Renesansa je mogla da se razvija samo na prostorima okrenutim Mediteranu: Italija, panija, juna Francuska (renesansa = preporod, ponovno raanje

u smislu ptice Feniks). Pokret je nastao u Firenci; kulturno-istorijska pojava; prvobitno je oznaavala vreme buenja klasine antike i procvata umetnosti a zatim i kulturno stanje prelaznog doba od srednjeg veka ka novom dobu. U doba humanizma i renesanse Evropa postaje otvorena za komunikaciju u naunom smislu - osnivaju se univerziteti, ljudi putuju s jednog na drugi kraj, dolazi do prevrednovanja kulta antike. Slubeni jezik je latinski, u centru je ovek interdisciplinarnih znanja. Pisci humanizma i renesanse u svoja dela esto ugrauju antike motive. Javlja se humanistiki intelektualni aristokratizam - samo italac dela antike moe da razume ostala knjievna dela i njihovu sutinu. U ovom periodu cvetaju umetnosti iji je cilj venost, npr. arhitektura. Humanizam je nastao u Rimu, irio se na sve zemlje koje su izlazile na Mediteran dok je istona Evropa bila blokirana. Dubrovaka republika (Dubrovnik) je bila samostalna, jedinstvena drava do poetka 19. veka. Humanizam oznaava nauno-duhovni sadraj pojave (renesansa je usmerena na celokupnu kulturu). Antiki ovek postaje uzor slobodnog oveka. U Italiji latinski jezik potiskuje narodni jezik ali to je latinski jezik Cicerona (sa velikim promenama u sintaksi koje su humanisti mahom nekritiki podraavali). S jedne strane to je veliki progresivni pokret koji e dostii vrhunac u revolucionarnom stavu Erazma Roterdamskog i ostalih severnih humanista i u prihvatanju eksperimenta u nauci kao polazne take naunog saznanja i posmatranju ivota uopte, i s druge strane humanizam predstavlja puko kopiranje spoljnjih obeleja antike u potpuno novim istorijskim uslovima. Osnovna odlika: univerzalnost na nivou elite - prihvatanje latinskog jezika. Najznaajniji centri humanistikih okupljanja bile su akademije u Firenci, Rimu, Napulju; cvetaju traktati, epistole, rasprave. Akademijama se pripisuju najvee zasluge za stvaranje svetovne kulture. Poezija je za humaniste uzvieni dar neba, a pesnici stvaraju pod boanskim zanosom i stvaralakim besom. Pesnik je vates (prorok) koji poeziju stvara u prorokom nadahnuu. Policijano kae da treba uzimati od svih klasinih autora a ne identifikovati se sa njima. Humanistiki centri se nalaze u Dubrovniku, Kotoru, na Hvaru, u ibeniku, Zadru.

Barok - na prelazu iz 16. u 17. vek - od panskog "baruecco neobradjene, nepravilne perle. Sledi iza renesanse i u mnogome predstavlja knjievne i umetnike pojave suprotne renesansi. Barokni stil karakterie izraziti prodor hrianske mistike u vedri paganizam renesanse; gomilanje, akumulacija izraajnih sredstava, preteranost u izrazu, mnogostrukost simbolinih znaenja. Barokne forme javljaju se pri kraju 16. veka u arhitekturi, vajarstvu, slikarstvu, knjievnosti. One se pre svega ogledaju u manirizmu u umetnosti; razbijanje suvie uoljivih pravilnosti i harmonije antike i renesansne umetnosti, prodor subjektivnog umetnikog izraza s primesama bizarnog i tajanstvenog, vea spiritualnost i mistinost. Manirizam prekida sa renesansnim shvatanjem da je umetnost "podravanje prirode" ve proklamuje stav da umetnost stvara kao i priroda i da je ona demijurg stvarnosti. U zavisnosti od zemlje u kojoj se razvija manirizam se razliito naziva. Marinizmom se naziva u Italiji (po pesniku an Batista Marinu), u paniji gongorizam (Luis Gongora), u Francuskoj -precioznost ( po "preciozama"- dame koje su bile u salonu gospodje de Rambuje, pariske markize kod koje su se sakupljali najvei predstavnici francuske knjievnosti). Marinizam obeleio italijanski barok u prvoj polovini 17. veka. Poezija je liena svakog dubljeg emotivnog ili idejnog sadraja i tei jedino formalnom savrenstvu i ije su osnovne karakteristike: neobine alegorije, antiteze, drastine hiperbole, upotreba koneta. Cilj ove poezije je bio da iznenadi i zaudi, imala je hladan intelektualistiki ton. Lirika baroka se odlikuje virtuoznou i iznenaenjima, bogatstvom izraajnih i versifikacijskih formi: antiteze, paradoksi, igre reima, metafore, hiperbole, emfatike igre slikane stihovima raznih geometrijskih i drugih figura - carmina figurata. Uz obimne epove u stihu, javljaju se i viteki i pikarski romani koji najdublje izraavaju pesimistiki karakter baroknih ljudi. Lavirint postaje alegorina slika sveta punog tajanstva i nereivih zagonetki. *** Krajem 16. veka u umetnosti dolazi do kvelikih promena. Marinizam se povlai pred ulnim i oseajnim stilom baroka, sredite se iz Firence premeta u Rim kao u vreme humanizma. Barok je reakcija na ovozemaljsku rasputenost i ravnodunost prema religiji. Dolazi do korenitih promena u duhovnom ivotu. Crkva je u strahu od otuenja vernika ime je kao institucija gubila materijalnu bazu. Katolika crkva je na elu sa Vatikanom organizovala veliko savetovanje na kome su uestvovali forumi. I sama crkva je bila
2

ogrezla u razvratu i hedonizmu. Duhovne voe konsila su elele da podvuku jasnu granicu izmeu pravoverja i jeresi. Javljaju se sve vei pokreti vernika koji iskreno veruju u Boga, ali je crkva nepotreban posrednik (nastaju protestanti). Sazivanje konsila znailo je kraj liberalizma u odnosu crkve prema umetnosti. Crkva pokuava da upristoji umetnost (kritikovala je Mikelanelovu sliku Strani sud jer je Isus prikazan bez brade). Crkva je zazirala od slobode pisane rei, zato je osnovano telo od najviih svetenika koje je italo svaku knjigu pre tampanja. Indeks zabranjenih knjiga je nastao. Ovo telo je ukinuo Drugi vatikasnki konzil. Epoha baroka se uglavnom odvija u 17. veku mada negde traje i due. Sam pojam oznaava nov odnos prema veri a negde se i zove katolika obnova ili restauracija ali je to neprecizno jer je zahvatio i pravoslavne zemlje. Stilske karakteristike baroka su : izvetaenost, nepravilnost, prenatrpanost, lo ukus... nastao je u Italiji ali se negovao i u paniji,Francuskoj, Engleskoj. Ta razliku od renesanse podjednako je bio zastupljen na celoj kulturnoj karti Evrope. (senentizam=marinizam, gongorizam, precioznost) U Dubrovniku se izmenila drutvena situacija (opadanje plemstva, jaanje gradjanskih trgovakih porodica. Gradjanska klasa se yatvara u krugove kako se imanja ne bi delila dolazi do sklapanja brakova najbliih roaka, miraz se davao samo na prvu ker a ostale u manastir...). u drugoj polovini 17. veka gradjanske porodice su morale biti primljene u red vlastele jer se 1667. dogodio zemljotres koji je preivelo samo 12 plemia. Dubrovnik je bio na mei istoka i zapadaTuraka i Mletaka. Sedam zastvava je zatitni znak drave kao i Sv. Vlaha i Dubrovnik okree zastave prema onim iju naklonost uiva . na oblinjim teritorijama su se odigrala dva rata (Kambijski na moru i Morejski u Ravnim Kotarima izmeu Turaka i Mletaka) koja su omoguila Dubrovniku da slobodno posluje. Ponovo se dogodio zemljotres 6. aprila na Veliku sredu kada se plemstvo nalazilo u crkvi Sv. Vlaha, proirio se i poar izazvan zemljotresom. Barok je od samog poetka imao zadatak da se nametne. Cilj pesnika da zaudi itaoca koristei prenaglaavanja, neobine izraze, preterano koristei stilske figure koje u sebi sadre kontrast, gradacije, uvodi se eho- ponavljanjem rei na kraju strofe, preutni citati (prepoznavanje ili efekat iznenadjenja) mnogo sentenci i primera iz antike, upotreba koneta, dosetke, iznenaenje sadrajem, religiozne teme. Znaajna je i uestala tema pokajanja (osnov
3

katolikog uenja da je boja milost vea od svih grehova i svakom pokajniku bie oproteno). Dominiraju i teme o prolaznosti ovozemaljskih dobara i oseanja. Odbijanje zadovoljsatva ovog sveta zarad venog ivota. Sve je protiv ovekove individualnosti. Tema protiv oholosti. Dominantan je stil kontrasta, spoj nespojivog da bi se zaudio italac. Slovinstvo (rodoljublje) je velika tema. Knjievnost prati ivot, a on je u znaku neprestane borbe i ratovanja. Oseanje zajednitva meu Slovenima zaeto je jo kod Pribojevia, zatim u Osmanu pa u Plamotievom Pavlimiru. Na samom poetku 17. veka 1601. godine na Jadranskoj obali nastaje Istorija Slovena Mavra Orbina i to je prva knjiga koja istorijografski predstavlja Slovene, u 18. veku je prevedena u Rusiji. Velike promene u knjievnim rodovima i vrstama- ep je sad glavni rod sa velikim promena. U lirici je nov ideal enske lepote (crnica). Nove teme koje su bizarne, slobodno pevanje o enskom telu. Osnovni stih je osmerac, a esta je i polimetrija stihova. EP,SPEVOVI i MELODRAMA Osnovna razlika izmeu speva i epa je u tome to ep opeva narativno veliku epsku radnju sa mnogo likova i dogaaja a spev opeva stanje ili oseanje samo jedne linosti zato ima dosta lirinosti. M. Vetranovi ep Pelegrin (tek u 17. veku dolazi do razvoja spevova). Najei su religiozno-epski spevovi sa temom pokajanja , uzimaju se poznati grenici iz Biblije koji su se pokajali te im je oproteno (Magdalena je bila najvea grenica, uvena Marija iz Magdale, nekoliko biblijskih Magdalena i njihove osobine su se spojile u jednu koja se kaje). esta je i tema rasputenog sina koji se vraa kajui se, pevalo se o bludu, uivanju i to zaodenuto baroknim ruhom. Sa najozbiljnijom religijskom tematikom se kriju najlascivniji stihovi, meanje svetovnog i duhovnog, to je barokni dualizam. Postoje i komini spevovi gde je najee predmet smenog zaljubljeni mukarac koji uvek eli enu koja mu je nedostina.( Dervi; ) Uvek je komini heroj u centru. Postoje i pastoralni, patriotski i istorijski spevovi. Trei knjievni rod je drama koja je pretrpela najvie izmena. Prestale su da postoje sve dotadanje dramske vrste, pastorala je ipak ostala. Nova dramska vrsta koja je postajala samo u doba baroka sa vrlo atraktivnom dekoracijom scene a to je MELODRAMA. Prva je izvedena u Italiji. Sastavljena je od teksta i peva se. Odmah posle
4

premijere Euridike pojavila se u Dubrovniku 1617. godine Paskoje Primovi ju je preradio. Melodrama je sastavljena od muzike i govornih drama i ta muzika je bila potpuno nezavisna u odnosu na tekst. Imala je novih elemenata : LIBRETO (tekst za muziku), govorni delovi- REITATIVI, horovi (koji obino svode neke zaljuke ). Fabule su najee uzimane iz antike filozofije ili iz italijaskih epova. Rado se unosila nacionalna pseudoistorija izmiljanjem tema u ijoj osnovi je neka antika pria ili romantina epizoda. Uvek je imala tragian i dinamian tok radnje ali je kraj uvek srean , ak i kada se uzima mitoloka pria za osnovu. Danas melodrama ima blag peorativan ton. Divo Gundili je autor druge melodrame, najvei barokni pesnik slovenskog baroka, objavio je samo jednu od svojih 10 melodrama; 1631. pojavio se i trei autor melodrame D. Palmoti (17 melodrama);melodrama je prestala da postoji tako to je u melodrami Poelo da preovladava vie muzikih delova uz koje se igralo te je prerasla u operetu, potiskuje se reitativ, zatim se opereta oslobaa igre i nastaje opera. Oratorijum je ozbiljan govorni tekst uz koji. se uje muzika Drama - izraava duboku razdvojenost baroknog oveka, estinu njegovih strasti i okrutnost drutvenih konvencija, patetinost izraza, preteranost stilskih sredstava. Jezuitska drama - literarni oblik, religiozni pozorini komad na latinskom jeziku koji izvode laici. Sluila je kako propagiranju religije tako i pedagoko-didaktinim ciljevima; birane su teme koje su ukazivale na prolaznost ivota i sva iskuenja koja on donosi. Puna je crkvene veleispovesti i praena je muzikom; dovodi do raanja melodrame, opere, oratorija i tenje ka idilinim temama do pastoralnih drama. Barokni stil u naoj knjievnosti najvie je doao do izraaja krajem 16. veka i provlaio se kroz 17. i ceo 18. vek. (H. Maibradi, S. Djurdjevi, I. Gunduli, V.Meneti, I. Djurdjevi, J. Palmoti) KOMEDIJA U RENESANSI Eruditna- pisana, imala je tekst; uena, Plautovska komedija; brzo je izgradila stabilnu poetiku iji su osnovi bili stavovi Aristotelovog traktata Ars poetico; podraava intimne, porodine stvari, svakodnevnicu ne uzvienu radnju kao tragedija; izvodili su je amateri, postoje tri jedinstva; potuje se i Horacijev stav- (1)
5

namenjena zabavi i (2) da poui; Menandar je napisao preko sto komedija, graa uzeta is svakodnmevnog graanskog ivota; tema: ljubav mladog para (starac, ljubavnik, sluga, graanska devojka) govor je uvek uslovljen sredinom i drutvenim poloajem; on je ve podelio na pet inova + prolog;Plautove komedije Hvalisavi vojnik, komedija o loncu 21 komedija+ 30 naslova- gruba komika ve kod njega, ubacuje rimske lokalitete i umee delove za pevanje; Plaut je izvrio veliki uticaj na ekspira i Molijera (Tartif); sledei pisac komedija je Terecije koji je napisao 6 komedija meu kojima Braa, Svekrva- novina su prolozi koji su bili njegov kredo (iv stav) a u njima se razraunava sa svojim neprijateljima; prolog predstavlja kontakt sa publikom- argumentPlaut u argumentu daje akrostih u kome se nalazi naziv dela i to je otkrio Ilija Cirjevi; u prvom inu je ekspozicija, upoznavanje sa likovima; u drugom inu se razvija radnja; u treem inu je zaplet, neoekivane komlikacije se javljaju- mnogo epizodnih radnji postoje; postoji vie tipova likova u ovakvim komedijama: 1. tipKomini starac- tvrdica, a vrlo bogat> zaljubljen u mladu devojku ali kurtizanu; 2. sinovi, galantni ljubavnici- obesni ive sa kurtizanama; 3. tip- sluga intrigant- dovitljiv uvek pametniji od svog gospodara ali po definciji uvek veran svom gospodaru; njegov par je 4. tip- sluga parazit ili priglupi sluga- koji je izvor velikog smeha; noviji tip negromanta- arobnjaka sa kuglama i spravama koji toboe mere vasionu; novi su i tipovi svetenika, cigana, Jevreja, trgovca, krmara, kurtizane... Komedija del arte- komedija vetine- improvizovana komedijanema tekst- na samoj sceni se improvizuje, drugaije predstavljanje od eruditne komedije- postoji KANOVAO umesto teksta- nacrt sa inovima i scenama; zahtevala je izuzetnu sposobnost i dar glumca; maske su olakavale improvizaciju; u govoru se vodi rauna o grubim psovkama i priama iz grada; nju su izvodili profesionalni glumci; Poezija na narodnom jeziku poela je da se razvija vrlo rano, latinski nije mogao da se odri dugo zato to je mrtav a narodni jezik je jedini koji su ljudi u potpunosti razumeli. ***Melika poezija - peva na jednu ustaljenu narodnu melodiju koja je odgovarala dvostruko rimovaniom dvanaestercu (morala je biti

