P. 1
Genocid nad Srbima u opstini Kalesija 41-45

Genocid nad Srbima u opstini Kalesija 41-45

|Views: 883|Likes:
Published by Emir Nisic

More info:

Published by: Emir Nisic on Aug 02, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/14/2014

pdf

text

original

Koalltori Advokat PETAR VUC:ETlC

Dipl. ing, MIRA MlTROVIC

p

o

ME

NIK

GENOCID NAD SRBlMA 1941 - 1945 U DrSTINI KALESOA (parohiji moga oca)

UVODNA

REC

Tokom Drugog svetskog rata izvr~enr sn najtezi zlocini (zloeln! genocida), posebno nad Srbirna i Jevrejima, Nemcima i Hr v atima ostace zi.g srama ~ecito. jer su njihovi Ijudi pobili - Nemei, preko ~est miliana Jevreja, -II Hrvati preko milion Srba civila - neboraca, zena i dece. Dok se 0 holokaustu nad Jevrejima dosta zna u svetskoj javnosti, 0 zlecinu genocida nad Srbirna se skoro i ne zna. Tokom Drugog svetskog rata U okupiranoj SIbiji ofonnljene SU, skoro ilegalno, dye komisije zaprikupljanje podataka 0 zlacinima ustasa nad Srbima u "Nezavisnoj'' driavi Hrvarskoj, Jedna komisija bila je pri Komesarijatu za izbeglice (eiji je komesar bio Toma Maksimovic), a druga komisija bila je u Srpskoj pravoslavnoj Patrijarsiji, Inicijater i pokrovitelj Komisije u Patrijarsiji bio je zamenik Patrijarha - mitropolit skopski Josif, koga su Bugari proterali iz Skoplja, Patrijarh srpski, Gavrilo, bio je zatocen u zleglasnom logoru Dabau, kao izraziti protivnik fasizma odnosno naeionalsocijalizma. Obe komisije radile sa predano i uspesno. Nova drzava nasledila je dokumentaciju Kornesarijata, a primerak Patrijarsije zaplenila je poficija nove drzave (OZNA). Postojao je i drugi primerak PatrijarSije koji je, prerna nezvanicnom saznan]u, prisvojio jedan profesor Univerziteta u Beogradu. Zvaniena politika bila je na stanovistu da se ovi podaei ne objavljuju brats tva i jed instv a ' ! "u interesu

Taka su u javnosr dospeli samo fragmenti i to posle Titove smrti, ali to su bili radovi pojedinaca - medu kojima je najpoznatiji dr Milan Bu1aji~. Od Srpske akademije nauka i Srpske Patrijarsije ocekivalo se vise. Na ovom poslu nisu angazovali svestenike, ucitelje i prosvetne radnike, Ni danas nije kasno! Predlazem da Akademija i Patrijarsija upute proglas, putem radija, televizije i stampe, svestenicima i ueiteljima prvenstveno, ali i celom narodu srpskom - stradajucem narodu - da irnsalju

pisma 0 stradanjima u Il svetskom ratn, kao i ratu pri rasturanju SFRJ. U svetskoj javnosti - na zalost - preovJaduje misljenje da su Srbi, koji su ustali da se brane ad novog genocide krivci i zloeinci, a zlocinci - btve. Nepoznavanje situacije i predistorije Hi aesto drugo! "Vrijeme je majstorsko reseto, precistice ove stvarl", rete veliki Srbin - Vladika Njegos. Naro-

Reee Vladika joil nesto: "Srpski pisem i zborim, svirna gromko govorim: dnost mi srbinjska, um i dusa slavjanska",

5

PREGLED STANJA I DOGADJAJA

U OPSTIN1 KALESLJA

Parohija koi'u je opsluzivao svestenik Dusan Mitrevic nalazila se izrnedu Tuzle Zvornika. Zvala se parohija Osmaeko-Dubnicka i pokrivala je opstinu Kalesija. U ovorn ratu postojao je Kalesijski front. Autor ovog Pomenika je ing, Mira Mitrovid, ketch svestenika Dusana Mitrovica, a unuka Pere-Petra Mittovica, narodoog tribuna poznatog u oeloj Bosni, pod imenom "pop davo". Ovo 'spic name' dobio je jer je bio '. neuhvatljiv za okupatore - Austrijance. Po zavrsetku tadasnje Ilajvi~e bogoslovske skole .. Reljevske duhovne akademije ...Dusan Mitrovic je primio svestemcki cin. Opstina se ualazita 1I Spreeansko] dolioi, prirodno vrlo bogatom kraju, a nastanjena Srbima i rnuslimanirna - "peturcenim" Srbima. Muslimani su biH u vecini i posedovali su bogatije krajeve. Srbi su nastanjivali siromasni deo o p§tine , vecinom u brdima. Na ovoj teritoriji staaovala je i jedna hrvatska porodica, eiji je eelnik Karle Suhi bio okoreli ustasa i rami zloclnac. Po oslobodenju osuden je na smrt i streljan, Pred IT svetski rat postavljena je za pustaricu Katica Lovreneic, Hrvatica, nemaekispijun iaktivoa ustaSkinja. DoSIa je sa muzem Ivanom, takode ustasom, koji je izgubio nogu u borbi sa partlzanima. Uoci oslobodenja SIl pobegli sa ovog terena neznano kud, Za vreme Prvog svetsl!:og rata muslimani su se upisivali u Suekore. To je bila orusana formacija Austrougarske "za cuvanje reda". Komandant Stie'kora za Bosnu bio je Ademaga Mesic, docnije Pavelieev vitez .. Po oslobo1enju sud en i streljan. Tokom II svetskog rata muslimaai su iz ove op~tine bili vecinora u orusanim formacijama "Nezavisne ddave Hrvatske", Dobar broj muslimana iz ove op~tine bio je u ustasama i pocinio tesRe zlol:ine. Po stvaranju "Nezavisne drzave Hrvarske" svestenik Dusan Mitrovic je uhapsen, a potom poslat sa porodieom u Ustaski Jogor Caprag .. To je bio "sabirni" logor za svestenlke i njihove peredice, Na molbu Milana Nedica nemacka komanda je intervenisala, pa je veea grupa svestemkasa porodicania prebaeena u Srbiju, Nemei su ovim cinom rafunali na pocHe - da se ne- bore protiv erkve i vere, "kao sto -tocine boljsevici" . U meduvremenu u parahiji prote Dusana Mitrovica dogadaju se uzasi, Skoro sovi rnuskarei, sem nekoliko siucajno izbeglih, poslani su u lagore. Niko se od njih nije vratio, niti se slgumo zna gde s~ pebijeni .. Pretpostavlja se dasu nastradali u Jadovnu, pod Velebiiom. Kod kuea su ostali .zene i deca, ali ni oni nisu bili postedeni. U sela Jeginov Lug nil dan proslave uezavisnosti NDH na dan ro. aprila 1942. godine pobij\mi su svi stanovnici, a selo op\jackano izapaljeno. Ostao je i.iv samo jedan deck~ kojise sakrio u kokesarnik. Prota Dusan je saznao da su zlocin izvdili muslim ani iz Rainaca .. Saznao je i njihova irnena odnosno irnena kolovoda, pa zapisao .. U ovoj knjiiici objavljujemo i njihova imena. tosena 6 ~. P.1.oslnbodenju svestenik Du~an nije imao gde da se vrau. Crkva je bila opusoskmavljena, parohijski dom demoliran i opljackan, pastve skoro nije ui bile, pa je

rasporeden

od strane crkvenih vlasti za paroha u Zvorniku.

Tamo gao je "na nof" doeekao

komesar Milan Pantie Tenk: "8ta cete vi ovde, nama ne trebaju popovil" Dok jos nije bila oslobodena cela drfava nova vlast hapsi prow Mitroviea. Opunomocstvo OZN-e za srez tuzlanski 14.5 .1945. godine izdaje otpusnicu za popa Dusana Mitrovica "koji se otpusta iz ovog zatvora", bee ikakvog obrazlofenjazasro je· uhap~en i zaSto pusten iz zatvora, Resenjem MUP-a BiR br.2S54/49 kaznjen je prota Mitrovic zato 5tO je vodio svojc maticne Icnjige "jer su vee bile uvedene drzavne marlene knjrge". Resenjern OkrUZDOg suda Il Tuzli br. K 83/~2 od 04.06.1952. godine obustavljen je postupak protiv Mitrovic Dusanazbog krivicnog dela iz clana 118. KZ (neprijateljska propaganda). Spasla ga jc kcerka Mira. preko njenog Skolskog druga Rate Dugonjica, tada gradskcg sekretara KPJ za Sarajevo. Rate je intervenisao preko Ugljese Danilovica, tada ministra uuutrasnjih poslova BiH. Okruzni javni tufilac Gajo Lazic bio je podigao optuinicu protiv okr. Dusana .MitroviCa pod br. 16/52 od 29.04.1952. godine. Optuinicaje zavedena kod Okruinog suda (I Tuzli pod br. K 83152 dana 30.0.4.1952. godine. Protu Dusana su hapsili i pregonili Nemci l ustase , razumljivo, ali i kornunisti. Prom Dusan bio je sin velikog rodoljuba i narodnog tribuna popa Pete-pop davola. Visoko obrazo v an. u narodu uticajan smetao im je, Nije normalno, niti opravdano da je bio nepozeljan i u oslobodenoj zemlji, sem ako 'tadasnji politicari i politikaati, tipa komesara Tenka i Milovana Dilasa, nisu dalje videli od nosa. Prota Dugan je, zaista, samo vrsio svoju duinostarhijerejskog namesnikado srnrti toju mu Ustav .nije zabranjivao, kako sam rece. Umro je 1970.. u Zvorniku. P.V.

7

ZRTVE USTASKIH ZVERSTAVA SA TERITORIJE OPSTINE' KALESIJA-8iH 1941 - 19451 Seto Dubniea
1. Jovic Bosko
2 ...Jovid Nikola 3. Jovic Ani~(I

GOOina rotfellja

SeJo Dubnlea 34. KovaCevic! Kojo 35. Pajle Pajo 36. Pajie Spasoje 37. PaJie Sava
3ft. Vuja7Uwie Vujan

Godina rodenja

4.

Joyi,

Viaiko

5 Jovie Dgato

6. Kostic! Risto 7. Gajie Pero 8. Gajie Boio 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.
21. 22.

Gajie Gajie Gajii Gajie Todii Todie Todie Todie Todic

23. 24. 25. 26.

Sava Cvijetin Petar Nedo Spaso]e Todor LuTro Java Lazar TOllie Doko Todilf Simo Tod;1f Rija TOOte Veljka Todie Todor Cetkovic Todor-Toso Cetkt)vic Stmtimir-Trato Vldovie Branko Vidovic Jovan
Vidovie

1905 1903 1904 1935 ]938 1910 1912 1908 19I1 1913 1920 1922 1903 19.05 190{l 1900
1916

39. Yujanovic Dusa 40. Nikolic Doko 41. Nikolic Sima 42. Nikolic Jovan ellilm 44. Jan/wyie Peter 45. Jankovie Gavro 4JNikoUC 46. Jankovic Rado 47. Jankoyie Drago 48. Ristie Toma

19iO 1900 1902 1921 1900 1908 1900 1908
1916

1923
1896

49.

Ris.rie Vajo

1907 1908 ]914 1900 1920 1924 1923
1922

1912 19J4
1916 1911

poginuo. ad Nemaca: 50 R!~itiCBoJko poginuli ad partizana: 5 { fiotie Bolo 52. Lu.kit! Cvijetin 53. Durie Dusan 54. Bo~ic Pqjo 55. Bolfe Rado 56. LukiC Milar

27.
28. 29. 3D. 31.

