P. 1
Kineska Knjiga Zivota-Tajna Zlatnog Cveta

Kineska Knjiga Zivota-Tajna Zlatnog Cveta

|Views: 53|Likes:
Published by Aleksandar Vulovic

More info:

Published by: Aleksandar Vulovic on Aug 03, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/09/2013

pdf

text

original

TAJNA ZLATNOG eVET A

KINESKA KNJIGA 21VOTA

U prevodu i tuma~enju Riharda Vilhelma i sa komentarom Karl Gustav Junga Biblioteku ureduju GORAN STANKOVIC mr DOKICA JOVANOVIC

Preveo osnovni tekst i fumacenla David Albahari

Gradina

1. Nebeska svest (Srce)
Ueilelj Li-eu je rekao: Ono ~Io peste] kroz sebe naziva se Put (Tao). Tao nema ni imena ni obllka. On je jedlna su~tina1>, jedlnl prlmarnl duh. Sullina I flvol ne mogu se videli. Oni su sadriani u svetlosli nebeskoj. Svetiosl nebeska ne rnoze se videli. Ona je sadrzana u oeima. Danas cu yam bili putovoda i prvo cu yam olkrili lajnu Zialnog cveta velikog Jednog, a potorn cu yam sve ostalc polanko objasnili. Veliko Jedno je naziv ko] se daje onome nad eime vi~e nieega nema. Tajna magije zlvota sasloji se u upoIrebi delanja za oslvarivanje nedelanja. Ne smele pozeleli da preskoelte preko svega i da neposredno prodrele. Naeelo koje nam je predate Iraii da se prihvatimo rada na Ijudskoj prirodi (sjing). Pri lome je vazno da ne krenemo pogre~nom stazom, Ziatni evet je svetlost. Koje boje je svetlost? Ziatni evel koristimo kao simbol. On je prava energija Iranseendenlnog velikog Jednog. Reeeniea "olovo u podrucju vode ima jedan ukus.. - odnosi se na 10.

Nebo je stvorilo vodu kroz Jedno. To je prava energija velikog Jednog. Ako covek stekne Jedno, ziv je; akoga izgubi, umire. Ali cak i ako covek zivi u energiji (zivotni dah, prana) on ne vidi energiju (zivotni dahl, ba~ kao sto ribe zive u vodi ali ne vide vodu. Covek umire kada nema zivo tnog daha, kao sto ribe mru kada su lisene vode. Stoga posvecenlci poducavaju Ijude da se drze primarnog, i da cuvaju Jedno; to je kruzenje svetlosti i odrzavanje sredi~ta. Ako covek cuva tu pravu energiju, rnoze da produfi zivotni vek, i rnoze potom da primeni metod stvaranja besmrtnog tela pornocu "topljenja i mesanja"2).

Rad na kruzenlu svetlostl u polpunosli zavisi od unazad usmerenog krelanja, take da se misli (rnesto

5

nebeske svesti, nebesko srce) saberu. Nebesko sree leil Izmedu sunea i meseea (tj. izmedu ocllu). Knjiga iUlog zamka kaie: "Na maju~nom cetvorougaonom polju cetvorougaone kuce zlvot se rnoze urediti." Cetvorougaona kuca je lice. Maju~no cetvorougaone polle na lieu: rneze Ii to blti bilo sta drugo do nebesko sree? Usred maju~nog polja preblva sjaj. U purpurnoj dvoranl grada od zada preblva bog nalvlse praznine I zlvota, Kontucljancl je nazivaju sredi~tem praznine; budistl, terasom zlvota; taolsti, zemljom predaka, zutlm zamkom, rnracnlrn prolazorn iii mestom predaAnjeg neba, Nebesko sree je kao preblvall~te; svetlost je 90spodar. Stoga kada svetlost kruzt, energije celoqa tela pojavljuju se pred njenlm prestolom, Isto kao kada se sve driave pojavljuju sa poklonlma pred svetim kraljem koji je osnovao glavnl grad I utvrdlo osnovna pravila reda; iii kao u casu kada je 90spodar smlren i tih, pa sluge I slu~klnje saml Ispunjavaju njegove zapovestl I svako od njlh Ide za svojlm poslorn, Stoga je jedino potrebno da uclnlte da svetlost krufl; to je najdublja I najdlvnija tajna. SVetiost se lako rnoze pokrenutl, ali se tesko rnoze usredsrediti. Ako se navede da dovoljno dugo kruii, onda se ona krlstalizuje; to je prlrodno duh-telo. Ta] .kristallzovani duh se formlra lza devet neba. To je stanje 0 kojem je u Knjizi pecala srca receno: "Nemo uzleces navlse ujutru." Za lzvrsavanjs ovog osnovnog nacela ne morate da trailte nikakve druge metode, vee jedlno morate· da usredsredite svoje misli na njega. Knjiga Leng jen 3) kaie "Sabirucl mlsli covek moze da poletl I rodiee se na nebu." Nebo nlje ~Irokl plavl svod, vee mesto gde se telesnost rada u kucl Stvaraoea. Ako se to zadril tokorn duieg perloda, sasvlm se prirodno, uz postolece telo, razvlja I duh-telo, Ziatni evet je Elikslr iivota (Din-dan; doslovno, zlatna lopta, zlatna pllula). Sve promene duhovne svesti zavise od srea. Postojl tajna izreka koja je, iako veoma tacno deluje, toliko nepostojana, da su potrebni krajnja visprenost i blstrina, kao i najpotpunija udubljenost I smirenost. Ljudi bez takvog vlsokog stepena vlsprenostl I razumevanja ne nalaze nacin da primene izreku; ijudi bez najvl~e rnocl udubljivanja i smlrenosti ne mogu je zadriati. 6

Ovaj odeljak objasnjava poreklo velikog Puta (Tao) sveta. Nebesko srce je zametak velikog Puta. Ako mozete biti apsolutno mirni, tada ce se nebesk~ .srce. samo od sebe pokazati. Kada se osecanje pokrene I izraz] se norma Inim protokorn, stvara se covek kao primarno stvorenje. To stvorenje prebiva izmedu zaceca i rodenja u pravom p~o storu; kada jedan beleg pOjednicavanja ude u rodenle, Ijudska priroda i ~ivot se dele na ~v~je. Od t~g tre.nu~ka, ako se najvise mirovanje ne ostvan, ljudska pnroda I ~IVOt vi$e se nikada ponovo ne vide. . Stoga je u Planu Vrhunskog konacnoq receno da vellko Jedno obuhvata u sebi pravu energiju (prana), seme, duh, animusa i animu. Ako su misli apsolutno mirne, tako da se nebesko srce rnoze videti, duhovna inteligencija stize sama do izvora. Ta Ijudska priroda doista ~ivi u stvarnom pros to ru, ali sjaj svetlosti prebiva u ocima. Stoga Ucit~lj poduca va 0 kruzenju svetlosti da bi se moglo dospeti do prav~ Ijudske prirode. Prava Ijudska. priro~a .je primarni duh: Pn marni duh je upravo Ijudska pnroda I ~IVOt,a ako se ~~Ihva ti one sto je stvarno u tome, to je primarna energlJa. A veliki Put je upravo ta stvar. .. . Ucitelj dalje brine da Ijudi ne mimoidu put kOJIvodi od svesnog delanja do nesvesnog nedelanja. St~ga o~. ka~e da magija Eliksira ~ivota koristi svesno del~nJe u cl.I.Ju do stizanja nesvesnog nedelanja. Svesno delanje sastoj se u navodenju svetlosti na kruzenje kako bi poka~al~ osl~ba danje neba. Ako se pritom rodi pravo seme, I pnmeru se. pravilan metod za njegovo topljenje i me~anj~, te se na tal nacin stvori Eliksir zlvota, onda covek prolazi kroz p~o'~z. Formira se embrion, koji se mora razviti pornocu greJanJ~, negovanja kupanja i pranja. Potom prelazi u podrucje nesveGno~ nedelanja. Potrebna je cela gO~i~a t~~ vatre nog perioda dok se embrion ne rodi, oslobodi ljuski, I prede iz obicnog sveta u sveti svet. ... . Ovaj metod je sasvim jednostavan i lak. All sa njrn J.e povezano toliko preobrazujuclh i promenljivih ~s.lova da Je receno da jednim skokom covek ne moze sMI tamo. Ko god tra~i veeni zivot mora tragati za mestom odakle su Ijudska priroda i zivot prvobitno potekli.

7

2. Primarni duh i svesni duh mljO~~i~e~jveL~-~~ rekao:. U po~edenju sa nebom i zeje Putem, nebo Ji Z~~lj:uS~e~~k~~~ kOredenjU s~ velikim ;:o~~/rimarni duh i prava priroda a~o:~:~~ 'vrse~~ai Energija semena slicno nebu I ..

f;a~:~t~ri~~~~:e dU:e~~ ~alazi i.zvan ~~~:~i~~:~~ikr:.e~~ shvate kako da d zernlla ~ot'cu. Kada uceniei osegnu pnrnarru duh oni pob d . po Iarne suprotnosti svetlosti i tame l .~' . e .lIJu tri ~veta.4) Ali to je sposoban da u:a~· e ne preblyaJu .u sebl ~redstavio .pr~obitno lice covekove ';~~~e.onaJ ko je . ada se IJud, oslobode iz materiee . . ~~~b'~~e~i~am~!~~~~ ~r~~~~u i~zm~du o'ci~;~~r~v:~~ oblik velike breskve: okriva·· ru e puteno sree ima ga jetra a sluzi .pI JU ga plucna krila, podrzava o Vanjskog sveta ~:o e~~v~~roba .. Td sree je zavisno od one . ne je e same jedan dan se oseca krajnje neudobno Ako cul ~ , ~~~c:u~:; s~~ucu~:sruez~~ raz!a~ujuc~, .~~::t~~;s::;ns~ zaseni AI,· nebe' k J se, ako v,d, nesto lepo to ga . s 0 sree u gJav· k da bi ' malo pokrenulo? Pita~ Ii· Zar se ~eb a : bl se ono bar ce? Onda odgovaram.· Otkud es 0 sree ne pokrepokrenuti na mal ~. se rnoze prava misao nije dobro. Jer J~~~am ~~~~ior~1 :kO s~ doista krece, to krece, ali to nile d .!U ~ urrsru, tad a se one ocvrsla u dUh-Jteloo~r~. NaJb~IJe Je ako je svetlost vee prodrla u instinkte i pOk::~ea ;I'iv~".a ~~ergija. po~~epeno ivena hiljadama godina . Je aJna kola nlJe otkrNize sree krece s~ k koji prezire nebesk ao snazan, ~ocan zapovednik prisvojio je vOdstvoO~ ~~:a~a. zbog I nJ~gove .slabosti, i primarni zamak utvrdi i brani n'~ngosk oVI~a .. AII kada se seo snazan i mudar I d '. a a? a Je na presto uosn kao dva ministr: ~o~r. OC~zapoclnJu kruzenje svejom snagom podrzavaiu a, s esna u leva, svom svosredi~tu u redu . J. vladara.. Kada Je vladavina u okrenutim kOPlji~aSV!p~~m' nb,~ndtovn! heroji pojavice se sa , a prime naredbe.

Put do Eliksira zivota poznaje kao najvi~u magiju ovo troje: seme-vodu, duh-vatru i misao-zemlju. Sta je seme-voda? To je prava, jedina energija preda~njeg neba (eros). Duh-vatra je svetlost (logos). Misao-zemlja je nebesko sree sredi~njeg prebivali~ta Ontuicija). Duh-vatra se korlstl za podstieanje, misao-zemlja za supstaneu, a seme-voda za utemeljavanje; Obicni Ijudi prave svoja tela kroz rnlsll, Telo nije same sedam stopa visoko vanjsko telo. U telu je anima. Anima se drzi svesti, u eilju da na nju utlce, Svest u svom poreklu zavisi od anime. Anima je zensko (jin), ona je supstanea svesti. Sve dok se ta svest ne prekida, ona nastavlja da rada iz generaeije u generaciju, a promene oblika anime i preobrazaj supstanee su neprekidni. Ali pored toga postoji animus u kojem duh prebiva. Animus danju zivi u oelma: nocu se nastanjuje u jetri. Kada zivi u oelrna, on vidi; kada zivi u jetri, on sanja. Snovi su lutanja duha kroz svih devet neba i svih devet zemlji. Ali svako onaj ko se u rnracnorn i povucenom raspolozenj.J budi, i sputan je uz svoje telesno oblicje, taj je u stegama anime. Otuda do usredsredivanja animus a dolazi pomoeu kruzenja svetlosti, i na taj naein duh se odrzava, anima se podjarmljuje, dok se svest odseca. Metod kojim su se nasl stari sluzili da umaknu iz sveta sastojao se u potpunom topljenju taloga tame kako bi se vratili clsto kreativnom. To nije nista drugo vee smanjivanje anime i upotpunjavanje animusa. A kruzenje svetlosti je magijsko sredstvo za smanjivanje tame i uspostavljanje vlasti nad animom. Cak i ako rad nije usmeren prema ponovnom dovodenju Stvaraoea, vee se ogranicava na magijska sredstva za kruzenje svetlosti, upravo je svetlost po sebi Stvaralae. Pomocu njenog kruzenja covek se vraca Stvaraoeu. Ako se taj metod sledi, izobilje semena-vode samo ce se pojaviti; zapalice se duh-vatra, a misao-zemlja ce ocvrsnutl i tskristalisace se. I tako sazreva sveti plod. Skarabej kotrlja svolu loptu a u lopti se razvlja zivot kao poslediea nepodeljenog napora njegovog duhovnog usredsredivanja. Ako sada embrion rnoze da izraste u gnojivo, i da se oslobodi svojih Ijuski, zasto ne bi prebivali~te na~eg nebeskog srea takode moglo da stvori neko telo ukoliko bismo usredsredili duh na njega?

9

8

Ona delotvorna prava ,. d k . njen sa vitalnoscu) 'kada IU s a pnroda (logoS sjedica, deli se na animusa i as;;~na Asp_ustiu. kucu Stvaraosrcu. Po prirodi ·e kao u.. nlm,:,s je u nebeskom cistote. On je ono sto sm~ve~lo~.t, on If! mot svetlosti i ' sto je po formi istovetno pnmlll ~d .vellke praznine, ono poseduje prirodu tame ~a:r.vobltnlm pocetkom. Anima s~og; vezana je za t~Iesn~ Ie energlla tesk?g i neetZIVOt. Anima traga za sm t' puteno srce. Animus von IJutnje jesu posledice anim'e.u·onsveJculne zelje i impulsi posle smrti hrani krvlju ali k'·· a e svesnl duh koJi se 1 velikom bolu. Tamno ~e v se, t?~om. zivota, nalazi u stvari, u skladu sasvo ·omr~r: tarm I. pnvlace se, kao I d.a u potpunosti iZdvoji :amnu atom. All uce~ik zna kako zlla u cistu svetlost (jang).6) nlmu kako bl se preobra-

6

U ovom de/u opisana· I . sni duh igraju tokom stva)e ~ o~a koju primarni duh i sve livot Covekov )·e kao ". ranja I)~dskog tela. Ucitelj kaze: . .:;lVotmuslce· sam . prrroda primarnog duha moze d' ~ prava I)udska zemlje i sudbinu eona P .a prevazlde krug neba i . rava ')udska . d . onoga sto je liseno olarnos.. . pn~o a polaz! od polarnosti pomocu kole p.h u 1 prrma prrmarnu energiju mlje u sebe i postaJ·e n ~ata pravu sustinu neba i ze . svesnl duh Kao· . prrma svoju Ijudsku prirod d .. ~rrmarnl duh ona duh je bez svesti i znan~a0 .o.ca 1 ma)ke. Taj primarni tvo~aCkeprocese tela. Sv~s~t~ ~e.sposoban da regUlise moze neprekidno da se ri/a u je ve?ma delotvoran, i srca. Sve dok boravi u t:: g~dav~. On je vladar Ijudskog postaje duh, Ook telo nas~a?n)e.an'm~s.Po od/asku iz tela embrion u kome moze d je, pnma~n'duh joi nije uOblieio nepolarizovanom slobod a se utelov,. Tako se kristalizuje u nom J ednom. U vreme rodenja svesni d h. .. . staje prebivaliste novorOdenogU u;l~e energ,)u , tako po o 'v, u srcu. Od tog case srce je 90spodar i . ...n svesni duh ima mo'e. pr,marnl duh gubi svoje mesto dok Primarni duh voli mirovan·e . U svom kretanju on ost . ) , a svesnr duh voli kretanje. Oanonocno on trosi prim~re vezan za osecanja i zelje. primarnog duha u pot uno~t~ se~e s~e dok se energija napusta svoju Ijusturu tOdlaz. ne rscrpt Tada svesni duh

ro

L

Svako ko uglavnom cini dobro ima duh-energiju koja je cista i jasna kada dode smrt. On istice kroz gornje otvore usta i nosa. Cista i laka energija podlze se navise i uzdife se do neba i postaje petostruko prisutna senka-duh. Ali ako je, tokom zivota, svesni duh iskoristio primarni duh za pohlepu, ludost, zelju i pozudu, i poeinio sve moguce grehe, tada je u trenutku smrti dUh- energija necista i pometena, i svesni duh istice zajedno sa dahom kroz nize otvore na vratnicama trbuha. Jer ako je duh-energija necista, ona se kristalizuje u protoku nanize, tone u pakao i pretvara se u demona. Tada ne samo da primarni duh gubi svoju prirodu, vee se i moe i mudrost prave Ijudske prirode time smanju ju. Stoga Ucltel] kaze: Ako se krece, onda to nije dooro, Ako covek zeli da zadrzi primarni duh, onda mora, zasigurno, prvo da poteini opazajuci duh. Njegovo potei njavanje se sprovodi pornocu kruzenja svetlosti, Ako covek primenjuje kruzenje svetlosti, mora da zaboravi i telo i srce. Srce mora da umre, duh da zivi. Kada duh zivi, dah ce poceti da kruzi na divan naeln, To je one sto je Ucltel] nazvao najboljirn."? Tada se duhu mora dozvoliti da se zagnjuri u trbuh (pleksus solaris). Energija tada opsti sa duhom, i duh se sjedinjuje sa energijom i kristalizuje se. To je metod za zapocinjanje rada. Vremenom se primarni duh preobrazava u prebivalistu zivota u pravu energiju. U to vreme mora se primeniti metod okretanja mlinskog tocka, u cilju da se on tako de stilise da se pretvori u Eliksir zivota. To je metod usredsre denog rada. Kada je biser zivotnog eliksira zavrsen, sveti embrion moze da se oformi; tada rad mora da se usmeri na greja nje i negovanje duhovnog embriona. To je metod zavrsa vanja. Kada se energijsko telo deteta u potpunosti uoblici, rad mora tako da se usmeri da se embrion rodi i vrati u prazni nu. To je metod okoncavanja rada. Od najdavnijih vremena do danasnjeg dana ovo nisu nikakve prazne reci, vee dec velikog Puta u pravom metodu stvaranja vecno zivog i besmrtnog duha i svetog coveka. Ali ako je rad do sada dovrsen, onda je apsorbovano sve sto pripada tamnom principu, i telo se rada u eistu svetlost. Kada se svesni duh preobrazi u primarnog duha,

11

tada se tek rnoze reel da . st preobrazen'a ; da' . je ste~a? b~skona(5nu sposobno den do ~esto~truko7) J~~i~~~~av~' :z cikfusa radanja, dove metod oplemenjivanja ne ?g, ~ atnog doha. Ako se taj putu radanja i umiranja? prrmen" kako se rnoze umact

3. Kruienje

svel/osl; ; zaslila sred;sla

'. Ueitelj Li-eu je rekao: K da t • • rue svetlosli"? Olkrili su' a" a Je.o~krr.venizraz "kruze(Guan Jin- sji).s> Kada sga Pravi 'Judl poeetka forme" kr.e~anje, krislali~u se sve ~n~~eg!!ost nbav~de ~a kruzno sll I lame. To je ono ~ IJ~ ne a I zemlJe, svetlonjem, oe~eenjem ener~ij:e ilraz~~:t se.men~liki!"1 m;~ljeeovek poene da primen'u'e 0 I e~Jem ideje. Kada usred blca, postoj ne-bie~ JKa~U maglJu, onda kao da, okonea, i pored lela poslO:i . ~ ~ se tokom vremena rad usred ne-biea postoj bie~ JOTledno telo, onda kao da, rada od stonnu dana sv . ek peste usredsredenog se pretvonn u duh-vatru e~~:,'e e~ b~1prava, tek onda ce usred svetlosli, razvua ~e s 0 ana, sarna od sebe, Tada se iznenada r~ZVija 'pr~ve sve!losti (jang). ~,:,~karae i zena zagrlili i ostva .,.nl ~ser. Kao da su se bltl sasvlm miran i mora n I z~... ee. Tada se mora e jeste epoha vatre. se eekatl. Kruzenje svetlosli

!~~:

Covekovo srce stoj pod znako 9) potiskuje nagore Kada b m vatre. Piamen vatre . 0 a oka pos t. ovoga sveta cine to ma raju stvan sa Ali ako cOV~k zatvo/~~:e~omb usm~renim prema Spolja. prema unutra i pogleda SOb~ ~e~uvs, p~gled, usmeri ga usmerenog protoka. Ener i'a bPb aka: to je metod unazad Kada se zelje uskome!a ~uJ 0 u rega)e P~d znakom vods, prema Spolja, i stvara d~c~ ~: t~c~ nan,ze, usmerena je nja, nije dozvoljeno da ;st~kneo ~oJ, u. trenutku oslobada pomocu misaone energ;je tako d apo!!e, vee se povrati i osvezava srce i telo i ne . a .prob'Je. oklop Stvaraoca, unazad usmerenog protoka gs~Je ,h,. to )e takode metod zivota u potpunosti zavisi od oga je receno: Put Eliksira protoka. metoda unazad usmerenog

12

Kruzenle svetlosti nije sarno kruzenle semenog eveta individualnog tela, vee je to i kruzenle pravih, stvaralacklh, oblikl.ljueih energija. Ono nije trenutna fantazija, vee iserpljivanje eiklusa (sellenla duse) svih eona. Otuda trajanje daha oznacava jednu godinu po lludskorn shvatanju i sto godina merenih dugom noel devet staza (reinkarnacija). Kada covek ostavi jedlni zvuk Indivlduaelje 10> za sobom, rodlce se izvana prema okolnostima, i sve do starosti nece se nikada osvrnuti. Energija svetlosti se iserpljuje i once. To donosi devetostruku tamu (reinkarnaclja) na svet. U knjizi Leng jen je zapisano: "Usredsredivanjem misli, covek rnoze da poleti; usredsredivanjem zelja, covek pada". Kada ucenik malo brine 0 svojim mislima a mnogo brine 0 svojim zelJama, on zalazi na stazu utonuca. Prava intuieija javlja se sarno kroz razmi~Ijanje i mirovanJe: za to le neophodan metod unazad usmerenog protoka. U Knjizl lajnih ssobremostr" je zapisano: "Oslobadanje je u oku", U Jednoslavnim pilanjima iuloga v/adara12> je zapisano: "Semeni evetovi Ijudskog tela moraju da se usredsrede prerna gore u praznom prostoru". To se odnosi na 10. Besmrtnost se nalazi u to] recenlcl, a takode se nadvladavanje sveta nalazi u nlo]. To je zajednieki eilj svih religija. Svetlosl se ne nalazi sarno u telu, kao sto se ne nalazi sarno Izvan lela. Planine I reke i velika zemlja osvetljenl su suneem I meseeom; sve je to ta svellost. Otuda se ona ne nalazi sarno u telu. Razumevanje i jasnost, opazanle i prosvetljenje, i svekolike kretnje (duha) takode su ta svetlost; otuda ona nlje tek nesto sto se nalazi Izvan tela. Svetlosni evet neba I zemlje Ispunjava svlh hiljadu svemlra. Ali svetlosni evet indlvldualnog lela lakode prolazi kroz nebo i pokrlva zemlju. onida, elm svetlost kruz], nebo I zemlja, planine I reke, sve u isto vreme kruze sa njom. Usredsredltl semeni ever Ijudskog tela u ocima, to je veliki kljue Ijudskog tela. Deco, pazltel Ako sarno jednog dana ne primenjujele medllaclju ta svetlosl Isllee ko zna kuda! ARo meditirate sarno cetvrt sata, rnozete njome da olklonite desel hlljada eona I hlljadu rodenja. Sve metode okoncavalu se mirovanjem. Ta velelepna maglja ne moze se pojmlti. 13

Ali kada vezbe zapoenu, mora se precl od ociglednog do dubokog, od grubog do preflnjenog. Sve zavisi od t~ga nema. nikakvih preklda. Pocetak i kraj vezbe moraJ~ bltl Iedno lsto. lzrnedu njih postoje hladniji i topliji trenuCl, 0 tome n~. treba ni ~ovoriti. Ali eilj nam mora biti da dosegnemo !Irlnu neba I dubine mora tako da svi metodi. deluju lako i dostupno. Tek ond~ smo njime ovladall.

9~.

Svl . sveti Ijudi su zave!tali jednl drugima sledece: nl~ta "!!Je mogu~e bez kontemplaCije (fan-dzao). Kada KonfuclJe k~~~:. .'~paza~je .dovodi do cilja"; kada Buda za. to. ~~~,e. VI~IJa srea ; III kada Laoee kaze: "Unutra~nJa vlzlJa , sve Je to jedno isto. SVako rnoze da govori 0 razmi!ljanju, ali njlme ne moze. d.a ~e ovlada ako se ne zna sta ta Tec znaci. Razml!IJanJem treba preusmerlti samosvesno srce kOje tr.eba da se usmerl prema tacki gde se tvorackt d~h jo~ nlje manlfes.t?vao. .Unu~ar na!eg tela od sest stopa moran:-o tez~tl forml kola je postojala pre utvrdivanja neba. I zemlJe. ~ko. danas Ijudi sede i meditiraju samo sat "! ~va: gledaJUCI samo svoj vlastiti ego, I to nazivaju raZml!IJanJen:-, kako moze bilo sta od toga da nastane? Dva osnlvaca budizma i taoizma ucila su da covek treba da gleda u vrh svoga nosa. Ali time nisu hteli da kazu da covek t~eba da usmeri svoje misli na vrh nosa. Takode rnsu hte" da ~~zu da misli, dok oci gledaju vrh nosa, treba usredsredltl na zutu sredinu. Tamo gde oko gleda, tame je i srce usmereno. Kako moze one u Isto vreme da b~de usm~reno navtse (zuta sredlna) i nanize (vrh ?nosa), III pak nal~menicno, tako da je cas gore, cas dole . ~ve to ukazuje na mesanje prsta kOjim covek pokazujs mesec sa samim mesecom. . Sta s~ time noce stvarno da kaze? Izraz "vrh nosa" Je ~udro lzabran, Nos mora da posluzi oku kao linija vO~IIJ~. Ak? coveka ne povede linUa nosa, on IIi otvara OCI ~Irom I gleda u daljinu, tako da se nos ne vidi iii prevl!e za.t~ara kapke, tako da se oci stiskaju I nos'se Ipak ne vldl. A kada su oci odvi!e otvorene, covek ih ~~e!kom usmerava prema napolju, sto ce ga lako rastroJltl. Ako su pak odvi~e zatvorene, covek ih gre!kom pusta da se okr~nu ~rema unutra, usled cega se lako tone u sneno sanJarenJe. Vrh nosa se vidi na pravl nacin 14

onda kada su kapci pravilno upola spustenl, Stoga se nos uzima kao linija vodilja. Glavno je spustiti kapke na pravi nacin, i potom dopustiti svetlosti da sama od sebe unce, bez ikakvog napora, uz zelju da svetlost usredsredeno utlce. Gledanje u vrh nosa sluzi samo kao pocetak unutrdnje koncentracije, tako da se oci dovedu u prvi smer posmatranja, a potom se oorzavaju pornocu linije vodilje: posle toga, sve se odvija samo od se~e. To yam je kao kada zidar obesi visak. Kada ga Ok~CI, on pomoCU njega vodi svoj rad ali ne mora svakl cas da ga gleda. Utvrdivanje razmi!ljanja'3) je budisticki metod koji nikako nije prenosen kao tajna. Covek sa oba oka gleda u vrh nosa, sedi uspravno i u udobnom polozalu, i oorzava srce u sredisfu okolnost~. U taoizmu se naziva zutorn sredinom, u budlzmu sredistern okolnosti. To je lsto, a ne mora da oznacava sredi!te glave. Radi se samo 0 utvrdivanju covekovoq rnl!Ijenja na t..cki koja lezi tacno izmedu ociju. Onda je sve do bro. Svetlost je ponekad krajnje pokretna. Kada covek utvrdi misao na sredistu izmedu ociju, svetlost utlce sama od sebe. Ne mora se posebno usmeravati paznja na sredisn] zamak. U ovih nekoliko reci sadrzana je najznacajnija stvar. . . "Srediste usred okolnosti" je veoma suptilan izraz. Sredi!te je sveprisutno; u njemu se sve sadrzi; one )e povezano sa oslobadanjem od eelog procesa .stvar~nJ~. Okolnosti su portal. Okolnosti, odnosno, IspunJavanJe tlh okolnosti, predstavljaju pocetak, ali to ne mora da ve ostalo. Znacenje ove dve reci je veoma prornenljlvo I suptilno. . Utvrdivanje razmisljanja je neophodno: one oSlgu.rava brzo ostvarivanje prosvetlJenja. Ne sme se ostan u krutom sedenju ako se pojave svetovne misli, v~c se mora ispitati gde ta misao jeste, gde je zap~ce~a, I ~de gasne. Nista se ne postize ako se razmlslJanJe sllom podstlee, Covek se mora zadovoljiti time stc vidi odakle je mlsao potekla, a ne od traga dalje od !acke nje~og postanka, jer pronacl srce (svest, dospeti sveseu I~a svesfi) to se ne rnoze uciniti. Zajedno zelimo da stanja srea d'ovedemo do pocinka, do pravog razrnlsllanla. On~ sto joj pronvurect jeste lazno razmisljanje. Ono ne vodl

==.

