1.

Globalni izvori radnog prava -Globalni izvori su akti univerzalnog kapaciteta i njih donose svetske meunarodne organizacije kao to su Organizacija UN i meunarodna organizacija rada.Organizacija UN je svetska organizacija drava .Njeni glavni organi su Generalna skuptina,ekonomski i socijalni savet, savet bezbednosti,starateljski savet,meunarodni sud pravde i sekretarijat.Posebni znaaj ima ekonomski i socijalni savet sa mandatom da prati stanje,daje preporuke i usklauje rad specijalizovanih organizacija, a one su Meunarodna organizacija rada,organizacija za prosvetu,nauku i kulturu i Svetska zdravstvena organizacija.Organizacije UN je usvojila mnoge akte o poloaju radnika i njihovih porodica, a najvaniji su univerzalna deklaracija o pravima oveka i meunarodni pakt o socijalnim,ekonomskim i kulturnim pravima. Univerzalna deklaracija o pravima oveka je usvojena 1948.i proklamuje: 1)slobodan izbor zaposlenja,pravo na rad,zatitu za sluaj nezaposlenosti,zadovoljavajue uslove rada 2)pravo na jednaku zaradu za jednak rad 3)pravo na pravednu i zadovoljavajuu naknadu za rad koja radniku i njegovoj porodici obezbeuje dostojanstven ivot 4)pravo na sindikalno udruivanje i delovanje 5)pravo na ogranieno radno vreme,odmore,povremeno odsustvovanje posla 6)pravo na osiguranje u sluaju bolesti,nezaposlenosti i drugih socijalnih rizika. Meunarodni pakt o socijalnim ,ekonomskim i kulturnim pravima je usvojen na sednici generalne skuptine .1966. i ovaj pakt ustanovljava: 1)pravo na slobodu izbora,pravo na rad i ouvanje zaposlenja 2)pravo na pravine i povoljne uslove rada,ogranienog trajanja radnog veremena ,odmora i naknade zarade za vreme odsustvovanja 3)slobodu sindikalnog delovanja i organizovanja 4)pravo na materijalno obezbeenje i socijalno osiguranje 5)pravo na zatitu majki,dece i mladih radnika,zatitu od ekonomske i socijalne eksploatacije 6)pravo na ivotni standard koji omoguava zadovoljavanje linih i porodinih potreba u pogledu ishrane,obue ,odee,smetaja 7)pravo na mentalno i fiziko zrdavlje 8)pravo na obrazovanje Meunarodna organizacija rada je osnovana Versajskim ugovorom o miru 1919. zajedno sa drutvom naroda.Organi ove meunarodne organizacije rada su:opta konferencija,administrativni savet,meunarodni biro rada,generalni direktor meunarodnog biroa rada.MOR ima i svoj ustav i svoje pravilnike.Normativna delatnost MORa ostvaruje se putem preporuka i konevencija koje donosi opta konferencija 2/3 veinom prisutnih posle sloenog postupka utvrenog ustavom MORa i pravilnicima opte konferencije.

2. Konvencije i preporuke meunarodne organizacije rada -Preporuke MORa nemaju obaveznu pravnu snagu,ali imaju moralni i politiki autoritet jer nude ideje i stavove .Preporuka moe biti samostalni ili komplementarni akt .Preporuka je samostalni akt kada se odnosi na pitanja koja nisu regulisana konvencijom i tada se usvaja umesto konvencije.Preporuka je komplementarni akt kada se donosi paralelno sa konvencijom i da pomogne njenoj primeni. Konvencije MORa imaju pravnu snagu pa obavezuju drave lanica da svoje unutranje pravo usklade sa njihovim odredbama.. Obavezuje tek kada je nadleni organ drave lanice ratifikuju.Drava je slobodna da pitanja koja su predmet konvencije uredi po svom nahoenju.Konvencija se ratifikuje u tekstu kakav je usvojen, nisu mogue izmene i dopune i ratifikacija moe biti uslovna, delimina ili sa rezervom.Uvoenje konvencije u unutranji pravni sistem vri se donoenjem ili noveliranjem zakona ili drugih propisa.Postoje dva metoda nadzora nad implementacijom konvencije,a to su opti ili specijalni nadzori. Opti se sprovodi po slubenoj dunosti ili po zahtevu ovlaenog lica. Vri se: 1)slanjem izvetaja o ratifikaciji i sprovoenju konvencije 2)razmatranjem i ocenom tog izvetaja od strane eksperata komiteta 3)upuivanjem nalaza komiteta eksperta komisiji za primenu konvencija i preporuka kako bi ona dostavila na odgovor vladi 4)razmatranjem odgovora i izvetaja kao i usvajanjem zakljuaka koje se dostavljaju optoj konveciji 5)verifikacijom izvetaja i zakljuaka komisije 6)predizimanjem odgovarajuih mera. Opti nadzor po zahtevu ovlaenog subjekta vri se povodom prigovora ili albe.Prigovor moe da podnese svaka profesionalna organizacija radnika ili poslodavaca.albu moe da podnese svaka drava lanica protiv druge drave lanice ako smatra da ne primenjuje konvenciju koju su obe drave ratifikovale.Nju razmatra anketna komisija i svoj izvetaj dostavlja administrativnom savetu.Na osnovu tog izvetaja ovaj savet upuuje zainteresovanim vladama zakljuke i preporuke i ako ni oni ne budu prihvaeni savet upuuje alioca na meunarodni sud pravde.

3. Regionalni izvori radnog prava Dejstvo regionalnih izvora je ogranieno na drave koje pripadaju odreenim regionalnim organizacijama.Evropska konvncija za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je usvojena 1950. Kasnije je obogaena sa 11 protokola .Ova konvencija se bavi ukupnim korpusom ljudskih prava i sloboda ,ali su za oblast rada i socijalnog osiguranja od posebnog zanaaja, zabrana prinudnog rada,sloboda sindikalnog okupljanja i udruivanja i zabrana diskriminacije po bilo kom statusno osnovu.O primeni ove konvencije bavi se Evropski sud za ljudska prava.

4.(3) Evropska socijalna povelja Evropska socijalna povelja je usvojena 1961. a dopunjena je protokolima iz 1988,1991,1995.revidirana je 1996. Povelja utruje katalog prava ,reim obaveza i sistem nadzora.Katalog prava ine standardi koji se nude kao deklaracija ciljeva kojima lanice saveta treba da tee pri oblikovanju nacionalnog radnog prava.on obuhvata: 1) pravo na rad i slobodu rada; 2)pravo na pravicne uslove rada 3) na bezbedne i zdrave uslove rada 4)pravo na pravinu naknadu za rad 5) na kolektivno pregovaranje 6)pravo na posebnu zatitu dece ii omladine 7) na udruivanje i organizovano delovanje radnika i poslodavaca 8)pravo na profesionalnu orijentaciju 9)pravo na posebnu zatitu ena kod materinstva 10)pravo na profesionnalnu obuku 11)pravo na zatitu zdravlja 12)pravo na beneficije zbog bavljenja socijalnim staranjem 13)pravo porodice radnika i pravo dece i omladine na odgovarajuu socijani,pravnu i ekeonomsku zatitu 14)pravo migranata i njihovih porodica na zatitu i pomo 15)pravo radnika na informisanje i konsultovanje 16)pravo starih lica na posebnu zatitu 17)pravo na dostojanstvo u radu 18)pravo na zatitu od siromatva 19)pravo na stambeni smetaj Reim obaveze: lanica saveta je duna da katalog prava smatra deklaracijom ciljeva koje treba da ostvari pri utvrivanju odnosa u sferi rada i socijalnog osiguranja.Ona ima i dve obaveze: 1)da preuzme najmanje 6 od 9 kompletno numerisanih lanova(pravo na rad i slobodu rada;pravo na udruivanje i oraganizovanje radnika i poslodavaca; pravo na posebnu zatitu dece i omladine;pravo na kolektivno pregovaranje;pravo na socijalnu i medicinsku pomo;pravo na socijalno osiguranje;pravo porodice na odgovarajuu socijalnu,pravnu i ekeonomsku zatitu;pravo na jednake mogunosti i jednak tretman zapoljavanja i rada) 2)da preuzme najmanje 16 numerisanih lanova povelje ili 63 numerisana stava iz bilo kojih alonova povelje. Nadzor se vri putem izvetaja i kolektivnih albi.Izvetaji su osnovni innstrument albi.Svaka lanica saveta duna je da uputi poetni izvetaj o prihvaenim ili neprihvaenim odrebama povelje .Ekspertsko telo razmatra izvetaje,sainjava zakljuke koje dostavlja komitetu ministara da 2/3 veinom usvoju preporuku za lanicu saveta koja je dostavila izvetaj,a ta preporuka nije obavezujua.Mogu je podneti meunarodna udruenja radnika i meunarodne nevladine organizacije.Ekspertsko telo prispelu albu najpre razmatra i poto izvri procenu sainjava izvetaj sa zakljucima i dostavlja ga komitetu ministara koji o predmetu albe usvaja rezoluciju.Ako nae da primena povelje nije zadovoljavajua,komitet ministara 2/3 veinom usvaja preporuku i sainjava albu i upuuje je lanici saveta protiv koje je alba podneta. Ona ima obavezu da u narednom izvetaju o primeni povelje obavesti komitet ministara o preduzetim merama.

5. Bilateralni ugovori kao izvor radnog prava Bilateralni izvori su ugovori dve drave zakljueni radi regulisanja odreenih pitanja u oblasti rada i socijalnog osiguranja.Ti ugovori obavezuju samo drave ugovornice.Bilateralne ugovore zakljuuju drave koje imaju interes da ree neki zajedniki problem, na ..Naa drava je zakljuila vie takvih ugovora sa Francuskom,vedskom,Holandijom, Luksemburgom u oblasti zapoljavanja i rada;Sa Francuskom,Belgijom ,ekom,Maarskom,Bugarskom;Austrijom,Nemakom i zemljanma bive SFRJ u oblasti socijalnog osiiguranja.Prema lanu ustavne povelje SCG odredbe meunarodnih ugovora u ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama koji vae na teritoriji SCG neposredno se primenjuju.Pod njima se podrazumevaju meunarodni ugovori i sporazumi koji su ratifikovani, a njihova ratifikacija je u nadlenosti SCG.Tu vai i opte prihvaena pravila meunarodnog prava u koje spadaju akti OUN koji ne podlee ratifikaciji.Meunarodno pravo se primenjuje neposredno,tj. sa direktnim pozivom na odreeni meunarodni izvor.Kada je norma meunarodnog prava uvedena u unutranji pravni sistem primena propisa znai i primenu meunarodnog prava,a ako to nije uinjeno meunarodno pravo ima primat nad pravom SCG. 6. Odnos meunarodnih i unutranjih izvora radnog prava Globalni izvori su akti univerzalnog karaktera i njih donose svetske meunarodne organizacije kao to su Organizacija UN i meunarodna organizacija rada. Njeni glavni organi su Generalna skuptina,ekonomski i socijalni savet, savet bezbednosti,starateljski savet,meunarodni sud pravde i sekretarijat. Za razliku od univerzalnih izvora,dejstvo regionalnih izvora je ogranieno na drave koje pripadaju odreenim regionalnim organizacijama. Bilateralni izvori su ugovori dve drave zakljueni radi regulisanja odreenih pitanja u oblasti rada i socijalnog osiguranja. Srbija ima svoj ustav ,ali , u njoj vai i ustavna povelja SCG.Ustav Republike Srbije mora biti uksklaen sa ustavnom poveljom SCG.Ustavna povelja SCG ne sadri odredbe o radu i socijanom osiguranju,jer je to zapravo nacelna sadrzina Male povelje. Moe se rei da u Srbiji deluju dva ustavna akta. Mala povelja SCG i Ustav R Srbije.Ureivanje radnog prava spada u iskljuivu zakonodavnu nadlenost drave lanice.Mala povelja sadri naelne odredbe o pravima u slobodana u oblasti rada i socijalnog osiguranja. Dravna zajednica SCG nema zakonodavna ovlaenja u oblasti rad i socijalnog osiguranja,a tu oblast ureuju zakoni drava lanica. Radni odnosi su ureeni matinim zakonom i zakonima koji se primenjuju u pojedinim oblastima rada:Matini zakon o radnim odnosi na je Zakon o radu .Tamo gde posebnih zakona nema, zakon o radu ima potpunu i direktnu primenu. Najznaajniji zakon je zakon o radnim odnosima u dravnim organima. Ovaj zakon ce vaziti do 1 jula 2006!!!!-Kada stupa na snagu vec doneti Zakon o drzavnim sluzbenicima.Za odreene organe postoji specijalni propisi o radnim odnosima, npr. U zakonu o unutranjim poslovima, zakony o uredjenju sudova . Podzakonski akti-To su dravni propisi koje donosi izvrna vlast.Propise donosi organ zakonodavne vlasti,a organi izvrne vlasti obezbeuju njihovo sprovoenje.Nekad je potrebno da se sprovoenje zakona obezbedi drugim propisom.Taj propis je podzakonski akt ,a njega donosi vlada ili resorni ministar.Podzakonski akti vlade su pravilnici ,uputstva i naredba. Kolektivni ugovori su izvori prava u oblasti rada. Ugovor sadri dve vrste odredaba:normativno pravne i

obligaciono pravne.Normativno pravne utvruju prava,obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca.Prema njima se kolelektivni ugovor odnosi kao svaki propis.Takav karakter imaju odredbe kolektivnog ugovora o zasnivanju radnog odnosa,radnom vremenu,odmorima, zatiti na radu,prestanku radnog odnosa.Obligacionopravne odredbe utvruju prava ,obaveze i odgovornosti Pravilnik o radu-Donosi se kada ne postoje uslovi da se zakljui kolektivni ugovor.Supstitucija kolektivnog ugovora pravilnikom o radu treba da ima privremeni karakter.Trajno reenje je pojedinni kolektivni ugovor. 7. Dravni izvori radnog prava U dravne izvore radnog prava spadaju ustavni akti,zakoni i podzakonski akti Srbija ima svoj ustav ,ali poto je deo dravne zajednice SCG, u njoj vai ustavna povelja SCG.Ustav Republike Srbije mora biti uksklaen sa ustavnom poveljom SCG.Ustavna povelja SCG ne sadri odredbe o radu i socijanom osiguranju jer je to nacelna sadrzina Male povelje.Moe se rei da u Srbiji deluju dva ustavna akta. Mala povelja SCG i Ustav R Srbije.Ureivanje radnog prava spada u iskljuivu zakonodavnu nadlenost drave lanice.Mala povelja sadri naelne odredbe o pravima u slobodana u oblasti rada i socijalnog osiguranja jer dravna zajednica SCG time preuzima obavezu da obezbedi uslove za primenu meunarodnih izvora radnog prava Zakoni- Dravna zajednica SCG nema zakonodavna ovlaenja u oblasti rada i socijalnog osiguranja,a tu oblast ureuju zakoni drava lanica.Zakon mora biti usklaen sa ustavom i svi propisi moraju biti usklaeni sa zakonom. Radni odnosi su ureeni matinim zakonom i zakonima koji se primenjuju u pojedinim oblastima rada:Matini zakon o radnim odnosina je Zakon o radu.-On vai za sve zaposlene i sve poslodavce i ima karakter opteg zakona .Tamo gde posebnih zakona nema Zakon o radu ima potpunu i direktnu primenu.Najznaajniji zakon je Zakon o radnim odnosima u dravnim organima.Ovaj zakon ce vaziti do 1 jula 2006!!!! Kada stupa na snagu doneti Zakon o drzavnim sluzbenicima Podzakonski akti-To su dravni propisi koje donosi izvrna vlast.Propise donosi organ zakonodavne vlasti,a organi izvrne vlasti obezbeuju njihovo sprovoenje. ,a njega donosi vlada ili resorni ministar.Ovi akti imaju akcesorni zavisni karakter.Samostalne podzakonske akte moe donositi samo ef drave za vreme ratnog stanja.Podzakonski akti vlade su uredbe ,uputstva i odluke 8. Ustavni aktiSrbija ima svoj ustav ,ali poto je deo dravne zajednice SCG, u njoj vai ustavna povelja SCG.Ustav Republike Srbije mora biti uksklaen sa ustavnom poveljom SCG.Ustavna povelja SCG ne sadri odredbe o radu i socijanom osiguranju jer je to nacelna sadrzina Male povelje.Moe se rei da u Srbiji deluju dva ustavna akta. Mala povelja SCG i Ustav R Srbije.Ureivanje radnog prava spada u iskljuivu zakonodavnu nadlenost drave lanice.Mala povelja sadri naelne odredbe o pravima u slobodana u oblasti rada i socijalnog osiguranja jer dravna zajednica SCG time preuzima obavezu da obezbedi uslove za primenu meunarodnih izvora radnog prava .Mala povelja proklamuje zabranu svake neposredne ili posredne diskriminacije po bilo kom osnovu,pa i po osnvu rase,pola , roenja,jezika;zabranu prinudnog rada ukljuujui i rad seksualno ili ekonomsko iskoriavanje;slobodi sindikalnog udruivanja,javnog zdravlja i morala;pravo na rad u skladu sa zakonom,a to podrazumeva stvaranje uslova da svako ivi od svog rada ,naroito u pogledu naknade za rad;pravo na trajk;pravo na socijalno osiguranje.

Ustav R Srbije proklamuje 1) jednakost graana u pravima i dunostima. 2)pravo na rad 3) slobodan izbor zanimanja 4)svoenje prestanka radnog odnosa protiv volje radnika 5)zabranu prinudnog rada 6)pravo na odgovarrajuu zaradu 7)pravo na materijalno obezbeenje u toku privremene nezaposlenosti 8)pravo na zatitu na radu 9)pravo na posebnu zatitu omladinu,ena 10)pravo lica delimino sposobnih za rad na osposobljavanju za obavljanje poslova 11)pravno socijalnu sigurnost lica koja su nesposobna za rad ,a koja nemaju sredstva za izdravanje 12)pravo na obavezno socijano osiguranje zaposlenih u toku bolesti,trudnoe,porodinu penziju. 9. Zakoni -Dravna zajednica SCG nema zakonodavna ovlaenja u oblasti rada i socijalnog osiguranja,a tu oblast ureuju zakoni drava lanica.Zakon mora biti usklaen sa ustavom i svi propisi moraju biti usklaeni sa zakonom. Radni odnosi su ureeni matinim zakonom i zakonima koji se primenjuju u pojedinim oblastima rada:Matini zakon o radnim odnosina je Zakon o radu.-On vai za sve zaposlene i sve poslodavce i ima karakter opteg zakona .Tamo gde posebnih zakona nema Zakon o radu ima potpunu i direktnu primenu.Najznaajniji zakon je Zakon o radnim odnosima u dravnim organima.Ovaj zakon ce vaziti do 1 jula 2006!!!! Kada stupa na snagu doneti Zakon o drzavnim sluzbenicima!!!. Za odreene organe postoji specijalni propisi o radnim odnosima, npr. U zakonu o unutranjim poslovima, zakonu o uredjenju sudova. Zakon o radnim odnosima u dravnim organima vaan je i zbog primene u organima teritoralne autonomije i lokalne samouprave.taj zakon se bazino primenjuje i u ustavnovama javnih slubi na osnovu zakona o javnim slubama.Prema ovoj odredbi primenjuje se propisi o zapolenima u dravnim organima.Ustanove javnih slubi postoje u oblasti obrazovanja, nauke,kulture,socijane zatite.Za neke od ovih slubi javni odnosi su ureeni i na drugi nain:npr.zakon o zdravstvenoj zatiti je odredio da se prava i obaveze i odgovornosti zaposlenih u zdravstvenim ustanovama ostvaruju po propisima matinog zakona o radnim odnosima.zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sadri niz odredaba kojima se odstupa od bazinog zakona o radnim odnosima u dravnim organima. Zatita na radu ureena je zakonom o zatiti na radu koji se primenjuje u preduzeima, bankama,zadrugama koje obaljaju privrednu delatnost javnih slubi kao i drugim domaim i stranim fizikim i pravnim licima koja zapoljavaju radnike Zapoljavanje je ureeno zakono o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti.. 10.Podzakonski akti -To su dravni propisi koje donosi izvrna vlast.Propise donosi organ zakonodavne vlasti,a organi izvrne vlasti obezbeuju njihovo sprovoenje. ,a njega donosi vlada ili resorni ministar.Ovi akti imaju akcesorni zavisni karakter.Samostalne podzakonske akte moe donositi samo ef drave za vreme ratnog stanja.Podzakonski akti vlade su uredbe ,uputstva i odluke .Najvei znaaj imaju uredbe i njom se utvruju osnovica i koeficijenti plata u dravnim organima i vri razvrstavanje zaposlenih u platne razrede . Podzakonski akti resornih ministara donose se kao pravilnici,naredbe i uputstva.Najvei znaaj imaju pravilnici i njima se utvruju postupak i nain registrovanja ugovora o radu :obavljanje poslova van prostorija poslodavca,sadraj radne knjiice i unoenja podataka u nju,nain i postupak registrovanja kolektivnih ugovora,nain izdavanja i sadraj potvrde o nastupanju privremene spreenosti rada.Pravilnici koji obezbeuju sprovoenje zakona o zatiti na radu imaju naroiti znaaj.Pravilnici se donose i radi sprovoenja zakona u oblasti socijalnog osiguranja. 11. Nedravni izvori radnog prava U nedravne izvore radnog prava spadaju kolektivni ugovori, pravilnici o radu, drugi opti

