Br.

31 Biblioteka SVEDOANSTVA VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991

U mrei propagandnih lai i oruane moi JNA
Knjiga I

Uredila i priredila: Sonja Biserko

Beograd 2007.

Vukovarska tragedija 1991

Bibliotheca SVEDOANSTVA Br. 31 VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991 U mrei propagandnih lai i oruane moi JNA Knjiga I IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVAA: Sonja Biserko
***

UREDILA I PRIREDILA: Sonja Biserko KORICE: Ivan Hraovec PRELOM: Neboja Tasi TAMPA: Zagorac, Beograd 2007. TIRA: 750 ISBN - 86-7208-140-4 (niz) ISBN 86-7208-141-1 (knjiga I)

VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991 U mrei propagandnih lai i oruane moi JNA

Ova knjiga je tampana zahvaljujui pomoi Savezne Republike Nemake u okviru Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991

Sadraj:

Sonja Biserko Uvod ................................................................................................................ 7

HRONOLOGIJA DOGAAJA 1987-1992

1987. .............................................................................................................. 1988. .............................................................................................................. 1989. .............................................................................................................. 1990. .............................................................................................................. 1991. .............................................................................................................. 1992. ..............................................................................................................

25 25 27 35 47 96

MEDIJSKA PRIPREMA RATA U HRVATSKOJ

Napisi u tampanim medijima u Srbiji ....................................................

103

Vukovarska tragedija 1991

Sonja Biserko

UVOD

Hrvatska prva rtva srpskog osvajakog pohoda

Knjiga Medijska priprema rata u Hrvatskoj predstavlja deo kontinuiranog nastojanja Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji da dokumentuje stvarne uzroke raspada Jugoslavije. Materijali i dokumenti sakupljeni u ovoj knjizi doprinose razumevanje politikog i drutvenog konteksta koji je prethodio ratu. Zbog toga ovo izdanje Helsinkog odbora spada u korpus nezaobilaznih izvora za istraivae koji se bave aktuelnom istorijom balkanskog regiona. Presudom Vukovarskoj trojci1, a pre toga presudom za Dubrovnik2, te onoj Milanu Martiu3, hrvatski rat je dobio i svoj sudski epilog. Posebna optunica protiv Slobodana Miloevia podignuta 17. septembra 2002. godine i to za uestvovanje u udruenom zloinakom poduhvatu, koji je nastao pre 1. avgusta 1991, a trajao je najmanje do juna 1992, naalost, nije dobila svoj sudski epilog. Meu pojedincima koji su uzeli uea u udruenom zloinakom poduhvatu bili su Slobodan MILOEVI, Borisav JOVI, Branko KOSTI, Veljko KADIJEVI, Blagoje ADI, Milan BABI, Milan MARTI, Goran HADI, Jovica STANII, Franko SIMATOVI zvani Frenki, Tomislav SIMOVI, Vojislav EELJ, Momir BULATOVI, Aleksandar

Mile Mrki je osudjen na 20 godina a Veselin ljivananin na 5 godina zatvora. Miroslav Radi je oslobodjen. 2 Miodrag Joi je optuen na 7 sedam godina a Pavle Strugar na osam goidna Zatvora. Vladimir Kovaevi je privremeno puten na slobodu 3 Milan Marti je osudjen na 35 godina zatvora

Vukovarska tragedija 1991 VASILJEVI, Radovan STOJII, zvani Bada, eljko RANATOVI zvani Arkan, i drugi poznati i nepoznati uesnici. Optunica navodi da je radi uspene realizacije ciljeva udruenog zloinakog poduhvata, Slobodan MILOEVI radio u dogovoru sa ili preko nekolicine pojedinaca, uesnika ovog udruenog zloinakog poduhvata. Svaki uesnik ili saizvrilac udruenog zloinakog poduhvata odigrao je svoju ulogu ili vie uloga koje su znaajno doprinosile ukupnom cilju poduhvata. Svrha udruenog zloinakog poduhvata, kako stoji u optunici, bila je prisilno uklanjanje veine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovnitva priblino s jedne treine teritorije Republike Hrvatske, teritorije za koju je on planirao da postane deo nove drave pod srpskom dominacijom, injenjem zloina. Ova podruja obuhvatala su oblasti koje su srpske vlasti pominjale pod nazivom Srpska autonomna oblast Krajina, SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem (za koje su srpske vlasti od 19. decembra 1991. koristile zajedniki naziv Republika Srpska Krajina i Dubrovaku republiku). Nijedan predstavnik vrha JNA nije optuen za zloine u Hrvatskoj, i nijedan lan krnjeg predsednitva SFRJ. Goran Hadi jo je uvek na slobodi, a oekuje se sudjenje Franku Simatoviu Jovici Staniiu. Dosadanje presude Hakog tribunala samo su delomino sankcionisale prirodu poinjenih zloina. Istinski sud o ratu u Hrvatskoj, kao i o Bosni, mogu dati budua istraivanja koja e se, izmedju ostalog, oslanjati i na ogromnu dokumentaciju koja je prikupljena u Hagu.

Vukovarska tragedija 1991 osnovnom tezom da je Hrvatska odgovorna za raspad Jugoslavije.4 Za tu argumentaciju sada se ponovo koristi zloin NDH nad Srbima u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata. Uprkos injenici da su brojke nastradalih u Jasenovcu nauno utvrdjene5, Beograd i dalje insistira na broju od 700.000 ubijenih Srba, Jevreja i Roma i trai da se podigne tuba protiv Hrvatske za taj zloin. Konferencija u Banjaluci (maj 2007) pokazala je da Beograd preko takvih skupova eli Hrvatsku drati kao taoca zloina u Jasenovcu, iz ega proizilazi da je svaka nezavisna drava Hrvatska zloinaka. Takav stav prema Hrvatskoj artikulisan je odmah nakon prvih viestranakih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj (1990) ime je osporeno njeno pravo na samoopredelenje, ali joj se istovremeno i preti. Tako Vasilije Kalezi, publicista, kae: Ovo rukovodstvo (hrvatsko) ima pred sobom ili u sebi ve postojanje jedne takve hrvatske drave. Nezavisne drave Hrvatske, iz vremena okupacije od strane faistike Njemake od 1941. do 1945. godine (....) hrvatsko rukovodstvo ne vidi drugu stranu asocijacija, uzora i ideala, i ne vidi tu stranu, tu pored sebe, u saznanju i iskustvu srpskog naroda koji je najvie, za vjekova, stradao u toj NDH, kada je najsurovije i po vrstama zloina najstrahotnije pobijeno na stotine hiljada Srba. Bila NDH uzor i ideal, a Njemaka snaga i pomo, bilo saznanje i iskustvo srpskog naroda sumnja i opomena, ovo su dvije prepreke koje je hrvatsko rukovodstvo moralo imati u vidu. Moda je ono, to rukovodstvo, u prvoj fazi svog djelovanja, te prepreke potcijenilo i smatralo manje vanim, a kad je uvidjelo, a moralo je uvidjeti, jer se poeo razbuktavati otpor i srpskog naroda i nekih evropskih zemalja, da su te prepreke velike i jedva savladive, ono se strmoglavilo postajui jo vie agresivno i apsurdno.6 Svi napori Hrvatske, ili dela njene elite da zloin u Jasenovcu (govori Predsednika Mesia na komemomoracijama u Jasenovcu, zatim znaajna

Trajne aspiracije
Srpske politike aspiracije prema Hrvatskoj nisu nestale ni nakon sudjenja u Hakom tribunalu. One datiraju jo od stvaranja prve Jugoslavije i nisu nikada prestajale. Prilagodjavale su se prilikama, a u svim kriznim situacijama Jugoslavije izbijala je velikosrpska tenja prema gotovo celom hrvatskom prostoru. Sada se pretenzije prema Hrvatskoj reflektuju, pre svega, stalnim odravanjem tenzije u vezi sa srpskim pitanjem u Hrvatskoj. Egzodus Srba iz Hrvatske 1995, organizovan je iz Beograda u cilju konsolidacije srpskih etnikih teritorija u Republici Srpskoj i Vojvodini. Sada se, medjutim, stavlja u funkciju usporavanja ulaska Hrvatske u EU, zbog njenih neispunjenih obaveza prema srpskim izbeglicama. Presuda Medjunarodnog suda pravde (24. februar 2007) ostala je nedoreena u delu odgovornosti Srbije za genocid u Bosni i Hercegovini i kao da je dala podstrek Beogradu da nastavi sa svojom

Hrvatska tuba za agresiju i genocid protiv SRJ odnosno Srbije jo nije uzeta u proces i moe se oekivati da Hrvatska od nje odustane s obzirom na ishod bosanske tube. 5 Srpski propagandisti tvrde da je u jasenovcu ubijeno 700.000 Srba, Jevreja i Roma. Istraivanja dva nezavisna demografa )jedan Srbin a drgi Hrvat) doli su skoro do iste cifre koja se kree izmedju 70.000 do 83.000. Vladimir Zarjevic u Opsesije i megalomanija oko Jasenovca i Bleiburga. Gubitak stanoovnistva Jugoslavije u drugom svetskom ratu, Zagreb, Globus, 1992; Bogoljub Kocevic, rtve drugog svetskog rata, Sarajevo, Svijetlost, 1990 6 Vasilije Kresti, Prilog grupnom portretu hrvatskog vrhovnitva, Politika, 2. avgust 1991.

Vukovarska tragedija 1991 publicistika na tu temu, poput knjige Slavka Goldtajna: Genocid u NDH), objektivno valorizuje, u Srbiji su ostali neprimeeni ili ak i ignorisani. Druga Jugoslavija je bila mogua samo kao federalna drava svih naroda Jugoslavije o emu je doneta odluka na Drugom zasedanju AVNOJ. Posebno se vodilo rauna o Bosni i Hercegovini kao prostoru na kojem se preklapaju hrvatski i srpski nacionalni interesi. Srbija je prihvata taj koncept dok je Jugoslavija funkcionisala kao centralizirana federacija, to je bio sluaj u periodu od 1948 do 1953. godine, odnosno u periodu kada je bila izloena velikim pritiscima sovjetskog bloka nakon tzv. Informbiroa. Ve prvi nagovetaji decentralizacije, koji su se vremenom poveavali, izazvali su reakciju srpskih nacionalista. Politike napetosti su rasle zbog jake opozicije srpskih nacionalista da se jugoslovenska federacija decentralizira i prilagodi tenjama ostalih republika.

Vukovarska tragedija 1991 Tek nakon Titove smrti 1980. godine, srpske tenje za dominacijom nad Jugoslavijom dobijaju i svoj programski oblik kroz Memorandum SANU koji je obelodanjen 1986 godine. Prvi deo Memoranduma je kritiki osvrt na situaciju u zemlji, posebno na proces decentralizacije. Kae se da su ..ukidanjem planiranja uguene koordinirajue funkcije federacije, te da je ..decentralizacija izrodila decentralizaciju.8 Drugi deo, medjutim, formulie poseban odnos prema Hrvatskoj, odnosno prema Srbima u Hrvatskoj. Istie se da je srpski narod u Hrvatskoj izloen rafinovanoj i delotvornoj asimilacionoj politici, te da to prati politika zabrana svih srpskih udruenja i kulturnih ustanova u Hrvatskoj, zatim nametanje slubenog jezika koji nosi ime drugog naroda (hrvatski) oliavajui time nacionalnu neravnopravnost. Polazei od toga da je Ustavom iz 1974 Jugoslavija postala veoma labava dravna zajednica u kojoj se razmilja i o drugim alternativama, a ne samo jugoslovenskoj, srpski nacionalisti su u Memorandumu zakljuili da srpski narod ne moe spokojno oekivati budunost u takvoj neizvesnosti. Zbog toga su najavili da bi se Srbija u tom sluaju mogla i sama opredeliti i definisati svoj nacionalni interes. 9 Memorandum je bio najava promene odnosa Srbije prema dotadanjoj Jugoslaviji, te tenjama jugoslovenskih naroda da Jugoslaviju u svetlu nove medjunarodne situacije, kao i one unutar zemlje, transformie u demokratsku zajednicu koja bi republike tretirala kao savez drava. Da bi spreila takva trend Srbija se jo osamdesetih nala na istim pozicijama sa JNA u tenji da se promeni ustav iz 1974, i Jugoslavija ponovo recentralizuje. Medjutim, za to Srbija nije dobila saglasnost drugih republika, osim za promenu ustava Srbije, to je bio uvod u raspad Jugoslavije.

Ustav iz 1974 i Memorandum SANU

Zahtev za liberalizacijom je sedamdesetih godina bio prisutan u svim republikama, najvie u Hrvatskoj i u Srbiji. Medjutim, kako zbog federalnog vrha i JNA, tako i pritisaka iz SSSR, sva republika rukovodstva su smenjena, ali su njihovi zahtevi ipak uneti u novi ustav. Rasprave o ustavnim amandmanima koje su dovele do Ustava iz 1974, u Srbiji su propraene negodovanjem. Na Pravnom fakultetu je odrana rasprava koja je jasno pokazala u kom pravcu se srpska elita kree. Dr Mihajlo Djuri, koji je zbog svog stava o Ustavu iz 1974 bio i u zatvoru, tada kae: Oigledno je da granice sadanje Srbije nisu nikakve ni nacionalne ni istorijske granice srpskog naroda. Uopte uzev, granice svih sadanjih republika u Jugoslaviji imaju uslovno znaenje; one su vie administrativnog nego politikog karaktera. Neprikladnost, proizvoljnost i neodrivost tih granica postaje oigledna onda kad se one shvate kao granice nacionalnih draava. Ni za jednu republiku u Jugoslaviji, izuzev, moda, Sloveniju, postojee granice nisu adekvatne, a pogotovu ne za Srbiju7 Pritisak za decentralizacijom je nastavljen, s time to se novo rukovodstvo Srbije tada ve otvoreno suprotstavljalo tome. Nakon odlaska liberala (1972), ve 1977. godine pokree se pitanje revizije tog ustava, to nije prihvaeno od strane drugih republika.

Pohod na Jugoslaviju
Nakon to je promenjen ustav Republike Srbije, beogradsko rukovodstvo kree u pohod na Jugoslaviju ukidanjem statusa pokrajina Kosovu i Vojvodini, a zatim aneksijom Crne Gore. Time su stvoreni preduslovi da se paralie rad saveznih institucija, jer je Srbija i dalje zadrala tri glasa u federaciji. S obzirom da nije uspela sa prevratima i u drugim republikama, Srbija pokree medijsku kampanju protiv Hrvatske i Kosova, odnosno Hrvata i Albanaca ime se stvara atmosfera za otvaranje srpskog pitanja u susednim republikama. Propaganda protiv Hrvatske bazirala se na
8

Dr Mihajlo Djuri, Smiljene smutnje, Anali Pravnog fakulteta, maj-juni 1971.

Vidi: Memorandum SANU. Ibid.

10

11

Vukovarska tragedija 1991 navodnom budjenju neofaizma i ponavlajanju istorije, odnosno na tome da je srpski narod ponovo izloen genocidnim namerama. U tom cilju Vojna kontraobavetajna sluba (KOS) je organizirala niz incidenata (na primer, skrnavljenje jevrejskog groblja ili napad na srpsku pravoslavnu crkvu) koji su trebali izazvati strah kod, pre svega, Srba, a istovremeno skrenuti panju svetske javnosti na karakter novog hrvatskog reima. U medijima je stvarana slika da svaka nezavisna hrvatska drava moe biti samo ustaka. Takodje je promovisana teza da su antifaisti bili samo Srbi i da je uee hrvatskog naroda u antifaistikom pokretu bilo marginalno. Iz takve interpretacije Drugog svetskog rata proizala je srpska politika filozofija da pobednik odredjuje uvjete mira u emu je Srbija u sutini imala i podrku medjunarodne zajednice. Slobodan Miloevi je to i izriito naglasio da najjai odredjuju granice. Medjutim, na talasu antikomunizma nakon kolapsa SSSR i pada Berlinskog zida, srpski nacionalisti su istovremeno promovisali i tezu da su Srbi antikomunisti, to je otvorilo prostor promociji etnikog pokreta kao antifaistikog, a marginalizaciji partizanskog. Grupa istoriara i pravnika, medju kojima je se najvie isticao Vasilije Kresti, Milorad Ekmei, Smilja Avramov, Budimir Kouti, ali i sam Dobrica osi se iskljuivo bavila Hrvatima i Hrvatskom. Razoarani Jugosloven i komunista, osi je o Hrvatima iskljuivo govorio kao o ovenima, koji nikada nisu oseali Jugoslaviju kao svoju, ve kao tudju tj. srpsku dravu. Isticao je da hrvatski separatizam datira jo od ujedinjenja (1918) i da su se Hrvati stalno u miru trudili da otkinu to vie teritorije za svoju banovinu. Jovan Rakovi, psihijatar iz ibenika, najodgovorniji za pobunu Srba u Hrvatskoj, je tada dao svoju strunu eksplikaciju hrvatskog nacionalnog karaktera istiui da su Hrvati feminizirani katolianstvom, te da zato pate od kompleksa kastracije, ije je porjeklo vezano za primarnu hordu u kojoj sva zadovoljstva i svu vlast ima otac. Sinovi su povinovani do trenutka dok ne ree da smaknu oca kako bi se oslobodili kastracionog straha i za sebe prigrabili vlast i zadovoljstva.10 Prvi demokratski izbori u Hrvatskoj doivljeni su kao obnavljanje NDH, odnosno kontrarevolucija. U tom kontekstu i Milorad Ekmei, akademik, istie da e kljunu ulogu u odredjivanju srpske budunosti imati evropsko priznanje hrvatske nezavisne drave. On naglaava da koliko god danas izgledala nova kao demokratski odgovor na komunizam, hrvatska idelogija je samo staro vino u novim mehovima. Prerueni u novo ruho, noeni na pleima bivih hrvatskih marksista i klerikalaca, kae Ekmei, svi su elementi stare ideologije preneseni

Vukovarska tragedija 1991 u novo vreme. Istorijski uzeto, to je samo jo jedan trijumf srednjeevropskog klerikalizma. kao svaki trijumf, zaneo je intelektualce i vernike11. Radovan Karadi ponavlja iste teze i u Bosni tako mobiliui Srbe iz Bosanske krajine za Srpsku demokratsku stranku (SDS). Istie da je srpska inteligencija vidjela da je vrag odnio alu i da je mogunost NDH ili NDBiH sasvim realna, te da je jedina brana tome SDS. Otuda je, kae Karadi, u stranci mnotvo univerzitetskih profesora, slobodnih intelektualaca, ajkademika..I borci su masovno prilazili SDS jer su videli da se pred njihovim oime tope svi rezulati njihove borbe i uspostavlja NDH, protiv koje su dizali ustanak.12

Mobilisanje Srba izvsan Srbije

Srpska pravoslavna crkva je aktivno uestvovala u mobilisanju srpskog naroda; sa motima kneza Lazara krenula je u narod, od mesta do mesta, sa do u tanine razradjenim verskim i nacionalnim ponaanjem, jer Srbi su nebeska dua i jedini Boiji izabrani poslanici. Crkvene procesije i nosenje motiju kneza Lazara Hrebljanovia bilo je u okviru priprema za obeleavanje 600 - godinjice Kosovske bitke (1389). Paralelno sa proslavom na Kosovu, organizovana je i sveanost kod crkve Lazarice na dalmatinskom Kosovu (1989), to je istovremeno posluilo i rehabilitaciji etnistva. Jo 1982. godine SPC je bila veoma aktivna u mobilisanju domae i inostrane janosti u vezi sa dogadjajima na Kosovu. 21 svetenik je potpisao Apel za zatitu duhovnog i biolokog bia srpskog nsroda na Kosovu i Metohiji.13 Vladika Atanasije Jefti je krajem 1983 objavljivao svoj feljton Od Kosova do Jadovna koji je u fokusu imao iskljuivo stradanja srpskog naroda u Jugoslaviji. Sabor SPC je 1990. traio od nadlenih organa dozvolu za otkopavanje jama iz Drugog svetskog rata zbog dostojanstvenog sahranjivanja pobijenih. Tokom cele te i 1991. godine u Bosni i Hrvatskoj su organizovana opela rtvama genocida. O tome se iroko obavetava u svim medijima, posebno elektronskim. Sve to je bilo u funkciji mobilisanja Srba u Hrvatskoj na stereotipu Hrvata kao genocidnog naroda. tampaju se specijalna izdanja pojedinih asopisa, kojima se Srbi upozoravaju na opasnost od asimilacije. U specijalnom izdanju lista Duga Srbi
Milorad Ekmei, Srbija izmedju srednje Evrope i Evrope, (Srbi i jugoslovensko pitanje), Politika, Beograd, 1992. 12 Radovan Karadi, intervju NIN-u, Srbi izvan bosanskog lonca, 9. novembra 1990. 13 Pravoslavlje, 1982.
11

10

Jovan Rakovi, Luda zemlja, Akvarijus, Beograd, 1990.

12

13

Vukovarska tragedija 1991 u Hrvatskoj, jula 1990. godine, akademik - istoriar, Vasilije Kresti za Srbe u Hrvatskoj kae: Nepromenljive vrednosti kojih se srpski narod u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji drao tokom svog zajednikog ivljenja sa Hrvatima mogle su se svesti na injenice da mu je iznad svega i u svim trenucima stalo do zatite svoje srpske nacionalne posebnosti i do ouvanja svoje pravoslavne vere. Korelacija izmedju vere i nacije bila je potpuna, jer uvajui veru, Srbi su branili naciju - titili veru i tako, stojei na braniku vere i nacije, spaavali su se brojnih i silnih nasrtaja kojima je bila svrha preveravanje i asimilovanje. Akademik Jovan Rakovi u istom broju Duge poruje srpskom narodu: Malo je naroda u svijetu, izuzimajui Jevreje, Jermene i Cigane, koje je historija raselila diljem svijeta, kao to je sluaj sa SrbimaStradanje Srba je bilo pravilo historijeJedino to se Srbima dogadjalo od boja na Kosovu do danas bilo je veliko stradanje. Samo je Boja Pravda spasila Srbe od unitenja, od potpunog brisanja srpskog imenaU svakom vijeku su stotine hiljada, ili milioni, najboljih medju Srbima, odanost svojoj vjeri i naciji plaali vlastitom glavom. est vjekova je srpski narod bio silno unitavanDanas je malo ivih Srba, a mrtvih premnogo. Mrtvi Srbi, ija energija nije otila u prah i pepeo, jer je enrgija vjena, pomau danas vim Srbima da vaspostave svoje duhovno, kulrturno i nacionalno bieVadiemo kosti iz prokletih jama, iz tih dubina pakla. Oko jama emo graditi rosarijume srpskih dua dajui tim muenikim kostima dostojno mjesto. Njima nije mjesto pri paklu, ve pri nebu, jer je srpski narod uvjek bio narod neba i smrti Poetkom 1991, kada medjunarodna zajednica jo uvek podrava integritet Jugoslavije, Dobrica osi u intervjuu Politici (u januaru i julu 1991, oba plasirana na udarnim mestima u listu), sugerie da je opstanak Jugoslavije utopija, te da spaavanje Jugoslavije politikim ucenama i ekonomskim pritiscima spoljnih inilaca u ime fiktivne antikomunistike ideologije i evropske konstelacije nee ni jugoslovesnkim narodima, ni Evropi, doneti trajno dobro. osi dalje sugerie da Srbi nemaju nacionalni i demokratski razlog i pravo da spreavaju Hrvate i Slovence da se otcepe od Jugoslavije i stvore svoje samostalne drave, ali istovremeno ukazuje da oni, zasnivanje samostalnih drava mogu da izvre samo na svojim etnikim teritorijama, te ako zasnivanje draava vre i aneksijom srpskih etnikih teritorija, oni e biti zavojevai i izazivai rata.14 Da je rat na pomolu nagovetavaju i sve ee rasprave o republikim granicama i njihovoj neutemeljenosti. Polazei od novih medjunarodnih okolnosti, posebno kolapsa komunizma, istie se da je Srbija oduvek bila
14

Vukovarska tragedija 1991 antikomunistika. osi nagovetava nove granice i kae da u padu komunistikog reima i propau komunizma avnojevske granice gube svaku istorijsku zasnovanost, a nemaju nikakvu medjunarodno-pravnu regularnost. Istie da se ne moe sruiti drutveni poredak koji je stvorila Komunistika partija, a da se ne srui i njegova istorijsko - politika odrednica - avnojevske granice. osi takodje smatra da srpski narod ne moe da prihvati konfederaciju sadajih republika, jer njihove granice nisu legitimne ni u istorijskom, ni u dravno-pravnom smislu, te su granice odredjene politikim ciljevima i kriterijumima Komunistike partije Jugoslavije i brionskim ustavom15. Milorad Ekmei, istoriar, tada izjavljuje da je Konfederacija Jugoslavije mogua samo uz novu deobu teritorija, od madjarske granice do Jadranskog mora. Ne daj boe, jer u to emo morati da uloimo novih najmanje milion ivota.16 Srpska pravoslavna crkva nikada nije priznala granice Srbije u okviru Jugoslavije posle Drugog svetskog rata. Poetkom 1992. godine, na Saboru SPC je usvojena Deklaracija koja negira avnojevske granice, dok episkom Atanasije Jevti istie da je njihova revizija vitalno pitanje za srpski narod. Nekoliko godina kasnije Sabor apeluje na sve odgovorne da ne priznaju drave Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, jer bi time zvanino bio priznat podredjeni status srpskog naroda u odnosu na ostale junoslovenske narode , ukljuujui i one novonastale na ideolokoj osnovi, a srpski narod i njegove drave pre svega Srbija i Crna Gora morale bi preuzeti svu odgovornost za izbijanje rata i za sve njegove strane posledice. Pravedni i odbrambeni rat srpskog naroda automatski bi bio tretiran kao agresija.17 Kada je postalo jasno da je opstanak Jugoslavije neodriv, ili kako kae Milorad Ekmei, kada je gradjanski rat sruio jugoslovensku ideju za koju su se Srbi najupornije i najdue borili, srpski intelektualci lansiraju drugi cilj jedinstvo srpskog naroda. I predstvanici SPC podupiru takve ciljeve, a mitropolit Amfilohije Radovi kae da bi kimena modina tih ujedinjenih zemalja bila, ve se i ona - pored svih tegoba - ponovo oblikuje, a to je Srbija, Crna Gora. Zatim, tu spada istona Hercegovina, jedan dobar dio Bosne i Bosanske krajine, Srpska krajina.18

Dobrica osi, intervju za Politiku, juli 1991.

Dobrica osi, intervju za Politiku, 21. januar 1991. Milorad Ekmei, TV Studio B, 14. XII 2002 (reemitovanje ranije izjave od pre poetka rata). 17 Svetigora, br. 38-39, 1995. 18 Duga, 18. aprila 1992.
16

15

14

15

Vukovarska tragedija 1991 Hrvatska je bila jedini ozbiljni protivnik velikosrpskog projekta. Omoguavanje Sloveniji da izadje iz SFRJ bio je samo uvod u obraun sa Hrvatskom. Putanje Slovenije Miloevi je formulisao kao suavanje fronta otpora19. Kratkotrajni rat u Sloveniji bio je simulacija i u funkciji kompromitacije saveznog premijera Ante Markovia. Paraleno su vrene pripreme za rat u Hrvatskoj. U prvobitnom planu bilo je predvidjeno da cela Hrvatska ostane u buduoj Jugoslaviju. Medjutim, ubrzo se od toga odustalo i prelo na plan RAM koji je obelodanjen na zatvorenoj sednici SIV 18. septembra 1991. godine, kada je savezni premijer Ante Markovi izneo da postoji takav plan. Nedeljnik Vreme je potvrdio da RAM nije nikakva fikcija, nego oznaava povlaenje zapadnih granica Srbije, stvaranje okvira za neku novu Jugoslaviju, u kojoj bi svi Srbi, sa svojim teritorijama, iveli u istoj dravi.20 Granice srpske drave su u svakom politikom programu u sutini bile proizvoljne jer se u njihovom definisanju uglavnom oslanjalo na silu, to svaki srpski nacionalni program ini i osvajakim. Otuda se Srbi u polaganju prava na odredjene teritorije pozivaju na razne principe - etniki, istorijski, prirodni .... Najvei problem srpskih teritorijalnih aspiracija je u tome to su one nadilazile demografsku snagu srpskog naroda. Svest o tome je i doprinelo da se donese odluka o amputaciji Kosova, to bi se kompenziralo irenjem srpske drave prema sverozapadu. Milo Macura, akademik koji je uestvovao u pisanju Memoranduma, jo je osamdesetih iznosio teze o demografskoj eksploziji muslimanskog stanovnitva koja ugroava srpsko bie. ak je i odluka o egzodusu Srba iz Hrvatske bila u funkciji konsolidovanja srpskih etnikih teritorija u Republici Srpskoj i u Vojvodini. Pokuaj da se bosanski i hrvatski Srbi usmere, bilo na Kosovo, bilo na istonu Srbiju nisu bili uspeni. Da su izbeglice bile u funkciji konsolidacije etnikih teritorija govori i izjava Dobrice osia, glavnog menadera etnikog inenjeringa. On kae: Tuman i ja smo se dogovorili da je razumno i humano da drave pomognu u organizovanom preseljavanju i razmeni stanovnitva. Ljudi vie ne mogu da se vrate svojim domovima. Moda emo morati da stvorimo naroite institucije i agencije koje e regulisati razmenu imovine, stanova, kua. Moramo reiti sukob izmeu vienacionalnih i multikonfesionalnih zajednica.21

Vukovarska tragedija 1991

Planiranje rata i agresija

Pripreme za rat u Hrvatskoj poele su mnogo pre njegovog izbijanja, najpre posredstvom teritorijalne organizacije JNA. Kada su poeli sukobi vojska ih je vrlo brzo definisala kao gradjanski rat, to je podrazumevalo njenu ulogu oruane sile koja razdvaja dve zaraene strane. Medjutim, lako je uoiti da su sukobi ili zamiljenom linijom zapadnih granica Velike Srbije. Poetkom aprila 1991. godine vojno rukovodstvo je usvojilo Odluku o razmetanju dela jedinicia JNA prema zapadu. Deo elitne 63. Padobranske brigade upuen je iz Nia u Zagreb, dok je iz 51. Motorizovane brigade iz Paneva 1. Oklopni bataljon premeten u Petrinju. Drugi motorizovani bataljon 36. Motorizovane brigade iz Subotice i 1. Mehaniozovan bataljon 453. mehanizovane brigade iz Sremske Mitrovice premeteni su u istonu Slavoniju, na podruje Vukovara i Vinkovaca i podredjeni komandi 17. Korpusa. Oklopno-mehanizovani delovi 10. Motorizivane brigade iz Mostara u maju su locirani na Kuprekoj visoravni.22 Vojni vrh, ukljuujui i tadanjeg saveznog sekretara za narodnu odbranu, generala Veljka Kadijevia, se, naime, priklonio srpskom rukovodstvu, rukovodei se eljom da sauva integritet Jugoslavije i socijalistiki poredak.23 Njihovo neformalno saveznitvo je poelo odmah nakon Titove smrti, kada je general Branko Mamula pokrenuo inicijativu za promenu Ustava iz 1974. godine. Rat u Hrvatskoj je poeo reiranom srpskom pobunom u Kninskoj krajini i Lici, tzv. balvan - revolucijom 17. avgusta 1990. godine. Ve od osamdesetih godina, odmah nakon Titove smrti (1980), Knin postaje vaan centar za mobilizaciju srpskog naroda u Hrvatskoj. Realizacija srpskog programa pripremana je preko Jovana Rakovia, a kasnije preko Milana Babia, Milana Martia, Gorana Hadia i Mileta Mrkia. Dobrica osi je godinama negovao odnose sa Srbima iz Hrvatske. Gotovo svi vidjeniji i uticajniji Srbi iz Hrvatske proli su kroz njegovu obradu. Dobrica osi je i finansijski podrao stvaranje kninskog jezgra, paralelno sa paljanskim. U Kninu je oduvek bio lociran i garnizon JNA koji je krajem osamdesetih naoruao Srbe iz tih krajeva i do kraja je ostao, ne samo njihov zatitinik ve i motor svih dogadjanja u tom delu Hrvatske. Strateki znaaj Knina za Beograd bio je u tome to se preko njega Hrvatska drala na kolenima, jer je
Rat u Hrvatskoj i BiH 1991-1995, uredili B. Maga i I. ani, Zagreb Sarajevo 1999, str. 68-69. 23 Branko Mamula, Sluaj Jugoslavija.
22

Borislav Jovi, Poslednji dani SFRJ, str. 322-323. Vreme, 23. septembar 1991. 21 Suddeutsche Zeitung, 27.oktobar 1992 , Jozef Riedmiller.
19 20

16

17

Vukovarska tragedija 1991 tako preseen njen pristup junom delu Dalmacije. Prvobitno zamiljena granica Virovitica-Karlovac-Karlobag je kasnije prilagodjavana u zavisnosti od prilika na terenu. Tako Knin veoma brzo postaje samo instrument pripreme rata u BiH. Borislav Jovi napominje u razgovoru sa Stjepanom Mesiem da su Srbi iz Hrvatske vaa briga. Nas zanima da uzmemo 66 odsto Bosne jer to je nae

Vukovarska tragedija 1991 neuspjeh mobilizacije i dezerterstva zahtevali modifikovanje zadataka i ideju manevra zavrne operacije JNA u Hrvatskoj. Osim toga, on takodje zakljuuje da su tako modifikovanim planom svi srpski krajevi u Hrvatskoj, osim jednog dijela u zapadnoj Slavoniji, u uskom sadejstvu sa srpskim ustanicima, oslobodjeni, to je oko jedne treine teritorije bive Hrvatske, te da je kroz tu borbu faktiki izgradjena budua vojska Srpske Krajine, koju je JNA opremila odgovarajuim naoruanjem i ratnom tehnikom.25 Kadijevi kae da je tzv. bitka za Vukovar bila bitka sa glavninom hrvatske vojske koja je htijela po svaku cijenu da odri istonu Slavoniju i Baranju u svojim rukama. Nakon to je JNA dobila tu bitku u Istonoj Slavoniji, odnosno nakon to je oslobodila Vukovar26, ona je (JNA) bila spremna da produi dejstva ka zapadu. Uspesi JNA i prodor ka Zagrebu bitno su uticali, prema Kadijeviu, da Hrvatska prihvati Vensov plan.27

Bitka za Vukovar
Opsada Vukovara i njegovo oslobodjenje od strane srpskih snaga bili su presudni za medjunarodno priznanje Hrvatske, pre svega zbog sutinskog poraza strategije JNA i brutalnosti zloina koji su poinjeni nad civilima. Suprotno oekivanjima da e Vukovar lako pasti, te da Hrvati nisu vojniki sposobni da sauvaju Vukovar, otpor Hrvata je bio vie nego neoekivan. Ujedno su se i oekivanja da e padom Vukovara doi do pobune protiv ustakog reima24 pokazala nerealnim, jer je napad na Vukovar mobilisao i homogenizovao celu Hrvatsku. Bitka za Vukovar je poela u julu 1991. godine. Uestali su oruani napadi pobunjenih Srba, minirane su pruge i razni objekti, ali i otimanje stoke i ita i njihovo preseljavanje u Srbiju. Opti napad na Vukovar poeo je 24. avgusta u toku medjunarodnih napora da se nadje reenje za jugoslovensku krizu. Srpsko rukovodstvo je donelo odluku da se po svaku cenu zauzme Vukovar. U tom cilju 12. Novosadskom korpusu u pomo su stigli TO Srbije, Gardijska divizija JNA iz Beograda i zapovednitvo Prve vojne oblasti s brojnim snagama vatrene podrke. Pobuna jednog dela javnosti u Srbiji takodje je doprinela moralnom kolapsu JNA. Kolone roditelja su traile da se mladi vojnici vrate svojim kuama, to je i sam Veljko Kadijevi okarakterisao pogubnim za uspeh JNA u Hrvatskoj. U svojoj knjizi Moje vidjenje raspada, Kadijevi istie da su

24 Andrija Raeta, u to vreme zamenik komandanta 5. Vojne oblasti u Zagrebu, tvrdi da pod njegovom komandom Vukovar ne bi stradao, ali da bi znatno vei deo Hrvatsek bio zauzet. Jedinice JNA nale bi se na obroncima planina, na liniji NaieZabrdje- Slavonski Brod, a za dalje napredovanje ne bi bilo potrebe. Hrvatska bi tada digla ruke od rata i pomirila se sa sudbinom koju bi joj nametnula jaa strana. A to odredjeno znai: deblokirala bi kasarne, prestala bi ih napadati, ne bi zauzimala nae objekte, nego bi morala pristati da se o svemu odluuje mirnim pregovorima. JNA bi se povukla s hrvatskog teritorija ukoliko bi Predsednitvo SFRJ u dogovoru sa Republikom Hrvatskom tako odluilo. Globus, 25. novembar 1994.

Veljko Kadijevi, Moje vidjenje raspada, Politika, 1993, str. 135. U srpskoj Vikipediji (www.sr.wikipedia.org Vukovar se objanjava na sledei nain: Jugoslovenska narodna armija je opkolila Vukovar 1991. godine. U njemu su bile vojne separatistike jedinice Hravatske - organizovane i naoruane iz vojnih skladita u Maarskoj. Uz odvajanje Hrvatske od Jugoslavije, hrvatska vojska je otpoela i teror nad Srbima. Sredinom 1991, progon i pokolj srpskog naroda je delimino obavljen i hrvatska vojska je zagospodarila Vukovarom. Desetine hiljada Srba je prognano iz Istone Slavonije, Zapadnog Srema i Baranje. Rukovodstvo SFR Jugoslavije je najavilo da e poraziti hrvatske separatistike snage i protiv njih na Vukovar je poslalo nadmonu vojsku. Bitka je trajala mesecima, a aica hrvatskih vojnika je opstajala u Vukovaru. Apsolutna nadmo jugoslovenske vojske na kopnu i u vazduhu prouzrokovala je samo ruenje stambenih zgrada, a da to nije ozbiljnije nanosilo tetu hrvatskim vojnicima. Oni su bili u podrumima, podzemnim prostorijama ili bunkerima. Ovu bitku je hrvatsko rukovodstvo iskoristilo za propagandu protiv Jugoslavije, srpskog naroda i Republike Srpske Krajine.Svetsko javno mnjenje je obmanuto da su Hrvati i hrvatska drava rtve, a Srbi i Jugoslavija agresori i delati. U takvoj atmosferi, Hrvatska je, na miru, i kradomice od tog svetskog javnog mnjenja, prognala celokupno srpsko stanovnitvo iz velikog dela Zapadne Slavonije. Za to neasno delo, Hrvatskoj je pogodovala oruana bitka oko Vukovara i danas, sa vremenske distance, vidimo da je ona toliko trajala koliko je to Hrvatskoj bilo potrebno. A jugoslovenska armija je obavila razaranje grada u razmerama koje su bile bogomdane za uverljiviju protivsrpsku propagandu. Oigledno, srpski politiari su upali u pripremljenu klopku oko Vukovara, a uveravali su da mudro uestvuju u istorijskim dogaajima, branei narod i dravu. A sve je bilo suprotno. Srpskim neprijateljima su podastrli tepih pobednika, preko kojeg su, ti neprijatelji, proetali kao pravednici. 27 Ibid.
25 26

18

19

Vukovarska tragedija 1991 U celini gledano, JNA i Veljko Kadijevi, kao naelnik Generaltaba, su svoje akcije u Hrvatskoj, i pre toga u Sloveniji, izmedju ostalog, pravdali i ulogom medjunarodnog faktora, posebno SAD, u raspadu Jugoslavije. Kadijevi smatra da je namera SAD bila da se komunistikoj ideji ne dozvoli vrijeme i mogunost da eventualno sama ispravi svoje zablude i greke. Zato JNA predlae vanredne mere u celoj zemlji, za ta je Veljko Kadijevi traio podrku u Moskvi, gde je tajno odlazio vie puta, ali je nije dobio.28 Borislav Jovi, predsednik Predsednitva SFRJ, je ak dao i ostavku poto vojni udar nije prihvaen. Uhvaena u vlastiti procep, JNA je posle agresije na Sloveniju, kako kae Janez Drnovek, bila optereena racionalnim zakljukom da se napad veih razmera jednostavno ne isplati, a na drugoj strani, optereivao ju je emocionalni odgovor na poraz koji ju je vredjao i traio od nje osvetu.29 Ratni cilj jednog dela JNA bilo je ouvanje Jugoslavije i to one Jugoslavije kako ju je definisao Branko Mamula30: socijalistika Jugoslavija sa povratkom na cetralistiki koncept drave. Na tom ratnom cilju su se nali Slobodan Miloevi i deo JNA31. Upravo je taj deo iskoriten za vodjenje rata u Hrvatskoj. Procena JNA je bila da su hrvatske snage sposobne uglavnom za defanzivna dejstva i manje za taktike protivudare. U pokuaju da ouva svoje mesto i ulogu, JNA se oslanjala na eventualnu pomo SSSR i srpskog naroda u Jugoslaviji. Zato Kadijevi i kae da JNA ne moe opstati bez drave na koju se oslanja i za koju se bori. To istie i general Stevan Mirkovi koji tvrdi da je praktino jedini narod koji pod sadanjim uslovima odrava JNA jeste srpski narod, pa je sudbina JNA vezana za sudbinu srpskog

Vukovarska tragedija 1991 naroda u Hrvatskoj.32 Vezujui se samo za srpski narod i srpsko rukovodstvo u Beogradu, JNA je postala instrument beogradske politike koji je doneo vojnu nadmo srpskoj strani u ratovima koji su sledili. JNA je funkcionisala sa politiki proklamovanim ciljem pravo naroda na samoopredelenje i zajedniki ivot u Jugoslaviji onih koji to ele. Zato je vojni vrh i smatrao da je ostvario svoje ratne ciljeve, odnosno da je JNA izbila na etnike granice i zatitila srpski narod od genocida i u svim tim bitkama i borbama porazila hrvatsku vojsku.33 Medjutim, Miloevi je veoma veto izmanipulisao JNA i njen krah u Hrvatskoj, pa je ubrzo nakon toga transformie u tri srpske vojske: vojsku RSK, RS i VJ. Brojni, jugoslovenski orjentisani generali, koji su u Hrvatskoj branili Miloevievu Jugoslaviju, su preko noi penzionisani (na primer, Stane Brovet, Blagoje Adi, i brojni drugi) ime je definitivno naputena ideja o o Jugoslaviji. Rukovodstvo Srbije prelazi na drugu opciju zaokruivanja srpskih etnikih teritorija. Stvaranjem RSK u Hrvatskoj, odnosno stavljanjem srpskih teritorija pod kontrolu UN, Slobodan Miloevi se tada opredeljuje za mirovnu inicijativu, jer bi svaki dalji nastavka rata bio na tetu Srbije i Srba u Hrvatskoj. Borislav Jovi u svojim dnevnikim belekama tada pie da postoje svi razlozi da sada, kada srpski narod na tim teritorijama ima vlast, zatraimo od Ujedinjenih nacija da ih oni zatite svojim mirovnim snagama, do politikog reenja jugoslovenske krize.34 Na taj nain bi, smatrao je Jovi, Ujedinjene nacije stvorile tampon zonu i razdvojile strane u sukobu. Sve dok se na miran, pravian i medjunarodnopravno zasnovan nain, uz angaovanje i UN, ne rei jugoslovenska kriza.35 Odravanje status quo u Hrvatskoj do 1995. godine, omoguila je medjunarodna zajednica. Nakon to je Miloevi odbacio Karingtonov plan sa Hake konferencije (1991), medjunarodna zajednica je izala sa novim, tzv. Vanseovim planom za Hrvatsku, koji je podrazumevao rasporedjivanje medjunarodnih snaga i to upravo na liniji razdvajanja dva naroda koju je markirala JNA. Ovakvo reenje omoguilo je Srbiji da dri kontrolu nad hrvatskom teritorijom sa ciljem da se srpski narod u odredjenom trenutku na referendumu opredeli za prisajedinjenje matici Srbiji. To je nedvosmisleno potvrdio i sam Dobrica osi dok je bio na funkciji predsednika SRJ, iznosei
Vreme, 1. septembar 1991. Blagoje Adi. general-pukovnik, Zato i kako sam podneo ostavku -. Rastanak bez ljudskosti, NIN, 29. maj 1992. 34 Borislav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma Kragujevac, 1996, str.407. 35 Ibid. str. 410.
33 32

28 Posle neuspeha vojnog pua u Moskvi, u avgustu 1991, ideja o vojnom udaru vie nije bila realna. 29 Vreme, 24. avgust 1991. 30 Branko Mamula, dugogodinji ministar odbrane, imao je kljunu ulogu nakon Titove smrti u sprovodjenju niza centralistikih mera koje su bile suprotne evoluciji politikog sistema. JNA je ve sedamdestih godina postala drava u dravi, izvan civilne kontrole. Ona postaje politiki faktor tokom hrvatskog prolea i imala je odluujuu ulogu u njegovom slamanju. injenica da se nalazila pod dominacijom srpskog oficirskog kadra, JNA je sve vie izazivala podozrenje kod ne Srba. 31 Stevan Mirkovi, general, istie da se ouvanje Jugoslavije kao ratnog cilja Srbije, postavlja iz nekoliko razloga: zbog velikog broja Srba koji ive van Srbije; zbog mnogo penzionisanih vojnih lica, kojima ve trea generacija ivi u mestima irom Jugoslavije; i zbog velikih srpskih etnikih grupa koje ive u drugim republikama. Upravo zbog toga jugoslovenstvo kao ideja najjae je prisutno u srpskom narodu. Vreme, 1. septembar 1991.

20

21

Vukovarska tragedija 1991 da predlae da se sami Srbi iz Hrvatske ukljue u reavanje svojih nacionalnih prava u Hrvatskoj u okviru Vensovog plana, to znai da Srbi u krajinama treba da se za svoja prava bore i direktno pregovaraju sa hrvatskim vlastima uz uee meunarodne zajednice. Jedino, najljudskije i najdemokratskije reenje bi bilo da se Srbima prizna pravo na samoopredeljenje, kao to je to pravo dato Hrvatima, Slovencima, Muslimanima i Makedoncima.36 Hrvatska je bila okupirana sve do 1995. godine kada sa dve vojne operacije Bljesak i Oluja hrvatska vojska oslobodila juni sektor i zapadnu Slavoniju. Reintegracija istone Slavonije u Hrvatsku odvijala se postepeno kroz Erdutski sporazum, koga su potpisali Slobodan Miloevi i Franjo Tudjman krajem 1995, u okviru dejtonskog mirovnog procesa. Meutim, odnosi izmeu Srbije i Hrvatske su jo u velikoj meri optereeni etvorogodinjom okupacijom treine teritorije Hrvatske i nespremnou srpske politike i intelektualne elite da prihvati odgovornost37. Osim toga, jedan od kljunih problema u odnosima dve zemlje je i pitanje povratka Srba. Naime, izbegliko pitanje je u stalnom procepu izmeu nespremnosti Hrvatske da ih sutinski reintegrie i manipulacije Srbije koja ih kontinuirano instrumentalizuje. S jedne strane, izbeglice slue za defamiranje Hrvatske, a s druge, da se zaokrui srpski etniki prostor u Vojvodini.

Vukovarska tragedija 1991

HRONOLOGIJA DOGAAJA

Sonja Biserko

BBC, 12.oktobar 1992, Oven Benet-Douns. Povodom Vukovarske presude vojni analitiar Ljubodrag Stojadinovi komentarie: Haka presuda Mrkiu, ljivananinu i Radiu izazvala je pravu konsternaciju u Hrvatskoj. ak izvesnu, pomalo zaboravljenu dozu histerije, novu mentalnu mobilizaciju raznih postrojbi i retoriku koja je ve bila na granici korozije (....) Izgleda da Veselin ljivananin nije uinio nita loe, osim to se ustro izgalamio na onog slubenika Crvenog krsta. Odbrana, 15. oktobar 2007.
37

36

22

23

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991

1987 1992
1987
6. novembar Borisav Jovi, lan Predsednitva CK SKS: Osma sednica CK SK Srbije predstavlja raskid sa praksom neodgovornosti......Osma sednica Centralnog komiteta CK Srbije predstavlja prekretnicu u prvom redu u smislu raskida sa dugo postojeom neprihvatljivom praksom da se jednom zauzeti stavovi i utvreni zadaci ne osstvaruju. (...).....kasnije se ipak pojavila jedna teza, javno izrecena, da se slazemo u rukovodstvu Srbije o tome ta treba da radimo, ali se ne slazemo kako, ime je u stvari upuena kritika partijskom rukovodstvu na metod njegovog rada.Kasnije je u toj poznatoj izjavi Dragie Pavlovia, koja je bila kritikovana na sednici Centralnog komiteta i zbog ega je razreen duznosti, jo jae dolo do izrazaja ista ta teza sa kojom se slozila ta manjina o kojoj govorimo,o olako datim obeanjima za reavanje problema Kosova gde se jasno videlo o emu se radi. (...) nema tu neto naroito novo da se kae i doda. Okupljanje Srba i Crnogoraca na Kosovu je posledica sporog reavanja problema ...U tom pogledu postojale su izvesne dileme do Devete sednice CKSKJ, ali se rukovodstvo SK Srbije zalagalo za pravilnu ocenu tih injenica i te su ocene prihvaene, ovakve kakve kazem. (ZIP, politiki magazin beogradske televizije, razgovor vodila Gordana Sua, 5. novembra 1987, Politika prenela 6.novembra 1987)

1988
Janauar Bolje da promenimo Ustav nego da promenimo domovinu... Ustavnim promenama, u principu, tei se jedinstvu nae socijalistike zajednice.

24

25

Vukovarska tragedija 1991 Ustavnim promenama, konkretno, tezi se slobodnom udruenom radu i preseanju tendencija policentrinog etatizma... Do sada su odnosi u Srbiji katkada zlurado, posmatrani uglavnom kao odnosi konfrontacije autonomnih pokrajina i Srbije van teritorija pokrajina. Odsad moramo govoriti o odnosima dogovaranja pokrajina, i Srbije sa teritorijama pokrajina.(Promene Ustava SFRJ i SR Srbije. Miroslav osi: Moda ne znamo da pitamo narod, ali narod zna da odgovori, Politika, 17. januar 1988) Mart 18. mart dr Duan Kanazir, predsednik Akademije: (...) naglasio da je Ustav iz 1974 fenomen za sebe, da je njegovom neuobiajenom duinom pokuan prodor u nepoznato i da se danas, posle gotovo jednu i po deceniju, moze utvrditi da ne samo da nije ispunio nade, ve da je jedan od osnovnih generatora krize... ...Ukazujui na to da se ideja za sazivanje ovakvog naunog skupa pojavila jo pre dve godine, predsednik SANU rekao je na kraju da je sada u pitanju napredak naeg drutva i budunost nae dece.... (Politika, 18.mart 1988, SANU, dvodnevni nauni skup o ustavnim promenama pod nazivom Aktuelni problemi Ustava i ustavnih promena) dr Jovan Djordjevi, akademik: (...) da se u Ustavu SFRJ u odredbi o sastavu Jugoslavije navedu samo republike, a izbrise posebno navoenje pokrajina: pokrajine ne bi mogle da imaju ustav jer nisu drzave; iskljuiti mogunost da pokrajine preko svojih skuptina uestvuju u promenama Ustava SFRJ. (Politika, 18.mart 1988, SANU, dvodnevni nauni skup o ustavnim promenama pod nazivom Aktuelni problemi Ustava i ustavnih promena) dr Pavle Nikoli: (...) neopravdana je tvrdnja da ovaj ustav potpuno iskazuje duh AVNOJ, pa da su i zato njegova temeljna opredeljenja nedodirljiva, jer su i oni raniji ustavi taj duh iskazivali i izrazavali, pa su bili menjani..... (Politika,18.mart 1988, SANU, dvodnevni nauni skup o ustavnim promenama pod nazivom Aktuelni problrmi Ustava i ustavnih promena) dr Vojislav eelj: (...) ponovio je svoje ranije stavove da je Jugoslavija izgubila mogunost za unutranje reformisanje u postojeem sistemu, pa je jedini izlaz u ukidanju jednopartijskog i uvoenju viepartijskog sistema ....on predlae i svoenje republika na broj naroda i ukidanje nepostojeih naroda u koje ubraja Muslimane i Crnogorce. (Politika, 18. mart 1988, SANU, dvodnevni nauni skup pod nazivom Aktuelni problemi Ustava i ustavnih promena)

Vukovarska tragedija 1991 27. mart Dobrica osi, akademik: ...Sudbina Jugoslavije, verujem, reavae se u sukobu regresivnih, konzervativnih snaga vlasti i njihovih saveznika, koje e svim raspolozivim sredstvima i represijama braniti postojei poredak, i onih demokratski,reformatorskih, umnih i moralnih snaga naeg drutva....U konfrontaciji tih snaga,u toj konfrontaciji koja e na nau nesreu imati nacionalni okvir, a mnogo manje jugoslovenski opseg, razgorevae se permanentni ideoloko graanski rat, odvijae se sve zea drama ove brionske Jugoslavije... (Knjievne novine,1.april 1988, Obrazloenje predloga) Avgust Dr Miodrag Jovii, akademik: Stanje na Kosovu predstavlja takvu opasnost za opstanak ne samo Srbije nego itave Jugoslavije da su sva sredstva za otklanjanje te opasnosti dobra,pogotovu ako suspenzija autonomije ima opravdanje u istorijskom legitimitetu, po kome je salus patrie suprema lex, i u demokratskom legitimitetu - potovanje ogromne veine naroda SR Srbije.( Duga, br. 377, 6-2avgust 1988, Brisanje sa iga srama)

1989
Januar Dr Amfilohije Radovi, episkop banatski: Narod je trpeo decenijama i onda odjedanput puklo trpilo .Eto to se dogodilo i ovde. Isto to. Treba dublje ui u mentalitet ovog naroda i u njegovu istoriju da bi se moglo shvatiti ono to se sada ovde zbiva. U ovom narodu nisu mitinzi ono to se sada pojavilo.U ovom narodu od vremena svetog Save i Nemanje sve je reavano na saborima. Na crkvenim narodnim saborima .To je ono to je u prirodi ove crkve. Sabornost je jedno od njenih osnovnih svojstava.(NIN, 7. januar 1989. br. 2036, Sabor i dostojanstvo, intervju vodio Milorad Vueli) 21. januar Brana Crnevi, knjievnik: Verski srbofob nabraja prednosti Zapadne civilizacije nad Bizantom na koji su Srbi jednom i zauvek osudjeni i nee da prizna ni sebi ni drugima da je u slomljenim okvirima ratom

26

27

Vukovarska tragedija 1991 iznakaene Jugoslavije vodjen temeljan kriarski rat protiv, uvek ilavog pravoslavlja. ...lanana reakcija mitinga u Srbiji ve je pokazala svoju razornu mo. Kosovo je oborilo Vojvodinu-za jednu no. Vojvodina je oborila Crnu Goru - za sto dana. Bude li Crna Gora uznemirila Bosnu, Bosna e u vrtlog dogaaja uvui Hrvatsku, a Hrvatska Sloveniju. I misli srbofob. Ode nova Jugoslavija u staru Jugoslaviju. (Duga, br.389, 21.januar - 3. februar 1989, Koreni svee srbofobije) Ljubomir Tadi, akademik: Postoji li strah od Srba u ovoj zemlji... Nema sumnje da se taj strah sve vie iri i iri se svesno, sa irenjem straha iri se i mrznja...irenju srbofobije danas bitno doprinose i nesrene predrasude i stereotipi koji su negovani gotovo itav vek....(Knjievne novine,15. januar 1989, Prilog pitanju o srbofobiji) Vojislav Lubarda, knjievnik: Tri su specifinosti vezane za pojavu i trajanje srbofobije danas. Prva je u tome to hukanje na Srbe postaje zahuktalije...Druga specifinost je jo bezumnija: srbofobija samo jednim dijelom utie na dalje razvijanje mrnje prema Srbima. Proces je zapravo obrnut. Korijenjena mrnja iri savremenu srbofobiju. Trea i najmunija specifinost je u tome to se pojedini Srbi, esto i istaknuta politika imena stavljaju u sluzbu srbofobije. (Knjievne novine, 15.januar 1989, br.768, Srbofobija kao politika) Februar Antonije Isakovi, akademik:(...) Nasa zapadna braa i danas nas oznaavaju kao reakciju, ali ovog puta kao reakcionare drugog tipa. Mi smo, po njima, bastion boljevizma. Pa, boljevizam je najvie zla naneo srpskom narodu, a mi smo sad bastion boljevizma! Kako to da nazovemo?! Malo bi bilo! (...) Eto, ova neprijateljska koalicija jednako misli da moe sa srpskim narodom i njegovim vodjstvom da razgovara kao ranije, da ga opet modeliraju, da mu prema svojim zamislima modeliraju dravu, i svest, i ljude, i sve to. Ne vide da je stvar prola i da to vie ne mogu da rade, odnosno, da uvek kad tako neto pokuaju doi e do sukoba, doi e do krize. Ti politiari, a vei deo njihj dolazi iz Slovenije i Hrvatske, tu nisu realni, oni jednako misle da mogu da sauvaju svoj odluujui i upravljaki poloaj kao do sada. (...) Zato nas i predstavljaju u svetu kao opasne, brkate, necivilizovane, bahate Balkance, koji hoe da zarate, da se svadjaju i rue. Prikazivali su nas kako eksploatiemo iptare, Bakari je govorio kako im idemo u crijeva. (Duga, broj 390, februar 1989)

Vukovarska tragedija 1991 Mihalj Kertes, lan Predsednitva Srbije: (...) Stranka koja zahteva prisajedinjenje Hrvatske Evropi rui Jugoslaviju i poziva na ustaki, bratoubilaki rat. Onaj katoliki svetenik, koji apelovao za mir i bratstvo i jedinstvo Hrvata sa Srbima umalo to nije ubijen za govornicom. To je politika gospodina Tudjmana, biveg Titovog generala. Takva politika ne moe u Evropu, ak ni u evropske ludnice. Mene je najvie strah politikih konvertita Lake se sporazumeti sa jednim staljinistom tipa Vlade Dapevia, nego s jednim politikim konvertitom, koji menja svoju kou kao to pristojan ovek menja koulje!. (Duga, 3-16 februar 1989) Mart 17. mart U Skuptini SFRJ izabrano novo Savezno izvrno vee, na elu sa Antom Markoviem. Jun 18. Jun Dr Mihajlo Markovi, akademik:Da bi se spreilo blokiranje odluivanja, trebalo bi princip jednoglasnosti zameniti pravilom da se odluke od bitnog znaaja mogu zameniti sa odreenom kvalifikovanom veinom. (NIN, 18. jun 1989, br2007, Jedan gradjanin jedan glas) Ivan Stamboli, predsednik predsednitva SR Srbije: Prema tzv. Memorandumu srpskom narodu ne preostaje nita drugo nego da ustaje na noge zato to ga toboe mrze braa, to je toboze uklet da bude gubitnik, to mu je rukovodstvo kompromisno. Proistie da je Jugoslavija njegova Golgota i na Kosovu i u Vojvodini i u Hrvatskoj, Bosni, svuda. Drugim reima tzv. Memorandum izrazava nepoverenje prema jugoslovenskoj zajednici i istorijske interese ne vidi u bratstvu, slozi, saradnji i jedinstvu s ostalima....(Duga, vanredni broj, juni 1989, Je li Memorandum SANU In memoriam Jugoslaviji i Srbiji, Upotreba Jugoslavije, predgovor prvom tampanju Memoranduma, u Zagrebu, januara 1989) Zoran Sekuli, novinar: ... Objavljivanje celovitog teksta Memoranduma (bez obzira na to to je taj tekst, nedovren i u tezama za diskusiju, dospeo u javnost na krilima jedne, tadanjem rukovodsstvu vrlo poeljne afere, a po scenarijima klasine

28

29

Vukovarska tragedija 1991 staljinistike montae) danas i ovde, moglo bi da ima za cilj i otvaranje rasprave o onome to je u ovom dokumentu sporno. Ako nita drugo, mogao bi to biti uvod u diskusiju o srpskom nacionalizmu, sa i bez znakova navoda, ali ne na nivou ideoloki opravdanog osporavanja srpskog, istorijskpg nacionalnog bia i etiketiranja srpskog naroda, nego na sagledavanje onoga to se nalazi u osnovama savremene krize srpskog identiteta. (Duga, vanredni broj, juni, 1989, ZATO? Ponovo o Memorandumu SANU) Jul Jovan Rakovi, akademik: (...) Za Srbina je etnika pripadnost srpskom narodu potpuno izjednaena sa jugoslovenstvom. Izmedju jugoslovenstva i srpskog osjeaja postoji, kako ja to volim da kaem, jedna legura koja je trajna i koju je vrlo teko smrviti. (...) Rije je o naim iskustvima sa poslijeratnim Jugoslavijom i Hrvatskom o njenim boljevikim ustrojstvom, koje je vjebalo as prihvatanja a as odbacivanje srpskog nacionalnog bia u igri izmedju protekcije hrvatskog nacionalnog bia i jugoslovenstva. Srpski narod u Hrvatskoj, naime, bio je prihvatan i cenjen u fazi borbe za vlast, a kad su boljevici zasjeli na tron, onda jke zapoela ignoracija i potiskivanje Srba. Najprije je Bakari s politike scene likvidirao ugledne Srbe, takodje boljevike Duana Brkia, Radu igia, Djanicu Opaia i druge koji su neto znaili. Kad su stradali veliki, normalno je to je male ljude spopao strah i to su postali pokorni. Tom likvidacijom uglednih Srba, Bakari je ponovo otvorio vrata poznatim pravakim principima. (...) SDS je u prvom redu srpska zato to srpski narod u ovom asu nema ni jednog razloga da se srami svog imena i da ga skriva. Mi emo srpsko ime isticati zato to su Srbi bili i ostali historijske rtve ovog prostora. (...) Dobro ste primjetili da se mi u Hrvatskoj suavamo sa velikim problemima. U Hrvatskoj zapravo nisu bili parlamentarni izbori. Hrvatski se narod plebiscitarno odluio za samostalnu hrvatsku dravu sa vrlo labavom ili gotovo kikakvom Jugoslavijom. Zato smo se mi Srbi u Hrvatskoj nali u velikim potekoama. Ja ponavljam: mi emo novi ustav Hrvatske prihvatiti samo toliko koliko on bude prihvatio nas. (...) Rekao sam, takodje, ako ovaj, trei plebiscit hrvatskog naroda ne donese srpskom narodu u Hrvatskoj slobodu i prosperitet, ako moj narod ne uspostavi svoj identitet, onda su zavreni svi mogui razgovori izmedju Srba i Hrvata. Bie to potpuno odvajanje, makar ivjeli u diktatorskom reimu.

Vukovarska tragedija 1991 (...) Srbi u Hrvatskoj vie nisu uplaeni narod. Mi vieneemo utati. Dobro je to zapazio moj kolega Mihailo Markovi rekavi da je, to se tie nas, Srba iz Hrvatske, duh izleteo iz boce i vie ga u nju nikakva sila ne moe vratiti. Potpisujem njegove rijei: Taj dio naroda je opat na nogama, uspravan, organizovan o odluan. (Duga, specijalni broj, juli 1989) Dr Duan Zelenbaba: (...) Ako Hrvati donesu ustav kakav predlau, i Srbi e napraviti svoj ustav! Nema drave Hrvatske koja se moe stvarati mimo srpskog naroda... Srpski narod je spreman, gospodo, da takvu dravu rui. Krenemo li u ruenje, onda e se videti koliko je Srba u Hrvatskoj. (Duga, specijalni broj, juli, 1989) Dr Milan Babi: Nije rije o stvaranju srpske drave u Hrvatskoj, nego o reakciji Srba na kroatocentrizam i torturu veine kroz hrvatski Sabor. Nijedan potez hrvatske vlade nije legalan ako je usmjeren na pretvaranje srpskog naroda u nacionalnu manjinu, odnosno brisanje ustavne odredbe da je Hrvatska i drava srpskog naroda koji u njoj ivi. To je temeljna postavka koju niija vlada ne moe promjeniti bez saglasnosti i volje Srba u Hrvatskoj. Srpski narod je istorijski narod na ovome tlu koliko i hrvatski. Umjesto stvaranja institucija, preko kojih bi se realizovala nacionalna ravnopravnost, nastoji se ukiniti i ono to je dosad postignuto. Srbi u Hrvatskoj ne bi imali potrebu za ikakvom autonomijom, kad bi se uspostavio takav parlament u kome bi postojalo vijee naroda kao garant nacionalne ravnopravnosti. (...) Ako se Hrvatska izdvoji iz Jugoslavije Srbi u Hrvatskoj e traiti teritorijalnu autonomiju. Ta teritorija treba da obuhvati itavo etniko i istorijsko podruje Srba u Hrvatskoj. To je uglavnoim kompaktna etnika teritorija koja bi mogla da se zaokrui linijom Vrlika-Drni-Skradin-Vrana kod Benkovca-Islam Grki-Karin-linijom Velebita do Gospia, zatim preko Vrhovina, Plakog, podruje Pakraca, Daruvara, Grubiinog polja, Podravske Slatine do Voina, zatim Pauka i Psunja, pored Slavonske Orahovine, te jednim uskim pojasom sela do Budimaca, izmedju Djakova i Napica do osijeka, zatim Osjeko polje, veliki dio optine Vukovar i skoro itavu Baranju. To je etnika teritorija Srba u Hrvatskoj. (Duga, Specijalni broj, juli, 1989) 16. jul 1989 Kod Knina na Kosovu polju odrana proslava 600 godina Kosovske bitke, kojom priliko su izneti zahtevi u pogledu ravnopravnosti Srba u Hrvatskoj; pravo na sopstvenu kulturu, jezik i irilino pismo. Uhapen Jovo Opai, predsednik kulturnoprosvetnog drutva Zora. Dalmatinsko Kosovo:Svetkovina kod crkve Lazarice, sagraene pre ravno sto godina o proslavi 500 godinjice kosovskog boja, poela je

30

31

Vukovarska tragedija 1991 arhijerejskom liturgijom i pomenom svima muenicima stradalim za hrianstvo,od kosovskog boja do danas. Proitana je poruka patrijarhova (Pavla), zatim je vidovdansku besedu odrao episkop ziki Stefan. ...Prisustvo Jovana Rakovia u crkvi Lazarici i u dalmatinskom Kosovu iskoristili smo da pitamo o fotografijama koje toliko uznemiruju pojedine komentatore.To su ikone, kae Rakovi. Svijest o sekularnoj dravi jo nije sazrela u Srbiji. Postoji samo svetiteljska drava i zato su nosioci drzavnosti svetitelji. Oj Lazare nisi imo sree da se Slobo pored tebe kree....(NIN, 16.jul 1989, br. 2011, Pokretno Kosovo, Milo Gligorijevi) Slobodan Miloevi: Nemam utisak da sam se do sada koristio nekim ostraenim jezikom,da sam podsticao oseanja. Naprotiv, mislim da sam bio veoma razuman, racionalan, kada se radilo o srpskom pitanju i da smo ba blagodarei tome postigli rezultate. Meutim, morali smo da savladamo dugotrajne otpore, utoliko vie to nam je tetila izvesna neprijateljska propaganda, naroito u inostranstvu. (NIN, 16. jul 1989, br. 2011, Miloevi u Mondu, intervju vodio Zak Amarlik) Matija Bekovi, akademik: Kosovo je polutar srpske planete. Krov donjeg i temelj gornjeg sveta.Tu se svest srpskog naroda presekla na ono do i na ono posle Kosova. Caru Lazaru je ishod boja bio poznat Kazala mu ga je knjiga sama. Izabere li carstvo nebesko-nije rekla tek da e izgubiti boj, ve neto poraznije: Sva e tvoja izginuti vojska. I konanije: ti e, kneze, s njome poginuti .Umrimo da veno ivi budemo. (Knjievne novine, 1.i 15. jul 1989, Kosovo najskuplja srpska re) Avgust U Kninu traju protesti zbog Jove Opaia. Sabor Hrvatske usvaja predlog o nazivu jezika. 20. avgust Milorad Vueeli, direktor RTS: Pretpostavljena nevinost je sveto pravilo demokratije. Meutim, dobar deo glasila sa geografskog severozapada ne polazi od pretpostavke ve unapred sudski dokazane nevinosti Azema Vlasija.Ta nevinost je u krivino pravnom smislu, po izjavama Vlasijevih advokata i mnogih drugih, toliko oigledna da je sudski ne treba dokazivati. U politikom smislu, naravno, nema bilo kakve odgovornosti Azema Vlasija, ve se iskljuivo moe govoriti

Vukovarska tragedija 1991 o njegovim zaslugama i vrednostima po kojima on prerasta u svedoka optube protiv jugoslovenske i srpske politike i dravnih organa. Na fonu aktuelnih politikih prilika suenja Vlasiju i posebno kninske proslave 600 godinjice kosovkog boja razvila se svojevrsna pravno-politika logika i nain miljenja po kojima ne samo da treba u krivinom zakonodavstvu zadrati verbalni delikt i druga politika krivina dela....a posebno bi trebalo kaznjavati delikt noenja i isticanja Miloevieve slike! Imajui u vidu pravi propagandni kao i banalni fiziki krstaki rat protiv Miloevievih slika, ne moemo izgleda a da se ne podsetimo pojava najmranijeg bizantskog ikonoborstva, kada su se spaljivale ikone, a to su kasnije prihvatili neki od najmranijih ovovekovnih pokreta. (NIN, 20. avgust 1989. br. 2016, Sudjenje Azemu Vlasiju) Septembar 15. septembar Pavle Ivi, akademik: (...) Znajui da Hrvati nikada nisu hteli da se do kraja integriu ni u jednu dravu koja nije bila samo njihova - ni u Ugarsku, ni u Austriju odnosno Austro-Ugarsku, ni u Jugoslaviju - poto su uvek eleli da budu bar corpus separatum, nama nita ne preostaje nego da se upitamo: kako mogu drugima uskraivati ono to sebi prisvajaju. I s kojim pravom oekuju od Srba u Hrvatskoj da se odreknu svoje posebnosti i kulturne autonomije, kada oni sami to nikada nisu hteli da uine. Ne znam potpune odgovore na ova pitanja, ali sam danas u jednom siguran: oni koji danas dre u zatvoru i proganjaju Jovana Opaia, mrze Srbe u Hrvatskoj svom dubinom nae slovenske mrnje. (Knjievne novine, 15. septembar 1991) 16.septembar Zoran Todorovi, sekretar Gradske konferencije SSRN Beograda: Stvar se moze gledati spolja i iznutra. Nema potrebe da sad objanjavamo mehanizme i one sitne incidente ili proboje, ideoloka sukobljavanja. To je trajalo oko dve godine. Osma sednica CK Srbije je ula u srce problema., pitanje odnosa prema Kosovu. Kosovo je izraz svih naih problema, zabluda, stranputica i propadanja. Problem Kosova se ne sme zanemariti zbog istorije, patnji i jada.....Na reavanju problema Kosova zaela se sutina nove politike i demokratije u Srbiji....tako je stvoren Miloevi, vesnik bure....Dogodio se narod, najkrae reeno. Srbija je postala jedna demokratska zajednica.(Duga, br. 406, 16-29, septembar 1989, Guranje prsta u oko)

32

33

Vukovarska tragedija 1991 Pavle Ivi, akademik: Dunost je odgovornih u Srbiji da o svemu to se dogadja u Hrvatskoj prozbore i da o tome sazna svetska javnost. Ni etika, ni istorija ne daju nam za pravo da krijemo istiunu od te javnosti, kad su se ve ti isti koji progoner slobodnu re Srba u Hrvatskoj potrudili da uvere svetsku javnost kako su Srbi zakleti neprijatelji slobode, a oni nekakvi njeni branitelji. Kosta avoki, profesor: (...) Poto je ukinula i zgazila sva steena prava srpskog naroda i njegove kulturne ustanove, vlast u Hrvatskoj danas hoe preko isceniranog krivinog progona Jovana Opaia da upozori sve hrabre Srbe na to ta ih eka ako se drznu da trae i najmanju kulturnu autonomiju. Zdravko Zeevi, agronom iz Benkovca: Hapenje Jovana Opaia nije sluajno. Opai se zamerio vlastima jo kad se suprotstavio izgradnji deponije u njegovom selu Plavnu, kad je govorio na jugoslovenskom mitingu u Kninu i bio inicijator osnivanja Zore. (Duga, 16-29 septembar 1989) Novembar 3. novembar Mihalj Kertes, lan Predsednitva Srbije: Moje lino vienje je sledee: posle 8. sednice procesi razvlaivanja stare dogmatsko-birokratske vlasti dole su do meuoptinskih konferencija....Stalno sam na terenu. Uskoro emo videti u kojoj se regiji, u kojim optinama najvie birokratski maltretira narod... Kad zlobnici koriste naziv jogurt revolucija, a pri tom brane autonomae, oni se nehotice sprdaju autonomaima, a ne nama. Jer, uzmi ti tu vlast koja bezi glavom bez obzira kad pukne nekoliko tetrapaka jogurta. Zaista je nekoliko tetrapaka njima napunilo gae i to govori kakvi su zapravo bili. I dalje, kad zlobnici rabe taj naziv i oni sami pokazuju strah od jogurt revolucije u njihovom dvoritu. Siguran sam da bi se i njima napunile gae i da bi utekli glavom bez obzira kad bi u njihovom smeru poleteo neki tetrapak! Mi emo u Srbiji doneti zakone da se ne stimulie radjanje, odnosno, ko ima vie dece da izgubi pravo dejeg dodatka i za prvih dvoje-troje dece. Ne zato to smo nehumani ili to zelimo silom da nekom naturamo planiranje porodice. Na stav je da ako neko eli da pravi decu, neka ih pravi, ali o svom troku, a ne o troku drave.(Duga, br. 418, 3-16 novembar 1989, Ko e biti kartiran) 19. decembar Milica Raji, delegat: Iako smo ovaj tajni materijal dobili u poslednjem trenutku, mogli smo vrlo lako da zakljuimo da ovo nije antiinflacioni program nego antijugoslovenski progrom i pre svega antisrpski Program. Ovaj program je osvedoenje i daljeg kolonijalnog odnosa

Vukovarska tragedija 1991 severozapadnog dela Jugoslavije prema Srbiji. Ovaj Program je izmeu ostalog i udarac realizaciji svega onoga to smo planirali da realizujemo zajmom za privredni razvoj i preporod Srbije.(STENOGRAFSKE BELEKE, Skuptina Srbije, 2. Sednica Vea udruzenog rada, 19. decembra 1989, O antiinflacionom Programu Vlade Ante Markovia)

1990
Januar 6. januar U Splitu odran osnivaki skup Hrvatske demokratske zajednice 20-22 januar U Beogradu je odran 14. vanredni kongres SK Jugoslavije. Slovenaka i hrvatska delegacija su napustile Kongres, SKJ, stub jugoslovenske socijalistike federcijem praktino prestao da postoji. 23. januar BITKA ZA SKJ. Slovenaka delegacija napustila Kongres. (Politika, 23. januar 1990) Izlazak iz sale delegate iz SK slovenije ....bio je propraen burnim aplauzom ostalih delegata.Aplauz je mogao znaiti samo jedno:moze se i bez vas. (Politika, 23.januar 1990) Kongres SKJ e se, dakako, nastaviti sa ili bez Slovenaca jer je u pitanju preobrazaj i delovanje jedne moderne politike partije..... (Miroslav osi). (Politika, 24. januar 1990) 25. januar Brana Crnevi, knjievnik i narodni poslanik: Najzvanija stvar za mene je sluenje jednom svetom zadatku:da Srbija i Srbi iz ovoga ko zna kog po redu organizovanog komara izau bez mrtve glave ili sa to manje mrtvih glava. Na ive se Srbe ovek moe ljutiti, ali mrtvim Srbima dugujemo istinu. Ne zato to su oni za istinu umrli nego to ih je la ubila......oni moraju kazati sebi i drugima da je Jugoslavija njihov ozbiljan porok. Zato to ih je najvie, oni veruju da od njih zavisi kakva e Jugoslavija biti. ivot ih je nekoliko puta demantovao, jer nisu uspeli da naprave Jugoslaviju, a ona je uspela da unazadi Srbiju. Ja zato sanjam o

34

35

Vukovarska tragedija 1991 samosvesnoj Srbiji, o onoj dravi Srbiji koja e razumeti da je svaki Srbin vaan i da svaki Srbin ima obavezu prema svim Srbima. To je rekao bih, jedno izraelsko oseanje. I zato dodajem da smo mi Srbi, Jevreji poetnici. Srbi moraju razumeti da je Srbija sve usamljenija i da joj u Jugoslaviji prave drutvo veoma sumnjive osobe. Morae da misle na mogunost raspada zajednike drzave i na situaciju u kojoj e, moda, ostati potpuno sami.(NIN, 25. januar 1990, Jugoslavija kao srpski porok razgovor vodio Milo Gligorijevi) Februar 4. februar U Vojniu na skupu Jugoslovenske samostalne demokratske stranke najavljena mogunost formiranja autonomne pokrajine u Hrvatskoj. 10. februar U Zagrebu obnovljen rad srpskog kulturnog drutva Prosvjeta. 14. februar Sabor Hrvatske usvojio Amandmane na Ustav SR Hrvatske, kojima je ozakonjen viestranaki sistem. 24-25 februar Odran prvi opi sabor Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), na kome je Franjo Tudjman rekao: NDH nije bila samo puka kvislinka tvorba i faistiki zloin, ve i izraz povjesnih tenji hrvatskog naroda 25 februar Brana Crnevi, knjievnik i narodni poslanik: Zato to ih je najvie, Srbi veruju da od njih zavisi kakva e Jugoslavija biti. ivot ih je nekoliko puta demantovao, jer nisu uspeli da napraveJugoslaviju, a ona je uspela da unakazi Srbiju. Ja zato sanjam o samosvesnoj Srbiji, o dravi koja e razumeti da je svaki Srbin vaan i da svaki Srbin ima obavezu prema svim Srbima. (NIN, Jugoslavija kao srpski porok, 25. februar 1990) Mart 4. mart Na Petrovoj gori odran miting Srba iz Hrvatske na kome se pretilo ustaama Franji Tudjmanu i Ivici Raanu. April

Vukovarska tragedija 1991

1. april Miodrag Jovii, akademik: (...) Odluan sam protivnik prava na otcepljenje kao ustavom utvrdjenog prava, ali sam spreman da prihvatim soluciju po kojoj bi se Jugoslavija i Slovenija dogovorile da Slovenija napusti Jugoslaviju, razume se pod uslovima koje e Jugoslavija utvrditi, i da time prestane mogunost ucenjivanja cele zemlje od strane jednog njenog dela i svesnog, u sutini petokolonakog, ruenja Jugoslavije. (NIN, 1. april 1990) 3. april Pripadnici Zdrenog odreda milicije iz Hrvatske , u sastavu SSUP, povlae se sa Kosova. 22. april U Hrvatskoj odran prvi krug prvih viestranakih izbora. 26. april Batri Jovanovi, delegat: Naime, uklonili su se oni koji su drsko ignorisali vekovnu tradiciju duhovnog jedinstva Crne Gore i Srbije. Suprotno je stvarnim injenicama govoriti o optemedijskom ratu u Jugoslaviji. U pitanju je propagandni rat odnosno hladni rat iz Hrvatske i Slovenije i delom Bosne i Hercegovine protiv Crne Gore i Srbije. Taj propagandni rat je slian ratno hukakoj propagandi protiv Srbije iz Bea, Berlina i Budimpete posle Sarajevskog atentata 1914.g.....Stvorena je masovna psihoza opasnosti od agresije Srbije.(STENOGRAFSKE BELEKE, Skuptina Srbije, 8. sednica Drutveno politikog vea , 26. april 1990) Maj 6. maj Drugi kurg izbora u Hrvatskoj. HDZ osvojila dve treine poslanikih mesta u sva tri vea Sabora Hrvatske. Dobila je 41,5 odsto glasova, a Franjo Tudjman je izabran za predsednika. 13. maj U Zagrebu na stadionu u Maksimiru na fudbalskoj utakmici izmedju zagrebakog Dinama i beogradske Crvene Zvezde dogodio sekrvavi obraun navijaa ova dva kluba.

36

37

Vukovarska tragedija 1991 15. maj Za predsednika SFR Jugoslavije izabran Borisav Jovi, predstavnik Srbije. 18. maj Posle isceniranog napada na lana Srpske demokratske stranke u Benkovcu, Miroslava Mlinara, SDS odluio da zamrzne odnose sa Saborom Hrvatske i povue svojih pet zastupnika iz Sabora. 20. maj Jovan Rakovi, osniva Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj: (...) Srpska demokratska stranka je na izvjestan nain podigla srpski narod. Podigli smo ga iz letargije u kojoj je bio, iz lai u koje je duboko utonuo. Nigdje se tako uspjeno ideoloka magla nije irila kao medju Srbima u Hrvatskoj. Stvaran je laan osjeaj da su Srbi u Hrvatskoj zatieni samo onda ako ovom zemljom vladaju komunisti, a svaka druga vladavina osim komunistike dovodila je srpski narod u Hrvatskoj u krizu. To nije istina. (...) SDS ima ne samo ambicija nego i zadatak da postane univerzalna stranka srpskog naroda. Mi emo se iriti i u Srbiju i ve smo se proirili u Beogradu, mi emo se do konca mjeseca organizovati u Novom Sadu... (NIN, 20. maj 1990) 30. maj U Zagrebu odrana prva sednica novoizabranog Sabora i proslavljen Dan dravnosti Republike Hrvatske. Vanredni kongres SKJ zavrio bez uea delegata SK Hrvatske, Makedonije i Slovenije. Jun 20. jun Predsednitvo SR Hrvatske usvojilo predlog za promenu Ustava i naziva Republike. Iz naziva izbrisan socijalizam i promenjeni dravni simboli. Na pojavu ahovnice na dravnoj zastavi u Kninu je aktivirana inicijativa (od 6. juna) o osnivanju regionalne zajednice est likih i severnodalmatinskih optina. 22. jun Dr Vojislav Maksimovi, profesor Filozofskog fakultet u Sarajevu:

Vukovarska tragedija 1991 Olako se nai politiari i ustavotvorci igraju, iritirajuci veoma jak nacionalitet, a zamiljajui Bosnu i Hercegovinu kao drvu graana. Za tako neto nije vrijeme. Ovo je zemlja naroda, tj.onih koji se zovu istorijskim, zemlja Srba, Muslimana i Hrvata. Neki sada prave i drukiji poredak u navoenju, ali ja sam navikao na onaj stari kad je takoe uzimana brojnost....Nikakve granice nisu vjene, ali se tano zna da je opasno svako pomjeranje ....U okvirima Bosne i Hercegovine mogue je drugaije regionalno ureenje i odreenje sa dogovorenim stepenima autonomije u nekim krajevima koje nose odreene specifinosti-Bosanska krajina i Hercegovina, naprimjer. (NIN, 22. jun 1990, br. .2060, Srbi strepe od koalicije) 29. jun Budimir Kouti, profesor Pravnog fakulteta: Mi moramo shvatiti u kojoj poziciji se nalazi srpski narod u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, a pogotovu stoga kada je cela naa federalna republika napravljena tako da srpski narod bude u manjini. Ne smemo zaboraviti da 1948. godine bilo skoro tri miliona Srba u podruju bive Vojne krajine. Oni su danas tako pocepani i podeljeni i praktino stavljeni u poziciju da se bore ak i za svoju minimalnu egzistenciju, da im je sve ono to se deava u Srbiji veoma znaajno, njih se potresi u njoj i te kako tiu. Oni odista moraju imati pravo da kau svoju re o svim bitnim pitanjima, a pre svega o Ustavu Srbije. (NIN, Razlozi za referendum, 29. jun 1990) Jul 20. jul Rade Gruji, novinar: Veliina Markovieve demagogije, njegov neprincipijelni dribling u uglu terena, pored korner zastavice, ponovo je bacio publiku u stanje egzaltacije, i pored svih upozorenja strunjaka da takav dribling ne vodi golu i pobedi. Legende, uostalom uvek nastaju iz beznaa.(Duga, br. 422, 20-27. juli, 1990, Pincipijelno driblovanje) 25. jul Sabor SR Hrvatske usvaja Amandmane na Ustav Republike Hrvatske. Menjaju se dravni simboli: petokraka je zamenjena ahovnicom (povjesni hrvatski grb). U isto vreme je u Srbu je odran Sabor Srba na kome je usvojena Deklaracija o suverenosti i autonomiji srpskog naroda i osnovano Srpsko

38

39

Vukovarska tragedija 1991 nacionalno vijee kao organ Srba u Hrvatskoj, to je dr Jovan Rakovi, lider Srpske demokratske stranke, ocenio kao srpski ustanak bez oruja. Avgust 29. jul Predsednik SIV Ante Markovi na mitingu na Kozari pred oko sto hiljada ljudi objavljuje osnivanje sopstvene stranke Saveza reformskih snaga Jugoslavije. 3. avgust Antonije Isakovi, akademik: Raniji izvori antisrpske koalicije bili su na Istoku. Kominterna i Moskva. Sad su se ti izvori premestili na susedni zapad i na daleki zapad. Sadanja antisrpska koalicija mnogo je lukavija, suptilnija. Njenu poslednju kreaciju izveo je Ante Markovi na Kozari.....Nije sluajno odabrana Bosna, Kozara.Tamonji srpski narod je krvavo platio poslednji rat. Bukvalno je ceo narod sa decom i bebama unitavan i odvoen u Jasenovac....Ni bez jednog jugoslovenskog naroda se ne moze govoriti ni raspravljati o Jugoslaviji. Zato se onda zaobilazi srpski narod, zapravo njegova republika? Koje su to zelje i namere? Treba se leiti od kokojeg slepila. Koprenu s oiju zdrati, ma koliko to bilo bolno.Jugoslaviju ne treba traiti tamo gde je nema. I to e biti jedan od prvih zadataka socijalistike partije. (NIN, 3. avgust 1990, br. 2066, Zato smo protiv odluke predsednika vlade) Dr Milorad Ekmei, akademik: Ova se stranka pojavila odve kasno, kada su duhovi izali iz boce, kada ne izgleda verovatno da bi se oni bez prihvatanja oruja tamo mogli ponovo vratiti....Nije dobar znak to je ova stranka poela u Bosni, gde je raspoloenje za Jugoslaviju uvek bilo visoko, a ne u Hrvatskoj gde je na izmaku. (NIN, 3. avgust 1990, br.. 2066, Zato smo bili protiv odluke predsednika vlade) Dr Jovan Rakovi, akademik: Markovi je iskoristio jadan odnos Srba prema jugoslovenstvu. Sa Srbima u etnikom smislu barem, do sada, je bilo izjednaeno pripadnitvo Jugoslaviji sa etnikom pripadnou srpstvu. Stvorena jedna identifikacija izmeu srpstva i jugoslovenstva. Jugoslovenstvo i srpstvo postali su legura za Srbina.To je najvea srpska istorijska pogerka (NIN, 3. avgust 1990, Zato smo bili protiv olduke predesdnika vlade) Matija Bekovi, akademik: U naelu podravam svaku novu stranku. Pogotovu one koje osnivaju okretne linosti kakav je nesumnjivo gospodin Markovi. Nevolja je to je on ne samo lan jedne stranke, nego i predsednik

Vukovarska tragedija 1991 vlade.Ta vlada me vie potsea na onu izbegliku i umesto u Londonu mogla bi se preseliti u Vaington ili Brisel.(NIN, 3. avgust 1990, Zato smo bili protiv odluke predsednika vlade) Dobrica osi, akademik: Politiki razum nalae da se sa svim konsekvencama uvidi jugoslovenska istina. Mi smo zemlja raskola i mrnjenacionalnih, verskih, socijalnih. Mi jo ne pucamo i ne ubijamo se zato to smo ubeeni da smrt nije najvee zlo koje moemo jedni drugima da inimo.Teko je shvatiti zato predsednik Markovi ignorie politiku realnost Jugoslavije, a jo teze poverovati da se ona na stranakim izborima moze prevazii. Jer Hrvatska i Slovenija su se na demokratskim izborima izjasnile da stvore samostalne nacionalne drzave koje mogu biti samo u uslovnom, slobodnom savezu sa ostalim juznoslovenskim republikama.(NIN, 3. avgust 1990, Zato smo bili protiv odluke predesdnika vlade) Kosta Mihailovi, akademik: Vani uzroci ua privredno zaostajanje Srbije, izmedju ostalih, je preselenje industrije iz Srbije do 1953. godine pa i kasniej, uz zabranu da se u severnoj Srbiji i Vojvodini grade industrijski objekti. Taj razlog je nedovoljno ispitan i ocenjen uzrok zaostajanja Srbije. Najnovija istraivanja Ekonosmkog fakulteta u Beogradu proirila su saznanja o tom preselenju, naravno u meri koliko je to doputao oskudan i u velikoj meri uniten dokumentacioni materijal. Prema tim istraivanjima razmere preseljenja su bile vee nego to se prvobitno pretpostavljalo. Preselenja su obuhvatile itave fabrike, a izmetane su i pojedine maine ime je ponekad uziman i najvaniji deo fabrika. (NIN, Zato je Srbija zaostajala, 3. avgust 1990) 4. avgust Antonije Isakovi, akademik: Osvrui se na nedavni govor Ante Markovia, akademik Isakovi je to ocenio demagoki potez. Mesto u Sloveniji ili Hrvatskoj, Markovi je govorio narodu koji je strahovito stradao i koji sigurno zna ta znai sve ovo to se deava.....Markovi nije hteo, jednostavno, da imenuje te sredine tj. da ode u Sloveniju i Hrvatsku i tamo vidi kako su izmeane jugoslovenske karte. (Politika, 4. avgust, 1990, Markovi pokuava da napravi smutnju, Sednica Odbora za formiranje SPS Rai) 5.avgust Brana Crnevi, knjievnik: Nije jasno zbog ega u ovoj dravi jedino stranka Ante Markovia nije dala spisak lanova vlade koji uestvuju u formiranju ove stranke. Ja sam zaprepaen postojanjem dva Markovia. Graanin Markovi odlazi na Kozaru, a predsednik Markovi na godinji

40

41

Vukovarska tragedija 1991 odmor.(Politika, 5. avgust. 1990, Zaprepaem sam postojanjem dva Markovia) 13. avgust Borisav Jovi, predsednik Predsednitva SFRJ, primio je delegaciju iz Jknina koja ga je informisala o ugroenosti Srba u Hrvatskoj. 16. avgust Srpsko nacionalno vijee je donelo odluku o raspisivanju referenduma o autonomiji Srba u Hrvatskoj, na koju su hrvatske vlasti reagovale najavom da e referendum spreiti svim sredstvima pravne drave. 17. avgust Kao odgovor na noni napad specijalnih snaga hrvatske policije na stanicu milicije u Benkovcu, Srbi otimaju oruje od rezervnog milicijskog sastava i podiu barikade na saobraajnicama. To je praktino bio poetak srpskog ustanka u Kninskoj krajini. 20. avgust Zbog dogadjaja u Kninu SIV traio od hrvatskih vlasti da ne spreavaju plebiscit Srba, a od stanovnika Kninske krajine da uklone barikade. 24. avgust Na vanrednom zasedanju hrvatskog sabora zbog nemira u Kninskoj krajini usvojena je Rezolucija o zatiti ustavnog poretka o nacionalnim poravima u Hrvatskoj, a umesto Stipe uvara za lana Predsednitva SFRJ iz Hrvatske izabran Stjepan Mesi. Septembar 6. septembar Antonije Isakovi, akademik: Nije sluajno to u isto vreme Ante Markovi osniva svoju stranku, sto trajkuju na Kosovu i to ameriki kongresmeni etaju Srbijom. (Politka, 6.septembar1990, Antisrpska koalicija opet vrlo aktivna, Bor, 6. septembar 1990) 15. septembar Miodrag Jovii, akademik: Ako Jugoslavija i dalje bude postojala kao federacija, inaugurisana Ustavom SFRJ iz 1974, novi srpski ustav e

Vukovarska tragedija 1991 nedvosmisleno biti suprotan saveznom ustavu. On nije koncipiran kao ustav federalne jedinice, ve kao ustav nezavisne drave (bez obzira na to da li bi ona bila lanica konfederacije ili posebna dravnopravna zajednica). (NIN, 14. septembar 1990) 27-30 septembar Zbog pokuaja premetanja oruja iz milicijskih stanica u optinama sa veinskim srpskim stanovnitvom na Baniji dolazi do masovnijeg okupljanja Srba. Interveniu specijalne snage MUP Hrvatske i hapse 360 ljudi. Srbi iz Petrinje trae zatitu u vojnoj kasarni. Oktobar 3. oktobar U Kninskoj krajini blokira sav drumski i elezniki saobraaj. 6. oktobar Objavljen je projekat konfederalnog modela jugoslovenske zajednice, koji su predsednitva Republike Hrvatske i Republike Slovenije 3. oktobra dostavila Predsednitvu SFRJ. 16. oktobar U Zagrebu je vraen spomenik Banu Jelaiu, a na zasedanju Sabora fiziki je napadnut jedan srpski zastupnik, jer je novu hrvatsku zastavu nazvao faistoidnom. 23. oktobar Skuptina Srbije donosi Uredbu o uvodjenju poreza i taski na robu iz Slovenije i Hrvatske. Novembar 9. novembar Dr Radovan Karadi, predsednik SDS: I borci masovno prilaze stranci. Vide da se na njihove oi tope svi rezultati njihive borbe i uspostavlja novi NDH, protiv koje su dizali ustanak (....) jedino ponegde boraka rukovodstva jo ne shvataju da im je naa stranka bliza nego socijalisti i komunisti koji proturaju da smo protiv borakih penzija i drugih steenih prava (... )Ne bi to bilo prvi put u istoriji da srpska borba za slobodu rui

42

43

Vukovarska tragedija 1991 drzave i carstva. Boljevika antisrpska vladavina mnogo je otetila Srbe, ali je ipak prerano posrnula. Jo je ostalo dovoljno Srba, nisu svi Srbi iseljeni, odroeni, rasrbljeni, niti su svi Srbi uplaeni. Nacionalno buenje Srba uvijek je istorijski dogaaj, pa je i sada tako. Svima je poznato da Srbi ni pod kakvim okolnostima nee pristati da ive u vie samostalnih drzava i da svuda izvan Srbije budu nacionalna manjina. Srbi e ostati u jednoj drzavi, federativnoj Jugoslaviji, ma kolika ona bila.(NIN, 9.novembar 1990, br.2082, Srbi izvan bosanskog lonca, razgovor vodio Milorad Vueli) Dobrica osi, akademik: Ovaj trenutak je istorijski: ostvaruje se oslobodilako i demokratsko jedinstvo srpskog naroda u tenji za novom dravom novim drutvenim poretkom.(NIN, 9. novembar 1990, Pozdrav) 29. novembar U Hrvatskoj prvi put nije proslavljen dravni praznik Dan Republike. U Dvoru na Uni uhapen eljko Ranatovi-Arkan sa orujem i etnikim obelejima. Za patrijarha Pavla SPC izabran episkop Pavle. Decembar 3. decembar Objavljen intervju sa Veljkom Kadijeviem, saveznik sekretarom za odbranu, u kome se zaloio za jedinstvenu i socijalistiku Jugoslaviju. Ovaj intervju je u Hrvatskoj i Sloveniji protumaen kao pretnja njihovim republikama. 4. decembar Mihajlo vabi, predsednik SUBNOR Srbije: Borci su za leve snage, pre svega za SPS. Sednica Republikog odbora SUBNOR Srbije. Poziv borcima da ne daju glas Savezu reformskih snaga. (Politika, 4. decembar 1990) 6. decembar Danko Popovi, knjievnik: Samo u obnovi srpske nacionalne duhovnosti je onaj model oveka (srpskog domaina, ustanika, ratnika) koji e uspeti da se uzdigne iznad poraza u koji nas je zavlaio boljeviki model apatije i entropije. Mora doi do obnove nacionalnog duha. To je pretpostavka naeg postojanja. U ta smo se za ovih pola veka bili pretvorili i kao linosti i kao narod? Od linosti su postale individue, od naroda stanovnitvo. U Glasu crkve, u tom glasilu koje je prednjailo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi zahvaljujui naem, sada ve blaeno upokojenom vladici Jovi abako-

Vukovarska tragedija 1991 valjevskom, i smelom glavnom uredniku Ljubi Rankoviu, ja sam pisao o tome da je Beograd duan da podigne spomenik rtvama ustakog terora. To su srpski muenici koje je reka Sava prinela Beogradu. Danas Srbija ne zna ni gde su grobovi tih muenika. Ni krsta na tim grobovima, ni opela ni cveta, ni slova u crkvenom kalendaru. Smatrao sam da je dunost da Beograd ispravi svoj greh prema novomuenicima. Ako u Hrvatskoj nisu mogli biti udostojeni moralo se to dogoditi u Beogradu. (...) Stvaranjem nacionalnih drava koje e nacionalnim manjinama priznavati sva prava to im za taj status pripadaju (reilo bi se pitanje Srbije)....to se Srbije tie, stvaranjem velike Srbije. Sve drugo su prazne prie. Ne valjaju drave koje nisu nacionalne....Ako ne stvorimo nacionalne drave, ako ostanemo u Jugoslaviji, ni nai se unuci nee smiriti u jednoj normalnoj, demokratskoj drzavi.. (...) to se Crnogoraca tie, o njihovoj sam nacionalnoj pripadnosti uio od Njegoa. Makedonska pria je neto sasavim drugo. Srpska politika prema Makedoniji krahirala je poodavno. Ta politika je bila puna zabluda i pogreki. Mnogo smo mladih grobova ostavili po toj geografskoj karti, uzalud. Da smo ranije bili pametni u odnosu na tu zemlju drugaije bi nam bilo brojno stanje....to se pre budemo deziluzionisali u odnosu na Makedoniju, bie bolje. Uistinu, Srbe interesuje samo Kumanovska oblast i Skopska Crna gora....ja mislim da su muslimani sada postali Muslimani, ali to za nas Srbe nije vano.Vano je da se prozre ozbiljnost koju oni znae za Srbe. Da je u stvaranju jednog srpskog pokreta ili stranke zajedno krenuo vei broj poznatih intelektualaca nacionalni pokret bi bio mnogo jai od samog poetka, bio bi mnogo zreliji, utemeljeniji, lien egzobicionizma i folklornog primitivizma. Reim u tom sluaju ne bi imao snage da se sa tako uozbiljenim nacionalnim pokretom i egai. Smena su poreenja koja neorojalisti ine u Srbiji kada srpsko raspoloenje prema monarhiji porede sa monarhizmom zapadnoevropskog dravnog legitimizma. Nikada monarhizam u Srbiji nije bio samo simbol dravnosti, dravna dekoracija, znak kontinuiteta, nego ivo prisustvo u zaarenom jezgru narodne borbe. Nikada ni jedan srpski monarh nije padao sa neba, nego se na nebo podizao sa srpske zemlje, tragine i svemone. Na nebo se peo zaslugama steenim u srpskoj istoriji. Srpsko spasenje je u srpskom nacionalizmu, kao to je i japanski nacionalizam izvor japanskog privrednog uspeha, uspeha koji nije samo privredni.(Duga, br. 438, 6-20, decembar 1990, Oslobadjanje oslobodioca, razgovarala Ljiljana Habjanovi urovi)

44

45

Vukovarska tragedija 1991 Dobrica osi, akademik: (...) Za opstanak Jugoslavije svakako su presudni srpsko-hrvatski odnosi. Od pedesetih godina, komunistiki reim u Hrvatskoj ponitavao je nacionalna prava srpskog naroda u Hrvatskoj izborena u antifaistikoj borbi i od genocida preivele Srbe podvrgao nacionalnom obespravljenju, tihoj asimilaciji, ekonomskom osiromaenju, to je uslovilo njihove masovne migracije, najvie u Republiku Srbiju. Sadanja vlast Hrvatske demokratske zajednice, oslonjena na isprovocirana antisrpska raspoloenja i masovnu ovinistiku euforiju. (...) Srpski narod ne moe da prihvati konfederaciju sadanjih republika, jer njihove granice nisu legitimne ni u dravnopravnom smislu; te su granice odredjene politikim ciljevima i kriterijumima Komunistike partije Jugoslavije, pa samim ruenjem komunistikog reima one gube istorijsku zasnovanost, a nemaju nikakvu medjunarodnu regularnost. Prihvatanjem konfederacije jugoslovenskih drava, etvrtina srpskog naroda, odnosno vie od dva miliona Srba, postalo bi nacionalna manjina u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini izloena srbofobinim ideologijama. Kofederalnim reenjem jugoslovenske dravne krize nacionalni antagonizmi ne samo da se ne bi uklonili, nego bi se silno uveali. (NIN, Rimska beseda na seminaru Socijalistike partije Italije Kuda ide Jugoslavija- 6. decembar 1990) 10. decembar Poruka sa zasedanja Sabora SPC: Uloga crkve je da sabira i ujedinjuje Pored kadrovskih odluka...ovo najvie telo SPC odluilo je takoe da idua godina bude posveena liturgijsko-molitvenom obelezavanju 50.godinjice stradanja SPC i srpskog naroda 1941. osobito genocida iz vremena rata... Sabor je najveu panju posvetio iznalaenju duhovnih lekova za dve duboke rane na organizmu Srpske crkve na dva raskola: Makedonska pravoslavna crkva i tzv. Slobodna Srpska crkva u dijaspori. (Politika, 10. decembar 1990) 21. decembar tampa objavljuje da je u zemlju ehoslovakim avinom dopremljena velika koliina oruja za potrebe Hrvatske. 22. decembar Sabor Hrvatske usvojio novi Ustav Republike Hrvatske (tzv. Boini ustav), kojim se p republika Hrvatska proglaava nacionalnom dravom Hrvata. Dr Ljubomir Tadi, akademik: Dakle, ako ovo sada hoemo objektivno da analiziramo, bez razoaranja, onda moramo da imamo u vidu i

Vukovarska tragedija 1991 tu injenicu. Danas smo svedoci mnogih apsurda. Jo uvek moete da ujete kako je Slobodan Miloevi omoguio pobedu Franje Tumana. To je strana glupost jer gde je Slobodan Miloevi bio 1971? Ko je tada omoguio MASPOK? ta je uticalo na animozitet kod Slovenaca? ime su Slovenci ili slovenaka oligarhija bili ugroeni u srpskoj politici (...) Iza toga stoji jedna kalkulacija, jedan stav da im takva Jugoslavija vie nije potrebna. (....) ta je radio Miloevi? Miloevi je postavio pitanje ravnopravnosti Srbije u toj konfederaciji. To je njegov kljuni greh na osnovu koga je on doekan na no. Za mene je Ante Markovi izvrni direktor MMF. Sad mi je njegov fenomen federacije neto jasniji. ovek usput izjavi da mu je potpuno svejedno da li je Jugoslavija federacija ili konfederacija. To rei znai izjasniti se za koncept Jugoslavije koji nije federativni.(Duga, br. 439, 20. decembar.-6. januar.1991, Zato smo izgubili) 27.decembar Dr Kosta Mihailovi, akademik: Ja sam ponosan to sam koautor Memoranduma .Mislim da je to sjajan dokument koji je dijagnosticirao situaciju. Oni koji su kritikovali Memorandum nikada nisu uli niti su mogli da uu u sutinsku raspravu ta taj dokument sadrzi. A re je o dokumentu koji je znaio krupan korak u sagledavanju nae drutvene stvarnosti i silno je uticao na kritiko miljenje u naoj javnosti, razotkrivi mnoge odnose koji su bili i deformisani i prikriveni. Ti kvaliteti se Memorandumu ne mogu osporiti. (Politika, 27. decembar 1990, Sluim svom naunom uverenju)

1991
Januar 4. januar Formiran SUP Krajine, na osnovu odluke Izvrnog vijea SAO Krajine, kao jedini nadleni organ za obavljanje delatnosti iz oblasti unutranjih poslova i javne sigurnosti na podruju SAO Krajine. 9. januar Predsednitvo SFRJ izdalo Naredbu o rasformiranju svih neregularnih oruanih snaga i o vraanju oruja, ilegalno unetog u zemlju, najbliim ustanovama ili jedinicama JNA. Slovenija i Hrvatska izjavile da nee dozvoliti sprovodjenje

46

47

Vukovarska tragedija 1991 ove naredbe na svojoj teritoriji, jer bi to bilo uplitanje JNA u poslove nadlenosti MUP. 13. januar U Kninu i Krajini ponovo zavedena nona deurstva zbog koncentracije velikih snaga MUP Republike Hrvatske. 15. januar SIV dostavio Skuptini SFRJ stavove o stanju u zemlji i merama za prevazilaenja tog stanja. 16. januar Savezni ustavni sud suspendovao dve odluke kojima se vri diskriminacija preduzea iz drugih republika. Re je o odluci Skuptine Srbije o uvodjenju poreza i taksi na robu iz Slovenije i Hrvatske i odluci Sabora Hrvatske o posebnim taksama na imovinu fizikih lica iz Srbije. 17. januar Na sastanku delegacija Hrvatske i Slovenije u Mokricama postignut je dogovor o saradnji na poslovima odbrane i bezbednosti. 18. januar Milan Babi, predsednik Srpskog nacionalnog vea: Srpska autonomna oblast Krajina nije plod niijeg i nikakvog hira, a najmanje hajduije. Pre bismo mogli da govorimo o jednom loginom konstruktu. Najzad, avnojevske granice koje su unutar te jedinstvene drave kasnije stvorene nisu etnike granice, a pogotovu to ne mogu da budu izemdju delova srpskog naroda unutar te jedinstvene , a Srbi nikako ne mogu postati, u nacionalnom smislu, neravnopravni, niti mogu postati nacionalna manjina, niti mogu izgubiti pravo na srpski nacionalni prostor. I zato je zadatak da Srpsko nacionalno vee bude sredstvo kojim e Srbi osigurati svoju ravnopravnost i ijom e akcijom biti definisan srpski etniki prostor doSrpske autonomne ablasti Krajina. (...) Jasno je da suverenitet pripada iskljuivo narodima i da ti novi odnosi mogu da se stvaraju izraenom voljom naroda, a ne administrativnih jedinica koje nisu uspostavljene demokratski, nego voljom jednog komunistikog lidera.

Vukovarska tragedija 1991 (...) Uostalom, Krajina ni sama nee dozvoliti bilo kakvu nagodbu na svoju tetu. A Slobodan Miloevi je predsednik svih Srba, ne samo Srbije, i uiva podrku svih Srba. (...) Dobijamo sve novine koje izlaze u Jugoslaviji, a iskljuivost i torturu Hrvatske radio-televizije, prevladavamo uspostavljanjem Srpske radiotelevizije. To je za nas jedini nain da se sa saznavanjem samih sebe odupremo savremenim pokuajima asimilacije. Uskoro e na Dinari da nikne predajnik Srpske radio-televizije. (NIN, Pitanje koje postavlja zastava u Kninu, 18. januar 1990) 20. januar Na molbu vlade Hrvatske Predsednitvo SFRJ odobrilo da s eza 48 sati produi rok za razoruavanje i rasformiranje nelegalnih oruanih snaga. Stjepan Mesi, potpredsednik Predsednitva, na izbornoj skuptini HDZ je rekao da je Hrvatska preko trgovake mree naoruala svoju policiju, da se ona opredelila za samoodbranu i da su stoga ovlaenja redovne policije preneta i na rezervni sastav. Po njegovom miljenju, jedine paravojne formacije u Hrvatskoj su one koje su formirali Srbi iz Kninske krajine. 21. januar Posle isteka roka za vraanje oruja u Hrvatskoj vraeno samo 58 puaka. 22. januar Ante Markovi, predsednik SIVm zavrio razgovore sa elnicima republika i pokrajina o predlogu SIV o minimalnimuslovima za funkcionisanje federacije. 23. januar Savezni sekretarijat za narodnu odbranu izdao saoptenje da e JNA, ukoliko se u Hrvatskoj odmah ne raspuste sve ilegalne oruane formacije, sama razoruati te formacije u skladu s Naredbom Predsednitva SFRJ od 9. januar 1991. Vlasti u Hrvatskoj nisu sprovele Naredbu. 24. januar Organi krivinog gonjenja JNA u Hrvatskoj liili slobode vei broj lica zbog sumnje da su uestvovali u organizovanju i naoruavanju ilegalnih paravojnih jedinica.

48

49

Vukovarska tragedija 1991 25. januar Predsednitvo SFRJ naredilo obaveznu demobilizaciju rezervnog sastava milicije u Hrvatskoj. Nekoliko televizijskih cenatra emitovalo dokumentarnu emisiju Informativnog centra SSNO o iulegalnom uvozu oruja u Hrvatsku. 31. januar Vojni sud u Zagrebu izdao nalog za privodjenje Martina pegelja, ministra odbrane Hrvatske, zbog umeanosti u aferu oko uvoza oruja. Vijee narodne odbrane odbacilo optube, a pegelj nije priveden. Februar 2. februar U Slavoniji i Baranji raste napetost. Odrana regionalna skuptina Srpske demokratske stranke, kao i protestni skupovi Srba u Vukovaru, Belom Manastiru i drugim mestima. Delegacija ilegalne Skuptine Kosova u poseti hrvatskom saboru. 6. februar Delegacija Evropskog saveta u Jugoslaviji. Poruila da je mirno reenje jugoslovenske krize uslov da Jugoslavija udje u Savet Evrope i da se raspiu viestranaki izbori za savezni parlament. 11. februar Na razgovoru predstavnika Evropskog parlamenta u Skuptini SFRJ reena da EZ na Jugoslaviju gleda kao na celinu. 13. februar Komisija SIV za informisanje upozorila da propagandni rat jugoslovenskih masovnih medija ima razorno dejstvo na medjunacionalne odnose. 14. februar Pre zasedanja oba skuptinska vea Skuptine SFRJ, na ulazu u zgradu od delegata oduzeto pet pitolja.

Vukovarska tragedija 1991 16. februar Dolazak specijalnih jedinica Mup Hrvatske na podruje Plitvikih jezera izazvao brojne proteste i negodovanje lokalnog srpskog stanovnitva. U Donjem Lapcu usvojena Deklaracija o poloaju i pravima srpskog naroda u Hrvatskoj. U Karlovcu zabranjem miting SDS. 19. februar Sa susreta Tudjman Gligorov porueno: republike granice treba da postanu granice novih suverenih drava. 20. februar Vlada Hrvatske podnela Saboru Ustavni zakon po kome u Hrvatskoj vae samo zakoni ove republike, ime je suspendovan Ustav SFRJ. Sabor je usvojio Rezoluciju o zatiti ustavnog poretka Republike Hrvatske, koja je upuena predsednitvu SFRJ. 28. februar Srpsko nacionalno vijee i Izvrno vijee SAO Krajine doneli odluku da se SAO Krajina razdruuje od republike Hrvatske i ostaje u Jugoslaviji. Mart 2. mart U Pakracu zbog pokuaja preuzimanja milicijske stanice od strane jedinica MUP Hrvatske dolo do oruanog sukoba sa srpskim stanovnitvom,. Po nalogu Predsednitva SFRJ intervenisale snage JNA, da bi razdvojile sukobljene strane. U Beogradu Socijalistika partija Srbije organizovala miting pod parolom Jasenovac se nee ponoviti. 4. mart Postignut dogovor jugoslovenskog vrha i hrvatskog rukovodstva da specijalna jedinica hrvatskog MUPnapusti Pakrac, a da JNA ostane. Iz Vukovar, Tenje i Osijeka krenule izbeglice ka Srbiji. 13. mart. Vojislav eelj, lider SRS: Reim se rui na dva naina. Jedan je nasilan, revolucionaran, a drugi miroljubiva politika i parlamentarna borba. Mi kao radikali zalaemo se za ovaj drugi. Svako prolivanje krvi medju

50

51

Vukovarska tragedija 1991 Srbima u ovom asu je pogubno. Zato su sada interesi celog srpskog naroda mnogo znaajniji od uskostranakih (...) Nije srpska opozicija organizator demonstracija u prolu subotu, ve Ante Markovi i strane obavetajne slube (Politika, 13. 3. 1991) 15. mart Antonije Isakovi, akademik: Mislim da je najvanije da podjemo od toga ko je i kako granice utvrdio. One su deo titoizma, ako ne i sam njgeov temelj: postojee granice, uostalom, najvie i svedoe o poloaju srpskog naroda. (...) U svakom sluaju doli smo u situaciju da se te granice smatraju skoro neprikosnovenim iako se zna kada su i kako utvrdjene. (...) Hrvatska se o svojoj dravi nagadjala sa Austrougarskom, ali svoju samostalnu dravu u Jugoslaviju nije unela. Hrvatskoj je, dakle, dravnost dao titoizma, odnosno jugoslovenski boljevizam, zbog ega sadanje hrvatske vlasti i nisu pravi borci protiv boljevizma i titoizma. (...) Tano je da Hrvatska nije denacifikovana. To se moe objasniti linim udelom Josipa Broza, ali i istorijskim okolnostima. Godine 1943. kapitulirala je Italija kojoj je Paveli dao Dalmaciju. Pri kraju rata, kada se ve jasno videlo ko je pobednik, prebrzo su postali brojniji. Broz je imao veliko iskustvo kako da poraene prevede na pobedniku stranu. Poeo je to da ini ve u samom ratu u kome su jedinicama sa poglavito srpskim sastavom, davana hrvatska imena. Srbi su, na primer, inili sedamdeset do osamdeset procenata boraca Slavosnkog korpusa i Hrvatske divizije. (...) Kao to su Nemci u sreditu Evrope, tako smo i mi u sreditu Balkana. Nae medjunarodne veze moraju u mnogo veoj meri da uvaavaju tu injenicu. (...) Kod nas komunisti nisu imali dodirnih taaka sa monarhijom ili etnitvom. Hrvatski komunisti su, naprotiv, imali veze sa ustaama. Neki su bili u ustaama i posle postali komunisti (ili obrnuto). To je za srpski narod imalo pogubne posledice. Srpskim koumunistima je, kao pripadnicima veinskog naroda, uvek natureno oseanje krivice. (...) Mislim da je Memorandum ocenjen kao opasan zbog toga to je prvi put u njemu slobodno progovoreno o stanju ove zemlje i poloaju srpskog naroda u njoj (...) Srpske vlasti nisu bile subjekat ve objekat politike. U titoizmu su vladali hrvatski i slovenaki komunisti.

Vukovarska tragedija 1991 (...) U tom smislu Memorandum ima istorijski znaaj jer je najavio pojave koje e se tek kasnije dogoditi. Antisrpska koalicija je znala da nee moi da rauna na Josipa Broza i zbog toga se upela iz petnih ila da napadom na Memorandum, vrati staro stanje. U obruavanju na tobonji velikosrpski i nacionalistiki karakter Memoranduma raunalo se pre svega na oportunistiku srpsku garnituru Ivana Stambolia koja je, ovejana u pregovorima imala iskustvo poputanja. Ista koalicija i sada ima nepromenjene ciljeve: da nas zadri u Ustavu iz 1974. godine. (...) Srpski pokreti, da ih tako nazovem, poeli su da niu onoga trenutka kada je Srbija poela da vodi samostalnu politiku, kada je stala na noge sa Slobodanom Miloeviem. Moemo da mu zameramo to god hoemo ali je Srbija stala na noge tek sa njim. Tada je mogla da se osnuje jedna srpska stranka u Bosni, tada je mogla da se osnuje srpska stranka u Hrvatskoj. Ne samo to. Serbi su ivnuli i u celom svetu: Kanadi, vedskoj, Australiji. (...) Antisrpska koalicija ima svoje predstavnike u Beogradu. Uvek e se medju Srbima nai neko ko e razgradjivati: bilo da se zove Koa Popovi, Bogdan Bogdanovi, (onaj minorni) Brana Miloevi ili Ivan Djuri. Tu je zatim potomak Veselinova. Imamo ih i medju piscima, sve neki reformatori koji sebe, za razliku od obinog naroda, smatraju jo evropejcima. (NIN, 15. mart 1991) 21. mart Na sednici Predsednitva SFRJ postignut dogovor da predsednici republika zaponu pregovore o budunosti Jugoslavije. 22. mart Milan Babi, predsednik Izvrnog vea SAO Krajina: Zakoni koje usvaja Sabor Republike Hrvatske po prirodi stvari vae na teritoriji Hrvatske i to je unutranja stvar hrvatskog parlamenta. Na podruju SAO Krajina, koja se potpunio i trajno odvojila od Republike Hrvatske, zakonski akti hrvatskog Sabora nemaju pravno dejstvo. (...) Ako se Predsednitvo SFRJ ponovo konsoliduje, podneemo zahtev da i na predstavnik sudeluje u radu kolektivnog efa drave. (Politika, 22. mart 1991) Intelektualci srpske nacionalnosti iz Podravske Slatine: Niko nema mandat ovog naroda da proizvoljno i neodgovorno ide na noge vlasti koja srpski narod vetaki eli proizvesti u nacionalnu manjinu, asimilirati ga i stvoriti etniku dravnu hrvatsku dravu. Srbi ovog kraja to ne mogu drugaije shvatiti nego kako dodvoravanje vlasti i grubo manipulisanje sopstvenim narodom. Srbi u Hrvatskoj su se jasno opredelili i prema

52

53

Vukovarska tragedija 1991 Hrvatskoj i prema Jugoslaviji, opredelili su se za svoju svoju autonomiju i Jugoslaviju. Izjasnio se i Sabor Hrvatske, briui iz Ustava srpski narod kao konstitutivni elemenat hrvatske drave. (Politika, 22. mart 1991) 23. mart Odobreno prenoenje posmrtnih ostataka Nikolaja Velimirovia iz SAD u Srbiju. U selu Leli sagradjena je kapela u kojoj e biti poloene moti episkopa ikog i ohridskog. 15. mart U Karadjordjevu iznenada i u tajnosti odran sastanak Miloevia i Tudjmana. 28. mart U Splitu odran prvi susret republikih predsednika o budunosti Jugoslavije. 29. mart U Beogradu se sastao Incijalni odbor Srpskog nacionalnog saveta na kojem se raspravljalo o Deklaraciji svesrpskog saveta. 31. mart Na Plitvicama dolo do oruanog sukoba specijalnog odreda hrvatskog MUP i pripadnika milicije SAO Krajina. Na vanrednoj sednici Predsednitva SFRJ povodom ovog dogadjaja oizdato naredjenje jedinicama JNA da obezbede potovanje prekida vatre, kao i da se podigne borbena gotovost odgovarajuih jedinica JNA. Na mitingu Srpske radikalne stranke u Kruevcu dr Vojislav eelj se zalagao za ujedinjenje svih Srba u teritorijalnom i politikom smislu. (Politika, 31. mart 1991) April 1. april Izvrni savjet Nacionalnog vijea SAO Krajine doneo odluku o prisajedinjenju Krajine Republici Srbiji i da na teritoriji SAO Krajine vae zakoni Republike Srbije i Ustav SFRJ.

Vukovarska tragedija 1991 2. april U Vukovaru barikade, a u Vinkovcima i Osijeku primeeni pokreti vojnih oklopnih vozila. Dr Veselin Djureti: Na mitingu 27. marta u Beogradu Djureti je predloio da se odmah prizna nova jugoslovenska federalna jedinica Srpska Krajina, da se prui puna podrka Srpskom nacionalnom veu za Slavoniju, Baranju i zapadni Srem u cilju konstituisanja posebne autonomne oblasti na ovom prostoru koja bi bila u stanju da se slobodno opredeli ili kao autonomna oblast u sastavu federalne jedinice Srpska Krajina ili, pak, kao autonomna oblast u sastavu Republike Srbije. Zatim, da se u interesu izbegavanja novih nesporazuma izmedju Srba i Hrvata stvore normalni uslovi za stvaranje nove federalne jedinice u sastavu Jugoslavije dubrovaka republika. (Politika, 2. april 1991) 5. april Zbog mogueg napada hrvatskog MUP, u Kninu izdata naredba o prekidu rada preduzea i ustanova. Kod Borova sela Srbi prave barikade na putevima i organizuju none strae. Srpski nacionalni front asocijacija 11 nacionalnih stranaka i vanparlamentarne srpske opozicije odluio da formira Srpsku nacionalnu gardu radi odbrane novouspostvaljene zapadne granice Srbije. Mia Popovi, slikar: (...) Mislim da je za srpski narod Jugoslavija ve 1918. godine postala vrlo opasna zamka, u koju se srpski narod stalno zapetljavao, dok se nije upetljao do mere u kojoj se sada nalazi. Da nije bilo Jugoslavije, verujem, u Srbiji ne bi bilo komunizma. Desilo bi se isto to i u Grkoj. (NIN, 5. april 1991) 8. april U vojnom sudu u Zagrebu poelo sudjenje Martinu pegelju, u odsustvu, i sedmorici Virovitiana ilegalnog uvoza oruja. Sudjenje je istog dana odloeno zbog protesta gradjana Zagreba ispred zgrade suda. 12. april Borislav Mihajlovi Mihiz, pisac: (...) Srbi i Hravti pripadaju razliitim civilizacijskim krugovima. Obe Jugoslavije nisu mogle skladno da ive, ni bilo koja druga, budua Jugoslavija nee moi skladno da ivi, upravo zbog injenice da Srbi i Hrvati nisu jedna narod, niti mogu postati jedan narod. A istorija sveta pokazuje da u jednoj zemlji razliiti narodi ne mogu skladno da ive, da su u stalnom sukobu.

54

55

Vukovarska tragedija 1991 Moje je miljenje, razliito od veine, da Srbi jednom moraju potpisati svoj veliki istorijski gubitak, a to je elja da stvore Jugoslaviju. Srbi se moraju vratitit srpskojh dravi ne samo u svom interesu, nego i u intersu svih drugih naroda. (NIN, 12. april 1991) Slobodan Miloevi, predsednik Srbije: (...) Sigurno bi u sluaju eskalacije sukoba u Hrvatskoj, eskalacije, na primer, onakvog dogadjaja kakav je bio u Pakracu, jer je Pakrac digao na noge itavu Jugoslaviju, a to je bio jedan, reako bih, mali incident u odnosu na ono to bi se tek moglo dogoditi da je bilo 100 takvih Pakraca u naredna dva, tri, etri dana. U tom sluaju se sigiurno stavlja na probu i ta vrstina organizacije i discipline, i svega ostalog u Armiji. (...) Mislim da se Armija nee raspasti... U strukturi sadanjeg sastava Armije je, otprilike, koliko ja znam, 60 odsto Srba i Crnogoraca. Gde e se oni raspasti. Naroito kada je re o ovim vitalnim pitanjima... (...) verujem da ne postoji opasnost da udari HDZ na Knin, a Armija sedi skrtenih ruku. Ili da dodje do eskalacije sukoba, a da Armija sedi skrtenih ruku. To bi onda bio njen kraj. I to bi trajalo veoma kratko... (NIN, 12. april 1991) 15. april Na sastanku Miloevi-Tudjman povodom srpsko-hrvatskih sukoba jedino postignuta saglasnost za nastavak pregovora. 18. april Hrvatski Sabor usvojio Zakon po kome je MUP dobio Zbor narodne garde kao profesionalnu, uniformisanu oruanu formaciju vojnog ustrojstva sa komandom u nadlenosti Ministarstva odbrane. Milan Paroki, poslanik Parlamenta: (...) Avnojevsku granicu nezavisne drave Hrvatske priznao je Ustav koji je doneo Tudjman i njegov Sabor.... ali injenica je da je proglaenje suverenosti i suspenzije saveznog zakonodavstva i Ustava od strane nezavisne drave Hrvatske de facto potvrda avnojevskih granica, na ta mi ne moemo da pristanemo. Jer, nisu oni nita drugo uradili ve potvrdili avnojevske granice. To je pun suverenitet, iako im ak ni taj Avnoj nije dao takav suverenitet. Prema tome, avnojevske granice vezujte za nezavisnu dravu Htvatsku, a nikako za reenje dravljanstva Srba na teritorijama koje su srpske i istorijski pripadaju Srbima, gde je postojao referendum, kojim se ba suspenduje ta drava Hrvatska, rekonstituisana njihovim Ustavom i njihovim odlukama o suspenziji saveznog Ustava i zakonodavstva. Prema tome, tamo je Avnoj. (Stenografske beleke,

Vukovarska tragedija 1991 Republika Srbija, Narodna skuptina, esta sednica prvog redovnog zasedanja, 18. april 1991) 26. april Savezno vee Skuptine SFRJ usvojilo Deklaraciju o pristupanju novom uredjenju odnosa u zemlji. Maj 2. maj Napad na hrvatsku jedinicu MUP kod sela Borova. Izreetan helikopter MUP Hrvatske, u kome je bio potpredsednik Sabora Vladimir eks, koji iao u posetu blokiranom hrvatskom selu Kijevo blizu Knina. 3. maj Demonstracije Hrvata u Zadru i ibeniku, u toku kojih je unitavana imovina Srba. etniki pokret u Srbiji saoptava da su njegovi dobrovoljci nalaze u istonoj Slavoniji i da su uestvovali u napadu na hrvatsku jedinicu MUP u Borovom selu. 5. maj Hrvatski predsednik Franjo Tudjman priliko posete Trogiru sugerirao optinskim elnicima prelazak preduzea na proizvodnju ratne opreme. 6. maj Pred zgradom Komande vojno-pomorske oblasti u Splitu demonstracije protiv JNA, u toku kojih je poginuo jedan vojnik a vie njih ranjeno. 8. maj Poslanici Narodne skuptine Srbije dali punu podrku JNA u spreavanju medjunacionalnih sukoba. 9. maj U Beogradu na sednici Predsednitva SFRJ usvojen konkretan program mera i aktivnosti u est taaka za trajno reavanje medjunacionalnih i medjurepublikih sporova. Predvidjeno je da se izmedju podruja nastanjenih preteno srpskim stanovnitvom i ostalih delova Hrvatske kreu iskljuivo jedinice JNA i savezne policije. Bilo je planirano i formiranje paritetne komisije

56

57

Vukovarska tragedija 1991 od predstavnika Republike Hrvatske i predstavnika srpskog naroda, koja bi vodila istrage u vezi sa sukobima i kontrolisala vraanje oruja. 15. maj Na sednici Predsednitva SFRJ nije izabran Stjepan Mesi za predsednika drave, to je bio presedan. Protiv njega su glasali lanovi Predsednitva Srbije, Vojvodine, Kosova i Crne Gore. 16. maj Skuptina SAO Krajine donela jednoglasnu odluku o prisajedinjenju Republici Srbiji. 17. maj Nastavak sednice Predsednitva SFRJ od 15. maja zavren naputanjem predstavnika Slovenije, Hrvatske i Makedonije jer Stjepan Mesi nije dobio dovoljno glasova. Vuk Drakovi, predsednik Srpskog pokreta obnove: (...) Trai gospodin Tudjman hrvatsku vojsku. Zato da ne. Ali, odmah mu je valjalo rei u tom sluaju: i mi Srbi emo stvoriti srpsku vojsku. Vi, gospodo hoete nezavisnu hrvatsku dravu. Sreno bilo! Ali da znate da i mi hoemo nezavisnu srpsku dravu. Vi hoete konfederaciju. Pa, naravno, nemamo nita protiv, i mi hoemo konfederaciju, samo emo malo popriati, o granicama. Sve to odgovara vama, odgovara nama mnogo vie nego vama. Ako hoete jugoslovensku armiju, ona i nama odgovara. Ako hoete da je rasturimo u nekoliko armija, to nama opet vie odgovara. Jer, gospodo, Srbi e imati jednu vojsku u Srbiji, drugu u Crnoj Gori. Evo dve iste srpske vojske. Srbi e imati pola vojnika u bosanskohercegovakoj vojsci, Srbi e imati treinu vojnika u hrvatskoj vojsci, pa kada saberemo sve vojniuke videete koliko su srpski vojnici u premoi i snosiete odgovornost za loginu potrebu koja e se uskoro pojaviti, da se razjedinjene srpske vojske ujedine... (...) Ovu zemlju moe spasiti ili ravnotea nemoi ili ravnotea straha. Srbija spremna za rat najvei je garant mira u Jugoslaviji. (...) vrsto sam ubedjen da e do ovog doba sledee godine biti odrani novi izbori u Srbiji. Samo ne znam kolike e biti granice te Srbije, jer nisam siguran hoe li ostati Jugoslavija. (NIN, 17. maj 1991) 19. maj U Hrvatskoj odran referendum o otceplejnju Hrvatske od Jugoslavije. Od ukupno izalih 83 odsto za samostalnost Hrvatske glasalo 94.17 odsto.

Vukovarska tragedija 1991 30. maj Slobodan Miloevi, predsednik Srbije: (...) Poslednjim dogadjajima, a pre svega tekim sukobima i aktima dravnog terora u Hrvatskoj, dravna i politika kriza u Jugoslaviji u kojoj su dugo prisutni medjunacionalni sukobi, dobila je oruano obraunavanje sa elementima grdjanskog rata. (...) U tim uslovima na sceni je prirodna i legitimna i istorijskom dostajanstvu narodu svojstvena samoodbrana. Pokuaji da se ona velikom i dobro organizovanom propagandnom galamom kvalifikuje kao banditizam i odmetnitvo, najbolji je znak nekonstruktivnosti i nesposobnosti jednog ovinistikog i profaistikog koncepta koji se lomi na narodnom intersu i dostojanstvu ljudi i naroda i na njihovoj pravednoj borbi za gradjansku i nacionalnu ranopravnost. (...) Granice izmedju republika unutar Jugoslavije nikada nisu bile dravne. (...) Oni, dakle, koji ele da konstituiu nove drave treba u vlastitom intersu i to pre da preiste sa injenicom da u te svoje budue nacionalne drave ne mogu silom odvui kompaktne delove onih jugoslovenskih naroda koji su za osptanak Jugoslavije. (Stenografske beleke, Nastavak rada devete sednice prvog redovnog zasedanja Narodne skuptine Republike Srbije, odrane 30. maja 1991) Jun 16. jun U Zagrebu razgovori dveju delegacija Hrvatske i Slovenije na sinhronizaciji akcija vezano za njihovo osmaostaljivanje. 25. jun Sabor Republike Hrvatske jednoglasdno usvojio Deklaraciju o proglaenju samostalne i suverene republike Hrvatske. Usvojena i Povelja o pravima Srba i drugih nacionalnosti. 26. jun SIV ocenio da su odluke o osamostaljenju Slovenije i Hrvatske nelegalne. Izdata naredba o zabrani uspostavljenja graninih prelaza unutar teritorije SFRJ, a SSUP i JNA su ovlaeni da uklone sve prelaze i da uspostave kontrolu nad dravnim granicama SFRJ koje su zaposeli slovenaki granini organi. Delegati Slovenije i Hrvatske napustiliu Skuptinu SFRJ.

58

59

Vukovarska tragedija 1991 27. jun Vrhovno dravno vijee Republike Hrvatske zatrailo od JNA da se povue u kasarne. Jul 1. jul U prisustvu trolane delegacije EZ Predsednitvo SFRJ proglasilo Stjepana Mesia za predsednika a dr Branka Kostia za potpredsednika. lanovi Predsednitva iz Srbije, Vojvodine, Kosova i Crne Gore traili pismenu garanciju od EZ da e Sabor Hrvatske i Skuptina Slovenije potovati tromeseni moratorij na sprovodjenje zakona o razdruivanju. Izmedju Borova i Borova sela dolo do sukoba. Srpski dobrovoljci u zasedi ubili 19 hrvatskih policajaca. U Tenji ubijen Josip Reihl Kir. 3. jul U Kninskoj krajini sukob kod sela Ljubova izmedju pripadnika MUP Hrvatske i srpske elitne jedinice (tzv. kninde) Kapetana Dragana. Predsednitvo Sabora Hrvatske izdalo saoptenje u kome je reeno da JNA nije narodna i da dogadjaji u Sloveniji predstavljaju nastavak jednogodinjeg nastojanja da se srui demokratski poredak u Hrvatskoj. 7. jul Evropska trojka na Brionima razgovarala sa lanovina Predsednitva, rukovodstvima Slovenije i Hrvatske, predsednikom SIV i ministrima za unutranje poslove i narodnu odbranu. Usvojena je Zajednika deklaracija o mirnom reavanju jugoslovenske krize ili tzv. Brionska deklaracija. 8. jul Antonije Isakovi, akademik: (...) mi ne samo da smo ugroeni od secesionistikih republika, Slovenije i Hrvatske, mi smo ugroeni na jedan nain, i od Evrope. Ona se suvie mea i ona nam uzima jedno nezavisno odluivanje i tu su pomogle ba ove secesionistike republike i mi smo doli u jedan podredjen poloaj. (...) Opet kaem, samo jednom oveku verujem, Miloeviu. Svi smo znali da e Hrvatska i Slovenija da otcepe, zato to Miloevi nije dozvolio da se pljaka Kosovo srebro, zlato, ugalj, vino, zatim ito u Vojvodini, a srpski radnik je imao tri puta manju platu od slovenakog radnika, a takodje je i Hrvat imao tri puta veu platu od srpskog radnika.

Vukovarska tragedija 1991 Niko do tada iz opozicije nije naao za shodno da kae ekaj bre, ova Srbija se pljaka, ova Srbija je poharana od Slovenaca, Hrvata. A sada mi hoemo, malo po malo, da kaemo: Vlada nam ne valja, sada Miloevi. A ja vam kaem, taj Miloevi to je uradio to nijedan ovek nije uradio. Prvo je spojio Vojvodinu i Kosovo. Kosovo je bilo totalno gotovo. Mi, kosovski narod, daleko vie ipak njemu verujemo. (Stenografske beleke, Republika Srbije, Narodna skuptina, Peta sednica vanrednog zasedanja 8. jula 1991) 11. jul Milan Paroki, narodni poslanik: (...) Jugoslavija je srpska drava. Srba u Jugoslaviji ima iznad 50%. Svi srpski istorijski interesi su u poslednjih 70 godina realizovani u Jugoslaviji. Da su bili obezbedjeni demokratski viestranaki paralmentarni izbori prolog aprila kada je ustavni rok bio, mi bismo imali viestranaku saveznu skuptinu u kojoj bi srpske stranke injenicom da nas ima iznad 50% od stanovnitva Jugoslavije zauzimale adekvatan poloaj. Srpski narod, kominternovskom opcijom o razbijanju srpske suverenosti, realizovanom kroz Ustav iz 1974. godine, a zahvaljujui dravnom udaru koji je izvrio Ante Markovi prolog aprila, u poloaju je da ne ostvaruje svoj suverenitet u Jugoslaviji. Mi imamo interes za savezne izbore, Slovenci i Hrvati nemaju. Slovenci su sasvim uspeno, zahvaljujui Kominterni i Ustavu iz 1974. konstituisali potpunu nacionalnu dravnost. (...) Srbija se nalazi u ratu i ne treba da bude neprijatelja medju Srbima, jer ih imamo dosta medju drugim narodima u Jugoslaviji. Nae misli su posebno upuene Srbima na Kosovu, obe krajine, u Slavoniji i svuda gde Srbi ive i gde su im ugroeni ivoti, da uz molitve gospodu prebrode i ovu golgotu za koju je najmanje kriv srpski narod. Glave gore! Srpski narod je vean, reimi su prolazni. Udruimo se svi, iz dijaspore i u otadbini, u jednu snanu srpsku zajednicu na strah svim neprijateljima srpstva. (Stenografske beleke, Narodna skuptina Srbije, vanredno zasedanje 11. jula) 12. jul Predsednitvo SFRJ prihvatilo Brionsku deklaraciju i donelo odluku da se do 18. jula demobiliu svi oruani sastavi osim JNA i redovnog mirnodopskog sastava milicije, da se na granicama SFRJ uspostavi stanje od pre 25. juna kao id a se deblokiraju kasarne i vojni objekti.

60

61

Vukovarska tragedija 1991 13. jul Potpisan Memorandum o saglasnosti za dolazak posmatrake misije EZ radi nadgledanja sprovodjenja Brionske deklaracije. 18. jul Pavle Ivi, akademik: (...) Agresiju na te bezube kolone izvrila je Slovenija. Ona je duna da plati odtetu Armiji, porodicama poginulih i ranjenih, kao i preduzeima iji su kamioni bili pretvoreni u barikade i uniteni. Zna se ta bi JNA uinila da je zaista krenula u nekkavu agresiju prema Sloveniji, koje bi objekte zauzela, i to u Ljubljani, i koga bi nastojala da pohapsi ve u prvim satima, ak prvim minutama intervencije. Pa ipak, iz Slovenije se la o agresiji JNA ponavlja tako nistrajno da u to veruje i svetska javnost. Kao to, uostalom, mnogi poinju da veruju i da se u SAO Krajini i istonoj Slavoniji zaista radi o nekakvim teroristima i odmetnicima (mi bismo morali insistirati na istiunitim izrazima kao branioci ognjita ili branioci zaviaja i podseati da su ugnjetai uvek u istoriji nazivali orce za slobodu odmetnicima ili teroristima, a da je pravi odmetnik u naem sluaju Tudjmanova Hrvatska jer se na neustavan nain otcepila od Jugoslavije, kojoj je Krajina ostala verna. (...) Od traginih dogadjaja u Sloveniji ipak ima i jedna korist: oni su doprineli da se Srbi oslobode iluzija o jugoslovenstvu. Eksplozija mrnje koja se obruila na nas unitila je ostatke prevazidjenih verovanja o bratstvu i jedinstvu. U kui gde caruju mrnja i nesloga nema sree ni napretka; deoba je jedini spas. (Politika, 18. jul 1991) 19. jul Milorad Ekmei, akademik: Nisam ubedjen da bi se neke evropske zemlje, kao Nemaka danas, odnosile ovako negativno prema jugoslovenskom jedinstvu da u njima na vlasti nisu katolike partije. (...) Koliko god moglo izgledati udno, ja bih vladu Slobodana Miloevia pre nazvao jednim balkanskim degolizmom, a nikako boljevizmom. U vie govora on je neke dananje jugoslovenske republike i novostvorene partije javno nazvao marionetama stranih vlada. Kod njega je naglaen strah da e Srbijom i buduom jugoslovenskom zajednicom upravljati strani mabasador. To je vladajui duh prvih rdaikala u Srbiji, iza 1882, kojima je bilo muno da se sretnu na beogradskoj ulici sa austrogarskim ambasadorom, kao nekrunisanim kraljem u dravi. (Politika, 17. jul 1991) Zoran Gluevi: (...) Dok smo mi ulagali u Jugoslaviju sve svoje ideale i zanose o bratstvu i jedinstvu drugi su je smatrali tamnicom naroda i

Vukovarska tragedija 1991 instrumentom velikosrpske dominacije. Konano smo otkrili da su Hrvati i Slovenci pod Jugoslavijom podrazumevali privremenu tvorevinu koja e im omoguiti put u samostalnost. Nastupuo je trenutak otrenjenja. Skidanjem hipoteke vcelikosrpskog jugoslovenstva i izjanjavanjem za slobodnu primenu prava na samoopredelenje naroda, mi Srbi oslobadjamo se se jednog tereta i jedne prepreke koja je onemoguavala trajno sredjivanje prilika i medjusobnih odnosa u ovom delu Balkana. (...) Ako je pria o bratstvu bila arena laa ili dobroudna obmana sa bihevioristikim predznakom, posle prvih hitaca na Srbe u Hrvatskoj i Sloveniji svaka dalja pria o zajednitvu postaje podvala sa kriminalnim predumiljajem. (NIN, 19.jul 1991) 21. jul SIV predloio Dogovor o funkcionisanju zemlje u periodiu moratorijuma. Predlog upuen na usvajanje Predsednitvu SFRJ i svim republikama. 22. jul U Ohridu na sednici Predsednitva SFRJ u proirenom sastavu usvojena je Izjava protiv upotrebe sile. Hrvatska je prihvatnje Izjave uslovila bezuslovnim povlaenjem JNA u garnizone, a Franjo Tudjman je na konferenciju za tampu rekao: Puanstvo treba da bude spremno moda i na sveopi rat za odbranu Hrvatske. Okraj kod Mirkovaca, 12 poginulih. 23. jul U luci Bar zaustavljeno 16 brodova sa 35.000 tona naoruanja. 26. jul Sednica Predsednitva SFRJ o realizaciji zakljuaka sa sednice od 9. maja konstatovano pogoranje stanja, zahtevan hitan prekid vatre i predloeno da Republika Hrvatska ne upuuje oruane sastave u krizna podruija u kojim je veinsko srpsko stanovnitvo. Oruani sukobi na Baniji i Kordunu. Dobrica osi, akademik: Vie od dve i po decenije ja sumnjam i ne verujem u mogunost postojanja demokratske Jugoslavije. (...) Duboko sam uveren da posle tolikog neprijateljstva Slovenije porema srpskom narodu i razoarenja srpskog naroda u slovenaki narod, posle sadanjeg ustakog rata u Hrvatskoj, srpski narod nee i ne moe vie da ivi u zajednici sa narodima

62

63

Vukovarska tragedija 1991 koji ga toliko mrze i koji nee sa njim da ive. A svakako to nee hteti ni Hrvati ni Slovenci. (...) Traenje granica i odluka o granicama mora se prepustiti slobodnom opredelenju gradjana koji ive u etniki izmeanim teritorijama. A na tim rezultatima dravne komisije uz saradnju internacionalnih komisija, mogu traiti to pravednija i racionalnija reenja ... Mogui su jugoslovenski Monako, Lihentajn, San Marino, Luksemburg, Andora.. (...) Srpski narod je, pretpostavljam, spreman da ivi u jednoj demokratskoj dravi sa Muslimanima i Makedoncima, ako to bude njihova slobodna volja. Bila bi racionalna i na smeru evropske i svetske integracije jedna demokratska federacija Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije. (Politika, 26. jul 1991) 27. jul Sluba za informisanje komande Pete vojne oblasti - povodom sukoba u rejonu Gline: Jedinica JNA pod komandom pukovnika Boria ve due vreme se nalazi u rejonu Glina sa zadatkom da spreavanja medjunacionalnih oruanih sukoba . Taj zadatak ona uspeno obavlja. U toku dananjeg dana u rejonu sela Prokopa i sela Viduevac kod Gline dolo je do sukoba izmedju sukoba MUP Hrvatske i metana. U toku sukoba otvotrena je vatra od strane pripadnika MUP Hrvatske na jedinicu JNA. Jediunica JNA je uzvratila vatrom. Na strani JNA nije biljo ni ljudskih ni materijalnih gubitaka.. (Politika, 27. jul 1991) Dobrica osi, akademik: Ja ne gledam samo pesimistiki na nae sadanje stanje. Mi smo se pridigli iz mrtvila i slepila u kojima smo decenijama iveli. Zasjala nam je samosvest, trpljenje nacionalne i gradjanske potinjenosti i ponienja preobraa se u borilatvo, ravnodunost prema svojoj budunosti ustupa volji za ovladavanjem svojom sudbinom, nastaje demokratska svest. (...) Ali mora se postii aktivna saradnja stranke na vlasti i opozicije na stvaranju i ostvarivanju globalnog nacionalnog drutvenog programa na evolutivnim naelima, onog koji nosi ekonomski, duhovni i civilizacijski preporod srpskog naroda i Srbije. U tom velikom i sloenom nacionalnom zadatku treba ostvariti optimalnu saradnju politikog cinioca sa celokupnom umnom i moralnom snagom naroda, sa njegovim naunim i stvaralakim potencijalom, drutvenim ustanovama, slobodnim organizacijama, pojedincima posebnih intelektualnih moi i mate.

Vukovarska tragedija 1991 (...) U nastajanju nacionlna samosvesti koja se u naim danima ispoljava u upornoj tenji Srba sa graninog prostora srpskog rasejanja, za stvaranje srpske drave u kojoj bi srpski narod iveo neugroen i slobodan, ispoljavaju se dva ekstremna i snana raspoloenja: prvi je regresivni militantni nacionalizam, a drugi je nacionalni defetizam koji svoj egoizam i moralnu ravnodunost osobito u redovima inteligencije prikriva jugoslovenstvom, liberalizmom, anacionalnou, evropejstvom i slinim ideolokim floskulama. (...) Smatram da posle Nikole Paia nijedan srpski politiar nije imao tee uslove i vee breme od Slobodana Miloevia. On se hrabro posvetio obnovi srpske drave i spasavanju srpskog naroda od novog porobljavanja i unitavanja... Slobodan Miloevi je po mom uverenju, od svih srpskih politiara u poslednjih pet decenija najvie uradio za srpski narod. Njegova generalna nacionalna politika, strategija i taktika, smatram da je realistina i dobro usmerena. (Politika, 27. jul 1991) 29. jul Jedinice JNA poele da naputaju Sloveniju. 30. jul Na sednici Predsednitva SFRJ za rukovodioca komisije koja e kontrolisati izvravanje odluke Predsednitva od 26. jula o prekidu vatre u Hrvatskoj predloen Branko Kosti, zbog ega je Mesi napustio sednicu. Komisija Sabora Hrvatske za zatitu i unapredjenje ravnopravnosti naroda i narodnosti ponudila Srbima u Hrvatskoj politiku i teritorijalnu autonomiju. Prema ovom predlogu Srbi u Hrvatskoj su suveren narod sa svim pravima osim prava na otcepljenje. 31. jul Na sednici Vrhovnog dravnog vijea Hrvatske predloeno Saboru i vladi da se preduzmz hitne mere za poveanje odbranbene moi i izvri potrebna mobilizacija. Avgust 1. avgust Na Saboru Hrvatske predsednik Tudjman rekao da je opi rat neizbean, ali da je opta mobilizacija nemogua jer Hrvatska nema dovoljno oruja.

64

65

Vukovarska tragedija 1991 Pokolj hrvatskog stanovnitva u Dalju na Dunavu, a potom izgon preostalih Hrvata iz tog mesta, Aljmua, Erduta i Sarvaa.. 3. avgust Matija Bekovi, akademik: Ono to su Srbi dali Jugoslaviji, dali su pod uslovom da se ne iznosi iz nje. Bolesnika na Bosforu smenio je mrc na Balkanu. Srbi su vezani za tog mrca, nose ga na ledjima dok ne spadne kao krasta ili pueva kuica. (...) Srbe iz Hrvatske sam nazvao ostatkom zaklanog naroda. Kad su namerili da i taj ostatak dokusure kako bi dokazali da ih nije bilo pa ih nisu ni klali izgleda da su verovali da se onaj ko je klan nekanjeno, preporuio za veito klanje. Najvie su se zaudili kad se Agnec probudio. I evropske kancelarije se dvoume ko je tu u pravu i imaju li pravo na pobunu. Da zatite svoje vratove i pragove pretvore u busiju. Nezavisne Hrvatske drave ne moe biti sa Srbima. To je pokuavano i znamo kako je okonano. Krajina je izronila sa dna pamenja kao Atlantida. Ako im je jedini san drava Hrvatska, ta e im Srbi, sve da Srbi i hoe. Ta ideja je ostvarljiva samo bez Srba. A oni se vie ne daju ni klati ni pokrtavati. Hrvatski narod je preuzeo na sebe veu odgovornost nego za vreme NDH. Jer ovo to se sada deava deava se njegovom demokratskom voljom. (Politika, 2. avgust 1991) Pavle Ivi, akademik: (...) Kad se vojska povue iz Slovenije, mi se ne bismo smeli protiviti tome da ona zatim napusti Hrvatsku, naravno ne i SAO Krajinu i srpske krajeve u Slavoniji, zapadnom Sremu i Baranji. Takvim povlaenjem Armija bi bila rastereena, nestalo bi opasnosti od prepada na kasarne i oficirske stanove irom Hrvatske, a ujedno bi se razvejale optube da neko eli da pokori Hrvate. Srpski krajevi u Hrvatskoj imali bi povoljne izglede da se sauvaju. (...) U naem intresu je da otcepljenje Slovenije i Hrvatske bude potpuno. Oni su svojom voljom i jednostrano proglasili nezaviosnost i zasuli nas samo pogrdama i laima, ve i mecima. Posle toga, i posle svega to je prethodilo tokom mnogih decenija, zato bismo pristajali na igru uzimaladavala koju nagovetavaju neki od njihovih elnika. U savezu suverenih drava nastavila bi se kolonijalna eksploatacija manje razvijenog ostatka Jugoslovije, ovog puta vez ikakve kompenzacije. (NIN, 2. avgust 1991)

Vukovarska tragedija 1991 2. avgust Vasilije Kalezi: Prilog grupnom portretu hrvatskog vrhovnitva: Optereenost, u sutini, raznim vrstama frustracija: () Hrvatsko rukovodstvo je sebi postavilo za cilj stvaranje, obnavljanje, inaugurisanje, itd. velike drave, koja bi bila ne samo balkanska nego evropska i svjetska. U tom cilju i u ideji o hrvatskoj dravnosti, koja za to rukovodstvo postoji kroz vjekove, ima neega somnabulskog a pri tome anahronog, mesijanskog a pri tome apsurdnog, ubrzanog i skokovitog a pri tome nestvarnog i sukobljenog sa tuim interesima. Ovo rukovodstvo ima pred sobom ili u sebi ve postojanje jedne takve hrvatske drave. Nezavisne drave Hrvatske, iz vremena okupacije od strane faistike Njemake od 1941. do 1945. godine. Ako ta NDH moda nije uzrok i ideal, ona je neposredno, primjer mogueg i postojeeg. Je li NDH putokaz ili nadahnue, motiv za posebni poloaj u svijetu, naroito s obzirom na jaanje i mo ranijeg saveznika i protektora, kakva je velika i ujedinjena Njemaka, a Njemakoj, ranijoj nacistikoj i zavojevakoj, najvjerniji saveznik u istoriji i najkrvoliniji po djelima bila je nekadanaj NDH? To je pitanje kao prilika za sugestivni odgovor: moda jeste! Hrvatsko rukovodstvo ne vidi drugu stranu asocijacija, uzora i ideala, i ne vidi tu stranu, tu pored sebe, u saznanju i iskustvu srpskog naroda koji je najvie, za vjekova, stradao u toj NDH, kada je najsurovije i po vrstama zloina najstrahotnije pobijeno na stotine hiljada Srba. Bila NDH uzor i ideal, a Njemaka snaga i pomo, bilo saznanje i iskustvo srpskog naroda sumnja i opomena, ovo su dvije prepreke koje je hrvatsko rukovodstvo moralo imati u vidu. Moda je ono, to rukovodstvo, u prvoj fazi svog djelovanja, te prepreke potcijenilo i smatralo manje vanim, a kad je uvidjelo, a moralo je uvidjeti, jer se poeo razbuktavati otpor i srpskog naroda i nekih evropskih zemalja, da su te prepreke velike i jedva savladive, ono se strmoglavilo postajui jo vie agresivno i apsurdno. Prema sastavu najueg hrvatskog rukovodstva ta agresivnost i apsurdnost potpuno su logini. Najprije, svi vaniji ljudi iz tog sastava su sada u pedesetim, ezdesetim i sedamdesetim godinama. A iako od njih, dosad, nije uradio neto velike i znaajno da bi stavio spomen u rodu svom. (Politika, 2. avgust 1991) 3. avgust Predsednitvo SFRJ donelo odluku o apsolutnom i neodlonom prekidu vatre, o obustavljanju daljih pokreta i razdvajanja snaga. Formirana

66

67

Vukovarska tragedija 1991 komisija na elu sa Brankom Kostiem za nadgledanje sprovodjenja odluke. Mesi na Saboru traio da se ne prihvati ova Komisija. Matija Bekovi, akademik: Koliko znam Velika Srbija je jedna od neprijateljskih floskula smiljenih u austriougarskim ratnim tabovima. Velikom se naziva drava koja je onolika koliki je njen narod. To je jedinstven sluaj na svetu. Tako imamo malu Nemaku i veliku Srbiju. Ili, bolje reeno, Srbija je velika kad se ujedini, a Nemaka nije. I zato je najvea opasnost po mir nepostojea velika Srbija, a ne postojea Nemaka. (Politika, 3. avgust 1991) Vasilije Kalezi: Prilog grupnom portretu hrvatskog vrhovnitva (2) Optereenost, u sutini, raznim vrstama frustracija () Hrvatski rukovodioci, ovo mudro rukovodstvo, zaokupljeno blizinom velikog cilja - stvaranje velike, suverene, nezavisne drave Hrvatske mora brzo da dejstvuje, mora odmah da ostvari svoj veliki cilj, mora da se omaija blizinom tog cilja i da bezobzirno unitava sve to na putu ka tom cilju postoji kao prepreka, kao tekoa. A prva prepreka, prva tekoa jesu Srbi u Hrvatskoj. Otuda strahovita potreba, ak neophodnost, za negativnu angaovanost: ruiti prepreke po svaku cijenu, i po cijenu ljudskih rtava, ali po mogunosti to vie drugih rtava, tuih rtava. Iz elemenata frustracije, jer se prepreke i tekoe ne savlauju kako je zamiljeno i kako se oekivalo, raa se nezadovoljstvo, a iz nezadovoljstva mrnja. A mrnja se najjae i najstranije ispoljava prema najbliima, prema bliskima, prema najroenijima. To su, opet, Srbi, najprije Srbi u Hrvatskoj, pa onda redom svi drugi, koji ih razumiju, s njima sauestvuju ili ih pomau. Iz ove, po svemu sudei duboke i skoro iracionalne mrnje, proizilaze sve one akcije koje se vrlo sistematski sprovode na teritoriju Hrvatske (ovdje se podrazumjevaju svi detalji i cjeline iz novinarskih izvjetaja, televizijskih slika, strunih komentara itd.). No, ni sve to nije dovoljno da se bolje i svestranije razumije sadanja hrvatska politika hrvatskoj najueg rukovodstva. Prepreke su sve vee, tekoe nesagledive, barijere nesavladive. A godine prolaze, ove najbolje godine, kako je davno zapjevao jedan daroviti i vrlo mladi pjesnik. Godine prolaze, a cilj, koji je izgledao na domaku kao da postaje sve udaljeniji. Istovremena blizina i udaljenost istog cilja stvara nove oblike frustracije kod najodgovornijih hrvatskih rukovodilaca: oni postaju sve vie uznemireni, njihova je nervoza sve vidljivija, javljaju se tikovi i kod onih kod kojih dosad nijesu primjeivani, eli se brzina i odlunost, postaje se sve drskiji i lui. Pouan je i karakteristian primjer Hitlera: on je urio, bivao nezadovoljan i nervozan, drzak i silan, a svjestan da je posljednji as, u pedesetim je

Vukovarska tragedija 1991 godinama, za zavrno, veliko djelo, i on je morao, otpoeti, iriti svoju vlast, savladati posljednju veliku prepreku, napasti veliku, boljeviku i komunistiku Rusiju. Bez njenog savlaivanja, tu sa granicama, nema i nije moglo biti gospodstva nad svijetom. Znai, i hrvatskim rukovodiocima se uri, vrlo su nestrpljivi, ve i nekontrolisani, ozlojeeni do mjere kad prestaje uticaj razumne kontrole. () U tzv. razvoju razliitih vrsta frustracija dolazi se, moda, do najmanje vidljive, ali i najopasnije: ti ljudi, ti rukovodioci, zbog velikih obeanja i blizine neostvarenog cilja, poinju da, iz mrnje prema drugima, razvijaju mrnju prema sebi. Ta mrnja moe da znai i svijest o svojoj nesposobnosti da se cilj ostvari, ili, bar, da se ne ostvari kako su raunali. Zato se baca sve u borbu, svim sredstvima, kao da je posljednji, samrtni as. Ne ulazei, ovoga puta, u opirnije razmatranje, posebno kad se tiu odnosa prema hrvatskom rukovodstvu, u ovoj prilici valjalo bi izdvojiti dva elementa: srpsku kuknjavu i srpsku nevinost u politikoj borbi. Srpska kuknjava postala je bezmjerna, gotovo poniavajua. Prebrojavaju se stare, krvnike jame i otkrivaju nove. Nalaze se mrtvi gradovi sa najvie mrtvih Srba ispod ustakih logora, a najvie ispod Jasenovca. Vre se intelektualna i pjesnika opijela, plaevno i sentimentalno, nad herojima i prkosnim stradalnicima. Nikad dosad, za tako kratko vrijeme, nije napisano toliko knjiga ni toliko pjesama koliko ih je sada o stradanju Srba, o izgonima i progonima, o osobama i testamentima. Opta kuknjava, pla i ridanje. Ni rtve, dostojne ovakog potovanja, ni sadanji srpski narod od oko desetak miliona, stvaralaki prkosan i humano trpeljiv, to nijesu zasluili. Ta kuknjava nije samo podsjeanje na zla djela, nego, esto, i lana razboljenost kao vrsta metafizikog zlog udesa. Ona pogoduje, pa, moda, i nadahnjuje ba hrvatsko rukovodstvo da ide dalje i da ne staje ni pred im. () Dok je srpska kuhinja bezmjerna, srpska naivnost je opasna. Ona moe biti, a vjerovatno i jeste, izraz jaeg, snanijeg, istorijski opravdanijeg duha ali u politikoj borbi, postaje naroito u ovim prelomnim vremenima, izraz neopravdanog neznanja. Srpski narod pripada redu velikih naroda, ima veliku istoriju, slavne dravnike i nepobjedive vojskovoe. Neka je naivnost odlika velikih, a esto, jeste, ali kad je mali i manji koriste, ona je, u politici, kanjiva pogreka i dugotrajna zla posljedica. () Kako i od koga, Srbi su mogli nauiti od istoriara i pravnog pisca, Slobodana Jovanovia, kojim se i kakvim metodama borbe hrvatski zastupnici i prvaci slue, svugdje i uvijek, kad treba neto da nagovijeste i cilj postignu. Srbi, na raznim nivoima, ekaju da slubena lica ili vrhovnik dou ili ne dou, zakasne ili prije vremena otputuju, budu u neprekidnoj vezi sa bazom

68

69

Vukovarska tragedija 1991 Srbi, obino, kakvom izjavom reaguju na uvredljive rijei, npr. Stjepana Mesia, kojima se predsjednik srpske republike uporeuje sa zloincem i zavojevaom Hitlerom. Srpski predstavnici ekaju da velike linosti nae istorije, ratni zloinac Milan Kuan (neka me tui za uvredu, a izjavio je kako se misli, zato to su vie u javnom opticaju, da Jana ili Bavar ili Peterle, stoje iza svega, ne! Ja izdajem sve naredbe, samohvalisavo j izjavio Kuan, kriv za toliko smrti mladih i nevinih vojnika JNA) i Janez Drnovek, uzlete sa aerodroma, spuste se iz vazduha, i poastvuju skup odabranih, na sastanku u Ohridu! Sve ovo, u postupcima i djelovanju, predstavlja izgraeni metod borbe hrvatskih (i slovenakih) rukovodilaca za ostvarivanje razliitih politikih ciljeva, koji se, i nesvjesno, potpomau, koliko sentimetalnom kuknjavom, nita manje neoprostivom naivnou, vjerom nekih srpskih politiara i intelektualaca. Povodom specifine politike hrvatskog (i slovenakog) rukovodstva moraju se pomenuti jo dva faktora koja utiu na uticaj i praksu te politike. To su Jugoslovenska narodna armija i Jugoslavija kao suverena, slobodna i nezavisna drava. JNA je, po svemu to se bojektivno zna, jedna od najjaih i najspremnijih armija u Evropi, a na Balkanu, sigurno, najjaa i najbolja. Zato je, prema odreenim interesima rasporeda snaga u svijetu, i treba, razjedati iznutra i sruiti spolja. Takva armija je mogla, u jednom zamahu, da sa zemljom sravni itavu Sloveniju! Ali, ona to nije uradila, ne zato to je pogreno voena, nego zato to je moralno velika i humano primjerna. Zbog toga, ak i takva, pogoduje nacionalistiko-ovinistikoj politici hrvatskog rukovodstva. Staje li, ponekad, uz narod, koji se proglaava odmetnicima, teroristima, etnicima, itd. To je samo kratkorona, zasad, primjena starog stava Marka Miljanova: Otvori tome to bjei, a zatvori tome to era. Jugoslavija jedva da je slobodna, nezavisna, samostalna, itd. drava: postala je vazalna, gotovo kolonijalna prema Evropi i svijetu, liena dravnikog dostojanstva, povijena i slabana, doputajui da joj strani predstavnici prisustvuju izboru tzv. efa drave i da, kao razliiti lanovi raznih komisija, vrljaju po zemlji uzdu i popreko. I to, naravno, utie i podstie hrvatsku politiku maltretiranja i unitenja jednog naroda. Mnogo je, dakle, razloga za sadanju politiku hrvatskog rukovodstva. Neki od tih razloga su ovdje, najvie u obliku spornih teza, samo najkrae pomenuti. I takvi, oni, ti razlozi, nijesu neizmjenljivi - ako se, objektivnim, razvojem drutva ka napretku ne krene u najskorije vrijeme i ako se politika mrzilakog hrvatskog rukovodstva ne promjeni ili to rukovodstvo ne smijeni, stvorie se uslovi za svenarodnu pobunu... (Politika, 3. avgust 1991)

Vukovarska tragedija 1991 6. avgust Na sednici Predsednitva SFRJ jednoglasno usvojena odluka o proglaenju apsolutne i bezuslovne obnove vatre n a teritoriji Republike Hrvatske. 7. avgust Sukobi u Kostajnici i selima vukovarske optine 8. avgust Radna grupa Sabora Hrvatske podnela elaborat u kome se srpskom narodu u ovoj republici nudi lokalna samouprava, kulturna autonomija, proporcionalno sudelovanje u vlasti na svim nivoima i poseban status upanije Krajina. 9. avgust Vasilije Kresti, akademik: Kako su iluzije o dosad postojeoj Jugoslaviji sa Hrvatima i Slovencima sruene, nali smo se na istorijskoj prekretnici. Iskuenja su velika i srpski narod u dijaspori, po instiktu samoodreanja, sam pronalazi najbolja reenja. Oigledno da je srpski narod u Hrvatskoj, koji je bio spreman da ivi u toj zemlji sa minimalnim ustupcima, kojih je lien, sasvim dobro shvatio da sa itavom jugoslovenskom prolou mora da raskine ako eli da ouva svoj bioloki opstanak. Tom narodu je jasno da mu u vaeim administrativno-politikim okvirima nema egzistencije i da stoga te okvire ne moe da prihvati (...) Srbi u Hrvatskoj ovog puta ne treba protiv nje da biju bitku radi Hrvatske i Hrvata i radi neke nove Jugoslavije, kao to je dosad bio sluaj, ve radi toga da se te poasti za sva vremena oslobode. (...) Pri tome moraju teiti ne privremenim ve dugoronim reenjima, tp znai da odluno moraju braniti ono to im pripada a ne posezati za onim to je tudje. Da li e ti interesi moi biti obezbedjeni u nekoj drugaije komponovanoj Jugoslaviji, ili drugaijoj srpskoj dravi, ili drugaijim srpskim dravama, to je pitanje na koje u sadanjem trenutku nije mogue sa sigurnou dati odgovor. (...) to se tie samog povlaenja granica, morali bi i za hrvatsku i za srpsku stranu da vae isti principi. Uz samoopredelenje morale bi se uzeti u obzir i sve negativne posledice genocida, kojim je srpska strana veoma oteena. U protivnom, kada bi se posledice genocida prenebregle, kada bi se polo od etnikih odnosa kakvi su danas, poinioci genocida bili bi nagradjeni, a oni koji su i inae spremni na genocid imali bi motiv vie da ga to radikalnije izvedu.

70

71

Vukovarska tragedija 1991 (...) Kada sam 1988. godine objavio raspravu O genezi genocida nad Srbima u NDH slutio sam da se pribliava zlo koje nas sada sustie. Na alost, moje pisanje je zasnovano na proverenim podacima, dobilo je potvrdu u savremenoj hrvatskoj politici, koja se po mnogo emu moe oznaiti kao genocidna. Ona je u ideolokom i politikom pogledu u svemu nastavak pravake, frankofurtimake i ustake politike. Po svojim ciljevima ona je ekskluzivna, ovinistiko-rasistika i velikohrvatska. (...) Po mom miljenju Srbi su duni da podre hrvatsku inicijativu o razlazu iz mnogih razloga, a izmedju ostalog i zbog toga to, kako je slutio S. Proti, u zajednici za Hrvatima oni fiziki rapidno nestaju. To saznanje se danas ne bi smelo prenebregnuti. (...) Formiranje SAO Krajine i formiranje Nacionalnog vea Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema ima svoje istorijsko utemeljenje u raznim statutima, regulamentima i privilegijama iz vremena stare Austrije i Austro-Ugarske. Ono se moe osloniti i na onovremenu srpsku narodno-crkvenu autonomiju, na izvojevana i steena prava posle prvog i nakon drugog svetskog rata. (...) Nacionalne programe treba i mora da ima svaka drava. Medjutim, te programe treba razlikovati od partijsko-politikih programa. Dok se stranaki programi po pravilu objavljuju, reklamiraju i populariu, jer cilj svake stranke je da oko svog programa okupi to vei broj pristalica, nacionalni programi onog asa kad nastanu postaju acta secreta. Za njih zna samo najue dravno rukovodstvo. Drei se tog pravila, ni Garaaninovo Naertanije nastalo 1844. godine, nije objavljeno i za njega je znao samo najui krug srpskih politiara. Svojim obavetajnim kanalima austro-ugarska diplomatija dola je do Naertanija tek poetkom osamdesetih godina XIX veka, ali je o tome utala. ira javnost Srbije saznala je za taj spis tek poetkom XX veka. (Politika, 9. avgust 1991) 14. avgust Prve grupe posmatraa upuene na krizna podruja u Hrvatskoj. Srpske milicije pljakaju i pale hrvatska sela oko Petrinje i proteruju stanovnitvo. 16. avgust Na Psunju (zapadna Slavonija) JNA naoruava i uvebava oko 2.000 pripadnika srpske paravosjke: narednog dana Banjaluki koprus JNA pontonskim mostom prelaze Savu kao podrka pobunjenicima u tom podruju, posebno u napadima na Pakrac.

Vukovarska tragedija 1991 Iz Bosanske Dubice u Zagreb i Beograd kree karavan mira, da dobije Tudjmanov i Miloeviev potpis na Povelju za mir. Ljubomir Tadi, akademik: Ako zvanina Srbija ne osporava pravo hrvatskom narodu na otcepljenje od Jugoslavije, onda , po istom pravnom osnovu, ni Hrvatska ne moe to isto pravo osporavati masi srpskog naroda koji ivi u njenim sadanjim republikim okvirima, pogotovu zato to je pre pola veka, od jedne nacifaistike hrvatske dravne tvorevine bio izloen stravinom genocidu. (...) Bauk velike Srbije kojim su plaili i plae nesrpske narode u Jugoslaviji stara je krilatica koja je u nacionalnu podsvest nesrpskih nacija ucepljena, ako se ne varam, ve u vreme tzv. Veleizdajnikog procesa. Time su jednoim malom narodu, koji je teio oslobodjenju i ujedinjenju, i zato prolio mnogo krvi, pripisane osvajake namere, porobljavanje drugih naroda. (...) Zahtev Srba da ive u jednoj dravi u sluaju raspada Jugoslavije i dalje se naziva velikosrpskim hegemonizmom. (...) Pitam se po kome to bojem ili ljudskom zakonu moe dva do tri miliona Srba biti prinudjeno da ivi izvan dosadanje zajednike drave. (Politika, 16. avgust 1991) Momilo Krajinik, predsednik Skuptine BiH: (...) Ukoliko se krnja Jugoslavija doivljava sa negativnim predznakom, onda se mora postaviti pitanje ko pomae da ona bude krnja. Ja sam za to da Jugoslavija ostane Jugoslavija i da se uini maksimalni napor da se ona sauva. Takodje smatram da ni u kom sluaju ne treba vriti pritisak na one koji ne ele da u njoj ostanu. Sigurno je da e biti veliki hendikep za Jugoslaviju ukoliko u njoj ne bude Slovenije i dijela Hrvatske. No, na kraju krajeva, narodi imaju pravo da se oprijedele gdje i kako hoe da ive. Meni je teko da mislim da Jugoslavije vie nee biti, iako je, realno gledano, to sasvim mogue. (NIN, 16. avgust 1991) 17. avgust Dr Ljubomir Tadi, akademik: (...) Volja srpskog naroda da ivi u jednoj dravi, svakako je legitimna, kao i volja drugih naroda. Ni vie, ali ni manje. Sadanji proces automizacije Srba u Hrvatskoj (SAO Krajine, a zatim Slavonije, Baranje i zapadnog Srema) posledica je pokuaja osnivanja nezavisne hrvatske drave po svaku cenu. Duboko sam uveren da je taj cilj koji su postavili hrvatski politiari na elu sa HDZ ostvariv samo po cenu permanentnog krvarenja. (Politika, 17. avgust 1991)

72

73

Vukovarska tragedija 1991 21. avgust Potpredsednik vlade Srbije Budimir Kouti izjavio da unutranje granice Jugoslavije nisu legitimne i da ih posebno u sluaju Srbije treba promeniti. Predsednik kriznog taba za istonu Slavoniju i Baranju, Vladimir eks, obavestio javnost da se jugoslovenskoj vojsci uskrauje snabdevanje strujom, vodom i hranom. 23. avgust JNA i srpska paravojska okupirale Baranju. Pavle Ivi, akademik: (...) Jugoslavija kao demokratska drava nemogua je u dosadanjim granicama. Da bi mogla bivstvovati kao demokratska i stabilna zajednica, ona mora odbaciti balast onih naroda koji u njoj ne vide zajedniki dom. (...) to se tie onih koji su se eksponirali protiv nas , njima treba objasniti da mi nemamo ba nita protiv nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, i to potpune. Nemakoj i Austriji je potrebno da se te dve nae republike temeljito, to znai i formalno, osamostale od Jugoslavije da bi mogli postati njihovi stvarni vazali. Nas interesuje jedino da Hrvatska ne odnese sobom znatan deo srpskog naroda. im se tim Srbima prizna pravo na samoopredelenje, mi smo spremni da priznamo nezavisnost dveju severno zapadnih republika. Budui da ni Nemaka ni Austrija nemaju posebnih interesa u SAO Krajini a ni u delovima Slavonije, zapadnom Sremu i Baranji, shvatilo bi se da se ciljevi tih drava ne kose s opravdanim tenjama srpskog naroda za nacionalnom slobodom. (Politika, 23. avgust 1991) Vukain Jokanovi, potpredsednik parlamenta Srbije: Stipe Mesi se kontinuirano stavio u slubu separatizma na Kosmetu, kao to je u slubi sopstvenog HDZ separatizma. U tom pravcu su i sve njegove izjave, kao one nedavno kada je priznao nekakvu nepostojeu republiku iptara. Od njega ne moe da nas iznenadi nita. Neuveno je u svetu da predsednik SFRJ razbija dravu iako je poloio zakletvu da brani njen integritet i celokupnost. On ini krivina dela veleizdaje. Mesi eli popnovo da krmi Srbiju. Za njega je bolje da se mane Kosmeta i pozabavi zaustavljanjem nesree u kojumje uvuen hrvatski narod, nesree koja je priredjena srpskom narodu koji rani svoje ivote i domove u Hrvatskoj. (Politika, 23. avgust 1991) Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o upisu dobrovoljaca u teritorijalnu odbranu.

Vukovarska tragedija 1991 lan 4. Lica koja ele da se upiu u dobrovoljce podnose prijavu Ministrastvu odbrane preko nadlenog optinskog sekretarijata za narodnu odbranu. (Slubeni glasnik RS, broj 50, 23. avgust 1991) 25. avgust Na podruju Splita blokirane kasarne. Eskalacija sukoba u mnogim delovima Hrvatske. Najee u Vukovaru. 26. avgust Vrhovno dravno vijee Hrvatske predloilo izmenu l. 110 Ustava, da bi se Predsedniku republike omoguilo donoenje uredbi sa zakonskom snagom zbog stepena ugroenosti Hrvatske. 27. avgust Na Brionima odran razgovor delegacija Republike Hrvatske i JNA o prestamku oruanih sukoba. 28. avgust Profesor Radmilo Marojevi: (...) U itavom posleratnom periodu politika Hrvatska se borila protiv unitarizma, a Srbi su se stidljivo branili da nisu unitaristi. A bilo je zapravo sasvim drugaije: posleratna Narodna (Socijalistika) Republika Hrvatska u etnikom pogledu je bila mnogo sloenija nego Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija zajedno. Dok je u trima naim republikama iveo i ivi jedan isti narod pravoslavne i muslimanske veroispovesti (katolika ima znatno manje), u administrativnim granicama Hrvatske ivela su tri junoslovenska naroda: Srbi (katolike i pravoslavne vereispovesti), Slovinjaci i etniki Hrvati. Zato je danas najaktuelnije pitanje borba protiv hrvatskog unitarizma. Umesto optevaeih kriterijuma u pogledu ostvarivanja prava naroda na samoopredelenje, u Hrvatskoj se operie kriterijumom verske pripadnosti (Hrvatsima se nazivaju svi katolici sa srpsko-slovinjansko-hrvatskog jezikog podruja) i kriterijumom dravne pripadnosti (hrvatskim podanicima se nazivaju svi gradjani imaginarne hrvatske drave, iako Hrvati nisu imali svoju dravu u poslednjih devet vekova. (...) Zanemaruje se injenica da je u svim posleratnim ustavima Republike Hrvatskle, pa i u Ustavu iz 1974. godine, Hrvatska definisana kao drava hrvatskog i srpskog naroda. Jednostrano proglaavanje ove republike samo hrvatskom dravom nunoi podrazumeva izdvajanje srpskog naroda i srpskih teritorija iz njenog okrilja.

74

75

Vukovarska tragedija 1991 Takodje treba istai da su Hrvatska, Slavonija i Dalmacija potpuno samostalne i posebne istorijske pokrajine. Pored toga u Hrvatsku ne spadaju podruja Srpske krajine i Istre sa ostrvima. Danas se o Hrvatskoj sa etnolingvistikog i pravno-istorijskog gledita moe govoriti samo na podruju severno od Kupe i zapadno od optina Petrinja, Pakrac i Virovitica. Samo na tom podruju ivi nesrpsko stanovnitvo. (...) Nesporna (hrvatska teritorija) je samo oznaeno podruje severno od reke Kupe iu zapadno od optinbe Petrinja, Pakrac i Virovitica. To je podruje srednjevekovnog Slovinja, jeziki oznaeno kao kajkavsko nareje. Etniko ime tog naroda je Slovinjaci, ali oni sami tako sebe odavno ne zovu. Koriste se ili regionalnim imenom Zagorci ili verskim imenom Hrvati. Naime, oni su u drugoj polovini XVII veka poeli da upotrebljavaju tudje etniko ime (Hrvati). Za tu zemlju je u novijoj istoriji korieno ime Civilna Hrvatska. Poto postoji u Hrvatskoj i drugi narod sa imenom Hrvati (to su pravi ili etniki Hrvati akavci), ovi sekundarni Hrvati (kajkavci) mogli bi se uslovno nazvati Novohrvati. (...) Za Dubrovane i stanovnike blie okoline najbolje reenje je autonomija, koja bi se iz pijeteta prema Dubrovakoj Republici tako i zvala. Ova stara srpska drava je imala kulturnu, politiku i ekonomsku posebnost koju i u novim uslovima treba sauvati. Dubrovako zaledje, tj. Istona i stara Hercegovina, trebalo bi da pripadnu Crnoj Gori. Ovo jedinstveno etniko, kulturno i geografsko podruje treba da bude bez republikih granica jer se veliki deo Stare Hercegovine i inae nalazi u Crnoj Gori. (...) Knin i Krajina su, svakako, trei bastion srpstva: slobodarska lua se tamo vie nikada nee ugasiti. Prvi bastion srpstva u novijoj istoriji bila je Crna Gora, a drugi umadija. Sada se pojavljuje tree jezgro srpske dravnosti i slobode. Krajinu ja vidim, ponajpre, kao treu federalnu jedinicu sjedinjenih drava srpskih. Krajina je uz to i najistureniji bedem pravoslavlja. Tamo su se due pradjedovske, to bi rekao Njego, uzvijale, due milion srpskih muenika koje je svirepo pogubio ustaki reim. Ti muenici nisu i uzalud patili: noeni njihovim njihovim zavetom potomci utvrdjuju slobodu. Za politiko reenje Srpske krajine treba se pridravati dva principa. Prvi princip: nikad vie u sastavu Hrvatske. Drugi princip: nikakve granice ne smeju deliti Krajinu (hrvatski i bosanski deo). Jo neto: Srpska pravoslavna crkva treba da kanonizuje milion srpskih muenika stradalih u marionetskoj faistikoj Nezvisnoj Dravi Hrvatskoj i da odredi dan njihovog zajednikog pomena. Jer oni su stradali za pravoslavnu veru, slobodu i ljudsko dostajanstvo. (NIN, 23. avgust 1991)

Vukovarska tragedija 1991 29. avgust Slobodan Miloevi i Franjo Tudjman na razgovoru u Parizu kod Fransoa Miterana. 30. avgust Na pisanje hrvatske tampe da hrvatske jedinice dre vukovarsku kasarnu pod blokadom i vatrom u srpskim medijima se istie: (...) Kasarna se brani bez veih problema. Danas joj je iz pravca ida stiglo znatno pojaanje od motorizovanih i oklopnih jedinica, pa e, sasvim je sigurno, kasarna u Vukovaru normalizovati i snabdevanje. Zahvaljujui snanoj koncentraciji vojne tehnike u Vukovaru, bezbednost vojnika je van svake sumnje. Prava je istina da su hrvatske jedinice, u stvari, blokirtane u Vukovaru. Kad bi JNA i oslobodila prolaze, malo ta bi dobro snalo hrvatske jedinice, jer odbrane srpskih sela samo iz obzira prema JNA jo ne kreu u odluujuu ofanzivu na Vukovar. Najnesreniji su gradjani Vukovara koji nisu napustili grad. Oni su postali taoci gardista i mupovaca, koji nameravaju da ih upotrebe kao ivi tit kad pone ienje Vukovara. (Politika, 30.avgust 1991) Na predstavljanju prvog broja lista Srpske zemlje, Ilija Petrovi, glavni i odgovorni urednik, napomenuo je da je orijentacija lista blago vojnika, blago religiozna i nacionalna...zbog onog dijela srpskog naroda koji je uvijek opsednut nadnacionalnim idejama ili se pomalo vrti u mjeavini nacionalnog i nadnacionalnog, valja istai da je vjera za Srbe, bila i ostala najuticajnija istorijska konstanta. (Politika, 30. avgust 1991) Dr Dragutin Zelenovi, predsdenik vlade Srbije: Srbija nee dozvoliti da i najmanji deo njenog naroda u Hrvatskoj pati pod ponovnom pojavom faizma u ovoj republici. (Politika, 30. avgust 1991) Mihailo Markovi, akademik: U ovom asu dok traje ratni sukob na teritoriji Hrvatske primarni je srpski nacionalni inters da Republika Srbija tako vodi strategiju odbrane srpskog naroda u Hrvatskoj da pred svetom ne bude s valjanim razlogom optuena da uestvuje u agresiji protiv Republike Hrvatske. Nije sluajno da stanovnitvo Hrvatske sve ini da medjunarodnu zajednicu upravo u to uveri. (...) U naem je vitalnom interesu da odbranu srpskog naroda u Hrvatskoj vodi JNA, koja je i po naim zakonima i po medjunarodnim merilima za to odgovorna. Ceo na informativni i propagandi napor u odnosu na svet mora se sastojati u tome da svet uvidi istinu o prirodiu sadanjeg ratnog sukoba. Re je, naime, o agresivnom ratu koji vodi Hrvatska protiv srpskog naroda u hrvatskoj, samo zato to taj narod zahteva isto pravo na koje

76

77

Vukovarska tragedija 1991 se poziva hrvatski narod a to je pravo na samoopredelenje, na nenasilno otcepljenje, na menjanje administrativnioh, unutranjih granica- ako ve mogu da se menjaju spoljanje, medjunarodno priznate dravne granice. (Politika, 30. avgust 1991) Majke vojnika JNA iz Hrvatske, BiH i Makedonije stigle u Beograd sa zahtevom da se njihovi sinovi otpuste iz vojske. 31. avgust Na zagrebakom aerodromu vazduhoplovci JNA prinudno prizemljili i zaplenili ugandski avion sa orujem. Mihailo Markovi, akademik: (...) Kad je ve izbio ratni sukob moraju se vojnim sredstvima razdvijiti strane u sukobu. To je odranje mira. To je ono to danas radi JNA u Hrvatskoj i ako su nai mirotvorci zaista za to za ta se predstavljaju, oni bi u ovom asu morali podrati ulogu JNA. Kad se prekine vatra poinje pregovaranje. To je pravljenje mira. I tu nisu dovoljne apstraktne fraze o miru ve dublje analize prirode sukoba i dijalog o mogunostimaq njegovog nasilnog raspleta. (...) Jugoslovenstvo u ogranienom smilsu ostaje id alje nae opredelenje. Oni koji se i dalje zalau za jugoslovenstvo s Hrvatima i Slovencima oigledno su ljudi smanjene sposobnosti da ue iz iskustva. Medjutim, sposobnost uenja iz iskustva i prilagodjavanja novim situacijama se skraeno naziva inteligencija. Prema tome, najmanje to se o toj retorici moe rei jeste da je neinteligentna. (Politika, 31. avgust 1991) Septembar 1. septembar U Beogradu prihvaena Deklaracija Ministarskog saveta EZ o Jugoslaviji, usvojena u Hagu 27. avgusta, kao i Sporazum o prekidu vatre o proirivanja posmatrake misije EZ na Hrvatsku. 6. septembar edomir Popov, akademik: (...) Treba stvoriti saveznu dravu od onih koji hoe da ive u zajednici. Mislim da e i hrvatska strana shvatiti da ni njoj nije u interesu da u svojim granicama dri jedan element koji e biti izvor stalne nestabilnosti i koji e i nju zaustaviti u razvoju. Na toj osnovi bi moda morao da se gradi jedan sporazum. To e i Muslimani shvatiti. Nikom ne treba permanentni rat. (NIN, 6. septembar 1991)

Vukovarska tragedija 1991 7. septembar Poetak konferencije o Jugoslavije u Hagu. Osnova za pregovore nepromenjivost unutranjih granica silom i osiguranje prava manjina. 8. septembar JNA i srpske milicije napadaju Pakrac. 11. septembar Jakov Sirotkovi, predsednik Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti i akademik uputio je pismo predsedniku Srpske akademije nauka i umetnosti akademiku Duanu Kanaziru u kojem je izneo osnovne injenice o brutalnoj agresiji na Republiku Hrvatsku, kojumje podstaklo i organizovalo vodjstvo Republike Srbije (....) Na sve te strahote i vandalizam nad kojima se zgraava celi svet i najotije osudjuje Srpska akademija nauka i umetnosti, kao najvia nauna i umetnika ustanova srpskog naroda, ostala je nema. Niste nali ni rei osude za ruitelje spomenika najvie umetnike vrednosti, niti ste pokazali spremnost da pridonesete uspostavljanju mira i prekidanju takvih zloina (...) Zbog svega toga Predsednitvo Hrvatske akademije znanosti i umetnosti, smatra da u ovom asu nije mogua naa saradnja sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti. (Politika, 11 . septembar 1991). 13. septembar Profesor Nikola Miloevi: (...) Jugoslavija je san koji je odsanjan. Jugoslavije nema, i ako umem dobro da sudim, nee je ni biti. (...) Paradoslano je, recimo, da se na vaenje unutranjih granica u Jugoslaviji pozivaju neki reimi koji bi navodno trebalo da budu demokratski i antikomunistiki. Ne jednom bili smo u prilici da ujemo od gospode Mesia i Tudjmana da se unutranje granice Jugoslavije nepovredive pri emu se pravni legitimitet takvih granica temelji na odlukama AVNOJ-a, koje su, kao to je vrlo dobro poznato, odluke iza kojih je stala Komunistika partija Jugoslavije. Apsurdno je, dakle, da jedan reim koji hoe svoj legitimitet da temelji, bar deklarativno, na nekoj demokratskoj i antikomunistikoj opciji, zasniva svoju pravnu i istorijsku legitimnost na oldukama jedne boljevike vlasti. (NIN, 13. septembar 1991) eljko Ranatovi Arkan, komandant Srpske dobrovaljake garde: (...) Mrnja je otuda to sam do sada pokopao etri moja vojnika... Ali ja neu uzvraati istom merom, neu da muim njihove vojnike i da koljem njihove ene i decu. To ne dolazi u obzir jer mi smo Srpska dobrovoljaka garda. Mi emo ih asno streljati i ja mogu ovdje izjaviti da, od trenutka kada su muena

78

79

Vukovarska tragedija 1991 moja dva vojnika, SDG nee vie zarobljavati nikakve ustake i crfnolegijake vojnike. (NIN, 13. septembar 1991) 13. septembar Blokirane sve kasarne JNA u Hrvatskoj; ZNG i policija osvojili veliko skladite kod Ploa, u kojem je bilo oruje hrvatske TO. 17. septembar U Igalu lord Karington, Franjo Tudjman, Slobodan Miloevi i Veljko Kadijevi potpisali zajedniku Izjavu o prekidu vatre. estoke borbe na prilazima ibeniku i Vukovaru. Predaja niza kasarni JNA. 18. septembar Na sednici SIV Ante Markovi postaviuo pitanje o ulozi JNA u ratu u Hrvatskoj i traio ostavku saveznog sekretara za narodnu odbranu, Veljka Kadijevia i njegovog zamenika zbog razgovora koje su tajno vodili u Moskvi u martu. JNA ignorie ovaj zahtev. Eskaliraju napadi JNA i srpskih milicija na mnoge hrvatske gradove. 19. septembar Kadijevi objavljuje vojno delovanje protiv Hrvatske, to je svojevrsna objava rata.. Iz Beograda krenula kolona tenkova i borbenih kola u pravcu ida. Mobilizacija u Banjaluci, Mostaru, apljini i Novom Sadu. U tom trenutku JNA u Hrvatskoj ima razmetena 4 korpusa kopnene vojske, pola vazduhoplovstva i gotovo celu ratnu mornaricu. 21. septembar Osnovan Glavni stoer Hrvatske vojske (GSHV): naelnik general Anton Tus, lanovi general Petar Stipeti, pukovnik Franjo Feldl, pukovnik Imra Agoti, admiral Stevo letica, kapetan fregate Davor Domazet. Napetost na granici Crne Gore i Hrvatske. State Department izrazio zabrinutost zbog eskalacije intervencije protiv Hrvatske. 22. septembar Poeo prekid vatre posle izmene pisama izmedju predsednika Tudjmana i generala Kadijevia.

Vukovarska tragedija 1991 23. septembar Na konferenciji o ljudskim pravima u Moskvi predsednik SAD optuio Srbiju i JNA. 25. septembar Rezolucija 713 Saveta bezbednosti UN uvodi embargo na isporuke oruja i vojne opreme za sve republike SFRJ. 26. septembar Posle odbijanja predsednika Predsednitva SFRJ Stjepana Mesia da odri sednicu, Branko Kosti, potpredesdnik, sazvao sednicu Predsednitva. 29. septembar Profesor dr Ratko Markovi: Granice izmedju federalnih jedinica u federaciji nemaju svojstvo dravnih granica. Federalne jedinice nisu jedna prema drugoj u federaciji strane drave. Njima svojstvo drave priznaje federalna vlast i one same jedna drugoj dok imaju takav status. To je unutranja stvar federalne drave. Zbog toga granice medju federalnim jedinicama nisu medjunarodno priznate. Unutranje granice izmedju republika i optina uredjuju se aktima unutranjih prava, a dravne granice aktima medjunarodnog prava. Granice medju naim republikama imaju administrativni karakter i obelaavaju teritoriju na kojoj vae propisi federalnih jedinica i na kojoj mesnu nadlenost imaju organi federalnih jedinica. Takva podela vai i za medjunarodnu zajednicu i ona se ne mo+e meati u unutranje stvari suverene drave. (...) Sadanji isto unutranji sukobi izemdju jugoslovenskih naroda podstiu se izvan zemlje. Sredstvo kojim se to najee ini jeste pretnja priznavanjem nezavisnosti i otcepljenja od Jugoslavije pojedinim republikama. Zaboravlja se, da je jedino Jugsolavija medjunarodno priznat subjekt. Ko potpaljuje vatru. To su one drave koje su bile involvirane na sadanjoj teritoriji sadanje Jugoslavije: Italija, Nemaka, Austrija, Madjarska, Bugarska i Albanija. Austrougarska je, na primer, sve do prvog svetskog rata imala u svom sastavu Sloveniju, Hrvatsku sa Slavonijom i Dalmacijom, Baku, Srem, Baranju i Banat, najvei deo Crnogorskog primorja i Bosnu i Hercegovinu. S druge strane, Nemaka, Italija, Bugarska i Albanija pokazale su svoje apetite prema Jugoslaviji u toku Drugog svetskog rata. (Politika, 29. septembar 1991) Ljubodrag Stojadinovi, novinar: (...) Skoranji ispad premijera savezne vlade koji nemoan pred dugo potiskivanom erupcijom nacionalne

80

81

Vukovarska tragedija 1991 strasti je optuio Armiju za agresiju na Hrvatsku, preutkujui po svom obiaju sutinu sukoba. To je, inae, prvi put da premijer odbaci obrazinu apstraktnog jugoslovenstva i nastupi kao imperativni i krajnje tvrdi delegat zlosrene Tudjmanove Hrvatske. Nastup ministra spoljnih poslova g. Budimira Lonara na generalnoj debati sadri sve odrednice prazne diplomatske forme. On je govorio o Jugoslaviji u asu kada se pod njegovim pokroviteljstvom raspala diplomatija na ijem je elu, a javnost je tek u asu kadrovskog rasula jugoslovenske spoljne politike shvatila da su interese Jugoslavije na kljunim mestima u svetu titili Tudjmanovi ljudi. Po svojim uincima, Budimir Lonar je prevaziao svog Josipa Vrhovca, i sve njegove istorijske mentore. Pariski Mond, medjutim, otkriva da je g. Lonar u tajnim razgovorima pokazao svoje pravo lice i traio u dlaku isto to i vrhovnitvo Hrvatske, intervenciju stranih trupa u korist Hrvatske. Poslovina neozbiljnost i opaki diletatizam Stjepana Mesia skoro da je beskrajna. Danas je taj ovek pred amerikim Senatom, koji ima priliku da se uveri u udo nevidjeno, poto im je gost redak zver: predsednik Predsednitva optuuje saveznu Armiju da upotrebljava bojne otrove protiv njegove vojske. (Politika, 29. septembra 1991) Dogadjanja u Vukovaru: Tudjmanovi gardisti i snage MUP Hrvatske iako se nalaze gotovo u potpunom okruenju, naprosto izazivaju drugu neuporedivo moniju ratnu stranu da Vukovar sravni sa zemljom. (Politika, 29. septembar 1991) U Beogradu odran prvi srpski Sabor. Izabrano Predsednitvo od 11 lanova i Savet Informacionog centra. U Predsednitvo su uli: dr Milo Blagojevi, dr Milan Vojinovi, dr Milica Grkovi, dr Vojin Dabi, akademici Pavle Ivi (predsednik), Miodrag Jovii, Vasilije Kresti, Dejan Medakovi, Milorad Pavi, Miroslav Panti i izaslanik Srpske pravoslavne crkve. Savet je sastavljen od devet lanova: akademik Vasilije Kresti (predsednik) mr Vojin Dabi (upravnik), dr Mihajlo Vojvodi, dr Nedeljko Plavi, dr Jovan Ili, dr Borivoje Lazi, dr Dragoslav Slovi, Zoran Gluevi i mr Marija Jankovi. Oktobar 3. oktobar Predsednitvo SFRJ u nepotpunom sastavu (etri lana) preuzelo izvesna ovlaenja Skuptine SFRJ.

Vukovarska tragedija 1991 JNA uvodi optu pomorsku blokadu hrvatskih luka; artiljerija razara Dubrovnik, Zadar, Sisak, Vinkovce, Osijek... 4. oktobar U okviru Konferencije o Jugoslaviji izdatao saoptenje u kojem je predvidjeno uspostavljanje labave zajednice ili saveza suverenih nezavisnih republika. Dogadjanja na dubrovakom ratitu: Jueranja svadja izmedju Dubrovana i pripadnika crne legije, koju je Tudjman pokupio po belom svetu i doveo da proiri lijepu njegovu, tema je dana na podruju oko granice Crne Gore i Hrvatske. Okraji su, istina, sve dalji od administrativne crte izmedju dve dojueranje jugoslovenske republike, i sve blii Dubrovniku, pa je ova pria i normalna. Kazuju je izbegli Dubrovani, dok prema svom gradu, iz pravca Herceg Novog, juriaju borci Pete crnogorske udarne brigade koja je sastavljena od vojnika iz Titograda. Od silne vatre ovih boraca, Dubrovnik je u magli. Sa drueg strane, iz pravca Trebinja ka Dubrovniku nadire brigada Sava Kovaevi, u ijem sastavu su, uglavnom, borci iz Nikia. Ovo podruje, u toku protekla dva dana, tukla je i snana artiljerijska vatra. Bio je to odgovor JNA na mnogobrojne provokacije ustakih formacija. Ta silna artiljerijska vatra sa kopna i mora uinila je da se jedan broj stanovnika Dubrovnika organizuje i, poto nisu bili u mogunosti da pregovaraju sa JNA, istakli su belu zastavu na drevnim dubrovakim zidinama.... (...) Dva, od ukupno tri zadatka, koja treba da izvri Vojnopomorski sektor Boker kotorske, gotovo da su poptuno obavljena: paravojne jedinice Hrvatske su razbijene, Dubrovnik je u obruu snaga JNA. ienje terena, to znai unitavanje mitraljeskih gnezda, koja su formirana posle unitavanja glavnih borbenih linija neprijatelja, u toku je. To je izuzetno opasan posao. Ali, ne samo to. Ustae su iza sebe ostavile polja puna mina. (Politika, 5. oktobar 1991) 7.oktobar Raketirani Banski dvori, rezidencija Predsednika Republike Hrvatske u kojima se nalaze Franjo Tudjman, Stipe Mesi i Ante Markovi. Hrvatske vlasti optuuju JNA. 8. oktobar Posle isteka tromesenog brionskog moratorijuma, Sabor Hrvatske proglasio samostalnost Hrvatske.

82

83

Vukovarska tragedija 1991 10. oktobar Borba prsa u prsa u Vukovaru, estok napad na Sisak, borbe u Pakracu, oko Drnia pale se hrvatska sela i iz njih proteruje hrvatsko stanovnitvo. 15. oktobar Na poziv Mihaila Gorbaova, Franjo Tudjman i Slobodan Miloevi u Moskvi. Potpisali kominike o neodlonom prekidu vatre. 16. oktobar JNA prestala da koristi zvezdu petokraku kao svoj simbol, a vlada Hrvatske dala rok JNA da se do 10. novembra povue sa teritorije Hrvatske. Goran Hadi, predsednik vlade Srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem: Srpski narod u ovoj oblasti, koji je van Republike Srbije, a sada je u okviru Krajine, znai nije vie u okviru Hrvatske i trebalo bi da ima svog predstavnika na najviem nivou zemlje u kojoj i on eli da bude... Mi ne elimo da budemo federalna jedinica, ali samostalni u svakom sluaju elimo da budemo. (Politika, 16. oktobar 1991) 17. oktobar JNA iseljava nesrpsko stanovnitvo (Hrvati i Slovaci) iz Iloka i okolnih sela. 18. oktobar U Hagu na Konferenciji o Jugoslaviji razmatran predlog Deklaracije o Jugoslaviji. Predvidja se da Jugoslavija bude zajednica suverenih drava koje saradjuju u finansijskim pitanjima, trgovine i bezbednosti, Slobodan Miloevi je odbio reenja iz Deklaracije jer suspenduju vaei ustavni poredak i ukidaju Jugoslaviju kao dravu koja kontinuirano postoji ve 70 godina. Tanasije Mladenovi, pesnik: (...) Moe se prigovoriti da je Osma sednica jedna vrsta unutranjeg prevrata, ali ne sme se zaboraviti ta je Miloevi napravio na Kosovu i ta je proklamovao kao svoj cilj. Da se razumemo: neko je morao to da uradi. S obzirom na celu situaciju, na stanje srpskog naroda, na njegovo vazalstvo, na nepostojanje srpske republike, vod je morao da se pojavi. (...) Miloevi je harizmatska linost. Mislim da je to evidentna injenica. (...) Pod vladom Ante Markovia celokupna Hrvatska je naoruana. Valjda smo naisto s tim. On je to omoguio. Savezna vlada je omoguila

Vukovarska tragedija 1991 otvaranje granica i unoenje oruja. ta je radila armija. Snimala! Zato nije intervenisala. (NIN, 18. oktobar 1991) 23. oktobar U Hagu ponudjen novi tekst o budunosti Jugoslavije. Uveden specijalni status za sve manjine. 24. oktobra Postignut prekid vatre oko Dubrovnika. Novembar 1. novembar Vasilije Kresti, akademik: (...) Po mom dubokom uverenju zajedniki ivot (Srba i Hrvata) je nemogu. I bilo bi dobro i za hrvatski i za srpski narod kada bi se nala neka medja. Teko je prognozirati u ovom asu, ali sam uveren da ako to tako ne reimo imaemo permanentni rat. Mislim da Evropa nas jednostavno ne razume. (...) Ja sam oduvek smatrao da je vrlo vano da, ako ve ne moemo zajedniki da ivimo, izdvojimo delove u kojim je srpsko stanovnitvo veinsko. Time se moe reiti i pitanje urbanih Srba. Urbani Srbi, ako ostanu u Hrvatskoj ovakvoj kakva je, ili e postati Hrvati ili e morati otii iz gradova, to se delimino ve deava. (...) Ja sam bio sa delegacijom Srba iz SAO Krajine, Slavonije, Baranje i zapdnog Srema, kao ekspert. Mogu vam rei da imam utisak da ti politiari (evropski) znaju sve, ali da ih injenice jednostavno ne interesuju. (...) Maksimum je razdvajanje. Ako to nije mogue postavlja se pitanje, moemo li mi uopte razgovarati o neem drugom. ta e rei taj narod tamo kojem preti unitavanje i iseljavanje. Oni jednostavno ne mogu da prihvate drugo reenje. Ja znam da je svaka pomisao na rat gotovo idiotska, ali taj narod je ugroen, njemu su potrebne vee garantije od onih koje mu se nude u Hagu. (NIN, 1. novembar 1991) 7. novembar Prema podacima hrvatske vlade, u Hrvatskoj raseljeno 460.000 ljudi (10 odsto ukupnog stanovnitva); osim na neokupiranim podrujima, smeteni su u Sloveniji, Madjarskoj, Austriji, Nemakoj...

84

85

Vukovarska tragedija 1991 9. novembar Predsednitvo SFRJ (krnje) uputilo Savetu bezbednosti UN pismo u kojem trai hitno upuivanje mirovnih snaga UN u Hrvatsku. Izmedju ostalog se kae: Na taj nain mirovne snage UN stvorile bi tampon zonu i tazdvojile starne u sukobu, sve dok na miran, pravian i medjunarodno pravno zasnovan nain, uz angaovanje i UN, ne rei jugoslovenska kriza. Time bi se stvorili neophodni uslovi da Predsednitvo SFRJ, kao vrhovni komandant oruanih snaga SFRJ, donese olduku o dezangaovanju JNA u spreavanju medjunacionalnih sukoba na teritoriji Republike Hrvatske. (Borislav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac 1996, str 410) 11. novembar Novi napad JNA na Dubrovnik. 12. novembra Na sastanku EZ u Nordvijku osudjena eskalacija napada JNA na Vukovar, Dubrovnik i druge gradove u Hrvatskoj. 15. novembar General-potpukovnik Marko Negovanovi, pomonik saveznog sekretara za narodnu odbranu: (...) Prvo, Srbi u Hrvatskoj se ne mogu braniti od genocida ukoliko nisu spremni da brane sami sebe. Ima negde oko 30 hiljada sposobnih ljudi iz tih krajeva. Ja nemam kod sebe koliko njih trenutno sada nosi puku. Prema tome, rezerve su tu. I potpuno se slaem sa vama da njihovo mesto nije ovde nego tamo. (...) Ima zagovaraa iz vrhovnitva Hrvatske da oni prihvataju mirovne snage, ali koje bi bile na granici Srbije i Hrvatske. ak Mesi kae sada u Rimu da okrue Srbiju u celini, a to znai da se obezbedi secesija Hrvatske, odnosno genocid nad srpskim narodom u Hrvatskoj. Bez obzira na sve, mi emo, mislim na nas koji hoemo da ivimo u Jugoslaviji, dobiti ono to smo spremni sabljom da dobijemo i dobranimo. To mora biti svakome jasno. U okviru ciljeva koje imamo gde stane na vojnik i to odri, to moe i politiki da se brani. Mirovne snage nisu borbene snage i to ne podrazumeva povlaenje snage JNA. Ona ostaje u kriznim aritima. JNA ostaje do politikih reenja, uz ove snage. (NIN, 15. novembar 1991)

Vukovarska tragedija 1991 18. novembar JNA, TO Srbije i srpske milicije zauzeli Vukovar deo civila u zbegu, deo ubijen, a deo se odvodi u logore u Srbiju. Kninski korpus ubija civile u kabrnji (81) i Nadinu (18) u severnodalmatinskom zaledju. 20. novembar () Potkraj opsade Vukovara od strane savezne armije i srpskih trupa, u trenutku kad su u Beogradu zareale antiratne demonstracije, objavljena je informacija dopisnika Reutersa Vjekoslava Radovia o pokolju 41 deteta srpskog porekla u dobi od pet do sedam godina, u jednoj osnovnoj koli u Borovu NaseljuTelevizija Beograd e sate programa posvetiti toj nepotvrenoj informaciji: prvi put objavljena u jednoj reportai sa ratita, ona e kao udarna vest biti dalje prenoena u veernjim dnevnicima i televizijskim emisijama. U jednoj specijalnoj informativnoj emisiji posveenoj dogaajima u Vukovaru i zapadnoj Slavoniji, gost je fotograf slobodnjak Goran Miki, koji je prvi preneo tu informaciju. Tokom razgovora s njim emitovane su fotografije izmasakriranih odraslih ljudi, ali nijedan fotos pokolja dece. (41 Children Found Dead in School after Croats Flee /41 mrtvo dete naeno u koli nakon bekstva Hrvata/, Reuters, 20. novembar 1991) U veernjem dnevniku voditelj ovako objavljuje tu vest: Vest o masakru 41 deteta u osnovnoj koli u Borovu Naselju u centru je panje domae i inostrane javnosti, domaih i svetskih agencija i sredstava informisanja. Nezavisna britanska televizija ITV prenosi izvetaj fotoreportera Gorana Mikia, prema kome su pripadnici Hrvatske garde, povlaei se iz Vukovara, u Borovu Naselju izvrili pravi pokolj, itavih srpskih porodica. Prenosi da je celo Borovo Naselje puno leeva ljudi koji su ubijeni noevima ili sekirama. ITV javlja da ovaj fotoreporter prenosi izjave vojnika Jugoslovenske narodne armije koji kau da je 41 srpsko dete zaklano. Ova vest na teleteksu ITV-a daje se kao hitna. To je prvi put da se javlja o masakrima koje vre hrvatski gardisti. Reuters javlja da su hrvatski vojnici optueni za masakr 41 deteta prilikom povlaenja ispred snaga Jugoslovenske narodne armije. Reporteri Televizije Beograd a, koliko smo danas obaveteni, i televizijskih stanica iz gotovo itavog sveta, ine sve da o ovom stravinom masakru javnosti to pre dostave i dokumentarne snimke. 20. novembar Razgovor: - Goran Miki: Videli smo najlonske vree pune malih leeva. Ja sam uspeo da se dopuzam na jedno dvadeset metara do njih. To se veoma lako moe videti da su

86

87

Vukovarska tragedija 1991 to deca od pet-est godina, preklana, puna krvi oko glave. To je tako muan prizor da i onim vojnicima su suze tekle, zaista, i pod cenu ivota smo hteli to da - Voditelj: Ima li neku procenu koliko je tih leeva koji bi se mogli nazvati dejima? - Goran Miki: Pa, oni su povadili to iz podruma, to je bilo na gomile. Spajali su glave, tela, to je sve stravino izgledalo, bilo je sigurno oko etrdeset, verujem njihovom broju, preciznije nisam mogao da brojim, ali . - Voditelj: Imao si foto-aparat, jesi li probao da snimi? - Goran Miki: Probao sam da snimim, ustao sam, meutim, prtali su meci oko mene, jedan vojnik repetirao je puku u mene i naredio mi da se spustim, jer bi uostalom i ja poginuo. - Voditelj: Tebi je izriito zabranjeno bilo da to snimi? Ima li neku predstavu da li je neko uspeo da to snimi? - Goran Miki: Pa, ne znam, pretpostavljam da je vojska to uradila, to bi bilo realno i trebalo je da se to uradi. 21. novembar Objavljen je demanti od strane federalne armije, da bi za njim usledio i demanti Reutersa, upravo u trenutku kada u eter ide nastavak informativne emisije posveene tom pokolju - tako da je voditelj primoran da se opravda i izvini. Premda je agencija Reuters brzo demantovala tu vest - a njen slubenik od koga je informacija potekla bio otputen da bi zatim navodno dobio posao Tanjugovog dopisnika iz New Yorka, nju su u meuvremenu nairoko prenela sredstva informisanja pod kontrolom beogradskog reima. Niko od novinara iz njih nije se tada zapitao nad vrednou informacije koja potie iz sela koje je ve vie meseci pod opsadom, iz kojega su deca evakuisana i koje se nalazi u ratnoj zoni u kojoj ve odavno ne radi nijedna osnovna kola. Vrlo jaka medijatizacija smrti 41 deteta koje su poklali krvoedni Hrvati pokazae se vrlo korisnom za uvrivanje slike o zloinakom i genocidnom hrvatskom narodu, kao i za priguivanje glasova protivnika rata i privlaenje novih dobrovoljaca na front. Fotograf povlai glavne momente izvetaja o masakru. Dalje u tekstu se precizira ovako: Jugoslovenski fotograf koji je izvestio da je kod Vukovara izmasakrirano 41 dete, navodno od strane hrvatskih vojnika, u etvrtak je povukao glavne elemente svoje prie, priznavi da nije video niti izbrojao nikakva tela. Reuters, koji je u sredu objavio tu vest pod naslovom 41 dete naeno mrtvo nakon bekstva Hrvata povukao je taj izvetaj zbog toga to sadri netane informacije i izvinuo se svojim pretplatnicima

Vukovarska tragedija 1991 Voditelj specijalne emisije: Lako je primiti novinarski greh. ovek je bio taj momak, fotoreporter Reutersa - vrlo uverljiv, pre svega jer je imao vie desetina fotografija iz neposredne blizine koje su drastine po onom ta prikazuju. On je mlad, mene se dojmio vrlo korektno i vrlo uzbuen je bio celo to vreme Ako je ve uverio Reuters... Mi smo prvo preko Tanjuga ve dobili vest italijanske televizijske mree ANSA. Mi smo tragom te vesti nali oveka i ba se onako novinarski radovali, evo, brzo reagujemo, evo oveka na koga se pozivaju svetske agencije. Pod pretpostavkom da to i nije tano - sad ne moemo rei jeste tano ni nije tano jer ni za jedno ni za drugo nemamo uverljive dokaze, a najlake se izvinuti I kad si u najnormalnijim uslovima otme ti se informacija, a kamoli u ovoj ratnoj psihozi gde ima ljudi koji ponekad i haluciniraju u toj muci, u tom stravinom ambijentu. (Svi razgovori citirani prema Rei i slike mrnje: Vukovar 1991, Lazar Lali, ARHITEL, Pravo na sliku i re protiv cenzure i zloupotrebe medija, 1995) 22. novembar Sajrus Vens, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, u Beogradu vodi razgovore oko upuivanja mirovnih snaga UN u Hrvatsku. Politika je na prvoj stranici objavila lanak pod naslovom Zloin pred oima sveta u kojem se u sutini tvrdi to da novinari celog sveta izvetavaju o ubijanju Srba i da je hrvatski faizam oduzeo stotine ivota Na stranici dva izvetava se o pokolju 41 srpskog deteta. U broju od 23. novembra demanti je - u obliku koliko kratke, toliko i neupadljive vesti - objavljen na zadnjim stranama novina. (O ovome vidi Katarina Subai, Role of the Media and the Internet as Tools for Creating Accountability to Poor and Disadvantaged Groups: Former Yugoslavia /Uloga medija i interneta kao sredstava za razvijanje drutvene odgovornosti siromanih i marginalizovanih grupa: Biva Jugoslavija/, u Human Development Report Office, Occasional Paper, Background for HDR 2002, 2002/18, United Nations Development Programme, p. 13; i Lazar Lali, Tri TV godine u Srbiji, Nezavisni sindikat RTS, Beograd, 1995, str.. 106-107 et 111-112) 24. novembar U seditu UN u enevi sastanak Slobodana Miloevia, Franje Tudjmana, Veljka Kadijevia sa lordom Karingtonom i Sajrusom Vensom. Postignut 14. sporazum o prekidu vatre, deblokadi kasarni u Hrvatskoj i povlaenju JNA iz Hrvatske.

88

89

Vukovarska tragedija 1991 27. novembar Savet bezbednostu UN usvojio rezoluciju 721 o potrebi slanja mirovnih snaga UN u Jugoslaviju. 8. novembar Vuk Drakovi, lider Srpskog pokreta obnove, povodom Vukovara: POSKIDATI KAPE I UTATI Ne mogu da estitam vukovarsku pobedu, koju tako euforino slavi ratnom propagandom opijena Srbija. Ne mogu, jer neu da se ogreim o mrtve, o hiljade mrtvih, a ni o neprolazni bol i nesreu svih preivelih Vukovarana. Prokleti bili, ta su nam uinili! - kunu preiveli i Srbi i Hrvati iz Vukovara. Pri tom, najee spominju dva imena. Niko, izgleda, kao rtva sama ne ume da odredi epicentar svog stradanja. Neovisna Hrvatska ili smrt - govorio je T. Federacija ili smrt govorio je M. Smrt je bila jedina stanica u kojoj su se ukrtali njihovi vozovi. Neizbeni ishod takve politike je ovo to je ostalo od Vukovara. To vie nije i nikada nee biti Vukovar. On je Hiroima i hrvatskog i srpskog bezumlja. Prvi crnokouljai pojavili su se u tom gradu tek krajem prole godine i od veine tamonjih Hrvata bili su neprihvaeni. Jednom rutinskom akcijom, njih je jugoslovenska vojska mogla da ukloni. Nije to uinila. ekalo se da naraste adaja i da ponu pokolji. Tada je, tek tada, vojska krenula. Pod lozinkom spasavanja Srba od ustaa, mesecima je bombardovala grad u kome je bilo mnogo vie civila nego ustaa, a meu tim civilima najvie Srba. U Vukovaru su, od ustaa, ginuli mahom Srbi. U redovima armije opet su, uglavnom, stradali Srbi. Tako smo, u ime spasa srpstva, dobili novi Sremski front i novo Jadovno naeg naroda. Samo, dakle, skreem panju da je Vukovar najvea srpska grobnica u ovom besmislenom i sramnom ratu, to ne znai da meni i svake nevine hrvatske rtve nije jednako ao. Praviti razliku izmeu nesree Srba i Hrvata ne samo da je neasno nego je i veoma teko. Skoro polovina Vukovarana iz meovitih su srpskohrvatskih brakova. A u celoj Jugoslaviji, bivoj Jugoslaviji, za poslednjih 46 godina skolopljeno je oko 800.000 meovitih brakova. Blizu sedam miliona ljudi etniki su meusobno izmeani. Crnilom e, sigurno, istorija obeleiti sve one koji su te milione roaka gurnuli u deobe i uzajamno satiranje. Svi u ovoj dravi koje vie nema, a Srbi i Hrvati naroito, preivljavamo dane najvee sramote i pada. Potomstvo e pljuvati na one koji su divni,

Vukovarska tragedija 1991 pitomi i nevini Vukovar uprljali crnim legijama, pa ga, razruenog i okrvavljenog, jo i proglasili hrvatskim Staljingradom. Potomstvo e se stideti i ovog igranja, ovog pevanja, ovog bekrijanja u gradu-grobu, u gradu-kosturu. Treba poskidati kape i barem utati, a ne slaviti pobedu. Mali ljudi, mali po dometima svoje pameti, ali beskrajno slavohlepni i vlastogramzivi, pourili su da u sablasnom Vukovaru odre svoju sveanu sednicu i da le negdanjeg grada, iz kojeg su sa svih strana jo dopirali jauci, proglase za - svoju prestonicu. Nisu saekali ni da se mrtvi sahrane. Ta urba u linu sreu preko opte nesree primer je i moralnog i politikog leinarstva prvog reda. Iz mrtvog Vukovara ti slavljenici i ti jedini pobednici izdaju komandu: Na Vinkovce, na Osijek! Prohtelo im se, eto, da njihova drava-hacijenda bude neto prostranija, pa su odluili da krenu na hrvatske gradove. Njih i one koje stoje iza njih ne zanima istina da nikad srpski nisu bili ni Vinkovci ni Osijek. I ne budu li se - prete oni - predali ti hrvatski gradovi, njihova vojska e od tih gradova napraviti Vukovar. Posle Hiroime bie i Nagasaki! A ta njihova vojska su mladii iz Srbije koji su pod sasvim drugim motivima mobilisani. Otili su u rat da brane srpske zemlje, a ne da osvajaju tue. Otili su da ginu za srpstvo a ne za sujetu nekih generala ni zamegalomanske apetite one srene vlade iz megalomanskog Vukovara. Koliko je Srbija u ovom ratu izgubila glava do sada? Zato se kriju brojke, zato se taje imena poginulih? Izgubiti danas deset hiljada vojnika isto je to i 1914. izgubiti stotinu hiljada. Tako kae demografska nauka. Pre osam decenija, srpska kua je, u proseku, imala po est puki doraslih mladia. Danas, meutim, jedan vojnik jedva da doe po jednoj porodici. One koji vladaju danas Srbijom ova statistika ne zanima. Predsednik Republike jo ni jednom ne izjavi ni sauee majkama Srbije. Samo ponavlja da Srbija nije u ratu. Pa, ako nije, izvedite je iz rata, iz smrti, gospodine Predsednie! Izvucite sve vojnike iz Srbije ispod komande onih koji bi da oslobaaju i tue. Srbiju treba spasavati od sunera koji trae sve vie krvi. Od pomraenih umova koji bulazne o nekakvoj granici Karlovac-KarlobagOgulin-Virovitica. Samo dotle dokle je nae i ni korak dalje. A dokle je nae pokazuje etnika mapa iz 1941, pre ustakog genocida. Dotle i Evropa i svet moraju da nam priznaju. Preemo li tu liniju, surovo emo, kao osvajai, biti kanjeni. I mnoge krajine, koje su nae, tada emo izgubiti.

90

91

Vukovarska tragedija 1991 Strane trupe neizbeno dolaze. Da uvaju mir ili da ga uspostave. Teko Srbiji ako isprovocira sudbinu Iraka i ako poveruje da je Kina ta sila koja e moi da je zatiti od meunarodne i ekonomske i vojnike odmazde. Za doek plavih lemova i za skoro priznanje svoje suverenosti, Hrvatska se uurbano priprema. Hapenje Parage, vrhovnog komandanta ustaa, iznenauje samo naivne. Njemu i njegovim crnokouljaima e, zbog sveta i pred svetom, pripisati sve zloine nad Srbima, a ig faizma skinuti sa hrvatskog obraza. Uverljivo ili neuverljivo, ali u politikom gambitu vuku se i takvi potezi. A ta se ini u Srbiji? Ovde, gde faizma nikada nije bilo, reim ga pokuava promovisati za stoernu ideju nacije. U Skuptini sede i sa televizijskih ekrana ne silaze poslanici koji trae da se bombarduje atomska centrala u Krkom, da se srui tovar napalm bombi na Zagreb, da se i hrvatska deca ubijaju kao kere uz bandere! U parlamentu srpskom se, javno, naruuju politika ubistva, streljanja, premlaivanja, hapenja, progoni iz Srbije. I sve se to i ostvaruje. lan Centralne uprave SPO Branislav Mati - Beli izreetan je na pragu svoje kue. Hapse se predsednici stranaka, a poslanici demokratske opozicije teraju na front zbog toga to su ovaj rat nazvali prljavim. Demoliraju se prostorije opozicionih stranaka i novinskih redakcija. Pomraina guta ljude. Knjievnik Rajko uri, predsednik Svetskog kongresa Roma, morao je da bei u inostranstvo. Emigrirao je, pre neki dan, i knjievnik Vidosav Stevanovi, sa oboje dece i suprugom. Prethodno je pretuen. Faistiki SA odredi osudili su ga na progonstvo iz Srbije. Voa tih SA odreda, na sramotu takozvane JNA, vri smotru njenih jedinica na ratitima! Otkuda to saveznitvo? Otuda to su boljevici i faisti uvek duhovni i mentalni roaci, a i od tuda to su ih okolnosti prisilile da se meusobno ispomau. Partizanski kadar JNA i vladajua SPS bore se da sauvaju i komunistike temelje njihove vlasti i Jugoslaviju. SPS ne moe da vlada Srbijom bez pomoi ideoloke vojske, a ta vojska ne moe da nae sebi novog mua, novu dravu, takozvanu okrnjenu Jugoslaviju, bez podrke SPS i provodadijskih usluga srpskih faista. Svi uesnici ovog dvojnog ili trojnog pakta panino zaziru od svega to trai srpska omladina: od demokratije, od neideoloke srpske vojske, od neideoloke tampe, televizije, pravosua... Taj pakt totalitarizma strepi od vlasti i suda one Srbije koja je 9. marta pokuala da otvori kapije slobode.

Vukovarska tragedija 1991 Pod okriljem to dueg i to krvavijeg rata, kao da Srbiju 9. marta treba prorediti i obogaljiti. Srbija prolosti se sveti Srbiji budunosti. Mnogim starcima, koji su na ivici groba, prei je spas ideala njihove mladosti od ivota i mladosti njihove unuadi. Oni se moraju zaustaviti. (Borba, 8. novembar 1991) Decembar 2. decemabr Savet misnistara EZ odluio da primeni ekonomske sankcije prema Srbiji i Crnoj Gori. 3. decembar Deblokirane sve hrvatske luke osim Dubrovnika 3. decembar Sabor Hrvatske opozvao Mesia iz Predsednitva Jugoslavije. 6. decembar Vlada SAD zavodi ekonomske sankcije protiv svih jugoslovenskih republika. 7. decembar Mili od Mave, slikar: Uskoro e Srbi biti gospodari sveta. Oni ve sada raspolau tajnim orujem iz takozvanog Teslinog paketa. Ako samo jedna bomba padne na Beograd, Vatikan, Be, Bon i Zagreb bie sravnjeni sa zemljom... ( Duga, 23. novembar - 7. decembar 1991) 9. decembar Arbitrana komisija Konferencija proglasila da se Jugoslavija raspala. 11. decembar Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju 724 o slanju mirovnih snaga UN u Jugoslaviju. 13. decembar Veselin Djureti, istoriar: (...) Kada je u pitanju neki dalmatinski grad oni (misli se na strane medije) obino kau hrvatski. Zato se ne bi rekla istina da se radi o starim rimskim gradovima koje su Srbi na prostoru do

92

93

Vukovarska tragedija 1991 Cetine zaposjeli jo u ranom srednjem vijeku; da se radi o gradovima ije je srpsko stanovnitvo u svojoj ogromnoj veini pokatolieno tek u osamnaestom i devetnaestom stoljeu, o gradovima u koje je hrvatska nacionalna svijest poela da prodire tek u novije doba. Zato se svi nesporazumi sa sobom i svijetom ne bi prevzilazili bar na nivou opte odrednice jugoslovenski gradovi, to bi Dalmatinci, koji jo uvijek ive u relaciji stara vira nova vira, toplo pozdravili. Svijet prati ove nae iskaze i na bazi njih gradi utiske o agresorskoj JNA i o srpskom imperijalizmu. (...) Svijet e iz nae slobodarske upornosti, iz nae solidarnosti kad-tad izvui prave zakljuke. Morae da dozvoli pravo na slobodui i nezavisnost narodu koji nikada u istoriji nije bio agresor. Ako se to ne desi, preostaje nam jedino da se za to pravo izborimo. (...) Plavi lemovi nas mogu dovesti do mira ako budu upotrebljeni na liniji razdvajanja sukobljenih strana, ako se pojave tamo gdje su jedino potrebni. Ako, medjutim, budu postavljeni na srpskim etnilkim prostorima s ciljem njihovog zadravanja u granicama titovske Hrvatske, bie to znak da stupa na scenu jedan poseban vid antisrpske politike: neutralizacija slobodara putem njihove duge, perfidne blagoutrobne pripreme zaidjardjijsko konstituisanje i utapanje u tudjinsku orbitu. Krajnji cilj moe samo biti njihovo predavanje na milost i nemilost nekoj novoj Hrvatskoj. Put ka tom cilju moe da vodi i preko evropskih graninih relativizacija, koje svojim objektivnim dejstvom treba da prikrivaju zadnje namjere velikih meetara. (...) Za mnoge su granice koe leoparda neprirodne. Uinimo ih prirodnim preraspodjelom ljudi i teritorija i na kopnu i na moru. (NIN, 13. decembar 1991) Miodrag Popov, voditelj Dnevnikovog dodatka: Vukovar je danas razruen, ali osloboen grad. (TV Beograd, 13. decembar 1991) 14. decembar U Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu otvorena izloba o genocidu nad srpskim narodom u Hrvatskoj. Budimir Kouti, potpredsednik vlade Srbije, podsetio je da su pre 50 godina, u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj ubijeno vie stotina hiljada Srba, Jevreja i Cigana na najmonstruozniji nain samo zbog svoje nacionalnosti ili verske pripadnosti 19. decembar Republika Srpska Krajina proglaava Knin za svoj glavni grad. Milan Babi, dotadanji predsednik vlade preuzima funkciju predsednika republike. Time se ujedinjene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod

Vukovarska tragedija 1991 kontrolom Srba i JNA, poznate kao Srpska autonomna oblast Slavonija, Baranja i zapadni Srem. RSK trai priznanje od strane Srbije i UN. 20. decembar Ante Markoviu, predsednik SIV, podnosi ostavku, jer nije hteo da prihvati budet za 1992. godinu koji je nazvao ratnim budetom. 23. decemabr Nemaka priznala nezavisnost Hrvatske i Slovenije. 28. decembar Skuptina Srbije usvojila Deklaraciju: U svetlu kontinuirane jednostrane secesije Republike Hrvatske i najnovije eskalacije podrke toj secesiji od strane EZ i posebno nekih njenih vodeih lanica, Vlada Republike Srbije akt proglaenja Republike Srpske Krajine smatra aktom samoodbarne od pogubnih posledica koje bi jednostrano priznavanje nezavisnosti Hrvatske imalo za bioloki opstanak i osnovna nacionalna i ljudska prava srpskog naroda u tim krajevima. Srpski narod u administrativnim granicama Hrvatske suoen je sa protivpravnim postupanjem kako hrvatskih republikih vlasti tako i sa nizom protivpravnih postupaka EZ i nekih njenih lanica. U takvim okolnostima svi pravni poreci na svetu priznaju pravo na samoodbranu kao akciju preduzetu radi sopstvene zatite. (Politika, 28. decembar 1991) 29. decembar Mihailo Markovi, akademik: Stvaranje nove Jugoslavije postalo je mogue 24. decembra, odmah posle izjanjavanja svih naih republika o briselskoj rezoluciji. Odmah je mogure poeti rad na konstituisanju njenih osnovnih institucija. Ukoliko mirovne snage UN dodju na teritoriju Republike Krajine ona e se privremeno nai pod medjunarodnom zatitom, van granica Hrvatske i Jugoslavije. Njeno naknando prikljuenje Jugoslaviji demokratskim putem bilo bi samo pitanje vremena. (Politika, 29. decembar 1991) 31. decembar Borislav Jovi, predsednik krnje SFRJ: (...) Koncept angaovanja mirovnih snaga Ujedinjenih nacija iskljuivo se odnosi na prekid oruanih sukoba i uspostavljanje mira i ne zadire u organizaciju vlasti na pojedinim teritorijama u odnosu na faktiko stanje. Vlast faktiki ostaje srpskom narodu do konanog politikog reenja (a svakako i posle toga). (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma Kragujevac, 1996, str. 421)

94

95

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991 eli, ma koliko Jugoslavija idealno posmatrano, bila najoptimalnija forma za ostvarivanje optimalnog nacionlanog cilja Srba. Neeljena Jugoslavija danas je za srpski narod, realno posmatrano, vie gubitak nego dobitak. (Politika, 29. januar 1992) Februar 27. februar Slobodan Miloevi, predsednik Srbije: (...) Republika Srbija je pomogla srpskom narodu na ovom podruju (Hrvatska), najpre materijalno: u novcu, hrani, odei, lekovima; zatim politiki u jugoslovenskim i medjunarodnim institucijama i nebrojenim kontaktima sa hrvatskim rukovodstvom na svim nivoima; i najzad, kada sve to nije bilo dovoljno i oruano, pre svega, kroz vrstu podrku i obaveze Srbije prema Jugoslovenskoj narodnoj armiji u oavljanju njene ustavne funkcije, a li i velikim brojem dobrobvoljaca, koji je iz Srbije poao na front u Hrvatsku. (...) Insistiranjem na kontinuitetu i legalitetu dravnosti i medjunarodnog subjektiviteta Jugoslavije, kao i na jednakom i neotudjivom pravu naroda na samoopredelenje, Srbija je, u sutini, na jednoj strani branila pravo srpskog naroda na ivot u zajednikoj dravi, a na drugoj odbijala nedopustivo strano meanje u uredjivanje unutranjih odnosa u naoj Republici. Smatramo, naime, da pravo da izadje iz Jugoslavije ne moe biti jae od prava naroda da ostane u Jugoslaviji. Da smo pod pritiskom odustali od jugoslovenske opcije, automatski bismo preveli Srbiju u secesionistiki status, i srpskom narodu, koji ivi u drugim republikama, veoma oteali, ako ne i konano onemoguili da uspeno uastupa svoje vitalne interese. Sasvim je izvesno da u tim okolnostima ne bi ni postojali uslovi za njihovo ouvanje, a pogotovu ne za njihovo stavljanje pod zatitu Ujedinjenih nacija kontinuitet politikih pregovora, zapoinjanje Konferencije o Bosni i itav front politikih akcija, na kojima se afirmisao interes celine srpskog naroda. Upravo injenicom da su sloboda i bezbednost srpksog naroda od sada zatieni mirom, a ne ratom, ostvaruje se osnovni cilj oslobodilake borbe u krajinama. (...) vrsto smo uvereni, dakle, da je dolaskom plavih lemova u srpske krajine, otvoren jedan pragmatian, realistian i demokratski put reavanja kljunog problema jugoslovenske krize. (...) S druge, strane postalo je sve oiglednije da je takva politika Srbije, u stvari sinonim za stabilnost na Balkanu i da se trajna stabilnost i mir ne mogu osigurati na tretu Srbije i legitimnih interesa srpskog naroda.

1992
Januar Vaso Kazimirovi: Hrvati u svojoj istoriji imaju vrlo malo dokaza da uopte postoje!? I sami se mue, poto im je teko da dokau ko su, ta su i odakle su. (Duka Jovani, u intervjuu sa Vasom Kazimiroviem, Duga, 4-18. januar 1992) Radovan Karadi, lider SDS: Sada Srbi zaista znaju na emu su, i sve e uiniti da to manje ive sa drugima, a to vie pored drugih. ( NIN, 10. januar 1992) Momilo uji, etniki vojvoda: Bolje je izginuti do poslednjeg, nego prihvatiti sumnjiva reenja stranaca o naoj sudbini. (Borba, 14. januar 1992) Irinej Bulovi, vladika baki: Mislim da je na ivalj u krajinama sada de facto izuzet od hrvatske vlasti, to je veoma znaajno, jer bi ga ta vlast inae unitila. (NIN, 20. mart 1992) 27. januar Borislav Jovi, predsednik krnje SFRJ u razgovoru da L. Iglbergerom, vrioc dunosti Dravnog sekretara SAD: (...) Nepotovanje Hrvatske prava na samoopredelenje srpskog naroda koji se opredelio da ostane u Jugoslaviji predstavlja kljuni uzrok rata u zemlji. (...)Srbi u Hrvatskoj ne zabranjuju Hrvatima pravo na samoopredelenje i ne stavljaju veto, ve trae pravo na samoopredelenje i za sebe. Ne moe pravo na izlazak biti jae od prava na ostajanje u svojoj dravi. (...) Unutranje granice u Jugoslaviji nikada nisu bile definisane kao dravne granice, pa ih niko sa strane ne moe tako definisati bez tekih posledica. (Borislav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac 1996, str 430) 29. januar Dr Ratko Markovi: Nezavisna Srbija treba da bude stoer oko kojeg e se okupljati svi Srbi. (...)Teritorija sadanje Srbije nije tesna da se na njoj smeste svi Srbi sveta. (...) Toj Srbiji, a ne nekakvoj aritmetikoj konfederaciji stegnutoj u okove pariteta i konsenzusa u kojoj je i Srbija, prirodno e gravitirati svi Srbi i sve srpske zemljr u Hrvatskoj, kao i one u Bosni, i sa njom obrazovati dravnu celinu. A u prqavo vreme, do plebiscita, neka srpske zemlje budu pod mandatom UN:Za sada je najvanije da se Srbija emancipuje od kobne ideje odravanja u ivotu Jugoslavije, koju sem nje niko iskreno ne

96

97

Vukovarska tragedija 1991 Afirmisano je, naime, saznanje da bi ouvanje Jugoslavije, makar i u smanjenom obliku, doprinelo veoj stabilnosti na Balkanu, nego njeno potpuno rasparavanje. U tom smislu registrujemo sve vee razumevanje za ouvanje kontinuiteta i medjunarodnog politikog i pravnog subjektiviteta preuredjene Jugoslavije. (...) Srbija je zainteresovana za Jugoslaviju, pre svega zato to Srbi ive u velikom broju van Srbije i irom Jugoslavije, a zatim i zato to je srpski narod u ovom veku dao najvie boraca i rtava za Jugoslaviju. U uslovima kada danas neki narodi ele da napuste Jugoslaviju, Srbija je spremna da ostane u istoj zajednici sa svima onima koji to ele, koji ne odlaze iz Jugoslavije, svesni, pri tome, injenice da takva umanjena Jugoslavija nije isto to i cela dananja Jugoslavija, ali spremna da kontinuitet Jugoslavije uva sa svima koji to isto tako, ili bar na slian nain, ele. (...) Opcija nezavisne Srbije bila je dakle, sve vreme mogua. No, sada kada su Srbija i Crna Gora formulisale osnov za uredjenje i funkcionisanje Jugoslavije kao zajednike drave, takva mogunost vie ne bi trebalo da bude aktuelna. Jer, i smanjena Jugoslavije je bolje reenje srpskog nacionalnog pitanja od same republike Srbije. I smanjena Jugoslavija je pouzdanija osnova za reavanje dravnog pitanja Srba, od nezavisne Srbije. Dr Vojislav eelj, predsednik Srpske radikalne stranke: (...) Danas zaista imamo razloga za izvesno zadovoljstvo postignutim vojnim, politikim i ekonomskim ciljevima srpskog naroda, ne bih rekao Republike Srbije, poto bih do kraja insistirao na injenici da se srpski narod, tokom itave protekle godine, sukobljavao sa svojim tradicionalnim neprijateljima i vodio borbu za goli opstanak. (...) Kao srpski nacionalista i pripadnik jedne desniarske, nacionalistike srpske stranke, i danas se zalaem za koncept ove skraene Jugoslavije, pa ak i za koncept Jugoslavije, makar je inila smao dananja suena Srbija. Zato? Zato to imamo izrazitog nacionalnog interesa da tako postupimo. Moramo sauvati medjunarodno pravni kontinuitet jugoslovenske drave, da ne bismo doli u situaciju da traimo od nekoga priznanje srpske nezavisnosti i suvereniteta, u ovom sluaju od Evropske zajednice jer ako se pojavimo na alteru Evropske zajednice, tek onda e uslediti prave ucene. Usledie ucene po pitanju Kosova i Metohije, i Vojvodine i ko zna ta in jo pasti na pamet. Scenario je odavno gotov. Oni ga pokuavaju sprovesti svim silama. (Stenografske beleke, Republika Srbija, Narodna Skuptina, Prvo vanredno zasedanje, 27. i 28. februar 1992) General-major Vuk Obradovi, naelnik Uprave za moralno vaspitanje pri SSNO: U krajnjem, pod rukovodstvom stareina nae vojske i

Vukovarska tragedija 1991 ostvarena je znaajna vojna pobeda. Oko 95 odsto teritorija na kojima srpski narod ivi i ima veinu u njegovim je rukama. (Politika, 26. mart 1992) Srdjan Stanii: Moda Vukovar i ne treba obnavljati, ve ga ostaviti kao upozorenje naim potomcima, ako nas Jasenovac nije upozorio moda e njih Vukovar. Treba ovde dovesti sve srpske izdajnike koji su sopstveni narod doveli na rub opstanka i suditi im ovde u senci ruevina, pred avetima preklane dece. ( Pogledi, Drvo za ilasa, 27. mart - 10. april 1992) Dragoslav Bokan, vodja Belih orlova: Dvadeset i sedam lanova moje porodice ubijeno je u prolom ratu. Majka mi je odrasla u domu za ratnu siroad u Beogradu. Kroz tragediju mojih deda i baka umean sam u itavu tu priu... Meni je ao mladih ustaa dok ih vodimo na streljanje... Kada sam na frontu, dok se borim i vidim moje protivnike kako padaju, javlja mi se oseaj sree, jer ljudi koji ugroavaju moj narod bivaju time potisnuti. Tu nije re o ubistvu... Hrvati koriste sve, faizam, demokratiju, graansko drutvo da bi promovisali ideju unitenja Srba na ovim prostorima. (Duga, 29. mart - 11. april 1992)

98

99

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991

MEDIJSKA PRIPREMA RATA U HRVATSKOJ

100

101

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991

SAOPTENJE SA JUERANJE SEDNICE ODRANE U BEOGRADU - NAREDBA PREDSEDNITVA SFRJ Predsednitvo je konstatovalo da se na vie delova dravne teritorije, flagrantnim krenjem zakona SFRJ, uz neposredno uee njenih organizacija u stranim dravama i sa znanjem njihovih organa vlasti, tajno uvozi naoruanje i deli graanima po nacionalnoj i politikoj pripadnosti i opredeljenosti Predsednitvo SFRJ, kako je saopteno na dananjoj sednici, kojom je predsedavao predsednik dr Borisav Jovi, zakljuilo je sledee: Predsednitvo Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, u skladu sa svojim ustavnim obavezama i ovlaenjima iz lana 313. Ustava SFRJ, razmatrajui stanje u oblasti zatite ustavnog poretka SFRJ i pojava koje taj poredak neposredno ugroavaju, konstatovalo je da se na vie delova dravne teritorije, flagrantnim krenjem zakona SFRJ, uz neposredno uee nekih organizacija u stranim dravama i sa znanjem njihovih organa vlasti, tajno uvozi naoruanje iz pojedinih susednih i drugih zemalja i deli graanima po nacionalnoj i politikoj pripadnosti i opredeljenosti. Time se, u okviru pojedinih politikih partija, stvaraju ilegalni paravojni naoruani sastavi koji svojim postojanjem i planiranim teroristikim aktivnostima predstavljaju neposrednu opasnost za izbijanje oruane pobune i meunacionalnih sukoba irih razmera, sa nesagledivim posledicama za bezbenost graana, suverenitet i integritet zemlje. Da bi se takve aktivnosti spreile i omoguile miran demokratski proces u SFRJ i sprovoenje zapoetih reformi, Predsednitvo Federativne Republike Jugoslavije, na sednici odranoj 9. januara 1991. godine, donelo je sledeu NAREDBU 1. Stupanjem na snagu ove naredbe na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije imaju se rasformirati svi oruani sastavi

102

103

Vukovarska tragedija 1991 koji nisu u sastavu jedinstvenih oruanih snaga SFRJ ili organa unutranjih poslova i ija organizaija nije utvrena u skladu sa saveznim propisima. 2. Naoruanje i opremu oruanih sastava iz take 1. ove Naredbe odmah predati najbliim jedinicama i ustanovama Jugoslovenske narodne armije, nezavisno od toga da li su ga prikupili pojedini organi u republikama ili se nalazi kod raznih grupa i pojedinaca. 3. Lica koja su dola u posed vojnikog naoruanja municije ili drugih borbenih sredstava, duni su da ih, uz potvrdu, predaju najblioj jedinici ili ustanovi Jugoslovenske narodne armije. 4. Aktivnosti iz take 1. do 3. ove Naredbe imaju se okonati u roku od deset dana od njenog donoenja. Lica koja svoje obaveze po ovoj Naredbi u potpunosti ispune do ovog roka ne mogu biti pozivana na odgovornost. Prema licima koja te obaveze ne ispune primenie se mere propisane zakonom. 5. U vezi sa sprovoenjem ove Naredbe po posebnoj odluci Predsenitva SFRJ, Jugoslovenska narodna armija obezbedie zatitu svih graana na celoj teritoriji SFRJ, ako to drugi nadleni organi nisu u mogunosti da uine. 6. Savezni sekretarijat za narodnu odbranu u vrenju inspekcijskih poslova po ovlaenjima iz Zakona o optenarodnoj odbrani (Slubeni list SFRJ, br. 21/82) kontrolisae i izvravanje ove naredbe. 7. Izvravanje ove naredbe obezbeivae jedinice i ustanove Jugoslovenske narodne armije koje odredi savezni sekretar za narodnu odbranu. 8. Ovu naredbu objaviti u sredstvima javnog informisanja. 9. Ova naredba stupa na snagu danom donoenja. PREDSEDNITVO SOCIJALISTIKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE PREDSEDNIK Dr Borisav Jovi (Dnevnik, 10. januar 1991. godine) POVIKA NA VUKA... Da li zbog novogodinjih (i boinih) praznika ili zbog nekih drugih razloga, tek viemesena povika na JNA se malo utiala. Ili se moda samo eka povod za novu viku da JNA priprema dravni udar. A povod se lako

Vukovarska tragedija 1991 nalazi. Dovoljno je da neka linost ili neki organ sa vrha vojne ili dravne hijerarhije samo napomene da e se JNA ponaati samo po slovu vaeeg Ustava i ostalih zakona, pa da se podigne dreka kako JNA priprema dravni udar, kako se sprema da svoj velikosrpski, totalitaristiki i boljeviki ma spusti na glavu tek roene demokratije! ODBRANA, A OD KOGA? U odgovoru itaocu Borbe mr Petru Trboviu, na pitanje Formirate neke oruane snage koje su ilegalne i van oruanih snaga SFRJ. Govorite da e Hrvatsku braniti i Hrvati koji su sada u inozemstvu. Od koga je braniti?..., dr Franjo Tuman kae: Kaete da javno istiemo kako emo orujem braniti Hrvatsku. Pitate: od koga, i zato formirano nekakve oruane snage koje su nelegalne i van oruanih snaga SFRJ? Uzvratit u pitanjem: da li bi Vi bili spremni braniti Srbiju? Jugoslaviju? Zar ne itate izjave vaih stranakih prvaka i politiara poslednjih mjeseci i godina? Zar ne vidite prijetnje umirovljenih generala koji pozivaju na kriarski rat za odbranu socijalizma, komunizma, monolitnog jedinstva? Zar niste primijetili da su u Hrvatskoj uhvaeni teroristi, ponosni na svoj terorizam? (Dnevnik, 7. januar 1991) POLITIKI TRENUTAK - FANTOMI I TLAPNJE Takve prie hrvatska tampa plasira, meutim, i posle usvajanja Ustava, kljuka njime (valjda je tako hrabri) sopstvenu javnost, istovremeno dok hrvatska vlast alje pisma u Beograd u kojima se unapred plai reagiranja hrvatskog naroda na tako oit pokuaj teritorijalne i ustavne dezintegracije Hrvatske i upozorava da e preduzeti sve raspoloive mjere. Zvanino se od federativnih organa trai da se izjasne o kninskoj pobuni i tvrdi da bi bilo zauujue da savezni organi ne reaguju i ne uspostave dijalog s legalnim organima Hrvatske. Kao to bi zauujue bilo da je Krajina jo jednom pristala na status imaginarnog (koji ima u tampi) i umesto jednog, za zvaninog predstavnika Srpskog narodnog vijea, ispisala jedanaest putnih naloga za Zagreb (predstavnicima optina u kojima je srpski ivalj u veini), za pregovore sa legalnim organima Hrvatske. Ne samo zbog utede ili zato da se ista pria ne pominje 11 puta, koliko zbog injenice da Srpsko nacionalno vijee zaista predstavlja Srbe u Hrvatskoj, da ovaj debeljukasti i onaj zgodni fantom vrsto

104

105

Vukovarska tragedija 1991 stoje na zemlji, da nisu kninski samozvanci nego legalni predstavnici Srba (odgovaralo to nekom ili ne). (Dnevnik, 10. januar 1991) NEUSPELI RAZGOVORI U VLADI REPUBLIKE HRVATSKE SA PREDSTAVNICIMA SRPSKIH OPTINA Pozvani se nisu odazvali Pokuaj hrvatskog vrhovnitva da na odvojenim razgovorima s predstavnicima pobunjenih optina u kojima je veinsko srpsko stanovnitvo, obavi razgovore na kojima bi se oni ogradili od odluka Srpskog nacionalnog vea, posebno proglaenja Srpske Autonomne Oblasti Krajine, po svemu sudei nee uroditi plodom. To se moe zakljuiti na osnovu dananje prve runde razgovora u vladi Republike Hrvatske, na koju su bili pozvani predstavnici Skuptina optina i izvrnih vea iz Gline, Vojnia, Vrgin-Mosta, Dvora na Uni i Kostajnice. Od pozvanih predstavnika pet optina odazvali su se samo oni iz Kostajnice i Gline. Dogovor samo s novinarima Doda li se tome i injenice da je Skuptina optine Kostajnice ve donela odluku o prihvatanju Statuta Srpske Autonomne Oblasti Krajine, koja treba biti potvrena na ve zakazanom referendumu i da je SO u Glini skoro dva meseca rasputena, jasno je da potpredsednik hrvatske vlade Milan Ramlja, predsednik Vea optina hrvatskog Sabora Slavko Degoricija i ministar policije Josip Boljkovac nisu imali kompetentnih sagovornika za dananji razgovor. A oni su nameravali da s elnicima pozvanih optina obave razgovore o Statutu Srpske Autonomne oblasti Krajine i osnivanju posebne policije na tom podruju, kao i da se dogovore o merama koje bi trebalo preduzeti da se obesnae takve odluke i akcije. Na pitanje novinara kakav je odnos u tim optinama prema srpskoj autonomiji Hrvatske, predsednik Izvrnog vea Gline Radovan Vujaklija rekao je da prema Krajini ne postoji posebno izrazita tendencija, sve dok postoji Jugoslavija, ali ako bi nestalo te imenice, i taj bi odnos bio potpuno drugaiji. Neuspeo pokuaj Iako je odnos hrvatskog vrhovnitva prema proglaenju Srpske Autonomne Oblasti Krajine poznat i jasan, potpredsednik hrvatske vlade Milan Ramljak i u ovom razgovoru istakao je da je tim potezima Srpskog nacionalnog vea i pobunjenih optina ta Republika dovedena na ivicu

Vukovarska tragedija 1991 graanskog rata i da je pristupanje Krajini direktan akt na suverenitet Hrvatske na njezin teritorijalni integritet i da je to direktan poziv na graanski rat. (Dnevnik, 10. januar 1991) UDRUENJE SRBA IZ HRVATSKE OSNOVANO I U NOVOM SADU - NEE STATUS NACIONALNE MANJINE Naglaen nestranaki i humani karakter udruenja koje eli da pomogne Srbima u Hrvatskoj da ostanu dravotvoran narod, ali i onima u drugim delovima zemlje Osnivaka skuptina Udruenja Srba iz Hrvatske za Novi Sad izazvala je veliko interesovanje. Sala u novosadskoj Optini bila je jue puna kao konica, pa svi u nju nisu mogli ni da stanu. Skup je imao emocionalni naboj, u skladu sa situacijom u Jugoslaviji i Hrvatskoj. Prisustvovalo mu je mnogo poznatih gostiju, a odisao je eljom da se Srbima u Hrvatskoj pomogne da ne postanu nacionalna manjina od dravotvornog naroda, ali i da se ovaj narod u kritinim trenucima ujedini i prevazie politike podele. Izabrani su Izvrni odbor s 31 lanom i Nadzorni odbor sa 5 lanova. Predsednik novosadskog udruenja je Duan Dambas, a potpredsednik Nikola Kolundija. Duan Dabas je na kraju skuptine istakao da je udruenje nestranako i humanitarno i da pre svega eli saradnju i razgovor. Da je jueranjem skupu pridavan veliki znaaj svedoi i prisustvo predsednika RIV-a Srbije dr Stanka Radmilovia, kao i domaina, gradonaelnika Novog Sada Vlade popovia. Rezultat svega je da se Hrvati naoruavaju legano, a Srbi ilegalno. Emocija skupa dostigla je vrhunac kada je za govornicu izaao Mladen Lonar iz Demokratske zajednice vojvoanskih Hrvata, koji je rekao da ovdanji Hrvati priznaju Srbiju, ali ona ne priznaje njih, kao i da Hrvati ovde nemaju pristup medijima. (Dnevnik, 13. januar 1991) PONAVLJANJE ISTORIJE Srbi nee na dogovore u Zagreb. Tuman im daje vie od onog to imaju. Pokrtanje ulica U poslednjih desetak dana sve su uestaliji pozivi hrvatskih elnika, asnika i vrhovnika upueni Srbima u Hrvatskoj da su im vrata Sabora irom otvorena i da u svako mogu doi u to najvie zdanje najdemokratskije drave na svetu. to ih ee zovu, Srbi se sve ree odazivaju. Upravo se to dogodilo i proli tjedan, kada su u Zagreb pozvani predstavnici desetak srpskih

106

107

Vukovarska tragedija 1991 optina koje su pristupile Srpskoj autonomnoj oblasti Krajina, zbog ega je zavladala poprilina panika u hrvatskom vrhovnitvu. To su, meu ostalim, razlozi zbog kojih Srbi u Hrvatskoj nemaju niti minimum poverenja u njenu novu vlast. Zbog toga su nikle barikade i u svesti i na cestama. Do njih ne bi dolo da je razgovor bio prihvaen pravovremeno, da je u tome bilo iskrenosti i demokratskih namera, a ne preglasavanja i zviduka u hrvatskom Saboru. Ono to, po svemu sudei, hrvatski vlastodrci ne shvataju jeste injenica i ne mogu im se nametati nedemokratska reenja. Jer, kao to se vidi, na takvu politiku odgovor je takoer radikalan: Srbi ne prihvataju namenjenu im ulogu nacionalne manjine i ako se Hrvatska odvoji od Jugoslavije, oni e otii iz nje. Za takve njihove namere najjae im argumente daje hadezovska vlast, prihvatila ona to ili ne. (Dnevnik, 13. januar 1991) POLITIKI TRENUTAK - SUOAVANJE ISTINA Izlaza iz krize nema, a nepopustljivi srpski zahtevi samo ubrzavaju slovenako otcepljenje. Svi ostaju pri svom, a odnos je est za Jugoslaviju dva za otcepljenje. Ve i sama injenica da je do samita u Beogradu dolo kazuje da postoje nade za mirna reenja. Jugoslavija jo postoji... Ili se to svetu samo ini, odnosno svetskim novinskim agencijama koje ovako komentariu sednicu Predsednitva SFRJ, prvu u nizu onih na kojima treba postii dogovor o budunosti Jugoslavije. Iskljuivost je, kao i velike rei, ostavljena za kunu upotrebu. Manje za republike parlamente (to hrabri), gde se u viestranakom okruenju treba izboriti za jedinstven stav s kojim se putuje u Beograd, a vie za pranjenja na ulici. Onakvo kakvo je ovih dana zabeleio u Zagrebu na javnom prosvjedu HDZ na kojem je svaka Jugoslavija proglaena grobnicom hrvatskog naroda, naroda koji e se ujediniti sa albancima i koji e, iako golubinje udi uiniti sve da srui Jugoslaviju dobro poznatu velikosrpsku imperiju. (Dnevnik, 16. januar 1991) KNIN: VRAENO GOTOVO SVE ORUJE - TRAIMO POMO JNA David Rastovi, predsednik Skuptine optine Donji Lapac, uputio apel za potovanje Naredbe Predsednitva SFRJ Iz Skuptine optine Knina jue je na adresu Predsednitva SFRJ iz Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu upueno obavetenje izvetaj o

Vukovarska tragedija 1991 sprovoenju Naredbe Predsednitva SFRJ od 9. januara 1991. godine. U ovom sluaju re je o vraanju oruja rezervnog sastava milicije pozajmljenog 17. avgusta 1990. godine. Obavetavaju se savezni organi da se samorasformirao Savet narodnog odbora protiv nasilja nad Srbima, te da su do 16 asova vraena 72 komada automatskog i poluautomatskog oruja, to ini oko 85 odsto posuene koliine. Inspekciju prilikom preuzimanja oruja od graana obavljali su organi garnizona u Kninu. MUP NE VRAA (ILEGALNO NABAVLJENO) ORUJE U SUP Knina do sada je vraeno oko 85 odsto oruja rezervnog sastava milicije koje se nalazilo u rukama naroda, Jovo Dmitrovi, inspektor zaduen za rezervni sastav milicije, informisao nas je d aprema nekim takama Naredbe Predsednitva SFRJ vojska JNA mora oduzeti to oruje te e ga, nakon tehnikog pregleda i utvrivanja da li sve i koje oruje je pripadalo rezervnim formacijama milicije, vratiti. (Dnevnik, 18. januar 1991) POPUSTILA NAPETOST U KNINU - VRAENO SKORO SVE ORUJE Mirnu atmosferu poremetila eksplozija koja je raznela cvearu Jordanke Brai, kao i hapenje Petra upkovia koji jo nije puten iz pritvora. Redarstvenici hapse i novinare Glavna tema razgovora danas u Kninu jeste Petar upkovi ofer predsednika Srpske demokratske stranke akademika Jovana Rakovia koga su hrvatski redarstvenici jue uhapsili i on se nalazi u istranom zatvoru u ibeniku. Redarstvenici ga optuuju da je pozivao narod na otpor, da se udruivao radi izvrenja krivinih dela i bavio unitavanjem vanih objekata privrede. To su neke pretpostavke koje su stigle do novinara, dok zvaninih razloga za hapenje nema. RAZORUAVANJE I U SLAVONIJI U policijskoj upravi u Osijeku koja pokriva osam slavonskih optina danas je novinarima saopteno da su dosad pojedinci koji nisu imali dozvolu vratila 31 komad raznog oruja. U SRBIJI U TOKU AKCIJA ZA PREUZIMANJE ORUJA U Republici Srbiji u toku je akcija preuzimanja oruja i municije od lica koja nemaju dozvolu za njegovo dranje.

108

109

Vukovarska tragedija 1991 Na pitanje da li i u Republici srbiji postoje paravojne jedinice, Tanjugu je odgovoreno da takve ili sline formacije u Srbiji nisu postojale i ne postoje. HRVATSKA NE POTUJE NAREDBU PREDSEDNITVA SFRJ - NA RUBU GRAANSKOG RATA Hrvatska nije ispotovala Naredbu Predsednitva Jugoslavije o vraanju oruja svih ilegalnih i paravojnih formacija u toj Republici. ta vie, i to je hrvatskom vrhovnitvu posluilo kao povod za dalje rasplamsavanje antijugoslovenske, antiarmijske i antisrpske kampanje. I prekjue je to u Sarajevu nakon slubenih razgovora s bosanskim rukovodstvom priznao predsednik Hrvatske dr Franjo Tuman. On je tada istakao da e ukoliko bi sloboda, demokracija i suverenost Republike Hrvatske bili ugroeni, biti branjeni od postojee milicije i hrvatskog naroda. Uporno se uverava vlastita javnost da se iza Naredbe krije velikosrpski hegemonizam etnika invazija upotreba JNA u porobljivake svrhe i oruana pretnja suverenutetu Hrvatske i slobodi njenih graana. Time hrvatsko vrhovnitvo definitivno hoe da dokae da Jugoslavije vie nema. (Dnevnik, 23. januar. 1991) SAOPTENJE SAVEZNOG SEKRETARIJATA ZA NARODNU ODBRANU - NAREDBA PREDSEDNITVA BIE IZVRENA Ako se na podruju Hrvtske odmah ne raspuste svi mobilisani oruani sastavi, JNA e podii borbenu gotovost svojih jedinica koja e garantovati razoruavanje nelegalnih formacija Sluba za informisanje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu ovlaena je da prenese sledee: Ocenjujui aktuelne prilike u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, prevashodno sa odbrambenog stanovita, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu konstatuje da postoje, u osnovi, samo dva puta u pogledu daljih tokova zbivanja u jugoslovenskom drutvu. Jedan je konstruktivan, argumentovan i demokratski dijalog o moguim reenjima za prevladavanje krize i ureenje odnosa u Jugoslaviji. Drugi je voenje politike svrenog ina u razgradnji federalne drave i jednostrano nametanje parcijalnih interesa i volje rukovodstava pojedinih konstruktivnih delova jugoslovenske federacije. Opredeljenje za prvi put, kao jedino ispravan, pretpostavlja, u sferi odbrane, ouvanje integriteta i jedinstva oruanih snaga SFRJ i angaovanje

Vukovarska tragedija 1991 Jugoslovenske narodne armije u zatiti spoljnih, a u ovoj situaciji i unutranjih granica, sve dok se ne postigne dogovor o buduem ureenju Jugoslavije. Drugi put, put politike svrenog ina i neustavnog i nezakonitog ponaanja, nuno bi doveo do formiranja nacionalnih i drugih nelegalnih formacija u svim delovima Jugoslavije. Sa sigurnou se moe rei da bi se to dogodilo za nekoliko dana ako se taj proces odmah ne zaustavi na podruju Republike Hrvatske. Naredba delimino izvrena Budui da bi postojanje nelegalnih oruanih sastava na celom prostoru zemlje dovelo do meusobnih razraunavanja i sukobljavanja oko unutranjih granica u Jugoslaviji, do bratoubilakog rata sa katastrofalnim posledicama, svako ko je spreman da sledi glas razuma ne moe prihvatiti politiku svrenog ina i nasilnog jednostranog naruavanja Ustava SFRJ i saveznih zakona. Jugoslovenska naroda armija ne moe i ne sme to uiniti ni po svojoj drutvenoj ulozi, ni po ustavnim odgovornostima koje ima. Danas je jasno da su u jugoslovenskom drutvu na delu i one secesionistiko-separatistike snage koje ele ne samo otcepljenje pojedinih naroda iz okvira SFRJ, to kao pravo niko ne dovodi u pitanje, ve i potpuno razbijanje Jugoslavije i njeno uvlaenje u krvavi bratoubilaki rat. Te snage kontinuirano postupaju protivzakonito i poseu za silom, pri emu, radi opravdanja svojih postupaka, druge, a najee JNA, optuuju za navodno nasilno ponaanje. Sve je oitije da je njihovo postupanje i u neposrednoj slubi nekih inostranih inilaca. Javnosti je poznato da je Predsednitvo SFRJ 9. januara ove godine uvaavajui predlog i stav saveznog Sekretarijata za narodnu odbranu da je to, u konkretnim uslovima, politiki najprihvatljiviji nain postupanja donelo naredbu o rasformiranju i razoruanju nelegalnih oruanih sastava. Predsednitvo je 19. januara odobrilo i produenje prvobitno odreenog roka za 48 asova ali obeanja kojima je ta odluka bila motivisana nisu ispunjena. Po oceni Predsednitva SFRJ od 22. januara, proputena je prilika da se razoruavanje nelegalnih vojnih formacija obavi uz primenu abolicije. S obzirom na to da je naredba samo delimino izvrena, Predsednitvo je istovremeno ukazalo na dunost vojno-pravosudnih i drugih nadlenih organa da izvravaju svoje obaveze i ovlaenja utvrena zakonom.

110

111

Vukovarska tragedija 1991 Armija ne preuzima niiju vlast Postupajui saglasno zakonom utvrenim obavezama i zahtevima Predsednitva SFRJ, vojni pravosudni organi pokrenuli su i sprovode krivini postupak protiv protagonista organizovanja i naoruavanja nelegalnih oruanih sastava. itav postupak vodie se striktno u skladu sa zakonom i javno. Vodei na zakonu zasnovan postupak, armija nee preuzimati niiju vlast niti ruiti bilo koju legalnu instituciju sistema, ali e, sasvim, obezbediti da se postupak dovede do kraja i izvre sudske presude. U Republici Hrvatskoj mobilisan je sastav raznorodnih, u sutini, vojnih formacija. U ime navodne odbrane od tobonje vojne intervencije, organizovano je intenzivno praenje pripadnika JNA i vojnih jedinica, oruano obezbeenje pojedinih objekata, zapreavanje komunikacija i pripremanje raznovrsnih teroristikih dejstava usmerenih prema armiji i njenom sastavu. Uporedo se nerazumno i i neargumentovano pothranjuje psihoza straha i vodi iroka antiarmijska kampanja. Polazei od toga da bi preduzete mere u Republici Hrvatskoj mogle dovesti i do razliitih nesporazuma i neeljenih konfrontacija, neophodno je da se svi mobilisani sastavi odmah raspuste. Tako ni Jugoslovenska narodna armija nee morati da preduzima osebne mere radi obezbeenja uslova za nesmetan rad svojih pravosudnih i drugih organa. Ako se na podruju republike Hrvatske odmah ne raspuste svi mobilisani oruani sastavi, Jugoslovenska narodna armija e, postupajui po odredbama take 4. i 7. naredbe Predsednitva SFRJ, podii borbenu gotovost svojih jedinica na nivo koji e garantovati sprovoenje na zakonu zasnovanog krivinog postupka i izvrenje sudskih odluka. (Dnevnik, 24. januar 1991) ZA DANAS SAZVANO VIEDNEVNO ZASEDANJE HRVATSKOG SABORA - SUSPENZIJA SVIH SAVEZNIH ZAKONA Hrvatska vlada preuzela odgovornost za stvaranje i naoruavanje hrvatske vojske i suprotstavie se svim namerama JNA da preuzme ovlaenja MUP-a Hrvatske. Josip Manoli nazvao Naredbu Predsednitva SFRJ i saoptenje SSNO teroristikim inom vrha Armije i najviih saveznih organa. Tuman tvrdi da postoji vojno-civilni tab za vojni udar Na vanrednoj sednici Vlade Republike Hrvatske, koja je danas odrana u Zagrebu pod predsednitvom Franje Tumana, odbaene su sve optube na

Vukovarska tragedija 1991 raun te Republike i preuzeta kolektivna odgovornost za naoruavanje i mobilizaciju milicijskih snaga u toj Republici. Tom prilikom ponovo je odbaena Naredba Predsednitva Jugoslavije kao ishitrena i tendenciozna, ali i nelegalna, jer je doneta bez predstavnika Hrvatske u saveznom Predsednitvu. Briga zbog najave krivinog postupka Meu ostalima da se na ve sazvanoj sednici hrvatskog Sabora donese odluka da se na teritoriji Republike Hrvatske mogu primenjivati samo oni savezni zakoni koji nisu u suprotnosti s hrvatskim Ustavom. Zatim, da vlada preuzme odgoornost za sastav i naoruavanje hrvatske vojske i da se suprotstavi svim namerama Jugoslovenske narodne armije da preuzme ovlaenja MUP-a Hrvatske. Manoli priziva saveznike To je pretnja, rekao je Manoli, i Sloveniji, Makedoniji, BiH, ali i opozicionim strankama u Srbiji i Crnoj Gori. Tuman podstie strah od vojnog udara Po reima Boljkovca, to ini boljeviko-dogmatski vojni vrh, koji je ocenio da je sada povoljan trenutak da se zaustave demokratski procesi u zemlji. Nije cilj skupljanje oruja, ve ruenje demokratski izabrane vlasti u tim republikama. HRVATSKI RADIO SINO JAVIO - TUMAN DANAS NE DOLAZI U BEOGRAD U okolnostima pretnje vojnim reenjem Jugoslovenske krize besmisleno je ii na razgovore s predstavnicima Srbije objanjenje je predsednika hrvatske vlade Josipa Manolia Predsednik Republike Hrvatske dr Franjo Tuman nee sutra ii na razgovor sa predsednikom Republike Srbije Slobodanom Miloeviem, javio je veeras Hrvatski radio, pozivajui se na hrvatsku agenciju HINU. U okolnostima u kojima se prijeti vojnim rjeenjem jugoslovenske krize i u kojima se tenkovske i druge jedinice dislociraju tako da je to osjetljivo za sigurnost Republike Hrvatske, bila bi besmislica sutra ii na razgovore sa predstavnicima Republike Srbije. Nismo za odbacivanje razgovora za koje smo se od poetka zauzimali, ali mislimo da se ovi, na ovakvim osnovama i u ovakvim prilikama, ne mogu dalje voditi. Sadanji vojni vrh neminovno mora otii sa scene ako elimo

112

113

Vukovarska tragedija 1991 mirno nastaviti put prema rjeenju jugoslovenske krize i stoga e Hrvatska zatraiti ostavku vojnog vrha, rekao je veeras predsednik vlade Hrvatske. (Dnevnik, 25. januar 1991) PRIKAZAN FILMSKI ZAPIS SLUBE SSNO ZA INFORMISANJE JAVNOSTI I ZASTAVA-FILMA O NAORUAVANJU TERORISTA HDZ - ZASTRAUJUA UPUTSTVA MINISTRA PEGELJA Kljunu ulogu u poslu nabavke oruja u Maarskoj imali Martin pegelj, Josip Boljkovac, Zdravko Mri, Marjan Balaban, Ilija Dodig, eljko Tomljenovi i Josip Perkovi. pegelj, nekadanji komandant Pete vojne oblasti i sadanji republiki ministar odbrane Hrvatske, u tajno snimljenom razgovoru saoptio da su u ratu sa vojskom, potvrdio da je nabavljeno 80.000 kalanjikova i da je Slatina puna oruja. Ministar odbrane davao instrukcije za fiziko likvidiranje stareina JNA i njihovih porodica. Amerikanci, po pegelju, dva dana nakon pobede Miloevia na izborima u Srbiji, ponudili besplatnu pomo u transportu i kompletnom naoruavanju 100.000 vojnika. Kljunu ulogu u poslu oko nabavke oruja u inostranstvu, kojim su naoruavani pripadnici HDZ-a, imali su ministri odbrane i unutranjih poslova Hrvatske Martin pegelj i Josip Boljkovac i bivi ministar inostranih poslova Zdravko Mri. Ko je sve prikazao dokumentarnu emisiju Dokumentarnu TV emisiju o naoruavanju pripadnika HDZ-a, koju je pripremila informativna sluba SSNO-a i Vojno-filmski centar Zastava film emitovali su veeras u dvadeset sati za teritoriju Srbije. TV Beograd sa oba pokrajinska TV centra u Novom Sadu i Pritini. TV Crna Gora i TV Sarajevo, a Televizija Skoplje je emisiju prikazala na svom drugom programu neto kasnije. TV Hrvatska je veeras imala produeni drugi dnevnik u 20 sati u kojem je prikazala dananju vanrednu sednicu Sabora republike Hrvatske. Ovaj dokumentarni film nije prikazan veeras ni na TV Slovenija. Demanti amerikog ambasadora Ameriki ambasador u Jugoslaviji, Voren Cimerman, kategoriki je veeras demantovao izjave ministra odbrane Hrvatske, Martina pegelja, koji je rekao da su SAD nudile vojnu pomo Hrvatskoj Nismo dali, nismo nudili i nismo obeali bilo kakvu vojnu pomo Hrvatskoj, izjavio je Tanjugu ambasador SAD, Cimerman.