Net/a Kovac~vic IiJvall Kov(1cevit Lazar Kovacevic Zorka Kovacevic Ratko

1917 1900 1903 1900 1906 1908 1891 1920
1903

57. Krstic Krsto 58 furl'; Obrgniia
59. Zekanov.ic Pero 60. Zeko.nollii! Ljupko 61. Kojic Stano

1891 1890 1918 1891 1890
1926

1892 1912
1919

32. Kovacevic Matija 33.KovoCevii Sima 'Spisak nije potpun. lPodvucena imena su malo1etnici.

1907 1891
1903

62,

Koii6

Vq;a

1927
1926

63. KojiC Sara

64. Kojic ZMm

]894

8

Selo On bnica 65. Kojic Marla 66. Kojic Bojana 67. Boskovi( Toma
68. Boslw~jt

God .roiJenjll 1898

Selo Dubnica .• Gornja
102.

BEtta

God.rodenja

Lazarevic

Srecko

Mitar
Cviko Savko
Vladan

69. Boskovic 70. Boskovic
71. Malilevic·

1897 1925 1902 1922
1912 1918
1922

103, l.m;ar¢yj( Sayo
104. Jovic Bo.flw

105. Ma/csimovic Vlajko 106. Wja 107. Ilic Zivko 108. md Geda

me

72. 71. 74. 75.

Boikovic Savaiija Ma.lilevie Petar Jovk' Risto Kojic[ Obrenila

109.

me Slrajo

1903 1908
1929 1895

110. We Darinka. 111. Lazarevk: Nedo 112. Peric Milorad 113. Perk: Petar 114. Peric Pero 115. /16. 117 ] 18. Peric Peric PeriC Perie Vid Mara Dufullka Drago

76. Rikic Jovo

Z7. Koiii Bosi/ika
Dubniea 78. Kojic Simo 79. KojiC Stojan. 80. Kojic' Sreeko
8/. Koju: Milo

1924 • zaseek KOjic!: 1885

82 .. Rikic Janko 83. Rikic Sajko 84. Boskovu: Lazar 85. Boskovu: Dorda
86. Boskovic 87. MaUSevic 88. Malisevic Milar

1907 1909 1905 1908 1910 19U
1908

119 Perie Goja

1904 ]925 1891 1896 1894 1885 1922 1924 1910 1908 1912 1915 1914 1913 1915 1937 1939 1936
1935

120 Perie Toto 121. PecK Neuad 122. Perie Stevo
123. Iokovic Bordo 124. Jokovic Radovan 125. jokQvit Vojo 126. Jokovit 128. Jokovu: Nikola Despot

Jovo
Tomo

89.

Malisevic

Ivan

90. Malisevic Mitar 91. Mitrovic llija 92. Mitrovu: Miljo
93. Mijatovic KTsJo

1913 1903 1904 1912 1902 1901 1922
1908

127. Jokovic Pero 129. Jokovic Peter 710 jQkOl.it StallG 131. Babic Daia 132. Babic Risto 131. Babic Milar Seto Z 0 1 j e: 134. Girko1;!ieStanko 135. Girkovil Savo 136. Girkovit Jovo
137. Kostic Acim

94. MijalOvie Stojan Gornja 95. 96. 97. 98.
99.

1918
- zaseok Brda: 1916

Dubnica

1940 1939 1905 1900 1920 1897 1906 1913 1915 1923 1905 1908 1912 1910 1920 1900 1903 1912 1914

Lazarevic Pilip

Lazarevic Petko Lazarevic Trivko Lazarevic Marko

1922
1913

Lazarevic

Donto

1905 1907
19m

tOO. Lazarevtc Maksim /01. Lazarevic Lazar

1898

138. Kostic Maksim 139. Kostic Kojo

9

Selo Zolje: 140. Kostic Stanoje 141. Stevanovic Cvijetin 142. Stojanovic Petar 143. Stojanovic Stanko 144. 145. 146. 147. 148. 149. Roionjkii Ro[of!jkiC Roionjkii RQionjkit Roionjkic Rol.onjkfC Nikola Mikajilo Stanko David Bosko Stanko

GQd.rodenja

150. Roiolljkie Jerko

lJ.l S.lQ. S.(ie.flQll 152. Stojii lliju
153. 154. 155. 156. MiCit Ferko MiCit Mikajlo Muovanovu: Tri10 MiloyalJOllii Nikol« Stevan Milovan

iir.

157. Miiovanovic 158. Milovanovic

159. Milovanovie Petar 160. Milovanov;t! Jovan 161. 162. 163. 164. 1.65. 166. Milovanollic Janko Raku: Vojo Cirkovu: Zdravko Milovtmovic Nedo Durie Stanoje Durie TeSo

167. Durie Risto 168. KarMOllic Risto 169. Katanovic Milar 170. Katanovic Duian 171. KautnOllit! Cviko 172. Katanovic Drago 173. Eru: Vlajko 174. Eric! Iovan ]75. Eric Geda 176. Eric Law 177. Eric Luke.

LZ8..

{ki{ Mi{f11 ill! 179. Eric Aleksa

1908 1913 1911 1920 1895 1910 1920 1900 1903 1917 1920 1923 1908 1900 1917 1914 1908 1911 1OO0 1907 1915 1912 1915 1918 1908 1920 1913 1910 " 1896 1905 1OO8 1914 1920 1894 1897 1921 1917 1906 1923 1900

Selo Zolje 180. Eric Ljubo l81, E.rir:. VukgJ.in. 182. Eric Jovan 183. Mihajlovie Jovan 184. Lazarevic Triso 185. Lazarellic Risto 186. Lazarevid Rarko 187. Lazarevic Cviko 188. Lazarevic Ostoja 189. Eric Tripo 190. Eric Dusan 191. EriC Vaso 192. Eric Nedo

God.rodenJa 1922

193. Eric Milo Selo M. Zajednica ZoLje: 194. Mi_lovallovic Jovan 195. 196. 197. 198_ 199_ 201. 202. 203. 204. 205. 206. 207. 208. Milov(mo\Jit Miirjvonavic Milovanovie Mi[Ollonovit MilOllanovit! Stojanovit Stojanovic Stojanovit Slejanollie Stojanovic StojarlOllic Stojanovic Stojanovic Danilo Sava Sljepan Kostadin Geda

1924 1895 1914 1895 1902 1905 1911 1914 1900 1920 1908 1910 1914 1904 1908 1911 1915 1917 1920 1910 1913 1916 1918 1908 1914
1916

200. Stojanovu; Toma Stojan Doko Radivoje Pavle Duson Nedo Vlajko

Petar

209. lokollic Miknn 210. lokovje Zivan 211. 212. 213. 214. lok-ovie Mikailo lokovit! Milorad Jokovic Mikasin Rakie Mi_lollan

215. Rakie Rado 216.. RakidVojin 217. Rakic Pero 218. Rakie iillon

1920 1922 1900 1908 1911 1920 L920 1920 1917 1914 1921 1917

10

Selo MZajermica 219. 220. 221. 222. 223. 224. 225. 226. 227. 228. 229. 230. 231. 232. 233. 234. 235. 236. 237: 238. 239. 240. 241. 24'(.. 243. 244. 245. 246. 247. 248.

Zolje

GoU.ra4enja

Sela Jajiti 258. Erii Milorad 259. Erit Sima 2(j(). Eric J avail 261. 262. 263. 264. 265. 266. 267. 268. 269. 270. 271. 272. Eric Erit Eric Eric Eric Eric Eric Eric

God.ro4enja

Rakic Zarko Raku: Bosko Rakic Momir Rakie Rajk{) Rakic Mirar RakifTimo Jovie Bosko Jovic llija Jovic Momir Jovie Dorda Mihajlovic 1)0100 Mihajlovic Timotije Mihajlovit Risto Mihajlovu: Stevan. Mihajlovic Ratko MiJUljLovic Tinum Mihajlov.ic Maksim Mihajlovit Cvlko Zolji6 Danilo Zoljie Ilija Zoljic Cvijetin. Zoljic Zolji£' Zolji£, Zolji£, Zoljic Zoljii Zolji£' Z.oljii Zo/jit Jovan Todo Tripo Risto Matija Stanko . Sreco Neelo Veljko

1913 1916 1920 1912 1908 1911
1913

tivon
Dordi]« Todo Vojo Ilija Sallo Java Stanko

1895 1905 1908 1912 1913 1907 1913 1915 1912 1914
1-910 1913

eric LM.O Eric Stanko Eric Pero Erit Cviko

1916 i9l8 1906 1914 1908 1906
1.904

273. Erit Marko 274. Eric VelJko Jeginov Lug - ponbijani 275. Eric Milum 276. Eric Stoiimir 277. Eric Paruo 278. Eric Kosta 279. Mihaj/{)vii Cvetozar 280. Jovanovic Savo

t914 1920 1908 1917 1900 1906 1921 1913 1911 1913 1895 1900 1900 1920 19]5 ]900 1914
1942

ZB.J,
283, 284. 285. 286.

IIJYgf1l1Yir:. tip!n 281. Jovanovic Vladan lo.l!.!l.novir.Neve.nka Jovanovic Vukana Jovanovic Vasilija. Jovanovic Jelisavka

1916 1912 1914 1916 1880 1903 1905 1910 1912 1889 1903 1910 1907

1912 1920 1900 1914 1900 1908 1932 1912 1928 1890
1881

Selo Jajici 249. Eric Triio 250. Eric Petar 251. Eric Jovan 252. Eric nija 253. Eric Lazar 254. Eric Nedo 255. Eric Luka 25tl. Eric Teodot 257. Eric Tanasije

287. Jovanovic Lazar 288. Jovanovic Petko 282· IQIIQnovir. Laza 290. Jovanovic Stevo 29 J. Jovanovic Danica Z92, IQ'i1J.lW!:ir:. MiU!t 293. Jovanovic Veljka 1.94. lo.va!!Q.vir:. ilra M Z 95, ,[Q vallOJlic ] aka 296. Jovanovic Jovo

1912 ]907 HIl5 1929 1901 1905 1925 1910 1937

~
!89(j

11

Jeginov Lug
297. Jovanovic Jelka 298. Jovanovic Milivoje 299. Jovanovic Visnja
J.OO, [QvfJJJJJyi&_ Vg,m. J.Ql. iOI!JAlJJJyjr:. QrQ1.dQ

God. rodenja .

Jeginov Lug
337. Twiie Tadie Tadii Tadic TOOi, Iadic. Stana

God.rodenja
1865

302. Jovanovic 303. Jovanovic

Momcilo Vi/nja

1895 1910 1911 1932 1935 1902 1905
1925

338. Tadic Zaharija 339. 340. 341. 342. J.4,1,
344

Jefa Luka
Miliea Mir([j_/gyg

Tgdir:. Cedo

3.~. J.Q'&!aovjt.lJ.rglli;~lal!. lQS. .La l/U:t!Qvir:. N evft.n!sJ:J.
306. Jovanovic Duian

SJi1$l,ika

3.QZ .i.a1!JllJJl.l!ir:.
308. Jovanovic

Zdrgy!sJJ. Zorka llrgllkiJ. Gm'lJiQ Milorad Zivana LjejJhsavu

3.Q2.

l(ly.l!.novir:. [QvQnQvit.

liQ.