15

nikakvom cilju. Kada se odmicanje misli sve dalje siri, treba stati i pocen s razrnlsllaniem, Neka covek razmisli i neka ponovo zapocne s utvrdivanjem. To je dvostruki metod brzog ostvarivanja prosvetljenja. On oznacava kruz~nj.e .svetlosti.. Kruzenle je utvrdivanje. Svetlost je raZmlslj~nje. Ut~r~lv~nje bez rarnlsljanja je kruzenle bez sveucsu. Razmlsljanje bez utvrdivanja je svetlost bez kruzenlal Pazite na to! Opste znacenje ovog odeljka jeste u tome da je zastt ta centra vazna za kruzenje svetlosti. Poslednji odeljak bavi se temom da je Ijudsko tela veoma vaaan posed kada primarni duh vlada. Ali kada ga koristi svesni duh, on dovo di do toga da se primarni duh, danju i nocu, razbacuje i trosi, Kada se potpuno istrosl, tela umire. Ovde je opisan metod pornocu kojeg se svesni duh maze savladati a primarni duh zastitit]; to je nemoquce aka covek prvo ne zapocne s kruzenjern svetlosti. To yam je ovako: aka treba podicl prekrasnu kucu, prvo se moraju sazidati dobri teme Iji. Kada je temelj cvrst, tek onda maze rad da se nastavi i osnova zidova duboko i cvrsto da se usadi, i potom da se pod.ignustubovi i zidovi. Aka se temelji ne postave na taj nacin, kako se maze kuca dovrsiti? Metod odgajanja zivota upravo je takav. Kruzenje svetlosti treba uporediti sa teme Ijima zgrade. Kada su temelji cvrstl, kako se brzo maze na njima zidati! Zastitltl zutu sredinu vatrom duha - to je duznost gradevine. Stoga Ucitelj posebno razjasnjava metod pornocu kojeg covek pocin]e da odgaja zivot, i trazi ad Ijudi da saba aka gledaju vrh nasa, da spuste kapke, gledaju iznutra, da mirno sede uspravnoga tela ida ucvrsts svoje srce na centar u sredisfu okolnosti. Zadrzavanje misli u prostoru izmedu ociju dozvoljava svetlosti da prodre. Potom se duh kristalizuje i ulazi u centar usred okolnosti. Centar usred okolnosti jeste nize eliksir-polje, mesto energije (pleksus solaris]. Ucitelj to tajno naqovestava kada kaze da se u pace tku m~ra sedeti u tihoj sobi, tela slicnog suvom drvetu, s~ca shcnog hladnom pepelu. Neka ocni kapci budu spuste ru; tada pogledajte iznutra i ocistlte srce, isperite misli, zaustavite zadovoljstva i sacuvajte seme. Svakodnevno meditirajte sedeci s prekrsterum nogama. Neka se svetlost u oclrna zaustavi; neka se moe slusanja uha kristalizuje a

16

moe ukusa jezika neka umine;odnosno, jezik treba poloziti na tvrdo nepce; neka disanje kroz nos bude ritrnicno a misli ucvrscene za tamna vrata. Aka disanje ne bude ispocetka ritmicno, maze doci do teskoca u disanju zbog zaustavljan ja. Kada covek zatvori oCi, onda treba kao meru uzeti jednu tacku na hrbatu nasa koja lezi aka santimetar ispod tacke presecanja linije pogleda, tamo gde se na nosu nala zi mala kvrga. Tada covek pocinje da sabira svoje rnisli;uSi cine disanje rltmicnim; tela i srce se osecaju udobno i uskladeni suo Svetlost ociju mora mirno da sija, i tokom duzeg perioda ne sme doci ni do pospanosti ni do skreta nja. Oei ne gledaju pravo, vee spustaju kapke i osvetljava ju ana sto je iznutra. Svetlost sija na to mesto. Usta ne govore, niti se smeju. Usta se zatvaraju i dise se iznutra. Disanje je na tom mestu. Nos ne oseca nikakve mirise. Miris je na tom mestu. Uho ne cuje vanjske stvari. Sluh je na tom mestu. Celo srce nadzire ana sto je iznutra. Njegovo nadziranje je na tom mestu. Misli ne lutaju napolju; prave misli nose trajanje u sebi. Aka misli istra]u, seme je trajno; aka seme istraje, energija traje; aka energija istraje, tada ce i duh istrajati. Duh je misao; misao je srce; srce je vatra; vatra je Eliksir. Kada covek pogleda ana sto je na ovaj nacln iznutra, cuda otvaranja i zatvaranja vratnica nebeskih bice neiscrpna. Ali dublje tajne ne mogu da se dokuce aka disanje ne bude rltrnicno, Aka ucenik zapocne i ne maze da zadrz] misli na mestu izmedu oeiju; aka zatvori oCi, ali energija srca mu ne ornoquci da sagleda prostor energije, uzrok je verovatno u tome sto je disanje preglasno i uzurbano, a druga zla se javljaju iz toga, zato sto su tela i srce zauzeti pokusajima da nasilno potisnu nalet energije i ubrzani dah. Aka se misli zadrze samo na dva aka, ali se duh ne kristalizuje u pleksusu solarisu (centru sredista okolnosti), to je kao da se covek ispeo do dvorane ali nije jOs stupio u unutrasnje odaje. Tada se duh-vatra nece razviti, energi ja ostaje hladna, a pravi plod tesko ce se pojaviti. Stoga Ucitelj izrazava strah da bi Ijudi, u svojim napor ima,samo ucvrstili svoje misli na mesto na nosu, a izostavi Ii da misle na ucvrscivanje svojih ideja na prostoru energije; zbog toga se posjuzio poredenjem sa zidarom i njegovim viskom. Zidar koristi visak samo da bi video da Ii mu je zid 17

ravan iii kos, i za to mu konop sluzi kao linija vodilja. Kada odredi pravac, maze da pocne s radom. Ali tada on radi na zidu, ne na visku. To je jasno. Iz toga se vidi da ucvrsciva nje misli izmedu ociju znaci samo ana 8tO visak cini zidaru. Ucitelj se stalno vraca na to jer se plasi da bi ga mogli poqresno razumeti. A cak aka su ucenici dokucili nacln rada, on se plasi da bi mogli poqresno da proturnace svoj rad, i taka kaze nekoliko puta: "Tek posle sto dana istra jnog rada, tek tada svetlost je prava; tek se tada rnoze zapoceti rad sa duh-vatrom". Aka se nastavi na taj nacin, posle sto dana u svetlosti se spontano razvija tacka prave stvaralacke svetlosti (jang). Ucenici moraju to da lstraze svojim iskrenim srcima.

4. Kruienje

svetiost! i rilmicno disanje

Ucitelj Li-cu je rekao: Odluka se mora izvrsiti sabranim srcem, a ne treba zudetl za uspehom; uspeh ce posle doci sam od sebe. U prvom periodu oslobadanla uglavnom se javljaju dve greske: nemarnost i rasejanost. Ali to se moze izleciti; srce ne sme preterano da se prepusti disanju. Disanje potice iz srca."'" Ono sto iz srca potlce jeste dah. Cim se srce pokrene, razvija se dah-energija. Dah-energija je preobrazena aktivnost srca. Kada se nase ideje veoma brzo krecu, one neosetno prelaze u fantazije koje uvek prati izdisanje daha, jer su unutrasnle i vanjsko disanje sastavljeni kao ton i odjek. Svakodnevno lzdlserno bezbroj puta i imamo jednaki broj tantazlja. I tako se jasnost daha gasi dok se drvo susl i pepeo trune. Znacl Ii to, dakle, da covek ne sme da ima nikakve zamisli na umu? Ne rnoze se biti bez njih. Mozda ne bi trebalo da dise? Ne rnoze se bez disanja. Najbolje je bolest pretvoriti u lek. S obzlrorn da su srce i dan uzajamno zavisni, kruzenje svetlosti mora se sjediniti sa ritmom disanja. Za to nam je, vise od svega, potrebna svetlost uha. Postoje svetlost oka i svetlost uha. Svetlost oka je sjedinjena sveuost vanjskog sunca i meseca. Svetlost uha [e sjedinjeno seme unutrasnjeg sunca i meseca. Seme je, dakle, svetlost u kristalizovanom obliku. Oni imaju isto poreklo i razlikuju se samo po imenu. 18

Drugim recirna, razumevanje (uho) i jasnost (oko) su jedna ista delotvorna svetlost. Kada covek sedi, nakon ~to je spustio kapke, on se sluzl oclma da bi utvrdio liniju vlska i potom usmerava svetlost nanlze. Ali ako prenosenle nanize nije uspesno, onda se srce usmerava na osjuskivanle disanja. Covek ne bi smeo da cule lztazak i ulazak dana. Ono sto cuje jeste da je to besurnno. Cim postane ~umno, disanje je grubo i povrsno, i ne prodire na otvoreno. !ada se s~~e mora naclnltl sasvim lakim i slcusnirn. Sto je opustenije, sve manje postaje; sto je manje, sve je mirnije. Iznenada postaje toliko mirno, da sasvim staje. Tada se i~r~zava pravo disnje i postaje se svestan pravog obllcja srca. Ako je srce lake, disanje je lako, jer svaki pokret srca utice na dah- energiju. Srce se primiruje take sto se obrati paznla na dah- energiju. Na srce se ne rnoze neposredno uticati. Stoga se dah- energija koristi kao drska, a ovo se naziva odrzavanlern zgusnute dah-energije. Deco, zar ne razumete prirodu kretanja? Kretanje se moze proizvesti vanjskim sredstvima. Ono je sam~ drugi naziv za vestlnu vladanja. Srce se rnoze pokren~t~ trcanlern, Zar ne bi onda covek mogao da ga smlr~ pornocu usredsredenog mirovanja? ~eliki syeti mudr.aci koji su znali kako srce i dah-energl!a uzajarnno utiCU. jedno na drugo smislili su jedan laksl po stupak kako bl pomogli potomstvu. U Knjizi E/iksira15) je zapisano: "Kokoska moze da izleze jaja zato sto joj srce uvek osluskuje". To je vazna magijska izreka. Kokoska rnoze da izleze jaja zbog energije toplote. Ali energija toplote rnoze samo da ugreje Ijuske; ona ne rnoze da prodre unutra. Stoga o~~ usmerava tu energiju iznutra svojim srcem. To Cini culom sluna. Na taj nacin usredsreduje svoje celo srce. Kada srce prodre, energija prodire, i pile prima energiju toplote i pocinie da zivi. Stoga kokos~a, c.ak i u v.reme kada ostavi jaja, uvek ima stay osluskivanla, naculjenog uha, Tako se usredsredenost duha ne prekida. Ako usredsredenost duha ne trpi prekide, ni energija toplote tokom dana iii noel, i duh se budi u zlvot. Budenje duha se ostvaruje zato sto je srce prvo umrlo. Kada covek rnoze da dozvoli srcu da umre, tada se primarni duh 19

budi u zlvot, Ubiti srce ne znaci dopustiti mu da se osusi i uvene, vee da je postalo nedeljivo i jedinstveno. Buda je rekao: "Kada ucvrstlte srce na jednu tacku, onda yam nlsta nije nernocuce". Srce lako pobegne, pa je stoga neophodno da ga usredsredujemo pornocu dah-energije. Dah-energija lako postaje gruba, stoga srce mora da je preclscava. Kada je to ucinjeno, rnoze Ii se onda dogoditi da ne bude ucvrsceno? Protiv gresaka iz nemarnosti i rasejanosti treba se boriti mirnim radom koji se odvija svakodnevno, bez prekida; tada cere sigurno doci do uspeha. Ako covek ne sedi i meditira, cesto ce biti rasejan i ne prlrnetlvsi to. Mehanizam kojim se rasejanost sprecava jeste svest 0 rasejanosti. Nemarnost koje je covek svestan i nemarnost koje nije svestan - izmedu njih lezi hiljadu mllja. Nesvesna nemarnost je prava nemarnost; svesna nemarnost nije potpuna nemarnost, jer u nlo] jos uvek ima nesto jasnosti. Rasejanost ponce iz uma kojem je dopusteno slobodno da luta; nemarnost potice iz uma koji jos nije cist. Rasejanost se rnoze mnogo lakse ispravlti nego nemarnost. To yam je kao kad ste bolesni: ako osecate bolove i nelagodnosti, rnozete se posluziti lekovima, ali nemarnost je kao bolestina koju leci nedostatak razume· vanja. Rasejanosti se rnoze suprotstaviti, pometenost se rnoze ispraviti, ali nemarnost i letarqicnost su teske i tamne. Rasejanost i pometenost bar imaju svoje mesto, ali u nemarnosti i letargicnosti sarno je anima aktivna. U rasejanosti je jos animus prisutan, ali u nemarnosti clsta tama vlada. Ako covek postane pospan za vreme meditiranja, to je posledica nemarnosti. Nemarnost se sarno disanjem rnoze nadvladati. lako dah koji utlce i istice kroz nos nije pravi dah, uticanje i isticanje pravog daha odigrava se u vezi s njim. Kada covek, dakle, sedi, srce mu uvek mora biti mirno a energija zgusnuta. Kako se srce rnoze smiriti? Pornocu daha. Srce, medutim, mora biti svesno uticartla i isticanja daha; on se ne sme sfusatl uhom. Ako se ne cuje, onda je disanje lako: ako je lako, clsto je. Ako se cuje, onda je dah-energija gruba; ako je gruba, onda je nemirna; ako je nemirna, javljaju se nemarnost i letargija i coveku se spava. To je bar jasno.

Potrebno je razumeti kako se ispravno srce koristi tokom disanja. To je upotreba bez upotrebe. Treba sarno dozvoliti da svetlost sasvim nezno pada na sluh, Ova recenlca sadrzl tajno znacenje. Sta to znact dozvoliti svetlosti da padne? To je spontano zracenie svetlosti ociju. Oko gleda sarno iznutra a ne spolja. Osetiti ~jaj ne gledajuci spolja znacl gledati iznutra: to nema nikakve veze sa doslovnim gledanjem iznutra. Sta znact sluh? To je spontano slusanle svetlosti uha. Uho osluskule sarno iznutra a ne slusa ono sto je spolja. Osetiti sjaj ne slusalucl ono sto je spolja znaci slusati iznutra; to nema nikakve veze sa doslovnim slusaniern onoga sto je iznutra. U takvoj vrsti slusania covek jedino cuje da nema nikakvog zvuka; u takvoj vrsti gledanja, covek je~ino vidi da nema nikakvog oblika. Ako oko ne gleda spolia a uho ne osiuskuje izvana, oni sa zatvaraju i hoce da utonu. Sarno kada covek gleda i slusa iznutra, cula ne izlaze i ne tonu. Na taj nacln oslobadamo se nemarnosti i letargije. To je jedinstvo semena i svetlosti sunca i meseca. Ako se :oveku, usled nemarnosti, prispava, treba da ustane i da proseta. Kada se urn razbistri, treba ponovo sesti. Ako ima vremena ujutru, rnoze se sedeti dok ne izgori jedan mirisljavi staple, tako je najbolje. Popodne se mesaju razni Ijudski poslovl i rnoze se lako zapasti u nemarnost. Nije, medutim, neophodno imati rnirlsllavi staple, Ali zato se sve mora odloziti i mora s~ neko vreme sasvim mirno sedeti. Tokom vremena doci ce do uspeha a necerno postati nemarni niti cerno zaspati.
Glavna misao ovog odeljka jeste da najvazniju stvar za uspostavljanje kruzenja svetlosti predstavlja ritmicno disa nje. Sto dalje rad odrnice, sve dublje postaje ucenje. Za vreme kruzenja svetlosti uceruk mora da uskladi srce i disanje kako bi izbegao neprijatnosti nemarnosti i raseja nosti. Ucitelj da bi se, kada su pocetnici vee seli i spustili kapke, mogle javiti kakve zbrkane fantazije zbog kojih ce srce poceti toliko da udara, da ce biti tesko voditi. Stoga on poducava vezbi brojanja daha i ucvrseivanja rnisf srca, a sve to da bi se sprecilo vanjsko isticanje energije duha. Dah potice iz srca, i zbog toga neritrnicno disanje iz nemira srca. Stoga covek mora sasvim nezno da udise i

20

21

izdise, kako bi disanje samom uhu ostalo necujno, a samo srce treba tiho da odbrojava. Kada srce zaboravi broj udisaja, to je znak da je srce iskliznulo u vanjski svet. Tada se srce mora smiriti. Ako uho ne slusa pazljivo iii oko ne gleda u hrbat nosa, cesto se dogada da srce isklizne iii da naide pospanost. To je znak da dolazi do pometenosti i letargije, i da seme-duh mora ponovo da se dovede u red. Ako usta, prilikom spustanja kapaka i odredivanja smera, nisu cvrsto zatvorena a zubi nisu stisnuti, lako se moze dogoditi da srce pozuri napolje; tada moramo brzo zatvoriti usta i stisnuti zube. Pet cuta uskladuju se prema srcu, a duh mora da ima pristupa dah-energiji kako bi srce i dah bili u harmoniji. Na taj nacin potreban nam je svakodnevan rad od najvise nekoliko frtalja sata, i srce i disanje ce sami od sebe uspostaviti pravu vrstu saradnje i harmonije. Tada vise nije potrebno brojati i disanje samo od sebe postaje ritrnicno. Kada je disanje rltmicno, greske iz nemarnosti i rasejanosti vremenom same iscezavaju. 5. Greske za vreme kruienl«

svettost!

Ueitelj Li-cu je rekao: Vas rad ce postepeno postati zgusnut i zreo, ali pre nego sto dospete do stanja u kojem sedite kao uvelo drvo ispred litice, postoji jos mnogo rnoqucnosti poqreske, te bih na to zeleo posebno da ukazern, Ta se stanja prepoznaju tek kada se lieno iskuse. Nabrojacu ih. Moja skola se razlikuje od budistieke skole joge (Dzan-dzung)1S) po tome sto poznaje potvrdne znake za svaki stupanj predenog puta. Prvo CU govoriti 0 greskama, potom 0 potvrdnim znacima. Kada covek pocne da lzvrsava svoju odluku, mora se pobrinuti da se sve odvija na ugodan, opusten nacin. Ne sme se prevlse zahtevati od srca. Treba paziti da se srce i energija sasvim automatski usklade. Tek se tada rnoze ostvariti stanje mirovanja. Za vreme trajanja tog stanla neophodni su pravi uslovi i pravi prostor. Ne sme se sesti na meditiranje usred nekih frivolnih poslova. Odnosno, um mora da bude osloboden od zaludnih preokupacija. Moramo odlozltl sve nase upletenosti; moramo biti odvojeni i neovisni. Misli ne smeju da bud~ usredsredene na pravi postupak. Ta se opasnost javlja

ako se prevlse trudimo. Naravno, ne rnozerno bez truda, ali pravi put lezi u odrzavanlu podjednake razlike izmedu blca i ne-bica. Ako covek rnoze da ostvari besvrhovitost kroz svrhu, onda je stvar dosegnuta. Tada se covek moze prepustiti, odvojen i nepometen, na nezavisan nacin. Osim toga, covek ne sme da postane zrtva zarobljavajuceg sveta. Zarobljavajucl svet je mesto gde se pet vrsta tamnih demona zabavljaju. To je sluca], na primer, kada posle usredsredivanja covek uglavnom misli o suvim drvima i mrtvom pepelu, a tek retko pornlslla 0 svetlom izvoru na velikoj zemlji. Na taj naein tone u svet mraka. Tamo je energija hladna, disanje je hrapavo, i [avlialu se mnoge slike hladnoce i raspadanja. Ako covek tamo predugo boravi, onda ulazi u svet biljaka i kamenja. Ne sme ga zavesti ni deset hiljada klopki. To se dogada ako se, nakon sto je stante mirovanja zapocelo, jedna za drugom pojavllulu raznorazne vrste veza. Covek pokusava da ih raskine, a ne rnoze; sledi ih, i eini mu se da mu je take lakse. To znaci da je gospodar postao sluga. Ako covek predugo boravi na tom stupnju, ulazi u svet iluzornih zella. U najboljem slucalu covek ce se nacl na nebu; u najgorem, medu lisiejim duhovima."? Takav duh-lisac, istina je, rnoze da luta slavnim planinama i uziva u vetru i mesecu, cvecu i vocu, koralnim stablima i draguljima trave. Ali posle tri do pet stotina godina takvog zivota, iii nekoliko hiljada -. u najboljem slucaju, nagrada mu se okoncava i ponovo se rada u svet nemira. Sve su to poqresne staze. Kada covek poznaje poqresne staze, onda rnoze da potrazt potvrdne znake. Cilj ovog odeljka 18) jeste da skrene paznju na pogre sne staze u vreme meditiranja koje mogu da zavedu cove ka iz prostora energjje u pecinu fantazije. Ta pecina je svet demona. To je, na primer, sluca] kada covek sedne da meditira i vidi plamenove jarkih boja, iii ako vidi kako mu se bodisatve i bogovi priblizavaju, iii kakve slicne prikaze. iii pak, ako covek ne uspeva da ujedini energiju i disanje, ako voda iz bubrega ne rnoze da se podigne vee pritiska nani

22

23

1.e,dok ~e_primarn.a energija hladi a disanje postaje grublje: ~ada nezruh svethh energija velike zemlje ima premalo, i covek dospeva u prazan svet fantazije. iii kada oovek dug.o sedi i ideje mu se javljaju u gomilama, i on pokusava ?a Ih,zaustavi a ne rnoze: tada pocin]a da im se potcinjava I ose.ca se lakS~; kada se to dogodi, ne sme se ni pod kakvl~. okolnostima nastaviti s meditiranjem, vee se mora ustat~ I .malo prosetati sve dok se srce i energija ponovo ne ~j~dl~e; ~ek se tada rnoze vratiti meditiranju. Prilikom rneditiranja covek mora da poseduje neku vrstu svesne int~icije,.k~ko bi osetio da se energija i disanje sjedinjuju u PO~jUEh.kslra;on mora da oseti kako toplo oslobadanje koje pnpada pravoj svetlosti pocinje slabasno da se kom~sa. Tada je on pronasao pravi prostor. Kada se taj pravi prostor pronade, covek je bezbedan od opasnosti dospevanja u svet iluzorne zelje iii tamnih demona.

6. Potvrdna iskustve za vreme krutenja

svettosti

. Ucitelj Li-eu je rekao: Pos.oje mnoge vrste potvrdnih iskustava. Covek se ne sme zadovoljiti malim zahtevima vee. mora dospeti do pomisli da sva zlva bica moraju d~ se lskups. Ne sme da bude mvllalan i neodgovornog srea, vee mora nastoiaf delima da dokaze svoje reel, A~o, kada dod~ do mirovanja, duh neprekidno i postojano o~eea vehku radost, kao da je opijen iii sveze okupan, to je znak da je svetlost harrnontcna u celom tel~; tada. ZI~tn! evet poelnje da pupi. Kada, posle toga, SVI ot~on rruruju, a srebrni mesee stoji usred neba i c?~ek Im~ oseca] da je ova velika zemlja svet svetlosii i sjaja, to je znak da se telo srea otvara za Iasnost. To je znak da se Ziatni evet otvara. . Z~tim: eelo telo se. os~ea jako cvrsto, te se ne boji ~I .oluje nl mraza. Stvan kojs druge Ijude cine nezadovoIjnlm, kada ih sretnem ne mogu da zaklone sjaj semena duha. Zuto zlat? ispun.!ava kucu; stepeniee su od belog zad~. Istru!ele.1 srnrdljve stvari na zernl] koje dodu u dodir sa ~ed~lm dahom prave energije istog ce casa ponovo OZIV~U. rvena krv postaje rnleko, Krhko telo od ~ mesa postaje CISto zlato i dijamanti. To je znak da se Ziatni evet kristalizovao.

Knjiga 0 uspesnom razmisljanju (Jing-guan-ding) kaze: "Sunee tone u veliku vodu i [avljaju se magicne sllke drvoreda". Zalazak sunea oznacava da je u haosu (u svetu pre pojava, tj. pre razumljivog sveta) polozen temell: odnosno, nepolarizovano stanje (vt-di), Nalvlse dobro je kao voda, clsto i neokallano. Ono je vladar velike polarnosti, bog koji se javlja u trigramu zaprepascenosti, Oted9).Oten se takode predstavlja drvetom, i otuda se javlja slika drvoreda. Sedmoruki niz stabala oznacava svetlost sedam telesnih otvora (iii srcanlh otvora). Severozapad je smer Stvaraoca. Kada se pokrene jedno mesto dalje, tamo je Ambis. Sunee koje tone u veliku vodu jeste slika za Stvaraoea i Ambis. Ambis je smer ponocl (rnls, CU, sever). Na zimsku ravnodnevieu grom (Oten) se natazi u sredistu zemlje, sakriven i pokriven. Tek kada se dospe do trigrama Oten svetlost se ponovo Iavlla iznad zeml]e. To je slika koju predstavlja drvored. Na slican nacln rnoze se zakljuciti i ostalo. Drugi deo oznacava podizanje temelja na tome. Veliki svet je kao lek, staklasti svet-dragulj. Sjaj svetlosti postepeno se kristalizuje. Otuda se podize velika terasa i na njoj se, tokorn vremena, pojavljuje Buda. Kada se pojavi zlatno bice, ko bi to mogao biti osim Bude? Jer Buda je zlatni sveti covek velikog prosvetljenja. To je valiko potvrdno iskustvo. Postoje tri potvrdna iskustva koja se mogu oprobau. Prvo: kada covek dospe u stanje meditaeije, bogovi su u dolini.20) Cuje se kao da Ijudi govore na daljini od nekoliko stotina koraka, i svaki glas se jasno cuje. Ali zvuei su kao odjek u dolini. Covek ih moze tuti, ali ne i sebe. To se naziva prisustvorn bogova u dolini. Povremeno se i sledeca stvar rnoze iskusiti: tim se covek smiri, svetlost ociju pocinje da bukti, tako da sve pred covekorn postaje sasvim svetlo kao da se nalazi u kakvom oblaku. Ako covek otvori oci i potrazl telo, nece ga vise pronacl, To se naziva: "U praznoj odaji postaje svetllle". Iznutra i izvana, sve je podlednako svetlo. To je lzuzetno povoljan znak. iii kada, dok covek meditira, telo postane sjajno kao svila iii zad. Tada kao da postaje tesko da se sedi, kao da nesto vuce navlse. To se nazlva: "Duh se vraca i dotlce nebo", Vremenom se doista rnoze poleteti navise.

24

25

Sada je vee rnoauce da se dozlve sva tri od ovih iskustava. Ali ne rnoze se sve izraziti. Razne stvari se raznim Ijudima pokazuju na razne nacine. Ako covek dozivl te stvari, to je znak podobnosti. Sa tim stvarima yam je kao kada covek pije vodu. Svako mora za sebe da kaze da Ii mu je voda topla iii hladna. Na isti naefn mora covek sebe da uveri u ova iskustva, tek onda postaju ona stvarna. 7 Kruienje svetlosti i iivot Ucitel] Li-eu je rekao: Kada se uspeh u stvaranju kruzenja svetlosti ostvaruje postepeno, covek ne sme da napusti svoje obicne aktivnosti. Drevni mudraci su govoriii: Kada nam aktivnosti naidu, moramo ih prihvatiti; kada nam stvari naidu, moramo ih razumeti iz osnova. Ako se ispravnim mislima aktivnosti pravilno vode, vanjske stvari ne razbacuju svetlost, vee ona kruzi u skladu sa svojim zakonorn, Cak i jos nevidljivo kruzenie svetlosti zapocinje na taj nacln; a koliko je tek to istina u slucaju sa pravlrn kruzenlern svetlosti koje se vee jasno manifestovalo. Kada covek u oblcnorn zlvotu poseduje sposobnost da reaguje na stvari samo pornocu refleksa, bez ikakve primese rnisll na druge iii 0 sebi, onda je to kruzenje svetlosti koje se javlja iz okolnosti. To je prva tajna. Ako se, rano ujutru, covek rnoze osloboditi svih upletenosti i meditira od jednog do dva dupla sata, a potom se rnoze usmeriti prema svim aktivnostima i vanjskim stvarima na clsto objektivan, refleksni nacin, i ako se to rnoze nastaviti bez ikakvih preklda, onda posle dva iii tri meseca svi savrseni dolaze sa neba i potvrduju takvo ponasanle.