pevana u distisima); pesnik onoga o kome peva ini veito slavnim. (Ovakva je dubrovaka poezija.) ***Postoje dva tipa prerade Petrarkinih soneta: preuzimaju se dva Petrarkina stiha pa se dodaju dva nova ili pesnik svoju, potpuno novu pesmu razrauje, filuje Petrarkinim stihovima. ***Osnovne odlike soneta: sadraj je imao dva lana, u prvom je ekspozicija, kae se ta je tema, pesnik iznosi svoje miljenje, opisuje lepotu; drugi deo je ili suprotan ili zakljuak; i tercine mogu biti u suprotnosti; ima 14 stihova sa karakteristinom rimom (abab). Grafiki izgled: uvek se jasno izdvajaju katreni od tercine. Ove uslovnosti uinile su da je petrarkizam sve preuzeo od Petrarke osim formu soneta. Javlja se pseudosonet - 14 stihova, pesma predstavljena kao sonet, dvodelnost u sadraju, jedino se nije mogla potovati rima. Pseudosonet je uveo Dinko Ranjina. Ve kod Menetia ima nekoliko pesama koje u potpunosti odgovaraju pseudosonetu, ali nisu grafiki soneti; meutim, oni koji su izdavali zbornik nisu vodili rauna o grafikom obliku pesme. Franesko Petrarka (1304-1374) pisao je na latinskom jeziku i oekivao je da e mu ta dela doneti slavu npr. Afrika. Ipak, slavu mu je doneo Kanconijer, zbirka veim delom soneta pisanih u jedanaestercu koja je zadavala probleme tokom prevoenja tako da su dubrovaki prevodioci u ono vreme gajili uglavnom tradicionalni dvostruko rimovani dvanaesterac. Nazire se Laurin portret, vie je u vidu nagovetaja nego konkretizovane slike; u centru pesnikog sveta je lirski subjekat tako da je itava zbirka u formi ispovesti. Pesnik ispoveda svoju ljubav prema voljenoj eni sa ijom smru ne nestaju ljubav i nemir; pesnik se, dakle, javlja kao moderni lirski senzibilitet koji ispoveda egzistencijalnu raspoluenost bia izmeu dva pola: emotivnog i religioznog. Kod Petrarke su lirski doivljaji sublimirane vizije, snovi, nagovetaji, ljubav koja se kree od platonske do nagovetaja ulnih oseanja. Izuzetno je naglaen nemir zbog traganja za smislom, zbog rezignacije, zbog prolaznosti svega na ovom svetu i elje da se spozna apsolutno i veno koje pripada sferi boanskog; nosi osloboeni duh vremena, novo poimanje ljubavi. Petrarka je imao iroko utemeljenu kulturu zasnovanu na poznavanju antike tradicije a taj temelj je oplemenjivao individualnim stvaranjem to je sutina velikog umetnikog dela - da se individualno iskustvo
7

projektuje u univerzalno. Specifina koncentracija lirske energije uokvirene prefinjenou i virtuoznou pesnike tehnike na formalnom planu omoguilo je Petrarki da se njegovo pesnitvo postavi kao kanon. Poetski lik Laure se transformisao iz lika konkretne ene kao motiva u poetski mit koji ima vieznanu aluzivnost. Kanconijer se nametnuo kodeksom enske lepote, oseanja i retorinou. Petrarka se uvodnom temom obraa itaocima, osvre se na svoje mladalake dane, peva sa pozicije odreenog ivotnog iskustva naglaavajui razlike koje donosi ivotno iskustvo - iskustvo nakon proivljenog kada bejah duhom drugi neki ovek, kae da e pevati o bolu i nadi, apeluje na onoga koji ita da ga razume i trai oprotaj za sve to je doiveo i opevao; od intimnog obraanja itaocima perspektiva se iri na prizivanje sebe u oima naroda kad se stidi jer je dugo sluio za podsmeh i prie. Poenta se nalazi u poslednjem stihu -koneto- to je i najee kod petrarkista, naroito je izraena u baroku, stilska figura formiranja poente igrom rei dovodei u vezu udaljenih pojmova ili kategorija; naglaava se momenat kada je video Lauru prvi put na Veliki petak; dolazimo do motiva vezivanja i kontrasta izmeu stanja zaljubljenosti i stanja nemira; u nekim pesmama nailazimo na pejza koji je poetska scenografija za opevanje ljubavnog doivljaja, koji je esto samo okvir jer se uglavnom razvoj kree od opte slike ka biu pesnika. Stilske odlike: uestala upotreba kontrasta, mnogobrojne asonance, aliteracije, lirski paralelizmi, nabrajanja u funkiciji doaravanja inteziteta emocija zaljubljenog mladia. U drugom delu se mea vie emocija, iri se registar pesnike oseajnosti prema oseanju krivice i traganju za religioznim spoznanjem venog, ukida se granica izmeu ovostranog i onostranog uz pomo pesnikih vizija Laure; kao pesniki mit Laura egzistira simbolizujui ljubav kao jedinu vezu sa venim, apsolutom i boanskim. Petrarkini sledbenici su se ravali u dve kole: 1. Napuljaska kola iji je glavni predstavnik Benedeto Kariteo, rodom iz panije, doao je u Napulj i tu osnovao kolu. Oni su usvojili strofu od 8 stihova ili od broja stihova deljivih sa osampo ugledu na jednu vrstu narodne pesme iz okoline Napulja. Osnovne odlike su unoenje senzualnosti (to je u opoziciji sa platonistikim doivljajem ljubavi) i elemenata narodne lirike( jer ovi pesnici nisu stigli da potpuno izgrade svoj stil) kao i dosetki (predstavlajju deo elegantne I prefinjene poezije> esto je to bio oblik sentence ili poslovice I to je
8

bila kombinacija neobinih slika I stilskih figura to je uticalo na izvetaenost), dok u stilskom smislu dominiraju deminutivi, fraze; koriste opkoraenje, dosta pesnikih slika do izvetaenosti. Udaljavaju se od Petrarke i leksikom, koriste renik narodne lirike; itave generacije pesnika 15. veka iskoristili su Petrarkine teme i obradile ga na nov nain. 2. Bembisti iji je glavni predstavnik Pjetro Bembo i koji su bili svojevrsna opozicija Napuljskoj koli i zagovarali formalan sklad, vraanje na platonizam sa tenjama eleganciji izraza; dovode formu do savrenstva, slede razvoj ljubavi od poetka do kraja, svaki kanconijer sadri jedan ljubavni roman. Insistiraju na bespogovornom platonizmu. Zajedniko za sve petrarkiste je pravljanje kanconijera.Ljubav na prvi pogled - pesnik ugleda svoju dragu najee na prozoru ili balkonu, draga udostoji pesnika pogledom i to mu je dovoljno da o tome pie. Izvor ljubavi je u stvari ena koju je pesnik video, zatim sledi opis enine lepote kao uzrok fatalne ljubavi, opisuje se svaki detalj eninog tela; pesnik onda pati obino oko 7 godina i umesto ljubavi sree proivljava oseanje razoaranja i na kraju shvata da ena nije toliko vredna ljubavi i da je verna ljubav prema Bogorodici. Epiteti koje najee koristi su boanstvena, lepa, rajska, aneoska, nebeska; izraz lepote kao boanstva koji je doveden do tanina dovodi i do mnogobrojnih traktata o ljubavi. Ljubav je izraz ivota i pokretaka snaga. Petrarkizam je pesnitvo koje se odrzava i 200 godina nakon Petrarkine smrti i nastalo je pre svega kao oponaanje. Mnogi petrarkisti su ne samo oponaali nego i prepevavali Petrarku. Vremenom su se formirala dva naina: 1. parafraza pesme u celini- preraditi ekspoziciju soneta a u druge dve tercine se daju nove ideje i novi zavretak 2. preuzimanje i preraivanje na primer 2 Petrarkina stiha pa 2 nova stiha se piu ilipesnik peva sam novu pesmu pa je filuje Petrarkinim stihovima. Nije se odomaio strogi oblik soneta pa nastaje pseudosonet. Osnovne odlike soneta su bile da je sonet imao dva lana . u prvom je ekspozicija (tema, ideja) a u drugom ili spurotnost ili zakljuak. U razvijenijim formama soneta ak i u tercinama ima suprotnosti. Karakteristina rima u dalje razvijenoj formi je ab ab ab ab
9

cde cdc trea odlika je grafiki izgled- uvek se odvajaju katreni od tercina. Ovo je uslovilo da petrarkizam sve preuzme od Petrarke osim formu soneta. Dubrovaka poezija je bila melika- kao narodna poezija odgovarala je dvostruko rimovanom dvanaestercu. Piu se pesme od 14 stihova i predstavljaju se kao sonet; rima se nije odrala. Ovakav pseudosonet javlja se kod Dinka Ranjine u drugoj polovini 16. veka. ILIJA CRIJEVI POEZIJA Ilija Crijevi je plemi, aristokrata (to je sloj koji je u to vreme vladao Dubrovnikom). Zavrio je gimnaziju u Dubrovniku, jedan od predmeta mu je bilo pisanje na latinskom jeziku. Studirao je u Ferari. Ilijino ime se zateklo u sudskim knjigama jer je bio u zatvoru est meseci. 1483. je stekao titulu poeta laureatum. Recitovao je ljubavnu poeziju posveenu Flaviji. Po povratku u Dubrovnik postaje direktor gimnazije, najugledniji graanin, postaje i knez republike. Nakon enine smrti postaje svetenik. Napisao je ciklus ljubavnih pesama koje nemaju naslove, a govore o eni i njenoj lepoti, o ljubavi kao o velikom ropstvu i o nemiru koji ona donosi. Karakteristina je vizija Kupidona koji svoje strele baca na sve strane (niko ne zna kada ga strela moe pogoditi). Pisao je na latinskom i drao do toga da nita ne zvui tako kao latinski izgovorena re, eleo je da se latinski opet vrati u ivot. Carpe diem - enja za Flavijom, razmiljanja o tome kakva je bez haljine, navodi motive mitoloke prirode, ta se sve zarad ljubavi inilo, puna hedonistikih raspoloenja; govori o tome da e vreme lepote proi, ena e ostariti a nee uivati u ljubavi sa njim. Mimezis - parafraza antikih pesama; ugleda se na prethodnike, lascivnost, sloboda. Molitva za otadbinu - Deskripcija je novitet, kult rodnog mesta kao osnovni motiv patriotizma, antiturska tematika i patriotska tematika; Turci-vukovi. Njegov prvi spev je De Epidavro u kome opisuje razaranje Epidaura i stvaranje Dubrovnika; puno stilskih figura. Iz ciklusa pesama posveenih Flaviji

10

Mene ta braia dva...- dat je portret idealne drage- zlatna kosa, bela put poput slonove kosti, oi zvezde; u prvim stihovima se uspostavlja ravnotea izmeu fizike i duhovne lepote; postoji sumnja u poreklo njene lepote Ne, nije to mogla ti mati za tih devet meseci da stvori; polako platonsko nadvladava ulno,filozofsko poimanje ljubavi : besmrtan e postati ako je nagu ugleda; reminiscencijama na antiku knjievnost potkrepljuje svoj stav i pojaava emocije; motivi variraju od svakodnevnih do antikih; nita to postoji u stvarnom ivotu ne vredi pred snagom ljubavi Sve pred ljubavlju pada, dostojanstvo i ponos...; o pokornosti on kae : Dole sva sujeta, gordost!....krotkom pokornou tek ljubav svoj postie cilj ;postoje mnogobrojna nabrajanja, polisindeti, asindeti, hiperbole, paralelizmi sa antikom knjievnosti (pripisuje svojoj dragoj Atenine osobine); u poslednjim stihovima se direktno se obraa Flaviji i kae joj da e morati da se pokori sili ljubavi. Meka od kiselog mleka...- njeni udovi se prelivaju i trepte, vrat se sav srebri, slast igre ga nosi; ona izmie a on ne moe da zadovolji svoju elju; ostaje eljan nje; na kraju opet direktno obraanje Flaviji trai od nje da prestane da ga zavarava : Prestani zato ve jednom da mi ruke zavarava stalno,//pusta ta tvoja ud, puta joj na volju svud! Bei i nee tu mladost to nestanku hita?...- centralni motiv je obraanje devojci; bazirana je na kontrastu mladost-starost; pesnik istie da je mladost nepovratna; postoje naturalistiki motivi; poziv na uivanje; paralelizmi i antiteze,metafore i alegorije : plave ljubiice i livada (ivot) ali samo u prolee (prolaznost, mladost) Busenjem ljubiica plavih ni livada ne pleni veno; potkrepljuje stav motivima iz antike knjievnosti; poetizovanoj slici mladosti (belo telo, rumene usne) suprotstavlja realistiku sliku starosti (bore, mlitavi obrazi, staraki hod, drugi e joj se rugati; avetinja, duh, utvara, leina); kompozicija je dvodelna : 1.antiteze; starost bez trunke dostojanstva, 2. motiv kazne zbog poinjenog greha (neodgovaranje na ljubav u mladosti); poigravanje reima Zloinca e zloin da stigne, Ionako za kratko su ari, Ima li koga ivog da se ne gnua starosti grozne?; poenta je u poslednjim stihovima : Flavijo, dri se sad!
11

Poljubaca stotinu mi daj- parafraza pesme Daj mi hiljadu poljubaca G.V. Katule; dominira hiperbola, inae centralna stilska figura kod humanista; razigrana melodija, leprav ritam, ustreptalost, doaravanje oseanja vedrine; anafore, epifore, poreenja ( sa peskom,zvezdama, travkama u panjaku- da iskae mnotvo); jedan njen poljubac je vredniji od Jupiterovog pehara; poenta je u poslednjim stihovima Tvoj cvet mali da uzberem// to je vie //nego sam boanski presto Praznik u zatvoru-po formi pesme ovo je poslanica; poslanice su pesnici upuivali jedni drugima i iznosili svoje stavove, misli, intimu; naglaen lirski i lini ton; postoji kontrast na sutinskom i vizuelnom planu; antitetika uspostavljanja : nebo-beskonani : tamnica- ogranieno; onomatopeja : cik, kripa, zveket vrataproima se akustiko; ne suprotstavlja se vlasti, prevodi svoj zli udes ljudskoj zlobi ne navodei krivce; ispovedni , lini ton; dva dela pesme: (1)Isus pored njega vo i magarac, pastiri sam pesnik; no koja vodi u razdanjivanje beskrajna no; sjaj zvezda turoban mrak; Hristovu kolevku uva pastir - nad pesnikom delati; (2)peva o sebi, primeri iz antike i rimske mitologije i istorije( neasni Ver,Spartak ); kae da ni oni najgori ne sede u tamnici za Boi Otadbina mi ipak ko maeha, eto o srama!//ona zaboravlja sad da majka je, o ne misli, ne! ; pesnik ispata zbog slobode rei i pravinosti, iz politikih razloga; postoji i aluzija na posmrtni govor Matiji Korvinu - jeziko-stilski postupak: upotreba atributa, parova rei, asindeti, poslisindeti, paralelizmi, mitoloki podtekst - novina: lascivnost i deskripcija VINKO PRIBOJEVI je humanista, zaetnik slovenske ideje (slavistike misli). Stvarao je krajem 15. i poetkom 16. veka. Sa Hvara je, studije je zavrio u Padovi i to prava i teologiju. Za vreme boravka u Padovi imao je priliku da se sretne sa mnogim studentima iz cele Evrope. Shvata da Evropa vrlo malo zna o Slovenima a i ono to zna je loe (o Slovenima govore kao o neobrazovanom narodu bez ikakve prolosti i kulture). Po povratku na Hvar postaje direktor gimnazije. Dolazi u Krakov (Poljska) gde je tada bio biskup Macej
12