Vukovarska tragedija 1991 SAOPTENJE O RAZGOVORIMA MILOEVI TUMAN - OTVORENO I POLEMINO Odnosi Srbije i Hrvatske na najnioj taki od rata. Krupne razlike o nacionalnom pitanju federaciji i JNA. Nastavie se dijalog delegacija u traenju prihvatljivih reenja. U Beogradu su danas voeni razgovori izmeu delegacije Srbije sa predsednikom Republike Srbije Slobodanom Miloeviem na elu i delegacije Hrvatske sa predsednikom Republike Hrvatske dr Franjom Tumanom na elu. U delegaciji Srbije bili su i dr Slobodan Unkovi, predsednik Narodne skuptine, dr Dragutin Zelenovi, mandatar za sastav nove vlade Republike Srbije i dr Stanko Radmilovi predsednik Izvrnog vea Skuptine Srbije, a u delegaciji Hrvatske dr arko Domljan, predsednik Sabora, Josip Manoli, predsednik Vlade Hrvatske, i Stjepan Mesi, potpredsednik Predsednitva SFRJ. Razgovorima su prisustvovali i Hrvoje arini, ef kabineta predsednika Republike Hrvatske i Goran Milinovi, ef kabineta predsednika Republike Sribje. Konstatovano je da su odnosi Srbije i Hrvatske na najnioj taki od rata i da postoje krupne razlike koje se odnose na reavanje nacionalnih pitanja, pitanja budunosti Jugoslavije, na jugoslovensku federaciju, njene institucije i Jugoslovensku narodnu armiju. BEEJ: PO USTAKOM SCENARIJU Beogradska televizija prikazala uvod u ratne strahote. Aktivista DZVM nije gledao film o naoruavanju pripadnika HDZ-a. Slinosti sa Pavelievom akcijom iz 1934. godine. Milica Raji: U ruci mi je primerak Politike od 8. novembra 1934. godine koja na naslovnoj strani donosi lanak o formiranju i pripremanju ustaa u Maarskoj. Ovo to se deava poslednjih meseci u Hrvatskoj, a posebno najnoviji dogaaji nabavke oruja, opet u Maarskoj, ugroenost Srba u Hrvatskoj, pripreme hrvatske vojske neobino me podsea na to vreme. Ne mogu a da ne poveem izjave elnika DZVM o borbi za neka prava koja oni navodno nemaju i pomo suseda iz Maarske da se Hrvatska snabde orujem. To je dokaz da se malo ta promenilo od vremena koje opisuje Politika godine 1934. Sigurna sam da bi se opet protiv Srba udruili Hrvati i Maari. Sada se vidi koliko sam bila u pravu kada sam kao delegat u Skuptini Srbije traila da se Srbi u Hrvatskoj naoruaju i da ne budu ovce za klanje.

114

115

Vukovarska tragedija 1991 Volela bih da ujem ili da proitam kako na stvaranje hrvatskih jedinica, uz pomo iz Maarske, reaguje gospodin Andra Agoton, predsednik DZVM. ZRENJANIN: JEDNA DEMOKRATIJA Nikada nisam verovao u takozvanu demokraciju HDZ-a ali nisam mogao ni da pomislim da u tim ljudima postoji toliki naboj ustatva kae Milenko Bajac. Slino razmilja i Vidosav evo koji je roen u kraju gde se jo pamte ustaka zverstva iz Drugog svetskog rata: mislio sam da je sve to stvar prolosti a sada opet moram da brinem o svojoj rodbini u Slavoniji i Zagrebu. Nama koji smo ve jednom preiveli sve strahote ustake histerije ovako neto jo tee pada. Poubijati nekom celu porodicu samo zato to je iazbrao vojni poziv tako neto moe da padne na pamet samo bolesnom oveku. Treba pohapsiti sve vinovnike ovog neuvenog teroristikog scenarija ili nek se braa Hrvati izdvoje iz Jugoslavije ako im nije po meri pa da svi ivimo u miru. APATIN: VUKOVI U JAGNJEOJ KOI: itao sam mnogo o nacizmu, ali ono to je izgovorio Martin pegelj gore je i od toga veli Antun Zlatar iz Sente. Ja znam ta je politika i ta je u njoj sve mogue i dozvoljeno. No gledajui emisiju koju je pripremio Savezni sekretarijat za narodnu odbranu bio sam skamenjen. Rei koje je u njoj izgovorio pre svih Martin petelj, ne moe da smisli zdrav um. itao sam mnogo i o nacizmu. Ali ovo je gore i od toga. Najbolja ilustracija je pretnja ak i Hrvatima koji kako oni vele nisu isti do treeg kolena. Jednom reju to je potpuno ludilo kome se zbilja moralo stati na kraj veli Antun Zlatar, sekretar Mesne zajednice u Senti, selu sa vie od 6 hiljada itelja najveim delom Hrvata. FILMSKA TRAKA SVE REKLA! Ogoreni Titovovrbaani zahtevaju hitno suenje svim akterima suludog scenarija naoruavanja u Hrvatskoj Preksinona specijalna emisija posveena naoruavanju HDZ-a izazvala je u Titovom Vrbasu nezapameno gnuenje. Teroristiko angaovanje zabeleeno nepristrasnom kamerom i to tonskom kulminiralo je erupcijom

Vukovarska tragedija 1991 ogorenja koja je vidljiva na svakom koraku. Suludi scenario pegelja, Boljkovca, Mria i ostalih iz tumanovsko-mesievske klape uverio je u neverovtnu identinost sa pavelievim i drugim praktinim realizacijama najveeg ljudskog zla dok je pripadnicima mlade generacije dao do znanja na koji nain misle da lete jastrebovi iz Hrvatske. Andrija Pejovi zaprepaen prizorima na malom ekranu dodao da ovakva reija u hHvatskoj je spremana i na alost ostvarena pre pola veka. VRAC: KRIVCE MORA STII KAZNA Zanemeli smo pred TV-ekranima jer nismo verovali da je tako neto mogue kae Jon Kordin iz Kutilja. Specijalna emisija o naoruavanju terorista u Hrvatskoj ostavila je gotovo bez rei najvei broj itelja vrake optine. Mnogi ni danas ne mogu da veruju da je tako neto mogue u naoj zemlji. PAKLENI PLAN HDZ-a itelji Bake Palanke i okolnih sela ogorilo je ono to su videli u filmu o naoruavanju terorista ali ih je iznenadilo jer za kalanjikove u Iloku se odavno zna. Prikazivanje dokumentarnog filma o teroristikom delovanju i naoruavanju pripadnika HDZ-a u Hrvatskoj u Bakoj Palanci je izazvalo ogorenje ali sadraj filma za veinu bakopalanana nije iznenaenje. U ovaj gradi su jo poodavno stizali glasovi da je deo kontingenta kalanjikova iz Maarske naao svoje vlasnike i u komijskom Iloku i nekim okolnim selima. O tome se uveliko prialo posebno meu srpskim ivljem s one strane Dunava ali i u Bakoj Palanci. NERAZBORITI, EKSTREMISTI, PROVOKATORI Stanje u Jugoslaviji i Hrvatskoj je normalno: ministar odbrane Republike Hrvatske Martin pegelj, ministar unutranjih poslova Josip Boljkovac, kao ni mnogi drugi ministri, predsednici i dopredsednici, vrhovnici i doarhovnici u dravnom aparatu suverene nezavisne i nadasve demokratske Republike Hrvatske i u vladajuoj stranci HDZ nisu podneli ostavke. Niti su od njih traene niti su ih oni ponudili. Mnogi savezni zakoni i institucije ve odavno ne funkcioniu. Izuzetan je izgleda JNA. Ona oigledno i dalje radi svoj posao po zakonima i u ime njih

116

117

Vukovarska tragedija 1991 pa ak ma koliko to nekima udno i bogohulno zvualo u ime demokratskih promena i same demokratije. NALIJE POVIJESNOG RAZGOVORA Stipe Mesi na trgu Bana Jelaia: Da bi se Hrvatska dovela na stub srama pravili su se razni scenariji, pravile su se razne montae da bi se oblatilo rukovodstvo Hrvatske, Hrvatske demokratske stranke, svi demokratski instituti u Hrvatskoj. Svima nudimo miran suivot, Srbi u Hrvatskoj nemaju razloga da budu u bilo kakvom strahu od hrvatskog naroda. Kao to ste vidjeli nisu Hrvati otimali oruje iz policijskih stnaica. To nije potrebno. IZVODI IZ SPECIJALNOG IZDANJA NARODNE ARMIJE - BILI SU SPREMNI NA BRATOUBILAKI RAT U vanrednom izdanju armijskog nedeljnika na 52 stranice objavljeni mnogobrojni dokumenti, faksimili i delovi iz snimljenih razgovora Martina pegelja i Josipa Boljkovca. Ubrzanim prevoenjem ilegalno naoruanih pripadnika HDZ-a u rezervni sastav Ministarstva unutranjih poslova, rezervni sastav milicije u periodu za koji je zatraeno produenje roka za realizaciju naredbe Predsednitva SFRJ povean je sa 13.371 na 31.229 pripadnika (uveanje 233 odsto), tako da je ukupno brojno stanje aktivnog i rezervnog sastava MUP-a 22. januara bilo 50.741 lice, pie u tekstu Armija na nianu, koji donosi specijalno izdanje Narodne armije. Vanredno izdanje armijskog nedeljnika odtampano je u tirau 150 hiljada primeraka. Na 52 stranice objavljuju su mnogobrojni dokumenti, faksimili, narudbenica i tovarnih lista za prevoz oruja nabavljenog u inostranstvu, kao i delovi iz snimljenih razgovora ministara u hrvatskoj Vladi Martina pegelja i Josipa Boljkovca. (Dnevnik, 27. januar 1991) Tekstovi iz specijalnog izdanja Narodne armije NEZAKONITI POSTUPCI ORGANA MINISTARSTVA UNUTRANJIH POSLOVA HRVATSKE PREMA PRIPADNICIMA JNA - DRASTINI SLUAJEVI NAPADA NA STAREINE Poslednjih meseci registrovano je vie sluajeva nasrtaja na pripadnike JNA od strane slubenih organa ministarstva unutranjih poslova Hrvatske

Vukovarska tragedija 1991 koji su prekoraujui ovlaenja i suprotno vaeim propisima vrili zadravanje, pretresanje, privoenje, razoruavanje pa i primenu fizike sile prema njima. I pored vie upozorenja od strane komandi i odgovornih stareina JNA upuenih nadlenim organima MUP-a Hrvatske i obeanja da e se ovakva ponaanja spreiti, dana 6. januara 1991. godine oko 11 asova dolo je do najdrastinijih sluajeva napada na tri pripadnika organa bezbednosti JNA u toku izvravanja slubenih zadataka iz njihove nadlenosti. PRAVNI ASPEKT NEZAKONITIH DOGAAJA - TEKA KRIVINA DELA Stvaranje paravojnih naoruanih sastava, tajno uvoenje oruja i njegova podela po nacionalnoj i politikoj pripadnosti ima sva obeleja tekih krivinih dela protiv bezbednosti SFRJ oruane pobune, podrivanja vojne i odbrambene moi zemlje, terorizma... Za ta krivina dela propisane su stroge sankcije, posebno za organizatore i kolovoe od 3 15 godina. Ve due smo svedoci pojava veoma opasnih po bezbednost SFRJ na koje je ukazalo Predsednitvo SFRJ u naredbi od 9. januara 1991. godine da se u vie delova nae zemlje stvaraju paravojni naoruani sastavi i da se iz inostranstva tajno uvozi oruje i deli graanima po nacionalnoj i politikoj pripadnosti. Ako se ima u vidu da se to ini bez odobrenja nadlenih saveznih organa i sa oiglednim ciljem suprotstavljanja osnovnim Ustavom SFRJ utvrenim naelima o dravnom i drutvenom ureenju Jugoslavije, kao i odlukama i merama koje Predsednitvo SFRJ, kao kolektivni ef drave i drugi nadleni savezni organi preduzimaju u okviru svojih ovlaenja, onda postaje jasno da takve aktivnosti imaju sve atribute tekih krivinih dela protiv bezbednosti SFRJ, kao to su: oruana pobuna i upuivanje i prebacivanje na teritoriju SFRJ oruja, ali mogu biti i drugi oblici napada na bezbednost SFRJ, na primer, podrivanje vojne, i odbrambene moi, terorizam i slino. (Dnevnik, 29. januar 1991) U LIJEPOJ NAOJ SVE PO STAROM - I DALJE ZA BOJ SPREMNI Po svemu sudei na delu je potpuno ignorisanje zakljuaka sa Predsednitva SFRJ Iz Hrvatske metropole kao i iz cele Hrvatske ni trei dan posle beogradskih razgovora nema novih, bolje rei umirujuih vesti. Oruju nema ni traga. Ili preciznije ono je jo uvek u rukama HDZ-ovaca koje hrvatsko

118

119

Vukovarska tragedija 1991 vrhovnitvo krsti rezervnom milicijom. Tek je za potrebe hrvatske televizije vraeno neto uzoraka raznog naoruanja nekoliko mitraljeza, atomatskih puaka i kubura muzejske vrednosti. Po svemu sudei na delu je potpuno ignorisanje zakljuaka donesenih na poslednjoj sednici Predsednitva Jugoslavije s hrvatskom delegacijom. A predsednik HSP-a Dobrosav Paraga ide i korak dalje pa kae da je dogovor u Beogradu ravan vojnom puu u Hrvatskoj, ime je samo odloen obraun izmeu Zagreba i Beograda. Odluku da se putuje u Beograd i rezultate tih razgovora u Hrvatskoj podrava naravno vostvo stranke na vlasti kao i Maarovi socijalisti i Raanovi komunisti. Pri tom se ni oni ne izjanjavaju o oruju i onim zakljucima donesenim u Beogradu koji govore da ono mora biti vraeno u skladita koja e biti pod kontrolom JNA. KNIN PRED SEDNICU PREDSEDNITVA SFRJ - U OEKIVANJU DALJEG RASPLETA Odmah preduzeti korake protiv hrvatskih ministara odbrane i unutranjih poslova Knin je u oekivanju daljeg raspleta. Izvesno olakanje kod veine stnaovnika koje je donela sednica Predsednitva SFRJ i susret Miloevi Tuman posve je nestalo nakon emitovanja okantnog filmskog materijala Slube za informisanje SSNO-a. U tom tekstu najveu panju privlai uloga Martina pegelja i Josipa Boljkovca. Srpska demokratska stranka se sino prvi put oglasila javnim saoptenjem u kome uz ostalo tvrdi da se nastavlja naoruavanje pojedinaca i kako kau teroristikih grupa Hrvatske demokratske zajednice, te pred predstojeu sednicu naglaavajui odgovornost Predsednitva SFRJ za mogui etniki sukob. SAOPTENJE SAVETA SDS BOSNE I HERCEGOVINE - PRIPREME ZA NOVI GENOCID Akcije hrvatskih dravnih organa pokuaji su oruanog prevrata U akcijama i radnjama hrvatskih dravnih organa srpski narod je prepoznao organizovane pripreme za ponovni dravni genocid nad srpskim narodom i za krvavi obraun sa pripadnicima JNA i lanovima njihovih porodica. Radi se o pokuaju oruanog prevrata i nametanja nedemokratskog raspleta jugoslovenske dravne krize. To se izmeu ostalog kae u poruci koju je uputio Savet srpske demokratske stranke Bosne i Hercegovine. (Dnevnik, 30. januar 1991)

Vukovarska tragedija 1991 TEKSTOVI IZ SPECIJALNOG IZDANJA NARODNE ARMIJE - HRVATSKA UZDANICA lanstvo hrvatske uzdanice mogu da ine pripadnici svih hrvatskih stranaka a za sada su to: Hrvatski dravotvorni pokret, Hrvatska stranka prava, Hrvatska demokratska zajednica i Hrvatska stranka kao i nezavisni pojedinci PRISEGA Uvjeti su: nacionalna pripadnost hrvatskom narodu, negiranje Jugoslavije, hrvatskodravotvorno usmjerenje, ekstremno desni politiki stav, psiholoka stabilnost, provera na manjim zadacima politikog usmjerenja i polaganje prisege barjaku. Prisega barjaku: novi lan stoji pred predpostavljenima, dri u lijevoj ruci hrvatski barjak, desnu ruku dri dlanom prislonjenom na srce i ponavlja za pretpostavljenim tekst: Ja (ime i prezime), u ovom trenutku ustupam sebe cjelokupnom hrvatskom narodu svim njegovim precima i potomcima, ustupam im svoje telo, svoju neogranienu vjernost i portvovanost u nepokolebljivoj te neodstupnoj borbi do hrvatske drave do pobjede. Pristupam hrvatskoj uzdanici iste due otvorena srca i rairenih ruku, te u se njoj pokorijevati i biti joj na usluzi sve dok ista postoji, a postojati e dok je hrvatskog naroda! Izdajom hrvatskog naroda, odnosno hrvatske uzdanice na svoju duu i tijelo primam proklestvo i kaznu za svoj neoprostivi grijeh! Tako mi Bog (alah) pomogao! Posle toga novajlija prinosi barjak usnama i ljubi ga , potom klekne i poljubi pretpostavljenog u ruku. Novoprimljeni lan kao i ostali pripadnici uzdanice nesme nita da pita ve samo da izvrava zadatke dobijene od pretpostavljenih. PLAN ODBRANE OSJEKA Hrvatska uzdanica je nadstranaka organizacija osnovana u okrilju HDP-a (Osijek) a trenutno djeluje pod HS (Osijek). Sa njenim postojanjem upoznati su njeni lanovi Vlade Hrvatske. Oni blagonaklono gledaju na postojanje te orgnaizacije. Obeali su da e u odreenom trenutku (u sluaju veih incidenata) organizacija imati s njihove strane punu podrku u ljudstvu (desno i ekstremno orijentirano lanstvo HDZ-a i ostalih stranaka) i naoruanje. Za uzvrat su traili da hrvatska uzdanica koordinirano sa HDZ-

120

121

Vukovarska tragedija 1991 om i teritorijalcima uestvuje u planskoj odbrani Osijeka i drugih gradova (Zadra, ibenika, Zagreba) u kojima ima podrunice. U planu odbrane Osijeka Hrvatska uzdanica predvia: 1. Damir Horvat rukovodi cjelokupnom akcijom iz zgrade Skuptine opine. 2. Plan dejstva (detalji naknadno utvreni) dobija od Branimira Glavaa. 3. Grupe od 5 6 ljudi zauzet e: glavnu potu, RTV Osijek, Skuptinu opine, eljezniki i autobuski kolodvor, Trg slobode i sva tri mosta preko Drave (Mladosti, eljezniki i Prometni). 4. Ostatak ljudstva neuporabljen u koordiniranim akcijama bio bi iskoriten u ulinim neredima (izazivanju i smirivanju). 5. tab odbrane u Osijeku sastojat e se od predstavnika teritorijalaca HDZ-a, HU-a i vojnih starjeina. 6. Veza sa terenom uspostavljala bi se kuririma i radiom. 7. Koordinator radio veze je Danijel imunovi (za HU). OSJEKO LANSTVO HU Damir Horvat, Goran Ribii (HDP) Branimir Glava (HDZ), Damir Basar (HS), eljko Glava (N), Goran Trdin (HSP), Ante Stranput, Danijel imunovi, Draen Higl, Darko Prodan, Anelko Prodan, Dubravko Brenalo, Damir ego, Drago Kaplan, Milan Kaplan, Darko Toman, Franjo Orekovi, Edo onfeld, Ivan Crni, Ivica Vuli, Ivan Bri, Josip Ni, Ivica Lioni, Josip Grubei, Ivan Stranput, Ivo Grubei, Ivica Zorica, Mato Toni, Mario Vukni, Nenad Sabli, Mio Krolo, Miodrag Prelec (N), Marko Ili, Mio Kova, Mirko Ki, Muhamed evi, Rudo Primorac, Zoran Marjanac, Zdenko Kopin, Damir Deli, Ante Paradin (HSP). AKTIVNOST HRVATSKOG DRAVOTVORNOG POKRETA I HRVATSKE UZDANICE - TERORIZAM KAO OSLONAC Veze izmeu HDP organizacije koja je od formiranja izvela tridesetak diverzantsko-teroristikih akcija u zemlji i inostranstvu, i elnika HDZ-a uvrene pre izbora u Hrvatskoj, a intenzivirane posle izbora, premetanjem terorista u zemlji. Po ugledu na pansku ETA, u Osijeku formiranja Hrvatska uzdanica egzekutivni deo HDZ, na ijem elu su Damir Horvat i Branimir Glava.

Vukovarska tragedija 1991 Hrvatski dravotvorni pokret (HDP) formiran je 1981. godine u Lundu u vedskoj po dolasku do definitivnog rascepa u hrvatskom narodnom vijeu, iz kojeg je istupila veina njegovih najekstremnijih pripadnika uglavnom lanova teroristikih organizacija (Luburievci, HRB i Grupacije tzv. Proljeara). Za predsednika HDP je izabran Nikola tedun roen 1937. godine u selu Reetarevo, SO Duga Resa, Hrvat, emigrant od 1956. godine ivi u kotskoj. tedul je lini prijatelj Gojka uaka, ministra za iseljenitvo Republike Hrvatske. uak je bio u emigraciji u Kanadi 20 godina. Organizator je predizborne kampanje Tumana u Kanadi. Stalno je u kontaktu sa ekstremnim emigrnatima u inostranstvu. Hrvatski dravotvorni pokret je formiran s ciljem objedinjavanja svih organizacija hrvatske neprijateljske emigracije. Re je o izrazito teroristikoj organizaciji koja se u svom programu prilikom osnivanja opredelila za diverzantsko teroristike akcije kao osnovni oblik i metod delovanja protiv Jugoslavije. Od svog osnivanja pripadnici ovog pokreta su izveli oko 30 teroristikih akcija na naa diplomatsko-konzularna i druga predstavnitva i pojedince u inostranstvu. U zemlji su organizovali i izvrili vie takvih akcija. Sluba bezbednosti je 1984. godine liila slobode 23 lica koja su po zadacima rukovodstva HDP pripremala ili izvrila teroristike akcije u Vinkovcu, Slavonskom Brodu, Zagrebu, ibeniku, Biogradu na Moru i u drugim gradovima u zemlji. Dogovor sa nekim elnicima HDZ u Hrvatskoj Zna se da je rukovodstvo HDP-a u dogovoru i sprezi sa elnicima ostalih organizacija hrvatske neprijateljske orgnaizacije u inostranstvu, planski i kontinuirano radilo na razvijanju veza i odnosa sa (domovinskim snagama), da su izmeu vodeih hrvatskih nacionalista kasnije elnika politikih partija (V. eksa, . odana, I. Tolja, M. Veselice, V. Gotovca, I. Z. ika, D. Budie i dr.) i rukovodstva HDP i drugih emigrantskih organizacija uspostavljene vrste veze koje su naroito intenzivirane nakon formiranja HDZ-a i tokom predizbornih aktivnosti u Hrvatskoj. Uspostavljani su i uvrivani kontakti i veze s ciljem pridobijanja istomiljenika za ciljeve HDZ-a dogovaranja oko zajednike platforme u predizbornim aktivnostima, omasovljena lanstva HDZ formiranjem ogranaka, stvaranjem potrebnih uslova za nacionalno pomirenje svih Hrvata i legalan dolazak u zemlju pripadnika HNE, obezbeenjem finansijskih sredstava u korist HDZ i sl.

122

123

Vukovarska tragedija 1991 Organizator kontakata bio je Milan Bukajin, vlasnik privatnog ugostiteljskog objekta u tutgartu inae emigrant iz sela isla kod Omia, rukovodilac HDP-a za Evropu. Tu je i Goran Ribii (emigrant od 1985, jedno vreme predsednik HDP za Evropu posle pobede HDZ na izborima u Hrvatskoj vratio se u zemlju i pristupio formiranju HDP a potom i hrvatske uzdanice u Osijeku), ire govorio o HDZ-u i programu organizacije, o planovima osnivanja samostalne drave Hrvatske i o potrebi da se u te aktivnosti najneposrednije ukljui emigracija. Na drugom sastanku ire je govorio o HDZ-u kao pokretu svih Hrvata, zahtevao je veu finansijsku podrku a za uzvrat je obeao da e i neki elnici HDZ odluno zalagati za povratak emigracije u zemlju i za legalizovanje njezine aktivnosti. Ti i drugi kontakti s pojedincima i rukovodstvima emigrantskih organizacija odravani su u najveoj tajnosti. Na tim sastancima razmatrana je aktivnost orgnaizacije u sluaju poraza HDZ-a i drugih opozicionih partija. Radikalno krilo oko Dinka Dedia (urednika Hrvatskog tjednika, lan rukovodstva HDP u Melburnu, po miljenju nekih prva linost u HDP) i Ante ute (rukovodilac HDP-a za Australiju), zagovaralo je izvoenje teroristikih akcija. U vezi s tim Dedi je novembra 1989. godine doao u Nemaku iz Australije a uto u decembru iste godine. Zna se i o povezanosti Lista Mladina sa rukovodstvom HDP jo od 1988. godine. lanovi redakcije Mladine inili su znaajne usluge HDP-u tako to je putem njih ilo rasturanje propagandnih letaka i to su ih snabdevali tampom iz Jugoslavije kako bi HDP mogao da sprovodi svoju propagandu i subverzivnu aktivnost. Inae Mladina i Nova revija od 70 godina ustupaju prostor poznatim hrvatskim nacionalistima (eksu, Veselici, iku, oiu, Budii i dr.) a HDP-a od 1989. godine, kada su obavljeni intervjui sa N. tedula i M. Bukapna. Poznato je da je u vezi sa rukovodstvom HDP bio i Igor Bavar. Nakon izbora sprega neposrednija Posle izbora u Hrvatskoj stvoreni su uslovi za nesmetan dolazak u zemlju pripadnika emigracije meu kojima i 11 najistaknutijih ekstremista HDP. Prihvat su organizovali neki od rukovodilaca HDZ-a. Uskoro je i Hrvatski dravotvorni pokret formiran i u zemlji kao produena ruka HDZ-a. Delovao je pod okriljem HDZ-a i predstavljao neku vrstu (radikalne desnice). On je bio potreban HDZ-u da bi ovaj mogao opravdati svoje akcije to znai da je HDP zamiljen kao neka vrsta prethodnice HDZ-a koja je sprovoditi

Vukovarska tragedija 1991 radikalnije akcije, stvarati slobodan prostor za delovanje HDZ-a i kao faktor na koji e se prebacivati sva krivica ukoliko bi HDZ bio kritikovan zbog svojih aktivnosti. HDP je nakon formiranja delovao u ilegali jer se nije mogao registrovati. Sugerisao je da se pripadnici HDP ulanjuju u Hrvatsku stranku prava a kasnije i u Hrvatsku stranku koja legalno deluje. Pokret je izaao iz ilegale i registrovan je tek kad je tedul doao u Zagreb. U Zagrebu je 13. X. 1990. odrana osnivaka skuptina HDP. Radi pripreme Skuptine tedul je u junu u Zagreb uputio Tihomira Orekovia a potom Mladena karpa, a i Dinko Dedi se u to ukljuio. Namera je bila da se po ugledu na ameriki kju kluks klan formira HDP za izvoenje teroristikih akcija. Formiranje Hrvatske uzdanice usledilo je nakon neuspeha sa HDP-om u osijeku. Prilikom formiranja organizacije i postavljanja njezinih ciljeva i zadataka teroristi su se rukovodili iskustvima panske ETA-e. Hrvatska uzdanica je zamiljena kao samosalna organizacija za izvravanje specijalnih zadataka. Ona predstavlja ekstremno-teroristiki i egzekutivni deo HDZ-a bez obzira na rtve. Izbor lanova vren je iz lanstva HDP u kome su ve bili probrani i provereni lanovi HDZ-a spremni za izvravanje svakog zadatka. Od 80 lanova HDP-a posebnom selekcijom izabrano je 40. Oni su polagali posebnu prisegu (zakletvu) pred hrvatskim barjakom. Svaki lan se obavezao na bezpogovorno izvravanje svih zadataka koje e dobiti od HDZ. Budui da je nakon formiranja Hrvatske uzdanice nastao problem njezinog legalizovanja pojedinci iz Vrhovnitva Hrvatske usmerili su ih prema HSP, a zatim HS. Bilo je predvieno da HU, samostalno i u koordinaciji sa HDZ-om uestvuje u ostvarenju plana odbrane Osijeka, izvravanjem razliitih zadataka: izolacija i obezbeenje objekata (RTV Osijek, SO, PTT i SUP, eleznikog i autobuskog kolodvora, Trga slobode i sl.) i blokiranjem ulica, po potrebi i zapreavanjem ulica koje vode ka vojnim objektima, zauzimanjem mostova na Dravi, blokiranjem prilaza ka gradu, postavljanjem barikada u samom gradu, smirivanjem nereda na ulicama i po potrebi izazivanjem nereda i sl. U ofanzivnoj varijanti predvieno je da se HU angauje i na teritoriji Srbije (Vojvodine) kao prethodnica ojaana u poetku sa 80 lanova hrvatske mladei sa ciljem propagandnog delovanja meu hrvatskim ivljem i njegovog regrutovanja u hrvatsku vojsku za odbranu suvereniteta i uspostavljanje hrvatske u povijesnim granicama. Za takvo angaovanje HU razraen je plan odbrane Osijeka i formiran je tab za Slavoniju u koji su uli: Branimir Glava u ime HDZ, Damir Horvat za HU (rukovodilac akcije odbrane Osijeka), predstavnik TO, predstavnik

124

125

Vukovarska tragedija 1991 SUP-a i navodno predstavnik Armije (smatraju da imaju svoje ljude i da e nekoga ukljuiti), predstavnik samostalnih jedinica, Petar Kljaji, predsednik HDZ za Slavoniju i Baranju, eljko Krivi, predsednik IV SO Osijek i Goran Ribii. Razradom plana odbrane Osijeka rukovodio je Ivan Veki. Tom prilikom on je odrao sastanak na kojem su jo uestvovali B. Glava, D. Horvat i G. Ribii. Polo se od procene da suverenitetu Hrvatske najvea opasnost preti od vojnog udara i da je u zatiti suvereniteta i uspostavljanju Hrvatske u njezinim povjesnim granicama potrebno pripremiti i naoruati sve raspoloive snage. U vezi s tim na karti je razraen grafiki deo plana a u vezi sa angaovanjem Hrvatske uzdanice, u koordinaciji sa HDZ je precizirano da e ona biti angaovana na napred navedenim zadacima, po grupama od 5 6 lanova: da e naoruanje dobiti iz Doma HDZ u Osijeku, na dati signal; da B. Glava rukovodi akcijom odbrane na irem prostoru Slavonije, dok Damir Horvat rukovodi odbranom Osijeka, a zadatke dobija od Glavaa, da je predvien napad na skladite u epinu radi naoruavanja (radi ega su detaljno opservirali taj objekat). Zakljueno je da su objekti koje posebno treba braniti: RTV, Glavna pota, autobuski i eljezniki kolodvor i sva tri mosta na Dravi i da e se na tim zadacima angaovati hrvatska uzdanica pojaana s jednim brojem lanova HDZ i hrvatske mladei. (Dnevnik, 30. januar 1991) KONFERENCIJA ZA TAMPU SRPSKE OPOZICIJE - GENOCIDNI PLANOVI HDZ-A Upuen poziv da se u subotu, 2. februara organizuju protestni mitinzi irom Jugoslavije, a dan kasnije i u svim veim gradovima Severne Amerike, Australije i Evrope. Neodlona potreba za stvaranje vea nacionalnog spasa. Priznanje Jugoslovenskoj narodnoj armiji Filmski materijal o nelegalnom naoruavanju paravojnih formacija i o zaverenikoj aktivnosti pojedinih lanova hrvatskog vrhovnitva ilustruje genocidne planove HDZ-a uperene protiv srpskog naroda u okvirima titovske tvorevine Hrvatske. On je potvrda iste one politike koja od 1941 1945. na patoloki nain umorila oko 1,5 milion Srba, nekoliko desetina hiljada Jevreja i Cigana i pripadnike nekih drugih naroda. Taj materijal pokazuje i kontinuitet servisne uloge nekih maarskih krugova kao i nedolini udeo verovatno obmanute amerike i britanske politike. Ovo se izmeu ostalog kae u apelu koje su jugoslovenskoj i svetskoj javnosti uputili predstavnici gotovo svih srpskih opozicionih stranaka, udruenja kao i predstavnici nezavisnih intelektualaca, a o emu su

Vukovarska tragedija 1991 novinari obaveteni danas na konferenciji za tampu u meunarodnom prescentru u Beogradu. Ili Jugoslavija ili drava svih Srba U apelu koji je proitao dr Veselin ureti istie se da patoloka antisrpska mrnja u Hrvatskoj nema istorijskih osnova niti moralnih razloga a iza zle sudbine srpskog naroda krije se velika zavera u kojoj uestvuju i neki istaknuti zapadni politiki krugovi. Danas i obian ovek misli da se iza zavere krije kataolika multinacionala koja u sumraku boljevizma eli da ostvari svoje planove, odnosno da proces pokatolienja dovri asimilacijom. Srpske opozicione stranke stoga oekuju objanjenje koje bi skinulo ljagu sa estitih naroda Velike Britanije i SAD i u tom smislu posebno se obraamo gospodi Buu i Mejdoru, kae se u saoptenju koje je proitao dr ureti. Kako bi izbegli obaveze poraenih naroda reenje se vidi ili u integralnoj Jugoslaviji, bez republikih granica, kao dravi s punim graanskim pravima i slobodama koja bi bila zasnovana na kulturno istorijskoj komplementarnosti svih njenih naroda ili u jedinstvenoj srpskoj dravi u svim njenim etnikim, istorijskim i duhovnim okvirima koja bi bila organski jedinstvena drava Srba, pravoslavne, katolike, muhamedanske i drugih veroispovesti. Neverovanje vrhovnitvu Hrvatske Predsednik Srpske svetosavske stranke dr arko Gavrilovi istakao je da ne sme dozvoliti da hrvatske ustae koje je obuio Josip Broz Tito ponovo spreme bratoubilaki rat. Srbi su za ljubav ali nema ljubavi izmeu vuka i jagnjeta, naglasio je Gavrilovi i dodao da ili e se Srbi ujediniti ili ih nee biti. Neto drugaiji stav od ostalih imao je predsednik Srpske narodne obnove Mirko Jovi kome je zasmetalo to se odaje priznanje JNA i zaloio se za formiranje Srpske drave sa srpskom vojskom. Na pitanje novinara zato dananjem sastanku ne prisustvuju i predstavnici najveih opozicionih stranaka u Srbiji kao to su SPO, Demokratska stranka i Radikali, Slobodan Miti iz Saveza svih Srba sveta koji je organizator celokupne akcije odgovorio je da su i njihovi predstavnici prisustvovali sastanku koji je odran 28. januara i na kom je koncipirano ovo saoptenje za javnost. Priznanje Jugoslovenskoj narodnoj armiji Predstavnici srpskih opozicionih stranaka udruenja i nezavisnih intelektualaca odaju posebno priznanje JNA to je otkrila zaverenike planove

126

127

Vukovarska tragedija 1991 i pregnua hrvatskog vrhovnitva, ali istovremeno zahtevaju da do kraja diskredituju ne samo eksponirano pojedince nego i dravne institucije u kojima su oni mogli da dou do izraaja. Zahteva se da se potpuno demaskira i onemogui politika HDZ-a te da se svetskoj javnosti stavi na uvid da su sve informacije o Srbima do sada bile tendenciozno servirane preko antisrpskih jugoslovenskih diplomatskih predstavnitava. (Dnevnik, 31. januar 1991) ISTRANI SUDIJA VOJNOG SUDA U ZAGREBU OBELODANIO - IZDAT NALOG ZA PRIVOENJE PEGELJA Sprovodi se istraga uz primenu pritvora protiv Antuna Habijaneca, ura Deaka, Franje Kovaa i Vladimira abaria Pred vojnim sudom u Zagrebu sprovodi se istraga uz primenu pritvora protiv Antuna Habijaneca, predsednika Izvrnog vea optine Virovitica, ura Deaka, predsednika HDZ u Virovitici, te Franje Kovaa i Vladimira abaria oba aktivna vojna lica iz garnizona Virovitica zbog osnovane sumnje da su poinili krivino delo oruane pobune iz lana 124. stav 1, u vezi l. 138. KZ SFRJ, kae se u dananjem saoptenju istranog sudije vojnog suda u Zagrebu. NEMA OSNOVE ZA KRIVINU ODGOVORNOST PEGELJA Na dananjoj sednici Predsednitva SFRJ hrvatska e postaviti zahtev da prestane kampanja protiv hrvatske demokratske vlasti i hrvatskog naroda kao preduslov za nastavak dijaloga u jugoslaviji. Predsednik Republike Hrvatske dr Franjo Tuman veeras je sazvao proirenu sednicu Vea za narodnu odbranu i zatitu ustavnog poretka na kojoj je, kako je prema saoptenju koje je objavila hrvatska televizija razmotren nastavak kampanje protiv Hrvatske i zahtev Saveznog sekretarijata narodne odbrane za privoenje ministra odbrane Martina pegelja pred vojnog istraitelja. (Dnvenik, 31. januar 1991) TAJNOVITI KANALI NAORUAVANJA HRVATSKE - KALANJIKOVI STIZALI I DUNAVOM Saveznoj upravi carina prijavljeno da su 20. oktobra jugoslovenskomaarsku granicu prela samo dva kamiona, i to prazna, a ostalih pet kao da su u zemlju propali. Bez obzira na tvrdnje hrvatske vlade da su prole godine legalno uvozili oruje, u Carini istiu da nije ocarinjena ni jedna puka ili pitolj, to je dokaz nelegalne trgovine

Vukovarska tragedija 1991 Prema podacima SSNO-a, 13. oktobra jugoslovensko-maarsku granicu prela su dva kamiona, a nedelju dana kasnije jo sedam, u kojima su bili kalanjikovi namenjeni hadezeovcima u Hrvatskoj. S druge strane, Savezna uprava carina raspolae samo podacima da su 20. oktobra granicu prela svega dva kamiona, i to prazna!? Za dva kamiona od 13. oktobra i ostalih pet kamiona od 20. oktobra uopte ne postoji evidencija da su uli u Jugoslaviju. Da li je konvoj preao granicu, a da to carinici nisu evidentirali, ili je oruje provercovano na nekom od mnogobrojnih malograninih prelaza, gde i nema carinika, jo uvek je obavijeno velom tajne, a nadleni organi reeni su da do kraja rasvetle tu aferu. Ovo se moe zakljuiti na osnovu onoga to su na konferenciji za tampu u SIV-u novinarima danas saoptili direktor Zvonko Poi i Pero Raji, naelnik Savezne uprave carina za suzbijanje kriminaliteta. Na graninom prelazu kod Koprivnice 20. oktobra evidentirana su dva kamina. U zapisniku stoji da su bili prazni, a pregledu su prisustvovali i organi unutranjih poslova akovca i Koprivnice istie Pero Raji. Za ostalih pet kamiona ne postoji nikakva evidencija, pa se sada vodi detaljna istraga, kako bi se stvari isterale na istac. S obzirom na sve masovniji ilegalan uvoz oruja, jugoslovenski carinici zatraili su od maarskih nadlenih organa da ih obaveste o svojim otkriima, pa i o legalnim transportima. Stigao je odgovor da nije bilo ni legalnih, ni ilegalnih poiljki oruja. Sudei po svemu, ono to je otkrio SSNO, nije sve, jer postoje neke indicije da se oruje vercovalo i krijumarilo u Hrvatsku i Dunavom, odnosno morskim putem. Savezna uprava carina preduzela je neke radnje, kako bi se prikupili dokazi i za ove sluajeve. Za sada u carini raspolau samo podacima da je iz ekoslovake na Zagrebaki aerodrom stiglo devet tona oruja, koje je otkriveno i sada se nalazi pod carinskom kontrolom. Re je o 5.000 pitolja marke zbrojovka, koje je hrvatska vlada navodno uvezla za potrebe Ministarstva unutranjih poslova, ali bez odgovarajue dozvole nadlenog saveznog organa! Ta poiljka stigla je u Zagreb u novembru, otkrivena je i pod nadzorom je carinskih organa, ali se oruje praktino ve nalazi u rukama MUP-a Hrvatske, jer je smeteno u njihova skladita, i mogu ga uzeti kada zaele, ne potujui odluke saveznih organa. Vrednost ovih pitolja procenjuje se na 2.850.000 maraka. Po reima Poia i Rajia, jo je u toku istraga kako bi se utvrdilo na koji su nain kamioni iz Maarske natovareni kalanjikovima, preli u Jugoslaviju, a da nisu evidentirani. Odgovarajui na pitanje novinara, istakli

128

129

Vukovarska tragedija 1991 su da su u igri sve varijante: od one da carinici namerno nisu evidentirali verc oruja, da zbog raznih pretnji nisu smeli da prijave konvoj do one da su kamioni uli u Jugoslaviju na nekom od malograninih prelaza izmeu Hrvatske i Maarske, koje kontroliu organi unutranjih poslova. Meutim, po onome to su Poi i Raji rekli, ak i da su carinici otkrili verc, teko bi se neto u sutini izmenilo. Ilegalni transporti oruja, droge i druge robe otkrivaju se tek u 25 odsto sluajeva u proseku, a i tada je preduzimanje bilo kakvih mera u nadlenosti organa unutranjih poslova. S obzirom na to da je hrvatska vlada i poruila oruje, onda bi praktino MUP Hrvatske morao da preduzme mere protiv samog sebe. Carinici umeali prste Odgovarajui na pitanja novinara, direktor Savezne uprave carina Zvonko Poi rekao je da niko ne moe da tvrdi da u celoj aferi krijumarenja oruja iz Maarske u Hrvatsku nije uestvovao i neki organ Savezne uprave carina. Upravo na tome se sada i radi, kako bi se otkrili svi relevantni dokazi, a s obzirom na to da je JNA u saradnji sa MUP-om Hrvatske odluila da preduzme mere protiv svih krivaca, moglo bi se desiti da se na optuenikim klupama nau i neki carinici. I legalno nelegalno Posebnu panju novinara izazvale su tvrdnje Zvonka Poia i Pere Rajia da Savezna uprava carina nema nikakvih podataka ni o legalnom uvozu oruja, koje je s druge strane hrvatska vlada javno priznala. Naime, sve dok se uvoz ne ocarini, on je nelegalan, a do danas nije ocarinjena nijedna puka, pitolj ili metak, to znai da je prokrijumareno mimo znanja carine i ono orue za koje hrvatska vlada tvrdi da ga je kupila legalno. Novinarima je saopteno da carinski organi takoe ne raspolau podacima da se oruje ilegalno uvozi u Sloveniju preko Trsta. Meutim, reeno je da izmeu Italije i Slovenije postoji veliki broj malograninih prelaza, koje praktino kontroliu samo organi unutranjih poslova. Danas je saopteno da su carinici lane otkrili 300 sluajeva krijumarenja oruja, u kojima je zaplenjeno 138 puaka, 80 pitolja i 110.000 metaka.Licima kod kojih se otkrije krijumareno oruje, ono se oduzima i predaje nadlenom organu unutranjih poslova. Meutim, postoje indicije da se u nekim sredinama oduzeto oruje ak vraa, a graanima se naknadno izdaje i dozvola za njeno posedovanje.

Vukovarska tragedija 1991 REAGOVANJA POVODOM DOKUMENTARNOG FILMA O ILEGALNOM NAORUAVANJU U HRVATSKOJ - NEOBORIV DOKAZ ZAVERENIKE POLITIKE Borci Beograda izraavaju zabrinutost i uznemirenost zbog neizvravanja naredbe Predsednitva SFRJ o razoruanju Reagovanja na nedano objavljeni dokumentarni film informativne slube SSNO-a o ilegalnom naoruavanju u Hrvatskoj ima i dalje. U pismu SUBNOR-a Beograda, upuenom Predsednitvu Jugoslavije, kae se da filmski materijali i dokumenti o teroristikoj aktivnosti HDZ-ovskog reima predstavljaju neoboriv dokaz o sutini zaverenike politike sraunate na ruenje Jugoslavije izazivanjem graanskog rata. Zato borci Beograda izraavaju zabrinutost i uznemirenost, pre svega zbog neizvravanja naredbe Predsednitva SFRJ o razoruavanju i rasputanju svih neustavnih, ilegalnih i teroristikih vojnih formacija. U pismu boraca Beograda se jo naglaava da faistoidne snage pothranjivane raznim ovinizmima i separatizmima, deluju razorno na celokupnom jugoslovenskom prostoru. Zato su neophodne energine i hitne mere protiv pojedinaca i institucija koji su neposredni krivci za nastalo stanje. Samo na taj nain moe se povratiti poverenje graana u Predsednitvo SFRJ, poruuju borci Beograda. PREMA IZJAVI PREDSEDNIKA SABORA HRVATSKE RADIO BEOGRADU - PEGELJ NEDODIRLJIV! Hrvatska vlast je odgovorio je Manoli ve reagovala i to prije svega da nema niko prava da vri vlast policijsku i represivnu na teritoriji Republike Hrvatske. U njezinim granicama. Jer polazimo sa stajalita da je Republika Hrvatska suverena drava i da je, prema tome osiguranje javnog reda i mira osiguravanje i davanje garancija graanima u prvom redu stvar Republike Hrvatske i njezinih legalnih i legitimnih organa. (Dnevnik, 1. februar 1991) NEMA PODELE SRPSKOG NARODA NA VIE SUVERENIH DRAVA MIMO NJEGOVE VOLJE Postoje svi razlozi i uslovi da se sauva Jugoslavija kao dravna zajednica jugoslovenskih naroda Ostvarenje prava svakog od jugoslovenskih naroda treba da se sprovede uz uvaavanje prava ostalih naroda Jugoslavije. A to se srpskog naroda tie on je i u Srbiji i u drugim republikama u kojima ivi, neposredno i

130

131

Vukovarska tragedija 1991 preko svojih legitimnih i demokratski izabranih predstavnika jasno izrazio volju da ivi u jednoj dravi. Ogromne rtve koje je dao za svoju slobodu i genocid, kojem je bio izloen u drugom svetskom ratu, previe su skupo plaena cena za nacionalno osloboenje i ujedinjenje u jednu dravu, da bi danas iko mogao da se pogaa o tome d ali e iveti u jednoj dravi ili nee. A upravo dogaaji koji su se odigrali predstavljaju najbolji argument i najreitije objanjenje da ne postoje okolnosti niti uslovi pod kojima bi Srbija prihvatila bilo kakvu formulu podele srpskog naroda na vie suverenih drava mimo njegove volje, rekao je Slobodan Miloevi. Agonija nae zajednike drave mora da se prekine Dogaaji koji su se odigrali pokazuju i da Predsednitvo SFRJ nosu u ovom trenutku najveu odgovornost. Agonija nae zajednike drave mora da se prekine. Predsednitvo SFRJ nema pravo da dopusti dalje odugovlaenje raspleta krize. A pogotovo ne moe da se nastavi ovakav prespori tempo dogovaranje, dok se politike i ekonomske tekoe iz dana u dan poveavaju. To, uostalom, svaki graanin pojedinano i sam osea. Jugoslavija je jedina zemlja u Evropi u kojoj je dolo do pojava restauracije snaga faizma i genocida. Predsednitvo drave, koje ima tu nesreu, mora, pre svega, da stvori uslove za mir i slobodu za sve ljude kao osnovnu pretpostavku za miran rasplet krize. Ono, istovremeno, mora da zatiti svoju zemlju od spoljnih pritisaka odnosno od opasnosti koje prete njenoj nezavisnosti i njenom integritetu. Samo u uslovima mira i slobode za sve jugoslovenske grane i narode moe se govoriti o demokratskim sredstvima raspleta jugoslovenske krize to se Srbije tie, ona e sa svima onima koji ele da se sauva Jugoslavija kao zajednika domovina jugoslovenskih narod,a uestvovati ravnopravno u ureivanju njenih funkcija i stvaranju pretpostavki za njen uspean razvoj. Smatram da tome treba da pristupimo odmah svi mi koji smo saglasni da se Jugoslavija sauva. HRVATI MORAJU SMOI SNAGE DA SE ISKUPE itav hrvatski narod nije i ne moe biti zloinaki, niti moe biti odgovoran za sadanja zbivanja. Ipak, hoe li spreiti nakane novih pegelja? U Jugoslaviji konano treba neto ozbiljno uraditi. Naravno, ne prebrzo i ne preko kolena.

Vukovarska tragedija 1991 Poslednji primeri HDZ-ovskog gangsterskog naoruavanja i planiranih zloina pre svega nad srpskim narodom treba da budu tek podseanja i valjani nauk srpskom narodu. Nije to prvo, a na alost, (nee biti ni poslednje?) zloinako planiranje. Bio je (ne prvi) Paveli kome su pomagali Artukovi, Luburi i hiljade Luburia, pa je doao Broz kome su pomagali hiljade Bakaria, Kardelja, ak i Stambolia: danas je doao Tuman koga ne ometaju Markovii i uveliko mu pomau Bljokovci i pegelji. Naksutra e biti novi predsednik Mesi, a onda opet neki novi pegelj. I, tako srpskom narodu, ne samo u Hrvatskoj, izgleda nikada nee biti dobro i sigurno. Moemo li biti sigurni meu onima koji planiraju unitenje jednog naroda? Tim pre to za dosadanja zatiranja nije nikad dolo ni iskreno pokajanje, niti je stiglo moljenje za oprotenje. Nije teko dokazati da smaknue jednog celog naroda mogu da planiraju samo duhom i optom snagom podreeni. Naravno, itav hrvatski narod nije i ne moe biti zloinaki, niti moe biti odgovoran, ali je usud nesree u tome to e se u njemu neprekidno raati novi pegelji. Ne spree li ih u nakanama, istorija e se ponoviti. Teak kompleks dakle, u jednom narodu nije na vreme proien. Duh u krvi i zloinu nije ni na koji nain, oigledno, izmiren. On nije namiren ni kroz prirodno ljudsko pokajanje i prosveenje (a sreom po duu i mir srpskog naroda, njegovu uzvienost) nije izmiren ni kroz uzvranje zloinom na zloin. Jedan nesreni narod nije pronaao snage da se iskupi... Srpski narod je na velikom raskru. Kao najmnogobrojniji ima moralnu ulogu da najvie pomogne da rastanak ako ga ve drugi trae, protekne u miru... Svi Srbi, imaju pravo i obavezu da ive u jednoj dravi. Vrhovnitvo Slovenije je to jednom konano i korektno priznalo. Oni prostori na kojima ivi danas srpski narod i na kojima je iveo posle poslednjeg popisa pred genocid 1941 1945) nad njim, mogu jedino da pripadnu i po svetovnoj i po bojoj pravdi, ali i prema meunarodno priznatim merilima novoj (staroj) dravi Srbiji. Drugi narodi imaju to isto pravo, razume se. Zato je nuno da se detalji granine putanje dogovore, ako je to iako mogue, bez egeljovog recepta graanskog rata. Drugo, dugovi inostranstvu morali bi se raspodeliti na pravedan nain, zakonit i legalan. Tree, morale bi se Srbiji vratiti, prethodno, sve premetene fabrike u druge delove Jugoslavije. Morale bi se vratiti iz Hrvatske vrednosti koje su opljakane i odnete (1941 1945).

132

133

Vukovarska tragedija 1991 etvrto, hrvatska drava morala bi potpisati kapitulaciju kao nastavlja bive NDH. To je ono bez ega se mirnim putem ne bi mogla razvrgnuti i demontirati ova kakva-takva meunarodno priznata Jugoslavija. U svemu tome visokovredna je uloga JNA da ne dozvoli graanski rat i da se izbegne novi pokuaj progona srpskog naroda. To je uinjeno i onemogueno za sada samo za dlaku. (Dnevnik, 1. februar 1991) GLAS SRPSKIH INTELEKTUALACA U VUKOVARSKOJ OPTINI - PRISILJENI NA SAMOORGANIZOVANJE Hajka koja se vodi protiv srpskog naroda u Hrvatskoj neprimerena je i nepoznata u civilizovanom svetu i srpski narod e se svim demokratskim sredstvima boriti za ostvarenje svojih istorijskih i krvlju steenih prava Kako Sabor Republike Hrvatske ne priznaje srpski narod kao ravnopravni konstutivni element dravnosti Hrvatske, tretirajui ga Ustavom kao nacionalnu manjinu i ne titei njegove interese, dajemo bezrezervnu podrku Srpskog nacionalnom veu da brani i zastupa interese Srba ovog podruja. Zahtevamo od Sabora Republike Hrvatske da Srpsko nacionalno vee prizna legitimnim predstavnikom srpskog naroda u Hrvatskoj. Pozivamo sav srpski narod da se organizuje u zatiti svojih politikih i ekonomskih interesa, ouvanju i unapreenju svoje kulturne batine, jezika, pisma, identiteta i ukupnog bia srpskog naroda, podravajui programe koje donosi Srpsko nacionalno vee i da da svoj puni doprinos u njihovoj izradi i realizaciji, kae se u daljem tekstu saoptenja. Srpski narod e svim demokratskim sredstvima da se bori za ostvarenje svojih istorijskih i krvlju steenih prava ravnopravnog naroda u Republici Hrvatskoj, a u svim oblicima svoje ugroenosti obavestie domau i svetsku javnost. Hajka koja se vodi protiv srpskog naroda u Hrvatskoj neprimetna je i nepoznata u civilizovanom svetu, a lai i klevete upuene na raun srpskog naroda kao primitivnog, dogmatskog, boljevikog i ruilakog, koje kontinuirano iznose zvaninici Republike Hrvatske, obmanjujui javnost, neistinite su i podlo sraunate na to da se svetska javnost opredeli protiv srpskog naroda. Zahtevamo od Srpskog nacionalnog vea, Srba iz Republike Srbije, kao matinog naroda, svih institucija srpskog naroda u zemlji i svetu, a posebno od rukovodstva i organa Srbije i Jugoslavije da se istina o srpskom narodu

Vukovarska tragedija 1991 objektivno prikae javnosti celog sveta, ukljuujui i Ujedinjene nacije, kae se na kraju saoptenja srpskih intelektualaca vukovarske optine koji su ovaj tekst uputili i na adresu Srpskog nacionalnog vea, Sabora Hrvatske, Narodne skuptine Republike Srbije i Predsednitva i Skuptine SFRJ. (Dnevnik, 2. februar 1991) VRHOVNITVO IZIGRAVA DOGOVOR Informacije s kojima raspolae Predsednitvo SFRJ ukazuje da se u Hrvatskoj ne postupa u skladu sa zakljucima i dogovoru od 25. januara Sluba za informisanje Predsednitva SFRJ ovlaena je da upozna javnost sa telegramom koji je predsednik Predsednitva SFRJ dr Borislav Jovi 1. februara uputio predsedniku Republike Hrvatske dr Franji Tumanu. Telegram glasi: Savezni sekretarijat za narodnu odbranu obavestio je Predsednitvo SFRJ da su u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, u skladu sa obavezama utvrenim naredbom od 9. januara i zakljucima sa sednice Predsednitva SFRJ od 25. januara 1991. godine, preduzete sledee mere. 1. Borbena gotovost jedinica Jugoslovenske narodne armije svedena je na redovni mirnodopski nivi. 2. Pred vojnim sudom u Zagrebu pokrenuta je istraga, uz primenu pritvora, protiv dva civilna i dva aktivna vojna lica, zbog krivinog dela oruane pobune iz l. 124. stav 1 u vezi lana 138 KZ SFRJ. Rezultati istrage, kako smo obaveteni, pokazuju da se ona mora proiriti i na druga lica na irem podruju Republike Hrvatske. U tom kontekstu, postavljen je zahtev da se istraga proiri i na Martina pegelja, ministra narodne odbrane Hrvatske. 1.Vojno-pravosudni organi, ostupajui po zakljuku Predsednitva SFRJ, nastoje da ostvare neophodnu saradnju sa nadlenim organima Republike Hrvatske. Uz ostalo, zatraeno je dovoenje na informativni razgovor jednog civilnog lica iz Virovitice, privoenje Martina pegelja istranom sudiji Vojnog suda u Zagrebu i proveravanje dokumentacije o uvozu naoruanja u preduzeu Astra u Zagrebu. Organi unutranjih poslova Republike Hrvatske, prema informaciji Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, do sada nisu izvrili nijednu od tih radnji, a otvoreno izjavljuju da nee privesti Martina pegelja jer, kako istiu, ne mogu raditi mimo stavova vlade Republike Hrvatske.

134

135

Vukovarska tragedija 1991 Informacije s kojima raspolae Predsednitvo SFRJ, s druge strane, ukazuju da se u Republici Hrvatskoj ne postupa u skladu sa zakljucima Predsednitva i dogovorom od 25. januara ove godine. a) Mada su se najvii organi Republike Hrvatske javno obavezali na saradnju sa nadlenim vojnim organima, pojedini funkcioneri Republike, u sredstvima javnog informisanja, osporavaju nadlenost vojnih pravosudnih organa za voenje bilo kakvog krivinog postupka protiv civilnih lica na teritoriji Hrvatske. To ine i najvii pravosudni organi Republike Hrvatske, ukljuujui republikog javnog tuioca koji u aktu Vojnom tuilatvu u Zagrebu, voenje krivinog postupka protiv dva civilna lica oznaava kao atak na suverenitet Hrvatske i ultimativno zahteva da se oni odmah predaju u nadlenost civilnih pravosudnih organa. Istovremeno se, irokom propagandnom aktivnou, pokuava dokazati da se radi o montiranim optubama koje je, navodno, pripremila JNA. b) Nepotpuno je izvrena demobilizacija rezervnog sastava policije. Vie od polovine demobilisanih pripadnika rezervnog sastava policije ponelo je oruje kuama, a vraeno oruje nije smeteno u skladita, ve se nalazi u policijskim upravama i stanicama. Nisu razoruani ni nelegalno formirani oruani sastavi i pojedinci pripadnici HDZ. Oiglednu potvrdu za to predstavlja sluaj spreavanja organa Slube dravne sigurnosti da dovedu na informativni razgovor Belani Ivana, SO Virovitica. Taj dogaaj se u delu javnosti tumai i kao potvrda veze nekih organa unutranjih poslova sa naoruavanjem i delovanjem nelegalnih oruanih sastava HDZ. c) Neki dogaaji upuuju na zakljuak da se istraga nastoji osujetiti onemoguavanjem svedoka da se pojave pred istranim organima. d) I dalje se prate i osmatraju aktivnosti i kretanje jedinica i stareina JNA na podruju Republike Hrvatske. ak se otvoreno preti likvidacijom vojnih stareina, uzimanjem talaca koji bi posluili kao zamena za pritvorena civilna lica i drugim teroristikim aktima. e) Uestale su pojave agresivnog ponaanja pripadnika HDZ prema neistomiljenicima, a posebno prema pripadnicima srpskog naroda (podruja Slavonije, Baanje, Virovitice i dr.). Stanje meunacionalnih odnosa na tom podruju sada je zaotrenije nego ikad ranije i preti neposredna opasnost izbijanja meunacionalnih sukoba. Gospodine predsednie,

Vukovarska tragedija 1991 Polazei od izloenih injenica, nalazim za potrebno da ukaem na neophodnost doslednog sprovoenja zajednikog dogovora i stavova Predsednitva SFRJ od 25. januara 1991. godine. Takoe elim da predoim da su organi krivinog gonjenja i drugi nadleni organi u JNA duni izvravati svoje ustavne i zakonske obaveze i stoga e u sprovoenju naredbe i zakljuaka Predsednitva SFRJ ii do kraja. Uveren da je u optem interesu da se izbegnu posledice koje mogu nastati neizvravanjem dogovorenih obaveza i stavova Predsednitva SFRJ, upuujem vam svoje pozdrave, Predsednik Predsednitva SFRJ Dr Borisav Jovi IZJAVA TUMANA ASOIJETED PRESU - HRVATSKA E UPOTREBITI ORUJE Namere Predsednitva SFRJ da preko JNA razorua paravojne formacije vrhovnik uporedio sa sovjetskom intervencijom u pribaltiku Ako vojska napadne, to bi vrlo brzo znailo konano unitavanje ne samo armije, ve i svake mogunosti mirnog reenja pa ak i same ideje o Jugoslaviji, rekao je Tuman. Da, odluni smo u tome, jer to bi bio pokuaj initavanja hrvatske demokratije i hrvatske slobode. (Dnevnik, 3. februar 1991) ODRAN MITING U VUKOVARU Pored zabrane odravanja mitinga na otvorenom prostoru od strane Ministarstva unutranjih poslova Republike Hrvatske, kao i uestalog upozorenja graanima od strane policije putem megafona da se ne okupljaju u centru Vukovara, jue u podnevnim satima ipak je vie stotina graana odralo miran protestni skup. Na skupu su proitani zahtevi u kojima se daje podrka Predsednitvu SFRJ i JNA, zahteva razoruavanje svih paravojnih formacija u Hrvatskoj, povratak optinskog SUP-a u Vukovar i reenje poloaja zaposlenih u Kombinatu gume i obue Borovo. Uesnici mitinga uzvikivali su povremeno Srbija, Jugoslavija... a posle poziva predsednika Optinskog odbora SDS koji je i organizovao miting Gorana Hadia, mirno su se razili iz centra grada. Organi policije koji su osiguravali podruje u centru Vukovara nisu imali potrebe da interveniu poto je sve proteklo bez ikakvih ekscesa.

136

137

Vukovarska tragedija 1991 MITING PODRKE JNA I PREDSEDNITVU SFRJ U BELOM MANASTIRU - DEMOKRATIJA AUTOMATIMA U organizaciji Srpske demokratske stranke i Socijalistike partije Hrvatske jue je na Trgu slobode u Belom Manastiru odran miting podrke Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji i Predsednitvu Jugoslavije. Jo jednom izlivu slobodarstva i jugoslovenske orijentisanosti prisustvovalo je nekoliko hiljada ljudi. Miting je otvorio predsednik Mesnog odbora SDS u Belom Manastiru ore Latas. Okupili smo se da izrazimo protest zbog monstruoznih planova pojedinih elnika hrvatskog vrhovnitva koji i pored nepobitnih dokaza o organizovanju paravojnih organizcija, njihovog ilegalnog naoruavanja i pripremanja planova o fzikim likvidiranju pripadnika JNA i istaknutih Srba u Hrvatskoj i dalje obavljaju ministarske funkcije istakao je lan MO SDS u Belom Manastiru Bora ivanovi oduevljeno pozdravljen. Svako vee na hrvatskoj televizi sluamo licemerne i uvredljive izjave o srpskom narodu i o JNA. Zahtevamo odgovornost za sve one koji su uestvovali u ilegalnom naoruavanju i formiranju paravojnih organizacija. Evropa mora da zna o kakvim se ljudima radi i na ta su sve spremni. Zahtevamo da vlada Hrvatske odmah podnese ostavku, da se raspusti Sabor, raspiu novi izbori i da se zabrani rad Hrvatskoj demokratskoj zajednici jer su se za to stekli svi zakonski uslovi. Zahtevamo da zastupnici iz Baranje vie ne odlaze na sednice Sabora Hrvatske. Traimo da se iz Baranje odmah povuku snage hrvatskog redarstva jer ne moemo prihvatiti da nas brane i uvaju oni koji imaju zadatak da zastrauju i provociraju srpski narod. ivanovi je istakao da su Baranjci ponosni to su policajci Hrvati, Maari i Srbi odluili da e radije skinuti uniformu i ako treba ostati i bez posla nego da slepo slue ahovnici i dravi koja sve agresivnije afirmie ustatvo. Odmah valja pozvati na odgovornost one koji su pripremali spiskove za likvidaciju stareina Jugoslovenske Narodne armije i Srba. to se tie odgovornosti ministra unutranjih poslova i narodne odbrane Hrvatske tu je bar sve jasno: Ne mogu biti osloboeni odgovornosti za krijumarenje oruja, pripremu genocida i likvidaciju stareina JNA rekao je aktivista SPH u Baranji Milan Kneevi. Miting je protekao dostojanstveno i u miru. Najvie aplauza pobrali su milicioneri ovdanje stanice iji je asni gest slobodarski narod Baranje u nekoliko navrata pozdravljao ovacijama. (Dnevnik, 3. februar 1991)

Vukovarska tragedija 1991 VJESNIK O BELI TONKOVIU - USKRAENO PRAVO NA DEMANTIPrijetnje lanovima DSHV: Demokratkom savezu Hrvata u Vojvodini nakon tjedan dana omogueno da na radiju demantira dezinformacije o poruci hrvatskom vrhovnitvu SUBOTICA Iako se od dramatinih saborskih sjednica pregovara u Beogradu i prikazivanja TV-emisije slube SSNO za informiranje i Zastava filma prolo ve vie od tjedan dana, sjevernovojvoanska javnost jo nije potpuno obavetena o aktivnosti Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, u toku tih najkritinijih dana. Naime, neposredno nakon prikazivanja emisije, novosadski Dnevnik i Radio-Subotica objavili su informaciju po kojoj DSHV daje punu podrku Saboru i Vrhovnitvu Hrvatske, te da su lanovi te stranke i vojvoanski Hrvati spremni braniti suverenitet Hrvatske, zatreba li i svojim ivotima. SPORNI AUTORI: Tako intonirana informacija, odmah je izazvala buru protesta i slubi na raun DSHV pa su prvaci svih stranaka u Subotici, osim Demokratske zajednice vojvoanskih Maara i Narodne seljake stranke na zajednikom sastanku osudili Podrku ustakoj vlasti u Hrvatskoj, terorizmu i genocidu protiv pripadnika JNA i srpskog naroda. No, kako se kasnije ispostavilo autor spornog telegrama podrke nije vodstvo DSHV, sa sjeditem u Subotici, nego Drutvo vojvoanskih i podunavskih Hrvata sa sjeditem u Zagrebu, iji su lanovi rodom ili porijeklom iz tih krajeva, a graani su Republike Hrvatske. Predsjedniku DSHV Beli Tonkoviu, meutim, punih est dana nije bilo omogueno da putem valova Radio-Subotice demantira dezinformaciju, koja se za to vrijeme radila na ovdanjim politikim skupovima. Uspio je u tome tek u etvrtak, 31. sijenja, u popodnevnoj emisiji subotikog radija, kada je istovremeno zapitao zato nije mogao dobiti 40 sekundi vremena da javnosti prui tonu informaciju. Glavna i odgovorna urednica radija odgovorila je, a to su uli i sluaoci, da redakcija nije to mogla uiniti, jer bi tada u neravnopravan poloaj bile dovedene ostale stranke, koje su takoe traile da im se ustupi vrijeme u emisiji. MIR, A NE NASILJE: Tom prilikom Bela Tonkovi proitao je i tekst telegrama, koji je u ime Predsednitva DSHV posla Saboru Hrvatske jo 25. sjenja u 20 sati, dakle prije emitovanja filma o naoruavanju lanova HDZ. U njemu nema govora niti o podrci terorizmu, niti o rtvovanju ivota za suverenitet Hrvatske. U telegramu se kae da DSHV prosvjeduje protiv napetosti i zaotravanja odnosa u Jugoslaviji, da ta stranka smatra da na

138

139

Vukovarska tragedija 1991 demokratskim izborima izabrana vlast Republike Hrvatske ima sva legitimna prava da demokratski ureuje odnose u Reublici i da joj se u tome prua potpuna podrka. Dodaje se, takoe, da se DSHV zalae da vojska uva vanjske granice zemlje, a da se za unutranje demokratski izabrana rukovodstva republika i pokrajina dogovore o budunosti. Tekst telegrama zavrava apelom da se mirno rjeavaju svi sporovi i da se svi zaloimo za miran suivot. GREKA ILI SMILJENA AKCIJA: Priliku za demanti predsjednik DSHV dobio je i na Televiziji Novi Sad, ali tek nakon to mu je sa zakanjenjem od est dana to omogueno na Radio-Subotici. Na adresu Radio stanice Subotica stigao je 1. veljae dopis Drutva vojvoanskih podunavskih Hrvata iz Zagreba, koji je potpisao predsjednik Tomislav Vukovi, u kojemu se kae da su sporni telegrami podrke Vrhovnitvu poslali Vojvoani iz Zagreba, a ne DSHV. Do subote, meutim, ta informacija jo nije objavljena. U meuvremenu, Bela Tonkovi je i na radiju i na novosadskoj televiziji izjavio da zbog te informativne zabune, ili moda smiljene akcije, lanovima DSHV i njihovim obiteljima telefonom svakodnevno prijete anonimni pojedinci, nazivajui ih ustaama i slino. NEOSNOVANE OPTUBE: Da situacija u gradu nije nimalo lagodna, upozorava ovih dana i Joef Kasa, predsjednik Skuptine opine i poslanik Reformske koalicije u republikom parlamentu, koji je izjavio da se graani ne mogu neosnovano optuivati da su Hrvati-ustae. Maarski-faisti, ili Srbietnici i da Subotica ne moe biti mjesto za razraunavanje meu republikama i meu narodima, jer su se Subotiani uvijek zalagali i zalagat e se za jedinstvenu Jugoslaviju i za normalan zajedniki ivot svih graana ove zemlje. TA JE DNEVNIK OBJAVIO, A TA NIJE TELEGRAM PODRKE VRHOVNITVU U tekstu sa nadnaslovom Da li je uzdrmana subotika reformska koalicija i naslovm Ne ele savez sa nacionalistikim partijama, novosadski list Dnevnik je 31. januara objavio: ... Ono to je takoe rezervisalo odnose bio je i telegram Bele Tonkovia, predsednika DSHV-a upuen Saboru Hrvatske 25. januara, na dan emitovanja stravinog TV svedoenja. U njemu je data podrka demokratski izabranoj vlasti da demokratski deluje na svojoj teritoriji. Iako su se reformisti sloili da u telegramu nema nita problematinog, Blaka Kopilovi,

Vukovarska tragedija 1991 predsednik SRS-a za Suboticu, izjavio je da se ipak moe itati meu redovima... Mada je pomenut, Dnevnik 31. januara nije objavio tvrdnje citirane u Vjesniku 4. februara: da su lanovi te stranke (DSHV) i vojvoanski Hrvati spremni braniti suverenitet Hrvatske, zatreba li i svojim ivotima U Dnevnikovom izvetaju takoe nije objavljen ni citat (objavljen u tekstu Vjesnika 4. februara, koji prenosimo u celini): da su prvaci svih stranaka u Subotici, osim DZVM i NSS, na zajednikom sastanku osudili podrku ustakoj vlasti u Hrvatskoj, terorizmu i genocidu protiv pripadnika JNA i srpskog naroda. UTANJE JE ODOBRAVANJE Povodom otkrivanja hadezeovsko-ustake teroristike zavere za razbijanje Jugoslavije Opoziciona koalicija nala se na muci. Vojvoanski autonomai austrougari i ustaki podrepai Ujdijevci i Antini reformisti isterani su na istinu. Raspad vetake koalicije u Subotici koja je omoguila Ivanu uriu da pobedi Miloevia, svren je in. Rukovodstva ostalih, srpskih i demokratskih stranaka iz opozicije, nisu se ni oglasila, izuzev pisma Vuka Drakovia Tumanu (koji je odmah pohitao proverenom saradniku ustaa Kurtu Valdhajmu u Be). Konano, na konferencijama za tampu u Beogradu stranke srpske opozicije pokuavaju da uine ono to je jedino ispravno da se sve progresivne snage srpskog naroda, ma gde da ivi, okupe oko jedinstvenog nacionalnog programa. Taj program je veoma lako formulisati, on je kod velike veine stranaka prisutan, ali nije objedinjen demokratija, sloboda, ravnopravnost za sve ljude, reavanje meunacionalnih problema bez krvoprolia, za sve je prihvatljiva formula. Lini i stranaki interesi moraju otii u drugi plan. Ako se ne budu tako ponaali desie im se isto to i strankama u Makedoniji: da ih narod primora na to. A narod ima toliko drugih, materijalnih briga, da mu je teranje politiara u red najmanje potrebno. Pristalicama i lanovima opozicionih stranaka sada mora biti jasno da ko sa avolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. Danas je i Antina reforma izala na videlo: est meseci stvaranja rezervi forsiranom inflacijom, est meseci zamrznute inflacije, konvertibilnog dinara i prikupljanja na poverenje i tednju deviza od graana i est meseci arenja tih deviza na uvoz hrane koje imamo u vikovima, kojekaktvih luksuz roba i drangulija, upropaene mukom steenog pozitivnog platnog bilansa takvim uvozom, prodaja jeftinih deviza najveim delom u Hrvatskoj i

140

141

Vukovarska tragedija 1991 Sloveniji, za deponovanje u stranim baknama i konano uvoz oruja za cepanje Jugoslavije i genocid nad srpskim narodom. Ko moe proceniti materijalne, politike i moralne tete nanete zemlji ovakvom reformom? Onima koji su u Vojvodini mislili i jo uvek misle da su Kosovo i Knin daleko, pa neka se sami snalaze kako znaju, a da e sa Tumanom i Kuanom pre stii u Evropu, da se otrezne od egonizma, lakejstva i nebrige za roenu brau pomoi e saznanje o planiranom pohodu hadezeovsko ustakih jurinika na Suboticu i Novi Sad sa polaskom iz Osijeka i Vinkovaca. A to nije tako daleko, zar ne? Ako misle da bi se izjavama da pripadaju opozicionoj koaliciji spasili, neka se prisete . Mislim da ova emisija ne doprinosi smirivanju stanja nego da je naprotiv, dolivanje ulja na vatru. Upravo mi je telefonirao prijatelj iz Beke i alio se da se tamo mnogi Hrvati uznemiravaju telefonskim pozivima. Smatram da je onaj ko je emisiju snimio i pustio je, napravio veliku greku jer izaziva mrnju prema Hrvatima. Mnogo e vremena biti potrebno da je nestane. to se tie podataka iznetih u emisiji nisam u prilici da imam uvid u njihovu verodostojnost i sumnjam u nju. Tim pre to su izvori informacija bliski dogmatsko-boljevikim strujama u nas. BELA TONKOVI U EMISIJI TV NOVI SAD PANORAMA - PREDSEDNIK DSVH SE NIJE OGRADIO Film Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu o naoruavanju pripadnika HDZ je propagandnog karaktera, jer je imao za cilj izazvati odreena raspoloenja. To je u emisiji Televizije Novi Sad Panorama izjavio predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Bela Tonkovi, dodajui da je taj cilj i postignut. Od tada se izlila bujica mrnje prema Hrvatima u Pokrajini u vidu brojnih telefonskih poziva i pretnji dodao je lider spomenute opozicione stranke. Tonkovi smatra da je kompletan materijal umesto javnog prikazivanja trebalo predati neutralnim strunjacima da utvrde njegovu autentinost, a ako su nalazi tani, celu stvar predati nadlenom sudu. Predsjednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini nije eleo ograditi se od postupaka militantnih lanova HDZ, niti je najavio preispitivanje odnosa s najjaom strankom matine republike. Umesto toga proitao je apel za mir upuen Saboru Republike Hrvatske i celokupnoj demokratskoj javnosti u kojem se istie da vojska treba jedino tititi vanjske

Vukovarska tragedija 1991 granice Jugoslavije, a demokratski izabrana rukovodstva republika i pokrajina dogovoriti se o buduem suivotu. (Slobodna Dalmacija, 2. februara 1991) TA JE TONKOVI IZJAVIO DNEVNIKU - SUMNJAM U VERODOSTOJNOST PODATAKA Odmah nakon emisije o naoruavanju terorista u Hrvatskoj list Dnevnik je te veeri zamolio Belu Tonkovia za izjavu. Ona je odmah, u broju od 26. januara objavljena: Bela Tonkovi, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini: Mislim da ova emisija ne doprinosi smirivanju stanja nego da je naprotiv, dolivanje ulja na vatru. Upravo mi je telefonirao prijatelj iz Beke i alio se da se tamo mnogi Hrvati uznemiravaju telefonskim pozivima. Smatram da je onaj ko je emisiju snimio i pustio je, napravio veliku greku jer izaziva mrnju prema Hrvatima. Mnogo e vremena biti potrebno da je nestane. to se tie podataka iznetih u emisiji nisam u prilici da imam uvid u njihovu verodostojnost i sumnjam u nju. Tim pre to su izvori informacija bliski dogmatsko-boljevikim strujama u nas. MEDIJSKI RAT PROTIV DSHV Telegram podrke Saboru Hrvatske poslalo je Drutvo vojvoanskih i podunavskih Hrvata u Zagrebu Povodom grubih neistina na raun Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini koje su izneene na stranicama novosadskog Dnevnika, u emisiji Radio-Subotice i dr., a poradi istine i mirnog suivota meu svim narodima Vojvodine, kao predsjednik Drutva vojvoanskih Hrvata u Zagrebu izjavljujem: 1. Telegram podrke Saboru Republike Hrvatske, koji je citran u ovdanjoj javnosti, nije poslao DSHV nego Drutvo vojvoanskih i podunavskih Hrvata u Zagrebu, iji sam predsjednik. Nikad u javnosti nae drutvo nije nastupalo u ime DSHV ili openito Hrvta u Vojvodini. 2. U telegramu nije dana nikakva podrka politici novog genocida kako je to zlonamjerno predstavljeno javnosti jer svi lanovi Drutva ive u vienacionalnim porodicama u Vojvodini, te im je strana bilo kakva nacionalna iskljuivost. Osim toga, telegram je poslan u petak 25. sijenja 1991., dakle, prije objavljivanja spornog filma o Hrvatskoj, te se on nikako ne moe dovoditi u bilo kakvu vezu s tezama filma, bez obzira koliko su one vjerodostojne ili ne.

142

143

Vukovarska tragedija 1991 3. lanovi Drutva su u telegramu, kao graani Republike Hrvatske, izrazili spremnost braniti njezin suverenitet i slobodu zajedno sa svim ostalim graanima i pripadnicima hrvatskog naroda. 4. Stoga apeliramo na svijesti i savjesti svih dobronamjernih ljudi Vojvodine da se prestane s medijskim ratom protiv DSHV, prijetnji njegovim istaknutim lanovima i lanovima njiovih obitelji. Drutvo vojvoanskih ... u Zagrebu dat e punu podrku svima onima koji nastoje da djeca svih naroda u Vojvodini imaju mirnu budunost. HRVATSKI PRILOG RAZREENJU KRIZE - ORUJE I SAMO ORUJE Hrvatska televizija poela da vrti dugonajavljeni film kojim je Franjo Tuman pretio da e raskrinkati armijsku obavetajnu slubu Da razvoj politikih prilika u Hrvatskoj ne sluti na dobro, jasno je i onima koji sa strane i povrno prate zbivanja u toj republici. Proizvodnja neprijatelja i odbrana suvereniteta kljune su take hadezeovske politike koja od samog poetka provocira upotrebu oruja i graanski rat. Hrvatsko se vrhovnitvo uporno i dosledno bavi upravo pitanjem odbrane hrvatskog suvereniteta od tobonje opasnosti koja mu preti od strane Srba i JNA. Da su u pitanju nametnute i sumnjive vrednosti, dovoljno je podsetiti da je odbrana hrvatske suverenosti u reiji hadezeovske vlasti podvedena pod kriterijum hrvatske atribucije i da je ono dolo u nadlenost samo jednog naroda a ne svih graana u toj republici. To i jeste osnovni razlog zbog kojeg je toj vlasti bila nuna ogromna koliina oruja koje e biti upotrebljeno protiv naleta pravoslavnog boljevizma i dogmatskog komunizma iji su nosioci postali i pripadnici JNA. Kako e taj, i dalje aktuelni, obraun izgledati, jugoslovenskoj i svetskoj javnosti otkrio je general i ministar odbrane Republike Hrvatske Martin pegelj. U ve poznatom dokumentarnom filmu on je najavio hrvatsku verziju bratoubilake noi u kojoj ne bi bili poteeni ni oficiri, ni vieniji Srbi, pa ak i njihove ene i deca. Koncentrini krugovi tog ubijanja i pokolja tu se ne bi i zavrili, jer za konanu pobedu mlade hrvatske demokratije njeni su planeri, predvideli bar 50.000 ubijenih ljudi. Hrvatska televizija upravo ovih dana ima na programu specijalne emisije u kojima prikazuje nove filmske materijale koji imaju za cilj da uvere njeno gledateljstvo kako je Srbija uz pomo JNA guila demokratiju i slobodu na Kosovu i kako su hrvatski redarstvenici uhitili eljka Ranjatovia Arkana i drutvo u etnikoj misiji u Hrvatskoj.

Vukovarska tragedija 1991 A u specijalnoj emisiji HTV o Arkanu i njegovim kompanjonima ostao je muan dojam da su se i ti nesretnici nali u ulozi saveznikih pilota u Iraku. Osim to istraga o njihovom zloinu traje neopravdano dugo i preko svih zakonskih rokova, to republikog javnog tuioca eljka Olujia nimalo ne smeta, oni su, umesto na sudu, pred televizijskim namerama trebali priznati svoju umeanost u etniku pobunu u Kninu. U dokazivanju teze ni HTV ni njeni krunski svedoci nisu bili uverljivi. No, vrhovnitvu to i nije bio cilj. Jer u nedostatku uverljivih dokaza i takve providne filmske prie trebaju posluiti za zamajavanje javnosti i skretanje njene pozornosti da injenice koje su nepobitne i koje govore da HDZ jo uvek naoruan, da je broj hrvatskih vojnika nepoznat, ali golem, da su pripreme za rat i dalje u toku i da ministar rata Martin pegelj ima pune ruke posla. Najavio je to ovih dana i predsednik svih Hrvata Franjo Tuman kada je rekao da e uskoro sva sredstva za mirno i demokratsko reenje krize biti iscrpljena. Ako je suditi po tome, ini se da Hrvatska jo nije spremna za taj poslednji korak, ali on i nije vie tako daleko. U njoj je u opticaju sve manje dilema rat ili mir. Vrhovnitvo se po svemu opredelilo za prvu varijantu. U prilog tome govore i pomeranja u srpskom delu te republike. Srbi u Hrvatskoj vie i nemaju nikakvih iluzija. Hadezeovska ih je vlast na najgrublji nain podsetila na jame, rake i klanje. Konano reenje srpskog pitanja u Hrvatskoj time je ponovo otvoreno, jer nesavrena hrvatska demokratija tei savrenstvu u kojem nema mesta pravoslavnom boljevizmu iji su zagovornici pripadnici svoga naroda. Zato je u lijepoj naoj sve vie onih koji se u strahu pitaju kada e poeti no dugih noeva. Za odbranu slobode, demokratije i nezavisnosti. Cinizam koji se moe meriti samo sa onim iz Pavelieve NDH. No, taj je kontinuitet priznao i sam Tuman. U DALJU POELO DA SE ODMOTAVA HADEZEOVSKO KLUPKO? Ili, kako je Ivo Kovalija, koji je donedavno bio strah i trepet za daljske Srbe, na sastanku daljskog Odbora Srpske stranke obelodanio paklene planove HDZ-a Kada je pre nekoliko dana Ivo Kovalija, milicioner iz Dalja, prvi bojovnik koji je, kako je Dnevnik nedavno pisao, od ljudi iz Srpske demokratske stranke traio da prisustvuje njihovom sastanku, oni su u tome videli novu ujdurmu oveka zaduenog za spiskove krivovernih i sive eminencije u daljskoj Stanici milicije.

144

145

Vukovarska tragedija 1991 Njegovo prisustvo dalo je, meutim, sasvim drugaije rezultate: Kovalija je ispriao pregrt pojedinosti o paklenim namerama hadezeovske partije u lepom slavonsko-baranjskom selu, naslonjenom na Dunav. Po onom to je Kovalija, koji za sebe tvrdi da nije lan HDZ-a, rekao ve je bio odreen spisak Srba ije bi kue trebalo da odlete u vazduh. Naredbe za to stizale su iz taba Branimira Glavaa. Uz to, bilo je planirano i postavljanje eksploziva u automobile vienijih Daljana, razume se, pripadnika srpskog naroda. Ovaj zadatak je, pored Kovalije, trebalo da obavi grupa u kojoj su bili i Marjan Kuna, inae prvi ovek daljskog ogranka Tumanove partije, , zatim Joko i Nikola Andabak i eljko Peni. Braa Andabak su, oigledno dobro ispekli zanat kojim se, inae, bavi njihov prezimenjak Ivo, terorista za kojim je izdata meunarodna poternica, ali koji je, prole jeseni, slobodno etao lepim daljskim sokacima, pa u osijeku legalno dobio linu kartu, da bi konano, otiao u Zagreb da obuava hrvatske specijalce. Njegovo im se, inae, vezuje i za atentat na jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovia. Da se hadezeovska bratija u Dalju dobro naoruala potvruje i sam Kovalija koji je, uz ostalo, rekao da je najpoverljivijim lanovima bilo podeteljeno ni manje ni vie nego 58 automatskih puaka. Doda li se tome i runi baca, za koji je bio zaduen policajac Josip Glibui, ne treba da udi zabrinutost koja je poslednjih dana i nedelja vladala ovim mestom i Srbe ve u ranim veernjim satima zatvarala u njihove domove. Pomenuta vojska je, izgleda, bila spremna da se suprotstavi i onoj pravoj, jugoslovenskoj armiji. To se, rekao je Kovalija, moralo zbog odbrane demokratije u Hrvatskoj. O tome da li je pomenuto oruje vraeno za sada nema sigurnih podataka. Po mnogim miljenjima ono je samo proetano do Osijeka, da bi se javnosti zamazale oi da bi odmah bilo vraeno u Dalj i ostalo u rukama najmilitantnijeg dela ove partije. Neizvesnost u vezi s tim razume se, jo vie, uznemirava daljske Srbe. Konano, logino je bilo i pitanje zato je Ivo Kovalija progovorio, i to samoinicijativno? Po njegovim reima u dalju se moraju njegovati dobrosusedski odnosi, a on nije bio spreman ni na koga da puca. Da li je to tano, sada je teko rei. Jer, pritisnuti neizvesnou i stalnim pretnjama daljski Srbi nikome vie ne veruju, a ivot sa opreznou lovine koja je stalno na lovakom nianu se i dalje nastavlja.

Vukovarska tragedija 1991 KO JE PROVALIO U PATRIJARIJSKI DVOR? Ne tako davno, nepoznata lica su nou upala u podrum Patrijarijskog dvora u Dalju. Nita od stvari nije nestalo, ali su tragovi pretraivanja, verovtno, za orujem bili vidljiviji. Objanjenje daljske milicije, koja je na lice mesta stigla tek tri dana posle ovog dogaaja, bilo je da su to uradili maloletnici. Interesantno je, meutim, da su upravo u noi kad je provala izvrena ljudi iz SDS-a na Dunavu, koji je od dvora udaljen jedva nekoliko desetina metara, uhvatili Ivu Kovaliju i Marjana Kunu koji su poslednjih dana bili u hadezeovskim prvim borbenim redovima. (Dnevnik, 6. februar 1991) PEGELJ SE PONOVO OGLASIO - CRNE LISTE I DALJE NA SNAZI Martin pegelj je dao intervju novinarima Asoijeted presa i Vjesnika. U tom se razgovoru pegelj vie i nije osvrtao na staljinistike metode vojnih organa, ve je dao do znanja da i dalje svesrdno radi na poslovima odbrane mlade hrvatske drave iz ega se moe zakljuiti da je njegova koncepcija i dalje na snazi. Kako to izgleda u interpretaciji tog ministra, uverila se cela jugoslovenska javnost bez milosti na licu mesta, na ulici, usred kruga kasarne samo pitolj u stomak ispraiti dva metka, njihove porodice ene i deca, nema milosti prema nikome - njegove su rei na kojima bi mu i Maks Luburi pozavideo. (Dnevnik, 7. februar 1991) OD USTAKE EMIGRACIJE DO HRVATSKE DEMOKRATSKE ZAJEDNICE (1) SILOM DO NEZAVISNE HRVATSKE Na konani cilj stvaranje Nezavisne Drave Hrvatske nemogue je ostvariti bez upotrebe sile napisao je jo 1974. prof. Kazimir Katalini. Kao cilj, ne samo ustake nego i emigracije hrvatskog porekla uopte, postavlja se uspostava hrvatske drave na svim njenim povjesnim podrujima: ua Hrvatska, Slavonija, Dalmacija, Hrvatsko primirje, Istra, BiH, Sandak i Vojvodina. Kako je planirano naoruavanje Savremeni oblici gerilskih dejstava iz doktrine specijalnog ratovanja, kojih se ekstremna jugoslovenska emigracija, i pored promena u zemlji, nije odrekla, vode poreklo od prvih emigrantskih grupa ustake, etnike, balistike i belogardejske emigracije iz vremena neposredno po zavretku drugog svetskog rata kada su u zemlju ubacivane grupe bivih pripadnika

146

147

Vukovarska tragedija 1991 kvislinkih formacija iz mnogobrojnih logora na Zapadu, gde je jugoslovenska emigracija nala svoje utoite. U programskim stavovima upotrebe sile za ostvarivanje separatistikih ciljeva hrvatska emigracija, koja je pobedom HDZ-a na viestranakim izborima teite delatnosti prebacila u Republiku Hrvatsku, zagovarala primenu teroristikih akcija i drugih nasilnih oblika subverzivnog rada. Ona se i dalje ne odrie takve ruilake ideologije za ostvarenje konanog cilja stvaranje, odnosno obnovu Nezavisne Drave Hrvatske. Poelo jo 1972. godine O tome svedoi i hrvatski emigrant prof. Kazimir Katalini, koji je jo 1974. godine povodom Uloge emigracije u oslobodilakoj borbi napisao i ovo: Do cilja mogu voditi i vode razliiti putevi. U naoj oslobodilakoj borbi postoji, recimo, propagandistiki rad, kao i vojno-politiki, pa ideoloki rad, te razni drugi oblici rada i borbe. Neovisno o tome koji oblik rada smatra neka hrvatska skupina ili pojedinac najpodesnijim, to se nje tie, ipak svi moramo biti svjesni da je nemogue ostvariti na konani cilj bez upotrebe sile, barem u zadnjoj i odlunoj etapi nae borbe... Nemogue je ostvariti hrvatsku dravu bez upotrebe sile. Iz tog slijedi, da svaki onaj koji negira silu, negira u biti i cilj, tj. Potrebi ostvarenja suverene hrvatske drave. Kao simbol poetka primene sile u ostvarenju konanog cilja hrvatske emigracije stvaranje NDH, uzima se akcija koju je preduzela grupa Hrvatskog revolucionarnog bratstva 1972. godine, pri emu se posebno naglaavalo: A kako se do ostvarenja konanog cilja ne moe doi bez primene sile, onda je logian nastavak linija Proljea i politika Bugojna. Pri tome je vano objasniti da je linija Proljea naziv koji se u emigraciji upotrebljava za oznaavanje pojave maspoka u naoj zemlji, a simbol Bugojna je ubaena diverzantsko-teroristika grupa 1972. godine. Za primenu gerilskih aktivnosti ustaka emigracija je opravdanje nalazila u izvienim revolucionarnim ciljevima i makijavilizmu. A na drugom kongresu Hrvatske rodoljubive mladei Jozo Vrbi je 1974. godine o Uvjetima revolucionarnog djelovanja rekao i ovo: Nasilje revoluciji je revolucionarno i nije. Revolucionarno je samo ono kada ne preostaju druga sredstva i kad su svi drugi izlazi zatvoreni. Tada sama revolucija opravdava nasilje i tako ga lui od kriminala, ona ga zapravo oplemenjuje plemenitou namjera i ciljeva kojima tei... Budui da je naa revolucija nacionalistiki rat, ona e se odvijati putem ustaljenih normi jednog takvog rata, tj. Pomou organizovanih politikih skupina, u obliku gerilskog

Vukovarska tragedija 1991 rata u samim poecima, dok hrvatske jedinice ne ojaaju i postanu dovoljno snane zadaviti reim u ilama kucavicama srpskog imperijalizma. U postavljanju revolucionarnih ciljeva i objanjenju pojma revolucija ustaka emigracija koristi za dokaz simbolino stavove poznatih revolucionara, filozofa i dravnika kao to su e Gevara, Fanon, Debre, vijetnamski general apa, Mao Ce Tung. Oni su iz naunih i revolucionarnih misli ovih ljudi izveli svoj zakljuak da je revolucija nagla promjena proizvedena nasilnim putem u smislu postavljanja ciljeva borbe. Pribavljanje oruja Kao cilj obino su u svakom programu, ne samo ustake nego i emigracije hrvatskog porekla uopte, postavlja uspostavlja hrvatske drave na svim njenim povijesnim podrujima (u Hrvatska, Slavonija, Dalmacija, Hrvatsko primorje, Istra, Bosna, Hercegovina, Sandak, Srem, Banat i Baka) na kojima su Hrvati obitovali od samog njihovog dolaska u dananju domovinu pa sve do dana kada su izgubili svoju slobodu i nezavisnost tj. Godine 1102. Kada su u pitanju sredstva voenja subverzivnih operacija emigracija se zalagala za upotrebu svih sredstava, bez obzira kako e takve akcije biti okarakterisane od strane velikih sila i drugih drava. Izvoenje operacija pretpostavlja raspolaganje odreenim sredstvima (naoruanje, lijekovi, hrana, odea i drugo). Pribavljanje oruja planirano je na dva naina: prvo hrvatski revolucionari moraju se ve sada povezati sa razliitim revolucionarnim grupama u svijetu ili s pojedinim vladama, koje bi nam bile voljne pruiti svoju pomo. Drugi nain je provala u jugoslovenske vojne magacine, pisao je daleke 1974. godine ime Letina o ciljevima i sredstvima hrvatske revolucije. Propaganda je imala posebnu ulogu u stvaranju uslova za gerilsko ratovanje u zemlji time to e stalno delovati na vojsku, studente, radnike. Preko njih je bilo planirano stvaranje odreenog kriznog stanja u zemlji stanja nezadovoljstva i nesnoljivosti na svim poljima javnog ivota, koje e naruavati disciplinu i moral ljudi, ime e se stvarati potrebna situacija i ubrzati tok destabilizacije i dezintegracije zajednice i drutva. elnici hrvatske emigracije godinama su naglaavali da ona mora biti u obliku gerilskog rata, to znai uvijek se sluiti iznenadnim i brzim napadima, jer iznenaenje spada u jedno od najdelotvornijih sredstava za paralisanje i unitenje neprijateljske premoi... Unitavati sva komunikaciona sredstva... Ruiti zgrade, mostove, skladita, tvornice itd. pisao je Letina.

148

149

Vukovarska tragedija 1991 Kod strategije i taktike gerilskih dejstava naroita panja je poklonjena pitanjima izbegavanja otvorenih sukoba, kretanja gerilaca korienje vodia, stvaranju sopstvenih teritorija, formiranju novih revolucionarnih grupa i sopstvene vlasti. Zato se planiralo i stvaranje obavetajne slube od ljudi koji su vrsta karaktera, inteligentni, neustraivi i lukavi. Kao vano sredstvo borbe preporuivane su sabotae, za koje se ocenjivalo da bi u ovim operacijama imale dvostruk uinak: u odnosu na neprijatelja unitavamo ga na ekonomskom polju i ujedno vrimo na njega pritisak i unosimo maloduje, nesigurnost, te ubijamo moralni borbeni duh. Tri vida vojske Za uspeno sprovoenje plana subverzivnih aktivnosti polazilo se od stavova engleskih vojnih teoretiara Lioela Harta i generala Filera, da je pored tri osnovna vida vojske za uspeh operacija potreban i etvrti vid oruanih snaga subverzivne snage. Sa organizacionog stanovita subverzivne snage ustake emigracije prilagoene su njenim potrebama i podeljene su na uu politiku organizaciju, odseke za sva tri tipa psiholokog rata i propagande, na obavetajnu slubu koja je osnovica propagande meu narodom i neprijateljem, na jedinice gradskog otpora i na jedinice teritorijalne odbrane. Ustaka emigracija u tom smislu je veliki znaaj pridavala planiranju gradske gerile. Ona u svim operacijama polazi od stava da se na ovaj nain voenja subverzivnih akcija mogu sa relativno malim brojem ljudi vezivati vee ljudske i materijalne snage u zemlji. Kao uputstvo za voenje gradske gerile u emigrantskom listu Hrvatska borba od 1973. godine tampan je lanak Gradska gerila u kome su razraeni: doktrina, organizacioni nacrt i taktika udarnih grupa. Pod borcima gradske gerile podrazumevaju se pripadnici koji, za rzaliku od umske gerile, preko dana obavljaju uobiajene poslove, a nou izvode subverzivne operacije. U uputstvu se daju smernice da u takve grupe ne treba primati avanturiste, pogotovo ne u onima gde se donose odluke, mada im se ne iskljuuje davanje odreenih zadataka. Pri tome se predvia formiranje i odreenih rukovodeih organa kao mjesna zapovjednitva pod kojom se podrazumeva, kako to nabraja Branko Toplii u tekstu o Gradskoj gerili, mjesno zapovednitvo, kojem su podinjene udarne grupe, kartoteka, jedna ili vie obavetajnih sredinica, kojima su potinjene obavetajne mree.

Vukovarska tragedija 1991 Teroristi instruktori Ekstremni hrvatski emigranti-teroristi u inostranstvu izraavali su spremnost i vrili pripreme da svoje paravojne teroristike grupe prebace u Hrvatsku i da se pridrue hrvatskim redarstvenicima i teritorijalnoj odbrani pod komandom Bolkovca i pegelja s ciljem da onemogue Armiju da izvri naredbu Predsednitva SFRJ. ak su se spremali da organizuju i svojevrsni vazduni most kojim bi se arter letovima na relaciji prekomorske zemlje Hrvatska prebacivale naoruane grupe u tu nau republiku. Treba rei da se ire prie (da li su samo prie) da su u mnogim specijalistikim cnetrima za obuku redarstvenika emigranti u ulozi instruktora. I to je mogue. U inostranstvu su sigurno nauili da podmeu eksploziv i pucaju na diplomatsko-konzularne predstavnike Jugoslavije i na nae radnike na privremenom radu u inostranstvu. Ovoga puta zajedno s HDZ pucaju u Jugoslaviju. (Dnevnik, 8. februar 1991) OD EKSTREMNE HRVATSKE EMIGRACIJE DO HRVATSKE DEMOKRATSKE ZAJEDNICE - PLANOVI OSVETNIKA BLAJBURGA U istoimenom priruniku ustae Adolfa Andria, likvidiranog 1972. razraeno je do tanina koga treba angaovati protiv Jugoslavije i srpskih eksploatatora . Posebno se raunalo na kanjenike iz redova narodnosti Prema Uputstvu za revolucionarni rad Tajnog ustakog pokreta istomiljenicima u zemlji su se davale smernice za rad. Domovina je, prema Uputstvu, podeljena u sedam zona, a hijerarhija komandovanja se uspostavlja od Vrhovnog zapovjednitva, zonskih zapovjednitava i podrunih zapovjednitava. Dunost Vrhovnog zapovjednitva je bila da izvidi i pripremi teren za ilegalno prebacivanje boraca (emigranata) u domovinu. Najvanije funkcije date su podrunim zapovjednitvima da organizuju najbolje i najpoverljivije lanove koji treba da imaju posebne osobine i zadatke. Oni nisu smeli biti ni na kakvim komunistikim dunostima od rata naovamo, a traili su se i ljudi koji su bili vie godina zatvoreni zbog protivdravnog rada i koji su se nalazili pod dravnim maltretiranjem. Nije dolazio u obzir da se za prvi udar uzimaju ljudi koji su u zatvorima, kao politiki kanjenici, revidirali svoj stav poto ih je veina pristala da radi za neprijatelja. Svaki poruni zapovjednik, u sporazumu sa zonskim zapovjednikom , donosio je odluku za napad na neprijatelja u svom podruju i to istovremeno na sve take. Vojni garnizoni, odsek unutranjih poslova (UDB-a), milicijske stanice i sve ostale objekte

150

151

Vukovarska tragedija 1991 neprijatelja. Od emigranata se trailo i da se organizuju napadi na zatvore gde se nalaze politiki zatvorenici i da se oni odmah uvlae u njihove jedinice jer su takvi, smatralo se, najsigurniji. Od emigranata se trailo da svaki podruni zapovjednik zna da prilikom zarobljavanja neprijatelja treba odmah likvidirati sve lanove UDB-e, milicije, stare umske oficire, bilo da se nalaze jo na dunosti bilo da su penzionisani, te sve istaknute komuniste. Formiranje specijalnih jedinica U izdanju Dinapresa iz Madrida tampano je nekoliko knjiga i prirunika u kojima su data uputstva i instrukcije za primenu gerilskih dejstava. U takve publikacije spadaju: Tehnika obaranja komunistike vlasti, Elementi i metodi komunistike gerile, i Vojniki prirunik. U programskim dokumentima emigracije razmatrani su i oblici i formacije specijalnih jedinica za gerilske aktivnosti po ustakim principima organizacije, kao to su trojke, rojevi, vodovi, satnije i bojne, dok se u strategiji predviaju upotreba klasinog naoruanja pa ak i aviona i tenkova sa poetnim ciljem borbe za goli ivot, stvaranje stanja uznemirenosti i neisugrnosti kod regularnih jedinica JNA i teritorijalne odbrane. Kao najznaajniji dokument ustaka emigracija je smatrala prirunik Osvetnici Blajburga, koji je napisao Adolf Andri, likvidiran u grupi emigranata ubaenih u zemlju 1972. godine. Prirunik Osvetnici Blajburga, zasluuje posebnu analizu. Kao preduslov uspeha subverzivnih operacija smatrala se mobilizacija unutranjih nacionalistikih snaga na pobunu protiv zvanine vlade. U te snage ubrajani su i komunisti koji zauzimaju pozitivan stav u odbrani hrvatskog nacionalnog interesa, radnici i seljaci koji su neprijateljski raspoloeni prema srpskom eksploatatoru, inteligencija i posebno studenti koji su svoje antijugoslovensko opredeljenje manifestovali u vie navrata, knjievnici koji duu glas u odbranu hrvatskog nacionalnog jezika iji je opstanak ugroen i antijugoslovenske suene grupe iz redova ostalih naroda, naroito narodnosti. Ustaka gerila Kod formiranja gerilskih jedinica u izboru lanova raunalo se na mlae ljude, zdrava duha i tijela, idealiste koji su voljni sebe rtvovati. Zbog ideoloko-politike kompaktnosti bilo je predvieno da lanovi gerilskih jedinica mogu biti samo pripadnici tajnih organizacija. Prema novim lanovima primenjivane su mere proveravanja ispitivanje vernosti,

Vukovarska tragedija 1991 pripadnosti i iskrenosti putem vrenja atentata na drutveno-politike rukovodioce. Proveravanje je bilo planirano da se organizuje preko obavetajnog odeljenja organizacije, kojom prilikom je novi lan morao da priloi svoju biografiju, zatim podatke o vezama, poznanicima, njihovom miljenju, sve o ljudima iz kraja iz kojeg potie do odreenih sitnica. U organizacionoj strukturi, kao osnovne jedinice predstavljane su diverzantske trojke i gerilske jedinice. Diverzantsku trojku su inili voa, izvidnik i miner. Trojka se smatrala kljuem hrvatske revolucije, a njihova funkcija sastojala se u ilegalnom prelasku u zemlju, izvoenje akcija i povratak u bazu (u inostranstvu). Za njih su posebno razraivani elementi tajnosti izvoenja akcije, naroito za faze mesta prelaska granice vreme prelaska, objekte koje treba ruiti i puta kojim e se trojka kretati. Uputstvom je predvieno tajno prelaenje granice, kretanje iskljuivo peaenjem i nou, izbegavanje kontakata sa stanovnitvom i ilegalni povratak iz zemlje u bazu. Kao razlozi neuspeha akcije trojke navedeni su mogunost izdaje, nedovoljnih i slabih priprema i osposobljenosti, kao i nepredvidivi sluajevi (u koje se izmeu ostalog navodi i loa srea). lanu trojke se preporuivalo poznavanje obiaja naroda kraja u kome e se operisati, te prilagoavanje tim obiajima linim ponaanjem. TERORISTIKI TRENINZI Izvoenje teroristikih akata u zemlji ocenjivano je kao efikasan metod borbe i preporuivana je svuda gde se za to ukae prilika, ali su planirani i posebni treninzi i to: izvoenje vebi izvan stambenog prostor auz potrebu postizanja cilja refleksnog gaanja pitoljem po principu kauboja, treniranje na pustim terenima izvan gradova uz obezbeenje tajnosti ovih radnji, izuavanje tehnike pravljenja i postavljanja tempiranih mina, bacanje runih granata i uvebavanje bacanja noa, vrenje diverzija i terorora na jugoslovenske objekte i manifestacije jugoslovenskih radnika u klubovima u zapadnim zemljama. Posebna panja i najvie prostora pridavan je nainu odabiranja, pripreme, obuke i izvoenja gerilskih jedinica i dejstava. PISANJE NARODNE ARMIJE List Narodna armija je u vie navrata pisao o organizaciji i delovanju ekstremne hrvatske emigracije i njenim vezama sa Hrvatskom demokratskom zajednicom. Ova tematika nai e se na stranicama lista i u narednim brojevima s tim to e biti predoene i nove pojedinosti o planovima i akcijama teroristikih formacija HDZ-a na tlu Hrvatske u emu istaknutu

152

153

Vukovarska tragedija 1991 ulogu ima i jedan broj ratnih zloinaca i ustakih terorista. Deo tog materijala u ovoj seriji napisa objavljuje i Dnevnik. IVOT SRBA U VUKOVARU - DEMOKRACIJA SAMO ZA ODABRANE Nova hrvatska vlast zaposlila je u ovom gradu 300 redarstvenika koji nou uvaju vane objekte, ali od koga. I ono to je srpskom rukom graeno prekrteno u Hrvatsko U Vukovaru su poremeeni ne samo nacionalni, ve i kulturni odnosi, kao i odnosi u obrazovanju istie nastavnik Dragan Vraneevi. Jezik je sa hrvatsko-srpskog prekrten u hrvatski, a taj novokomponovani jezik Srbi niti hoe niti mogu da prihvate. Ovde ivi meovito sanovnitvo, pored veinskog hrvatskog i srpskog naroda tu su i Maari, Rusini, Ukrajinci, Romi i pripadnici drugih naroda i narodnosti. Slino je i sa nastavom istorije, a takva politika u obrazovanju strana je ovoj sredini. (Dnevnik, 8. februar 1991) OD EKSTREMNE HRVATSKE EMIGRACIJE DO HRVATSKE DEMOKRATSKE ZAJEDNICE (3) - BRATIJA PO ORUJU I takozvane dravotvorne organizacije hrvatske emigracije, koje su deklarativno odustale od terorizma, u praksi ga se nisu odrekle. Gde su i kako delovale i deluju ekstremne organizacije hrvatske emigracije od Pavelia naovama Diferencijacija ustake emigracije naroito je podstaknuta od 1960. godine. Tako je, u okviru Jelievog Hrvatskog narodnog odbora obraz zvana ilegalna organizacija Hrvatska odbrana sa vojnooperativnim odsecima u Italiji, Austriji i bivoj SR Nemakoj. Vojniki karakter organizacije potvruje Uputstvo glavnog zapovednika Hrvatske odbrane, izdato u Minhenu i upueno zapovednicima vojnooperativnih odseka na podruju panije u kojem se, izmeu ostalog, kae: Potrebno je da se pristupi formiranju satnija (eta), u svojstvu poluvojnih organizacija na teritoriji gde iste do sada postoje. Aktivnost Hrvatske oslobodilake legije. Pored toga, u Pravilniku s ustrojstvu organizcije stoji Hrvatska odbrana je poluvojnika organizacija, a njeni lanovi su borci, formirani u borake skupine, a vre i obavetajnu slubu. Operacijsko podruje je teritorija Hrvatske idealna za gerilska dejstva. Kao objekti napada preporuuju se: energetski izvori i prenosnici elektrine centrale, dalekovodni stubovi, rafinerije nafte, manja i vea skladita benzina,

Vukovarska tragedija 1991 naftovodi, mostovi, ceste, teretna vozila, vlakovi pruge, telefonski i telegrafski stubovi, relejne stanice UKV... Cilj razbiti Jugoslaviju Glavni ciljevi hrvatske ekstremne emigracije jesu: promena drutvenopolitikog sistema u Jugoslaviji, razbijanja teritorijalnog integriteta SFRJ i stvaranje zasebne Nezavisne Drave Hrvatske. Ustaka emigracija podelila se po metodu rada u borbi za tzv. Hrvatsku stvar, ali su im ciljevi i sredstva uvek bili manje vie istij. Borba za tzv. Ljudska prava neposredno je uticala na diferencijaciju unutar hrvatske emigracije ali nije likvidirala teroristike grupe i organizacije u njenim redovima, odnosno nije se odrekla terorizma kao metoda borbe mada je podstakla formiranje vojnih, tzv. Dravotvorni pokret i dr. Koje su deklarativno odustale od terorizma, ali ga se u praksi nisu odrekle. Diferencijacija u redovima hrvatske emigracije, naroito od nacionalistikih dogaaja na Kosovu 1981. samo je ubrzala osnivanje novih organizacija pod pritiskom zvanine politike Zapada, ali nije donela sutinske promene u ciljevima i metodama borbe. Njihova platforma je pomirenje svih Hrvata u zajednikoj borbi za ostvarivanje konanih prava i jedinih okvira za napredak hrvatskog naroda hrvatske drave. Takav tok stvari imao je svoju predhistoriju odmah posle kapitulacije Nemake 9. maja 1945. ef NDH i voa ustaa, ratni zloinac Ante Paveli lino je rukovodio celokupnom ustakom emigracijom posredstvom bivih funkcionera visokih oficira vojnih formacija tzv. Hrvatskih oruanih snaga. Ustae su u inostranstvu zadrale svoju organizaciju Hrvatski ustaki pokret (HUP) iz 1929. godine i stvorili uporita u SR Nemakoj, paniji i Austriji, a kasnije i u prekomorskim zemljama. Odlaskom Pavelia u Argentinu pedesetih godina, ustaki pokret doivljava krizu. U pokretu nastaju dve frakcije: jedna koja je Pavelia i dalje priznala za vou i druga koja je smatrala da treba prekinuti s Pavelievim ustaama i formirati nove organizacije koje nee biti kompromitovane u oima zapadnih zemalja koje su im dale azil. Tako pedesetih godina dolazi do stvaranja vie emigrantskih organizacija u Argentini, Nemakoj, SAD, Kanadi, Australiji, vedskoj, Francuskoj, Austriji, paniji i drugim zemljama. Meu prvima se od Pavelia odvojio pomenuti dr Branko Jeli. On je 1950. godine formirao Hrvatski narodni odbor (HNO), sa seditem u SR Nemakoj. Vjekoslav Luburi Maks je 1955. godine u paniji formirao Hrvatski narodni otpor luburievci (HNO l). Dr Juraj Krnjevi i Vlatko Maek su odrali kongres Hrvatske seljake stranke (HSS) 1957.

154

155

Vukovarska tragedija 1991 godine, udaljavajui se sve vie od Ustaa. Zajedniki im je bio samo cilj stvaranje samostalne i slobodne Hrvatske. Kako su frakcije u Hrvatskom ustakom pokretu ugrozile organizaciju, Paveli je zakljuio da je uz njega ipak ostala veina, pa je preduzeo mere za konsolidariju organizacije koja je bila u krizi. Jedna od prvih mera bila je promena imena HUP-a u Hrvatski oslobodilaki pokret (HOP), HOP je nastojao da okupi sva drutva nacionalne organizacije, ukljuujui i HSS. Poetkom 1958. godine u Minhenu je odran Sabor svih ustakih organizacija u Evropi i formirano zajedniko telo sa imenom Savez organizacija hrvatskih drutava Evrope (SOHDE), sa seditem u Minhenu. Cilj HOP-a je ponovno uspostavljanje Nezavisne Drave Hrvatske na cijelom povjesnom i etnikom podruju izmeu Mure, Drave, Dunava, Drine i Jadranskog mora. Separatistiki programi Hopovci su neprekidno tvrdili da je Jugoslavija vetaka tvorevina, zbog ega su njihovi programi uvek nacionalistiki i separatistiki. U tome su prednjaili visoki funkcioneri poreklom iz Bosne i Hercegovine, govorei da je BiH srce Hrvatske. Razmiljalo se i o stvaranju mone NDH od 10 miliona Hrvata, Muslimana i Albanaca. HOP je stalno pokuavao da sarauje sa svetskom antikomunistikom ligom (VACL). Hrvatski oslobodilaki pokret jedna je od najbrojnijih organizacija u kojoj je okupljeno oko 60.000 lanova u pet sredinjih kontinualnih odbora i blizu 200 raznih drutava u 18 zemalja sveta. U HOP-u deluju dve frakcije: jednu predvodi dr Stjepan Hefer, a drugu Vjekosav Vrani. Meusobno optuivanje i borba za lidersku poziciju u krovnoj organizaciji, koja bi trebalo da objedini aktivnosti celokupne hrvatske organizacije nastavlja se nesmanjenom estinom. Prava HOP-a da bude vrhovni organizator i koordinator ustakih organizacija osporavaju #Hrvatsko narodno vijee, Hrvatska seljaka stranka, Hrvatski narodni otpor luburievci i neke druge organizacije koje se ne slau s metodama borbe HOP-a. Nezadovoljan radom Hrvatskog ustakog pokreta, koji je predvodio Paveli, kao i aktivnou HSS, dr Branko Jeli je ubrzao diferencijaciju unutar emigracije. Propagirao je politiku platformu koja je izmeu militantnog HUP-a i demokratske HSS. Jeli je bio preokupiran milju da stvoi jedinstvenu ustaku organizaciju u kojoj bi glavnu re vodile umerenije ustae. Ali, Jeli, koji je bio blizak policiji domaina i zapadnim obavetajnim slubama, u javnosti je osuivao

Vukovarska tragedija 1991 terorizam, a materijalno ga je pomagao. Posle njegove smrti, 1972. godine u Berlinu, nasledio ga je brat dr Ivan Jeli. Celokupna organizacija HNO tada se koncentrisala u Minhenu. HNO-J nema posebno izraen program aktivnosti. Organizacija je proklamovala ciljeve: Hrvatska drava je prva i glavna svrha HNO..., dokazati zapadnim silama da Hrvati imaju pravo na samostalnu dravu..., - voditi borbu protiv srbokomunizma u domovini..., pregovarati sa Makedoncima i Albancima u smislu dobivanja podrke, privlaiti Muslimane za HNO-J i dr. Luburievi militaristi Hrvatski narodni otpor luburievci ekstremna je ustaka organizacija formirana 1955. godine kao posledica i razlika u metodama borbe za stvaranje NDH. Organizovana je na militantnim principima za izvoenje teroristikih akcija. Osniva organizacije bio je Vjekoslav Luburi Maks, bivi ef zloglasnog logora u Jasenovcu, koji je doao u sukob sa Paveliem 1955. godine. Sedite organizacije je u paniji, a organi deluju u SAD, Kanadi, Argentini, vedskoj, SR Nemakoj, Francuskoj i Austriji. Delatnost HNO-L u SR Nemakoj zabranjena je 1976. godine, ali njeni lanovi i dalje ilegalno deluju sa teritorije Nemake protiv SFRJ najee u okviru drugih organizacija. Program NHO-L objavljen je u njihovom listu Odbrana br. 160 od maja 1972. godine. U njemu se istie da je glavni cilj: borba protiv Jugoslavije i stvaranje slobodne, nezavisne i demokratske hrvatske republike sa sveobuhvatnim i neogranienim suverenitetom. U skladu sa svojim programskim naelima HNO-L organizuje i priprema teroristike grupe za borbu u SRJ. U zalaganju lista Otpor koji je izlazio u SR Nemakoj do zabrane (sada izlazi u SAD) moto je bio Na stav je jasan ruiti svaku Jugoslaviju! Ruiti je sa Rusima, sa Amerikancima, s komunistima, nekomunistima i antikomunistima, ruiti je sa svakim ko je rui. Ruiti je dijalektom rei i dinamitom, ali ruiti je bezuvjetno, jer ako jedna drava nema prava postojati onda je to samo jedna Jugoslavija. U novom izdanju Otpora pie: Mi Hrvati sruiemo svaku Jugoslaviju. Mnogi lanovi HNO-L su ujedno lanovi HEB (Hrvatskog revolucionarnog bratstva). Obe organizacije poivaju na istim principima i izrazito su teroristiki orijentisani.

156

157

Vukovarska tragedija 1991 Najbrutalniji Hrvaska ekstremna emigracija najbrojnija je u Australiji, SAD, Kanadi, Argentini, SR Nemakoj, vedskoj i Francuskoj. Organizovana je u oko 25 organizacija. Po brojnosti, intenzitetu i brutalnosti delovanja najpoznatije su: Hrvatski oslobodilaki pokret, Hrvatski narodni otpor luburievci, Hrvatsko revolucionarno bratstvo, Hrvatsko kriansko bratstvo, Tajna revolucionarna ustaka postrojba, Hrvatsko narodno vijee, Hrvatski dravotvorni pokret i dr. S druge strane, pojedine grupe i organizacije, na primer, Hrvatsko revolucionarno bratstvo, Hrvatski narodni otpor luburievci i Hrvatski dravotvorni pokret i dalje se vrsto dre terorizma kao metoda borbe protiv SFRJ. Regrutovanje kriminalaca Struktura lanstva HNO-J je razliita. U poetku su dominirale starije ustae, zatim su im se prikljuili i neki ekonomski emigranti, a kasnije i mladi tzv. Noviji politiki emigranti i intelektualci koji su Jugoslaviju napustili posle 1971. godine. Da bi obnovila organizaciju HNO nastoji da privue pojedince koji su se u Jugoslaviji neprijateljski eksponirali, naroito one koji su napustili zemlju zbog izbegavanja vojne obaveze, krivine odgovornosti za krivine odgovornosti za kriminal i sl. To je bila prva organizacija koja je poela da okuplja nae radnike na privremenom radu u inostranstvu, nosioce naih putnih isprava. Nii organi HNO-J su mesni odbori. U poslednje vreme NHO-J se sve vie vezuje za neke ekstremnije organizacije Hrvatske emigracije i albanskom neprijateljskom emigracijom. (Dnevnik, 7. februar 1991) OD EKSTREMNE HRVATSKE EMIGRACIJE DO HRVATSKE DEMOKRATSKE ZAJEDNICE (4) - U SAVEZ SA AVOLOM Hrvatske emigrantske snage pokuavaju a se ujedine i da uvere svetsku javnost da ne nastupaju sa pozicija ustatva, ve da se protiv Jugoslavije bore zbog nacionalnog i ekonomskog osloboenja. U tom smislu govore i o ugnjetavanju i drugih naroda u Jugoslaviji, dabome, pre svega iptara U neposrednoj progagandnoj borbi protiv Jugoslavije, zainjenoj teroristikim akcijama, hrvatska ekstremna emigracija se organizovala svugde gde su za to u svetu postojali uslovi. U ovom nastavku nae serije govoriemo o nekim od tih organizacija, osim ve pomenutih i njihovih programima, koji se u sutini svode na isto: sruiti Jugoslaviju po svaku cenu, taman i u savezu

Vukovarska tragedija 1991 sa avolom, i stvoriti Nezavisnu Dravu Hrvatsku u njenim povijesnim granicama. Teroristika emigrantska organizacija Hrvatsko revolucionarno bratstvo (HRB) osnovana je krajem 1961. godine u Australiji. Osnivai su bili nezadovoljni bivi oficiri Ustake nadzorne slube (UNS). Njima su se kasnije prikljuili i neki koji su ilegano pobegli iz Jugoslavije kao neprijatelji naeg drutveno-politikog sistema. Hrvatsko revolucionarno bratstvo okuplja mlade ljude koji su zbog neprijateljskih pobuda izbegavli vojnu obavezu u SFRJ, sudsku odgovornost i izdravanje kazne zbog uinjenih krivinih dela svi oni su ilegano prebegli preko granice i zatraili politiki azil u zapadnoevropskim i prekomorskim zemljama. Braa podmeu mine Poto su se konsolidovali u Australiji i osnovali ogranke gotovo u svim australijskim dravam, ideje i aktivnosti preneli su i u zapadnoevropske zemlje. Tajna organizacija Hrvatsko revolucionarno bratstvo je osnovana na strogo konspirativnoj osnovi. Njen krajnji cilj je ruenje ustavnog poretka u SFRJ i svim moguim sredstvima (diverzijama i terorom) i stvaranje samostalne drave Hrvatske sa granicom na Drini. Ta organizacija je ilegano ubacila u Jugoslaviju tri diverzantsko-teroristike grupe 1963, 1967. i 1972. godine. Pored toga, pripadnici Bratstva su podmetnuli u Beogradu 1968. godine mine: na glavnoj eljeznikoj stanici i u bioskopu 20. oktobar, a u Australiji i u zemljama Zapadne Evrope izvrili su preko sto zloinakih akcija, u kojima je nekoliko desetina naih graana izgubilo ivot, a preko sto povreeno. Organizacija Ujedinjeni Hrvati Nemake osnovana je 1952. godine. Njeni lanovi su bili poznati ekstremisti Mile Rukavina i Vahid Kulenovi (sin biveg predsednika vlade tzv. NDH Dafera Kulenovia), koji su deset godina kasnije (1962) osnovali organizaciju- Tajni revolucionarni pokret. Sedite rukovodstva UHN je u Dortmundu, u SR Nemakoj, gde ima vie ogranaka. Od 1969. organizacija deluje i u Australiji, gde je 1971. i 1973. godine osnovala dva ogranka. Naela nove politike Ujedinjeni Hrvati rade na stvaranju privatnih punktova u Jugoslaviji za diverzantsko-teroristike aktivnosti. Hrvatski latinoameriki institut osnovali su 1953. godine hrvatski emigranti intelektualci u Argentini, a Hrvatska revolucionarna mlade okuplja emigrante koji su posle 1960.

158

159

Vukovarska tragedija 1991 godine osueni u naoj zemlji izdrali kazne, a zatim pobegli u inostranstvo. Sedite organizacije u Australiji, a pristalice ima i u Austriji, SR Nemakoj i Francuskoj. Krajem 1978. i poetkom 1979. godine proljari i luburievci su u Ludu (vedska) formulisali naela nove politike: jedinstvo Hrvata i meusobno mirenje i saradnja Hrvata u emigraciji i domovini te razvijanje solidarnosti i saradnje sa Albanijom. Graani SFRJ na privremenom radu u zapadnoevropskim zemljama pod estokim su propagandnim udarom. Pridobijanjem pojedinaca lanovi Hrvatskog drutvenog pokreta (HDP) pokuavaju da dokau da se ne bore sami protiv politike SKJ i protiv Jugoslavije kao unitarne drave. U nastupu prema naim radnicima na radu u inostranstvu HDP se opredelio za taktiku leviarenja, veto koristei iskustva iz akcije ucena, propagande i pridobijanja. Da bi se zadobio naklonost Hrvatske bratske zajednice, 1982. godine HDP je zapoeo perfidnu igru na stranicama Hrvatskog lista, piui pohvale o toj najstarijoj iseljenikoj organizaciji u SAD, koja se pozitivno drala prema Narodnooslobodilakom pokretu. Meutim, predratni i drugi poteni ekonomski emigranti nisu dozvolili da ih izmiljenim priama zavedu hrvatski teroristi okupljeni u HDP. U Australiji HDP podravaju desne i ultradesne snage, ali kao leviarska organizacija HDP je nastojao da dobije podrku laburista i australijskih levih partija. To im je manje-vie polo za rukom. HDP ima dobre odnose sa trockistikom Socijalistikom radnikom partijom Australije. I vedska blagonaklono gleda na HDP, iako je kompromitovan ustakim stavovima. Rukovodostvo HDP uporno nastoji da unapredi saradnju s nekim islamskim zemljama. Istie da bi im Bugarska i Albanija trebale biti najprirodniji saveznici, posebno Albanija nakon nacionalistiko-separatistikih dogaaja na Kosovu 1981. godine. Pripadnici Hrvatske seljake stranke (HSS), zbog propagande, esto istiu da HSS nije emigrantska, ve domovinska stranka mislei na neprekidnost rada i borbe za hrvatsku dravnost i dravu od njenog osnivanja 104. godine do danas. Istiu vernost programu predratne HSS i neprekidnost rukovodstva svog predsednika Vlatka Maeka i tajnika Jurija Krnjevia, te predratnih i ratnih organizacija u Kanadi, SAD i Belgiji, i toboe, velikog broja pripadnika i simpatizera u zemlji. Zapadne zemlje su posle drugog svetskog rata prihvatile emigrantske grupe koje nisu bile suvie kompromitovane saradnjom sa faistikim okupatorom i kvislinzima. Takvim je smatran i deo biveg rukovodstva HSS na elu sa Maekom i Krnjeviem.

Vukovarska tragedija 1991 Mada je deo HSS bio za to da se hrvatsko pitanje reava u okviru jugoslovenske konfederacije, na kongresu HSS 1961. godine u Torontu zakljueno je da je stvaranje samostalne nezavisne Hrvatske osnovni programski zadatak HSS. U ciljevima, dakle, nema razlike izmeu ekstremnih ustakih organizacija i HSS. Ona je pokuala da uspostavi koaliciju sa muslimanskim organizacijama i da stvori uporita u Sarajevu. Osnivanjem HSS u zemlji, HSS je poveala apetite za povratak Hrvatska seljaka stranka i Krnjevi koriste i katoliki kler za odravanje veze sa domovinom. Hrvatska emigracija koja je i dalje najorganizovanija emigrantska snaga u poslednje vreme pokuava da ujedini redove nastojei da uveri hrvatsko iseljenitvo i svetsko javno mnenje da je u tesnoj vezi s hrvatskim narodom u domovini. Znaajno svojstvo propagandnog delovanja ustake emigracije u poslednje vreme je to to vie ne nastupa samo sa pozicija proustatva, ve to neprijateljsku delatnost protiv Jugoslavije obrazlae borbom za nacionalno samoodravanje i za nacionalno i ekonomsko oslobaanje i drugih naroda u Jugoslaviji, prvenstveno Albanaca na Kosovu. Time se eli obezbediti jedinstveni front sa albanskom neprijateljskom emigracijom za zajednike akcije protiv nae zemlje. (Dnevnik, 10. februar 1991) OD EKSTREMNE HRVATSKE EMIGRACIJE DO HRVATSKE DEMOKRATSKE ZAJEDNICE (5) - PREDIZBORNA PODRKA TUMANU Hrvatski tjednik, glasilo ekstremne teroristike organizacije Hrvatski dravotvorni pokret, pohvalno pie o Tumanovom predavanju na ikakom univerzitetu. Stalna tema ustakih glasila Jugoslovenska narodna armija Neposredno pre stvaranja HDZ-a hrvatska emigracija je nastojala da stvori predstavu o nacionalnom jedinstvu u dijaspori i njenoj povezanosti sa domovinom. S tim ciljem su odrani i sastanci u Melburnu i Kamberi, koje su inicirali Hrvatski oslobodilaki pokret i Hrvatski dravotvorni pokret, a osnovan je i Hrvatski savez na sastanku u Sidneju, pod okriljem Hrvatskog narodnog vijea. Narodna stranka Austrije organizovala je 14. marta 1989. u Beu predavanje na temu Aktuelna politika situacija u SFRJ. Predavanja su, pred oko 300 prisutnih, odrali dr Mate Metrovi, predsednik Izvrnog odbora HNV, i pojedinci i Jugoslavije. Tom prilikom, Metrovi je, govorei o aktuelnoj politikoj situaciji u SFRJ, konstatovao da se situacija upravo idealno razvija prema interesima hrvatske emigracije.

160

161

Vukovarska tragedija 1991 Antijugoslovenske javne tribine Neki od rukovodilaca organizacija hrvatske neprijateljske emigracije prisustvovali su skupovima koje su organizovale pojedine kvazihumanitarne organizacije na Zapadu. Skup Internacionalnog drutva za prava oveka, na primer, odran je poetkom marta 1989. godine u Konigstenu u SR Nemakoj, a pojedinci su najavili uee i na skupovima koje organizuju pojedine politike partije u zapadnoevropskim zemljama. U reiji Hrvatskog meudrutvenog odbora i Hrvatske republikanske stranke u Torontu marta 1989. godine organizovana je javna tribina o najnovijim zbivanjima u Jugoslaviji. Tom prilikom nekoliko poznatih rukovodilaca neprijateljske emigracije Kazimir Katalini, ime Letina i Josip Gamulin govorili su o hrvatskim oslobodilakim mogunostima i zadacima emigracije na stvaranju tzv. NDH. S obzirom na to da se, kako su isticali Jugoslavija nalazi u fazi raspadanja. Slina tribina organizovana je i u Hrvatskom katolikom centru u Norvalu gde je uvodniar bio dr. Marko Veselica hrvatski nacionalista iz Jugoslavije osuivan zbog neprijateljske delatnosti u vreme tzv. Maspok-a. Celokupna ustaka tampa je pojaano i budno pratila osnivanje i rad raznih saveza i stranaka u Sloveniji i Hrvatskoj, istiui da one predstavljaju ozbiljnu konkurenciju ve kompromitovanom savezu komunista Jugoslavije. Istovremeno, ustaki analitiari potenciraju progresivnost tih saveza i drutava na planu demokratizacije drutvenih odnosa kao put i nain pribliavanja Jugoslavije zapadu. Prema lancima objavljenim u glasilima HE, svi novi pokreti i savezi u Jugoslaviji imaju isti cilj: slomiti vlast svemone komunistike partije. Hrvatski tjednik je u br. 567 u dva lanka dao svoje vienje inicijative za osnivanje Hrvatske demokratske zajednice u Hrvatskoj sa dr Franjom Tumanom na elu. U lanku izraz hrvatskog javnog mnjenja objavljen je intervju sa Franjom Tumanom, marta 1989. godine koji je govorei o razlozima osnivanja Hrvatske demokratske zajednice istakao da je krizu u Jugoslaviji dobrim delom uslovio jednostranaki monopolizam. Negujui postojanje demokratije u Jugoslaviji naglasio je odreenu znaajnu nacionalnu finansijsku i tehnoloku ulogu hrvatske emigracije s obzirom na to da ona raspolae i tim potencijalima. U tom kontekstu apostrofirao je svoje lino a i nastojanje zajednice u zemlji da se ire poveu pripadnici hrvatske nacionalnosti u zemlji i iseljenitvu, te mogunost povratka u zemlju pojedinih iseljenika koji su van zemlje stekli kapital.

Vukovarska tragedija 1991 Publicitet Tumanovim predavanjima U tom kontekstu ustaki listovi su objavili vei broj napisa o pojedinanim izlaganjima dr Vjenceslava ieka,dr Franji Tumana i advokata Vladimira eksa, te Dobroslava Parage koji se oglaavao apelima za ljudska prava upuenim razliitim organima i pojedincima. Stalna tema ustakih glasila jeste Jugoslovenska armija. Pri tome se posebno izuavaju mogue meunacionalne nesuglasice i sukobi u redovima JNA, te promene organizacijske prirode. Ustaki analitiari posvetili su brojne lanke i napadima na slubu dravne bezbednosti a znatan broj lanaka objavili su protiv delovanja slube meu emigracijom. Ustaka tampa dosta prostora posveuje i mestu i ulozi crkve u Jugoslaviji. Pojedini hrvatski nacionalisti iz ueg jezgra Maspok-a i nekadanjeg sredinjeg odbora Matice hrvatske, u poslednje vreme pojavljuje se kao gosti iseljenikih organizacija, stranih univerziteta, verskih i drugih institucija i organizacija u iju delatnost je ukljuena i HNE. Od 1975. godine uestaliji su boravci pojedinaca iz redova HNE u Kanadi, SAD, Australiji, vedskoj i drugim zemljama. Na raznim tribinama, univerzitetima i strunim predavanjima predstavljaju se kao autentini tumai hrvatske istorije, kulture pa i aktuelnih politikih i ekonomskih zbivanja u Jugoslaviji, posebno na planu nacionalnih odnosa. Angauju se i na traenju finansijske pomoi i ulaganja kapitala naih iseljenika ali iskljuivo u SR Hrvatskoj, s namerom da se i na taj nain utie na stanje u naoj zemlji. Navodna obespravljenost Hrvata Hrvatska politika i ekstremna emigracija poela je intenzivnije da se povezuje sa HDZ-om u peridu od 1987 1989. godine kada su elni ljudi vie puta bili u Kanadi, SAD i Francuskoj, zatim u SR Nemakoj i Austriji gde su kontaktirali sa pripadnicima emigracije posebno sa intelektualcima koji su iz Jugoslavije emigrirali 1971. godine. Na predavanjima koja su tom prilikom drali govorili su o samoopredeljenju nacija i reavanju hrvatskog nacionalnog pitanja i ustavnim promenama u SFRJ. Tako su na primer govorei na forumu za ljudska prava Kongresa SAD o hrvatskom pitanju potencirali navodnu obespravljenost Hrvatske u SFRJ i obrazlagali potrebu njenog otcepljenja od Jugoslavije. Tim predavanjima, naroito Tumanovim dat je znatan publicitet u emigrantskoj tampi u SAD i Kanadi. Zanimljivo je pisanje lista Hrvatski tjednik glasila ekstremne teroristike organizacije Hrvatski dravotvorni

162

163

Vukovarska tragedija 1991 pokret, u kome se pohvalno pie o Tumanovom predavanju na ikakom univerzitetu. Slino su popularisana istupanja dr Vladimira eksa, sadanjeg potpredsednika HDZ-a u Francuskoj i vedskoj. Ili izjave Parage o nepotovanju ljudskih prava u Jugoslaviji, itd. Jedan od ekstremista Hrvatskog dravotvornog pokreta, D.Dedi iz Australije, prema pisanju emigrantske tame prilikom boravka u SR Nemakoj izjavio je da su organizacije hrvatske emigracije u Australiji prikupile srazmerno visok iznos finansijskih sredstava na ime pomoi Franji Tumanu u predizbornim aktivnostima. Nema sumnje da je ve izreeno jasno ko je i zato pomagao Tumanu. Tuman i Vladimir eks 1989. godine esto su kontaktirali s politikim emigrantima poput Sreka Peninika, predsednika Hrvatskog oslobodilakog pokreta u Kanadi. Emigrantska tampa je pisala da Peninik podrava program i ciljeve HDZ tvrdei da je to jedini pravi put da se u zemlji srui komunistiki reim, te da je eks za vreme boravka u Parizu septembra i oktobra 1989. na skupu grupe politikih emigranata obrazlaui program HDZ, izmeu ostalog, rekao da vie ne postoji Jugoslavija, da e nakon sledeih izbora biti otvorena vrata emigrantima za povratak u zemlju, da e se HDZ boriti za osvajanje to veeg broja mesta u organima vlasti i da e nakon toga nastojati objediniti sve hrvatske demokratske organizacije u jednu stranku koja e zahtevati i sprovesti ocepljenje Hrvatske iz Jugoslavije. Te injenice su dovoljne da se ve tada zakljui kakvu e politiku voditi HDZ i s kojim ciljevima. To dokazuje i skoro jednogodinji period vladavine kao i teroristiki planovi pegelja. Emigranti agitatori Lideri HDZ su 1989. otvoreno usmerili aktivnost na iseljenike radi dobijanja politike podrke i finansijske pomoi. Otvorenije su kontaktirali i sa ekstremnim emigrantima iz redova hrvatske emigracije. Stoga su i emigranti odjednom postali vatreni agitatori za masovno ulanjivanje u HDZ jer smatraju da e tako doprineti stvaranju samostalne hrvtske drave. U pojedinim zapadno-evropskim i prekomorskim zemljama pripadnici HNE potpisuju spiskove za ulanjivanje u HDZ i daju novane priloge. Aktivne i udruene Od ekstremnih teroristikih ili poluvojnih organizacija Hrvatske neprijateljske emigracije jo su aktivne Hrvatski narodni otpor Luburievci, Hrvatsko-revolucionarno bratstvo, Hrvatske oslobodilake

Vukovarska tragedija 1991 snage i Hrvatski dravotvorni pokret. Ostale teroristike grupe poput Tajne revolucionarne ustake postrojbe, Hrvatskog kriarskog bratstva, Ujedinjenih Hrvata Nemake i druge ujedinile su se s Hrvatskim revolucionarnim bratstvom. Neprijateljski leci Jedan od naina delovanja ustake propagande jeste tampanje i rasturanje neprijateljskih letaka sa teritorije zemalja u kojima se ustaka emigracija nalazi uz pokuaje da se leci ubace u Jugoslaviju, posebno na teritoriju Hrvatske. Panju privlai ustaki letak tampan u Australiji sa namerom da se ubaci u Jugoslaviju. U tekstu letka Rezolucija navodi se izmeu ostalog da je hrvatska u opasnosti od velikosrpskog imperijalizma, kome se moe odupreti samo kroz svehrvatsko pomirenje i udruenje celokupnih hrvatskih intelektualnih, finansijskih i fizikih snaga u domovini i iseljenitvu. U tom smislu zagovara se osnivanje Hrvatske odbrambene strukture u Hrvatskoj i upuuje poziv sadanjem hrvatskom rukovodstvu da sie s vlasti ostavljajui svoja mesta kadrovima koji e beskompromisno zastupati nacionalne interese. Na kraju se kae da su hrvatske politike organizacije sa sastanka u Kamberi uputile memorandum ambasadama svih vanih svetskih drava, te da su istakle da postojanje bilo kakve Jugoslavije predstavlja veliku opasnost za evropski i svetski mir i da jedino njen raspad moe trajno ukloniti opasnost, odnosno da e u protivnom hrvatski narod u borbi za hrvatsku samostalnost upotrebiti sva raspoloiva sredstva. U potpisu letka su: Hrvatski oslobodilaki pokret, Hrvatsko narodno vijee, Hrvatska seljaka stranka, Hrvatski dravotvorni pokret, Hrvatska republikanska stranka, Hrvatski narodni otpor i dr. OD EKSTREMNE EMIGRACIJE DO HRVATSKE DEMOKRATSKE ZAJEDNICE (6) - TERORISTI DRAGI GOSTI U Hrvatskoj je nakon pobede HDZ na izborima boravilo ili boravi vie stotina pripadnika ekstremne hrvatske emigracije meu kojima ak i ratni zloinci, a bezbednost im je garantovalo, u znak zahvalnosti, Ministarstvo unutranjih poslova i lino ministar Josip Boljkovac i njegov zamenik Perica Juri Razvoj dogaaja u Hrvatskoj posle pobede Hrvatske demokratske zajednice HDZ na viestranakim izborima u Hrvatskoj u potpunosti je

164

165

Vukovarska tragedija 1991 potvrdio povezanost dela HDZ-a sa ekstremnim pojedincima i grupama hrvatske emigracije. Ta povezanost je posle izbora naroito u drugoj polovini 1990. godine bila sve otvorenija i potvrena je uestalim slobodnim dolascima ekstremnih hrvatskih emigranata (terorista) u Hrvatsku na dogovore s pojedincima iz Ministarstva unutranjih poslova i iz Vrhovnitva, posebno sa Vladimirom eksom koji je ranijih godina na dogovore odlazio u inostranstvo a sada je domain. Teroristiko-subverzivna delatnost ekstremnog dela hrvatske emigracije odavno je poznata. Danas je ona, kao i albanska ekstremna emigraicja, prisutna u svim kanalima kojima se vercuju alkohol, droga i oruje, u emu prema nekim izvorima znaajnu ulogu imaju i neki istaknutiji lanovi HDZ. Ekstremisti i u skuptinama Verovatno iz irih politikih razloga i potrebe da emigranti ostanu instrument stranih obavetajnih slubi za delovanje prema Jugoslaviji, posebno Hrvatskoj u kojoj se vlast HDZ-a jo nije uvrstila, oni nisu ukljueni u organe nove vlasti sem nekoliko izuzetaka, poput predsednika Saborske komiisje za izbor i imenovanje Milasa, koji je u Jugoslaviji ranije osuen na viegodinju kaznu zatvora zbog terorizma, a u Austriji se javno hvalie da se u Hrvatskoj radi na stvaranju nove NDH. lan Saborske delegacije u Skuptini SFRJ Branimir Glava, inae sekretar Odeljenja za narodnu odbranu Osijeka bio je takoe u emigraciji a prema nekim saznanjima od 1972. godine lan je Hrvatskog dravotvornog pokreta, formiranog sa ciljem da objedini sve organizacije ekstremista u Hrvatskoj organizaciji, opredeljenog za diverzantsko-teroristike akcije kao osnovni oblik i metod delovanja protiv Jugoslavije. Po onome to se ulo u TV emisiji Istina o naoruavanju teroristikih formacija HDZ-a u Hrvatskoj, ef je izvrne grupe za tihu likvidaciju stareina JNA i vienijih Srba u Osijeku. Njegov roak Ilija Glava ubijen je 1972. godine u Jugoslaviji kao terorista. Tu je i zamenik ministra Unutranjih poslova Perica Juri, koji nije bio emigrant ali je povezan s emigrantima. Njegov otac, vlasnik restorana u Beu i poznati politiki emigrant dao je vie stotina hiljada maraka za pobedu HDZ-a na izborima, ime je kako se u Zagrebu moe uti obezbedio sinu istaknuto mesto u vlasti Nove demokracije. U Hrvatskoj je nakon pobede HDZ-a na izborima boravilo ili boravi vie stotina lanova ekstremne hrvatske emigracije, poznatih po dugogodinjoj podrivakoj i teroristikoj delatnosti protiv Jugoslavije a meu

Vukovarska tragedija 1991 njima je i vie ratnih zloinaca. Svi oni slobodno dolaze u Hrvatsku i u neke druge krajeve Jugoslavije, uz blagoslov nove hrvatske vlasti a bezbednost im esto garantuje MUP Hrvatske. O svojstvu nove hrvatske vlasti svedoe i samo neka imena (iz zaista podueg spiska) poznatih emigranata i terorista koji su boravili ili su i sada u Hrvatskoj. Teroristi etaju Hrvatskom Najpoznatiji ustaki terorista Ljubomir Dragoje, rukovodilac obuke pripadnika emigrantske organizacije Hrvatsko revolucionarno brastvo, koji je 1988. godine u zemlju uneo 500 kg plastinog eksploziva i koji je teroristiku obuku izvodio na vie poligona u Australiji, te ef ogranka najekstremnijih ustakih terorista Stipo Bilandi prema jo nedovoljno proverenim podacima ovih dana u Slavonskom Brodu, slobodno se kreu, iako je i organima MUP Hrvatske poznato da su bili organizatori ili direktni uesnici u mnogim diverzantsko-teroristikim akcijama na naa diplomatsko-konzularna predstavnitva i da su vrili pritisak i ucenjivali jugoslovenske graane na privremenom radu u Nemakoj za delovanje protiv Jugoslavije. Predsednik emigrantske organizacije Hrvatski dravotvorni pokret (HDP) Nikola tedul, inae poznati ekstremista, boravio je u Zagrebu na poziv zamenika ministra unutranjih poslova Perice Juria. Javnosti poznati tajnik HDP-a za Osijek i terorista Goran Ribii je u Osijeku. Jedan od inicijatora osnivanja HDP Josip Majevski (verovatno agent obavetajne slube jedne zapadne zemlje) dolazio je u Hrvatsku, takoe na poziv reenog Juria. On je u ulozi savetnika MUP-a Hrvatske uestvovao u razradi plana za obezbeenje vanih linosti hrvatskog vrhovnitva i plana za likvidaciju otpora u Kninu. Tu su i teroristi, braa Livaji, poznatiji po nadimcima Mesar, Nemac, Mesara. Urednik Hrvatskog tjednika Dinko Tedi koji je u vreme predizborne kampanje HDZ-a zagovarao finansijsku pomo svih emigrantskih organizacija, takoe je boravio u Hrvatskoj. Tihomir Orekovi, koji je u Zagrebu bio da pripremi osnivaku skuptinu HDP-a u zemlji, imao je zadatak da pripremi i organizuje grupe mladih ljudi koji su spremni da orujem brane Hrvatsku. Ratni zloinac, kolja iz Jasenovca Dinko aki boravio je u Zagrebu, ak je dao i izjavu listu Intervju oktobra prole godine. Pripadnik HDP-a N. Buli na dunosti je radnika Milicionara OSUP Zadra. Terorista HDP-a Ivan Andabak, koji je u Dalj doao iz Australije, uestvovao je u organizaciji atentata na Vladimira Rolovia, ambasadora SFRJ u vedskoj. Ustaki bojovnik i terorista Ivo Kovalija takoe je u Dalju. Terorista i lan HDP Nedeljko Bodroi, zvani Okonja, doao je u zemlju da

166

167

Vukovarska tragedija 1991 organizuje Hrvate u BiH za odbranu demokracije u Hrvatskoj. Ekstremista iz ueg rukovodstva NDP Jaka Kuan (glavni i odgovorni urednik ustakog lista Nova Hrvatska) prijatelj je predsednika Republike vlade Josipa Manolia a ivi u Zagrebu. U Imotskom je oko 200 lanova ekstremne emigrantske organizacije HUP. Oni su osnovali grupe od 10 12 lanova koji su spremni za izvoenje diverzantskih akcija. Pucanj u Jugoslaviju U vreme najnovije krize u Hrvatskoj i irenja lanih vesti da Armija priprema dravni udar, linosti iz Vrhovnitva su, kao to je poznato, traile da se produi rok za predaju oruja koje je ilegalno uvezeno u zemlju, a istovremeno su pokrenute protestne aktivnosti hrvatske javnosti i hrvatske politike emigracije u inostranstvu, posebno u SAD, Kanadi, Australiji i Nemakoj usmerene protiv Jugoslavije i JNA. Ekstremni hrvatski emigranti u inostranstvu izraavali su spremnost i vrili pripreme da svoje paravojne teroristike grupe prebace u Hrvatsku i dase pridrue hrvatskim redarstvenicima i teritorijalnoj odbrani pod komandom Boljkovca i pegelja, s ciljem da onemogue Armiju da izvri naredbu Predsednitva SFRJ. ak su se spremali da organizuju svojevrsni vazduni most, kojim bi arter letovima na relaciji prekomorske zemlje Hrvatska prebacili naoruane grupe u Hrvatsku. Treba rei da neke informacije ukazuju da su instruktori u mnogim specijalistikim centrima za obuku redarstvenika emigranti poput ubice ambasadora Rolovia u vedskoj Mira Bareia. Nema sumnje da je tako. U inostranstvu su sigurno nauili da podmeu eksploziv i pucaju na diplomatsko konzularne predstavnike Jugoslavije i nae radnike na privremenom radu u inostranstvu. Ovog puta zajedno sa HDZ pucaju u Jugoslaviji. Nova imena Josip Ledi, ekstremni emigrant, ivi u Kelnu, bio je u zemlji Ivan Frketi, ekstremista HDP iz Kanade, bio u zemlji Jure Gudelj, zastupnik HDP za Evropu, bio u zelji Vinko Soldo, ekstremista iz SR Nemake prisustvovao osnivakoj skuptini SDP u Zagrebu. Ivica umaher, terorista Hrvatskog revolucionarnog bratstva u tutgartu, bio u zemlji.

Vukovarska tragedija 1991 Zloinca uva ministar Ratni zloinac i ekstremista emigrantske organizacije Hrvatsko narodno vijee Reis Kerim boravio je u Zagrebu a bezbednost mu je garantovao lino ministar Unutranjih poslova Republike Hrvatske Josip Boljkovac. Glavni tajnik HNC Tomislav Bonjak, obuen za izvoenje diverzantsko teroristikih akcija, bio je u Zagrebu kao gost Sabora, to je zabeleila i Hrvatska ttelevizija. Poznati izvoa diverzantsko teroristikih akcija u inostranstvu Vlado Alilovi, koji ivi u Dortmundu, bio je u zemlji. lan emigrantske organizacije Hrvatska narodna odbrana Luburievci, Petar Kozi, koji se zaklinjao da e sruiti spomenik u Jasenovcu, bio je u Sarajevu na Skuptini HDZ-a. Ratni zloinac Ljuhar Camija, koji je za vreme rata bio u pratnji Maksa Luburia, takoe je boravio u Sarajevu. lan Hrvatskog revolucionarnog bratstva, terorista Marijan Rogi, za vreme boravka u Zadru uivao je zatitu Ministarstva unutranjih poslova Hrvatske, koje je naredilo da se ne hapsi. IVOT SRBA U SLAVONIJI - U SENCI KALANJIKOVA U Osjekoj optinskoj skuptini re Srba se ne uvaava, niti optina pomae srpska sela. ta u svemu kau potomci Solunskih ratnika Sad u Hrvatskoj vlada kalanjikov demokratija! samo, grdno se varaju i vrhovnik i sva njegova bratija, nikada Srbi vie nee dozvoliti da ih gaze zavrio je Borijan. (Dnevnik, 15. februara 1991) INTERVJU PREDSEDNIKA PO SPS VOJVODINE NEDELJKA IPOVCA - KOME SLUE RUKOVODSTVA DZVM I DSHV Prema tvorcima scenarija za razbijanje Jugoslavije koji uporno nastoje da potpale poar u ovom delu Evrope s katastrofalnim posledicama, ne moemo se odnositi samo kao prema naim neistomiljenicima. Njihov cilj je prekrajanje istorije, a nektiranje tuih teritorija, odnosno stvaranje nekakvih samostalnih i suverenih nacionalnih, meusobno suprotstavljenih i zavaenih drava na ruevinama Jugoslavije, kae Nedeljko ipovac. Toga moraju biti svesni i oni pojedinci i grupe u Srbiji, ma kojoj politikoj stranci ili politiko interesnoj organizaciji pripadali, koji, pod ovim ili onim izgovorom, direktno ili indirektno podravaju te snage i njihovu demokratsku vlast. Tu mislim, pre svega, na delovanje rukovodstva Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i Demokratske zajednice vojvoanskih maara, ija politika

168

169

Vukovarska tragedija 1991 objektivno podstire secesionistiko-separatistike pretenzije snaga koji otvoreno rade na ruenju Jugoslavije. U vezi najnovijih dogaaja u Hrvatskoj, ilegalnog uvoza oruja iz Maarske i monstrouznih planova za oruanu pobunu protiv JNA, elnik DSHV daje podrku Demokratskoj vlasti u Hrvatskoj. A predsednik DZVM izjavljuje da zajednica nema ni osnova, ni prava, ni potrebe da se mea u sporove izmeu srpskog i hrvatskog naroda i u istorijske razgovore koji su u toku izmeu jugoslovenskih naroda o tome koje politiko ustrojstvo najvie odgovara njihovim dugoronim interesima. Sada elnik DZVM sebe i svoju zajednicu proglaava nekompetentnim da stvari nazove pravim imenom. Ako je tako, onda nije jasno zato je tu svoju doslednost i principijelnost DZVM, odnosno njenog rukovodstva, prekrila kada je pokrenula inicijativu da se odri zajednika komemoracija svim rtvama drugog svetskog rata na tlu Vojvodine. Zar ta inicijativa nije znaila meanje DZVM u ono u ta se ona povodom dogaaja u Hrvatskoj nije htela da uplie: zaista je udno da se DZVM jednom ponaa kao politiko interesna organizacija, a u drugim sluajevima kao politika stranka jasnim ideolokim ciljevima koji se i te kako tiu i odnosa izmeu jugoslovenskih naroda i sudbine zemlje u celini. Kada je re o pitanjima ouvanja slobode, dravnog i teritorijalnog integriteta Srbije i Jugoslavije, tekovina zajednikog ivota svih naroda i narodnosti u Vojvodini, niko ne moe biti neutralni posmatra dogaaja na javnoj sceni. Sem ako mu naravno, nije stalo do tih vrednosti. O pravoj politikoj pozadini delovanja rukovodstva ove zajednice govori izjava u jednoj TV emisiji, da su oni za ouvanje Jugoslavije, jer u sluaju njenog raspada Maari e ostati u onom delu zemlje koji bi bio najdalje od Evrope. Nije dakle, teko identifikovati kojim krugovima u zemlji i inostranstvu slue rukovodstva DZVM i DSHV, ko su im nalogodavci za delovanje protiv interesa Srbije i Jugoslavije. (Dnevnik, 16. februar 1991) VJESNIK NE MENJA UTISAK - KOMENTATOR ZAGREBAKOG LISTA ALEKSANDAR MILOEVI ISTIE DA JE DOKUMENTARNI FILM SSNO CELULOIDNA OBMANA IZ VOJNE KUHINJE, S CILJEM DA SE DOKAE DA SU SVI U HRVATSKOJ USTAE to vrijeme vie odmie to su sve izrazitije nedoumice vezane za film SSNO i Zastave filma kojim se trebala dokazati tobonja akcija naoruavanja paravojnih skupina u Hrvatskoj zapoinje pomenuti autor jo jednu

Vukovarska tragedija 1991 obmanu italaca Vjesnika. Ono to je ak i Vrhovnitvo Hrvatske moralo da prizna, eto porie vatreni odvjetnik i poklonik kalanjikov demokratija.?! Oito je da je film raen s unapred zadanom tezom kako su svi u Hrvatskoj ustae, a dogaaji nakon prikazivanja filma samo potvruju namjere njegovih autora ne prestaje Vjesnikov komentator da prodaje maglu. Pitanje je dali Aleksandar Miloevi ima monog gazdu ili ga je lasno bilo privoleti na slepu poslunost, tek Vjesnikov komentator ne prestaje da prodaje rog za sveu: nije sluajno da je glavna meta i cilj kompromitacija upravo Martin pegelj, ministar odbrane Republike Hrvatske. pegelj je bio i ostao lan Stranke demokratskih promjena, pa se preko njegove kom promitacije htjelo diskreditirati i celokupnu ljevicu u Hrvatskoj. Na taj nain zaokruila bi se akcija kojom se eljelo dokazati da u Hrvatskoj nema demokracije ve da je svekolika politika scena u toj republici nacionalistika, genocidna, proustaka, kako se ve danima i tjednima trubi u srbijanskim sredstvima informiranja. (Dnevnik, 17. februar 1991) SRPSKO NACIONALNO VEE I IZVRNO VEE SAO KRAJINE USVOJILI REZOLUCIJI O RAZDRUENJU OD REPUBLIKE HRVATSKE - KRAJINA OSTAJE U JUGOSLAVIJI Potujui tenju i volju hrvatskog naroda za stvaranjem samostalne i suverene Republike Hrvatske, i srpski narod u Hrvatskoj izrazio je elju da ivi u jednoj dravi Knin, 28. februar Na dananjoj zajednikoj sednici Srpskog nacionalnog vea i Izvrnog vea SAO Krajine jednoglasno je usvojena Rezolucija o razdruivanju Republike Hrvatske i SAO Krajine. U uvodnoj rei razloge donoenja ove Rezolucije obrazloio je predsednik Srpskog nacionalnog vea i Izvrnog vea SAO Krajine dr Milan Babi. Po njegovim reima, potujui tenju i volju hrvatskog naroda da stvori samostalnu i suverenu dravu Hrvatsku, i srpski narod u celoj Jugoslaviji, a tako i u Hrvatskoj na podruju SAO Krajine izrazio je elju da ivi u jednoj dravi. Stoga ne prihvata Rezoluciju Sabora Republike Hrvatske o razdruivanju iz Jugoslavije izrazivi aljenje to hrvatski predstavnici u predseditvu SFRJ ne pristaju na Federativnu Jugoslaviju, ve samo predstavljaju hrvatski narod i njegovu volju.

170

171

Vukovarska tragedija 1991 Srpski narod u jednoj dravi U uvodu predloga Rezolucije koju je potom proitao dr Milan Babi stoji: Opredeljujui se za zajedniku dravu i ujedinjenje celokupnog srpskog naroda, srpski narod sa teritorije bive Austrougarske monarhije kroz formu meunarodno nepriznate i privremene drave Slovenaca, Hrvata i Srba, kao narod se ujedinio sa Kraljevinom Srbijom, 1. decembra 1918. godine i zajedno sa hrvatskim i slovenakim narodom stvorio zajedniku dravu Srba, Hrvata i Slovenaca Jugoslaviju. Administrativnom podelom Jugoslavije nafederalne jedinice deo srpskih etnikih i istorijskih teritorija naao se u granicama federalne jedinice Hrvatske koja je Ustavom bila definisana kao drava i srpskog naroda. Polazei od meunarodno priznatog prava naroda na samoopredeljenje i koristei odredbe Ustava SFRJ o ravnopravnosti svih jugoslovenskih naroda a na osnovu plebiscita sprovedeno u avgustu 1990. godine srpski narod je na svom istorijskom i etnikom teritoriju koji se nalazi u okviru administrativnih granica Hrvatske konstituisao Srpsku autonomnu oblast Krajinu kao svoju teritorijalno-politiku autonomiju. Primenjuju se savezni propisi Povodom Rezolucije Sabora Hrvatske o razdruivanju Jugoslavije, odnosno namere Republike Hrvatske da se izdvoji iz Jugoslovenske drave, Srpsko nacionalno vee i Izvrno vee Srpske Autonomne oblasti Krajine donose Rezoluciju o razdruivanju Republike Hrvatske i SAO Krajine, koja glasi: 1. Srpski narod u SAO Krajini i Republici Hrvatskoj nema ni jedan razlog da se izdvaja iz Jugoslovenske drave i ne prihvata Rezoluciju Sabora Republike Hrvatske o razdruivanju SFRJ. 2. SAO Krajina ostaje u Dravi Jugoslaviji, odnosno u zajednikoj dravi sa Republikom Srbijom i Crnom Gorom, kao i sa srpskim narodom u Republici Bosni i Hercegovini i ostalim narodima u republikama koje prihvataju zajedniku dravu. 3. Srpski narod Krajine, ne prihvatajui Rezoluciju Sabora Republike Hrvatske o razdruivanju Jugoslavije, ne osporava hrvatskom narodu prava da se na svom etnikom prostoru izdvoji iz jugosloenske drave. 4. U periodu do konanog razdruivanja Republike Hrvatske i SAO Krajine na podruju SAO Krajine vae i primenjuju se savezni propisi, propisi

Vukovarska tragedija 1991 SAO Krajine i pravila i zakoni Republike Hrvatske, ukoliko nisu u suprotnosti sa saveznim propisima i propisima SAO Krajine. 5. Ova Rezolucija predstavlja politiku volju i elju srpskog naroda Krajine za mirno i demokratsko razdruivanje srpskog i hrvatskog naroda, odnosno Republike Hrvatske i SAO Krajine kao dela Jugoslovenske drave. Teko ali asno Po proitanom predlogu Rezolucije Branka Kupreanin, zastupnica u Saboru Republike Hrvatske iz Graaca, pozdravila je Rezoluciju te dodala da e posao u Krajini biti teak i naporan, ali astan. Duan Zelenbaba, bivi lan SDS-a u Kninu i zastupnik u Saboru Republike Hrvatske, izmeu ostalog je rekao da srpski narod ima daleko vie motiva da se razdrui od Jugoslavije nego Republika Hrvatska i Republika Slovenija, te je prisutnima postavio pitanje ime e braniti ovu Jugoslaviju, a posebno Krajinu, kada nemaju oruja jer su ga predali Armiji, a JNA je tri meseca pre prikazivanja filma SSNO-a znala za uvoz oruja u Republiku Hrvatsku i jo je dodao da srpski narod ima najmanje oruja a nalazi se u velikom neprijateljskom okruenju. Replicirao mu je dr Milan Babi, a i velika veina prisutnih se sloila da je JNA vaan faktor i inilac na ovim prostorima. Sergej Veselinovi, predsednik Skuptine optine Obrovac obratio se prisutnima pozdravom i eljom da se svi lepo i ugodno oseaju u ovoj sada njihovoj Krajini. estitka iz udruenja Srba iz Hrvatske u Beogradu bila je kratka a zavrena je sledeim reima: sretna vam drava. Branko Marjanovi, predsednik SDS-a u Zadru estita milicionerima i JNA to su omoguili narodu Krajine da ive mirno, jer bez njih bi ovaj ivot bio optereen mnogim nedaama. Pozdrave i podrku Rezoluciji preneli su predsednici SO Bosanski Novi i Drvara i ujedno u ime naroda tih krajeva obeali svu pomo u ouvanju Krajine u Republici Hrvatskoj. Dr Milan Babi je po zavretku diskusije Rezoluciju dao na usvajanje. Prisutni su je jednoglasno prihvatili. (Dnevnik, 1.mart 1991) DR MILAN BABI O SVOM ISTUPU PRED KOMISIJOM UJEDINJENIH NACIJA - SRBI ELE JUGOSLAVIJU Za jugoslovenske izmeane narode najoptimalniji oblik je federacija. HDZ nacionalna oseanja ispoljava kalanjikovom a Srbi pesmom i igrom

172

173

Vukovarska tragedija 1991 Predsednik Srpskog nacionalnog vea iz Knina dr Milan Babi u razgovorima sa stranim i domaim novinarima: Velika hajka: Bilo je stranih izvetaa koji su zahtevali da Babi iznese kako se konkretno kre ljudska prava Srba u Hrvatskoj. Najpre, rekao je Babi, ugroeno im je pravo na rad. itav sistem informisanja pod kontrolom je vladajue stranke Hrvatske demokratske zajednice. Na upadicu da Srbi imaju svoj radio, Babi je rekao da je njegov domet svega 20 kilometara, dok se Srbi prostiru na 600 kilometara. Ne elimo da stvaramo novu dravu, jer drava Jugoslavija ve postoji. Stvarali su je narodi i oni su jedini suvereni subjekti a grranice izmeu republika samo su administrativne dodao je. Krajinu brani Armija Danas je naglaeno da je nastup u enevi bio pod okriljem nevladine organizacije Svetske srpske zajednice, na elu ijeg je Upravnog odbora akademik Matija Bekovi. Babi je rekao da Srpsku Autonomnu Oblast Krajinu ini 12 optina a pripojilo im se i nekoliko susednih naselja. Na ovoj teritoriji ivi oko 250 hiljada Srba, razvijen je privredni ivot, turizam i poljoprivreda i postoje svi uslovi da se vitalne funkcije same izdravaju. Poto je bilo i pitanja ta e biti s Hrvatima koji ive na teritoriji Krajine, Babi je naglasio da ovde ivi 90 odsto Srba a da postoje i rubna podruja koja se naslanjaju na hrvatske optine. No, napomenuo je on, ba zbog takvih situacija mi insistiramo na Jugoslaviji koja je jedino optimalno reenje za izmeane jugoslovenske narode. to se odbrane teritorije tie, Babi je rekao da odbranu cele jugoslovenske zajednice obezbeuje JNAprotiv spoljnjeg neprijatelja, a od unutranjeg milicija. (Dnevnik, 2. mart 1991) JOVAN RAKOVI O REZOLUCIJI O RAZDRUIVANJU - ISTORIJSKI IN Vreme je pokazalo da e i Srbi u BiH morati razmiljati o nainu kako da se organizuju. Bojim se neorganizovanih i samostalnih ekstremnih grupa... Rezolucija o razdruivanju Republike Hrvatske i SAO Krajine, profesor dr Jovan Rakovi, predsednik SDS-a, - Moram naglasiti da Srpska demokratska stranka, iji sam predsednik, potpuno podrava Rezoluciju koja odgovara interesima srpskog naroda. Srpska demokratska stranka ne samo da

Vukovarska tragedija 1991 pozdravlja taj in, ona ga je u izvesnom smislu i uspostavljala, jer je centralno mesto iz njenog programa bila srpska autonomija. Profesor Rakovi je dodao da je sve ono to se deavalo jue u Kninu u stvari program koji je pokuao i on lino formulisati, a vreme je pokazalo da simbolika veza izmeu Srba i Muslimana u BiH nije mogua i da e bosanski Srbi morati razmiljati o nainu kako da se organizuju. Poto smo mi zavrili jednu fazu organizovanja srpskog naroda dodao je predsednik SDS-a mislimo da je druga faza zajedniko organizovanje srpskog naroda u Hrvatskoj i Srba u Bosni i Hercegovini. Jer, jedino na taj nain srpski narod moe dobiti svoju pravu potvrdu, svoju autonomnu aglomeraciju, te svoju celovitu krajiku dravu, koja bi poivala na etnikim principima. Mogu sukob Na pitanje novinara kako e sada funkcionisati Hrvatska bez Krajine i obrnuto, akademik Rakovi ocenjuje da e sigurno doi do velikih nesporazuma, ali dodaje: Uveren sam da hrvatska drava nee tako lako pustiti Krajinu, ali mislim da Krajina ne moe biti napadnuta nikakvim redarstvenim niti vojnim snagama, jer bi to znailo i poetak graanskog rata. Pre je mogue da e doi do sukoba hrvatske drave i JNA. Bojim se neorganizovanih i samostalnih ekstremnih grupa, ali i iskaza koji se pojavljuju u hrvatskom tisku o samostalnim grupama koje su se otele kontroli drave. Mislim da cela ta procedura mora da tee u skladu s procedurama razdvajanja Jugoslavije. Prihvatajui injenicu da srpski narod eli iveti u jednoj dravi, profesor Rakovi je istakao da i tzv. Zapadni Srem moraju iveti u jednoj autonomiji, koja bi imala i neke dravne oblike da bude direktni ili nekakav samostalni deo srpske drave jer to se mene tie, kad ja kaem drava Krajina, onda mislim na Dravu Srbiju. (Dnevnik, 2. mart 1991) DEKLARACIJA SRPSKOG NACIONALNOG VEA ZA SLAVONIJU, BARANJU I ZAPADNI SREM - SUVERENA AUTONOMIJA SRPSKOG NARODA Ukoliko ne bude Jugoslavije kao savezne drave, ova autonomija nastavie da postoji kao deo matine drave srpskog naroda U skladu sa Deklaracijom o suverenosti i autonomiji srpskog naroda u Republici Hrvatskoj, donetoj na Srpskom saboru u Srbu, 25. jula prole

174

175

Vukovarska tragedija 1991 godine, Srpsko nacionalno vijee za Baranju, Slavoniju i Zapadni Srem donelo je 26. februara u Osijeku svoju Deklaraciju. Ona izraava pravo srpskog naroda u ovim delovima Hrvatske na samoopredeljenje koje ukljuuje i pravo na otcepljenje i prisajedinjenje matinoj dravi srpskog naroda. U deklaraciji se navodi da je srpski narod u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu neodvojivi deo suverenog srpskog naroda koji ivi u Jugoslaviji i shodno tome, on na teritoriji koju nastanjuje ostvaruje suverena prava srpskog naroda. To pravo ispoljava se u suverenoj autonomiji koja podrazumeva vrhovnu uredbodavnu, izvrnu i sudsku vlast u autonomiji. Po deklaraciji stvari autonomije su jezik, vaspitanje dece i omladine, prosveta, bogotovlje, zdravstvena zatita, zatita prirode, ovekove sredine i spomenika kulture, staranje o narodnom blagostanju, zatiti javnog reda i mira i bezbednosti. Sve to ureivae se Statutom autonomije ili autonomnom uredbom. U skladu sa Statutom autonomije organi automije sarauju sa drugim delovima srpskog naroda u Jugoslaviji, njihovim predstavnicima, politikim i drugim organizacijama i ustanovama. Statusnim ugovorima organi autonomije mogu, u skladu sa svojim nadlenostima, preneti vrenje odreenih prava u stvarima autonomije na odreene organe srpske drave. Ukoliko bude drugaije odnosno ukoliko takva Jugoslavija prestane da postoji ili se preobrazi u skup samostalnih drava, ova autonomija nastavie da postoji kao deo matine drave srpskog naroda, kae se u Deklaraciji. (Dnevnik, 2. mart 1991) DRAMATINA ZBIVANJA U PAKRAKOJ OPTINI - REDARSTVENICI ZAPOELI SUKOB Pucnjava traje 24 sata. Specijalci okupirali centar grada. Intervencija jedinica JNA Danas zbor u Novom Sadu Najenerginije protestvujemo protiv nasilja vrhovnitva nad srpskim narodom u Pakracu. Desilo se ono najtraginije: pale su prve nevine rtve od kalanjikov demokratije. Srpskom narodu u Hrvatskoj bilo je jasno ve pojavom prvih ustakih simbola da je to predznak ponavljanja tragedije od pre 50 godina. Zahtevamo od najviih organa vlasti Jugoslavije da koriste sva svoja ustavna ovlaenja i da zatite srpski narod u Hrvatskoj kae se u Proglasu Novosadskog Udruenja Srba iz Hrvatske koje ujedno poziva graane Novog Sada i okoline da se okupe na protesnom zboru danas u 11 sati na platou ispred SPC Vojvodine. (Dnevnik, 3. mart 1991)

Vukovarska tragedija 1991 SAOPTENJE PREDSEDNITVA SFRJ Beograd, 2. marta (Tanjug) Sluba za informisanje Predsednitva SFRJ ovlaena je da saopti sledee: Dana 2. marta 1991. godine u 6 asova 150 200 pripadnika Ministarstva unutranjih poslova Republike Hrvatske izvrilo je opkoljavanje i upad u zgradu Skuptine optine i policijsku stanicu u Pakracu. Neposredno pre akcije pripadnika MUP RH najvei deo aktivnog sastava i jedan broj pripadnika rezervnog sastava napustio je stanicu milicije i udaljio se van Pakraca, nosei sobom svoje naoruanje. Oko 20 pripadnika rezervnog sastava milicije koji su ostali u stanici razoruani su i zadrani radi daljeg postupka. Snage MUP RH u Pakracu neprekidno se uveavaju. Istovremeno se najavljuju vea okupljanja srpskog ivlja. Radi spreavanja eskalacije meunacionalnih sukoba predsednik Predsednitva SFRJ dr Borisav Jovi prihvatio je predlog SSNO i odobrio pokret odgovarajuih jedinica JNA. (Dnevnik, 3. mart 1991) INTERVJU: GORAN HADI, PREDSEDNIK SDS U VUKOVARU - SRBI NEE U ZBEGOVE Sve dok se bar jedan ili dva hrvatska intelektualca ne oglase i osude bestijalnost i genocidne namere do zuba naoruani HDZ-ovaca, Srbi u Hrvatskoj nemaju ta razgovaraju s njima istie prvi ovek Srpske demokratske stranke Vukovarske optine. U radnikoj vukovarskoj optini ive pripadnici 23 nacije i narodnosti i decenijama niko nikoga nije pitao dali je Srbin, Hrvat, Slovenac ili Musliman. Meutim, nakon prvih poratnih viestranakih izbora i pobede Hrvatske demokratske zajednice, meunacionalni odnosi su naglo pogorani. Da li je sluajno to se Vukovar prvi naao na udaru jurinika HDZ? Meunacionalni odnosi u Vukovaru i celoj optini poremeeni su pre viestranakih izbora u Hrvatskoj. To je i objanjenje za osnivanje Srpske demokratske stranke: eleli smo da okupimo i organizujemo srpski narod i zatitimo ga od genocidnih pretnji HDZ-ovske vlasti u Hrvatskoj. Da kako, nije sluajno to su se Tumanovi jastrebovi prvo ustremili na radniki Vukovar. Na grad je s pravom uziman za primer kako je mogu suivot u vienacionalnoj sredini. I jo neto: Na viestranakim izborima u vukovarskoj optini Raanovi komunisti su do nogu potukli HDZ i ostale

176

177

Vukovarska tragedija 1991 stranke. To je tanije bio samo povod vie da ustaoidna HDZ-ovska vlast u Hrvatskoj pokae pravo lice. Mi se ne plaimo, jer zapravo, nemamo ega da se plaimo: Novi Ustav Hrvatske uzeo je Srbima pravo na ime, pismo i jezik. Ostale su nam samo glave na ramenima, koje nam bez tri pomenuta prava nita ne vrede. Mi smo u Hrvatskoj sve izgubili izuzev ivota. Mi nikome ne pretimo, niti elimo krvoprolie, ali ako budemo primorani, vaie samo jedno pravilo: oko za oko, zub za zub, za ivot ivot oduzeti. U Vukovaru se ubedljivo najvei postotak stanovnika izjasnio kao Jugosloveni, no u bilo kom drugom gradu u zemlji njih vie od 18.000. Na mitingu podrke Predsednitvu SFRJ i JNA u Dalju bili ste meu onima koji su razboritou spreili krvoprolie. Komandiru specijalaca sam rekao da ako su pametni moraju da shvate da ovo nije 24. februar 1991. nego 27. mart 1941. godine. Jeli mogu suivot Hrvata i Srba u Hrvatskoj. Ima li nade da se to i ostvari? Iako sam, inae, optimista, teko da mogu da poverujem u miran zajedniki ivot Hrvata i Srba u Hrvatskoj. Za kratko vreme porueni su mnogi mostovi, a sve oiglednije ustoliavanje ustake vlasti u Hrvatskoj, jednostavno obeshrabruje i najvee optimiste. Progon Srba je oigledan, nama se, spremaju novi jasenovci i ostala stratita iz minulog rata. Nije valjda, niko naivan, pa da doeka nove orgije ustakih koljaa, sedei skrtenih ruku? Mi smo osnovali Odbor Srpskog nacionalnog vea za Slavoniju i Baranju i pozvali hrvatski narod da se osvesti. Znamo da svi ratovi zapoinju i zavravaju mirom. Srbi u Hrvatskoj ne ele rat: mi traimo da se narod izjasni i mirno dogovori kako e iveti u Hrvatskoj i Jugoslaviji. Srbi su listom za Jugoslaviju, ali ako se ta elja ne ostvari, ipak e iveti u jednoj dravi pa ma kako se ona zvala. Jastrebovi prete srpskoj deci Ustaka kama nije tedela ni decu, ali to se vie nikada nee ponoviti! Nikada! I, zato poruujem jastrebovima HDZ-ovske vlasti: to dalje od srpske dece i dece nehrvata u lijepoj naoj. (Dnevnik, 3. mart 1991) NA POZIV UDRUENJA SRBA IZ HRVATSKE - ZBOR U BEOGRADU Udruenje Srba iz Hrvatske u Beogradu pozvalo je beograane da danas izau na Trg republike u glavnom gradu i pridrue se ovom udruenju u protestu protiv prolivanja krvi nevinih Srba u Hrvatskoj. Kako nas je

Vukovarska tragedija 1991 izvestio predsednik Izvrnog odbora ovog udruenja, profesor Mihajlo Vuini, na mitingu e biti zahtevano od Predsednitva SFRJ da energino i odgovorno obavlja svoje ustavne dunosti. (Dnevnik, 3. mart 1991) PROTEST SRBA U BELOM MANASTIRU - METODI USTAKE VLASTI Zahtevamo od Predsednitva zemlje i JNA da stanu na put faistikim metodama koje primenjuje hrvatska vlast reeno na zboru Srba u Belom Manastiru. Danas kada hrvatski specijalci pucaju po Pakracu i nasilnim i faistikim metodama teroriu srpski narod, traimo da Predsednitvo SFRJ prestane sa izdavanjem saoptenja i da u skladu sa svojim ustavnim ovlaenjima uspostavi u Hrvatskoj red i mir. Traimo da se ve jednom izdata naredba sprovede i da se razoruaju paravojne, nelegalne formacije HDZ-a i da se na odgovornost pozovu svi koji su u tome uestvovali. Ovo je pored ostalog reeno na protestnom zboru oko 2.000 Srba koji je danas odran u Belom Manastiru. Borivoje ivanovi, lan Optinskog odbora SDS-a u Belom Manastiru, koji je zajedno sa Socijalistikom partijom Hrvatske organizovao ovaj miting. Ako se Jugoslavija raspada ovalaujemo Slobodana Miloevia da zastupa nae interese, jer u njemu jedino vidimo nau sigurnost, rekao je ivanovi. Na protesnom zboru u Belom Manastiru data je puna podrka odluci Srpskog nacionalnog vea za Slavoniju, Baranju i zapadni Srem da se ovi delovi u sluaju raspada Jugoslavije prikljue Srbiji. (Dnevnik, 3. mart 1991) SAOPTENJE SA SEDNICE PREDSEDNITVA SFRJ - SVI NA SVOJA MESTA Svi koji su doprineli stvaranju dogaaja u Pakracu, moraju snositi odgovornost Beograd, 3. marta (Tanjug) Na noas odranoj sednici Predsednitva SFRJ predsedavao predsednik dr Borisav Jovi, razmatrana je aktuelna bezbednosna situacija na teritoriji optine Pakrac. Neophodno je preduzeti sledee: Da se odmah, a najkasnije u roku od 24 sata uspostavi stanje kako je bilo pre incidentnih dogaaja. To podrazumeva da se svi policajci kojima je radno mesto policijska stanica u Pakracu vrate na svoja mesta, rezervni sastav demobilie u skladu sa propisima, a da se angaovane snage sa strane povuku. Sprovoenje ovih mera obezbedie nadleni organi Republike

178

179

Vukovarska tragedija 1991 Hrvatske u saradnji sa Saveznim sekretarijatom za unutranje poslove. (Dnevnik, 4. mart 1991) PORUKA VIE OD 40.000 LJUDI S JUERANJEG MITINGA NA BEOGRADSKOM UU - JASENOVAC, NIKAD VIE Neemo dozvoliti proganjanje i zlostavljanje Srba u Hrvatskoj samo zato to su Srbi i to se zalau za demokratsku Jugoslaviju rekao je Mihajlo Milojevi. Povodom najnovijih dogaaja u Pakracu danas je na beogradskom uu odran miting protesta na kojem se okupilo preko 40.000 ljudi. S ovog skupa upueni su energini zahtevi Predsednitvu SFRJ, Saveznoj vladi, JNA i SUP-u da se sprei krvoprolie i obezbedi mir i graanska prava srpskom narodu u Hrvatskoj. Od kolektivnog efa drave i republikih rukovodstava zatraeno je da hitno realizuju politiki dogovor o budunosti zemlje, o demokratskoj i federativnoj Jugoslaviji, to bi doprinelo daljem ekonomskom i politikom razvoju zemlje. Potpredsednik Republikog parlamenta Radovan Pankov istakao je da politika svrenog ina koji svakodnevno nameu seceonistika vostva severozapadnih republika pokazuje da njima nije stalo ni do kakve Jugoslavije. Vrhovnitvo mui dravnost Hrvatske koju tek treba da dobije da je iz Jugoslavije iznelo, dravnost koju u Jugoslaviji nije ni unelo. O sudbini Jugoslavije poslednju re mogu da daju samo njeni narodi i graani. Dananja politika hrvatskog reima vie niim ne moe da skrije svoje genocidne namere jer u tobonju demokratiju vie ne moe uveriti nikoga, ni ovde, ni u Evropi. Vrhovnitvo je zapaljivi fitilj koji danas nije opisan samo na jugoslovenskom ve i na evropskom prostoru, rekao je Pankov. Srbima u Krajini poruujemo da sigurno nee ostati sami i da se Jasenovac nee ponoviti. Za tako neto sigurno neemo traiti dozvolu od Tumana i pegelja, nekad Titovih, a sada avolskih generala rekao je Pankov. (Dnevnik, 4. mart 1991) OTRA REAGOVANJA U CRNOJ GORI NA DOGAAJE U PAKRACU - TO JE HRVATSKA DEMOKRATIJA Ovim postupkom pokazana je neodgovornost i dvolinost hrvatskog rukovodstva Stoga Predsednitvo CK SK SK Crne Gore jo jednom apeluje na hrvatski narod i njene predstavnike da shvate da se na silu odgovara samo

Vukovarska tragedija 1991 silom i da njihovi postupci predstavljaju prve korake ka graanskom ratu u Jugoslaviji, ratu koji bi bio potpuno besmislen i kojeg niko, bar na reima, u ovoj zemlji ne eli. Predsednitvo ove partije podrava stavove Predsednitva SFR Jugoslavije na smirivanju napetosti u Hrvatskoj i insistira na njihovoj doslednoj realizaciji. (Dnevnik, 4. mart 1991) PROTESNI SKUP U NOVOM SADU - SPREITI GENOCID NAD SRBIMA Zahtevi najviim organima vlasti u Jugoslaviji da odmah reaguju, a JNA da razorua redarstvenike MUP Hrvatske Skup je organizovalo Udruenje Srba iz Hrvatske u Novom Sadu. Traimo da JNA u roku od 24 asa pone razoruavanje rapidno uveanog broja hrvatskih redarstvenika i da se njihov broj svede na nivo iz 1989. godine i da se razoruaju svi naoruani lanovi HDZ. Ako to neete ili ne moete, onda traimo da otpone naoruavanje Srba u Hrvatskoj. Ukoliko se to ne uini, biete sauesnici eventualnog genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj. (Dnevnik, 4. mart 1991) KONTRAVERZNE IZJAVE VRHOVNIKA - ZAHVALNICE I NAPADI Na uspostavljanje reda i mira pripadnicima MUP Hrvatske pomagali pripadnici JNA rekao je Brezak Josip Manoli, koji je jo obeao da ako tako nastavi dalje, sukoba nee biti. On je pri tom optuio velikosrpske snage i konzervativni vojni vrh koji ele drati pod stalnom napetou od opasnosti vojne intervencije Hrvatsku, Sloveniju, a sada i Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. Po njegovim reima postoje i dalje jaki porivi iz Beograda, ijim je scenarijem predvieno da bude mrtvih mnotvo ranjenih i stotine uhapenih. (Dnevnik, 4. mart 1991) U STRAHU OD NOVOG TERORA JEDNONACIONALNE HDZ DEMOKRACIJE - SRPSKA DECA I ENE BEE IZ HRVATSKE Iako je most kod Bogojeva tokom noi povremeno bio pod blokadom specijalaca, na zbirno mesto u Prigrevici nadomak Apatina stiglo nekoliko hiljada ena i dece i iz Istone Slavonije Vlado Miri: jue su tukli u Osijeku, danas e doi kod nas, ali emo se, ne mislei ta e biti s naom nejai, lake odbraniti. Radoslav Vuenov: ne samo da ne smem da kaem da sam Srbin, ve mi brane da kaem da volim Hrvatsku, odmah me proglaavajui

180

181

Vukovarska tragedija 1991 unitaristom. U Prigrevici, Apatinu, Somboru, ljudi se prosto utrkuju ko e da primi srpsku neja SEOBA U DVA PRAVCA Dobar deo ljudi iz Slavonije je krenuo put Srbije sopstvenim vozilima, a mnoge su prevezli autobusi radnih kolektiva iz somborske i apatinske optine. - Ovde vie za nas nema ivota, bar dok je sadanja vlast na elu Hrvatske! Mi ostajemo ovde da stanemo na put pomahnitalim HDZ-ovcima, a decu smo poslali u Srbiju, jer emo tako moi mirnije da oduimo asni dug odbrane rodnih ognjita. Samo moram i s tugom i s ogorenjem da vam kaem: Srbi se ovde oseaju i naputenim, jer vojska u koju su uperene sve srpske oi ne deluje dovoljno energino da sprei novi hrvatski faizam rekao nam je Milenko Arsi iz Borova. (Dnevnik, 5. mart 1991) BOBOANI U KUPINOVU Putnikim kolima i autobusom 85 itelja Bobote, sela vukovarske optine, danas prebeglo u Kupinovo Danas u podne 85 itelja Bobote, meu kojima je najvie ena i dece srpske nacionalnosti, pristiglo je, to putnikim automobilima, to iznajmljenim privatnim autobusom Sombortransa, u sremsko selo Kupinovo. Nezvanino se ovde govori i o tome da su itelji jo 37 sela belomanastirske, osjeke i vukovarske optine doneli sline odluke da utoite iz straha od hrvatskih HDZ-redarstvenika potrae u Srbiji. (Dnevnik, 5. mart 1991) NONI ZBEG NA VAARITU Do jue po podne u idskoj optini zbrinuto preko 200 ena i dece, izbeglica iz Slavonije. itelji ida i okolnih sela prihvataju izbeglice s podruja vukovarske optine U idu je danas zbog dogaanja u Hrvatskoj odrana i vanredna sednica Izvrnog odbora SPS-a. S ovog skupa upuen je apel Skuptini Srbije i Republikoj vladi da preduzmu Ustavom predviene obaveze i da hitno angauju jedinice RSUP-a i oruanih snaga kako bi se zatitio teritorijalni integritet Republike Srbije i srpski ivalj koji je izbegao u ovu optinu. Graani idske optine poruuju da e pruiti svu moguu pomo srpskom narodu svuda gde je njegov integritet ugroen. Neemo dozvoliti nove Jasenovce, Jazovke, Dudike i druga stratita srpskog naroda, kae se u

Vukovarska tragedija 1991 saoptenju s vanredne sednice Izvrnog odbora Optinskog odbora SPS-a u idu. (Dnevnik, 5. mart 1991) EVAKUACIJA U SRBIJU Oko 5.000 ena i dece jue su od ranih jutarnjih asova poeli da prelaze Dunav, traei spas od pobesnelih hrvatskih sepcijalaca kao i od naoruanih pripadnika HDZ-a koji odravaju stalnu psihozu straha s ponekim enluenjem iz kalanjikova u veernjim satima IZJAVA PREDSEDNIKA VUKOVARSKE OPTINE - POZIV NA MIR MEU STANOVNITVOM Predsednik Skuptine optine Vukovar in. Slavko Dokmanovi pozvao je danas graane da se u ovim kriznim vremenima izbegne svako panino reagiranje, irenje dezinformacija i da u cilju zajednikog suivota sauvaju hladnokrvnost i oslone se na razum. U toku noi izmeu nedelje i ponedeljka jedan deo stanovnitva, uglavnom ena i dece srpske narodnosti, otiao je prema Vojvodini i Srbiji, a to je nastavljeno i u toku dananjeg dana. Nastava u kolama koje je napustio deo dece se danas nije odrala. O svim ovim dogaajima naglasio je in. Dokmanovi obaveteni su Predsednitvo SFRJ i Vlada Republike Hrvatske. U svojoj izjavi predsednik vukovarske optine pozvao je sve graane da na miran i dostojanstven nai saekaju rasplet jugoslovenske krize, a uputio je i poziv roditeljima koji su poslali svoju decu izvan svojih mesta, da ih vrate u svoje kole i svoje domove. U izjavi novinarima in. Slavko Dokmanovi izjavio je da je povodom nastale situacije u vukovarskoj optini obiao deo mesta i sela i da je iz razgovora s ljudima mogao ustanoviti da meu ljudima vlada velika neizvesnost i uznemirenost. (Dnevnik, 5. mart 1991) APEL PREDSEDNIKA EST VOJVOANSKIH OPTINA - GRAANIMA SE MORA GARANTOVATI SIGURNOST Stranka demokratskih promena i HDZ u prisustvu saborskih zastupnika Optine Vukovar, meutim, zakljuuju da u tamonjim srpskim selima vlada iracionalan strah. Slavko Dokmanovi je pozvao ljude da se vrate u svoje domove. U ponedeljak uvee predsednik optine sastao se s gradonaelnicima Sombora,

182

183

Vukovarska tragedija 1991 Odaka, Baa, Bake Palanke, ida i Sremske Mitrovice u kojima je najvei broj evakuisane ena i dece. U razgovoru su predsednici est srpskih optina energino negirali bilo kakav uticaj na izazivanje ove situacije u Slavoniji i istakli da su spremni da pomognu da se ovo stanje prevazie, ali graanima sigurnost treba da garantuju legalni organi optine Vukovara, Republike Hrvatske i SFRJ. I Izvrno vee SO Vukovara u saoptenju apeluje da se izbeglice vrate u svoje domove, a danas je stiglo i meustranako saoptenje u kome Stranka demokratskih promena i Hrvatska demokratskazajednica u prisustvu saborskih zastupnika optine i najviih predstavnika optine Vukovara zakljuuju da u srpskim selima vlada strah koji je iracionalan, a po njihovoj oceni izazvan je delovanjem pojedinaca van optine, verovatno i van Republike Hrvatske. (Dnevnik, 6. mart 1991) DAN POSLE VELIKE EVAKUACIJE SRPSKE NEJAI IZ SELA U ISTONOJ SLAVONIJI - SPOKOJ U BRATSKIM DOMOVIMA I pored gostoprimstva kojim su ih prosto zasuli ljudi u Prigrevici, Apatinu, Kljajievu, Somboru, Odacima, Deronjama i drugim mestima u ovom delu Bake, kada emo se vratiti kuama najee je pitanje koje ostavljaju izbeglice iz Hrvatske. oko i Stojan Nedi: mislili smo da nam je Ozrenski zbeg iz 1942. godine poslednji. U zbegu iz Slavonije i dojenad REDARSTVENICI ZAUSTAVILI EVAKUACIJU IZ BARANJE Spontani pokuaj itelja Belog Manastira i okolnih sela da svoju neja poalju u sigurnost kod prijatelja u Vojvodini, danas je onemoguila belomanastirska policija. Oko 1.000 dece i ena koje je trebalo evakuisati iz Belog Manastira, Novog Nevesinja, vajcarice i Ugljea za sada su ostale u svojim domovima. (Dnevnik, 6. mart 1991) IZ ISTRANOG ODELJENJA OPTINSKOG SUDA U NOVOM SADU - ISTRAGA PROTIV UREDNIKA TV NOVI SAD Optinsko javno tuilatvo u Novom Sadu zahteva da se ispita krivina odgovornost urednika novosadske televizije Kamenka Mutia, Marka Kekovia i Jovana Nikolia zbog objavljivanja vesti o ubijanju Srba u Pakracu Optinsko javno tuilatvo u Novom Sadu uputilo je novosadskom optinskom sudu zahtev da ispita dali postoji krivina odgovornost trojice

Vukovarska tragedija 1991 urednika TV Novi Sad zbog krivinog dela irenja lanih vesti iz lana 218. Krivinog zakona Srbije. Prema navodima krivine prijave, sumnja se da postoji njihova krivina odgovornost zato to su 2. marta ove godine u informativnoj emisiji Dnevnik u 17.30 asova objavili vest da je u Pakracu dolo do nemira i traginih sukoba u kojima je ubijeno est osoba srpske nacionalnosti. Pri tome je saopteno da je ova vest neproverena i da potie od novinara iz Crne Gore koji se nalaze na licu mesta u Pakracu. (Dnevnik, 16. mart 1991) SAOPTENJE SAVEZA SOLIDARNOSTI JUGOSLAVIJE - SRBI U JEDNOJ DRAVI Sve politike stranke i organizacije u Srbiji treba da se uzdre od sukoba, dok se ne uspostavi dravno jedinstvo srpskog naroda Ostavka dr Borisava Jovia na funkciju predsednika Predsednitva SFRJ, odluka predsednika Republike Srbije Slobodana Miloevia da ne prihvati vrenje dunosti u kolektivnom efu Jugoslavije u uslovima politike svrenog ina i da se Srbija i sprski narod tite pojaanim snagama milicije, kao i odluka Srpskog nacionalnog vea iz Knina o izdvajanju srpske Krajine iz Hrvatske ukazuju da je srpski narod na istorijskoj prekretnici Srbi u Dalmaciji i drugim srpskim krajevima dosadanje Hrvatske doneli su odluku o izdvajanju kao jedini put da izbegnu asimilaciju, progone i unitenja. Ovu odluku bezrezervno podravamo i sigurni smo da u tome sledimo volju celog srpskog naroda. Srpski narod u BiH takoe je dao odgovor na politiku raspada Jugoslavije, kao i Srbi u ostalim krajevima zemlje. Poto smo izborili demokratiju, a preti nam nacionalna katastrofa, ako se potpuno ne ujedinimo, pozivamo sve politike stranke i organizacije u Srbiji i srpskom narodu da se uzdre od sukoba dok se ne uspostavi dravno jedinstvo srpskog naroda. Naravno ovaj cilj obavezuje kako vladajuu stranku tako i opozicione partije da se u budue uvaavaju i sarauju. U vezi s tim miting zakazan za ovu sedmicu smatramo nepotrebnim, ak veoma tetnim, stoga poruujemo da sada Srbi moraju pod jedan barjak inae nas nee biti. Oni narodi koji iskreno hoe sa Srbima otvorena su im vrata najtolerantnijeg naroda na svetu. U potpunosti podravamo proglas predsednika Republike Srbije Slobodana Miloevia, kao i ponuene ostavke dr Borisava Jovia, Nenada Buina i Jugoslava Krstia. (Dnevnik, 18. mart 1991)

184

185

Vukovarska tragedija 1991 APEL INTELEKTUALACA SRBIJE - NA IVICI RATA Poto je propao pokuaj da se armija navede na uvoenje vanrednog stanja u Jugoslaviji ija bi svrha mogla jedino biti spasavanje linog reima, Miloevi je odluio da ukine Predsednitvo SFRJ i zatvori poslednju mogunost mirnog raspleta krize. Miloevi ne moe vie podmetati celom srpskom narodu neprijatelje koje svojim nasilnitvom stvara. Srpski narod vie ne pristaje da ga Slobodan Miloevi dri u izolaciji, da ga kljuka neistinama, premlauje ga i stvara mu istorijske hipoteke. U interesu graana Srbije traimo od Slobodana Miloevia da se odmah povue sa svoje funkcije kae se u ovom apelu meu ijim potpisnicima su i Neboja Popov, Ljubomir Madar, Sra Popovi, Mirko Kova, Vidosav Stevanovi, Branislav Miloevi, Mirko Klarin, Filip David, Ivan uri, Vojin Dimitrijevi, Vesna Pei, Lazar Stojanovi, Vida Ognjenovi, ivojin Pavlovi i dr. Potpisivanje apela je u toku. (Dnevnik, 19. mart 1991) SAOPTENJE SRPSKE RADIKALNE STRANKE - POLOVIAN POTEZ Trai se hitna amputacija dela jugoslovenske teritorije zapadno od linije Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica, onemoguavanje funkcionisanja savezne drave u Beogradu, a da se JNA preimenuje u srpsku armiju. Srpska radikalna stranka kojoj je pristupio i Srpski etniki pokret iji je lider dr Vojislav eelj. U saoptenju se upozorava da je odbacivanje kopetentnosti Predsednitva SFRJ od strane srbijanskog reima opravdan, ali polovian potez. Ova stranka zahteva da predsednik Republike Srbije, Narodna skuptina i Vlada odmah opozovu sve srbijanske predstavnike iz saveznih organa vlasti, posebno iz Vlade i Skuptine SFRJ, kao i da se odmah obustavi uplata svih vrsta doprinosa saveznoj dravi i onemogui njeno funkcionisanje u Beogradu. Ta stranka, takoe trai da se Generaltab JNA podredi dravnim organima Srbije i Crne Gore, kao pravnim sledbenicima Kraljevina ove dve drave i stare i nove Jugoslavije. Iz vojne slube, smatra ova stranka treba otpustiti sve stareine slovenake, hrvatske i iptarske nacionalnosti, a JNA da se preimenuje u Srpsku armiju.

Vukovarska tragedija 1991 U neophodne politike poteze Srpska radikalna stranka ubraja i hitnu amputaciju dela jugoslovenske teritorije zapadno od linije Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica. (Dnevnik, 19. mart 1991) SVET O ZBIVANJIMA U NAOJ ZEMLJI - OPASAN VAKUM U VLASTI Srbija je gurnula Jugoslaviju u haos, liavajui kolektivno dravno predsednitvo kvoruma i mogunosti donoenja odluka, ocenjuje Rojter. Ma kojim je zamahnuo srpski predsednik Slobodan Miloevi ima dve otrice, istie se u komentaru Britanske radio stanice BBC povodom najnovijih dogaaja u Jugoslaviji. Podrivanjem saveznog rukovodstva, Miloevi je kae BBC otiao bitno dalje od Hrvatske i Slovenije koje su u svojoj tenji ka nezavisnosti bojkotovale samo pojedine sednice Predsednitva. Najnoviji srpski potezi pokazuju, ocenjuje britanski radio, da je predsednik Miloevi odustao od borbe za federativnu koncepciju. Miloevievo nastojanje da, povlaenjem pojedinih lanova iz Predsednitva SFRJ i proglaenjem otcepljenja Kninske krajine od Hrvatske, iznudi zbijanje srpskih redova, je isuvie prozirno, smatra Radio Frans Enternasional (RFI). BOL RASTANKA Vaington post je danas objavio lanak senatora Roberta koji tvrdi da je jugoslovenska komunistika centralna vlada pojaala zastraivanje demokratskih republika ponavljajui pretnje vojnom silom, u Hrvatskoj protiv hrvatskih policijskih snaga, a u Beogradu za slamanje antikomunistikih srpskih demonstranata. Centralna komunistika vlada koja ukljuuje nekoliko reformatora, ali kojom uveliko dominiraju srpski vrsto linijai upotrebljava svoje oruane snage kao pendrek da uplai narod demokratskih republika, napisao je danas Dol koji predvodi Republikansku manjinu u Amerikom Senatu. (Dnevnik, 20. mart 1991) NARODNA SKUPTINA SRBIJE PODRALA STAVOVE I ZALAGANJA RPEDSTAVNIKA REPUBLIKE U PREDSEDNITVU JUGOSLAVIJE - JOVI OSTAJE NA ELU PREDSEDNITVA SFRJ U poslednje vreme kod veine lanova Predsednitva SFRJ preovladala orijentacija kojom se daje podrka protivustavnim i protivzakonitim

186

187

Vukovarska tragedija 1991 postupcima koje vode raspadu zemlje rekao dr Borisav Jovi obrazlaui poslanicima razloge to je ponudio ostavku Ne prihvatam politiku svrenog ina Neka javna istupanja i saoptenja da Predsednitvo SFRJ nije usvojilo predloge taba vrhovne komande zato to se opredelilo za demokratski put raspleta krize je najobinija obmana javnosti. Predloene mere pripravnosti u oruanim snagama SFRJ nisu znaile nikakvu odluku o upotrebi jedinica oruanih snaga, a pogotovo uee armije u reavanju politike krize u Jugoslaviji, ve njeno osposobljavanje da garantuje spreavanje preteih meunacionalnih oruanih sukoba i graanskog rata, kao i da osigura uslove za miran, demokratski i na Ustavu zasnovan rasplet jugoslovenske krize. Podizanjem pripravnosti bilo je i u direktnoj vezi sa ve ranije donetim odlukama da se sistem odbrane zemlje dovede u Ustavom SFRJ utvrene okvire, odnosno sa doslednim sprovoenjem Naredbe o razoruanju i rasformiranju nelegalnih oruanih sastava stavovima o rukovoenju teritorijalnom odbranom i izvravanjem poslova vojne obaveze, poto je jednostranim odlukama pojedinih republika Jugoslovenska narodna armija liena novih regruta. (Dnevnik, 21. mart 1991) DR BORISAV JOVI U NARODNOJ SKUPTINI SRBIJE OBRAZLOIO OSTAVKU NA FUNKCIJU LANA PREDSEDNITVA SFRJ - NE PRIHVATAM POLITIKU SVRENOG INA U svim republikama izvreni su demokratski viestranaki izbori i formirane pluralistike skuptine, ali je SFRJ kao celina nemona pred agresivnou snaga koje tee raspadu zemlje Dramatina faza Zahvaljujui i pogibljenoj ekonomskoj politici i optem osiromaenju i bankrotstvu privrede, ali i svesnoj politikoj nameri, pojedine repulike donele su odluke da vie nee izvravati svoje obaveze prema federaciji, da e njene izvorne prihode zadravati za sebe, a federaciji davati samo onoliko koliko same odlue. Kao posledica toga Jugoslovenska narodna armija dovedena je na rub gole egzistencije. Meutim, paralelno s tim formiraju se republike vojske i kvazi milicijski sastavi za iji rad ima dovoljno sredstava u republikim budetima, bez obzira to su te aktivnosti u sukobu sa Ustavom SFRJ i sa Zakonom o narodnoj odbrani.

Vukovarska tragedija 1991 Svi oni koji se nisu naoruavali i koji su se uzdali u Jugoslovensku narodnu armiju kao garanta mira i ravnopravnosti, ostali bi nenaoruani i izigrani. Nije teko prozreti da bi to trebalo da bude sluaj pre svega sa srpskim narodom, ali ne samo s njim. Sa takvom pozicijom ne moemo se pomiriti. Pogubne posledice Ustava iz 1974. Moram da istaknem da je ustav iz 1974. godine tako koncipiran da je favorizovao one koji budu hteli da se zemlja raspadne, a onemoguio savezne organe koji su odgovorni da brane njenu celokupnost, suverenitet i nezavisnost i one iji bi interesi takvim postupcima bili ugroeni. Ovaj ustavni sistem imao je posebno pogubne posledice po Republiku Srbiju i po srpski narod jer je razbio njihovo jedinstvo i otvorio puteve separatistikih i secesionistikih strujanja, najpre u Republici Srbiji,a potom i u Jugoslaviji. Zloupotreba moi Jasno i javno smo izneli stav da nije potreban rat da bi narod ostvario svoje pravo na otcepljenje, da je potrebna samo demokratskim putem izraena volja naroda na referendumu, ali to nije prihvaeno. U daljem toku dogaaja pokazalo se da su ciljevi tih snaga mnogo iri, da se radi o tenji da se uzurpiraju tua prava, ali i da se politiki destabilizuje cela zemlja, posebno republike ija politika orijentacija nosiocima takvih snaga nije po volji. (Dnevnik, 21. mart 1991) DR BORISAV JOVI U NARODNOJ SKUPTINI SRBIJE OBRAZLOIO OSTAVKU NA FUNKCIJU LANA PREDSEDNITVA SFRJ - POGRENA EKONOMSKA POLITIKA SIV-a Dok Evropa tei sve veoj i sve vroj integraciji, u SFRJ su nadvladale snage podela, razdora i dezintegracije, koje su suprotne logici progresa. Zahtevamo ravnopravnost svakog naroda u zemlji, bez obzira na njegovu brojnost i pravo svakog naroda da odlui o svojoj sudbini Pred novim pokuajem Taj proces i dalje tee i sada se nalazimo pred novim pokuajima. Srbija ima mnogo razloga da istraje, kako bi se na miran i demokratski nain nalo reenje koje je u interesu graana Srbije i celog srpskog naroda. Ali isto tako

188

189

Vukovarska tragedija 1991 ima jo vie razloga da se energino suprotstavi raspadu zemlje na tetu interesa srpskog naroda. JNA bi bila likvidirana Odbijanje predloga taba vrhovne komande izraz je sistematski kreiranog nepoverenja u iskrene namere Jugoslovenske narodne armije, koje je prodrlo i u samo Predsednitvo SFRJ i tenja da se paralie i likvidira i poslednje uporite opstanka nae drave Jugoslovenska narodna armija, koja je realni garant ravnopravnosti naroda u raspletu jugoslovenske krize. Takvim stavom veine lanova Predsednitva SFRJ otvoren je opasan put stihijnom raspadu zemlje i znatno su umanjene mogunosti da se na miran i ustavan nain izae iz krize. Umesto odluka koje je predloio tab vrhovne komande pojedini lanovi Predsednitva SFRJ nude intenziviranje politikih dogovora o raspletu jugoslovenske krize. A cela javnost zna da su isti ti do sada uinili sve da se razgovori odugovlae dok se istovremeno intenzivno radilo na jednostranom ruenju ustavnog poretka zemlje. Insistiranje na demokratskom nainu reenja Srbija je najvea jugoslovenska republika, kao to je i srpski narod najbrojniji u Jugoslaviji. U traenju pravednog reenja politike budunosti zemlje, mi ne polazimo od tih injenica nego zahtevamo ravnopravnost svakog naroda, bez obzira na njegovu brojnost i pravo svakog naroda da odlui o svojoj sudbini. Meutim, moramo biti svesni da nam na putu za ostvarivanje takvih opravdanih nacionalnih tenji stoje ozbiljne prepreke izazvane neustavnim metodama i postupcima koji vode raspadu zajednike drave, na nain koji bi mogao ugroziti interese i Srbije i srpskog naroda i izazvati graanski rat. Moraju se izvui pouke Pripisivano je naoj republici da se zalae za uvoenje vanrednog stanja ili vojne uprave. Danas je celom svetu jasno o emu se radi. Radilo se o naem upornom zalaganju da se zatiti srpski narod van nae republike na taj nain to e se sprovesti naredba Predsednitva SFRJ o rasformiranju nelegalnih paravojnih organizacija. Na alost to nije prihvaeno, pa je tab vrhovne komande bio prinuen da jue saopti javnosti da Jugoslovenska narodna armija ne moe snositi odgovornost za dalje eventualno nelegalno naoruavanje graana i njihovo vojno organizovanje na bilo kom delu

Vukovarska tragedija 1991 jugoslovenske teritorije. Svako e iz ovoga morati da izvue pouke, pa i srpski narod. (Dnevnik, 21. mart 1991) SRBIJA U PRVOM PLANU Ne elimo nikome nametati svoja opredeljenja, niti igrati ulogu prinudnih usreitelja drugih u Jugoslaviji rekao dr Bogdan Trifunovi. Odluno smo, meutim, protiv opasnih i jednostranih postupaka Hrvatske i Slovenije koji ugroavaju vitalne interese Srbije i srpskog naroda Dr Bogdan Trifunovi ostavku dr Borisava Jovia shvatio je pre svega, kako je rekao, kao dramatino politiko upozorenje na krajnje opasnu situaciju u kojoj se ponaanjem nekih aktera u Jugoslaviji onemoguuje nalaenje reenja putem demokratskog dogovora ravnopravnih naroda. U Srbiji jesmo za demokratsku Jugoslaviju sa minimumom funkcija i taj na stav motivisan je nacionalnim, ekonomskim, spoljnopolitikim i drugim razlozima. Potujemo prava drugih ravnopravnih naroda da se o Jugoslaviji demokratski izjasne oni sami, a ne njihova rukovodstva. Ne elimo nikome nametati svoja opredeljenja niti igrati ulogu prinudnih usreitelja drugih u Jugoslaviji ali smo odluno protiv opasnih jednostranih postupaka Hrvatske i Slovenije koji ugroavaju vitalne interese Srbije i srpskog naroda i rue integritet Jugoslavije, onemoguavajui i postizanje novog dogovora o demokratskoj Jugoslaiji. Dr Trifunovi je zatim naglasio da se ni u Narodnoj skuptini ni u Srbiji ne moemo iskljuivo baviti Jugoslavijom. Nama, dodao je, u prvom planu mora biti Srbija. Interesi srpskog naroda i drugih graana u njoj, poloaj i interesi srpskog naroda van Srbije. (Dnevnik, 21. mart 1991) SEDNICA NARODNE SKUPTINE REPUBLIKE SRBIJE - NAROD SE MORA IZJASNITI Aleksandar Bakoevi predloio raspisivanje opteg jugoslovenskog referenduma o sudbini zemlje. Dragoljub Miunovi smatra da je Borisav Jovi najpre morao da se obrati ovoj Skuptini Zabrinutost u Srpskoj Krajini Ostavka Borisava Jovia sve je iznenadila a Srbe u Krajini je posebno uznemirila, rekao je Tode Vojvodi. Hrvati naoruavaju HDZ, ulaze u Pakrac i maltretiraju Srbe, a za sve to vreme srpska Skuptina ne saziva vanrednu sednicu rekao je Vojvodi.

190

191

Vukovarska tragedija 1991 Srbi u Krajini su oekivali da im se Slobodan Miloevi obrati nakon upada specijalaca u Pakrac. Meutim, to se nije desilo, a predsednik Srbije Krajinu ni Krajinike nije spomenuo ni kada se pre neki dan obratio naciji. Bojim se, rekao je Vojvodi da su Srbi u Krajini preputeni sami sebi. Tenkovi su izali na ulice Beograda i Srbi su zaplaeni, a kada su HDZovci uli u Pakrac i Petrinju i gaali narod suzavcem, Armija nije intervenisala. Bojim se rekao je Vojvodi da su tenkovi u Beogradu imali isti efekat kao i onaj film o pegelju. Vojvodi je zamolio Borisava Jovia da se izjasni dali je njegova ostavka neopoziva, a lino se zaloio da Jovi nastavi rad u Predsednitvu SFRJ. (Dnevnik, 21. mart 1991) SEDNICA NARODNE SKUPTINE REPUBLIKE SRBIJE - DONETI NACIONALNI PROGRAM Obaveza Predsednitva SFRJ odluka o saveznim izborima rekao Milan Paroki. Obrazovati Vladu nacionalnog spasa. Podrati legitiman parlament SAO Krajine. Zakon o dravljanstvu za sve Srbe u Jugoslaviji. Dr Slobodana Unkovia za lana Predsednitva SFRJ Kotunica trai razreenje Jovia Milomir Babi smatra da ukoliko predsednik Jovi nije u mogunosti da obavlja svoju dunost i da dalje razgovara i pregovara sa onima sa kojima to treba, da njegovu ostavku treba uvaiti. Ovaj poslanik je pitao dali Predsednitvo Jugoslavije pa i JNA ima snage i mogunosti da zatiti srpski narod na teritoriji jugoslovenske drave. On je to potkrepio injenicom to Franjo Tuman u Hrvatskoj kae da nee biti nikakve srpske drave, makar to spreio i policijom. S druge strane, kako je protumaio Babi, u saoptenju Armije se kae da nije u stanju da titi integritet i slobodu naroda koji ive u ovoj dravi a posebno srpskog naroda. Narodni poslanik Milan Paroki je obraajui se dr Joviu rekao da mu je zahvalan to je podneo ostavku na mestu predsednika i lana Predsednitva SFRJ. Mi smo danas u prilici nastavio je Paroki da po prvi put kreiramo ono to se ranije trailo nacionalni program srpskog naroda iako nismo jedini nadleni za to. Jer, srpski narod ima nacionalni parlament u Bosni i Hercegovini, ima Srpsku autonomnu oblast Krajinu. Srpski narod mora na jedinstven nain izraziti svoja nacionalna nastojanja i time neemo nikoga ugroziti.

Vukovarska tragedija 1991 Markovi je izvrio dravni udar Srpska Skuptina bi morala, predloio je Paroki, da donese odluku o podravanju onoga to je doneo legitiman Parlament SAO Krajine. Mi nemamo prava da previamo da na pravi nain srpske nacionalne interese zastupaju samo ljudi u SAO Krajini i da je ova Srbija jo uvek u nekakvim konfuzijama i da ni u kom sluaju ne moemo da kaemo da se srpsko pitanje ovde otvara i reava. Mi smo obavezni da podrimo sve odluke SAO Krajine. (Dnevnik, 21. mart 1991) SEDNICA NARODNE SKUPTINE REPUBLIKE SRBIJE - NEMOGU RAZGOVOR U SENCI KALANJIKOVA Velimira Simonovia je, kako je rekao, iznenadila izjava dr Jovia da je Predsednitvo SFRJ bilo prilino neobaveteno ta radi Savezno izvrno vee. I ovde vrlo lako izbacujemo parolu kako srpski narod treba da ivi u jednoj dravi a niko jo nije rekao kako to da ostvarimo. To je zbog toga to nemamo nacionalni program i to u alternativama dali emo ratovati zbog Srba van Srbije ili emo imati druge varijante kako da ostvarimo njihova prava. Sabor i Skuptina Narod vas je pozdravio poruio je poslanicima ivorad Grkovi. Kada sam 11. marta bio pred studentima, pred grupom Srba koji su doli iz Pakraca, Vukovara, doslovce su mi ovako rekli: Stidimo se to smo Srbi, jer Parlament Hrvatskog sabora je takav da je milina sluati kako nalaze zajedniki jezik, a vi ovde samo to ne pucati jedan na drugoga. (Dnevnik, 21. mart 1991) SEDNICA SAVEZNOG VEA SKUPTINE JUGOSLAVIJE - BEZ REFORMI NEMA NOVE JUGOSLAVIJE SIV je u kontaktu sa svojim ministrima i nema nikakvog razloga da graani brinu dali e se osigurati miran i demokratski rasplet dogaaja u zemlji istakao predsednik Savezne vlade Ante Markovi. Predsednitvo mora funkcionisati kao vrhovna komanda i mora biti sposobno da donosi zakone kao privremene mere, kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje sistema. Usvojen Zakon o ograniavanju javne potronje

192

193

Vukovarska tragedija 1991 Pismo Srbiji i Sloveniji Savezno vee prihvatilo je danas inicijativu Mijata ukovia (Crna Gora) da Skuptina SFRJ pismenim putem od Parlamenta Slovenije i Srbije zatrai izjanjavanje i to najkasnije u roku od mesec dana, o amandmanu 65 na Ustav SFRJ ije bi prihvatanje omoguilo sprovoenje viestranakih izbora za Savezno vee Skuptine SFRJ. ukovi je takoe predloio da, ukoliko jedna ili obe repulike skuptine, ne daju saglasnost na taj amandman, da Savezna vlada pripremi zakon koji bi omoguio sprovoenje viestranakih izbora na saveznom nivou, bez obzira to taj akt ne bi bio u saglasnosti sa Ustavom zemlje. O drugom predlogu ukovia uskoro e se izjasniti i Ustavna komisija Savezne skuptine. U duem izlaganju ukovi je napomenuo da je Jugoslavija u svojoj istoriji preivela mnoge oblike njenog ureenja, a i sada postoje objektivne pretpostavke da opstane kao demokratska dravna zajednica. (Dnevnik, 21. mart 1991) ZASEDANJE SABORA REPUBLIKE HRVATSKE - UZDE ZA SRPSKE OPTINE Na sednici se nije pojavila veina zastupnika srpske nacionalnosti. Ovlaenja Vladi da moe raspustiti neposlune skuptine optina Pogotovo kada na dnevni red dou predloene promene Zakona o Vladi Republike Hrvatske, kojima je predvieno da ona moe raspustiti optinske skuptine i razreiti njihova izvrna vea u sluajevima, kako je precizirano, kada ona kre svojim odlukama i postupcima Ustav i zakone Hrvatske, ime ugroavaju politiko sigurnosnu situaciju. Potpuno je jasno na koga se to odnosi i ta to u praksi moe znaiti. Kninski Zakon proao Zakon kojega zastupnici u kuloarima nazivaju kninskim, predvia da e Vlada raspustiti Optinsku skuptinu ako ona odbije provesti odluku Ustavnog suda Hrvatske, ako donese odluku ili preduzme radnju kojom se nasilno menja teritorijalno ustrojstvo lokalnih jedinica ili ustrojavaju politikoteritorijalne jedinice koje nisu predviene Ustavom Hrvatske, ako se protiv zakonito opozove ili smeni predsednik skuptine optine, ako se optinska skuptina izjasni protiv odluka ili rezolucija Sabora ili ako preduzme bilo kakve druge protivzakonite ili protivustavne postupke. (Dnevnik, 22. mart 1991)

Vukovarska tragedija 1991 KONFERENCIJA ZA TAMPU DR MILANA BABIA - OTCEPLJENJE MINIMALNI PROGRAM Vlada Republike Hrvatske nema pravnu podlogu za suspendovanje optinskih organa u Krajini. Vuk Drakovi izgleda odustao od ideje ujedinjenja svih Srba u Jugoslaviji. Krajina podrava principijelan stav taba Vrhovne komande Dr Milan Babi je rekao: U unutranje stvari Republike Hrvatske, odnosno koje e zakone donositi i primenjivati na svojoj teritoriji ukoliko imaju neposlunih optina, neemo se mjeati. Za Krajinu to ne vai. Mi smo se otcepili, teritorijalno i pravno, a to se tie slanja povijerenika naglaavam da privatno moe doi tko hoe, ali ako doe u funkciji vlasti bit e vraen. Vrata razgovorima nisu zatvorena Izmeu ostalog, bilo je govora da e se u mesnim zajednicama koje su se referendumom izjasnile za odvajanje iz nekih hrvatskih optina a za pristupanje SAO Krajini primenjivati samo zakoni Krajine, te da e Srpsko nacionalno vee obnoviti svoje redove odnosno proiriti zastupnicima srpskog naroda sa podruja Krajine u Saboru Republike Hrvatske, koji su se jue izjasnili u Graacu za istupanje iz tog Sabora bez ikakvih njegovih rekonstrukcija. Ono e tada, prema reima dr Babia, funkcionisati kao savetodavno telo, tj. Neformalni Savet Krajine. (Dnevnik, 22. mart 1991) ODGOVOR VUKA DRAKOVIA MILANU BABIU - JUGOSLAVIJA POSTOJI Jugoslavija postoji, nije se ni konfederalizovala, a Hrvatska se jo nije otcepila. Zato je odluka o otcepljenju preuranjena. A zato je opasna? Vuk Drakovi pie predsedniku Srpskog nacionalnog vea dr Milanu Babiu: Namerno ili sluajno, vi preutkujete da sam tada rekao i ovo: otcepljenje SAO Krajine od Hrvatske apsolutno podravam u sluaju da se Hrvatska otcepi od Jugoslavije. Ja sam, dragi gospodine Babiu, na toj konferenciji za tampu zastupao program SPO-a, napisan nekoliko meseci pre nego to je SAO Krajina i osnovana. U tom programu stoji da se na podruju dananje Hrvatske mora osnovati Autonomna oblast Srpska Krajina (ili Srpske Krajine), koje e se u sluaju konfederalizacije ili raspada Jugoslavije, otcepiti od Hrvatske i ui u sastav srpske drave. Podseam vas ipak, dragi gospodine Babiu, da se va glas nije uo u avgustu 1986., kada sam ja, u

194

195

Vukovarska tragedija 1991 otvorenom pismu zagrebakom Vjesniku, napisao i potpisao: Srbija je bila, jeste i bie svugde tamo gde su srpske jame, srpska gubilita i srpski grobovi. Nigde vas, dragi gospodine Babiu, nije bilo ni godinu dana kasnije, kada sam, na javnoj knjievnoj tribini u Beogradu, zatraio formiranje Autonomne oblasti Srpska Krajina, kojoj e Karlovac (ili Knin) biti zemaljska, a Jasenovac nebeska prestonica. (Dnevnik, 23. mart 1991) ZBOG UZNEMIRAVANJA I OGORENOSTI GRAANA - BOBOTA NEE REDARSTVENIKE itelji ovog srpskog sela smatraju da ne mogu biti manje ravnopravni od hrvatskog naroda Uz zahtev da redarstvenici ne dolaze u Bobotu, metani ovog ustanikog sela objanjavaju u poduem tekstu da su vlastitim ivotima branili Hrvatsku u toku Drugog svetskog rata i da ne mogu da budu manje ravnopravni od hrvatskog naroda u Republici. Milicija kod nas u selu i ranije nije imala posla pa ne treba ni sada. Nemamo mi nita protiv milicionera koji su zavrili kolu unutranih poslova, ali imamo protiv ovih brzo potezno obuenih, sa ahovnicama. Jer ahovnice vreaju srpski narod koji je zapamtio ta mu se dogaalo pod ovim grbom. A u Boboti i dalje svake noi krstare strae od sokaka do sokaka, da koja ahovnica ne bi promakla u selo. I da svi mirnije spavaju. (Dnevnik, 23. mart 1991) IZVETAJ ANKETNOG ODBORA NARODNE SKUPTINE SRBIJE - ZA ISPITIVANJE INJENICA O DEMONSTRACIJAMA 9. MARTA U BEOGRADU I ODGOVORNOSTI UESNIKA Narodna skuptina Republike Srbije na prvoj sednici redovnog zasedanja 12. marta 1991. godine donela je odluku o obrazovanju Anketnog odbora za ispitivanje injenica o demonstracijama 9. marta 1991. godine u Beogradu i o odgovornosti uesnika. Anketni odbor je u vremenu od 12. do 26. marta 1991. godine odrao 15 sednica. Odbor je neprekidno zasedao i rad se odvijao uglavnom u punom sastavu. Prema spomeniku Knez Mihajlu poinju da prilaze pojedini stranaki prvaci, a zatim i masa koja skandira Slobo faisto, Ustala je Srbija, Ustae, i drugo. Masovno se peva pesma Od Topole pa do Ravne Gore. Nekoliko demonstranata se penje na borna kola na koja istiu zastavu sa krstom i etiri slova S. Pored stalnih skandiranja ubice, ustae, ustala

Vukovarska tragedija 1991 je Srbija, i pevanja pesama demonstranti trae ozvuenje, a Vuk Drakovi pokuava da se demonstrantima obrati megafonom. Da se Televizija Beograd pismeno, posebno, izvini Srpskom pokretu obnove za neistine o politikom radu ove organizacije i za uvrede koje je SPOu uputio novinar TV Beograd Slavko Bulihna na TV dnevniku 16. februara ove godine kada je objavio da je na SPO produena ruka hrvatskih ustaa i Tumana. Na prilazima Skuptini i Predsednitvu Na prostoru ispred Skuptine narodni poslanik Milan Paroki je preko megafona izgovorio sledee rei: Traimo da doe Miloevi! Da pred narodom kae zato mu je svetije ova etiri Hrvata, izdajnika na televiziji, od ovog naroda. Zato mu je svetije da ovaj narod bude razoruan, bedan, iritiran nego da dignemo Srbiju da se svi vidimo! Mora to pred vama i nama da kae zato je spreman da slui nekim drugim interesima a ne interesima Srbije. U toku svih ovih dogaaja pred zgradom Predsednitva, na jarbolima, kao i na samoj zgradi Narodne skuptine, najpre na prvom, a potom na petom spratu, demonstranti su istakli srpske zastave sa krstom i etiri slova S. Dolazak pripadnika JNA Prema informacijama SSNO, slubeni broj 342-3 od 19. 3. 1991. godine o napadima na objekte i pripadnike JNA u toku demonstracija, u trentku kada su demonstranti prolazili pored zgrade Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu u pravcu zgrade Vlade oko 18 sati i 50 minuta zavikivali su parole Vi ste pavelievci, idite u Pakrac, ubite Kadijevia, kome sluite, koga vi branite, Tito vam jo uvek visi, dajte nam oruje, bacajte oruje, sram vas bilo, ta ekate, pucajte i drugo. Broj povreenih U pogledu neposrednih posledica odranih demonstracija, Anketni odbor, na osnovu izvetaja dobijenih od nadlenih ministarstava, gradskih organa i ustanova, konstatuje da je u demonstracijama 9. marta 1991. godine: Poginuo Kosovi Nedeljko (1937), milicioner OJB Vodovac, i Milinovi Branivoje (1973), uenik iz Beograda. U demonstracijama su povreena 144 lica, kojima je ukazana pomo. Od ovog broja 58 lica su radnici MUP-a a 85 lica su graani demonstranti.

196

197

Vukovarska tragedija 1991 Mesta i oblici prekraja U toku demonstracija 9. marta 1991. godine privedeno je 213 lica. Posle obavljenog informativnog razgovora puteno je 55 lica. Za obradu prekrajnog postupka zadrano je 158 lica. (Dnevnik, 27. mart 1991) MITING UJEDINJENE SRPSKE OPOZICIJE U BEOGRADU - ZA ISTINU I DEMOKRATIJU Vuk Drakovi: Srbija je gladna hleba i demokratije. Zatraeno da vlada podnese ostavku i da se raspiu vanredni izbori. Dr Vojislav Kotunica: U borbi za demokratiju i slobodu koristiemo sve demokratske metode i skuptinu i ulicu. Uz prvake i sedam opozicionih stranaka govorili o mnogi kulturni i javni radnici Veselin ureti je predloio da se sa ovoga zbora skuptinama Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije uputi zahtev da odmah priznaju Srpsku krajinu, zatim da se omogui Srbima Slavonije, Baranje i zapadnog Srema da se konstituiu kao autonomija u okvirima Hrvatske, Srpske Krajine ili Srbije, te da se izbegnu novi srpskohrvatski nesporazumi oko Dubrovake republike. (Dnevnik, 28. mart 1991) KONFERENCIJA ZA TAMPU EST PREDSEDNIKA POSLE SAMITA U SPLITU - ISTA META ISTO ODSTOJANJE Demantovane izjave Stipe Mesia Izmeu iskljuivih stavova o federaciji i konfederaciji, Alija Izetbegovi i dalje negde u sredini. Ko bi sve putovao kroz Knin. Zato Sandak ne moe dobiti autonomiju Svi kroz Krajinu, osim Tumana Ja sam jedna od onih koji prolaze kroz Knin i Kninsku Krajinu, pa bi pitala da li bi gospoda predsednici bez pratnje, bez onih prepoznatljivih slubenih automobila hteli da se upute preko tako zvane srpske autonomne oblasti i da budu nekoliko puta kontrolirani, maltretirani, da vas izvuku iz auta, maltretiraju ili jednostavno da Vas u najboljem sluaju, vrate Gospodine Miloeviu moda bi ste Vi mogli prvi da odgovorite? (Radio Split) Slobodan Miloevi: Vrlo rado bih bez pratnje otiao u Knin. Franjo Tuman: Ja kao predsednik Republike Hrvatske bez obzira to meni osobno ne manjka hrabrost, ipak se ne bih usudio da poem u Knin da ne bih bio izvrgnut toj hajduiji, ali vas uvjeravam da u to uiniti i da e u Kninu biti uspostavljeni ustavni ravni poredak Republike Hrvatske.

Vukovarska tragedija 1991 Pitanje: Molila bih gospodina Miloevia da se jasno odredi prema teroristikim akcijama koje se dogaaju na cestama na tom podruju? Slobodan Miloevi: Ja ne mislim da je tamo re o teroristikim akcijama. Mislim da je tamo re o organizovanju dela srpskog naroda koji tamo ivi da zatiti svoja legitimna prava. Nije mi poznato da je neko bio opljakan ili napadnut. Da je tako, vi bi ste to objavili u svojim novinama. Pitanje: Gospodine Miloeviu vi ste izjavili da ne priznajete legalitet Predsednitva SFRJ...? (Radio Skoplje) Slobodan Miloevi: Pre sega, kad je re o legitimitetu Predsednitva SFRJ to nije tano moja izjava se odnosila za vreme za koje u Predsednitvu SFRJ nema predstavnika Srbije. Za to vreme bilo je mogue, s obzirom na odsustvo i predstavnika Srbije i Crne Gore i Vojvodine da budu donete neke odluke na tetu Srbije. Takve odluke hteli smo to sasvim jasno da stavimo do znanja, mi ne bi smatrali legitimnim. Pitanje: Ima li Hrvatska vlast, pravo da uspostavi pravni poredak na celoj teritoriji Hrvatske? Republika Hrvatska, pravo da svima ustavom i zakonom doputenim sredstvima uspostavi pravni poredak na celoj svojoj teritoriji? Slobodan Miloevi: Jel se to pitanje odnosi i na Knin? Ako je tako, mislim da prethodno mora da se rei pitanje vitalnih interesa graana Srba koji tamo ive, a onda tek moe da se razgovara o tom pitanju koje vi pokreete. Razliito o promociji suverenih drava Franjo Tuman: Sama Srbija je prva odluan korak napravila u naruavanju usavnog poretka iz 1974 s ukidanjem autonomija Vojvodine i Kosova. Posle toga hrvatska je donela Ustav, Slovenija sprovela Plebiscit, Makedonija donela Deklaraciju o suverenosti. Slobodan Miloevi: Uz jedno malo preciziranje: Srbija se ponovo ujedinila na ustavan nain. Dakle, ne krenjem ustava, povratila je svoj teritorijalni i dravni integritet. A to se tie suverenosti Republika, po mom miljenju, spada u defekte Ustava iz 1974. Srbija nije ukinula autonomne pokrajine. Proitajte novi Ustav Srbije, nai ete u njemu autonomne pokrajine. Nije li to sluaj i s Krajinom? Slobodan Miloevi: Mislim da nije. Zato ne bi ste to pitanje okrenuli: Hrvatska je suspendovala Ustav Jugoslavije a Krajina suspendovala Ustav

198

199

Vukovarska tragedija 1991 Hrvatske koja je suspendovala Ustav Jugoslavije. Srbija nije suspendovala Ustav Jugoslavije. (Dnevnik, 29. mart 1991) OSNOVNO UDRUENJE SRBA IZ BIH U SRBIJI PROSVJETA - VREME OSVEENJA I BUENJA Srpski narod je jedan i jedinstveno mora brinuti o svojoj sudbini sa tim se slau svi Srbi rekao je knjievnik Gojko ogo, koji je izabran za predsednika Udruenja. Predsjednik Prosvjete u Srbiji je knjievnik Gojko ogo Hiljadugodinje tapije Stoga je i mogue da neko drugi, tako olako, svaku oveu planinu i svaku malo dublju reku na naem etnikom i istorijskom prostoru oznaava kao svoju meu, svoju civilizacijsku i dravnu granicu. Naalost, sve je manje nade da emo te nove, naoruane zemljomere, na civiliovan nain, ubediti da smo mi na svome imanju i u svojoj kui. Njima, igleda, nisu dovoljne hiljadugodinje svedodbe i tapije. (Dnevnik, 31. mart 1991) VANREDNA SEDNICA PREDSEDNITVA SFRJ - POTPUNI PREKID VATRE Jedinice JNA obezbedie potovanje prekida vatre, a sve policijske snage koje su dole sa strane treba povui U Beogradu je danas po podne, povodom oruanog sukoba koji se dogodio jutros na Plitvikim jezerima, odrana vanredna sednica Predsednitva SFRJ, predsedavao je dr Borisav Jovi. U radu sednice uestvovali su i predsednik Saveznog izvrnog vea, Savezni sekretar za narodnu odbranu i Savezni sekretar za unutranje poslove. Predsednitvo SFRJ je, radi spreavanja opasnosti od eskalacije sukoba, odluilo sledee: 1.Da se obezbedi potpuni i bez uslovni prekid vatre; 2.Naredilo da jedinice Jugoslovenske narodne armije obezbede potovanje prekida vatre; 3.Pozvalo nadlene organe da odmah povuku sve policijske, odnosno milicijske snage koje su na ovo podruje dole sa strane; 4.Naredilo da se, u skladu sa situacijom, podigne borbena gotovost odgovarajuih jedinica Jugoslovenske narodne armije.

Vukovarska tragedija 1991 SUKOB PRIPADNIKA SUP-a SAO KRAJINE I MUP-a HRVATSKE - PUCNJAVA NA PLITVICAMA Prema prvim vestima poginuo Rajko Vukadinovi iz Korenice i jedan redarstvenik MUP-a Hrvatske U bolnicama Karlovca i Zagreba 13 ranjenika Milan Marti, sekretar SUP-a Krajine. Marti je rekao: Ostajemo dosledni u odbrani granica SAO Krajine i neemo se povui. (Dnevnik, 1. april 1991) SAOPTENJE VLADE REPUBLIKE SRBIJE - SPREITI ESKALACIJU SUKOBA Odreenim snagama u zemlji i van zemlje posebno je stalo do izazivanja nemira u vreme kada se razgovara o reenju krize Vlada Republike Srbije sa aljenjem konstatuje da je odreenim snagama u zemlji i van zemlje posebno stalo do izazivanja nemira upravo u vreme kada se pregovara o moguim reenjima krize koja ve due vreme uznemirava javnost. Vlada Republike Srbije takoe konstatuje da su njene procene iznete u Narodnoj skuptini o moguim aktivnostima Ministarstava unutranjih poslova Hrvatske bile naalost potpuno tane. IZJAVA JOVANA RAKOVIA - ATAK HRVATSKOG VRHOVNITVA Mi smo bili i ostali za razgovor, to nije prihvaeno naglasio predsednik Srpske demokratske stranke Predsednik SDS-a Jovan Rakovi, komentariui dogaaje u Titovoj Korenici i na Plitvicama, izjavio je danas popodne da je Krajina napadnuta kako je naglasio hrianski praznik mira. Ovo je atak hrvatskog vrhovnitva, a ne naroda. Okupljanje u Beogradu Grupa od oko nekoliko desetina Beograana okupila se poslepodne oko spomenika knezu Mihailu na Trgu republike da bi izrazila svoj protest zbog dananjih dogaaja na Plitvikim jezerima. Patroli milicije koja je stigla oko 16.30 sati graani su rekli da su ogoreni postupkom hrvatskih vlasti prema Srbima u Krajini, da oekuju da ih neko pozove u dobrovoljne jedinice. (Dnevnik, 1. april 1991)

200

201

Vukovarska tragedija 1991 MITING ISPRED ZGRADE KOMANDE KORPUSA U KNINU - POTREBNI MUDROST I STRPLJENJE Okupljeni graani podrali zahteve TVIK-a. Delegacija graana, na poziv predstavnika JNA, primljena na razgovor. Prof. Rakovi: Molim vas da ne podlegnete svojim mrnjama, jer tada emo se izjednaiti sa onima koji su protiv nas... Okupljenim graanima ispred zgrade Komande garnizona JNA, u centru Knina, na protesnom mitingu povodom zakasnele i neadekvatne intervencije JNA na Plitvicama, prvi se obratio predstavnik radnika kninske Tvornice vijaka, proitavi njihove zahteve. Nepoverenje u JNA Radnici TVIK-a u ovim sudbonosnim trenucima za srpski narod SAO Krajine, uzrokovanim neuvenim terorom i postupcima tzv. Demokratske Republike Hrvatske, pod ijim se platom krije faizam i krv, pamtei i nikad ne zaboravljajui stradanja naih najmilijih i najroenijih, u ne tako davnoj prolosti od strane ustake kame i noa, poslednji put zahtevaju da se svi ranjenici u okraju na Plitvicama hitno i bezuslovno prebace u VMA u Beogradu ili u bolnicu u Kninu. Da Predsednitvo SFRJ konano postupa u skladu sa svojim zadatim ustavnim ovlaenjima: te da predsednik Republike Srbije, odnosno komandant oruanih snaga Srbije Slobodan Miloevi, kako je govornik rekao, preduzme mere i radnje u zatiti srpskog naroda Krajine, a zatim se obratilo graanima nekoliko govornika, od kojih je jedan rekao:Sruit emo Jugoslaviju ako treba i imaemo veliku Srbiju. Srpski narod e iveti u jednoj dravi, to se zavrilo euforinim odobravanjem. Na zloin neemo odgovarati zloinom Dr Jovan Rakovi, predsednik SDS-a koji je na brojne povike Hoemo oruje! odgovorio: Hrvatska drava je objavila rat Krajini i ona snosi svu odgovornost za posledice. (Dnevnik, 2. april 1991) POSLE HAPENJA GORANA HADIA I BORA SAVIA U ISTONOJ SLAVONIJI NAPETOST DOSTIGLA TAKU BELOG USIJANJA Narod postavio ultimatum: Ukoliko Hadi i Savi ne budu puteni, ii e se na ustanak. U Borovu razoruana grupa redarstvenika

Vukovarska tragedija 1991 Dogaaji na plitvicama i hapenje Gorana Hadia i Bora Savia, elnika SDS-a i Srpskog nacionalnog vea za Istonu Slavoniju, Baranju i zapadni Srem, dovelo je napetost u ovim delovima hrvatske do take belog usijanja. Oko srpskih sela postavljene su barikade, a ulaz je gotovo nemogu. Stav naroda svodi se na jedno: daje se puna podrka odluci o pripajanju ovih delova Vojvodini, odnosno Srbiji, a ukoliko se iz zatvora ne puste Hadi i Savi, narod e se dii na ustanak. SAOPTENJE SRPSKOG NACIONALNOG VEA - NAPAD MIMO DOGOVORA Vanredna sednica u Vukovaru Na veeranjoj vanrednoj sednici Predsednitva Skuptine, Izvrnog vea i Saveta za narodnu odbranu optine Vukovar stanje u ovoj vienacionalnoj sredini ocenjeno je izuzetno sloenim i tekim i naglaeno da bi svaki nepromiljen potez, s bilo koje strane, mogao da dovede do nesagledivih posledica. Stoga treba poduzimati one mere koje e doprineti da se situacija to pre smiri, da se sklone barikade u pojedinim mestima i ivot vrati u normalne tokove. SEDNICA IZVRNOG VEA SAO KRAJINE U TITOVOJ KORENICI Odlukom o prisajedinjenju SAO Krajine Republici Srbiji Krajina postaje sastavni deo jedinstvene dravne teritorije Srbije, a na njenom podruju primenjivae se Ustav i zakoni RS, kao i ustavno-pravni sistem SFRJ Na danas odranoj sednici Izvrnog vea SAO Krajine, a na osnovu prethodno donesene odluke o otcepljenju od Republike hrvatske, usvojena je Odluka o prisajedinjenju SAO Krajine Republici Srbiji. Stupanjem na snagu ove Odluke, kae se u lanu 2, teritorija SAO Krajine postaje sastavni dio jedinstvene dravne teritorije Republike Srbije, pa od donoenja ove Odluke u SAO Krajini vai Ustav Republike Srbije i primenjuju se zakoni Republike Srbije, kao i ustavno pravni sistem SFRJ. (Dnevnik, 2. april 1991)

202

203

Vukovarska tragedija 1991 REAGOVANJA U ZEMLJI I SVETU NA ZBIVANJA U TITOVOJ KORENICI I NA PLITVICAMA - SPREITI GENOCID NAD SRBIMA Povodom oruanog sukoba na Plitvicama danas je odran zajedniki sastanak predstavnika politikih partija: SDS-a iz Apatina i Prigrevice, SPO-a, SPS-a, vanstranakog udruenja Krajina, borake organizacije i predstavnika Skuptine optine Apatina. S ovog zajednikog sastanka upuen je protesni telegram Predsednitvu SFRJ i predsedniku Republike Srbije u kojem se kae: Zbog neprekidnih akcija MUP-a Hrvatske na srpski ivalj u Hrvatskoj, koji su se ponovo pretvorile u oruani sukob s ljudskim rtvama, zahtevamo od Predsednitva SFRJ i od predsednika Republike Srbije da odmah preduzmu sve mere predviene Ustavom Srbije radi spreavanja daljih sukoba i zatite srpskog naroda u ugroenim podrujima. SRBIJA MORA ZATITI SRBE U HRVATSKOJ Udruenje graana Krajina, koje je vanstranaka organizacija i zadatak joj je pomo Srbima u SAO Krajini, jue je povodom intervencije redarstvenika u Plitvicama odralo vanredni sastanak. lanovi Udruenja Krajina apeluju na sve inioce politikog ivota Srbije da obustave meustranake nesuglasice koje iznutra slabe Srbiju i udrueni doprinesu odbrani golorukog srpskog naroda u Hrvatskoj. Krajina trai da se hitno obavesti meunarodna javnost o genocidu nad Srbima u Hrvatskoj od recidiva faizma u novoj Hrvatskoj. U tom smislu kae se u saoptenju, zahtevamo da se preduzmu sve neophodne mere da se teritorijalna odbrana i rezervni sastav milicije Republike Srbije dovedu u najvei stepen borbene gotovosti. (Dnevnik, 2. april 1991) ZAHTEVI MILOEVIU I TUMANU U apelu beogradskog i zagrebakog demokratskog foruma, tvrdi se da u SFRJ danas ne postoji nikakav obraun izmeu naroda, izmeu partija i ideologija u sukobu su konzervativni totalitarizmi i civilizirana evropska duhovna snaga Demokratski opozicioni forum iz Zagreba i Forum terazijskog parlamenta iz Beograda uputili su danas zajedniki apel jugoslovenskoj javnosti u kojem upozoravaju da se o graanskom ratu vie ne moe utati. Obraamo se gospodinu Miloeviu i gospodinu Tumanu sa zahtjevom da prekinu tajne pregovore o sudbini naih naroda i itave

Vukovarska tragedija 1991 Jugoslavije. Takvo dogovaranje iza zatvorenih vrata podstie krvave drame. O sudbini Jugoslavije moraju javno da odluuju svi legitimni politiki faktori, a prije svega njeni graani. (Dnevnik, 2. april 1991) OCENE I ODLUKE VEA ZA NARODNU ODBRANU HRVATSKE - POLICIJA OSTAJE NA PLITVICAMA Odbaen predlog Predsednitva SFRJ i njegovih pregovaraa Tupurkovskog, Bulatovia i Bogievia sa Tumanom. U znak dobre volje odgoena akcija policije MUP-a u Kninu Pod predsednitvom predsednika Republike hrvatske dr Franje Tumana, veeras je odrana vanredna sednica Vea za narodnu odbranu i zatitu ustavnog poretka Republike Hrvatske. Uspostava policijske stanice na Plitvicama ili bilo gde drugde na teritoriju Republike Hrvatske suvereno je pravo Republike Hrvatske. Vee se stoga odluno izjasnilo da Republika hrvatska ne moe prihvatiti predlog da povue posadu policijske stanice sa Plitvica, to bi, toboe omoguilo Predsednitvu Jugoslavije da donese odluku o protivustavnosti uspsotave tzv. SAO Krajine, i njenog prisajedinjenja Republici Srbiji. (Dnevnik, 3. april 1991) STANJE U ISTONOJ SLAVONIJI SE NE SMIRUJE - HDZ DELI ORUJE U Slavoniji se masovno naoruavaju i Hrvati, a oruje se javno deli u Vinkovcima, Osijeku, Vukovaru. Nervoza raste iz asa u as. Barikade i u Nutaru, selu u kojem uglavnom ive Hrvati. Zbog bojazni da e specijalci koji operiu, uglavnom nou, stii vozom, kod Borova Sela onesposobljena pruga Dalj Vukovar Napetost i nervoza u srpskim selima u Vinkovakom, vukovarskom i osijekom kraju, rastu gotovo iz asa u as. Izmoreni viednevnim bdenjem nad barikadama i vestima o arkama u kojima je potekla i krv, ovdanji Srbi zbijaju redove oekujui hoe li snage MUP-a Hrvatske krenuti na barikade koje su postavili. U Borovu-Selu, gde je zapravo glavno sedite srpskog otpora bar na prvi pogled, sve je mirno. O tome svedoi i Vukain okoanin, elnik borovskog Odbora SDS-a. U ovom trenutku nita se ne dogaa, ali je mir samo prividan. itamo i sluamo pretnje hrvatskog vrhovnitva kojem poruujemo: I mi smo spremni.

204

205

Vukovarska tragedija 1991 Jer mi samo branimo rodna ognjita i elementarna ljudska prava. Istovremeno oekujemo da e nam stii i pomo od nae brae iz Srbije, Krajine, Bosne i Hercegovine. Uvereni smo da ta pomo nee izostati veli okoanin.. (Dnevnik, 3. april 1991) POVODOM NEMILIH DOGAAJA U KRAJINI - PROTEST I APEL PATRIJARHA PAVLA Poziv svim pravdoljubivim i istinoljubivim ljudima da se prevazie sadanje i izbegne budue vee zlo Patrijarh srpski Pavle pozvao je veeras sve nadlene vlasti u Hrvatskoj, Srbiji i itavoj Jugoslaviji, u Evropi i svetu da uine sve dostojno pravdoljubivih i istinoljubivih ljudi, da bi se prevazilo sadanje i izbeglo budue vee zlo. Strah i nemir, kae patrijarh Pavle uvukao se meu Srbe u Krajini i svugde gde Srbi ive meu Hrvatima. Jo su iva seanja meu Srbima na rane i genocid u ND Hrvatskoj od pre 50 godina. Na dananjoj sahrani jednoga od ubijenih Srba s pravom je reeno: Ne moe se Uskrs slaviti srpskom krvlju. Naravno, ni iijom drugom. (Dnevnik, 3. april 1991) TEKA NO U SRPSKIM SELIMA U ISTONOJ SLAVONIJI - PUCNJI POJAAVAJU NAPETOST U Somborsku bolnicu jutros doveden Vladimir Popovi koji je lake ranjen u pukaranju na barikadama kod Bradina. Pucnjava se ula i oko drugih srpskih sela u vukovarskom i vinkovakom kraju Za Srbe u selima Istone Slavonije je jo jedna neprospavana i teka no. Tokom nje tamno slavonsko nebo koje su, odlukom Srpskog nacionalnog vea za Istonu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem ovdanji Srbi koji ine veinsko stanovnitvo, pripojili Vojvodini, odnosno Srbiji, parali su pucnji koji su samo jo vie pojaavali zebnju i nemir ovdanjih ljudi. Sve ovo je razume se samo pojaalo napetost u srpskim selima istone Slavonije. Tu se, inae, s velikom panjom isekuje koje mere e preduzeti Predsednitvo Jugoslavije, ali i stav Skuptina Vojvodine, odnosno Srbije, jer je odluka o prikljuenju matinom narodu ovde prihvaena s jednodunim odobravanjem.

Vukovarska tragedija 1991 VUKOVARSKA MILICIJA BEZ SRBA Pre prvog oktobra prole godine u vukovarskoj Stanici milicije bilo je neto vie od 130 milicionera. Od toga tano 72 bili su Srbi. U ovom trenutku sastav te stanice, meutim, broji gotovo 500 ljudi i od jue je etniki potpuno ist. Naime, tridesetak milicionera srpske nacionalnosti koliko je jo bilo ostalo jue je odbilo da uestvuje u teroru nad sopstvenim narodom i prikljuilo se Srbima u Borovu Selu. Izmeu naroda kojem pripadamo i posla koji radimo izabrali smo svoj narod, rekli su nam milicioneri, dodajui da ne ele da rade s dojueranjim kriminalcima koji su naprasno obukli uniforme. I preuzeli uvanje reda i zakona. (Dnevnik, 3. april 1991) VANREDNA SEDNICA OSIJEKE VLADE - NE PRISTAJEMO NA TRGOVANJE Slavonija i Baranja su deo hrvatske teritorije i smeno je takve stvari i postavljati rekao predsednik SO Osijeka Ne pristajemo na bilo kakvo trgovanje ili svojatanje Slavonije i Baranje jer je to hrvatska teritorija. Smeno je i nelegitimno takve stvari i postavljati. To je deo ireg dobro poznatog scenarija u vezi nametanja zahteva velikosrpske politike u sklopu razraeavanja prilika u Jugoslaviji. To je rekao danas dr Zlatko Kramari predsednik Skuptine optine Osijek na vanrednoj sednici Predsednitva i Izvrnog vea skuptine ove optine na kojoj je razmatrana aktuelna politika situacija. Naelnik policijske uprave Osijek Josip Reihl Kir rekao je da je na podruju osam optina Slavonije i Baranje i danas situacija mirna. Meutim, na susednim optinama Vukovar i Vinkovci ima barikada i naoruanih straa u selima gde je preteno srpsko stanovnitvo. Josip Reihl Kir je rekao da se pokuava prema uputstvima Vlade Hrvatske i MUP-a mirnim putem tj. Razgovorom i razboritou uveriti graane u tim selima da se barikade i naoruane strae otklone. Meutim, ako ta uverenja ne budu dala rezultate onda e se kako je rekao Kir primeniti po zakonu utvrene represivne mere da bi se otklonile barikade i naoruane strae. Na ovoj sednici izneta je informacija da je kasno sino na podruju Vukovara boravio etniki voa Vojislav eelj sa grupom svojih naoruanih pristaa. (Dnevnik, 3. april 1991)

206

207

Vukovarska tragedija 1991 STRANA SREDSTVA INFORMISANJA O JUGOSLAVIJI - JUGOSLAVIJA NAJOPASNIJE ARITE U EVROPI Nezavisni eki list Lidove novini ukazuje: Parola da je Srbija svugde gde ivi ma i jedan Srbin i teorija da se ceo svet zaverio protiv Srba, sokole Srbe jaaju pozicije njihovog vostva, ali ne predstavljaju podlogu za razumno reenje. SAOPTENJE IZVRNOG ODBORA SAVEZA SOLIDARNOSTI JUGOSLAVIJE - SUDBONOSNI KORAK ZA SRPSKI NAROD Nudi se osnivanje dobrovoljakih odreda za pomo ugroenom srpskom narodu Jugoslovenski savez Solidarnost podrao je na sinonom sastanku izvrnog odbora u Sremskoj Mitrovici odluku Srpskog nacionalnog vea Srpske krajine u Hrvatskoj o pripajanju Republici Srbiji. Izvrni odbor Solidarnosti podrava i odluku Srpskog nacionalnog vea za Slavoniju, Baranju i zapadni Srem o otcepljenju ovih krajeva od Hrvatske i njihove zahteve upuene skuptinama Srbije i Vojvodine da donesu hitne odluke o pripajanju ovih krajeva. IZ SOMBORSKE SOLIDARNOSTI - PODRKA PRIKLJUENJU SRBIJI Ponovo na sceni ustaka vlast Odluku Srpskog nacionalnog vea da se srpska autonomna oblast Krajina prikljui teritoriji Republike Srbije, u potpunosti podravamo, a isto vai i za odluku o pripajanju istone Slavonije, Baranje i zapadnog Srema Vojvodini. Ovo je pored ostalog, reeno u saoptenju Somborskog odbora udruenja Solidarnost. Uz to, lanovi ovog udruenja dodaju da je u Hrvatskoj ponovo na sceni ustaka vlast u formi upamenoj iz vremena NDH, pa Srbima nije preostalo nita nego da svoju ast i nacionalno dostojanstvo brane orujem. Konano, Somborski odbor Solidarnosti zahteva da se srpski narod u Krajini odmah naorua, ba onako kako je Franjo Tuman naoruao Hrvate, a od Skuptina Vojvodine i Srbije trai da se prihvate odluke Srpskog nacionalnog vea i shodno ovom ustavu postupaju na itavoj sadanjoj teritoriji Republike. (Dnevnik, 3. april 1991)

Vukovarska tragedija 1991 MILAN DIVJAK, NOVI SAD - I BI KRAJINA Povodom prisajedinjenja SAO Krajine Republici Srbiji Vekovna tenja srpskog naroda za stvaranjem svoje srpske autonomne pokrajine, odnosno oblasti, i prisajedinjenje matici Srbiji ispunila se. Na sednici Srpskog nacionalnog vea SAO Krajine dana 1. aprila 1991. godine u Korenici, u Lici, doneta je istorijska odluka o prisajedinjenju SAO Krajina Republici Srbiji. elja srpskog naroda poev od 1918. godine pa nadalje usmerena je bila da se formira SAP Krajina koja bi obuhvatala s jedne i druge strane bive bosansko-hrvatske granice u Savskoj Banovini, odnosno ove srezove: Kostajniki, Petrinjski, Glinski, Vrgin mostski, Vojniki, Slunjski, Koreniki, Udbinski, Donjolapaki i Graaki. Naveden srezovi koji su se uglavnom nalazili u severozapadnom delu Kraljevine Jugoslavije, sa obe strane reke Une i pored bive bosansko-hrvatske granice, na Kordunu, u Lici i u bivem bihakom, a delom i banjalukom okrugu zvali su se od davnina Krajinom. (Dnevnik, 4. april 1991) KONFERENCIJA ZA TAMPU SEKRETARA SUP-A SAO KRAJINE - BRANIEMO KRAJINU PO SVAKU CENU U sastavu snaga MUP-a Hrvatske, su delovala i povea jedinica iptara Odgovarajui na pitanje ta e SUP Krajine uiniti ako se uspostavi policijska stanica u Plitvicama, Marti je izrazio nadu da e se izvriti naredba Predsednitva SFRJ a ukoliko do toga ne doe potjeraemo ih i neemo im dozvoliti da ostanu na tom prostoru. Na pitanje novinara kako e i ime braniti Krajinu, Marti je rekao da e se napadu MUP-a suprotstaviti svim raspoloivim sredstvima. Spiskovi dobrovoljaca prema njegovim reima stiu i dalje, a sada ih ima oko 30 hiljada i dodao: Na predsednik Slobodan Miloevi javno se izjasnio da e naoruati, radi ravnotee srpski narod u Krajini, jer je poznato da su hrvati u Kninu naoruani do zuba. (Dnevnik, 4. april 1991) POSLE PREKSINONE PUCNJAVE I HAPENJE EST METANA, STANJE U DALJU IZUZETNO DRAMATINO - SPECIJALCI UPALI U ZORU Narod ceo dan proveo pred milicijskom stanicom

208

209

Vukovarska tragedija 1991 Protekla no i dananji dan doneli su iteljima Dalja, sela u osijekoj Optini, naseljeno preteno Srbima niz dramatinih dogaaja. Prvo su negde pre etiri sata ujutru specijalci iz Osijeka upali u selo i uhapsili Jovu Paniia, Veselina Orsia, Vladimira Maletia, Siniu Glodia, Milana Kikanovia i Sau Vulina. Zbog toga je nekoliko stotina Daljaca izalo pred stanicu milicije gde se i sada nalaze traei da se uhapeni puste na slobodu. Pucnjava uz ustake pesme Da su specijalci u Dalju pucnjevima pocepali ovo jutro potvrdio je i Josip Rejhl Kir, naelnik policijske uprave Osijeka, ali je on rekao da su oni pucali u vazduh, tek kada je jedno od lica naoruanih navodno vojnikim naoruanjem, poelo da bei. Ovakvu kvalifikaciju Daljci s indignacijom odbijaju a vie stotina njih jo od ranog jutra izalo je pred ovdanju stanicu milicije, zahtevajui da se uhapeni puste. Napetost podsticanja stalnim odlaganjem ispunjenja njihovih zahteva stalno se poveavala, a nervi su gotovo sasvim popucali negde oko 14 sati. Narod je isprovociran neizvesnou i kontradiktornim informacijama krenuo u stanicu u kojoj je nastalo komeanje. Jedan milicioner je sa automatom krenuo k narodu, ali je zahvaljujui prisebnosti nekolicine Srba i zapovednika stanice eljka Vajde sukob izbegnut. Srpski milicioneri skinuli uniforme Za vreme drame u stanici milicije i preostala etiri milicionera Srba iz Dalja odluili su da napsute slubu i prikljue se narodu. To su Duko Toi, Boro Bogdanovi i jo dvojica milicionera. Tako je i Daljska stanica milicije postala potpuno etniki ista. (Dnevnik, 4. april 1991) STANJE U ISTONOJ SLAVONIJI I DALJE NAPETO - BARIKADAMA PROTIV IZNENAENJA Porodice koje to ele poele evakuaciju dece u Vojvodinu. Ispovest pripadnika HDZ-a koji je doneo svoj kalanjikov i municiju Na konferenciji za novinare Vukain okoanin rekao je da narod sam obezbeuje svoja ognjita lovakim naoruanjem, jer u Borovo-selu ima 130 lovaca i orujem otetim u nedelju od milicije HDZ-a. On je sa zabrinutou napomenuo da HDZ na ovom podruju ve dva dana naoruava svoje lanstvo najmodernijim orujem i to niko ne spreava, a Srbi se odmah hapse iako nose lovaku puku. okoanin je jo dodao da se od pripadnika JNA

Vukovarska tragedija 1991 trai da izvre svoju obavezu od 9. januara ove godine i razoruaju sve paravojne jedinice, a ne da stvara tampon zonu. Mi smo nezvanino ali iz dobro obavetenih izvora saznali, danas pre podne da je jedinica JNA iz Osijeka izala iz kasarne. Jedan deo bio je u blizini Bradina, gde je preksino bilo okraja kod barikade, ali su ve tenkovske snage otile da zauzmu puteve koji iz Srbije vode ka Slavoniji, jer je iz Loznice najavljen dolazak velikog broja dobrovoljaca da pomognu Srbima u istonoj Slavoniji u odbrani svog integriteta. (Dnevnik, 4. april 1991) ETRDESETEST ODBORNIKA BOJKOTUJE RAD OPTINSKE SKUPTINE U PODRAVSKOJ SLATINI - TRAE JUGOSLOVENSKU ZASTAVU Pored zahteva da se uz ahovnicu istaknu jugoslovenska i srpska zastava, odbornici Srbi trae i pravo mesto za svoj jezik i pismo i izmenu nastavnog plana u osnovnim i srednjim kolama koji je potpuno hrvatski obojen Degoricija sa predstavnicima vukovarskih mesnih zajednica Zamenik ministra unutranjih poslova Hrvatske Slavko Degoricija susreo se veeras u Vukovaru sa predstavnicima etiri oblinje mesne zajednice koje preteno naseljava stanovnitvo srpske nacionalnosti. Posle poluasovnog razgovora sa prvim ljudima Bredina, Bobote, Sotina i Negoslavaca koji je odran iza zatvorenih vrata, Degoricija je u njihovom prisustvu novinarima rekao da je dogovoreno da se uloe maksimalni napori za smirivanje tenzija u vukovarskoj komuni. JNA kontrolie stanicu u Vinkovcima elezniku stanicu u Vinkovcima jutros kontrolie devet oklopnih transportera JNA, javio je hrvatski radio. Komandant garnizona uro Salaj u Vinkovcima potpukovnik Slobodan Markovi izjavio je da oni tite prolaz kompozicije s tenkovima koji idu u pravcu Doboja. Do sada su kroz Vinkovce prola dva vojna transportera s tenkovima i drugim vojnim vozilima, a iz pravca ida jo dolaze kompozicije s tenkovima i vojnim vozilima, dodaje se u vestima hrvatskog radija. (Dnevnik, 4. april 1991)

210

211

Vukovarska tragedija 1991 SVET O ZBIVANJIMA U JUGOSLAVIJI - HRVATSKA PONUDILA USTUPAK Radio Moskva smatra da je reavanje jugoslovenskih pitanja iskljuivo stvar naroda Jugoslavije Jue je Skuptina Srbije na vanrednom zasedanju razmatrala poloaj Srba u Krajini, ali nije, napominje AP, podrala aneksiju te oblasti u Hrvatskoj, jer bi to gotovo sigurno vodilo graanskom ratu izmeu dve najvee jugoslovenske republike. Odluke srpske Skuptine Rojter vidi kao zaotravanje krize koja preti da razbije Jugoslaviju. Srpski Parlament je obeao podrku pobunjenim Srbima u rivalskoj Republici Hrvatskoj, navodi britanska agencija i prenosi procene mnogih analitiara da je estolana federacija sada jo blia graanskom ratu. Agencija Frans-pres takoe prenosi izjavu hrvatskog predsednika Franje Tumana da njegova republika nee odustati od prava da brani svoju teritoriju i da suvereno sprovodi zakone zasnovane na Ustavu. Hrvatska je, ipak prema oceni Frans-presa, ponudila jedan ustupak izrazila je spremnost da za nekoliko dana odgodi akciju ponovnog uspostavljanja reda u Krajini, pod uslovom da federalne vlasti proglase ilegalnom i neustavnom osnivanje SAO Krajine. (Dnevnik, 4. april 1991). ISPOVEST GRUPE MILICIONERA IZ VUKOVARA KOJI SU ODBILI DA UESTVUJU U DRAVNOM TERORU NAD SRPSKIM NARODOM - BRANIEMO SVOJ NAROD Izmeu posla koji radimo i naroda kojim pripadamo, izabrali smo svoj narod, kau milicioneri koji su poetkom nedelje napustili vukovarsku stnaicu milicije. Nee da budu probne mete. Zakon uvaju bivi kriminalci. Bacanje zvezda sa kapa po hodnicima vukovarske stanice milicije Stanica milicije u Vukovaru ima otprilike 500 miliconera. Meu njima nema ni jednog Srbina. Onih tridesetak koji su ostali posle dolaska na vlast HDZ, reilo je s poetka ove nedelje, da napusti slubu ne elei da uestvuje u svojevrsnom dravnom teroru nad sopstvenim narodom. Nee da kaljaju profesiju Sve ovo nateralo je Srbe koji su radili u vukovarskoj stanici milicije da napuste posao i prikljue se svom narodu. Njihovim dolaskom barikade

Vukovarska tragedija 1991 postavljene oko srpskih sela u ovom kraju postale su vre, narodu je podignut moral, a ovi estiti momci su izbegli sav emer preziranja od sopstvenog naroda. U meuvremenu ovdanje srpsko nacionalno vee je pozvalo sve penzionisane milicionere, inspektore i druge radnike bezbednosti, da zajedno sa do jueranjim vukovarskim uvarima reda i zakona osnuju srpsku miliciju. (Dnevnik, 4. april 1991) KONFERENCIJA ZA TAMPU PREDSEDNIKA EST JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA - JAMSTVO ZA SVA GRAANSKA PRAVA U ovim razgovorima i reavanju krize treba da uestvuju i parlamentarne delegacije, a reenja treba traiti na svim takama gde se mogu graditi mostovi. Niko od nas ne iznosi samo svoja lina gledita, ve gledite vlada, prema tome i volju izraenu u parlamentarnim izborima Najdemokratskija formula Milan Kuan: Dali moe pojasniti izjavu da e Republika Hrvatska JNA smatrati okupacijskom vojskom ako bi se ona umeala u sreivanje stanja u Hrvatskoj? bilo je sledee novinarsko pitanje. Franjo Tuman: Zato je uspostavljena policijska postaja na Plitvicama? Zato to je to teritorija Republike Hrvatske, a na toj teritoriji upali su odmetnici i proglasili da je to sastavni deo nekakve Krajine koja je proglasila odcepljenje od Hrvatske i prikljuenje Republici Srbiji. Kretanje JNA ima uznemiravajue oblike na tlu Hrvatske, ali ipak ja mislim da je ono u okviru vebi JNA, u okviru nastojanja JNA da budu prisutne ali ipak da se ne meaju u sukobe. Kao to vidite ni u Pakracu ni u Plitvicama JNA se nije angaovala protiv policijskih snaga Ministarstva unutranjih poslova Hrvatske, iako su to neki odmetnici hteli, pa ak i upuivali najpre poziv a zatim kritike JNA. JNA armija svih naroda Slobodan Miloevi: Postoje ve i drugi dokumenti koji su takoe zajedniki pripremljeni u okviru redovnog rada u Predsednitvu SFRJ koji se odnose na pitanje odbrane, na pitanje spoljnih poslova i na sva druga pitanja koja predstavljaju onaj minimum funkcija bez kojih Jugoslavija ili jugoslovenska dravna zajednica ne bi mogla biti drava. A ona ne moe biti drava ako nema jedinstvenu armiju, jedinstvene spoljne poslove, ako nema jedno trite, a to podrazumeva i monetarnu funkciju i fiskalnu funkciju i

212

213

Vukovarska tragedija 1991 funkciju ekonomskih odnosa sa inostranstvom, iako nema jednaku zatitu ljudskih prava na itavoj svojoj teritoriji. Mislim i na ljudska i na graanska i na nacionalna prava. Kako traiti izlaz iz krize Franjo Tuman: Mislim da nije toliko stvar u dokumentima. Postoje ona kao to je rekao predsednik Miloevi, no problem je u naim shvatanjima, u bitnim pogledima na jugoslovensku krizu. Kao to znate postoje miljenja da je za sadanju dravnu, politiku, ustavnu krizu zapravo kriv ustav iz 1974. godine zbog svoje hibridnosti izmeu federalnog i konfederalnog koncepta, to je tano on je i jeste hibridan, ali za razliku od onih koji tako smatraju da je on uzrok krize ima drugaije miljenje koje zastupamo mi u Hrvatskoj, ali neka govore za sebe, da taj pokuaj uvoenja konsenzusa konfederalnih elemenata u Ustav u dotadanji socijalistiki ustav u okviru jednostranakog socijalistikog ureenja bio je zapravo pokuaj spreavanja dublje krize jugoslovenske zajednice koja traje tamo od poetka sedamdesetih godina. Mi u Hrvatskoj, a jo isto tome treba dodati da do takvog zakljuka je dola i Slovenija. Smatramo da vie nije mogue odravanje takve zajednice, ak ni na takvom ustavu kakav je onaj iz 1974. godine a kamoli vraanje unazad na nekakav jo centralistikiji i unitaristikiji ustav. Prema tome mi smatramo da izlaz iz krize treba traiti na osnovama saveza suverenih drava, suverenih republika na osnovu dogovora zajednikih, dobrovoljnih dogovora republika ta im je u interesu i ta im je od ega mogu polaziti u ureenju meusobnih odnosa da bude ta zajednica u interesu svakog od naroda Jugoslavije, svake republike. Mi polazimo od toga da savez suverenih republika ne moe imati jedinstvenu armiju. Moe imati zajedniku armiju, neke elemente zajednike armije koje se dogovore, ali svaka ta republika mora imati svoju oruanu silu upravo kao elemenat njene suverenosti, upravo zato da se ne bi mogla nametati volja onih drugih i to ne bi bio nikakav mogu uzrok meusobnog trvenja nego upravo jamstvo ravnopravnih odnosa itd. ta znai savez suverenih republika Franjo Tuman: Od 17. avgusta prole godine pa do prolog meseca hrvatska vlast izbegavala je svaku upotrebu policijske sile protiv stvarnog odmetnitva koje je uzurpiralo vlast, koje je odreklo pripadnost ustavno pravnom poretku Republike Hrvatske, koje je prekinulo promet, koje je maltretiralo i graane i turiste koje je dovelo ak do bojazni pripadnika srpskog naroda u Hrvatskoj. Pa smo onda na sluaju Pakraca i Plitvica

Vukovarska tragedija 1991 zakljuili da je dosta toga, jer su hteli ui i u sam Karlovac pa pripajanjem turistikog poduzea Plitvice uli su i u Zagreb, jer i u Zagrebu ima delova toga poduzea pa smo kazali: dosta smo se igrali demokracije, ve je vreme da kaemo da je Hrvatska Republika, da ima pravo kao Srbija i kao svaka druga republika da uspostavi red. A onda da znate da srpskog puanstva u Hrvatskoj ima 11% a u Kninu kada bi svi ti ljudi koji su zahvaeni kninskim podrujem bili za to odmetnitvo, a nisu, bilo bi to svega 15% srpskog puanstva. Teme za sledei razgovor Franjo Tuman: Od prvog dana uspostavljanja demokratske vlasti u Hrvatskoj poruili smo srpskom narodu u Hrvatskoj da mu jamimo sva graanska i nacionalna prava i pozvali smo na dogovor i ponudili sudelovanje u Vladi ak i u predsednitvu i najekstremnijim predstavnicima srpskog tog politikog organizovanja i pluralizma, Rakoviu i drugima. Meutim, odbili su. U poetku su govorili o kulturnoj autonomiji, politikoj autonomiji, pa onda se dolo do teritorijalne, pa sve skupa ak do proklamacija izdvajanja. Traganje za najboljim reenjem Slobodan Miloevi: to se mene tie ja moram da javno priznam da meni to kompromisno reenje nije jasno. Primenom konfederalnog reenja praktino bi Jugoslavija bila ukinuta. Konfederalna funkcija je samo drugo ime za ukidanje Jugoslavije. Mi se s tim ne moemo sloiti, niti imamo nameru da se sloimo. (Dnevnik, 5. april 1991) U SRPSKIM SELIMA U ISTONOJ SLAVONIJI NAPETOST I DALJE TRAJE - USKRS NA BARIKADAMA Svakog asa oekujemo napad HDZ-ovaca s Trpinjske i Borovske ceste, a ako doe do sukoba, boriemo se, rekao nam na barikadama u Savulji Borivoje Bogdanovi Sino su se ovde pojavili i etnici Vojislava eelja. Doli su samoinicijativno a ima ih kau i u drugim selima. Danas oko 14 sati tab pokreta otpora srpskog naroda proglasio je u Borovu selu, naselju sa preko 8.000 itelja optu mobilizaciju. Razlog je vest da je poetak napada na ovo glavno uporite otpora samo pitanje vremena.

