost sagledavanja celine problema? Ne postaje li psiholoka akcija prirodna delatnost tako da svi postajemo podloni dezinformaciji kao nainu ivljenja? Rekao bih radije, sa svoje strane, da ima neeg mefistofelovskog u svakoj psihokratiji, ak i ako se koristi u najbolje svrhe i ak kada je, uzevi sve u obzir, na kraju, opravdana. Fransoa Gere dalje, istina, kae: Da bismo to postigli, moramo sebi nametnuti zlatno, nepromenljivo i tiransko pravilo u demokratskom, pluralistikom, dakle, politiki promenljivom drutvu: psiholoka akcija treba da se sastoji u tome da se govori istina u

53

svim njenim oblicima, na sve mogune naine, koristei se pritom raspoloivim vektorima na najprimereniji nain". Upravo tu, u toj taki, postaje teko pridruiti se njegovom optimizmu. Sama psiholoka akcija usmerena je na prenoenje informacije vodei rauna samo o korisnosti, bez brige o tome kakav je njen cilj i da li je i koliko plemenita tenja da se tehnika stavi u slubu istine ili neistine, profesionalna deformacija inherentna psihokratiji izgleda ini neizvesnoim mogunosti realizovanja jedne takve nestvarne zamisli, ak i uz pomo zlatnog, nepromenljivog i tiranskog" pravila. Tanije i bolje reeno, psihokrate e nastaviti da koriste raspoloive vektore" da bi nas ubedili u apsurdne stvari svaki put kad nau da iz toga mogu izvui koristi. Mesenik Mond diplomatik" je u junskom broju 1996. upozoravajui pisao da Evropska zajednica uglja i elika troi sve vee sume za novinare: trokovi putovanja, novinarske dnevnice, plaene reportae, nagrade za one koji su zadueni za irenje propagande o korisnosti od evropskog ujedinjenja u prigodnim ili redovnim lancima koji novinarima omoguavaju da udvostrue ili utrostrue svoja novana primanja. Posebne nagrade za one koji su zadueni da utiu na javno mnjenje u kritinim trenucima, da se bore protiv predrasuda i ak preobraavaju nepoverenje u simpatiju i omogue prihvatanje odreenog, poeljnog naina miljenja". S druge strane, pristup izabranima izvoru informacija je ogranien: ako bi ak i parlamentarci eleli da prate unutranji rad visokih organa vlasti, to bi ih moglo dovesti do toga da poele da interveniu vie nego to bi bilo poeljno". Sluba informisanja treba da nadgleda i prati zajedniku akciju obezbeujui da se formira i razvija klima u javnom mnjenju povoljna za odreenu stvar i javno mnjenje istinski oblikuje za prihvatanje odreenog cilja(...) pribegavajui pritom svim raspoloim modernim sredstvima izraavanja". Grupa portparola e snositi odgovornost za korienje svih odgovarajuih uslova (za irenje informacije) i iskljuivo pravo na pravovernost". Uprkos svim naporima da se obezbedi blagostanje novinarima, ukljuujui tu i posebne fotelje zgodne za dremanje za vreme praenja konferencije za tampu, iskustvo dokazuje da treba biti posebno oprezan u uspostavljanju kontakta sa novinarima koji nisu akreditovani u Briselu i sa kojima ne postoji lino poznanstvo". Studijska grupa koju je naimenovala Komisija zakljuuje da javno mnjenje nema potrebu za veom koliinom informacija (...) Ono verovatno raspolae sa suvie informacija (...) Stoga ljudi imaju potrebu (...) za posebnom vrstom komunikacije: podsticajnim, uzbudljivim porukama koje ih motiviu i koje ih pogaaju; za podsticajima koji menjaju njihova miljenja i stavove u odreenom pravcu".

54

Dve ciljne grupe se posebno nameu: najmlai zato to je strateki pametno delovati tamo gde je otpor najslabiji" i ene zato to su vie sklone da do saznanja dolaze intiutivnije i bre nego mukarci i uvide prednosti koje prua bolja budunost". Komisija dakle treba da ima na raspolaganju itavu opremu i zbirku tehniki monih orua koja e joj omoguiti uspeno izvoenje takvih akcija": asopise i listove, rasprave, interjuve, spotove." Otvorenost i jasnost koje se pretpostavljaju u takvim aktivnostima ostaju samo mrtvo slovo na papiru, tako je na primer Gardijan", elei da se obavesti o raspravama koje su u toku, naiao na odbijanje pod izgovorom da je odluujue da stavovi ministara raznih zemalja ostanu poverljivi, naroito, ako su prinueni da se udalje od nacionalnih stavova, ne sledei pritom instrukcije koje su im date na nacionalnom nivou o specifinim aspektima". ak je predvieno i hapenje koje je potvrdio sud iz Luksemburga pod izgovorom da nadlene institucije Zajednice imaju prava da odreuju ko ima pravo pristupa javnosti dokumentima koji su u njihovim rukama." Neka ivi slobodan protok informacija! Za vreme izlaganja o dezinformaciji pred Udruenjem hrianskih filozofa, jedno od pitanja koje su mi postavili bilo je ta mislim o aferi ludih krava. Nisam mislio nita i pokuao sam da izvrdam skreui panju na to kako su ljudi postali paranoini i vide dezinformaciju svuda, kao to je nekada svako prema svom nahoenju traio ispod kreveta jezuitu, slobodnog zidara ili agenta KGB. Meutim, kao to kau Amerikanci, ako je neko paranoian, to ne spreava da bude proganjan. Malo vremena zatim tekst koji u dole navesti, iji izvor nikada nije izgleda demantovan, sluajno je dospeo u moj biro. List Mond" je 2. jula 1996. ukazivao na njega i naveo rei aka Delora koji je, na pitanje o tome novinara urnal di diman (Le Journal du dimanche) jednostavno odgovorio da nikada nije bilo ta uo o toj beleci". Meutim, on nije negirao ni njenu autentinost, ni, to je jo ozbiljnije, ni njenu istinitost onog to ona sadri.