(Matej) Jehovita - uveni humanista koji je najdalje otiao u zahvatu da Evropi predstavi Slovene koji su joj nepoznati, dao je da se napie niz istorija slovenskog naroda. Sam biskup je napisao "Istoriju Poljske", jedan eki filolog "Istoriju eke" a Pribojevi je u hvarskoj katedrali 1525. drao govor -oratorio- "O izvorima, o poreklu, o istorijatu Slovena". To je bio njegov doprinos ovoj velikoj akciji. 1532. ovaj njegov govor je objavljen na latinskom u Veneciji, a 1595. preveden na italijanski jezik. Splianin ga je preveo sredinom 20. veka na savremeni jezik. Pie o istoriji koja je vrlo korisna za ivotnu pouku, koliko za mlade toliko i za ljude zrelog doba. Cilj ovog dela je pre svega da svetu pokae slavnu prolost Slovena kako bi negirao i odbacio prezir Evrope, da podui omladinu da bi se ona formirala na dobrim primerima svojih predaka. Govor ima 3 dela: prvi je posveen Slovenima, drugi Dalmaciji a trei je opis Hvara. Piui prvi deo o Slovenima bio je najnepouzdaniji i najnetaniji, najvie promaaja je napravio; u drugom delu je ve pouzdaniji a trei deo je najtaniji - tu daje mali pregled svih hvarskih pisaca. U prvom delu dolazi do opisa slovenskog prostora - koji je doao do Greana koji su se nazivali raznim imenima. Tu navodi slovenske zemlje - Rusija, Moskovija, eka, Panonija, Hrvatska, Dalmacija, Raka, Srbija, Bugarska (koja se nekad zvala Makedonija). Jo uvek se nije znalo da Sloveni nisu autohtoni, uvedena je velika zabluda. Imao je potpuni uvid u ceo slovenski svet od Bugarske do Moskovije; o jedinstvu svih Slovena govori injenica da u svim ovim krajevima postoje vlastita imena sa reju -slav-: aslav, Radoslav Prema romanskim humanistima latinska re slavus rob govori i o osnovnoj odlici Slovena ratnika odvanost i hrabrost i daje niz primera krvavih borbi sa Turcima. IKO MENETI- POEZIJA (napuljska kola) - potie iz jedne od najuglednijih dubrovakih porodica, materijalno vrlo mone; prezime po enskoj liniji mu je bilo Vlahovi; vodio je raspusni mladiki ivot (provalio je u kuu suseda i noem ranio sluavku; vie puta osuivan zbog toga to se tukao i bio grub prema kmetovima; 1521. i 1527. bio je knez republike; njegova poezija je u celini sauvana u zborniku Nike Ranjine; senzualnost je vano obeleje njegove poezije; postoji celovit kanconijer od 512 pesama; osnovna tema je ljubav, pesme nemaju naslove; vidan je uticaj
13

narodne lirike, dosta dosetki; opisuje sve standardne faze ljubavi od ljubavi na prvi pogled do pesnikove rezignacije; na kraju se nalazi 1/10 pesama satirinog karaktera; esto pisao u strambotu ( 8 stihova); est akrostih- Marija,Kata, Mara, Petrunjelica, Pera- to je znak kliiranosti; poinje da velia i duhovne vrednosti to je jedan vid iskoraenja u odnosu na kanconijer dok na jezikom planu oigledni su elementi petrarkizma. Posveta- rima je parna;u akrostihu se nalazi ime KATA; trag folklora je u dosetki: igra rei gde je inkorporirano : Ko moe bolje, iroko mu polje; obraa se itaocima i moli ih da uzme samo dobro iz poezije a da loe odbaci. Moja ispovijes- govori o svom ivotu kao o kratkom snu Prvi pogled- cvee, zeleni list, drobna trava, udostojila ga je pogledom; prvi put ju je ugledao na prozoru- petrarkistiko; kosa poput zlata, dva pramena je pustila; pogleda ga i pobegne- poput jelena ( elementi narodne tradicije) Tvoja me kosa zamami Njena kosa Kako razbludno hodi- hoda kao jelen, kao zmija A zatoj da kamen srce je u meni // mogu li da plamen ne utim ljuveni? Moj ponos dok ti pjeva o njenom glasu Boe, ta osta tebi?- Vinji Bog na nebi, vladalac od zvizda,// to stvori sam sebi kad ovo nam izda? Da budem cvijetak koji bi ona ubrala! sa novom slobodom ukljuujui ambijent narodne lirike, opeva devojku koja bere cvee, za njega ne bi bilo vee radosti da moe da se pretvori u cvet koji ona stavlja u nedra; neki cvet stavlja u kosu, neki u nedra a neki sprema da da drugom.

14

Dobrota i ljepota- poinje da iri unutranji portret i prenosi ga pod uticajem antike; hvali dobrotu- nov kvalitet ujedinjen sa lepotom- kalokagatija ovjek je slab prema ljubavi- uticaj narodne lirike; dosetka je u funkciji da iznenadi itaoca; Nita nije tvre od oveka i nita nije slabije od oveka- ovek moe da bude slab i da se slomi kao to vetar slomi jesenji cvet; jedan njen pogled je moan toliko da njegov ivot poinje da kopni; Moja molitva prieljkuje smrt, jedino to eli je jedan dan u njenom drutvu- hiperbola Blaena ti i sva tvoja lepota prepev jednog soneta Franeska Petrarke; slavi dan, as, mesec, sat kada je video i kada je zbog nje patio, velia patnju svoju za njom i slatki bol koji osea; Ljuveno uivanje- opeva trenutak kome su se predali, senzualnost; poreenja i hiperbole; lepa je od Helene; u akrostihu IMUNDO; aluzija na narodno verovanje- izuzetna ljubavna mo zmaja; zavidi sebi zato to je njen; kae da je ustreljen ljubavnom kreposti; ne postoji ni jedan deo tela koji nije ljubio- za njega nema vee radosti; ona je rumeni cvet; ao mu je to odlazi jer je uskoro dan; ve prieljkuje njihov naredni susret; Oprotaj pesnikovo otrenjenje od ovozemaljske ljubavi; od ljubavi prema eni; uniznost; on je crv naspram presvete Bogorodice; Mudra rije- dosetka; pesnika igra sroena prema narodnoj poslovici : Nije bogat tko vele ima, nego tko malo udi ta moe novac- pesma o moi novca koji vlada svetom i upravlja moralom, javljaju se i elementi mizoginije : Ovo je prilika: starica za pinez //kad mlada lovika zanila k sebi jes: Zlo od Kotora poznat je antagonizam (netrpeljivost Dubrovana i Kotorana); postoji surevnjivost; Kotorani su prodavali voe i povre po pijacama; bili su takoe i gusari i pijuni, napadali Dubrovnik; smatrani su za prostiji svet te Dubrovanima smeta njihov
15

primitivizam i hedonizam; pesnik ih poredi sa kukoljem u itu biblijsko poreenje; oni se ne mogu vlastelom nazvati; postoji ironija (O, vrli, Kotore!) ; da bi ih izvrgao ruglu poredi ih sa crvom koji izjeda drvo, korov koji unitava vinograd; upozorava : od njih se uvajte otrovan je i zao njihov jezik. Odkli se ne vele za meso pikati,// oni se vlastele ne mogu nazvati - postoji pesma o tome kako su ene izvor svakog zla, zaklinje se da o enama ne eli nita dobro da govori; podsea, opominje da je Troja stradala zbog ene;

DORE DRI POEZIJA Poreklom iz graanske porodice; pisao petrarkistiku ljubavnu poeziju; pominje ga ordje Dragii da je uestvovao u drutvenim razgovorima na latinskom jeziku. Studirao je dravno i crkveno pravo u Italiji to je ostavilo traga u njegovoj poeziji. Pesme su mu sauvane u zborniku Nike Ranjine. U Dablinu otkriven rukopis njegovih pesama na osnovu ega se utvrdilo autorstvo 96 pesama bembist. Panju je posveivao formi i stilu i vie peva o svojim oseanjima nego o samoj devojci. .Oh, tuni sej pjesni s uzdahom sloeni u akrostihu se nalazi O, Dore; uvodna pesma u kanconijer; parafraza renesansne devoize Amor omnia vincit; Draa je od zlata lipa ner prolitje- lepa je od prolea, svetla kosa, oi sjajne kao zvezde, rumene usne, biserni smeh; elja i enja za njom; najlepe uresi meu svim vilami; po celi dan ezne za njenim licem jak jelin priedan kad eli vodice elim te po vas dan, moj dragi biseru opet opeva enju i elju za sjedinjenjem, na kraju je slino poreenje kao u prethodnoj pesmi (sa ednim jelenom) Ranjenom srcu traim lijeka- postie se ritminost ponavljanjem distiha Grem si, grem, gdidodir misal mi pozae//jeda se gdi ki mir mom srcu obnae, elegino oseanje,
16

oseanje sete zbog neuzvraene ljubavi; javlja se motiv lekovitih trava- motiv je iz narodnog folklora; variranje motiva: razdvajanje mladia sa srcem; postoji i dosta hiperbola kao i poreenja sa zbivanjima u prirodi; u akrostihu ime Doreta; gorku smrt mu je dao pogled vile; strela ga je pogodila toliko da njegovo srce samo eli sopstvenu smrt; Sve se sad izmijenilo.. svaka strofa poinje apostrofiranjem vremena ( elementi ikavizma- vrime- pod uticajem severne Dalmacije); uspostvlja se elegino oseanje; prolost je vreme sree, radosti, zadovoljstva; postoji i pesimistiki ivotni stav : bolje bi bilo da bude nem, slep i gluv dok ne proe vreme nesree; postoji duboka rezignacija pesnika; prvi kontraste svetlost- mrak; kraj leta- prolaznost; kada govori o prolom vremenu veselom, sunanom, gizdavom provlai se i oseaj izneverenosti; Kad bih najvolio umrijeti? prvi stihovi imaju funkciju da iznenade Svakomu na saj svit ni bolje umriti//ner kad bude u cvit najlipe mladosti; naggovetava se neto neobino tj. pevanje o tamnoj smrti- tama je tipino mesto u petrarkistikoj poeziji; pesnik kae da ne eli da umre iz dva razloga: draga bi zaalila (1) i moli boga za pomo, kada bi osetio ljubav koja je vredna svega (2) mogao bi da umre. Svoju dragu naziva vilom; na kraju parafraza prvih stihova : Ar bi mi sad u cvit najbolje umriti//kad bi mi je na saj svit najlipe iviti DORE DRI Poslanica Sladoju Parafraza narodnih poslovica i izreka- pesnik provodi besane i tamne noi;postoji tipian opis drage ali i poigravanje sa petrarkistikim motivima; vrednost pesme je u neposrednosti; pesnik poziva prijatelja da mu smenom besedom da lek jer ako to ne uini umree; on time govori i o poetici ona nosi smeh izvidni, radost, uivanje, razonodu, zabavu; postoji opis Stona- malo mesto na periferiji Dubrovake Republike : uske ulice, loa klima, zaguljivo je, ima komaraca; petrarkistiki motiv : cvet koji vene pod udarom severca; novina je takoe u tome to se pesnik zaljubio u seljanku za iju lepotu kae da je lepa od vile- visoku i tanku, rumenu i bilu, uzcafti
17

njom polje jak cvitjem od raja;pesnik se koristi hiperbolom kako bi doarao svoje stanje : on je nezdrav i bolan, i ko god je vidi izgubi svest i pamet ; ovo je zapravo forma poslanice ali je po drugim elementima ljubavna pesma; ima aljiv ton- pesma u pesmi; na kraju kae da e prokleti prijatelja ako mu ne uini to to trai od njega: Ne in se jo kleti, er bolan to kune,// Vinji ga osveti, kletve se ispune. DORE DRI RADMIO I LJUBMIR Ekloga (moe biti jo rustikalna, ribarska, pastirska) ambijent je pastoralni uglavnom su akteri satiri, pastiri i vile; Radmio pita Ljubmira zbog ega je napustio kraj iz koga dolazi; na osnovu poverenja on sme da mu postavlja pitanja ovakvog tipa; Radmio sluti da se Ljubmir zaljubio; Ljubmir opisuje nain na koji se zaljubio- vila koja je pobegla; to se tie strategije pripovedanja odlikuje se realistinou- ima mnogo detalja- eli da postigne efekat ubedljivosti- sam, gladna stoka, opis stoke; opis vile: petrarkistiki: belo-crveno; takoe petrarkistiki opis ljubavi; Radmio pokuava da ga odvrati, da ga savetima i argumentima ubedi da grei- ima funkciju rezonera; zaplelo se pile u kuine, opisuje mu posledice;* postoje i opisi prirode, sela, ivotinja, pastira koji pevaju i igraju- idila u prirodi; Ljubmir odgovara da ga samo Bog moe vratiti, da je ljubav prema vili vena a da je sve ostalo prolazno-on proleu suprotstavlja zimu, ostaje pri svojoj odluci; Radmio je tuan zbog ovoga; radmio se vraa jer ako izgubi od stada mati e ga kazniti- jo jedan realistini momenat; Ljubmir mu ostavlja imovinu i daje mu instrukcije ta da radineka vrsta testamenta; on zavetava svoje imanje, pominje imena stoke- to govori o tome koliko im je privren; socijalni momenat ove ekloge donosi na scenu svetovni karakter; sadraj : smenjivanje pastoralnog , idealnog i realnog. DINKO RANJINA- POEZIJA O, vi svi ljuveni ki ove sliate- kliirano obraanje itaocima i upuivanje u sadraj kanconijera; pesnik je odmah dao ekspilicitnu poruku da svako ko ljubi, uzalud u mukama dni gubi , duhovito je opomenuo da je najvea kletva za neprijatelja

18

da ljubav na njega nastupi. Postoje sline slike kao u uvodnim pesmama Dria i Menetia. Latinka, lijepa vil, s velikom ljubavi- od poetka kanconijera iz pesme u pesmu formira se petrarkistika ljubavna istorija, pesnika je zanela lepa Livija; njen portret je kliiran : bistre oi, svetlija od sunca u asu kad se raa, zlatna kosa, belo grlo; njena lepota je odraz boanske lepote, spoj plemenitosti i andjeoskog, rajskog uresa- platonistiki doivljaj idealne lepote; utvrdjene slike+dvostruko rimovani dvanaesterac+ efektna poentatradicija dubrovakih petrarkista; razdvajaju ga maniristike pojedinosti i artificijelnost u izrazu; pesnik se na dalje u kanconijeru odvaja temama od klasine ljubavne prieljubavne pesme je pisao u ciklusima : postoje pesme o eni, o ljubavi uopte; lascivnost i sloboda u opevanju ljubavnog dogaaja, postoje dosetke, poseban odnos prema narodnoj poeziji i formi- bio je strambotista Od kosi dva prama, koraljne dvi usti- odnos pesnika i drage tokom itavog kanconijera ostao je isti> ona je bila nemilostiva, on je prieljkivao smrt kao izbavljenje od muka; opominje druge da se uvaju ljubavi kako bi izbegli bol;* misao o svemoi ljubaviiz tog oseanja proistiu sve pesme; O usti, i kosi, o slatki pogled- nagovetava njen poretret; poseban stav je imala ena-ona uzmie kada treba da mu prui ljubav a pre toga mu nagovetava ljubav; Strila- karmina figurata; raspored stihova u obliku strele; Odilenije- pesnik spominje rastanak zaljubljenih na vie mesta; od opteg oseanja prelazi na lini ton; dragina tuga; kada nema njega nema ni radosti> ona njega eka da joj donese radost i spokojstvo; *Novina u kanconijeru jesu elementi mizoginstva; opeva enu kojaje svojevoljna,obuzeta prevarom, neverna,ohola, raspusna i pohlepna; ene su razbludne i pune neprikladnih ljubavi;svemu tome daje prekoran ton; prvi deo kanconijera- prvih 40 pesama u duhu