akti i individualni ugovori. Kolektivni ugovori-Kolektivni ugovori su izvori prava u oblasti radaZakon o radu poznaje 3 vrste kolektivnih ugovora:opti(koji se zakljuuje na nivou republike),posebni(koji se zakljuuje na nivou odreene grane delatnosti),pojedinani(koji se zakljuuje na nivou poslodavaca). Pravilnik o raduDonosi se kada ne postoje uslovi da se zakljui pojedini kolektivni ugovor. Istovremeno postojanje kolektivnog ugovora kod poslodavca i pravilnika o radu nije mogue..Ako postoji kolektivni ugovor kod poslodavca, ne moe postojati pravilnik o radu i obrnuto.Dok privremeno stanje traje, pravilnik o radu zauzima poziciju kolektivnog ugovora kod poslodavca. Individualni ugovor .Oni deluje samo prema licima koja su ih zakljuila.Poto utvruju prava ,obaveze i odgovornosti,ipak spadaju u izvore radnog prava.U ovu kategoriju spadaju ugovor o radu i sporazum o zapoljavanju. Drugi opti akti-Opti akti kao nedravni izvori radnog prava postoje i u oblasti rada i socijalnog osiguranja Od optih akata u oblasti rada najvei znaaj imaju pravilnici o sistematizaciji poslova i pravilnici o zatiti na radu Nedravne opte akte u oblasti socijalnog osiguranja donose nadleni organi: fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje,nacionalne slube za zapoljavanje i republikog zavoda za zdravstvenu zatitu. Najee je re o pravilnicaima kojima se blie odreuje nain ostvarivanja prava osiguranih lica. 12. Kolektivni ugovoriKolektivni ugovori su izvori prava u oblasti rada.Oni su se pojavili krajem 19.veka . Prvi ugovor je zakljuen u Lionu 1830. Oni se prvi put pominju u zakonu o zatiti radnika iz 1922. ,a prvi put reguliu zakonom o radnjama 1931.Posle II Svetskog rata zamiru.Vegetirali su u privatnom sektoru rada.Sa reafirmacijom ugovornog koncepta radnog odnosa ,kolektivni ugovori su ponovo postali opte priznati izvori radnog prava. Preporuka MOR definie kolektivni ugovor podrazumeva se svaki pismeni sporazum koji se odnosi na uslove rada i zaposlenja ,zakljuen izmeu poslodavaca i grupe radnika. Zakon o radu poznaje 3 vrste kolektivnih ugovora:opti(koji se zakljuuje na nivou republike),posebni(koji se zakljuuje na nivou odreene grane delatnosti),pojedinani(koji se zakljuuje na nivou poslodavaca). Kolektivni ugovor sadri dve vrste odredaba:normativno pravne i obligaciono pravne. Normativno pravne utvruju prava,obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca.Prema njima se kolelektivni ugovor odnosi kao svaki propis.Takav karakter imaju odredbe kolektivnog ugovora o zasnivanju radnog odnosa,radnom vremenu,odmorima, zatiti na radu,prestanku radnog odnosa.Obligacionopravne odredbe utvruju prava ,obaveze i odgovornosti onih koji su kolektivni ugovor zakljuili.Prema njima se kolektivni ugovor odnosi kao i svaki ugovor-regulie njihove meusobne odnose.Ovakav karakter imaju odredbe o:uticaju udruenja radnika ,obezbeenju radnog mira,reavanju kolektivnih sporova.U meri kojoj sadri normativno-pravne odredbe kolektivni ugovor je opti akt i deluje erga omnes.U meri kojoj sadri obligaciono pravne odredbe kolektivni ugovor je klasini ugovor jer deluje inter partes. Kolektivni ugovor mora biti u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom.Usklaenost sa zakonom zasniva se na dva pravila:negativno i pozitivno.Negativno pravilo postavljeno je lanom zakona o radu.Kolektivni ugovor ne moe da sadri odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvruju nepovoljni uslovi rada od prava i uslova koji su utvreni zakonom . Pozitivno pravilo postavljeno je lanom zakona o radu.Prema njemu kolektivni ugovor moe da utvrdi vea prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrenih zakonom.Kolektivni ugovor

spada u kategoriju formalnih ugovora,potrebno je da se ono to je usaglaeno izvri u pismenoj formi.Za njegovo zakljuivanje nije dovoljna saglasnost volje uesnika.Re je o formi ad solemnitatem.Potpisan kolektivni ugovor mora biti objavljen .To moe biti oglasna tabla,lokalni list,bilten.Bez objavljivanja on ne moe stupiti na snagu,a stupa na snagu obino 8 dana od objavljivanja ako nije odreen neki krai rok.Registracija vai za opti kolektivni ugovor,ona se vri kod ministarstva za poslove rada u skladu sa pravilnikom koji donosi ministar. 13.Opti kolektivni ugovor je nacionalni i generalni kolektivni ugovor ..Nacionalni se zakljuuje za teritoriju republike,a generalni vai za sve zapolene i sve poslodavce u republici.Zakljuuje ga reprezantivni sindikat i reprezentativo udruenje poslodavaca u republici kao celini 14. Posebni kolektivni ugovor sa obzirom na oblast rada zakljuuje se za granu, grupu ili delatnost u republici kao celini.Zakljuuju ga reprezentativni sindikat i reprezentativno udruenje poslodavaca u odreenoj grani rada.Grane su industrija,saobraaj i veze,bankarski i finansijski poslovi... -Posebni kolektivni ugovor sa obzirom na teritoriju zakljuuje se za teritorijalnu autonomiju ili lokalnu samoupravu kako je predvieno lanom zakona o radu.Zakljuuju ga reprezentativni sindikat i reprezentativno udruenje poslodavaca za odreenu teritoriju. -Posebni kolektivni ugovor sa obziron na delatnost zakljuuje se za javna preduzea i javne slube kako je predvieno zakonom o radu.Zakljuuju ga odgovarajui reprezentativni sindikat i osniva.Javna preduzea su preduzea koja obavljaju delatnost od javnog interesa.Ona se osnivaju u oblasti infrastrukture ,u komunalnim i drugim oblastima privreivanja.Javne slube su delatnosti kojima se obezbeuje ostvarivanje prava graana. Ovaj kolektivni ugovor moe biti zakljuen za teritoriju republike,pokrajine,optine ili grada.-Posebni kolektivni ugovor sa obzirom na staleku pripadnost zakljuuje se za samostalne umetnike, za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti kulture.Zakljuuju ga reprezentativni sindikat i reprezentativno udruenje poslodavaca u toj oblasti. 15.-Kolektivni ugovor kod poslodavaca se zakljucuje na nivu poslodavca.Zakljuuju ga reprezentativni sindikat kod poslodavaca i direktor poslodavaca.Re je kolektivnom ugovoru na nivou radne sredine u kojoj je zaposleni uspostavio radni odnos.Kolektivni ugovor zakljuen na niem nivou mora biti u saglasnosti sa kolektivnim ugovorom zakljuenim na viem nivou, pa ne moe da sadri odredbe kojima se zaposlenom utvruju manja prava.Kolektivni ugovor zakljuen na viem nivou ima jau pravnu stranu od kolektivnog ugovora zakljuenog na niem nivou,ali zato ne moe za zaposlene biti nepovoljniji od njega.Kolektivni ugovor zakljuen na niem nivou ima slabiju pravnu stranu od ugovora na viem nivou ,ali zato moe za zaposlene biti povoljniji od njega.Ovakav odnos meu kolektivnim ugovorima,postavljen je optim kolektivnim ugovorom.Za zaposlene je najpovoljniji pojedinani kolektivni ugovor.Za zaposlene je najnepovoljniji Opti kolektivni ugovor. 16.Pravilnik o raduDonosi se kada ne postoje uslovi da se zakljui pojedini kolektivni ugovor.Prema lanu zakona o radu tih uslova nema: 1)ako nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zakljucen sporazum o udruzivanju sindikata 2)kada nijedan ucesnik kolektivnog ugovora ne inicira pocetak pregovora radi zakljucenja kolektivnog ugovora; 3)kada uesnici u kolektivom pregovaranju nisu postigli saglasnost za zakljuenje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od pregovora.4)ako sindikat u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za pregovore ne prihvati inicijativu poslodavca. Ako iz ovih razloga pojedinani kolektivni ugovor nije mogao biti zakljuen poslodavcu ostaje da prava ,obaveze i odgovornosti izbranog osnosa uredi sam.On to ini pravilnikom o radu.On je

supstitut kolektivnog ugovora i treba da ga zameni dok ne nastanu uslovi za njegovo zakljuivanje.Poto pravilnik donosi poslodavac ,pored poslodavca uestvuje i sindikat zaposlenih kod poslodavca.Supstitucija kolektivnog ugovora pravilnikom o radu treba da ima privremeni karakter.Istovremeno postojanje kolektivnog ugovora kod poslodavca i pravilnika o radu nije mogue.Ako postoji kolektivni ugovor kod poslodavca, ne moe postojati pravilnik o radu i obrnuto.Dok privremeno stanje traje, pravilnik o radu zauzima poziciju kolektivnog ugovora kod poslodavca.Ne moe da zaposlenima utvruje manja prava ili nepovoljnije uslove rada od prava i uslova utvrenih zakonom.Moe da zaposlenima utvruje vea prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrenih zakonom.Donosilac pravilnika o radu je poslodavac,Ako je poslodavac pravno lice, pravilnik o radu donosi organ koji je statutom ovlaen da donosi pravne akte.Ako je poslodavac fiziko lice pravilnik o radu donosi ono samo. 17. Drugi opti aktiOpti akti kao nedravni izvori radnog prava postoje i u oblasti rada i socijalnog osiguranja. Od optih akata u oblasti rada najvei znaaj imaju pravilnici o sistematizaciji poslova i pravilnici o zatiti na radu. -Pravilnik o sisitematizaciji poslova donosi svaki poslodavac na osnovu zakona o radu.Vazeci Zakon o radu predvidja da pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova donosi direktor !!!a kod poslodavca bez pravnog lica-preduzetnik. -Pravilnici o zatiti na radu donose se po Zakonu o zatiti na radu da bi se obezbedili bezbedni uslovi rada na poslovima sa poveanim rizikom.Donosi ih organ odreen zakonom ondnosno statutom poslodavaca.Oni moraju biti u skladu i sa odgovarajuim optim aktom o zatiti na radu. Nedravne opte akte u oblasti socijalnog osiguranja donose nadleni organi: fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje,nacionalne slube za zapoljavanje i republikog zavoda za zdravstvenu zatitu. Najee je re o pravilnicaima kojima se blie odreuje nain ostvarivanja prava osiguranih lica. 18. Individualni ugovor-To su pojedinani,a ne opti akti .Oni deluje samo prema licima koja su ih zakljuila.U ovu kategoriju spadaju ugovor o radu i sporazum o zapoljavanju. Ugovor o radu je akt zasnivanja radnog odnosa.On je i akt ureivanja radnog odnosa jer utvruje prava,obaveze i odgovornost zaposlenog i poslodavca na najniem elementarnom nivou. Vii nivo ureivanja je kolektivni ugovor,odnosno pravilnik o radu,a najvii zakon usklaen sa aktima meunarodnog prava.Ugovor o radu mora biti usklaen sa zakonom i optim aktim,pri tome to se pod optim aktom podrazumva kolektivni ugovor i pravilnik o radu.-Usklaenost se zasniva na pozitivnom i negativnom pravilu.Pozitivno pravilo doputa da se ugovorom o radu utvrde vea prava i povoljni uslovi rada od prava i uslova utvrenih zakonom ili optim aktom,kao i druga prava koja nisu utvrena zakonom ili optim aktom.Negativno pravilo ne doputa da se ugovorom o radu zaposlenom daju manja prava ili utvruju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvreni zakonom i optim aktom.Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvreni nepovoljiji uslovi rada od uslova utvrenih zakonom ili optim aktom smatraju se nitavnim.Ovakve odredbe ugovora o radu ne proizvode pravno dejstvo. Sporazum o zapoljavanju predvien je lanom zakona o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti.Njega zakljuuju nacionalna sluba za zapoljavanje i nezaposleno lice koje se vodi na evidenciji nezaposlenih due od dve godine ili koje ostvaruje pravo na novanu naknadu.Ovim sporazumom se utvruju uslovi, postupak i mere za zapoljavanje. 19. Sudska praksa Propisi postoje da bi se ljudi po njima vladali.Pravni sistem ine iskljuivo propisi u odreenom hijerajhijskom poretku.Njega ine ustav,zakoni,podzakonski akti...Pravni poredak ine i praksa i

stvarno ponaanje ljudi.Propisi se donose da bi se to due primenjivali.Stvarnost je promenjiva jer se ivot ljudi stalno menja. Sudska praksa ima ire i ue znaenje. Sudsku praksu u irem znaenju ine odluke, miljenja ,shvatanja, bez obzira na njihovu validnost .Ovakva sudska praksa se moe odnositi na:praksu svih sudova ili praksu odreene vrste suda,praksu u primeni pojedinih instituta ili pojedinih propisa. Sudsku praksu u uem znaenju ine odluke,stavovi i miljenja kojima se obezbeuje jedinstvena primena propisa.U Srbiji su to sad Vrhovni sud Srbije i donekle Vii trgovinski sud,a od 1.januara.2007 e biti i apelacioni sudovi i Upravni sud.Sudska praksa moe biti bogata ili oskudna ,jedinsvena ili podeljena ,publikovana ili nepublikovana,temeljita ili parafrazirajua. Jedni smatraju da sudska praksa nije izvor prava jer sudovi ne stvaraju pravo nego ga primenjuju.Drugi smtaraju da sudska praksa nije izvor prava ,ali da u sluaju pravnih praznina ima tu snagu .Trei smatraju da je sudska praksa subsidijarni izvor prava i da tako deluje kada se ne moe upotrebiti propis.-Sudska vlast se objanjava na tri naina:kao deklarativna,konstitutivna,deklarativno-kreativna delatnost. Sudska praksa se oblikuje i iskazuje u formi pravosnanih sudskih odluka,pravnih shvatanja i naelnih pravnih stavova.Pravosnane sudske odluke imaju oblik presuda i reenja i njih donosi sudksko vee.Pravna shvatanja utvruje sudsko odeljenje.Njega ine sudije koje postupaju u predmetima u odreenoj oblasti.Sednica se zasniva ako izmeu pojedinih sudksih vea nastane nesaglastost u primeni propisa ili ako jedno vee odstupi od postojeeg pravnog shvatanja ili pravnog shvatanja koje su prihvatila sva vea.Naelni pravni stav opte sednice obavezuje sva vea i sva vea vrhovnog suda srbije i moe biti izmenjen samo na optoj sednici.Uputstva se tiu praenja i evidentiranja sudske prakse ,a njih daje vrhovni sud,a za predmete iz nadlenosti trgovinskih sudova i vii trgovisnski sud. .. 20. Reimi radnih odnosa Zakonski propisi ustanovljavaju 3 reima : opti, reim u dravnim organima i reim u javnim slubama. Opti reim radnog odnosa-opti reim je ustanovljen zakonom o radu.To je matini zakon u oblasti rada i on vai za sve zaposlene i sve poslodavce ako drugaije nije odreeno.Primena opteg reima je integralna ili supsidijarna.Opti reim se primenjuje integralno u preduzeima, poslovnim bankama,osiguravajuim drutvima, fondacijama, zadrugama, kao i kod drugih domaih i stranih i fizikih lica za koja ne vae posebni propisi.Opti reim se primenjuje supsidijarno u radnim sredinama i za njih vae posebni propisi. Reim radnog odnosa u dravnim organima-ovde vai poseban reim utanovljen zakonom o radnim odnosinma u dravnim organima.Od 1. jula 2006 primenjivace se novi zakon o drzavnim sluzbenicima !!!.On se primenjuje u Narodnoj banci,sudovima,javnom pravo branilatvu,organima za prekraje,slubi za zajednike poslove republikih organa Poseban reim u javnim slubama-U javnim slubama vai poseban reim ustanovljen lanom zakona o javnim slubama.Prema ovoj odredbi primenjuju se propisi o radnim odnosima u dravnim organima ako zakonom nije drugaije odreeno 21. Opti reim radnog odnosaOpti reim je ustanovljen zakonom o radu.To je matini zakon u oblasti rada i on vai za sve zaposlene i sve poslodavce ako drugaije nije odreeno.Primena opteg reima je integralna ili supsidijarna.Opti reim se primenjuje integralno u preduzeima, poslovnim bankama,osiguravajuim drutvima, fondacijama, zadrugama, kao i kod drugih domaih i stranih i fizikih lica za koja ne vae posebni propisi.Opti reim se primenjuje supsidijarno u radnim

sredinama i za njih vae posebni propisi.Kad tih propisa ima opti reim se ne primenjuje,posto posebni propis ima jau pravni snagu od opteg.Kada tih propisa nema onda opti rezim radnog odnosa posaje relevantan i u radnim sredinama u kojima se ne primenjuje integralno-tada deluje iz drugog plana 22. Reim radnog odnosa u dravnim organimaOvde vai poseban reim utanovljen zakonom o radnim odnosinma u dravnim organima.Od 1. jula 2006 primenjivace se novi zakon o drzavnim sluzbenicima !!!.On se primenjuje u Narodnoj banci,sudovima,javnom pravo branilatvu,organima za prekraje,slubi za zajednike poslove republikih organa.On se shodno primenjuje i u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.Ovaj zakon se primenjuje na zaposlena,postavljena i izabrana lica.-Zaposlena lica su lica koja su zasnovala radni odnos reenjem stareine na osnovu odluke o izboru kandidata prijavljenih na oglas.-Postavljena lica su lica koja su zasnovala radni odnos odlukom organa izvrne vlasti bez oglasa.-Izabrana lica su lica koje bira ili narod ili parlament.Oni nisu u radnom odnosu ,ali imaju prava po osnovu rada.Zakono radnim odnosima u dravnim organima je poseban zakon, lex specialis.Postoje posebni zakoni u odnosu na njega, zakon o unutranjim pooslovima, zakon o javnom tuilatvu...Oni sadri odredbe o radnim odnosima koji se prema zakonu o radu odnose kao lex specialissimus.One imaju najjau pravnu snagu pa derogiraju poseban i matini zakon.Presuda vrhovnog suda srbije ukazuje-na radnike zaposlene u dravnim organima najpre se primenjuju posebni propisi o radnim odnosima u pojedinim organima(lex specialissimus) ako postoje.Ukoliko takvih propisa nema supsidijarno se primenjuju posebni propisi o radnim odnosima u dravnim organima (lex specialis).Ako ni tih propisa nema rezidualno se primenjuju opti propisi zakona koji ureuje radne odnose (lex generalis). 23. Poseban reim u javnim slubama -U javnim slubama vai poseban reim ustanovljen lanom zakona o javnim slubama.Prema ovoj odredbi primenjuju se propisi o radnim odnosima u dravnim organima ako zakonom nije drugaije odreeno.Ustanove javnih slubi osnivaju se u oblasti obrazovanja, kulture,uenikog standarda,socijalnog osiguranja,drutvene brige o deci.To su :kole,instuituti,studentski domovi, domovi zdravlja, fondovi za socijalno osiguranje...U svim tim ustanovama primenjuje se Zakon o radnim odnosima u dravnim organima.Ako za neku od ovih ustanova postoji poseban propis on ima jau pravnu snagu,a njegove odredbe iskljuuju primenu zakona o radnim odnosima u dravnim organima.Tako su zakon o zdravstvenoj zatiti i zakon o univerzitetu odredili da se u ustanovama zdravstva i visokog kolstva primenjuje matini zakon o radu.Ako posebnog propisa nema u ustanovi jane slube zakon o radnim odnosima se primenjuje integralno.Ukoliko ni bazini zakon nema potrebnu odredbu rezidualno se primenjuje matini zakon o radu. 24. Pojam radnog odnosa Radni odnos je dobrovoljni pravni odnos zaposlenog i poslodavca sa pravima,obavezama i odgovornostima utvrenim zakonom,kolektivnim ugovorom ili drugim aktom.Iz ovoga proizilazi da se 1) radni odnos dobrovoljno uspostavlja, 2) da se uspostavlja kao pravni odnos, 3) da su subjekti ovog odnosa zaposleni i poslodavac, 4) da sadrinu tog odnosa ispunjavaju njihova prava,odgovornosti i obaveze, 5) da su prava,odgovornosti i obaveze ureeni zakonom i drugim propisima. Radni odnos se uspostavlja dobrovoljno to je posledica slobode rada,Sloboda rada omoguuje graaninu da odlui hoe li i ta raditi.Dobrovoljnost pri zasnivanju radnog odnosa je obostrana.Dok zaposleni moe radni odnos otkazati bez navoenja razloga,poslodavac to moe uiniti samo u sluajevima koji su predvieni zakonom.