31 J. Jovanovic 312. Jovanovic
313. Jovanovic

l[1: llS.
llZ

JOl!.Cl.a·Qvii! llrgl1!w. ,[Ql!.Q.UQvlr:.[ellen VO£ilija JOl!.Ill1Qyir:. QrQZr:Jg .i.al!fJ.novit. .lilYQ JQvallQvir::.

316. Jovanovic

us

3.12.

iaaKa
Vasilij J.JJYf1.

320. Jovanovic

J.Zl, [Ql!l1.UQvir:.

322. Toole B/agoje 323. Tadit llija 324. Tadlt Andrija

lZj ladl, dai!1Q
326. Toole Trivko Angelina 328. Tadic Cvijeta
327. Toole

1925 1900 1928 190J 1938 1935 1910 1907 1918 1938 1941 1870 1937 1939 1926 1881 1939 1915 1895 1918
L940

345 .. Tgdjr:. S.lav!w. ].4Q Iadie.. L.w12Jl.ilr.!J.

:1.42,
348.

Ladj,Tadit

Du,fkfJ.

]900 1905 1895 1904 1924 1926 1934 1937 1939 1941
1900

Stevan
Tadija

349. Tooit

3.2.0, I«d.ie. 'i.idQk.

J.2.1 ladle. Qro.i.fJ. 3.52• Lrld.ie. 12rg/l.irn
J.53, Iadie.
D.f.'iQ.llka

3:J,4. Irldir:. Ql!iia 355. Marjqnovie MarUa 356. MarjUTWvie Ratka

35Z.

MQCw.zIQrie. M.itil!.fJ.ie. fJ.Qrd.Q. ACim Sara

358. MariUII!lyie.
359. Jovie 360. Jovic

361, Jovlc Risto 362. Jovk: Vida 363. Jov//! Radojka 3.64.lIJ.:J!ifi.Mitar J6..'i. [Q'tir::. Milwu ld~.l.Qvir:. Mik!!. ~Ci2 ,lQl!i( dle.kia 368. Tomic Marko 369. Tamic Cvija 370. Tomic Lazar

1.,2, Tadi,
330, 33j, 332. 333. 334.
Tadlt

Vinka Petar

Tadic Malina Tadie Dimitrija Tadie Trivko
Tadic Tadit Zivka Cvijan

335.
J.3.Q

r«ri.it!

KQ'iilika

1898 1900 1924 1931 1892 1915 1922 1898 1892 1922 1926

J.Zl. lemic. S./Q~ika 3.Z2, Tomie. 'l!i~Q
373. Srjeparwvit
J.Z4.SI.i~.r!QnQvir:

Java
MirQ.s.lgv

1905 1927 1931 1935 1938 1935 1922 1925 1926 1927 1888 1890 1887 1891 1920 1927 1929 1939 1941 1912 1916 1914 1936 1938 1900 1927
1902

375. Stjepallovie

Stana

3.76, S1.iiJl!l!1!1ytr:: Radi.s.li!v

1927

12

Jegioov Lug 177. StjepWWlliC mja 378. Stjepanovic ninka

God.r04enja

Jeginoy 408. 409. 410. 411. 412. 413. 414. 415. 4/6.

Lug

God.rodenja

1902 1904
1924 1925

l'l2. s.rJ.UKJ.n~I!i'

C_lli/f1l

J8Q SJif.12UllD.'iJ'- Miwim 3.8.l MarkfJJlic.tlu.rQ
382. Markovic Perko 383. Markovic Micp 384. Markovic Joka

1925 1907·
1904

Perie Dim/o Tadic Pamo Sandie Jovan Sandit Mirar Sandie Veljko Sandie Milllloje Saruiic Milko Dokit Doko MijatoYie Milorad

1904
1918 1900 1902 1903 1904 1918 19Z0 1918

~8.2 Mar/;.al/i'- l:kJ.lQ 386. Markovie Kosu: 387. Trivko

ra«

1905 1925 1905 1890 1895
1925 .

1916 4/7. Mijatollic Mirar Donji Rainci • zaselak Mitro"ici - pobijeni u samom seJu,

too

kuee 1908 1937 1876 1900 1902 1906 1910 1912 1923 1923 1925 1912 1925 1927 1923 1900 ]918 1875

388. Tefit TajkJ1 389. Tesie Slavka 390. Telic Mjodrag J,21, MiJ.if!. 392. /lic Pavle

418. Mitrollic Mileva udata Krulj 419. MitroviL' Ljubi!a po ocu Krulj 420. MitroYic Marija udova prate Pere 421. Tadie Blagoje 422. Tadic Stevo 423. Tadie Zarka 424. Vokic Java" 42$. f)okic Milica 426. 427. 428. 429. 430. 431. Vokic Jelisavka Perle Danica Peric Jela Peric Radovan Sandie Sofija Sandie Petar

1918 1929
1907 1934 1936 1938 1941 1906 1910 1912 1916 1902 1916 1914 1916 1900 . 1908 1906

l11'

l2J. Mi'-i'J.21. 41.1r:i, J,95, M.ir:ic. 3.96 M.i({(
398. 399. 400. 401. 402. 403. 404. 405. 406.

dlldr.!jg D.o.rd(ig KO!I4

e.e.m

397. Tefie Ljubo Jovie Rosa Tadle Marko Tadic Jovo Mltrovie Maksiro Mitrovie Sima Mitrovie Vojo Mitrovic Vladimir Mitroyie Lazar Perle Duro

-

407. Petie Krsto

432. Sandie Stana Kalesija - sediAte opStine 433. Mitrovie Vasa 434. Vucetit Vladimir 435. Vucetic Dusan 436.Cetkovic Jovo-Dubnica

1895

NA PRIKUPLJANJU PODATAKA SARAIlIVALI: - Nikolic Lazar iz Dubniee • Jurosevic Zivojin iz Dubnice i~ao II Jegov.in Lug - Stojanovic Zdravko, selo Zolje - Kojic Miljo iz Duomce, sa unukom Miljom-Milivojem

13

CAPRAG

-USTA-SKI

LOGOR-

Moj otae DIL~anMitl'ovic, prota, bio je paroh na parohijl Dubnicko-Osmackoj, je pokrivala opsdna Kalesija, srez zvornicki. StanovaU smo u parohijskoj kuci pored Na razdaljini od oko 10 kilometara iivela je u selu Rainei - Jeginov Lug njegova Marija, na vlastitorn imanju .. Bilo nas je troje dece: Branislav - student veterine, Mira den! tehnike, Nevenka - uteni~a gimnazije. Kada su aprila mjeseca 1941. godine stigle prve nemaeke trope 011 teritoriju Zvornik - opstina Kalesija, ustak

koju crkve. majka - stusreza

su uhspsile moga oca, proglasile ga za taoca i smestile u

sreski zatvor u Zvomiku. Tada su za nasu porodieu nasrupili vrlo teski dani, Otac je imao dobrog prijatelja Zvonka Lukendica, Hrv ata , koji je bio sudija Okruznog suds u Tuzli. Majka Dragica, rodena Vidakovic, iz Zvomika, naslucujuci da smo svi u velikoj opasnosti, poslala je sina Branlslava u Tuzlu kOO sudije Lukendica da ga obavesti 0 situaciji, zatrafi savjet i pomoc. Lukendic je preporucio majci da sina Branislava De ~alje po nadlestvirna. jer bi mogao i da se ne 'Irati kuci, Naglasio je .da smo u velikoj opasnosti, tega nisrno svesni. Nasu kueu - parohijski dom poceli su da pretresaju svaku noc naoruzani ljudi, navodno traiili
SU

orufje koje je ostaviia vojska prilikom povlaceoja.

Majka je odlucila da sina Branislava, preko veza u Zvorniku, prebaci u Srbiju. Pod izgovorom da idemo u Zvornik da se brinemo 0 oeu napustili smo stan i svi otputovali u Zvomik. Nastanili smo se kod ujaka Drage j Veljke Vidakovica, Uskoro se brat Branislav prebacio u Srbiju, a nas dve sestre sa majkom ostale smo u Zvoraiku. Nemacki postupak prema ocu u zatvoru bio je podncsljlv. Imao je dusek i jastuk koji smo poslali od kuce, Jednom dnevno primao je i toplu hranu. Tri dana uaci Petrovdana otae je pusten iz nemackog zatvora u Zvomikn i odmah srno se vratili kudi u Dubnicu, po nalogu ustaske policije. Planski smo - u stvari - proteranl 1.1 Dubnicu. Na lieu mesta su nam oduzeli svu pokretnu imovinu i konflskovali nepokretnu. Oca je ponovo uhapsio sef .iandarmerijske stanice Sustercic, Slovenac, uz debar postupak. Odveo ga je kod sebe n iandarmerijsku stanicu KaJesija. Na Petrovdan, popodne, uhapseni smo ja, majka i sestra, Uhapsili su nas: 1. Ahmet Imanovic, cinovoik opstine Kalesija, 2. Skopljakovic, student medicine, iz Zvornika. Otisao je u partizane 1943. godine. Jedna utica u Zvomiku dobila je po njemu ime 1944. godine.

3. Osman, prezime rnu ne znam, geometar iz Zvornika, musliman iz Hercegovine. Posle rata radio je kao geometar u Sreskom narodnom odboru Zvornik, Ova "komisija" je nalozila da u roku od 20 minuta napustimo zgradu, da mosemo uzeti same najnuznije, licne stvari (kapute, cipele, dokumenta i nakit). Saop~tili sa nam da
sva ostala irnovina postaje vlasnistvo Nezavisne drfave Hrvatskevkao i da cemo biti prebacenl u Srbiju, -

15

Odvedcni smo u Osnovnu skolu u Kalesiji i smesteni u jednu ucionicu. Cuvao nas je celu noc jedan civil sa puskom - musliman. Ujutru je do~la Katica Lovrencic, postarica, Hrvatica. Na reveru je imala kukasti lust. Pretresla nas je dogole koze i oduzela liene stvari, novae i nakit, Ostali smo bel. hrane u zatvoru na Petrovdan popodne, cijelu noc i sutradan do 16 casova popodne. Bill smo potpuno zbunjeni, ali nismo ocajavali, iako smo pomtsljali da ce nas pobiti. Na Petrovdan stigla je pred skolu nasa baka, pjeske, 11.Rajinaca - 10 kllornetara udaljeno selo od skole. Dosia je p05tapajuCi se da vidi sta se to dogodilo sa njenam snahom un ukarn a. Strazar joj je dozvolio da ude u dvoriste i stane pod pro1.or od ucionice gde srno - mogla je da nas gleda kroz prozor. Bila je brabra i nijema, nije plakala, Sjela je na drvljanik i sarno gledala u nas prozor, Nije htjela da se vrati kuci, Oko 16 casova
rni bili zatvoreni

srigao je jedan vel it: i kamion prekriven ceradorn. Zausta vio se pred skolom. Sef stan ice Sust.ereiC se prvi put pojavio, Rukovao sc sa mamom, pozejio joj srecan put i rekao: "U kamion je vee smesten vas suprug Dusan _ ldete svi zajedno". Na marnino pitanje - kuda, nije nHta odgovorio. Poljubili smo poslednji put baku, a po tom smo hili utovareni u kamion. Tarno nije bilo mjesta ni da se steji na jedooj nazi. Krenuli smo! Kroz rupu na ciradi ostao rni jc u seeanju okamenjeni lik rnoje bake. U kamionu su bili svestenici i njihove porodice iz Milica, Vlasenicc, Drinjacc. Kozluka, Bratunca .... Kamion je krenuo za Tuzlu. U to doba Kalesiju i Tuzlu povezivao je krivudav, izlokan i pun prasine put. Motor karniona je brektao od tereta, Bolesni putnici su jecali od bolova, a zdravi se skarnenili, pa ill glasa nisu pustali. Neko jc oct muke povracao po nama, a poneko vrsio nuzdu u kiblu, U kamionu je bilo zagufljivo. vruce , puno srnrada i guste zUle prasine sa makadama. Putovanje oct Kalesije u predgrade Tuzle naS sprovodnik glavnu uJicu Tuzle - lagano i da koji smo lzgledali jadno i bedno, rna i svim Srbirna. do Tuzle trajalo je jedan sat, bel. zastoja, Kada srno stigli je skinuo ceradu sa kamiona i naredio !loferu da vozi kroz neprestano trubi, kako bi skrenuo pazn]u gradanima ria nas nagovcstavajuci erne dane svestenicirna, njihovim porodica-