Prethodni odeljak bavi se onim blazenim poljima u koja covak stupa kada napreduje u svom radu. Cilj ovog odeljka jeste da pokaze ucenicima kako iz dana u dan da uoblica vaju svoj rad, na nacin koji im daje nadu za rano sticanje Eliksira zivota, Kako to da Ucitelj bas na ovom mestu govo ri 0 cinjenici da covek ne sme da ostavi svoj uobicajeni

nacin zivota? Moze se pomisliti da je Ucitelj zeleo da spreci ucenike u brzom sticanju Eliksira zivota, Onaj ko zna odgo vara na to: Nikako! Ucitelj brine da ucenik siucajno ne ispu ni svoju karrnu, i stoga tako govori. Ako je rad vee odveo na blazena polja, srce je kao vodeno prostranstvo. Kada stvari dodu, one odrazava stvari; kada stvari odu, duh i energija se ponovo spontano sjedinjuju i ne dopusta]u da ih zavedu vanjske okolnosti. Na to je Ucitelj mislio kada je kazao da se mora odustati od svih upletenosti u mislima na druge Ijude i sebe. Kada ucenik uspe da se uvek usredsre di pravim mislima na prostor energije, on ne mora sam da zapocinje okretanje svetlosti - svetlost se okrece sama. Ali kada se svetlost okrece, Eliksir spontano nastaje i isto vremeno lzvrsavanje svetovnih zadataka nije nikakva smetnja. Druga je stvar na pocetku izvodenja meditiranja, kada su duh i energija jos uvek razbacani i zbrkani. Ako se svetovni poslovi tada ne mogu zadrzati na izvesnoj udalje nosti i ne pronade se mirno mesto gde se covek rnoze usredsrediti svom svojom energijom, i tako izbegne sve pometnje potekle iz oblcnlh zanimacija, tada covek rnozda bude marljiv ujutru a sigurno ce biti indolentan uvece. Koli ko je potrebno da covek na ovaj nacln dospe do pravih tajni? Heceno je: Kada covek pristupi radu, treba da ostavi kucne poslove. A ako to nije sasvim rnoquce, treba zaduziti nekoga da brine 0 njima, kako bi covek svome radu mogao da posvetu punu paznju, Ali kada rad toliko odmakne da se iskuse tajni potvrdni znaci, onda ne mari ako se u isto vreme sreduju svakodnevni poslovi, neophodni za ispunja vanje karme. To je ta veza izmedu kruzenja svetlosti i zivota. Jos je davno Pravi covek purpurne polarne svetlo sti21) rekao: "Ako covek odgaja svoje delanje dok se mesa sa svetom a i dalje u harmoniji sa svetloscu, onda okruglo je okruglo i uglasto ima uglove; tada zivi medu Ijudima, tajanstven a vidljiv, razlicit a ipak isti, i niko to ne rnoze pojmiti; tada niko ne prlmecuje nasa tajna delanja". Zivo tnost kruzenja svetlosti ima upravo to znacenje: ziveti rnesajucl se sa svetom a ipak u skladu sa svetloscu,

26

27

8. Magicna baja/ica za da/eko pulovanje22) Ucitel] Li-eu je rekao: Ji Cing je ostavio magicnu bajalieu za daleko putovanje. Celiri rec! krisla/izuju duh u prostoru energije. U sestom mesecu iznenada pretece be/i sneg. Na treco] posts] suncev disk zraci zas/ep/jujuce zrake. U vodi duva velar Nemosu. Lulajuci nebom, cove« jede duh-energiju Prijemcivog. / jos dub/ja lajna nad lajnama: Zem/ja koje nigde nema, 10 je pravi dom... Ovi stlhovt su puni misterije. Znacerue je: Najvaznije stvari u velikom Taou su rect delanje putem nedelanja. Nedelanje sprecava da se covek zaplete u oblik i sliku (rnaterilalnost). Delanje u nedelanju sprecava da covek potone u tupu prazninu i mrtvo nistavilo. Efekt u potpunosti zavisi od sredisnjeg Jec1nog; oslobadanje efekta nalazi se u ocirna, Dva oka su kao stozer Velikih Kola koji okree cell svet; ona izazivaju kruzenie polova svetlostl i lame. Eliksir od pocetka do kraja zavisl od jedne stvari: metala usred vode, odnosno, olova u pocrueju vode. Dosada smo govorili 0 kruzenju svetlosti, ukazujuci time na pocetno oslobadanje koie od spolia deluje na one sto lezi iznutra. To je pornoc onome koji slusa UclteIja. To je za ucenika na pocetnim stupnjevima. Oni prolaze kroz dva niza prelaza kako bi dospeli do gornjeg. Kada je redosled dogadaja jasan a priroda oslobadanja poznata, nebo vise ne sputava Put, vee otkriva konacnu istinu. Ucenlci, cuvajte tajnu i udvostruclte svoje napore! Kruzenje svetlosti je obuhvatan izraz. Sto vise rad napreduje, tim bolje Ziatni evet eveta. Ali postoji jos jedna, cudesnlja vrsta kruzenja. Do sada smo od spolia radili na onome sto je iznutra; sada ostajemo u sredistu i vladarno spotlasnjm. Dovde je to bila sluzba uz pornoc Ucitelja; sada je to sirenje Ucltellevih zapovesti. Ceo odnos se sada obrce, Ako covek zeli da prodre u supulnlja podrucja pornocu ovog metoda, mora prvo da se postara za potpunu kontrolu tela i srea, tako da je sas28

vim slobodan i smiren, osloboden od svih upletenosti, neuznemiravan najmanjim uzbudenjem, i s nebeskim sreem postavljenim tacno u sredinu. Neka tada covek spusti kapke oba oka kao da je prlmio sveti edikt, poziv da postane svestenlk. Ko bi se usudio da ne poslusa? Tada sa oba oka covek osvetljava kucu Ambisa (veda, Kan ). Kud god Ziatni evet pode, prava sveuost polarnosti izlazi da ga sretne. Prijanjanje (sla], Li ) je svetlo izvana i tamno iznutra; to je telo Stvaraoea. Jedna tamna (linija) ulazi i postaje vladar. Poslediea je da se sree (svest) razvlla u zavlsnostl od stvari, usmerava se prema napolju, i nosl ga potok. Kada kruzeca svetlost sija prema onome sto je iznutra, ona se ne razvija u zavisnosti od stvari, energija tame je ucvrscena, i Ziatni evet usredsredeno sija. To je, dakle, sabrana svetlcst polarnosti. Povezane stvari medusobno se prlvlace, Tako polarizovana linija svetlosti Ambisa potiskuje navlse. Nije to samo svetlost u ambisu, vec je to stvaralacka svetlost koja susrece stvaralacku svetlost. Cim se te dve supstaneesusretnu, one se nerazlucivo sjedinjavaju, i tu se razvlia neprekidan ztvot; on dolazi i odlazl, uspinje se i pada sam od sebe, u kucl primarne energije. Covek postaje svestan blistavosti i beskraja. Celo telo oseca se lako i zelelo bi da poleti. To je stanle za koje je receno: Oblaei ispunjavaju hiljadu planina. Postepeno se, sasvim blago, krece tamo-amo; neprimetno se uspinje i spusta. Puis miruje a disanje staje. To je trenutak pravog stvaralackoq jedinstva, stanje za koje je receno: Mesee prikuplja deset hiljada voda. Usred tog rnraka, nebesko sree iznenada zapocmie da se krece, To je povratak jedine svetlosti, vreme kada dete ozivllava. Medutim, ovi se detalji moraju pazljvo objasniti. Kada osoba pogleda nesto, oslusne nesto, oci i usi se pokrecu i prate stvari sve dok ne produ. Svi ti pokretl su pornocnicl, i kada ih nebeski viadar sledi u njihovim zadacima to znact ziveti zajedno sa demonima. Ako sada, tokom svakog kretanja i svakog trenutka odmora, osoba zivi zajedno sa Ijudima a ne s demonima, tada je nebeski vladar pravi covek. Kada se on pokrene, i mi sa njim, to kretanje je koren neba. Kada on rnlrule, i mi sa njm, to mirovanje je pecma meseea. Kada on neprekidno smenjuje kretanje i mirovanje, kreci-

29

te se neprekidno s njim u kretanju i mirovanju. Kada se uspinje i pada, uz udisanje i izdisanje, uspinjite se i padajte s njim. To je one sto se naziva hodanjem tamo-amo izmedu korena neb a i peclne meseca. Kada nebesko srce jos cuva mir, kretanje pre pravog vremena je greska rnekoce. Kada se nebesko srce vee pokrenulo, kretanje koje za tim sledi, u nameri da se s njim uskladi, greska je krutosti. Cim se nebesko srce pokrene, covek se mora punim srcem uspeti do kuce Stvaraoca. Tako duh-svetlost vodi vrh; to je voda. To kretanje je u skladu sa vremenom. Nebesko srce se uspinje do vrha Stvaraoca, gde se siri u potpunoj slobodi. Tada iz~enada zairazl najdublju tlsinu, te ga covek mora brzo I punim srcem povesli u zuti zarnak: tako ocl opazaju sredlsnle zuto boravlste duha. Kada dode zelja za tislnom, nijedna misao se ne javlja; onaj koji gleda iznutra iznenada zaboravlja da gleda. U tom casu telo i srce moraju biti potpuno oslobodeni. Sve upletenosti su lscezie bez traga. Tada vise ne znam na kom mestu se nalazi kuca moga duha i moje topionice. Ako covek poteli da se uveri u svoje telo, ne rnoze da dospe do njega. To stanje je prodiranje neba u zemlju, vreme kada se sva cuda svojim korenima vracaju. Tako je to kada kristalizovani duh odlazi u prostor energije. Jedno je kruzenje svetlosti. Kada se zapocmie, one (J~dn~) je u prvi n:'ah [os razbacano i covek zeli da ga p~lkupl; s.est cula rusu aktivna. To je odgajanje i negovanje vlastllog porekla, punjenje ulja kada covek ode da primi zlvot. Kada se dospe dovoljno daleko da se sakupi, covek se oseca lako i slobodno i ne mora ni najmanje da se rnucl, To je smirivanje duha u prostoru predaka, preuzimanje predasnjeg neba. Kada covek toliko napreduje da svaka senka i svaki odjek isceznu, tako da bude potpuno miran i cvrst, to je uzma~ u pecinu energije gde se sve cudesno svojim korenirna vraca. Covek ne menja mesto, vee se mesto s~.mo deli. To je netelesni prostor gde hiljadu i deset hiljada mesta predstavljaju jedno mesto. Covek ne menja vreme, vee se vreme sarno deli. To je nemerljivo vreme, kada su svi eoni kao jedan tren.

Sve dok srce ne ostvari apsolutno mirovanje, ne rnoze se kretati sarno. Covek pokrece kretanje i zaboravlja kretanje; to nije kretanje po sebi. Stoga se kaze: Ako se, podstaknut vanjskim stvarima, covek pokrece, to je kretanje neba. Blce koje je postavljeno naspram neba rnoze pasti i doci pod vlast impulsa. Impulsi se zasnivaju na clnjenlcl da postoje vanjske stvari. Oni su misli koje zalaze iza covekovoq vlastitog poloza]a. Tada kretanje vodi u kretanje. Ali kada se nikakva ideja ne javlja, tada dolaze prave ideje. To je prava ideja. Kada su stvari mirne i covek je sasvim cvrst, i oslobadanje neba se iznenada pokrene, nije Ii to kretanje bez svrhe? Delanje kroz nedelanje ima upravo to znacenle, Sto se navedene pesme lice, prva dva stiha odnose se sarno na aktivnost Ziatnog cveta. Naredna dva stiha bave se medusobnim pronrnanlern sunca i meseca. Sesti mesec je Prijanjanje (U, vatra). Beli sneg koji proIeee je pravi polarni mrak usred trigrama vatre, koji upravo prehzt u Prijemcivo. Treca postaja je Ambis (Kan, voda), suncev disk je jedina polarna linija u trigramu vode, koja upravo prelazi u Stvaraoca. U tome se sastoji nacin za uzimanje trigrama za Ambis i nacln za preobrtanje trigrama za Prijanjanje. Naredna dva stiha odnose se na aktivnost stozera Velikih Kola, uspon i pad celog oslobadanja polarnosti. Voda je trigram Ambisa; oko je vetar Neznosti (Sun). Svetlost ociju osvetllava kucu Ambisa, i tame kontrolise seme velike svetlosti. "Nebom", to oznacava kucu Stvaraoca tcten). "Lutajuci nebom, covek jede duh- energiju Prijemcivog". To pokazuje kako duh prodire u energiju, kako nebo prodire u zemlju; to se sve tako dogada kako bi odnegovala vatra. Napokon, dva poslednja stiha ukazuju na najdublju tajnu, koja je prisutna od pocetka do kraja. To je ispiranje srca i oclscenle rnlsli; to je kupanje. Sveta nauka uzima za opcetak znanje 0 tome gde treba stati, a za kraj - zaustavljanje na najvlsern dobrom. Njen pocetak je izvan polarnosti i ponovo se prazni izvan polarnosti. Buda govori 0 prolaznorn, tvorcu svesli, kao o tundamentalnoj islini religije. A ceo rad na usavrsavanju zlvota i Ijudske prirode u nasern taoizmu lezi u lzrazu "prouzrokovati prazninu". Sve tri religije slazu se u je31

30

dnom, u nalazenju duhovnog Eliksira za prelazak iz smrli u zivot. U cernu se ta] duhovni Eliksir sasloji? On oznacava vecni boravak u besvrsnosli. Najdublja lajna kupanja koja se rnoze naci u nasern ucenju odnosi se, dakle, na urnece praznjenia srca. Time je ova stvar sredena. Ono 510 sam ovde olkrio predstavlja plod cele decenije

napora i truda,

Ako vam jos nile jasno u kojoj meri sva Iri dela mogu da se nalaze u jednom delu, raziasnlcu vam 10 pornocu trostrukoq budlsUckog razmi~ljanja 0 praznlnl, iluziji i sredistu. Praznina dolazi kao prvo od tri razmisljanja. Sve se stvari sagledavaju kao prazne. Potom sledi iluzija. lako se zna da su prazne, stvari se ne unistavalu, vee se covek posvecuje svojim poslovima usred praznine. Ali lake covek ne unistava stvari, on im ne obraca nikakvu paznlu; to je razrnlstlanle 0 sreolstu. Ook razrnlstla 0 praznom, covek takode zna da ne rnoze da unisli de set hiljada stvari, a ipak ih ne prlrnecuje, Na taj nacln tri razmisljanla se sjedinjuju. Ali, kada se primenjuje razmisljanje 0 praznini, praznina je zafiigurno prazna, ali iluzija je takode prazna, i srediste je prazno. Velika snag a je potrebna za primenu razrnisljarua 0 iluziji; tada je iluzija stvarnoiluzija, ali praznina je takode iluzija, a i srediste je iluzija. Kada se nalazi na putu sredista. covek takode stvara slike praznine; one se ne nazivaju praznim, vee se nazivaju sreoisnlim. Takode se primenjuje i razmisljanje 0 iluziji, ali se ne nazi va iluzijom, vee se nazi va sredisnllrn, SIO se pak sredlsta tlce, nlsta vise ne treba da se kaze. Ovaj odeljak prvo pominje Ji Cinqovu rnaqicnu bajalicu za daleko putovanje. Ta rnaqicna bajallca kazuje da je tajno cudo Puta u tome kako se nesto razvija iz nicega. U duhu i energiji koji se sjedinjuju u kristalizovanom obliku, pojavljuje se, tokom vremena, usred praznine, tacka prave vatre. Sto je, tokorn vremena, duh mirniji, vatra je sve sve tlija. Sjaj vatre se poredi sa toplotom sunca u sestorn mesecu. Rasplamsala vatra prouzrokuje isparavanje vode Ambisa, zagreva se para, i kada prede tacku kljutanja podize se navlse kao beli sneg. Na to se misli kada je receno da se u sestorn mesecu rnoze videti kako prolece

32

beli sneg. Ali zbog toga sto voda pornocu vatre isparava, budi se prava energija; kada tama otpocne, svetlost pool nje da se krece: to yam je kao ponce. Stoga posvecenici nazivaju to vreme vremenom zive ponoci, U to vreme covek radi na energiji sa ciljem da je navede da potekne unazad i navise, i da potekne nanize kao uspravno okreta nje suncevoq tocka, Stoga je zapisano: "Na treco] postaji suncev disk zraci zaslepljujuce zrake". Metod okretanja koristi se disanjem za raspaljivanje vatre na vratnicama zivota: na taj nacin covek uspeva da dovede pravu energi ju na njeno prvobitno mesto. Stoga se kaze da vetar u vodi duva. Iz energije predasnjeq neb a razvija se ulazni i izlazni dah kasnijeg neb a i njegova rasplarnsujuca energija. Put vodi od krsne kosti navise u unazad usmerenom protoku sve do vrha Stvaraoca, kao i kroz kucu Stvaraoca; potom tone kroz dva nivoa u direktnom nanize usmerenom protoku sve do pleksusa solarisa, i greje gao Stoga je zapi sana: 'Lutajuci "lebom, covek jede duh-energiju vremenom, energija i forma oboqacuju i upotpunuju, dok telo i srce postaju radosni i veseli. Ako se, primenom okretanja tocka ucen]a, to ne rnoze postici, kako bi druqacije mogao covek da krene na to daleko putovanje? Evo nasta to ispada: kristalizovani duh ponovo zract prema duh-vatri i, pornocu najve6eg mirovanja, raspaljuje "vatru usred vode", koja se nalazi usred prazne pecine. Stoga se kaze: "I jos dublja tajna nad tajnama: zemlja koje nigde nema, to je pravi dom'. Ucenik je u svom radu vee zasao u tajanstveno podru cje; ali ako ne poznaje metod topljenja, bojim se da ce tesko proizvesti Eliksir zivota. Stoga je Ucitelj otkrio tajnu koju su strogo cuvali prethodni sveti Ijudi. Kada ucenik zadrzi kristalizovanog duha unutar pecine energije i, u isto vreme, prepusti se vladavini najveceq mirovanja, tada se u mrklom mraku nesto razvije iz nicega, tj. pojavljuje se Zia tni cvet velikog Jednog. U to vreme svesna svetlost se razdvaja od svetlosti Ijudske prirode (sjing). Stoga se kaze: "Kretanje us led podsticaja vanjskih stvari vodi do njenog direktnog izlaska i stvaranja coveka. To je svesna svetlo stu. Ako, u vreme kada je prava energija u dovoljnoj meri sakupljena, ucenik ne dozvoli da ona istekne direktno napo lje, vee je navede da tece unazad, to je svetlost zivota;

33

mora se primeniti metod okretanja vodenicnog tocka. ~ko covek nastavi da okrece, prava energij~ se. vraca kore.~lm~, kap Tada tocak staje, telo Ie CIS to, energlJa Je k ap po . . 'kl 0 za Jedno okretanje oznacava jedan nebeski CI us, on :~: j~ ucitelj Ciu nazivao malim nebeskim ciklusom. AkO. covek ne saceka sa upotrebom energije dO~ se ne .na~u~1 u dovoljnoj rneri, ona je tada odvise nszna I ~Ia?a, I Ehkslr se nece formirati. Ako ima energije a ne konstl se, ond~ ostaje prestara i kruta, i tada ce se, tak?de, t.esko proi ~vesti Eliksir zivota. Kada nije ni pres tara rn p~evise nez~a,. tada je pravi cas da se svrsishodno u.po!rebl. ~a to rnish Buda kada kaze: ·pojava ieee u prazrunu . To Ie pr~tvar~ , .. Ako ucenik ne razume to nacelo, I nje semena u energlJu. .. . dopusti energiji da direktno lstlce, tada se energlJa menla. u . na to se misli kada se kaze: "Praznina napokon tece seme, . di zenom . e" AI'I svaki covek koji se telesno sje In! sa u pOlav . .' t oseca prvo zadovoljstvo a potom gorclnu; kada seme IS e kne, telo je urnorio a duh malaksao. s~svim je drug~ stvar kada posvecenik sjedini duh i energlJu. To don?sl prv.o cistotu a potom svezinu; kada se seme pr~obrazl,. tel~ Je. zdravo i stobodno. Prema jednom predanju sta~1 uCltell. Peng dozlveo je osam stotina godina jer se sluzio devo] kama u negovanju svoga zivota, ali to !e neta~no. On.se. u . I "0 metodom stapan]a duha I anerque. U Ehkslru stvan s UZI .. P .. zivota uglavnom se kortste sirnboli, a po njrna vatr~ Pia njanja (U) cesto se poredi sa nevestom, a voda Amblsa. sa decakom (puer aeternus). lz toga su ~otekle p~gresne price 0 tome kako je ucitelj Peng sacuvao muzevnost pomocu zena/ ..' Ali posvecenici se mogu posluziti zbacivaruem Amblsa (Kan) i Prijanjanja tli) tek kada imaju iskrene n~~ere ~ radu drugacije se ctsta me8avina ne moze st~ontl. Pravi cilj zavisi od zemlje; boja zernlje je zuto, pa Je sto~a u knjigama 0 Eliksiru zivota ona predstavlje~a ~~tom khcom: Kada se Ambis i Prijanjanje sjedine, POlavllule s~ ~Iatn! cvet; zlatna boja je bela, pa se stoga b~Ii s~eg kor~stl ~~o simbol Ali svetovni Ijudi koji ne razumeju tajne reci K~JIf!~ I E~'ksiru iivota poqresno su shvatili zuto i belo u nlol.' 1 ~m~traju to z a sredstvo za pravljenje ztata ad kamenla. Nije Ii to glupo?

Jedan drevni posvecenik je rekao: "Ranije je svaka skola poznavala ovaj dragulj, i samo ga budale nisu znale u potpunosti". Ako 0 ovome razmislimo, vidimo da su ti start doista ostvarivali dug zivot pornocu semena-energije pri sutne u njihovim telima, i da nisu produzavali godine guta njem ovog iii onog eliksira. Ali svetovni Ijudi su izgubili korene i uzverali se na vrhove drveca, Knjga 0 Eliksiru takode kaze: "Kada se pravi covek (beli mag) sluzi pogre snim sredstvirna, poqresna sredstva deluju na pravi nacin", Time se oznacava preobraza] semena u energiju. "Ali ako se poqresni covek sluzi pravim sredstvima, prava sredstva deluju na poqresan nacin," Time se oznacava telesno sje dinjavanje coveka i zena iz kojeg potlcu sinovi i kcerke, Budala trosl najdragoceniji dragulj svoga tela u nekontroli sanoj pozudi, i ne zna kako da sacuva svoju seme-energi ju. Kada se ona iscrpi, telo nestaje. Sveti i mudri Ijudi po znaju samo jedan nacln odgajanja svojih zivota: unistava nje pozude i cuvanje semena. Sakupljeno seme se preobr azava u energiju, a energija, kada je ima dovoljno, pravi stvaralacki jako telo, Razlika koju pokazuju obicni Ijudi zavisi samo od toga kako primenjuju nanize iii unazad usmeren protok. Ceo ovaj odeljak namenjen je razjasnjavanju metoda punjenja ulja u susretu sa zivotom. Tu oci predstavljaju glavnu stvar. Dva oka su drska polarne zvezde. Kao 8tO se nebo okrece oko polarne zvezde kao sredisnje tacke, tako i medu Ijudima prava namera mora da vlada, Otuda dovr savanje Eliksira zivota u celosti zavisi od uskladivanja pravog cilja. Potom, ako je receno da se temelji mogu polozitl za sto dana, treba pre svega uzeti u obzir stepen marljivosti u radu i stepen snage fizickog sastava. Onaj ko priljezno radi, i ima jak sastav, brze uspeva u okretanju vodenog tocka, Kada osoba otkrije metod uskladivanja misli i energije, ona rnoze da dovrsi Eliksir u periodu od sto dana. Ali onaj ko je slab i inert an nece ga proizvesti cak ni posle sto dana. Kada je Eliksir dovrsen, duh i energija su clsti i jasni; srce je prazno, Ijudska priroda(sjing) izrazena, a svetlo svesti preobrazava se u svetlost Ijudske prirode. Ako se covek cvrsto drzi svetlosti Ijudske prirode, Ambis i Prijanjanje spontano opste. Kada se Arnots i Prijanjanje smesaju, rada sa sveti plod. Sazrevanje svetog ptoda

34

35

posledica je velikog nebeskog ciklusa. Dalja razjasnjenja prestaju sa metodom nebeskog ciklusa. Ova knjiga se bavi sredstvima za odgajanje zivota i pokazuje kako se zapocmje gledanjem hrbata nasa; ovde je prikazan metod obrtanja; metodi uevrscivanja i opusta nja prikazani su u drugoj knjizi, Sji ming fang (Metodi za produzavanje nvot»):

Dijagram kineskih koneepla povezanih sa razvilkom Zlalnog evela iIi besmrlnog duh-Iela Tao Tamno (zenski duh) Zivot, sudbina, eros (bezllcno] Jin ~ ~ Ming Svetlo (rnuskl duh) Sustina, iii princip Ijudske prirode, logos (bezlieno) Animus (Iieno) Duh iii bog (podizl se posle smrti i rnoze se vratiti Taou)

Preglet:fZ3) kineskih koncepte na kojima se zasniva ideja
0

Zlalnom.evelu

iIi besmrlnom

duh-Ielu

Anima (Iieno)

Po

Iz Taoa, nepodeljenog, velikog Jednog, potlcu dva suprotna stvarnosna principa, tamno i svetlo, jin i jang. Oni se u prvi mah smatraju sarno prirodnim silama, odvojenim od coveka, Kasnije se iz njih razvijaju seksuaIne i ostale polarnosti. Iz jina dolazi Kun, prijemcivi tenski prineip; iz janga dolazi cten, stvaralacki muski prineip; iz jina dolazi ming, tivot; iz jangtl, sjing iii Ijudska priroda. Svaki covek sadrti sredisnju monadu, koja se u trenutku zaceca, eepa na zlvot i Ijudsku prirodu, ming i sjing. To su opsti principi, te se mogu povezati sa erosom i logosom. U covekovo] individualnoj telesnoj egzisteneiji njih predstavljaju druge dye polarnosti, ousa po (iii anima) i dusa hun (animus). Tokom eelog tivota covekovog one su u sukobu, i svaka tezi da vlada. U casu smrti one se razdvalaju i svaka ide svojim putem. Anima tone u zemlju kao guen, duh-avet. Animus S8 podite i postaje sen, duh iii bog. Sen mote vremenom da se vrati Taou. Ako zivotna energija tece nanite, odnosno, u vanjski svet, i to bez ikakve smetnje, tada anima pobeduje animus a; ne razvilaju se duh-telo iii Ziatni evet, a prilikorn smrti ego se gubi. Ako se zlvotna energija vodi unazad usmerenim protokom, odnosno, ako se cuva i "podiie" urnes to da se rasipa, animus pobeduje, i ego ostaje i posle smrti. Tada on postaje sen, duh iii bog. Covek koji se drii puta ocuvanja tokorn iivota moie da dospe do stupnja Ziatnog eveta, koji tada oslobada ego od sukoba suprotnosti, i on po novo postaje dec Taoa, nepodeljenog, velikog Jednog.

1 /1 -~ J
Zlatan cvet Tao

Sredisnja monada u eoveku

Hun

Duh-avet (propada posle smrti i vraca se u zemlju)

Sen

Ziatan cvet24)

1
I

,-/ ,k

36

37

Beleske: 1) Sjing, inaee prevodeno kao "Ijudska priroda". (K.F.B.) 2) Ovaj komentar verovatno potice iz sedamnaestog iii

osamnaestog veka. 3)Lengjen je budistica SUfamgamasutre. 4) Nebo, zemlja, pakao. 5) Svetlost ovde treba shvatiti kao nacelo sveta, pozi tivni pol, a ne kao svetlost koja sija. 6) Ovde su izra~ena eetiri stupnja ponovnog rodenja. Ponovno rodenje (iz vode i duha) je razvoj vazdusnoq tela unutar prolaznog tela od mesa. U ovome postoji oeigledna veza sa mislima Pavia i Jovana. 7) Petostruko prisutan duh u kojeg se covek koji je tezlo dobrom, ali slepo, preobrazava pri smrti ogranieen je na podrucje pet cula, i stoga je jos uvek zatocen na ovoj zemlji. Ponovno rodenje podstice njegov prelaz u sesto, duhovno podrucje. 8) Laoeeov ucenik, (Prema legendi. H.V.) 9) Ovde su suprotstavljena dva psihicka pola. Ona su predstavljena kao logos (srce, svest), koja se nalazi pod trigramom vatre (Li), i eros (bubrezi, seksualnost), pod trigr amom vode (Kan). "Prirodni" covek dopusta da obe te energije deluju prema spolja (intelekt i rasplodavanje); otuda one "istieu" i trose se. Posvecenik ih okrece prema unutra i sjedinjuje ih, tako ad one oploduju jedna drugu i proizvode psihicki vitalan, i stoga jak, ~ivot duha. 10) Znak "ho" , ovde preveden kao "individuaeija", sas tavljen je od simbola za "energiju" unutar "ograde". Tako oznacava formu entelehije utisnute u monadu. To je odva janje energijske jediniee i njenio sjedinjavanje sa semenim energijama, sto vodi do otelotvorenja. Smatra se da je ovaj proees povezan sa jednim zvukom. Empirijski se podudara sa zacecern. Od tog casa odvija se stalni Ora zvoj", "odvijanje", sve dok rodenje ne iznese jedinku na svetlost. Od tada se nastavlja automatski sve dok se energija ne iserpi i ne dode do smrti. 11)Jin fu ding, klaslcno taoisticko delo. 12) Huang-di nei-ding su-ven, taolsticko delo koje navodno ponce od mitskog vladara Huanga Dija.