19

tradicionalnog petrarkistikog oseanja ljubavi zavrava parafrazom Katulove pesme o zbrajanju poljubaca; .U veselje radosti ljuvene- sa slobodom zamilja dragu pored sebe; edni dekor- slika se iri aluzijama> kada je pored nje no mu je svetlija od prebelog dana; aluzije vode do kulminacije> draga ga je u zagrljaju opominjala da cvet mladosti brzo vene; Pjesan od kola- forme pesma: pseudosoneti; ima i trostruko rimovanih tercina, katrena, sestina; polimetrija(2,4,6,8,12 slogova razliito slaganih); jezik narodne frazeologije i delovi kolokvijalnog govora; prilagodjene narodne poslovice i izreke; poigravanje devojke sa mladiem i proveravanje hoe li joj biti dragi ili pobratim> dodir sa usmenom lirikom; Vrh sree- refleksivna lirika; srea kao filozofska kategorija; neposredno oseanje sree: Prijatelju jednomu koga zlo ene rasipahu- razvijena hiperbola doarava ensku gramzivost; kae za svog prijatelja da je po dobroti ravan Josifu, po mudrosti Solomonu, po lepoti Apolonu,po snazi Samsonu nee uspeti da se priblii zmijem hudijem enami Jednome ki pjesni ikove i Dorine osvojae- suprotno petrarkistikom pevanju o ljubavi on preradjuje legende, basne, mitoloke prie; ovde obradjuje Ezopovu basnu o vrani koja se kiti tudjim perjem; *dvostruki oslonac u narodnoj lirici: 1. u reniku, frazama i slikovitosti; 2.u sieima; *priroda je esto dekor ljubavnom dogadjaju, patnji, uivanju... *udaljavanje od Petrarke- dosetkama, iznenadjujuim obrtima lienih poetinosti; dosetke su se esto krile u poenti pesme, u stilizovanim narodnim poslovicama; iznenadjujue asocijacije i kontrasti;(iznenadjenje i dosetka- raduje se rastanku jer su njene suze znak ljubavi) * na kraju zbirke religiozno- refleksivne pesme> obraanje Bogu ee je bilo jadanje zbog neuspele ljubavi nego predavanje drugoj, uzvienoj ljubavi; Jednomu ki nito ne uini a tudje sve huli- polemie pitanje poetike; posredno se obraa nepoznatom savremeniku koji nije
20

cenio njegove pesme i iznosi svoje poglede na poeziju; zalagao se za miljenje da nova oseanja trae nove rei- revolucija u poetici!; oigledno je da su kritike bile uvredljive i otre; Gospodinu potovanomu Niku Naljekoviu- autobiografski stihovi; obraa mu se prisno (Niko moj, Niko moj estiti); govori o stanju u Dubrovniku, o nepravednim optubama upravljenim novom mladom narataju; posredno govori i o sebi objanjavajui svoje neuspehe; rezignirano peva da mu vie nisu mile rodne njive i trai savet od Naljekovia. Nadgrobje Dore Dria- odavanje priznanja najznaajnijim predstavnicima prve generacije dubrovakih petrarkista;o Menetiu je pevao kao o razumnom i estitom, opte priznatom i besmrtnom pesniku ljubavne poezije;o Dori- niko nije pevao ljubavne pesme sladjim jezikom a pisao ih spravno i histro *istraivaki odnos prema narodnoj tradiciji;drugi vaan izvor gradje> stvaralatvo dubrovakih pesnika, savremena italijanska lirika, strambotisti i Petrarkine pesme; takodje postoji uticaj antike knjievnosti; njegova filozofija bila je humanistika i hedonistika; pesme su po kompoziciji raznovrsne; MARKO MARULI JUDITA (1450-1524) roen i kolovao se u Splitu i u Padovi, bavio se mnogim oblastima; sakupljao je stare natpise iz Rima i Solina - uz te natpise davao je svoje komentare, najee o prolaznosti ivota. Deo njegovog pesnitva je na latinskom, sauvana je i njegova poezija na narodnom jeziku uglavnom religioznog karaktera kao i Davidijada i Judita (objavljena 1521. a napisana 1501.) Judita je njegovo najpoznatije delo, napisao ga je kao 50ogodinjak u zrelom ivotnom i stvaralakom dobu. Sklonost ka biblijskim temama pokazuje slinost sa humanistima toga doba. On se u invokaciji, na poetku speva, distancira od mitologije da bi se kasnije sluio stilskim sredstvima i simbolima iz antike kako zahtevaju anrovske konvencije tzv. Vergilijevske epike. Delo je pisano u dvanaestercu. U posveti napominje da je namenjeno onima koji ne znaju da itaju latinski i italijanski. Maruli se divi Juditi to oslobodi puk izraelski od velike pogibli a time prieljkuje i podstie svoj narod na otpor i pobedu nad Turcima. Zamisao neporone Judite
21

da svojim arima zaludi protivnikog vojskovou i da ga ubije je u centru dela. Juditino pomno telesno ureivanje raunato na rasplamsavanje Olofernove strasti, opis njene lepote po kojoj je bila nalik gospi iz profanog kanconijera. Maruli je potovao tok, likove i fabulu biblijske prie ali je ovaj starozavetni tekst rasporedio u est pevanja i ukupno 2126 stihova. Spev poinje Nabukodonozorom i njegovim osvajakim prodorom. S malo rei nagovetava se ono to je bitno i ostvaruje se napetost dogaaja kada on kae da je Olofern skupio vojsku i pribliio se izraelskoj zemlji gde zavlada strah. Uvodi zatim u priu Akiora, koji mu je savetovao da nee pobediti idove ako ne budu greni svom Bogu. Akiora Olofern vezuje i predaje Betuljanima. Ozija, gradonaelnik, odlae predaju za 5 dana uzdajui se u boju pomo. Tada na scenu stupa Judita prekoravajui ih to Bogu odreuju rok. Onda dolazi do preokreta, Judita na prevaru sa svojim slugom Abrom odlazi Olofernu i ubija ga. Akior prelazi u izraelsku veru, u Jerusalim stie veliki svetenik Elijakim, nastaje veselje, svi zahvaljuju Bogu i na kraju je opis Juditine smrti i oplakivanja puka. Simetrinost u rasporedu grae: u prva 3 pevanja glavnu ulogu imaju Asirci, njihov vladar i njegov vojvoda. Plastini, deskriptivni stil; naspram njih stoje 3 pevanja u kojima Judita igra glavnu ulogu. 4. pevanje je uvod u tu dramu. Od antikih pesnika Maruli je preuzeo podelu epa na pevanje i invokaciju, sintaksikostilska sredstva poput amplifikacije, kataloga, proirivanje i dodavanje uslovljeno epskim potrebama i lirskim nadahnuem; nema opisa grada Egbatane, pesnik ga in medias res uvodi u radnju, znatno produbljuje sliku vojske u pokretu kako bi se postigla herojska, bojna tenzija. Maruli optim mestima iz antike daje svoj peat. Judita zbog naglaene etike svrhe i hrihanske intencije u svojoj epskoj putanji sadri i niz religioznih, moralnih, molitvenih, didaktikih elemenata. U posveti pisac iskazuje zahvalnost zainjavcima, splitsku omladinu poziva na rad i molitvu. Judita je sveta, potena, plemenita udovica i ona figurira kao ideal pobonosti I junatva. ena iz Betulije istovremeno je i uzviena zavodnica jer je ubila protivnika omamivi ga prethodno svojom lepotom; njena fizika pojavnost presudna je za klju radnje. Juditina lepota se artikulie kao ideal enske lepote, kao refleks vene lepote te je time i zanosnija -slinost s petrarkistikom poezijom- ali se njena lepota stavlja u prvi plan i namee samo u funkciji smaknua Oloferna, svuda ostalo ona je olienje religioznih i visoko moralnih osobina. Judita kao posrednik izmeu Boga i ljudi, u 3. pevanju stupa na
22

scenu, saznajemo kako joj je mu Mana umro od sunanice za vreme etve i ta joj je ostavio; ona je ena od krvi i mesa; njene moralne osobine se ne odvajaju od njene lepote; Juditina toaleta opisana do tanina: od frizure do izmica sa svim ukrasima i biserima, namirisana, oeljana, nakiena, sprema se da ide kod Oloferna i izvri delo; tu je i onomatopeja utanja svile. Nalazimo i katalog ena s kojima je poredi pisac (Helena, Dafne, Tamara - Davidova erka), ona je sveta udovica pred straarima na putu u asirski tabor gradacijsko delovanje Juditine lepote; kada ulazi u ator, Olofernu se dua uznemiri i spopade ga udnja da bude sa njom - slikovitost, psiholoko graenje likova. Posveta - pie svetovnom licu, svom kumu i preporuuje mu da proita delo, govori o svojoj poetici i poredi se sa kuvarom koji zaini svoje jelo da bi bilo ukusnije i sa decom koja prave darove roditeljima za Novu godinu kako bi dobila vei dar za uzvrat; kae da se trudio da ukrasi i ulepa staru priu na nov nain s jedne strane ugledajui se na antiku tradiciju a s druge strane koristei se gledanjem zainjavaca (22. april 1501.) Hrianska renesansa - naglaen religiozni karakter, uzima se poznata tema i obrauje se na nov nain uz neizostavni didaktini karakter. MAVRO VETRANOVI- kaluerski period + lirika Aurea aetas- zlatno doba- kao kraljevstvo, neponovljivo; bronzano doba- umereno blagostanje; gvozdeno- ratovi, sebini interesi; doterivanje ena, opsednutost materijalnim, pijanstvo, isprazan ivot, ivot bez cilja, rasipnitvo> ogreenja;postoji direktno obraanje Bogu (Boe premili) ; upotreba hiperbole,kontrasta i paralelizama; Lepota prirode- zelenilo, reke, potoci : ovome sada sumornom i sivom vremenu gde se ni svrake ne bi legle; u zlatnom dobu se nije znalo ni za ralo ni za motike a gvozdeno doba je sve to donelo jo i znoj i muenje ljudi; vuk nije klao ovce, lav nije bio gospodar; U gvozdenom dobu- Mars- bog rata, donosi krv; Vulkan- iskovao ma;Cerera- nauila orae da oruu, da se slade lozom- piem; u zlatnom dobu se nije znalo za vreteno i tkanje pa se nije moglo oblaiti kao sada. Spomijje i smokvin list i Evino sagreenje (drvo spoznanja); plakanje, jadikovanje na kraju pesme, spominje kugu; eli da se sjedini sve kao to je nekada bilo i da biseri i zlato ne znae nita;
23

Pjesanca u pomo poetam- klasino mesto iz Horacijeve poetike; Lonari prave od gline i stavljaju rupice gde poele kao i vajari; slikari tede boje; pesnici zovu muzu u pomo za nadahnue; 7 muza na Olimpu zatitnice pesnika; i pesnike i sve umetnike stavlja na isto mesto; Pjesanca Marinu Driu u pomo- istorijska podloga pesme; vid poslanice; mnogobrojne aluzije na Tirenu; Radat pogodjen Kupidonovom strelom; moli Dubrovane da ne okrivljuju Dria zbog starca- mislei na sebe; Dri ne moe da nastavi sa stvaranjem a on sam ne moe mirno da spava; Helinska muza ga nadahnjuje (brdo Helion gde ona ivi sa Apolonom); satiri- konjske ui, poluljudi- polubogovi- plae nimfe, simbol pohote, zapliu radnju; Marin je ovenan lovorom- kao i Petrarka; lepota Tirene- greh je tako priati o Driu jer je on odlian dramski pisac; Galiun- o mornarici kao ponosu Dubrovnika; i slavi odanost republici i hrabrost mornara; Pjesanca turku- poinje opisom praskozorja; ima dosta personifikacije; apostrofa cvrku- poziva ga da i on peva pesmu Bogorodici, svi kliu, samo on ne;opisi prirode; slavi Bogorodicu himnom utravici, u zelenoj- osmerac, uticaj narodne lirike; molitva Bogorodici na kraju- ona je kruna svih ena; Remeta-512 osmeraca; opeva boravak na ostrvu Sv. Andrija; povukao se da se posveti molitvama; istovremeno opeva stvarnost koja ga onemoguava da se posveti molitvama; data je svakodnevnica boravka na ostrvu; duboki nesklad oveka u smislu trpljenja i prilagodjavanja ivota> on se nije gubio u hrianskim i moralnim naelima;na kraju pesme prihvata svetovni ivot; obraa se Bogu; sve je crno, ne moe da spava; gusenice, pusto, komarci, gavran se ak nastanio tamo gde on ivi; pao niz stenu, smrskao rebro, okrvavio koleno> moli se Bogu da ga izbavi i da mu koleno ne zagnoji; autokarikatura; ova pesma ja autobiografskog karaktera; Remeta II- o drugoj stvarnosti, ali nova tema;napisao je po Dolasku u Dubrovnik; kae da je doao u Dubrovnik da bi pokazao kako treba iveti da bi se naao put iz tatine;dahe obrazoenje zato se oprostio
24

od isposnikog ivota; kae da je lakomost- izvor zla; opta refleksija o smrti kao kazni i kao izbavljenju; drutveni poroci: oholost, rasipnitvo, emu biseri, emu bele rukavice; realno slika ivot svoga grada; lik renesansne ene: lakoma bogataica; trgovci gramtivi, oholi; pohlepne sudije; opomena- nita se pod zemljom ne nosi; veliki uticaj antike i srednjeg veka;krvave noktima lice, suze ne mogu da povrate mrtve; goli, nagi opet umiremo;u prahu su gole kosti; realistini prizori smrti;

MASKERATE U 16. veka su se razmileli Cigani po jednim delovima Italije i javljaju se ciganke- gatare. Ciganka koja vraa je postala izdvojena scena na maskeratama- samo to je to bio mukarac. Sree se izvode nou, na ulicama i one su slobodne , uvredljive i zbog toga su bile zabranjivane. Istovremenu su se negovale i salonske maskerate izvoene za onaj deo porodice koji ne naputa kuu (ene i naroito mlade devojke). Od poetka 16. veka su poele da se izvode maskerate u porodicama. Uvek je tu mladi preobuzen u Ciganku sa detetom u naruju i predvia sudbinu bogatih dama. Verovatno je taj mladi bio iz ueg susedstva. Andrija ubranovi Jeupka posveena plemenitomu gospodinu Tomu Budislavu. Izdava je bio takoe Dubrovanin. Jeupka je zbirka maskerata, pokladnih pesama Toma Nasti Budislavi je bio lekar, sin lokalnog berberina, iz mladosti he nosio naklonost prema medicini (berberi su imali pravo da se bave sporedno medicinom- hirurgijom) . Zavrio je studije u Bolonji, lei sarajevskog pau a zatim i sultana. Sultan mu je dao jednu keevinu u Popovu polju (pravoslavni kraj), zatim odlazi u Poljsku. Po svaku cenu hteo je da postane plemi, to je u Dubrovniku u 16. veku bilo nemogue; zato odlazi u Poljsku, tamo postaje poznat, objavljuje knjige; za to vreme se u Krakovu pojavilo nekoliko knjiga potpisane T. N. Budislavi Plemi. Dobio je titulu poljskog plemia ali ga u Dubrovniku tako ne tretiraju. Sve vezano za njega je pod sumnjom. Andrija ubranovi nije nigde zabeleen, postoji samo Andrija
25