Posto smo prosli glavnom ulieom vratili su nas istim pravcem do zeleznitke staniceo Tu smo istovareni kao vrece kOO velike cesme. Napili smo se vode i umili, Na prvom koloseku bio je postavljcu VO.l sa furgonima za stoku i jednim vagonom druge klase za ustase, koji su sprovodili voz. Nije pro§lo rrmogo vremena pa je poceo da dolazi narod, okupljao se oko nas, Bilo je 1 Srba i Hrvata i muslirnana. Nasi roditelji SII irnali brojne prijat.eJje u Tuzli, a neki su tamo imali i srodnike , kao i skolsle drugeve i drugarice. lzgledalo je da se slegla cela Tuzla na Zelezni~Ku stanicu. Svako je nosio poneki zarnotuljak u ruei. Jedna Tuzlanka je donijela ~ak i cetku da se oeetkaju crna odijela, ses.iri i rnantije II koje SII bill obueeni svestenici, Bili su toliko zapraseni i prljavi pa se nisu mogli dobra ocetkati iotresti.
16

Pored vecere, umivanja i ~ii6enja bio je

j

roiling, ispraca], Prvo je govorio prota

Jovan Magarasevic, tadaSnji arhijerejski namesnik u Tuzli, Izmedu ostalog je rekao da se istorija ponavlja, ali da srpski narod nije nikad pognuo glavu, da Ce istrajati i pobediti, Prota MagaraSevic nije slutio da ce i ojega zadesiti ista sudbina, vrlo bIZO. Koliko se zna zavrsio je muceni~ki u Jadovnu, sa velikom grupom najvidenijib Tuzlaka, Redali su se i drugi govomici. Meni je ostao u sjeeanju govor Ace Jillica, moga kolege iz tuzlanske gimnazije, sina uglednog trgovca iz Tuzle. Izmedu ostalog, rekao je: "Glave gore. Budite uvereni da eemo vas sve osvetitil" Aco je poginuo rckom rata kao partizan. Ubaceni smo u furgone sa kiblarna. Nije bilo klupa, sedeli smo na patosu, Vodu nam nisu davali, ali su Dam Tuzlaci donijeli vode u flasama, Ta voda nije dugo trajala, Putem nismo dobili ni kap vade. Sef transports bio je Zvonko Dragic, HIVat iz Tuzle, elan ustaske komande. Bio je sin Hrvata - rudara Dragica, koji se doselio iz Mostara 1938. godine i zaposlio se u rudniku Kreka, Zvonko Dragie je pohadaa gimnaziju u Tuzli. Ne znam ~ta je bilo sa njim u toku rata. U gimnaziji je bio veliki miljenik katihete, Hrvata Drage Dujmll~ica. Kariheta Drago Du.jrnusie bio je jos pre rata organizovani ustasa, §to se saznalo tek kada su Nemci okupirali Tuzlu. Postao je usta~ki poverenik. Tuzlanska gimnazija hila je mesovha .. !ensko-mU§ka. Po narodnosti je hila oajvi.se Srba, pa rnuslimana - zensku deeu muslimani nisu slali u gimnaziju - a Hrvata najmanje, jer ib je, i inace , bilo najmanje u Tuzli, Ustvari, oni sa do rata bili katolici, Sokei - nacionalna manjina, kao, uosralom, u cele] Bosnt, Veronauku je katolicima predavao katolicki svestenik Drago Dujmusic, pravoslavnima bivsi rektor Bogoslovije Dirnitrije Jankovic, a muslimanima hodfa, mislim da se prezivao eokie. 1932. godine peti rszred - daci se dogovore da se piSll Jugosloveni, da za pismo Srbi uzmu latinicu, a Hrvati cirilicu, s tim da se muslirnani opredeljuju slobodno. lnicijator je bila uceuica Vladislava Kempf i. jos neke ucenice, Prlhvaeeno je sa odusevljenjern, ali je trajalo dostakratko. To se saznalo u celoj gimnaziji, saznali su i profesori. Ovu akciju drastieno je preklnuo katolicki svestenik Drago Dujmu~ic. Na casu veronauke zapretio je svojim dacirna da ce ih sve iskljuciti iz skole i prokleti, kao i njihove porod ice. Daci - katollci dosH su sa c.asa veronauke uplakani. Ustasu - katolickog svestenika s.treljali su partizani, Vratimo se sada nasem putu za logor, Voz je krenuo, bolje Feci milio. Tuzlaci su nas ispratili, sa suzama, Nisu mali kuda iderno i Sta ce biti sa nama, kao ni mi. Bila su to prva hapsenja i prvi progoui. Nisu znali, ni shvatili Srbi Tuzlaci kakvo vrerne doJazi i Sta i njih ocekuje, Veoma brzo stigla je i njih zla sudbina. Voz je stajao na svakoj stanici usput i dngo se zadrzav!;lO na sporednim kolosecima. Mislili srno da idemo prvo II logor, pa na rad u-Nemaeku. RazmimoilaziH smo se sa vojnim transportima za Rusiju, Sutradan, popodne, stigli smo u Siavonski Brod. Na zelez~koj stanici utovareni smo u kamione, Kamioni su bili otvoreni i pmsetali su nas kro.z glavnu ulieu, na isti naein kao i u Tuzli, Medutim, ovde smo dotiveli vrlo neprijame trenutke, Docekall su nas llsta~j

17

omladinci, obuceni kao 'Hitlerjugend" i bacali na nas kamenje, muckove i razno smece, tako da smo se vratili u nase furgone izubijani, prljavi i smrdljivi. Tek u n06 nas voz je krenuo, milio je ponovo. Nismo znali kuda .idemo, II bili smo bez vode, hrane i informacija. Putovali smo dve noel i jedan dan. Voz se zanstavio u predgradu Siska. Naredeno je da svi izadu napolje i sjednu na livadu. VQZ je oliliao. a mi smo ostali da sjedirno gladni, umorni, zedni, polumrtvi po poljani. Tell: uvece sam upoznala, izmedu Luke. na poljani pored pruge, Peklo je jako sunce, nigde hladovine, II mi bez sna. Svi smo dobili glavabolju, a neki i suncanicu. Lel;ali smo se pojavise neki muskarei koji su nas pove!i u logor "Caprag", Tada ostalih, i bogoslova iz Sarajeva Rajka Popovica, sina prote 1Z Banja

Logor "Caprag" smestea je u prostorije topovsklb Supa jugoslovenske vojske iz 1940. godine. Na beton je hila prostrta slama i to nam je bio smestaj, Logor je bio opasan

we

bodljikavom ~com, a okolo ~uma. U krugu logora bio je izgraden zajednicki (muski l zen ski) nad jednom jamom u koju su bili pobacani lesevi nekih pobijenih gradana, Pricalo se da BU to bili Jevreji. Jame su bile posute katrano m, U krugu logora bili BU postavljeni kazani za kuvanje hrane, a u blizini kazana

kavezi ad bodljikave fioe u koje su zatvaraii nediscipliaovane logorase tj. one koji ne rade dobro, ne izvrSavaju naredenja i sve koji su se na neki nacin zarnerili strazarirna. U kavezu se ne moze sjesti, ni leci, ni hodati. Mora se stajati DU suncu, Zarvorerrici u kavezu De dobijaju hranu, a kavez se primakoe kazanu kad se deli hrana. Nas otac Dusan bio je cesto u .kavezu. Tada mi, .njegova porodica, nismo isH u red pred kazan - da De bi njega gledali kako se muei na vrelom suncu. Rad u logoru se sastojao od poljskih radova. Svako jutro se islo na neki rad. U logoru su harale bolesti, posebno tifus, kso i dizemerija, Vaske s:u bile mnogo dosadnc, a bilo je i stenica, Hrana se sastojala od kuvanih zrelih krastavaca, bundeva i kopriva. Recept kao "meca" za svinje. Ali i to se jede kad si gladan, U logoru, na radu, npoznala sam zenn industrijalca Teslica, iz Siska. Pricala mi je kako je izmasakriran njen muf od strane ustasa. U logoru je bila cijela porodica sa starorn majkom. kao i deca, Rekla mi je da su njihavi prijatelji platili Nemcima veliki novae i da ocekuje da ce svi njeni biti spasenl. Taka je i bilo. Jednog dana do§la je nemacka llmuzina sa unifcrmisanlm Nemcem i izveli celu porodieu Teslic iz logora, Navodno so prebadeai u Srbiju, ali ne znam §ta je u stvari bllo sa njima. Mi smo u ovom logoru ostali oko dva meseca, Jednoga dana nam je saopsteno da nas NDH iseljava za Srbiju i da nas Nedic prima, shodno sporaznmu odnosno naredenju Nernaca, Bila je to veca grupa. ali je u logoru, ipa:k, ostala jos veca. Svi smo dobili transportne brojeve. Ja sam imala broj 254. Uk:rcani .smo u voz i pod ustaskorn SlraZom krenuli za Srbiju, Uverili srnn se da idemo u Srbiju tek karl smo stigli u Zemun, gde su nas preuzeli Nemci, TOOa smo pomislili da idemo na rad u Nemacku ili u logor na Sajmistu, Uvece smo prebaceni iz, Zemuna u Topcider na z.eleznicku stanicu. Tu aas je pozdravio Andra (prezimena se ne secam) iz Komeserijata za izbeglice i priredio vteero. Odriao je dirljiv govor. Mnogiroa su naisle suze, 18

Te veeeri sn krenuli vozovi za banje u Srbiji - Vrnjci, Koviljaca,

Soko Banja, gde su bili

organizovani izbjeglicki domovL Moglo se birati. Ja i sestra smo odlucile da ostanemo kod tetke i ujaka u Beogradu, alae j majka su oti~j u Banju Koviljacu. alae je dobio mesto vaspitaca i katihete u izbegliekom dnrnu ratne sirocooi, koja je u velikom broju prebegla iz istocne Bosne u Srbiju, a ciji su roditelji bili pobijeni iii izginuli u borbarna u istocnoj Bosni. Sestra i ja sma se smestile kod ujaka Dorda i tetke Mare Vidakovic u Beogradu, Ulica kraljice Marije, gde se vee smestio o.as brat Branislav. U Beogradu se prefivljavalo, Otae je sa majkom ostao u Banji Koviljaci, a na§a baku je spaljena u vlastitoj kuCi, prilikom pros lave godisnjlce NDH - na dan 10. aprila 1942. godine. Toga dana je pobijeno i spaljeno i cijelo selo Jeginov Lug - Rajinci, Jedino se spasio mali Jovo Perie, otac dr Dimse Perica, sada profesora Teoloskog fakulteta u Beogradu, Java je posle pokolja presao rijeku Sprecu i on sao u Selroviee kod Brane Savica, sina prole Savica, koji je bio voda ustanka U lorn kraju. Prilikom pokolja zelena legija - USWKa formacija ubila je i malog Ljubisu Krulja, sina moje tetke Milcve, starog 5 godina. Tetka Mileva i dvije mlade i lijepe devojke iz porodice Sandie odvedene su i sluzile za iZivljavanje zelenoj legiji Hadfiefendica, iz Tuzle, a potom su bile ubijene.

