Tvorevina Tvoja čeka na Tebe

Predgovor

Pre više godina u mom umu pojavila se ideja da na Skajpu pokrenem versku grupu koja bi se zvala „Skajp konferencija lutalica koje vole istinu", skraćeno SKLVI. Početak je bio prilično skroman. Naime, bilo je tu na okupu par nas koji smo se od ranije poznavali sa fejzbuka i raznih internet foruma. Nismo nikada bili istomišljenici skoro ni oko čega, ali nam je jedna stvar bila zajednička – voleli smo da debatujemo. Tokom vremena broj učesnika se povećavao. Pojavili su se razni elementi sa negativnim motivima pa su nastajali problemi koje sam rešavao uglavnom stvaranjem satelitskih grupa kao što su bile USI i druge, gde sam ubacivao iste članove osim onih koji su izazivali incidente. Pošto je tokom sesija dolazilo do napetosti, prepiranja, preganjanja, etiketiranja, napada na ličnost pa čak i pretnji, shvatio sam da je nužno da pristupim pisanju Pravilnika o radu grupe, sa dodatnim aneksima, što sam i učinio. Pravilnik sa pratećim aneksima se postepeno uobličavao shodno okolnostima i nakon dužeg vremena je bio gotov. I kada sam ga pročitao jedan od prisutnih je prokomentarisao da je to najbolji pravilnik koji je ikada čuo. Međutim, većina ga nije poštovala. Samo su se neki na njega pozvali u krajnjoj nuždi jer su bili grubo napadnuti u verbalnom smislu od strane drugih članova.

Tokom postojanja grupe zapazio sam jednu pojavu koja je odražavala nešto što je karakterisalo istorijski razvoj hrišćanstva u opšte, a to je da se svaka konferencija sa unapred tačno definisanom temom pretvarala u polemiku o pitanju Božje prirode. Shvatio sam da taj fenomen nije specifičan samo za našu grupu nego se on pojavio u prvim vekovima postojanja hrišćanstva i traje do dana današnjeg. Nisam znao kako da rešim taj problem? Sa jedne strane bilo je sasvim jasno da niko od nas nije sposoban da objasni Božiju suštinu i da je trud oko toga sizifov posao. Ipak, većina nije htela da odustane. Rezultat toga su bile podele, trvenja, rasprave, svađe, jer su krenula pitanja u stilu: „A ko je tvoj Bog"? Drugim rečima, pojavila se sumnja da ne verujemo u istog biblijskog Boga, uprkos tome što smo se okupili kao hrišćanska verska grupa. Naime, nama se u udruženju ponovio proces koji je u duhovnom pogledu potpuno identičan po svom karakteru sa procesom koji se dogodio na globalnom planu u prvim vekovima hrišćanstva kada su se hrišćani međusobno tukli po ulicama raspravljajući o prirodi Isusa Hrista. Videvši da im se

stavovi i mišljenja razilaze počeli su jedni druge da nazivaju đavolima i da se mrze, umesto da se vole, potpomažu i sažaljevaju, uprkos razlikama ma koje vrste. Time su dali mnogo materijala paganima da ih ismejavaju u pozorištima. Rat je bio neizbežan, jer nije ispoštovano pravilo Isusa Hrista da volimo čak i svoje neprijatelje. (v. Matej 5:44)

U našoj grupi se to isto desilo ali virtuelno i na mikroplanu. S toga sam bio odlučio da nešto preduzmem. Započeo sam da svake subote održavam po jedno predavanje koje sam tokom sedmice napisao u svesku, te bi doslovno čitao svoje radove članovima koji su bili prisutni.