Zlatari (ima ga u Ranjininom zborniku); prezime ubranovi je postojalo u okolini Dubrovnika i to neka porodica zidara. Moe se pretpostaviti da je sve to izmiljotina Tome Natalia Budislavia. Sve je poelo da se komlikuje kada se pojavila jo jedna Jeupka i to Mike Pelegrinovia. On pie poetkom 15. veka, pokazalo se da je 1525. Vinko Pribojevi, njegov savremenik, zabeleio Plelgrinovia kao pesnika. 1528. P. Hektrorovi posveuje Plelgrinoviu prepev--sve su to dokazi da je Plelgrinovi stvarao u prvoj polovini 16. veka. Ovim pitanjem se bavio Antun Koledi. Dakle, Mika Pelegrinovi je autor Jeupke, a Budislavi je plagijator. Jeupka je zbornik pokladnih pesama koji je postajao ve 1528/9. godine, taj kanconijer pokladnih pesama je bio mnogo puta prepisivan. Postoji uvodna pesma i jo osamnaest koje se zovu Sriama. Velika novina je bio osmeraki stih. Svaka od Sria ima deset katrena, jedino uvodna ima 20 katrena. To je bilo zamiljeno tako da prerueni mladi ide od jedne do druge dame i ita im sudbinu ili ih savetuje. Poto prie i izgovori Sreu dobija dar. Uzdar je najlepi deo pesme jer sadri poentu Sree. Pretpostavlja se da je cela Jeupka imala 20 pesama a da su dve izgubljene. Cigani nemajumira jer su prognani zbog skidanja eksera sa krsta Hristovog Cigankina sudbina je trebalo da gane dame da bi dobila vee uzdarje. Na kraju sledi lapidarni sentenciozni udar. Prva pesma (Srea) Ciganka se obraa nerotkinji, sugerie joj da e uskoro doekati veliku sreu. Prorie da e roditi dve muke glave, u finim retorskim obrtima se nastavlja predvianje. Savet je poziv na ljubav da bi se sve to dogodilo neophodno je uivati u ljubavi. Zatim, slede pesme za razne situacije, mnoge su ljubavne izreke i saveti za zdravlje. U savetima vidimo dvosmislenost ( aludira se na uobraenog bolesnika) i to doprinosi vedrini. Sedma Srea se odnosi na enu koju mu vara. Najvei deo je opis tipino nemoralnog mua dvolian je, jedno govori a drugo misli i neveran je. Gradacijski se niu poroci. Vara je sa svakom koju primeti, jo i krade njene haljine i deli ih bludnicama koje su mnogo loije od nje. Kulminacija je kada se vrati kod sopstvene ene u krevet i okrene joj lea. Savet poto se mladost ne vraa, luda je devojka koja ne vraa sa kamatom. U 14. Srei se obraa gospoi koja je prola kroz velike tuge. Oigledno mladi poznaje njenu biografiju- savetuje je da se treba uvek boljem nadati a drugi savet je da slobodno uiva u ljubavi sa drugima. Najpopularnija je 17. Srea jer je najblia narodnim vraanjima. Jeupka slikovito prikazuje karnevalsku atmosferu. Stih je tean, lak, tragova folklorne mudrosti ima dosta kao i tragova
26

magijskih verovanja. Podraava raspoloenje renesansnog drutva. Namenjene su enama- kako bi saznale kako da budu srene. U ljubavno-lirskim trenucima nisu naruene trubadurskim stilom, ve su istog narodnog duha. Jeupka Anrije ubranovia- zbornik iz 1599. napisao je Andrija ubranovi ali je mogue da iza toga stoji pseudonim Toma N. Budislavi. Kada se ustanovilo da postoje dva zbornika uoilo se da se pesme podudaraju, i da su 1.,2.3. i 5. takodje identine sa pesmama iz Pelegrinovievog zbornika, jedino su 4. i 6. ostale neotkrivene, nisu nadjene identine kod Pelegrinovia. U pesmi estoj gospodji od 360 stihova prvih 40 odgovaralo je Pelegrinovievim. - ciganka se obraa gospodji kojoj prorie lepu budunost, kae joj da ima sve samo ne voli onog ko nju ljubi i daje joj fini poziv na ljubav u vidu saveta (tu se zavrava 40 stih). Zatim ciganka nastavlja da peva u treem licu; pojavljuje se blaga karikatura u preternom izraavanju ljubavne patnje (gradacijski se stvara karikatura); humor je to renesansni raspusni mladi yanemi kad je sreten; Ciganka se preporuuje jer nema nikoga na svetu to je toliko voli; preko 300 stihova ovakvog udvaranja prerastaju u prvu parodiju dubrovake petrarkistike lirike. Medjutim u novije vreme se pokazalo da nije parodija dubrovake lirike nego pesma Dinka Ranjine iz zbirke Pjesni razlike. MARIN DRI Novela od StancaFarsa: uena komedije (eruditna) drama po uzoru na antike pisce 2(Plaut) ; Tirena- uena drama prolog + 5 inova; tri jedinstva vreme+ mesto+ radnja; junaci: tvrdice, krti starac, rasipni sinovijure ene, sluga intrigant (Pomet) i sluga parazit, izjelice- Bokilo; Prva scena-susret mladia Miha , Vlaha i Diva- slika DubrovnikaDruga scena- dijalog Diva i Stanca- upoznavanje- Divova pria o podmlaivanju- elje Stanca da bude podmlaen; Divo odlazi i vraa se; Trea scena- vila i ala sa Stancem; Miho i Vlaho- hvalisavi, istiu svoju sujetu; nisu se prepoznali, hteli da se pobiju, izvadili maeve; slika prostitutke je realistina -u funkciji karakterizacije ; skapaju pakt nad zajednikim neprijateljimaoevi ih ograniavaju , podsmevaju ih,; spominju Stanca smean je; (ljulja= pospan je); ulazak Diva nas vraa na poetak- hoe da se sukobe jer ne znaju ko je; nazivaju ga starima radatom (ima glumako iskustvo); potovanje prema Divu> voa;
27

Didaskalije- opisae kostim i kae im kako da se obuku; Divo i Stanac- nema novih informacija, sve znamo o Stancu; stil Stanevog govora- narodni (pisac se ponavlja- iznoenje karaktera Stanac se predstavlja) Dvostruko rimovani dvanaesterac; spor, opkoraenje u stihu; Arhaian stil- deminutivi- obrti iz narodne knjievnosti; Divovo predstavljanje- nema opkoraenja, svaki polustih je zavrena reenica; stilska razlika u govoru; predstavlja se kao trgovac, trguje govedima iz Hercegovine; zemljak je Stanev, ne ide po moru, ve po suvom; ne pozajmljuje novac i ne pita nikoga za savet- sve ono to Drubovani ne rade; tako ostavlja jak utisak na Stanca; pria o podmlaivanju ; Divo je komponuje, prvo iznosi realno pa tek onda govori uda; ritam se menja, gubi se otrina, reenica postaje narativna, razvuena; Paralelizmi, motivi iz bajke, potencira diskurs ljudi koji vode dijalog; vile su kurtizane- Dubrovani to znaju- smeju se; Stanac veruje da su to vile; pozorite u pozoritu; Divo pravi scenu za svoje drugare; Podmlaivanje- opala brada, oljutena koa ( nalik na sifilis koji tada vlada); smeh publike na zadivljenost Stanca; dvostruki tok priehumor publika na sceni (Vlaho i Miho), Divo izvodi scenu; Pauza nakon Divove prie, Stanac eli da se podmladi jer ima mladu enu,- seksualna motivisanost- dinamian dijalog Stanca i Diva; Scena sa maskama: izazivaju ga alama da ga pretvore u pticu, magarca, buvu,- folklorna scena sa parodijskim elementima, Sutina prie seljak u gradu- protivnici su dubrovaki mladii; Dijalog Stanca i Diva u centru; kako bi ga ubedio- motivacija je realistina i psiholoka; Dvostruko kodirana pria o podmlaivanju- Stanac doslovno (1.) a Divo za publiku- ironino; antagonizam je izvor komike. Tirena Pastoralna drma; pastirska (bukolika) knjievnost govori o ivotu pastira i pastirica u idealizovanom pejzau gde je pastirski ivot prikazan na konvencionalan nain. Opozicija grad- selo, gde je samo selo idealizovano- prikazivanje jednostavnog, srenog ivota lienog svih loih strana urbanog ivota. Tvorac pastirske knjievnosti je Teokrit. Njegove pastirske pesme imaju za temu idilian ivot. Longo (Sofista iz Dvigne) prvi znaajnije pastirsko delo Dafnis i Hloe;
28

Vergilije je kanonizovao pastirsku knjievnost u evropskim okvirima; idilian ivot iz antike knjievnosti preneo u evropsku knjievnost; bukolike- zbirka 10 ekloga. Ekloga je postao naziv za pastirsku pesmu u dijalogu. U humanizmu ekloge piu Dante i Petrarka. U 15. veku poinje da se razvija pastoralna drama. Smatra se da je prva svetovna drama bila izvedena na italijanskom tlu i to je bila Orfeo. U nju su poeli da prodiru pastirski elementi. U dubrovakoj knjievnosti se rano javljaju pastirske ekloge; piu ih Dri Radmio i Ljubmir, vetranovi, Naljekovi, Marin Dri. Delu prethodi posveta u kojoj autor kae da je na molbu prijatelja koji su prisustvovali izvodjenju Tirne odluio da komediju ponovo na svetlost da. Razlog tome je to je delo do sada bilo u rukama raznih prepisivaa i polako se krnjila da joj se nije znao ni poetak ni kraj. Posvetio je delo plemiu Maru Makuli Puciu i kae da bi bez pomoi njegovog ugleda, dobrote i razuma komedija ostala kao lepa devojka bez dobrih haljina. Njegov dobar ugled je garancija da e delo biti zatieno od zlih jezika. Dva prologa, drugi je napisan 1551.; u prvom prologu uestvuju 2 seljaka- Vueta i Obrad; Obrad je Dubrovanin; Vueta je seljak koji dolazi da proda maslo; Vueta govori sve najlepe o Dubrovniku (istie vrednosti Dubrovnika i Dubrovana- odela sijaju, mir uvek vlada gde je mir tu je i Bog, platonistiko shvatanje lepote- radost gradjana izaziva lepotu; istona gospoda- Turci, temelj spoljne politike- mir ,stabilnost, bezbednost; 7 zastava- politika prilagodjavanja politici drugih zemalja) , malo je pravih pesnika kao D. Dri, Meneti, Vetranovi; Vetranovia navodi kao odlinog pesnika ljubavne poezije; u posveti pisac kae da izdaje ovu knjigu sada jer e vremenom da se pokvari- ostae bez nosa i ruku- aluzija na rimsku statuu; za drugo izvodjenje napisao je drugi prolog- Obrad i nova linost- Pribac- sa strane; svadba u porodici Sorkoevi. Razgovor o samom Driu. Fabula ove pastorale je tipina za sve ekloge; predmet je ljubav, u sreditu je Tirena- brodarica, nimfa (ona nije kao ostale vile- ivi u izvoru, bavi se lovom i slavi prirodu, njen govor su petrarkistike jadikovke (kao i Ljubmir); javlja se i element narodne lirike u tubalici nad mrtvim Ljubmirom);u nju je zaljubljen pastir Ljubmir. Seljak- ovar Miljenko je ugledao i zaljubio se u nju i skoio u izvor. Dolazi da ga otrezni roak, stariji seljak Radat (on ima funkciju rezonera, svaka njegova replika sadri deo koji ima opte znaenje). Kupidon besan to neko govori protiv njega i ljubavi gadja i pogadja
29

Radata. Njegova ena je videla da gha dugo nema i alje sina da ga vrati ali Kupidon i njega pogadja. Osnovno znaenje dela je : AMOR OMNIA VINCIT. Ubogi pastiri i Miljenkova majka- Stojan(rezoner na praktinom planu) kao i Radat brinu o Miljenku; Stojna kae da ako se oeni nee biti dobro i kritikuje neveste.ovo e postati topos u knjievnosti. Tema je svevremena. Sam Radat nastoji da ublai kritiku- ni stariji nisu za pohvalu. Ideja ljubavi na selu donekle obina kao i u Radmio i Ljubmir ali i kritika petrarkistike poezije. U delu ima humora- to je novina; tako da je ova pastorala razvijenija od ostalih. Ljubav se izraava na dva naina uzmoni pastiri (Ljubmir)- kao petrarkistiki pisci i ubozi pastiri- Radat- smeh izazivaju- posmevaju se petrarkizmu a koriste njegov renik. Miljenko je nosilac komike, paralelizmi i antiteze prema Radatovom liku; meanje govora iz narodne knjievnosti i petrarkizma. Vile- nesvesno zavode- nastavljaice boginja lova; Tirena je usamljena, udi za drutvom, grubo odbija uboge pastire, ljubav ima socijalne konotacije; jedini primer tople, neerotske ljubavi je sa malim Dragiem- elementi folklorne tradicije u motivu zlatne jabuke koju mu daje; Dundo Maroje - nastao je 1550. godine, a izveden poslednjih karnevalskih dana februara 1551. u Sali Velikog vea. Komediju je igrala grupa dubrovakih amatera koja je nosila naziv Pomet- druina - eruditna komedija koja se u ono vreme negovala sa ciljem da gledaoce u isto vreme zabavi i poi; prikazao im je savremene njima poznate dogadjaje i linosti njima poznate it jedne njegove ranije komedije; raznolikost likova; Dundu Maroju prethodila je izgubljena komedija Pomet i on predstavlja neku vrstu njenog nastavka; - komedija ima dva prologa. Prvi izgovara Negromant Dug nos, maska koja se esto javljala na renesansnoj pozornici a u drugom se kratko izlae sadraj komedije; Izvori- smatra se originalnim delom; sadraj je uzet iz dubrovakog ivota; u literaturi se pominju mogue slinosti sa Plautovom Bakhidom; dovodi se u vezu i sa sedmom komedijom Nikole Naljekovia;
30

Dva prologa- sadrani Drievi knjievni i filozofski stavovi; deo njegove poetike i obraun sa saradnicima; I prolog- Negromant Dug nos- kljuni Drievi stavovi o drutvu, polemike sa savremenicima; alegorijom predstavlja vidjenje savremenog sveta; vizija zlatnog doba u kome su ljudi, po mitolokoj prii, do saturnove smrti iveli u miru i obilju ne znajui za razlike medju sobom ni za zlo koje donose zlato i zloba. Vreme od prethodnog boravka u Dubrovniku Negromant Dugi nos proveo je na putovanju po arobnim Indijama, Velikim, Malim, Starim i Novim; u ambijentu venog prolea vlada idealan sklad medju ljudima zlatnog doba- vizija o dalekom predelu pod uticajem je putopisa o egzotinim krajevima, narodne poezije i fantastinih pria kao i ovekove elje za dosezanjem dalekih tajnovitih svetova; meanjem ljudi nahvao- nosilaca zla i rugobe- sa enama nazbilj uinilo je da se namnoe pa je to prokleto seme proterano od ljudi nazbilj i oni su dospeli u ovo nae doba, gde se nastavlja borba; vizija zlatnog doba i idealne drave, mogue da je inspirisana Utopijom Tomasa Mana; ljudi nazbilj- blazi,tihi, mudri, razumni koji su odgovarali renesansnom idealnom oveku ljudi nahvao-gadljivo seme, potitenjaci, sjemo tugljivo, prokleto- sredina puna izvitoperenosti; Nainio je aluziju na Dubrovaku republiku kojaje imala sreu da u nemirna vremena ostane van ratnih vrtloga rat pogube ljudske naravi II prolog- tipian za renesansne komedije; pisac laska gledaocima, iznosi pojedinosti o nastanku dela, upuuje ih u sadrinu i pominje neke od stavova vaee poetike; izvoenje komedije je Dri vezao za obiaje i odredjeno doba godine; prolog napisan kao kod Aristotela i Makijavelija; pominje plemeniti skup, lepe ene podsea na prikazivanje komedije Pomet; daje argument tj. skraeni sie; naglaava da je dogadjaj uzet iz stvarnosti, vaspitnu ulogu koju bi trebalo da imaju predstavljeni dogadjaji i prikazane linosti; Sprovodi bitan zahtev poetike> da predstavljeni dogadjaji omogue razlikovanje i prepoznavanje dobra i zla i da pozitivno deluju na gledaoce;