19

Nlsam mala

da stavljam

glavu u torbu

Moj mac, svesteoik Dusan Mitrovic, arhljerejski namesnik u Zvomiku, uhapseo je na dan 19.02.1952. godine na osnovu ~Iaoa 118 KZ. Nalazio se u zatvoru Opunomocsrva OZN-c u Zvorniku, a zarim u Tuzli, U zatvoru je proveo nepuna eetiri meseca, Javila mi je rnajka, iz Zvornika da je otac uhapsen, da je obavljen pretres Slana, da ju je sef OZN-e pozivao na saslusanje, Pri tom joj je stalno naglasavao da joj je mu! zenskaro~ i da iivi sa bezbroj seljanki. Nastoji da kod nje izazove mdnju prerna "popu Dusanu". Majka me je rnnlila da pokusarn cia im pomognem. Predlofila mi je da odem u Parrijarsiju i obavestirunadlefne, te da trazlrn njihovu interveneiju. vesten i poslao je zamenu, kaludera iz manastira Tavna, Vlarlika u Tuzli je oba-

U Patrijarsiji sam razgovarala sa protem Milaaom Smiljanicem, koji je bio predsednik Udruzenja pravoslavnih svestenika SPC. Primio me je vrlo ljubazno. Trafila sam od prote da mi bar zaStiti majku cia je ne maltretiraju i saslusavaju svaki dan. Ako je otac nesto krivio, nije majka. Prota Smiljanic oije nista ueinio, iako je ciao obe6anje. Jednoga dana oa Terazijama srela sam cika Mitra Paranosa, trgovca iz Brckog. Cika Mitar je bio tatin skolski drug i prijatelj. Nosio je u rod novine "Borba'. Nakon izmenjenih pozdrava rekla sam da je otac u zatvoru. Shvatio je to lao ozbiljnu stvar i rekao mi: "Ti moras nesto preduzeti i to pod hiIDO! ZnaS Ii ti sta znaci biti uhapsen poelanu 1J 8" KZ. Slu§aj, evo Milovan Dilas piSe II "Borbi' neke ~lanke. nesto novo. Traii prijem kod Dilasa i trafi da ti pusti cacu. Kupi "Borbu", pa proeiLaj i nekoliko poslednjih clanaka. Pismena si i pametna, pa na osnovu toga razgovaraj sa Dilasom. Izgleda da on Zeli da prorneni neke politieke stavove. MoUia ee te primiti, mozda i pomoci. MornS pokusati, mace zaglavi ti caca za veelta vremeua", adem odmah do "Borbe". Kupirn nedeljni broj i nekoliko zadnjih brojeva. Vratim se kuei, iseeem sve clanke. Sednem da ozbiljno prostudiram §ta to pise Dilas i koji su to njegovi "novi stavovi". U jednorn od clanaka on odprilike kaze: "Ja nijesam za hapsenje raznih popova i bodza radi njihovog nazadnjastva, sto se u poslednje vreme dog ada u unutrasnjosti, nego sam za pojacanu partijsku delatnost na terenu", Razmisljarn za1ito je moj otac rnogao biti uhapsen? On je Dilasu nazadnjas, Medutim, u Zvomiku nije uhapsen hodza. Hodia je svakako nazadniji i nepismeniji od moga oca, pI!. je ipak nil. slobodi. Moj otac je imao fakultetsko obrazovanje. MoZda je, bas zaio, smatran kao "opasan". Kad seljak dovede dete da mu otac cita molirvu, 00 ga prvo posalje lekaru dr Ljahovu da lekar pregleda dete i propise lekove, pa mu onda cita molitvu. Pomozi se sam, pa ce ti i Bog pomoci, kafe narod. Hodza rako ne eini. 00 napravi "zapis" i najteiem bolesniku, pa ita mu A1ah da. Zasto je onda moj otac veoi krivac od hodze? Koji su to kriterijurni u Zvorniku? Ipak nesro zakljucirn. U to vreme gradila se brana za hidrocentralu u Zvoruiku, pa je u ovom gradicu bilo rnnogo radnika sa strane. Kasno u noei dolazili su neki ljudi iz Hidrogradnje. Lupaju na vrata, bude moga oea i trafe od njega da im krsti decu, obavi vencanje i izvriij i druge verske obrede. Mole da sve ostane u tajnosti. Jedne noci razbudili su me ovi religiozni partijci, pa 21

sam se obratila oeu: "Slusaj tata, tebi ce ovo prisesti, ovo tajno krstavanje i veacavanjel". "Nisam ja otisao na Hidrogradnju i lVRO ih. Oni do laze meni po svojoj volji. Ja samo vrsirn svoju dufnost, koja mi je zagarantovana Ustavom", govori 01&:. Posto sam saznala za telefon Milovana Dilasa telefonirala sam. Javila se sekrerarica. Na moj poziv sekretarica je pitala sta je eilj posete, Da li trazim posao, stan ill nesto drugo. Dosia sam 1I corsokak, morals sam da se izjasnim. U momentu sam se snasla, "Citam clanke druga Dilasa u "Borbi", pa bib htela
neka pojasnjenja!".

Uzela je pcdatke 0 meni i broj telefona. Rekla je da de rne obavestitl. Trik je upalio. Nairne, Dilas je u to vreme pisao svoje "Savremene feme" oko kojih je bilo polernike. dospele i do Tita. Tito je primio Dilasa i odobrio mu da i dalje pik Nije proslo ni dvadeset minura od mog poziva kad se javila osoba sa kojom sam razgovarala. PitaJa je da Ii mogu odmab da dodem i da je drug Dilas sprcman da me primi. "Teme"
SlI

Odgovorila sam potvrdno. Mislila sam cia je Dilas shvatio moj dolazak tao potvrdu iz naroda 1.3 njegove nebuloze, Nadao se da dolazi njegovapartijka-teoretiearka, Posto je sve bilo najavljeno, nije bilo problema na ulazn, U holu je pored svakog drugog stuba bio strazar. Milovan Dilas je irnao kabinet na prvom spratu, u Uliei Mose Pijade. Kad mi je jedaa od sekretariea rekla da drug Dido nije u kaneelariji bas sam se obradovala i predlofila da odrede drug] termin, "Ne, ne", bio je odgQYOL Dilas je bio u parteru na kafi kod Veljka Vlahovica. Odmab su pozvali sekretarieu Veljka Vlahovica, moleci je da obavesti druga Didu da je stigla Mira Mitrovic, Nije proslo ni par minuta, a na vrarirna se pojavio Dilas. OCigledno je bio vrlo zaimeresovan ko sam i ?ita hocn, Bio je vrlo bled i mrsav, Imao je lulu u ustima i izbliza smrdeo na nikotin. Afektirao je, Glavu je drfao ukriyo. Pomislila sam: ovaj je drogiran. Nije delovao normalno. Ovaj smatra sebe najpamemijim Jugoslovenom. "0, 0, to ste vi ta Mira Mirrovic". Govorio je ironicno, ulazeci prvi u radni kabinet. Bila sam koncentrisana na razgovor. Birala sam reel i nastojala da budem sto koneiznija. Primelio mi je da ovo nije odbrana doktorske disertacije i daovo nije Tehnicki fakuItet. Prvo sam se presdavila ko sam i !ita radim kao inzenjer tehnologije. Zatim sam iznela da sam za vreme rata bila u ustaskom logoru Caprag sa ocem, rnajkom i sestrom, a zatim u izbeglistvu u Srbiji. Objasnila sam ko su mi roditelji, koliko imam brace i sestara, ko su oni, gde five i rade, itd, Rekla sam da sam procitala sve njegove clanke i da sam u njima nasla ohrabrenje da dodem do njega, jer rui je otae uhapsen po tlanu 118 i da ga molim da moga oea puste na slobodu. DUas je ustao i obratio mi se besno rekavsi da njegova funkcija nije u tome da pu§ta na slobodu razae krivce i kako mi taka sta pacta na parnet. Sto je bio besniji, ja sam dohijala novu" snagu. Smatrala sam da mi je ovo jedina ~ansa da pomogneru mome ocu. "Shvatite, druze Dido, ja sam njegovo dele i jamcim svojim fivotom da on nije ni§ta kriv, do ne mogu CIa dozvolirn da mi otac nevin bude k:aZnjen i poslat na robiju''. Izlozila sam biografiju mogu oea. Rekla sam da je nacionalista, da je i moj deda saradivao sa Gavrilom Prin ipom, da je otae zavrsio klasicnu gimnazlju i Bogoslovsku akademiju 22 u Reljevu, kod Sarajeva, cia je bUza porodica pobijena ad usta~a, da su njegovo

xz

rodno mesto spalile usta~e 10. aprila 1942. godine j pobili sve rnestane, da je oceva majka stara 90 godina izgorela u kuci, Iznela sam i 10 da mome DeU, po oslcbodenju, vlasti nisu dozvoljavale da podigne majci spomeuik. Kada se otac vratio ]945. godine iz izbeglistva u Zvomik, gde je bio po slat na sluzbu od crkvenih \llam, pozvao ga je sek:retar Komiteta Milan Tenk i rekao: "Vi ne mozete ovde fived. Nama ne trebaju popovi". Otac mu je rekao i cia najteu zloeinee, posle odlefane robije, salju, oduosno kako narod, supiraju II rodno mesto, Otac mil je rekao i to da mil on ne moze .zabraniti da fivi u Zvcmlku i da ce to resiti neko ·visi. Dilas me je prekinuo besno. ·VaA mac nije svestenik i religiozan - 00 je polidcar. Mi.sli on ~to ovo ne~1Omalo saradujemo sa Zapadom da je doiHo njegovih pet minuta, pa je

kare

digao rep. Religija Je ne§to SIO Ce odumreti zajedno sa vasim oceml'. "Odumrece pre moj otae aka ga i daije budete drzali u zatvoru" , upala sam mu u rec. "A ~ta je sa Varna, jeste li vi religiozni? Jeste Ii Clan partije? Sla je radlla vasa partijska organizacija na Vasem faku1tetu? Da Ii ste ostali po strani?" "Organizacija je bila slaba, a ja sam bila svojeglava" - odgovorila sam. "Jesu li ostala deca u partiji", pitao je. Na pozitivan OdgOVOI odmab je replicirao: "Treba da yam bude svejedno sve i da ga ubijemo!", "E, pa nije taka, drufe Dido. On je nas otac, Svi mislimo da on nije kriv i da treba da bude pusten na slobodu. Ja sam, drufe Dido, proCitala u "Borbi" sve vase clanke. Vi sami kaiete. da niste za hapsenje raznih popova i hodza U unurrasujcsti zbog njihovog. nazadnjastva, nego ste za pojal:anu partijsku delatnost. Moj otac nije nazadan, Zasto mu hapsenjem stvarate oreol oko glave?". "Kafite rni, druze Dido, je Ii moj otae kriv ~to masovno krStaje i veneava komuniste? Oni sami dolaze i traie da im to otae u~ini u tajnostil". Milovan Dilas je ustao. "8ta Vi hocete od melle?". "Molim da mi se ne rnaltretira majka i da mi se pusti otac iz zatvora", "Treba Ii da Vam ponovirn da ja De hapsim i ne pustarn iz zatvora, Zato postoje nadleznl organi. Istra!ni. organl i sud!". Proslo je vee dva sata u ovoj prici. Dilas je prisao telefonu. Pitao me [e da li znam Cecu, Odgovorili sam da zaarn ko je. Okrenuo je neki braj telefona i rekao: "Pekicu, kod mene se nalazi inzenjer Mira Mitrovic. Njen otae je svestenik u Zvomiku i nhapsen. Radi se 0 onim bapsenjirna U unutrasnjosti. Molirn te priroi je i proveri sve njene navode, mada oije mnogo ubedlj iva. Vidi sto je to!". Okrenuo se meni i rekao da idem generalu Pekicu, objasnivsi gde se nalazi general Pekic. General je bio jed an oct pomoenika Aleksandra Raakovica, ministra unutrasnjih poslova, Zavrsio je: "On Vas eeka, tamo se raspravljajte!". Zahvalila sam mu se ~to me je primio i saslusao. lspratio me je do sekretarica i tamo me odmerio ad glave do pete, pa rekao: "Vidite ovu nepartijku, Bolje zna ove naSe probleme nego vas obadve!", Mislio je, valjda, da sam popila veliku mudrost §.to sam procitala njegove nebuloze - "Savrernene terne". Kad sam se nasla na ulici sve mi se vrtelo,