Radni odnos je pravni odnos,njegovo poreklo je ugovorno jer zaposleni i poslodavac zakljuuju ugovor o radu-po zakonu o radu.Po zakonu o radnim odnosima u dravnim organima nije jer se taj odnos zasniva ili odlukom nadlenog organa o prijemu kandidata ili sporazumom o preuzimanju.Zasnovan radni odnos ostaje pravni odnos sve dok ne prestane, a prestaje pojedinanim pravnim aktima povodom kojih se moe traiti pravna zatita u postupku pred arbitraom ili sudom. Radni odnos zasnivaju dva pravna subjekta-to su zaposleni i poslodavac.Zaposleni je fiziko lice u radnom odnosu kod poslodavca prema zakonu o radu.To lice mora da ima najmanje 15 godina i optu zdravstvenu sposobnost.Ako je maloletno lice potrebna je i pismena saglasnost roditelja,odnosno staraoca.Invalidnio lice mora da ispunjava i uslove predviene zakonom o zapoljavanju lica sa smanjenom radnom sposobnou.Poslodavac prema zakonu o radu je domae ili strano pravno ili fiziko lice kod kojeg zaposleni radi.Poslodavac u optem reimu radnih odnosa je preduzee,poslovna banka,osiguravajua organizacija,zadubina,fondacija.Poslodaavac u radnom odnosu kod dravnog organa je drava,a kod organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave je pokrajina ili optina. Sadrinu radnog odnosa ine , prava , obaveze i odgovornosti zapslenog i poslodavca a ona se ureuju zakonom i posebnim zakonom u skladu sa potvrenim meunarodnim konvencijama , kao i kolektivnim ugovorom. 25. Vrste radnog odnosa Radni odnos se zasniva na neodreeno vreme i to je osnovni oblik radnog odnosa.Postoje i radni odnosi na odreeno vreme,pripravniki,radni odnos za obavljnje poslova sa poveanim rizikom,radni odnos sa kunim pomonim osobljem.Svi ti posebni oblici se u manjoj ili veoj meri razlikuju od osnovnog oblika.Ako propis o posebnom obliku radnog odnosa postoji,primenjuje se on ,a ne propis koji se odnosi na osnovni oblik.Ako specijalnog propisa nema,vai propis kojim se ureuje osnovni oblik radnog odnosa. Radni odnos na neodreeno vreme je osnovni oblik radnog odnosa.Njegovo trajanje nije vremenski ogranieno.Prema zakonu o radu, ugovor o radu u kome nije odreeno vreme trajanja rada smatra se ugovorom o zasnivanju radnog odnosa na neodreeno vreme.Radni odnos na neodreeno vreme traje dok ne prestane na nain i pod uslovima koji su predvieni zakonom i prestanak je uvek neizvestan.Sve to se ne odnosi na posebne oblike radnog odnosa, tie se radnog odnosa na neodreeno vreme. 26. Radni odnos na odreeno vreme 1)radni odnos na odreeno vreme moe da se zasnuje za obavljanje odreenih poslova,ali samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najdue 12 meseci.Poslovi nisu blie odreeni, osim poslova zamene odsutnog radnika.Iz ovoga proizilazi da je re o poslovima koji traju odreeno vreme i u te poslove spadaju sezonski poslovi,poslovi na izradi odreenog projekta,poslovi u ustanovama pozorine ,baletske, muzike i muziko-scenske umetnoti.....Radni odnos na odreeno vreme moe biti i zasnovan radi obavljanja svih drugih poslova koji nemaju trajni karkter .Donja granica nije postavljena,ali nema smisla da bude manja od mesec dana jer toliko iznosi jedinica za obraun zarade.Pod prekidom rada ne smatra se prekid rada krai od 30 radnih dana.Prekid rada dui od 30 radnih dana izaziva prekid radnog odnosa na odreeno vreme.Prekid radnog odnosa znai i prekid staa osiguranja,ali ne znanai prestanak radnog odnosa. 2)Radni odnos na odreeno veme radi zamene privremeno odsutnog radnika moe se zasnovati do povratka odsutnog radnika.Odsutni radnik moe biti u radnom odnosu na neodreeno ili odreeno vreme.Odsutnost moe imati razliite uzroke:porodiljstvo,nega deteta,struno

usavravnje.Ako odsutnom zaposlenom prestane radni odnos,prestaje i njegova odsutnost,a sa njom i osnov prestanka radnog odnosa na odreeno vreme istekom roka odsutnosti prema zakonu o radu. 3)Prema zakonu o radu radni odnos na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku ugovora o radnom odnosu na odreeno vreme.Postoji odredba koja ne doputa trajanje radnog odnosa na odreeno vreme kada prestanu razlozi za njegovo postojanje.Radni odnos na neodreeno vreme je pravilo,a radni odnos na odreeno vreme je izuzetak.Tipina situacija nastaje kada zaposleni nastavi da radi i posle povratka odsutnog radnika.Tada se njegov radni odnos na odreeno vreme preobraava u radni odnos na neodreeno vreme bez obzira to je povratkom privremeno odsutnog radnika aktiviran i njegov radni odnos.Prestankom radnog odnosa prestaje i njegova privremena odsutnost 27. Radni odnos uz probni rad Radni odnos uz probni rad uspostavlja se uslovno:da radnik u odreenom vremenu ispolji odgovarajue radne sposobnosti. -Probni rad je oblik proveravanja strunih i drugih radnih sposobnosti,kad one pretstavljaju uslov za uspeno obavljanje odreenih poslova.Ako se prvo zasnuje radni odnos pa tek potom pristupi proveravanju uslova rada,onda je taj odnos uspostavljen uslovno.Ukoliko se pokae da zaposleni ispunjava uslove rada ostaje u radnom odnosu.Ukoliko se pokae da ga ne ispunjava gubi radni odnos.U prvom sluaju uslov deluje odlono.U drugom sluaju uslov deluje raskidno .Probni rad se ugovara ugovorom o radu i to ugovaranje je slobodno.Ovaj uslov rada ne moe biti primenjen prema pripravniku.Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos da bi se osposobilo za rad posle kolovanja i on jo nema odgovarajue radne i strune sposobnosti. 2)Prema zakonu o radu predvieno je da probni rad moe da traje najdue 6 meseca!!!.Donja granica nije zakonom odreena tako da probni rad moe biti ugovoren u trajnju od 15 dana, mesec,dva,a nekad to moe biti i jedan dan.Probni rad ne moe trajati due od ugovorenog vremena ako ne usledi otkaz ugovora o radu. 3)Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu jeda drugome otkazati ugovor o radu sa otkaznim rokom od najmanje 5 radnih dana.Odustajanje se vri otkazom ugovora o radu,ali tu nisu potrebni nikakvi razlozi,ve je dovoljna samo izjava o otkazu. 4)Prema zakonu o radu zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajue strune i druge radne sposobnosti prestaje radni odnos istekom roka odreenog ugovorom o radu.. 28. Pripravniki radni odnos To je radni odnos koji priprema za samostalni rad u struci. 1)Prema zakonu o radu pripravniki radni odnos poslodavac zasniva sa licem koji se prvi put zapoljava u zanimanju za koje je steklo odreenu kolsku spremu.Re je o licu koji prvi put zasniva radni odnosi.Pripravniki radni odnos se uspostavlja ugovorom o pripravnikom radu koji se uvek zakljuuje na odreeno vreme.Vreme potrebno za osposobljavanje je pripravniki sta koji ne moe biti dui od jedne godine ako zakonom nije drugaije odreeno.Ako je pripravniki sta bio uspean ,poslodavac po prestanku pripravnikog odnosa moe zasnivati i redovan radni odnos sa istim licem.Pripravnitvo kao uslov rada moe biti odreeno zakonom ili pravilnikom o sistematizaciji poslova.Zakonom je odreeno :za lekare ,farmaceute,nastavnike,zaposlene u organima drave .Gubitak pripravnikog statusa je izvestan jer radnin odnos pripravnika prestaje sa prestankom pripravnikog staa.. 2)Pripravniki sta traje najdue godinu dana ako zakonom nije drugaije odreeno.Pripravniki sta je vreme osposobljavanja pripravnika za samostalan rad u struci.Gornja granica je godinu dana, a donja nije odreena.Koliko e pripravniki sta trajati

odreuje akt o sistematizaciji poslova u zavisnosti od njihove sadrine.Npr. pripravniki sta za sudijskog pripravnika traje 3 godine i moe biti produen za jo 6 meseci.Da bi pripravniki sta bio delotvoran treba sainiti program osposobljavanja.Njegova izrada treba da bude poverena strunjacima,a njegova realizacija treba da bude poverena edukatorinma.Edukator je isusni radnik sa pedagokim smislom .On prati rad pripravnika i kontrolie realizaciju prograna obuke.Pripravniki sta zapioinje stupanjem pripravnika na rad,a istie poslednjeg dana njegovog trajanja. 3) Za vreme pripravnikog staa pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava po osnovu radnog odnosa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu..Pripravnik ima i obaveze ,a osnovna je da marljivo i predano radi na svom osposobljavanju. 29. Radni odnos van prostorija poslodavaca On se ostvaruje u ambijentu koji obezbedi zaposleni. 1)zaposleni obino radi u prostorijama poslodavca.Zakon o radu doputa da se rad pod odreenim uslovima obavlja i van prostorija poslodavaca.Taj prostor obezbeuje zaposleni.On to moe uiniti kao vlasnik,zakupac ili dralac.Zaposleni moe obavljati poslove i u vlastitom stanu.Prema zakonu o radu poslodavac moe da ugovori poslove van svojih protorija samo ako nisu opasni ili tetni po zdravlje zaposlenog i ne ugroavaju ivotnu sredinu 2)ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca sadri sve to sadri i svaki drugi ugovor o radu.Prema zakonu o radu to su: trajanje radnog vremena prema normativama rada, uslovi rada i nain vrenja nadzora nad radom zaposlenog,vrsta posla i nain organizovanja rada,korienja i upotreba sredstava za rad zaposlenog i naknada za njihovuu upotrebu,visina zarade za obavljeni rad i rokovi isplate,naknada drugih trokova rada i nain njihovog utvrivanja i druga prava i obaveze. 3)prema zakonu o radu rad van prostorija poslodavca zaposleni obavlja sam ili sa lanovima ue porodice u ime iili za raun poslodavca. lanovi ue porodice mogu biti samo partneri zaposlenog ukoliko ih je ukljuio u izvrenje ugovora.lanovi ue porodice rade za zaposlenog i sa njim uspostavljaju interni pravni odnos koji se ne tie poslodavca.Prema zakonu o radu lanovima ue porodice u smislu obavljanja poslova van prostorija poslodavca smatraju se brani drug, deca,roditelji,braa i sestre zaposlenog ili njegovog branog druga.U krug ue porodice spada i brani drug deteta ,jednog od roditelja ili brata odnosno sestre zaposlenog. 30. Radni odnos sa kunim pomonim osobljem On se zasniva radi obavljanja poslova u domainstvu. 1)prema zakonu o radu radni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova kunog pomonog osoblja.Kuni pomoni poslovi se najee odnose na higijenu,pranje i peglanje vea,pranje sua,uvanje dece i druge kune poslove.U kune poslove spadaju i odravanje zgrade,vaspitanje i poduavanje dece,odravanje kotlova.Ove poslove obavljaju kune pomonice,bebi siterke, hauz majstori,telohranitelji.Radni odnos sa kunim pomonim osobljem zakljuuje se ugovorom o radu zaposlenog i poslodavca .Kuni poslovi su uvek porodini.. 2)prema zakonu o radu ugovorom o radu kojim se zasniva radni odnos radi obavljanja kunih pomonih poslova moe da se ugovara isplata dela zarade i u naturi.Poslodavac moe obezbediti zaposlenom stanovanje i ishranu,a da to ne urauna u visinu zarade. -Obezbeivanje stanovanja i ishrane kod poslodavca obino je u interesu zaposlenog.Poto tad on ini uslugu poslodavcu,ovaj se u toj prilici najee odluuje na dobroino prekarijumsko obezbeivanje stanovanja ili ishrane.Zakon o radu ne odreuje granicu do koje se moe podizati vrednost naturalnog dela zarade u odnosu na vrednost ukupne zarade.. 3)prema zakonu o radu ako je zarada ugovorena delom u novcu,a delom u naturi, za vreme

odsustvovanja sa rada poslodavac je duan da zaposlenom naknadu zarade isplauje u novcu.Re je o naknadi zarade za vreme neradnog dana,praznika,plaenog odsustva,prekida rada bez krivice zaposlenog,odsustva zbog nege deteta.U svim ovim sluajevima naknada se isplauje u novcu.Ne postoji mogunost da se deo naknade isplati i u naturi. 31. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa Prema zakonu o radu radni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ima optu zdravstvenu sposobnost,najmanje 15 godina ivota i ispunjava uslove za rad na odreenim poslovima utvrene odgovarajuim aktom poslodavca. Postoje opti i posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa.Opti uslovi se odreuju nezavisno od poslova radi kojih se zasniva radni odnos.Svako ko eli da zasnuje radni odnos mora da ispunjava opte uslove bez obzira na poslove koje e obavljati.Prema zakonu o radu ti uslovi su: Uzrast od 15 godina !!!!: Posebni uslovi se odreuju zavisno od poslova radi kojih se radni odnos zasniva.Posebni uslovi prema zakonu o radu za zasnivanje radnog odnosa utvruju se aktom poslodavca.To je pravilnik o sistematizaciji poslova koji donosi : direktor -a kod poslodavca bez svojstva pravnog lica- sam preduzetnik .Za svaki skup poslova utvuju se i uslovi rada koje radnik mora da ispunjava i druge posebne uslove za rad na odreenim poslovima.Ti drugi uslovi se odnose na radnu sposobnost, poloen struni ispit,visoku prosenu ocenu. Zakon o radu odreuje i specijalne uslove za ,maloletnike,strance i invalide.Teret dokazivanja da uslovi za zasnivanje radnog odnosa postoje pada na radnika i to je odreeno zakonom o radu.Oni su utvreni za maloletna lica,invalidna lice i strance. Kad je re o maloletnim i invalidnim licima,ovi uslovi su u funkciji njihove zatite.Kad je re o strancima, oni su u funkciji jednakog i recipronog tretmana stranih dravljanjana ili lica bez dravljanstva. 32. Opti uslovi zasnivanja radnog odnosa Svako ko eli da zasnuje radni odnos mora da ispunjava opte uslove bez obzira na poslove koje e obavljati.Prema zakonu o radu ti uslovi su: Uzrast od 15 godina !!!!:.Sa navrenih 15 godina ivota iako je maloletno stupanjem u radni odnos stie sva prava i preuzima sve obaveze i odgovornosti.Stie poslovnu sposobnost da raspolae zaradom, kao i da samostalno uestvuje u postupcima ostvarivanja i zatite prava iz radnog odnosa.Maloletnik se emancipuje sticanjem ovih sposobnosti i ta emancipacija je delimina.Maloletnik gubi poslovnu i procesnu sposobnost ukoliko radni odnos prestane pre punoletstva.Opti uslovi zasnivanja radnog odnosa imaju zatitnu funkciju jer zabranjuju rad licima koja nisu u stanju da ga bioloki podnesu.Dogaa se i da se radni odnos zasnuje i sa licem koje ne ispunjava opte uslove.Jedni smatraju da se ova lica nalaze u faktikom radnom odnosu i da mogu vriti prava i obaveze iz radnog odnosa,a drugi zastupaju stav da rad ovih lica ne moe proizvesti nikakva dejstva.Tako lice koje nema 15 godina ivota i nije u radnom odnosu iako ga je zasnovalo.Moe se rei da je tada u faktikom radnom odnosu.Radni odnos zasnovan protivno optim uslovima je nitav i proizvodi dejstvo pravnog odnosa.Radni odnos je pravni odnos jer nastaje iz odreenog pravnog osnova i ine ga prava,obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca. 33. Posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa Posebni uslovi prema zakonu o radu za zasnivanje radnog odnosa utvruju se aktom poslodavca.To je pravilnik o sistematizaciji poslova koji donosi : direktor -a kod poslodavca bez svojstva pravnog lica- sam preduzetnik .Pravilnik sistematizuje poslove koji se obavljaju kod poslodavca i to u njihovim skupovima, a ti skupovi odgovaraju pojmu radno mesto.Oni se odnose na radnu sposobnost, poloen struni ispit,visoku prosenu ocenu. Struna sprema je kolska sprema odreene struke koja se stie u verifikovanim obrazovnim ustanovama.Struna sprema se stepenuje zavisno od stupnja obrazovanja.Najnoviji propisi

!!!strunu spremu svrstavaju u 4 stepena-nii,srednji , vii i visoki. Radne sposobnosti su garancija uspenog rada.Onaj ko nije sposoban da obavlja posao, ne moe da zasnuje radni odnos.Kada zaposleni pokae ta zna i ume ,poslodavac e moi da ocenu da li ispunjava ovaj uslov. Radno iskustvo je vreme provedeno na radu.Ono se esto poistoveuje sa radnim staom.Radno iskustvo je vremenski period rada na odreenim poslovima.Radno iskustvo je uslov za sticanje prava za polaganje strunog ispita.Ono se stie posle sticanja odgovarajue strune spreme. Poloen struni ispit:ovaj uslov moe biti predvien zakonom, podzakonskim aktom i optim aktom.Zakonom je utvreno polaganje pravosudnog ispita,polaganje vozakog ispita je utvreno podzakonskim aktom. Posebne godine ivota:uzrast od 15 godina je opti uslov za zasnivanje radnog odnosa.Sa navrenom 18 godinom ivota radnik moe zasnovati radni odnos na poslovima koji se obavljau uz velike fizike napore:topljenja i livenja gvoa,ronjena.Neki poslovi i radni zadaci ne mogu biti povereni licima mlaim od 21 godine i tu spadaju poslovi topljenja obojenih metala,poslovi koji se obavljaju u praini ili uz otrovne gasove.Posebne godine ivota kao uslov rada imaju zatitnu funkciju. Naroita zdravstvena sposobnost:je potrebna za naroite poslove i to je poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa na poslovima koji se obavljaju u ambijentu poveane opasnosti po ivot ii zdravlje radnika.Re je o poslovima koji se obavljaju uz velike napore,pri visokoj ili niskoj temperaturi, na visinama.Naroita zdravstvena sposobnost se shvata kao potpuno fiziko i mentalno zdravlje radnika.Naroita zdravstvena sposobnost se ne mora uvek shvatiti kao potpuno fiziko i menatalno zdravlje radnika.Nekad je dovoljno da radnik nema odreene zdravstvene nedostatke ,a ti nedostatci se odreuju zavisno od poslova. Odreena lina svojstva mogu biti uslov rada za obavljanje poslova i zadataka pri ijem vrenju ta svojstva dolaze do izraaja.Tako mo opaanja i pravilnst izraavanja za novinara mogu biti uslov za sonornost glasa i pravilnost izgovora.

