Panonska Jedra

S A D R Ž A J

AUTOR – UMESTO UREDNIKA

POSVETA

AUTOBIOGRAFSKA KARTOGRAFIJA – Franja Petrinović

PANONSKA JEDRA SAŠE Ž MIHAJLOVIĆA – Profesor Dr Stojan Berbe

ŽIVOT I PESMA SAŠE Ž MIHAJLOVIĆA – Milutin Šljivančanin

EGO

Oče

Autobiografija

Iskustvo

Sebi

Suština

Jedan smer

Lutalica

Ljuštura

Kolevka

Učitelju moja

Reinkarnacija

Filozofija sna

Svitanje

Filozofija ega

Krug života

Zid

Sanjam

Da je svaki dan

Obeležen za listu

Put

Szm9949

Moj most

Zemunac

Sam

Krug

Sudnji čas

Na ivici tame

Prijateljima

Pateru nektariosu

Sveta petka

Mom svešteniku

Mom nunosu

Sveti nikola

Frendov

Seta

Klapa

Benkovčan

Grdelin

Voće

Bašta

Neven

Vreme sadašnje

Tragovi

U oku od vina

Fontana

Čarobnjak

Sladovanje

Mramor

Čaj od jasmina

Uspomena

Nautičari

Album

Mig

Knjiga

Ona

Čaša od kristala

Rumljanka

Rosa

Klub sterija

Cubika

Dragulj

Kosovka

Besa

Prizrenka

Sat

Biografska

Moj testament

MLADOVANJE

Svakodnevni susret

Ljubičice

Danas

Brod

Kočija

Traganje

Sarajka

Na štrandu

Đurđa

Bikša

Bulevarom sreće

Divna

Tuga

Rozita

Mesečeva draga

Hilda

Dina

Bjela

Spomenka

U ulici 27. Marta

Horizont

Moja sudba

JAGODI

27. Mart 64-70

Spavaš

Reci mi

Opsena

Purpur

Stvarnost

Ložač

Buđenje jagode

Moj sveetionik

Venčanje

Usnio sam

Panonsko srce

Na tašu

Eto ideš

Poverenje

Panonska pustara

Panonska ljubav

Zakletva

Svitac u srcu

Tajna ruke

Kod vuka

Moja ćutnja

Skluptor

Ja sam ti

Moje ruke

Ti i ja

Batajnica

Ivana senkovića 25

Najlepša pesma

Sumraci

Naša ljubav

Tvoj miris

Jagodi

Boluješ

Na umoru

Pohod

Odlazak

Noć je htela

Moja nada

Moja sremica

Ljubovanje

Za

Naj

Večnost

MOJIM NADAMA

Kćeri

Rina

Ćerkin zagrljaj

Peščani leptir

Kćeri moja

Punoletstvo

Buket ruža

Igra

Dedin dorat

Hrast

Moj sin

Igor

Daleko si sine

Pečalbar

Mom sinu

Ajdaho

Molitva roditelja

Mojoj deci

Stari panjevi

SREM MOJ ZAVIČAJ

09.09.1949

Zemun

Moj srem

Zavičaj

Vojvodino

Putinci

Panonski ples

Na salašu

Ciganski let

Ispod duge

Dunav živim

Panonska duša

Vojvodini

Moja krv

Zemunski kej – moja kolevka

Dunavski alas

Dunavu

Mesec u novom sadu

Konji

Pećinci

Osta pesma

Sremac

Lovac

Severac

II

Moja crnica

Cigani

Suza za srem

Mojim sremom

Kad se

Bekrijam

Bekrija

Bekrijanje

Ej

Kad

Moj bagreme

Begeš

Kraj sveta

Belo zlato

Moje vino

Lebac

Moj lebac

Jesenji bećarac

Bermet

Deda rada iz čortanovaca

U sremu

Moje ime

SA DALEKIH MORA

Mornareva molitva

Svića

Škure

Svita dva

Ponistra

Na pagu

Jelsa

Vrboska/hvar

Bol/brač

Pafos

Bosfor

Aja sofija

Habi

Biba

Mornar

Ho ji

Australija

Mijuko

Moskva

Crveni trg

Hladno je bilo

Sicilija

Đela

Baltik i

Algarve

Porto

U slanoj pustinji

Linkoln siti/oregon

Judžin/oregon

Kiša u sejlemu

Neskovin/oregon

U tuđini

Video sam

Lutanja

BEZ MASKI

Razbraćeni

Izgubljena zemlja

Zavet

Život je sve samo ne i to

Delije

Vukovar

Na frontu

Zašto tako

Molitva

U meni

Predaja

Ustanak

Buna

Kume moj

Ratnik

Zrno

Vrata

Riđa

Posle rata

Snovi posle

Miris posle

Samo kap

ALTER EGO

Brojevi

Ljudi žive

Kalvarija

Pesnički delikt

Kazamat

Jarbol

Osveta

U samici – s druge strane života

Razočarenje

Podanici

Oni gore

Naša demokratija

Veš mašina

Linija

Dijalog u beču

Lekcija

Moj grad

Tranzicija

Braća

Ulaznica

Žig

Suza

Sobičak

Bez doma

Gorkost

Kosovske vatre

Srbija ima snage