214

215

Vukovarska tragedija 1991 Proglas o tome upuen je i u ostala srpska sela u ovom delu hrvatske a njih je tano 26. GORAN HADI I BORO SAVI SINO STIGLI U BOROVO SELO - DO GRANICE IZDRLJIVOSTI Ono to nam se dogaalo od trenutka hapenja do stizanja u Karlovac najbolji je primer ta sve moe da se radi kad se sile doepaju neizivljeni i zli rekao je novinarima Boro Savi iz Vukovarskog odbora SDS-a U Borovo Selo, centar otpora teroru novog hrvatskog vrhovnitva, sino su stigli Goran Hadi i Boro Savi, elnici Vukovarskog odbora SDS-a koji su 30. marta uhapeni u Plitvicama. PETORICA DALJACA KOJI SU PUTENI IZ OSIJEKOG ZATVORA SINO ZATRAILA LEKARSKU POMO U ODACIMA - UBEIVANJE BATINAMA Lekari konstatovali pucanje koe na glavi, krvave podlive po celom telu i druge povrede. Ponovo nona hajka Vladimir Maleti, Veselin Orsi, Jovo Panii, Sinia Glodi i Milan Kikanovi, petorica Daljaca koji su preksino uhapena a sino putena iz osjekog zatvora, zatraili su oko 21 sat pomo u Domu zdravlja u Odacima. Po reima Glodia, pripadnici MUP.a Hrvatske udarali su ih izmama, palicama i drugim predmetima uz psovke i pretnje da e sada da vide kako biju ustae. DRUGA KONFERENCIJA ZA TAMPU SEKRETARA SUP-a SAO KRAJINE - UDAR NA KNIN? Metanima Kijeva garantovana sigurnost Radnici Hrvati izbegavaju radne obaveze Nije popularno da graani poseduju oruje, ali ako je takva situacija ... Vie od 50 hiljada dobrovoljaca za eventualnu odbranu Krajine Na pitanje kako se Krajina pripremila za rat, Marti je odgovorio da je to rat celokupnog srpskog naroda na ovim prostorima (narod je na nogama, spreman da se brani) te dodao da se do sada javilo 50 hiljada dobrovoljaca s podruja Krajine.

Vukovarska tragedija 1991 Na pitanje kako naoruati taj narod, te pitanje novinara da prokomentarie demant Slobodana Miloevia u listu Borba da je obeao naoruati srpski narod Milan Marti je rekao: Slobodan Miloevi je javno rekao da e naoruati srpski narod, to nije tajna. Oruje nismo dobili, ali oekujemo da emo ga dobiti kako bi se postigla ravnotea jer je poznato da su lanovi HDZ-a naoruani. Nije popularno da graani posjeduju oruje, ali ako je takva situacija... I ovog puta je Milan Marti potvrdio da je na strani MUP-a Hrvatske bilo vie rtava, ali da su to bili iptari i stoga se ne daje u javnost. (Dnevnik, 5. april 1991) U ISTONOJ SLAVONIJI MIR SE JO NIJE VRATIO - NO DONOSI PUCANJE I prole noi iz mraka je pucano na barikade kod Savulje i Borova Sela Brodica Am donau sa ahovnicom i petnaestak specijalaca plovi Dunavom. Akcije HDZovaca u Vukovaru i Vinkovcima Napetost u srpskim selima jo vie pojaavaju vesti koje pristiu iz Vukovara i Vinkovaca. U Vukovarskoj stanici milicije koju je kako je Dnevnik jue pisao napustilo i preostalih tridesetak srpskih milicionera, u svakom trenutku ima oko 500 ljudi. Istovremeno u svakom trenutku na mobilizaciju je spremno oko 4.900 pripadnika rezervnog sastava. I stalna i rezervna jedinica je razume se, potpuno etniki ista. Dogovor o normalizovanju prilika u vukovarskoj optini Na veeranjem skupu predstavnika mesnih zajednica i ogranaka Srpske demokratske stranke iz sela sa preteno srpskim stanovnitvom koji je odran u Skuptini optine Vukovar i kojem su prisustvovali predsednik vukovarske optine Slavko Dokmanovi, potpredsednik Marin Vidi i predstavnici policijske stanice u Vinkovcima, utvreni su zakljuci koji obeavaju normalizaciju stanja u vienacionalnoj vukovarskoj optini povratak mira meu stanovnitvom. Pomo Srbima u Krajini Odbor fonda Nikola Tesla koji je Socijalistika partija Srbije osnovala 17. avgusta prole godine, za pomo Srbima u Hrvatskoj danas je odluio da u Krajinu poalje lekove i sanitetski materijal i da porodicama poginulih na Plitvicama uputi po 75 hiljada dinara.

216

217

Vukovarska tragedija 1991 Odlueno je da Fond radi prevazilaenje informativne blokade Srba u Hrvatskoj, finansira montiranje i putanje u rad lokalne radio stanice u Titovoj Korenici. Takoe e se organizovati gostovanje kulturnih i javnih radnika u Krajini i inicirati akcije solidarnosti u Beogradu i Srbiji. Pokrenue se i akcija da se deci Krajine poalju udbenici i druge knjige. Takoe je reeno da su mladi socijalisti Beograda do sada prikupili milijardu dinara pomoi Srbima u Hrvatskoj. Popis tee bez problema Bez obzira na to to za situaciju u Borovu Selu najbolje odgovara kvalifikacija ratno stanje, popis stanovnitva u ovom naselju sa preko 8.000 ljudi tee bez problema. Ovdanjim Srbima, a oni to svakako valja naglasiti ine 98% stanovnitva nita ne smeta to meu troje instruktora za popis dvoje nisu Srbi. Instruktorske ekipe za hrvatska sela naravno sasvim su drugaijeg sastava. NARODNA RADIKALNA STRANKA - PROVIDAN IZGOVOR SRPSKE VLASTI Zalaganje za referendum izlino Neprihvatanjem odluke o prisajedinjenju SAO Krajine, Slavonije, Baranje i zapadnog Srema Republici Srbiji, iji je inicijator u Skuptini Srbije bio poslanik Milan Paroki, vlast i opozicija Republike Srbije ostavljaju Srbe iz ovih krajeva na brigu i staranje ustakoj dravi. Ovo se istie u saoptenju Odbora Narodne radikalne stranke za Beograd i Srbiju, povodom odbijanja Skuptine Srbije da po hitnom postupku donese odluku o podrci prisajedinjenju SAO Krajine, Slavonije, Baranje i zapadnog Srema Republici Srbiji. MUP HRVATSKE OSNOVAO SRPSKU STRANKU - PODRAVAE HRVATSKU DEMOKRATIJU Slina lakrdija jo nigde nije viena Na politikoj sceni Hrvatske uskoro treba da se pojavi jo jedna politika stranka. To su danas novinarima koje je na brzinu pozvalo Ministarstvo informisanja Republike Hrvatske saoptili lanovi Inicijativnog odbora, kako smo potom obaveteni, Srpske narodne stranke.

Vukovarska tragedija 1991 Pomenuta etvorka u kojoj je jedan bio i maskiran trudila se da objasni nekakvu, kako su rekli okosnicu programa Srpske narodne stranke. Tek na insistiranje novinara oni su se nerado i delimino predstavili. Tako smo uspeli saznati da su sva etvorica Srbi i da njihova stranka najozbiljnije rauna na masovnu podrku srpskog naroda. Verovatno budui predsednik stranke, jer je vodio i glavnu re na toj konferenciji, pomonik je ministra unutranjih poslova Hrvatske Milan uki, rodom iz Donjeg Lapca. S njim su jo bili Ratko Maleti iz Opatije i Vidoje Jovanovi iz Rijeke, dok se etvrti lan inicijativnog odbora nije hteo predstaviti jer se kako je sam rekao boji Srba. ta rei osim da je vrhovnitvo nakon toliko vremena pronalo etvoricu komedijaa iz redova MUP-a Hrvatske, koji su svoju misiju ozbiljno shvatili pa e sada svetu moi rei da jedna srpska stranka podrava hrvatsku demokratiju. (Dnevnik, 6. april 1991) KONFERENCIJA ZA TAMPU U KNINU - KRAJINA OEKUJE NAPAD Milan Marti prvi put pred novinare izaao u specijalnoj uniformi. Ukoliko bude potrebno, ene i deca e se evakuisati. Razgovor sa uhapenim redarstvenicima. Zatvorenici zadovoljni tretmanom Sekretar SUP-a Krajine Milan Marti je konstatovao da su svi i graani i milicioneri mobilni, te da je miniran jedan od sporednih puteva, koji bi eventualno redarstvenici mogli koristiti prilikom napada. Oekujemo novi sukob, ali kada to niko ne moe predvideti, tim pre to su nas na Plitvicama napali na svoj Uskrs. MUP Hrvatske je u ratu s Krajinom jo od tih dogaaja, kada su jasno pokazali svoje namere rekao je Marti koji se prvi put pojavio u specijalnoj uniformi. Pismo Foruma terazijskog parlamenta Slobodanu Miloeviu Forum terazijskog parlamenta uputio je danas otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije Slobodanu Miloeviu u kojem kae: Gospodine predsednie nadamo se da ste upoznati sa naim apelom u kome je Forum terazijskog parlamenta i Demokratski opozicijski forum iz Zagreba odluio da krene u misiju dobre volje radi spreavanja graanskog rata, jer je svaki dijalog bolji od rata. U to ime kontaktiraemo sa svim politikim faktorima u zemlji relevantnim za nastalu situaciju. Gospodin Tuman je na otvoreni razgovor uz prisustvo svih zainteresovanih TV stanica, novinara i reportera pristao. Zbog iracionalnog

218

219

Vukovarska tragedija 1991 ponaanja mnogih legalnih i ilegalnih grupa i partija militantnog karaktera, koje u Srbiji i Hrvatskoj regrutuju mladost, mi smo pristali da krenemo u Zagreb na razgovor sa gospodinom Tumanom bez vaeg pristanka na isti takav javni susret. Zahtevamo od vas da nam hitno odgovorite i time pokaete dobru volju da srpska mladost svojim dragocenim znanjem i energijom (koja jedino moe spasti Srbiju u ekonomskom i duhovnom smislu) ne bude preputena bezumnoj pogibiji, a po svemu sudei globalnoj apokalipsi Jugoslavije istie se u otvorenom pismu predsedniku Miloeviu. (Dnevnik, 7 april 1991) USVOJEN NACRT DEKLARACIJE O SRPSKOM NACIONALNOM JEDINSTVU Spski narod se zalae za Jugoslaviju u kojoj e ispoljavati svoju samosvojnost bez obzira u kom njezinom delu ivi potujui pri tom jednakost u pravima drugih naroda. Ovo se istie u nacrtu Deklaracije o srpskom nacionalnom jednstvu koji je upravo usvojio inicijativni odbor za osnivanje srpskog nacionalnog saveta sa ciljem da se izgradi polazite za politiku, ekonomsku i kulturnu povezanost srpskog naroda. Stvaranjem zajednike drave jugoslovenskih naroda srpski narod nije reio svoje nacionalno, socijalno i politiko pitanje. Razdeljen republikim grnaicama, optuivan za hegemoniju, politiki, ekonomski i kulturno razjedinjen nacionalistikim ideologijama, srpski narod je prinuen da novom nacionalnom politikom trai izlaz iz istorijske krize u kojoj se nalazi, istie se u nacrtu Deklaracije. Jedinstven srpski narod navodi se dalje, zalagae se za Jugoslaviju kao demokratsku zajednicu, ali uz neophodnu promenu sadanjeg dravnog i politikgo ureenja. Srpskom narodu u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i drugde moraju se u preureenoj dravi obezbediti ne samo individualna ve i kolektivna prava naglaava se u tekstu. SAOPTENJE PREDSEDNITVA SABORA REPUBLIKE HRVATSKE POVODOM SUENJA U ZAGREBU - BRANILI SU DEMOKRACIJU Najodlunije se protestira protiv suenja ministru Odbrane Republike Hrvatske i uhienim virovitianima Predsednitvo Sabora Republike Hrvatske povodom suenja pred vojnim sudom u Zagrebu objavilo je danas saoptenje u kome se najodlunije

Vukovarska tragedija 1991 protestira protiv suenja ministru Odbrane Republike Hrvatske i uhienim virovitianima. Optuba protiv osoba koje su djelovale u odbrani demokracije i suvereniteta Republike Hrvatske u skladu sa odlukama njezine dravne vlasti za navodno pripremanje oruane pobune je drzak i cinian izazov temeljnim naelima pravde i pokuaj suenja uspostavljenom demokratskom poretku u Republici Hrvatskoj kae se u nastavku. Ovakvi i slini postupci koji negiraju suverenitet i Ustav Republike Hrvatske ne mogu biti priznati niti prihvaeni u Republici Hrvatskoj, a naii e i na osudu domae i svjetske demokratske javnosti, kae se na kraju dananjeg saoptenja Predsednitva Sabora Republike Hrvatske. STRANE AGENCIJE O DEMONSTRACIJAMA U ZAGREBU - KAMENICE ODLOILE PROCES Amerika agencija istie da se suenje pegelju i sedmorici drugih u Hrvatskoj smatra politikim procesom koji je organizovala Jugoslovenska armija gde dominiraju komunistiki generali iz rivalske Srbije, a s ciljem da se destabilizuje legalno izabrana vlada hrvatskog predsednika Tumana. UPI podsea da je pegelj, jedan od nekoliko hrvatskih funkcionera koji su se pojavili u tajno snimljenom armijskom filmu o kovanju zavere i planiranju ubistava pripadnika JNA. UPI, meutim, navodi da je autentinost tog filma sporna. AFP primeuje da je sluaj pegelj izazvao veliko uznemirenje u Hrvatskoj i da je u njegovoj pozadini ustvari strah od vojne intervencije. NEKOLIKO STOTINA MILITANTNIH DEMONSTRANATA DEMOLIRALO VOJNI SUD U ZAGREBU - PREKINUT PRETRES PEGELJU I GRUPI Umesto mirnog i dostojanstvenog prosvjeda, kako je najavio HDZ, demonstranti lako savladali otpor malobrojnih redarstvenika i satima gaali prozore suda ciglama i komadima asfalta. Redarstvenici i specijalci mirno gledali divljanje Danas je u Zagrebu pred Velikim veem Vojnog suda, suenje grupi optuenih za pripremanje oruane pobune u Hrvatskoj zavreno pre nego to je i poelo. Naime, i pre otvaranja zasedanja predsednik Vea kapetan fregate Mile Vignjevi objavio je odgodu glavne rasprave zbog, kako je rekao atmosfere ispred Suda gde se skupio vei broj graana koji vreaju Sud.

220

221

Vukovarska tragedija 1991 Ve su tada u prostorije Suda dopirala skandiranja okupatori nedamo pegelja, ovo je Hrvatska, napolje etnici, NDH, NDH, deseti travanj. No, jo niko nije mogao predvideti da e to vreme biti odmicalo broj demonstranata ubrazno rasti a njihova agresivnost prerasti u pravo divljatvo. Skandiranje Jo od 8,30 asova dok nije probijen kordon milicije MUP-a poelo je skandiranje okupljene mase. Vikali su: etnici napolje, ubice, ubice, cincari, cincari, ovo je Hrvatska, u boj, u boj za narod svoj, cigani, cigani, okupatori, srpski sinovi, nije ovo Srbija, Hrvatska, Hrvatska, ne damo Hrvatsku. (Dnevnik, 9. april 1991) BEZ OBZIRA NA SUTRANJE PREGOVORE, SITUACIJA U ISTONOJ SLAVONIJI NE SMIRUJE SE - SAD STIU I GRANATE! Jednom od dveju granata upuenih iz pravca Dalja oteen krov kue Ilije Miloevia u Savulji. Milutin Aneli pretuen u Vukovaru. Sad i Boljkovac garantuje smirenje situacije Dali je re o laljivoj vlasti ili ona jednostavno ne moe da kontrolie ono to rade njeni najekstremniji podanici, Srbima u istonoj Slavoniji nije jasno. Jedino to je izvesno jeste da za njih ni pored svih obeanja da e za vreme pregovora puke biti u sokama i dalje nema mira i da im, zbog toga, ni na pamet ne pada da uklone barikade kojima tite neka od svojih sela. Srpski zahtevi Vraanje SUP-a u Vukovar i njegova struktura, usklaena sa strukturom stanovnitva , zatim razoruavanje kako se kae, HDZ-ovskih hordi, usklaivanje Ustava Hrvatske, s Ustavom Jugoslavije, odnosno krivinog zakona ove Republike s onim koji vai na saveznom nivou samo su deo zahteva koje su istono slavonski Srbi ve uputili hrvatskim vlastima. S obzirom na dosadanja iskustva malo ko meutim veruje da e od njihovog ispunjenja neto i biti. U takvoj atmosferi, dakle treba da ponu pregovori izmeu predstavnika istono slavonskih Srba i hrvatskog vrhovnitva koji su planirali za sutra. Hoe li s obzirom na sve to se dogaa, do njih uopte doi i ako ih bude, ime e rezultirati, niko u ovom trenutku ne moe da kae.

Vukovarska tragedija 1991 MILAN MARTI, SEKRETAR SUP-A KRAJINE O RAZVOJU DOGAAJA U KRAJINI - MI NE MRZIMO HRVATE Dve eksplozije. Marti ucenjen na 50 hiljada DM. Mogua razmena zarobljenika. Uznemiravanje od strane redarstvenika Od Milana Martia sekretara SUP-a krajine, saznali smo da mu je telefonom anonimno dojavljeno da se uva jer Ministarstvo unutranjih poslova Hrvatske trai dobrovoljce koji e ga ubiti a procenjen je na 50 hiljada nemakih maraka. Mi Hrvate ne mrzimo, jer i dalje treba da ivimo zajedno dodao je Marti i naglasio da Kijevljanima garantuje sva prava i sigurnost a istovremeno se i dalje s rubnih podruja Knina ene i deca uvee evakuiu u Knin gde borave tokom noi. (Dnevnik, 9. april 1991) DEMONSTRACIJE U SPLITU PROTIV SUENJA U ZAGREBU PRERASLE U NEKONTROLISANE NEREDE - VANDALSKO RAZBIJANJE, UZ PUCANJE Polupani prozori na nekim vojnim objektima i oteene poslovnice nekih beogradskih firmi. Jake policijske snage zaustavile odlazak razbesnele mase na Blatine, gde uglanvom ive vojna lica. Privedeno 10 osoba. Otkazan miting opozicije Predstavnici osam opozicijskih stranaka Hrvatske, te sindikata otkazali su danas najavljeni miting na zagrebakom trgu Bana Jelaia. Graani su pozvani da se na istom mestu okupe u sredu 17. ovog meseca u 18 sati na mitingu za odbranu suvereniteta Hrvatske za mir, rad i demokraciju to e pripremiti poseban meustranaki odbor opozicijskih partija. Razlog za odgaanje mitinga, koji je zakazan na jueranjoj sednici opozicionih stranaka, prema raspravi je krivo izabrano vrijeme. Naime, kako je obrazloio pedsednik Hrvatske socijalno-liberalne stranke (HSLS) Draen Budia, miting bi neki mogli pretvoriti u bdijenje do pola noi i time dati znaaj 50-godinjice osnivanja nezavisne drave Hrvatske (10. aprila). To bi se na drugoj strani moglo shvatiti kao provokacija, a i deo svetske javnosti mogao bi protumaiti da opozicijske stranke u hrvatskoj odaju poast ustakoj tvorevini. Ocenjeno je na skupu. Na meustranakom sastanku ujedno je ocenjeno da su jueranje demonstracije pred vojnim sudom bile izraz podrke suverenitetu Hrvatske, ljudskim pravima uhienih, te izraz tenje za prestankom vojne okupacije

222

223

Vukovarska tragedija 1991 Hrvatske. Predstavnici stranaka osudili su skidanje hrvatske zastave sa zgrade Vojnog suda u Zagrebu. PODRKA NACRTU DEKLARACIJE O SRPSKOM NACIONALNOM JEDINSTVU Udruenje Srba iz Hrvatske sa seditem u Beogradu prua punu podrku Nacrtu Deklaracije o srpskom nacionalnom jedinstvu. U pismu izvrnog odbora udruenja Srba iz Hrvatske inicijativnom odboru za osnivanje Srpskog nacionalnog vea istie se da ponueni Nacrt Deklaracije izraava interese srpskog naroda, posebno Srba u Hrvatskoj kojima se po prvi put u istoriji ostvarivanjem tog dokumenta, prua mogunost da realno iskau, ne samo individualna ve i kolektivna nacionalna prava. Udruenje Srba iz Hrvatske e se i nadalje zalagati da se to pre formira srpski nacionalni savet i da se realizuju sve ideje iznete u Nacrtu Deklaracije, kae se u pismu koje je Inicijativnom odboru za osnivanje Srpskog nacionalnog vea uputio predsednik Izvrnog odbora Udruenja Srba iz Hrvatske profesor dr Mihailo Vuini. (Dnevnik,10. april 1991) APEL SLAVKA DOKMANOVIA PREDSEDNIKA SO VUKOVARA DR BORISAVU JOVIU - ILI ARMIJA ILI KRVOPROLIE Samo ako Armija postavi tampon zonu izmeu srpskog naroda i Boljkovevi jurinika spreie se krvoprolie reeno je u apelu Slavka Dokmanovia predsedniku Predsednitva SFRJ. Vinkovani obeali mir, Osijeani pucaju Umesto poetka pregovora izmeu predstavnika srpskog naroda u istonoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu i predstavnika hrvatskog vrhovnitva koji je trebalo da donesu olakanje izmuenim ljudima na barikadama ispred srpskih sela, napetost u ovom delu Hrvatske danas je dostigla vrhunac. Zbog toga je Slavko Dokmanovi, predsednik Skuptine vukovarske optine uputio apel predsedniku Predsednitva SFRJ dr Borisavu Joviu u kojem trai da JNA hitno postavi tampon zonu izmeu srpskog naroda u Borovu Selu i Boljkovevih Jurinika jer je to jedini nain da se sprei krvoprolie Pitolj u ustima Sistem ubeivanja uvara mira u vukovarskom kraju dodue nije originalan ali da je efikasan izgleda nema sumnje.

Vukovarska tragedija 1991 Borovanin Milutin Aneli napustio je pretprole noi neoprezno selo omeeno barikadama i pao u ruke vukovarskoj inae etniki istoj policiji. Dobio je naravno dobre batine, a Milenko Turudi zamenik Slavka Srednjoselca, zapovednika javne sigurnosti u Vukovaru uz ostalo mu je u usta stavljao pitolj s metkom u cevi. (Dnevnik, 10. april 1991) PRIVIDAN MIR U SRPSKIM SELIMA ISTONE SLAVONIJE - U OEKIVANJU RASPLETA U Vukovarskoj optini s nestrpljenjem oekuju povratak iz Beograda predsednika Slavka Dokmanovia koji je otiao da trai pomo saveznih organa Dokmanovi je da podsetimo jue uputio dramatian apel predsedniku Predsednitva dr Borisavu Joviu u kojem je traio da Vojska uspostavi tampon zonu izmeu srpskih sela i Boljkovevih Jurinika i ekstremnih HDZovaca jer je to jedini nain da se izbegne krvoprolie. Dokmanovi je jue i lino otiao u Beograd da trai pomo od saveznih organa pa se njegov povratak s nestrpljenjem oekuje. Tampon zona, u meuvremenu nije uspostavljena ali je jo jue u predveernjim asovima primeeno kretanje grupe vojnih vozila. U Borovu Selu, sreditu srpskog narodnog otpora u istonoj Slavoniji danas je boravio i Mirko Jovi koji je u ime Srpskog nacionalnog fronta ponudio pomo, kako je rekao 15 hiljada dobrovoljaca spremnih da brane ugroeni srpski narod u ovom delu Hrvatske. PROGLAS MEUSTRANAKOG VEA NARODNE ODBRANE OSIJEKA - UGROENA SLOBODA HRVATSKE Potpisuje se peticija za putanje na slobodu svih pritvorenih u aferi kalanjikov Ne miruju Srbi u Slavoniji i Baranji, ali ne miruju ni Hrvati. Sino je u Vinkovcima na sastanku 11 stranaka koje deluju na podruju optine osnovano meustranako vee narodne zatite vinkovake optine. Meustranako vee narodne zatite osniva se kako je reeno zbog ugroavanja ustavno pravnog poretka i teritorijalne celokupnosti Republike Hrvatske. Kao odgovor na ove napade Vee e da organizuje naoruane narodne odbore. (Dnevnik, 11. april 1991)

224

225

Vukovarska tragedija 1991 NA TREEM SAMITU REPUBLIKIH PREDSEDNIKA NA BRDU KOD KRANJA - UOBLIENE DVE OPCIJE Jedna opcija za razreenje dravno-politike krize je savezna drava, a druga Jugoslavija kao jedinstvena demokratska drava U zajednikom saoptenju estorice predsednika kae se da su na njihovom treem sastanku uobliene dve mogue opcije za reavanje dravno politike krize. Jedna je Savez suverenih drava, a druga Jugoslavija kao jedinstvena demokratska drava. (...) Jedna opcija za razreenje dravno-politike Jugoslovenske krize je Savez suverenih drava, a druga Jugoslavija kao jedinstvena demokratska drava Prvu zastupaju predsednici Makedonije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a drugu predsednici Srbije i Crne Gore. Zajedniko vienje je da svi narodi u republikama treba da se izjasne referendumom odnosno plebiscitom, to je u Sloveniji ve uinjeno, a Hrvatska e postojeu odluku o razdruenju prilagoditi ishodu dogovora Predsednici republika, odnosno predsednici predsednitava republika nastavili su danas na Brdu kod Kranja raspravu o ureenju odnosa izmeu jugoslovenskih naroda odnosno njihovih republika. U dananjim konstruktivnim razgovorima jasno su se uobliile dve mogue opcije razreenja dravno-politike krize: - Savez suverenih drava - Jugoslavija kao jedinstvena demokratska savezna drava I. Republike Slovenija i Hrvatska predlau da se mogunost osnivanja zajednice suverenih drava temelji na sledeim naelima: Republike u sastavu dosadanje SFRJ formiraju se kao samostalne, suverene i nezavisne drave. 1) Novonastale drave meu sobom priznaju svakoj status suverene drave kao subjekta meunarodnog prava i teritorijalni integritet u okviru postojeih granica meu njima unutar dosadanje SFRJ i u okviru meunarodno priznate dravne granice dosadanje SFRJ sa susednim dravama. 2) Zajednica se temelji pre svega na ekonomskim interesima tj. Na osiguravanju zajednikog trita, na mogunosti postojanja carinske unije i monetarne unije. Na zajednikom tritu slobodan je protok robe, usluga, kapitala i radne snage te osigurana zatita okoline.

Vukovarska tragedija 1991 3) Funkcionisanje zajednikog trita lanicama Zajednice treba olakati ukljuivanje u evropske integracione procese. 4) Zajednica osigurava odbrambeno sigurnosne interese lanica. 5) Drave lanice osiguravaju sva prava i slobode oveka kao pojedinca, te prava naroda, nacionalnih zajednica i druga kolektivna prava u skladu sa odredbama i naelima meunarodnog prava. II. Predsednici republika Srbije i Crne Gore zaloili su se za ouvanje Jugoslavije kao jedinstvene i demokratske savezne drave u kojoj bi narodi i republike deo svojih suverenih prava prenele na Jugoslaviju kao zajedniku dravu suverenih jugoslovenskih naroda i republika zasnovanu na zajednikim interesima koji su utvreni dobrovoljno, ravnopravno i sporazumno. 1) Jugoslovenska zajednica je dravna zajednica suverenih jugoslovenskih naroda i republika u kojoj oni ostvaruju funkcije koje kao zajednike interese slobodno, dobrovoljno i dogovorno utvrde. 2) Suvereni jugoslovenski narodi i republike su ravnopravni u jugoslovenskoj dravnoj zajednici i imaju jednaka prava i obaveze odnosno poloaj u odnosu na njene funkcije kao zajednike interese. 3) Izvan kruga utvrenih funkcija jugoslovenske dravne zajednice, svaki jugoslovenski narod i svaka jugoslovenska republika slobodno utvruju i ostvaruju svoje druge interese, uz meusobnu obavezu da se to ne moe initi protiv ili na tetu drugog jugoslovenskog naroda ili republike. 4) Zajedniki interesi suverenih jugoslovenskh naroda i republika postoje u oblastima: a) Sloboda i prava oveka, graanina i naroda b) Ekonomskih funkcija c) Odbrane i bezbednosti d) Meunarodnih odnosa Sve druge funkcije u tim oblastima ostvaruju se u republikama i preko njihovih organa. 5) U oblasti slobode i prava za sve graane i pripadnike svih jugoslovenskih naroda na nivou jugoslovenske dravne zajednice utvruju se i garantuju sve slobode i prava koja su definisana u meunarodnim dokumentima savremenog sveta. 6) Zajednike ekonomske funkcije u osnovi bi sadrale elemente koji su objavljeni nakon sednice Predsednitva SFRJ od 12. 03. ove godine.

226

227

Vukovarska tragedija 1991 7) Sve oruane snage se organizuju, pripremaju i opremaju tako da u sluaju potrebe predstavljaju funkcionalnu celinu. 8) U oblasti meunarodnih odnosa i poloaja meunarodni subjektivitet i kapacitet imaju i Jugoslavija kao dravna zajednica i republike, tako da taj subjektivitet i kapacitet u pravilu pripada Jugoslaviji. III. U nastaloj podeli koncepcije o reavanju jugoslovenske drutvene krize stav Makedonije je sledei: Jugoslovenska drutvena kriza moe biti razreena putem preureenja sadanje jugoslovenske drave u Savez suverenih drava, po uzoru na Evropsku zajednicu s tim da ovaj proces bude vezan za politike dogovore u oblastima zajednikih interesa u takvom buduem savezu (u oblastima ekonomskih odnosa odbrane ljudskih prava i procesa prenosa meunarodno pravnog subjektiviteta). Proces stvaranja pomenutog saveza suverenih drava treba da se odvija putem izjanjavanja referendumom graana u republikama. IV. Predsednik Predsednitva Bosne i Hercegovine smatra da izbor izmeu navedenih opcija za reenje politike krize (take 1. i 2.) s obzirom na vanost pitanja, treba reiti suverenom voljom graana Bosne i Hercegovine putem referenduma. VII. Predsednik Republike Hrvatske obavestio je da Ustav Republike Hrvatske koji je ustanovio Hrvatsku kao suverenu dravu obavezuje da ukoliko ne doe do dogovora o razreenju dravno-politike krize o stvaranju Saveza suverenih drava da e Hrvatska najkasnije do 30. juna 1991. preduzeti potrebne korake za razdruenje iz sadanje SFRJ. VIII. Problem koji postoji u odnosima izmeu Srbije i Hrvatske, odnosno u hrvatsko srpskim odnosima treba reavati u interesu naroda i republika. U tom smislu rad meovite grupe koji su formirali predsednici republika Hrvatske i Srbije, dr Franjo Tuman i Slobodan Miloevi, uspeno je zapoet pa se moe oekivati da se u njegovom toku suzi front spornih pitanja koja optereuju jugoslovensku krizu. Odgovor Tumana na pismo Jovia Predsednik Republike Hrvatske Franjo Tuman odgovorio je na pismo koje mu je povodom demonstracije graana grada Zagreba pred vojnim sudom uputio predsednik predsednitva SFRJ dr Borisav Jovi. Tekst odgovora objavljen u Zagrebu kasno sino glasi: Izraavam iskreno uenje to niste uputili isti prosvjed organima Republike Srbije za vreme nereda 9. oujka koji su kao to je poznato bili znatno veih razmjera i teih posljedica. Spontani prosvjedi graana

Vukovarska tragedija 1991 Republike Hrvatske zbog staljinistikog procesa za kojeg smo vjerovali da pripada politikom arsenalu prolosti, izbili su kao izraz ogorenja zbog ponienja i nepravde koje takvo suenje izaziva u hrvatskoj javnosti. U tom smislu organi Republike Hrvatske ve su priveli 12 izgrednika i vode dalju istragu o neredima u Zagrebu, Splitu i ibeniku. Istraga je ve pokazala da su u izgredima napadima na imovinu sudjelovale i brojne osobe koje nisu graani Republike Hrvatske. Vlada Republike Hrvatske ustrajat e u ovom odlunom opredeljenju za demokratski rasplet krize u SFRJ, ali e poduzeti i sve potrebno za zatitu ustavno pravnog poretka svoje Republike, kae se na kraju. (Dnevnik, 12. april 1991) U HRVATSKOJ OBELEENA GODINJICA NDH-a - DA SE VLASI NE DOSETE ta je sve rekao dr Franjo Tuman o NDH, ustaama i Jasenovcu. Predsednik Hrvatske predloio (umesto Trga rtvama faizma) podizanje spomenika svima po ugledu na Frankovu paniju Mada su hrvatske opozicione stranke odustale od protestnog mitinga koji je trebalo da bude odran uoi 50-godinjice NDH-a na Trgu Bana Jelaia u Zagrebu zbog, kako je saopteno, sluajne podudarnosti koju bi neprijatelji zloupotrebili ipak se jue u Hrvatskoj dogodilo mnogo toga to ima neposrednu ili posrednu vezu upravo s tom godinjicom. Na otvoren i nedvosmislen nain ustaku su dravu slavili samo ekstremisti i Paragina Hrvatska stranka prava iji su aktivisti jue na centralnom zagrebakom trgu delili letke u kojima je slavljena i veliana Pavelieva drava. Drava u kojoj e se vrlo skoro desiti april slaviti i kao dan osnivanja Hrvatske vojske. Jer se opet sluajno jue sastalo Vrhovno dravno vee Hrvatske iji je predsednik takoe Tuman, i razmotrilo organizacijsko i institucionalno preustrojstvo redarstvenih snaga MUP-a. Na toj su sednici kao to smo pisali, hrvatski specijalci prevedeni u nadlenost pegeljovog Ministarstva za narodnu odbranu i od sada se oni zovu Zbog narodne garde. Tako je i formalno 10. aprila 1991. godine osnovana hrvatska vojska ija je zadaa zatita ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta Republike Hrvatske. (Dnevnik, 12. april 1991)

228

229

Vukovarska tragedija 1991 RAZGOVORI O JUGOSLAVIJI U BELOJ KUI - POMOI JUGOSLAVIJI DA ODRI JEDINSTVO Savezna Vlada SFRJ mora da bude svesna da se taj integritet moe potpomoi spolja, od Evropske zajednice, na demokratski nain rekao ak Santer. Predsednik Bu sloio se sa stavovima Evropske zajednice. Forma tog jedinstva je iskljuivo odgovornost same Jugoslavije, rekao ak Delor Ukoliko Jugoslavija ostane jedinstvena ona moe da rauna na isti tretman i sporazum, kakav e imati druge zemlje istone Evrope. To je reeno na konferenciji za tampu koju su posle sastanka sa predsednikom Buom odrali predsedavajui EZ-a Luksemburki premijer ak Santer i predsednik Komisije EZ-a ak Delor. Ouvati teritorijalni integritet SFRJ Delor je izrazio spremnost Evropske zajednice da sa Jugoslavijom zakljui sporazum slian sporazumima o kojima se sada vode razgovori izmeu zajednice i Poljske, odnosno ehoslovake. Nadovezujui se na izlaganje Delora premijer Luksemburga ak Santer je ocenio da je glavni problem da se ouva jedinstvo i teritorijalni integritet Jugoslavije. (Dnevnik, 13. april 1991) KONFERENCIJA ZA NOVINARE PREDSEDNIKA REPUBLIKA NA BRDU KOD KRANJA - REFERENDUM O SUDBINI JUGOSLAVIJE OTVORENA PITANJA IZMEU SRBIJE I HRVATSKE REITI NA MIRAN NAIN Kriza se moe reiti samo celovito i zato je odluka o referendumu od velikog znaaja. Razgovori izmeu Srbije i Hrvatske od bitnog znaaja hoe li se nai reenje ne samo za Jugoslaviju, ve i za ovaj deo Evrope Kosovo srce Srbije Austrijski novinar Karl Gustav trem pitao je predsednika Srbije Slobodana Miloevia da li pravo srpskog naroda da ivi u jednoj dravi vai i za druge narode, na primer, za Albance, Maare i druge evropske narode. On je, takoe, pitao Miloevia ta misli o spisku od 76 80 ubijenih Albanaca od strane srpske policije na Kosovu prole godine. Niko ovde, valjda, nee sporiti da je Jugoslavija jedna drava, odgovorio je Miloevi, i dodao da, kako se govori o pravu srpskog naroda da ivi u jednoj dravi, onda se, pre svega, misli da ivi u Jugoslaviji,

Vukovarska tragedija 1991 ravnopravno sa svim drgim narodima koji ele da ive u njoj. U tom smislu nije bilo nikakvih kontradikcija u izjavama zvaninih linosti u Srbiji. Tano je da perfektnih granica nigde nema u Evropi, nastavio je Miloevi, ali primenom ove konfederalne formule o savezu suverenih drava srpski narod bi bio podeljen u mnogo veoj meri nego bilo koji drugi narod na ovim prostorima. Zbog toga mi ne moemo da prihvatimo konfederalnu formulu i smatramo da Jugoslavija ima uslova da nastavi da se razvija kao jedna moderna, demokratska federacija. Najvei rezultat dananjeg sastanka jeste to smo se pribliili koraku na kome smo veoma dugo insistirali, da o tome odlue oni na koje se to odnosi narodi Jugoslavije. O tome treba odluiti referendumom, jer nema demokratskijeg puta da se odlui o ureenju i buduoj sudbini Jugoslavije. Razgovori izmeu Slovenije i JNA to se postojeih objektivnih problema u srpsko-hrvatskim odnosima tie, mi smo zajednikom inicijativom formirali jednu ekspertsku grupu i odluili da nastavimo bilateralne kontakte kako bismo razreili neka kljuna pitanja i suzili front otvorenih pitanja. to se stajalita Hrvatske o savezu suverenih drava tie rekao je Tuman to nije neko osobno stjalite niti pak veina politikih stranaka u hrvatskoj, nego je to ve stajalite koje je zapisano u Ustavu Republike Hrvatske. U tom Ustavu je Hrvatska ustanovljena kao suverena drava a u prelaznim odredbama je reeno da ostaje u SFRJ dotle dok se ne postigne novi dogovor o zajednici suverenih drava, ili pak dok hrvatski Sabor ne donese drugaiju odluku. S obzirom na krizu dravno-politiku i gospodarsku, u kojoj se nalazimo, smatramo da takvu odluku treba doneti najkasnije do 30. juna, jer bi dalje odravanje krize prouzrokovalo jo vee nevolje. Svi smo osueni da naemo odgovor Izmeta Rojtera je od Ranje Tumana i Slobodana Miloevia zatraio miljenje o dananjoj odluci est optina iz BiH da se pripoje SAO Krajini. to se tie prikljuenja nepostojee SAO Krajine Srbiji, odgovorio je predsednik Republike Hrvatske, scenaristi i ekstremisti koji sprovode te ideje zaboravljaju na to sa kakvim je granicama hrvatska 1918, ula u zajedniku dravu. One su se, dodao je, protezale do Zemuna, a u sastavu Hrvatske bila je i Boka. Odluke samozvane SAO Krajine, kao i odluka est BiH optina da joj se pripoje, prema reima predsednika Republike Hrvatske, ukazuju a potrebu ozbiljnih razgovora izmeu Srbije i Hrvatske.

230

231

Vukovarska tragedija 1991 Slobodan Miloevi je zatim ocenio da upravo korak ka referendumu uvruje osnovu za mirno reenje krize. Reagovanje Srba u Kninskoj krajini je, prema njegovoj oceni, posledica nasilja koje se nad njima sprovodi. Objanjavajui da kod njega dolaze i predstavnici Srba i da su Srbi dali inicijativu za osnivanje Srpske narodne stranke koja eli saradnju sa hrvatskim vlastima, Tuman je rekao da je dolo do otrenjenja ljudi i da postoje pretpostavke da se to pitanje rei na demokratski nain. Razgovori u interesu srpskog i hrvatskog naroda Kiro Gligorov je rekao da se Makedonija zalae za savez suverenih drava. to se tie procesa eventualnog razdruivanja, on je objasnio da se Makedonija zalae da se, ukoliko doe do tog procesa, on vodi paralelno sa dogovorom o funkcijama zajednice. Makedonija se zalae za odravanje referenduma graana u svim republikama. Novinarka ljubljanskog Neovisnog dnevnika pitala je Miloevia kako gleda ako je pitanje teritorijalnog integriteta Srbije jedino o kojem se ne moe razgovarati na nacionalni referendum na Kosovu. Zanimalo ju je i ta e Miloevi i Tuman uiniti da ljudi u Krajini prestanu, kako je rekla da se gledaju preko puanih niana i da sednu za zajedniki sto. Ne mogu se poistoveivati prava bilo kod jugoslovenskog naroda sa pravima nacionalnih manjina koje imaju svoje nacionalne drave odgovorio je Miloevi. Potom je rekao da je srpski narod jedan od ravnopravnih jugoslovenskih naroda i zato treba polaziti od prava i tog naroda na samoopredeljenje. Predsednik Srbije podsetio je da su zapoeli razgovori o otvorenim pitanjima izmeu Srbije i Hrvatske. U tim razgovorima moraju se uvaavati nacionalne, istorijske, kulturne i druge injenice, a otvorena pitanja treba reiti na miran nain. Sve to predstavlja vitalne interese bilo kog drugog jugoslovenskog naroda. Dr Franjo Tuman odgovorio je da ta pitanja treba reavati u duhu priznavanja graanskih i nacionalnih prava svim narodima i narodnostima. On je naglasio da ne dolazi u obzir izdvajanje, kako je rekao, nekakve krajine, jer je ona sastavni deo hrvatske teritorije. Poto je rekao da srpsko puanstvo ini 11 odsto ukupnog stanovnitva u Hrvatskoj, a u kninskom podruju, koju su Marti i Babi izdvojili u nekakvu Krajinu, ivi 15,6 odsto od ukupnog broja Srba u toj republici, predsednik Hrvatske je ocenio da to to ini nije reenje srpskog pitanja u Hrvatskoj.

Vukovarska tragedija 1991 Politika avantura Miloevi je primetio da problem Knina treba reavati u kontekstu reavanja pitanja srpskog naroda, a Tuman je dodao da se to odnosi i na Hrvate koji ive u Subotici i drugim krajevima izvan Hrvatske. Novinara Naeg tjednika iz Celovca interesovalo je miljenje dr Franje Tumana o injenici da e, ako se i Hrvatska, zajedno sa Slovenijom, razdrui od Jugoslavije, hrvatski narod iveti bar u tri drave. Da li bi se u tom sluaju zalagao da hrvatski narod mora da ivi u jednoj dravi? Hrvatski narod ima svoju matinu dravu u Republici Hrvatskoj, odgovorio je Franjo Tuman, napominjui da se prilikom utvrivanja stava te republike o reavanju jugoslovenske krize vodilo rauna o tome da hrvatski narod ivi u jo dve republike. Smatramo, naglasio je Tuman, da onda samostalna Republika Hrvatska moe biti vei oslonac i vee jemstvo ostalom delu hrvatskog naroda koji e ostati izvan. (Dnevnik, 13. april 1991) ODJECI I REAGOVANJA NA PREKJUERANJI SAMIT ESTORICE NA BRDU KOD KRANJA - SAOPTENJE DEMOKRATSKE STRANKE Izmiljotina Tumana Izjava hrvatskog predsednika Franje Tumana da je povodom martovskih dogaaja bilo koji predstavnik Demokratske stranke na bilo koji nain kontaktirao sa bilo kim iz HDZ, predstavlja istu izmiljotinu, kae se u dananjem saoptenju Demokratske stranke. A to se tie sadraja naeg navodnog obraanja Tumanu, nije potrebno posebno naglavati da ne postoji niko sa kim bi predstavnici Demokratske stranke na takav nain raspravljali o unutranjoj politici Srbije, zakljuuje se u saoptenju. REFORMISTI O SRPSKOM NACIONALNOM SAVETU - RATNI PLAN SRPSKOG RUKOVODSTVA Ideja o formiranju srpskog nacionalnog saveta je anahrona, a kriteriji za njegovo obrazovanje kontradiktorni. Nacrt deklaracije Saveta jasno otkriva da je u pitanju obnavljanje koncepta velike Srbije. Ove ocene izreene su na dananjoj konferenciji za tampu u Savezu reformskih snaga Jugoslavije. (SRSJ) u Srbiji. lan Predsednitva Saveza dr Ivan uri ukazuje na injenicu da ovakvi nacionalni saveti ne postoje nigde u civilizovanom svetu i celi ovaj

232

233

Vukovarska tragedija 1991 poduhvat u Srbiji smatra jo jednim pokuajem rehabilitacije vlasti i intelektualaca koji su joj predugo bili lojalni. Borislav Miloevi, takoe lan predsednitva Saveza, upozorio je da se srpski nacionalni interes, onako kako je formulisan u nacrtu te deklaracije, ne moe ostvariti u miru i zato taj dokument ocenjuje kao ratni plan srpskog rukovodstva. REFERENDUM PRIZNAVANJE ADMINISTRATIVNIH GRANICA? Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i jedan od osnivaa Srpske liberalne stranke dr Kosta avoki uputio je danas upozorenje rukovodstvu Srbije da bi organizovanje referenduma o Jugoslaviji u okviru postojeih republika znailo i priznavanje postojeih unutranjih administrativnih granica. On smatra da bi o sudbini Jugoslavije trebalo da odluuju jugoslovenski narodi, nezavisno od toga u kojoj republici ive, s tim to je pre toga kako je rekao, nuno odrediti koje e biti posledice ovakvog ili onakvog izjanjavanja naroda. (Dnevnik,13. april 1991) VARLJIVO ZATIJE OD KNINA DO PLITVIKIH JEZERA - NAPAD PRIVREMENO ODLOEN? Snage MUP-a Hrvatske i dalje se grupiu na rubnim podrujima Krajine, izrazito oko Knina. Da li su Srbi jedini narod na svetu koji trai intervenciju armije? Plitvice u ratnoj psihozi Sve je ovde stavljeno na kartu odbrane od Tumanove Hrvatske, od koje se SAO Krajina i definitivno odcepila, te nedavnom odlukom pripojila Srbiji. Srbija to je najee izgovarana re u ovom podneblju! Srbija se hvali, ali i kritikuje, uglavnom zbog izostanka znaajnije pomoi na ekonomskom planu, budui da je kninska privreda pred kolapsom. Gradom se eta oko 4.000 nezaposlenih mladih ljudi. Oruje je u rukama mnogih od njih! Oni e, nesumnjivo, braniti Knin i SAO Krajinu ako ustreba, ali ko e odbraniti njih od njih samih, od sopstvene gladi? Nacionalno frustrirani i socijalno nezadovoljni, Kninjani su sebi natovarali ogroman teret na vrat. I samo ponavljaju: Srbija! Srbija! Srbija! Oprostili bi Srbiji sve Srbiji majci samo da im poalje oruje...

Vukovarska tragedija 1991 Zatoenici Hrvatske suverenosti Nisu to redarstvenici, ve preobueni specijalci. Uskoro emo se obraunati sa njima, i ne pitajui vojsku. Osvetiemo nae ljude kae nam Ljubica olaja, predsednica Oblasnog odbora SDS SAO Krajine za Titovu Korenicu. Moe se samo predpostaviti kako ti redarstvenici, ti jadni ljudi, drhte od strana u svom hotelu-zatvoru, suverenoj teritoriji Hrvatske. (Dnevnik,14. april 1991) POVRATAK OTPISANIH - APOKALIPSE HRVATSKE POLITIKE Pogotovo zato to se protekle sedmice kao na dlanu pokazalo kuda ide demokratija Hrvatske koju su obeleile ruilake demonstracije u mnogim jenim gradovima inspirisane delom poetkom suenja Martinu pegelju i grupi ali i 50-godinjicom proglaenja NDH. Sve je vie dokaza da es hrvatsko vrhovnitvo ubrzano priprema za Bartolomejsku no kako bi jo nesavrenu demokratiju uinilo savrenom i kako bi se Ljepa naa preko noi reila pogibelji pravoslavnog boljevizma i dogmatskog komunizma, i, naravno, okupacione vojske. Pomenuti sudski proces tek je dobar povod da se nacija jo vie homogenizira i ujedini na tom svetom zadatku. Da u tome ima i vidnih rezultata pokazuje i interes za ulanjenje u dobrovoljake odrede, u koje se, kako tvrde sa najvieg mesta, prijavilo ve 800 hiljada hrvatskih domoljuba. Udarna pesnica tih nenaoruanih formacija svakako su specijalne jedinice hrvatskog MUP-a koje je vrhovnitvo, ba na dan NDH, preimenovalo u Zbor narodne garde i stavilo u nadlenost pegeljovog Ministarstva narodne odbrane. A to se Jasenovca tie u tome je poglavnik bio jo odreeniji. U njemu je, po njegovim spoznajama, stradalo najvie 30 hiljada ljudi, idova, Roma, Hrvata i neto Srba. (Dnevnik, 14. april 1991) U BOROVU ODRAN VELIKI NARODNI ZBOR PODRKE MIRNOM REENJU JUGOSLOVENSKE KRIZE - EKAJU HRVATSKI KORAK MIRA Vrhovnitvo je do sada hrvatski narod udaljavalo od nas, a mi ga, poto protiv hrvata nikad nismo imali nita, pozivamo da napravi prvi korak dobre volje ka nama, poruka je vie od 5.000 uesnika zbora u Borovu Barikade smo podigli da bismo se branili a ne da bismo napadali. Pokazali smo da smo spremni da se odupremo svakoj agresili ali smo isto tako

234

235

Vukovarska tragedija 1991 spremni i na ruku pomirenja. No, korak ka tome mora da napravi i hrvatski narod protiv kojeg mi do sada nismo imali nita, ali koji se zahvaljujui onome to radi njegovo Vrhovnitvo stalno od nas udaljavao. Bez njihovog koraka ka nama trajnog mira nee biti. Okupljenima se obratio i dr Vojislav eelj, predsednik Srpske radikalne stranke, koji je naglasio da je i ovaj zbor okupio sve Srbe bez obzira na stranaku pripadnost, jer kako je rekao nema stranakog interesa vanijeg od interesa svekolikog Srpstva. Uz to, vojvoda eelj, kako je predstavljen na ovom skupu, posebno je govorio o zalaganjima da se Jugoslavija konstituie kao konfederacija. Dokle god Jugoslavija nije konfederacija, njene unutranje granice ne mogu biti meunarodno priznate. Zato je Tuman i spreman da Srbima u Hrvatskoj da autonomiju kakvu oni hoe, samo da bi dobio podrku za konfederaciju. Ako bi u tome uspeo, granice republika bi praktino bile i meunarodno priznate, a onda mu ne bi bio nikakav problem da za 4-5 godina Srbima oduzme i autonomiju, i sva druga prava a da Srbija tu ne moe nita da uradi, jer bi to bilo meanje u unutranje stvari druge suverene drave. Zato se ni na kakvu autonomiju ne sme pristati, - rekao je eelj. Bez obzira na sve ovo, po eeljevim reima, za Srpstvo i Srbiju su opasniji izdajnici u Beogradu koji trae da se ahovnica istakne i u junakom Kninu. Neka oni uzmu ahovnicu i istaknu je u Kninu da vide kako e proi, istakao je eelj, dodavi da je jedan od najveih neprijatelja Srbije i Ante Markovi koji je po njegovim reima zajedno sa stranim obavetajnim slubama 9. marta organizovao prolivanje srpske krvi na beogradskim ulicama. Narodni poslanik Milan Paroki je istakao da se Lonareva diplomatija uspeno trudi da obezbedi Hrvatskoj meunarodni subjektivitet, dok je Ljubomir Novakovi, takoe poslanik Narodne skuptine Srbije, poruio Srbima u Hrvatskoj da mogu imati puno poverenje u legalnu vlast u Srbiji koja brine o njima. (Dnevnik, 5. april 1991) U BOROVU ODRAN VELIKI NARODNI ZBOR PODRKE MIRNOM REENJU JUGOSLOVENSKE KRIZE - EKAJU HRVATSKI KORAK MIRA Ako Vrhovnitvo zapali benzin koji je prosut Hrvatskom, poar vie nee niko ugasiti Po reima Jove Ostojia, elnika SDS za Baku, sve jugoslovenske granice omeene su srpskim kostima pa zato Srbe niko ne moe spreiti da

Vukovarska tragedija 1991 ive u jednoj dravi niti iko moe da rauna na to da e diktirati uslove kakva e ta drava da bude. Po reima Mirka Jovia, predsednika SNO, zemlja na kojoj u Hrvatskoj ive Srbi je uvek bila srpska, i to oni koji sada Srbe praktino dre zarobljene moraju da znaju. Jovi je dodao da dok u Srbiji ne bude izvrena mobilizacija, srpska narodna garda je spremna da zatiti ovdanje Srbe. STIE DEGORICIJA Danas u 17 sati u Vukovaru e poeti pregovori. Na elu predstavnika vlasti trebalo bi da bude pomonik ministra unutranjih poslova Hrvatske Slavko Degoricija, a Srbi e, po reima Ranka Boia pored toga to su njihovi odbornici u vukovarskoj skuptini odbili da uestvuju u njenom radu sve dok se za to ne stvore uslovi trailti da se protiv ljudi koji su bili na barikadama ne sprovode nikakve sankcije. Uz to, oni e traiti da se u Vukovar vrati policijska uprava i da se u svim mestima u kojima ive Srbi otvore policijske ispostave s nacionalnim sastavom milicije koji odgovara nacionalnom sastavu stanovnitva. MIRNI DANI U KNINU - VIKEND BEZ EKSPLOZIJE Iz Karlovca stigao konvoj od sedam kamiona pomoi Hrvatima u Kijevu. U Benkovcu se osnivaju dobrovoljaki nenaoruani odredi za zatitu hrvatskog suvereniteta. Kako bi po scenariju vojnog komentatora Frana Vinara, izgledao napad na Knin? Inae, u Kninu se danas komentarie jueranje osnivanje Meustranakog vea narodne zaite za benkovaku optinu. Tamo je odluneo da se zbog daljeg ugroavanja suvereniteta Hrvatske, u svim mesnim zajednicama koje priznaju legitimitet republike, pristupi osnivanju dobrovoljakih nenaoruanih odreda narodne zatite. JAVNA TRIBINA ZA MIR I NARODNI SPORAZUM Predstavnici Demokratskog opozicionog foruma iz Zagreba sutra e u misiji dobre volje posetiti Knin. Organizatori u Kninu predvideli su da predstavnici Foruma: mr Dragutin Balaek, Dr Milorad upavac, profesor Zoran Pusi i dr Nikola Viskovi odre konferenciju za novinare, a u poslepodnevnim satima odrae se i javna tribina pod nazivom Za mir i narodni sporazum. (Dnevnik, 15. april 1991)

236

237

Vukovarska tragedija 1991 JUE, DANAS, SUTRA - REFERENDUM I MAGLE Tako u saoptenju sa samita estorice, ali ve na konferenciji za tampu videlo se da sa referendumom nee ii lako, ni u preciziranju novih pitanja pre raspisivanja referenduma, ni u tumaenju njegovih rezultata. Jer, u istoj ravni se govori o potovanju volje suverenih naroda i suverenih drava, odnosno republika a oigledno je da izmeu naroda i nacionalnih drava (bar u tri najvee i najmnogoljudnije republike) nema znaka jednakosti. Narodi su toliko izmeani da bi (pod pretpostavkom da u glasanju slede svoje nacionalne voe) nakon referrenduma morali biti rtvovani ili delova naroda ili delovi istorijskih i povijesnih teritorija, za to danas oito nisu spremni ni narodi niti njihove suverene, nezavisne drave. Kakvog bi onda znaaja imao rezultat referenduma u Hrvatskoj, ak da se veina graana opredeli za federativnu Jugoslaviju, ako hrvatsko vrhovnitvo i dalje tvrdi da e, ode li Slovenija iz Jugoslavije, otii i oni, ako pri tome i hrvatski Ustav daje mogunost da takvu odluku donese i Sabor, bez referentuma!? INTERVJU: AKADEMIK MILORAD EKMEI - JUGOSLAVIJA VE RASTURENA Politiku jugoslovenskog komunizma pod vostvom Tita i Kardelja smatram njihovim Adamovim grehom kojeg danas svi ispatamo. Njihove procene iz 1937. da je jugoslovenska drava istorijska sluajnost su krive i nikada nisu obezbeivali onu liniju koja je garantovala trajnija reenja. Uvek im je cilj bio da izlaze u susret nacionalnim pokretima koji su tradicionalno bili separatistiki. Da li je Jugoslavija sluajna tvorevina, ili je bilo interesa i kakvih da narodi koji su iveli na ovom tlu osnuju jednu zajedniku dravu, pitamo akademika ono to se pitaju mnogi Jugosloveni. Adamov greh Tita i Kardelja Ne verujem da je interes nagodio nae pojedine narode da se ujedinjavaju, jer bi to pretpostavljalo da su oni ve bili izgraeni, samostalni inioci u tome. Isto tako bi to znailo da se taj interes mogao drugaije da izraava i da se ujedinjenje izbegne. U naoj istoriji smo, na svoj nain, ponavljali iskustvo drugih evropskih naroda i radili ono to su svi ostali, pre nas ili iza nas, morali da ostvaruju. Pre procesa za ujedinjavanje jugoslovenski prostor je predstavljao granine oblasti dva carstva. Putnik koji je iz

Vukovarska tragedija 1991 Hrvatske putovao u Bosnu, ak i posle 1876. uoavao bi da u Bosanskom Brodu postoji drugaija civilizacija nego u istoimenom gradu na slavonskoj strani. Od mlina koje je ispalio ispod rvnja civilizacije stvarano je zajedniko jugoslovensko drutvo 1918. Hrvatska se tek tada ujedinila u naciju a razni njeni delovi vekovima nisu bili zajedno. Ja sam vie puta ponavljao da politiku jugoslovenskog komunizma pod vostvom Tita i Kardelja smatram njihovim Adamovim grehom, zbog kojeg danas svi patimo. Njihova procena od 1937. da je jugoslovenska drava istorijska sluajnost, su krive i nikada nisu bili u stanju da slede onu liniju koja je obezbeivala trajnica reenja. Uvek im je osnovni cilj bio da vie izlaze u susret nacionalnim pokretima, koji su tradicionalno bili separatistiki, nego to su traili leka da se ojaa kima zemlje i tako osposobi za trajnije istorijske terete. U knjizi Stvaranje Jugoslavije 1790 1918 ja sam polazio od toga da je nacionalizam kod nas podreen religiji i da e kod nas radi o nacionalizmu sudnjeg dana, to jest religioznom i sektarijanskom tipu nacionalizma, kao u Severnoj Irskoj i Libanu. Drugim reima, ovo to danas potresa zemlje Istone Evrope nije slabost mlade demokratije, nego pokuaj da se jedan autoritarni reim zameni drugim autoritarnim reimom. Jugoslavija je ve rasturena kao jedinstvena drava. Ono to sada imamo je konfederacija, koja jo nije zakonom legalizovana. Mislim da se Jugoslavija pribliava opasnoj taki u kojoj e se nacionalni programi pojedinih republika morati izmeniti ili e doi do graanskog rata. Dananji hrvatski nacionalizam je zasnovan na istoj osnovi klerikalizma, na kojoj je poraen 1945. Idemo u susret reprizi te tragine istorije, od koje nismo nita nauili. Hrvatski nacionalizam e doiveti novi istorijski kolaps. Kako urediti granice? Da postoji jasna etnika granica izmeu Srba i Hrvata danas bi jedinstvena drava ve bila prolost. U osnovi je to isti narod i jedino religija deli dva dela. Dananji muslimanski pokret je u osnovi fundamentalistiki sa izrazito antisrpskim vostvom. Mislim da bi podela Bosne i Hercegovina bila naa uzajamna tragedija i da bi samo nasilje moglo nai neko reenje. Pored verskog rasporeda po optinama, postoji i drugi faktori koji su uvek odluivali o ovim teritorijskim podelama. Istorijsko pravo, ekonomske celine, transport i pravo izlaska na morsku obalu.

238

239

Vukovarska tragedija 1991 Danas je kod muslimanskih politiara procvetala mitologija istorijskog prava. U njoj se uvek polazi od prava na tlo, a ne iva svest naroda o svom poreklu. Nai e se evropski susedi ponovo podeliti klerikalne zemlje e biti protiv Srba, a demokratski ostatak e u osnovi biti na njihovoj strani. Kako je tu jo pitanje ekonomske opravdanosti, prava izlaska na velike obale, svi e nastojati najpre da izbegnu zamenu prava izlaska na more za stvarno prolivanje mora krvi i tragati za nekom formulom pomirenja. Podela Bosne bi izazvala migracije sa nesluenim i zastraujuim dimenzijama. PUCAJU TITOISTIKI AVOVI Lakoa s kojom se Jugoslovenska zajednica danas tako brzo rastura, dolazi odatle to tkivo puca po onim pukotinama koje je Tito iza sebe ostavio. Jedan ninberki sud 1945. koji bi osudio nacionalizme koji su uestovali u razbijanju Jugoslavije 1941. bi bio trajniji lek, nego pokuaji da se separatizam duhovno rehabilituje i stavi pod komunistiko vostvo. (Dnevnik, 15. april 1991) ODBRANA NACIONALNIH INTERESA Kod nekih uesnika u stvaranju Srpskog nacionalnog saveta preovlauju stranaki, a ne nacionalni interesi kae lan Inicijativnog odbora Srpskog nacionalnog saveta akademik Mihajlo Markovi Nacrt deklaracije koji je sainio Inicijativni odbor za osnivanje Srpskog nacionalnog saveta. O tome kako e savet raditi i osnovnim smernicama koje su srpske intelektualce opredelile da se angauju na stvaranju srpskog nacionalnog programa razgovaramo sa jednim od inicijatora, akademikom Mihajlom Markoviem. Godinama postoji miljenje meu intelektualcima i politiarima da treba da postoji jedan nacionalni program na osnovu kojeg bi srpski narod vodio svoju politiku. Meutim, neposredni povod na rad na stvaranju Srpskog saveta je inicijativa Srpske demokratske stranke Bosne i Hercegovine. Njen predsednik Radovan Karadi je doao u Beograd i pozvao predstavnike parlamentarnih partija: Demokratske, Socijalistike partije Srbije i Srpskog pokreta obnove, jedan broj nezavisnih vanstranakih intelektualaca, Dobricu osia i Matiju Bekovia, na primer. Doneo je nekoliko ideja na kojima bi mogao da se zasniva Srpski nacionalni program i rad je poeo.

Vukovarska tragedija 1991 Stavovi opozicionih stranaka Postojala je opta saglasnost svih da bi ovako jedno savetodavno telo, trebalo konstituisati i sainiti jednu deklaraciju koja bi izloila ideje na kojima treba da se zasniva srpski nacionalni program. Predsednik SPO Vuk Drakovi poeo je da postavlja uslove. Procenio je da je stvaranje saveta iskljuivo u interesu vladajue partije. Na kraju je Drakovi svoj pokret potpuno iskljuio iz saveta. Posle istupanja SPO poelo je kolebanje i kod Demokratske stranke. Pojavilo se miljenje da ne bi u radu saveta trebalo da uestvuju partije kao partije, ve samo odreene institucije i pojedinci koji mogu biti lanovi pojedinih partija ili nestranaki. SPO nije uestvovao u izradi Nacrta deklaracije, a predstavnici Demokratske stranke jesu. Ali, stavili su na znanje da ne bi mogli kao partija, za sada, da uestvuju u sastavu srpskog saveta, kao stalnog savetodavnog tela. Prvobitna ideja je bila da bi taj savet bio daleko znaajnije i uticajnije telo ako bi u njemu uestvovalo i ovih pet partija, tri parlamentarne iz Srbije i SDS iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Zatim ako bi uestvovale i institucije, kao to su Matica srpska, SANU, Matica iseljenika i jedan broj intelektualaca van partija. Suverenost i granice Deklaracija se odreuje i prema Jugoslaviji, kae se da Srbi moraju iveti u jednoj dravi i da u pregovorima o budunosti Jugoslavije srpski narod predstavljaju dravne institucije Srbije? Mi se zalaemo za Jugoslaviju sa ogranienom suverenou republika. Zajednika drava morala bi imati minimum zajednikih funkcija. Jedna mogunost je, ukoliko ne ele drugi narodi da ostanu uzajednikoj dravi, da Srbija i Crna Gora i teritorije u kojima ivi srpski narod formiraju zajedniku samostalnu dravu. Moe se govoriti samo o suverenosti naroda, a ne republika. Posle banovine nastala je NDH i posle je dodata avnojevskoj Jugoslaviji. To je bila jedna centralistika federacija u poetku i kasnije se pretvorila u labaviju federaciju. U toj avnojevskoj Jugoslaviji su povuene izvesne granice za koje je reeno da su to granice koje spajaju, a ne razdvajaju. Granice je povukla nekoliciona funkcionera. Dakle, one nemaju ni legalnog ni istorijskog osnova kao dravne granice. Zato i nema osnova da se govori o samoopredeljenju republika, nego samo naroda. (Dnevnik, 16. april 1991)

240

241

Vukovarska tragedija 1991 BOLJKOVAC I DEGORICIJA U VUKOVARU - POKUAJ SMIRIVANJA SITUACIJE Od sedam zahteva srpskih sela sa vukovarskog podruja saglasnost postignuta za pet. Slede novi razgovori Srpski zahtevi Da se policijska uprava vrati u Vukovar; da nacionalni sastav policije odgovara nacionalnom sastavu stanovnitva optine Vukovar; da broj policajaca bude u skladu sa zakonskim propisima, a to vai i za rezervni sastav policije; da se u Borovu Selu, Trpinji, Boboti, Bradinu i Negoslavcima formiraju policijske ispostave i da sastav odgovara nacionalnom sastavu stanovnitva; da se prema uesnicima poslednjih dogaaja ne primenjuju krivine ili bilo kakve druge odgovornosti i da se formira saborska komisija ovlaena za pregovore s ovlaenom delegacijom Srba o policijskim i drugim pitanjima. Govorei o sedam zahteva srpskih sela s vukovarskog podruja, Degoricija je rekao da je saglasnost postignut aza pet, a sporno je ostalo vraanje policijske uprave iz Vinkovaca u Vukovar, jer emo uskoro imati izmenu kompletne lokalne samouprave i dravne uprave, od optina do upanija i u tom smislu treba da se izvri i reorganizacija policijske uprave Nereen je ostao zahtev za osnivanje policijskih postoja u pet sela s preteno srpskim stanovnitvom. Po oceni Degoricije, ima rezona da se to uini u Borovu Selu jer ono ima oko 8.000 stanovnika. Pucnjava u Vukovaru Iako sa podruja optine Vukovara od nedelje uklonjene sve barikade, na ovom podruju jo ima pojedinanih ispada. Tako je jutros izmeu 4 i 5 sati pucano najpre na kuu Slavka Macure iz Vukovara, advadesetak minuta kasnije na kafanu Krajinik iji je vlasnik Boo Latinovi. Oba vlasnika kua su Srbi, a ko im je jo neto zajedniko onda je to da su se obojica pre desetak dana nali na stranica Slobodnog tjednika, lista izrazito antisrpske orijentacije koji je Macuru i Latinovia s jo preko dvadeset Srba iz Vukovara i okoline proglasio teroristima i etnicima. SAOPTENJE SAVEZA SOLIDARNOST - AUTORI SRPSKOG NACIONALNOG SAVETA Savez Solidarnosti Jugoslavije iz Beograda izdao je saoptenje za javnost u kome se kae da se rad Srpskog nacionalnog saveta na pripremi i

Vukovarska tragedija 1991 donoenju nacionalnog programa srpskog naroda smatra za aktivnost od istorijskog znaaja. (Dnevnik, 17. april 1991) SAOPTENJE SA ETVRTOG SASTANKA REPUBLIKIH PREDSEDNIKA - RASPISIVANJE REFERENDUMA O JUGOSLAVIJI DO KRAJA MAJA Predsednici taj rok predlau skuptinama svih republika,a izjanjavanjem treba da se dobije jasan odgovor graana da li su da se jugoslovenska zajednica transformie u savez suverenih drava ili da ostane savezna drava Predsednici republika odnosno predsednitva republika danas su u Ohridu nastavili razgovore za prevazilaenje politike i dravne krize u Jugoslaviji i o karakteru bdue jugoslovenske zajednice. Na sastanku je, kako se istie u saoptenju, raspravljano pitanje sprovoenje referenduma o izjanjavanju graana u republikama u vezi s dva reenja o karakteru budue jugoslovenske zajednice. Republike sada nisu suverene drave Donet je zakljuak kojim se predlae skuptinama svih republika da do kraja maja 1991. raspiu referendum na kojem e pitanja biti formulisana tako da se, pored ostalog, dobije jasan odgovor graana da li su za to da se sadanja jugoslovenska zajednica transofrmie u (1) savez suverenih drava, ili (2) da ostane savezna drava. Predsednik Republike Srbije i predsednik Predsednitva Crne Gore smatraju da predlog o neposrednom opredeljivanju izmeu savezne drave i saveza drava zanemaruje injenicu da Jugoslavija postoji i vetaki stavlja graane u poziciju da se opredeljuju izmeu neosporne injenice o postojanju Jugoslavije, kao meunarodno-pravnog subjekta, i opcije o savezu suverenih drava, od kojih nijedna, kao suverena i nezavisna, danas ne postoji. Izjanjavanje o moguem svezu suverenih drava zahtevalo bi da se te i takve drave, kao nezavisne i suverene, prethodno konstituiu i definiu na osnovu neposredno izraene volje graana i naroda koji u njima ive. Ureenje prava i obaveza iz zajednikog ivota u SFRJ Rezultati referenduma i dogovora o buduim zajednikim funkcijama, kao i naina njihovog regulisanja, bie osnova o razreenju jugoslovenske krize. (Dnevnik, 19. april 1991)

242

243

Vukovarska tragedija 1991 JUGOSLAVIJA JO POSTOJI A o njenoj budunosti odluie se referendumom o kome su, meutim, izneta oprena miljenja. Srpsko-hrvatski odnosi u centru panje. Za Srbiju pitanje granica, u sluaju raspada Jugoslavije, i dalje otvoreno Na pitanje dopisnika Jutela o meunarodnoj podrci jedinstvu Jugoslavije, prvi je odgovorio Miloevi: Svaka podrka jedinstvu Jugoslavije, koja ne podrazumeva meanje u unutranje stvari, jeste dobrodola. Gligorov je rekao da su meunarodna javnost i meunarodni politiki i drugih faktori realnost, kao to je realnost i naa unutranja situacija. Navoenje rauna bilo o jednoj, ili drugoj realnosti, ne vodi ka pravom reenju. Dr Tuman je odgovorio da smo mi zahvalni svima onima koji su dali potporu demokratskoj preobrazbi jugoslovenskog politikog ivota, koji upuuju sve imbenike u Jugoslaviji da se reenja trae na miran i demokratski nain. Novinara Televizije Slovenije interesovalo je da li je Momir Bulatovi tokom dana promenio stav u vezi sa referendumom jer je, kako se nezvanino saznaje, tokom prepodnevnih razgovora bio za to da se graani izjanjavaju po republikama, a posle podne za to da se referendumom po republikama pojedine federalne jedinice izjasne za izlazak iz Jugoslavije. Ocenjujui da je re o pogrenoj informaciji, Bulatovi je rekao da je jo jutros izneo stav da je referendum graana na nivou republika, po njenom miljenju, demokratsko reenje, mada smatra da je taj model hibridan jer, kako je rekao, pravo na samoopredeljenje pripada narodima. Novinar TV Beograda upitao je predsednika Izetbegovia i Gligorova kakvi su stavovi BiH i Makedonije o referendumu. Alija Izetbegovi je odgovorio: Mi smo se o tome izjasnili u Kranju, i ostali smo na tome rjeenju. Dakle, referendum izmeu dviju opcija, referendum graana. Kiro Gligorov: Mi smo za referendum republika od strane graana svake republike, bez ikakvog pokuanja menjanja granica. Referendum naroda u pojedinim republikama je za nae shvatanje neprihvatljivo. Na pitanje novinara albanske redakcije Radio-Skoplja o tome da li e na referendumu u Srbiji glasati samo Srbi ili i pripadnici drugih naroda, narodnosti i etnikih grupa, Miloevi je odgovorio da nikome u Srbiji na pamet ne pada da se ikome uskrate graanska prava Predsednik Srbije je rekao da veruje da ogromna veina srpskog naroda eli da ivi u jednoj dravi i da ta drava bude Jugoslavija. A to se tie tri glasa Srbije, to je, po njegovim reima, posledica mehanizma i sistema

Vukovarska tragedija 1991 koji su Srbiju podelili na tri dela, i pokrajine s poloajem drava, i onemoguili je da ostvaruje svoje vitalne interese. Za ta tri glasa, dodao je on, krivicu ne treba traiti kod Srbije, ve kod onih koji su hteli da razjedine Srbiju i srpski narod. MILOEVI: Republike su ravnopravne, a ne suverene GLIGOROV: Makedonija je suverena republika Poslednje pitanje postavio je novinar makedonskog radija i bilo je upueno Miloeviu da li zna na teritoriji koje od est suverenih jugoslovenskih republika se nalazi. Miloevi, poto je traio da mu se pitanje, postavljeno na makedonskom, ponovi, odgovorio je da je via puta javno rekao da ne smatra da su jugoslovenske republike suverene. Suverena je samo Jugoslavija, a republike su ravnopravne u Jugoslaviji. A nalazim se u Republici Makedoniji, ravnopravnoj republici u jugoslaviji. ODGOVORI SSNO NA DELEGATSKA PITANJA - U SRBIJI NEMA PARAVOJNIH FORMACIJA Do sada demobilisan najvei broj pripadnika rezervnog sastava koji su mobilisani 10. i 15. marta. JNA ne moe i ne sme tolerisati napade na svoje pripadnike, vojne objekte i sredstva i po obavljanju svojih poslova upotrebie sva raspoloiva sredstva u skladu sa zakonom i propisima Na kraju odgovora konstatuje se da u Srbiji ne postoje nikakve nelegalne paravojne formacije, niti su angaovane dodatne rezervne snage samo za podruje Sandaka i AP Kosova i metohije. Gotovo je iskljuena mogunost da poluautomatska puka ili automat koje je delegat eljko Fekete 31. marta video na barikadi u selu Borovo potiu iz JNA, kae se u odgovoru na pitanje eljka Fekete i dodaje da SSNO ne raspolae podacima da li su i na koji nain pripadnici SDS iz sela Borovo naoruani i kojim naoruanjem. Na kraju odgovora istie se da je u soaptenju taba Vrhovne komande oruanih snaga SFRJ od 19. marta jasno istaknuto da JNA ne moe snositi punu odgovornost za dalje eventualno nelegalno naoruanje graana i njihovo vojno organizovanje na bilo kom delu jugoslovenske teritorije, jer Predsednitvo SFRJ nije prihvatilo predlog neophodnih mera za sprovoenje sopstvene naredbe od 9. januara oe godine. (Dnevnik, 20. april 1991)

244

245

Vukovarska tragedija 1991 SVE JE VODILO U PRAVNU ANARHIJU I EKONOMSKI HAOS - POSTOJEI USTAV SFRJ, GRAEN NA DRUTVENOM VLASNITVU, POSTAO PREPREKA PROCESU TRANSFORMACIJE Derogiranje saveznih i davanje primata republikim propisima potkopalo temelje pravnog sistema. Svoj suverenitet treba dokazivati razvojem reformi. Neke su banke pretvaranjem deviznih rezervi graana u dinare osiguravale pare koje su prema politikim odlukama davale u plae poduzeima koja propadaju, da bi se sauvala mlada demokracija ili dobili izbori. Na Kosovu su ljudske slobode i prava Albanaca na najniem nivou, a uslovi ivota Srba i Crnogoraca koje su godinama potiskivali, jo nisu poboljani To znai, takoe uspostavljanje funkcije monetarnog sistema u koji se nee moi (kao to je to napravila Srbija koncem prole godine, ili Crna Gora koncem treeg mjeseca), prosto upasti, uzeti novce na koje se nema pravo, naravno, na tetu svakog pojedinano i svih zajedno. Promjene mogu biti provoene u principu samo na dva naina ili potpunim raspadom jednog sistema i na njegovim ruevinama graenjem drugog, ili transformacijom jednog sistema u drugi sistem. Ovo drugo zahtijeva izvanredno smiljen i sa velikim znanjem i iskustvom pripremljeni program, to je SIV i ponudio, a koji je i svijet priznao. Meutim, za takvu krupnu transformaciju neophodan je politiki konsenzus. Pravda uzimana u svoje ruke U nekim republikama ustavnim rjeenjima, zakonima i drugim propisima teilo se, upozorio je Markovi, stvaranju autonomnih ustavnopravnih sistema. Polazei od toga, pravda je uzimana u svoje ruke i na najbrutalniji nain su otimana tua sredstva i imovina, uvoene takse, porezi, razbijano trite, naruavane slobode i prava kako poduzea tako i graana, pri emu se najee pozivalo na tobonju obranu svojih sredina i republikih ili nacionalnih interesa. Ovakvo ponaanje pravdano je stalnim uvjeravanjem svojih sredina republika i nacija da su izgubile u zajednikoj dravi i da se moraju braniti, ne samo od onih drugih koji ih iskoritavaju nego i od zajednike drave preko koje se to vri.

Vukovarska tragedija 1991 NEPOVERENJE, STRAH I OTPOR SRBA U HRVATSKOJ, ZBOG AMBICIJA HDZ-a U nekim delovima Hrvatske, posebno onim u kojima preteno ive graani srpske nacionalnosti, ve due vreme, nastavio je Markovi, postoji opasna arita meunacionalnih sukoba. Na to najozbiljnije upozoravaju i nedavni tragini dogaaji na Plitvicama, koji su samo jedan od mnogobrojnih incidenata. Posljedica je to vie faktora i okolnosti. Ambicije stranke na vlasti da odmah ostvari svoj program, u ijem centru je stvaranje nacionalne drave sa svim atributima suverene vlasti i s naglaenim nacionalnim obilejima, izazvali su nepovjerenje, strah i otpor kod dijela stanovnitva srpske nacionalnosti. To je otvorilo prostor za dijelovanje ekstremnih srpskih nacionalista, ali posluilo i kao podloga za osmiljavanje ideje o stvaranju jedinstvene nacionalne drave srpskog naroda to naravno podrazumijeva i prekrajanje meurepublikih granica. Legitimno i nesporno pravo naroda u ovom sluaju srpskog da se slobodno opredeljuje o svim pitanjima svog ivota, iskoriteno je suprotno dravno-pravnim procedurama za neustavno stvaranje rzv. Srpske autonomne oblasti i donoenje odluke o otcepljenju. (Dnevnik, 20. april 1991) OD REFORME SE NE MOE POBEI Markovi je ovom prilikom jo jednom ponovio da su poruke iz Luksemburga, Vaingtona, Londona, Pariza, Rima i Moskve, kao i iz drugih delova Evrope vie nego jasne: samo jedinstvena Jugoslavija u okvirima sadanjih granica i uz dosledno sprovoenje politikih i ekonomskih reformi ima svoje mesto u ujedinjenoj Evropi. Ne samo da nam Evropa prua ruku, istakao je Markovi nego nas i razumno podsea gde lei na, a i njen interes. Pri kraju opsenog ekspozea predsednik SIV-a Ante Markovi je apostrofirao samo doslednim sprovoenjem reformi stvorili bi se uslovi za miran rasplet krize i pronalaenje puta za demokratski nain stvaranja nove jugoslovenske zajednice. Time bi se Jugoslavija u celini i svaki njen deo osposobili za izlazak u svet i za mesto koje joj pripada u Evropi i svetu. (Dnevnik,21.april,1991). KAKO SE ALE VUKOVARSKI POLICAJCI - OPELO ZA IVE KOLEGE Nain na koji se pre nekoliko dana grupa nestanih policajaca vukovarske policijske stanice naalila na raun bivih kolega Srba, koji su

246

247

Vukovarska tragedija 1991 zbog poznatih dogaaja napustili posao, nezabeleen je u civilizovanom svetu. Nekoliko policajaca, valjda u trenucima dosade, pre nekoliko dana je u dvoritu SUP-a nalo jedan krst, nataklo na njega crnu zastavu i sve to garniralo pedantno ispisanim imenima 25 Srba policajaca koji su otili iz SUP-a. VUK DRAKOVI I DR KOSTA AVOKI O REFERENDUMU - SAMO NA SPORNIM TERITORIJAMA U tom sluaju mora da vai predratna etnika mapa, kako se ne bi izvukla korist iz genocida nad srpskim narodom i preglasavanjem odluivalo o njegovoj sudbini i sudbini Jugoslavije Ono to je meutim, ovde na delu jeste predlog da se glasa po republikama i da onda etnika veina, recimo hrvatska veina u Hrvatskoj nadglasa srpsku manjinu u toj republici i da, na primer, dva naroda u Bosni Hrvati i Muslimani nadglasaju Srbe i donesu odluku da se izdvoje iz sastava Jugoslavije. Takav nain odluivanja o sudbini Jugoslavije, jo tanije o sudbini srpskog naroda u hrvatskoj ne prihvatamo. Ovo je na tribini Srpskog pokreta obnove u Novom Sadu preksino izjavio jedan od inicijatora osnivanja Srpske liberalne stranke, dr Kosta avoki. I svako mora da zna da, ukoliko eli da se otcepi, ne moe sa sobom povui teritorije koje su kao veinskom narodom naseljene srpskim narodom. I to je jo vanije naglasio je dr avoki granice tih spornih teritorija koje nisu meusobno utvrene ne mogu biti utvrene na osnovu popisa iz 1981. nego iz 1931. godine, da Hrvatska ne bi izvukla korist iz zloina genocida koji je izvren nad srpskim narodom. Ako Miloevi pristane na takav referendu, i o sudbini Jugoslavije se odlui po republikama, u okviru, po naem sudu, administrativnih granica, to e biti izdaja srpskog naroda. A to nikada nee proi zakljuio je dr avoki. Moe referendumom da se organizuje i po republikama, pod uslovom da vai etnika mapa od 6. aprila 1941. i da glasaju i ubijeni Srbi u genocidu i njihovo neroeno potomstvo. Zato referendum na svim teritorijama? Zato u zagrebu? Mi neemo Zagreb. Hoemo referendum samo na spornim teritorijama naglasio je Vuk Drakovi. A sporne su teritorije Slavonija i Baranja i teritorije oko Krajine. Pa da vidimo, kad glasaju ubijeni Srbi i njihovo neroeno potomstvo ije su to teritorije. Zar je sporno ija je Herceg-Bosna? Samo je jedna teritorija nesporna zapadna Hercegovina. Mene raduje to e ve sprovodi program SPO i formira pokrajina u istonoj Bosni. To moe biti pokrajina dok je Jugoslavija federativna, im to ne bude zna se to se

Vukovarska tragedija 1991 prisajedinjuje matinim srpskim zemljama Crnoj Gori i Srbiji, kao i druge srpske teritorije. (Dnevnik, 21.april 1991) JUE IZ AMERIKE DOPUTOVALI PREDSTAVNICI SLOBODNE SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE - NA POMIRENJE SA MATINOM CRKVOM Mitropolit Irinej Kovaevi doao je na pregovore sa patrijarhom Pavlom U Beogradu su danas iz Amerike doputovali predstavnici Slobodne srpske pravoslavne crkve predvoeni mitropolitom gospodinom Irinejom Kovaeviem na pregovore sa srpskim patrijarhom gospodinom Pavlom i lanovima Sinoda SPC-a o moguem pomirenju sa matinom crkvom, koja danas prvi put od raskola 1963. godine dolazi na pregovore. (Dnevnik, 23. april 1991) PREDSEDNITVO SFRJ DOSTAVILO SAVEZNOJ SKUPTINI INFORMACIJU O AKTUELNOJ POLITIKO-BEZBEDNOSNOJ SITUACIJI U ZEMLJI - NA RUBU GRAANSKOG RATA Rasplamsavanje nacionalistikih i ovinistikih strasti prisutno na celoj teritoriji Jugoslavije Predsednitvo SFRJ ocenilo je da se politiko-bezbednosna situacija u zemlji poslednjih meseci drastino pogorala. Politika svrenog ina i donoenje jednostranih odluka, posebno u nekim sredinama, idu znatno ispred dogovora o bdunosti zemlje, a jugoslovenska kriza i dalje ozbiljno preti graanskim ratom u ijoj bi osnovi bili meunacionalni sukobi Ovo se, izmeu ostalog, istie u Informacijo o aktuelnoj politikobezbednosnoj situaciji u zemlji koju je Predsednitvo SFRJ, u skladu sa svojim zakljukom, danas dostavilo Skuptini SFRJ. Predsednitvo je i ranije upozoravalo na snane dezintegracione tendencije, na nastojanja da se izgrade samostalne nacionalne drave, ukljuujui i stvaranje republikih armija, na tendenciju ruenja svega to je jugoslovensko i na pojave koje vode blokadi organa Federaicje. Predsednitvo je insistiralo da se vaei savezni zakoni striktno primenjuju na teritoriji cele zemlje i da se prekine praksa donoenja propisa u republikama i pokrajinama koji su u suprotnosti sa saveznim Ustavom i zakonima. Posebno je ukazivano na pojae razbijanja sistema odbrane i bezbednosti, formiranja paravojnih oruanih sastava i potrebu njihovog razoruavanja, potrebu sagledavanja

248

249

Vukovarska tragedija 1991 uzroka pogoranja ukupnog stanja u zemlji, pre svega na Kosovu, u Kninskoj krajini, Baniji, Lici, Kordunu i drugim kriznim aritima, kae se u Informaciji. Opasnost od oruanih sukoba irih razmera Pluralistika demokratija, istie se u Informaciji, uz sva pozitivna dostignua, omoguila je da na politiku scenu stupe i ekstremne nacionalistike snage koje podstiu otvorenu nacionalnu i versku mrnju i negiraju pojedine jugoslovenske narode i federalne jedinice. Posle viestranakih izbora u javnosti se iri teza da u Jugoslaviji postoji sukob izmeu dva nepomirljiva opredeljenja: pluralistiko-demokratskog i komunistiko-boljevikog. Razbuktavanje konflikata u pojedinim podrujima zemlje i istovremeno zalaganje za sadanje granice u sluaju razbijanja Jugoslavije, odnosno njihovo utvrivanje prema etnikom sastavu stanovnitva, dovodi do sve naglaenijih zahteva pojedinih naroda da ive u istoj dravi. U ovakvim okolnostima, kada su narasle opasnosti od razbijanja Jugoslavije, na razliite naine se ispoljava sve naglaenije interesovanje prema delovima sopstvene nacije u drugim krajevima zemlje. S tim u vezi s aukazuje na opasnost od izbijanja meunacionalnih sukoba, intervencija organa pojedinih republika na svojoj teritoriji koje bi izazvale ire posledice. Predsednitvo u Informaciji istie da je realno oekivati da moe doi do zaotravanja i u drugim poznatim kriznim aritima, kao i do otvaranja novih. Do zaotravanja je ve dolo na podruju Kninske krajine posle donoenja odluke o njenom izdvajanju iz sastava Hrvatske. Ekonomski rat izmeu republika Na teko stanje u zemlji izrazito nepovoljno utie zaotravanje ekonomske krize i narastanje socijalnih tenzija. Uz sve to na sceni je i ekonomski rat izmeu republika. I RATNA ARMIJA POD KONTROLOM REPUBLIKA? Nadleni organi Slovenije ignoriu odluku predsednitva SFRJ kojom je trebalo da se rukovoenje teritorijalnom odbranom dovede u skladu sa vaeim saveznim propisima. Nelegalni republiki tab TO intenzivno vri reorganizaciju opremanjem jedinica i atoba savremenim naoruanjem iz uvoza, organizuje zdruene vebe i razrauje elaborate za paralisanje aktivnosti JNA na teritoriji ove republike. Do naruavanja ustavnosti i

Vukovarska tragedija 1991 zakonitosti u ovoj oblati dolazi i u Hrvatskoj, naroito posle proglaenja Republikog Ustava. U obe ove republike ne potuju se savezni propisi o upuivanju regruta i promeni ratnog rasporeda rezervnog sastava. Ukoliko se sa ovom neustavnom i nezakonitom praksom nastavi, preti opasnosti da JNA izgubi svoj optejugoslovenski karakter. Preuzimanjem regrutnog i mobilizacijskog sistema i ovlaenja nad TO, naruavanjem sistema rukovoenja i komandovanja, kao i na druge naine i ratna armija pokuava se staviti pod kontrolom republika. (Dnevnik, 23. april 1991) INTERVJU TUMANA MAARSKOJ TELEVIZIJI - HRVATSKA KUPOVALA ORUJE U NEKOLIKO ZEMALJA Predsednik Hrvatske izjavio da je maarska isporuka oruja ovoj republici doprinela poetku dijaloga u Jugoslaviji. Savez suverenih drava ili raspad Jugoslavije Ne slaem se da je maarska isporuka oruja Hrvatskoj stvorila napetost u Jugoslaviji i naprotiv, mislim da je doprinela njenom poputanju u poetku dijaloga meu republikama izjavio je hrvatski predsednik Franjo Tuman u intervjuu za maarsku televiziju. Da to nismo uinili, neki unitaristiki i hegemonistiki krugovi u Jugoslaviji upustili bi se u avanturu da obore novu hrvatsku vlast, istakao je Franjo Tuman. Postoje samo dve mogunosti zajednica suverenih republika ili raspad Jugoslavije. Najbitniji problem u Jugoslaviji, po njegovim reima, trenutno je odnos Srbije i Hrvatske i zbog toga je odvojeno razgovarao sa srpskim predsednikom Slobodanom Miloeviem, bez obzira na to to ne prihvatamo njegovu politiku. Franjo Tuman je rekao da je u dva maha razgovarao sa Miloeviem. (Dnevnik, 23. april 1991) JAVNA TRIBINA SVESRPSKOG NARODNOG POKRETA U NOVOM SADU - GRANICE SRPSKE DRAVE NESPORNE Na temu Sloga i jedinstvo srpskog naroda govorio dr Vojislav eelj i naglasio da je nesloga istorijska vertikala naeg naroda Novi Sad odrana je sino, 5. otvorena javna tribina Svesrpskog narodnog pokreta.

250

251

Vukovarska tragedija 1991 Moramo uiniti sve da do njega ne doe, a pre sega zapamtiti da se stranke meusobno mogu sporiti o svim pitanjima samo o jednom ne smeju nikada o granicama budue srpske drave. Ideja o njenom stvaranju i njene granice cilj su kojeg se ne smemo odrei, istakao je dr Vojislav eelj. UDNI SU PUTEVI ORUJA U DEMOKRATSKOJ HRVATSKOJ - KALANJIKOVI I - SRBIMA! Najvei deo oruja, dodue po paprenim cenama, kupili smo od Hadezeovaca veli Vukain okoanin, elnik narodnog otpora u Borovu selu. Za jednu isporuku plaeno 300.000 maraka Odista ekskluzivna izjava Vukaina okoanina, predsednika Mesnog odbora SFS-a za Borovo selo i prvaka srpskog otpora u ovom delu Slavonije, to najbolje potvruje. Najvei deo oruja koje posedujemo kupili smo od Hadezeovaca! To nas je dodue, skupo kotalo, ali izbora nije bilo. Za samo jednu isporuku isplatili smo, ni manje ni vie, nego 300.000 nemakih maraka kae Vukain okoanin. U arsenalu kalanjikovi ta su sve slavonski Srbi kupili od hadezeovaca preprodavaca, odnosno vercera, teko je, razume se, saznati. U svakom sluaju meu orujem su i kalanjikovi. Optuuju nas da oruje dobijamo iz Srbije ali ona ne uvozi kalanjikove, veli Vukain okoanin, dodajui da se zna koja je drava ilegalno uvozila upravo ovu vrstu automatskih puaka Ne nismo mi oruje nabavili da napadnemo Hrvatsku. Mi samo uvamo Jugoslaviju i srpsko bie u njoj veli okoanin. (Dnevnik, 24. april 1991) PREDSEDNIK PREDSEDNITVA SFRJ DR BORISAV JOVI U SKUPTINI JUGOSLAVIJE - MIRNO I DEMOKRATSKO REENJE KRIZE NEMA ALTERNATIVE Poslednji je trenutak da se povrati povereenje graana u dravu i njene institucije. Rasplamsavanje nacionalistikih i ovinistikih strasti Politiko-bezbednosna situacija preti daljim pogoranjem, na ta presudno utiu unutranji raskolo i blokade, paraliza najviih organa vlasti i naruavanja jedinstvenog sistema bezbednosti i odbrane zemlje. Preti

Vukovarska tragedija 1991 eksplozija opteg narodnog nezadovoljstva. U mnogim delovima zemlje na sceni je paraustavno ili neustavno stanje. SFRJ je dezintegrisana Od oktobra prole godine politiko bezbednosna situacija u zemlji dramtino se pogorala i preti opasnost da se ustavno-pravni sistem potpuno raspadne. U pojedinim sredinama, meunacionalna trvenja poprimaju odlike oruanih sukobljavanja, a u vie navrata bilo je neophodno angaovati i jedinice JNA. Ovog trenutka politiko-bezbednosna situacija je napeta i bremenita opasnostima daljeg pogoravanja, na ta presudno utiu unutranji raskoli i blokade, paraliza najviih organa vlasti i naruavanja jedinstvenog sistema bezbednosti i odbrane zemlje. Istakao je predsednik Predsednitva SFRJ dr Borisav Jovi na dananjoj zajednikoj sednici Saveznog i Vea republika i pokrajina Skuptine Jugoslavije. Kriza ozbiljno preti da preraste u sveopti kolaps drave i drutva, pa i graanski rat. Poseban peat tekoj situaciji u zemlji daju meunacionalna i meurepublika sukobljavanja, koja su dostigla kritinu taku a koja mogu prerasti i u oruane sukobe irih razmera. Stanje je do te mere zaotreno, da bi izbijanjem i manjih ekscesa moglo da preraste u ire sukobe s nesagledivim traginim posledicama. Ustavno-pravni sistem zemlje u velikoj je meri razbijen. U mnogim delovima na sceni je paraustavno ili potpuno neustavno stanje, u kome formalno vae dva paralelno i meusobno suprostavljena pravna sistema (savezni i republiki, i ne potuju se ni odluke Ustavnog suda SFRJ). Jugoslavija je pravno, ekonomski, politiki dezintegrisana, i to na nelegalan i haotian nain. Pokazalo se da su predizborne politike parole u nekim republikama o samostalnosti i suverenosti bile vrsto utemeljene na takvim ustavnim mogunostima, te je njihova upotreba bila svesno ukalkulisana u politiku razbijanja Jugoslaije. Sistem bezbednosti ugroen je na celom podruju zemlje, i kao celina ve due vreme u osnovi ne funkcionie. Time je praktino onemoguen zajedniki rad organa u Slubi bezbednosti na zatiti integriteta i suvereniteta zemlje. Maehinski odnos nekih republika prema JNA Uskraivanjem finansijskih sredstava dovodi se u pitanje funkcionisanja JNA, a istovremeno u nekim republikama izdvajaju se ogromna sredstva za razvoj republikih oruanih snaga. Stvaraju se paravojne, jednonacionalne i

252

253

Vukovarska tragedija 1991 jednostranake oruane formacije, koje su delom transormisane u jedinice policije ili republike vojske. Naredba Predsednitva SFRJ od 9. januara o rasformiranju i razoruavanju nelegalnih sastava nije izvrena. U uslovima kada ve postoji naoruavanje ljudi na stranakoj i nacionalnoj osnovi, takvo stanje neminovno e se proiriti i na druge narode i stranke. Jugoslaviji je danas vie nego ikada potreban program izlaska iz ekonomske krize, na kome se moe postii konsenzus republika i pokrajina, jer se bez tog konsenzusa nikakav program ni politika ne mogu ostvariti. U proteklih godinu i po dana zbog nepostojanja konsenzusa u Skuptini SFRJ o programu vlade, donoenje privremenih mera umesto izuzetka postalo je pravilo, to se pokazalo neefikasnim. Unutranja kriza Jugoslavije tretira se kao najneuralginija taka u Evropi. DVA MOGUA RASPLETA Prvi je postizanje dogovora o izgradnji jugoslovenske zajednice na novim osnovama, ukljuujui u to izlaz iz zajednike drave na legalan i ustavan nain onih koji to budu eleli. Drugi je stihijni raspad sadanje Jugoslovenske drave, s nepredvidivim posledicama. Ukoliko ne doe do brzog dogovora o budunosti zemlje, ili bar jasnih nagovetaja da je taj dogovor mogu, realna je opasnost da moe doi do prestanka funkcionisanja saveznog pravnog sistema u celoj zemlji, do potpunog ekonomskog i politiko-bezbednosnog razbijanja Jugoslavije, dalje eskalacije ovinizma s direktnim ugroavanjem pripadnika pojedinih naroda u nekim podrujima, do formiranja novih vojnih formacija i daljeg stihijnog naoruavanja graana, do fizikog ruenja jugoslovenskog karaktera JNA i oruanih sukoba u meovitim nacionalnim sredinama, a nakon toga i irih sukoba naroda i republika. (Dnevnik, 26. april 1991) IZLAGANJE PREDSEDNIKA PREDSEDNITVA SFRJ DR BORISAVA JOVIA U SKUPTINI JUGOSLAVIJE - USTAVNA KRIZA SR SVIH NEDAA U svim pregovorima pokazalo se da postoje medijametralno suprotni stavovi o buduem karakteru jugoslovenske zajednice i o postupku da se do nje doe. Ako ne uspemo da naemo izlaz iz jugoslovenske krize demokratskim putem, neizbeno emo zapasti u ponore najstranijih unutranjih sukoba, pa i u krvoprolie. Unutranja

Vukovarska tragedija 1991 kriza dovela je u pitanje skoro ostvarenu kvalifikaciju Jugoslavije za poetak razgovora o sticanju pridruenog lanstva u EZ. Najsloenije pitanje Donoenje novog Ustava, koje je Predsednitvo SFRJ iniciralo u januaru 1990. godine, blokirano je ignorisanjem predloga odreenih federalnih jedinica i njihovim stavovima da prethodno treba doneti republike, a potom razgovarati o Ustavu Jugoslavije. Predsednitvo je krajem decembra 1990. iniciralo novi ciklus razgovora s predstavnicima republika, odnosno republiko-pokrajinskih predsednitava. Svi ti kao i razgovori predsednika, koji su jo u toku, na alost, nisu dali rezultat na osnovu koga bi se mogla predloiti zajednika platforma za definisanje politike budunosti jugoslovenske zajednice. U svim pregovorima pokazalo se da postoje dijametralno suprotni stavovi o buduem karakteru jugoslovenske zajednice i o postupku da se do nje doe. S jedne strane, polazi se od injenice da Jugoslavija postoji kao savezna drava, da postoji i Ustavom utvren nain za promenu njenog poltikog ureenja, da se ne osporava pravo svakog naroda na samoopredeljenje do otcepljenja, ali da eventualne zahteve za otcepljenje treba prethodno na ustavan i zakonski nain regulisati. Takoe se polazi od stava da se u izgradnji sistema vlasti mora poi od graanina kao nosioca suvereniteta, a da se nacionalni suverenitet izraava u pravu svakog naroda na samoopredeljenje, te da se o otcepljenju ne moe odluivati majorizacijom, nego se svakom narodu mora obezbediti da putem referenduma odluuje o svojoj sudbini, odnosno o tome u kojoj e i kakvoj zajednici iveti, da istupanje jedne ili vie republika iz Jugoslavije otvara pitanje teritorijalnog razgranienja i utvrivanje novih granica; da se o eventualnom savezu suverenih drava ne bi moglo razgovarati pre nego to bi se na ustavan i zakonit nain stvorile samostalne i suverene drave. S druge strane, insistira se na suverenosti republika, iako u nekim od njih ivi vie jugoslovenskih naroda, pa se u skladu s tim izvodi zakljuak da su republike granice dravne i definitivne i da se Jugoslavija moe sporazumom republika pretvoriti u savez suverenih drava. Uporedo s tim smatra se da i same republike vlasti mogu odluiti o izdvajanju republike u samostalnu i suverenu dravu. Prema nekim ocenama, s obzirom na snage politike tendencije za razbijanje zemlje, mi to jedva i da moemo da izbegnemo.

254

255

Vukovarska tragedija 1991 REFERENDUM SAMO UZ PRAVA PITANJA Po oceni Predsednitva SFRJ, ako bi referendum bio sproveden na nain kako je za sada definisan, ne bi dao odgovor na prava pitanja. Dravno Predsednitvo smatra da referendum moe i treba da bude put za rasplet jugoslovenske politike krize, ali bi trebalo uloiti dodatne napore da se postigne saglasnost svih republika o pravim pitanjima na koja e graani odgovoriti. (Dnevnik, 26. april 1991) STRANE AGENCIJE O EKSPOZEU BORISAVA JOVIA UPI naglaava da je jugoslovenski komunistiki predsednik Jovi odgovornost za ekonomske nedae pripisao reformskom programu savezne vlade, to se, tumai amerika agencija, svelo na poziv parlamentu da ne prihvati ponueni Markoviev paket. Jovi je, dodaje UPI, za pad ivotnog standarda i proizvodnje optuio Markoviev program, koji je ograniio tampanje novca i time republikama oduzeo polugu za reavanje finansijskih problema ali nije ponudio nikakvu drugu alternativu. Istovremeno, Jovi je, kae UPI, krivicu za politiku krizu indirekto pripisao nacionalistiim reimima u Hrvatskoj i Sloveniji koji trae nezavisnost, ponavljajui optube da te republike stvaraju paralelne armije ilegalno uvozei oruje. SEDNICA NARODNE SKUPTINE REPUBLIKE SRBIJE - RAZMATRANI SAVEZNI PROPISI Date smernice delegaciji Narodne skuptine u Veu republika i pokrajina Skuptine SFRJ da ne prihvati vie nacrta saveznih zakona, uvaavajui princip da se vie blanko ne usvajaju saezne mere bez precizne raunice ta one znae za Srbiju Poslanici Narodne skuptine Republike Srbije razmatrali su danas paket od 13 saveznih zakona vezanih za makroekonomsku politiku savezne vlade, a stav Skuptine posluie kao smernica srpskoj delegaciji u Veu republika i pokrajina saveznog parlamenta prilikom odluivanja. Ovoga puta delegacija Skuptine Srbije dobila je smernice ranije iako je sednic aSavezne skuptine na ovu temu planirana posle prvomajskih praznika. Jer, Vlada Srbije zauzela je stav da vie nee prihvatiti blanko savezne propise dok nema preciznih podataka i raunica ta oni znae za Republiku Srbiju. (Dnevnik, 26.april. 1991)

Vukovarska tragedija 1991 SO KNIN I SUP SAO KRAJINE POSTAVILI ULTIMATUM MUP-u HRVATSKE - ULTIMATUM ISTEKAO, REDARSTVENICI OSTALI O postavljanju ultimatuma za povlaenje pripadnika MUP-a RH iz Kijeva, obavetene sve nadlene savezne i republike institucije SUP Krajine po isteku ultimatuma (26. 4. u 12 sati), a s obzirom na nepotivanje istog, spreman poduzeti sva sredstva organa Krajine. U Civljanima kod Knina, sino ranjen redarstvenik iz Vrlike, Petrievi Milivoj Ne moemo dozvoliti stvaranje policijskih postaja u hrvatskim selima koja se nalaze na teritoriji SAO Krajine, gde red i zakon titi SUP Krajine koji u primeni zakona postupa bez razlike u veri i naciji graana. Ukoliko organizatori ne ukinu redarstvenu postaju Kijevo do 12 sati 26. 4. 1991. godine, snosie posledice, a postaja e biti ukinuta drugim sredstvima organa Krajine - naglaeno je na kraju ovog saoptenja koje je potpisao sekretar SUPa SAO Krajine, Milan Marti, te potpredsednik SO Knin, Lazar Macura, a koje je upueno Predsednitvu SFRJ, SSUP-u, SSNO-u, MUP-u Republike Hrvatske i MUP-u Republike Srbije. (Dnevnik, 27. april 1991) BANIJCI FORMIRAJU DOBROVOLJAKE ODREDE Komitet nacionalnog spasa za Baniju odluio se na ovaj korak zbog stanja u Hrvatskoj i potpune blokade rada Saveznih organa Oglasio se Komitet nacionalnog spasa za Baniju saoptenjem, u kojem se kae da je na sastanku sredinom sedmice doneo zakljuak da se hitno otpone formiranje dobrovoljakih jedinica u svim mesnim zajednicama na celoj Baniji. Jugoslavija je trenutno jedina drava na svetu na ijem relativno malom prostoru deluje nekoliko paralelnih pravnih i poltikih sistema, jedina drava iji organi ne preduzimaju nita da bi presekli praksu stvaranja paralelnih oruanih snaga. Secesionistika politika Republike Hrvatske, sada je do potpuno jasno, nastoji svoje krajnje ciljeve argumentovati oruanom silom, nastoji stvoriti paralelnu armiju, koja bi, ne doe li do politikog reenja jugoslovenske krize, branila uspostavu nezavisne hrvatske drave. U saoptenju pomenutog Komiteta podsea se i na injenicu da se srpski narod Banije s bolom prisea i pamti iskustva steena u jednoj takvoj dravnoj tvorevini i nikada vie nee prihvatiti mogunost da ivi u

256

257

Vukovarska tragedija 1991 samostalnoj dravi Hrvatskoj, koja bi, kao i za vreme NDH imala svoje oruane snage. PUCNJAVA U OBA BOROVA U Borovu Selu je opet dolo do pucnjave. U saoptenju koje je ovim povodom izdala policijska stanica Vukovar stoji da je oko est naoruanih lica zaustavljalo mercedes tuzlanske registracije koji je iao iz pravca Dalja prema Vukovaru. U automobilu su se nalazile dve osobe koje su nastavile vonju pa je naoruana straa pripucala tako da je mercedes oteen na nekoliko mesta, ali povreenih nije bilo. I u naselju Borovo gde je nepoznati voza zastave 126 P ispalio dva hica na tri policajca koji su ovde patrolirali. (Dnevnik, 7. april 1991) SAOPTENJE SA SEDNICE SAVETA ZA NARODNU ODBRANU SO KNIN U Kijevu ne postoje nikakvi razlozi da MUP Hrvatske dri policijsku postaju Savet zakljuuje da posle odluke Izvrnog vea SO Knin o formiranju odeljenja stanice milicije Knin u Kijevu ne postoji nikakvi razlozi da MUP Hrvatske dri i jednu policijsku postaju na podruju optine Knin, jer za to nije nadlean. Transporteri JNA uli u Kijevo Oko podneva u Kijevo, selo nedaleko od Knina naseljeno s hrvatskim ivljem, uli su oklopni transporteri JNA i milicajci Milana Martia, javio je danas posle podne Hrvatski radio. STIPE MESI: SVE E BITI U REDU Potpredsednik Predsednitva Jugoslavije Stipe Mesi: I pored oigledne velike napetosti u Kijevu moete preneti javnosti, da mogu zagarantirati da e sve biti u najboljem redu i da se nikome nita nee dogoditi, iako neki uporno nee da shvate da Knin nije Srbija, kao to ni Ni nikada ne moe biti Hrvatska rekao je potpredsednik Mesi. SAOPTENJE KOMANDE VOJNO-POMORSKE OBLASTI SNAGE MUP-a NAPUSTILE KIJEVO Jedinice JNA u Kijevu dok se situacija ne normalizuje Komanda Vojno pomorske oblasti u Splitu saoptila je veeras:

Vukovarska tragedija 1991 Saoptenje komande vojno-pomorske oblasti glasi: U toku 25. i 26. aprila zapoeto je formiranje policijske stanice Ministarstva unutranjih poslova republike Hrvatske u selu Kijevo, optina Knin. Komanda vojno-pomorske oblasti upozorila je nadlene sorgane Republike Hrvatske da bi to mogao biti povod za izbijanje veih meunarodnih oruanih sukoba i zahtevala da se stanica ne uspostavlja i povuku pridole policijske snage. Jedinica jugoslovenske narodne armije ostae u Kijevu sve dok se situacija ne normalizuje i policijske snage u potpunosti ne povuku. Potpuno je netana informacija objavljena u nekim glasilima da su sa jedinicama Jugoslovenske narodne armije u Kijevo uli i milicioneri iz Knina. Netano je i to da je bilo sukoba pripadnika JNA i metana, meu kojima je dosta naoruanih. DANAS NA CETINJU NASTAVAK JU-SAMITA - PETI SUSRET ESTORICE Oekuje se da e republiki elnici posebnu panju razgovorima posvetiti referendumu Domain cetinjskog susreta predsednik Predsednitva Socijalistike Republike Crne Gore Momir Bulatovi, izrazio je nadu da e se na ovom sastanku raspravljati bar pitanje referenduma o dve koncepcije ureenja Jugoslaije, o emu je dogovor postinut u Ohridu. Meutim, posle ohridskog sastanka otvorila su se, izgleda, neka nova pitanja u vezi sa referendumom, pa se oekuje da e njima na Cetinju biti posveana posebna panja. (Dnevnik, 29. april 1991) UOI SUENJA ARKANU I TERORISTIMA U OKRUNOM SUDU U ZAGREBU - LOV NA VETICE Okrivljeni su Duan Bandi, Zoran Stevanovi, Duan Cari i eljko Ranjatovi Arkan Okrivljeni se terete za pokuaj nasilnog ruenja ustavnog poretka Republike Hrvatske. Naime, u Okrunom sudu u Zagrebu u ponedeljak poinje sudski proces okrivljenima Duanu Bandiu, Zoranu Stevanoviu, Duanu Cariu i eljku Ranjatoviu Arkanu.

258

259

Vukovarska tragedija 1991 Tereti ih da su iznajmljenim automobilom putovali zajedno u Knin, u tom mestu su razgovarali sa ljudima koji su na ceni u hrvatskom MUP-u, potom su se vraali u Beograd preko Dvora na Uni i kroz taj banijski gradi presporo vozili, i pri tom su bili naoruani. Jer, konano je Josip Boljkovac, ministar unutranjih poslova Hrvatske, slavodobitno saoptio javnosti da ima krunski dokaz o umeanosti srpskog rukovodstva u dogaaje u Hrvatskoj, odnosno o uvozu balvan revolucije u tu republiku, notorna injenica da nakon viestranakih izbora i uspstave nove vlasti u Hrvatskoj na podruju severnodalmatinskih optina dela Like i Banije dolazi do oruanog suprotstavljanja novouspostavljenoj vlasti u Hrvatskoj. To se suprotstavljanje ogleda, po podacima MUP-a, u napadima na policijske stanice i odnoenje oruja i druge opreme, oruanim napadima na milicionere, miniranju eljeznikih pruga, zapreavanju putnog prometa i diverzijama na objekte graana, a u cilju izazivanja nepoverenja i straha kod njih. Cilj oruana pobuna Posebno se u njoj apostrofira odluka iz januara kojom je osnovan SUP Krajine i Milan Marti imenovan njegovim sekretarom. Jednom reju, Krajina je stvorena na protivustavan nain, odnosno pomou oruane pobune. Re je o osobama koji su mogli donositi i odluke i to odluke o nasilnim oruanim akcijama jer je tada navodno Cari traio od Arkana da mu u pomo poalje delije koji po logici tuioca ne bi doli sa transparentima ve sa pukama. NE PRESTAJU NAPADI NA RADIO-VUKOVAR - UKLJUIO SE I DEO ZAPOSLENIH Nakon peticije Mirka Stankovia i Milana orka na redu je i protest iz same informativne kue. Nakon peticije sa nekoliko hiljada potpisa graana vukovarske optine u kojoj se trai smena dva elna oveka Radio-Vukovara i Vukovarskih novina Mirka Stankovia i glavnog i odgovornog urednika i Milana orka direktora, nedavno je reagovalo i est od 16 radnika ovog javnog preduzea. Dok se u peticiji govori o komunistiko-jugoslovenskoj orijentaciji radioprogram i unitaristiko-srpskoj politici koju, navodno, provodi Stankovi uz podrku direktora, zaposleni iz vukovarske informativne kue. Pod platom zvaninog stava nae kue promiu neretko informacije, stavovi koji ne idu u prilog niti mirnog reenja krize, niti u prilog

Vukovarska tragedija 1991 objektivnosti, niti po svojoj prirodi priznaju zvanine organe vlasti. (Dnevnik, 29. april 1991) TA SE SVE DOGAALO S NACIONALNIM PARKOM PLITVICE PRE JUERANJE INTERVENCIJE SPECIJALACA Strae na cestama Kako izvetava hrvatski radio, nakon postavljanja prepreka od debala i kamenja na kolnike cesta Otoac Vrhovine Gospi Graac izmeu Metka i Radoa prepreke su postavljene i na cestama Graac prema Ploi i Graac prema Ploi i Liki Osik Titova Korenica. Uz prepreke uoene su naoruane strae pa se vozaima savjetuje da se ne upuuju na te pravce. Okraj pred barikadama Autobus MUP-a paljba je zasula i sa lijeve i desne strane, a u njemu je bilo ranjenih Radi se o poetnicima jer nije skinut osigura sa tromblonske mine koja je pogodila autobus, kae jedan specijalac MUP Hrvatske Mina u autobusu Oko osam sati ekipa Hrvatskog radija dolazi do balvana, tonije do prekrene barikade uz koju je, po njihovom kazivanju, bilo mnogo ahura i tri automobila sa registarskim tablicama Titova Korenica. Na momente su se, kau uli i sporadini pucnji, a malo dalje do njih bilo je jo nekoliko parkiranih vozila MUP-a hrvatske i bolnikih kola kojih su bila i etiri uhapena civila pod straom. Iz radio stanice jednog landrovera ekipa novinara saznala je da je zauzet hotel Jezero ali da s provjerava da sluajno nema mina. U tom momentu izvjetaj prekida pucnjava... Vraena sanitetska kola Vidjeli smo krv, ranjene mlade ljude, gotovo djecu, a i s druge strane su bili njihovi vrnjaci. S druge strane nema podataka o ranjenima. Oni koji su ih u ovo uvukli, u ove najmranije igre, da li su svega toga svjesni, ili su moda negdje zadovoljni to se poelo odvijati po njihovomscenariju. (Borba, april 1991)

260

261

Vukovarska tragedija 1991 POVODOM ZAHTEVA SNV ZA SLAVONIJU, BARANJU I ZAPADNI SREM O PRIPAJANJU VOJVODINI - VOJVODINA NENADLENA Pokrajina nema nikakvih dravotvornih nadlenosti Ustav Srbije jasno odreuje da se o tim pitanjima odluke donose referendumom i to na predlog Narodne skuptine Srbije Zahtev u Skuptini Srbije U Skuptini Srbije su nam jue potvrdili da je stigao telegram sa zahtevom za pripajanje Slavonije i Baranje Srbiji, ali je odmah upuen republikoj Vladi radi upoznavanja, jer, kako nam rekoe, zahtev potie od neovlaenog predlagaa. (Borba, 2. april 1991) SUSRET DEMOKRATSKOG OPOZICIONOG FORUMA I FORUMA TERAZIJSKOG PARLAMENTA - NITKO VIE NE SMIJE UTJETI Duan Kovaevi: Vlasti u Jugoslaviji zapravo su uvijek radile samo za sebe Boris Tojkovi: Mladi ne ele da budu topovsko meso za bilo ije neasne ciljeve Vlasti u Jugoslaviji rekao je pisac Duan Kovaevi uvijek su imale preeg posla nego da se bave svojim narodima i zapravo su uvijek radile samo za sebe. To se produava i zaotrava do ekstrema tako da vladajue oligarhije hoe da rtvuju ak i mladost ove zemlje, a to je jo jedino bogatstvo koje je toj zemlji preostalo. Apel Apel Foruma terazijskog parlamenta iz Beograda koji je proitan i na sastanku u Zagrebu, a lanovi demokratskog opozicionog foruma u potpunosti su ga podrali. U apelu se pozivaju Miloevi i Tuman da prekinu tajne dogovore o budunosti svojih naroda i itave Jugoslavije, jer dogovori iza zatvorenih vrata podstiu krvave drame. O sudbini Jugoslavije moraju javno odluivati svi legitimni politiki faktori, a prije svega njezini narodi. Mladost i pamet ove zemlje odbija, kae se u apelu, da prolijeva svoju krv branei autoritarne sile. Branislav Lei rekao je da mladi vole to su Srbi ili Hrvati, ali pripadanje naciji je prag sa kojega se kree u Evropu, a ne put u nacionalnu iskljuivost i teroriziranje drugih. Ni o jednom sistemu mladi vie ne ele suditi po njegovom imenu. Oni vie ne vjeruju da veliki cilj opravdava svako

Vukovarska tragedija 1991 sredstvo, ve tvrde obratno: kakvo vam je sredstvo takvi su vam i ciljevi. (Dnevnik, 2. april 1991) KUDA VODE POLITIKI MANEVRI VOJVODE DR VOJISLAVA EELJA - POCRVENELA KOKARDA Posle neuspenog pokuaja da ujedini itavu srpsku desnicu, eelj se okree srpskim politiarima van Srbije Crveni ovek s kokardom: Vojvoda dr Vojislav eelj: Spektakularno ujedinjenje desnice koje je eelj najavio za 23. mart u Kragujevcu je, oigledno, propalo. Umesto desetak desnih partija ujedinio se (kolektivni) deo etnika i deo nezadovoljnih tada jo Guberininih radikala. Tako da se broj vojvodinih pristalica nije znatno poveao, s druge strane ortodoksni etnici kau da SP vie ne postoji, da ih je obezglavio crveni ovek maskiran kokardom. Sve etnike koji su uestvovali u prvim redovima demonstracija od 9. marta eelj je po hitnom postupku iskljuio iz pokreta. Formiran je Srpski nacionalni front u kome glavnu ulogu igraju Mirko Jovi i arko Gavrilovi, a prikljuilo se jo pet est desno-monarhistikih stranaka. Tako dolazi do saradnje sa Karadiem, Rakoviem, Kilibardom i drugim politiarima koji u principu podravaju Slobodana Miloevia. Teko Srbiji koju eelj spaava od Drakovia Nije lako odgovoriti na pitanje kuda ide Vojislav eelj. Pre bi se reklo da on vrluda tj. Zaobilazi, prvo preko SAD gde jo uvek ima podrku popa Momila ujia i srpskih etnika, a sada preko Bosne i Hrvatske. On sam smatra da ide u borbu za spas srpstva i za obnovu nezavisne i slobodne srpske drave na Balkanu koja e, kako kae, obuhvatiti sve srpske zemlje. (Borba, 2. april 1991) TITOVA KORENICA I KNIN DAN POSLE KRVAVIH DOGAAJA NA PLITVIKIM JEZERIMA Tri tragine zablude Nije, dakako, sporno da je problem Srba u Hrvatskoj, koji ima i svoje historijske korjene, iskustva i traume dobrim dijelom insceniran, inspiriran i potican izvan Hrvatske. Gospodin tuman, sve da se i pojavio u svakoj srpskoj kui u Kninu i da je svakom domainu osobno dao garancije, ne bi odobrovoljio niti zaustavio stomatologa iz Kninske Krajine, ali bi mu

262

263

Vukovarska tragedija 1991 ograniio radijus kretanja i utjecaj na zanemarljiv broj zagrienih sljedbenika. Milan Babi ili netko njemu slian, pojavio bi se ma ta da je dr Tuman uinio, naprosto zato to on nije autohtona pojava. Grijei Babi ako misli da je lider. On je tek izvrilac, puko sredstvo politike koja se jo nije odrekla ambicija da zagospodari jugoslovenskim prostorima iako sve govori protiv nje. On je potpaljiva u susjedstvu, potreban da bi se usmjerio pogled nezadovoljnih graana Srbije negdje drugo, dalje od neprilika i problema ove republike. On je simulator, injekcija kojom se ubrizgava adrenalin kad god je ugroeno jedinstvo srpstva okruenog svuda i samo neprijateljima. On je svom inspiratoru i naredbodavcu alibi da i dalje ustrajava na zabludi da pritiscima i potpaljivanjem poara meunacionalnih sukoba moe nametnuti svoje formule i svoju politiku, bez obzira to takva politika izravno vodi u sukobe irih razmera u kojima e poraeni biti svi. VUKOVAR - MOLBE ZA OBJEKTIVNOST Graani, dravni organi i politike stranke pozvani da doprinesu mirnom rjeavanju nastalih prilika, a tampa da izvjetava istinu Vukovar Nakon dogaaja u Plitvicama sela sa preteno srpskim stanovnitvom u vukovarskoj opini organizirala su u nedelju na no strae i postavili barikade. Promet je sino bio blokiran u pravcu Vinkovaca, Osijeka i Dalja, a strae kod Borova sela e, prema rijeima mjetana, biti dok se na slobodu ne puste uhapeni elnici vukovarskog SDS Goran Hadi i Boro Savi. Pucnjava Prema informacijama Petra Kovaevia, naelnika Policijske stanice u Vukovaru, preksino je kod sela Bradin pucano na graanina Ivana Nemia iz Vukovara koji se sa suprugom vozio u automobilu. Prvo je zaustavljeno vozilo, a po izlasku Nemi je bio izvuen da bi odmah potom neko pripucao sa strane. Iako se ne raspolae jo tanim informacijama netko je po rijeima Kovaevia, od onih koji su zaustavili automobil povikao Nemoj pucati, ubi Popovia! Pretpostavlja se da je to netko od mjetana Bradina. Nemi se uspio istrgnuti jer je nailo drugo vozilo ali je njegova supruga zadobila dvije rane u prijedelu noge i lea. (Borba, 3. april 1991)

Vukovarska tragedija 1991 ZASEDANJE SKUPTINE VOJVODINE - JEDAN NAROD JEDNA DRAVA Istorijska je potreba i pravo srpskog naroda da i danas i sutra, u bilo kojoj varijanti raspleta jugoslovenske krize ivi u jednoj dravi na svojim istorijskim teritorijama rekao je dr Radoman Boovi u povodu dogaaja u Hrvatskoj Nakon toga to je delegat Dragan Stupar podsetio na zakljuak Srpskog nacionalnog vea Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema o pripajanju Vojvodini, odnosno Srbiji, smatrajui oigledno da bi Skuptina Vojvodine trebalo da se o tome takoe odredi. Ljubica Ili, koja je predsedavala zajednikoj sednici obavestila je delegate takoe da je zahtev u vezi pripajanja Slavonije, Baranje i zapadnog Srema Vojvodini stigao u Skuptinu pokrajine, ali da su potpisnici tog zahteva jutros telefonski obavestili da odustaju od traenja da se o njemu Skuptina Vojvodine izjanjava na ovoj sednici. Na njoj je na predlog jednog delegata odata pota minutom utanja samo jednom poginulom (metaninu Titove Korenice), a sasvim drugaiji stav od takvog iskljuivog deljenja u alosti imala je delegat Ljiljana Aleksijevi koja je, uz podseanje da tamo ive Srbi i Hrvati i da zajedno proivljavaju teke trenutke i predloila da Skuptina Vojvodine usvoji stav po kome valja zatititi sve narode od: militantnih rukovodstava. (Borba, 3. april 1991) INTERVJU SA KNJIEVNIKOM MIRKOM KOVAEM, O MARTOVSKIM DOGAAJIMA, MILOEVIEVOM DESPOTIZMU, SRPSKOM NACIONALNOM SAVETU, OSIEVIM OPTUBAMA, SELENIEVIM REAGOVANJIMA, DOMUNAVANJIMA MILOEVIA I TUMANA... Mirko Kova odolevao je svim post-demokratskim svrstavanjima u intelektualnim krugovima. Istaknuti knjievnik koji je svojim beskompromisnim izjavama i angaovanim politikim esejima, naroito u poslednje dve tri godine bio ivi dokaz (po nekima: izuzetak koji potvruje pravilo?) da u Srbiji, ipak, nije sve tako jednoumno i homogenizovano kako s eto krivo i stereotipno ponegde prikazivalo nije poput mnogih, i najzakletijih intelektualnih utalica i oponenata kolektivnim mitinzima masa odoleo martovskom izazovu: Da svakako. Ako je Trg republike u svesti mladih ljudi i demokratski orijentisanih graana tog. 9. marta primenovan u Trg slobode, onda je to ve istorijska injenica. Beograd je sredite u kojem se sudaraju sile Istoka i

264

265

Vukovarska tragedija 1991 Zapada, ideje Evrope i Antievrope, liberalizma i konzervatizma. Neu da vas zamaram priom kad je Beogradu namenjena ta sudbina sredita, ali oni koji se bave metafizikim temama to dobro znaju. No sada nije re o mistinoj stvarnosti ve o prilino vulgarnoj politici koja se moe videti u slici i rei ako ponekad partije TV-prenose iz Skuptine Srbije. Predsednik Vlade ne lae Kao to znate, mi smo demokratske tradicije iskorenili. Nacionalizam je zatvorio vrata Srbije, proglasio opsadno stanje, zavadio se s manjinama i drugim narodima, okrenuo protiv sebe demokratski svet, a svojom propagandom kljukao srpsko stanovnitvo bolesnim priama o zaverenicima koji hoe iz ista mira da nas potamane. Drutvo je obolelo. Sklon sam da verujem da predsednik srpske vlade, onaj antievac, nije lagao kad je u vreme demonstracija govorio o desantu na Knin, Glinu, Stolac, jer oni vie neznaju ta je stvarnost a ta propaganda. Demokratija je prea od socijalizma, rekao je onaj pametni maarski pisac er Konrad. Dodao bih da je socijalno pree od nacionalnog, mada demokratija ne negira nijedno od toga. Sve vie se nameu poreenja o studentskom martu 91. i junu 68., a meni se ini da je ta studentska devedeset prva i ezdeset osma deo evropskih pokreta onda i danas. Tada je bila na sceni evropska levica i njena utopija, danas je pak pokret antikomunistiki, danas omladina sanja neki drugi san. Martovski studentski dogaaji su dragoceni prilog slobodi. O Miloeviu... Taj je ovek iz starog vica koji je od svojih komunistikih uzora uio da vlada, a ne da vodi politiku. Njemu je bilo vanije da se domogne Dedinja nego da pomogne Srbiji. Ali ostavimo to analitiarima, a ja bih rekao da sam, gledajui taj razgovor na TV zapazio da je veina nastavnika ispod svojih uenika i da ti nastavnici pripadaju onom sloju koji pravi kultove i ceri se na svaku re vlastodraca. Oni su pljeskali kad on kae. Ba mi takvo pitanje odgovara. Tako su Tita doekivali, a kada bilo ta kae odmah se plee, kad izusti neto poluduhovito i glupo, razvale usta od smeha. To je ilo do apsurda, priaju da je jednom zamenio neki grad, recimo Kraljevanima se obratio: dragi moji Kragujevani, a onda je nastao frenetian aplauz, oduevljenje i poklici. Hou rei da su to tipini simptomi diktatorskih reima. Svakog demokratu vrea lini reim jednog oveka.

Vukovarska tragedija 1991 Ne verujem spasiocima naroda to se tie tog Saveta o kojem ste me pitali, ne znam o njemu nita, ali u vam rei da mi je pun kufer samozvanih spasilaca koji ovaj nesreni narod zamajavaju celog veka. Nedavno mi je jedan pop rekao: Opojao bih crnog avola samo ako umre kao pravoslavac! Ruenje Markovia Njihov prirodni neprijatelj je Ante Markovi. (Borba,3, april 1991) NE MOE BEZ RATA Dr Dragoljub Jovanovi, koji je uoi rata podravao koaliciju na elu sa Maekom, i kao zemljoradnik pruio punu podrku sporazumu Cvetkovi Maek, navodi u svojim Politikim uspomenama svedoenja Slobodana Jovanovia, tada predsednika Srpskog kulturnog kluba, institucije koja se, sa srpske strane, opirala istom tom sporazumu: Hrvatima (se) ne moe vie lako oduzeti ono to su dobili. Ne moe bez graanskog rata... Vi svi potcenjujete snagu Hrvata. Oni su jai nego to se obino misli... Hrvati su u zanosu... I taj zanos im je svima zajedniki. Dva doktora Jovanovia, profesori Pravnog fakulteta i politiki raznomiljenici, vodili sus ove razgovore u vreme kada je ve bila stvorena Banovina Hrvata. (Borba, 5. april 1991) SA KNJIEVNIKOM JOVANOM RADULOVIEM, O KNINSKOJ KRAJINI, SRPSKOM NACIONALNOM SAVETU, HRVATSKOJ VLASTI, TRGOVINI NARODIMA, SLOBODANU MILOEVIU, ZAKASNELOJ INTERVENCIJI JNA... PONOVO SUROVI BLAGDAN Petrinja, Pakrac, pa sada Plitvice, su dogaaji u nizu kojima jedno izrazito desno orijentisano nacionalistiko rukovodstvo eli da reava probleme srpskog naroda... Sadanja Jugoslavija nema anse da preivi, a kakva e biti ne znaju ni oni koji se o njoj dogovaraju... O Miloeviu nisam govorio ni kad je bio u usponu, pa neu ni sada... Vojska je dola na Plitvice 12 sati nakon to je sve zavreno Nije otcepljenje dovelo do ekscesnih situacija. Treba se vratiti unazad i pogledati istini u oi. Prvo, srpski narod je tu dravu koja se zove Republika Hrvatska stvorio, uinio za nju vie nego taj narod koji je bio na strani poraenih sila. Drugo, taj narod je bio u Ustavu Hrvatske priznat sve do

266

267

Vukovarska tragedija 1991 decembra prole godine kada se konstituisala nova drava. Dolaskom nove vlasti u Hrvatskoj, njemu se nita od toga vie ne priznaje. Gura se u graane drugog reda, u nacionalne manjine, naziva se puanstvo. Natura im se hrvatski jezik, njihova deca treba da iz bukvara saznaju ko je Alojzije Stepinac, a u lektiri da ue Budaka. Oni to jednostavno ne mogu da prihvate. Vlast na paragvajski nain Tu srpski narod prepoznaje ideologiju ustake drave. I apsolutno, prie o scenariju iz Srbije i o voama koje pobunjuju narod, Rakoviu, Babiu, Miloeviu, nebitne su. Valjda svi Srbi ele da ive u jednoj dravi koja se zove Srbija. To vai za Srbe iz Australije, sa Zelanda, iz Kanade, pa i za Srbe iz Krajine. Tu odluku pozdravljam iz sveg srca. (Borba, 5. april 1991) ZNAK OPASNOSTI PREKIDA U politici nisu vane namere, ve rezultati. A oni su danas, sa stanovita nacionalnog interesa srpskog naroda, tako ravi da je u njegovoj politikoj istoriji teko nai vreme slino sadanjem Pie Latinka Perovi Nacionalni interes, u istorijskom smislu, uvek je jedan, nepromenljiv i isti kod svih naroda. Njegovu sutinu ini duhovno i kulturno jedinstvo naroda, ona vrednost koja svaki narod i ini posebnou, po kojoj se on prepoznaje meu drugim narodima. Nacionalni programi su razliiti i ui od nacionalnog interesa. Kao izraz razliitih istorijskih okolnosti, politikih i drutvenih tendencija, oni su svi legitimni. Ali, svaki od njih u istoj meri ne slui dugoronom nacionalnom interesu. Od poetka prolog veka, kada je srpski narod revolucijom stavio na dnevni red dovrenje svoga osloboenja i ujedinjenja, u njemu su se postepeno kristalisala dva nacionalna programa. Sutina po redu nastajanja, prvog, srpskog nacionalnog programa svodi se na sledee: srednjevekovna srpska drava kao osnova; uveanje i proirenje Srbije i povezivanje na njena istorijska prava, koja ostali Juni Sloveni moraju razumeti, jer su Srbi prvi poeli da se bore i imaju pravo da tu borbu dovre; nasledno knjievstvo, bez ega bi se Srbija raskomadala; pravo Srbije da govori u ime Junih Slovena. Nastanak drugog nacionalnog programa, za koji je Slobodan Jovanovi rekao da je izazvao krizu srpskog nacionalizma, vezan je za pojavu liberalne i uopte kritike misli u Srbiji. Sredina ideja tog programa je nedeljivost

Vukovarska tragedija 1991 spoljnog osloboenja i unutranje slobode. Narod nije totalitet, a narodno naelo nije, samo po sebi, napredno. Ono moe biti u rukama vetih vlastoljubaca orue nazatka i tiranije, kao to moe biti u rukama svesnih patriota orue narodnog napretka govorio je Svetozar Markovi. Tvorci ovog programa su polazili od revolucionarnog znaaja misli o jedinstvu srpskog naroda, ali su, istovremeno, postavljali pitanje kako e biti ujedinjeno srpstvo: materijalno, drutveno, kulturno i moralno, kakvo e biti u civilizacijskom smislu. Za njih jedinstvo srpskog naroda nije bilo jedinstvo kancelarije, ve jedinstvo slobodnih ljudi. Nacionalni program kome su se suprotstavili, ovi vesnici kritike misli u Srbiji prvi su nazvali politikom Velike Srbije. Da bi tu politiku ostvario, srpski narod, koji nema nikakvih ni geografskih, ni etnografskih granica koje bi mu odreivale neku jedinstvenu celinu, ve ivi izmean sa drugim narodima, koji takoe imaju interes da ouvaju svoje duhovno i kulturno jedinstvo, morao bi uzeti ulogu osvajaa. Velika Srbija, nastala osvajanjem, morala bi po nudi postati vojnopolicijska drava, koja bi svu svoju snagu morala uloiti samo da se sauva od spoljnih neprijatelja. O umnom, kulturnom razvitku ne bi bilo ni spomena. Iz te borbe, srpski bi narod izaao okruen neprijateljima, osiromaen, njegovi delovi van Kneevine dobili bi vrlo malo, a narodu u Kneevini bilo bi mnogo gore. Zbog svega toga, Velika Srbija je smatrana tronom graevinom, koja i nije kadra da obezbedi narodne interese i koja bi, pre ili kasnije, morala da zavri kakvom spoljnom ili unutranjom katastrofom. Politici Velike Srbije, ovaj je program suprotstavio reenje srpskog pitanja u savezu balkanskih i jugoslovenskih naroda. Istorija je neprestano stavljala na probu ova dva nacionalna programa. Posledice i jednog i rugog po nacionalni interes srpskog naroda su merljive. Njihovo ignorisanje uvek se skupo plaalo. U politici nisu vane namere, ve rezultati, a oni su danas, sa stanovita nacionalnog interesa srpskog naroda, tako ravi da je u njegovoj politikoj istoriji teko nai vreme slino sadanjem. Srbija je u sukobu sa svima, sa kojima, jo uvek, deli zajedniku dravnu teritoriju, koju zbog srpske dijaspore nije u stanju da razgranii. U njoj se ve dugo uspostavlja jedinstvo na bazi susprotstavljanja svima ostalima. U tim uslovima, demokratija postaje simulacija. U slici Srbije od pre sto godina, koju je dao jedan ondanji javni radnik, prepoznaje se dananja Srbija: Zemlja je bila pocepana na nekoliko krvno zavaenih partija od kojih svaka pretendovae na monopol srpskog rodoljublja, a koje se ne razlikovae

268

269

Vukovarska tragedija 1991 po politikim naelima, nego jedino po imenima i interesima svojih voa. ... Formulisanje razliitih nacionalnih programa, kao posledica razliitih drutvenih koncepcija, bilo bi znak istinske pluralnosti drutva, u kojoj je mogua i provera koji je od tih programa blii dugoronom nacionalnom interesu, a koji ga dovodi u pitanje. U svetu, Srbija je identifikovana sa poslednjom odbranom sistema, koji je, obavivi deo istorijskog posla, postao retrogradan. Arogancije sa kojom se odbija suoavanje sa slikom koja o Srbiji postoji znak je opasnog prekida one psiholoke tenje ka evropeizaciji, koja u srpskom narodu postoji ve dva veka. U tom poraznom bilansu, najtee je, ipak, ono o emu se, zaudo, najmanje govori, sa im e suoavanje biti najbolnije: stanje o samoj Srbiji. Ona materijalno siromai i duhovno s dezorijentie. Zaputeni su joj privreda, nauka, proseta, zdravstvo, saobraaj. Univerzalna ljudska prava politiki se funkcionalizuju To budi instinkte i stvara moralnu tupost, podstie revanizam i suzbija duh tolerancije, bez koga nema ni elementarne ovenosti ni pravog demokratskog ivota. ta sa stanovita duhovnog i kulturnog jedinstva srpskog naroda moe da uini takva matica? Zarobljeni nacionalizmom, prestali smo da oseamo koliko smo protivreni. Tvrdimo da imamo veliku prolost, dravu, demokratske tradicije, a u isto vreme da smo prevareni, izdani, da smo objekt zavere svih ovozemaljskih i nebeskih sila. Zajedno sa ostalima u Jugoslaviji, samo potvrujemo tanost rei jednog velikog prijatelja Srba, Karla Sforce: Svi nacionalizmi imaju dve fiksne ideje koje se prividno iskljuuju: maniju veliine i maniju gonjenja. Obe ove manije podjednako nas udaljavaju od racionalnog miljenja, koje jedino i moe da nas vrati pitanju: koji je od dva nacionalna programa na delu i koji je od njih u dugoronom nacionalnom interesu. (Borba, 5. april 1991) STRAH I NEPOVERENJE U SELIMA SLAVONIJE - NI U KAFANU ZAJEDNO U selima zavladao strah a nou strae na barikadama Vukovar Ovde je jue Zlatko Ore pucao iz kalanjikova kako bi pokazao da ima oruje. Reenje je samo da se pripojimo Srbiji- kau itelji ovog mesta, a Marijan Kujundi u restoranu Jedinstvo gde svraa hrvatski ivalj kae da sloge vie nema. (Borba, 6-7. april 1991)

Vukovarska tragedija 1991 ILI POTOVANJE, ILI POVLAENJE SVIH - GAVRO PERAZI O UOBLIAVANJU BUDUE JUGOSLAVIJE, POSLEDICAMA PRISAJEDINJENJA SAO KRAJINE SRBIJI, FORMIRANJE NOVIH GRANICA Ako bi se ouvala federacija, ni odluka hrvatske da se konstituie u posebnu suverenu dravu, niti odluka Krajine da se pripoji Srbiji, ne bi imala efekta. Reenje je: ili povui obe, ili potovati obe odluke Ako bi se hrvatska otcepila, Srbi bi u njoj postali nacionalna manjina, a izgubilibi pravno svojstvu jugoslovenskog naroda kao to bi izgubili i jugoslovensko dravljanstvo. Pitam se ko ima pravo da ih baci na nii pravni nivo i da ih natera da postanu nacionalna manjina i da ih lii jugoslovenskog dravljanstva? To bi bila kolektivna kazna jednog naroda. Ako je Hrvatska prekrila vaei ustav i proglasila svoju suverenost, tj. Nezavisnost od Jugoslavije, suspendovala ili ukinula jugoslovenski pravni sistem u Hrvatskoj, koji je upravo, i izmeu ostalog, i garantovao prava ovog naroda, a pri tome ne postoje savezni mehanizmi koji bi bili garant da se ouva savezni ustavno-pravni sistem, ne treba ovaj akt osuivati nita vie nego hrvtske organe koji su prvi pogazili ustavne norme. Ja u ovoj odluci Izvrnog vea SAO Krajine vidim nunu meru samoodbrane za ouvanje bitnosti ovog naroda i njegovog ustavno-pravnog poloaja, kad ve drugo izlaza nema. Narod Krajine u nepotovanju odluka savezne drave vidi njenu nemo, pa mu i ne preostaje drugo do da sam reava probleme. Granice su upravne Treba znati da je posve nelegalan nain na koji je Hrvatska proklamovana u posebnu suverenu dravu. Tu je pogaeno pravo naroda na samoopredeljenje, jer taj narod niko nije pitao, a o takvoj sudbonosnoj odluci ne moe da odluuje samo parlament. Skuptina Srbije u svojoj Deklaraciji zastupa stav da srpski narod ima pravo da ivi u jednoj dravi i to se mora potovati u svakoj varijanti reenja jugoslovenske krize. To znai, ili Jugoslavija kao federativna drava,ili Srbija ako nje ne bi bilo. AVNOJ ne treba zloupotrebljavati. On je samo potvrdio da ostajemo ujedinjeni, nije nita novo dao tada nikakva druga opcija i nije mogla biti meunarodno priznata. Granice izmeu republika su, dkale, administrativno upravne i sasvim je ligino da se u sluaju takozvanog razdruivanja ne moe potovati status kvo, i to se ne tie meunarodnog, ve nacionalnog ustavnog prava. Otuda,

270

271

Vukovarska tragedija 1991 ako ih je hrvatska htela pretvoriti u meudravne granice, to je prekraj nacionalnog prava jer taj in mora biti rezultat dogovora, a ne jednostran in. Naravno, ovde se implicira i meunarodno pravo jer se postavlja pitanje da li bi takve granice bile priznate. I to bi, kao i mnogo to-ta drugo trebalo dogovorno reiti pre nego to se prie takozvanom razdruivanju. Drava se moe odneti Kada se jedna drava rastura, pravo je naroda da odlue sami o sebi i svojoj teritoriji. Kako su u tu dravu uneli svoju teritoriju, tako je mogu i odneti tamo gde ele prii. A drava iz koje bi se otcepili nema pravo na svoj suverenitet na toj teritoriji. Objektivno, Jugoslavija je interes svih naroda koji u njoj ive. Oni su 1918. izabrali naboljuu opciju, najbolju za sve Slovenaki narod ivi u etiri drave. Njegov najvei deo je u Jugoslaviji. Ako bi nestalo Jugoslavije, delovi slovenakog naroda bi ostali bez zatite matinog naroda. Drugo je pitanje kako bi Slovenija prola sa granicama kad postoje vrlo jake revandikacije, a posebno Osimski sporazumi. Jugoslavija joj daje i ekonomsku, i politiku, i svaku drugu ansu. Hrvatska je toliko izmeana sa Srbima i drugim narodima Jugoslavije, da bi veito u sebi imala vatru. Ekonomska ansa joj je Srbija, Vojvodina, komunikacije sa Maarskom, i uopte Balkan. Ne treba zaboraviti ni revandikacije na Istru, Dalmaciju, otoje. (Borba, 6-7. april 1991) SLAVONIJA, BARANJA I ZAPADNI SREM IZMEU DVA USKRSA - ETIRI S AHOVNICI NE VERUJU Lako je biti Srbin u Srbiji, ovde smo graani drugog reda, kae Jovica Vuenovi komandant taba u Borovu Selu Da li su samozvani etnici ispomo iz Beograda Svako pije i puca u svojoj kafani, preko barikada ne mogu redarstvenici, ali mogu izbeglice Ako nastave da se gledaju preko niana svi smo ugroeni, kau u maarskom selu Koro. U Slavoniji uprkos dogovorima nema mira. I dalje se zvecka orujem, i uglavnom pregovara ali preko niana. I dalje su u srpskim selima postavljene barikade, naoruani metani legitimiu sve koji ulaze u naselja, a proputaju, uglavnom, samo Srbe. U Borovu Selu se nalazi takozvani tab na ijem elu je Jovica Vuenovi.

Vukovarska tragedija 1991 Mi smo ovde preputeni sami sebi. Lako je biti Srbin u Srbiji. Ovde smo graanid rugog reda kae Jovica Vuenovi, komandant taba u Borovu Selu. Slobodan Poznanovi dodaje da su uli pretnje redatstvenika da e i ovo biti krvavi uskrs. Straama u ovom selu komanduju mladii koji sami sebe nazivaju etnici. Nose kape sa kokardama, a neki metani kau da su doli kao ispomo iz Beograda. U Bogdanovcima je, kau metani, ak i jedan Srbin lan HDZ. Zove se Milan Aleksi, i jedan je od najaktivnijih lanova. Nismo ga pronali, rekoe nam nije kod kue. Prete nam Srbi da e ui u selo da kolju Hrvate. Zato U isto srpskom selu Negoslavci slina situacija. Samo se za sve nedae optuuju Hrvati. Velisav Gri kae da je naoruana svaka srpska kua, da se prodaje i stoka samo kako bi se kupio pitolj ili puka. Znamo mi da i hrvatske kue imaju kalanjikove. Duan Vojinovi, Srbin iz ovog sela, kae da va mesecima ne spava, da je najtee meovitim brakovima, ali se danas oni vie ne sklapaju. Vekovima se ivelo zajedno. Sad su ljudi postali ogoreni neprijatelji. Zato? Morali bi konano da sednu zajedno za sto i da se dogovore o budunosti. Meutim, to ne mogu da urade sve dok razgovaraju orujem. Kada je re o ugroenosti Srba ovde, ja mislim da to nije tano. Firme propadaju i otkaze dobijaju svi. Eto, mi Maari ovde imamo pravo na svoj jezik, svoju osnovnu kolu. Ima propusta u kadrovskoj politici gde nova vlast tei da na odgovorne funkcije postavi samo Hrvate. Napetost postoji svuda i mislm da mala iskra moe da napravi velike sukobe. Zato i savetujem da se ne pregovara preko niana, kako to jo uvek rade. (Borba, 8. april 1991) OTVORENIH KARATA Poinje nova predstava Jedna od trenutno najveih politikih zabluda jeste ona da Slobodan Miloevi i Franjo Tuman kontroliu situaciju u svojim nacionima. Stvar se, meutim otela. To oba lidera znaju. Pomenutu zabludu podravaju jer nemaju izbora. Tajnu je provalio Miloevi na prolonedeljnoj konferenciji za tampu. I to tajnu koja ima znaaj elementarne politike odrednice trenutne situaciji, zemlji. Ona glasi: Kninjanin Milan Babi nita nije

272

273

Vukovarska tragedija 1991 pitao Slobodana Miloevia, predsednika Republike Srbije, i oca nacije, pre nego to je proglasio: pripajanje SAO Krajina Republici Srbiji! Slina stvar eka Tumana u Slavoniji i Baranji: nekakvi Glavai (ili slini) e politiku sunovratiti u nasilje i pri tom, uopte e za to traiti bilo kakvu dozvolu od vrhovnika. Kad se to dogodi taj trenutak je sasvim blizu, Miloevi i tuman e se suoiti samo a jednim izborom: stati uz svoje ekstremise (i teroriste) ili napraviti savez protiv njih. (Borba, 9. april 1991) SVE MOJE I MILOEVIEVE GREKE - INTERVJU: PROFESOR JOVAN RAKOVI Dva oca Milana Babia Da li su vas Babi i njegovi ljudi obavetavali o onome to se dogaa. Jeste li upravljali situacijom? Nisam imao razloga da ne vjerujem, mada se tako prvi put desilo da me nisu pitali ve samo obavetavali. Mislim da su tada poeli kontakti grupe iz Beograda i Babia. Da se stvorila neka simbolika veza izmeu Babia i njih, moda i izmeu Babia i samog Miloevia. Ja sam tu bio u jednom procjepu. Nisam mislio politiki. Da sam mislio politiki, a politiki misliti znai u prvom redu misliti neiskreno, sakrivati svoje misli, ja bih sigurno, po logici razuma, pronaao tu ravnoteu o kojoj Vi govorite. Ali moj je princip da se ponaam ontoloki, na nain kako cijelu stvar osjeam. Ljudi koji se ponaaju prema svojim emocionalnim nabojima i sadrajima, vie nego prema racionalnim, ja sam se u tom sluaju tako ponaao, padaju u te greke koje su oite. Osim toga Hrvatsko vrhovnitvo mi je podvaljivalo. Srbija ne moe prihvatiti u ovom trenutku Krajinu, jer ta proklamacija nije dravnika ve politika proklamacija. Sigurno je da koliko sam ja greio prema Srbiji i prema Miloeviu lino, da su Miloevi i Srbija greili prema nama. Ne bih rekao, mada moda ak i moe taj izraz. Moj psiholoki strukturi je, naprotiv stran svaki militantizam. U stvari, Babi se vezao, da li za Miloevia ili za neke generale, kako ujem ovih dana, ja ne znam. On je proveo nekoliko akcija u dogovoru s njima, a ne sa mnom. Dobrica osi Kakvi su vai odnosi sa Dobricom osiem?

Vukovarska tragedija 1991 Vrlo dobri. Mi smo stari prijatelji jo iz Korulanske kole. Nae prijateljstvo traje 20 i neto godina i niim nije nikad bilo pomueno. Optuba koja se javlja u zadnje vrijeme protiv Dobrice osia kako je on Miloeviev ovek ne stoji. Ja tano znam njegovo shvaanje stvari. On je lojalan, u duhovnom smislu, prema Miloeviu, ali on nije sljedbenik Miloevia, niti Dobrica osi moe uopte biti slijedbenik. Po mom dubokom sudu Slobodan miloevi je politiko edo Dobrice osia. (Dnevnik, 2.april 1991) DVERI IMAGINACIJE - RELIGIJA I SVAKODNEVLJE Distancirajui se od neupsjelog drutvenog sistema crkva moe postati privlano arite protivljenju postvarenja ivota U svakodnevlju nae savremenosti susreemo se i sa svjetovnom religijom u kojoj se spram nekog unutarvjerskog objekta - i to ne samo rutinski nego i s pravim zanosom uspostavljaju odnosi na eminentno religijski nain: oboavanje voe, partije, nacije koje je praeno svakodnevnim ritualima od pozivanja ne nekog ili neto do zaklinjanja. (Borba,13-14. april 1991) KO I ZATO NAPADA DOBRICU OSIA - NEVIN OVEK U GRENOM SISTEMU? Autoritet i osporavanje Srpske opozicione partije koje su sudaraju sa Dobricom osiem imaju pred sobom ozbiljan problem. Naime, suprotstavljanje Dobrici osiu kao oveku (biu koje ima metabolizam) moe se najprostije izvesti ivom silom. Onako kako je to uinjeno 9. marta, ali poto Dobrica osi oigledno nije oklopno vozilo, postavlja se pitanje da li je Dobrica osi nosilac izvesnog duhovnog stanja u srpskom narodu. Jednostavnije kazano, nije li Dobrica osi autoritet sa obelejima koje su ovaj poloaj iz patrijarhalne porodice prebacili u sferu politike: ima ugled, ali nema poloaj, ima mo, ali nema vlast. To je, (takvo shvatanje) uostalom promovisalo osia u patrijarha bez kamilavke na zemlji, a njegovu literaturu, duboko vezanu za ideologije u srpskom narodu, ve sada plasiralo u srpsku heraldiku uz srpski grb, zastavu i nepostojeu himnu. Implicite, i oni koji napadaju osia, priznaju njegov autoritet, a kako i ne bi kada su dugo godina pripadali istom duhovnom krugu koji se nije

274

275

Vukovarska tragedija 1991 zadravao samo na sluajnoj podudarnosti ideja, nego i na mnogim asovima provedenim zajedno. Na emu je osi izgradio svoj autoritet? Na tome to je postao jeretik, onako kako je to pre njega uinio ilas? Nesumnjivo da osi nosi obeleja jeretike sudbine, to on i danas priznaje, ocenjujui neke svoje izjave i neke postupke dok je pripadao povlaenom sloju komunistike elite kao zabludu. Naelno pitanje imaju li jeretici krivicu kao i ostali ponajee se i ne postavlja jer se jereticima u totalitarnom drutvu, bar od strane demokratske javnosti, unapred oprata. Na istom tasu mogli bismo izmeriti osiev autoritet i autoritet drugog velikog srpskog pisca Borislava Pekia. Dok Dobrica osi mora da se bori sa dve varijante krivice (ili da prizna kako je verovao u neto to ne postoji ili da prizna kako moe postojati ono u ta on veruje) dotle Peki jasno priznaje i naglaava svoju krivicu pred reimom i sistemom u koji nije verovao i niti danas veruje. Peki je bio izvan sistema, ali ako se meri neki autoritet, moe se slobodno rei da je onaj osiev masovniji. Paradoks je sledei: zato vie autoriteta (koliinski gledano), ima onaj koji na sebi ipak ima nekakvu krivicu u sistemu od onog koji je nema? Odgovor bi mogao da bude da Srbi nisu prihvatili ocenu da u socijalizmu nema nevinih. Iako se sa sigurnou moe tvrditi da u onom drugom sistemu ima nevinih. Za Pekia, hipotetiki, moe postojati sumnja da , iako je iz drugog sistema, nije nevin, a za osia da je nevin, iako je iz grenog sistema? Moe se stoga tvrditi da veliki deo svog autoriteta osi gradi upravo na ubeenju naroda da je u grean sistem upao ni kriv ni duan i da opratajui osiu, narod oprata sam sebi. Preneseno na partijski plan moe se procenjivati kome je autoritet Dobrice osia blii. Iz redova SPO-a osiu se zamera da nije za nacionalno pomirenje, a iz Demokratske stranke da je isuvie blizak sa vladajuim SPS, odnosno sa Slobodanom Miloeviem. Gledano sa stanovita SPO-a, pisac Vremena zla jeste dokazani antiboljevik, ali to jo uvek ne znai da je antikomunista ili protivnik socijalistikih ubeenja u moravskoj varijanti. Ukoliko se moe rei da je protiv uvezenog antiboljevizma, utoliko se sumnja da je autentini socijalista. Govorei tako na promociji knjige Koste avokog Tito, tehnologija vlasti Nikola Miloevi je objasnio da je ta knjiga pisana po nagovoru Dobrice osia, ali da se naredna knjiga avokog o sadanjem despotu Slobodanu Miloeviu ne pie po istom nagovoru, za svaki sluaj pripomenuo je

Vukovarska tragedija 1991 Miloevi (Nikola). To je izazvalo smeh u publici. Jo jedan dokaz? Protiv Broza (boljevika) hoe, protiv Miloevia (komuniste., socijaliste) nee? Ovakvih dokaza verovatno e biti i vie, a oni su znaajni pre svega jer dolaze iz krugova koji do pre nekog vremena dobar deo svog politikog dranja temeljili na bliskou sa Dobricom osiem. S obzirom da su prvi, ti napadi izazivaju mnoge zabune. Ali tamo gde ima autoriteta, ima i osporavanja. Izvesno je samo da autoritet moe postojati ako se pojavljuje kao duh iz boce, i u tom smislu on funkcionie kao mistifikacija. Odbijanjem da primi nagradu Narodne biblioteke Srbije, neizjanjavanjem o demonstracijama 9. marta na osnovu lekarskog uverenja, moda je osi odluio da se vrati u bocu? (Borba, 6-7. april 1991) SASTANAK JUGOSLOVENSKIH PREDSEDNIKA NA CETINJU - ISKLJUIVO O REFERENDUMU Posle sastanka, dato je saoptenje (koje kompletno dajemo) i odran uobiajeni sastanak sa novinarima. Dr Franjo Tuman, uvreen, napustio pres-konferenciju Centralna pitanja dananjih razgovora bila su procedura, postupak i vreme sprovoenja referenduma u republikama, kao i pitanja o kojima bi trebalo da se izjasne graani, odnosno narodi Jugoslavije. U Hrvatskoj, referendum 19. maja Po miljenju predsednika Predsednitva Crne Gore i predsednika Republike Srbije, referendum treba odrati u svim republikama istog dana, u isto vreme i sa istim pitanjima o kojima bi graani trebalo da se izjasne, pri emu bi trethodno graane trebalo upoznati sa moguim reenjima i njihovim posledicama. Na taj nain bi se obezbedila i uporedivost rezultata izjanjavanja graana i naroda u svim republikama. Skuptina Slovenije je predloila svim republikama postupak sporazumnog razdruivanja SFRJ ukljuujui regulisanje meusobnih prava i obaveza kao i razgovore o moguoj buduoj zajednici suverenih drava ukoliko i kod drugih republika bude postojao za to interes i mogunosti. Predsednik Republike Hrvatske je informisao da je republika Hrvatska ve donela odluku da se referendum o ovim pitanjima u republici Hrvatskoj odri 19. maja ove godine. Predsednik Republike Makedonije smatra da, zbog potreba prethodnih priprema referenduma, rok za njegovo odravanje potrebno je pomai do 15. juna ove godine.

276

277

Vukovarska tragedija 1991 Kako prepoznati zajednike interese Predsednik Predsednitva Bosne i Hercegovine saoptio a e Skuptini Bosne i Hercegovine, najverovatnije, biti predloeno da se referendumska pitanja formuliu tako da se graani BiH najpre izjasne o tome da li su za Bosnu i Hercegovinu kao suverenu i nedeljivu republiku u sastavu jugoslovenske zajednice, a zatim o karakteru te budue zajednice. Predsednici Gligorov i Izetbegovi izneli su sanovite da realni interesi naroda i graana dananje Jugoslavije zahtevaju da se odri jedan vid jugoslovenske zajednice, zasnovane na suverenitetu republika kao drava. U vezi s tim bilo bi potrebno identificirati zajednike interese (jer takvi sigurno postoje), koji bi se ostvarivali preko zajednikih funkcija i zajednikih organa. Predsednici Crne Gore i Srbije naglasili su da je vetaka dilema da li se na referendumu izjanjavaju graani ili narodi, jer bi izjanjavanje smo u svojstvu graana, a ne i u svojstvu pripadnika jugoslovenskih naroda u republikama, ime bi se ponitilo pravo na samoopredeljenje drugih jugoslovenskih narod akoji u njima ive, a oni, iako ravnopravni jugoslovenski narodi, bili bi dovedeni u poloaj nacionalnih manjina. EELJ NE IDE NA KUU CVEA eelj je rekao da nakon pokretanja inicijative u hrvatskom Saboru da se Titov grob preseli u Hrvatsku, treba ostaviti neko vreme da bi se to sprovelo u delo. eelj je istakao da se danas ne odreuje vrst rok za preseljenje groba najveeg zloinca i zlikovca iz srpske prestonice ali da ta procedur amoe za mesec-dva biti zavrena. Ako se dotle nita ne preduzme, rekao je eelj, neemo pribei masovnim skupovima, e emo odabrati grupu ljudi koja e to najadekvatnije uiniti, bilo danju bilo nou. (Dnevnik, 1. maj 1991) KOD BOROVO-SELA POGINULO TRIDESETPET LJUDI Jedinice JNA ule u mesto da bi spreile nove sukobe Hrvatska televizija veeras je u zadnjem TV dnevniku saoptila da je, prema jo neproverenim podacima, u Borovo-Selu poginulo danas 15 policajaca Ministarstva unutranjih poslova Hrvatske i 20 civila. Nekoliko policajaca je ranjeno kada su pokuali da se probiju u Borovo Selo. Oni su, reeno je, nameravali da pomognu okupljenim policajcima policijske uprave Vinkovci, koji su, kako je reeno doli u Borovo Selo da

Vukovarska tragedija 1991 izvide ta se dogaa sa dvojicom policajaca koji su noas zadrani u tom selu gde preteno ive Srbi. Neto pre 17 sati duga kolona tenkova i transportera JNA ula je u Borovo Selo. APEL NEZAVISNOG SINDIKATA HRVATSKE Poziv radnicima da ne dozvole rat Nezavisni sindikati Hrvatske uputili su veeras javni poziv u kojem se obraaju radnicima Hrvatske i Jugoslavije, lanovima sindikata, graanima, narodima i narodnostima da ne dozvole da ih privilegovani i militanti pojedinci zavedu u graanski rat. (Dnevnik, 3. maj 1991) ORUANI SUKOB SUP-a KRAJINE I POTKONJANA Jedan ranjeni i osmorica uhapenih mjetana Potkonja i Vrpolja, bilanca je oruanog sukoba koji se dogodio juer u predveerje u toku akcije milicionera SUP-a Krajine u dvama hrvatska sela u neposrednoj blizini Knina. Prema informacijama dobivenim od sekretarijata SUP-a Krajine Milana Martia i naelnika kninskog SUP-a Milenka Zelembabe, intervencija je uslijedila nakon dobivenih pouzdanih informacija o namjeri uspostave policijskih postoja MUP-a u toku noi u oba sela. Po naoj procjeni je bilo neophodno uspostaviti pravni sistem, jer na teritoriju SAO Krajine ne moemo dozvoliti formiranje redarstvenih postaja. Vidjeli smo i poruku koja je u 19.22 minuta telefaksom MUP-u u Zagreb napisana oigledno na brzinu, runo, sa slijedeim sadrajem: Alarmirajte svu hrvatsku javnost. Selo Potkonje je napadnuto od strane Martievih. Napadno je i selo Vrpolje. Ne znamo ta se deava. Pucaju po kuama, odnose oruje, hvataju taoce. Hrvatski narod kninske krajine je oajan, trai pomo jer u protivnom nee biti ivih za nekoliko sati. Hitno, molimo vas, oglasite se! BOMBA U RUKAMA DETETA! U toku trajanja oruanog sukoba milicionera SUP-a Krajine i itelja Potkonja, hrvatskog sela nadomak Knina, koji je uslijedio nakon pruanja otpora intervenciji legalnih organa, iz kue Poar Antoana, izalo je manje dijete sa bombom u ruci i ve otvorenim upaljaem eksplozivne naprave. Samo zahvaljujui pribranosti, spretnosti i hrabrosti jednog od milicionera SUP-a Krajine, koji je priskoio i vrsto stegnuvi djetetovu ruku, uspio vratiti upalja bombe u pasivni poloaj, izbjegnuta je strana tragedija.

278

279

Vukovarska tragedija 1991 Tako je spaen jedan mali i neduni ivot djeteta, za koje se pretpostavlja da je sin vlasnika kue i tajnika HDZ-a Potkonje, Antona Poara. TO JE SRPSKA ZEMLJA Preko 10.000 uesnika postrojilo se jue po kii i vetru i sasluala Milana Babia, Boka Boania, Petra tikovca, Jovu Koricu i Vojislava eelja Narod Krajine se okupio ba na to mesto da bi ponovo uputio zahtev Predsednitvu Jugoslavije i Narodnoj banci da se oslobode svi taoci uhaeni u oruanom napadu na Plitvice, da se povuku policijske snage s tog podruja i da red i mir tu titi milicija Korenice. Takoe, je zahtevano da se omogui rad javnom preduzeu Plitvice, deblokira njegov iro-raun i omogui povratak svih iseljenih stanovnika korenike optine. Najvanije jedinstvo srpskog naroda O pravu na Plitvika jezera emotivno je i dirljivo govorio i Petar tikovac. Ovo je oduvijek srpska zemlja, ona je otkupljena i od Boga po najviu ljudsku cenu, po cenu ljudskih ivota. Naa je istorija neoboriva tapija na vlasnitvo nad njom zakljuio je tikovac. Ni Vojislav eelj nije propustio da porui da ovde ivi srpski narod, ovo je zemlja srpska i zauvek e tako ostati. Po njegovom uverenju Skuptina Srbije morae u najskorije vreme da prihvati Krajinu i protegne legitimitet srpske dravne vlasti i na te prostore. (Dnevnik, 3. maj 1991) PUCNJAVA KOD BOROVO-SELA - NO STRAHA I NEIZVESNOSTI Pucnjava prekinuta oko 17 asova, kada su iz pravca Osjeka u mesto ule jedinice JNA Danas oko podne specijalne jedinice MUP-a i pripadnici policijskih uprava Osijeka i Vinkovaca uli su u Borovo Selo. Svi ulazi u ovo mesto (gde ive uglavnom Srbi) blokirani su pa se ne moe sa sigurnou rei ta se tamo dogaa, ali je sigurno da je borba bila vrlo estoka. Negde oko 17 sati iz pravca Osijeka stigli su tenkovi i transporteri JNA. Nakon toga pucnjava u Borovo Selu je prestala, ali i u hrvatskim i u srpskim selima vukovarske optine nalaze se barikade i naoruane strae. Vukovar i Borovo Selo opkoljeni su sa svih strana i niko ne moe ni da ue ni da izae.

Vukovarska tragedija 1991 IZJAVA POMONIKA MINISTRA MUP-a HRVATSKE - EKA SE NAREENJE ZA KONANI OBRAUN Za Milana Brezaka u pitanju je najbezobzirnija provokacija elikosrpske politike potpomognuta bezglavnim delovima armije Poslednji dogaaji u Republici Hrvatskoj do sada su najbezobzirnija provokacija velikosrpske politike potpomognute tzv. Martievim poslunicima i drugima, i naalost i bezglavim dijelovima armije, sraunate na izazivanje nasila i nereda irih razmjera, te samim tim stvaranjem povoda za intervenciju armije i plaenikih odreda naruenju demokracije u Republici Hrvatskoj kao i na ruenju ustavnog poretka, te izazivanju graanskog rata izjavio je veeras za HTV pomonik ministra unutranjih poslova Hrvatske Milan Brezak. NEMIRNI PRVOMAJSKI PRAZNIK U VUKOVARSKOJ OPTINI - PALA PRVA RTVA U Bradinu ubijen Stevan Ini U Borovu Selu nestala dva policajca iz policijske ispostave Dalj U selu Bradinu, koje se nalazi na putu Vukovar Vinkovci, ubijen je ovek. Stevana Inia, Srbina, pitoljem je usmrtio suseljanin Mihajlo Gelenir, Hrvat. Ovaj tragini dogaaj, koji je Bradin, selo naseljeno preteno Srbima, podigao na noge, dogodio se 1. maja pre podne, kada je Ini sa srpskom dravom zastavom, kao is vake godine za praznik, prolazio kroz selo. Na tom putu zaustavio ga je hitac Mihajla Gelenira, iji je sin, inae, odnedavno redarstvenik. A u Glasu Slavonije se na prvoj strani nalazi tekst pod naslovom Teroristi haraju Slavonijom. (Dnevnik, 3. maj 1991) PREMA IZJAVI PREDSEDNIKA IZVRNOG VEA VUKOVARSKE OPTINE - PETNAEST MRTVIH I 21 RANJEN U Borovu Selu u etvratak poginulo 12 redarstvenika i tri civila Po najnovijim informacijama koje smo dobili od predsednika Izvrnog vea SO Vukovara Stipe Lovrinevia, u Borovu Selu jue je pogidnulo 12 policajaca i tri civila, a 21 ovek je ranjen.

280

281

Vukovarska tragedija 1991 NA MOSTU PREKO DUNAVA IZMEU BAKE PALANKE I ILOKA Prestala blokada. Vukovar odseen Svi prilazi Vukovaru i danas u podne bili su i dalje blokirani, dok su u toku jutra i protekle noi podignute nove barikade. U gradu je inae i dalje napeta atmosfera. Saobraaj u gradu je proreen. Ne saobraaju ni autobusi u meumesnom saobraaju, kao ni vozovi, tako da je vukovarska optina i dalje odseena. VLADA SRBIJE O DOGAAJIMA U HRVATSKOJ - NAPAD BEZ POVODA Svu odgovornost za krvavi obraun u Borovu Selu snose nadleni organi Republike Hrvatske Ugroena sloboda i graanska prava srpskog naroda Zahtevi SIV-u i Predsednitvu SFRJ Svu odgovornost za krvavi obraun u Borou Selu snose nadleni organi Republike Hrvatske, posebno MUP Hrvatske, koji je be povoda izvrio organizovani napad na Borovo Selo. Ovo je stav vlade Republike Srbije dat u saoptenju sa dananje sednice. U saoptenju se navodi da ivot srpskog naroda u Hrvatskoj postaje sve tei i da su mu ugroena sloboda i graanska prava jer redarstvenici MUP-a od pojedinanih napada prelaze u napad na ceo srpski narod. Vlada Srbije takoe ocenjuje da su za ukupnu situaciju u hrvatskoj najodgovorniji Savezno izvrno vee i njegovi nadleni resori. U saoptenju sa dananje sednice Vlada Srbije na kraju odbacuje sve tvrdnje da je ona ili bilo koji organ Srbije umean u dogaaje u Borovu Selu ili bilo kom mestu u Hrvatskoj. MOTI VLADIKE NIKOLAJA VELIMIROVIA STIGLE U BEOGRAD Molitve za slogu Posmrtni ostaci vladike Nikolaja Velimirovia, koji je jo pre 35 godina umro u Americi, preneti su danas avionom u zemlju. Sa aerodroma, oko 11.30 sati u pratnji srpskog patrijarha gospodina Pavla, predstavnika slobodne Srpske pravoslavne crkve iz Amerike mitropolita Irineja Kovaevia i dekana

Vukovarska tragedija 1991 Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Atanasija Jeftia, moti su dopraene do hrama Svetog Save. Srpski patrijarh je u crkvi kod hrana odrao pomen, a zatim je pred nekoliko hiljada ljudi koji su doli da pozdrave dolazak motiju episkopa ikog i ohridskog, govorio jeromonah Jefti. Neka nam tavoje svete molitve i duh budu na slogu, ljubav, pravdu, istinu i na veni ivot koji poinje na zemlji, a nastavlja se u nebeskoj Srbiji, rekao je jeromonah Jefti, podseajui na stradanja srpskog naroda u prolosti i dodajui im jueranji tragini dogaaj u Borovu Selu.Dnevnik, 4. maj 1991) POSLE KRVAVOG ETVRTKA U VUKOVARSKOJ OPTINI - KONFERENCIJA ZA TAMPU DR MILANA BABIA ivot s Hrvatskom nemogu Uskoro e se pristupiti sprovoenju referenduma na podruju SAO Krajine o prisajedinjenju Republici Srbiji. JNA nije uestvovala u akcijama MUP-a Krajine. Mesi obeao da e doi u Knin na pregovore Dr Milan Babi, predsjednik Izvrnog vijea SAO Krajine je pojasnio pojedinosti oko sprovoenja referenduma za prisajedinjenje SAO Krajine Republici Srbiji, na osnovu odluke koju je donela Skuptina SAO Krajine na svojoj prvoj sjednici. Dr Babi, srpskom narodu je u SAO Krajini sasvim jasno, a to je nakon ovih poslijednjih srpskih rtava jo jasnije, da je ivot sa tom i takvom Hrvatskom nemogu i da e znati ocijeniti znaaj historijskog trenutka i donijeti jedinu moguu odluku da se prisajedini Republici Srbiji kako bi mogao nastaviti ivot u miru. Na pitanje novinar ato e se dogoditi, te da li postoji mogunost da Republika Srbija odbije Krajinu kao dio svoje cjeline, dr Babi je rekao da ne vjeruje da e se to dogoditi, polaui veliko povjerenje narodu u Srbiji i vlasti koja ga predstavlja. Odluno je demantovao i glasine o navodnoj koordinaciji organa SUP-a Krajine i JNA tokom intervencije u dva hrvatska sela, Potkonje i Vrpolje, jer se radilo iskljuivo o poslovima iz nadlenosti organa unutranjih poslova. Na je stav da nakon 15. maja, odnosno smjene na elu Predsjednitva SFRJ, predstavnik Krajine treba da bude lan tog tijela i predstavlja njene interese i interese Republike Hrvatske poto je predstavnik Republike Hrvatske predstavljao do sada Republiku Hrvatsku i SAO Krajinu i to do donoenja novog saveznog Ustava. Krajina je nepovratno odvojena od Republike hrvatske.

282

283

Vukovarska tragedija 1991 Dr Milan Babi je istakao da Krajina nema razloga da formira svoju vojsku, jer postoji jedinstvena JNA. Prema njegovim reima, na podruju SAO e se formirati policijske snage u vidu krajike garde.

Vukovarska tragedija 1991 U NOVOSADSKOJ BOLNICI REDARSTVENICI RANILI, PA NA JAUK UBILI SLEA! Potresno svedoenje Bore Pajkovia koji je amcem prebegao i ranjen uspeo da stigne u novosadsku bolnicu: leali smo ranjeni tri sata, a moj kolega Voja, koji se jaukom oglasio, hladnokrvno je ubijen. Rafali po narodu, enama i deci bez opomene, a Pajkovi tvrdi da je bilo dvadesetak mrtvih Pao sam i, koliko znam, u neposrednoj blizini lealo nas je petoro. Moj kolega Voja, ije prezime ne znam, znam samo da je dobrovoljac iz Stare Pazove, dobio je dva metka u slabinu. Nakon pola sata doao je svesti i jauknuo. Pajkoviu je lekar u Borovu Selu oistio ranu, nakon ega je trebalo da stigne do bolnice u Somboru. Mladiu je povreena desna ruka, operacija u Novom Sadu je dobro obavljena. Pomo i za dvojicu redarstvenika U Institutu za hirurgiju u Novom Sadu 2. maja oko 14.30 asova pomo je pruena i dvojici redarstvenika. U VUKOVARSKOJ OPTINI I DALJE PRAVO OPSADNO STANJE - BOROVO SELO U BLOKADI Oekuje se da e aborski zastupnici i voe stranaka pokuati da ubede hrvatski i srpski narod da ukone barikade i da se normalizuje saobraaj U vukovarskoj optini i dalje je pravo opsadno stanje. Posle jueranjeg napada policije i ulaska vojske Borovo Selo je i danas u blokadi. Merep preti Pre podne je u SO organizovan meustranaki sastanak koji je vodio predsednik Izvrnog vea jer je gradonaelnik Vukovara Slavko Dokmanovi kod kue, u Trpinji, odakle zbog barikada ne moe da doe u Vukovar. Meustranakom sastanku nisu prisustvovali elnici SDS-a i Socijalistike partije Hrvatske. Tomislav Merep smatra da su hrvati dosta trpeli i da ubudue ii devizom oko za oko, zub za zub. Neemo sklanjati barikade dok ih ne sklone u srpskim selima. Ko god ne bude potovao hrvatsku vlast, smatraemo ga neprijateljem. Mislim da u Borovu Selu nisu pucali metani, nego etnici, a ako treba, i mi emo takve dovesti kae Merep.

BLOKIRANI SVI PRILAZI BOROVU Tipino drumsko razbojnitvo Posle poslednjih dogaaja u Borovo Selu, nova hrvatska demokracija pokazala je, na najbolji nain, svoje pravo lice. Naime, danas popodne prema Borovu Selu pokuala je, iz pravca ida, da se probije ekipa Dnevnika, Sremskih novina i Televizije Sremske Mitrovice, ali je ve na prvom koraku kroz hrvatsku teritoriju doivela niz neprijatnosti u selu Tovarnik. Pretnja specijalaca Specijalci Ministarstva unutranjih poslova Hrvatske su, oigledno razoarani to nita nisu pronali, novinarima naredili da se to pre vrate odakle su doli ukoliko ne ele da naiu na hrvatske legionare. KRVAVI BILANS BOROVOG SELA Konaan bilans jueranjeg krvavog popodneva u Borovom Selu je 12 poginulih i 21 ranjen pripadnik hrvatske policije. Za sad nije poznato koliko je rtava palo s druge strane ovog traginog sukoba, kao ni detalji o samom sukobu koji je bar kada se sudi prema rtvama bio izuzetno otar. IZVRNO VEE SLOVENIJE O ZBIVANJIMA U HRVATSKOJ - PODRKA VRHOVNITVU HRVATSKE rtve pale poslednjih dana upozoravaju na preteu opasnost od graanskog rata koji moe izbiti prvenstveno zbog besmislenih poteza vojnog vrha, koji manevrom pojedinih jedinica JNA, kao i njihovom vojnom upotrebom, (za to nema nikakvih ovlaenja) neposredno titi teroristike akcije samozvanih oruanih straa milicije legalno nepostojee autonomne pokrajine Krajina. Izvrno vee Skuptine republike Slovenije, Izraava podrku rukovodstvu Republike Hrvatske i njegovim zalaganjima da legalnim merama obezbedi mir i sigurnost svih svojih dravljana. (Dnevnik, 4. maj 1991)

284

285

Vukovarska tragedija 1991 ta kae eljko Fekete eljko Fekete, saezni poslanik, ak je rekao da je vojska ula u Borovo Selo samo da bi se pruila odstupnica etnicima da odu preko. Takoe je dodao da ima obavetenja da je vojska jutros delila oruje civilima u Borovu Selu. U somborskoj bolnici tri povreena radnika iz Borovo Sela U somborsku Bolnicu jue oko 18 asova primljena su tri povreena radnika iz Borova Sela. KRVAVI ETVRTAK Po informacijama koje smo proverili na licu mesta, pouzdano se zna da je u krvavom okraju poginulo 12 pripadnika MUP-a Hrvatske, ija se tela i danas nalaze u Borovu Selu i dva metanina ovog mesta, dok je vie ljudi tee ili lake ranjeno. Vojska spasila specijalce od teeg masakra Rafali bez upozorenja Ve u toj prvoj pucnjavi poginuo je Vojislav Mili iz Stare Pazove koji se naao ispred zgrade mesne zajednice. Armija spasila specijalce! Oko 15 sati u Borovo Selo je iz pravca Osijeka stigla kolona oklopnih transportera i tenkova JNA. Iako je okraj ve bio pri kraju a ratna srea sasvim okrenula lea Boljkovevim jurinicima, izmeu sukobljenih strana dolaskom vojske uspostavljena je tampon zona. Tako su specijalci praktino spaseni od mnogo teeg masakra koji je, kako se pre dolaska vojske inilo, bio neizvean. (Dnevnik, 4.maj. 1991) POSLE KRVAVOG ETVRTKA U VUKOVARSKOJ OPTINI - OTVORENO PISMO DR FRANJI TUMANU Dokle militarizovanje celog hrvatskog naroda? Srpsko nacionalno vijee za Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem trai najotriju odgovornost za organizatore prolivanje nevine srpske krvi u Borovu Potovani gospodine Vrhovnie, Srpsko nacionalno vijee za Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem najotrije protestuje protiv niim izazvanog redsrstveno-teroristikog napada na mjesnu zajednicu Borovo. Brojne ljudske rtve na obje strane ne mogu se pravdati bilo

Vukovarska tragedija 1991 kakvim zamislima o sticanju nekakvog republikog suvereniteta, kao to se ni duh tisuljetnjih povijesnih tenji ne moe materijalizovati na srpskim kostima novih Jasenovaca, Golubnjaa i mnogih drugih Jadovna irom zemlje koju od davnina nastanjuju Srbi. Polazei od toga, Srsko nacionalno vijee za Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem trai da na najotriju odgovornost pozovete sve one koji su organizovali i naredili da se u Borovu prolije nevina srpska krv. Srpsko nacionalno vijee za Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem uvjerava Vas da e u mirnim uslovima podrati sve napore da se nazemlji koju su do 10. aprila 1941. nastanjivali preteno Hrvati oformi hrvatska drava, sa Zagrebom kao glavnim gradom, prije skoro sto godina nazvanim stolicom pokatolienog Srpstva. Zahtevi predsednitvu SFRJ Trai: Da se pozovu na najotriju odgovornost svi oni koji su organizovali i naredili da se prolije nevina srpska krv ali i svi oni koji su propustili da blagovremeno interveniu i sprijee ono to se na raznim stranama totalitarne demokratske hrvatske ve mjesecima deava i blagonaklono posmatra od strane onih ija je ljudska i ustavna obaveza da svakom oveku obezbedi sve graanske slobode, prava i dunosti. LANOVI HDZ-a BLOKIRALI RADIO-STANICU U VUKOVARU Direktor Radio-stanice Vukovar Milan orak obavestio je Tanjugovog dopisnika da je prole noi grupa naoruanih lanova Hrvatske demokratske zajednice iz Vukovara zaposela prostorije Radio-stanice Vukovar traei da joj se omogui da uputi proglas i da se obrate stanovnitvu putem radija. Direktor orak kae da je odbio da se udovolji takvim zahtevima. DVADESET RANJENIH U VUKOVARSKOJ BOLNICI VAN IVOTNE OPASNOSTI Van ivotne opasnosti su svih dvadeset ranjenika iz sukoba u Borovo Selu kojima je pruena pomo u Vukovarskoj bolnici. Meu njima je bilo 14 pripadnika Ministarstva unutranjih poslova Hrvatske i est civila, od kojih jedna ena, rekao je dr Ivankovi.

286

287

Vukovarska tragedija 1991 TA JE IZJAVIO DR FRANJO TUMAN - POETAK OTVORENOG RATA PROTIV HRVATSKE Sve govori da smo suoeni sa veoma rasprostranjenim i razraenim akcijama etnikih i velikosrpskih elemenata Suoeni smo sa poetkom otvorenog rata protiv Republike Hrvatske, izjavio je jutros oko 2.40 sati predsednik Republike Hrvatske dr Franjo Tuman, istiui da je svu godinu od uspostave nove vlati i demokratije Hrvatska suoena sa pokuajima graanskog rata, oruane intervencije, sa pokuajima, zapravo, obaranja hrvatske vlasti i suzbijanja suvereniteta Republike Hrvatske koju je nagovestila usvajanjem novog ustava. Optube na raun Srbije to se tie pogibije devetorice hrvatskih policajaca, Tuman je rekao da je naredio istragu u okviru Ministarstva unutranjih poslova kako bi se utvrdile sve okolnosti sprovoenja akcije u kojoj su policajci upali u postavljenu klopku, oito profesionalnih odmetnika. Ima pouzdanih izvetaja da su ti odmetnici, jednim dijelom prebaeni iz Republike Srbije, utvrdio je Tuman, najavljujui da e hrvatska vlada preispitati sveukupne odnose s Republikom Srbijom jer, kako je rekao, ima posve utvrenih i izvjesnih injenica da su iz Srbije teroristike akcije i odmetnitvo, ne samo pomagani i poticani, nego i izravno organizirani od strana ak i slubenih predstavnika koji su dolazili u istonu Slavoniju pa i Knin. Tenja za uspostavu Srboslavije ili velike Srbije Sve to, nastavio je Tuman, govori da smo suoeni sa veoma rasprostranjenim i razraenim akcijama etnikih i velikosrpskih elemenata od Knina do istonih sela Slavonije da raire odmetniki pokret, da izazovu oruanu intervenciju Armije, da spree promene na vrhu Jugoslavije u Predsednitvu, da onemogue raspisivanje referenduma kojim bi svi graani Hrvatske mogli izraziti volju i svoju demokratsku odlunost o tome na koji nain ele da izau iz postojee jugoslovenske krize. Veliki srpski i etniki krugovi raunali su, rekao je zatim Tuman, i sa tim da e se Jugoslovenska armija izrazito angaovati na njihovoj strani. Meutim, Jugoslovenska armija i Predsednitvo Jugoslavije formalno su priznali legitimnost nove hrvatske vlasti, ali su se neodluno i neodreeno postavili prema odmetnikom pokretu koji se javio od Knina pa sada do Slavonije.

Vukovarska tragedija 1991 Tuman se zatim obratio Srbima u Hrvatskoj koji, kako je rekao, u svojoj veini nisu na strani odmetnitva, da se ograde od tih nasilnika i teroristikih akcija. VOJSKA UVA MIR U BOROVU SELU - ZATIJE PUNO NEIZVESNOSTI Na prilazu Borovu Selu iz pravca Dalja, vojna vozila postavljena u dve linije, uvaju mesto od eventualnih novih napada. Penica puna krvavog oruja koje su specijalci bacali prilikom bega Mile Jogii koga su redarstvenici i civili tako kundacima udarali u predelu kime da je sasvim neizvesno hoe li preiveti. I ako ostane iv, pretpostavlja se da e doivotno biti invalid. On je tokom dana prevezen u Dom zdravlja u Odacima gde mu je ukazana lekarska pomo, ali zbog teine povreda hitno je prebaen u Novi Sad. SAOPTENJE SOCIJALISTIKE PARTIJE SRBIJE Odgovornost na rukovodstvu Hrvatske Socijalistika partija Srbije izraava aljenje zbog izgbljenih ljudskih ivota i odgovornost za to prebacuje na rukovodstvo Republike Hrvatske. Volja srpskog naroda i njegovo legitimno pravo da ivi ravnopravno i u jednoj dravi ne mogu se ukinuti dravnim terorom i primenom sile protiv interesa srpskog naroda u Republici Hrvatskoj. Pozivamo sve u Jugoslaviji da u miru traimo demokratsko reenje budunosti Jugoslovenske zajednice, svih graana i naroda u njoj. IZJAVA POTPREDSEDNIKA PREDSEDNITVA SFRJ - ORGANIZATORI SUKOBA SU VAN HRVATSKE Stipe Mesi pominje prisustvo Vojislava eelja na Plitvicama, te da u Dalmaciji ima pojedinane suradnje izmeu etnikih komandanata i vojnih stareina! Potpredsednik Predsednitva SFRJ Stipe Mesi izjavio je da sukobe u Hrvatskoj organiziraju ljudi van Republike. Mesi je naveo prisustvo voe Srpske radikalne stranke Vojislava eelja na Plitvicama. Kada bi slubena Srbija, kako se izrazio, bila protiv toga, onda bi njena policija izvestila hrvatsku policiju da sprei dolazak

288

289

Vukovarska tragedija 1991 eelja. On je, meutim, dodao da u Dalmaciji ima pojedinane suradnje izmeu etnikih komandanata i vojnih stareina. (Dnevnik, 4. maj 1991) IZVETAJ ROJTERA IZ BOROVO SELA - SPECIJALCI SU STIGLI U PODNE itelji mesta tvrde da su hrvatski komandosi u koloni vozila stigli u selo, iskoili i otvorili vatru na zgradu mesne zajednice. Hrvatske vlasti tvrde da su specijalci upali u zasedu Hrvatski specijalci, mahom mladii od dvadesetak godina napominje Rojter, krivicu za sukob prebacuju na metane. Agencija prenosi izjavu jednog funkcionera hrvatske vlade da su specijalci uleteli u zasedu i da je to bio pravi pokolj. SVEDOENJE DR DRAGOLJUBA MIUNOVIA U HELSINKOJ KOMISIJI - SRBIMA NEDOSTAJE ZATITA OD STRAHA Srbima u Hrvatskoj nisu garantovana ljudska i nacionalna prava Miunovi, koji se nalazi na duoj politikoj turneji po SAD i Kanadi, objasnio je lanovima Helsinke komisije, meu kojima je bio i njen predsednik Steni Hojer, da srpsko stanovnitvo u Hrvtskoj jo ivi u seanju na genocid koji je nad njime bio izvren za vreme Drugog svetskog rata i da je sadanja hrvatska vlada, svojim novim dravnim simbolima, samo pojaala ta seanja i strahovanja. Lider Demokratske stranke je podsetio da je svojevremeno predsednik Franklin Ruzvelt, meu etiri osnovne ljudske slobode ubrajao i slobodu od straha, koja sada nedostaje Srbima u Hrvatskoj. STIPO LOVRINEVI, PREDSEDNIK IV SO VUKOVAR: Razum mora pobediti Dramatino stanje u vienacionalnoj vukovarskoj optini mogue je jedino primiriti razumom i politikim sredstvima, dogovorom stranaka koje delaju na ovom podruju, aktivnou legitimnih organa vlasti i svih ostalih dobronamernih inilaca koji snose odgovornost za nastalo stanje i mogui dalji razvoj dogaaja, koji je jo nepredvidiv.

Vukovarska tragedija 1991 To je jutros izjavio Tanjugu predsednik Izvrnog vea Skuptine optine Vukovar Stipo Lovrinevi. TA TVRDI JOSIP REIHL KIR: PUCALO SE IZ STRAHA Naelnik policijske uprave Osijeka tvrdi da je iz jednog oklopnog transportera JNA pucano visoko preko glava policajaca Naelnik policijske uprave Osijeka Josip Reihl Kir je informisao lanove osijeke vlade o toku jueranjih zbivanja u Borovu Selu. Nismo ili u kaznenu ekspediciju Policijska ekipa iz Vukovara i Vinkovaca, koja je dola u Borovo selo, nije ila ni u kakvu kaznenu ekspediciju, ve je imala u planu da izvidi i utvrdi ta se deava. Probiti iz sela. Tada je na njih otvorena iznenadna rafalna unakrsna vatra od strane naoruanih metana. I tu su uglavnom poginuli policajci, a bilo je i ranjenih. Poginuli su, uglavnom, od pucnja iz snajpera, rekao je Kir. Potvrdio je da je poginulo ukupno 12 policajaca. JNA napravila tampon-zonu lanovi Izvrnog vea Optinske skuptine Osijek danas su osudili kako je reeno organizovane teroristike akcije koje su uperene protiv suvereniteta i teritorijalnog integriteta Hrvatske, a u funkciji su ostvarivanja velikosrpske i etnike politike a potiu iz Srbije kako je rekao predsednik osjeke vlade Sreko Lovrinevi. REAGOVANJE U ZEMLJI - TRAI SE VANREDNA SEDNICA NARODNE SKUPTINE SRBIJE Udruenje Srba iz Hrvatske u Beogradu sa dubokom zabrinutou i uznemirenjem izraava svoj protest zbog politike i postupaka hrvatskog Vrhovnitva i njegovih organa vlasti prema srpskom narodu istie se u saoptenju Izvrnog odbora ovog udruenja. Oruani napad Hrvatske policije na miran srpski narod u Borovu Selu u Slavoniji, u kome je palo vie nedunih rtava, pokazuje da je ustaoidno vrhovnitvo Hrvatske odluilo da samo preko niana razgovara sa srpskim narodom. Ovaj otpor Srba u Borovu Selu je

290

291

Vukovarska tragedija 1991 upozorenje da e svaki novi oruani napad Hrvatske policije naii na jo ei otpor naroda i sa jo veim rtvama napadaa, kae se u saoptenju. Ukoliko na plebiscitu 12. maja srpski narod odlui da se pripoji Srbiji, Predsednitvo Srpskog pokreta obnove zahteva od Skuptine Srbije da bez oklevanja i bilo kakvih formalnih izgovora prizna SAO Krajinu kao deo Srbije. Potrebno je formirati vladu nacionalnog jedinstva u koju bi uli predstavnici regija u hrvatskoj u kojima ivi srpsko stanovnitvo. To je zatraeno na dananjoj konferenciji za tampu stranke Srpske narodne obnove. Novinari su obaveteni da ova stranka Mirka Jovia, sa seditem u Novoj Pazovi ima na podruju Borova Sela svoj odred Duan Silni od 700 ljudi i da se dobrovoljci preko optinskih odbora i dalje javljaju. (Dnevnik, 4. maj 1991) DRAMA U ISTONOJ SLAVONIJI NE JENJAVA - NO STRAHA I NEIZVESNOSTI Sotin u kojem je sa sedam metaka u glavu ubijen Miodrag Na i dalje je opkoljen. U Jankovcima svi Srbi taoci. Napadnuta i Bobota? Vojska jedini garant sigurnosti Sotin, jedno od sela nadomak Vukovara je jo uvek pod opsadom. U Sotinu je inae danas ubijen Miodrag Na, star dvadesetpet godina. Njemu su naoruani civili ispalili sedam metaka u glavu Samo dve srpske porodice uspele su da izbegnu u susedne Marince. Ostali su kao taoci smeteni u jednospratnici nadomak seoskog groblja. Stravina no je, po svemu sudei, i pred iteljima Borova naselja. U dve zgrade kod aerodroma zatoeno je oko 1.000 Srba. U Vojvodinu stie 2.500 izbeglica U strahu od najavljenog ustakog terora koji je na sreu neuspeno u etvrtak demonstriran u Borovu Selu, ponovo je poela evakuacija srpske nejai iz istone Slavonije. U Vojvodinu e, kako se oekuje, tokom dana i noi stii najmanje dve hiljade srpskih izbeglica koji e biti smeeni u sela severozapadne Bake.

Vukovarska tragedija 1991 PREDSEDNITVO SFRJ O POLITIKO-BEZBEDNOSNOJ SITUACIJI - ZELJA NA IVICI GRAANSKOG RATA Osuda svakog nasilnikog ponaanja i upotrebe sile. JNA e onemoguiti nove meunacionalne sukobe Predsednitvo SFRJ je ocenilo da su poslednji dogaaji u Kninskoj krajini i istonoj Slavoniji, a posebno tragini dogaaji u Borovu Selu, pokazali svu sloenost politiko-bezbednosne situacije u zemlji, koja preti da eskalira u meunacionalne sukobe irih razmera i koja je dovela zemlju na ivicu graanskog rata. Predsednitvo SFRJ smatra da su uzroci pogoranja situacije, pored ostalog, u ekstremnim ponaanjima, kao i u ignorisanju i nepotovanju njegovih ranijih odluka i zakljuaka, a naroito izriitog stava da se u reavanju politikih problema ne moe primenjivati sila i da se oni mogu reavati samo politikim sredstvima i na demokratski nain. Predsednitvo SFRJ osuuje svako nasilniko ponaanje i upotrebu sile. Predsednitvo SFRJ je konstatovalo da je Jugoslovenska narodna armija, dosledno i odluno se angaujui na izvravanju svojih ustavnih obaveza, i ovoga puta u izuzetno tekim okolnostima uspela da umanji i zaustavi irenje meunacionalnih sukoba. VUKOVAR OPKOLJEN GRAD Posle krvavih dogaaja u Borovu Selu no uoi nedelje niko nije ekao mirno Situacija u Vukovarskoj optini na samom je rubu graanskog rata. Strah, nesanica i neizvesnost uvukli su se u se domove, a razne neproverene informacije kolaju gradom i doprinose daljem stvaranju panike. Sve prilaze Vukovaru blokirali su naoruani hadezeovci. Jedina nada koja je ostala vezana je za dananju sednicu Predsednitva Jugoslavije. Ne bude li se neto preduzelo, plae se u Vukovaru, moda e ba ovde poeti graanski rat sa nesagledivim posledicama po sve. I to ne samo u ovoj optini. (Dnevnik, 5. maj 1991) POSLE BITKE U BOROVU SELU: RATNICI GOVORE - NISMO IMALI IZBORA! Milan Poznanovi, Petar Rakas i Dragan Grbi su ruali kada je u 12.17 asova 2. maja odjeknuo prvi rafal. Tada je i poginuio jedan civil, a 12 mrtvih

292

293

Vukovarska tragedija 1991 redarstvenika ostalo je samo u centru sela, dok je broj onih koji su nastradali u zasedi u naem ataru daleko vei tvrde ranjeni koji se lee u somborskoj bolnici Tukli smo ih mitraljezima, tromblonima, bombama, karabinima... Na silu se jedino moe odgovoriti silom. Jedinice JNA su u selo ule oko 15 asova, da bi razdvojile zaraene strane. Je li vojska time spasila veu tragediju? Jeste po njih kae nam Grbi, najmlai od ranjenika. Specijalci su preplaeni doekali dolazak vojnih oklopnjaka, inae se ivi iz zasede ne bi izvukli, jedino, naravno, ako bi se pedali. Nas briu iz Ustava, izbacuju sa posla, umanjuju broj Srba u ukupnom stanovnitvu Hrvatske. Mi samo od Srba u Srbiji traimo da shvate na poloaj i da nam u sluaju slinih agresija pomognu u naoruanju i opremi. Za ostalo se ne brinem. Samo da me proe ova noga pa u ponovo svojoj kui na svoje ognjite... Mi smo se organizovano prebacilivali preko Dunava kako bismo stigli u vojvoanske bolnice. Zanimljiva je bila opaska britanskog kolege da je neverovatno da u sukobu civila i policajaca obuene za takva dejstva broj rtava bude obrnut od onoga koji se moe oekivati. Na to su mu trojica ratnika odgovorila: Branili smo svoje domove... istka u Radio Vukovaru Dosadanji direktor Radio Vukovara Milan orak izjavio je jue da je preko vesti na Hrvatskom radiju saznao da su on i glavni urednik Radio Vukovara Mirko Stankovi suspendovani sa dunosti. SRPSKA DEMOKRATSKA STRANKA BiH Podrka Srbima u Hrvatskoj Srbi u Hrvatskoj nee dozvoliti da se nad njima izvri novi genocid, a u svom pravednom otporu protiv nasilja i teroria imae punu podrku srpskog naroda u Bosni i Hercegovini i Srpske demokratske stranke ove republike. Ovo se kae u saoptenju Srpske demokratske stranke BiH povodom traginih dogaaja u Republici Hrvatskoj. Svedoci smo, kae se u saoptenju, brutalnog dravnog terora koji sprovodi hadezeovska vlast u Hrvatskoj i koji moe imati nesagledive posledice. Zato Srpska demokratska stranka upozorava vlast u Hrvatskoj da

Vukovarska tragedija 1991 prestane sa provokacijama i napadima na obespravljeni i goloruki srpski narod. Ujedno, poziva se celokupna jugoslovenska i svetska javnost da prizna realnost SAO Krajine i zatiti srpsko stanovnitvo od napada specijalaca. APEL ALEKSANDRA DRUGOG KARAOREVIA Na dogaaje u Hrvatskoj reagovao je i potomak dinastije Karaorevia, sin poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra Drugog, Aleksandar. Aleksandar Drugi Karaorevi kae da se obraa svim Hrvatima i Srbima sa molbom da odustanu od bilo kakvog koraka koji bi mogao da pogora stanje i dovede do daljih sukoba i prolivanja krvi. Apelujem na sve one, istie se dalje u izjavi, koji dre odgovorne poloaje u republikim vladama, u saveznoj vladi, kao i u politikim partijama, u poziciji, da konano pokuaju da kroz meusobnu saradnju i uzajamno poputanje dou do nekog reenja naih tekoa. (Dnevnik, 5.maj 1991) ISTONA SLAVONIJA U IEKIVANJU NOVIH SUKOBA - REDARSTVENICI PRITISLI ERDUT U Centru za predvojniku obuku u Erdutu jue po podne stiglo oko 400 redarstvenika iz rezervnog sastava Naica, Krievca i urevca. Hadezeovci krenuli na Negoslavce U Centar za predvojniku obuku u Erdutu, pitomom selu na desnoj obali Dunava odmah iza mosta Bratstvo i jedinstvo, tokom jueranjeg popodneva stiglo je oko 400 rezervnih redarstvenika iz Naica, krievaca i urevca. OKRAJ U MIRKOVCIMA U Mirkovcima, jednom od srpskih sela u vinkovakoj optini sino oko 19 sati dolo je do okraja izmeu redarstvenika i naroda. Po vestima koje su stigle u Borovo Selo, u tom okraju poginula su dva redarstvenika i jedan graanin, naravno srpske nacionalnosti. VANREDNA SEDNICA SAVEZNOG IZVRNOG VEA - POZIV NA SMIRENJE SITUACIJE Do konanog dogovora o Jugoslaviji nema promena ni unutranjih ni spoljnih granica, podvlai savezna vlada. Pozitivna uloga JNA. Mere za utvrivanje okolnosti koje su dovele do sukoba i rtava

294

295

Vukovarska tragedija 1991 Povodom poslednjih nemilih dogaaja u zemlji a posebno u Republici Hrvatskoj, Savezno izvrno vee je odralo vanrednu sednicu, kojom je predsedavao Ante Markovi i ocenilo protekle dogaaje kao novi pokuaj spreavanja mirnog i demokratskog raspleta jugoslovenske krize. Savezno izvrno vee konstatuje da je JNA svojim delovanjem u ovim dogaajima odigrala veoma pozitivnu ulogu, doprinosei smirivanju meunacionalnih sukoba i uvanju ljudskih ivota. PANIKA U SOTINU Ubijen mladi srpske nacionalnosti Situacija u Sotinu je vie nego dramatina, ali, kako saznajemo do metana, iz pravca ida je prema Vukovaru proao vei broj tenkova. ta e dalje da se dogaa, niko ne moe da predvidi, ali Srbi su u najstranijoj panici, zatvoreni u kue i podrume. (Dnevnik, 5. maj 1991) NEMA MIRA U ISTONOJ SLAVONIJI I ZAPADNOM SREMU - OPSADE I EKSPLOZIJE U elijama na domak Bobote smetena dva oklopna transportera, est terenskih vozila i vie stotina pripadnika MUP Hrvatske i naoruanih civila. Eksplozije u srpskim kafanama. Orgijanje HDZ-ovaca po Osijeku Nije bilo masakriranja U Borovu Selu Uz demanti da su na mupovce pucali srpski specijalci i etnici, ovdanji Srbi odbijaju i stravine prie o masakriranju ranjenih pripadnika MUP-a Hrvatske. O dogaajima tokom obrauna reito govori i izjava specijalca Darka Majdania, koji se, uz ostalo, biti upamen i po tome, to je drao srpsku decu kao taoce, petei da e ih pobiti bombama. On je, naime, izjavio da su se ranjeni mupovci iz straha sami ubijali. Referendum Jugoslovenski Po reima Vukaina okoanina, niko ne moe da pretpostavi ta e u ovom delu Hrvatske sutra biti. U svakom sluaju, referendum samo u Hrvatskoj za Srbe bi bio prava katastrof ai oni ga nee prihvatiti. Hoemo samo jugoslovenski referendum veli okoanin.

Vukovarska tragedija 1991 PREBEG PORODICA IZ BOROVA SELA U VOJVODINI - SPAS ZA ENE I DECU Oko dvesta dua nalo utoite u domovima Boana, Vajske i Baa, 150 u odakoj i stotinu u idskoj optini U toku jueranjeg dana preko Dunava je amcima prelo oko 200 itelja Vorova Sela u vukovarskoj optini na podruje optine Ba u Vojvodini. Svi prebegli stanovnici primljeni su u kuni smetaj u selima Boani i Vajska, kao i u samom gradiu Bau. Oko 150 prebeglih stanovnika, uglavnom ena i dece iz Borova Sela i jo nekih mesta sa podruja optine Odaci. Najvei broj smeten je u domainstva u selu Karavukovu. U informaciji Pokrajinskog centra kae se jo da je i oko 100 ena sa decom i staraca iz sela Tovarnika sa podruja vukovarske optine zatrailo smetaj na podruju vojvoanske optine id. U tabu civilne zatite ida istiu da su sa tog podruja porodice dole po familijarnoj liniji i da im je obezbeen kuni smetaj kod rodbine i prijatelja. Inae, ovaj tab je pripremio spisak domainstava u idu i okolnim mestima za organizovani smetaj izbeglih ielja iz susedne vukovarske optine. DEMANTI IZ BOROVA SELA Branio se samo narod Demantujem izjave Hrvatske televizije da su na otvorenu vatru pripadnika MUP-a Hrvatske u Borovu odgovorili specijalci i etnici. Ovim iznosimo pravu istinu da su svoje ivote branili iskljuivo metani Borova Sela. (Dnevnik, 6. maj 1991) TENKOVI OTERALI NAORUANE CIVILE Mehanizovane jedinice JNA u ranim jutarnjim asovima prole kroz Netin i doekane kao olakanje, a za pripadnike MUP-a Hrvatske i naoruane hadezeovce koji su bili stacionirani sa iloke strane mosta predstavljali veliko iznenaenje Ono to su metani Netina, Vizia, Bake Palanke i svih okolnih sela ve nekoliko dana traili danas u ranim jutarnjim asovima se desilo. Naime, kolona tenkova i transportera JNA prola je kroz Netin, a pripadnici oruanih snaga ovde su doekani kao olakanje i nagovetaj reavanja napete atmosfere koja je stvorena blokadom, a potom rigoroznom kontrolom sa

296

297

Vukovarska tragedija 1991 iloke strane mosta 25. maj koji preko Dunava povezuje Baku Palanku sa Ilokom. Tenkovi i transporteri JNA koji su se pojavili sa iloke strane mosta iz pravca Netina, po svemu sudei, neprijatno su iznenadili pripadnike MUP-a Hrvatske, specijalce i naoruane civile koji su se posle nailaska Armije morali vratiti svojim kuama jer im je ukazano na enevsku konvenciju po kojoj je zabranjeno da naoruani civili bez uniformi i oznaka zaustavljaju, pretresaju i legitimiu putnike. Saznajemo da se u Bau priprema prijemni centar za izbeglice iz Hrvatske, prvenstveno sa srpsku decu i ene. Dok ovo javljamo prelazi se amcima preko Dunava, a u ovom reonu Dunava su i brodovi i patrolni amci rene ratne flotile. Saznali smo da su pripadnici MUP-a Hrvatske eleli da spree da izbeglice preu preko Dunava, ali je u tom trenutku naiao patrolni amac Rene ratne flotile koji ih je omeo. Nadleni u optini Ba zatraili su od Skuptine optine Baka Palanka pomo u zbrinjavanju izbeglica iz Hrvatske, pa su kao prva pomo iz Bake Palanke poslati veliki atori koji e biti prvi, nuni smetaj za srpsku neja koja e kasnije biti smetena po kuama u Bau i okolnim selima ovog dela Bake. POVREENI FOTOREPORTERI Naoruani civili zaustavili su sino i naneli lake telesne povrede fotoreporterima Asoijeted presa i Rojtera kod Mitnice, izmeu Vukovara i Iloka. Dvojica fotoreportera zadobila su lake telesne povrede prilikom, kako je reeno, kokanja sa civilima na barikadama. UPOZORENJE SDA Regionalni odbor stranke Demokratske akcije za Hercegovinu na dananjoj konferenciji za tampu osudio je izazivae haosa i plaene ubice koji su poslednjih dana vrljali i inili zloine u Hrvatskoj. TEKA SITUACIJA U SLAVONIJI I BARANJI - VOJSKA SPREAVA SUKOBE Saobraaj, uglavnom, blokiran. Nove dezinformacije i uznemirenje. Sahranjena dva policajca. Otkazan prvenstveni susret Osijeka i Hajduka Oklopne vojne jedinice i dalje su kod Borova Sela i na nekim drugim najrktinijim mestima u optini, da ne bi dolo do novih sukoba i rtava. Saobraaj u optini je, dobrim delom, blokiran.

Vukovarska tragedija 1991 Situacija u Slavoniji i Barnaji i dalje je veoma sloena i osea se velika napetost u ovom vienacionalnom kraju. Ima i raznih dezinformacija koje dodatno uznemiruju ve ionako uznemireno stanovnitvo. (Dnevnik, 6. maj 1991) U OPTINI BA PRIHVAENO 200 IZBEGLICA SRBA IZ HRVATSKE - PRIHVAT ZA SVE KOJI PREU DUNAV Graani se i dalje prijavljuju na spiskove onih koji hoe da prihvate izbeglice iz Hrvatske Razgovarali smo i sa Jovom Ostojiem, lanom Srpskog nacionalnog vea za Srem, Baranju i Slavoniju. Ove akcije koje traju gotovo punu godinu nee se ni prekidati dok vlada Hrvtske ne shvati, da srpska zemlja pripada srpskom narodu. to se tie daljih prelaza sve zavisi od situacije u Hrvatskoj, ali smatram da Predsednitvo Jugoslavije trenutno ne radi nita. Trebali bi jednom da shvate da u sadanjoj Jugoslaviji postoji srpski narod, da postoje republike granice, a te granice se moraju priznati onakve kakve su i one ne mogu biti administrativne onakve kako to neko eli da ostvaruje po brozovskoj liniji. SAOPTENJE NOVOSADSKOG ODBORA SDS-a Lai o srpskom narodu Na nedavne dogaaje, saoptenjem je takoe reagovao i novosadski odbor SDS-a. Novosadski odbor ove stranke trai od Srije da se proglasi optenarodna alost, da se prekinu meurepubliki pregovori o mirnom reavanju jugoslovenske krize sve dok se mir ne vrati u domove srpskog naroda u svim zemlojama, kao i da se puta u program dnevnik HTV, svakodnevno i u celosti kako bi se i ovde videlo kakvo se bratstvo i demokratija odande nudi. NAPETA POLITIKA SITUACIJA U IDU I HRVATI BEE IZ HRVATSKE Prema podacima Sekretarijata za narodnu odbranu, na podruju idske optine evakuisano 388 metana Tovarnika, Borova i Borova Sela

298

299

Vukovarska tragedija 1991 Poseta iz Tovarnika Predstavnici sela Tovarnika su u subotu u 20.30 sati doli u Skuptinu optine id, traei od predsednika Ilije Popovia da preduzme sve mere kod nadlenih vojnih organa da se jedinice JNA smeste u njihovo selo, jer su otile u Vukovar. Ako ne ostanu u Tovarniku, bie odmazda civila hrvatske nacionalnosti u selu. SRPSKO NACIONALNO VEE ZA SLAVONIJU, BARANJU I ZAPADNI SREM NEZADOVOLJNO STAVOVIMA PREDSEDNITVA SFRJ - POLITIKANTSKO DOMILJANJE Morae se zatraiti formiranje srpskih dobrovoljakih odreda i naoruavanje srpskog naroda Stavove Predsednitva SFRJ o politiko-bezbednosnoj situaciji u zemlji i eskalaciji meunacionalnih sukoba irih razmera koji su zemlju doveli do otvorenog hrvatsko-srpskog ratnog sukoba, Srpsko nacionalno vee za Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem ocenjuje kao kolski primer politike improvizacije i politikanskog domiljanja. Zbog svega toga, i ukoliko se u Sekretarijatu unutranjih poslova Hrvatske i naoruane hrvatske politike stranke zavele dravni teror i ukinule jugoslovenski ustavni i pravni poredak, Srpsko nacionalno vee bie prinueno da, sa punim razumevanjem za oajnike zahteve sa mnogih strana, ako ve drugaije ne moe, u interesu opstanka srpskog nacionalnog bia, zatrai formiranje srpskih dobrovoljakih odreda i naoruavanje srpskog naroda. SAOPTENJE SRPSKOG NACIONALNOG VIJEA ZA SLAVONIJU, BARANJU I ZAPADNI SREM - NISU STRANKE RAZBILE REDARSTVENIKE Srpsko stanovnitvo Borova Sela samo je branilo i odbranilo svoja vekovna ognjita Srpsko nacionalno vijee je iznenaeno izjavama pojedinih elnika srpskih stranaka da su oni organizovali i u Borovu Selu svojim snagama razbili redarstvene i hadezeovske formacije hrvatskog terorora. Na taj nain su ulogu i spremnost da u doglednoj budunosti ostvari suverenu autonomiju demoraliu, potiskuju i obezvreuju. SNV dalje ocenjuje da je tu u pitanju srpski inat kojim se odgovara na otpube rukovodstva Hrvatske da sukobe u ovoj republici organizuju ljudi

Vukovarska tragedija 1991 van Hrvatske. Srpsko stanovnitvo Borova Sela samo je branilo i odbranilo svoja vekovnja ognjita kae se na kraju ovog saoptenja. (Dnevnik, 6. maj 1991) SLIKA CRNOG KRAJA Jedino Nove rurske novine daju jo anse za opstanak Jugoslavije Jugoslovensko rukovodstvo ocenilo je da je zemlja na ivici graanskog rata, ali se uzdralo proglaenja vanrednog stanja, javlja danas Rojter. Predsednitvo SFRJ ovlastilo je Armiju da intervenie i da sprei dalje nasilje, istie ova agencija i dodaje da Armija, zbog rastue tenzije, ve nekoliko nedelja ima ulogu tampona izmeu Srba i Hrvata. Der tagepigl navodi izjavi Stipe Mesia da se uz pomo Armije problem terorizma ne moe reiti. List pie da sukobi u Hrvatskoj ne jenjavaju i konstatuje da su se meunacionalni odnosi pogorali otkako se Hrvatska zalae za labavu zajednicu, a Srbija za jednu saveznu dravu. Najkrvaviji sukobi Njujork tajms prenosi i Mesievu izjavu o masakru nad policajcima i njihovom obezglavljivanju, ali kae da ove optube nisu potvrene. Navodei da se Srbi u Krajini protive secesiji Hrvatske list takoe javlja i o deonstracijama ekstremnih nacionalista u Beogradu koji su uzvikivali parole Ubiemo Tumana. DR BRANKO KOSTI, LAN PREDSEDNITVA SFRJ O DOGAAJIMA U HRVATSKOJ - NEUVAAVANJE DRUGOG VODI U KRVOPROLIE Aktuelna politika vlast u Hrvatskoj treba da prizna dravotvorna prava Srbima a Srbi da odustanu od formiranja autonomnih pokrajina To bi pretpostavljalo, rekao je dr Kosti, da aktuelna hrvatska politika vlast prizna pravo srpskom narodu kao dravotvornom narodu u dravi Hrvatskoj. A to bi, naravno, podrazumevalo da se odustne od svih ideja o formiranju autonomnih pokrajina. Dr Branko Kosti e od 15. maja biti na dunosti potpredsednika Predsednitva SRJ. O buduoj saradnji sa prvim ovek Predsednitva Stjepanom Mesiem, dr Kosti je rekao:

300

301

Vukovarska tragedija 1991 Nezavisno od toga to pripadamo razliitim politikim partijama i razliitim opcijama kada je re o Jugoslaviji, mislim da emo on i ja morati polaziti od onih obaveza koje nam Ustav namee. TUMAN O SRBIMA U HRVATSKOJ Ne moemo ih poslati na mesec Dr Tuman predstojei referendum ocenjuje izuztno vanim za Hrvatsku. Srbi koji su lojalni, nemaju se ega bojati i trebate ih u svakoj situaciji zatititi. Njih u Hrvatskoj ima pola miliona do est stotina tisua. IZJAVA PREDSEDNIKA VLADE HRVATSKE JOSIPA MANOLIA - PREDSEDNITVO SFRJ OSUDILO ZLOIN Predsednitvo Jugoslavije osudilo meanje sa strane i poticanje svih onih koji ele raspiriti nacionalnu i ovinistiku mrnju Pedsednitvo Jugoslavije uspelo je da osudi zloin koji je poinjen na redarstvenicima Hrvatske, izjavio je noas predsednik vlade Hrvatske Josip Manoli govorei novinarima posle povratka iz Beograda, sa sednice predsednitva SFRJ. Manoli je rekao da je sednica, uprkos tome to je odrana u munoj situaciji, uspela dovesti do osude meanja sa strane i podsticanja sa strane svih onih koji ele rapiriti nacionalnu i ovinistiku mrnju u ovim naim podrujima. On je dodao da je bilo pokuaja da se na sednici izjednae branitelji pravnog poretka sa teroristikim akcijama odreenih grupa, ali oni nisu uspeli. Verujem da e Srbi u Hrvatskoj shvatiti, nakon ovog najveeg zloina od rata do sada, da je njihovo mesto u Hrvatskoj sa hrvatskim narodom, te da e izolovati sve one koji dolaze u Hrvatsku da bi je destabilizovali, da bi u stvari, napravili najveu tetu srpskom narodu, rekao je na kraju Mesi. (Dnevnik, 6. maj 1991) VANREDNA SEDNICA PREDSEDNITVA SFRJ - OSUEN NAPAD NA JNA Predsednitvo sa ogorenjem osudilo ubistvo i ranjavanje vojnika u Splitu. Eskalacija politike sukoba sa JNA nema ni razloga ni povoda. Kadijevieve predloge i upozorenja Predsednitvo e razmotriti danas uz prisustvo republikih predsednika Veeras je, kako je saopteno, odrana vanredna sednica Predsednitva SFRJ. Predsednitvo SFRJ je razmotrilo aktuelnu bezbednosnu situaciju u Republici Hrvatskoj povodom dananjih masovnih, ruilakih i antiarmijskih

Vukovarska tragedija 1991 demonstracija u Splitu, koje su izazvale opravdan revolut i osudu jugoslovenske javnosti. Predsednitvo SFRJ je posebno i sa ogorenjem osudilo ubistvo i ranjavanje vojnika JNA u Splitu i upozorilo na opasnost koju sobom nosi politika eskalacije sukoba sa JNA, za koju nema nikakvog povoda ni razloga. KADIJEVI PRENEO UPOZORENJA I PREDLOGE SSNO DRAVNOM VRHU - VE SMO U GRAANSKOM RATU Dosadanja upotreba JNA u spreavanju meunacionalnih sukoba vie ne moe biti efikasna. Na svaki napad na pripadnike, jedinice i objekte JNA jedinice Armija uzvratie po borbenim pravilima pa i upotrebom vatre Veeras je, kako je saopteno, savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi preneo predsedniku Predsednitva Socijalistike Republike Jugoslavije dr Borisavu Joviu sledee: Prvo, poto Predsednitvo Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i drugi savezni organi nisu uvaavali ocene i predloge Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, taba Vrhovne komande u vezi sa stanjem u zemlji jugoslovensko drutvo je ve ulo u graanski rat. Drugo, nain na koji je Jugoslovenska narodna armija do sada upotrebljavana u spreavanju meunacionalnih sukoba vie ne moe biti efikasan. Tree, na svaki napad na pripadnike, jedinice i objekte Jugoslovenske narodne armije, kakvi su uz prve vojnike rtve ve poeli, Armija e uzvratiti po pravilima borbene upotrebe, to znai i upotrebom vatre. tab Vrhovne komande nee dozvoliti da se ekstremistiko ponaanje sukobljenih strana prelama preko Jugoslovenske narodne armije. etvrto, polazei od ustavne odgovornosti oruanih snaga za bezbednost zemlje, tab Vrhovne komande zahteva od svih saveznih i republikih organa, koji utiu na stanje u drutvu, da obezbede mir i normalne uslove za razreenje jugoslovenske krize. Peto, tab Vrhovne komande naredio je podizanje borbene gotovosti Jugoslovenske narodne armije i mobilizaciju odgovarajuih jedinica, kako bi Jugoslovenska narodna armija, kao organi Federacije i republika ne obezbdi mir, mogla to efikasno uiniti u skladu sa svojom ustavnom ulogom i odgovornostima. (Dnevnik, 7. maj 1991)

302

303

Vukovarska tragedija 1991 NEMA MIRA U ISTONOJ SLAVONIJI I ZAPADNOM SREMU - UAS U BOROVO-NASELJU Eksplozivne naprave ubaene u kafane Ora, Tufa i Brdo. U Borovo Selu ponestaje namirnica i goriva. Ranjeni specijalci strahuju za ivot i svedoe o pripremi upada u Borovo Selo Bez obzira to vojska garantuje sigurnost, mnogi su svoju decu ipak prebacili preko Dunava u sigurnost domova prijatelja iz severozapadne Bake. MARKOVI, GRAANIN I BROVET SASTALI SE SA TUMANOM Predsednik Saveznog izvrnog vea Ante Markovi sastao se veeras u Zagrebu s predsednikom Republike Hrvatske dr Franjom Tumanom. U Banatskim dvorima, na Radievom trgu u Zagrebu, gde su oko 22 sata poeli razgovori, uz Antu Markovia bili su i savezni sekretar za unutranje poslove Petar Graanin, zamenik saveznog sekretara za narodnu odbranu Stane Brovet i drugi saradnici predsednika SIV-a. ZAHTEV SAVEZNOG JAVNOG TUIOCA ta preduzima Javno tuilatvo Hrvatske Ljubo Prljeta, savezni javni tuilac, zatraio je, u skladu sa svojim ovlaenjima, od Javnog tuilatva Hrvatske hitnu informaciju o tome ta je ovo tuilatvo preduzelo radi rasvetljavanja poslednjih dogaaja u Hrvatskoj. Posebno se trai odgovor na pitanje kakve je krivine procesne radnje Republiko tuilatvo preduzelo u vezi s tim. Obavetenje o ovim dogaajima savezni javni tuilac je takoe zatraio i od Saveznog sekretarijata za unutranje poslove. MESTA PREBEGA SRBA IZ HRVATSKE U VOJVODINU OBILI PREDSTAVNICI NARODNE SKUPTINE SRBIJE SRBIJA E BRANITI SVE SRBE Hrvatsko vrhovnitvo izabralo put crnih marama rekao dr Borivoje Petrovi. Milo Bojovi: Najvea krivica pripada ISV-u i Anti Markoviu. Pavi Obradovi: Nije dovoljna samo ljubav Srba izvan pograninih optina Od verbalne podrke se vie ne ivi. Mi iz Hrvatske ne beimo iz hira, na to nas je naterala krvava muka i borba za goli ivot. Ako nam Srbija ne pomogne, mi nemamo nikakvih ansi.

Vukovarska tragedija 1991 to se tie srpskog naroda u Hrvatskoj, Srbija je s njim. Pokuaemo, razume se, da sve reimo dogovorom. Ako to ne uspe, preduzeemo mere koje e svim Srbima obezbediti mir. Najgore od svega je da se ljudi isteraju i da se nezavisna drava Hrvatska konstituie kao jednonacionalna drava rekao nam je dr Borivoje Petrovi. U Ustavu jasno pie ta je posao SIV-a, kao izvrnog organa Skuptine Jugoslavije kao najvieg organa vlasti. Bez obzira na to, ovako stanje se vie ne moe tolerisati, a Srbija je i deklaracijom koju je prihvatila Narodna skuptina jasno rekla da e tititi interese svih Srba i tako e i biti isako je Bojovi. Srbija duguje jo konkretniju pomo, ne samo slavonskim, nego i Srbima iz svih delova Hrvatske i iz Srpske autonomne oblasti Krajina. Nastojaemo da preemo i na drugu stranu Dunava u srpska sela da pokaemo naim sunarodnicima da nisu sami i da emo uraditi sve da se u njihove domove vrati eljeni mir rekao je novinarima Obradovi. (Dnevnik, 7. maj 1991) SAOPTENJE UDRUENJA MAARI ZA DOMOVINU SRBIJU I JUGOSLAVIJU Osuda politike hrvatskog reima Maari okupljeni oko Udruenja Maari za domovinu Srbiju i Jugoslaviju energino osuuju, kako se navodi danas u njihovom saoptenju, politiku hrvatskog reima koji je za kratko vreme svoje vladavine uspeo da i Hrvatsku, i Jugoslaviju dovede sada ve preko ivice graanskog rata. Dr FRANJO TUMAN POZVAO PUANSTVO SPLITA DA SE MIRNO RAZIE TEKO PREDVIDETI DALJI RAZVOJ DOGAAJA Otac nacije ustvrdio kao izazivanje sukoba sa JNA provociraju oni koji ele oboriti ustavno-pravni poredak i naruiti integritet Republike Hrvatske Stanje je toliko dramatino da se u toku dana graanima Splita obratio i predsednik Hrvatske dr Franjo Tuman. On je pozvao puanstvo Splita da prekine demonstracije i da se mirno razie. Po njegovim reima, demonstracije ve imaju svoje tragine uinke i valja preduzeti da te posledice ne budu jo vee. Vrhovnitvo Hrvatske ulae napore da se stvorena kriza rei mirno i odbacuje svako nasilje kao metod reavanja situacije koja nam je nametnuta, rekao je Tuman, i dodao da

304

305

Vukovarska tragedija 1991 izazivanje sukoba sa JNA provociraju oni koji hoe oboriti ustavno-pravni poredak i naruitit integritet Republike Hrvatske. ZAHTEV NOVOSADSKOG ODBORA SRPSKE DEMOKRATSKE STRANKE SKUPTINI SRBIJE Zatititi srpski narod u Hrvatskoj Imajui u vidu injenicu da poloaj Srba u Hrvatskoj postaje dramatian i komplikuje se iz sata u sat, pod HITNO i neizostavno zahtevamo od Skuptine Srbije da odmah i bezuslovno prizna prisajedinjenje SAO Krajine Republici Srbiji i organizuje zatitu i odbranu srpskog naroda u Krajini i Hrvatskoj. Pozivamo sve narodne poslanike da budu sesni teine situacije i da ne dozvole da veliki deo srpskog naciona bude rtvovan i po drugi put u ovom veku doivi najstraniji genocid. (Dnevnik, 7. maj 1991) U BAU, VAJSKOJ I BOANU SMETENO 500 DECE I ENA IZ HRVATSKE - MUKARCI OSTALI NA OGNJITU amcima tokom celog dana Dunav prelaze ene i deca Srbima zabranjen ulaz u Kombinat Borovo od strane pripadnika HDZ-a, kae Mladen Jovi, lekar u Borovu Selu. Na vodi smo se sreli i s lekarom Mladenom Joviem, koji radi u zdravstvenoj ambulanti u Borovu Selu i koji je jedini pristao da razgovara sa novinarima Besmislene tvrdnje hrvatskih vlasti U Slavoniji je teka situacija kae na sagovornik. Ima hiljadu podmetanja, jer sada vlasti tvrde, a naroito pripadnici HDZ-a koji su i bukvalno naoruani do zuba i koji sada orgijaju, da su specijalce u Borovom Selu ubili neki etnici ili pripadnici bive rumunske Sekuritatee. To je apsurdno, jer metani Borova Sela branili su svoja ognjita. HDZ-ovci se slue metodama svojstvenim faistikim reimima. Sada prave zamenu teza, tvrdei da se narod Slavonije nije orujem u ruci susprotstavio upadu specijalaca, ve da su to navodno uinili plaenici. Tenkovi i transporteri JNA stvorili su svojevrsnu tampon zonu, ali ni na koga nisu pucali. Nama je jasno, a to treba da znaju i pripadnici HDZ-a i specijalci SUP-a hrvatske, da e vojska reagovati i pucati na svakog ko na nju prvi zapuca, bili to specijalci, naoruani civili, redarstvenici ili Srbi, Srpski

Vukovarska tragedija 1991 narod bi i sam reagovao i oruano se suprotstavio ak i onim Srbima koji bi eventualno ugrozili pripadnike JNA. PREMA TVRDNJAMA MUP HRVATSKE NAPAD IZVRILI PROFESIONALCI Napad na pripadnike jedinice za posebne namene Ministarstva unutranjih poslova Republike Hrvatske u Borovu Selu, 2. maja izvrili su profesionalni teroristi. O tome govori oruje i municija, koji su namenjeni upravo za ovakve akcije a nisu redovno vojno ili policijsko oruje. Tvrdi se da postoje snimci ifriranih razgovora terorista putem komunikacijskih radio stanica koji su voeni na rumunskom jeziku. Pukaranje je trajalo dva sata i u njemu je poginulo 12 policajaca, a 21 je ranjen. Prvih 9 poginulih pogoeno je iz profesionalnog oruja i sa municijom pripremljenom za nanoenje nehumanih rana. Pokazane su fotografije njihovih tela i na tim fotografijama se vidi da su oni bili masakrirani na okrutan nain: ubijeni noem, jednom je odseena ruka, a jednom iskopane oi. Zamenik ministra Slavko Degoricija izjavio je da MUP raspolae dokazima o umeanosti Republike Srbije u dogaaje u Borovo Selu, te e se izvriti puna istraga. Degoricija se posebno zadrao na boravcima u Hrvatskoj, i to na podrujima koja su krizna, vie srpskih politiara, meu kojima su vojislav eelj i Milan paroki. MUP raspolae snimcima njihovih govora u kojima su poticali mrnju i izazivali terorizam, reeno je novinarima. O odnosima MUP-a i JNA Degoricija je rekao kako su odnosi sa komandantima JNA, posebno komandantom 5. vojne oblasti i Vojno pomorske oblasti vrlo dobri. Problem imamo sa pojedinim komandantima jedinica na terenu rekao je Degoricija. Dr RADOMAN BOOVI U DNEVNIKU TV NOVI SAD: NASILJE HRVATSKE DRAVE NAD GRAANIMA Vrhovnitvo, pod izgovorom legitimiteta svoje vlasti, nastoji da poniti suverenitet srpskog naroda u Hrvatskoj Radoman Boovi na pitanje novinarke Smilje Gruji Batini, ta je prema njegovom miljenju, sutina otpora Srba u Hrvatskoj i njihovog nemirenja sa dravnim terorom koji itetako oseaju, Radoman Boovi je odgovori:

306

307

Vukovarska tragedija 1991 Hrvatsko vrhovnitvo, metodom dravnog i partijskog terora i nasilja u uslovima, kada je prethodno suspendovalo jugoslovensku dravu, nastoji pod izgovorom legitimiteta svoje vlasti i navodne zatite ustavno pravnog poretka ponititi kolektivni i individualni suverenitet srpskog naroda u hrvatskoj. Odgovornost za takvo uvanje vlasti je na hrvatskom ali i na rukovodstvu jugoslovenske drave, pre sega Saveznog izvrnog vea u ijoj se nadlenosti nalazi celina ostvarivanja ustavnosti, zakonitosti i prava graana u Jugoslaviji. Narodna Skuptina Srbije, da podsetimo, usvojila je Deklaraciju koja sezalae za mirno razreenje jugoslovenske krize. Meutim, dosta je pekulacija u tumaenju tog dokumenta bilo je naredno pitanje. Smiljena pekulacija Pokuaji da se stavovima iz Deklaracije Narodne skuptine Srbije o mirnom reavanju jugoslovenske krize, a protiv nasilja i rata, pripie podsticanja navodnog ugroavanja ustavno-pravnog poretka Republike Hrvatske su smiljenja pekulacija, da bi se izbegla odgovornost pre sega za suspendovanje saveznog Ustava, odgovornost za nepriznavanje kolektivnog i individualnog prava srpskog naroda u hrvatskoj kao i odgovornost za sprovoenje dravnog i partijskog terorora nad graanima. Naime, istorijsko je pravo i potreba srpskog naroda da u demokratskom izjanjavanju zajedno sa ostalim narodima odluuje da ivi u jednoj dravi sa svojim istorijskim i etnikim teritorijama. To mora uvaavati svaka varijanta raspleta jugoslovenske krize. Jako seanje nagenocid nad srpskim narodom ini nas odgovornim, kao rukovodstvo i savezno i republiko i kao graani da ni pod kojim uslovima ne prihvatimo ponavljanje tog genocida, odgovorio je Boovi. (Dnevnik, 7. maj 1991) SRBI IZ ISTONE SLAVONIJE U PANICI POKUAVAJU DA SE PREKO DUNAVA PREBACE U VOJVODINU Reka straha i nade! Vie od 1.500 Srba iz istone Slavonije sleglo se tokom dananjeg popodneva na obalu Dunava pored ua Vuke u veliku reku. Bezbroj majki s decom u naruju, starica i staraca, kolone automobila stajale su ekajui da krenu u Srbiju. Nisu svi, meutim, u Vojvodini imali obezbeeno odredite.

Vukovarska tragedija 1991 JAVNA TRIBINA SK POKRET ZA JUGOSLAVIJU U NOVOM SADU - SPLIT CIVILIZACIJA DEGRADACIJA Granica graanskog rata je preena rekao admiral Branko Mamula. poloaj Srba u Hrvatskoj mora se reavati u Hrvatskoj bez ekstremnih ljudi sa obe strane Jugoslovenska narodna armija nema nameru da silom namee reenje jugoslovenske krize, ali je sigurno da tako neto ni drugima nee dozvoliti rekao je jue na javnoj tribini SK Pokret za jugoslaviju admiral Branko Mamula. Jna je nezaobilazni faktor u reavanju jugoslovenske krize. Svoju ulogu ouvanja ustavnog poretka i ustavna ovlaenja do sada nije prekrila, dokazuju i tako svoj optejugoslovenski karakter i prihvatanje demokratskog reenja krize u zemlji. Po miljenju dr Boka Todorovia, u Jugoslaviji je najvie partija koje od svog osnivanja idu na razbijanje zemlje. Pukovnik Duan Mili sadanju situaciju okarakterisao je kao antijugoslovensku zaveru jo nedovoljno identifikovanih spoljnih snaga i pete kolone u zemlji. Cilj te zavere je komadanje zemlje i zadovoljavanje teritorijalnih pretenzija zaverenika. Pukovnik Mili reenje ovakvog stanja vidi u razoruavanju paravojnih formacija pa ako treba i proglaenje vanrednih prilika. IMA LI MIRA U NOVOM SLANKAMENU - NE MRZIMO SE, ALI SE BOJIMO Srbi: Osnovali smo Srpski nacionalni blok u interesu srpskog naroda, ali i da zatitimo Hrvate. Hrvati: Za nau hrvatsku zastavu sa ahovnicom u Hrvatskoj se gine i ne moe to tako, te skinuemo je, te metnuemo je. U Novom Slankamenu nijedne zastave. Ljudi su na njivama na poslu. Neki su otili iz straha, kako nam rekoe retki Hrvati koji su hteli da razgovaraju za novine, u ovom sremskom mestu sa oko 3.000 ljudi. Veina njih, vie od dve treine su Hrvati. Meutim hrvatska zastava sa ahovnicom uznemirila je duhove u selu. Na hrvatskom seljakom domu istaknuta je 30. aprila zajedno uz jugoslovensku zastavu. Teodor Kotarac, jedan od osnivaa Srpskog nacionalnog bloka, kae da ahovnica iritira Srbe ovde jer mnoge vraa u ratno vreme, kada su pod takvom zastavom ustae klale. U Novom Slankamenu ima dosta kolonista, ima ih iz Hercegovine, a tamonje ustae bile su zloglasne.

308

309

Vukovarska tragedija 1991 Pocepana srpska zastava Nisu svi Hrvati takvi, ekstremisti. Gromoglasno je najavljivan dolazak vrhovnog lidera Bele Tonkovia koji inae esto govori o ugroenosti Hrvata u Vojvodini. Kako su oni ovde ugroeni? Od nas? Pa nas je samo aica, selo je skoro celo hrvatsko. Znamo mi da oni nisu ugroeni. Zastava je ponovo stavljena predvee, ali uvee stiu glasovi da e doi hiljadu taksista iz Beograda, eelj, Novopazovani. Boje se eelja strano. Te noi doneta je odluka da se zbog ultimatuma ahovnica skine kae Kotarac. Marko Vukainovi i Miroljub Selena dodaju da ovde u Novom Slankamenu ima dosta Hrvata koji su svoju decu vaspitavali ustaki, ali to su uglavnom oni koji su kasnije doseljeni. Jer, sremski Srbi i Hrvati blii su i mogu se dogovoriti. Sve ovo sada sinhronizovani radi HDZ i DSHV, a Hrvati, obini graani samo su pioni. Zbog svega toga to se deava i to bi moglo da se desi osnovali smo nestranaki Srpski nacionalni blok. Cilj je da se titi interes srpskog naroda bez obzira na stranaku pripadnost, ali i da se zatite Hrvati. I ta da radimo, Tonkovi je doneo odluku da se zastava skine, i hrvatska i jugoslovenska. Zastava je skinuta da bi legla stvar pria Habenus i dodaje: - Sutradan osvanu poziv Srbima da se okupljaju na svesrpski miting. Meu Hrvatima ostao onaj strah, one rei, da e ubiti se Neki nai ljudi idu onda kroz selo i panie, vide nema zastave, a uju Srbi se okupljaju. Prialo se da e eelj doi. Ne znaju da smo sami skinuli zastavu. Ovo nije srce Srbije Od njih Srba to nije u redu. Nije u redu to su oni zvali tog Ulemeka da doe, da zapali, kao da neemo i dalje iveti zajedno. To bih ja pitao i njih i tog njihovog popa, koji na mitingu kae da se nee ustaka zastava vijoriti u srcu Srbije. Prvo to nije ustaka, ve hrvatska zastava naa, a drugo ovo nije srce Srbije. Ako treba da smo u Srbiji neka smo, mi nismo u srcu. Hrvati su se i protiv Turaka borili sa svojom zastavom, a svi samo govore o NDH. Ne moe pop da govori tako zapaljiivo i da provocira. (Dnevnik, 7. maj 1991) SUIVOT U HRVATSKOJ NEMOGU U vukovarskoj optini poeo lov na ljude samo zato to su Srbi tvrdi Petar Mati, koji je uspeo da porodicu skloni u Banatsko Karaorevo

Vukovarska tragedija 1991 iptari platili lojalnost Govorei o okraju i svakodnevnoj pucnjavi, Mati istie: Teko je rei pravu istinu o rtvama, ali pouzdano tvrdim da je broj poginulih specijalaca vei, jer sam video sahranjivanje u veernjim satima na vukovarskom groblju. Mislim da se radi o iptarima koje je MUP Hrvatske angaovao, a svojim ivotima platili su lojalnost bratskom hrvatskom narodu u ouvanju njihove demokracije. NEE DA BUDU MANJINA Ako Hrvati mogu da se izjanjavaju o tome s kim e i u kakvoj dravi iveti, niko takvo isto pravo ne moe da uskrati ni nama Srbima, veli Vukain pkoanin, predsednik Mesnog odbora SDS-a u Borovu Selu Po miljenju ovdanjih Srba smirenje situacije moe da usledi samo posle jugoslovenskog referenduma na kojem bi svi graani ravnopravno odluili o svojoj i o sudbini zemlje u kojoj ive. Poto od takvog referenduma, po svemu sudei, nee biti nita, srpski narod u istonoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu najverovatnije e bojkotovati i republiki referendum u Hrvatskoj, zakazan za 19. maj. Poto hrvtski narod moe da se izjanjava o tome s kim i u kakvoj dravi e iveti, odnosno hoe li se otcepiti od Jugoslavije, takvo isto pravo i mi traimo za sebe, jer mi ni u kom sluaju ne elimo da ivimo u nekakvoj nezavisnoj dravi hrvatskoj, niti da nam nad glavom visi ahovnica istie Vukain okoanin. STRANA SREDSTVA INFORMISANJA O ZBIVANJIMA U SFRJ - SECESIONISTIKI POTEZI SLOVENIJE I HRVATSKE Poreovladao je nacionalizam u svim republikama i on stoji na putu svakoj vrsti progresa u SFRJ, istie BBC Pozivajui se na mnoge politike posmatrae autor - dopisnik agencije BTA iz Beograda, Nikola Kievski, dodaje da je mogue da sadanje komunistiko rukovodstvo u Beogradu, koje je po nacionalnom pitanju postiglo konsenzus sa opozicijom, dostavi sledee ciljeve: prisajedinjenje delova hrvatske u kojima preovlauje srpsko stanovnitvo, isto kao i delove Bosne i Heregovine, te osnivanje federacije pod dominacijom Srbije. Ta federacija bi trebalo da u sebe ukljui i Crnu Goru i Makedoniju. U sutini to bi bila velika Srbija, kae Trud.

310

311

Vukovarska tragedija 1991 Svi ekoslovaki listovi danas istiu ocenu Predsednitva Jugoslavije da je zemlja stigla do ivice graanskog rata. U izvetajima ekoslovake novinske agencije TK, koje prenose listovi, navodi se protivljenje hrvatskog rukovodstva meanju Armije, jer je ona na strani Srba koji ive u Hrvatskoj i ele da deo ove republike pripoji Srbiji. (Dnevnik, 7.maj 1991) NEDELJKO IPOVAC NA NARODNOM ZBORU U ORTANOVCIMA - TRAGINE POSLEDICE REPRESIVNE POLITIKE Ono od ega smo najvie strepeli dogodilo se u Hrvatskoj: usled organizovanog dravnog terora nad Srbima dolo je do eskalacije hrvatsko-srpskog sukoba. Graanski rat nije vie realna opasnost ve tragina stvarnost. Istorijska tenja srpskog naroda da ivi u jednoj dravi ne ugroava nikog Vrhunac krize Kriza Jugoslavije kao dravne zajednice dostigla je, smatra ipovac, vrhunac. Uli smo u fazu u kojoj se reava kljuno pitanje njenog opstanka: da li e nas separatistiko secesionistiki pritisci, tenje da se na ruevinama Jugoslavije stvaraju nezavisne i suverene nacionalne drave, gurnuti u provaliju nacionalnih sukoba i graanski rat ili e pobediti razum i interesi, verujem ogromne veine graana za opstankom i razvojem Jugoslavije kao moderne dravne zajednice slobodnih graana, ravnopravnih naroda i republika. Konfederacija bi bila kraj Jugoslavije Kljuno pitanje raspleta jugoslovenske krize, odnosno, rekao bih, opstanka Jugoslavije, jeste demokratsko reavanje dravno-pravnog statusa, odnosno etnikog i graanskog subjektiviteta srpskog naroda u celini, uz potovanje jednakosti u pravima svih jugoslovenskih naroda i njihovih interesa. Takvo reavanje srpskog nacionalnog pitanja mogue je samo u Jugoslaviji, kao saveznoj dravi ije ustrojstvo i odnosi meu narodima i graanima u njoj ne bi bili na tetu nikoga. Konfederativno ustrojstvo, odnosno savez suverenih i nezavisnih nacionalnih drava koncept koji zagovaraju Slovenija i hrvatska nije put koji obezbeuje opstanak Jugoslavije. Konfederacija nije drava, a Jugoslavija moe da opstane samo kao drava. Savez drava znai ukidanje Jugoslavije, ime bi se ugrozili, pre svega, vitalni interesi srpskog naroda da ivi u jednoj dravi, odnosno

Vukovarska tragedija 1991 njegovo pravo da, kao jedinstven, suveren i dravotvoran narod, ouva svoj nacionalni integritet u celini. IZ JUGOSLOVENSKIH LISTOVA - KAKO RANE DA ZACELE Vrhovni savezni funkcioneri uglavnom ute ili, jo gore, u svojim jatima dolivaju ulje na plamen i bude strast, pie Osloboenje. U intervjuu Danasu Mesi optuuje Srbiju U zloinu (u Borovu Selu) su najveim delom sudjelovali uvezeni etnici iz Srbije, Vojvodine i s Kosova istakao je u intervju za zagrebaki Danas potpredsednik predsednitva Jugoslavije Stipe Mesi. Dodao je da je i slubena Srbija uvuena u to, jer nita nije uinila da sprei horde onih koji pod etnikim znamenjem atakuju na hrvatsku. Miloevi u pet sati ujutro kae kako je u jedan sat nou razgovarao s Milanom Babiem. Sada znamo to se eli: hoe se da Srbi budu vladajui narod u svim republikama Teror (dez)informacija U naem sluaju rat informacija poeo je mnogo pre onog pravog, kae list. Najeklatantniji primer za ovu tvrdnju, navodi Borba, dala je pre nekoliko dana emitirana informacija Hine po kojoj je u zadarskom garnizonu odran sastanak na kojem su pojedini oficiri JNA izjavili kao celokupno vrhovnitvo Hrvatske treba pobiti jer je ustako, a grad Zagreb treba zgaziti. (Dnevnik, 7. maj 1991) SUSRET POGLAVARA PRAVOSLAVNE I KATOLIKE CRKVE - POZIV NA MIR I RAZUMEVANJE Patrijarh srpski gospodin Pavle i zagrebaki nadbiskup Dr Franjo kardinal Kuhari razgovarali jue u Sremskim Karlovcima i pozvali na mir, nenasilje i toleranciju kao jedino mogui put u budunost Drugi put posle poslednjeg rata i prvi put posle etvrt veka, jue su se u Sremskim Karlovcima sastali predstavnici dve najbrojnije verske konfesije u Jugoslaviji, predvoeni patrijarhom srpskim gospodinom Pavlom i zagrebakim nadbiskupom Dr Franjom kardinalom Kuhariem. Razgovaralo

312

313

Vukovarska tragedija 1991 se, dodue, iza, za javnost, zatvorenih vrata, ali mnogo ta nagovetava da je ovaj ekumenski susret ispunio oekivanja. (Dnevnik, 8. maj 1991) DNEVNIKOVI REPORTERI SA LICA MESTA: OD ILOKA DO VUKOVARA - ARMIJA NA MOSTOVIMA SRBI U AMCIMA Najsigurniji prelaz na Dunavu je kod Vukovara gde ljudi prelaze skelama, a amdije trae od patrolnih amaca RRF da obezbeuju prelaz zbog terora koji vre specijalci s vukovarske strane. Kako je pretuen vukovarski fabrikant, ija je fabrika procenjena na 100 miliona nemakih maraka samo zato to je Srbin Noas su sa obe strane dunavskog mosta 25. maj izmeu Bake Palanke i Iloka poloaje zauzeli tenkovi i borna kola JNA. Na taj nain obezbeen je sigurniji prelaz srpskih ena i dece iz Hrvatske za Vojvodinu, koji su se posle dramatinih i krvavih dogaaja od prolog etvrtka u Borovu Selu u Baku prebacivali amcima. ODGOVOR BOGDANOVIA BOLJKOVCU Ministarstvo unutranjih poslova Republike Hrvatske ni najmanje se nije pridravalo dogovora i zakljuaka zajednikog sastanka sa Ministarstvom unutranjih poslova Srbije u Bakoj Palanci. To je sutina opirnog pisma koje je danas Radmilo Bogdanovi uputio Josipu Boljkovcu na njegovu depeu iz MUP-a Republike Hrvatske od 4. maja ove godine, kojom se trai preduzimanje svih mera od strane MUP-a Republike Srbije protiv dolaska dobrovoljaca sa etnikim obelejima na podruje Hrvatske. U istom odgovoru Radmila Bogdanovia Boljovcu povodom delovanje etnikih ekstremista na podruju Hrvatske istie se da su Vojislav eelj , Milan Paroki i drugi, kao i njihovi pratioci na teritoriju Hrvatske doli nenaoruani. Ukoliko je u njihovim istupima u selu Jagodnjak kod Belog Manastira bilo elemenata krivinih dela ostaje nejasno zato organi MUP-a Republike Hrvatske poto su ih zadrali vie od dva asa prilikom naputanja ove teritorije nisu prema njima primenili mee krivinog, odnosno prekrajnog progona pita Bogdanovi.

Vukovarska tragedija 1991 IAKO SU U VUKOVARU UKLONJENE BARIKADE - STRAH ZAKLJUAO KUE Snabdevanje je i dalje oteano, a srpska tampa ne stie. Kombinat Borovo i jue nije radio, a verovatno nee ni danas jer su u srpskim selima ostale barikade Sino je u Vukovar doputovao pomonik ministra unutranjih poslova Joko Mori sa saradnicima i u razgovoru s predsednikom Izvrnog vea SO i saborskim zastupnicima ponovio naredbu hrvatske Vlade da se moraju maknuti barikade i normalizovati saobraaj. Nakon toga su se hadezeovci povukli s prilaza gradu, ali je ostala policija uz ponekog naoruanog civila. Obezglavljena optina Jo od napada na Borovo Selo gradonaelnik Vukovara Slavko Dokmanovi nalazi se u svom rodnom mestu Trpinji, odakle ne moe da se probije do grada. Zbog toga je ulogu elnika optine preuzeo Stipe Lovrinevi, predsednik Izvrnog vea. Meutim, kako danas saznajemo, Lovrinevi se trenutno nalazi u bolnici na leenju, pa je vukovarska optina praktino obezglavljena. (Dnevnik, 8. maj 1991) POZIV NA MIR I RAZUMEVANJE MEU LJUDIMA Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle i zagrebaki nadbiskup uzoriti gospodin dr Franjo kardinal Kuhari razgovarali jue u Sremskim Karlovcima i pozvali na mir, nenasilje i toleranciju kao jedini mogui put u budunost IZJAVA ZA JAVNOST Suoeni sa krajnje dramatinim i, ljudski gledajui, gotovo bezizlaznim tekoama u naoj Otadbini, podstaknuti snage vere, mi, dudhovni pastiri, podiemo svoj pogled Bogu i upuujemo svoj glas svima vernicima, u nadi da e nas sam Bog spasti. Kao sluge i propovednici Sina Boijeg, radi nas raspetog i vaskrslog, koji je Mir na i koji nam poruuje: Imajte mir meu sobom, oinski se obraamo vama, Hristovim vernicima, hrianima pravoslavnim i rimokatolicima, kao i svim vernicima drugih verskih zajednica, te svim ljudima dobre volje, da vas upozorimo na potrebu ljudskih i bratskih odnosa u ovom ozbiljnom i tekom vremenu. Sa oseanjem svoje odgovornosti pred Bogom, pred ljudima i pred vlastitom saveu, obraamo se svim odgovornim ljudima politikih stranaka, naroito nosiocima vlasti, da na temelju boanskog i ljudskog prava u slubi

314

315

Vukovarska tragedija 1991 slobode jednako potrebne svima, usmere svoja nastojanja da se nesporazumi i sporovi, u interesu mira i sigurnosti svih, reavaju pravedno u duhu hrianske ljubavi. Samo se na taj nain moe spreiti unitavanje imovine, skrnavljenje setinja, ugroavanje ivota ljudi koji su slika Boija. Stoga, kao ljudi koji veruju u Boga mira i ljubavi, a i u visoko naznaenje i jedinstvenu vrednost oveka kao bogolikog bia, apelujemo na savest svih da ne dopuste da telo i krv pobede duu i srce, razum i ljudsko dostojanstvo. Ovo nipoto ne znai da mi sebe smatramo pozvanim da ponudimo ili unapred predlaemo konketna politika reenja i da dajemo neki svoj koncept za izlazak iz opte jugoslovenske krize. To preputamo slobodnoj politikoj volji naih naroda. No mir, nasilje i toleranciju, kao minimum hrianskog demokratskog i uopte oveka dostojnog ponaanja, hoemo i moramo preporuiti kao jedino mogui put u Budunost. Nadamo se da e ova naa evanelska molba, naa oinska poruka i na molitveni vapaj dopreti do Premilostivog Boga, do uma i srca naih duhovnih sinova i keri obeju sestrinskih Crkava i do uma i srca svih dobronamernih ljudi a verujemo da je takvih veina u naim Crkvama i narodima i da e pobediti razum i dobra volja kako bi se stiale strasti koje unose strah i nespokojstvo, zagoravajui ivot svima. Mi zajedniki saoseamo sa patnjama svih koji danas stradaju u naoj zemlji i zajedniki upuujemo molitve Gospodu za pokoj dua svih izginulih u oruanim sukobima. I mir Boiji koji prevazilazi svaki razum, sauvae srca vaa i misli vae u Hristu Isusu. (Dnevnik, 8.maj 1991) HRVATSKA DANAS Gorki plodovi demokracije Srbi su se doista pobunili, ali samo iz jednog jedinog razloga: oni ne ele prihvatiti u bilo kojem obliku uskrsnue bilo kakve NDH, za koje ih vee stradanje koje ne mogu niti smeju zaboraviti. Zato i podrka kojom sada mae vrhovnitvo i hrvatski mediji, izvodei preplaene Srbe na javnu scenu, nije nita drugo do ve vien recept na ovim prostorima, kad su katoliki svetenici pokrtavali srpski ivalj. Stoga se meu Srbima u Hrvatskoj sve ee uje pitanje : kada e i kako zavriti ta demokracija, da konano ivimo kao ljudi? U tom je pitanju sadran sutinski problem Hrvatske danas. I zato se s nestrpljenjem i nadom oekuju vesti iz Beograda, gde zaseda

Vukovarska tragedija 1991 jugoslovenski vrh. Po mnogima je to poslednja prilika da se zaustavi ve zapoeti graanski rat. KONFERENCIJA ZA TAMPU U VLADI REPUBLIKE SRBIJE - POMO SVOM NARODU U HRVATSKOJ U SDK-u otvoren iro-raun na koji se mogu uplatiti novani prilozi, a sve ostale informacije mogu se dobiti uMinistarstvu za veze sa Srbima izvan Srbije. Republika vlada nema nikakve veze sa dobrovoljakim odredima istakao Stanko Cvijan Republiki ministar za veze sa Srbima izvan Srbije Stanko Cvijan: Nakon konsultacije sa brojnim udruenjima, maticom iseljenika, udruenjima Srba iz BiH i Hrvatske sa seditem u Beogradu i Novom Sadu, odlueno je da se pri Ministarstvu formira i Operativni savet u koji e biti ukljuene i brojne istaknute linosti s tim to e ovo telo biti otvoreno i za sve ljude dobre volje koji ele da pomognu srpskom narodu izvan matine republike. Sledee pitanje bilo je da li je i na koji nain republika vlada u kontaktu sa saveznim i organima hrvatske kako bi se obezbedio mir i sigurnost svih graana u Hrvatskoj te da li je srpska vlada upoznata sa angaovanjem dobrovoljakih odreda Vojislava eelja i SNO u Hrvatskoj, o emu se mnogo pie i kakav je njen odnos prema tome: Cvijan je odbacio bilo kakvu vezu republike vlade s tom pojavom. Odgovorno tvrdim, bez obzira ta se deava, da vlada Srbije nenam nikakve veze s tim, rekao je Cvijan i dodao da, ako ve hoemo i elimo da pomognemo srpskom narodu, to mora biti organizovano i pod kontrolom. Po miljenju republikog ministra, radi se pre svega o sukobu Hrvatske sa Jugoslovenskom narodnom armijom, te Srbija nema razloga da se ukljuuje u taj sukob. Na pitanje da li e vlada Srbije razoruati naoruane formacije na svojoj teritoriji, ministar je odgovorio da vlada nema nikakve informacije o postojanju takvih naoruanih organizaicja. Dodue, pojedine stranke tvrde da su uestvovale u dogaajima u Borovu Selu, ali bi im bilo mnogo bolje, da se bave politikim radom. Nemamo informacije da u Srbiji postoje naoruane formacije, ali se u drugim delovima zemlje oruje deli i javno, na otvorenoj sceni. Srbija se ne miri sa sanjem u Hrvatskoj S obzirom da je Cvijan 21. aprila uestvovao i govorio na zboru u selu Jagodnjak kod Belog Manastira zajedno sa Vojislavom eeljom i nekim drugim stranakim liderima, jedan novinar upitao ga je da li bi to opet uinio.