34. Specijalni uslovi za zasnivanje radnog odnosa Oni su utvreni za maloletna lica,invalidna lice i strance. Kad je re o maloletnim i invalidnim licima,ovi uslovi su u funkciji njihove zatite.Kad je re o strancima, oni su u funkciji jednakog i recipronog tretmana stranih dravljanjana ili lica bez dravljanstva. -Specijalni uslovi za maloletna lica su utvreni zakonom o radu.Punoletstvo se prema zakonu o braku i porodinim odnosima stie sa 18 godina ivota.Poto se radni odnos moe zasnovati i sa 15 godina, ugovor o radu moe da zakljui i maloletno lice.Poto ima deliminu poslovnu sposobnost,potrebno mu je odobrenje zakonskog zastupnika.Saglasnost se daje u pismenoj formi.Dejstvo saglasnosti ne zavisi samo od volje roditelja odnosno staraoca.Potrebna su jo tri uslova: 1)da rad ne ugroava zdravlje,moral i obrazovanje maloletnika 2) da rad maloletnika nije zabranjen 3) da nadlezni zdravstveni organ potvrdi da je maloletnik sposoban da obavlja poslove koje ce vrsiti a da oni nisu stetni za njegovo zdravlje.Ako roditelji,odnosno staralac povuku saglasnost,radni odnos mlaeg od 18 godina prestaje.Opozivanje saglasnosti je mogue samo dok maloletno lice ne navri 18 godina ivota. Specijalni uslovi za invalidna lica prema zakonu o radu: .Inavalidna lica se zapoljavaju pod istim propisima kao i validna.Posebni uslovi tiu se posebne zatite invalida. Poslodavac je duan da invalidima obezbedi posebne uslove koji odgovaraju njihovoj preostaloj radnoj sposobnosti. Radni odnos ne mogu zasnivati inavlidna lica kod kojih je nastupio potpun gubitak radne

sposobnosti. Specijalni uslovi za strance prema zakonu o radu.Stranac moe da zasnuje radni odnos ako ispunjava opte i posebne uslove i to: da ima odobrenje za stalno nastanjenje ili privremeni boravak i da je dobio odobrenje za zasnivanje radnog odnosa. .. Strancu se moe odobriti stalno nastanjenje :ako mu je neko od lanova ue porodice dravljanjin SRJ;ako je zakljuio brak sa dravljaninom Srbije;ako je Jugoslovenskog porekla i ako je u Srbiji uloio sredstva radi obaljanja privrednih i drutvenih delatnosti.Stalno nastanjenje u Srbiji odobrava Ministarstvo unutranjih poslova.Privremeni boravak se moe odobriti strancu koji dolazi u Srbiju radi kolovanja, naunog istraivanja ili vrenja profesionalne delatnisti.Poslodavac podnosi zahtev u roku od 7 dana, stranac od 3 dana od dana njegovog ulaska u Srbiju 36. Nain zasnivanja radnog odnosa Tie se radnji koje se preduzmaju i akata koji se zakljuuju ili donose u postupku sticanja statusa zaposlenog.Zakon o radu pojednostavljuje postupak zasnivanja radnog odnosa jer ga oslobaa javnog oglaavanja i posredovanja u zapoljavanju ..Poslodavci ostaju u obavezi da organizaciji za posredovanje prijave potvrdu za zapoljavanje. Povreda te obaveze je sankcionisana kao prekraj. Postupak zasnivanja radnog odnosa, Zakon o radu svodi na: pregovaranje radnika i poslodavaca,zakljuenje ugovora o radu i stupanje zaposlenog na rad .. U pregovorima povodom zasnivanja radnog odnosa uestvuju radnik i poslodavac.Zakon o radu namee izvesne obaveze pregovaraima.-Radnik koji trai zaposlenje duan je da poslodavca obavesti o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiu na obavljanje poslova.-Poslodavac koji nudi zaposlenje duan je da radnika upozna sa pravima, obavezama i odgovornostima, kao i uslovima i organizacijom rad.Poslodavca zanimaju prevashodno svojstva radnika.Zato ih ispituje,tj.proverava putem razgovora,ankete,testa.Prema zakonu o radu, zaposleni koji pre zakljuenja ugovora o radu nije obavestio poslodavca o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koji utiu na obavljanje poslova ili ugroavaju ivot i zdravlje drugih lica izlae se mogunosti da mu poslodavac otkae ugovor o radu, tj.radni odnos. Zakljuenje ugovora o radu uslovljeno je vremenom i formom.Vreme zakljuenja ugovora o radu prethodi vremenu stupanja zaposlenog na rad.Zakljuenje ugovora znai zasnivanje radnog odnosa, stupanje na rad znain sticanje prava i preuzimanje obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa.Ugovor o radu se zakljuuje pod klauzulom-dok postojee stanje traje.Forma ugovora o radu je pismena i ona je uslov vanosti ugovora.Bez nje ugovor nema pravno dejstvo,a zahtev forme je zadovoljen ako je ugovor o radu napisan i potpisan. Stupanje na rad je ukljuivanje radnika u proces rada .Posle zakljuivanja ugovora o radu, radnik stie pravnu mo da stupanjem na rad stekne prava i preuzima obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.Radni odnos postoji kao pravno stanje kome nedostaje injenica stupanja na rad da bi dobio punu sadrinu 37. Ugovor o radu Radni odnos se zasniva ugovorom o radu koga zakljuuje zaposleni i poslodavac. Poreklo ovog ugovora je u obligacionom pravu.Njime radnik iznajmljuje na odreeno ili neodreeno vreme svoje radne sposobnosti poslodavcu koji mu za uzvrat plaa odreenu zaradu.Ovaj ugovor je formalan jer se zakljuuje u pismenom obliku,komutativan jer su prava i obaveze unapred odreeni,dvostrano obavezan jer stvara uzajamne obaveze stranaka,intuitu personae jer se zakljuuje sa obzirom na odreena svojstva radnika, sa trajnom prestacijom jer se

prava i obaveze odreuju u vremenu,kauzalan jer je vidno oznaen smisao obaveza,individualan jer se zakljuuje izmeu radnika i poslodavaca. Pravna priroda ovog ugovora je dvostruka:on je akt zasnivanja i akt ureivanja radnog odnosa.Kao akt zasnivanja radnog odnosa ugovor o radu ima karakter pojedinanog akta i njime se uspostavlja radni odnos sa odreenim pravima,obavezama i odgovornostima.Kao akt ureivanja radnog odnosa ugovor o radu ima normativna dejstva jer odreuje sadrinu prava,obaveza i odgovornosti svakog zaposlenog i svakog poslodavca. Stranke ugovora su zaposleni i poslodavac.Zaposleni je fiziko lice koji iznajmljuje svoje radne sposobnosti poslodavcu. Zaposleni zakljuuje ugovor o radu sam.Poslodavac je domae ili strano pravno ili fiziko lice.Pravna lica su banke,pote, zadruge.Fiziko lice je poslodavac,ako zapoljava radnike kao preduzetnik ili kao graanin kome je potrebno kuno pomono osoblje. Ugovor o radu moe da se zakljui na odreeno ili neodreeno vreme.Ako ugovor o radu bude zakljuen na neodreeno vreme i radni odnos se uspostavlja na neodreeno vreme pa traje sve dok ne prestane po nekom od zakonom predvienih osnova u koje spada i otkaz ugovora od strane poslodavca ili zaposlenog.Ako ugovor o radu bude zakljuen na odreeno vreme radni odnos se uspostavlja na odreeno vreme i moe trajati neprekidno ili sa prekidima koliko je i ugovoreno, najdue 12 meseci!!!!. Zakljuenje ugovora o radu uslovljeno je vremenom i formom.Vreme zakljuenja ugovora o radu prethodi vremenu stupanja zaposlenog na rad.Zakljuenje ugovora znai zasnivanje radnog odnosa, stupanje na rad znain sticanje prava i preuzimanje obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa.Ugovor o radu se zakljuuje pod klauzulom-dok postojee stanje traje.Forma ugovora o radu je pismena i ona je uslov vanosti ugovora.Bez nje ugovor nema pravno dejstvo,a zahtev forme je zadovoljen ako je ugovor o radu napisan i potpisan. ..Ugovor o radu sadri: naziv i sedite poslodavca,ime i prezime zaposlenog,mesto prebivalita odnosno boravita, strunu spremu i zanimanje zaposlenog,vrstu i opis poslova, vreme trajanja ugovora o radu na odreeno vreme,vrstu i opis poslova koji zaposleni treba da obavlja, zaradu i rokove za isplatu zarade, dan poetka rada,vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena. Ugovorom o radu se uveavaju prava zaposlenih,zatim se utvruju prava koja nisu predviena zakonom, npr. Ako se zaposlenom prizna naknada za odvojen ivot.Zbog tih drugih prava i obaveza ugovor o radu je normativni akt na elementarnom nivou. 38. Sticanje prava i preuzimanje obaveza iz radnog odnosa. Prava obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa nastaju istovremeno sa zakljuenjem ugovora o radu.Njih radnik prema zakonu o radu stie tek kada otpone sa radom .Stupanje na rad je ukljuivanje radnika u proces rada .Radni odnos postoji kao pravno stanje kome nedostaje injenica stupanja na rad da bi dobio punu sadrinu.Prema zakonu o radu,poslodavac je duan da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada,organizacijom rada,kao i pravima i obavezama iz radnog odnosa. Dan stupanja na rad se odreuje ugovorom o radu.Tim ugovorom je radni odnos zasnovan.Ako tog dana radnik ne pone sa radom,uzima se da radni odnos nije bio zasnovan. Osim u dva slucaja: 1) ako postoje opravdani razlozi 2) ako se sa poslodavcem drugacije dogovorio. Radni odnos moe biti zasnovan i na drugi nain. Zakon o radnim odnosima u dravnim organima predvia da radnik moe biti primljen u radni odnos u postupku objavljivanja oglasa i bez objavljvanja oglasa.Kad se radni odnos zasniva putem oglasa, rukovodilac ustanove donosi odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od isteka roka za prijavljivanje.Radni odnos mimo oglasa moe biti uspostavljen u dva slucaja: kada se zaposleni preuzima iz drugog organa i kada se radni odnos zasniva sa pripravnikom.Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

predvia da se radni odnos u ustanovama obrazovanja i vaspitanja zasniva u postupku javnog konkursa ili putem preuzimanja.Kada se raspisuje konkurs, direktor je duan da odluku o izboru kandidata donese u roku od 15 dana od isteka roka za podnoenje prijava i da je dostavi svim kandidatima.Bez konkursa se radni odnos zasniva preuzimanjem. 39. Radna knjiica Svako ko je zasnovao radni odnos duan je da poslodavcu preda radnu knjiicu.Nju izdaje nadleni organ optinske uprave po obrascu koji odreuje ministarstvo za poslove rada.To je javna isprava i uzima se da su podaci u njoj tani.U nju se unose podaci o zaposlenom ,poslodavcu,stau osiguranja i drugim injenicama za ostvarivanje prava iz radnog odnosa i socijalnog osiguranja.U radnu knjiicu je zabranjeno unositi negativne podatke o radu.Poslodavac je duan da radnu knjiicu po prestanku radnog odnosa vrati radniku.Zakonom o radu je regulisana radna knjiica 40. Posredovanje u zapoljavanju Poslove posredovanja obavlja nacionalna sluba za zapoljavanje,a mogu je obavljati i agencije za zapoljavnje.Nacionalna sluba za zapoljavanje je ustanova javne sluebe .Fizika i pravna lice osnivaju agenciju za zapoljavanje.Prema zakonu o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, poslodavac je duan da nacionalnoj slubi prijavi svaku potrebu za zapoljavanje,.Ona je duna da potrebu za zapoljavanjem objavi na oglasnoj tabli,a ako poslodavac zahteva i u sredstvima javnog informisanja dostupnih graanima u republici u roku od 5 dana od dana dostavljanja zahteva.Potrebu za zapoljavanjem moe u sredstvima javnog informisanja da objavi i agencija.Poslodavac samostalno odluuje o izboru lica za zasnivanje radnog odnosa.On ima pravo da primi u radni odnos kako lice za koje je nacionalna sluba ili agencija posredovala, tako i lice za koje niko nije posredovao.Nacionalna sluba vodi evidenciju u koju unosi sve relevantne podatke o licima koja trae i poslodavcima koji nude zaposlenje.Lice koje trai zaposlenje duno je da se lino javi nacionalnoj slubi za zapoljavanje najmanje jednom u tri meseca i na svaki poziv slube.Ako ne izvrava ove dunosti ili ne ispunjava druge obaveze prema nacinalnoj slubi, npr. Ne dostavi dokaz o aktivnom traenju zaposlenja , odbije dodatno obrazovanje ili obuku brie se iz evidencije i liava se posredovanja u zapoljavnju 41. Sudska zatita povodom zasnivanja radnog odnosa U postupku zasnivanja radnog odnosa ostvaruje se ustavno pravo na rad.Ustavom zajamena prava i slobode imaju privilegiju da ih titi sud,a ne neki drugi organ. Radni odnos se prema zakonu o radu zasniva ugovorom o radu,dok se prava ,obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa stiu tek danom stupanja zaposlenog na rad.Lice koje je stupilo na rad ,a nije zakljuilo ugovor o radu smatra se da je zasnovao radni odnos na neodreeno vreme.Radnik koji zakljuuje ugovor o radu , a nije stupio na rad odreenog dana ,prema zakonu o radu smatra se da radni odnos nije ni zasnovao.Radnik kome je prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za radom prema zakonu o radu ima prednost za zakljuenje ugovora o radu ako u naredna 6 meseca!!! ponovo nastane potreba za obavljanje istih poslova.Ako ta prednost ne bude potovana zatitie je sud tubom u sporu o zasnivanju radnog odnosa.Radni odnos se zasniva ugovorom o radu kome ne prethodi javno oglaavanje slobodnog radnog mesta. Medjutim -Prema zakonu o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti,poslodavaca moe zahtevati da se potreba za novim radnikom objavi u sredstvima javnog informisanja. U tom slucaju svakom ko se prijavio na oglas mora biti obezbeena sudska zatita,ako ugovor o radu zakljui lice koje ne ispunjava objavljene uslove. U zakonu o radnim odnosima u dravnim organima propisano je da uesnik oglasa za zasnivanje radnog odnosa moe podneti prigovor protiv odluke o izboru u skladu sa odlukama koje se odnose na zatitu prava zaposlenih i te odrebe predviaju i sudsku zatitu povodom odluke o

prigovoru.Oglas je jednostrana izjava volje , javno upuena neogranienom broju lica i zato je onaj ko ga je raspisao duan da se pridrava objavljenih uslova.Ako to ne ini, uesnicima oglasa valja obezbediti sudsku zatitu bez obzira da li je oglas objavljen po naredbi zakona ili po zahtevu poslodavca. 42.Osnovna prava,obaveze i odgovornosti Prema odredbama Ustava,gradjani su jednaki u pravima i obavezama,bez obzira na rasu,pol,jezik,nacionalnost veroispovest,imovno stanje ili drugo licno svojstvo.U tom pravcu Zakon o radu utvrdjuje katalog osnovnih prava i obaveza koji jednako vredi za sve radnike i sve poslodavce, i blize uredjuje zabranu diskriminacije u njihovom ostvarivanju.Katalog ovih prava i obaveza utvrdjuju odredbe Zakona o radu. On utvrdjuje prava i obaveze zaposlenih kao i obaveze poslodavaca--ali ne i njihova prava.Poslodavac i zaposleni su duzni da se pridrzavaju prava i obaveza utvrdjenih zakonom,opstim aktom i ugovorom o radu. Osnovna prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca ne ispunjavaju svu sadrzinu radnog odnosa Zakon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traze zaposlenje i zaposlenih a zbog pola ,rodjenja, rase, starosti, trudnoce,invalidnosti ,nacionalne pripadnosti ili nekog drugog licnog svojstva kojeg stiti zabrana. Zabrana je sire odredjena nego u Ustavu, ali je u skladu ca njim.Ona se odnosi kako na neposrednu tako i na posrednu diskriminaciju 43.Katalog osnovnih prava i obaveza Katalog ovih prava i obaveza utvrdjuju odredbe Zakona o radu. On utvrdjuje prava i obaveze zaposlenih kao i obaveze poslodavaca--ali ne i njihova prava. Prava zaposlenih--Zaposleni sticu i ostvaruju individualna i kolektivna prava iz radnih odnosa. Individualna prava-Prema Zakonu o radu osnovna prava zaposlenih su: 1)pravo na odgovarajucu zaradu 2)na bezbednost i zastitu zivota i zdravlja 3) na posebnu zastitu odredjenih kategorija 4)na zdravstvenu zastitu 5)na zastitu licnog integriteta 6)na socjalnu sigurnost7)na materjalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti 8) pravo na druge oblike zastite 9) kao i pravo na ucesce u dobiti Kolektivna prava--Prema Zakonu o radu, osnovna prava iz radnog odnosa su:1) pravo na udruzivanje 2)na kolektivno pregovaranje 3) pravo na konsultovanje informisanje i izrazavanje stavova o bitnim pitanjima rada 4) pravo na mirno resavanje radnih sporova. Obaveze zaposlenih-prema odredbama istog zakona osnovne obaveze zaposlenih su: 1) duznost savesnog i odgovornog obavljanja poslova 2) postovanja organizacije i uslova rada 3) obavestavanja poslodavca o okolnostima bitnim za proces rada 4)duznost obaveztavanja poslodavca o rizicima u procesu rada. Obaveze poslodavaca-- su: 1)da zaposlenima za obavljeni rad isplati zaradu 2)da zaposlenima osigura bezbednost u radu i zastiti im zivot i zdravlje 3) da zaposlene obavesti o uslovima i organizaciji rada, pravilima,pravima i obavezama 4)da obezbedi obavljanje poslova 5) da zatrazi misljenje sindikata. Poslodavac i zaposleni su duzni da se pridrzavaju prava i obaveza utvrdjenih zakonom,opstim aktom i ugovorom o radu. Osnovna prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca ne ispunjavaju svu sadrzinu radnog odnosa 44.Zabrana diskriminacije Zakon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traze zaposlenje i zaposlenih a zbog pola ,rodjenja, rase, starosti, trudnoce,invalidnosti ,nacionalne pripadnosti ili nekog drugog licnog svojstva kojeg stiti zabrana.

Zabrana je sire odredjena nego u Ustavu, ali je u skladu ca njim.Ona se odnosi kako na neposrednu tako i na posrednu diskriminaciju.Neposredna diskrim. je svako postupanje uzrokovano povredom bilo kog zasticenog svojstva kojim se subjekt zastite stavlja u nepovoljan polozaj .Posredna diskri. postoji kada odredjena norma kriterijum ili praksa stavlja subjekt zastite u nepovoljniji polozaj u odnosu na drugog zbog svog recimo uverenja ,opredeljenja svojstva... -Diskriminacija(neposr.i posredna)zabranjena je u odnosu na 1) uslove za zaposljavanje i izbor kandidata za obavljanje odredjenog posla,2)uslove rada i sva prava iz radnog odnosa ,3) obrazovanje,osposobljavanje i usavrsavanje,4) napredovanje na poslu,5)otkaz ugovora o radu.Odredbe ugovora o radu kojima se vrsi diskriminacija nistave su i ne proizvode pravna dejstva. Zakon o radu zabranjuje uznemiravanje, kao vid zabrane diskriminacije i razlikuje: obicno i seksualno uznemiravanje. Prema odredbama samog zakona obicno uznemir. je svako nezeljeno ponasanje uzrokovano povredom bilo kog zasticenog svojstva , koje ima za cilj da izaziva strah ili stvara neprijateljsko ponizavajuce ili uvredljivo okruzenje. Seksualno uznemiravanje je svako verbalno ili fizicko ponasanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva subjekta zastite u sferi polnog zivota, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko,ponizavajuce ili uvredljivo okruzenje. Zrtva diskriminacije ili uznemiravanja ima pravo da pred nadleznim sudom pokrene postupak za naknadu stete protiv lica koje je preduzelo radnju diskriminacije ili uznemiravanja. 45. Individualna prava,obaveze i odgovornosti Radni odnos se zasniva ugovorom o radu,a prava,obaveze i odgovornosti iz tog odnosa stiu se stupanjem radnika na rad.Ako prava obaveze i odgovornosti odmah podelimo na individualne i kolektivne saznajemo koja prava,obaveze i odgovornosti iz tog odnosa ispunjavaju sadrinu radnog odnosa.Individualna prava ,obaveze i odgovornosti tiu se svakog radnika , svakog poslodavca,a odnose se na : rasporeivanje,radno vreme,odmore i odsustva, zatitu na radu,zaradu,naknadu zarade i druga lina primanja, zabranu konkurencije, odgovornost za tetu, disciplinsku odgovornost, udaljenje sa rada i viak zaposlenih. Rasporeivanje zaposlenih Zakon o radu vri individualizaciju poslova jer ih sistematizuje prema vrsti poslova,strunoj spremi i drugim posebnim uslovom za rad.Radno mesto je skup poslova jednog ili vie zaposlenih odgovarajuih strunih i drugih radnih sposobnosti koji se obavlja u jedinstvenom procesu rada. Radno vreme je vreme koje radnik provodi na radu Odmor i odsustva su deo slobodnog ,a ne radnog vremena.Odmori slue zaposlenom da se oslobodi umora od minulog rada i da obnovi potencijale za rad koji mu predstoji.Odsustva slue da zaposleni zadovolji neke privatne potrebe ili ispuni neke javne obaveze.Odmor i odsustva poznaje zakon o radu.Oslobaanju od umora i obnavljanju radnih potencjala slue : odmor u toku rada, dnevni odmor, nedeljni i godinji odmor Prema ustavu republike Srbije zaposleni imaju prava na zatitu na radu u skladu sa zakonom.Ovo pravo je blie ureeno zakonom o zatiti na radu.Zakon o radu sadri odredbe o zatiti zaposlenih.Postoji opta i posebna zatita na radu.Svi zaposleni uivaju optu zatitu.Posebnu zatitu uivaju posebne kategorije zaposlenih, 46. Rasporeivanje zaposlenih Zakon o radu vri individualizaciju poslova jer ih sistematizuje prema vrsti poslova,strunoj