To su bila mini predavanja u trajanju od oko trinaest minuta, o raznim pitanjima iz života i Biblije. Planski sam izbegavao teme koje zadiru u neizrecive tajne koje se tiču Boga, ali nisam zabranio da se o njima govori. Cilj tih predavanja je bio da se izbegnu napetosti i svađe, ali i dosada, koja je nastupila jer su neki od članova insistirali i stalno preokretali teme na jednu te istu, o prirodi Svetog Trojstva, a o kojoj niko ništa nije znao da kaže tačno, pa su se te polemike pretvorile u mučno i jalovo ponavljanje istih sadržaja, što je nekima normalno postalo monotono. To je trajalo nekoliko godina, pozitive nije bilo, napredak je izostao. Tada sam odlučio da napravim novu grupu sabatarijanskog tipa koja bi se zvala „Biblijski hrišćani našeg doba", odnosno u obliku akronima BHND.

Grupa je funkcionisala jedno izvesno vreme dok se nisu pojavile osobe koje su konferencije doživljavale kao zgodan ambijent da se istaknu i da opletu po drugim članovima kad god osete u sebi potrebu za pražnjenjem. Trenutno su preostale tri grupe: SKLVI, USI i BHND koje sam uveo u stanje hibernacije.

Sada ću ukratko opisati šta će se naći u ovoj knjizi? Kao što verovatno naslućujete biće to jedna kompilacija koja obuhvata osam predavanja održanih tokom proteklih godina, a deveto koje se odnosi na dogmu o Svetom Trojstvu napisao sam nakon što sam prekinuo da aktivno učestvujem u navedenim grupama.

Na samom početku knjige se nalazi Pravilnik za rad grupa o kome sam napred govorio. Dakle, ukupno biće devet celina sa mogućim kasnijim dodavanjima i drugih predavanja koja se nalaze u sveskama.

Pisac

Kućni Red Skajp Konferencije (skajperski pravilnik) koja nosi naziv „Skajp konferencija lutalica koje vole Istinu"

Tekst koji je pred vama ima informativni karakter, a odnosi se na sve učesnike na Skajp Konferenciji.

Zajednički je osmišljen od strane osnivača i organizatora iste. Svrha mu je da predupredi neprijatnosti koje bi se mogle ispoljiti tokom sesija. Slede sledeća pravila koje treba držati na umu prilikom učestvovanja na njoj:

1) Buduci da se radi o hrišćanima koji imaju različita verska gledišta niko ne bi trebalo da bude iznenađen (sablažnjen) ako čuje neko tumačenje koje se kosi sa njegovim ličnim gledištem, jer dotična skajp konferencija nije skup vernika ni jedne određene denominacije.

2) Svako od članova ima pravo da iznese ono što veruje ili misli da je istina u vezi Pisma, a takođe ima pravo da podeli svoja znanja ili informacije do kojih je došao istraživanjem, a da za to ne bude napadnut ni fizički ni psihički.

3) Podrazumeva se da nema glupih pitanja ima samo glupih odgovora. Vređanje i omalovažavanje, nisu dopušteni. Naprotiv uzajamno uvažavanje je dobrodošlo. Očekuje se od svakog da bude aktivan u diskusijama u okviru postavljene teme.

4) Reakcije poput besa, ljutnje, pretnje, optuživanja i podizanja napetosti se neće tolerisati.

5) Od učesnika se očekuje da na pitanja odgovaraju jasno i glasno, ukoliko ne znaju odgovor to treba da kažu otvoreno.

6) Ako učesnik debate odgovori da ne zna odgovor na određeno pitanje, da mu se ne dosađuje ponavljanjem istog pitanja. Nikakvo pritiskanje sa ciljem nametanja određenog verovanja ne dolazi u obzir.

7) Svaki član Skajp konferencije je dužan da prethodno upozna novajliju koga želi da priključi sa gore iznetim standardima ponašanja.

8) Idealno bi bilo da svaki član postavi svoju ličnu fotografiju, te da uključi mikrofon tokom diskusije, izuzev ako ima neki objektivni razlog da to ne učini. Ukoliko tokom trajanja SK dođe

do žustre polemike oko neke vruće teme oni koji raspravljaju ne smeju da koriste Ad Hominem.