13) Metod utvrdivanja razmisljanja (di-guan) jeste metod meditiranja u budisticko] skoli tieri-tet. On se krece izmedu smirivanja emoeija pornocu vezbl disanja i razmi sljanja. U nastavku naseg teksta preuzeti su neki njegovi elementi. "Okolnosti" predstavljaju "sredinu", stanje, one sto, u sprezi sa "uzrocirna" (jin), pokrece kruzenje zablude. "Utvrdeni pol u bekstvu pojava" nalazi se sasvim doslovno u ·sredistu okolnosti". 14) Kineski znak za "dah" (sji) sastavljen je od znaka cu, "od", "sebe", i znaka sjin, "srce" iii "svest". Stoga ga rnozerno proturnaclti kao "ono sto potice iz srca", "sto dolazl iz srca", ali u isto vreme on opisuje stanje u kojem "srce se sla~e sa samim soborn", tj. mirovanje. 15) Tajna knjiga 0 sektama zlatne pilule ~ivota. (Iako je legendarna tradieija ove knjige izuzetno stara, u sadasnjern taolstickorn kanonu nema knjige pod tim naslovom. H.V.) 16) Na japanskom - zen. 17) Prema kineskom folkloru lisiee takode mogu da proizvedu H:~sir zlvota: na taj nacln sticu sposobnost preobrazavanja u Ijudska blca, One odgovaraju demonima prirode u mitologiji Zapada. 18) Ovaj odeljak pokazuje jasan budlsticki utieaj. lsku senje koje se ovde pominje sastoji se u opasnosti da se takve fantazije prihvate, i da im se covek potcini, (Uporedi sa sreem u kojoj Mefistofel uspavljuje Fausta pornocu svo jih demona). . . 19) Up. Ji ding, odeljak Sou gua (Rasprava 0 tngraml ma). Olen je trigram groma, proleca, istoka, drveta. Stvara lac, nebo, nalazi se na severozapadu u ovom rasporedu. Ambis je na severu. Kan, Ambis, voda, mesee cien, Stvaralae Gen, Mirovanje nebo 5::: :::planina Dnei, Radost jezero, izmagliea Z Kun, PrijemeivO--zemlja =

-"'JIo:~--_I= = drvo, grom

Olen, Podstieaj

==
-

-

Li, Prijanjanje, vatra

__

Sun, Ne~nost E=:vetar, probojnost

svetlost, sunce, toplota

39

38

20) Up. Laoce, Tao te king, dec 6. 21) Nekoliko taoistickjh posvecenika nosi ovo ime. Ovde se verovatno misli na Dzanga Bo-duana, koji je ziveo u jedanaestom veku. (H.V.) 22) Up. prvo poglavlje kod Cuangcea. (H V.) 23) Pregled i dijagram pripremio je prevodilac ovog dela na engleski, K.F. Bejns. (Prev.) 24) S obzirom da u tekstu ima dovoljno dokaza koji pokazuju da su budisticki uticaji isticali da Ziatni cvet poti ce samo sa duhovne strane, ta je cinjenica istaknuta lini jom koja vodi od seae. Medutim, u cisto kineskom nauku stvaranje Ziatnog cveta zavisi od podjednake meduigre sila janga i jina. (K.F.B.)

40

RIHARD VILHELM

POREKLO I SADR2AJ TAJNE ZLA TNOG eVET A
1. Poreklo knjige
Ova knjiga ponce iz jednog ezotertcnoa kruga u Kini. Dugo je prenosena samo u usmenom obliku, a kasnije je ; zapisana; pry; put je !tampana u per;odu Clen-Iung (osamnaestl vek). Tokom 1920. godlne u Peklngu je ponovo starnpano hlljadu prlmerka, dopunjenih tekstom Huei ming ding, kojl su razdeljeni u maloj grupi Ijudi koji su, po mi~ljenju urednika, razumeli pitanja 0 kojima se u njoj raspravljalo. Tako sam i ja dosao do jednog primerka. Novo ~tampanje i kruzenle ove knji~ice bllo je posledica religloznog budenja podstaknutog tada~njim politicj(~m i ekonomskim stanjem u Kini. U to vreme oformljen je niz tajnih sekti koje su, slu~eei se praksorn tajnih tradicija iz drevnih vremena, te~ile da dosegnu psihicko stanje koie bi ih uzdiglo iznad svekolike be de ~ivota. One su se slu~ile magijskim pisanjem, molitvama, zrtvarna i slicnim metodama; pored toga, postojale su i medijumske seanse, ~iroko rasprostranjene u Kini, pornocu kojih se tragalo za direktnim vezama sa bogovirna i umrllma. Pravljeni su .eksperlmenti i sa plansetorn," leteeorn duh-olovkom - kako su je Kinezi zvali. Medutim, uporedo sa ovlm oblcajrna postoji i jedan ezcterlcnl pokret ko] se u potpunosti posvetio pSiholo~koj metodi, tj. meditaciji iii primeni joge. Sledbenici ove metode, nasuprot evropskim "joginima" koji ove istocnlacke ve~be prihvataju sarno kao oblik sporta, gotovo bez izuzetka postlzu sredi~nje iskustvo. Stoga se moze reel da nam je, bar sto se kineske psihe tice, dostupan potpuno pouzdan metod ostvarivanja konacnih pslhickih Iskustava. (Ovde treba prlmetlti, kao ~to K.G. Jung pravlIno lstlce, da se kineski mentalitet, bar do nedavno, bltno razllkovao u nekim osnovnim detaljlma od evropskog). Pored oslobadanja od okova iluzornog vanjskog sveta, razne sekte streme I mnogim drugim ciljevima. Na najvlsem nivou, one se slu~e ovim oslobadanjem pomocu

43

meditiranja u cilju traganja za budistickorn nirvanom, iii pak, kao sto pokazuje primer iz ove knjige, poducavaiu da se sjedinjavanjem duhovnog principa sa povezanim psihogenim silama covek moie pripremiti za mogucnost iivljenja posle smrti, ne samo kao senovito blce koje se mora raspasti, vee kao svesni duh. Osim toga, a cesto u vezi sa tom idejom, postoje skole koje pornocu meditacije pokusavaju da vrse psihickl utlcaj na izvesne procese simpatikusnog nervnog sistema. (Kao Evropljani, mi bismo ovde govorili 0 sistemu endokrinih zlezda), Ovaj uticaj polacava, podmladuje i normalizuje iivotne procese, tako da se cak i smrcu moie ovladati na taka v nacin da . se uklopi kao harmonic an zavrsetak iivota. Drugim reclma, duhovni princip, sada prilagoden za nezavisan nastanak iivota u duh-telu, stvorenom iz vlastitog sistema energije, napusta ovozemaljsko telo, koje ostaje iza njega kao sasusena Ijustura cvrcka, Niii slojevi ovih sekti nastojali su na ovaj nacln da ovladaju magijskim rnoclma, sposobnoscu da izgone zle duhove I bolestlne, a u svemu tome posebnu ulogu igraju talismani i usmene i pisane bajalice. Takve stvari mogu da odvedu do povremenih masovnih psihoza, koje se potom oslobadaju u verskim iii politickim neredima, sto se, na primer, videlo u Bokserskom ustanku. U poslednje vreme, uvek prisutna sinkretisticka tendencija taoizma pokazala se u cinjenici da se u takvim organizacijama nalaze clanovi svih svetskih religija (kontucijanstva, taoizma, budizma, islama i hrlscanstva, pa cak i judaizma) koji pritom ne moraju da istupaju iz svojih verskih zajednlca. Posle ovog kratkog opisa osnove iz koje su se u nase vreme razvili takvi pokretl, mora se nesto reel 0 izvorima iz kojih potlcu ucenla izloiena u ovoj knjizi. Niz znacajnih otkrfca pokazuje da su ovi propisi znatno stariji od njihovog pisanog oblika. Tai ji din hua cung dF) rnoze se nacl jos u sedamnaestom veku, kada je stampan pornocu drvenih ploca. Urednik opisuje kako je pronasao jedno nepotpuno izdanje iz tog vremena u ulici Liu- Ii-cang, staroj pekinsko] ullci u kojoj se nalaze prodavci knjiga i antikviteta, i govori kako ga je dopunio posluzlvsl se knjigom svoga prljatelja. All usmena tradicija je jos starija, I vodi nas do religije Ziatnog eliksira

iivota (om-aen-aao), kola se razvila u osmom veku, u periodu Tang. Smatra se da je njen osnivac bio poznati taoisticki posvecenik Li Jen3) (Li Tung- pin), koji je kasnlle uvrsten medu osam besmrtnika, i 0 kojem se tokom vremena stvorilo obilje mitova. Ova sekta, kao sve religije, dornace i strane, primljena je sa trpeljivoscu i naklonoscu u periodu Tang i znatno se rasirila, ali je tokom vremena, posto je uvek bUa ezotericna i tajna religija, pocela da trpi proganjanja jer se sumnjalo da se njeni clano vi bave politic kim intrigama. Neprijateljski raspolozeni vladari su ih neprekidno proganjali, a na najokrutniji nacin to su cinili Mandiui, neposredno pre vlastitog pada."? Mnogi clanovl su pristupili hrlscanstvu, a svi su, cak i oni koji nisu pristupill crkvi, prijateljski raspolozeni prema njemu. Nasa knjiga daje najbolji postolecl prikaz religije Ziatnog eliksira iivota. Reci se pripisuju Li Jenu, koji je predstavljen kao patrijarh Li, Li-cu. On je iiveo krajem osmog I poi':etkom devetog veka. Njegovim reclma pndodat je kasnije komentar, ali I on ponce lz iste tradicije. Odakle je Li dosac do svog ezoterlcnoc, tajnog nauka? On sam pripisuje njegovo poreklo Guan Jin-sjiu, ucitelju Jin-sjiu iz Tesnaca, za koga je, prema tradiciji, Laoce napisao svoj Tao te ding. U stvari, u samom sistemu nacl cerno mnogo misli koje su preuzete iz ezotericnog, prikrivenog, mistickog ucenja Tao te Dinga; na primer, "bogovi u dolini" su ldenticnl sa "duhorn doline" Laocea. Ali dok se tokom period a Han6) taoizam sve vise pretvarao u vanjsko madionicarstvo, zahvaljujuci cinjenici da su taolstlckl dvorski rnadlonlcarl pokusavaf pornocu alhemije da pronadu zlatnu pilulu (karnen filozofa), koja bi pretvarala metale u zlato i ornocuclla coveku fizicku besmrtnost, pokret Li Jena predstavljao je reformu. Alhemijski znaci su postali simboli psiholoskih procesa. U tom smislu postojala je bliska veza sa prvobitnim idejama Laocea. On je, naravno, bio krajnje slobodan duh, a njegov slebenik, Cuangce, prezirao je sve varke jogina, iscelitelja i onih koji su tragali za eliksirom iivota, iako je on sam, svakako, primenjivao rnedltaclju i pornoeu nje ostvarlvao one saznanje jedinstva na kojem se zasnivao njegov kasniji, intelektualno razvijeni sistem. Kod Li Jena je postojala izvesna vera, u religioznom

44

45

srnlslu, kola ga je, podstaknuta budizmom, uverila u iluzorni kvalitet svih vanjskih stvari, iii na naein koji se jasno razlikovao od budizma. On svom snagom traga za ucvrscenirn stozerorn u protoku pojava, gde bi posvecenik mogao da ostvari vecni zlvot; sto je misao sasvim strana budizrnu, koji ponce bilo kakvu materijalnost egu. Medutim, ne sme se potcenjivati uticaj mahajana budizrna, koji je u to vreme dominirao kineskom mislju. Svugde se navode budlsncke sutre. U nasern tekstu taj uticaj je nesumnjivo vecl nego sto je blo, kako pretpostavljamo, u religiji Ziatnog eleksira zlvota uopste. U drugoj polovini treceg odeljka izricito se govori 0 metodu poznatom kao "utvrdlvanle razmlsljanla" (di-guan), sto je clsto budisticki metod koji se primenjivao u skoli lien-Iai Oi Kaja. ad tog trenutka u nasern eseju jasno se zapaza izvestan prekld u redosledu razrntsljanja. S jedne strane, dalje se opisuje negovanje Zlatnog cveta; s druge strane, pojavljuju se clsto budisncke ideje kole ne priznaju svet i naglaseno usmeravaju ell] prema nirvani. Potom sledi nekoliko odeljaka - izostavljfinih iz naseg izdanja koji, irnajuci u vidu duhovnu uzvlsenost i celovitost dela, gotovo da nemaju nikakvu vrednost. Stavise, rad na unutrasnjem ponovnom rodenju pornocu "kruzenja sveilostl", i stvaranje bozanskoe zrna-jezgra opisan je samo u njegovim prvim stupnjevima, iako su kasnif stupnjevi naznaceni kao cilj. Stoga morarno da posumnjamo da je deo rukopisa doista izgubljen, i da su dopune preuzete iz drugih izvora. Ako je to tacno, onda to oblasnlava prekid kontinuiteta i slabiji kvalitet ovde izostavljenih odeljaka. Nepristrasno cltanle otkrice, medutim, cinjenicu da ova dva izvora, taoizam i budizam, ne pokrivaju ceo obim rasudivanja. Naime, nalcl cerno i na konfucljanstvo u obliku ko] se zasniva na Ji dingu. U raznim delovima naseg teksta nalazimo osam osnovnih trigrama (bagua) Ji dinga koji su upotrebljeni kao simboli izvesnih unutrasnjh procesa, i kasnije cerno pokusati da objasnimo uticaj koji proistice iz takve upotrebe simbola. Sto se ostalog tlce, buducl da kontucilanstvo i taolzarn imaju slroku zalednlcku osnovu, sjedinjavanje ove dve skole misljenja nije prouzrokovalo nikakav gubitak koherentnosti.

Mozda ce mnoge evropske citaoce iznena~iti st~ se u tekstu pojavljuju izreke koje su mu po~nat~ ~z hrlscanskog nauka, dok se, s druge st~ane, tim. isum .dobro poznatim stvarima koje se u Ev~opi ce~t~ pnhvataju ~ao crkvene fraze ovde daje sasvim razlicita perspektiva, zbog psiholoskih veza u kojima se korist.e. N~v~scemo nekoliko misli i koncepta koji se posebno Izdvajaju: Sve1I0st je zlvot covekov. Oko je .svellost t~~a. Covek se duhovno ponovo rada iz vode I vatre, kojrna se mora dodati "misao-zemlja" (duh), kao iz utrobe iii uzoranog polla. Uporedimo ih sa Jovanovim recima: ::Ja vas krsc~~ yam vodom: posle mene docl ce onaj ko] ce vas krst.ltl svetim ounorn i vatrom"; iii: "Ako covek nlje roden IZ vode i duha, ne rnoze ucl u kraljevstvo Bozije." Kako sugestivna, na primer, postaje misa~ 0 :'vodi" kao s.emenoj supstanci u nasern tekstu, i koll~o ja~na 'p?sta~e razlika izmedu "izvan usmerenog toka akuvnosn kola se iscrpljuje u zacinjanju (sto je rodeno.od tela, telo je) i "unazad usmerenog" kretanja trnetenois). Kupanje takode igra ulogu u ovom ponovom rodenju, upravo kao i u krstenlu koje Jovan ~rop?V~da, odnosno u hrtscanskorn krstenju. Cak se I rnietlcno vencanje, koje igra izuzetno vaznu ulogu. u. hriscansklm parabolarna, pojavljuje nekoliko puta, pon:unje se ~~kode i dete decak u nama (puer aeternus, Hnstos, ko] mora da s~ rodu u nama i koji je, na drugi nacin, rnladozenja duse), kao i nevesta. A ono sto rnozda n.ajvise iznenaduje, cak i kao naizgled nevazan detall, potre.~a da u lampama bude ulja kako bi jarko gorele, zadoblla novo I znacalno psiholosko znacenle u nasern ~ekstu. Tre~a takode pomenuti da izraz "Zlatni cvet" (Om nue), u jednoj ezotertcnol vezi, ukljucule i rec "svetlost", Ako ~e ta dva znaka napisu jedan iznad drugog, tako tvore Ideogram za "svetlost" (guang). Taj tajni znak je oeigledn? izmisljen u vreme proganjanja, kada [e yeo du.boke .tajnovitosti bio neophodan za produzavanle ucenla. U IStO vreme to je razlog zbog kojeg je ovo ue~nje uve~ osta~ [alo oqraniceno na tajne krugove. C.ak I d~nas je brol njegovih clanova veci nego sto nama izvana Izgleda.. .. Ako se upitamo otkuda potice ova svetlost - rehglja, moramo pre svegta da razmotrimo Persiju, jer je u periodu Tang postojalo mnogo persijskih hramova Zaratu-

46

47

stre, a posebno sa persijskim misticizmom, postoje s druge strane izuzetno velike razlike. Treba takode razmotriti i direktni uticaj hriscanstva. U periodu Tang religija jednog turskog plemena, Ujgura, koji su bill u savezu sa carom, predstavljala je nestorijevski ogranak hrlscanstva; ona je bila izuzetno cenjena, sto potvrduje poznati nestorijanski spomenik u Sianfu, koji je podignut 781. godine i nosi natpis na kineskom i sirijskom. Otuda su veze izmedu nestorijanaca i Din-dan-diaoa sasvim rnoquce. Timoti Ricard je otlsao tollko daleko da je smatrao Din-dan-diao obicnirn ostatkom iz vremena starih nestorijanaca. Na takav stav navele su ga izvesne podudarnosti u ritualu i nekim obicajima rnedu elanovlrna Din-dan-diaoa koji su sasvim bliski hrlscansko] praksl, Nedavno je P.J. Saeki6> ponovo prihvatio tu teoriju i, poorzan nestorijanskom liturgijom koju je Pejo pronasao u Dun-huangu, utvrdio niz daljnjih parelela. On je cak identifikovao Li Jena, osnlvaca Oin-dan-diaoa, sa Adamom' koji je napisao tekst na nestorijanskom spomeniku i poipisao se kineskim imenom Li Sju- jen. Prema toj hipotezi, Li Jen, osnlvac Din-dan-diaoa, bio bi hriscanin nestorijanske veroispovestil Saeki odlazi predaleko u svom oousevtjenju za identifikacije: njegovi dokazl su gotovo sasvim uverljvl, ali uvek nedostaje kljucna tacka koja bi konacno utvrdila stvar. Mnogi delimicni dokazi ne sacinjavaju jedan ceo, ali moramo se sloziti s njim da u Din-dan-diaou postoji znatan primesak nestorijanskih ideja kole su takode prisutne u nasern rukopisu. Neke od tih ideja deluju neoblcno u svojoj cudnovato] odecl, dok druge dobijaju uocljvu, novu vitalnost. Tu dospevamo do jedne od onih tacaka koje se neprekidno dokazuju: Orient und Occident Sind nicht mehr zu trermen'", (Gete). 2 Psiholoske i «osmotoske primese tekst«. Ukoliko zellrno da nas prevod bude razumljiv, moramo da kazerno nekoliko reel 0 osnovama filozofije na kojima ovaj metod poelva. Ova filozofija je, do izvesne mere, zajednlcko svojstvo svih tokova kineske filozofije. 48

Ona se zasnlva na stavu da su kosrnos i covek pooloznl istom zakonu; da je covek mikrokozan i da nije odvojen od mikrokozma nikakvim utvrdenim preprekama. Isti zakoni vladaju jednim koliko i drugim, a od jednoga vodi put do drugog. Psiha i kosmos su kao unutrasnj svet i vanjski svet. Otuda covek po prirodu ucestvule u svim kosrnlcklm zbivanjima, a oni ga prozlmaju i iznutra i spoIja. Tao, dakle, Put, vlada covekorn kao sto vlada nevidljivom i vidljivom prirodom (neborn i zemljom)- Znak za Tao se u svorn prvobitnom oblikus> sastoji od glave, koju verovatno treba protumacltl kao "pocetak", zatim od znaka za "hodanje" u njegovom dvostrukom obliku u kome takode oznacava "stazu", kao i od znaka, u dnu, za "mirovanje", koji je izostavljen u kasnijem obliku pisma. Prvobitno njegovo znacenje, dakle, pokazule "stazu kola, premda utvrdena, vodi od pocetka direktno do cilja". Osnovna ideja jeste put kojim on mora da putuje. Laoce je korlstio tu rec, premda u rnetanztckorn smislu, kao konacni svetovni princip, koji prethodi realizaci] ali jos uvek nije podeljen lzrnedu suprotnosti od kojih zavisi uhodenle u stvarnost. Ovakva terminologija je pretpostavljena i u ovoj knjz! U kontucljanlzrnu se javlja izvesna razlika u terminologiji. Rec "Tao" poseduje izvestan smisao unutrasnlec sveta i oznacava "pravi put"; s jedne strane, put neba, a s druge, put coveka. U konfucijanstvu konacnl princip nepodeljenog Jednog jeste Tai-di (veliki stozer, vrhovna konacnost), Rec "stozer" povremeno se javlja i u nasern tekstu, gde je ldentican sa Taom. Iz Taoa i Taj-dija razvijaju se principi stvarnosti, kojima je jedan kraj svetlost (jang) a drugi mrak iii senovitost (jin). Neki evropski ucenjacl pokusali su to da objasne pornocu seksualnih pojmova, ali ove oznake se odnose na pojave u prirodi. Jin je senka, i otuda predstavlja severnu stranu planine i juznu stranu reke (jer poloza] sunca tokom dana cini da juzna strana reke izgleda tarnna). Jang, u svom prvobitnom obliku, ozn~cava leprsave barjake i, u skladu sa jinom, predstavlJ~ juznu stranu planine i severnu stranu reke. Zapocevsl samo sa znacenlern "svetlo" i "tamno", princip je potom prosiren na sve suprotnosti, ukljucujuci I seksualne.

49

Medutim, s obzirom da i jin i jang imaju zaiednicko poreklo u nepodeljenom Jednom a aktivni su samo u oblasti pojava, gde se jang pojavljuje kao aktivan princip koji uslovljava, dok je jin pasivni princip koji je izveden i uslovljen, sasvim je jasno da metafizlcki dualizam ne predstavlja osnovu ovih ideja. Manje apstraktni od jina i janga jesu koncepti Kreativnog i Prllemclvoq (Dien i Kun) koji potlcu iz Knji'ge promena, a koji su simbolicno predstavljeni nebom i zemljom. Kroz jedinstvo neba i zemlje, i kroz dejstvo dvojnih primarnih sila unutar tog polja aktivnosti (kojrn vlada jedan primarni zakon, Tao) razvija se "deset hiljada stvari", odnosno, vanjski svet. Medu tim stvarima, sagledanim izvana, nalazi se takode i covek u svojoj telesnoj pojavi koja, u svim svojim delovima, predstavlja mali svemir (sjao nen-di). Otuda, prema konfucljancirna, unutrasnla priroda covekova potlce sa neba, iii kao sto bi taoisti to izrazili, ona predstavlja pojavni oblik Taoa. U svetu pojava covek se razvija u rnnostvo jedinki, a u svakoj od njih nalazi se sredlsnja monada kao zivofnl princip; ali ona se odmah, [os pre rodenja, u trenutku zaclnlanja, razdvaja u dvopoIne pojave covekove prirode i zlvota (sjing i ming). Rec koja oznacava covekovu prirodu (sjing) sastavljena je od reel za srce iii um (sjin) i poreklo, rodenje (sang). Srce (sjin) je, prema kineskoj ideji, sedlste emocionalne svesti, ko] bude pet cula svojim reakcijama na utiske primljene iz spoljasnjeg sveta. Ono sto ostaje kao podloga kada se nikakva osecanja ne izrazavaju, ono sto poclva, tako da kazerno, u transcedentnom, nadsvesnom stanju, jeste covekova priroda (sjing). Menjajuci se prema tacnijoj definiciji ovog koncepta, covekova priroda je iii prvobitno dobra, ako se sagleda sa gledista vecne ideje (Mencile), iii je prvobitno zla, iii je u najboljem slucaju neutraIna. Sagledana sa gledista empirijsko- istorijske evolucije, ona se rnoze pretvorili u nesto dobro samo dugotrajnim razvijanjem moralnih obicala (Sjin Ding). Covekova priroda (sjing), kao ideja nesumnjivo povezana sa logosom, delule prisno isprepletana sa zlvotom (ming) kada stupa u pojavni svet. Znak ming u stvari oznacava carsku zapovest, potom sudbinu, sudbu dodeljenu nekom coveku, otuda i trajanje zivotnog veka, meru vitalne energije koju covek ima na raspolaganju, i

odaUe proizlazi da je ming (zivot) blisko povezan sa erosom. Covek kao duhovno blce nacinlen je Ijudskim blcern pornocu svoje prirode (sjing). Svaki pojedini covek je posedule, ali ona prevazilazi granice zbog toga sto covek mora naprosto da prihvati svoju sudbinu; ona ne police iz njegove svesne volje. Kornucilanstvo u mingu, zlvotu, vidi neb om dan zakon kojem se covek mora prilagoditi; taoizam ga prihvata kao sarollku igru prlroda koja ne rnoze izbeci zakone Taoa, ali koji je ipak clst sluca]: kineski budizam ga sagledava kao delovanje karme u svetu iluzije. Ovim dvojnostima odgovaraju odredene dvopolne tenzije u coveku Telo se aktivira meduigrom dve psihieke strukture: hun, koju sam zbog toga sto pripada prlncipu jang preveo kao animus, i po, koja pripada principu jin i kolu sam preveo kao anima. Obe ideje poncu iz posmatranja onoga sto se dogada prl umiranju, i stoga obe u svom pisanom obliku sadrze znak za dernona'", odnosno, ~reminuloga (guei). Smatralo se da je anima posebno povezana sa telesnim procesima; prilikom smrti ona tone u zemlju i propada. Animus je, s druge strane, visa dusa: posle smrti podize se u vazduh, gde je u prvi mah jos uvek aktivan, a potom isparava u prostor iii ponovo utice u zalednlckl bazen zlvota. Kod zlvlh, ove dve strukture u izvesnoj meri odgovaraju cerebralnom sistemu i sistemu pleksus solarisa. Animus boravi u oclrna, anima u trbuhu. Animus je svetao i aktivan, anima je tamna i sputana za zemlju. Znak za hun (animus) saclnien je od znakova za "demona" i "oblak", dok je znak za po (anima) sastavljen od znakova za "demona" i "belo", Ovo ukazule na ideje slicne onome sto na drugim mestima nalazimo kao senka-dusa i telo-dusa, i nema sumnje da je i kineski koncept imao nesto slicno u vidu. Pa ipak, moramo biti obazrivi u pogledu odstupanla, jer u najstarijem pismu znak za demona nedostaje i stoga smo rnozda suocenl sa prvobitnim, osnovnim simbolima. U svakom slucaju, animus (hun) je sveUa, lanq-dusa, dok je anima (po) tamna, jn-ousa. Uoblcajenl protok, u smeru casovnika, odnosno, nadole usmeren protok zivotnog procesa, jeste onaj u kojem dve duse stupaju u odnos kao intelektualni i animalni faktori. Po pravilu, anima, ta volja koja ne pravl 51

50

razlike naqnace, pod bad ana strastima, animus iii intelekt da joj' sluzt. Ako nista drugo, anima ce to uciniti da b~.se. intelekt us me rio prema spolja, zbog cega ce enercua I animusa i anime isticati i zivct se trosltl, Pozitivni rezultat jeste stvaranje novih bica u kojima se zlvot nastavlja, dok se prvobitno bice "pospoljasnjuje" i "na kraju ga stvari pretvaraju u stvar", Posledic~ je smrt. ..Anima t?ne, animus se dize, e ego, lisen svoje enercue, ostaje u neizvesnom stanju. Ako se ego pomirio sa "pospoljasnjavanjem", onda sledi smer nanlze i tone u bedu smrti, slabasno odrzavan iluzornim slikama zlvota koje ga jos uvek prlvlace, lako nije u stanju ni u cernu aktivno da ucestvule (slike pakla, gladne duse). Ali ako je ego ucinio napor da krene nagore uprkos procesu "pospoljasnj~vanj~", ~n zadrzava jos neko vreme (onoliko, u stva~l, ~ohko J~ ojacan energijama lzrazenlm kroz zrtve ..prezlvehh) relatlvno srecan zlvot, i to svako prema svojrn zasluaarna. U oba slucala licni element se povlacl i dolazi do nevollnoq odgovaranja na "pospoljasnjavanje". Biee se pretva~~ ~ impotentnog lantoma jer mu nedostaju zlvotne enercue. I sudba mu se primice kraju. Ono tada kusa plodove sv.ojih dobrih iii losih dela u nekorn od rajeva .ili pakla, kola, naravno nisu vanjska vee clsto unutrasnla stanja. Sto vise bie~ prodre u ta stanja sve veca po.sta.je nevoljno~t, dok napokon ne iscezne sa ravni postojanja, bez obzlra koje prirode ona bila, i potom, u~avsi u novu. utrob~, zapocinje novu egzistenciju dopunjenu prethodnm zarmsljanjima. To stanje je stanje demona, duha, pre~lnul?g, onog koji se povlacl. Kineska rec za ta~vo ~t~,nJe b,l,ea jeste guai (sto se cesto poqresno prevodi recju davo"). Ako je, s druge strane, tokom zlvota bilo rnoquce ~a se pokrene "unazad usmeren protok", kretanje ziv.otnlh energija nagore, ako energijama anime ovlada animus, tada dolazi do oslobadanja od spoljasnjih stvari. One se prepoznaju ali se ne zele. Tako se iluzija lisava svoje energije. Dolazi do unutrasnieq, silaznog ~ruze~ja ~n~r' gije. Ego se povlaci iz sveta, a pos~e sm~tl oS.taJe ZIV ~~r je "pounutrasniavanle" sprecuo gubltak zlvotnlh enerqua u vanjskom svetu. Umesto da se rasipaju, one su unuta~. unutrasnjeg kruzenla monade stvorile zivotni cen~ar kOJI ne zavisi od telesnog postojanja. Takav ego Je bog

deus, sen. Znak za sen znacl siriti, stvarati; recju, to je suprotnost od guei. U nastarijem kineskom pismu predstavljen je dvostrukim vijugavim obrascem, koji takode rnoze da oznacava grom, munju, elektricni nadraza]. Takvo blce zlvl sve dok se unutrasnle kruzenle nastavlja. Ono cak rnoze, premda nevicUjivo, i dalje da utice na !jude i da ih podstlce na velike misli i plemenita dela. Sveci i mudraci iz drevnih vremena su takva blca, koja su hiljadama godina podsticala i obrazovala covecanstvo. Medutim, jedno ogranicenje ostaje. Ta blca zadrzavaju licni karakter, i stoga su podlozna posledicama prostora i vremena. Ona nisu besmrtna, kao sto ni nebo i zemlja nisu vecnl, Vecan je samo Ziatni cvet, ko] izrasta iz unutrasnje odvojenosti od stvari. Covek koji dostigne taj stupanj preobrazava svoj ego; on vise nije ogra· nlcen na monadu, vee prodire kroz magicni krug polarne dvojnosti svih pojava i vraca se nepodeljenom Jednom, Taou. U tome lezi razlika izmedu budizma i taoizma. U budizmu je taj povratak u nirvanu povezan sa potpunim ponistavanlem ega, koji je, kao i svet, tek iluzija. Ako nirvana ne rnoze da se objasni kao smrt, prekid, ipak je striktno transcedentna. U taoizmu, s druge strane, ell] je da se u preobrazenorn obliku sacuva ideja osobe, "tragovi" koje je iskustvo ostavilo. To je svetlost kola se, sa zlvotorn, vraca sebi i koju u nasern tekstu sirnboncno predstavlja Ziatni cvet. Na kraju moramo dodati los nekoliko reel 0 upotrebi osam trigrama iz Knjige promena (Ji ding) u nasern te' kstu. Trigram Dzen grom, Podsticaj, jeste zlvot koji izbija iz dubina zemlje; to je pocetak svekolikog kretanja. Trigram Sun vetar, drvo, Nezno, karakterlse tok stvarnosnihenergija u formu ideje. Kao sto vetar pronrna sva mesta, take je i princip ko] Sun oznacava sveprozlmajuci, i stvara "realizaclju". Trigram Li -, sunce, vatra, sjaj, Prijanjanje, igra veliku ulogu u ovo j religiji svetlosti. On prebiva u ocima, tvori zastitni krug i dovodi do ponovnog rodenja. Trigram Kun _ ' zemlja, Prijemcivo, jeste jedan od dva primarna principa, odnosno, jin princip koji je otelotvoren u energijama zemlje. To je zemlja koja, kao obradeno polje, prima seme neba i daje mu oblik. Trigram Duei

----= ,

====,

53

52

na

jezero, izmaglica, Radost, konacno je stanje strani, i stoga pripada jeseni. Trigram Cien , nebo, Stvaralac, jako, otelotvorenje je jang principa koji oploduje Kun, Prllernclvo. Trigram Kan voda, Ambis, jeste suprotnost trigrama Li kao sto se pokazuje u njegovoj vanjskoj strukturi. On predstavlja poorucle erosa, dok Li oznacava logos. Li je sunce, Kan je mesec. veneame Kan i Li predslavlja lajni magijski proces koji proizvodi dele, novog coveka, Trigram Gen ,planina, Mirovanje, simbol je medilacije, kola smirlvanjem spoljdnjih stvari ofivljava unutrasnji svet. Sloga je Gen mesto gde se smrt i fivot srecu, gde se "Slirb und Werde" okoncavaju. jin

=-=== '

- =,, -=::=.