Cinovnik naprijavniei

Ministarstva unutraSnjih poslova se prodera na mene: "Ode
23

ste Vi, sta mislite koliko treba da vas ceka general Pekic. Sto niste pozurili, pa i treali?!" Sa prijavnice me poslase na drugi sprat, ne secam se broja sobe. Pokucah, niko ne odgovara. Otvorim vrata, nema nikoga, Soba prazna, Nema nista, ama bas nista, Deluje sablasno. Nasred sobe sarno jedan sto i dye stolice, Soba za isledivanje! Uzmem stolieu i sednem. Bila sam premorena i flzicki i psihicki, ali, iako sa strahom, sela sam. Posle nekog vremena ude covek i predstavi se da je on general Pekic. Nosi papir i olovku, seda na drugu stolicu i prica pol!inje· ponovo ispocetka. Ovoga puta ja same odgovaram na pitanja:. Pravo isledenje. Sve ~to ga je interesovalo pitao je, a ja sam odgovarala. Kad je bio gotov rekao mi je: "Proverieemo va§u lienost i istinitost vase izjave. Ukoliko bude bilo JletaCnosti odgovaracete za laian iskaz i Wne optufbe. Napominjem yam da je i moj otac svesrentk u Crnoj GOr! i da ja nemam te probleme. NuS otac je uz nas. Privol:ite i vi vaseg oca da bude uz svoju decu i da bade savremen, da rezonuje kao i njegova deea. Pornozite mu da prevazide svoje krize". Vratila sam se kuCi umorna i slomljena, kao da me je neko samleo u mBsini za mlevenje mesa. Iste veceri general Pekic je poslao svog coveka navoda kOO nadleznih vlasti, ali i da poseti mojumajku.
11

Zvornik da izvrSi proveru mojih Majci se predstavio da dolazi 1Z

Patrij~sij.e. lako je nosio emu beretku na glavi i dobro glumio mnovnika Patrijarsije, moja majka je posumnjala da je on covek iz Patrijarsije, pa je bila oprezna. Kaluder koji je zamenjivao tatu zatekao se kod majke, a stanovao je vrata do vrata. Iskoristio je pciliku da napadne Patnjarsiju ilta De tini nista da spase nevinog, a napao je i policiju zbog neopravdanog hapsenja. Ja, lieno, sam bila pracena na svakom koraku u Beogradu, T1I pratnja je, ponekad, bila isuvise upadljiva. Otac nije bio osloboden. Majku su prestali da saslusevaju, U meduvremenu otac je bio prebacen u tuzlanski zatvor. Ocekivalo se sudenje pred OkruZnim sudom. Ubrzo je podignuta optuzaica i zakazano sedenje. Nijedan advokat, Srbin, iz Tuzle, nije hteo da se primi i brani moga oca. Javio se jedan slari advokat. .Secam se da je bio musliman, ali sam zaboravila ime. Izrnedu ostalog, otac se zaUo advokatu da ga je nocu u zvornickom zatvoru budio jedan milieioner koji je vodio dele. Posto biga izudarao ookulama, kezio se na oca i vikao: "KrStavaj pope, evo doyen sam ti dete!", Tih kritienih dana, iznenada, dobila sam putni nalog da otputujem u rudnik uglja u Zenicu, sluzbeno, Odlutila sam da iskoristim priliku i skoknem u Sarajevo, pa da potrafirn mog §koiskog druga Ratu Dugonjiea, koji je u to. vreme bio sekretar Oradskog komiteta K.omunistieke partije za Sarajevo. U Sarajevo sam stigla ujutro i pravo sa stanice oti§la u Gradski komitet. Sekretarici Rate Dugonjiea .. slagals sam da sam nejavljena. Sreeo!D, Rato je rano dosao na posao. lznenadio se karl me je video. Isprieala sam §tl1 se dogodilo. Molila sam gada pusti moga oca iz zatvora, Ispricala sam da so moga i oca i dedu hapsili Austrijanci. Zatim su oca bapsili Nemci, ustase, a sad i kornunisti. Svaki rel.im odabere njega. Zdravlje mog oca je popustilo, Boluje od iSijasa i dijabetesa zbog stresova i uslova u zatvoru.
24

poslova

Dok sam joil bila kod Rate 00 je pozvao Ug!j~u Danilovida, rninistra unutrasnjih BiH i dogovorio se da se sastanu istog dana, popodne. Rate mi je obecao da ce sam se Ran i potom oti~la u rudnik. Tame sam sa uspehom zaYrSila

IUciniti kollko mote. Zahvalila

posao i vratila e zadovoljna u Beograd. Ipak am bila sumnjicava, secajuCi se Dilasa i Pekica, Bojala sam se da me nisu pratili i na putu, Preostalo je .samo nekoliko dana do sUltenja. Na dan zakazanog sudenja milicioner je probudio moga oca u tuzlanskom zarvoru i naredio da se uljudi i obuce mantiju, spakuje svoje stvari i ponese sa sobom. Doveden je u sud i smesten u jednu kancelariju. Nalozeno mu je da tu saCeka, Posle pola sata eekanja u kancelariju je usao covek eleganmo obueen i rekao da se zove Sak018. Slobodan, da radi u Ministarstvu unutra§njih poslova BiH. Dosao je - reCe - da vidl kakve to probteme ima svestenlk Dusan Mitrovic i ko ga ometa u cinodejstvovanjuu njegovoj parohiji u Zvomiku, kad je to zagarantovano Ustavom. Kakva ironija posle cetvoromesecDog zatvora i te§kog isledivanjal Kao cia ne postoji optufnica na tri kueane stranice bez proreda i pet obradenih svedoka, kojima je sugerisano cia optuze popa cia je pred njima napadao vlast, cia je za cinodejs[vovanje uzimao velike pare, da je savetovao seljake da ne daju otkup i da ne plaeajuporez. Takode su bili instruisani da je pop napadao seljanke i mnoge druge tali i gadosri. Posebno te§ka optufba bila je da je govorio da nam je bilo bolje cia se nismo svad:ali sa Rnsirna. Imao bi ko da nas wliti. Ova poslednja opndba bila je legitimacija za Goli otok, gdc je vee bilone malo pravoslavnih bogoslova. Sakota je stan ispred moga oca j svecano se Og185i.o: "Vi ste svestenice Mitrovicu od ovog casa slobodni. Javni tuzilac je povukao optuzbu. Evo yam resenje, Sad mozete slobodno vtiliti svoju dufnost, Ukoliko vas neko bude ometao u vasem poslu, slobodno se moiete obratiti pismeno Ministarstvu unutrasnjih poslova BjH". Rukovali su se srdaeno, a moj otac je poljubio Sakotu u oba obraza,

25

Pogovor Cime se budala ponosi, pametan se sddi - kaLe narod. Dosavsi u Zagreb posle sednioe Predsednistva SFRJ Stipe Me ie, poslednji predsednik Predsednistva SFRJ, sveeano je izjavio: "Od sada Jugoslavija v i~e ne postoji. 1'8 sam svoju dufnost izvdia". Mislio je, siromah, cia je on sahranio Jugoslaviju, a hio je i ostao niko i nllita, zajedno Seaclanorn Predsednlstva iz BiH Bogicevicem, ciji je glas u Predsednisrvu pre vagnuo. Uostalom, i eelo Predsednistvenije hila doraslo vremenu, Rogovi u vrcCi, a bm su rako i zamisljeoL Mesica je, vdo brzo, pregazilo vreme, a Bogieevie je potonuo da ville nikad ne izroni. Rusenje Jugoslavije izvrsili su llnut:rdnji i spoljni neprijatelji, Kolovode pri ovom prljavom poslu hrvatski ekstremisti - unutrasnji, a Vatikan, Nemacka i Austrija - spoljni. Teorijski je opravdavao komadanje Jugoslavije Badenter, predsednik Ustavnog suda Francuske, narucen ad poznatih poslodavaca, Da li ce njega opravdati istorija? Hrvatski "znanstvenici" SU se utrkivali decenijama da dokafu kako Hrvati nemaju nista zajedniCko sa Srbima, ni u veri, ni u knlturi, ni u poreklu, ni u cernu drugorn. Da hi seJto vHe distancirali od Srha - Slovena "znanstvenici" su trafili poreklo Hrvata van Slovenstva, pa su Hrvati hili: cas Germani, pa Goo, Huni, Iliri, Iranci, a vrlo retko i Sloveni. Veliki srbomrzac, danas nazvan "oeern domovine" bio je Ante Starcevic (182896), osnivac Stranke prava, Austrofil. CHj njegove politike bio je "samostalna" Hrvatska unutar granica Habzburske monarhije. Kakva je to samostalnost "u okviru"? Ista kao i NDH, U okviru Treceg Rajha - Hitlerove Nemafke, Istine cadi, treba ipak reci da je i medu Hrvatima bile znamenitih ljudi koji su hili na snprotnim pozlcijama ad Starcevica. U prvom redu bio je to Josip Jura] Strosmajer (181S-19{)S). Podupirao je kulturni lad Srba, Hrvata, Slovenaca i Bugara. Osnovna ideja njegove politike bila je ujedinjenje svih juznih Slovena. Blizak Strosmajerovim Ban JelaC:ie Josip (I80 1-1859). svetskom idejama bio je i Ljudevit Gaj (1809-1872), kao, donekle, i