316

317

Vukovarska tragedija 1991 Cvijan je rekao da je i tada pozivao na mir, te da bi to i ubudue inio. Novinare je navie interesovalo ta je srpskom narodu u Hrvatskoj sada najpotrebnije: hrana, oruje, moralna ili materijalna pomo. Cvijan je odgovorio indirektno istiui da je u Hrvatskoj praktino sada ratno stanje, a zna se ta je u takvim uslovima narodu najpotrebnije. Na konstataciju da li su savezni organi prilino neefikasni i na pitanje ima li Srbija spremno neko alternativno reenje, ministar je kratko odgovorio da se Srbija ne moe pomiriti sa ovakvim stanjem i poloajem Srba u Hrvatskoj. Novana pomo Danas je otvoren iro-raun na koji se ve od sutra mogu uplaivati dobrovoljni novani prilozi za pomo srpskom narodu u Hrvatskoj. Raun je otvoren kod SDK-a Srbije . SPS IZ RUME O DRAMATINOJ SITUACIJI U HRVATSKOJ Podrka Generaltabu JNA Zahtevamo od Narodne skuptine Srbije da na sutranjoj sednici, u skladu sa Ustavom republike, preduzme neophodne mere u cilju line i imovinske zatite sprskog naroda koji ivi izvan sadanjih granica Republike. Istovremeno oni osuuju i formiranje jednopartijskih dobrovoljakih jedinica jer smatraju da je odbrana prava i sloboda srpskog naroda obaveza svih koji to pravo uivaju, a prevashodno dravnih organa SFRJ i Republike Srbije i naglaavaju da ukoliko zatitu graanskih i nacionalnih prava srpskog naroda ne obezbedi Jugoslavija, tu obavezu mora preuzeti Republika Srbija. (Dnevnik, 8. maj 1991) KONFERENCIJA ZA TAMPU UDRUENE SRPSKE OPOZICIJE Rat rukovodstava, ne naroda U saoptenju za javnost srpska opozicija protestuje protiv ovinistike politike i varvarskih postupaka ekstremnih nacionalistikih organizacija u Hrvatskoj i u Srbiji, sa kojima reim u Zagrebu i Beogradu otvoreno sarauje. Hrvati i Srbi ne ele rat Ujedinjena srpska opozicija smatra da su hrvatski i srpski narod uvueni u ratni sukob, a odgovornost za to, kae se u saoptenju, ne snose ovi

Vukovarska tragedija 1991 narodi ve nacional-socijalistiki reimi Franje Tumana i Slobodana Miloevia. Poziv svim miroljubivim ljudima Srbije Na kraju saoptenja, koga su potpisali SPO, Narodna seljaka stranka, Savez reformskih snaga za Srbiju, UJDI, Demokratski forum, Narodna radikalna stranka i Srpska liberalna stranka, a oekuje se da e to uiniti i Demokratska stranka koja trenutno razmatra tekst saoptenja. Oprezno s reima Drakovi: Mogu da razumem Srbe u Krajini to su uzeli oruje jer je oruje bilo upereno protiv njih, ali ta rei za one koji odu odavde, budu jedan dan u Kninu, slikaju se s kalanjikovima a onda isto vee jedu ampite u Ruskom caru u Beogradu rekao je Drakovi. ZA GRAANSKI IVOT UMESTO GRAANSKOG RATA Predizborni slogan Miloevieve pratije Sa nama nema neizvesnosti pokazao se tanim sada imamo izvesnost rada i gladi, istie se u apelu. Predizborni slogan Tumanove partije Odluite sami o sudbini svoje Hrvatske pokazao se neistinitim, jer se o sudbini Hrvatske odluuje na tajnim pregovorima. Poari mrnje raspalili su se na se strane, a sva energija naroda usmerena je na stvaranje zaliha mrnje. Guraju nas na put koji vodi kolektivnom samoubistvu i meusobnom unitenju. Miloevi i Tuman, kae se u apelu Ujedinjene srpske opozicije, mobiliu Srbe strahom od Hrvata, i Hrvate strahom od Srba. Budite mudriji od onih koje ste izabrali sami objavite mir, kae se u poruci srpskom i hrvatskom narodu. Umesto graanskog rata izaberite graanski ivot jer jo uvek postoji zajedniki interes da ivimo u miru i demokratiji, kao slobodni, tolerantni i razumni narodi u slobodnoj i ujedinjenoj Evropi. To je jedini nain da sauvamo ivote dece. Jedine granice o kojima vredi pregovarati jesu granice slobode, kae se na kraju apela Ujedinjene srpske opozicije srpskom i hrvatskom narodu. POTERNICA ZA EELJOM Okruno javno tuilatvo Osijeka je istranom sudiji Osijeka podnelo zahtev da se sprovede istraga protiv Vojislava eelja, zbog osnovane sumnje da je 21. aprila ove godine u selu Jagodnjak kod Belog Manastira na javnom skupu pod nazivom Miting za mirno reavanje jugoslovenske krize izjavio i

318

319

Vukovarska tragedija 1991 raspaljivao nacionalnu mrnju i netrpeljivosti izmeu hrvatskog i srpskog naroda, protiv mirnog suivota u Republici Hrvatskoj. Samozvani etniki voa Vojislav eelj, navodi dalje isti izvor, time je poinio krivino djelo protiv Republike Hrvatske. Istrani sudija Okrunog suda u Osijeku je na temelju podnetog zahteva za sprovoenje istrage donio rjeenje o provedbi istrage protiv okrivljenog Vojislava eelja. (Dnevnik, 8 maj 1991) KONFERENCIJA ZA TAMPU U SEDITU SPS-a SRBIJE - NAPAD NA JNA OTVORENI POZIV ZA RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE Nepoeljno meanje politikih stranaka u razreenje jugoslovenske krize. Jugoslavija jo postoji i probleme u njoj treba da reavaju savezne institucije. Sveobuhvatni program za neuralgina podruja u Sandaku. Dr Borisav Jovi kandidovan za predsednika partije Privremena komisija za izbeglice Danas je nagoveteno da e se u Vladi Srbije formirati komisija za izbeglice iz Hrvatske. Izraeno je pri tom uverenje da ovakvi pomoni organi u Vladi treba da budu samo privremenog karaktera, jer Srbi imaju pravo da ive na svojim vekovnim ognjitima ma gde bili RAZGOVOR DELEGACIJE SIV-a I HRVATSKOG VRHOVNITVA - KAKO DO DOGOVORA Ante Markovi: - Neophodno je da se dogovorimo da se demokratskim metodama, a ne silom, razrei naa kriza. Dr Franjo Tuman: Glavni je problem kako uspostaviti pravni poredak u kninskom podruju i postaviti problem JNA Delegacija SIV-a sa predsednikom Antom Markoviem na elu razgovarala je do kasno sino sa hrvatskim vrhovnitvom u Zagrebu o tome to konkretno moramo napraviti da bismo osigurali da s manje tenzije koje sada postoje i da osiguramo da se rasplet dogaaja u Jugoslaviji odvija miroljubivim putem. To je na kraju troasovnih razgovora, koji su zavreni sino, novinarima potvrdio predsednik SIV-a Ante Markovi. On je precizirao da su u razgovorima obuhvaene mnoge teme poev od granica, unutranjih i vanjskih, raznih ekstremista, upotrebe propagandnih sredstava i propagandnog rata, pa preko ekonomskog, finansijskog rata, rata

Vukovarska tragedija 1991 na tritu, sve do konkretnih sluajeva koji su poeli sa Kninom, a zavrili se jue sa Splitom.. Dr Franjo Tuman: Problemi Knin i JNA Predsednik Republike Hrvatske dr Franjo Tuman, mi bismo trebali zajedniki raditi da bi se postiglo demokratsko i miroljubivo reenje. to se tie Hrvatske, rekao je dr Tuman, glavni je problem kako uspostaviti pravni poredak koji je naruen u kninskom podruju, kako spreiti ubacivanje etnikih odreda u Hrvatsku, koji izazivaju sve ono to se u Hrvatskoj deava. SRPSKE IZBEGLICE IZ HRVATSKE U BAU DOEKAO OMRAENI SIMBOL - AHOVNICA PROTIV MIRNOG SNA U Bau jutros osvanula ahovnica, to je ljude u ovom mestu samo podsetilo na nespokoj koji se javio posle pobede HDZ-a u Hrvatskoj Ovo smo saznali od Jove Ostojia, predsednika Regionalnog odbora SDS-a za Baku. Po njegovim reima, ovakve provokacije i nesporazumi poeli su jo kada je HDZ dola na vlst u Hrvatskoj. Od tada je poelo i formiranje nejih ogranaka po selima ovog dela Bake u koma ive Hrvati. Zbog toga je bilo ak i fizikih obrauna. Svemu ovome valja dodati da su u Plavnoj i ranije beleeni ovakvi incidenti, a parole Smrt Srbima ili ubiemo Sobu esto su ispisivani na zidovima. No nije ahonica u Bau prva koja je poslednjih dana istaknuta na levoj obali Dunava. U vreme dok je pripreman napad na Borovo Selo grupa razularenih mladia amcima je prela na obalu kod Odaka i pobola ahovnicu. Tu su prisutnim izletnicima pretili ak i noevima. Morali su da pokupe svoje stvari i izgube se na desnu obalu u Hrvatsku. PISANJE NOVINA U HRVATSKOJ UNOSI NEMIR MEU STANOVNIKE NOVOG SLANKAMENA - NEISTINITO I TENDENCIOZNO Stipe Bartulac kae: Netano je pisanje Veernjeg lista da smo mi, Hrvati, u zbegu! Pisanje hrvatskih sredstava informisanja s terena inijske optine, tanije iz Novog Slankamena neistinito je i tendenciozno. Tvrdnje o navodnim zbegovima Hrvata u Novom Slankamenu izmiljene su da se unese nemir

320

321

Vukovarska tragedija 1991 meu stanovnike ovog sela po poznatom scenariju hadezeovskog vrhovnitva. To je danas rekao predsednik Izvrnog saveta SO Inije Arso Gledovi, koji je poslednje pisanje Veernjeg lista od 6. maja okarakterisao kao istu la i izmiljotinu. O zbivanjima u ovom selu izdato je i zvanino saoptenje Skuptine optine Inija koje su potpisali predsednik Skuptine Jovan Pozdan i predsednik Izvrnog saveta SO Arso Gledovi. Takoe elimo istai, kae se dalje u soptenju, da nam je osnovni cilj bio da se situacija smiri, da se okupljeni graani raziu kuama kako ne bi dolo do neeljenih ekscesa i da se omogui radnicima organa unutranjih poslova da obavljaju svoju redovnu dunost, jer je jednoj grupi radnika unutranjih poslova bio onemoguen izlazak iz Novog Slankamena. Na kraju saoaptenja kae se da je interpretacija Hrvatske RTV i tampe smiljena, bezona la, sraunata i objavljena za ciljeve za koje se ista ve due vreme zalae a to je celokupnoj javnosti poznato. SAOPTENJE POKRAJINSKOG ODBORA SPS U VOJVODINI Spreiti meunacionalne oruane sukobe Izvrni odbor Pokrajinskog odbora SPS u Vojvodini najotrije osuuje antisrpsku, antijugoslovensku i anti armijsku genocidnu politiku i oruani teror hrvatskog vrhovnitva, kae se u jueranjem saoptenju. Uestali teroristiki napadi na srpski narod, uzimanje dece za taoce, potresni prizori progona i zbegova, a iznad sega besomuan nasrtaj na ivote vojnika Jugoslovenske narodne armije, izazvali su najdublje ogorenje i osudu graana. Odluno zahtevamo da nadleni organi odmah pristupe vrenju ustavnih i zakonskih ovlaenja i time stanu na put daljoj eskalaciji HDZovskog bezumlja koje je dovelo do meunacionalnih oruanih sukoba. Najenerginije zahtevamo da se podstrekai meunacionalnih sukoba i nasrtaja na ivote pripadnika Jugoslovenske narodne armije pozovu na odgovornost. (Dnevnik, 8. maj 1991) OTKAZAN SUSRET REPUBLIKIH LIDERA U SARAJEVU Otkazan je esti sastanak lidera jugoslovenskih republika najavljen za sutra saopteno je danas Tanjugu u slubi za informisanje Republikog izvrnog vea BiH. Oekuje se da e o razlozima odgraanja ovog sastanka i

Vukovarska tragedija 1991 eventualno novom terminu njegovog odravanja biti izdato saoptenje za javnost. Za ovaj susret koji je trebalo da se odri u Stojevcu poznatom sarajevskom izletitu izvrene su sve pripreme. Televizija Sarajevo je takoe uradila sve to je bilo potrebno za direktan prenos uobiajene konferencije za tampu za koju su ve akreditovani novinari. ZBRINJAVANJE IZBEGLICA U ODAKOJ OPTINI Na sastanku Predsednitva SO Odaka s predstavnicima svih stranaka koje deluju na podruju ove optine izdato je saoptenje u kojem se osuuje nain na koji vlast Republike Hrvatske sprovodi svoju tzv. Demokraciju i rad Predsednitva SFRJ koje saoptenjima ne doprinosi reavanju situacije. Istovremeno od Skuptine i predsednitva Republike Srbije trai se da donese konkretne odluke u vezi sa stanjem i poloajem srpskog naroda u Republici Hrvatskoj. SEDNICA IZVRNOG SAVETA SO INIJE - SPREMNI ZA PRIHVAT 100 PORODICA Neophodan dogovor Srba i Hrvata u Novom Slankamenu da se spree sukobi U zakljucima se pored ostalog istie da Izvrni savet SO Inije ocenjuje da je potrebno da se u Novom Slankamenu organizuju razgovori s graanima hrvatske i srpske nacionalnosti radi spreavanja bilo kakvih meunacionalnih sukoba. U tom smislu Izvrni savet insistira kod nadlenih organa kako Republike Srbije tako i pokrajinskih organa da hitno razmotre i donesu odgovarajui pravni akt kojim e biti ureeno pitanje upotrebe i isticanja zastava. PREDSTAVNICI SKUPTINE SRBIJE I PREDSEDNIK IZVRNOG VEA VOJVODINE POSETILI BA I PRELAZE PREKO DUNAVA - HRVATSKA POLITIKA PO KOSOVSKOM RECEPTU Svi koji hoe da napuste Jugoslaviju neka idu, ali sa sobom ne mogu da nose srpske teritorije i srpski narod jer im to neemo dozvoliti rekao je dr Borivoje Petrovi Jue u veernjim asovima optinu Ba u kojoj utoite nalazi veliki broj srpske dece i ena iz Hrvatske posetili su potpredsednici Skuptine Srbije Borivoje Petrovi i Pavi Obradovi.

322

323

Vukovarska tragedija 1991 Srbija eli mir Srbija eli da obezbedi miran ivot srpskom stanovnitvu bez obzira na to gde se ono nalazi, rekao je u razgovoru s novinarima Borivoje Petrovi. Ali prvenstveno emo se truditi da se narod to pre vrati svojim domovima. Smatramo da Hrvatska moe izai iz Jugoslavije ali teritorije na kojima danas ivi srpski narod moraju biti deo Srbije ukoliko sutra doe do izlaska Hrvatske iz Jugoslavije. Petrovi je potom nastavio: Srbija ostaje u Jugoslaviji bez obzira na to dali e tu Jugoslaviju sainjavati samo Srbija i Crna Gora i delovi Krajine. Gree oni koji misle da Srbija nije dovoljno energina ili da se sprema po kratkom postupku da obezbedi naoruavanje svesrpskog stanovnitva van Srbije. Mi moramo stvoriti uslove da se pokua, ako se moe, na miran nain razreiti ovaj problem, a ako ne moe, postojae drugi nain da se obezbedi miran ivot Srba van matine Republike. Slovenci i Hrvati razvijali su na vojvoanskom hlebu i mesu svoj turizam. I mogu danas drugaije da razgovaraju jer su od 1945. do danas iveli na neijim leima. (Dnevnik, 8. maj 1991) PROTEST BORACA I KRAJIKE NOU BRIGADE U NOVOM SADU - NE SME SE PONOVITI JASENOVAC Ako Savezni organi ne obezbede uslove za miran rasplet srpskom narodu niko ne moe oduzeti pravo da sam brani svoj opstanak Borci I Krajike NOU Proleterske brigade u sekciji boraca V krajike NOU divizije u Novom Sadu izraavaju svoju zabrinutost za sve ukupno stanje u zemlji. Posle pedeset godina u Republici Hrvatskoj, u srpskim selima, ponavlja se krvava 1941. godina gde se napada srpski ivalj koji hoe i eli da ivi u slobodi i demokratiji. Srbi nee prihvatiti da u Hrvatskoj budu nacionalna manjina i da se nad njima vri ponovo genocid. Muilita kao to su Jasenovac, Jadovno, Kakuan, Golubinka, Gavranka i mnoga druga stravina su opomena preko koje se ne sme prei. Mi borci NOR-a konstatujemo da rukovodstvo drave ne obezbeuje zatitu srpskom narodu od agresivnih i oruanih nasrtaja policijskih i paravojnih formacija hrvatskog vrhovnitva. Zahtevamo od predsednitva SFRJ, Saveznog izvrnog vea, SSNO i drugih saveznih organa da preuzmu sve ustavne i zakonske mere za spreavanje oruanih napada na srpski narod u Hrvatskoj i obezbede uslove za rasplet jugoslovenske krize na miran i

Vukovarska tragedija 1991 demokratski nain. U protivnom, srpskom narodu niko ne moe oduzeti pravo da sam brani sopstveno dostojanstvo, slobodu i opstanak. ZAHTEV SRPSKIH POLITIKIH STRANAKA IZ BEEJA - MUP VAN SAO KRAJINE Razoruati civile a MUP svesti na mirnodopski sastav. Pomo iz Beeja ii e preko novosadskog Udruenja Srba u Hrvatskoj Optinski odbori SPO-a, SPS-a, Narodne radikalne stranke i Inicijativnog odbora za formiranje Demokratske stranke u Beeju, sa zajednikog sastanka svojih predstavnika sa lanom udruenja Srba u hrvatskoj, Novi Sad, uputili su zahtev Predsednitvu SFRJ, SIVu, i SSNO-u da se u Hrvatskoj odmah prekine rat i uspostavi mir. Od parlamenta i Vlade Republike Srbije trai se maksimalno angaovanje u reavanju poloaja i uslova ivota Srba u Hrvatskoj i svuda u Jugoslaviji izvan Srbije. Uesnici sastanka u ime svojih stranaka i udruenja spremni su da prue svaku pomo Srbima u Hrvatskoj, od materijalne i prihvatanje izbeglica do zatite njihovih ivota i imovine, svim raspoloivim sredstvima i u tom cilju e se organizovati i budno pratiti dalji razvoj dogaaja kako bi preduzeli i druge neophodne mere. (Dnevnik, 8. maj 1991) SKUPTINA SRBIJE O TRAGINIM ZBIVANJIMA U HRVATSKOJ - VLADA SRBIJE NIJE UMEANA Odgovornost posebno snosi Ministarstvo unutranjih poslova Hrvatske, kao i organi federacije koji sporo reaguju na krenje vaeeg saveznog Ustava istakao predsednik Vlade Srbije dr Dragutin Zelenovi. Treba spreiti dolazak Stjepana Mesia na elo Predsednitva SFRJ, ulo se u raspravi Za krvavi obraun u Borovu Selu po oceni Vlade Srbije, svu odgovornost snose nadleni organi Hrvatske posebno njeno Ministarstvo unutranjih poslova iji pripadnici od pojedinanih napada na graane prelaze u otvoreni napad na srpska mesta u hrvatskoj. Obraajui se poslanicima predsednik Vlade Srbije dr Dragutin Zelenovi istakao je da za nastalu situaciju odgovornost snose i organi federacije koji sporo reaguju na krenje vaeeg saveznog ustava a aktivnost im se iscrpljuje na apelima i preporukama, pri emu posebno odgovornost snosi Savezno izvrno vee. Vlada Srbije odbacuje sve tvrdnje da je na bilo koji nain umeana u dogaaje u Borovu Selu ili drugim mestima u Hrvatskoj. Veina poslanika traila je da se uputi otar protest hrvatskim vlastima da

324

325

Vukovarska tragedija 1991 obezbede normalan ivot Srbima u Hrvatskoj. U suprotnom Srbija e svim raspoloivim sredstvima tititi srpski narod ma gde iveo. (Dnevnik, 9. maj 1991) U VUKOVARSKOJ OPTINI - PRVI ZNACI SMIRIVANJA Napetost i strah jo uvek veliki. Srpske tampe jo nema na kioscima U vukovarskoj optini danas se oseaju prvi znaci smirivanja, iako su napetost i strah jo uvek veliki. Skoro sve barikade su uklonjene pa saobraaj moe da se odvija gotovo u svim pravcima. Dodue, naoruane civilne strae i dalje su prisutne ali sada pored puta. PRORADIO HRVATSKI RADIO-VUKOVAR Jue posle podne hrvatski radio-Vukovar koji je to postao pre nekoliko dana nakon upada hadezeovaca poeo je emitovanje programa. Novi direktor je Zdravko eremet, tajnik vukovarskog HDZ-a koga je postavilo Ministarstvo za informisanje Republike Hrvatske. U prvoj emisiji naglaeno je da e hrvatski radio-Vukovar u svom radu da potuje ustavna opredeljenja Republike Hrvatske, odluke hrvtskog sabora, nadlenih hrvatskih vlasti i pravnog sistema, te teritorijalni integritet Republike Hrvatske. Programska orijentacija i ureivaka politika e da idu u pravcu tanog i potpunog informisanja i objektivnosti. Najvie napora bie poseeno gajenju snoljivosti i mirnog suivota meu graanima nae vienacionalne sredine, a za dobrobit celokupne zajednice, reeno je na poetku kontakt emisije hrvatskog Radio-Vukovara. Ante Markovi danas u Vukovaru Predsednik Saveznog izvrnog vea Ante Markovi posetie u etvrtak 9. maja Vukovar, u okviru mera koje SIV preduzima radi razreenja teke politiko-bezbednosne situacije u pojedinim podrujima Hrvatske. NA ZAJEDNIKOJ SEDNICI SPS-a U TITOVOM VRBASU - OSUENI LIN I TEROR JNA mora razoruati sve nelegalne vojne i paravojne formacije, ojaati rezervni sastav i preduzeti sve druge ustavne mere predviene u sluajevima kada Predsednitvo, kao vrhovni komandant, ne radi ono to mu Ustav propisuje

Vukovarska tragedija 1991 Bez obzira na sve, smatraju lanovi SPS-a neophodno je da Skuptina i Vlada Republike Srbije zauzmu odluan i energian stav po ovom pitanju a veoma je vano da i predsednik Republike izae pred Skuptinu i uputi poruku za javnost Srbije i Jugoslavije, dok politikim strankama u Srbiji mora ve jednom biti jasno da je samoubilaki pothranjivati deobe i raskole meu svojim narodom, jer time daju podstrek HDZ da od Srba ine ovo to su do jue iptari inili na Kosovu, a s druge strane pojaavaju strah i beznae Srba van Srbije i teraju ih na egzodus slian onom iz 1941. godine. U ostalom i Ustav Republike Srbije izriit je po tom pitanju i treba ga primeniti do kraja. (Dnevnik, 9. maj 1991) SEDNICA NARODNE SKUPTINE REPUBLIKE SRBIJE - BEZAKONJE ZATIENO DRAVNIM TEROROM Mnogi postupci prema srpskom narodu u Hrvatskoj podseaju na metode i zlodela na tim prostorima iz poslednjeg rata rekao predsednik Vlade Republike Srbije dr Dragutin Zelenovi Predsednik Vlade Republike Srbije dr Dragutin Zelenovi je podsetio da je Skuptina poetkom aprila usvojila deklaraciju o mirnom reavanju jugoslovenske krize protiv graanskog rata i nasilja, a istovremeno Narodna skuptina Srbija zatraila je od Predsednitva SFRJ i taba vrhovne komande oruanih snaga Jugoslavije da se ne dozvole meunacionalni oruani sukobi i graanski rat u Jugoslaviji i primena nasilja u bilo kom obliku nad nedunim stanovnitvom. Kako je graanima Hrvatske nacionalnosti podeljena velika koliina oruja, situacija u Hrvatskoj postaje sve ozbiljnija i napetija a opasnost za bezbednost srpskog naroda u toj republici sve vea i izraenija. Zbog toga se ocenjuje da JNA angaovanjem svojih jedinica i komandi nastoji da onemogui irenje meunacionalnih sukoba. RASPRAVA O POLOAJU SRBA U HRVATSKOJ - POSLEDICE POLITIKE MRNJE I SILE Zahteva se upotreba svih pravnih sredstava koje dozvoljava Ustav SFRJ, kako bi se prekinuo genocid nad srpskim narodom u Hrvatskoj. Opet duel replikama izmeu Parokog i Kertesa Prvi uesnik u raspravi o poloaju Srba u hrvatskoj bio je Srbislav Milovanov koji je naglasio da i meu poslanicima narodne skuptine ima onih koji su dali punu podrku Vladi HDZ-a. Radi se o vojvoanskim Hrvatima iz

326

327

Vukovarska tragedija 1991 Subotice. Milovanov se zaloio da zakljuci Vlade Republike Srbije budu otriji, jer dok saekamo sve pravne svetske subjekte da dou i vide ta se deava i donesu svoje zakljuke, pitanje je dali e ita ostati od naeg naroda u Hrvatskoj. Aleksandar Bakoevi naglasio je da je takav razvoj dogaaja u Hrvatskoj i sve ono to se deava srpskom narodu u izvesnom smislu logina posledica nove politike u Hrvatskoj, politike koja se moe nazvati politikom mrnje, osvete i sile, politikom koja je ogrezla u nacionalistike vode. Valjda je svima jasno da Srbi u Hrvatskoj nee trpeti takvu politiku koja ih pretvara u graane drugog reda. Sakupljanje politikih poena na muci srpskog naroda Po reima Milana Parokog, ustakom politikom drave Hrvatske ugroene su teritorije koje istorijski i demografski pripadaju srpskom narodu u Krajini, Dalmaciji, Slavoniji, Moslavini, zapadnom Sremu i Baranji, ali dovedeni su u pitanje i srpske teritorije u okviru Republike Srbije Baka i Srem. Tako je naglasio Paroki pre nedelju dana da je jedan poslanik ove Skuptine podigao ahovnicu, zastavu ustakog zloina, u Novom Slankamenu. Paroki je predloio da Skuptina usvoji odluku kojom se daje podrka odluci SAO Krajine o prisajedinjenju Srbiji, kao i odluka kojom se daje mogunost svim Srbima da uivaju dravljanstvo Republike Srbije. To se mora uiniti jer su Srbi mete za odstrel i svaki plaeni ustaa, svaki sekuritatista bez posla, svaki Albanac sa stranim dravljanstvom za platu ide u odstrel protiv Srba. (Dnevnik, 9. maj 1991) SEDNICA NARODNE SKUPTINE REPUBLIKE SRBIJE - NAJTEI DANI ZA SRPSKI NAROD Poslanik Zoran Paunovi predloio je da Srbija formira specijalne jedinice za specijalna dejstva i tako odbrani svakog Srbina gde god on iveo u Jugoslaviji. Od vrhovnitva Hrvatske Srpski parlament mora ultimativno da zahteva da odmah razorua paravojne jedinice HDZ-a ili e u protivnom srpska drava i srpski narod formirati svoje jedinice i naoruati sav srpski narod. To bi bila poslednja mera pred formiranje srpske vojske koja e proizai kao neminovnost iz svega ovoga to se deava u Jugoslaviji. Moramo pogledati istini u oi HDZ je objavio Srbiji rat i poeo je rat kategorian je Predrag Mijailovi. On je predloio da srpska vlada i Parlament Srbije daju 24 sata Saveznoj vladi da se izjasni kakav je njen stav prema ovim

Vukovarska tragedija 1991 poslednjim dogaajima kao i da se obznane srpske granice ako sluajno doe do raspada Jugoslavije. DA LI SU HRVATI U SRBIJI UGROENI Na diskusiju Srbislava Milovanova koji je zamerio Demokratskom savezu Hrvata u Vojvodini na podrci hrvatskoj vlasti reagovao je Antun Skenderovi. Po njegovim reima DSHV je treeg maja dao izjavu i izrazio suut i ogorenje rtvama, svima koji su poginuli i ranjeni. Naa stranka, rekao je Skenderovi apelovala je na sve nosioce vlasti da se situacija smiri. Hrvatski narod u Vojvodini puno trpi, dodao je i smatra se ugroenim. Otvoreno nam prete neke ilegalne strukture u nekim selima gde ive Hrvati. Ljudi su uplaeni a neki se i sele. U Vojvodini je veoma teko stanje. Na to je reagovao predsednik Slobodan Unkovi uputivi Vladi pitanje dali ima informacije o tome da je neko od graana Srbije ugroen, i ako jeste da preduzme efikasne mere. Srbislav Milovanov je naglasio da je ovo ve drugi put da Skenderovi iznosi stav koji nije prihvatljiv. Kako neko ko ivi u Srbiji moe da kae da su Srbi u Hrvatskoj vandali. Kako neko ko ivi u Srbiji moe da izjavi sauee onima koji su u Hrvatskoj pucali na srpski narod, uputao je Milovanov? TA SE DEAVA U SJENICI Pavi Obradovi je rekao da iako su pogranine optine na teritoriji Vojvodine dobro organizovane za prihvat ugroenog i nastradalog srpskog stnaovnitva iz Hrvatske, on predlae da se u ovim optinama obrazuju posebni fondovi, jer one same nisu u stanju da obebede finansije za se. Po njegovom miljenju, Vlada Republike Srbije treba da obezbedi i neophodne uslove da se u celini izvri potpuna mirnodopske formacije snaga unutranjih poslova u pograninim optinama, a pre svega u idu i Bau. Neophodno je da informativno propagandna delatnost proradi na pravi nain i da se RTV Beograd nae na prostorima SAO Krajine, Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Vlada Republike Srbije i Narodna skuptina, naglasio je, treba energino da zahtevaju od JNA da u sastavu jedinica koje su na ugroenim podrujima u Hrvatskoj budu ljudi jugoslovenske orijentacije, s obzirom na to da ima primedbi na ponaanje pojedinih pripadnika JNA. Na ovoj izlaganje replicirao je Antun Skenderovi ponovivi da se ispred sela u kojima ive Hrvati u Vojvodini pojavljuju nelegalne grupe koje otvoreno prete ali je takoe istakao da je uveren da e legalna vlast pruiti pomo.

328

329

Vukovarska tragedija 1991 Ponos na hajduke i etnike komite Govorei o napadima hrvatskih jurinika na kasarne i ubijanje Srba koje nazivaju hajducima i etnicima, Predrag Mijailovi je istakao da se mora rei da smo ponosni na nae hajduke i na nae etnike komite. Kome ovde nama ne bi bilo drago da se poredi s Karaorem, hajduk Veljkom, Jankom Gagiem, vojvodom Vukom, vojvodom Lunom i ostalima koji nikada nisu saraivali s neprijateljem nego su branili srpsku slobodu. (Dnevnik, 9. maj 1991) POSLEDNJE UPOZORENJE VRHOVNITVU HRVATSKE Rodoljub ami zatraio je da se odmah izvre kadrovske promene u Armiji, u Petoj vojnoj oblasti, zbog dogaaja u Splitu. Po reima Borivoja Petrovia, u odnosu na to kakva je zaista situacija u srpskim selima u Hrvatskoj na dananjem zasedanju izreene su dosta blage rei. Moramo se rekao je Petrovi, bolje organizovati, jer ne verujem da je u pitanju samo napad na Borovo Selo, bie i drugih napada. Osnovno je ipak da Srbi ostanu tamo gde vekovima ive i zbog toga Narodna skuptina mora uputiti protest hrvatskim vlastima i rei da e Srbija preduzeti sve mere da zatiti srpski narod tamo. Ako treba, rekao je Petrovi zastava e raditi u etiri smene. IZBEGLITVO BEZ LEGITIMITETA Srbima koji bee iz Hrvatske pod pritiskom dravnog i partijskog terora mora se pomoi, ali im se mora obezbediti da se legitimno vrate u svoje domove i svoja radna mesta. Skuptini Vojvodine predloeno da se ujednai poreski sistem u Pokrajini s poreskim sistemom u Republici. U Hrvatskoj se oito radi o teroru drave i naoruane partije HDZ-a nad graanima srpske nacionalnosti, to ima za posledicu progon tamonjih Srba sa sopstvenih ognjita i od svojih kua i radnih mesta. Srbi su postali izbeglice zato to trae minumum sigurnosti za svoje ivote i svoja graanska prava i prirodna je njihova reakcija koja je posledica ne funkcionisanja jugoslovenske drave i sprovoenja HDZovskog genocida koncepta ponitavanja individualnog i kolektivnog identiteta srpskog naroda. Zato se od drave Srbije trai da ona, potujuu sopstvenu ustavnu obavezu reava ova pitanja, a od savezne drave zahteva se da svim instrumentima pravne drae obezbedi funkcionisanje institucija koje treba da obezbede zatitu ivota i graanskih prava svih graana u Hrvatskoj, posebno srpskog naroda koji je pogoen partijskim i dravnim terorom u ovoj republici. Hrvatskoj se upuuje

Vukovarska tragedija 1991 otar protest zbog onog to se radi srpskom narodu i zahteva da preduzmu mere za njegvu punu bezbednost u mestima u kojima vekovima ivi. Mobilisan rezervni sastav milicije to se tie prihvata izbeglica rekao je Geza Farka sve tee najboljem redu, ak i u vienacionalnim sredinama ljudi drugih nacionalnosti priznaju muke Srba iz Hrvatske i pomau im, ali situaciju oteavaju neke politike partije koje se meaju u posao dravnih organa i oteavaju ga. Oni to ine nelegalnim naoruavanjem ljudi i drugim nelegalnim potezima, to se ne sme dozvoliti. Jer, rekao je Farka, legalni organi vlasti u Vojvodini garantuju sigurnost svima bez obzira na to kojoj naciji ili veri pripadali, a poela je akcija slanja pomoi stanovnicima Borova Sela u lekovima i osnovnim namirnicama. (Dnevnik, 9. maj 1991) IZ SKUPTINE SFRJ: ENERGINA OSUDA PROPAGANDNE KAMPANJE PROTIV JNA U HRVATSKOJ - PODRKA NAPORIMA JNA Prema vinovnicima dogaaja u Splitu moraju se preduzete sve zakonom predviene mere. Podrka naporima koje JNA ulae za spreavanje irenja meunacionalnih oruanih sukoba. Nain rada na koji je do sada angaovana JNA na spreavanju meunacionalnih sukoba, prema oceni Broveta objektivno se iscrpljuje. arite se neprekidno uveavaju i vie niko sa sigurnou ne moe da kae gde e i kada da se zapuca. U takvim uslovima kako je rekao, od JNA se ne moe oekivati da svuda i na vreme efikasno intervenie gde god izbiju meunacionalni sukobi. Zatita svih objekata namenske industrije Koristei prisustvo admirala Broveta, Ivan Veselinovi je zapitao ta JNA namerava da preduzme povodom sluaja ugroavanja objekata vojne industrije, kao to je to nedavno bio sluaj u Fabrici uro akovi. Brovet je rekao kako je tano da su u pogon tog kolektiva za proizvodnju tenkova nedvno dola lica iz MUP-a Hrvatske a bilo je i najava da bi se tenkovi mogli odvesti iz kruga fabrike. Odmah smo intervenisali i spreili prisvajanje tenkova i predoili da bismo, ukoliko se pokua njihovo pokretanje bez naeg odobrenja, upotrebili silu. Taj problem je reen ali uz manje demonstracije oko kasarne, a vojnici koji su u pogonu obezbeivali tenkove, kada je na njih pokuan nasrtaj, pucali su u vazduh radi upozorenja.

330

331

Vukovarska tragedija 1991 Izbei bratoubilake sukobe Papa Jovan Pavle Drugi je jutros apelovao na Srbe i Hrvate da izbegnu bratoubilake sukobe i pribegavanje sili u reavanju spora koji se ispreio izmeu dva naroda. Papa Karol Vojtila je ovaj apel uputio na kraju dananjeg generalne audijencije u Vatikanu. Pozivajui posebno na molitvu za narode Jugoslavije toliko bliske mom srcu Papa je podsetio da se u toku jueranjeg dana pojaani napori za iznalaenje miroljubivog reenja za teku situaciju koja je stvorena u Hrvatskoj nakon krvavih sukoba proteklih dana. Diem jo jednom moj glas da bi zatraio da se izbegnu bratoubilaki sukobi izmeu srpskog i hrvatskog stanovnitva i da se obeshrabri pribegavanje sili. On je potom uloio svu svoju snagu u apel odgovornima za sudbinu ova dva naroda da dokau svoju dobru volju i oseaj odgovornosti za iznalaenje pravednog i miroljubivog reenja problema koje sila oruja nikada nee moi da rei. Karol Vojtila je posebno pozvao elne linosti hrianskih zajednica da budu pokretai pomirenja kroz jaanje dijaloga mira koji je upravo jue poeo izmeu Patrijarha Pavla i kardinala Franje Kuharia. U ovom dramatinom asu za Jugoslaviju Papa Jovan Pavle Drugi je pozvao na molitvu da se prosvetle pameti i podre napori onih koji iskreno trae da se ponovo uspostvi drutveni suivot u uzajamnom potovanju i razumevanju. (Dnevnik, 9. maj 1991) KOMANDIR UBIJENOG VOJNIKA O DOGAAJIMA U SPLITU - GEOVSKOG UBIO PRIPADNIK MUP-a U pozadini splitskih dogaaja je Tumanov govor u Trogiru, koji je objavila Slobodna Dalmacija Namjerno razbijanje Armije Od Ljubljane, preko Zagreba do Sarajeva i Skoplja pokazuju se novi zajedniki odnos prema Armiji i ona time defakto gubi svoj dosadanji legitimitet, kae glanvi urednik zagrebakog Vjesnika u komentaru pod naslovom providno slepilo objavljenog na prvoj stranici dananjeg broja. Upravo zato, u interesu Armije bi bilo da ide na smirivanje stanja bez daljeg ustrajanja na arbitrarnoj ulozi izmeu republika, od kojih su etiri ionako protiv takve njene uloge, ocenjuje Vjesnik. A o graanstvu da se i ne govori jer kakve god bile razlike u Splitu i na Terazijama tenkovi su slino proli. Stoga se ve moe zakljuivati kako

Vukovarska tragedija 1991 moda uopte i nije re o politikom slepilu, koje raspiruje graanski rat tvrdnjama kako je on ve na delu, ve o pokriu za namerno razbijanje armije kako bi se spreilo njeno eventualno transformisanje u skladu s politikim promenamafederalne strukture. Cilj? Razbiti je kako bi njeni delovi mogli obavljati ulogu velikosrbijanskih predstraa na ovim fantomskim novim granicama zakljuuje Vjesnik. (Dnevnik, 9. maj 1991) SRPSKI PATRIJARH PAVLE U JASENOVCU - MOLITVA ZA SPAS I RAZUM Ne elimo da podstiemo zlu krv i osvetu. elja: da makar kao ljudi ivimo, ljudski trpeljivo jedni pored drugih Povodom pedesetogodinjice stradanja srpskog naroda u logoru Jasenovac i svih nedunih rtava Srpski Patrijarh gospodin Pavle sluio je danas svetu arhijerersku liturgiju u Pravoslavnoj crkvi u Jasenovcu. Po zavretku liturgije Patrijar Srpske pravoslavne crkve gospodin Pavle odrao je prigodno slovo u kojem je meu ostalim istakao da su se okuljeni metani i ostali gosti dananje crkvene sveanosti okupili ovde da bi molili za spasenje svih ljudi koji su stradali zbog imena i vere i koji stradaju i danas bilo gde na ovoj nemirnoj zemlji. Verujemo i znamo iz nauke Boije da je svako ubistvo bratoubistvo, rekao je gospodin Pavle i naglasio: Ovde se nismo okupili da sudimo ubicama ni odgovornima za ubistva. Sveti arhijererski Sabor nae crkve odlukom o liturgijsko molitvenom obeleju 50-godinjice stradanja i nae crkve i naeg naroda ne eli da tim podseanjem podstie zlu krv i osvetu, ve eli sagledavanje istine o zlu i da nas izbave od novih zala rekao je gospodin Pavle. Bez toga ako smo ve zaboravili da smo braa i ne moemo iveti kao braa da makar kao ljudi ivimo, ljudski trpeljivo jedni pored drugih. Jer ako se dignemo jedni protiv drugih u mrnji i krvi utopiemo sve ljudsko i hriansko u nama i nestati sa zemlje i jedni i drugi, poruio je srpski gospodin Patrijarh Pavle. KONFERENCIJA ZA TAMPU DR VOJISLAVA EELJA - ETNICI SU SPREMNI eelj demantovao slubene izjave o masakriranju nastradalih redarstvenika i ueu pripadnika sekuritatea u bitkama u Borovom Selu

332

333

Vukovarska tragedija 1991 Voa Srpske radikalne stranke dr Vojislav eelj obavestio je danas novinare da je prvi napad pripadnika MUP Hrvatske u Borovu Selu primilo 14 pripadnika Srpskog etnikog pokreta, 2 lana Srpske narodne obnove i 6 metana, da bi se kasnije celo selo organizovalo u odbrani. (...) Demantovano je i izjavu Degoricije o ueu pripadnika bive slube sigurnosti Rumunije (sekuritatea) u bitkama u Borovu Selu objanjavajui to eljom hrvatskih vlasti da pred sopstvenom javnou opravdaju velike gubitke. Dobro naoruane i obuene za diverzantsko teroristike aktivnosti etnike jedinice su po eeljevoj tvrdnji, rasporeene u mestima na teritoriji Hrvatske, BiH i Makedonije. One su, izjavio je eelj spremne da u sluaju potrebe preuzmu odbranu srpskog naroda, a ako zatreba i masovnu odmazdu. Tamo gde budu jedinice JNA, moji dobrovoljci nee dejstvovati. (Dnevnik, 9. maj 1991) DRAVNI TEROR HRVATSKIH VLASTI Napad na Borovo Selo do kraja je razotkrio prave namere hrvatskih vlasti. Trai se angaovanje ISV-a i saveznih organa na spreavanju sukoba Vlada Republike Srbije konstatuje da se poloaj Srba u ugroenim podrujima Republike Hrvatske, iz asa u as pogorava. Sve informacije kojima neposredno raspolau republiki organi autentini i dokumentovani izvetaji sa mesta dogaanja uveravaju da je na delu otvoren i neskriven pokuaj hrvatskih vlasti da zavedu i ostvare svoje secesionistike ciljeve korienjem dravnog terora. Pri tom dravni teror se, na vrlo perfidan nain, sa svim elementima pogroma srpskog naroda i pretnjom njegove fizike likvidacije, pokuava da prikae kao zavoenje pravnog poretka i zatita suvereniteta hrvatske - kae se u pismu Vlade Republike Srbije SIV-u. Sve dosadanje odluke i aktivnosti hrvatskih vlati poev od fizikog, politikog i moralnog nasilja nad Srbima u Pakracu, preko Titove Korenice i Plitvica, pa do prepada na Borovo Selo, odvijali su se pod izgovorom odbrane mlade demokracije a redovno su se zavravali zlostavljanjem srpskog naroda. Samoodbrana graana Borova Sela Nepobitno je da je poslednji pokuaj genocida u Borovu Selu naiao na spontanu i vrlo odlunu samoodbranu graana tog sela. Ovo utoliko pre to je taj isti narod ve doiveo sudbinu koja mu je i ovom prilikom bila namenjena. U tom smislu Vlada Republike Srbije odluno odbacuje svaku tvrdnju da su

Vukovarska tragedija 1991 organi Republike Srbije, na bilo kakav nain uestvovali u organizovanju otpora i osujeivanju ove klasine kaznene ekspedicije hrvatskih specijalaca. Radi se iskljuivo o spontanom ali veoma odlunom otporu u cilju odbrane svojih ognjita i svog nacionalnog bia. Zahtevi od SIV-a Vlada Republike Srbije zahteva: Da se Savezno izvrno vee i nadlen savezni organi neodlono i neposredno angauju na suzbijanju svih oruanih i drugih sukoba na meunacionalnoj osnovi i time spree dalju eskalaciju upotrebe sile i nasilja u reavanju jugoslovenske krize. Da se neposrednim uvidom i proverom utvrde svi oblici dravnog terora hrvatskih vlasti nad srpskim narodom i utvrdi pravo injenino stanje o njegovoj utemeljenosti na programskim ciljevima HDZ-a i drugih antisrpskih orijentisanih stranaka u ijem je sreditu politiko i bioloko unitenje srpskog naroda na ovom podruju Da se, bez odlaganja izvri razoruavanje svih paravojnih formacija i sprei svako dalje liferovanje oruja ilegalnim putem Da savezni organi, posebno organi pravosua, budu neposredni nosioci ispitivanja uzroka i posledica sukoba koji su kulminirali do graanskog rata i imaju za ishodite ugroavanje prava i sloboda i imovinske sigurnosti graana. Pri tom se mora obezbediti puna nezavisnost i objektivnost ovih organa. Radi toga, potrebno je pozvati i odgovarajue meunarodne institucije koje se bave zatitom ljudskih prava i sloboda. Da SIV obezbedi da organi Republike Hrvatske potuju Ustav SFRJ i njegove odredbe koje tite prava slobode i inegritet graana i zatitu njihovih nacionalnih prava. Da se pokrene postupak utvrivanja odgovornosti slubenih lica i funkcionera po ijem nareenju su izvravana teka krivina dela nasilja i zlostavljanja i likvidacije Srba u Hrvatskoj, to je u nadlenosti Saveznog javnog tuioca. STIPE MESI O RADU PREDSEDNITVA SFRJ - PRED DVE SOLUCIJE Na dnevnom redu bio je zahtev Vojske odnosno predlog taba vrhovne komande da se donesu mjere kojima e federalni organi uspostaviti mir na

334

335

Vukovarska tragedija 1991 podruju cele Jugoslavije, ali oito sa posebnim naglaskom na dogaaje u Hrvatskoj. Bila su dva razliita predloga jedan je polazio od toga da se priznaje legalitet i legitimitet hrvatske vlasti i da je za javni red i mir u Hrvatskoj nadleno jedino Ministarstvo unutranjih poslova. U drugom predlogu stajalo je, da bi trebalo angairati Armiju u onim podrujima gde su krizna arita a posebice u opinama u kojima preteno ive Srbi, uz obrazloenje da to MUP ne moe. - Treba podsjetiti, rekao je dalje Mesi, da je vojska svojedobno traila da se uvedu izvanredne mjere, tj. Da joj se daju ovlasti kako bi sama odluila o upotrebi svojih snaga. To nije na Predsednitvu prihvaeno, jer je veina smatrala da se vojska moe angairati samo na temelju Predsednitva kao vrhovnog zapovjednika, zbog toga je i Borisav Jovi dao ostavku koju je poslije povukao. (Dnevnik. 9. maj 1991) U SRPSKIM SELIMA U ISTONOJ SLAVONIJI I DALJE VLADA PRIVIDAN MIR - GLAD STIE U SLAVONIJU U srpskim selima u kojima su barikade sve je manje hrane pa se poiljke iz Srbije s nestrpljenjem oekuju. Ranjeni MUP-ovci prebaeni iz vukovarske bolnice U srpskim selima Istone Slavonije u Borovu Selu, Boboti, Paetinu, Veri, Bradinu, Mirkovcima i drugim sve je manje namirnica i lekova. To nam je u Borovu Selu danas potvrdio Vukain okoanin, predsednik MO SDS-a. Hrane je se manje, nema ni lekova. Na sreu danas su poeli da pristiu prvi kontigenti iz Bake, to nam je stvarno dobro dolo. Nadamo se da e hrana i lekovi stizati i narednih dana, veli okoanin. SVEDOENJE POTPUKOVNIKA JNA DUANA LONARA - MUP JE POZVAO VOJSKU Vojska nije pucala ni na koga. I dalje su nerasvetljeni dogaaji koji su prethodili dolasku JNA u Borovo Selo est dana nakon krvavog obrauna u Borovu Selu u kome je prema zvaninim podacima poginulo 12 policajaca, razliite verzije ovog dogaaja ini se jo udaljenije nego to su bile na poetku. Metani takoe energino odbacuju tvrdnje prema kojima su policajce pobili naoruani teroristi ubaeni sa strane. Oni priznaju prisustvo desetak ljudi iz drugih mesta u selu za koje kau da su se tu zatekli kod rodbine. Za

Vukovarska tragedija 1991 Hrvate u ovom delu Slavonije re je o mukom napadu iz zasede na organe reda zata neko treba da odgovara i da bude kanjen. SAOPTENJE SA SEDNICE SIV-a - ODMAH DEMOBILISATI REZERVNU POLICIJU Jugoslovenskoj narodnoj armiji treba odmah stvoriti uslove da nesmetano, u skladu sa Ustavom SFRJ i saveznim zakonima vri svoje funkcije Savezno izvrno vee je na dananjoj sednici kojoj je predsedavao Ante Markovi razmotrilo i usvojilo izvetaj predsednika SIV-a o razgovorima sa rukovodstvom Republike Hrvatske o najnovijim dogaajima u ovoj republici i o toku rasprave u Predsednitvu SFRJ o politikoj bezbednosti situacije u zemlji. Polazei od dramatine situacije u zemlji koja bez obzira na trenutno smirivanje, sadri sve elemente daljeg tekog pogoravanja, SIV je zakljuilo da je najhitnije potrebno preduzeti sve mere radi spreavanja daljeg oteavanja situacije. Savezno izvrno vee smatra da je potrebno obezbediti prostor i vreme za mirno i demokratsko reavanje problema pre svega pravnim sredstvima. U cilju spreavanja razvoja dogaaja u takvom pravcu koji preti sukobima irih razmera i novim ljudskim rtvama, Savezno izvrno vee je zakljuilo: 1. Da se odmah obezbedi prava sigurnost graana uz puno potovanje ljudskih prava i sloboda svih naroda i narodnosti i celokupnog stanovnitva, te da se osigura imovina graana i funkcionisanje legitimnog poretka u republikama i zemlji u cellini. Savezno izvrno vee smatra da posebno treba obezbediti na celoj teritoriji Republike Hrvatske pravni poredak i linu i imovinsku sigurnost graana u saglasnosti sa Ustavom SFRJ i Ustavom Republike Hrvatske, u saradnji sa saveznim organima a na osnovu politikog dijaloga i bez primene sile i nasilja. 2. Do konanog dogovora o buduem ureenju odnosa u jugoslovenskoj zajednici nee se dopustiti pokuaj prekrajanja Jugoslavije, niti njenih pojedinih delova, kao ni promene unutranjih ili spoljnih granica zemlje. 3. Treba odmah izvriti demobilizaciju rezervnog sastava policijskih tj. Milicijskih snaga, organizovati povlaenje oruja od graana i njegovo smetanje u odgovarajua skladita koja su pod kontrolom nadlenih organa.

336

337

Vukovarska tragedija 1991 4. Odmah preduzeti propisane mere u skladu sa zakonom za onemoguavanje delovanja politikih stranaka, grupa i pojedinaca koji raspiruju meunacionalnu mrnju i sukobe, podstiu na nasilje i time ugroavaju ljudske slobode i prava, ukljuujui i ivote i imovinu ljudi. 5. Jugoslovenskoj narodnoj armiji treba odmah stvoriti uslove da moe nesmetano u skladu sa Ustavom SFRJ i saveznim zakonima vriti svoje osnovne funkcije, zatitu granica Jugoslavije a u ovoj situaciji i da spreava meunacionalne oruane sukobe. 6. Odmah obustaviti propagandni rat koji pogibeljno utie na dalje raspirivanje meunacionalnih sukoba u Jugoslaviji. 7. Odmah prekinuti sve politike, stranake i druge aktivnosti koji vode pootravanju odnosa i da se u tom smislu dravni i stranaki funkcioneri javno oglase bez obzira na njihovu politiku ili stranaku pripadnost. 8. Savezno izvrno vee posebno trai od vlade i drugih nadlenih organa Republike Hrvatske da odmah preduzmu potrebne mere za zatitu svih sloboda i prava graana na teritoriji Republike Hrvatske a posebno graana srpske nacionalnosti i da garantuju nepovredivost line i imovinske sigurnosti svih graana u Republici Hrvatskoj. U cilju smanjenja tenzija i obezbeenja pravne i imovinske sigurnosti neophodno je izvriti obeteenje za oteenu i unitenu imovinu graana i pravnih lica. Zbog omoguavanja neophodnih uslova za ivot graana, rad privrednih i ostalih subjekata potrebno je osigurati prohodnost svih komunikacija kao i normalno funkcionisanje objekata infrastrukture. 9. U cilju to objektivnijeg utvrivanja ovih okolnosti i obavetavanja javnosti, nadleni savezni organ sraivae i sa nadlenim organima Republike Hrvatske i predzee konkretne mere i aktivnosti da se na licu mesta otklone sporna pitanja. 10. U izvravanju ovih zakljuaka treba uspostaviti punu saradnju nadlenihs aveznih organa sa odgovarajuim organima Republike Hrvatske. 11. Savezno izvrno vee ponovo insistira da se odmah uklone sve blokade i uspostave ekonomski, finansijki i trini tokovi u zemlji za normalno funkcionisanje jugoslovenskog trita na osnovama programa za obezbeivanje funkcionisanja sistema u prelaznom periodu (11+3) kao osnovne pretpostavke za mir i stabilnost prelaznog perioda i poetak asocijacije jugoslovenske zajednice sa evropskom ekonomskom zajednicom. Savezno izvrno vee e se u okviru svojih nadlenosti zaloiti za efikasno provoenje ovih mera i dnevno pratiti njihovo ostvarivanje. Savezno

Vukovarska tragedija 1991 izvrno vee pri tome rauna na punu saradnju republikih vlada i drugih nadlenih republikih organa. (Dnevnik, 9. maj 1991) SEDNICA NARODNE SKUPTINE REPUBLIKE SRBIJE - SRBIJA MORA ODBRANITI SVOJ NAROD Konflikti se moraju reavati mirnim putem ali ako Srbiji bude nametnut rat morae ga prihvatiti u interesu svih Srba koji ive irom Jugoslavije. Vie poslanika izrazilo je sumnju, ne u valjanost zakljuaka saveznih organa, ve u njihovo sprovoenje od strane hrvatskog vrhovnitva Radivoje Papovi poto je naglasio da se Srbija bez objave rata nalazi u ratu, rekao je da je Narodna skuptina duna da se konkretno odredi prema ovakvom iznuenom stanju. Srbija je za mirno reenje, ali ako zato drugi nisu onda e im Srbija odgovoriti na nain kako zasluuju, rekao je Papovi. Vrhovnitvu se mora jasno staviti do znanja da e Srbija svim sredstvima zatititi i narod i teritoriju na kojoj Srbi ive. Oko toga nema pogaanja. Po njegovom miljenju Vlada bi morala da izvri sve pripreme ukljuujui i mobilizaciju i ukupne psiholoke pripreme naroda. Srbija jeza mirno reavanje problema, rekao je Jovan Babi. Srbi od sada pa nadalje mogu iveti samo u srpskim krajevima u suverenoj dravi koja e se zvati Jugoslavija ili bilo kako drugaije pod uslovom da ove oblasti budu autonomne u okviru te budue Jugoslavije. U suprotnom moraju se pripojiti matici zemlji. Nastali problemi moraju se reavati mirnim putem rekao je uro Marovi, ali i dodao da ako rat bude nametnut da e ga Srbija na alost morati prihvatiti u interesu svih onih Srba irom Jugoslavije koji su ugroeni. Vlatko Vukovi je predloio da se odmah izvri proba odbrambene gotovosti Srbije, odnosno opta mobilizacija. Osim toga Vukovi smatra da je neophodno da se u Srbiji shitno oformi vojska iji bi zadatak bio da nikoga ne napada ve da brani svoj narod. Za pomonike ministra, poto eventualni sukob moe da se desi na kopnu, da se postave najbolji strunjaci za kopneno ratovanje, a takvo ratovanje Srbima je u genima, kae Vukovi. Petar Petrovi je rekao i u Srbiji se stvaraju paravojne nevladine formacije koje idu u Hrvatsku i uestvuju u sukobima s jedinicama MUP-a Hrvatske. Pitao je dali je to tano. Petrovi je naglasio da on nema nita protiv dobrovoljakih odreda, ali kada zato doe vreme. To treba da budu regularne jedinice drave Srbije, a ne nekih pojedinaca.

338

339

Vukovarska tragedija 1991 Mirko Petrovi: Vlada Republike Srbije u veoma kratkom roku mora pred Jugoslovenskom javnou da se opredeli da ne prihvata i ne priznaje granice AVNOJEVSKE Hrvatske i da se deklarativno odredi prema zapadnim granicama budue srpske drave. Posle jednoasovne pauze poslanici su nastavili sednicu raspravom o predlogu zakljuaka u pismu Saboru Hrvatske koji je pripremio Odbor za odnose sa Srbima van Srbije. Izneto je niz primedbi poev od toga da je tekst vie deklarativan, da nedostaju konkretni stavovi, traeno je oroavanje zadataka. Dogovoreno je da se naini jednstveni dokument i formirana je desetolana radna grupa u kojoj su: Milinko Kerleta, Mihajlo Kova, Bogdan Trifunovi, Aleksandar Bakoevi, Borivoje Petrovi, pavi Obradovi, Stanko Cvijan, Zoran ini, Slobodan Rakiti i Batri Jovanovi. Potrebno vie scenarija Nemamo pravo da sa ove Skuptine skidamo odgovornost i kada bismo verovali da je Predsednitvo u stanju da uini to to je naumilo rekao je Zoran ini i naglasio da Republiki parlament predstavlja Srbiju u kojoj se nalazi najvei deo srpskog naroda i nema nadlenijeg organa od nje koji bi reavao nasale probleme. Vlada Republike Srbije nastavio je ini, duna je da u najskorije vreme izae pred Skuptinu sa nekoliko scenarija za mogue situacije koje e se desiti u vrlo bliskoj budunosti, a to je da se krizna arita proie na celu hrvatsku, za mogunost da u JNA doe do konflikata meu kadrom koji je takoe nacionalno podeljen. Takoe ini smatra da u Skuptinu treba da dou predstavnici delova srpskog naroda koji ive izvan Srbije i govore o svojoj situaciji i na vanrednom zasedanju i kau kako oni vide reenje. U ime Demokratske stranke ini je zahtevao da se u pregovore o budunosti Jugoslavije neodlono ukljue i predstavnici ovih delova srpskog naroda koji neive u Srbiji, jer ne moe predsednik Republike bez njihovog uea da pregovara. ini je dalje predloio da Skuptina tokom maja pripremi belu knjigu o ikaniranju i teroru nad Srbima u Hrvatskoj, kao dokumentovana studija sa izjavama svedoka, koja bi bila predoena svetu, jer inae e ovaj sukob i dalje u brojnim glasilima u inostranstvu vaiti kao sukob izmeu demokratije i boljevizma. Objanjavajui zato Demokratska stranka nije potpisala apel za mir udruene opozicije, ini je rekao da se ova stranka zalae za mirno reavanje, ali da bi mir pod sadanjim uslovima znaio kapitulaciju. Jer, upozorio je on, mir bi sada mogao da se postigne po cenu odustajanja od

Vukovarska tragedija 1991 autonomije, po cenu odravanja mitinga lojalnosti hrvatskoj vlasti na Jelaievom trgu kao to to trai HDZ i Zagreb. (Dnevnik, 10. maj 1991) SEDNICA NARODNE SKUPTINE REPUBLIKE SRIIJE - ZAKLJUCI O UGROENOSTI SRBA U HRVATSKOJ Krenje ljudskih, graanskih i nacionalnih prava srpskog naroda u Hrvatskoj poprimilo razmere neuvenog pogroma. Zahtevi nadlenim organima Hrvatske Narodna skuptina Republike Srbije kasno sino usvojila je, nakon razmatranja informacije vlade Republike Srbije o ugroenosti srpskog naroda u Republici Hrvatskoj, sledee zakljuke: Krenje ljudskih, graanskih i nacionalnih prava srpskog naroda u Republici Hrvatskoj uprkos demokratskim proklamacijama tamonjeg rukovodstva, poprimilo je razmere neuvenog pogroma pretei da preraste u nekontrolisani etniki obraun, pa i dravni genocid nad srpskim narodom irom Republike Hrvatske. Dolo je do dramatinog egzodusa Srba iz Hrvatske kakav ne poznaje savremena Evropa. Otuda Narodna skuptina Republike Srbije rukovoena svojom elementarnom ljudskom, politikim i ustavnom odgovornou za slobode i prava svih svojih graana, kao i Srba izvan Republike Srbije, zahteva: Razoruati i povui paravojne formacije Da nadleni organi Republike Hrvatske odmah povuku sve vanredno angaovane snage unutranjih poslova i razoruaju naoruane pripadnike HDZ-a iz svih naselja u kojima ive pripadnici srpskog naroda i da omogue punu slobodu kretanja svih graana na svojoj teritoriji. Da se odmah pristupi razoruavanju paravojnih formacija i naoruanih graana u Republici Hrvatskoj i da se onemogui svako dalje nabavljanje oruja i naoruavanje pojedinaca i grupa izvan redovnog sastava JNA i organa unutranjih poslova. Da Jugoslsovenska narodna armija obezbedi veu pokretljivost jedinica koje pokrivaju ugroeno podruje u Republici Hrvatskoj i da se one blagovremeno angauju sve dok se ne postigne politiko reenje jugoslovenske krize. Narodna skuptina Republike Srbije smatra da bez prava na ivot i rad, bez zatite imovine, line bezbednosti nacionalnih prava pripadnika srpskog

340

341

Vukovarska tragedija 1991 naroda u Hrvatskoj jednostavno nije mogu bilo kakav dijalog o budunosti Jugoslavije. Sa dubokim uverenjem da je jo uvek mogue mirno reenje jugoslovenske dravne krize Narodna skuptina Republike Srbije podsea Sabor Republike Hrvatske na istorijsko, etniko, pravno i politiko neopravdano izostavljanje srpskog naroda kao konstitutivnog elementa Republike Hrvatske. Taj je in jedan od osnovnih uzroka traginog razvoja dogaaja u odnosima izmeu Srba i Hrvata, tim pre to je posluio kao pravni osnov za zavoenje dravnog, partijskog i civilnog terora nad Srbima. Narodna skuptina Republike Srbije smatra da rtve koje su pale na talasu ovinistikog bezumlja predstavljaju dovoljno ubedljiv razlog da Sabor Republike Hrvatske preispita status srpskog naroda u toj republici, uspostavi dijalog sa njegovim legitimnim predstavnicima i time uini prvi, moda i najznaajniji korak u smirivanju situacije. Omoguiti normalan ivot Narodna skuptina Republike Srbije smatra da nadleni organi Republike Hrvatske moraju neodlono uspostaviti pravnu sigurnost i sve druge uslove za to bri povratak ena, dece i drugih graana koji su u strahu za sopstveni ivot prebegli u Republiku Srbiju i jo uvek se nalaze izvan svojih domova. Zahtevamo da se obezbedi redovno snabdevanje hranom, lekovima i drugim ivotnim potrebama svih naselja u kojima ive Srbi u Republici Hrvatskoj. Za povratak normalnom ivotu i nesmetanom politikom dijalogu o budunosti Jugoslavije neophodno je prekinuti propagandno-informativni rat, sve oblike jednosmernog informisanja graana koje je do sada dramatino podizalo meunacionalnu napetost izazivajui ak i tragine obraune meu ljudima. Zahtevamo da se prekine sa antisrpskom propagandom u Republici Hrvatskoj. Ukoliko se po naredbi Predsednitva SFRJ odmah ne pristupi razoruavanju svih paravojnih formacija i ne obezbedi pravna sigurnost srpskog naroda na celoj teritoriji Republike Hrvatske, Republika Srbija suoena sa takvim oiglednim krenjem Saveznog ustava, odluka Predsednitva SFRJ i sa ugroavanjem delova srpskog naroda, morae sama, saglasno svom Ustavu, da pribegne zatiti linog i kolektivnog integriteta Srba u Republici Hrvatskoj. Narodna skuptina Republike Srbije obrazovae posebne parlamentarne grupe, sastavljene od predstavnika politikih stranaka u

Vukovarska tragedija 1991 Narodnoj skuptini, koje e po prethodnom dogovoru sa Saborom Republike Hrvatske i predstavnicima legalnih organa srpskog naroda u toj republici obii krizna arita u Republici Hrvatskoj i upoznati se sa stanjem u tim podrujima. Na uvid meunarodnoj javnosti Narodna skuptina Republike Srbije nalae vladi Republike Srbije da neposredno i preko nadlenih ministarstava sa najveom panjom prati izvravanje svih obaveza koje proizilaze iz Ustava SFRJ i zakljuaka Predsednitva SFRJ i Saveznog izvrnog vea u pogledu zatite prava, slobode i nacionalnog integriteta Srba u Republici Hrvatskoj. Po utvrenom stanju Vlada e blagovremeno obavetavati Narodnu skuptinu i predlagati dodatne mere. Narodna skuptina Republike Srbije upuuje poziv i preporuku svim dravama, vladama, parlamentima i meunarodnim organizacijama da prilikom razmatranja aktuelnog stanja ljudskih prava u Jugoslaviji uzmu u obzir i temeljno rasvetle poloaj srpskog naroda u Republici Hrvatskoj. Narodna skuptina i Vlada Republike Srbije spremni su da izau u susret svim takvim inicijativama i prue sve potrebne informacije i argumente. Od posebne koristi e biti sveobuhvatna dokumentacija o poloaju srpskog naroda izvan teritorije Republike Srbije koja e javnosti biti predoena u toku narednih nedelja. Ovi zakljuci Narodne skuptine Srbije, kao i dokument o poloaju Srba izvan Srbije, bie stavljeni na odgovarajui nain na uvid meunarodnoj javnosti. POSLE BLOKADE KOJA JE TRAJALA NEDELJU DANA BOROVO SELO JE PONOVO POSTALO STECITE SRBA IZ ISTONE SLAVONIJE - U POTRAZI ZA MIROM U sredite srpskog otpora ustakoj vlasti pristigle izbeglice iz Bobote, Klise, Trpinje. I prole noi se pucalo Lai Veernjeg lista Po informacijama koje zagrebakom Veernjem listu iz Vinkovaca alje novinar Darko Veseli, u svemu to se dogaalo u istonoj Slavoniji, bilo je angaovano, ni manje ni vie, nego 100 srpskih robijaa iz Zabele. Posle

342

343

Vukovarska tragedija 1991 prie o specijalcima iz Sekuritatea, ovo je drugi biser nastao u kuhinji hrvatskog tiska. Lazi je u Borovo Selo doveo stotinak ena i dece. Stigli su u traktorskim prikolicaa, poljskim putevima. U isto vreme, iz Bobote su neja uputili i ka Vojvodini. Ovo je, budite sigurni, poslednja seoba iz Bobote. Ja vas uveravam, napiite to slobodno, kad se vratimo ovo e biti Srbija rekao nam je 40godinji Rade Bogojevi iz ovog sela. U Borovo Selo pristiu i izbeglice iz Trpinje, Paetina, Mirkovaca, Klise ima ih nekoliko stotina. Ni u jednom od ovih mesta, kau oni koji su stigli nema sigurnosti. (Dnevnik, 10 maj 1991) ANTE MARKOVI U VUKOVARU - RAZGOVORI IZA ZATVORENIH VRATA Savezni i republiki funkcioneri nastoje da u razgovorima sa optinskim vlastima, saborskim zastupnicima i stranakim prvacima utiu na smirivanje situacije u ovom delu Slavonije U Vukovaru su danas oko podne poeli razgoviri saveznih funkcionera i funkcionera Republike Hrvatske sa rukovodstvom te optine. U razgovoru uestvuju svezni premijer Ante Markovi, savezni sekretar za unutranje poslove Petar Graanin, zamenik saveznog sekretara za narodnu odbranu Stane Brovet, predsednik hrvatske vlade Josip Manoli, ministar unutranjih poslova te republike Josip Boljkovac i njegov zamenik Slavko Degoricija, kao i zamenik ministra odbrane Hrvatske Josip Perkovi i ministar za upravu i pravosue Branko Babac. ANTE MARKOVI O RAZGOVORIMA U VUKOVARU - POSTIGNUT DOGOVOR Formirae se koordinacione grupe koje e razmotriti tragina zbivanja u istonim delovima Hrvatske. Nelegalno naoruani treba da se razoruaju Ante Markovi izjavio je danas u Vukovaru da je na sastanku sa optinskim vlastima postignut dogovor o formiranju koordinacionih grupa koje e razmotriti tragina zbivanja u istonim delovima Hrvatske. Markovi je naglasio da nemir u istonom delu Slavonije donosi ono to dolazi sa strane i da su Srbi i Hrvati na tim prostorima vekovima iveli u slozi.

Vukovarska tragedija 1991 TUMAN SUMNJA U DELOTVORNOST ZAKLJUAKA PREDSEDNITVA SFRJ - RAZORUANJA NEE BITI? Predsednik Hrvatske takoe izjavio da nee pregovarati sa Milanom Babiem ve samo sa legalno izabranim predstavnicima Srba u Hrvatskoj. Gospodin Mesi e slijediti politiku hrvatskog vostva Tuman je, takoe, izjavio da nee pregovarati sa Milanom Babiem nego samo sa legalno iabranim predstavnicima Srba u Hrvatskoj. On je dodao da nije sasvim siguran da li e zakljuci Predsednitva SFRJ biti delotvorni, ali je izrazio nadu da oni mogu pomoi reavanju jugoslovenske krize. Smeta mu tab Vrhovne komande Tuman je posebno ukazao da se postupci i pokreti JNA kreu u granicama koje su velikosrpski imperijalisti i etniki elementi oznaili kao granice velike Srbije linija Virovitica Karlovac Karlobag. Sve to se zbilo od Vinkovaca i sada u Hercegovini i Imotskoj krajini upuuje na to da Armija nema nikakvih izgleda ako se stavi na stranu protunarodnih, protuhrvatskih i protudemokratskih ciljeva Dr Tuman je pozdravio inicijativu ministra spoljnih poslova Austrije Alojza moka i izjavio da je internacionalizacija jugoslovenske krize ve prisutna. Poseta kasarni Predsednik Saveznog izvrnog vea Ante Markovi, zamenik saveznog sekretara za narodnu odbranu admiral Stane Brovet i savezni sekretar za unutranje poslove Petar Graanin posetili su, posle razgovora u optini kasarnu 18. slavonska udarna brigada u Vukovaru. (Dnevnik, 10. maj 1991) MARKOVI, GRAANIN I BROVET U BOROVU SELU - VOJSKA SPREAVA RAT Dolazak gostiju propraen negodovanjem koje se, nakon izlaska admirala Broveta, pretvorilo u skandiranje Armiji Predsednik SIV-a Ante Markovi, Savezni sekretar za unutranje poslove Petar Graanin i zamenik Saveznog sekretara za Narodnu odbranu admiral Stane Brovet posetili su danas popodne Borovo Selo gde su

344

345

Vukovarska tragedija 1991 razgovarali sa predstavnicima ovog i okolnih sela u kojima uglavnom ive Srbi. Potom su se gosti iz Beograda uputili ka oblinjoj zgradi mesne zajednice. Njihov dolazak okupljeni a bilo ih je oko 2.000 propratili su i uzvicima negodovanja. U jednom trenutku iz zgrade je izaao admiral Brovet i uputio se ka okupljenim metanima. Tada su oni poeli da skandiraju Armiji i da se pozdravljaju sa zamenikom saveznog sekretara za narodnu odbranu. Razgovoru sa saveznim funkcionerima prisustvovali su predsednik optine Vukovar Slavko Dokmanovi, predsednik Srpskog nacionalnog vea za Slavoniju i Baranju Goran Hadi, presednik Seoskog odbora SDS.a Vukain okoanin i predstavnici mesnih zajednica okolnih sela nastanjenih uglavnom srpskim ivljem. SAOPTENJE PO SPS VOJVODINE - PODRKA MERAMA VLADE SRBIJE DSVH i neke druge stranke deluju sa separatistikih i nacionalistikoovinistikih pozicija Klevetnike optube ougroenosti Hrvata Najnoviji dramatini dogaaji u Hrvatskoj, kae se u saoptenju PO-a prouzrokovani dravnim i genocidnim terorom hrvatskog vrhovnitva i HDZ-a, nastoje se proiriti i van Hrvatske, - ocenjeno je na sastanku. U Vojvodini takva nastojanja svoja uporita imaju u delovanju rukovodstava Demokratskog saveza vojvoanskih Hrvata, kao i nekih drugih stranaka koje deluju sa separatistikih i nacionalistiko-ovinistikih pozicija. O tome govore klevetnike optube o ugroenosti Hrvata u Vojvodini, koje su se mogle uti ovih dana i sa govornice Skuptine Republike Srbije. Ocenjeno je da je re o smiljenim nastojanjima da se poremete i razbiju dobri i stabilni meunacionalni odnosi i unese mrnja, razdor i strah meu graane. I pored ovakvog delovanja meunarodni odnosi u Vojvodini su ostali nepromenjeni. PRIZNATI SAMO KRAJINU Destruktivna i kvazi-demokratska vlast u Hrvatskoj se upozorava da prestane sa provokacijama i napadima na obespravljeni srpski narod Svedoci smo brutalnog dravnog terora koji sprovodi HDZ vlast u Hrvatskoj i koji moe imati nesagledice posledice. Srbi u Hrvatskoj nee dozvoliti da se nad njima izvri nove genocid, a u svom pravednom otporu protiv nasilja i terora imae punu podrku srpskog naroda u BiH i SDS BiH.

Vukovarska tragedija 1991 To se kae u dananjem saoptenju Srpske demokratske stranke Bosne i Hercegovine, u kojem se, kako se navodi, destruktivna i kvazi-demokratska vlast u Hrvatskoj upozorava da prestane sa provokacijama i napadima na obespravljeni srpski narod. Pozivamo celokupnu svetsku javnost da prizna realnost SAO Krajine i zatiti srpsko stanovnitvo od napada specijalaca MUP-a Hrvatske. RAZORUAVANJE POINJE? Re je o svim paravojnim i parapolicijskim formacijama, a onima koji su podelili oruje ostavljamo deset dana da ga prikupe i predaju u vojne magacine. Boljkovac i Degoricija mogli spreiti krvoprolie Noas u pono poee razoruavanje svih paravojnih i parapolicijskih formacija. Oni koji su oruje podelili imaju rok od deset dana da ga prikupe i to u celoj zemlji i predaju u magacine JNA. Ukoliko to ne urade, na to e biti naterani silom. Da su u Negoslavcima, Trpinji, Boboti i Borovu Selu otvorene policijske stanice, Boljkovac je obeao da e to uraditi u roku od sedam dana, odnosno da je u Vukovarskoj policiji napravljena nacionalna struktura koja odgovara nacionalnoj strukturi stanovnitva, sukoba, tvrdim ne bi bilo, a rtve bi bile izbegnute rekao je Vraari. PISMO BABIA TUMANU Oekuje se odgovor Gospodine predsjednie, izdraavamo podrku rpogramu mjera i aktivnosti za trajno rjeenje meunacionalnih sukoba koje je usvojilo Predsednitvo SFRJ na sjednici odranoj 7. i 8. maja ove godine. U skladu s takom petom spomenutog programa izraavamo spremnost da sa svoje strane, sa strane organa SAO Krajine i Srpskog nacionalnog vijea, kao legitimnih i legalnih predstavnika srpskog naroda u SAO Krajini i Republici Hrvatskoj, te politikih i drugih organizacija srpskog naroda formiramo grupu sastavljenu od nekog broja srpskih i hrvatskih predstavnika radi otpoinjanja pregovora o svim spomenutim pitanjima. U tom smislu pozivam vas da mi odgovorite do kraja sutranjeg dana, tj.16. maja ove godine, da li ete odgoditi va referendum koji je zakazan za 19. maj ove godine, kako bismo nakon vae odluke o odgaanju referenduma formirali navedenu grupu i ravnopravno utvrdili nain na koji emo pristupiti provoenju optejugoslovenskog referenduma, kae se na kraju pisma.

346

347

Vukovarska tragedija 1991 I VUKOVAR TRAI ZATITU OD VOJSKE Morali smo traiti od Staneta Broveta da nam vojska garantuje siguran povratak u Vukovar. Jer taj grad i svi njegovi vitalni objekti su na mig HDZ opsednuti za pola sata rekao je posle sastanka Sinia Zekanovi iz Vukovara. NEE REPUBLIKI REFERENDUM Srbi u Hrvatskoj nee izai na referendum u Hrvatskoj. Njih interesuje samo referendum na nivou Jugoslavije, reeno je na ovom sastanku. (Dnevnik, 10. maj 1991) GORAN HADI, PREDSEDNIK SRPSKOG NACIONALNOG VEA ZA SLAVONIJU, BARANJU I ZAPADNI SREM - NAKARADNA POLITIKA VRHOVNITVA Posle dogaaja na Plitvicama i u Borovu Selu valjda je svima jasno da je na elu hrvtskog naroda krvoedna vlast. Tu vlast, meutim, ne moe sruiti srpski narod, od nje treba da se ogradi, da je srui hrvatski narod kae Goran Hadi. U Hrvatskoj zbog takvog stanja zbilja nije lako predvideti ta nosi sutranji dana, a ne budunost. to se Srba tie, oni imaju ansu ako ostane Jugoslavija. Ako tako ne bude, morae se povui nova granica. Moe li opstati Jugoslavija? Moe, ali tada se moraju pohapsiti ekstremisti koji vode u krvoprolie, koji su jo pre dolaska na vlast traili njeno razbijanje, koji bukvalno, svakog sekunda rade o njenoj i naim glavama kae Hadi. Nee na republiki referendum Jedini izlaz iz ovog stanja je jugoslovenski referendum na kojem e svi graani ove zemlje odluiti o svojoj i sudbini zemlje u kojoj ive. Ukoliko pak, referendum bude organizovan na nivou republika, Srbi u Hrvatskoj na njega nee izai. Majorizacija je tu neizbena, pa srpski narod jednostavno ne moe da prihvati odluku koja e tako, eventualno biti doneta. Takva odluka za srpski narod, jednostavno nee imati nikakvog znaaja naglava Goran Hadi. (Dnevnik, 0. maj 1991) POVODOM DANA POBEDE NAD FAIZMOM - OSUDA NAPADA NA PRIPADNIKE ARMIJE Novosadski borci energino zahtevaju od Predsednitva SFRJ, Savezne skuptine i SIV-a da preu na konstruktivna razreenja kriznih arita u zemlji i da se u ovoj situaciji zatite Srbi u Hrvatskoj.

Vukovarska tragedija 1991 U interesu mira i budunosti Jugoslavije, u ime palih rtava i boraca NOR-a, boraka organizacija Novog Sada energino zahteva od predsednitva SFRJ, Savezne skuptine i SIV-a da prekinu s jalovim, iscrpljujuim sednicama i da preu na konstruktivna razreenja kriznih arita u zemlji i da se u ovoj situaciji zatite Srbi u hrvatskoj, da se odmah razoruaju sve paravojne i ilegalne formacije u Jugoslaviji i da se oduzeto oruje stavi pod kontrolu JNA, te da se preduzmu sve mere za suzbijanje teroristikih akcija, posebno u Hrvatskoj nad srpskim narodom, zakljueno je na jueranjem zboru novosadskih boraca sazvanom povodom obeleavanja Dana pobedene 9. maja. Na jueranjem zboru borci su pozdravili i estitali im praznik gradonaelnik Novog Sada Vlada Popovi i predsednik Optinskog odbora SK-pokreta za Jugoslaviju Goran Latinovi. (Dnevnik, 10 maj 1991) KONFERENCIJA ZA TAMPU U VLADI SRBIJE O POLOAJU SRBA U HRVATSKOJ - BORBA ZA OPSTANAK Nije to uvezena pobuna iz Srbije i Beograda, ve samonikla pobuna srpskog naroda, istakao dr Vasilije Kresti. Pitanje granica prilikom eventualnog raspada Jugoslavije reavae se na meunarodnom planu, naglaava dr Smilja Avramov. Ukoliko savezni organi ne obezbede potovanje Ustava SFRJ, Srbija e u skladu sa svojim ustavom peuzeti odgovornost za njihov poloaj, naglasio dr Radoman Boovi Aktuelna zbivanja u Hrvatskoj i pogrom nad Srbima u ovoj republici, koji poprima oblike dravnog i partijskog terora, bio je tema o kojoj su danas stranim i domaim novinarima govorili na konferenciji za tampu u Vladi Srbije predsednik Odbora republikog parlamenta za odnos sa Srbima izvan Srbije dr. Radoman Boovi i nauni radnici , istoriari dr Smilja Avramov i dr Vasilije Kresti. Dr Radoman Boovi upozorio da su dokumenti koje je usvojila Skuptina Srbije Deklaracija o mirnom reavanju jugoslovenske krize i sinoni zakljuci o poloaju Srba u Hrvatskoj dokaz da se Republika opredelila za miran put kao jedinu alternativ. Srbi izvan zakona Povod za bunt Srba u Hrvatskoj, kako je danas naglasio Boovi, jeste injenica da je nova Hrvatska vlast promenom Ustava hrvatske ponitila nacionalni identitet srpskog naroda. Dr Smilja Avramov je dodala da je srpski narod ne samo izbaen iz Ustava ve i sveden na nacionalnu manjinu s obzirom na to da je novi hrvatski ustav zasnovan na nacionalnoj iskljuivosti i etnocentrizmu. Nakon ustavnog iskljuenja sledili su i konkretni potezi Srbi

348

349

Vukovarska tragedija 1991 su masovni otputani iz slube, zabranjene su im kulturno prosvetne ustanove, izbaena je irilica. Srbi u Hrvatskoj vide reprizu dogaaja kojim je poeo progon 1941. godine a Tuman, kao i ondanja vlast danas se koristi pogrdnim izrazima, proglaava Srbe za hajduiju i etnike kako bi opravdao dravni terorizam. Poslednje dogaaje dr Vasilije kresti predvideo je jo pre dve godine, s tim to je oekivao politiki rat, a ne krvoprolie. Sve ovo nagovetavalo je pitanje dr Slavena Letice koji je u javnosti izneo tezu o hrvatskom politikom narodu, to je ujedno znailo i objavu graanskog rata. Nema potrebe da to ini Srbija, jer to nije uvezena pobuna iz Srbije i Beograda, ve samonikla pobuna srpskog naroda koji trai oblike borbe za ouvanje. Kominternovska iskustva Zbivanja u Hrvatskoj i Sloveniji, merena dananjom tenjom Evrope za ujedinjenjem, duboko su antievropska i anticivilizacijska. Stoga i smatra da je za sve krivo hrvatsko HDZ rukovodstvo, tim vie to druga strana, Srbija, nije delovala na isti nain prema hrvatskom narodu koji ivi u Srbiji. Ukoliko Predsednitvo SFRJ i drugi savezni nadleni organi ne obezbede sprovoenje saveznog Ustava i svojih zakljuaka Skuptina i Vlada Srbije e u skladu s republikim Ustavom voditi rauna o Srbima izvan republike i u ovom sluaju preduzeti odgovornost za poloaj Srba u Hrvatskoj. Granice meunarodni problem Za srpski narod najprihvatljivije reenje jeste federacija kao jedinstvena drava istakla je dr Smilja Avramov. NI MERE PREDSEDNITVA NI POSETA SAVEZNIH FUNKCIONERA NISU UNELI MIR U SRPSKA SELA U ISTONOJ SLAVONIJI - OI UPRTE U JNA U Borovu Selu je ponovo uzbuna jer su stigle vesti da je jo za vreme sinonih razgovora sa Antom Markoviem, Stanetom Brovetom i Petrom Graaninom u Dalju HDZ-ovcima deljeno oruje i da su na Borovski put stigle nove snage MUP-a Hrvatske U takvoj atmosferi istono Slavonski Srbi najavljuju da oruje koje poseduju nee vraati dok to ne uradi druga strana koja ga, uzgred, ima

Vukovarska tragedija 1991 neuporedivo vie. I po broju, ali i po kvalitetu. Svemu ovom doprinosi i nepoznanica oko vraanja oruja koja nije razjanjena ni na jueranjem sastanku sa saveznim funkcionerima. Zbog svega Srbi iz ovog dela Slavonije poruuju da oruje koje poseduju nee vratiti pre nego to se ono oduzme naoruanim hadezeovcima. U Vukovarskom kraju to ima i dodatni razlog. Nema vraanja oruja, kau Srbi, se dok u rezervnom sastavu vukovarske milicije ima ni manje ni vie nego 4.900 naoruanih Hrvata, odnosno dok policijska stanica u Vukovaru broji gotovo 500 redarstvenika. (Dnevnik, 11. maj 1991) VUKOVARSKA HRONIKA - SMIRIVANJE, UZ EKSPLOZIJU I PUCNJAVU Posle nedelju dana na kioscima se pojavila i odmah razgrabljena i beogradska tampa. Kako proterati ekstremiste sa strane Posle jueranjeg sastanka predstavnika mesnih zajednica s podruja cele optine danas je ponovo organizovan dogovor. Meutim, meu uesnicima je od 19 bilo samo 2 predstavnika srpskih sela i to iz Trpinje i Negoslavaca. Na poetku sastanka koji je vodio potpredsednik Skuptine optine Marin Vidi, zamenik predsednika Vea mesnih zajednica obavestio je prisutne o jueranjem razgovoru u kome su uestvovali najvii gosti iz federacije i republike, s Antom Markoviem na elu. On je rekao da je bilo pitanja o stavu armije i etnji tenkova od ida do Osijeka, nata je Brovet, po njegovim reima, odgovorio da o krstarenju tenkova ne zna nita, a da je osnovna namera vojske da sprei krvoprolie i napravi reda tamo gde ne moe policija. Na pitanje ta da se uini s ekstremistima sa strane, Markovi i Boljkovac po reima potpredsednika Vea mesnih zajednica rekli su da takvi treba da budu izolovani i proterani s ovog terena. Oruje bez dozvole graani e morati da vrate. Kako e da budu proterani ekstremisti sa strane i kako e se oduzeti oruje, ostalo je nejasno. Napadi na gradonaelnika Vukovara Saborski zastupnik iz Iloka Ivan Juro ponovio je danas na sastanku mesnih zajednica neke svoje stavove o predsedniku optine koje je ve iznosio ovih dana. On je rekao da vukovarski gradonaelnik Slavko Dokmanovi nije vie legitiman predsednik Skuptine optine, jer ga nije bilo u Vukovaru kada je situacija bila najtea. Juro je utvrdio da Dokmanovi ima destruktivnu ulogu te da vie ne moe da obavlja funkciju predsednika jer je u optinu

350

351

Vukovarska tragedija 1991 preneo atmosferu svoga sela Trpinje, gde je i dalje krizno arite. (Dnevnik,11. maj 1991) EST RATNIH DANA U VUKOVARU Veina naoruanih HDZ-ovaca bila je preplaena, a pojedini su drhtali kao mala deca, kae Milenko Banjac. Mrtvi redarstvenici sahranjeni tajno kod Bugarskog grolja u Vukovaru Od momenta kada su u Borovu Selu odjeknuli prvi pucnji, pa do srede, 8. maja, Vukovar je bio opasan grad. Opasan mrnjom i HDZ-ovcima sa orujem u rukama koje je bilo upereno u sve one koji u njega pokuavaju da uu, ili pak one koji su eleli da se sklone iz rata, za koji su vrsto verovali da nee nikad doi u ovaj grad u kome se, na prolom popisu, oko 17.000 ljudi izjasnilo kao Jugosloveni. A rat je ipak izbio u njemu, iako na sreu nije bilo rtava. Prikrivanje broja poginulih im smo uli za dogaaje u Borovu Selu bilo nam je jasno da e virus sigurno doi u Vukovar, jer je militantni HDZ-ovcima ovaj grad odavno trn u oku poto se nije pokorio njihovoj visosti. Srbima nije ostalo nita drugo ve da se organizuju i spremno saekaju napad - kae nam Banjac Moram, ubie me! Jesu li jedinice JNA priskakale u pomo ugroenim ljudima? Mi jesmo traili pomo od njih, ali smo dobili odgovor da e intervenisati tek u sluaju ako budemo napadnuti. Meutim, tada bi za neke sigurno ve bilo kasno. Ja razumem njih, poto nisu imali ovlaenje, ali zato smatram da armiji u ovakvim situacijama treba dati odreene ruke. Dok oni naprave tampon zonu mnoge glave ve mogu da padnu odgovorio je Banjac. (Dnevnik, 11. maj 1991) SRBI, KO VAM JE KRIV Pet decenija srpski narod vida ljute rane i prata. Ali, ne zaboravlja Skoro pet decenija srpski narod vida ljute rane i prata. Ali, ne zaboravlja. Ruku pomirenja pruio je i sabrai i narodnostima. Odnosno, nacionalnim manjinama: da svi ivimo kao slona braa u novim dvorima. Ustake kame su saa demode. U ime demokracije i europejskih manira, novi hrvatski poglavnik nabavio je kalanjikove. Kau, i topove je naruio. Otac svih Hrvata pozvao je narod da nasrne i na JNA. Bio je to i poziv

Vukovarska tragedija 1991 za boj protiv Jugoslavije. Mlaani vojnik ivotom je platio povijesno prijateljstvo hrvatskog i makedonskog naroda. Tumanovi plaenici nasrnuli su i na neduni srpski narod u Borovu Selu. A, u smrt ih je posao njihov novi poglavnik. Kad ve svi imaju pravo narazdruivanje, zato bi Srbi bili toga lieni? ivee tamo gde jesu, ali sa onima kojima je stalo do zajednike drave. Do sloge i ravnopravnosti. Ako to ne ide, nisu oni krivi. I nije to ba ni njihova najvea briga. Ve neto vee i ozbiljnije: da se ujedine. Da uine to sami, a ne da to uradi sam gospod Bog. (Dnevnik, 12. maj 1991) U SAO KRAJINI JUE JE ODRAN REFERENDUM O PRISAJEDINJAVANJU REPUBLICI SRBIJI - VELIKI ODZIV ZA ISTORIJSKU ODLUKU Sudei po odzivu glasaa, referendum uspeo, uprkos upozorenjima hrvtskih sudija i ustavotvoraca Prisajedinjenje Srbiji nepovratan in Po uverenju predsednika Izvrnog vea SAO Krajine dr Milana Babia, srpski narod je zasluio da ivi u jednoj dravi, te da se posle referenduma dogovara o svom odnosu sa Republikom Srbijom, Crnom Gorom i ostalima koji budu eleli ouvanje Jugoslavije, a parlamenti Srbije i Krajine e poduzimati zajednike odgovarajue radnje prilikom sprovoenja onoga to je narod odluio. Nama bi bilo lake da ivimo u Kamerunu nego u Hrvatskoj i sa Hrvatskom, aludirajui oito na jueranju izjavu Stipe Mesia. (Dnevnik, 13. maj 1991) DR JOVAN RAKOVI GOVORIO NA TRIBINI U APATINU - KRAJINA JE EDO SRPSKOG NARODA Srbi u Krajini danas se izjanjavaju, eleli da se pripoje Srbiji. Njihova odluka, meutim, nee znaiti nita ukoliko je ne prihvati srpski Parlament. I za njegov oprez u svemu treba imati razumevanja rekao je Rakovi Na dananjem referendumu Srbi u SAO Krajini izjanjavaju se dali ele da se prisajedine Srbiji. Njihova odluka meutim, nee znaiti i prisajedinjenje, jer odluku o tome treba da donese i parlament Srbije. Poto bi to bio direktan prestanak funkcionisanja Jugoslavije, treba imati razumevanja za sva dosadanja oklevanja tog Parlamenta.

352

353

Vukovarska tragedija 1991 Na kraju dr Jovan Rakovi je upozorio i na mogue krvave posledice referenduma u Krajini. Moda e posle njega hrvatski jastrebovi napasti Krajinu elei da je potine, ali e to znaiti izazov celom srpskom narodu, pa e oni tako izgubiti ne samo Krajinu ve i svoju dravu, rekao je prvak Srpske demokratske stranke, akademik dr Jovan Rakovi. Jugoslavija po meri Ante Markovia Ante Markovi, u to sam se uverio, uiva veliki ugled na Zapadu. On nije marioneta, ali on hoe Jugoslaviju koju mi Srbi neemo. Mi traimo sasvim drugaiju zajedniku dravu rekao je uz ostalo Jovan Rakovi. OSNOVANO DRUTVO HRVATSKO-SRPSKOG PRIJATELJSTVA - ZA MOSTOVE PRIJATELJSTVA lanovi drutva osuuju svaki akt netrpeljivosti, ovinizma i nasilja u odnosima dva naroda U Zagrebu je danas osnovano Drutvo hrvatsko-srpskog prijateljstva, nadstranaka organizacija koja je otvorena za sve ljude, neovisno o njihovu nacionalnom verskom ili politikom opredeljenju. Jedni od glavnih inicijatora osnivanja Drutva dr Drago Roksandi, te dr Zvonko Leroti i dr Jovan Bambura u uvodnim su napomenama istakli da odnosi meu ljudima moraju biti utemeljeni na naelima meusobna poverenja, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti primerenih savremenom poimanju oveka i drutva. (Dnevnik,13. maj 1991) ZAPADNI SREM BEZ VEIH EKSCESA - ODSEENI SAMO NEGOSLAVCI Nona eksplozija uznemirila stanovnike Borova U toku noi na vukovarskom podruju nije bilo veih ekscesa. Zabeleeno je jedino da je sino u 22,45 asova na parkirani putniki automobil u Ustanikoj ulici u Borovu baena eksplozivna naprava. Automobil je potpuno uniten a ozleenih nije bilo. Eksplozija je izazvala uznemirenje stnaovnika u susednim zgradama. U toku noi metani sela Negoslavci ponovo su podigli barikade. Jutros kroz njih nisu proputali ni autobuse koji su prevozili radnike na posao u Vukovar i Borovo, pa su oni morali da koriste obilaznice.

Vukovarska tragedija 1991 Deurni u Saobraajnom preduzeu azma-trans u Vukovaru rekao je da e saobraaj preko Negoslavaca biti uspostavljen kada se uklone barikade i postigne puna bezbednost putnika i vozakog osoblja. PREMA NEZVANINIM REZULTATIMA - REFERENDUM U SAO KRAJINI USPEO Prvi zvanini rezultati bie saopteni na Skuptine SAO Krajine koja e otom kontktirati sa svim zainteresiranim za ostanak u Federativnoj Jugoslaviji. (Dnevnik, 14. maj 1991) PRVI NEZVANINI REZULTATI - REFERENDUM U SAO KRAJINI USPEO Prvi zvanini rezultati bie saopteni na Skuptini SAO Krajine koja e potom kontaktirati sa svim zainteresiranim za ostanak u Federativnoj Jugoslaviji Krajina se masovno odazvala referendumu za prisajedinjenje SAO Krajine Republici Srbiji i za ostanak sa Crnom Gorom u Jugoslaviji. U Obrovcu je od glasaa koji su izali na glasanje za je glasalo 99,80 odsto, u Donjem Lapcu 99,73 odsto; u Kostajnici 99,83; u Dvoru na Uni 99,84; u Titovoj Korenici 99,93; u Vojniu 99,92; u Graacu 99,92; u Pakracu od 20.525 prema birakom spisku na glasanje je izalo 10.473 to znai vie od 50 odsto od ega je za glasalo 10.471 odnosno 99,99 odsto uz napomenu da je to jedina optina u kojoj je zabeleen najvei neodaziv glasaa a zatim optina Benkovac koja ima 24717 glasaa ukupno, a na glasanje je izalo 15.309. Za je glasalo 15.287 odnosno 99,86 odsto. U Kninu je od 35.195 glasaa 33.075 izalo na izbore od ega za glasalo 32.980, to je preko 98 odsto. Na referendumu je glasalo jo neto vie od 5 hiljada graana koji ive izvan SAO Krajine, ali njihovi listii nisu uzeti prilikom zbrajanja rezultata. SAOPTENJE UJDI-ja ZA SRBIJU - IZLAZAK IZ UDRUENE OPOZICIJE? Opozicione stranke u Srbiji i Hrvatskoj zduno se zalau za nacionalni interes kao bojni pokli, pa e UJDI preispitati svoje uee u udruenoj opoziciji. Svoenjem potreba ljudi na imperativni nacionaln interes, pod kojim se ne podrazumeva nita drugo do suverenost i ratovanje za granice, rue se svi obziri i drutvene norme, ukljuujui i pravo na ivot, kae se u dananjem saoptenju sa skuptinskog zasedanja UJDI-ja za Srbiju.

354

355

Vukovarska tragedija 1991 Najvee opozicione stranke u obe republike, iako ne snose odgovornost za stanje u zemlji, zduno se zalau za nacionalni interes kao ratni pokli, i unutar Parlamenta i izvan njega. utanje vlasti i dela opozicije o okupljanju jugoslovenskog lumpenproletarijata u dobrovoljake odrede i kaznene ekspedicije, zavarava graane da e ginuti nekakvi etnici i ustae, a ne njihova deca. Promocija ovih grupa preko sredstava javnog informisanja ne samo da treba da nas zaplai i brutalizuje, nego i da prikrije injenicu tihog odvoenja nae dece u onu pravu, regularnu vojsku. (Dnevnik, 14. maj 1991) U VUKOVARSKOJ OPTINI - DALEKO OD SMIRIVANJA Preko dana u gradu je stanje samo prividno normalno. Vukovarci su ve dve noi prespavali mirno, bez pukaranja. Kako su svi borbini kiosci uniteni, a dobar deo srpskih lokala oteen, valjda je dolo vreme za mali predah. Nikome se ne veruje, niti ko moe da garantuje Srbima iz okolnih sela da niko nee da ih napadne kada dou na posao. O razoruavanju naoruanih civila nema jo ni govora, pa graani vukovarske optine strahuju od novih nemira i krvoprolia, posebno zbog skore smene u vrhu Predsednitva Jugoslavije. STRANA SREDSTVA INFORMISANJA O JUGOSLAVIJI - TUMAN PRESTAO DA PRETI El, pajs navodi i da je Miloevi poslednjih dana poeo da nastupa sa iznenaujuom umerenou Britanska agencija Rojter je ocenila referendum u Krajini kao kontraverzan jer dalje jaa politiku napetost u borbama oko budunosti zemle. Nedeljno glasanje dalje pogorava odnose u Hrvatskoj, tvrdi agencija u poduem tekstu u kojem prenosi stavove hrvatskih zvaninika da je referendum ilegalan i srpskih lidera u krajini dae krajina pruiti otpor bilo kakvom obliku agresije. Rojter konstatuje da tokom odravanja referenduma nije bilo nikakvog nasilja. Berlinski listovi danas naglaavaju da u Hrvatskoj vlada napeti mir, posle sukoba u kojima je bilo najmanje 17 martvih. Berliner cajtung pie o jue odranom referendumu i navodi da u Krajini Srbi ive 500 godina i da je upravo u tom reigonu nastanjena veina od oko 600 hiljada Srba koji ive u Hrvatskoj.

Vukovarska tragedija 1991 Beki Noje kronen cajtung pod naslovom posle plebiscita Srbi sada ele da razdele Hrvatsku, istiu da je referendum nova provokacija kako bi dolo do krvavog politikog haosa i intervencije Beograda. EELJ ZAKAZAO MIRNE DEMONSTRACIJE PROTIV MESIA - NIJE PO VOLJI NARODA Lider Srpske radikalne stranke optuio i Lonara. Srpska radikalna stranka organizovae 15. maja u 12 asova mirne demonstracije ispred Skuptine Jugoslavije u znak protesta zbog predstojeeg izbora Stipe Mesia za predsednika Predsednitva SFRJ. in izbora Mesia za predsednika Jugoslavije, emu se Srpska radikalna stranka otro protivi jer smatra da je on jedan od najotvorenijih eksponenata ustake politike, samo je povod da se izrazi i nezadovoljstvo protiv reima na saveznom nivou, rekao je danas novinarima lider SRS-a Vojislav eelj. Zvanini reim u Jugoslaviji je, izneo je eelj vienje stranke, i nelegitiman i nelegalan, jer nije po volji naroda i predstavlja direktni produetak Titove politike. Zalaui se za sazivanje ustavotvorne Savezne skuptine i uspostavljanje pricipa jedan ovek jedan glas, eelj je rekao da to istovremeno znai i nepriznavanje dananjih podela na republike i pokrajine od strane SRS. Odgovarajui na pitanja novinara, eelj je rekao da pozdravlja odluku o prikljuivanju SAO Krajine Srbiji i pozvao zvaninu Srbiju da to i sprovede. Sukob u Hrvatskoj, izneo je lini stav, moe se izbei ako se razoruaju paravojne formacije hrvatskih redarstvenika iako se srui sadanja ustaka vlast u toj republici. U sluaju njihovog razoruavanja, podvukao je, svi etnici e takoe biti razoruani jer nama nije cilj ratovanje ve odbrana. Pri tome dodao je da etnici imaju striktno nareenje da se ne obraunavaju sa pripadnicima JNA. Novinari su takoe obaveteni da je i u Sloveniji osnovan Odbor srpskog etnikog pokreta, inae sekcije ove stranke, koji za sada broji 182 lana koji u proseku imaju 23 godine. (Dnevnik, 14. maj 1991) POLITIKA JAA OD USTAVA Najvii pravni akt zemlje nema reenje za situaciju u kojoj se, zbog prekida sednice Saveznog vea, nalo Predsednitvo SFRJ. Moe li Mesi sutra doi na elo Predsednitva? Poto se glasa i potrebna je veina glasova to znai da bi sadanji potpredsednik Stjepan Mesi trebalo da dobije 5 glasova da bi bio predsednik

356

357

Vukovarska tragedija 1991 predsednitva SRJ u narednih godinu dana. Potpredsednik bi po redosledu trebalo da bude dr Branko Kosti iz Crne Gore. Poto nije dobio legitimaciju da bi mogao da preuzme tu dunost, ako bi Mesi i bio izabran, onda bi zemlja izvesno vreme bila bez potpredsednika poto to ne moe da bude Momir Bulatovi. Moda e zbog svega dr Borisav Jovi i dalje obavljati dunost predsednika dok se situaicja ne razjasni i ne raisti? OD SLAVICE DO STROJNICE Jo u junu 1989. u Saboru Hrvatske Slavica Bajan zahteva da se Srbi briu i iz Ustava Hrvatske, to se ubrzo i ini, a na predizbornim skupovima HDZ-a Franjo Tuman govori o povijesnim hrvatskim teritorijama do Drine i Zemuna i o NDH kao povijesnoj tenji hrvatskog naroda. Izbaciti Srbe iz Ustava Jo u junu 1989. godine, na zasedanju Sabora Hrvatske, ostao je zabeleen i upamen istup Slavice Bajan koja je traila da se iz formulacije izostavi da je SR Hrvatska drava i srpskog naroda u Hrvatskoj i da se preformulie da je SR Hrvatska nacionalna drava hrvatskog naroda i drava drugih naroda i narodnosti koji u njoj ive. Poinje i prepucavanje hrvtskih i srpskih vlasti. U decembru 1989. godine odran je sastanak rukovodstva Hrvatske i Slovenije. Rukovodstvo Srbije reaguje osudom, CK , SK Srbije smatra da niko nema prava o Srbiji da razgovara bez njenih predstavnika. Istovremeno na sednici Predsednitva SSRN Hrvatske lan Predsednitva SFRJ Stipe uvar kae: Moramo suzbiti Hrvatski nacionalizam, a s druge strane moramo suzbiti infiltraciju srpskog nacionalizma koji bi htio i od Srba u hrvatskoj napraviti strateku rezervu u bici za nekakvu veliku Srbiju i realizaciju parole Srbi na okup. U Kninu je kao odgovor na sva ta zbivanja, osnovana Srpska demokratska stranka a na elu te stranke je dr Jovan Rakovi. Ve na tom skupu najavljeno je da Srbi trae svoju kulturnu autonomiju u Hrvatskoj. (Dnevnik, 14. maj 1991) I PORED PRIVIDNOG MIRA GLASINE UZNEMIRAVAJU I PLAE Barikade na putevima nema, ali naoruanih civila ima Vukovar Napetost se vie osea nego to je potkrepljen konkretnim dogaajima. Ne prestaju prie o traginim dogaajima koji su uzdrmali celu optinu. Nepoverenje je ogromno, a kako nikakvih zvaninih informacija

Vukovarska tragedija 1991 nema, celim krajem kolaju razne glasine koje dodatno uzbunjuju duhove. Odlazak graana s podruja optine prestaje, ali neki se i vraaju. U izbeglitvu su uglvnom Srbi, ali ima i hrvatskih porodica koje su decu odvele u sigurnije krajeve zemlje REFERENDUM U KRAJINI IZBLIZA - KRAJINA BOJKOTUJE 19. MAJ Referendum pratili brojni domai i strani novinari Rezultati referenduma odranog u SAO Krajini pre tri dana nisu iznenadili nikog. Srbi su se na ovaj nain javno opredelili za prisajedinjenje Republici Srbiji i Jugoslaviji i svima onima koji ele da ive zajedno u ostatku Jugoslavije. Od ukupnog broja onih koji su izali na referendum ZA je okruilo 99,9 odsto. Srbi u SAO Krajini nee se odazivati na referendum u Hrvatskoj koji je zakazan za 19. maj a bojkotu e se sigurno pridruiti i Srbi koji ive u Hrvatskoj, ali i na teritoriji Krajine. U sluaju da danas za predsednika Predseditva bude izabran Stipe Mesi, SAO Krajina vie ne priznaje ovo telo kao legitimnog kolektivnog predsednika drave i vrhovnog komandanta JNA. (Dnevnik, 15. maj 1991) DR BORISAV JOVI UOI SMENE NA DRAVNOM VRHU - BILO BI NERAZUMNO DA ZARATIMO Glavna tekoa za uspeno razreavanje jugoslovenske krize proizilazi iz praktino neostvarive separatistike i nacionalistiko-ovinistike politike, koja se eli ostvariti po svaku cenu i mimo interesa i volje naroda Zato, objanjava Jovi, to snage koje vode politiku razbijanja koriste efikasnija sedstva i metode, i to im katastrofalna reenja iz Ustava SFRJ idu na ruku. Tim Ustavom faktiki je data prednost republikom ustavu nad Saveznim i republikom zakonu nad saveznim, a organi federacije su nemoni da mirnim putem nametnu pravni poredak Jugoslavije. Dok separatistike snage ove ustanove manjkavosti koriste do maksimuma. Po mom miljenju, kae Jovi, glavna tekoa za uspeno razreavanje jugoslovenske krize proizlazi iz praktino neostvarive separatistike i nacionalistiko-ovinistike politike, koja se eli ostvariti po sveku cenu i mimo interesa i volje naroda, na osnovu koje su neka politika rukovodstva pobedila na izborima. Njihovo istrajavanje na tim ciljevima otvara brojne nereive probleme, pa i meunacionalne sukobe.

358

359

Vukovarska tragedija 1991 STIPE MESI U RAZGOVORU S NOVINARIMA - NISAM ADVOKAT HRVATSKE Oekivanje da e u njegovom mandatu doi do dogovora naroda i republika o budunosti zemlje i zajednikom suivotu Preporuuje Markoviev program Mesi smatra da je savez suverenih drava najbolje reenje, jer federaciju kritikuju svi, poto u njoj nikom nije dobro. Prema tome, kae, logika je da se pravi novi model, a ne da se insistira na starom. Ali, dok ovaj model postoji, bilo bi dobro da se usvoje odreene postavke Markovievog programa. JUGOSLOVENSKA TAMPA O IZBORU PREDSEDNIKA PREDSEDNITVA SFRJ - SVE OSIM RUTINE Moglo bi se dogoditi da Mesi, koji odrie legitimnost federacije pa i organu iji je postao lan, postane ef Predsednitva koje e biti grobar Jugoslavije, pie Politika Beogradski list Borba danas pie da 13-ti posleratni JU-predsednik po svemu sudei, nee preuzeti portfelj po ablonu, jer je glasanje u kolektivnom efu drave postalo sve osim rutine. Skopski list Nova Makedonija danas pie da e 15. maja, verovatno, biti jedan od najkljunijih datuma za sudbinu Jugoslavije. Kao argument za takvu ocenu list navodi da Srbija ne eli predstavnika Hrvatske na elu Predsednitva. Prema pisanju beogradskog lista Politika, svi lanovi JUpredsednitva bivi su komunisti, pripadnici nepostojee partije koja je dala nemerljiv doprinos razbijanju Jugoslavije. Taj posao, istie list danas dovravaju radikalne dravnonacionalne stranke. Beogradski list zakljuuje da bi se moglo dogoditi da Mesi, koji odrie legitimnost federaciji pa i organu iji je postao lan, postane ef Predsednitva koje e biti grobar Jugoslavije. (Dnevnik, 15. maj 1991) PREDSEDNIK ILI SKRETNIAR Stjepan Mesi u svojoj viziji bliske budunosti oigledno ne vidi Jugoslaviju kao dravu Stjepan Mesi u svojoj viziji bliske budunosti oigledno ne vidi Jugoslaviju kao dravu. To to u svetu ni jedna konfederacija nije preivela, to je, kako nedavno ree ak i Mitja Ribii, konfederacija kao drava

Vukovarska tragedija 1991 jednostavno glupost, ne smeta Mesiu da govori kako konfederacija nije nikakav bauk, da je to najnormalniji oblik zajednikog ivota. Da Jugoslaviju ne vidi kao dravu, pokazuje i njegovo pozivanje na Evropsku ekonomsku zajednicu, koja evidentno nije drava. NONE STRAE U MLADOJ DEMOKRACIJI U mnogim srpskim selima oko Vukovara, Vinkovaca, Osijeka i Slavonske Poege Dan dravnosti Hrvatske propraen je strahom U junu 1990. godine Ante Markovi obelodanjuje da osniva stranku reformskih snaga. Na fudbalskoj utakmici na Maksimiru Jugoslavija Holandija, prijateljskoj, meunarodnoj, gledaoci zvide i okreu lea Jugoslovenskoj himni. U isto vreme na stadionu pevaju Lijepu nau i viu Ovo je Hrvatska. A, da bi to dokazali, hrvatski ljubitelji fudbala navijali su, svojski, za Holandiju. Na sednici Skuptine optine Knin jednoglasno doneta odluka o ispisivanju peata optinskih organizacija i zajednica i irilicom, te odluka o ispisivanju irilicom imena naselja, ulica i trgova na podruju kninske optine. Beleimo u ovom mesecu i smenu delegacije Hrvatske u Veu republika i pokrajina Skuptine SFRJ. Odbornici sva tri vea Skuptine optine Knin prihvataju odluku o izlasku optine Knin iz Zajednica optina Dalmacije, te inicijativu za formiranje zajednice optina Severne Dalmacije, i june Like sa seditem u Kninu. Tu bi bile optine: Knin, Benkovac, Obrovac, Graac, Donji Lapac i Titova Korenica. Novoizabrani predsednik je dr Milan Babi. Predsednik Vlade Hrvtske Stipe Mesi govori u Zadru: Ne elimo niije teritorije, ne elimo da neko radi za nas, ali elimo da to i drugi ele od nas. Srbi u Hrvatskoj moraju znati da su ovde apsolutno ravnopravni i nema razloga za bilo kakve strepnje, ali moraju znati da ako oru zemlju ovde, da ne mole boga da kia pada u Srbiji. Vie neemo dozvoliti da nas neko preglasavanjem natera da svoja sredstva i trud dajemo drugome. U Podravskoj Slatini, pred oko pet hiljada ljudi, dr Jovan Rakovi kae: Priznajemo suverenitet Hrvata u Hrvatskoj, ali isto toliko koliko ta drava priznaje na srpski suverenitet u Hrvatskoj. Nikada neemo priznati dozirani suverenitet. Mi smatramo daje federativno ureenje najbolji oblik, ali ne treba forsirati mutne stavove, jer vie nema titoizma, AVNOJ-a i ZAVNOH-a. Traimo od Sabora da nas prizna kao etniku jedinicu, ali da nam prizna i etniki suverenitet. Srbi iz Hrvatske u Beogradu osnivaju nadstranako Udruenje za dobrobit srpskog naroda, za pruanje pomoi Srbma u hrvatskoj, a delegati

360

361

Vukovarska tragedija 1991 sva tri vea Skuptine optine Knin doneli odluku o osnivanju zajednice optina severne Dalmacije i Like: Knin, Benkovac, Graac, Donji Lapac, Obrovac i Titova Korenica. Na Skuptini SDS Rakovi kae: Ukoliko se aktuelizira otcepljenje Hrvatske, to bi moglo biti povod da se Srbi u Hrvatskoj izjasne za autonomiju. Na narodnom zboru u Strumici kod Knina Jovan Opai kae: Bolje rat nego podanitvo. Radio Knin postaje Srpski radio, a na prvom srpskom Saboru u Srbu usvojena Deklaracija o suverenosti i autonomiji srpskog naroda u Hrvatskoj. Na Saboru Tuman kae da je Hrvatska suoena sa scenarijom koji hoe da je kosovizira i izazove oruanu i vojnu intervenciju. Tuman nije ustaa, kae Rakovi, on je samo zarobljenik najgorih delova hrvatskog vrhovnitva. Objavljen fonogram sa razgovora Tuman Rakovi. Rakovi za srpski narod rekao: To je lud narod, ja sam psihijatar, to je lud narod. Ja vam to kaem, da je lud. (Dnevnik, 15. maj 1991) PREDSEDNITVO SFRJ JUE OSTALO BEZ PREDSEDNIKA - MESI NIJE PROAO Dosadanjem potpredsedniku za izbor na elnu dravnu funkciju nedostajao jedan glas. Kolektivni ef drave trenutno i bez potpredsednika Predsednitvo SFRJ na dananjoj sednici nije donelo odluku o izboru Stjepana Mesia za predsednika Predsednitva Jugoslavije u narednom jednogodinjem mandatu. Mesiev izbor je izostao zato to nije dobio dovoljan broj glasova. Za izbor Mesia izjasnili su se Bogi Bogievi, Vasil Tupurkovski, Janez Drnovek i sam Stjepan Mesi. Protiv njegovog izbora za predsednika Predsednitva SFRJ glasali su dr Borisav Jovi, Jugoslav Kosti i Vukain Jokanovi. Momir Bulatovi odbio je da uestvuje u glasanju izraavajui protest zbog toga to Skuptina SFRJ prole nedelje nije proglasila Branka Kostia za lana Predsednitva iz Crne Gore, to po reima Bulatovia, Crnu Goru dovodi u neravnopravan poloaj u Predsednitvu SFRJ. KONTROVERZE VESTI O POGIBIJI KOMANDANTA ODBRANE BOROVA SELA - VUKAIN OKOANIN NESTAO U DUNAVU Istraga e odgovoriti da li se okoanin udavio nakon prevrtanja amca ili je prethodno pogoen snajperskim metkom

Vukovarska tragedija 1991 Komandant odbrane Borova Sela Vukain okoanin danas oko 10,30 sati udavio se u Dunavu nakon prevrtanja amca u kome je bilo jo pet lica. Ova vest razlikuje se od prethodne koju je dao narodni poslanik Milan paroki na istom skupu, a po kojoj je komandant odbrane Borova Sela ubijen snajperskim metkom. (Dnevnik, 16. maj 1991) DEMONSTRACIJE ETNIKA PROTIV IZBORA MESIA ZA EFA DRAVE - USTAA NE MOE BITI PREDSEDNIK Zatraeno iseljavanje svih saveznih organa iz Beograda, a povratak u zemlju etnikog vojvode Momila ujia Nekoliko hiljada srpskih etnika i lanova SSNO-a okupilo se pred Skuptinom Jugoslavije na protestnom mitingu da bi izrazili negodovanje protiv izbora Stipe Mesia za predsednika predsednitva SFRJ. Traeno je i oruje za rat protiv ustaa a za odbranu srpstva. eelj je prvo zatraio da se minutom utanja oda pota Vukainu pkoaninu, komandantu odbrane Borovo Sela koji je, kako je eelj rekao, muki ubijen od ustaa. eelj je pozvao sve da se zakunu d ae okoanin biti osveen. Pozdravljena odluka Poto je saoptio da Mesi nije izabran za efa drave, eelj je naglasio da srspki narod pozdravlja odluku Predsednitva. Srpski narod, nastavio je on, ne moe dozvoliti da jedan ustaa doe na elo zemlje i to onaj koji preti tom narodu. eelj je rekao da ustake horde nastavljaju ono to su zapoeli Paveli i Josip Broz. Srbi iz Srpske Krajine predvoeni dr Milanom Babiem pokazuju kakve sinove raaju srpske majke i da je srpstvo nesalomivo. Naglaavaui da Srbi iz Krajine nee ostati nezatieni, eelj je istakao da srpski narod vie nee dozvoliti divljanje Ante Markovia koji prima pomo iz inostranstva da bi eskonomski unitio Srbiju. Danas se rui avnojevska Jugoslavija, a rue je oni koji bez nje ne bi ni bilo naglasila je Ljubica olaja, predsednica SDS-a Srpske Krajine. U Hrvatskoj je od strane ustakog reima po njenim reima, otvoren lov na ljude samo zato to su Srbi. Ona je poruila Mesiu da Srbi nisu na opancima doneli svoju zemlju, ve na svojim etnikim i istorijskim prostorima ive vekovima. etnici nee Jugoslaviju Srpski etnici nee nikakvu Jugoslaviju, naglasio je potpredsednik SPa Branislav Vaki a pogotovo ne Mesia na njenom elu. On je rekao da e se

362

363

Vukovarska tragedija 1991 etnici boriti za zapadne granice srpske zemlje. Ustaama i iptarima poruio je da ne diraju srpske grobove jer e dobiti udarac od koga se nee oporaviti. Po oceni Mirka Jovia, oni koji kau da je bolji mir nego rat izdajnici su, svaki rat je bolji od lanog Titovog mira. Zatraio je da se raspusti Srpska skuptina jer je nesposobna, a umesto nje formira Ratni tab. Rekao je i da je Srbija spremna da rtvuje i milion Srba ako treba da bi odbranila srpski narod i unitila ustae i iptare. Dr Sava Gruji, lider svesrpskog Narodnog pokreta, rekao je da je Stipe Mesi u Rijeci 1971. godine pravio eksplozivne naprave i da dobro zna ta je terorizam. Nema na kugli zemaljskoj drave kojoj na elo dolazi jedan takav zlikovac. Zato je zatraio da se formiraju dobrovoljaki odredi koji bi bili spremni da se bore protiv zloinake vlasti u Hrvatskoj. Gruji je predloio da se omogui povratak u zemlju etnikom vojvodi Momilu ujiu. Skup se zavrio pevanjem etnikih pesama i bez izgreda. Isticane su slike eelja, Dragie Mihajlovia, kralja Petra Prvog Karaorevia. Noene su etnike zastave i transparenti na kojima je pisalo: Mesiu, ustao; okoanina ubile ustae, Bogiu u Bosnu, Napolje ustae i drugi. Pre poetka mitinga aplauzom je pozdravljen admiral Stane Brovet koji je ulazio u Skuptinu a svi koji su iz nje izlazili doekivani su uzvicima: bando crvena. (Dnevnik, 16. maj 1991) STAV POSLANIKA SPO I NS - PROTIV IZBORA MESIA Za stanje u zemlji najvie krivice imaju Savezna vlada i njen premijer jer nisu sprovedeni izbori za Saveznu skuptinu. Dve verzije pogibije komandanta odbrane Borova Sela Vukaina okoanina Inae, u pet do dvanaest poslanici SPO i Narodne stranke izrazili su protest zbog eventualnog izbora Stipe Mesia za predsednika kolektivnog efa zemlje, ocenivi da je on terorista i ustaa o emu svedoe i njegovi politiki nastupi u poslednjoj godini dana. Nasuproti izboru koji mu sleduje po saveznom ustavu, kako smatra Milan paroki trebalo je ve po saveznom zakonu odavno da bude utamnien zbog raspirivanja verske, nacionalne i rasne mrnje. Ukoliko bi Mesi bio izabran, dodao je Paroki, na elu zemlje imali bismo ustaki teror sa Stipom Mesiem i na elu vlade Antu Markovia, kao izvrioca komunistikog udara a sa njima zajedno i mnistra inostranih poslova koji jo od Titovih dana i ugovora sa Brantom na Brionima kuje zaveru protiv Srbije i Jugoslavije.

Vukovarska tragedija 1991 NEIZVESNO VRAANJE IMOVINE SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI Vlada Republike Srbije dostavila je poslanicima zakljuke u kojima istie da ostaje pri svojim ranije iznetim stavovima da ne postoji ustavni osnov za donoenje ovog zakona, jer bi njegovom primenom bio otvoren celokupan kompleks pitanja, povraaja imovine koja je posle rata oduzeta od ranijih sopstvenika i po razliitim osnovama prela u drutvenu svojinu. (Dnevnik, 16. maj 1991) ODLUKA BEZ SLOVENAKIH I HRVATSKIH GLASOVA Posle viemesenog odlaganja, usvojene izmene Zakona o ONO, kojima se rukovoenje teritorijalnom odbranom prenosi u nadlenost saveznih organa. Meu stotinak odbijenih amandmana i onaj o sluenju vojnog roka u matinoj republici. Usvojeno sedam zakona iz februarskog paketa SIV-a, a izmeu ostalog predvienod a se kaznom zatvora do 5 godina kazni lice koje ne sprovede odluku Ustavnog suda Jugoslaivje. Posle nekoliko meseci odlaganja, Savezno vee Skuptine SFRJ danas je konano usvojilo izmene Zakona o ONO, kojima se rukovoenje teritorijalnom odbranom prenosi u nadlenost saveznih organa. Meutim, ni danas nije teklo glatko pa je predlog proao kroz iglene ui. Za se izjasnilo 107 delegata, niko nije bio protiv, dok ih je 6 bilo uzdrano. Vee je radilo na ivici kvoruma (107 delegata) jer su pre izjanjavanja o vojnom zakonu skuptinsku salu jedan po jedan napustili svi slovenaki kao i veina delegata iz Hrvatske. Da je sednicu napustilo jo 7 delegata, zakon se ni ovoga puta ne bi mogao usvojiti. Za Slovence falsifikat, za druge - opstrukcija Puna dva i po sata trajalo je uglavnom odbijanje stotinak amandmana koje su na predlog zakona podneli Petar Heded, Vinko Jelen, Ciril Koroec, (svi iz Slovenije) i Ivo Divi (Hrvatska). Meu njima bio je i amandman o sluenju vojnog roka u matinoj republici. Sutina spora je osnovni uzrok protivljenja delegata iz dve severozapadne republike to izmenama zakona rukovoenje teritorijalnom odbranom prelazi u nadlenost saveznih, a ne republikih organa. To se videlo i iz Hedetovih rei, da se usvajanjem ovog akta oduzimaju prava republika i pokrajina da na svojoj teritoriji ureuju i organizuju narodnu i da rukovode teritorijalnom odbranom. On je zatraio i da se u JNA ravnopravno koriste svi jezici naroda i narodnosti, a uz to je ustvrdio da su nova reenja

364

365

Vukovarska tragedija 1991 suprotna vaeem ustavu. Kao razlog za neprihvatanje predloenih izmena Hedet je naveo i da e one sigurno za posledicu imati ubrzano formiranje nelegalnih oruanih formacija zbog objektivne samozatitne potrebe svakog sistema. (Dnevnik, 16. maj 1991) PRELAZEI DUNAV KOD VAJSKE NASTRADAO JE VUKAIN OKOANIN, KOMANDANT SRPSKOG OTPORA U BOROVOM SELU - SMRT U TALASIMA DUNAVA Talasi koje su napravila dva broda, jedan bugarski, a drugi austrijski prevrnuli su amac. Ronioci su uspeli da na obalu izvuku etvoro ljudi, ali za okoanina koji je bio u tekim izmama i punoj opremi nije bilo spasa, kae Ranko Stupar, naelnik taba civilne zatite u Bau. Borovo Selo blokirano Posle vesti o smrti Vukaina okoanina svi prilazi Borovo Selu su zatvoreni. U njega je potpuno nemoue ui ali i izai. Strah od novog napada MUP Hrvatske i HDZ-ovaca pojaan informacijama o poetku graanskog rata zbog toga to Stjepan Mesi nije izabran za presednika Predsednitva Jugoslavije potpuno je blokirao ovo selo sa oko 9.000 itelja. PROLE NOI OD BOROVA DO VINKOVACA - PRUGA OPET MINIRANA U Vukovarskoj optini stacionirani ak i novinari iz Amerike Prole noi ponovo je minirana pruga Borovo Vinkovci kod srpskog sela Bradina. Ovo dovoljno govori o tome da je vukovarska optina i dalje trusno podruje. Od jutros su u naselju Borovo osvanule plakate na kojima Mesna zajednica Alojzije Stepinac, do sada bratstvo jedinstvo, poziva graane koji Hrvatsku smatraju svojom domovinom da se prijave u dobrovoljake odrede radi odbrane nama drage, i jedine domovine Hrvatske. Jovan Rakovi u aku Sino je u aku akademik dr Jovan Rakovi na promociji Srpske demokratske stranke, naglasio da se Srpska demokratska stranka sada zalae da se u Hrvatskoj formira i poseban Srpski parlament. Tu paralelnu vlast istakao je dr Rakovi, neemo stvarati da bi poniili Hrvate, ve da bi

Vukovarska tragedija 1991 odbranili ugroeno bie srpskog naroda. Nama ne treba velika Srbija, ve su nam potrebne realne granice u kojma e iveti Srbi i vladati sami sa sobom. REFERENDUM U HRVATSKOJ - IZJANJAVANJE ZA GRAANSKI RAT Posejano je naalost ve toliko semena zla da mnogi sa strepnjom ekaju dan koji e doneti graanski rat to se vie blii dan odravanja referenduma u Hrvatskoj 19. maj se je izvesnije da e to biti in koji e zauvek zapeatiti i tako naruenu sezonu mira na ovim prostorima. Da je to referendum raskola i nepovratne nacionalne podvojnosti, jasno je i iz same injenice da mu je prethodio isti takav, ali iznueni potez u SAO Krajini kada se srpski narod izjasnio za prisajedinjenje Srbiji, odnosno ostanak u Jugoslaviji. Upravo je onim neodlunima ponuena ta protestna nota u kojoj se tvrdi da se oruane akcije protiv hrvatske pripremaju u Srbiji, a koju se jo optuuje za otvorenu podrku etnicima i za ilegalno dopremanje oruja, municije, hrane i opreme teroristikim grupama u Hrvatskoj. (Dnevnik,16. maj 1991) OTVORENI RAT PROTIV SRBA Na osnivakoj skuptini HDZ-a u Dalju kod Osijeka ule su se svojevremeno tvrdnje da za Srbe nema mesta u Hrvatskoj. U Obrovaki SUP Srbi vratili oruje. A ono je, po nareenju MUP-a, poslato u Zadarski SUP Ministarstvo pravosua Hrvatske upuuje slubeni dopis o zabrani referenduma o srpskoj autonomiji koji treba da se odri 19. avgusta do 2. septembra. Na ovaj dopis odgovara dr Milan Babi reima: Referendum e biti i pored zabrane. Referendum u Kninu uspeo Srbi iz Hrvatske u Beogradu trae da savezni organi interveniu u Hrvatskoj. Iz Nove Pazove i Kosova Polja nude dobrovoljake odrede. Sabor Hrvatske usvojio je Rezoluciju o zatiti ustavnog i demokratskog poretka i nacionalnih prava u Hrvatskoj. Valjda s tim u vezi odran je zatvoreni sastanak HDZ-a i SDS-a. Mesi najavljuje demokraciju Varnice se i dalje pale i to u Dalju kod Osijeka, na osnivakoj skuptini HDZ-a, gde su se ule i tvrdnje da za Srbe nema mesta u Hrvatskoj.

366

367

Vukovarska tragedija 1991 Srpsko nacionalno vijee u Srbu proglasilo je srpsku autonomiju u Hrvatskoj. Ova odluka doneta je na osnovu plebiscita srpskog naroda u kojem je glasalo 756.781 Srbin. SNV poziva srpski narod da se svim srdstvima odupre teroru ustaoidne vlasti i zatiti svoje dostojanstvo i graanska i nacionalna prava. Istovremeno SDS prekida sve pregovore sa HDZ-om. Tuman ogovara Jugoslaviju i Vojsku Demokratija tinja i u Saboru. To najbolje pokazuje primer kada jezastupnika Radoslav Tanjga hrvatsku vlast nazvao ustaoidnom, pa umalo nije dolo i do fizikog obrauna. Predsednitvo Hrvatske izdaje saoptenje: U suradnji sa saveznim organima onemoguie se delovanje terorista i etnikih oruanih odreda koji su ubaeni iz drugih republika i inozemstva. No, da ravnotee bude zakljuuje se da e hrvatska vlast biti veoma stroga i jednako energina i prema svakom oitovanju ustakog ekstremizma. Iz Amerike i Kanade, krajem oktobra vratio se dr Jovan Rakovi. Najavljuje stvaranje Krajike drave a za osnivanje Srpske TV sakupljeno je 300 hiljada dolara. Po Rakovievim reima, Krajika drava nee biti druga Srbija ve moderna drava sa osiguranim suverenitetom graana. (Dnevnik, 16. maj 1991) SEDNICA SKUPTINE SAO KRAJINE - USVOJENI REZULTATI REFERENDUMASkuptina SAO Krajine donela odluku o prisajedinjenju Republici Srbiji te je formirana Komisija koja e o ovoj odluci obavestiti Narodnu skuptinu Srbije. Izabrano rukovodstvo SDK. Popis stanovnitva u Krajini samo delimino uspeo Srpski narod odluio je da, koristei se takoe i tim pravom na opredeljenje koje priznaje i drugim narodima preko svojih legitimnih organa vlasti Skuptine SAO Krajine raspie referendu o prisajedinjenju SAO Krajine Republici Srbiji i za ostanak sa Srbijom i Crnom Gorom i ostalim narodima koji ele da ouvaju Jugoslaviju. Potpuna obespravljenost Srba u Republici Hrvatskoj, iji su ishod ubistva i progoni kao oblici novog genocida koji za konani cilj imaju stvaranje etniki i rasno iste Hrvatske. Na Skuptini je donesena i odluka o prisajedinjenju SAO Krajine Republici Srbiji i da ostane u Jugoslaviji sa Srbijom i Crnom Gorom i drugima koji ele da ouvaju Jugoslaviju i takoe odluka da treba ostvariti kontakt i sa drugim federalnim jedinicama.

Vukovarska tragedija 1991 Dr Milan Babi preporuio je svim stanovnicima SAO Krajine da ne izlaze na referendum 19. maja jer je to protiv dostojanstva srpskog naroda i svodi ih na nacionalnu manjinu. KO JE ZAPRAVO VUKAIN OKOANIN IJA JE SMRT POPUT BOMBE ODJEKNULA U CELOJ ZEMLJI - DEDOVINU VALJA BRANITI Braniti dedovinu za mene je uvek bio sveti zadatak bez obzira na to koliko to kotalo, priao nam je okoanin pre nekoliko dana Vukaina okoanina 30-godinjaka iz Borova Sela, gledaoci su poslednjih desetak dana u dva tri navrata mogli da vide na TV ekranima. Njegov lik je na HDZ-ovskim poternicama u Hrvatskoj poodavno. Jer, ovaj veterinarski tehniar, to mu je bilo zanimanje pre nego to je posto ratnik, odavno je svrstan meu najopasnije neprijatelje mlade Hrvatske demokracije. Svega toga ja sam potpuno svestan. Ja sam svoju glavu zaloio za svoj narod i nae korene. Jer, prvi grob okoanina u ovom delu Hrvatske iskopan je pre ravno dva veka. U njemu je sahranjen moj pradeda Vukain ije ime ja nosim. Zato je za mene braniti dedovinu oduvek bilo pitanje asti bez obzira na to koliko to kotalo priao je nedavno ovaj ovek, otac 10-godinjeg Ilije, jedanaestogodinje Jelice, i godinu dana starije Ljubice. (Dnevnik,17. maj 1991) I DALJE NAPETO kole rade, ali sa znatno manje aka lanovi vukovarskog Izvrnog vea ocenili su da optinom jo uvek kola velik broj dezinformacija, koje uzbuuju graane. Zato svako na svom nivou i u svojoj sredini mora da uini sve da se prekinu arijske prie, a daju prave informacije. Strah ljudi podgrevaju svakodnevni pretei pozivi telefonom. Mnogi graani, posebno Srbi, ale se da ih nou nepoznate osobe pozivaju i pitaju ta jo ekaju, to ne odlaze a ima i mnogo drugih uznemiravanja koja meu ionako zaplaen narod unose dodatni nemir. U NAREDNA DVA DANA U ISTONOJ SLAVONIJI, BARANJI I ZAPADNOM SREMU - REFERENDUM ZA SRBIJU U naredna dva dana u 40 mesnih zajednica u istonoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, bie odran referendum. Na njemu e oko 55 hiljada itelja ovih mesnih zajednica odluiti za to da li ele da se pripoje Republici Srbiji.

368

369

Vukovarska tragedija 1991 Inicijativa za pripajanje Srbiji potekla je od Srpskog nacionalnog vea za ovaj deo Hrvatske. Kako nam je rekao Goran Hadi, elnik Srpskog nacionalnog vea za istonu Slavoniju, Baranju i zapadni Srem Srbi nee izai na referendum Republike Hrvatske, zakazan za 19. maj. (Dnevnik, 17. maj 1991) MESI BEZ PODRKE Na kormilo zemlje, smatraju poslanici, ne moe stupiti ovek koji je rekao: Ja u biti poslednji predsednik Jugoslavije Ni jedan poslanik Skuptine Crne Gore na dananjem vanrednom zasedanju nije podrao izbor Stjepana Mesia za predsednika Predsednitva SFRJ. Zajednika ocena brojnih diskutanata je bila da na kormilo Jugoslavije ne bi trebalo omoguiti dolazak oveka koji je unapred ve sroio presudu istoj toj Jugoslaviji. To je, u stvari, ona njegova reenica Ja u biti zadnji predsednik Jugoslavije. Rijeju na bazi poznatih stavova Hrvatske demokratske zajednice, Hrvatska e postati suverena, samostalna i nezavisna drava imala svog kandidata na funkciji predsednika Predsednitva SFRJ ili ne, istakao je Bulatovi. Poslanik Ristan Stijepovi se usprotivio glasinama da su Crna Gora i Srbija razbijai Jugoslavije. Istina je na drugoj strani: te dve republike nastoje da sauvaju federaciju. Dragica Tomas je rekla da je Crna Gora oaza mira i dobro je to je u Savezno predsednitvo poslala oveka Branka Kostia koji e taj mir iriti i na druge krajeve zemlje. Opasno menjati i unutranje granice Podseajui da odredbe Helsinke povelje ne doputaju nasilno menjanje spoljnih granica, ameriki ambasador je izrazio uverenje da bi bilo veoma opasno menjati unutranje granice u Jugoslaviji. Ljudska prava Srba u Hrvatskoj treba zatititi, ali i granice Hrvatske unutar Jugoslavije, koje se mogu menjati samo mirnim putem rekao je Zimerman. (Dnevnik, 18. maj 1991) RE DR BRANKA KOSTIA NA JUERANJOJ SEDNICI PREDSEDNITVA SFRJ - GLAS SAMO OVEKU ZA JUGOSLAVIJU Iznevjerio bih povjerenje moga naroda ako bih svoj glas dao gospodinu Mesiu, koji je ve izrazio nadu da e biti poslednji predsjednik Jugoslavije

Vukovarska tragedija 1991 U uslovima dvije sukobljene koncepcije o budunosti Jugoslavije, sve dok postoji mogunost da se u demokratskoj i Ustavom SFRJ propisanoj proceduri borimo za svoja gledita, moj glas e biti rezervisan za onog predstavnika Hrvatske koji bi bio spreman da se bori za ouvanje Jugoslavije, a ne za njeno ruenje, rekao je dr Branko Kosti. Kao 27. po redu meunarodno priznata drava u svijetu, Crna Gora je za interes stvaranja Jugoslavije rtvovala svoju dravnost. IZJAVA STIPE MESIA HRVATSKOM RADIJU SMATRAM SE PREDSJEDNIKOM Hrvatska uvredu ne moe trpeti za nju Predsednitvo vie nije legitimno rekao Mesi i najavio da e se moda i noas Sabor o tome izjasniti Na pitanje kako misli da obavlja funkciju predsednika, odgovorio je da je izabran od Hrvatskog sabora i da je taj izbor potvrdila Savezna skuptina, a da je red na Republici Hrvatskoj, pa zato normalno treba da bude izabran na tu funkciju. Kako e je obavljati, to e vreme pokazati ali taj posao ne moe niko drugi obavljati, smatra Mesi, i dodaje da je dalje sedenje u Predsednitvu bespredmeto. Upitan dali to znai da e ipak on sazvati narednu sednicu Predsednitva, Mesi je to odluno odbio, napomenuvi da je kovertirao svoj glas i da oekuje da mu se u najkraem roku javi, ako se ve eli glasanje, koji je peti glas, jer Hrvatska tu uvredu ne moe trpeti. To za Hrvatsku znai da Predsednitvo vie nije legitimno i nikakve njegove odluke nas ne obavezuju. Mislim da emo jo noas sazvati Sabor i o tome se izjasniti zakljuio Mesi. (Dnevnik, 18. maj 1991) HDZ OD IZBORNE POBEDE DO DRAVNOG TERORA - USKRNJI NAPAD NA PLITVICE Poetak ove godine u Hrvatskoj oznaen je histerinim napadima na JNA. Sabor suspenduje sve savezne zakone i svom ministru vojske Martinu pegelju, protiv koga je podignuta optunica za zaveru protiv drave, daruje imunitet i to retroaktivno. Stradaju i novinari i Srbi irom Hrvatske Povodom naoruavanja Tuman i Mesi u Zagrebu izjavljuju da se ne mogu saglasiti da se proganjaju ljudi koji su izvravali odluke Hrvatske vlasti o leglanom naoruavanju legalne milicije u aktivnom i rezervnom sastavu. Mesi je bio izriit da se ne mog hapsiti miistri pegelj i Boljkovac. Predsednik Hrvatske vlade kae da nee dozvoliti ni hapenje ni sasluanje od strane vojne policije ili organa represije.

370

371

Vukovarska tragedija 1991 Sabor ostaje bez Srba Srpski zastupnici u Saboru Hrvatske donose odluku da nee uestvovati vie u radu ovog tela jer je srpski narod u Hrvatskoj doveden u graane drugog reda, a stranka na vlasti ne potuje ak ni sopstveni Ustav, reaguje predsednik Predsednitva SFRJ Borisav Jovi i u pismu predsedniku Hrvatske ukazuje na neophodnost doslednog sprovoenja zajednikog dogovora o razoruanju nelegalnih formacija. Na pismo Jovia Tuman odgovara da pegelj moe da odgovara samo hrvatskoj Vladi. Tuman ih pita: s kakvim pravom je hrvatskoj uoi uspostave slobodne izabrane demokratske vlasti oduzeto preko 200 hiljada komada lakog oruja strojnica, puaka, pitolja i topova. Nou izmeu 15. i 16. februara redarstvenici su opkolili Plitvice, a veliki broj hadezeovskih specijalaca je u Sinjskoj optini. Policijski upad izazvao je uznemirenje naroda. Zamenik ministra unutranjih poslova Hrvatske tvrdi da su specijalci na Plitvicama jer uprava nacionalnog parka nije dozvolila da se redarstvenici smeste u ovoj zgradi. Zbegovi iz Slavonije Sabor suspenduje savezne zakone koji nisu u skladu sa Ustavom Hrvatske a doneta je odredba da imunitet za ministre vai retroaktivno. SAO Krajini se prikljuuju mesta iz Vinkovake optine i Pakrac a u Dalju specijalci koji su hteli da spree miting ustuknuli su pred srpskim narodom. U subotu 2. marta u Pakracu nagovetaj jugosloenskog pakla. Prema zvaninim tvrdnjama MUP Hrvatske poginulih nema, a povreena su tri policjca. Tuman eli da dokae da su u izazivanju dogaaja u Pakracu sudelovali visoki oficiri JNA, a Josip Manoli nagovetava formiranje dobrovoljakih jedinica. Snage JNA po nalogu Borisava Jovia ule su u Pakrac i spreile krvoprolie. Manoli tvrdi da su odbrambene snage stavljene u pokret da bi se branio interes i suverenitet Hrvatske. Prethodnog dana Srpsko nacionalno vijee obelodanilo je ranije proglaenu Autonomiju srpskog narod aSlavonije, Baranje i zapadnog Srema. Specijalci se povlae iz Pakraca kao i borna kola JNA. to se SAO Krajine tie, Tuman poruuje da se nee dozvoliti veliko srpskim i etnikim snagama da Krajinu izdvoje iz Hrvatske. Ipak, Skuptina Knina donosi odluku o izdvajanju iz sastava Republike Hrvatske. Na katoliki Uskrs 31. marta desio se oruani napad na Plitvice. Pri tome je poginuo graanin Titove Korenice Rajko Vukadinovi a najmanje 11 osoba je ranjeno. Povodom toga na vanrednoj sednici Predsednitva SFRJ

Vukovarska tragedija 1991 doneta je odluka o angaovanju jedinica JNA. Kod mesta Mukinje postavljene su jedinice JNA, a u hotelu Jezero nalaze se jake jedinice MUP Hrvaske od oko 160 policajaca, a deo u samom Grabovcu. Sekretar SUP Krajine Milan Marti pozvao je sve graane koji imaju oruje da se jave a u isto vreme Srpsko nacionalno vee za Slavoniju, Baranju i zapadni Srem poruuje da, ako se u narednih 24 sata ne povuku sve vojne i redarstvene snage sa teritorije SAO Krajine, srpski narod ovog kraja dii e se na ustanak. Na cesti izmeu Dalja i Borova Sela dolazi do unakrsne paljbe izmeu pripadnika policijske uprave Osijek i naoruanih graana sa barikada. Crveni Split crveni od stida 9. aprila. Nevieni neredi na splitskim ulicama. Razjarena masa divljala je na Blatine Splitski kvart u kome ive vojna lica. U Splitu posle toga mitingovali su i Albanci. Miloevi i Tuman ponovo se sastaju negde na granici dve republike. Osnovana je i Srpsko hrvatska ekspertna grupa da pokua da nae izlaz za dogovor za dve republike. Posle toga, Hrvatski sabor odgovara na srpsku deklaraciju svojom i kae da Narodna skuptina Srbije nema prava da se mea u unutranje odnose Hrvatske. Krajem aprila Hrvatska najavljuje odravanje republikog referenduma za 19. maj. U Kijevo ulaze jedinice JNA pa pripadnici MUP-a naputaju policijsku stanicu. Napad na Borovo Selo U Kninu je odran veliki zbor graana ispred komande Garnizona JNA na kome je zahevano da jedinice budu izvedene na granicu SAO Krajine. Po odluci Srpskog nacionalnog vea, SAO Krajina je prisajedinjena Srbiji. Ovo je odlueno 2. aprila. Na ulicama Vinkovaca i Osijeka primeeni su i pokreti vojnih kola. U Dalju je napadnuta policijska stanica. Praznik rada zapoeo je dogaajima u Borovu Selu gde je poginulo 15 policajaca MUP Hrvatske i jedan civil. Poinju noi straha izbeglice odlaze u najblia vojvoanska mesta, mira vie nema. Mnogi srpski domovi ostali su prazni. Dogaaji u Hrvatskoj posebno oni posle napada na mlade vojnike u Splitu dobili su i svoje ime. Izbio je graanski rat. (Dnevnik, 18. maj 1991) AGONIJA PREDSEDNITVA DRAVE - VR KROMPIR PARLAMENTU Mogu li se za budueg predsednika kandidovati odan, braa Veselica, Boljkovac ili pegelj?

372

373

Vukovarska tragedija 1991 Predstavnik Hrvatske u kolektivnom efu drave kojem prema Poslovnikom utvrenom redosledu sleduje predsednika fotelja, Stjepan Mesi, ni na preksinonom nastavku u sredu zapoete sednice nije izabran za prvog meu jednakima. U petak, lanovi kolektivnog efa drave nisu se ni izjanjavali o Mesievom izboru, jer jednostavno nisu stigli ni do dnevnog reda. Razili su se pre toga. Ovog puta zbog razliitih tumaenja Ustava SFRJ i poslovnika o radu Predsednitva SFRJ. Pre nego to je sednica nastavljena Vasil Tupurkoski je svim lanovima dravnog predsednitva predloio da se u petak novi predsednik i podpredsednik ne biraju ve samo da se proglase. Stim predlogom sloili su se Stjepan Mesi, Janez Drnovek i Bogi Bogievi, dok su Borisav Jovi, Branko Kosti, Sejdo Bajramovi i Jugoslav Kosti bili drugaijeg miljenja. (Dnevnik,19. maj 1991) PLAVI LISTII ZA ENDEHAZIJU Njen vrhovnik, takoe redovan gost ve pomenutog satirikog dodatka, a ni oni koji na sav glas telale dalekovidnost politike odluke da se ide na referendum, takvih problema nemaju. Ni nedoumica oko boje ppira i svrhe svakog od njih, ni na nokiru ni bez njega. Plavo je, to je valjda svima jasno nezavisnost, troslovna kombinacija NDH, - a za na njemu je moderna drava kao dio suvremenog civiliacijskog politikog standarda. Na crvenom papiru jedina opcija je protiv jer bi za na njemu znailo balkansku dravu kao projekt pukih plemenskih interesa i primitivnih natezanja na rubu ili ak u stvarnosti graanskog rata. Plavo je jo pljavlji Jadran, hrvatski modar za hrvatskog gosta, crveno (i za na njemu) dovodi na dalmatinske plae Miloevia s mnogoljudnom boljevikom familijom. Pravo je bez, crveno sa Jugoslavijom. Srboslavijom ili ti boljevikom Bizantijom. Strojnica i lisnica U pravu su oni koji tvrde da u normalnim dravama njedna vlast sa bilansom kakav ima hrvatsko vrhovnitvo ne bi smela da izae na javnu proveru pred graane, jo vie oni koji tvrde da je van pameti da je hrvtskom radniku strojnica vanija od lisnice, ali svi ti zaboravljaju da je Tman uvek kad je nacionalnu samobitnost stavljao ispred gole egzistencije pobeivao. Ne slui to na ast hrvatskom narodu, ali je to injenica s kojom Tuman opravdano u svakom trenutku rauna, a jueranji referendum samo je nova potvrda za to. Kao to bi to, uostalom, potvrdio i referendum u bilo kojem

Vukovarska tragedija 1991 drugom delu zemlje. Nisu i to je dobro znano, samo Hrvati naj (pa ni u ludosti). AKADEMIK DR GAVRO PERAZI - VLASTI U HRVATSKOJ IZAZIVAJU NEREDE Referendumi u Sloveniji i Hrvatskoj su agitacioni. Za optejugoslovenski referendum Treba da se vidi ko je otpoeo s agresijom, a ko se branio. Ne moe se nazivati hajducima i diverzantima srpski narod koji je primoran da uva goli ivot U Hrvatskoj je jue odran referendum na kojem su se graani izjanjavali da li ele da Hrvatska postane nezavisna i samostalna drava i da moe da stupi u savez suverenih drava ili da ostane u jedinstvenoj dravi po modelu Srbije i Crne Gore. O ovom, referendumu u Sloveniji, eventualnom jugoslovenskom, i sadanjoj aktuelnoj politikoj situaciji u zemlji, razgovarali smo s akademikom iz Beograda, profesorom dr Gavrom Peraziem Kljuno pitanje u sadanjoj fazi jeste da li Jugoslavija, ovakva jedinstvena drava, treba da opstane, ili treba da stvorimo suverene dravice od postojeih republika, pa posle, ako hoe, neka se udrue na nekom konfederalnom principu kao samostalne. Da li to znai da ne bude ni referendum republika ni referendum naroda? Po mom miljenju, on bi, kao optejugoslovenski, trebao, pre sega, da bude pod okriljem saveznih organa. Druga je stvar da li e biti administrativno ureena, tehniki, u okviru republika, optina ili, pak, upanija. To je dakle, druga stvar, ali je vano, jer se moe raditi o promeni granica Jugoslavije, a za takve promene je iskljuivo nadlena savezna vlast, odnosno Savezna skuptina. Ako bi prihvatili organizovanje u okviru republike, to znai da bi svi narodi koji ive u toj republici davali svoj glas. Meutim, taj referendum mogao bi istovremeno da odrazi i odluku pojedinih naroda i graana u celini. Zato se nije priekalo s referendumom? Dalje, u prvom pitanju je baen mamac. ak da Hrvatska moe da ne stupi ni u kakav savez drava jer, glasanje za suverenu i samostalnu dravu, ne povlai automatski obavezu da se stupi u savez drava. Dalje, podvlaenje kako to predlau Srbija i Crna Gora, odnosno Slovenija i Hrvatska, to je izazov ovakvom stanju duhova, pri ovakvoj psihozi koja postoji u Jugoslaviji. Jer mi znamo da su Srbija i Crna Gora proglaene maltene kao uvari boljevizma, starih snaga konzervatizma, i tako dalje. U proglasu narodu Slovenije navodi se ta sve oekuje Sloveniju ako se glasa za samostalnost i suverenost da e biti nezavisna i samostalna a ne

374

375

Vukovarska tragedija 1991 kae se kakva e sudbina biti tog Slovenca ako ne glasa za samostalnu i nezavisnu Sloveniju. Dakle, oigledno je montiran i sam odgovor na postavljeno pitanje. KRAJINA NE POVREUJE INTEGRITET JUGOSLAVIJE Da li mislite da je protivustavni i referendum u SAO Krajini? Kad se radi o SAO Krajini, esto se zaboravlja da Jugoslavija postoji sa svojim ureenjem i da je jo niko nije ukinuo. Ustav SFRJ postoji i, sve dok ga ne izmenimo, treba da se potuje. Meutim, odlukama Hrvatske imamo jednu vrlo neprijatnu stvar. Stvara je Federacije ako se menja dravna granica. Ako bi Slovenija i hrvatska htele osamostaljenje i da, eventualno, stupe u konfederaciju, onda se menjaju i granice Jugoslavije. Jer, pretvaranje sadanjih republikih granica u dravne, to je u sutini promena dravne granice. Nije vie u Ustavu Hrvatske zapisano kako je ranije bilo, da je to zajednica srpskog i hrvatskog naroda kao konstitutivnog elementa Republike, nego sada stoji da je Hrvatska drava hrvatskog naroda, kao i onih narod ai manjina, pa nabraja Srbe, Muslimane, ehe i druge. A sada je lien dravljanstva. Gubi, ne svojom voljom i svojom krivicom, vii i dobija nii pravni nivo. Nivo nacionalne manjine. To je kolektivna kazna nad jednim delom srpskog naroda. On tako to shvata. To su praktine mere koje preduzimaju u Hrvatskoj vladajua stranka i vladajue garniture. To to radi srpski narod u SAO Krajini je izazvano onim to radi vladajua ekipa u Hrvatskoj. To je sve radi nune odbrane. Moemo da postavimo pitanje ko je prvi prekrio pravo. I da li taj koji je to uinio moe da tvrdi da je pravo koje je stvorio jae od prava koje je prekrio, znai ustavno-pravnog sistema. Mnoge norme Ustava Hrvatske su u direktnoj suprotnosti i napadaju mnoge norme ustava SFRJ. U SAO Krajini se ne radi osecesiji dela drave iz priznate drave, jer Hrvatska nije priznata po meunarodnom pravu. To, meutim, rade Hrvatska i Slovenija, jer su one deo teritorijalnog integriteta Jugoslavije. Taj se integritet vrea upravo secesijom Hrvatske, a ne SAO Krajine. Ako bi se odvojila SAO Krajina od hrvatske, ne povreuje se ustavni sistem Jugoslavije, nego onaj divlji ustavni sistem Hrvatske. Akti SAO Krajine su u slubi odbrane Ustava SFRJ. I u sluaju prisajedinjenja Srbiji, ne radi se o pomeranju republikih granica. (Dnevnik, 20. maj 1991) U SELIMA VUKOVARSKE OPTINE - REFERENDUM NIJE ODRAN I Srbi iz meovitih mesnih zajednica dali svoj glas za prisajedinjenje Jugoslaviji

Vukovarska tragedija 1991 U devet srpskih sela vukovarske optine jue nije odran hrvatski referendum. Negoslavci, Bradin, Bobota, Trpinja, Borovo Selo, Paetin, Klisa, Vera i Ludovinci odbili su da sarauju na primeni i sprovoenju referenduma. U ovim mesnim zajednicama u petak i subotu bilo je organizovano izjanjavanje o pripajanju ovog kraja Srbiji, odnosno Jugoslaviji. I Srbi iz meovitih mesnih zajednica dali su svoj glas za prisajedinjenje Jugoslaviji. Tako je, na primer, u Dalju, mestu nekoliko kilometara udaljenom od Borova Sela,94 odsto tamonjih Srba ili oko 60 odsto ukupnog stanovnitva glasalo za prikljuenje svojoj matici. Po podacima koje smo dobili u Skuptini optine Vukovar, na jueranjem hrvatskom referendumu od 88 birakih mesta bilo je otvoreno 71. Od ukupno 61.413 biraa, koliko ih je bilo na birakom spisku, nareferendum je izalo 34.582. Od toga se 29.806 graana izjasnilo za samostalnu i suverenu Hrvatsku, 3.820 bilo je protiv, a 958 listia je nevaeih. Za saveznu dravu Jugoslaviju glasalo je 4.712 biraa, protiv tog prdloga bilo je 28.604, a 1.226 listia je nevaeih. NESLUBENI PODACI REFERENDUMA U HRVATSKOJ VEINA ZA SAVEZ SUVERENIH DRAVA Jedino u optini Donji Lapac nije sprovedeno nikakvo glasanje Prema konanim neslubenim podacima nedeljnog referenduma u hrvatskoj je od ukupno 3,652.225 graana upisanih u glasake listie u 102 optine glasalo 82,97 posto od ukupnog broja glasaa u Republici. Od onih (3.030.288) koji su glasali 94,17 posto graana se opredelilo za to da Republika Hrvatska, kao suverena i samostalna drava, koja jami kulturnu autonomiju i sva graanska prava Srbima i pripadnicima drugih nacionalnosti u Hrvatskoj moe stupiti u saez suverenih drava s drugim republikama. Od istog broja glasaa samo 5,44 posto se opredeilo za to da Hrvatska ostane u Jugoslaviji kao jedinstvenoj saveznoj dravi. U optini Donji Lapac nije sprovedeno glasanje, dok je u delu ostalih tzv. Kriznih optina delimino sprovedeno. (Dnevnik, 21. maj 1991) SAVEZ KOMUNISTA POKRET ZA JUGOSLAVIJU - HRVATSKA DA, MESI NE Mesi je jugoslovensku javnost iritirao izjavama o prestanku postojanja Jugoslavije i nije pouzdana linost za predsednika

376

377

Vukovarska tragedija 1991 Stjepan Mesi, koji je jugoslovensku javnost iritirao izjavama o prestanku postojanja Jugoslavije, nije pogodna linost za to. T je na dananjoj konferenciji za tampu rekao predsednik Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju (SK-PJ) Dragan Atanasovski koji je istakao da se kao graani ne moemo pomiriti da predsednik Jugoslavije bude ovek koji e je rasturiti. VUKOVARSKA SVAKODNEVICA - U KRIZI I MEOVITI BRAKOVI Deca ovog kraja rastu uz pucnjavu, eksplozije, razuene kioske i lokale Prekidaju se dugogodinja srpsko-hrvatska prijateljstva, a ak su i meoviti brakovi u krizi. SONTA NADOMAK APATINA IARANA PAROLAMA - U SLAVU FRANJE TUMANA Na tabli sa imenom sela iz pravca Bogojeva ispisano Ovo je Hrvatska Ko je u noi izmeu petka i subote raznoraznim parolama u kojima se uglavnom veliaju gospoda Franjo Tuman i Stjepan Mesi i njihova suverena Hrvatska. U Sonti, selu nadomak Apatina, jo uvek se ne zna. Da li su parole po Sonti, ispisivali ljudi koji su stigli iz Hrvatske (Erdur, prvo mesto u Hrvatskoj posle bogojevakog mosta udaljeno je svega dvadesetak kilometara) ili je re o ekstremnim Hrvatima iz Sonte naseljene gotovo iskljuivo hrvatskim ivljem. Napisano je Ovo je Hrvatska, a na ostalim saobraajnim znacima i po zidovima Doma zdravlja odnosno osnovne kole Ivan Goran Kovai ivela Hrvatska, zatim Franjo Tuman, Stipe Mesi, ivela HDZ i tako dalje. Stanje u Sonti je, bez obzira na raznorazne glasine o vrljanju emisara HDZ-a i jak uticaj katolike crkve meu Sonanima, do sada uglavnom kvalifikovano kao dobro. (Dnevnik, 21. maj 1991) POSLE REFERENDUMA U HRVATSKOJ Lakrdija u plavom Dr Franjo Tuman, koji je, ne trepnuvi, prognozirao ishod tog nacionalnog plebiscita, najavljujui da e za samostalnu Hrvatsku biti 80 odsto njenih graana.

Vukovarska tragedija 1991 Dogodilo se, meutim, prvi put da je sveznajui predsednik omano i da je njegova prognoza bila kriva utoliko to je za samostalnost lijepe nae glasalo, po objavljenim rezultatima oko 15 posto vie graana iznad njegovih oekivanja. Nakon objave tih impresivnih rezultata, namee se logino pitanje kakvi bi tek oni bili da su etnici i teroristi dopustili i srpskom narodu u SAO Krajini da iskae svoju volju. To je, bez sumnje, novi in drame u ijem e izvoenju uestvovati i veina onih koji su bili uvereni i d zaokruivanjem za na plavom listiu definitivno bee iz balkanskog kotla, kako im je predoeno, koji preti da proguta Hrvatsku. Do veine takvih nisu se mogle probiti retke poruke i upozorenja, kao ona Demokratskog opoziciono foruma Hrvatske, da ni politiki trenutak, ni postavljena pitanja, a ni pravni okvir iz koga se izvodi referendum nisu primereni demokratskim obiajima civilizovanog sveta. NAPETOST U VUKOVARSKOJ OPTINI NE POPUTA - NONE PUCNJAVE I EKSPLOZIJE Policija, oigledno, ne ini nita na otkrivanju krivaca Nona pucnjava u vukovarskom kraju ne prestaje iako u Centru za obavetavanje kau da je ovih dana ima manje nego obino. Da li su se prole noi slavili rezultati referenduma ili se, kako pretpostavlja Hrvatska televizija, izraavale nezadovoljstvo iz istih razloga, teko je rei. Meutim, zbog svakodnevnog uznemiranja i zaplaivanja graana sve je tee drati nit. O KOJOJ SE U APATINU I OKOLINI NAJVIE GOVORI - HRVATSKI SPECIJALCI SPAVALI U SRBIJI Na osnovu uviaja koji smo izvrili, vrlo je verovatno da su specijalci ribarsku kuu Rumuni i njenu okolinu zaposeli jo u etvrtak uvee kae Stevan Momilov, sekretar MSUP-a Sombor. Po Momilovljevim reima, utvreno je da je taj deo vlasnitvo apatinskog dela LSG Jelen to otklanja dileme da li su hrvatski specijalci upali na teritoriju Srbije ili ne. Oni su bili na srpskoj teritoriji, a na njoj su, kako se vidi, ak i zanoili. Cilj upada specijalaca su bila dvojica ribara srpske nacionalnosti: Stevo Mievi i Stevo Lupu. Samo njih dvojica su bila podvrgnuta maltretiranju i ispitivanju koje se uglavnom svodilo na pitanja vezana za dogaaje u Borovu Selu od 2. maja.

378

379

Vukovarska tragedija 1991 Obojica su prilikom ispitivanja zadobila lake povrede. Lupu je, poto je puten jo u petak, zajedno sa Vujanovcem i Dumaniem koji, s obzirom da su hrvati, nisu maltretirani, najpre obraen u apatinskom Domu zdravlja, a zatim u somborskoj Bolnici, posle ega je otiao u nepoznatom pravcu. Ko je u Vojvodinu poslao specijalce iz Hrvatske za sada se, naravno, nezna. Josip Reihl Kir, naelnik policijske uprave u Osijeku tvrdi da nije re o njegovim ljudima. Ukoliko je to tano, ostaje samo da je to, kako se ovde pria jo od trenutka kada se saznalo za sve to se dogaa, uradio Branimir Glava, prvi ovek Sekretrijata za narodnu odbranu osjeke optine. Po nekim informacijama, koje je za sada teko proveriti, on je ak doekao ekspediciju koja se vratila iz Srbije i u Tikveu i sam uestvovao u ispitivanju Mievia i Lupua. (Dnevnik, 22. maj 1991) DRUGI PIU: VEERNJE NOVOSTI O IZBORU PREDSEDNIKA PREDSEDNITVA SFRJ - GLASANJE I U PRAKSI Manevarski prostor pristalica automatske smene na elu Predsednitva SFRJ sve je manji. to Stjepan Mesi ne zna kako se stie u fotelju prvog meu jednakim i ne udi jer mu nije prvi put da se mea u ono to ne poznaje, ali evo prilike Drnoveku, Tupurkovskom i Bogieviu da osvee pamenje Da su prvo birani, pa tek potom proglaeni predsednik i potpredsednik Predsednitva SFRJ, svedoe i Slubeni listovi iz 1989. i 1990. (a i ranijih godina), u kojima je obnarodovana odluka o izboru i proglaenju. Dok slina odluka ne bude objavljena i za Stjepana Mesia, svaki Jugosloven, kao i sam Mesi, moe da se osea predsednikom predsednitva, to je apsolutno njegova privatna stvar, iz arsenala neodgovornih izjava, na koje, opet, svako ima pravo. Za pravne istunce neizbeno pitanje je da li bi u Nemakoj ili Italiji mogao da se kandiduje ili izabere za predstavnika najvie vlasti neko (pro)faistiki ili nacional-socijalistiki orijentisan. Kao na primer u susednoj Austriji, poput Kurta Valdhajma, odakle, to i nije iznenaenje, reimu u Hrvatskoj stie i podrka sa najvieg dravnog mesta. (Dnevnik, 23. maj 1991) KO JE HRVATSKE SPECIJALCE POSLAO NA VOJVOANSKU OBALU DUNAVA KOD APATINA - UPAD U GLAVAEVOJ REIJI? Na vojvoansku obalu po svemu sudei, doli ljudi Branimira Glavaa iako prvi ovek Optinskog sekretarijata narodne odbrane tvrdi da to nije

Vukovarska tragedija 1991 tano. Ribari hrvatske nacionalnosti vozili amce u kojima su bile vezane njihove kolege Srbi? Po ijem nalogu su specijalci iz Hrvatske pre nedelju dana upali na vojvoansku obalu Dunava kod Apatina o emu je Dnevnik u vie navrata pisao, za sada se ne zna. Tortura u Tikveu Potvrdu o privoenju ovom ribaru je to je takoe vrlo interesantno izdala policijska uprava u Vinkovcima a na toj potvrdi stoji potpis njenog efa Josipa Daje. Poto Tikve gde su ribari napred odvedeni pripada policijskoj upravi u Osijeku iji je naelnik Josip Reihl Kir to je svakako vrlo udno. SAOPTENJE MSUP-a SOMBORA - CILJ PRIKUPLJANJE PODATAKA Ribari nezakonito lieni slobode Po oceni MSUP-a u Somboru motiv upada redarstvenika MUP-a hrvatske bio je prikupljanje podataka i injenica u vezi s ueem ribara Srba u dogaajima u Borovu Selu i Vukovaru 2. maja ove godine, prikupljanje podataka i injenica vezanih za navodno angaovanje jedinica JNA i milicije na levoj obali Dunava, kao i radi stvaranja uznemirenosti graana apatinske optine i irenja nepoverenja u legalne organe Republike Srbije, kae se na kraju saoptenja MSUP-a u Somboru. (Dnevnik, 23. maj 1991) SVI NJEGOVI RIZICI Opet brige zbog Tumana i njegovih odluka. Tanije briga za njega i njegov mandat koji ovih dana ponovo stavlja na iskuenje, zbog treeg velikog rizika s kojim se suoava. Zbog njegove smelosti i spremnosti da, a sve u interesu lijepe nae, stavi na kocku sve ono to je u proteklih godinu dve stekao jednim ultimativnim zahtevom da se Jugoslavija u roku od 30 dana dogovori o svojoj sudbini ili e je, ne bude li toga, Franjo zajedno sa slovencima napustiti. Priznaju, istina, da je re o ultimatumu, ali samo u odnosu na beskrajno neplodno pregovaranje u postojeem Jugo-kontekstu, u kontekstu u kojem predsjedniki rok od mjesec dana ima svog smisla i dodaju da bi na nekom novom referendumu i za ovakvu odluku Franjo dobio bar 90% glasova podrke.

380

381

Vukovarska tragedija 1991 Dali je i hrvatski narod zaista spreman da bude sam. (Pa ak i ud rutvu sa slovencima) pitanje je na koje bi odgovor vrhovnikov ultimatum Jugoslaviji zaista mogao da gurne u zonu rizika. Zato ga, a pogotovo meu onima koji su i plaeni da veliaju svaku vrhovnikovu re, niko i ne pominje. (Dnevnik, 24. maj 1991) NIJE VREME ZA KONFLIKTE Niklsov amandman je ekonomska ucena kojom bi SAD htele da usmere politike procese u naoj zemlji. SPS nije za vanredne izbore, ve za sprovoenje svog programa. Na pitanje kako komentarie primenu Niklsovog amandmana na Jugoslaviju, Jovi je odgovorio da je to pretnja Jugoslaviji da se ponaa u skladu s interesima koje Amerika ima ovde. Ako se smatra, rekao je da se u Jugoslaviji i Srbiji kre ljudska prava, to moe da bude tano, jer nema zemlje koja je besprekorna po tom pitanju onda se ovaj amandman mogao primeniti i ranije. Meutim, njegovo potezanje ba sada smatra Jovi ima druge razloge. Inae, da su izbori bili nedemokratski, nije tano, naglasio je Jovi. U pitanju je naglaava, ekonomska ucena kojom bi SAD htele da usmere politike procese u naoj zemlji po svojoj volji. Osim toga i njihov izriit zahtev da se izabere Stipe Mesi i potuje Ustav SFRJ, sam po sebi tera na krenje Ustava. Predsednik predsednitva SFRJ se bira, tako je bilo i samnom pre godinu dana, rekao je Jovi. ZAGREBAKI SDS O PISMIMA PODRKE SRBA U HRVATSKOJ - IZNUENI POTPISI Izjave se trae u gradovima gde su Srbi izrazita manjina Srbima se nude na potpis razni apeli, pisma razuma, iznuuju se potpisi lojalnosti hrvtskom vrhovnitvu uz otvorene pretnje otkazom, izabacivanjem iz drutvenih stanova i fizikim napadima na pojedince, ene i decu . to izmeu ostalog stoji u pismu koje je Optinski odbor Srpske demokratske stranke Zagreba uputio svim generalnim konzulatima u Republici Hrvatskoj. U pismu koje je potpisao predsednik Optinskog odbora SDS Zagreb dr Milan Vujnovi tvrdi se da u Hrvatskoj ivi 1,5 milion Srba, a osuuje se defiliranje desetak razboritih Srba pred kamerama Hrvatske televizije.

Vukovarska tragedija 1991 Poto se istie da su Srbi autohtoni narod na ovim prostorima vie od 500 godina, u pismu se zahteva da ustav Republike Hrvatske prihvati da je Hrvatska drava srpskih i hrvatskih teritorija i da se Srbima, osim graanskih moraju osigurati i prava nacionalnog kolektiviteta. U VINKOVAKOJ POLICIJSKOJ UPRAVI SMENJEN JOSIP DAJA Mada zvaninih potvrda jo nema, naelnik vinkovake policijske uprave i glavnokomandujui u operaciji Borovo Selo smenjen pre tri dana. U Erdutu ukradeno 600 vojnikih uniformi. Naoruani civili patroliraju Daljem Ba kako se u istonoj Slavoniji govorilo, neuspena akcija u Borovu Selu, izvedena 2. maja, kotala je Josipa Daju poloaja efa policijske uprave u Vinkovcima. On je mada o tome jo nema zvaninih informacija smenjen pre tri dana. (Dnevnik, 25. maj 1991) SRBI POLICAJCI ODREKLI POSLUNOST BOLJKOVCU - OBRAZ PREI OD HLEBA Odbivi odkomandu iz Pule u Vinkovce, odakle je trebalo da treniraju strogou nad srpskim narodom okolnih sela 14 pripadnika MUP-a Hrvatske ostalo bez posla Nije mnogo vremena prolo od kada su sve novine objavile priu o begu jednog od radnika MUP-a Hrvatske koji je posle jezivih dogaaja, vienih i na TV ekranima, posle sulude vonje motorom stigao iz Splita u Crnu Goru gde se sam prijavio prvoj patroli na koju je naiao. Jue slina pria i u Novom Sadu, ali je re o estorici radnika Policijske uprave Pula. Oni su doli u Novi Sad, tanije u Redakciju Dnevnika da potrae pomo da nau sabesednika za svoje potresne ispovesti o razlozima suspenzije. Povod za njihovo naputanje slube u Puli nije tako stravian kao u onom sluaju s poetka, ali mogao je biti. Dekretom policijskih vrhovnika naime, trebalo je da brat zapuca na brata, da srpski policajci u srpskim selima isprobaju mo kalanjikova. 18. maja je jedan deo radika MUP-a Hrvatske dobio reenja o odkomandi u policijsku upravu Vinkovci. U ovu oblast spada i krizno podruje kao to je Vukovar. Nita udno reklo bi se da se milicioneri premetaju tamo gde za tim ima potrebe. Ipak, nije tako. Kriterijum za ovu otkomandu je mimo dotadanjih obiaja u Puli, bio iskljuivo nacionalni. Reenje o premetaju za Vinkovce iz Pule dobili su Srbi svi do jednoga.

382

383

Vukovarska tragedija 1991 Teak oprotaj od kolega Posle ovoga milicioneri su reagovali onako kako su jedino mogli. Odbili su ovaj premetaj. Jedni misle kako je u pitanju teranje Srba da pucaju na Srbe, drugi da je to dogovor kako bi oni bili zadueni za smirivanje situacije tek nisu otili. POZADINA NAPADA NA JNA - VJESNIKOV RAT LAIMA Od poetka januara do 15. februara Vjesnik je objavio izuzetno mnogo informacija o JNA, od toga samo jednu pozitivnu Neposredno pred izbore u Hrvatskoj, u informativnim glasilima u Republici plasirana je dezinformacija o navodnom mnogobrojnim pozivima za vojne vebe upuenim pripadnicima rezervnog sastava JNA ba u dane izbora (18 22) aprila. Proturana je teza da je to uinjeno s namerom da se izvri pritisak na glasako telo a kao krunski dokaz da armija nastoji da omete demokratske izbore navodi se kretanje vojnih vozila na terenu. Poseta Saveznog sekretara za narodnu odbranu, generala armije Veljka Kadijevia, jedinicama i Komandi i Pete vojne oblasti posluila je kao povod javnim glasilima da lansiraju tvrdnju da se Armija, navodno, mea u politiki ivot Republike Hrvatske. Pojavljuju se i optube da je vojska prosrpski orijentisana, te da nije ni jugoslovenska ni narodna i da zato ugroava slobodu graana. Struna analiza sadraja poruka dnevnog lista Vjesnik objavljenog od 1. januara do 15. februara 1991. godine pokazala je da je u tom periodu predmet najveeg interesovanja tog glasila bila Jugoslovenska narodna armija. to negativnije to bolje Analizom vrednosne usmerenosti sadraja poruka utvreno je da je od 293 informacije ak 208 veoma negativno usmereno vie od 71 odsto. USTAKE RTVE BIE DOLINO SAHRANJENE - SPOKOJ POSLE POLA VEKA Pedeset godina vlasti nisu dozvoljavale da se 1.600 muki ubijenih Srba pobacanih u jame po Livnjskom kraju civilizovano sahrane Poto u Vojvodini ivi mnogo ljudi iz okoline Livna, kao i iz samog grada, u Novom Sadu je osnovan poseban odbor na elu sa Kostom Vujanoviem rodom iz Obrovca koji pomae u sakupljanju sredstava za

Vukovarska tragedija 1991 izgradnju kripte sa mauzolejom koga e oslikati Mili od Mave. (Dnevnik, 26. maj 1991) TRIBINA O POLOAJU SRBA U HRVATSKOJ - IGLE ZLA OKO SRPSKOG NARODA Unapred napisane izjave o lojalnosti hrvatskom vrhovnitvu sramno ponienje U organizaciji Mesnog odbora SDS-a u Staroj Pazovi sino je odrana Tribina posveena poloaju Srba u Hrvatskoj. Govorei o karakteru sadanje hrvatske drave i totalitarnoj ovinistikoj vlasti u njoj, akademik Rakovi je rekao: Stvorena je srbofobina antisrpska drava koja je postavila igle zla prema srpskom narodu i koja je srpski narod uspostavila kao faktor koji remeti i hrvatsko nacionalno bie i hrvatsku dravu. Proglaeni tim faktorom, Srbi su doiveli mnoge agresije, od one dravno instrumentalne do one koja je najstranija a to je pojedinana agresija svesti koja se sada sprovodi. DANAS U KNINU ODRANE TREA I ETVRTA REDOVNA SEDNICA SKUPTINE SAO KRAJINE - IMENOVANI MINISTRI VLADE Statut SAO Krajine proglaen ustavnim Zakonom SAO Krajine, a Izvrno vee vladom SAO Krajine. Donoena Odluka o formiranju jedinica SUP SAO Krajine za specijalne namene. Jednoglasno usvojen Predlog dr Milana Babia za sastav vlade SAO Krajine Skuptina je jednoglasno donela niz odluka od velikog znaaja za potpuno institucionalizovanje SAO Krajine. Prema usvojenim odlukama, Statut SAO Krajine proglaen je Ustavnim zakonom SAO Krajine, te je donoenjem Zakona o izmeni i dopuni Ustavnog zakona SAO Krajine dolo do prilagoavanja odreenih formulacija, shodno pomenutim promenama, kao npr. Re Statut zamenjuje se reima Ustavnim zakonom, a Izvrno vee SAO Krajine preimenovano je u Vladu SAO Krajine. PROLE NOI - PUCNJAVA OKO VUKOVARA Prole noi ponovo se pucalo u okolini Vukovara. Tako su sino neto posle 22 asa iz pravca ume na putu Vukovar Borovo Vinkovci odjeknuli pucnji, o emu je odmah obavetena i deurna patrola Policijske stanice Vukovar.

384

385

Vukovarska tragedija 1991 Saobraaj na vukovarskom poruju obavlja se bez tekoa, osim ve uobiajenih podruja na ulazu u Borovo Selo, gde putnike i vozila pregledaju pripadnici JNA. APETITI PREMA VOJVODINI ime Dodan optuio Srbiju za krau Hrvata, jer crkveni podaci kazuju da u Vojvodini ivi 180 hiljada Hrvata Predsednik Saborskog odbora za budet i finansije ime Dodan, HDZovski barjaktar s Romanije, obavestio je zastupnike o podacima koje do sada nisu znali. On je optuio Srbiju za krau Hrvata u toj Republici jer crkveni podaci kazuju da u Vojvodini ivi 180 hiljada Hrvata. Po njegovom sudu, i svi oni to se izjanjavaju kao Jugosloveni ustvari su Hrvati. Optuen i Pai Najbolje je po njegovim reima, da i Srbi u Hrvatskoj kao i Hrvati u Srbiji dobiju kulturnu autonomiju, pripomenvi na kraju da je i to, kada je o Srbima re, suvino, jer ih on smatra sastavnim delom hrvatskog naroda. (Dnevnik, 30. maj 1991) SRPSKO NACIONALNO VEE ZA SLAVONIJU, BARANJU I ZAPADNI SREM - ULAZNICA ZA NEKI NOVI JASENOVAC Zahteva se od SIV-a i Predsednitva SFRJ da obaveze ispune u roku koji su sami sebi odredili Srpsko nacinalno vee za Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem upozorava Predsednitvo SFR Jugoslavije i Savezno izvrno vee da se meunacionalni sukobi u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu sve vie zaotravaju, bez obzira na prisustvo organa Saveznog SUP-a i JNA i na njihove obaveze preuzete upuivanjem na to podruje, navodi se u saoptenju Srpskog nacionalnog vea za Slavoniju, Baranju i zapadni Srem. Program mera i aktivnosti za trajno reenje meunacionalnih sukoba, donet od strane Predsednitva SFRJ 9. maja o.g. po svemu jeste varka za Srbe: javni red i sigurnost garantuju se u skladu sa ustavno-pravnim sistemom federacije i Republike Hrvatske. U uslovima kad republika Hrvatska ne priznaje pravni sistem federacije, Srbi koji ive na podruju dananje Republike Hrvatske preputeni su na milost i nemilost hrvtskom dravnomteroru.

Vukovarska tragedija 1991 Kako su jedino Srbi nenaoruani i nemaju svojih oruanih formacija, proizilazi da je Predsednitvo ustvari, svojom odlukom dalo saglasnost hrvatskom dravnom teroru da krene u otvoreni lov na Srbe. Sve policijske stanice u Hrvatskoj raspolau poverljivim spiskovima Srba, koje treba liiti slobode ili ivota. Odluka Predsednitva od 9. maja 1991. godine ulaznic je srpskom narodu u neki novi Jasenovac. (Dnevnik, 30. maj 1991) PROMOCIJA HRVTSKE VOJSKE - PARADA ZA OTRENJENJE U prigodnoj je rei poglavnik poruio narodu i vojsci da taj in oznaava jedan povijesni dan za Hrvatsku. Nepunu godinu dana od uspostave demokratske vlasti evo nas pred jedinicama nae vojske, rekao je on. I sve to u ime mira i demokratije. Sam je otklonio svaku sumnju u tradicije koje e slediti ta nova vojska kazavi njenim pripadnicima da su oni prvi u novijoj povijesti doista narodna vojska jer su oni prije njih bili omraeni u hrvatskom narodu. Podsetio ih je naravno i na obaveze koje ih oekuju i koje nee biti samo paradne i ceremonijalne. Ako to domovina bude traila morae poloiti i svoje ivote na njen oltar rekao je Franjo Tuman. I tako je u nepunu godinu dana HDZ-ovska vojska doivela nekoliko transformacija, od stranake postala je rezervna milicija, a potom i prava zvanina hrvatska vojska. Vojska koja ima sasvim odreen zadatak: da razorua etnike u Kninu i iroj okolini i da jednom za svagda urazumi Srbe u Hrvatskoj. A to nije nita drugo do obnavljanje Nezavisne drave Hrvatske, sa svim hipotekama one stare, sa prljavim namerama da se pravdaju njeni zloini, to jednostavno ne moe zavriti drugaije ve u ratu. Jer Srbi nee mirno gledati uskrsnue NDH. Zato su prekjueranji zvuci fanfara sa sveane promocije Hrvatske vojske njima bili poslednji znak za uzbunu. (Dnevnik, 30. maj 1991) NEMA MIRA U ISTONOJ SLAVONIJI - NA REDU SRPSKE KUE U kue, odnosno stanove Vladimira iia, ure Lackovia i jo nekoliko Srba iz Vukovara uselili se Hrvati. Slavko Dokmanovi, predsednik vukovarske Optine, za mesec dana pretresan ezdesetak puta. Proiruju se spiskovi Srba za kojima su raspisane poternice

386

387

Vukovarska tragedija 1991 Nema mira u istonoj Slavoniji. Dan dravnosti suverene Hrvatske je kau u Vukovaru obeleen takvim plotunima da su mnogi mislili kako je poeo rat. Iz dugih kolona vozila pucalo se na srpske kue, naravno one u kojima Srbi jo ive. U one druge koje su Srbi naputali upali su novi stanari Hrvati se nije pucalo. Ko ih je tamo uputio ne zna se. Tek Vladimir ii iz Trpinje nemalo se iznenadio kad je u svojoj kui u ulici ure Salaja broj 2 u Vukovaru zatekao neznance koji su mu postali bez njegovog znanja podstanari. Slino je bilo i u stanu ure Lackovia i jo nekoliko Srba. Meta razularenih ekstremista su srpske kue, na njih se stalno puca, ali ni jedan jedni poinilac do sada nije otkriven, a po svemu sudei nee ni biti dok posao ovde ne preuzme Savezni SUP. Vrhovnitvo se meutim, tome protivi pa je teko oekivati normalizaciju stanja i razoruavanje nelegalnih formacija istie Slavko Dokmanovi, predsednik Skuptine vukovrske optine. Primer elnika vukovarske Optine nabolje svedoi da malteretiranja i ikaniranja u istonoj Slavoniji niko nije poteen. Jer njega su u poslednji mesec dana raznorazne patrole pretreale i kontrolisale ezdesetak puta bez obzira na to to se kretao slubenim vozilom Skuptine kojoj bi svi uniformisani ljudi trebalo da budu potinjeni. Jedini nain da se izbegne malteretiranje jeste pripadnost hrvatskoj demokratskoj zajednici. U isto vreme, spiskovi Srba koji su na poternici sve su dui. Tako se nalo i ime Dragutina Stegnjaje, biveg policajca iz Vukovara, kojem su pre otprilike mesec dana dve eksplozivne naprave otetile kuu. Stegnjaja je bar po onom to pie u krivinoj prijavi predatoj Javnom tuilatvu u Osijeku, optuen da je 2. maja u Borovu Selu bio meu onima koji su branili srpski narod. Tom prilikom on je kako tvrde oni koji su ga optuili ubio Stjepana Bonjaka, jednog od efova policije u Vinkovcima. Bonjak je bio jedan od kreatora plana upada u Borovo Selo, to ga je kotalo glave. Optuba je razume se neistinita. Jer, ja imam tano 2.470 svedoka da nisam 2. maja bio u Borovu Selu. Toliko naime, stanovnika ima Bobota u kojoj sam u to vreme bio, a svi me znaju jer sam posle naputanja slube u Vukovarskoj policiji nastavio svoj posao da obavljam u tom selu. I mogu vam rei da za to vreme ni jednom jedinom hrvatu u Boboti ili na barikadama oko nje nije falila ni dlaka sa glave. ta vie, jedini amar dobio je jedan Srbin koji se na barikadama nije dostojanstveno ponaao, veli Stegnjaja. Bilo kako bilo, mir je jo daleko od istone Slavonije. U ovom trenutku, dodue, u toku je ona mirna faza u ve klasinom izmenjivanju sistema vrue-hladno, pa se zato svi pitaju gde e i kada izbiti naredni veliki incident slian onima u Pakracu, na Plitvicama ili u Borovu Selu.

Vukovarska tragedija 1991 Ne ponavljajte 9. mart Pozivamo se stranke u Srbiji da prestanu da se meusobno sukobljavaju i da ne dozvole da se 9. mart, ija je posledica bio i upad u Borovo Selo, jer su se hrvtski ekstremisti posle dogaaja u Beogradu bili bukvalno osilili, opet ponovo. Ovo je pored ostalog reeno u apelu koji je srpskim politikim strankama uputilo Srpsko nacionalno vee za Slavoniju, Baranju i zapadni Srem. Po reima predsednika Gorana hadia,meustranaka borba u Srbiji mora hitno prestati ukoliko Srbija eli da zatiti Srbe u Hrvatskoj. Uz to naglaava Hadi, Srpsko nacinalno vee predlae da i Srbija formira vlastite jedinice spremne da se suprotstave i HDZ-ovskim i svim drugim ekstremistima koji poseu za srpskom teritorijom. IZ OPTINSKOG ODBORA SK-PJ NOVOG SADA - CILJ NE BIRA SREDSTVA Jo jedna ideja o tobonjoj ugroenosti Hrvata u Vojvodini U nizu suludih i faisoidnih poteza Vrhovnitva Republike Hrvatske pojavljuje se jo jedna ideja o tobonjoj ugroenosti Hrvata u Vojvodini, istie se u saoptenju Izvrnog odbora optinskog odbora Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju u Novom Sadu. Namera hrvatskog vrhovnitva da izaziva meunacionalne sukobe i razbije Jugoslaviju oigledno je ovih dana oliena u prenoenju na prostor Vojvodine u kojoj svi narodi i graani ive u stabilnim meunacionalnim odnosima. Cilj nebira sredstva pa se hrvatsko vrhovnitvo bezobzirno slui Demokratskm savezom Hrvata Vojvodine u nameri sprovoenja svoje politike po cenu sopstvenog naroda i izazivanja graanskog rata u Jugoslaviji. Kiosci popaljeni, tampe nema Kiosci novinskog preduzea Borba u Vukovaru i Borovu, u kojima se prodaje sva beogradska tampa ne rade jo od 1. maja. Za vreme poznatih dogaaja na vukovarskom podruju, od 11 kioska sedam je bilo oteeno a od ega etiri zapaljena. (Dnevnik, 1. jun 1991) NA SPISKOVE SPISKOVIMA - REDARSTVENICI U TEFTERU Nakon poternica koje su u Hrvatskoj izdate za njima, istono Slavonski Srbi sastavili liste elnih bojovnika novog proustakog reima

388

389

Vukovarska tragedija 1991 Sahranjivanje ivih Srba Naroito mesto na spisku onih koji e se, ukoliko ne doe do razoruavanja hadezeovaca i prestanka terora u Hrvatskoj, nai na meti ljudi iz Srpskog pokreta otpora, zauzima i Martin Matkovi bivi mlai oficir i isto tako bivi redarstvenik iz upanje. Naime, njega su najurili i iz MUPa Hrvatske jer je, ak i po merilima koja tu vae prekardaio svaku meru. Specijalnost su mu eksplozije na srpskim kuama, ali u operaciji u Borovu Selu, izgleda i nije se ba proslavio. Tu se po prianju oevidaca, sakrio i nije izlazio iz zaklona dok nisu stigli pripadnici JNA. Ipak najvei Matkoviev podvig jeste ritual sahranjivanja ivih Srba, orgnaizovan u dvoritu policijske stanice u Vukovaru. Kada je, naime, tridesetak milicionara srpske nacionalnosti napustilo slubu i prelo na stranu svog naroda, Matkovi u tom dvoritu postavio veliki krst, za svakog biveg kolegu Srbina zapalio sveu a onda sa ostalom sabraom tobo naricao za njima poto su, odmah po odlasku, praktino osueni na smrt. Naime, u uputstvima koja su tada data redarstvenicima reeno je da prema odbeglima ne treba imati nikakve milosti. (Dnevnik,1. juni 1991) ZAJEDNO SAMO RAVNOPRAVNI Pripadnici hrvatskog i srpskog naroda mogu iveti zajedno samo u potpunoj ravnopravnosti, kae se u poruci javnosti Foruma Srba Bele Krajine, Gorskog Kotara, Korduna, Prokuplja i umberka. Predsednitvo ove organizacije Srba u sredinjim delovima Hrvatske, od slovenske do bosanskohercegovake granice poruuju iz kablovca da se nad srpskim narodom u ovim prostorima vri kulturno i politiko nasilje. KONFERENCIJA ZA TAMPU SRPSKE NARODNE STRANKE - OPOZICIJA SDS-u Ko (ne)treba da predstavlja srpski narod u Hrvatskoj. Nismo produena ruka HDZ-a ni MUP-a Predsednik SNS-a iskoristio je prisustvo brojnih novinar na dananjoj konferenciji da ukae i na neosnovane este optube u srpskoj tampi u kojoj se njegova stranka tretira kao produena ruka HDZ-a ili MUP-a Hrvatske, jer kako je rekao, on vie nije Boljkovev zamenik. On je samo predsednik stranke koja je opozicija Srpskoj demokratskoj stranci a koju je, zbog svega to je uradila srpskom narodu trebalo zabraniti.

Vukovarska tragedija 1991 I zato, po ukievim reima pegovarai u buduim pregovorima s hrvatskom stranom nikako ne bi mogli biti ekstremni elnici te stranke kao to su Babi, Zelenbaba, Opai i drugi. - Kompletna Jugoslavija bi bila drugaija da nije bilo Knina dok bi Hrvatska bila za neprepoznati rekao je predsednik SNS-a Milan uki naglaavajui da je Srbe u Hrvatskoj razbila balvan revolucija koju je reirala i potstakla pomenuta grupa iz SDS-a. (Dnevnik, 6. juni 1991) NA SPISKOVE SPISKOVIMA - POPISANA I ALKO MAFIJA Marin Plio iju kuu nou uva 15 ljudi, za svako dizanje kioska u vazduh plaa 100 maraka. Kalanjikovi, ipak, nisu podeljeni bez evidencije, koju, poseduje Josip Gao. Kako se Stripo Braji borio protiv ekstremne ustake emigracije Lov na Srbe u istonoj Slavoniji posle objavljivanja spiskova onih za kojima su izdate poternice uveliko je u toku. Ni lovci, meutim, ne mogu biti malo mirni. Jer sa druge strane obelodanjen je spisak onih koji srpski narod oznaava kao glavne nosioce novog ustakog genocida i kojima u skladu s tim, izrie svoju kaznu. Uz ljude u uniformama MUP Hrvatske o kojima smo pisali jue, na ovom spisku je i poprilian broj civila, pre svega onih iz sveta alko mafije odnosno prodavaca jeftinog konjaka vekije i drugih alkoholnih pia koja se krme i na pijacama u Srbiji. Najistaknutija linost ovog biznisa je kau ljudi koji su napravili ovaj spisak, Marin Plio, ovek iju kuu svake noi uva 15 ljudi koji za svako mniranje kioska plaa 100 maraka. Cena na prvi pogled nije bog zna kakva, no, mineri imaju pravo da pre nego to obave posao iz kioska odnesu se to vredi. Po onom to je napisano uz Pliino ime, iz hrvatskog ministarstva za finansije stigla je posebna uputa u kojoj se kae da se prema njemu ne preduzimaju mere. O tome navodno redovno brine Mile usto, direktor Uprae prihoda u Vukovaru. Zahvaljujui tome, Plio, kako se tvrdi, za godinu dana nije platio porez na promet alkoholnih pia teak izmeu 10 i 15 miliona maraka. Uz ovo Plii se pripisuje i osnivanje firmi na imena ljudi koji se iseljavaju iz Jugoslavije. Na osnovu akceptnih naloga tih firmi i neke organizacije iz Apatina, Sombora i nekih drugih vojvoanskih gradova dale su svoju robu, pa kad se vlasnicima izgubio svaki trag ostale su kratkih

390

391

Vukovarska tragedija 1991 rukava. Ovde meutim, stvar ne treba svoditi na odnose prema Srbiji: isto je vele, proao i dobar broj firmi u Hrvatskoj. Miran Plio sve ovo, izgleda ne radi sam. Majstor za ovu vrstu biznisa je tvrde najupueniji iz Srpskog pokreta otpora i Josip Dufek. U isto vreme oni meu novopeene biznismene ubrajaju i Ferdinanda Jukia Jeju oveka sa spiska Interpola koji se specijalizovao za preprodaju ukradenih vozila na ilegalnom tritu. Na kontra spisku nalo se i ime Pere Maria, biveg direktora Vukovarskog Graevinara. Na raun ove firme koja je u meuvremenu propala, on je, kako se tvrdi kupovao pripadnike dravne bebednosti i policije sa ciljem da ne suzbijaju aktivnost ekstremnih HDZovaca u predizbornoj kampanji. Tu je istovremeno i njegov saradnik eljko Krolo, bivi poslovoa prodavnice Ratar u Trpinji. Zahvaljujui fiktivnm provalama i njegove prodavnice (roba iz nje je najpre sklanjana, da bi onda vrata tobo bila provaljena a lopovi nikad pronaeni) prikupljan je novac za aktivnost HDZ. Konano meu privrednike koji su stali u rad elnika ekstremnih HDZ-ovaca Srbi ubrajaju i brau Jerka i Zdravka Gadu ija bloketara u Trpinjskoj ulici u Vukovaru slui kao skladite oruja i municije. Sudei bar po onom to je reeno uz ime Josipa Gae, oveka kojijem je izgleda, naroito zadovoljstvo da vozei svoj crveni jugo (VU 240-01) iz pitolja zbrojovka sa arerom od 15 metaka puca na srpske kue u Vukovaru, kalanjikovi koji su stizali u istonu Slavoniju nisu deljeni bez evidencije. On, kako se tvrdi, ima kompletnu evidenciju onih koji su dobili oruje, koju jeustanovio po matinim knjigama, koje su uz ostalo sluile da se duge cevi daju samo pravim Hrvatima. Gao je bio glavni organizator pucnjave na kuu milicionara Marka Crevara, Srbina iz Vukovara. Posebna pria sa ovog spiska je Stipo Braji, bivi naelnik Odeljenja dravne bezbednosti u Vukovaru koji je svojevremeno bio direktor zaduen za suzbijanje uticaja i delovanja ekstremne ustake emigracije koja je upravo u njegovo vreme dola na vlast. On je od sredine prole godine u penziji, ali je nastavio saradnju sa Ivanom Zaleankom koji ga je nasledio. Uz to, njegova privatna firma koju je otvorio zajedno sa Markom Bariiem iz Borova Sela, slui i za kupovanje ljudi tako to im se trgovaka roba daje daleko ispod cene. Braji se inae, kako se pria, ne odvaja od automatskog pitolja korpion. Uz ova na spisku koji su napravili istono slavonski Srbi, su i imena Vinka Budimira, zvanog Slon, zatim Ivice Budimira i Vinka Maara za koje se sumnja da su ubili Zvonka Ostojia krunskgo svedoka u aferi pegelj, pa Zvo-

Vukovarska tragedija 1991 nka Grubeia poslovoe u Drvari u Borovu Naselju, zatim Blage Zadre, Paka ibria, Tomislava Jovkovia, Igora Vukovia, Mate Mandia, Josipa Kefera, Ilije Konjevoda, Luke Karaule, Pere Matia, imuna Merepa, Mire Dragievia i mnogih drugih. Uz njih je i Leka Gojani, Albanac ili kako kau Srbi, iptarska boja u ustakom spektru. Da je zadatak ovog oveka protiv kojeg je svojevremeno pokrenut pa onda prekinut krivini postupak zbog utaje novca, pri dobijanje sunarodnika za hrvatsku stvar odista nije teko pogoditi. Konano, posebno mesto na srpskom spisku zauzima graevinski inenjer Tomislav Merek ili vukovarski napoleon kako ga iz milja zovu u ovom delu Slavonije. (Dnevnik, 6. juni 1991) NA SPISKOVE SPISKOVIMA - OTROV SA SKUPTINSKE GOVORNICE Kada je za skuptinskom govornicom u Vukovaru prvi ovek tamonjeg HDZ-a Tomislav Merep ili vukovsrski Napoleon, kako ga zbog niskog rasta nazivaju u Slavoniji, za Srbe nema lepih rei Podugaak je spisak ljudi koje su Srbi u istonoj Slavoniji oznaili kao elnike novog ustakog genocida i stavili ih na listu onih bez ijeg odlaska nee biti mira na ovim prostorima. Uz ljude koji nose uniforme MUP-a Hrvatske ibiznismene sumnjivih poslova o kojima je Dnevnik pisao jue i prekjue, naroito mesto zauzima prvi ovek vukovarskog ogranka HDZ-a Tomislav Merep, inae graevinski inenjer vlasnik, kako se tvrdi pet kua, vukovarski Napoleon kako ga zbog niskog rasta ljudi u istonoj Slavoniji zovu. Bez obzira na uestale molbe da nae bar jednog Srbina koji ne zasluuje silne negativne atribute koje srpskom narodu upuuje sa skuptinske govornice u Vukovaru, Merep, kau oni koji su ga stavili na srpski spisak u tome nije uspeo. Re je dakle o elniku vukovarskog HDZ-a koji je po struci graevinski inenjer. S obzirom na politike sklonosti moda se ne treba uditi tome to su ga u zgradi Osnovne kole u Borovu Naselju koju je on projektovao, smetena snajperska gnezda okrenuta Borovu Selu. Za puke 300 hiljada maraka Pored ovoga autori spiska Hrvata koji ine sve ne bi li zapoeli novi ustaki genocid, Merepu pripisuju i utaju dela puaka koje su stigle svojevremeno u istonu Slavoniju. U prvom kontingentu stiglo je tano 1.100 dugih cevi, ali je podeljeno sega 1.000. Preostalih stotinu nema traga, odnosno njih je Tomislav Merep, kako se tvrdi prodao Srbima u Borovu Selu. Ovde

392

393

Vukovarska tragedija 1991 svakako valja podsetiti na izjavu pokojnog komandanta Odbrane Borova Sela Vukaina okoanina da je najvei deo oruja koje Srbi poseduju kupljen upravo od Hrvata i da je samo za jednu tranu plaeno 300 hiljada maraka. Dali su zbog svega ovoga Hrvati u Bogdanovcima inae Merepovom rodnom selu ostali bez oruja, teko je rei. U svakom sluaju uz Merepovo ime stoji i tvrdnja da mu oni ozbiljno zameraju to nije isporuio oruje za koje je navodno prikupio novac. Na spisku je i poprilian broj HDZ-ovaca iz Dalja, prelepog mesta na Dunavu koje je stiglo na sredokrau izmeu grada i sela. Glavnu re u ovom mestu sa oko 7.000 itelja (blizu 70 odsto su Srbi), kako se tvrdi vode braa Kovalija. Najpoznatiji je Ivo Kovalija, inae policajac kojeg je Josip Reihl Kir, naelnik Policijske uprave u Osijeku svojevremeno, na zahtev graana, premestio u Osijek, ali se on uskoro vratio u Dalj i to kao zamenik zapovednika policijske stanice eljka Vajde, inae mirnog oveka koji to ne poriu ni Srbi u ovom kraju, ini sve to moe da bi sauvao mir. Kovalija je kako se tvrdi siva eminencija koja praktino komanduje Daljskim policajcima. Stah krui Daljem Uz Ivu na spisku su jo i Ivan, pa jo jedan Ivo, pa Drago, Stipe, Mato, Franjo i Zdravko Kovalija. Tu su i braa Nikoli, njih estorica, zatim Boko Paradik, Ivica Majdani, Zdravko Mihaljevi, urika Balok, Marijan Kuna, elnik HDZ za Dalj, pa Marko Barii, Nena putnik, Nikola Rupi, Zlatko vab, ivan i eljko Keleva, eljko Kamenar, eljko Peni i konano Ivan Andabak, koji svakako zasluuje posebnu panju. Za njega Srbi kau da je uestvovao u atentatu na ambasadora Vladimira Rolovia i da ve svojom pojavom zastrauje graane Dalja. Uz njega su jo trojica sa istim prezimenom: Nikola, Joko i Marko Andabak. Konano, iz sela bliih Dunavu ljudi iz Srpskog pokreta otpora na svoj spisak stavili su i Nikolu Jamana iz Erduta koji je komandir Dobrovoljakog ustakog odreda pod patronatom Branimira Glavaa i koji broji 300 jurinika. Tu su i oso i Andro Mihaljevi takoe iz Erduta i mnogi drugi ije biografije meutim nisu naroito zvune. (Dnevnik, 7. jun 1991) DOBROTVORNA MISIJA STIPE MESIA - POKROVITELJSTVO ZA UBICE Dali gospodin Stipe Mesi smatra da dobrotvorne priredbe valja odravati i u korist onih koji su besomuno pucali u neduni narod, ma koje nacije i vere bile?

Vukovarska tragedija 1991 Dali se Stipe Mesi prihvatio uloge dobrotvora i redarstvenika koji su izginuli u Borovu Selu? Zar prili drugom oveku Jugoslavije da bude zatitnik redarstvenika koji su demokraciju u Borovu Selu demonstrirali ubitanom pucnjavom i sejanjem smrti na sve strane!? Zar mogu biti rtve oni koji su srpskom narodu nameravali da naplate danak u krvi!? Nameravali i naplatili ga koliko su bili veti! Zaista, ima li ko pravo da zameri Srbima to na svojim ognjitima brane svoje ivote? U Borovu Selu i drugim selima i gradovima demokratske hrvtske prolivena je i srpska i hrvatska i makedonska krv. To je naa tuga i sramota ali se tano zna ko je i zato zavadio do jueranje prijatelje ili dobre komije. Ko e da priredi koncert u korist porodica izginulih Srba? Ko e i kako da utei roditelje vojnika JNA Sae Geovskog, koji je mlaani ivot izgubio u Splitu? Zar Stipe Mesi nije potpredsednik svih Jugoslovena? Prihvativi se pokroviteljstva koncenrta u korist porodica izginulih redsrstvenika, Stipe Mesi je jo jednom jasno stavio do znanja kako je nameravao da efuje Jugoslavijom. Posle ovoga, zaista mu valja verovati da bi uinio sve da bude poslednji predsednik Jugoslavije! (Dnevnik, 7. jun 1991) PREKSINO NA DUNAVU KRAJ VAJSKE - NAENO TELO OKOANINA Prema obdukcionom nalazu novosadskog Instituta za sudsku medicinu, uzrok smrti 33-godinjeg komandanta Centra otpora srpskog naroda u Borovu Selu jeste davljenje u vodi bez ikakvih tragova bilo kakvih povreda ili nasilnitva Preksino je iz dubina Dunava isplivalo na povrinu vode telo Vukaina okoanina, 33-godinjeg komandanta Centra otpora srpskog naroda u Borovu Selu koji se utopio 15. maja kada se na sredini reke prevrnuo amac s petoro putnika. Kao to je poznato, etvoro putnika je tada spaseno, a udavio se samo okoanin za kojeg se inae znalo da je prilino slab pliva. Gotovo mesec dana ronioci su uporno tragali za telom okoanina i na kraju se verovalo da ga je voda daleko odnela od mesta tragedije. amac sse 15. maja pre podne prevrnuo na Dunavu kraj Vajske, naspram leve obale koju metani zovu iva a na tom mestu je polazite skele i amaca za prelaz preko reke. Telo okoanina isplivalo je samo tri kilometra nizvodno od ovog mesta i odmah j primeeno ve oko 22 asa.

394

395

Vukovarska tragedija 1991 Nema tragova udaraca prostrelina ili uboda Ubrzo je na lice mesta izaao predsednik Optinskog suda u Bau, Borko Stojanovi koji je inae lino poznavao okoanina. Ve prvim pregledom sa sigurnou sam mogao da prepoznam okoanina, a sem mene identifikovali su ga i njegovi bliski prijatelji koji su pozvani na mesto uviaja saoptio nam je jue sudija Stojanovi. Identitet je takoe potvren i dokumentima koji su naeni u depu na odelu utopljenika. Novanik s linim ispravama bio je veoma dobro zatvoren cipzarom pa ga voda gotovo nije ni otetila. O svemu sam odmah izvestio deurnog istranog sudiju Okrunog suda u Novom Sadu Miroslava Letia, s obzirom na njegovu zakonsku nadlenost u ovakvim sluajevima, pa sam od njega dobio obavetenje da obavim uviaj i preduzmem sve mere koje zakon u ovakvim prilikama nalae. Istani sudija Leti odmah je izdao i naredb da se posle uviaja telo utopljenika prenese u Novosadski institut za sudsku medicinu da bi se obavila obdukcija i utvrdio uzrok smrti. Obdukcioni nalaz izdao je jue pre podne strunjak za sudsku medicinu, docent Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Milan Simi. Redakciji Dnevnika jue je omoguen uvid u ceo obdukcioni nalaz iz kojeg se moe zakljuiti da je uzrok smrti okoanina davljenje u vodi. Na kraju nalaza zakljuuje se da je utvrivanje tanog uzorka smrti bilo donekle oteano, obzirom na to da se telo nalazilo gotovo mesec dana u vodi i da je dolo do znatnih organskih promena tkiva ali su ipak vidljivi svi tragovi i karakteristike davljenja. Nikakvih drugih tragova na telu pokojnika nema, zbog kojih bi se moglo posumnjati da je smrt nastala iz nekih drugih uzroka. Na telu pokojnika nema nikakvih tragova nasilja, niti bilo kakvih povreda rekao nam je jue posle zavrene obdukcije dr Milan Simi. Nema, recimo tragova udaraca, niti prostrelina od metaka, a ni bilo kakvih uboda. Takoe su iskljueni i bilo kakvi hemijski ili slini uticaji kao mogui uzroci smrti. Inae, telo okoanina doneto je u Novi Sad, u Institut za sudsku medicinu u onakvom stanju u kakvom je izvaeno iz vode: u odelu u kojem je bio kada je 15. maja ispao iz prevrnutog amca. okoanin nije imao pancir koulju okoanin je bio odeven u konu vinaku, vrsto zakopanu, ispod koje je imao debeli pulover, a preko njega opasa s konom futrolom za pitolj na desnoj strani. Futrola je bila otkopana i prazna. Ispod pulovera imao je

Vukovarska tragedija 1991 debelu potkoulju plave boje s dugakim rukavima. Imao je i plave farmerice i kone cipele. Retko se dogaa da utopljenik u Dunav ostane pod vodom gotovo mesec dana, a pogotovo da ga za to vreme reka odnese samo tri kilometra nizvodno. Ipak, ljudi koji poznaju udi Dunava kau da je mogue da se tako neto dogodi. ak postoje tumaenja da ako za nekoliko dana telo utopljenika ne izae na povrinu vode, daleko nizvodno ima velike verovatnoe da je zarobljeno pod vodom blizu mesta gde je potonulo i da e se tu negde kasnije i pojaviti. Preksino je telo okoanina prvi put primeeno dok je plivalo dalje od obale. To je kau pouzdan znak da je nedugo na povrini reke i verovatno je da je telo okoanina primeeno veoma brzo poto je izalo iz renih dubina. Obdukcioni nalaz inae nesumnjivo potvruje da je njegovo telo itavo vreme, od 15. maja pa do preksino bilo iskljusivo pod vodom. Nema naime osnova za sumnju da je u tih mesec dana bilo van vode bilo koje vreme pa da je kasnije baeno u Dunav. Istrani organi e itav sluaj pogibije okoanina jo veoma detaljno ispitati i proveriti sve okolnosti pod kojima je izgubio ivot. Sve to je do sada konsttovano ukazuje da su neosnovane sve prie o nekakvom eventualnom ubistvu. Treba na kraju pomenuti jo jednu okolnost: okoanin nije na sebi imao nikakvu pancir koulju ili bilo kakvu drugu opremu koja bi mu oteala borbu da spase ivot u hladnoj vodi Dunava kada je ispao iz amca. (Dnevnik, 12. jun 1991) U ISTONOJ SLAVONIJI - UESTALA PUCNJAVA Nemirna no na vukovarskom podruju. Pukaranja se ne prijavljuju. Opasne glasine Mir i red jo se ne vraaju u istonu Slavoniju. Upotreba oruja uzela je toliko maha da hici bruje ne samo nou nego i danju. Sreom ovih dana bez rtava. I protekla no bila je na vukovarskom podruju nemirna. Sino oko 21,30 u selu Lipovai pucnjava je trajala petnaestak minuta neprekidno. Otprilike u isto vreme u naselju Borovo uli su se pojedinani hici a neto pre ponoi kod ume ergaj odjeknula je snana eksplozija. Protekle noi takoe je sa zgrade Mesne zajednice Braa urevi u Borovu skinuta zastava. Ovo je samo deo nonih dogaanja u vukovarskoj optini koji su prijavljeni policiji. Mnogo je vie meutim pukaranja koja graani od straha

396

397

Vukovarska tragedija 1991 ne ele da prijave. U ostalom ni jedan krivac do sada nije pronaen, iako iz Policijske stanice uporno ponavljaju da su istrage u toku. Premda se na pucnjavu i eksploziju u ovom kraju ve naviklo, kafane, letnje bate i etalita i dalje su prazni posle 21 as. Ljudi se plae da ih nestigne kakav zalutali metak pa radije ostaju u vlastitoj kui. Vukovarom i okolinom ve nekoliko dana krue glasine da tokom narednog vikenda mogu da se oekuju vei meunacionalni okraji. I meu Srbima i meu Hrvatima iri se vest da e ba ovde da pone rat, i to uskoro. arija uveliko raspreda, svako sa svoje take gledita o tome ko e na kog da udari. Straha ima na obe strane. Hrvati se plae etnika, a Srbi HDZ-ovaca i to je najgore policije. Jer kau da je policija htela da uhvati none minere i pucae na srpske kue mogla je to da uini odavno. Iz idskog optinskog javnog tuilatva Optunica za nedozvoljeno dranje oruja Posle produenja pritvora i sprovedenih istranih radnji u idskom Optinskom javnom tuilatvu saznali smo da je podignuta optunica protiv nedavno uhvaenih etvoro Iloana na putu Ilok id kod Molovina. Kako smo ve pisali, slobode su lieni: Dubravko Baroevi (22), Miroslav Osvald (24), Tatjana Karamati (24), i Ruenka Mudroh (22) zbog krivinih dela nedozvoljenog dranja oruja, rasprskavajuih materijala i neovlaenog posedovanja radio-stanice. U ladi vukovarske registracije milicionari idskog OUP-a pronali su veu koliinu municije pa ak i bombe. Glavni pretres protiv uhapenih odrae se 19. juna u idskom Optinskom sudu. (Dnevnik, 14. jun 1991) IZ OKRUNOG SUDA U ZAGREBU - ZA ORUANU POBUNU U ZATVOR Duan Bandi osuen na tri, Duan Cari na dve, eljko Ranatovi na godinu i osam meseci, a Zoran Stevanovi na godinu i dva meseca zatvora Krivino vee Okrunog suda u Zagrebu danas je izrekao kazne od ukupno sedam godina i deset meseci zatvora etvorici optuenih za pripremanje ili pomaganje u pripremi oruane pobune protiv Republike Hrvatske. Prema presudi koju je u ime Republike Hrvatske proitao predsednik Vea Vladimir Vinja, osueni su: Prvooptueni Duan Vandi, (63) iz Beograda na kaznu zatvora u trajanu 3 godine, te tree optueni Duan Cari (39) iz Dvora na Uni na 2 godine zatvora obojica radi pripremanja oruane

Vukovarska tragedija 1991 pobune. Radi pomaganja u pripremanju oruane pobune sud je osudio drugooptuenog zorana Stevanovia (30) iz Beograda na jednu godinu i dva meseca, te etvrto optuenog eljka Ranatovia Arkana (39) iz Beograda na jednu godinu i osam meseci zatvora. Do pravomonosti i izvrenja presude sva etvorica su putena danas iz pritvora u kome su bili od hapenja u Dvoru na Uni 29. novemba 1990. godine. TOMISLAV MEREP POSTAVLJEN NA MESTO SEKRETARA ZA ONO U VUKOVARU - NAPOLEON PREUZEO KOMANDU Po miljenju Srba njegovo postavljanje na mesto prvog oveka odbrane Vukovara moe doneti samo nove jo ee sukobe Vest je u vukovarskom kraju naroito, razume se meu Srbima odjeknula oput bombe: na mesto smenjenog ivka Sekulia, donedavno sekretara za Narodnu odbranu vukovarske optine postavljen je Tomislav Merep, ef HDZ-a u gradu na Dunavu. To po miljenju Srba moe da znai samo nove sukobe, novu mrnju i nove rtve i najbolji je pokazatelj da hrvatskom vrhovnitvu ni sluajno nije stalo do smirivanja stanja u istono slavonskom aritu. O Tomislavu Merepu ili vukovarskom Napoleonu Dnevnik je pisao nedavno, objavljujui spisak ljudi koje Srbi u ovom delu Hrvatske oznaavaju kao zaetnike i prve bojovnike novog ustakog genocida. Ipak nije na odmet podsetiti na optube upuene na raun ovog graevinskog inenjera i kako se tvrdi vlasnika ni manje ni vie nego pet kua elike vrednosti. Vukovarski Srbi su, kae se u optunici, napisanoj za sada ve prvog oveka Narodne odbrane Vukovara, molili Merepa vie puta da nae bar jednog Srbina za kojeg ima neku lepu re. Od toga meutim nije bilo nita: s govornice u Vukovarskoj skuptini optine on je Srbima upuivao samo otrovne rei mrnje i prezire. Dali je to bila preporuka Ministarstvu odbrane Republike Hrvatske da ga izabere za prvog oveka odbrane Vukovara, teko je naravno rei. No, da srbomrzitelji u toj Republici imaju odlinu prou, odavno se zna. (Dnevnik, 15. juni 1991) PRIHVAENA VOLJA SRPSKOG NARODA KRAJINE Ako se Hrvatska protiv ustavno i nasilno otcepti od Jugoslaije, moe da ide, ali bez SAO Krajine i ne samo nje jedan od zakljuaka Skuptine u raspravi povodom pisma dr Milana Babia

398

399

Vukovarska tragedija 1991 Skuptina Vojvodine je u demokratskoj raspravi zakljuila da prihvata volju srpskog naroda u SAO Krajini izraenu njegovim referendumom i u drugim krajevima pre svega zapadnom Sremu, Baranji i Slavoniji, da ive u Jugoslaviji sa Srbijom, Crnom Gorom i drugima koji se demokratski za to opredele. Osim toga trai se od Skuptine Srbije da otvori parlamentarnu raspravu o poloaju srpskog naroda van Srbije, uz uee i meunarodnih organizacija koji se bave ljudskim, graanskim i nacionalnim pravima. Osim toga, kako je naglaeno ako se Hrvatska otcepi protiv ustavno i nasilno od Jugoslavije, to znai da moe da ide, ali bez Krajine i ne samo nje. Ove zakljuke Skuptina je usvojila velikom veinom glasova a predloio ih je dr Radoman Boovi. Pismo dr Milana Babia U pismu koje je Skuptini Vojvodine uputio predsednik Vlade SAO Krajine dr Milan Babi pozivaju se delegati da prihvate odluku o prisajedinjenju SAO Krajine Republici Srbiji i da predloe Narodnoj skuptini Srbije da je usvoji. Istovremeno sa zasedanjem Vae skuptine stoji u pismu, odvija se paralelno zasedanje Hrvatskog sabora na kome treba da se donese odluka o odvajanju i osamostaljenju Republike Hrvatske. Prihvatanjem nae odluke, onemoguiete Hrvatskoj nacional ovinistikoj vlasti da nas protiv nae volje stavi pod okrilje svoje drave i time odvoji od ostatka srpskog naroda. Isto pismo upueno je i Narodnoj skuptini Srbije i Odboru Skuptine SFRJ za unutranju politiku. (Dnevnik, 15. jun 1991) RASPRAVA - NEISTINE STRANAKIH LIDERA Zahtevnao je da se Skuptina ogradi od istupanja Andraa Agotona i Bele Tonkovia koji ire neistine o navodnoj ugroenosti Maara i Hrvata u Srbiji U raspravi na sednici Vea udruenog rada o poloaju i ostvarivanju ravnopravnosti naroda i narodnosti u Vojvodini prihvaeni su stavovi iz uvodnog izlaganja ali je naglaeno da, iako u Vojvodini nema meunacionalnih sukoba, postoje izjave elnika nekih politikih stranaka koji ele da unesu nemir meu graane. Te dezinformacije, reeno je u raspravi, ire pre sgega lideri Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine i Demokratske zajednice vojvoanskih Maara. Potporedsednik Izvrnog vea dr Jovan Radi naglasio je da su neuspeli pokuaji onih koji Vojvodini hoe da nametnu stanje koje je neprihvatljivo. Milorad Vlahovi se zaloio da se Skuptina

Vukovarska tragedija 1991 ogradi od istupanja Andraa Agotona i Bele Tonkovia koji govore o navodnoj ugroenosti Maara i Hrvata u Srbiji, a danilo Pantovi je rekao da ako je neko u Vojvodini ugroen, onda su to ovinisti i antisrpska koalicija koja je kovala zaveru. Takvi su ugroeni i bie ugroavani, rekao je Pantovi. O delovanju Agotona i Tonkovia u Veu optina na slian nain govorio je i Vukain Todorovi istiui da se ne sme dozvoliti da nacionalna previranja poremete meunacionalne odnose. Belu Menea je brinulo zlonamerno irenje poluistina i lai koje imaju za cilj da poremete odnose meu narodima. Pomenuo je glasinu da se sa 15 poveava na 30 najmanji broj uesnika za koje e se morati obezbediti odeljenje na maternjem jeziku. Bio je i za to da se rasiste sva bauk pitanja iz prolosti ali ne sa ovinistikim i nacionalistikim pristupom Duan Komneni je naglasio da nije za umanjivanje bilo kakvih prava narodnostima ali da se mora progovoriti, recimo, i o pravima kakva imaju Srbi u Maarskoj, gde se njihov broj stalno stanjuje. Iako su prava Srba u Maarskoj u poslednje vreme sve vea ipak su minimalna u odnosu na ono to se kod nas obezbeuje Maarskom ivlju. Zaloio se za to da se kod odreivanja prava vodi rauna i o ekonominosti i onom to se moe ispuniti. Petra Zandovia su posebno iritirali oni to stalno podnose nekakve izvetaje iz istorije i dodao da oni to uvek ine s namerom ali se tome ne mora nasedati. JEDINSTVENO FINANSIRANJE OBRAZOVANJA Vee optina usvojilo je jue paket odluka kojima se usklauje finansiranje obrazovanja na nain kako se to ini na celoj teritoriji Republike. Prihvaen je Predlog odluke o pokrajinskim doprinosima za ovu godinu, zatim o prestanku vaenja Odluke o stopi doprinosa iz linog dohotka za penziono i invalidsko osiguranje. Predlog odluke o stopi pokrajinskog poreza iz linog dohotka radnika za ovu godinu i Predlog odluke o izmeni odluke o osnivanju pokrajinskog fonda predkolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Na ovaj nain prihvaeni su zakljuci PIV-a, a odbijeni zahtevi Samostalnog sindikata radnika osnvnog obrazovanja. SVET O JUGOSLAVIJI - TVRDI STAV BEJKERA Radio-frans procenjuje da e dravni sekretar amerike vlade obeshrabriti separatizam

400

401

Vukovarska tragedija 1991 Radio-frans enternasional konstatuje da je pritisak zapada, do nedavno iskljuivo usmeren na Srbiju, sada u najmanju ruku ravnomerno rasporeen, ako ne u vie prema severnim republikama. Prenosei upozorenje efa italijanske diplomatije anija de Mikelisa da svet nee dopustiti nasilno stvaranje novih drava u Evropi i da e svaki secesionizam biti kanjen, francuski radio naglaava da e isti stav jugoslovenski lideri imati prilike da uju i od amerikog dravnog sekretara Dejmska Bejkera. Bejker e, procenjuje radio, veoma tvrdo razgovarati sa svojim domainima i obeshrabriti separatizam, koji je, na ovaj ili onaj nain, osnovna platforma i Slovenije i hrvatske i Srbije. (Dnevnik, 19. jun 1991) DRUGI DAN RADA TRAJNOG HRVATSKOG SABORA - IGROKAZ I DALJE TRAJE Burna sednica zahvaljujui diskusijama ivice Percana i Nikole Visksovia koji su upozorili Sabor da kri meunarodne norme Istra se ne slae Iz toga je on izneo zakljuak da je upravo kucnuo as da Hrvatska stupi na meunarodnu scenu jer je hrvatski narod najstariji u Evropi. Potkrepio je to samo njemu poznatim najnovijim saznanjima koja govore da je hrvatski narod star pet hiljada godina, a da ve tri hiljade godine ima svoj grb. Prema tome mi kao najstariji narod ne smijeno propustiti ansu da kaemo svijetu da elimo biti subjekt meunarodne zajednice. Ako nas je Beogradska arija prodala MMF-u, mi emo se iskupiti jer to za Hrvatsku ne predstavlja nikakav teret. Zakljuio je odan, to je hadezeovska veina u Saboru oduevljeno pozdravila. PORODICA BJELIVUK IZ OSIJEKA VIE NE ELI DA UTI - A DEMOKRACIJA, GOSPODO!? Gde vam je istina, da niste i nju minirali pita u pismu adresiranom, uz ostale, i na oca hrvatske nacije Franju Tumana, Osjeanka Melita Bjelivuk. Kada su ugroeni vai istomiljenici, onda su to uradili poznati teroristi, kad se to deava vaim neistomiljenicima, poinioci su neoznati, kae se u ovom pismu Osijek, 19. juna elim da vam kaem da se ponosim to sam Jugoslovenka, ponosim se to me niko nije odgajio da mrzim ljude. Hvala mojim roditeljima to su me uili da su svi ljudi jednaki i da ih treba deliti samo na dobre i zle. Ponosim se, isto tako, to sam svoju decu uspela da nauim da ne mrze nikoga, pa ni vas

Vukovarska tragedija 1991 koji nam inite zlo a verujete u Boga. Ja verujem jedino u ljude, verujem da ete se jednog dana stideti sebe, a vaa deca vas. U to emo se uveriti, naravno, ako meni i mojoj porodici dozvolite da dugo ivimo. Ovo je deo otvorenog pisma koje je Osjeanka Melita Bjelivuk, uz ostale, uputila na adresu predsednika Hrvatske Franje Tumana. Isto pismo je, pored redakcije hrvatskih i jugoslovenskih listova, upueno i Anti Markoviu, Veljku Kadijeviu i mnogima drugima. Stradanje porodice Bjelivuk poelo je pre osam meseci kada je glava porodice, ore Bjelivuk, smenjen s posla. Obrazloenje Branimira Glavaa, koji je tada sprovodio istku u Optinskom sekretarijatu za narodnu odbranu bilo je jednostavno: za Bjelivuka vie nema mesta jer je Srbin!? Nismo tada hteli da pokleknemo. Jednostavno, odluili smo da u krugu porodice i preostalih prijaelja pokuamo d preivimo. Nismo, ni po koju cenu, eleli da nepravdu koja nam je naneta, pretoimo u mrnju. Ni to nam, meutim, nisu dozvolili. Najpre je na sastanku lokalnih hadezeovaca u Aljmau odlueno da se naa kua koju tamo imamo posebno kontrolie. Iako smo na to upozoreni, jednostavno nismo hteli da verujemo da e prave patnje tek da uslede kae Melita Bjelivuk. Probudila ih je strana eksplozija. Ujutro su imali ta da vide: njihova brodica bila je razorena eksplozivom. Jednako kao i ovaj napad, porodicu Bjelivuk pogodila je i tura informacija u sredstvima informisanja da su u Daljskoj planini minirani kua i amac i da su poinioci nepoznati. Zbog toga je ovakvom sakrivanju nedela hadezeovaca posveen poseban deo Melitinog pisma. Gde je istina, gospodo? Da li je i ona minirana pita se rezignirano Melita Bjelivuk u otvorenom pismu. Kada se to dogaa vaim istomiljenicima onda su to uradili poznati odmetnici i teroristi, a kada se to dogaa ljudima koji vam nisu naklonjeni, onda su poinioci nepoznati. U ime ega nam to radite? Zar zato to nismo vai istomiljenici? Pa to je demokratski. Zato to nismo Hrvati? Pa, i to je demokratski, ali vi oito u svojoj skuenosti niste u stanju da prihvatite irinu demokracije u koju se zaklinjete, reeno je uz ostalo, u pismu koje je, kako kae Melita Bjelivuk napisala zbog onih kojima vlast dozvoljava bezvlae, zbog onih kojima su sva sredstva dostupna za sprovoenje jednoumlja i jednostranaja. TRAGEDIJA IZBEGLIKE PORODICE IZ SLAVONIJE - UBIE MI MUA HRVATSKI SPECIJALCI Tunu vest o pogibiji supruga Dragana, Gordana Ivkovi iz Bedina saznala u Bakom Despotovcu, gde se od utorka nalazi u izbeglitvu

402

403

Vukovarska tragedija 1991 Na prelazu preko Dunava kod Vajske, zvanom iva II, poznatom po prihvatanju brojne nejai iz Borova Sela, Bredina i Trpinja jue izmeu 13 i 14 asova bilo je neuobiajeno mirno. Samo je posmrtna parta sa ispisanim imenom Vukaina okoanina, tragino nastradalog komandira odbrane Borova Sela opominjala i podseala da se tamo preko, na desnoj obali Dunaa koja odavde, s bake strane, izgleda tako pitomo, vodi pravi rat u kome padaju neduni. Ubie mi mua hrvatski specijalci izgovorila je grcajui bremenita ena koja je izala iz pristiglog automobila somborske registracije. Rano jutros iz taba odbrane Bredina objanjavao je voza Neboja Raji iz Bakog Despotovca javili su da je ubijen Dragan Ivkovi (28), ija je supruga Gordana sa sinom Daliborom (10) i erkicom Daliborko (5) smetena jue kod nas u izbeglitvo. Deca su trkarala, nesvesna nesree koja ih je zadesila, a Gordana, koja oekuje tree dete poetkom avgusta jecala je. Dragan je kao i svi mukarci u Bredinu uvao selo od redsrstvenika i specijalaca- priala je skrhana od bola Gordana. S decom sam dva puta do sada beala preko Dunava. Najpre u Apatin, a pre dve nedelje u abanovac, selo s kojim se Bredin zbratimio. Jue smo ponovo preko tri stotine ena i dece preli i bili smeteni u Baki Despotovac. I kakve li tragedije: jutros su mi javili da je Dragan ubijen... Gordana Ivkovi je s Dalbirom i Daliborkom ekala amac koji je trebalo da doe s preke strane. Posvravau sve to je najneophodnije, a im sahranimo Dragana s decom u nazad, u izbeglitvo. Nova rtva je pala. U Bredinu je ubijen 28-godinji Dragan Ivkovi. Ko je sledei na redu? I dokle e trajati sva ta ubijanja i zastraivanja u vreme kada se Evropa ujedinjuje i razgrauje sve politike i ideoloke granice? VRELE NOI U VUKOVARU I OKOLINI - NEPOZNATI MINERI PRUGA Policija muri na oba oka, a moda i pomae teroristima, pa zbog toga nije otkriven jo ni jedan napada na srpske kue VUKOVAR, 19. jun esnaesto miniranje pruge Vukovar Vinkovci dogodilo se sino oko 21 as, ovaj put kod ceste koja vodi prema selu Paetinu. elezniki saobraaj na ovoj relaciji radio je svega dva dana, da bi sino ponovo bio u prekidu. Iako hrvatska tampa izmeu redova ukazuje na to da su mineri srpski teroristi, itelji sela Bradin i Paetin tvrde da su

Vukovarska tragedija 1991 podmetai eksploziva hrvatski ekstremisti iz sela Nutra, koji ovo ine radi daljeg stvaranja haosa i okrivljavanja Srba u vukovarskoj optini. Za ovakva razmiljanja ima osnova, jer da je policija htela da utvrdi ko unitava prugu, sigurno bi to ve uinila. Ovako se samo govori o nepoznatim poiniocima. Nepoznati poinioci su i svi oni koji pucaju u srpske kue i radnje i koji nonim hicima uznemiravaju graane. Njih policija, koje ima vie nego ikad, nikako d otkrije. Da li su nosobna. ini se da nije u pitanju ni jedno ni drugo. Sve se glasnije pria da ba policajci uz izvestan broj naoruanih hadezeovaca, vre teror nad Srbima, i to po zadatku. Jedino tako moe da se objasni da nijedan lovac na srpske kue do sada nije uhvaen, ni optuen. A pucnjava se nastavlja iz noi u no. Povremeno odjekne i koja eksplozija, da bi se razbila monotonija. U to vreme policijske patrole kontroliu mirne graane, pretrauju im rtljanike i gledaju ih sumnjivo. Hajka na Srbe sve je otvorenija. Jake snae MUP-a koje se nalaze u gradu i na prilazima pojaane su ovih dana s nekoliko stotina rearstvenika koji su se smestili na pustari izmeu sela Sotina i Opatovca. Pretpostavlja se da se radi o specijalcima, koji treba da smire Srbe i upozore ih da u najdemokratskijoj zemlji sveta ima da misle isto. (Dnevnik, 20. jun 1991) KAKO JE STRADAO DRAGAN IVKOVI? Reflektori iritiraju Bradince Nakon jueranjeg ubista 28-godinjeg Dragana Ivkovia u Bradinu vlada zaprepaenje i strah. Metani ne ele da govore o ovom dogaaju jer se boje odmazde i novih ubistava u selu u kome je za samo mesec i po dana palo dve srpske glave. Tek nakon vrstog obeanja da neemo pominjati imena, spremni su da ispriaju svoje teke crne sumnje, da su njihovog sugraanina ubii pripadnici MUP-a. Da nije bilo politikih reflektora, verovatno se ne bi dogodila ova tragedija, kau Bradinci i objanjavaju da je jo pre desetak dana na VUPIKov silos koji se nalazi na ulazu u selo policija postavila reflektore kojima celu no osvetljava mesto. Pored reflektora su i redarstvenici. Danju ih je trojica, nou desetak. Metani Bradina alili su se zbog ovog dranja na oku najpre vukovarskoj policijskoj stanici, pa onda i predstavnicima Saveznog MUP-a apelujui da predstavlja provociranje ljudi. Nita nije uinjeno. Reflektori su i dalje iritirali Bradince pa tako i Dragana Ivkovia koji stanuje nedaleko od

404

405

Vukovarska tragedija 1991 silosa. Taj deo sela bio je osvetljen bolje nego drugi pa su se nou svi zatvarali u kue. Prole noi, kad se dogodilo ubistvo, Dragan Ivkovi je krenuo prema silosu i policajcima u elji da im kae da prestanu osvetljavati selo. Meutim, samo stotinak metara od silosa zauvek su ga zaustavili meci. iji, ako ne policijski. Drugih pretpostavki jednostavno nema. Ljudi koji su dotrali da pomognu Ivkoviu i odvezu ga u ambulantu u Borovo Selo sami su, po reima Bradinac,a bili gaani iz mraka. Nesreni Dragan izdahnuo je u kolima, a dalja pria je poznata. Nasuprot ovome, jue je Hrvatski radio, Studio Vukovar, koji odnedavno vode samo najistiji Hrvati, objavio Politikin izvetaj o ovom traginom dogaaju. U njemu tamo stoji da su policajci videli pucnjavu, a atek ujutro nakon uvianja MUP-a Saveznog SUP-a i vojske saznali da je ba na tom mestu poginuo Dragan Ivkovi. Danas pre podne, kad smo posetili Bradin, sve je bilo mirno, iako su i prole noi reflektori i policajci obavljali svoj posao. Zbunjeni i uplaeni metani ekali su da se dovezu posmrtni ostaci Dragana Ivkovia za iju je porodicu celo selo sakupilo pomo. (Dnevnik, 21. jun 1991) INTEGRACIJA SAO I BOSANSKE KRAJINE Gosti u emisiji su bili dr Milan Babi i Milan Marti u kninskom studiju, a u somborskom ministar Stanko Cvijan, knjievnik Brana Crnevi i predsednik SO Sombor Milan Raka. Sutra potpisivanje ugovora o integraciji dve Krajine Babi: Jugoslavija moe biti ureena kao savez suverenih drava, ali od kojih e jedna biti ujedinjena Srbija to se tie mogunosti i inicijative premijera Ante Markovia o razreenju jugoslovenske dravno-politike krize, stvaranjem saveza suverenih drava dr Milan Babi je naglasio: Jugoslavija moe biti ureena kao savez suverenih drava, ali od kojih e jedna drava biti ujedinjena Srbija. Imajui u vidu injenicu da se narod Krajine opredelio za izdvajanje iz Republike Hrvatske i prisajedinjenje Republici Srbiji, te ostanku u Jugoslaviji, a to je sneto vie od 80 odsto svih graana Krajine obuhvaenih glasakim spiskom potvrdio na referendumu 12. maja, dr Babi jeodbacio bilo kakvu mogunost integracije samostalne hrvtske drave ubudue nad teritorijim SAO Krajine. U tom bi sluaju dolo do situacije Kada Republika Srbija ispostavi raun Hrvatskoj za genocid, koji je izvren nad srpskim narodom i

Vukovarska tragedija 1991 mi bi u tom sluaju, naglasio je dr Babi, morali taj raun plaati, a to se ne sme i nee dogoditi. PROMOCIJA SRPSKE RADIKALNE STRANKE U RUMI - UJEDINITI SRPSKE ZEMLJE Pred vie od pet hiljada graana Rume i Srema govorio Vojislav eelj svojim poznatim stilom i nebiranim reima Sve prethodne skupove i mitinge Radikalne stranke organizovali smo u cilju srpske nacionalne sloge, jer je srpski narod ugroen i zato slogom svih Srba treba da ujedinimo sve nae zemlje: Makedoniju, Dalmaciju, Dubrovnik, Liku, Baniju, Kordun, Slavoniju, Baranju a zna se da je oduvek srpska bila i Vojvodina, Kosovo, Sandak i Metohija. Naa borba nee prestati, mi ne zagovaramo graanski rat, jedino rata moe biti meu Srbima, a drugi narodi s nama ne mogu ratovati. Zato se naa Srpska radikalna stranka zalae za slogu svih Srba i za ujedinjenje. Inae, hrvati su velike istorijske kukavice, jer su 1102 godine prodali svoju zemlju Maarima. Hrvati su ratovima bili najvei izdajnici. Sada ustaki poglavnik i njegova svita s Mesiem na elu ima oko 80.000 specijalaca. Od toga 9.000 kriminalaca putenih iz zatvora, a od toga najvie iptara i Albanaca.To je ta velika hrvatska vojska. Napadom na Borovo Selo 300 hrvatskih redarstvenika pokazalo je svoju nemo, jer pored metana ovog sela i 14 srpskih etnika pod vostvom zamenika komandanta Milan Denia ubijeno je vie od 30 redarstvenika. Spasila ih je vojska Jugoslovenske narodne armije. Sa 10.000 srpskih etnika za 48 sati biemo u centru Zagreba, ako samo i jednom Srbinu u narednom periodu bude nedostajala dlaka s glae. Mi emo napadati u srce Hrvatske, jer ahovnice se nee vijoriti u Sremu, Slavoniji i Baranji i drugim podrujima teritorije Jugoslavije, gde ivi srpski narod. Ubijaemo bez obzira samo ako neko dirne Srbina. okci i Bunjevci istorijski gledano su Srbi katolike vere izato treba da shvate da im HD nije budunost, pa treba da prevaziu ove zablude. Zato poruujemo s ovog skupa u Rumi svima koji poseduju kalanjikove da ih na vreme vrate milicijskim stanicama, jer u protivnom kod bilo kojeg Hrvata, ako se pronae, bie krvoprolia. (Dnevnik, 24. jun 1991) SVET JE REKAO NE Uz neskriveno aljenje to nisu Kuvajt i to nemaju njegove potencijale i Hrvati i Slovenci se, krstei se pri tom levom rukom, naveliko iuavaju nad onim to im je Bejker doneo kao stav svoje vlade. Ne mogu da shvate da oni i

406

407

Vukovarska tragedija 1991 njegovi ba.toliko ne vide, tanije da im vidik u toj meri zakloni jedan obian nesvrstani diplomata (Lonar) i njegov neprimjereni berlinski nastup u kome se lijepa naa i deela slikane kao totalitaristike dravice nesposobne da izgrade punu demokratiju i osiguraju prava manjinama po evropskim standardima. Da uz i istinu koju njihovi izabrani pobednici nude biraima postoji i istina kakvu prihvata i Evropa i Amerika i da su one, jedna prema drugoj, nebo i zemlja. (Dnevnik, 24. jun 1991) MILAN MLADENOVI, Novi Sad - GENERALI, TA JE SA ZAKLETVOM? Imate obavezu da zatitite Jugoslaviju i njen narod od pakla, a vi mirno gledate kako se zemlja raspada Armija se ne sme vie zaklinjati iza nekakve jugoslovenske politike, nesvrstanosti(?!), ljudskih prava... ovakav kolektivni ef drave Jugoslavije, koji nije sposoban ni svoje autonomne mehanizme da uspostavi, ne moe i ne sme vie biti vrhovni komandant. A zar se samo zbog tog ato nema vrhovnog komandanta, gospodo generali, moe dopustiti da se kasarne blokiraju, da se vojnici monstruozno dave, da se razbija i unitava armijska imovina, da se onemoguava rad vojnih sudskim organima, da se blokiraju saobraajnice, iskljui struja, voda, telefon... Doskora sam verovao da nam se nikad nee dogoditi Jasenovac. Posle, ali samo kratko, da e nas od svih moguih Jasenovaca i hercegovakih jama zatititi Armija. Danas smatram da su novi Jasenovci i hercegovake jame neposredna realnost. Kao oveku koji potuje red, logino mi je bilo da se posle snimljenih scena veleizdaje i zavere generala pegelja, sve drutvo uhapsi i da film bude dokaz i pred sudom i pred narodom. Ovako, napraviste, gospodo, lakrdiju i od sebe i od Armije. Kokoari vas zaustavljaju u okolini Virovitice. Ako se i za veleizdaju moraju pitati ak i veleizdajnici u saveznom Parlamentu, onda je takva armijska nedoslednost meni nejasna. (Dnevnik, 25. jun 1991) HOE LI DOI DO UJEDINJENJA SAO KRAJINE I BOSANSKE KRAJINE - DOGOVOR NA VIDOVDAN Srbi u dve Krajine odluni da ive u jednoj dravi, ma kako se ona zvala. Tuman alje specijalce u pogranina mesta. Za odbranu spremno 10.000 dobrovoljaca

Vukovarska tragedija 1991 Ili Srbija, ili pocepana Jugoslavija Nemamo apsolutno nita protiv samoopredeljenja slovenakog i hrvatskog naroda da ive u samostalnim, nezavisnim dravama, Sloveniji i Hrvatskoj, ali niko ne moe spreiti ni srpski narod da ivi u jednoj dravi. iveo je i do sada u jugoslaviji, a ako doe do cepanja Jugoslavije, to je pose izvesno, onda e i on da se ujedini na svim onim prostorima, jer mu to niko ne moe zabraniti kae Vuki. Za razliku od SDS, mi smo jo radikalniji u zahtevu da se srpski narod ujedini i ivi u jednoj dravi. Granice budue srpske drave su odreene grobovima Srba i jamama u koje su bezduno bacani. SAO Krajina i Bosanska Krajina e biti sastavni deo Srbije, ali, kao federalne jedinice, pocepane Jugoslavije napominje Boidar Bojani, predsednik Srpske demokratske stranke Otadbinski front u Banjaluci. (Dnevnik, 25. jun 1991) SAVEZNO IZVRNO VEE SKUPTINE SFRJ O RAZDRUVANJU - SVIM SREDSTVIMA PROTIV OTCEPLJENJA Savezna vlada i sve federalne institucije, ukljuujui i JNA i organe bezbednosti, duni su da preduzmu mere, kojima e se spreiti prekrajanje Jugoslavije . Ne priznaje se ni unutranji ne meunarodni legitimitet slovenake odluke o jednostranom otcepljenju Savezno vee Skuptine SFRJ zauzelo je danas izriit stav da su savezna vlada i sve federalne institucije, ukljuujui tu i JNA i organe bezbednosti duni da preduzmu mere, kako bi se spreilo prekrajanje Jugoslavije, promena njenih granica, naruavanje postojeeg reima na granici, pretvaranje saveznih carinskih organa u u republike slube, prisvajanje carina i imovine Jugoslavije. Ovi organi duni su da preduzmu sva legalna sredstva kako bi se suprotstavili jednostranim odlukama, kojima se namee volja drugima. No, da je sutra sve mogue, potvrdili su danas slovenaki delegati u Saveznom veu, koji su najavili d najverovatnije vie nee ni uestvovati u radu ovog skuptinskog doma. Danas su se svi oni ogradili od usvojenih zakljuaka. Za razliku od njih i delegata iz Hrvatske, ostali su bili gotovo jednoglasni u oceni da slovenaka izava predstavlja praktino otcepljenje od Jugoslavije, ime se ugroava teritorijalni integritet zemlje. Zbog toga Vee nije priznalo ni unutranji ni meunarodni legitimitet slovenake odluke, pa samim tim posledice takvog eventualnog ina otcepljenja snosi iskljuivo republiki parlament.

408

409

Vukovarska tragedija 1991 Kasno popodne, zapoeta je preliminarna rasprava o platformama SIVa i Alije Izetbegovia i Kire Gligorova o ureenju buduih odnosa u jugoslovenskoj zajednici. Oekivalo se, da e uee u raspravi uzeti i premijer Ante Markovi, koji je oko 18 asova stigao u Skuptinu SFRJ, ali se to ipak nije dogodilo. Posle krae rasprave, zakljueno je da obe platforme treba da budu osnova za budue razgovore o ureenju jugoslovenske zajednice. Ustavna komisija ija je sednica zakazana za 2. jul, zaduena je da pripremi stavove o kojima e se izjasniti Vee. to se Predsednitva drave tie, odlueno je da Zakonodavno-pravna komisija ustanovi ta zapravo savezni parlament po Ustavu moe da uini, a nakon toga i oo ovome e biti jo rei. AUSTRIJA NE NAMERAVA DA PRIZNA SLOVENIJU I HRVATSKU Zvanina Austrija danas je iznova predoila da zasad ne namerava da prizna nezavinost Slovenije i Hrvatske. Stav vlade u Beu iznet je u odvojenim izjavama ausrijskog Saveznog kancelara Franca Vranickog i vicekancelara Jozefa Riglera. Pred Austriju se u ovom trenutku ne postavlja pitanje meunarodnog priznanja Slovenije i Hrvatske po osnovi predstojeih izjava dveju republika o nezavisnosti, konstatovali su Vranicki i Rigler i istovremeno ukazali na to da takvo priznavanje jugoslovenske republike nisu zatraile. SABOR DONEO AKTE O RAZDRUIVANJU - HRVATSKA SAMOSTALNA DRAVA Usvojeni dravno-pravni akti o razdruivanju: Ustavni zakon za sprovoenje Ustava samostalne Hrvatske, Deklaracija o proglaenju suverene i samostalne Republike Hrvatske i Ustavna odluka o suverenosti i samosalnosti Zastupnici hrvatskog Sabora veeras su veinom glasova za, te 50-tak protiv prihvatili Ustavnu odluku o suverenosti i samosalnosti Republike Hrvatske, Ustavni zakon za sprovoenje Ustava samosalne Hrvatske te Deklaraciju o proglaenju suverene i samostalne Republike Hrvtske. Neto ranije posle podne veinom je glasova, kao etvrti znaajni akt u procesu razdruivanja iz sadanje SFRJ i formiranja samostalne drave, Sabor prihvatio i Povelju o pravima Srba i drugih nacionalnosti u Republici Hrvatskoj. Posle zavreka proceduralnog dela Saboru se veeras obratio predsednik Republike dr Franjo Tuman koji je obznanio odluke i proglasio

Vukovarska tragedija 1991 Republiku Hrvatsku samostalnom i suverenom dravom sa dananjim danom. Hrvatski sabor ima 357 zastupnikih mesta, ali na sednice na dolazi 5 zastupnika iz SDS-a i 20 zastupnika SPD-a koji su srpske nacionalnosti. Dananje zasedanje je, takoe, napustio izvestan broj zastupnika SPD-a. (Dnevnik, 26. jun 1991) SAVEZNO VEE SKUPTINE SFRJ O SLOVENAKOJ IZJAVI O RAZDRUIVANJU - SVIM MERAMA PROTIV OTCEPLJENJA Ostvrivanje prava na samoopredeljenje do otcepljenja moe se regulisati samo ustavno-pravnim aktom uz saglasnost svih republika. SIV treba da odmah obezbedi sprovoenje odluka Ustavog suda Jugoslavije i da meunarodnu javnost obavesti da Saezni parlament ne prihvata bilo kakve jednostrane akte o otcepljenju. Replicirajui Boi Kovau, Vuina Jovanovi predloio rasputanje Predsednitva SFJR i uvoenje vanrednih mera. ZA OTCEPLJENJE I SMRTNA KAZNA Po reima Saveznog javnog tuioca Ljubomira Prljete za pokuaj da se upotrebom sile ili drugim putem otcepi deo teritorije SFRJ, saveznim krivinim zakonom propisana je i kazna zatvora od najmanje 5 godina, a u sluaju da nastupe tee posledice moe se izrei i smrtna kazna. Uz to kazna zatvora od 1 10 godina propisana je za sve one koji samo pripremaju izvrenje krivinog dela ugroavanja teritorijalne celine SFRJ, dakle ak i onda kada otcepljenje faktiki i nije ostvreno. Interesantno je da se slinu odredbu Sabor Hrvatske uneo u Republiki zakon, ali se ona odnosi samo na otcepljenje dela teritorije same Hrvatske. (Dnevnik, 26. jun 1991) SABOR DONEO AKTE O RAZDRUIVANJU - HRVATSKA SAMOSTALNA DRAVA Usvojeni dravno-pravni akti o razdruivanju: Ustavni zakon o izmeni i dopuni Ustavnog zakona za sprovoenje Ustava Republike Hrvatske, deklaracija o proglaenju suverene i stamostlne Republike Hrvatske i Ustavna odluka o suverenosti i samostalnosti. Vladimir eks je o ustavnoj odluci o suverenosti i samostalnosti, najznaajnijem dokumentu u tom paketu, rekao da se ona temelji na neotuivom, neprenosivom, nepotroivom i nedeljivom pravu hrvtskog naroda na samoopredeljenje. I on se pozvao na volju naroda iskazanu na

410

411

Vukovarska tragedija 1991 referendumu, na ije je opredeljivanje uticalo uverenje da Jugoslavija ne deluje kao ustavno pravno ureena drava, da se u njoj grubo kre ljudska prava, prava nacionalnih manjina i prava federalnih jedinica. (Dnevnik, 26. juni 1991) SAO KRAJINA UOI HRVATSKOG I SLOVENAKOG DANA D - SRENO, ALI BEZ KRAJINE! Proglas narodu protiv jednostranog i nasilnog ruenja Jugoslavije, optinskih odbora Socijalistike partije i SK-PJ Knina Razdruivanje Hrvatske te eventualno nekakvo stvaranje saveza suverenih drava, Srbi u Krajini shvataju iskljuivo kao masku za jednostran i separatistiki akt otcepljenja, usmeren bilo kojim nainom pa i kamuflaom, na osiguranje naklonosti meunarodnih organizacija i fondova, zatvarajui pri tome oi i ui pred jasnim i nedvosmislenim porukama Dejmska Bejkera i Evropske zajednice. Optinski odbori Socijalistike partije i SK-PJ Knina uputili su sa zajednike sednice proglas narodu protiv jednostranog i nasilnog ruenja Jugoslavije i kojem izraavaju svoje neslaganje prema odlukama o otcepljenju Slovenije i Hrvatske koje su usmeene na razbijanje Jugoslavije, istiui nepriznavanje takvog akta, ve samo prava na samoopredeljenje svim narodima pa tako i srpskom narodu na etnikim teritorijama u sadanjoj Hrvatskoj. Svoj protest i stav povodom najnovijih dogaaja u Hrvatskoj i Sloveniji, izrazila je i SDS Krajine. U saoptenju za javnost izmeu ostalog se naglaava: Mi nemamo nita protiv da se slovenski i hrvatski narod iskoriste svoje suvereno pravo na samoopredeljnje do otcepljenja, ali isto tako srpski naod ima pravo da ivi u jednoj dravi, bila ona Jugoslavija ili samo drava Srbija. SAO Krajina e ostati u istoj dravi sa Srbijom, Crnom gorom i Bosnom i Hercegovinom. Mi smatramo optimalnim reenjem da ujedinjenje srpske zemlje i drugi narodi koji odlue da ive zajedno sa srpskim narodom u jednoj dravi, stupe u savez suverenih drava sa suverenom Slovenijom i suverenom Hrvatskom, pa ak i sa drugim balkanskim dravama. UPOZORENJE PREDSEDNIKA OPTINA SREMA - UGROENI IVOTI SRBA U HRVATSKOJ Od SIV-a i SSUP-a se trai da obezbede stalno prisustvo specijalnih jedinica na kriznom podruju

Vukovarska tragedija 1991 Predsednici Skuptina optina i narodni poslanici optina: id, Beoin, Sremaska Mitrovica, Ruma, Peinci, Irig, Inija, Stara Pazova i Sremski Karlovci na sastanku odranom 24. juna u Rumi, ocenjujui bezbednosnopolitiku situaciju u Sremu zakljuili su , izmeu ostalog da je izraena antisrpska i secesionistika politika HDZovske vlsti u Republici Hrvatskoj dovela do ugroavanja ljudskih ivota i imovine srpskog stanovnitva u Hrvatskoj. To se naroito izraava na podruju Slavonije, zapadnog Srema i Baranje. Stalna koncentracija snaga MUP-a i naoruanih civila na ovom podruju poveava strah kod srpskog stanovnitva zbog ega je dolo do novih zbegova ena i dece u Republiku Srbiju. Jednoglasno predlaemo i traimo od SIV-a i SSUP-a da se obezbedi stalno prisustvo specijalnih jedinica SSUP-a s potrebnm ovlaenjima za operativno delovanje na podruju Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. U nastaloj situaciji smatramo da se samo na taj nain moe vratiti mir ugroenom stanovnitvu Jankovaca, Berka, Sotina, Bradina, Sremskih Laza, Bobote, Borova, Vukovara i ostalih mesta naseljenih srpskim stanovnitvom, kae se u zakljucima. SVE VIE SRBA BEI IZ HRVATSKE - VAJSKA PRVA RUKA SPASA Za sada se deca, ene i starije osobe koje su izbegle iz Hrvatske smetaju u unutranjost Vojvodine, poto se pretpostavlja da moe doi do velikog talasa novih prebega nakon proglaenja suverene Hrvatske Jugoslav Kosti o odluci Hrvatske Hrvatska je donela Odluku o nezavisnosti i suverenosti iako smo upozoravali na neprihvatljivost njene dravnosti u sadanjim granicama izjavio je veeras Tanjugu lan Predsednitva SFRJ Jugoslav Kosti. U Predsednitvu Jugoslavije uiniemo sve, najavio je Kosti da se kriza, ako je mogue, razrei demokratski i na miran nain u dogovoru sa ostalim narodima u zemlji i u interesu svih. Jugoslav Kosti je naglasio da se nikako ne moemo pomiriti da nezavisna Hrvatska drava ostane u ovim granicama. PRIHVAT IZBEGLICA U VAJSKOJ - MASOVNI PREBEG MAJKI I DECE Sino do 21 sat, prebeglo je 102 dece i 24 majke iz Borova, Silaa, Bradina i ostalih sela.

412

413

Vukovarska tragedija 1991 Slavonija, Baranja i zapadni Srem ostaju u Jugoslaviji Slavonija, Baranja i zapadni Srem ostae u Jugoslaviji sa srpskim i drugim narodima koji ele da ive u zajednikoj dravi. Ovo je odlueno na veeras formiranoj velikoj narodnoj skuptini u Borovu Selu, uz napomenu da e osnivanje autonomne oblasti stupiti na snagu razdruivanjem Hrvatske od Jugoslavije. U odluci jednoglasno usvojenoj na osnivakoj sednici Velike narodne skuptine kojoj su prisustvovali delegati iz gotovo svih optina tog reiona, istaknuto je da e u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu i dalje vaiti ustav Jugoslavije, savezni zakoni i propisi koji nisu u suprotnosti s najviim pravnim aktom zemlje. Pozdravljajui novo formiranu Skuptinu koja nosi isti naziv kao i telo donelo je Odluku da se ovo podruje pripoji Srbiji dr Budimir Kouti je posebno govorio o genezi razbijanja Jugoslavije i poinjavanju srpskog naroda u Hrvatskoj od 60.tih godina na ovamo. (Dnevnik, 26. juni 1991) SKUPTINA SRBIJE O POLITIKOJ SITUACIJI U ZEMLJI - MERE ZA ZATITU SRPSKOG NARODA Od SIV-a zatraena energina intervencija radi zatite interesa privrede, graana i srpskog naroda u svim delovima Jugoslavije, a ako do nje ne doe Vlada Srbije preduzee potrebne mere Vlad Republike Srbije ne prihvata jednostano donete odluke i akte republika Slovenije i Hrvatske o otcepljenju i ne priznaje da te odluke imaju niti unutranji niti meunarodni legitimitet. Zato e sve posledice koje nose sobom te odluke snositi Republika Slovenija i Republika Hrvatska. To je rekao predsednik Vlade Srbije Dragutin Zelenovi pred poslanicima u Srpskom parlamentu na sednici koja je veeras poela a posveena je politikoj situaciji u zemlji. SAVEZNA VLADA PROGLASILA NITAVNIM SECESIONISTIKE ODLUKE SKUPTINE SLOVENIJE I SABORA HRVATSKE - OBEZBEDIE SE FUNKCIONISANJE JUGOSLAVIJE Nastaviti demokratske razgovore o buduem ustrojstvu Jugoslavije uz saglasnost svih. Poziv predstavnicima Srbije i Crne Gore da skinu blokadu proglaenja Mesia za predsednika Predsednitva SFRJ. Poziv graanima da ne pribegavaju nasilju

Vukovarska tragedija 1991 Polazei od ustavne odgovornosti za stanje u zemlji, obaveze zatite suverenih prava, posebno teritorijalnog integriteta SFRJ, kao i od meunarodnog prava i obaveza Jugoslavije prema meunarodnoj zajednici SIV odluuje i izjavljuje: 1.Odluke Skuptine Republike Slovenije od 25. juna ove godine znae politiko-pravno i faktiko izdvajanje iz Jugoslavije kao i odluke Sabora Republike Hrvatske o otpoinjanju tog procesa. Ove odluke predstavljaju jednostrane akte donete mimo dogovora sa drugim konstitutivnim iniocima Jugoslavije te su zbog toga nelegalne i nelegitimne, a sve posledice tih akata nitavne. 2.Postupajui u skladu sa ustavom SFRJ i zakljucima Saveznog vea Skuptine SFRJ od 25. juna ove godine Savezno izvrno vee je donelo neophodno odluke i naredbe koje treba da obezbede normalno funkcionisanje drave SFRJ, obezbeivanje njenih postojeih dravnih i unutranjih granica i ispunjavanje njenih meunarodnih obaveza. 3.Savezno Izvrno vee smatra neophodnim da se bez odlaganja nastave demokratski razgovori o reenju ustavne krize u buduem ustrojstvu Jugoslavije uz saglasnost svih. Da bi se omoguili ovakvi razgovori potrebno je da predstavnici Srbije i Crne Gore skinu blokadu proglaenja predsednika Predsednitva SFRJ iz Republike Hrvatske Stipe Mesia. 4.Savezno izvrno vee poziva i obavezuje sve graane Jugoslavije na mir, nepribegavanje nasilju i na potovanje Ustava i Zakona SFRJ, kae se u saoptenju Saveznog izvrnog vea. Sukob kod Kozine Na graninim prelazima Jugoslavije sa Italijom Lazaret i Krvavi Potok, kraj Kozine, situacija je sve zaotrenija. U SUP-u Kopar kau da je do prvog sukoba kod Kozine dolo jutros oko 6 asova, kada su pripadnici JNA spreili radnika dvojicu milicionara daumesto oznake SFRJ postave oznaku Republika Slovenija. Radnik i dvojica policajaca SUP-a Slovenije uklonili su se nakon upozorenja pripadnika JNA da e intervenisati orujem. Danas sednica Predsednitva SFRJ Za sutra u 9 asova u Palati federacije u Novom Beogradu zakazana je sednica Predsednitva SFRJ, saoptila je danas Sluba za informisanje Predsednitva SFRJ. Sednica je zakazana na predlog Saveznog saveta za zatitu ustavnog poretka i posle konsultacija lanova Predsednitva. Jedina taka dnevnog reda bie razmatranje aktuelne politiko-bezbednosne situacije

414

415

Vukovarska tragedija 1991 u zemlji. Pored svih lanova predsednitva, na sednicu su pozvani i predsednici Skuptine SFRJ i SIV-a kao i savezni sekretari za narodnu odbrnau, za unuranje i za inostrane poslove. ODLUKA SAEZNOG IZVRNOG VEA - GRANICU KONTROLIE SAVEZNI SUP Obezbedie se izvravane savznih propisa u graninom pojasu na teritoriji Slovenije. Neposredna saradnja SSUP-a sa SSNO i graninim jedinicama JNA Zabranjene rampe unutar SFRJ Savezno izvrno vee je donelu i naredbu o zabrani uspostavljanja takozvanih graninih pelaza unutar teritorije SFRJ koja glasi: 1.Zabranjuje se uspostavljanje graninih prelaza unutar teritorije SFRJ. Danom stupanja na snagu ove naredbe, tzv. Granini prelazi koji su uspostavljeni imaju se ukloniti. 2.Savezni sekretarijat za unutranje poslove i Savezni sekretrijat za narodnu odbranu izvrie ovu naredbu. (Dnevnik, 27. jun 1991) POSLE ODLUKA HRVATSKOG SABORA STANJE U SLAVONIJI POSTAJE SVE DRAMATINIJE - PRST STALNO NA OBARAU U Borovu Selu ljudi svakog asa oekuju napad MUP-a Hrvatske, u Bradinu je neto pre podneva dolo do okraja izmeu patrole MUP.a i seoske strae, pucalo se i Novim i Starim Jankovcima, Mirkovcima, Erdutu Ono to se sino dogaalo u Hrvatskom saboru nije u ovom delu Slavoniju nikog iznenadilo. Ustaama pre svega, onima iz inostranstva, vrhovnitvo s Franjom Tumanom na elu, kao revan za finansiranje dolaska na vlast, obealo je da e otcepiti Hrvatsku i ovakva odluka se mogla oekivati. SVE TEA SITUACIJA U BARANJI - BOMBA I U BELOM MANASTIRU Prva eksplozija pred kuom dr Vide Mandi, predsednice SDS-a SAO Krajine za Baranju U esovima kada je prisutna kriza politikog i pravnog sistema, najveu korist imaju kriminalci. U prolosti na taj nain se prikrivalo loe poslovanje, pronevere i manjkovi. Danas takvi sluajevi imaju i dodatnu, oteavajuu

Vukovarska tragedija 1991 politiku dimenziju. Jo verujem da e ova kriza proi i da e se stanje normalizovati, izjavio je povodom ovog sluaja Josip Rajhl. U DRAMATINOJ SITUACIJI U SLAVONIJI, BARANJI I ZAPADNOM SREDMU OGLASIO SE SRPSKI RADIO - ETAR PROTIV USTAA Ovde Spski radio Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Dragi sluaoci od danas, 24. juna 1991. godine sluate Srpski-radio Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Ovo vreme posveujemo iskljuivo vama, odnosno srpskom narodu ovog podruja kojem je nova, hvatska demokratija odredila u lijepoj njihovoj status nacionalne manjine, ignoriui njegovo vekovno bivstvovanje na ovim prostorima, njegovu kulturu, jezik, pismo, istoriju, negirajui i falsifikujui istorijsku injenicu da su svoju dravnost Hrvati stekli iskljuivo zaslugama i borbom srpskog naroda u minula dva rata, te da smo mi srpski narod u Hrvtskoj konstitutivni element hrvatske dravnosti i to vie ili makar onoliko koliko hrvatski narod. (Dnevnik, 27. jun 1991) POVELJA CIVINIZMA Slovenako hrvatska lingvistika ekvilibristika prola je kod svetskih jeziko-politikih znalaca onako kako je prola. Bez imalo uvijanja jasno i precizno, dato joj je pravo ime a sve ono to su Sabor u zagrebu i Skuptina u Ljubljani inili i uinili nazvano je jednostranim inom otcepljenja od Jugoslavije, inom koji odudara od principa KEBS-a, i za Evropu i za svet neprihvatljivi. Posledica takve procene je ono s im su se i u Sloveniji i u Hrvatskoj suoili - meunarodno nepriznavanje i nemogunost ukljuivanju evropske i svetske privredne tokove (jedino se izgleda Tumanu sada iz Bugarske ponovo u snu javio onaj ve poznati Jovanovi i rekao mu da ova zemlja priznaje hrvatsku nezavisnost). Pravo ime za ono to su uinile Slovenija i Hrvatska zapisano je i u krivinom Zakonu Jugoslavije. Prema njemu re je o krivinom delu ije su injenje veoma strogo kanjavanja, ak i smrtnom kaznom. Pie u njemu jo mnogo toga, a sv protiv onih koji preduzimaju radnje uobiajene na severozapadu Jugoslavije, ali kao i da ne pie. Em, nije itano na vreme, em se na odredbe ovog Zakona, kada vie za to i nema svrhe, pozivaju samo oni ija se legitimnost zbog mnogo ega opravdano dovodi u pitanje. (Savezno vee Skuptine SFRJ). Verovatno i sami svesni sopstvene nemoi i nemogunosti (ak i da im legitimnost niko ne dovodi u pitanje) da bilo ta promene. Tek da zalaju za karavanom koji je odavno proao.