==

Beleske: 1) Zanimljivo je daje coveku koji je starnpao ovaj tekst planseta napisala predgovor u ime U-cuja, posvecenika iz dinastije Tang, kome se ova u~en"a pripisuju. Medutim, taj predgovor se znatno razlikuje od misli iznesenih u samoj knjizi; jednolik je i besmislen, kao i vecina takvih tekstova. 2) Tajna zlatnog cveta; kineski izdavac izdanja kojim se sluzimo promenio je naslov u Gang seng su (Umetnost produzavanja Ijudskog zlvota), 3) Roden oko 769. godine. (Primedba Helmuta Vilhelma) 4) Godine 1891. njihovi najamnici su ubili 15000 ~Ianova ove sekte. 5) Treci vek pre nase ere do treceq eka nase ere. (Primedba K.F. Bejnsa) 6) The Nestorian Monument in China, London, drugo izdanje, 1982. 7) Istok i Zapad

Ne mogu vise da budu razdvojeni. Gu-atou-beten, kni.66, str. 25 i dal]e, koji je takode konsultovan u vezi sa analizom ostalih znakova. 9) ree "demon" u kineskom ne mora nuzno da ima znacen]e zla. (K.F.B.)
8) Up.

54

KARL GUSTAV JUNG

KOMENTAR "TAJNE ZLATNOG CVETA"

i
j
\
!

UVOD

t Teskoce sa kojima se £vropejac pokusaja da razume Istok

susrece prilikom

Nema sumnje da na mene, pravog ZapadnJaka po svojrn csecanjma, neoblcnost ovog kineskog teksta ostavlja dubok utisak. Istina, izvesno poznavanje istocnjackih religija i liIozofija pornaze mom intelektu i intuiciji u razumevanju tih ideja bar u nekoj meri, kao sto mogu da razumem paradokse primitivnih verovanja u terminima "etnologiJe" iii "komparativne istorije religija". Naravno, to je zapadnlack' nacln prikrivanja srca ispod ogrtaca tzv. naucnoa razumevanja. Delimicno to cinimo zbog miserable vanite des savants kola uptaseno i uiasnuto odbacuje svaki znak zlve simpatije, a delimicno zbog toga sto simpatijsko razumevanje moie da dozvoli da se dodir sa tudim duhom pretvori u ozbiljno lskustvo. Tzv. nauena objektivnost sacuvala bi ovaj tekst za filolosku ostrinu sinologa, i ljubomorno bi je cuvala od svakog drugog tumacenja. Ali, Rihard Vilhelm (Richard Wilhelm) je odvlse duboko prodro u tajnu i tajanstvenu vitalnost kineske mudrosti da bi dozvolio da takav biser intuitivnog uvida iscezne u pretincima specijalista. Pocascen sam sto je njegov izbor psiholoskog komentatora pao na mene. Naravno, to povlaci rizik da takvo jedinstveno blago iscezne u celjustirna druge specllallsneke nauke. Svako ko pokusava da umanji zasluge zapadnjaeke nauke i ucenja samo potkopava glavni temelj evropskog uma. Nauka, svakako, nije savrsen instrument, ali je zato superior an i nezaobilazan, i nanosi zlo samo onda kada se shvan kao cilj po sebi. Naucni metod mora da sluii; on gresi kada preuzme presto. On mora da bude spreman da sluii svim granama nauke, jer je svakoj od njih, zbog svoje nepotpunosti, potrebna podrska svih drugih.

57

Nauka je alatka zapadnjackog uma i pornocu nje se vi~e vratnica moze otvoriti nego golim sakarna, Ona je dec nase spoznaje i zarnracu]e nam uvld sarno kada smatra da postoji jedino njeno razumevanje. Istok nas poducava jednom drugom, ~irem, dubljem i vlsern razumevanju, odnosno, razumevanju kroz zlvot. Nama je taj naeln sarno ovlas poznat, sarno kao senasto osecanle tzvuceno iz religiozne terminologije, i stoga rado umecerno lstocnlacku "rnudrost" u znake navoda I pripisujemo [e rnracnorn podrucju vere i praznoverja. Ali na taj nacin potpuno poaresno shvatamo "realizam" Istoka. Ovaj tekst, na primer, nije saelnjen od preteranih osecanla iii razradenih misticnih uvida koji se granice sa patoloskirn i proisflcu iz asketskih nastranosti i povucenostt On se zasniva na praktlcnim uvidima vlsoko razvijenih kineskih umova, koje ni na koji nacin ne rnozemo da potcenjujemo. Ova ce se tvrdnja rnozda uciniti cdvlse smelom i nalcl ce na nevericu, sto ne iznenaduje kada se ima u vidu koliko je taj materijal slabo poznat. ~tavi~e, neobicnost tog rnaterllala je tako prlvlacna, da je nasa pometenost 0 tome kako se i gde kinseki svet mi~ljenja moze prikljuciti nasern sasvim razumljiva. Kada se suocl sa problem om razumevanja ideja lstoka, uobicalena gre~ka Zapadnjaka je sllcna gre~ci student a u Fauslu. Zaveden Davolom, on prezrivo okrece leda nauci, i zanesen istocnjackim ckultizrnorn, doslovno preuzima joga vezbe i postaje jedan imitator. (Teofizika je nas najbolji primer takve gre~ke.) I tako on napusta jedini siguran osnov zapaonlaekoc uma i gubi se u izmaglici reci i ideja koje ne bi nikada nastale u evropskim mozgovima, i koje nikada nece rnocl plodonosno da se nakaleme na njih. Jedan drevni posveceruk je rekao: "Ako pogre~an covek koristi prava sredstva, prava sredstva deluju na pogre~an nacin." Ta kineska izreka, nazalost oovise istinita, stoji u ostrorn kontrastu prema nasern verovanju u "pravi" metod. U stvarnosti, u takvim stvarima sve zavisi od coveka a malo iii nista od metoda. Jer metod je sarno staza, sarno smer kojrn se covek krece. Nacin na koji dela predstavlja pravi izraz njegove prirode. Ako metod nije takav, onda je on sarno izve~tacenost, nesto ve~tacki pridodato, bez korena i zivotnog soka, sto sluzi

sarno pocresnorn cifju samo-obmane. On se pretvara u sredstvo zavaravanja i izbegavanja necega sto je rnozda neumitan zakon covekovoa blca, Koliko je to daleko od covecnosti i iskrenosti kineskog mi~ljenja! Naprotiv, on predstavlja poricanje vlastitog blca, predaju neznanim i neclsflm bogovima, kukavicki trik u cifju sticanja psihicke nadmocnosn, svega u stvari sto je krajnje protivno znacenju kineskog "metoda". Jer ti uvidi proislicu iz nacina zlvota koji je pol pun, nepatvoren i istinil u pravom smislu reel; 10 su uvidi koji dospevaju iz drevnog, kulturnog zlvota Kine ko] je dosledno i povezano rastao od najdubljih instinkta, i koji je, za nas, beskrajno udaljen a nemoguee ga je imitirali. Zapadnlacka imitacija Istoka je dvostruko tragicna usled loga sto prolstice iz nepslholoskoq nerazumevanja koje je slerilno kao ~Io su modern a bekstva u Taos, na blazena ostrva juznih mora iii u Cenlralnu Afriku, gde se iskreno izigrava "primitivnost" dok civilizovani covek Zapada izbegava svoje pretece duznosu, svoje Hic Rhodus hic salta. To nile sarno pitanje na~eg imitiranja, iii jo~ gore, pretvaranja u misionare necega sto je organski strano, vee je pre pitanje izgradnje nase zapadnjacke kulture koja pobolleva od hifjadu bolesnna, To treba uciniti odmah, i to Ireba da ucini pravi Evropejac, onakav kakav je na svojim uobicajenirn zapadnlackim mestima, sa svojim bracnirn problemima, svojim neurozama, dru~Ivenim i polilickim zabludama, i svojom celokupnom filozofskom dezorijentacijom. Ucinieemo dobro ako odmah priznamo da, u osnovi gledano, ne razumemo potpunu odvojenosl jednog ovakvog teksta od sveta, da je, stavlse, ne zelimo da razumemo. Nasluculerno Ii, mozda, da menlalni stav, koji u lolikoj meri rnoze da usmeri pogled unutra, rnoze da proizvede takvu odvojenost sarno zato sto su ti Ijudi tOIiko potpuno ispunili inslinklivne zahteve svojih priroda da ih skoro nlsta ne sprecava da sagledaju nevidljivu susnnu sveta? Moze Ii bitl da se preduslov za takvu viziju nalazi u oslobadanju od ambicija i slrasli koje nas vezuJu uz vidljivi svet, i ne prolstlce Ii to oslobadanje iz razumnog ispunjavanja inslinktivnih zahteva, pre nego iz njihovog prevremenog iii stra~ljivog gu~enja? Da II se nase ocl otvaraju pre duhom sarno onda kada se postu-

58

59

ju zakoni zemlje? Svako ko poznaje istorfju kineske kulture, i ko je pazljivo izucavao Ji king, tu knjigu mudrosti ko [a vee hiljadama godina prozima svakoliko kjnesku misao, nece tek tako precl preko ovih pitanja. On ce znati, stavlse, da gledista lzrazena u nasern tekstu nisu izuzetna sa kineske tacke gledista, vee da su, u stvari, neumitni, pslholoskl zaklluccl, U nasol hrlscansko] kulturi, duh i strast duha su dugo vremena bili nalvece vrednosti i stvari kojima se nalvlse stremilo. Tek posle pada srednjeg veka, odnosno tokom devetnaestog veka, kada je duh poceo da se izrada u intelekt, pojavila se reakcija protiv nepodnosljive vladavine intelektualizma. Ovaj pokret, istina, u prvi mah je nacinio oprostivu gresku mesarqa intelekta sa duhom, i krivljenja drugog za nedela prvog. Intelekt doista steti dusl kada pokusava da se dokopa nasleda duha. On uopste nile pogodan za to, zato sto je duh nesto vise od intelekta po tome sto ne ukljucuje u sebe sarno njega, vee i osecanla, To je smer, iii princip, zlvota koji tezi sjajnim, nadljudskim visinama. Naspram njega stoji rnracan, zenskl, zemljin princip (jn), sa emoclonamoscu i instinktivnoscu kaje dosezu t1aleko unazad u dubine vremena, i u korene fizioloskog kontinuiteta. Ti koncepti su nesumnjivo clsto intuitivni uvidi, ali ih se ne rnozerno lisiti ako pokusavarno da razumemo prirodu covekove duse. Kina takode ne bi mogla bez njih zato sto, kako istorija kineske filozofije pokazuje, nikada nije otlsla toliko daleko od sredisnjih psihickih cinjenica da bi se izgubila u jednostranom preteranom razvoju i precenjivanju jedne izdvojene psihicke funkcije. Otud Kinezi nisu nikada lspustali iz vida paradokse i polarnost svojstvene svemu sto je iivo. Suprotnosti se uvek uravnotezavaju to je znak visoke kulture. Jednostranost, iako daje zamah, oznaka je varvarstva. Reakcija kola sada zapoclnle na Zapaqu - protiv intelekta a u korlst osecanla, iii u korist intuicije - izgleda mi kao oznaka kulturnog napretka, sirenja svesti preko odvlse uskih granica despotskog intelekta. Ne zellrn da potcenim vellcanstvenu diferencljaciju zapadnlackoq intelekta; uporeden s njim, istocnjacki intelekt rnoze da se oplse kao detinjast. (~to, oCigledno, nema nikak ve veze sa inteligencijom.) Kada bismo uspeli

da podignemo j05 jednu, iii cak i trecu pslhlcku funkciju do nivoa casti pripisanog intelektu, tada bi Zapad mogao da ocekule da prevazide Istok u velikoj merL Zato je doista tuzno kada Evropejac napusti vlastitu prirodu i imitira Istok iii "oetule" na njega na bilo koji nacin. Mogucnosti koje su mu otvorene bile bi daleko vece kada bi ostao veran sebi i iz svoje vlastite prirode razvio sve ono sto je Istok stvorio iz svog unutrasnleq bica tokom vekova. Uopsteno receno, i sagledano sa nepopravljivo spoIjasnje tacke gledista intelekta, ucinlce se kao da nam stvari koje Istok toliko ceni uopste nisu potrebne. Sam intelekt ne rnoze u prvi mah da pojmi praktlcnu vaznost koju istocnjacke ideje mogu da imaju za n~s, i stoga moze da ih klasificira sarno kao filozofske I etnoloske neoblcnosti, Nedostatak razumevanja ide toliko daleko da cak ni ucenl sinolozi ne shvataju prakticnu primenu Ji kinga, i sagledavaju ga kao zblrku nerazumljivih magicnih balallcr, 2. Moderna psihologija nudi moaucnost razumevanja

Zapazanja do kojih sam dosao u mojoj praksi otvorita su mi potpuno nov i neoceklvan pristup is..ocnlackol mudrosti. Naravno, treba imati na umu da ia rusarn imao nikakvo znanje kineske filozofije za svoju polaznu tacku. Naprotiv, kada sam zapoceo svoje zlvotno delo u. praksi. psihijatrije i psihoterapije, nisam nlsta ~nao 0 ~lneskoJ filozofiji, i tek mi je kasnije moje profeslonalno. iskustvo pokazalo da sam u svojoj tehnici nesvesno .. blo vo~en tajnim putem kojim su najbolji umovi Istoka bill vekovlm~ opsednuti. avo se rnoze shvatit~ kao ~ubjekti~na mastarlja - sto je jed an razlog za rnoju ranuu odoolnost prema objavljivanju bilo cega 0 toj tematici - ali ~ih.a~d Vilhel'"!', taj veliki turnac kineske duse, u poipunosn rm Je potvrdlo tu paralelu. Tako me je podstakao da pis em 0 jed nom kineskom tekstu koji u celosti pripada tajanstvenim senkama lstocnlackoa uma. U isto vreme, a to je izuzetno neoblcna cinjenica. po svom sadrzalu on je zlva paralela sa onim sto se dogada u psihickom razvoju mojih pacljenata, od kojih nijedan nije Kinez. 61

60

Da bih ovu neoblcnu cinjenicu razjasnio cltaocu, moram da ukazern na to da psiha, kao i Ijudsko telo koje pokazuje zalednlcke anatomske odlike bez obzira na sve rasne razlike, takode poseduje jedan zalednlckl podslo! koji prevazilazi sve razlike u kulturi i svesti. Taj podslo] sam nazvao kolektivno nesvesno. Zajednicka celom covecanstvu, ta nesvesna psiha se ne sastoji sarno od sadrzala koji su sposobni da postanu svestl vee i od latent nih sklonosti prema Izvesnlm identlcnl~ reakcijama. Stoga cinjenica kolektivno nesvesnog jednostavno predstavlja psihicki izraz identiteta rnozdane strukture bez obzira na sve rasne razlike. To oblasnlava analogije, ponekad cak i podudarnost, izmedu raznih rnltsklh motiva i simbola, i rnoqucnost uzajamnog razumevanja medu Ijudskim blcirna. Razne linije psihickog razvoja zapoclnlu od zajednickog skladista ciji korenovi do~ezu u sve slojeve proslostl. To takode oblasnlava psiholoske podudarnosti sa zivotinjama. Sagledano clsto psiholoski, to znact da covecanstvo ima zajednicke insinkte imaginacije i delanja. Svesna imaginacija i delanje razvl'l su se sa tim nesvesnim arhe~ipskim s!ikama u .osnovi, i uvek ostaju vezani za njih. To Ie naroclto sluca] kada svest ne dostigne neki visi step.en jas~~ee, ~dn?sno kada, u svim svojim funkcijama, vise zavisi od Instlnkta nego od svesne volje kada nad njom vise vlada afekat nego racionalno r~sudivanje. Takvo. stanje osigurava primitivno zdravlje psihe koje se, medutim, pretvara u nedostatak adaptiranosti cim se jave okolnosti koje traze visi moralni naper. Instinkti su d?voljni sam~ P?jedincu usadenom u prirodu, koji u cellru uvek ostaje lstl Stoga pojedinac kojim vise upravlla nesvestan nego svestan izbor tezl izrazitom psihlckom konzervatizmu. To je razlog zbog cega se primitivan covek ne menja tokom hiljada godina, a to je isto razlog zbog cega se on plasi svega sto je nepoznato i neobicno. Sv~ bi ga to moglo da odvede u poeresnu adaptiranost, I tako do nalvece pslhlcke opasnosti, do neke vr~te. n~.uroze. Visa i sira svest, koja nastaje tek kroz aSIll:"laclju. nepoznatog, tezi autonomiji, tezi revoluciji protIV starih bogova koji nisu nlsta drugo do te rnocne nesvesne, arhetipske slike kojima je svest uvek robova: la.

Sto god svest postaje rnocnlla i nezavisnija, i s njom svesna volja, nesvesno se sve vise nagoni u pozadinu. Kada se to dogodi, lako je moguee da se svesne strukture odvoje od nesvesnih arhetipova. Stekavsl tako slobodu, one kidaju lance instinktivnosti, i na kraju dospevaju do stanja koje je liseno instinkta iii je njemu suprotno. Svest se tako otrgla od svojih korenova i vise ne rnoze da se pozlva na autoritet arhetipskih sllka; ona ima prometejsku slobodu, to je tacno, ali i bezbozni hybris. Ona doista krstari iznad zernlle, cak i iznad covecanstva, ali opasnost pada postoji, ne za svakog pojedinca, to svakako, ali kolektivno za slabe clanove takvog drustva, koje tada, ponovo kao Prometeja, nesvesno privezuje uz Kavkaz. Mudri Kinezi bi rekli reelma Ji kinga: Kada jang dostigne najvecu snagu, rnracna moe jina se rada u njegovim dubinama, jer noc pocinje u podne kada se jang lomi i pocinje da se pretvara u jin. L')kar je u rnoqucosf da prati taj obrt dok se odigrava u zivotu. On, na primer, vidi kako uspesan poslovni covek ostvaruje sve svoje zelie bez obzira na opasnost, i tada, povukavsi se iz aktivnosti na vrhuncu uspeha, pada za kratko vreme u neurozu koja ga menja u svadljivu babu, vezuje ga za krevet i na kraju unlstava. Slika je potpuna, cak i u promeni muskog u zenski stay. Tacnu paralelu ovome nalazimo u legendi 0 Nabukodonosoru u "Knjizi proroka Danijela", i naravno, u cezarskom ludilu uopste. Slicni slucajevl jednostranog preterivanja u svesnom stanovlstu, i odqovaralucol jin-reakciji nesvesnog, formiraju znatan dec psihijatrijske prakse u nasern vremenu, koje toliko precenjuje svesnu volju da cak veruje da "gde postoji volla, tu postoji put". Ne zelim da umanjujem visoku moralnu vrednost svesne volje; svest i volja mogu i dalje da se smatraju najvisim kulturnim dostlqnuclma covecanstva. Ali cernu sluzi moral koji unlstava Ijudsko bice? Uskladiti volju i sposobnost predstavlja, cini mi se, bolju stvar od morala. Moral a tout prix je znak varvarstva - cesto je mudrost bolja - ali rnozda ja na to gledam kroz profesionalne naocare lekara ko ji mora da ispravlja boljke koje slede trag preuvelicanca kulturnog dostlqouca.

62

63

Bilo kako bilo, cinjenica je da svest uzdignuta nuznom jednostranoscu toliko izrnlce dodiru arhetipova, da dolazl do sloma. Pre nego sto dode do stvarne katastrofe, znaci greske se pokazuju kao odsustvo instinkta, nervoza, dezorllentaclja, i zapetljanost u nemoeuce situaclle i probleme. Kada lekar pocne da ispituje, otkrlva nesvesno koje se nalazi u potpunoj pobuni protiv vrednosti svesnog, i koje stoga ne rnoze ni na ko] naeln da se asimilira u svesno, dok obrnuti proces, naravno, nikako ne dolazi u obzir. Tako se suocavarno sa naizgled nepomirljivim sukoborn sa kojim covekov razum moze jedino da se bavi kroz lazna resenla iii sumnjive kompromise. Ako se odbiju oba izvrdavanja, suocavarno se s pitanjem sta se dogodilo sa toliko potrebnim jedinstvom licnosti, i sa nuznoscu da za njim tragamo. I tu dospevamo do staze kojom lstok putuje od najdavnijih vremena. Ocigledno je da Kinez duguje pronalazak te staze cinjenici da nikada nije bio sposoban da prisilno razdvo ji suprotnosti Ijudske prirode u tolikoj meri, da su se izmedu njih izgubile sve svesne veze. Kinez poseduje takvu sveobuhvatnu svest zato ~,to su, kao i u slucaju primitivnog mentalileta, DA i NE ostali u svojoj prvobitnoj bllskosti. Pa i pored toga, on nije mogao da umakne osecanju sukoba suprolnosli, Ie je pronasao nacln zlvota u kojem ce biti, kako to Indusi nazivaju, nirdvandva, slobodan od suprotnosti. Nas tekst se bavl tim naclnorn, a taj isti problem se pojavljuje kod mojih pacijenata. Zapadnjak ne rnoze da uclnl vecu gresku kada prihvati direktnu primenu kineske joge, jer ce to biti pitanje njegove volje i svesti, i samo ce olacatl svest protiv nesvesnog, stvarajucl upravo onaj efekat koji je trebalo izbeci, Neuroza ce se jednostavno polacati. Nemoguee je dovoljno naglasiti da mi nismo lstocniaci, i da posedujemo sasvim razlicnu polaznu tacku u tim stvarima. Takode je velika greska ako se prihvati da je to staza kojom svaki neuroticar mora da putuje, iii da je to resenle za kojim treba tragati na svakom stadijumu neurotlcnoq problema. Ona je pogodna samo u onim slucalevlrna gde je svesno dostiglo abnormalan stepen razvoja, pa se stoga preterano udalji10 od nesvesnog. Taj visok stepen svesti je conditio sine qua non. Nista nije pogresnije nego ~e'eti da se taj put

otvori neurotlcarlma koji su bolesni zbog preterane dominantnosti nesvesnog. Iz istog razloga taka v put razvoja skoro da nema nikakvog smisla pre sredine ~ivota (normalno izmedu 35 i 40 godina); u stvari, ako se njime povremeno krocl, on rnoze da bude presudno stetan. Kao sto je receno, razlog za trazenle novog nacina bila je clnlenlca da mi je osnovni problem pacijenta delovao nereslvo, osim ako neko nasilje nije naneseno jednoj iii drugoj strani njegove prirode. J~ sam uv~k radio sa strasnim uverenjem da u osnovi ne postoje nereslvl problemi, a iskustvo me je u to uverilo utoliko sto sam cesto vidao kako pacijenti jednostavno prerastaju problem ko] je druge unistavao. To "prerasta~je", kako sam ga ranije nazvao sastojalo se u stvan od novog nivoa svesti. Na horlzontu licnosti ~e ~ojavlji~alo neko vise iii sire interesovanje, i kroz to sirenle gledlsta nereslvl problem je izgubio svoju numost. .On nije razre~ sen logicki, vee je izbledeo kada se SUOCIO sa novom I [acorn zlvotnorn tendencijom. On nije potis~u.t i nacinj~~ nesvesnim vee se samo pojavio u drugaclJoJ svetlosu, I tako je st~arno postao drugaciji. Ono sto je na ni~em nivou vodilo do naj~eseih sukoba i panic nih izliva emocija, sada je sagledano sa viseg nivoa ~vesti, izgledalo kao oluja u dolini videna sa visokog plamnskog vrha. To ne znaci da je oluja lisena svoje stvarnosti, vee da ~e covek, umesto da se nalazi u njoj sada nalazi iznad rue, Naravno s obzirom da smo mi i dolina i planina u odnosu na p~ihu, rnoze se uciniti da je tasta iluzija osecati s~ izvan onog sto je Ijudsko. Covek sigurno oseca afekat I on ga potresa i rnucl, ali u lsto vreme on je svestan vise svesti, koja ga sprecava da se lzjednacl sa afektom, svesti koja objektivno prima afekat i rnoze da kaze: "Znam da patlrn". Ono sto nas tekst kaze za indolentnost; "Indolentnost koje je covek svestan, i indolentnost ko]e je nesvestan hiljadu kilometara su razdvojeni", vazl takode i za afekat. Povremeno se u mojoj praksi desavalo da je pacljent prerastao sebe zbog nepoznatih potencijala, i t? je za mene postalo iskustvo od prvostepene vaznosti. .U meduvremenu sam nauclo da su svi najveci i najznacajniji zlvotnl problemi u izvesnom srnislu nereslvl, Oni