Što se tiče uključivanja kamere to se ostavlja na volju pojedinca. Od svakog člana se očekuje da vodi računa o dužini svoga izlaganja tako da i drugi diskutanti mogu da dođu do reči. Često presecanje reči drugih nije dopušteno. Smireno treba sačekati da neko završi svoj govor, a onda izneti svoje stavove.

9) Član je dužan da osobi koja želi da pristupi i postane punopravni član SKLVI objasni da mi nismo družina koja je okupljena iz materijalističkih pobuda. Naime, naša ciljna grupa nisu bogati ljudi kao što ni sami nismo takvi. Ima u svetu crkava i organizacija koje upiru pogled isključivo prema eliti društva, nastojeći da ih zavrbuju u svoje redove. Mi gledamo više prema onima koji žive od svog minulog ili tekućeg rada, to jest koji svojim rukama zarađuju hleb. Ova tačka pravilnika ima za cilj da nas zaštiti od infiltracije u naše redove takvih persona koje su snažno motivisane materijalističkim pobudama, kako ne bi dolazilo do nesporazima ili neprijatnosti. Drugačijim rečima, niko ko pristupi ovoj grupaciji neka se ne nada da će time postati materijalno bogat. Naime, njeno destimulativno dejstvo na one koji sanjaju o carstvu novca je njena svrha i smisao.

10) Ova tačka treba da obezbedi primenu gore navedenih stavki, to jest da sankcioniše one koji krše standarde ponašanja zadatih u Pravilniku. Članovi koji su napravili neki ispad mogu da budu sankcionisani isključivanjem sa SK. To isključivanje može biti privremeno u trajanju od nedelju dana, mesec dana, šest meseci, godinu dana pa do trajnog isključenja u slučajevima težih ispada kao što je hula na Boga, psovanje i sl. Meru isključenja donosi i izriče gospodin Bojan Rutešić kao organizator SKLVI nakon zajedničkog većanja.

11) SKLVI zabranjuje svaki vid prozelitizma. Ukoliko se primeti delovanje takve vrste organizator skajpa ima pravo da smesta isključi takvog člana.*)

12) Zabranjuje se širenje verskih gledišta primenom propagande. Pojam ne treba zameniti sa engleskim pojmom Public Relations ili odnosi s javnošću. Izuzetno je bitno istaknuti da odnosi s javnošću nisu isto što i propaganda vere. Propaganda je zapravo jednosmeran oblik komunikacije, dok su odnosi s javnošću dvosmerni oblik komuniciranja.

S verom u Boga.

Napisao: Miloš Popadić

P.S.

Pri pisanju Kućnog reda za skajp konferenciju uvrstio sam u sadržaj i neke predloga drugih članova na čemu sam im zahvalan.

Tumačenje Pravilnika

Pošto smo mi skup osoba različitih verskih pozadina, niko ko se priključi SKLVI ne bi trebalo da bude iznenađen ako sretne bivše pripadnike svojih matičnih zajednica. Svako je dobrodošao ko god ima nešto pametno da kaže ili pita, i niko neće biti isključen ili šikaniran zbog svoje verske prošlosti. Međutim, ako neko od članova smatra da mu ne pristoji da bude u takvom društvu, slobodan je da napusti konferenciju. Niko od nas nije vezan za nju. Takođe zabranjuje se

seksualno uznemiravanje, zatim „skakanje na kičmu ( to je ono, kada neka osoba iznese svoje razumevanje Svetog Pisma, a druga osoba koja ima suprotno gledište o verskim stvarima, a istovremeno je i zagrižena, a možda i zlonamerna, navali iz sve snage da dotičnog ili opanjkava, ili kleveće, ili „davi, ili „lomi ne bi li ovaj preokrenuo svoje mišljenje. Dalje, zabranjuje se i pojava koju sam ja nazvao „jahanje druge osobe, a to je kada neko, naizled dobronamerno, nameće do besvesti svoje versko shvatanje drugim članovima. Moramo naučiti kada da stanemo u verbalnoj polemici. Podnošenje drugog i drugačijeg je obavezno, jer je takav duh konferencije o kojoj je reč. Ideja je da SKLVI funkcioniše kao jedan tim uprkos razlikama jer mi idemo ka sve većoj spoznaji istine, a to znači da ničija nije konačna, Bog ima zadnju reč.