spremi i drugim posebnim uslovom za rad. Poslovi se poveravaju rasporeivanjem, a prvobitno rasporeivanje dogaa se jo u postupku zasnivanja radnog odnosa.Prvobitno rasporeivanje ne moe biti jedino.Svako ko je zapoeo da se bavi odreenim poslom radom stie nova znanja i iskustva koja ga kandiduju za preuzimanje sloenijih i odgovornijih poslova.Prema zakonu o radu poslodavac moe da ponudi zaposlenom zakljuenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima.Ako zaposleni prihvati ponudu i ugovor novelirani potpie to znai da je prihvatio i nove poslove, a kada se to dogodi dogodilo se i njegovo rasporeivanje na druge poslove.Ako odbije ponudu nastavlja da obavlja ranije poslove,ali uz rizik da mu poslodavac otkae ugovor o radu.U praksi se akt izmene ugovora o radu naziva razliito:aneks,amandman,novela .Rasporeivanje uvek morada bude uslovljeno opravdanim razlozima. Rasporeivanje zaposlenih zadralo je raniji karakter pa je i dalje posledica zakljuivanja, a ne ugovaranja.Stareina dravnog organa moe rasporediti zaposlenog na drugo radno mesto u istom organu koje odgovara njegovoj strunoj spremi i radnoj sposobnosti.Prema toj odredbi zaposleni u dravnom organu moe biti privremeno rasporeen na radno mesto van sedita dravnog organa u kome radi najdue 6 meseci u toku dve godine,a potom nastavlja da radi na mestu njegovog rasporeda.Prema zakonu o unutranjim poslovima slubeno lice ili radnik na odreenim dunostima moe po potrebi slube biti rasporeen na poslove na kojima nema ovlaenja slubenog lica ili radnika na odreenim dunostima, ali zadrava sva prava iz radnog odnosa u ranijem statusu,ako je na ranijim poslovima proveo najmanje 10 godina i ako ima najmanje 20 godina penzijskog staa. 47. Radno vreme Radno vreme je vreme koje radnik provodi na radu.to je radnitvo bilo organizovanije radno vreme je bivalo kontrolisanije.Krajem 80 tih godina 19.veka sindikalni pokret je na meunarodnoj konferenciji u Parizu prvi put zatraio uveenje osmoasovnog radnog vremena.Osmoasovno radno vreme prvi put je uvedeno u SAD 1864. ali samo za radnike koje je zapoljavala drava.U Evropi je osmoasovno radno vreme prva je uvela Engleska 1894. ne za sve, nego za pojedine kategorije radnika.Ostale zemlje su odolevale da ga uvedu sve do kraja I svetskog rata 1919. kada je u Versajskom ugovoru ugraeno naelo osmoasovnog radnog vremena. Na prvom zasedanju opte konferencije rada usvojena je konvencija broj jedan o ograniavanju broja radnih asova u industrijskom preduzeima na osan asova dnevno i 48 asova nedeljno.Po ovoj konvenciji due od ovog vremena mogla su raditi preduzea u kojima se proizvodnja ne prekida,a najvie 56 asova nedeljno dok je prekovremeni rad sveden na odreene izuzetke.Osmoasovno radno vreme je postalo sve prisutnije u nacionalnim zakonodavstvima.Poto se osmoasovno radno vereme ustalilo opta konferencija MOR je 1962. usvojila preporuku kojom je postavljen novi cilj-uvoenje 40 asovne radne nedelje ..Zakon o radu ureuje puno radno vreme, nepuno,skraeno,prekovremeni rad,raspored radnog vremena,preraspodelu radnog vremena i noni rad 48. Puno radno vreme Puno radno vreme je vreme rada punog kapaciteta.Ono se odreuje za radnu nedelju,a meri asovima rada.Pun kapacitet radnog vremena je ogranien i ne moe biti dui od radnog limita. Taj limit je razliit za punoletna i maloletne radnike.Puno radno vreme za punoletne radnike prema zakonu o radu iznosi 40 asova nedeljno ,ako drugaije nije odreeno.Ovo pravilo vai za zaposlene koji su punoletni.Njihovo radno vreme iznosi 40 asova nedeljno, onoliko koliko preporuuje i MOR.Nedeljni fond asova rada rasporeuje se na radne dane,a radni dani na radne asove.Radna nedelja ima 5 radnih dana ,ali moe i 6 to zavisi od raspodele radnog

vremena,radni dan ima 8 asova,ali moe biti i krai to zavisi od radne nedelje i rasporeda radnog vremena.Raspored radnog vremena utvuje poslodavac, a trajanje nedeljnog i dnevnog radnog vremena utvruje se ugovorom o radu.Puno radno vreme se moe organizovati tako da zaposleni rade jednokratno ili dvokratno, ujednaeno ili u turnusima,simultano ili u smenama, danju ili nou.Prema zakonu o radu puno radno vreme za zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota ne moe da se utvrdi u trajanju duem od 35 asova nedeljno.Privilegija kraeg radnog vremena prestaje sa punoletsvom.Zakon o radu odstupa od 40 asovne radne nedelje ne samo odrerdbom o punom radnom vremenu za maloletne radnike nego i propisima o prekovremenom radu i preraspodeli radnog vremena. 49. Nepuno i skraeno radno vreme Prema zakonu o radu nepuno radno vreme je radno vreme zaposlenih koji rade krae od punog radnog vremena i ostvaruju prava srazmerno vremenu provedenog na radu.Prema zakonu o radu predvieno je da zaposleni sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu.Onaj ko radi sa nepunim radnim vremenom ostvaruje manji sta osiguranja od onog koji radi sa punim radnim vremenom.Zaposleni sa nepunim radnim vremenom ima istovrsna prava,obaveze i odgovornosti kao i zaposleni sa punim radnim vremenom.Oba zaposlena ostvaruju zaradu, naknadu zarade i druga lina primanja,odmore i odsustva.Ko radi sa punim radnim vremenom ostvaruju kvalitet,prava i obaveze u punoj meri,vai pravilo koliko rada toliko prava. Prema zakonu o radu zaposleni koji radi na tekim i napornim poslovima utvrenim zakonom ili optim aktom i pored primene odgovarajuih mera zatite na radu postoji poveano tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog skrauje se radno vreme srazmerno tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog najvie 10 asova nedeljno.. -Radno vreme se skrauje na poslovima sa poveanim rizikom ,a takav rizik izazivaju teki i tetni poslovi i takvi poslovi se obavljaju pod posebnim uslovima rada..Prema zakonu o zatiti na radu posebni uslovi rada postoje: 1)na poslovima sa poveanim rizikom od povreivanja i oteenja zdravlja kao to su oni pod povienim i smanjenim vazdunim pritiskom, na visokoj i niskoj temperaturi, 2)na poslovima sa specifinim zahtevima u vidu zdravstvene i fizike sposobnosti , 3)na poslovima sa specifinim tehnolokim procesima ..to je tetno dejstvo vee, vee je i skraenje radnog vremena i obrnuto.Postoji jedno ogranienje ,a to je da radno vreme moe biti skraeno najvie 10 asova nedeljno.Trajanje skraenog radnog vremena za poslove sa poveanim rizikom utvruje pravilnik o sisitematizaciji zakona o radu.Prema zakonu o radu zaposleni koji radi sa skraenim radnim vremenom ima pravo kao da radi sa punim radnim vremenom.Po tome se i skraeno radno vreme razlikuje od nepunog.Zbog zatitnog karaktera skraenog radnog vremena za zaposlene na poslovima sa poveanim rizikom ne moe se vriti preraspodela radnog vremena. 50. Prekovremeni rad Prekovremeni rad je dui od punog radnog vremena i on se odreuje kao radna obaveza.Poseban oblik prekovremenog rada je deurstvo u zdravstvenim ustanovama. Prema zakonu o radu, zaposleni je obavezan da radi due od punog radnog vremena zbog iznenadnog poveanja obima rada.Rad dui od punog radnog vremena moe biti odreen samo u izuzetnim prilikama.,A to su: via sila, iznenadno poveanje obima rada i neophodnost da se u odreenom roku zavri posao koji nije planiran.-Via sila je prirodni dogaaj ili ljudska radnja koje dolaze spolja , ne mogu se predvideti niti spreiti.Iznenadno poveanje obima poslova moe se odnositi na poveanu tranju ili isporuku roba ,poslove kampanje.Ono mora biti

neplanirano.-Drugi sluajevi se odnose na potrebu da se u odreenom roku zavri neki neophodan i neplanirani posao.Zahtev za prekovremenim radom moe da bude postavljen u formi odluke ili naloga.Odluku valja doneti u pismenoj formi kao i nalog.Zaposleni koji radi prekovremeno ostvaruje pravo na uveanu zaradu u skladu sa optim aktom ili ugovorom o radu. Odreivanje prekovremenog rada suprotno zakonu je prekraj.Prema zakonu o radu zaposleni ne moe da radi prekovremeno due od 4 asa dnevno, a najvie 8 asova nedeljno!!!!..Prekovremeni rad je limitiran i on se tie svakog zaposlenog pojedinano.Izraen je u dve dimenzije , za dnevni i za nedeljni rad!!!..Neke kategorije zaposlenih imaju poseban poloaj u pogledu prekovremenog rada i takav rad zakon o radu zabranjuje zaposlenom ispod 18 godina ivota i zaposlenoj eni u poslednjih 8 nedelja trudnoe i u prve 32 nedelje trudnoce. Prema zakonu o radu, deurstvo je poseban oblik prekovremenog rada koji se utvruje posebnim zakonom.Deurstvo se odreuje radi obezbeivanja neprekidne vanbolnike i bolnike zdravstvene zatite, zato se obavlja nou, u dane dravnih praznika i u nedeljne dane.Deura samo onaj deo zaposlenih koji je neophodan da se obezbedi zdravstvena zatita.Mora da bude zastupljen potreban broj doktora medicine, viih medicinskih tehniara i bolniara.. 51. Raspored radnog vremena Rasporedom radnog vremena poslodavac nedeljno radno vreme rasporeuje na radne dane zavisno od broja dana u radnoj nedelji i broja asova u radnom danu.Raspoloivo radno vreme prilagoava organizaciji, karakteru i potrebama radnog procesa.Mogue su dve opcije: redovna i posebna. Prema zakonu o radu redovan raspored radnog vremena vri se u okviru petodnevne radne nedelje tako da radni dan traje 8 asova.Redovan raspored radnog vremena zasnovan je na petodnevnoj radnoj nedelji.Mogue je da nedelja ima 6 radnih dana. .Kalendarska nedelja ima 7dana.Radna nedelja obino ima 5 ,a izuzetno 6 dana.Raspored radnog vremena znai odreivanje poetka i zavretka radnog vremena.Radno vreme je jednokratno ako se radi u kontinuitetu,sa pravom na odmor od najmanje 30 minuta koji se smatra vremenom provedenim na radu.Radno vreme je dvokratno ako se radi u dva dela u prepodnevnim i popodnevnim asovima.Radno vreme je simultano ako svi radnici rade istovremeno zapoinjui radni dan iskljuivo u jutarnjim asovima.Radno vreme se ostvaruje u smenama ako zaposleni ne rade istovremeno ve u razliito doba.Zaposleni mogu biti podeljeni u 2,3 ili 4 smene.Radno vreme je ujednaeno ako zaposleni svakog dana u radnoj nedelji radi isti broj asova .Radno vreme je u turnusima ako radnik radi due od uobiajenog dnevnog radnog vremena . Poetak radnog vremena oznaava poatak rada i on moe biti istovremen ili klizni. Zavretak radnog vremena isto moe biti istovremen ili klizni.Kad je poatak istovremen, takav je i zavretak.Kad je poetak klizni takav je i zavretak.Prema zakonu o radu radni dan traje 8 asova.i.Trajanje radnog vremena je matematika veliina koja se dobija jednainom kojoj je 40 asovna radna nedelja konstantna vrednost,a 5 dnevna,odnosno 6 dnevna radna nedelja promenljiva vrednost. Zakon o radu obavezuje poslodavca da o utvrenom ili izmenjenom rasporedu obavesti zaposlene najmanje 7 dana pre poetka njegove primene. Prema zakonu o radu poseban raspored radnog vremena poslodavac kod koga se obavlja rad u smenama nou ili kad priroda posla ili organizacija rada to zahteva, radnu nedelju moe da organizuje i na drugi nain.Ova odredba omoguuje uvoenje 6 dnevne radne nedelje.Rad u smenama organizuje se kad se mora obavljati neprekidno ili due od trajanja dnevnog radnog vremena.U prvom sluaju postoje dve dnevne i jedna nona smena , u drugom sluaju postoje dve smene, najee dnevne .Kada je rad organizovan u smenama mora se obezbediti izmeu smena tako da zaposleni ne radi neprekidno vie od jedne radne nedelje nou.Raspored radnog vremena

u delatnostima kojima se zadovoljavaju potrebe graana ne moe se prepustiti poslodavcima jer bi bila dovedena u pitanje svrha njegovog obavljanja.Re je o komunalnim slubama, zanatstvo.To vai i za poslove namenjene potrebama graana i takvi poslovi se obavljaju u potama, bankama, berzama.Poseban reim radnog vremena u tim delatnostima moe se ogledati u neprekidnom smenskom nonom radu, radu u dane dravnih praznika i nedeljnog odmora, dvokratnom radu. 52. Preraspodela radnog vremena Preraspodela radnog vremena je atipicna preraspodela radnog vremena. Prema Zakonu o radu poslodavac moze da izvrsi preraspodelu radnog vremena kada to zahteva organizacila rada,priroda delatnosti, bolje koriscenje radnog vremena i izvrsenje odredjenog posla. . -Sustina preraspodele je u tome da se u jednom periodu radi onoliko duze za koliko ce se u drugom periodu raditi krace. Preraspodela radnog vremena moe biti godinja ili obrona.Godinja se vri za kalendarsku godinu,a obrona se vri za nedelju dana, mesec.Potpuna preraspodela je godinja,a delimina preraspodela je obrona. O preraspodelu radnog vremena odluuje poslodavac. Prema zakonu o radu praraspodela radnog vremena vri se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci ne bude due od punog radnog vremena.Ova odredba ima u vidu kalendarsku sestomesecnu preraspodelu radnog vremena.Ona treba da bude dvokratna ili kontinuirana..Period preraspodele moe biti i krai od 6 meseci!!!, este su preraspodele za mesec dana , tri ili est meseci , a jo su ei za period od samo nekoliko dana.tada postoji obrona preraspodela radnog vremena i ona se moe priimeniti i vie puta , ali je svaka samostalna i nezavisna od ostalih. Preraspodela radnog vremena ograniena je zastitnim pravima: zaposleni koji nisu navrili 18 godina, zaposleni koji obavljaju rizine poslove, trudnice i zaposleni roditelji sa detetom do 3 godine ili hendikepiranim detetom. ..Prema zakonu o radu zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vri preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se asovi prekovremenog rada preraunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski sta ili da mu se raunaju kao asovi rada dueg od punog radnog vremena.Kad se zbog prestanka radnog odnosa ne moe uspostaviti ravnotea radnog vremana na u proseku od 40 asova nedeljno, zaposleni ima dve opcije: da mu se viak asova prerauna u puno radno vreme i prizna u penzijski sta ili da mu se ti asovi raunaju kao asovi prekovremenog rada i isplati uveana zarada. 53. Noni i smenski rad Prema zakonu o radu rad koji se obavlja u vremenu od 22-06 asova smatra se nonim radom.Ako se celo vreme rada moe smestiti u ovaj interval , radno vreme i vreme nonog rada se podudaraju.Noni rad ne odgovara ovekovom bioritmu.to je razlog to je ustanovljena zabrana nonog rada za zaposlene ene u poslednjih 8 nedelja trudnoe i propisano je da jedan od roditelja sa detetom do 3 godine ivota i samohrani roditelj sa detetom do 7 godina moe da radi nou samo na osnovu njegove pismene saglasnosti.Trajanje nonog rada odgovara trajanju jedne smene, tj. 8 asova. U kontinuiranom radu funkcioniu 3 smene, dve dnevne i jedna nona.Smenski rad mora biti organizovan da zaposleni radi u I, pa u II, pa u III smeni u svakoj narednoj nedelji.Pravilo o izmeni smena nije apsolutno.Prema zakonu o radu doputa se da zaposleni radi u nonoj smeni due od jedne nedelje uz njegovu pismenu saglasnost.napisana i potpisana saglasnost potrebna je pri svakom vezivanju nonih smena.To mogu biti dve ili vie smena.broj vezanih smena nije odreen.zaposleni se moe saglasiti i da stalno radi u nonojsmeni.Poto se noni rad bolje plaa

nuda moe naterati zaposlenog da prihvati stalni rad u nonoj smeni i kada nije u stanju da ga podnese, tada treba konsultovati i medicinu rada, a ima i onih kojima noni rad odgovara.Saglasnost je opoziva jer suprotno ne bi bilo u interesu zdravlja zaposlenog i izjava o opozivu zaposlenog mora biti data u pismenoj formi. 54. Odmori zaposlenih Odmor i odsustva su deo slobodnog ,a ne radnog vremena.Odmori slue zaposlenom da se oslobodi umora od minulog rada i da obnovi potencijale za rad koji mu predstoji.Odsustva slue da zaposleni zadovolji neke privatne potrebe ili ispuni neke javne obaveze.Odmor i odsustva poznaje zakon o radu.Oslobaanju od umora i obnavljanju radnih potencjala slue : odmor u toku rada, dnevni odmor, nedeljni i godinji odmor..Zadovoljavanju privatnih potreba slui : plaeno odsustvo, neplaeno odsustvo i odsustvo zbog mirovanja radnog odnosa.Poto su sva ova prava uzrok prekida rada, zakon ih je uredio zajedno. Odmor u toku dnevnog rada je pauza,tj.predah.Zakon oradu poznaje puni i skraceni odmor Prema zakonu o radu,odmor u toku dnevnog rada ne moze se koristiti na pocetku ni na zavrsetku radnog vremena.Funkcija odmora dolazi do izrazaja ako se koristi kad dodje do prvog zamora.Odmor u pravo vreme je znacajan faktor bezbednosti rada. Dnevni odmor je odmor posle dnevnog rada koji traje do pocetka rada narednog dana.To je vreme od kraja minulog do pocetka novog dnevnog rada.Sto je vreme krace,odmor je duzi, a sto je to vreme duze odmor je kraci Jedno od vanijih zatitnih prava zaposlenih je pravo na godinji odmor.Meunarodna oprganizacija je usvojila konvenciju o godinjem odmoru i konvenciju o plaenom godinjem odmoru, kao i vie preporuka i konvencija o odmorima za vie kategorija radnika.Godinji odmor uivaju svi zaposleni Placeno odsustvo je odsustvo sa rada uz nakandu zarade.Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na odsustva uz nakdnadu zarade najvie do 7 radnih dana u toku kalendarske godine zbog sklapanja braka, poroaja supruge, dobrovoljnog davanja krvi.. Mirovanje radnog odnosa je stanje u kome radni odnos postoji,ali se prava i obaveze iz tog odnosa ne vre dok se ne aktiviraju.Prema zakonu o radu, radni odnos prelazi u stanje mirovanja zbog odlaska na odsluenje vojnog roka, upuivanje na rad u inostranstvo, obavljanja javne funkcije, izdravanja krivine ili prekrajne sankcije. 55. Odmor u toku dnevnog rada Odmor u toku dnevnog rada je pauza,tj.predah.Zakon oradu poznaje puni i skraceni odmor. Prema zakonu o radu zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada od najmanje 30min,manje od toga ne moze a vise moze.Poslodavac odlucuje o tome,zavisno o tezine poslova.Odmor u toku trajanja pripada zaposlenima koji rade puno radno vreme-40 casova nedeljno ako su punoletni,tj. najvise35 casova nedeljno ako su maloletni.Pravo na odmor imaju i zaposleni koji rade sa skracenim radnim vremenom.Odmor se koristi obicno u kontinuitetu. Skraceni odmor-prema Zakonu o radu,zaposleni koji radi duze od 4 a krace od 6 casova dnevno ima pravo na odmor u toku rada od 15min.Pravo na skraceni odmor ne mogu ostvarivati zaposleni koji rade do 4 ili 4 casova dnevno.Ako je nepuno trajanje minimalnog odmora u toku rada 15min onda on moze trajati i duze.Ako to vazi za zaposlene koji rade izmedju 4 i 6 casova dnevno tim vise vazi i za zaposlene koji rade izmedju 4 i 6 casova dnevno.Njihov odmor bi mogao biti duzi od minimalnog trajanja 20 ili 25 min. Prema zakonu o radu,odmor u toku dnevnog rada ne moze se koristiti na pocetku ni na zavrsetku radnog vremena.Funkcija odmora dolazi do izrazaja ako se koristi kad dodje do prvog

zamora.Odmor u pravo vreme je znacajan faktor bezbednosti rada.Pravo na odmor u toku dnevnog rada imaju svi zaposleni koji rade sa punim radnim vremenom ili sa nepunim radnim vremenom duzim od 4casova dnevno.Prema zakonu o radu-odredba postavlja dva zahteva -1)da se posao ne prekida ako njegova priroda ne dopusta i-2) da se posao ne prekida u vreme rada sa strankama. Prema zakonu o radu vreme punog i nepunog radnog odmora racuna se u radno vreme.Vreme odmora ulazi u staz osiguranja.Za vreme odmora zaposleni uziva zastitu na radu i osvaruje pravo na zaradu.Moze zahtevati i naknadu stete u visini zarade koju bi za rad u toku odmora primio i bez rada. Odluku o rasporedu koriscenju odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.Ako koriscenje iziskuje supstituciju raspored odredjuje ko koga zamenjuje i kada.Poslodavac odlucuje o rasporedu koriscenja radnog vremena. 56. Dnevni i nedljni odmor Dnevni odmor . je vreme od kraja minulog do pocetka novog dnevnog rada.Sto je vreme krace,odmor je duzi, a sto je to vreme duze odmor je kraci.Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na odmor izmedju 2 uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 casova neprekidno ako zakonom nije drugacije odredjeno..Omogucuje zaposlenom da obnovi svoje radne potencijale i da sledeci radni dan zapocne odmoran. Nedeljni odmor je vreme od kraja minule do pocetka nove radne nedelje.Sto je radna nedelja duza nedeljni odmor je kraci i obrnuto.Nedeljni odmor od najmanje 24h obezbedjen je Konvencijom MOR o ogranicavanju broja radnih casova u industrijskim preduzecima na 8 casova dnevno i 48 casova nedeljno.Vazne su jos 2 konvencije MOR-Konvencija o nedeljnom odmoru u industriji i Konvencija o nedeljnom odmoru u trgovini i biroima.Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 casa neprekidno.Nedeljni odmor se prostire izmedju 2 uzastopne radne nedelje.Pocinje istekom poslednjeg dana rada u prethodnoj nedelji a zavrsava se pocetkom radnog dana naredne nedelje...Odredba o radnoj nedelji ima 2 iskaza-prvi se odnosi na tipicnu a drugi na atipicnu situaciju.Tipicno je da se nedeljni odmor koristi nedeljom ako radna nedelja ima 6 dana,odnosno subotom i nedeljom ako radna nedelja ima 5 dana.Zaposleni moze biti doveden u situaciju da radi na dan svog nedeljnog odmora i iz drugih razliga zbog prekovremenog rada,zamene zaposlenog koji radi nedeljom.U situaciji kad zaposleni radi na dan nedeljnog odmora njemu se mora obezbediti i slobodan dan u toku naredne nedelje da bi svoj odmor tada iskoristio.To mora biti dan u narednoj a ne u nekoj drugoj nedelji.I u tipicnoj i u atipicnoj situaciji nedeljni odmor se koristi u neprekidnom trajanju.On treba da omoguci zaposlenom da obnovi svoje radne potencijale i narednu nedelju zapocne odmoran 57. Godinji odmor Jedno od vanijih zatitnih prava zaposlenih je pravo na godinji odmor.Godinji odmor uivaju svi zaposleni.Godinji odmor je plaeni odmor i za vreme njegovog trajanja zaposlenom pripada naknada zarade. Prema zakonu o radu zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid dui od 30 radnih dana!!! dana stie pravo da koristi godinji odmor posle 6 meseci neprekidnog rada. Pod radnim danima se podrazumevaju dani koji se rade.Da bi zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ,odnosno koji ga posle prekida dueg od 30 radnih dana zasniva ili aktivira ,stekao pravo na godinji odmor mora da provede na neprekidnom radu najmanje 6 meseci.Neprekidni rad je efektivni rad.Prema zakonu o radu zaposleni ne moe da se odrekne prava na godinji odmor , niti mu se to pravo moe uskratiti. Duina godinjeg odmora .Prema zakonu o radu odreen je minimum trajanja.Za svaku kalendarsku godinu, zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenim optim aktom ili