64

65

moraju da budu takvi zbog toga sto lzrazavaju nuznu polarnost svojstvenu svakorn samostalnom sistemu i nikada ne mogu da se rese, vee samo da se prera;tu. Stoga sam se pitao da Ii ta moguenost prerastanja, odnosno dalje psihickog razvoja, nije bila normalna dok bi ostajanje u konfliktu bilo patolosko. Svako mora da poseduje taj visi nivo, bar u zacetnom obliku, i u povoIjnim okolnostima mora da je sposoban da razvije tu rnoqucnost. Kada sam ispitao naeln razvoja tih osoba koje su mirno, i skoro nesvesno, sebe prerasle, uvideo sam da su njihove sudbine imale nesto zajednicko. Nova stvar im je prisla iz oblasti neznanih rnoqucnosti izvan njih iii u njima; oni su je prihvatali i dalje se razvijali pornocu nje. Silo je tipicno to sto su neki prihvatali novu stvar izvan sebe a drugi u sebi; odnosno, da je u neke Ijude urasla spolja a u druge iznutra. Ali, ta nova stvar nije nikada iskljucivo dolazila iznutra iii spolla, Ako bi se javila spolia, pretvarala se u duooko subjektivno lskustvo; ako bi se javila iznutra, postajala je spoljasnji dogadaj. NI u jednom slucaju nije se pretvarala u lskustvo zahvaljujuci nameri i svesnoj volji, vee bi se pre reklo da je donesena tok om vremena. Mi smo toliko skloni da sve pretvaramo u svrhu i metod, da se ja namerno lzrazavarn apstraktnim terminima kako bih izbegao stvaranje predrasuda u ovom iii onom smeru. Nova stvar ne sme da se upisuje ni u kakvu rubriku, jer se onda pretvara u recept koji treba rnehanickl primenjivati, a to bi ponovo bio sluca] "pravih sredstava" u rukama "pogresnog coveka". Duooko me je impresionirala clnlenlca da je ta nova stvar retko kad odgovarala svesnim iscekivanjima. A sto je jos znacajnije, lake se ona suprotstavljala duooko ukorenjenim instinktima onako kako ih mi poznajemo, ipak predstavlja jedinstveno prikladan izraz cele licnosti, izraz koji ne bi mogao da se zamisli u kompletnijem obliku. Sta su ti lludl radili da bi dostigli razvitak koji ih je oslobadao? Koliko sam ja mogao da vidim, nisu radili nlsta (wu- wel)1) vee su pustall da se stvari same dogadaju. Kao sto ucltel] Li-cu (Lu-tsu) kaze u nasern tekstu, svetlost se okrece prema vlastitom zakonu, ako covek ne odustane od svog obicnog zanimanja. Umetnost pustanla da se stvari same dogadaju, delanja put em

nedelanja, prepustanla sebe, kako je Majster Ekhart (Meister Eckhart) uCio, postala je za mene kljuc za vratnice pravog puta. Moramo da budemo sposobni da pustimo da se stvari same dogadaju u psihi. To je, za nas, u stvari umetnost 0 kojoj samo nekolicina nesto z~a. Svest se ~ve~ upliee, pomaze, ispravlja i negira, i nlkad ne ostavlla [ednostavan razvoj psihickih procesa na miru. On bi bio dovoljno jednostavan, samo kada jednostavnost ne bi bila nalteza od svih stvari. U pocetku zadatak se sastoji samo u objektivnom posmatranju fragmenta neke tantazlle u njegovom razvoju. Nista ne rnoze da bude jednostavnije, a ipak vee ovde zapocinju teskoce. Nijedan fragment se ne pojavljuje - iii da, ipak jedan - ali on je cdvlse glup - stotine dobrih razloga ga koc~. ~ovek ne rnoze da se skoncentrfse na njega ?dvIse Je dosadan - cernu od vodi - on je "nista osirn", ltd. Svestan um podize brojne primedbe, u stvari, on je cesto sklon brisanju spontanog fantaziranja uprkos stvarnom uvidu, cak i uprkos cvrsto] odluci pojedinca da dozvoli pslhicklm procesima da se odvijaju bez ikakvih uplitanja. Cesto se javlja pravi grc svesti. Ako covek uspe da prevazide pocetne teskoce, kritika ce verovatno ponovo zapoceti kasnije i pokusace da protumaci fantaziju, da je klasificira, esteticizira iii omalovazl, lskusenle da se to cini je skoro neodoljivo. Posle potpunog i vernog posmatranja, uzda se rnoze popustiti nestrpljivom svesnom umu; ona se, u stvari, mora popustlti, lnace ce se razviti sprecavalucl otpor. Ali svaki put kada treba da se proizvede materijal fantazije, aktivnost svesti mora da se odstrani. U veeini slucajeva rezultati tih napora u prvi mah mnogo ne ohrabruju. Oni se oblcno sastoje od rnreza fantazije koje ne pruzalu nikakvo jasno saznanje svog porekla iii cilja. Osim toga, nacin dospevanja do fantazija je razlicit kod svakog pojedinca. Za mnoge Ijude najlakse je da ih zapisu; drugi ih predstavljaju vizuelno, dok ih trect crtaju i slikaju sa iIi bez vizualizacije. U slucajevlma visokog stepena svesnog grca, sake mogu cesto same da fantaziraju; one modeliraju iii crtaju figure koje su cesto potpuno strane svesnom umu. Ove vezbe moraju da se nastavljaju sve dok grc u svesnom umu ne popusti, drugim reclrna, sve dok covek

66

67

ne b.ude u stanju da dopusti stvarima da se dogadaju, sto je i bio nepos redan cilj vezbanja. Na taj nacln se stvara nov stav, stav koji prihvata neracionalno i nepojmljivo, iz prostog razloga sto je to ono sto se dogada. Taj stav bi bio otrov za osobu koja je vee bila savladana stvarima koje se upravo dogadaju, ali je od najveee vrednosti za onoga koji odabira, lskllucivo svesnom ocenom, sarno stvari koje su prihvatljive za njegovu svest izmedu svih stvari koje se dogadaju, i tako pestepeno iz potoka zlvota prelazt u ustalalu barustlnu Na ovom mestu, put kojim putuju dva gore pomenuta tipa izgleda da je pose ban. Oba tipa su naucila da prihvate ono sto do njih dode. (Kao sto ucitelj Li-eu ~aze: "Kada nam dodu zanimanja, moramo da ih prihvalimo; kada nam dodu stvari, moramo da ih razumemo od osnove.") Jedan covek ce uglavnom prihvatati ono sto mu dode izvana, a drugi ono sto dode iznutra; a prema zakonu zivota, jedan ce morati od vanjskog da prihvati stvari koje ranije ne bi nikada prihvatio izvana, dok ce drugi prihvatati stvari iznutra koje bi ranije uvek odbio. Ovaj preokret u covekovorn bicu oznacava uvecanje, uzdizanje i obogacenje licnosti uz zadrzavanje ranijih vrednosti i pored promene, pod uslovom, naravno, da te promene nisu sarno iluzije. Ako se vrednosti ne zadrze, pojedinac prelazi na drugu stranu, od prikladnosti do neprikladnosti, od adaptiranosti do njenog nedostatka, od srnlsla do besrnlsla, pa cak od racionalnosti do mentalnih nemira. Put nije bez opasnosti. Sve sto je dobro je skupo, a razvoj licnosti je jedna od najskupljih stvarL To je pitanje govorenja da samom sebi, shvatanja sebe kao najozbiljnijeg zadatka, posedovanja svesti 0 svemu sto se radi, i sagledavanja svega toga u svim aspektima sto je dolsta zadatak ko] nas makslmalno opterecuje, Kinez rnoze da se pozove na autoritet svoje celokupne kulture. Ako krene tim dugim putem, on cini ono sto se smatra za najbolje od svega sto rnoze da ucini. All Zapadnjak koji pozeli da krene tim putem, ako je stvarno ozblllan, imace sve autoritete protiv sebe - intelektuaIne, moraine I religiozne. Zbog toga je beskrajno lakse coveku da imitira klneski put, i da napustl muean evropskl, iii da potrazl put natrag do hriseansko crkve srednjeg veka, i da ponovo podigne evropski zid koji treba

da razdvoji prave hrlscane od jadnih neznabozaca i etnografskih cudotvorlla koji prebivaju 5 one strane. Estetski iii intelektualni flertovi sa zlvotorn i sudbinom tu dolaze do naglog kraja. Zakoracltl ka vlso] svesti znacl udaljiti se od svih straza i sigurnosnih mera. Covek mora u potpunosti da se preda nov om putu, jer sarno pornocu svog integriteta rnoze on da produzl dalje, i sarno njegov integritet rnoze da garantuje da se njegov put nece pretvoriti u apsurdnu avanturu. Bez obzira da Ii coveku sudbina dolazi spolia iii iznutra, iskustva i dogadaji puta ostaju isti. Zato ne moram da govorim nlsta 0 mnogostrukim spoljasnjim i unutrasnjim dogadajima, 0 beskrajnoj raznolikosti koju svejedno ne bih nikada mogao da iscrpim. Stavise, to je sasvim nevazno za tekst 0 kojem govorimo. Ali zato se moze mnogo reel 0 psihickim stanjima koja prate dalji razvoj. Ta psihicka stanja su simbolicno izrazena u nasem tekstu, i to simbolima 5 kojima sam bio blizak tokorn mnogih godina u mojoj praksi. OSNOVNI KONCEPTI l Tao Teskoce 5 kojima se evropski urn suocava prilikom interpretiranja ovakvih tekstova prolstlcu iz cinjenice da kineski autori uvek zapocinlu od sredlsnje taeke, od taeke koju bismo nazvali njegovim predmetom iii ciljom; recju, on zapoelnle onim krajnjim uvidom do kojeg je naumio da dopre. Tako kineski autor zapoclnle svoje delo idejama koje zahtevaju takvo potpuno razumevanje, da osoba razlucujueeg uma mora da oseti da ce biti kriva za srnesne pretenzlje, iii cak za izricanje krajnjih gluposti, ako se upusti u intelektualnu raspravu 0 suptiInim psihickim iskustvima najveeih umova Istoka. Na primer, nas tekst2) zapoclnje sledecim reclma: "Ono sto postoji kroz sebe naziva se Put." Hui Ming Ching zapocinje recima: "Najskrivenija tajna Taoa su Ijudska priroda I zivot." Za zapadnlackl urn je karakterlsticno da ne poseduje nikakav koncept za Tao. Kineski pisani znak je sasta-

68

69

vljen od znaka za "glavu" i znaka za "hodanje". Vilhelm ga prevodi na nernackl kao Sinn (Smisao). Drugi ga prevode kao "put", "providenje", iii cak, u slucaju jezuita, kao "Bog". Vee to ukazuje na teskoce. "GJava" rnoze da se shvati kao svest'", a "lcl" kao putovanje putem, te bi ideja bila: lcl svesno, iii svestan put. Ovo se slaze s cinjenlcom da se "svetlost nebeska" kola "preblva Izmedu ociju" kao "srce neba" upotrebljava kao sinonim Taoa. Covekova priroda i zlvot se sadrze u "svettosti nebeskoj" i, prema Liu Hua-jangu (Liu Hua-yang), predstavtjaju nalvaznije tajne Taoa. "Svettost" je simbolicno ekvivalentna svesti, a priroda svesti se lzrazava analogijama sa svetloscu, Hui Ming Ching zapocinje stihovima: canja, ruke, va. Ako ~eli~ da upotounls dijamantsko telo bez isti-

2. Kruzno kretanje i srediste Kao sto je vee ranije pokazano, jedinstvo suprotnostiS) na nekom vlsern nivou svesti nlie raclonalna stvar, niti je stvar volje; to je psihicki proces razvoja koji se lzrazava simbolima. Istorijski, taj proces je uvek bio predstavljen simbolima, te se razvoj individualne licnosti i danas predstavlja simbolicnim figurama. Do te cinjenice sam dosao zahvaljujucl sledecim zapazanjrna, Proizvodi spontane fantazije kole smo gore pomenuli postaju sve dublji i koncentrlsu se postepeno oko apstraktnih struktura koje oCigtedno predstavljaju "principe", prave gnostlcke archai. Kada se fantazije uglavnom lzrazavalu kroz misli, rezultat su intuitivne formulacije naslueenih zakona iii principa, koje u prvi mah teze da budu dramatizovane iii personifikovane. (Vratlcemo se na to kasnije.) Ako se fantazije izratavaju kroz crteze, pojavljuju se simboli koji uglavnom pripadaju tzv. mandala tipu. "Mandala" znacl krug, i taj simbol se ne nalazi sarno slrom Istoka, vee i kod nas; mandale su cesto korlscene u srednjem veku. Rani srednji vek je posebno bogat hriscanskim mandalama, koje uglavnom pokazuju Isusa u sredistu a cetiri jevandelista, iii njihove simbole, na osnovnim stranama sveta. Ovaj koncept je sigurno Izuzetno star, posto su Egipeani6) predstavljali Horusa i njegova cetiri sina na isti nacln. (Poznato je da Horus i njegova cetiri sina imaju bliske veze sa Isusom i cetlrl jevandelista.) Kasnije nalazimo jednu oclglednu i veoma interesantnu mandalu u knjizi Jakoba Bemea (Jacob Boehme) 0 dusl.?? Ta se mandala, jasno, bavi psihokosmlcklm sistemom koji je jako obojen hriseanskim okorn'" iii "ogledalom mudrosti", so ocigledno znaci da je summa tajnog znanja. Oblik mandala je najcesee ovlik cveta, krsta iii tocka, sa izrazenorn sklonoscu prema cetvorno] strukturi. (To podseca na tetraktys, osnovni broj u Pitagorinom sistemu.) Mandale te vrste takode se nalaze na pescanim crtetima koji se upotrebljavaju u ceremonijama Pueblo i Navaho Indijanaca.I;l) Najlepse mandale, naravno, nalaze se na Istoku, posebno u tibetanskom budizmu. Na tim mandalama su predstavljeni i simboli iz naseg teksta. crteze mandala otkrio sam cak i medu dusevnim bolesnicima, pa i medu onima koji nisu

Marljivo zagrej korene svestr" i zlvota. Zapali svetlost u blazeno] zemlji uvek na domaku I tu sakriveno, neka tvoje pravo biee uvek prebi-

Ovi stihovi sadrte neku vrstu alhemicarskog uputstva, metod iii naeln za stvaranje "dijamantskog tela". "Zagrevanje" je neophodno; odnosno, da bi se "osvetlilo" boravlste duha mora doei do pojacavanja svestl. I ne sarno svesti; sam zlvot mora da bude polacan. Takvo jedinstvo proizvodi "svestan zlvot", Prema Hui Ming Chingu, drevni mudraci su znali kako da premoste jaz izmedu svesti i zlvota jer su razvijali i jedno i drugo. Na taj nacln se sheli, besmrtno telo, "rastapa" i na taj nacin "upotpunjava se veliki Tao". Ako prihvatimo da je Tao metod iii svestan nacin kojlm se sjedinjava one sto je razdvojeno, onda smo se verovatno priblitili pslholoskorn sadrzaju tog koncepta. U svakom slucalu, odvojenost svesti od zlvota mote da se ~.hvati sarno kao one sto sam gore oplsao kao skretanje, III pomerenost, svesti. Nema sumnje, takode, da je poimanle suprotnog sakrivenog u nesvesnom, tj. "preokret", oznaka ponovnog sjedinjavanja sa nesvesnim zakonima blca, a svrha tog ponovnog sjedlnjavanja je dostizanje svesnog zlvota, iii lzrazeno kineskim terminirna, stvaranje Taoa.

70

71

nlsta znali 0 vezama 0 kojrna ovde govorimo. Med.u ~ojim pacijentima nailazio sam i na slucajeve zena ~Ol~ nlsu. crtale mandale, vee su ih igrale. U Indiji se tal t.lp na~lva mar:da_la nrilhya iii mandala pies, a ple~~e _fIgure lzrazavaju ista znacenla kao crtezl Moji pacllent.1 .mog~ sas~im ':'la~o da govore 0 znacenlu simbol~, ~II Ih onl. tasclnlraju I smatraju da na ovaj ill onaj nacln izrazavaju njihovo psihicko stanje. . Nas tekst obecava da ce "otkriti tajnu Ziatnog Cveta Vellk?g Jednog". ~Iatni Cyet je svetlost, a svetlost, nebeska Ie Tao. ZlatnlCvet !~ man~ala simbol s kojim sam s~ cesto sretao. ~ materllal~ k011su donosili moji pacijentl. On s.E7 crta III kao pravuan geometrijski ukras viden odozgo, III kao cyet koji raste iz neke biljke. BUjka je cesto s~ruktu.ra bliestavo vatrenih boja koja raste iz leje mraka,. I nosi cvet svetlosti na vrhu, simbol sllcan simbolu boilenog drveta. Crtei takve vrste takode izrazava poreklo Ziatn.og" ~veta, jer prema Hui Ming Chingu "zametna. kesl~a" Ie samo "iuti zarnak", "nebesko srce", teras~ ~Ivota, purpurni. hoi grada od zada", "rnracnl prolaz", P~,ostor predasnleq neba", zmajev zamak na dnu ':'lora. ana se takode naziva "granicna oblast sneinl~ 'plani~a", "prvobitni prolaz", "carstvo nalvece ~a~ostl, Z7":1lla ...be,~ granica", i "oltar na kojem su svest I ilvol naCln!enl. Ako covek koji umire ne zna ovu ~a"!1etnu keslc~,': k~ie Hui A-!~ngChing, "on nece pronacl I~dlnstvo svestl I zlvota u hiliadu rodenja ni u deset hiljada vekova." ' Pocetak,. u ~o_jem je sve jos uvek jedinstveno, i koji se stoga pojavljuje kao najvisi cilj, leii na dnu mora u mraku ne~vesn,?~' z~,met~oj kesicl, svest i zlvot reeveko~~ pmoda I ..ilvo~ , hSlng_-ming) jos uvek su "ledinst~? '" nerazdvo~lvo IZ!l'esanl kao iskre u plamenoj peel. ~ zarnetnoj kesicl nalazi se vatra vladara." "00. Svi rnudracl s~ zapocell od zametne kesice." Obratite painju na ~naloglje s vatrom. Poznata mi je jedna serija evropsklh man~ala na crteiima na kojirna nesto nalik biljnom semenu pll~a na vodi, a iz dubina vatra koja prozrna zrno navodi ~a da ras~e i uzrokuje stvaranje velikog zlatnog ~ve.ta IZ unutrasnlostl zametne keslce. Oval slmbollzarn se odnosi na neku vrstu alhernicarskog procesa preelscavanla i oplemenjivanja; mrak rada

,Y

svetlost; iz "eleva vodene oblasti" raste plemenito zlato; ono sto je nesvesno postaje svesno u obliku procesa zlvota i rastenja. (lndijska kundalini joga 10) pruza potpunu analogiju.) Na taj naein dolazi do jedinstva svesti i zlvota, ,Moji pacijenti, naravno, ne stvaraju takve slike mandala pod sugestijom; slicne slike su pravljene davno pre nego sto sam doznao 'njlhov smlsao III vezu sa praksama na lstoku, koje su mi, u to vreme, bile sasvlm nepoznate. Slike su dolazile sasvlm spontano i iz dva izvora. Jedan izvor je nesvesno, koje spontano stvara takve fantazije; drugi izvor je iivot, koji, ako se zivi s potpunom odanoscu, donosi intuiciju sopstva, individualnog blca, Svest 0 individualnom blcu lzrazava se na crtezu, dok nesvesno lzlskule odanost ztvotu. Sasvim u skladu sa istocnjackim konceptom mandala simbol nije samo sredstvo izrazavanja, vee proizvodi svoj efekat. On deluje na svog tvorca. Drevni magijski efekti leze skriveni u ovom simbolu posto on originalno potlce iz "zatvarajueeg kruga", "magicnog kruqa", cija je magicnost saeuvana u bezbrojnim narodnim obicajima.11> Ta slika ima ociglednu svrhu crtanja sulcus primigeniusa, magiene brazde oko sredista, lempluma, iii lemenosa (svete rnede), unutrasrue licnosti, u cilju da se sprecl "isticanje". Magicni oblca] nisu nlsta drugo osim projekcije psihickih dogadaja, ko] se ovde obrnutim putem primenjuju na psihu, kao neka vrsta cini bacenlh na sopstvenu licnost. Drugim recima, pornocu tih konkretnih postupaka paznla se, iii bolje reeeno, interesovanje, vraca uounasnlern, svetom podruciu, koje predstavlja izvor i cilj duse i koje sadrzi jedinstvo zlvota i svesti. Jedinstvo koje se nekad posedovalo je izgubljeno, i sada mora ponovo da se pronade. Jedinstvo iivota i svesti je Tao, ciji bi simbol bila sreolsnla bela svetlost (up. Bardo Thodol, Tibelansku knjigu mrlvih ).12) Ova svetlost prebiva na "kvadratnom santimetru", iii na "lieu", odnosno, izmedu ociju. To je stika kreativne taeke, taeke koja ima intenzitet bez sirenja, za koju se smatra da je povezana sa prostorom "kvadratnog santimetra", simbolom onoga sto se siri. To dvoje sacinlava Tao. Covekova priroda Ihsingl i svest Ihuil su izrazeni simbolima svetlosti, i stoga predstavljaju

73

72

intenzitet, dok se tivot Imingl podudara sa sirenjem. Prvo ima karakter jang principa, drugo jina. Mandala jedne devojke rnesecarke, stare petnaest i po godina, koju sam lecio pre trideset godina, pokazuje u svom sredlstu "izvor ztvotne energije" bez sirenja, koji se u svojim ernanacllarna direktno sudara sa suprotnim prostornim principom - sto stoji u savrseno] analogiji sa osnovnom idejom kineskog teksta. "Ograda", iii circumambulatio, lzrazena je u nasern tekstu idejom "kruzenla". "Kruzerue" nije sarno kretanje u krug, vee oznacava, s jedne strane, izdvajanje svete mede, a s druge, usmerenost i usredsredenost. Tocak sunca pocinje da se okrece: odnosno, sunce je ozlvelo i pocinje da se krece svojim putem, iii drugim recima, Tao pocinje da dejstvuje i da preuzima vodstvo. Delanje je preokrenuto u nedelanje; sve sto je periferno podlotno je upravi onoga sto je sredisno. Zato se kate: "Kretanje je sarno drugo ime vladanja." Psiholoski, ovo kruzerue bi predstavljalo "okretanje u krug oko sebe", clme su, oelgledno, obuhvaeene sve strane licnosti. "Oni navode stubove svetlosti i rnraka na okretanle", odnosno, dan i noc se smenjuju. Smenjuje se svetlost Raja Sa dubokom, uzasnorn noel, IFaustl Otuda kruzno kretanje poseduje i rnoralan znaca] aktiviranja svih svetlih i mracnih sila covekove prirode, i uz njih, svih pslholosklh suprotnostL To je samospoznaja pornocu samoinkubacije (sanskrt tapas). Slican arhetipski koncept savrsenoq blca je Platonov eovek, okrugao sa svih strana i koji u sebi ujedinjuje oba pola. Jedna od najboljih paralela sa stvarima ovde izrecenim jeste opis sredisnjeg iskustva Edvarda Mejtlenda (Edward Maitlanci), saradnika Ane Kingsford.13) On je otkrio da tokom razmisljanja 0 njekoj ideji, povezane edeje postaju vidljive, tako da kazerno, u dugom nizu koji ocigledno doseze do njihovog porekla. On kate: "Nisam posedovao nikakvo znanje iii iscekivanje kada sam se, u svom pokusaju, prepustio impulsu, Jednostavno sam pokusao da eksperirnentisem ... sedecl za svojim pisaclrn stolom kako bih mogao da zapisern rezulta-

te, i resen da zadrzim vlast nad svojom spollasnjcrn i perilernom svescu, bez obzira dokle dospem prema mojoj unutrasnlo] i srectsnlo] svesti. Jer nisam mogao da znam da Ii cu moci da uspostavim prvu ako bih je napustio, iii da Ii cu rnocl da se prisetim cinjenica mog iskustva. Na kraju sam ostvario svoj cilj, premda uz izuzetan naper, uz veliku tenziju zazvanu nastojanjima da obe krajnosti svesti imam u vidu. Zapoeevsl potragu, imao sam oseca] da prolazlm kroz niz sfera iii pojaseva ... kao da se penjem ogromnim merdevinama koje se od periferije pruzaju prema sredistu sistema, koji je u isto vreme bio moj sistem, suncev sistem i univerzalni sistem, a sva tri sistema su u isto vreme bUa razlicita i ista ... Konacno, krajnjim i, osecao sam, poslednjim naporom... uspeo sam da usmerim sve zrake moje svesti u zellenu titu. U tom istom trenutku, kao usled neke nenadne uzarenosti sjedinjenih zrakova, suocio sam se sa sjajom neopisive beline i svetlosti, i sa blleskorn takvog intenziteta da me je skoro pomeo. Ali iako sam osecao da treba da istratujem dalje, odlucio sam ipak da pokusarn da prodrem u skoro zaslepljuiucl bljesak i da vldlrn sta krije. To mi je, uz veliki napor, poslo za rukom, i pogled mi je otkrio one sto sam nasluclvao da tamo mora biti... Dvostruko oblicje Sina ... nepokazano naclnieno pokazanim, neizrateno izratenim, nepoledlnacno pojedinacnim, Bog kao Gospod, dokazujuei kroz svoju dvojnost da je Bog Supstanca kao i Sila, Ljubav kao i Volja. Lensko kao i Musko, Majka kao i OIac." Otkrio je da je Bog dvoje u jednom nalik eoveku Osim toga, zapazio je nesto sto nas tekst takode istice, "zadrzavanle disanja". On kate da je oblcno disanje prestalo i da je zamenjeno unutrasnlorn respiracijom, "neclm kao disanjem neke izdvojene unutrasnle licnosti koja njje pripadala fizickom organizmu". Smatrao je da je to biee entelehija Aristotela, i unutrasnji Isus apostola Pavia, "duhovna i telesna individua unutar fizicke i pojavne licnostl, koja stoga predstavlja ponovno radanje coveka na ravni koja prevazilazi materijalno." Ovo istinsko 14) lskustvo sadrti sve sustlnske slmboIe naseg teksta. Sarna pojava, odnosno, vizija svetlosti, iskustvo je uobicaleno kod mnogih mistika i nesumnjivo najznacajnije, posto se bezuslovno pojavljuje u svim

74

75

vr~menima i na svim mestima, ujedinjavajuei u sebi nalvecu ~nergiju i. najdublje znacenjs. Hildegarde iz ~engena, izuzetna lIenost nezavisno od svog mistieizma Izra:z~va ~~Oju sredisnju viziju na slican nacln. "ad mog detl~jstya, kaze. on~.' "uv~k sam vidala svetlost u mojoj d~SI, ah ne. sp~ljasnjlm oclma, niti kroz misli moga srea; ru pet spoljasnjl~. cula ne ucestvuje u toj viziji... Svetlost koju zapazarn nlje. I.okalna, vee svetlija od oblaka koji ~onos~ sunee. U njoj ne mogu da razlucim visinu, sirinu III d~zlnu ... Ono sto vidim iii nauclrn u takvoj viziji dugo ostaje ~ mom secanju. U istom trenutku vidim, culern i spo~najem ... Ne prepoznajem nikakvo oblicje u to] svetl~S~I, premda ponek~d u njoj vidim drugu svetlost koja ml je poz~ata kao zl~a svetlost... Dok uzlvarn u prizoru te sveuosu, sva tuga Iscezava iz mojih uspomena ..." . Poznaje~ nekoliko osoba koje su se kroz licno I~kust~~ uvenle u o~u pojavu. Koliko mogu da je shva~Im, cl.nl .se da. ona una veze sa akutrum stanjem svesti, Intenzlv~lm kohko apstraktn~m, "odvolencm" svescu koja, k~ko ~11.de~ard~ zg?dno. primecuje, prlnosl svesti podruCj~ .ps!hlcklh ZblV~nja koja su obicno pokrivena mrakom. Clnjenl~a da oblcne. telesne senzacije prestaju tokorn ~akvog Iskus~va s~ge~lse da se njihova speciticna energija povu~la. IZ njh, 1 da. se oci~ledno usmerila prema POVeea~jU jas.n?ee SV~Stl. Ta pojava, po pravilu, je spo~tana, I ~olazl I odlazi po svom nahodenju. Njen efekat Iznen~dllj~ z~og toga sto uvek donosl resenle psihickih k~mph~a~lj~, I tako oslobada unutrasnju Ucnost od emoelo.nalnlh I lntelektualnih cvorova, stvarajucl jedinstvo blca koje se oblcno osec a kao "oslobadanje". . . Svesna vella ne rnoze da dostigne takvo simbolicno jedl~styo .zato sto. je svest u tom slucaju borae. Njen orotlvrsk je kOI~ktlvno nesvesno koje ne razume jezik sv~snog .. Zato je n~.ophodno potrebna magija simbola kO~1sadrzl one pnmltlvne analogije koje opste sa nesves~lm. .Nesvesn? rnoze da se dosegne i izrazi sarno s~mbohma, sto je razlog zbog cega proees individuaeiJe nl~a~~ ne. rnoze da se odvija bez simbola. Simbol je pn"!lltlvan rzraz nesvesnog, ali u isto vreme on je takode ldela k~ja ~~govara nalvlso] intuieiji koju svest stvara. . Nalstarl] crtez mandale koji mi je poznat je paleojtskl tzv. "suncev tocak", koji je otkriven u Rodeziji. On

se takode zasniva na pnnceu cetvorstva. Stvari koje dosezu toliko daleko u Ijudsku lstorlju sigurno doticu najdublje slojeve nesvesnog i uticu tamo gde je svestan govor sasvim nemocan, Takve stvari ne mogu da se izmisle, vee moraju ponovo da izrastu iz zaboravljenlh dubina ako treba da Izraze najdublje uvide svesti ; najuzvisenije intuieije duha. Dolazeci iz tih dubina one preplicu jedinstvenost danasnle svesti sa iskonskom prosloscu zivota. POJAVE PUT A

1. Dezinfegracija

svesti

Kad god se usko ogranicena, ali intenzivno cista poledinacna svest susretne sa ogromnom sirinom kolektivno nesvesnog, postoji opasnost da one lzvrsl razorni utlca] na svest. Stavise, prerna izlaganju u Hui Ming Chingu, taj efekat prlpada neoblcnim pojavama kineske joge. U tekstu se kaze: "Svaka posebna misao dobija oblik i postaje viljiva po boji i obliku. Sveukupna duhovna moe pokazuje svoje tragove ..." Jedna od ilustraeija kole prate knjigu pokazuje mud raea utonulog u razrntsljanle, a glava mu je okruzena plamenim jezieima, iz kojih se pojavljuje pet Ijudskih figura; tih pet se ponovo dele u dvadeset i pet manjih. To je slzotrenican proees ukoliko postane permanentan. Stoga se u uputstvima, kao da se posvecemk opominje, kaze: "Obliei koje duh-vatra stvara sarno su prazne boje i prazni obUei. Svetlost covekove prirode Ihsingl sija na praiskono, na istinito". Razumljivo je sto se tekst vraca zasutno] fig uri "zatvarajucea kruga". On, nairne, treba da sprect "lsucanle" i da zastltl jedinstvo svesti od eepanja pod utieajem nesvesnog. Osim toga, kineski koneept ukazuje na put prema smanjenju razornog utieaja nesvesnog; on oplsuje "figure misli" iii "posebne misJj" kao "prazne boje i prazne oblike", i tako im do maksimuma smanjuje moe. Ova ideja se nalazi u eelokupnom budizmu (posebno u njegovom mahajana vidu), a u uputstvima umrlima u Tibetanskoj knjizi mrtvih dospeva do taeke kada se i dobri i losi bogovi tumace kao iluzije kOje treba prevazlel.