416

417

Vukovarska tragedija 1991 Pomalo neoekivano jo mirnije taj odlazei karavan posmatraju oni koji, ini se imaju najvie razloga za uznemirenost, pogotovo zbog poteza koje ini Zagreb. Re je o Srbima iz SAO Krajine koje bi, ili bar teritoriju na kojoj ive, radije od ieg Tuman poveo u toliko eljenu nezavisnost. Ni na kraj pameti nije im, sudei po prvim reagovanjima na svee izglasanu hrvatsku samostalnost, da ono to Zagreb i Hrvtski narod ele bilo im osporavaju. Njihovo pravo je njihovo i otuda iz Krajine vrlo kratka i jasna poruka: Srean put, ali bez nas. Zato bez dobro je znano i njima i Tumanu. I onima koji su Saboru ponudili povelju o pravima Srba i drugih nacionalnosti u Republici Hrvatskoj, dokument koji Srbima u Hrvatskoj nudi jednako nita, kao i oni koji su im nueni od dolaka mlade demokracije na vlast. Dovoljno je proitati samo uvodni deo ovog dokumenta da se sthvati namera njegovog sastavljaa da jo dublje gurne trn u oko onima kojima je pomenuti papir namenjen. Svesno se u Povelji polazi upravo od onoga to je SAO Krajinu i bunt ljudi koji u njoj ive i stvorilo od izvorinih osnova Ustava kojima je jedna narod preko noi dobio status nacionalne manjine. Status koji taj narod niti je prihvatio niti e ikad prihvatiti, kao to neprihvata ni to da mu neko bude garant ravnopravnosti, posrednik u njenom ostvarivanju, izjave lojalnosti kojima mu se na utrb tih prava garantuje radno mesto, potpisivanje koje kakvih domovnica i slinih papira. I za pomenutu Povelju koja, to je valjda vrhunac cinizma onih koji su je sastavili i usvojili, Srbima i drugim nacionalnostima umesto ravnopravnosti nudi pravo na potovanje, ime nije teko nai i ne treba ga dugo traiti. U Krajini je kanda nee ni itati. SOCIOLOG VESNA PEI (UJDI) - OD RAZLAZA NEE BITI NITA Sve ovo je jedno mrcvarenje javnosti koje dugo traje. Naroito nas Slovenija mrcvari, evo ve godinu dana Moja trenutna reakcija je da kao to ovek ne prihvata bilo kakvo nametanje, ni od strane sopstvene nacije, ne mogu da prihvatim ovaj nametnuti raspad zemlje drugim jugoslovenskim narodima od strane Slovenaca i Hrvata. Pogotovo to prethodno nije bilo zajednikog dogovaranja: ili da se stvori neka vrsta nove Jugoslavije ili pak, da se postigne dogovor kako bi se Jugoslavija mogla da raspadne. Ali, ja lino smatram da od tog razlaza nee biti nita, nego da je to jedno mrcvarenje javnosti, koje dugo traje. Naroito nas Slovenija mrcvari, evo ve godinu dana.

Vukovarska tragedija 1991 Ljudi vide da tu nema nieg racionalnog i onda se boje jo veih uda, kao to je rat. Postoji verovatnoa da do rata doe, ali ja se vie bojim toga to smo mi potpuno pred socijalnim i ekonomskim krahom. Ljudi se boje rata, ali ute o svojim ivotnim potrebama. Ne dolaze do izraaja interesi nastavnika, penzionera, radnika, studenata, drutvenih grupa uopte. To je ta suprotnost i opasnost pretnje velikim udom. Stalno smo u metafizici jedne istorije. Tu je problem. AKADEMIK DR EDOMIR POPOV - NEKA SE PRISETE LINKOLNA Savezni rukovodioci izjavljuju d su sve opcije legalne, a polaui zakletvu oni su se obavezali da e potovati Ustav i ouvati integritet zemlje Akademik profesor dr edomir Popov sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu smatra da je za nau dananju situaciju pouan primer SAD iz 1861. godine kada su se june drave otcepile od Unije. Tada je, podsea dr Popov, ondanji predsednik SAD Abraham Linkoln poruio Junjacima: Dragi moji sugraani, vi se niste pred Bogom zakleli da ete sruiti ovu dravu, a ja sam se pred Bogom zakleo da u je sauvati. Razmislite jo jednom. Linkoln je dakle, imao morala jer je radio onako kako se obavezao, a nai savezni rukovodioci nemaju ni minimum morala. Pre neki dan izjavljuju da su sve opcije legalne, a polaui zakletvu zakleli su se narodu da e potovati Ustav u kojem pie da se mora ouvati integritet zemlje. Nisam veseo zbog ovoga to se dogodilo i ne vidim nikakvog izlaza. Ovakve stvari se ne reavaju za zelenim stolom, nego na zelenom polju, odnosom snaga, a ne politikom razboritou. A to je nagore, vie se ne moe govoriti o sukobu politiara, ve o sukobu naoda koje su ti politiari raspalili i uvukli u sukob. Akademik Matia Bekovi:Nismo se ba ni druili. Da li da se alim ili da vam odgovorim ozbiljno? Nisam imao utisak da smo se i do sada neto posebno druili, tako da mi to razdruivanje Slovenije i Hrvatske lake pada. Eto, to je sve. (Dnevnik, 27. jun 1991) CENA RASPADA JUGOSLAVIJE - RAUN BEZ KRMARA Dok je savezni parlament pokuavao da spase zemlju, u Zagrebu i Ljubljani inilo se sve da se dudbina SFRJ zapeati ukoliko se neto hitno ne

418

419

Vukovarska tragedija 1991 preduzme mogao bit biti proglaen potpuni bankrot zemlje, a svaki sadanji Jugosloven dugovao bi oko 5.000 dolara! Konano su zbaene sve maske, i sada je jasno da je cilj novih vlasti u Sloveniji i Hrvatskoj osnivanje samostalnih, nezavisnih drava, odnosno otcepljenje od Jugoslavije bez obzira na uporne pokuaje da ovakve jednostrane odluke uviju u svetu nepoznatu foliju razdruivanja. Da je to zaista tako, videlo se i po tome to su Sabor Hrvatske i Skuptina Slovenije odluke i samostalnosti donosile ba u vreme kada je o razdruivanju deele raspravljalo Savezno vee Skuptine SFRJ. I dok je u Beogradu savezni parlament pokuavao da spase zelju, u isto vreme u Zagrebu i Ljubljani inilo se sve da se sudbina Jugoslavije zapeati. Nakn odluke Saveznog vea da slovenaku izjavu o razdruivanju (Sabor Hrvatske potrudio se da sve uhvati na spavaju) proglasi nelegitimnom, te da se svi federalni organi ukljuujui i oruane snage SFRJ, angauju na ouvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Jugoslavije, sve je mogue... No, ono to je u ovom asu sasvim izvesno, je da e prilino paprenu cenu za to platiti svi u Jugoslaviji, a pre svega u Sloveniji i Hrvatskoj. I bez ovih odluka o praktinom otcepljenju, jugoslovenska privreda bi bila sasvim boizu ruba provalije iz koje nema izlaza. Za razliku od prole godine, mada ni tada privredi nisu cvetale rue, kada su devizne rezerve zemlje bile i preko 10 miliona dolara, poslednjih ddana svedene su na svega 4,5 milijarde. Neki e pomisliti kako je to sasvim pristojna suma, ali ne teba dovoliti da u letnjim mesecima, zbog definitivno propale turistike etve, preti dalji odliv deviza iz zemlje. Prema procenama eksperata u NBJ, samo do avgusta devizni saldo zemlje smanjie se za vie od milijardu dolara, a do kraja godine devizni konto mogao bi da se spusti i ispod 2,5 milijarde, to bi znailo da Jugoslavija nema dovoljno novca ni za plaanje tekuih obaveza. Uz sve to, zaista je iluzorno oekivai da e se u narednom periodu poveati doznake iz inostranstva, jer je daleko realnija pretpostavka da e one skroz presuiti. Naravno, u novoj situaciji nema ni govora o nastavku pregovora sa MMF-om i drugim meunarodnim finansijskim institucijama, to znai da e Jugoslavija do kraja godine ostati najverovatnije bez tri milijarde dolara oekivane inostrane finansijske podrke. U obzir ne dolazi ni reprogramiranje dugova kod Pariskog kluba, to e dodatno opteretiti platno-bilansnu poziciju zemlje. Zato se do kraja ove godine procenjuje neto odliv kapitala iz zemlje od blizu 5 milijardi dolara, to otprilike odgovara sumi koju bi trebalo ubrizgati u krvotok posustale privrede.

Vukovarska tragedija 1991 Teko je pretpostaviti da nadleni organi u dve severozapadne republike nisu bili upoznati s novim cirama, ali ih to nije spreilo da naine bezuman potez, ravan samoubistvu. Pre konane odluke i Slovenija i Hrvatska dobile su jasne poruke iz sveta da ih ama ba niko nee priznati kao subjekte meunarodne zajednice. Zanemarujui ovom prilikom politike kosekvence takvog stava svetske javnosti i dravnih institucija, jasno je da to znai i odsustvo bilo kakve ekonomske pomoi. A, samo Sloveniji, i to prema analizama tamonjih eksperata, u prelaznom periodu, neophodna je finansijska injekcija od nekoliko milijardi dolara, dok je u sluaju Hrvatske ta cifra i vea. Uz to, slsovenaka preduzea vie od polovine svojih proizvoda plasiraju na triite ostatka Jugoslavije. U sluaju kada se postave nove granice i uvedu carine, velika je ludost oekivati da e graani u drugim delovima zemlje ekonomski podsticati osamostaljenje Slovenije. Tim pre to je trite ionako ve preplavljeno daleko kvalitetnijom, neretko i jeftinijom robom najuglednijih svetskih proizvoaa. To e automatski stvoriti i doneti tekoe privredi deele, koja e morati da se preorijentie na druga trita bez obzira na njihove elje da sauvaju uspostavljene ekonomske veze, koje su im i do sada bile osnovni, moglo bi se rei i jedini interes. Ulazak na trita drugih zemalja pretpostavlja i dodatne marketinke aktivnosti to samo po sebi puno kota, a uz to e morati da sniavaju i cene svojih roba. Kada se zna da i pri sadanjim cenama mnoge domae firme stvaraju gubitke, jasno je da e to znaiti novi gubitak na supstanci i lagan ali siguran korak ka otpunom bankrotu slovenake pa i hrvatske privrede. Na alost, ovo e se najverovatnije dogoditi i drugim jugoslovenskim preduzeima, jer e i ona, najverovatnije, osetiti meunarodnu izolaciju koja preti nakon jednostranih poteza Slovenije i Hrvatske. Ukoliko se neto hitno ne preduzme, Jugoslavija bi uskoro mogla da proglasi potpuni bankrot. Sadanji dugovi inostranstvu iznose 16,2 milijarde dolara, ali su po svemu sudei unutranji dugovi i nekoliko puta vei. Samo prole godine Juprivreda zabeleila je gubitak od preko 6 milijardi dolara, a i ove, teko da e biti manji. Dubioze bankarskog sistema zemlje premauju 12 milijardi dolara, a istu sumu drava duguje graanima za potroenu deviznu tednju. Kada se sve sabere, dolazi se do cifre od blizu, ako ne i preko 100 milijardi dolara, a celokupna drutvena imovine zemlje procenjuje se tek na 150 milijardi dolara. U proseku, svaki sadanji Jugosloven bio bi duan oko 5.000 dolara i to u uslovima kada samo zaposleni meseno u proseku zarauju 200 amerikih zelembaa. Drugim reima, nakon raskusurivanja sve

420

421

Vukovarska tragedija 1991 republike mogle bi da ostanu poput crkvenih mieva, bez igde iega, ali i bez nade da e u narednih koliko godina moi da raunaju i na jedan jedini cent meunarodnih kredita. S druge strane, gotovo je sigurno da e svi poverioci pohrliti da svoj novac to pre izvuku sa broda koji tone, a to bi mogao znaiti i definitivni krah za sve. Zbog toga se ne mogu zaobii nedavno izgovorene rei jednog delegata u Saveznom parlamentu, da je od mnogih kolega Slovenaca uo kako nikada nisu u istoriji imali luu vladu, ali je ona oito uradila ono to je naumila. Da li e to graanima Slovenije, naravno i Hrvatske, pa i ostalog dela Jugoslavije, postati jasno tek kada se oglase stomaci, ali ne novim himnama, ostaje da se vidi. Do tada neka su svima bogovi u pomoi, jer u ovo vreme, kada je razum ve odavno na godinjem odmoru, ini se nita drugo ne pomae. (Dnevnik, 27. juni 1991) SAOPTENJE SRPSKOG NACIONALNOG VEA Ostaju u zajednikoj dravi Baka Palanka Srpsko nacionalno vee za Slavoniju, Baranju i Srem na poslednjoj sednici odluilo je da srpski narod ostaje u zajednikoj dravi s ostalim delovima srpskog naroda i drugim jugoslovenskim narodima koji ele da ive u zajednikoj dravi. SRBI BEE IZ OSIJEKA - VOJVODINA DRUGI DOM U strahu od mogue osvete pripadnika mlade demokracije brani par S.D. i D.P. iz Osijeka s dvoje malene dece drugi dom potraili na sigurnom u Vojvodini Od kada su HDZ-ovci pre vie od godinu dana u Hrvatskoj preuzeli vlast, za nas Srbe u Osijeku nema mira kae na sagovornik. ivoti su nam stalno bili ugroeni, ikanirani smo i potcenjivani na svakom koraku. Nisam verovao da e se Hrvatska otcepiti, ali kada smo u utorak uvee videli na televiziji odluku hrvatskog Sabora, supruga i ja smo doneli odluku da to pre pobegnemo iz te drave. Na ovakvo nae opredeljenje uticalo je i saznanje da se u okolini Osijeka prave logori za Srbe, crne liste za odstrel Srba, pa gotovo svakodnevno pukaranje i miniranje i mi vie nismo smeli da ekamo. Jer, oni su naoruani do zuba, nikada se nije moglo znati odakle e naii, a ubiti ili zaklati oveka za njih nije nita.

Vukovarska tragedija 1991 VELIKO UZNEMIRENJE GRAANA I REKE IZBEGLICA U GRANINOM PODRUJU S HRVATSKOM - IVOT U VELIKOM STRAHU Vie stotina izbeglica, uglavnom ena i dece smeteno u sremskomitrovakoj optini. Intenzivirana obuka u vojarnama Hrvatske narodne garde u Iloku i kod Opatovca u blizini Vukovara doprinos poveanju napetosti Nee da slue NDH Tokom poslednjih nekoliko meseci na teritoriju Srbije izbeglo je i vie desetina mladia srpske nacionalnosti, koji su donedavno nosili uniforme redarstvenika i specijalaca MUP-a Hrvatske. Beei od maltretiranja i svakodnevnih provolkacija, njih dvadesetak i izrazilo elju da se zaposli u organima bezbednosti MSUP-a Sremske Mitrovice koji pokriva i teritoriju ida. Kako smo saznali, ovi mladii koji ne ele da slue Neovisnoj dravi Hrvatskoj i pucaju u sopstveni narod, ispunjavaju sve uslove za zapoljavanje u MUP-u Srbije pa e poetkom narednog meseca dobiti stalno zaposlenje u policijskim stanicama Sremske Mitrovice i ida. U idskoj optini spreman prihvat Dakle, granica Hrvatske sa Srbijom poinje da lii na dobro utvreno stanite, bar to se hrvatske strane tie. Gotovo ista je situacija i u bivem naselju, u kojem su boravili brigadiri na radnim akcijama, kod Opatovca u blizini Vukovara. Za obe vojarne Hrvatske garde karakteristino je da se u njihovom sastavu nalazi i veliki broj iptara, Rumuna, ak i poneki kurdski izbeglica i drugi plaenici, a da praktinu nastavu izvodi niz bivih pripadnika Legije stranaca. Istina je takoe, da je veoma mali broj njih osposobljeno za ozbiljnija policijska dejstva, ali sam broj priadnike, stalne provokacije koje prireuju i njihovo ponaanje dovoljan su razlog ne samo za zabrinutost ve i za strah stanovnika sela koja se nalaze u neposrednoj blizini, na teritoriji Srbije. (Dnevnik, 27.jun 1991) STANJE U SLAVONIJI, BARANJI I ZAPADNOM SREMU SE RAPIDNO POGORAVA - NAPADNUTO BIJELO BRDO Prema nezvaninim informacijama, u ovom selu, smetenom izmeu Erdura i Osijeka, prilikom okraja poginuo jedan austrijski voza, koji se tu slajno zatekao. Ko je napao Srbe u Bradinu na koji su snajperisiti i danas pucali sa VUPIK-ovih

422

423

Vukovarska tragedija 1991 silosa? Otmica ena u Palai kod Laslova. ta pie tisak o dogaajima u Mirkovcima Krenule ustake uniforme Po informacijama koje pristiu iz okoline Vinkovaca tamo su se pojavili ljudi obueni u ustake uniforme. Re je o, kako se tvrdi, onim Hrvatima koji su u ove krajeve pristigli iz Hercegovine u vreme Nezavisne Drave Hrvatske, tzv. pavelievcima poto ih je u Slaviniju kolonizirao poglavnik Ante Paveli. Oni, inae pripadaju najekstremnijem delu HDZ-a i njih se jednako boje i slavonski Srbi, ali i slavonski Hrvati, inae dosta miran i vrlo vredan svet kojem je najmanje do ratovanja. GRAANI KOSOVA I METOHIJE O OTCEPLJENJU SLOVENIJE I HRVATSKE - KOLSKI PRIMER SEPARATIZMA Od Skuptine Srbije trai se da proglasi stalno zasednje u ovim tekim trenucima za srpski narod i da ga zatiti svim moguim sredstvima. Smatram da su gospoda iz Slovenije i Hrvatske Jugoslaviju shvatili kai vikend-zonu. Poto su iscrpeli njene ekonomske mogunosti, misle da mogu da se vrate u mesto stalnog boravka kae Radoslav Anelkovi, dekan Ekonomskog fakulteta u Pritini, dok Branislav ukanovi tvrdi da je razdruivanje farsa, jer je re o secesionizmu. PROTEST SOCIJALISTIKE STRANKE HRVTSKE Stvaranje bunker drava Hrvatska i Slovenija imaju pravo da izgrauju dravu kakvu ele, meutim, postavljanje rampi je vanjska manifestacija krivog shvaanja sutine suverenosti, u oima meunarodne javnosti, posebno u situaciji stvaranja Evrope bez granica. To je samo dokaz neshvaanja sutine integracijskih procesa. Umesto otvorenih drava stvaramo bunker drave, naglaava se u saoptenju koje je potpisao predsednik stranke eljko Maar. Nama je, u procesu osamostaljivanja, jedina ansa da budemo otvoreniji od drugih, posebno od onih koji su nas svojom politikom onemoguavali da se otvorimo prema Evropi. I to je bio jedan od razloga za razdruivanje, stoji izmeu osalog, u ovom saoptenju

Vukovarska tragedija 1991 VUKOVARSKA REALNOST - U ZNAKU IEKIVANJA Noruani pripadnici HDZ-a se nasilno useljavaju u javne i privatne zgrde u gradu i okolnim selima i odatle vode raznorazne akcije Vukovarska optina ivi u iekivanju i napetosti, koja se poveava iz as u as. Nakon jueranjeg napada Hrvatske garde na Bradin, kada je ubijen Simo Ponjevi radnik Saveznog SUP-a koji je bio na odmoru u rodnom selu Bradinci su ogoreni i uplaeni. Ovo je ve trei Srbin ubijen za manje od dva meseca, pa sigurnost sada ne prua ni vojska koja se od jue nalazi u mestu. Strah od novih napada naterao je metane Bradina da se samoorganizuju, pa je tamo od noas saobraaj blokiran, a vojska upozorava putnike da u selo ulaze na vlastitu odgovornost. Prepreke su i u drugim srpskim selima vukovarskog kraja Trpinji, Veri, Paetinu, Boboti... U Borovu Selu nema barikada, ali od jutros naoruani hadezeovci u Borovu Naselju kontroliu sve koji ulaze i izlaze iz Borova Sela. To meutim, ne spreava Srbe da, beei pred hrvatskom demokratijom, evakuiu ene i decu u Srbiju. Od jutros ne saobraaju autobusi na relacijama Vukovar Osijek i Vukovar Vinkovci. elezniki saobraaj izmeu Vukovara i Vinkovaca takoe je u prekidu, jer je ova pruga minirana po 18 put u Vukovaru i Borovu selu. U pripremama koje HDZ sprovodi ve izvesno vreme, a intenzivirane su nakon proglaenja samostalne suverene Hrvatske, u Borovu Naselju su v zauzeti neki objekti i ide se i dalje. U bivu zgradu fabrikog komiteta SK uselile su se dve porodice. Odatle se svake noi uje pucnjava, iako u poslednja dva dana manje. U pitaju je, kau, tednja municije koja treba da se upotrebi za ive mete. Iz itavog niza punktova u gradu pripadnicima HDZ-a ovih dana se uestalo deli oruje. Nezvanino saznajemo da su jue i danas stigle nove koliine najmodernijeg naoruanja, koje treba da bude upotrebljeno za smirivanje Srba. (Dnevnik, 28. jun 1991) KONFERENCIJA ZA TAMPU VUKA DRAKOVIA - NUNO FORMIRANJE SRPSKE GARDE Predsednitvo SPO-a zahteva od JNA da dosledno sprovede sve mere savezne vlade da se za svaki sluaj Srbija mora pripremiti i za najgore, odnosno za rat Vuk Drakovi je izrazio sumnju da e svi zahtevi biti i ispunjeni, pa je dunost i obaveza Srbije da se za svaki sluaj, za ne daj Boe, maksimalno pripreme, kako ne bi potpuno nespremna doekala najgore mada to niko ne

424

425

Vukovarska tragedija 1991 eli. Zato je Predsednitvo SPO-a danas donelo odluku o formiranju Srpske garde koja meutim, nee biti stranaka ve otvorena za pripadnike svih partija i naroda. Drakovi je najavio da e spisak dobrovoljaca biti dostavljen Republikom parlamentu, a od drave se trai da ona slubeno proglasi formiranje garde, da gardistima obezbedi uniforme, oruje i preuzme brigu o njihovoj obuci. Ukoliko drava odbije, sve to uinie SPO, a nai e se i nain i sredstva da se nabave i uniforme i oruje. Po reima Drakovia im garda bude formirana, zamolie se predstolonaslednik princ Aleksandar drugi Karaorevi da doe u Srbiju i preuzme funkciju vrhovnog komandanta Srpske garde. Po miljenju lidera SPO-a Jugoslavija nije sruena, ona jo postoji jer niko iz sveta nije priznao secesiju Slovenije i Hrvatske. Do stvaranja suverenih nacionalnih drava moe se doi samo potovanjem postojeeg Ustava, a pre tog koraka mora se sainiti i deobni bilans i utvrditi nove granice, jer sadanje u Hrvatskoj nisu ni istorijske ni etnike, niti su ikada igde verifikovane. EELJ PRED SUDOM ASTI FILOZOFSKOG DRUTVA SRBIJE? Sud asti Filozofskog drutva Srbije prihvatio je danas inicijativu Izvrnog odbora tog drutva o pokretanju postupka pred ovim sudom protiv dr Vojislava eelja, odnosno statusa njegovog lanstva u filozofskom drutvu. Na taj korak Izvrni odbor se odluio, ocenjujui da se izjave i javni nastupi Vojislava eelja kose sa etikim principima filozofskog drutva Srbije. (Dnevnik, 28. jun1991) JUE ZASEDALA SKUPTINA GRADA - ZABRINUTOST ZA SUDBINU ZEMLJE Bezbednosna situacija u gradu jo uvek zadovoljavajua. Protest roditelja regruta zbog odlaska u vojne pote u Sloveniji i Hrvatskoj. O trajku prosvetara na sledeoj sednici. Tromeseni tajm-aut za NIVU. Bespravno se useljavaju i milicioneri Uvodno izlaganje o trenutno najaktuelnijem pitanju politikobezbednosnoj situaciji u novosadskoj optini izneo je optinski sekretar za narodnu odbranu Jovan Milju. Politiko-bezbednosna situacija u naoj optini jo uvek je zadovoljavajua, mada u poslednje vreme imamo izuzetno velikih problema pri slanju regruta rekao je Jovan Milju. U poslednja dva dana pre polaska

Vukovarska tragedija 1991 regruta u vojne pote u Sloveniji i Hrvatskoj na Sekretarijat je bio opsednut roditeljima koji su protestvovali i pretili nam. Mi smo im do sada korektno objanjavali, ali to e biti dalje neznamo. Sve vie izbeglica Jovan Milju upoznao je delegate i sa merama pomoi ugroenim Srbima iz Hrvatske. U poslednjih deset dana u Novi Sad je stiglo vie od 80 izbeglica, a verovatno e ih narednih dana biti jo, posebno dece ocenjuje Sekretarijat za narodnu odbranu upozoravajui delegate da je sredstava za pomo izbeglicama veoma malo. U veoma unoj diskusiji posle ove informacije delegati su se zaloili za obezbeivanje normalnog ivota izbeglicama na njihovim vekovnim ognjitima, zata je nadlena JNA, kako je rekao Jovan Bijeli Ne smemo ponoviti greku ve nainjenu na Kosovu odakle su se Srbi iselili. Po miljenju Zorana Aanina i Lazara Gajdobranskog Srbija je sve ovo to se danas deava i pored mnogih upozorenja doekala nespremna za razliku od nekih republika koje su ve oformile i svoju vojsku. Vojislav Aanski zaloio se za poverenje saveznom sekretaru za narodnu odbranu i JNA koja po njegovim reima nee ratovati protiv naroda, ali hoe protiv svake nelegalne vojske. Po miljenju Jove Gavria, sadanjim vojnicima trebalo bi roduiti vojni rok za godinu dana, a regrute za to vreme obuavati u Srbiji, a ne slati u druge republike. I po miljenju Sinie Tucakova i Slobodana Rubeia, valjalo bi po svaku cenu sauvati mladost Srbije, a ljude srednjih godina pozvati u redovan sastav vojske. (Dnevnik, 28. juni 1991) SKELOM PREKO DUNAVA IZ PAKLA Do kasnih asova sino deca i ene iz ugroenih delova Hrvatske, prelazila Dunav da bi potom iz prihvatnog centra u Osnovnoj koli Aleksan anti prebacivani u druga mesta. Ako situacija bude to zahtevala, skela e prebaciti na sigurno u toku noi sve one koji nisu sposobni da se brane od militantnih hadezeovaca i redarstvenika Tamo je pakao, kae nam jedna starija ena, penzionerka iz Vukovara. Gotovo godinu dana ivimo u ratnoj psihozi, a sada je poelo da se puca i to danonono. Nama su stanovi izmeani kao konice i ne znate odakle e da opali metak. Gradom krue razne prie, ustae su ubile ovoga, Hrvti kau da etnici prelaze Dunav. Nastao je opti haos, vie niko nikome nita ne veruje. Gotovo sve komunikacije izmeu Srba i Hrvata su prekinute to iz straha, to iz mrnje. Mislim da su srpsko-hrvatski odnosi ostali itavi samo u

426

427

Vukovarska tragedija 1991 nacionalnom meovitim familijama iako ne znam dokle e i tamo potrajati. Ovo sve je iracionalno, svugde vlada strah, a sve mi se ini spremnim da svakog asa ubijaju. Ja ovde nemam nikoga, moje muke glave su ostale u kui da je brane, a ta e sa njima biti to sam Bog zna... (Dnevnik, 28. juni 1991) SITUACIJA NA GRANINOM PODRUJU S HRVATSKOM DOBILA OBELEJE PREDRATNOG STANJA - O MIRU NI RAZGOVORA elnici Vinkovaca, Vukovara i upanje ne ele ak ni da razgovaraju o reenjima za smirivanje situacije. Maltretiraju se i teki bolesnici pa i trudnice. Preko ida izbeglice i dalje nalaze utoite u mestima irom Srbije. Nastavlja se egzodus srpskog naroda u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. Poniavanja i maltretiranja nisu lieni ak ni teki bolesnici kojima se medicinska pomo ne prua samo zato to su Srbi! To vie nije obina meunacionalna netrpeljivost ve genocid nad Srbima. Kako drugaije objasniti injenicu da zdravstveni radnici i pored Hipokratove zakletve odbijaju da pure pomo tekim bolesnicima iz srpskih sela kojima je potrebna dijaliza u gradskim bolnicama, da se s bolnikih pragova vraaju Srpkinje koje za koji dan treba da se porode, da se iivljavaju nad mentalnoretardiranom decom. pijuniraju i SUP Danas je prvi put zvanino saopteno da su organi bezbednosti u graninom podruju liili slobode i dva lica za koja se opravdano sumnja da su pijunirala i pratila kretanja specijalnih jedinica MUP-a Srbije na ovom terenu. Oba lica liena su slobode i predata nadlenim organima u okviru redovnog istranog postupka. NEMA EKANJA Nismo za rat, ali emo u svakom trenutku biti spremni da zatitimo vitalne interese naeg naroda, rekao je Predrag Opojevli. U VUKOVARU VLADA RATNA PSIHOZA - PUTNICI NA SOPSTVENI RIZIK Autobuske i eleznike linije i dalje u prekidu, a od jue ujutro izmeu naselja Borovo i Borovo Sela uz strau hadezeovaca i barikada Strah se u Vukovaru i okolini iri poput kuge, a napetost preti da preraste u pravu histeriju. Ulice grada su gotovo puste, velik broj ljudi danas

Vukovarska tragedija 1991 nije otiao na posao, a alosne kolone srpskih ena i dece od jutros rano upuuju se prema Borovu Selu i skeli koja vodi preko, u slobodu. Oni koji ostaju, zatvorili su se u kue i oslukuju svaki um i pucanj, posebno nou. Psihoza rata uvukla se u sve domove i sve razgovore. (Dnevnik, 28. jun1991) RAZGOVOR S MINISTROM UNUTRANJIH POSLOVA SAO KRAJINE MILANOM MARTIEM - MILICIJA KRAJINE JE SPREMNA Ne pada nam napamet da sadanje stanje u Glini ostane kakvo je sada, jer je to teritorija SAO Krajine i takva e i ostati. U kninskom zatvoru 28 zarobljenika Jedinice SUP-a SAO Krajine na celom podruju svoje teritorije situaciju dre pod kontrolom iako doe do sukoba s snagama MUP-a Hrvatske, spremne su da se suprotstave agresoru i odbrane srpski narod- rekao nam je ministar unutranjih poslova u Vladi SAO Krajine Milan Marrti. On je dodao da posle razdruivanja Hrvatske od Jugoslavije, situacija na podruju SAO Krajine krajnje je napeta. Snage MUP-a Hrvatske upale su u Glinu, gde je bilo i rtava i posle intervencije JNA uspostavljena je tzv. tampon zona i sada je zatije. Nama ne pada ni na kraj pameti da stanje ostane kako sada jeste istie Marti. To je teritorija SAO Krajine i ona e takva i ostati. Mi smo u meuvremenu konsolidovali svoje redove i neto emo preduzeti da se takva situacija izmeni. Mi meutim, oekujemo napad snaga MUP-a Hrvatske, jer su oni i najavili da e napasti JNA, da e sa svojom gardom neto preduzeti i protiv faktora, kako su rekli, koji ne ele Republiku Hrvatsku. Snage milicije SAO Krajine na svojim su mestima. Veoma je vaan faktor to to je na naoj strani velik motiv i mi ne moemo da izgubimo, jer ni jedan narod nije izgbio pa nee ni srpski narod na ovim prostorima. Dvor na Uni pod potpunom kontrolom uju se informacije da je iz MUP-a Hrvatske stigao poziv vaem Ministarstvu za razgovor o uspostavljanju Stanice milicije u Glini. Dali moete potvrditi ovu informaciju pitamo sagovornika. Mene o tome nisu obavetavali, zaisa neznam s kim su o ovome razgovarali. U svakom sluaju istakao je Marti, nema ta da razgovaram o tom podruju. To je srpska teritorija i bie naa. S njima mogu da razgovaram samo o granicama, a da oni uspostavljaju nekakve policijske postaje u Glini ili Dvoru na Uni, to im neemo dozvoliti. To znai i da vie neemo tolerisati upade na teritoriju SAO Krajine. Svakom e se upadu ubudue odgovoriti

428

429

Vukovarska tragedija 1991 onako kako se i postupa prema uljezu, kao prema okupatoru. Oni su za nas okupatori i tu vie nema dileme. Kakva je situacija u Dvoru na Uni? Dvor na Uni je potpuno pod naom kontrolom. Na tom podruu dosta smo dobro uvreni iako doe do sukoba, ja verujem da e jedinica koja se tamo nalazi znati da se suprotstavi okupatorskim jedinicama MUP-a Hrvatske. Jue je u Bosanskom Grahovu doneta deklaracija o ujedinjenju dveju krajina. Kakva je koordinacija u domenu vae slube? Uvek istiem volju naroda, a on je eleo svoju miliciju i on je na ovoj teritoriji ima, a imae je i na celoj teritoriji dosadanje Bosanske Krajine kae Milan Marti. Ta e milicija tititi svoj narod i nema tog funkcionera koji moe to spreiti. I ta e milicija intervenisati gde za to bude razloga, pa bilo to i u Banja Luci, Kupresu ili nekom drgom mestu. To to Skuptina BiH ovo ne prihvata njihov je problem, jer oni igraju perfidnu igru. Oni su aminovali formiranje HDZ-ovskih formacija na podruju Bosne i sada im odjednom mi smetamo kada se organizujemo. To to oni ponitavaju nae odluke to je njihov problem. Vano je da znamo ta mi hoemo. Kampovi nisu tajna Nedavno se u nekim sredstvima informisanja moglo saznati da se u okolini Knina nalaze logori za obuku ljudi za odbranu Krajine. Tvrdi se da to nije Milicije Krajine. ta nam o tome moete rei? Postoji kamp na podruju Benkovca, tu sam izvrio smotru i samnom je bio kapetan Dragan koji izvrsno govori engleski, pa otuda zlonamerne tvrdnje da se ovde obuavaju Englezi. A ovakvih kampova imamo irom Krajine i to nije tajna. Krue razliite informacije o broju poginulih u Glini. ta je prava istina? Poginuli su na milicioner Dragia Stefanovi i dva civilna lica, koja su nevino nastradala, jer su oni pucali na sve to je srpsko. Poginula su i dva pripadnika MUP-a Hrvatske. Tom je prilikom zarobljeno i 16 pripadnika MUP-a Hrvatske i oni se nalaze zatvoreni u Kninu. Ponudio sam razmenu za zaraobljene s Plitvica i ostale nevino zarobljene, ali oni su to odbili. Trentno se u zatvoru nalazi 28 zarobljenika. Sada radimo na proirenju zatvora i formiranju pravosudnih organa gde e biti osueni za ruenje legalno izabranih organa vlasti SAO Krajine, za pijunau i druga krivina dela. Kakva je saradnja pripadnika SAO Krajine sa JNA?

Vukovarska tragedija 1991 Nije bilo ni jednog incidenta sa JNA i bio bi apsurd ako bi dolo do sukoba s armijom, jer imamo zajedniki cilj. Odnos s armjom i korpusom u Kninu je korektan i ni jednog sukoba nije bilo, a ne verujem da do njega i moe doi. Meutim, Peta vojna oblast je posebna pria, jer se tu udne stvari deavaju. Vrh Pete vojne oblasti ne donosi uvek odluke za koje bi se moglo rei da su jugoslovenski orijentisane. Da li imate nekih saznanja o poveanoj koncentraciji snaga MUP-a Hrvatske oko Krajine? Oko Krajine se nalazi velika koncentracija snaga hrvatskog MUP-a. Mobilisali su gotovo sve to je spremno da nosi oruje. Vano je pri tom znati da su u tome angaovani iptari, kako ih ja zovem pancir braa jer oni treba prvi da dobiju metak za uslugu svojoj brai Hrvatima. Ali mi neemo odstupiti. Ne pada nam ni na kraj pameti da idemo zajedno u tu nezavisnu dravu Hrvatsku. Na narod je jednom imao Jasenovac i vie ne elimo da se on ponovi zavrio je Milan Marti. DRAMATINA NO U OSIJEKU - PUCNJAVA PRED KASARNOM Posle neuspenog pokuaja da se zaustavi pokret jedinica JNA, velika kolona ljudi predvoena razjarenim hadezeovcima, krenula ka kasarni gde je dolo do pucnjave. Kontradiktorne vesti o broju ranjenih i teini ovreda. Dve rtve u Palai. Puteni taoci u Bjelom Brdu Pokret tenkova iz osjeke kasarne Milan Stanivukovi i neuspeo pokuaj da se oni zaustave; to su televizijski gledaoci mogli sino da vide i na malim ekranima, bili su uvod u dramatinu no u sreditu Slavonije u kojoj istina, nije bilo rtava, ali je u pucnjavi koja je s prekidima trajala gotovo cele noi bilo dosta povreenih. Po svemu sudei u trenutku kada je kolona tenkova krenula Klajnovom ulicom, na nju je iz okolnih zgrada otvorena paljba. Uz to pokuano je zaustavljanje tenkova postavljeih nekoliko automobila, ali to, kako se videlo na snimcima nije uspelo. Istina, po drugoj verziji koju lansiraju i odravaju glasnogovornici HDZ-a vojska je prva pucala iz tenkova kojom prilikom su lake ranjeni Vlado Stoji i Mladen Heralda. ta se zapravo dogodilo trebalo bi da pokae istraga koju uporedo i razume se, odvojeno vode organi Vojske i organi MUP-a. Ovaj dogaaj je, rekosmo, bio uvod u dramatinu osijeku no. ... Taj zahtev je na skupu na Trgu Ante Starevia izrekao i elnik Osjekog HDZ-a Ivan Cvitkovi, a usledila je kolona automobila i trubljenje

430

431

Vukovarska tragedija 1991 osjekim ulicama. Ivan Cvitkovi je inae pozvao okupljene da ne preduzimaju nita, jer, kako je rekao, o bezbednosti Osijeka i Osjeana od noas brinu snage Zbora narodne garde. Sve ovo, meutim, nije imalo efekta, pa je gomila krenula ka kasarni Milan Stanivukovi gde je ponovo dolo do pucnjave. Ishod te pucnjave je po zvaninim podacima : 13 ljudi je tee, a troje lake ranjeno. To meutim ne odgovara onom to je saopteno u Optoj bolnici u Osijeku. Tamo naime kau da je od 10 lake povreenih ljudi ve puteno kuama, a da je na leenju zadrano sedam lica ije povrede nisu opasne po ivot. Ni u okolini Osijeka i drugim delovima Slavonije noas nije bilo mirno. U Palai je poginuo Milan Ivi iz Markuice. On je rtva pravog ratnog okraja. Neto kasnije kod Tordinaca, sela na putu od Osijeka ka akovu pronaeno je telo vozaa. Po zvaninoj informaciji poginuli voza je u pucnjavi koja je usledila najpre ranio milicionara, a kasnije je ubijen. Konano treba pomenuti da je izvrena razmena zarobljenika izmeu Osijeka i Bijelog Brda posle okraja o kojem smo pisali jue. Bjelobrdci su pustili putnike iz Aljmaa i Erduta koje su u autobusu Pan-turista drali kao taoce. Minirana radnja Duana ubre Tokom dramatine osjeke noi minirana je radnja Srbina Duana ubre. Poto je po njoj re o lojalnom Srbinu, osijeka policija za ovaj akt optuuje ubrine sunarodnike. Pored ovoga u vazduh je dignut kiosk Borbe na Vinkovakoj cesti a ula se i eksplozija kod poslastiarnice Renmini. Otkazi u Bolnici Veliki broj medicinskih sestara srpske nacionalnosti koje rade u osijekoj bolnici dalo je otkaze. One, kako kau vie nisu mogle da trpe stalna vreanja to navodno lee etnike kako se nazivaju Srbi koji zbog povreda stiu i u ovu bolnicu. (Dnevnik, 29. jun 1991) ISTONO SLAVONSKI KOTAO JO VRI - ESTOK OBRAUN U BOROVU Eksplozije i pucnjava u Osijeku. Palaa evakuisana, Jagodnjak opkoljen. ta se sprema u Dalju? Nema mira u Slavoniji. Protekle noi najei obraun dogodio se u Borovu Naselju. Tu je najpre dolo do okraja izmeu MUP-ovaca i

Vukovarska tragedija 1991 naoruanih HDZ-ovaca s jedne, i naoruanih Srba s druge strane. Okraj je, kau bio estok, a kada su pripadnici JNA stigli i pokuali da razvade zaraene strane i na njih je otvorena paljba. Podatak o ranjenim i eventualno poginulima je u ovom trenutku, teko saznati, ali je izvsno da ovaj obraun nije proao bez posledica. Borovo Naselje je inae, centar ekstremnih hadezeovaca ije su cevi uperene ka Borovu Selu, udaljenom jedva kilometar dva. Osijek pod kontrolom HDZ-a Posle dramatine noi u kojoj je napadnuta Osijeka kasarna Milan Stanivukovi, o emu je Dnevnik jue pisao, tek neto malo manje dramatinosti bilo je u noi izmeu petka i subote. Tada je u sreditu Slavonije odjeknulo vie uzastopnih eksplozija. Najpre je eksplozivna naprava aktivirana ispred kue Srbina Bore Maletia, a neto kasnije u vazduh je odleteo i jedan od preostalih kioska Borbe u ovom gradu. Valja podsetiti da je preksino minirana i laboratorija Vojne bolnice u Osijeku. Osijek je, inae pod apsolutnom kontrolom pripadnika HDZ. S obzirom na koncentraciju jastrebova u najveem slavonskom gradu to nikoga ne udi. Srbi u njemu su prestavljeni, bez obzira na to to ih ima gotovo 30 hiljada. Izlaz iz ovog grada je nemogu, a veina itelja ne odlazi na posao. Tokom prole noi registrovano je vee kretanje pripadnika MUP-a Hrvatske i naoruanih hadezeovaca iz Osijeka u pravcu Jagodnjaka, srpskog sela na putu za Beli Manastir. Jagodnjak je poodavno oznaen kao jedno od najznaajnijih arita srpskog otpora u Baranji. U ovom trenutku to selo je opkoljeno, a njegovi itelji ubrzano postavljaju barikade i kopaju rovove, spremajui se za eventualni napad. Evakuacija iz Palae U protekla dva dana najee je bilo u Palai, srpskom selu u Vikovakom kraju. U pukaranjima koja su se za to vreme dogaala ivot su izgubila dva pripadnika srpskog naroda. To su Milan Ivi iz Markuice i Miladin Avri iz Gradaca, koji je umro na putu za bolnicu u Novom Sadu. Sve to i stalna koncentracija pripadnika MUP-a Hrvatske, odnosno naoruanih civila u okolini ovog sela doveli su do evakuacije gotovo svih njegovih itelja. Deca i ene se ubrzano evakuiu dok se mukarci vraaju na barikade postavljene oko sela. Posebnu panju u celoj situaciji u Slavoniji zasluuje ono to se deava na prostoru omeenom selima: Erdut, Bijelo Brdo, Borovo Selo i Dalj. Poto je

432

433

Vukovarska tragedija 1991 u Borovu Selu preseena komunikacija iz pravca Vukovara, a u Bijelom Brdu iz praca Osijeka, Erdut i Dalj su praktino odseeni. U Erdutu, u kojem peovlauju Hrvati, smeten je centar za Narodnu odbranu u kojem ima oko 600 naoruanih MUP-ovaca dok je u Dalju pod orujem stotinak MUP-ovaca i najmanje 1.000 HDZ-a. Sve ove snage su praktino u srpskom okruenju odseene od baza u Osijeku i Vukovaru, pa mnogi oekuju da bi ba tu moglo doi do krvavog obrauna. To potvruju i vesti iz Dalja koje govore da tamonji policajci svake noi u policijskoj stanici dre srpske taoce, strahujui de ba njihova stanica biti prva na udaru u sluaju napada. Istovremeno, velika Daljska ciglana ovih dana je mesto neobinih radova: po nekima to bi trebalo da bude mesto za sklanjanje Hrvata, a po drugima za masovno dranje srpskih talaca. Glava poziva dobrovoljce Preko Radio-Osijeka danas je u vie navrata emitovan proglas Optinskog sekretarijata za narodnu odbranu, u kojem se svi koji ele da se bore za suverenitet Hrvatske pozivaju da se upiu u dobrovoljake jedinice. Na elu ovog Sekrtarijata je inae Branimir Glava, alfa i omega i Osijeka i Slavonije, bivi Titov stipendista i po nekim informacijama budui hrvatski ministar za narodn odbranu. VUKOVAR PONOVO ZATVOREN GRAD - GARDA POSTAVILA BARIKADE Ponovo sukob sa metanima naselja Borovo. Policijska uprava u Vukovaru uti Vukovar je ponovo blokiran grad. Sve prilaze sem iz pravca Iloka i Tovarnika dre hadezeovci, odnosno Hrvatska narodna garda kako se sada nazivaju. Ne moe se u Borovo Selo jer su pred oba ulaza hadezeovske barikade i naoruani civili. Slino je i na Trpinjskoj cesti gde je nekoliko kamiona meu kojima su ak i Borovski potpuno blokirali put prema Osijeku. Ne moe se ni u Vinkovce. Autobuske linije u ovim pravcima ne rade, kao ni eleznica. A od jutros su poele i prve nevolje sa snabdevanjem jer mleko iz Osijeka nije stiglo. Prole noi oko 2 sata itelji naselja Borovo doiveli su pravi ok. Iznenada je poela pucnjava koja je trajala vie od sat vremena. Pucalo se iz raznog oruja, a kako se moglo uti i sa raznih strana kao u pravom ratu. Jutros smo saznali da je dolo do sukoba izeu tzv. Narodne garde i metana Borova Sela koji su obezbeivali mesto.

Vukovarska tragedija 1991 Od naelnika Policijske uprave Vukovar pokuali smo dobiti informaciju o emu se radi, ali nam je on samo rekao da je u naselju Borovo prole noi bilo vie pucnjave nego obino i da nema povreenih. Na nae pitanje ko je prvi poeo naelnik koji nije eleo da se predstavi odgovara da nezna, jer je to teko utvrditi u ovakvim situacijama. Nasuprot tome Hrvatska TV donosi vest da su etnici iz Borova Sela napali Narodnu gardu koja je uvala naselje i da se za sada nezna ima li povreenih ili mrtvih, jer ako ih ima na strani etnika prevezeni su preko Dunava. Istinu smo pokuali da saznamo od ljudi iz Borova Sela, ali nismo uspeli jer se do ovog mesta ne moe, a oni s kojima smo razgovarali telefonom nisu nam mogli rei o emu se radi, jer se telefonski razgovori prislukuju. Istiu, meutim, da je situacija vrlo napeta i da se neto sprema i uz dobronamerno upozorenja da se ne pokuavamo probiti do Borovo Sela. Od jutros nema pucnjave u vukovarskoj optini, ali opta nesigurnost gotovo je opustela ulice Vukovara i Borova. Gradom krue prie o napadima na srpska sela to je nemogue proveriti. Jedino pouzdano je da su strah i neizvesnost sve vei i da je prividno mirni i tihi Vukovar bure baruta koje svaki as moe da eksplodira. (Dnevnik, 29. juni 1991) IZJAVE LANOVA PREDSEDNITVA SFRJ - ANSA ZA MESIA? Ako su Hrvatska i Slovenija prihvatile da suspenduju svoje secesionistike odluke, prestaju razlozi zbog kojih smo 15. maja odbili da glasamo za izbor Stjepana Mesia, kae se u izjavi dr Borisava Jovia, Jugoslava Kostia, Sejda Bajramovia i dr Branka Kostia Odustajanjem rukovodstva Slovenije i Hrvatske od neustavnog delovanja i prihvatanjem demokratskih normi i metoda za traenje izlaza iz krize, ako se to potvrdi i stvarnom suspenzijom protiv ustavnih odluka o secesiji, prestaju razlozi usled kojih smo 15. maja odbili da glasamo za izbor Stjepana Mesia za predsednika Predsednitva SFRJ i njegov izbor nema vie znaaja kakav mu je pridavan. To naglaavaju lanovi Predsednitva SFRJ Borisav Jovi, Branko Kosti, Jugoslav Kosti i Sejdo Bajramovi u izjavi za javnost koja je danas dostavljena Tanjugu. Uz pomo misije Evropske zajednice postignut je veliki uspeh Slovenija i Hrvatska primorane su da suspenduju secesionistike akte koji su najvea pretnja miru u zemlji. Povodom tog znaajnog dogaaja, elimo da obavestimo jugoslovensku javnost o sledeem: domaoj i svetskoj javnosti vrlo

434

435

Vukovarska tragedija 1991 dobro je poznato zato smo 15. maja ove godine glasali protiv izbora Stjepana Mesia, lana Predsednitva SFRJ iz Republike Hrvatske, za predsednika Predsednitva SFRJ. On je ne samo eksponent jedne politike razbijanja zemlje, nego i neposredni kreator i uesnik svega onoga to se poslednjih godinu dana kod nas izraava kao politika svrenog ina i neustavno i nezakonito ponaanje, to je konano kulminiralo odlukama o definitivnom razbijanju zemlje, tj. O samostalnosti i suverenosti Republike Hrvatske i Republike Slovenije. Odigralo se ono na ta smo upozoravali kao na najveu opasnost za integritet zemlje, za naruavanje ravnopravnosti naroda i za mir u zemlji. Na postupak glasanja protiv Stjepana Mesia dobio je apsolutno opravdanje u dogaajima koje smo nasluivali, a koji su se na alost, drastino odigrali. Sa aljenjem moramo da konstatujemo da su emocije i uzavrele strasti u zemlji u poslednje vreme u takvoj situaciji koja ne obeava nita dobro. To je potvrdio i pravi rat koji se ovih dana vodio na teritoriji Slovenije. Niko nebi mogao garantovati da se takvi krvavi dogaaji ne bi mogli proiriti i na Hrvatsku i na druge delove zemlje, niti da predvidi ishod svega to se dogaa. Jedino je sasvim jasno da se Jugoslavija nala pred opasnou ponora koji bi se morao izbei. Inicijative Evropske zajednice pokazuju se kao poslednja nada da prevlada razum u ponaanju secesionistikih snaga. U ime Evrope, Misija Evropske zajednice kategoriki je zatraila da se izvri suspenzija akata o otcepljenju i o proglaenju samostalnosti i suverenosti Slovenije i Hrvatske i da se nastavi traenje demokratskog i mirnog, na Ustavu zasnovanog, reenja jugoslovenske politike krize, to je i po naem miljenju jedini pravi put za izlaz iz ove tragine situacije. Ako su Hrvatska i Slovenija prihvatile da izvre suspenziju svojih odluka o proglaenju suverenosti i nezavisnosti kao to je javnost obavetena, iako su njihova rukovodstva napustila politiku svrenog ina i prihvatila ustavni nain demokratskog i mirnog dogovaranja o traenju puta za izlaz iz jugoslovenske politike krize, onda je to veliki trijumf politike za koju smo se zalagali, kae se, izmeu ostalog u izjavi etiri lana Predsednitva SFRJ. (Dnevnik, 29. jun 1991) SA AKADEMIKOM PROF. VASILIJEM KRESTIOM - SUKOB MEREN VEKOVIMA Od devize: ija zemlja onoga i vera, u Hrvatskoj se dolo do principa: ija zemlja onoga i nacija. Srbi i Hrvati se nee sporazumeti sve dok hrvatski narod bude sledio politiku iz koje proistiu ideje Franka, Pavelia a sada i Tumana

Vukovarska tragedija 1991 U mnotvu istorijskih sudbina dve se javno prepoznaju. Jednim narodima kao da je sueno da osvajaju i ponitavaju zateeno. Drugima, u koje spadaju i Srbi, kao da je predodreeno da bee i grade. Dokle god je stigao, srpski narod je udario mea postojanja: Sent andrejske crkve, manastir na Krki, zadubine po Makedoniji, rumunskom delu Banata. Krajem 16. i 17. veka u jednom od rasejanja zaputio se na zapad, u predele Dalmacije, Like, Banije, Korduna i Slavonije. Srbi naseljavaju opustelo podruje iz kojeg je hrvatski ivalj pobegao pred turskom najezdom i povukao se na sever. Na ovom mestu otvaraju prebogatu arhivu srpsko-hrvatskih odnosa, koje su se tokom istorije esto aktuelizovali. Takav trenutak je opet nastupio. Sa jednim od najveih poznavalaca ove tematike, akademikom prof. Dr Vasilijem Krestiem, razgovarali smo, traei odgovore koji bi nam preko prolosti, trenutak sadanji i budui uinili izvesnijim. Uticaj Katolike crkve Teritorije koje su Srbi naseljavali beei pred Turcima, a koje su Hrvati naputali u formalno-pravnom smislu pripadale su hrvatskim feudalcima objanjava dr Kresti. Poto su Srbi na te posede doli kao slobodan narod, narod koji ni na koji nain nije hteo da izgubi slobodu, koji dobija da postane feudalni kmet obveznik, poinju prvi sukobi izmeu Srba i hrvatskih feudalaca, ali ne sukobi dva naroda. Feudalci tee da od srpskih pridolica naprave kmetove, koji bi imali isti status kao i starosedeoci Hrvati. Koliko je pritisak Katolike crkve na Srbe da promene veru i prihvate pravu Hristovu doprineo produbljivanju jaza izmeu dva naroda? Pritisak Katolike crkve pored verskih razloga imao je ekonomske. Srbi, budui da su pravoslavci, nisu morali bilo ta da plaaju crkvi. Hrvatsko feudalno drutvo je po pitanju vere bilo iskljuivo (a takva je bila i itava Evropa) pa se javljaju estoki otpori prema svima koji nisu Katolici. To potvruje i Zakon koji je 1608. godine doneo Hrvatski sabor. Po njemu svi nekatolici su lieni graanskih prava. Ovakav stav Katolike crkve naravno, izazvao je estok otpor Srba izmatika, kako su nazivani. U to vreme itava Evropa, pa i Hrvatska, kao deo nje, drala se devize: ija zemlja onoga i vera. Zbog toga je usledio veliki pritisak na pravoslavno stanovnitvo. Ve 1700.te godine su sukobi izmeu Srba i Hrvata bili zaotreni. Upravnik imanja Zagrebakog Kaptola tada pie da bi Srbe pre trebalo poklati nego ih na hrvatska podruja naseljavati. Ipak,

436

437

Vukovarska tragedija 1991 hrvatsko drutvo jo nije bilo genocidno, ali se ve pomiljalo na bioloko istrebljenje Srba. Oni koji pokuavaju da mi prebace da trainom genocidnost Hrvata u ovo davno vreme zaboravljaju da uvek pravim razliku izmeu naroda i odreenih kategorija drutva. U tom narodu ima mnogo kategorija koje se nisu odupirale sredstvima represije prema Srbima, a i ta sredstva su se vremenom umnoila. Politiki narod Dali je dananja tenja srpskog naroda za autonomijom u Hrvtskoj povezana sa onom koju su imali u Austro-ugarskoj monarhiji i kako vi to objanjavate? Autonomija Srba u ovim oblastima javila se od onog trenutka kada su pripadnici tog naroda pristali da slue pod orujem svoje nove gospodare Habsburge. Stoga izbija sukob izmeu Srba i hrvatskih feudalaca, u kojem je Habsburki dvor esto izlazio Srbima u susret. Raznim povlaticama, kojima ih je titio od Hrvatske katolike crkve i feudalaca, Dvor je pridobijao Srbe za odbranu granice od Turaka ili za ratove po Evropi. Do revolucije 1848. godine u Hrvatskoj su politiki narod bili samo feudalci. Posle nje sutinski se menja odnos izmeu Srba i novog graanskog drutva. Vie ne vlada deviza: ija zemlja onoga i vera, nego novi princip koji na alost vai i danas: ija zemlja onoga i nacija. Ako je zemlja hrvatska, svi stanovnici koji ive u njoj su Hrvati, pa i nema Srba jer su oni u tom smislu politiki Hrvati. Ova ideja potie jo iz feudalnog doba a prihvataju je i danas hrvatski politiari, naroito Tumanov savetnik Letica, koji zastupa tezu o hrvatskom politikom narodu. itava druga polovina XIX veka, sve do 1918. proeta je borbom da se Srbi svedu na politike Hrvate, te da se ukine srpska nacionalna i politika individualnost. Zbog toga su nicale brojne tekoe, prisutne i danas. Ako je ta teza tana, znai da nema srpskog politikog naroda, nema srpske politike individualnosti i Srbi nisu nita do pravoslavni Hrvati. U nekim statistikama koji su pravljene u tadanjem hrvatskom kolstvu nigde nema Srba prevedeni su pod pravoslavne Hrvate. U Zagrebu su svi stanovnici hrvatske bili predstavljeni kao posebna kategorija, osim Srba, koji su opet podvedeni pod Hrvate. Srbi se ne vode kao Srbi, ve kao grkoistonjaci ili grko-nesjedinjeni. Isto tako sve do 1918. godine u Hrvatskoj se Srpska pravoslavna crkva naziva Grko-istona crkva. Brie se odrednica Srpsko i u drugim prilikama. Recimo, kada Hrvatski sabor u vie prilika

Vukovarska tragedija 1991 tokom 60-tih godina prolog veka raspravlja kako treba nazvati slubeni jezik Hrvatske: Dali Hrvatsko-srpski ili jugoslovenski, gotovo su svi ili protiv naziva Hrvatsko-srpski samo zato jer je iz njega trebalo istisnuti Srbe. Sva drga imena su dolazila u obzir ak i na jezik, samo Hrvatsko-srpski nikako. Brisati srpsko ime Ne treba imati iluziju da je naziv jezika u Hrvatskoj iz 1861. godine jugoslovenski zbog jugoslovenstva. To je uinjeno poto je trebalo izbaciti srpsko ime. Ali ne znai da i tada u Hrvatskoj nije bilo i onih koji su se zalagali za jugoslovenstvo. Sve je aktuelnija injenica da srpski zvaninici ne umeju u svetu na pravi nain da definiu i afirmiu politiki interes srpskog naroda. Kolika je u tom pogledu uloga naunika ili konkretno istoriara? Uloga naunika i uopte srpske inteligencije jeste velika, ali ne i presudna. U ovom asu, da bi se istina predstavila svetskoj javnosti, bitno je agresivno prevoditi radove, lanke, tekstove. Srpska zvanina politika to radi nespretno i ne zadovoljavajue. U poslednje vreme neto se ini, ali toliko bojaljivo da se plai da od svega toga nee biti velike koristi. U januaru sam, na primer, napisao lanak u kojem sam pokazao verolomnost Hrvata prema Srbima kroz istoriju. Proli su meseci dok ovaj tekst nije na engleski preveo Republiki sekretarijat za informacije i poslao ga po svetu. Ali kako je to uinjeno! U tekstu su navedene moje generalje, ali nije napisano da ga je preveo Republiki sekretarijat. Dakle, nai nadleni organi se jo stide da uine ono to im je prvorazredni zadatak. Ako se neto tako radi, ne treba oekivati rezultat. Je li hrvatski narod genocidan?Jednom ste rekli da su Hrvati genocidan narod zato to nikada nisu kanjavani za svoje zloine Nikada nisam rekao da je hrvatski narod genocidan, a zbog toga su me mnogi optuivali da sam velikosrpski nacionalista. Rekao sam da u hrvatskom drutvu postoje mnogi segmenti koji su skloni genocidu, to ne znai da je itav narod genocidan. Tano je da taj ekstremni deo hrvtskog drutva nije kanjavan nikada. Oigledno je da bez kazne, a uz oprost greha koji daje Katolika crkva, ti isti krugovi i dalje pomiljaju nazloin. Ako vernik poini zloin, on ga ne osea ukoliko mu se nakon uinjenog nedela oprosti. No, ne treba pojednostavljivati stvari. Katolika crkva je vrlo razuena i postupke Hrvatske katolike crkve ne moemo uoptavati do nivoa globalnog delovanja ove Crkve, iako u pojedinim trenucima Hrvatska crkva za svoje postupke dobija podrku Vatikana.

438

439

Vukovarska tragedija 1991 Razgorevanje hrvatskog nacionalizma i ovinizma je neosporno. Ipak ima li u tome i posledine reakcije na neosporno prisutnu velikosrpsku ideju? O velikosrpskoj opasnosti govori se od polovine prolog veka i Garaaninovog Naertanija. Tu ideju irila je pre svega Austrija. Sve to je bilo srpsko automatski se proglaavalo za velikosrpsko. Ako mislite na dananje vreme, velikosrpska misao je u funkciji odbrambenog mehanizma, to ne znai da ne moe biti i opasno. Do proglaenja Hrvatskog ustava nikome u toj Republici nije padalo napamet teritorijalno izdvajanje. Da je sree, sve se moglo reiti obinom kulturnom autonomijom. Takav kakav je, Ustav je doveo do potrebe za odbranom. Tako je nastala i SAO Krajina. Dali je to velikosrpska ideja? Uveren sam da se Srbi i Hrvati nee sporazumeti dokle god hrvatski narod bude sledio politiku Kvaternika i Starevia, iz koje proistiu i poznate ideje Franka, Pavelia a sada i Tumana. Dokle god budu glorifikovali i oslanjali se na velikohrvatske tenje iz 19. veka, koje su moda shvatljive za vreme kada su se javile, a danas su nerazumne, mira i sporazuma izmeu naih naroda nee biti. Trenutno odnosi su tako zatrovani da e dekontaminacija biti vrlo spora i teka. Osim ako ne uslede nagli socijalni poremeaji, koji mogu da daju sasvim nov kvalitet. Sve drugo nas vodi u konfrontaciju, pa i bratoubilaki rat rekao nam je na kraju razgovora akademik prof. dr Vasilije Kresti. (Dnevnik, 29. juni 1991) SRPSKO JEDINSTVO I NEJEDINSTVO: DR VESELIN URETI, ISTORIAR - ISTORIJSKA SVEST SRBINA SPASAVA Kao reenje srpskog dravnog pitanja namee se alternativa integralnog srpstva, koje bi obuhvatilo sve srpske zemlje. Mi kao stari istorijski narod neemo u jedinstvenoj srpskoj dravi nikome nametati svoju asimilatorsku volju. Zato nacionalno pomirenje Istoriar dr Veselin ureti bio je uesnik Svesrpskog sabora u Manastiru Graanica 21. juna ove godine. Tamo su se sve znaajnije stranke, udruenja i nacionalne asocijacije srpskog naroda u Jugoslaviji usaglasili da se stranaki interesi i ideoloka opredeljenja podrede nacionalnim i dravnim itneresima srpskog jedinstva. To je bio povod da sa dr Veselinom uretiem razgovaramo o srpskom jedinstvu i nejedinstvu u svetlu graanikog apela i poruke Patrijarha Srpske pravoslavne crkve gospodina Pavla uesnicima Sabora da ni jedan pojedinac, ma kakve moi bio, niti pak jedna stranka, ne mogu sami da prevladaju tekoe sa kojima se suoava srpski narod u zemlji u celini.

Vukovarska tragedija 1991 Intervju je obavljen sredinom minule nedelje u kancelariji dr Veselina uretia u Balkanolokom institutu Srpske akademije nauka u Beogradu, u oekivanju prvih vesti o posledicama tek donetih odluka Slovenije i Hrvatske da se razdrue od Jugoslavije. Kako gospodine uretiu, vidite reenje srpskog dravnog pitanja danas, kada kako vi kaete, srpski narod prvi put razmilja o svojoj srpskoj budunosti? Srbi, po mom miljenju, treba jasno da naglase (do sada to nisu inili) da oni jugoslovenskim narodima i svetu pruaju dve alternative. Jedna je integralno jugoslovenstvo, koje bi bilo neka modifikacija onog prvokaenog, predratnog, banovski organizovanog. Naravno, integralno jugoslovenstvo koje bi vodilo rauna o civilizacijskom napretku ovog perioda i koje bi sledilo iste principe koji su afirmisani u nemakom, italijanskom i jedinstvu mnogih drugih civilizovanih zemalja Evrope. Druga alternativa je federativno organizovanje, ali takvo koje bi u jednu federalnu jedinicu ukljuivalo sve Srbe, u drugu sve Hrvate i u treu sve Slovence. To je u naim uslovima nemogue bez preraspodele teritorija i pre raspodele stanovnitva. Onda se kao srpsko reenje namee alternativa integralnog srpstva koje bi obuhvatilo sve srpske zemlje. Prema optim principima Otuda mi treba da izvrimo sistematizaciju istorijskog iskustva, svojih promaaja, a naroito onih u 20. veku u smislu jasnog razgranienja ideoloke i istorijske svesti o srpskom etnikumu nastavlja sagovornik. ini mi se da neki nai glavari i danas u dogovorima sa svojim hrvatskim i slovenakim partnerima polaze od ideolokih saznanja. Dok Hrvati koriste svoju istoriju, i to na manipulativni nain, na antisrpskoj osnovi, u funkciji formiranja svoje separatne nezavisne drave Hrvatske, nai velikai esto ne izlaze iz okvira ideoloke svesti. Ja se toga danas najvie plaim. Strepim pri pomisli da bi mogli biti napravljeni aranmani natoj ideolokoj osnovi, koja je uglavnom nametnuta u periodu Drugog svetskog rata i posle njega. Ako srpski etnikum odreujemo na bazi principa koji vae za druge evropske narode, ako hoemo da stvaramo srpsku dravu, svoj narod moramo posmatrati u njegovoj kulturno-istorijskoj celini: kao Srbe katolike, Srbe muhamedanske i pre svega, Srbe pravoslavne veroispovesti. S druge strane, ne smemo prihvatiti AVNOJevske nacionalne surogatske tvorevine, nastale na srpskoj podlozi, da kakve su takozvane crnogorska, muslimanska i makedonska nacija. Kad govorim o Makedoncima, ne mislim na onaj njihov deo koji je ukljuen u bugarski kulturno-istorijski krug, ve na veinski deo... ?

440

441

Vukovarska tragedija 1991 Makedonije koji je dobro znao ko je i donedavno uvao srpsku tradiciju. Koji je bio okupljen oko mnogobrojnih srpskih bogomolja u Makedoniji. Velika je nesrea to i neki nai naunici, olako prelaze preko injenice da su ti makedonski dijalekti uglavnom starosrpski. Kada bi Hrvati imali takvo stanje, oni ne bi razmiljali. Odmah bi ne samo svojatali, nego uinili sve da taj deo naroda prikljue svojoj matici. Danas, kada je na dnevnom redu razdruenje Jugoslaije, kada nam je ono nametnuto tzv. Razdruenjem Hrvatske i Slovenije od Jugoslavije, mi ne smemo, povedeni svojom ideolokom sveu, da prihvatimo ono to su nam oni zarezali kao srpsko. Moramo da idemo linijom optih principa i da, ako treba, i drugim sredstvima ostvrimo svoje srpsko pravo na nacionalno ujedinjenje i na stvaranje jednstvene srpske drave. Mi, kao stari istorijski narod, a istorija nam daje u ovom smislu za pravo, naravno, neemo nametati nikome svoju asimilatorsku volju. U toku istorije samo smo bili podvrgavani asimilaciji. I, na nau veliku nesreu, a moe se rei i zbog strategijskih promaaj naih politika, pa i nae Crkve, nikada nismo sistematski radili da vratimo stablu ono to su u toku raznih istorijskih presija odvajalo od nas. Strah od ideoloke svesti Svesrpski Sabor u Graanici uputio je apel Patrijarhu srpskom gospodinu Pavlu i predsednicima Republika Srbije i Crne Gore da sve uine da srpski naod spremno doeka razreenje ustavne krize u Jugoslaviji. Da li to znai da se nema poverenja u Narodnu skuptinu Srbije? Svesrpski Sabor u Graanici je polazio od opte srpske i jugoslovenske situacije, u prvom redu od injenice da su srpske politike snage razjedinjene kada treba da stave u prvi plan nacionalne, opte interese, a u drugi partijske. Srean sam to je u tom smislu dolo do sporazuma, to su se oko tog principa okupile i one snage, politike partije, koje su do jue bile ljuti protivnici i koje su se tu, na ulicama Beograda, iskazivale na nedolian nain. Prema tome, mislim da Sabor nije prejudicirao odluke ni jedne skuptine, pa ni Narodne skuptine Srbije. Kako ocenjujete dosadanje angaovanje Republikog parlamenta na reavanju srpskog pitanja u Jugoslaviji? Mislim da je Narodna skuptina Srbije dosta sputana velikim oekivanjem da e onaj deo jugoslovenske zajednice koji razmilja o budunosti napokon stupiti na scenu i da nee biti potrebna srpska akcija. Mislim da je to vidno i u ponaanju centra srpske politike. Danas meutim, kada su separatistike snage izrazile svoju volju na praktian nain, koji je, u

Vukovarska tragedija 1991 sutini, antisrpski, narodne skuptine Srbije i Crne Gore moraju da izraze volju srpskog naroda otvorenije, jasnije i odlunije. Bojim se one ideoloke svesti koja je ostala i posle velikog srpskog pokreta 1987, 1988, 1989. godine. Bojim se da su u sedla vlasti u nekim srpskim zemljama doli mladi ljudi, odluni, poteni, ali ideoloki toliko dresirani da i ne znaju svoju sopstvenu nacionalnu poziciju. Mislite na Crnu Goru? Da. U prvom redu ciljam na moju Crnu Goru, jer mislim da neki od tih zaslunih ljudi ne izlaze iz okvira Titovskog ideolokog odreenja nacionalnog. To istiem da bih izrazio bojazan da okupljanje oko Patrijarha srpskog moe biti i sporno, upravo zbog predstavnika koji, vaspitavani u duhu i srpstva izdvojenog crnogorstva, nee nai pravo reenje ni u ovoj svesrpskoj egzistencijalnoj situaciji. Ako do toga doe, mogue je oekivati i korekciju srpskog oslobodilakog pokreta u nekim srpskim zemljama, tamo gde on nije shvatio istorijsko vreme i gde svoje ciljeve nije ostvario do kraja. Prolo vreme taktiziranja Da li ste bili razoarani to je srpski Parlament na neki nain taktizirao u odgovoru na zahteve SAO Krajine da se pripoji Srbiji? Mislim da je srpsko rukovodstvo, zbog odgovornosti prema jugoslovenskoj celini, koja je do jue pratila njegovo ponaanje, sve odluke uslovljavalo jugoslovenskom opcijom, verovatno u iekivanju pokazivanja pravih namera sa druge strane. Danas, kada su te prave namere pokazane u jednoj konkretnoj separatistikoj odlduci, mislim da srpske skuptine u Srbiji, Crnoj Gori, Vojvodini, srpska nacionalna vea u Bosni i Hercegovini i drugi srpski centri treba da prihvate Srpsku Krajinu u svoj svesrpski okviru i u prilog prihvtanja u isti taj okvir Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Mislim da je doba taktiziranja prolo. Mi ne moemo veito da se povlaimo, a povlaimo se od 1918. godine. Smatrate li da predsednik Republike Slobodan Miloevi vue dobre poteze u obezbeivanju interesa srpskog naroda u Jugoslaviji koja se raspada? Slbodan Miloevi se pojavio na velikom dramatinom raskru i samim tim je rtva tog velikog prelaznog perioda od jednoumlja ka vieumlju, od ideoloke ka istorijskoj svesti. Mislim da je njegova politika pozicija da mora biti mnogo odgovorniji od opozicionih lidera, ako eli da izbegne sukob unutar srpskog naroda. Jer, taj ideoloki zanos, jednoumaki, uglavnom je obeleavao srpske redove, u prvom redu borake. Ustanci su postojali, ali su rezultat partijske politike koja je elela da federalnim jedinicama, ostvarenim

442

443

Vukovarska tragedija 1991 dezintegraijom srpstva i Jugoslavije, da boraki pedigre. U stvari, da federalizuju srpsku borbu da je ugrade u boraki pedigre drugih, ak i onih koji danas na toj osnovi razbijaju i srpstvo i Jugoslaviju. Zajedno s Patrijarhom? Da li e se predsednik Miloevi odazvati apelu Graanikog sabora i prikloniti zajednikom radu s Patrijarhom srpskim, gospodinom Pavlom? Miloevi i Bulatovi, kao predsednici dve srpske zemlje, dve srpske republike, treba da prihvate Patrijarhov poziv. Ako ni zbog ega drugog, da pokau sklad srpskog pokreta u tradicionalnom smislu. Mislim, isto tako, da je dolo vreme da mlado rukovodstvo Crne Gore, na ovom raskru, ako je ve propustilo da to uradi uoi popisa stanovnitva, stavi do znanja obinom oveku, onom koji uvek gleda ponaanje oficijelne vlasti i ravna se prema njemu, da je crnogorstvo deo srpstva i da je srpstvo njegovo narodnosno opredeljenje, a crnogorstvo dravno-pravna pozicija. Zato na tome insistirate? Mi smo u Graanici preneli volju naroda istone i stare Hercegovine da se u sluaju da rukovodstvo BiH proglasi suverenu Republiku i izdvajanje iz Jugoslavije taj narod pripoji Crnoj Gori. Kako e mlado crnogorsko rukovodstvo, koje nije jasno izrazilo svoje srpstvo onako kako su ga izraavali njegovi oevi, djedovi i pradedovi, prihvatiti jedinstvo sa Srbima koji dolaze iz istone i stare Hercegovine? Drugo, zar mlado crnogorsko rukovodstvo nije svesno injenice da je Crna Gora pomou srpske ideologije, srpskih mitova i legendi, objedinila u svojim okvirima druge srpske zemlje: staru Hercegovinu, Brda, Boku, Primorje, Zetu, deo Rake. Mislim da je to u ovoj situaciji izuzetno znaajno za srpsko jedinstvo. Nacionalno pomirenje Moe li biti srpskog jedinstva bez nacionalnog pomirenja?Dali e Socijalistika partija Srbije pristati na izmirenje partizana i etnika? Kao istoriar, smatram da partizani, dakle, pobednici nemaju rezona da ostaju na liniji kalkulantske politike sukobljavanja sa svojim protivnicima etnicima, jer ta politika nije bila nita drugo nego antisrpska zavera koja je ila za tim da pomou simetrije etnici partizani izazove neutralizaciju srpskog naroda i na kraju krajeva, dovela je do njegove destrukcije. Sve srpske ratne pozicije bile su oslobodilake, antinacionalistike ili antifaistike. Poto je rat objavljen Srbima kao narodu, a ne kao klasi ili partiji, pa je on i bio prinuen da se brani kao narod.

Vukovarska tragedija 1991 Da se Socijalistika partija Srbije sama opredelila prema nacionalnom pomirenju, danas bismo imali sasvim drugaiju situaciju. Svestan sam da je SPS bila dosta psiholoki blokirana slojevima borakog pedigrea, ali mislim da je morala da u sebi rei i prevazie u prvom redu odnos prema prolosti. (Dnevnik, 29. jun 1991) I DALJE NEMA MIRA U ISTONOJ SLAVONIJI, BARANJI I ZAPADNOM SREDMU Vojska kontrolie Tenje Osije, 30 juna Iako u njemu ivi stotinak hiljada ljudi Osijek je i danas avetinski pust grad. U strahu od daljeg razvoja dogaaja deo osijekih Srba kojih ima oko 30.000 je odluio da se skloni u prigradsko naselje Tenje. Sukoba sa vojskom bilo je, po onome to se danas moglo uti i u Dalju. Zabranjene posete bolesnicima Posete bolnicama u Optinskoj bolnici u Osijeku od danas su zabranjen. To je brazloeno situacijom koja je nastala poslednjih dana i tvrdnjom da bi, u sluaju slobodnih poseta bilo nemogue garantovati sigurnost bolesnicima koji se lee u ovoj bolnici. PANIKA U SLAVONIJI SVE VEA - VUKOVAR POD OPSADOM Srbima se uzimaju automobili, pa koriste kao barikade za zaustavljanje tenkova Vukovar, 30 juna Situacija u vukovarskom kraju pogorava se iz asa u as. Ulazi i izlazi iz grada pod potpunom su blokadom hadezeovaca pa je u Vukovar gotovo nemogue ui ili izai. Prole noi na itavom podruju optine grmelo je od metaka, iz raznih vrsta oruja. U svom stanu u Vukovaru noas je naen ubijen Jovan Jakovljevi, Srbin. Zvaninih informacija o njegovoj smrti zasad nema, ali krue glasine da se radi o jednoj od tihih likvidacija Srba. (Dnevnik, 1. juli 1991) ESTOKA ESKALACIJA SUKOBA Motorizovane jedinice JNA uurbano kreu prema kriznim podrujima. HDZ-ovska vlast blokira pravce prema Srbiji. Na graninom podruju ukopava se oko 2.500 hrvatski gardisti i policijski specijalaca Teror koji doivljavaju Srbi u naseljenim mestima Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, odavno je preao sve granice izdrljivosti. Samo ogromno

444

445

Vukovarska tragedija 1991 poverenje u Jugoslovensku narodnu armiju i uverenje da e Republika Srbija najzad energinije i odlunije, svim raspoloivim sredstvima a ne verbalnom podrkom zatititi ugroeni srpski ivalj, prua nadu da se ipak, nee ponovi dogaaji i vremena ustake Nezavisne Drave Hrvatske. Napad na Tenju, U Slavoniji, Baranji i zapadnom Sem oruje je danas jedino komunikaciono sredstvo dva naroda a pripadnici HDZ-a, tiskovni dojavnici i mnogi drugi graani jednostavno su dobili nareenja da pijuniraju svaki pokret Armije i svakog pripadnika srpskog naroda na ovom terenu. Istovremeno, pod velikim embargom, kao najstroa tajna, uvaju se sve detaljnije informacije o oruanim aktivistima redarstvenika, specijalaca MUPa Hrvatske i pripadnika takovanog Zbora hrvatske narodne garde. Ba zbog toga, ni do kasnog popodneva, nismo uspeli proveriti razliite informacije pristigle iz sela Tenje na koje su mupovci izvrili napad. Konaan bilans mrtvih i povreenih ima vie verzija i, do sada, jedino je verodostojan podatak da su u odbrani sela ranjena etiri Srbina, kao i da je zapaljen jedan policijski transporter MUP-a Hrvatske. Izmiljaju etnike Laima hrvatskog tiska i njihovih dojavnika nema ni mere ni kraja. Poslednji biser jesu uestale informacije o tome kako se autoputem Beograd Zagreb vojnim autobusima prevoze etnici iz Srbije za napad na mladu demokraciju. Izmiljanjima nema kraja jer, kad bi se zbrojali svi etnici koje su dojavnici primetili, ispada da ih ima ak nekoliko miliona!? Prava istina je, meutim, da je najvaniji jugosvenski putni pravac doslovce pust jer se niko ne usuuje da proe kroz dve najdemokratskije zemlje na svetu ija policija zlostavlja i maltretira putnike. Ekipa Dnevnikovih izvetaa uverila se da Autoputem prolazi svega desetak vozila na sat. U burnom vremenu prema Hrvatskoj i Sloveniji ptuje samo ko mora zbog neodlonih poslova. (Dnevnik, 1. jul 1991) PRILIKOM ODLASKA NA PREGOVORE U OSIJEKO NASELJE TENJE - UBIJEN JOSIP REIHL KIR U automobili sa ubijenim naelnikom policijske uprave u Osijeku bili su i Mirko Tubi, predsednik Skuptine mesne zajednice Tenje, koji je ranjen, zatim

Vukovarska tragedija 1991 Gordana Ajdukovi, zastupnik u Saboru Hrvtske i jo jedno lice, ije ime do sada nije saopteno Osijek, 1. jula Tano pre 62 dana, 29. aprila u 10 asova, na samo pola metra jedan od drugog, na barikadama ispred Borova Sela iz pravca Dalja, stajali su Vukain okoanin, komandant Borova Sela i Josip Reihl Kir, naelnik policijske uprave u Osijeku. Ni ja ni okoanin, rekao je tada Kir, 33godinjak (kao i okoanin), ne elimo da u istoriju uemo kao ljudi koji su zapoeli graanski rat na ovim prostorima, pa smo se dogovorili da se barikade uklone i da se garantuje sigurnost svim ljudima koji ovde ive. DRAMATINA NO U ISTONOJ SLAVONIJI - KRENULA I ARTILJERIJA U noi izmeu nedelje i ponedeljka u Borovu Naselju su u okraju korieni i minobacai, a u Tenji, koja je opkoljena pripadnicima MUP-a Hrvatske, ispaljeno je trideset tromblonskih mina Borovo Sel, 1. jula O noanjem obrauni koji se odigrao izmeu Borova Sela i Borova Naselja stiu kontradiktorne vesti. Po onom to se zvanino saoptava, pri okraj je poeo oko 21 asa, da bi prava kulminacija bila negde dvadesetak minuta pre ponoi. Obostrana paljba iz svih oruja neprekidno je, kau, trajala sedamdesetak minuta. Sve je ponovljeno i oko pet sati izjutra, kada se bez prekida pucalo vie od 40 minuta. NOVI NAPADI NA SRBE U SLAVONIJI, BARANJI I ZAPADNOM SREMU - SELA NA UDARU RAKETA Kasno uvee napadnuti Orolin, Sotin, Bradin, Luac, Borovo Selo i Mirkovci. Pet vozaa idtransa zarobljeno u Hrvatskoj Granino podruje Hrvatske i Srbije, 1. jula - hadezeovske vlasti u Hrvatskoj o miru vie i ne pomiljaju. Sve snage baene su jue i noas na jednu kartu - oruani napad na Srbe. U napadima su uestvovali pripadnici specijalnih jedinica MUP-a Hrvatske i naoruani civili koji nisu birali ni oruje ni vrstu naoruanja da se obraunaju sa srpskim ivljem u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. Poelo je neto posle 14 asova napadom oklopnih vozila na Orolik kod Vinkovaca. Neto kasnije poela je agresija nastambene zgrade Srba u Sotinu. Tano u pono napadnuti su Bradin, naselje Luac i Borovo Selo, kao i Mirkovci. Petnaest minuta posle ponoi razulareni uniformisani i civili pripadnici HDZ-a zapoeli su nevieno bombardovanje Mirkovaca. Na Srbe

446

447

Vukovarska tragedija 1991 u ovom selu ispaljivane su tromblonske mine, provgradne rakete, minobacai i sve vste municija peadijskog naoruanja. U ovom prvom naletu narod se hrabro suprotstavio agresorima i u prvim odbrambenim linijama nije bilo ni mrtvih ni ranenih. Meutim, zatije je kratko trajalo. Ve oko tri sata jutros, iz pravca sela Ceri usledio je novi raketni napad, a potom su mupovci s oblinjeg silosa otvorili estoku mitraljesku vatru na srpske kue. Napadnuta je i zgrada eleznike stanice u Mirkovcima ali, na svu sreu, bez velikog efekta. Srbi su na ovom terenu doiveli novi genocid. Sve to je srpsko biva doekano metkom u cevi i, neretko, uhapeno Tako su danas nateritoriji mlade demokracije slobode lieni pet vozaa idtransa koji su prevozili ugovorene koliine penice za izvoz iz Jugslavije. U blizini granice Hrvatske i Slovenije dve drave koje se hvale demokratskim ureenjem, uhapeni su Dragan Abjanovi, Milan Puri, Milenko Bogdanovi, Milan Udovi i Slavko Jovanovi. Situacija na graninom podruju ovih dana kvalifikovali smo napisima o poveanom s strahu pripadnika srpskog naroda. Meutim, situacija se veoma brzo pogorala. Jednostavno, vie nije re o strahu za sopstveni ivot, ve se atmosfera pretvara u naalost dobro poznate, dogaaje iz ratnih vremena kada su pripadnici srpskog naroda bili samo iva meta za ustake bojovnike. Iz asa u as hrvatska vlast preduzima sve ee mere za produbljavanje meunacionalnog jaza. Jedan od poslednjih, gotovo ojajnikih koraka, jeste i akcija u Tovarniku gde su do zuba naoruani hrvatski gardisti napravili raciju po srpskim kuama i glave porodica odvodili kao dobrovoljce za hrvatsku gardu. Naranvo, pozadina svih aktivnosti brzo je proitana, jer je svakome jasno da vrhovnitvo i dalje pokuava da Srbe suprotstavi Srbima! Na graninom podruju, inae, sve je vie rezignacije zbog neadekvatnih ponaanja pripadnika Armije koji su dozvolili da, po veoma briljivo smiljenom scenariju, budu izigrani vetom igrom u Sloveniji. Srbi u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu nisu zadovoljni ni ponaanjem minisara iz savezne vlade koja nisu preduzeli konkretne pripreme da se realizuju nareenja dravnog vrha. Ipak, poverenje u Armiju ne jenjava u oekivanjima da e pripadnici aktivnog i rezervnog sastava odlunom akcijom stvoriti sve neophodne preduslove za poetak dijaloga o prekidu svih meunacionalnih neprijateljstava. Dok se to ne dogodi, svim sredstvima bie pruen otpor faisoidnim proustakim nasrtajima.

Vukovarska tragedija 1991 Vojska ula u Tenje Zbog straha da bi ubistvo Josipa Reihla Kira moglo da izazove teke meunacionalne sukobe, jedinice JNA su tokom popodneva ule u Tenje u kojem izmeani ive Srbi i Hrvati. U Osijeku je, inae, posle objavljivanja vesti o Kirovoj smrti bila prava pometnja, a grad sada ivi u napetom iekivanju razvoja dogaaja. Vest o Kirovoj smrti munjevito se proirila Slavonijom, ali incidenata, bar po sadanjim informacija, nije bilo. Policija oduzima oruje Noas, neto pre dva sata, u dvoritu kafia Renata u idu pripadnici Slube bezbednosti pronali su ispod poda automobila Zastava skala poli, kraj auspuha sakrivenu automatsku puku i 60 metaka.Vlasnik automobila Mirko Novak iz ida lien je slobode a naknadnim pretresom njegove kue pronaen je i oduzet jo i jedan pitolj malog kalibra, kao i vazduni pitolj. Protiv Novaka odreen je pritvor i on e, uz krivinu prijavu, biti predat pravosudnim organima. DRAMATINA NO U ISTONOJ SLAVONIJI - KRENULA I ARTILJERIJA U noi izmeu nedelje i ponedeljka u Borovu Naselju su u okraju korieni i minobacai, a u Tenji, koja je opkoljena pripadnicima MUP-a Hrvatske, ispaljeno je tridesetak tromblonskih mina Borovo Selo, 1. jula O noanjem obraunu koji se odigrao izmeu Borova Sela i Borova Naselja sti kontradiktorne vesti. Po onom to se zvanino saoptava, prvi okraj je poeo oko 21 asa, da bi prava kulminacija bila negde dvadesetak minuta pre ponoi. Obostrana paljba iz svih oruja neprekidno je, kau, trajala sedamdesetak minuta. Sve je ponovljeno i oko pet sati izjutra, kada se bez prekida pucalo vie od 40 minuta. U VUKOVARSKOJ OPTINI STANJE SVE DRAMATINIJE - HAOS PO HDZ SCENARIJU Pucnjave ima i danju i nou, pa retko ko izlazi na ulicu Vukovar, 1. juli U vukovarskoj optini stanje ne samo da se ne smiruje nego je iz dana u dan sve gore i napetije. Vukovarci i Borovani, kao i metani okolnih sela, paktino su u klopci iz koje ne mogu da izau jer su svi ulazi i izlazi iz grada blokirani. Hadezeovski dobrovoljci, koji se sada zovu Narodna

448

449

Vukovarska tragedija 1991 garda, dobro obavljaju postavljen im zadatak u stvaranju haosa na podruju vukovara. Za to, su uostalom, vie nego dobro plaeni. Zbog barikada oteano je snabdevanje, a malo ko izlazi naulice i posao, pijace su prazne, a mnoge prodavnice ostale su i jutros zatvorene. Pucnjave ima i danju i nou pa je izuzetno rizino nai se na ulici. Tokom prole noi, po informacijama koje smo dobili od doktora Dimitrija Panfilova, u vukovarsku bolnicu je primljen samo jedan ranjenik. To je arko Vuleti, star 38 godina koji je lake povreen. O nonim pucnjavama ne mogu se dobiti nikakve zvanine informacije jer je naelnik policijske uprave navodno naterenu. (Dnevnik, 2. juli 1991) RASTE NAPETOST U TENJU I prole noi se pukaralo, a Srbi su potpuno napustili svoje kue u novom delu ovog osjekog prigradskog naselja. No u Borovu protekla mirno Na ulazu u novo naselje u Tenju je, inae ubijen i Josip Reihl Kir, bivi naelnik policijske uprave u Osijeku. Antunu Gudelju, koji je hicem prema Kirovom automobilu iskazao nezadovoljstvo ekstremnih zadezeovaca razumom i spremnou na kompromise efa policije, izgubio se svaki trag. Po nekim informacijama koje je, istina, teko proveriti, Gudelj je prebegao u Maarsku. Josip Reihl Kir je, danas, sahranjen u rodnom akovu. Po informacijama dobijenim na istom mestu, jue oko 16 asova u vukovarskoj ulici Sajmite pripadnici Zbora narodne garde pucali su na Slobodana Juriia, srpske nacionalnosti. Tom prilikom on je tee ranjen u grudi, pa je hitno prenet u vukovarsku bolnicu U svim selima ovog kraja s nestrpljenjem se oekuje informacija ko e zasesti u fotelju ubijenog osjekog prvog policajca Josipa Reihla Kira. To e, po svemu sudei, biti Branimir Glava, alfa i ometa cele Slovenije. Danas bi trebalo da se u Osijeku i jo 13 slavonskih optina odre skupovi hrvatskih majki. Poziv za njihovo odravanje uputila je Hrvatska demokratska stranka iz Osijeka, a s njim bi svim vojnicima Hrvatima u JNA trebalo da bude upuen poziv da ne pucaju na, kako je u proglasu reeno svoju brau i d dezertiraju iz JNA. (Dnevnik, 4.jul 1991) NAPETOST U VUKOVARU I DALJE TRAJE - DVA MRTVA I JEDAN RANJEN U pucnjavi na korzou stradali Franjo Kati i Damir Ivanievi, ranjen jedan od napadaa Slobodan Jurii a za Mikijem Stojkoviem traga veliki broj redarstvenika

Vukovarska tragedija 1991 Sve je napetije na podruju vukovarske optine. Sino oko 20 sati u centru Vukovara ubijena su dva pripadnika Zbora narodne garde, koji su se pod punom ratnom opremom vraali sa zadatka. Re je o vukovarcima Franji Katiu i Damiru Ivanieviu koje su na korzou presreli i bez rei ubili Slobodan Jurii i Miki Stojkovi. Pri tom je Jurii ranjen, a nakon prijavljivanja u Vukovarsku kasarnu prenet u bolnicu i nalazi se pod nadzorom policije. Miki Stojkovi je jo u bekstvu i za njim traga veliki broj redarstvenika. U Borovo Selo se ne moe jer su hadezeovci podigli barikade, a borovoselci ne ele da daju nikakve informacije telefonom. Hrvatski radio javlja da su etnici iz Borova Sela (kojih tamo uopte nema) uhvatili dvojicu borovana, oteli im auto i maltretirali ih. Ovu vest treba primti s rezervom niz dosadanjih primera pokazuje da hrvtska sredstva informisanja ne prezaju ni od kakvih lai da bi mobilisala hrvatski narod i opravdala sve napade na Srbe. Tako na primer Hrvatski radio javlja da su Bradinci napali silos iako svi znaju da je bilo obrnuto. I unitavanjem srpskih kua u Sotinu oznaeno je kao borba protiv terorista i etnika, iako je poznato da je cela akcija bila smiljena da bi se Srbi iselili. Pri tom su gardisti eleli da imaju i nekog linog ara pa su iz poruenih srpskih kua odnosile vrednije stvari. Srbima i onako, smatraju nee da budu potrebne jer nemaju gde da se vrate. Ve danima blokirani Vukovar ivi u stalnom iekivanju. Kretanje jedinica JNA primljeno je meu ovdanjim Hrvatima s ogorenjem, dok veina Srba oekuje da vojska konano prekine dravni teror koji se planski provodi nad srpskim narodom. Meutim, postoji bojazan da e Srbi ponovo dati ivote za Jugoslaviju koja vie ustvari i ne postoji. FORUM ZA ISTINU I SLOBODNO IZRAAVANJE MILJENJA NOVI SAD - INTERESI SVOG NARODA Narodna Skuptina i Vlada Srbije upozoravaju se u javnom pismu da je i na njima deo krivice za svaku nevinu rtvu koja bude pala u odbrani Jugoslavije Vi vie ne biste smeli da imate miran san poruuje u svom javnom pismu upuenom parlamentu i vladi Republike Srbije forum za istinu i slobodno izraavanje miljenja iz Novog Sada, i pozivajui se na majke sinova poginulih u Sloeniji i Hrvatskoj, pita: zato, emu i dokle? Za Jugoslaviju kaete. Zar je to potrebno za tu licemernu zajednicu i najstraniju zabludu srpskog naroda? ta e nam bilo kakva Jugoslavija ako srpske majke opet ostanu bez svojih sinova. Zar ne mislite da je i na vama deo

450

451

Vukovarska tragedija 1991 krivice za svaku nevinu rtvu koja bude pala u odbrani Jugoslavije. Mi smo potomci onih koji su prolivali krv za dve. Zar moramo i za treu? APEL SABORSKIH ZASTUPNIKA IZ VUKOVARA, OSIJEKA I BIJELOG MANASTIRA VLADI HRVATSKE - SMIRITI SITUACIJU Spreiti pomraenje ljudskog razuma, to vodi u graanski rat Na jueranjem sastanku saborskih zastupnika Predsednika SO Vukovar traeno je najhitnije reenje za vrlo napetu situaciju u ovom kraju. Nakon vieasovne rasprave Vladi Hrvatske je upuena inicijativa u kojoj se trai i hitan prekid svih borbenih aktivnosti, davanje mogunosti sigurnog naputanja ovog podruja svim nelegalnim oruanim formacijama ubaenim izvan Republike Hrvatske, od Vlade se zahteva davanje garancija da se nee preduzimati nikakve represivne mere od organa vlasti prema sudionicima proteklih dogaaja koji nisu poinili teka krivina dela. Zbog kontrolisane situacije u optini trai se uspostavljanje kontrolnih komisija u kojima bi bili predstavnici vlasti i predstavnici legalnih mesnih zajednica optine Vukovar. Hrvatskoj vladi apel za mirno prevladavanje sloene politiosigurnosne situacije uputilo je i devet saborskih zastupnika iz redova SDP Vukovarske, Osijeke i Belomanastirske optine. U ovom apelu trai se voenje sve obuhvatnijih aktivnosti na uspostavljanju moratorijuma od 3 meseca na oruane sukobe na podruju tri optine, odnosno u Republici Hrvatskoj. U apelu se na kraju kae da je poslednji trenutak da se sprei pomraenje ljudskog razuma to vodi u graanski rad. (Dnevnik, 4. juli 1991) U OSIJEKU VRI I DANJU I NOU - PUKARNICE OKO VENICE Oko zgrade Osjeke skuptine optine u kojoj je smeten tab odbrane na ijem je elu Branimir Glava, postavljene pukarnice napravljene od vrea s peskom. Vagoni s kamenjem i drvima blokirali kasarnu Milan Stanivukovi. Na restoran Lovaki rog pucano iz automata Gorenja Osijek nikada nee biti srpski. Ovo je poruka koju je danas uz osmeh sa do lakata zavrnutim rukavima, pozirajui foto reporterima izgovorio Branimir Glava, ovek koji je posle ubista Josipa Reihla Kira, definitivno postao apsolutni gospodar Osijeka. Njegov tab smeten je u zgradi osijeke Skuptine optine oko koje su postavljene prave pukarnice.

Vukovarska tragedija 1991 Ove pukarnice napravljene su od vrea s peskom a iza njih su zaklonjeni pripadnici Zbora narodne garde, spremni da u svakom trenutku dejstvuju ukoliko bude ugroena sigurnost njihovog komandanta. KASARNA BLOKIRANA VAGONIMA Osijeka kasarna Milan Stanivukovi smetena je u osijekom naselju Sjenjak, a nedaleko od nje danonono stoji kompozicija eleznikih vagona napunjeni drvima i kamenjem. Namena ove kompozicije je jasna: eventualni pokret oklopnih jedinica treba spreiti po svaku cenu. O reenosti da se prolaz jedinicama JNA onemogui po svaku cenu svedoi i podatak da je jedan od eleznikih vagona do vrha napunjen karbitom. Tu su i plinske boce, odnosno molotovljevi kokteli. Oigledno sve je spremno za stravian vatromet. U isto vreme Glavaeva vojska za odbranu Osijeka sve je brojnija. Koliko je ona obuena, teko je razume se, rei, ali da bude dobro obuena revnosno se brine Osijeki kombinat Lio. U tom kombinatu se naime radi u etiri smene, a jedini artikal koji se proizvodi jesu uniforme za hrvtsku vojsku. Ovde svakako valja pomenuti da su jedinice Zbora narodne garde hrvatske svakodnevno pojaavaju dezerterima iz redova JNA. Anti armijsko raspoloenje, inae, do belog usijanja svakodnevno dovodi studijo hrvatskog radija u Osijeku. Na njegovim talasima objavljuju se gotovo fantastine bojke tenkova i pripadnika JNA koji su navodno stigli u Slavoniju i Baranju. I dalje su naroito popularni etnici kojima se plai hrvatsko stanovnitvo. Oglasilo se i slovenako oruje Tokom prole noi u Osijeku se inae stalno pucalo. Oko 22 asa poelo je u uem centru grada. Za sada nepoznato lice pripucalo je iz jedne od zgrada ali se za sada nezna ni ko je, niti na koga se pucalo. Istina, ima vesti da je revolvera uhapen, ali zvaninih potvrda nema. Mnogo ozbiljnije bilo je oko jedan sat posle ponoi. Meta je bio restoran Lovaki rog smeten na uglu Beogradske i Gundulieve ulice. Sva je srea to je restoran bio zatvoren, jer je teko poverovati da ni jedno od 48 ispaljenih zrna ne bi nekoga pogodilo. Ko je pucao, ne zna se, ali je pouzdano utvreno da su hici ispaljeni iz automata koji proizvodi Gorenje. Tokom protekle noi u Slavoniji su zabeleene i prve razmene ratnih zarobljenika. Imena i broj je, naravno, gotovo nemogue saznati, ali se pouzdano zna da se to dogodilo na relaciji Bijelo Brdo Dalj Borovo Selo. Celoj ovoj neveseloj osjekoj prii valja dodati da uznemirenost pojaavaju i lane vesti i dojave policiji. Tako je anonimno lice u noi izmeu

452

453

Vukovarska tragedija 1991 srede i etvrtka javilo policiji da je eleznika stanica u Osijeku minirana. Nastala je kau prava uzbuna, ali se posle pregleda kolodvora pokazalo da je dojava bila lana. ALARMANTNO U MIRKOVCIMA JASTREBOVI KRENULI NA SELO Elitni MUP-ovci stigli u tri autobusa do barikada blizu sela Ve tri dana Mirkovani koji su ostali da brane selo izloeni su stalnoj pucnjavi koja je danas kulminirala. Kako smo oko 19,40 asova saznali od Gradimira Kerovice, lana MZ Mirkovci i lana Komande ovog sela i rukovodioca akcija, itav dan je napetost bila izuzetna. Jo u prepodnevnim asovima sa silosa, udaljenog od sela 3 kilometra stalno se mitraljiralo iz snajperskim orujem gaalo mesto. I sa Medicinskog centra pucalo se na selo i to protivgradnim raketama, tromblonima i runim bacaima. Prosto je neverovatno da meu nama nema ak ni povreenih. No, to nije sve nastavio je Kerovica. Dobili smo proverene informacije da su elitni mupovci Hrvatske Jastrebovi krenuli iz Novog Sela sa 3 autobusa i da su trenutno na barikadi nedaleko od sela. To je otprilike 300 metara od table s natpisom Mirkovci u pravcu Vinkovaca. Na tom mestu sada ih ima oko 250. Napad oekujemo i iz pravca sela nastanjenih isto hrvatskim ivljem Cerica, Jankovaca i Privlake, odakle se i u ovom trenutku uje paljba. Kulminacija se oekuje u naednim satima, moda i tokom noi, jer kako ree Kerovica danas je otet teretni vagon sa hranom, lekovima i opremom, i gas-maske koje je dolazio od pravca ida, zatim dve traktorske prikolice, a Duanu Dereti i Vasiliju imiu oduzeta su vozila lada samara i jugo 55. Ne raunamo na pomo JNA i mislimo da moemo do jutra da se odbranimo. Ako ne uspemo svesni su i oni, da neemo napraviti ni korak nazad, pa makar svi izginuli veli Kerovica. Inae danas pre podne, na seoskom Zboru i na sednici Saveta MZ odlueno je da se brane i itna polja poto pretnje da e ih zapaliti stiu sve uestalije. Saznali smo da su u toku dana oko 14,30 asova trojica mirkovana uhapena i nakon uobiajenih sasluanja putena. Ve sutra emo zatraiti dobrovoljaku pomo brae Srba- rekao nam je na kraju Gradimir Kerovica. KOMENTATOR RADIO-PRITINE POSTAVIO PRAVO PITANJE - ZATO ALBANCI GINU ZA HRVATSKU? Mrtvih sve vie, a pisama sve manje, kae Radio Pritina i podsea da alternativa ne voli kada se o tome pie

Vukovarska tragedija 1991 Za ije interese u Hrvatskoj ginu mladii albanske narodnosti? To pitanje posle jueranjeg saoptenja ministra odbrane SAO Krajine Milana Martia da su kod Ljubova poginula 32 redarstvenika od kojih su veina Albanci, postavlja komentator Radio Pritine na albanskom jeziku. On navodi da je re o 24 poginula Albanca i 8 Hrvata i iznosi podatke da se u hladnjai MUP-a hrvatske jo od bitke na Plitvicama nalazi 27 mrtvih Albanaca, da su neki stradali u Borovo Selu a neki kao bezimeni ve sahranjeni. Navodei da to sve vie unosi nemir meu albansko stanovnitvo, da o tome ute voe alternative i da je za sve najodgovorniji Jusuf Karakui. Komentator podsea da je zbog toga Azem Vlasi reagovao kod Vladimira eksa traei da se sa albanskim mladiima ne postupa kao sa ivim metama u obraunu sa policijom SAO Krajine. Iako voe altenative zabranjuju tampi na albanskm jeziku da bilo ta napie o tome, zakljio je komentator, ta perfidna strategija ne moe se jo dugo odrati jer je mrtvih sve vie a pisama sve manje. SA PRIPADNICIMA JEDINICE NEDELJKA PEJIA - TO SU NAA DECA! Na putu na izvrenje borbenog zadatka oklopno-mehanizovana jedinica ulogorila se kod Adeevaca, a metani ovog sremskog sela ih aste kolaima, domaom hranom, sokovima Oklopno-mehanizovana jedinica kojom komanduje Nedeljko Peji od jue se nalazi u rejonu Adaevaca kod ida. Jue u ranim jutarnjim satima napustili su kasarnu i krenuli na izvrenje borenog zadatka. Privremeno su se ulogorili u blizini Adaevaca. Nekoliko dana pre poslaska na zadatak Jedinica je popunjena rezervnim sastavom istie stareina jedinice Nedeljko Peji. Odziv rezervista bio je stoprocentan, a popunjenost jedinice je sa rezervnim i redovnim sastavom 111%. Rezervisti su se pre znatno predvienog roka javili u kasarnu, ali smo se mi u njoj zadrali jo nekoliko dana. Pojedinci koji su iz raznih razloga bili spreeni da se odazovu pozivu i danas su dolazili ovde u na privredni logor i izraavali elju da ostanu sa nama, bez obzira to je jedinica popunjena. Pozivu su se odazvali i rezervisti svih nacionalnosti, Srbi, Hrvati, Maari, Slovaci. (...) Svaki oficir mora da razmilja i da bude spreman i za ovakve zadatke. Zato smo se, uostalom i kolovali, istie Peji. To je neminovnost naeg

454

455

Vukovarska tragedija 1991 oficirskog poziva i zato sam spreman da branim granice i spolja i unutra. Ako takav zadatak dobijem, trudiu se da ga izvrim. U privremenom logoru ove oklopno-mehanizovane jedinice je ivo. Dragomir Popovi iz Rume, komandir je jednog tenka i istie: im sam dobio poziv za pola sata sam se javio u kasarnu. Ni ja, niti veina drugih nismo razmiljali dali da se odazovemo pozivu. Oekivali smo poziv i zato smo sada ovde. Bio je to poziv za odbranu Jugoslavije. Vojnik Predrag Ljepojevi iz Sanskog Mosta je niandija na tenku. Kae da je obuen da uspeno izvrava zadatke i pria o velikom drugarstvu u jedinici. Voza 36-tonske grdosije Zoran na tenku, veli da kada bi rukovodstva i narodi u drugim republikama bolje razmiljali, do ovoga ne bi ni dolo. Rezervista Risto Miladinovi iz Buanovaca kae da je sa verenikog veselja svog prvog komije doao direktno u kasarnu. Sada je najvanije da budemo oprezni, jer se oko nas kreu ljudi koji nam ne misle dobro kae Miladinovi. Danas sam otkrio jednu ekipu koja nas je tajno snimala poslali smo patrolu, ali su ve pobegli. Branislav Panteli iz Buanovaca i Nenad Medi iz Rume za nastalu situaciju najvie krive rukovodstva. Narod nije kriv to smo dovedeni u situaciju da se meusobno bijeno, kau oni. Dunost nam je da branimo ovu zemlju, ali od koga!? im su saznali da se jedinica ulogorila kod njihovog sela metani Adaevaca su pourili da ih poaste. Domaica Milenka Ili je umesila pitu guvaru i donela je vojnicima. Imam tri erke, a ovo je ast za ove divne momke. Sve su to moji sinovi kae Milenka. U logor jedinice stigla su zatim i dva traktora sa prikolicama punim hrane, sokova koje je aktiv ena Adaevaca prirpemio za vojnike. Na traktoru koji je prvi uao u logor bila je jugoslovenska trobojka. Sve su to naa deca i zato emo ih astiti dok su ovde. (Dnevnik, 5. juli 1991) U VUKOVARSKOJ OPTINI - HARAJU TUMANOVI GARDISTI Niko ne dire lopove koji su ukrali 23 vozila borovskog Transporta... Vieniji Srbi meta batinaa Borovo, 4. jula Svako od 23 ukradena vozila borovksog preduzea Transport moe danas sasvim slobodno da se vozi na celom podruju

Vukovarska tragedija 1991 vukovarske optine. Niko nee ni da ih zaustavi, akamoli uhvate lopove i smestiti u zatvor gde im je mesto. U situaciji kada tzv. Zbor narodne garde moe da radi ta god eli, dozvoljeno je i voziti se na borovskim kamionima i linim vozilima bez tablica. Sva ta vozila kupljena su od radnike zarade, kojih, evo nema ve nekoliko meseci. Nakn to je maltretiran i pretuen direktor borovskog preduzea za proizvodnju auto-guma Milan Miljevi, slino je trebalo da prie i direktor Fabrike kone obue koji je, meutim, zahvaljujui #milosti elnika vukovarske HDZ prebaen do ida. Svi ostali, i to ne samo direktori, iako je nanjih poseban pik strepe da i sami ne dou u ruke gardista koji iza sebe ostavljaju samo pusto i bol. Posle upada gardista u kafanu Grme u Borovu, maltretiranja poniavanja gostiju, te pucnjava po rdnji, jue je istom vlasniku Branku Sueviu demolirana i drugi lokal, prodavnica meovite robe. Izgled da su lokalni hadezeovci vrsto reeni da i ovog tvrdoglavog Srbina nateraju da ode, kao to su morali da odu i mnogi drugi. Na udaru su prvenstveno ugledni Srbi koji su na odreenim funkcijama ili imaju privatne radnje. Nisu, naravno, sigurni ni ostali, ali oni na red dolaze kasnije. Zbog celokupne situacije na podruju otine i nevienog divljanja zbora narodne garde, ljudi ni dalje ne idu na posao. Kombinat Borovo potpuno je pust, jer s eak ni rukovodstvo, nakon napada na Miljevia, ne usuuje da ue u fabriku. Slino stanje je i u prodavnicama koje rade samo do podne, dok su mnogi ugostiteljski objekti potpuno zatvoreni jer gostiju nema. Iako je prole noi bilo neto mirnije, malodunost, nepoverenje i apatija uvikli su se u sve srpske domove jer je sve manje nade u narodu da e se prekinuti ovo psiholoko maltretiranje. Malo ko veruje da e u ovaj kraj da se vrati mir i tolerancija. Moda tek suivot u kome bi Srbi trebalo da budu sluge. Granate na Borovo Selo Danas usred podneva Borovom su odjekivale granate i rafalna pucnjava iz svih oruja sa svih strana. Stanje je ratno. Granate su neprekidno upuivane iz naselja Borovo prema Borovu Selu i borovskoj cesti, gde se vidi dim. Ne moe da se utvrdi da li je neto razoreno, ima li povreenih ili mrtvih. Kada je poela paljba ljudi iz naselja pojurili su da se sklone sa ulica. Deo ih je ipak ostao van ezignirano odmahujui rukom: Neka pucaju, ovakav ivot ionako vie nema smisla. Nekoliko gardista pod punom ratnom

456

457

Vukovarska tragedija 1991 opremom u maskirnim odelima tralai su prema novoj borovskoj umi u kojoj se nalazi gardijsko skladite oruja i tab. TUMANOVI GARDISTI NAPALI NASELJE BOROVO - BORBA JO TRAJE U vukovarskoj bolnici primljena tri ranjenika, a mogu se oekivati nove rtve Danas u 11 sati poela je u naselju Borovo borba koja, dok ovo javljamo, jo uvek traje. Kako nezvanino saznajemo, veliki broj gardista upao je najpre u Kozaraku ulicu koja se nalazi oko pola kilometra od ulaza u Borovo Selo. Tamo je zapoela pucnjava koja se proirila i na Liku i Novobanijsku ulicu gde uglavnom ive Srbi. Celo popodne dok je trajala bitka nismo u ovim ulicama uspeli telefonom da dobijemo nijednog stanovnika, jer su se oni navodno svi povukli u podrume. Po kazivanju jedne Borovanke iz Kozarake ulice, od pre nekoliko minuta, tamo rat jo uvek traje, ali se sukob prebacuje prema Borovu Selu. Iz Borova Sela javljaju da je tamo zasada sve mirno i da nema nikakve pucnjave dok Hrvatski radio izvetava o napadu etnika iz Borova Sela na naselje. O tome naravno nema ni govora. U naselju Borovo pravi je rat. Meci fijuu kroz vazduh, odjekuje pucnjava iz automatskih puaka, mitraljeza, lete granate. Ulice su potpuno prazne. U vukovarsku bolnicu primljeno je dosad tri ranjenika, a mogu da se oekuju i nove rtve. Za vreme trajanja pucnjave nije primeeno nikakvo kretanje jedinica JNA. (Dnevnik, 5. jul 1991) JODLADIJE ETVRTOG RAJHA Evropa izigrava noja ili je opsednuta ujedinjenjem koje e doenti blagostanje iteljima najstarijeg kontinenta. Ipak, pre e biti da jo nije pronala lek za svoju hroninu nepravdoljubivost. Naoigled evropske javnosti, uveliko se razgranava stablo faizma, zasaeno u minhenskoj pivnici pre gotovo est decenija. Rukosad netalentovanog i paranoinog austrijskog kaplara iz Prvog svetskog rata Adolfa Hitlera unesreio je ne samo Evropu nego i dobar deo oveanstva. Monoj faistikoj osovini Rim Berlin Tokio, snishodljivou enuha, ali i krvolonou zveri, verno su sluile Maarska, Rumunija, Bgarska i pavilieva monstruozna Nezavisna Drava Hrvatska. A gde je bio srpski narod? Od boja na Kosovu daleke 1389. godine do dananjih dana uvek je bivao tamo gde je mesto slobodoljubivim nacijama

Vukovarska tragedija 1991 Evrope. Srpski narod je i u Drugom svetskom radu jo jednom na velika vrata uao u svetsku istoriju. Grdno je stradao od Hitlerovih, maarskih, bugarskih i iptarskih, ali i od hrvatskih faista. Nakon etiri godine neupamenog krvarenja Srbi su nemilosrdno godinili faistike zveri sve do Firerovog zaviaja u Austriji. Istina, srpski narod je najvie stradao od noeva i maljeva Pavelievih ustaa. I, kakve li ironije: Srbi su etiri i po decenije negovali bratstvo i jedinstvo sa svojim koljaima, kojima su darivali dve Jugoslavije!? Prvu 1918. i drugu 1945. godine. Srpskom narodu ponovo se priprema veliko stradanje do unitenja. Opet iz iste kuhinje. Sramnog zadatka prihvatila su se naa istorijski inferiorna i nelikvidna braa Slovenci i Hrvati! Zaboga, zar dravnici Evope ne vide pripremanje novog pira faista!? Jadransko more Nemci i Austrijanci snevaju i leti i zimi. I turisti, i politiari, a naroito vojne glaveine. Saveznike za ostvarivanje svojih snova dugo su traili. Konano, pronali su ih u demokratskom rukovodstvu Slovenije i Hrvatske. Slovenci vekovima oseaju patoloki strah od germanizacije, a kada je im je bilo najtee utoite su pronalazili u Srbiji. Srbima su decenijama zahvaljivali vozovima bratstva i jedinstva. Istina, iz deele u Srbiju i obratno jurili su i vozovi druge vrste: s juga su odnosili sirovine o bagatelnim, a sa severozapada donosili finalne proizvode po paprenim cenama. im je promenjen sadraj slovenako-srpskih vozova, iz bratske deele stigli su slogani: Srbe na vrbe, Bosance u lance. Na neizmernu tugu Srba i ostalih junih naroda Jugoslavije, ovih dana iz Slovenije pristiu zarobljeni, ranjeni, ali i tela izginulih vojnika JNA! Kuanom ortak po veleizdaji Jugoslavije Franjo Tuman, odavno je u Hrvatskoj spostavio ustaki reim i pripremio jo jedno genocidno stradanje Srba. Da se ne zavaravamo: Nemaka, Austrija, Slovenija, Hrvatska, uz obilatu pomo i asistenciju jo nekoliko dokazanih prijatelja rbije, pripremili su pakleni plan za unitenje srpskog naroda. Veliki deo posla obavili su javna glasila Slovenije i Hrvatske, nadmono nadmaivi domaaje mone Galebovske propagandne mainerije. Perjanice slovenakog i hrvatskog novinarstva i sam Hitler bi smatrao svojim korifejima! Umesto da zaposednu jugoslovensku dravnu granicu, vojnici i stareine JNA upueni su u klanicu. Na nekoliko desetina hiljada naoruanih Slovenaca upueno je manje od dve hiljade vojnika i stareina JNA.

458

459

Vukovarska tragedija 1991 Komandanti parade bili su Hrvat Ante Markovi i Slovenac ivko Pregl, predsednik i potpredsednik Saveznog izvrnog vea! Jodladije etvrtog rajha nameravaju da Srbiju posvaaju s s vekovnim prijateljima. Slovenaki i hrvatski separatisti i faisti ine sve da od nekadanje Jugoslavije ostane zgarite. Svoje usluge skupo e naplatiti. Za slugeranjske narode nita novo! Ali, uvereni smo ni Evropa nije slepa. I ona jo i danas vida ljute rane zadobijene od faistikih hordi austrijskog kaplara Hitlera. Nije valjda da e staroj dami ponovo da podvali faistiki kaplar. Ovom prilikom Janez Jana! Vostani, Srbijo! Ujedinite se Srbi. Istorija vas jo jednom poziva u boj protiv vaskrsnulih faista. (Dnevnik, 6. jul 1991) POELO IENJE SRBA U bolnici je 11 ranjenika, a na leenju je zadrano njih sedam Po izjavi komandanta Narodne garde Vukovara Tomislava Merepa, u akciji ienja Srba uestvovalo je 460 pripadnika rezervnog sastava policije i 210 gardista. Sudei po tome, aicu Srba u tri borovske ulice napalo je preko 1.000 dobro naoruanih i beskrupuloznih branitelja suverene Hrvatske. Prvi ovek vukovarskog HDZ-a Tomislav Merep tvrdi da su se etnici i ekstremni srpski stanovnici povukli u Borovo Selo s veim gubicima. Garde bilo je, po njegovim reima, povreeno tri oveka Vlado Budimir, Damir Palac i Stjepan Miji, dok je poginuo civil Stjepan tefanec a ranjena njegova supruga Anelka. Iz vukovarske bolnice saznajemo da je spisak ranjenih vei, ima ih ukupno 11 a na leenju je zadrano sedam. Pored etvorice nabrojanih u bolnici su i Ivica Kriani, eljko upani, Stjepan Miljevi i Savo Bingulac. Merep kae da se JNA nije dala uvui u vei sukob, bez obzira na to to su etnici pucali na njih ba s tim ciljem. (Dnevnik, 6. jul 1991) POSLE ZLOKOBNOG ZATIJA SLAVONIJA JE JUE PONOVO EKSPLODIRALA - TENJE NA UDARU estoka paljba iz bestrzajnih topova i minobacaa Zbora hrvatske garde poela oko jedan sat posle ponoi i s prekidimatrajala celo popodne. Na obe strane vie ranjenih i mrtvih. Prilikom pokuaja vojske da sprei sukob poginuo stariji vodnik Gavrica Gainov Negde oko 7 sati jedinice JNA iz osijeke kasarne Milan Stanivukovi uspele su da se probiju do Tenja. Prilikom pokuaja da spree dalju eskalaciju

Vukovarska tragedija 1991 sukoba na njih je otvorena minobacaka paljba. Tom prilikom mupovci su ubili starijeg vodnika JNA Gavricu Gainova. (Dnevnik, 6. jul 1991) PREBROJAVAJU MRTVE Iako zvaninih potvrda nema, u Osijeku se uveliko pria da je pokuaj osvajanja Tenja tridesetak mupovaca i gardista platilo glavom. Tokom noi samo povremene eksplozije i pucnjevi. Ko su uhapeni iz odlovaca Iako pokuaj da u jueranjem estokom napadu osvoje prigradsko naselje Tenje, nastanjeno uglavnom Srbima, nije uspeo, mupovci i gardisti Hrvatske i dalje dre poloaje oko ovog naselja. Pucanje u kojem je jue korieno 12 bestrzajnih topova i vie desetina minobacaa, protekle noi i danas bilo je neuporedivo tie. Predah je, inae, iskorien za pravljenje bilansa agubitaka. Po informacijama iz Tenja ivot u ovom obraunu izgubili su Veselin Momilovi (23) i Ranko Popovi (33) dok je troje ljudi tee ranjeno. Po zvaninim informacijama s druge strane tee je ranjeno desetak mupovaca i gardista. To je, u Osijeku, meutim, primljeno s velikom rezervom. Po informacijama koje stiu iz pouzdanih izvora, bilans na strani napadaa mnogo je crnji: po nekima ak tridesetak onih koji su Tenje hteli da oiste od, kako je zvanino reeno, etnikih elemenata platilo je glavom. Protekla no u Osijeku bila je, inae, mirnija nego obino, to ipak ne znai da je u sreditu Slavonije bilo tiho. Eksplozivne naprave aktivirane su u poljoprivrednoj prodavnici Orahovica i u kafiu Makalu smetenom u centru grada. Ovaj kafi je, inae vlasnitvo Srbina Ivana Bogojevia. Ovde valja podsetiti da je, ve dva puta do sada, eksploziv bacan i na praivatnu radnju njegovog brata Boka. Da sve ne bi bilo mirno, pobrinuli su se mupovci napadom na srpsko selo odlovci. Tom prilikom je ubijen jedan metanin, a estoro je zarobljeno i prebaeno u istrani centar u Osijeku. Njihova imena jo uvek zvanino nisu saoptena. Pria onih koji su prisustvovali dovoenju uhapenih je jeziv: samo po tome to su hodali moglo se videti da su ljudi, kau oevici, opisujui grozan izgled pretuenih. Jedan od njih je, po svemu sudei ore Rakman iz odlovaca. Ko su ostali, za sada se nezna. Posle bombrdovanja bilans je sveden i u Bjelom Brdu, srpskom selu koje je, postavaljanjem barikada, preseklo komunikaciju Osijek Erdut) ranjenih posle napada mupovaca i gardista nema ali su etiri kue izgorele. (Dnevnik, 9. jul 1991)

460

461

Vukovarska tragedija 1991 VERZIJA VUKOVARSKOG SEKRETARIJATA ZA NARODNU ODBRANU SUKOBA NA MOSTU 25 MAJ - PROVOKATORI PROTIV JNA Naelnik vukovarskog sekretarijata Merep, tvrdi da su mupovci samo kontrolisali saobraaj i usput optuuje Srbe iz okolnih sela U sinonjem sukobu na mostu 25. maj na Dunavu izmeu Iloka i Bake Palanke, pripadnika Armije sa redarstvenicima poginuo je jedan radnik MUPa, a njih trojica su tee ranjena. Te podatke saoptio je jutros novinarima Tanjuga naelnik optinskog Sekretarijata za narodnu odbranu Vukovara Tomislav Merep. Do sukoba je dolo sino oko 22 asa. Prema podacima koje je Tanjugova ekipa dobila od predstavnika JNA sukob je trajao sega desetak minuta, poev od 21 i 20. O tome incidentu Tanjogovi novinari razgovarali su jutros i sa Tomislavom Merepom u Vukovaru. On kae da su se redarstvenici nalazili u kolima i da su normalno regulisali saobraaj. Oni nisu prvi pucali. To su uinili pripadnici Armije kojoj kako veli, ne odgovara mir. Tu svoju tvrdnju on potkrepljuje injenicom, da u vukovarskom kraju u poslednja etiri dana nije bilo veih okraja i da je to prvi incident u Iloku, mada se radi o nacionalno meovitoj sredini. (Dnevnik, 10. jul 1991) U POSLEDNJA TRI MESECA - POGINULO 90 MUPOVACA I GARDISTA U Tenju jo ima mrtvih, ali je po njih za sada nemogue doi, rekao je na konferenciji za novinare dr Zlatko Kramari, gradonaelnik Osijeka estoka pucnjava u Mirkovcima U protekla tri meseca u okrajima irom Slavonije i Baranje poginulo je 90 pripadnika MUP-a Hrvatske i Zbora narodne garde. Ovo je, pored ostalog, na dananjoj konferenciji za novinare, izjavio dr Zlatko Kramari, gradonaelnik Osijeka. Ovaj bilans, meutim, nije konaan, s obzirom da se mesta prekjueranjeg estokog orkaja, osjekog prigradskog naselja Tenje nisu izvueni svi oni koji su glavom platili pokuaj da se, kako je u Hrvatskoj zvanino saopteno, ovo naselje oisti od etnikih elemenata. Do sada je, inae, u ovom obraunu po zvaninim informacijama poginulo 12 mupovaca i gardista. Toliko je, naime, ljudi izvueno sa mesta obrauna. (...) Osjeki gradonaelnik je, kako je Dnevnik ve pisao, u nedelju tokom obrauna u pozivu puanstvu da protestuje ispred kasarne Milan

Vukovarska tragedija 1991 Stanivukovi, optuio vojsku da se otvoreno stavila na stranu etnikih elemenata. Neto kasnije on je to, istina, povukao, traei od graana da ne protestuju da bi se izbegao sukob sa vojskom. I dnas je, meutim, Kramari, ponovio optube na raun pripadnika osjekog garnizona. Rekavida se ponaaju samovoljno i da ih niko ne kontrolie. I prole noi po Slavoniji se, inae, estoko pucalo. Pored demoliranja vikendica u okolini Osijeka iji su vlasnici Dragan Gaji, inae zet Stjepana Mesia, i Rastko Stojanovi, pucalo se i na Bjelo Brdo i Borovo Selo. U Bijelom Brdu je najpre iskljuena struja, a onda je na ovo selo u kojem je, praktino, preseena komunikacija Osijek Erdut, otvorena estoka paljba. Najee je, ipak, bilo u okolini Mirkovaca, srpskog sela smetenog nadomak Vinkovaca. Tu su, prole noi u vie navrata odjekivali mitraljeski rafali. Dogaalo se to izmeu dva i dva sata i 30 minuta, a zabeleeno je i tridesetak eksplozija. O broju ranjenih ili poginulih za sada nema podataka. O broju Srba koji su tokom protekla tri meseca, koliko traju okraji u Baranji, za sada nema zvaninih podataka. U svakom sluaju, izvesno je da je taj broj neuporedivo manji od broja poginulih mupovaca i gardista Hrvatske. Bez obzira na to, branioci srpskih sela su sve vie isrpljeni, pre svega psihiki, pa se strahuje od ishoda okraja za koje ovde niko ne sumnja da e uslediti. Ovo naroito vai za mogunost da se vojska povue iz srpskih naselja, pre svega iz Borova Sela. To bi, u tome se svi slau, bilo zeleno svetlo za poetak krvoprolia, neuporedivo goreg od onog koje se do sada odigralo u Slavoniji Baranji. Pomraenje uma Na konferenciji za novinare dr Zlatko Kramari, inae profesor makedonskog jezika na Osjekom sveuilitu, upitan je i za lino miljenje o Bori Ivanoviu, zapovedniku osjekog garnizona. Kramari je rekao da bi line impresije zadrao za sebe, dodajui na zadovoljstvo hrvatskih kolega, za Ivanovia rei pomraenje uma. Ipak, osjeki gradonaelnik se, i pored toga, nije libio da kae kako sa Ivankoviem mora da sarauje, jer mu upravo on uvek stavlja na raspolaganje najsavremenija sredstva za izvlaenje i brzo zbrinjavanje mupovaca i gardista ranjenih u napadima na srpska naselja. RATNA HRONIKA MIRKOVACA - IVOTE ZA OGNJITA Deca, ene i starci uzmiu pred razjarenim hadezeovcima, a u selu ostaju branioci

462

463

Vukovarska tragedija 1991 U noi izmeu 8. i 9. jula su napale jake snage MUP-a potpomognute naoruanim pripadnicima HDZ. Njih oko tridesetak iz pravca Vinkovaca i isto toliko iz Starih Jankovaca ponovo su pokuali da zauzmu nae selo, ali je napad i ovog aputa estoko odbijen. Ostajemo da branimo ognjita po cenu ivota kae Duan Kokir lan Odbor aza odbranu sela i MZ. Nema sumnje u Mirkovcima se odi pravi rat i metani ponovo ispisuju krvavu ratnu hroniku posle etiri decenije mira. I napadai su isti stasali sinovi okorelih ustaa. Ali, srpski itelji se ne predaju iako na njih budno motre snajperisti sa oblinjeg silosa. Ne poputaju ak ni pod minobacakom vatrom kojom su gotovo razruene kue Mirka Dragia, Nikole Jovanovia i Milana Svilokosa. Meutim, neja se morala evakuisati. Deca, ene i starci iz 26 porodica izbegli su vozom u Srbiju. Uglavnom u Sremske Laze, Rumu i Beograd, gde imaju rodbinu. iru javnost i one koji e kad tad morati da procene ko je otpoeo bezumni rat u vinkovakom kraju, verovatno interesuje kako pripadnici HDZ dolaze do oruja. Pouzdano se zna da su hrvati iz sela Mirkovci i Stari Jankovci naoruani peadijskim naoruanjem iz magacina TO i JNA, lociranom u blizini sela Ceri. Oruar je stariji vodnik Skender, tako da je i ovo verovatno dokaz o tesnoj vezi Albanaca sa hrvatskom demokracijom. Oruje i municiju dovozi kamionom firme Sjeme eljko Primorac, aktivista HDZ, i to isporuuje Ivanu Radiu u Nove Jankovce. (Dnevnik, 10. jul 1991) JUGOSLOVENSKI DRAVNI VRH NIKAKO DA SE KONSOLIDUJE - NA IVICI KATASTROFE Savezno izvrno vee trai od Predsednitva SFRJ hitnu, proirenu sednicu i mere: zaustavljanje sukoba, funkcionisanje privrede, dogovor o budunosti zemlje Savezno izvrno vee uputilo je Predsednitvu SFRJ pismo sledee sadrine: Polazei od stanja u zemlji, Savezno izvrno vee je na dananjoj sednici razmotrilo politiku, ekonomsku i socijalnu situaciju i zakljuilo d apredloi sazivanje sednice Predsednitva Jugoslavije na kojoj bi uestvovali i predsednici republika, odnosno predsednitva republika, predsenici skuptina i izvrnih vea republika, odnosno vlada, predsednik Skuptine SFRJ, predseednici skuptinskih vea, predsednik i lanovi Saveznog izvrnog vea, predsednik i lanovi Saveznog izvrnog vea.

Vukovarska tragedija 1991 Na ovoj sednici treba razmotriti stanje u zemlji i dogovoriti preduzimanje mera koje e osigurati: 1. Zaustavljanje, odnosno spreavanje, meurepublikih i meunacionalnih sukoba; 2. Funkcionisanje privrede i drutva u tromesenom periodu moratorijuma; 3. poetak zajednikog rada na dogovoru o budunosti Jugoslavije. Radi toga, Savezno izvrno vee je utvrdilo mere koje e predloiti nadlenim organima. Predlozi Saveznog izvrnog vea zasnivaju se na oceni da je stanje u zemlji na ivici politike i ekonomske katastrofe. Savezno izvrno vee trai od ovog skupa da postigne konsenzus preuzimajui politiku odgovornost, kako bi se stvorili uslovi za realizaciju programa. Be postizanja konsenzusa doi e do nelegalnih posledica po sve graane Jugoslavije. (Dnevnik, 11. jul 1991) I DALJE SE PUCA PO ISTONOJ SLAVONIJI - VATROMET U ELIJAMA I PAETINU elije, selo koje je smeteno izmeu Tenje, Bobote i Silaa, do sada je bil prepuno mupovaca i gardista. Odbijen napad na Paetin. Ranjena prilikom polivanja bate. Bageri o rovokopai u Borovu Naselju. Bijelo brdo kost u grlu Pukaranja i dalje odjekuju istonom Slavonijom. Najee je bilo okoelija, sela koje je do sada bilo naseljeno Hrvatima. Poto se elije nalaze u trouglu izmeu Tenje, Silaa i Bobote, ovim je zaposedanjem osjeko prigradsko naselje Tenja, u kojem su se, kako smo ve pisali, poslednjih dana vodile krvave borbe, praktino bilo odseeno od ostalih srpskih sela i stavljeno izmeu dve vatre mupovaca i gardista: onih iz Osijeka i onih i elija. Posle estoke borbe u kojoj su trojica Srba tee ranjena, elije su od jue ponovo takozvana neutralna zona ime je osloboena komunikacija naselja Tenja s drugim srpskim selima. (Dnevnik, 11.jul 1991) IZ HRVATSKE U VOJVODINI - VIE OD 9.500 IZBEGLICA Prekidi telefonskih i telgrafskih veza izmeu Novog Sada i Osijeka, deo politike propagande hrvatskih vlasti Do danas ujutru zvanino je registrovano 9.528 izbeglica koji su iz pograninih mesta Hrvatske preli u Vojvodinu saoptava Pokrajinski sekretarijat Vojvodine za informaicje. Izbegli graani, mahom ene i deca i starci smeteni su u gotovo svim vojvoanskim optinama, a najvie ih je u

464

465

Vukovarska tragedija 1991 optinama id, Apatin, Novi Sad, Sombor, Sremska Mitrovica i Ba. (Dnevnik, 11. jul 1991) NA REPORTER MEU SRBIMA KOJI VIE NISU MOGLI DA TRPE TEROR HRVATSKE VLASTI - NE ODUSTAJU OD ODBRANE SELA U Borovu Selu, sa nekad desetak hiljada itelja, danas se mogu sresti samo naoruani ljudi i novinari. Reka izbeglica iz istone Slavonije i zapadnog Srema opseda skelski prelaz preko Dunava u Srbiju i slobodu Grad Vukovar je u tom prepucavanju u kome se koristi i raketno naoruanje, potpuno izgubio duu. Svaki izlazak iz stana je rizik. Ulicama se kreu uglavnom naoruani ljudi. Najsumornija je slika sa takozvanim obeleenim kuama mecima izreetanim domovima u kojima ive Srbi. Te puane oznake su pouzdan znak da stanovnici vie ovde ne ive, kau metani. Sa prvim sumrakom ulice su puste. (Dnevnik, 11. avgust 1991) SPS U BAKOJ PALANCI O ZBIVANJIMA U HRVATSKOJ - SRBI NISU NACIONALNA MANJINA JNA mora da preduzme sve mere da zatiti srpski narod u Krajini, Slavoni, Baranji i zapadnom Sremu Sanje u Hrvatskoj se i posle najnovijih dogaaja dramtino pogorava i preti oruanim sukobima najirih razmera u kojima bi na jednoj strani bile nelegalne sile Republike Hrvatske, a na drugoj srpski narod. To se kae izmeu ostalog u saoptenju Optinskog odbora SPS u Bakoj Palanci koja je u ovoj komuni ima preko 4.000 lanova. U nastavku saoptenja istie se da Srbija ne smatra Srbe u tzv. Avnojevskoj Hrvatskoj nacionalnom manjinom. To je narod, dodaje se, koji ima ista prava kao i hrvatski, pa zbog toga Srbija treba svim sredstvima da se bori da srpski narod moe da ostvari svoje pravo na opredeljenje na isti nain kao Hrvati i Slovenci. (...) Hrvatsko vrhovnitvo i dalje sprovodi plan porobljavanja srpskog naroda teroristiko oruanim napadima. Ove podmukle akcije izazivaju revolt kod srpskog naroda i on je prinuen da se organizuje i zatiti svoj opstanak na prostorima gde ivi vekovima kao veinsko stanovnitvo. U daljem tekstu saoptenja bakopalanaki socijalisti istiu da se u interesu smirivanja sukoba trai od JNA, to je njena ustavna obaveza, da

Vukovarska tragedija 1991 preduzme neophodne mere zatite srpskog naroda na podruju Krajine, Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Budui da u Bakoj Palanci nema naoruanih i paravojnih formacija, smatramo rekao je predsednik Optinskog odbora SPS-a Slobodan kori da je JNA naa oruana snaga i podravamo mobilizaciju njenih dodatnih snaga kao najefikasnijeg sredstva odbrane i zatite ugroenog srpskog naroda u sadanjoj Hrvatskoj. .. Saoptenje iz Kninskog korpusa Spreiti sukobe Izvravajui zadatke utvrene Ustavom SFRJ, pripadnici Kninskog korpusa JNA imaju prvenstveni zadatak da spree meunacionalne sukobe na ovom prostoru. U tome se postiu odreeni rezultati, zahvaljujui (punom razumevanju organa vlasti Optine Knin) , ali i saradnji sa policijskim upravama ibenika, Zadra, Drnia i drugih mesta kae se u dananjem saoptenju Odeljenja za informisanje Kninskog korpusa. U saoptenju se dodaje da na podruju Knina i ire redovno se odvija elezniki i drumski saobraaj, a graani su uz vidne potekoe ipak redovno opskrbljeni elektrinom energijom i vodom. Funkcionira i telefonskopotanski saobraaj. (Dnevnik, 12. jul 1991) NOVE EKSPLOZIJE I PUCNJAVA U OSIJEKU - PONOVO PO SRBIMA Eksplozivna naprava po trei put baena na kuu Pavla Blaevia. Pukaranje u Stadionskom naselju. Snajperom ponovo tukli Borovo Selo Osijekom su i protekle noi odjekivale eksplozije. Oko 2 sata posle ponoi eksplozivna naprava baena je na kuu Srbina Pavla Blaevia u Bakoj ulici. Kua je oteena ali niko na sreu nije stradao. Ovo je ve trei bombaki napad na ovu kuu u kojoj je i bife Volan vlasnitvo Apatinske pivare. Tokom pre podneva dolo je i do estoke pucnjave u Stadionskom naselju u Osijeku. Povea grupa mupovaca napala je kuu Srbina ivka Peulia. Naizmenino pukaranje traje gotovo ceo dan. U njemu su, to je jedino to se za sada pouzdano zna, dva redarstvenika ranjena. Peuli je odbio vie poziva na predaju rekavi da e se predati samo pripadnicima JNA. Vatre je u prvim jutarnjim satima bilo i na prilazima Borovu Selu iz pravca Borova Naselja. Oko 5 asova snajperisti su estoko pucali na

466

467

Vukovarska tragedija 1991 stovarite na ulazu u Borovo Selo i na okolne zgrade u naselju Crepulja. Niko meutim nije pogoen. Sutra e iz Borova Sela put Beograda krenuti delegacija od 50-tak ena iz ugroenih srpskih sela u istonoj Slavoniji. One e kako se oekuje biti uesnici u radu Narodne skuptine i tom prilikom e svim narodnim poslanicima predoiti sve tekoe poloaja u kojem ve mesecima ivi srpski narod u ovom delu Hrvatske. Ovu delegaciju e sa obale Dunava do Beograda odvesti vozai Beotaksija. Kako je ovde javljeno, besplatne usluge ve je ponudilo njih etrdesetak, dakle mnogo vie nego to je potrebno. Dvoje poginulo, troje ranjeno Jo ni u kasnim popodnevnim satima nije poznat tragian bilans oruanog sukoba koji je poeo noas u dva sata u delu Osijeka Stadionsko naselje. U to vreme na policijsku patrolu iz jedne kue zapucali su, kako navode slubeni policijski izvori, teroristi. Tom prilikom ranjena su dva policajca. Nakon toga policija je opkolila kuu i uz estoku obostranu vatru pozvala teroriste na predaju. Meutim, oni su odbili da to prihvate uz poruku da e se predati samo vojnim vlastima. Okraj je nastavljen i poslepodne kada je poginuo jedan policajac a jedan ranjen. Takoe je ranjena i jedna ena koja je kako se tvrdi pokuala baciti bombu. Pronaen je i jedan mrtav napada, no nezna se koliko ih je jo ostalo u podrumskom delu razruene kue i u kakvom su stanju saoptili su policijski izvori. KOMANDA OSJEKOG GARNIZONA DEMANTUJE LAI BRANIMIRA GLAVAA - JEDNA USTA STO ISTINA To to radite, Branimire Glavau, vrlo je lukavo i moda bi vam neko i poverovao, da graani, iz vaih usta, ve nisu uli pretnju, da ete napasti kasarnu JNA, kae se u saoptenju Komande osjekog garnizona Plasiranjem u javnost istih izmiljotina i lai nastoji se pripremiti graanstvo za neke budue planove i akcije, a svu krivicu unapred prebaciti na JNA. Oiti primer takvog ponaanja jeste izjava Branimira Glavaa o tome kako je pukovnik Boro Ivanovi dobio zadatak da iscenira napad na Osijeku kasarnu, posle ega bi tzv. JNA imala opravdanje za bombardovanje Osijeka.

Vukovarska tragedija 1991 OTVORENO PISMO BRANILACA TENJA - SPREMA SE ODSUDNA BITKA poslije desetodnevnih iscrpljujuih borbi, potpuno opkoljeni sa svih strana, obavetavamo srpski narod da uvari barikada u Tenju nisu pali. Na barikadama se stvarala istorija mnogih naroda. Teimo se da e i ova naa znaiti neto vie od borbe za goli ivot Mi vie nita ne preduzimamo. Nasluujemo da se sprema odsudna bitka. Snaga nam je na izmaku. Zalihe municije su istroene. Jedino nam je moral zauujue visok. Neki predlau da krenemo u protivudar i potisnemo ustae u pravcu Osijeka kae se u otvorenom pismu branilaca Tenja upuenom narodu, Skuptini i predsedniku Srbije, koji je danas prenosi sva beogradska tampa. Branioci Tenja upozoravaju: Dok vlada primirje, nai protivnici utvruju nove borbene poloaje, dovlae artiljeriju jo razornije vatrene moi i smiljaju novo lukavstvo i podvale. Oni se ne bore asno, jer u takvoj bici nemaju nikakve anse. Predsednie Srbije, sudbinu celokupnog srpskog naroda u ovim tekim vremenima predao si u ruke Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Nadamo se da si ispravno postupio. To ti, meutim, daje za pravo da trai od JNA vrste garancije da e ivot Srba van sadanje matine republike biti sauvan. Ako nema te garancije, znaj da su ivoti trenutno najhrabrijih srpskih sinova otpisani. U naoj borbi sa ustaama, JNA se do sada drala neutralno. Ukoliko smatra da su nai ivoti vredni tog rizika, mi ti ih poklanjamo kae se na kraju pisma sa potpisom Branioci Tenja. (Dnevnik, 12. juli 1991) HRVATSKA HOE RAT Da je kojim sluajem srpska Vlada malo nervoznija, snajperska akcija hrvatskih vojnika na Baku Palanku mogla se proglasiti agresijom. A ta bi posle toga usledilo nije teko zakljuiti. Ako je svaki rat jedna velika nesrea, onda je srea to Srbija ima mirnu vladu. Meutim, i svaka trpeljivost ima granica a nije malo uglednih Srba i u Srbiji i van nje. O obinim ljudima da i ne govorimo koji misle da su te granice kod srpske Vlade mnogo rastegljive i da se Hrvatska ne moe pobediti razumom. Jer, genocid nad Srbima u Lijepoj njihovoj nastavlja se nesmanjenom estinom. (Dnevnik, 12. jul 1991)

468

469

Vukovarska tragedija 1991 UDRUENJE SRBA IZ HRVATSKE U BEOGRADU - POINJE FORMIRANJE DOBROVOLJAKIH ODREDA Sporazum o tome do sada potpisale etiri stranke: SRS, SNO, Narodna stranka i SDS za Srbiju, a po reima elnika Udruenja, oekuje se i potpis SPS-a. Nune promene u Republikoj vladi. Proglaavanje srpskog naroda za etnike, teroriste i bandite uvod je u novi genocid, to se ne sme dozvoliti Samo u Vojvodinu do sada je izbeglo preko 12 hiljada Srba iz Hrvatske a taj broj sigurno je bar dva puta vei, jer su mnogi utoite potraili kod roaka i prijatelja i u drugim delovima Srbije. Taj egzodus, najvei u posleratnoj Evropi, i to u okviru jedne drave, dokazuje da su se otputanja s posla masovno zamenila hapenjima i fizikim ugroavanjem ivota Srba u Hrvatskoj. Ugledni domaine ubijaju na kunim pragovima a pripremaju se i planovi za likvidaciju uglednih Srba u Slavoniji, Baranji, zapadnom Sremu i SAO Krajini. Sve je vie injenica koje govore da se u Hrvatskoj stvara jedan faistiki reim u kome se srpski narod proglaava banditima, etnicima, teroristima i balvan revolucionarima a destrukcija jednog naroda uvod je za novi genocid nad njim to se ne sme dozvoliti. Ovo su na dananjoj konferenciji za tampu u Meunarodnom Pres-centru novinarima saoptili elnici Udruenja Srba iz Hrvatske u Beogradu: dr Mihajlo Vuini, akademik Vasilije Kresti, Drago Kalaji, Milan Drenji i Duan Miklja. Najvee interesovanje novinari su pokazali za formiranje dobrovoljakih jedinica, to je Udruenje nedavno najavilo. Po reima Kalajia sporazum o tome do sada su potpisale etiri stranke: SRS, dr Vojislava eelja, SNO Mirka Jovia, Narodna stranka Milana Parokog i SDS za Srbiju. Udruenje je pozvalo lidere nekih stranaka na dogovor kako bi se formirale vanstranake a ne jednopartijske dobrovoljake jedinice, koje bi polazile samo od nacionalnog interesa srpskog naroda. Odgovarajui na pitanje novinara dr Vuini je rekao da postoji uverenje da e taj sporazum uskoro potpisati i SPS, a kao razlog za takav stav naveo je jueranju izjavu akademika Mihaila Markovia da se srpski narod mora pripremiti za odbranu i da nije iskljueno formiranje dobrovoljakih jedinica. Naglaeno je da e sve biti sastavljene preteno od Srba, poreklom iz Hrvatske i iskljuivo e delovati na teritorijama gde je srpski narod ugroen. Takoe je istaknuto da u Srbiji ivi nekoliko stotina hiljada potomaka Srba iz hrvatske i oni oseaju potrebu da ako treba i orujem pomognu svojim sunarodnicima u Hrvatskoj. Na pitanje kako bi trebalo da se utvrde nove grnaice izmeu Srbije i Hrvatske, Kresti je rekao da se mora voditi rauna ne samo o tome na kojim teritorijama je sada srpsko stanovnitvo veinsko, ve i o tome da je srpski

Vukovarska tragedija 1991 narod u nekim krajevima genocidom istrebljen. A genocid ne sme, niti moe posluiti kao osnova za osvajane novih teritorija. Zato osnova za nove granice po miljenju predstavnika Udruenja treba da bude pravo naroda na samoopredeljenje. Po reima Miklje svi nesporazumi u Hrvatskoj mogli bi se reiti za samo pet minuta, bez ikakvih konflikata, kada se ne bi brkali principi i kada bi se pravo naroda na samoopredeljenje ravnopavno odnosilo i na Srbe u Hrvatskoj. Naalost, za sada vrhovnitvo ne pokazuje spremnost za to. ETNIKI ISTA HRVATSKA Po miljenju akademika Vasilija Krestia u osnovi svih stradanja srpskog naroda u Hrvatskoj lei tenja hrvatskih politiara da stvore etniki istu i verski jedinstvenu dravu. A po njihovoj zamisli to je mogue samo ako se srpski narod uniti, protera ili asimilira. Postoje pouzdani podaci da takve namere datiraju jo s kraja 19. i poetka 20. veka, a izgleda da ime odan, Franjo Tuman, Vlado Gotovac i njima slini smatraju da je dolo vreme da se to i realizuje. Predstavnici Udruenja Srba iz Hrvatske ukazali su i na niz drugih injenica koje govore o faizaciji Hrvatske, o snajperima uperenim na sve to se mie u Borovu Selu iznet je i podatak da je redarstvenik Marko Klobuar ubio enu i sina da bi dokazao lojalnost hrvatskom reimu. Ko neveruje, moe da se u to sam uveri jer je Klobuar sada zarobljenik SUP-a SAO Krajina, reeno je novinarima. Milan Trenji naglasio je i da su nedavno u selu Smiljani bive tale Gavrilovia ustae pretvorile u novi koncentracioni logor u koji je ve smeteno oko 200 Srba. (Dnevnik, 13. jul 1991) ISTINA O EGZODUSU SRPSKOG NARODA U HRVATSKOJ - USTANKOM E SE BRANITI OGRNJITA U Borovu Selu, a tako je i u drugima gde ive Srbi, ostali su samo mukarci branioci, a njihove porodice prebegle u Vojvodinu, veruju u povratak u svoje domove Oduvek srpska teritorija Iznosei hronologiju veeg sukoba sa predstavnicima vlasti Hrvatske, Vitomir Devetak je rekao da se prva opasna provokacija dogodila u noi izmeu 14. i 15. avgusta prole godine kada su Srbi postavili prve strae i nisu ih do danas ukinuli. Dodao je da su posle toga poela masovna otputanja Srba najpre iz dravnih slubi i naveo primer da je Vukovarska stanica bezbednosti nekada imala 80 a sada ima 2.000 ljudi, istih Hrvata. Za sukob sa hrvatskim redarstvenicima od 2. maja Devetak je istakao da su oni Borovo

470

471

Vukovarska tragedija 1991 Selo napali sa 1.400 1.600 ljudi sa tri strane i tada je poginulo 110 130 mupovaca a objavljeno je u javnosti samo 12 imena, jer su ostalo bili plaenici, ustaki emigranti, Albanci i Rumuni. Dodao je da je od prologodinjeg avgusta do sada poginulo dvadesetak Srba. Vitomir Devetak kae da su Srbi sada mnogo bolje organizovani i naglasio da im je sada za mobilizaciju Borova Sela potrebno 5 7 minuta, a za mobilizaciju 70 hiljada naoruanih ljudi u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu treba 15 minuta. Ljudi su u ovom podruju, istie sagovornik jo uvek slabo naoruani jer je deo naoruanja kupljen u mirno vreme, a deo je uzet posle sukoba sa redarstvenicima 2. maja. Zbog nedostatka oruja svi se dobrovoljci vraaju. Bilo je petnaestak ljudi sa strane, istie Devetak, ali nisu imali oruja. Moemo da primamo samo organizovane i naoruane grupe i proverene Srbe. U prostorijama MZ Borova Sela novinari su razgovarali i sa predstavnikom srpske Vlade za Slavoniju, Baranju i zapadni Srem Goranom Hadiem i komandantom TO ovog dela Ilijom Kojiem. Oni istiu da u Slavoniji, Baranji i zapadnomSremu nema jakih vojnih formacija, poput onih u SAO Krajini, ve se srpski narod organizovao u sistem samoodbrane. Mi smo stalno na poloajima, jer nam mupovci nedaju mira veli Koji. On dodaje da se situacija pogorava iz asa u as, da su uestali napadi nacionalne hrvatske garde i pripadnika HDZ-a koji na Srbe po ceo dan pucaju iz snajperskih puaka i raketa, iskljuuju im struju, vodu i rade druge provokacije. A Goran Hadi je dodao da ako se uskoro ne prestane sa ovim napadima, proglasie se opti srpski ustanak na celoj teritoriji Hrvatske i kako bude Srbin u Pakracu, Kninu Glini tako e biti i Srbinu u Borovu Selu, Tenji, Mirkovcima. (Dnevnik, 13. juli 1991) PONAVLJA SE TRAGEDIJA SRBA U VINKOVCIMA - DEMOKRACIJA USTAKI TEROR Kreatori nove NDH, poteu stari arsenal da je utemelje: progoni Srba, otkazi, unitavanje imovine i bombaki napadi Ustaka pomo iptarima Vinkovake demokrate odavno su imale puno razumevanje za albanski separatizam na Kosovu. Jer, i tamo je trebalo unititi Srbe. Ovih dana konano je obelodanjena istina o izvozu oruja na Kosovo i pomo u borcima. Lokalni Vinkovaki list objavio je fotografiju poznatih ustaa koji su upueni u Katoliku upu i selo Janjevo, a treba da deluju i u

Vukovarska tragedija 1991 Letnici i Vrnovlaku. Pod zatitom opinskog crvenog krsta na Kosovu su otili: Dane Klobua, Adam Brizanac, Ivan Sesar, Stjepan Krist, Zoran Sever, Ivo Josipovi, Veso Graovac, Josip Teri, eljko Primorac i Zvonko Vidovi. (Dnevnik, 15. jul 1991) KOMANDANTOM ODBRANE ISTONE SLAVONIJE, BARANJE I ZAPADNOG SREMA - HRVATSKOJ ZBOGOM BEZ SRBA Srpsko nacionalno vee je preraslo u vladu drave koju stvaramo na teritoriji istone Slavonije, Baranje i zapadnog Srema kae Goran Hadi. Ilija Koji: na poloajima smo svakog trenutka jer na nas neprestano pucaju, iskljuuju nam vodu, struju i telefone, pa je oprez neophodan Srbi ovde ive 760 godina Kada e da usledi rasplet drame na ovom podruju, pitali smo Gorana Hadia. Po njegovim reima to e biti uskoro a ishod e bez sumnje biti povoljan za Srpski narod. To kaem zbog toga, naglasio je Hadi to mi nikoga ne napadamo, mi samo branimo svoje. Jer Srbi na ovim prostorima ive vie od 760 godina, dok veinu onih koji bi da im uzmu sva prava ine Hrvati koje je, pre jedva 50-tak godina u Slavoniju naselio ustaki poglavnik Ante Paveli. Zbog svega ovoga, po Hadievim reima Hrvatska ne moe da rauna da e se od Jugoslavije otcepiti po komunistikim granicama i jednostavno izneti Srbe koji tu ive. Mi nemamo nita protiv da Hrvatska ode, ali nas nee sobom poneti. Nova drava koju stvaramo ostae u Jugoslaviji jer nju su i 1918. i 1945. stvarali nai oevi i dedovi kategorian je Hadi. Na pitanje dali bi bio zadovoljan da ostane sadanja Jugoslavija i dali bi time bili reeni problemi Srba u Hrvatskoj, Hadi odgovara odreno: zapravo, rekao je on, pre godinu dana bio bih zadovoljan, ali posle onog to se dogodilo u Sloveniji u kojoj je, kao i u Hrvatskoj, pokazana prosto zastraujua i stvarno neshvatljiva mrnja prema svemu to je jugoslovensko, ni mi vie neelimo da ivimo sa njima. Sad nude Vukovar Do sada nije bilo konkretnih ponuda oko promene granica, ali je u komentaru Branka Tuena, novinara glasnogovornika zvanine hrvatske vlasti, pomenuta mogunost da Vukovar pripadne Srbiji. Na cilj je meutim da svi Srbi budu zbrinuti i ne elimo da ive i u dravi sa ogranienim suverenitetom graana kae Goran Hadi, odgovarajui na pitanje dali je

472

473

Vukovarska tragedija 1991 tano da bi hrvatsko vrhovnitvo pristalo na izvesnu korekciju granica o emu sve ee piu i strana sredstva informisanja. (Dnevnik, 15. jul 1991) JAHAI APOKALIPSE Rezultati mobilizacije jedinice JNA i delova TO-a gde je odziv bio izmeu 94 i 99 odsto govore da narod Vojvodine s puno odgovornosti shvata svu sloenu situaciju izneo pokrajinski sekretar za NO pukovnik Geza Farka. Vojnici ne idu u krizna podruja Socijalno ugroenim porodicama iz kojih je ovih dana neko regrutovan u jedinice JNA iz rezervnog sasava i u TO dodelie se jednokratna novana pomo, a bie organizovana i pomo ovim porodicama za obavljanje etve. Ovo je na jueranjoj sednici Skuptine Vojvodine rekao pokrajinski sekretar za NO Geza Farka. Kako je obavestio delegate Skuptine, novi vojnici obveznici iz Vojvodine ovih dana nee biti upuivani u krizna podruja Jugoslavije. (Dnevnik, 16. jul 1991) NE VAE AVNOJEVSKE GRANICE Obavestio sam svoj kabinet da ne prihvatam da uestvujem u radu Predsednitva SFRJ na Brionima izjavio je u ponovnom javljanju Jugoslav Kosti Dosta polemina rasprava na jueranjoj sednici zahtevala je i dodatna objanjenja pa se za re ponovo javio i lan Predsednitva SFRJ Jugoslav Kosti. Na primedbe delegata zato je Srbija pristala na Brionsku deklaraciju Jugoslav Kosti je rekao da smo i pretstavnicima iz sveta rekli da emo biti prevareni, ali je deklaracija prihvaena da bi se sa Srbije skinula etiketa da je nedemokratska i boljevika. Ono to ste vi danas u diskusijama napisali verujte da smo u Predsednitvu SFRJ pokrenuli. Traimo od SSIP-a da nam napravi pregled ambasada u zemljama, traimo da se pozove na referisanje ambasador iz Bona, jer on jo uvek tamo predstavlja Jugoslaviju, a ne Deelu. Prema tome u ova dva meseca koja su pred nama moramo da se spremimo da predloimo svima onima koji hoe da ostanu u Jugoslaviji da formiramo novu Jugoslaviju i da kaemo jasno i glasno kao to je reeno i pre godinu dana: Avnojevske granice za Srbiju su neustavne, odnosno neprihvatljive. Srbija priznaje granice iz 1918. godine. Pristali smo da na elu Predsednitva doe Stjepan Mesi i bez glasanja. To jebilo muno i jadno. Prema tome, ako sam vam izdao to je bilo samo zato to sam sledio stavove Republike Srbije.

Vukovarska tragedija 1991 Obavestio sam svoj kabinet, da ne prihvatam da danas uestvujem u radu Predsednitva SFRJ na Brionima iako smo u naelu prihvatili u interesu mira i progresa. Ali posle izjava dr Janeza Drnoveka da nee uestvovati u radu Predsednitva, ni na jednoj sednici koja se odrava u Beogradu i Srbiji, ni ja ne pristajem da idem van Beograda i Srbije rekao je Kosti. Posle usvajanja zakljuaka, delegat Ilija Gordi sugerisao je Kostiu da jo jednom proceni dali treba da otputuje na Brione to je ovaj i prihvatio. (Dnevnik, 16. juli 1991) DNEVNIK EKSKLUZIVNO SAZNAJE U BOROVU SELU - ZAROBLJENI USTAKI PIJUNI efko Okanovi: jedno priam, a radim ono to mi se naredi. Ja sam za politiku MBO-a, HDZ-a i KPJ. Antun Gudelj, otac ubice Josipa Rajhla Kira: Moj sin Joza imao je sve, ali mu je to bilo malo. Stranputica e ga skupo kotati i neka mu slui na ast to nije pristao na razmenu, ve je poruio da me Srbi ubiju kao pseto. TOPOVI ISPRED TABA ZA ODBRANU OSIJEKA SU NEISPRAVNI A NEMAJU NI MUNICIJE - GLAVA PRETI PRAZNOM PUKOM! Da sve bude tragikominije municija za topove smetena je u dobro uvanim magacinima JNA Ukoliko gospodin Baranimir Glava pokae i jedan jedini metak za protiv avionske topove koje je rasporedio ispred svoje jazbine, mi pristajemo da budemo njihove mete. Tim starudijama koje su odavno neispravne on, zapravo, plai Srbe i kurai Hrvate, ali i sebe i bratiju okupljenu u njegovom tabu. Ovo smo uli od dobrih poznavalaca prilika u vojsci neprikosnovenog gospodara Osijeka i Slavonije Branimira Glavaa. Imena tih ljudi, iz razumljivih razloga ne moemo da objavimo, ali pria o bateriji protiv avionskih topova od kojih su osijeki Srbi poslednjih dana prilino zazirali, to svakako zasluuje. Re je zapravo o 6 protivavionskih topova amerike marke o erlikon kalibra 20 mm. Njih i jo 12 topova istog tipa i kalibra je amerika mornarica kao palubne topove jo 1945. godine poklonila Jugoslovenskoj ratnoj mornarici. Krajem 80-tih godina ti topovi su kao potpuno neupotrebljivi rashodovani i poklonjeni TO Hrvatske.

474

475

Vukovarska tragedija 1991 Sve do nedavno, svi moglo bi se rei, trofejni topovi bili su smeteni u magacinima osijekih preduzea: OLT, Saponija i Elektroslavonija. Odatle ih je kau upueni u Osijeku, Branimir Glava bukvalno oteo i 6 komada ili jednu bateriju postavio na kamione ispred svoje jazbine i taba osjekog gradonaelnika i Glavaevog poslunika dr Zlatka Kramaria. Zgrade koje uva ova artiljerija smetene su na Trgu Ante Starevia, odnosno u upanijskoj ulici. Da sve bude tragikominije Glavaeva bratija, kako rekosmo na poetku, za ove topove nema ni jednog jedinog metka. Sva municija koju su oni svojevremeno koristili je naime smetena u dobro uvanim magacinima JNA, dakle, daleko od ruku oveka kojem je muzejsko oruje izgleda pasija. Valja naime, podsetiti da je svojevremeno i sam otac nacije dr Franjo Tuman javno rekao e Branimir Glava zbog krae trofejnog oruja iz osijekih muzeja i drugih samovoljnih akcija morati da ode. Glava ne samo da nije otiao, nego je posle ubistva Josipa Reihla Kira, biveg naelnika osijeke policije postao neprikosnoveni gospodar cele Slavonije i Baranje. Gde je preostalih 12 ovakvih topova, odnosno dve kompletne baterije, za sada se ne zna. Jedino to je izvesno jeste da su i ovi koji se nalaze u centru Osijeka, vojniki gledano, postavljeni apsolutno diletantski. Jedan se naime nalazi u dvoritu zgrade Skuptine optine, a preostalih pet stoji tako da njihove niandije imaju preglednost od jedva tridesetak metara. ak i kad bi imali municiju kau dobri poznavaoci vojne vetine, teko da bi mogli ozbiljnije da naude avionima za prskanje komaraca, a ne vojnim letilicama ije sebrzine mere hiljadama kilometara. Konano pouzdano se zna da niko od ljudi iz jazbine Branimira Glavaa nije obuen da rukuje njima. (Dnevnik, 16. jul 1991) VRHOVNITVO ZATROVALO I NAROD U hrvatsko istrebljenje srpskog naroda vie nije samo ideologija sadanje garniture na vlasti. udovino je i ono to se deava u Sloveniji, pa se moramo zapitati dali je ikada bilo prijateljstva, onog pravog sa Srbijom. Moralni pad slovenakog naroda Sigurno je da je kod nas u Jugoslaviji postojao jedan degenerativan proces koji traje od 1965. godine. Ti degenerativni procesi su poeli najpre u sferi politike, a zatim u sferi privrede i drugim odnosima u drutvu pa i meuetnikim grupama.

Vukovarska tragedija 1991 Separatistima podrka spolja Plaim se da kod nas jo nije uraena analiza odnosa izmeu ta dva elementa internog i spoljnog. I pored toga to te analize jo nema mislim da je spoljni faktor poeo da preovlauje. Taj grub netolerantan odnos koji se razvija u Hrvatskoj i Sloveniji, koji se razvija od vrha na dole, a manifestovao se u stranim, nemoguim oruanim napadima, ne moe bez jake podrke iz inostranstva, rekao je dr Milo Macura, akademik iz Beograda. Pomenuo sam ve da situacija lii na razdoblje pred Drugi svetski rat. Ali moram da kaem i da se sada situacija unekoliko radikalno razlikuju. Prvo, NDH je i kao dravna tvorevina i kao ekstremno nacionalistika filozofija dola na scenu pod okrivljem okupatorskih snaga. Taj protektorat postoji samo indirektno. Ne kao protektorat okupatorskih snaga, zato to te snage koje hrvatskoj sada daju podrku, nisu u ratu sa Jugoslavijom, ve pod firmom nekakve demokratske konstelacije evropskih drava koje treba da pomognu reavanju problema Jugoslavije svojim autoritetom. To je jedan momenat. Drugi je: 1941. godine u Hrvatskoj i BiH Srbi su bili zateeni. Bili su klani kao jaganjci. Kao to znate otpor tom genocidu tada je poeo kada je ve mnogo ljudi bilo ubijeno i proterano. Otpor verovatno nije bio dovoljan i zato to je organizovan delimino kroz partizanski a delimino kroz etniki pokret, bez koordinacije, ta vie sa uzajamnim napadanjem i ometanjem. Sada je taj otpor u drugom obliku. Pre svega, srpsko stanovnitvo u Hrvatskoj a verovatno i u Bosni i Hercegovini, svesno je u kakvom se poloaju nalazi i nije spremno da pusti da sa njim postupaju hrvatski bojovnici kako im pada na pamet. Karakteristino je da se iseljavaju ene i deca iz ugroenih podruja iz hrvatske, a ljudi ostaju jer im je stalo do rodne grude. I u Srbiji poinje da se stvara jedno oseanje obaveze prema srpskom narodu u Hrvatskoj iBiH i to u svakom pogledu pa i samoodrane. Ima jo jedan znaajan momenat. To je pitanje svesti o tome kakva je etnika slika Hrvatske, BiH, Srbije. Na istom prostoru ive i Srbi i Hrvati, Albanci, Muslimani, Maari i drugi narodi i nacionalne manjine. To nisu delovi kao na primer SAO Krajina ili Bosanska Krajina gde su Srbi na okupu. Na svim ovim podrujima ima mnogo izmeanih naselja, izmeana sela pa i kue jedne ulice. (Dnevnik, 16. jul 1991) NOVA PUCNJAVA U ISTONOJ SLAVONIJI - MUPOVCI PUCALI NA VOJSKU Na vozilo JNA mupovci pucali kod Daljskog vodovoda. Eksplozije u srpskim kuama

476

477

Vukovarska tragedija 1991 Vodovodna stanica smetena od prilike na polovini puta od Dalja ka Borovu Selu i prole noi bila je poprite okraja. Pripadnici jake patrole MUPa koji tu straare ve mesecima otvorili su vatru na vojno vozilo. Vatra je uzvraena ali ranjenih po onom to je dosad poznato nije bilo. Na istom ovom mestu preksino je odjekivala minobacaka vatra, a sve to samo pokauje da su daljski mupovci kojih je oko 100 i naoruani hadezeovci koji poseduju preko 1.000 automatskih puaka sve nervozniji. Poto su od Vukovara odseeni barikadama u Borovu Selu, a od Osijeka u Bijelom Brdu, to nije ni udno. Slino je i u Erdutu gde je pre blokade bilo 650 mupovaca smetenih u centru za narodnu odbranu i policijskom odmaralitu na Dunavu. Posle postavljanja barikada u Bijelom Brdu veina je evakuisana i rasporeena u jedinice koje su 7. jula napale Tenje. Po informacijama iz pouzdanih izvora u Erdutu ih je ostalo 90 a hrana im se dotura preko Aljmaa i to helikopterom koji polee sa seoskog fudbalskog igralita. U srpskim kuama su i prole noi odjekivale eksplozije. Eksplozivna naprava postavljena je u kui Slobodana Ratkovia iz Podravlja, osjekog prigradskog naselja na levoj obali Drave. Kua je demolirana. Na sreu niko nije stradao. U Podravlju su smetene jake snage MUP Hrvatske i zbora narodne garde koje nou reflektorima osvetljavaju vojne zgrade na suprotnoj obali Drave. Eksplozije su se ule i u Tenjskom Novom naselju. Esplozivnom naprava demolirana je kua Radoslava Ratkovia iz ovog dela Tenja. Poto je kua tokom okraja od 7. jula naputena niko nije stradao. (Dnevnik, 17. jul 1991) HRVATSKO-MAARSKA KOALICIJA PROTIV SRPSKOG IVLJA Od noa, malja i streljanja iselilo se 98 odsto srpskog stanovnitva. Ostali starci po cenu ivota Novi i stari Jankovci U istrebljenju srpskog stanovnitva kao to je poznato prikljuili su se i itelji maarske nacionalnosti. Ilustracije radi treba napomenuti da u ovom selu sada glavnoj postaji ustakih jedinica za zapadni Srem , protiv Srba u Mirkovcima koji uspeno odolevaju dosadanjim napadima mupovaca instruktori nisu imali veeg uspeha u ratnim operacijama. Do jue u ovom selu ivelo je oko 4.000 stanovnika od toga 10% Srba i isto toliko Maara, a ostalo su bivi hrvati, a sada hadezeovci i nacionalisti. Sada se u ovom selu na

Vukovarska tragedija 1991 prste moe nabrojati ko je od srpskog ivlja ostao: starci, ponosni Srbi Korduna, Banije, Like i BiH koji su 1946. godine prilikom kolonizacije doli vlakom bez voznog reda. Sada se mnoge porodice ponovo sele u voz slobode i putuju u Srbiju. Svi Maari priklonili su se ustaama. (Dnevnik, 17. jul 1991) KOMBAJNI ULI U ITNA POLJA U ATARIMA BOROVA SELA I TRPINJE - ORUJE UVA ETEOCE Bez obzira na ratne uslove, etvu emo zavriti za etiri dana i u silose u Srbiji smestiti izmeu 1.300 i 1.400 vagona ita kae Lazar Jakovljevi predsednik Saveta MZ u Borovu Selu. Najkritinije u Crepuljama i na granici daljskog, vukovarskog i atara Borova Naselja. Leevi u itu Kako e i da li e uopte biti ponjevena penica na parceli kod Borova Sela iz pravca Dalja, jedno je od pitanja koje se ovde najee postavlja. To je ona penica kroz koju su mupovci 1. maja iz Osijeka pokuali da priteknu u pomo svojim kolegama koje su upale u Borovo Selo. Tu su ih meutim presreli stanovnici Savulje, dela Borova Sela, najblieg Dalju i bukvalo desetkovali. Tom prilikom u penici je ostalo vie desetina leeva, uglavnom Albanaca, po koje niko nije doao. Poto je re o parceli od nekoliko stotina hektara treba oekivati da IPK Osijek kojem ona pripada nee odustati od etve. (Dnevnik, 17. jul 1991) TUMANOVA DEMOKRATIJA U LIJEPOJ NJEGOVOJ - USTAE UGASILE SRPSKO OGNJITE Simo Buli (62) iz Vukovara: U tri sata ujutro sedmorica mupovaca Hrvatske i redarstvenika preskoili su ogradu, izvalili kuna vrata i poput gestapovaca izvrili premetainu traei etnike i oruje. (Dnevnik, 18. jul 1991) INTERVJU JUGOSLAVA KOSTIA DNEVNIKU - SRBIJA ELI MIR, A NE RAT Neki stranaki prvaci i ljudi na najodgovornijim funkcijama, kao recimo ime odan u Hrvatskoj, zavauju narode. Za razliku od nekih stranakih voa koji pokuavaju da narue znaajnu tekovinu dobrog i slonog ivota

478

479

Vukovarska tragedija 1991 tridesetak naroda i narodnosti u Vojvodini, tvrdim da ovde niko nije ugroen niti e biti istakao lan Predsednitva SFRJ. O razdruivanju i granicama Da li ima ralike izmeu razdruivanja i otcepljenja? Po meni je to isto. Hrvatska i Slovenije smatraju da im u Jugoslaviji nije dobro i zato ele da odu. Meutim, dok traje moratorijum morali bi a zato se mora brinuti Predsednitvo, potovati propise zajednikog ivota. Nadam se da e uvideti da je to i u njihovom interesu a posle da se mirno raziemo. Neka trae s kim e im biti bolje. Zatim e Skuptina Jugoslavije morati da donese akta o promeni unutranjih i spoljnih granica. Sada ove dve republike po svaku cenu ele da im meunarodna javnost prizna suverenitet pre vremena. U tome sada vidimo imaju podrku Austrije, Maarske, Nemake. (Dnevnik, 19. juli 1991) MILAN PAROKI O SRPSKOJ DRAVNOSTI - BORBA ZA SRPSKE GLAVE, A NE RAT Deklaracija o krai srpskog naroda od strane Hrvata i Slovenaca Milan Paroki Povod za razgovor za donoenje deklaracije o ljudskim pravima i dravotvornim ciljevima srpskog naroda, kojeg je ta stranka nedavno uputila republikom parlamentu. Reenje srpskog problema postoji ukoliko bi Srbi sebi obezbedili obnovljenu srpsku dravnost, bilo u sadanjim granicama, bilo na celom etnikom prostoru u Jugoslaviji, rekao je Paroki, obrazlaui time sutinu predloga za donoenje deklaracije. To to Srbe nazivaju teroristima i etnicima, samo je dokaz da sadanje hrvatske vlasti nastavljaju da primenjuju kominternovski recept razbijanja srpskog naroda. Mi neemo prihvatiti rat ukoliko ga nude ustae, ve odbranu srpskih glava, a to nije rat. ( Dnevnik, 19.jul 1991) BISER POLJAKOVIA Na tvrdnju da se podiu logori za Hrvate na potezu od Bogojeva do Bakog Novog Mesta zaista bi trebalo da reaguju zvanini organi Vojvodine i Srbije. Nije valjda Tonkovi hteo rei da u Hrvatskoj niu logori za Srbe, tj. etnike i bandite. Ne znamo zasigurno ta je mislio jer na trakama je zabeleeno kako smo ih prepriali. Od toga je vanije rei da bi o svemu trebalo da se ozbiljnije razgovara jer tvrdnja o logorima ima posebnu specifinu teinu. No kruna ovog razgovora je izjava Ivana Poljakovia. Rekao

Vukovarska tragedija 1991 je da Srbi bee iz Hrvatske, ne od redarstvenika i hadezeovaca ve od etnika koji pljakaju kue jer ive u umama, a neto moraju jesti da bi preiveli. (Dnevnik, 19.jul 1991) SRBI ZAROBILI IPTARSKO POJAANJE MUP-u HRVATSKE - NESLAVAN KRAJ TUMANOVIH PLAENIKA Ilijaz Kastrati, Nedad Arseni, Vezir airi, Berat Demiaj i Saipi Ajdari: obeali su nam po 1.500 maraka mesene plate, besplatan stan i hranu. Ima Albanaca u Makedoniji zaduenih za regrutaciju za pripadnike MUP-a u Hrvatskoj. Nismo znali da emo ubijati Srbe. U Makedoniji nema vesti o pogibijama naih sunarodnika Kada je jue oko podne straa u srpskom selu Markuici, udaljenom dvadesetak kilometara od Osijeka zaustavila golf struke registracije, sve je liilo na rutinsku kontrolu. Izgled petorice putnika, njihova nacionalna pripadnost i nemuto objanjenje zato su se odluili na puteestvije od gotovo 1.000 kilometara, izazvali su podozrenje, a zatim i sumnju opreznih i pronicljivih Srba. Za devize brane demokraciju Voza automobila Gazir airi (19), objasnio je straarima da je svoje prijatelje Ilijaza Kastratija, Nedada Arsenija, Berata Demiaja i Saipija Ajdarija vozio u Osijek da polau vozaki ispit. Neubedljivo objanjenje izazvalo je sumnju straara, pa su petoricu iptara sproveli u Borovo Selo. Tu se ubrzo saznalo da je zaustavljen jo jedan deo eskadrona srmti sinova dvoglavog orla koji su za deviznu platu branili demokraciju poglavnika Franje Tumana. Dabome, nemilosrdnom pucnjavom u Srbe. U naem kraju neki ljudi regrutuju mlade Albance za pripadnike MUPa Hrvatske. Obeavaju nam kule i gradove. Rekli su nam da emo uniforme i oruje dobiti im stignemo, uz mesenu platu od 1.500 maraka, a da emo imati i besplatan stan i hranu. U Strugi sam kao zidar malo zaraivao, pa me je novac privukao rekao je Ilijaj Kastrati, oigledno predvodnih manite druine. U Osijeku je petoricu nesuenih mupovaca Hrvatske trebalo da saeka albanska veza, ali sinovi dvoglavog orla neslavno su zavrili u Markuici. Na pitanje da li su znali da e za aku maraka morati da ubijaju Srbe i da su odiseju, svoje neastno vojevanje glavom platile stotine njihovih sunarodnika, petorica nesuenih Tumanovih koljaa nemo su irila ruke.

480

481

Vukovarska tragedija 1991 Nita nismo znali. O mrtvim Albancima do nas vesti nisu stizale. Priali su nam o velikoj plati u markama, o provodima posle akcije, o tome kako nas se Srbi boje i kako nam Hrvati pruaju priliku da Srbima naplatimo sve raune za nae sunarodnike na Kosovu rekao je nezaposleni traktorista Saipi Ajdari. Ne vrede ni ivi ni mrtvi Zarobljeni iptari imali su crvene upaljae s crnim dvoglavim orlovima i natpisom Kosovo republika. U istom su im dezenu i novanici, a pored linih karata, imali su i lanske karte neke proalbanske organizacije koja deluje u Makedoniji. ta e biti s petoricom zarobljenih iptara? Ljudi iz Borova Sela kau da e pokuati da ih zamene za srpske zarobljenike u osijekom zatvoru. Na alost, anse su za to male. Ni ivi, ni mrtvi Albanci nisu vrednost za hadezeovske jastrebove. Po one koji su glavom platili pokuaj da 2. maja osvoje Borovo Selo jo niko nije doao, pa njihova tela trunu u itnom polju. Prestravljenim pogledima i drhtavim glasom mladi iptari pitaju: Da li ete nas pustiti? Na to pitanje izostao je odgovor. Konano, iptari su u novoj ustakoj crnoj legiji evidentirani samo kao brojevi koje, kad ostanu u nekom od slavonskih polja, niko nee ni traiti. (Dnevnik, 19. jul 1991) PRETUEN ANAK Glavni odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Jugoslavije dostavio je Tanjugu saoptenje u kojem se navodi da je danas oko podne na ulici u Novom Sadu pretuen predsednik ove stranke Nenad anak. U saoptenju se istie da su poinioci ovog napada etiri neidentifikovana lica za koje se samo zna da su lanovi Srpskog pokreta obnove. O tome je, kako se navodi, odmah obavetena milicija, koja je na mesto dogaaja dola posle 45 minuta. Nenadu anku je ukazana pomo na Hirurkom prijemnom odeljenju novosadske bolnice. (Dnevnik, 20. jul 1991) TRAGEDIJA SRBA PROSVETNIH RADNIKA U VINKOVCIMA - NA METI BIVIH AKA I KOLEGA Progon i otkazi Srba u osnovnim i srednjim kolama. Profesori srpske nacionalnosti na spisku za odstrel. Kako su anti, Dui, Crnjanskih, Raki srpski divljaki pesnici? Nova reorganizacija kola oterae sve Srbe profesore

Vukovarska tragedija 1991 Kako se reiti svih prosvetnih radnika srpskog porekla? Nova demokracija i prosvetno-pedagoka sluba hrvatske nala je reenje u donoenju zakona o reorganizaciji kolstva. Po novom programu, od dosadanjih mnogih srednjih kola napravie se manje, pa e 586 zaposlenih u srednjim kolama 31. avgusta ove godine dobiti radne knjiice, odnosno prekinue im se radni odnos. Ve narednog, 1. septembra, od prosvetne slube bie objavljen spisak potrebnih kadrova. (Dnevnik, 20. jul 1991) POVODOM VESTI PRETUEN ANAK Izmiljotine na raun SPO Optinski odbor SPO za Novi Sad zaprepaen je izjavom Glavnog odbora Lige Socijaldemokrata Vojvodine, koji je objavljen u Dnevniku od 20. jula, gde se kae da su etiri neidentifikovana lica za koje se samo zna da su lanovi SPO fiziki napala gospodina Nenada anka. Interesantna je injenica da ova stranka zna da im je lider pretuen, zna da su lica neidentifikovana i znaju da su svi neidentifikovani prekrioci lanovi SPO. Srpski pokret nobnove i Optinski odbor za Novi Sad trenutno ima daleko bitnijih stvari u angaovanju pomoi Srbima u ugroenim podrujima, a ne da se bavi izmiljenim insinuacijama kae se u saoptenju ove stranke koje smo jue dobili. (Dnevnik, 20. jul 1991) U VOJVODINI 14.617 IZBEGLICA IZ HRVATSKE U Vojvodini je do danas zvanino registrovano 14.617 izbeglica iz Hrvatske koji su mir i sigurnost potraili s druge strane Dunava kae se u najnovijem izvetaju pokrajinskog sekretarijata za informacije Praktino samo u toku jueranjeg dana u Vojvodinu je stiglo oko sedam stotina ena i dece koji su spas potraili u domovima Vojvoana. U ovom asu, tvrde u Pokrajinskom sekretarijatu za informisanje, najvie izbeglica, oko 2.000 iz Hrvatske, smeteno je u optini Novi Sad, zatim oko 1.600 u optini Sombor, po 1.500 u optinama id u Apatin, a vie od hiljadu u odakoj komuni. Prema nezvaninim podacima inae, u Vojvodini je znatno vie od 14.617 izbeglica iz Hrvatske. Jer mnogi su sklonjeni kod roaka i prijatelja i nisu prijavljeni u prihvatnim centrima sa vojvoanske strane Dunava.

482

483

Vukovarska tragedija 1991 POSETA VLADIKE SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE ISTONOJ SLAVONIJI - SPASIMO NAROD I CRKVE! Crkva se brine za svoju duhovnu decu, posebno kada su u nevolji rekao je Irinej Bulovi Jue su u Borovo Selo, Bobotu, Trpinju i Veru posetile vladike Srpske pravoslavne crkve sremski Vasilje, baki dr Irinej i osjeko-poljski i baranjski Lukijan. Sa njima su bila dva svetenika iz abako-Valjevske eparhije, paroh berlinski Dragan Sekuli i predsednik Skuptine optine Sremski Karlovci Pavle traser. Vladike su u Borovo selo doli skelom od Vajske a u ostala sela terenskim autom lokalnih srpskih boraca, preko njiva. Briga je crkve za svu svoju duhovnu decu, posebno za one koji su u nevolji odgovorio je po povratku iz ove posete na novinarsko pitanje o njenoj svrsi vladika Baki, gospodin Irinej Bulovi, to je naa osnovna dunost, koja proistie iz same sutine Jevanelja. Ne uspevamo ee ovde da doemo, ali ta nevolja e biti prevaziena, kad uskoro, ako Bog da, vladika Lukijan preuzme brigu o svom narodu. Svetenici Srpske pravoslavne crkve nakon to su obili crkve i svetenike u mestima, u kojima su bili, posetili su i tabove odbrane i razgovarali sa narodom. Izvanredno su nas doekali. Naa poseta im je velika moralna porka. Oduevljeni su. A i ja sam oduevljen ovim narodom koji se tako prekalio. Tako su hladnokrvni, mirni, i pored svega to im se dogaa kazao nam je paroh Srpske pravoslavne crkve u Berlinu Dragan Sekuli. On je srpskom narodu u istonoj Hrvatskoj donio lekova i novac koji je sakupio meu Srbima u Berlinu. Ova akcija je i dalje u toku. ivan Lackovi, svetenik iz Lipolisa, kod apca rekao nam je: Mi neemo stati. U akciji spaavanja srpskog naroda u Hrvatskoj ukljuiemo sve mlade svetenstvo. Srpske pravoslavne crkve Danas smo se dogovorili da svetenici iz sela istone Hrvatske dou u Srbiju i tamonjem narodu objasne ta se ovde dogaa. Narod u Srbiji nije dovoljno obaveten o stradanjima svojih sunarodnika u Hrvatskoj. Ovaj narod je odan crkvi. I ne moemo mi nae narode i crkve da prepustimo Hrvatima, pa makar u toj borbi i sami stradali. Vladike i svetenici u povratku obili su prihvatni centar Vajsku. (Dnevnik, 20. jul 1991)

Vukovarska tragedija 1991 I HRVATI SVE VIE OGORENI ISPADIMA USTAKIH BOJOVNIKA - TO SU PRAVI BANDITI! Ljudi dobijaju otkaze samo zato to su Srbi. Kue im lete u vazduh, pljakaju ih i maltretiraju, a Hrvati i dalje ute Na ranije dogovoreno mesto sastanka doao je primetno uznemiren i uplaen. Jer, u novoj NDH nita vie nije sigurno, ivot, ponajmanje. Zaklali bi me kao zeca kad bi saznali da sam razgovarao sa novinarima Srbije, objanjava nam na anonimni sagovornik. Zato je onda on, ugledni Hrvat, preko raznih kanala i veza traio razgovor sa srspkim novinarima? Jednostavno objanjava nam. Svestan sam opasnosti kojoj se izlaem ali elim da narod u Srbiji zna da nisu svi Hrvati za politiku nsilja, ubijanja i pljakanja. Mnogi poteni ljudi su tek sada shvatili zablude u priama o novoj demokraciji. Nema tu ni slobode ni demokracije kad ne sme nita ni da pomisli loe o Vrhovnitvu, a kamoli da to javno kae. O tome razgovaram samo s najboljim prijateljima i oni isto misle ali se svi bojimo da to javno kaemo. Strah za posao i porodicu je veliki. Ali ovih dana je neto puklo u meni. Decenijama sam u Vukovaru, imam prijatelja svih nacionalnosti i ne mogu vie da gledam ta im radi ova bagra na brzinu obuena u uniforme, a pogotovo ovi to se ulizuju HDZ-u. Za samo dva dana direktori Name i Vupika dali su otkaze za ukupno 58 radnika, i to samo zato to su Srbi. Pa, gde to ima? U kojoj dravi na svetu nije vano da li je neko dobar radnik, ve ta je po nacionalnosti? Najgore je to ti ljudi nisu sigurni ni u svom domu. Nije vie nikakva tajna da teroristike akcije planira Tomislav Merep, navodni sekretar za narodnu odbranu. Teko i nama i odbrani dok je on komandant. alosno je i to su mnogi Hrvati, u svom strahu, prestali da se drue sa svojim komijama i prijateljima Srbima. Ja nisam, niti u tako neto ikada uraditi. Sedimo zajedno i zato znam za strahote koje preivljavaju. Evo, na papiru sam vam zabeleio ta je ovdanja policija napravila za samo nekoliko dana. Ma, kakva policija, to su pravi banditi. Iz kue Mirka Macure su odneli sav novac i dragocenosti. Slino su proli i Slobodan Neovi, ore Vidi, Laza Palanac, mileta Tanasi, Petar Gruji... Neke, kao Jovu Stefanovia, pljakaju po trei put! Opljakane su i porodice Kuku, Miloevi, Jelaa, Jovii, iri... eljku Dukiu je minirana kua. Ljudi moji, to mogu napraviti samo vandali.

484

485

Vukovarska tragedija 1991 Sve bi bilo drugaije kada bi se u Hrvatskoj mogla javno rei istina. Mnogi bi se onda zamislili, a ovako tisak namsamo puni ui o etnicima i banditima. Zar su moji prijatelji kojima su minirane i opljakane kue teroristi? Nema nam druge, moramo javno i sebi i svetu priznati da su kod nas ustae na vlasti. Za ovo kratko vreme napravili su klanicu od mirnog grada i zato sam ubeen da e se poteni narod s njima obraunati. to pre to bolje. VUKOVAR ODSEEN OD SVETA ire podruje Vukovara i Borova sa okolnim selima ve danima potpuno je odseeno od sveta. Telefonske i teleks veze su u prekidu. Graani ovog podruja nisu u stanju da uspostave vezu ni sa jednim krajem u zemlji. Jo nema zvaninog obavetenja uprave hrvatske pote i telefona i odgovarajuih organa optinskih vlasti u Vukovaru kada e se otkloniti kvarovi i graanima omoguiti da normalno komuniciraju. Da bi doli do najblinjeg telefona u najneophodnijim sluajevima, graani sa toga podruja moraju sa mnogo potekoa zbog postavljenih prepreka na putevima i uz velik rizik da se upute do najbliih gradova Osijeka ili pak do ida. (Dnevnik, 20.jul 1991) USTAE POELE KLANJE Prema prvim izvetajima na strani mupovaca ima deset mrtvih i dva teko povreena redarstvenika koji su zarobljeni, dok je povreeno pet branilaca Mirkovaca, a dvojica su poginula od kojih je jedan zaklan Slike uasa Tokom popodneva iz Vinkovaca je prucirila vest da je u napadu na Mirkovce na strani gardista poginuo Mihajlo Lazar i da je teko ranjen Zdenko ivkovi, te da je broj poginulih i ranjenih izuzetno velik. Kako saznajemo poprite sukoba daje uasne slike. Dosta je zapaljenih i sruenih kua a desetinama povreenih u ovom okraju jo se ukazuje pomo. (Dnevnik, 22. juli 1991) HDZ NASTAVLJA PROPAGANDNI RAT - SUKOB PRENETI U SRBIJU Lider HDZ Marko Veselica ocenio da ceo hrvatski narod treba da se ukljui u odbranu

Vukovarska tragedija 1991 U Osijeku je i noas bilo relativno mirno. Veih sukoba hrvatske garde i policije sa naoruanim ljudima iz okolnih srpskih sela nisu zabeleeni. Prema podacima policijske uprave Osijek noas je ispred trgovinske radnje Metro-halo vlasnika eljka Lalia i Milenka Vojvodia eksplodirala eksplozivna naprava. Policija tvrdi da tete nisu velike. Pucnjave i eksplozija bilo je i u mestu Tenje. Policija navodi da je iz starog dela Tenja pucalo na novi u kome je stacionirana garda i pripadnici MUP-a. U tabu odbrane Tenja kau da je iz novog Tenja na stari deo mesta nastanjen preteno Srbima ispaljeno nekoliko protivgradnih raketa, nata je odbrana odgovorila. Veselica je ocenio da ceo hrvatski narod treba da se ukljui u odbranu i pripreme za nju, ocenivi da je Srbija ve poela rat protiv Hrvatske. Hrvatskim vlastima zamerio je to ne ine vie da se sukob prenese u Srbiju, pri emu su pomenuti poroljeni Albanci na Kosovu i Hrvati u Srbiji nad kojima je poeo genocid. Treba iriti paletu razaranja veliko srpske strategije, dodao je Veselica. (Dnevnik, 23. jul 1991) ZA DEBAKL U MIRKOVCIMA GARDISTI I MUPOVCI HRVATSKI HTELI DA SE ISKUPE U PALAI NADOMAK OSIJEKA - VOJSKA SPREILA MASAKR S oiglednom namerom da ga spale, gardisti i mupovci napali Palau, ali su naili na estok otpor aice Srba koji su ostali u svojim domovima Ranjeno est gardista Valjda u nameri da se iskupe za debakl u Mirkovcima pripadnici Zbora narodne garde i MUP-a Hrvatske stacionirani u selu Laslovu iz kojeg su iselili veliki deo maarskog ivlja, napali su jutros u 3 sata i 15 minuta Palau, malo srpsko selo nadomak Osijeka. Gardistima i mupovcima pridruio se povei broj naoruanih civila iz Laslova. Napad je kako to ve prilii pravoj vojsci, otopoeo artiljerijskom pripremom za koju su koriene protivgradne rakete. Nakon toga usledila je estoka minobacaka vatra, pa napad peadije sa streljakim naoruanjem. Okraj je trajao do 9 asova. Za to vreme u Osijeku bolnicu dopremljeno je est ranjenih gardista. U Palai su kako saznajemo zapaljene dve kue, ali podataka o ranjenim ili poginulim za sada nema. Broj branilaca Palae je bio veoma mali jer su gotovo svi itelji ovog sela pre gotovo mesec dana u strahu od odmazde novih ustakih bojovnika, izbegle u susedno srpsko selo Sila.

486

487

Vukovarska tragedija 1991 Eskalaciju sukoba u Palai i masakr koji je bio na pomolu spreili su pripadnici JNA iz Osijekog garnizona. U Palau je stiglo 20-tak oklopnih vozila tako da je stanje u ovom trenutku mirno. Sve to smo naveli potvrdila je i komanda Osijekog garnizona. Ono to kau u policijskoj upravi meutim, sasvim je drugaije. I ovoga puta su naime, za poetak borbe optueni etnici iz Palae. Recept je naravno poznat: u optubi na raun etnika nalazi se odlian alibi za divljanje novokomponovanih hrvatskih ustaa, a okrivljavanjem Srba za poetak sukoba njima istovremeno se usmerava i nezadovoljstvo hrvatskog stanovnitva. Konano, estokom propagandnom kampanjom koja sledi posle svakog obrauna odvai se panja i od zbilja traginog bilansa koji se poodavno broji stotinama mrtvih u redovima gardista i mupovaca. arda u vazduhu Nema mira ni u Baranji. Noas otprilike jedan as posle ponoi minirana je poznata Biljska ingi-lingi arda njen vlasnik je Srbin Branko etrnji. Prilikom eksplozije niko na sreu nije povreen, ali je materijalna teta velika. O tome ko je bacio eksplozivnu napravu na poznatu baranjsku ardu za sada nema podataka. Do sada je rasvetljeno otprilike 2 odsto ukupnog broja bombakih akcija koje su se dogodile u Slavoniji i Baranji. (Dnevnik, 24. jul 1991) NA TUI RAUN Ko gubi ima pravo i da se ljuti. Hrvati pogotovo, jer se ovih dana potvruje da ih je povijest manje nego druge nauila dostojanstvenom i mukom podnoenju poraza. to ne znai da su za to imali i manje prilika od drugih. Naprotiv. ISTORIJA SE PONAVLJA (Izvadak iz jedne strogo poverljive okrunice Hrvatskog narodnog pokreta 1939. godine) esto smo se kao graani ove zemlje pitali otkuda potreba hrvatskih rukovodeih ljudi da, recimo, o istoj stvari u Beogradu, na sastancima govore jedno, a im se vrate u Zagreb, govore odmah na aerodromu, stanici i usred noi sasvim drugo. Ovakvo ponaanje moe se shvatiti ako se proita dokument pod nazivom Izvadak iz jedne strogo poverljive okrunice Hrvatskog narodnog pokreta za koga se u arhivi u kojoj se uva, kae da je upuen posle

Vukovarska tragedija 1991 sporazuma o donoenju uredbe o Banovini Hrvatskoj od 28. avgusta 1939. godine, kada je praktino u teritorijalno-politikom smislu Uredbom o Banovini Hrvatskoj izvreno spajanje Savske i Primorske banovine i srezova Dubrovnik, id, Ilok, Brko, Gradaac, Derventa, Travnik i Fojnica u Banovinu Hrvatsku sa seditem u Zagrebu. To je bilo, u stvari stvaranje organizma sa viim poloajem od ostalih banovina. (Dravska, Vrbaska, Drinska, Zetska, Dunavska, Moravska i Vardarska). U politikom smislu banovima Hrvatska bila je prozvod sporazuma Cvetkovi Maek. Dva cilja Hrvatski pokret tei kae se u Izvatku pored ostalog i nastoji da iskoritavajui svaku situaciju postigne to vei uspeh i ba zato je sklopio Sporazum kao zgodno sredstvo i oruje borbe Hrvatskog seljakog narodnog pokreta. Neka stoga bude svakom jasno da Sporazumom Hrvatsko narodno vostvo nije se odreklo postojeih krajnjih ciljeva hrvatskog naroda. Prema pristaama treba to uvek i posebno naglaavati. Pod tim pretpostavkama ima se postupiti ovako: Sporazumom su postignuta dva vana cilja Pokreta: a) Slomljena je dravna celina. Drava je razdeljena na dva podruja. Bie to zadatak Hrvatskog narodnog vostva da ovu razdiobu sve to vie i jae razvija. Zato u svim naim izjavama, govorima i lancima, kao i razgovorima neemo nikad upotrebiti ime Jugoslavija, nego Dravna zajednica. Ovim emo kazati i naglasiti da je drava sastavljena od vie delova. Govorit emo i pisati o narodima dravne zajednice, ime hoemo naglasiti da ima vie naroda, time naglaujemo posebnost hrvatskog naroda. b) Postignuto je da su beogradski faktori mislimo na vlast kneza namesnika odstupili od pojma narodnog jedinstva, to je vrlo vano jer je time izgubljeno opravdanje za postojanje drave. Sruen je tim sam temelj Jugoslavije a to je najvanije. Oni su ve poeli da istiu posebno srpstvo, ime su nama olakali borbu protiv jugoslovenstva kao naeg najveeg neprijatelja. Trebat e zbog toga uvati se napada na srpstvo, dok emo vdoiti nesmanjenu akciju protiv jugoslovenstva u naoj tampi, u izjavama itd. Istiemo uvek hrvatski, slovenski i srpski narod. Time laskamo najveoj slovenskoj stranci dr Koroeca, kakljamo javno miljenje u Srbiji. II Sporazumom smo postigli da su nai poduzetnici kao hrvatski ministri uli u centralnu vladu. Treba da se oni uvek u tampi u naim

488

489

Vukovarska tragedija 1991 izjavama i u razgovorima nazivaju hrvatski ministri jer se time istie njihov dravno-pravni poloaj. Postigli smo time: 1.Sudjelovanje u vladanju, dakle, uticaj u vladanju. 2.Kontrolu vladanja, tj. Saznanje o odlukama vlasti. 3.Kontrolu dohodaka sa pravom da iskoriujemo dohotke u ciljeve hrvatskog narodnog pokreta. Na taj nain beogradska centralna vlada jako je oslabila i bez obzira na umanjeno podruje njezinog utjecaja posebnim poloajem Hrvatske. Sudjelovanjem hrvatskih mnistara u toj vladi inimo ih ovisnim o daljim ustupcima na tetu drave. Kod svake zgodne prilike hrvatski ministri zapretit e ostavkom i time izvojtiti daljnje ustupke hrvatskoj osobnosti, jer je od njih ovisna, bez njihovog sudjelovanja nema Vlade. Taj poloaj daje hrvatskim ministrima klju koji otvara sve i omoguuje veliko iskoritavanje svih prigoda. III Kneza namjesnika drimo u naoj vlasti. Pred njim smo uvek na oko vjerni, ali oprezni, dok u stvari on je igraka u naim rukama. Laskanjem njegovim visokim kulturnim sposobnostima odlinog dravnika evropskog kova, umnog i dalekovidnog politiara, koji je uvidio opravdanost hrvatskih zahteva, mi emo uvek moi da ga upotrebimo za nae ciljeve. On zna da ga Srbi ne vole, za nas je to povoljno. Stoga naa tampa treba o njemu pisati najlepe, treba ga hvaliti i laskati mu, dok o kralju neka se vrlo malo pie. Uvek isticati kneza namesnika a kralja ostaviti u pozadini. Knez namesnik je neiskren i podmukao ali vrlo pristupaan laskanju i sugeriranju da bi trebao da on ostane na vostvu dravne zajednice. Isticati da ga Hrvati potuju i cene. Ona druga dva namesnika nisu vana, njihova uloga potpuno je podreena i mi se na njih ne smemo osvrtati. Ako ih spominjemo u naoj tampi, spomenut emo ih suho i kratko. Oni su zadovoljni da u miru uivaju slasti i koristi visokog poloaja. Ali i oni su pristupani sugeriranju da bi namesnitvo trebalo ostati na vostvu dravne zajednice i kanje. IV Hrvatski uredi Neka se nai pristae ni malo ne smuuju izjavama koje e hrvtski ministri ili sam predsednik davati u Beogradu. To je se samo formalno, bez znaenja, to je zavaravanje. Ali zato e svaka takva izjava biti ovde korigirana slubenim izjavama ovlatenih predstavnika Hrvatskog narodnog pokreta koji e tono iskazivati stanovite hrvatskog narodnog vostva. Postojat e s

Vukovarska tragedija 1991 toga opreka izmeu izjava ministra i predsednika i izjava vostva, ali samo vanjski i samo dok su oni u Beogradu. V U naoj tampi, u naim izjavama i razgovorima treba i sada poslije Sporazuma nastaviti udaranjem protiv hegemonije, treba naglaavati zlo delo diktatorskih reima, treba napadati sve one, koji ne shvaaju da je u svakoj akciji i ideji narodnog i dravnog jedinstva za uvjek odvozilo. Treba traiti dalje izgraivanje autonomije i naglaavati nezadovoljstvo sa postignutim Sporazumom, treba se uvek tuiti da se Sporazum ne izvruje i stavlja u delo itd. Na taj nain hrvatski ministri i predsednik moi e se uvek aliti i pokazivati pred centralnom vladom i pred knezom-namesnikom, traei nove ustupke i nova prava za Hrvatsku, pozivajui se na potrebu da se nezadovoljstvo narodno ukloni u interesu dravne zajednice i zbog izgraivanja boljih odnoaja Hrvata i Srba. VI Treba izbegavati upotrebu rijei Banovina Hrvatska a nasuprot treba se vie sluiti oznakom Hrvatska, Hrvatska vlada itd. Treba uvek pisati i govoriti o odnoajima Hrvata, hrvatskog naroda i Hrvatske prema drgim dravama i narodima. Treba uvek Hrvatsku, hrvatski narod i Hrvate isticati kao faktor meunarodne politike nezavisno od dravne zajednice. Uope, u vanjskim lancima i govorima nee se spominjati dravna zajednica a pogotovo ne Jugoslavija. VII Treba dobiti svoju posebnost u sportu, treba dobiti ured za tampu, svoj radio, i u svakoj pogodi pred vanjskim svijetom istupiti kao predstavnik Hrvatske ili hrvatskog naroda. I nai hrvatski ministri nastojat e da svoju posebnu pripadnost hrvatskom narodu uvek prikladno ukljue u njihove slubene izjave. Tu e oni nastojati naglasiti i posebnost Hrvatske ili hrvatskog naroda. VIII Treba sve ustanove, drutva, preduzea, kulturne zavode itd. Oznaiti uvek kao hrvatske. Isticanje Hrvatske uvek na svakom mjstu i u svakoj prigodi. Treba izluiti strogo hrvatske knjievnike od srpskih, hrvatsku literaturu od srpske, hrvatsku povijest od srpske itd. Ukratko uvijek rastaviti i dijeliti. Dobro e nam doi i izvjesna nastojanja dijeljenja jezika. Neka se i to pokua.

490

491

Vukovarska tragedija 1991 IX Svoje redarstvo Bie zadatak naih mjerodavnih faktora malo po malo uklanjati i ukloniti sve oznake dravnog jedinstva u Sporazumu nema spomena ni o hrvatskoj zastavi ni o hrvatskom grbu, ali ba zato je i mogu put da se to via facti uvede. Kod toga nas sredina vlada nee smetati jer nas ne moe omesti. Zaprijetit emo istupanjem iz vlade i gotovo je. X Treba sistematski ukloniti sve rijei, sve nazive i sve oznake do sada upotrebljavane po srpskom nainu. Zato treba uspostaviti i opet uvesti hrvatske nazive inovnika. Uputiti treba tampu da se kloni srpskih naziva uope. Nae novine trebaju donositi vijesti iz hrvatskih krajeva, odjelito od vijesti iz ostalih dijelova dravne zajednice. Sve te vijesti treba pak unositi skupa s vijestima iz inostranstva. XI Trait emo malo po malo, putem naih pouzdanika iz Hrvatskog pokreta, da uklonimo razna inovnika mjesta isto kao i mjesta privatnih poduzea, drutava i ustanova. Pri tome se posluiti uniavanjem predasnih osoba, napadajui ih kao izdajnike hrvatskog naroda i sl. Treba dobiti u svoje ruke redarstvo, dodue je Sporazumom politiko redarstvo ostavljeno dravnoj zajednici, ali to ne smeta da se via facti dobije nadzor redarstva. Diranje u orunitvo i vojsku je teko, jer su Srbi tu vrlo osetljivi pa bi izazvalo reakciju. To treba na drugi nain potkopati. Neka se kod toga upotrijebe prokuane metode iz Austro-ugarskog vremena. Posebno treba panju posvetiti da nae pristae kao vojni lijenici zauzmu vane poloaje u vojnim ustanovama. Po njima emo slabiti vojsku i ruiti disciplinu u njoj. Svako treba organizirati nau snagu. Nju treba dalje, razvijati i jaati po selima i gradovima. Nju emo predstavljati kao pomonicu kod uvanja reda i mira. Nastojat emo da vlasti dobiju poverenje u Zatitu. Ona e na taj nain doi do saznanja vojne organizacije. Ali nju treba budno uvati od utjecaja Srpske vojske. Njezini organiziranje treba se ravnati po metodama biveg Hrvatskog domobranstva, da budu isti naziv, iste oznake, iste zapovjedi itd. Posebno paziti pak na duh Zatite, kao i isticati duh hrvatskog narodnog pokreta za potrebe HRV. Ciljeve. XII Nai pristae moraju sada u vremenu svoje slube sudjelovati u raznim paradama dravne zajednice. Neka to ne zavede nae pristae ni najmanje. Oni e kod toga tako nastupiti da bude irokim narodnim slojevima vidljivo

Vukovarska tragedija 1991 da oni to ine jer moraju, a ne od svoje volje. Kod takvih sveanosti nastojat e se da se broj predstavnika svede na najmanje, a oni e se ograniiti na pasivnu prisustnost. Treba izbegavati svako manifestiranje i kod toga nee s e izdavati ni proglasi, ni pozivi na sudjelovanje. Treba malo po malo uiniti da nestane proslave Vidovdana, a proslavu Kraljevog dana treba upriliiti kao isto slubenu, bez sudjelovanja naroda a tako isto i jo u jaoj meri treba suavati proslavu 1. decembra. Organizacijama kao na primer, Sokolu kada prireuje svoje proslave, treba praviti smetnje, osobito ih treba zapreavati da svoje proslave vre javno. XIII Pomo crkve Treba uvek isticati da je stanje Sporazumom samo prvi stupanj, prvi za postignue daljnjih ciljeva. Zato uvijek treba govoriti i spominjati slobodnu i nezaisnu samostalnu Hrvatsku itd. Neka se uvijek govori o hrvatskim interesima, o hrvatskim narodnim pravima, hrvatskoj dravnosti itd. Hrvatske narodne mase neka su budne uvijek. Njima treba uvijek spominjati hrvatsko narodno zastupstvo, zastupnike, hrvatski Sabor itd. XIV Drei se gornjih uputa mi emo izraditi svaku konjukturu za nae ciljeve. Meunarodna situacija ide nama u korist. Rui se sistem Versailesa, a Jugoslavija je umjetna tvorevina tog sistema. Nae e vostvo balansirati izmeu Osovine i Demokracije. Imamo ljude za jedno i drugo. Glavno je da se rui Jugoslavija. Kod toga nas uveliko pomae Katolika crkva s jedne strane, i Meunarodni komunizam s druge strane. Treba svagdje uzdizati katolianstvo kao glavni branik Hrvatske. Na pravoslavnu kao na vizantinsku kulturu treba navaljivati i isticati da su specijalne odlike. XV Ovih se uputa treba strogo pridravati i neka ih pozvani tumae na zgodan nain svojim pristaama. Treba ih drati kao strogo poverljive i tajne. Za to odgovaraju voe mesnih organizacija. Upute pak detaljno dat e svima hrvatski zastupnici. Naprijed svi za slobodnu i nezavisnu Hrvatsku dravu! Vjera u Boga i seljaka sloga. Ova poverljiva okrunica Hrvatskog narodnog pokreta je izdata 1939. godine.

492

493

Vukovarska tragedija 1991 Ne ini li se da su odnos, govori i ukupni dogaaji, ponaanje rukovodeih ljudi iz Hrvatske programirani jo tada. Istorija se ponavlja. (Dnevnik, 22. juli 1991) U HRVATSKOJ JE I PISANJE U TISKU OPASNO PO IVOT - ZA RE ISTINE ODE GLAVA Posle objavljenog teksta pod naslovom Nije asno utjeti u Vinkovakom listu Branislavu Miroloviu diskretno stavljeno do znanja da se iseli i tako sauva goli ivot Ne pucajte divljaci po nezatienim kuama. Tamo ima djece, ali nema nikog tko bi vam uzvratio i sjetite se u svojim pijanim glavama da biti vitez ne znai nasrtati na slabijeg, ve na jaega, a vi vrli uzeli sebi u zadatak da pucate po srpskim kuama, pa sram vas bilo, zar zbilja mislite da time inite nekakvu uslugu Hrvatima Ovo je deli teksta kojeg je Branislav Mirolovi objavio 12. jula u Vinkovakom listu iz najdubljeg protesta to su mu poetkom jula mitraljirali kuu, stavljajui do znanja da je nepoeljan Srbin u ovom gradu. I kolja bio odreen Ali, nije se bojao. Sve ono to je godinama skupljao u svom srcu, sve pritiske i maltretiranja, pretoio je u neto vie od jedne novinarske lajfne, potpisavi se punim imenom i prezimenom ispod ovih reenica: Rekli su mi da utim. I budem manji od makovog zrana. Tos u mi rekli dobri ljudi koji su mi eleli dobro. I da ne spavam do ulice, bojali su se za mene. Trudio sam se, stvarno sam se trudio, da ne vidim ono to svi vide, da ne ujem ono to svi uju, da utim o emu svi ute i da se pravim lud kod zdrave pameti. E, pa dosadilo! Time je Branislav Mirolovi sam sebi potpisao smrtnu presudu. Na svu sreu, imam dosta poznanika i prijatelja svih nacionalnosti pria Mirolovi. Jedan od njih, inae Hrvat i lan Zbora narodne garde, doao je tajno kod mene i upozorio me da se to pre odselim iz Vinkovaca jer je ve odlueno da me moraju ubiti. Rekao mi je da je ve i odreen ovek koji e mezaklati i da je najbolje da se odmah pokupim iz grada. ta sam mogao? Pokupio sam samo najosnovnije stvari i doao do Sremske Mitrovice. Ovde su me ljudi zaista divno primili. Odmah su mi dali stambeni prostor, okruen sam panjom, ali samo jo uvek zabrinut i uznemiren. ta e se dogoditi sa mojim kolegama iz Kulturno-informativnog centra Privlaica, koji su kao i ja, takoe jugoslovenski orijentisani? ta e se dogoditi sa mojom porodicom?

Vukovarska tragedija 1991 Prinuen da zbog jednog novinarskog napisa bei u Srbiju Branislav Mirolovi i sada, na sigurnom podruju, nerado se sea doivljaja iz Nezavisne drave Hrvatske. To sam napisao i u novinama: Moji susedi obaraju glave kad me sretnu. Neprijatno ljudima zbog idiota koji kaljaju obraz hrvatskog naroda. Mnogi od njih su uli u Zbor narodne garde iz iste zablude. Sada su shvatili da su prevareni, ali je kasno za povlaenje. Ostaje im samo da pognu glave pred dojueranjim prijateljima, Srbima, pria Mirolovi. U Hrvatskoj nema slobode Posle niza doivljenih strahota Mirolovi prosto nije verovao svojim oima kada je stigao u Sremsku Mitrovicu. Mladi se ovde jo uvek zabavljaju do kasno u no. Slobodno se kreu ulicma, bez straha govore ono to misle... Ne znam ta bih dao da je tako u Vinkovcima. Tamo je s prvim sumrakom optemrtvilo, ve oko 20,30 sati to je mrtav grad. A, ovde ljudi slobodno etaju ulicama, bez straha komentariu dogaaje i ne boje se da javno kau ono to misle. Toga u Hrvatskoj jo dugo nee biti pria Mirolovi i nastavlja: Nisam doao ovde da budem izbeglica. Odmah sam otiao u Sekretarijat za narodnu odbranu, dao vojnu knjiicu i zatraio da me upute u jednu od jedinica. Ne elim da budem nikome na teretu, hou samo da dam svoj puni doprinos pokuaju da moja republika, Hrvatska, u kojoj sam roen i ivim, bude konano slobodna. Jer, bez slobode nema ni demokratije. O EMU SE GOVORI U RATNOM HAOSU U ISTONOJ SLAVONIJI - (NE)MO OSJEKOG LOBIJA Bez obzira na snagu osjekog lobija u kojem su potpredsednik Sabora Vladimir eks, predsednik Drutveno-politikog vea Ivan Veki i ministar pravosua Branko Babac, u osijek je lino morao da doe poglavnik Franjo Tuman da bi puanstvo uverio kako nema ni govora o ustupanju istone Slavonije. Koga slua Branimir Glava Uzastopni i po pravilu bezuspeni napadi mupovaca i gardista Hrvatske na srpska sela u istonoj Slavoniji i sve ee prie o spremnosti vrhovnitva da ustupi Srbiji istonu Slavoniju, uneli su veliku zabrinutost meu Hrvate koji ovde ive. Svi pokuaji lokalnih monika pre svih Osijekog gradonaelnika dr Zlatka Kramaria i prvog gospodara Slavonije Branimira Glavaa da, bukvalno svakodnevnim pojavljivanjem na televiziji i govorima na talasio

494

495

Vukovarska tragedija 1991 Radio Osijeka ublae tu zabrinutost, ostali su bez uspeha. Neprestano ponavljanje prie o sprezi etnika i vojske koja se bez po muke, moe uokviriti u klasian metod izmiljanja neprijatelja, samo je jo vie preplaila istono slavonske Hrvate. Kud plovi osijeki etverac? Zbog toga je u pomo morao da priskoi i sam otac nacije dr Franjo Tuman svojom iznenadnom posetom Osijeku i Vukovaru. On je puanstvu saoptio kako je itava hrvatska ovdje i kako o ustupanju istone Slavonije nema niti govora. To meutim, nije donelo naroito smirenje jer ni Tuman nije obeao nita ni novo ni bolje jer se i sam uklopio u prozirnu priu o etniko-vojnoj opasnosti koja se nadvila nad Hrvatsku. Zabrinutost je dakle ostala a kako e to uticati na pozicije tzv. Osijekog lobija do sada jednog od najjaih u Hrvatskom vrhovnitvu ostaje da se vidi. U samom hrvatskom vrhu ljudi iz Osijeka zauzimaju gotovo kljna mesta. Tu su najpre Vladimir eks, potpredsednik Sabora. Tu je i Ivan Veki, predsednik Drutveno-politikog vea u Parlamentu Hrvatske. Trei ovek u osijekom etvorokutu je Branko Babac, ministar pravosua u vladi Hrvatske. Konano etvrti stub lobija kojim su istono slavonski Hrvati, bar do sada, imali apsolutno poverenje je Ante Jelavi, saborski zastupnik, predsednik Okrunog suda u Osijeku i bivi vrlo uspeni udba. Prema ovom etvercu su, u ovom trenutku uperene sve oi istono slavonskih Hrvata. Istina tu su i zatupnici iz jo 14 slavonskih optina, no oni su i onako odvie sitne figure u velikoj hrvatskoj igri, pa se od njih mnogo i ne oekuje. Neprikosnoveni Branimir Glava ta e za istonu Slavoniju uraditi eks, Veki, Babac i Jelavi ostaje da se vidi. U iekivanju toga, jedna figura definitivno izrasta u neprikosnovenog gospodara Slavonije kojjim je u tome se u Osijeku svi slau, bukvalno sve dozvoljeno. Re je naravno o Branimiru Glava, naelniku za NO najekstremnijem slavonskom jastrebu iji ivotni put svakako zasluuje panju. Glava ima 38 godina, zavrio je Pravni fakultet, a prvo upoznavanje s njim jugoslovenska javnost je imala onda kada su mu prilikom ulaska u Skuptinu Jugoslavije, radnici obezbeenja oduzeli oruje. Glavaev otac je poetkom 60-ih emigrirao u Nemaku da bi mu se, otprilike deceniju kasnije dakle, u vreme MASPOK-a prikljuio i sin. Posle

Vukovarska tragedija 1991 kolovanja u ustakim kampovima, Glava se vratio u zemlju i postao Titov stipendista. Sa stipendijom Titovog fonda on je zavrio Pravni fakultet. Pre neki mesec smenjivanjem je Glavau pretio i sam Franjo Tuman, izjavljujui, kako su objavila hrvatska sredstva informisanja, da e taj Glava morati da ode, ali od toga nije bilo nita. ta vie, Branimir Glava je u meuvremenu postao neprikosnoveni gospodar Slavonije. Poslednja podela vlasti na koju je pristajao bila je za ivota Josipa Reihla Kira kojeg je ubio jedan od Glavaevih ljudi Ivan Gudelj. Meni pripada 30% komande a Glavau preostalih 70, govorio je pre smrti Kir. Posle 30. juna kada je Kir ubijen Branimir Glava je postao neprikosnoven. Takvo stanje traje i danas. Sve to e se u istonoj Slavoniji dogaati, po svemu sudei, mnogo manje zavisi od onog to govori Tuman, ili pridodaju eks, Veki ili Babac. Pravi gospodar je Brnaimir Glava, koji e najverovatnije, odrediti sudbinu istono slavonskih Hrvata. Ukoliko odluke koje e doneti budu onakve kakve je do sada donosio niko u Slavoniji se ne moe nadati niem dobrom. (Dnevnik, 24. jul 1991) PREGOVORI NA MOSTU 25. MAJ - MUPOVCI NEE MIR Iloki redarstvenici poriu odgovornost za dosadanje incidente i prielkuju mir ali ne prihvataju jedini uslov jedinice JNA da nee biti provokacija i otvaranje vatre Posle gotovo svakodnevnih oruanih provokacija sa Iloke strane na koje jedinica JNA otro uzvraa, jue smo bili u prilici da na mostu 25. maj zabeleimo pregovore o miru. Zapovednik stanice MUP u Iloku Jozo Pukari i njegov zamenik jozo Toki zamolili su za razgovor potpukovnika Ljubomira Tomia. Meutim, kako redarstvenici nisu ponudili ni jednu vrstu garanciju, komandant operativne jedinice je ponovio raniji ultimatum na vatru e se odgovoriti svim raspoloivim sredstvima. Oigledno, redsarstvenici smatraju da je odranje mira na ovom podruju samo obaveza JNA, koja nee uzvrati vatru, bez obzira na ugroenost ivota njenih pripadnika. Upravo takvu opciju nametali su sve vreme razgovora koji je trajao vie od jednog sata. Jer, kako kau pripadnici MUP-a nisu odgovorni za dosadanje incidente, a za hrvatske gardiste ili nekog drugog nee da snose krivicu. ak su upitali dali treba da strada celo selo ako iz njega puca neki ekstremista. Na to je usledio kratak odgovor potpukovnika Tomia to je va problem i potrudite se da obezbedite miran rad i ivot naih vojnika.

496

497

Vukovarska tragedija 1991 Na kraju je zapovednik Stanice MUP Jozo Pukari ipak prihvatio da pokua da upozori metane Iloka, odnosno one od kojih se mogu oekivati bilo kakve provokacije. Istaknuta je i spremnost da se eventualni problemi zajedniki razmotre, a tim povodom predloena je nova runda razgovora u Iloku i to u irem sastavu. No, ve sada su se redarstvenici izokola interesovali o mogunosti ponovnog postavljanja svog vozila na raskrsnici ispred mosta radi kontrole saobraaja. Rekli su da bi tema narednh razgovora trebalo da bude i isticanje nove ahovnice umesto one koju su vojnici skinuli granatom u okraju pre petnaestak dana. Ali, armijski stav je da se to reava na nadlenim dravnim nivoima. Sve u svemu, trnovit je put do mira u ilokom kraju. Moda su pripadnici Stanice MUP-a i spremni da istraju u obeanju da e sve preduzeti da ne doe do provokacija. Ali, teko je poverovati da su i kadri da se u cilju toga suprotstave hrvatskim gardistima i naoruanim pripadnicima HDZ-a koji su, to je sasvim sigurno, izmakli bilo kakvoj kontroli. Trgovac pregovara Interesantno je da se u razgovor na mostu 25. maj ukljuio i vlasnik trgovake radnje Metal-Zec iz kojeg je pre neku no otvorenavatra na pripadnike JNA i koja je oteena od uzvraene paljbe sa oklopnog transportera. Vlasnik tvrdi da tokom dana ne dozvoljava bilo kome da se slui njegovim objektom u napadake svrhe, ali da nezna ta se preko noi deava s obzirom da tu ne boravi. (Dnevnik, 25. jul 1991) POLITIKI TRENUTAK - VRHOVNIKOV APEL I ULTIMATUM U istom danu na dva mesta hrvatsko rukovodstvo potvrdilo je koliko je (ne)zadovljno rezultatima Tumanove posete Bonu i razgovora sa onim kome su od evropskih elnika u Banskim dvorima najvie verovali, Helmutom Kolom. U samo svanue u Mirkovcima i po podne na Biljaninim Izvorima u Ohridu. Potvrdilo se u oba sluaja da su u pravu oni koji su najavljivali zaotravanje hrvatskih stavova posle Bona, ali se mora priznati da se toliko estine ipak nije oekivalo. estine koje su skupo platili hrvtski gardisti u sudaru sa braniocima Mirkovaca, ali i one ispoljene od samog vrhovnika popodne na Ohridu i uvee pred kamerama Hrvatske TV- onda kada je odbijao da prihvati apel Jugo-elnika za mir i kasnije, kada je od Hrvata istovremeno zatraio i pribranost i spremnost za sveopti rat.

Vukovarska tragedija 1991 Niko od Predsednitva Jugoslavije odavno ne oekuje spektakularne odluke. Ni one bez takozvunih epiteta, kojima bi neiji autoritet obezbedio sprovoenje. Jedinstvo u stavovima po najmanje, a sad se (posle Ohrida), potvrdilo ak ni kad su u pitanju papiri kojima i nije svrha da obavezuju. Apeli ili proklamacije snage Bogojavljenjske vodice, pisani tek da se pokae dobra volja i elja za kakvo takvo dogovaranje. Videlo se ve i iz najava uesnika Ohridskog samita na vrhu da ne treba oekivati vie od jednog od uobiajenih inova preduge i preopasne predstave. in u kome se igra vie za evropsku nego domau publiku, a ne potuju ni jedna ni druga, u kome je sve tee razluiti belo od crnog i dobro od loeg. Koji se, po pravilu, vie pamti po onom to ga, mada daleko od mesta izvoenja, redovno prati. U ovom sluaju po Mirkovcima iz kojih je od Ohridskim mirotvorcima umesto aplauza dopirala pucnjava. Pitane je dali je Tupurkovski pre dolaska u Ohrid makar u osnovnim crtama svoje goste upoznao s tekstom izjave o miru, dali su Mesi i Tuman znali ta bi otprilike trebalo da potpiu? Znalo se, meutim, ve od trenutka kad je stupio na pistu Ohridskog aerodroma da Tuman nee potpisati nita, da e, jer je za Mirkovce znao mnogo ranije od ostalih, biti i tvrdokorniji i nepopustljiviji nego inae. Da e se desiti upravo ono to se i desilo i da e na apel za mir vrhovnik odgovoriti ultimatumom. Iluzorno je, naime, bilo oekivati da vrhovnik sad kad je poduzeo sve da se odbrambene snage opreme svim potrebnim sredstvima, a zna se, koliko sve to kota od svega odustane i razorua svoje bojovnike. Nije to hteo ni ranije, kada je otkriveno da pegelj alje kamione po oruje u Maarsku, nije se razoruavao ni onda kad su to uinili Srbi u Krajini, a najmanje to eli sad, kad ga je na cedil ostavio najverniji saveznik - Slovenija. Ono to eli vie i ne krije: vojsku prvo u kasarne, a onda i van Hrvatske (tim bolje ako za njom krenu i svi Srbi iz lijepe nae) i posle toga, potpunu nezavisnost. Po sistemu: kad moe rezervni vodnik, moe i penzionisani general. Kad slovenaki terotirjalci nisu paravojna organizacija, nije to ni hrvtska garda. I tu je stavljena taka. I na Ohridski apel za mir i na sve sline apele koje bi predsednitvo pojaano republikim liderima eventualno moglo usvojiti, na sve zakljuke i rezolucije kojima se, to po sopstvenom oseanju jugo elnika, to po uputima ujedinjene Evrope, eli postii nekakvo mirno reenje ili bar stvoriti uslovi za kakav takav razgovor. Sve ono to sad uesnici Ohridskog samita izjavljuju, sve tvrdnje o postignutoj saglasnosti, za vrhovnika i politiku iji je elnik prazna su pria. Pria u kojoj se ne potuju njegova pravila igre (a

498

499

Vukovarska tragedija 1991 kakva su svedoi i izjava Alije Izetbegovia o Mirkovakoj nevetoj reiji), pa samim tim, i neprihvatljiva. Umesto nje vrhovnik ima svoju, onu u kojoj e sve odbrambene snage i itav narod prvi pozvati u rat i odbranu hrvtske nezavisnosti. Protiv svih i svakog u Jugoslaviji uz svesrdnu pomo meunarodnih imbenika (u iju se spremnost lino uverio). Za rtve u toj prii nema mesta. Valjda i nisu vane ili bar ne toliko koliko se vrhovniku ini vanim ono to je naumio. Na nekolicinu slinih u istoriji, a ni njima se na vreme nije stalo na put, ini se nije ni potrebno podseati. Ovakvim postupcima vrhovnik to radi sam. (Dnevnik, 25. juli 1991) PLJAKA SRPSKE IMOVINE Zbog propale turistike sezone direktna teta u Beogradskom Rekreatursu procenjuje se na 81 milion dinara, ali daleko vei problem predstavljaju takse na njihove objekte na moru, uvedene od Vlade Hrvatske, koje samo za ovu godinu iznose 242 miliona dinara Svoju imovinu emo braniti ako bude trebalo i preko meunarodnih sudova istie zamenik generlanog direktora Rekrea tursa Srba Vukovi. Odluka o razdruivanju Slovenije i hrvatske od Jugoslavije skupo e kotati ne samo te dve republike nego i sve ostale. Ve sada je izvesno da se u sluaju definitivnog raspada Jugoslavije ne moe raunati ni na kakvu meunarodnu finansijku podrku, a za voenje potpune ekonomske blokade je logina posledica nepotovanja dogovora sa Evropskom zajednicom i drugim meunarodnim subjektima. Meutim, i bez toga posledice nerazumnih i jednostranih odluka, kao i ratnog stanja koje u zemlji praktino vlada ve mesec dana, oseaju se i sada. Godinama uspostavljanje privredne veze su pokidane, platni promet izmeu pojedinih republika je u potpunosti prekinut, niko vie nikome ne isporuuje robu, a o plaanju da se i ne govori. Ogromne tete zbog nastale situacije trpi i Akcionarsko drutvo Rekrea turs sa seditem u Beogradu. Re je o bivoj zajednici za odmor radnika, osnovanoj jo 1953. godine, koja je od samog svog nastanka poslovala na principima akcionarstva. Ovo akcionarsko drutvo formirala su ak 202 preduzea iz itave Jgoslavije a o svim nevoljama koje ga sada mue, razgovarali smo sa zamenikom generalnog direktora Rekrea tursa Srbom Vukoviem. Takse prvi korak ka oduzimanju imovine vredne 100 miliona maraka Sa kolikim kapacitetima u Hrvatskoj Rekreaturs raspolae?

Vukovarska tragedija 1991 Od ukupno 9.280 leajeva sa kojima Rekreaturs raspolae na teritoriji itave Jugoslavije, na hrvatskom primorju nalazi se 2.380 postelja odnosno etvrtina svih njegovih kapaciteta istie Vukovi. uglavnom je re o hotelima B , a neto manje i o hotelima C kategorije. Svi su locirani u atraktivnim turistikim mestima kao to su Rovinj, Hvar, Dubrovnik, Srebrno, Biograd na moru, Milna na Brau. Kakva je trenutna situacija u tim hotelima? Praktino svi nai hoteli nahrvatskom primorju su zatvoreni odgovara Srba Vukovi. Jedini izuzetak je hotel u Srebrnom, gde trenutno boravi 40 inostranih gostiju. Do pre dvadesetak dana jedan broj stranaca boravio je i u Rovinju, ali su na alost posle dogaaja u Sloeniji svi otili. Prema tome svi hoteli su praktino zatvoreni. Da li imate procen koliku e tetu zbog toga trpeti Rekreaturs? Direktna teta je oko 81 milion dinara, jer smo ove godine predvideli da toliki bude promet u tim hotelima upozorava Vukovi. Ta teta nee moi da se nadoknadi boljim korienjem drugih objekata. Meutim, daleko vei problem od te direktne tete predstavljaju takse koje je uvela Vlada Republike Hrvatske. One su sasvim nerealne i nerazumne. Samo za ovu godinu morali bi za taksu da izdvojimo ak 242 miliona dinara, odnosno 19 miliona nemakih maraka. I sami vidite da su te takse praktino tri puta vee od celokupnog prihoda koji smo ove godine planirali u tim objektima. Zato nam se i namee zakljuak i sumnja da su te enormne takse ustvari samo prvi korak ka oduzimanju naih objekata. Da li ste neto pokuali i uinili da zatitite sopstvenu imovinu i interese i ta planirate za ubudue? Pokuali smo sve to je bilo u naoj moi, istie Vukovi. Obavestili smo sve nadlene organe od saveznih do optinskog nivoa. Pismeno smo o eneormnim taksama Hrvatske obavestili i Predsednitvo SFRJ, Saveznu vladu, predsednika Srbije i Hrvatske, predsednike republikih vlada, privredne komore, sve organizacije i asocijacije. Efekte do sada nismo osetili, a takse su i dalje ostale na snazi. Meutim, s obzirom da se radi o zaista velikoj imovini, oekujemo da e u zavisnosti od daljeg razvoja situacije u Jugoslaviji, prilikom sainjavanja deobnih bilansa, biti uzet u obzir i na kapital. A da se radi o ogromnoj imovini svedoe i podaci: blizu 26 hiljada metara kvadratnih hotelskog prostora, sedam hiljada petsto metara kvadratnih pod kampovima i 166 hiljada metara kvadratnih graevinskog zemljita koje je u skoroj budunosti trebalo da se pretvori u hotelske komplekse. Trenutno se

500

501

Vukovarska tragedija 1991 celokupna ta imovina procenjuje na 100 miliona nemakih maraka, a samo hoteli i ve izgraeni objekti procenjuju se na preko 80 miliona maraka. to pre sainiti deobne bilanse Sve smo blie isteku tromesenog moratorijuma. ta e se dogoditi ako Slovenija i Hrvatska ostanu uporne u nastojanju da se i definitivno otcepe od Jugoslavije? Dali postoje neki mehanizmi kojim moete da zatitite vau imovinu? Ako doe do rasturanja Jugoslavije, a ukoliko se deobnim bilansom ne reguliu odnosi, s obzirom da su svi ti hoteli na Hrvatskom primorju nae vlasnitvo, sasvim sigurno emo o svem obavestiti sve meunarodne organizacije i institucije naglaava Vukovi. Pred meunarodnim sudovima pokrenuemo sudske sporove, jer se vlasnitvo jednostavno ne moe oduzeti. Smatramo da ti objekti mogu da ostanu i da e ostati nae vlasnitvo ili emo, pak, kroz deobni bilans imeu republika u zamenu dobiti nove objekte ili novac za njihovu izgradnju. Imate li podatke o tome koliko Srbija ima ugostiteljsko-turistikih objekata na Hrvatskom primorju i ta bi po vaem miljenju, trebalo da uradi Vlada Republike Srbije? Imovina Rekreatursa predstavlja samo manji broj objekata koji imaju preduzea irom Srbije na delu Jadranske obale u Hrvatskoj. Po mojim procenama na Hrvatskom primorju postoji dva puta vie ovakvih objekata koji su vlasnitvo preduzea iz Srbije. Prema tome radi se o zaista velikoj imovini. Upravo zbog toga, Vlada Republike Srbije u svim predstojeim razgovorima i dogovorima mora o tome da vodi rauna. Po mom miljenju, valjalo bi to pre sainiti jasne deobne bilanse, utvrditi ta je ije, kako bi se pripremili, a ne da nespremni doekamo najgore. Ne vredi samo kukati. Meutim, koliko znam, u Srbiji se time jo niko ne bavi, dok se u drugim republikama ve odavno pripremaju deobni bilansi. Zato bi i Srbija to to pre morala da uini, nezavisno od toga dali e to uraditi Republika Vlada, Privredna komora ili neko trei. (Dnevnik, 25. juli 1991) NA NOVU PROVOKACIJU KOJA JE STIGLA IZ CENTRA ZA OBUKU TO U ERDUTU, PRIPADNICI JNA ODGOVORILI ESTOKO - GARDISTI PRVI PUCALI Oko jedan sat posle ponoi s Erdutske strane poela minobacaka vatra na koju smo u 20 minuta do 2. estoko odgovorili kau pripadnici JNA iz jedinice koja uva most Bratstvo jedinstvo kod Bogojeva. No svetlija od

Vukovarska tragedija 1991 podneva. Zato su sino, prvi put u poslednja dva meseca, bila pogaena sva svetla na erdutskom centru TO-a. Novosadski korpus saoptio: MUP-ovci napali jedinicu JNA Sluba za informisanje novosadskog korpusa ovlaena je da saopti sledee: Jutros oko 1,5o asova na jedinicu JNA u reonu istono od sela Erdut, koja obebeuje most na reci Dunav kod Bogojeva, od strane pripadnika MUPa i Zbora narodne garde Republike Hrvatske otvorena je vatra iz neposredne blizine, najpre iz peadijskog naoruanja, a potom i iz minobacaa. Na to je jedinica JNA estoko odgovorila vatrom. I sa jedne i sa druge strane vatra je trajala oko 20 minuta. Povreenih, ranjenih i poginulih na strani pripadnika JNA nema, dok na strani pripadnika zbora narodne garde i MUP-a nije poznat. OPET SE PUCA U OKOLINI VUKOVARA - NA METI BRADIN Pucnjava iz dela Vukovara zvanog Budak III. Rasputena vukovarska Skuptina U okolini Vukovara danas se oko 16 asova ponovo pucalo. Kako saznajemo, dolo je do okraja izmeu gardista Hrvatske smetenih u vukovarskom naselju Budak III i branilaca oblinjeg sela Bradin, naseljenog Srbima. Dok ovo javljamo, pukaranje jo traje, a podataka o ranjenim ili poginulim jo nema. Tema o kojoj se danas u Vukovaru govori jeste i odluka Branka Babca, hrvatskog ministra pravosua, inae osjeanina, da raspusti Skuptinu i Izvrno vee Vukovarske optine. Na elu ove demokratski izabrane Skuptine je do sada bio Slavko Dokmanovi, Srbin iz Trpinje. Njemu je meutim, u poslednja tri meseca bilo potpuno onemogueno da obavlja tu dunost, a sad je odlukom ministru Babca svu vlast preuzela Vukovarska orgnaizacija HDZ. Za novog prinudnog upravnika Vukovara u koji se moe ui iz samog jednog pravca iz Osijeka, a izai samo uz specijalnu dozvolu, postavljen je Hrvat Marin Bili, koji je do sada bio potpredsednik ili kako se to u hrvatskom novom govoru kae dopredsjednik vukovarske Skuptine. (Dnevnik, 26. juli 1991)

502

503

Vukovarska tragedija 1991 VUKOVARSKI HDZ-ovci PRIPREMAJU POKOLJE PO VOJVODINI I U BEOGRADU - USTAKI TERORISTI UBAENI U SRBIJU Iz Vukovara u Vojvodinu ubaeni braa Anton i Drago Davor, Marko Bai i Ivica Pavi, a u glavni grad Jugoslavije Jovica eko, eljko Bini, Branko Penava i Rade Komi. Obe grupe dobro opremljene i obuene za teroristiko-diverzantska dejstva Iz dobro obavetenih izvora, veoma bliskih glavnom ustakom tabu u Vukovaru kojim komanduje sekretar Sekretarijata za narodnu odbranu Tomislav Merep, saznajemo da su ovih dana na teritoriju Srbije tajno ubaene dve grupe terorista, pripadnika hrvatske demokratske zajednice. Njihov zadatak jeste unoenje straha i nemira u narod, stvaranje haosa, izvoenje diverzantskih akcija i drugih teroristikih akcija. Teroristika obuka ustaa obavljena je u jednom od kampova u Maarskoj gde su obueni svim tajnama zanata od svirepih naina klanja ljudi, Srba naravno, pa sve do podmetanja eksplozivnih naprava i sejanja dezinformacija i neistina. Ideja o ubacivanju terorista u Srbiju roena je u Zagrebu, a prvi je svoje grupe na teren uputio Tomislav Merep kako bi se ponovo prvi dodvorio vrhovnitvu. lanovima ovih grupa instruktori su bili poznati ustaki teroristi iz sveta pa je veoma lako pretpostaviti pakleni plan. U vojvoanskoj grupi nalaze se pripadnici HDZ-a iz Vukovara: braa Anton i Drago Davor, Marko Bai i Ivica Peri. Kako saznajemo ova grupa ima i poseban zadatak da uini sve da unese nemir u meunacionalne odnose prevashodno da dokae ugroenost Hrvata u Srbiji zbog ega imaju blanko nareenje da pucaju po kuama Hrvata u Vojvodini, pa ak i da kolju vienije Hrvate kako bi potom vrhovnitvo imalo adut da ponovo optui Srbe. U grupi koja je upuena u Beograd nalaze se: Jovica eko, eljko Bini, Branko Penava i Rade Kmi. Meutim, veruje se da nee uspeti u svojim mranim namerama jer su nadlene slube bezbednosti preuzele neophodne operativne radnje tako da nema razloga za strah i uznemirenje graana. Reju, ustaki teroristi bi spreeni na sve naine. Saznajemo takoe, da i elnik ustaa u Osijeku Branimir Glava priprema sopstvene grupe terorista koje su najpre poloile prisegu, uz povijesni hrvatski barjak, kamu i pitolj. Na svu sreu, i u redovima ustakih elnika mnogo je onih koji su samo formalno naklonjeni ovom faisitoidnom pokretu, dok se u sutini ne slau s izvoenjem teroristikih akcija, klanjima i diverzijama, pa se tako na vreme saznaje za sve namere bojovnika. (Dnevnik, 26. jul 1991)

Vukovarska tragedija 1991 BILANS JUERANJEG OKRAJA U OKOLINI VUKOVARA - DVA MRTVA I SEDAM RANJENIH U okraju izmeu gardista i MUP-ovaca s jedne i naoruanih Srba s druge strane, poginuli: Ante Glavini i Mio Olaj, dok su estorica gardista i jedan civil ranjeni Okraj izmeu gardista i mupovaca iz Vukovara i branilaca sela Bradin zavren je pogibijom gardiste Ante Glavinia i civila Mije Olaja. Istovremeno estorica gardista i jedan civil, takoe hrvatske nacionalnosti su ranjeni. Na drugoj strani po onom to je do sada saopteno nema poginulih. Do okraja je dolo u blizini vukovarske ume ergaj, a pucnjava je moe se zakljuiti i po broju poginulih i ranjenih, bila vrlo estoka. Vukovar je inae, poslednjih nedelja zatvoren grad iz kojeg se moe izai samo uz specijalnu propusnicu. Sve konce dri Tomislav Merep sekretar za NO, iako je posle rasputanja Optinske skuptine, za neku vrstu prinudnog upravnika vukovarske Optine postavljen Marin Bili. BRANIMIRU GLAVAU NIJE STALO DO ZAROBLJENIH U BOROVU SELU - HRANITE ILI UBIJTE Odgovor glavnog gazde Slavonije na ponudu o razmeni zarobljenika bio je laponski: hranite ih dok moete, a onda ih ubite. Tihomir Filipovi: redovno dobijamo hranu i lekove, a ne maltretiraju nas U zatvoru u Borovo Selo nalazi se 18 toro ljudi. Re je uglavnom o Hrvatima, pripadnicima HDZ-a uhvaenim tokom borbe ili prilikom pljake naputenih srpskih kua, a tu su i petorica iptara iz Struge koji su uhapeni na putu za Osijek gde su trebali da stupe u redove MUP Hrvatske. U vie navrata tab srpskog otpora u Borovu Selu pokuao je da ove ljude zameni za uhapene Srbe koji se nalaze u Osijekom zatvoru. To meutim nije dalo ama ba nikakve rezultate. Kako je Dnevnik ve pisao kada je sinu Antuna Gudelja, inae ubici Josipa Reihla Kira ponueno da za oca zameni nekog srpskog zarobljenika ovaj je odgovorio da od toga nema nita. Dok moete rekao je mlai Gudelj, hranite ga, a kad to vie nebudete mogli vi ga ubite. Gotovo identian odgovor stizao je poslednjih dana u vie navrata i iz Slavonije. Na ponude za zamenu zarobljenika odgovorio je istim reima kao i Gudelj. Tako su izgleda propale sve anse da se 18 zatoenih u Borovo seoskom zatvoru doepaju slobode. U ovom zatvoru su efko Okanovi, Tihomir

504

505

Vukovarska tragedija 1991 Filipovi, Ivan Kreo, Mara Kosti, Mio erni, Jozo Salaj, Ante Gudelj, Zdravko meter, Zoran Bertonjoli, Meho Ibri, Kreo Luc, Renato Jeloek i iptari iz Struge: Vezir airi, Berat Demiaj, Ilijazi Kastriot, Nedat Amzai i Saipi. Redovno dobijamo hranu i lekove, omogueno nam je da se kupamo, a niko nas ne maltretira ili tue rekao nam je Tihomir Filipovi iz Osijeka koji je uhvaen prilikom pljake naputene kue Srbina Miodraga Jenkia u Novom Tenju. S njim u istoj raboti, uhvaeni su i Kreo, Luc i Renato Jeloek. Inae, o mestu gde se nalaze ovi zarobljenici obavetene su njihove porodice kojima je sopteno da mogu, bez bilo kakvih smetnji da ih posete. Za vreme posete njima je kako je soaptio tab odbrane u Borovu selu zagarantovana puna sigurnost. (Dnevnik, 27. jul 1991) BOLNICA PRINCIPOVAC NA NIIJOJ ZEMLJI - NE TEDE NI MALIANE Dr Vera Kanazir uputila pismo dr Tumanu traei zatitu i sigurnost za bolesnu decu Direktor Insituta za zatitu majke i deteta u Novom Sadu primarijus dr Vera Kanazir uputila je pismo predsedniku Hrvatske dr Franji Tumanu i tamonjem ministru za zdravlje traei zatitu i sigurnost za pacijente maliane i zdravstveno osoblje koje radi u Zavodu za rehabilitaciju dece Principovac u istoimenom mestu nadomak Iloka. Odgovora od vrhovnika za sada, kao i od ministra za zdravstvo nema. Ipak, Ver Kanazir ne gubi nadu. Kada je svojevremeno ovaj zdravstveni objekat otvoren, pria dr Vera Kanazir svi su znali da administrativna granica izmeu dve republike prolazi kroz samo dvorite i zgradu. Ali, kome je to moglo da smeta. Obavljao se humani posao u kome se nikada nije gledalo ko je koje vere, nacionalnosti gledalo se samo kako da se pomogne malianima da prebrode posledice tekih bolesti i postanu korisni lanovi drutva. Danas vie od 120 maliana pripadnika srpske, hrvatske, slovake nacionalnosti strepi od zveketa oruja. Jer, redarstvenici su tu odmah nadomak zdravstvene ustanove, a ne retko u potrazi samo njima znanim neprijateljima upadaju u zgradu, pretresaju i maltretiraju male pacijente i osoblje. Stotinak zaposlenik u ovoj zdravtvenoj ustanovi koja pripada Institutu za zdravstvenu zatitu majke i deteta u Novom Sadu na posao putuje iz ida, i Iloka. Meu zaposlenima su Srbi i Hrvati i nikada, pa ni sada nisu imali rei

Vukovarska tragedija 1991 nesporazuma. Ipak, redarstvenicima kao da i to smeta. I po tri etiri puta na dan prilikom dolaska i odlaska s posla kontroliu pretresaju i maltretiraju radnike ustanove. Vera Kanazir duboko jeubeena da e se vratiti ono vreme kada su ljudi mislili samo kako jedn drugom da pomognu i kako da maliani bre odu kui zdravi. Ovako bolnica je poslednjih dana opustela. Jer od 120 malih bolesnika najmanje polovina, iako neizleena je napustila ovo leilite. (Dnevnik, 27. jul 1991) DR RADOMAN BOOVI, PREDSEDNIK IZVRNOG VEA SKUPTINE VOJVODINE - SRPSKI NAROD U JEDNOJ DRAVI Slovencima i Hrvatima niko ne osporava pravo na samoopredeljenje i otcepljenje od Jugoslavije, ali to istovremeno daje pravo i srpskom narodu u celini da odlui s kim e i u kojoj dravi da ivi. Dobrosusedski odnosi Maarske i Jugoslavije, odnosno Srbije, meusobno uvaavanje i nemeanje u unutranje stvari zajedniki interes istie dr Boovi. Odnedavno se i u hrvatskoj tampi poziva vrhovnik Tuman. ta to znai? Svaki narod ima onakvu vlast kakvu sam izabere. Ne mogu da kaem da je Franju Tumana bilo ko doveo na vlast. Doveo ga je hrvtski naod. Otuda i pravo tog naroda da kontrolie tu vlast a i da je na nain primeren civilizovanim procesima menja. Verujem da je veliki broj graana Hrvatske nezavisno od nacionalne pripadnosti, ugroen ekonomski, bezbednosno i politiki nainom prakticiranja vlasti koja se svodi praktino na naoruanu anarhiju. A nema goreg od toga kada se partija naorua i pone voditi sopstvene ratove. Mislim da ni jedan narod pa ni hrvatski, nee prihvatiti zadugo teror svoje vlasti, naroito ne danas, usred Evrope kada su mnogi tabui pali, kada se ide integrisanoj demokratskoj Evropi, uz zadravanje svih nacionalnih posebnosti, svih interesa suverenih drava. Zbog toga mi se ini da i ti nagovetaji u pojedinim sredstvima informisanja, znae zapravo otvaranje tog procesa. (Dnevnik, 27. juli 1991) DR BRANKO KOSTI POSETIO BA, VAJSKU I BOROVO SELO - BRANIOCI NISU ODMETNICI Odmetnici su oni koji su prekrili Jugoslovenski ustav i doneli jednostrane akte o otcepljenju izjavio potpredsednik Predsednitva SFRJ

506

507

Vukovarska tragedija 1991 Vas ovde smatram izdancima onih naih junaka koji su bili spremni uvek kroz nau istoriju da brane i svoja ognjita i svoju slobodu. Izdrite i budite hrabri. Poneko od ovih s kojima radim, a znate na koga mislim, zove vas odmetnicima, teroristima. A ja na to vazda odgovaram - odmetnici su oni koji su prekrili Jugoslovenski ustav i jednostrane akte doneli, a ne vi ovde koji se borite za taj Ustav i Jugoslaviju. Budite sigurni da niste sami. Ovo je jue u Borovu Selu pred nekoliko stotina metana ovog mesta istakao potpredsednik Predsednitva SFRJ dr Branko Kosti, srdano doekan od ljudi koji ve nekoliko meseci brane svoje domove i svoju slobodu. Potpredsednik Predsednitva je pre nego to je skelom preao Dunav posetio Ba i Vajsku. U Bau ga je predsednik Optine Marinko Antoli obavestio da tu trenutno boravi oko 900 izbeglica, uglavnom ena, dece i staraca. Poslednjih meseci zabeleeno je 7.890 prelazaka s ratnog podruja. Izbeglicama tie pomo koja je trenutno zadovoljavajua, ali s obzirom na razvoj situacije, bie jo potrebna solidarnost cele zajednice. U Vajskoj je Kosti obiao Osnovnu kolu Aleksa anti koja je silom prilika pretvorena u prihvatni centar za reku izbglica. U pratnji potpredsednika Predsednitva SFRJ bili su i potpredsednik Skptine Vojvodine Damjan Radenkovi, predsednik Matice iseljenika Srbije Brana Crnevi i Koviljko Lovre, lan PIVa , a u Vajskoj im se pridruio i episkop Osijeko-poljski i baranjski Lukijan. POVEAN BROJ IZBEGLICA Na podruju Republike Srbije, prema podacima Crvenog krsta zakljuno sa prekjueranjim danom, registrovano je 29.112 izbeglih lica: 17.479 u Vojvodini, 11.589 na podruju Republike bez Pokrajina i 49 na Kosovu i Metohiji. U odnosu na prethodni dan broj registrovanih izbeglica poveao se za 252. (Dnevnik, 30. jul 1991) NAROD BRANI SVOJA OGNJITA Pravi odmetnici su oni koji su vas posle 50 godina mirnog ivota naterali na se latite oruja i branite svoje domove. Posle prekida oruanih sukoba, najvanije je da se nau politika reenja i obezbedi da se reka Izbeglica pone vraati svojim kuama, rekao je potpredsednik Predsednitva SFRJ. Nadam se da e suluda politika koja mnoge ljude proteruje iz njihovih domova konano biti suzbijena. Nedavno smo na Predsednitvu Jugoslavije razgovarali o izbeglicama. Pored nastojanja da se prekinu oruani sukobi, najvei problem je ta reka izbeglica ena, dece i staraca. Nadam se da su svi naili na topao prijem ali bez obzira na sve to najvaniji zadtak je da se oni to

Vukovarska tragedija 1991 pre vrate svojim kuama. U ovoj dramatinoj situaciji nadleni organi Federaije i SIV-a nisu preduzeli mere koje su bili duni da preduzmu. I na podruju Hrvatske ima nekoliko hiljada ljudi koji su bili primorani da napuste svoja ognjita. Briga za izbeglice ne moe biti samo briga Srbije i Vojvodine kao ueg podruja nego cele zajednice. Ovo je prilikom jueranje posete Bau istakao dr Branko Kosti, potpredsednik Predsednitva SFRJ. On je potom u pratnji Damjana Radenkovia, potpredsednika Skuptine Vojvodine, Brane Crnevia, predsednika Matice iseljenika Srbije i Koviljka Lovre, lana PIV-a obiao Osnovnu kolu Aleksa anti u Vajskoj koja je poslednjih meseci prihvatni centar za Srbe, izbeglice iz Hrvatske. U ovom centru je direktorka kole Zorka Kozomora istakla da trenutno u Srbiji boravi 11.870 izbeglica, u Vojvodini 17.500. Najvei broj se nalazi smeten u kuama, a jedan manji deo je u centrima na Letenci, Deliblatskom pesku i u Kuli. Potom je dr Branko Kosti skelom preao Dunav i uao u Borovo Selo, centar otpora srpskog naroda u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. U centru mesta gde su se 2. maja vodile ogorene borbe protiv vie stotina redarstvenika, srdano ga je doekalo nekoliko stotina metana iz ovog i okolnih mesta. Skela jedina veza sa slobodom Potpredsednik Predsednitva Jugoslavije u Borovu Selu je razgovarao sa Goranom Hadiem, predsednikom Vlade Autonomne oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, i drugim funkcionerima ove tritorije. Hadi je pri tom istakao da je cela ova oblast kao i mnoga srpska sela u ustakom okruenju. Jedina veza sa slobodom i Srbijom je skela preko Dunava. Drago nam je da ste rekli da mi nismo banditi, nego oni koji ne potuju zakone ove zemlje i da je jasno ko razbija Jugoslaviju. Ovaj narod rekao je Hadi nisu banditi i teroristi. On ne eli da doivi genocid iz 1941. godine, on jednostavno brani svoja ognjita. Naa sela datiraju ve vie od 7 vekova. Nai preci su stvorili ovu zemlju isuujui bare i movare. Ovaj narod ine poteni radnici i seljaci kojima se ne dozvoljava ni da preveze penicu tamo gde eli da je proda. Na improvizovanoj konferenciji za tampu dr Branko Kosti je istakao da je odavno upozoravano da je u Hrvatskoj na vlast dola stranka koja ima nacionalistiki program. Ona se uporno trudila i uspela da povampiri politiku i ideologiju od pre 50 godina koja kao osnovnu greku za veliki broj ljudi vidi u tome to pripadaju drugom narodu.

508

509

Vukovarska tragedija 1991 Evropa i svet su dobro zapamtili tu politiku. Nadam se da e i danas shvatiti ta ta politika znai i kakve pogubne posledice ona moe imati ne samo po srpski narod na ovom podruju, koji je i najdirektnije ugroen, nego i ire u Evropi naglasio je dr Kosti. Niste odmetnici Ja sam u prilici i u Predsednitvu Jugoslavije i od predsednika sluam termine: - etnici, odmetnici... U sva naa nastojanja da se manemo takve terminologije to je neto to se esto ponavlja, valjda oekujui da se neto to se esto ponavlja eli izazvati utisak istine. injenica je da jo niko od tih koji takvu terminologiju koriste nije iskoristio mogunost da pokae ko su ti etnici, ko su teroristi i odmetnici. injenica je da se radi o graanima koji su do jue mirno iveli, graanima iji su ivoti i imovina sada ugroeni, graanima koji su poueni tekim i krvavim iskustvom od pre 50 godina, koji je doiveo genocid pouen tim tekim iskustvom se samo organizovao i stavio u zatitu svojih ognjita. Zato sam i rekao da ovo nisu odmetnici i teroristi ve oni koji brane svoja ogrnjita, a njih u krajnjem treba da brani i stanu na put povampirenoj politici ba hrvatski narod. Jer je on zato i najpozvaniji i najodgovorniji budui da je toj politici i toj ideologiji dao poverenje na proteklim izborima. Uveren sam da e taj narod uvideti kuda ga ta politika vodi rekao je dr Kosti. Pravi odmetnici su oni, nastavio je Kosti, koji su pogazili jugoslovenski Ustav i doneli jednostrane akte o otcepljenju. Oni su vas naterali da se, posele decenija mirnog ivota, latite oruja i branite od takve politike. Uveren sam da e se cela meunarodna i jugoslovenska javnost, kao i hrvatski narod, uveriti da se vie ne moe nasedati propagandi te politike. Pravo je hrvatskog naroda kao i svakog naroda da odluuje skim e iveti, ali neemo dozvoliti da sa sobom i na silu povlai i srpski narod i izdvaja ga iz Jugoslavije. Kao to puno pravo da odluuje o svojoj budunosti ima hrvatski narod, tako pravo ima i srpski narod, a on se odluio da ivi u Jugoslaviji. Ako ve doemo do toga da pravimo nove dravne granice, onda e se one praviti prema onima koji se odlue da iz te Jugoslavije izau. Potpredsednik Predsednitva Jugoslavije poruio je srpskom narodu u Slavoniji da moe raunati na punu pomo i podrku dravnog predsednitva i drugih saveznih organa, bez obzira to se ovaj problem nastoji nametnuti kao problem odnosa Srbije i Hrvatske. I sami ste bili u prilici da vidite da se donosi mnogo zakljuaka koji se ne sprovode.