Lude krave na tapetu

Treba izmeniti odluku o ivotinjskom mesu inae e Republika Irska bankrotirati Komisija evropskih zajednica politika sluba potroaa Brisel, 12. oktobar 1990. precrtano/af/N/169. Kratka zabeleka dosijea o BSE Predmet: izjave Stalnog veterinarskog odbora od 9. i 10. oktobra 1990. I. Otvaranje sastanka Izjava predstavnika komisije u vezi BSE: 55

Treba imati hladan stav kako se ne bi izazvale nepovoljne reakcije na tritu. Ne govoriti vie o BSE. Ta stvar ne treba vie da bude na dnevnom redu." II. U toku sastanka Traiemo zvanino od Ujedinjenog Kraljevstva da vie ne objavljuje rezultate svojih istraivanja. III. Izjava delegacije Republike Irske Treba izmeniti odluku komisije o ivotinjskom mesu sa odstranjenim obolelim nervima inae e Irska bankrotirati. Novi element: Severna Afrika i ostale tree zemlje trae da se ispitaju i iz mesa odstrane nervi obolelih ivotinja kako onih koje potiu iz Ujedinjenog Kraljevstva, tako i onih iz Irske. etrdeset procenata irskog izvoza otpada na Severnu Afriku. Zakljuci: 1. Iz komercijalnih razloga, Irska se pridruuje ostalim zemljama lanicama koje trae takvu promenu. 2. Na optem planu treba tu aferu BSE minimizirati sluei se dezinformacijom. Najbolje je govoriti da tampa pokazuje tendenciju ka preterivanju." tampa ima dobra lea i vladini organi se sa punim cinizmom uputaju u dezinformaciju. Cirkular Ministarstva unutranjih poslova od 21. marta 1991, koji se odnosi na borbu protiv rasizma, antisemitizma i vaskrsavanja nacizma", izmeu ostalog govori i o zakonu od 29. jula 1881. i u njemu se precizira: lan 24. bis, koji je dodat na osnovu zakona od 13. jula 1990, predvia za osporavanje postojanja jednog ili vie zloina protiv ovenosti iste kazne kao lan 24. stav 6" (kazne zatvora koje se kreu od jednog meseca do godinu dana i novane kazne od 2.000 do 300.000 franaka). Ove nove optube treba da pre svega omogue suzbijanje teza navodnih istoriara koji se pogreno nazivaju revizionistima i ija je aktivnost usmerena na osporavanje postojanja logora smrti i akcija za istrebljenje grupa ljudi i ena zbog njihovog porekla i njihove religije." Svakako je odlina stvar boriti se protiv rasizma, antisemitizma i povampirenja nacizma" sa svoje strane, rado bih toj listi dodao i komunizma - ali je tipino da je vlada izabrala da to radi onemoguujui pristup izvorima protivrenih informacija, to nesumljivo predstavlja povredu duha u kojem su izvojevane slobode misli, govora i tampe, koje jedine predstavljaju temelj slobode miljenja. Jer, teko je najzad praviti razliku izmeu stvarnih" 56

i navodnih" istoriara ukoliko se ne dopusti svima da izraze svoje stavove, a takoe izgleda udno da jedna republikanska vlada predlae da se javnosti nametne odreen pogled na istoriju i hapsi ljude koji predlau drukiju viziju. Pritom oigledno nastaje opasna zbrka izmeu slobode da se neto tvrdi ili negira i slobode da se neto pohvali ili osudi. Razumljivo je svakako da jedna vlada legitimno obavlja svoje funkcije kada zabranjuje da se hvale zloin, porok, droga. Manje je meutim razumljivo da zabranjuje raspravu o postojanju tog zloina, poroka i droge: to je jedna teza koja ih negira besmislenija, to e imati vie izgleda da bude priznata kao takva i da samu sebe diskvalifikuje. Zabraniti informaciju, ak i lanu, stvara utisak da u tome postoji neto skriveno, ne raunajui da to sve ne izgleda nimalo u skladu sa Poveljom o pravima oveka i graana na kojoj poiva Ustav. Oigledno, u duhu javne moi i vlasti manipulacija informacijom postala je normalna stvar. ovek bi poverovao da se vraamo vremenu u kojem je inkvizicija spaljivala knjige iji sadraj nije odobravala. Uostalom, takvi manevri se ne bi prihvatali u demokratiji kada ne bi odgovarali odreenom stanju duha o kojem bih sada eleo da kaem nekoliko rei. Podsetimo se Soljenicinovog izlaganja na Harvardu 1978. Na prvi pogled veliki Rus je od samog svog dolaska na Zapad shvatio zlo od kojeg pate naa sredstva informisanja i smelo razobliio i snano osudio interesne grupe", granice dozvoljene u rasuivanju i zakljuivanju do kojih se moe i sme ii" i otkrio da sve to nije ni u kom sluaju konkurencije radi, ve radi svoenja svega na jedinstven, uniformni stav i miljenje". Ukratko, on je otkrio jedinstvenu misao" ak i pre nego to je uopte postao opti sistem koji iz nje proizilazi: Sloboda bez ograda i konica postoji za samu tampu, ali ne i za itaoce: listovi izraavaju dovoljno snano i naglaeno samo ona miljenja koja nisu suprotna ni stavovima lista, ni vladajuoj struji miljenja." Videemo dalje da je Soljenicin u Harvardu jo gajio izvesne iluzije o slobodi koju uiva tampa, ali se nije prevario kad je govorio o intelektualnom ropstvu italaca: I ne primenjujui nikakvu cenzuru, nastavlja veliki, vatreni pobornik slobode, Zapad briljivo i do sitnica razdvaja ideje koje su u njegovom interesu i one koje to nisu, tako da ove druge, ne zabranjujui ih ni na koji nain, ne mogu biti realno izraene i iznete ni u periodinoj tampi, ni u knjigama, niti na univerzitetskim katedrama." Ni na televiziji, dodajemo mi, koja umnoava zlo preko celokupnog gledalita i publike uopte koja uiva u potronji tog sredstva masovnog informisanja, najpodesnijeg od svih sredstava za dezinformisanje. Na Zapadu se to ne ini putem prisile, direktnim stegama i okovima, kao to se inilo na Istoku, ve pomou izazivanja potrebe kod irokih masa za uivanjem u sve viem standardu, tako da su osobe koje razmiljaju nezavisno, u nemogunosti da se njihov glas

57

uje i daju svoj doprinos razvoju i ivotu drutva. Pojavljuju se opasne osobine instikta svojstvenog stadu koji zabranjuju i onemoguavaju svaki efikasan razvoj." U trenutku kada je to govorio Soljenicin, koji je bio na vrhuncu slave, nije znao da e se ubrzo ti instikti stada obruiti protiv njega, izvrgnuti ga ruglu upravo zbog toga to je on linost koja razmilja na najnezavisniji nain" i zbog toga to nije u mogunosti da prui svoj udeo u ivotu drutva". Podsetimo se onoga to Zapadnjaci nazivaju disidentom" - re sa politikim implikacijama - to se inae tanije na ruskom zove drukije-mislei" (inakomyslia'y). Soljenicin je upravo tip drukijemisleeg.