76

77

Jedan psiholog sigurno nije kompetentan da utvrduje metaflzicku tacnost iii laznost te ideje; on mora da se zadovolji time sto ee, gde god moie, odredivati postojanje psihickog efekta. Ook to radi, ne treba da gubi vreme oko toga da Ii je pomenuti oblik transcedentalna iluzija iii ne, posto to treba da odlucl vera, a ne nauka. Ovde se bavimo oblascu za koju se dugo smatralo da je izvan domena nauke, i koja se stoga smatrala iluzornom. Ali, za takvu pretpostavku ne postojl nikakvo naucno opravdanje, posto sustastvenost tih stvari nije naucni problem jer bi, u svakom slucalu, bio izvan opsega Ijudske percepcije i presude, i stoga izvan svake mogucnosti donosen]a dokaza. Psiholog se ne bavi supstancom tih kompleksa, vee psihickim iskustvom. Nema sumnje da su to psihicki sadriaji koji se mogu iskusiti, i koji poseduju nepobitnu autonomiju. Oni su fragmentarni psihicki sistemi koji se iii pojavljuju spontano u ekstaticnirn stanjima i, pod izvesnim okolnostima, ostavljaju snaine utiske i posledice, iii pak postaju fiksirani kao mentalni porerneca] u obliku opsena i halucinacija, i tako unlstavalu jedinstvo licnosff. Psihijatar je sklon da veruje u toksine i slicno, i da oblasnlava slzotrenlju takvim termini rna, a pritom ne stavlja nikakav naglasak na psihicke sadriaje. S druge strane, u psihogenetskim poremecajrna (histerija, prinudna neuroza, i dr.), gde tokslcni efekti i degeneracija cellja ne dolazi u obzlr, nalaze se spontani odvojeni kompleksl, kao na primer u sornnabullstkklrn stanjima. Frojd je, istina, ieleo da ih objasni kao posledice nesvesne represije seksualnosti, ali to objasnjenje ni na koji nacln ne vredi za sve slucajeve, zato sto sadriaji koje svesno ne moie da asimilira mogu spontano da se razviju Iz nesvesnog, a hipoteza 0 represiji nile adekvatna za takve primere. Stavise, sustinska autonomija tih elemenata moie da se posmatra u afektima svakodnevnog iivota koji se uporno narnecu protiv nase volje, a potom, uprkos naslm iskrenim naporima da ih potisnemo, nadvladavaju ego i uzimaju ga pod svoju kontrolu. Ne cudi sto primitivan covek vidi u tim raspoloienjima neku vrstu opsednutosti iii ih pripisuje gubitku duse. Nas kolokvijalni govor odraiava istu stvar kada kazerno: "Ne znam sta ga je spopalo danas"; "Spopao ga davo": "On je van

sebe"; "Koji Ii mu je davo", Cak i zakonodavstvo priznaje izvestan stepen smanjene odgovornosti u stanju afekta. Autonomni psihicki sadriaj, dakle, predstavljaju poznata iskustva. Takvi sadriaji imaju razorne posledice na stanje svesti. Ali pored obicnih, poznatih afekata, postoje i suptilnija, sloienija emocionalna stanja koja vise ne mogu da se opisu kao cisti i jednostavni afekti, vee predstavljaju sloiene fragmentarne pslhicke sisteme. Sto su sloienlji, sve vise poseduju karakter llcnosu, oni nuino poseduju karakter "persona". Takvl fragmentarni sistemi naroclto se javljaju u mentalnim bolestima, u slucajevima psmogenetskog cepanja licnosti (dvostruka licnost), i naravno u pojavama medijuma. Takode se susrecu u religioznim pojavama. Mnogi od ranijih bogova razvili su se iz "persona" u personifikovane ideje, i na kraju u apstraktne ideje, posto se aktivirani nesvesni sadriaji uvek prvo pojavljuju kao projekcije u spollasniem svetu. Tokom mentalnog razvoja, svest ih postepeno asimilira kao projekcije u prostoru i uoblicava ih u svesne ideje koje, potom, gube svoj prvobitno autonoman i lican karakter. Kao sto nam je pozna to, neki od starih bogova su se pretvorili u clsto opisne atribute preko astrologije (martial, Iovist saturnine, tcnettc?" erotican. logican, i dr.). Uputstva Tibetanske knjige mrtvih posebno nam ornoqucavalu da sagledamo u koUkoj meri dezintegracija preti svesti kroz te figure. Mrtvima se neprekidno ponavlja da ne smatraju te oblike istinitim, i da ne brkaju njihove nejasne pojave sa cistorn belom svetloscu Dharmakaye ("boianskog tela istine"). Smisao je u tome da ne projektuju jedinu svetlost nalvlse svesti u konkretne figure, i da je na taj nacln izgube u rnnostvu autonomnih fragmentarnih sistema. Kada u tome ne bi bilo opasnosti, i kada ti sistemi ne bi predstavljali pretece autonomne i razilazne tendencije, takva iustra uputstva ne bi bila neophodna. Ako shvatamo jednostavniji, politeisticki ortjentisan stay istocnjackog uma, onda bi ta uputstva skoro bila ekvivalentna upozorenjima nekom hriseaninu da ne dozvoli da ga zaslepi iluzija licnog boga, a da ne pominjemo Trojstvo i bezbrojne andele i svece. Kada sklonosti prema disocijaciji ne bi bile urodene covekovo] psihi, delovi se ne bi nikada otcepljivali; dru-

78

79

gim recirna, ni duhovi ni bogovi ne bi nikada nastali. To je, takode, razlog sto je nase vreme u tolikoj meri bezbozno i profano, jer nam nedostaje poznavanje nesvesne psihe a kultu svesti podredujerno sve ostalo. Nasa prava religija je monoteizam svesti, opsednutost njome, pracena tanatlckim odricanjem da postoje delovl psihe koji su autonomni. Ali mi se razlikujemo od budistieke doktrine joge po tome sto cak porlcerno da je takve autonomne delove uopste rnoquce iskusiti. Tu se javlja velika psihieka opasnost, posto se delovl onda ponasalu kao svi ostali priguseni saorza]: oni nuzno indukuju pogresne stavove, jer se polisnuli materijal ponovo pojavljuje u svesli u lazno] formi. Ta einjenica, koja je toliko upeeatljiva u svakom slueaju neuroze, takode vazi za koleklivne psihieke pojave. U tom pogledu nase vreme je upalo u fatalnu pogresku: mi verulerno da rnozerno da krilikujemo religiozne einjenice intelektualno, verujemo, na primer, kao Laplas (Laplace) da je Bog hipoteza podlozna intelektualnom razmatranju, potvrdivanju iii odricanju. Potpuno je zaboravljeno da razlog zbog koga covecanstvo veruje u "demona" nema nikakve veze sa spoljasnjrn faktorima, vee da prolstice iz jednostavnog zapazanla rnocnoa unutrasnjeg efekta autonomnih fragmentarnih sistema. Taj efekat se ne potire intelektualnim kritikovanjem, iii ako ga oplsemo kao laznog. On je kolektivno uvek prisutan; autonomni sistemi neprekidno deluju, zbog toga sto osnovna struktura nesvesnog nije dotaknuta kolebanjima prolazne svesti. Ako poreknemo postojanje autonomnih sistema, zamisljajuei da smo ih se na taj nacln oslobodili, onda ni njihov, i dalje prisutan efekat ne rnoze da se shvati, niti svest rnoze da ih asimilira. Oni se pretvaraju u neoblasnlivl faktor nemira, eije postojanje moramo na kraju da pretpostavimo neg de izvan nas. Na taj nacin, dolazi do projekcije autonomnih fragmentarnih sistema, i u lsto vreme se stvara opasna situacija, peste se uznemiravajuei efekti pripisuju zlo] volji izvan nas koja se, naravno, nalazi upravo kod naseg bliznjeg - de rautre cote de la riviere. To vodi do kolektivne obmane, "incidenta", rata i revolucije, recju, do destruklivne masovne psihoze. t.ucuo je opsednutost nesvesnim sadrzalern kojeg, kao takvog, svest nije asimilovala, nili moze da ga asimi-

lira, posto svesni um poriee postojanje takvih sadrzala. lzrazeno religioznim terminima, taj stav je ekvivalentan stedecern; "Mi se vise ne plasimo boga i verujemo da se sve moze proceniti Ijudskim standardima". ~aj h~bris,. odnosno, takva uskost svesti, uvek predstavlla nalkrael put prema bolnici za umobolne. Preporueujem izvrsno predstavljanje tog problema u romanu H.Dz. Velsa (Wells) Christina Alberta's Father, i u Sreberovom (Schreber) Denkwurdigkeiten eines Nervenkrsnken. Prosvetljeni Evropejac ce verovatno osetiti oiaksanle kada se u Hui Ming Chingu kaze da "oblici koje duh-vatra stvara samo su prazne boje i prazni oblici". To zvucl sasvim evropski i naizgled savrseno odgovara nasern razumu. Stavise, pomisljamo da rnozerno da se hvalimo sto smo vee dostigll takve visine jer zamlstlarno da smo takve fan tome bogova ostavili daleko za sobom. Ali one sto smo prerasli su samo reel - bogovi, a ne psihieke einjenice odgovorne za radanje bogova. Jos smo uvek opsednuti naslrn autonomnim psihlcklm sadrzajma kao da su oni bogovi. Danas se oni nazivaju fobijama i sl., reclu, neuroticnirn simptomima. Bogovi su se pretvorili u bolesti; Zevs vise ne vlada Olimpom vee s?'arnim pteksusorn, i proizvodi primerke za lekarske orolnacije iii remeti mozgove polltlcara i novinara ko] tada nesvesno oslobadaju mentalne epidemije. Zbog toga je za coveka sa Zapada bolje ako u pocetku ne zna odvlse 0 tajnom uvidu istoenjaekih mudraca, jer bi to bio slueaj "pravog sredstva u rukama pogresnog coveka", Umesto da dozvoli sebi da ga ponovo ubede da je demon iluzjja, Zapadnjak treba ponovo da iskusi stvarnost te iluzije. On treba da nauei da ponovo prepoznaje te psihieke sile, a ne ~a eek.a d~k mu njegova raspolozenla, stanje nervoze I haluclnac1le na najbolniji moquci nacin razjasne da nije jedini gospodar u kuci. Proizvodi disocijativnih tendencija su psihieke lienosti relativne stvarnosti. One su stvarne kada se ne priznaju kao takve, i stoga su projektovane; relativno stvarne kada su povezane sa svesnim (religioznim terminima receno, kada postoji kult): ali su nestvarne u meri u kojoj je svest pocela da se odvja od svojih sadrzala, Medutim, do poslednjeg slucala dolazi samo onda kada se zivot toliko iscrpno zivi, i sa takvom odanoscu, da
81

80

vise ne postoje nikakve neispunjene obaveze prema zlvotu, odnosno, kada nikakve telje kole ne mogu bez oklevanja da se trtvuju ne stoje na putu unutrasnjeg odvajanja od sveta. Lagati sebe 0 tome je uzaludno. Dokle god smo pripojeni, opsednuti smo; a kada je covek opsednut, to oznacava postojanje neeeg jaeeg od njega. Nije nevatno da Ii cerno nesto zvati "manijom" iii "bogom". Slutiti maniji zaslutuje prezir i necasno je, ali slutiti nekorn bogu ima vise smisla i produktivnije je, posto oznacava ein podvrgavanja visem, duhovnom blcu. Personifikaeija ornoqucava coveku da sagleda relativnu stvarnost autonomnog psihiekog fragmentarnog sistema, i tako omoqucava svoju asimilaeiju i razv/aseuje sile sudbine. Tamo gde se bog ne priznaje, razvija se eao-manija, a iz te rnanlle dolazi bolest, Ueenje joge bezuslovno prihvata bogove. Njeno tajno uputstvo, dakle, namenjeno je samo onome kome se svetlost svesti nalazi na taeki os/obadanja od sila sudbine, kako bi usao u krajnje nepodeljeno jedinstvo, u "srediste praznine i zivota'', kao sto nas tekst kate "takyo ueenle se tesko euje u hiljadu vekova". Oeigledno je da se yeo maje ne mote podic! samo odlukom razuma, vee trati celovltu i detaljnu pripremu kola se sastoji od potpune isplate svih dugova ztvotu. Jer sve dok bezuslovna pripojenost kroz cupidilas postoji, yeo se ne podite i ne dostizu se visine svesti oslobodene od sadrzala i i/uzije. Nikakva carohla iii prevara ne mote u tome da pomogne. To je ideal koji mote potpuno da se ostvari samo u smrti. Do tada ce postojati stvarne i relativno stvarne figure nesvesnog. 2. Animus i anima Prema nasern tekstu, medu figurama nesvesnog ne postoje samo bogovi, vee i animus i anima. Vilhelm prevodi rec hun kao animus. Doista, koncept "anlmusa" izgleda da odgovara reel hun, eiji je znak sastavljen od znaka za "oblake" i znaka za "dernona". Tako hun znacl "oblak-dernon", visa "dah-ousa" koja prjpada jang prlnclpu i stoga je rnuska. Posle smrti hun se pcdite nagore i postaje snen, "sirecl i sarno-otkrlvajucl" duh iii bog.

"Anima" zvana po i pisana znaeima za "belo" i "demona", tj. "beli dun", prlpada nit o], zemljanoj ,telesnoj dusi, jin principu, i stoga je zenska. Posle smrti ona tone nadole i postaje kuei (demon), sto se cesto objasnlava kao "ona] koji se vraca" (t]. zernlli), povratnik, duh. Cinjeniea da se animus i anima razdvajaju po~le smrti i d~ svako ide svojim nezavisnim putem pokazule da su om, za kinesku svest , razdvojeni psihiekim faktorima ko] imaju znatno razhclte efekte, i da su uprkos einjeniei da su prvobitno ujedinjeni u "jedinoj delotvornoj, pravoj covekovo] prirodi", u "kuci Kreativnog", u stvari dvoje. "Animus je u nebeskom srcu", ""Animus danju tivi u ocirna (odnosno, u svesti); nocu on prebiva u jetri". On je ono "sto smo dobili od velike praznine, ono sto je po obliku identic no sa praiskonskim pocetkom", Anima, s druge strane, predstavlja "energiju teskoq i mutnog"; ona se drii telesnog, putenog srea. "Zelje i impulsi Ijutnje" njeni su efekti. 'Ko god je sumoran i neraspoloten pri budenju ... sputan je animom". Pre mnogo godina, pre nego sto me je Vi/helm upoznao sa ovim tekstom, ja sam upotrebio koncept "anime" na nacln sasvim analogan kineske definieije reei p'o, i naravno bez ikakvih metafiziekih namera. Za pSiho.loga anima nije traneedentalno bice, vee nesto sto pnpada okviru iskustva. Jer kao sto kineska dennlclla takode pokazu]e, afektivna stanja pripadaju neposrednom iskustvu. Ali zasto onda govorimo 0 animi a ne jednostavno 0 raspolotenjima? Razlika je u tome sto efekti cesto poseduju autonomni karakter, i stoga se veeina Ijudi na/azi u njihovoj vlasti. Ali, kao ~t~ sm~ videli, afekt~ su oqranicenl sadrtaji sv.esti, delovl lIenos.tl. Kao delovi lienosti, oni sudeunu u njenorn karakteru I stoga mogu lako da se personifikuju, sto je proees koji se i dan-dan as dogada, kako nam pokazulu gore navedeni primeri. Personifikacija nije zaludan izum, posto osoba pokrenuta afektom ne pokazuje neodreden karakter, vee neki izraten, razlicit od svog normalnog karaktera. Patljiva lstrazlvanla pokazuju da a!ektivni k~r~kt~r ~usk.area posedule zenske erte. Ta pslholoska elnjenlea je bila poteclste kineskom uceniu 0 p'o-dusi, kao i mo!," koneeptu anime. Dublja introspekeija, iii ekstaticno lstkustvo, otkriva postojanje zenske figure u nesvesnom, otuda

82

83

zensko ime, anima, psiha iii dusa. Anima mote takode da se deflnise kao slika, iii arhetip iii kao zbir svih iskustava rnuskaraca sa zenorn, To je razlog zbog cega se anima, po pravilu, projektuje na zenu, Kao sto nam je poznato, poezija je cesto opisivala i slavila animu.1ES) Veza anime sa duhom u kineskom konceptu je interesantna za parapsihologe utoliko sto "kontrole" cesto prlpadaju suprotnom seksu. lako mi Vilhelmov prevod reci hun kao "animus" izgleda opravdan, ipak sam imao vazne razloge da odaberem "logos" za rnuskarcev duh, za musku jasnoeu svestl i razuma, pre nego mace prlkladan izraz "animus". Kineski filozofi su postedenl od izvesnih teskoca koje pritiskaju zapadnjacke psihologe, zato sto kineska filozofija, kao sve mentalne i duhovne aktivnosti drevnih vremena, iskljucivo pripada musk om svetu. Njeni koncepti se nikada ne uzimaju psiholoski, i stoga nije nlkada lstrazlvano u kojoj meri mogu da se primene na zensku psihu. Ali psiholog ne mote da ignorise egzistenciju zene i njenu posebnu psihologiju. Razlozi zbog kojih radije prevodim hun kada se pojavljuje u rnuskarcu recju logos povezani su sa tom cinlenicom. Vilhelm u svom prevodu upotrebljava logos za kineski koncept hsing, koji takode mote da se prevede kao susnna iii kreativna svest. Posle smrti hun postaje shen, duh, sto je, u filozofskom smislu, sasvim blizu hsingu. Posto kine ski koncepti nisu logicni u nasern smislu, vee predstavljaju intuitivne ideje, njlhov smisao mote sarno da se nasluti kroz nacjne na koje se koriste, i kroz sklop pisanih znakova, iii jos dalje, kroz takve odnose kao sto je odnos huna prema shenu. Hun bi, dakle, blla razlucujuca sveilost svesti i razuma kod rnuskarca, koja dolazi iz logos spermalikosa samog shinga, i posle smrti se kroz shen vraca Taou. Za takvu upotrebu izraz "logos" je posebno prikladan, posto ukljucule ideju univerzalnog bica, i stoga pokriva cinjenicu da su rnlskarceva lasnoca svesti i sposobnost rasudivanja pre univerzalni nego individualno jedinstveni; stavlse, taj Izraz nije lican, vee je u najdubljem smislu bezlican, I tako stoji u osnorn kontrastu sa animom, licnim demonom koji se izrazava kroz krajnje licna raspolozenla (otud animoznostl).

Prilikom razmatranja ovih psiholoskih cinjenica, termin "animus" sam cuvao iskljucivo za zene, posto, da blh odgovorio na cuveno pitanje, "mulier non habel animam, sed smmom". Zenska pSihologija sadrti jedan element analog an animi muskarca. On nije afektivne prirode, vee predstavlja kvazHntelektualan element koji se najbolje opisuje recju "predrasuda". Svesna strana zene odgovara emocionalnoj strani muskarca, a ne njegovom "umu", Urn saelnlava "dusu", bolje reeeno "animus" zene, i kao sto se anima rnuskarca sastoji od inferiornih srodnosti, punih afekta, tako se animus zene sastoji od inferiornih presuda, iii bolje receno, misljenja. Animus zene se sastoji od rnnostva predrasuda, i stoga ne mote da se personifikuje sarno jednom figurom, vee se eesce pojavljuje kao grupa iii gomila. Na nlzern nivou animus je inferiorni logos, karikatura diferenciranog muskog uma, kao sto je anima, na nizern nivou, karikatura tenskog erosa. Ako paralelu dalje produzlmo, mozerno da kazerno da kao sto hun odgovara hsingu, sto Vilhelm prevodi kao logos, tako eros zene odgovara mingu, sto je prevedeno kao sudbina, falum, i sto Vilhe1m interpretira kao eros. Eros je isprepletenost; logos je razlucujuca spoznaja, razlasnlavaluca sveuost; eros je srodnost; logos je zapazanje i odvojenost. Zato se inferiorni logos u teninom animusu pojavljuje kao nesto sasvim nepovezano, i stoga kao nedostupna predrasuda, iii kao misljenje koje nema nikakve veze sa sustlnskom prirodom predmeta. Cesto mi je prebacivano sto animu i animusa predstavljam na rnltoloskt nacln, ali ta prebacivanja bi bila opravdana sarno kada bi se dokazalo da te termine u svojoj psholosko] upotrebi konkretizujem na nacin na koji to mitologija cini. Moram odmah da kazern da personifikacija nije mo] izum, vee je svojstvena prlrodi ovih fenomena. Ne bi bilo naueno kada bismo prevideli cinjenicu da je anima psihickl, I stoga lican, autonomni slstem. Niko od Ijudi koji su me napadali ne bi oklevao da kate: "Sanjao sam gospodina X", iako je, u stvari, sarno sanjao predstavu gospodina X. Anima je sarno predstava licne prirode doticnog autonomnog sistema. Pravu prirodu tog autonomnog sistema u transcendentalnom smislu, odnosno, izvan granica iskustva, ne mozerno da spoznamo.

85

84

Animu u rnuskarcu sam definisao kao personifikaciju nesvesnog uopste i stoga sma tram da predstavlja most ka nesvesnom, tj. da je funkcija odnosa prema nesvesnom. U nasern tekstu se pojavljuje jedno interesantno mesto u vezi s tim. Tekst kaze da svest (t], licna svest) prolstice iz anime. Posto se zapadnlackl um u potpunosti zasniva na stanovlstu svesti, on mora da detlnise animu na nacln na koji sam ja to uCinio, ali Istok, koji se zasniva na stanovlstu nesvesnog, vidi svest kao efekat anime! Svest je, nesumnjivo, prvobitno proistekla iz nesvesnog. To je cinlemca koju cesto zaboravljamo, i stoga uvek pokusavarno da identifikujemo psihu sa svescu, iii bar pokusavarno da predstavimo nesvesno kao derivat iii efekat svesti (kao, na primer, u frojdovskoj teoriji potiskivanja). Iz gore oblasnlenlh razloga jasno je da se nista ne rnoze oduzeti od stvarnosti nesvesnog, i da figure nesvesnog treba shvatiti kao aktivne kvantitete. Osoba kola razume sta se smatra pslnickom stvarnoscu ne ireba da se plasi da se vratila u primitivnu demonologiju. Ako se nesvesne figure ozbiljno ne shvate kao spontano aktivni faktori, postajemo zrtve jednostrane vere u svesni um, sto na kraju vodi do stanja prenapregnutosti. Tada mora da dode do katastrofa, jer su, i pored celokupne nase svesti, rnracne psihicke sile zanemarene. Ne personifikujemo mi njih; one vee od samog pocetka poseduju licnu prirodu. Tek kada to u potpunosti uvidimo, rnozerno da ih depersonatizujemo, odnosno, da "pokorlmo animu", kako 10 nas lekst izrazava. Ovde ponovo nailazimo na veliku razliku izmedu budizma i naseg zapadnlackoq stava, i ponovo nailazimo na opasnu sllcnost. Joga odbacuje sve Iantasticne sadrzale i mi clnlrno to isto, ali Istok to radi na drugacijim osnovama. Na Istoku, prevladavaju koncepti i ucenla kola izrazavaju kreativnu fantazjju u nalveco] meri; u stvari, zastlta se trazi od vise fantazije. Mi, s druge strane, smatramo fantaziju bezvrednim, subjektivnim sanjarenjem. Naravno, figure nesvesnog se ne pojavljuju kao apstrakcije tisene svih imaginativnih ukrasa; naprotiv, one su upletene u mrezu fantazija izuzetne raznolikosti i zadivljujueeg obilja. Istok rnoze da odbacuje te fantazije posto je los odavno izvukao njihovu eusunu i kondenzovao je u svojim dubokim ucenjrna. Ali mi nismo nikada 86

osetili te fantazije, a los manje smo uspeli da im izvucerno sustlnu. To je onaj veliki deo lskustva koji tek moramo da nadoknadimo, i tek kada buderno otkrili smisao u prlvldnorn besmislu rnocl cerno da odvojimo vredno od bezvrednog. Ono sto lzvucerno lz naslh lskustava sigurno ce se razlikovati od onoga sto nam Istok danas nudi. Isto.k je do svoje spoznaje unutrasnjih stvari dospeo u relatlvnorn neznanju spoljasnjeq sveta. Mi ~emo, istrazivatl psihu i njene dubine uz podrsku rzuzeln<? obrmnog poznavanja istorije i nauke. Istina, u danas.nJem . tr~nutku, poznavanje spoljasnjeq sveta predstavlJ~ najvecu prepreku pred introspekcijom, ali psiholoska rznurenost ee nadvladati sve prepreke. Mi vee p~dizemo psihologiju, odnosno, nauku koja nam pruza klJuc za stvari do kojih je Istok dospeo samo kroz abnormalna psihicka stanja.

=.

OOVOJENOST

SVESTI 00 OBJEKT A

R~zumeva~jem nesvesnog oslobadamo se njegove vladavlne, To je, takode, ell] uputstava u nasern tekstu. Ucenik se poducava da se skoncenmse na svetlost unutrasnjeg podrueja i da se, dok to radi, oslobodi svih spollasnjih i unutrasniih cvorova. Njegov zivotni impuls se usmerava prema svesti bez sadrzala koja i pored toga dozvoljava svim saorzajma da postoje. 0 toj odvojenosti Hui Ming Ching kaze: Oreol svetlosti okruzule svet zakona. Zaboravllarno jedni druge, tihi i cisti, sasvim rnocni i prazru. Praznina je ozracena svetloscu srca nebeskog. Voda je mirna i na svojoj povrslni odrazava lik meseca. . Obl~cci lscezavaju u plavlcastorn prostoru; planine jasno bljeste. Svest se pcsvecule razmisljanju; mesec ostaje sam. . Ovaj opi~ i~punjenja odslikava psihicko stanje koje bl rnozda ~aJbolJe mogl? d~ se okarakterlse kao odvoienost svestt od sveta, I njeno povlacenje na, da tako 87

kazerno, nadsvetsku tacku. Tako je svest u isto vreme prazna i nije prazna. Ona vise nije obuzeta slikama stvari, vee ih jednostavno sadrzl, Punoca sveta koja se do tada utlskala u svest nije nlsta izgubila od svog bogatstva i lepote, ali vise ne dominira svescu, Magican zahtev stvari je prestao, posto je prvobitna isprepletanost svesti sa svetom dosla do kraja. Nesvesno se vise ne projektuje, i tako se gasi praiskoni participation mystique sa stvarima. Stoga svest vise nije obuzeta kompulsivnim namerama, vee se pretvara u kontemplativnu viziju, sto kineski tekst prikladno izrazava. Kako je doslo do ovog etekta? (Pretpostavljamo, naravno, da kineski autor pre svega nije bio lazov; drugo, da je bio umno zdrav; i trece, da je blo izuzetno inteligentan covek), Da bi se razumela iii objasnila odvojenost opisana u tekstu nasern mentalilelu je polreban ponesto zaobilazan pristup. Podrazavanje islocnjackog senzibililela nlcernu ne korisli; nista, naime. nije detinlaslije od zelje da se esleticizira lakvo psihicko stanje. Sa takvorn odvolenoscu dobro sam se upoznao u svojoj praksi; 10 je lerapijski etekat par excellence, odnosno, ponistavanje participation mystique. Levi-Bra'?" (Levy-Bruhl) je genijalno poslavio participation mystique kao oznaku primilivnog menlalilela. Kako ga je on opisao, 10 je beskrajno velik ostatak neizdiferenciranosli izmedu subjekla i objekta, toliko velik medu primilivnim Ijudima da mora da dotakne i Evropejca, idenlifikovanog sa svesnim stavom. Ukoliko razlika izmedu subjekta i objekla ne postane svesna, preovladuje nesvesni idenlilel. Nesvesno se lada projekluje u objekal, a objekat se inlrojektuje u subjekal. Boljke i zivolinje se lada ponasaju kao ljudl; Ijudi su u isla vreme oni sami i zivolinje, i sve vrvi od duhova i bogova. Naravno, civilizovani covek smatra da se nalazl neizmerno iznad lih stvari. On se cesto identifikuje sa svojim rodileljima tokom zivota, iii se identifikuje sa afektima i predrasudama, i beslidno okrtvljuje druge za stvari koje nece da vidi u sebi. Recju, on pati od ostatka praiskonskog nesvesnog, praiskone neizditerenciranosli izmedu subjekla i objekla. Zahvaljujuei tom nesvesnom, on je rob bezbrojnim Ijudima, stvarima i okolnoslima, odnosno, on je pod bezuslovnim uticalern. Njegov um, skoro kao um primitivnog coveka, je pun

uznemiravajucm sadrzala i on se u skoro lsto] meri sluzl zasfitnlm cinima. Svakako, on vise ne upotrebljava mediclnske vreclce, amajlije i zlvounjske zrtve, vee pilule za smirenje nervoze, "progres", kurt volje, i sl, Ali ako nesvesno rnoze da se usvoji kao jedna od determinanli uz svesno, i ako mozerno da zivimo na takav nacin da se svesno i nesvesno, iii instinktivni zahtevl, sto je moauce vise usvoje, srediste ravnoteze totaIne licnosti pomera svoj poloza]. Ono se vise ne nalazt u egu, koje je samo sreolste svesti, vee se srnesta u hipoteticno] tacki izmedu svesnog i nesvesnog, kola rnoze da se nazove sopslvo. Ako ta promena uspe, ona dovodi do gubljenja participation mystique, i razvija se licnost kola patl samo u nizim slojevima, da tako kazerno, dok je u visirn slojevima podjednako odvojena od bolnih i radosnih dogadaja. Slvaranje i radanje takve superiorne licnosti je ono na sta nas leksl misli kada govori 0 "svetorn vocu", "dijamanlskom telu", iii kada na neki drugi nacin pominje neunlstivo lelo. Psiholoski, Ii izrazi su simboli stava ko] se nalazi izvan inlenzivnog emocionalnog anqazovanja i stoga je bezbedan od apsolutnog soka: oni simbolizuju svesl odvojenu od sveta. Imam razloga da verujem da 10 zapoclrue negde oko polovine covekovoq zlvota i da predslavlja prirodnu pripremu za smrl. Za psihu smrl je podjednako vazna koliko i rodenje, i cini, sllcno njemu, inlegralni deo zlvota. Sta se odvojenoj svesti dogada na kraju je pilanje na koje psiholog ne treba da da odgovor. Bez obzira koji teorijski slav zauzme, on ce beznadezno prekoracltl granice koje mu je poslavila nauka. On samo rnoze da pokaze da su gledisla naseg teksta u vezi sa bezvrernenoscu odvojene svesti u sklaou sa religioznim misljenjem svih vremena, kao i sa misljenjem velike vecine covecanstva. Osoba koja misli drugacije stajala bi na izvestan natin izvan Ijudskog reda, i sloga bi patila od porernecene pslhlcke ravnoteze. Zalo, kao lekar, ja cinim loliki napor da ucvrstirn veru u besrnrtnost, posebno kod mojih slarih pacijenata, za koje su takva pilanja od kljutnog znacala. Sagledana pravllno u pslholoskorn srnislu, smrl nije kraj vee ell], i sloga zivol prema smrli zapocinje tim se prede meridijan.