Vukovarska tragedija 1991 Stipe Mesi, kazao je zatim odgovarajui na novinarska pitanja dr Kosti, sve radi da navede ostale lanove Predsednitva da mu ukau nepoverenje. Aktuelna hrvatska vlast sve vie otkriva svoje lice, pa sve manje ima rezervi kod onih lanova Predsednitva koji su se doskora prema njoj drugaije odnosile. Nenormalna situacija u kojoj se nalazi Predsednitvo i drugi savezni organi, jer su u njima neki lanovi delova koji se ve smatraju otcepljenima, toleriemo jer ne prihvatamo takve jednostrane odluke. Prelazak Dunava nisam doiveo kao prelazak dravne granice ve kao prelazak s jedne na drugu obalu reke rekao je na kraju dr Branko Kosti. REKA IZBEGLICA KAKVU NE POZNAJE MODERNA EVROPA Reka izbeglica pribliava se cifri od 30 hiljada, po podacima Crvenog krsta Srbije u koju su ubrojani samo oni koji su evidentirani, a sigurno ih ima i vie. Takva reka izbeglica u modernoj Evropi nije zabeleena ne samo danas nego i u drugim podrujima gde se vode ratne operacije. To je velika tragedija koju doivljava ovaj narod. Briga za te desetine hiljada ena, dece i staraca treba biti naa prva briga. Nai savezni organi posebno SIV su u tome zatajili i materijalno gledano. Do sada je Savezni sekretarijat za rad, zdravlje i boraka pitanja izdvojio 3 miliona dinara, a uskoro e biti odobreno jo 50, ali to je s obzirom na situaciju malo. Srena je okolnost da je ta reka izbeglica nala preko Dunava prvu pomo i svoj privremeni dom. Ali, ono gnezdo koje je savijano stotinama godina ne moe niim biti zamenjeno. Na je zadatak da se oni to pre vrate svojim domovima naglasio je dr Branko Kosti. POTRESNI DEIJI CRTE Najvie su me danas uzbudili deiji crtei koje sam video u Prihvatnomcentru u koli u Vajskoj. Kroz njih sam na najtei mogui nain mogao da doivim traginu sudbinu ovog naroda jer sam bio u prilici da vidim naslikane automate, tenkove, kamione i drugo, umesto da na tim crteima iz deije mate vidim jednu bezbrinu igru maliana. Ako neto treba da pobudi interes svakog patriote u ovoj krizi, svakog estitog oveka u meunarodnoj zajednici, onda je to tragedija tih maliana koji su prinueni da napuste svoja ogrnjita i na najtei mogu nain doivljavaju te svoje prve utiske iz ovog sveta naglasio je dr Branko Kosti. ARMIJA OBEZBEUJE MIR I SIGURNOST Za razliku od Tumana i Mesia koji zahtevaju povlaenje JNA u kasarne, zalaem se sa drugim lanovima Predsednitva da Armija prui

510

511

Vukovarska tragedija 1991 pomo svim delovima naroda koji je ugroen bez obzira gde se nalazi. Ugroen je danas srpski narod na podruju Hrvatske. Ukoliko bude tekao razvoj dogaaja onako kako niko od nas ne eli ne iskljuujemo mogunost da se i drugi narodi nau ugroeni na pojedinim podrujima, naa Armija mora biti ta snaga koja e obezbediti sigurnost svim naim graanima bez obzira na nacionalnu pripadnost ili politiko ubeenje. Uveren sam da je takvu ulogu naa Armija ovde ve i odigrala. Ona e takvu ulogu morati da zadri, a njeno prisustvo u ovim krajevima e morati biti i jo masovnije ako hoemo da spreimo meunacionalne sukobe i obezbedimo da se reka izbeglica pone vraati svojim kuama, rekao je dr Branko Kosti. (Dnevnik, 30. jul 1991) NASTAVLJENE PROVOKACIJE HRVATSKE PARAVOJSKE - VATRA NA FLOTILU Jedinice JNA u okolini Borova Sela odgovorile snanom mitraljeskom i topovskom vatrom Na jedinicu JNA koja je razmetena u rejonu Borova Sela i na brodove rene ratne flotile na Dunavu sino je od 20.20 do 21.25 asova otvorena jaka vatra iz peadijskog i minobacakog naoruanja od strane pripadnika MUP-a iz zbora narodne garde Republike Hrvatske. U dananjem saoptenju Slube za informisanje I vojne oblasti se dalje, kae da su na ovu, jo jednu u nizu, niim izazvanu oruanu provokaciju jedinice JNA otvorile energinu vatru iz mitraljeskog i topovskog naoruanja. Time su zapovednici snaga Zbora narodne garde i MUP-a u Vukovaru Tomislav Merep i Franjo urica dovedeni u situaciji da zatrae prekid vatre. Na strani pripadnika JNA nema povreenih ni ranjenih pecizira se na kraju saoptenja. Vojska se povlai iz Slovenije U Sloveniji se nastavlja povlaenje jedinica i opreme JNA. Na podruju Austrijske i Italijanske granice u Gorenjskoj vojska je poela sa predajom karaula a nastavlja se i povlaenje sredstava sa vojnog aerodroma Cerklje ob Krki odakle je danas opremu odvezlo 40 kamiona, saoptio je Radio Slovenije. U Ljubljani, Mariboru i Celju nastavlja se razmena zaplenjenog oruja i opreme izmeu TO Slovenije i Jugoslovenske armije. U Gorenjskoj gde se danas predaju granine karaule, posebne komisije poele su rad u Jezerskom, Planini pod Goricom i na tromei. U skladu sa kako tvrdi Radio Slovenija, Brionskim dogovorom granicu e ubudue uvati pripadnici Milicije. (Dnevnik, 31. juli 1991)

Vukovarska tragedija 1991 I DALJE NEMA MIRA U BOROVU SELU I OKOLINI - NOVO KLIZANJE USTAA Neposredno po odlasku dr Branka Kostia i Brane Crnevia, gardisti iz Borova Naselja pokuali da iznenade seoske strae, ali su ih ove spremno doekale. Pucalo se i tokom cele noi. Procenjujui valjda da e se branioci Borova Sela posle posete dr Branka Kostia, podptedsednika Predsednitva SFRJ i Brane Crnevia, predsednika Matice iseljenika Srbije malo opustiti , gardisti ili bolje reeno ustae iz Borova Naselja su kroz kukuruzna polja krenuli k sreditu srpskog otpora. Procena im je meutim, bila pogrena. Doekala ih je tako estoka vatra da su bre bolje morali da se razbee na polazne pozicije. Nita bolje nisu prole ni njihova sabraa koja su na Borovo Selo pripucala iz Dalja. I jednima i drugima je uz streljako oruje odgovoreno i iz minobacaa. Vatrenih okraja i to estokih, bilo je i tokom noi. Oko 3 sata posle ponoi poela je prava beanija iz Osnovne kole Bratstvo jedinstvo i iz Doma tehnike u Borovu Naselju koje su poodavno zaposelu Mupovci i gardisti. U snanoj pucnjavi u kojoj je koriena i artiljerija zapaljen je krov Doma tehnike a planuo je i jedan kontejner s hemikalijama u blizini Pogona Poli koji radi u sastavu Kombinata Borovo. Slavonske ustae nisu se naroito proslavile ni u Berku, Boboti, Trpinji i Staroj Tenji gde su takoe proveravali svoju ratnu vetinu. U Ernestinovu, istina, nisu napadali nikoga, ali je nesrenim sluajem jedan od rezervnih redarstvenika edomir Mileti poginuo. Njega je neveto rukujui drugim orujem usmrtio njegov brat Drago Mileti. rtava je bilo i u Svinjarevcu. Tu su poginula dvojica civila dok su dvojica gardista ranjena. Konano, i dananje jutro bilo je vatreno. Negde oko 6 sati ponovo su se oglasile ustae iz Borova Naselja pucajui na Borovo Selo. I ta vatra je kao i mnoge prthodne vie sluila za razbijanje sopstvenog straha, pa bar to se tie branilaca Borova Sela nije dala nikakve efekte. (Dnevnik, 31. juli 1991) DR MILORAD UNKOVI I DR BUDIMIR KOUTI POSETILI BOROVO SELO - BEOGRAD JE UZ SLAVONIJU Beograd je uz vas i stalno e to biti, rekao dr Milorad Unkovi okupljenim Borovanima. Dr Budimir Kouti: ovo nije borba ni za kakvu veliku Srbiju i ni za kakve granice, ve za to da svaki ovek ivi dostojanstveno Na vama je breme odbrane srpstva i svih onih ljudi koji ele mir i slobodu. Zbog toga je Beograd s vama i tako e ostati. Niko od 7. hiljada dua

512

513

Vukovarska tragedija 1991 smetenih u glavnom gradu nije odavde otiao iz besa, ve je pobegao od razularenih ustaa kojima vi, na sreu svih nas, svakodnevno drite lekcije i iz hrabrosti i iz dostojanstva i iz toga kako se brani rodna zemlja. Ovo je pored ostalog prilikom osete Borovu Selu danas rekao dr Milorad Unkovi, gradonaelnik Beograda. Uz to, Unkovi se posebno osvrnuo na akcije koje preduzima Evropa i svet u reavanju jugoslovenske krize. Od toga to oni misle da e nam najpre obustaviti finansijsku pomo pa onda komandovati, nema nita. Uostalom, domains e pita kad mu se u kuu ulazi. Ako je narod, vrst, stranac se mora ponaati po njegovim pravilima. Verujem da e i kod nas biti tako I jo neto: od toga to oni trae da kod nas zajedno patroliraju pripadnici ustake garde i pripadnici JNA nema nita, pa ma kako se na to gledalo - istakao je Unkovi. Govorei o onome to se u ovom trenutku deava u hrvatskoj dr Budimir Kouti je nalgasio da to nije nikakva borba za veliku Srbiju niti za neke granice. To je istao je Kouti, samo borba da svaki ovek ivi dostojanstveno. Evropa i svet ne smeju da previde injenicu da se ponovo raaju snage faizma i kao najgore u okviru tih snaga, ustatvo. Dakle, ovde se vodi borba i za Evropu i za svet. To, meutim, ne znai da e Evropa i svet na vreme osetiti opasnost. Zato svi mi moramo biti spremni, jer posle niza poraza hrvatska faistika vlast nee prezati ni od ega, pa ak ni od toga da sopstveni narod gurne u potpuni haos naglasio je Kouti. Bez obzira na sve, po Koutievom miljenju, rat, ukoliko ga, razume se, bude, Srbija e dobiti jer snaga srpskog narod aje, po njemu u obinom srpskom oveku. S verom u srpstvo, dostojanstvo i Boga on e, rekao je Kouti, dobiti svaki rat. O dogaajima u istonoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu i o aktuelnoj situaciji u ovim krajevima govorio je predsednik Skuptine optine Vukovara Slavko Dokmanovi. Situacija je teka naglasio je Dokamanovi. Naa pravovremena upozorenja ta se prema Srbima u Hrvatskoj nisu shvaena na vreme, a teror je ekslirao u poslednja dva-tri meseca. Nama je pomo i neophodna i dragocena i verujem da nas Srbija nee ostaviti. No, bez obzira na sve, mi ovde ostajemo. Mi jednosavno nemamo kuda da beimo. Ovo ovde je nae i tu ostajemo rekao je Dokmanovi. U Borovu Selu govorili su i Ilija Koji, komandant teritorijalne odbrane za Slaoniju, Baranju i Zapadni Srem, zatim Ljubo novakovi, i Mihalj Kertes, poslanici Skuptine Srbije dr Savo Gruji, predsednik Svesrpskog pokreta i

Vukovarska tragedija 1991 jedan od dobrovoljaca u Borovo Selu, Boko Paroevi, predsednik Skuptine optine Odaci, Marinko Antoni, predsednik SO Ba i dr Slobodanka Gruden, poznata beogradska lekarka i javni radnik (Dnevnik, 31. jul 1991) IZ NOVOSADSKE TELEVIZIJSKE: SRBI U OGLEDALU ISTINE - AUTONOMIJA SRPSKA IDEJA Vasilije Kresti: u Euforiji pobede hrvatska vlast bila uverena da e pregaziti Srbe. edomir Popov: Pod personalnom autonomijom vojvoanski Madjari moda trae da ive po zakonima maarske drave U euforiji pobede nova hrvatska vlast bila je uverena da e pregaziti Srbe. Kada su, meutim, videli da su Srbi mnogo rasniji politiari nego to su oni, a to su, prema miljenju akademija Vasilija Krestia, morali odranije znati, opredelili su se za politike poteze koji bi napravili razdor u samoj srpskij celini. To, zapravo, sada ini hrvatsko rukovodstvo. Hrvatska vlast trenutno rauna da je jedan deo Srba u veoma tekoj situaciji i da su lakoverni. Hrvatsko rukovodstvo, kako je, u sinonoj emisiji TV Novi Sad Srbi u ogledalu istine, rekao prof. Dr Kresti, eli da se u to boljem svetlu predstavi meunarodnoj javnosti da bi jo perfidnije i ee nasrnuli na Srbe. Inae, upozorio je akademik Kresti, hrvatski politiari su pokazali veliku homogenost kada je u pitanju srpstvo. Prema njegovom miljenju Srbi u Hrvatkoj, zapravo, u Slavoniji, Baranji i Sremu, mogu sebi tamo da obezbede ivot samo pod okriljem Jugoslavije, a nikako pod Hrvatskom. Komentariui zahtev Demokratskog saveza vojvoanskih Maara za personalnu autonomiju, akademik edomir Popov je podsetio da se autonomija na Balkanu pojavila kao prelazna forma oslobaanja hrianskog naroda od turske vlasti: u Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji, Bugarskoj. O autonomiji vojvoanskih prostora govori se od doseljavanja Srba u Ugarsku, kasnije Austrougarsku monarhiju. Pravi zaetak autonomnih oblasti datira od 1090 godine, nakon politike arnojevieve seobe, kada se broj Srba poveao u Feudalnoj Habzburkoj monarhiji. Re je tada bila o personalnoj privilegiji srpskog naroda. Srbi su tada tamo dobili, kao i jo neki narodi, recimo, Sasi, etniku i versku autonomiju, dakle, personalnu. Kasnije su nestale personalne autonomije. Priznavale su se samo crkveno-kolske autonomije. Zato Srbi, objanjava akademik Popov, trae druge autonomije, pa je ideja o autonomiji Vojvodine srpska ideja. Srbi u Austriji traili su autonomiju kako bi sebe obezbedili od maarizacije, da bi na tim prostorima stvorili svoje institucije... To je tenja Srba da se izdvoje, odnosno, odvoje od Austrougarske i pripoje matici Srbiji. A u novijoj istoriji iza tenje za potpunom teritorijalnom

514

515

Vukovarska tragedija 1991 autonomijom Vojvodine lee napori da se naprave razlike izmeu Srba u Vojvodini i Srbiji, tako da se autonomatvo, antisrpski ovinizam ne razvije samo kod nesrpskog, ve i kod srpskog naroda. Meutim, za ostvarivanje ovakvih autonomakih ideja, istie akademik Popov, ne postoje dva bitna osnova: ne postoji nacionalni osnov, jer su Srbi u Vojvodini apsolutna veina i nema dravotvornih tradicija. Zato je ideja o etatizaciji Vojvodine neostvarljiva. Sadanji zahtev Demokratskog saveza vojvoanskih Maara za personalnom autonomijom, prema reima akaddemika edomira Popova, moe da se tumai na dva naina. Mogue je da maarska nacionalna manjina eli da ivi po svojim obiajima. To meutim, u svetu vie nigde ne postoji, dakle, meunarodno pravo ne poznaje i ne priznaje vie personalnu autonomiju. Mogue je meutim, da pod tim zahtevom Maari u Vojvodini u stvari trae da dobiju vrstu garanciju da e se njihova prava potovati i da e u Vojvodini iveti po svojim originalnim zakonima, to jest, zakonima madjarske drave. A to znai odnoenje ove teritorije iz Srbije, upozorio je akademik Popov, dodajui da su neverotatno slini zahtevi dananjeg Demokratskog saveza vojvoanskih Maara sa zahtevim ZMS izmeu dva rata. Profesor dr Darko Tankosi, sa Filolokog fakulteta u Beogradu, ukazao je da SDA i njen voa Sulejman Ugljanin nemaju nijednu jedinu istorijski utemeljenu argumentaciju za autonomiju Sandaka. A sporazum Srba i Muslimana u BiH o zajednikom ivotu u zajednikoj dravi, ili kako se ve popularno zove sporazum Karadi Zulfikarpai Tanaskovi je izbegao da oceni kao istorijski dogaaj, ali je, prema njegovom miljenju, jedan dobar nagovetaj oigledan je nain razgovora ljudi koji racionalno misle, koji su konstruktivni i ele da ostvare samo realne politike programe. Ovo je znak otrenjenja za sve one koji Muslimane vide kao monolitni blok usmeren protiv Srba. Nedavni sastanak KEBS-a u enevi o pravima nacionalnih manjina i pravima na secesiju propustio je, ocenio je Vladislav Jovanovi, ministar inostranih poslova Republike Srbije, da zauzme stav o tome da li imaju ili nemaju pravo nacionalne manjine na samoopredeljenje, odnosno, na otcepljenje. Mada je injenica da albanska manjina na Kosovu zloupotreblja prava koja joj je dala Srbija i tei ka otcepljenju, na ovom sastanku nije bilo dovoljno hrabrosti, upozorio je Jovanovi, da se pokrene to pitanje. Sva meunarodna dokumenta govore o tome da nacionalne manjine nemaju pravo na samoopredeljenje i otcepljenje. Ima meutim, u svetu zastupnika da i nacionalne manjine imaju to pravo, ali ti koji tako smatraju polaze u stvari od

Vukovarska tragedija 1991 ljudskog prava, odnosno, prava svakog graanina, pojedinca. Oni to ne vide kao pravo naroda na samoopredeljenje, ve kao politiko pravo svakog graanina. (Politika, 1. avgust 1991) INTERVJU MATIJE BEKOVIA POLITICI - ONO TO SU SRBI DALI JUGOSLAVIJI, DALI SU POD USLOVOM DA SE NE IZNOSI U naoj seriji razgovora o sudbonosnim problemima i pitanjima srpskog naroda u prelomnim trenucima nae istorije obratili smo se Matiji Bekoviu, najistaknutijem ivom pesniku naeg jezika, autoru knjiga Ree mi jedan oek, Mea Vuka Manitoga, Lele i kuku, Kaa... U dananjem i sutranjem broju objavljujemo ekskluzivni razgovor naaeg novinara MiloradaVuelia sa Matijom Bekovi Razgovore o poeziji i jeziku morano ostaviti za neku drugu priliku. Ovoga puta bismo morali da razgovaramo prevashodno o temama iz istorije i politike? Nedovoljno odluan da zamolim da mi se ne pridaje toliko politikog znaaja, a dovoljno slab da prihvatim ulogu koja mi se dodeljuje, reu u nekoliko utisaka sa ovlaenjima jednog pesnika. Uostalom, im diem ve si pristao. im si se rodio, kriv si. ini li Vam se da sa punim pravom i krajnje osnovano nau dananju situaciju oznaavate prelomnom? Sve to se ovde dogaa posledica je najhumanijeg zemljotresa ljudske istorije koji je u nae dane bez kapi krvi oborio pola planete. Epicentar mu je oopet bio u Moskvi, a kraj oboda u Jugoslaviji. Otopio je ledenike, srkio zavese i katance, razorio zidove, odvezao jezike, podigao ustave, demontirao rakete. Odneo krvave prestole satrapa istone Evrope. Ni jedan vidioc ni jeretik taj kosmiki prevrat nije ni u snu video a kamoli predvideo. Meu narodima je nastala panika kakva nastaje meu bubama kada se iznenadno podigne stena pod kojom su namerne da vekuju. I kad su nenadno ugledale nebo jedne trae novu stenu pod koju bi se sklonile, druge se u zemlju zakopavaju, tree obnevidle od svetslosi stoje kontuzovane, etvrte kao da se raduju i mislu kuda da krenu. Kad se podigla izma s vratova ljudi i naroda u mnogonacionalnim dravama neki su krenuli jedni drugima na grkljane zaboravljajui na izmu i nalazei da su jedni drugima krivci. U kakvom je stanju nas zatekao ovaj zemljotres?

516

517

Vukovarska tragedija 1991 Nas je zatekao obnevidele i udaljene od sebe. Bili smo se duhovno predali, od sebe odustali, pometeni i pogureni. Voljom vremena taj potres nas je gotovo bez naih zasluga odrobio i izveo na najvei vidik, poeo da nam vraa nadu i pamenje. Pojavila se jedna jo neimenovana stvarnost. I pitanje: da li emo biti dostojni ove nebeske dotacije. Da li emo se sreno izvui ispod ruevina ili emo unesreiti sebe, poklopiti i pregrnuti ostali deo sveta. Danas se pogotovu ini kao da ishod ovog planetarnog prevrata, koji je vratio nadu da se bez rtava povrati sve ono to je potonulo u krvi miliona zavisi od Jugoslavije. Opet nam je pripala tuna slava da se ovde presudi hoe li biti mira ili rata. Kasapnice treeg svetskog rata. Ako rat ovde pone, ovde se nee zavriti. Obrazac koji se ovde uspostavi primenie se kao reenje na sve vienacionalne zemlje istone Evrope. Usuujem se da kaem ako u Jugoslaviji interveniu strane trupe, imae posla do Kamatke. U Sreditu svega je, dakle, srpsko pitanje? Jedan Amerikanac me je pitao: moe li se na srpskom jeziku rei neto skromno? Ne znam po emu je doao do tog zakljuka, ali sam se tog pitanja setio kad sam zaustio da kaem da rasap Jugoslavije treba razreiti rasudnom snagom a ne silom oruja. A to umnogome zavisi od pravednog reenja srpskog pitanja. Od pravde prema Srbiji. Uskratiti tu pravda znai samo vratiti istoriju da bi se ponovila. Kao da nismo mrdali iz 19. veka. Ako se Srbima ne odrekne ono to se ne odrie nikome i to oni ne odriu drugima. Tu pravdu su oni odavno izborili i zasluili a nisu je dobili. Ta pravda nije ni poraz, ni nepravda koja bi se uinila drugima. Ako nas to ne bi odvelo predaleko, da podsetim da je zbog nae zemlje podeljen i svet. Zato se i plaimo svoje istorije i mesta na kome ivimo. I zato e se nae pitanje reiti kad bude postavljeno kao svetsko. To se sada i deava. I ne mogu ga reiti one zemlje sa kojima smo vie puta ratovali koje i sada ovde potpiruju graanski rat. Iako se kae da je pravda manja to su terazije vee, smatram da na problem, pored nas, treba da reavaju samo predstavnici Amerike i Rusije. ta onda, u toj situaciji samim Srbima valja initi? Ruski nacionalni junak Ilja Muromec spavao je tako dugo da mu se kada se probudio jedna strana bila istrulila. I srpski narod nije spavao krae, nije istrulio manje. I nije mu istrulila jedna nego sve etiri strane. Kada se malo promekoljimo, pokrenuo je svoje najdublje korenje i najdalje ile. Ako se probudi, okrene na drugu stranu i duhovno ustane, lako e se prisetiti ta mu valja initi. Ipak, srpsko pitanje je ve otvoreno, Srbi su ve pokrenuli svoje pitanje?

Vukovarska tragedija 1991 Srpska pitanja su pokrenuli i otvorili drugi. Uspravili su nas udarcima, otreznili uvredama, probudili nepravdama, rasnestili i ujedinili koalicijama. Tako su na neki nain radili za nas, postajali nam dobrotvori. Ono to nas je unitavalo to nas je i spasavalo. Odvikli smo se da budemo Srbi. Biti Srbin nije ik, to se odano ne nosi. I kad se nosilo bolje da nije. Rodili smo se da budemo ljudi, da bismo se s drugima pomnogiili. Nikako smo nerado, jeddva Srbi, s izvinjenjem Srbi, to nam je malo sem kad nemamo izbora. Setimo se ta smo tek kad nam seiva prinesu grkljanima. Mea Selimovi je rekao da je saznao zato je Srbin tek 1941. godine. To su mnogi saznali i 1991. Uz to, kako kae profesor Radovan Samardi, Srbi su uvek imali visok procenat otpada. Srbi koji nisu ni Srbi. Da zatite svoje vrate i pragove pretvore u busiju. Nezavisne drave Hrvatske ne moe biti sa Srbima. To je pokuavano i znamo kako je okonano. Krajina je izronila sa dna pamenja kao Atlantida. Ako im je jedini san nezavisna drava Hrvatska, ta e im Srbi, sve da Srbi i hoe. Ta ideja je ostvarljiva samo bez Srba. A oni se vie ne daju ni klati ni pokrtavati. Hrvatski narod je preuzeo na sebe veu odgovornost nego za vreme NDH. Jer ono to se sada deava, deava se njegovom demokratskom voljom. Tuman ponavlja sudinu Pavelia. ivei u iluzijama izazvao je pobunu Srba. Desilo se ono to se uvek deava kada se ostvaruju vekovni snovi. Ispostavi se da toga u stvarnosti nema. I da snove ne treba proveravati ve ostaviti meu snovima.. Ne bih se zaudio da nam, ka se to uskoro ispostavi, krenu u zagrljaj kao da nita nije bilo. Da uspostave simetriju, da tragediju pretvore u komediju. Da krenu opet vozovi prijateljstva, sletovi, recitacije, zastavice, jer novih obnoviteljskih ideja, koliko vidim, nema. U tom sluaju Srbi bi valjalo da budu deca srcem, ali ne umom. Postoje li neke sinosti u raspadanju prve i druge Jugoslavije? Pre nego to se raspadne, Jugoslaviji se najpre uzme obraz kako za njom niko ne bi alio. Tako je bilo u oba sluaja kad se obrukana raspadala. I sada su je ubila njena roena deca. Titoizam gleda jedan od svojih najveih zloina. Jedini koji su morali da ozbiljno uzimaju jugoslovensku dravu su oficiri. Oni su jedini uniformisani vernici Jugoslavije, i zato su njene rtve. Armija nije na vreme transformisana. Kao da nije pratila ta se deava. I zato se u mnogo emu ukazuje kao mastodont koji je izbegao evoluciju pa se udi otkud jeovi, miovi, krtice, ne shvatajui da je najvee udo on sam. U bermudskom trouglu Titove Jugoslavije

518

519

Vukovarska tragedija 1991 Nema skuplje sudbine da je lake izdata i jevtinije prodata od Jugoslavije. Nema slamke za koju se Srbi nisu hvatali samo da bi opstala. Nema vremena na iju pomo nismo raunali. Mrze nas zbog Jugoslavije. Toliko smo se za nju zalagali i na sve pristajali, da smo sumnjivi. I sada kao da ne odlaze iz nje, nego od nas. Ali ono to su Srbi dali Jugoslaviji, da su pod uslovom da se ne iznosi iz nje. Bolesnika na Bosforu smenio je mrc na Balkanu. Srbi su vezani za tog mrca, nose ga na leima dok ne spadne kao krista ili pueva kuica. Srbi su uloili mnogo toga u Jugoslaviju... Ni jedan evropski narod nije stopio toliko svoje istorije kao to su to uinili Srbi za poslednje etiri i po decenije. Srbija je postala u bermudskom trouglu Titove Jugoslavije. Zato se danas tako dugo vraamo i teko uspostavljamo. Kao nas je znao taj nas je zaboravio. Ko nas je voleo taj nas je prealio. Treba da stanemo na svoju stopu Evrope, mada naa pojava na mapi novog evropskog poretka izgleda nije bila predviena. Kako gledate na internacionalizaciju jugoslovenske krize? Dosadanja pomo Evropske zajednice za reenje krize u Jugoslaviji najvie podsea na aktivnost misionara u prolom veku meu plemenima ispod polutara. Sva politika kultura i junoslovenska civilizacija kao da nisu u stanju da bez inostrane pomoi smisli nekoliko reenica koje se tiu elementarnog vaspitanja. A to je samo jedan od detalja naeg svakodnevnog poniavanja, kao da smo ekoloki problem. Davno je prolo vreme kad je knez Milo iao u Kalemegdansku tvravu da poljubi zemlju, pa papuu, pa skup, na prsten veziru da bi izmolio milost za Srbe i Srbiju. Uzaludan je trud da se ta tvrava obnovi i uvede taj obiaj u kancelarijama evropskih sila. Ova, dosadanja, Jugoslavija izgleda da propada pod potpuno razliitim znamenjima od onih koja su obeleavala prvu? Jugoslavija je kao pastore do smrti ostavljena pod ideolokim znamenjem. To je uinjeno namerno zbog lakeg sporazumevanja sa svetom onih koji su krenuli da je napuste. To je bila oigledna nastava. Pokazuju iz ega bee i koga ubijaju uz razumevanje slobodnog sveta. Jugoslaviji su ostavljali ono to su sa sebe skidali da bi sve utovarili Srbima. U Beogradu su predstavnici savezne drave koje nema sedeli pod Titovim bistama i barjacima, a kod kue pod lipama i ahovnicama. Tom simbiologijom su je poistoveivali sa Srbima. Da je Tito bio Srbin, ne verujem da bi danas srpski gastarbajteri morali nositi petokraju oko ruke. Tako je i armija postala srpska i

Vukovarska tragedija 1991 okupatorska. A da je okupatorska, na nju ne bi pucali ve bi je zasipali cveem. Da je srpska, sa njom se svakako ne bi sprdali. Treba li, danas, lomiti i unitavati doskoranja zvanina ideoloka znamenja? Pomiljam da hiljade Titovih bista, spomenika, obeliska, znaaka, ne bi trebalo ruiti i lomiti, ve iskoristiti da se ozida ele-kula od jedne glave kakve u pamenju sveta nije bilo. Bila bi vea od Vavilonske kule i od tornja u Pizi, ali bi bila jedinstvena na svetu i opominjala za veita vremana sva pokolenja dokle jednu zemlju moe dovesti megalomanija, ideoloka narkoza i ludilo. Ta graevina zasluuje da se nazove Titograd. I sami ste lan Komisije vlade Srbije za promenu dravnih znamenja i simbola? Ohrabrila me je jednodunost vladine komisije za promenu dravnih simbola Srbije. Nadam se da e nas vekovna znamenja, u kojima svi imamo svoj deo i pod kojima svi imao svoje mesto, sabrati i pokrenuti uvis. Kretanje uvis je najkrai put jednih ka drugima. Sudbina Srba u Hrvatskoj sve nas potresa. Jednom prilikom ste Srbe u Krajini nazvali ostatkom zaklanog naroda... Srbe u Hrvatskoj sam nazvao ostatkom zaklanog naroda. Kad su namerili da i taj ostatak dokosure kako bi dokazali da ih nije bilo pa ih nisu ni klali izgleda da su verovali da se onaj ko je klan nekanjeno, preporuio za veito klanje. Najvie su se zaudili kad se Agnec pobunio. I evropske kancelarije se dvoume ko je tu u pravu i imaju li pravo na pobunu. Da li e se sve to odvijati ponovo u ime komunizma? Komunizam je svakome obeao ono to mu je nedostajalo. Tako su svi dobili ono o emu su sanjali: granice, autonomije, nacije, istorije. Niko tome nije pridavao znaaj, jer je sve bilo sporedno sem konanog cilja. (...) Sada kada se od cilja odustalo i pokazalo da u komunizmu nije bilo niega sem vlasti i utopije, sve to je bilo sporedno postalo je glavno. Oni koji su se preko noi odrekli komunizma i postali demokrate hteli bi da zadre sve ono to im je obeao i to pre komunizma nije postojalo. Da to ostvare demokratskim putem i ??? sredstvima pravne drave. Da komunistike matarije pretvoe u metafizike istine. Parodija istorije je to danas zapad pokuava da na sebe preuzme komunistike obaveze i ispuni njihova ideoloka obeanja. ini mu se da je toliko moan da i to moe. To je najoitije u politici prema Kosovu. Moda bi, ipak, trebalo pristati na mnogo toga da bi se izbegao graanski rat? Lako emo se saglasiti da bi graanski rat bio najgori od svih ishoda. Gori od vojne diktature, a njegovo spreavanje vanije i od demokratije. U

520

521

Vukovarska tragedija 1991 smrti odista jedan nije manje od deset. Srbi ga ne smeju izazvati, a moraju ga primiti jednako ako ga ne mogu izbei. Na svojoj zemlji, na njenim granicama, u prekoraenju nune odbrane. Mirotvorni pokret je vana i uzbudljiva pojava. Ali mnoge od mirotvoraca poznajem, pa mi to smeta da im verujem da se radujem. Nerado Vas to pitam, ali me zanima, da li ste gledali mune i sramne prizore sa Cetinja na Petrovdan ove godine? Ima mnogo mesta na kojima se moe misliti o naem narodu i njegovoj sudbini. Jedno od najlepih i najtunijih je Cetinje. Dobro je to smo videli ono to se tamo dogodilo na Petrovdan. Jer, rana koja se krije sporo zarasta. Sima Milutinovi Sarajli, sekretar naroda crnogorskoga, napisao je za svetog Petra: Da Kitajem vlada, nebi vie muke i uzalud truda imao. Tu sudbinu ponavlja i mitropolit Amfilohije. Odvano je iskroio i Momir Bulatovi na Vuem Dolu reju da se Crnogorci nikad nee odrei svih crnogorskih imena i srpskog prezimena. (...) (Politika, 2. avgust 1991) SAHRANIE SE SVI SRBI RTVE GENOCIDA IZ 1941. Liturgiju i osveenje temalja crkve u Pribilovcima i parastos obavie patrijarh srpski gospodin Pavle. Na velikoj komemoraciji o tragici srpskog naroda govorie akademik Milorad Ekmei Ako bi se uspostavila hijerarhija zloina nad Srbima u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, onda bi ubijanje 300 dece i 200 njihovih majki, devojaka i drugih Prebilovanki u toku samo jednog jedinog prepodneva, 6. avgusta 1941. tako to su preteno vi baeni u 120 metara duboku jamu Golubinku bio najuasniji zloin kakav se ne pamti od vremena varvarskih najezdi. Taj zloin je u ime bratstva i jedinstva prikrivan pola veka, izmeu ostalog i zato to je u njegovom izvrenju uestvovalo oko 3.000 hrvatskih i muslimanskih ustaa predvoenih katolikim upnikom don Ilijom Tomasom, da bi tek 12 godina posle osloboenja pred sud bilo izvedeno samo 14 neposrednih poinilaca. Jedan od sauesnika u totalnom unitenju, pljaki i naseljavanju ovog nekad najbogatijeg hercegovakog sela ustakim kolonistima iz zapadne Hercegovine, izvesni Jozo Jeli, godinama je uivao status drutveno-politikog radnika i danas je penzioner, a bio je i lan Saveta Republike Bosne i Hercegovine do ukidanja ovog foruma. Javnosti je poznato da je ovaj zloin i formalno-pravno potvren kad je 13. novembra prole godine otvorena jama Golubinka voljom preivelih

Vukovarska tragedija 1991 roaka i hercegovakih Srba koji su, organizovani u Odbor za sahranu, od bivih BiH vlasti dobili dozvolu za taj tuni posao tek poto su zapretili da e trajkovati glau. Iz Golubinke je izvueno mnotvo deijih i drugih skeleta i lobanja iz ega je jasno da je tu zavrilo mnogo vie rtava nego to je 500 prebilovake dece i ena, jer su hercegovake ustae i kasnije ovu bezdanu jamu koristili za svoj genocidni plan. Konani broj rtava znae se tek u oktobru ove godine kada eksperti Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu na elu sa prof. Dr Vladislavom Doiom objave nauni nalaz o svojim istraivanjima u toku vaenja kostiju i kasnije U pribilovcima. U ovom ivopisnom selu izmeu Neretve i Bregane do masakra 1941. godine bilo je oko 1.000 stanovnika, a rat je preivelo 172. Sledei misao blaenopoiveg vladike dr Nikolaja Velimirovia da se pravoslavne rtve ustakog genocida smatraju novomuenicima, mitropolit dabro-bosanskog g. Vladislav blagoslovio je nameru Odbora za sahranu da u Prebilovcima podigne spomenik-crkvu posveenu Saboru srpskih svetitelja i prebilovakih velikomuenika, ija je izgradnja poela 10. januara ove godine. Dosad su zavreni kripti i temelji, koje e u nedelju 4. avgusta osvetati patrijarh srpski g. Pavle, posle ega e odrati parastos uz sasluenje svetenika zemunsko-hercegovake i drugih eparhija. (Politika, 5. avgust 1991) INTERVJU DR NIKOLE KOLJEVIA POLITICI - SVE VIE PRISTALICA ISTORIJSKOG SPORAZUMA SRBA I MUSLIMANA Sporazum je istorijski po tome to e konano izai na videlo ta je stvarni interes njenih naroda. Od 105 optina u BiH u 102 ive zajedno muslimanski i srpski narod. Na Hrvatima je da izaberu svoj put Inicijativa g. Adila Zulfikarpaia, lidera Muslimanske boljevike stranke o prijateljskom sporazumu Muslimana i Srba u Bosni i Hercegovini, koji je ve proglaen za istorijski in, svesrdno je prihvaen od Srpske demokratske stranke. Iz dana u dan ovaj sporazum dobija sve vie pristalica. Moglo bi se, tavie, rei da prerata u mirovni pokret na najosetljivijem meunacionalnom prostoru kod nas, to uliva nadu u dobar putokaz reavanja ve usijanje jugoslovenske krize. Istina, druga muslimanska stranka, Stranka demokratske akcije, predvoena Alijom Izetbegoviem, pokazuje rezerve prema ovoj mirovnoj inicijativi.

522

523

Vukovarska tragedija 1991 ta o svemu tome misli profesor dr Nikola Koljevi, lan Predsednitva Republike Bosne i Hercegovine objavljujemo u ekskluzinom intervjuu, koji je jue dao naem novinaru Blagoju Komljenoviu. Sporazum izmeu Srpske demokratske stranke i Muslimanske bonjake stranke u ova krizna vremena deluje kao melem na ranu. Kako je dolo do njega i ko su njegovi protagonisti! Upotrebili ste pravu re, melem na ranu, jer od svog osnivanja pa sve do dananjeg dana Srpska demokratska stranka je oekivala i nudila saradnju i glavnoj, najveoj Stranci demokratske akcije, Muslimanskoj, i Hrvatskoj demokratskoj zajednici. Na alost, ono to se desilo i to je postalo vidljivo posle izbora jeste da smo u Bosni i Hercegovini dobili jo jednu antisrpsko koaliciju, jer jasno je, kako po glasanjima u radu Predsednitva, tako i po radu Skuptine Bosne i Hercegovine, da su neprestano bili na jednoj strani HDZ i SDA, a na drugoj strani Srpska demokratska stranka, koja je najlegitimniji predstavnik srpskog naroda. Niko nije priznavao tu koaliciju, ali ona je bila na delu. Ova antisrpska koalicija da li je odraz politike klime i stanja u Bosni i Hercegovini ili uticaja mimo granica Bosne i Hercegovine? Ja bih rekao i jedno i drugo, jer jasno je da je antisrpska koalicija, pod drugim imenom delovala i deluje u Bosni i Hercegovini od 1971. godine, odnosno kako se to u vicu kae u Bosni, BiH je znaio skraenicu Branko i Hamdija. Od tada je ta koalicija delovala i sada se samo pojavila pod drugim imenom. Naravno da su nove inspiracije, s obzirom na to da je ista stranka, nastala u Hrvatskoj, a njen jedan organ u Bosni i Hercegovini. Dakle, inspiracija je samo nova i nov podsticaj dolazio iz Hrvatske. Da li istorijski koreni imaju uticaja na to, ivot zajedniki vekovima Srba, Muslimana i Hrvata na istim prostorima. Znamo ta se desilo u toku II svetskog rata i koje su njegove pouke? Ja bih tu razlikovao istorijske od politikih korena. Nas je jako ohrabrilo kada je gospodin Zulfikarpai doao sa tom idejom i dao inicijativu za sporazum, rekavi Znate, nas zanima istorijski sporazum izmeu Srba i Muslimana koji nije obavljen ni 1878. ni 1918 Nas je prvo obradovao takav globalni pristup, za razliku od ove epenake politike i politikanstva kako da se dvojica zavade da bi se trei na neki nain okoristio tom svaom. Hou da kaem da se istorijski interesi, mi smo tu u predlogu dokumenta sporazuma napisali srpskog i muslimanskog naroda ne sukobljavaju. Ostala je jedna mitska aura o tome da su Turci i Srbi od

Vukovarska tragedija 1991 kosovskih vremena ili od Osmanlijske carevine neprijatelji to nema nikakvo uporite u ivotu. U tom smislu je jo vei znaaj ovog istorijskog sporazuma. Taj mitski element je uvek bio korien, naroito u II svetskom ratu, i nama je bilo drago to se prvi put pojavljuju predstavnici muslimanskog naroda koji shvataju da je u pitanju pokuaj korienja tog mitskog naselea za vrlo praktine politike svrhe. Otkud podela u muslimanskom narodu na te dve stranke, a obe su, u sutini, nacionalne? O toj podeli moda je bolje da oni govore jer jedna od pretpostavki demokratije, ili jedan od imperativa demokratije, je da svakome treba dozvoliti da govori u svoje ime. Mi smo imali, izmeu ostalog, jednu demagogiju o tome ta Srbi ele ili ne ele, pa su govorili drugi narodi u ime Srba, ali ono to je meni poznato, sa tom rezervom da ja nemam puno pravo da o tome govorim kao to imaju Muslimani. Mislim da je osnovna razlika, koja se i pokazuje u dosadanjem radu i eksplicitno u izjavama predstavnika MVO da je islamska religiozna orijentacija Stranke demokratske akcije daleko jaa, dok je neko vee u svom izlaganju na televiziji gospodin Zlfikarpaim etiri puta u dve reenice upotrebio re Evrope. Hou da kaem da je ovo jedna modernija muslimanska organizacija koja polazi, prvo, od daleko realnijeg oseanja poloaja muslimanskog naroda ili, kako oni kau Muslimanskog bonjakog naroda. Moe li se rei da je oko SDA uglavnom okupljen islamski svet, da im je ideologija, u stvari, vera, a da se oko Zulfikarpaia okuplja inteligencija i progresivniji muslimanski svet? Moe, mada ja ne bih ograniio nakon nekih razgovora sa ljudima na terenu u Doboju, Banjaluci, Tuzli, apljini, koji su lanovi i pripanici Stranke demokratske akcije, da je SDA ogranieno samo na verki usmeren svet koji islam shvata kao osnovu svoje ideologije. Mislim da je tu i niz ljudi koji imaju odreen strah od toga da ne budu u novoj Jugoslaviji istorijski prevareni. Ono to se sada deava u Bosni i Hercegovini jeste, u stvari, raslojavanje, u prvom redu Stranke demokratske akcije, gde za ovu opciju sporazuma sa Srbima sve vie simpatija pokazuju ne samo intelektualci koji jesu jezgro MBO, nego i obini ljudi koji ele normalno komijske prirodne odnose sa ljudima sa kojima zajedniki ive. Bosna i Hercegovina je sva proeta zajednikim ivotom Muslimana i Srba. Naroito Muslimana i Srba. I nas je impresioniralo u razgovorima sa gospodinom Zulfikarpaiem i akademikom Filipoviem to to su oni polazili

524

525

Vukovarska tragedija 1991 od nekih neporecivih injenica, a ne samo od praznih elja i pustih sova. Od 105 optina ive zajedno Muslimani i Srbi, a daleko je manji broj optina u kojima su Muslimani izmeani sa Hrvatima. Dakle, jedna vrlo prosta demografska injenica pokazuje potrebu sporazuma jer su potencijalna trvenja i stvarne konfliktne situacije daleko verovatnije izmeu Srba i Muslimana nego izmeu Srba i Hrvata. ta je po Vama, sutina sporazuma i zato je on istorijski? Sutina tog sporazuma je, po mom miljenju, prvo, da se u javnost izvue stvarni interes sva tri naroda u Bosni i Hercegovini. Mi smo do sada imali situaciju da su intereski srpskog naroda kroz SDS izreenih odmah do kraja i na poetku ivot srpskog naroda u istoj dravi. Takvi interesi hrvatskog i muslimanskog naroda nisu bili izvueni na povrinu, nisu bili dovoljno jasni kao to e sada morati da budu. Uzmite samo orijentaciju od poetka HDZ. HDZ je izlazio sa tezom da on, za razliku od Srba, priznaje suverenu Bosnu. Nikome nije, osim liderima SDA, bilo teko zakljuiti da je hadezeovsko zalaganje za suverenu Bosnu providna dvospratna politika igra. Kako se uopte moe verovati u neiju iskrenost ko u kontekstu trenutne hrvatske nacionalne fanatizacije tvrdi da mu ne smeta to e njegov narod iveti u dve suverene drave, u NDH i ND BiH. To su prie za malu i starmalu decu koja vie veruju u kabinetsku kombinatoriku nego u istorijsku logiju. Jer, u takvim matarijama zaboravljene su dve istorijske bitne stvari: politika volja srpskog naroda i odnos snaga. Dakle, hou da kaem da je ovaj sporazum istorijski po tome to e konano u Bosni morati izai na videlo ta je stvarna opcija hrvatskog naroda i ta je stvarna opcija muslimanskog naroda. Dakle, nema nikakve zavere dva naroda protiv treeg, hrvatskog, kako to eli da ovaj sporazum oceni sam lider SDA Alija Izetbegovi? Naprotiv, ono to je u takvoj izjavi i rekaciji gospodina Izetbetovia najvie uvredljivo jeste da je do sada postojao preutni sporazum iza lea srpskog naroda, a da se onim sporazumom pred licem javnosti svakome nudi mogunost istinskog istorijskog razreenja. to se tie poloaja hrvata, mi smo im ostavili otvorenu mogunost da sami demokratskim putem izaberu svoj put. Bitno je, meutim, to e sada morati da izau sa svojom opcijom na istinu. Za sada, oni ute? Da, trenutno oni ute ali i govore da oni ne mogu pristati na krnju Jugoslaviju. Meutim, kako se uopte od Srba i Muslimana moe oekivati u

Vukovarska tragedija 1991 Bosni i Hercegovini da e njihova sudbina zavisiti od toga ta e odluiti gospodin Tuman. Ko protura u Bosni i Hercegovini tu otrovnu propagandu o zavisnosti Bosne od Srbije, o navodnom stvaranju velike Srbije i da Srbija tera napolje Hrvatsku i Sloveniju, kada su jasne odluke, jednostrano donesene, i od Slovenije i od Hrvatske? Koreni te progagande su jako duboki i oni seu, meni se ini, unazad od 1918. godine, od samog osnivanja prve Jugoslavije. Ako pogledate poloaj Srba u predratnoj i posleratnoj Jugoslaviji, moi ete da primetite da su Srbi navikli druge narode u Jugoslaviji da stalno poputaju i da drugi narodi stvaraju tzv. Neprincipijelne koalicije protiv njih. Najpre su svojim rtvama Srbi omoguili drugim narodima da ive u jednoj zajednikoj dravi junih Slovena. Kraljevina je zavrila stvaranjem Hrvatske banovine. Posle rata kraljevina je zamenjena dravom koja nije bila nita vie centralizovana od moderne Francuske, ali je proglaena centralistikom i hegemonistikom. Zamislite ta bi se desilo da je u Sovjetskom Savezu neko izbacio devizu to slabija Rusija to jai SSSR. Razlog razlabljivanju federacije 1974. godine je sledovalo zamenu jednom praktinom konfederacijom koja je omoguila ovakav pravni haos i politiku krizu. Ovaj sporazum gotovo svakog dana dobija nove pristalice i u narodu irom Bosne i Hercegovine? Prvih dana, im smo objavili ovaj sporazum, im smo dali javnosti na uvid taj dokument, u Sarajevu je dolo do reakcije na njega. U medijima su bile negativne reakcije, a u narodu pozitivne. ak i emesija, koja veeras treba da bude na Sarajevskoj televiziji, i koliko mi je poznato, gospodin Izetbegovi je potvrdio uee, trebalo je da bude otkazana, ali je u poslednji as potvreno da e se odrati. Izetbegovi je pristao kada je video da je toliko drugih ljudi, efova stranaka, pristalo. Tu vidite i raspoloenje u narodu i u isti mah pokuaj negativne reakcije sa politikog vrha muslimanskog, u prvom redu, a hrvatski je, konano, i neki dan bio potpuno jasan u tekstu gospodina Komia u Osloboenju, pod karakteristinim naslovom u kojem se govori o izruivanju Bosne i hercegovine Srbiji. Oigledno je da su se Muslimani otreznili, shvatili su ta znai izjava gospodina Franje Tumana o podeli Bosne, kao i ranije izjave dr Brozovia da e se Hrvatska braniti na Drini. ini se Muslimani ne bi eleli ni u kom sluaju biti eksponat u rukama Hrvatske, pogotovu sadanje njihove ekstremne politike?

526

527

Vukovarska tragedija 1991 Mi se nadamo da su te izjave i ti potezi otreznili muslimanski narod i da su mu omoguili da otkriju analogiju izjave proustakog ekstremistikog ponaanja 1941. i 1991. godine. Sada je, u prvom redu, na muslimanskom narodu i na voama muslimanskog naroda da shvate o emu se u sutini radi i da znaju daje pitanje rata i mira u Bosni, prevashodno, u muslimanskim rukama. To ne znai da je pitanje sudbine Bosne i Hercegovine samo u muslimanskim rukama. Srpski narod je danas, posle decenija obezglavljenosti ponovo svestan svog jedinstva i svestan onih sila koje su ugroavale to jedinstvo da bi jednostavno migao da kae poput igumana Stefana, to god doe ja sam mu naredan. ak i beogradska opozicija, bar njen najestitiji deo, poinje da shvata taj istorijski kategorian imperativ pred kojim samo stranarstvo postaje ravno nacionalnoj izdaji. Sreom, u Bosni i Hercegovini, za razliku od Hrvatske, srpski narod ima ustavnu mogunost da ostane u Jugoslaviji, dok oni koji to uslovljavaju ostankom Hrvatske moraju ili da primoraju Hrvatsku ili da prisile Srbe. Trea opcija, u koju se gospodin Izetbegovi uzda, zapravo, uopte nije opcija jer je neto to nee ni Hrvati ni Srbi. Ukratko, da li e izbiti graanski rat u Bosni i Hercegovini sada najvie zavisi od Muslimana i to je ono to, ini mi se, daje ogromnu snagu inicijativi muslimanskih lidera koji ele istorijski sporazum sa Sbrima. Narod poinje da shvata o emu se radi i ta e biti sledei potez. Gospodin Zulfikarpai je imao i kontakte sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloeviem. Ocenio je to vrlo pozitivnim i korisnim. Jeste. Moram da kaem da je veliko olakanje bilo sino u Sarajevu kada je na televiziji objavljen odgovor gospodina Zulfikarpaia na estitke, odnosno izraze dobre volje i pozdrav takvog odobravanja, a najbolje elje predsednika Miloevia. Mi smo to shvatili da lideri Muslimanske bonjake organizacije istinski ele sporazum, eli da prekine tradiciju dosadanjih posleizbornih politikih igara. Vi ste lan Predsenditva Bosne i Hercegovine kao predstavnik SDS. Oseaju se se izraenije podele u samom Predsednitvu. Zbog ega? Na alost, to je tano. Poelo je sa nepotovanjem zajednikog zakljuka o javnosti rada u Predsednitvu. Taj zakljuak je donesen, ali nije ispotovan. Ne treba ni da vam kaem ta za demokratski ivot znai da je osnovna pretpostavka javnost politikog rada najviih organa vlasti. Zatim je privatizacija i naruavanje zakonitosti sve vie uzimalo maha u Predsednitvu Bosne i Hercegovine i nedavno dostiglo tkave fantastine oblike da smo

Vukovarska tragedija 1991 gospoa Plavi i ja jednostavno duni podneti izvetaj o tome i Skuptini i iroj javnosti. Razmiljate li, moda, i o ostavkama u Predsednitvu? Na to nemamo pravo, a imali bismo mnogo linih razloga. Nemamo pravo jer bi to bio poraz ne samo pred antisrpskom koalicijom, nego i poraz u odnosu na opte drutveno opredeljenje za pravnu dravu i demokratiju. Re je, jednostavno, o tome da muslimanski narod, pe sega, mora saznati punu istinu jer se njemu u Sarajevu trenutno serviraju propagandne lai: jedna je da Srbi ugroavaju celovitost Bosne, to Srbi nikada nisu inili. Srpska demokratska stranka smatra da srpski narod nema nikakve istorijske potrebe ni interese da menja granice Bosne. Naravno, pod uslovom, to je zapisano i u Ustavu Bosne i Hercegovine, da Bosna ostane u dravi Jugoslaviji. Druga propagandna la, koja se iri u Bosni, jeste da su odnosi izmeu Muslimana i Srba, kako je to rekao nedavno gospodin Izetbegovi, prilino dobri. Meutim, ti odnosi nisu nikako dobri i upravo je to bio povod briga za ivote, za sudbinu svog naroda liderima MBO da daju inicijativu za ovakav sporazum. Oni nisu pristali na tu la zato to je ona opasna, i pokuaj razreavanja potencijalnog konflikta, dakle potencijalnog sukoba izmeu Srba i Muslimana koji je stvoren, do kojeg je dovela antisrpska koalicija, je neto to je poetna taka reavanja svih drugih problema u Bosni. Imate li oseaj da sada i meu Muslimanima ima vie pristalica stranke bonjaka, na tetu SDA? Mislim da su simpatije muslimanskog naroda toliko porasle da e i SDA morati menjati stav prema ovom sporazumu ukoliko hoe da ostanu predstavnici svog naroda. Kako e oni to razreiti izmeu sebe, to je stvar samog muslimanskog naroda i tih stranki. Ipak, jako je ohrabrujua izjava gospodina Zulfikarpaia da on u ovom sluaju ne nastupa stranaki, pogotovu ne stranarski i da je on spreman da takav sporazum potpie i Alija Izetbegovi, tavie, nije mu bitno da li e MBO biti nosilac takvog sporazuma, koliko mu je bitno da se potencijalni konflikti izmeu Muslimana i Srba kao naroda spree. Novo arite tok konflikta izmeu Muslimana i Srba nastalo je u Sandaku gde ekstremni dr Sulejman Ugljanin pokuava po svaku cenu da napravi rascep izmeu ova dva naroda. Zaudo, lideri SDA iz Bosne i Hercegovine daju mu podrku. Odakle to? Moram vam odmah rei dve stvari: kada su se gospodin Filipovi i gospodin Zulfikarpai obratili SDS i kada smo u toku naeg prvog razgovora o tome raspravljali, odmah su rekli da oni ne smatraju da je pitanje Albanaca,

528

529

Vukovarska tragedija 1991 Muslimana i Muslimana u Sandaku neto to treba u Bosni da se razreava. To je jedna od stvari gde su oni dobili, da tako kaem, nae poverenje. Druga stvar koja je oigledna jeste meunarodni primer. Neki dan smo dobili materijal iz vajcarske, studijski materijal profesora Aleksandra Trumia, u kome se vidi da su u vajcarskoj kao mnogonacionalnoj dravi konflikte najee izazivali doseljenici. To je istorijski jako zanimljivo jer ljudi koji dolaze, koji nisu ivot proveli, odnosno generacije nisu provodile zajedniki ivot sa drugim narodima, psiholoki su daleko spremniji na konflikte nego oni koji su, da tako kaem, komije vekovima. Otud je povezivanje ili oslanjanje SDA na ljude Muslimane iz Sandaka koji su doseljenici u Bosni ili na one u Sandaku, u Srbiji, jedna vrlo opasna i militantna stvar. Stoga je odnos stranke Muslimansko-bonjake ve u samom svom nazivu, daleko korektniji. Re je o interesima Muslimana koji ive u Bosni. Svi smo optimisti da e ovaj istorijski sporazum uspeti, ali ta bi bilo, po vaem miljenju, ako bi on propao? Moram vam najpre rei da mnogo stvari u prvom redu medijske, rade protiv ovog sporazuma. Ima ona najvea opasnost u Bosni koja je vezana za jednu poslovicu, mentalitet: drugi dan druga nafaka. Postoje vidljivi pokuaji da se ovaj sporazum koji jo nije, zapravo, ni postignut, ve je samo naznaen, postavi kao jedna od moguih opcija, drugim reima da se marginalizira. Ja ne verujem da e se to desiti ukoliko Muslimanski narod i Srpski narod istraju u artikulisanju istorijskih interesa. No, verujem da e se to desiti s obzirom na sve povoljnija reagovanja sve veeg broja ljudi. Ali, ak ako do sporazuma i ne doe odmah, jedno e se, ini mi se, nesumnjivo ustanoviti: vie se antisrpska koalicija izmeu HDZ i SDA nee moi javno sakrivati. Ili e se ta koalicija raspasti ili e se pak otkriti u svim svojim istorijskim poraznim implikacijama. A onda e, bar svako u Bosni i Hercegovini znati ko nudi mir i zajedniki ivot a ko secesiju i rat, pa e moi i morati lino da se opredeli. Neuspeh ovog sporazuma jo vie bi zaotrio meunacionalne prilike u Bosni i Hercegovini, sa velikom opasnou da izbije graanski rat. Znai li to da je srpski narod spreman ak i na oruani otpor? Ja sam spomenuo da je srpski narod danas spreman na sve sem na jedno da se odrekne svojih minimalnih elementarnih prava na istorijski ivot. To je najskromniji zahtev koji je najvei narod u jednoj zemlji mogao da

Vukovarska tragedija 1991 postavi. Zato se ispod te donje take nema kud ii, sem u sopstvenu propast i nacionalnu kapitulaciju. No, u isti mah, ta donja taka je onaj vrst oslonac koji naelno ne ugroava ni jedan drugi narod, ali tek na toj taki obnavlja se srpska svest o sopstvenom interesu. Zato se na takvim temeljima moe solidno zasnovati novo dravno zdanje u Jugoslaviji i nema tog Srbina vie u Bosni i Hercegovini koji bi, bez obzira na cenu, pristao da se tog najelementarnijeg zahteva odrekne. Kako ocenjujete najnoviji neuspeh predsednitva i manipulacije njegovog predsednika gospodina Mesia. Nejasna je uloga Bogia Bogievia, predstavnika Bosne i Hercegovine. Nejasno je ije interese on zastupa. Moram da vam kaem da je njegovo dranje poslednjih dana i meni nejasno, mada znam da je pozicija Bogia Bogievia bio pokuaj jednog apsolutnog legalizma, jednog zadravanja slova zakona. Ono to je u poslednjim dogaajima vidljivo mislim da je i on sam bio izmanipulisan. Ono to se desilo jeste to da se on suprotstavio jednom oiglednom zakljuku Predsednitva Jugoslavije o prekidu vatre Hrvatskoj i o kontroli tog prekida od ljudi iz ove zemlje. Na alost, ta medijska manipulacija koja ve dugo traje u Jugoslaviji je onemoguila da svi ljudi dovoljno jasno vide da je stav Srbije i Crne Gore bio, pre svega, protiv stranog vojnog prisustva, to je nespojiva sa nezavisnou jedne zemlje. Ima to iroku patriotsku podrku u javnosti, bez obzira na politika i ideoloka opredeljenja. to se tie ponaanja predsednika Mesia, pokazalo se da je on taj poloaj pokuao da iskoristi za razreenje jedne, rekao bih, vrlo teke hrvatske situacije, hteo je da iskoristi jugoslovensko Predsednitvo za stranu intervenciju, za dovoenje stranih sila kako bi se ratni poraz u Hrvatskoj preokrenuo u neku politiku pobedu. (Politika, 7. avgust 1991) ZAVERA UTANJA O GENOCIDU U NDH U toku avgusta izaie iz tampe foto-album i vie publikacija o ustakim zloinima nad Srbima u NDH, namenjenih meunarodnoj javnosti U nastojanju da meunarodnoj javnosti predoi istorijske injenice o uzrocima aktuelnih srpsko-hrvatskih sukoba i razlozima zato srpski narod koji vekovima ivi na teritorijam u okviru dananjih administrativnih granica Republike Hrvatske ne vidi svoju egzistenciju van Jugoslavije ili Srbije, Ministarstvo informacija Republike Srbije priprema nekoliko novih izdanja.

530

531

Vukovarska tragedija 1991 U toku avgusta izai e iz tampe foto-album o zloinima i genocidu nad Srbima u NDH. Album ine autorski prilozi dr Milana Bulajia, Antuna Miletia i Dragoja Lukia i prevedeni su na engleski. U pripremi su takoe i publikacije sa engleskim prevodima tekstova Zavera utanja o genocidu u NDH i o koncentracionom logoru Jasenovac novinara Politike Slobodana Kljakia, kao i Izvetaj Milisava Grujia, efa obavetajne slube Srpskog dobrovoljakog korpusa o zloinima nad srpskim narodom 1941. i 1942. godine koji je za tampu priredio profesor Ratislav Petrovi. Meunarodnoj javnosti bie prezentirana i svedoanstva iz Nemakih i Italijanskih izvora koja govore o zverstvima ustaa u vreme marionetske nacistike nezavisne drave Hrvatske. (Politika, 7. avgust 1991) SAHRANA KOSTIJU USTAKIH RTAVA SA GLAMOA Opelo e drati Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle. Sahrani e prisustvovati politika i intelektualna elita srpskog naroda U subotu, 10. avgusta, u kriptu manastira Veselinje, na Vrbi, bie sahranjene kosti srpskih muenika stradali u ustakim pogromima 1941. godine, baenih u jamu Korina, kamenolom Busija kao i kosti ostalih stradalnika pronaene na brojnim stratitima, u jamama po glamokim brdima. Srpski narod ovog kraja nee nikada zaboraviti krvavi Ilindan 1941. godine, kada je samo u jednom danu od ustake kame stradalo vie od 300 ljudi, ena i dece, a ovaj iznad svega sveti i moralni in bie uvelian prisustvom njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla, koji e uz sasluenje grupe episkopa Srpske pravoslavne crkve odrati opelo srpskim muenicima. Prisutnom narodu obratie se predsednik SDS BiH dr Radovan Karadi i lanovi Predsednitva BiH dr Biljana Plavi i dr Nikola Koljevi, a oekuje se i prisustvo predstavnika Narodne skuptine Vlade Republike Srbije, istoriara i akademika prof. dr Milorada Ekmeia i dr Milana Bulajia. U kulturno-umetnikom programu uestvovae velikani Srpske pisane rei, akademici Matija Bekovi, Dobrica osi i Brana Crnevi.

Vukovarska tragedija 1991 Tanjug je iz sedita Srpske pravoslavne crkve obaveten da je patrijah Pavle kardinalu Kuhariu uputio poruku u kojoj se kae: Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve ali to mora da vas umoli da predstojei susret u Banja Luci, zbog nepredvienih okolnosti, za sada bude odloen. Tema razgovora dva velikodostojnika trebalo je, kako je najavljeno, da budu aktuelna politika situacija u Jugoslaviji i ratni sukobi u Hrvatskoj. DRSKA PLJAKA ORUJA NA OLTI - NAORUANI CIVILI NAPALI VOJNIKE Iz kasarne Bela Straa na olti odnesena vea koliina oruja i municije Tokom dananjeg dana grupa naoruanih civila izvrila je drsku pljaku oruja i municije na ostrvu olti. U ovom slubenom reagovanju komanda Vojno pomorske oblasti ocenjuje to kao gnusni sramni in koji do sada nije zabeleen u ovom delu zemlje. Sve se dogodilo danas oko podne i to po unapred razraenom planu i posle dueg opserviranja kasarne Bela Straa. Desilo se to da je komandir strae morao da ode na lekarski pregled u Split. Njegovu odsutnost iskoristili su napadali koji su prisilili dva mornara u selu Grohote da uu u jedno vozilo ljubljanske registracije sa kojim su ih dovezli pred kapiju kasarne. Pod pretnjom orujem je zatim jednom mornaru nareeno da otvori kapiju. Tada su razoruali straara, a sa vozilom TAM-5000, vlasnitvo Dalmacija vina, u kojem je bilo inae i pojaanje prvoj grupi napadaa, odnesena je zatim vea koliina oruja, municije i minsko-eksplozivnih sredstava. U komandi VPO saznali smo veeras da traje opsena potraga za orujem, ali, koliko se zna, jo uvek bez rezultata. Pretpostavlja se da je oruje jo uvek sakriveno na ostrvu da bi se u pogodnom trenutku ukrcalo na brod i prebacilo na kopno. (Politika, 7. avgust 1991) SUSRET S BRANIOCIMA GLINE - POLA VEKA JE MALO ZA ZABORAV Zloine svojih dobrih komija koji su 1941. obukli ustake uniforme u Glini ne sea se samo Ljuban Jednak, jedini preiveli od hiljadu dve stotine Srba koji su na prevaru pokupljeni i zaklani u mesnoj pravoslavnoj crkvi. Neemo dozvoliti da se takav zloin ponovi poruuju Banijci Glina, 7. avgusta

ODLOEN SUSRET PATRIJARHA PAVLA - I KARDINALA KUHARIA Susret patrijarha Srpske pravoslavne crkve gospodina Pavla i predsednika Biskupske konferencije Jugoslavije dr Franje Kuharia, koji je sutra trebalo da se odri u Banja Luci, odloen je.

532

533

Vukovarska tragedija 1991 Da nije bilo blagovremenog organizovanja za odbranu i sklanjanje nejai, gore bismo proli nego 1941. Ovo kae sedamdesetogodinji Ljuban Jednak. U njegove rei ne treba sumnjati on je jedini preiveli od vie od hiljadu dvesta Srba sa Banije, koje su ustae 30. jula 1941. godine zatvorile u pravoslavnu crkvu u Glini i tu ih poklal. Ravno posle pola veka Ljuban Jednak je opet doiveo da oruane snage Hrvatske, sada pod firmom mupovci i gardisti, opet haraju i ubijaju Banijom Tragovi njihove bestijalnosti vidljivi su gotovo na svakoj kui u Glini. Prilikom poslednjeg upada u ovaj gradi, nisu potedeli na Spomen-dom podignut na mestu gde je nekada bila crkva od koje su ustae npravile jednu od najveih srpskih grobnica. Stakla i zidovi na Spomen-domu su izreetani mecima. Bilo je to pre samo desetak dana. Avet prolosti se opet nadnela nad Glinu i Baniju, a one koji su zaboravili lekcije iz istorije Ljuban Jednak e podsetiti... Pjevaj, Stojane Bajiu! Prvo su nas odveli u crkvu u Topuskom. Bila je tesna za sve. A bejae vreo dan, tog 28. jula. Meu onima koji nas sprovode vidim komiju Mata Rankovia. Mislio sam dotad da bi sa mnom podelio i poslednji zalogaj. Zatraih mu gutlja vode. On me grubo odgurnu. Predvee su nas ubacili u kamione. Sprovodnik nam je bio uro Vukinovac, kao i Mate Hrvet, ali moj dobar poznanik. Raunao sam na njegovu zatitu, ali umesto nje dobio sam korba po leima. Dovezli su nas sutradan pred crkvu u Glini. Onda, ugurali u nju. Boe, kako je u toj crkvi tesno bilo. A, pred crkvom, takoe. Prozivaju ustae Pera Miljevia. Pitaju ga ta zna o etnicima. Zaklae Pera.Prozvae Stojana Bajia, poznatog u celom kraj kao dobrog pevaa. Zavrnue mu glavu i presekoe grkljan. ikljala je krv iz Stojanovog vrata, a ustae viu: Pevaj, Stojane Bajiu! Posle su traili novac da nam donesu hranu. Priali su da emo na rad u Liku. Ko je imao, dvao je. Oni su kupovali pie i njime se nalivali, tu pred nama. Kupili su i svee. Nareivali su da ih palimo. Mnogi su uzalud to pokuavali. Vazduha u crkvi nije bilo ni da se udahne. Ustae su se smejale, lupale ikone i sve drugo u naoj svetoj crkvi Male Gospojine. Onda, pitaju ko je od nas prekrten u katoliku veru. Od svih, javie se dvojica, neki Adam i belenik Paja. Nekud ih odvedoe. Opet tra E da palimo svee. Svee nee da gore, a oni izvode dvojicu brkatih. Zapalie im brkove i vee pa zaklae. Kolju, stalno kolju. Iz crkve potok krvi... Zavukao se ja u jedan ormari, u uglu crkve, uveren da u ovaj uas preiveti. ujem kako ustae jedan drugog podseaju da ne propuste koga sa zlatnim

Vukovarska tragedija 1991 nakitom. Ako ne mogu da skinu prsten, kidaju prste. I, stalno, kolju. Kolju toliko da oni koji ubacuju u kamione, ne mogu da stignu. Iz ormana sam se pruio meu zaklane. Kada su bajonetima ubadali tela, pre ubacivanja u kamion, neko je stao nogom na mene. Posle su i mene ubacili. Kamion su ispraznili u jamu Novog Sela. Dugo su stajali kraj jame da provere ima li ivih. Rafalima su pucali u sve to bi se pomerilo. I meni su noge izreetali. Pria Ljuban Jednak dalje kako se iskobeljao izmeu leeva, stigao do Majskih polja, susreo se sa Stojanom Rebraom, koji se krio u umi i koji mu je pomogao da stigne do roaka. Zar opet? Toliko iz Ljubanove prie za one zaboravne. Ne tako davno, nad ovom priom o ustakom zloinu u Glini zgraavala se cela Evropa, ceo svet. Grozili su se i Jasenovca, hercegovakih jama, reka na kojima su brane nastajale od ljudskih tela... Ovi zloini bili su oznaeni kao ustaka nedela.Nedela onih koji su oslonac imali u faistikoj Nemakoj. Na koga li se sada oslanjaju mupovci? Na putu po Baniji mogu se uti samo radio-stanice iz severozapadnih jugoslovenskih republika. Sluamo preko tih stanica kako su teroristi (kako nazivaju srpski ivalj u SAO Krajini) napali redsrstvenike, kako pljakaju i ubijaju neduni narod. Tako javlja radio. A, evo ta smo videli u poslednjih nekoliko dana na Baniji: U blizini Dvora na Uni ubijene su dve starice, po nacionalnosti Srpkinje. Jedna je zaklana, druga umorena tupim predmetom, moda maljem. U umarku, u kostajnikoj optini, zaklana su dvojica mladia. Jedan je imao dvadeset, drugi dvadeset jednu godinu. U Glini gotovo nema stanovnika. Sve je u zbegu, osim ljudi sposobnih puku da nose, organizovanih u Teritorijalnu odbranu. Videli smo i mnoge ostatke mupovskih rukotvorina po gradskim kuama. uli rei penzionera Nikole Arbatine: Obavestite svet o naoj svetoj borbi. Zamolite inostrane novinare da dou i da napiu o onome ta vide. Mi smo u ratu sa gardistima i redarstvenicima koje je na nas poslalo hrvatsko rukovodstvo. Glina nema telefonskih veza sa svetom. Dragoljub Bulat, iz Udruenja Srba iz Hrvatske u Beogradu, rodom iz ovog kraja, koji se vratio u zaviaj, uveren je da e telefonske veze proraditi za nekoliko dana. To isto misli i ivko Prodani. Od njih dvojice saznajemo da beogradska tampa u Glini, kao ni u celu Baniju, ne stie ve nedeljama.

534

535

Vukovarska tragedija 1991 U bolnici se radi pod tekim uslsovima. Obeanje da e u Glinu doi dva lekara-hirurga i anesteziolog nikako da se ostvari. to se tie obeanja za sline pomoi, ona se u potpunosti ostvaruju. Kamioni puni namirnica i lekova prispeli su iz Novog Sada, Ivanjice, Majdanpeka, Milanovca i Smederevske Palanke. Selo Obudova, u optini Bosanski amac, uputilo je, takoe, pun kamion hrane. O podeli hrane stanovnitvu predsednik Optinskog odbora Crvenog krsta Simo Arlov kae da se obavlja blagovremeno i da za sada ima brana, ulja, eera... Na osam kilometara od Gline su jaka uporita gardista i redarstvenika. Nema dana da jastrebovi iz tih uporita ne izlete, makar da bi uznemirili srpski ivalj u ovom kraju. Glina ivi u ratnim uslovima. Ljudi ovde nisu sigurni hoe li doekati naredni dan. Ali, ono u emu su odluni, jeste da nikada vie ne dozvole da se ponovi zloin iz crkve. Tada su ih komije na prevaru okupile pod izgovorom da idu na rad u Liku i odveli na stratite. Tu prolost i te komije ovde nisu zaboravili. (Politika, 8. avgust. 1991) SAHRANA KOSTIJU USTAKIH RTAVA IZ 1941. GODINE Opelo e odrati Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle Livno, 7. avgusta Uz svetu arhijerejsku liturgiju, koju e sluiti Njegova svetost patrijrh srpski gospodin Pavle, i parastos stradalnicima u nedelju e se u Livnu obaviti sahrana posmrtnih ostataka blizu dve hiljade rtava ustakog zloina sa podruja ove komune. U pokoljima od jula do avgusta 1941. godine potpuno je stradalo srpsko stanovnitvo u 12 sela, koja su danas etniki ista. Za samo jedna dan ustae su ubile i zaklale svih 235 Srba u selu Golinjevu. Najmonstrouzniji zloin odigrao se u zgradi O elebii, gde su ustaki koljai umorili 350 Srba Masovna stradanja Srba zabeleena su i na stratitima u prologu, zatim, jamama Ravni, Dolac, bikua, Kamenice i Tunici. Posle rata zvanine vlasti nisu dozvoljavale potomcima i roacima da poseuju ova mesta, da se, navodno, ne bi raspirivala meunacionalna mrnja. Ipak, livniki Srbi su krajem prole i poetkom ove godine vrsto odluili i poveli akciju na vaenju, prenosu i sahrani kostiju svih nevino stradalih Srba tokom etiri godine rata. U dvoritu Srpske pravoslavne crkve u Livnu izgraena je velika kripta sa mauzelojem u kome e biti sahranjene sve rtve.

Vukovarska tragedija 1991 U nedelju se oekuje dolazak velikog broja gostiju iz Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i potomaka i roaka rtava. (Politika, 8.avgust 1991) INTERVJU AKADEMIKA DR VASILIJA KRESTIA POLITICI - VREME PRELOMNIH I SUDBINSKIH REENJA Sve nacije i manjine u raspadajuoj Jugoslaviji obezbeuju sopstvene interese, pa se ni Srbi ne mogu ponaati drugaije. U formiranju novih granica moraju se uzeti u obzir i negativne posledice genocida nad srpskim narodom. Koliko nam je u svim kriznim trenucima, a i u ovom asu, neophodno duhovno jedinstvo toliko moramo uvaavati unutarnacionalne politike raznolikosti da ne bismo zapali u neko naciokratsko jednoumlje Akademik i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Vasilije Kresti, poznat je naunoj i iroj javnosti kao autor knjiga: Hrvatsko-ugarska nagodba 1868. godine, Istorija srpske tampe u Ugarskoj 1791-1914, Istorija srpsko hrvatskih odnosa i jugoslovenske ideje... Profesor Kresti se predano bavi pre svega srpsko-hrvatskim odnosima i istorijom srpskog naroda u Hrvatskoj, a uskoro e mu u izdanju Politikine kue izai i knjiga Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji od 1848. do 1914. godine. U dananjem broju Politike objavljujemo ekskluzivnih razgovora naeg novinara Milorada Vuelia sa profesorom Vasilijem Krestiem. Nau dananju situaciju s pravom oznaavamo istorijski prelomnom. Ta nam se ocena ini sama po sebi jasnom i samorazumljivom, ali, ipak, eleli bismo da je to preciznije mogue odredite? Kakva se sve i kolika iskuenja postavljaju pred srpski narod? Posebno pitanje je zato je i do emu ta situacija prelomna i sudbinska vana za srpski narod u Hrvatskoj i uopte srpski naod u dijaspori? U poslednjih stotinu i vie godina itavu srpsku istoriju neprekinudo, poput crvene niti, koja je bila nekada vie a nekada manje uoljiva, proimalo je jugoslovensko usmerenje. Sve to je u tom nemalom vremenskom razmaku raeno zasnivano je na pretpostavci ovakvog ili onakvog zajednikog ivota. Ovim to se u poslednje vreme dogodilo u Jugoslaviji, posebno u Hrvatskoj i Sloveniji jasno je da su sve srpske investicije, sve tenje i nade, i sve rtve, bile uzaludne, da su sve pretpostavke o ivotu u zajednikoj dravi pale u vodu, jer su bile pogrene. Malo kojem misleem Srbinu to danas nije jasno. Kako su iluzije o dosad postojeoj Jugoslaviji sa Hrvatima i Slovencima sruene, nali smo se na istorijskoj prekretnici. Iskuenja su velika i srpski narod u dijaspori, po instinktu samoodravanja , sam pronalazi najbolja reenja. Oigledno je da je srpski narod u Hrvatskoj, koji je bio spreman da

536

537

Vukovarska tragedija 1991 ivi u toj zemlji sa minimalnim ustupcima, kojih je lien, sasvim dobro shvatio da sa itavom jugoslovenskom prolou mora da raskine ako eli da ouva svoj bioloki opstanak. Tom narodu je jasno da mu u vaeem administrativno.politikim okvirima nema egzistencije i da stoga te okvire ne moe da prihvati. To su i prelomna i sudbinaska reenja, ali ona su Srbima nametnuta suludom ekskluzivnom ovinistiko.rasistikom politikom, koja u hrvatskoj sredini nije nova. Vie puta je ona u prolosti dolazila do izraaja pokazujui svoje nakazne ciljeve. Istina, uvek je bila poraena, dobrim delom zahvaljujui ba Srbima, ali se i ponovo raala. Kako u hrvatskom drutvu nije bilo a ni danas nema dovoljno snaga koje bi bile u stanju da se odupru toj politici, poueni prolou a i savremenim zbivanjima, Srbi u Hrvatskoj ovog puta ne treba protiv nje da biju bitku radi Hrvatske i Hrvata i radi neke nove Jugoslavije, kao to je dosad bio sluaj, ve radi toga da se te poasti za sva vremena oslobode. Kako vidite srpski nacionalni interes u samoj zavrnici raspleta jugoslovenske dravne krize? Oigledno je da sve nacije i nacionalne manjine u raspadajuoj Jugoslaviji gledaju svoja posla obezbeuju sopstvene interese. Ne vidim mogunost da se u takvoj situaciji Srbi mogu i smeju ponaati drugaije. I oni, kao i svi ostali, moraju voditi rauna o sopstvenim dravnim, politikim, ekonomskim i drugim interesima. Pri tome moraju teiti ne privremenim ve dugoronim reenjima, to znai da odluno moraju braniti ono to im pripada a ne posezati za onim to je tue. Da li e ti interesi moi biti obezbeeni u nekoj drugaije komponovanoj Jugoslaviji, ili drugaijoj srpskoj dravi, to je pitanje na koje u sadanjem trenutku nije mogue sa sigurnou dati odgovor. Sasvim je razumljivo da moramo teiti mirnim i demokratskim reenjima, ali da moramo biti spremni i da na silu odgovorimo silom. Kako gledate na optube da je za raspad Jugoslavije ponajvie krivo nekakvo povampirenje Garaaninove koncepcije velike Srbije koju oliava Slobodan Miloevi? Na to bih vam mogao odgovoriti onom narodnom: Na vuka povika a lisica meso jede. Ne treba ni da kaem da je Srbija vuk a Hrvatska lisica. Stara je praksa nekadanje austrougarske politike bila da svaku srpski misao, ideju i akciju, koja je bila u suprotnosti sa nastojanjima Habzburke monarhije, proglasi za velikosrpsku, da je demonizuje i satanizuje. Tu praksu austrougarske politike uveliko su upranjavali i politiari velikohrvatskih i politiara velikohrvatskih ambicija, koji su bili u slubi beke i petanske protivsrpske a proaustrijske politike. Ukoliko su vie radili na irenju i jaanju velikohrvatske dravne ideje i zahvatali sve vea teritorijalna prostranstva,

Vukovarska tragedija 1991 pozivajui se na svoje himerino povjesno pravo, utoliko su vie dizali galamu na tobonje velikosrpske planove i tenje. Tako je i bilo u ranijoj prolosti, tako je bilo izmeu dva rata, a tako je i danas. U tom skopu treba posmatrati i napade na Slobodana Miloevia Ovog asa kad je on krenuo u akciju uspostavljanja teritorijalnog integriteta Srbije, kad je poeo da radi na ukidanju dveju autonomnih jedinica kao konstitutivnih delova federacije, dobio je epitet povampirenog sledbenika Ilije Garaanina i doslednog izvrioca memoranduma SANU. Takve ocene, koje su najpre potekle iz Hrvatske bile su potom prihvaene od svih onih kojima je odgovarala slaba i na tri dela razbijena Srbija. Isti oni politiari i krugovi koji ire strah od velike Srbije i zbog toga napadaju Miloevia ne stide se da govore o velikoj Hrvatskoj i velikoj Albaniji i da rade na njihovim ostvarenjima. Imajui u vidu Vaa istraivanja, a posebno ona o istoriji srpskog naroda u Hrvatskoj, koje se i kakve zakonomernosti mogu izvui kada je u pitanju ivot srpskog naroda tamo i kakve o zajednikom ivotu Srba i Hrvata, a naroito u kriznim situacijama? Otkud suivot...? Jedna od osnovnih karakteristika hrvatske politike prema tamonjim Srbima je verolomstvo. Mnogo puta, samo u poslednjih sto pedeset godina, hrvatska politika posluila se Srbima kada se Hrvatska nalazila u tekim i gotovo bezizlaznim situacijama. U takvim situacijama Srbima su davana prava koja su im inae uskraivana. Po minulim opasnostima u kojima su im Srbi dobro posluili i mnogo pomogli da prevladaju tekoe, zvanine vlasti Hrvatske grubo su ih izneveravale i odbacivale potirui im prava koja su prethodno priznata i od najviih zakonodavnih tela Hrvatske. Moda je ovo trenutak koji je srpskom narodu u Hrvatskoj konano otvorio oi pa je, zbog grubih, neotesanih i surovih postupaka hazedeovske vlasti, poeo da izvlai pouke iz svoje prolosti. Proglaenje posebnih srpskih oblasti u Krajini, Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu dokaz je da su srpskom narodu dozlogrdile podele i prevare, da on nee suivot kao zamenu za ivot u jednakim pravima, slobodama i dunostima. To i jeste druga znaajna odlika istorije Srba u Hrvatskoj i njihovih odnosa sa hrvatima da su se Srbi uvek i neprestano, uporno i sistemski borili za potpuno ravnopravne odnose. Nikada nisu traili vie no to im kao ravnopravnom narodu pripada, ali se nikada nisu mirili ni sa podreenim i obespravljenim poloajem. Kada su sticali priznanje prednjaili su u odbrani Hrvatske i njenih interesa, a kada su ta prava gubili

538

539

Vukovarska tragedija 1991 borili su se samo za svoj nacionalni, politiki i verski identiet, na koji se bezono i bezobzirno, otvoreno i podmuklo napadalo u svim oblastima ivota sa ciljem da e srpski narod asimiluje i da Hrvatska postane etniki ista a verski jedinstvena katolika drava. Obino se tvrdi da srpski narod ivi na hrvatskim teritorijama tj. Da Srbi u Hrvatskoj ive na tuoj, hrvatskoj zemlji mada je poznato da je srpski narod imao svoju nacinalnu samosvest daleko pre Hrvata, a naroito u Slavoniji, te je veliko pitanje po kom je to kriterijumu hrvatska teritorija sem po komunistikim granicama? Problem granica i novih razgranienja? Ako neki narod, poput Srba u Hrvatskoj, stotinama i stotinama godina (a njih je tu po priznanju samih hrvatskih istoriara bilo jo u ranom srednjem veku) natapa zemlju krvlju i znojem, da bi je kultivisao i oplemenio, a kada sve to uspeno obavi onda mu se kae da je dotepenac, da je uljez i nezvani gost, da zemlja nije njegova, tada je to vie sociopsiholoki problem tih umiljenih gospodara nego onih koji su stvarni vlasnici zemlje i koji imaju brojne dokaze da je zemlja njihova. Pored carskih i kraljevskih privilegija raznih vrsta i iz razliitih vremena, pored katastarskih knjiga, pored pojedinanih i masovnih grobnica, Srbi imaju i tako ubedljive tapije da je zemlja njihova kakve su crkve i manastiri. Sve to dobroju znaju i hadezeovske vlasti, kao to su znale i ustke , i nije sluajno da su se ove potonje svom silinom obruile na srpske sakralne objekte da bi ih u to veem broju unitile, a da su se komunistike iz petnih ila upinjale da bi spreavale njihovo obnavljanje. Oni koji srpskom narodu poriu pravo na zemlju kraj ovih dokaza da je zemlja njihova, istorija je to pokazala, spremni su na genocidno unitavanje tog naroda. Srbi su toga postali svesni pa je sigurno da e svoja prava, svoje ivote i svoja dobra, a to znai i svoju zemlju, braniti na nain koji e biti primeren agresiji. Nisam siguran da je aktuelno rukovodstvo Hrvatske, kada je krenulo u tzv. razdruivanje, tj. u razbijanje Jugoslavije, bilo svesno koliko krupan zalogaj je zagrizlo. ini se da su ih promenile ambicije i relativno lako i brzo osvajanje vlasti uinile euforinim, pa su lakoumno i neodgovorno odluili da vekovne tenje o ostvarenju nezavisne drave na temelju hrvatskog povijesnog prava ponu da ostvaruju i u praksi. Mislim da su se Tuman i njegovi saradnici poneli kao pravi politiki amateri, da su zaigrali hazardnu igru kojom vie mogu da izgube nego da dobiju. U svakom sluaju na njima je velika istorijska odgovornost, jer su razbijanjem Jugoslavije aktuelizovali pitanje granica, a to pitanje moe da bude i jeste cssus belli.

Vukovarska tragedija 1991 to se tie samog povlaenja granica, morali bi i za hrvatsku i za srpsku stranu da vae isti principi. Uz samoopredeljenje morale bi se uzeti u obzir i sve negativne posledice genocida, kojim je srpska strana veoma oteena. U protivnom, kada bi se posledice genocida prenebregle, kada bi se polo od etnikih odnosa kakvi su danas, poinioci genocida bili bi nagraeni, a oni koji su i inae spremni na genocid imali bi motiv vie da ga to radikalnije izvedu. Kako Vam u svetlu i na osnovu savremenih deavanja danas izgleda svojevremeni spor i kampanja o genocidnosti hrvatskog naroda tj. Ako Vae teze o genocidnoj politici i njenom kontinuitetu? Kako se moe prepoznati dananja situacija i propaganda kada imate u vidu istorijat problema ivota Srba u Hrvatskoj? Kad je re o kampanji koja je voena protiv mene i mog pisanja o genocidu, o njegovoj genezi i o kontinuitetu genocidne politike u odreenim slojevima hrvatskog drutva sada je, verujem, mnogima jasno da su u njoj prednjaili oni koji su se pripremali na novi genocid, da su u nju bili ukljueni plaeni uvari bratstva i jedinstva i ljudi bez elementarnih istorijskih znanja, politike postojanosti i morala i to ne samo iz hrvatske ve i srpske sredine. Kada sam 1986. godine objavio raspravu O genezi genocida nad Srbima u NDH slutio sam da se pribliava zlo koje nas sada sustie. Na alost, moje pisanje, zsnovano na proverenim podacima, dobilo je potvrdu u savremenoj hrvatskoj politici koja se po mnogo emu moe oznaiti kao genocidan. Ona je u ideolokom i politikom pogledu u svemu nastavak pravake, frankofurtimake i ustake politike. Po svojim ciljevima ona je ekskluzivna, ovinistiko-rasistika i velikohrvatska. Po metodima vladanja, po totalitarnosti, po vokabularu, posimbolima i po svemu ostalom ona se ne razlikuje od politike voene od Pavelia i njegovih ustaa. Obino se danas, a naroito u nekim pa i srpskim reformistikim ili slinim opozicionim krugovima koji uporno vode neku antiboljeviku kampanju govori da je tu mrnju prema srpskom narodu od strane Hrvata proizveo boljevizam i komunizam i da bi sve bilo u redu da toga nema. Takve teze su apsolutno netane i neprihvatljive. Njih mogu iriti ljudi koji uopte ne poznaju istoriju srpsko-hrvatskih odnosa, kojima nije stalo do istine ve do lakog ubiranja poena kod neuke, neobavetene i ideoloki indoktrinisane mase. Ne pada mi na pamet da branim boljevizam i komunizam, bilo iji, pa ni srpski. Meutim, mrnja prema Srbima od strane Hrvata vremenski je toliko duboka i raznovrsna da se ni na koji nain ne moe dovoditi u vezu sa nekim srpskim boljevizmom i srpskim komunizmom, koji su negovali lano bratstvo, kasnije transformisano u zajednitvo. Prema tome, re je o obinim i lako prozirnim izmiljotinama i politikim podvalama.

540

541

Vukovarska tragedija 1991 Na osnovu Vaih istraivanja i rada koja se saznanja nameu iz istorije srpskog naroda u Hrvatskoj koja se ne bi danas smela prenebregnuti? Posle prvog svetskog rata, u jeku stvaranja zajednike drave, jedan od retkih srpskih politiara koji je digao glas protiv brzopletog povezivanja sa hrvatima u zajednikoj dravi bio je Stojan Proti. Pre donoenja Vidovdanskog ustava on je naglaavao da su i Slovenci i Hrvati destruktivni, posebno Hrvati i da e nas, ako se sa njima udruimo, fiziki unititi, da e predati neprijatelju i nau i njihovu slobodu, da e nam krv isisati i da e nam sve oteti. Poznati i veoma ugledni maarski javni radik i publicista Bajza Joef, posle sloma Austro-ugarske poruio je Srbima: Evo vam Hrvata, mi sa njima nismo imali sree. Vama je elimo, ali sumnjamo da ete je imati. Naveo sam ova dva stava o Hrvatima stoga to se i moja saznanja uklapaju u njihovu sutinu. Niti je Srbima lako da ive sa Hrvatima niti Hrvatima lako da ive sa Srbima. Kad je to tako, a teko je poverovati da se meusobni odnosi preko noi bitnije mogu izmeniti i poboljati, onda je najbolje i za jedne i za druge da se raziu. Po mom miljenju Srbi su duni da podre hrvatsku inicijativu o razlozu iz mnogih razloga, a izmeu ostalog i zbog toga to, kako je slutio S. Proti, u zajednici sa Hrvatima oni fiziki rapidno nestaju. To saznanje se danas ne bi smelo prenebregnuti. ta mislite o formiranju SAO Krajine kao i Nacionalnom veu Slavonije, Baranje i zapadnog Srema i njihovoj istorijskoj utemeljenosti i osnovanosti? Osnivanje SAO Krajine i formiranje Nacionalnog vea Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema ima svoje istorijsko utemeljenje u raznim statutima, regulamentima i privilegijama iz vremena stare Austrije i Austro-Ugarske. Ono se moe osloniti i na onovremenu srpsku narodno-crkvenu autonomiju, na izvojevana i steena prava posle prvog i nakon drugog svetskog rata. Meutim, iako istoriar, ja se u ovom sluaju ne bih, poput aktuelnih hrvatskih politiara, pozivao na istoriju i istorijska prava, koja su, kad je re o Hrvatima, esto sumnjiva i manje utemeljena na injenice, a vie na fikalsku sofistiku. Vanije i znaajnije od istorijskih prava je pravo na miran i bezbedan ivot. Srbima u Hrvatskoj to pravo je ugroeno. Prirodna posledica takvog stanja je njihovo pravo na odbranu. Formiranje SAO Krajine i Nacionalnog vea Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema je prevashodno odbrambenog karaktera, oni su od agresora iznuenih a srpskom narodu u Hrvatskoj su neophodni.

Vukovarska tragedija 1991 Na kom je nivou danas u odnosu na jue i dalju prolost svest o jedinstvu, celovitosti i zajednikom nedeljivom interesu srpskog naroda? Svest o jedinstvu, celovitosti i zajednikim nedeljivim interesima srpskog naroda nekada je smiljeno negovana na svim nivoima i od svetovnih i od duhovnih vlasti. Ta svest u znaajnoj meri je razorena, ali je devalvirana, u prethodnom sistemu komunistikom ideologijom i politikom. Jednakim delom nju je razorio agresivni ateizam a drugim laka prijemivost srpske inteligencije, i to ne samo komunistike, za ideje internacionalizma, kosmopolitizma i apstraktnog komunizma. Uz to, pomenutu srpsku svest znaajno je rastoila, razvodnila i oslabila jugoslovenska politika voena u prvoj i drugoj Jugoslaviji, jer, nije sporno, Srbi su je procentualno u najveem broju i prihvatili Danas pod pritiskom svega ovoga to se dogaa u Jugoslaviji posebno u Hrvatskoj i Sloveniji, zahvaljujui tamonjim ssrbomrziteljskim akcijama, spontano i brzo jaa svest o jedinstvu, celovitosti i zajednikom nedeljivom interesu srpskog naroda. Kako je re o spontanom raanju i jaanju te svesti, o svesti koja je isprovocirana, postoji bojazan da ona ponegde moe da preraste u revanistiko-ovinistiku. Osim toga, nuno je praviti razliku izmeu svesti o kojoj govorimo, izmeu duhovnog jedinstva i politikog monizma. To su dva pojma sasvim razliitog sadraja. Koliko nam je u svim kriznim trenucima, a i u ovom asu, neophodno duhovno jedinstvo toliko moramo negovati, potovati i uvaavati unutarnacionalne politike raznolikosti da ne bismo zapali u neko naciokratsko jednoumlje, kakvo u ovom trenutku vlada Hrvatskom. Mislite li da je mogua bilo kakva legalna politika srpske drave koja ne bi vodila rauna o celini srpskog naroda? Da li bi za takvu politiku mogao bilo ko dobiti mandat u Srbiji? Uveren sam da takva politika danas ne moe biti i da nema te linosti i vlade koja bi u Srbiji za nju mogla dobiti mandat. Kako gledate na srpsku nacionalnu i dravnu politiku u poslednje tri do etiri godine? Moemo li uopte u postojeim uslovima i istorijskim okolnostima voditi srpsku politiku sa manje rizika po srpski narod ili neke njegove delove? Imajui u vidu odnose u kojima su se Srbija i srpski narod nalazili do pre nekoliko godina mislim da je uinjeno dosta, ali ne i dovoljno. Uspostavljen je teritorijalni integritet Srbije, to je od posebnog znaaja za svaki dalji razvoj republika. Zaustavljeno je rasrbljivanje. Narod se vratio svojoj veri, istoriji i tradiciji. Steene su graanska i politika sloboda i demokratska prava koja su ranije bila nezamisliva. Iako ima puno poetnikih

542

543

Vukovarska tragedija 1991 mana , na snazi je viepartijski sistem. tampa i ostala sredstva informisanja su raznovrsna, provladina i opoziciona. To su neke od tekovina koje se ne bi smele prenebregnuti pri ocenjivanju srpske nacionalne i dravne politike. Meutim, ta politika ima i ozbiljnih propusta. Ona se sporo, stidljivo i na tetu itave republike i srpskog naroda, ne sledei u tome volju naroda, oslobaa ideologije i ideolokih odlija sistema koji je propao, a narodu naneo teko zaleive rane. Kadrovska politika je po optem uverenju, jedna od najslabijih taaka aktuelne vlasti u Srbiji. Informisanje inostranstva o pravom stanju u Srbiji Jugoslaviji je slabo i ispod nivoa na kojima bi u ovom trenutku moralo da bude. Ekonomska politika, iz mnogih objektivnih ali i subjektivnih razloga, jedno je od slabijih mesta dananjeg sistema. Odnos stranke na vlasti i opozicionih stranaka, i obrnuto, opozicionih stranaka i vladajue stranke takav je da njime partijski nezavisni i neostraeni ljudi, kojima je pre svega i iznad svega stalo da zatite globalnih srpskih i nacionalnih interesa, ne mogu biti zadovoljani, te zasluuju optu kritiku. Posebno je tetno i opasno meunarodno ideoloko konfrontiranje. Dobro znam da je lake kritikovati nego raditi, ali moj je utisak da u srpskoj nacionalnoj politici ima improvizacije, da se pravi potezi povlae sa zakanjenjem, da ima i tetnih postupaka do kojih dolazi iz demagokih razloga, radi momentalnih ubiranja poena u irim slojevima naroda a ne stoga to su racionalni i plodonosni. Da bi Vam odgovorio na pitanje da li se u postojeim uslovima i istorijskim okonostima srpska politika moe voditi sa manje rizika po srpski narod ili neke njegove delove, morao bih biti bolje obaveten nego to jesam. Meutim, esto mi se namee utisak da nai politiari, a oni na vlasti i oni u opoziciji, povlae pogrene poteze zato to povrno i nedovoljno poznaju prolost, to o politikim partnerima nemaju temeljna i pouzdana znanja pa ih vodie insinkti koji su po svojoj prirodi rizini. Kako gledate na pojave defetizma, konformizma i malodunosti u srpskom narodu u poslednje vreme? Otkud takve pojave u srpskom narodu i ta smatrate osnovnim uzrokom njihovog pojavljivanja? Ne znam na osnovu ega zakljuujete da je u srpskom narodu dolo do pojave defetizma, konformizma i malodunosti? Pojedine epizodne pojave, na primer, ulazak majki u Skuptinu Srije, ne bi mogle i smele da budu povod za takvo uopteno zakljuivanje. Po svojoj prirodi srpski narod nije agresivan i ne ulazi lako i bezrazlono u ratne okraje. Ne vidim ime bi Srbi mogli biti motivisani da posle svega to se desilo ginu za odbranu Slovenije ili Hrvatske?

Vukovarska tragedija 1991 Zato bi oni pokazali borbenost u spreavanju Hrvata i Slovenaca da napuste Jugoslaviju? Mora postojati ozbiljna motivacija za borbu i rtvovanje a u pomenutim sluajevima nje niti je bilo niti treba da je bude. Te motivacije ima kad je re o zatiti srpskog naroda u Hrvatskoj i tamonjeg srpskog etnikog prostora. Da je to tano potvruju nam svakodnevni izvetaji kod Knina do Borova Sela. Kad imamo u vidu ogromne ideoloke i politike promene kod nas i u svetu, ako ima defetizma, konformizma i malodunosti onda ih moemo objasniti injenicom da su to promene najmanje zahvatile JNA. Ona se jo nije u dovoljnoj meri oslobodila duha prolog vremena i ideologije. Ta idelogija ne samo da ne moe da bude, ve i nije stimulativna. Ona ne podstie patriotska oseanja, ali raspaljuje suprotne ideoloke strasti to u ovom prelomnom istorijskom trenutku nanosi veliku tetu srpskom narodu. Mislim da se pri razmatranju ovog pitanja ne sme zaboraviti ni injenica da je srpski narod u prethodnim ragovima bioloki veoma oslabljen. Srpske kue svele su se na jedno, dvoje, retko troje dece. Nisu to vie stare patrijarhalne porodice u kojima je bilo brojnog prirataja, pa je, kad je e o deci, vladala deviza: jedno sebi, jedno caru a jedno Bogu. Kako ni carevi nisu onakvi kakvi su nekada bili, ni deca im se ne daju onako kako su nekada davana. Sve su to ozbiljni razlozi koji srpsko drutvo ini manje borbenim no to je bilo i vie pacifistikim nego je vreme i okruenje u kojem se nalazimo. Pojavile su se pre izvesnog vremena o personalnoj autonomiji Maara u Vojvodini. Na emu se, po Vaem miljenju, temelje ove koncepcije i kakva je i da li postoji neka njihova isorijska ili savremena zasnovanost? Nisam imao prilike da se upoznam sa zahtevima Maara o personalnoj autonomiji u Vojvodini. Ne znam njihov sadraj i smisao. Meutim, znam da Maari uivaju sva prava koja se mogu dati nacionalnim manjinama. O takvim pravima Srbi u Maarskoj mogu samo da sanjaju. Ne bih imao nita protiv eventualnog proirenja i dopunjaanja ve postojeih prava, ali bi se moralo voditi rauna i o recipcotitetu. Da li vidite i kolika je opasnost od obnavljanja rezervne hrvatske varijante mimikrijskog velikohrvatstva koja bi na tradicijama Titove i Bakarieve politike, recimo porazom i padom Tumana, mogla ponovo srpski narod da zavede u neko jugoslovenstvo pa da u novu uzaludnost potroimo istorijsko vreme? Mimikrijsko velikohrvatstvo ima duboke korene. Ono nije izum naeg vremena i nama dobro znanih doskoranjih politiara. Taj tip politike nai preci dobro su prepoznavali i sa njim su se na odgovarajui nain i

544

545

Vukovarska tragedija 1991 obraunavali. Oni su znali da ta politika ume da se zaogrne platom jugoslovenstva, ali da ispod njega ostaje ne samo Hrvatska ve i velikosrpska sutina. Kako se na alost, i posle svih iskustava koje imamo sa hrvatskom politikom u mnogim Srbima jo uvek skriva i neki mali Jugosloven, koji je svakog asa spreman da iskoi i poraste, opasnost da srpski narod ponovo bude zaveden nekim vidom jugoslovenstva nije za potcenjivanje. Meutim, srpski politiari, srpska inteligencija i nauka imaju zadatak da suzbiju sve emocije i nacionalnosti, da se suprotstavi svim tetnim uticajima i da u svemu dosledno brane srpske interese, upravo onako kako to znaju da ine Hrvati. Treba li srpskom narodu u ovim vremenima nacionalnih program ili da je on imajui u vidu tradiciju liavanja i politiku u poslednje 3 4 godine, ve ispisao ili delom ispisao te tu ak ne samo da nije neophodno ni poeljno javno deklarisati. Nacionalne programe treba i mora da ima svaka drava. Meutim, te programe treba razlikovati od partijsko-politikih programa. Dok se stranaki programi po pravilu objavljuju, reklamiraju i manipulariu, jer cilj svake stranke je da oko programa okupi to vei broj pristalica, nacionalni programi onog asa kad nastanu postaju ista nesrea. Za njih zna samo najue dravno rukovodstvo. Drei se tog pravila, ni Garaaninovo naertanije , nastalo 1844. godine, nije objavljeno i za njega je znao samo najui krug srpskih politiara. Svojim obavetajnim kanalima Austro-ugarska diplomatija dola je do naertanija tek poetkom 80-tih godina 19. veka, ali je o tome utala. ira javnost Srbije saznala je za taj spis tek poetkom 20. veka. ta mislite o ideji da se formira dravni savet Srbije? Nisu mi podrobnije poznate ideje o dravnom savetu Srbije. Ne znam kako se zamilja njegovo funkcionisanje, ali sklon sam da verujem da bi jedno takvo telo u dananjem republikom ustrojstvu i te kako dobro dolo i da bi moglo biti od viestruke koristi, pod uslovom da po sustavnim kompetencijama ne budu ni nalik na nekadanje savete republika, u kojima su se nalazili samo islueni politiari sa pozamanim sinekurima. Insistirali bismo na tome da u ovom dramatinom vremenu iscrpno i precizno oznaite uporita nade i budunosti za srpski narod. Naravno pod uslovom da ih vidite? Bilo bi tragino kada bi ovek ostao bez znanja. Meutim, ja sam istoriar pa i u ovakvim javnim istupima nastojim da ostanem u domenu struke i skromnih znanja kojima raspolaem. Kako vi traite da iscrpno i precizno oznaim budunost, ta znai da izneverim struku, ja vas molim da

Vukovarska tragedija 1991 me razumete to u vam na ovo pitanje uskratiti odgovor. (Politika, 9. avgust 1991) INFORMACIJA SSNO O ODNOSU PREMA JNA U HRVATSKOJ - PET PREDLOGA PREDSEDNITVU SFRJ Odmah i bezuslovno prekinute sve oruane i druge napade na JNA u Hrvatskoj i predoiti da JNA ima sva ovlaenja da preduzme potrebne mere, ukljuujui i otvaranje vatre, radi sopstvene zatite i samoodbrane Savezni sekretarijat za narodnu odbranu dostavio je jue Predsednitvu SFRJ Informaciju o nekim aspektima zakljuaka Sabora Republike Hrvatske od 3. avgusta 1991. godine i odnosa prema JNA u toj republici, s predlogom mera. Tekst te informacije prenosimo u celini: Na zasedanju od 3. avgusta 1991. godine Sabor Republike Hrvatske usvojio je zakljuke u kojima je, na neargumentovani grub nain, izreeno mnotvo optubi i uvreda na raun Jugoslovenske narodne armije i njenih pripadnika. 1.Jugoslovenska naodna armija se proglaava okupatorskom vojskom, a delovi JNA optuuju da sudeluju u agresiji na Republiku Hrvatsku na izravan i neizravan nain. Teritorija Hrvatske, bez obzira na jednostrane i protivustavne akte njenog rukovodstva, deo je teritorije savezne drave Jugoslavije. Zato je neodriva tvrdnja da je JNA okupator i agresor u Hrvatskoj, jer nijedna armija ne moe biti agresor ili okupator na teritoriji vlastite drave. injenica je da su pripadnici i jedinice JNA u Hrvatskoj neprekidno izloeni oruanim napadima i provokacijama raznih vrsta. Od 9. maja do 4. avgusta 1991. godine, izvreno je 240 napada na pripadnike, jedinice, objekte i sredstva JNA. (Poginulo je 6, a ranjeno je 83 vojnika i stareina JNA). Umesto da se obustave, saglasno odlukama Predsednitva SFRJ, napadi se intenziviraju. Samo od 20. jula do 4. avgusta 1991. godine registrovano je 75 takvih napada (15 sluajeva oruanih napada jedinica MUP-a i ZNG na jedinice JNA na poloajima; 22 sluaja napada na kasarne i druge vojne objekte od strane pripadnika MUP-a, ZNG i nepoznatih uininilaca; 3 sluaja blokiranja kasarni JNA; 19 sluajeva grubih napada na pripadnike JNA; 5 sluajeva pretnje ubistvom pripadnicima JNA i lanovima njihovih porodica; 11 sluajeva nezakonitog postupanja, prekoraenja ovlaenja, maltretiranja i oduzimanja pitolja stareinama JNA od strane pripadnika MUP-a, ZNG i naoruanih HDZ-ovaca). Iz dana u dan pogoravaju se i elementarni uslovi za

546

547

Vukovarska tragedija 1991 ivot i rad pripadnika JNA i lanova njihovih porodica u Republici Hrvatskoj (jedinicama se uskrauje snabdevanje osnovnim potrebama; onemoguavaju se redovne aktivnosti; lanovi porodica se trtiraju kao graani drugog reda; upada se u stanove AVL i dr). Napadi su esto preduzimani na jedinice koje su, po pozivu za pomo od strane MUP-a ili Zbora narodne garde, izvrile razdvajanje sukobljenih strana i na taj nain spreile velike gubitke u njihovim sastavima. U sutini, u Republici Hrvatskoj se prema JNA odnose kao prema okupatorskoj, neprijateljskoj vojsci, a ona niti moe niti eli da se tako ponaa, mada je odluna da po svaku cenu zatiti fiziki i moralni integritet svojih pripadnika i sastava. Neosnovane optube 2.Sabor Republike Hrvatske zakljuuje da se deo komunistike vojne vrhuke opire neizbenoj demokratskoj preobrazbi drutva, da je izmakao svakoj kontroli i da ugroava demokratski izabrane vlasti u republikama. Radi se o potpuno neosnovanim optubama JNA se od samog poetka zalae za istinsku demokratizaciju jugoslovenskog drutva i u kontinuitetu istie da e prihvatiti svako pozitivno reenje do koga se doe mirnim i demokratskim putem, u dogovoru svih jugoslovenskih naroda i republika. Armijsko rukovodstvo nita i nikada do sada nije preduzelo na svoju ruku. Iskljuivo je postupalo u skladu sa Ustavom SFRJ, saveznim zakonima i odlukama najviih organa Federacije, pre svga Predsednitva SFRJ kao najvieg organa rukovoenja i komandovanja oruanom snagama SFRJ. Armija ni jednim svojim gestom nije ugroavala, niti ugroava organe vlasti izabrane u viestranakoj parlamentarnoj proceduri. Armijsko rukovodstvo eksplicitno se izjanjavalo i izjanjava protiv nametanja bilo ijih ideolokih nazora i monopola. Zato njegovo etiketiranje kao komunistikog, i to od onih koji ostaju zarobljenici ideolokog faistikog jednoumlja najgore vrste, ne zasluuje poseban komentar. Nepristrasno ponaanje JNA 3.Sabor Republike Hrvatske optuuje JNA da svoje zadatke obavlja u svojstvu oruane sile koja pomae ekspanzionistiku politiku komunistike vlasti Republike Srbije i da se direktno angauje na strani terorista. Ne ulazei u osnovanost ocene o karakteru i politici vlasti Republike Srbije i otpora srpskog naroda u hrvatskoj, naglaavamo da su se jedinice JNA u svim dosadanjim sukobima ponaale potpuno nepristrasno i sa iskljuivim ciljem da spree krvoprolie. Nikada pre nisu otvarale vatru. inile su to samo

Vukovarska tragedija 1991 u samoodbrani krajnjoj nudi. Nisu preduzimale napadna (ofanzivna) dejstva, ve iskljuivo odbrambena. Po pravilu su se angaovale na poziv zvaninih organa ili graana Republike Hrvatske. U vie navrata spreile su nastajanje daleko veih gubitaka oruanih sastava Hrvatske. Imaju istovetan odnos prema poginulim i ranjenim pripadnicima obe sukobljene strane. 4.Sabor Republike Hrvatske optuuje JNA da se nije povukla u kasarne i da time, navodno, grubo kri sporazum sa Evropskom zajednicom. Uporedo se istie da se pojedine vojne stareine nisu odrekle avanturistikih planova za vojni pohod protiv Hrvatske. Podseamo da se sporazum sa Evropskom zajednicom ne odnosi na teritoriju Republike Hrvatske i predoavamo da se Jugoslovenska narodna armija u svemu pridrava odredaba zajednike, Brionske deklaracije. Dokle god se u vrhovima vlasti, kao i u okvirima lokalnih nosilaca vlasti u Hrvatskoj, koji ponekad deluju i van kontrole Vrhovnitva, planiraju i izvravaju besomuni napadi na naselja sa srpskim stanovnitvom, povlaenje JNA u kasarne vodilo bi daljoj eskalaciji sukoba i enormnim rtvama. Poziv na mobilizaciju svih snaga za odbranu i militantna terminologija, koja dominira u zakljucima, izazivaju sumnju u iskrenost zalaganja politikog rukovodstva Hrvatske za razreenje krize mirnim putem. Suoene sa injenicama, ranije teze o vojnom udaru i sadanje o tobonjem armijskom okupatorskom pohodu na hrvatsku, predstavljaju potpunu neistinu, a koriste se za pravdanje sopstvenih protivustavnih i antiarmijskih postupaka. Vie je nego oigledna namera da se proizvodnjom neosnovanog straha od JNA mobilie sopstvena javnost za sprovoenje seceonistikih opredeljenja. Nedopustiv presedan 5.Imenovanje general-pukovnika ivote Avramovia za komandanta 5. vojne oblasti Sabor Hrvatske ocenjuje bezonom provokacijom uz optubu da je on grubim krenjem ljudskih prava obavio ulogu pacifikatora Kosova, zbog ega je Republika Srbija osuena od strane svjetske javnosti i niza parlamenata demokratskih zemlja svijeta... Takve optube, bez ikakvih razloga i argumenata, predstavljaju grub, krajnje necivilizovan i nehuman akt na linost general.pukovnika Avramovia, njegov moralni integritet i dunost koju obavlja. One su deo poznatog scenarija sraunatog na izazivanju razdora u armijskom sastavu.

548

549

Vukovarska tragedija 1991 Apostrofiranje pojedinih linosti iz JNA, u posebnim takama zakljuaka, nedopustiv je presedan lien svih etikih obzira. Takav postupak nije zabeleen u parlamentarnoj proceduri savremenih drava i praktino znai legalizovanje saborskih poternica. II Pored neobuzdane antiarmijske kampanje i napada na jedinice i ustanove JNA, organi vlasti u Hrvatskoj se neposredno i aktivno angauju na spreavanju i oteavanju izvravnja Odluke Predsednitva SFRJ o dislokaciji jedinica JNA iz Slovenije. Organi eleznice u Hrvatskoj zajedno sa eleznikim organima Slovenije, odugovlae sa davanjem dozvola za transport jedinica i sredstava JNA. Tako je, na primer, deo tenkovske jedinice iz Vrhnike, utovaren u vagone, bez opravdanih razloga zadran u eleznikoj stanici Logatec i kasnio u poasku 2,5 dana. Potrebne mere III Da bi se obezbedili neophodni uslovi za rasplet jugoslovenske krize na iran i demokratski nain i spreilo dalje prolivanje krvi, smatramo da bi Predsednitvo SFRJ trebalo hitn da preduzme odgovarajue mere koje e Jugoslovenskoj narodnoj armiji pomoi da svoje zadatke, do okonanja dogovora o politikoj budunosti zemlje, uspeno obavlja u skladu sa Ustavom SFRJ i odlukama Predsednitva, a posebno sa odlukama o apsolutnom i bezuslovnom prekidu vatre u Republici Hrvatskoj od 3. i 6. avgusta 1991. godine. Savezni sekretarija za narodnu odbranu u vezi s tim predlae: 1.Da predsednitvo SFRJ razmotri Zakljuke Sabora i praktinu politiku rukovodstva Republike Hrvatske prema JNA i sa svojim ocenama i stavovima upozna javnost. Uz ukazivanje na sutinu i ciljeve antiarmijske kampanje, jasno staviti do znanja da JNA svojim aktivnostima u Republici Hrvatskoj izvrava svoje ustavne i zakonske obaveze i odluke Predsednitva i da se ne moe tretirati kao jedna od sukobljenih strana. 2.Da upozori sve nadlene organe u Republici Hrvatskoj (predsednika, Sabor i vladu Republike) da e Armija, ako Republika hrvatska istraje u ocenama JNA iz Zakljuka Sabora i nastavi sa preduzimanjem mera i akcija koje iz njih proizilaze, biti priorana da tome prilagodi sopstveno ponaanje i delovanje.

Vukovarska tragedija 1991 3.Da zahteva da se, u skladu sa odlukama Predsednitva SFRJ, odmah i bezuslovno prekinu svi oruani i drugi napadi na pripadnike, jedinice, ustanove i objekte JNA i armijskom sastavu u Republici Hrvatskoj obezbede uslovi za normalan ivot i rad. Predoiti da JNA ima sva ovlaenja da preduzme potrebne mere, ukljuujui i otvaranje vatre, radi sopstvene zatite i samoodbrane. 4.Da zatrai od svih nadlenih organa u Republici Hrvatskoj da prekinu sa radnjama kojima se spreava ili oteava izvravanje Odluka Predsednitva SFRJ od 18. jula 1991. godine o dislokaciji komandi, jedinica i ustanova JNA sa teritorije Slovenije. Upozoriti na obaveze taba Vrhovne komande da, saglasno taki 7. Odluke, po svaku cenu i svim sredstvima obezbediti potpuno i efikasno izvravanje te odluke. 5.Da se Predsednitvo SFRJ kao kolektivni vrhovni komandant OS SFRJ nedvosmisleno i jasno ogradi od izjava i postupaka onih svojih lanova koji zastupaju antiarmijska opredeljenja i neprihvatljive stavove o karakteru i ulozi i ponaanju JNA. (Politika, 9. avgust 1991) INTERVJU DR BUDIMIRA KOUTIA BRITANSKOJ AGENCIJI ATH, KANAL 4 - SRPSKI NAROD JE RTVA JEDNOUMNE VLADAVINE SKJ U intervjuu, koji je dao britanskoj agenciji ATH, kanal 4, potpredsednik vlade profesor Budimir Kouti, ukazao je na jednostrano obavetavanje o Jugoslaviji i posebno na krivo predstavljanje mesta i uloge Republike Srbije u sukobu Hrvatske totalitarne vlasti sa srpskim narodom koji ivi u administrativnim granicama Republike Hrvatske. On je izrazio aljenje to se ta kriva slika o srpskom narodu stvara i u zemljama sa kojima je srpski narod dugi niz godina u prijateljskim odnosima. Podsetivi da je Srbija zakljuila ugovor o trgovini i saradnji sa SAD jo 1881. godine, da je u oba svetska rata bila saveznik sa zemljama zapadne demokratije i da je, kao i uvek, sprski narod opredeljen za uvaavanje slobode, demokratije i ljudskog dostojanstva, potpredsednik vlade je iskazao veru da e svet, koji ceni iste demokratske vrednosti, pokazati puno razumevanje za napore Srbije za ostvarenje tih ideala saoptava Ministarstvo za informacije Republike Srbije. Profesor Kouti je posebno istakao kao tetne tvrdnje o nadmoi Srbije zbog srpskog karaktera JNA. Objanjavajui da je JNA po svom sastavu nacionalno meovita i da u najviem komandnom kadru premo imaju kadrovi iz Hrvatske i Slovenije, svaka tvrdnja o JNA kao srpskoj vojsci je bez

550

551

Vukovarska tragedija 1991 osnova. Uostalom, istakao je profesor Kouti, da je JNA srpska vojska zar bi preko 50.000 Srba prebeglo pred hrvatskim dravim terorom sa teritorije sa desne obale Dunava na levu. Istovremeno, profesor Kouti je ukazao da je JNA zajednika oruana sila svih jugoslovenskih naroda. Neuspeh faistikih snaga Hrvatske da slome otpor srpskog naroda u Hrvatskoj posledica je injenice to srpski narod brani soje ivote i imovinu, a ne napada i ne pljaka tue. Najzad, profesor Kouti je istakao da je srpski narod bio rtva jednoumne vladavine SKJ i da se srpski narod bori za demokratsko i pravedno reenje krize u Jugoslaviji na temelju potovanja prava svakog jugoslovenskog naroda na samoopredeljenje u skladu sa Zavrnim aktom Helsinke konferencije o bezbednosti i saradnji, Pariskom poveljom o novoj Evropi i drugim odredbama meunarodnog prava. (Politika, 10. avgust 1991) POVODOM 50-GODINJICE GENOCIDA NAD SRBIMA - VELIKI PARASTOS NOVOMUENICIMA Sahrana kostiju izvaenih iz jama u glamokom kraju. Liturgija i govor patrijarha srpskog gospodina Pavla. Mnogo uglednih gostiju Glamo, 10. avgusta Danas su u porti manastira Veselinje kod Glamoa na Vrbi sahranjene kosti oko 600 Srba umorenih na svirep nain poetkom avgusta 1941. godine tako to su baeni u jamu Korina i kamenolom Busija, kao i kosti onih to su 50 godina bili na dnu mnogih drugih jama u glamokom kraju. Sahranu je organizovala bihako-petrovaka eparhija, a Svetu arhijerejsku liturgiju sluio je patrijarh srpski g. Pavle uz sasluenje mitropolita zagrebako-ljubljanskog g. Jovana i episkopa: banatskog g. Atanasija, dalmatinskog g. Nikolaja, bihako-petrovakog Hrizostoma, tuzlansko-zvornikog Vasilija, sremskog g. Vasilija, karlovakog g. Nikanora, kao i svetenika bihako-petrovake eparhije. Posebno su bili zapaeni gosti iz Banatskog Despotovca, Novog Sada, Bake Palanke, Beograda i mnogih mesta u Jugoslaviji, kao i grupa glamokih iseljenika koji ive u Velikoj Britaniji i SAD. Pogrebu, na alost, nije mogao zbog dubokih godina da prisustvuje ktitor manastira Veselinje Veselin Naerlovi, ugledni srpski povratnik iz Argentine, koji sada stalno ivi u Dubrovniku.

Vukovarska tragedija 1991 Za obraz i duu Inae, zajednika grobnica kripta u kojoj su pohranjene kosti novomuenika izgraena je na temeljima nekadanje crkve Svetih apostola Petra i Pavla koju su ustae zapalile zajedno sa ikonama avgusta 1941. godine. Posle Sete arhijerejske liturgije odran je parastos stradalnicima, a zatim se okupljenom narodu ceni se da je bilo prisutnih oko 7.000 ljudi prigodnim reima obratio patrijarh srpski g. Pavle, koji je, pored ostalog, rekao: Sada je opet vreme da ujemo i da se pouimo i prihvatimo evaneljsku nauku kojom su iveli i kojom su umirali preci nai. To je, brao i sestre, nauka i ovih naih otaca i matera, brae i sestara naih i deice ije kosti, evo lee pred nama izvaene posle 50 godina iz meljivih jama u koje su ivi i mrtvi bacani. I mi, brao i sestre, treba da znamo prevashodno tu nauku. Ako ve moramo da budemo boiji uenici za pravdu i istinu boiju, prokletstvo je boije da nas On pusti da postanemo neljudi, da tlaimo i ubijamo, da muimo nevine ljude, ene i nevinu deicu. To nikada, i za nikada! Ako ve mora da bude, i ako nam se nametne borba za odranje i svog ivota i svojih domova i gradova, neka ta borba bude uvek sa ojstvom i junatvom. Jedan na veliki predak, jedan vojvoda crnogorski, objasnio nam je ta je ojstvo a ta junatvo. Nije on izmislio te principe, narod ih je iz sebe izneo, sa njima iveo i sa njima umirao. A on je te principe samo formulisao. Pa kae: Junatvo je da branim sebe od neprijatelja, a ojstvo je da branim neprijatelja od sebe. Ni prema neprijatelju ne smemo da budemo neovek! Ako ve mora da bude borba i kao to se kae u narodu: puka ti je puka mi je - kome Bog i srea junaka. Ali, ako je njemu izbaena iz ruku puka, onda ga vezati, pa mu oi vaditi, pa nos sei, pa mu rasporiti grudi, kao to se radilo ne samo jednim ovekom nego i sa jednim svetenikom u stvari sa toliko njih ali znam mome kolskom drugu tako je bilo: uhvatili su ga, zavezali, pa mu oi izvadili, odsekli ui i grudi rasporili, pa e jedan da kae: Pazi, veli, majku mu srpsku, i jo mu srce kuca ovek je bio mlad i zdrav, i to je bilo malo, pa su mu rasporili stomak i creva omotali oko vrata. To, brao i sestre, ili neto slino, nikad i ni po koju cenu ne za veliku Srbiju nego ni za malu. Da postanemo sa sveta, a mi i Srbija, ali da je po tu cenu ne odrimo. Jer e onda i Bog biti s nama, a to je za nas najvanije, jer emo svi izai pred njega, pa kad iziemo pred njega, sudiju pravednog, da nas on pozna, prepoznaje kao svoje i prizna kao svoje. I da se preci nai ne postide od nas i da nas poznaju po naim dobrima i da nas priznaju za potomke svoje. To je, brao i sestre, poruka i ovih kostiju koje ovde lee, i svih drugih koje su izvaene iz jama i

552

553

Vukovarska tragedija 1991 stratita, i onih koja jo nisu otvorena. To je poruka svih predaka naih, sviju svetih iz roda naeg, to je poruka i Sina Boijeg, Spasitelja naeg. Prenosei vama, i vama i sebi, ovu poruku i prenosei vam blagoslov Svetog Save, Svetog Vasilija Ostrokog, Svetog Petra Cetinskog i sviju svetih novomuenika iz roda naeg, molim vas kao svoju duhovnu decu: uvek i svagda uvajmo svoj obraz i svoju duu. Sve za obraz i duu, a duu i obraz ni za ta na ovome svetu! Seanje na rtve ujedinjenja Zatim je re uzela dr Biljana Plavi, lan Predsednitva BiH, koja je, izmeu ostalog, rekla: Ono to se naem narodu desilo 1941. godine i u toku rata jeste jedinstven zloin koji nema premca u istoriji ljudskog roda. Zato smo pred ovim zemnim ostacima nevinih rtava proeti najdubljim oseanjima koja se upravo zbog tragine nae istorije jedino i u naim srpskim duama moraju pojaviti. Ta oseanja su prvenstveno dubok bol za ljudskim ivotima koji skonae na neprirodan nain, nedoivevi normalan ljudski vek. To je patnja za izgubljenim najroenijim i za dragim prijateljima, oseaj nepravde to umanjie srpski rod za milion i 200 hiljada ljudi i za njihovo potomstvo. Drugi oseaj je kajanje to pustismo, mili nai velikomuenici, da vai zemni ostaci osae toliko dugo u tami jama, bezdana i stratita, neopojani i neosveeni i po naem pravoslavnom hrianskom obiaju. Kajemo se i Boga molimo da nam oprostite to dozvolismo da se ostvari lukava suluda ideja kominternovsko-brozovska da se zabetoniraju jame, da se zabetoniraju naa seanja na vas i da opet Srbi, na taj nain, daju najskuplji zalog za takozvano bratstvo i jedinsto. Tako se desilo opet neto jedinstveno u svetu da se sa nevinim rtvama poela vriti trgovaka trampa. Ljuto se prevarie pomenuti scenaristi. Do zaborava nije moglo doi nego ta prljava rabota ojaa nae pamenje na vas. Ovo seanje e se preneti na nae potomstvo i tako e trajati iz generacije u generaciju, onako kao to pamtimo sve tragine dogaaje u naoj istoriji, od Kosova do vaeg nevinog stradanja. Da li znate, svete seni naih nevinih rtava, da u ovom pomahnitalom vremenu, kada nai dumani ponovo otre noeve, oduzimaju nam nau srpsku zemlju i teraju nas u zbegove, da li znate da vas seanje na vas ujedinjuje. Postadosmo oprezniji, mudriji i jai za onoliko koliko ste mi bili naivni u plemenitom hrianskom verovanju i zato nemoni.

Vukovarska tragedija 1991 Sa svakog ovog svetilita mi poruujemo svima da nas puste da mirno i dostojanstveno ivimo na naim vekovnim ognjitima u hrianskoj ljubavi, uz potovanje i uvaavanje, sa svim dobronamernim ljudima. Mi ih preklinjemo da nas niko ne tera na namirivanje rauna ije namirivanje mi nismo traili. A u tim raunima mi nismo dunici nego nam duguju. U slinom tonu, miroljubivo i humanistiki pouno, govorili su zatim prof. Velibor Ostoji, ministar u vladi BiH, Stanko Cvijan, ministar vlade Srbije, akademik prof. dr Jovan Rakovi, osniva i duhovni voa srpskog naroda obe Krajine, a u ime SANU i Udruenja knjievnika Srbije akademik Matija Bekovi, zatim pesnik Rajko Petrov Nogo, slikar neba i zemlje Mili od Mave i istoriar prof. dr Rastislav Petrovi. Posle sahrane u kripti manasitra Veselinje okupljeni narod odrao je dau, pri emu se vodio razgovor sa dr Milanom Blajiem, lanom Odbora za genocid SANU, i knjievnicima Dankom Popoviem, Stojanom Srdiem, kao i sa predsednikom Srpsko-jermenskog drutva Bodom Markoviem. Ovaj 50.godinji pomen rtvama ustakog genocida zavren je knjievnom veeri u Glamou, u kojoj su uestvovali pomenuti knjievnici, a domain im je bio Kolja Mievi, knjievnik prevodilac iz Banjaluke. (Politika, 11. avgust 1991) U NOVOIZGRAENOJ KRIPTI KOSTURNICI U LIVNU - SAHRANJENE MOTI 1200 MUENIKA Svetu liturgiju sluio patrijarh srpski gospodin Pavle. U genocidu livanjski kraj izgubio 1.600 stanovnika srpske nacionalnosti. Nadahnute i potresne rei dr Biljane Plavi, dr Jovana Rakovia, Matije Bekovia, Stanislava Cvijana i drugih govornika Livno, 11. avgusta Danas su u Livnu, u novoizgraenoj kripti kosturnici, pored Srpske pravoslavne crkve Uspenija presvete Bogorodice, sahranjene moti oko 1.200 muenika, Srba iz livanjskog kraja koje su pre 50 godina na zverski nain poklale i u jame pobacale hrvatske ustae. Od jue je Livno, u kojem Srbi, pored Hrvata i Muslimana, ine oko 20 odsto stanovnitva, imalo svean izgled koji bi se najbolje mogao opisati kao radost u tuzi. Hiljade ljudi od kojih mnogi bliski roaci nevinih rtava okupilo se da konano namiri dug mrtvima da vie ne lee u bezdanima i bespuu. Mada je Livno grad u kome optinsku vlast dri HDZ, veina stanovnika drugih konfesija na razne naine pokazivala je da sauestvuju, a

554

555

Vukovarska tragedija 1991 muslimanske porodice Maslia i Jahjaefendia, koje stanuju u blizini parohijskog doma, preko svojih dobrih komija Pavlovia, poslale su vrue pogae i baklave da se za pokoj dua poslue gosti ovdanjeg paroha Mirka Jamedije. Pred kostima naih otaca i matera Danas, za vreme svete arhijerejske liturgije, koju je sluio patrijarh srpski gospodin Pavle, uz sasluenje mitropolita zagrebako-ljubljanskog gospodina Jovana, episkopa dalmatinskog gospodina Nikolaja, bihakopetrovakog gospodina Hrizostoma, banatskog gospodina Atanasija i sremskog gospodina Vasilija, bilo je teko nai mesta u prepunoj crkvi tako da je u porti slubu pratilo preko zvunika nekoliko hiljada ljudi, ena i dece. Zatim je patrijarh gospodin Pavle izaao meu narod u portu i odrao besedu u kojoj je, pored ostalog, rekao: Mi se sabrasmo danas u ovom hranu, gde su se kroz vekove okupljali nai preci i u miru i slobodi i u doba ropstva, da se zajedniki jednom bogu u Svetoj Trojici pomolimo. Imamo se kome moliti i imamo se za ta moliti, uvijek, a kamoli u ovako nesretno vrijeme kada se gine, prolijeva ljudska krv, unitava teko steena imovina. Zato, da se zajedniki obratimo Bogu mira i ljubavi koji je mir na i koji je rekao: Mir svoj ostavljam vam, mir svoj dajem vam. Taj boji mir vratie se meu nas ako se i mi istinski vratimo Bogu i posluamo rei svetog apostola Pavla: Koliko do nas stoji, mir imajte sa svima ljudima. Na takav nain, kao mirotvorci, postaemo zaista sinovi i keri boiji i valjda sjetiti se da smo braa i da je ljudska krv prolivena uvijek i svugdje krv brata. Ako to zaboravimo i umjesto bratske i hrianske ljubavi zavlada mrnja, zatiraemo se zvjerski i neljudski i unititi u nama sve ljudsko i hriansko, kao to je na nau optu nesreu bivalo i biva. utnja je bila strana sramota Posle patrijarha okupljenom narodu izuzetno toplim reima obratila se dr Biljana Plavi, lan Predsednitva Bosne i Hercegovine, koja je rekla: Ovdje danas lee kosti mojih najbliih. Zna se: ljudi se raaju i umiru, roditelji se kroz djecu nastavljaju. Roditeljsko pamenje se nastavlja kroz pamenje njihove djece. Tako su u mojoj kui, sa nama, u prii i sjeanju uvijek ivjeli Maari, Gligii, Kujundii, Mitrovii, Obradovii, Pavlovii i mnogi drugi roaci i dragi prijatelji iz ovog divnog Lijevna, sa poetka ovog vijeka i od prije rata. Ali, nema vie te idiline slike, tog djetinjstva, tog Lijevna i tih divnih ljudi. Sada sam, na alost, u prilici rekla je dr Plavi pokazujui na

Vukovarska tragedija 1991 stotine lobanja ispred govornice da se upoznam ovako sa tim divnim ljudima iz majinih pria. Oni lee ovdje preda mnom, pred nama. Gospode, pomiluj ih ! Najbolji su tebi doli. Oni koji znaju predratno Lijevno, oni koji su ivjeli u njemu ili okolini, pa i oni koji su u njega samo dolazili svih ovih godina su postavljali jedno pitanje na koje se niko nije usudio da javno i tano odgovori: gde su Srbi iz Lijevna? Oni Srbi koji sada ovdje ive znaju to dobro. Ta utanja je bila strana sramota, ta utnja oliena u bajci o bratstvu i jedinstvu, u malovitim priama o ratnim stradanjima, u nazivu ulice rtava faizma suvie je nakazna da bi se mogla shvatiti i nastaviti. Nadahnuto su zatim govorili i akademik dr Jovan Rakovi, osniva Srpske demokratske stranke, Matija Bekovi u ime Srpske akademije nauka i umetnosti i Udruenja knjievnika Srbije, Stanko Cvijan, ministar u vladi Srbije, Velibor Ostoji, ministar u vladi Bosne i Hercegovine, pesnik Rajko Petrov Nogo, dr Milan Boji u ime Odbor za genocid SANU i istoriar profesor dr Ratislav Petrovi. Neverovatno, ali i istinito rtve koje su danas nale konani i veni mir u kripti kraj Livanjske pravoslavne crkve izvaene su iz jama Ravni Dolac, Razvala, Kamenica i Tunica, kao i sa stratita Police i prolog. Ostaje da se utvrde i druga stratita kao ono u umi Koprivnica kod Bugojna gde su ubijena 63 graanina Livna Srbina i jo nekih drugih. Na kraju, jedan kuriozitet koji sam po sebi govori o dubini tragedije ovdanjeg srpskog naroda. U jami Kamenica ubijeno je 250 Srba iz sela Golinjeva koje i danas postoji a u njemu ive samo Muslimani i Hrvati. A u tom selu roen je pesnik i veliki Jugosloven Jovan Sundei. INTERVJU: PATRIJARH SRPSKI GOSPODIN PAVLE CARU CAREVO, BOGU BOJE Uz posredovanje Evpraksije igumanije manasitra itomisli, obezbjedili smo susret i razgovor sa patrijarhom srpskim gospodinom Pavlom. Razgovaramo u manastiru itomisli, poslije sahrane 3.000 posmrtnih ostataka hercegovakih Srba u zajednikoj grobnici u Prebilovcima. Vaa svetosti, po drugi put ste Pribilovcima, selu simbolu stradanja Srba u Drugom svjetskom ratu, ali i selu koje svojim postojanjem potvruje da je suluda ideja unitavati jedan narod.

556

557

Vukovarska tragedija 1991 Prebilovci su jedna od nesrea koje su nas snale. Ovo selo je, to rekoste simbol tog bezumlja i tog neljudskog. Citirau ono to Isus Hristos na krstu kae: Oprosti im oe, ne znaju ta rade. Vidite, ideja o unitenju jednog naroda je bezumna i neljudska, to je i neljudska to je ponajtea, to na taj nain ljudi sebe, odnosno svoju besmrtnost zauvijek uvaljuju u nesreu. Tu je ta nesrea. Ima li promijena u ivotu i djelovanju Srpske pravoslavne crkve u novim i izmijenjenim ljudskim odnosima? Svakako da ima, to je pozitivno. U proteklih pedeset godina je u jednostranakom, da ne kaem jednoumlju i bezumlju, bilo bezumnih pritisaka. Sada, kada ta brana padne, bojati se da se ne ode u drugu krajnost. Mi smo toga svesni, jer je krajnost jednako opasna. Razume se, da onih 50 godina sada moramo da nadoknadimo, ali, dabome, na razuman nain, kako to ne bi bilo na tetu i tih ljudi, da ne bi bilo prema duvanju novog vetra, da ne bi toga bilo. Ljudi se trae, vide nevolju oko sebe. Vidite samo ernobil, pretnje koje nam od nas samih prete, a da ne govorim o drugim nesreama. Govorite o duhovnom ivotu? Da, ovek je suoen sa svim problemima i tekoama, posebno mladi ljudi trae misao ivota i ivljenja, a pojma nije imao o hrianstvu. I sada je za mnoge od njih pala jedna zavesa i onda vide ta je, neto sasvim novo. I sada mi, crkva, treba da budemo spremni da tim mladim ljudima iznesemo stvarnost, ne naturajui nikada jer mi nikada nismo bili naod i vera da smo nekog nazor, na silu ili na vetinu, ednog preko vode prevodili. Duni smo dati stvarnu evanelsku istinu, pa neka on posle usporeuje. Potujui slobodu oveka, kad ne bi bilo slobode ne bi bilo ni raja ni pakla, na nama je da mu iznesemo istinu, a na samom oveku je da se odlui. Kaemo nikada nismo nita inili na silu, a nas su turili, katoliili, unijetili, ega sve nije bilo. Pokrenuta je inicijativa da se izvri denacinalizaija crkvenih dobara? Svakako znate da je Crkvi oduzeto ono osnovno. Koliko je to ilo u krajnost naveu primer manastira Deani u Rako-prizrenskoj eparhiji, gde sam slubovao 34 godine. Manastir Deani su od svetog kralja dobili imanje. Za vreme bive Jugoslavije neto im je oduzeto, nacionalizovano, ali je dosta ostalo. Posle ovog rata oduzeto je sve, ostao je manastir sa deset hektara ziratne zemlje. I tu, usled onog to je ostalo u manastiru, data je zemlja i vonjak jednom Crnogorcu. Kasnije je manastir morao uloiti veliku svotu novca da kupi svoju zemlju. Mnogo je zgrada, u Beogradu pogotovo, koje su oduzete Crkvi, u Sarajevu takoe, gde traimo da se vrati zgrada Bogoslovije. Do kraja meseca podneemo zahtev Hrvatskoj da nam vrati nae

Vukovarska tragedija 1991 objekte. Imamo razumevanje vlasti, a i mi, suoeni sa sadanjim nevoljama, imamo strpljenja da ekamo na vraanje nae imovine i zemljita i zgrada. U toku je obnova veeg broja manastira i crkava? Bilo je perioda kada se nita novo nije gradilo. Uzmite samo Beograd. Za itavo ovo vreme, od rata, svega je jedna crkva podignuta na Karaburmi, i to jedna mala crkva. A koliko puta se poveao Beograd. Ili u Rakoprizrenskoj eparhiji imali smo tri parohije koje nisu imale nijedne itave crkve. Na Peterskoj visoravni, a to je itav srez, bila je samo jedna crkva. Inae, mnogo je novih objekata koje sada podiemo, ide se u susret potrebama, pogotovo u gradovima. Kako gledate na pitanje vjeronauke kao kolskog predmeta i inae na organizovanje vjerske pouke u vjerskim objektima? Mislim da bi bilo najbolje da to bude dobrovoljno, odnosno roditelji koji hoe i deca koja hoe, bez prisile, jer to nikada ne bi bilo pozitivno. Ali, da ne bude to je bilo, da je pristup Evanelju, pristup nauci hrianskoj, zabranjen u koli kao to jeste bio. Mi smo bili za to da ta deca nae, razume se i ovu nauku evanelsku, a onu e drugi uini, pa nek uporede i ako nau da je bolje biti ateista neka budu. Kad bude ovek zreo on moe da odlui. Crkva se sprema za pojaani interes Srba, povratak veri. Ovo nam je veliki izazov, jer samo u Rako-prizrenskoj eparhiji 26 svetenika je pobijeno. Tek pre neku godinu rukopoloeno je njih 26. naknadno za ono to su pobijeni. Nadam se da emo uspeti sa dvogodinjim bogoslovskim institutom koji e pripremati verouitelje i imae rang vie kole. Ima li spornih pitanja izmeu duhovne i svjetovne vlasti? Postoje izvesne razlike. Ali, ako i jedna i druga strana, bude potovala to Hristos kae Podaj caru carevo, a Bogu boje onda e doi do jedne saglasnosti kao izmeu tela i due. Kako ocjenjujete odnose pravoslavlja, katolianstva i islama. Sreli ste se sa Kuhariem, kada se moe oekivati susret sa reis.ul.ulemom Jakubom ef. Selimoskim? Ukoliko mi budemo hriani, ne samo na reima hriani nego i ivotom, onda emo se sporazumeti, jer, sloiete se, izmeu katolike i pravoslavne crkve nije toliko veliki razmak. Izmeu nas i islama je, ipak, vei, ali imamo mi i potpuno dodirnih taaka. Naime, verujemo u jednog Boga, i u Kuranu pie da je Isus roen na natprirodan nain od svete Deve, da je on prorok, a u Jevanelju on ima proroku slubu. Takoe, i muslimani kao i mi, veruju da postoji i raj i pakao, i denet i dehhenem. Ako se budemo drali toga bie lake i nama i svima. Sa Kuhariem sam se sastao kao to je poznato,

558

559

Vukovarska tragedija 1991 razgovara se i o novom susretu. Pozvali smo i efendiju Jakuba Selimoskog. Najavio je pre dve nedelje da e doi, posle je odustao i rekao je da e se naknadno javiti. Kod nas je bio muftija beogradski sa imamom iz apca. Razgovarali smo kao ljudi, kao to treba da razgovaramo. Kako ocjenjujete susret srpskih stranakih prvaka, odran na Vau inicijativu? Mi smo ih pozvali da u ovoj situaciji opomenemo sve da smo mi jedan organizam, a u tom organizmu su organi. Organa je vie, a organizam je jedan. Dakle, potrebni su nam svi organi, ali da deluju tako da one svoje najbolje snage upute na dobro opte celine organizma. Traili smo da pojedine stranke ono to smatraju u svom progamu najvanije da one te ostave, i da shvate da i u ovoj drugoj stranci ima neto to je dobro. Kakav je poloaj Srba u dijaspori? Bilo je nesporazuma sa dijelovima SPC u Kanadi i SAD? Crkva je davno uvidela i reila to pitanje na neki nain, organizovanjem novih crkvenih jedinica eparhija na tim prostorima. Naa vlada je tek sada reagovala, a mi smo izmeu dva rata formirali i neke eparhije, a sada smo jo neke formirali u elji da se to bolje organizuje crkveni ivot. Nije nesrea to imamo mnogo suprotnih miljenja, nego ako zaotrimo preko svake mere, pa odemo bez traga, to bi bila nesrea. Dugo je prisutan problem kada je rije o autokefalnosti Makedonske crkve? Jednostrano reavanje bilo koga pitanja u Crkvi nikada ne moe biti kako treba. Mi smo ih nekoliko puta pozivali. to se nas tie mi smo spremni da razgovaramo satim ljudima, a njima je Crkva dala iroku autonomiju i jezik na upotrebu. Nemamo nita protiv da se Ustav pregleda, vie oiju vie vidi i da ne bude tamo stvari koje e njima kao Crkvi biti teta. O tome se radi, o optoj koristi, a ne o tome da mi budemo iznad svega onog to celokupnom pravoslavlju koristi. Kakvi su vai stavovi i gledanje na pitanje i poloaj Srba i pravoslavlja uopte? To pitanje je mnogo iroko. Ali, jedan opti interes ono to nas kao pravoslavlje dri i nas i Grke i Ruse, Rumune i Bugare, sve te pravoslavne narode, ono to je zajedniko na tome moramo insistirati. Pomagati da se ljudi ne gube, ne izgube ni kao ljudi, ni kao pripadnici odreene nacije, ali to teko ide. Vaa poruka, na kraju, ljudima i naim itaocima? Imajui u vidu rtve naih predaka da se kroz vekove bore uvek za istinu i pravdu i za slobodu, za krst asni i slobodu zlatnu, da nam to bude i poruka, da budemo spremni za ono to je sveto i estito i ivote svoje da damo. Ponavljam, opet kao ljudi, a kao neljudi nikada ni po koju cenu.

Vukovarska tragedija 1991 U Vaoj poruci iz Prebilevca, izreenoj pred 30 hiljada ljudi, jeste i poziv Srpske pravoslavne crkve da u svakoj prilici i neprilici, pa i u sluaju oruanih sukoba irih razmera Srbi postupaju u duhu svetog istorijskog svetosavskog i kosovskog opredeljenja. Ima onih koji su u ovim reima prepoznali neku vrstu poziva u boj. Bili smo pred grobnicom, kostima hiljada ljudi koji su osueni pre 50 godina na takvu smrt koju niko nije mogao zamisliti. Sa tog mesta, po evanelskom, po etnikim principima, moe se poruiti jedino to da se vie niko ne iivljava na nejai, da uvek pobeuje onaj na ijoj je strani pravda. Ako je Boija volja da se borbe vode, neka to bude viteka i junaka borba, po kosovskim zavetima. Sto puta, hiljadu puta bih eleo kad bi se moglo birati, da poivam u jami u jamu da budem baen, nego da ja bacim ikog, da ja vadim oi, da seem nos ljudima samo zato to su drugog naroda, druge vere, drugog pisma nego to sam ja. O tome se radi. Prebilovci i ona crkva koja se tamo gradi opomena su da svagda budemo ljudi, ni po koju cenu, ni za kakav interes da budemo neljudi, to stalno govorim to sam i u Prebilovcima ponovio. (Politika, 12. avgust 1991) INTERVJU VLADISLAVA JOVANOVIA, MINISTRA - INOSTRANIH POSLOVA SRBIJE PRAKOM DNEVNIKU Jovanovi: Srbija je najvie uloila u Jugoslaviju Prag, 12. avgusta Ministar inostranih poslova Srbije Vladislav Jovanovi izjavio je u intervjuu vodeem ekom dnevniku da je srpsko-hrvatski sukob izbio u trenutku kada je u Hrvatskoj dola nova vlada, dok je istovremeno demantovao postojanje srpskog nacionalizma i hegemonizma. Srpsko-hrvatski sukob je izbio u trenutku kada je u hrvatskoj na vlast dola nova vlada koja sama sebe naziva demokratskom, a u sutini je demokratska samo zato to je bila izabrana na demokratskim izborima, a po svojim ciljevima i metodama, kojima ih ostvaruje, to nije..., to je izjavio ministar Jovanovi u intervjuu koji je danas objavljen. Srbija je bila najvie guena komunizmom. Ne treba zaboraviti da svi posleratni voi Jugoslavije nisu bili Srbi. Sve te dezinformaije (o Srbiji kao tvravi komunizma i boljevizma) floskule su Kominterne. Ali, ako se pogledaju injenice, videe se da srpskog nacionalizma i hegemonizma nikada nije bilo niti ga ima. Naalost, mi smo, po pravilu, kasno reagovali nadezinformacije istie Jovanovi.

560

561

Vukovarska tragedija 1991 Na pitanje Lidovih novina kakvu budunost Jugoslavije, kao drave, vidi Srbija, ef njene diplomatije kae: Sribja i srpski narod najvie su uloili u nastanak Jugoslavije i za njeno stvaranje su se zalagali sa entuzijazmom jer su na taj nain reili srpsko nacionalno pitanje. Ukoliko se Jugoslavija raspadne, srpsko nacionalno pitanje opet se otvara. Zato je interes Srbije za zajedniku dravu veoma jasan, ali, naravno, ne elimo da to bude nedemokratska i nepravedna drava, ve istinska i fleksibilna federacija, u kojoj e svi imati ista prava. Zato nikakvu ugovornu uniju ili konfederaciju ne elimo, zakljuio je minstar inostranih poslova Srbije. (Politika, 13.avgust 1991) Dr RADOSLAV STOJANOVI - SRPSKO PITANJE IZMEU UNIVERZALNOG I PROVINCIJALNOG Kako nacionalnu energiju usmeriti prema savremenim okolnostima U traginim dogaanjima koja nas svakodnevno opominju da se nalazimo pred ambisom graansko-versko-etnikog rata esto se uju glasovi da je ba sada narod srpski doao do samosvesti, da se uspravio, osvestio, vratio sebi u svoj svojoj veliini. Bojim se da ti glasovi upravo izraavaju neshvatanje tragedije koju ivimo pogibijama srpskih mladosti na ratitima zasad dalekim od mislilaca u oblacima provincijalnog narodnjakog nacionalizma. Problem koji se danas postavlja, meutim, sasvim je drugaiji: kako usmeriti osloboenu nacionalnu energiju prema ivotnim interesima i dobrobiti razvoja, a izbei negativne posledice nacionalizma ruilatvo, mrnju i izolaciju. Drugim reima, kako izbei zamke narodnjakoprimitivnog nacionalizma kako bi se nacionalna energija usmerila prema savremenim okolnostima prema savremenim okolnostima u kojima se ostvaruje nacionalni interes univerzalno odreen. Razliiti interesi graana Osnovni stav narodnjakog nacionalizma zasnovan je na ideji da je nacija monolit. On ne vidi da naciju sainjavaju graani. Bez graana nema nacije a oni imaju uvek razliite interese i kao pojedinci i kao pripadnici razliitih grupa (politikih, verskh, profesionalnih, imovinskih itd.). Za narodnjaki nacionalizam je zbog toga to je percepcija ideologa tog nacionalizma. Zbog toga voe i ideolozi narodnjakog nacionalizma stalno

Vukovarska tragedija 1991 zahtevaju narodnu slogu pod kojom podrazumevaju postrojavanje cele nacije iza njihove percepcije nacionalnog interesa. Narodnjaki ideolozi zbog tog a smatraju da samo postojanje politikih stranaka rui nacionalnu slogu te se vrlo esto obruavaju na politike stranke pripisujui im sva zla koja snalazi njihovu naciju. Kada se u institucijama drave politikim putem doe do zajednikog imenitelja interesa najveeg broja graana tek tada se, meutim, moe govoriti o slozi iz koje proizilazi podrka dravi od strane te veine. Samo je takva drava dovoljno mona da moe izdrati iskuena i izazove meunarodne sredine u kojoj ivi. Nacionalno jedinstvo prema spoljnim izazovima moe se postii samo u institucijama drave u kojima se donose odluke. Da bi te odluke bile bolje, za njih se mora odgovarati pred graanima. Bez te odgovornosti, nema demokratije i demokratije danas ne moe biti bez politikih stranaka. Da bi ideologiju narodnjakog nacionalizma uinili monolitnom, njegovi ideolozi se pozivaju gotovo iskljuivo na prolost. Iz prolosti crpe svoja znanja o prijateljima i neprijateljima, okolnostima, nacionalnim interesima i ciljevima. Njima nita ne vredi to oko sebe vide da se i vekovni neprijatelji danas ujedinjuju, oni i dalje iz prolosti izvlae sve uzroke prolih sukoba, stavljaju ih na sto dananjice da bi pokazali, recimo, kako je rat neizbean. Poziv na slogu Na alost, irom Istone Evrope danas bujaju narodnjaki nacionalizmi. Mnogi komunistiki lideri su sauvali svoju vlast zamenom monolitne komunistike ideologije za monolitnu narodnjako-nacionalistiku ideologiju. Na taj nain oni ponovo ostvaruju apsolutnu vlast, ovog puta kao voe nacija. Raanje graanske demokratije u tim zemljama e zato biti dug i bolan proces uprkos brzo i lako obavljenim demokratskim izborima. Zbog toga je i mir u Istonoj Evropi rovit. Snovi iz prolosti jo kao koprena skrivaju sadanjost. Ratovi XIX veka ovde su mogui i pred ulazom u XX vek. Kako ih izbei? Srbija je imala sreu da je njen komunistiki lider shvatio tek kada je boljevikom sistemu doao kraj da je njegov narod nepravedno tretiran od komunistike vlasti. Mase su se odmah pokrenule u talasima podrke novome voi. Njemu, naravno, demokratija kao vlast naroda nije bila potrebna. Meutim, narod je u trenutku odahnuo jer je bar jednom delu oseanja mogao dati oduka. Odmah su, umesto demokratije, stigli pozivi na

562

563

Vukovarska tragedija 1991 slogu kako bi se spreilo osloboenje i drugih potisnutih potreba za slobodom. Pozivi na slogu, meutim, nisu mogli sasvim da ugue elje da jednoumlje nestane i sa njim boljevika represija. Ali u tom hrvanju, Srbija je zakasnila a mogla je biti prva. Umesto borbe za pobedu demokratije, narodnjaki nacionalisti su prizivali demokratsku tradiciju Srbije koja sadanju Srbiju, na alost, nije mogla uiniti demokratskom. Kontinuitet boljevike vladavine se i dalje odrava i putem ljudi koji nastavljaju da dre vlast koju su i imali i koji ne umeju tu vlast na drugi nain da koriste nego onako kako su navikli. Jedno od bitnih obeleja tog boljevikog kontinuiteta jeste tipina boljevika ideoloka ksenofobija. Spoljni neprijatelj u sprezi sa unutranjim sve svoje snage usmerava na ruenje Jugoslavije i, naravno, u narodnjakoj verziji, unitenje Srbije. To to su upravo vladajui komunisti razorili Jugoslaviju i unazauju Srbiju eli se pripisati spoljnjem neprijatelju kako bi se opravdalo dalje dranje vlasti koja ne daje nikakve rezultate u drutvenom razvoju. Jedan od sadanjih potpredsednika vlade Srbije, odgovoran inae za meunarodnu saradnju, izjavljuje stranoj tampi da je lino video plan za stvaranje etvrtog Rajha! A taj isti nestranaki potpredsednik Niklsov amandman tumai kao zaveru najvee svetske sile protiv Srbije! Sve svoje specijalne snage ogromne moi ta sila ustremljuje protiv Srbije (naravno tajno). Jadna nam majka! Velike sile, meutim, ne prave tajne zavere protiv malih drava. One otvoreno kau ta hoe i ta nee da prihvate. Danas se Srbija nala sama da reava najkrupnije probleme svoje istorije. Njen racionalni i politiki opravdan cilj da sa raspadom Jugoslavije najvei deo srpskog naroda ostane u jednoj dravi nailazi na neopravdanu netrpeljivost u svetu i oruani otpor u Jugoslaviji. Narodnjci na vlasti, nadstranaki i stranaki nariu nad sudbinom Srbije, ali i dalje iz prolosti vade sve neprijatelje: od Kominterne i Vatikana pa preko Treeg i etvrtog Rajha do sadanjih mranih snaga koje jedino oni vide. Narodnjaci, udno, pozivaju se na svetlo oruje ali iz prolosti ne vuku pouke da je oruje bez mudre diplomatije prazna puka. Srbi u Hrvatskoj su na alost orujem morali da dokau svoje postojanje u Hrvatskoj. Bez diplomatske podrke ta srpska nuda dobila je negtivnu konotaciju preimenovanjem nude u agresiju. Srpski racionalan politiki zahtev da najvei broj Srba ivi u istoj dravi, protumaen je tako kako su ga narodnjaci saoptili. Svet nije spreman da prihvati da jedino Srbi imaju dravu u kojoj e iveti svi Srbi. Svetu nije politiki prikazano da je van Srbije u Jugoslaviji vie

Vukovarska tragedija 1991 od 30% svih Srba. Inae, Srbi znaju za nacionalne manjine jer u skoro svim susednim dravama ive Srbi kao nacionalna manjina. Meutim, ne moe biti smatrana nacionalnom manjinom. U okviru sadanjeg svetskog poretka Srbija, posle decenija autonomnosti u svetu, ostaje i dalje pasivna u svetskoj politici. Njeni nespretni i ksenofobini diplomati potvruju naslee boljevizma. Narodnjaci nariu o sveoptoj srbofobiji i pozivaju na slogu. Sve to zajedno, na izborima decembra 1990. godine dovodi iste politike snage na vlast koje su ostvarile poluvekovno zaostajanje Srbije. Svi i dalje mrze Srbe i zbog toga ni sa kim se ne razgovara. Ko ne zna da se i sa naprijateljima razgovar ai pregovara tj vodi zemlju u provincijalnu izolaciju pogotovu ako su svi u svetu neprijatelji. Otkako je sveta i istorije, spoljnu politiku zemlje reprezentuju diplomata i vojnik. Srbija ivi bez diplomatije a sprema joj se rat. Zbog toga Srbija ostaje usamljena u dananjim tekim vremenima. Narodnjako-provincijalna politika vodi ostvarenju srpskih nacionalnih interea putevima potpune izolacije od okruenja. Akose Jugoslavija rui, tada svet ne moe da ne vidi da srpski narod ostaje bez svoje kue. Njegov veliki deo (30%) ostaje bez krova nad glavom i to mora zabrinuti svet. ovek mora sagraditi sebi krov nad glavom ili ga potraiti negde na drugom mestu. U oba sluaja svet bi se suoio sa velikim problemima: oruanim sukobima ili velikim egzodusom nezatienih ljudi. Zbog toga svet ne sme ostaviti Srbe bez svoje kue. Ne zato to nekoga voli ili mrzi ve zato to je svetu potreban mir na ovim prostorima. Srpska diplomatija je imala zadatak da pokae svetu gde su temelji i ta pod krov srpske kue ulazi. Samo takva kua bi mogla da ima dobre komijske odnose, a to znai mir. Srbija je morala znati da e se svaki sukob na ovim prostorima internaciolizovati. Srpska diplomatija je morala uiniti da ta internacionalizacija bude u duhu svetskog poretka u kome je jedino dozvoljen mir. Nasilje i rat su zabranjeni! Uostalom, zato ratovati kada se zna da se o gabaritu kue mora pregovarati. Srpsko nacionalno pitanje se mora reavati samo u okviru sadanjeg svetskog poretka. Arogancijom i izolacijom u spoljnoj politici, drava se provincijalizuje. Umesto toga, a radi napretka, neophodno je usvojiti univerzalne vrednosti koje danas svetski poredak odrava. Ko ne potuje te vrednosti ostae da ivi na staroj slavi ili e jesti korenje. (Politika, 15. avgust 1991)

564

565

Vukovarska tragedija 1991 INTERVJU AKADEMIKA DR LJUBOMIRA TADIA POLITICI - NISU ZBIRSANI SVI PUTEVI SPORAZUMEVANJA Zajedniki ivot razliitih naroda mogu je samo u racionalno i slobodarski organizovanom drutvu. Interes je srpskog naroda da ostane da ivi u jednoj dravi. Istorija pamti da je konfederacija uvodna etapa u raspad svake dravne tvorevine. Ono to kod sebe ne mogu da zamisle kao mogunost, neke zapadne zemlje i njihovi mali sateliti smatraju u Jugoslaviji sasvim legitimnim. O strategiji i politici Srbije. Akademik, profesor dr Ljubomir Tadi poznat je naunoj i iroj javnosti kao autor niza znaajnih dela iz oblasti politike i pravne filozofije kao i sociologije, meu kojima su i knjige: Poredak i sloboda, Autoritet i osporavanje, Tradicija i revolucija, Filozofija prava, Nauka o politici ... U dananjem i sutranjem broju Politike objavljujemo ekskluzivni razgovor naeg saradnika Milorada Vuelia, generalnog direktora TV Novi Sad, sa profesorom Ljubomirom Tadiem. Nau dananju situaciju s pravom oznaavamo istorijski prelomnom. Ta nam se ocena ini sama po sebi jasnom i samo razumljivom, ali ipak eleli bismo da je to je mogue preciznije i iscrpnije odredite. Pred kolikim i kakvim sve iskuenjima se nalazi danas srpski narod? Naa dananja situacija je, zbilja, istorijski prelomna. Stoga bih se zaloio za to da re istorija upotrebljavamo odgovorno kao i re politika, ako to ne inimo i istorija i politika e nam se grdno osvetiti. Srpski narod se zaista nalazi u iskuenju i to ne prvi put u svojoj istoriji. On je u iskuenju da igrom evropskih i svetskih sila izgubi svoje mesto u svetu, ali je i u iskuenju da, protivei se instiktivno toj igri i domaim neprijateljima njegove slobode, padne u ivi pesak ovinizma i da na sirovu mrnju, i ostrvljenost svojih protivnika i svojih neprijatelja odgovori mrnjom. Podsetiu: mrnja je oblik psihopatoloke strasti koji preti da razori sav svet ivota i ostavi iza sebe prazninu i pusto. Nalazim se na elu drutva Srpsko-jevrejskog prijateljstva koje kao jedan od svojih najvanijih ciljeva istie borbu protiv rasne, nacionalne, verske i politike iskljuivosti i mrnje. Mrnja, koja na naim prostorima brutalno potiskuje ljubav i nadu, pa postaje ak i zamena za veru, izvire iz nasilja i stapa se sa nasiljem i agresijom. Gde je na delu mrnja tu nema mesta za razboritost kao prastaru politiku vrlinu. U mrnju suparnika i protivnika pretvaramo u neprijatelja. Tada ubistvo postaje poslednja konsekvencija mrnje, a njegovi masovni oblici su (ameriki) lin, (ruski), pogrom i (nacistiki) genocid.

Vukovarska tragedija 1991 Potpuno sam svestan da se mrnja, kao ni razne predrasude, ne moe namah iskoreniti iz oseajnog ivota ljudi i naroda. Dok god postoji suparnitvo meu grupama i nacijama (o individualnim oblicima mrnje ovde ne govorimo), dok god bude oseaja osujeenosti, stvarnog ili umiljenog, vrela mrnje nee presahnuti. Sa njih se obilato napajaju bezkrupulozni vlastodrci i vlastoljupci i njihove udvorice. Gaenje mrnje je Sizifov posao razboritih ljudi koji stalno nastoji da prigue agresivne sklonosti iz kojih se raa mrnja i nasilje i kako ree jedan umni psiholog, jaaju libidinoznu stranu svetskog zbivanja. Izreku volite se ne ratujte shvatam u irem platonovskom znaenju Erosa. Dozvolite mi jednu digresiju. Kada sve to kaem ne bih eleo da budem shvaen kao neki tupi, pomodni mirotvorac, koji bezrazlino izjednaava agresora i rtvu agresije i uspostavlja simetrinu krivicu izmeu delata i njegovog objekta. U krivinom pravu je poznat Institut Nune odbrane. Nisam pristalica mira po svaku cenu kada agresija, podjarena ovinistikom mrnjom, preti unitavanjem ljudskih grupa i celih naroda. Istorija antisemitizma nas je dovoljno pouila da apstraktna propaganda pacifizma podastire crveni tepih genocid. U nekoliko navrata govorili ste o defanzivnom nacionalizmu srpskog naroda? Smatram vrlinom defanzivni nacionalizam srpskog naroda. Sve svoje velike istorijske pobede Srbi su ostvarili u defanzivi, u defanzivnim nametnutim im ratovima i defanzivnom politikom, bez obzira to i u naem narodu ima jo onih koji bi hteli da se unapadakom ratu osvete svojim neprijateljima. I Prvi i Drugi srpski ustanak, i bosansko-hercegovake ustanke u XIX veku, i proboj Solunskog fronta svrstavam u defanzivne ratove srpskog naroda. I ustanke na Kozari, Grmeu, Nevesinju i Gacku, na Baniji, Lici, Kordunu i Slavoniji pre 50 godina takoe svrstavam u defanzivne bojeve Srba u Bosni i Hercegovini, odnosno u Hrvatskoj. I sadanji otpor nasilnikom, ovinistikom, reimu u Hrvatskoj, koji bi srpske seljake, to su preiveli ustaki genocid, kao i njihove potomke hteli da pretvore u svoje helote, doivljavam kao defanzivni rat. Nadam se da srpski borci u krajevima zahvaenim traginim sukobima nee nikada pasti u iskuenje da dovedu u pitanje ivot i opstanak nedunog hrvatskog naroda, svih onih koji na njih nisu posegnuli orujem kao sredstvom ubeivanja. To isto vai i na Kosovu, bez obzira na tvrdokornu i masovnu mrnju u koju su tamonji albonske

566

567

Vukovarska tragedija 1991 voe, uz pomo iz Slovenije, Hrvatske i inostranstva potopili mase albanskog naroda prema Srbiji i srpskom narodu. Kako ga vi vidite i ta je srpski nacionalni i dravni interes u samoj zavrnici raspleta jugoslovenske dravne krize. Mislite li da je mogua neka trea Jugoslavija ili pak, samo mala ili krnja Jugoslavija? Najpre u odgovoriti na drugi deo vaeg pitanja. Na alost, ja mislim da neka nova trea Jugoslavija nije mogua u njenim sadanjim ili dojueranjim granicama. Po mom shvatanju ona nije mogua zato to je uzdu i popreko ispunjena takvom mrnjom koja zajedniki ivot za due vreme ini nepodnoljivom. Tome su doprinele dugotrajne i bezkrupulozne manipulacije javnim mnjenjem, koje su obnovile i osnaile sve mogue nacionalne predrasude i stereotipe. Ako Hrvatska i Slovenija ili Makedonija trae svoju nezavisnost od omraene Jugoslavije, koju nazivaju Srboslavija, onda srpski narod i srpska drava nemaju nikakvog interesa da ih na bilo koji nain ometaju u njihovoj nameri, osim u nameri Hrvatske da jedan, i to znatan deo srpskog naroda jednostranim aktom i nasilno odvede sa sobom. Otuda sledi zakljuak, a to je i odgovor na prvi deo vaeg pitanja da je u ovom asu srpski nacionalni i dravni interes u tome da srpski narod, tamo gde je u veini, ostane da ivi u jednoj dravi, zvala se ona i dalje Jugoslavija ili nekako drukije. Ako zvanina Srbija ne osporava pravo hrvatskom narodu na otcepljenje od Jugoslavije, odna po istom pravnom osnovu, ni Hrvatska ne moe to isto pravo osporavati masi srpskog naroda koji ive u njenim sadanjim republikim okvirima, pogotovo zato to je pre pola veka od jedne nacifaistike hrvatske dravne tvorevine bio izloen stravinom genocidu. Imate li utisak da je u poslednje vreme dolo do krajnje nekritike apsolutizacije prava na samoopredeljenje do otcepljenja? Neka mi bude doputeno da vam povodom izloim jedan svoj stav. Pravo naroda na samoopredeljenje do otcepljenja je boljeviko naelo koje je igralo veliku ulogu u politici Kominterne, pa i jugoslovenskih komunista. Kao pravo na otcepljenje, koliko mi je poznato, ono nema mesta u ustavima nekomunistikih drava. Panino dobacujui komunizam i komunistike politike principe i simoble bivi komunistiki funkcioneri u Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji, koji su u meuvremenu, promenili i imena svojih stranaka, ili su postali ogoreni antikomunisti i ovinisti, ljubomorno su sauvali samo ovaj ostatak komunistike politike kao osnovno titoistikokardeljevsko naslee. Tako je komunistika politika o nacionalnom pitanju

Vukovarska tragedija 1991 postala ishodite separatistikih pokreta u Jugoslaviji. Bile su dovoljne pobede pojedinih ovinistikih stranaka na viestranakim izborima u severozapadnim republikama, pa da se cela dravna zgrada Jugoslavije dovede u pitanje. Pokazalo se da je Jugoslavija kao drava za te stranke, ba kao za boljevikog ideologa Kardelja i njegove istomiljenike, bila samo privremena, tranzitna stanica. Na prividno paradoksalan nain ovo stanje bilo je ideoloki pripremljeno u titoistikom sistemu. U njemu je izvrena (originalna) reinterpretacija marksistike teorije od odumiranju drave na taj nain to je u svom oficijelnom praktinom znaenju bila bez principijelno ograniena na kritiku saveznog etatizma, ali upravo u njegovoj funkciji integrativnog faktora jugoslovenskog drutva. Tako je pripremljen i Ustavom iz 1974. godine ustanovljen policentriki etatizam koji je omoguio pretvaranje pojedinih republika u posebne nacionalne drave na razvalinama Jugoslavije. I gle, besmisla. Ono to u svojim dravama ne mogu ni zamisliti kao mogunost, neke zapadne velesile i njihovi mali dravni sateliti smatraju u Jugoslaviji sasvim legitimnim. U amerikom graanskom ratu 60-tih godina prolog veka proliveno je mnogo krvi dok federalni sever nije prinudio konfederalistiki i robovlasniki Jug na predaju. Danas nemaki politiari, bez razlike dali je re o demohrianima ili socijaldemokratima, koji ive u federaciji (Nemci su davno napustili konfederaciju) svesrdno podravaju ne samo konfederalistike projekte Slovenije, Hrvatske i Makedonije nego u poslednje vreme ak podupiru zahteve za otcepljenje Slovenije i Hrvatske. Principijelno, nema ta... Vidite li vi kao pravni filozof i teoretiar mogunosti za jugoslovensku konfederaciju i zajednicu suverenih drava? Kako uopte vidite dravno ureenje neke nove zajednice, tj. Male ili krnje Jugoslavije? Tendenciju ka konfederaciji sam uoio ve prilikom pripremanja i donoenja jugoslovenskog Ustava iz 1963. godine i to istakao u svojoj knjizi Poredak i sloboda (Beograd, 1967.). U raspravi postoji li kriza jugoslovenske federativne zajednice napisanoj poetkom 1984. godine i objavljenoj u knjizi Dali je nacionalizam naa sudbina 1986. godine, pokazao sam da je konfederacija jedan retrogradan dravni oblik, pravi istorijski i pojmovni besmisao, neto to predstavlja istorijski pluskvamperfekt. Istorija pamti da je konfederacija bila uvodna etapa u raspad svake dravne tvorevine. Politika misao i ustavna praksa na Zapadu su odbacivali besmisao konfederacije kao drave u dravi. Nai mudri protagonisti konfederacije su doli ak dotle da federaciju smatraj oblikom unitaristike

568

569

Vukovarska tragedija 1991 drave! A upravo je federacija demokratski oblik drave zato to posebnost svojih lanica potuje istovremeno sa potovanjem graanina i njegove slobode. Konfederacija je naprotiv, takav oblik kratkotrajnog saveza drava koji ili potpuno zanemaruje ili marginalizuje slobodu graanina zarad nacionalne suverenosti i slobode pa je ba kao takva nedemokratski oblik dravnog ureenja u kome odluujuu ulogu igra naciokratija. Praktino je inae, neodrivo postojanje est suverenih drava u jednoj dravnoj zajednici, a da takva zajednica moe raunati na bilo kakvu stabilnost. Ona, naprotiv, mora biti izloena neprestanim prikrivenim ili otvorenim borbama za prevlast, to u krajnjoj liniji, znai, institucionalizaciju graanskog rata. Budui da je Jugoslavija po Ustavu iz 1974. godine pretvorena uglavnom u konfederaciju (izuzetak je bila Vojska u njenoj ulozi fizike sile poretka koja je, s jedne strane, trebalo da osigura nezavisnost cele zemlje, a s druge strane u njenoj ideolokoj funkciji, trebalo je da poslui ouvanju jednog stranakog monopola) klica graanskog rata, koji se sada otvoreno vodi, bila je time posijana. Republike teritorijalne odbrane su zaeci vojski konfederalnih drava a sadanji napadi na JNA, kao na okupatorsku vojsku, koji dolaze iz Slovenije, Hrvatske i od albanskih separatista na Kosovu, predstavljaju konani obraun sa ostacima Federacije. Moram rei da bi bilo besmisleno braniti boljeviki model federacije zato to on u svom ideolokom jezgru sadri konfederaciju kao realnu mogunost (pravo naroda na otcepljenje). Njemu nasuprot demokratska federacija podrazumeva stabilnu dravu zasnovanu na podeli nadlenosti izmeu lanica i saveza sa uzajamnim garancijama tih nadlenosti. Savezu mora pripasti nadlenost odbrane, spoljnih poslova i finansija, ali istovremeno i zatita graanskih i ljudskih prava. Demokratska federacija podrazumeva postojanje posebnog skuptinskog doma koji bi permanentno osiguravao posebna prava lanica saveza, a naroito nacionalne kulturne slobode i prava. To je saeta slika jedne mogue demokratske federacije kakvu vidim u budunosti u sluaju otcepljenja Hrvatske i Slovenije. Samo se po sebi razume da demokratska federacija titi prava nacionalnih manjina ali ne i njihovo pravo na otcepljenje. Danas je u Jugoslaviji na alost, postalo normalno ono to ni u jednoj normalnoj dravi na svetu nije: da svaka, pa i najmanja partikularnost zahteva za sebe suverenost. Otkud toliko optubi da je tu ustvari re o velikoj Srbiji? Otkud ponovo taj bauk velike Srbije na naem severozapadu i u nekim zemljama Evrope? Koliko su osnovane optube o nekoj imperijalnoj i zavojevakoj politici dananje Srbije i Slobodana Miloevia?

Vukovarska tragedija 1991 Bauk velike Srbije kojim su se plaili i plae nesrpske nacije u Jugoslaviji stara je krilatica koja je u nacionalnu podsvest nesrpskih nacija ucepljena, ako se ne varam ve u vreme tzv. Veleizdajnikog procesa. Time su jednom malom narodu, koji je teio osloboenju i ujedinjenju i zato prolio mnogo krvi pripisane osvajake namere, porobljavanje drugih naroda. Stereotip je tako napravljen da bi se proizvoljno, u raznim vremenima i prilikama, upotrebljavao i na antisrpskoj desnici i na antisrpskoj levici. Zahtev Srba da ive u jednoj dravi u sluaju raspada Jugoslavije i dalje se naziva velikosrpskim hegemonizmom. Iako se jedna takva drava moe nazvati i nekim drugim imenom ili zadrati ime Jugoslavije, aktuelna antisrpska propaganda je naziva velikom Srbijom da bi njenim baukom uplaila druge nacije od imaginarne srpske prevlasti. Pitam se po kome to bojem ili ljudskom zakonu moe dva do tri miliona Srba biti prinueno da ivi izvan dosadanje zajednike drave? Izmeu dva rata Srbi su imali nesumnjivu prevlast u administraciji. To je do izvesne mere bilo i neizbeno zato to je srpska drava u novu dravu unela svoj celokupni dravni aparat. Time zacelo ne nameravam da opravdam nego samo da objasnim takvo stanje stvari. Sva ta prevlast je isezla sa pobedom boljevikog reima. Zar se moe govoriti o bilo kakvom obliku srpskog hegemonizma pod apsolutistikim reimom Josipa Broza i njegovih adepata Kardelja i Bakaria? Tako neto su tvrdili i tvrde samo oni koji su zaslepljeni ovinistikom mrnjom prema Srbima, oni dakle koji su interiorizovali decenijama propagirane antisrpske predrasude. Za prijemivost tih predrasuda je potpuno nevano ko se u datom asu nalazi na elu Srbije. U novokomponovane predrasude i propagandistike floskule spada i ona o boljevikoj Srbiji nasuprot demokratske Slovenije ili Hrvatske. Ona je dobro posluila u sadanjem medijskom ratu u Jugoslaviji i kao podesan izvozni trini artikal. Kako gledate na mogunosti ivota Muslimana i Srba u zajednikoj dravi? ta mislite o moguem istorijskom sporazumu Muslimana i Srba? Zajedniki ivot razliitih naroda mogu je samo u racionalno i slobodarsi organizovanom drutvu i dravi. Histerija meunacionalnog nepoverenja, kao i vesnik boga marska, iracionalna i antidemokratska klima, oivljavanje svakojakih predrasuda pretvorili su zajedniki ivot meu naim narodima, koji meusobno dele gradove i sela, u pravi pakao. Bez obzira na farsinu fenomenologiju nabeenih oslobodilaca naroda i obnovljenu arhajsku politiku simboliku iz koje kalanjikovima i drugim savremenim bojnim orujem vitlaju kohorte, delom plaenih, delom do ovinistikog delirijuma

570

571

Vukovarska tragedija 1991 dovedenih neonacista, uveren sam da nisu zbrisani svi putevi meunacionalnog sporazumevanja. Pozdravljam inicijativu za sporazum Srba i Muslimana koji ako uspe, nesme biti okrenut protiv drugih nacija nego, obrnuto, treba da postane uzor za razborito prevladavanje postojee krize. U tim razgovorima treba nastupati oprezno i trezveno i ne zanositi se trijumfalistikim raspoloenjem. Neka Bosance i Hercegovce uvek opominje na budunost pismo iz 1920 mudrog Bosance Ive Andria. Zlo bi bilo ako ova inicijativa ne bi uspela. Kakav je va odnos prema nacionalnoj i dravnoj strategiji i politici Srbije u poslednje tri, 4 godine? O tome sam se vie puta izjasnio, izazivajui odreene nesporazume, na primer, da sam bezrezervno podravao celokupnu politiku zvanine Srbije. A re je bila samo o tome to sam neka mi se ne uzme za zlo ili kao samohvalisanje svoj stav o krizi jugoslovenske federacije formulisao i objavio ve poetkom 1984. godine na potpuno samostalan nain. O tome svedoi moja knjiga Da li je nacionalizam naa sudbina? Taj stav, se ukratko, svodi na sledee: prema oktroisanom Ustavu Jugoslavije iz 1974. godine Republika Srbija je imala neravnopravan poloaj u jugoslovenskoj (kon)federaciji, uzimajui posebno u obzir bezprimerno privilegovan poloaj njenih autonomnih pokrajina koje su u Republici uivale sva prava, a Republika Srbija u njima nije imala ba nikakve nadlenosti. Zato sam odobravao onu politiku Srbije koja je zahtevala ravnopravan poloaj Srbije u Jugoslaviji i ukidanje dravnih privilegija (a ne autonomnih prava) njenih pokrajina. A upravo ouvanje tih privilegija, kao feudalnih steenih prava, smatrala je albanska vladajua oligarhija, uz vruu podrku slovenake i hrvatske, bitnim preduslovom postojanja jugoslovenske (kon)federacije. to se tie ostalih aspekata zvanine politike Srbije delim, uglavnom, ocene svoje demokratske stranke. Sada se opet vraam tzv. Pravu naroda na otcepljenje. Sa pozivom na Ustav, svaka nacionalna partikularnost mogla je polagati pravo na suverenu dravu. Albanska naciokratija je to obilno koristila na Kosovu traei najpre Kosovo Republiku. U svakom neboljevikom ustavnom poretku takav zahtev bi bio smatran aktom secesije i smesta podvrgnut najotrijim sankcijama. Albannski primer na Kosovu, gde je sukob izbio prvi put na videlo, sledile su Slovenija i Hrvatska. Meutim, u svakoj zemlji sveta, ukljuujui najpre zapadne demokratije, zahtev za otcepljenje bio bi tretiran kao in pobune i kanen po najstroijim zakonima. Za demokratske zapadne zemlje, izgleda posebno za stare srpske prijatelje u Austriji i Nemakoj, taj

Vukovarska tragedija 1991 in je potpuno legitiman. Oni hitaju da ga svojim priznanjem jo vie legitimizuju. (Politika, 16. avgust 1991) DO SADA NAJTEI ISPADI PREDSEDNIKA PREDSEDNITVA SFRJ - MESI U TERNU: U JASENOVCU UBIJENO NEKOLIKO DESETINA HILJADA Na opasku terna da srpska manjina strahuje od novog genocida poput onog u prolom ratu pod ustaama, Mesi je rekao: Taj strah raspiruje srpsko rukovodstvo U intervjuu koji objavljuje hamburki tern, Stjepan Mesi je izneo tvrdnju da su srpski dobrovoljci ohrabreni otkako je Armija intervenisala, a da je oruje tih dobrovoljaca iz armijskih arsenala, to je dokaz na ijoj je strani vojska. Topovi armije uperen su iskljuivo protiv Hrvatske, rekao je on. Ako na Kosovu doe do nemira, Mesi je odgovorio: Da to je najvei problem u Jugoslaviji. Mesi je dodao da tamo srpska manjina od 10% ima svu vlast, da vie nema albanskh policajaca, uitelja, direktora i lekara, jer su svi otputeni i zamenjeni Srbima. Zakljuio je da ono to Albanci hoe jeste demokratija. Gotovo polovina intervjua se direktno ili indirektno odnosi na istoriju. Poelo je pitanjem nema li srpsko rukovodstvo pravo da brani svoju manjinu u Hrvatskoj? Svaki osvaja na svetu uvek ima nekog da brani. Hitler je branio sudecke Nemce i podunavske vabe. Miloevi sada brani Srbe u Hrvatskoj i zaista eli da osvoji hrvatske teritorije. On je agresor, odgovorio je Mesi. Na opasku terna, da srpska manjina strahuje od novog genocida poput onog u prolom ratu pod ustaama, Mesi je rekao: Taj strah raspiruje srpsko rukovodstvo. Ono alje bande naoruane orujem Jugoslovenske armije, jer se eli oistiti deo Hrvatske. Hrvati nisu napali ni jedno srpsko selo, ali su srpski dobrovoljci unitili mnoga hrvatska sela. Ko tu primenjuje politiku genocida? U tom kontekstu Mesi je rekao da eelj govori ono to Miloevi radi tajno, da se njih dvojica ne razlikuju ni u emu i da obojica imaju iluziju da e na ruevinama Jugoslavije stvoriti veliku Srbiju. Na pitanje dali je bila greka novih hrvatskih vlasti to nisu ili na pomirenje zbog stotine hiljada rtava hrvatskih faista u Jasenovcu, Mesi je odgovorio: Koliko rtava? Jugoslavija je posle rata preuveliala broj rtava da bi dobila vee reparacije. Objektivni istoriari su utvrdili da je u Jasenovcu ubijeno nekoliko desetina hiljada. rtve nisu bile samo Srbi, nego i Hrvati, Jevreji, Makedonci i Slovenci. Svi su bili protivnici faizma. Svaki pokuaj hrvatskog

572

573

Vukovarska tragedija 1991 rukovodstva da ode u Jasenovac okrenuo bi se protiv nas. Tada bi se reklo da priznajemo krivicu za stotine hiljada rtava, rekao je Mesi. Na opasku da je Paveli bio na strani Hitlera, Mesi je odgovorio: Hitler je hteo da zadovolji Hrvate tako to im je dao marionetsku dravu. Ali Hrvati su vlastitu dravu stvorili u antifaistikoj borbi. Ona je osnovana 1943. ali na strani saveznika. Prema tome, Hrvati pripadaju pobednicima u Drugom svetskom ratu. Oni nemaju nikakvog razloga da se izvinjavaju bilo kome a najmanje Srbima, zakljuio je Mesi. (Politika, 16. avgust 1991) DR KOUTI: U HRVATSKOJ JE VLAST VAISTIKOG TIPA (izjava VOA) U Jugoslaviji borbu vode politike snage koje se zalau za demokratsku rekonstrukciju zemlje kao savezne drave i oni koji se bore za njeno razaranje. Snage koje deluju u pravcu razbijanja Jugoslavije nastavljaju politiku biveg komunistikog rukovodstva i tee uspostavljanju nedemokratskih, etnikih istih i verski jedinstvenih nacionalnih drava. Ovo je nacionalnom radiju Vaingtona izjavio dr Budimir Kouti, potpredsednik Vlade Republike Srbije. Ova ocena posebno se odnosi na Republiku Hrvatsku u kojoj je uspostavljena totalitarna vlast faistikog tipa, rekao je Kouti. Slinost izmeu programa Hrvatske demokratske zajednice, kao i naina ostvarivanja tog programa, sa faistikim partijama i pokretima iz prolosti izuzetno je velika. Paravojne formacije te partije, kao i nelegalno naoruane formacije faistike vlasti u Hrvatskoj, sprovode uasan teror nad srpskim narodom koji ivi u administrativnim granicama Republike Hrvatske. Podsetivi na dugu istoriju prijateljskih odnosa amerikog i srpskog naroda i njihovu zajedniku borbu za slobodu i demokratiju tokom dva svetska rata, dr Kouti je izrazio uverenje da ti ciljevi i danas povezuju dva naroda. (Politika, 16. avgust 1991) RAZGOVOR SA ANTUNOM MILETIEM O ISTORIJATU KONCENTRACIONOG LOGORA JASENOVAC O KOME E RASPRAVLJATI RASELOV SUD (2) - ISTORIJA NIKADA NEE OPROSTITI TITU TO SE NIJE POKLONIO JASENOVAKIM RTVAMA Josip Broz Tito slepo verovao nosiocima politike koji su odravali tezu da Jasenovac nije bio koncentracioni logor, da u njemu nije izvren genocid, da je broj rtava udesetostruen i da su rtve bili etnici i lanovi etnikih familija

Vukovarska tragedija 1991 Kao vrsnog arhivskog strunjaka i dugogodinjeg rukovodioca Arhiva Oruanih snaga SFRJ, naeg sagovornika Antuna Miletia pitamo u kakvom je stanju arhivska graa o koncentracionom logoru Jasenovac, da li pripada izvoru prvog reda sa istraivakog istoriografskog stanovita? Dokumenta, odnosno arhivska graan, za istoriare predstavlja izvor prvog reda, kae Mileti, bez obzira na provinijenciju. Naravno, ne mogu se prenebregnuti ni ostale naune metode i rezultati drugih specijalistikih istraivanja. Kad je re o bilansu smrti u koncentracionom logoru Jasenovac, i ako o njemu zakljuujemo na osnovu izvora prvog reda, na osnovu dokumenata mora se imati u vidu da je ustaka vlast u dva navrata unitavala tragove svojih zloina, a posebno kartoteku koncentracionog logora Jasenovac. Uostalom, opte je poznato da zloinci nastoje da sa sobom ostave to manje, pogotovo pisanih dokumenata, kae na sagovornik. Ipak, svi tragovi nisu bili uniteni, pa ni sva arhivska graa. ta je sa njom, u kakvom je stanju? Posleratne vlasti Hrvtske i Bosne i Hercegovine, kae Mileti, ali i drugi arhivi, nisu sredile arhive fonda NDH za koncentracioni logor Jasenovac. tavie, deo te grae unitili su koristei je kao sirovinu u preradi i proizvodnji nove hartije. Ova injenica nepobitno je dokazana izjavama arhivista, putem natpisa u dnevnoj tampi, a o njoj se moe zakljuiti i na osnovu pisanih dokumenata i izjava nekih oevidaca. Interesuje nas kako se, osim pomenutom vrstom svedoenja, moe dokazati nedostatak, ili unitenje dokumentacije. Nedostatak dokumenata, a razlog za to moe da bude i njihovo unitenje ili uklanjanje, nije teko utvrditi. To se postie praenjem administrativnih brojeva iz delovodnog protokola, obino pod odrednicom poverljivo i strogo poverljivo, kao i na osnovu autorskih registara i delovodnih protokola primalaca akata ustake NDH. Ovi dokumenti uvaju se u arhivima irom Jugoslavije, grupisanih po danima, mesecima i godinama. Kroz ruke Antuna Miletia proli su milioni dokumenata. ta o genocidu nad Srbima u NDH kau dokumenti nemake provinijencije i u kojim se fondovima, uuopte, moe pronai najvie podataka o ustakom genocidu. Na prvi deo ovoga pitanja Mileti odgovara ovako: Kad je re o dokumentima nemakog okupatora, i oni potiu iz razliitih izvora, iz nadletva Gestapoa, Slube bezbednosti, od drugih vojnih i obavetajnih funkcionera Treeg Rajha u NDH. U tim dokumentima se nalaze razliiti, podaci o broju Srba ubijenih nateritoriji NDH. Podaci se kreu

574

575

Vukovarska tragedija 1991 od 200, preko 350 i 400 pa i do 700 hiljada rtava. Jedino opunomoeni ministar Treeg Rajha za Jugoistok, Herman Nojbaher, pie da je: u kocentracionom logoru Jasenovac ubijeno 225.000 Srba. A to se tie domaih izvora, najvie podataka o genocidu i ratnim zloinima, kae Mileti, prua arhivska graa pokrajinske, zemaljskih i savezne Dravne komisije za ispitivanje ratnih zloina okupatora i njegovih pomagaa. Zato je, kae na sagovornik, osnovno da ova graa dravnih komisija, ukoliko nije sreena, bude sistematizovana. To e omoguiti da se doe, na primer, i do dokumenata koji se pominje u jednom od izvetaja Dravne komisije (broj16.093). U tom izvetaju pie da je izraena kartoteka: 1) ubijenih, nestalih i interniranih Srba... u ustakoj NDH. U prilog tvrdnji o odnosu prema arhivskoj grai o Jasenovcu Mileti iznosi jo jednu ilustraciju: Dovoljno je, kae on, pogledati sadraj objavljene knjige Arhivski fondovi i zbirke SR Hrvatske 1984. godine. U njoj nema odrednice o logorima, niti je naveden ijedan dokument o logorima iz arhiva Hrvatske. Pomenuu i najvee zbirke dokumentaca objavljenih u Vojnoistorijskom institutu. Re je o Zborniku dokumenata i podataka... tom IV u 34 knjige (odnosi se na BiH) i o V tomu u 39 knjiga (odnosi se na Hrvatsku). U tim silnim knjigama o Jasenovcu nema ni rei, poto su one bile pod kontrolom redakcije odgovornih urednika i redaktora iz Hrvatske (Karlo Mrazovi, Ivo Rukavina, Anka Berus, Fabrijan Trgo, andor Kaufer, Nevenka Manola i drugi). Svi su oni u ovom poslu bili odgovorni pred CK KPH SKH. Vatikan spreavao saznanje o zloinima Ovim dolazimo do jo jednog problema vezanog za skrivanje istine o genocidu i koncentracionom logoru Jasenovac. Re je o ulozi Vatikana i katolikog klera u genocidnim zloinima poinjenim u NDH i o spreavanju saznanja istine o zloinima u poratnim godinama, na emu se angaovala Katolika crkva. Vatikan, kae Antun mileti, ve vie od etiri decenije uspeno ostvaruje zabranu iznoenja istine o Jasenovcu, ne samo u Jugoslaviji nego i u svetu. To najbolje potvruje injenica da zbog iznoenja te istine nemaki krivini zakon proganja one koji je iznose. Ustaka NDH, naglaava Mileti, visoko je cenila svoje pomagae iz redova katolikog klera, poev od nadbiskupa Alojzija Stepinca, ustakog

Vukovarska tragedija 1991 elnika, vojnog vikara i ratnog zloinca koji je bio osuen na 16 godina robije, pa do 129 katolikih svetenika koje je poglavnik NDH Ante Paveli odlikovao ustakim znamenjima. Odlikovani su za ubijanje i klanje. Meu njima je bilo po desetak nadbiskupa i biskupa, a ostali su bili visoki katoliki sveenici. Mileti nad podsea na ovaj podatak. Ni jedan od tih katolikih sveenika do danas se nije odrekao ustakog odlikovanja, niti je bilo koga od njih Rimska kurija ekskomunicirala iz svojih redova. Podsea Mileti na ustake pokolje Srba u pravoslavnim crkvama, u Glini, na neke od najzloglasnijih jasenovakih koljaa na katolike popove Fra Majstorovia Filipovia, Brekala, Brkljaia, pa vie od 300 poruenih i opljakanih pravoslavnih crkava i oko 200 ubijenih pravoslavnih popova. Sve je to posmatrao papski izaslanik Markone, koji je tek marta 1945. godine traio ublaavanje zloina, ne preduzimajui nita da genocid sprei. Na Kaptolu su ustae ostavile i zlato opljakano od jasenovakih logoraa, a potom visoki katoliki sveenici pomogli brojnim ustakim ratim zloincima da preko Vatikana pobegnu i sakriju se po belom Svetu. O svemu tome postoje neoborivi dokumenti. Strategija zaborava i politika tabua prema koncentracionom logoru Jasenovac traju dugo. Pitamo naeg sagovornika kada su i kako poele da se rue. Strategiju zaborava sruio je srpski narod Potkozarja, Kozare i okolnih slavonskih sela, na Vidovdan 1961. godine, Politiku tabua ruili smo mi nauni istraivai, Dedijer, Bulaji, Petrovi i drugi. Pedeset godina sasvim zaputeno podruje biveg logora, sredinom ezdesetih bilo je oieno. Uinjeno je to i sa delom Gradine, postavljene su bile spomen-table, a od juna 1966. godine otvoren je i spomenik u Jasenovcu. Stvoreno je i Spomen-podruje Jasenovac. Dotadanju politiku zaborava diktirala je dravno-partijska vlast, u prvom redu SR Hrvatske i SR Bosne i Hercegovine, uz konsultaciju i odobrenje vrha dravno-partijske vlasti SFRJ. Tek posle 3. jula 1966. godine, na godinjicu ustanka logoraa (svakog 22. aprila), u Jasenovcu je poelo odravanje zvaninih sveanosti na kojima su govorili dravni i partijski republiki funkcioneri. Od Hebranga do Vrhovca i Tumana O tim govorima, Mileti kae: U veini ovih govora nikako se, ili se to ini vrlo bojaljivo, ne pominje injenica da je u Jasenovcu izvren genocid, da

576

577

Vukovarska tragedija 1991 su u njemu ljudi ubijani samo zato to su bili Srbi, Jevreji ili Romi. Ne pominje se ni ko su zloinci, to pokazuje da su i ovi govori produkt politike zaborava koju su inicirali Hebrang, Krajai i Bakari, kao i njihovi liisahani. To potvruje i injenica 1971. godine, u vreme maspoka izostaje obeleavanje 22. aprila, to se, u izvesnom smislu, dogodilo i ove godine, kada predstavnici nove Hrvatske nisu uestvovali u obeleavanju ustanka logoraa. Na kraju pitamo Antuna Miletia kako to da Josip Broz Tito nikada nije posetio Spomen-podruje Jasenovac? Objanjenje je, kae Mileti, sadrano u politici glavnih nosilaca vlasti u dravnom i partijskom aparatu SR Hrvatske, koji su odravali tezu da Jasenovac nije bio koncentracioni logor, da u njemu nije izvren genocid, ili da su njegove razmere bile neznatne, da je broj rtava udesetostruen te da je u logoru stradalo najvie Hrvata i komunista a ne nevinih Srba, Jevreja i Roma, po genocidnoj osnovi. Oni su svoju poziciju branili i tezom dase imena rtava ne znaju. Mileti pominje jo jedan znaajan momenat: Nosioci ove politike, a njihova imena sam pomenuo, zastupali su i tezu da u Jasenovcu nisu stradali ljudi opredeljeni za NOP, ve etnici i lanovi etnikih familija. Oigledno, re je o jednoj kontinuiranoj politici nacionalista i ovinista u Hrvatskoj, koja datira jo od Andrije Hebranga, pa do Josipa Vrhovca i Franje Tumana. to se tie samog Josipa Broza Tita, naglaava Mileti, on je njima verovao slepo u toj i takvoj politici, ili je, pak, i sam bio istog takvog uverenja. Bilo jedno ili drugo, neto je sigurno istorija mu to nikada nee oprostiti. Istina o Jasenovcu zabranjena u Nemakoj Govorei o domaajima organizovanog zaboraba i zabrane iznoenja istine o Jasenovcu kojom diriguje Vatikan, Antun Mileti kae: Iznoenje istine o ulozi Vatikana, a posebno katolikog svetenstva i katolike crkve u genocidnim radnjama, ubijanju, progonu i pokatolienju Srba u NDH, zabranjivano je i u SR Nemakoj. Iznoenje injenica o odgovornosti katolike crkve za te zloine podleu lanu 166. tamonjeg Krivinog zakona o blasfemiji, odnosno bogokuljenju, blaenju crkve. Stim u vezi, mnogi mladi Nemci koji su te injenice iznosili, bili su izvedeni pred sud. Ipak, bili su odbranjeni jer su prezentirali autentine dokumente o zloinima katolikih svetenika poinjenim u Jasenovcu. Kada ovek to zna, kae Mileti, mora da se zapita: kakva e biti stvarnost i ideologija ujedinjene Evrope 1992. godine, ako su osnovna ljudska

Vukovarska tragedija 1991 prava na taj nain ugroena u prvoj ekonomskoj sili kontinenta? ta onda eka Srbe, kada Nezavisna Drava Hrvatska postane lanica te iste ujedinjene Evrope? (Poltika, 19. avgust 1991) KAKO SE ISTINA O SRBIMA PROBIJA U SVET - SRBIJA DANAS U AMERICI Informativna mrea Srbija danas, koju ureuje Milo Milenkovi, ugledni advokat iz Klivlenda u dravi Ohajo, za kratko vreme je postala najuticajniji medij koji je u SAD osnovan da bi irio istinu o Srbiji Novi Sad, 18. avgusta Ono to mi inimo je samo jedan od naina da se amrika javnost i njeni uticajni ljudi uvere da Srbi nemaju rogove i da je to odvajkada demokratski i slobodarski narod koji je, dobrim delom i sopstvenom krivicom, postao rtva medijskog rata koji protiv njega u inostranstvu vode jugoslovenski secesionisti, posebno iptarska, albanska i ustaka emigracija, ali i mnogi drugi. Istina je neumoljivo na strani srpskog naroda, pravda takoe, ali treba nai naina da se to svetu predstvi i dokae. Ovim reima Milo Milenkovi, 50-godinji ugledni advokat iz Klivlenda drava Ohajo, u Sjedinjenim Amerikim Dravama, objanjava najnoviji potez Sabora srpskog ujedinjenja, koji okuplja nae ugledne iseljenike iz SAD, Kanade i Australije, da istina o Srbiji i sadanjoj situaciji u Jugoslaviji na to adekvatniji nain prodre ne samo na severnoameriki kontinent, ve i ire. Postali su objektivniji Gospodin Milenkovi je, inae, potpredsednik Sabora srpskog ujedinjenja i odnedavno je glavni nosilac projekta obavetavanja amerike javnosti o dogaajima u Srbiji i Jugoslaviji. ini to svakodnevno izdavanjem specijalnog informativnog biltena Srbija danas, iji obim i sadraj, kao i kod svakog glasila, odreuju dogaaji, odnosno vesti i informacije koje usspe da pribavi iz domovine, ali i o Srbima uopte. Pomou telefaksa arav sa zaglavljem Srbija danas svakog jutra odnedavno stie na radne stolove veeg broja politiara, kongresmena, senatora, redakcija listova i magazina, nacionalnih i meunarodnih institucija i asocijacija. Drugim reima, svuda gde ljudi iz Sabora srpskog ujedinjenja misle da treba da prodre istina o Srbiji i srpskom narodu. Mi smo svesni da je to tek kap u moru informacija kojima se mora neprestano bombardovati svetsko javno mnenje, a posebno amerika

578

579

Vukovarska tragedija 1991 javnost, kako zbog svog uticaja na globalno miljenje, tako i zbog prilino loeg imida o Srbiji kojim su obasipani Amerikanci. Meutim, mi oekujemo da ovo bude polazite za mnogo ofanzivniju propagandu koju e Srbija pokrenuti u svetu, a naroito u SAD. Zahvalni smo gospodinu Neboji Jerkoviu iz Ministarstva za informacije Srbije kao i mnogim drugima koji nam pomau da uvek imamo najnovije informacije kojima emo se, bar delimino, suprotstaviti laima ili poluistinama o Srbiji i srpskom narodu. Nae vesti ve koristi i veliki broj listova, radio i televizijskih stanica u SAD. Pre nekoliko dana javio mi se lino glavni i odgovorni urednik spoljnopolitike redakcije Asoijeted-presa sa molbom da mu i dalje aljemo informacije o Srbiji. Moda e zvuati neiskromno i neka to presude i drugi, ali otkad ovoj agenciji aljemo na servis Srbija danas njeni tekstovi o Srbiji i Jugoslaviji postali su mnogo objektivniji, a njeni novinari paljivije u komentarisanju i kvalifikovanju zbivanja u naoj domovini. Nisu svi zlonamerni Upravo zbog toga na sagovornik upozorava da ne treba uvek kriviti novinare i pojedine redakcije. Jer, naravno, nisu svi zlonamerni, iako i takvih nije malo. Meutim, obznanjuje se ona istina koja uspe da na pravi nain i u pravom trenutku stigne do italaca, slualaca i gledalaca, au tome su se, za razliku od Srbije, oni kojima ona nije po volji ve odavno dobro izvetavali. U dananjem informativnom ratu protiv Srbije, upozorava gospodin Milenkovi, svega pet odsto uestvuje diplomatija, a sve ostalo je propaganda. Gospodin Milenkovi zato predlae vladi Srbije da oformi jednu pablik rilejsens agenciju koja bi se starala o tome ta i kada valja plasirati u javnost i ko treba i kako da ini te poteze. Kada to, usled naeg odsustva, irenjem lai i poluistina ine Slovenci i Hrvati i to ne bez uspeha, gospodin Milenkovi nas uverava da bi uz dobro osmiljenu organizaciju i sinhronizaciju aktivnost, istina o Srbiji, kojoj nije potrebno nikakvo filovanje mogla adekvatno da dopre u svet i uz pomo jedne treerazredne agencije sa meunarodnim uticajem. Iako ne znamo tano do koliko ljudi stiu na nae vesti, sasvim je izvesno da je informativna mrea Srbija danas ve postala najrasprostranjenija i najuticajniji medij u Americi koji je namenski osnovan da bi irio istinu o Srbiji. Zato nam je izuzetno stalo da iz svoje domovine imamo to vie izvora informisanja, pa u tom smislu oekujemo da emo ubrzo uspostaviti saradnju sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, Srpskom pravoslavnom crkvom i drugim institucijama.

Vukovarska tragedija 1991 Gospodin Milenkovi napominje da je osnovni moto Sabora srpskog ujedinjenja spas srpskog naroda u srpskom jedinstvu. On kae da se sada ve moe rei da su Srbi u dijaspori na podruju SAD, pa i ire, u poslednje vreme, doiveli duhovno jedinstvo. Nacionalno jedinstvo, dodaje on, mora imati prednost i nikakva stranaka razlika ne sme da oslabi srpski front. Srbi okupljeni oko Sabora, oekuju da tako bude i u samoj Srbiji... (Politika, 19. avgust 1991) SLAVKO DOKMANOVI, PREDSEDNIK SKUPTINE OPTINE VUKOVAR: - MI ODAVDE NE IDEMO Niti imamo gde, a jo manje imamo od koga da beimo kae legalno izabrani predsednik vukovarske Skuptine. Kako razbiti predubeenja meunarodnih organizacija. Hvala vojvoanskim optinama Najtee je u Borovo Naselju i Vukovaru. Bez obzira to u ova dva grada preovlauje srpski ivalj, Vukovar je, praktino, zatvoren grad iz kojeg se moe izai samo uz specijalnu dozvolu MUP-a Hrvatske. Tu dozvolu Srbi ne mogu dobiti ni u snu. Samo retki srenici, puzei stotinama metara kroz atar, uspevaju da se doepaju sela i kakve-takve slobode kae Dokmanovi. Uz ovo Dokmanovi govori i o nevienom bezvlau koje vlada na vukovarskim ulicama. Poto su srpske radnje ve poodavno poharane, sada su doli na red i objekti koji dre Hrvati. U gradu nema oveka koji slobodno moe da se kree veli Dokmanovi, jer se i na ulici presreu etai, otima im se zlatni nakit, pa ak i kese sa hranom. Situacija je jo tea u naseljima centralne Slavonije. Tamo gde Srbi ine desetak odsto stanovnika, situacija je neizdriva, naglaava Dokmanovi, dodajui da je takvih mesta, naroito u centralnoj Slavoniji, vrlo mnogo. (Dnevnik, 1. avgust 1991) DELEGACIJA RODITELJA I PREDSTAVNIKA NOVOG SADA OTILA DA POSETI KASARNE U VUKOVARU I OSIJEKU - ZAMENIO BIH SINA U kasarnama Osijeka i Vukovara nalazi se 256 vojnika iz Vojvodine, a 55 iz Novog Sada id, 31. juli Na zatev velikog broja zabrinutih roditelja vojnika iz svih delova Vojvodine koji se nalaze na odsluenju vojnog roka u Osijeku i Vukovaru

580

581

Vukovarska tragedija 1991 danas je formirana delegacija koja treba da poseti kasarne u ova dva slavonska grada gde je trenutno jedno od najveih kriznih arita u Jugoslaviji. Zabrinuti otac Rade Lelovi iji se sin Diogen nalazi u Osijeku, rekao nam je da je spreman da zameni sina i da umesto njega odslui vojni rok. To bi eleo i otac Aleksandra Josimova, kao i mnogi drugi roditelji jer su prepuni straha za decu koja se nalaze na podrujima gde se na vojsku puca. No, kako je ovako neto nemogue, krenuli su da se makar uvere da je s njihovim sinovima sve u redu. (Dnevnik, 1. avgust 1991) POTPUNI RAT Osijek, 1. avgusta Gradonaelnik Osijeka dr Zlatko Kramari izjavio je, povodom eskalacije sukoba u Dalju, Erdutu i Aljmau, da je u pitanju potpuni rat Jugoslovenske armije protiv Hrvatske Kramari je istakao da bezuspeno pokuava da uspostavi vezu sa gospodinom Kadijeviem kako bi ga upozorio da e on snositi povijesnu odgovornost zbog svega to se zbiva na podruju istone Hrvaske. (Dnevnik, 2. avgust 1991) PREDSEDNITVO SFRJ DONELO ODLUKU O BEZUSLOVNOJ OBUSTAVI VATRE U HRVATSKOJ - SUKOBI PRESTAJU DANAS U EST SATI! Snage u neposrednom dodiru odmah e zapoeti razdvajanje i povlaenje najmanje van dometa vatre njihovog naoruanja, kae se u Odluci donesenoj na osnovu saglasnosti svih zainteresovanih snaga u sukobu Beograd, 6 avgusta Na veeranjoj sednici Predsednitva SFRJ jednoglasno je usvojena Odluka o proglaenju apsolutne i bezuslovne obustave vatre na teritoriji Republike Hrvatske. Tekst Odluke u celini glasi: U skladu sa odlukom Predsednitva SFRJ o neodlonom i apsolutnom prekidu vatre u Republici Hrvatskoj, od 3. avgusta 1991. godine, a polazei od saglasnosti svih zainteresovanih strana u oruanom sukobu da prihvataju prekid vatre, Predsednitvo SFRJ, na sednici od 6. avgusta 1991. godine, donelo je: ODLUKU O proglaenju apsolutne i bezuslovne obustave vatre na teritoriji Republike Hrvatske.

Vukovarska tragedija 1991 1. Apsolutna i bezuslovna obustava vatre izmeu svih strana u sukobu na teritoriji Republike Hrvatske stupa na snagu u sredu, 7. avgusta 1991. godine u 06,00 sati. 2. Snage u neposrednom dodiru odmah e zapoeti razdvajanje i povlaenje najmanje van dometa vatre streljakog naoruanja, a minobacai i druga orua i sredstva izvan granica njihovog maksimalnog dometa od linija meusobnog razdvajanja. Ove aktivnosti izvrie se najkasnije 7. avgusta 1991. godine do 18,00 sati. 3. Od asa prekida vatre sukobljene strane e obustaviti sve pokrete, izuzev onih koji imaju za cilj izvlaenje iz neposrednog dodira i povlaenje iz kriznih arita. 4. Sve strane u sukobu obavezuju se na punu saradnju sa zajednikim telima koja e kontrolisati i vriti nadzor prekida vatre. 5. Predsednitvo SFRJ, polazei od preuzetih obaveza i odgovornosti za potovanje prekida vatre, obavezuje sve strane u sukobu da svim svojim naoruanim sstavima izdaju odgovarajua nareenja i daju neophodna uputstva radi striktnog izvravanja prethodnih taaka ove odluke. (Dnevnik, 7. avgust 1991) SAOPTENJE UDRUENJA MAARA ZA OTADBINU SRBIJU I JUGOSLAVIJU - RASPLAMSAVANJE USTATVA vrsto stojimo uz nau republiku, kae se u saoptenju Udruenja Beograd, 6. avgusta Udruenje Maari za otadbinu Srbiju i Jugoslaviju izraava svoje duboko razoaranje ponaanjem predstavnika Evropske zajednice, koji su Srbiju proizvoljno i, po mnogo emu sudei, zlonamerno proglasili za glavnog krivca za svoju neuspelu misiju, kae se u saoptenju koje je potpisao predsednik Udruenja Josip Joef Molnar. Evropa koja ne vidi ili nee da vidi rasplamsavanje ozloglaenog ustatva nije privlana za graane Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Mi Maari, simpatizeri i lanovi ovog udruenja, i u ovim tekim trenucima vrsto stojimo uz nau republiku, uvereni da e ona i dalje ustrajati i u ouvanju dostojanstva i svog principijelnog opredeljenja, kae se u saoptenju Udruenja. (Dnevnik, 7. avgust, 1991)

582

583

Vukovarska tragedija 1991 RAZGOVOR SA PROSLAVLJENIM KOMANDANTOM GENERALOM OKOM JAVANIEM - VREME ZA NOVU ESTU LIKU Ponovo formiranje este like proleterske divizije ima samo jedan cilj: odbranu srpskog naroda od hrvatske vlasti. Unitenje srpskog naroda bio je prevashodni cilj faizma u Hrvatskoj Po mom miljenju, to je zato to je svetska javnost nedovoljno informisana o svemu to se zbiva na ovim prostorima. Najvie je informisana tu preko hrvatskih sredstava informisanja, a ona su veoma aktivna da dokau kako je hrvatski naraod ugroen, iako to apsolutno nije tano. Mislim da na tom planu treba da budu aurnija i sredstva javnog informisanja Srbije, to bi uticalo da jugoslovenska i svetska javnost saznaju pravu istinu. Jer istine nema ako se uje samo jedna strana. (Dnevnik, 7. avgust 1991) SAOPTENJE UDRUENJA MAARA ZA OTADBINU SRBIJU I JUGOSLAVIJU - RASPLAMSAVANJE USTATVA vrsto stojimo uz nau republiku, kae se u saoptenju Udruenja Beograd, 6. avgusta Udruenje Maari za otadbinu Srbiju i Jugoslaviju izraava svoje duboko razoaranje ponaanjem predstavnika Evropske zajednice, koji su Srbiju proizvoljno i, po mnogo emu sudei, zlonamerno proglasili za glavnog krivca za svoju neuspelu misiju, kae se u saoptenju koje je potpisao predsednik Udruenja Josip Joef Molnar. Evropa koja ne vidi ili nee da vidi rasplamsavanje ozloglaenog ustatva nije privlana za graane Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Mi Maari, simpatizeri i lanovi ovog udruenja, i u ovim tekim trenucima vrsto stojimo uz nau republiku, uvereni da e ona i dalje ustrajati i u ouvanju dostojanstva i svog principijelnog opredeljenja, kae se u saoptenju Udruenja. (Dnevnik, 7. avgust, 1991) DALJ PET DANA POSLE - VRATIO SE MIR Na ulicama je dosta ljudi, a tek ovih dana poinje etva koja je trebalo da bude zavrena. Poziv Srbima da se vrate kuama U Dalju, selu u kome su se prvog dana avgusta vodili estoki okraji, izmeu hrvatskih mupovaca i garde, sa srpskim braniocima ivot se polako normalizuje. Na ulicama je dosta ljudi, a tek ovih dana poinje etva, koja je

Vukovarska tragedija 1991 ve trebala da bude zavrena. ivot u Dalju poinje da ide opet svojim ustaljenim tokom, jer vratio se mir i sloboda. To stalno ponavlja Borivoje Milinkovi, lan Srpskog nacionalnog vea za Slavoniju, Baranju i zapadni Srem. Ovde je sada slobodna teritorija umesto NDH Jugoslavija. inimo sve da se urade zaostali poljski radovi, da prorade prodavnice da se uvede red. Za to e da bude zaduena milicija koja je ponovo formirana u Dalju, a koja je stvorena od profesionalaca koji su pre dolaska Tumanovih ustaa ibavljali te poslove. Ova milicija treba da brine o miru i redu. Ne samo u Dalju nego i u Erduru, Aljmau, Bjelom Brdu i Sarvau. To je teritorija nekadanje daljske optine koja je postojala sve do 62. godine i od koje nismo ni sada odustali kae Milinkovi i dodaje da Srbiji u ovom delu Jugoslavije, nee smetati poteni Hrvati koji nisu okrvavili ruke. (Dnevnik, 7. avgust 1991) UDRUENJE SRBA IZ HRVATSKE - ZATAKANA ODGOVORNOST ZA GENOCID Internacionalizacija srpsko-hrvatskog odnosa u Hrvatskoj je neizbena, ali ne pred Evropskom zajednicom, ve pred Ujedinjenim nacijama kae se u saoptenju Protestujemo to predsednik SIV-a Ante Markovi i savezni sekretar za inostrane poslove Budimir Lonar nisu upoznali predstavnike Evropske zajednice koji su posetili Jugoslaviju da se kriza u odnosima izmeu Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Hrvatskoj ne moe reiti bez prethodnog utvrivanja uzroka ove krize genocida nad Srbima u Hrvatskoj u vreme Drugog svetskog rata, kao i zbog ponovnog nastavka ustake drave u Hrvatskoj kae se u saoptenju novosadskog Udruenja Srba iz Hrvatske upuenog Saveznom veu Skuptine SFRJ. Internacionalizacija srpsko-hrvatskog odnosa u Hrvatskoj je neizbena, ali ne pred Evropskom zajednicom, ve pred Ujedinjenim nacijama, jer se ovde radi o nereenim problemima proisteklim iz drugog svetskog rata. Evropska trojka, shvativi ovo, napustila je Jugoslaviju. Drugi razlozi za prekid razgovora su izmiljeni pie u saoptenju. (Dnevnik, 7. avgust 1991) HRVATSKA I SRPSKO PITANJE 1941. I 1991. - ISTINA SE SUROVO PONAVLJA Jednako kao i pre pedeset godina, posle proglaavanja suverenosti, Hrvatska pokuava da na silu meu Srbima zavede svoj red. ta su zapisali Hitlerovi oficiri o ustaama

584

585

Vukovarska tragedija 1991 Korisno je u ovo vreme prelistati i stare hronike i dokumenta. Iz tih zapisa se mogu saznati ne Ksamo nekadanja zbivanja i namere, ve razvoj dananjih dogaaja i posledice. U Hrvatskoj se ispoljavaju istovetne zamisli i postupci kao u zloglasnoj NDH. Nemaki general Edmund Glaize fond Horstenau, opunomoenik Treeg rajha u NDH, upozorio je 12. jula 1941. godine Berlin da razularenost ustaa i pravna nesigurnost Srba izazivaju pojaane nemire u Hrvatskoj. U izvetaju od 27. avgusta se navodi da su ustae, pokuavajui da zavedu neki red u dravi, samo za prva etiri meseca postojanja NDH ubili oko 200.000 Srba. Odbrana ognjita Sada se sve to ponavlja: i iseljavanja kao 1941. a samim tim i posledice, jer je opet stvorena armija nezadovoljnih spremnih na borbu kao za vreme prolog rata. Razlika u odnosu na 1941. godinu samo je u tome to su ovog puta sva mesta sa veinskim srpskim stanovnitvom, koja su se geografski mogla povezati, proglasila tu teritoriju Srpskom autonomnom oblau Krajina i, priseajui se najtraginijih dogaanja od pre pola veka, odluila je orujem braniti od svih hrvatskih nasrtaja. U takvim okolnostima Srbi u Hrvatskoj su prinueni da brane svoja ognjita i dostojanstvo, dok Hrvati ratuju zbog iskazivanja suvereniteta, ali preutno ponajvie zbog davno uskorenjene netrpeljivosti prema srpskom narodu. Tome su osnovni uzrok verska razmimoilaenja, pa i danas katolika crkva finansira mnoge hrvatske poduhvate od izbora do naoruavanja a kao protivuslugu dobija razne privilegije u toj republici. Odraz svega toga je, u izvesnom smislu feudalno i apsolutistiko ponaanje hrvatskog vrhovnitva, a takoe neuviavnost i najmanje poeljna politika koja se vodi u odnosu na srpski deo stanovnitva. U vienacionalnim sredinama demokracije i suverenitet su nespojiti iz prostor razloga to demokratija znai podjednaka prava i slobode svakome, a suverenitet je u hrvatskom smislu vladarstvo nad svim i svaim. Jednako je bilo i 1941. godine kada su ak Nemci pokuavali da utiu na promenu ustake politike prema Srbima tvrdei da nije moguno u datim uslovima drati van zakona dve petine stanovnitva. ak je Hitler izraavao sumnju da ustae mogu istrebiti Srbe u NDH zbog njihove brojnosti. Kada je buknuo ustanak 27. jula 1941. godine, ispostavilo se da je oruana sila NDH nemona u spreavanju irenja pobune, pa je etiri dana kasnije iz Zagreba javljeno u Berlinu da se hrvatski generaltab izjasnio da nije u stanju sopstvenim

Vukovarska tragedija 1991 snagama uguiti ustanak. Hrvatski domobrani nisu ispoljavali hrabrost niti su eleli da se bore, a ustae su ostajale u pozadini ili napadale nebranjena sela i najsvirepije se iivljavale nad nemonim civilima. AKADEMIK DR EDOMIR POPOV: JUGOSLOVENSKA IDEJA OD RAANJA DO AGONIJE (5) - SCENARIO ZA RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE U uslovima poremeene meunarodne ravnotee snaga, usled slabljenja SSSR, kao da nema mesta za vrstu i udruenu Jugoslaviju, a naroito za jedinstven, jak i stabilan pravoslavni srpski narod koji je po veri i tradiciji najblii Rusia i koji im, kad ojaaju, moe postati oslonac u strateki prevanom srcu Balkana U novu dravu potpuno oformljeni narodi uli su sa svojim ve sasvim izrazitim, neusaglaenim i neusaglasivim interesima, ciljevima i motivima. Srbi su u njoj traili okvir za svoje vlastito ukupno nacionalno okupljanje i garanciju za laku odbranu od spoljne opasnosti. Svi ostali su traili samo ovo drugo: da ih Jugoslavija brani od susednih grabljivica, a da pri tom prema njoj budu to manje obavezni. Za njih je Jugoslavija od poetka bila nuno zlo. Danas, kad je neposredne opasnosti sa strane nestalo, ili kad je bar stvoren privid da je tako, nestalo je i motiva za njeno odranje i u njoj se vidi samo zlo. Tua podrka - trula daska Jugoslaviju danas, uz neke druge marginalne uslove, povezuju jo samo dve niti: elja srpskog naroda da se dre na okupu i nespremnost Evrope (dokle?) da prihvati njenu parcelizaciju. Da li je to dovoljno da odri Jugoslaviju? Oigledno da nije. Tua podrka je trula dasaka koja nije ni stvorila, ni odrala i spasla nijednu dravu. to je najgore, to nije dovoljno ni za njen miran i sporazuman razlaz. Jugoslavija je danas tamni vilajet u kojem se ne moe ni ostati niti iz njega izai. Srbi, kao najbrojniji i najdravotvorniji jugoslovenski narod, gube ponovo svoje politiko i dravno jedinstvo, steeno vekovima ratovima i revolucijama, i vraaju se na stanje od pre 1918. A to znai srozavanje na stanje nacionalne manjine, ovoga puta ne u dobro pravno ureenoj Habzburkoj carevini, ve u malim balkanskim dravicama, sumnjive stabilnosti, sreenosti i legalnosti. Njihove politike opcije ve danas opominju na neke izraziti nedemokratske, totalitarne, ovinistike i religiozno netrpeljive uzore u prolosti i sadanjosti.

586

587

Vukovarska tragedija 1991 Ideja jugoslovenstva i jugoslovenske dravne zajednice, ako i nije potpuno mrtva, u tako je dubokoj krizi da je izgubila svaku delotvornost. U nju se manje veruju i njeni najuporniji i najodaniji zagovornici Srbi, dok je pripadnici ostalih jugoslovenskih naroda, u ogromnoj veini, samo s podsmehom pominju. Njenoj krizi pogoduju ponovo i meunarodni faktori oni isti koji su doprinosili i njenom raanju, afirmisanju i trijumfima u I i II svetskom ratu. Dvosmislenost Zapadne Evrope Dvosmisleni odnos zapadne Evrope, jugoslovenskih suseda, a naroito SAD, prema tendencijama separatizma, kao da poruuju Jugoslaviji: mi smo te stvorili, mi emo te i razoriti! U globalnoj strategiji svetske politike koju, u uslovima potpuno poremeene meunarodne ravnotee snaga (usled beznadenog slabljenja SSSR-a) izgrauju SAD, kao da nema mesta za jaku i vrstu udruenu Jugoslaviju, a naroito za jedinstven, jak i stabilan pravoslavni srpski narod, jer, ako ne danas, taj narod, po veri, istorijskoj tradiciji, a i interesima, najblii Rusima, moe im, jednom ojaanom i obnovljenim, opet postati vaan oslonac u strategijski prevanom srcu Balkana. Zato ga treba raskomadati, oslabiti, dovesti u vazalni poloaj politiki ga vratiti za 100-150 godina unazad. Srbi to bez otpora primiti ne mogu. Zato je i rasplet jugoslovenske krize na toj osnovi, a na miran i svima prihvatljiv nain, nemogu. Konfederacija za Srbe nemogua Prihvatanjem konfederalnog preureenja Jugoslavije, to je ravno njenoj deobi, Srbi bi prihvatili svoju vlastitu deobu i priznali da su dva veka orali more, po cenu mora sopstvene krvi. S druge strane, prihvatanjem jake, ma koliko demokratske, jugoslovenske federacije, Hrvati bi se morali, po ko zna koji put u istoriji, odrei svog milenijumskog mita i sna o suverenoj, na povjesnom pravu zasnovanoj velikoj hrvatskoj dravi. Moe li se oekivati da oni to uine be teke borbe i otpora? Isto tako, moe li se oekivati da se islam mirno saglasi sa odbacivanjem svoje verskonacionalne hegemonije u Bosni i Hercegovini iza koje se nazire i jedva i jedva neto preobraena fundamentalistika ideologija? Ili, ko moe osloboditi Slovence njihovog konzervativnog katolicizma, svetog materijalnog egoizma i oseanja samodovoljnosti. (Dnevnik, 8. avgust 1991)

Vukovarska tragedija 1991 TA O PRIMIRJU U HRVATSKOJ KAU HADI I KOJI - NEEMO DA NAM POKLANJAJU PRAVA Ranije smo eleli politiku i teritorijalnu autonomiju u okviru Hrvatske i Jugoslavije, a sada nam je jasno da Hrvatska ne eli Jugoslaviju istie Hadi. lanovi mirovne Komisije mogli su se uveriti da Hrvatima imovina nije pljakana, da nisu klani, da nije bilo masakra kae Koji Konano smo pokazali i dokazali i Jugoslaviji i Evropi, pa i svetu, da u hrvatskoj ivi srpski narod, a ne kako kae hrvatski Ustav, samo hrvatski narod. To nam je bio jedan od osnovnih ciljeva u ovom naem poslu kae predsednik vlade Autonomne oblasti Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema Goran Hadi. Svi moraju da shvate da su u sukobu dve strane: ustaka vlast u Hrvatskoj i srpski narod u Hrvatskoj. To nije sukob Hrvatske i Srbije, kako ele da dokau ustake vlasti. Sukob je poeo od dolaska HDZ na vlat i promene Ustava Hrvatske. Podvlaim, da je iskljuivo u pitanju sukob ustake vlasti i njenih sledbenika sa srpskim narodom u Hrvatskoj istie Hadi. Ovaj srpski narod koji ivi u granicama Hrvatske, vie nee da ostane u njoj. U Jugoslaviji da, ili kao autonomna oblast, to ve jesmo, ili sa Srbijom, ali u Hrvatskoj ne, rekao je Hadi. (Dnevnik, 13. avgust 1991) AKCIJA SAMOSTALNOG SAVEZA SINDIKATA BiH - ZA MIR TANO U PODNE Poruka iz 12 srednjobosanskih optina glasi Narod eli mir! Nova demokratija pokret za Srbiju Podrka zahtevu za isplatu ratnih reparacija Beograd, 12. avgusta Nova demokratija pokret za Srbiju danas je, u poruci Skuptini Republike Srbije, podrao obnovu zahteva za isplatu ratnih reparacija od strane sila osnovine. Ova stranka takoe je Skuptini uputila inicijativu da se u sluaju meunarodnog priznanja Hrvatske, pokrene zahtev za isplatu ratne odtete od ove republike na ime genocida i duhovne pljake koja je poinila NDH. (Dnevnik, 13. avgust 1991) KONFERENCIJA ZA TAMPU PREDSEDNIKA SRS DR VOJISLAVA EELJA - PROTIV STRANE INTERVENCIJE Srpska radikalna stranka nije po svaku cenu protiv Jugoslavije, kae njen lider

588

589

Vukovarska tragedija 1991 Beograd, 13. avgusta Hrvati pokuavaju da primirje iskoriste za konsolidaciju svojih vojnih formacija i nabavku tekog naoruanja, prieljkujui, istovremeno, stranu vojnu intervenciju u Jugoslaviji. Pojave li se, meutim, bilo ije strane trupe u zemlji, pa ak i Ujedinjene nacije, estoko emo se protiv njih boriti i nigde nee biti sigurni. Ovo je istakao predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav eelj, na dananjoj konferenciji za tampu u Beogradu. On je izneo, i stav da SRS nije, po svaku cenu, protiv Jugoslavije, koju bi trebalo da ine sadanja Srbija sa Slavonijom, Baranjom i zapadnim Sremom, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Srpska krajina. Slovenci su se faktiki ve otcepili, a zalaemo se za amputaciju Hrvatske na liniji Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica, rekao je eelj. (Dnevnik, 14. avgust 1991) IZ UREDBE O UPISU DOBROVOLJACA U TERITORIJALNU ODBRANU SRBIJE Uredba e, oekuje se, stupiti na sangu ve idue nedelje. Prijave za upis dobrovoljaca ve pripremljene Beograd, 15. avgusta U Republici Srbiji dobrovoljci mogu da se upisuju u teritorijalnu odbranu samo u ratu, zatim u sluaju neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja radi popune jedinica, tabova i ustanova teritorijalne odbrane. Ovo je jedna od najvanijih odredbi uredbe o upisu dobrovoljaca u teritorijalnu odbranu koja e stupiti na snagu ve, kako se oekuje, naredne nedelje objavljivanjem u Slubenom glasniku Republike Srbije. Dobrovoljci koji ispune sve uslove bie uvedeni u vojnu evidenciju dobrovoljaca, Ratni raspored dobrovoljaca vri se na osnovu pravila o mobilizaciji oruanih snaga SFRJ. (Dnevnik, 16. avgust. 1991) BRANIOCI MARKUICE ODLUNI DA NE OSTUPE - NE BOJE SE USTAA Prikljeteni izmeu Osijeka i Vukovara, Markuiani reeni da do poslednjeg brane svoja ognjita. Na svaku vataru vatrom. ta e biti sa 300 vagona ita. Poziv svima koji su izbegli da se hitno vrate etva penice je u Markuici zavrena, bez obzira na ratne uslove. ito, meutim nije odvezeno. Re je o 300 vagona penice. Ako treba Srbiji emo je dati dabe, samo da ne dopadne u ruke endehaziji kae komandant

Vukovarska tragedija 1991 Petkovi, dodajui da, ukoliko prevoz ne bude obezbeen, ne preostaje nita drugo no da se penica prepusti truljenju ili da se zapali. RADOVAN PANKOV NA TRIBINI SPS U ENEJU - ODBRANA OD POVAMPIRENOG FAIZMA Evropa je sve vie svesna da je Hrvatska faistika drava, a da se Srbi brane od povampirenog ustatva. Neemo veliku Srbiju nego da srpski narod ivi u jednoj dravi Evropa nas sve vie razume i podrava. Sve prie da se iza svih naih stavoa kriju u stvari pretenzije za veliku Srbiju odbijamo jer nisu istinite. Srbija se opredelila za Jugoslaviju, ali nee braniti ni Hrvatskoj da ode ako to eli, ali samo bez teritorija na kojima je veinski srpski narod. Govorei o situaciji u Hrvatskoj Pankov je naglasio da tamo hrvatsko vrhovnitvo vodi rat protiv Srba, a srpski narod bio je primoran da brani svoje domove i ivote. Brani ih i od otvorene tenje HDZ-a da nastavi Pavelievu Hrvatsku i stvori etniki i verski istu dravu. Zato se Srbi brane, pre svega od tog povampirenog faizma. I Evropa, bar njen vei deo, svesna je da Hrvatska trenutno sa HDZ na elu, faistika militaristika drava. Stranake vojske nisu potrebne Neke politike stranke formiraju dobrovoljake odrede veto ih prikazujui kao nestranake. Smatramo da treba obustaviti rad svih paravojnih organizacija i dobrovoljakih odreda koje ne spadaju pod TO, kako se ne bi stvorio haos. U Republici Srbiji neemo dozvoliti stvaranje stranakih vojski, kao u Hrvatskoj. (Dnevnik, 17. avgust 1991) PROSLAVA 300. GODINJICE BITKE KOD SLANKAMENA - ODBRANA SRPSKOG IMENA U Srbiji niko Hrvate, Albance, Muslimane, Maare i pripadnike bilo koje nacije ili manjine ne ugroava. Politika Srbije je politika mira i nacionalne ravnopravnosti- rekao, izmeu ostalog, potpredsednik Narodne skuptine Srbije Radovan Pankov Srbi u Hrvatskoj su ve dva meseca na poloajima kao ivi zid, koji od faistike ideologije i terora nove hrvatske vlasti brani srpsko ime, jezik, elju da se ivi mirno, bezbedno i ljudski. Srbi u Hrvatskoj ilavo brane svoja ognjita, svoj etniki i istorijski prostor od povampirenog faizma i ne uzmiu pred krvavim pirom, tzv. Hrvatskih gardista.

590

591

Vukovarska tragedija 1991 Maskiranje demokracijom Hadezeovska hrvatska je pokuala da sve maskira tobonjom demokracijom, ali u to ona ne moe vie nikog uveriti ni ovde, ni u Evropi. Meunarodna javnost sve vie se uverava da dravni teror hrvatske vlasti nad srpskim stanovnitvom ozbiljno ugroava i evropski mir. (Dnevnik, 19. avgust 1991) SAOPTENJE NOVE DEMOKRATIJE, POKRET ZA SRBIJU - VATIKAN UD NE MENJA Izjava poglavara Rimokatolike crkve u Peuju oko priznavanja secesionistike Hrvatske ocenjeno kao stara nova orijentacija Svete stolice prema Jugoslaviji i odnosu Srbi Hrvati Beograd, 19. avgusta Nova demokratija pokret za Srbiju izjavu poglavara Rimokatolike crkve vernicima u maarskom gradu Peuju, oko priznavanja suverenosti secesionistike Hrvatske ocenjuje kao staru-novu orijentaciju Svete stolice prema Jugoslaviji i istonoj Hrvatskoj. U saoptenju nove demokratije, povodom papine izjave, navodi se da Vatikan nije promenio svoju orijentaciju u razbijanju Jugoslavije u irenju kleronacionalizma i katolikog uticaja na odnose izmeu Hrvata i Srba u duhovnom i politikom sukobljavanju. Kao i 1941. godine, Sveta Stolica je pristrasna prema patolokom obliku nacionalne diskriminacije, unitavanje pravoslavlja i srpskog naroda u Jugoslaviji. (Dnevnik, 20. avgust 1991) JUNI TIROL I SRBI U HRVATSKOJ Kako su Austrijanci nemakog porekla u ovoj pokrajini sa specijalnim statusom izdejstvovali svojevrsni privilegovani poloaj unutar Italije i izdan pomo vlade u Rimu (Specijalno za Dnevnik) Vie italijanskih listova donelo je ovih dana informaciju prema kojoj je hrvatski predsednik Tuman u razgovoru sa austrijskom parlamentarnom delegacijom izrazio spremnost da za srpski narod u Hrvatskoj prihvati autonomiju po modelu Alto Adie (u sluaju, oigledno, otcepljenja Hrvatske od Jugoslavije). Jedan letimian pogled na istorijski aspekt i dananji oblik ove italijanske pokrajine izuzetnog geostratekog poloaja poznate u svetu ne samo po ranijim estim pokuajima atentata i eksplozijama bombi kao i po raspravama u Ujedinjenim nacijama, nego i po specijalnom statusu koji

Vukovarska tragedija 1991 nesumnjivo uiva moe biti koliko koristan, toliko i pouan. Ovo drugo moda i vie. (Dnevnik, 21. avgust 1991) ZAPIS IZ TENJE - SRBI U PREDGRAU OSIJEKA Srpska noga iz Tenje ve kroila u predgrae Osijeka i ustaama se od toga ledi krv u ilama kae dr Mladen Hadi, potpredsednik vlade Slavonije, Baranje i zapadnog Srema i ratni lekar Napadi na Tenju su, praktino neprestani. Pokuaje da osvoje Tenju ustae su, po Hadievim reima, platili stotinama i stotinama ivota. Tvrdim da je re o plaenicima - kae Hadi. Kako oni napadaju, prosto je neverovatno kad meu njih padne bomba, nai ljudi su to gledali, oni se ne sklanjaju, ne bacaju se na zemlju. Slike su stravine. U vazduh lete ruke i noge, padaju ljudska tela, a oni i dalje pucaju. Gotovo sam siguran da su drogirani. Po Hadievim reima, branioci Tenje su u vie navrata videli kako ranjene ustae ubijaju njihove stareine. (Dnevnik, 22. avgust 1991) DR BUDIMIR KOUTI O AKTUELNOJ POLITIKOJ SITUACIJI - GENOCID SE NEE DOPUSTITI U uslovima kada se proglaava nezavisnost u poklonjenim granicama, jasno je da Srbija ne moe mirno posmatrati oblike dravnog terora u Hrvatskoj nad delovima srpskog naroda Kampanja i lai Republika Srbija, naglaava dr Kouti, mora biti svesna posledica kampanje celokupnog javnog mnjenja, lanog predstavljanja injenice. Zato nije teko razumeti ni ponaanje Hrvatske. Jer, ono to se sada tamo radi, gore je od onoga to je Hitler inio. Ljubi kau: da je za vreme Drugog svetskog rata bio toliki stepen mrnje kao to je sada, niko ne bi preiveo ni prve dana rata. Netane Tumanove izjave U takvim uslovima, kada se proglaava nezavisnost u poklonjenim granicama, savreno je jasno da Republika Srbija ne moe mirno posmatrati te oblike dravnog terora koji se sprovodi u Hrvatskoj, nad srpskim narodom. Sve izjave posebno one koje daje Tuman, da je hrvatski narod goloruk i da se brani od boljevike Srbije i srpske Armije, potpuno su netane. Hrvatska ima

592

593

Vukovarska tragedija 1991 100.000 bojovnika, naoruavala se iz raznih delova sveta, koristei plaenike snage... Nikada niko ne moe biti toliko jak kao onaj koji brani svoja prava na ivot, imanje i domove. Istina je samo jedna: srpski narod u Hrvatskoj je goloruk i on se brani. Srpski narod doiveo je genocid u Prvom svetskom ratu, pa u drugom podnosi genocid na teritoriji Jugoslavije, Srbije i susednih drava, ali tako neto vie nikada nee dopustiti. Zato je najbolji nain da se stvari razree demokratskim putem. Cepanje naroda komunistikim granicama Ustavom iz 1974. godine u to vreme napisao sam jedan tekst koji je bio napadan od odreenih struktura sa novosadskog Pravnog fakulteta. Sutina je bila da postoji pokuaj stvaranja posebne vojvoanske nacije. Svi koji u Vojvodini ive, posebno pripadnici drugih nacionalnosti, a ne srpske, tvrdili su tada da su ono to jesu, a jedino su Srbi bili spremni da prihvate da nisu to to jesu. Naroito oni na rukovodeim poloajima. (Dnevnik, 22. avgust 1991) PROGLAS JUGOSLOVENSKI ORIJENTISANIH SNAGA U BARANJI - POZIV NA DOSTOJNO PONAANJE I RED Politike partije i snage jugoslovenske orijentacije u Baranji, obratile su se svim narodima i narodnosti Baranje proglasom: Narodi i narodnosti Baranje koji ste vekovima iveli zajedno, slono i u miru, molimo vas da se u ovim sudbonosnim trenucima za nau cijelu zemlju Jugoslaviju suzdrite od bilo kakvih brzopletih, pojedinanih i nesmotrenih akcija, osobito oruanih, jer one bi samo pogorale stanje i izazvale nesagledive tragine posledice. Pod pritiskom rodoljubivih snaga, snage MUP-a i njihovih sljedbenika napustile su belomanastirsku policijsku stanicu i nalaze se u povlaenju iz Baranje. U odravanju javnog reda i mira bit e angaovane nae policijske snage SAO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Molimo graane da se u zajednikom interesu dostojno ponaaju i nastave normalan ivot i rad. Nareuje se sastavu MUP-a i svim naoruanim graanima, koji su oruje dobili od MUP-a i HDZ-a, da ga odmah i neizostavno predaju

Vukovarska tragedija 1991 organima nae policije u zgradi Neimara u Ulici JNA. (Dnevnik, 23.avgust 1991) EVROPA BRINE O NAMA, ALI... - KO NAM TO KAPU KROJI? Pored dobronamernih, mnogo je i onih koji brinu svoju, a ne nau brigu... Krunu na ovo meunarodno uplitanje stavio je nedavno Papa Jovan Pavle drugi, poglavar rimokatolike crkve. I to ba u Peuju. Meavinom hrvatskog i poljskog jezika on je, dao podrku po njemu legitimnim tenjama hrvatskog naroda i obeao da e posetiti Hrvatsku. U Maarskoj je Papa rekao neto sasvim drugo. Podgrevao je snove o velikoj Ugarskoj ili Austro-ugarskoj, podseao Hrvate i Maare na vekovno zajedniko podanitvo Habzbrkoj monarhiji. Rekao da su braa po veri katolikoj. Nije rekao da je pod okriljem te vere i uz blagoslov njenih velikodostojnika, u bivoj NDH, poklano i poubijano u Jasenovcu, Staroj Gradiki i drugim stratitima vie od 700.000 Srba. Zaboravlja sveti otac da je pod okriljem njegove vere i Nezavisna Drava Hrvatska pokuala da zatre srpski rod. Srbi u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, na Baniji, u Krajini i Pakracu ne zaboravljaju. Narod koji je dva puta iao na klanje, po trei put to nee dozvoliti. Zaista bi bilo udno da i trei put proe ova smicalica. ak iako je podrava Papa. I to, tu, u naem navodno prijateljskom susedstvu. U Maarskoj. Na kraju, neizbeno je rei: srpski narod nee prihvatiti hrvatski hadezeovski teror, novi genocid ili raseljavanje. Bez obzira hoe li neko priznati Hrvatsku... IZJAVA VLADISLAVA JOVANOVIA: - SRBIJA PRIHVATA DEKLARACIJU EZ Ovaj dokument je, pored dobrih namera, razuman i uravnoteen i tei ka pravednosti i istini Osnovni element Deklaracije Evropske zajednice o reenju jugoslovenske krize je za Srbiju prihvatljiv, izjavio je veeras Televiziji Beograd ministar inostranih poslova Srbije Vladislav Jovanovi. Srbija, rekao je Jovanovi, nikada nije imala principijelnih rezervi prema idejama o stranim posmatraima, izuzev to i dalje smatramo da takve posmatrake misije treba da budu civilne.

594

595

Vukovarska tragedija 1991 Objanjavajui stav Srbije o Deklaraciji dvanaestorice, Vladislav Jovanovi, je ukazao ako apstrahujemo prvi deo tog dokumenta, a posebno optubu na raunsrpskog naroda u Hrvatskoj koja je potpuno neistinita i za nas apsolutno neprihvatljiva, i koja oslobaa svake krivice i odgovornosti hrvatske oruane snage koje sistematski vre teror nad srpskim stanovnitvom u Hrvatskoj, onda moemo rei da je osnovni element u tom dokumentu, koji je u stvari proizvod francuskog plana i zalaganja, za Srbiju prihvatljiv. Dokument pretpostavlja da e sporazum o prekidu vatre biti postignut i da e posmatrai imati zadatak da osiguraju primenu potovanja tog sporazuma, rekao je on. Srbija nikad anije imala principijelnih rezervi prema idejama o stranim posmatraima, naglasio je ministar Jovanovi, jer je tradicionalno, a posebno u poslednje vreme, otvorena zemlja sa demokratskim drutvom koje je u punom razvoju i koja je spremna da svim stranim posetiocima pokae sve to ih interesuje. U odnosu na posmatraku misiju i Evropsku zajednicu, nastavio je ministar Jovanovi i eventualno, kako je rekao jo nekih zemalja koje su pokazale interes Srbija nema nikakvih principijelnih rezervi, izuzev to i dalje smatramo da takve misije treba da budu civilne. To nae shvatanje bazirano je na naim dugim slobodarskim tradicijama i dubokim shvatanjima politike nezavisnosti i suvereniteta zemlje, podvukao je ministar Jovanovi. (Dnevnik, 1. septembar 1991) U PETOJ VOJNOJ OBLASTI Za mir, ali i za rat Ako hrvatska vlada danas, na navodni dan D, donese odluku o optoj mobilizaciji u Hrvatskoj, to e biti znak da nije prevladala politika mira, nego sukoba, rekao je danas na konferenciji za novinare pomonik komandanta Pete vojne oblasti general-major Milan Aksentijevi. On je jo jednom apelovao na vladu da se zaloi za mir. to se pak tie zahteva da se vojska povue u kasarne, mi smo to spremnih odmah uiniti kada Predsednitvo SFRJ, kao vrhovna komanda, donese takvu odluku, rekao je general Aksentijevi. Zalaemo se za mir, a spremni doekujemo i eventualni rat, rekao je general Aksentijevi.

Vukovarska tragedija 1991 SAOPTENJE SK PJ Raspad zemlje u tuoj reiji Ova stranka istovremeno odbacuje sve mirovne inicijative kojima sudbinu Jugoslavije odreuju zemlje koje su u toku drugog svetskog rata nanele njenim narodima mnogo zla i krvi, a sada su podstaknute idejom da kroz podunavsku konfederaciju oive davno propala carstva. PO ODLUCI SRPSKOG NACIONALNOG VEA - OPTA MOBILIZACIJA U BARANJI Obaveza vai za sve Srbe od 21 do 55 godina U Baranji, koja se od pre nedelju dana nalzi u rukama srpskih oslobodilaca i jugoslovenski orijentisanih snaga, proglaen aje opta mobilizacija. To je uinjeno na osnovu odluke Srpskog nacionalnog vea. Obaveza da se odazovu pozivu vai za sve Srbije od 21 do 55 godina. Ukoliko to ne uine sutra izmeu sedam i 12 asova protiv njih e se, kako je reeno u proglasu za mobilizaciju, pokrenuti postupak u skladu s jugoslovenskim zakonima. Poziv da brane Baranju upuen je svima bez obzira kojoj naciji pripadaju. S obzirom da se od poetka oslobaanja Baranje u jedinicama Teritorijalne odbrane uz Srbe bilo Maara i Hrvata, oekuje se da e odziv na optu mobilizaciju biti veliki. HRVATSKI BOJOVNICI TRAE NAIN DA SE POVUKU IZ VUKOVARA - IZLAZ IZ BEZIZLAZA? Bojovnici na ulice isterali srpske ene i decu da bi se zatitili od vatre srpskih oslobodilaca estok obraun i izmeu Sarvaa i Bijelog Brda estoki vatreni okraj za Borovo naselje i Vukovar koji traje od noas, prekinut je popodne. Bojovnici koji su se utvrdili u najveem gradu zapadnog Srema su, po vestima koje dopiru do prvih linija srpskih oslobodilaca, na ulice isterali srpske ene i decu, pravei tako ivi tit. To je, razume se, bio razlog da srpski oslobodioci i pripadnici JNA prekinu vatru ne elei, kao ni do sada, da ubijaju nevine ljude. Po informacijama kojima za sada raspolaemo, bojovnici koji su oigledno spremni na sve trae da im se omogui da izau iz okruenja u kojem se nalaze ve danima. (Dnevnik, 1. septembar 1991)

596

597

Vukovarska tragedija 1991 ZAKLJUCI HRVATSKE VLADE - ODLUKA O IZGRADNJI ORUANE SILE REPUBLIKE Od Predsednitva zemlje zahteva se da sastav jedinica JNA smanji ne redovno mirnodopsko stanje Zagreb, 31. avgusta Vlada Republike Hrvatske danas je, donela deset zakljuaka u vezi sa aktuelnom unutranje-politikom situacijom i postavila vie zahteva saveznim i vojnim orgnaima i dala upute o jaanju odbrambenih napora. Na poetku saoptenja sa sednice istie se da Republika Hrvatska prihvata najnovije meunarodne dokumente o Jugoslaviji i moguim reenjima krize. Posebnim zakljukom trai se da predstavnik Republike Hrvatske u Predsednitvu SFRJ Stipe Mesi, u svojstvu predstavnika Predsednitva, zajedno sa predstavnicima onih republika koje ne odobravaju agresiju na republiku Hrvatsku uputi vie naredbi JNA. Tom se odlukom trai donoenje i naredbe da JNA odmah prestane s demonstrativnim pokretima, izviakim i borbenim akcijama na teritoriji Hrvatske i da se svi vojni sastavi povuku u kasarne. Od Predsednitva zemlje se nadalje trai da naredi da Armija obusavi i sprei snabdevanje iz vojnih izvora odmetnikoteroristikim skupinama, da se smanji sastav jedinica na redovno mirnodopsko stanje i da jedinice Armije usklade svoju delatnost na teritoriju Republike Hrvatske s njenim vlastima. Na kraju tog zakljuka i zahteva se kae da Republika Hrvatska jami svim pripadnicima JNA koji se budu lojalno odnosili, sva prava i sigurnost za njih i njihove obitelji, a pojedinci, jedinice i garnizoni koji odlue prei na stranu odbrambenih snaga Hrvatske bit e primljeni bez obzira na nacionalnost, uz jamstvo zadravanja njihova statusa (slube, penzijska prava itd). Prema posebnom saoptenju o zakljucima vlade predsednik republike i vlada pozivaju sve lanove SIV-a iz Hrvatske, kao i djelatnike, dotine slubenike, u svim drugim saveznim institucijama, ukljuujui i diplomatsku slubu, bez obzira to u ta tijela nisu izabrani ili imenovani u formalnom smislu kao predstavnici Republike Hrvatske, da se stave na raspolaganje Republici Hrvatskoj. U saoptenju se takoe podvlai da e radi suzbijanja dalje agresije i odmetniko-etniko-teroristikog nasilja, predsednik Republike narediti aktiviranje vojno-odbrambenih sastava, to e sprovesti vlada u opsegu kako to zahtevaju potrebe odbrane i uspostave ustavno-pravnog poretka. Na

Vukovarska tragedija 1991 kraju su prihvaene odluke o izgradnji i opremi oruane sile Republike, te potrebi bespogovornog potovanja vojnog ustrojstva i zapovednitva. Na kraju saoptenja se kae da e vlada poduzeti sve organizacijske i druge mjere i izvriti pripreme za prijelaz Hrvatske na funkcioniranje u ratnim uvjetima. NOVI VETROVI U BARANJI - I VALPOVO TERA GARDU Na razgovorima predstavnika Valpova i Belia sa jedne i Belog Manastira s druge strane dogovoreno da se garda u Valpovu demobilie. Na dogovoru predstavnika Belia i Valpova s jedne i Belog Manastira s druge strane postignut je dogovor o nenapadanju. To nam je potvrdio i Radoslav Zdjelarevi, komandir belomanastirskog SUP-a koji je naglasio da e srpska strana sigurno potovati dogovor. Poslednje informacije s tog podruja govore da je policijska postaja na Plitvicama rasformirana, i da celo to podruje sada kontroliu snage SAO Krajine. Umesto dosadanje zastave istaknuta je srpska i jugoslovenska zastava. NAPAD NA VOJNU KOLONU KOD OSIJEKA - JEDAN VOJNIK POGINUO, ETIRI RANJENA Osijek, 31. avgust Jedan vojnik je poginuo a etvorica ranjena kada je veeras kod sela Brijesta, petnaestak kilometara juno od Osijeka, napadnuta kolona vojnih snabdevakih vozila. U komandi osijekog garnizona su saoptili da su napad izvrili hrvatski gardisti i policajci, koji su pogodili oklopni transporter koji je pratio kolonu. Vojska je, kako navode u komandi, estoko odgovorila i razbila napadae, oslobodivi prolaz za kolonu. Snabdevaka kolona kretala se prema vojnom poligonu, koji se nalazi u blizini Brijesta. Srbi iz okolnih sela, koji su opkolili Vukovar, uputili su gardi i policiji ultimatum da preda oruje i da se povue, obeavajui da se onima koji nisu poinili zloine nee nita desiti. (Dnevnik, 1. septembar 1991) TRENUTAK DVA SA AKADEMIKOM MILOEM MACUROM - POLITIKA NIJE MOJE ZANIMANJE Ipak, akademik Macura ne spori da je jedan od tvoraca uvenog memoranduma i da ne moe ravnoduno da posmatra sa strane, ta se zbiva u njegovoj Srbiji

598

599

Vukovarska tragedija 1991 Memorandum SANU Memorandum SANU, Akademik Macura ne ostavlja mogunost za bilo kakvo slobodno objanjenje. Bio sam, naglasio je on, lan odbora za pripremu teksta. Drugi su bili aktivniji, pisali su ga, ja sam samo uestvovao u raspravama o njemu. I potpuno delim odgovornost za pojavu i sadrinu Memoranduma (i zaslugu za to, dodajemo mi!) Re je o tome da su godinama unazad lanovi Akademije na mnogim skupovima, u napisima javno izraavali svoju zabrinutost za stanje u drutvu. I niko nije obraao panju na ono to se govorilo: ranije politiko rukovodstvo je bilo krajnje indolentno... Otuda i ideja da se pripremi kondenzovan tekst o mnogobrojnim pitanjima ekonomskog, socijalnog i nacionalnog razvoja srpskog narod ai stavi na raspolaganje javnosti i, razumljivo, rukovodstvu. I sada u Hrvatskom saboru se uje kako je Memorandum SANU inspirisao pobunu srpskog naroda. Tano je da je na akt ukazao na sutinska pitanja ivota i razvoja srpskog naroda, ali to samo po sebi ne moe da natera ljude da poalju decu u izbeglitvo a da sami uzmu puke u ruke. Muka ih je na to naterala! Rezultati popisa stanovnitva Jugoslovensko stanovnitvo raste veoma sporo, ukupno 4,7 procenata za deset godina: Srbija, Hrvatska i Slovenija nikako ne mogu da se pohvale rastom, u Makedoniji rast je vei, a na Kosovu je dostigao ak 33 posto. U Vojvodini se broj stanovnitva smanjio. Ona je uvek bila imigraciono podruje, ali sada vie nije ni to (dolazak izbeglica je, ipak, neto drugo!). A u njoj ima dosta prostora za dobar ivot veeg broja ljudi. Vojvodina mora da pojaa svoj prirodni prirataj, jer su se populacije, i srpska i hrvatska i maarska i rumunska ugroene. To nije samo problem Maara koji ga, inae, najvie istiu, povezujui ga s politikom situacijom. Pod navalom svakojakih nevolja briga o raanju dece moe da izgleda i besmisleno. Nije tako nije doao kraj sveta, deca su se raala i u vreme najteih ratova! I sada moe i treba da se dosta toga uradi, pre svega da jaa svest o nacionalnom opstanku i razvoju. Kod nas se, na primer, dugo verovalo da je dovoljno dvoje dece za bioloku reprodukciju stanovnitva. U proseku porodice bi trebalo da imaju troje dece, a drutvo bi i sada trebalo i moglo da obezbedi deo uslova da se to postine. Jedna drava prirodan okvir Akademik Milo Macura podvlai da se u pogledu na naa demografska kretanja nikako ne sme prevideti i dejstvo jo jednog inioca:

Vukovarska tragedija 1991 toliko je naroda i narodnosti manjina izmeanih na jednom relativno malom prostoru i jo, na alost, meusobno zakrvljenih! Da nije tako, zar bi se na popisu prepolovio broj ljudi koji su se ve ranije izjasnili kao Jugosloveni, a sada se pod udarom nacionalistikih euforija vratili u Srbe, Hrvate itd. Srpskog stanovnitva, recimo, ima u tri velike koncentracije. Prva, najvea je u uoj Srbiji, iz koje se ona prelivala u Vojvodinu i dalje prema severu, odnosno koja je povezana sa srpskim narodom na jugu. Ako se zanemari razlika izmeu Srba i Crnogoraca, druga koncentracija je u Crnoj Gori i istonoj Hercegovini, a trea je u dvema Krajinama (Kninskoj i Bosanskoj) gde se, ne uzgred reeno, nalazi ukljetena i mala Cazinska krajina od tri optine naseljene Muslimanima. Postoje znaajne, iako manje od pomenutih, srpska skupina u Slavoniji, zapadnom Sremu, Baranji. Tu ive Srbi izmeani sa Hrvatima, Maarima, esima i drugima. Konano, nema optine u Jugoslaviji u kojoj nema bar nekoliko desetina Srba! To je sve, zapravo, dobar razlog za postojanje Jugoslavije jer tamo gde su Srbi pomeani s drugima, i neki drugi, Hrvati ili Maari pomeani su sa Srbima i drugima. I zato reenje za ivot svih njih nalaze se u jednoj dravi sa istim pravima i dunostima za sve dravi ravnopravnih naroda, nacionalnih manjina, republika i pojedinaca kao graana. (Dnevnik, 1. septembar 1991) RANJENICI SA BOJITA U ZAPADNOM SREMU U PRAVIM RUKAMA - NA RECI BOLNICA Portvovanost ekipe strunjaka novosadskog Instituta za hirurgiju i brzina kojom se ranjenici prebacuju u operacione sale doprineli su da mnogi ivoti budu sauvani a nastavak leenja daleko uspeniji U Vajskoj, na obali Dunava, gde pristaje skela koja dovozi srpske izbeglice iz Borova Sela, od pre nekoliko dana radi i mobilna hiruka bolnica za prihvat ranjenih boraca. Transport helikopterima Najtee ranjenike direktno sa obale Dunava u Novi Sad, na hirurgiju, helikopterima prevoze piloti Pokrajinskog SUP-a. Ako se stanje u zapadnom Sremu ne smiri i broj povreenih naglo praste, u pomo e nam stii i helikopteri republikog SUP-a iz Beograda kae dr Svetozar Seen.

600

601

Vukovarska tragedija 1991 HIRURZI DOBROVOLJCI NA RATITU SAO KRAJINE - DANONONO SA RANJENICIMA Svaki ivot je dragocen, kau lanovi dobrovoljake hirurke ekipe iz Prokuplja koja se odmah iza vatrene linije u okolini Benkovca bori za ivot ranjenih srpskih boraca, ali i Hrvata koje su njihovi bojnovnici otpisali Benkovane je pre desetak dana iznenadio dolazak sanitetskog vozila sa registarskom tablicom Prokuplja. Brzo je, meutim, prostrujala vest da je u grad stigla po prvi put kompletna hirurka ekipa. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja SAO Krajine, za samo nekoliko dana uspostavili su hirurku stanicu spremnu za obavljanje sloenih hirurkih zahvata i poeli borbu za ivote branilaca Krajine. Zajedno sa beogradskim ekipama uspeli smo da se prvim borbenim linijama pribliimo, kao ovde u Benkovcu, na desetak kilometara i time znatno podignemo efikasnost prve hirurke pomoi. Pored nae, tu su i hirurke stanice u egaru i Udbinama. Ekipa iz Prokuplja bila je na zadatku u Benkovcu dve nedelje. Zamenie ih kolege iz drugih gradova, koji svoj patriotizam iskazuju na najhumaniji nain. (Dnevnik, 1. septembar 1991) VRANICKI: Znaajan korak ka miru Austrijski kancelar Franc Vranicki izjavio je danas u Beu da odluka srpske vlade da prihvati mirovni plan Evropske zajednice predstavlja prvi znaajan korak ka miru u Jugoslaviji. U prihvatanju plana EZ Vranicki vidi, istovremeno, i uspeh austrijske strategije da se sukob u Jugoslaviji internacionalizuje. Moramo nastojati, zajedno sa drugim zemljama, da se prekid vatre odri i omogui uspeh budue mirovne konferencije, rekao je austrijski kancelar. VAN DEN BRUK U BEOGRADU - PREDSTOJI POTPISIVANJE MEMORANDUMA Oekuje se da sve jugoslovenske strane stave potpis na saglasnost sa mirovnim planom Evropske zajednice Holandski ministar inostranih poslova Hans van den Bruk doputovao je danas osle podne u Beograd, u svojstvu predsedavajueg Ministarskog saveta Evrope.

Vukovarska tragedija 1991 Pre polaska za Beograd, Van den Bruk je izjavio Bi-Bi-Siju da bi posmatrake grupe Evropske zajednice valjalo to pre rasporediti na kriznim aritima u Hrvatskoj. U Briselu je danas saopteno da Van den Bruk namerava da sa svim jugoslovenskim stranama potpie memorandum o saglasnosti sa mirovnim planom dvanaestorice, koji su ministri inostranih poslova zajednice usvojili 27. avgusta na vanrednom zasedanju u Briselu. NA SPOMEN-GROBLJU U SREMSKOJ MITROVICI ODRANA KOMEMORACIJA RTVAMA FAISTIKOG TERORA - SPREITI OIVLJAVANJE ENDEHAZIJE Prvi put posle rata pomen nevinim rtvama zajedniki organizovali dravni organi i Srpska pravoslavna crkva. Posle arhijerejske liturgije prigodne besede odrali episkop sremski gospodin Vasilije i Brana Crnevi, predsednik Matice iseljenika Srbije Srpski narod nee dozvoliti da se posle 50 godina ponove ustaka zverstva na ovim prostorima i oive pakleni planovi nove endehazije. Svaki pedalj natopljen je krvlju nevinih rtava i zato zloini ne mogu i nee biti zaroboravljeni. Bio bi to greh prema stradalnicima, prema istoriji i pred Bogom. Ovo bi, u najkraem bila osnovna poruka sa dananjeg komemorativnog skupa na Spomen-groblju u Sremskoj Mitrovici koji su, u pomen nevinim rtvama faistikog terora, prvi put posle rata organizovali dravni organi i Srpska pravoslavna crkva. (Dnevnik, 2. septembar 1991) PORUKA SA HUMKI SPOMEN-GROBLJA IZ SREMSKE MITROVICE - SPREITI DIVLJANJE USTATVA Prvi put posle rata pomen nevinim rtvama zajedniki organizovali dravni organi i Srpska pravoslavna crkva posle arhijerejske liturgije prigodne besede odrali episkop sremski gospodin Vasilije i Brana Crnevi, predsednik Matice iseljenika Srbije Episkop sremski gospodin Vasilije rekao je obraajui se okupljenom narodu Ljudi nikada nee moi da shvate kako se to desilo i nee moi da takve dogaaje objasne zakonima ljudskog miljenja. Odakle poiniocima zloina takve ubilake udi, odakle toliko sladostraa u krvnitvu, odakle takva duhovna izopaenost i tako neoseanje odgovornosti za ljude pred Bogom? Nismo ni izrekli, ni dorekli ni poreali sva ova pitanja, a ponovo se oglasilo to isto zlodelo i monstruozni pakleni plan ustake endehazije nad

602

603

Vukovarska tragedija 1991 nevinim srpskim stanovnitvom koje brani svoja ognjita, svoju decu, dostojanstvo, svoju i ast dece i svog obraza. U ovom slobodarskom i muenikom gradu, naglasio je gospodin Vasilije, doskora se nita nije smelo progovoriti o onome to se desilo za vreme rata. Nae molitve za due oeva i brae bile su jedine rei nae utehe oaloenima i jedini izrazi otpora prema poiniocima stranog zloina. To nije ni udo jer se do jue u jednopartijskom ateistikom sistemu nasilje i mrnja upotrebljavali u ime pravog interesa naroda. Nisu se smele pominjati ni rtve, a ponajmanje se smeo pominjati onaj koji je uinio zloine. Bogu hvala, zavrio je episkop sremski, da je demokratija kucnula na vrata srpskog naroda i Srbije, pa se sa ovog skupa obraamo svim mitrovakim muenicima da ih molimo da nam oproste za sva nedela koja smo prema njima uinili i kojima nismo dali da se onaj poslednji komad molitve uini ve 50 godina. Pozivamo sve Srbe i Srpkinje da ne dozvole da se vie nikada ne ponovi ono to se dogodilo i da se ne stidimo svojih pokojnika, muenika i stradalnika, jer ako mi njih zaboravimo i Bog e nas zaboraviti. Prigodnu besed odrao je i Brana Crnevi, predsednik Matice iseljenika Srbije. Nema naroda na setu koji je tako mirno upotopio sve svoje drave, svete i nesporne, u uvek spornu jugoslovensku zajednicu i nema naroda koji ima tako stranu veinu svojih pripadnika u takozvanim zajednikim grobnicama na kojima nema naznake da Srbi tu imaju tu stravinu veinu rekao je Crnevi. I ba kao to je srpska drava morala da bude uniena i sumnjiva meu jugoslovenskim dravama, tako i nai mrtvi imaju posebnu sudbinu. Seamo ih se posle 50 godina, drimo pomene, iz stranih kosturnica ih vadimo, sunamo i slikamo njihove glave zakasnelo ih pokazujui svetu. Zbog toga i srpska drava i sveta Pravoslavna crkva moraju u budunosti gledati drugaije. Neka vie ne bude lanih pisaca knjige mrtvih i knjigovoa koji e srpsko ime zaturiti u tim knjigama. Od danas moramo voditi precizno raunovodstvo smrti, zabeleiti svaku mrtvu srpsku glavu i zapisati svaku ruku koja je ubila Srbina, naglasio je Brana Crnevi. (Dnevnik, 2. septembar 1991) TA E BITI SA SEDAM-OSAM HILJADA SRBA KOJI NISU USPELI DA POBEGNU IZ VUKOVARA - POD NEM USTAA Glavni ljudi u Vukovaru su Josip Gao, graevinski tehniar i Danijel Rehan, profesor fizikog vaspitanja, koji zapoveda Zborom nacionalne garde, dok je za

Vukovarska tragedija 1991 najprljavije poslove zaduen priueni obuarski radnik Blago Zadro. Nema izlaska iz Vukovara. Gardisti ubijaju i svoje Ne sumnjam da je zloin u Vukovaru izvren. Tamo su zveri, a ne ljudi. Da, bio sam u podzemnim prostorijama zgrade teritorijalne odbrane, pre svih ovih dogaaja, razume se. Re je o tako utvrenom atomskom sklonitu kojem ni avijacija ne moe nita kae Ilija Koji, komandant teritorijalne odbrane Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Pokolj Srba u Vukovaru navodno je izvrio Tomislav Merep koji je, u meuvremenu, smenjen i sada je, saznajemo iz pouzdanih izvora, u Zagrebu. U Vukovaru u ovom trenutku ima, bar tako procenjuju poznavaoci prilika, najmanje sedam do osam hiljada Srba koji su, praktino, preputeni na milost i nemilost hrvatskim bojovnicima. Iako nemaju kud iz Vukovara, ustae se ne predaju, a oni naljui nemaju milosti ni za Hrvate. Njihovoj milosti, odnosno nemilosti preputeni su Srbi u Vukovaru koji dane i noi provode u podrumima, ekajui sudbinu na koju, na alost, ne mogu da utiu. U BOROVU SELU NE VERUJU U TRAJNOST PRIMIRJA - USTAE SE SPREMAJU Pouzdano znamo da se u Vukovar preko Luca i Bogdanovaca dovlae pojaanja kae Ilija Koji, komandant TO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema Ne verujem da e prekid vatre potrajati. Zapravo nee se pucati dok se ustae ne srede posle niza poraza koje su doiveli. Posle toga valja oekivati nove okraje. Ovo nam je povodom odluke o zakljuenju primirja u hrvatskoj i dovoenja evropskih posmatraa danas u Borovu Selu rekao Ilija Koji. O gledanju hrvatske strane na ratite oko Borova Naselja i Vukovara moe se suditi i na osnovu poruka koje se pojedinim jedinicama garde alju radio-vezom. Od njih se, naime, trai da ne otvaraju vatru na jedinice JNA, odnosno da saekaju da se vojska povue. Kad se vojska povue, onda emo zavriti posao, poruivao je jedan od zapovednika garde svojim potinjenima traei da se za sada uzdre od otvaranja vatre. PISMO VLADA DVE KRAJINE EVROPSKOJ ZAJEDNICI - NE PRIZNAJU NI TUMANA NI MILOEVIA Nikakvi pregovori bez prisustva vlade dve krajine nee se smatrati legitimnim

604

605

Vukovarska tragedija 1991 Vlade Srpske Autonomne Oblasti Krajina i Autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem, saoptile su da nee smatrati legitimnim nikakve pregovore i razgovore o sudbini sprskog naroda u hrvatskoj koji se vode bez prisustva tih vlada. U pismu upuenom Savetu i Parlamentu Evropske zajednice, koje je danas dostavljeno i Tanjugu, vlade dveju pomenutih oblasti naglaavaju da one predstavljaju sprski narod u Hrvatskoj i da se o sudbini tog naroda bez njihovog uea ne moe razgovarati ni sa predsednikom Miloeviem ni sa predsednikom Tumanom, niti sa prestavnicima EZ u Jugoslaviji. Podsea se i da je Hrvatska jednostranom odlukom suspendovala jugoslovenski Ustav i poveala broj policajaca sa 16 na 90 hiljada i formirala partijsku vojsku koja broji oko 200.000 pripadnika. U takvoj situaciji srpski narod u Hrvatskoj se odluio na samoorganizovanje u cilju odbrane svojih naselja i vekovnih ognjita, kae se u pismu. (Dnevnik, 3. septembar 1991) KONFERENCIJA ZA TAMPU PREDSTAVNIKA SAVEZNOG SEKRETARIJATA A NARODNU ODBRANU - HRVATSKA NE POTUJE SPORAZUM Od potpisivanja Sporazuma o prekidu vatre i Memoranduma oruane formacije Republike Hrvatske izvrile su 11 napada na jedinice i objekte JNA, a tom prilikom poginula su dva vojnika, dva obveznika, a 12 lica je ranjeno, a vie civilnih osoba je poginulo ili je povreeno Sporazum o apsolutnom i bezuslovnom prekidu vatre na teritoriji Republike Hrvatske ne potuje se, naprotiv, drastino se kri - istakao je na konferenciji za tampu u Meunarodnom pres-centru pomonik Saveznog sekretara za narodnu odbranu general.potpukovnik Mirko Negovanovi. U svim kriznim podrujima zbor narodne garde, MUP Hrvatske i druge oruane snage ove Republike napadaju JNA daleko uestalije i drastinije, iako nisu niim izazvane. Kao i ranije, dodao je general-potpukovnik Mirko Negovanovi, JNA i sada iskazuje punu privrenost potovanju Sporazuma o prekidu vatre od 2. septembra ove godine. O tome govori i injenica da Armija ni u jednom od prezentiranih sluajeva nije prva otvorila vatru, ve je iskljuivo dejstvovala u samoodbrani i zatiti ljudi i imovine. Dalje ponaanje Armije zavisie, upozorio je Negovanovi, od ponaanja onih kojima je, sudei po injenicama, i dalje stalo do oruanih sukoba.