Izdaja intelektualaca
Pojava iz ekonomskog sveta da veliki gutaju male preselila se i u sve svetske medije Kao ilustraciju slavnog izlaganja u Harvardu eleo bih da iznesem nedavni uvodnik u vajcarskoj reviji koji se pojavio iz pera Alis Boman. Neka mi bude dozvoljeno da ga navedem u irim izvodima. Moj prvi glavni urednik bio je istovremeno i izdava (...) Kad je trebalo da napie uvodnik o izborima ili glasanju, on bi nametnuo svoje miljenje, ak protiv svih. Mi, mladi u redakciji, smatrali smo da je to skandalozno." (Dogaaji o kojima izvetava gospoa Boman odnose se na godinu 1981). Sedamanest godina kasnije niko se vie nije ljutio niti je prigovarao zbog takve koncentracije moi. Autocenzura je danas pre i izvan svake rasprave. Moj glavni urednik, koji je sada u penziji, bio bi u manjini ne samo meu lanovima redakcije, ve i meu onima koji plaaju reklame". Gospoica Boman je uprla prstom na jedan od glavnih vidova zla, bolesti od koje svi patimo: Veina medija pripada odreenim ekonomskim grupama; nekoliko stratega u marketingu odreuje stav i poloaj brojnim redakcijama. Njihov cilj je maksimalizacija dobiti, profita." Pogreno je verovati, kao to je to, na primer, Monteskije inio, u nevin i bezazlen duh trgovine" suprotstavljen ratnikom i aristokratskom idealu": Svuda gde postoje blage naravi, postoji trgovina: i svuda gde postoji trgovina, postoje blage naravi (...) Uinak i uticaj trgovine je takav da donosi mir", pisao je veliki teoretiar 18. stolea koji nije predvideo multinacionalne kompanije. Alis Boman nije njegovog miljenja: Kad trgovina trijumfuje, narod strada". Treba se samo setiti levih stranica lista na kojima se hvale politike zasluge Nemake dok su na desnim stranicama objavljene reklame mercedesa" i folksvagena": Ko plaa, taj komanduje, pie ona: sve vie i vie oni koji plaaju reklame trae da imaju pravo da pregledaju i kontroliu

58

sadraj lista pre nego to se list i pojavi i ak prete bojkotom. Ne ele da vide svoju reklamu objavljenu uz deprimirajue informacije. (!) Taj lov na reklamni uspeh i na osvajanje italaca upravo i vodi sve ire i dublje u uniformisanost informacije: sve je vie medija koji izvetavaju o istim stvarima na isti nain. Originalni pogledi i stavovi, drugaiji tonovi, produbljene analize i zakljuci nestali su sa stubaca novina i iz emisija." Kako ne podsetiti na Leona Dodea (Daudet) koji je sutradan po zavretku Prvog svetskog rata ve konstatovao: Navodna sloboda tampe samo e sluiti da se listovi stave u slubu finansijera, veu lancima onih vetih ljudi koji samo misle na zaradu novca"? Da, objanjava vajcarska novinarka, veliki gutaju male, to je normalna pojava u ekonomskom svetu, ali veoma kodi kvalitetu u medijima. Nestanak konkurencije znai nestanak nadmetanja meu redakcijama; listovi gube svoj identitet i postaju dosadni. Monopoli na polju tampe i elektronskih medija ostavljaju trag na duhu novinara: formalno, samostalni, autonomni, ali ne vie i nezavisni, oni su izgubili stvaralaku strast i utonuli u rezignaciju". To je rezignacija koja mi izgleda kao, istinu govorei, najozbiljniji simptom savremene krize informisanja, zastoja u razvoju, abokreine u informisanju. Bilo bi zaista suvie lako svaliti svu krivicu na trgovce robovima: na intelektualno ropstvo se oduvek pristajalo i ono je oduvek postojalo. Postoji na Zapadu jedna klasa polusposobnih", kako bi rekao Paskal, uvek spremna na najuslunije odobravanje i pristanak na ropstvo u zamenu za uivanje. Iz te klase se regrutuju nosai kofera i aktivni partijski simpatizeri; to je klasa iz koje je nastao mit o politikoj korektnosti", to je klasa koja, do skoro opinjena crvenim monstrumom, danas na izborima daje svoj glas zelenom islamskom monstrumu; to je ona klasa koja, obuzeta lano ljubavlju prema rtvi, tei da ispuni sve doline i sravni sve planine. Dakle, ta intelektualna klasa, ta sramna elita, ija se dobra volja pogreno toliko hvali i uznosi, iako je ona jednostavno uvek spremna na sve ustupke, uslunost i predusretljivost svake vrste, u stvari, predstavlja duevnu hranu par edcellence dezinformatora. Pojasnimo. Ne treba da zamiljamo nikakvu zaveru, bilo trilaterale ili Illuminati" ili prodavaca koka-kole, zavera u kojoj su angaovani kao plaenici intelektualci zadueni za ponitenje razlika koje tite pojedinca u okrilju njegovih prirodnih zajednica. Izdaja intelektualaca je, da se posluimo srenim izrazom ilijena Benda (Julien Benda), spontana, sastavni deo profesionalne deformacije kojoj neizbeno podleu najmanje obdareni meu psihokratama i ona uvek igra najsnaniju ulogu. Intelektualci sa Pariskog univerziteta su ti koji su spalili Jovanku Orleanku. Njihovi duhovni potomci su ti koji su dozvolili da se njihovi komadi igraju u Parizu pod

59

okupacijom, pozivali na dezerterstvo za vreme rata u Aliru, sluili kao divlji magarci komunizma, oni su ti koji smatraju da je u skladu sa politikom korektnosti" zauzeti promuslimanski stav u Bosni i na Kosovu, ali Koon (Cauchon) nije mogao da zapali lomau u Ruanu bez sauesnitva Ruanaca toga vremena. Postoje za takvo sauesnitvo fiziki i metafiziki razlozi. U Prokustovom kompleksu" (Le Complexe de Procuste, 1981) ve sam osudio entropiju koja moe samo da dovede do konanog termodinamikog ujednaavanje (nivelacije)". Bez sumnje, saznanje o tome da e se sve zavriti smru ne znai da ne treba da se leimo kada smo bolesni. Meutim, savremen svet prima entropiju ne samo bez borbe protiv nje, ve i sa rezignacijom koja ide ak do entuzijazma i moe svakako samo da olaka uspeh dezinformacije. Koka-kola, heroin, prezervativi, ideologije i teme dezinformacije sasvim sigurno se najbolje prodaju ljudima i narodima koji su ostali bez korena.