ugovorom o radu , najmanje 20 radnih dana!!!.. ..Duina godinjeg odmora za svakog zaposlenog odreuje se na osnovu kriterijuma utvrenim optim aktom ili ugovorom o radu.Pod optim aktom podrazumeva se kolektivni ugovor i pravilnik o radu.Prema zakonu o radu odreeni su kriterijumi trajanja.Duina odmora utvruje se po osnovu doprinosa,uslova rada,radnog iskustva,strucne spreme..... Ostali kriterijumi se utvruju i vrednuju optim aktom,a najuestaliji su godine starosti, invalidnost,samohrano roditeljstvo... Obraun godinjeg odmora je operacija primene zakonskog minimuma i kriterijuma njegovog trajanja na svaki konkretan sluaj. Prema zakionu o radu pri utvrivanju duine godinjeg odmora radna nedelja se rauna kao 5 radnih dana. I kad zaposleni radi u 6 dnevnoj radnoj nedelji trajanje godinjeg odmora se obraunava prema radnoj nedelji od 5 radnih dana. Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na 1/12 godinjeg odmora tj.srazmerni deo za mesec dana rada u kalendarskoj godini Godinji odmor se moe koristiti u kontinuitetui ili u delovima. Za vreme korienja odmora zaposleni prema zakonu o radu ima pravo na naknadu zarade u visini prosecne zarade za predhodna 3 meseca.Za vreme odmora zaposleni ne radi, zato mu ne pripada zarada,ali mu pripada naknada zarade u smislu zakona o radu.Godinji odmor je plaeni odmor.Visina zarade se odreuje ugovorom o radu. 58. Srazmerni godisnji odmor. Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na 1/12 godinjeg odmora tj.srazmerni deo za mesec dana rada u kalendarskoj godini :-ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema 6 meseci neprekidnog rada i -ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godinji odmor zbog prekida radnog odnosa. Srazmerni godinji odmor se odreuje zavisno od trajanja punog godinjeg odmora i taj odmor pripada za celu kalendarsku godinu.Poto ima 12 meseci srazmerni godinji odmor se utvruje tako to se za svaki mesec rada odobrava 1/12 godinjeg odnora.Srazmerni godinji odmor odreuje se u dve situacije.Jedna se odnosi na prvu godinu rada, a druga na sve ostale.Prema prvoj, ako zaposleni u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos ne bude imao 6 meseci neprekidnog rada, da bi stekao pravo na puni godinji odmor pripada mu po 1/12 punog godinjeg odmora za svaki mesec dana rada.Prema drugoj ako zaposleni u kalendarskoj godini nije imao 6 meseci neprekidnog rada posle prekida rada pripada mu po 1/12 punog godinjeg odmora za svaki mesec dana rada. 59. Koriscenje godisnjeg odmora u delovima. Godinji odmor se moe koristiti u kontinuitetui ili u delovima.Podrazumeva se da se odmor koristi u toku kalendarske godine za koju je odreen ili da se u toj godini zapone makar i poslednjeg dana da bi se bez prekida nastavio i okonao u narednoj godini.Korienje godinjeg odmora u delovima ulo je u sistem zakonodavstva iz konvecije Mor i odredba odreuje da se godinji odmor moe korititi u dva dela.Prvi deo se koristi u kalendarskoj godini za koji se odreuje, a drugi se moe iskoristiti do 30. juna naredne godine.Prvi deo godinjeg odmora koristi se u godini za koju je i odreen i taj deo godinjeg odmora traje najmanje tri radne nedelje!!!, manje ne moe, vie moe.Drugi deo godinjeg odmora se moe koristiti u prvom delu naredne kalendarske godine, najkasnije do 30. juna. Prema zakonu o radu poslodavac u zavisnosti od potrebe posla odreuje o vremenu korienja godinjeg odmora uz prethodnu konsultciju sa zapolenima.Poto svi zaposleni ne mogu koristiti godinji odmor u isto vreme, onaj koji odlucuje mora odrediti kada ce ga koristiti svako od njih posebno. Za vreme korienja odmora zaposleni prema zakonu o radu ima pravo na naknadu zarade u

visini prosecne zarade za predhodna 3 meseca.Za vreme odmora zaposleni ne radi, zato mu ne pripada zarada,ali mu pripada naknada zarade u smislu zakona o radu.Godinji odmor je plaeni odmor.Visina zarade se odreuje ugovorom o radu. Prema zakonu o radu ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godinji odmor ima pravo na naknadu tete u visini prosecne zarade u predhodna tri meseca .Ovde je re o odgovornost za tetu zbog povrede prava zaposlenog i ta je odgovornost subjektivna pa se zasniva o odgovornosti poslodavca.Visina tete se odreuje u visina naknade koju bi zaposleni ostvario da mu je godinji odmor odobren.zaposleni koji radi u vreme kada treba da odmara prima zaradu za rad ija je visina ista kao i naknadu koja je ista kao i naknada za rad koju bi primio bez rada. 60.Odsustva zaposlenih Placeno odsustvo je odsustvo sa rada uz nakandu zarade.Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na odsustva uz nakdnadu zarade najvie do 7 radnih dana!!! u toku kalendarske godine zbog sklapanja braka, poroaja supruge, dobrovoljnog davanja krvi..Pravo na plaeno opdsustvo ostvaruje se u svakoj kalendarskoj godini i ono se obnavlja iz godine u godinu. Plaeno odsustvo se moe koristiti samo u odreenim sluajevima.Sklapanje braka,poroaj supruge su zakonski sluajevi plaenog odsustva.svi drugi sluajevi su autonomni sluajevi. Drugi sluajevi su razni sluajevi predvieni optim aktom ili ugovorom o radu, npr. Selidba, polaganje ispita... Neplaeno odsustvo je odsustvo bez naknade zarade.Prema zakonu o radu poslodavac moe zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade.Sluajevi ovog odsustva nisu zakonom odreeni,ali mogu biti odreeni optim aktom ili ugovorom o radu.Plaeno odsustvo se najee odobrava radi kolovanja, turistikih putovanja, priredbama i smotrama. Neplaeno odsustvo moe biti odobreno i kad optiom aktom nisu odreeni sluajevi njegovog korioenja.Odluku o neplaenom odsustvu donosi poslodavac . Mirovanje radnog odnosa je stanje u kome radni odnos postoji,ali se prava i obaveze iz tog odnosa ne vre dok se ne aktiviraju.Prema zakonu o radu, radni odnos prelazi u stanje mirovanja zbog odlaska na odsluenje vojnog roka, upuivanje na rad u inostranstvo, obavljanja javne funkcije, izdravanja krivine ili prekrajne sankcije.Dok je u stanju mirovanja radni odnos traje ,ali prava i obaveze iz tog odnosa zamiru,tako da su van upotrebe sve dok prestankom razloga za mirovanje ne oive.Za vreme mirovanja radnog odnosa moe biti u funkciji samo ono pravo ili ona obaveza za koju je to zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu izriito odreeno. 61. Plaeno osustvo Placeno odsustvo je odsustvo sa rada uz nakandu zarade.Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na odsustva uz nakdnadu zarade najvie do 7 radnih dana u toku kalendarske godine zbog sklapanja braka, poroaja supruge, dobrovoljnog davanja krvi..Pravo na plaeno opdsustvo ostvaruje se u svakoj kalendarskoj godini i ono se obnavlja iz godine u godinu.Koliko e trajati zavisi od odluke koju donosi poslodavac .Plaeno odsustvo se moe koristiti samo u odreenim sluajevima.Sklapanje braka,poroaj supruge su zakonski sluajevi plaenog odsustva.svi drugi sluajevi su autonomni sluajevi.Sklapanje braka odnosi se na zakljuenje zakonom ureene zajednice ivota mukarca i ene.Poroaj supruge odnosi se na branu suprugu ,ali bi isto dejstvo trebalo da ima poroaj vanbrane supruge.Tea bolest i smrt tie se samo lanova ue porodice i smatraju se brani drug , deca, braa sestre, roditelji...Dobrovoljno davanje krvi je davanje krvi svakoj zdravstvenoj organizaciji,a ne samo onoj koja se bavi prikupljanjem zaliha.Drugi sluajevi su razni sluajevi predvieni optim aktom ili ugovorom o radu, npr. Selidba, polaganje ispita...Odluka o ovom odsustvu nije slobodna ve vezana.kada nastane sluaj plaeno odsustvo sledeju ipso iure, a na onom ko odlue je da odredi njegovo trajanje.Prema zakonu o radu za vreme plaenog odsustva zaposlenom pripada naknada zarade u visini prosecne zarade u

predhodna tri meseca!!! 62.Neplaeno odsustvo Neplaeno odsustvo je odsustvo bez naknade zarade.Prema zakonu o radu poslodavac moe zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade.Sluajevi ovog odsustva nisu zakonom odreeni,ali mogu biti odreeni optim aktom ili ugovorom o radu.Plaeno odsustvo se najee odobrava radi kolovanja, turistikih putovanja, priredbama i smotrama.Ako zaposleni stupi u brak i iskoristi svih 7 radnih dana plaenog odsustva, on nee moi ukoliko se u istoj godini razvede i stupi u novi brak ponovo da iskoristi plaeno odsustvo.Njemu moe biti odobreno neplaeno odsustvo.Zaposlenom nije odreeno trajanje ovog odsustva ,a li moe biti odreeno optim aktom ili ugovorom o raduAko su sluajevi i trajanje neplaenog odsustva odreeni striktno, onda se to odsustvo ododbrava vezanim aktom, a ako nisu onda se odobrava slobodnim aktom.Neplaeno odsustvo moe biti odobreno i kad optim aktom nisu odreeni sluajevi njegovog korioenja.Odluku o neplaeno odsustvu donosi poslodavac .Prema zakonu o radu za vreme neplaenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveza iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu nije drugaije odredjeno. Ako je drugaije odreeno pojedina prava i obaveze mogu biti aktivna i kada radni odnos miruje.Posle prestanka razloga zbog kojeg je neplaeno odsustvo odobreno zaposleni je duan da se vrati na rad i tako aktivira radni odnos.Ako se zaposleni u ovom roku ne vrati na rad, polsodavac mu moe otkazati ugovor o radu.Neplaeno odsustvo je poseban sluaj mirovanja radnog odnosa. 63. Odsustvo zbog mirovanja radnog odnosa Mirovanje radnog odnosa Prema zakonu o radu, radni odnos prelazi u stanje mirovanja zbog odlaska na odsluenje vojnog roka, upuivanje na rad u inostranstvo, obavljanja javne funkcije, izdravanja krivine ili prekrajne sankcije.Dok je u stanju mirovanja radni odnos traje ,ali prava i obaveze iz tog odnosa zamiru,tako da su van upotrebe sve dok prestankom razloga za mirovanje ne oive.Za vreme mirovanja radnog odnosa moe biti u funkciji samo ono pravo ili ona obaveza za koju je to zakonom, optima aktom ili ugovorom o radu izriito odreeno.Odluku o mirovanju donosi poslodavac. Prema Zakonu o radu, zapoleni kome miruju prava ,obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluenja,prestanka rada u inosdtranstvu vrati na rad kod poslodavca.Ova odredba utvruje pravo na aktiviranje umirovljenog radnog odnosa.Zaposleni ima pravo da se vrati na rad u roku od 15 dana od prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa.Poetak ovog roka vezuje se za prvi dan posle dana kada je prestao razlog zbog kojeg je odreeno mirovanje radnog odnosa.Kraj ovog roka vezuje se za poslednji dan roka u kome je zaposleni mogao da se vrati na rad.Lice koje je iz radnog odnosa otilo na jednu,a potom na drugu funkciju nema pravo da se vrati kod poslodavca sa kojim je bilo u radnom odnosu pre odlaska na prvu funkciju.Rok za vraanje na rad je prekluzivan i njegovim istekom zaposleni gubi pravo da aktivira radni odnos.Time nastaje i osnov za otkaz ugovora o radu. Prema zakonu o radu pravo na mirovanje radnog odnosa i vraanje na rad posle mirovanja ima i brani drug zapolslenog koji je upuen na rad u inostranstvo.Brani drug zaposlenog kome radni odnos miruje iz ostalih razloga nema pravo na mirovanje radnog odnosa.Pravo na mirovanje radnog odnosa branog druga traje koliko i pravo na mirovanje radnog osnosa zaposlenog koji je upuen na rad u inostranstvu.Po prestanku tog prava baranom drugu zaposlenog ostaje 15 dana da se vrati na iste ili druge odgovarajue poslove.Ako taj rok propusti nastaje osnov za prestanak radnog odnosa, odnosno otkaz ugovora o radu. 64. Zatita na radu

Prema ustavu republike Srbije zaposleni imaju prava na zatitu na radu u skladu sa zakonom.Ovo pravo je blie ureeno zakonom o zatiti na radu.Zakon o radu sadri odredbe o zatiti zaposlenih.Postoji opta i posebna zatita na radu.Svi zaposleni uivaju optu zatitu.Posebnu zatitu uivaju posebne kategorije zaposlenih, ene ,invalidi,omladina, trudnice,roditelji i druga lica koja pruaju negu deci i drugim osobama. Opta zatita obuhvata sve zaposlene koji su izloeni ili mogu biti izloeni raznim rizicima profesionalne patologije.Zadatak joj je da osigura bezbedne uslove rada i sauva zdravlje zaposlenih.Tom zadatku slue pravo na zastitu, dunosti zatite, ouvanja zdravlja i zatite na optim poslovima. Prema zakonu o radu omaldina je zatiena od rada sa poveanim rizikom, i od rada dueg od punog radnog vremena .Prema zakonu o radu, zaposleni mlai od 18 godina ne mogu da rade na poslovima na kojima se preteno obavljaju naroito teki fiziki poslovi.Posebna zatita omladine i ena od tekih poslova predmet je mnogih konvencija i preporuka meunarodne organizacije rada: Prema zakonu o radu zaposlena ena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u trajanju od 365 dana.Najpre se koristi porodiljsko odsustvo,a potok odsustvo radi nege deteta Pravo na odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe uivaju jedan od roditelja,jedan od usvojilaca,hranitelj, staratelj i lice koje se stara o nemonom licu. Prema zakonu o radu jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navri 3 godine ivota.Ovde je re o zdravom detetu.Njiegovo roenje povlai pravo majke ,a pod odreenim uslovima i oca na redovno porodiljsko odsustvo i odsustvo zbog nege deteta 65. Opta zatita na radu Opta zatita obuhvata sve zaposlene koji su izloeni ili mogu biti izloeni raznim rizicima profesionalne patologije.Zadatak joj je da osigura bezbedne uslove rada i sauva zdravlje zaposlenih.Tom zadatku slue pravo na zastitu, dunosti zatite, ouvanja zdravlja i zatite na optim poslovima.Rad izlae zaposlene povredama i drugim rizicima profesionalne patologije.Pravo na bezbednost i zatitu zdravlja na radu zaposleni ostvaruje u skladu sa zakonom.Mere zatite se odnose na primenu onih sredstava i metoda kojima se utie na stvaranje bezbednih uslova rada.Mere zatite mogu biti prethodne, opte ili posebne.Sve ove mere imaju preventivno dejstvo jer im je cilj da spree povrede na radu.Normativi zatite slue za prilagoavanje mera zatite konkretnim uslovima rada koji zavise od tehnologije, ambijenta.Normativi zatite imaju naroiti znaaj kada se rad vri u posebnim oteanim uslovima.Svaki zaposleni ima obavezu da se pridrava mera i normativa zatite na radu.Pridraavanje propisanih mera zatite podrazumeva i da zaposleni radi s potrebnom panjom. Prema zakonu o radu poslodavac je duan da organizuje rad kojim se obezbeuje zatita ivota i zdravlja zaposlenih.Rad mora biti organizovan tako da zaposleni bude zastien od rizika kome je izloen.Izvori opasnosti su inioci koji utiu na mogunost,odnosno uestalost povreivanja i profesionalnih oboljenja.Oni mogu biti subjektivni i objektivni.Subjektivni se odnose na uzrst, zdravsvetene sposobnosti.U objaktivne spadaju uslovi radne sredine, materijali,elektricitet..Svaki zaposleni mora dobro da upozna strukturu i mehanizam mera zatite . Re je o merama u vezi sa poslom koji treba da vri.Zaposleni treba pored mera da upozna i normative zatite koji obezbeuju njegovi sigurnost u odnosu na rizike kojima je izloen. Radni proces mora biti organiozovan tako da ne utie negativno na zdravstveno stanje.Deluju dve zakonske zabrane: prva titi od pogoranja zdravstvenog stanja, a druga titi rad sa zdravstevnim

smetnjama.Prema prvoj odredbi zaposleni ne moe da radi prekovremeno, odnosno nou, ako bi po nalazu nadlenog organa za ocenu zdravstvene spososbnosti takav rad mogao da pogora njegovo zdravsrtevno stanja. Prema drugoj odredbi zaposleni sa zdravstvenim smetnjama ne moe da obavlja poslove koji bi izazavali pogoranje njegovog zdravsrtvenog stanja.Ovde je re o zatiti zaposlenog sa odreenim nedostatcima, nrp. Zaposleni koji pati od vrtoglavic,malokrvnosti. Prema zakonu o radu na poslovima na kojima postoji poveana opasnost od povreivanja i drugih oboljenja moe da radi smao zaposleni koji pored posebnih uslova utvrenih aktom o sisitematizaciji poslova ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizike sposobnosti. 66. Posebna zatita omladine i invalida Prema zakonu o radu omaldina je zatiena od rada sa poveanim rizikom, i od rada dueg od punog radnog vremena .Prema zakonu o radu, zaposleni mlai od 18 godina ne mogu da rade na poslovima na kojima se preteno obavljaju naroito teki fiziki poslovi.Posebna zatita omladine i ena od tekih poslova predmet je mnogih konvencija i preporuka meunarodne organizacije rada:Konvencija o minimalnim godinama ivota za zapoljavanje na podzemnim radovima u rudnicima .Teke fizike poslove obavljaju rudari,loai kao i drugi radnici koji se izlau velikim fizikim naporima.Zakon o radu zabranjuje da zaposleni mali od 18 godina rade due od punog radnog vremena.Takav rad bi nepovoljno uticao na njihov razvoj i rast. Zastita invalida ima 2 dimenzije.Prva se odnosi na zaposlene kod kojih je invalidnost vec nastala a druga se odnosi na zaposlene kojima invalidnost preti.Prema Zakonu o radu poslodavac je duzan da zaposlenom invalidu rada obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.Zakon o radu sadrzi propise o opstoj zastiti na radu koji stite i invalide.Invalidno lice se zaposljava pod posebnim uslovima jer posredstvom Nacionalne sluzbe za zaposljavanje moze da ostvari prava na strucnu pomoc pri utvrdjivanju preostale radne sposobnosti i izboru zanimanja,profesionalnu rehabilitacija,ucesca u finansiranju opremanja radnog mesta za rad invalida.Prema Zakonu o radu zaposlenom kod koga je utvrdjeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odredjenim poslovima,poslodavac je duzan da obezbedi obavljenje drugog odgovarajuceg posla.Zaposleni u ovog riziku imaju pravo da im poslodvac obezbedi obavljanje drugog odgovarajuceg posla.Prema Zakonu o radu poslodavac moze zaposlenom koji odbije da prihvati posao koji odgovara njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti odnosno na kome nece biti u upasnosti od nastanka invalidnosti dati otkaz. 67. Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta Prema zakonu o radu zaposlena ena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u trajanju od 365 dana.Najpre se koristi porodiljsko odsustvo,a potok odsustvo radi nege deteta.Porodiljsko odsustvo prema zakonu o radu moe da otpone na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa najranije 45 dana ,a obavezno 28 dana pre vremena odreenog za poroaj.Otpoinjanje porodiljskog odsustva predvieno je i kao mogunost i kao obaveza.Postoji fakultativno i obligatno zapoinjanje tog odsustva.Fakultativno se vezuje za sticanje prava, a obligatno za nastanak obaveze korienja obaveze. Sa 28 danom pre poroaja trudnica mora otpoeti korienje odsustva i ne moe ga vie odlagati.Utvrivanje zatitnog perioda od 45, odnosno 28 dana je stvar medicine.Moe se dogoditi da do poroaja doe pre isteka roka od 28 dana zato to je trudnica prikrila da je obavezni zatitni period nastupio ili zato to se prognoza lekara nije ostvarila.Rok od 28 dana pre poroaja utvruje lekar.U sluaju da ne iskoristi 28 dana pre poroaja , ne moe joj se uskratiti pravo na korienje porodiljskog odsustva u punom trajanju na koje ima pravo.U sluaju