31

Fabula komedije i stvarnost- osnovni zaplet obuhvata traganje za mladim Marom za kojim su se iz Dubrovnika u Rim dundo Maroje u pratnji kmeta i krmara Bokila; nezavisno od njih i bez uzajamnog znanja Pera preobuena u mladia sa dadiljom i jednim rodjakom; sve od ega je hteo da pobegne pribliava se Maru- i otac koji je traio njega i novac, i verenica i neizbena sudbina budueg trgovca- Maro je uzmicao; kraj komedije nije sauvan ali je jasno da je on na kraju obuzdan; Mesto zbivanja je Rim; skoro 30 likova daje priliku za raznolikost u svemu- poreklu, izgledu, karakterima, starosti, govoru, kostimima; likovima je omogueno da u drugoj sredini jasnije pokau sve duhovne osobine linosti; Dva dijaloga otkrivaju sutinu zapleta- dundo Maroje, njegova borba da povrati potroene dukate ini sredinju liniju radnje; Lik dunda Maroja- tip iz plutovske komedije starac tvrdica (comicus senex); nekoliko linosti govori o njegovom tvriluku: Pomet (uporedjuje ga sa Jeverjinom- simbolom gomilanja blaga i krtarenja), Bokilo ( ali to gubi na snazi jer on nije gladan i edan ve pijanica i prodrljivac), Maro (vie voli dukate nego sina- ali ni to nema eljenu snagu), Tripe (iz odnosa prema Bokilu koji ostaje edan) Razborit> kori sebe to je sinu dao novac i ne trai krivca u drugom; to rasipanje doivljava kao najveu nesreu ali ponekad ima razumevanja za njega; spreman je da mu oprosti oekujui iskrenost sina; mladi Maro to ne shvata i bezobzirno ga obmanjuje; Dundo Maroje- podneo je da bude poraen kao trgovac i kao gospar ali ne i kao otac> time je motivisana njegova plaha odluka da se osveti sinu; s tim je povezana i elja da ga lii nasledstva; Sve njegove reakcije su opravdane i psiholoki motivisane, jadikovanje za blagom; trgovaki duh + obmanuti i razoarani otac; ovaj lik je ivotan jer pisac ne skriva njegove mane; kada treba ponizan je (odnos sa Bokilom), o Pometu misli da je prevarant ali mu ukazuje ast kada ga ovaj spaava iz zatvora. Monolog na poetku etvrtog ina> do tada poznate sve zamke postavljene oko Mara i sve vodi raspletu; dundo Maroje je preiveo gorko iskustvo i razoarenje;

32

Dundo Maroje : Bokilo- dundo Maroje je u suprotnosti sa obe linosti za koje je najvie vezan; razliite ivotne filozofije od Bokila; sa Marom sukob generacija i ivotnih stavova; Lik Mara- ocu tvrdici suprotstavljen je raspusni sin; sve njegove elje svele su se na uivanje sa kurtizanom; tip raspusnog sina iz eruditnih komedija; najvie o njemu govore drugi> retrospektivno se saznaje njegova biografija : 21 godina, raskono ivi u Rimu kraj kurtizane Laure i ponaa se kao gospodin; osobine o kojima saznajemo od dunda Maroja i Laure> plah i srdit; Popiva kae da je i lisac i da je snalaljiv; Nekada su stroi prema njemu nego to zasluuje- nekada je naivan (Popiva i Laura su lukaviji od njega); on dugo ne uvidja da mu Laura samo izvlai novac; on je okretan, lukav, brzo reaguje, ali ne onako da bi to bilo asno; uplaio se kada je uo da mu je otac doao u Rim; prevarant, pravi se da ne prepoznaje oca, govori na italijanskom jeziku; kada je trebalo to da prizna on porie; Njegovim pretvaranjima nema kraja; kako je obeao Lauri da e je uzeti za enu- oca pita za verenicu; Maro okrivljuje dunda Maroja za sve svoje nevolje ali ga i dobro poznaje i zna da je ilav i preduzimljiv; i pored Popivinih olakih planova Maro nije siguran da e se izvui; odbacuje moralne norme koje ga sputavaju; mlad, pust, nepromiljen, plah, obuzet samo milju da rei trenutnu krizu; Njegovo rasipnitvo ublaava Petrunjela podseajui na Laurinu gramzivost; u nedaama koje su ga snale najvea briga mu je da se ne osramoti pred kurtizanom i pred drugovima> nezrelost; ivotni stav_ uivanje u mladosti s toga za njega novac nema drugu vrednost osim da se troi u uivanu> hedonista; Maro je jedina linost koja doivljava promenu> razumljivo > iskustvo ga menja> uvidja da je Laura kurva Ne priznaje svoje postupke kao greke ali kao da mu je drago to se sve razreilo; brine da ga otac ne lii nasledstva, ao mu je to je osramoen i to je bez novca; Maro: Ugo Tudeak- karikatura; Nemac koji luta Rimom, slepo zaljubljen u Lauru, osim Pometovog uivanja i hvaljenja njegove bogate trpeze ni jedna druga linost nema naklonost prema njemupijanica, ismejan, neuspeni ljubavnik, nakaradnih izjava, to

33

umnoava crte njegovog lika; injenica da je bogat odvbratila je Lauru od Mara tek kada je Maro bio poraen; Lik Bokila- druga linost pored dunda Maroja sa kojom on vodi neprestanu borbu; bezbrian i oputen, sav u eljama da se to pre napije; tip priglupog sluge- parazita; razvio se iz lika roba iz antike komedije (grub i iskren, spontan, nekada narodski mudar, lukav i plaljiv), Bokilova ivotna filozofija se ne razlikuje mnogo od Marove samo je prilagodjena njegovom duhu; Pre svega on je pijanica, stalno jadikuje da je gladan i edan (izbirljiv- hoe samo najbolje vino); ponekad drzak prema gospodaru- kada mu trai novac pretei da e da ga napusti i nadje drugog gospdara; nasrtljiv u borbi s dundom Marojem; ali smeten i uplaen medju nepoznetima; Priglup i ogranien i u tome smean; smean u svojoj nemoi da shvati situaciju; daje smene odgonetke i neprikladne odgovore; humor > esto shvatanja bukvalnog zanenja bez konteksta; ali kada su u pitanju njegovi interesi on je umeo da se domilja (prvo mu se dopao Tripe pa ga je onda prozreo ali onda kada hoe da ga vodi u kafanu on sve to zaboravlja- klanja mu se i skida kapu i trai oprostaj za uvredu) Lik Pometa- sluga Nemca Uga Tudeka; viestruko vaan- on dolazi u dodir sa svim linostima, odgoneta i prati njihove odnose, utie na njih i od toga prozizlaze brojni preokreti; lako se snalazi u svim situacijama, pre svih ih prozre i predvidi njihove tokove; inteligentniji od veine tako da mu je data vee mogunost da upravlja dogadjajima; tip sluge intriganta; On je u sukobu sa Marom, Popivom i Laurom; osnovni zadatak je da Tudeku prokri put do Laure, ali njemu je stalo i da namiri svoje interese i raisti i svoje raune sa Marom i Popivom; Popiva: Pomet- rivali, neprijatelji,podjednako hvalisavi i pakosni; Pomet silno prieljkuje Popivin poraz; on je pre drugih uvideo da e Maru ponestati novca; Pomet: Maro- Pomet izaziva Marov bes, obraa mu se ironinim tonom, likuje kada se situacija okrene u njegovu korist;

34

Pomet : Laura- aludira na njenu prolost ne bi li je slomio, na poreklo na prolaznost slave; odgonetnuo je i Lauru i njenu nameru vezanu za Marovo bogatstvo; On ini sve da drugi zavise od njega; njegovi monolozi govore o njemu: analizira sopstvenu prirodu i za svoje postupke nalazi opravdanje u filozofiji prilagodjavanja, u strpljivosti vidi oruje uspeha; strpljivost mu je uvek ostavljala mogunost izbavljenja : sa razumnima srea stoji Podsmeva se raznim kategorijama ljudi: lano uenim, skorojeviimapieve rei o sugradjanima; Posle neuspeha on razmilja o promenljivosti sree, poraz prihvata samo kao trenutno povlaenje, siguran da e doi njegov as; svestan svojih mogunosti; aktivan je- ne preputa nita sluaju; kada se ukazala mogunost da kraj kurtizane stvori mesto za Uga Tudeka on to odmah ini; Pomet o enama govori zajedljivo- promenljivost sree je u tesnoj vezi sa nestalnosti ene; -potovalac bogate trpeze; Lik Popive: tip dovitljivog sluge; beskrupulozan, dovitljiv, otporan, ilav u borbi, uveren da se iz svake nevolje moe izvui; zahvaljujui njegovj upornosti problemi se bar trenutno i bar naizgled reavaju i to pomera radnju unapred; kad mladi gospodin pone da oajava, sluga ga hrabri vaspitavajui ga da ba u nedai mora da se bori ; vrsto se dri filozofije da se ovek mora boriti i kada vidi da je situacija bezizlazna- zato njegov uspeh ne moe biti konaan; nagovara Mara na prevaru- da opljakaju Lauru i da pobegnu; Maro: Popiva- spojio ih je trenutak i situacije ih guraju u istom pravcu; kritian stav imaju jedan prema drugom; Popiva u Maru vidi lukavog sina istog takvog oca; njegov egoizam je uvideo Pomet i za njega kae da je pijavica; lukavost je njegova posebno naglaena mana; veto uspeva da nagovori Lauru da Maru da novanu garanciju- raunao je sa Laurinom lukavou; naivan jer veruje Bokilovim priama o namerama dunda Maroja; Zajedniko s Pometom- obojica slue zaljubljene gospodare s promenljivom sreom i obojica ele uspeh; iskustvo ih je nauilo na strpljivost; Popiva lako povlai nagle poteze Pomet to ini izokola, preko drugih linosti; Popiva sve ini zajedno sa Marom i nema vremena za velika razmiljanja zato je komian u svojoj brzopletosti i samouverenosti; u nekim situacijama je i lakom;

35

Jezik kao sredstvo humora u Bokilovom izvrtanju smisla pojmova, u nakaradnom sporazumevanju stranaca, u slobodnim i izrazitim dosetkama, lepravim dijalozima izmedju Petrunjele, slugu i Tripeta, u poslovicama (sve to se od make rodi, sve mie lovi); Marin Dri je unosio kratke vedre pesme i stihovane zagonetke poigravajui se njihovim dvosmislenostima; Pokazao je da je mladost nezrela i lakomislena i da lake potpadne pod vlast zla nego dobra;

NIKOLA NALJEKOVI Farsa je kao knjievni anr vrlo stara (od antike je preko srednjeg veka stigla do renesanse). U osnovi je uvek neka prie, kratka, humoristika, otra, domiljata... da za trenutak izazaove buru smeha. Srednji vek je prekinuo sa svakom vrstom ove knjievnosti. Srednjovekovna PRIKAZANJA su religiozne drame koje uglavnom predstavljaju Hristovo muenje ili skidanje sa krsta. Bila su monotona, duga, glomazna, nekada su trajala i po nekoliko sati. Poto je crkva ubrzo uvidela da je efekat prikazanja mali, podelili su ih na nekoliko delova (koji nisu bili tematske celine kao chinovi prekine se deo radnje da bi izali drugi glumci koji u nekoliko replika zabavljaju publiku). U renesansi e farsa doiveti procvat, bila je zgodna jer je kratak i sa malim brojem uesnika. Mnogi su se bavili farsom , uglavnom se misli da re potie od italijanske rei fascere- popuniti, ali izgleda da je tanije latinski naziv falce- prevara. To je bila lakrdija koja nema ni moralizatorski ni didaktini cilj. Pozornica je u renesansi zadrala simultanost tj. ni tada nije jo bio savladan postupak zbivanja radnji u vie vremenskih slojeva .Farse u stihu su rimovane s mnogo ivosti, pokreta, galame; prikazuju se na ulicama, trgovima, po kuama i pokladnim zabavama. U osnovi je uvek ala koja prelazi u porugu ali nema jetkosti; esti su prizori iz intimnog ili graanskog ivota; est predmet je seljak u gradu, linosti su suprunici i obavezno se pojavljuje tree lice ( pop, kaluer). Uvek slika svakodnevni ivot. Humor je papren, prepun slobonih izraza a tek kasnije se prefinjuju. U 15. i 16. veku su bile poznate mletako-provansalske farse koje su surovo realistine, cinine i predstavljaju nemoral. Postepenim rafinovanjem farsi,

36

irenjem sadraja pribliie se komediji a kasnije i pretopiti u nju. Postojala su dva tipa farsi : 1)obrauju temu gradskog ivota, dva suprunika, prevara i svetenik (est je oslonac u Bokaevoj noveli) 2)tema je antagonizam sela i grada (seljak u gradu kao zahvalna materija za smeh- Dri, Sasin) Ovaj prvi tip se prvi put pojavio u Dubrovniku. Naljekovi je napisao tri farse= 5.,6. i 7. komedija i sve predstavljaju po deo jednog dana u graanskoj porodici. 5. Dve sluavke (Marua i Milica- sluavka), gospodar Divo i gospoa (bez imena), Vesela ( susedka); Na poetku je prolog ( novina koju je uveo Naljekovi) koji najavljuje radnju i uspostavljaja vezu izmedju izvoaa i same publike. Pozornica= simultana; dijalog sluavki koji doarava njihov ivotizvlae se od posla , jedna drugu kritikuju. Ulazi gospoa i grdi ih hoe da ih tue ali sluavke nisu pokorne i krive su. Buka , svi govore u isto vreme; dolazi gospodar sa ulice i vrlo je ljut; gospoa ga saekuje, drgao joj je to je doao meutim on sam grdi gospou to se ali na bestidne slukinje; on se udvara slukinjama drei ih u krilu. On se obraa eni bez ikakve potrebe da se brani; kae joj da ima sve i nabraja a zatim kae da to svaki gospodar ini svojoj eni a da one ute; dolazi Vesela koja ih poziva na veeru i oni odlaze; razgovor slukinja odaje njihovu prostotu, vidi se da su slobodne i drske prema gospodarici; odnos izmeu gospodara i gospodarice je naroito markantan. U farsama- ena nikada ne vara! Prolog je konvencionalni deo kako bi se publika stiala. Nagovetava se ta e se zbiti na sceni. Slukinje su drske , nemarne, neodgovorne, neradne, bezobrazne; izvor komike je u njihovom odnosu prema gospoi. Verbalni sloj u farsi je esto izvor komike kada jedan lik neto govori a drugi to tumai. Komian efekat govorom gospodara Nijesam te jo bio, zato si srdita Izvori komike u dvostrukom znaenju rei; Slika dvostrukog moral- unutranji moral gradjanske sredine kada se ine stvari koje se ne govore; - kada nabraja sluajeve da gospodari varaju svoje ene;
37

Gospodjin monolog- boli je to to e biti sramota u crkvi; Na kraju Mruin monolog- nada se da e nastaviti odnose sa gospodarom; U farsi je nagovetena situacija koja nije oekivana- na kraju se vraa u prvobitno stanje- jo vie treba da izvrgne ruglu dvostrukost morala;farsa je sa jedne strane izvor komike a s druge strane kritika drutva, izvitoperenosti morala i odnosa;stihovana forma doprinosi ivosti dijalogai lepravosti;