Ruenje bedema kulture

Seam se Pjera Dorija (Pierre Doris) koji je 60-tih godina ispriao priu o jednom evropskom" pikniku na koji su panjolci doneli paelju (pallea) Italijani makarone, Englezi puding, Nemci kiseo kupus, a Francuzi merguez(ljutu kobasicu). Pria skoro vie nije uopte smena jer danas bi svi oni doneli hamburgere. Kulturni bedemi padaju jedan za drugim kao jerihonski zidovi na poziv multinacionalnih truba, a pojedinac, kome su uskraene prirodne odbrane porodice, plemena, nacije, religije, jezika, zanatskog stalea, svega onoga to sam ja nazvao mi" suprotstavljeno onom to nazivam ja", dakle, sve to tone u jedno"mi", koje informie" o jednom neizdiferenciranom oveanstvu: pod izgovorom da je re o otvaranju prema svetu, ovek ostaje sam i bez odbane pred televizijskim ekranom, univerzalnim bezdanom dezinformacije. - Tolerancija - Sve to pod tobonjim izgovorom koji sada treba da analiziramo rizikujui da nekoga i zaprepastimo. Nijedna druga vrlina se ne hvali i velia toliko u naem vremenu kao tolerancija. Ona se sistematski namee deci u obrazovanju i vaspitanju. Tolerancija je inteligentan i harmonian nain ivljenja" (Nathan, peti razred). Upoznavanje drugih vera, drukijih miljenja, drugih naina ivota i misli vodi ka kulturnom obogaivanju, ka otvorenosti duha, boljem meunarodnom razumevanju. Tolerancija poinje sa eljom da se upozna drugi i otvori prema drugome" (Nathan, peti). Netolerancija ima izvor u uskogrudom i nepopustljivom duhu. Neki veruju da su uvek u pravu, da imaju tapiju na istinu i oseaju se superiornijim nad drugima. Religiozni fanatizam, politiko sektatvo, raaju netoleranciju. Oni mogu da dovedu do mrnje i proganjanja drugih" (Hatier, peti).

60

Kako se ne sloiti sa sveim ovim izjavama, bar zbog njihovog znaaja? Kako ih odbaciti, a da u oima sveta i moda ak svojim vlastitim ne budemo igosani zbog fanatikog" i sektakog" duha? Ipak, pokuajmo da stvari vidimo malo dalje od vlastitog nosa. Najpre, priznajmo da je, ma koliko simpatina sama ideja bila, re tolerancija" loe izabrana. Sa svoje strane, ne elim nikako da budem tolerisan". elim da se moja linost, porodica, moja miljenja, moja vera, potuju", a ne toleriu". Ne elim nikoga da vream time to u ga tolerisati". Ii u ak dotle da kaem da ono to ne zasluuje da bude potovano verovatno ne treba da bude ni tolerisano. Imao sam mnogo muke da objasnim takav stav armatnoj bivoj supruzi jednog veoma uticajnog pseudo filozofa i stigli smo, na jednom pariskom koktelu, dotle da smo jedno drugome bacali renike u lice (metaforiki reeno), dok joj na kraju nisam postavio pitanje: - Pretpostavite, gospoo, da imam tu ast da vam piem. Da li bi trebalo da svoje pismo vama zavrim izrazima svoje najdublje tolerancije? U stvari, dolo je do promene u znaenju glagola tolerisati": Dozvoliti da se dogodi ili potraje (neto to bismo imali pravo ili mogunost da spreimo" - Rober), u imenici tolerancija" (stav koji se zasniva na prihvatanju tueg naina miljenja ili delovanja, a koje se razlikuje od naeg" - Rober). I, naravno, alei zbog porekla rei tolerancija", (ak i ne pravei na tu temu masne ale Pola Klodela), moemo svakako samo da se sloimo sa idejom o prihvatanju kod drugog pravo da ima drukiji nain miljenja ili delovanja" od naeg. Meutim, tolerancija, bar onakva kakvu se danas shvata, ide mnogo dalje. Ona esto ide ak do netolerancije". Jer, nije vie re o tome da se prihvate razlike, ve da se one ugue poto se tvrdi da je svaka ideja, svako verovanje dostojno da se uzme u razmatranje" (Magnard V), ukratko, razilke koje mogu biti samo ono emu se daje prednost, a u stvari su bez velikog znaaja. What is your religion preference? (Koju religiju vie volite?"), postavlja se utivo pitanje u SAD poto je uklonjena svaka ideja o apsolutnoj ili ak relativnoj istini, to je, bojim se, pravi cilj cele operacije tolerancije". I u VSD otkrivam rei koje su zaista zaprepaujue: Suprotno velikoj veini katolika u Francuskoj, integristi ne veruju da sve religije imaju poednake vrednosti". Meutim, ako katolici u Francuskoj veruju da sve religije imaju istu, poednaku vrednost", mislim da vie ne mogu pretendovati na to da nose ime katolika. A, ako bi sve religije imale istu vrednost, kom avolu bi one uopte sluile? Manjarov prirunik na koji smo se upravo pozvali nepanjom, ostaje bez maske iznosei do kraja svoju misao: Svaka ideja, svako verovanje dostojno je da se uzme u razmatranje: ono postaje dostojno potovanja ukoliko je i samo tolerantno."

61

Meutim, ta ako se ta ideja, to verovanje, usudi da se postavi kao istina, kao jedina prava istina, to je, tano govorei, tenja svake religije bez izuzetka? Dakle, mislim da takav stav zasluuje da bude brzo i efikasno uguen. Navedimo primere. Katoliki, pravoslavni ili rimski duh zamilja jednainu: baptisti=metodisti=prezviterijanci=adventisti=jehovini svedoci = itd. = svih 300 protestantskih struja" koje su rairene po SAD. Meutim, tako neto proizilazi uglavnom iz naeg nepoznavanja protestantskog sveta, jer razlike ma kako minimalne bile, razdvajaju crkve koje misle, svaka za sebe, da sadre vie istine od konkurenata i oigledno je da za svakog vernika bio on jevrejski, hrianski, ili muslimanski, jednaina judaizam=hrianstvo=islam moe samo biti oigledna neistina: samo agnostik moe tvrditi da tri veroispovesti dre jednake delove istine u svojim rukama.