88

89

Kineska filozofija joge je zasnovana na cinjenici te instinktivne pripreme za smrt kao ell] i, sledeci analogije sa ciljem prvog del a ztvota, tj. radanjem i reprodukovanjem, sredstvima za produzavanje fizickog zivota, ona za svrhu duhovnog postojanja uzima sirnbolicko zapece i radanje pslhickoq dun-tela. ko]e osigurava kontinuitet odvojene svesti. To je vazdusnl covek, ko] je EvropejclJ poznat od najstarijih vremena, ali kOjeg on pokusava da stvori pornocu drugacijih simbola i madija, pornocu vere i hriseanskog nacina zivota. Ovde se ponovo zaticerno na osnovama koje se u potpunosti razlikuju od osnova Istoka. Ponovo tekst zvucl kao da nije prevlse udaljen od hrlscanskoa asketskog rnorala, ali napravili bismo najvecu gresku kada bismo usvojili da je u pitanju ista stvar. Iza nasec teksta stoji kultura vise hiljada godina stara, koja je organski sagradena na primitivnim instinktima i koja, stoga, ne zna nista 0 arbitrarnom moralu ko] krsi instinkte karakteristicne za nas, nedavno civilizovane tevtonske barbare. Zbog toga su Kinezi bez onog impuIsa usmerenog na zestoko potiskivanje instinkata koji hlsterlcno preuvelicava i truje nasu duhovnost. Covek ~oji zivi svole instinkte rnoze i da se odvoji od njih, na tsto onako prirodan nacln na koj ih je ziveo, Bilo kakva ideja 0 herojskom pobedivanju sebe strana je nasern tekstu, ali sve bi vodilo tome kada bismo doslovno sledili kineska uputstva. t:Je smemo nikada da zaboravimo nase istorijske premise. Tek pre nesto vise od hiljadu godina mi smo iz najgrubljih pocetaka politeizma uteturali usred vlsoko razvijene orijentalne religije koja je podigla imaginativne umove poludivljaka na visinu koja inije odgovarala stepenu njihovog duhovnog razvoja. Da bi se ta visina na neki. nacin odrz.ala, stera instinkta je morala u velikoj men da se potisne. Tako su religiozna praksa i moral dobili izrazito nasilan, skoro zloban, karakter. Potisnuti elementi se prirodno ne razvijaju, vee dalje vegetiraju u svom prvobitnom varvarstvu u nesvesnom. Mi bismo zelell da dostignemo visine filozofske religije, ali za to u stvari. nismo sposobni. Amfortova rana i faustovski r~scep jos se. ni~u zacelili u germanskom coveku; njegovo nesvesno Je JOS uvek zatrpano saorzajma koji moraju prvo da postanu svesni da bi mogao da ih se oslobodi.

Nedavno sam od jedne blvse pacijentkinje dobio pismo koje odshkava nuznu transformaciju jednost~~nim ali prikladnim recirna. Ona pise:. "M~o~o ~obra rru..Je d.osl? iz zla. ostavsi mirna, ne potiskujuci nista, pazljva, I pnhvatajuci stvarnost - prihvataluci stvari _onakve kakve. su, a ne kakvlrn ih ja zelim - do mene je doslo neobtcno znanje, kao i neobicne rnoci, kakve ranije nisar:n rnoqla ni da zamislim. Uvek sam pomisljala da stvan, ako Ih prihvatimo, ovladaju nama na neki nacin. I~post.avilo. se da to uopste nije istina, i da samo ako Ih prlhvatimo rnozerno da odredimo stav prema njrna.?" Sada nameravam da igram igru zivota, da budem pnjernciva za sve sto naide dobro i lose, sunce i senku ko] se neprekidno smenjuju,' ida, na taj ~a~in, tak?~e. pri~vatim svolu sopstvenu prirodu sa njernrn poztnvrurn I negatlvnlm stranama. Tako za mene sve postaje ztvlle. Kakva sam budala bila! Kako sam pokusavata da primoram sve da se odvija u skladu sa nacinorn kako sam ja to zarnisljala!" .. Samo ce na osnovu takvog stava, ko] ne oobila nijednu od vrednosti stecenih tokom razvitka nrtscanetva, vee ockusava da prihvati i najponiznije stvari u sebi u~ pornoc hriseanskog milosrda .i trpelji~osti,. n:'.oe~ ostvan da visi nivo svesti i kulture. TaJ stav je rehglJskl, posto su sve religije terapije za belove i p~rem~eaje ~use. R~stuci razvoj zapadnjackog intelekta I volie pruzlo nam J~ skoro davolski kapacitet za izrugavanje takvog stava, I to sa ociqlednirn uspehom, uprkos protesta nes~~.snog: Ali samo je pitanje vremena kada ce se.' na ovaj III onaj nacln, nametnuti protivstav. lzruqavanje nekog stava uvek stvara nesigurnu situaciju, koju nesvesno rnoze da nadvlada u svakom trenutku. Siguran temelj se stvar.a tek onda kada se instinktivne premise nesvesnog u~voJe u istoj meri kao gledista svesnog uma. Nema s~mnJe d~ ova nuznost pravilnog usvajanja nesvesnog StOJIu ostr.oJ suprotnosti sa tstocnlacklrn i poseb~o protestantskll'!' kultom svesti. Pa ipak, lako novo uvek Izgleda kao nep~ljatelj starog, svako ko poseduje .. vise od povrs~~ zelle za razumevanjem mora da otkrue da bez. ozbillne pr~mene hriseanskih vrednosti kole smo stekh, novo ucehnjavanje nikada nece rnocl da se odigra.

90

91

ISPUNJENJE Sve vece upoznavanje sa duhovnim Istokom treba, pre svega, da bude simboacan izraz cinjeniee da ulazlrno u vezu s~ ele"!'entima unutar nas koji su nam jos uvek n~pozn~tl.. Poneanje vlastitih istorijskih premisa predstavl.~alo.bl clStU glupost i najbolji nacin za jos jedno iskorennvanje. Samo ako cvrsto stojimo na vlastltom tlu rnoci cerno da asimiliramo duh Istoka. . OP.isUjuci .Ij.ude koji ne znaju gde leze pravi izvori ~kn~enlh rnocl Iedan drevni posvecenik je rekao: "Obicni ~jU~1gube k~rene i drze se krosn]". Ouh lstoka je lzasao IZ zute zeml]e, a nas duh rnoze, i treba, da izade samo iz nase. vlastlte zernlje, Zbog toga se ja prlbltzavarn tim problernma na nacin koji je cesto kritikovan kao "psihoI.ogizam." Ako se pri tom mislilo na "psihologiju", onda mi je polaskano, posto je moja prava namera da bez milosti u~l~ni,,!,. metafi~ick.e zahteve svakog ezoterlcnop ucenja; taml ell] zadobljanja rnocl kroz reci ne slaze se sa nasim du~okim neznanjem - koje treba pristojno da priznamo. Mola . ~vr~ta . namera je da iznesem stvari koje imaju ~etahzl~~1 pnzvuk na sv~tlost psiholoskog razumevanja; I da uClnnl]. sve .kako bih sprecio javnost da veruje u ~racne reel meet Neka uvereni hrlscanin veruje, jer tu je. obavezu preuzeo na sebe. Nehriscanln je izneverio mllost vere. (Mozda je od rodenja osuden da ne rnoze da verule, ~ec samo da zna.) Stoga on nema prava da polaze SVOjU veru negde drugde. Nista se ne rnoze shva~iti met~fizi~ki, vec psiholoskl Zato razqolicujem stvan od nJlhovlh metafizickih omota u nameri da ih pretvorim u objekte psihologije. Na taj nacin mogu da Izv~c~m nest~ razumljivije lz njh, i mogu time da se kortstlm, S!.avlse, t.~ko saznajem psiholoska stanja i proeese ko] su raruje bili odenuti u simbole nedostupne mom razumevanju. Ook radim to, mogu da sledim slicnu stazu i da !mam slicna iskustva; ako na kraju bude jos uv~k postojao neki neiskaziv rnetatlzlckl element, mace najbofjU moeucnost da se otkrije. .Moje P?stovanje prerna velikim filozofima Istoka p~djed~ako je veliko koliko je moje nepostcvarue prema n!,~ovoj metafi~iei.1Q) Mislim da su oni simbolicni pSiholoZl, I da cerno nn, ako ih doslovno shvatlrno, naneti najvecu nepravdu. Kada bi oni stvarno mislili na metafiziku, onda bi bilo beskorisno pokusavati da ih razumemo. Ali ako je to psihologija, mi ne sarno da mozemo da ih razumemo, vee od njih rnozerno mnogo da dobiierno, jer tada tzv. "rnetafizlcno" ulazi u okvjr iskustva. Ako prihvatim cinjenieu da je bog apsolutan i izvan covekovog lskustva, takav me bog ostavlja hladnim. Ja ne utlcern na njega, niti on utice na mene. Ali ako znam da je bog jedan rnocni irnpuls moje duse, moram da se zainteresujem za njega, jer on onda rnoze da postane vazan, cak neprijatno takav, i cak na prakticne naeine, sto zvucl uzasno banal no - kao sve sto pripada sferi realnosti. Prekor za "psihologizam" vazi samo za budalu koja misli da ima svoju dusu u dzepu: takvih budala sigurno ima vise nego sto je potrebno, posto je, lako svi znamo kako da upotrebljavamo velike reel 0 "dus!", poteenjivanle pslhickih stvari [os uvek tipicna zapadnjacka predrasuda. Ako upotrebim koneept "autonomni psihicki kernpleks", moj citalac odmah izlazi s predrasudom "nista nego psihitki kompleks". Kako rnozerno da budemo toliko sigurni da je dusa "nista nego"? Kao da smo zaboraviii, kao da nismo znali, da je sve cega smo svesni slika, i da ta slika je psiha. Ljudi koji misle da se 80g pornzava ako se shvati kao nesto sto se pokrece u psihi, kao i pokretna sila psihe, odnosno, ako se shvati kao "autonomni kompleks" - ti isti Ijudi mogu tako da budu rnucenl nekontrolisanim afektima i neurotlcnlrn stanjima uma da im ni njihove volje ni eela filozofija zlvota ne mogu da pomognu. Oa Ii je to dokaz nernoci psihe? Treba Ii Majstera Ekharta takode prekorevati za "psihologizam" kada kaze: "80g mora uvek iznova da se rodi u dusl"? Mislim da je optuzoa za "psihologizam" opravdana sarno u slucaju onog tipa intelekta koji porlce prirodu autonomnog kompleksa, i zeli da ga objasni raeionalno kao posledieu poznatih uzroka, a ne kao nezavisno postojanje. Takva presuda podjednako je arogantna kao i "rnetanzicka" tvrdnja kola, prekoraculuct covekove graniee, zeli da prjplse nekom bozanstvu izvan naseg lskustva stvaranje naslh psihickih stanja. "Psihologizam" je sarno kopija metafizickog prisvajanja, i u istoj meri dennjasta. Stoga mi izgleda razumnlle da se psihi priplse ista vrednost kao i empirijskom svetu, i da se prizna da

92

93

poseduju istu meru "stvarnosti". Kako ja to vidim, psiha je svet u kojem je ego sadrzan, Mozda takode postoje ribe koje veruiu da sadrze more. Mi moramo da se oslobodimo te iluzije ako zelirno da razmatramo metafizicka tvrdenja sa stano vista psihologije. Metafizieka tvrdnja te vrste je ideja 0 "dijamantskom telu", neunistlvorn dah-telu koje se razvija u Ziatnom Cvetu, iii na prostoru jednog kvadratnog santimerntra."?' To telo, kao i sve ostalo, je simbol znacajne pslholoske cinjenice, koja se, zato sto je objektivna, prvo pojavljuje projektovana u oblicima nastalim iz iskustava organskog zivota, kao sto su vocka, embrion, dete, zlvo telo, i sl. Ta pslholoska cinjenica rnoze najbolje da se oplse recirna "Ne zlvirn ja, ono zivi rnene". lIuzija superiornih rnoci svesnog vodi u verovanje: ja zlvirn. Ako usvajanje nesvesnog razbije tu iluziju, onda se nesvesno pojavljuje kao nesto objektivno u cernu je ukliucen i ego. Stay nesvesnog je tada analogan osecaniu primitivnog coveka kojem postojanje sina garantuje nastavljanje zivota. To karakteristicno osecanje rnoze da zadobije groteskan oblik, kao u slucaju starog crnca ko] je, nallutivsi se na svog neposlusnoq sina, uzvknuo: "Evo ga gde stoji s mojim telom, ali me cak ni ne slusal" Pitanje te promene u unutrasniern osecanju slicno je iskustvu oca kojem se rodio sin; to je takode promena koja nam je poznata kroz svedocen]e apostola Pavia: "Ne [a, vee Isus u meni zlvl." Simbol "Hrista" kao "sina coveeijeg" je analogno psihicko iskustvo: vise. duhovno blce u Ijudskom obuciu se nevidljivo rada u individualno, duhovno telo, koje treba da nam sluf kao buduce boraviste, telo koje se, kako se Pavle izrazava, oblacl kao odeca ("Jer svi vi koji ste pokrstent u Isusa obukli ste lsusa.") Ociqledno, uvek je tesko izraziti razumljivim reclrna suptilna osecanja koja su, i pored svega, beskrajno vazna za zivot i dobrobit coveka. U izvesnom smislu stvar koju zeltrno da izrazlmo je osecanje "zamenjenosti", ali bez ikakve ideje 0 "odbacenosti". Kao da se smer svih zivotnlh stvari usmerio prema nekom nevidljivorn centru. Ovde bi bila prikladna Nieeova meta fora "Irei in liebevollstem Muss" Religiozni govor je pun slika koje prikazuju to osecanje slobodne zavisnosli, mira i pobo-

znosti 94

U tom izuzetnom iskustvu ja vidim pojavu koja rezultira izodvojenosti svesti, kroz koju subjektivno "Ja zivim" postaje objektivno "Ono zivi mene". To stanje se oseca kao vise od prethodnog kao da je one neka vrsta oslobadanja od nagona i nemoguce odgovornosti ko] su nelzbezne posledice participation mystique. To osecanle oslobadanja ispunjava Pavia u celosti. Svest da je covek dete Bozile oslobada ga od eini krvi. To je takode osecan]e mirenja sa svim slo se dogada, I to je razlog sto se, prema Hui Ming Chingu, pogled onoga ko je ostvario ispunjenje vraca lepoti prirode. U pavlovskom simbolu Isusa suocavaju se najdublja religiozna lskustva Zapada i Istoka. lsus-iuzan heroj, i Zlatnl Cvet koji cveta u purpurnoj dvoranl grada od zada - kakav kontrast, kakav beskraj razlike, kakav ambis istorijel Kakav problem za vrhunsko delo nekog buduceg psihologa! Medu velikim religioznim problemima danasnjce nalazi se i jedan na koji je obraceno malo paznje, all koji, u stvari, predstavlja glavni problem naslh dana: problem napretka religioznog duha. Ako zellmo da govorimo 0 njemu moramo prvo da naglasimo razliku izmedu Istoka i Zap ada u njihovim nacinirna bavljenja "draguljern", odnosno, sredisnim simbolom. Zapad naglasava Ijudsku inkarnaciju, pa cak i lienost i tstorlcnost Isusovu, dok Istok kaze: "Bez pocetka, bez kraja, bez proslosu, bez buducnostl", U skladu sa svojim konceptom, hrlscanin se potcinlava superiornoj, bozansko] osobi u lsceklvanju Njegove milosti; ali covek Istoka zna da spasenje zavisi od "rada" koji pojedinac vrsi na sebi. Tao izrasta iz pojedinca. Imifafio Christi ima ovu nepovoljnost: tokom dugog perioda obozavarno kao bozanskl primer coveka koji je otelovlo najdublji smisao ztvota, a potorn, zbog eistog imitiranja, zaboravljamo da ostvarimo vlastiti na]dublji smisao - samoostvarenje. U stvari, pobiti vlastltl pravi smisao i nije tako neugodno. Oa je Isus to uradlo, verovatno bi postao cenjeni drvodelja a ne religiozni buntovnik kojem bi se, oeigledno, danas desilo isto sto mu se desilo onda. Imitiranje Hrista rnoze da se shvati i na dublji nacln, kao duznost da se ostvari covekovo najdublje uverenje, uvek sa najpotpunijim izrazom lienog temperamenta, sa

95

istom brabroscu i istom sarnopozrtvovanoscu koje je pokazao Isus. Sreeom - moramo reel - ne dobija svako zadatak da bude vode eovecanstva, iii veliki buntovnik, te je stoga moeuee da svako ostvarl sebe na svoj naeln, Ta iskrenost mote cak da se pretvori u ideal. Posto velike inovacije uvek zapocinju na najmanje verovatnim mestima, cinjenica, na primer, da se danasnla osoba ne stidi svoje nagosti kao nekad mote da predstavlja pocetak prepoznavanja sebe. Iza toga ce uslediti prepoznavanje mnoglh stvari koje su ranije bile tabu, jer stvarnost zemlje nece zauvek ostati sakrivena kao virgines velandee Tertualana. Moralno razotkrivanje je sarno jos jedan korak dalje u istom smeru, i gle, tame stoji eovek onakav kakav jeste, i priznaje sebi da je onakav kakav jeste. Ako to ucini na besmislen nacin on je smetena budala, ali ako zna znaca] onoga sto cini on mote da pripada vis em redu coveka ko] ostvaruje hrlseansk! simbol, bez obzlra na patnju. cesto mote da se primeti da sasvim konkretni tabui iii magicni obredi u ranom stupnju religije prelaze, u narednom stupnju, u domen psihe, iii se cak sasvim pretvaraju u duhovne simbole. Neki spcllasn] zakon postaje, tokom vremena, unutrasnje uverenje. Stoga se savremenom coveku, posebno protestantu, mote lako dogoditi da osoba Isus, koji sada postoji u spollasnlern podrucju istorije, postane superioran covek unutar njega. Tada bismo, na evropski nacln, dostigli pslholosko stanje koje odgovara "prosvetljenju" u lstoenlackcm smislu. Sve ovo je korak u evoluciji vise Ijudske svesf na putu prema nepoznatim ciljevima, i nije metafizika u oblcnom smislu. Do sada je to sarno "psihologija", ali do sada moze takode da se iskusi, razumljiva je, i stvarna je, stvarnost je sa kojom rnoze nesto da se ucini, stvarnost kola sadrzi moguenost i kola je, stoga, zlva, Cinjenica da se ja zadovoljavam s onim sto rnoze da se iskusi psihicki, i da odbijam rnetafizicko, ne znaci skeptican iii protlvnickl stav protiv vere iii poverenja u vise sile; one sto govorim je priblitno isto one sto je Kant mlslio kada je "stvar po sebi" nazvao "sarno negativnim granicnirn konceptom" (Grenzbegrif/)_ Svaki iskaz 0 transcendentalnom treba izbegavati posto on nuzno sacinlava srnesnu pretpostavku covekovog uma, koji nlje svestan

svojih ogranicenja. Kada se, stoga, Bog iii Tao nazovu impulsom duse, iii stanjem duse, onda je sarno. receno nesto 0 spoznatljivom, ali nista 0 nespoznatljlvorn, 0 temu ne mote nista da se odredi. ZAKLJUCAK Svrha mog komentara jeste da pokusa da podigne most psiholoskog razumevanja Izmedu Istoka i Zapada. Osnova svakog stvarnog razumevanja je covek, te sam stoga morae ad govorlm 0 Ijudsklm stvarlr:na. To je mole opravdanje sto sam se bavio sarno opstlm aspektlma, I sto se nisam upustao u tehnicke detalje. Tehnicka uputstva su vredna za one koji znaju sta je, na primer, kamera iii motor sa unutrasnjim sagorevanjem, ali su neupotrebljiva za sve one koji nemaju predstavu 0 takvim rnaslnerllarna. Zapadnjak za kojeg ovo plsem se nalazi u analognom polozalu Zato mi se ucinilo da je najvaznije od svega da istaknem saglasnost izme~u psihickih stanja i simbola Istoka i Zapada. ~o,,!,oeu ~Ih analogija otvoren je ulaz u unutrasnle odale lstocnlackog urn a, ulaz ko] ne zahteva zrtvovanle nase prirode i koji nam, tako, ne pretl otkidanjem od vlastitih korena. To nije Intelektualni teleskop iii mikroskop ko] nam nudi glediste koje nas se susnnskl ne tlce posto ~as. uopste ne donee. Atmosfera patnje, potrage I nastojanja zajednicka je svim civilizovanim narodima; postati svestan je strahoviti eksperiment ko] je priroda nametnula eovecanstvu, I koji dovodl najrazlicitije kulture u zajednicki zadatak. Zapadnjacka svest ni na koji nacin nije svest uopste: to je istorijski uslovljen i geografski ogranicen. faktor, koji predstavlja sarno jedan dec covecanstva. Sirenje nase svesti ne sme da se odvija po cenu rusenla drugih vrsta svesti, vee treba da se odvija kroz razvoj onih elemenata nase psihe koji su analogni elementima tude psihe, kao sto Istok ne rnoze bez nase tehnologije, nauke i industrije. Evropska invazija Istoka je blla dele nasilja u velikom obimu, i ostavila nam je u duznost noblesse oblige - da razumemo urn lstoka, To je rnozda neophodnije nego sto danas mislimo. (1929) 97

96

Beleske:

1) Taoistitki termin koji oznaeava nedelanje, odnosno: delanje putem nedelanja, apontano delanje kao Ato je raMenje. (prev.) 2) Kada kaze 'naA tekst', Jung misll na samu Tajnu zlatnog cveta (T'ai I Cnih Hua Tsung Cnih).Hui Ming Ching, odnosno Knjiga 0 svesti i livotu, poseban je tekst, uvraten u istu knjigu. lako potitu iz razlititih perioda, oba su proistekla iz slitnih tradicija u kojima se kineska joga i alhemija medusobno preplicu, (Prev.) 3) Glava je takode 'sedi!te nebeske svetlostr, 4) U Hui Ming Chingu ·tovekova priroda" (hsing) i 'svest' (hUt) se nalzmenicno koriste. (Oba termina su suprotna ·zivotu· (ming), ali medusobno nisu identitna. Prev.) 5) Up. moju raspravu u Psiholoskim tipovima, gl.5. (Matica srpska, 1977). 6) Up. Wallis Budge, The Gods of the Egyptians, London, 1904. 7) Vierzig Fragen von der Seelen Urstand, Amsterdam, 1682. 8) Up. kineski koncept nebeske svetlosti izmedu otiju. 9) Matthews, The Mountain Chant, Fifth Annual Report of the Bureau of Ethnology, 1883-4; Stevenson, Ceremonial of Hasjelti Dailjiis, Eight Annual Report of the Bureau of Ethnology, 1886-7. 10) A. Avalon, The Serpent Power, London, 1931. 11) Vid. izvrsnu zbirku EF. Knuchel Die Umwandlung in Kult, Magie und Rechtsgebrauch, Bazel, 1919. 12) W Y. Evans- Wentz, The Tibetan Book of the Dead, London, 1927. (Vid. takode ·Gradac· 16, 1977. delimit no posvecen ovoj knjizi, i ·Polja· 213, gde je objavljen prevod Jungovog komentara. Prev.)

13) Edward Maitland, Anna Kingsford: Her Life Letter, Diary and Work, London, 1896. Up. posebno str. 129 i dalje. Za ovu napomenu zahvalan sam cenjenom kolegi, dr. Beatrice Hinkle, iz Njujorka. 14) Takva iskustva jesu istinska, ali njihova istinitost ne dokazuje da su svi zakljutci iii ubedenja koji formiraju njihov sadrza] nuzno tatni. Cak i u slutajevima poremecenostl nailazimo na savrseno vazeca psihitka iskustva. 15) Mllrtial (engl.: ratni, ratoboran) dolazi od lat. martia/is: Marsov, poput boga rata Marsa. Jovial (engl.: veseo) dolazi ad lat. Jovialis: Jupiterov - tj. rodeni u znaku Jupitera su veseli. Saturnine (engl.: trom, hladan) dolazi od naziva planete Saturn, koja daje hladnu narav. Lunette (engl.: ludak) dolazi od lat. luna, Mesec, tj. udaren mesecom (Prev.) 16)Psiholoski tipovi, gl.5. (Matica srpska, Novi Sad, 1977). 17)Primitive Mentality, London, 1923. 18)Gubljenje participation mystique. 19) Kineski filozofi - protivno dogmaticima Zapada zahvalni su za takav stav, jer su oni takode gospodari svojih bogova. (Napomena R. Vilhelma). 20) Istina, nas tekst je pornalo nejasan po pitanju da Ii se pod ·nastavljanjem zlvota' podrazumeva zivot posle smrti iii produzavanje fizitke egzistencije. Izrazi kao ito su 'eliksir zlvota" i slit no su varljivo dvosmisleni. U kasnijim dodacima je otigledno da se joga uputstva shvataju u tisto fizitkom smislu. Primitivniji um nece biti uznemiren tom neobicnom mesavinorn fizitkog i duhovnog, posto zlvot i smrt za njega nisu potpune suprotnosti kao za nas. Ista dvosmislenost u odnosu na zlvot posle smrti postoji u ranom hriManstvu, u kojem zavisi od slit nih pretpostavki, odnosno, od ideje 0 ·dah-telu·, suitinskom nosiocu zivota: (Gelijeva I Geleyl parapsiholo§ka teorija predstavljala bl poslednju reinkarnaciju te drevne ideje). Ali kako u nasern tekstu takode nailazimo na upozorenja protiv upotrebe u korist praznoverja, upozorenja, na primer, protiv pokuiaja da napravimo zlato, mozerno slobodno da insistiramo na duhovnom znacenju uputstava. U stanjima koja uputstva

98

99

zele da proizvedu, fizicko telo igra sve manju ulogu, posto ga zamenjuje 'dah-telo' (otuda vaznost disanja u primeni joge uopste). 'Dah- telo' nije 'duhovno' u nasern smislu. Za coveka sa Zapada je karakterlsticno da je razdvojo fizieku i duhovnu stranu zlvota u cilju sticanja znanja, ali te suprotnosti zajedno postoje u psihi, i psihologija mora da usvoji tu einjenicu. 'Psihieko' znaci fizieko i mentalno. Sve se ideje u nasern tekstu bave tim svetom 'izmedu', koji nam deluje nejasno zbog toga sto koncept psihieke stvarnosti jos nije poznat medu nama, iako on definise nasu sferu zivota. Bez duse, duh je mrtav kao i materija, jer su oboje vestaeke apstrakcije; dok je prvobitno eovek smatrao duh za prolazno telo a materiju kao posednika duse.

SADR2:AJ

***
Rihard Vilhelm Karl Gustav Jung

5 TAJNA ZLA TNOG eVET A 43 POREKLO I SADR2:AJ TAJNE ZLA TNOG eVET A 57 KOMENT AR TAJNE ZLATNOG eVET A

100

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->