prevremenog poroaja zaposlena ena ima pravo da neiskoriene dane do 28 dana koristi posle poroaja tako da poroajno odsustvo bude u punom trajanju.Trajanje porodiljskog odsustva se protee do navrenih 3 meseca od dana poroaja.Poto poinje pre poroaja , njegovo trajanje je due najmanje jo 28 dana, a najdue 45 dana koliko traje pretporoajno vreme porodiljskog odsustva.Nakrae trajanje porodiljskog osustva traje 3 meseca i 28 dana , a najdue 4 meseca i 15 dana.Po isteku preobraava se u odsustvo radi nege deteta. Odsustvo radi nege deteta traje do isteka 365 dana od zapoinjanja porodiljskog odsustva.Ovo odsustvo se otvara po isteku porodiljskog, automatski po sili zakona i u kontinuitetu.Traje bez prekida do poslednjeg 365 dana od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva.Poto porodiljsko odsustvo mora poeti 28 dana pre poroaja, ono traje do navrenih 11 meseci ivota deteta.Za vreme ovog odsustva ostvaruje se pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o .68. Odsustvo radi posebne nege deteta Pravo na odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe uivaju jedan od roditelja,jedan od usvojilaca,hranitelj, staratelj i lice koje se stara o nemonom licu.Prema zakonu o radu jedan od roditelja kome je neophodna posebna nega zbog tekog stepena psihiofizieke ometenosti ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva odsustvuje sa rada ili sa rada sa polovinom punog radnog vremena najdue do navrenih 5 godina ivota deteta.Potreba za posebnom negom treba da bude uzrokovana tekim stepenom fizike hendikepiranoisti ili mentalne retardiranosti.Jedan od roditelja odmah po isteku 365 dana porodiljskog odsustva stie pravo ili da odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena.Kada ostvaruje pravo na odsustvo sa rada, zaposleni uopte ne radi,ali mu pripada naknada zarade.Miljenje o stepenu ometenosti daje optinska ili gradska komisija nadlena za pregled dece ometene u razvoju.Prema zakonu o radu za vreme odsustvovanja sa rada jedan od roditelja ostvaruje naknadu zarade ije se visina utvruje na osnovu propisa o drutvenoj brizi o deci, koji su sadrani u zakonu o finansijskoj podrci porodici sa decom.Visina zarade je srazmerna vremenu provedenom na radu.. Odsustvovanje sa rada usvojioca,hranitelja i staratelja:ovo odsustvovanje se odreuje povodom smetaja deteta u usvojiteljsku, hraniteljsku ili starateljsku porodicu.Postoje dva reima.jedan se odnosi na dete mlae od 5 godina, a drugi na dete mlae od 3 meseca.Prema zakonu o radu jedan od usvojilaca,hranitelj deteta mlaeg od 5 godina ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada 8 meseci neprekidno od dana smetaja deteta u usvojiteljski, hraniteljski,starateljsku porodicu, a najdue do navrenih 5 godina ivota deteta.Prema zakonu o radu ako smetaj deteta u usvojiteljsku, hraniteljsku, ili starteljsku porodicu nastupi pre navrenih 3 meseca ivota deteta jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvije sa rada radi nege deteta do navrenih 11 meseci ivota deteta.Nosilac prava prima naknadu zarade prema zaklonu o radu.O njoj odluuje optinska, odnosno gradska uprava i ministar nadlean za socijalna pitanja. 69.Odsustvo radi posebne nege hendikepirane osobe Krai rad zbog staranja o hendikepiranoj osobi prema zakonu o radu roditelj ili startelj, odnosno lice koje se stara o osobi oteenoj cerebralnoj paralizom, nekom vrstom plegije, na osnovu miljenja nadlenog zdravstvenog osiguranja moe na svoj zahtev da radi sa skraenim radnim vremenom,,ali ne kraim od polovine punog radnog vremena.Lice koje se stara o hendikepiranoj osobi moe biti svako ko vri to staranje.Hendikepirana osoba je svaka osoba koja je oteena cerebralnom i deijom paralizom i ostalim tekim oboljenjima.Pravo roditelja, staraoca na krae radno vreme ostvaruje se podnoenjem zahteva.O zahtevu odluuje poslodavac .Trajanje radnog vremena odreuje se na osnovu misljenja nadleznog zdravstvenog organa u rasponu koji odgovara potrebi ali tako da ne bude krace od punog radnog vremena.Podnoenje zahteva nije oroeno tako da zaposleni moe podneti zahtev dok pravo postoji,a postoji dok je zaposleni u

stanju potrebe da se stara o hendikepiranoj ososbi.Sa prestankom tog stanja prestaje i to pravo.Nosilac prava na krai rad ostavaruje zaradu srazmerno vremenu provedenom na radu.Krae radno vreme roditelja, staroca ili drugog lica koji se stara o hendikepiranoj osobi ne treba da se naziva skraenim radnim vremenom, ve nepunim. 70. Neplaeno odsustvo roditelja Prema zakonu o radu jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navri 3 godine ivota.Ovde je re o zdravom detetu.Njiegovo roenje povlai pravo majke ,a pod odreenim uslovima i oca na redovno porodiljsko odsustvo i odsustvo zbog nege deteta.Pravo jednog od roditelja da odsustvuje sa posla dok dete ne navri 3 godine ostvaruje se bez naknade zarade Pa ga finansiraju sami roditelji.Titular prava moe biti majka ili otac deteta.To moe biti i jedan od usvojilaca deteta po propisima o potpunom usvojenju.Svrha ovog prava je da omogui potpuniju zatitu zdravom detetu ako njegovi roditelji mogu da podnesu nepovoljni reim u kome se ostvaruju.Ko to moe podnosi zahtev i prilae izvod iz matine knjige roenih.Ako dete ima manje od 3 godine, zahtev se ne moe odbiti jer je re o pravu roditelja.Poslodavac odluuje o zahtevu.Kako ostvarivanje prava zavisi od potreba roditelja ono se moe ,a i ne mora koristiti.Ko odsustvuje sa rada dok dete ne navri 3 godine nema pravo na naknadu zarade i ovo odsustvo spada u kategoriju neplaenih.Pojedina prava po osnovu rada mogu se koristiti i za vreme ovog odsustva. 71. Zatita od otkaza Odredjene kategorije zaposlenih zasticene su od prestanka radnog odnosa.Prema ovoj odredbi za vreme trudnoce,odsustva sa rada radi nege deteta,porodiljskog odsustva poslodavac ne moze zaposlenom dati otkaz osim u odredjenim slucajevima.Zabrana otkaza za vreme trudnoce odnosi se na gravidnu zenu zaposlenu.Zabrana otkaza za vreme odsustva radi posebne nege deteta odnosi se na jednog od roditelja ali i na jednog od usvojilaca kome je neophodna posebna nega zbog teskog stepena psihofizicke ometenosti.Zabrana otkaza za vreme porodiljskog odsustva odnosi se na zaposlenu zenu majku deteta ali i na oca deteta.Zabrana otkaza nije apsolutna.ona ne deluje prema zasticenim licima koji su zasnovali radni odnos na odredjeno vreme,narusili radnu disciplinu u meri koja onemogucava nastavak rada,ucinili krivicno delo na radu ili u vezi sa radom.I kad zabrana otkaza ne deluje zastita povodom porodjaja,posebne nege deteta i nege deteta se nastavlja ali se ostvaruje po propisima o decjoj zastiti iz Zakona o finansijskoj podrsci porodci sa decom. 72.Zastita licnih podataka Prema Zakonu o radu govori se o sadrzini zastite , dostupnosti podataka i rada sa podacima. Sadrzina zastite tice se prava zaposlenog : da vrsi uvid u dokumente sa licnim podacima (kod poslodavca), da zahteva brisanje podataka nevaznih za poslove koje obavlja,i da trazi ispravku netacnih podataka. Dostupnost podataka je strogo ogranicena.Oni ne mogu biti dostupni trecim licima osim ako zakon to posebno ne utvrdi. Rad sa podacima moze biti poveren samo zaposlenom koga ovlasti direktor-preduzetnik.Sa ovim ovlascenjima zaposleni prikuplja koristi i obradjuje podatke koji se cuvaju kod poslodavca. 73. Zatita od zloupotrebe bolovanja(otkaza) Zaposleni slabijeg zdravlja zasticeni su i pravom da odsustvuju sa rada u slucaju pripremene nesposobnosti za rad usled bolesti.Lekar koji otvori bolovanje duzan je da izda potvrdu o privremenoj sprecenosti zaposlenog za rad.-Potvrda o bolovanju ima snagu javne isprave.Prema Zakonu o radu zaposleni je duzan da najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene sprecenosti za rad o tome dostavi poslodavcu potvrdu koja sadrzi i vreme ocekivane sprecenosti

za rad.Privremenu sprecenost za rad regulisu propisi zdravstvenog osiguranja.Ako dodje do toga zaposleni je duzan da poslodavcu dostavi potvrdu lekara.On najkasnije to treba da ucini u roku od 3 dana od nastupanja privremene sprecenosti za rad.Prema Zakonu o radu u slucaju teze bolesti,potvrdu o bolovanju umesto zaposlenog poslodavcu dostavljaju clanovi uze porodice.Slucaj teze bolesti identifikuje se u svakoj konkretnoj prilici.Clan uze porodice uvek postupa kao supstitut zaposlenog jer dostavljnje potvrde vrsi umesto njega. Prema Zakonu o radu ako zaposleni zivi sam potvrdu o bolovanju duzan je da dostavi u roku od 3 dana od prestanka razloga zbog kojih potvrdu nije mogao da dostavi sam.Rok za predaju potvrde je 3 dana ali u ovoj situaciji pocinje da tece prvog dana po prestanku razloga zbog kojeg potvrda nije mogla da bude predata u roku od 3 dana od nastupanja privremene sprecenosti za rad. Prema Zakonu o radu ako poslodavac posumnja u opradavdanost razloga za odsustvovanje sa rada moze da podnese zahtev nadleznom zdravstvenom zdravstvenom organu radi utvrdjivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog u skladu sa zakonom. 74. Potraivanja zaposlenih iz radnog odnosa Zarada,naknada zarade i druga primanja obezbedjuju materijalnu i socijalnu sigurnost zaposlenih.Zarada je naknada za rad. Prema Zakonu o radu zarada je nadnica za rad.Moze se ostvarivati kao odgovarajuca zarada,kao uvecana zarada i kao minimalna zarada.Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na odgovarajucu zaradu koja se utvrdjuje u skladu sa zakonom,opstim aktom i govorom o radu.Zakon o radu ustanovljava 3 principa-da se zarada ostvaruje radom,da za jednak rad kod istog poslodavca pripada jednaka zarada,da se utvrdjivanje zarade utvrdjuje opstim aktom i ugovorom o radu. Naknada zarade se ostvaruje bez rada ako za to postoji osnov u zakonu ili u kolektivnom ugovoru.Zakonski sluajevi su odreeni zakonom i mogu se svrstati u grupne i pojedinane.Grupni sluajevi se odnose na neradne dane praznika, plaena odsustva, godinji odmor,vojnu vebu. Pojedinani sluajevi tiu se privremene spreenosti za rad, neskrivljenog prekioda rada i nareenog prekida rada.Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana u visini do 65% zarade koju bi ostvario u mesecu u kome je nastupila privremena spreenost za rad koja ne moe biti manja od minimalne zarade i u visini 100% koju bi ostvario u mesecu u kome je nastupila privremena spreenost za rad ako je ona prouzrokovana profesionalnom boleu. U druga primanja spadaju lina primanja zaposlenog koja nisu ni zarada ni naknada zarade.Neka imenuje zakon o radu,a neka utvruje opti akt ili ugovor o radu.Prema zakonu o radu,u kategoriju zakonskih primanja spada i otpremnica pri odlasku u penziju , jubilarna nagrada i pomo u sluaju smrti zaposlenog ili lana njegove ue porodice.Otpremnina pri odlasku u penziju isplauje se kada zapolenom prestaje radni odnos zbog zavretka radnog veka.Jubilarna nagrada se isplauje za vernost istom poslodavcu u duem periodu rada, obino za 10,20,30 godina kontinuiranog rada.. 75. Zarada .Prema Zakonu o radu zarada je nadnica za rad.Moze se ostvarivati kao odgovarajuca zarada,kao uvecana zarada i kao minimalna zarada. Zaposleni ima pravo na odgovarajucu zaradu koja se utvrdjuje u skladu sa zakonom,opstim aktom i govorom o radu. Njena visina treba da bude odgovarajuca vrednosti rada.Zakon o radu ustanovljava 3 principa-da se zarada ostvaruje radom, -da za jednak rad kod istog poslodavca pripada jednaka zarada,da se utvrdjivanje zarade utvrdjuje opstim aktom i ugovorom o radu.Elementi za odredjivanje zarade sluze za vrednovanje rada i rezultata rada.Cena rada je fiksna i odredjuje se unapred.Radni ucinak je promenljiv i odredjuje se unazad. Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na uvecanu zaradu za prekovremeni rad -najmanje

26% od osnovice, za rad na dan neradnog praznika najmanje 110% od osnovice,za nocni rad i rad u smenama najmanje 26% od osnovice i u drugim slucajvima predvidjenim opstim aktom ili ugovorom o radu.Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni ucinak i puno radno vreme.Pravo na minimalnu zaradu traje dok traje i poremecaj u poslovanju zbog kojeg se ne moze obezbediti isplata odgovarajuce zarade.Visina minimalne zarade prema Zakonu o radu se utvrdjuje odlukom Socjalno-ekonomskog saveta Republike.Minimalma zarada se utvrdjuje po radnom casu za period od najmanje 6 meseci .Prema zakonu o radu zarade se isplacuje samo u novcu ako drugacije nije odredjeno.Posebne propise o zaradama sadrzi Zakon o radnim odnosima u drazavnim organima i zakon o platama u drzavnim organima i javnim sluzbama.Zaposleni u ovim radnim sredinama prema ovim propisima primaju platu.Strukturu plate cine-osnovica,koeficijent i dodatak.Osnovicu utvrdjuje Vlada na bazi proseka zarade u republici ako drugacije nije odredjeno.Koeficient izrazava vrednost rada koji se obavlja.Elementi vrednovanja su odgovornost,uslovi rada,slozenost poslova i strucna sprema.Koeficijebti se utvrdjuju aktom vlade.Dodatak se ostvaruje za minili rad,dezurstvo ili prekovremeni rad,rad na terenu...plata se isplacuje po isteku meseca na koji se odnosi. 76. Nakada zarade Naknada zarade se ostvaruje bez rada u sluajevima koji su odreeni zakonom ili autonomnim aktom.Bez rada se moe ostvariti naknada zarade ako za to postoji osnov u zakonu ili u kolektivnom ugovoru.Zakonski sluajevi su odreeni zakonom i mogu se svrstati u grupne i pojedinane.Grupni sluajevi se odnose na neradne dane praznika, plaena odsustva, godinji odmor,vojnu vebu.Pojedinani sluajevi tiu se privremene spreenosti za rad, neskrivljenog prekioda rada i nareenog prekida rada.Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana u visini do 65%!!!! od osnovice stim da ne moe biti manja od minimalne zarade i u visini 100% od osnovice a privremena spreenost za rad prouzrokovana profesionalnom boleu.Naknada zarade zbog neskrivljenog prekida rada odreuje se prema zakonu o radu i zaposleni ima pravo na ovu naknadu i za vreme prekida rada do kojeg je dolo bez njegove krivice a najdue 45 radnih dana u kalendarskoj godini zaposleni ima pravo nanaknadu zaradenajmanje u visini 60% prosecne zarade za predhodna 3 meseca!!! stim da ne moze biti manja od minimalne zarade.Prekid rada bez krivice zaposlenog obino nastaje usled nedostatka sirovina, zastoja u snabdevanju, kvarova.Naknada zarade zbog neskrivljenog prekida rada odreuje se prema Zakonu o radu i zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je dolo naredbom dravnog organa zbog neobezbeivanja bezbednosti i zatite zdravlja na radu.Visinu naknade zarade ne utvruje zakon , ve to preputa optem aktu ili uvovorom o radu.autonomni sluajevi kada se ostvaruje pravo na naknadu zarade utvruju se optim aktom ili ugovorom o radu. 77. Druga primanja U druga primanja spadaju lina primanja zaposlenog koja nisu ni zarada ni naknada zarade.Neka imenuje zakon o radu,a neka utvruje opti akt ili ugovor o radu.Prema zakonu o radu,u kategoriju zakonskih primanja spada i otpremnica pri odlasku u penziju , jubilarna nagrada i pomo u sluaju smrti zaposlenog ili lana njegove ue porodice.Otpremnina pri odlasku u penziju islauje se kada zapolenom prestaje radni odnos zbog zavretka radnog veka.Jubilarna nagrada se isplauje za vernost istom poslodavcu u duem periodu rada, obino za 10,20,30 godina kontinuiranog rada.pomo u sluaju smrti isplauje se zaposlenom iji je lan ue porodice umro ili lanu ue porodice zaposlenog koji je umro.Pod lanom ue porodice

podrazumevaju se brani drug i deca.Visina svakog od ovih primanja se utvruje opptim aktom ili ugovorom o radu.Primanja po autonomnim aktima prema zakonu o radu zaposleni moe ostvariti i primanja koja nisu imenovana zakonom ako je to utvreno optim aktom ili ugovorom o radu.U takva primanja spadaju regres za godinji odmor, bonovi za snabdevanje, nadknada za topli obrok.U druga primanja spada i naknada odreenih trokova i zaposleni ima pravo na naknadu trokova za dolazak na rad i odlazak sa rada i za vreme provedeno na slubenom putu.Trokove za dolazak na rad i odlazak sa rada ne moraju da imaju svi,ve samo oni radnici koji u tu svrhu koriste javni prevoz i zato samo oni imaju pravo na naknadu.Trokovi slubenog puta mogu se odnositi na zemlju i inostranstvo.U prvom sluaju njihova visina se utvruje optim aktom ili ugovorom o radu, a u drugom sluaju po posebnim propisima. 78.Obracun i evidencija zarade i naknade zarade Poslodavac je duzan da zaposlenom dostavi obracun zarade i naknade prilikom svake isplate.Duzan je da ga dostavi i za mesec u kome isplatu nije izvrsio tada uz obracun mora dostaviti i obavestenje i to najkasnije do kraja meseca za predhodni mesec..Kada je isplata zarade izvrsena obracun sluzi kao dokaz da je poslodavac obavezu ispunio.Sto se evidencije tice poslodavac je duzan da vodi mesecnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade ona sadrzi: podatke o brutozaradi o odbicima od zarade o zaradi...Evidenciju overava direktor to jest preduzetnik ili zaposleni koji je ovlascen.Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvrsena isplata zarade odnosno naknada zarade. 79. Zatita zarade Zarada je zatiena od potraivanja prema zaposlenom u dva pravca.Prvi se odnosi na namirenje potraivanja poslodavca,a drugi se odnosi na namirenje svakog potraivanja po pravosnanoj presudi.Namirenje potraivanja poslodavca prema zakonu o radu, poslodavac svoje potraivanje moe samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravosnane odluke suda naplatiti obustavljanjem od zarade.Pravilo je da poslodavac svoje potraivanje prema zaposlenom ne moe da naplati obustvljanjem od njegove zarade.Postoje odstupanja od ovog pravila i doputa da poslodavac naplati svoje potraivanje prema zaposlenom kada na on to pristane i kada je pravosnanom presudom obavezan da to uini.Namirenje potraivanja po pravosnanoj odluci suda poslodavac moe zaposlenom da odbije od zarade najvie do 1/3 zarade odnosno naknade zarade ako zakonom nije drugaije odreeno. Ako se pravosnana presuda odnosi na potraivanje poslodavca ona se moe naplatiti samo iz zarade,ali odbijanje ne moe biti vee od 1/3 njene visine.Zaposleni moe pristati i na izvrenje obustavom zarade bez limita.Odbijanje od zarade vri sluba za obraun i isplatu zarade. 80. Zastarelost novanih potraivanja iz radnog odnosa Prema zakonu o radu sva novana potraivanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godina od dana nastanka obaveze. Do stupanja na snagu zakona o radu u sudskoj praksi je preovladao stav da zarada ima karakter povremenog potraivanja i prema toj odredbi povremena potraivanja dospevaju godinje ili u kraim razmacima vremena.Otplate u obrocima su delimina ispunjenja obligacije koja je po svojoj prirodi jedinstvena , a ispunjava se u ratama samo da bi dunik lake podneo obavezu.Pravo na zaradu spada u korpus povremenih potraivanja jer po zakonu u radu dospeva u rokovima utvrenim optim aktom ili ugovorom o radu,a najmanje jednom meseno.Meseni obroci zarade zastarevaju po zakonu o radu u roku od 3 godine od dana nastanka svakog obroka obavezno.Zastarevanje nastupa za svaki obrok posebno,ali u sukcesivnom nizu koji se ne prekida sve dok ne nastupi zastarelost samog prava.Budui obroci zarade zastarevaju do poslednjeg meseca u kome je zaposleni vrio rad.Posle tog vremena nema zastarelosti.Sa zastarelou samog