Za ugled novinara nepotreban talenat

Naa publika treba da se zadovolji najee konfekcijskom milju Nije nita iznenaujue to su u takvim uslovima mediji, kako na desnici, tako na levici, najee skoro jednoglasni: Rat u Zalivu, Maastrihtski sporazum, sporazumi GATT: o svim tim pitanjima koja su iziskivala istinsko sueljavanje stavova i koja su se ticala budunosti zemlje, svi dnevnici, nedeljnici, sve radio i televizijske stanice svaki put su trubili u istu tikvu sa istim argumentima. "I ova jednoglasnost, koja sve uproava, ne moe a da ne dovede do istog zakljuka, tavie, do licemerja: Prolazei kroz sito i reeto maniheizma, meunarodna informacija izlazi zla". Naa publika treba da se zadovolji najee konfekcijskom milju, dramatinim slikama, drvenim jezikom sa plakata i proglasa o politici i privredi", piu Marsel Trila (Marcel Trillat) i Janik Letranan (Yannick Letranchant) u Mondu", dok Patrik Poavr d'Arvor (Patrick Poivre d'Arvor) priznaje: Mi smo tu da stvaramo i pruamo uglaenu sliku sveta". Za Sera Halimija, nezavisnost medija u francuskoj demokratiji samo je iluzija, i on konstatuje da profesionalac u informisanju ima ee da zahvali za svoj ugled poslunosti nego talentu koji neguje".Otuda svakako tako veliki pad kvaliteta informacije. RTL nema vie od etiri strana dopisnika izvan Evrope, od kojih nijednog u Africi, nijednog u Aziji i nijednog u Latinskoj Americi", a kritiki prikazi knjiga na televiziji pruaju ne samo mesta za razmenu nenosti i ganutosti meu konkurentima kao i izmeu zaposlenih i vlasnika listova, radio i tv stanica, ve isto tako i novinarima - prorocima koji priznaju da su skoro sve proitali" ili da su samo zapoeli" dela koja preporuuju stotinama hiljada televizijskih gledalaca. Sve je stvar tajnih dogovora.

62

Reis Debre (Regis Debray) je ve obznanio da postoji etrdesetak mediokriteta... koji imaju mo na ivot i smrt etrdeset hiljada autora", a Ser Halimi je optubu ovih mediokriteta sveo na broj od tridesetak: "Ne moe se govoriti o francuskom novinarstvu a da se ne navede ime trusta koji ine oko tridesetak koji dele honorare izmeu sebe i dele etone o prisustvu njegovom administrativnom savetu koji nadgleda sve politike i industrijske promene. Njihova linost ili njihov talenat su neprikosnoveni i nezamenljivi. Tridesetak drugih osoba e u stvari obaviti ceo posao. Meutim, da bi se shvatila arhitektura tog sistema, bar njegovog funkcionisanja, potrebno je takoe upoznati i tih tridesetak. Daleko od toga da konkuriu jedni drugima, oni ne prestaju da trampe sauesnitva, da sarauju i pomau jedni druge, dodajui na ve gore iznete okove nove stege o kojima su se dogovorili i koje egoistiki pritiskaju celu jednu profesiju, njene izvoae i poslunike. Na hiljade istovetnih, uniformisanih ideja i identinih otkrivaa skrivenog znaenja. Novinari intelektualci", njih tridesetak, neizbeno su blebetala (...) koja se meusobno susreu, viaju, ocenjuju jedni druge, nagrauju jedni druge, meusobno se ogovaraju, iako su skoro uvek u svemu saglasni." Mnogi znaju, pie Filip Majer (Philippe Meyer) da njihova mo, kao uostalom ni njihov ugled, nisu opravdani. Oni su samo rezultat uestalosti njihovog pojavljivanja, a ne njihovog rada, niti njihovog poznavanja stvari ili njihovog znanja", a jedan od njih uostalom to izriito priznaje: Tajni medijski sistem predstavlja koncentraciju moi koja je za prvobitnu akumulaciju kapitala po Marksu obina ala. Izvodi se takva trijaa koja koristi samo aici intelektualaca" (Alain Minc). Ali, ko odabira?" pita Ser Halimi. Imena ove tridesetorice su prisutna svuda i nekorisno je da ih ovde optuujemo, ali ne bi bilo bez aljenja ukazati na dosada i isprazan ivot koji oni vode. Prosudite na jednom jedinom primeru: Alen Diamel (Alain Duhamel) e bar sedam puta interjuisati na nacionalnim talasima izmeu subote 7. januara u 22.30 h i utorak 10. januara. U subotu uvee uestvovae dugo u literarnoj emisiji na France 3". U nedelju ujutru u 8.40 h na Evropa 1" upustie se u nedeljnoj emisiji Lice u lice" (Face-a-face) sa Serom ilijem (Serge July). U podne, postavljae pitanja Nikolasu Sarkoziju (Sarkozy) u emisiji as istine" (L'Heure de verite France 2"). U ponedeljak u 7.25 h on ima uvodnik na Evropi 1" a uvee u 19.00 h vodi Klub tampe (Le Club de la presse) u kojoj prima Roberta Hjua (Hue). im se ta emisija zavri u 20.00 h on tri u studio France 2" da bi u 10.03 h postavljao pitanja aku iraku. U utorak u 19.00 h on e biti gost emisije Gioma Dirana (Guillaume Durand) na LCI. Nekoliko sati kasnije njegova svakodnevna hronika na Evropi 1" ima temu ak irak sveprisutan". Sveprisutan? Ne bi li to pre bio gospodin Diamel?" Rezultat takvog sistema jeste da su u nedelju 19. januara 1997. u 14.46 h gledaoci mogli da otkriju Alena Filkelkrauta i na LCI i na Petom kanalu" a 9. marta 1997. oko podne tv gledaoci koji ude za ultraliberalnim ekonomskim analizima - ali leviarskim (...) - Elija Koena bili su suoeni

63

sa kornelijevskim izborom: ili e sluati Elija Koena na France 2" (...) ili e sluati debatu" na LCI ". I, Ser Halimi zavrava neumoljivom formulom: Mediji su sve vie prisutni, novinari su sve vie pouni i posluni, informacija je sve vie mediokritetska." I takva informacija, ma kako mediokritetska, jo uvek je informacija. Meutim, u meri u kojoj nai savremenici shvataju znaaj informacije kao takve, u meri u kojoj shvataju da nisu uopte injenice te koje su tvrdoglave", ve ideje koje ih takvim ine, prirodno su skloni da ire informacije koje su za njih povoljne a gue one koje to nisu. Ponekad sa najboljim namerama samo slede takav opasan primer.