*) Ustrojstvo i ciljevi SKLVI nisu usmereni na protežiranje bilo koje verske organizacije, niti su osmišljni da pomažu u kancerogenom širenju i razgrnjavanju „Vavilona velikog", to jest ne želimo da pravimo nove institucinalizovane crkve. Mi bismo hteli da se taj proces zaustavi i ako je moguće da doživimo obrnuto kretanje, da od različitosti idemo mirnim putem ka jedinstvu u veri i Duhu. Naime, na ovome svetu ima toliko mnogo crkava i toliko mnogo istina da je to postalo apsurdno. Hrišćanstvo na žalost nikada nije bilo jedinstveno u svojoj istoriji, ali dok je Isus Hristos bio sa njima na zemlji i apostoli oni nisu ni pomišljali da prave sekte premda apostoli pominju postojanje jeresi već u njihovo doba. U prva tri veka hrišćanstva, pojavile su se razne verske grupacije hrišćana, poput nazarena, terapeuta, ebionita i gnostika. Za ove zadnje kažu stari

dokumenti da takođe nisu bili jedinstveni nego da je bilo mnogo različitih škola gnosticizma.

Razlike koje postoje među nama ljudima u bilo kom pogledu su objektivne i subjektivne prirode. One ne bi smele da budu razlog niti povod za bilo kakvu netrpeljivost, a kamoli za raskole i šizme. Kao što je poznato, prvi veći doktrinarni sukob izbio je između arijanstva i trojstvenoga verovanja, a to se dogodilo nakon što je car Konstantin I. Veliki priznao hrišćanstvo kao dozvoljenu religiju. Posle toga usledilo je monofizitstvo, zatim nestorijanstvo, potom monoenergizam i monotelitizam i sve tako do velike šizme 1054. a od Reformacije na ovamo niko više i ne broji razna crkvena verovanja. U celom tom periodu su vođeni čak i verski ratovi sa elementima genocida. SKLVI je zapazio, da se ponavlja isti model komadanja i drobljanja i u malim grupama hrišćana i u naše vreme, zbog toga mi nastojimo da onemogućimo sile koje rade na tome tako što postavljamo zaštitne barijere u vidu ovih tačaka Pravilnika vodeći računa da one

uvek budu u skladu sa Pismom.

Tumačenje dao: Miloš Popadić

Protokol za bogosluženje na skajp konferenci

SKLVI ako želi da proširi svoju aktivnost treba da sledi dogovoreni postupak u određenim situacijama. Ovo se pre svega odnosi na obred Pričesti koja zauzima važno mesto u ceremonijalnoj praksi hrišćana. Kao što je poznato gore navedena skajp grupa se sastoji od osoba koje pripadaju različitim denominacijama ili ne pripadaju ni jednoj. I to je jako važno naime da ne budemo interesno vezani nego potpuno slobodni da bi bili u stanju da steknemo viša znanja. Ali, ono što nam je zajedničko jesto to, da svako od nas ima određeni otklon prema verskoj zajednici u kojoj smo rođeni. Izvestan broj članova nema evharistijsko zajedništvo sa svojom matičnom crkvom, ali bi želeo da to ostvari upravo u ovoj formi preko skajpa na internetu. Dogovoreno je da se na tome poradi i da se takvim osobama koje su zainteresovane izađe u susret. Ako je ideja dobra to jest u skladu sa kosmološkim zakonima odnosno sa kosmičkim moralom, a on je Božiji moral, ona će sama da radi, njoj ne treba nikakva propaganda. Postavlja se pitanje na koji način vršiti pričest jer se hrišćanstvo u