Vukovarska tragedija 1991 Ve smiljen scenario Prema tvrdnjama general-potpukovnika Mirka Negovanovia, hrvatske vlasti ve imaju smiljen scenario, Da se pod platom ovakve propagande bespotedno napadaju jedinice i objekti JNA. (...) Nivou primeren svakoj dravi u normalnom stanju. Kada to bude ispunjeno, JNA e otii u kasarne. Ovde se oigledno radi, konstatovao je Negovanovi o zameni teza: trai se da se JNA kao jedina legalna i legitimna oruana sila povue i u Hrvatskoj stvori prostor za nelegalne i paravojne formacije da silom i jednostranim aktima na tetu drugih krizu reavaju onako kako oni smatraju da treba. I vojska za razoruavanje Jedno od pitanja stranih novinara bilo je i da li bi vojska mogla i htela da razorua oruane snage Krajine, Naconalne garde Baranje kada bi vrhovni komandant Predsednitvo SFRJ donelo takvu odluku. Mi smo to traili i zahtevali, ali takva odluka nije doneta - odgovorio je Marko Negovanovi. (Dnevnik, 4. septembar 1991) BOJOVNICI NE POTUJU PRIMIRJE - GRANATE NA SVE STRANE Iz Borova Naselja opet pucano na Boro Selo. Obraun Hrvata i Srba u Oroliku. Iz Antina napadnuta Markuica Bez obzira na primirje, ustaki bojovnici ne miruju. Tako su Mupovci i gardisti iz Borova Naselja estoko vatrom napali branioce Borova Sela. Istovremeno minobacaki projektili i mitraljeski rafali ispaljivani su i na jedinice JNA koje su tu smetene ne bi li razdvojile zaraene strane. Zbog toga je i odgovor vojske bio estok. Pucalo se i u Vukovaru gde je, kako saoptavaju vojne vlasti, u vie navrata napadnuta kasarna JNA. Najee je bilo u Mitnici i na Trpinjskoj cesti, delovima Vukovara koji su zaposednuti ustaama, u tim pucnjavama je kakao saznajemo, poginuo graanin Vojislav Macura. SUDBONOSNI DANI ZA VINKOVCE - USTAE BLOKIRALE GRAD ta e biti s preostalim srpskim ivljem? Bee i Hrvati od Tumanove vrhuke

606

607

Vukovarska tragedija 1991 Da se ne potuju potpisana deklaracija o prekidu oruanih sukoba u Hrvatskoj i lanovi iz ovog kapitalnog ugovora, potvrujemo podacima da su u Vinkovcima u toku prole noi i jutra crnokouljai ustake ete Kralj Zvonimir u Vinkovcima orgijali po gradu a najvie po naputenim srpskim kuama i lokalima. Kramari poziva na izdaju elnici Osijeka i Slavonije dr Zlatko Kramari, gradonaelnik Osijeka i Vladimir eks, ef kriznog taba, i dalje pozivaju graane, vojnike i oficire na izdaju. Kramari je tako danas zatraio od stanovnika Baranje da ne potuju novu vlast u ovom delu Hrvatske i da se ne odazivaju pozivu za mobilizaciju. S druge strane, Vladimir eks je uspanienim glasom pozvao sve vojnike i asnike da otkau poslunost sadistima i napuste jugo-vojsku. NEMA MIRA U ISTONOJ SLAVONIJI - U OSIJEKU NAPADNUTA VOJSKA Na pripadnike JNA na poligonu C na vinkovakoj cesti jutros otvorena estoka vatra. Vojska odgovorila punom merom. Nove krvave borbe u Bilju Jedva tridesetak sati posle potpisivanja odluke o primirju u Osijeku i okolini osvanulo je novo krvavo jutro. Oigledn nezadovoljni primirjem i uspanieni zbog okruenja u kojem se nalaze, osjeki bojovnici su jutros oko pet asova, kako su saoptili organi JNA, napali vojnike stacionirane na poligonu C na vinkovakoj cesti. U SOMBORU PETORO RANJENIH IZ BILJA O estini borbi za Bilje svedoi i podatak da je u somborsku bolnicu tokom prepodneva dovezeno petoro ranjenika iz redova teritorijalne odbrane Baranje. Odmah po dolasku njima je ukazana lekarska pomo. U ovoj bolnici je, inae, sve spremno za prijem novih ranjenika ukoliko se za to, naravno ukae potreba. PUCALI NA VOJNE AVIONE Na dva aviona Ratnog vazduhoplovstva koji su tokom prepodneva nadletali Osijek otvorena je estoka vatra. Piloti, meutim, nisu uzvratili. O tome Radio Osijek ne govori nita, ali se na velika zvona pria o vazdunim napadima na Bilje i Sarva, koji su navodno, poeli u 13,15 aosva u Sarvau i Bilju, inae nema civila. Tu su smetene samo jake posade najljuih ustakih bojovnika. (Dnevnik, 4. septembar 1991)

Vukovarska tragedija 1991 ZAVREN SASTANAK KRIZNOG KOMITETA KEBS Usvajanjem rezolucije o pregovorima o budunosti Jugoslavije danas posle podne u Pragu, posle nepuna 24 sata zasedanja, zavrio je rad Komitet visokih funkcionera KEBS. U rezoluciji se Jugoslaija poziva da bez odlaganja pone pregovore koji bi doveli do reenja krize prihvatljivog za sve koji u njoj ive. Krizni komitet i u ovom dokumentu poziva sve politike i vojne organe da uspostave i odravaju kontrolu nad svim vojnim akcijama u zemlji. Daas je usvojena i rezolucija kojom se sve zemlje lanice KEBS obavezuju da nee izvoziti oruje ni jednoj strani u sukobima u Jugoslaviji. ESTOKE BORBE U HRVATSKOJ SVE VIE MRTVIH I NESTALIH Uzbuna u Bratuncu i BiH zbog dva Muslimana poginula na srpskoj barikadi. Bilje osloboeno. Marti u Baranji to se vie govori o primirju, na kriznim podrujima u Hrvatskoj, borbe su sve ee. Vojska ima najvie rtava ba u momentima prekida vatre, izjavio je general Aksentijevi. Hrvatska armada oigledno preuzima taktiku Janine slovenake armade. Bilje, poslednje uporite ustaa u Baranji, palo. U osloboenju, ienju ovog legla uestvovale su i kninde U Borovu Selu neto novo: gardisti iz Borova Naselja su poeli da tuku po skeli punoj dece i ena i po amcu sa znakom crvenog krsta. Bratunac su poeli da naputaju i Srbi i Muslimani Srbi u Srbiju, Muslimani ka Srebrenici. (Dnevnik, 5. septembar 1991) KNINDE STIGLE U RAVNICU Napiite slobodno da su kninde uestvovale i u ienju Bilja od ustaa kae Marti Bilje, poslednje ustako uporite s baranjske strane Osijeka, palo je. Glavaevi bojovnici su, glavom bez obzira pobegli na desnu obalu Drave. Brzini tog bega doprinele su i ve legendarne kninde, specijalno obueni borci iz Kninske krajine. Otkud kninde u Ravnici, pitali smo Milana Martia, komandanta odbrane SAO Krajine koji je danas boravio u Borovu Selu u sreditu srpskog otpora u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. Doli smo da pomognemo svojoj brai u ovom delu Hrvatske jer smo na istom poslu: odbrani srpskog naroda od ustakog terorora. Da, kninde su

608

609

Vukovarska tragedija 1991 uetvovale u ienju Bilja rame uz rame s hrabrim srpskim borcima iz ovog kraja kae Marti. Po njegovim reima, njegovi ljudi pomogli su da se prilikom ienja Bilja zarobi vie od 50 gardista i mupovaca. Zajedno sa 22 koji se ve nalaze u zatvoru u Borovu Selu, broj zarobljenih u Baranji dostigao je 82. Oko privikavanja kninda na uslove borbe nije, rekao nam je Milan Marti bilo nikakvih problema. Moji ljudi su tako obueni da mogu izuzetno uspeno da se bore u svim uslovima. Zato su se i na Ravnicu brzo navikli. Kada se to spojim s hrabrou i odlunou naih ljudi koji ive i bore se ovde u Slavoniji i Baranji, kaem vam, niko nas ne moe pobediti kae Milan Marti. Na kraju valja dodati da je Marti u Borovu Selu boravio kod Ilije Kojia, komandanta teritorijalne odbrane Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Marti i Koji su stari znanci i prijatelji jer su pre vie godina zajedno ili u policijsku kolu u Puli. Ko zna, moda e taj podatak hrvatska propaganda iskoristiti za dokazivanje kako je scenarij za razbijanje hrvatske suverenosti i mlade demokracije nastao jo tada u pulskoj koli za policajce. NOVI ESTOK OKRAJ IZMEU BOROVA SELA I BOROVA NASELJA - USTAE TUKU I SKELU! Iz Borova Naselja otvorena vatra na skelu koja je prevozila civile i tom prilikom ranjeno troje ljudi. Novi estoki napadi na Bradin Troje civila ranjeno je jue predvee dok je skelom pokualo da pree Dunav izmeu Borova Sela i ive. Njih su pogodili rapneli od granata koje su usae iz Borova Naselja ispalile na skelu i nekoliko amaca kojima su civili takoe prevoeno u Vojvodinu. Tokom noi i dananjeg pre podneva tridesetak srpskih boraca potrailo je pomo u privatnoj bolnici u Borovu Selu, odnosno u bolnicama u Somboru i Novom Sadu. U isto vreme iz Borova Naselja je na Crepulje, deo Borova Sela ispaljena prava kanonada minobacakih projektila. Od toga je jo dvoje ljudi teko povreeno. Ukupno u sinonjem okraju rane je zadobilo petoro ljudi. To su Dragica Radi, Branko Kalaba, Rodoljub Jankovi, Borka Lazi i Milan Kronjar. isti se Kopaevski rit Baranjski teritorijalci sa knindama koje su stigle iz kninske Krajine u ovom trenutku iste poslednje ustake ostatke u Baranji. Ustae su uglavnom pobegle u Kopaevski rit nadajui se da e tu nai utoite.

Vukovarska tragedija 1991 U OSIJEKU I OKOLINI SE I DALJE ESTOKO PUCA - NAPALI VOJNICI KOLONU Gardisti i mupovci napali vojnu kolonu koja se kretala na poligonu C, ali im je vojska estoko odgovorila. Masovna pljaka vojnih stanova Srpski oslobodioci su, inae, jue uli u Bilje, mesto udaljeno svega 8 kilometara od Osijeka, glavnog grada Slavonije. U ZATVORU U BOROVU SELU NALAZI SE 21 ZAROBLJENIK - KAJANJE SA ZADRKOM Meni su rekli da treba da uvam imovinu u Bilju kako je mupovci ne bi pokrali pokuava da ubedi islednike rezervni gardista eljko Filipi. Josip osi: za se su krivi Hercegovci U zatvoru u Borovu Selu doveden je 21 zarobljenik iz Baranje. Re je o gardistima, mupovcima i naoruanih hadezeovcima, zarobljenim prilikom ienja ustakih gnezda u ovom delu Hrvatske. (Dnevnik, 5. septembar 1991) IZJAVA GENERALA AKSENTIJEVIA NOVINARIMA - ODLUKU O PREKIDU VATRE MORAJU POTOVATI Vojska ima najvie rtava ba u momentima prekida vatre isakao general Aksentijevi i podvukao da je najtei prekid primirja u utorak bio u Sisku kada je zauzeto vojno skladite Odluku o primirju moraju potovati svi. Tek tada moe doi do stvarnog prekida vatre izjavio je danas na konferenciji za novinare u Komandi V vojne oblasti general-major Milan Aksentijevi. Kada e vojska u kasarne bilo je takoe jedno od pitanja. Onda, kae general Aksentijevi kada se razoruaju paravojne formacije. I to na svim stranama. A to je, po njegovoj oceni, i sadrano u deklaraciji koja je na zahtev Evropske zajednice potpisana. (Dnevnik, 5. septembar 1991) APEL ZA POVRATAK Uestale primedbe na funkcionisanje privrede u Baranji Boro Dobrokes, komandant taba TO Optine Beli Manastir kae: to se ljudi nisu vratili, nije razlog to to Baranja nije slobodna. Sva mesta u Baranji konano su slobodna. Oruanih sukoba moe biti samo ako nas neko napadne, jer mi nemamo nikakvih pretenzija na teritorije izvan Baranje. Za nju smo se borili i oslobodili je. Nismo za Baranju u samostalnoj Hrvatskoj. Hoemo Baranju u sastav SFRJ.

610

611

Vukovarska tragedija 1991 PRVE ODLUKE NOVE BARANJSKE VLADE MIR I RED U SVOJIM REDOVIMA Na sednici taba TO optine Beli Manastir, odranoj u selu Jagodnjak, razmotrena je i usvojena informacija o objedinjavanju jedinica komande odbrane optine i njene teritorijalne odbrane. Pored niza znaajnih nareenja, odredaba, zakljuaka i zaduenja, odlueno je da se pojaa disciplina, odgovornost, kao i vojno-struna obuka u svim jedinicama, na svim mestima i u svim sredinama, meu graanima svih naroda i narodnosti. Na sednici je posebno naglaeno da se strogo zabranjuje neopravdana upotreba oruja, samovolja i uznemiravanje graana, a posebno nasilno oduzimanje vozila i druge imovine graana i pravnih lica. Na kraju sastanka dogovorene su i sve potrebne aktivnosti za prihvat graana nakon obavljene mobilizacije. SA RATITA U VINKOVCIMA PROVOKACIJE GARDISTA Sporadina pucnjava iz peadijskog naoruanja na kasarnu JNA. Nema povreenih vojnika Iako je grad pun lanova Zbora narodne garde, mupovaca, naoruanih hadezeovaca i elitnih ustakih jedinica, crnokouljaa, u poslednjih 24 sata u Vinkovcima nije bilo veih oruanih napada na jedinice i pripadnike JNA koje su napravile tampon zonu i onemoguile da se gardisti preko putnih pravacasela Nutra prebace u pomo opkoljenim ustaama u Vukovaru, kao iz pravca Gaboa i markuice preko sela Ernestinova za Osijek. To bi ukratko bio raport iz Vinkovaca, grada opasanog mitraljeskim gnezdima ustaa, koji su izgleda ako ne budu potovali deklaraciju o primirju i prekidu oruanih aktivnosti na pripadnike JNA i srpska sela, uskoro e biti na meti oslobodilaca od egzodusa nad Srbima i Hrvatima koji nisu prihvatili politiku propatrija. NOVE ESTOKE BORBE U VUKOVARU I OKOLINI VUKOVAR U PLAMENU Zapaljena fabrika Vuteks. Najee u Mitnici, delu Vukovara u kojem je najjae ustako uporite. Ceo grad u sklonitima Zapadni Srem Ceo Vukovar se u ovom trenutku nalazi u podzemnim sklonitima, gde se ukoliko je to mogue, doprema hrana. Jedan deo Srba kojih u Vukovaru

Vukovarska tragedija 1991 ima blizu 10 hiljada i kojima je praktino dodeljena uloga talaca u rukama ustaa, uspeo je da se skloni u Vukovarsku kasarnu, ali je veina ipak ostala u svojim kuama. (Dnevnik, 6. septembar 1991) ZAHTEVI VLADE AO SLAVONIJE, BARANJE I ZAPADNOG SREMA RAVNOPRAVNI NA MIROVNOJ KONFERENCIJI Vlada odbacuje svaku meunarodnu arbitrau u ijem sastavu se nalazi bilo koja od zemalja okupatora u Drugom svetskom ratu pri emu se ne izraava nepoverenje u dobronamernost konkretnih linosti i veine naroda kojima te linosti pripadaju. Pre naputanja Jugoslavije Hrvatska bi morala da plati ratnu tetu za ogromne rtve i razaranja nanete Srbima Izraavajui zahvalnost i priznanje Vladi i predsedniku Republike Srbije, Vladi i Predsednitvu Republike Crne Gore, predstavnicima ove dve republike u saveznim organima i predstavnicima Srpskog naroda iz Bosne i Hercegovine, to su prihvatanjem nejai izbegle i prognane sa njihovim vekovnih ognjita i slanjem lekova i hrane nesebino podrali ugroene Srbe iz Slavonije, Baranje i zapadnog Srema u njihovoj sadanjoj tekoj i plemenitoj borbi za uspostavljanje slobode i graanskih i ljudskih prava ukinutih dolaskom na vlast Hrvatske demokratske zajednice, te svesna dobrih namera predstavnika Srbije i Crne Gore i veine politikih partija, ali i njihovih ogranienih dometa nastalih spletom meunarodnih okolnosti zbog kojih Vlada Srbije u ime nae Matice, prihvata predloge Evropske zajednice elei da Evropi stavi do znanja kako Republika Srbija nije naslednik one stare Srbije, u Titovskoj i posttitovskoj politiko-propagandnoj kampanji predstavljena agresivnom, primitivnom ili porobljivakom nego da se radi o demokratskoj i tolerantnoj Srbiji u kojoj je vladavina prava vrhovni zahtev ali i dostignue i vodei rauna, pre svega o konkretnoj egzistenciji opasnosti po narod ije interese zastupa i izraavajui bojazan da bi ovo demokratsko dokazivanje nesebine Srbije moglo biti upotrebljeno kao kalkulantska zamka i psiholoka oblanda za politiku onih evropskih krugova koji su decenijama, u sprezi sa domaim politikim meetarima, uspevali da zavaraju itav svet i od meunarodne javnosti sakriju ne samo posleratnu krajnje neravnopravnu srpsku poziciju u Titovoj Jugoslaviji, ve i da doprinesu mistifikaciji i potpunom preutkivanju nezamislivog genocida nad srpskim narodom, organizovanog i sprovedenog od strane najekstremnijeg oblika nacizma hrvatskog ustatva. Vlada Autonomne oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema ni pod kojim uslovom ne moe prihvatiti dogovore

612

613

Vukovarska tragedija 1991 koji su bez njene saglasnosti, u njeno ime i na njenu tetu do sada pravljeni, niti e prihvatiti bilo kakav novi dogovor koji bi mogao ugroziti vitalne interese srpskog naroda u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. Zahtevi Evropskoj zajednici Vlada AO ne prihvata arbitrau Evropske zajednice oformljenu sa neodreenim kompetencijama, u dubokom uverenju da bi se takvim necivilizovanim i nedemokratskim metodama otvorio put da se na zamiljenoj Mirovnoj konferenciji, bez legitimnog predstavnika srpskog naroda iz Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, postave na dnevni red i reavaju najrazliitija pitanja od sudbonosnog znaaja za budunost tog istog naroda. Odluno zahteva da u skladu sa opredeljenjem i odlukama naroda ije interese zastupa, bude legitimni i ravnopravni uesnik na Mirovnoj konferenciji. Odbacuje svaku meunarodnu arbitrau, kao samostalan sudski organ, u ijem se sastvu nalazi bilo koja od zemalja sa okupatorskim pozicijama na jugoslovenskom prostoru u toku Drugog svetskog rata, ime se ne izraava sumnja ili nepoverenje u dobronamernost konkretnih linosti i ogromne veine naroda kojima te linosti pripadaju i koji su takoe bili nacistike rtve, ve se samo potvruje moralni stav i dostojanstvo srpskog naroda iz Slavonije, baranje i zapadnog Srema. Istovremeno, domaoj i svetskoj javnosti stavlja se na znanje da ne postoji bilo kakav razlog da u ondanjoj Jugoslovenskoj drami arbitrira samo Evropska zajednica, a da se iz te arbitrae iskljuuju druge zemlje koje su bile garant teritorijalnog integriteta i suvereniteta Jugoslavije, ali i njeni saveznici u toku Drugog svetskog rata. Vlada zahteva da mirovna konferencija razmotri celokupno srpsko pitanje u Jugoslaviji, u njegovom kulturno-istorijskom okviru, zanemarujui sve nacionalno-surogatske kriterijume staljinizma i titoizma. Nepobitna je injenica da je savremeni hrvatski dravni teror nad srpskim narodom neposredni nastavlja genocidne politike u NEZAVISNOJ DRAVI HRVATSKOJ, a da je sadanji otpor srpskog naroda nastavak njegovog otpora u ratu od 1941 1945. godine u titovskoj igri sa svetom nazvanog optejugoslovenskim. Hrvatska treba da plati ratnu tetu Mirovna konferencija morala bi razmotriti i reiti srpske zahteve da Hrvatska, pre naputanja Jugoslavije plati ratnu tetu nastalu i za vreme nacistike Nezavisne Drave Hrvatske i za vreme njene hadezeovske

Vukovarska tragedija 1991 naslednice za umorstvo oko milion sto hiljada Srba, kao i za ogromna materijalna rovarenja na srpskom etnikom tlu. Istovremeno, Hrvatska mora srpskom narodu nadoknaditi i tetu priinjen zahvaljujui titovskoj diktatorskoj prohrvatskoj protekcionistikoj poltici. Vlada zahteva da se oformi meunarodna komisija koja e u jasenovcu tom najveem koncentracionom logoru na tlu Nezavisne drave hrvatske, prisustvovati otkopavanju kostiju i prebrojavanju rtava, pri emu apeluje na svetsku javnost i na sve ljude i institucije dobre volje da Srbima pomognu u ispunjenju njihovog svetog duga prema stotinama hiljada muenikom smru umorene brae. Zahteva da Mirovna konferencija ignorie sve Titove dogovore i sporazume sklapane na tetu srpskog naroda, posebno njegova odricanja od naknade ratnih teta utvrenih posle okonanja Drugog svetskog rata, jer se oko 91 odsto svih ratnih zloina genocida i materijalnih razaranja odnosi na srpski narod. Poziva sav demokratski svet, sve ljude dobre volje, sve slobodare, da srpskom narodu iz Slavonije, Baranje i zapadnog Srema prue svu potrebnu pomo i podku u njegovoj svetoj borbi za knano osloboenje od neonacistikog hrvatskog dravnog terora i tom prilikom, parafrazirajuih Ruzveltove rei iz inauguralne besede pre 50 godina, istie da su Srbi narod koji e radije umreti na nogama no iveti na kolenima. Bog je slobodu dao za oveka. (Dnevnik, 7. septembar 1991) U OSIJEKU SE I DALJE VODE ESTOKE BORBE - NOVI NAPADI NA VOJSKU Samo tokom prole noi estoro ljudi poginulo, a 20 ranjeno. I osjeki elnici priznaju da vojska nije prva otvorila vatru Istona Slavonija, 6. septembra Noas, neto iza jedan as poeo je novi estoki napad na pripadnike JNA smetene na osjekom poligonu C na Vinkovakoj cesti. Odgovoreno je istom merom pa borbe jo traju. ak je i sam gradonaelnik Osijeka dr Zlatko Kramari priznao da je vojska napadnuta, odnosno da je bila prinuena da odgovori navatru. Na kraju valja pomenuti da je dr Zlatko Kramari, uz ostalo, na raun JNA izrekao i optubu kako razara spomenike kulture. Zaboravio je, naravno, da kae da su na veinu crkava njegovi jurinici postavili mitraljeska i snajperska gnezda odakle precizno gaaju i vojsku i srpske oslobodioce, pa

614

615

Vukovarska tragedija 1991 ovima, kao onomad kad je sruen toranj katolike crkve u Sarvau, ne preostaje nita drugo no da ta gnezda neutraliu. SA RATITA U VINKOVCIMA - PROVOKACIJE MINOBACAKOM PALJBOM Ispaljeno 87 granata na grad i zdravstvene ustanove istie Tihomir Zovak, predsednik SO Vinkovci Nekoliko granata palo je i na ambulantu opte i urgentne medicine u centru grada. Veeras oekujemo posetu posmatraa sa jugoslovenskog i evropskog nivoa na ovom delu ratita pa neka u svom priopenju kau o vandalskom ponaanju srpskih terorista, na grad Vinkovce i njegovo sanovnitvo dodao je Zovak. (Dnevnik, 7. septembar 1991) STRAH, BEZ NADE Mirovna konferencija o Jugoslaviji Hagu poela je u subotu. Nastavie se u etvrtak. Istina, u naelu nema se ta zameriti Hansu van den Bruku na insistiranju da su u radu mirovne konferencije o Jugoslaviji u Hagu moraju potovati tri osnovna principa: neprihvatanje jednostranih promena granica silom, zatita prava svih graana Jugoslavije i uzimanje u obzir svih legitimnih tenji i aspiracija. to se tie nepovredivosti unutranjih granica to nije samo bezono meanje u unutranje stvari jedne postojee drave, ve prejudiciranje buduih, novih dravnih granica. Sviali se nekima ili ne, ali Slobodan Miloevi i Momir Bulatovi su o tome u Hagu rekli prave stvari. Zamenjivanjem teze o nepovredivosti unutranjih granica prikriva se nelegalan pokuaj manjina spoljnih granica Jugoslavije, prostim preimenovanjem unutranjih, administrativnih granica u spoljne dravne granice, to direktno ugroava teritorijalni integritet zemlje. Zato bi svako meunarodno priznanje republika koje su zapoele secesiju u stvari znailo priznavanje nelegalnih, jednostranih i nasilnih akata koji ugroavaju osnovna nacionalna prava drugih naroda i mir. (Miloevi) Jugoslavija je nastala slobodnom voljom njenih naroda, a ne njenih republika. Republike unutar nje nisu dravne, pa ni granice izmeu republika nisu granice u meunarodno-pravnom smislu. Prema tome, tenja da se odreene republike proglase suverenim i budu meunarodno priznae, ne izaziva samo problem unutranjih ve i meunarodnih granica. Time se menja

Vukovarska tragedija 1991 politika karta ne samo Jugoslavije, ve i Evrope. (Bulatovi) (Dnevnik, 9. septembar 1991) TERITORIJALCI BARANJE NA NOGAMA - BOJOVNICI PRETE NAPADOM Boro Dobrokes komandant taba TO Baranje Srbi i jugoslovenski orijentisani graani ne ele Hrvatsku, jer im je ona obeala i u praksi poela da sprovodi ponavljanje ustatva, logora i zloina iz drugog svetskog rata. Zato smo od hrvatskog vrhovnika kojem je tekst deklaracije upuen traili da definitivno kapitulira kae komandant Boro Dobrokes. U deklaraciji koja je danas usvojena upuen je i poziv svim iteljima Baranje da se vrate svojim kuama, jer im Teritorijalna odbrana, SUP i organi vlasti garantuju sva graanska prava i slobode. Poseban povod za to, po onom to je reeno u deklaraciji, jest injenica da se ove godine navrava tano sedam decenija od stvaranja srpsko-maarske republike koja je daleke 1921. godine trajala samo sedam dana. SAOPTENJE PRVE VOJNE OBLASTI - ARMIJA NAPADNUTA KOD VUKOVARA Informativna sluba Komande Prve vojne oblasti objavila je veeras saoptenje u kome se kae: Snanom minobacakom vatrom, protivgradnim raketama i topovima, veeras u 21,30 asova napadnuta je od strane MUP-a i Zbora narodne garde Hrvatske jedinica JNA u rejonu Dubinci, nedaleko od Vukovara. Jedinica JNA uzvratila je vatrom, a dok ovo javljamo dejstva jo traju, kae se u saoptenju Komande Prve vojne oblasti. (Dnevnik, 10.septembar 1991) USTAKI SVEDOK IZ STARE GRADIKE - UVEBAN POKOLJ SRBA Jurkovi i tefanec, trenutno se nalaze u vojnom zatvoru tab TV-branilaca Okupana u Redakciju Politike poslao je dokumentovan materijal MUP-a hrvatske iz koga se sasvim jasno vidi da je boravak jedinica MUP-a Hrvatske i ZNG-a iskorien za obuku i uvebavanje pripadnika Crne ustake legije za novi pokolj nad Srbima. (Dnevnik, 10. septembar 1991)

616

617

Vukovarska tragedija 1991 OTVORITI SVE ARHIVE Dr Milan Bulaji zamenik je predsednika Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti za ispitivanje genocida nad jugoslovenskim narodima u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata. Ovaj je odbor apelovao da se sve arhive otvore, to je prihvatila i Vlada Republike Srbije i uputila zahtev Skuptini Jugoslavije i nadlenim organima da se skine zabrana i oznaka strogo pov. Sa mnogih dokumenata koji e otkriti sva zlodela ustake NDH. Istovremeno, SANU za oktobar priprema savetovanje, nauni skup o genocidu nad srpskim narodom. Oekuje se dolazak mnogih svetskih strunjaka, istoriara, a najavljeno je i prisustvo Simona Vizentala. (Dnevnik, 10. septembar 1991) RAZGOVORI PREDSEDNIKA EZ I VLADE SAO KRAJINE U KNINU - POMAK KA PRIZNAVANJU SAO KRAJINE Potpisana Izjava o neotvaranju vatre i garancije sigurnosti evropskim promatraima i oficirima za vezu na podruju SAO Krajine. Vajnens zadovoljan uspehom svoje misije. Dr Milan Babi: To je sutinski korak ka priznavanju SAO Krajine kao ravnopravnog subjekta Henri Vajnens, istaknuti holandki diplomata i specijalni izaslanik ministra inostranih poslova Holandije Hansa Van Den Bruka, govorio je danas, po drugi put u poslednja etiri dana u Kninu. Njegova prva misija je, da podsjetimo zavrila neuspjehom, jer je ranije sroeni sporazum o prekidu vatre, koji je gospodin Vanens ponudio dr Milanu Babiu na potpis, zahtjevao da on to uini kao predstavnik legalnih i legitimnih organa vlasti SAO Krajine, odnosno kao predsjednik Vlade i komandant oruanih snaga Krajine. Po zavretku razgovora saznajemo da je gospodinu Vajnensu uruena izjava, koju je u ime Vlade SAO Krajine a na osnovu odluke Vlade od 5. 9. 1991. potpisao njen predsjednik dr Milan Babi, a u kojoj izmeu ostalog stoji: Oruane snage SAO Krajine Teritorijalna odbrana i milicija, nee prve otvarati vatru od danas, 10. septembra 1991. godine. Saglasni smo da svaki incident razmotre oficiri za vezu koji su regularno imenovani od strana u sukobu, kao i predstavnici Evropske promatrake misije. To je sutinki pomak ka priznavanju realnosti postojanja SAO Krajine kao ranopravnog subjekta, ne samo u oruanom sukobu, nego i u politikim odnosima u Jugoslaviji istakao je predsjednik Vlade SAO Krajine. (Dnevnik, 11. septembar 1991)

Vukovarska tragedija 1991 S RATITA U VINKOVAKOJ OPTINI CRNOKOULJAI NE POTUJU PREKID VATRE Iz sela Ernestinovo, Tordinci, Nutar na srpska sela Ostrovo, Bradin i Mirkovce ispaljeno 59 minobacakih granata. Specijalne jedinice za teroristike akcije u Sremu i Srbiji ta se kuva i priprema u Vinkovcima jo se ne zna, ali je jedno poznato: bojazan da e se uskoro pucati iz ovog slavonskog grada, koji je veoma dobro obezbeen mitraljeskim genzdima, protivtenkovskim i avionskim, engelskim uvezenim lanserima skatederdsj, ija je velika dometna mo i preciznost, opravdana je. Kuhariev blagoslov Da li e u narednih nekoliko dana Vinkovce postati novi centar ustatva u Hrvatskoj, nije pod znakom pitanja, jer je i kardinal Kuhari dao svoj blagoslov elnicima ustatva u Vinkovcima na misi i preporodu u sadanjoj hvarskoj vlasti. Upaljenim sveama u katolikoj crkvi odata je pota poginulim Hrvatima od srpskih terorista, etnika i agresorske srboarmije ali su svee upaljene i za koji nisu do sada izvrili svoje svijetle obaveze za nezavisnu dravu Hrvatsku. NI TRAGA PRIMIRJU U SAO KRAJINI - KRAJINA I DANAS NAPADANA estoke borbe vode se noas i jutros oko Obrovca, te oko Maslenikog mosta. Napadani i poloaji JNA u tampon-zoni. Hrvatski orunici ne miruju ni u benkovakoj optini Kao po pravilu, pred svako zasedanje Evropske zajednice ili Mirovn konferenciju, sukobi se u Hrvatskoj i SAO Krajini intenziviraju, a hrvatski stavovi radikalizuju. Tako je i danas, samo dan uoi nastavka zasedanja Mirovne konferencije u Hagu. Hrvatsko vrhovnitvo, naime, ini sve da ona ne uspe, kako bi pokazala opravdanim svoje zahteve za takozvanim mirovnim vojnim snagama u Jugoslaviji. (Dnevnik,12. septembar 1991) BANIJA NE PRIZNAJE TUMANOVU STRAHOVLADU NAROD USTAO PROTIV NEOUSTAA Staro i mlado, Srbi i mnogi Hrvati, u ovom kraju ele da budu svoji na svome ognjitu. ta kau Hrvati - branioci banijskih sela

618

619

Vukovarska tragedija 1991 Ovih dana na Baniji besni pravi rat izmeu srpskog ivlja i oruanih snaga koje je formirala vlada Republike Hrvatske. Sve je poelo jo prole godine kada su pripadnici MUP-a prkosili ahovnicama, a hadezeovci otvoreno pretili i napadali Srbe, ak i Hrvate koji ih nisu podravali. Dravni teror i neprijateljstva isuvie su slina sa prolou od pre pola veka i jednostavno nisu mogli proi bez sukoba. Banijci su ponovo ustali protiv onih koji su napali njihova ognjita protiv neoustaa. Nareenje vrhovnitva i aktivnosti na jaanju hrvatskih paravojnih formacija, te naoruavanje ilegalno uvezenim orujem sasvim jasno su pokazali ta namera vladajua HDZ. I, verovatno da na Baniji niko ne bi imao nita protiv da je takva politika ostala na teritorijama sa veinskim stanovnitvom. Meutim, kada su poele sve ee oruane provokacije i otvorene pretnje u maniru ustaa i to ak i od komija iji su dedovi okrvavili ruke do lakata. Banijci su ustali. Staro i mlado latilo se oruja, pogotovo kada su pale prve rtve nenaoruani seljaci u najbrutalnijem masakru. Ali, za hrvatsku vlast i sredstva priopenja oni su i dalje etnici i velikosrpski teroristi. (Dnevnik, 12. septembar 1991) NAREDBA STJEPANA MESIA NIKOG NE OBAVEZUJE - NEKOMPETENTNA ODLUKA To je pokuaj da se inscenira kako vojska nee da poslua naredbe Predsednitva, koje objektivno ne postoje, kae dr Borisav Jovi lan Predsednitva Jugoslavije dr Borisav Jovi u dananjoj izjavi za Radio Novi Sad naglasio je da naredba predsednika Predsednitva Stjepana Mesia o povlaenju vojske u Hrvatskoj u kasarne ne moe da bude sprovedena, jer nekompetentno nareenje nikog ne obavezuje. Jovi je obrazloio da takvu naredbu Predsednitvo SFRJ nije usvojilo. Prema tome, dodao je on, to je pokuaj da se inscenira neka situacija, verovatno kako vojska nee da poslua naredbe Predsednitva, koje objektivno ne postoje. IZJAVA GENERALA NEGOVANOVIA - HRVATSKA HOE RAT Rukovodstvo ove republike ini sve da se rat proiri i na ostale jugoslovenske republike Pomonik saveznog sekretara za narodnu odbranu generalpotpukovnik Marko Negovanovi izjavio je danas da Hrvatska uporno kri

Vukovarska tragedija 1991 dogovor o prekidu vatre. Negovanovi je na konferenciji za novinare u meunarodnom pres centru u Beogradu rekao da rukovodstvo Hrvatske nije za mir, da se opredelilo za rat i da sve ini da se rat proiri i naa ostale jugoslsovenske republike. Pomonik saveznog sekretara naglasio da Armija dosledno potuje slovo i duh sporazuma o prekidu vatre. (Dnevnik, 13. septembar 1991) ZAGREB NAREUJE BEOGRADU!? Iz zaglavlja neevidentiranog Mesievog nareenja vidljivo da je ono napisano u Zagrebu a u Beograd upueno iz ureda predsednika Republike Hrvatske. Jedinice JNA nee se povui u kasarne sve dok se o tome ne donese odgovarajua odluka Predsednitva Jugoslavije. Zato predsednik jednostrano interpretira Sporazum o prekidu vatre i obaveze JNA? Najpre demobilisati hrvatsku gardu. Jedinice Armije otvarale sus vatru samo radi sopstvene zatite i u krajnjoj nudi Gruba je optuba da JNA uestvuje u nenajavljenom ratu protiv Republike Hrvatske JNA striktno postupa po odlukama Predsednitva SFRJ i svojim ustavnim ovlaenjima. To je vie puta potvreno i ocenama samog Predseditva SFRJ JNA ne snosi odgovornost za rtve i razaranja JNA ne snosi odgovornost za ljudske rtve i za razaranje pojedinih privrednih, kulturno-istorijskih i sakralnih objekata. Pripadnici i jedinice JNA otvarali su vaatru samo radi sopstvene zatite i u krajnjoj nudi, a po civilnim objektima dejstvovano je samo kada su oni zloupotrebljavani i korieni u vojne svrhe za neposredno vatreno dejstvo protiv jedinica JNA. Armija ne samo da ne snosi odgovornost za zaista ogroman broj iseljenih lica sa sopstvenih ognjita, ve je, po uverenju svih dobronamernih, zasluna to taj broj nije daleko vei. Navode predsednika Predsednitva da Armija deluje vaninstitucionalno i da je praktino izvrila vojni udar, preputamo oceni Predsednitva. Tvrdnje bez dokaza Nema ni jednog dokaza za tvrdnju predsednika Predsednitva da mnogi vojni zapovjednici nisu pod kontrolom viih komandi i da oni sa svojim jedinicama djeluju u zajednikim skupinama protiv legalnih organa vlasti republike Hrvatske.

620

621

Vukovarska tragedija 1991 JNA nije naoruavala ni jednu, kako kae predsednik Predsednitva, odmetniku skupinu, niti takvim sksupinama prua bilo kakvu zatitu. MESI NE ZNA KAD E BITI SEDNICA PREDSEDNITVA SFRJ A zato bismo se sastajali! Mesi tvrdi da je naredbu o povlaenju vojske izdao po odluci Predsednitva, ranije donetoj Ako su sve odmetnike skupine, od Jadranskog do Panonskog mora, naoruane istim orujem, imaju istu municiju i primjenjuju istu ratnu tehnologiju, onda nitko ne moe rei da to rade nekakvi naoruani seljaci, zato to Srbi nisu spomenuti u preambuli Ustava, ocenio je Mesi. Armija deluje izvan sistema, ocenio je Mesi, konstatujui da ona daje tit za zloine vee nego u Drugom svjetskom ratu. Armija se, dodao je, mora vratiti u kasarne, ali oni to ne razumeju. (Dnevnik, 13. septembar 1991) DR MILAN BABI O SAO KRAJINI POVODOM MIROVNE KONFERENCIJE U HAGU - SAMO PREMA VOLJI NARODA Neprihvatljivo ak ni predlaganje a kamoli donoenje reenja koje bi bilo bez uea SAO Krajine, kao ravnopravne svim federalnim jedinicama u Jugoslaviji. Hrvatske voe upranjavaju faizam Predsednik vlade SAO Krajine dr Milan Babi izjavio je danas na konferenciji za tampu za domae i strane novinare u Meunarodnom prescentru da njegova Vlada od Konferencije o Jugoslaviji u Hagu oekuje da nae praktini model reenja jugoslovenske krize i predloi proceduru za izraavanje volje jugoslovenskih naroda o njihovoj budunost. To je, rekao je dr Babi, upravo ono to nedostaje Ustavu Jugoslavije i to treba naknadno utvrditi, jer jugoslovenske federalne institucije ne funkcioniu. Govorei novinarima o u javnosti ve poznatim, stavovima vlade SAO Krajine povodom konferencije o Jugoslaviji u Hagu, dr Milan Babi je istakao da nije prihvatljivo, ne samo ni jedno reenje, ve ni predlog nekog reenja, koje bi u Hagu bilo doneto bez uea SAO Krajine kao ravnopravnog subjekta ostalim jedinicama u Jugoslaviji. Pogotovo bi bilo neprihvatljivo, istakao je dr Babi, nametanje bilo kakvog reenja na tetu srpskog naroda u krajinama i mimo iraene volje na referendumu. Vlada SAO Krajine iskazala je rezervu prema ueu Nemake na Konferenciji o Jugoslaviji u Hagu, jer je bila okupator Jugoslavije, poinila genocid u njoj u drugom svetskom ratu, rekao je dr Babi.

Vukovarska tragedija 1991 GORAN HADI - PREDSEDNIK JE POMALO NEOZBILJAN Po oceni Hadia to je, u stvari, revolt Mesia na ovu situaciju koja za njega nije dobra, jer on nije predsednik ove nae drave nego je predstavnik iz inostranstva ostatka Hrvatske. To je poslednji pokuaj da on spase ono to se spasti moe. Ocenjjem da ova naredba nije ni ozbiljno shvaena, jer jo nisam doiveo da jedan predsednik drave objavljuje rok za izvrenje naredbe poev od saoptavanja na radiju. (Dnevnik, 13. septembar 1991) HRVATSKA HOE RAT Predsednik Predsednitva SFRJ uzurpirao ustavna ovlaenja kolektivnog vrhovnog komandanta. JNA e, kao i do sada, dosledno sprovoditi sporazum o prekidu vatre i izvravati svoj deo obaveza Armija ne samo da ne naruava prekid vatre ve je najaktivnija i najdosledniji inilac u borbi za uspostavljanje mira. Iako JNA nije strana u sukobu pa ni potpisnik Sporazuma, ve institucija koja je obaveznada uestvuje u njegovom sprovoenju, ona ga od poetka dosledno potuje imajui u vidu smisao i svrhu zakljuivanja, a to je obustava vatre, uzdravanje svih od bilo kakvih provokacija, razdvajanje sukobljenih strana na bezbedna odstojanja, razoruavanje i rasputanje svih neregularnih oruanih sastava, te mobilisanje rezervnog sastava Hrvatske nacionalne garde i na kraju vraanje JNA u kasarne. Ovo je istakao na dananjoj konferenciji za tampu za domae i strane novinare u Meunarodnom pres-centru pomonik saveznog sekretara za narodnu odbranu general Marko Negovanovi. Stvarnim opredeljenjem hrvatskog vrhovnitva za rat i nasilje pokazuje da mu nije stalo ni do Jugoslavije, ni do mira ni do Evope, ve samo do ostvarenja sopstvenih separatnih ciljeva. Njihovo pozivanje na Evropu i mir, ocenio je Negovanovi, isto je licemerje. Kako se inae moe drugaije objasniti nastojanje svim sredstvima i na sve mogue naine da se Armija povue u kasarne uz istovremeno mobilisanje svih snaga i sredstava u Hrvatskoj za opti rat i otvoreno najavljivanje jo ofanzivnijih dejstava u kriznim podrujima. Strane trupe agresorske Stranog novinara interesovalo je miljenje JNA povodom izjave francuskog predsednika Miterana da e u sluaju da se ne ispotuje primirje UN i EZ poslati trupe. General Negovanovi je izjavio da ne eli da komentarie Miteranovu izjavu jer je nije imao u izvornom obliku. Na

622

623

Vukovarska tragedija 1991 insistiranje novinara da konkretno odgovori Negovanovi je bio jasan: ko poziva strane trupe u Jugoslaviju izdajnik je, a trupe koje dolaze bez saglasnosti naroda i narodnosti Jugoslavije agresorske su. S RATITA U VINKOVAKOJ OPTINI - BASTION USTATVA U PLAMENU Na Vinkovce ispaljeno vie od stotinu granata. Sukob gardista i JNA trajao oko pet sati. Telefonske i komunikacione veze u prekidu Vinkovci su dkale, u plamenu zahvaljujui ustaama koji i ovoga puta ele da pokau da su izazvani i da teror vre etnici i agresorska srbokomunistika armija. Ovakve njihove lai jo uspevaju kao sredstvo manipulisanja javnou. Soldateska, koja u Vinkovcima broji oko 6.000 bojovnika, potpomognuta uvozom oruja iz maarske pre neki dan, jutros oko 6.30 sati iz pravca sela Ceria, Privlake i Nutra nastavila je bombardovanje Mirkovaca i objekata Jugoslovenske narodne armije. O broju poginulih i povreenih podataka za sada nemamo, ali je injenica da je priinjena velika materijalna teta i da rtava ima. Da ustae iz vinkovakog bastiona nove demokracije ele da ratne operacije prebacije na zapadni Srem i Srbiju, potvrujemo podacima o ustakoj grupaciji (38 crnokouljaa) koja, preobuena u uniforme JNA, u Starim Jankovcima priprema krvavi pir u Zapadnom Sremu. Primeeno je u selu Ilaa da je u dvoritu apotekara Josipa Baumana postavljen raketni lanser. Rat, oigledno, daleko prisutniji od mira o kome svi govore, ustae podlo i podmuklo iz vinkovake optine deluju u pravcu ida. (Dnevnik, 13. septembar 1991) GNUSNE IZMILJOTINE Povodom jueranjih vesti, koje objavljuje Hrvatski radio, da avioni ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane bombarduju Vinkovce, Informativna sluba komande ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane, kako se istie u njenom dananjem saoptenju, ovlatena je da najenerginije demantuje ove gnusne izmiljotine. U ovom podruju, naglaava se u saoptenju, u pomenuto vreme nije leteo ni jedan vojni vazduhoplov, a cilj ovakvih dezinformacija ve je dovoljno jasan i prepoznatljiv. Ovo nije prvi pokuaj da se pred svetskom javnou Jugoslovenska narodna armija prikae kao okupator i agresor, te da se pred sopstvenim naarodom opravda promaena faisoidna politika koja Hrvatsku

Vukovarska tragedija 1991 iz dana u dan vodi u sve vee strahote kae se u saoptenju. (Dnevnik, 13. septembar 1991) EELJ U SUBOTICI - ZA NEPRIJATELJA NEE BITI MILOSTI! Na mitingu u Subotici pred oko 2.000 okupljnih govorio dr Vojislav eelj naglaavajui da je njegovo prisustvo deo demokratskog duga i pohvala viepartijskom sistemu Nije se srpski narod bez teke muke na ustanak uzdigao, a kada je ve to uinio nee nikakve kompromise praviti kada su faisti Hrvati u pitanju. Neemo dozvoliti da nam se istorija ponovi, jer mi smo viteki narod i za nae neprijatelje milosti nee biti! to se Crnogoraca tie, eelj je vie puta podvukao da su oni cvet srpskog naroda i da su najlepi dragulj u srpskoj kruni. elnik SRS je istakao da je Crna Gora jedini deo Srbije koji nikada nije bio pokoren. S RATNOG PODRUJA U VINKOVCIMA - ZENGE PODMEU POARE Ota mobilizacija u Vinkovcima. Nove provokacije na pripadnike JNA. U toku policijskog sata podmeu se bombe pod kue Hrvata i preostalih Srba. Pokret mupovaca i gardista prema idu. Novi centar hrvatsko-maarskih gardista u Starim Jankovcima Da mir u centru ustaa u Slavoniji nee uskoro zakoraiti ulicama, potvruju i podaci o stalnim i uestalim minobacakim i raketnim napadima hadezeovaca na objekte JNA i srpski i hrvatski ivalj. Izgleda da su zenge dobile novu snagu izjavom Stipa Mesia, predsednika Predsednitva SFRJ, o samoinicijativnoj naredbi o povlaenju JNA u kasarne i vestima da e uskoro na hrvatsko ratite stii inostrane vojne jedinice koje treba da umire teroriste i srboarmiju. Ove informacije mogu se uti svakih desetak minuta na programu Radio Vinkovaca koji u propagandne svrhe stalno ukazuje na mogue avionapade JRV, dok njih ni jue ni danas nije bilo nad Vinkovcima. Narod je zaplaen i veinom se nalazi u sklonitima, u podrumu svojih kua i stambenih zgrada. Snabdevanje hranom je oteano a telefonske i telekomunikacione veze jo su u prekidu.

624

625

Vukovarska tragedija 1991 TUMANOVA MOLBA EVROPI U intervjuu nemakom radiju, predsednik hrvatske Franjo Tuman zatraio je od zemalja Evropske zajednice, posebno Nemake, da priznaju Hrvatsku, javlja Rojter. Oekujem da e se savest Evrope konano probuditi, osuditi uasnu agresiju na Hrvatsku i priznati republiku, rekao je Tuman. Pojedine evropske zemlje ne moraju da ekaju da se sve lanove EZ sloe. Oekujemo da o tome mogu same da odlue, naglasio je Tuman. Upitan da li misli na Nemaku, on je odgovorio: Da, Nemaka, i druge evropske zemlje. Tuman je prema Rojteru, rekao da su Hrvatskoj neophodne mirovne trupe iz Evropske zajednice ili Ujedinjenih nacija kako bi se odbranila od napada vie od hiljadu tenkova i 300 aviona lovaca federalne Armije kojom dominiraju Srbi. Tuman je rekao da su Srbi okupirali vie od 30 odsto Hrvatske ali da se Hrvarska ubrzano priprema za sveopti oslobodilaki rat. (Dnevnik, 14. septembar 1991) POVODOM NAREDBE STJEPANA MESIA O POVLAENJU ARMIJE - NEOZBILJNO I NEUSTAVNO Pokuaj da se zaotre i proire meunacionalni oruani sukobi u Hrvatskoj Pokrajinski odbor Socijalistike partije Srbije (SPS) u Vojvodini smatra da se o povlaenju JNA moe odluivati tek onda kada se razoruaju sve paravojne formacije, a naredbu Stjepana Mesia za povlaenje jedinica JNA u Hrvatskoj u kasarne smatra neustavnom i neozbiljnom istie se u saoptenju Pokrajinskog odbora SPS koje je danas dostavljeno Tanjugu. To je jo jedan pokuaj da se dalje zaotre i proire meunacionalni oruani sukobi u Hrvatskoj i Jugoslaviji. Zato, dodaje se u saoptenju, lanstvo SPS-a i graani Vojvodine izraavaju puno poverenje u JNA i daju svesrdnu podrku njenim nastojanjima da sprei opti graanski rat i zatiti srpski narod u Hrvatskoj od ustakog genocida i hrvatske vlasti. (Dnevnik, 14. septembar 1991) JUE, U VAZDUNOM NAPADU NA BA - TRI MRTVA, SEDMORO RANJENIH Za sada se ne zna ko je pilotirao migom sa oznakama jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva

Vukovarska tragedija 1991 Ne zna se ni da li je napada (gonjen od druge dve letilice) oboren, ili je uspeo da umakne Ono to su novinari mogli videti i to su posvedoili oevici prvog zvaninog napada na teritoriju Srbije, potvruje da o sluajnosti ili greci ne moe biti ni rei. Vazduhoplov za koga sedoci kau da je bio tipa mig-29 tri puta je u briuem letu nadletao i napao nezatienu varoicu. U treem naletu, kada se spustio toliko nisko da je skoro zakaio bagrem pored eleznike stanice u Bau u rep su mu ula dva aparata istog tipa i poela da ga gone. Napada verovatno izdajnik, veto je manevrisao znajui da ga gonioci nee ruiti nad gradom i pokuavao da pobegne. Da li je pilot-izdajnik uspeo da pobegne, a svedoci tvrde da j krenuo ka Maarskoj, jo se ne zna mada se nezvanino tvrdi da je pokazivao znake nesigurnosti moda pogoenog vazduhoplova. (Dnevnik, 15. septembar 1991) POSLEDNJA VEST - VATRA NA BA GREKA Usled slabe vidljivosti dolo do zamene objekata dejstva Informativna sluba Komande 1. korpusa RV i PVO saoptila je veeras: Danas oko 14 asova i 30 minuta, u toku izvoenja borbenih letova aviona RV i PO, grekom pilota, usled slabe vidljivosti, dolo je do zamene objekata dejstva. Otvorena je vatra iz vazduha po silosu, eleznikoj stanici, pogonima preduzea Metaloprerade i nekoliko kua u blizini ovih objakta u Bau. U ovom traginom dogaaju ivot su izgubili graani: Josip Varga iz Vajske, Vlado Kova iz Boana i Josip Tot iz Vajse, 4 lica su tee, a 5 lake povreeno. Odmah nakon informacije o ovom dogaaju, na lice mesta upuena je struna ekipa komande RV i PVO. Angaovana su dva transportna helikoptera za hitnu medicinsku pomo nastradalima Komanda 1. korpusa RV i PVO i svi njegovi pripadnici porodicama i rodbini nastradalih izraavaju iskreno aljenje i najdublje sauee(Dnevnik, 15.septembar 1991) IZJAVA POMONIKA KOMANDANTA PRVE VOJNE OBLASTI - DEBLOKIRANA KASARNA U VUKOVARU Stvoreni uslovi za ivot i rad pripadnika JNA u vukovarskom garnizonu

626

627

Vukovarska tragedija 1991 Jedinice Prve vojne oblasti, u sklopu te akcije, izvrile su deblokadu kasarne u Vukovaru, po planu. Obezbeeno je snabdevanje i stvoreni neophodni uslovi za ivot i rad pripadnika JNA u vukovarskom garnizonu, naglasio je Vujovi. Oruani sastavi Republike Hrvatske, koji su ugroavali pripadnike JNA u vukovarskoj kasarni, potisnuti su od kasarne na odstojanje koje garantuje veu bezbednost jedinica JNA u kasarni. (Dnevnik, 16. septembar 1991) LANA UZBUNA O ZRANOM NAPADU NA ZAGREB U Zagrebu je danas dat znak za vazdunu opasnost a Hrvatska televizija je u 10 asova saoptila da su vojni avioni poleteli sa pulskog aerodroma kako bi bombardovali Zagreb i Sisak. TRAJU BORBE ZA BOROVO NASELJE I VUKOVAR - U VUKOVARU HILJADU MRTVIH! Prema svedoenju gardista koji sve ee bee iz pakla u Borovu Naselju i Vukovaru broj poginulih na hrvatskoj strani kree se izmeu 800 1.000. Bojovnici pokuali proboj preko Borovog Sela Jeza vukovarskog pakla Po reima jednog od njih koji je glavu pokuao da sauva beei prema Paetinu da bi zavrio u zatvoru u Borovu Selu, broj mrtvih mupovaca i gardista kree se izmeu 800 1.000. Srpski oslobodioci, inae, polako, ali sigurno osvajaju delove Borova Naselja i Vukovara. Ovo naroito vai za pravce preko Trpinjske ceste i od srpskog sela Negoslavci. Di informacija o trenutnom rasporedu snaga, razume se, nemogue je doi, ali je po svem sudei, izvesno da se bojovnici, bez ozira na ponekad fanatinu borbenost polako povlae u unutranjost naselja. (Dnevnik, 18. septembar 1991) MOBILIZACIJA DELA RATNIH JEDINICA NOVOSADSKOG KORPUSA Radi poboljanja bezbednosne situacije i podizanja borbene gotovosti oruanih snaga na vii stepen, Komanda Novosadskog korpusa vri mobilizaciju dela ratnih jedinica. Pozvani su vojni obveznici i davaoci materijalno-tehnikih sredstava da se odmah jave komandama sledeih ratnih jedinica.

Vukovarska tragedija 1991 Mobilizacija se vri, kako se istie u pozivu Komande Novosadskog korpusa, poto i pored svih preduzetih mirovnih inicijativa, ukupna bezbednosna situacija se naglo pogorava u celoj zemlji, posebno u Republici Hrvatskoj. Dolo je do eskalacije sukoba irih razmera, naroito na prostoru Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. (Dnevnik, 18. septembar 1991) POZIV VOJNIM OBVEZNICIMA NOVOSADSKOG KORPUSA - ODMAH U JEDINICE! Zbog sve tee politiko-bezbednosne situacije zemlji, a u cilju obezbeenja integriteta oruanih snaga, zatite ljudskih ivota i materijalnih dobara Komanda Novosadskog korpusa uputila je poziv vojnim obveznicima i davaocima materijalno-tehnikih sredstava da se odmah jave jedinicama broj 5855,2913, 5183 kroz 1, 2, 3,3 4, 5, 8, 12, 13 i 16. Slian poziv vojnim obveznicima drugih ratnih jedinica Komanda Novosadskog korpusa uputila je pre dva dana. (Dnevnik, 20. septembar 1991) POZIV DOBROVOLJCIMA Novi Sad, 20. septembra Svi dobrovoljci koji su spremni da brane pragove izmuenog i napaenog srpskog naroda u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu neka se odmah jave najbliem optinskom sekretarijatu za narodnu oddbranu. Ovo se istie u dananjem obavetenju Pokrajinskog sekretarijata za narodnu odbranu Vojvodine u kome se naglaava da se ovakav potez preduzima u cilju zatite srpskog naroda na kriznom podruju. (Dnevnik, 21. septembar 1991) GORAN HADI - OTILI SMO IZ HRVATSKE! Zalaemo se za suverenu Jugoslaviju i ne elimo da stvaramo nove drave u okviru nje. Hrvati e imati ista prava kao i Srbi Priznanje zapadnih granica SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema je otvoreno. Reenje e zavisiti od nae snage, iako smo za demokratske puteve i potovanje volje naroda izjavio je danas na meunarodnoj konferenciji za novinare predsednik Vlade ove oblasti Goran hadi istiui da se prihvata i mogunost dogovora za zelenim stolom s hrvatskim vlastima. Granice bi bile na Ilovi do Virovitice, ukljuujui i Moslavinu. Predloeno je reenje na nekim delovima kroz preseljenje dela srpskog stanovnitva iz hrvatskih krajeva i obrnuto hrvatskih iz srpskih pa je i ovo u igri. Glavni grad ove autonomne

628

629

Vukovarska tragedija 1991 oblasti bie Vukovar iako jo nije osloboen, ali, kako ree Hadi to ne znai da nee biti uskoro. Mi smo doneli odluku da nismo vie u Hrvatskoj, rekao je Goran Hadi. (Dnevnik, 21. septembar 1991) U SUKOBIMA U HRVATSKOJ - POGINULO PET KAANA Sedam metana sela pored Novog Sada ranjeno u borbama kod Borova Sela i Vukovara. Sahrana poginulih danas u 15 asova U Ka, neveliko selo pored Novog Sada, jue su dopremljeni kovezi sa pet poginulih rezervista JNA iz ovog mesta. U borbama kod Borova Sela i Vukovara poginuli su Joakim Hromi, Branko Jandri, Bora Mitrovi, Dragan Katalini i Milan Srdi (ranije iveo u Kau). (...) (Dnevnik, 21. septembar 1991) MILENKO BOSANKI, Sremski Karlovci - ZAR I VI, GOSPODINE MITERANE? Otvoreno pismo predsedniku Francuske Fransosa Miteranu Potovani gospodine, Dalekog septembra 1918. depea koju je general Frane Depere uputio francuskoj vladi nekoliko dana po proboju Solunskog fronta glasila je: Operacije se moraju usporavati, jer nema komunikacija radi dobacivanja hrane francuskim trupama koje napreduju; jedino srpskim trupama nisu potrebne komunikacije oni idu kao oluja napred. Tu vojsku je vodio vojvoda ivojin Mii a saveznici su mu bili francuska sa preko dvesta orua i dve kompletne divizije i dobrovoljaka divizija iz Rusije. Oni su za 45 dana u borbi proli 750 km. Nezabeleeno u istoriji ratovanja, a vaa vlada je vojvodu Miia odlikovala Ordenom legije asti, I, II, III, IV i V reda i Ordenom ratni krst. Zbog svega toga, dragi gospodine Miterane, malo je udno to to vi danas radite. Mislim da iz istorije znate da Srbi svoju Srbiju vole isto kao to i vai patrioti vole svoju Francusku. Zato, onda, svoje proverene prijatelje stavljate u mat poziciju? Zato insistirate da strane trupe dou u Jugoslaviju? Pa, zar da Srbin puca na Francuza? Zar da saveznici iz I i II svetskog rata

Vukovarska tragedija 1991 stanu jedan naspram drugo; zar nisu krvarili u istim radovima protiv iste aveti koja je ponovo zinula da zgromi srpski narod. To vam istorija ne bi oprostila. Vi nikad u istoriji niste bili kukavice, pa me je vaa politika u poslednje vreme razoarala. Ipak, doputam mogunost da je to neka via politika, obinim smrtnicima nedokuiva, jer sve drugo bila bi Vaa sramota. Ali, ne pristaje vam da menjate miljenje kao Vaington, jer njihova politika nema veze sa etikom. I Amerikanci su ratovali zajedno sa Srbima protiv iste aveti, a sada nas napadaju za ono za ta bi oni, kao u iraku, upotrebili tepih bombe i tako reili stvar. Njihova vlada je vojvodu Miia takoe odlikovala Ordenom za izuetne zasluge II reda. Asve ovo su zakuvali isti neprijatelji kao i u I i II svetskom ratu. Pa ta vi na Zapadu hoete? Da neete, moda, da isprovocirate Srbiju i Crnu Goru? Hoete li ponovo korpu deijih oiju da jednom shvate da se faizam i ustatvo bude, da Srbe kolju i da Srpkinje siluju drogirane ustae i zlikovci. Bolje ohladite glae. Jer i Srbi imaju svog starijeg brata, a znate ta stariji brat radi kad mu neko dirne mlaeg. Ako znate, a verujem daznate, ta sam mislio, ostavite nas da svoju muku sami reimo. Ako nekog alite, alite onda sve nas. Nau nesreu i nau mladost, zbog fiksideje Franje Tumana za ije ostvarenje padoe mnogi ivoti. NE ELE DA SE SETE Mnogi sa zapada Srbima zameraju to stalno pominju prolost i to broje kosti i lobanje, ali, priznaete, dragi gospodine, Srbi nemaju ega da s stide u svojoj prolosti. Za razliku od onih koji im osporavaju pravo na prolost. Oni koji nam to zameraju u stvari ne ele da se sete svoje prolosti, jer je ona u znaku Hitlera, Mengelea, nacista, hortijevaca, balista, kvislinga, faista svih fela. Mi samo vas na Zapadu podseamo da ste se i vi, i u I i u II svetskom ratu borili protiv te aveti, a sada kada je ona krenula na Srbe, zduno joj pomaete! Bilo mas medijima bilo orujem, koje, po pravilu, pada sa Marsa jer ga niko ne zapadu niti prodaje ustaama, niti proizvodi. Ako je istorija majka mudrosti, zato onda to ne potujete, i to ree na Brana Crnevi: Ako nam naredite, pobediemo... Ali, mislim da je i ovo previe i da ete ipak shvatiti da se Srbija zna i iz pepela dii.

630

631

Vukovarska tragedija 1991 PROF. DR MANFRED JAEHNICHEN, BERLIN - POZIV NA RAZUM Decenijama ve izuavam jezike i kulture jugoslovenskih naroda i kao slavista sa njima upoznajem javnost svoje zemlje. Pogoen sam, kao i milioni ljudi u vaoj zemlji, Evropi i irom sveta, strahotama rata koji besni na vaim prostorima. Nasiljem se, to svi moramo znati, problemi ne mogu pravino razreiti.istinski dijalog i dobra volja za mirni reenjem nastalih sporov amora biti jedini put da se izbegnu dalja razaranja i nepotrebno gubljenje dragocenih ljudskih ivota. Godinama sa izgraivao prijateljstva i naunu saradnju sa kolegamau Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu, Titogradu, Sarajevu, Skoplju i mnogim drugim mestima irom Jugoslavije. Zajedno smo se trudili da se ire i produbljuju principi humanosti. Spoznali smo nebrojano puta potvreno istorijsko iskustvo da uvek postoje putevi i naini za mirno reenje sporova meu ljudima i narodima. U tom smislu, apelujem na Vas, prijatelji u Jugoslaviji!(Dnevnik, 24. septembar 1991) OPTUBA RAUL AMONA Srbi jesu stradalniki, ali i ponosan i junake krvi narod. Malo, malo, pa se dednu na barikadama slobode. I asti. I nacionalnog ponosa. Da potocima krvi sauvaju sauvaju sprsko ime. I ognjita pradedovska. Tako je i ovih dana: u ustakoj hrvatskoj srpski narod teko krvari, ali i Tumanovim bojovnicima ita lekcije iz vojne. Od ustakih mitraljeza kao snoplje padaju golobradi srpski sinovi. S njima i srpske keri tek zarudele mladosti. Ustaki noevi presuuju srpskoj nejai i starinama na njihovim pragovima. Tamo, gde je srpsko seme odavno klicu zametnulo. Ali, raste vojska pravednika. I dii se poveom niskom dobijenih bitaka. I doziva srpsku brau pod zastavu nacionalnog opstanka. Pravi srpski sinovi i keri, znaju gde im je mesto i bez Kneeve kletve. Duboki naklon i potovanje do neba i svim Hrvatima, Muslimanima, Makedoncima, Maarima i ostalim dravljanima Jugoslavije koji su krenuli u boj protiv Tumanovih faistikih koljaa. Ali, i Vuk Brankovi je edo srpskog roda. Sinovi njegove loze, ma koliko ih bilo, nikada nisu uspeli da osramote srpski narod . Nee i ne mogu ni ovih dana. Jer, kukolj, ma koliko emeran bio, u tricama zavrava.

Vukovarska tragedija 1991 I u ovom sudbonosnom trenutku za srpski narod pouzdano se zna ko je ko, a ta ta. Sejai i prodavci magle ostae praznih aka. Kao i uvek. Jer, nije majka rodila trgovca koji e Srbima prodati rog za sveu! Jer, svaki ovek ima ansu. I onaj koji je osuen na umiranje ima ansu da hrabro umre! I u vreme smrti, ljudi moraju ostati ljudi. Ako su ljudi! Oni drugi su prolazne senke. I nita vie! A ljudi pamte. I ba zato su i ljudi... Upamtili su ljudi i potresne reportae, zapise, vesti, komentare i izvetaje Dnevnikovih ratnih izvetaa s bojita iz Slovnije i hrvatske. Tamo gde srpski narod bije boj za goli ivot tamo su i Dnevnikovi izvetai. Svakodnevno. Tamos u i u ovom trenutku. Dele sudbinu srpskog naroda. Za svoje najmilije nemaju vremena. Jer, rat je. Oni kojima je stalo do asti novinarske profesije znaju gde im je mesto. Na ratitu! Pa, ko preivi ivee! Zaista, kome je danas do priznanja!? Ali, srpski stradalnici iz Hrvatske nisu zaboravili podvige Dnevnikovih novinara. Bez prozborene rei, Dnevnikovi poslenici suse latili i oruja. I sada su tamo gde vojne vlasti smatraju da im je mesto. Kao i toliko drugih asnih Vojvoana izvravaju svoju dunost. Graansku. I ljudsku! Nahranio je Dnevnik i mnoge prognane Srbe i hrvate. Iz sve oskudnije kase Dnevnik je izdvojio i pozamanu svotu novca da koliko-toliko utoli grad srpske eljadi u Hrvatskoj. To isto su inili i ine i drugi vojvoanski kolektivi. Jer, ljudi smo. Nai smo. I nikome ne pada na kraj pameti da je uinio neto veliko! Konano, zar ivot nije veliki skup malih stvari? Ali da e sin srpskog roda Dnevnik proglasiti faistikim listom, to ni uz pomo bunike nismo oekivali! Da, da, dobro ste proitali: Dnevnik je proglaen faistikim listom!? Presudu je izrekao vlasnik kompanije Raul Amon Nikola Kitanovi! Kada? U petak, 20. septembra 1991. godine neto pre 18 asova. Gde? U EPP emisiji Treeg programa Televizije Novi Sad! ime je Dnevnik zasluio neuveno i neupameno blaenje? Ama ba niim! Izuzev, to je marketing voditeljica Dina Kurbatvinski Vraneevi podsetila svog sagovornika Kokolu Kitanovia da je Dnevnik obelodanio podatke Regionalne privredne komore u Novom Sadu o loem polugodinjem poslovanju privatnih firmi, meu njima i mone kompanije Raul Amon. To je bio sasvim dovoljan razlog da g. Kitanovi proglasi Dnevnik faistikim listom!? U najmanju ruku je simptomatino da ga Kurbatvinski-Vraneevi nije osetila potrebu da ma i jednom jednom reju bar skrene panju svom sagovorniku d ne moe da zloupotrebljava emisiju za neshvatljivo optuivanje Dnevnika. Bie da je g. Kitanovi izdvojio goleme pare za

632

633

Vukovarska tragedija 1991 reklamu svojih proizvoda, ali, svakako, nije postao i privatni vlasnik Televizije Novi Sad. G. Nikola Kitanovi i Trei program Televizije Novi Sad morae u sudu da dokau iznesenu ocenu o Dnevniku. Izvinjenje urednika Treeg programa Televizije Novi Sad Milorada Crnjanina dolepotpisanome i priznanje da je EPP u nadlenosti marketinke slube, ni u kom sluaju se ne mogu prihvatiti. Osniva Dnevnika je Skuptina Autonomne Pokrajine Vojvodine, a pred mnogoljudnim auditorijumom na list je proglaen faistikim glasilom. Re imaju nadleni organi. Meu njima i tuilatvo. Ipak, najvaniji nam je sud javnosti o Dnevniku i Raul Amonu. Zato i piemo ove redove. (Dnevnik, 24. septembar 1991) KONFERENCIJA ZA TAMPU SPS ZA VOJVODINU - SRBIJA MORA BITI SPREMNA ZA ODBRANU Doneta odluka o izlasku SPS-a za Vojvodinu na pokrajinske i lokalne izbore. Dezinformacije o mobilizaciji remete meunacionalne odnose Nedeljko ipovac, lan Predsednitva SFRJ i Izvrnog odbora PO SPSV naglasio je: S obzirom na dogaaje u vreme u kojem ivimo, neophodno je initi sve da Srbija bude spremna da brani svoju teritoriju orujem, da zatiti sve graane Srbije i srpski narod van Srbije. ipovac je rekao da opasnost da se oni narue preti. Neki ekstremni lideri nacionalistikih stranaka ele i ovu situaciju da iskorise za dobijanje izbornih poena. Patriotska, graanska i dravna obaveza svih vojnih obveznika jeste da se odazovu mobilizaciji i da se ne dozvoli povampirenoj ustakoj vlasti da pobedi. Inae, rekao je ipovac, odziv mobilizaciji je zadovoljavajui. (Dnevnik, 24. septembar 1991) STAV REZERVNIH STAREINA VOJVODINE - PODRKA TABU VRHOVNE KOMANDE JNA SRVS Vojvodine, kako se dalje kae, najotrije osuuje takozvane apele, bedeme ljubavi, zborovanjem majki na nacionalnoj osnovi, zloupotrebu oseanja majki i uplitanje pojedinih politikih stranaka sa isticanjem zahteva za povraj vojnih obveznika iz ratnih jedinica. (Dnevnik, 24. septembar 1991)

Vukovarska tragedija 1991 LAI HRVATSKIH SREDSTAVA INFORMISANJA Masmediji u Hrvatskoj stavljaju svoju javnost u pasivnu ulogu zatvorivi se i plasirajui neistinite i jednostrane informacije. Dopisnik Borbe Ivica Profaca u lanku Gradovi bez struje, otoci bez vode i hrane napisao mnotvo neistina. Kninski korpus nudi sve uslove da novinari dobiju potpune informacije. Moramo ukazati na sluaj tendencioznog pisanja i u nekim drugim novinama. Najnoviji sluaj, istie s eu saoptenju Komande Kninskog korpusa, jeste tekst u Borbi od 23. septembra pod naslovom, Grado bez struje, otoci bez hrane. Ovaj tekst iz pera splitskog dopisnika Borbe ivice Proface pun je dezinformacija i neistina. Informativna sluba Kninskog korpusa uvek je izlazila u susret novinarima pozivajui ih da dou i piu o onome to vide. SAOPTENJE KOMANDE VOJNOG OKRUGA NOVI SAD - POZIV IZBEGLICAMA I DOBROVOLJCIMA Komanda vojnog okruga Novi Sad obavetava sve vojne obveznike izbeglice iz Republike Hrvatske i sve dobrovoljce da: Svi vojni obveznici koji su izbegli iz Republike Hrvatske, mlai od 40 godina, a privremeno se nalaze smeteni na prostoru AP Vojvodine, duni su odmah da se jave u optinske sekretarijate za narodnu odbranu radi upuivanja u ratne jedinice oruanih snaga SFRJ. Ovo obavetenje je javni poziv za mobilizaciju vojnih obveznika-izbeglica i njegovo neizvrenje predstavlja krivino delo neodazivanje pozivu i izbegavanje vojne slube. Svi graani AP Vojvodine starosti od 20 do 50 godina koji nemaju ratni raspored u ratnim jedinicama oruanih snaga SFRJ, a ele da uestvuju u borbenim dejstvima kao dobrovoljci, treba odmah da se jave u svoje optinske sekretarijate za narodnu odbranu radi upuivanja u ratne jedinice oruanih snaga SFRJ. Svi dobrovoljci moraju imati lekarsko uverenje da su zdravi i sposobni za vojnu slubu. Vojni obveznici-izbeglice i dobrovoljci treba da ponesu vojnu dokumentaciju i pribor za linu higijenu. (Dnevnik, 26. septembar 1991) DRUGI DAN DRUGOG VANREDNOG ZASEDANJA NARODNE SKUPTINE SRBIJE - MORA SE POTOVATI VOLJA NARODA Pavi Obradovi predloio da Skuptina hitno donese odluku o proglaavanju suvereniteta Srbije

634

635

Vukovarska tragedija 1991 Lavina unih replika Primedbe Zorana inia na Beogradsku inicijativu, na tok mobilizacije u Srbiji i optube na raun SPS izazvale su pravu pravcatu lavinu gotovo vieasovnih replika. ini je optuio SPS i neke njene organe da su iskoristili haotine dogaaje u mobilizaciji da bi optuili opoziciju za opstrukciju. Za Beogradsku inicijativu je rekao da ne budi motivaciju graanima Srbije da se ukljue u mobilizaciju koja bi, eventualno, mogla da usledi. Dokument je po njemu anahron, bez veze sa aktuelnom stvarnou. Za govornicom se neizmenino nalo nekoliko poslanika iz redova Demokratske stranke i SPS, a onda je Zoranu iniu replicirao i Vojislav eelj, udei se njegovom naprasnom zalaganju za srpstvo. Demokratska stranka je bila u vrstoj koaliciji sa Markovievim reformistima, zalagala se za izbor Mesia, a pri tome odbila je predlog dela srpskih stranaka da uestvuje u slanju dobrovoljaca u jedinice za odbranu srpskih zemalja. eelj je optuio i SPO i Novu demokratiju da su u Valjevu podstrekivali bojkot mobilizacije. (Dnevnik, 28. septembar 1991) AKADEMIK MIHAJLO MARKOVI U APATINU - ODBRANIEMO SRBE VAN SRBIJE Srbija ne eli rat a ni konfederativnu Jugoslaviju U narednim mesecima treba da se bitno promeni karakter Jugoslavije, a naredne nedelje e odrediti da li e to biti mirnim putem ili ratom, to bi elela ustaka, faisoidna vlast u Hrvatskoj, rekao je na dananjoj tribini SPS potpredsednik SPS Srbije, akademik Mihajlo Markovi. - Propala je Kolova i Generova politika pristrasnog pomaganja Sloveniji i Hrvatskoj i strane trupe, to je bila njihova elja, u Jugoslaviju nee doi. (Dnevnik, 29.septembar 1991) OTVORENO PISMO ANTE MARKOVIA SLOBODANU MILOEVIU - U BESMISLENOM RATU NEMA POBEDNIKA Vama se obraam jer je najavljivanje opte mobilizacije u Srbiji direktno u funkciji graanskog rata i agresije jedne republike na drugu, uz upotrebu JNA. Nemogue je da se to radi bez vaeg znanja. Ako nije tako, povucite odluke i smenite krivce!. kae se izmeu ostalog, u pismu Markovia Miloeviu Mi stalno govorimo da Srbija nije u ratu sa Hrvatskom, ali je to srpski narod. Mi to ne moemo da kaemo zbog svetskog javnog mnjenja, jer bi onda

Vukovarska tragedija 1991 Srbija bila agresor. Jer, kada je vojnik JNA u Hrvatskoj, ne moe se rei da je to Srbija. Zbog toga Srbija ne moe da ima svoju vojsku, pa ima vojsku u JNA. Krajnje cinino i beskrupulozno zvue i rijei general-potpukovnika Simovia u pomenutom intervjuu, koji u objanjavanju uzroka neodazivanja jednog broja obveznika na pozive da krenu u oruani sukob, a naroito onih koji dolaze u iskuenje da napuste jedinice, kae da ima vie uzroka za takvo ponaanje. Jedan od njih je svakako da je itav niz godina bio na Balkanu bure baruta nije zapaljivo. Sa generacijam roenim u miru nije jednostavno prebroditi psiholoku krizu i doiveti vatreno krtenje. Vama se obraam jer je najavljivanje ope mobilizacije u Reublici Srbiji direktno u funkciji graanskog rata i agresije jedne republike na drugu, uz upotrebu jedinica JNA. Nemogue je da e ovo i ovako radi bez Vaeg znanja i suglasnosti, jer Vi ste najodgovorniji funkcioner u Srbiji. Ako nije tako, povucite sve odluke i smijenite krivce. Inae, Vi ete biti jedan od neposrednih krivaca za agresiju i graanski rat pred narodima Jugoslavije i svijetom, a posebno pred graanima Srbije. Opozovite naredbe o mobilizaciji. Vi ste na elu najmnogoljudnije Republike u Jugoslaviji i, makad samo zbog toga, Vaa je odgovornost za budunost ove zemlje i mogui zajedniki ivot ogromna. Ne uinite li to, odgovornost za to ne moete i nee izbjei. VELEIZDAJA RUI JUGOSLAVIJU Jugoslovenska kriza moe se reiti ili ratom ili potpunim vojnim porazom onih koji su ga otpoeli ili mirno - potujui pravo i onih koji hoe da iziu iz Jugoslavije, ali i onih koji u njoj hoe da ostanu, rekao je dr Boovi. Podsticanje izdaje i dezerterstva treba razluiti od opravdane brige roditelja za svoju decu vojnike U Jugoslaviji je na sceni veleizdaja organizovana od strane onih koji, naalost, jo predstavljaju Jugoslaviju i njena legalna rukovodstva. To je jedinstven primer u svetu da jednu zemlju izdaju njeni rukovodioci. Ali bilo kakva vojna podrka proustakoj vlasti u hrvatskoj znaila bi opastnost od sveopteg rata u Jugoslaviji i restauracije faizma u Evropi, to Evropa uvia. U kontekst angaovanja Evrope i sveta u reavanju krize u Jugoslaviji ne mogu se smestiti apetiti i interesi Nemake i pojedinih susednih zemalja, i to treba da je jasno i Generu i Moku i Antalu. to se tie podmetanja o navodnim tenjama za nekom velikom Srbijom, dr Boovi je rekao da se srpsko rukovodstvo ne zalae za nju, ve za Jugoslaviju s onima koji Jugoslaviju hoe na ravnopravnim osnovama. Ali, isto tako se ne moe traiti da Srbija da treinu svog naroda ostavi na milost i nemilost secesionistima. (Dnevnik, 1. oktobar 1991)

636

637

Vukovarska tragedija 1991 PROTESTNI ZBOR KIKINDSKIH REZERVISTA - NISMO DEZERTERI! Rezervisti trae da im se tano saopti rok dokle ostaju u rezervi i pitaju zato se u vojne knjiice upisuje da su na vojnoj vebi Status mora biti jasan U saoptenju se kae: 1. Da se ljudi poslati na front iz banjaluke kasarne Kozara vrate u Novosadski korpus, ako to ele, odnosno da im se omogui da se o tome izjasne. 2. Trai se odgovor na to kakav je sttus i posledice za rezerviste koji se u sredu jave u Novosadski korpus, a ta e biti sa rezervistima koji se ne odazovu tom pozivu, nego se razdue u Optinskom sekretarijatu. 3. Zato se u vojne knjiice upisuje vojna veba, a ne poziv u rat koji se vodi u Hrvatskoj. 4. Zato se rezervisti nazivaju dobrovoljcima. 5. Da se saopti vreme, odnosno rok dokle se ostaje na borbenim zadacima. 6. Da se uspostavi najpotpunija mogua informisanost u smislu gde se nalaze kikindski rezervisti i u kakvom su zdravstvenom stanju. 7. Kikindski rezervisti se ne smatraju dezerterima i ne dozvoljavaju da se prema njima tako odnose sredstva informisanja. Trae se puni uslovi za izvoenje borbenih dejstava, to podrazumeva prethodnu obuku, potpuno naoruanje i koordinirano delovanje u borbi protiv avijacije, raketnih, artiljerijskih, tenkovskih i peadijskih snaga. (Dnevnik, 1. oktobar 1991) BUREK SA LJUDSKIM OIMA Pre svakog spavanja bojovnici u Vukovaru sluaju jednu te istu poruku: Bog i Hrvati Za dom spremni! Sutra e srpske majke praviti burek od oiju svojih sinova. (Dnevnik, 2. oktobar 1991) DEMOKRATSKA STRANKA: ZA ETNIKI KORIDOR Na konferenciji za tampu u Meunarodnom pres.centru, lider demokrata precizirao je da etniki koridor treba uspostaviti tamo gde su Srbi u veini, odnosno gde e vojska iza lea imati Srbe. Dr Miunovi je, takoe, izjavio da najvie vlasti Republike moraju javno i jasno da saopte ratne ciljeve Srbije.

Vukovarska tragedija 1991 Cilj ovog rata nije ruenje Tumanovog reima, odnosno da se doe u Zagreb i Tuman, o kome, inae, mislim sve najgore, natera na ostavku. Srbija mora rei da nee nijedno hrvatsko selo, ve da eli da zatiti Srbe u Hrvatskoj, rekao je dr Miunovi. (Dnevnik, 3. oktobar 1991) SAOPTENJE ZA JAVNOST PREDSEDNITVA SOCIJALISTIKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE - PREDSEDNITVO PRELAZI NA RAD U RATNIM USLOVIMA Zemlja se nalai u stanju neposedne ratne opasnosti. Predsednitvo SFRJ otklanja mogunost blokade svog rada i preuzima na sebe odreene ingerencije Skuptine SFRJ koja se ne moe sastati Prelazei na uslove rada za vreme neposredne ratne opasnosti, Predsednitvo SFRJ otklanja mogunost blokade svog rada i preuzima na sebe odreene ingerencije Skuptine SFRJ, koja se ne moe sastati. Predsednitvo SFRJ je donelo odluku o radu i nainu svog rada u uslovima neposredne ratne opasnosti kojom se obezbeuje kontinuitet rada Predseditva SFRJ. Prema toj odluci, Predsednitvo SFRJ odluuje veinom glasova prisutnih lanova Predsednitva SFRJ. Ovom odlukom iskljueno je pravo komandovanja oruanim snagama SFRJ lana predsednitva SFRJ iz Republike Slovenije, jer je Predsednitvo SFRJ, uz saglasnost sa tom republikom, 18. jula 1991. godine donelo odluku o dislociranju svih komandi, jedinica i ustanova JNA sa teritorije Republike Slovenije, kao i otpustu i neupuivanje regruta iz te republike u JNA. (Dnevnik, 4. oktobar 1991) NAREDBA PREDSEDNITVA SFRJ O DELIMINOJ MOBILIZACIJI - OBEZBEDIE SE BORBENA GOTOVOST Savezni sekretar za narodnu odbranu odredie teritorije na kojima e se izvriti delimina mobilizacija Beograd, 4. oktobra Predsednitvo SFRJ na dananjoj sednici donelo je Naredbu o deliminoj mobilizaciji koja glasi: Na osnovu lana 316. Ustava Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Predsednitvo Socijalistike Federativne Republike, na sednici odranoj 4. oktobra 1991. godine donelo je: Naredbu o deliminoj mobilizaciji 1. Deliminu mobilizaciju, zapoetu na osnovu odluka Predsednitva Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije od 31. marta i 12. jula 1991.

638

639

Vukovarska tragedija 1991 godine, nastaviti do nivoa popunjenosti komandi, tabova, jedinica i ustanova oruanih snaga koja obezbeuju njihovu borbenu gotovost za izvravanje zadataka i obaveza utvrenih Ustavom SFRJ i odlukama Predsednitva SFRJ. 2. Savezni sekretar za narodnu odbranu odredie teritorije na kojima e se izvriti delimina mobilizacija i utvrditi kategorije i broj vojnih obveznika koj e se mobilisati u skladu sa takom 1. ove naredbe. 3. Izvravanje ove naredbe obezbedie tab Vrhovne komande Oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i svi nadleni organi u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim obavezama i odgovornostima. 4. Ovu naredbu objaviti u sredstvima javnog informisanja. 5. Ova naredba stupa na snagu danom objavljivanja. (Dnevnik, 5. oktobar 1991) SVIREPI RATNI ZLOINI U traginim posledicama graanskog rata u naoj zemlji dolo je do flagrantnog krenja meunarodnih obaveza i ratnih konvencija o zatiti rtava rata. Ubistva ranjenika, zarobljenika, starih i iznemoglih, spreavanje pruanja pomoi ranjenima... doprineli su da ovaj rat bude jedan od najbrutalnijih, najnehumanijih i najsvirepijih u novijoj svetskoj istoriji, ukazuje se u dananjem saoptenju Odbora za zdravstvo Demokratske stranke. RASTE BROJ IZBEGLICA U SRBIJI Napodruju Republike Srbije, prema podacima Crvenog krsta Srbije, registrovano je 111.297 izbeglih lica iz Hrvatske. Od toga na podruju Vojvodine 46.719 lica, na podruju centralne Srbije, 63.394 a na Kosovu i Metohiji 684 lica. U odnosu na 3. oktobar 1991. godine broj registrovanih izbeglica je vei za 1.054. (Dnevnik, 5. oktobar 1991) AKADEMIK BOKO PETROVI: - SRBI RTVE IRACIONALNE MRNJE Postupke Hrvata nemogue je objasniti samo idiosinkrazijom, utoliko pre to ima primera da pojedince privlai srpski magnet. Nema centralne vlasti u Jugoslaviji i zato nema snage da se prekine krvoprolie kae Boko Petrovi. U svakom drutvu postoji centralna vlast. To je nuno, bez obzira da li je to autokratija, demokratija ili bilo kako da je to drutvo ureeno

Vukovarska tragedija 1991 Poloaj Srba i Srbije nije isto. Srbija je republika koja ima svoje probleme, a Srbi izvan nje svoje muke. Konano eli se da se svi Srbi nau zajedno. Pokazalo se da Hrvati imaju posebne interese. Vidite da se ti interesi, na alost, veoma kose sa srpskim. Da su zapravo neprijateljski. Pokazalo se da su i Slovenci, koji su s dosta razmiljanja i premiljanja tada uli u Jugoslaviju, tokom vremena reili da se izdvoje. Istovremeno, sada se i Makedonija pojavljuje kao federalna jedinica koja ima neke svoje posebne interese. Tako se sada ini d su Srbi ostali u svojim tenjama za ouvanje Jugoslavije, sami s Crnogorcima. Tu nau komplikovanu situaciju, jer u pitanju su i unutranje i spoljne granice, veoma je teko raspetljati kada se to radi u ovim prilikama. Kada se sve smiri jednog dana, onda e nam prvo iz te samostalne drave Slovenije doi pisci, glumci, umetnici. Nije i nee Slovencima biti lako s tim malim jezikom. Oni mogu biti samo jedna manjina u svetu i nita vie. Oni su mali narod. Oni nemaju za koga, ako ostanu sami, da razvijaju svoju kulturu. Jedan narod ivi kroz re, kulturu, umetnost, pozorite. Ne vole ni kako Srbi pevaju Srbi u Hrvatskoj? ive vekovima zajedno. Da li je mogue da jedan narod mrzi drugi toliko da ga tera sa svojih ognjita? Jeste. Roen sam u jednom selu u Sremu gde je bilo pola Srba pola Hrvata. iveli smo zajedno, a jako razliito. Postoji u psiholokoj terminologiji naziv idiosinkrazija. To je sluaj kad nekoga ne volite, bez razloga. Prosto zato to je takav kakav jeste. Postoji ta idiosinkratina crta kod Hrvata, ne naravno svih, i njima smeta sve kod Srba, do naina kako razgovaraju ili pevaju. Ipak smo u jednoj dravi iveli sedamdeset godina zajedno, a vekovima dok se nismo ujedinili? Stara Jugoslavija je trajala 22 godine. Ona je od prvog dana pokazivala da ne mogu da se sloe mentaliteti naroda koji su se ipak iz odreenih interesa ujedinili. Primeivalo se to dok sam bio dete, a kada sam postao student bilo je toliko oigledno i uvek sam se pitao zato je to tako. Mi moemo s hrvatima zajedno, ali oni ne mogu s nama. Postoji izvestan magnet u srpskom narodu koji privlai i one koji nisu Srbi. Ja ne hvalim srpski narod, ne mislim da je on najbolji na svetu, on ima mana kao i svaki narod. Ali, taj magnet esto ue i u Hrvate. To izluuje one koji imaju odbojnost prema Srbima. Zato nije sluajno da su jedini narod na svetu koji je izmislio svoju istoriju. Ideologija Ante Starevia jebila takva da su Hrvatima proglaavani ak i Nemanjii. To je ludaka ideja. Strano je rei,

640

641

Vukovarska tragedija 1991 ali kada i po onima koji nastavljaju da vode takvu starevievsku ideologiju nestao i poslednji Srbin, mogli bi da kau da je srpska istorija njihova. Posle je dola NDH. Kraj rata. Bratstvo-jedinstvo koje je trebalo sve zloine nad Srbima da izbrie. To nije moglo i ir je sada pukao. Neizbrisivi zloini Mogua su trvenja i izmeu nas, Srba. To je prirodno. Zato postoji potreba ujednaavanja naeg srpskog etikuma. Nikako tako to emo stalno vikati: mi Srbi, ve radom. Ne treba zaboraviti ni pravoslavnu religiju koja e dobiti drugaije mesto nego to je imala do sada. Da li je Srbija zakasnila da svetu kae istinu o poloaju Srba koji ive izvan nje, pre svega u Hrvatskoj? To je propust organizacije dravne vlasti i vlade Srbije. Desilo se neto kao u partiji aha. Kada se javila potreba kod Hrvata i Slovenaca da se odvoje, oni su ofanzivno krenuli na Jugoslaviju. Jugoslavija koja je bila bazirana na najbrojnijem narodu, Srbima, ponaala se defanzivno. Jo uvek je ta naa pozicija Srba u defanzivi. Mi neemo u ofanzivu protiv Hrvata ve samo u iznoenje istine. U TRAGANJU ZA SRPSKIM ENTITETOM - UVEK IVO NAERTANIJE Privatno izdanje srpskog nacionalnog programa koji je pre vek i po sastavio Ilija Garaanin Sve mistifikacije oko Naertanija politikog su karaktera napisao je u Pristupu, sadanjem izdanju knjige istoriar Duan T. Batakovi. Garaaninov program nije, kako su pojedini tumai pokuavali da dokau, nosio klicu buduih sukoba s Hrvatima, niti je mogao predstavljati osnov nekakve velikosrpske politike u smislu poricanja prava drugim jugoslovenskim narodima. Naertanija su sada kao program znaajna ne toliko po svom neposrednom sadraju i navedenim ciljevima, ve po tome to daju strateke smernice za reavanje srpskog pitanja. A zna se, ovo pitanje nije do kraja reeno! Zato Naertanija danas ni na koji nain ne mogu da budu konkretan putokaz u traenju politikih reenja ve mogu da u tome pomognu. Na primer, trajna vrednost Naertanija proizilazi iz stava da Srbija mora da bude evropska drava, da ona mora voditi nezavisnu politiku i da njeno bezuslovno oslanjanje na neku od strasnih sila nikako nee doneti dobar rezultat. Danas, naalost, dosta je pritisaka da se srpsko pitanje ne reava u modernom duhu kao to je Garaanin u svom vremenu pokuao da ini.

Vukovarska tragedija 1991 Zbog toga on je smatrao da e, kada se stvori srpska drava, jaka i nezavisna u sreditu Balkana, ona biti kadra da u pogodnom trenutku privue sebi i objedini sve delove srpskog naroda, to je kao, dogaaj ostavljao za neka druga pokolenja. Duan T. Batakovi izdvojio je iz Naertanija vie primer, a za nae vreme itekako vrednih stavova. Na primer, Garaanin je dobro uviao da meu srpskim zemljama, tj. delovima srpskog naroda postoje osobene razlike civilizacijske prirode razlike u politikom mentalitetu itd. Stoga je on isticao da Srbija mora biti naroito oprezna u postepenom uklapanju ovih delova u tkivo srpske drave i da e ona biti istorijski odgovorna ako to ne bude radila na promiljen nain, ako namee jednostrana reenja. (Dnevnik, 6. oktobar 1991) DNEVNIKOV REPORTER U VUKOVARU - UJKE SE SVE MANJE UJU Posle noanjeg dejstva avijacije grad sijao kao boina jelka. Preskaemo preko mrtvih ustaa koje i dalje lee po ulicama Tumanovog Staljingrada. Mogu da biraju: predaja ili smrt u kanalizaciji Jedna Armija U Vukovaru je, najzad, poela zdruena operacija u kojoj se sihronizovano odvijaju dejstva svih rodova JNA, pristiglih dobrovoljaca i teritorijalaca AO Slavonija, Baranja i zapadni Srem. Ukratko, svi su jedna armija i vie nema mogunosti da se ponove ne ba vesela iskustva iz nedavnog proboja na liniji id Vinkovci Oslobodioci su ve stigli do centra grada i iz mnogo pravaca, poput klinova, talasi ljudi i tehnike slamaju faistika stanita. U ovim krvavim borbama mnogo je mrtvih i ranjenih na obe strane, s tim to se svaki osloboeni deo grada odmah isti od ostatka mupovaca i gardista kako se ne bi doivelo neprijatno iznenaenje. Danas pristigle, nove i svee snage JNA i toliko oekivana borbena dejstva Ratnog vazduhoplovstva, umnogome su podigli moral herojima koji u gradu na Vuki vie od mesec dana odolevaju ustakim napadima. Za samo jedan dan na ratitu od golobradih mladia postaju odrasli ljudi koji ovde, pripadnici svih naroda i narodnosti, sada brane Jugoslaviju! (Dnevnik, 7. oktobar 1991)

642

643

Vukovarska tragedija 1991 NEMA MIRA NA RATITIMA U HRVATSKOJ - ARMIJA ISTI VUKOVAR Blokirana hrvatska paravojska i u selu Nutar, na putu ka Vinkovcima. U Osijeku zatije. JNA i srpski teritorijalci stigli nadomak Nove Gradike i Jasenovca Uline borbe u Vukovaru izmeu hrvtskih formacija i jedinica JNA, trajale su celu no do etiri sata, kada je nastupilo zatije. Sukobi su nasavljeni jue ujutro. Akcija ienja Vukovara trebalo bi da se zavri danas reeno je jue Tanjugovom reporteru iz izvora bliskih Komandi jedinica JNA koje su stacionirane u okolini tog grada. Hrvatski radio izvetava da je na Vukovar do prvih jutarnjih sati ispaljeno 500 granata, a da je posle osam asova paljba jo ea. Napad na Zagreb Zagreb, 7. oktobra Tanjug Nekoliko minuta posle 15 sati raketa najverovatnije iz borbenog aviona JNA, pogodila je proelje stare zgrade Banovi dvori na Trgu Stjepana Radia u zagrebakom Gornjem gradu, u kojoj se nalazi sedite predsednika Republike Hrvatske. Prema informaciji Hrvatskog radija, predsednik Tuman je o tom napadu obavestio svetsku javnost. Nema informacija o ranjenima. (Dnevnik, 8. oktobar 1991) ARMIJA NE BRANI SEBE Izjave pojedinih stranakih prvaka o bduimg ranicama nanele dosta nevolja Srbiji. To to ini JNA podudara se sa interesima graana Srbije i srpskog stanovnitva gde god ono ivi. Srbija nema potrebe da pree na ratni kolosek Armija ne brani sebe, ona brani teritoriju u meri u kojoj se Jugoslavija u budunosti zaokruuje. Ona obavlja ustavne funkcije. Da je Predsednitvo SFRJ u etvrtak bilo kompletirano bar predstavnikom Bosne i Hercegovine odluke su mogle biti istorijske u korist Jugoslavije. To je intervjuu, koji donosi danaanja Borba, istakao ministar odbrane Republike Srbije generalpotpukovnik Tomislav Simovi. Izjave pojedinih stranakih prvaka o buduim grnaicma, rekao je Simovi u odgovoru na pitanje u kome se pominjala i poznata eeljeva linija, donele su dosta nevolja Srbiji na spoljnom planu. Neu govoriti jesu li to megalomanski zahtevi ili ne, jer to je stvar politikih dogovora, politiki postavljenih ciljeva, ali granice budue Jugoslavije svakako treba traiti na teritorijama onih republika koje se nisu izjasnile za otcepljenje iz Jugoslavije, uz uvaavanje opredeljenja srpskog

Vukovarska tragedija 1991 stanovnitva van Srbije koje se referendumom izjasnilo da eli da ostane u Jugoslaviji. U tim opredeljenjima srpskog naroda van Srbije vidim granicu budue Jugoslavije, uzimajui u obzir odreenu ulogu i mesto Makedonije koje bi moglo biti drugaije nego to se trenutno izjasnila, kae Simovi. To to se zadaci JNA najvie podudaraju sa interesima graana Srbij jeste, po reima generala Simovia, istorijski sticaj okolnosti u kontekstu ponaanja Slovenije, odnosno Hrvatske prema naoj drutvenoj zbilji. JNA se ve objektivno zaokruila na teritorijama na kojima preteno ivi srpski ivalj. Utoliko ja ni sa ove funkcije ne vidim potrebu brzog zalaganja za neku srpsku vojsku, jer se ve to to ini JNA podudara sa interesima graana Srbije i srpskog stanovnitva,gde god ono ivi. Ako bi trebalo da traimo genezu srpske vojske verovatno bi trebalo neku osnovu da imamo u sadanjoj teritorijalnoj odbrani. Zahteve JNA u odnosu na ovu situaciju mi moemo da zadovoljimo i deliminom regrutacijom. Pojaana regrutacija se moe oekivati samo ukoliko sticaj okolnosti to bude zahtevao. SPS U NOVOM SADU DAJE PUNU PODRKU PREDSEDNITVU SFRJ - PRESUDNI DANI Na meti je JNA kao jo jedna realna jugoslovenska snaga i brana prodoru faisoidne politike hrvatskog vrhovnitva Izvrni odbor Optinskog odbora SPS Novi Sad daje punu podrku radu predsednitva SFRJ koje deluje u uslovima neposredne ratne opasnosti, smatrajui da Vrhovna komanda mora efikasno izvravati svoje zadatke. Podrku Predsednitvu SFRJ daju svi oni kojima je stalo do opstanka Jugoslavije, jer e naredni dani biti presudni za njenu dalju sudbinu, istie se u saoptenju. Rad dogaaja nam jasno govori da je cilj onih koji rue Jugoslaviju stvoriti to vei haos, u kome i se lake ostvarili separatistiki i secesionistiki planovi. Na meti je Jugoslovenska narodna armija kao jo jedna realna jugoslovenska snaga i brana prodoru faisoidne politike hrvatskog vrhovnitva. tab vrhovne komande pokazao je odlunost da vie ne odstupa od izvravanja svojih zadataka, da Jugoslovenska naroda armija zatiti sebe i srpski narod u Hrvatskoj od ustakog genocida koji ne bira sredstva da bi ostvario svoj cilj. Sasvim je jasno da se JNA i srpski narod u Hrvatskoj bore protiv ustake i faisoidne drave i partijske vlasti i njene plaenike falange. Srpski narod i graani Srbije svesni su situacije u kojoj su se nali, zahvaljujui

644

645

Vukovarska tragedija 1991 perfidnom i upornom delovanju separatistikih snaga. Zato je u ovom trenutku neophodno pokazati pun patriotizam i ojaati front antifaistikih snaga na osnovama odluka Predsednitva SFRJ, odbraniti srpski narod i sve jugoslovenski orijentisane ljude u Hrvatskoj i odazvati se mobilizaciji koja je neophodna da bi JNA izvrila svoje zadatke. VREME SADANJE - AS ISTINE Stevan Sremac: kad hoe da bude objektivan, Srbin preuzima logiku svog neprijatelja. Izgleda da se samo ovom logikom moe tumaiti i ponaanje nekih beogradskih glasila. Farijejska etika umnika od ijeg se umlja die kosa na glavi, guranje bez due i duha svemu i svakom ko u Srbiji, Crnoj Gori i JNA predstavlja oslonac optoj naoj nadi, po zlu uveno poravnavanje (koje pod isti prut stalvja eksa i Koutia, Glavaa i Crnevia) eto poetike i politike novinara koji nezavisnost poimaju kao pravo na hotimino izokretanje istine i obezvreivanje vrednosti. Dananja bitka za Srpstvo u isti mah, ili ponajpre, i bitka za ovetvo. To, zapravo, ve i danas svi vide samo to poneki, sokratovski reeno,znaju ali nehaju. TUMANOVE PREVARE Najnovijim sporazumom u Hagu Hrvatska se ponovo obavezala da e bez ikakvih uslovljavanja deblokirati kasarne Predsednik Hrvatske Franjo Tuman je peti put stavio potpis na sporazum o prekidu vatre. U svakom od tih sporazuma preuzimao je obaezu da e deblokirati garnizone i vojne objekte u Hrvatskoj i svaki put je obmanuo domau i meunarodnu javnost. Zaprepaenje Evrope Jugoslovenska armija je sada, prvi put od sukoba u Hrvatskoj, preuzela ofanzivna dejstva. Pokret jedinica JNA nema za cilj osvajanje hrvatskih teritorija niti hrvatskih gradova, e da putem sile skri otpor hrvatskih paravojnih formacija i deblokada svoje kasarne. Danas s eu Hrvatskoj nalazi oko 25 hiljada naih vojnika i civila na radu u JNA i lanov aporodica vojnih stareina koji ive u uslovima blokade vie od dva mjeseca.

Vukovarska tragedija 1991 Mi smo reeni da i upotrebom vojne sile oslobodimo blokirane kasarne. To nije vie vojno pitanje, ve zadatak motivisan humanom brigom za ljudstvo koje tamo ivi u nemoguim uslovima. Ja nikada neu predloiti da JNA odustane od namere da deblokira kasarne u Hrvatskoj dok Hrvatsko vrhovnitvo ne izvri deblokadu. (Dnevnik, 8. oktobar 1991) S RATITA U VINKOVCIMA - KRVOPROLIE NA PRAGU Pripadnici JNA i TO-a oslobodili Nutar i na pragu su Vinkovaca. Velike rtve zengi. Poginuli srpski dobrovoljci iz Mirkovaca Vinkovci su razruen grad, metani ive u podrumima bez struje, vode i hrane, za razliku od zengi i legionara iz ete Kralj Zvonimir koji se delom nalaze u vinkovakim katakombana, zatim kod Nutarske tvrave, borionakih podruma i dela kanalizacije. Okruenje je pri kraju, ustae su u zamci kao pacovi, rei su milosava Timotijevia iz Uica. Meutim, moral i volja za osloboenjem i deblokadom kasarni i pripadnika JNA je velika elja, ali realnost je neto sasvim drugo. Vinkovci e, po svemu sudei, u najskorije vreme biti mesto velikog krvoprolia, dunih i nedunih ljudi, jer jake stacionirane snage hrbatskih bojovnika, kojih ima oko osam hiljada, nee se oito predati bez borbe, jer ele da osvetle svoj hrvatski krvavi obraz. (Dnevnik, 8. oktobar 1991) HRVATSKI BOJOVNICI REMETE I NAJNOVIJU AKCIJU ZA MIR - NAPAD NA ARMIJU KOD OSIJEKA Obnovljene borbe u Vukovaru. zatije na Baniji, u Dalmaciji i okolini Dubrovnika Vojni izvori potvrdili su vest o naruavanju prekida vatre u istonoj Slavoniji, ali jo nisu saoptili nikakve detalje o tome. Hrvatski radio u popodnevnim vestima je javio da je u toku napad na Osijek, za koji je optuio Armiju i srpske teritorijalce. Gradske vlasti saoptile su da je od poetka sukoba u tom gradu poginulo 250 ljudi. Lane uzbune Zagrepani su gotovo celu pretprolu no proveli u sklonitima. Nakon priopenja o jueranjem bombardovanju Banskih dvora, uvee su davane jo

646

647

Vukovarska tragedija 1991 dve uzbune od vazdune opasnosti. Najavljen je bio i dolazak veeg broja aviona prema Zagrebu, ali bombardovanja nije bilo. HRVATSKA I ZVANINO ODBIJA PRIMIRJE - POETAK TOTALNOG RATA? Ponovljen zahtev da esta flota uplovi u Jadran i da zapadne zemlje spree aktivnost Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva nad hrvatskom Branko Salaj je naglasio da primirja nee biti sve dok se jedinice JNA nalaze na hrvatskoj teritoriji. On je ponovio zahtev da brodovi amerike este flote odmah uplove u Jadran i ukinu blokadu hrvatskih luka koju je uvela Jugoslovenska ratna mornarica. Istovremeno, on je zatraio od zapadnih zemalja da, kako kae spree aktivnost Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva nad Hrvatskom. U prvim komentarima i Bi-Bi-Si i Skaj naglaavaju da ova hrvatska odluka moe da oznai poetak totalnog rata u Hrvatskoj. Ocenjuje se da e Hrvatska danas na zasedanju Sabora i formalno proglasiti otcepljenje od Jugoslavije i da e zatraiti direktnu stranu vojnu intervenciju. POZIV MILOEVIU, KADIJEVIU I TUMANU Ambasadori 12 zemalja lanica EZ akreditovanih u Beogradu zatraili su od predsednika Hrvatske i Srbije Tumana i miloevia i saveznog sekretara za narodnu odbranu generala Veljka Kadijevia da dou u Hag, saoptio je danas predstavnik holandskog Ministarstva inostranih poslova. On je dodao da se o ekaju odgovori iz Zagreba i Beograda. Ukoliko odgovori budu pozitivni saznaje se, plenarno zasedanje Konferencije o Jugoslaviji bie oddrano verovatno sutra u Hagu umesto sledee sedmice, kako je bilo planirano. (Dnevnik, 9. oktobar 1991) POZIV DOBROVOLJCIMA ESTE LINE DIVIZIJE Beograd, 8. oktobra Borci ratne este like divizije, formirane nanovi radi spreavanja ponovnog istrebljenja naroda Like od strane povampirenog ustakog reima u Hrvatskoj, pozivaju sve patriote, a pre svega Borce este like i njihove potomke, da se kao dobrovoljci jave u ovu diviziju. Odbor za prijavljivanje u jedinice este like divizije formirani su u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Zrenjaninu, Rumu, Lazarevcu, Valjevu i Mladenovcu, a u Lisi se dobrovoljci javljaju tabovima TO optina Graac, Korenica i Donji Lapac.

Vukovarska tragedija 1991 GRANINI PRELAZ KNEEVO UDVAR PONOVO ZATVOREN - STOP ZBOG PLAENIKIH PRETNJI Iz Baranje mogu da izau samo strani dravljani dok je za se druge zabranjen i ulaz i izlaz. Pojaan odliv informacija iz Baranje u Maarsku i Hrvatsku Iz bezbednosnih razloga granini prelaz izmeu jugoslovenskog sela Kneeva i maarskog Udvara je zatvoren. U ovom trenutku se ne zna koliko dugo e odluka o zatvaranju trajati. Izlazak iz Jugoslavije je dozvoljen samo stranim dravljanima. Za sve druge nema ni ulaska ni izlaska iz zemlje. Odluka o zatvaranju je, kae Mareta, donesena na zahtev Komande JNA koja kontrolie podruje Baranje. S obzirom da je 7. oktobar oznaen kao kritini datum, logino je bilo organizovati daleko jae obezbeenje od dosadanjeg kae rezervni major Borivoje Dobrokes, komandant taba TO Baranje. Registrovali smo i pojaani odliv informacija iz Baranje u Maarsku i Hrvatsku. Uvedena je zbilja arigorozna kontrola. Dolazi vreme konanog obrauna, pa je logino da ne elimo nikog nepouzdanog iza lea. Reju, hapsimo sve koji su sumnjivi. (Dnevnik, 9. oktobar 1991) SABIRNA AKCIJA U NOVOM SADU - DAROVI ZA BORCE MIRKOVACA Organizatori akcije su Turistiki savez, Crveni krst, Lutrija Vojvodine, Udruenje poslovnih ljudi... Danas je u Novom Sadu pokrenuta sabirna akcija pod nazivom Darovi za borce Mirkovaca, koja e trajati do kraja ove nedelje. Organizatori ove akcije su Turistiki savez Novog Sada, u ijim e se prostorijama svakog dana od 8 do 22 sata, sem nedelje, prikupljati darovi, zatim optinska organizacija Crvnog krsta Novog Sada, Lutrija Vojvodine, Udruenje poslovnih ljudi Novog Sada i druge asocijacije i kolektivi. Narednih nedelja ovakve sabirne akcije bie organizovane u Novom Sadu i za branitelje drugih mesta u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, koji danima u rovovima i na ratitu brane srpska ognjita. PISMO ALEKSANDRA MITROVIA LORDU KARINGTONU - ORUJEM BRANE SECESIONIZAM Potpredsednik SIV-a izneo predsedavajuem Konferencije u Hagu redosled neustavnih, nelegalnih i nelegitimnih odluka Skuptine Slovenije i Sabora Hrvatske

648

649

Vukovarska tragedija 1991 Iz kabineta potpredsednika SIV-a Aleksandra Mitrovia Tanjugu je dostavljeno njegovo pismo upueno lordu Karingtonu, predsedavajuem Konferencije u Hagu. Pismo glasi: Uvaeni gospodine Karington, U vezi sa aktuelnom situacijom u mojoj zemlji, ast mi je da vas obavestim o nekoliko injenica, koje e vam, nadam se, biti od znaaja za celoviti sagledavanje stanja i traenje reenja za prekid neprijateljstava i mirno demokratsko razreenje jugoslovenske krize koje bi bilo u interesu svih i u Jugoslaviji i u Evropi. Jednostrani akti Slovenije i Hrvatske 1.Jugoslovenska vlada preduzimala je mnoge mere radi mirnog i demokratskog reenja krize koja potresa Jugoslaviju. Te mere nisu naalost bile dovoljne da spree, niti da zaustave krajnje nepovoljan razvoj dogaaja. Nadleni organi Republike Slovenije posle niza protivustavnih postupanja doneli su 25. juna 1991. godine odluku o izdvajanju iz Jugoslavije. Isto takve odluke doneli su i nadleni organi Republike Hrvatske. Savezno izvrno vee je zauzelo stav da su odluke Skuptine Republike Slovenije i odluke Sabora Republike Hrvatske od 25. juna 1991. godine jednostrani akti doneti mimo dogovora sa drugim jugoslovenskim federalnim jedinicama, te su zbog toga nelegalne i nelegitimne, a sve posledice tih akata nitavne. Polazei od ovakvog stava, Savezno izvrno vee je preduzelo neophodne mere iz svoje nadlenosti koje treba da obezbede normalno funkcionisanje drave SFRJ, obezbeivanje njenih postojeih dravnih i unutranjih granica i ispunjavanje njenih meunarodnih obaveza. Poznato vam je da su se Slovenija i Hrvatska ovim merama, savezne vlade i drugih saveznih organa suprotstavile i silom oruja. Savezno izvrno vee pokrenulo je pred Ustavnim sudom Jugoslavije postupak za ocenjivanje ustavnosti odluka Skuptine Republike Slovenije i Sabora Hrvatske. Ustavni sud Jugoslavije odluio je da se obustavi primena tih odluka (Slubeni list SFRJ, broj 62/91) od 16. avgusta 1991. godine. Na alost, odluke Ustavnog suda Jugoslavije se takoe ignoriu i grubo kre od strane dravnih organa ove dve republike. Uprkos napred navedenim stavovima, odluke koje je Skuptina Republike Slovenije donela 7. oktobra 1991. godine, a Sabor Hrvatske 8. oktobra 1991. godine znae dalje grubo krenje Ustava Jugoslavije, odnosno eskalaciju secesionistikog ponaanja, iako je savezna vlada traila da ove dve jugoslovenske republike obustavu donoenja secesionistikih akata, barem do zavretka Konferencije o Jugoslaiji, kojoj vi predsedavate.

Vukovarska tragedija 1991 2.Poznato je da je predsednik savezne vlade predloio razreenje lana vlade i saveznog sekretara za narodnu odbranu, i njegovog zamenika. Svi lanovi savezne vlade, bez izuzetka, bili su protiv ovog poteza predsednika, istiui da se time umanjuju anse za pozitivan preokret, tj. Za potovanje sporazuma o prekidu vatre, kao osnovnog preduslova za demokratski i miran nain razreenja jugoslovenske krize, odnosno za uspean tok i povoljan zavretak konferencije o Jugoslaviji u Hagu. Lonar govorio u svoje ime Izjava saveznog sekretara za inostrane poslove o poslednjim odlukama Predsednitva SFRJ, data prilikom njegovog nedavnog boravka u Hagu, predstavlja iskljuivo njegovo lino miljenje. Savezna vlada o tim odlukama nije raspravljala, a njihovo donoenje je inae, po Ustavu Jugoslavije predvieno i mogue (lan 317. Ustava SFRJ, odnosno amandmana 41 na Ustav SFRJ). Koristim, uvaeni gospodine Karington, ovu priliku da vam izrazim visoko lino potovanje i zahvalnost za napore koje inite radi doprinosa reavanju krize, s kojom je moja zemlja suoena, kae se na kraju pisma koje je potpredsednik SIV-a Aleksandar Mitrovi uputio lordu Karingtonu. VOJVOANSKI REFORMISTI O REAVANJU JUGOSLOVENSKE KRIZE: - JUGOSLAVIJA KAO SAVEZ SUVERENIH REPUBLIKA Podrka nastavku Konferencije o Jugoslaviji u Hagu. Odloiti lokalne izbore Jugoslavija i u budue treba da postoji u istim teritorijalnim grnaicama, a u ovim okolnostima sasvim je ostvarljivo da se ona organizuje kao savez suverenih republika ili sjedinjene jugoslovenske drave. Ovo je stav iz Platforme za reavanje jugoslovenske krize i manjinsku zatitu koju je jue usvojio Pokrajinski odbor Saveza reformskih snaga Jugoslavije za Vojvodinu. Vojvoanski reformisti samtraju da bi na nivou saveza trebalo zadrati bar etiri funkcije: garantovanje individualnih i kolektivnih ljudskih prava, depolitizovanu i profesionalnu vojsku, zajedniko ostvarenje spoljne politike uz prava svake lanice da postane samosalni subjekt meunarodnog prava i zajedniko trite. (Dnevnik, 9. oktobar 1991)

650

651

Vukovarska tragedija 1991 NESVAKIDANJI DOGAAJ NA MOSTU SLOBODE - REZERVISTI PUCALI U VAZDUH! Dvojica poluuniformisanih rezervista pucanjem u vazduh zaustavili vozila u kojima su bili predstavnici AO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema i jedno lice iz SAO Krajine. Vojna policija i milicija odmah reagovali, a razlozi zbog ega se sve desilo jo nisu poznati Dvojica poluuniformisanih ljudi sa pukama zaustavili su vozila u kojima su se nalazili predstavnici AO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, kao i jedna predstavnik SAO Krajine. Ova poluuniformisana lica, za koje smo saznali da su rezervisti, ispalili su tri metka u vazduh. Dvojica rezervista predali su se bez otpora, a u kolima koja su zaustavili naeno je i oduzeto oruje i municija. (Dnevnik, 9. oktobar 1991) POTPISAN SPORAZUM O OBUSTAVI VATRE U HRVATSKOJ - DOGOVORENA I DEBLOKADA Deblokada na zemlji i moru sa obe strane jadranske obale i njene unutranjosti bie istovremena. Momentalna deblokada kasarne na zagrebakom Borongaju. Dostava hrane i lekova stnaovnitvu na podruju Vukovara i Vinkovaca U prvim minutima dananjeg dana u zagrebu potpisan sporazum o prekidu vtre na teritoriji Hrvatske kao i daljim koracima za uvrivanje tog prekida. Potvreno je da sporazum o optem prekidu vatre stupa na snagu od utorka, 8. oktobra 1991. u 18 asova. Sprovoenje svih odredbi sporazuma pratie posmatraka misija EZ u Hrvatskoj. DANAS EVROPSKO JUGOSLOVENSKI SASTANAK U HAGU Predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Miloevi i Franjo Tuman i savezni sekretar za narodnu odbranu general Veljko Kadijevi doputovae sutra u Hag na novi evropsko jgoslovenski sastanak. To je danas potvreno u Ministarstvu inostranih poslova Holandije i Generalnom sekretarijatu konferencije o Jugoslaviji. DVORE MINIRALI HRVATSKI GENERALI Eksploziju u Banskim dvorima pripremili su i izveli bivi generali JNA, koji su preli na Tumanovu stranu Zdravko Novoseli i Petar Stipeti, a cela ova akcija izvedena je po nalogu Tumana, Mesia i markovia. Ovo tvrde Veernje novosti, pozivajui se na dobro obavetene izvore. Dvojica bivih hrvatskih generala JNA bili su poznati kao strunjaci za

Vukovarska tragedija 1991 inenjeriju i eksplozive i donedavno najodgovorniji u Upravi za ininjeriju JNA. Kako nezvanino saznaju Veernje novosti, Novoseliu i Stipetiu je u ovoj akciji pomoglo jo est osoba, ija su imena zasad nepoznata. Ova osmorka upotrebila je u bombardiranju Banskih dvora oko 20 kilograma eksploziva. (Dnevnik, 10. oktobar 1991) S VINKOVAKOG RATITA - MRNJA NADJAALA LJUBAV Vatreno oruje se hladi, a hladno je zagrejano. Zenge protiv primirja. Vidanje rana i pripreme za odbranu Kroacije ivotinji ne treba verovati, jer ne zna ta ti sprema i kada e te ujesti. Nekada napada direktno, ali najee podmuklo. Reima sportista, nesportski napad. Slino je i u Vinkovcima, a to u poslednje vreme rade zenge, mupovci i plaenici u odbrani Kroacije podmuklo napadaju i kolju. (Dnevnik, 10. oktobar 1991) TREE ZASEDANJE VELIKE NARODNE SKUPTINE SO SLAVONIJE, BARANJE I ZAPADNOG SREMA U BELOM MANASTIRU - SLAVONSKA ODBRANA U SASTAVU OS SFRJ Parlament nove jugoslovenske federalne jedinice usvojio nekoliko zakona kojim se ureuje organizaija dravne vlasti i pravosua u ovoj oblasti Velika narodna skuptina Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema donela je danas na treem zasedanju u Belom Manastiru nekoliko oblasnih zakona kojim se ureuje organizacija dravne vlasti i pravosua i reguliu odnosi u funkcionisanju javnih slubi u ovoj novoosnovanoj federalnoj jedinici Jugoslavije. Ovaj parlament kojem je predsedavao predsednik Ilija Konarevi, usvojio je Zakon o vladi, o merama za sluaj vanrednog stanja, o sudovima i nihovoj nadlenosti, o javnim tuilatvima, o slubenoj upotrebi jezika i pisma, i o peatu dravnih i drugih organa. Posebno znaajna je odluka kojom je danas Skuptina Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema proglasila Teritorijalnu odbranu ove oblasti ukljuujui sve njene sastave i slube, sastavnim delom oruanih snaga SFRJ, to znai da se ona prikljuuje JNA i da dejstvuje pod zajednikom komandom. Ova odluka stupila je na snagu istog asa kada je usvojena, a realizacija e se sprovesti u neposrednoj saradnji sa Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu.

652

653

Vukovarska tragedija 1991 Na dananjem zasedanju Velike narodne skuptine izabrane su sudije osnovnih sudova, kao i vieg i oblasnog suda SO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Dok su svi predloeni zakoni usvojeni bez ikakve diskusije, ovoj odluci o imenovanju sudija prethodila je veoma polemina i kritika rasprava u kojoj su isticani zahtevi da sudijska dunost moe da se poveri samo pojedincima koji se nisu kompromitovalo u sruenom reimu doskoranje hrvatske vlasti na ovom podruju. Posle izbora sve sudije su poloile zakletvu pred poslanicima Velike narodne skuptine. Imenovani su i javni tuioci osnovnih javnih tuilatava, kao i Vieg i Oblasnog javnog tuilatva ove federalne jedinice. Posebnim oblasnim zakonom formirana su dva osnovna suda. U Belom Manastiru za teritoriju Baranje i u Vukovaru ije je privremeno sedite u Dalju, a delokrug mu se prostire na teritoriju Slavonije i zapadnog Srema. Novoosnovani Vii sud sa seditem u Belom Manastiru radi kao drugostepena pravosudna instanca. Oblasn sud je najvii pravosudni organ Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema (u rangu vrhovnog republikog suda), a privremeno sedite mu je u Dalju s uslovnim odreenjem da e se premestiti u Vukovar im se za to ukae mogunost. Za predsednika Oblasnog suda Velika skuptina je izabrala Miloa Vojinovia, dosadanjeg zamenika ministra za pravosue i upravu vlade SO Slavonije, baranje i zapadnog Srema. Za oblasnog javnog tuioca izabran je Milorad Troi. Pre zasedanja Velike narodne skuptine u Belom Manastiru je odrana i sednica vlade SO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Danas je u Belom Manastiru otvorena i ekspozitura Vojvoanske banke filijale iz Sombora. KONFERENCIJA ZA TAMPU U SRPSKOJ RADIKALNOJ STRANCI - SUMNJA U PRIMIRJE Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav eelj ocenjuje da je najnovije primirje s ustakim hrvatskim vrhovnitvom jo jedna taktika varka Srpska radikalna stranka sumnja da se najnovije primirje s ustakim hrvatskim vrhovnitvom moe odrati. Pozdravlja odluku Predsednitva Jugoslavije o neposrednoj ratnoj opasnosti, uz upozorenje da ju je trebalo doneti ranije. Pozdravlja i odluku o uvoenju sankcija za sve vojne dezertere jer JNA po svim meunarodnim pravnim aktima ima na to prava. I odluka saveznog ministra za narodnu odbranu generala Veljka Kadijevia o zabrani politikog delovanja u Armiji, naila je na dobar prijem u stranci. Srpska

Vukovarska tragedija 1991 radikalna stranka smatra da predsednitvo drave treba da i dalje preuzima ingerencije Savezne skuptine koja ne funkcionie, s tim da to pre imenuje mandatara privremene vlade Jugoslavije do raspivanja demokratskih izbora za Narodnu skuptinu Jugoslavije. JNA mora ostati na starim srpskim grnaicama JNA ne bi trebalo da prihvata bilo kakva primirja s Hrvatskom do konanog unitenja ustake vlasti u ovoj Republici, stim to se po miljenju dr Vojislava eelja bez borbi ne sme povui iz bilo koje separatistike republike, pa ni Slovenije i Hrvatske. I, tada ona mora ostati na starim srpskim granicama: Karlobar, Ogulin, Karlovac, Virovitica. Dezerteri bi, smatra dr eelj, morali ostati bez radnog mesta u drutvenom sektoru, a ova stranka poziva svoje lanove i rodoljube koji nisu obuhvaeni mobilizacijom, da se kao dobrovoljci stave pod komandu JNA i TO-a. Ponovo upozoravmo vlade evropskih demokratskih zemalja, rekao je dr Vojislav eelj, da shvate da se protiv srpskog naroda bori ne Hrvatska, ve Nemaka. A srpski narod mora da pokae maksimalnu slogu, jedinstvo i odlunost u borbi protiv povampirenog faizma. O granicama budue Jugoslavije to se neutralnosti BiH tie, na pitanje o granicama budue Jugslavije eelj je rekao da se one ne mogu odreivati po dananjem sastavu stanovnitva, jer hrvatska vlast nema prava da uiva posledice svoje genocidne politike tokom II svetskog rata (Dnevnik, 10. oktobar 1991) Dr RADOMAN BOOVI POSETIO DEO JEDINICA TO NOVOSADSKOG KORPUSA NA RATITU - VISOKA BORBENA GOTOVOST Predsednik Izvrnog vea Skuptine Vojvodine dr Radoman Boovi jue je posetio deo jedinica Teritorijalne odbrane koje izvode borbena dejstva pod komandom Novosadskog korpusa i deo jedinica koje obezbeuju vitalne objekte i kontroliu teritorije u Vojvodini. Ne treba verovati primirju koje zagovaraju ustake snage, jer su mnogo puta pokuale da im to vreme poslui za prestrojavanje i jo ee napade na JNA i jaanje ustatva.

654

655

Vukovarska tragedija 1991 ODLUKOM USTAVNOG SUDA JUGOSLAVIJE - PONITENA DEKLARACIJA O NEZAVISNOSTI SLOVENIJE Ustavni sud Jugoslavije ponitio je danas deklaraciju povodom nezavisnosti Republike Slovenije ocenjujui taj akt u celini neustavnim. (Dnevnik, 10. oktobar 1991) SA ISTONOSLAVONSKOG I ZAPADNOSREMSKOG RATITA STIU CRNE VESTI - KAD UTE PUKE RADE NOEVI Na igralitu Vuteksa zaklano pedeset Srba. Novi ustaki pokuaj ulaska u Vukovar preko Bogdanovaca. U Palai pale nove rtve. O Srbima u Budimcima, okanovcima, Beloj Lozi i drugim selima, izmeu akova, Valpova i Naica nema nikakvih vesti Ovo je danas na konferenciji za tampu u Erdutu rekao Rade Leskovac, pomonik ministra informisanja Srpske Oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Po Leskovevim reima, pripadnici JNA i teritorijalci dre pod svojom kontrolom otprilike polovinu teritorije najveeg grada Zapadnog Srema. Oko 2.500 najokorelijih ustaa, koliko po proceni zamenika ministra informisanja fanatino brani Vukovar, potpuno je odseeno iako ima pokuaja da im se uputi pomo. Posle oslobaanja Vukovara, bie zaokruena velika slobodna teritorija naglasio je danas Rade Leskovac. Mi u ovom trenutku pod svojom kontrolom drimo vie od 3.000 kvadratnih kilometara. Ipak, ima sela koja su potpuno odseena, pa o sudbini njihovih itelja ba nemamo nikakvih informacija. Po reima Ilije Petrovia, ministra informisanja u Vladi Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, jueranja odluka Skuptine ove oblasti da se njene teritorije odbrana stavi pod komandu oruanih snaga Jugoslavije namee Jugoslovenskoj narodnoj armiji obavezu da zatiti srpski narod na svim teritorijama koje e ostati u sastavu nove Jugoslavije. USLOVI ODLASKA U HAG Po reima Ilije Petrovia, predstavnici SAO Krajine i SO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema otii e u Hag na mirovnu konferenciju, ali samo kao ravnopravni partneri, a ne kao predstavnici nacionalne manjine, poto to nisu. Tokom dana oekivalo se da iz Haga stigne novi poziv koji je trebalo da rei ovu situaciju.

Vukovarska tragedija 1991 KONFERENCIJA ZA TAMPU NARODNIH POSLANIKA NARODNE STRANKE U SKUPTINI SRBIJE - NOVA KRITIKA MARKOVIA I KADIJEVIA Izbeglice bi trebalo da dobiju imanja dezertera predlau Milan Paroki i Dragoljub Petrovi Poslanici Narodne stranke u Narodnoj skuptini Srbije Milan paroki i Dragoslav Petrovi predloili su danas Skuptini da po hitnom postupku donese zakon koji bi omoguio graanima koji su trajno napustili Srbiju pre svega izbeglicama i dezerterima da svoju imovinu prodaju Republici. Predlog za hitan postupak razmatranja i donoenja tog zakona nije prihvaen, ve je upuen u redovnu skuptinsku proceduru, to su predlagai na konferenciji za tampu sazvanu u pauzi zasedanja parlamenta, prokomentarisali i kao nekompetentnost Vlade. Obrazlaui Predlog zakona o spajanju porodice i naknadi line imovine, Milan Paroki je rekao, izmeu ostalog, da u ovom trenutku 20.000 Maara iz Vojvodine u Maarskoj sada bere papriku za 200 forinti na dan, a to im ne obezbeuje egzistenciju, jer se veliki broj njih ogluio o poziv za mobilizaciju, pa otuda im treba omoguiti da im se tamo pridrue njihove porodice, tako to i svoje imanje prodali Republici Srbiji. Slina je situacija, kako je rekao Paroki, i s delom albanske ratujue populacije, koja se nalazi u ratu u Hrvatskoj, a u belom svetu je i mnogo maminih i tatinih sinova zato to izbegavaju vojnu obavezu i mobilizaciju. Milan paroki danas je na konferenciji za tampu potvrdio da ostaje pri svojoj prolonedeljnoj oceni da je general Veljko Kadijevi veleizdajnik i taktikom izdajom okarakterisao potpisivanje primirja kada je vojska bila pred Karlovcem. Da je vojska rekao je Paroki. Iz karlovca zajedno s Banjalukim korpusom krenula ka Zagrebu i Sisku, danas bismo ve imali uslove za mir. Ovako, perspektiva nam je desetogodinji rat. ta znai povlaenje vojske iz Zagreba iz Hrvatske i ostavljanje tamonjeg srpskog ivlja na milost i nemilost ustaama, nego izdaja? IZJAVE ILIJE KONAREVIA - PODRKA BEOGRADSKOJ INICIJATIVI Narod Srspke oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema pozdravlja i podrava Beogradsku inicijativu o razreavanju jugoslovenske krize mirnim putem i stvaranju nove jugoslovenske drave, izjavio je Tanjugu Ilija Konarevi, predsednik Skuptine ove oblasti.

656

657

Vukovarska tragedija 1991 Narodna skuptina Srpske oblasti, istakao je Konarevi, uskoro e i zvanino uputiti zahtev da zajedno sa Srbijom, Crnom Gorom i eventualno, Bosnom i Hercegovinom uestvuje u formiranju nove jugoslovenske drave, kao samostalna, federalna jedinica. Konarevi je dodao: poto je Hrvatska raskinula sve veze sa SFRJ, narodi Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, ostaje da ispune dva puta donetu odluku o tome da ostanu kao lan Jugoslavije i to samostalan, slobodan i ravnopravan narod sa ostalim narodima koji e iveti u novoj zajednikoj dravi. (Dnevnik, 11. oktobar 1991) USTAKA VLAST U HRVATSKOJ Sve dok se ustake bande i nosioci faistoidnih ideja u Hrvatskoj sasma ne unite, ne moe biti mira u Jugoslaviji kae Juraj Mihaji, rodom sa Braa. Faistoidna vlast iza sebe nema samo ustaku emigraciju, ve i snage koje su poele i izgubile oba svetska rata istie dr Zdenko Has Pre nekoliko dana u Centru Sava u Beogradu okupili su se Hrvati da izraze svoj protest protiv ustake vlasti i divljanju crnokouljaa u Hrvatskoj. Samovlae i totalitarizam Sada smo doekali da nam u Hrvatskoj ustae pomamno jau nad glavama. Sve dok se ustake bande i nosioci aistoidnih ideja, koji su iz inostranstva doli u Hrvatsku pomou one Tumanove bande, dok god se oni sasma ne unite, ne moe biti mira u Jugoslaviji. A ovu nau Jugoslaviju treba spasiti po svaku cenu. lanovi sadanjeg hrvatskog vrhovnitva za mene su obini agenti Kola i Genera, isto kao to je Paveli bio agent Hitlera. POKATOLIENI SRBI KOLJAI Istoriar Gojko Jakopev je rekao: Jakopev je izneo i primer koji najreitije govori o razmerama tragedija koja je zadesila srpski narod. U Hrvatskoj. Jo davnog 6. juna 1693. godine ninski biskup poslao je izvetaj tajnom vatikanskom arhivu, u kojem navodi kako je on pravoslavne Srbe iz jednog sela nadomak Zadra pokatoliio. Celo selo je pokatolieno, a potomci tih pravoslavaca u 19. veku poeli su da se izjanjavaju kao hrvati. U leto 1941. godine ustaki emigrant Bonaventura Baljak dolazi u to selo i sa sobom odvodi 10 15 mladia, koji su kasnije postali koljai, u ustakim logorima na Pagu, u Jadovnu i Jasenovcu. Pa, molim vas, deda, pradeda ili ukundeda tih mladia bio je Srbin, a oni su

Vukovarska tragedija 1991 postali koljai Srba. Moe li biti vee tragedije od toga? (Dnevnik, 11. oktobar 1991) REZERVISTI IZ VOJVODINE PORUUJU NAJMILIJIMA S POLOAJA IZNAD IBENIKA - SVI SMO IVI, NE BRINITE! Kada smo helikopterima leteli prema poloajima, itava sela su nam mahala u znak pozdrava pria Slobodan Trifunovi iz Sremske Kamenice. Veliko poverenje u stareine Kninskog korpusa Danas smo, igrom sluaja, uspeli da stupimo u kontakt s rezervistima iz Novog Sada i jo nekih vojvoanskih mesta, koji su mahom mobilisani jo 17. septembra u kasarni Slobodan Baji Paja, odakle su upueni na krajinsko dalmatinski front. Oni se trenutno nalaze u rejonu sela itni na prilazima ibeniku, na prvoj borbenoj liniji prema ovom gradu, inae potpuno opkoljenom od federalne Armije i pripadnika TO-a Krajine. Visok moral rezervista Moral rezervista i redovnih vojnika izuzetno je visok, zahvaljujui, izmeu ostalog, i stareinama Kninskog korpusa iz kojeg su oieni svi neodluni i kukaviki nastrojeni oficiri. Meu stareinama ostale su samo prave vojniine, dostojanstvene i hrabre, poput naeg majora ovde kod itnia. Boriti se za Krajinu Oprezni su i dre se devize svog legendarnog general-majora Ratka Mladia: Najhrabriji je onaj vojnik koji ostane iv. Neko se u ragovoru setio i izjave kapetana Dragana koji je ovdanje borce u prvom susretu s njima upitao: ta da inimo? U glasu su viknuli: Da ginemo za Krajinu Na to je Dragan odgovorio: Ne, to nikako! Za krajinu se treba boriti! Krajini ste potrebni ivi! (Dnevnik, 11. oktobar 1991) SA LOVCIMA NA ILEGALNE RADIO-STANICE - SPECIJALCI U NEPREKIDNOJ AKCIJI Amaterskim stanicama dojavljivai odaju mesta razmetaja jedinica JNA Radiogoniometrisanjem se otkrivaju ilegalne stanice i organizuje potraga Jedinice porunika Enesa Kamberovia pronali pijune Otkriven odailja u kui sa tri antene U zahvatu fronta u Slavoniji, gde pripadnici JNA, rezervni sastav i jedinice TO, svakodnevno vode borbu s gardistima i mupovcima, posebna

658

659

Vukovarska tragedija 1991 panja posveuje se zatiti od protivnikih snajperista i iznenadne artiljerijske vatre koja je precizno navoena ilegalnim radio-stanicama. SELJANI POSTALI BORCI Uprkos velikom naporu, jer se na poloajima ostaje i po 20 sati, a selo je u nepovoljnom okruenju borci Ostrova odluni da istraju u odbrani sopstvenih ognjita Ljuti na svoje izbeglice U Ostrovu su posebno ljuti na svoje izbeglice, koji se nisu odazvali pozivu za povratak, ve se etaju i provode negde u Srbiji. Takvi nam vie ne trebaju. Povratak u Ostrovo posle zavretka rata ravan im je samoubistvu. (Dnevnik, 11. oktobar 1991) SUKOBI OKO OSIJEKA, VINKOVACA I VUKOVARA - ODBIJEN NAPAD NA PALAU Napadnuti i poloaji JNA kod sela Tenja. Opet napad na poloaje JNA kod Maara, Stare Gradike, Jasenovca Iz borinaca vatra na Mirkovce i Markuicu Napadnuti su i poloaji JNA kod sela Tenja, nekoliko kilometara juno od Osijeka. I ovaj napad je, prema vestima iz vojnih izvora, odbijen. Jedinica JNA stacionirana u okolini Osijeka jue je, inae, proslavila Dan brigade. Prema vestima Hrvatskog radija, Armija i srpski teritorijalci u toku noi su napali Osijek. OEKUJE SE PREDAJA DUBROVNIKA Zamenik komandanta operativne grupe jedinica JNA na podruju Dubrovnika pukovnik Radomir Damjanovi izjavio je danas Tanjugovom izvetau da su te jedinice blokirale ustake snage na najznaajnim mestima oko Dubrovnika i da oekuju njihovu predaju jedinice JNA sada iste terene kojima su ovladale. Zarobljeno je oko 200 hrvatskih gardista i policajaca. (Dnevnik, 12. oktobar 1991) S ARTILJERCIMA, U OKOLINI OSIJEKA - NA TERENU 200 DANA Jedinica kojom komanduje Milomir Milosavljevi Pirke podravala proboj iz Osijeke kasarne Veto doveli izdajnika u ruke pravde Negde u blizini Osijeka, sa mesta sa kojeg se vide pogoni Saponije i kuice predgraa, na poloajima se nalazi i jedinica kojom komanduje kapetan I klase Milomir Milosavljevi Pirke. Na terenu se nalaze ve gotovo

Vukovarska tragedija 1991 200 dana. Za to vreme nisu imali nikakvih gubitaka, ostvarili su mnogo vatrenih zadataka i ispalili preko etiri hiljade projektila. BOBOTA JE SLAVONSKA TVRAVA Mada im front nije blizu, jedinica TO iz Bobote u Vukovaru vodi ogorenu borbu sa MUP-om i zengama. Kako je stanje u elijama, Silau, Korodu, Antinu, Markuici Teritorijalna odbrana Istone Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema u ovom trenutku pod svojom kontrolom ima 3.000 kvadratnih kilometara teritorije. Ipak, vei gradovi kao to su Vukovar, Ilok, Vinkovci, jo su u rukama mupovaca i zengi. Ustae se nalaze i u nekim hrvatskim selima u kojima imaju obilatu pomo naoruanih hadezeovaca, to sve oteava odbranu ove teritorije i proterivanje crnokouljaa , ustaa i zengi. Poela berba U centru Botote ivost. Na zgradi mesne zajednice na jarbolu se vijori srpska zastava sa starim srpskim grbom. Na svakom koraku pripadnici JNA, Teritorijalne odbrane i milicije. Da nije njih, ne bi se poznavalo da je ovde rat. (Dnevnik, 12. 10. 1991) SVEANA OBAVEZA VOJNIKA U NOVOM SADU - ARMIJA NE ELI RAT Odreene snage u zemlji ele po svaku cenu da onemogue JNA da izvri svoj ustavni zadatak, a u hajku protiv Armije su se ukljuili i Stjepan Mesi i Ante Markovi, rekao je pukovnik Rade Blaevi U ime komande Novosadskog korpusa, pukovnik Rade Blaevi je tom prilikom rekao da je ovo vreme za patriotizam koji je mnogo puta u naoj istoriji potvrivan na ovim prostorima. Ali, ne krivicom Armije, sada smo doli u situaciju kada je neophodno i praktino dokazivati spremnost i sposobnost JNA u odbrani domovine. Armija se stavlja u ulogu glavnog krivca i ini se sve da se razbije i oslabi kako bi bila baena na kolena pred nadiruim faizmom iz zapadnog dela zemlje rekao je pukovnik Blaevi. U hajku protiv JNA su se ukljuili i Stjepan mesi i Ante Markovi. Savezni premijer, kao produena ruka faistoidne klike i Tumanove soldateske, trai obustavu mobilizacije JNA kako bi je onemoguio da spasava ivotne interese onih koji ele da ive u preureenoj Jugoslaviji. Meutim, on se nikada nije suprotstavio ustaoidnoj vlasti Franje Tumana ve je zduno podravao operaciju kalanjikov i

660

661

Vukovarska tragedija 1991 stasavanje ustakih formacija. Slinih pokuaja razbijanja JNA ima i u drugim krajevima, poev od neupuivanja regruta, nagovaranja na dezerterstvo rezervnog kadra pa do spreavanja mobilizacije i proglaavanja neutralnosti pojedinih republika i tobonje brige za ljude. JNA eli da sprei krvoprolie na kriznim podrujima, da deblokira kasarne i vojne objekte, zatiti srpsko i svako drugo stanovnitvo od genocida i oslobodi pripadnike JNA i lanove njihovih porodica od nezapamenih progona. Rat ele, dodao je on, povampirene domae faistike snage, izdajnici i nacionalistiki lideri koji u slepoj borbi za vlast guraju svoj narod u katastrofu. Neki nai dojueranji, nazovi drugovi, uinili su veliku izdaju. Oni su se nali u redovima naih neprijatelja i nisu prezali da pucaju u nas. I sada to ine svom estinom. Izdaju je na narod osudio i ona nee proi nekanjeno. Izdajnike je svuda stizala zasluena kazna i uvereni smo da e tako biti i ovoga puta. Mi smo nae redove ojaali. (Dnevnik, 13. oktobar 1991) USPENO ZAVREN PRVI SUSRET PREDSTAVNIKA EVROPSKE ZAJEDNICE I SRPSKIH KRAJINA - SRBI NE OSTAJU U HRVATSKOJ Milan Babi i Goran Hadi odbili status manjine za deo srpskog naroda u Hrvatskoj i zatraili prikljuenje Jugoslaviji i promenu granica U Parizu je, po obostranim ocenama, uspeno zavren prvi susret predstavnika srpskog naroda u Hrvatskoj i Evropske zajednice, iako su u izlaganju stavova dole do izraaja poznate razlike. U razgovorima su uestvovali Milan Babi i Goran Hadi, predstavnici Kninske krajine, odnosno Slavonije, Baranje i zapadnog Srema i holandki ambasador Herni Vejnands, glavni koordinator radnih grupa Hake konferencije o Jugoslaviji. Babi i hadi su, kako je saopteno na konferenciji za novinare, odbili status manjine za deo srpskog naroda u Hrvatskoj i zatraili prikljuenje Jugoslaviji i promenu granica. Henri Vejnands je insistirao na nepromenljivosti granica i na specijalnom statusu srpskog naroda u Hrvatskoj. On je pri tom naglasio da u dananjim razgovorima nije bilo rei o JNA. Babi je naglasio da je njeno dalje prisustvo u Hrvatskoj od najvee vanosti, jer jedino ona moe da garantuje da e srpski narod preiveti. USTAKE FABRIKE LAI Poloaj ustakih bojovnika u Vukovaru je sve bezizlazniji i njihova najcrnja propaganda nee ga popraviti

Vukovarska tragedija 1991 Informativna sluba, komande i jedinica 1. vojne oblasi odavno su prestale da demantuju svakodnevne izmiljotine i propagandne besmislice ustakih fabika lai. Poloaj ustakih bojovnika u rejonu Vukovara je sve bezizlazniji. Njihova najcrnja propaganda nee ga popraviti, istie se u saoptenju informativne slube prve armijske oblasti. KOLONA HRVATSKE POMOI VUKOVARU ZASTALA U VINKOVCIMA - OPET PREKRILI DOGOVOR Konvoj zaustavila Armija, jer je meu lekovima i hranom otkrila oruje, municiju i bombe Sluba za informisanje komande prve vojne oblasti obavetava javnost o sledeem: Konvoj je, kako smo ve obavestili javnost, trebalo da ue u Vukovar jue, ali mu to nije omogueno od strane JNA, jer je meu lekovima i hranom otkriveno oruje, municija i bombe, u ta su se uverili i lanovi mirovne misije koji su pratili tu kolonu. Takoe, hrvatska strana nije potovala zadati put kretanja do Vukovara, jer su ponueni pravci, kako su sami priznali, minirani. Krenje dogovora od strane predstavnika hrvatske nastavljeno je i danas, u ta se uverila i meunarodna mirovna misija koja je odbila da prati konvoj zato to hrvatska strana ni jue nije ispotovala dogovor. Ponovo su traili da do Vukovara idu peko Bradina, to im nije dozvoljeno. Inae, videvi da e u transportu biti otkrivene, verovatno, i druge vrste naoruanja, kolona se jue sama vratila i trenutno se nalazi u Vinkovcima, saoptila informativna sluba prve vojne oblasti. (Dnevnik, 13. oktobar 1991) USTAKI PUCNJI U ISTINU Decenijama pripremani plan za razbijanje Jugoslavije je dobio i egzekutore slovenake i hrvatske secesioniste. U ime demokratije, evropski mirotvorci su nam za efa drave uporno naturali dokazanog izdajnika Stipu Mesia. Na alost, pristali smo da nam Juda bude ef drave. Ta ista Evropa je garantovala i razoruavanje paravojnih organizacija i mir u Hrvatskoj. I nita od silnih obeanja. (Dnevnik, 13. oktobar 1991) (Teroristi i ustae obuavali su se pre Drugog svetskog rata u Maarskoj i radili na razbijanju Jugoslavije. Maari oekivali reviziju granica elei da prigrabe Baranju, Baku i Banat) Zapoeli smo ovu godinu filmom SSNO o hrvatskom ilegalnom uvozu kalanjikova iz Maarske. Iako su postojali svi dokazi da je oruje uvezeno

662

663

Vukovarska tragedija 1991 iz Maarske, vlada ove zemlje je to negirala. Pritisnuta i sopstvenom opozicijom, morala je to da prizna, ali se pravdala da tada hrvatska nije bila u ratu i da su joj oruje prodali kao posebnoj republici, ne smatrajui da se time meaju u unutranje stvari Jugoslavije. Maarska direktno umeana No, istorija nas ui da je i pre Drugog svetskog rata Maarska bila umeana i direktno radila protiv Jugoslavije. Valja podsetiti da su atentatori na kralja Aleksandra I Karaorevia ija je godinjica pogibije nedavno obeleena, svi doli sa majura Janka pusta u maarskoj, gde su uz znanje maarskih vlasti pripremali atentate, diverzije i buduu ustaku pobunu. Povratak iz poluvekovnog izgnanstva o predratnim, ratnim i poratnim prilikama, o Drai Markoviu, Drai Mihajloviu, Nediu, Grolu i Josipu Brozu. I povratku demokratije u Srbiju Posle nemake invazije javili su se etniki pokret i partizanski ustanak. Kakav je za vas bio izbor u tom komaru? Izobra nije bilo mnogo. Mislim na Srbiju, jer je svaka religija imala posebne uslove. Ne kaem u ali da bih, da sam bio u Bosni, sigurno zavrio u partizanima. Ako ste bili u Srbiji, morali ste zavriti s Draom Mihajloviem. Veina zatvorenika u Srbiji bila je iz Drainog pokreta. Ja sam proveo skoro est meseci u logoru i nijednog trenutka komunisti nisu bili veina. Uglavnom su to bili Draini seljaci iz severoistone Srbije, mi ih nismo zvali etnicima. etnici su bili u Bosni i Dalmaciji. Ko vas je drao u zatvoru? Nemci. Ljotievci su mogli da uhapse i da predaju nekom, ali sami nisu imali zatvore, njegova straa je uvala jedno vreme i banjiki logor. Nedi nije bio ono to se misli u javnosti: on je bio jedna jadna varijanta, da se spase to se spasiti moe. (Dnevnik, 13. oktobar 1991) ZATO USTAE VE MESECIMA USPEVAJU DA ODBRANE BOROVO NASELJE I VUKOVAR - ZVERSTVA IZ KATAKOMBI Pod Vukovarom je etiri kilometra podzemnih tunela iz kojih gardisti kreu u napade na Armiju i srpske oslobodioce, a koristi se i nova, do sada neupotrebljena kanalizacija izmeu ovog grada i Borova naselja. Sve je izvesnije da se u podrumu TO Vukovara zbio do sada nezapamen pokolj nad Srbima Vukovar je u jakoj blokadi, i pitanje je dana kad e biti potpuno oien od Tumanove vojske.

Vukovarska tragedija 1991 Optimistike izjave pripadnika Armije i srpskih oslobodilaca naroito ne jenjavaju poslednjih dana, jer se bitka za Vukovar rasplamsava, pa ipak ovaj grad ilavo brane najekstremnije ustae. Jo avgusta, kad su Borovo naselje i Vukovar pripadnici Armije estoko tukli artiljerijom i avijacijom, bilo je najavljeno da e dva mesta biti osloboena za dan-dva. Do toga, na alost, nije dolo, a posle toga su usledile krvave borbe u kojima je i na strani srpskih oslobodilaca, pa i Armije bilo rtava. Grad je (do sada) odbranjen zahvaljujui gradu pod zemljom!? Bitka za svaku kuu Stanovnici Vukovara, posebno oni bolje obaveteni odavno su znali da ispod grada postoji skoro etiri kilometra puteva, da su u dobrom stanju i da su, kad je buknula bitka za Vukovar i Borovo naselje, oni odmah poeli da se koriste. Iz podzemnog grada gardisti i mupovci efikasno su dejstvovali posle svakog napada oni bi se sklanjali u hodnike, odmarali i vraali u borbu. ahtovi Ustae u Vukovaru i dalje za svoje operacije koriste kanalizaciju, ali su se i srpski oslobodioci dosetili kako da im podzemni hodnici po svemu sudei budu veno utoite. U osloboenim delovima grada ahtovi na kanalizaciji se odmah zavaruju i na njih se doprema velika koliina zapenog materijala. Srpski oslobodioci i pripadnici Armije odluili su, inae, da ustaama iz Vukovara ne dozvole povlaenje, jer za svoja nedela moraju da odgovaraju. (Dnevnik, 13. oktobar 1991) ILOK SE SPREMA NA ISELJAVANJE Komandant jedinice JNA, koja obezbeuje most 25 maj pukovnik Petar Grahovac izjavio je veeras u Bakoj Palanci, posle pregovora sa Iloanima u idu da je veina stanovnika Iloka na referendumu u nedelju odluila da se iseli sa svojih ognjita. Prema podacima, od 3.553 glasaa, protiv predaje oruja i za iseljavanje iz Iloka glasalo je 2.519 Iloana, dok je 940 njih bilo da se armiji preda oruje i da ostanu u gradu. Ako se uzmu u obzir i iseljeni stanovnici Iloka, rauna se da je za iseljavanje glasalo vie od 5.400 od ukupno 6.500 stanovnika koliko Ilok ima. Kao najznaajniji razlog za iseljavanje Iloani su naveli zabrinutost od onoga ta e biti posle odlaska JNA iz njihovog grada i strah od revanizma. Pukovnik Grahovac je ocenio da je to novi pokuaj da se izmanipulie javnost,

664

665

Vukovarska tragedija 1991 s ciljem da se prikae kako su graani u Iloku ugroeni i primorani da se isele. Nama to nije cilj, ve su nai napori usmereni na to da se svim graanima obezbedi miran ivot dodaje pukovnik Grahovac i jo jednom naglasio da svim graanima koji ostanu u Iloku JNA e garantovati potpuni mir i bezbednost. Ako u etvrtak doe do iseljavanja, konvoj e ii pravcem Ilok id- Adaevci. (Dnevnik, 15. oktobar 1991) RAT ZA CEO IVOT Vie od dva meseca Mirkovani su bili potpuno blokirani, opkoljeni, tueni iz svih vrsta oruja, ali nisu poklekli! etrdesetak kilometara u dubini ratita u hrvatskoj, odnosno u Zapadnom Sremu, od ida ka Mirkovcima stravine slike. Prvo, razrueni Tovarnik. Tu je pre manje od mesec dana bilo estokih borbi, kadas jedinice JNA popunjene rezervistima iz Srbije i Vojvodine, pribole front. Zatim: razaranja u Ilai, idskim Banovcima Oroliku, Sremskim Lazama, Slavkovcima i, naroito, u Starim Jankovcima. Ta sela sada dre pripadnici JNA kojima, kako gde, pomau metani. U selima s preteno srpskim ivljem teritorijalci i vojnici su jedno. Na ulazu u Mirkovce, koje slobodno moe poneti epitet selo-heroj, uniten transporter, strae teritorijalaca i vojnika. Poloaje dre, uglavnom, rezervisti iz Beograda. Nemamo rei da se zahvalimo mnogim ljudima u Vojvodini, Srbiji, Novom Sadu, koji su nam pomogli. Pitamo da li je bilo nekih pregovora o pimirju, o tome kako dalje iveti? Prekinuli smo pregovore jo od aprila, kada je naelnik vinkovanog MUP-a i lani predsednik optine istrao da na eleznikoj stanici na tenkove JNA isakne ahovnicu. Od tad mi sa njima nemamo ta da pregovaramo. Za nas pregovora sa ustaama nema. Oni trae primirje kada su u najteoj situaciji, kada neto ele da podmuklo naprave. Ranjavaju nae ljude, ene decu... Suivota sa njima vie nema, rekao nam je Tei. Dnevnik, 15. oktobar. 1991) ARKAN I KAPETAN DRAGAN ZAJEDNO Dnevnikov fotoreporter Martin Candir napravio je ovih dana ekskluzivne snimke, na slavonskom ratitu, dvojice najpoznatijih srpskih boraca, simbola srpskog otpora povampirenom ustatvu kapetana Dragana i eljka Ranatovia Arkana. To je, inae, njihovo prvo zajedniko delovanje na

Vukovarska tragedija 1991 ratitu i pripremanje srpskih dobrovoljaca za odbranu srpske zemlje i ugroenog naroda. Time ovi snimci dobijaju jo vie na eksluzivnosti. Snimci su napravljeni u Centru za specijalnu obuku teritorijalaca negde u Slavoniji koji postoji ve etiri meseca. Pod nadzorom Arkana radi oko 100 instruktora, koji meseno obue preko hiljadu ljudi. Oni se posle obuke upuuju u prve borbene redove na ratitima Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. U Centar je sada stigao i kapetan Dragan, koji je izjavio da je zadivljen opremljenou Centra i disciplinom meu srpskim dobrovoljcima. Ovi borci ne pue i ne piju, ak ni kafu. Od Arkana i kapetana Dragana saznali smo da e im Vlada Srbije dozvoliti osnivanje ovakvih centara irom Srbije. Sve treba, kau, da bude legalno, samo pod jednom zastavom, drave Srbije. Nikakve stranake vojske ne dolaze u obzir. (Dnevnik, 15. oktobar 1991) VOJSKA NA STADIONU VUTEKSA Nastavak borbi u Vukovaru. Konvoj humanitarne pomoi do daljeg u akovu. Iznimno mirna no u Osijeku. Manji okraji oko Nove Gradike i Siska. Armija poela ienje Cavtata Hrvatski radio je jue priznao da je JNA zauzela sportski stadion Vuteksa i tvrdi da se odatle po poloajima hrvatske odbrane Vukovara puca iz bestrzajnih topova. USPENI POSREDNIKI RAZGOVORI GORBAOVA S PREDSEDNICIMA SRBIJE I HRVTSKE - SPORAZUM MILOEVIA I TUMANA O MIROVNIM PREGOVORIMA Dvojica lidera potpisali memorandum da e u roku od mesec dana poeti pregovore o svemu spornom, a od SSSR-a, SAD i EZ trae usluge dobre volje u organizaciji i odravanju pregovora Predsednici Srbije i Hrvatske Slbodan Miloevi i Franjo Tuman sporazumeli su se veeras u Moskvi da u roku od mesec dana otponu mirovne razgovore i pozvali Sovjetski Savez, Sjedinjene Amerike Drave i EZ da pomognu u njihovom organizovanju. Potpuna saglasnost Predsednik Srbije Slobodan Miloevi izjavio je veeras novinarima da je s predsednikom Sovjetskog Saveza Mihailom Gorbaovom postigao

666

667

Vukovarska tragedija 1991 potpunu saglasnost miljenja da je miran put reenja jugoslovenske krize jedino human i pravedan Slobodan Miloevi je izneo ocenu da predsednik Gorbaov ima sasvim realnu sliku svega to se dogaa u Jugoslaviji. Miloevi je takoe istakao da svaki narod ima podjednako pravo na samoopredeljenje i izraavanje volje u pogledu buduih odnosa u Jugoslaviji. Nadamo se da e jednom takvom putu Sovjetski Savez pruiti punu podrku, rekao je on. (Dnevnik, 16. oktobar 1991) DUNOSTI POZADINE Dostojanstvo, ast i vrstina u odgovorima na napade nisu nikakve romantiarske zablude, nego realni faktori u jaanju snaga za otpor nasilju. Kukaviluk, slabost i podvijanje repa, samo su signal agresivcima za jo beskrupuloznije napade. Prema tome, pretnje treba objektivno i javno, bez ulepavanja, ocenjivati i ukazivati ta im je cilj. Posebno pretnje vojnom silom. Za takvu intervenciju nema nikakve osnove, sem krenja svih meunarodnih pravnih, moralnih i humanih konvencija, a to je, zna se, faizam. Na ratitu se gine. Otpor u psiholokom radu mora pruiti pozadina svim sredstvima. Pozadina mora i uiniti sve da se vojsci olaka izvrenje zadatke jer idu hladni i kioviti dani. U tome je malo onih, osim dece, koji nemaju svoje obaveze i dunosti. Nae defetiste i mutivoda treba javno raskrinkavati i upozoravati. Jer, rat je, i to prljav i nemilosrdan. A u ratu ne moe ba se biti kao u miru pa ni demokratija, posebno lana. UENICI VI-1 O DOSITEJ OBRADOVI, NOVI SAD - UVAJTE SE I VRATITE SE Naem razrednom Nei Vasiu, koji je na frontu, negde u Slavoniji Dragi na razredni! Otkako ste pre mesec dana otili, svakog dana iekujemo Va povratak. Mnogo nam nedostajete. Brinemo se da li imate krov nad glavom, naroito kad vidimo da poinje kia, a kad dobijemo uinu pitamo se da li ste vi jeli. Mi smo dobro i zdravo, pa to vie nego ikad elimo i Vama. Jo uvek smo aktivni, jer hoemoda ostanemo najbolji razred u koli (pale su i prve petice).

Vukovarska tragedija 1991 Iz Otoca nam je stiga nova uenica, Renata, veoma umiljata, smea, crnooka devojica. Brzo se uklopila u nae drutvo i odmah se pokazalo da je odlian ak. Milan jo vie: Nastavnice! i skae da bi dobio re. Mia se zaljubio, ali nee da prizna ni to, ni u koga. Kad doe petak i razredni as, mi se snudimo jer mesto Vaeg vedrog nasmejanog lica, u uionicu ulazi tue, nama nepoznato lice nove nastavnice. Nedostaju nam Vae bukvice i poune izreke, a naroito odlasci u bioskop. Ili smo nedavno na Delfin-bal u Beograd s drugarima iz VI-2, a nas je vodila nastavnica geografije. Bilo je zabavno i veselo naroito u povratku. Morali smo da zaustavimo autobus kraj kukuruza i onda je nastala jurnjava i smeh. Cuka eprtlja je pao u koprive i odmah su mu iskoili plikovi, ta ga nije spreilo da se sam sebi slatko smeje. I on Vam poruuje da ima simpatiju, ali nee da je otkrije. Kada budete doli, nadamo se da emo Vas obradovati dobrim ocenama i da ete se ponositi nama, kao to smo mi ponosni na Vas. uvajte se i vratite nam se to pre, dragi razrenie, vojnie! Voli Vas Va VI-1. P.S. Pismo upuujemo preko Dnevnika jer ne znamo adresu, a i uli smo da ove novine redovnije stiu na front od pote. (Dnevnik, 16. oktobar 1991) KAKO JE MAJOR JNA MILAN TEPI SA NEKOLICINOM SVOJIH DRUGOVA I JO OKO 200 MUPOVACA I GARDISTA ODLETEO U VAZDUH - SINELI NAEG DOBA Hrvatski bojovnici devet dana drali pod blokadom kasarnu i veliko vojno skladite Bademik kod Bjelovara. Po podne, 29. septembra je kasarna ve bila u rukama mupovaca i gardista. Nije bilo druge, stareine i vojnici su potpisali kapitulaciju predaja ili smrt. Dan ranije, kau, major Tepi je u vojnom skladitu sakupi svoje vojnike i pitao ih: Ko hoe da se preda, neka istupi korak napred! Niko se nije javio, a bilo ih je jedna desetina hrabrih. Major Tepih je odluno rekao da on nipoto nee pasti iv u ruke neprijatelju, ali, govorio je vojnicima, da to od njih ne moe da zahteva. I svi su odabrali radnije smrt, nego ropstvo.

668

669

Vukovarska tragedija 1991 Sutradan HTV je objavio vest: Suludi major Tepih je digao u vazduh vojno skladite u Bademiku u kojem je poginulo i 200 naih pripadnika oruanih snaga hrvatske. Dragice, tvoj Milan je poginuo, ali herojski je poginu, ko pravi junak, bilo mi je jasno da vie nikada neu videti svoga Milana. BORCI UCRTAVAJU GRANICU Granica nee ii izmeu Vinkkovaca i mirkovaca, nee biti nas ili njih, granicu e povlaiti oni koji ovde krvare, a ne oni koji sede u foteljama kategorian je Milovan Tei Granica nee ii izmeu Vinkovaca i Mirkovaca. Ili nee biti Vinkovaca ili mirkovaca. Ostae samo bundeve. Neemo dozvoliti da granicu povlae oni koji sede u debelim foteljama, nego onaj koji je krvario ovde kategorian je Milovan Tei, zamenik komandanta odbrane Mirkovaca. Rei ovog ratnika svedoe o dubokim i nepremostivim podelama dva naroda na ovom terenu. Posle pedeset godina zatija, ali i mirnog zajednikog ivota ponovo su otvorene stare rane. Jedan od onih koji je meu prvima osetio udar hadezeovske ruke bio je Vukain Egi, sada komandant odbrane Mirkovaca. Nisu mogli da mi oproste kada sam organizvao osnivaki skup Srpske demokratske stranke. Tada smo prodefilovali kroz Vinkovce, nosei sedamdesetak srpskih zastava, a sa svojim uenicima sam izlepio plakate kae Egi, koji je radio u koli kao profesor fiskulture. (Dnevnik, 16. oktobar 1991) DNEVNIK TRAGA ZA NESTALIM SOVJETSKIM NOVINARIMA - ZLOIN U STARIM JANKOVCIMA Viktor Nogin i Genadij Kurinoj bili su u Mirkovcima i otili za Stare Jankovce, gde su naene njihove belenice i dokumenta. Tela sovjetskih novinara najverovatnije baena u jamu s leevima ezdesetak zaklanih civila, dece i vojnika Evidentno je da su 7. oktobra naeni dokumenti sovjetskih novinara koji su u Mirkovcima pravili intervjue, koji su doli da svetu pokau istinu. Tane podatke ima istrana sluba Vojno istranog zatvora u Beogradu. Njihovi leevi s dokumentima koje ustae nisu uspele da sklone naeni su u jami gde je bilo jako puno leeva Srba. Ista je i sudbina dojice ruskih novinara. Njihovi su leevi pokupljeni i sahranjeni jednu veliku grobnicu u Starim Jankovcima. Obdukcija e pokazati istinu rekao nam je Tei.

Vukovarska tragedija 1991 NASTAVLJAJU SE PREGOVORI O KONVOJU POMOI ZA VUKOVAR Prepodnevni susret i pregovori predstavnika JNA i hrvatskih snaga o sprovoenju sporazuma o prekidu vatre nisu dali nikakvog rezultata, pa je dogovoreno da se dve strane susretnu danas popodne i novoj rundi pregovora kojoj e posredovati grupa misija posmatraa Evropske zajednice. IZJAVA PREDSEDNIKA VLADE SO SLAVONIJE, BARANJE I ZAPADNOG SREMA Predstavnik srpske oblasti i u Predsednitvu Jugoslavije Dalj, 15. oktobra Sprski narod u ovoj Oblasti, koji je van Republike Srbije, a sada je u okviru Krajine, znai nije vie u okviru Hrvatske, trebalo bi da ima svog predstavnika na najviem nivou zemlje u kojoj i on eli da bude izjavio je danas Tanjugu predstavnik Vlade Srpske Oblasti Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema Goran Hadi objanjavajui motive za takav zahtev. Mi ne elimo da budemo federalna jedinica, dodao je on, ali samostalna u svakom sluaju elimo da budemo. Govorei o statusu tog predstavnika Oblasti u predsednitvu zemlje, Goran hadi je ocenio loginim da Srpska Oblast Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema ima svog predstavnika u dravi koju priznaje, bilo da ima ravnopravni ili neki drugi status. Goran Hadi je, takoe, izjavio da je srpska oblast izrazila elju da je prihvate i da budu uenici takozvane Beogradske inicijative, jer smatraju da to bez njih i njihovog uea nee moi da se sprovede. (Dnevnik, 16. oktobar 1991. PROSTOR SEVERNO OD BOSUTA DO DUNAVA I VUKOVARA KONTROLIU JEDIDNICE JNA - BORBE KOD SELA MARINCI U jueranjim okrajima ranjeno nekoliko vojnika U dananjim okrajima je, kako saznajemo, ranjeno nekoliko vojnika. U Negoslavcima je stacionirana jedinica JNA, a tu je i bolnica u kojoj se prihvataju ranjenici i odakle se, nakon prve lekarske intervencije, helikopterima transportuju u Beograd. Ceo prostor severno od reke Bosut do Dunava i Vukovara sada kontroliu jedinice JNA. Sela su uglavnom naputena, a stanovnitvo u njih polako poinje da se vraa.

670

671

Vukovarska tragedija 1991 Lokalno stanovnitvo, uz pomo Armije, poinje da uspostavlja valst, a formirane su i prve jedinice milicije Srpske oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. Na tom podruju danas je boravila i Posmatraka misija Evropske zajednice. KAKO JE MALI MILENKO PAVI OBUKAO VOJNIKU UNIFORMU - A TEK MU JE 12 LETA Doao je kod dede i bake u selo Laevicu na letnji raspust a umesto bezbrinog odmora i deijih igara, zatekao ga rat Tek mu je 12 leta i koji mesec vie. Dete. Ma kakvo dete! Milenko Pavi, tako se zove na junak, postao je vojnik, vojniina i po. Ima pravu, pravcatu vojniku uniformu, vojniki lem, na reveru bluze i zvezdicu. Ne, nije Milenko jo dogurao do nekog ina. Bluzu mu je samo pokloni potporunik Savo Kovaevi. Dao mu je i lem, a pantalone je morao da malo skrati i u pojasu da suzi. Mali je jedno jutro, nije se bilo dobro ni razdanilo, doao u komandu jedinice i onako jo s vrata pitao: Trebam druga komandanta. to e ti drug komandant, odgovorio sam mu, a on htede neto da kae, pa obori pogled k zemlji. Zbunio se bio. Priem mu, upitam ga kako se zove i ta ba da trai komandanta, a on e: Hou i ja da budem vojnik. Hou i gotovo stvar. Tata, tata mi je... Tata mi je ostao u Zagrebu. Mobilisali su ga, tako mi je rekla baka. Ja u da budem partizan. Jadno dete, pomislih u sebi, umesto da sada mirno ide u kolu (Milenko je esti razred), on bi u partizane. A onda se setim i Boka Buhe, i mnogih drugih u partizanima koji su rame uz rame sa starijim drugovima branili i odbranili otadbinu. U meni se neto prelomi, vieh pred sobom vojnika, i to odlunog vojnika! Milenko je za tren odrastao, postao ovek. Uzmem ga za ruku pria potporunik Kovaevi i uvedem ga u sobu: Evo ti vojniino moj ljem, evo ti i ova bluza, malo je povelika, ali ne mari, a nai emo i neke hlae i izme za tebe. Deak je bio presretan. iroko otvorenih oiju gledao je u lem i zvezdu petokratu, a kada se obukao, pogledao je u staklo na prozoru, a rumenilo mu se slilo u obraie. Komandante, a puka! Daj mi i puku, molim te!

Vukovarska tragedija 1991 Ti e Milenko, biti uz ranjenike, uz bolnicu, zna njima je sada potrebnija tvoja pomo ree mu komandant, a deaku to ba i ne bi po volji, ali... I tako mali Milenko Pavi postade pravi vojnik. Ne odvaja se od vojske i ranjenika. Nosi im vodu, hranu, trkne u selo po ovo ili ono. Kurir. I to partizanski, da se zna. Mali Milenko stalno zapitkuje dedu i baku kada e tada doi u Laevicu. Saznali smo da mu je otac mobilisan u MUP Hrvatske. Nije svojom voljom otiao, ali zapretili su mu otkazom, pa je... (Dnevnik, 17. oktobar 1991) TVRDNJA KARDINALA FRANJE KUHARIA - OVO NIJE VJERSKI RAT Zagreb, 16. oktobra Odluno odbijam da je ovo vjerski rat, izjavio je katolikom nedeljniku Glas koncila kardinal Franjo Kuhari. On je time odgovorio na, kako je reeno, neke komentare na Zapadu da je ovo verski rat izmeu pravoslavnih i katolika. Nisu li u vreme mira katolici rado sudjelovali i pravoslavnim crkvama prigodom njihovih blagdana pa i ovdje u Zagrebu. Bilo je i obratne prakse da su se iskreni pravoslavni vjernici rado druili s katolicima i dolazili na katolike crkvene proslave. Ovaj rat ima posve druge uzroke i druge ciljeve. A oni koji tako sistematski rue katolike crkvene objekte, ne ine to zato jer su pravoslavni nego zato to su bezboci, nahukani na mrnju istakao je kardinal Kuhari. SOCIJALISTIKA PARTIJA SRBIJE TRAI ODLAGANJE OPTINSKIH IZBORA - SADA JE VANIJI MIR Oko tog interesa treba okupiti ceo srpski narod i sve graane Srbije Izvrni odbor Glavnog odbora socijalistike partije Srbije odluio je danas da predloi nadlenim dravnim organima da se zbog stanja u zemlji odloe optinski izbori. Time je Izvrni odbor, kako se istie u njegovom dananjem saoptenju, uvaio inicijative svog lanstva i optinskih odbora, kao i raspoloenje graana Srbije. Danas je, meutim, veliki broj graana iz Srbije angaovan u JNA. Meu njima je, u regularnim jedinicama i meu dobrovoljcima, i veliki broj lanova SPS-a napominje se u saoptenju.

672

673

Vukovarska tragedija 1991 Pri tome se, uz konstataciju da predizborna stranaka nadmetanja po prirodi stvari zaotravaju politiku klimu ocenjuje da je u ovom trenutku kada vlada stanje neposredne ratne opasnosti, najvanije reavati ona pitanja koja vode trajnom miru. Oko tih interesa treba okupiti ceo srpski narod. SAOPTENJE SLUBE SSNO ZA INFORMISANJE - NOVA TUMANOVA LA Tvrdnju predsednika Hrvatske o postojanju veze sovjetskih puista i rukovodstva JNA demantovala odmah i sovjetska armija Povodom izjave predsednika Republike Hrvatske Franje Tumana u Moskvi, sluba SSNO za informisanje saoptila je veeras Danas je predsednik Republike Hrvatske Franjo Tuman, grubo zloupotrebljavajui gostoprimstvo sovjetskih domaina, iskoristio priliku za jo jedan napad na Jugoslovensku narodnu armiju. Tvrdnju Franje Tumana o postojanju veze izmeu sovjetskih puista i rukovodstva Jugoslovenske narodne armije, kao i da je Glavna politika uprava sovjetske armije davala naredbe Jugoslovenskoj narodnoj armiji odmah je demantovala Uprava za tampu Ministarstva odbrane Sovjetskog saveza. Brzina i nain reagovanja predstavnika sovjetske armije ukazuje na karakter izreene tvrdnje i podle namere Franje Tumana. Nama jedino preostaje da jo jednom ukaemo da predsednik Tuman i ostali predstavnici Hrvatske vlasti kontinuirano slue besprimernim laima i svakovrsnim podvalama sraunatim da JNA kompromituje u oima svetske javnosti. PISMO HRVATSKE VLADE GORBAOVU I nakon sinonog potpisivanja moskovskog sporazuma rat u Hrvatskoj ne prestaje. U ovom trenutku Vukovar je izloen najeim napadima do sada. Sugeriram vam da se jo iz Moskve hitno obratite porukama u kojima biste se zaloili za trenutni prekid vatre na svim bojitima, istie se u pismu predsednika hrvatske vlade Franje Greguria sovjetskom predsedniku Gorbaovu. Sugeriram vam, takoer, da se javno zauzmete za hitno izvlaenje ranjenika iz Vukovara i obustavljanje svih aktivnosti na organiziranju iseljavanja puanstva iz Iloka, Bapske i arengrada, te deblokadu Dubrovnika i njegove okolice istie se na kraju pisma koje je predsednik hrvatske vlade, sa veeranje senice vlade, uputio sovjetskom predsedniku Gorbaovu,

Vukovarska tragedija 1991 predsedniku Hrvatske Franji Tumanu i predsedniku Republike Srbije Slobodanu Miloeviu. PROIRENI SASTANAK PREDSEDNITVA DNV - ZATITITI RATNE IZVETAE Podrana konvencija o zatiti ove profesije. Vojvoanski odbor za izlazak istine u svet. Antu Markovia na Sud asti. Pred Skuptinu sindikata novinara Srbije Jueranjem proirenom sastavu Predsednitva Drutva novinara Vojvodine kao gosti prisustvovali su generalni sekretar Predsednitva SNJ Rajko Pavievi, predsednik i sekretar Udruenja novinara Srbije Slobodan Lazarevi i Dragan orevi, kao i predsednik Sindikata novinara Srbije Dragan Mladenovi. Nedopustivo je bilo da su novinarske organizacije Vojvodine, Srbije i Jugoslavije (onog veeg dela federacije koji i dalje vrsto ostaje u naem Savezu) u minulom burnom periodu bile nedovoljno aktivne iako je njihovo delovanje sa utoliko potrebnije to o naoj zbilji u svet izlaze i najtee neistine i smiljene lai. Novinarska profesija zloupotrebljena je na najgoru mogui nain zarad potreba jedne krvave i prljave profesije. Ako se dokae farsa i zloupotreba novinara u vezi sa izmiljenim bombardovanjem Banskih dvora u Zagrebu (to je uglavnom ve uinjeno), reeno je na sastanku predsednika SIV-a Antu Markovia Na sastanku je predloeno da se konano formira neka vrsta uslovno nazvanog novinarskog ratnog fonda jer smo za nekoliko poslednjih meseci postigli neslavan rekord: na bojitima u Hrvatskoj i Slavoniji poginulo je dvadesetak novinara. Isto tako, po okonanju ovog prljavog rata na nekom od stratita, ili na drugom mestu, treba podii dostojan spomenik novinarskom stradalatvu. (Dnevnik, 17. oktobar 1991) ESTOKE BORBE OKO VUKOVARA Snani artiljerijski dueli oko Vinkovaca, Osijeka, Nove Gradike i Novske. Manji sukobi oko Likog Osika, Medaka i Ogulina Vojni izvori su saoptili da su hrvatske snage u opkoljenom Vukovaru pokuale da se pregrupiu, ali da im to nije polo za rukom. Televizija Beograd javlja jue da je posle estokog artiljerijskog duela izmeu Borova Sela i Borova naselja, u toku prodor srpskih teritorijalaca i JNA prema eleznikoj stanici u Borovu Naselju za ije se osloboenje vode zavrne borbe.

674

675

Vukovarska tragedija 1991 Ilok jue osloboen Ilok je jue osloboen, ali poluprazan. Iz grada i okolnih hrvatskih sela iselilo se oko 7.000 metana. Glavnina se uputila prema idu odakle e produiti u Hrvatsku, a dve manje kolone ka Sremu i Bakoj Palanci. Opkoljeni sa svih strana oko 300 Tumanovih gardista i 60 mupovaca predali su jedini pukovnika Petra Grahovca tri kamiona mina, minskih naprava i drugog naoruanja. Policijski as Komanda jedinice JNA koja obezbeuje most 25. maj na Dunavu izdala je sino nareenje kojim se svim graanima Iloka i okolnih sela zabranjuje kretanje od 18 do 6 asova. Sino jedinice JNA nisu ule u Ilok. U tom se gradu nalaze samo armijski specijalci koji proiavaju teren. PRAVA VOJNIKA KOJI RATUJU U HRVATSKOJ - SVIMA STATUS BORACA NOR-a? To je sutina predloga zakona iznesenog jue pred Skuptinu Srbije Svim mobilisanim vojnicima, rezervistima i dobrovoljcima, koji uestvuju u meunacionalnom ratu koji se vodi u Hrvatskoj, garantuje se status i prava boraca narodnooslobodilakog rata. To znai da im Republika Srbija obezbeuje pravo na socijalnu i zdravstvenu zatitu, a za vreme provedeno u vojnim formacijama dvostruki radni i penzioni sta. To je sutina predloga zakona o pravima boraca mobilisanim na teritoriji Republike Srbije koji su zajedniki podneli poslanici Narodne stranke Milan Paroki i Dragoslav Petrovi traei od Skuptine Srbije da se o njemu izjasni po hitnom postupku. SAOPTENJE SA SEDNICE PREDSEDNITVA SFRJ - PREDSEDNITVO IDE U HAG Svi lanovi kolektivnog efa drave pozvani na dananje plenarno zasedanje Konferencije o Jugoslaviji Na dananjoj sednici na kojoj je raspravljano o Konferenciji o Jugoslaviji koja e se odrati 18. oktobra u Hagu, Predsednitvo SFRJ je upoznato sa sadrinom pisma koje je upueno predsedniku Stjepanu Mesiu, a kopija pisma potpredsedniku dr Branku Kostiu. U tom pismu Predsednitvo SFRJ se poziva da u kompletnom sastavu prisustvuje drugom plenarnom zasedanju u Hagu.

Vukovarska tragedija 1991 Predsednitvo SFRJ je prihvatilo poziv i odluilo da uestvuje na Konferenciji o Jugoslaviji, a o sadraju svoje odluke upoznalo je i lanove Predsednitva SFJ koji nisu prisustvovali dananjoj sednici: predsednika Stjepana mesia, dr Vasila Tupurkovskog, mr Bogia Bogievia i dr Janeza Drnoveka. (Dnevnik, 18. oktobar 1991) NAZIRE LI SE KRAJ ILOKE DRAME? - USTAE SE TEKO MIRE SA PREDAJOM U 7.30 asova vlasti u Iloku predale su Armiji kamion pun oruja i manji deo municije, a oko 8 asova poelo iseljavanje graana iz ovog gradia, mada ih na to vojne vlasti nikad nisu primoravale.- Na svojim ognjitima uglavnom ostaju Slovaci i manji deo Srba Tako je viemesena drama Iloana dobila svoj, naalost, tuan epilog. Jo pre 20-tak dana pripadnici JNA su vlastima u Iloku dali ultimatum da razoruaju sve paravojne jedinice i graane, razminiraju prilaze i saobraajnice u gradu i uklone prepeke. JNA je poruivala da e garantovati miran ivot svim graanima. Umesto predaje, iloke vlasti su otezale s ispunjavanjem postavljenih uslova pa je ultimatum pomeran ak etiri puta. U meuvremenu su sprovele referendum na kome se 74 odsto graana izjasnilo za iseljavanje i protiv predaje oruja. Poto je rok za predaju oruja istekao jutros u 7 asova, graani su poeli da se iseljavaju mada ih na to vojne vlasti nijednog trenutka nisu primoravale. Budite mirni, JNA vam garantuje da vam se nita nee dogoditi odgovarao je pukovnik Grahovac. Niko nikoga ne tera da se iseljava, vojska ne tera narod sa svoga ognjita, ona je tu da ga brani. Druga je stvar ako se plaite osvete svojih sugraana koji ostaju u gradu toga smo ve imali u susednim selima Bapskoj i arengradu. Brleti ne veruje vojsci Drugaije, meutim, misli zapovednik policijske postaje u Iloku Mato Brleti. On je novinarima izjavio da e sa 60 radnika, koliko broji ova policijska postaja, pratiti kolone izbeglica do kraja. Zadatak policije je objasnio je on da uva hrvatski narod. Prema njegovom tvrenju, Hrvati ne ele da ive pod zastavom Srpske Oblasti Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema koja e se zavijoriti nad Ilokom im iz nje krene i poslednje vozilo.

676

677

Vukovarska tragedija 1991 Meu stanovnitvom koje u Iloku naputa svoja ognjita preteno su Hrvati. U gradu ostaju mahom Slovaci kojih je u Iloku oko 2.000, a pretpostavlja se da e ostati i stotinak Srba. KOMANDA RV I PVO O JUERANJIM DEJSTVIMA AVIJACIJE Lovako-bombarderske jedinice Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane izvrile su dejstva u rejonima Vinkovaca, Osijeka, Vukovara, Novske, Gospia, Nove Gradite, Pakraca, Borova i ostrva ipan kraj Dubrovnika. Vatra iz vazduha otvarana je po utvrenim objektima, veim grupacijama snaga MUP-a i ZNG i borbenim vozilima. Prilikom izvravanja borbenog zadatka iznad sela Tenja kraj Osijeka, snanom protivavionskom vatrom sa zemlje u 11 asova i 40 minuta, oboren je jedan avion RV i PVO. Pilot je bio prinuen da napusti letilicu iskakanjem, a brzom intervencijom slube spasavanja vraen je nepovreen u svoju jedinicu. Pored pomenutih borbenih letova, avijacijske i helikopterske transportne jedinice RV i PVO izvrile su kao i svakog dana brojna prevoenja ranjenika, ljudstva i opreme, a organizovano je i vie letova sa aerodroma Zemunik i Pula za izvlaenje lanova porodica vojnih lica prinuenih da bee od terora hrvatskih vlasti, snaga MUP-a i ZNG. PISMO GENERALA VELJKA KADIJEVIA HANSU VAN DEN BRUKU - NEISTINE FRANJE GREGURIA Oigledna je namera hrvatskog rukovodstva da spreavanjem ulaska humanitarnog konvoja u Vukovar onemogui realizaciju obaveza koje je preuzelo Memorandumom o sporazumu od 8. oktobra, a da ceo sluaj zloupotrebi u politike i propagandne svrhe Savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi uputio je u Hag pismo Hansu van den Bruku. Tekst pisma dostavljenog Tanjugu glasi: Potovani gospodine ministre U vezi pisma koje Vam je 14. oktobra 1991. uputio godine dr Franjo Greguri, predsednik Vlade Republike Hrvatske, u kojem, sluei se neistinama, optuuje JNA da nije dopustila ulazak humanitarnog konvoja u Vukovar elim da vas obavestim o sledeem: Optube da je JNA zloupotrebila humanitarni konvoj da u Vukovar dovede nove jedinice i borbena sredstva su bez ikakvog osnova, jer jedinice JNA imaju slobodan pristup kasarni u Vukovaru. Naprotiv, pokret konvoja

Vukovarska tragedija 1991 prema Vukovaru korien je za napade na jedinice JNA i sela Nutar i Marinci, u kojima je poginulo vie pripadnika JNA i civila. Iz navedenog proizilazi da hrvatskoj strani uopte nije stalo da konvoj stigne u Vukovar, radi snabdevanja, zbrinjavanja i evakuacije radnjenih i obolelih. Oigledna je namera hrvatskog rukovodstva da spreavanjem ulaska humanitarnog konvoja u Vukovar onemogui realizaciju obaveza koje je preuzelo Memorandumom o sporazumu od 8. oktobra 1991. a da ceo sluaj zloupotrebi u politike i progagandne svrhe. Bez obzira na to, elim da vam pruim svoje uveravanje da e JNA i dalje potovati sve preuzete obaveze iz postignutih sporazuma. Stoga predlaem tri mogue varijante za relizaciju take 5. Memoranduma o sporazumu od 8. oktobra 1991: 1.da konvoj ue u Vukovar najkraim putem iz pravca kasarne JNA. 2.da konvoj ide pravcem prema sela Marinci, s tim da mu jedinice JNA obezbeuju kretanje do najdalje take pod njihovom kontrolom, a da za dalje kretanje ne snose odgovornost. 3.da se dotur humanitarne pomoi i evakuacija ranjenika i bolesnika izvri brodom rekom Dunav, kae general Kadijevi u pismu Hansu van den Bruku. (Dnevnik, 18. oktobar 1991) NARODNI POSLANICI NARODNE STRANE PREDLOILI - DOBROVOLJCIMA STATUS BORACA NOR-a Milan Paroki i Dragoslav Petrovi predloili parlamentu zakon kojim bi se prava boraca NOR-a obezbedila uesnicima meunarodnog-graanskog rata, dobrovoljcima ili mobilisanim na teritoriji Republike Srbije Ljudi ginu, drugi se vraaju osakaeni rekao je Milan Paroki. Dok stari borci NO-a 50 godina uspeno rentiraju stare zasluge, novi ne dobijaju ni socijalnu pomo. Moemo zamisliti ta se deava s onima koji se vraaju bez delova tela, a ranije nisu bili zaposleni. Oni su u poloaju junaka iz pripovetke Laze Lazarevia Sve e to naord pozlatiti i postae prosjaci. Kod nas se vri licemerna politika mobilizacija, i svima koji se nau na prvoj liniji fronta upisuje se da su bili na vebi, a ako su povreeni da je to povreda na radu. To zbog toga to Srbija ne priznaje da j u ratu. Petrovi i Paroki smatraju da bi i to bilo dobro, samo da to podruje ivota bude pravno ureeno, a kako rekoe, time bi se u odreenom stepenu, stimulisalo da se ne bei s fronta.

678

679

Vukovarska tragedija 1991 U ZAPADNOM SREMU ESTOKI ARTILJERIJSKI DUELI - TEKE BORBE OKO VUKOVARA Veliki broj ranjenika primljen u Kliniku bolnicu u Novom Sadu Na frontu oko Vukovara i Borova Naselja protekla dva dana bilo je mnogo vie obostrane artiljerijske vatre nego ranije. Pripadnici JNA i srpski teritorijalci korak po korak, probijaju bedem oruanih sastava Hrvatske, mupvaca i zengi. U tim borbama, meutim saznajemo, bilo je i mnogo rtava meu pripadnicima TO. (Dnevnik, 18. oktobar 1991) ZELENE GRANICE Prvobitni spisak zvanica za dananji plenarni sastanak Konferencije o Jugoslaviji u Hagu, izazvao je neskriven ljutnju onih kojih na tom spisku nije bilo (naknadno su ubaeni). Predsednitvo Jugoslavije pre svega, koje je svoje razoarenje stavom Haga prema sebi izrazilo ve u prvoj reenici pisma Van den Bruka i lordu Karingtonu, zaprepaenje i aljenje to najvii dravni organ i vrhovni komandant za sastanak u Hagu saznaje iz novina, to ga, predviaju njegove ustavne nadlenosti, jednostavno iskljuuju iz pregovora od sudbinskog znaaja za Jugoslaviju. I oni, a u poslednji as i Mihail Gorbaov, shvataju da su pravi sagovornici republiki predsednici i pre svih onih koje je jo u Igalu Karington oglasio najodgovornijim za zbivanja u Jugoslaviji. Najavljuju se pre svega ekonomske sankcije za neposlune i s njima se, gotovo je sigurno, nee okoliati, a kao poslecnja rezerva (mada je utisak da e se s tim ipak jo priekati i pozivanje na meunarodno-pravnu odgovornost glavnih protagonista onoga to je danas Jugoslavija i to se u njoj zbiva. Iznosei svoj stav o jugoslovenskoj krizi (onaj da Srbija trai vie nego to Hrvatska eli da da, a Hrvatska nudi manje nego to je Srbija spremna da prihvati) lord Karington nije krio da spas trenutno vidi jedino u stvaranju labavog saveza sadanjih jugoslovenskih republika. Iza te procene, tvrdi se u diplomatskim krugovima, krije se sasvim precizan predlog koji polazi od apsolutnog prekida rata, povlaenja Armije na teritorije na kojima u Hrvatskoj ive Srbi i stvaranja zelene linije kakva ve dve decenije deli Grke i Turke na Kipru. Pomenuta linija razdvajala bi zavaene strane dok traju pregovori posle kojih bi bila stvorena neka vrsta konfederacije izmeu Srba i Hrvata u Hrvatskoj. Prihvati li se ovakvo reenje izbegao bi se potpuni raspad Jugoslavije, reilo pitanje meunarodnih granica i izbegli sporovi o unutranjim granicama.

Vukovarska tragedija 1991 MIRKOVCI: SIMBOL SRPSKOG OTPORA - GRANATE ZA DORUAK U protekla tri meseca na Mirkovce je ispaljno tri do etiri hiljade mina i granata od kojih je do sada poginuo 21 Mirkovanin, a ni jedan nije pao u borbi Meu borcima u Mirkovcima zatiemo Milutina Vukovia, mladog Beograanina, koji je doao kao dobrovoljac. Otac mu je na drugom frontu kao oficir. Malo malo alju nam granate, obino za doruak. Ostau dok god bude trebalo Okraj u kukuruzima U rovu na strai nailazimo na Branislava Komaricu iz Kovina, potporunika JNA koji ne na ratitu od 16. septembra. Kae da iz Vinkovaca pucaju uglavnom nou, privuku se na stotinak metara. Dragan Todorovi iz Beograda ve prekaljeni borac, poseban okraj je imao kod Slavkovaca, odakle nosi manji oiljak visoko na elu pod kosom. Tukli smo se u kukurzima, prsa i prsa, ima mesec dana. Bio sam meu njima. Ova rana je od noa. Oni su se bili zavukli meu nas. Taj teren smo oistili, ljudi se vraaju u ta oblinja sela. Dok razgovaramo, uju se pucnji i s jedne i s druge strane. Tu je i vodnik rezervista iz Beograda, koji se predstavlja samo kao Boban. Kae da su poloaj pre desetak dana drali Novosaani, koji su se vratili. Bili su dobri, dodaje, niko nije proao ovuda. RAZGOVOR SA VOJINOM DABIEM, LANOM PREDSEDNITVA SRPSKOG SABORA - NAUNO O GENOCIDU NAD SRBIMA Informacioni centar Sabora Srba priprema dokumente koji e svetu dokazati ta je faistoidni reim u Hrvatskoj uinio srpskom narodu. Vojin Dabi iz Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti jedan je od osnivaa i lan Predsednitva Srpskog sabora u Beogradu. Srpski sabor je udruenje nezavisnih naunika, pisaca, umetnika, a osnovni cilj mu je zatita srpskih intresa. On je nestranaka institucija, koja nee dozvoliti da postane ekspozitura neke stranke niti da u njoj doe do meustranakih sukoba U martu ove godine rodila se ideja o osnivanju Srpskog sabora. Meutim, tada je dola inicijativa da se u Srbiji formira meustranaki savet, koji bi se sporazumeo oko minimuma nacionalnih interesa. Srpsko pitanje nije reeno jo od 1918. godine, a kada se ono na valjan nain rei, prestae rat i ubijanje. Samo treba dobra volja da se to uini. Posle 1918. godine Srbi, posebno intelektualci, jaali su duh jugoslovenstva, razvijali jugoslovensku

680

681

Vukovarska tragedija 1991 ideju. U tome su rtvovani i zapostavljeni mnogi srpski nacionalni interesi. Dolo je ak do gaenja nekih srpskih nacionalnih institucija. Da li je mogue da Hrvati toliko mrze Srbe, iako su vekovima iveli jedan pokraj drugih, a u jednoj dravi sedamesetak godina? injenica je da ta mrnja postoji. Ne zaboravimo da je od 16.veka pravoslavna vera bila zabranjena na prostorima gde su Srbi i Hrvati iveli zajedno. ak se govorilo da Srbima i na drugom svetu nema oprotaja, to se ak ni na ivotinje ne odnosi. Komunisti su posle Drugog svetskog rata nastavili tamo gde je Paveli stao. Ukidaju se srpske kulturne ustanove, asimilira stanovnitvo, insistira na ateizmu, to je najbolji put obezveravanju. Pravoslavna crkva nije nikada imala takvu mo kao katolika. S njom se radilo ta se htelo i nije uspevala da zatiti srpski nacionalni interes. Oigledno je da je za reenje krize i prestanak rata najvanije odreivanje granica izmeu Srbije i Hrvatske. Kako to uiniti? Reenje je jednostavno ako Hrvati priznaju Srbima pravo na samoopredeljenje. Imamo ovde kartu koju je 1940. godine Nemaka vrlo precizno izradila. Na njoj je detaljno zabeleeno koji narodi na kom prostoru u Jugoslaviji ive. Ona bi mogla da poslui prilikom odreivanja granica u ovoj zemlji koja se jo zove Jugoslavija. Koliko e biti republika, odnosno drava, u novoj Jugoslaviji sada je teko rei. Izgleda da su zasad za Jugoslaviju Srbija i Crna Gora. ta e raditi Informacioni centar Srpskog sabora? Ve je poeo da izdaje biltene, priprema publikacije i povezuje se sa svetom. Neemo u svetu osnivati podrunice, ali emo postojee institucije, koje okupljaju nae ljude, obavetavati redovno uredno i injenicama o tome kako ive Srbi i ta treba uiniti da se nepravda prema njima ispravi. Radimo na nauno zasnovanom projektu o sadanjem genocidu nad Srbima. injenica je da su neke zemlje doprinele stvaranju krize. Nemaka kao velika ekonomska sila nije se oprostila sna da izae na Jadransko more. Lako od te ideje nee odustati. (Dnevnik, 18. oktobar 1991) SASTANAK REZERVISTA I PREDSTAVNIKA VOJNE KOMANDE I GRADA U SO NOVI SAD - PROMENITI BORCE I NAIN ORGANIZOVANJA Rezervisti s prve linije fronta kod sela Tenje trae zamenu. Veliko nezadovoljstvo loom komandom, nedostatkom opreme, hrane i vode a naroito primerima izdaje aktivnih oficira

Vukovarska tragedija 1991 Do petka u 8 asova traimo konkretan odgovor nadlenih, a do subote u 10 asova mora se izvriti zamena jedinice kod Tenje, zahtev je koji je jue na sastanku u Skuptini optine Novi Sad podnelo etrdesetak rezervista iz Novog Sada, sada rasporeenih du prve borbene linije u selu Tenji. Rezervisti tvrde da su bez ikakve obuke poslani na poloaje koji su 300 metara udaljeni od nekoliko puta brojnih snaga MUP-a i Zbora narodne garde. U toj situaciji njima, osim jednog, komanduju iskljuivo oficiri rezervisti a bez obzira na to to su pod stalnom artiljerijskom vatrom, nemaju nikakva sklonita, a neki ak ni lemove. RODITELJI IZ PLANDITA TRAE SMENU REZERVISTA NA RATITIMA - NAA DECA NISU KUKAVICE Roditelji vojnika iz Plandita koji su 6. septembra otili na vojnu vebu, odnosno naratitu u Hrvatskoj, traili su od Komande vojnog okruga Novi Sad da im odgovori na dva pitanja: da li su rezervisti nezamenljivi i zato i, drugo, ako su zamenljivi, kada e biti zamenjeni. Odgovor koji su dobili nije ih zadovoljio. U objanjenju dalje stoji da je Predsednitvo SFRJ proglasilo neposrednu ratnu opasnost u kom sluaju se moe i produiti vojna veba (stoji u Zakonu o vojnoj vebi) kao to je i uinjeno. Rat je prva obmana jer naa deca nisu pozvana u rat, ve na vojnu vebu rekla je jedna zabrinuta maja iji je sin student otiao 6. septembra. Druga obmana je to to su naa deca bez dana obuke otila na front. Ova majka traila je da se ta deca odmah vrate. Zatim je traila to su podrali svi roditelji, da se studentima rezervistima omogui da studiraju, kao i studentima izbeglicama, zatim da se sve izbeglice mukarci od 18 godina otpuste (uz napomenu da jedan takav radi u ITP Planteks u Planditu kako bi se vatili da brane svoja ognjita, zatim da Skuptina Srbije i njena Vlada prestanu da igraju komediju, ve da pravovremeno reaguju na sva dogaanja u zemlji i da se odmah omogui ostvarenje ideje kapetana Dragana o stvaranju specijalno obuenih vojnika. Narodni poslanik dr Vukovi, rekao je da jedino JNA moe spreiti krvoprolie u zemlji i zato j i dolo do delimine mobilizacije, u suprotnom ve bi bili tenkovi i ovde u mirnom Banatu.

682

683

Vukovarska tragedija 1991 MITING REZERVISTA I NJIHOVE RODBINE U INIJI Pred zgradom Skuptine optine Inije i danas je odran miting vojnih rezervista i rodbine, kao i jednog broja drugih graana, uz isticanje ve poznatih zahteva. Govorei okupljenima, komandant Podunavske brigade Nikola Kovaevi rekao je da je ova jedinica, , dok se nalazila na poloajima u Negoslavcima, za izvravanje zadatka dobila estitke od najviih organa i da nije tano da njeno ljudstvo nee posle odmora da se vrati na poloaje, ve da e se vratiti onda kada i drugi budu izvrili svoje obaveze. OTVORENA MULTIMEDIJALNA IZLOBA TEROR NAD SRBIMA 91 - AGRESIJA NA ISKONSKI SRPSKI IDENTITET Sadanji dravni i partijski teror nad Srbima u Hrvatskoj samo je nova forma Starevievog modela reavanja srpskog pitanja, a nastavljai su najdgovorniji u ovoj dravi ef drave, ev vlade i ef diplomatije, rekao je predsednik PIV-a dr Radoman Boovi U Hrvatskoj se, ponovo, ve godinama odvija institucionalna i personalna gresija na Srbe, dravnim i partijskim terorom eli se unititi sve to je srpsko jezik, pismo, crkva i sve to ini vekovni i iskonski srpski identitet. Izloba Teror na dsrbima 91, koja je jue otvorena u istorijskom muzeju Vojvodine, slikom, ivom reju, tonskim i video-snimcima doarava samo deli strane stvarnosti, deli slike velikog pogroma nad Srbima u Hrvatskoj, rekao je Boovi. U stvari, istakao je dr Boovi, jasno je da se radi o novoj formi Starevievog modela reavanja srpskog pitanja, a taj su model nastavili niko drugi nego najodgovorniji ljudi u Jugoslaviji ef drave, ef vlade i ev diplomatije. I u njihovom predstavljanju sutine sukoba u Jugoslaviji nalazimo svojevrsnu zamenu teza po kojoj su izbeglice teroristi, a zamenjena su mesta rtava i delata. (Dnevnik, 18. oktobar 1991) U HAGU JUE POSTIGNUT SPORAZUM O OBUSTAVLJANJU NEPRIJATELJSTAVA U JUGOSLAVIJI ULTIMATUM JUGOSLOVENSKIM STRANAMA Nalae se bezuslovni prekid vatre, deblokada kasarni JNA u Hrvatskoj i njeno povlaene iz te Republike. Poela rasprava o sporazumu za globalno reenje jugoslovenske krize U okviru Konfrencije o Jugoslaviji u Hagu postignut sporazum o obustavljanju neprijateljstava u Jugoslaviji. On je precizirao da je saglasnost postignuta izmeu lanova Predsednitva SFRJ, hrvatskog predsednika Franje

Vukovarska tragedija 1991 Tumana, predsednika Ministarskog saveta EZ Hansa van den Bruka, predsednika konferencije lorda Karingtona i specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Sajrusa Vensa, a u prisustvu predsednika Srbije Slobodana Miloevia. Sporazum nalae vrlo hitan i bezuslovan prekid vatre. Drugo, hitnu deblokadu kasarni JNA i vojnih objekata u Hrvatskoj, i tree, da posle deblokade u najkraem roku pone evakuacija savezne vojske iz tih kasarni i objekata s tim to bi konani cilj bio njeno povlaenje iz te republike u roku koji e utvrditi triparitna komisija za prekid vatre u Zagrebu. Hans van den Bruk, lord Karington i Sajrus Vens e pokuati da na dananjem zasedanju izdejstvuju pristanak juogoslovenskih uesnika Konferencije na osnovne principe iz pripremljenog teksta. On ih je ovom prilikom izdvojio pet: - Suverene i nezavisne republike sa meunarodnim subjektivitetom za one republike koje to ele - Slobodna asocijacija republika sa meunarodnim subjektivitetom, kako je to predvieno ovim sporazumom - Sveobuhvatni sporazum ukljuujui i kontrolne mehanizme za zatitu prava oveka i specijalnog statusa za pojedine grupe i oblasti - Evropska angaovanja u sluajevima gde je to potrebno - U sklopu globalnog reenja priznavanje nezavisnosti onih republika koje to budu elele u okviru njihovih postojeih granica, osim ukoliko se ne postigne neki drugaiji sporazum. SLOBODAN MILOEVI PREDLOIO DA SE POPRAVI PREDLOG LORDA KARINGTONA - UKIDANJE JUGOSLAVIJE? Pet principa sporazuma za globalno reenje jugoslovenske krize, po miljenju predsednika Srbije, praktino znae - ukidanje Jugoslavije Predsendik Srbije Slobodan Miloei nije prihvaio ve je predloio da se poprave i dopune naela sporazuma krize koje je predloio predsednik Konferencije o Jugoslaviji lord Karington uesnicima dananjeg skupa u Hagu. Ostalih pet republikih predsednika su, kako se saznaje, u naelu prihvatili te principe. Po miljenju Miloevia, pet principa sporazumaza globlano reenje jugoslovenske krize praktino znae ukidanje Jugoslavije. (Dnevnik, 19. oktobar 1991)

684

685

Vukovarska tragedija 1991 ESKALIRALI SUKOBI U VUKOVARU - KRV TEE DREVNIM GRADOM U poslenja 24 sata poginulo vie od stotinu ustaa, dok su oslobodioci imali dva mrtva i est tee ranjenih. Pored vie hiljada ena, dece i staraca, hrvatski bojovnici kao taoce dre tenkovske posade od sedam ljudi i, najverovatnije, jo etrdesetak vojnika i stareina koji se vode kao nestali Artiljerijske jedinice JNA i teritorijalaca danas su unitavale brojna ustaka uporita jakom vatrom iz orua razliitih kalibara. Prema jo nepotvrenim informacijama, pripadnici specijalnih jedinica, obuenih za protivdiverzantska dejstva, uspeli su da stignu i do vukovarske bolnice oko koje se takoe vode estoke bitke. Ipak, njih je jo uvek previe u Vukovaru. Prema svim procenama, re je o oko etiri hiljade do zuba naoruanih bojovnika spremnih da poginu jer ne smeju ivi pasti u ruke oslobodiocima, svesni zloina koje su poinili nad vie od deset hiljada nemonih ena, dece i staraca koji se jo uvek nalaze u gradu. OKRAJI OKO BOROVA NASELJA - CRNI DAN Ranjenici s vukovarskog ratita preneti su helikopterima na Hirurko odeljenje klinike bolnice u Novom Sadu, a deo i u novosadsku Vojnu bolnicu. Radi se o prostrelnim i ustrelnim ranama. DR BUDIMIR KOUTI I PRINC TOMISLAV KARAOREVI POSETILI SOMBORSKU BOLNICU - SVAKA GREKA - VELIKE POSLEDICE Priznanje osoblju Bolnikog centra. Ustae bi da unite Srbe koji su se drznuli da ne budu katolici. Nemali broj hrabrih vojnika ranjen i zbog greaka onih koji su pozvani da donese valjane odluke dela komandnog kadra u JNA Sino u Somboru boravili predstavnik Vlade Srbije dr Budimir Kouti i princ Tomislav Karaorevi. Tom prilikom oni su posetili somborsku bolnicu, u kojoj je od poetka ratnih sukoba do sada zbrinuto preko 450 ranjenika. Naravno, ja znam da je u situaciji kada se ideolokim sredstvima i aparatima ukazivalo da injenice stoje drugaije od onoga kako stoje, da su odreeni vojni funkcioneri mogli greiti, ali oni i svi mi morami biti svesni da su posledice njihovih greaka strana stradanja mladih ljudi koji ni za ta nisu krivi. (Dnevnik, 19. oktobar 1991)

Vukovarska tragedija 1991 PREDSTOJI ZAMENA REZERVISTA Do 1. novembra izvrie se zamena vojnih obveznika iz Vojvodine koji su due od mesec dana na ratitu u Hrvatskoj, a ubudue e vojnici obveznici biti u mobilizaciji najdue 45 dana Ubudue e se vojni obveznici iz Vojvodine mobilisati najdue na 45 dana, koliko e ostati i vojni obveznici koji su nedavno mobilisani. Vojni obveznici bie uredno pozvani pozivima za mobilizaciju na kojima e biti jasno naznaen rok od 45 dana. To je najvaniji deo odluke Komande Novosadskog korpusa, Komande Vojnog okruga Novog Sada i pokrajinskog taba teritorijalne odbrane koju je jue novinarima saoptio komandant Novosadskog vojnog okruga pukovnik Ljubia Manastirac. Naa je ocena da su jedinice JNA i teritorijalne odbrane koje se nalaze u rejonima ratnih dejstava u Hrvatskoj izuzetno kvalitetno obavile svoj posao i uspele su da stabilizuju front. Pri tome su pretrpele i odreene gubitke. Mada nije obiaj da se daju podaci o gubicima, odgovorno tvrdim da je broj do sada poginulih Vojvoana jo uvek dvocifren, to je nekoliko stotina puta manje od pria koje krue. Komandant Vojnog okruga Novog Sada pukovnik Ljubia Manastirac podsetio je da se u ratnim jedinicama sada nalazi osam odsto vojnih obveznika, pa zato prie o navodnom izbegavanju odazivanja poziva na mobilizaciju nema osnova, to je pozvan tek svaki deseti sposoban mukarac. Komandant Novosadskog vojnog okruga najavio je da e vrlo brzo, ve poetkom idue ndelje, u Srpskoj oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema biti formiran vojno-teritorijalni organi koji e preuzeti poslove mobilizacije i popune ratnih jedinica JNA na tom poruju. (Dnevnik, 19. oktobar 1991) DANAS EVAKUACIJA 160 RANJENIKA IZ VUKOVARSKE BOLNICE - LEKARI BEZ GRANICE Akcija Meunarodne nevladine organizacije Lekari bez granice tokom koje bi sutra iz vukovarske bolnice trebalo da bude evakuisano 160 ranjenika, iskljuivo je humanitarne prirode, naglasio je na dananjoj konferenciji za novinare u Meunarodnom pres-centru u Beogradu politiki savetnik generalnog sekretara ove organizacije Stefan Devo. Po njegovim reima, u vukovarskoj bolnici se nalazi 260 ranjenika, ali je tokom jednog dana nemogue njih sve izvui, pa su lekari bez granice ve zatraili dodatne dozvole kako bi evakuisali i preostale ranjenike.

686

687

Vukovarska tragedija 1991 Obezbeenje konvoju pruie pripadnici JNA i posmatrai Evropske zajednice Zeleno svetlo za akciju organizacija je, posle dugih pregovora, dobila od predstavnika Armije i hrvatskih vlasti, rekao je Devo. (Dnevnik, 19. oktobar 1991) U STARU PAZOVU - VRATIO SE DEO REZERVISTA Rezervisti napustili bojita nezadovoljni obuenou i neispunjenim obeanjima o sadejstvu svih redova vojske S prvim naznakama po due mrkle pazovake ratne noi poeli su autobusima i drugim sredstvima da pristiu rezervisti iz ovog kraja (Vojke, Stare i Nove Pazove, Golubinaca, Belegia...) koji su se pre nepune tri sedmice jedna skrasili na poloajima u Klisi i Bradinu. U grupama i pojedinano koji su odavali sliku demoralisane i naputene vojske, zaputeni, bezvoljni, bradati, nenaspavani, premoreni, pristizali su u ranim jutarnjim satima na oblinju autobusku stanicu i odatle svraali u poveliku sivu zgradu Optinskog sekretarijat a za narodnu odbranu da se odjave kao vojni obveznici i da kau razloge zbog kojih su napustili bojita. Jo uvek se ne moe tano navesti broj ovih koji su se vratili s bojita u Bradinu i Klisi, ali se s izvesnom sigurnou moe pretpostaviti da su u pitanju isti oni ezervisti i njihove stareine koji su u noi 29. septembra pohitali svojim domovima nespremni da se suoe s neizvesnou ratnih zadataka koji ih oekuju, a bilo ih je tano 607. Pouzdano se moe rei da je blizu 100 boraca iz Stare i Nove Pazove i Golubinaca i drugih okolnih mesta iz ove optine i dalje ostalo na poloajima oekujui da se ratna srea okrene u njihovu korist. KONVOJ POMOI IDE U VUKOVAR Sutra u 6,30 ujutro konvoj organizacije Lijenici bez granica kree iz Novih Mikanovaca za Vukovar. To je danas dogovreno prilikom susreta predstavnika Jugoslovenske narodne armije i hrvatske vojske u seditu posmatrake misije Evropske zajednice u Zagrebu. KAPETAN DRAGAN BORAVIO JUE U NOVOM SADU - KAPETANOVA HUMANA FONDACIJA Fondacija Kapetan Dragan morala bi da postoji bar za dve generacije, jer e se drutvo brzo suoiti s problemom zbrinjavanja velikog broja mladih ljudi koji su postali invalidi ratujui u Hrvatskoj

Vukovarska tragedija 1991 Lutrija Vojvodine ulanila se danas u Fond Kapetan Dragan. Prva uplata od 100.000 dinara lino je uruena kapetanu Draganu, koji je jue u Novom Sadu posetio ranjenike koji se nalaze na leenju u novosadskim bolnicama. On je, na kraju rekao da je zainteresovan jedino da radi u Ministarstvu narodne odbrane ili Ministarstvu unutranjih poslova. (Dnevnik, 19. oktobar 1991) VUKOVARSKE USTAE OPET PREKRILE PREKID VATRE - JO JEDNO KRVAVO PRIMIRJE Najmanje 100 bojovnika platilo glavom pokuaj da se pod okriljem noi probije iz blokade Tako je i deseto primirje od kako su poeli sukobi irih razmera, u Hrvatskoj bilo krvavo. Tumanovi jurinici su posle noanje provokacije izgubili deo grada koji su nedavno kontrolisali. Naime, danas je potvreno da su jake snage oslobodilaca stigle i do Vukovarske bolnice. Naredba o obustavi vatre Sluba Saveznog sekretrijata za narodnu odbranu za informisanje javnosti ovlaena je da objavi tekst naredbe Saveznog sekretara za narodnu odbranu generala armije Veljka Kadijevia o prekidu vatre: Na osnovu odluke Predsednitva SFRJ od 18. oktobra 1991. godine jedinice oruanih snaga SFRJ e prekinuti vatru na teritoriji Republike Hrvatske i u svemu ostalom postupiti po odluci Predsednitva SFRJ. Prekid vatre stupa na snagu u 12 asova 19. oktobra 1991. godine. Savezni sekretar za narodnu odbranu, general-armije Veljko Kadijevi. POSLE MNOGO PERIPETIJA - HUMANITARNI KONVOJ U VUKOVARU Evakuacija ranjenika zapoeta bez incindenata Konvoj meunarodne humantiarne organizacije Lekari bez granica uao je danas u Vukovar i stigao pred gradsku bolnicu. Prema dogovoru izmeu hrvatskih vlasti i predstvnika JNA, konvoj meunarodne humanitarne misije ima iskljuivi zadatak da iz vukovarskog okruenja izvue najtee ranjenike. Posle nekoliko neuspenih pokuaja i sporova oko marute, odustalo se od prvobitne namere da se konvojem prebace i namirnice za stanovnike opkoljenog grada.

688

689

Vukovarska tragedija 1991 REAGOVANJA NA MIROVNU KONFERENCIJU U HAGU - NEPRIHVATLJIV ULTIMATUM EZ ponudila dokument za nove sukobe. Vuk Drakovi opet kritikuje vlast u Srbiji. Slobodan Miloevi nije izdao Krajinu smatra Jovan Radulovi Zauen sam da je EZ mogla da ponudi dokument koji bi, kada bi se sproveo u delo, samo umnoio uzroke sukoba, smatra potpredsednik Izvrnog odbora Demokratske stranke Radoslav Stojanovi. Takav stepen nezavisnosti koji predvia specijalni status, dovee do konfliktnih situacija kao to se dogodilo na Kosovu i Vojvodini, a sprovoenje u delo ovakvih autonomija znai da bi konflikti lako ponovo prerasli u oruane sukobe. Nije prihvatljivo za jednu dravu da joj se odreuje nain na koji e iveti, smatra Stojanovi, dodajui da je to ultimatum koji se ne sme prihvatiti. Komentariui Haki predlog, akademik Antonije Isakovi istie da je u tom dokumentu Jugoslavija unitena, dok se o srpskom narodu uopte i ne vodi rauna, jer bi vie od dva miliona Srba na taj nain postalo nacionalna manjina. Time bi Srbi posle toliko rtava u ratovima bili kanjeni, preputeni na milost i nemilost novim reimima i postali graani drugog reda. Srpske zapadne krajine ne smeju se napustiti, smatra lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drakovi, ali istie da se malo ta moe spasiti sve dok su na elu oni ljudi koji su i doveli do ovog stanja. Predlog za asimetrinom federacijom, Srbija je kategoriki odbila. Ubeen da jo nije sve izgubljeno Drakovi reenja vidi u novoj Srbiji koja e se na pravi nain predstaviti svetu, a to je ustavna, parlamentarna monarhija, sa Aleksandrom Karaoreviem na elu. Potpisivanje ponuenog dokumenta EZ koji bi srpski narod u Hrvatskoj stavio u poniavajui poloaj, bilo bi ravno potpisivanju trojnog pakta 27. marta 1941. godine, ocenjuje ministar inostranih poslova Vlade SAO Krajina Jovan Radulovi, dodajui da se ipak nisu obistinile prie da e Slobodan Miloevi napustiti narod u Krajini. Odbijanje ponuenog reenja znai da nee biti izdati oni koji su dali ivot za slobodu svoga naroda. Srpski narod, zakljuuje Radulovi spreman je da podnese jo vie kada zna da ga predstavlja ovek koji je spreman da sa njim podeli sudbinu u ovom dramatinom, odsutnom istorijskom trenutku. (Dnevnik, 20. oktobar 1991. godine) OVIH DANA U SO SLAVONIJI, BARANJI I ZAPADNOM SREMU - POINJU RAD NOVI SUDOVI Predstoje hitna suenja za vie tekih zloina poinjenih u novije vreme na ovom podruju

Vukovarska tragedija 1991 Ovih dana poee da funkcioniu novoformirani sudovi i javna tuilatva u srpskoj oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem. Najvia sudska instanca u srpskoj oblasti je oblasni sud sa seditem u Vukovaru, privremeno u Dalju, a moe se rei da je po delokrugu i sadraju rada slian vrhovnim republikim sudovima. Po istoj ovakvoj emi osnovana su dva osnovna javna tuilatva, jedno Vie i jedno Oblasno tuilatvo. Sedita su im odreena jednako kao i sudovima. (Dnevnik, 20. oktobar 1991) SKALPELI HUMANOSTI ZA TEKE RANE Institut za hirurgiju u Novom Sadu prua pomo ranjenicima. O radu ljudi u belim mantilima govori direktor Instituta, docent dr ore Janji Rat je za zaposlene u novosadskom Institutu za hirurgiju, po reima direktora docenta dr ora Janjia zvanino poeo 2. maja 1991. godine. Da nesrea i apsurd ovog rata budu vei, prva dva naa pacijenta bili su redarstvenici MUP-a Hrvatske, pa smo imali i neprijatnosti. Od osam povreenih kod nas je dolazio jedan s druge strane. Institut je jedno vreme imao i svoju ratnu bolnicu u okolini Vajske koja je, pre svega, trebalo da rui psiholoku potporu, iako je bila vrlo dobro opremljena. Pomeranjem fronta prema zapadu i stvaranjem mobilnih poljskih bolnica nau bolnicu smo privremeno zatvorili. U svakom momentu moe da pone da radi. RANJENI BORCI SMETENI U VOJVODINI - U IDU 20 POVREENIH U Vojnoj bolnici u Petrovaradinu preko 100 ranjenika. Iz ida ranjenici prebaeni u Sremsku Mitrovicu, abac, Valjevo i Beograd. Posredstvom Crvenog krsta Vojvodine dobili smo spisak ranjenika i drugih boraca koji su sa hrvatskih ratita dopremljeni u Dom zdravlja 6. decembar u idu. Iz ovog doma zdravlja na klinike bolnice u Sremskoj Mitrovici upueni su Duan Gaji, 165, rezervista iz apca, Milan Milojevi, 1957. iz Valjeva, Vojislav Niki, rezervista iz Vukovara (1949), Dragan Murti (1970) iz Poarevca, Goran Radenkovi (1967) takoe iz Poarevca, Dragan odovi (1967) iz Smedereva i Dragan Maksimovi iz Poarevca. U apcu su prebaeni: Ratko Nedi, dobrovoljac iz apca (1964), Zoran ipi (1962) iz apca, Nenad Kosti 1970 iz Valjeva i Metu Vranii (1963) iz Beograda. Duan Maleevi upuen je u Centar za rehabilitaciju u Valjevu, a Dragan Milinski (1957) iz Valjeva u Beograd.

690

691

Vukovarska tragedija 1991 U Zdravstveni centar Dr Radivoje Simonovi u Somboru primljena su trojica povreenih: Ljubo Udovi iz Markuice, civil (1967), Slobodan iri (1954), rezervista iz Bradina, primljen na hirurko odeljenje i Robert Sabo, rezervista iz Nove Crnje (1963). Kako smo uli tokom prethodnih dana u vojnu bolnicu u Petrovaradinu primljeno je oko 110 ranjenika. (Dnevnik, 20. oktobar 1991) KAPETAN DRAGAN, PROFESIONALNI VOJNIK I RODOLJUB - TO MANJE RTAVA Kapetan Dragan se zalae za profesionalnu vojsku i dobru obuenost onih koji se alju na front Kapetan Dragan, iznenada se pojavio na naem ratitu. Prvo u Kninskoj krajini, a potom i u Slavoniji. Pokazao se kao izvrstan instruktor, sjajan strateg. On i njegove kninde uli su u legendu. Ovih dana obuava srpske dobrovoljce u jednom od centara u Slavoniji. - Krajnje je vreme da Vlada Srbije otvori vei broj centara gde bi ljudi koji se alju na front proli osnovnu obuku. U tim centrima bi trebalo da se odvajaju ljudi koji ele dobrovoljno da se opredele za ovaj put zavrio je ovaj razgovor kapetan Dragan. PROFESIJA PREA OD IVOTA Srbija je moda izgubila medijski rat, ali e istina, ipak pobediti, ulo se na Dnevnikovoj tribini Rat perom za istinu u Zrenjaninu Kad je re o sukobjektivnosti, ovaj izvetaj zavravamo opaskom zrenjaninskog pesnika Milana Nenadia, po kome, kad pukne puka, onda i novinar mora da pomogne svom narodu. A, najbolje to ini ako pie istinu, to je cilj pravog novinarstva i u ratu i u miru. Za razliku od propagande. (Dnevnik, 20. oktobar 1991) MAARSKI PREMIJER NAPAO RUKOVODSTVO SRBIJE - RUENJE NEPROVERENIM INJENICAMA Joef Antal tvrdi da vojvoanski Maari ine 20% rtava na ratitima u Hrvatskoj i dodao da maarsku manjinu aktuelna srpska vlast tretira kao taoce sopstvene politike Maarski premijer Joef Antal otro je danas napao rukovodstvo Srbije zbog odnosa prema pripadnicima maarske nacionalne manjine u Vojvodini, tvrdei da ih aktuelna vlast tretira kao taoce sopstvene politike.

Vukovarska tragedija 1991 Maarska je suoena sa izuzetnom odgovonrou prema sudbini oko pola miliona Maara u Vojvodini, koje nacionalistiko srpsko rukovodstvo tretira gotovo kao taoce, rekao je pemijer Antal u dosad najotvorenijem napadu na dravnu vlast u Srbiji i njenu manjinsku politiku. Govorei danas na jednom skupu predstavnika lokalnih rukovodstava Maarskog demokratskog foruma u Budimpeti, pemijer Antal je ovu svoju oscenu dranja srpskog rukovodstva podkrepio tvrdnjom da je broj rtava meu maarskim regrutima naratitu u Hrvatskoj, srazmerno daleko vei od njihove etnike zastupljenosti. Prema nekim podacima, vojvoanski Maari ine 20% od ukupnog broja rtava, naglasio je premijer Antal, ne precizirajui o kojim i ijim podacima je re. Govorei o maarskoj politici prema susedima, Joef Antal je istakao da Budimpeta nikada nije teila promeni granica nasilnim putem, ali je problem zatite manjina jedna od kljunih elemenata spoljne politike sa kojim se suoava maarsko rukovodstvo. Antal je sadanja jugoslovenska zbivanja uporedio sa maarskom revolucijom iz 1956. godine, rekavi da svetski faktori ni tada ni sada nisu umeli da nau zadovoljavajue reenje. (Dnevnik 21. oktobar 1991) ARMIJA ZATITILA LEKARE Konvoj sa 109 ranjenih bojovnika, tek pod zatitom JNA napustio prvu liniju fronta. Trojica zdravih ustaa, koji su bili u sastavu konvoja, pobegli u kukuruze i ostali ivi na molbu meunarodne misije Pada Vukovar? Novo nepotovanje primirja skupo je kotalo ustae. Prema jo nepotvrenim informacijama oslobodioci su ve uli u dobar deo po zlu uvenog ustakog uporita, naselja Mitnica, tako da sve analize govore da e Vukovar pasti im se zauzme ovo uveno uporite okorelih domaih i crnokouljaa koji su stigli iz Hercegovine. (Dnevnik, 21. oktobar 1991) SASTANAK PREDSTAVNIKA VLADA SAO KRAJINE, AR BOSANSKE KRAJINE I SAO ZAPADNE SLAVONIJE U BANJALUCI - SRBI OSTAJU U JEDNOJ DRAVI Od skuptina Srbije i Crne Gore zahteva se da donesu odluke o stvaranju zajednike drave, jer srpski narod ima pravo da ivi u jednoj dravi, kao to i ostali narodi imaju pravo da ive samostalno ili da se udrue

692

693

Vukovarska tragedija 1991 sa drugim narodima. Plebiscit srpskog naroda u SAO Krajini, AR Bosanskoj krajini, SAO Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu 10. novembra. U Banja Luci je u petak popodne odran zajedniki sastanak prestavnika SDS, Kluba poslanika SDS BiH, predstavnika vlada SAO Krajine, Autonome regije Bosanske krajine i SAO zapadne Slavonije. Posle njega je izdato i zajedniko saoptenje u kojem izmeu ostalog, stoji da se podrava opredeljenje sprskog naroda da ivi u zajednikoj dravi, to e se i potvrditi na plebiscitu 10. novembra 1991. godine. Od skuptina Srbije i Crne Gore trai se da svojim odlukama podre stvaranje drave u kojoj e iveti svi srpski narodi u zajednici sa ostalim narodima, ukoliko to i oni budu eleli. Ni jedno, pa ni srpskom narodu, kae se u saoptenju se ne moe porei pravo na samoopredeljenje, jer takvo pravo je ugraeno i u Ustav BiH, kada su na ilegalan nain isforsirali nelegalno usvajanje nekakvih dokumenata o tobonjoj suverenosti drave BiH, oito je da su partnerske stranke SDA i HDZ stupile u otvorenu koaliciju radi ruenja Jugoslavije i pripajanja BiH severozapadnim republikama, Hrvatskoj i Sloveniji rekao je Vojo Kupreanin, predsednik Skuptine AR Bosanska krajina. Dakle, na cilj nije stvaranje nikakve velike Srbije, nego jedne ili vie federalnih jedinica koje e ostati u sastavu Jugoslavije. Nikom vie i ne sporimo, niti smo sporili pravo da napusti Jugoslaviju. No, isto tako ni srpski narod ne mogu prisiliti da bude manjina u toj samostalnoj dravi Hrvatskoj, jer Srbi hoe da ostanu u Jugoslaviji, hoe da ive u jednoj, a ne u tri etiri dravice, rekao je dr Milan Babi, govorei kao predsednik Vlade SAO Krajina. Ministar unutranjih poslova SAO Krajina Milan Marti je istakao da Srbima u SAO Krajini neodgovara nikakav specijalni status u bilo kakvoj dravi Hrvatskoj, jer bi to, zapravo znailo da se jednoj etnikoj grupi(Srba), eto, da je nekakav legitimitet bez velikog znaaja. - Mi to ne elimo i neemo, jer se srpski narod SAO Krajine plebiscitom izjasnio da ne eli ostati u sastavu nekakve samostalne drave Hrvatske. Dosta je srpskih glava palo i dosta je srpskih svetinja popaljeno da bi tek tako pristali na ono to nam Evropa nudi u sastavu Republike Hrvatske. TRIBINA DEMOKRATSKE STRANKE U NOVOM SADU - KAPITULACIJA ILI OTPOR Haki dokument dr Dragoljub Miunovi nazvao svojevrsnim varvarstvom, a dr Vojislav Kotunica optuio Miloevia za propast Jugoslavije i Srbije

Vukovarska tragedija 1991 Haka deklaracija oznaava likvidaciju Jugoslavije i ovo je najtei trenutak a nae narode jo od 1918. godine. Srbija se nala u situaciji ili da prihvati apsolutnu kapitulaciju ili da joj prui otpor i pri tom podnese nesagledive rtve. Ovako je trenutnu situaciju i najnovije predloge s Konferencije o Jugoslaviji u Hagu oslikao dr Dragoljub Miunovi, predsednik Demokratske stranke na tribini ove stranke jue u Novom Sadu. Istiui da se nalaimo u stanju varvarstva u kome ne vae nikake pravne norme, dr Miunovi je rekao da je svojevrsno varvarstvo i dokument koji je ponuen uglavnom gradu Holandije samo na viem nivou. Jer, nain na koji se spreavaju graani Jugoslavije da izraze svoju volju i biraju dravu u kojoj ee da ive predsavlja varvarstvo koje suspenduje sve norme meunarodnog prava. - Deklaracija iz Haga je formula i posledica jedne promaene politike koju je vodila vladajua partija u Srbiji. Politika koja je uporno odbijala da se doe do sporazuma doivela je neuspeh. I, ne samo to je politika Miloevia dovela do propasti Jugoslavije nego i do propasti Srbije rekao je potpredsednik Demokratske stranke Vojislav Kotunica. Osvrui se na dokument kojim se predlae likvidacija Jugoslavije, Kotunica je naglasio da taj akt predstavlja jedan komarni sistem za koji je neko u Evropi procenio da bi bio dobar za nas. Politika Evrope ide za tim da se za nas primene pravila koja ne vae nigde u svetu, a ponueni dokument je ak i ispod asimetrine federaacije ili konfederacije pa ak i ispod onoga to vai za evropsku ekonomsku zajednicu. DR VOJISLAV EELJ U ZUBINOM POTOKU - USPOSTAVITI GRANICE PREMA HRVATSKOJ EZ tei da stvori est samostalnih drava na prostoru Jugoslavije, to je neodrivo. Predsednik SRS od danas ivi u Pritini i radi na Pravnom fakultetu kao profesor. Slobodan Miloevi, Brnako Kosti, Sejdo Bajramovi i Jugoslav Kosti moraju dobiti dalju podrku, jer nisu prihvatili u Hagu nikakav ultimatum ni ucene od strane Evropske zajednice i drugih svetskih sila, a tako bi postupao i sav narod koga oni predstavljaju, rekao je danas pred nekoliko hiljada graana Kosovske optine Zubin Potok i susednih optina dr Vojislav eelj na promociji Srpske radikalne stranke. Evropska zajednica rekao je eelj tei da se stvori est nekakvih samostalnih drava na ovim prostorima Jugoslavije, to je neodrivo kada se zna da povampirena ustaka vlast u Hrvatskoj odavno vri genocid nad

694

695

Vukovarska tragedija 1991 Srbima koji brane samo svoja ognjita. U ovom momentu sa Hrvatima treba samo postaviti jasne grnaice i sa njima ne treba nikada vie zajedno ni iveti, jer su nam i to nametnule sile Evrope. U ovom momentu, rekao je eelj, treba sprovesti optu mobilizaciju. Zatim, treba uvesti ravnopravnu raspodelu u primanjima kod svih slojeva, a uz aplauz propraena je i njegova izjava da se raspusti Savezna vlada i njen predsednik Ante Markovi. NAKON PRIHVATANJA HAKOG DOKUMENTA - BULATOVI NA VELIKOJ VATRI Predsednik Crne Gore potpisao je kapitulaciju iz stolice u kojoj su sedeli Sveti Petar Cetinjski, Njego i kralj Nikola kau u Narodnoj stranci Crna Gora je: Po prvi put potpisala kapitulaciju, izdala je srpski narod, ostavila Srbe Hrvatima na milost i nemilost, uinila je najsramniji in u vievekovnoj dravnoj istoriji. Ovo je deo komentara koji su se u prethodna dva dana mogla uti ili proitati u Crnoj Gori od obinih graana do lidera politikih partija na raun davanja saglasnost na haki dokument od strane prvog Crnogorca Momira Bulatovia. - Prihvatajui dokument Hake konferencije, predsednik predsednitva Crne Gore Momir Bulatovi pristao je na poniavajui diktat kojim se Jugoslaivija ukida protiv volje njenih graana i na potpuno nelegalan nain. Bez stvarnih ovlaenja od strane narod aCrne Gore, Bulatovi je priznao administrativne granice kao meunarodne, a time Srpski narod izloio teroru hrvatskog ustakog reima. Demokrate Crne Gore dalje kau da je Bulatovi potpisujui akt o ukidanju Jugoslavije potpisao i ukidanje JNA. (Dnevnik, 21. oktobar 1991) OEKIVANO NE Ko god ga je proitao (to osnovno opredeljenje, ono o ukidanju sedam decenija stare drave) prvo se upitao: mogu li ga prihvatiti Srbi? I hoe li, uz sve one prie o tome da je zapravo Srbija upalila zeleno svetlo Sloveniji za odlazak iz Federacije i da nema nita protiv toga da se ispotuje volja hrvatskog glasakog tela sa njihovog referenduma o samostalnosti? Veina je odgovor znala, gotovo u re je mogla pretpostaviti Miloevievo istupanje i ako je za njih i bilo iznenaenja, onda je to samo stav Momira Bulatovia. Znalo se, naime, (na stranu sad Bulatovi), da Srbija mnogo emu iz Hakog dokumenta jednostavno mora rei NR. Utopija je i ono to, Miloevi trai, rei e mnogi, jer vie zaista nema toga ko moe organizovati i sprovesti opte

Vukovarska tragedija 1991 jugoslovenski referendum, ali je jednako tano i to da se, kao to se insistira na potovanju referenduma secesionista, mora potovati i volja onih koji imaju status naroda i poslednje to im pada na pamet je da ga zamene, voljom drugih, manjinskim statusom. U ovom sluaju Srba, koji bi, kako god ko da sabira ono to se poslednjih meseci deava u Jugoslaviji, postali rtva legalizovanja jednostranih secesionistikih akata. (Dnevnik, 21. oktobar 1991) SAOPTENJE SLUBE ZA INFORMISANJE UIKOG KORPUSA - KUKAVIKI ODNOS PREMA ODBRANI Najnovije obraanje javnosti grupe Valjevaca rezervista, posle samovoljnog odlaska njih 600 iz jedinice, ima za cilj da zamagli istinu istie potpukovnik Milisav Marinkovi Povodom dogaaja u jedinicama Uikog korpusa stacioniranim u Hercegovini, danas je komanda Korpusa izdala saotenje u kome se kae: Komanda Uikog korpusa je nedavno povodom samovoljnog odlaska 600 valjevskih rezervista iz jedinice u Hercegovini izdala saoptenje u kome se istie da je iskljuivi razlog dezertiranju kukaviki odnos prema obavezi i dunosti odbrane otadbine, te da svi drugi razlozi koje navode dezerteri radi pravdanja svog sramnog ina pred svojim narodom nemaju osnova. Meutim, ovih dana u opticaju je tzv. Pismo grupe Valjevaca- rezervista koje su navodno uputili na vie adresa zvaninih vlasti Srbije BiH i JNA. U tom pismu oni trae razumevanje i pomo a svoj odlazak iz jedinice pravdaju injenicama koje su bez ikakvog osnova. Tim povodom javnosti se obratio i stareina jedinice potpukovnik Milisav Marinkovi koji istie da najnovije obraanje grupe Valjevaca rezervista ima za cilj da zamagli istinu i da je prljavije i od samog ina dezerterstva jer hoe da se zatite od suda javnosti i svoje savesti. U VOJVOANSKIM BOLNICAMA I NA VMA - JO 26 POVREENIH BORACA Tokom proteklog vikenda iako je primirje, na ratitima u Hrvatskoj ranjeno je jo dosta boraca. U vojvoanske bolnice, kao i na Vojno medicinsku akademiju u Beogradu primljeno je 26 povreenih ili obolelih. U Institutu za hirurgiju Pokrajinske bolnice u Novom Sadu, Somborski zdravtveni centar Dr Radivoj Simonovi, Stacionar Doma zdravlja 6 decembar id, Sremsko mitrovaka bolnica, Vojno medicinska akademija u Beogradu, Bolnica na Karaburmi u Beogradu i Bolnica u apcu.

696

697

Vukovarska tragedija 1991 JAVNI POZIV DOBROVOLJCIMA ZA JEDINICE ESTE LIKE DIVIZIJE - NAJUZVIENIJA OBAVEZA Gde se nalaze punktovi za prijavljivanje i organizovano upuivanje dobrovoljaca Svim patriotima mukog i enskog pola, bez obzira na nacionalnost, veroispovest, politiko opredeljenje i mesto ivljenja, a pre svega borcima este like i njihovim potomcima, Lianima, irom Jugoslavije i sveta, upuujemo javni poziv da se kao dobrovoljci prijave u legendarnu i slavom ovenanu estu liku diviziju radi odbrane nedunog slobodoljubivog naroda Like, na ije ivote su se krvniki ponovo ustremili ustaki koljai, kae se u javnom pozivu Saveza udruenja boraca NOR-a, optinskog odbora u Novom Sadu. Nedajmo ni pod koju cenu da se nekanjeno proliva neduna krv naih oeva, majki, ena, brae, sestara i da se rue grobovi naih predaka. To je naa najuzvienija obaveza, a ko nju ne ispunimo to nam istorija i naa pokolenja nikada nee oprostiti. Po svim mestima irom zemlje formiraju se odbori za prijavljivanje dobrovoljaca i njihovo organizovano upuivanje u najblie punktove, odnosno jedinice. Radni ljudi i graani, omladinci, inteligencijo, penzionisane stareine JNA patrioti, pristupanjem u redove este like divizije, Vi ispunjavate svoju patriotsku i asnu dunost. Borci i narod Like eljno oekuju pomo dobrovoljaca svrstanih u estu liku diviziju, kae se na kraju. FUNKCIONERI ALIBUNARA O VOJNICIMA NA FRONTU - OLAKICE ZA PORODICE BORACA NA RATITIMA O merama protiv onih koji na razne naine izbegavaju pozive za mobilizaciju raspravljae i Skuptina optine Mobilisani vojni obveznici i dobrovoljci iz Optine Alibunar, koji se bore za slobodu srpskog naroda na ratnim podrujima u Hrvatskoj, treba da dobiju sve ono to je neophodno da njihove porodice, koliko je to mogue u ovakvom vremenu, da ne osete posledice odsustva svojih hranilaca. Prema onome to je reeno, svi dobrovoljci i mobilisani rezervisti imaju prednost u dobijanju linih dohodaka, a prihvaen je i apel da njihove porodice budu osloboenje plaanja mesenih komunalija. Prema onome to je reeno sve porodice uesnika rata preko Centra za socijalni rad dobile su jednokratnu novanu pomo, a porodice nezaposlenih

Vukovarska tragedija 1991 ubudue e dobijati jedan prosean lini dohodak u optini 6.500 dinara. Svi poreski obveznici bie osloboeni poreza, a porodicama koje nemaju plinsko grejanje za zimu e se obezbediti ogrev. Dogovoreno je da se na njenom prvom zasedanju predoi spisak onih koji su odbili odlazak ili su svojim delovanjem ometali posao na obavljanju mobilizacije. Iznet je i stav da bi takvi, ukoliko su u radnom odnosu trebalo obavezno da dobiju otkaz, a da posao dobiju nezaposleni dobrovoljci. Upuen je apel rodbini da na frontu u posete ne odlaze, jer prema reima Milana Stevanovia, predsednika Izvrnog saveta, dalje od Bake Palanke ne mogu da odu i mogunost da svoje na ratitu vide minimalna je. (Dnevnik, 22. oktobar 1991) SAMO UDRUENI MOEMO OPSTATI Haka konferencija pokazuje da se u evropskim i svetskim odnosima nije promenilo nita od 1914. godine. Kao i onda Kraljevina Srbija, Republika Srbija je danas usamljena i nema nikog osim nas, svoje dece kae ministar informacija Vlade Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema Sada nam nije potreban internacionalizam, reformizam ni bilo kakav drugi kosmopolitizam. Moramo se liiti vie decenijske opsednutosti nad nacionalnim idejama i priznati da je i onda, kada su pred raznim pritiscima razbijeni, vera Srbima bila motivacija u borbenom dokazivanju. Bez vraanja pravoslavlju i bez oslonca na nacionalne ideje ne moe se govoriti o opstanku srpskog naroda. Srbi nemaju ta da trae u Evropi, Evropa e sama ponovo potraiti balkanske, (srpske) istonike! Srbi sa helenskog juga treba da se okrenu sebi, d se vrate svetosavlju, da posle vievekovnog posrtanja po svojoj meri i svom istorijskom znaaju stvore svoju dravu srpsku zemlju. Samo tako i okrenuti istonom pravoslavnom svetu, moi e opstati Srbi narod najstariji. U pamet se brao Srbi! (Dnevnik, 22. oktobar 1991) OSVETLALI OBRAZ SLOBODARSKE MITROVICE Prva vatrena dejstva okonana bez ijednog gubitka. Na vreme upoznati sa situacijom na frontu bez greke izvravaju zadatke. U jedinici osam ena i est mukaraca dobrovoljaca Ispred nas grad pored Vuke, oko nas dobro utvreni i zatieni poloaji koje pre tano nedelju dana zaposela jedinica teritorijalne odbrane iz Sremske Mitrovice kojom komanduje stareina Paja Sarajli.

698

699

Vukovarska tragedija 1991 Ovde se brani mir, sloboda i njihova rodna Mitrovica. Zaista je tako: da nije jakih snaga teritorijalaca i JNA ustae bi do Zemuna, kako su to nebrojeno puta i najavljivali. (Dnevnik, 22. oktobar 1991) MILO UKANOVI, PREDSEDNIK VLADE CRNE GORE O HAKOM DOGOVORU I NAOJ KRIZI - SAMO OSNOVA ZA RAZGOVORE Daleko od idealnog reenja Srpske teritorije u Hrvatskoj demilitarizovane zone. Rat se ne dobija dezerterstvom. Izdajnika je teza da je rat besciljan Pretpostavljam da bi ogromna veina graana ne samo Crne Gore bila sklona traiti reenje politikim putem. Ako je ve tako, ne vidim razlog da se podceni to to haki Elementi sporazuma za globalno reenje sadre. ta vie, nakon razgovora s rukovodstvom Republike Srbije bio sam uveren da e i njima predloena reenja, uz izvesne korekcije, koje je i na predsednik iznio, biti prihvatljive: suverenost republika uz stvaranje njihovog saveza, ali i mogunost da se unutar tog saeza ostvaruju vre integracije onih koji to ele (npr. Na temelju beogradske inicijative) i uz specijalan status Srba u Hrvatskoj koji e im garantovati njihova zakonodavna vlast, njihova policija, pravosue i njihov sistem obrazovanja. Dalje, u dokumentu je neophodno bilo da teritorije na kojima ivi srpski narod u Hrvatskoj postanu demilitarizovane zone, ime bi, uz funkcionisanje civilnih organa vlasti kako je to predvieno, Srbi u Hrvatskoj bili poteeni prisustva Hrvatske nacionalne armije. Postoji, kae ukanovi, i drugo reenje. To je dalji rat. - Lino ni to ne iskljuujem, utoliko pre to je hrvatskom vrhovnitvu izgleda veoma do toga stalo. Jue su tokom primirja pale nove rtve. No, svi koji misle da je to bolje reenje moraju dati i odgovarajui doprinos. Ne mogu samo Crnogorci ratovati. Rat se ne dobija dezerterstvom, ve mobilizacijom, odlunou i verom u pravednost borbe ugroenog srpskog naroda u Hrvatskoj i spremnou da mu se u toj borbi pomogne. Crna Gora je napadnuta od ustaa. Najpre je to uinjeno verbalno izjavama o nekakvom navodnom pravu na Boku Kotorsku, pa ak i na itavu obalu do Bara. Napadnuta je sa proirivanjem teritorije povijesne Hrvatske na tlo Crne Gore, postavljanjem table s hadezeovskim oznaka duboko na tlu Hercegnovske optine. Napadnuta je potom i orujem, najpre uestalim provokacijama, a onda i stvarno artiljerijskim granatama. Napadnuta je i na Prevlaci, koja formalno pravno nije naa ali koja je neodvojivi deo crnogorske teritorije u svakom pogledu. Na te napade odgovorili smo onako kako jedno umijemo: odvanom spremnou da u sastavu oruanih snaga JNA sebe

Vukovarska tragedija 1991 odbranimo, a agresoru pokaemo da se s nama nee igrati rata, da u Crnoj Gori jo ima ratnika i junaka, da nam ne manjka ni motiva te da bismo se, kad bismo za to imali interesa, bez veih problema mogli proetati i podlje teritorijom tzv. Povijesne i demokratske Hrvatske. Nikako se ne bih mogao sloiti, kae ukanovi s ocenama koje se uporno nameu javnosti da je rat koji se vodi u sutini besciljan. Da su borci iz Crne Gore bespotrebno na frontu. To je, po ukanoviu, izdajnika teza, koju dio srpske opozicije dosta uspeno plasira graanima te republike. Korekcija granice neminovna Ne moe se mahati granicama mira dotle dok se srpski narod u Hrvatskoj kolje, masakrira, siluje, dok im se pale kue i unitavaju imanja samo zato to su Srbi. Ne moe se sedeti kod kue i kupati u moru dok se tik iza granice Crne Gore ukopava vojska i postavlja artiljerija koja moe poruiti nae gradove. Dakle, cilj ovoga rata jeste osloboenje ugroenog srpskog stanovnitva od faistikog terora hrvatskih vlasti. To je ve dovoljan motiv i za angaovanje naih ljudi u jedinicama JNA, a da ne govorim o potrebi da se zatiti Crna Gora i njeni graani i da se konano ispravi granica na Prevlaci kojom je ugroen puni suverenitet nae republike. NEISTINITE PRIE KRUE NOVIM SADOM - LAI DEZERTERA Prie koje uporno lansiraju po Novom Sadu i iroj okolini pojedini vojni obveznici, koji su pobegli iz ratnih jedinica, liene su svakog osnova i potpuno su lane tvrdi Informativna sluba novosadskog korpusa. Da bi opravdali svoje izdajstvo, oni ire glasine o navodnim masovnim pogibijama, o tome da na bojitu nema aktivnih stareina, da se vojnicima daje neispravno oruje i municija i da nema hrane i vode. Te glasine su, kako se istie u saoptenju novosadskog korpusa, potpuno neistinite i zlonamerne. Ni jedan aktivni stareina ni vojnik koji se nalaze na redovnom odsluenu vojnog roka nisu napustili svoju jedinicu i ve vie meseci nalaze se u prvim borbenim redovima. To im daje pravo da jednoduno osude one koji su sramno napustili svoje drugove i jedinice, a tehniku ostavili neprijatelju. (Dnevnik, 23. oktobar 1991) NA POLOAJU Dobrovoljci, aktivni i rezervni sastav oruanih snaga Jugoslavije formirao je svojim telima i raznovrsnom opremom i naoruanjem elini

700

701

Vukovarska tragedija 1991 prsten oko Vukovara. Konano su zatvoreni i kanali kojima su se iz sela Bogdanovci u Vukovar dopremane svee snage i naoruanje pa ustae iz drevnog grada sada nemaju kud beati. Na poloajima odakle se Vukovar prostire kao na dlanu sreli smo Nilije: komandira Gorana Jezdia, njegove zemljake Jovicu Stojanovia i Bobana Jovanovia, zatim Gorana Velkovskog iz Kumanova i Vinka ajia iz Dugog Polja, te sremskomitrovakog teritorijalca Jovana Kuzmanovia. (Dnevnik, 23. oktobar 1991) ODRAN KONSULTATIVNI SASTANAK U PREDSEDNITVU SFRJ - SUDBINA JUGOSLAVIJE ZAVISI OD VOLJE NARODA Pravedna i legitimna konana reenja mogu se utvrditi samo voljom naroda na referendumu. Podrka podizanju odbrambene sposobnosti zemlje Sa konsultativnog sastanka odranog danas u Predsednitvu SFRJ Tanjugu je dostavljeno saoptenje sledee sadrine: Danas je u Predseditvu SFRJ odran konsultativni sastanak legitimnih predstavnika republika i naroda koji su izrazili interes da ostanu da ive u zajednikoj dravi Jugoslaviji, na kome su usvojeni sledei ZAKLJUCI 1. Uesnici konsultativnog sastanka podravaju stavove Predsednitva SFRJ o predlozima Evropske zajednice za politiko reenje jugoslovenske krize, koje je na konferenciji o Jugoslaviji u Hagu 18. oktobra ove godine izloio dr Branko Kosti potpredsednik Predsednitva SFRJ. Podrka Predsednitvu 2. Uesnici konsultativnog sastanka ocenjuju da su polazne osnove za razreenje dravno-politike krize u Jugoslaviji, koja je usvojilo Predsednitvo SFRJ na sednici od 22.oktobra 1991. godine, dobra osnova i orijentacija za delovanje organa i predstavnika naroda koji ele da ostanu u Jugoslaviji koju treba demokratski transformisati. Istovremeno oni prihvataju zakljuke Predsednitva SFRJ od 22. oktobra ove godine koji se odnose na podizanje odbrambene sposobnosti zemlje u skladu sa aktuelnom situacijom, videi u tome vrste garancije za mir i demokratski rasplet jugoslovenske krize. 3.Uesnici ocenjuju da se o reavanju jugoslovenske krize treba da izjasne sve legitimne politike institucije u zemlji, poev od Skuptine SFRJ do skuptina optina, i konstatuju da se pravedna i legitimna konana reenja mogu utvrditi samo voljom naroda na referendumu. Sudbina naroda i graana Jugoslavije koji ele da ostanu da ive zajedno mora se reavati samo u skladu sa njihovom voljom. Niko im to pravo ne moe oduzeti.

Vukovarska tragedija 1991 Ravnopravnost uslov mira 4. Teite toka reavanja jugoslovenske krize mora se nalaziti u Jugoslaviji. Uvaavaju se interesi i elja svih naroda i republika, na osnovu ravnopravnosti. Samo tako jugoslovenska kriza se moe reiti na miran nain. U tom smislu uesnici konsultativnog sastanka pozivaju legitimne predstavnike svih naroda i republika da zajedniki reavaju postojee sporove u interesu mira i u interesu jednakog uvaavanja ravnopravnosti svakog jugoslovenskog naroda i svih graana Jugoslavije. U skladu sa tim, a u cilju obezbeivanja jedinstva akcije svih naroda i njihovih legitimnih organa vlasti za ouvanje Jugoslavije, uesnici su sglasni da se u cilju realizacije napred utvrenih zadataka i stavova, odre sednice Skuptine SFRJ i skuptina republika i drugih teritorijalnih jedinica, na kojima bi se utvrdile neposredne mere i aktivnosti na njihovoj realizaciji. NAROD U CRNOJ GORI I SRBIJI IMA ISTI STAV Nije bilo nikakvog oblika dogovora izmeu rukovodstva Srbije i Crne Gore pred Plenarni sastanak u Hagu. U pogledu stvaranja i ureenja budue Jugoslavije, verovatno nee biti razlika izmeu ove dve republike. Principi e ostati isti a izvesno je da e narod u Crnoj Gori i Srbii imati isti stav, bez obzira na miljenje rukovodstva. Bulatoviev potpis na haki plan o globalnom reenju jugoslovenske krize je jedna vrsta nesporazuma, to e se vrlo brzo pokazati. Ovo je danas rekao potpredsednik Vlade Srbije dr Budimir Kouti na redovnoj konferenciji za novinare. IZVETAJI SA RATITA U HRVATSKOJ - BORBE ZA VUKOVAR Borbe za Vukovar nastavljaju se promenljivim intenzitetom. Tokom gotovo cele pretprole noi bilo je povremenih minobacakih duela, ali nije bilo pokreta peadije. Oko 11 sati jue poelo je dejstvo haubica JNA iz okoline Negoslavaca. (Dnevnik, 24. oktobar 1991) REAGOVANJA NA HAKU KONFERENCIJU - SAVEZ SVIH SRBA SVETA PUNA PODRKA MILOEVIU Savez svih Srba sveta smatra da je odbrana srpstva daleko ispred svih internih sukoba i daje punu podrku predsedniku Republike, Narodnoj skuptini i Vladi Republike Srbije u odbrani srpskog naroda i njegovih interesa. Savez svih Srba sveta istovremeno smatra da je haki dokument

702

703

Vukovarska tragedija 1991 jednak ultimatumima iz 1914. i 1941. godine i pun meunarodnih presedana i nedoslednosti, u tolikoj meri da e imati posledice na ceo svet. Glavni odbor Demokratske stranke Beograd Konane konsekvence hakog sporazuma su ne samo konani raspad Jugoslavije, nego i pretnja dezinegracijom Srbije, navodi se dalje u saoptenju i podsea da je haki dokument bez presedana u meunarodnim odnosima poto se njime jedna drava ukida. Glavni odbor demokrata, takoe, istie da stvaranje nezavisnih drava od postojeih federalnih jednica na tlu Jugoslavije neminovno otvara pitanje promene unutranjih granica. NOVI KOMUNISTIKI POKRET ZA VOJVODINU - OSOKOLJEN FAIZAM Zabrinjava nas kratkovida politika Hake konferencije, koja sve manje ima karakteristike mirovne, a sve vie poprima oblike nekog novog evropskog ratnog stola. Hag je ovaj put podrao podivljali faizam u Hrvatskoj i time osokolio evropski neofaizam, koji spremno vreba svoju ansu. Zbog toga odbacujemo haki koncept kao akt koji ne doprinosi smirivanju ve razbuktavanju ratnih sukoba, koji legalizuju ubijanja i genocidna ponaanja. Podravamo odluni stav predsednika Republike Srbije Miloevia i politiku koja se ne kocka sa interesima naroda. (Dnevnik, 24. oktobar 1991) IN RAVAN IZDAJI Vi elite da ovaj narod gurnete u propast, da mu nametnete ono to nikada u prolosti nije prihvatio sramnu izdaju i dezerterstvo Ministar odbrane Srbije general-potpukovnik Tomislav Simovi Rukovodstvo srpskog pokreta obnove uporno tvrdi da ne zna ta je cilj ovog rata, to je sramotno, ocenjuje se u odgovoru. Koliko puta treba vama i vaim sledbenicima da ponovimo da je cilj odbrana zapadnih granica ove zemlje, ma kako se ona zvala, spreavanje pokolja srpskog ivlja u srpskim krajinama i oslobaanje pripadnika JNA zarobljenih u kasarnama, naglaava general Simovi. Ovo nije okupatorski rat Srbije, niti je srpski narod ikada bio agresor. Srpski narod nije u ratu sa hrvatskim narodom. Ukoliko doe do formiranja srpske vojske, po zakonu o oruanim snagama Srbije, na ijem se

Vukovarska tragedija 1991 donoenju radi, ta vojska e biti nova i ista, podvlai se u odgovoru, uz poziv Drakoviu da doe na razgovor. PROTIV ULATIMATUMA Predlog lorda Karingtona o konfederalnoj opciji ureenja Jugoslavije, koja i ne pominje re Jugoslavija, kao da ta drava ne postoji, niti narodi koji su je stvorili, sroen je ultimativnom tonu i podsea srpski narod na ve znane ultimatume dobijene svojevremeno od Austro-Ugarske i Hitlerove Nemake. Sa pozicija sile i tada se nudilo krojenje sudbine Srbima. Zna se kako su ti ultimatumi zavravani, kae se u saoptenju SDS-a Srbije (potpisao potpredsednik dr Stojan Berber). INTERVENCIJU SPOLJA BISMO SMATRALI AGRESIJOM Strane oruane snage ne bi mogle reiti nae unutranje probleme. Armija titi narod i ostaje narodna U setu pitanja o ratnim sukobima u Hrvatskoj general Negovanovi je naglasio da je tamo ugroen srpski narod i da bi JNA, u bilo kom delu zemlje, stavila se u tampon zonu da se zatiti bilo koji narod. On je, takoe, istakao da meu pripadnicima hrvatskih paravojnih formacija ima plaenih ubica, a meu njima i Nemaca. Negovanovi isto tako, demantuje pisanje pojedinih glasila da JNA otvara vatru na verske objekte i zdravstvene ustanove. S tim u vezi naveo je 25 ispitanih sluajeva, gde je ustanovljeno da su verski objekti od paravojnih formacija bili pretvoreni u vojne, odnosno mitraljeska gnezda, to praktino znai da oni vie nisu imali prvobitnu funkciju. (Dnevnik, 24. oktobar 1991) ESTOKE BORBE NA DRUGOM SREMSKOM FRONTU - USTAE UBIJAJU IZ ZASEDE Izmeu Tovarnika i Ilae napadnuti pripadnici valjevskog garnizona. Ne prestaje paljba iz Vinkovaca na Mirkovce. U napadu na Jankovce stradalo est ustaa. Vukovarske ustae pokuavaju da se izvuku iz obrua To samo dokazuje da su u svojim poslednjim trzajima ustae spremne na sve. Ba tako se ponaaju i razulareni bojovnici u Vukovaru koji su se odavno oteli sopstvenom vrhovnitvu koje ih je naorualo i poslalo pravo u smrt. U poslednja 24 sata oni su tri puta estoko napali poloaje srpske i teritorijalaca koji i dalje grad pored Vuke dre u vrstom okruenju. U tim okrajima ustae su doivele novi, veliki poraz i njihova beivotna tela lee na sve strane jer ih je prosto nemogue sve pokupiti.