Francuska u ratu protiv SAD

Mond" posveuje ceo lanak toj izjavi i pie da je Fransoa Miteran tvrdio: Francuska je u ratu protiv SAD" (31. maj 1997) Postoji bibliotekar u Liceju Edmon-Rostan (Edmond Rostand) u Sen-Un-L'Omon (SantOUEN-l'Aumone) koji je odluio da povue iz opticaja knjige koje su mu se uinile sumnjive da vre lo uticaj na omladinu. Nije bilo re o delima iz pornografije ili onima u kojima se poziva na nasilje, ve o delima u kojima su izraene politike ideje drukije od bibliotekarovih. Imao sam ast da vidim svoje knjige pogoene tom merom u isto vreme kada i Soljenicinove poto ih je budni bibliotekar osumnjiio" za antisovjetizam! Zanimljivo je da se totalitaristika maltretiranja te vrste obavljaju u ime demokratije koja sasvim sigurno nije nita bez slobodnog protoka informacija. Zidovi malog grada u koji idem u nabavku prekriveni su na dan kada ovo piem prijatnim plakatima ilustrovanim zlobnom igrom rei: Ja sam franak, ali pretvorio sam se u evro". Iz koje farmaceutske psiho-reklamne laboratorije je izila ta parola? Jedan politiar je usput u televizijskoj emisiji izjavio: Ne kaem da gasne komore nisu postojale." Ne namerni tehniki incident uinio je da publika koja je gledala prenos ove emisije nije ula rei ne kaem da". Drugi politiar navodi da je predsednik Miteran rekao Francuska to ne zna, ali mi se nalazimo u ratu sa Amerikom". Mond" posveuje ceo lanak toj izjavi i pie da je taj politiar tvrdio: Francuska je u ratu protiv SAD" (31. maj 1997). Mora da je Rejmon Aron bio svestan takve prakse poto je 23. juna 1975. u jednom lanku u Figarou" optuio Mond" da iri lai bilo podmetanjem bilo izostavljanjem, ispod podnoljivih granica za jedan list koji eli da bude potovan".

64

U svojoj knjizi Divlji magarci" Vindeks i Veraldi iznose listu amerikih kola u kojima se izuava manipulacija gomilom: - Center for Third World Organizing - Citizen Involvement Training Project - College for Human Services - Environmental Conservation Education Program - Federation of Southern Cooperatives Rural Training and Research Center - Industrial Arts Foundation Institute for Social Justice - National Congress of Neighborhood Women - New Schooll for Democratic Management - New Schooll for Social Research Graduate School of Management and Urban Profesionals - Organize Training Center - Schooll of Social Development. Mi smo u Francuskoj uenici i sledbenici Amerikanaca: Pjer Rejno (Pierre Raynaud) koji je briljivo stvorio metod nazvan direktivna komunikacija" (Communication directive) koji se koristi u komunikaciji kompanija. On je isto tako osnovao kolu u kojoj se predaje njegova doktrina i objavio nekoliko dela meu kojima i Vetina manipulisanja" (L'Art de manipuler) iji je sadraj dovoljno razotkrivajui: - Poglavlje I: ne moe se a da se ne manipulie. - Poglavlje II: dakle, mi smo ve izmanipulisani. - Poglavlje III: dakle, uimo kako da manipuliemo. - Poglavlje IV: na program. Moda je, u stvari, to reenje. A, ipak, postoji neto u nama naivno i edno to bi vie volelo da to je moguno vie ogranii polje manipulacija. Istina je da odelenje A KGB vie ne hara meunarodnom scenom poto vie nema razloga za optesvetske ambicije komunizma. Specijalisti za aktivne mere" uglavnom se zadovoljavaju da najvie vremena provode da bi minirali razne politiare optuujui ih za korupciju ponekad na zaista najfantastiniji nain. Meutim, tehnike dezinformisanja postale su pristupane svakome, specijalizovane laboratorije brzo se mnoe, toboe najdemokratskije zemlje se jednostrano opredeljuju, zauzimajui se samo za jednu stranu, javno mnjenje je prijemivo a klasina sredstva dezinformacije - usmereno prenoenje vesti i glasina, tampa, radio, film, televizija, dobila su jo podmukliju dopunu: kompjuter, posebno opasan u formi Interneta. Meutim, ak se ne zna ni ko je on. Dobri stari Sun Cu, svojim suptilnim sredstvima borio se za svog vladara, za svoju zemlju, protiv druge zemlje, protiv drugog vladara. U nae vreme, multinacionalne kompanije bez otadbine nemaju vie lica i, otkupljujui jedna drugu do beskraja, postale su neuhvatljive i neshvatljive, nemaju ak vie razumljivu

65

sutinu. Stoga ih s punim pravom specijalisti radije nazivaju transnacionalnim nego multinacionalnim. I, sve one ire dezinformacije u skladu sa svojim interesima. Ovu naglo naraslu plimu ne moe zaustaviti nikakva netradicionalna prepreka, dobra ili loa: ni porodini instikt, koji se sistematski potkopava nacionalnim obrazovanjem i vaspitanjem i trgovinom proizvodima posebno izmiljenim za mlade potroae; ni nacionalnim tradicijama, koje se rue antiksenofobinom propagandom i raznim vidovima i ugodnostima mondializacije; ak ni odreenom vrlinom neupuenosti kakvu su imali nai preci: danas se smatra dobrim ako oseamo da nas se tie ili nas strano zanima", ako smo zabrinuti zbog onoga to se dogaa negde daleko, u nekom drugom sistemu vrednosti. Mikijeli je dobro uviao da pripadnost jedinstvenim grupama i kolektivu slui kao bedem protiv propagande (pomou otpora sistema individualnih miljenja podranog bezbednou pripadnosti takvim grupama i podvrgnut zahvaljujui drutveno-afektivnim razmenama neprekidnom jaanju)". Ipak, ove kohezivne grupe" koje smo eliminisali jedne za drugim sistematski unitavajui drutvene slojeve, plemena, otadbine, porodice, zanatska udruenja, sve sisteme koji su postojali pre individualnog izbora i nastojimo ak da stvorimo griu savesti kod retkih pojedinaca koji bi se jo zalagali za takve entitete kao to su porodica, nacija i sl. Moda je u ovom trenutku da se sve stavi u istu ravan koliko god je moguno, do brisanja razlika meu polovima, odbranom homoseksualnosti, transeksualnog i uniseksa.