IVAN GUNDULI- Suze sina razmetnoga Religiozno herojstvo u ovekovoj dui; raj i pakao su simbolika za sudbinu due koja , na alost, moe strahovito umreti; postoje tri dela : sagreenje, spoznanje i skruenje; glavna ideja o razmetnom sinu; ne dri se slepo bibilijskog materijala; obraen je sadraj ali Gunduli insistira na duevnim stanjima i refleksijama; I pla: Lamentacija, gnevna, stidna, pokajna nad bludnom ljubavi koja se kupuje; kritika bludnice se mea sa kritikom enine prirode uopte; ogoreni ton; laljivost eninu tereti novom komlikacijom; ena ume :tako hitro da ti kae,//da si ti kriv to ona lae ; stihovi o eninoj lakomislenosti, poroku nezastitog troenja kojima ena razara oveka i imanje; II pla: refleksije o nitavilu ovoga sveta, neizbena smrtnost i prolaznost svega, smrti se gleda u oi hrianski skrueno i antiki ponosno i trezveno;Svi ljudi sreom sudbine svoje dolaze do konca stradanja i zala svojih, kad telo najzad podlegne smrti; prolaznost< opta i definitivna; najbolje stilski odraen deo

38

III pla: u centru su crkva i katihizis; da bi se dokazalo veliko milosre boje, insistira se na velikoj oveijoj nezahvalnosti a da bi se ona istaklo tvrdi se da je sve radi oveka stvoreno; biblijsku sliku o bludnom sinu koji je u umi i uva svinje i bori se sa saveu preradio je Gunduli u sugestivnu scenu prirode; sve je zamuklo u odmoru i snu: samo se ovek kinji u grenoj dui svojoj; Na kraju se nalazi velika hrianska misao : meu svim udima i bojim milostima najvii stepen zauzima pristvaranje tj. unutranje preobraenje oveka- milost boja se udruuje s duom ovekovom neposredno u oveku i stvara se nov ovek: *** barokni pisci prevode Davidove psalame (ima ih 7); religioznorefleksivni spev - biblijska parabola o razbludnom sinu iz Jevaenja po Luki - I sagreenije- poinje latinskim citatom : ive besputno prosu imanje svoje- u prolom vremenu; pripovedni ton o grehu - II spoznanije: - poredi proli i dosadanji ivot- latinski citata :Doavi sebi- u sadanjem vremenu;autorefleksije, spoznanje krivice - III skruenije: - u buduem vremenu; vizija budunosti; latinski citat :Oe, sagreih, i ve nijesam dostojan; nada, najpatetinije; dijaloki karakter treeg pevanja stavlja dramski akcenat delu;
-

Zapoinje kratkim uvodom a iza toga sledi ispovedni monolog; poinje autorefleksijom: poistoveuje sebe sa grenikom: bludim sinom;potpuno odsustvo fabularnih elemenata; ispoveda seanja na greh, satirini elementi postoje i naglaeni su emotivnim tonom; javljaju se i makabistike slike (smrti); elementi antike>apostrofiranje, retorska pitanja, hiperbole.... postoje i elementi mizoginije, puno oksimorona, ideoloko shvatanje lepote u skladu sa shvatanjima o istonom grehu ene; dosetke : strane slike smrti ne tela nego dueakumuliranje imenica i glagola u doaravanju pakla i raja; naelo: Memento mori.- misli na smrt; varljivost sveta i ivotaniz antiteza i kontrasta; paralelizmi i zgusnuta metaforikatipino za barok.

Osman
39

Povod za pisanje- objektivno-istorijski i subjektivni- knjievne prirode. Sukob izmedju Poljaka i Turaka septembra 1621. na Hoinskom polju kod Vraave okonao se primirjem a nekoliko meseci kasinje ubijen je sultan Osman II, predvodnik Turaka u ovoj bici. -dosta dugo odran je mir s Turcima ali Kozaka plemena sa jugositone poljske granice esto su ratovala s Turcima -Karol Hotkijevi predvodio Poljake, Osman nije bio zadovoljan primirjem, imao je plan da ode na istok i prikupi vojsku i napadne Poljake- ubili su ga. - oigledno je da je Gunduli imao podatke sa razliitih strana o ovim istorijskim dogaajima; barokni ep- najpre u italijanskoj knjievnosti ( Ariosto, Torkvato Taso) Tasova poetika i Gunduliev odnos prema njoj- Tasovi teorijski traktati ;govori o podsticaju i herojskoj poemi; Gunduli je imao nameru da ispeva originalni ep i time krunie svoj literarni rad a da to bude ba dogaaj koji je lino preivljavao kao hrianin i kao Sloven. Osnovna naela Tasove poetike: -predmet i nain pevanja bi trebalo da slue zajednikom cilju; u isto vreme da zabavljaju i pouavaju -pesnik mora da uzme dogaaj dostojan savremene epske radnje => iz hrianske istorije - potrebno je opevati deo dogaaja kako ep ne bi bio predugaak - sloboda u odnosu prema istoriji - kao kod Aristotela pesnik : isotriar Gunduliev stil : raskoni izraz, bogate pesnike forme, iznenaujui preokreti, sentencioznost, razigrane reenice Tok epske radnje: nema invokacije, odmah na poetku ve apostrofa oholosti i niz tipinih baroknih refleksija o prolaznosti pa tek tada obraanje muzama i iznoenje siea dela . Pesnik je parafrazirao stav poetike kojim je propisivano da se ivot jedne linosti postupno prati i izloio kratku predistoriju izabranog dogaaja saetu Osmanovu biografiju i odmah mu suprotstavlja lik kraljevia Vladislava; Dva toka radnje: 1. retrospektino- Hoinski boj, sklapanje mira, jedan deo epizoda,

40

2. prema prirodnom sledu dogaaja: Osmanovo preduzimanje akcija da ispravi propuste i njegov kraj Razvoj radnje u dva smera: - ka ostvarenju Osmanovih planova - predtsvaljanje optih dogaaja U ovu osnovnu emu postepeno su uvoene epizode, upleteni su dogaaji iz razliitih vremenskih perioda paralelnim tokom dva putovanja - Ali-painog i Kazlar aginog- naizmenino su se prikazivali proli i sadanji dogaaji na raznim stranama; Ali-pai je bila data uloga da opie Hoinski boj , turski poraz i Vladislavljevu pobedu; u prvim i poslednjim pevanjima vie se pevalo o istorijskim dogadjajima; u sredinjim vie mesta su zauzimale romantine epizode; u jednom delu vie o Vladislavu a u drugom vie o Osmanu- *PROBLEM KOMPOZICIJE OSMANA Menjanje istorijske istine- velianje K. V. ; u epu predstavljeno da su Turci zatraili mir ali istorijia je drugaija- mir sklopljen tek 1623., za vreme Mustafine vladavine i knez Zborovski je bio na Porti tada; Osman je bio svrgnut i ubijen pre sklapanja mira; Cecilija Renata verenica K.V. je u vreme Hoinskog boja bila dete, Vladislav se njome oenio 1637.- anahornizam; Isorijska gradja obuhvaena epom- od antikih vremena do piebih dana; O poljskoj istoriji: vremenski raspon < najstariji dogaaj spomenut u epu je Trojanski rat (12.v.p.n.e) a poslednji venanje kraljevia Vladislava 1637.- skoro 30 vekova obuhvaeno Istorijska gradja je izlagana kroz dva putovanja: Ali-pae> Hoinski boj i poljska istorija; razni lokaliteti izazivaju reminiscencije na prole dogaaje; njegovo priseanje na boj i opis onoga to se deavalo na turskoj strani; ulazak u poljski dvor> dva reda statua; o poljskoj istroiji pevano je bez hronolokog reda, retrospektino; spomenuti su i delovi i iz starije poljske istorijelegenda poljskog kralja Leha, osnivaa grada Kraka i Gnezda,Krakov- 6. vek Belo orlovo gnezdo nacionalni simbol- itav prikaz hoinskog boja u verziji kneza zborovskog istie poljsku pobedu i junatvo poljskih vojskovodja;sudbina koreckog (Korevski u epu)- bio je poznat po brojni uspeno voenim bojevima nad Turcima u jednom od njih je
41

bio zarobljen zajedno sa svojom enom Katarinom (Krunoslava u delu); 1616.- ona se otkupila a on pobegao; vrhovni vojskovoa Karlo Hotkijevi (vojvoda slavni od Vilne) Turska istorija i Turci u Osmanu istorijski sloj turske istorije upleo se u pesnikovo razmiljanje o osnivau islamizma, proroku i svecu Muhamedu (6.-7.v.p.n.e)- u njemu vidi izvor mnogostrukog zla; apostola na kraju epa; daje otru kritiku ustrojstva vlasti i poretka u osmanilijskoj carevini- zakon sablje omoguuje otomansko samosilje ; od sultana je stvorio samovoljne , neprikosnovene gospodare ( Muhamed zaveo i danak u krvi); genealogija sultana od kraja 14.v u posmrtnom govoru Osmana; Osman I- osniva dinastijena dalje o Orhanu, Muratu I, Bajazitu, Muratu II... Osniva Carigrada 1453, Muhamed II, Sulejman Velianstveni pobednik Ugara kod Mohaa 1526.; tursko uee u hoinskom boju u nekoliko navrata iz vie perspektiva; neposredno uee u boju predstavljeno turo- teite je na poljskoj strani kako bi se umanjio znaaj napadaa; u paklu daje Luciferu ulogu turskog zatinika; posredno sugerie da je taj pad neminovan jer krajnji ishod ne moe da bude pobeda zla; u Luciferovoj strepnji da e Turska ako se samo jedna hrianska zemlja otcepi doiveti raspad u njegovom strahu da e nestati Muhamedove vere i njenih simbola iskazane su Gundulieve nade u budunost; zavrni in turske istorije>obune janiara i ubistvo Osmana; Osmanova smrt kao kazna zbog poinjenog greha u skladu sa hrianskom filozofijom ; u tursku istoriju uklopljen je deo stvarnosti porobljenih naroda, tuga njihovih nesrenih porodica ( Sunanicino odvoenje u harem); na Dautovom primeru pokazao tipian sluaj plaanja danka u krvi od zaplijenjenog deaka poturenog i uzgajanog u saraju postao je turski dravljanin; Sulejman Sarajevac, Sokolovi paa od Bosne, Nehan Srbin; Ibrahim Hercegovac; Milija Horvat; Turke je prikazivao u akciji omoguavajui da njihove individualne crte dou do izraajada postanu karakteri; Dilaver vredni, mudri, hrabri, ponizan i odvaan; mudrost i iskustvo- sledi Osmana- beskompromisan u odbrani prestola aforizmi u njegovim govorima; opti interesi Porte su mu iznad linih; poreklom Hrvat, hrabrost u hoinskom boju je pokazao; ubijen je- od zadi- muki; Husein-paa - Dilaver- dva razliita ivotna stava;

42

Daut- istog porekla kao i Dilaver, uspeo se visoko na turskom dvoru i oenio se sultanovom, Mustafinom sestrom; postao veliki vezir; nakon Osmanove smrti; tipian karakter ozloglaenog Turina- slab, povodljiv, sujetan, beskurpulozan, vlast stekao pomou drugih, zaslepljen strau za osvetom; Neistorijske linosti: Rizvan- paa, uvar tamnice, tip je podlog, nezahvalnog bezobzirnog i laljivog Turina; Ali- paa , ponizan pomalo ironian, obdaren da lepo govori, zaustavi se kada je to potrebno, vet da prkosi neprijatelju; podsmeh mu upuuje pisacprepoznaje se kada ugleda slike iz hoinskog boja ; na vie mesta Gunduli peva o turskom mentalitetu; o porocima , pohlepi za zlatom, oholi, hudi, ljuti, kleti Turci; prevrtljivost; Turkinje su madjionice , bave se neistim arobljatvom, lanim izgledom prikrivaju svoju rugobu; Srpska istorija i druge povesne reminscencije - sve druge istorije (srpska, antika, bugarska,vizantijska su u senci glavnih dogadjaja kao i osnovne ideje o spasu hrianstva); srpska istorija nije predstavljena celovito niorganizovano; I izvor- Kraljevstvo Slovena Mavra Orbina a II izvor- usmena tradicija, epska poezija; Alehandro Veliki- Lesandro Srbljanin; gunduli je obuhvatio srpsku istoriju od vremena Nemanjia do kraja te dinastije + period kneza Lazara i . Brankovia; Lazar> despot kod Gundulia; Spominje i Marka Kraljevia, Miajla Svilojevia,Sibinjanin Janka,Zmaja Ognjenog Vuka; Marika bitka- poraz i pogibija Vukaina Mrnjavevia, Kosovski boj, borbe ura Brankovia sa turcima; Kosovski boj vie puta spominjei uvek je u centru Miloev podvig; Starca Ljubdraga i Sunanicu dovodi u vezu sa urem i Jerinom brankoviem; o . Brankoviu peva sa saoseanjem za njegovu ivotnu dramu; isticao je njegovo poreklo i slavu koju je stekao, sa razumevanjem za teku sudbinu koja ga je zadesila; epizoda o boravku . Brankovia i Jerine u Dubrovnik, u koji se skloni pred Muratom II - dosta je pisao i o grkoj istoriji- ilustracije primera iz mitologije i istorije; legendarni i istorijski momenti; stalno potvruje misao o moi vremena koja nadjaava svu zemaljsku silu;sve to nije od Boga trono je i prolazno; o tome svedoi pad Troje, razruen Bahov hram i opustoeni Apolonov rtvenik; o oholosti- Zevs gromovima kanjava; o nepromiljenoj mladosti Ikar i Faeton; o promenljivosti sree- Ahil (majka ga je kao
43

deaka preoblaila u haljine devojica i sakrila na Skirosu); o mitskom pevau Orfeju ( od njegovog glasa po legendi, poteklo je sedam izvora iz kojih je izmeu ostalog nastala i reka Marica); spominje i Aleksandra Velikog, Filipa II Makedonskog; - apostrofa Grkoj; nekada je raala junake, mudrace, zakonodavce, sada doivljava poraz; - kao hrianin , Gunduli je zabrinut za sudbinu prave vere; on je bio duboko protiv svega to veru ugroava; iskljuiv i nepopustiv po pitanju vere- musliman i hrianin; njegovo rodoljublje poznato je kao barokno slovinstvo; topli stihovi sa izlivima velike ljubavi prema Dubrovniku; Romantine epizode- ove epizode su dosta razvijene, pune peripetija, dramatinih preokreta, traginih sudbina, nesrenih ljubavi, lutanja i stradanja junaka; u funkciji da pieve poruke uine lakim i lepim i prirodnijim; svedene su na tri lika; pesnik razvija priu o Sokolici i Osmanu--- sve se odnosi na Sokolicu i njenu akciju i njena oseanja; oko Krunoslavine ljubavi prema Korevskom- pisac prati njen put i njeno preoblaenje; odvane , hrabre, odane, upletene u smele avantrue- Tasova poetika; iz antike literature- motiv o detetu koji su roditelji jo od kolevke pripremali za ratnicu- titom mu zamenjuju povoj; ratne trube ga uspavljuju; trea epizoda je dirljiva pria o Sunanici> opeva tragediju njene porodice; Lucifer je namenio Sokolici ulogu ubice kraljevia Vladislava; neispunjeni prostor u delu pokuali su da dopune- jedan anonimni Dubrovanin; Pijerko Sorkoevi i Marin Zlatari; Sokolica> postala Osmanova ena; Krunoslava i Korevski puteni iz tamnice; Sunanica vraena ocu; Ivan Maurani je sudbinu Korevskog i Krunoslave predvideo kao traginu, Sokolica je zavrila u sultanovom haremu, dok je Sunanicu oteo hadun- njen brat; -Lijepa adamkinja Begum i vezir Dilaver, epizoda o njihovoj ljubavi je vie upletena u priu kao digresija; Lik sultana Osmana - nosilac filozofskih stavova o pogubnosti i oholosti; istorijski osnov- posle kratkotrajne vladavine slobodoumnog Mustafe, brata sultana Ahmeta, doao je na presto najstariji sin Osmana II (1603-1622) kao etrnaestogodinjak- 1618.; smiljao je velike planove> zauzet mislima o sve veoj sopstvenoj moi i veliini carevine; sudbonosan za njega je poslednji rat sa Poljacima> borba kod Vraave- Hoina 1621. izmeu 18. i 22. maja 1622. ubijeni su
44