704

705

Vukovarska tragedija 1991 KONFERENCIJA ZA TAMPU U VLADI SRBIJE - KONSTRUKTIVAN ODNOS PREMA HAKOJ KONFERENCIJI Srpski i crnogorski narod misle isto, a ni rukovodstva se ne razlikuju u stavovima o buduem ureenju Jugoslavije Srbija nema negatorski, ve konstruktivan stav prema Konferenciji u Hagu. Od poetka smo insistirali na principima koji e vaiti podjednako za sve narode i nismo zahtevali da Srbija bude favorizovana. Smatramo da u razgovorima treba poi od jasnih principa zasnovanih na Ustavu zemlje i meunarodnim dokumentima. Ovo je na dananjoj konferenciji za tampu u vladi Srbije istakao ministar za inostrane poslove Vladislav Jovanovi. Zamoljen da komentarie stav predsednika Crne Gore u Hagu i prihvatanje dokumenata koji je ponuen o reavanju jugoslovenske krize, Jovanovi je rekao da to ne treba dramatizovati, jer su odnosi izmeu Srbije i Crne Gore uvek bili dobri, ali ne i neravnopravni, niti su iskljuivali mogunost razliitih stavova. Meutim, i srpski i crnogorski narod diu jednim bilom, a kako je dodao dr Budimir Kouti, ma ta mislila rukovodstva, narod koji ivi u Crnoj Gori i Srbiji uvek e imai isti stav. Kouti je takoe rekao da nikakvog taktikog dogovora o stavovima u Hagu nije bilo, ali da je sigurno da nema razlike izmeu srpskog i crnogorskog rukovodstva, o ureenju jugoslovenske zajedice. Prema reima Vladislava Jovanovia, predsednik Srbije Slobodan Miloevi nije mogao u Hagu da u ime Srbije prihvati predloen dokument zbog nepreciznosti, nejasnoa i kontradiktornosti. Jer, tretiranje srpskog naroda, istakao je Jovanovi, jo uvek nije na nivou koji bi zadovolji legitiman zahtev srpskog naroda u Hrvatskoj. Miloevi je u Hagu naglasio da predlog o specijalnom statusu treba poslati na referendum Srbima u Hrvatskoj. Pred uesnike konferencije, kako je najavio Jovanovi, stii e novi, oekuje se korigovan dokument o reenju jugoslovenske krize, ali se jo ne zna da li pre ili na samoj plenarnoj sednici. (Dnevnik, 24. oktobar 1991) MIRNA NO NA ZAPADNO-SLAVONSKOM RATITU Jueranje rei Saveznog sekretara za Narodnu odbranu generala kadijevia na sednici Predsednitva SFRJ, da e JNA preduzeti odluna dejstva svim raspoloivim sredstvima i ne zaustavljati ih dok se ne obezbedi deblokada svih kasarni i objekata JNA ako hrvatska strana nastavi da izigrava hakim dogovorom preuzete obaveze, dobro je primljena meu oficirima. U Komandi Banjalukog korpusa Naime, ovde se smatra da je svako novo primirje posluilo hrvatskim snagama za novo pregrupisavanje i

Vukovarska tragedija 1991 donaoruavanje, a koilo Armiju u daljem napretku. (Dnevnik, 24. oktobar 1991) GARDISTI TRAE FORMIRANJE SRPSKE VOJSKE Skuptina Republike Srbije i njena Vlada treba hitno da prihvate dalju organizaciju srpske vojske, koja je ve postala realnost reeno je na dananjoj konferenciji za tampu koju su odrali predstavnici Srpske grde u Optinskom odboru SPO u Niu. Reeno je da je na jugu Srbije vie od 8.500 dobrovoljaca spremno da u redovima Srpske garde i pod nacionalnim znamenjima Srbije krene na front i puri neposrednu pomo ugroenom srpskom stanovnitvu. Kako je izjavio zamenik komandanta Nikog gvozdenog puka Zlatko Golubovi, na bojitu na podruju Gospia stotinu gardista iz nikog kraja ve puna etiri meseca dre osvojene poloaje bez sopstvenih gubitaka. lanovi taba Srpske garde, inae, tvrde kako ima indicija da se Skuptina i Vlada Srbije spremaju da uskoro donesu odluku o formiranju srpske profesionalne vojske. U BARANJI SE FORMIRA VOJNI ODSEK - SEDITE U BELOM MANASTIRU Na osnovu odluke saveznog sekretara za narodnu odbranu, ekipa iz Vojnog okruga Novi Sad, s komandantom na elu, dola je u Baranju, da formira Vojni odsek za Baranju. Sedite Vojnog odseka, bie u Belom Manastiru, a zadatak mu je da organizuje vojnu obavezu i mobilizaciju. To znai da moramo da ispunimo est osnovnih zahteva, koji iz tog domena proizilaze rekao je pukovnik Ljubia Manastirac. To je uvoenje mladia u vojnu evidenciju, lekarske preglede i psiholoka ispitivanja tih mladia, regrutovanja i upuivanje u JNA, a zatim po dolasku iz JNA da sve vojne obveznike rasporedimo u ratne jedinice oruanih snaga, odnosno jedinice JNA i TO, kada se ukae potreba, izvrimo mobilizaciju i popunih tih ratnih jedinica. KOJE SU STRANKE RATNO-HUKAKE Jueranji autorski tekst objavljen u Maar-sou izazvao otru reakciju Socijalistike partije Srbije, SK Pokreta za Jugoslaviju, Bunjevako-okake i Srpske radikalne stranke u Subotici Na dananjoj konferenciji za novinare u organizaciji Optinskog odbora SPS-a predstavnici etiri stranke otro su reagovali na jueranji napis Gabrijele Gomba koji je objavio Maar so pod naslovom Zato su nemirni Suboti-

706

707

Vukovarska tragedija 1991 ani. U delu tog teksta Gabrijela Gomba konstatuje da su u Subotici stranke polarizovane na one koje su za mir i one ratnohukake. Po njenoj oceni ratno hukake su SPS, SK PJ, Bunjevako-okaka i Srpska radikalna stranka. Neofaizam i secesionistike snage jaaju Mi upozoravamo na jaenje neofaizma u naoj zemlji. Sve smo blie staroj paroli Smrt faizmu sloboda narodu. Ukazujemo na secesionistike snage u zemlji i van nje. Osuujemo izjavu pedsednika Republike Maarske Joefa Antala u kojoj tvrdi da su Maari u Jugoslaviji taoci. To je grubo meanje u untranje stvari nae zemlje, jednom neistinitom tvrdnjom. Ja sam Maar i ne oseam se ni ugroenim ni taocem! RATNOHUKAKA POLITIKA PROFESORA VORNJIKA Mioljub S. Vuini (SK PJ) smatra da u Maar sou postoji kontinuitet antisrpskih i antidravnih napisa, pa ta realizacija stoji, jer je Maar so pristrasan u korist DZVM-a, smatra Vuini. Maari u Vojvodini sami moraju da se oslobode svojih zleduhih voa, a Maar so, ako mu je iole stalo do novinarske etike mora sluati glas svih svojih italaca a ne samo onih koji su svrstani u redove DZVM-a rekao je Vuini. U taburu ratno hukakih partija je DZVM, jer radi u korist severnog fronta rekao je predstavnik Bunjevako-okake stranke. Pobijajui tvrdnju o ratno hukakom opredeljenju i navedenih stranaka, Miklo Na Olajo je rekao i ovo: U petak na televizijskoj emisiji Panorama prof. Milo Vornjak iz redova DZVM-a javno je izneo tvrdnju da rukovodstvo Srbije i JNA alje Maare i Hrvate na ratita da bi se na taj nain osvetilo za genocid koji su Srbi pretrpeli u Drugom svetskom ratu. To je velika neistina i to je prava ratno hukaka politika. (Dnevnik, 24. oktobar 1991) NEPRIHVATLJIV EZ-DIKTAT Stie se utisak da Evropa u Hagu ide na nametanje saglasnosti o minimalistikoj varijanti zajednitva, carinskoj uniji, a to se ne poklapa sa interesima velikog dela Jugoslavije. Ovakvo insistiranje vodi priznanju Slovenije i Hrvatske, a to je strateki interes nekih evropskih drava Iz dosadanjih razgovora u Hagu stie se utisak da Evropa eli da nametne minimalistiku varijantu zajednitva, carinsku uniju, a to u uslovima opredeljivanja dela Jugoslavije za vre povezivanje vodi priznavanju Slovenije i Hrvatske. Iz ovoga se namee zakljuak da Evropa, iz stratekih ciljeva nekih njenih lanica radi jednostavno na to bezbolnijem

Vukovarska tragedija 1991 odvajanju Slovenije i Hrvatske iz Jugoslavije. Ovakvo donoenje pregovora na Hakoj konferenciji ocenjuje lan radne grupe za ekonomska pitanja ove konferencije dr Oskar Kova. Mogua nova drava Ukoliko bi Srbija i Crna Gora i Krajine ostale na vrstom zahtevu za viim stepenom zajednitva mogla bi se formirati drava sa oko 14 miliona stanovnika koja bi bila, uz konsolidaciju dve do tri godine, sposobna da funkcionie kao sadanja. SRBI U JEDNOJ DRAVI Hrvati i Slovenci, pa i Muslimani, imaju pravo da odlue kako e i sa kime dalje da ive, ali i srpski narod ima, ako ne vea, onda bar ista prava. Iza tobonjeg zalaganja za samostalnu dravu BiH krije se secesionistiki plan gospode Izetbetovia i Kljujua, sroen po hrvatskom, odnosno slovenakom scenariju JNA dovoljno jaka Postoji li legalni nain borbe srpskog naroda protiv uskih secesionistikih politikanata u BiH? Srbi u SR BiH e se, kao i do sada, zalagati za ouvanje Jugoslavije. Dakle, sve dok bude postojala Jugoslavija, a ona, priznaete, jo uvek postoji, jer u svetu je samo Jugoslavija priznata kao pravni subjekt, Srbi i BiH e zahtevati da ive u toj Jugoslaviji. Nas ne interesuje hoe li Muslimani hteti da ive u toj Jugoslaviji, zapravo, interesuje nas, ali ne moemo nikoga silom terati da ostane u Jugoslaviji. Znai, ako Muslimani i Hrvati ele da stvore sebi nekakvu dravicu, neka je stvore, no to mora ii po ustavnoj proceduri, a ne donoenjem nekakvih memoranduma ili deklaracija. Jugoslavija e, po mom dubokom uverenju, opstati, i JNA. Meutim, hoe li ostati u okviru postojeih dravnih granica ili u nekim drugim, skuenijim, to je veliko pitanje. Ali, sad da odgovorim na postavljeno pitanje: Srbi u BiH e, dakle, potovati i sve savezne zakone i propise, ukljuujui svakako i onaj najvaniji Ustav SFRJ. ta ako doe do oruanog napada na tu, nazovimo je krnju Jugoslaviju? To je ono to bi nas najmanje trebalo da brine jer JNA ima jo uvek dovoljno potencijala da se uspeno odupre svakom neprijatelju. Poznato Vam je da istovetnu elju da ive u jednoj dravi, Jugoslaviji, imaju i Srbi koji trenutno ive u Hrvatskoj? Znate, Evropa je ponudila nekakav specijalni status Srbima u Hrvatskoj. Mislim da oni na takvo reenje niti mogu, niti hoe pristati. Jer SAO Krajina

708

709

Vukovarska tragedija 1991 vie nikada nee biti u sastavu Hrvatske, jer je tako odluio srpski naod SAO Krajine na letonjem referendumu. Sudbina Jugoslavije, je, izdaleka, ipak u rukama Evrope. Delite li miljenje na konaan uspeh Hake konferencije? Evropi mora da bude neto jasno: srpski narod je doiveo nezapamena stradanja u prolom svetskom ratu. To na narod nikada nee dozvoliti, po cenu makolikih i makakvih rtava. Srbija nije potpisala haki dokument, ali ga nije definitivno ni odbacila. Dakle nisu porueni temelji uspenog zavretka. Meutim, neka gospodin Hans van den Bruk ne misli da e neto uspeti pod pretnjom da e to sprovesti. Na alost u redovima JNA je bilo previe izdajnika. Mnogo su joj izdaji kumovali i pojedine stranke. Vidite, gospodin Alija Izetbegovi je predsednik SR BiH, dakle najodgovornija linost u Republici za jaanje odbrambene moi Republieke, a on sistematski radi na slabljenju odbrambene moi BiH. (Dnevnik, 24. oktobar 1991) ZASEDANJE NARODNE SKUPTINE SRBIJE - PRIPREME ZA HAG Parlamen konstatovao da je predsednik Republike Slobodan Miloevi u potpunosti u Hagu izrazio kritiki odnos ovog parlamenta prema datom predlogu za globalno reenje JU-krize. Broj sudija i tuilaca u Srbiji nee biti kresan za 20 odsto, kako je traila Vlada, ali e prijem novih sudija biti usporen Narodna skuptina Srbije danas je sa zadovoljstvom kako je to formulisao predsednik Aleksandar Bakoevi, bez ijednog glasa protiv, (a sa devet uzdranih) konstatovali da je predsednik Republike Srbije Slobodan Miloevi 18. oktobra ove godine u Hagu potpunosti izrazio kritiki odnos i stavove ovog parlamenta prema ponuenom dokumentu za globalno reenje jugoslovenske krize. Taj kritiki pristup bio je prisutan, istakao je Bakoevi, kod svih 25 poslanika koji su uestvovali u raspravi (taj deo sednice parlamenta, prole nedelje bio je kao to je poznato, zatvoren za javnost. (Dnevnik, 24. oktobar 1991) POSLEDNJI IZVETAJ SA VUKOVARSKOG RATITA - ARMIJA ESTOKO UZVRAA U sopstvenoj zatiti Armija estoko odgovorila paljbom prema Nutru, Bogdanovcima i Vinkovcima. Ustae minobacaima otvorile paljbu na idske Banovce U zatiti sopstvenih ivota i skupocene tehnike vojnici i stareine bili su prosto prinueni da danas estoko odgovore na bezobzirne napade vukovarskih crnokouljaa i gardista koji su snanom minobacakom vatrom

Vukovarska tragedija 1991 tukli poloaje jedinica oslobodilaca. Zbog svega to se dogodilo, Armija je uzvratila na taj nain to su iz artiljerijskih orua razliitih kalibara tokom dana unitavani objekti hrvatskih paravojnih formacija u Nutru, Bogdanovcima i samom Vukovaru. Jednom reju, na svim punktovima je kontrola pootrena, pa ustae zaista nemaju anse da se izvuku iz obrua. Vukovar, primera radi, pliva u krvi samo zato to ustae ne potuju nijedan dogovor niti sopstvenu komandu vrhovnitva u Zagrebu. (Dnevnik, 26. oktobar 1991) NEMA MIRA NA RATNIM PODRUJIMA - BORBE U OKOLINI VUKOVARA U Osijeku i okolini gotovo cele noi odjekivale snane detonacije. Poginulo 30 pripadnika hrvatskih snaga Paljba iz artiljerijskog oruja uje se u Vukovaru i okolini. Prema vestima hrvatskog radija, Armija i srpski teritorijalci napadaju poloaje hrvatskih snaga na brdu Mitnica, istonom delu Vukovara. FRANCUSKA I JUGOSLOVENSKA KRIZA - MOGUE EKONOMSKE SANKCIJE U ponedeljak se u Briselu sastaju efovi diplomatija EZ Francuski listovi danas ne iskljuuju mogunost ponovnog stavljanja na dnevni red EZ ekonomskih sankcija protiv Jugoslavije u celini ili njihove selektivne primene. Pariski Figaro tvrdi da su srpski sveznici blokirali dalji rad hakog skupa, dok drugi, kao Liberasion, kao razlog istiu nepopustljivost Slobodana Miloevia koji se nije sloio da se jednom crtom prebrie egzistencija Jugoslavije, a to, po njemu, sugerie predlog lorda Karingtona. Ovaj list posebno podvlai da se crnogorski Parlament u kome dominiraju komunisti prvi put distancirao od Beograda i izvlai zakljuak o povlaenju do sada najvernijih saveznika Srbije. VELIANSTVENI MITING KRAJINIKA - NI EVROPA NEE SRUITI JUGOSLAVIJU! Pred oko 50.000 Krajinika, koji su se danas okupili na velianstvenom mitingu u Banjaluci govori i dr Radovan Karadi, Momilo Krajinik i dr Nikola Koljevi Belianstveni miting, koji je danas odran u Banjaluci, pred vie oko 50.000 Krajinika, mahom Banjaluana, ali i itelja okolnih komuna, samo je dokaz vie da e Jugoslavija opstati. Dr Radovan Karadi predsednik SDS BiH:

710

711

Vukovarska tragedija 1991 Ne zaboravite Krajinici moji, da je nae oruje sloga, ali da sada imamo i naoruanje, da imamo armiju, iz koje su izbaene izdajice. Srpski narod e iveti u jednoj dravi, a ta drava e se zvati Jugoslavija! U JNA je bilo izdaje, i to velike izdaje, ali nikad vie u njoj nee biti izdajnika. Ostalo je jezgro, zdravo jezgro armije, koja e znati da brani i odbrani Jugoslaviju. Zavrne rei dr Radovana Karadia propraene su taktovima Mara na Drinu. Okupljeni narod je poklicima: ivela Srbija! ivela Jugoslavija! esto prekidao lidera SDS BiH dr Radovana Karadia. (Dnevnik, 27. oktobar 1991) ILI ISKORAK? Najcrvenija meu bizantincima svemu tome je ponovo rekla ono to je jedino i mogla rei. Ne za sve ono to je ve jednom palo na ispitu u Evropi kojoj je ona pripadala mnogo pre onih kojima se Hag sada klanja i ini im ustupke. I na, ve smo rekli zapostavljenom, ekonomskom i na politikom planu. Lorde, niste se ba pretrgli od posla otprilike su rei srpske delegacije na poslednjem hakom samitu. Svea krv koju ste obeavali prolog petka svela se na par kapi koje vie line naugruak (onaj) od kojeg se umire, nego na dozu koja je argumentima i traena i obeana. Koja je, ako se eli mir, i jedina mogua. Koja se na svim jezicima seta jednostavno zove pravo naroda na samoopredeljenje, isto ono koje Hag velikoduno (mada nam se sve vie ini i nevoljno) nudi onima koji su se o secesiji ve izjasnili. Ali, nudi. Svea Karingtonova krv u dokumentima o razreavanju jugoslovenske krize vratila je (ne verujemo njegovom voljom, a nju ipak zna samo Miloevi) uesnike dogovora na poetak. Onaj na kojem se puca direktno u meso i mir, odnosno svih deset reda radi potpisanih primirja. (Dnevnik, 27. oktobra 1991) JUGOSLOVENSKA KRIZA I HAKI DOKUMENTI - ZAPOSTAVLJEN INTERES SRPSKOG NARODA Najcelishodnije bi bilo da se preko Organizacije Ujedinjenih nacija nae mirno reenje za sve tekoe i prestanak rata u kojoj se naa zemlja nala kae profesor Meunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu dr Rodoljub Etinski Posle novog predloga lorda Karingtona na hakoj konferenciji postalo je jasno da se takvim nainom reavanja jugoslovenskog spora ne moe ostvariti interes srpskog naroda u Jugoslaviji, kae na poetku razgovora o putu

Vukovarska tragedija 1991 izlaska iz sadanje krize vanredni profesor Meunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu dr Rodoljub Etinski. Prema jednoj koncepciji, sadanje federalne jedinice republike treba da se konstituiu kao suverene drave, te da onda prema svom nahoenju i interesima stupaju u meusobne odnose. Prema ovoj koncepciji, unutranje granice bi se pretvorile u meudravne. Ovakva koncepcija nije utemeljena na naelu ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda niti na drugim pravilima meunarodnog prava. Ono to je sutina jugoslovenskog spora i zbog koga se vodi rat u Jugoslaviji jeste da jedna od strana u sporu ne priznaju delu srpskog naroda pravo na samoopredeljenje. Ali i oruani sukob u Hrvatskoj se ne vodi radi toga da bi se granice menjale ve da bi se zatitio srpski narod u Hrvatskoj. Ali, ono to je jasno svima koji se bave meunarodnim pravom je da subjekat prava na opredeljenje jeste narod, u smislu stanovnitva koje je etniki meusobno povezan. (Dnevnik, 27. oktobar 1991) GERMANSKA POLITIKA RATNOG LUDILA Vreme sadanji lai e proi i otrezniemo se, ali to otrenjenje e biti bolno Novi komunistiki pokret je jedna od prvih politikih partija osnovanih u Srbiji. Za razliku od mnogih, NKPJ je odmah registrovan za celu Jugoslaviju. Sekretar ovog pokreta za Vojvodinu je Petar unjar, jedan od prvoboraca antibirokratske u Vojvodini 1988. godine. Ostao je veran liniji kojom je krenuo. Svoje opredeljenje pravda reenicom: Kada bih se odrekao oca, ko bih onda bio ja? Rat besni. Kakvi su stavovi vaeg pokreta prema svemu? Sve ovo je izuzetno tragino. Jednostavno, mi u Jugoslaviji smo se nali na putu politike koja se stvara u Evropi a koja je dovodila do svetskih ratova. Pomenuli ste opozicione vrhove. Pojasnite to. Posedujemo mnogo dokaza da politiki vrhovi, o kojima sam govorio, imaju zajednikog gazdu. On se ne ustruava da kae: Ako ne naem istomiljenike u zvaninom delu Srbije, nai u ih meu opozicijom. Valjda polaze od sintagme da su takve imali u toku i pre Drugog svetskog rata. Ali, trebalo bi da znaju da su se do sada prevarili mnogi koji su raunicu pravili za zelenim stolom. Takva raunica nije uvaavala obinog oveka, njegovu volju i elju da samostalno ivi na ovim prostorima. A on, ako ve mora da ulazi u neki savez hoe da to bude dostojanstveno i sa uvaavanjem njegovih ljudskih kvaliteta, koje i sam potuje.

712

713

Vukovarska tragedija 1991 Da li su vas svi ovi dogaaji oko rata iznenadili? Nisu. Oni su faza u igri evropske politike sa nama. Mi u NKPJ smo pretpostavljali da e Hrvatska traiti neke crvene, plave, ute, bele lemove, kako bi Srbiju naterali da se konfrontira sa tim lemovima. A tada bi zapretili nekim zalivskim udarom zaplaili Srbe i nametnuli im reenje koje samo oni mogu da dogovore sa nekim iz opozicije. Srpski narod nee prihvatiti ta reenja a nije ni plaljiv. SRBIJA NIJE BOLJEVIKA Dravno predseditvo odmah bi trebalo da proglasi novu dravu od ostatka Jugoslavije i raspie izbore za ustavotvornu skuptinu. Srbi imaju nacionalni program jer su svima tenje iste, izuzev izdajnikih stranaka. Albanija je neozbiljna drava, a isto toliko moe biti ozbiljna i drava koju oni priznaju. Predsednitvo Jugoslavije treba da konstatuje postojee stanje da su se dve federalne jedinice, Slovenija i hrvatska, otcepile i da odmah proglasi novu dravu od ostatka Jugoslavije. Ovo u razgovoru za Dnevnik istie lider Srpske radikalne stranke i narodni poslanik u Skptini Srbije dr Vojislav eelj. S druge strane, Predsednitvo Jugoslavije treba da proglasi da je u zemlji separatistika pobuna u Hrvatskoj i da saopti meunarodnoj zajednici da mora svim sredstvima da gui tu pobunu. Moraju se zauzeti teritorije do linije Karlobar Ogulin Karlovac Virovitica i tako zavriti posao istie eelj. to se tie etnikih odreda, oni su funkcionisali na podrujima Srpske krajine i Slavonije, dok tamo nisu postojale legalne vlade. im su u SAO Krajini i SO Slavonije, Baranja i zapadni Srem formirane Vlade mi smo sve nae etnike odrede podveli pod komandu teritorijalne odbrane. Svi nai dobrovoljci su pripadnici TO i vie ne predstavljaju nikakve samostalne vojnike ili poluvojnike formacije. Mi danas samo okupljamo dobrovoljce, upuujemo ih tamo gde i dobijaju raspored. Ponekad bivaju rasporeeni u vojne jedinice jer tamo deluju samo formacije JNA i TO a obe pripadaju oruanim snagama Jugoslavije. Srbi konano imaju nacionalni program. On ne mora da bude konkretno formulisan. Svi su nam tenje iste, osim onim izdajnikim strankama, od kojih vie nita ne treba oekivati, osim veleizdaje kae eelj. Srbija ne sme da definie ratne ciljeve. To sme samo Jugoslavija. Smatram da je i najbolja varijanta da se sada proglasi da je u zemlji

Vukovarska tragedija 1991 separatistika pobuna u Hrvatskoj, a da ratni cilj Jugoslavije bude krenje te separatistike pobune svim sredstvima smatra eelj. Ne sme Srbija da izlazi ni sa kakvim ratnim ciljevima, jer e je onda svet optuivati kao agresora. Oni koji trae da Srbija definie ratne ciljeve eleli bi reprizu Pustinjske oluje na naim prostorima. eelj i mala ribica Kad biste kojim sluajem upecali zlatnu ribicu, koje bi ste tri elje poeleli ha, ha, ha... To je vrlo teko pitanje jer imam malo vie elja i trebalo bi mi vremena da izaberem samo tri odgovara kroz smeh dr Vojislav eelj, ali posle krae pauze ipak nastavlja: Pa eto, prva mi je elja da Srbija bude ponovo slobodna, da sjedini sve srpske zemlje, da naa zapadna granica bude na liniji Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica. Druga mi je elja da se sauva sloga i jedinstvo srpskog naroda i da nem bude vie nikakvih razdora meu nama, da ne bude nikakvih sukoba unutar Srbije. A trea elja je da ivimo u demokratskom, slobodnom i ekonomski prosperitetnom drutvu. (Dnevnik, 27. oktobar 1991) SA REZERVISTIMA I STAREINAMA NOVOSADSKOG KORPUSA GARNIZONA U BIJELOM BRDU - NISMO KUKAVICE NI DEZERTERI Smrt vreba, ratuje se, ali je neljudski blatiti netanim priama one koji su ostali na frontu rei su majora Tomia Nismo kukavice, nismo i neemo biti dezerteri, ali oko nas se gine, rat je i zato traimo da teret ovog rata ravnopravno ponesu svi vojno sposobni graani ove zemlje. Traimo da se nae porodice dok smo mi na poloaju zbrinu, jer ti koji su znali nae brojeve telefona onih noi kada su nas pozvali imaju ljudsku i moralnu obavezu da i znaju i onda kada je naima kod kue potrebna pomo. Svi, ije domove sada branimo treba da su ovde uz nas, a ne u izbeglitvu. Ovako govore i rezervisti i njihove stareine, borci Novosadskog garnizona u Bijelom Brdu. Pitamo zato se nekim rezervistima u vojne knjiice upisuje da su bili navojnoj vebi a ne u ratu. Nareenje komande Korpusa je da se svima koji su pozvani napie da su uestvovali u ratu, a ne na vojnoj vebi. Oni koji su napustili samovoljno poloaj, ubeleie im se da su dezertirali. To to se rezervistima upisivalo da su na vojnoj vebi, logino je jer su pozvani iz Vojvodine, gde nema borbi i

714

715

Vukovarska tragedija 1991 zaista su pozvani na vebu, kasnije su prebaeni na poloaj kae panovi. (Dnevnik, 27. oktobar 1991) NAREDBA VLADE SAO ZAPADNE SLAVONIJE - OPTA MOBILIZACIJA Vlada SAO zapadne Slavonije donela je naredbu o optoj mobilizaciji. Naredba glasi: 1. Provodi se opta mobilizacija svih vojnih obveznika sa podruja optina: Podravska Slatina, Virovitica, Bjelovac, Grubino Polje, Daruvar, Garenica, Kutina, Novska, Pakrac, Okuani, Nova Gradika, Slavonska Poega, Naice, Orahovica i Donji Miholjac. 2. Vojni obveznici koji se sada nalaze na podruju navedenih optina duni su se javiti najbliim tabovima TO SAO zapadne Slavonije, najkasnije do 30. oktobra 1991. godine. 3. Vojni obveznici koji potiu iz navedenih optina, a sada se nalaze na podruju Srbije duni su se javiti dana 30. oktobra 1991. godine u 12 asova u veliku dvoranu Doma sindikata u Beogradu radi dogovora i upuivanja u jedinice teritorijalne odbrane. 4. Vojnici obveznici iz navedenih optina koji ne postupe po ovoj naredbi podleu zakonskim sankcijama, u skladu sa odlukom Skuptine SAO zapadne Slavonije o stavljanju jedinica TO zapadne Slavonije u sastav oruanih snaga Jugoslavije. Pored zakonskih sankcija, isti e biti prinudno privedeni u jedinice TO zapadne Slavonije. 5. Ovu naredbu provee nadleni tabovi TO Zapadne Slavonije kao i tabovi TO sadanjeg mesta boravita vojnih obveznika, galsi naredba Vlade SAO zapadna Slavonija. BORBE OKO VUKOVARA Na vukovarskom ratitu tokom jueranjeg popodneva obnovljeni su artiljerijski dueli izmeu hrvatskih snaga stacioniranih u tom gradu i Armije. Vojska, kako navode izvori bliski komandi jedinice stacionirane u okolini Vukovara, sada dri gotovo celo podruje Mitnice, Brda koje dominira Vukovarom sa istone strane. Vojni izvori procenjuju da se u Vukovaru nalazi jo oko 4.500 pripadnika hrvatskih snaga i oko 12.000 civila. U komandi jedinice stacionirane u Marincima Tanjugov reporter saznaje da je jedna grupa vojnika jue uspela da od hrvatskih snaga preotme dva tenka i jedan oklopni transporter. Vojnici su iskoristili nesmotrenost hrvatske strane i praktino na samoj liniji fronta prili tenkovima i transporteru i prevezli ih u Marince.

Vukovarska tragedija 1991 ZRENJANINCI NA PLITVICAMA Ovih dana na Plitvice je stigao konvoj od 120 vozila sa zrenjaninskim rezervistima. Oni su smeteni u turistikim objektima Nacionalnog parka. (Dnevnik, 29. oktobar 1991) USTAE TRAE IZLAZ IZ VUKOVARSKOG KAVEZA - HOE SPAS PREKO MARINACA Preostale ustae najavljuju ofanzivu preko Marinaca ka Vinkovcima. Pomo niotkuda. Petar Velebit, komandir privremene policijske stanice u osloboenom delu Vukovara: Kontroliemo vie od 70% grada. Iz delova Vukovara koje jo uvek dre Tumanovi bojovnici istovremeno stiu i vapaji i optube: ukoliko pomo hitne ne stigne neemo moi dugo da izdrimo poruuju ustae optuujui istovremeno vrhovnitvo da od svih dosadanjih obeanja da e stii hrana, lekovi, oruje i pojaanja, nije bilo nita. U isto vreme upuuju se neprestane molbe za pomo iz Vinkovaca, Osijeka i upanje odakle bi, kako se u Vukovaru nadaju, trebalo da stignu nove legije. S obzirom da su svi prilazi Vukovaru zatvoreni od toga nee biti nita. Pod naom kontrolom je otprilike 70% povrine Vukovara. Ustae dre centar grada, a naroito estoko se bore u Mitnici, njihovom starom gnezdu kae Petar Velebit komandir jedne od privremenih milicijskih stanica u osloboenom delu Vukovara. (Dnevnik, 29. oktobar 1991) DRAGOLJUB MIUNOVI I VOJISLAV KOTUNICA PO POVRATKU IZ LONDONA - POBRKANI PRINCIPI U HAGU BiH je najbolji primer da haki dokument o labavoj asocijaciji moe doneti vie tete nego koristi. Izlaz se moe traiti ili uvrivanjem veza izmeu republika ili korekcijom unutranjih granica mirnim putem. Na mirovnoj konferenciji o Jugoslaivji u Hagu pomeani su principi dravnog suvereniteta i narodnog samoopredeljenja. Evropski politiari ne bi smeli da upotrebljavaju as jedan, as drugi jer problemi slini naima postoje i u drugim evropskim dravama, tako da bi presedan u jugoslovenskom sluaju mogao dovesti do velikih problema i u drugim zemljama. Ovo su na dananjoj konferenciji za tampu, organizovanoj povodom petodnevne posete Londonu istakli lideri Demokratske stranke dr Dragoljub Miunovi i Vojislav Kotunica.

716

717

Vukovarska tragedija 1991 Pored zalaganja za mirno i demokratsko reenje, upozorili smo da ono mora imati i dugoroniji karakter, to nije sluaj s predloenim dokumentima koji polaze od labave asocijacije i u kojima nema dovoljnih garancija za dva i po miliona Srba koji bi u tom sluaju ostali izvan matine republike naglasio je Miunovi. I princip narodnog samoopredeljenja potovan je samo do nivoa republike. Oito je da poloaj srpskog naroda ostaje mnogo jasniji aktuelizacijom problema u BiH, to e moda i uticati na korekciju nekih stavova Hake konferencije. Ako Evropa zaista eli Jugoslaviju u bilo kom obliku, mora insistirati i na politikom povezivanju a ne samo na carinskoj uniji. Saagovornici u Londonu takoe su upozoreni da ponueni dokument moe proizvesti vee tete nego koristi. Po miljenju Kotunice, izlaz se moe traiti ili uvrivanjem veza izmeu republika ili korekcijom unutranjih granica mirnim i demokratskim putem, a izgleda da je druga varijanta za strance realnija. U razgovorima s princom Aleksandrom II Karaoreviem nije bilo govora o eventualnom novom dolasku prestolonaslednika u Srbiju, jer e o tome on sam odluiti, istiu lideri DS. Komentariui referendum u Sandaku, Miunovi je ocenio da je to deo politike igre poto je izjanjavanje omogueno samo muslimanskom narodu a ne i ostlaima koji tamo ive i predstavljaju veinsko stanovnitvo. Svet ne gleda crno belo Zamenom i nedoslednom primenom principa dravnog suvereniteta i narodnog samoopredeljenja Srbija bi predloenim dokumentima iz Haga bila dvostruko oteena na ta smo upozorili nae sagovornike u Londonu, rekao je dr Dragoljub Miunovi. S jedne strane srpsko stanovnitvo u Hrvatskoj ne bi imalo dovoljne garancije za miran i bezbedan ivot a s druge bi Srbija bila jo vie razbijena nizom autonomija. Skrenuta je i panja da ponueni dokumenti ne insistiraju na stvaranju nekakve integracione institucije poput Saveznog parlamenta koji bi omoguio da se izbegne pravno varvarstvo. Jasno je da je Srbija izgubila medijski rat, ali mnogi politiki faktori u Velikoj Britaniji stvari vie ne gledaju crnobelo, jer su svesni da se u Hrvatskoj raa neonacizam, znaju da taj reim ljudima uliva strah i da bi u sluaju zadravanja unutranjih grnaica problem izbeglica jo vie eskalirao. Stim u vezi lideri Demokratske stranke zameraju sadanjim vlastima u Srbiji da ne ine gotovo nita kako bi se lo imid Srbije u svetu popravio. (Dnevnik, 29. oktobar 1991)

Vukovarska tragedija 1991 NA RATITU U VUKOVARU - BOJOVNICI U RASULU U rukama oslobodilaca ve i dobar deo ustakog naselja Mitnica, te vodotoranj Traei izlaz iz okruenja u samom Vukovaru preostalih 4.500 ustaa prema vojnim izvorima ostalo je bez municije, novog kontingenta psihostimulativnih sredstava i obeane pomoi u novim, sveim snagama pa im je moral poprilino opao i preostalo im je samo da se poput mieva zavuku u svoje katakombe u zemljom pred estokom vatrom kojom je Armija uzvratila na neprekidne provokacije. Reju, moral Tumanove soldateske toliko je opao da to vie ne kriju ni u meusobnim kontaktima Radio-vezama. Vratite se u Tompojevce Mesna zajednica Tompojevci danas je uputila poziv svim metanima ovog sela koji se nalaze irom jugoslavije da se vrate u rodno mesto, pod uslovom da se nisu ogreili o propise Autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem. Svima se garantuje bezbedan ivot i ostavlja rok od 20 dana da se vrate u selo. U protivnom smatrae se da su se iselili pa e o njihovoj imovini biti odluivano po propisima Autonomne oblasti. Uz to svi metani Tompojevaca koji poseduju naoruanje obavezni su da ga predaju najblioj vojnoj jedinici, to e dokazati posebnim potvrdama o predaji naoruanja. (Dnevnik, 29. oktobar 1991). OPTA MOBILIZACIJA U SAO KRAJINI Vlada SAO Krajine uputila je posredstvom svog Biroa u Beogradu sledei poziv: Radi organizovanog odziva na mobilizaciju Vlade SAO Krajine, obavetavaju se svi mukarci iz SAO Krajine da se jave na zborno mesto u Studentski kulturni centar 30. oktobra u 12 sati. Ovaj poziv upuen onima koji se nalaze u Beogradu potpisao je Zdenko Toi, sekretar Biroa. (Dnevnik, 30. oktobar 1991) SPREENO UBACIVANJE USTAA U TENJU - UBIJENO 18 BOJOVNIKA Ustae u tri grupe pokuale da iz Nove preu u Staru Tenju. U Osijeku panika i anarhija Oigledno, u oekivanju skorog pada Vukovara osjeki bojovnici raunaju da je na njih red pa se spremaju na odbranu. Prema proceni od ukupno 20 hiljada naoruanih ljudi njih oko 8.000 ini ekstremno ustako

718

719

Vukovarska tragedija 1991 jezgro koje je spremno da brani ovaj grad po svaku cenu. (Dnevnik, 30. oktobar 1991) SVET O NAMA - EVROPA ISCRPLA DIPLOMATSKO ORUJE Evropa se suoila sa problemom koji je prevaziao njene sposobnosti, smatraju strani komentatori. Stie se utisak da je ultimatum EZ signal da Evropa iscrpila diplomatsko oruje i da nee posmatrati sa strane kao raspad jedne zemlje na Balkanu ozbiljno preti stabilnosti celog Kontinenta, zakljuuju strane radio stanice. ULTIMATUM ZA PREDAJU VUKOVARA U izvetaju Radio-Beograda se govori da se ustake snage sve vie sabijaju uz Dunav. Jue je prema ovom radiju, komandantu Hrvatske garde u Vukovaru upuen ultimatum za predaju gardista. TV Novi Sad, koji javlja posebno o uspenom dejstvu teke artiljerije sa poligona u Petrovoj Gori, u svom izvetaju zakljuuje da se znaajne snage JNA koncentriu radi zavrnih operacija za osloboenje Vukovara. (Dnevnik, 31. oktobar 1991) IZVETAJ SA RATITA U HRVATSKOJ - OKRAJI SVE EI Oko Vukovara i Osijeka kao i u zapadnoj Slavoniji borbe se vode sve veim intenzitetom. Armija odbila napade na Paklenicu, Lipik i Jasenovac Kako javlja Hrvatski radio, ve od prvih jutarnjih sati vatra na Vukovar sve je jaa. Puca se kako se tvrdi, iz Petrove Gore, a haubicama iz Neogslavaca prikljuuju se viecevni raketni bacai. Jue nismo mogli dobiti potvrdu iz drugih izvora o ovim okrajima koji se, kako se moe pretpostaviti, uklapaju u kontekst najavljenih zavrnih operacija za osloboenje Vukovara. Prekjue je naime, javljeno da je komandu hrvatske garde u Vukovaru upuen ultimatum za predaju gardista, a u Vukovar je, osim pojaane koncentracije snaga JNA, verovatno i zbog psiholokog efekta, prispela i vea grupa eeljevih dobrovoljaca. Pretprola no i jueranje jutro definitivno potvruju da od primirja u zapadnom Slavoniji nema nita. Kako Tanug saznaje iz izvora bliskih vojnim, noas je iz Novske ponovo pokuan napad hrvatskih snaga prema Paklenici. Odbijen je takoe, kako se tvrdi napad iz Baira na Lipik a artiljerija JNA je uutkala neprijateljska gaanja Jasenovca.

Vukovarska tragedija 1991 Jue su iz Nove Gradike ponovo gaani poloaji JNA oko kanala Struk a data je i uzbuna u Bosanskoj Gradiki koja je takoe na udaru. Srpski teritorijalci, saznaje dalje Tanjug onemoguavaju pokuaje prodora hrvatskih snaga iz Podravine u pravcu Daruvara i Pakraca. Za razliku od Siska, Posavine i Pokuplja gde je pretprola no protekla mirno oko Karlovca i na Koranskom frontu gotovo celu no su, izvetava hrvatski radio voene borbe. (Dnevnik, 1. novembar 1991) MLADIN SVILENGAIN, SUBOTICA - KONTRAIMA LJUDSKIH PRAVA Evropa stalno ulae velike fizike i umne napore da jugoslovenima svaki meusobni spoj sagore Evropa ve odavno planira da se Jugoslavija srui. Stoga nastoji i dalje da se i ceo svet na nju obrui. Pa stalno ulae velike fizike i umne napore da Jugoslovenima svaki meusobni spoj sagore. A da im u saoraaju sa strancima bude ponajgore. Za to koriste i tajne maltekih i templarskih vitezova. Iz znanja kolovanih zlikovaca ak religioznog kova. U semu ih i drugi meunarodni teroristi pomau. I svaki mir u Jugoslaviji spreavaju ili odlau. A sve to ne bi ilo u prilog ujedinjavanju evropskom, jo manje u prilog olou belosvetskom. A mi, Srbi nemojmo vie biti Bogu rtvovani narod, jer e nas tako i dalje, u ime Boga klati svaki izrod. Pa odbacimo ve na nas nabaeno lano samarianstvo i oslobodimo od toga i sebe i celo oveanstvo. U istom unitimo sve neprijatelje srpstva i pravoslavlja, makar im grb bio: orlove kande i glave, ili glava lavlja. (Dnevnik, 1. novembar 1991) SRBI E IVETI U JEDNOJ DRAVI Bez obzira na sve, siguran sam da e Srbi iveti u jednoj dravi, rekao je dr Borivoje Petrovi dr Pavi Obradovi: Stanje na ratitu je razlog za optimizam. Baranjski poljoprivrednici u trci s vremenom. Kako vratiti na front Baranjce sposobne za borbu? Bez obzira na sve, siguran sam da e Srbi iveti u jednoj dravi. Hoe li se ona i dalje zvati Jugoslavija ili Sjedinjena Srpska drava, manje je bitno. Konano treba da prestanemo da se optereujemo i onim to e Evropa rei o nama. Ona e priznati onoga ko bude dovoljno jak da formira svoju dravu. Ovo je uz ostalo danas u Belom Manastiru rekao dr Borivoje Petrovi, potpredsednik Skuptine Srbije.

720

721

Vukovarska tragedija 1991 Zajedniki ivot rat bez kraja Po Petrovievim reima zajedniki ivot Srba i Hrvata na sadanjoj teritoriji Hrvatske, ak i u sluaju da ovi prvi dobiju autonomiju, pretvorio bi ovu republiku u stalno ratite. Zbog toga je definitivno razgranienje po Petrovievom miljenju neizbeno, to je jasno i hrvatskom vrhovnitvu. Bez obzira na se okolnosti, za pesimizam po miljenju dr Pavia Obradovia nema razloga. O tome najbolje svedoi faktiko stanje na ratitu. SAO krajina je praktino zaokruena. Problema ima samo oko Gospia, ali e i to uskoro biti reeno. Slino je i u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. Vukovar e biti osloboen za nekoliko dana, a na osnovni cilj i jeste da sloboda stigne na sve teritorije na kojima Srbi ine veinsko stanovnitvo istikao je Obradovi. Po njegovom miljenju u ovom trenutku je najvanije da Srbi u svim krajevima u kojima ive poev od Srbije, Crne Gore, Krajine preko Slavonije, Baranje i zapadnog Sema do drugih delova Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije donesu politike odluke koje e obebzbediti realizaciju ideje o ivotu u jednoj dravi. Srbija se mora probuditi Druga kljuna stvar, istakao je Obradovi jeste da se Srbija probudi, odnosno da se probudi srpski narod ma gde iveo i da svi budu spremni da se odluka o ivotu u jednoj dravi ostvari i na vojnom planu, ukoliko razume se ne bude drugog naina da to bude uraeno. IZDAJA UJAKA I SESTRIA Dr Borivoje Petrovi se posebno osvrnuo na miniranje mobilizacije u Srbiji. Tom prilikom on je naveo poziv Bogdana Bogdanovia, biveg gradonaelnika Beograda, da njegovi studenti ne idu na front. To ne sme proi nekanjeno rekao je Petrovi, naglasivi da se prilikom takvih poziva ne smeju zaboraviti hiljade mladia zatoenih u kasarnama u Hrvatskoj. Uz to, Petrovi se zapitao zato Ivan uri, inae Bogdanoviev sestri, koji kako sam kae, ne zna kako da se opravda pred hrvatskim prijateljima, nije te prijatelje pitao za Srbe pobijene na kunim pragovima. Krematorijumi kod Zadra Bojim se da se ponovo nee znati pravi broj rtava ovog rata, naroito srpskih rekao je dr Borivoje Petrovi. U okolini Zadra su u industrijskim objektima koji ne rade napravljeni krematorijumi u kojima se spaljuju ubijeni.

Vukovarska tragedija 1991 U Zadru i okolini, inae nema vie ni jedne kue ili objekta iji su vlasnici Srbi, a koji nisu demolirani spaljeni ili porueni. (Dnevnik, 1. novembar 1991) DR BUDIMIR KOUTI I AKADEMIK VASILIJE KRESTI NA TRIBINI U NOVOM SADU - GENOCID PRE UJEDINJENJA Ideja o genocidu sazrela mnogo ranije od srspkog hegemonizma 1918. osnovana Jugoslavija. Za krajine specijalni status Hrvatske i van Srbije. Koliko Evropa zna o genocidu nad srpskim narodom i koji su uzroci ovakve istorijske sudbine srpskog naroda u Hrvatskoj pokuali su da odgovore na sinonoj tribini u Novom Sadu potpredsednik Vlade Republike Srbije dr Budimir Kouti i akademik Vasilije Kresti. Inae, kao povod za razgovor posuila je upravo objavljena i nagraena knjiga akademika krestia Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji do 1918. godine o kojoj je govorio dr edomir Popov, naglasivi da je knjiga potpuno istinita i da je to istina o ilavoj i nesavladivoj borbi srpskog naroda. Knjiga daje odgovor na pitanje zato srpske zemlje ne mogu vie biti u sastavu Hrvatske. Srpski narod u Hrvatskoj nema vie uslova ni za fiziku egzistenciju, a kamoli za prosperitet. Akademik Vasilije Kresti obrazloio je argumentima u knjizi, kako je sam rekao, da istorija genocida poinje pre 1918. godine. I, nije genocid rezultat i posledica nekog velikosrpskog hegemonizma u okviru zajednike drave Jugoslavije. Ideja o njemu sazrela je mnogo ranije nego to je Jugoslavija i osnovana. Dobar deo hrvatskog drutva proet je idejom genocida, rekao je Kresti, ali ne moe se rei da je ceo hrvatski narod genocidan. Genocid nije bolest naroda, nego bolest u narodu, a u hrvatskom je duboko ukorenjen. Odgovarajui na pitanje o nekim pojavama prilikom mobilzacije dr Kouti je rekao da u srpskom narodu nema izdajnika ali da nesnalaenja, greaka i neverice je bilo. SINO NA UNIVERZITETU U NOVOM SADU - SRBI I JEVREJI BLISKI U STRADALNITVU Novi Sad i Haifa uskoro treba da postanu gradovi pobratimi istakli elnici Univerziteta, grada domaina i drutvo srpsko-jevrejskog prijateljstva Dok veliki svet uporno pokuava da malu Srbiju baci na kolena, u Madridu istovremeno (ponovo eree Izrael, jedinu domovinu Jevreja). Istorija

722

723

Vukovarska tragedija 1991 se o ova dva mitska i paenika naroda ponavlja, ali niko i nita nee moi da sprei njihovo duhovno sjedinjavanje rekao je sino na Novosadskom univerzitetu predsedik Drutva srpsko-jevrejskog prijateljstva akademik Enri Josif. Gospodina Josifa i sekretara Drutva gospou Klaru Mandi sino su primili rektor dr Dragoslav Hercegovac sa saradnicima, predsednik izvrnog saveta Novog Sada dr ore Bai, predsednik Novosadske podrunice Drutva akademik Boko Petrovi. Dvogodinju vrstu vezu srpskog i jevrejskog naroda, ovaploenu kroz privredne, naune, kulturne politike i pre svega prijateljske kontakte nisu prekinuli ni ratovi na obe strane, a tako e biti i ubudue. (Dnevnik, 1. novembar 1991) SMENA REZERVISTA IZ VOJVODINE Posle 45 dana provedenih na frontu borce ratne jedinice 5855, koja je u borbama oko Osijeka imala 13 poginulih i 52 ranjena vojnika, zamenie novi vojni obveznici koji e isti poloaj obezbeivati mesec i po dana Komandant ratne jedinice 5855 Stanko Peji rekao nam je jue da su tokom borbi na frontu oko Osijeka imali 13 poginulih vojnih obveznika, a 52 su lake ili tee ranjena. Nije bilo dana da hrvatske snage, zenge i mupovci, na nas nisu otvarali vatru naglaava Peji. Na nae vojnike i sela koja smo branili pucali su najee iz snajperskih puaka i otvarali mitraljesku i minobacaku vatru. Odgovorno vrdim da mi nikada nismo prvi otvorili vatru, ali smo na nju estoko uzvraali. I u utorak, kada smo se pripremali za smenu jedinice, hrvatski bojovnici su nas tukli minobacakim granatama i tom prilikom su ranjena etiri borca. Njihovi gubici su mnogo tei, jer smo u odgovoru na tu vatru iz naih artiljerijskih orua ispalili vie od 400 granata. Naelnik taba ratne jedinice 5855 potpukovnik Miroslav panovi rekao je da je moral kod vojnih obveznika kao promenljiv i zavreuje ocenu dobar, ali s s takvim moralom zadatak potno izvrava. Mi smo valjda jedina vojska na svetu koja, dok se bori protiv ovog prljavog rata, njenoj se pozadini vodi besomuna borba za vlast. Takav rat u istoriji nije poznat i to nam je mnogo smetalo i oteavalo izvrenje zadataka istie panovi. Imali smo i dosta dezertera i protiv svih su, po nareenju pretpostavljene komande, podnesene krivine prijave. elimda ovom prilikom naglasim da smo imali izuzetno male gubitke, da je odnos poginulih oficira prema vojnicima 1:3, to ni u jednom ratu nije zabeleeno.

Vukovarska tragedija 1991 Pomonik komandanta za moralni rad major Miroslav Tomi napominje da je vreme provedeno na frontu uinilo da se svi borci meusobno dobro upoznaju, a stanovnitvo koje su na ugroenom podruju branili ispratilo je pripadnike ove jedinice sa suzama. Njih na frontu zamenjuju novi ljudi, jer teritorija koju je ova generacija ratne jedinice 5855 drala pod svojom kontrolom nije, kako kae komandant Peji, ostala neposednuta, ve se samo radi o zameni ljudi kako bi teret rata podelili svi podjednako. Vojni obveznici, koji na frontu smenjuju svoje drugove, proveli su nekoliko dana na obuci u novosadskoj kasarni Slobodan Baji Paja kako bi se lake i spremnije ukljuili u borbu. (Dnevnik, 1. novembar 1991) NA DEONICI DUNAVA KROZ VOJVODINU, PRONAENO 40 LEEVA Mnoge rtve plrvo su muene a potom i ive, ali svezane, bacane u reku U Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu obavljena je obdukcija nad 40 do sada neidentifikovanih leeva, koje je eka Dunav na svom vodotoku kroz Vojvodinu, izbacila u periodu od 17. jula do danas, izjavio je Tanjugu profesor dr Milo Tasi. Neki su ak i ivi baeni u vodu, na ta ukazuju rezultati obdukcije. Meu njima je i do sada jedini identifikovani le Milenka uriia (1953), radnika Kombinata Borovo, koji je bio nastanjen u Borovo naselju, a pronaen je 17. jula u Dunavu kod Begea. Uviaj su tada izvrili inspektori novosadskog gradskog SUP-a i Istrani sudija Miroslav Alimpi. (Dnevnik, 1. novembar 1991) DOBAR ODZIV REZERVISTA Sve jedinice teritorijalne odbrane iz Vojvodine uspeno izvravaju zadatke nadlenih komandi oruanih snaga Jugoslavije. Odziv rezervista na novu mobilizaciju, radi smene ranije angaovanih jedinica, iznosi vie od 90, a u nekim sluajevima i svih 100 odsto. To se istie u saoptenju slube za informisanje Pokrajinskog taba TO Vojvodine i dodaje da se, uz podrku radnih organizacija i organa vlasti, ljudstvo uspeno oprema za zimske uslove, a porodicama mobilisanih ublauju tekoe socijalne prirode. Meu vojvoanskim teritorijalcima ostvaren je visok stepen jedinstva, a i moral je na zavidnom nivou. Drgim reima, zlonamerne su prie o razlikama u ponaanju rezervista zavisno od nacinalne i partijske pripadnosti. Aktivisti pojedinih stranaka imali su uticaja samo kod manjeg broja pojedinaca kae se dalje u tekstu. (Dnevnik, 2. novembar 1991)

724

725

Vukovarska tragedija 1991 USTAKI NAPAD U PODNE Ubaena grupa napala poloaj teritorijalaca na Dravi kod Sarvaa. Nove rtve u Bradinu. Iz Laslova ponovo napadnuta Palaa Kao ni do sada, mi nismo krili primirje, ali smo na saku provokaciju odgovarali petostruko kae pukovnik Branislav Radoman iz Novosadskog korpusa. Upravo je u toku okraj s ubaenom ustakom grupom pa je dobro to ovde trenutno borave predstavnici Komisije EZ-a za kontrolu primirja koji se na licu mesta mogu uveriti ko prvi puca. Po Radomanovim reima, evropski misionari su doli radi posredovanja u oslobaanju stareina JNA iz osjekog zatvora. Po informacijama kojima vojska raspolae, prema njima se u ovom zatvoru ne postupa po meunarodnim konvencijama u ta bi predstavnici EZ-a trebalo da se uvere danas poto e posle Sarvaa otii u Osijek. estokih okraja bilo je i sino i u Bradinu. Ovo selo, u kojem je preseena komunikacija Vukovar Vinkovci, tueno je navodeim raketama iz Nutra. Tom prilikom, kako saznajemo etvoro ljudi je poginulo i sedmoro ranjeno. Meu poginulima je jedan ovek, koji je doao da ameni sina, pripadnika teritorijalne odbrane. PRESEEN JO JEDAN PUT KOJIM JE USTAAMA U VUKOVARU DOTURANA POMO - PREKINUT VAZDUNI MOST IZ MAARSKE Poljoprivredni avioni iz Peuja u Vukovar unosili oruje, hranu, municiju i lekove. Pojaan sistem protivvazdune odbrane. (Dnevnik, 2. novembar 1991) ZABELEENO U VINKOVAKOJ OPTINI - PREVAZIEN DR MENGELE Zverska muenja zarobljenika. Vitalni organi zarobljenika alju se za Austriju i Nemaku. Prodaja delova ljudskih tela Iz pouzdanih izvora saznali smo detalje o muenju ovih ljudi. Naveemo nekoliko primera. U jednoj sobi nalazi se oko dvadesetoro mukaraca koji su priljubljeni uz zid, ruke i noge su u raspeu, a genitalni organi vezani su icom i povezani s tavanicom. Svaki pokret donjeg dela tela je, moete pretpostaviti kakav. Po vie od 18 sati se nalaze na ovim vealima. U okviru isleenja koristi se u elektroterapija sa strujnim udaima na pojedine delove tela, uestalo polivanje vodom i kontaktima sa strujom. Komentar nije potreban o tome ta se sve dogaa s ovim ljudima. U drugoj

Vukovarska tragedija 1991 prostoriji ustaki eksperti medicine koriste halucinogene injekcije za pojaanje nervnog rastrojstva, rekao nam je I. V., mladi koji je bio u zengama, ali je pre dva dana pobegao jer nije mogao da gleda ta se dogaa u vinkovakim kazamatima. Postavljamo pitanje ta na to kau Josif Pei, predsednik HDZ-a za Vinkovce, Ivan Treber, predsednik Izvrnog vea, Tihomir Zovak, predsednik SO Vinkovci, i Petar Bioi, ravnatelj policijske uprave u Vinkovcima, zatim Zvonimir ekulin i Ana Vukovi Nana iz radio-difuzne i novinske kue vinkovake optine, i zato se ovo neljudsko ponaanje specijalaca Petra Bioia do sada nije obelodanilo u tampi. Drogirani specijalci kao da su naslednici dr Mengelea, a reklo bi se da su ga i prevazili. Jo jedan podatak: na podruju vinkovake optine ljudi svakodnevno ginu, mnogi leevi su iskasapljeni, bez vitalnih organa koji su najverovatnije prodati u inostranstvo za oruje, drogu i hranu koja pristie. Videli smo da se nestruno radilo prilikom uzimanja pojedinih delova tela i stavljanja u ledene komore. Kada govorimo o vinkovakom ratnom podruju, pouzdano kazujemo da se deo poginulih zengi i plaenika sahranjuje nou u grobnice srpskih porodica u gradu a jedan deo se zakopava u rake i preko njih se buldoerima prenosi zemlja nalivena tenim kreom. Zato treba proveriti delove Spavanske ume Kunjevaca i Sopota. Gde je sada ekipa iz Haga da obie Vinkovce i da vidi ta su napaeni Hrvati radili srpskom narodu. (Dnevnik, 2. novembar 1991) ESTOKE BORBE U VUKOVARU I ZAPADNOJ SLAVONIJI - SPALJENO SELO ZRILSKO Sve stanovnitvo koje je ostalo u ovom mestu, prema vojnim izvorima, pobijeno je. Iseljavanje 18 sela. U Suhopolju osnovani radni logori za zarobljene Srbe Zagreb, Vukovar, Pakrac, 2. novembra Tanjug estoki sukobi izmeu pripadnika hrvatskih snaga i jedinica JNA u Vukovaru i okolini nastavljeni su tokom celog dana. (Dnevnik, 3. novembar 1991) U OGLEDALU ISTINE - SRBIMA OPET PRETI GENOCID Dr edomir Popov: Srpska drava ne moe vie nestati iz Evrope. Dr Vasilije Kresti: Ne kaem da je ceo hrvatski narod genocidan, ali su ove ideje duboko

726

727

Vukovarska tragedija 1991 ukorenjene u tom narodu. dr Budimir Kouti: Nema opstanka srpskih krajeva u Hrvatskoj Jedan od takvih istorijskih dokumenata je i upravo objavljena knjiga akademika SANU dr Vasilija Krestia Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji do 1918. godine, koja govorei o tadanjem vremenu, otkriva korene dananjeg. Dr edomir Popov, ilava i nesavladiva borba srpskog naroda da se odri u svim nasrtajima kojima je bilo izloeno njegovo bie. Prikazano je i raanje ideje genocida, nestanka i zatiranja srpskog naroda na teritoriji Hrvatske. Valjda emo u svem tome nai i odgovor na pitanje zato Evroa, na kraju 20. veka, podrava one koji ele stvaranje nacionalnih drava, a protiv su onih koji su za drave graana, rekao je potpredsednik Vlade Reublike Srbije dr Budimir Kouti. Vreme nacionalnih drava je prolo, a posebno je neshvatljiv odnos Evrope prema onima koji su tu fazu davno proli. Najtee e biti onoj nauci koja tu fazu nije prola. Ujedinjene nacije 1950. godine, kae dr Kouti, nisu izale u susret inicijativi da se obrazuje sud, po ugledu na Nirnberki, za Nezavisnu dravu Hrvatsku, koji bi sudio njenim ratnim zloincima. Zbog toga se sada aotvara prostor za novi genocid. Bio sam prisutan na Skuptini Zapadnoevropske unije kada se razgovaralo o ujedinjenju Nemake. Tada su predstavnici Francuske, Holandije, Luksemburga, traili od Nemake gaancije da ujedinjena Nemaka nee ponoviti prolost. Ako su oni nali snage za molbu kako onda mogu sada da Srbima postavljaju pitanje ta sada oni hoe. Srbima nad kojima su ustae napravile mnogo monstruoznije zloine nego to je Hitlerova Nemaka u ovim zemljama. Ona ih je osvajala, ali nije narod htela da uniti, kao to su Hrvati hteli svakog Srbina da zatru kae dr Kouti. Autor knjige Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji do 1918. godine akademik dr Vasilije Kresti istie da je jedan od razloga sadanjeg poloaja srpskog naroda i to to je istorija srpsko-hrvatskih odnosa prilagoena interesima Hrvata, i Srbi su je prihvatili. Druga strana je inila sve da pljuje po Srbima, blati ih gde stigne, nazivajui ih izdajnicima i tuim slugama. Srbi su utali i nisu pruali odgovor na ove lai. Naravno, onda nije ni udo, kae akademik Kresti, to nas Evropa vidi kroz srbomrzee tekstove. Ta mrnja taloena godinama urodila je plodovima koji su ponjeveni od 1941 . 45. godine. Argumentovano dokazujem da genocid nije nastao stvaranjem Jugoslavije 1918. godine i da nije rezultat velikosrpskog hegemonizma u Jugoslaviji ve da je ta ideja sazrela mnogo pre Jugoslavije. Dobar deo

Vukovarska tragedija 1991 hrvatskog drutva proet je idejom genocida. Ne kaem da je ceo hrvatski narod genocidan, ali su ove ideje duboko ukorenjene u tom narodu. Genocid nije bolest naroda nego bolest u narodu. Mi se protiv te ideje nismo borili i nismo to zlo razobliili, a meu Hrvatima, takoe, nije bilo onih koji bi ustali protiv ovog zla. Dakle, da li Evropa zna za genocid? Zna, ali mi nismo nita uinili da se to vie zna. I sam genocid 1941 45. dobro je posluio sadanjoj vlasti u Hrvatskoj da se pripremi za novi genocid. (Dnevnik, 4. novembar 1991) IZVETAJI SA RATITA U HRVATSKOJ - ZAVRNICA BITKE ZA VUKOVAR Ofanziva hrvatskih snaga na severu zapadnoslavonskog ratita. Srpska sela odlaze u zbegove. Artiljerijski dueli oko Osijeka. Stanje ni rata ni mira na podruju Dubrovnika Posle estoke artiljerijske pripreme i zauzimanja nekoliko kljunih komunikacija u protekla dva dana, jue su u Vukovaru poele, kako je saopteno Tanjugovoj ekipi, zavrne operacije za proterivanje pripadnika hrvatskih paravojnih formacija. Istovremeno, situacija na ratitima u Hrvatskoj stavljala je i jue obeleena ofanzivom hrvatskih snaga na severu zapadnoslavonskog ratita, pred kojom se povija odbrana srpskih teritorijalaca i srpska sela odlaze u zbegove. Posle presecanja veze izmeu hrvatskih snaga u Vukovaru i Borova, jue je nastavljeno ienje naselja Luac, koje se nalazi izmeu ova dva mesta, od zaostalih gardista. Nastavljaju se, takoe, borbe u vukovarskom naselju Boko Buha, strategijskom uzvienju na oko 200 metara od centra, koje dominira gradom. Jastreb trai pomo Protivmere Hrvatske, kako je precizirao potpukovnik Mile Dedakovi alias Jastreb, moraju biti dostava protivoklopnih sredstav, sredstava vazdune odbrane i novih boraca. (Dnevnik, 5. novembar 1991) MILIVOJ POPOV, NOVI SAD - ZATO BRANE USTAE? udi me otkud ovoliko ovlaenje i smelosti kod evropskih organa i pojedinih drava oko nas da se tako otvoreno meaju u unutranje dogaaje Jugoslavije?

728

729

Vukovarska tragedija 1991 Faktori iz Ekonomske zajednice, Haga, Berlina, Bea, Budimpete i Milana ne vide, ili nee sa sagledaju, monstruozne akcije hrvatskih bojovnika i hrvatskog rukovodstva: Insceniranje napada na Banske dvore, potvreno i od domaih i od stranih strunjaka. Metim, oni koji su za Banske dvore okrivili JNA, nisu tu svoju tvrdnju demantovali. Isti je sluaj sa razaranjem starog Dubrovnika. Ovih dana je dokazani da ni jedna granata ni mina nije pala na Dubrovnik, a zapadnjaci i dalje trube da je razruen! Zapadna propagandna maina prikazuje da su Srbi pobili, poruili, popalili hrvatski narod i hrvatske kue. Kako ih nije sramota da tako prikazuju dogaaje? Ako hrvatska propaganda svoja zlodela pripisuje Srbima, zato to ine i strana sredstva informisanja, kad njihovi izvetai dobro znaju ko ta radi. Hrvatska vlast je izdala nareenje da se svi spomenici iz drugog svetskog rata unite. I to je dobrim delom uinjeno. A zapadna propaganda tvrdi da su to uradili Srbi i JNA! (Dnevnik, 5. novembar 1991) U BEOGRADU JUE ODRAN MITING PODRKE SRBIMA U HRVATSKOJ - SRBI NEE NDH Savezni organi moraju ve sutra spreiti pobunjenu secesionistiku Hrvatsku da vodi prljavi rat protiv srpskog naroda i JNA istakao narodni heroj Duan Peki. Vie hiljada graana jednoduno zahtevalo da se prekine i zaustavi genocid nad srpskim narodom u Hrvatskoj Miting je organizovalo Udruenje Srba iz Hrvatske a prvi se okupljenim aobratio predsednik udruenja dr Mihajlo Vuini reima da je svrha ovog skupa da se svetu porui da i on vidi do ega je dovela ustaka valst u Hrvatskoj. Radomir Smiljani je gospodu iz Haga optuio da su otvorili vrata faizma i nacizma, jer su nacistike hulje iz Nemake nasrnule preko Austrije i Maarske u kroato-ustaku Hrvatsku. Srpski narod je narod slobode i demokratije i nee ga slomiti, gospodo iz Haga, poruio je Smiljani predlaui da se preko Rusije i Kine zatrai u Savetu bezbednosti zatita srpskog naroda u Hrvatskoj. Proustaka vlast u Hrvatskoj otpoela je prljavi rat protiv srpskog naroda i JNA a savezni organi su dozvolili da se proustake paravojne formacije uz pomo neofaistikih snaga Evrope naoruaju, a i rukovodstvo

Vukovarska tragedija 1991 Armije je dozvolilo tim istim profaistikim snagama da zaplene jednu treinu ratne tehnike i to bez ispaljenog metka, naglasio je narodni heroj general Duan Peki. Po reima dr Petra Opaia, nemaki imperijalisti prvo su zakucali na naa vrata ali e zakucati i na druga ako im se ne stane na put. (Dnevnik, 5. novembar 1991) MEMORANDUM DEMOKRATSKE STRANKE: - REENJE SUKOBA U RAZGRANIENJU Osnovni uzrok rata u Hrvatskoj sadran je u karakteru hrvatske drave koja nastaje Cilj mirovnih pregovora prekid rata i uspostavljanje trajno stabilnog poretka u ovom delu Balkana ne moe da bude postignut jer u njihovom dosadanjem toku nije jasno identifikovan osnovni uzrok sukoba. To se istie u Memorandumu Demokratske stranke (DS) o reenju jugoslovenske krize. Osnovni uzrok rata u Hrvatskoj sadran je u karakteru hrvatske drave koja nastaje, a ne u injenici da Hrvatska eli svoju dravnu nezavisnost, kae se dalje u Memorandumu DS i dodaje da nasuprot volji hrvatskog naroda da zasnuje nacinalnu dravu stoji volja srpskog naroda u Hrvatskoj da i oni imaju dravnu samostalnost. Stoga je, po oceni demokrata, jedino realno i trajno reenje ovog sukoba u razgranienju budue Hrvatske drave i teritorija sa veinskim srpskim stanovnitvo, i to preteno prema etnikom naelu, pri emu u obzir treba uzeti i druge meunarodno priznate principe razgranienja, a konkretna pitanja raspraviti na posebnoj mirovnoj konferenciji. U Memorandumu se takoe istie da su haki predlozi potpuno neprimenljivi na Bosnu i Hercegovinu, pa se stoga predlae neka vrsta konfederalizovanja te republike, putem regionalizacije na etnikom principu. Predlog hakog dokumenta da se i u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji primeni naelo etnikog regionalizma preneo bi sukobe i na njihove teritorije. Trajno reenje za te republike, sudei po Memorandumu, DS vidi u otvorenom i doslednom odustajanju veinskih naroda tih republika da stvore svoje etnike (nacionalne) drave, uz maksimalnu zatitu prava etnikih i verskih grupa. NASTAVLJAJU SE ESTOKE BORBE ZA VUKOVAR BOJOVNICI IDU U PROBOJ? Ustae grupiu artiljeriju prema Borovu Selu. Svae meu gardistima. Novi napadi na Tenju, Sila, Markuicu, Palau i Sarva

730

731

Vukovarska tragedija 1991 Na pravcu Borovo Selo Borovo Naselje, poelo je grupisanje ustake artiljerije. Tako su tri tenka ve rasporeena prema braniocima Borovo Sela, to bi moglo biti nagovetaj da e bojovnici ba tuda potraiti izlaz iz vukovarskog okruenja. U samom Vukovaru prema onom to se moe uti na ustakim radiovezama, nema jedinstva oko daljih akcija. Jedna struja zalae se da se predaju jedinicama JNA, a druga trai proboj u manjim grupama. Pozvali smo ih na predaju uz garantovanje bezbednosti. Kakav e odgovor biti, ne znamo. Najdublji proboj napravili smo na pravcu BradinVukovar. Trenutno je aktuelan i pravac Trpinja Vukovar, dok smo pravac Borovo Selo Borovo Naselje za sada stavili u drugi plan kae komandant TO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema koji je zahtevao da ostane anoniman. Po reima prvog oveka slavonske TO, ustaki gubici su ogromni. O tome svedoe i borci koji stiu s prve vatrene linije. U jue osloboenom Lucu poginula je jedna gardistkinja ije ime nismo saznali, ali ovde svi tvrde da je re o hrvatskoj Jovanki Orleanki, ije lice pamte s ekrana HTV-a. S druge strane, Mile Dedakovi Jastreb koji je komandovao odbranom grada, zbrisao je s bojita. Najei otpor ustae jo pruaju u Mitnici, u kojoj su dobro utvreni. Uz njih je, kako saznajemo, i oko 4.000 civila Hrvata iz Vukovara koji su takoe uzeli oruje. Noas je estokih okraja bilo i na liniji Osijek Tenja. Na branioce Tenje ispaljeno je vie projektila i haubica. Niko nije stradao, ali je materijalna teta velika. Istovremeno, Markuica, Sila i Palaa bombardovani su iz Laslova i Ernestinova. Napadnut je i Sarva, ali je odgovor JNA i TO-a i tu bio vrlo estok. (Dnevnik, 5. novembar 1991) SAOPTENJE SLUBE ZA INFORMISANJE POKRAJINSKOG TABA TO - MOBILIZACIJA U SUBOTICI I SENTI Svi pripadnici ratnih jedinica T-3036 Senta i T-3032 Subotica treba u to kraem roku da se odazovu vojnom pozivu i time dokau svoju patriotsku odanost Jugoslaviji U optinama Subotica i Senta vri se mobilizacija dela jedinica teritorijalne odbrane. Pripadnici ratnih jedinica T-3036 Senta i T-3032 Subotica se pozivaju da se u to kraem roku odazovu ovom pozivu i jave u svoje ratne jedinice i time dokau, zajedno sa jedinicama JNA i TO, svoju patriotsku odanost Jugoslaviji i spremnost da brane sve vrednosti mirnog i civilizovanog

Vukovarska tragedija 1991 ivota na ovom prostoru. To se kae u sinonjem saoptenju Slube za informisanje Pokrajinskog taba teritorijalne odbrane u Vojvodini. Povodom mobilizacije u Senti i Subotici, komandant teritorijalne odbrane u AP Vojvodini general major Nikola Mandari dao je sino izjavu u kojoj istie da se i dalje organizovano omeeta mobilizacija, pa ak i izvoenje planiranih aktivnosti ljudstva koje se odazvalo na mobilizaciju. General Mandari je rekao da svi moraju biti svesni da ko eli da ivi u Jugoslaviji s onim narodima koji se za to opredele, mora biti zajedno s njim da bi se spreio genocid nad bilo kojim narodom i graanski rat irih razmera. Pripadnici teritorijalne odbrane u AP Vojvodini zajedno s JNA podneli su ogroman teret u borbi protiv povampirenog faizma istie general major Nikola Mandari. Nae brigade i odredi teritorijalne odbrane izvrili su borbene zadatke i bez obzira nasve probleme vratili se sa fronta uzdignuta ela. U komandovanje u TO u Vojvodini kao i u oruanim snagama Jugoslavije ne gleda se na nacionalnost ili stranaku pripadnost, ve u uspenost u izvravanju zadataka. Mogu da istaknem da jedinice teritorijalne odbrane u svom sastav imaju najvie pripadnika Maarske narodnosti, kao to su ajkaka partizanska brigada, odredi teritorijalne odbrane iz Beeja, Srbobrana, Kule i drugih optina. (Dnevnik, 6. novembar 1991) BORBE ZA VUKOVAR TRAJU NESMANJENOM ESTINOM - USTAE PANINO TRAE IZLAZ Kroz kukuruzita kraj Trpinjske ceste ustae pokuavaju da umaknu iz okruenja. Stigli novosadski dobrovoljci. U Vukovaru i starice bacaju bombe. Ranjavanje potpukovnika ivka Negovanovia TRPINJSKA CESTA 5. novembra Vukovar i Borovo naselje su konano razdvojeni. Poto su ininjerci JNA najpre oistili minska polja, oslobodioci najveeg grada zapadnog Srema su probili pravac Luac Kombinat Borovo i tako knano odvojili ustae iz Vukovara od njihovih saboraca iz Borova naselja Ustae brzo vraene estokom vatrom, uglavnom iz steljakog naoruanja, ovaj pokuaj bekstva je spreen. Dok je na sve strane odjekivala paljba i eksplozije, razgovarali smo sa Milanom Stioviem, komandantom ovog dela vukovarskog fronta. - Ustae pokuavaju da se probiju u grupama rekao nam je Stiovi. Mi ih doekujemo na drugoj liniji i po mogunosti zarobljavamo.

732

733

Vukovarska tragedija 1991 O pokuajima proboja svedoe i Zoran Bokovi, rezervista iz Babunice, zatim Jovan Savi, vodnik iz Beograda i Vlado Gaji, kapetan prve klase iz Nia. Po njihovim reima, uglavnom bee ustae iz Hercegovake ulice u Borovu naselju, jednom od najtvrih uporita. Na Trpinjsku cestu je stigao i potpukovnik Vojislav Bigovi. On je, kako je rekao, doveo 30 dobrovoljaca iz Novog Sada koji zahtevaju da odmah krenu na prvu liniju. Starice bacaju bombe Borbe u Vukovaru su vrlo estoke. U ovom gradu, po procenama, ima vie od 2.000 ustaa kojima pomae i oko 4.500 naoruanih Hrvata u civilu. Sa kakvom fanatinou se brani ovaj grad najbolje svedoi detalj da su na oslobodioce bombe sa prozora bacale ak i starice. U ovim borbama su, kako saoptavaju vojne vlasti, ponovo korieni bojni otrovi. Novosadski korspus saoptava da su korieni bojni otrovi za privremeno onesposobljavanje ljudi. Simptomi su kaalj, guenje, povraanje i pla. Dokle su u samom gradu stigli oslobodioci Vukovara teko je rei. Na bojitu je, inae, ranjen i potpukovnik ivko Negovanovi. To se dogodilo u Lucu. Prilikom izlaska iz vojnog transportera njegova grupa vojnika se sukobila sa grupom gardista. Jedan od vojnika uspeo je da ubije dvojicu gardista, a jednog teko rani. Ranjenom gardisti potpukovnik Negovanovi pokuao je da pomogne, ali je tada na njega i desetara Bratislava Peia, otvorena vatra, pa je potpukovnik ranjen. Kakav e biti tok i ishod daljih operacija na ovom delu vukovarskog fronta, teko je rei. Vukovar se tue gotovo svim vrstama artiljerijskog orua, dejstvuju i brodovi sa Dunava, koriena je i avijacija. Tokom dananjeg dana plodnu zapadnoslavonsku zemlju natapala je obilna kia, pa je kretanje i peadije i mehanizacije sve tee. Kako e to uticati na tok ratnih operacija, ostaje da se vidi. PRES CENTAR U ERDUTU Ministarstvo za informacije vlade Srpske oblasti Slavonije, Baranja i zapadnog Srema uspostavilo je 1. novembra pres-centar u Erdutu za civilni sektor. Pres-centar radi svakog dana od 8 do 16 asova i po potrebi i due. Domai i strani novinari u pres.centru mogu dobiti sve neophodne informacije i drugu pomo. Telefon pres-centra je 025/773-121. Inae, redovne

Vukovarska tragedija 1991 konferencije za tampu odravaju se u Erdutu svakog etvrtka u 11 asova. (Dnevnik, sreda 6. novembar 1991) BOOVI I PANKOV U IDU NOVI SAD, 5. novembar Neposredno posle napada ustakih hrvatskih snaga na id, u kome je vie graana stradalo i ranjeno, predsednik Izvrnog vea Vojvodine doktor Radoman Boovi i potpredsednik Narodne skuptine Republike Srbije Radovan Pankov razgovarali su u idu sa rukovodstvom optine, predstavnicima Teritorijalne odbrane i Komande JNA u idu. Predsednik Pokrajinskog izvrnog vea doktor Radoman Boovi je istakao da je re o napadu ustakih snaga ovog a puta i na samu teritoriju Republike Srbije, to govori o oiglednim namerama hrvatskih vlasti u ovom sveoptem prljavom ratu protiv srpskog naroda. S obzirom na to, doktor Radoman Boovi je ukazao na obavezu hitnog angaovanja svih dravnih organa i institucija, Teritorijalne odbrane i Jugoslovenske narodne armije. AGRESIJA PREMA SRBIJI Napad koji su danas izvele ustake faistike formacije iz Hrvatske na id i njeno civilno stanovnitvo predstavlja gnusan, varvarski in koji obelodanjuje najmranije pretenzije i ciljeve hrvatskog vrhovnitva. Napad na id, u kojem srpski narod prognan iz Hrvatske nalazi spasonosno utoite, otvoreni je akt agresije prema Republici Srbiji. Konano bi moralo biti jasno i Mirovnoj koferenciji u Hagu i celokupnoj evropskoj i svetskoj javnosti da hrvatskoj ustakoj politici nije stalo do mira, nego eli da izazove graanski rat na celokupnom prostoru Jugoslavije. Socijalistika partija Srbije u Vojvodini trai od Vrhovne komande JNA da preduzme najenerginije mere za konano slamanje paravojnih ustakih formacija Hrvatske, jer je to jedini nain da se sprei irenje ratnih sukoba i zaatiti srpski narod u Hrvatskoj pred novim talasima genocida. Od Vlade Republike Srbije Socijalistika partija Srbije u Vojvodini zahteva preduzimanje efikasnih mera za podizanje nivoa bezbednosti i odbrane teritorijalnog integriteta Republike Srbije. SA RATITA U VINKOVAKOJ OPTINI I ZAPADNOM SREMU Napad na id planirali Paraga i Glava

734

735

Vukovarska tragedija 1991 Minobacaki i haubiki projektili izbaeni iz Privlake, Nijemaca i Lipovca. (Dnevnik, sreda 6. novembar 1991) DEMANTI IZ VOJNO-POMORSKOG SEKTORA BOKA - JNA NIJE DEJSTVOVALA PO DUBRONIKU HERCEGNOVI, 5. novembra (Tanjug) Tokom protekle noi nije bilo apsolutno nikakvih dejstava Armije na stari deo Dubrovnika saoptila je Komanda vojno-pomorskog sektora Boka, demantujui jutronje vesti nekih informativnih kua. Plasiranje ovakvih vesti od strane nekih redakcija smatramo paravanom iza kojeg se eli sakriti razorna vatrena dejstva po poloajima i jedinicama JNA koje sa dubrovakih tvrava izvode Hrvatske paravojne formacije kae se u saoptenju Komande. Komanda VPS Boka ukazuje da ovakve prljave dezinformacije i propagandu najbolje demantuje izgled Starog grada koji je potpuno sauvan. PROTEST REZERVISTA I GRAANA U SENTI ZBOG MOBILIZACIJE - REIRANA SPONTANOST Grupa rezervista napustila jedinice TO-a u Tornjou i Boranj-oru. Deljeni leci s porukama mirovnjaka iz Beograda i Novog Sada SENTA, 5. oktobra Napeta atmosfera koja u Senti vlada ve nekoliko dana kulminirala je danas naputanjem grupe rezervista jedinica Teritorijalne odbrane u Tonjou i Boranj-oru te protestom ispred zgrade Optinske skuptine u centru grada. Protest pedesetak rezervista i oko 200 graana poeo je posle devet asova, poto je grupa rezervista odluila da napusti jedinice ija je mobilizacija vrena od petka. Nezadovoljni rezervisti, lanovi njihovih porodica i graani nakratko su se razili, da bi se ispred optine oko podne skupilo vie od hiljada ezervista i Senana. Uesnicima se obratio sekretar Sekretarijata za narodnu odbranu SO Senta Joef Bin. Rervisti i uesnici protesta uzvikivali su da ne ele ii na ratita, zahtevajui da se prekine mobilizacija i da se svi vrate kuama, a uzvikivane su parole da se eli mir. Kako smo saznali, grupa graana poela je protest jue prilikom posete jedinici TO-a u Tornjou, a po svemu sudei protest nastavljen u Senti nije spontan, ve je u reiji poznatih mirovnjaka iz Novog Sada i Beograda, uz svesrdnu pomo antiarmijske propagande i zalaganja Demokratske zajednice vojvoanskih Maara.

Vukovarska tragedija 1991 Da protest u Senti nije spontan, potvruju i leci na maarskom jeziku, deljeni uesnicima skupa ispred optine. Na jednom letku kae se da Maari nee dati vie vojnika za ovaj prljavi rat, a na drugoj strani istog letka je poziv da se istraje i da se eli mir. Drugi letak ukazuje verovato na adresu organizatora protesta,a jer su na njemu brojevi telefona Centra za antiratne delatnosti iz Beograda i Lige socijaldemokratske Vojvodine Jugoslavije sa imenom Nenada anka. Dodue, na protestu u Senti do popodneva niko iz ovih organizacija nijes e obraao uesnicima skupa. Ishod protesta jo je nepoznat, ali je izvesno da su u prvom naletu uesnici protesta priinili tetu razbijanje prozora u zgradi Optinske skuptine, ispred Sekretarijata za narodnu odbranu. GOVORILI ANAK, KRANJEVI, BALA... SENTA, 5. novembar Bez obzira na kiu koja popodne i veeras pada u Senti ispred Optine protest rezervista i vie stotina graana i dalje traje. Popodne su se iz Tornjoa vratili i preostali rezervisti koji su se odazvali poslednjoj mobilizaciji u jedinice TO. Uesnicima protesnog skupa obratili su se predsednik i sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Jugoslavije Nenad anak i Vladimir Kranjevi, predsednik regionalne organizacije DZVM za optine Kanjia i Novi Kneevac i Lajo Bala i vie graana. Posle neuspele mobilizacije na kojoj je odziv bio oko 20 odsto, optinski elnici Sente Miladin Lali, Joef Stanti, Joef Bin i drugi nalaze se na dogovoru u Novom Sadu, a uesnici protesta ekaju njihov povratak, povremeno uzvikivajui antiratne parole i pozive na mir. (Dnevnik, 6. novembar 1991) OPERACIJA VUKOVAR SE NASTAVLJA NESMANJENOM ESTINOM - PADA BOROVO NASELJE? Utvreni poloaji oslobodilaca u Bosanskoj i Hercegovakoj ulici. Prednjae dobrovoljci Trpinjska cesta, 6. novembra Ukoliko se borbe nastave sadanjom estinom, Borovo Naselje bi uskoro moglo biti slobodno. Posle odvajanja od Vukovara zaposedanjem pravca Luac Kombinat Borovo ustae su u Borovu Naselju dole u vrlo teak poloaj iz kojeg vrlo esto pokuavaju da se izvuku beanjem. Snanih okraja bilo je i na drugim delovima slavonsko-sremskog fronta. Pored artiljerijske vatre iz Nutra, Osijeka, Ernestinova i Bogdanovaca

736

737

Vukovarska tragedija 1991 sve ee se ubacuju manje grupe ustaa koje bi trebalo da izvravaju teroristike akcije. (Dnevnik, 7. novembar 1991) INFORMATIVNA SLUBA NOVOSADSKOG KORPUSA - RAT PRENOSE U SRBIJU! Povodom preksinonjeg artiljerijskog napada na Apatin, Informativna sluba Novosadskog korpusa izdala je jue sledee saoptenje: Preksino izmeu 23.45 i 24 asa na Apatin je palo devet granata, ispaljenih verovatno iz artiljerijskih orua veeg kalibra. Nije bilo ljudskih rtava ni ranjenih. Nanete su manje materijalne tete. Prema prvim procenama, dejstva su usledila s artiljerijskih poloaja jugoistono od Osijeka. Ovaj drugi uzastopni napad u toku jueranjeg dana na gradove na teritoriji Vojvodine predstavlja pokuaj vrhovnitva Hrvatske da ratna dejstva prenese i na Srbiju ili time nastoje da prikriju neke druge namere. KO JE SLEDEI? Povodom najnovijeg zloinakog akta ustakih hordi nateritoriju Republike Srbije, koji se ogleda u podmuklom nonom napadu na nezatieno stanovnitvo i civilne objekte u gradu Apatinu, upuujemo najotriji protest svtskoj i domaoj javnosti, kae se u saoptenju mesnog odbora srpske demokratske stranke u Apatinu. Probueni vampiri evropskog nacizma predvoeni novim, a starim predvodnicima, pred licem svetske javnosti, uz potporu Vatikana i Hake gospode, rue sve norme ljudskog i moralnog. Demokratska Evropa olienje pravdoljubivosti i slobode okree glavu, ne vidi to i slepi vide, ne shvata da se neman faizma ne moe zadovoljiti rtvama koja joj se ndi i da e i sama biti progutana. Zahtevamo od taba vrhovne komande da svim raspoloivim sredstvima slomi kimu neonacistikim snagama na teritoriji Jugoslavije. Pozivamo ceo srpski narod da ustane u odbranu sovje asti, dostojanstva i prava na postojanje. Jue id, danas Apatin. Ko je sledei na redu? (Dnevnik, 7. novembar 1991) SA RATITA U ISTONOJ SLAVONIJI - VUKOVAR MORA PASTI! Hrvatske formacije pruaju snani otpor, ali je samo pitanje vremena kada e jedinice JNA osloboditi ovaj grad od ustakog terora kae general-major Andrija Biorevi BRADIN 7. novembra

Vukovarska tragedija 1991 Jedinice JNA uspeno privode kraju operacije za oslobaanje Vukovara. Uz podrku avijacije i sadejstvo svih jedinica na ovom podruju sada su hrvatski bojovnici potisnuti na zaista uzvan prostor na nekih petstotinak metara u preniku od Milova brda i delom prema reci Vuki. Zbog toga je sasvim izvesno osloboenje Vukovara zaista je pitanje vremena. Imali su priliku da razgovaramo o zavrnim operacijama sa generalmajorom Andrijom Bioreviem komandantom operativne grupe koja dejstvuje iz pravca Borova Naselja. Njegova poruka je da Vukovar mora pasti i da nema sile koja e Armiju zadrati u obraunu sa faizmom, jer, sve ono to su hrvatski bojovnici ostavili za sobom u povlaenju a ine i sada u Vukovaru, nepobitan je dokaz o ustakim zlodelima. Vukovar mora pasti ne samo to je to ila kucavica u dejstvima hrvatskih formacija, nego i zato to bi svako povlaenje Armije sa ovih prostora znailo nezapameni masakr srpskog ivlja kategorian je general Biorevi. U svom tom spletu mora se procenjivati i proteklo vreme. Naime, mora se znati da je pred nama dobro obuen protivnik u ijim redovima ima i stranih plaenika, pa je tim vie ilav otpor takozvanih bojovnika. Meutim, ubrzo e biti slomljen jer su se nae jedinice potpuno konsolidovale posle raznih nevojnihkih poteza od kojih su nas posebno sputavale politike smicalice u smislu primirja koje je samo Armija potovala. Saznajemo da su hrvatske formacije dobro ukopane u davno pripremljenim utvrenjima i komunikacijama. Osim toga, general major je ukazao na njihovu obru organizaciju, naroito u otvaranju vatre, to sve skupa oteava i usporava operaciju oslobaanja Vukovara. Treba rei da nae jedinice bez obzira na borbenu prednost i izuzetno sloenoj situaciji. Jer, Vukovar treba da osvoji peadija borbom malte ne za svaku kuu, odnosno svaki metar ulinog prostora. Moram da kaem da su za to potrebne jedinice za posebnu namenu kojih do sada nismo imali. Ali, sada je situacija sasvim drugaija. Uz to su se i ostali vojnici privikli na rat za koji se nikada nisu pripremali. O kakvom je ratu re dovoljno e rei da su vojnike napadale i ene iako su im prethodno pruili pomo. BORBE ZA VUKOVAR I BOROVO NASELJE - OSLOBODIOCI PRELI VUKU Preosalo ienje centra Vukovara. Jastreb od Tumana traio evakuaciju dece. Poslednja nada hercegovaka magistrala? Korak po korak, uz maksimalni oprez, oslobodioci Vukovara napreduju k samom centru glavnog grada Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog

738

739

Vukovarska tragedija 1991 Srema. Tu se najee oglaavaju snajperisti sakriveni po kuama, to teritorijalce i pripadnike JNA tera na posebnu budnost. Po reima Radeta Leskovca, zamenika ministra informisanja u Vladi ove srpske oblasti, Vukovar je najrazrueniji grad u Evropi. To je, meutim, cena da iz njega odu ustae koje sve ee bezglavno pokuavaju da pronau izlaz iz okruenja u kojem se nalaze. U gradu, ma koliko to neverovatno zvualo, jo ima i dece. U poslednjih desetak dana, po reima Gorana Hadia, predsednika Vlade Srpske oblasti, u borbama za Vukovar i Borovo Naselje poginulo je 10 teritorijalaca. Ustae vrlo estok otpor pruaju u Borovu Naselju. Rade Leskovac ak misli da e ovo mesto biti poslednje ustako uporite koje e se predati. MI NISMO SPOSOBNI DA UBIJAMO ONI VE KOLJU Sutina rata na ovim prostorom mogla bi da se izrazi i reima koje je nedavno izgovorio general-major Boro Ivanovi, komandant Osjekog garnizona. Dok mi jo nismo sposobni ni da ubijamo, oni ve kolju, rekao je Ivanovi. Ono to se dogaa na gotovo svim delovima hrvatskog ratita to najbolje potvruje. INFORMATIVNA BLOKADA VUKOVARA Komanda hrvatskih paraovjnih formacija u Vukovaru uvela je danas informativnu blokadu javlja Hrvatski radio, ija je emisija uhvaena u Beogradu. Zbog izuzetno vanih interesa grada heroja, odluili smo se za potpunu informativnu blokadu do daljeg, kae se u saoptenju koje potpisuje Obrana grada. U ekskluzivnoj izjavi za Hrvatski radio, komanda hrvatskih formacija u Vukovaru zahvaljuje prijateljima koji su objektivno izvetavali i moli za razumevanje. GORAN HADI, PREDSEDNIK VLADE SAO SLAVONIJE, BARANJE I ZAPADNOG SREMA - SRBI PRED UJEDINJENIM NACIJAMA Ne verujemo u navodno dobre namere Evropske zajednice ERDUT, 7. novembra

Vukovarska tragedija 1991 Reenje sadanjeg sanja Srbi iz krajine moraju da potrae pred Ujedinjenim nacijama. Verujem da e odluku o takvom koraku potvrditi i Velika skuptina nae oblasti koja zaseda sutra u Belom Manastiru. Ovo je novinarima danas u Erdutu rekao Horan Hadi, predsednik vlade SO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Po njegovim reima srpski narod nema vie razloga da veruje u dobre namere Evropske zajednice. (Dnevnik, 8. novembar 1991) VOJISLAV EELJ U IDU - SRBIJA NEE BITI POKORENA Jedinice TO preduzee akciju ienja terena izmeu Bosuta i Save rekao je dr eelj Narodni poslanik u Skuptini Srbije dr Vojislav eelj, predsednik Srpske radikalne stranke, koga je u centru ida doekalo oko 200 metana: Situacija je veoma teka, samim tim to ivimo pod velikom presijom na koju nismo navikli. Teroristiki napad na id predstavlja jo jedan dokaz masakra kojeg hrvatske vlasti primenjuju za Srbe. U duem razgovoru sa novinarima danas u idu dr Vojislav eelj je istakao da Vlada Srbije ovoj sredini mora pokloniti daleko vie panje i pruiti jo veu pomo ovom podruju. Napad na id je teroristiki akt hrvatskih ustaa, napad na Srbiju i mi se tome moramo estoko odupreti. Kada je neko u stanju da napadne obdanite, to je ve u domenju krajnje primitivizma i oiglednog varvarizma rekao je dr eelj. Jedinice Teritorijalne odbrane, u kojima su i mnogi nai dobrovoljci, zapoee akciju ienja prostora izmeu Bosuta i Save od ustakih snaga. Hrvati nemaju ega da se plae, ali ih upozoravamo da ne sarauju s ustaama i da se ne ukljuuju u ustake formacije. Srpski narod nije nikada nikoga prvi napao pa smo po ko zna koji put u situaciji da se branimo, pre svega nau decu, i u toj borbi moramo pobediti. Na pitanje novinara gde se brani Srbija, Vojislav eelj je odgovorio da s srpski narod brani svuda gde ivi i da Srbija nee nikada biti pokorena bez obzira na sve nagovetene sankcije. Danas je saopteno da su sino u samom gradu eksplodirale dve rune bombe, sreom bez posledica. Uz to, potvrena je i vest da su pripadnici jedinica milicije liili slobode jedno lice hrvatske nacionalnosti kod koga je pronaena radio-stanica i za koje se sumnja da je korigovalo artiljerijsku vatru na id. Blii podaci o uhapenoj osobi i detalji celog sluaja jo su nedostupni javnosti. (Dnevnik, 8. novembar 1991)

740

741

Vukovarska tragedija 1991 PROCES STAREINAMA ZBOG PREDAJE VARADINSKOG KORPUSA - PREBEZI I IZDAJE BEZ KAZNE! Od sramnih dogaaja u Slavoniji i poetka rata u hrvatskoj bilo je mnogo prebega oficira raznih inova (na nacionalnoj osnovi), ali, sem gubljenja inova, nije bilo sudske odgovornosti. Zato se General-tab nije, poimenino, oglasio o razmerama izdaje? Pred Vojnim sudom u Beogradu danas e poeti istrani postupak protiv biveg komandanta Varadinskog korpusa general-majora Vladimira Trifunovia i pukovnika Sretena Radukog i Branislava Popova. Istraga, koju e voditi istrani sudija potpukovnik Milorad Vukosan, protiv njih se sprovodi zbog osnovane sumnje da su izvrili krivino delo podrivanja vojne i odbrambene moi zemlje, iz lana 121. Krivinog zakona SFRJ. Pored Trifunovia, Radukog i Popova, vojni tuilac Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu potpukovnik, Momir Koprivica podneo je zahev za sprovoenje istrage i protiv pukovnika Vladimira Davidovia i Rudija Stipia, potpukovnika Miloa Lukia, majora Josipa Babia, kapetana prve klase Andova Vlahova i vodnika prve klase Radenka Magazina. Uz ove optube pukovniku Stipiu i majoru Babiu stavlja se na duu i osnovna sumnja da su izvrili i krivino delo samovoljnog udaljavanja i bekstva iz oruanih snaga (l. 217. stav 3). Njih dvojica su se, inae prikljuili paravojnim snagama Hrvatske. General-majoru Vladimiru Trifunoviu i ostalim stareinama iz 32. varadinskog korpusta stavlja se na duu da su hrvatskim snagama bez borbe predali 185 tenkova (od ega veliki broj najnovijeg tipa M-84), oklopnih transportera, artiljerijskih i raketnih sistema Oganj. Predato naoruanje, oruje i tehnika sada se u zapadnoj Slavoniji koriste protiv JNA, a stareine koje su to uinile mirno se etaju po Beogradu. U Krievcima i akovu zarobljene dve protivoklopne brigade! Predaja Varadinskog korpusa nije, na alost, jedini primer izdaje, nesposobnost i kukaviluka u JNA. Paravojne formacije Hrvatske zarobile su u Krievcima i akovu dve kompletne protivoklopne brigade, najmodernije u celoj JNA. Zarobljen je, u drugim garnizonima, veliki broj topova, haubica (ak i od 203 mm), minobacaa, vozila i druge ratne borbene i neborbene tehnike. O tome u javnosti tek sada se uju informacije. Ako doe do suenja generalu Trifunoviu i grupi oficira iz biveg Varadinskog korpusa, bie to prvo prvi jedan ovakav proces u JNA otkako

Vukovarska tragedija 1991 su se krajem juna zbili sramni dogaaji u Sloveniji, a zatim planuo rat u Hrvatskoj. Od tada do danas bilo je mnogo prebega oficira raznih inova, ali sudski jo niko nije odgovarao. Slaba je vajda to je presudama vojnih disciplinskih sudova u JNA od kraja juna ove godine do sada pravosnano osueno na kaznu gubitka ina 98 stareina koji su za vreme dogaaja u Sloveniji i Hrvatskoj samovoljno napustili svoje dunosti ili su se na drugi nain ogreili o dunosti i obaveze sareine JNA. Podele su unutar Armije posle politikih i ideolokih, prerasle u nacionalne i profesionalne. U takvom komaru je i bilo mogue da veina od 80 od ukupno 360 generala Slovenaca i hrvata pree na drugu stranu, protivniku stranu. I to pred oima Generaltaba. Hrvatskoj se nedavno predao general-ukovnik Anton Tus, doskoranji komandat RV i PVO, pa admiral Boidar Grubii, general-major Petar Stipeti koji su odmah postavljeni na elna mesta u hrvatskim oruanim snagama. A radi se o stareinama koje su do jue zauzimale kljuna mesta u oruanim snagama Jugoslavije. I tu, na alost, nije kraj. Pouzdano se zna da je pre Trifunovieve odluke o predaji na hrvatsku stranu prebegao i glavni obavetajni oficir Varadinskog korpusa Miroslav Jezri. U Osijeku je nedavno, po zlu uvenog Branimira Glavaa, na mesto komandanta odbrane tog grada zamenio potpukovnik Valent Matei, koji je bio pomonik komandanta pozadine osijekog garnizona. Njegovo je sedite u kasarni u kojoj je do jue slubovao Pukovnik JNA, Karlo Goriek je u junu zavrio ratnu kolu kao prvi u rangu pa je rasporeen na dunost u Kragujevac. Posle odobrenih sedam dana da poseti porodicu u Sloveniji nije se vie vratio u JNA, a sada je postavljen za komandanta odbrane Slavonije i Baranje sa seditem u Osijeku. I kapetan bojnog broda, valjda uskoro i kontraadmiral Vukota Popovi, nekadanji predsednik Komiteta Organizacije SK U Vojno pomorskoj oblasti se priklonio mladoj demokraciji. Popovi je otkrie Grubiia, a jo za vreme slubovanja u Splitu (sada je Popovi u Beogradu), pokazao je izrazitu naklonost prema HDZ-u i pred komunistima flote pravdao sve poteze HDZovske vlasti demokratskom voljom hrvatskog naroda. (Dnevnik, 8. novembar 1991)

742

743

Vukovarska tragedija 1991 NASTAVLJAJU SE KRVAVE BORBE ZA BOROVO NASELJE I VUKOVAR - HEROJSTVO VINJEVCA Dobrovoljac iz grupe eljka Ranatovia Arkana telom pokrio aktiviranu bombu da bi spasao osam svojih drugova ZAPADNI SREM, 9. novembra Zahvaljujui nevienoj hrabrosti srpski oslobodioci zauzimaju kuu po kuu Vukovara i Borova Naselja. U estokim borbama ispisuju se pojedinane herojske prie koje su, ne retko, plaene ivotima hrabrih ljudi. U Zapadnom Sremu se danas pria o pogibiji Mileta Vinjevca, dobrovoljca iz grupe eljka Ranatovia Arkana. Iz jedne od kua on je pokuao da baci bombu na susednu zgradu. Na nesreu, bomba se od okvira prozora vratila u sobu, u kojoj su uz Vinjevca bila jo osmorica boraca. Da bi spasao njihove ivote, Vinjevac se bacio i telom poklopio bombu. Usledila je eksplozija od koje je ovaj dobrovoljac poginuo, ali su preostala osmorica ostala iva. Na Vukovar i Borovo Naselje se inae neprekidno dejstvuje sa zemlje, iz vazduha i sa vode, iz Bradina, Borova Sela i Sotina. Posle Luca, jedinice koje napreduju iz pravca Bradina, zaposle esu i ustako uporite Budak. Pao je i deo Vinogradske ulice, uz prugu Borovo Vinkovci. Napredovanje sa Trpinjske ceste ide dosta teko. Ipak oslobodioci su konano zaposeli ugao zloglasnih ulica Hercegovake i Bosanske u Borovu naselju. (Dnevnik, 10. novembar 1991) IZVETAJI SA RATITA U HRVATSKOJ - ARMIJA OSVAJA VUKOVAR Jedinice JNA potiskuju hrvatske snage pod ijom kontrolom je sve manji deo grada. Obnovljeni sukobi oko Dubrovnika. Mirnije u zapadnoj Slavoniji U Vukovaru su i jue nastavljene uline borbe koje u tom gradu traju danima. Prema vojnim izvorimajedinice JNA potiskuju hrvatske snage, koje pod kontrolom dre sve manje delove grada. Nakon zauzimanja Milovog brda, koje je od prekjue pod potpunom kontrolom JNA, gotovo sve strateke take u Vukovaru dre armijske jedinice. U selu Bogdanovci nadomak Vukovara, nastavljeno je, prema vojnim izvorima, ienje terena. Armijske jedinice e, kae stareina jedinice JNA koja uestvuje u tim akcijama potpuno kontrolisati selo Bogdanovce. Potiskivanjem hrvatskih snaga iz Bogdanovac,a kau vojni izvori, otklonila bi se svaka mogunost za eventualni dotur municije i naoruanja

Vukovarska tragedija 1991 pripadnicima garde i MUP-a koji se nalaze u nekim delovima Vukovara. (Dnevnik, 12. novembar 1991) PRIPADNICI ARMIJE KONTROLIU ELEZNIKU STANICU U VUKOVARU Jedinice JNA koje dejstvuju na prostoru istone Slavonije i zapadnog Srema sino su postile znaajan uspeh oslobodile su Bogdanovce, snano ustako uporite na putu od Vukovara ka Vinkovcima, saoptava danas Informativna sluba Novosadskog korpusa. U skladu operacije za konano slamanje faistikih formacija u Borovu i Borovu naselju, snage Novosadskog korpusa, zajedno s teritorijalcima i dobrovoljcima, unitavanjem bunkera oslobodile su Hercegovaku , jedno od najvre branjenih ulica u Borovu naselju. Borbe se vode za Sremsku, Liku i Jadransku ulicu, na putu ka mesnoj crkvi. U sadejstvu s jedinicama koje oslobaaju poslednje delove Vukovara, potiskujui snage garde i plaenika na uzak prostor oko keja, na obali Dunava, pripadnici Armije kontroliu elezniku stanicu u Vukovaru. Nakon pada tog grada, to se vrlo brzo oekuje, tokom narednih dana bie osloboeni i Borovo i Borovo naselje. Preseana je i komunikacija koja od Vinkovaca vodi ka Osijeku, okruenom sa tri strane, dodaje se u saoptenju Novosadskog korpusa. (Dnevnik, 12. novembar 1991) PREKINUT KANAL VUKOVARSKIH USTAA PREBEGA U VOJVODINU - ZENGE U RUKAMA PRAVDE Uhvaena je grupa osvedoenih zloinaca i bojovnika koji su pokuali da se iz Vukovara prebace u Vojvodinu, pa potom u Maarsku u emu su im kako je izjavio jedan od njih, Damir Ivani pomagali neki elnici Demokratskog saveza vojvoanskih Hrvata Dok su jedinice JNA potpomognute teritorijalcima i dobrovoljcima stazale obru oko Vukovara ustae su pokuale da se izvuku i potrae sklonite meu istomiljenicima u Vojvodini. Meutim, iako je mrea prihvata razgranata to im ne polazi za rukom zenge su u rukama pravde Sasvim je izvesno da osedoeni zloinci iz Vukovara i drugih delova zapadnog Srema nastoje svim silama da izbegnu zasluenoj kazni, ba kao posle Drugog svetskog rata. Ponovo su otvoreni pacovski kanali, neki novi, ali gotovo u istim pravcima kao i pre pet decenija. Delovi kanalske mree koji

744

745

Vukovarska tragedija 1991 treba da odvedu ustae na bezbedno su i u Vojvodini, a pomagai deo katolikog svetenstva i DSHV koji se tako zduno bore za miran rasplet jugoslovenske krize i osuuju agresiju bilo sa koje strane dolazi . Dobro oganizovana mrea ipak puca i mnoge grupe su uhvaene. (Dnevnik, 12. novembar 1991) IZVETAJI SA RATITA U HRVATSKOJ - OSLOBODIOCI KONTROLIU VUKOVAR Armija, s Milovog brda, kontrolie Vukovar. Protivrene vesti s dubrovakog fronta. Minobacaki dueli oko Osijeka U prvim jutarnjim satima u Vukovaru i okolini, prema vojnim izvorima, vladalo je zatije, koje obe strane koriste da se pripreme za nastavak ulinih borbi. Zatije se objanjava i maglom koja j prekrila Vukovar. JNA je, prema vojnim izvorima, minulog dana potpuno oistila Milovo brdo od hrvatskih paraojnih snaga. S brega se vidi centar grada, to omoguava rekao je jedan stareina JNA da osmatrai neposredno navode artiljerijsku vatru po ciljevima u centru Vukovara. (Dnevnik, 13. novembar 1991) BORBE ZA VUKOVAR I BOROVO NASELJE - OSLOBODIOCI ISPOD SILOSA Padom VUPIK-ovog silosa i izlaskom na Dunav, Vukovar i Borovo Naselje bie definitivno razdvojeni. Spremna zastava za crkvu Velike gospe. Ustae iz Nutra i Vinkovaca napale Bradin. Neuspeo pokuaj zauzimanja Karadieva VUKOVAR BOROVO NASELJE, 12. novembra Jedinice JNA kojima komanduje pukovnik Enes Taso izbile su danas na liniju udaljenu od VUPIKovog silosa na Dunavu svega 400 metara. Zauzimanjem ovog silosa, to se oekuje uskoro, Vukovar i Borovo Naselje bie definitivno razdvojeni, a oslobodioci e zauzeti moda najvaniju kotu s koje se moe kontrolisati i jedna i drugi grad. Na relaciji silos-prva linija jedinica JNA, TO i srpskih dobrovoljaca u ovom trenutku vode se estoki snajperski dueli. Ovaj pravac jedinice oslobodilaca i do sada su kontrolisale vatrom, ali e zaposedanjem silosa koji visinom dominira na ovom prostoru biti stvorene mogunosti za nova jo efikasnija dejstva. Bez obzira na fo, iz Novosadskog korpusa poruuju da imaju dovoljno snaga da odbiju ovakve napade i da nastave estok pritisak na Vukovar i Borovo Naselje. O tome svedoi i podatak da su danas iz Novog Sada stigli

Vukovarska tragedija 1991 novi dobrovoljci, a da se dolazak grupa, takoe dobrovoljaca, iz Bake Palanke oekuje sutra. I jedni i drugi e, meutim, biti u rezervi jer nema potrebe za njihovim neposrednim angaovanjem. U PODRUMIMA VIE OD 80 DANA Tokom jueranjeg dana oslobodioci su iz vukovarskih podruma izvukli 57, a danas je iz zatoenitva spaseno jo tridesetak ljudi. Svi su oni u podrumima proveli vie od 80 dana u uslovima u kojima je, kako sami kau, gotovo nemogue preiveti. Svedoenja ovih ljudi o mukama koje su preiveli zbilja su jeziva. (Dnevnik, 13. novembar 1991) EVROPA NEE DA VIDI ISTINU Hrvatima su plan njihovog politikog programa i propagande napravili Nemci, istom onom savrenom bolesnom pedanterijom kojom su beleili imena i poreklo preko milion i po jevrejske dece koje su poslali u gasne komore u prolom ratu. Da li su i Ujedinjene nacije u stanju da vide nau realnost Povampirenje faizma nam se dogodilo. O tome razgovaramo sa sekretarom Drutva srpsko-jevrejskog prijateljstva gospoom Klarom Mandi. Pre nekoliko dana sam doivela emocionalni ok kad je izgovorena ista reenica kao kada je moj narod odlazio u logore 1941. do 1945. godine. Ustae su u zapadnoj Slavoniji, u roku od 48 sati, prognali Srbe iz 27 sela. Moj jevrejski narod je 1941. i 1942. godine potpuno na isti nain pozivan da pre nego to krenu u logore ponesu svoje dragocenosti da bi Nemci mogli da ih uzmu i da ponesu u jednom ruksaku ono to mile da bi bilo dovoljno. Ljudi su imali po dvoje-troje dece i moete misliti ta moe ovek u jedan ruksak da stavi. Gore nego 1941. Naalost, nikada nee nestati. Za mene je sada situacija stranija nego 1941. Tada su ljude izvodili iz sela i bacali ih u jame. Zloin je tada skrivan a sada se javno pravi masakr. Ja sam bila jedna od onih koji su govorili da ponovo ujedinjena Nemaka nikakvog dobra nee doneti. Tu je i Austrija koja pokazuje da su Nemci u odnosu na njih naivni u svom antisematizmu. Nije ni udo kad je na elu Austrije jedan Kurt Valdhajm, ubica kozarake dece. Ujedinjena Nemaka sada iskazuje jednu staru tenju da izae na more. Amerikanci su se opredelili za Albaniju. Oni naveliko tamo uspostavljaju svoje baze. Jedina koja pravi smetnje u svemu ovome, u ovom stranom planu da se ponovo formira etvrti Rajh, jeste Srbija. Ja ne znam ta je sadanjim

746

747

Vukovarska tragedija 1991 elnicima drava, ta je sa Ujedinjenim nacijama kad nisu u stanju da vide realnost. Srituacija se ponavlja u Evropi. Nesrena sam to se sada na elu Velike Britanije ne nalazi Margaret Taer jer je ona bila najenerginiji protivnik ujedinjenja dve Nemake. Ja mislim da bismo sa njom imali bar jednog saveznika u Evropi. Lai su da Evropa ne zna, pa i ostali deo sveta, ta se u nas dogaalo i dogaa. Zna se dobro kakav je reim u Hrvatskoj, zna se kakva je bila golgota srpskog naroda i ta sada doivljava. To slepilo koje se sada pokazuje pripada nemoralnom i neetikom ponaanju. Nisam u stanju da shvatim takvo slepilo te takozvane demokratske Evrope jer ona eli da ue u savez sa faizmom, protiv izmiljenog boljevizma u Srbiji. Hag za Srbiju nema sluha Nedavno u Madridu i Hagu odrane su mirovne konfernecije na kojima se razgovaralo o Jugoslaviji i Izraelu. Hag za Srbiju nije imao sluha iako je ona argumentovano traila samo zatitu i spreavanje genocida nad nedunim srpskim stanovnitvom koje ivi izvan nje i izloen je ustakom teroru. U Madridu je od predsednika amira traeno da da pola izraelske teritorije Arapima, a da zauzvrat dobije jedan potpis koji nijedan novi predsednik arapskih drava ne mora da uvai. Ovakvi zahtevi od Izraela u Madridu su samo dokaz da amerikom predsedniku Buu Izrael nije vie potreban. eli da ga rtvuje zarad neke velike svoje politike, a Srbija mu smeta kao pravoslavna tampon-zona na ovim prostorima. (Dnevnik, 13. novembar 1991) BORBE ZA VUKOVAR I BOROVO NASELJE PRIMIU SE KRAJU - U VUKOVARU DO NEDELJE? Mislim da e Vukovar biti osloboen do nedelje kae Goran Hadi, predsednik Vlade Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Ustae se boje predaje. VUPIK-ov silos najvaniji punkt Vukovar Borovo Naselje, 13. novembra Pre mesec dana rekao sam da e Vukovar pasti za dva dana, ali se to nije dogodilo. Operacija za konano osloboenjeg naeg glavnog grada su toliko odmakle da verujem da e biti okonane do nedelje. Ovo je danas u Erdutu rekao Goran Hadi, predsednik Vlade Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Po njegovim reima, Vukovar je preseen na vie delova, a toliko je razruen da e trebati najmanje godinu dana da pone uspostavljanje normalnog ivota.

Vukovarska tragedija 1991 GENOCID I NA ITULJI U osjekom Glasu Slavonije od 5. novembra na strani 28. objavljena je itulja Josipu Bogdanu, gardisti. Uz njegovu sliku objavljen je i tekst ovakve sadrine: Poslednji pozdrav dragom prijatelju i saborcu od treeg genocidnog voda. Neka mu je laka hrvatska zemlja. Oigledno hrvatski bojovnici se ne stide da javno priznaju svoje genocidne namere. USTAE SE BOJE PREDAJE Oslobodioci svakodnevno pozivaju bojovnike iz Borova Naselja i Vukovara, ali odgovora nema. Dodue, ljudi koji pristiu iz pakla ovih dvaju gradova govore o tome da bi deo hrvatskih snaga eleo da se preda, ali ih oni najekstremniji u tome spreavaju. Odbijanje predaje nije stvar hrabrosti veli Goran Hadi. Oni su do lakata okrvavili ruke, pa se boje suda. Zato se ne predaju. (Dnevnik, 14. novembar 1991) STRAVINA SU KAZIVANJA LJUDI KOJI SU VIE OD 80 DANA BILI ZATOENI U VUKOVARSKIM PODRUMIMA - KRVAVI ANTE EPAVI Zaklao sam 26 etnika, unitiu im i tenkove, urlao je Ante, zvani epavi pred Bosiljkom ilom i jo pedesetak nesrenika zatoenih u njenom podrumu. Viljuka u etnikim nozdrvama. Vratiemo se u slobodni Vukovar Urlik Krvavog Ante Kada su ustaama javili da su tenkovi JNA sasvim blizu, Anto, ozloglaeni kolja kojeg zbog deformisane noge zovu epavi, prosto je poeo da urla kako e ih unititi pria starica-kada su mu druge ustae rekle da se mane orava posla, zaurlao je jo jae: Dvadeset est etnika sam zaklao, unitiu im i tenkove. Pred oima Bosiljke ile i njenih pedesetak sapatnika, odvijale su se i druge strahote. Jednog zarobljenog rezervistu koji je, na svoju nesreu, imao bradu muili su, kae napaena ena, tako monstruozno da bi im kapu skinule i ustae iz Drugog svetskog rata. Pre nego to su ga zaklali ak su mu i viljuku gurali u nozdrve. (Dnevnik, 14. novembar 1991)

748

749

Vukovarska tragedija 1991 OSLOBODIOCI U CENTRU estoke borbe vode se oko dvorc grofa Elca, Radnikog doma, Gradske venice, policijske stanice i vukovarske bolnice Svakog dana u fanatinost glavom plati oko 200 ustakih bojovnika U crkvi Svete Gospe u Borovu naselju ima mesta za 1.800 ljudi Komandant Ernestinova, Laslova i Tenjskog Antunovca nudi pregovore Krug u Vukovru se zatvorio. Poto su jedinice JNA, teritorijalne odbrane i srpskih dobrovoljaca danas na tri mesta prele reku Vuku, estoki i krvavi obraunu odigravaju se na uskom prostoru u samom srcu najveeg grada zapadnog Srema. Najtee borbe vode se oko dvorca grofa Elca, Radnikog doma, Gradske venice, policijske uprave i vukovarske bolnice. Nezadrivo napredujui ka centru Vukovara oslobodioci su zaposeli prostor oko vukovarskog vodotornja, a pala je i tatkozvana juna Sudoperica, jedan od delova ovog grada koji su kontrolisale ustae. Svakog dana pogine 200 ustaa U stanoj psihozi pribliavanja definitivnog pada Vukovara, ustae pruaju greviti, ponekad sulud otpor. Po podacima svakog dana tu fanatinost glavom plati izmeu 180 200 bojovnika. Meu preivelima je pravo rasulo. Svakodnevno nae snage po obilinjim kukuruzitima hvataju mnogo begunaca veli Rade Leskovac, zamenik ministra za informisanje Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. (Dnevnik, 15. novembar 1991) TA SKRIVA VIEDECENIJSKA TAJNA VEZA IZMEU VATIKANA, BELE KUE I ZAGREBA - NA SRBE OGNJEM I MAEM Dokumenti i injenice o vezama Sete stolice, Bele kue i Zagreba briljivo su uvani. Saoptavani su samo nevani detalji. I ameriki generali kod Pape. ta su u SAD radili Ante Paveli i Maks Luburi BISKUP HERLI BROZ Josip Broz je 1945. godine poslao izaslanike papi Piju XII, s molbom da se jedan od najveih zloinaca na balkanskim prostorima u ovom veku, zagrebaki nadbiskup Alojzije Stepinac povue iz Zagreba. Ne asei asa, papa se obraa Amerikancu, J. P. Herliju iz Floride. Herli istrauje, sastavlja memorandum utvruje Stepineva zlodela i krvave ruke Kaptola, tajno sve alje u Vatikan. Sveti otac sve pronalaske reenog Amerikanca gura ustranu, a sam uti.

Vukovarska tragedija 1991 U dokumentima taanje jugoslovenske vlade nalazimo i zapis: ekali smo puna etiri mesec,a Vatikan ne odgovara. Josip Broz je, preko feldmarala Aleksandera, Britanca, pokuao da neto oslune ali je i tada dobio sam gluhou Pija XII. Tek je, potom, usledilo suenje Stepincu i to kao ratnom zloincu velikog kalibra. No, to je sve trajalo do zime 1961. godine, kada ista jugoslovenska vlada oslobaa Stepinca, a taj krvolok postaje kardinal godinu dana kasnije! (Dnevnik, 15. novembar 1991) MIRNIJI DAN NA RATITIMA U HRVATSKOJ - PALA SVETA GOSPA Dok u Dubrovniku vlada primirje, ustae izvrile etvrti napad na neduno stanovnitvo u idskoj optini bombardujui Ilince sa vie od 50 granata. Uspeno dejstvo avijacije na zapadnoslavinskom frontu. U Splitu napadnuta ratna luka Lora Zatvarajui obru oko ustakih snaga u Vukovaru i Borovu naselju, jedinice JNA, teritorijalci i dobrovoljci eljka Ranjagovia Arkana nastavljaju sa osvajanjem ustakih uporita. estoke uline borbe trenutno se vode u najuem centru grada na Vuki gde su oslobodioci zauzeli Trg osloboenja, a osvojeno je i pravoslavno groblje s rusinskom crkvom. Bitka se vodi oko hotela Dunav i starog vodotornja, dvorca grof aElca, bolnice i policijske stanice. JUE OBELEENA 49-GODINJICA DNEVNIKA - NAGRADE RATNIM REPORTERIMA Preko 1.600 zaposlenih u kui Dnevnik jue je sveano obeleilo 49godinjicu postojanja. Ovom prilikom uruene su i nagrade Slobodna Vojvodina koju su ove godine dobili novinar ore Vukmirovi i fotoreporter Martin Candir za portvovano izvetavanje sa ratom ugroenih podruja u naoj zemlji i mainski slovoslaga Laslo agi. (Dnevnik, 16. novembar 1991) U VUKOVARU I BIROVU NASELJU NASTAVLJENE ULINE BORBE - PALA I SVETA GOSPA U centru grada Jedinice JNA, teritorijalci i srpski dobrovoljci osvojili Trg osloboenja i pravoslavno groblje s rusinskom crkvom, au Borovu Naselju palo jedno od najjaih ustakih utvrenja crkva Svege Gospe

750

751

Vukovarska tragedija 1991 Zatvarajui obru oko ustakih snaga u Vukovaru i Borovu Naselju, jedinice JNA, teritorijalci i dobrovoljci eljka Ranjatovia Arkana nastavljaju da osvajaju ustaka uporita. estoke uline borbe trenutno se vode u najuem centru grada na Vuku gde su oslobodioci zauzeli Trg osloboenja, kao i pravoslano groblje s rusinskom crkvom. Bitka se vodi oko hotela Dunav i starog vodotornja, dvorca grofa Elca, bolnice i policijske stanice. U Borovu Naselju iz pravca Trpinjske ceste, oslobodioci su potpuno ovladali Hercegovakom magistralom, Slavonskom i Bosanskom ulicom. Palo je i jedno od najjaih ustakih utvrenja u tom delu Borova Naselja crkva Svete Gospe, na kojoj se od sino vijori jugoslovenska zastava. Mogu da vam poruim da e jo noas pasti i Lika i Jadranska ulica, a onda idemo dalje. S mojim momcima mogu i u vatru i u vodu ponosno govori major edomir Oro koji komanduje borcima Novosadskog korpusa koje smo zatekli u kratkom predahu izmeu dve bitke, odmah iza prve borbene linije na Trpinjskoj cesti. U toj grupi boraca nalazili su se hrabri dobrovoljac, dvadesettrogodinji Mladen Bianin iz Novog Sada, koji je za kratko vreme od obinog vojnika uznapredovao do vodnika, zatim dva roena brata Jankovia Dragan i Ilija, Zoran Blagojevi, Radosav Stojinovi... sve sami Novosaani. POAST OKOANINU Pre tano est meseci 15. maja ove godine u talasima Dunava ivot je izgubio Vukain okoanin, komandant odbrane Borova Sela i jedna od prvih ustanaka protiv ustaoidne hrvatske demokracije. Tim povodom, a po odranom parastosu u crkvi svetog Stevana u Borovu Selu, Slobodni srpski radio Slavonije, Baranje i zapadnog Srema posvetio je i specijalnu radio-emisiju. (Dnevnik, 16. novembar 1991) SAOPTENJE KOMANDE NOVOSADSKOG KORPUSA - SKREN OTPOR USTAA U BOROVU NASELJU Informativna sluba komande Novosadskog korpusa, ovlaena je da saopti sledee: Snage oslobodilaca Istone Slavonije, narod okolnih sela i pripadnici JNA, u kasnim popodnevnim asovima dana 16. novembra 1991. godine, posle viednevnih borbi, konano su skrile i poslednji otpor ustakih snaga u Borovu Naselju, ovladale strogim gradskim jezgrom Borova i sa vie pravaca izbile na Dunav. Preostaje ienje podruma i razminiranje manjeg broja solitera. Velikom broju, mesecima zatoenog srpskog ivlja, osvanula je dugo

Vukovarska tragedija 1991 prieljkivana sloboda, a na najveem broju viespratnica vijori se jugoslovenska trobojka, nagovetavajui raanje novog ivota. Na ovaj nain, pala je i poslednja prepreka za oslobaanje Vukovara, iji se pad odbrojava u asovima. Meu oslobodiocima i pripadnicima JNA, nema gubitaka, dok su ustake snage pretrpele ogromne gubitke. NASTAVLJENE BORBE ZA OSLOBOENJE VUKOVARA - USTAE RAZBIJENE NA MALE GRUPE Oslobodioci kontroliu centar grada. Osvojene i ulice Lika i Jadranska Be obzira na najavljeno primirje i novi sporazum o bezuslovnom prekidu vtre, na vukovarskom ratitu nastavljene su ogorene borbe. Oslobodioci u gradu kontroliu strogi centar, poto su zaposeli mostove na Vuki, a osloboene su i ulice Moe Pijade i Ivana Gorana Kovaia. Borbe se vode oko Hotela Dunav koji e, kako se oekuje, tokom dana prei u ruke oslobodilaca. U delovima grada koji su osloboeni, jo traje ienje. Na levoj obali Vuke, nedaleko od ua ove reke u Dunav, i dalje traju borbe. estoko se puca oko dvorc grofa Elca, zatim vukovarske pote, gradske venice, bolnice i policijske stanice. Jako ustako sklonite se, kako se pretpostavlja, nalazi i u podrumu ispod Vuedolske kapijice. Oslobodioci se kreu i prema eleznikoj stanici Novi Vukovar a otpor bojovnika oekuje se i kdo robne kue vukovarskog Veleprometa i u naselju Olajnica. Bez obzira na fanatian otpor, ustake snage nee moi da izdre jo dugo. Borbe su nastavljene i u Borovu Naselju. Tu je jue zauzeta crkva Svete Gospe, jedno od najjaih ustakih uporita. Tokom prole noi, i dananjih prepodneva jedinice JNA, TO i srpskih dobrovoljaca zaposele si i ulice Liku i Jadransku. Posle toga, proboj je nastavljen ka eleznikoj stanici i borovskoj cesti. Najvei otpor ustaa oekuje se oko borovonaselskih solitera, s kojih snajperisti onemoguavaju proboj oslobodilaca iz pravca Borova Sela. Usake snage u Vukovaru i Borovu Naselju razbijene su na vie delova koji meu sobom nemaju nikakve veze. S druge strane, nadirui iz etiri pravca: od Negoslavaca, sa trpinske ceste, od Borova Sela i iz Bradina preko Luca, i vupikovog silosa na Dunavu snage oslobodilaca spojili su se na vie mesta, nastavljajui zajednika dejstva. Tokom dana u tome im je pomogla i avijacija. Pokuavaju da koliko toliko pomognu sabrai u Borovu Naselju i Vukovaru, ustae iz Nutra i Vinkovac ai dalje bombarduju srpska sela u zaleu vukovarskog fronta. Prilikom jednog takvog bombardovanja jue su u

752

753

Vukovarska tragedija 1991 Bradinu poginula dva a ranjeno 15 ljudi. Bome su danas oko podne pale i na Trpinju. (Dnevnik, 17. novembar 1991) SA JAVNE TRIBINE U APATINU - S USTAAMA NEMA PRIMIRJA Na tribini Patriotskih snaga za odbranu Jugoslavije govorio predsednik Vlade Slavonije, Baranje i zapadnog Srema Goran Hadi U BORBAMA OKO VUKOVARA POGINUO NOVINAR BODIN MARJANOVI U borbama za osloboenje Vukovara poginuo je 14. novembra novinar Bodin Marjanovi (28), saoptava Udruenje novinara Srbije. Bodin Marjanovi je bio slobodan novinar i kao takav je saraivao u mnogim listovima, meu kojima u Jeu i Politici. Ostae upamen po svojim satirinim priama, aforizmima i pesmama. Kao ahovski majstor FIDE pisao je i za ahovske rubrike. Bodin je sin jedinac novinara Vaske Juki Marjanovi i pisca Aleka Marjanovia. PRVI SABOR VOJVOANSKIH RADIKALA ODRAN U SUBOTICI - RAANI ZASLUUJU BOLJI IVOT Kljuni problem je odnos Hrvata prema Srbima u Hrvatskoj Narodna radikalna stranka je vienacionalna, sa tradicijom duom od 100 godina, zalagae se za mir i prosperitet i konkretnim akcijama, na primer, formiranjem slobodne carinske zone u Subotici i banaka za prosperitet irom zemlje itd. (Dnevnik, 17. novembar 1991) NA RATITIMA U HRVATSKOJ NEMA MIRA NI U TRINAESTOM PRIMIRJU - OSLOBODIOCI U CENTRU VUKOVARA iste se poslednja uporita ustaa u Vukovaru. Trinaesto primirje hrvatski bojovnici krili na vie ratita Posle prekjueranjeg oslobaanja Borova Naselja, kako izvetava jue Tanjug i britanski SKAJ, vode se odluujue borbe za potpuno oslobaanje Vukovara od stakih hrvatskih snaga. Oslobodioci su uli u centar Vukovara, a Tanjugov reporter je u komandi gardijske brigade saznao da je veina pripadnika MUP-a Hrvatske koja se nalazila u centru Vukovara ponudila predaju.

Vukovarska tragedija 1991 Za razliku od mupovaca gardisti su se pregrupisavali u naselju Mitnica. Trinaesto primirje krile su paravojne formacije kod Nove Gradite i otvarale vatru artiljerijsku i minobacaku paljbu po poloajima JNA i teritorijalne odbrane zapadno i juno od Nove Gradike. Primirje je od strane hrvatskih bojovnika kreno i kod Novske, ali JNA nije odgovarala na ove provokacije. Na dalmatinskom i likom ratitu jue je bilo borbi. Nova ratna psihoza stvara se u Zadru oko aerodroma Zemunik. UPUTSTVA JNA ZA PREDAJU HRVATSKIH SNAGA Vukovar, 17. novembra Komande jedinica JNA koje uestvuju u borbama u Vukovaru obavetavale su danas popodne pripadnike hrvatskih paravojnih formacija, da ukoliko nameravaju da se predaju, krenu ka poloajima operativne grupe Sever, koja kontrolie Borovo Naselje. Komande armijskih jedinica su se odluile na taj korak, saznaje Tanjug iz vojnih izvora, da bi se razdvojili oni pripadnici hrvatskih snaga koji ele da se predaju od onih koji to odbijaju. Uputstva za predaju prenose se putem jakog razglasa postavljenog na oklopnom vozilu koje se kree vukovarskim ulicama, a uje se u gotovom celom gradu. To obavetenje se ponavlja esto. Iza podneva predstavnik hrvatskih snaga, koje su se nalazile u delu centra Vukovara, ponudio je predaju, ali je zatraio i vreme za to. Meutim, kapetan JNA kom je ponuena predaja, zahtevao je tada bezuslovnu predaju. Kako Tanjug saznaje iz vojnih izvora predaju su ponudili pripadnici MUP-a koji su bili u centru grada. Za razliku od njih, gardisti koji su bili sa njima na poloajima u centru Vukovara, to nisu hteli i krenuli su, prema pouzdanim informacijama, ka naselju Mitnica u jugoistonom delu grada. Oko 17 asova jo se nije znalo da li je i koliko pripadnika hrvatskih snaga u nameri da se predaju, stiglo do poloaja operativne grupe Sever koji su odreeni kao mesto predaje. Nakon dananjih ulinih borbi, prema vojnim izvorima jedinice JNA su kontorlisasle Osnovnu kolu Stjepan Supanc i Radniki dom koji se nalaze u strogom centru grada, kao i katoliko groblje. (Dnevnik, 18. novembar 1991) USTAAMA PONUENA PREDAJA Armija i Arkanovi dobrovoljci otpoeli su sa ienjem poslednjeg uporita u Borovu naselju Fabrika obue. Treba rei da su general major Andrija Biorevi i eljko Ranjatovi Arkan iji je efekat saradnje sasvim evidentan u dosadanjim dejstvima

754

755

Vukovarska tragedija 1991 ponudili ustaama da se predaju. Garantovan je postupak po enevskoj konvenciji ali ostao je bez odjeka. Dodue, ustaki zapovednik Dugi pokuao je da se preda sa jednom grupom zengi. Meutim, najesktremniji nisu to dozvolili pa je lako mogue da se ustae razraunavaju meusobno. Razgovarali smo sa general majorom Andrijom Biroeviem i eljkom Ranjatoviem. Rekli su nam da jedinice JNA i dobrovoljci u potpunosti kontroliu situaciju i da otvaraju varu tek na provokacije. Jer, cilj je da se ustae predaju i tako okona bitka za Vukovar. Sudei po dananjoj situaciji to bi se moglo dogoditi sutradan. Dakle lako je mogue da Borovo naselje i Vukovar sutra slabe osloboenje. PISMO HRVATSKE VLADE VRHOVNOJ KOMANDI - TRAE PREKID VATRE U VUKOVARU Vlada jo zahteva da JNA napravi tampon-zonu kako bi se zatitilo civilno stanovnitvo Zahtijevamo da odmah u skladu s dogovorom o apsolutnom prekidu vatre obustavite sve napade, a osobito take napada na civilno puanstvo u Vukovaru, kae se u pismu kojeg je vrhovnoj komandi oruanih snaga Jugoslavije uputio predsednik vlade Republike Hrvatske dr Franjo Greguri. (Dnevnik, 18. novembar 1991) OSLOBAANJE VUKOVARA - PARAVOJSKA PREDAJE ORUJE Na vodotornju se ponovo vijori jugoslovenska zastava Znatan deo pripadnika hrvatskih oruanih formacija u Vukovaru danas je pristao da se preda jedinicama JNA saznaju izvetai Tanjuga iz vojnih izvora. Prema istim izvorima, u toku je preuzimanje pripadnika hrvatskih oruanih formacija koji su pristali da predaju oruje. Pregovori o predaji voeni su danas uz prisustvo misije Evropske zajednice i Meunarodnog crvenog krsta. Mnogobrojni novinari danas su videli da se na vodotornju, oko koga su bile koncentrisane jake hrvatske snage, vijori jugoslovenska zastava. Tokom dananjeg dana iz grada je, prema do sada poznatim podacima, izvueno oko dve hiljade civila. (Dnevnik, 19. novembar 1991) IZ NOVE DEMOKRATIJE Podrka Dubrovniku Republici Nova demokratija pokret za Srbiju podrava inicijativu vanstranakog odbora pokreta graana Dubrovnika i susednih gradova da Dubrovnik

Vukovarska tragedija 1991 proglasi Republikom u sastavu Republike Jugoslavije, kae se u saoptenju Izvrnog odbora Pokreta za Srbiju. Nova demokratija ocenjuje da je Dubrovnik kao svedoansto vekova na ovim prostorima. Grad velike kulturne i istorijske vrednosti pod zatitom UNESKO-a ovom inicijativom njegovih graana izrazio in samoopredeljenja i jedini nain samoouvanja mogu ostakom u Jugoslaviji. ND zato ovu inicijativu ne smatra aktom secesije od Republike Hrvatske, ve pravom samoopredeljenja za ostanak u Jugoslaviji u kojoj bi jedino i mogao da sauva svoj identitet i autonomiju dokazanu kroz vekove. EELJ PODRAO DUBROVAKU REPUBLIKU - DOK JE TUMANA, NEMA MIRA Predsednik Srpske radikalne stranke, pozvao Martia i Babia da se bratski pomire Predsednik Srpske radikalne stranke i poslanik Narodne Skuptine Srbije dr Vojislav eelj pozdravio je, kako je rekao proglas privremene vlade Dubrovnika o proglaenju tog drevnog grada republikom koja e biti u sastavu Jugoslavije, ne elaborirajui ire pitanje ko je i kada taj proglas doneo. Na dananjoj konferenciji za tampu u Pritini eelj je u naelu podrao i inicijativu Predsednitva SFRJ o dolasku plavih lemova radi razdvajanja zaraenih strana, ali je ponovio da one mogu da budu locirane samo na novim zapadnim granicama Srbije. On je istovremeno izrazio neslaganje sklapanjem primirja JNA sa hrvatskim paravojnim formacijama i istakao da mira ne moe da bude do konanog sloma Tumanovog reima. Vojislav eelj je izrazio i aljenje svoje stranke zbog sukoba izmeu Milana Babia i Milana Martia i pozvao ih sa ove svete zemlje da se bratski pomire i izglade nesporazume. Istovremeno osudio je istupanje akademika Rakovia, Opaia i Zelembabe, ocenjujui to kao meetarenje, a njih je oznaio kao izdajnike srpskog naroda. eelj je upozorio Albance i Hrvate sa Kosova i Metohije iji se lanovi porodica bore na strani Tumana da im nema opstanka na ovim prostorima. (Dnevnik, 19. novembar 1991) NASTAVLJENI IENJE VUKOVARA I BOROVA NASELJA - PREGOVARAJU I KOLJU! Svuda kuda su ustae beale oslobodioci nailaze na stravine tragove zloina. Kombinat Borovo pretvoren u ustaku tvravu. Stravini pokolj u Kozarakoj ulici. Ustae u Mitnici, Budaku i Krivoj Bari

756

757

Vukovarska tragedija 1991 PREDAJA HRVATSKIH GARDISTA - GRAD NAPUSTILO 5.000 LJUDI Na predaju pozvao komandant ZNG Mile Dedakovi Jastreb Komandant Zbora narodne garde Mile Dedakovi Jastreb je u 14.50 asova radio vezom pozvao sve gardiste da se predaju vojsci. Grad je do 17 asova posle podne napustilo najmanje 5.000 ljudi. (Dnevnik, 19. novembar 1991) PRIPADNICI SRPSKE GARDE NA OBUCI U BAKOJ TOPOLI Posle obuke na front Grupa od stotinak dobrovoljaca iz Novog Sada, koji su pristupili Srpskoj gardi, otili su na krau obuku u Baku Topolu, posle ega e biti upueni na ratite. Posle smotre ispred kasarne Slobodan Baji Paja u Novom Sadu, dobrovoljci iz Srpske garde otili su u bakotopolsku kasarnu JNA, koju je tab Srpske garde za Novi Sad dobio za obuku. Posle smetaja, pripadnici Srpske garde dobili su uniforme i naoruanje, a osim svojih oznaka, od ostalih dobrovoljaca koji se obuavaju u ovoj kasani razlikuju se i po tome to imaju svoje instruktore i komande. Poto je Srpska garda vanstranaka vojska, njoj se mogu prikljuiti svi zainteresovani Vojvoani, a obavetenja se mogu dobiti na telefon (021) 22668. PUKOVNIK DR MIODRAG STAREVI - VUKOVARU NE PRETI MASAKR Pre e biti da se moda ve poinjeni zloini prebace na JNA kae Starevi Predsednik SSNO-a ocenio je danas u izjavi Tanjugu da su neosnovani najnoviji zahtevi hrvatske vlade, jer nema realnog osnova za strah da e bilo ko u Vukovaru navodno masakrirati civile, starce i decu. Pre e biti da se moda ve poinjeni zloini ele prebaciti na JNA rekao je pukovnik dr Miodrag Starevi povodom zahteva iz Zagreba da JNA zatiti stanovnitvo Vukovara od navodnih militantnih etnika i terorista. Dr Miodrag Starevi je istakao da je JNA jo pre mesec i po dana u akciji izvlaenja ranjenika iz Vukovara u organizaciji Lekara bez granica, predlagala da s iz grada izvuku svi civili, pogotovo deca. Hrvatska strana je to izriito odbila, koristei civile kao ivi tit, rekao je Starevi. Jedinu humanitarnu pomo u samom Vukovaru obezbeivala je, prema njegovim reima, JNA, a saradnja sa Crvenim krstom ne dovodi se u pitanje.

Vukovarska tragedija 1991 Ukazujui na to da mnogi svedoci potvruju ta je sve Armija inila na zatiti civilnog stanovnitva u Vukovaru, dr Miodrag Starevi je ocenio da je ovo to radi Evropa pre sramota nego humanitarna pomo jer se pomo prua samo Hrvatskoj strani. Humanitarna pomo ne poznaje granice i jednaka je prema svim ljudima, a brodovi i avioni upuuje se i nude za Dubrovnik, a niti jedan za Papuk i Bilogoru, na primer konstovao je dr Miodrag Starevi. (Dnevnik, 19. novembar 1991) RATNI PAKAO VUKOVARA Ratni pakao Vukovara ne prestaje iako je na snazi jo jedno primirje trinaesto po redu. Najee borbe vode se u blizini borovske fabrike obue. Teko je rei koliko je jo asova ostalo do okonanja borbi, jer iako je bojovnicima ponueno da se predaju, nisu prihvatili. Treba rei da u ovim operacijama uspeno sadejstvuju jedinice JNA iz Novosadskog korpusa i dobrovoljci iz Centra za specijalnu obuku TO. Brisani prostor, estoka snajperska i mitraljeska vatra usporavaju napredovanje. Osim toga, ustaama artiljerijsku podrku pruaju njihove jedinice iz Nutra. Na svakom koraku su slike ratnog vihora. U vazduhu e se jo dugo oseati miris baruta i dima, ali najtee pada strepnja ta e se zatei nakon pada ovog ustakog bastiona. Jer, pouzdano se zna da hrvatski bojovnici i njihovi pomagai belosvetski plaenici dre mnoge taoce. (Dnevnik, 19. novembar 1991) PRED VLADOM SRBIJE - PROTEST BEOGRADSKIH REZERVISTA Artiljerci koji su na poloajima u okolini ida proveli 63 dana trae zamenu Grupa od oko 70 rezervista iz Beograda, iz sastava puka protivoklopne artiljerije na poloajima oko ida, dola je danas pred Vladu Srbije sa zahevom da se cela jedinica 2293 zameni novim ljudima, jer su oni na poloajima ve 63 dana. Posle razgovora u Vladi Srbije sa predstavnicima Ministarstva odbrane Srbije, predstavnik rezervista potporunik Miroslav Vasi obavestio je svoje drugove ispred zgrad e Vlade da je njihov pismeni zahtev za smenu prosleen Prvoj vojnoh oblasti, jedino nadlenoj za ovo pitanje. Rezervisti su, potom, zajedno sa rodbinom koja im se negodujui prikljula, odbili predlog da odu u Dom garde naTopideru na dalji razgovor

758

759

Vukovarska tragedija 1991 sa vojnim vlastima. Govorili su da su previe etani od Skuptine Srbije, preko SSNO-a, pa do Republike Vlade. I pria rezervista, koji su ovog puta odbijali da novinarima kau svoja imena, re je o rezervnom sastavu iz beogradske kasarne Vasa arapi koji je od 17. septembra u pozadinskim linijama u Vaicama, Oroliku i Ceriu. Rezervisti naglaavaju da nisu napustili svoje poloaje, nego trae da budu zamenjeni kako bi se odmorili i spremni su, ako treb,a da se opet vrate na poloaje. (Dnevnik, 19. novembar 1991) SINO OKONANA TROMESENA BITKA ZA VUKOVAR - PREDALI SE ZAPOVEDNICI BOROVA Albin Lozar, Marko Filkovi i Draen Mri izjavili da su njihovi glavnokomandujui odavno pobegli ostavljajui ih na cedilu Danas oko 16.30 sati pao je jo jedan ustaki bastion zapovednici Borova poloili su oruje i predali se komandi operativne grupe koju predvodi general-major Andrija Biorevi. Tako je okonana tromesena bitka za Vukovar. General-major Andrija Biorevi upitao je zapovednike zato se ranije nisu predali, kada im je Armija to nudila, kako bi s zaustavile nepotrebne borbe. Na to je Albin Lozar odgovorio: Bilo nas je strah da se predamo, ali danas smo odluili da to ipak uinimo. Jer, tvrdim vam da smo izdani i da su nai glavnokomandujui odavno pobegli, ostavljajui nas na cedilu. Osim toga, preosalo nam je hrane za svega dva dana. Kako su zapovednici rekli prilikom privoenja u komandu Armije, ostalo je jo oko 300 gardista u Fabrici obue, koji e se tokom noi predati. Ali, ima i onih koji sigurno nee ispotovati predaju. Zbog toga lako je mogue da se pukaranje u Borovu naselju nastavi i sutra. Inae, u Borovu naselju je ostalo oko 400 ranjenih i civila. Kako saznajemo Armija je preuzela sve da se zbrinu, kao to je to ve uinila sa stotinak civila koji su izlazili iz podruma tokom kasnih popodnevnih asova. (Dnevnik, 20. novembar 1991) POKLANA DECA Vest koju je u trenutku pisanja ovog izvetaja u pres-centru u Erdutu doneo Rade Leskovac, zamenik ministra informisanja Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, sledila je krv u ilama svim novinarima: u podrumu jedne od kua u Borovo Naselju oslobodioci su nali etrdesetoro zaklane dece.

Vukovarska tragedija 1991 Oevici, kako nam je rekao Leskovac, tvrde da je slika jeziva, pa su predstavnici sedme sile odmah krenuli da se uvere u verodostojnost ove informacije. PREDSTAVNICI OUN POSETILI VUKOVAR - GORE OD STRAHOVANJA uli smo za patnje stanovnitva Vukovara, ali ovo to smo videli prevazilazi sva strahovanja kae Sajrus Vens Posle svega onoga to smo danas videli ovde u Vukovaru, jo vie smo uvereni da se primirje u Jugoslaviji mora to pre i u potpunosti uspostaviti. To je danas u Vukovaru izjavio lini izaslanik generalnog sekretara OUN Sajrus Vens koji je sa podsekretarom u Ujedinjenim nacijama Markom Guldinom i saradnicima obiao taj grad. Znali smo da je Vukovar stradao, uli smo i za patnje stanovnitva tog grada. Ipak, ono to smo danas videli mnogo je gore od svih naih strahovanja rekao je Vens. Utisci iz Vukovara su veoma potresni. Tako misli i podsekretar UN Marak Gulding. PUCNJAVA PRESTALA JUE PO PODNE - VOJSKA UVA BOLNICU U bolnici ima 420 ranjenika i jo toliko civila. U neposrednoj blizini bolnice izloena 33 lea, a mrtvih ima i u drugim krajevima Vukovara. Danas posle podne u Vukovaru su prestali i poslednji sukobi u okolini bolnice gde su jutros, kako su tvrdili vojni izvori, hrvatski gardisti i policajci pokuali da isprovociraju napad na tu zdravstvenu usanovu. Na vratima bolnice Armija je postavila strau. Jedna jedinica JNA je stacionirana i u dvoritu bolnice. Prema reima direktorke bolnice Vesne Bosanac, u bolnici ima oko 420 ranjenika i bolesnika. U zgradi je, kako je ona navela, potrailo utoite i oko 400 civila. Bolnica se nee, kako je bilo predvieno evakuisati danas. Pregovori u kojima su uestvovali i predstavnici meunarodnog Crvenog krsta su se oduili, pa je evakuacija odloena za sutra. Vojni izvori navode da e civili koji su potraili utoite u bolnici, biti prethodno proveravani i da oni koji su uestvovali u borbama nee moi da odu kuda ele. U neposrednoj blizini bolnice u Ulici ive Lole Ribara mnogobrojni strani i domai novinari danas su videli 33 lea, mahom civila. Leeva, koji pruaju stravinu slika, ima i u drugim ulicama u okolini bolnice.

760

761

Vukovarska tragedija 1991 Teritorijalci iz Vukovara danas su uz pomo armije formirali gradsku miliciju. Namera je da se spree pljake i uspostavi kontrola nad celim gradom. U Vukovaru od danas vie praktino nema pripadnika hrvatskih snaga. Svi su se predali jedinicama JNA. Sporadina pucnjava koja se ula tokom dana, tumai se kao obraunavanje sa pojedincima ili manjim grupamazaostalim u pojedinim kuama. Gardistta i policajaca vie nema ni na Mitnici, brdu u jugoistonom delu grada, na kome su imali najjae uporite. (Dnevnik, 20. novembar 1991) RAZGOVOR RADA LESKOVCA SA RADOMIROM ARANOVIEM - BARANJA NIKADA NIJE BILA HRAVATSKA! U ovoj oblasti zabeleena velika razaranja pa e trebati mnogo vremena i sredstava da se otklone posledice Ovaj rat ne vodi se u Hrvatskoj ve u Jugoslaviji, na vekovnom srpskom prostoru, naglasio je danas Rade Leskovac zamenik ministra Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadni Srem za informacije. On je u Erdutu u razgovoru s ministrom kulture Srbije Radomirom aranoviem, republikim ministrom za informacije Ratomirom Vicom i v.d. direktorima RTV Beograd i Novi Sad Dobroslavom Bjeletiem i Miloradom Vueliem rekao da su najvea razaranja zabeleena na tim prostorima i da e trebati mnogo vremen ai sredstava da se otklone posledice najnovijih razaranja u Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu. Na sastanku kome je prisustvovalo vie lanova vlade Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadni Srem, takoe je reeno da se posle viemesene borbe za osloboenje Vukovara predalo vie hiljada pripadnika hrvatskih secesionistikih formacija. Naglaeno je i da Baranja nikada nije bila hrvatska i da je za njeno osloboenje prolivena krv u minula dva svetska rata, kao i sada. Trenutno je u Baranji 17 naputenih naselja koja bi trebalo hitno naseliti. Upozoreno je na opasnost otvaranja fronta u trouglu reka Save i Bosuta u Zapadnom Sremu, gde je uoena velika koncentracija hrvatskih paravojnih formacija, naoruanih tekim naoruanjem otetim od JNA. Ukazano je da su mogui napadi tekim artiljerijskim orujem iz pravca Spavanskih uma u Slavoniji. (Dnevnik, 20.novembar 1991)

Vukovarska tragedija 1991 TRIBINA U NOVOM SADU - DEMONSTRACIJA PODRKE TUMANU Tri fregate za sada izvan naih teritorijalnih voda, ali njihov ulazak u jadran nije in dobre volje Kakav je odnos srpskog naroda i versko-politikih, ekonomskih i vojnostratekih interesa Evrope govorili su sino u Novom Sadu akademik Slavko Gavrilovi, ministar inostranih poslova Vlade Republike Srbije Vladislav Jovanovi, predsednik Matice iseljenika Srbije Brana Crnevi i profesor Faklteta politikih nauka milan Vuini. Ovu tribinu organizovao je Optinski odbor Socijalistike partije Srbije u Novom Sadu. Izdvjamo deo izlaganja ministra Jovanovia o tome zato su strani brodovi upueni u Jadransko more, s kakvim motivima i ciljevima: Ove tri fregate su za sada izvan naih teritororijalnih voda, ali sam njihov ulazak u jadransko more nije in dobre volje. Najverovatnije je da su dole da bi demonstrirale podrku Tumanu kojem je to sada i te kako potrebno nakon pada Vukovara, s ciljem da tako Tuman prevazie opastnost od ugroavanja njegovih desnih snaga. Istovremeno, to je verovatno i podseanje Beogradu i Srbiji, onom delu koji eli Jugoslaviju, da prilikom razgovora u Savetu bezbednosti iskae savitljivost prema rasporedu mirovnih snaga. Inae, naglasio je Jovanovi, Evropa jo nema snage za brzu intervenciju i sve to moe da bude politiki blef. Na SIV-u je da zatrai od zemalja koje su brodove poslale objanjenje, a posle toga slede nae politike akcije unutar KEBS-a. (Dnevnik, 20. novembar 1991) POELA EVAKUACIJA BOLNICE Danas pre podne poela je evakuacija bolesnika iz vukovarske bolnice. U njoj se, kako se procenjuje, nalazi oko 420 bolesnika i oko 400 civila. Bolesnici se prevoze sanitetskim vozilima i vojnim autobusima na ranije dogovorena odredita. Veina odlazi na teritoriju koju kontroliu hrvatske snage. Evakuaciju nadlgedaju predstavnici posmatrake misije Evropske zajednice i Meunarodnog crvenog krsta. Oekuje se da e evakuacija danas biti zavrena. NAJVEI DEO USTAKIH SNAGA IZ BOROVA NASELJA I VUKOVARA PREDAO SE JEDINICAMA JNA I POGLAVNICI SMEKALI! Po kazivanju srpskog dobrovoljca Veselina Grbia ustaki komandati u Borovu Naselju prosto su se utrkivali koji e pripadnicima JNA saoptiti vie podataka. Jo

762

763

Vukovarska tragedija 1991 oko 1.000 Srba talaca. Ekstremni bojovnici i dalje na krovovima solitera. Stalno stiu nove izbeglice DOLIJALI STARI ZNANCI! Da vuk dlaku menja, ali ud nikada, prikazao je Mirko Nikolaevi Brko, ef eleznike stanice u Borovu Naselju koji je uhapen preksino. Ovaj estoki maspokovac je i ovog aputa prednjaio u maltretiranju Srba. Uhapeni su i Zlatko Jankovi, takoe iz Borova Naselja i braa Vlado i Mirko Mudri, Rusini iz Petrovaca. Oni su do jue, u Kombinatu Borovo radili sa Srbima na koje su sad okrenuli puke. ZA KOLJAE PREKI SUD Zahtevamo da se ustaki koljai ne razmenjuju i da im odmah sude preki sudovi zbog zlodela koja su poinili nad nedunim srpskim narodom. Ovo je reeno u saoptenju jugoslovenskoj javnosti koje je danas izdao apatinski Odbor Srpske radikalne stranke. ROJTER O ZLOINIMA HRVATSKIH VOJNIKA - FOTOREPORTER SVEDOK MASAKRA Ulice i bate Borova prekrivene leevima Srba a fotoreporter Goran Miki svedoi da su vojnici iz podruma jednog obdanita izneli leeve 41 deteta Hrvatski vojnici su optueni za masark 41 deteta u jednom obdanitu u Borovu Naselju tokom vikenda kada su se povlaili ispred snaga Jugoslovenske armije, izjavio je u sredu fotoreporter Goran Miki, koji je video rtve. Miki je rekao da su ulice i bate u Borovu Naselju bile prekrivene leevima srpskih porodica koje su ubijene preteno noevima i sekirama. Ovo naselje je predgrae Vukovara koji je Hrvatska predala Jugoslovenskoj armiji u ponedeljak posle 86 dana opsade. Hrvatska nacionalna garda je iz Borova Naselja snabdevala branioce Vukovara hranom i municijom. Miki je izjavio da su mu pripadnici Armije rekli da su lanovi hrvatske nacionalne garde sekli grkljane deci izmeu pet i sedam godina i da su ih bacali u podrum obdanita. On je brojao tela, ali su mu vojnici zabranili da ih fotografie. Vojnici su plakali kada su deca vaena iz podruma, rekao je Miki. Miki je stigao u Borovo Naselje utorak, poto je uo glasine o masakru, provukavi se kroz armijski kordon postavljen naokolo.

Vukovarska tragedija 1991 Vojnici su mu rekli da su gardisti obeleili srpske kue bojom kako bi ih identifikovali. Kad je dolo vreme da napuste naselje oni su napali itelje noevima i sekirama. U dvoritu jedne kue Miki je video telo mladog oveka, oprueno na vrhu stepenita podruma sa odseenom glavom mlade ene koju je drao u rukama. ensko telo lealo je na dnu stepenita. Pored je bilo telo sedmogodinjeg deteta. Na travnjaku blizu kole leali su leevi sedmoro odraslih ljudi ije su glave bile razbijene sekirama. elo jednog oveka je bilo razbijeno pa se video mozak. Tela hrvatskih gardista poginulih u borbi takoe su leala po ulici. Vojnici su ih umotali u atorska krila i rekli da e ih obeleiti i pokopati ako rodbina ili hrvatske vlasti ne zatrae njihova tela. Miki je rekao da se ne zna potpun broj rtava. Po kuama se jo traga za telima izginulih. (Dnevnik, 21. novembar 1991) DNEVNIKOVI REPORTERI U PAKLU VUKOVARA - ZLOIN OTKRIVEN SVETU Vukovar i Borovo Naselje su osloboeni. Zapovednici poslednjih ustakih uporita u zapadnom Sremu poloili su oruje, a za njima i tristotinak bojovnika. Vukovar i Borovo danas slave slobodu, ali, suze radosnice pomeane su sa tugom i gorinom. Ratna razaranja, iako ogromna tako da su Vukovar i Borovo avetinjska naselja, ipak su nadoknadivi. Ljudske rtve niko ne moe da vrati. Nezapameni masakr nad nedunim srpskim stanovnitvom nikada ne sme da se zaboravi. Evropa i ceo set moraju konano da otvore oi pred zloinima. Duh faizma je na sceni i ustaka kama ponovo je zapretila da zatre srpsko seme. Stravini prizori izmasakrirane nejai, strarih i mladih ena i mukaraca, gotovo su na svakom koraku. Teko da e sva zlodela moi da se zabelee, jer za mnoga nema traga. Zveri u odori demokracije prikrivali su to na razne naine, a onda kad su poeli da gase nisu se ni trudili da, u povlaenju u vuje jazbine, sklone krvave tragove. Kamera je neumoljivi svedok. O zloinima e svedoiti i oni koje je samo puka srea spasla. Iako potreseni svim to im se dogaalo poslednjih meseci, uspevaju da izgovore prie o jaucima i bolu, prekraenm ivotima komija... (Dnevnik, 21. novembar 1991)

764

765

Vukovarska tragedija 1991 UBICA ENSKOG LIKA Trideseogodinja Manda Mati ne krije da je zaklala deaka u Borovu Naselju samo zato to je bio Srbin. O tom i drugim zverstvima i izbavljenju nedunih ljudi svedoe snimci naeg foto-reportera. RATNA ZBIVANJA U HRVATSKOJ - U SENCI VUKOVARSKOG ZLOINA Stravina svedoanstva ustakih nedela jue videli i strani novinari. Nastavljena odiseja konvoja ranjenika i civila iz vukovarske bolnice Poelo razoruavanje hrvatske paravojske oko Dubrovnika U Vukovar je jue iz Beograda otila velika grupa od 140 novinara, uglavnom stranih, koji bi sa lica mesta trebalo da posvedoe o stanju u ovom gradu, razruenom i prekrivenom leevima. Naravno, i o tragovima zloina o kojima su prikazana upeatljiva televizijska sedoanstva. Pucnji iz Nutra, okrepljenje u Sremskoj Mitrovici Veliku medijsku panju privlai odiseja konvoja ranjenika i civila iz vukovarske bolnice koji su preksino, poto im je sa hrvatske strane onemoguen prelazak u nutar i dalje prema Vinkovcima u dubinu Hrvatske, prebaeni u Sremsku Mitrovicu. Na konvoj se ak i pucalo iz Nutra, tvrde vojni izvori i odaju da su predstavnici hrvatskih snaga odbili da obezbede prolaz i prihvate konvoj. Predstavnici evropske posmatrake isije izjavili su Hrvatskom radiju da je postignut sporazum sa JNA da ovaj konvoj u kome je kako se tvrdi, 1.500 ljudi, preko Bosne pree u Hrvatsku. Ukratko, konvoj bi trebalo da pree u Bosansku Rau i odatle putuje uz Savu do Bosanskog amca, gde bi preao Savu i stigao u akovo na teritoriju pod kontrolom hrvatskih snaga. Oko Osijeka se pucalo, ali su artiljerijski okraji bili, kako javlja hrvatski radio, slabijeg intenziteta nego prekjue kada je u samom gradu, kako se tvrdi poginulo petoro ljudi, a 60 ih je ranjeno. (Dnevnik, 22. novembar 1991) IZ MINISTARSTVA PRAVOSUA SO SLAVONIJA, BARANJA I ZAPADNI SREM - ISTRAUJU SE ZLODELA Oblasni organi pravosua danonono obavljaju uviaje na terenima Vukovara, Borova i Borovo Naselja i sistematski se evidentiraju jezivi zloini i preduzimaju akcije hvatanja vinovnika

Vukovarska tragedija 1991 Prema informacijama koje smo dobili od Ministarstva pravosua Srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem istrani organi ovog podruja bez prekida danonono obavljaju uviaje na terenima Vukovara, Borova, Borovo Naselja i okolini. Istrane sudije i javni tuioci ove Oblasti, uz pomo organa za unutranje poslove, sistematski pretrauju, ispituju i evidentiraju sva zlodela i teke zloine koje su na ovom terenu poinili pripadnici hrvatskog Zbora narodne garde, MUP-a i drugih hrvatskih paravojnih formacija. Oblasni organi krivinog gonjenja istovremeno preduzimaju najhitnije mere i akcije da se otkriju poinioci ovih zlodela i uhvate, kako bi se protiv njih pokrenuo krivini postupak i izveli pred nedavno formirane sudove SO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Spreeno je bekstvo veeg broja vinovnika, a oekuje se da e uskoro biti uhvaeni i mnogi zloinci koji se kriju preobueni u civilna odela. Prilikom ovih izviaja, kako saoptavaju organi oblasnog pravosua, istraga nailazi na tragove tako monstruoznih i svirepih zloina koji se ne mogu opisati i prevazilaze sve do sada poznate granice brutalnosti i grozovitosti. U pojedinanim izjavama ljudi koji vode istragu, vie puta je naglaeno da se radi o takvim zloinima koji se zbog jezovitosti i svireposti ne mogu saoptiti ni televizijskim kamerama niti bilo kakvom slikom, jer takav uas se jednostavno ne moe iz mnogih obzira javno prikazivati!. POVODOM ZAVRETKA BORBENIH DEJSTAVA U VUKOVARU - KADIJEVI PRIMIO KOMANDANTE Borbeni uspesi bie veliki podstrek svim borcima i stareinama JNA i TO u bici protiv povampirenog faizma istakao Kadijevi Savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijevi sa saradnicima primio je danas, povodom zavretka borbenih dejstava na podruju Vukovara, komandanta Prve vojne oblasti general.potpukovnika ivotu Pantia, komandanta operativne grupe Sever general-majora Andriju Biorevia, komandanta operativne grupe Jug pukovnika Mila Mrkia i komandanta avijacijske jedinice Prvog vazduhoplovnog korpusa RV i PVO pukovnika Branislava Petrovia i estitao im na izvojevanoj pobedi. Prijemu je, kako je saopteno u Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu lprisustvovalo i nekoliko stareina, vojnika i dobrovoljaca, koji su se posebno istakli u tekim borbama na ulicama i u katakombama godinama utvrivanog grada.

766

767

Vukovarska tragedija 1991 U duem razgovoru, koji je tom prilikom voen, general kadijevi je odao priznanje svim uesnicima skoro dvomesenih okraja u kojima su do nogu potuene i zarobljene elitne ustake formacije i brojni plaenici iz zemlje i inostranstva. U SELO DVOROVE NA PODRUJU BiH - RANJENICI IZ VUKOVARA U konvoju 54 teka ranjenika iz vukovarske bolnice. Most za hrvatske izbeglice iz Vukovara Konvoj sa evakuisanim ranjenicima iz vukovarske bolnice danas oko 14 asova je stigao na teritoriju BiH u semberisko selo Dvorove. U konvoju se nalaze 54 teka ranjenika i 50 ranjenika sa opekotinama. Dva ranjenika su umrla u toku transporta, a dva su prebaena za Beograd. Hrvatska strana ocenjuje da preuzimanje konvoja ranjenika protie brzo i uz dobru organizaciju, uz napomenu da se oekivao znatno vei broj ranjenika. U Dvorove su stigla i etiri autobusa izbeglica iz Vukovara, mahom dece, ena i staraca i odmah produila za Hrvatsku preko Bosanskog amca. Kasno po podne oekuje se dolazak novog konvoja u Dvorove sa oko 700 izbeglica. Pored transporta ranjenika i izbeglica koji se obavlja cestovnim putem, u Bijeljinu je danas u 12.30 asova stigla i grupa od oko 130 Hrvata otpremljenih iz Vukovara vozom. Ovu grupu sainjavaju, takoe, ene i starci koji e autobusima produiti u pravcu Sarajeva i Banjaluke. Konvoj sa ranjenicima, nakon kraeg predaha u Dvorovima, nastavlja put Hrvatske, s namerom da Savu pree kod Bosanskog amca. Primopredaji konvoja u Dvorovima, pored predstavnika JNA i hrvatskih oruanih snaga, prisustvuju predstavnici posmatrake misije EEZ, Meunarodnog crvenog krsta, Crvenog krsta Jugoslavije, Hrvatske i BiH. TVRDNJE HSP - UHAPEN KOMANDANT ODBRANE VUKOVARA Hrvatska stranka prava, u saoptenju koje je rano jutros dostavljeno redakciji Tanjuga, tvrdi da je poznati hrvatski borac Mile Dedakovi, zvani Jastreb, danas uhvaen od vojne policije. Prema saoptenju kojeg je potpisao proelnik promibe HSP-a Bla Kraljevi,oko 50 dobro naoruanih vojnih policajaca uhvatilo je Jastreba i odvelo ga u nepoznatom pravcu. Poto podsea da je Dedakovi zapovednik obrane Vukovara, Vinkovcaca i

Vukovarska tragedija 1991 upanje,HSP optuuje vladu dr Tumana da eli svaliti krivicu za pad Vukovara na oveka koji je branio Vukovar. (Dnevnik, 22. novembar 1991) BRANA CRNEVI NA TRIBINI U NOVOM SADU - PRAVI SE NEMAKA EVROPA Revolucije su kontrarevolucionarne i mogu se razumeti kao rasprskavanje zvezda. Ljubavi meu narodima nema i nije obavezna. Jugoslavije ima i nema. Nemci u ovom trenutku vre reviziju versajskog i jaltskog sporazuma i reviziju oba rata, a Evropa na to gleda... Da ne izdajemo jedni druge Budemo li pratili novi poredak, taj novi poredak e odustati od toga da mu mi ba trebamo kao zlo. Naravno, to znai da ne izdajemo jedni druge. Budemo li pomagali svojim neprijateljima i u svoje razmirice unosili svu prolost, neemo izdrati kao kolektiv, drutvo i uradiemos ve protiv sebe. Ni Nemaka, ni Francuska ni druge zemlje ne mogu nam uiniti ono to mi moemo sami sebi. Nije greh pripadati prolosti, jer svi nai mrtvi su u tom svetu. Nije potrebno da se ljudi odriu svojih uverenja, nego je potrebno u ovom trenutku za dravu Srbiju, da svi pristanu da gledaju ono to je minimalni nacionalni interes Srbije. Ako je to zlo petokraka, neka je sami komunisti skinu, ako je to zlo kokarda neka je skinu monarhisti i da, bez toga na sebi i u sebi krenemo u susret nesrei. A, mrnju koju oseamo jedni prema drugima treba izbaciti. Da li ste spremni za tu rtvu i da priloite sebe da Srbija i Srpstvo preive, ma ta to danas znailo upitao je Brana Crnevi. Od nas trae Hrvatsku bez Srba Pravi se nemaka Evroa. Nemci u ovom trenutku vre reviziju oba svetska rata, hoe da uklone uticaj Amerike iz Evrope, Nemci vre reviziju versajskog i jaltskog sporazuma, a Evropa na to gleda kao na gotovu injenicu i kae: papiri su papiri, ide nova snaga, novani faizam, jedinstvo, i trae tu negde svoj interes. A, zato ga mi Srbi ne traimo. Ili to smo glupi, ili mamo posebne razloge. Ja tvrdim da imamo posebne razloge. Jer, ni jednom narodu u Evropi nije uz pristanak ponueno i neto na ta on ne moe pristati. Maarima je ponueno da ne budu vie komunisti to su oni jedna doekali... Da su to nama ponudili, prihvatili bismo i mi: zbog konfesionalnih i rugih prilika, zbog nezavrene prie o genocidu u prolom ratu, zbog visoke mrnje u hrvatskom narodu prema srpskom, koji se nekada zvao bratstvo-jedinstvo, mi nismo u

768

769

Vukovarska tragedija 1991 stanju da pristanemo na Evropu koja zahteva da Srbi priloe sve srpske glave u Hrvatskoj eventualno sve srpske glave u Bosni i Hercegovini. To je centralni deo naeg problema. To od nas trae. Hrvatsku bez Srba. ak i bez one klauzule: treinu ubiti, treinu pokatoliiti, treinu proterati, nego su to pojednostavili, polovinu preseliti, polovinu ubiti. Srpska drava ima samo dve mogunosti, da brani te ljude, ili od njih da odustane. Srpska drava, kada bi odustala od njih ne bi imala nominalno i nacionalno pravo na postojanje. Mene lino takva drava ne bi ni zanimala. Neka onda gori sve, jer zato bi jedan narod bio prisiljen da priloi tolike mrtve glave, jer mi Srbe u Hrvatskoj i Bosni ne moemo poveriti njihovim katolikim ili muslimanskim gospodarima rekao je Brana Crnevi. (Dnevnik, 22. novembar 1991) PROCENA OPERATIVNE GRUPE JUG - IZ VUKOVARA SPAENO OD 10 DO 12 HILJADA ITELJA Major Veselin ljivananin, takoe, navodi da je uhapeno oko 600 ustaa a oko 500 ljudi se ispituje jer se sumnja da su uestvovali u borbama JNA je spasila i evakuisala iz Vukovara izmeu 10 i 12 hiljada ena, dece i starijih ljudi, izjavio je izvetaima Tanjuga predstavnik operativne grupe Jug JNA major Veselin ljivananin. On je zamerio Vladi Autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem da ne priznaje u dovoljnoj meri zasluge Armije za osloboenje Vukovara. Takoe je demantovao uee nezavisne jedinice pod komandom eljka Ranatovia Arkana u borbama za Vukovar, na prostoru koji je drala operativna grupa Jug, odnosno sve do Borova Naselja. POELO IDENTIFIKOVANJE STRADALIH U VUKOVARU - ISTRAGA O ZLOINIMA Naen zatavor za muenje ljudi i rukavice za vaenje oiju, a u blizini i izmasakrirana tela dve devojice Srpkinje LOA ORGANIZACIJA KONVOJA RANJENIKA IZ - VUKOVARSKE BOLNICE Incident prilikom predaje hrvatskoj strani Prilikom jueranjeg prolaska konvoja izbeglica i ranjenika iz Vukovara kroz sembersko selo Dvorovi dolo je, kako se danas saznaje, do incidenta. Nakon zvanine predaje ranjenika iz vukovarske bolnice predstavnicima hrvatske strane, dolo je do uzajamnih verbalnih sukoba i uvreda izmeu

Vukovarska tragedija 1991 metana i putnika iz konvoja. Oevici tvrde da je tokom ovog incidenta bilo i fizikog obrauna. Ranjenika kroz Semberiju i jo jedan dokaz propusta republikih vlasti iz Sarajeva koje su najverovatnije ugovorile primopredaju MUP-ovaca i gardista iz Vukovarske bolnice na podruju optine Bijeljina, a da o tome niko u Bijeljini nije zvanino obaveten, izjavio je Cvijetin Simi, predsednik Skuptine optine Bijeljina. On je povodom incidenta u Dvorovima dodao da organizatori prolaska konvoja kroz ovo poruje nisu predvideli raspoloenje naroda. (Dnevnik, 23. novembar 1991) IZJAVA OBLASNOG JAVNOG TUIOCA SO SLAVONIJA, BARANJA I ZAPADNI SREM - ZLOINCE PRED SUD Civilna vlast u Srpskoj oblasti funkcionie, a istrane ekipe Ministarstva pravosua danonono obavljaju uviaje na terenima Vukovara, Borova, Borova Naselja... Civilna vlast u Srpskoj oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem funkcionie, a istrane ekipe Ministarstva pravosua ove oblasti danonono obavljaju uviaje na terenima Vukovara, Borova, Borova Naselja i okolnih mesta. To je danas Tanjugu izjavio oblasni javni tuilac SO Slavonija, Baranja i zapadni Srem Milorad Troi, prilikom obilaska prihvatnog centra za evakuisane izbeglice u Novom Sadu. OTVORENO PISMO VUKA DRAKOVIA FRANJI TUMANU - NAROD JE UDALJEN OD ISTINE Da je hrvatski narod ikada saznao ta se, zaisa, dogodilo u Jasenovcu ili Jadovnom 1941, ne bi se ponovio ni Vukovar, ni Gospi, ni Borovo 1991. Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drakovi uputio je danas otvoreno pismo predsedniku Hrvatske Franji Tumanu. Neu da verujem da je hrvatski narod genocidan. Neu da verujem da je zlo potka njegovog nacionalnog bia i da je taj narod nesposoban za pokajanje i duhovno proienje kae, izmeu ostalog, Drakovi i dodaje: Pre e biti da je, decenijama ve, taj nesreni narod udaljen od istine. Pre e biti da, decenijama, ve Hrvati gledaju lano lice u lanom ogledalu. Da su ikada saznali ta se, zaista, dogodilo u Jasenovcu ili Jadovnom 1941. ne bi se, uveren sam, ponovnio ni Vukovar ni Gospi, ni Borovo 1991. Oni Hrvati koji su saznali istinu, doiveli su i katarzu. Ti Hrvati nisu danas ni uz vas,

770

771

Vukovarska tragedija 1991 gospodine Tuman, ni uz Paragu, samo to mnogi, iz straha, to ne smeju da javno i pokau, kae Drakovi. (Dnevnik, 23. novembar 1991) SVEDOCI I ISLEDNICI Ovaj medijski rat neemo dobiti ako umsto svedoka postanemo sudije, ako istraivanje zamenimo isleivanjem, a prosuivanje presuivanjem Zahvaljujui novinarima, pre svega televizijskim, neposrednoj slici i neposrednim reima, koje nisu odgovor na pitanja, ostavili smo gotovo svu veliinu i teinu vukovarske tragedije, razorenog grada i razorenog oveka. Bili smo skoro neposredni svedoci tragedije, u onoj meri u kojoj su reporteri svedoili slikom i reima. Tako je bivalo sve dok pojedini reporteri nisu pokuali da, umesto neposrednih svedoka, postanu neposredni islednici, ili ak sudije. Malo ih je bilo. Kap u velikoj ai bistre vode, ili kap mastila. Ne ba onog najcrnjeg, ali ipak dovoljno tamnog da zamuti istu vodu. Trenutno se najvie govori o sluaju. Vie od etrdesetoro pobijene, izmasakrirane dece u podrumu jedne kole u Borovu Naselju. Otkrio ga je, navodno, foto-reporter Rojtera. Ta se vest brzo nala u svim naim novinama, u vestima stranih agencija, stranih TV-stanica. Fotoreporter je brzo doveden i pred kamere TV Beograd. Imao je celu priu ali ne i sliku. Imao je slike stravinih zloina, ali ne i grupe one pobijene dece. I, mic po mic, dolo je do opteg ograivanja od sluaja demantija u stranim sredstvima javnog informisanja. I odjednom, zbog sumnjivog, nedokazanog, ili ak nepoinjenog zloina, pada senka na oigledne, velike zloine i rtve. Od etrdesetoro neubijene dece, ne vide se stotine ubijenih, zbog najavljenih a nepokazanih zloina i rtava, sada mnogi, naroito u inostranstvu, namerno zatvaraju oi pred oiglednim zloinima. Kao da je neko unapred napakovao itav sluaj, oekujui posledice koje su i sledile. U izvetavanju iz Vukovara i oko njega, jo nam je neto, ini se, promaklo. To su trenuci, na sreu ne tako esti, kada novinari pokuavaju da postanu islednici, da presuuju na licu mesta, ili to od drugih trae kad pitanjima takorei daju i odgovor. Slike spasenih civila su stravine. Stravina je njihova sudbina. A onda, sledi prvo pitanje: Koje ste nacionalnosti? Dobije li odgovor Hrvat ili Hrvatica, sledi drugo, trijumfalno pitanje: A ta mislite, ko je kriv za ovu tragediju!? ta ljudi da kau, posle tri meseca u podrumima, posle godina uveravanja da su Srbi za sve krivi, posle meseci pritiska hrvatskog tiska i to jo posle uveravanja da vojnici i etnici kolju i ubijaju sve to je hrvatsko? Smeju li, ako tako i dalje misle, da to i kau? Sigurno je da ima mnogo i onih kojis u i odavno, a naroito za tri meseca u podrumma, shvatili

Vukovarska tragedija 1991 da odgovornost za tragediju pada na Tumana, HDZ, njihovu ustaoidnu politiku. Videli su zloine. Ali, koliko njih to sme javno i da kae? Sve li, ako je video kako su gardisti lake ruke na zloin, ne samo nad Srbima, ve nad svim neistomiljenicima!? Kako da kau, moemo li to od njih traiti i oekivati, ako ne znaju gde su im supruzi i supruge, deca i unici, ostala rodbina? Moemo li od njih traiti da kau ono to misle, ako ne znaju gde e sutra iveti, gde e nai krov nad glavom? Zar nam nije jasno ono esto, neodreeno mucanje, nemono irenje ruku, kao odgovor na takva i slina pitanja? U seanju ostaju i slike onih koji su, pred kamerama, na licu mesta, optuivani za teke zloine. Prestraeni su, zbog straha od lina. Da li zbog zloina koje su poinili ili ih nisu poinili? Da su im odmah tamo i presudili, ostalo bi ono najtee: sumnja da su ubijeni nevini. No, slika je svakako muna. Naroito vie puta ponavljana slika oveka iji sinovi su po zlu poznati. Drhte tom oveku vilice, lice, drhte mu noge, drhti mu glas dok se pravda: jesu sinovi tamo, ali ja nisam! (Dnevnik, 23. novembar 1991) VOJVOANI NA VUKOVARSKOM RATITU - SRBI I MAARI ZAJEDNO U jedinici kapetana Branka aije veina pripadnika JNA su Maari iz Ade, Sente i drugih bakih mesta Jedinice JNA i dobrovoljci spremaju se da sadejstvuju u odlunom okraju. Na polaznom poloaju sreemo rezerviste iz Vojvodine. Tanije, iz oke, Ade, Mola, Sente, antavira i Subotice. Po nacionalnom sastavu 80 odsto su Maari, upravo iz mesta gde su neke politike partije pokuale da u ime mira zaustave mobilizaciju. Isto tako da osude Srbiju za rat koji nema cilja. Iz razgovora s vojnicima i stareinama Maarima iz ove jedinice, meutim, proizilazi sasvim drugaiji zakljuak ovaj rat ima sasvim jasan cilj i toga su pripadnici JNA iz maarskih sredina u Bakoj svesni. (Dnevnik, 23. novembar 1991) POSLANICI SKUPTINE SRBIJE NA FRONTU - NA RATITU SAMO SOCIJALISTI Za sada se na ratitu nalazi devet poslanika SPS, a dva dobrovoljca iz ove stranke su se upravo vratila na front U Sekretarijatu Skuptine istiu da imena koja mogu da nam predoe su samo onih koji su se do sada javili da se nalaze na frontu jer, inae, vojni odseci nisu obavezni da o mobilisanima obavetavaju Skuptinu.

772

773

Vukovarska tragedija 1991 Na front su iz redova SPS-a upueni poslanici Dragoslav Aleksi, Vladan Gaji, Jovan Cvetkovi, dr Milan Isakovi, Ljubia Aksentijevi, Stevan ulaja, dr Duan Mirkovi, Sinia Batalo i arko orevi. Iz dobrovoljakih redova ovih dana sa fronta su se vratili poslanici SPS-a dr Momilo Isidinovi i dr Dimitrije Stoji. Ne treba zaboraviti da, iako nisu mobilisani, na ratite redovno odlaze u obilazak i vojnika i civila potpredsednici Skuptine dr Pavi Obradovi (SPS) i dr Borivoje Petrovi (Kandidat grupe graana), kao i predsednik vojvoanske vlade i narodni poslanik dr Radoman Boovi. Na TV ekranima nae gledite u vojnikoj uniformi sa punom ratnom opremom imalo je prilike da vidi na frontu i Mihalja Kertesa (SPS) koga ve poodavno nema u poslanikim klupama, ali nije stiglo nikakvo obavetenje da je mobilisan. Opozicionim poslanicima u ova teka vremena obraz je jedino osvetlao poslanik Srpske radikalne strane dr Vojislav eelj, koji esto odlazi i na najvea arita u Hrvatskoj, a njegovi dobrovoljci dobro su poznati naim ljudima u Slavoniji i Baranji koji se bore rame uz rame sa JNA. (Dnevnik, 23. novembar 1991) PRITVORENA UPRAVNICA VUKOVARSKE BOLNICE Povodom raznih vesti koje se u javnosti pojavljuju o bivoj upravnici bolnice u Vukovaru, dr Vesni Bosanac, Tanjug iz pouzdanih vojnih izvora saznaje, da su je nadleni vojni organi zadrali na ispitivanju. Upravnica bolnice u Vukovaru je zadrana radi utvrivanja okonosti u vezi sa smru ljudi iji su leevi pronaeni u blizini bolnice, kao i drugih injenica vezanih za njen rad. (Dnevnik, 24. novembar 1991) INTERVJU: VELJKO DAKULA, PREDSEDNIK VLADE SAO ZAPADNE SLAVONIJE - PAD VUKOVARA OTVORIO SVETU OI Ovaj rat srpski narod u Hrvatskoj mora da dobije jer nema svetije stvari na svetu od odbrane kunog praga, a Srbi u Zapadnoj Slavoniji, u SAO Krajini, u Zapadnom Sremu brane samo svoja kuna ognjita rtava, i to ba civilnih je, na alost, bilo i previe u Vukovaru? Da, na alost, ali to su zlodela ustaa. Decu su u kolevkama klali, u jednom deijem obdanitu je pronaeno 41 zaklano dete, izmeu pet i devet godina. Ubijali su ene, starce, decu, sve to se micalo po zemlji, i stoku. Nisu ubijali, nego masakrirali nedune. Zlotvori jedni! Ako nije obavljena selekcija zarobljenika, koji su bili u logoru na Manjai, uinjena je velika greka. Ne ne ovde se nijedan zlikovac nee izvui.

Vukovarska tragedija 1991 Zar toliku decu pokae, nedune starce i starice poubijae, pa da se tek tako u nekoj razmeni izvuku. Svakog zloinca e stii zasluena kazna! Evropa, odnosno bar neke zemlje (Italija, Austrija i nemaka pre svih) uporno hoe da prikau kako je Republika Srbija kriva za sve, jer Slobodan Miloevi vodi hegemonistiku boljeviku politiku. Jugoslavija se, odnosno Srbija, zbog toga nala i u totalnoj ekonomskoj izolaciji? Ovaj rat i ne vodi Hrvatska, jer da ga ona sama vodi, bio bi zavren za desetak dana. Faizam ponovo die glavu u Evropi, a eskalaciju je doiveo u Hrvatskoj. Hrvatska je samo transmisija za ostvarenje starih germanskih apetita u Jugoslaviji. Meutim, ma koliko hteli da ponovo iznutra razore Jugoslaviju, nee uspeti, jer Jugoslavija e opstati, makar i u krnjem sastavu. Nije se ponovila 1941. godina, iako je opasno bilo zapretilo da se ponovi, jer je JNA sauvala svoje jezgro, nije rasturena, iako su izdajnici hteli da je rasparaju na republike vojne formacije. Glavnina komandnog i vojnikog kadra je ostalo verno Jugoslaviji. Jednog dana izdajnici e odgovarati za svoja nedelja. A izdaje je bilo u samom dravnom vrhu, u samom vrhu Generaltaba JNA, no sada su redovi JNA proieni, ne do kraja, ali u dobroj meri, tako da e JNA, ubrzo zadati i poslednji odluujui udarac paravojnim formacijama u Hrvatskoj. I vlada SAO Zapadna Slavonija, podrava predlog da se hitno u Hrvatsku upute vojne snage UN. Meutim, one mogu biti rasporeene samo na linijama prekida vatre, nikako na administrativnim granicama. Taman posla da se sada povlaimo na poetne poloaje i da predamo u ruke neprijatelja sve osloboene srpske teritorije. Nikada vie zapadna Slavonija nee biti Hrvatska. Nikada. Tu dileme nema, SAO Zapadna Slavonija e bii federalna jedinica nove Jugoslavije. Posle 86 dana neprestanih borbi Vukovar je konano osloboen, ali je plaena prevelika cena njegovog oslobaanja, jer su ustae sav svoj bes, svu svoju krvolonost iskazali na nedunom srpskom narodu, na deci, staricama i starcima. (Dnevnik, 24. novembar 1991) ARMIJA I DOBROVOLJCI PRED OSIJEKOM - OSLOBOENO I LASLOVO Ustae, u ijim redovima je bilo i stranih plaenika, pretrpele ozbiljne gubitke u ljudstvu. Zarobljena vea koliina oruja i nekoliko borbeno-oklopnih kola Nekoliko stotina ustaa, predvoenih Paraginim crvenim beretkama i crnokouljaima, meu kojima je bilo, pouzdano se zna, i stranih plaenika, pokualo je da zadri Laslovo. Dobro upueni u selu, koristili su tenkove i

774

775

Vukovarska tragedija 1991 borbene transportere uz ostalo lako i teko peadijsko naoruanje. Ali, ve oko 13.35 asova primeena je panika u njihovim redovima. Jer, srpski dobrovoljci, predvoeni komandantom eljkom Ranjatoviem Arkanom, duboko su prodrli na neprijateljsku teritoriju. Interesantno je da je Radio-Osijek upravo u to vreme emitovao izvetaj Kriznog taba Jake snage ZNG napale su i potisnule jugo-armiju i dobrovoljce. I BRITANCI MEU PLAENICIMA U borbama za Laslovo, kao i mnogim drugim irom hrvatskog ratita, na strani ustaa uestvovali su i svetski plaenici. Jedan od njih je engleski dravljanin Edvard Don Vajt, ija vozaka dozvola i karta za identifikaciju britanskih vojnih snaga to potvruju. U VUKOVARU - OTKRIVENE DVE MASOVNE GROBNICE U Vukovaru su, kako je sino izvestio reporter Dnevnika TV Beograd, otkrivene dve masovne grobnice jedna od sedamdesetak, a druga sa otprilike dva puta vie na brzinu sahranjenih rtava. (Dnevnik, 25. novembar 1991) KOMPLIMENTI I POSLANICE Kao da Vukovara nije ni bilo, vrhovnik pred svojim podanicima slavi samo njemu znanu uspenu odbranu Hrvatske i definitivan poraz JNA, najavljuje novu ofanzivu (precizno zna i koliko e trajati) srbokomunista, ali i nove pobede hrvatskog oruja. Iako su ba on i njegova politika u enevi osueni kao iskljuivi krivci za sva dosadanja krenja primirja (i sam Vens je naglasio da e se deblokiranjem kasarni otkloniti glavni uzrok sukoba). Tuman, kao da u enevi nije ni bio, velia sve svoje (opet samo njemu znane) pokuaje da se problemi reavaju mirnim putem. Istina, priznaje i genocid na Srbima, ali samo zato da bi ga priljamio kao optunicu Paragi i njegovim ustaama. Koji stvaraju krivu sliku o inae miroljubivim Hrvatima, a usput bi (to vrhovniku vie smeta od pomenutih nestaluka) i da preuzme vlast u lijepoj. INTERVJU DR BUDIMIRA KOUTIA - NOVI POREDAK STARI INTERESI Srbija mora traiti da se potuju meunarodna pravila o pravo na samoopredeljenje naroda i teritorijalni integritet drava i biti spremna da ta prava titi svim sredstvima

Vukovarska tragedija 1991 Budunost Srbije i srpskog naroda zavisi od toga sa koliko uspeha e se Srbija suprotstaviti nekim drugovima u Nemakoj, Austriji i drugim zemljama i katolikim centrima i koliko e srpski narod biti jedinstven, naglasio je potpredsednik Vlade Srbije dr Budimir Kouti. Upravo Nemaka i svi centri ele da uspostave novi poredak, ali sa znatnim primesama starih interesnih sfera. Shodno toj koncepciji, koju su najotvorenije zastupali Austrijanci u KEBS-u, Srbija bi mogla eventualno opstati u granicama u kojima je postojala do 1912. godine. Zato Srbija mora traiti da se potuju priznata meunarodna pravila o pravu na samoopredeljenje naroda i teritorijalni integritet drava i biti spremna da ta prava titi svi sredstvima, podvukao je dr Kouti. Nesumnjivo, najvii sistem odgovornosti lei na lanovima bivih najviih organa SKJ, rekao je u nastavku Kouti. Akos se moe nai neko opravdanje za ponaanje Tita, kardelja, Krajaia i Bakaria nema izvinjenje za lidere SKJ srpske nacionalnosti. Ne moe se porei da su Nikola Ljubii, Ivan Stamboli, Desimir Jefti i drugi pokuavali neto da uine, osobito posle provale separatizma na Kosovu i Metohiji. Ali, njih je, kae Kouti, bilo lako umiriti prostim nadglasavanjem u Predsednitvu SFRJ gde je glasanje obino bilo sedam prema jedan. (Dnevnik, 26. novembar 1991) PREDSEDNIK VUKOVARSKE OPTINE SLAVKO DOKMANOVI U SREMSKOJ MITROVICI - GRADONAELNIK MRTVE VAROI Stradalo oko 5.000 ljudi, ena i dece. Zahvalnost Sremcima za bratsku ljubav i pomo Vukovar je danas, na alost, avetinski grad, grad koji e u istoriji ljudskog roda ostati zapamen po uasnim zverstvima ustaa i njihovih sledbenika stradalo je oko 5.000 ljudi, ena i dece ali i pored svog tog uasa on ima perspektivu i na njegovom zgaritu izgradie se nova varo za sve ljude dobre volje bez obzira na njihovu nacionalnost. Poziv svim potenim ljudima Na sreu nisu svi Hrvati okrvavili ruke i mi emo ih ponovo pozvati da nastavimo zajedniki ivot. Na njima je da li e ovaj poziv prihvatiti, a mi im tvrdimo da revanizma nee biti. Rekao je on.

776

777

Vukovarska tragedija 1991 NEGOSLAVCI, SELO U II RATA - SLOBODNI OD 2. MAJA Negoslavani bili stalno na prvoj liniji fronta prema Vukovaru 12 je poginulo, dvojica nestala, a 91 ranjen Znaajan teret u borbama za Vukovar podnelo je srpsko selo Negoslavci, udaljeno oko est kilometara od grada. U sukobima sa hrvatskom gardom i policijom uestvovalo je 326 boraca iz ovog sela. Poginulo ih je 12, dvojica su nestala, a ranjenih je 91. Negoslavci imaju oko 1.700 stanovnika. Jo od 2. maja, kada su bili okraji u Borovu Selu, u nae selo nije mogla da ue hrvatska policija, kae Borislav Bogunovi, Negoslavanin, inae ministar unutranjih poslova u vladi Srpske oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem. (Dnevnik, 26. novembar 1991) HOSOVCI SLABI BORCI Sa hosovcima sam ja ve imao posla. Oni mogu da plae navijae na fudbalskim utakmica i decu, ali za ozbiljnu borbu nisu. Da, tano je da su i Dobroslava Paragu optuili po stom lanu kao i mene. Oigledno, prestao je da slua velikog tatu Tumana. Taj lan je inae izmiljen samo zbog mene. Sada naravno, plau to su me pustili rekao je eljko Ranatovi Arkan. (Dnevnik, 26. novembar 1991) SRBOBRAN BIBI PREDSEDNIK OPTINE VUKOVAR Da bi se izbegle dalje dezinformacije o organima vlasti u Vukovaru, molimo da saoptite da je za predsednika optine Vukovar imenovan gospodin Srbobran Bibi, a bivi predsednik vukovarske optine gospodin Slavko Dokmanovi nalazi se na funkciji minostra poljoprivrede u Vladi Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. To se kae u saoptenju koje je potpisao ministar informisanja Ilija Petrovi u Vladi Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. ENA MONSTRUM ZATVORENA U DALJU ena monstrum iz Borova Naselja, Manda Mati, nalazi se u zatvoru u Dalju i oekuje se da e protiv nje jo danas biti podneta krivina prijava izjavio je Tanjugu predsednik oblasnog suda srpske oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem Milo Vojnovi. Manda Mati je u integraciji mesnog SUP-a koji po zakonu moe da je zadri u pritvoru tri dana. Prijavu priprema javni tuilac, a sud e zatim

Vukovarska tragedija 1991 odluiti da li e prihvatiti proces, ili e sluaj predati Vojnom sudu. Ukoliko se proceni da predmet ipak treba da rei civilni sud, nadlean e biti Vii sud srpske oblasti u Belom Manastiru zakljuio je Vojnovi. Tridesetogodinja Manda Mati je, prema sopstvenom priznanju, u Borovu Naselju snajperom ubila deset vojnika i zaklala jedno dete. Uhvatili su je dobrovoljci eljka Ranjatovia Arkana i nekoliko dana drali u zatoenitvu u Erdutu, da bi je jue predali sudskim organima. (Dnevnik, 27. novembar 1991) ELJKO RANATOVI ARKAN TVRDI: - U OSIJEK LAKE NEGO U VUKOVAR Borba za osloboenje Osijeka trajae krae nego borba za Vukovar, a plavi lemovi treba da se razmeste kod Zagreba kae Arkan Ranatovi je istakao i da postoji mogunost da Srbija bude napadnuta s podruja Maarske. Po pouzdanim informacijama, naglasio je on, na granici se gomilaju jake maarske trupe a blie Jugoslaviji pomerene su i lansirne raketne rampe. (Dnevnik, Dan Republike 1991) RAT DO SLOMA NEPRIJATELJA Srpska nacionalna garda je vie stranaka. Meu pripadnicima i kapetan Maai, Maar po nacionalnosti patriota po ubeenju Na Dan Republike 29. novembra u Subotici je boravio komandant Srpske dobrovoljake garde u Vukovaru eljko Ranjatovi Arkan u pratnji majora Neboje orevia, kapetana Zorana Maaia i Stojana Novakovia. Vukovarski ratnici bili su gosti predsednika Saveta SO Subotica i predsedika taba za izbeglice Dragana Boinovia, a konferenciji za tampu prisustvovali su predsednica Optinskog odbora SPS Ana Pri i Arkanovi prijatelji i saradnici iz Subotice. Komandant Ranjatovi je objasnio da je Srpska dobrovoljaka garda van stranaka, da je pod komandom JNA, da je jedna od najuspenijih na ratitu i da su se rezervisti iz Subotice dobro pokazali. Na pitanje novinara dali e ii na Osijek, kako je nedavno izjavio, Arkan je odgovorio: I na Osijek i na Zagreb ako treba, pod uslovom da to naredi JNA. Jer, vojniki gledano, protivnik se mora prvo pobediti, pa tek onda pozvati na pregovore. Naglaavam ne elimo hrvatske teritorije, ali hoemo da slomimo faizam, da od njega oslobodimo i srpski i hrvatski i svaki drugi narod.

778

779

Vukovarska tragedija 1991 Govorei o strahotama rata, Arkan je rekao da decu, stare, ranjene i zarobljene moe stravino da masakrira samo pomraeni um, hrvatskih i belosvetskih fanatika i kriminalaca, najee drogiranih i svrstanih u Tumanovu vojsku. Ulazei u detalje, naveo je i primer Laslova, gde su njegovi vojnici nali preklane maarske porodice, jer nisu elele da se zameraju susedima Srbima. To je potvrdio i kapetan Zoran Maai, veoma cenjeni Arkanov saborac. Maai je jo dodao da je iz subotike Mesne zajednice Ker da je Maar i da se bori protiv ustatva i zloina. Mlai subotiani ga zovu Maak i esto su ga sretali u subotikoj diskoteci MVM, gde je bio zaposlen. Zbog zloina nad nedunim stanovnitvom u Hrvatskoj, Arkan je formirao svoj centar za otkrivanje ratnih zloinaca, koje e sudski proganjati na osnovu prikupljenih injenica. Meu Tumanovim zengama ima ljudi iz Sente, Apatina, Sombora i Subotice. Nisu tamo sluajno zalutali, vrbovala su ih Rimokatolika crkva i Demokratski savez Vojvoanskih Hrvata. Prebacivali su ih u Maarsku, gde su prolazili kroz vojnu obuku, o emu imam dovoljno dokaza koje su mi pribavili moji dobri obavetajci odgovorio je Arkan jednom novinaru, a na pitanje dali je Nenad anak, lider Lige socijaldemokrata za Vojvodinu kod njega vojnik, Arkan je odgovorio da nikad nije uo za njega i ne zna ko je on. BILO JE MASAKRIRANJA Potvrene vesti o upotrebi nedozvoljene municije. U Vojvodini 2000 mupovaca i zengi Na podruju Vojvodine trenutno se nalazi vie od 2.000 pripadnika Zbora narodne garde, MUP-a i najekstremnijih HDZ-ovaca koji su se predali vojnim vlastima u borbi za Vukovar reeno je na poslednjem zasedanju Skuptine Vojvodine. Ovaj podatak potvrdio je PSUP uz tvrdnju da trenutno vojni organi rade na raiavnju i utvrivanju njihove krivice. Vojni istrani organi, ustvari ispituju njihovo uee u oruanom napadu na JNA i njihovo uee u genocidu nad srpskim stanovnitvom na podruju Slavonije i Zapadnog Srema, na kom prostoru su delovali proteklih sedam meseci. (Dnevnik, 1. decembar 1991) U POSETI GARDISTIMA, NEDELJU DANA POSLE POVRATKA S VUKOVARSKOG RATITA - LUKAVSTVOM DO POBEDE U skoro dvomesenoj borbi za osloboenje Vukovara, bilo je meu stareinama i vojnicima mnogo heroja, mladih ljudi kojima sam se divio, kae major Veselin

Vukovarska tragedija 1991 ljivananin. Kako su major Borivoje Tei i kapetan Slavko Stijakovi napravili pobedonosni plan za razbijanje ustakih snaga. Nove heroje Jugoslavija mora potovati U ovom ratu, Jugoslavija je dobila nove narodne heroje. Jedan od njih je, svakako i major Veselin ljivananin, lan Komande operativne grupe Jug. Javnost ga je zapamtila zahvaljujui televizijskim izvetajima koji su ga prikazivali kao vrsnog vojnika i odlinog stareinu kakav i jeste. A major ljivananin, kao od brega odvaljen, roen je pre 38 godina u Crnoj Gori na abljaku. Odluila hrabrost Najveu i najutvreniju ustaku tvravu sruili smo zahvaljujui hrabrosti i znanju pripadnika nae jedinice, zatim jedinice TO Vukovara i dobrovoljcima kae major ljivananin. Od majora ljivananina odlazimo drugom majoru, takoe heroju, Borvoju Teiu, komandantu bataljona u Gardijskoj brigadi. U njegovoj je kancelariji bio i kapetan Slavko Stijakovi, njegov zamenik. Uz to to su, kako u ali kau, najmanji ratni tab, njih dvojica sa svojim vojnicima, pripadnicima TO Vukovara i dobrovoljcima su oslobodili vie od pola Vukovara. Krenuli su 30. septembra iz jugozapadnog dela Vukovara i posle skoro dva meseca neprekidnih borbi izbili na sever. Major Borivoje Tei, rodom iz Ljubovije i kapetan Slavko Stijakovi, Krajinik iz Banja Luke na vukovarsko ratite otili su pravo sa nastave. Obojica su naime, nastavnici taktike na Vojnoj akademiji kopnene vojske: Borivoje u Beogradu, Slavko u Sarajevu. Uspelo iznenaenje Odustali smo od klasinog ratovanja i primenili smo lukavstvo. Ili smo na iznenaenje objanjava kapetan Slavko Stijakovi. Imali smo plan Vukovara i u delu koji smo mi oslobaali, uoili smo tri linije ustake odbrane. Umesto da napadnemo prvu, pa onda drugu i tek posle treu, odluili smo da u oslobaanje idemo obrnutim redom: uklanjavanjem da napadamo njihovu treu liniju. Bio je to veliki rizik, ali nai se borci nisu dali. Pod okriljem noi, poeli smo uklanjanje iz Nove ulice, presekli smo ulicu Otokara Kerovanija i izali na Ulicu 1. maja. To je klin od 150 metara u neprijateljsku teritoriju. Bilo je pakleno, probijali smo se kroz kue. To je trajalo dan i no. To su nam bili najtei trenuci. Uspeli smo da iznenadimo ustae. Padom njihove tree linije, ustae su se razbeale glavom bez obzira.

780

781

Vukovarska tragedija 1991 Kada je bilo najopasnije? U Ulici Otokara Kerovanija je bilo najgore odgovara Trifunovi. Na kraju te ulice je bilo ustako mitraljesko gnezdo, otvarali su vatru na nas, ali metak, hvala Bogu nije nikoga zakaio. (Dnevnik, 1. decembar 1991) ZAPISI IZ MRTVOG GRADA - VUKOVARSKA APOKALIPSA Vukovar je nedavno proslavio, i u svetskim razmerama, redak jubilej sedamstotina godina postojanja. U ovom trenutku, nakon etnje vukovarskim ulicama, neodoljivo se namee pitanje postoji li jo uvek ovaj grad? Umesto bilo kakvog traga ivota, smenjuju se prizori ruevina, zgarita, trotoara razrovanih minama i granatama. Ulicama promiu civili koji tragaju za nestalim ukuanima i preosalim stvarima, vojnici i policija koji demontiraju mnotvo preostalih eksplozivnih naprava i iste podrume od zaostalih ustaa. Posle 18 asova ni toga nema, jer nastupa zabrana kretanja. uju se samo pojedinani rafali, upueni poiniocima masakra koji mrak koriste da izau iz jo neotkrivenih sklonita. A o razmerama njihovog zloina stravino svedoanstvo prua vukovarska ciglana. Stotine unakaenih leeva, esto deijih, poreanh u krugu ciglane, ekaju na identifikaciju. To je prizor apokalipse, kakva nigde u Evropi nakon Drugog svetskog rata nije viena i doivljena. (Dnevnik, 2.decembar 1991) APELI I REZONI I rat, kao i svaka druga rabota, prljava ili ne, ima svoje rezone. Razliite u zavisnosti od toga ko ta tim ratom eli postii, ali po pravilu, najmanje razumljive onima kojima do pucanja i ubijanja (i sopstvene pogibije pogotovo) nije stalo. Hrvatski vrhovnik, u ovom sluaju olien u jednom od svojih ministarstava rada i socijalne skrbi apeluje sada, kad mu vreme nije, na svoje podanike i jo jednom ko zna koji put od njih trai ono to gotovo vie da i nema smisla i to se popraviti ne da. Kao lekar koji siromahu, koji nema ni za hleb, zabranjuje teletinu, Franjo poziva hrvatsko puanstvo da ne naputa svoja vekovna ognjita. Da ne dozvoli da podlegne psihozi koja odgovara samo ciljevima neprijatelja. Tanije, da ostane na strelitima koje je sam izgradio, bude na njima bojovnik pod ahovnicom ili meta pod istim obelejima i odbrani ili bar produi vek ono to je samo on nazvao demokracijom. Da rtvuje i sebe i svoje porodice za neiju fotelju u Banskim dvorima. Vadi kestenje iz ara koji je onaj koji sada apeluje sam raspirio.

Vukovarska tragedija 1991 Rezon ratni i utoliko razumljiv, ako je uopte ita razumljivo onom ko za kilo hleba ako ga ima plaa 100 dinara, za meso koga nema nudi hiljadarku, a umesto izbornih Franjinih obeanja ima samo pogled iz bive srpske vikendice na neku od minama posejanih jadranskih plaa. Pogled koji e, uzgred reeno, nadlenima ministarstva ovih dana odgovarajuim uredbama o korienju neprijateljskih kua, stanova i vikendica i ozvaniiti. Svitanje zore uz more koje baranjskim seljacima slavonskim i ostalim treba da zameni ono to su decenijama kuili i zahvaljujui vrhovnikovoj izbornoj pobedi, morali da ostave. Zauvek, jer je u meuvremenu, po ve pomenutom ratnom rezonu, stigao i odgovor vrhovnikovom apelu od neprijatelja kojim se novopeenim Dalmatincima zabranjuje povratak na biva ognjita. ime je, trebali li to i rei, samo stavljen znak jednakosti izmeu Dalmatinaca i onih koji su od Franjine demokracije spas potraili u Srbiji ili Bosni i koje vrhovnik, u ve pomenutom apelu, i ne pominje. Potvrujui samo da ih nikad nije ni smatrao ravnopravnim graanima domovine Hrvatske objanjavajui put kojim se od ovih rezona, koje nazivamo ratnim i dolo. (Dnevnik, 2. decembar 1991) PRIE SRBA IZBEGLIH IZ VINKOVACA - BEKSTVO U MRTVAKIM KOLIMA Preostali Srbi u Vinkovcima se tretiraju kao divlja za odstrel, a lov na njih je sve masovniji, kao i pljaka njihove imovine Srbi u Vinkovcima i svi drugi koji ne podravaju sadanju vlast u Hrvatskoj su na estokom udaru. Oni su u poloaju divljai lov na njih je ne samo dozvoljen nego i poeljan. Sainjeni su spiskovi i odstrel se svakodnevno izvodi. To su strane prie ljudi koji su uspeli nekako da se izvuku iz ovog osinjeg gnezda. Sledi pria oveka koji je izbegao sigurnoj smrti pod veoma neobiniim okolnostima. Njegovo ime ne pominjemo zbog rodbine koja je ostala u vinkovakom paklu. Iz Vinkovaca sam do akova doao u mrtvakom automobilu, a potom od akova do Slavonskog amca. Prevezao me je jedan Hrvat. U amcu su me MUP-ovci izvukli iz autobusa i drali 5 6 sati, maltretirali i tukli. Pocepali su mi svu odeu i onda na insistiranje nekih ljudi s bosanske strane pustili. Vinkovaki pakao jo uvek traje za mnoge Srbe koji su ostali zatoenici. Samo nekoliko stotina metara dalje su Mirkovci i sloboda. Hoe li je doekati? (Dnevnik, 2. decembar 1991)

782

783

Vukovarska tragedija 1991 ANONIMNI VUKOVARSKI HEROJI - I SLOBODNI BEZ PREDAHA Meu teritorijalcima koji su se borili za slobodan Vukovar rame uz rame Srbi, Hrvati, Rusini, Slovaci Tu je jedan od vukovarskih junaka, komandant TO Miroljub Vujovi, etiri puta ranjavan. Mladi skroman izbegava novinare i upuuje ih na svog pomonika za informisanje Ljubinka Stojanovia, predratnog vlasnika knjiare i galerije Odisej, od koje su u ruevinama ostale male crvene kese za pakovanje. Ljubinko spaava knjige iz Narodne biblioteke i slike iz Galerije Bauer. Od kue mu je ostala tabla sa imenom ulice i kunim brojem. Jedan od anonimnih heroja Vukovara je i komandant ika, prvi komandant Petrove Gore, srpskog vukovarskog uporita. On je 45 ljudi poveo protiv hiljada ustaa. Ranjenog su ga na VMA odneli zajedno s otkinutom nogom koju su hirurzi priili. Svi ljudi ovog rata nisu heroji, ali komandant ika to jeste. Takav je Emir, Musliman iz Zemuna, koji je na Petrovu Goru stigao kao dobrovoljac. To je i Nikola Nino, Hrvat koji se sa drugovima Srbima sa kojima je odrastao, hrabro borio za Vukovar. (Dnevnik, 3. decembar 1991) DRAGAN RADEVI, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK DNEVNIKA Skuptina AP Vojvodine imenovala je Dragana Radevia, novinara Politike za glavnog i odgovornog urednika lista Dnevnik. Prethodno je Radevi dobio podrku redakcije ovog glasila iz skuptinske Komisije za izbor i imenovanje. Dragan Radevi roen je 1953. godine u Budimlji. Po nacionalnosti je Srbin. Diplomirao je novinarstvo na Fakltetu politikih nauka u Beogradu. Bio je glanvi urednik studentskih i omladinskih glasila: Politikologa, Aprilca, Reke jedne mladosti... profesionalnu karijeru zapoeo je kao dopisnik Omladinskih novina iz Kruevca, zatim prelazi u list Borba najpre kao saradnik a zatim politiki komentator i urednik beogradske rubrike. Bio je lan Operativnog i meurepublikog kolegijuma ovog lista. Iz Borbe 1988. godine prelazi u list Politika. Kao izveta politiki komentator i ef ekipe Politikinih izvetaa sa brojnih kongresa i knferencija, Dragan Radevi je pratio i komentarisao najznaajnije dogaaje u zemlji. Saraivao je u mnogim jugoslovenskim listovima. (Dnevnik, 4. decembar 1991)

Vukovarska tragedija 1991 BLOKADA BEZ IZNENAENJA Ekonomska blokada EZ-a nije nas politiki iznenadila, ali ako nas je ekonomski iznenadila, moe nam se dogoditi da jedemo korenje, pod uslovom da ga proizvedemo u dovoljnim koliinama Evropska policija u povoju, poznatija kao EZ, konano je i zvanino uinila ono to je vazda nezvanino radila, zavela je ekonomske sankcije protiv Jugoslavije. Od sankcija su izuzete Slovenija, Hrvatska, BiH i Makedonija. To je sasvim logino, jer se te republike, neke davno, a neke nedavno odrekoe Jugoslavije. Ekonomska blokada vai samo za Srbiju i Crnu Goru, to je takoe logino. Jedino te dve republike priznaju i oseaju Jugoslaviju kao svoju dravu. Jo gore: ele da Jugoslaviju i sauvaju! Ovog puta najzad niko nije iznenaen ni u bivoj ni u preostaloj Jugoslaviji. Blokada je u praksi davno poela. Sada je samo na nju udareno i 11 zvaninih peata. Izosao je samo Grki, 12 peat, ali izostao je i Grki veto na odluku. Ni zbog toga niko nije iznenaen ni razoaran: suvie bi bilo oekivati (a runo traiti) da se mala Grka do kraja suprotstavi velikoj EZ, predvoenoj jo veom Nemakom. Za grki obraz i srpsku usamljenost i to je dovoljno. (Dnevnik, 4. decembar 1991) STRANI LEGIONARI MEU USTAAMA - ZA AKU NEVAEEG NOVCA Kristofer Stiven Henkok bio je u redovima Paraginih crvenih beretki pre nego to je ubijen u borbama za Laslovo Nakon bitke za selo Laslovo srpski dobrovoljci iz Centra za specijalnu obuku jedinica TO-a u Erdutu pronali su line isprave i drugu dokumentaciju koje jasno govore o borbama stranaca na strani ustaa. Pouzdano se zna da su u redovima zloglasnih Paraginih crvenih beretki bila i etiri britanska dravljana zajedno s legionarima iz Nemake, Austrije i Italije. Doli su iz Osijeka u okviru Prvog internacionalnog voda, ali mnogi nisu uspeli da se vrate - ubijeni su u borbi za Laslovo. Tako je Kristofer Stiven Henko iz Severne Irske (roen 30. januara 1958) ubijen u pokuaju da se izvue iz dobro utvrenog sklonita odakle je prethodno estoko napadao metane sela Palaa. Sumnja se da je Henkok s Edvardom Donom Vajtom komandovao minobacakim jedinicama koje su na ovo selo ispalile preko 15.000 granata. Kristofer Stiven Henkok je identifikovan na osnovu internacionalne vozake dozvole pronaene u ustakoj uniformi crnm kombinezonu koje nose zloglasni crnokouljai. U

784

785

Vukovarska tragedija 1991 njegovom vojnikom kompletu pronaena je i britanska zastava. (Dnevnik, 4. decembar 1991) ZAPIS IZ PETROVACA - VOJVOANI, OTKRIJTE USTAE! lanovi Mesnog taba sumnjaju da se deo zengi i hadezeovaca sklonio u Vrbas i Ruski Krstur. Pomo kao da zaobilazi ovo selo Mi emo svoje zadatke do kraja izvriti. Uz pomo Armije zarobljavamo zloince koji su pobegli iz Vukovara ali traimo da i drugi odgovorno rade svoj posao kae nam zamenik komandanta Brane irkovi. Prema nekim naim saznanjima, deo ekstremista iz naeg sela uspeo je da pobegne u Vojvodinu. Podaci govore da e utoite potraiti u Vrbasu i Ruskm Krsturu pa je potez na organima bezbednosti u Vojvodini da otkriju ustae i izrue ih naim legalnim pravosudnim organima. (Dnevnik, 4. decembar 1991) PREDLOG DR JOVANA BUTUROVIA - JUGOSLOVENSKA KOMISIJA ZA RATNE ZLOINE Sudija Vrhovnog vojnog suda tvrdi da bi Komisiju trebalo hitno formirati i da to uopte nije nerealno Za utvrivanje zloina u aktuelnom jugoslovenskom sukobu treba formirati Jugoslovensku dravnu komisiju, a vinovnicima suditi pred domaim sudom, predlae dr Jovan Buturovi u ragovoru za Tanjug o zloinima u ovom kako naglaava besmislenom ratu. Nije tano da je formiranje takve komisije u ovom trenutku nerealno, tvrdi Buturovi, sudija Vrhovnog vojnog suda pred penzijom, najiskusniji ovek u vojnom pravosuu, iznosei za Tanjug lini pogled uglednog pravnika iji je javni angaman poznat iroj jugoslovenskoj publici. Komisija bi prikupljala injenice o zlodelima, saraujui s dravnim organima, sa kojima se to moe i koliko se moe. Taj dosije posluio bi za izvoenje pred lice pravde svih koji su inili zloine, bez obzira u ime kojih ciljeva i s kojim motivima. On pritom podsea na injenicu da su Moskovskom deklaracijom 1943. godine vlade SAD, Velike Britanije i SSSR-a postavile pitanje odgovornosti nacistikih zloinaca za zloine poinjene do tada, iako je Drugi svetski rat jo bio u toku. Tada postavljene principe, i one ustanovljene Statutom Meunarodnog vojnog suda i Nirnberkom presudom, prihvatile su kasnije

Vukovarska tragedija 1991 Ujedinjene nacije, i oni koji su manje vie uneti u nacionalna krivina zakonodavstva. Moe se pretpostaviti da e strane u ovom sukobu nastojati da svoje eventualne zloine prikriju ili umanje. Moda e proraditi i neki pacovski kanali, ali oni, prema Buturoviu, imaju manje izgleda nego u vreme hladnog rata. Prema domaim i meunarodnim propisima ratni zloini i najtea krivina dela protiv meunarodnog prava ne zastarevaju, naglaava Buturovi i dodaje da se za zloine mora odgovarati ne samo zato to to nalau naela prava, pravde i pravinosti domaih i meunarodni zakoni ve pre svega zato da se ne bi ponavljali. Da ne pomisli neko da moe initi teke zloine a da ga kazna nee stii. Ako bi neko od zloinaca izbegao u drugu zemlju, ona bi bila duna da ga izrui. Izruenje, dodue, moe biti odbijeno, ali ne s pozivom na pravo. Prema Statutu Meunarodnog vojnog suda, naglaava ovaj ugledni pravnik, za zloine odgovaraju ne samo izvrioci nego pre svega voe, organizatori, podstrekai i sauesnici koji su uestvovali u sastavljanju ili izvrenju nekog zajednikog plana ili zavere radi izvrenja krivinih dela. Oni odgovaraju za sva krivina dela izvrena u sprovoenju tog plana ili zavere kao da su ih oni izvrili, podvlai Buturovi. Ko su oni, tek treba utvrditi. Jedan od zadataka jugoslovenske Komisije za ratne zloine bilo bi prikupljanje materijala o tome ko je sve i ta smislio, organizovao i uinio. U svakom sluaju, upozorava Buturovi, samo opredeljenje, odcepljenje i druga prava i ciljevi ne smeju se ostvariti nasiljem, ugroavanjem i povredom prava drugih. Tek treba utvrditi istie Buturovi postojanje tekih zloina o kojima govore sredstva informisanja njihov obim, ko ih je poinio i nad kim. O tome, primeuje on, tek poneto znamo. Buturovi smatra da se ne moe prikazati gomila leeva i tvrditi ko su ubijeni i kako su stradali, a da se to pouzdano ne zna. To raspiruje strahovitu mrnju, najnie strasti i podstie na zloin, a na zloin se ne sme odgovarati zloinom niti se zloin moe pravdati drugim zloinom, upozorava on. Na jedno od, u sadanjim okolnostima, najteih pitanja ko treba da sudu zloincima, Buturovi odgovara da je to nejasno. Pravno gledano, odgovor postoji u Ustavu i zakonima koji utvruju sudsku nadlenost a faktiki je haos. Ustav i zakoni se ne potuju, dravni i pravosudni organi ne rade.

786

787

Vukovarska tragedija 1991 On, meutim, ne veruje da to moe dugo da potraje i smatra da treba izmeniti sadanje ili doneti nove propise kojim bi to pitanje bilo reeno. Buturovi se zalae da se svima koji su inili ratne zloine sudi na nivou Jugoslavije i nije sklon obrazovanju posebnog suda Meunarodnog ili meovitog, iako doputa da se o tome moe razmiljati. to se vojnih sudova tie, oni sude pripadnicima JNA, Teritorijalne odbrane i dobrovoljcima ukljuenim u jedinice TO i JNA za sva krivina dela koja uine. Vojni sudovi nadleni su i za neka krivina dela civila. Upitan ta misli o razmeni svi za sve, Buturovi istie da nema pravnog osnova razmena onih protiv kojih se vodi, ili treba da bude poveden krivini postupak, poto time ta lica, makar trenutno, izbegavaju odgovornost za krivina dela, ak i za ratne zloine. On istie da se ni jednom zloincu, ma kako teak njegov zloin, makar bio uhvaen usred zloina, ne sme unapred presuivati. Svaki zloinac mora biti izveden pred sud. Ne treba zaboraviti, i Ajhmanu se sudilo zakljuuje Buturovi. (Dnevnik, 5. decembar 1991) MEU SRPSKIM DOBROVOLJCIMA - TIGROVI MEKA SRCA Doli su u srpske krajine meu prvima kada je postalo oito da Tumanova vlast ne daje ni gram nade Srbima u Hrvatskoj. Nadstranaka su vojska koja se bori pod komandom JNA dok Jugoslavija postoji makar i formalno. Mnogi su ostavili udobne domove i porodice i zamenili ih najsurovijim bitkama u blatu Slavonije. Zato i osuuju sve pozive na dezerterstvo. (Dnevnik, 5. decembar 1991) MILENKO BELJANSKI, SOMBOR - PRETNJA SAMO SMETNJA O plakatu somborskih Radikala, izlepljenim na mnogo mesta u gradu Ugled Srbije i dostojanstvo srpskog naroda ne brane se pretnjama. Dodao bih da se pametna i dobra politika ne gradi na tuoj nesrei. MIKA HEGEDU, NOVI SAD - PODVUKA ULICA U VUKOVARU U meni se kida, kipi moje bosonogo vukovarsko detinjstvo. Radim, ivim, a slike se reaju iskidane i u previranju. (Dnevnik, 6. decembar 1991)

Vukovarska tragedija 1991 OTKRIVAJU SE RAZMERE ZLOINA U VUKOVARU - LEEVI U CVEARI U betonskoj ardinjeri dugoj desetak metara na dubini od svega pola metra pokopano 10 leeva. Poelo otkopavanje grobnica u deijem vrtiu. U Kombinatu Borovo i dalje se puca. Pronaeno pet deijih leeva ubijenih mecima Do sada smo pronali pet deijih leeva. Smrt je nastupila od metaka iz vatrenog oruja. Masovnu deiju grobnicu o kojoj se toliko prialo jo nismo pronali, niti su se roditelji javljali u potrazi za svojom decom. Ovo je novinarima danas izjavio docent Miroslav Radojkovi iz Instituta za patologiju i sudsku medicinu Vojno-medicinske akademije u Beogradu. Sa ekipom strunjaka on radi na otkrivanju i identifikaciji poginulih u Vukovaru. Pored masovnih grobnica koje su prethodnih dana otkrivene danas je pronaena jo jedna. Zbilo se to u Lucu, a u njoj je bilo sahranjeno 58 civila i zengovaca. Istovremeno nedaleko od vukovarske ciglane pronaeno je 10, a izvan grada u grobnici iskopanoj u jednoj njivi jo 34 tela. Ovi poslednji su po svemu sudei, pripadnici ZNG-a. Ekipa strunjaka VMA do sada je identifikovala najvei deo od oko 200 leeva iz grobnice nadomak vukovarske bolnice. Trenutno se iskopavaju tela iz grobnice pored groblja. Tu je po prvim procenama pokopano oko 200 ljudi. Na leevima civila, po reima Slobodana Sremeva, istranog sudije Pokrajinskog suda u Novom Sadu, ima tragova zlostavljanja i masakriranja. SKUPE NEDOUMICE Oko 40 rezervista iz Subotice, Sente, Ade i oke proslavljenih ratnika kod Vukovara i Borova Naselja odluilo je da doe kui, preda uniforme i oruje. Razlog je u tome to im je reeno da e biti u rezervi 45 dana, a ostali su due. O svojoj odluci dugo su razgovarali ovih dana sa stareinama Subotikog garnizona koji su im najiskrenije odali priznanje za hrabro dranje na ratitu, ali su ih i upozorili da je Predsednitvo SFRJ ponitilo odlazak u rezervu na odreeno vreme jer se domovina ne moe braniti 45 dana, ne moe se biti 45 dana patriota, a 46-og dana dola smena ili ne, napustiti borbene linije, ostaviti drugove i tehniku. Potpukovnik Kadrija kadiri skrenuo im je panju da zbog samovoljnog naputanja svoje jedinice nee oi overiti knjiice pa nee ni imati dokaz da su

788

789

Vukovarska tragedija 1991 bili u vojsci, a onda nee moi dobiti materijalnu nadoknadu niti e moi pravdati izostanke u preduzeima i jo e krivino odgovarati svak pojedinano. Savetovao im je da se vrate meu drugove pa e tako i posledice onoga to su uinili biti blae. Veina njih shvatila je da se zaista drugovi ne mogu ostaviti na cedilu, da se vojni obveznik ne moe igrati samoupravljanja sa JNA i da se deo ratnog tereta mora podnositi, ali ipak su dodali ravnomernije. Takvo razmiljanje neke je podstaklo da se vrate u svoju jedinicu, a neki pokuavaju da im se u knjiicu upie odslueno i steeno i da zaborave na front. Na njihovu nesreu sudije e ih podsetiti na front, ali i na sve nas. Naalost, bezbroj je podseanja na nevolju koju nismo eleli, ali su nam je nametnule mutne i agresivne sile. Stoga se sada vie rat ne svodi samo na odbranu ugroenih Srba u Hrvatskoj i okolnih kasarni, ve se vodi za odbranu prava ostanka u Jugoslaviji, prava koja ne moe biti manje od prava na dogovorno ocepljenje a jo manje od prisvojenog prava na secesiju kojeg zastupaju Tuman i Kuan, do zemlje se klanjajui generizmu, nudei na rtvenik sve osim svojih glava i line imovine koju bi rado da poveaju i tako naplate rasprodaju svojih i tuih naroda, svoje i tue drave. (Dnevnik, 6. decembar 1991) INTERVJU: DR KOSTA AVOKI - REENJE E BITI NAMETNUTO (...)Nije mogue mirno i pravino reenje kojim e obe strane biti zadovoljne, a ukoliko i doe do mirnog reenja, to e biti samo zbog toga to su strane u sukobu iscrpljene i to e biti prisiljene na neko polovino reenje. Hrvati su provocirali rat. (...)Ono to su Srbi morali imati na umu, a to je veliki propust srpske Vlade, to je loe predvianje. im su Hrvati poeli da prave svoju nacionalnu vojsku, to je morao biti znak da se napravi i odgovarajua srpska dravna vojska. (...) Pristajanje na haku konferenciju bila je velika diplomatska greka Slobodana Miloevia i njegove Vlade. Evropska zajednica koju ini 12 evropskih drava nema nikakvo moralno ili meunarodno pravno pravo da uopte reava sudbinu Jgoslavije. Druga diplomatska greka je u tome to je Srbija dopustila ne samo da se internacionalizuje ovaj sukob u Jugoslaviji, to se nije moglo spreiti, nego

Vukovarska tragedija 1991 da se i ona kao federalna jedinica pojavljuje kao jedna vrsta meunarodnog subjekta. Jer, time je osporen subjektivitet Jugoslavije. (...) Nije zapravo, mogue mirno, pravino reenje koje bi zadovoljilo obe strane. Mislim da je kakva takva Jugoslavija bila jedno takvo reenje. Moda ne i najbolja dravna zajednica ali ipak relativno podnoljiva za obe strane. Onog trenutka kada je ta ravnotea naruena, mirno reenje vie nije mogue. Jer, Srbi nee da pristanu na poloaj nacionalne manjine u Hrvatskoj, a Hrvati nee da se odreknu onih teritorija na koje oni misle da imaju pravo. Nesrea je u tome to su srpska Vlada i predsednik Srbije otvarali previe frontova. Ako se oekivao sukob Slovenaca i Hrvata sa Jugoslavijom, onda su se morali odravati dobri odnosi ne samo sa Crnogorcima nego i sa bosansko-hercegovakim Muslimanima i Makedoncima, ma koliko to bilo teko. U ovom asu izgleda da su sve karte otvorene i da su se pojavile ak i tenje da se uspostavi nekakva nezavisna Bosna i Hercegovina, to je nemogue. injenica je da je nastala nelojalnost i na toj strani prema Jugoslaviji, tako da Srbi mogu u ovom asu raunati samo na Srbiju, delimino na Crnu Goru i na Srpske krajine u Bosni i Hrvatskoj. To nije dovoljno da se napravi jedna valjana drava, ali je moda dobro za poetak. (Dnevnik, 6. decembar 1991) INTERVJU AKADEMIKA VASILIJA KRESTIA - OSIPANJE SRPSKOG IVLJA Reenje aktuelnih sukoba u definitivnom razgranienju dva naroda u Hrvatskoj, to nije nimalo lako Za poslednjih sto pedeset godina srpski narod u Hrvatskoj vie je nego prepolovljen. Dok je 1940. godine u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji ivelo preko 30 odsto Srba, na tim teritorijama danas ih ima samo 12 odsto. Tako rapidno osipanje srpskog stanovnitva u ovim podrujima mora da zabrine i upozori ceo svet, rekao je danas u emisiji Radio Beograda Nedeljom u deset akademik Vasilije Kresti. Reenje aktuelnih sukoba akademik kresti vidi u definitivnom razgranienju dva naroda u Hrvatskoj, to po njegovom miljenju, nije nimal lako. Po njemu, razdvajanje najpre sleduje zapadnom Sremu, sa vukovarskom i ilokom optinom, kao i Baranjom. (Dnevnik, 9. decembar 1991)

790

791

Vukovarska tragedija 1991 TENJA - UBIJENA 24 BOJOVNIKA Za osloboenje dela Tenja poginulo je est srpskih boraca, dok je njih tridesetak ranjeno. Istovremeno, pokuaj da zadre ono to im ne pripada (u Tenji je pre rata ivelo ak 65 odsto srpskog stnaovnitva) ustae su platile sa 24 glave. Toliko je leeva pronaeno na popritu dvodnevnog okraja. Sve tenjske kue iarane su zloslutnim grafitima. Pored ogromnih slova U na zidovima su parole Prva genocidna ustaka eta, Oj, etnici, neka neka duboka vas jama eka, Ustae sa epinske ceste, Crna legija iz Kupresa, Ustae iz Hercegovine i tako dalje. Meu bojovnicima je, po svedoenju dobrovoljaca Slobodana Gavrilovia i Nenada ivanovia iz Zemuna, bila i jedna Srpkinja koja je do poslednjeg trenutka pucala na oslobodioce, ali je uspela da pobegne. (Dnevnik, 10. decembar 1991) VATIKAN POKROVITELJ USTAKIH TERORISTA Po reima dr Bulajia, uoi Prvog svetskog rata Vatikan je bio pokrovitelj ustake teroristike organizacije. Raspolaem dokumentima o neposrednoj saradnji nadbiskupa Stepinca sa ustakom teroristikom organizacijom. Pre kapitulacije jugoslovenske vojske Stepinac je priznao novi ustaki reim. Na taj nain izvrio je veleizdaju, jer je poloio zakletvu kralju Aleksandru na lojalnost, bio vikar Jugoslovenske kraljevske vojske; svoju zakletvu poloio na Jevanelju i prekrio je. Nakon toga sledi instrukcija katolikom svetenstvu da podri novu ustaku vlast. Postao je Stepinac vikar ustake i italijanske vojske i pokrstio je 225.000 pravoslavnih Srba. To su zloini. Danas ne moemo vie razgovarati o nadbiskupu Stepincu kao zloincu i svecu, u isto vreme on ne moe biti i jedno i drugo. Ili je zloinac ili je svetac. Zato treba stvoriti meunrodni sud, a dokaze za veliku optubu imamo. ak 680 biskupa i svetenika bili su zaklete ustae i odlikovani od Pavelia. Za mnoge postoje neposredni dokazi da su saraivali sa ustakim reimom i inili zloine. RAAN I KUHARI U bivoj zgradi CK SK Hrvatske, na vratima je bivi predsednik IVICA RAAN doekao kardinala Kharia i biskupe. Doli su u zgradu Centralnog komiteta u posetu kae dr Bulaji. Improvizovana je katolika crkva, sluena je boja misa u zgradi CK, takozvanoj kockici. Dakle, Katolika

Vukovarska tragedija 1991 crkva i reim u Hrvatskoj u bliskoj su vezi, bez obzira koja ideologija je na vlasti. CRKVENI VELIKODOSTOJNICI POSETILI SRPSKE DOBROVOLJCE Veliki sveti sinod zalae se za mirno reenje sukoba u zemlji, ali ne na tetu srpskog naroda, koji je ponovo na meti ustakog zloina Velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve mitropolit zagrebakoljubljanski Jovan, vladika sremski Vasilije, vladika iki Stefan i vladika osjeko-daljski i baranjski Lukijan posetili su Centar za obuku srpskih dobrovoljaca u Erdutu. U pratnji pokrajinskog sekretara za verska pitanja Dragana Milosavljevia i ministra za informisanje Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema Ilije Petrovia, razgovarali su sa komandantom eljkom Ranjatoviem Arkanom, pre svega o situaciji na ratitu oko Osijeka i mogunosti da se sukob rei mirnim putem. Istaknuto je da se Veliki sveti sinod SPC zalae za mirno reenje, ali ne na tetu srpskog naroda koji je ponovo na meti ustakog zloina. Crkveni velikodostojnici interesovali su se za srpske dobrovoljce i njihove porodice, posebno za mogunost da se pomogne onima koji su izgubili najblie. Isto tako i o ivotu pripadnika dobrovoljakih jedinica u Erdutu. Sa posebnim zadovoljstvom prihvatili su kazivanje da se ovde nastavlja trdicija srpskog naroda, ne da bi jaao nacionalizam, ve da se probudi decenijama gueno pravoslavlje. Gostima su predoena stradanja srpskog ivlja na ovim prostorima, fotografije stravinih masakra na koje su srpski dobrovoljci nailazili prilikom oslobaanja Borova. Veliki sveti sinod blagoslovio je mir i srpski naord koji u trenucima najtee patnje nije posegao za osvetom, nego samo brani svoja sveta ognjita. (Dnevnik, 10. decembar 1991) SPISAK KOLJAA Prema reima eljka Lajina koji je istranim organima ispriao detalje o masakru Srba u selima oko Podravske Slatine, evo samo nekih imena ustakih koljaa: Joso Fuek, ivo Fuek, Ivica Bistrovi, Drago Bistrovi, Jozo Bistrovi, Drago Bator, Marko Bator, Ivica Bator, Jozo Bator, M. Vizer, eljko iki, Franjo Drai, Josip P, Drago Pu, Zlatko Vrebac, Josip Mrkogaa, Drago, Ivo i Boro ibl, Drago Podobnik, Marjan Podobnik, Anton Prebeg, Ivica Dori, Dragan Radulovi, Drago Bahunek, pavo omoi, Miroslav Tepa, eljko

792

793

Vukovarska tragedija 1991 Jauk, Mirko omoi, Milan Jankovi, Stipe Jankovi, Ivan Delevi, Jozo Gunko i Stevo Dragi. (Dnevnik, 11. decembar 1991) STRADANJE SRPSKE BATINE U HRVATSKOJ - GENOCID NAD KULTURNIM DOBRIMA Prema raspoloivim podacima, na ratitima je razoreno vie od stotinu pravoslavnih crkava Istorija se oigledno ponavlja. Strahote koje se ovih dana dogaaju na ratitima u Hrvatskoj ve su se jednom desile. Zverski pogromi nedunih, ruenje i spaljivanje crkava, faistiki teror nad srpskim narodom sva zla po kojima je upamena monstruozna Pavelieva ustaka drava ponavljaju se u ovoj nesrenoj zemlji danas, kao i pre pedeset godina. U zlokobnom i krvavom vrzinom kolu novih ratnih stradanja srpskog ivlja u administrativnim granicama nove nezavisne Hrvatske posebno je tragina sudbina spomenika kulture, kako srpskih tako i hrvatskoh, koji su vekovima trajali svedoei o bliskosti i proimanju dveju kultura i tradicija. Tek nedavno relativno smirivanje borbi na ovim podrujima omoguilo je uvid u alosni bilans ratnih stradanja kulturne batine, koji je ve i prema prvim, nepotpunim podacima vie nego porazan. Stotina sruenih crkava Od izbijanja prvih veih okraja u ovim podrujima, pre est meseci, do sada je srueno ili teko oteeno vie od stotinu pravoslavnih crkava i osetno manje katolikih bogomolja. Stradali su, rueni i pljakani i druga kulturna zdanja: muzeji, biblioteke, znaajni arhitektonski spomenici, groblja. Spomenici kulture su mahom razoreni u borbama, a karakteristino je i indikativno da je za sva ova ruenja odgovorna samo jedna strana: mimo svih sudei po tome, moe pretpostaviti da su spomenici na drugim kriznim teritorijama: na Baniji, Kordunu, u Lici i zapadnoj Slavoniji pretrpeli mnogo tea ratna razaranja. Perfidna ruilaka strategija U ratu su ruene i pravoslavne i katolike crkve, ali pljakakim upadima i hotiminim razaranjima izloene su samo srpske svetinje. Tako je opljakan stari Eparhijski dvor u Pakracu, u kome se trenutno nalazi oko 150 hrvatskih gardista. Neizvesna je sudbina neprocenjivo vredne, bogate pakrake eparhijske biblioteke, sa mnotvom izuzetno znaajnih rukopisa i starih raritetnih knjiga. Ne zna se ta se dogodilo sa relikvijama iz pakrake

Vukovarska tragedija 1991 episkopske riznice, sa starim slikama i ikonama koje su ovde uvane. Opljakan je i Vladianski dvor Gornjokarlovake eparhije, a postoje podaci i svedoenja da su crkve u mestima koja su Srbi napustili pred terorom ustake vojske pljakane i iz njih odnoene stare ikone i bogoslubeni predmeti. Netragom je nestala zbirka veoma vrednih ikona iz pravoslavne crkve u Puli, podignute u XCI veku. Opljakani su i eksponati i dokumentacija spomen muzeja u Jasenovcu, buldoerima je sravnjeno pravoslavno groblje u Gospiu, a moe se pretpostaviti kakva je bila sudbina dragocenosti iz pravoslavnih crkava u selima zapadne Slavonije, odakle je srpski ivalj izbegao u Bosnu. Izuzetno vani kulturno-istorijski psomenici bile su i crkve brvnare u Rastovcu i Donjoj Raenici, od kojih je prva minirana a druga zapaljena. Svi ovi i mnogi drugi slini alosni primeri svedoe o perfidnoj ruilakoj strategiji nove ustake vlasti u Hrvatskoj, iji je krajnji cilj zatiranje srpske batine i brisanja sa lica zemlje svih tragova i dokaza vekovnog kontinuiteta Srba na ovim prostorima i spomenika njihove duhovne tradicije. Bilo da hrvatska secesionistika vojska bezobzirno zloupotrebljava spomenike kulture u vojne ciljeve, prouzrokujui njihova razaranja, ili da ih van poprita borbi miniraju i spaljuju, rezultat je isti: u srpskim gradovima i selima koje su itelji napustili i osvojile hrvatske snage pravoslavne svetinje i spomenici srpske kulturne batine osueni su na nestajanje i to je oigledno in genocida nad kulturnim dobrima jednog naroda, inspirisan poznatim stavom ideologa Pavilieve ustake NDH Mile Budaka, koji je 1941. godine govorio da srpske svetinje moraju nestati sa hrvatske teritorije, kao kamen-temeljci pravoslavlja. U isto vreme besomuna, gebelovska intonirana propaganda iz Zagreba bombarduje svet svakovrsnim prosvjedima i apelima zbog navodnog bombardovanja Dubrovnika i unitavanja hrvatske kulturne batine, a posebna pria je to se pri tom u hrvatsku batinu ubrajaju i pravoslavne bogomolje koje rue ti isti hrvatski bojovnici. Predistorija zloina Na kraju, mora se imati na umu da kulturna dobra nemaju nacionalnu pripadnost. Ona svakako pripadaju odreenoj kulturi i tradiciji, ali njihova vrednost i znaaj univerzalnou nadilaze granice nacionalnog, inei deo sveopteg duhovnog civilizacijskog naslea oveanstva. (Dnevnik, 12. decembar 1991)

794

795

Vukovarska tragedija 1991 OGROMNO BLAGO PRONAENO U FRANJEVAKOM SAMOSTANU U VUKOVARU NA SIGURNOM JE MESTU - VOJSKA UVA SVETOG BONU Balsamovano telo zatitnika Vukovara i dragocenosti naene uz njega uvamo danonono kae potpukovnik Milorad Voinovi, komandant Vukovara. Spaena i gradska biblioteka. Muke i sa mrtvima i sa ivima U Franjevakom samostanu u Vukovaru pored balsamovanog tela svetog Bone, zatitnika grada, pronaeno je pravo blago. Tu je bila svi sila dragog kamenja, predmeta od zlata, umetnikih slika velike vrednosti. Sve to se, meutim, nalazi pod strogom kontrolom vojne policije i eka da ga preuzmu predstavnici katolike crkve. (...) Iako je to bilo najavljeno, predstavnici Katolike crkve nisu danas preuzeli balsamovano telo Svetog Bone i dragocenosti naene u grobnici. Sve blago e, naime, biti smeteno u sigurne trezore a o njegovoj sudbini odluie se tek posle detaljnog pregleda i razgovora predstavnika vlasti i predstavnika Katolike crkve. (Dnevnik, 13. decembar 1991) TAB TO-a VUKOVARA PREUZEO ODGOVORNOST ZA UVANJE SVETOG BONIFACIJA, ZATITNIKA OVOG GRADA - BONO OSTAJE VUKOVARSKI Poto smatraju da je sveti Bonifacije zatitnih svih Vukovarana, u tabu TO-a odluili da ga zadre u gradu na Vuki. Druga ustaka pljaka ikona iz frukogorskih manastira. Stara vukovarska zdanja bie obnovljena Balsamovano telo svetog Bonifacija ili Bone, kako ga zovu Vukovarani, ostaje u gradu na Vuki. Mi smatramo da je on zatitnih svih u gradu, rekli su ljudi iz taba To-a pa je sino dogovoreno da se mumija do daljnjeg ne nosi u akovo. Na to su pristali i predstavnici Katolike crkve i predstavnici JNA. Kakva e biti knana sudbina vukovarskog sveca koji je, kako kae legenda, 260 godine po Hristu prihvatio hriansku veru zbog ega su ga pagani pogubili, osaje da se vidi. Uz uvanje njegovih motiju, vukovarski teritorijalci su preuzeli odgovornost i za sudbinu 14 veoma vrednih slika koje su takoe naene u franjevakom samostanu. Varvari uvaju... Katolikoj crkvi je odmah dozvoljeno da odnese deo blaga pronaenog u samostalnu. Odneto je vie baroknih kipova svetitelja, svenjaka i relikvija. Sve su to ustae pre pada Vukovara sakrile u katakombe.

Vukovarska tragedija 1991 Ovo je bilo dovoljno da mumija ne ode u akovo, kako je ranijim dogovorom s Beogradskom mitropolijom Katolike crkve bilo predvieno. Vikar franjevakog samostana u Zemunu Marko Kurolt prihvatio je to, ali kao privremeno reenje. Predaja sauvanih stvari predstavnicima te crkve najbolje govori o tome da srpski varvari, kako esto Srbe nazivaju u hrvatskoj, nisu oni koji unitavaju kulturna dobra. Sve smo im sauvali i jo ih lepo zamolili da dou i da to odnesu. Upravo u tome i jeste razlika izmeu njih i nas. Jer, ne treba zaboraviti njihove pljake, iz prolog rata, naroito po frukogorskim manastirima iz kojih su odneli sve kae Pavle Stanojevi, istoriar umetnosti i direktor Arhiva Vojvodine. Pavle Stanojevi je u Vukovar stigao da sa svojom ekipom uestvuje u obnavljanju oteenih spomenika kulture. ...a uzvieni pljakaju Za razliku od oslobodilaca, vukovarske ustae nisu imale mnogo milosti prema kulturnim vrednostima koje su pripadale Srbima. U gradskom muzeju u Vukovaru oni su ostavili pravu pusto. Najvei deo eksponata je ili uniten ili odnet. Pouzdano znam da se u arhivskom odeljenju nalazila zbirka starih lula i satova fantastine vrednosti. Sada sam naao samo ostatke. Nema ni zbirke pravoslavnih ikona, bilo je otprilike tridesetak, koje su ustae u Drugom svetskom ratu opljakale iz frukogorskih manastira dodaje Pavle Stanojevi. Uz sve to, iz arhivskog odeljenja odneta je i jedna od najlepih zbirki vuedolske keramike. Starost joj je oko 4.000 godina, a vrednost neprocenjiva! Bilo kako bilo, pred obnoviteljima Vukovara je ogroman posao. Kako e tei potraga za vrednostima koje su ustae pre osloboenja Vukovara opljakale, niko ne zna. (Dnevnik, 14. decembar 1991) LOV U MUTNOM - RATNI PROFITERI Grad je postao pravi majdan za veinu poslovoa, predstavnika, pa i radnika dojueranjih firmi, trgovina i preduzea ije su centrale bile u Hrvatskoj i Slavoniji. Raznim statusnim i svojinskim promenama i drugim smicalicama u privatne ruke prelazi roba, novac, lokali...

796

797

Vukovarska tragedija 1991 Prema nezvaninim podacima, koje smo dobili od predsednika Izvrnog saveta grada dr ora Baia, do sada je zabeleeno 59 takvih sluajeva. Cifra verovatno vie nije aktuelna jer se svakodnevno poveava. U svom ovom zameateljstvu u kome mnogi, zahvaljujui svojoj domiljatosti zlobniji bi rekli bezskrupuloznosti, nelegalno dolaze do velike imovine nejasno je za to ih Okruni sud i dalje registruje. Lavovski deo posla oko prelivanja drutvenih para u privatne depove obavljen je jo letos, dakle, dok jo uredba nije bila doneta (mada su i takvi aranmani sada proglaeni nitavnim). Ilustrativan primer ordinarne pljake drutvenog kapitala, je sudbina biveg predstavnitva Purisa iz Pazina. Kreatori dokumenta o novoj registraciji svojinskoj transformaciji ispostave u Novom Sadu su normativno do tanina regulisali nain kako da maksimalno uiare. Sledi prebrojavanje Ovakve i sline pojave su u Novom Sadu inae izuzetno rasprostranjene, tim pre to je u ovoj sredini, kao tradicionalno otvorenoj, bila veoma razgranata mrea firmi iz itave zemlje. Pomenuta evidencija je ovih dana ustrojena (na spisku su ukupno 202 takve poslovne jedinice, no za dalje isterivanje nepravilnosti na istac treba da se uradi jo dosta toga, tim pre to sve ukazuje na to da su do sada sud, SUP i druga nadletva (inspekcije), bili nemi posmatrai svekolikih rabota. tavie po onome to ini sud (nastavljajui sa novim registracijama) ispada da se kriminal i ratni profiteri ak potpomau! (Dnevnik, 16. decembra 1991) MINISTAR ODBRANE SRBIJE GENERAL-POTPUKOVNIK TOMISLAV SIMOVI U ODGOVORU NA POSLANIKO PITANJE - TAKA NA SLUAJ KAPETANA DRAGANA Ministarstvo odbrane Republike Srbije nije uputilo kapetana Dragana na podruje SAO Krajine, niti ima bilo kakav uvid u njegovu politiku i drugu aktivnost na tom podruju, pa samim tim i ne stoji iza njega i njegovih postupaka. Ovo je odgovor ministra odbrane general-potpukovnika Tomislava Simovia, na poslaniko pitanje dr Vojislava eelja koga je interesovalo ta e se preduzeti da javnost bude obavetena o stavu Ministarstva odbrane o raznim instruktorima u Srpskoj dobrovoljakoj vojsci. Istorija i vreme najbolje e odrediti mesto i oceniti doprinos i ponaanje svakog sudionika ovih burnih dogaaja.

Vukovarska tragedija 1991 Ministar odbrane Srbije dalje istie u odgovoru da je na brojne inicijative general-potpukovnik Tomislav Simovi primio na razgovor Dragana Vasiljkovia u javnosti poznatijeg pod imenom Kapetan Dragan. Tom prilikom Kapetan Dragan je izneo svoje ideje o profilu obuke dobrovoljakih jedinica, koje u vie navrata javno saoptavao preko sredstava informisanja. (Dnevnik, 17. decembar 1991) REKLI SU: MATIJA BEKOVI - PRESUDE BEZ DOKAZA Nema vlasti koja bi mi dala ono za im eznem, ni opozicija koja bi mi to mogla uskratiti, pa se moje sluenje reimu moe tumaiti samo kao potreba za koju nema objanjenja U Upravi Udruenja knjievnika Srbije nema nijednog lana vladajue partije, sebe smatram nestranakom linou, ali nalazim da tako uvredljiv prigovor Francuskoj 7 trpi iskljuivo zbog mene. (Dnevnik, 17. decembar 1991) JUNACI VUKOVARSKIH BITAKA - U SRCU TUGA I JUGOSLAVIJA Darko Fot od oca Hrvata i majke Srpkinje jo u maju prole godine, kad je Vukovarom proneo jugoslovensku trobojku, naao se na meti ustaa. Od avgusta je meu braniocima srpskih mesta. Brata i oca ubile ustae Ni ustaa ni etnik Kad je u maju prole godine, Tomislav Merep na platou ispred Radnikog doma prosto urlao da ko nije za nezavisnu Hrvatsku mora da potrai novo domovinu moj drug Darko Kovaevi i ja smo sa jugoslovenskom zastavom proli kroz razuzdanu rulju. Merep je pre 15 godina doao iz Hercegovine, a sada tera ljude iz slobodarskog Vukovara. E, nee mislili smo tada. Iluzije su se, meutim, uskoro razbile. Kada nas je Ivica Raan, taj Tumanov plaenik izdao bilo je jasno da se sprema veliko zlo, pria Darko Fot. (Dnevnik, 17. decembar 1991) RADE LESKOVAC, ZAMENIK MINISTRA ZA INFORMACIJE VLADE SO SLAVONIJE, BARANJE I ZAPADNOG SREMA HRVATI SE NIEGA NE STIDE Srpska sela i gradovi napadaju se sa vie strana i posle 14. primirja pa i na upadima ustaa iz Maarske. Plavi lemovi mogu doi samo na granicu

798

799

Vukovarska tragedija 1991 etnikih prostora ili najdublje 5 kilometara u njih. U ovoj oblasti ve je ustanovljena sudska, zakonodavna i izvrna vlast. Kada je Osijek i njegovo oslobaanje u pitanju ima raznih pria. Ako je po pravdi Boga i svemu, Osijek treba da bude srpski grad, iako ne mogu kazati da je bio srpski. Ono to mi hoemo je stvaranje srpskog nacionalnog prostora. Nema ni jednog razloga protiv da Osijek ne bude na. Osim toga, Osijek je i moj rodni grad. (Dnevnik, 18. decembar 1991) MESEC DANA JE PROLO OD OSLOBAANJA VUKOVARA - IVOT SE VRAA NA VUKU U grad se vratilo blizu 3.000 ljudi. Policija hvata zaostale ustae. Pravo oivljavanje tek na prolee Pre tano mesec dana u razruen Vukovar stigla je sloboda. U meuvremenu je pronaeno i identifikovano i sahranjeno blizu 1.000 rtava tromesenog vukovarskog pakla. U Vukovaru je do sada pronaeno i uklonjeno oko 4.000 mina. Taj posao tee i dalje uz sve opasnosti koje nosi. U poslednjih nekoliko dana u Vukovaru je uhvaeno nekoliko zaostalih bojovnika. Po reima potpukovnika Jeftia ono to je preostalo krije se uglanvom u okolini grada ali se vre stalne pretrage pa e i oni uskoro dolijati. Inae, svi zarobljenici se odmah alju u sabirni centar u Vukovaru gde se vri istraga a Armija ini sve da sprei pokuaje osvetnikog ponaanja kojeg i ovde ima. (Dnevnik, 19. decembar 1991) NEMA MIRA NA ISTINO-SLAVONSKOM RATITU - GLAVA NAPADA BARANJU Ve etiri dana traje ustaka ofanziva kojom Glavaevi bojovnici pokuavaju da slome otpor branilaca i uu u Kopaevski rit Koristei primirje kojeg se Armija i TO bezuslovno pridravaju, ustaki bojnik Branimir Glava, zapovednik grada Osijeka uporno pokuava da oslobodi Baranju od srpskih okupatora. estoke borbe vode se u rejonu Kopaeva, ali ustae ne mogu da slome otpor branilaca. U tim borbama do sada je poginulo 9, a ranjeno 14 srpskih dobrovoljaca, dok su gubici ustakih snaga bar dvostruko vei. Sv. Nikola dobrovoljac Pripadnici Srpske dobrovoljake garde pod komandom eljka Ranatovia Arkana proslavili su danas svoju krsnu slavu Svetog Nikolu. U Srpskoj crkvi u Dalju, koja je bila pretesna da primi sve koji su eleli da

Vukovarska tragedija 1991 prisustvuju bogosluenju, Svetu arhijerejsku liturgiju sluio je vladika Lukijan, episkop slavonsko-baranjski. Arkanovi dobrovoljci su, u skladu sa srpskom tradicijom svoju krsnu slavu po tom proslavili uz slavski kola i sveani ruak u Centru za obuku Srpske dobrovoljake garde u Erdutu. (Dnevnik, 20. decembar 1991) SEDNICA USTAVOTVORNE SKUPTINE KRAJINE U KNINU - PROGLAENA REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA Na dananjoj sednici Ustavotvorne skuptine Krajine proglaen je Ustav Republike Srpske krajine i Ustavni zakon. Predsednik Republike dr Milan Babi Predsednik Republike Srpske krajine dr Milan Babi uputio je Skuptini Republike Srbije, Skuptini Republike Crne Gore i Srpskoj Skuptini BiH poziv da aktom priznanja Republike Srpske krajine prihvate slobodno izraenu volju srpskog naroda Republike Srpske Krajine da na svojim istorijskim i etnikim teritorijama formira sopstvenu dravu. in naeg priznanja, s obzirom na meunarodno-pravni kontinuitet i dravni suverenitet srpskih drava Srbije i Crne Gore, predstavljae akt s meunarodno-pravnim vaenjem i otvorie proces meunarodnog priznanja Republike Srpske Krajine. U BELOM MANASTIRU ZASEDALA VELIKA SKUPTINA SO SLAVONIJE, BARANJE I ZAPADNOG SREMA - SRBI ZAJEDNO Istovremeno sa Skuptinom SAO Krajine i poslanici Skuptine SO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema prihvatili Ustav Republike Srpske krajine. Goran Hadi: srpski narod je ovo trebalo da dobije ako ne 1918. onda 1945. godine. Glavni grad Knin Republiku srpsku Krajinu koja se prostire na prostoru od oko 12.000 kvadratnih kilometara i ima 300.000 stanovnika od ega oko 226 hiljada s pravom glasa ini 17 optina: Benkovac, Obrovac, Donji Lapac, Graac, Korenica, Vojni, Vrgin Most, Slunj, Kostajnica, Dvor na Uni, Petrinja, Glina, Okuani, karlovac, Pakrac, Sisak, - Catrag i Knin. Glavni grad Republike je Knin. Nikoljski Ustav Ustav Republike Srpska krajina usvojen je 19. decemgra na dan svetog Nikole. Po reima dr aslava Ocia, krajinskog ministra inostranih poslova,

800

801

Vukovarska tragedija 1991 neki ovaj ustav ve zovu Nikoljski ili Svetonikoljski. I Goran Hadi je obraanje poslanicima velike skuptine poeo estitkom svima koji slave velikog pravoslavnog sveca. (Dnevnik, 20. decembar 1991) POLEMIKA INI EELJ Demokrata je radikalskom lideru rekao da je genetski staljinista, a ovaj mu je odgovorio da je poslanik Nemaca u Republikom parlamentu Nemaka ulaganja u G. inia Dr eelj potvruje i sada tu ocenu i kae da je Slovenija uz pomo nemakih instruktora podmuklom podvalom napala dve hiljade vojnika bez bojeve municije, a te nenaoruane vojnike pod slovenake noeve podmetnuo je Ante Markovi i njegova vlada. etrnaest primirja koja su potpisivana uoi poraza Hrvata pokazuje, prema dr eelju, da ni Hrvati nisu u stanju da ratuju s nama. Oni jesu genetske kukavice, rekao je dr eelj, jer samo takvi ubijaju ene i decu. Te genecke kukavice kukale bi i kod Dubrovnika, Zadra, ibenika, da neki drugi faktor nije intervenisao. Neko je iz sale dobacio: a, ko je primirje potpisivao? Ali, dr eelj se na to nije osvrtao. Za dr inia rekao je da je bio nemaki ak i student i da je nemaka drava u njega mnogo investirala kao oveka, kolarca i politiara pa je zato tu nemaku politiku nedavno i branio. Dr eelj je dr inia neto kasnije nazvao i poslanikom nemakog Bundestaga u Narodnoj skuptini. Replicirajui dr Zoran ini je za sve dosadanje izjave dr eelja o lakoi s kojom e Srbija postii svoje ciljeve rekao da su lakomislene i da su zavele mnoge ljude, te da srpski narod nema ba nikakvu odgovornost za ono to dr eelj radi ili govori. Ekstremi kao to je dr eelj samo nas odvode od naeg pravog puta i kao narodu i dravi nanose nam mnogo vie tete nego nai protivnici i neprijatelji od kojih to oekujemo. G. eelj obian klevetnik A to se tie ovih diskvalifikacija o petoj koloni, o stranim obavetajnim slubama nastavio je dr Zoran ini vojvoda predvojnike obuke, gospodin eelj, da se koristim jednom njegovom metaforom, jeste genetski staljinista. On se frljeca okolo sa onim to je i 1945. godine ovde kolalo, a to je domai neprijatelji, strani plaenici, strane slube.

Vukovarska tragedija 1991 PAROKI I DALJE TRAJKUJE GLAU Uprkos tome to je danas u restoranu Skuptine Srbije astio i nazdravio na sreu srpskom narodu proglaenje Krajike Republike, Milan Paroki je rekao novinarima da e trajkovati glau i dalje, sve dok Reubliki Parlament ne prizna Krajiku Republiku. Najavio da e mu se u gladovanju pridruiti i najblii stranaki drugovi koji su danas u 15 sati doli pred Narodnu Skuptinu Srbije. (Dnevnik, 20. decembar 1991) MILAN PAROKI ZATRAIO DRAVLJANSTVO REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE Narodni poslanik i predsednik Narodne stranke Milan Paroki uputio je molbu predsedniku Republike Srpske Krajine i Vladi ove srpske drave da mu se da dravljanstvo. U molbi, koju alje uz estitke koju je sino poslao dr Milanu Babiu, Milan Paroki istie da e biti lojalan graanin Srpske Krajine i da e to novo dravljanstvo dravljanstvu Republike Srbije. (Dnevnik, 21. decembar 1991) U POKRAJINSKOM TABU TO-a POVODOM DANA JNA UNAPREENJA I POHVALE U Novosadskom Gradskm tabu Teritorijalne odbrane jue je odran sveani skup povodom Dana JNA, 22. decembra i 50-godinjice Jugoslovenske narodne armije. Zbog opte situacije nije bilo kao ranije sveane akademije i kulturno-umetnikog programa. Skupu su prisustvovali predsednik Izvrnog saveta grada ore Bai, predsednik SUBNOR-a grada Stevo Polovina, predsednik Saveza rezervnih vojnih stareina Boko Filipovi i predstavnici radnih organizacija iz Vojvodine. Skup je zapoeo odavanjem pote palim borcima, a zatim je zamenik komandanta TO Novog Sada pukovnik Duan Stojin podneo prigodan referat. Proitana je i telegram-estitka komandanta TO Vojvodine generalpotpukovnika Nikole Mandaria. Zatim su proitane naredbe komandanta TO Vojodine o unapreenju rezervnih vojnih stareina i naredba o proglaenju taba TO ida za najbolji optinski tab TO u Vojvodini. (Dnevnik, 21. decembar 1991)

802

803

Vukovarska tragedija 1991 VUKOVAR - UBIJENI DOBROVOLJCI Po informacijama iz Komande Kragujevakog korpusa u meusobnom obraunu pripadnika Dobrovoljakog odreda Leva Supoderica trojica ljudi ubijena Vest da su trojica dobrovoljaca poginula uvajui balsamovano telo i dragocenosti Svetog Bonifacija, zatitnika Vukovara, prostrujala je poput munje istono slavonskim ratitem. Po onome to smo danas saznali u komandi kragujevakog Korpusa taan je samo njen prvi deo, dok su motivi za ubistvo sasvim drugaiji. Po reima pukovnika Nikolia ovo ubistvo nema nikakve veze sa svetim Bonifacijem ije uvanje vojsci inae predstavlja velik problem. Koji su motivi izazvali obraun, saoptie se tek poto istraga bude zavrena. (Dnevnik, 25. decembar 1991) SVEANOST U CENTRU ZA OBUKU SRPSKIH DOBROVOLJACA - MILO OBILI NAJHRABRIJIMA Petorici boraca iz Srpske dobrovoljake garde, od kojih dvojici posmrtno, dodeljene zlatne medalje za hrabrost u odbrani srpskog naroda Srpska dobrovoljaka garda iz Centra za specijaln obuku jedinica TO Srpske oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem danas je pozdravila junake. Pred sveanim strojem boraca komandant eljko Ranatovi Arkan dodelio je medalje za hrabrost Milo Obili. Odlija od 24 karatnog zlata dodeljena su petorici pripadnika Srpske dobrovoljake garde koji su se istakli herojstvom u najeim bitkama za osloboenje srpskih mesta u Slavoniji i Zapadnom Sremu. Neki od njih : Nenad Markovi, Dragan Petrovi i Sava Stankovi jo i danas vidaju zadobijene rane, a Duanu Markoviu i Milu Vinjevcu posmrtno su dodeljene medalje za hrabrost. (Dnevnik, 26. decembar 1991) NA BORBENOJ LINIJI PRED OSIJEKOM - VOJVOANIMA SVA PRIZNANJA U prvoj smeni bilo je dosta nesnalaenja ali sada je dobro i spremni smo ako treba da ostanemo do kraja rata kae rezervista iz Novog Sada Branko Laji. Mislio sam da e biti problema sa motivacijom boraca iz Vojvodine, ali sam se na sreu prevario veli dobrovoljac iz Podravske Slatine arko Bori. Prekaljeni borci vele da je opaka samo prva granata koja padne. Jer dok ne sleti druga vremena uvek ima toliko da se svi sjure u zemunicu iskopanu nadomak daare. A ovo skrovite je bezbedno.

Vukovarska tragedija 1991 Zapii: Mali Srbi ovde uvaju granicu, dok veliki Srbi sede kod kue i mudruju kratko e Todor Babi iz Iriga. (Dnevnik, 7. novembar 1991) TRIBINA SRBA IZ HRVATSKE U NOVOSADSKOM DOMU JNA - INKVIZICIJA UOI XXI VEKA O stradanju Srba govorili dr Branislav Dimitrijevi, Ilija Petrovi, eljko Ranjatovi Arkan, mr Tibor Halai, Nikola Kolundija i Gojko Mitrovi O stradanju Srba iz Hrvatske govorili su preksino u Sali novosadskog bioskopa Doma JNA podpredsednik Udruenja Srba iz Hrvatske za Vojvodinu Nikola Kolundija, predsednik Komiteta za finansijsku pomo Srbima u Hrvatskoj Gojko Mitrovi, predsednik Udruenja Maara za otadbinu Srbiju i Jugoslaviju mr Tibor Halai, ministar za informisanje SAO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema Ilija Petrovi, komandant Srpskih dobrovoljaca eljko Ranjatovi Arkan kao i profesor dr Branislav Dimitrijevi predstavnik Parlamenta kulture Beograda. (Dnevnik, 27. decembar 1991) POLITIKA 91. - GODINA ZLA Agresija na Jugoslaviju i srpski narod u Hrvatskoj i ovog puta je potekla iz istih nemako-austrijsko-vatikanskih izvora. Hrvatsko vrhovnitvo pod platom mlade demokracije nasrnulo je na srpski narod sa oiglednom namerom da ga uini gostom u sopstvenoj kui i na tim prostorima iskoreni. Ba kao u stara, mrana i za Srbe tragina vremena. Genocdni akt i recidiv jedne retrogradne, frankovake politike. Evropa pod nadzorom ponovo ujedinjene i mone Nemake, ovinistiku la proglaava za politiku istinu a nacizam za demokratiju. Od Srbije se trailo da posle svih oslobodilakih ratova, golgota i miliona rtava mirno gleda kako joj treina naroda ostaje u tuim dravama, u poloaju nezatienih nacionalnih manjina. Interesantno je da sile ijoj su agresiji i Jugoslavija i Srbija izloene danas ne nastupaju militantno i brutalno kao 1914. ili 1941. godine. Pod liberalno-demokratskom maskom, koristei ideoloke predrasude tvoraca Novog svetskog poretka one zloupotrebljavaju meunarodne organizacije, elju za mir i sabilnost. Potezom pera htele bi da precrtaju jednu suverenu evropsku dravu. Na kraju se s pravom postavlja pitanje: da li je vojna pobeda iskljuivi preduslov kraja ovog prljavog rata? Svakako da nije. Jugoslovensku narodnu

804

805

Vukovarska tragedija 1991 armiju u Hrvatskoj moraju zameniti mirovne snage Ujedinjenih nacija i to to pre. Nako toga bi se, poto su se Srbi izjasnili u kojoj dravi e da ive, definitivno utvrdile nove granice. To je i jedino reenje koje obezeuje krajnji mir. Sve drugo bi vodilo dugom graanskom ratu. Zajednikog ivota Srba i Hrvata posle svega to se u godini za nama dogodilo, u doglednoj budunosti vie nema. (Dnevnik, 31. decembar, 1. i 2. januar 1992) POSLANIKI DUEL: BATRI-JOVANOVI MILAN PAROKI - OPET BI NAS IZABRALI Najvee prialice u Narodnoj skuptini smatraju i da bi opte stnaje u Srbiji bilo bolje da su njihovi predlozi vie uvaavani i usvajani Paroki: prvo sam predloio da konano priznaju Republiku Srpsku Krajinu. Ali, nisu prihvatili. Ova Vlada hoe neko status-qvo reenje, polovino. Ili priznajete, ili ne priznajete. Nema vie deklaracija komunistikog tipa. ao mi je to su Vlada ideolokog istunstva a ne Vlada srpskog naroda. Mislim da nee ni ova Vlada nita uiniti. (Dnevnik, 31. decembar i 1. i 2. januar 1992) HRVATSKA PARAVOJSKA NE MIRUJE - GRANATAMA PO VUKOVARU Tri granate ispaljene iz Vinkovaca i Nutra Tri potmule eksplozije danas su ponovo, vie od 40 dana od kako je Vukovar osloboen, uznemirile malobrojne itelje ovog mesta izjavio je zamenik ministra za informacije Vlade Srpske Oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem Rade Leskovac. (Dnevnik, 31. decembar 1991. 1. i 2. januar 1992) PREDSEDNIK SNO MIRKO JOVI: - SRPSKI NAROD SE KONANO USPRAVIO U toku 1991. godine srpski narod se duhovno i politiki ujedinio. Srpskog graanskog rata u Srbiji nee biti. Mi smo za nove izbore u Srbiji, ve za sve srpske izbore za treu Jugoslaviju. SNO e uestvovati na konvenciji o novoj Jugoslaviji. Na konferenciji za tampu naelnik Ratnog taba SNO Milorad Bastaja koji je na frontu u Hrvatskoj sa prvim srpskim dobrovoljakim odredom Duan Silni, pod pseudonimom Pavle II urii, obavestio je danas novinare i o inicijativama ovog taba. Ratni tab SNO smatra da Srbija hitno treba da osnuje Ministarstvo koje bi brinulo o porodicama nastradalih oficira, teritorijalaca i dobrovoljaca jer sada to rade razliite dobrotvorne i druge

Vukovarska tragedija 1991 organizacije, kao i da se ni u kom sluaju dobrovoljcima za uee u oruanim akcijama u Hrvatskoj nedaje novana nadoknada, ve da se njihovim porodicama daju razne beneficije. KALENDAR DOGAAJA 91. II pegelj nije uhapen a na konferenciji za tampu u Zagrebu izjavljuje da se planira stvaranje hrvatskih oruanih snaga. Milan Kuan napustio sednicu Predsednitva SFRJ obavetavajui da e Slovenija zapoeti proces izlaska iz Jugoslavije. Srbija dobila novu vladu na elu sa dr Dragutinom Zelenoviem. III Veliki miting opozicije u Beogradu 9. marta prerastao u nezapamene nemire. Poginuli milicionar Nedeljko Kosovi i demonstrant Branimir Milinovi. Dva dana kasnije na Terazijama protestvovali i studenti. IV Oruani sukob pripadnika MUP-a Hrvatske i graana na Plitvicama. Izvrni savet Srpskog nacionalnog vea SAO Krajine doneo odluku o prisajedinjenju Krajine Srbiji. Srpsko nacionalno vee za Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem trailo pripajanje Vojvodini. Narodna Skuptina Srbija usvojila deklaraciju o mirnom reavanju jugoslovenske krize, protiv graanskog rata i nasilja. V Snage MUP-a Hrvatske 2. maja oko podne upale u Borovo Selo pucajui na sve to se kree, bez upozorenja, jedna osoba ubijena. Srpski branioci odgovorili vatrom. Poginulo 13 pripadnika MUPa, a nekoliko desetina ranjeno. Sve vie izbglica iz Hrvatske stie u Srbiju. Veliki nemiri u Splitu, ubijen 19-godinji vojnik Saa Geovski iz Kavadaraca. Slika o davljenju vojnika od strane militantnih civila obila svet. Predsednitvo SFRJ glasanjem odbilo da imenuje Stipu Mesia za predsednika Jugoslavije. Na referendumu u Hrvatskoj za suverenu i samostalnu Hrvatsku izjasnilo se 94,17 odsto graana. Srbi nisu glasali. VIII Osloboen Dalj od ustaa. Razbijen napad hrvatskih gardista izmeu Borova Sela i Borova Naselja. Sabor Hrvatske zamrznuo sve odnose sa Srbijom. U Beogradu se 11. avgusta sastali predstavnici Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine radi dogovora o budunosti Jugoslavije. Hrvatska trai povlaenje JNA sa njene teritorije. Polovinom avgusta estoki okraji kod Okuana. Nastavljene borbe za Pakrac i Daruvar. Krajem meseca u Srbiji 65

806

807

Vukovarska tragedija 1991 hiljada izbeglica stiglo iz Hrvatske. Borbe oko Vukovara sve ee. Miloevi razgovarao sa francuskim predstavnikom Miteranom. IX Mirovna konferencija o Jugoslaviji poela 7. septembra u Hagu. Za predsedavajueg izabran bivi britanski ministar spoljnih poslova Lord Karington. Usvojena Deklaracija o mirnom reenju krize, bez nametanja stavova. Lord Karington u Igalu razgovarao sa Lonarom, Miloeviem, Tumanom i Kadijeviem koji su potpisali dokument o prekidu vatre. General JNA Anton Tus preao u Oruane snage Hrvatske. Pripadnici Zbora narodne garde masakrirali 13 vojnika kod Karlovca. XI Hrvatske oruane snage napale granatama id. Poginulo etiri a ranjeno deset osoba. Bombardovan i Apatin. U Hagu Miloevi rekao da srpski narod odbacuje ultimatum i pretnje. Ministri EZ doneli odluku o ekonomskoj blokadi Jugoslavije i zatraili od UN da uvede embargo na isporuku nafte naoj zemlji. Srpski narod u BiH se na referendumu izjasnio za ostanak u Jugoslaviji. Makedonija donela svoj Ustav kojim je ozakonjena suverenost. Srbi u ovoj Republici nisu ni nacionalna manjina. Posle tromesene borbe osloboen Vukovar. Na videlo izala sva ustaka zlodela, pronalaze se masovne grobnice. Mesi je izjavio da je obavio svoj zadatak i da Jugoslavija vie ne postoji. Lord Karington trai od Evropske arbitrane komisije da odgovori da li Jugoslavija postoji. XII Uvedene sankcije EZ samo za Srbiju i Crnu Goru, dok su ostale republike osloboene blokade. Nemaka suspendovala ugovor o saobraaju sa Jugoslavijom koji se odnosi samo na Srbiju i Crnu Goru. Bu i De Kueljar protiv Deklaracije EZ u Briselu kojom se nudi jugoslovenskim republikama koje to hoe nezavisnost. Ante Markovi podneo ostavku na funkciju predsednika SIV-a. Srbija i Crna Gora odbile Briselsku Deklaraciju a zahtev za priznavanje nezavisnosti poslale Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina (SDA i HDZ) i Makedonija. Proglaena Republika Srpska Krajina a pokenuta inicijativa za stvaranje Republike srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Predsednik Vlade Srbije dr Zelenovi podneo ostavku a time pala i cela Vlada. Za novog predsednika Vlade Srbije izabran dr Radoman Boovi, izabrana i nova Srpska vlada. Nemaka je, kako je to i obeala, pred Boi, priznala Hrvatsku i Sloveniju. (Dnevnik, 31. decembar 1991. i 1. i 2. januar 1992.)

Vukovarska tragedija 1991

808

809