Veliko iskustvo Odiseja

Pria o Odisejevim sirenama - dokaz da su stari Grci zapravo predvideli sve: i dezinformaciju, i antidezinformaciju Ukratko, u toku je epidemija uniformisanja svega kakva nikada jo nije viena a sve nae prirodne odbrane su u isto vreme svedene na nita. Da li treba dii ruke? ta moemo uiniti, suoavajui se sa takvom beznadenom" situacijom, kako to kau Englezi? Krenuli smo od mita o trojanskom konju; zavriemo mitom o Odisejevim sirenama - jer su stari Grci zapravo predvideli sve: i dezinformaciju, i antidezinformaciju. Odisejev brod treba da proe kroz podruje u kojem borave sirene: One svim maginim pevanjem oaravaju svakog smrtnika koji im se priblii. Meutim, lud je onaj koji im se priblii i stane da bi uo njihov arobni glas! Toga nikada nee doekati ena i deca da se vrati kui: jer, njega e pevanje sirena toliko oarati da e i on proi kao gomile drugih ije kosti trule na livadi, njihovom boravitu, belom od ljudskih kostiju." Kako mu je savetovala Kirka, lukavi Odisej nije imao poverenje ni u svoje drugove, ni u sebe samog, da bi mogao da se odupre umilnim i laskavim glasovima prelepih sirena. Kada

66

se pribliio opasnom mestu, uze veliki komad voska i podeli ga bronzanim bodeom. Vosak se brzo zagreja meu njegovim snanim prstima i on uze komad po komad voska i zapui ui redom svojim drugarima koji mu u lai vezae i noge i ruke i privrstie za jarbol." Odisej i njegovi drugari nisu sebi rekli: Ceo svet se preputa dezinformisanju, ali mi, mi smo lucidni." Oni su se, dakle, pripremili za odbranu. Ta odbrana bila je jedino moguna zahvaljujui jedinstvu njihove grupe". Funkcije su podeljene: veslai veslaju poto od buke vesala ne uju nita, kapetan uje, ali su ga vrsto privezali i ne moe nijednog asa popustiti pred zovom zlih lepotica. Sirene pevaju sve glasnije: Doi ovamo! Prii nama!... Zaustavi svoj brod: doi i posluaj naih usta milozvuno pevanje! Jo nijedan brod nije proao pored naeg rta, a da ne poslua nae milozvune arije; Niko jo nije proao pored nas, a da se kui ne bi vratio zanesen i obogaen znanjem." Odisej, koji jedini nije imao ui zapuene voskom, rado bi posluao umilne glasove koji mu ispunjavae srce eljom da ih slua" i jako je eleo da bude bogatiji znanjem". On, meutim, namrti obrve da drugarima ne bi naredio da ga oslobode, veina njih zavesla jo jae, dvojica ustadoe da ga jo jae veu. I, stvar uspeva: Proosmo mimo sirena i ubrzo vie nismo uli ni njihove uzvike, ni njihovo pevanje, te drugari moji hrabri pourie da izvuku iz uiju vosak i mene odvezae." Za takav uspeh, dakle, potrebni su lucidnost, smernost i odvanost, meusobno poverenje i umerenost do liavanja u korienju informacije unutar odreene grupe. Da li smo sposobni za takve vrline? Svi smo mi potroai informacije i kao takvi treba da se od nje zatitimo. - Ne treba dozvoliti da nam pomrai um obilje informacija koje nas okruuju. - Treba imati miljenje samo o stvarima o kojima moemo da se informiemo iz vie izvora kojima imamo pristupa. (Stvarno mislim vie izvora: teko se prevario direktor jednog lista koji je tvrdio da je dobro informisan poto je pretplaen na dve novinske agencije koje su javljale potpuno istu stvar!) - Nauiti kako da se primete i otkriju simptomi kampanje dezinformacije: sigurno postoji neto sumnjivo kada listovi suprotne orijentacije izvetavaju, kao po dogovoru, skoro do detalja na isti nain. - Koristiti smisao za suprotnosti bez kojeg nije moguna nikakva vrlina, po miljenju ana Ditura - Interesovati se za osmatranice dezinformacija". - Treba, dakle, biti oprezan i obratiti panju na retka dela koja razobliavaju i osuuju dezinformaciju. S tim u vezi treba primetiti da neki filmski stvaraoci s druge strane

67

Atlantika postaju svesni sistematske manipulacije javnim mnjenjem. Zakljuak iznenaujueg filma L'Ultime Souper" je da su zdravoj naciji potrebni suprotstavljeni ekstremizmi i na jednoj i na drugoj obali medijske kaljuge nesposobne da proizvede bilo kakav napon i osuene da ami u osrednjosti. U filmu Uticajni ljudi" (Des hommes d'influence") vidimo predsednika SAD kako vetaki pronalazi i pokree virtualni rat da bi naterao javnost da zaboravi njegove promaaje i budalatine, svaka slinost sa stvarnim dogaajima moe, naravno, biti samo sluajna... - Obratiti panju na istraivanja koja obavljaju tehniari o metodama dezinformisanja. Pokuati radije da se oformi vlastito miljenje nego da se kupi ve sasvim formirano, gotovo. - Odbijati iznad svega svaku primenu autocenzure. Sistematski, odluno, inteligentno odbijati svaki njen oblik. Takvo odbijanje zavisi od svakog od nas. Znam, sve je to malo, premalo , da bi se oduprlo poju Sirena, da bismo im odoleli. Obino, samo retke osobe svesne opasnosti od dezinformacije odvano i uporno se trude da razoblie i osude nedela, zloupotrebe i podvale medija, i one su savreno u pravu: istina je da nemarnost i uslunost dobrog dela novinara svakako ne ide u prilog kvalitetu inforamcije. Meutim, u stvarnosti, problem je drukiji. Problem kriminala se ne reava zabranom oruja, niti se problem dezinformisanja reava time to e se krivica svaliti na novinare koji su, istinu govorei, samo instrumenti.