Zavičaj inih

Pepeljara

Moj narod

Carica

Nije srpski

La-lo-šizam

Živeli

Bara

Lek

XXXL

Nelečivo

Kovčeg

TOLERANCIJA & ZADOVOLJSTVO

HAIKU

O AUTORU

UMESTO UREDNIKA

Ova knjiga je pisana životom,

dušom, srcem i suzom.

Svaka reč je tren života.

Svaka pesma dan il’ noć života,

a cela zbirka smo moja porodica i ja.

POSVETA

Sa zahvalnošću mojoj supruzi Jagodi,

koja je već trideset godina moja najsjajnija

zvezda vodilja kroz nepredvidive tokove

moga bivstvovanja, koja je jedini

svetionik u mom moru života.

AUTOBIOGRAFSKA KARTOGRAFIJA

Impresije o knjizi pesama Saše Mihajlovića ,,Panonska Jedra’’

Hedonistički bodar i čio, širom otvorenih očiju za prvotno čuđenje i iskonsku radoznalost, sa naglašenom željom oktrivalačkog, nepokolebljivim poverenjem u pesničku reč, otisnuo se Saša Mihajlović na izazovnu književnu pučinu, nošen promenljivim i ćudljivim panonskim vetrovima. Bez želje, ili namere, da sakrije poistovećivanje životne pustolovine i avanturistički žar sa pustolovinom duha i avanturom mašte, obuzet svojevrsnim nadpevavanjem sa ,,krugom života’’, okupiran nepresušnom potrebom da uskladi ritam imaginarnog i stvarnog lutalaštva i da pesničkom rečju, snovima i maštom, raskine zatvorenu i zadatu mrežu doživljavajući i pevajući svet na način moći i iz vizure prostranstva ptice, slobodnog leta, večitog pesničkog, simboličkog povezivanja nesputanog lutalaštva i slobode.

O toj nesputanoj i ničim ograničenoj slobodi peva Saša Mihajlović, na različite načine i različitim vrstama pesničkog iskaza, insistirajući na onom romantičarskom pregnuću i nepatvorenom porivu da se upoznaju i otkriju’’ novi prostori sreće i tajanstva, prošire granice spoznajnog vidokruga i da se preko drugog i drugih spozna vlastito ja, često sputano i zarobljeno. Zato u gotovo ogoljenom iskazu pesnički subjekt mora da ,,luta po sebi u sebi, traži odgovor o sebi u sebi, peva o sebi u sebi, sneva o sebi u sebi i smeje se sebi u sebi’’.

Ako je ,,ceo život samo put i ništa više’’ kako naslućuje Saša Mihajlović, onda se to putovanje u ,,Panonskim jedrima’’ odvija dvostruko: kao put samospoznaje, put i opis vlastite duše i kolebanja vlastitosti, a zatim kao biografski putopis o spoznaji drugih, mogućnosti te spoznaje i problescima radosti pevanja o doživljenom. Kao da je i sama koncepcijska postavka knjige potvrda da se spoznaja, kao i sam način spoznaje opeva u ciklusima životnog doba, od mladićkih dana, ljubavi, prijateljstava, da bi se taj životni krug zatvorio nekom vrstom pristanka i punoće iskustvenog. Želja za nomadstvom je i stvarna i imaginarna jer se u uvodnom delu peva o vlastitom ja, o potrebi i želji vlastitog upoznavanja, otvaranja vlastitog ja prema svetu, o lutalaštvu i iskušenjima, o nepresušnoj potrebi da se ,,odluta u pesmi jer je u stvarnosti to nemoguće’’.

Vidni su tragovi iskrene ponesenosti u pesmama Saše Mihajlovića, one ponesenosti koja svoj romantičarski plamen neugasivo prenosi kroz mnoge decenije, ne nastojeći da postavi ograde već da otvori na najneposredniji način put do ljudskog srca. Na toj srčanosti i nastaju ovi stihovi, koji u koncentričnim krugovima slave putovanja, dušu, ženu, koji bez zazora nastoje da se suprostave frivolnosti i potrošnosti savremenog sveta, po cenu da kadšto deluju i pretenciozno, ogoljeni do bolne i naivne iskrenosti. Zato svojom gotovo bolnom otvorenošću i ispovednošću mogu na trenutke i delovati kao