Pobedila je u Hrvatskoj tvrda linija, uz pomoc Austrije i Vatikana,krunisana u IT ram, preko triumvirate: papa Pio, Hitler, Pavelic, Povampireni triumviral traje i

danas,
Netaena je tvrdnja nekih na~ib istoricara da Srbi nisu nikad ratovali sa Hrvatima, Istina, srpska drzava nikad nije ratovala sa hrvatskom, jer ova, kao sarnostalna, nikad nije ni postojaJa, aU su Hrvati ratevali, vrlo festa, sa Srbima, Ratnvall su u sastavu Austrougarske u 1 svetskom ratn, ratovali su i vr§ili genocid nad Srbima pOO. parolom: trecmu Srba pobiti, trecinu prevesd u katohdanstvo i trecinu proterari . iseliti. To su postigli skoro u potpunosti tokorn postednjeg rata. Ekstrernni nacionalizam vodio ih je 11 Drugom svetskom ratu, vodi ih i danas, Kad bl dublje :lasH u istoriju nasli bi porazavajuce podatke, Pri~ao mi je dr Majstorovid, bivsi upravnik bolnice "Drsgisa Mi~ovie" da je masa u Zagrebu, na poeerku I svetskog rata, na ulici, linfuvala njegovog oca, svestenika. Tom pri27

likorn so rnu pocupali bradu i brkove. To je detalj, ali stravican, Za vreme SFRJ, odnosno Titove Jugoslavije, zloclni ustasa su zataskani, radi "bratsrva i jedinstva", kako je glasila floskula iza koje so stajali Tito, Bakaric, Krleza i drugi istaknuti Hrvati log vremena, Tako istina nije doprla u svet, Zlocinci nisu adekvamo kaznjavani. Kazne su vecinorn bile vremenske, Evropa je drukeije postupila, iako je lama proporcionalno bile manje zlocinaca. 1 ne sarno proporcionalno. Hider nije rnogao pobiti preko 6 miliona Jevreja da nije imao podrsku nemackog naroda, niti je Pavelic mogao zverski unistiti preko miLion Srba da nije iza toga stajao hrvatski narod j pronrvatski orijeniisani muslimani , "hrvatsko cvece", Muslimani su se skoro stoprocentno izJasnjavali kao Hrvati u vremenu NDH i pomagali zlocine, odnosno dobrirn delorn i ucestvovali u njima. Da su drugadje postupili Hrvati ne bi smeli da zagaze u genocid. Preko stotinu najvidenijiu muslimana 12. listopada [941. godine potpisalo je apel , u kome se, izrnedu ostalog, K.a7C: "Potpisani rnuslimani faxrnorrivsi tesko stanje u kome se danas nalaze Hrvati muslimani Bosne i Hrcegcvinc i uoCivsi da se to stanje iz dana u dan pogorsava, osjetili SIl se ikao pripadnici svoje uzvisene vjere islam a i kao ljudl cia oa prijedlog glavnog odbora EI. Hidaje organizacije hilmije (Muslimanskog svecenstva) konstatiraju sledece cinjenice i da zatraze ljeka nevoljarna u kojirna se nalaze". Slede nevolje i potpisi preko stotinu uglednih na celu Sa H. Mehmed Handicern, predscdnikom EI. Hidaje , Faktieki , rnuslimani se nikad nisu osecali Hrvatirna, a nisu hteli da priznaju da su "poturceni" Srbi, scm izuzetaka. kao ~to je to bio Mesa Selirnovic. Take SIl se po oslobodenju rnasovno izjasnjavali kao nacionalno neopredeljeni. Njih je lao naciju "krstio" pok. Cvijetin Mijatovid, IlZ saglasnost Tita, iako II celom svetu ne postoji nacionalnosr Muslimani. Da je bilo dozvoljeno da se muslirnaai u Bosni izjasnjavaju kao Jugoslovenl, misljenja sam da bi so masovno tako izjasnili. Ko zua kako bi to delovalo pozitivno do danasnjih dana. .Ne mogu da rre pomenern, ovom prilikorn , reei dr Smilje Avramov: "ldeja jugoslovenstva je jedna velicanstvena ideja koja ce sigumo uci u fond civilizacijskih ideja 20tug veka. Dna se zasnrva na istim pretpostavkama na kojima su se zasnivali ujedinjenje Nemaeke za vrerne Bizmarka iii ujedinjcnjc .LtaLije871 godine. Nisu te zernlje bile manje multinacionalne nego sto je bila Jugoslavija, ja bib rekla obrnuto.U Turskoj danas iivi 49% manjina. Jednog Bertarezana u Ita Iiji danas pokuSajle da spojite sa Sicilijauccm ili Napo!itancem. Oni se ne bi mogli sporazumeti uopste. Medutim, ideja jugoslovensrva je komprcmltovana istorijskl i ono sto je za melle rnnogo bnlnije, etieki, Dna je tako komprotivana da nema sansi, po morn misljenju. da so ponovi". Nije eudo sto smo doziveli to sto smo doiiveli. Posle II svetskog rata stvorili srno nacionalne drzave. Priealo se i govorilo cia time resavamo nacionalno pitanjel? Podgrevali srno lokalni •patriotizam ", u ki, primitivni nacionaLizam. Posebno smo po receptu, odnosno uzorn i direktivi Kominteme rascepkali najbrojniju naciju koja sarnim tim !ito je najbrojnija "ugnjetava estate nacije". U sustini ova doktrina je bila u borbi za veeito odrzavanje vlasti jedne partije. JX1 onoj poznatoj sentenci: "Divide et impera" - zavadi i vladaj. Umesto da se njegovalo jugoslovenstvo, uz punu ravnoprevnost svih gradana, Tito je tvrdio da je samo on Jugosloven. Eho tc "parole" u narodu bio je: "Ako je tako ne trebas Dam ni ti"! 28

Jedan mracan Niko De zna, a najmanje mislio nedoueeni student mir - ropstvo, povratak raciju Hrvatske i Bosne.

period je za nama- nadamo se. Sta. Il!IS cexa sutraru beducnosti? ani koji misle da znaju sve, da 5U prepametni, kilo sto je ZII sebec Milovan Dilas. Srbima u Bosni i Hercegovinl "Konrakt grnpa" nudi Hitlerove Nezavisne drfave Hrvarske u izmenjeaom vidu, keafede"po svetskim stan-

Krajinu Tw:l.man svodi na dye op~tine kojima daje autonomlju dardima". Cma perspektiva,

Da li ce "veliki" koji su nam se nametnuli "II dobrim namerama" izazvati Treci svetski rat, Otkucavaju poslednjicasovi da dod.u do pameti i da prestanu da svoje interese resavaju preko n~ih lab. Oni koji u ime 'Novog svetskogporetka" i "ljudskih prava" pokusavaju da kroje kapucelom svetu [reba dase okrenu sebi i "pociste pred svojom kucom". Treba da se pouee istorijom. Zasad nista novo nisu izmislili. Novi poredak je zagovarao i Hitler. Nisu uspeli da osvojeceo svet ni Napoleon, ni Hitler. Nije uspeo ni Atila, II nece uspeti ni KlinlOn, ni V ojtil II. "Povredeni interest Amerike na Balkanu"! Kuda to vodi? Nema perspektivu "Novl sverski poredak" remeljen na sili, interesirna jednih nil stetu drugih - malih, na novcu - zlamom teletu, Mamonu. Ne moze se slutiti Bogu i Mamonu, we Posroji Velika Pravda! BEOGRAD, 1994. godine Sveto pismo, odaosno lsus Hristos.

PETAR VUCETIC

29

DOKUMENTACIJA

Pis

m

0

Mileve Krulj rod. Mltrovic bratu Dusanu Mirrovicu, protojereju, parohu Zvomickom. Pismo je pisano verovatno pocetkom J 942. godine i to pre desetog aprila 1942. godine. kada :

su ustase (domaci rnuslimani) pobili zene j decu u selu Jeginov Lug, opstina Kalesija. Odrasli rnuskarcl su ranije odvedeni neznamo kud, odakle se nikad nisu vratili. Dragi brate, Mi smo zivi jos neko vrijeme. Majka ._._ .._....................

..

nee

i

t

k

0

.

Tvoju su kueu otvorili na 29.x1. Stvari su ti sve odnijeli. Sarno zidovi ostali, Meni nlsudali ni prici. lzvadak iz gruntovniee su odnijeli nee

i

tk0

.

Crkvu cujero hoce da ruse da prave ~kolu u Vukovijarna kod Hamzina hana. Nase muskinje sve su nekud otjerali pa ne znamo ni de SU, ni jesu Ii zivi. Zene i deca sarni su kod kuca. Ljeeos su nas htjeli da popale, pa Stull isla velikom zupanu j molila te smo taka ostali, Nekoliko sela U okolini _ (vaIjda unisteno - neeitko ). Javi mi se, jeste li zivi. Sve vas mnogo Ijubi vasa sestra Mileva Pozdravlja vas majka i Ljubisa,

32

Pis

m

0

Mileve Krulj, rod. Mitrovi~, bratu Ratku, sudiji VThovnog suda u Bosni, Pismo je pisano verovatno pocetkom 1942. godine, a pre 10. aprila iste godine kada su svi u selu Jeginov Lug pobijeni - rene i deea. Mun.ard
SU

ranije odvedeni neznano kud, odakle se )likad nisu vratili,

Dragi brate RaLKo, Juce me izvestise za tebe i saznadoh da se nedegore narazis u glavno] srpskojpartiji. Bogu fala da si tiv. Od Dusana sam prije tri mjeseca dobila pismo iz Banje Koviljaee. Piso mi je da je u Koviljaci, a snaja i deea u Beogradu. Ja sam ovde kod rnajke sa Ljubisom, a Rade mi je u Gracanici kod svog brata, Dobili smo otkaz .iz Lukavea, svi Srbi, te svipatimo. Ako

taw

mores pisi mi i aka 20M da li cerno ovako pariti dovjeka, Brata Dusana su sto je imo (pokretna i ncpokretna imovina - prim.) tako kad dade da se nece imati sta vode napiti, samo zidovi
slo SlI ostali, Kada je bila prodaja ja sam otma pa. mi nisu dali ni pridi, Mores misliti kako mi je bilo. Majka sve plaCe j misli da nije ni iiva. (Prim. spaljena iiva u .k:uci.) Dd Pere sam skoro dobila pismo. sna je dobro i zdravo sa decem nee i [ k 0 . u Kalesiju.

SaJje Pera majki nesto para, misli da mi De morerno Ziviti. Nann jo~ vise zakukala kad je Pera pisala da viSe De rna za tebe. Pisi nam cia mogu i Peri javiti, Od nas i na§e opstine otjerani su 500 Srba nekuda da ni~la ne znamo za njih, jesu li zivi. U nasern selu samo Luka mali i Krsto Maksima su necitko zbjeg onda otjerali, Cujemo da su bacenl u Savu, Nlko Dam nece za njib da kaze, koga god upitamo. SVaKi ka~e da ne znaju, Moj Ratko, moj brate, samo da znas kako su kod nas Turei i kollki je nad nama zen.ama teret da De smijerno do u krusik izaci. Irna neki Uso Ferizovic pa smo videli srpsko dijete ubije nccnko Ljuba tuzlanskog. Kad hocu u Kalesiju moram da platirn jednog Tureina koji ima pU~ku cia me provede. Htjeli su ljetos da nas popale, pa sam isla u Kalesiju jednorn natporueniku, a on je s tobom kale poznat i tako nas je on malo zastitio. Imala bi SIDpuna da ti pisem, ali dosta je, ali te opet molim da mi piseS dokle ce ovako da patirno.