njegovi najblii saradnici, Dilaver i Husein paa; zatvorili su ga u Jedi- kuli i zadavili; S ponosom je isticao primer Sulejmana I Velianstvenog koji je sa 26 godina odneo mohaku pobedu i pregazio ugarsku kraljevinu; Gunduli opeva Osmanovo nezadovoljstvo zbog neposlunosti i nedovoljnog zalaganja janiara kao i njegovo neprihvatanje primirja; Osman nije bio omiljen meu janiarima jer je bio krt na plaanju vojske; nisu bili prihvaeni ni njegovi saradnici, savetnici, brutalno su stradali svi koji su ga okruivali i koji su mu bili odani; > na kraju je i on sam javno ponien, prosto obuen, na neuglednom konju, potpuno umoren pod nogama roba svoga;Gunduli motivie sve njegove postupke> Osman je ovek koji razmilja, pati,strahuje,reaguje, menja se;Osman> zlo koje treba iskoreniti i koje treba da bude kanjeno dobrom u liku kraljevia Vladislava; Negativne crte>plah, ohol, nepromiljen,istoni ljuti zmaj!; muhamedanac, ukorenjena mrnja prema hrianima, slavoljubiv, njegove elje nemaju granica; on nove pohode shvata samo kao nastavak onih koji su njegovi preci preduzeli;njegove odluke su naglenjegovi saradnici su iskusniji; iz oiju janiara> nezahvalan, pust, bludan, nestalan, nepromiljen, podloan uticaju opakih savetnika, nepravedan prema zasluenima;u motivisanju Gunduli polazi od njegove mladosti: u njoj vidi opravdanje za Osmanove postupke;za njegovu plahost i oholost; refleksije o mladosti + grka mitologija> Osman i rtva mladosti>dijete oholo, mladjahan car mlad car od istoi- nezrela nerazboritost; po hrianskom normiranju mana oholost je jedna od najteih ljudskih grehova; Gunduli pokazuje pogubnost ovog poroka; Ep poinje apostrofom ljudske oholosti> uzrok Osmanove tragedije;Osman je i nakon poraza opijen milju da osvoji ceo svet;greh u osmanovoj oholosti je i pokreta nepromiljenih poduhvata i njegov sudija; Sujetan je i hrabar> podsea svoje neprijatelje da se sam borio ne tedei carske glave da su se drugi zaloili koliko i on Turci ne bi bili pobeeni;Osman ne zavidi Vladislavu- fatum- sudbinski je predodreebno da bude tako; svojim postupcima se uzdie iznad svojih neprijatelja> ima razumevanja za mrnju Mustafine majke, prata janiarima i kada su se pobujili; po reima janiara> podrugljiv, samovoljan, tvrdoglav; gospodar pakla ga osuuje jer se ponizio molei Poljake za mir; Mustafa mu nije dostojan suparnik a jo manje zamenik!
45

U poetku Osman se suprotstavlja Vladislavu a na kraju opakim i raspusnim janiarima; Na prestolu> prvi put- u punom sjaju, u sveanoj carskoj odori >drugi put>posle izbijanja pobune janiara tih i stavan zove savetnike, velikoduan prema pobunjenicima; Nestrpljiv dok eka poklisara, uznemiren; ljudska crta> sav je ustreptao od enje prema Sokolici; skriva svoja oseanja- vene, ezne, gasne,blidi> nean i slab u ljubavi; Na kraju- ojaen i usamljen ovek; bogat unutranji ivot; Lik kraljevia Vladislava-po dedi po ocu vodio je poreklo od vedskog kralja a majka mu je bila sestra austrijskog cara i jo od detinjastva bio je ukljuen u razne planove u borbama za prestole una severu; poput Osmana u 15. godini proglaen carem;ambiciozan; 1617. predvodio Poljsku vojsku u borbi sa Moskvom;nije uzeo uea u borbi kod Hoina ali je slavljen kao pobednik; iz dravnih razloga, oenio se 1637. erkom austirjskog cara Ferdinanda II; bio je blizak sa ljudima i veliki katolik, izuzetno tolerantan; eleo je da preporodi Evropu proterivanjem Turaka; Gunduli ga je pre svega posmatrao kao pobednika Turaka; Idealizovan lik- hiperbolisanje dela koje ini pored toga toje frianin on je i Sloven; sivi soko od sjevera; znaaj njegovog uspeha se zatim upotpunjava slikom mira i blagostanja koji je u Poljskoj posle njegove tobonje pobede zvaladao; naroit znaaj imaju hvale koje mu upuuju Turci i Ali- paa; epizoda i njegov odnos prema zarobljenim turskim ratnicama>vrline romantiarskog viteza;odaje priznanje neustraivoj Sokolici- vernost- duboko hriansko oseanje; U poslednjim stihovima slivene su sve hvale i divljenja Vladislavljevom podvigu i time Gunduli izraava nadu i spas hrianskog sveta bog sunani sivi soko svijetlo sunce> Vladislav je postao simbol pobede krsta nad polumesecom; *Slinosti Osmana i Vladislava> mladi, visokog porekla,plemeniti, hrabri, ambiciozni, lepi odvani, predvodnici velikih vojski, zaljubljeni u ene plemenitog porekla; ali! Nosioci razliitih idejnih stavova! *Razlike>plemeniti, blagi, slavni,hrabri Vladislav pobedio je cara kletog, hudog silnika. (zanimljivo je jo i to da se nikada nisu sreli) enski likovi preko romantinih epizoda u delo su uvedene fiktivne linosti- Sokolica, Krunoslava, Sunanica,Ljubica,
46

Kalinka,Adamkinja Begum;> plod pesnikove mate ali se osea njihova bliskost sa slinim likovima iz literature;Krunoslava> ena poljskog velikaa Samuela Koreckog, ker moldavskog vojvode Jeremije Mohile- jedno vreme provela zarobljena sa muem u tamnici;standardni opsis enske lepote- dosta baroknih preteranosti; raskona lepota Sokolice u boju sa pratnjom kraljevia Vladislava; u doivljaj Sunanicine lepote unet je duh narodne lirike> rasplela je zletnu kosukrije grudi belje od snega; lepota najee vezana za plemenito poreklo; Krunoslava- od ranog detinjstva vaspitavana kao ratnik; dojena od lavice mlijekom, otac joj je za zabavu dao golu sablju; postupke svih enskih likova pokree oseanje ljubavi; Sokolica> preruena izlazi na megdan Krunoslavi; hara poljskom teritorijom sa amazonkama; vie ceni slobodu od ivota; dostojanstveno podnosi lini poraz; Krunoslava>hrabra, eli da osveti Korevskog, na vest da je zarobljen izaziva Osmana na megdan; da bi ga oslobodila preduzima put do Carigrada; Sunanica> odstupa od ovog ablona; nena i osetljiva, proivljava teku dramu; Svi enski likovi nosioci su vrlina- hrabrosti, odanosti, portvovanosti, vernosti , istrajnosti- nema mizoginskih aluzija u vezi sa njima; Gunduli pominje Kleopatru, Afroditu, veneru, Artemidu (Dijanu), Heru; Cecilija Renata kao verenica kraljevia Vladislava se pojavljuje zbog paralelizma sa Osmanom i Sokolicom> naglaeno je njeno plemenito poreklo i njena nerealna lepota; Srpkinje koje se spominju: Jerina,Mara i Vukosava (Lazarevi), Mara (ena Vuka Brankovia) i Mara (erka ura i Jerine koja je poslata u harem); **Izgraen karakter je majka Osmanovog strica Mustafe > jedna od ena sultana Mustafe III , majka slaboumnog Mustafe; sklona spletkama; zbacivanje sina sa prestola ona je doivela kao linu nesreu i pad- pogaa to njenu sujetu jer gubi primat u haremu kao majka sultana;poreklom je iz Erdelja (Transilvanija); pokrtena hrianka; nju je ugrovlaki vojvoda poklonio Osmanovom dedi Mehmedu II; prevrtljiva, premetnuta u nevernu Turkinju; nikoga ne potuje, sama sebi je jednin zakon; ni materinska briga nije iskrena preko sina eli da ostvari svoje vlastoljubive elje; runa je ali vetakim nainima doarava lepotu;2 mesta u epu-1.njen karakter; 2.uesnik dogaaja; kada su savetnicvi posle hoinskog boja
47

savetovali Osmana da ubije strica i majku bili su u pravu; posedovala je vetiije sposobnosti, optila je sa paklenim duhovima> u njen lik su upleteni detalji iz narodnih verovanja;osvetoljubiva je (Dilaver na tu njenu osobinu opominje Osmana) Njen lik je celovit postao tek kada je ona stupila u akciju ohrabrena janiarima;ona smiljeno budi mrnju prema Osmanu u opakom i povodljivom Dautu, svom zetu koji joj je po egoizmu najblii; podsea ga da je Osmanu sada najblii Dilaver koji nije odstojan da Dautu bude konjuar; poziva ga na osvetu; podstiui ga govori mu o uspehu koji e mu svrgnue Osmana doneti> Mustafa e car biti imenom a vladae u stvari njena volja i Dilaverova desnica> a kako pravi car ne moe imati potomstvo nasledie ga Dautov sin;Dautovim izvrenjem zadatka njen plan je zavren tj. ispunjen. Barokno u delu- ovek u baroku ponovo prihvata misli o sopstvenoj beznaajnosti, pokornosti Bogu; nada da e ga zasluena nagrada ekati na nebu; o optoj prolaznosti, nestalnosti sree, pogubnosti oholosti> celokupni pogled na svet u duhu misli o sveoptoj prolaznosti (moi, slave, uspeha, sree, vremena, materijalnih dobara= uzaludno je otimati se o njih (Troja)); misao o moi vremena- shvatanje istorije kao uiteljice ivota; opta shvatanja> ovek treba da prihvati ivot kao fazu izmedju rodjenja i prelaska u veni ivot;ovek ne sme da uiva i uzdie se; oholost je pogubna; toak sree koji u svom neprekidnom okretanju uzdie one s dna i obara one s vrha; Antun Sasin Mrnarica i Odgovor poglavice od Misine - govore o dubrovakoj trgovini, o odnosima Dubrovana kao trgovaca- niz poredjenja za nain njihovog ivota;kako se hrane, kako ive i kako ratuju-to je na prvom mestu;Poglavica od Misine se obraa Dubrovanima i pita ija su jedra koja je ugledao na puini mora- svetle se kao korabli; njemu se jedra ine kao zlatni pramen vile koja igra sa satirima;kao Danica u zoru; udi se i pita se ko moe da stvori takvu lepotu; sluti neprijatelje (Turke), moli Dubrovane da krenu da se boreukoliko nisu hriani oni moraju da brane prvau veru;dobie ast, dostojanstvo, ne treba da tede milost; - govore da e mu preneti istinu i kau da su to Dubrovka jedra i da su doli da trguju a ne da se bore; kao utve zlatokrile- tako
48

brode po moru; govori o mornarima- umereni, hrabri, lepi; medjusobno se zovu braaom i kao da ih je jedna majka rodila; ne kreu se kao ene na Turke- nisu slabi; poredi ih sa osama, pelama, vucima i zmajevima kada se biju sa Turcima;drue se sa pancima- sa njima trguju;kapetan Vlasi je zatitnik Dubrovnika, on ih uva; sloan duh> Ne dajmo se brao draga!; hiperbole- strano je i pogledati kada ponu da se biju;sve se zadimi i ostane u polumraku kao kad se sunce zimi sakrije iza oblaka;oponaanje zvukova: kao munja iz oblaka;Sv. Vlasi- na brodskoj osmatranici ih brani i titi; imperativi: neka Turci poginu, neka se palube napoje krvlju- jedinstvo hriana, branjenje hrianske vere i Dubrovnika; opet spominje vukove> more se zakrvavi u borbi kao kada se vukovi kolju; hrianski ideal> bolje asno poginuti nego biti zarobljen; poredi Dubrovane sa sokolima (hrabrost); jedu zajedno goli i bosi, po zimi, budni kada svi spavaju...; kradu hleb kuvaru zajedno- realistino; velia dubrovaku mornaricu; ast je svakom mornaru da bude u njoj; Malahna komedija od pira- farsa, lakrdija; od pira- svadbenaopominje da j sadraj tog tipa;u drugoj polovini 16. veka, sve je u senci Dria i pod njegovim uticajem, na samom prelasku u baroku; radnja se deava u gradu Stonu, na samom ulasku u grad; likovi su: ljudi iz sela-Radoje Vlai,Vueta, kramar- sitan trgovac, enihstoar; dolaze u Ston da trae devojku za mladia; (devojka iz grada bolja od mladia sa sela) podrugljiv, neestetski humor; mladi star i bogat trai mladu i lepu devojku;Koo i Frano- na ulasku u grad; kau da treba da nadju mlohavu i debelu enu a ne mladu i lepu; na poetku> pominje poklade u Dubrovniku; Frano ih ne prepoznaje inae se znaju sa ulice Prijeko ( iz vremena poklada- kad su bili mladii); radoje govori kako je mladi hteo da uzme devojku ali mu je nisu dali zato to je zakrljala, zato to je konju do repa; Koo pominje kuma Perulina- koji bi rekao istinu i posavetovao bi ih na pravi nain;Radoje kae da je ve bio kod njega i da je s njim popio bokasl vina; sreno se zavrava- Frano zavrava- svi se uhvate u kolo; STIJEPO UREVI Dervi - jadikovanje, lamentacija nad neuzvraenom ljubavi; zaljubljen dervi se direktno obraa dragoj; hiperbola ve u treoj strofi A ja
49

tebe hou bolje//negli ivot moj umrli; govori o tome kako ga njen pogled probada, njena lepota gori i pee;on je moli da mu ugodi a ona bei i krije se od njega;on kae da je ustreljen i smrtno ranjen;naziva je haramijo srca moga- razbojnie moga srca; ako ga udostoji ljubavi on e imati snage da uradi bilo ta; kae za sebe da nije ni obanin ni kopile nego blagodaran i plemenit dervi;poklonie joj i tekiju (zgrada gde dervii vre obrede), livadu; on moe da uini da se njena lepota opeva u pesmama; dae joj kou tigrovu, naziva je zlatnom jabukom;naziva je moja duo; kae za nju da ona neg na pla moj gluha stoji;, prid dvorom ti ja mahnitam//skaem, plaem i jauem; i kada bi mu telo ranjeno bilo vee su rane na srcu;poraen je> potpuna rezignacija; spreman je na smrt zbog neuzvraene ljubavi; pitajuga zato tui a on im odgovara plaui da e ga ona u grob zatvoriti; zatim kae jo da je ona gorda i ohola; on ne pije i ne jede zbog nje i njenog ignorisanja;on je skrhan i izgubljen; jedino to pije jesu suze; unien, jadan, potpuno pokoran> iz njene papue bi pio i nazdravljao; i vere bi se odrekao zbog nje;na kraju je besna> naziva je nevernicom,oslobadja se svoje ljubavi prema njoj, naziva se slobodnim i besan je, ogoren, uvredjen; u poslednjim stihovima proklinje oveka koji je zarobljen od strane ene> koja ne haje za ljubav!

50