Novinar rukuje osetljivom materijom

Priznajmo otvoreno: u oblasti informisanja, akcija ili intervencija drave je skoro uvek tetna Izvori su negde drugde, na drugom mestu, i, najee su skriveni: to su drave i nad-drave, to su multinacionalne kompanije, to su odreeni imperijalizmi i moda izvesne religije, to su, dakle, interesi koji preko medija kao posrednika utiu na javno mnjenje, koje cela moderna kultura" u velikoj meri priprema da prihvati, odobri i pristane na dezinformaciju. Bilo bi, dakle, dobro pre kritike i igosanja medija pomoi im da postanu svesni i shvate svoju odgovornost koja je iz dana u dan sve vea. Novinar rukuje krajnje osetljivom materijom. Stoga ga treba smatrati, i on sam sebe treba da smatra, ovekom od poverenja, onako kao to je lekar zaduen za nae zdravlje, kao naunik koji rukuje nuklearnim punjenjem, kao vojnik ili policajac koji je ovlaen da nosi oruje. Povelje o profesionalnom moralu, o dunostima i obavezama, savremeni

68

profesionalni i moralni kodeksi, ne slue mnogo emu poto ne predviaju nikakve sankcije u sluaju propusta, prekraja ili neispunjavanja obaveza. Ne znam zato se novinari ljute kada im se kae da bi trebalo da, na primer, kao lekari ili advokati, osnuju svoje profesionalno udruenje pred kojim bi odgovarali, da bi trebalo da polau zakletvu, da bi trebalo da i sami ele da podleu kaznama u sluaju da prekre odredbe povelje o dunostima i kodeksa svoje profesije. Takva jedna organizacija ne bi samo titila istinu kao takvu i javno mnjenje koje takvu zatitu zasluuje: ona bi titila same novinare kako od nesavesnih kolega, tako i od poslodavaca koji od njih trae senzacionalno, brzo, neprovereno, priblino, od oka, ono to ugaa nalogodavcu, uslunost, ako ne i la i falsifikat. Sami oglaivai bi bili obavezni da umere svoje zahteve ako hoe da imaju posla sa jednom profesijom koja zasluuje potovanje. Meutim, vidim da se sve to moe napisati samo u kondicionalu. Ko e profesiji novinara dati podsticaj na vrlinu u vremenu takozvane politike korektnosti? Drava koja prisvaja sebi pravo da uvodi i ubira poreze ima takoe obavezu da garantuje moju bezbednost. Moja bezbednost ugroena iz inostranstva u nadlenosti je narodne odbrane. Moja bezbednost ugroena od prekrilaca zakona u nadlenosti je policije. Moja bezbednost ugroena od mojih suseda u nadlenosti je pravosua. Zato drava nije nadlena za moju bezbednost ugroenu od dezinformacije, kada ve tvrdi da mi obezbeuje zdravu hranu i lekove koji nisu otrovni? Naalost, odnosi izmeu informacije i drave nikada nisu bili posebno sreni. Oduvek je bilo, u svim vremenima, koliko neefikasne toliko mrske cenzure i vie ili manje neuspelih manipulacija. Bilo je apsolutnih zabrana i zaplena u totalitarnim, komunistikim ili nacistikim reimima. Bilo je dirigovanih orijentacija u autoritarnim reimima (seam se da smo za vreme rata u Aliru morali da sluamo Radio Sottens da bismo izbegli bar koliko toliko propagandu francuskih radio stanica). I danas u Francuskoj ima preutne kontrole i komandovanja na primer navodnih leviarskih snaga nad dravnim sredstvima informisanja, ak i onda kada je drava navodno u desniarskim rukama. Postoji apsolutni liberalizam u informisanju u Sjedinjenim Amerikim Dravama, tj. potpuna razularena sloboda do intelektualnog terorizma. Tone se, dakle - Soljenicin je to dobro video - u poniavajuu, degradirajuu autocenzuru u koju se svekodnevno zaglibljujemo. ak u Francuskoj, nekada otadbini slobode, ini mi se da se poslednjih 20 godina stalno poveavao broj pitanja o kojima se u restoranu vie ne govori glasno, ve sve tiim i tiim tonom. Priznajmo otvoreno: u oblasti informisanja, akcija ili intervencija drave je skoro uvek tetna. Kao, uostalom, i izostanak njene akcije. Dakle? Najvie to bi se moglo zamisliti jeste da drava, u izvesnim sluajevima, obelei informacije pre nego to one dou do

69

javnog mnjenja, moraju, dakle, prethodno dobiti peat: preuzeti odgovornost za jedne, a ne stati iza drugih. Moda ak treba obeleiti (kao to to ine vojni strunjaci), kvalitet izvora slovima od A do F a istinitost informacije brojevima od 1 do 6. Bilo bi tako informacija SGDG, Bez garancije vlade, i informacija AGDG, Sa garancijom. Tako se, priznajem to, nee daleko stii. Istinu govorei, ne verujem da postoje i najmanji izgledi za potpun uspeh ili ak samo znaajniji uspeh u ovoj borbi protiv dezinformacije sve dok se ne naui da se istina i istinitost informacije uzimaju ozbiljno, dok celokupno javno mnjenje ne stekne oseanje - ali odakle e ga stei? - da je istina sveta, nepovrediva, moda najdragocenija stvar, i da je, ako je u naim rukama u cilju da je prenesemo blinjemu, tretiramo sa religioznom predanou i strepnjom, kao zavetni koveg, pazei da ne bude napadnuta ni na koji nain njena istota.Dirnuti u njenu istotu ravno je udaru groma. To se, naravno,nee uskoro dogoditi, svakako ne preko noi. Svetac koga su uhvatili i opljakali razbojnici zamoli ih da mu dozvole da ode jer nije vie imao kod sebe ni jednog dinara. Oni ga pustie. Kada se udalji od njih, pronae dinar na dnu dzepa. Trei, vrati se do njih da im ga da, poto nije mogao da izdri da lana informacija pree preko njegovih usana. Eto, kako pristojnost nalae da se tretira istina. Mi smo daleko od toga.

70