33

Z.abeleska Prota Dusan Mitrovic ostavio je zabelesku sa imenima kojirna je drzao pemen, ad kojih su skoro svi pobijeai - poklani u selu Jeginov Lug, an dan 10. aprila 1942. godine. Zabeleska glasi: Slobodana
Tornku

Pomjani Gospodi dusi usopsih rab rvoih: Nikolu Dragu Petra Mihajla Stevana Vasilija Anicu Vladimira Mariju Darinku Dragu Zorku Milevu. Desanku Ljubisu Petra Anicu Ristlciu Risru Branka Magdalena Dordu Lazara Savetu Maksima Nadu Tomanu Melentiju Cedu Maru Petru Tomanu Luku 10ku Jelisavku Slobodana

Darinku Radmilu Savetu Nikolu Jovana

SlQju

34

Zlibele.§ka prote Du§ana Mitrovica, paroha Zvomj~kog

Aprila 1942 (nasa prim. 10. aprila 1942. godine) izvr~en je pokolj u Selu Jeginov Lug, op~tina Kalesija, Pokolj su izvriili muslimani nad Srbima - u stvari nad lenama i decom srpske narodnosti, jer su odrasli muskarci oterani u logore i pobijeni vee u 1941. godini). U Huse Osmanovica -Salibasica kuei bio je telefon j komanda. Hili su u ubistvu Aljo Becic Muharemov iz Eric Rainca, Suljkanovic Mehim i Salih Suljkanovic Mehin, zvani Veizovie. Sinan Viljdic (prim. nije dovoljno citko) - Omerovic i brat mu Alija. Dulaga Palos iz Raiaaca. Thro Eminovic-Eminov, Demo Memiskovic-Mehmedov. Haso Suljkanovic-Mesanovic i njegov brat Mesan, Ibrahim i Juso Perizovic, iz Tupkovica. Mujo Dervic, iz Jelova Brda. Napomena: Zabeleska je pisana obicnom olovkom, te je moguca neka slovna greska, obzirom i na protek vremena, Original zabeleske nalazi se kod Mire Mitrovic, kcerke prete Dusana Mitrovica.

S

,\..
M!.
II!

.
~~"

II.

? ~;:.".-If';~ A

-1"':

,. /.0<-+1;

~ J6._J: ~t

35

Banja Koviljaca: Krsna slava uizbegllckom domu

Sahrana umrIog izbeglice deteta

Pros Lava Dana bogojavLjenja u Banji Koviljaci

Demoliran i opljackan parohijski dom u Dubnici

36

Pomen starom ratniku*
Sastasmo se da ispratimo umoma ratnika, rarnika iz onog svetog pokolenja Sto stasa krajem pTo~log i poeetkom ovog veka, Takvo pokoljenje "za pesmu stvoreno" mozda je jedinstveno II sverul U tom pokoljenju su svi Srbi S ove i one mane Drine i Save, od poslednjeg ~obanceta u planini do naudnika, pesnika i akademikabili zadojeni iSlovemom mislju kada je bilo u pitan]u oslobodenje DaSeg naroda ispnd jarma Turaka i Austrougarske. To suncano pokoljenje bllo je duhovno ujedinjeno i spremno da Zl1 oslobodenje da svoj !ivol "svesno §ta daje i zaSto ga daje'. Tu spremnost kaznju i. imena brojnih patriotsklh udrufenja.kao one "Ujedinjenje iii smrt!". Tako je spremna na smrt i divna Mlada Bosna.koja pucajuci na austrougarske careve i namesnike sprernno ide u sigurnu smrt. Sarno tako duhovno ujedinjeno pokoljenje moglo je da daje:Kumanovo.Kosovo.Bregalnicu,Cer,Suvobor. Kolubaru,gde na bojnom polju izgibose jedan do drugoga seljaci.intelektualci.radnici.zanatlije.svih uzrasta od dvadesete do Sezdesete godine. Na§ divni Dragoljub TeSie taj zan os poneo je iz roditeljskog doma, Junastvo njegovog oca Stevana Te~iea, zanatlije iz 8eograda,opevano je i u narodnim pesmama, Kad 1875. puce Nevesinjska puska, braes iz Srbije, kao dobrovoljci,po!ete~e II pomoc ustanicima u Hercegovini. MOOu njuna i Stevan Tesic, on predvodi fetu. Braneci zastavu, on u jednoj bid zadobi vise'teskib rana, ali i zastavu odbrani. Narod mu se oduzio 1!ime je mogao: ispevao je pesmu 0 njemu, Zbog posledica ranjavanja otac naseg Dragoljuba nije dugo liven i ostavi nezbrinutu kucu punu dece. Dragoljub prekida skolovanje i od ranog detinjstva pofe da radi kod drugoga i od zlehude nadnice da Izdrzava porodicu, skoluje sestre i brata. r u takvim priIikarna ovaj mladit ima svoje patriotske duznosti. On umome komite iz Stare Srbije i Makedonije, koji dolaze da predahnu i da se okrepe, smesta po Beogradu. A kad poee 0510bodilaeki Balkanski rat njega eno pred Kumanovom, u onoj fel1 ponetih mladica ~to ne slusaju komandu i hoce sto pre na juris da se pokolju sa Turcima,u bici sto izmeni mapu Balkana, R no ga u krvavom boju za Bitolj, medu enima "~to u reku ernu zagazise smelo", kako je to pesnik divno rekao, pucajuci pod punom spremom i pod turskim kursumima, Eno ga posle II odlueujucoj bici na Bregalnici, koja osigura Srbiji primat na Balkanu, A kad S6 rat zavdi, on Opel peealbarl da ishrani porodicu. Ali usud je hteo da umorna Srbija ope! prokrvaril Vidovdanski atentat MlOOobosanaca izazva novi rat. I opet se btelo da nas Dragi bude u odsudnim bitkama: DB Ceru, Suvoboru, kroz Kolubaru. A tragicne 1915. godine nadose ga Nemei na bojistu, ranjenog i premrzlog i odvedose ga u zarobljenistvo, Tu poeinje drugo junastvo Dragoljuba Testea. Za pretrpljene poraze u Srbiji austro-madarska soldateska iskaljuje svoje surovosti nad zarobljenicima i ranjenicirna. Za njihova zlodela saznao je i medunarodni Crveni Krst, Dolaze njihovi izaslanici u Tesicev logor. Iako pod pretnjom smrtne kazne da zarobljenici ne kazu niStil protiv nemacke uprave u logoru, Dragoljub Te~ic se jedini pridiZe na svom bolesniekorn kreveni i progovori 0 zlostavljanju. A kad austrougarski feldma.dal Borojevic,

"Beseda na dan ispraeaja 37

po poreklu

Srbo-Hrvat,

rece da ce on sve proveriti

sto je Dragoljub

izneo, Dragi roll sa

gorcinom odgovara: "Da ste Vi Stbin, na Vama bi bile srpske epolete!" Da nc bi doziveo kaznu, Cesi, logorski lekari, osvedocene patriote, ubacuju Dragoljuba medu francuske teske ranjenike koje je trebalo prebaciti u Nemaeku, odnosno zameniti za Nemacke zarobljenike u Francuskoj. Sad pocinje Tesicevo trece junastvo-hurnano. se oporavio 0 francuskim bolnicarna on ide po francuskirn kucama i svuda kazuje 0 stradanjima u ojegovom bivsem logoru. Uspeva da Franouskinje iz Elsa organizuju odbore koji ce na hiljade paketa poslati Tesicevim

tim

drugovnna

u logor Braunau "'. Tako su spaseni z.ivoti mnogobrojnih. Po zavrsenom ratu nase Ministarstvo vojske dodeljuje Tesicu pomoc, On odbija.

"Dajte to invalidima tezim ad mene, jer ja mogu zaraditi!" i ponovo ide da slu!i kod drugoga. Kad je nesto zaradio otvara skromnu knjiiaru i iz zanvalnosti prema FrancuSkoj naziva je "LaFrance". Radnja je napredovala i svojim neumomim radom Dragoljub Tdit postaje imucan covel. Tu pOCinje njegovo novo oojs:tvo-n.ikad nije zaboravio sta je sirotlnja, 'simko daje za sve humane i kulturne ustanove, oblaci na stotine siromasne dece, Gde god cuje da je neko u bedi, §alje pomoc. Siroke je ruke i prema rodbini i prijateljima, A kad njegova Ftancuska pade pod Hitlerovo ropstvo, TeiiiC salje tamo na stotine paketa prijateljima i poznanicima. I onim nasim izbeglicama sto uspefe da se spasu ispred ustaskog noza siroko je pomagao .. Deca izbeglica-decu je posebno voleo-dolazila su u njegovu knjizaru za sveske i olovke redovno, kao za neko besplatno sledovanje. Ne zaboravi Dragi ni nase zarobljenike u Nemackoj-tokom Drugog svetssog rata. U njegovu domu pakovano je na desetine paketa mesecno za one kojima niko oije imao da posalje. Saeuvane su brojne zahvalnice ndih zarobljenika iz Prvog i Drugog svetskog rata kojima je pomogao da odrZe !ivot. (Njegova rena Desanka predala je deo ovih zahvalnica Vojnorn muzeju u Beogradu i za to dobila priznanje-pohvalnica.) Posle Drugog svetskog rata.kad je njegova knjiZara presla u drustvene rukenac ionali zov an a, on se zaposli, A1.i ad Dragoljuba Te]ica niko nije CUD gorke reci na sudbinu. ledina mu je tugs bila lito vise nije mogao da daje. Ne znam da li sam u zivolU sreo coveka u korne su se lIjedinjavale tolike vrline: radinost, 1.rtvovanje za porodicu i prijatelje, junastvo na pusci i reCt, humanost i siroka ruka za stradalnike, skromnost kada je on u pitanju, Eto, te vrline neb budu uteha njegovoj eestitoj suprugi Desanki, koja ga je nemoenog negovala kao mati jedinca sina, Dobri, testiti, uei.niO. Neka ti bude laka srpska zemlja kojoj si casno sluZio. Slava mu! PS:Ovo je govor kaji je oddao 24.aprila 1977. godine profesor Milos Slijepcevic, prilikom sahrane veJikana Dragoljuba S. TeSiea. srpskog jezika mill Dragoljube Tesieu, neka ti je vecna slava i hvala za sve sto si

38

Napomena: Dragoljub je, posle lecenja u Francaskoj, odnosno kad je prezdravio, diplomirao u srednjoj trgovaCkoj Sk.oli u Eks~ i zaposlio se kod kojiZam levrejina (rnislirn da se zvao Miric), koji ga je zavoleo i predloZio rnu posle zavrsetka Prvog verskog rata da ostane u Francuskoj, s lim ~to ce rnu ostaviti knjizaru i celo imanje, jer nije imao dccc. Dragoljub mu je oa to rekao: "Hvala moj dragi i ~estiti gospodine Moric. Ne mogu prihvariti, Srhija je oslobodena !" Priredio i izdao Petar Vucetic, dipl. pravnik i dipl. teolog

Dragoljub S. Tesid, vlasnik knjiZare "La France" u Beogradu, safenom Desankom. Na zvuke "Marseljeze" stao hi uvek mirno, a suze su rnu kliznule nil. obraz.

39

Branku Juagicu, mladicu iz sela Grabovac pod Kozarom, usta!e su 1942. g. testerorn odrezale glavu. Ta testera cuva se u banjaluekorn muzeju.

Turski oficiri i vojnici sa odsecenim glavama Srbe - 1903. godine (fotografije 8U objavljene u "La vie illustree")

Nada Tanie Luburic i Maja Tanic-Bnzdon, poznate po neeuveno] svireposti 11. LogOIU Stara Gradiska

'.
42

"

..

--

Veliki zhkovci: Hitler i Pavelie

Maks Luburid zapovednik svih ustaskih logora sa nemacklm oficirom u Staroj Gradi&ki 1942. godine

Branku Jungicu su zlikevci odsekli glavu testerom
43

Zlikovci na de1u

44

Zlocini genocide: Nisu po~tedeni ni zene, ani deca.

45

SAD

R

Z

A

J:

Strana

I. Uvodna

fee
U

5
opstini KaJesija 6 8 15

2. Pregled stanja i dogadaja

3. Spisak u-staSkih zverstava na teritoriji opstine 4. Caprag - u~'taski logor 5. Nisam znala da stav]jam gJavu u torbu 6. Pogovor 7. Dokumentacija 8. Pomen starom ratniku

21
27 31

37

46

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->