prava na zaradu zastarevaju i obroci zarade koji su dospeli pre te zastarelosti.Poto se prema zakonu o radu pravo na zaradu ostvaruje radom, zastarelost tog prava ne dotie period radnog odnosa u kome nije bilo rada.Ako posle prekida rada zaposleni nastavi da radi , on ponovo stie pravo na zaradu jer se zastarelost samog prava odnosi na period radnog odnosa u kome je rad obavljen 81.Potrazivanja zaposlenih u slucaju stecajnog postupka Za odredjena potrazivanja radnika vaze posebni propisi Zakona o radu pravo na isplatu neisplacenih potrazivanja kod poslodavca u stecaju ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja stecajnog postupka.Uslov je- da potrazivanje zaposlenih nisu delimicno isplacena iz stecajne mase na ovaj nacin se namiruju sledeca potrazivanja: 1)zarada i naknada zarade za vreme privremene sprecenosti za rad 2)naknada stete usled neiskoriscenog godisnjeg odmora 3)otpremnina zbog odlaska u penziju 4)naknada stete po odluci suda u sporu povodom povrede na radu ili profesionalne bolesti u visini utvrdjenoj sudskom odlukom Za obezbedjenje i isplatu potrazivanja zaposlenih u slucaju stecajnog postupka,Zakon o radu osniva Fond solidarnosti.Organi Fonda su: Upravni odbor,Nadzorni odbor i direktor.Zahtev se sastavlja na obrascu koji propisuje ministar a uz zahtev se dostavlja: akt o zasnivanju ili prestanku radnog odnosa,akt kojim je utvrdjeno pravo na potrazivanje, dokaz o postojanju ostalih relevantnih potrazivanja. O potrazivanju odlucuje Upravni odbor Fonda. Protiv ovog resenja se moze podneti zalba u roku od osam dana od dostavljanja resenjaFond je duzan da od zaposlenog zahteva povracaj isplacenih sredstava uvecanih za zakonsku kamatu i troskove postupka ako ih je stekao na osnovu neistinitih i netacnih podataka odnosno ako nije obavestio Fond o cinjenicama koje uticu na njihovo sticanje i ostvarivanje-u ovim slucajevima zaposleni je duzan da Fondu ,u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva za vracanje vrati isplacena sredstva. 82.Obrazovanje,strucno osposobljavanje i usavrsavanje Obrazovanje ,strucno osposobljavanje i usavrsavanje su nezamenjivi uslovi uspesnog rada.Prema Zakonu o radu, poslodavac je duzan da zaposlenom omoguci obrazovanje ,strucno osposobljavanje i usavrsavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvodjenje novog nacina i organizacije rada.Zaposleni sam brine o svom obrazovanju,osposobljavanju i usavrsavanju.Medjutim ako njegovu edukaciju iziskuju potrebe procesa rada ili uvodjenja novog nacina i organizacije rada, onda ona postaje i briga poslodavaca. Tada zakon namece obavezu da zaposlenom omoguci odgovarajuce obrazovanje ,osposo. i usavrsavanje.Ovoj duznosti poslodavca odgovara obaveza zaposlenog da se odazove potrebi za obrazovanjem....Povreda ove obaveze predstavlja disciplinski otkazni razlog.Duznost edukacije blize se uredjuje opstim aktom.Troskovi edukacije obezbedjuju se iz sredstava poslodavaca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i opstim aktom.U slucaju da zaposleni prekine obrazovanje,strucno osposobljavanje ili usavrsavanje,duzan je da poslodavcu naknadi troskove,osim ako je to ucinio iz opravdanih razloga-bolest ,vojna vezba,odazivanje na poziv drzavnog organa... 83. ZABRANA KONKURENCIJE Moe se ustanoviti u toku radnog odnosa i posle njegovog prestanka.U toku radnog odnosa prema zakonu o radu, ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moe da radi u svoje ime i za svoj raun i u ime i za raun drugog pravnog ili fizikog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu.Zabrana se moe odnositi i na poslove iz delatnosti poslodavca koje zaposleni kod njega ne obavlja ..Zabrana nije apsolutna.Zabrana je uslovna, deluje ako je poslodavac svojom voljom ne stavi

van snage.Saglasnost se daje ili ne daje u svakom konkretnom sluaju. Nikad generalno.Saglasnost poslodavca da se zabranjeni poslovi mogu obavljati mora imati pismenu formu. ZK. nije apsolutna zato to je njeno ugovaranje uslovljeno.Prema zak. o radu ZK moe da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno vana znanja, irok krug poslovnih partnera ili da doe do saznanja vanih poslovnih informacija i tajni. Zbog njih i duguje lojalnost.Ona objanjava i samo ugovaranje ZK. Teritorijalni domaaj zabrane odreuje se opim aktom ili ug.o radu. Ugovor o radu je akt kojim se ZK neposredno utvruje.. Ono se odreuje podruijem ije granice mogu biti republi., pokrajin., regional. ili lokalne, zavisno od karaktera posla koji je predmet zabrane. Prema Z.o radu,ZK nee se primenjivati ako poslodavac zaposlenom otkae ug. o radu,a zato nije imao opravdan razlog ..Moglo bi se govoriti o pravosnanom otkazu ug. o radu iz neopravdanih razloga.Ali,pravnosnanost otkaznog akta zahvaena je neoborivom pretpostavkom da je on zakonit makar i ne bio.Akt o otkazu moe biti nezakonit i iz dr.razloga,npr: kad ga ne donese nadl. organ,kad ne sadri obrazloenje,kad istekne rok u kome se moe dati kad mu nije prethodilo upozorenje.Ovu odredbu treba primeniti uvek kada je otkaz nezakonit,a ne samo kad je nezak. zbog otsustva otkaznog razloga. Prema Z. o radu,poslodavac i zaposleni mogu da ugovore ZK i naknadu tete za sluaj njene povrede i po prestanku rad. odnosa u roku koji ne moe da bude dui od naredne 2god.Zaposleni se bez saglasnosti poslodavca ne moe baviti poslovima utvrenim ugovorom o radu . 84.ODGOVORNOST ZA TETU IZ RADNOG ODNOSA Zaposleni je odgovoran za tetu koju je na radu i u vezi sa radom namerno ili sa krajnjom nepaznjom prouzrokovao poslodavcu u skladu sa zakonom.Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih svaki zaposleni je odgovoran za deo tete koju je prouzrokovao.Ako se za zaposlenog ne moe utvrditi deo tete koju je prouzrokovao smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i tetu nadoknauju u jednakim delovima.Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivinim delom sa umiljajem za tetu odgovaraju solidarno.Postojanje tet, njenu visinu,okolnosti pod kojima je nastala,ko je tetu prouzrokovao i kako se nadoknauje utvruje poslodavac u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu.Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepanom prouzokovao tetu treem licu,a koju je nadoknadio poslodavac duan je da nadoknadi poslodavcu iznos isplaene tete. Prema Zakonu o radu zaposleni je odgovoran za teu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepanjom prouzrok. poslodavcu u skladu sa zakonom.Osnov odgovornosti zaposlenog za tetu prouzrokovanu poslodavcu je krivica.Krivica se def. kao psihicki odnos tetnika prema uzrocima tete i njenim posledicama.Postji 3 stepena krivice: namera, krajnja nepanja, obina nepanja. ODGOVORNOST POSLODAVCA ZA TETU KOJU PROUZROKUJE ZAPOSLENOMOva odgovornost za tetu ureena je u ZOO, a Z.o radu upuuje na njega.Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom.poslodavac je duan da mu nadoknadi tetu,u skladu sa zakonom,znai ZOO,i optim aktom,znai kolektivnim ug.,pravilnikom o radu 85.ODGOVORNOST ZAPOSLENOG ZA TETU KOJU PROUZROKUJE POSLODAVCU Prema Zakonu o radu zaposleni je odgovoran za teu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepanjom prouzrok. poslodavcu u skladu sa zakonom.Osnov odgovornosti zaposlenog za tetu prouzrokovanu poslodavcu je krivica.Krivica se def. kao psihicki odnos tetnika prema uzrocima tete i njenim posledicama.Postji 3 stepena krivice: namera, krajnja

nepanja, obina nepanja.Ovi stepeni krivice uvek trae da budu predmet dokazivanja.Teret dokazivanja pada na poslodavca.Uslovi odgovornosti su: da je teta nastala, da postoji uzrona veza izmeu radnje zaposlenog i tete,da ne postoje razlozi za iskljuenje odgovornosti zaposlenog.teta moe da bude direktna ili indirektna.Poslodavac trpi tetu kad je ona neposredna posledica radnje samog zaposlenog,a indirektnu ako je treem licu isplatio naknadu za tetu koju mu je naneo zaposleni.Uzronost postoji kad je zaposleni tetu prouzrok. na radu ili u vezi sa radom.teta je esto posledica vie uzroka koji izviru jedan iz drugog. Postoji problem uzronosti,koji namee potrebu iznalaenja onih uzroka koji u konkretnom sluaju objanjavaju nastanak tete.S tim u vezi,postoji vie teorija.Teorija adekvatne uzronosti iz niza uzroka izdvaja one koji su tipini za nastajanje odreene tetne posledice ..Zaposleni ostaje odgovoran za potonju tetu ako je nastala kao posledica zbivanja koja su po redovnom toku stvari sledila prvobitnu tetu, pod uslovom da ne predstavljaju razlog za iskljuenje odgovornosti tetnika.Razlozi za iskljuenje odgovornosti su : nuna odbrana, stanje nude, dozvoljena samopomo i pristanak oteenog.Odgovornost. za tetu moze biti: iskljuiva, korealna i solidarna. teta se otklanja naknadom.Naknada materij. tete moe biti integralna ili paualna.Smanjena naknada se moe odrediti kad se zaposleni nalazi u takvom materij.stanju da bi ga isplata naknade tete dovela u teak materijalni poloaj. Poslodavac moe visinu naknade da smanji u skladu sa posebnim,pojedinanim kolektivnim ugovorom.Nain utvrivanja odgovorn.ureuje se optim aktom ili ug.o radu.Ako nadl. organ nae da osnov i uslovi odgovorn. postoje,donosi odluku da zaposleni poslodavcu naknadi prouzrokovanu tetu.Ako ne postoje,donosi odluku da se zaposleni oslobaa odgovornosti.Odluka je konana im bude dostavljena zaposlenom.Ako zaposleni postupi po odluci uzima se da je prouzrokovanu tetu reparirao.Ako ne postupi,poslodavac moe zatraiti sudsku zatitu.Postupak zatite se pokree tubom koju poslodaac podnosi nadlenom sudu,a stvarno je nadlean optinski sud,a bie i okruni sud,a zavisie od revizije.Postupak utvrivanja odgov.od strane poslodavca je procesna pretpostavka za osvarivanje sudske zatite. Predmet sudske zatite nije odluka koju je doneo poslodavac.Poto je ne moe izvriti bez pristanka zaposlenog,poslodavcu ne preostaje nita drugo nego da od suda trai da zaposlenog obavee da prouzrokovanu tetu naknadu.Taj spor sud reava punom jurisdikcijom:odluuje o samom pravu na naknadu tete. 86.ODGOVORNOST POSLODAVCA ZA TETU KOJU PROUZROKUJE ZAPOSLENOM Ova odgovornost za tetu ureena je u ZOO, a Z.o radu upuuje na njega.Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom.poslodavac je duan da mu nadoknadi tetu,u skladu sa zakonom,znai ZOO,i optim aktom,znai kolektivnim ug.,pravilnikom o radu. Konstituisanje odgovornosti zavisi od osnova i uslova odgovornosti. Osnov odgovornosti se odreuje zavisno od porekla tete. Ako je teta nastala zbog povrede prava radnika, osnov odgovor. je krivica koja se predpostavlja po ZOO, ali je oboriva a teret njenog obaranja snosi poslodavac. Ako je teta nastala zbog povrede ili profesionalne bolesti samog radnika,osnov odgovornosti je krivica ili rizik poslovanja poslodavca. Krivica je osnov odgovornosti kad teta nije nastala usled opasne stvari ili opasne delatnosti pa se po ZOO predpostavlja, ali je oboriva, tako to poslodavac moe da je obara dokazima da nije kriv. Rizik je osnov odgovornosti kad je teta nastala usled opasne stvari ili opasne delatnosti poslodavca.Tada se po ZOO odgovara nezavisno od krivice. Za tetu zbog povrede radnika na radu poslodavac moe odgovarati i po osnovu krivice (ako je nastala nezavisno od opasne stvari ili opasne delatnosti) i po osnovu rizika

(ako je nastala od opasne stvari ili opasne delatnosti).. Uslovi odgovornosti su: da je zaposleni pretrpeo tetu,da postoji uzrona veza izmeu radnje poslodavaca i tete i da ne postoje razlozi za iskljuenje odgovorn. Razlozi za iskljuenje odgovornosti : su smetnja za konstituisanje odgovornosti poslodavaca, a razlikuju se zavisno od osnova odgovornosti. Kad je osnov odgov. krivica razlozi za iskljuenje odgov. su: nuna odbrana, stanje nude, dozvoljena samopomo i pristanak oteenog. Kad je osnov odgovor. rizik poslovanja razlozi za iskljuenje odgov. su: krivica oteenog, krivica treeg lica i via sila. Odreivanje naknade zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom pretrpeo tetu ima pravo da od poslodavca zahteva naknadu. U sluajevima povrede prava, zapos. moe ostvariti naknadu materijalne tete,a pod odreenim uslovima i naknadu mater. tete. Naknada materijalne tete odnosi se na zaradu i druga lina prima. koja zaposleni nije ostvarivao zbog nezakonite odluke o prestanku rad. odnosa, rasporeiv. na drugo radno mesto, suspenzija, onemoguavanja rada, uskraivanje godi. odmora i dr. . Ako teta nastaje u uslovima inflacije javlja se i problem valorizacije naknade.Valorizacija se vri da bi se sauvala supstanca izostalih primanja.Naknada nematerijalne tete po ZOO moe se priznati ako je povreda prava izazvala ozbiljniji poremeaj pshi. i emocionalne ravnotee, .. U sloaju spora zapos. moe zatra. sudsku zatitu, a postupak pokree tubom nadle. sudu. 87.ODGOVORNOST ZA TETU KOJU ZAPOSLENI PROUZROKUJE TREEM LICU Prema Zakonu o radu zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepanjom, prouzrokovao tetu treem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, duan je da poslodavcu naknadi isplaen iznos.Ova odredba regulie regresni odnos izmeu poslodavca i zaposlenog. Odgovornost poslodavca (preduzea) zasniva se na krivici za postupke zaposlenog. Krivica poslodavca se predpostavlja, ali se ta pretpostavka moe obarati dokazima da se zaposleni ponaao kako je u tim okolnostima trebalo da se ponaa.Teret obaranja pretpostavke odgovornosti lei na poslodavcu, ako dokae da je zaposleni u datim okolnostima postupao kako je trebalo oslobaa se odgovornosti za tetu. ZaTree lice podrazumeva se svako lice koje je oteeno radnjom zaposlenog, ima pravo na tubu i zahtevati naknadu tete od zaposlenog, ako je on tetu nainio namerno. Tuba moe da obuhvata samo zapolenog ili moze biti tuzen zajedno sa poslodavcem. Ako je teta uinjena motornim vozilom koje je osigurano od odgovornosti, tuba se moe podneti i protiv osigurav. organizacije. teta moe da se naini na razne naine : smrt, telesna povreda,oteenje zdravlja, povreda imovine, povreda asti i ugleda.. U sluaju smrti treeg lica lanovi porodice imaju pravo da trae materijalnu naknadu tete za izostalo izdravanje, trokove sahrane, izdatke bolnikim posetama pre smrti radnika i nematerijalne tete za duevne bolove zbog smrti. Akopovredjeni zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad gubi zaradu tetnik je duan da osteenom plati odreenu novanu rentu. teta nainjena u imovini poslodavac treem licu isplauje naknadu materijalne tete. 2. Kada poslodavac nadoknadi tetu treem licu, potom ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu isplaenog iznosa ako je ovu tetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepanje nazivamo regresna odgovornost zaposlenog prema poslodavcu. Isplatom iznosa naknade dolazi do personalne subrogacije i prava treeg lica prelaze na poslodavca.Ako je zaposleni treem licu prouzrokovao tetu obinom nepanjom rizik snosi poslodavac jer se smatra da je produkt uslova rada.ZOO-pravo regresa zastareva u roku od 6 mes od dana isplaene naknade i o njemu odluuje sud. 88.DISCIPLINSKA ODGOVORNOST

je odgov. zaposlenog za povrede radnih obaveza, za koje se od discipl.organa izriu propisane disciplinske sankcije. To je kaznena odgovornost kao i odgovornost za krivino delo, privredni prestup ili prekraj, u njoj vlada naelo legaliteta. Krivino delo je drutveno opasno delo fizikog lica koje je kao takvo zakonom odreeno, izriu se novane kazne i kazne zatvora, uslovne osude, sudske opomene,mere bezbednosti i vaspitne mere. Privredni prestup je zakonom ili uredbom propisana povreda pravila o privrednim i finansiskom poslovanju, za koju odgovara pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu, koja je prouzrokovala ili mogla da prouzrokuje tee posledice, izriu se novane kazne, uslovne osude i zatitne mere. Prekraj je zakonom uredbom ili odlukom skuptine lokalne samouprave odreena povredajavnig poretka za koju odgovara fiziko lice, pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu izriu se novane kazne i kazne zatvora, vaspitne mere i zatitne mere. Sve odgovornosti su samostalne i meusobno se ne iskljuuju. 89. TRAGOVI DISCIPLINSKE ODGOVORNOSTI U ZAKONU O RADU prekriveni su disciplinskim otkaznim razlozima i pravilima za primenu tih otkaznih razloga. Disc. otkazni razlozi su: povreda radne obaveze i naruavanje radne discipline. Poslodavac moe zaposl. otkazati ugovor o radu ako on svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene ugov. o radu. Povreda rad. obav. mora biti predviena i skrivljena, a relativni su za svaku kaznenu odgovornost. Predvienost se vezuje za ugov. o radu, a skrivljenost ukazuje na subjektivni odnos zaposl. prema povredi i njenim posledicama, a da bi bio kriv mora biti uraunljiv. Poslodavac moe zaposlenom otkazati ugov. o radu, ako ne potuje radnu discipl. ako njegovo ponaenje je takvo da ne moe da nastavi dalji rad. ovaj otkaz. razlog ne insistira na predvienosti i skrivljenosti radnje. Pravila za primenu disc. otkaznih razloga su rudimentarni ostatci disc. postupka. Ako je poslod. pravno lice ova primena je u rukama direktora, ako je poslod. fiziko lice ova primena je u rukama samog poslodavca. Poslodavac pre upotrebe disc. otkaznih razloga duan je da zaposl. upozori, kako bi mogao da se izjasni o svojoj odbrani. Ako zaposleni uveri poslodavca u neosnovanost predoenog otkaz. razloga do otkaza ugov. nee doi, ako ne uspe dobie otkaz-prestanak radnog odnosa. Otkaz ugov. o radu iz disciplinskih razloga poslodavca moe dati u roku od 3 mes. od dana saznanja za injenice, a u roku 6 mes. od dana nastanka injenica 90. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST PO POSEBNIM PROPISIMA disciplinskoj odgovornosti po Zakonu o radu. odn. u dravnim organima podleu zaposleni i postavljena lica i to je odgovornost za povredu radnih obaveza i dunosti. Povrede mogu biti lake i tee, a propisuju se zakonom i kolektivnim ugovorom. Odgovornost se zasniva na krivici, a krivo moe biti samo uraunljivo lice, otvruje je stareina organa(funkcioner koji rukovodi dravnim organom). Novane kazne mogu biti u visini od 20%za laksu povredu i u visini od 20-35% plate u trajanju od 3 do 6 meseci!!!.-a moze se izreci i kazna prestanka radnog odnosa. Disciplinski postupak pokrae se zahtevom koga podnosi zamenik stareine organa-sekretar ministarstva ,rukovodilac zaposlenog. Inicijativu za pokretanje daje svako zaposleno i izabrano lice.Postupak je javan ali se javnost moe iskljuiti, a zaposlenom mora da se omogui da bude sasluan i da se brani. Postupak moe biti okonan: izricanjem dis. mere, oslobaanjem od odgovornosti i obustavom postupka. Pravila postupka prema postavljenom licu ureuje se aktom Vlade, taj akt je uredba. Protiv odluke o discipl. meri moe se podneti prigovor u roku od 8 dana,postupak zastareva u roku od 6meseci. od dana izvrene povrede.Dis.odgov. po Zakonu o unutranjim poslovima ureuje se supsidijarno i primenjuju se propisi koji vae za sve dravne organe.Povreda radnih obaveza i dunosti mogu biti lake, tee i radnje od znaaja za diciplinu rada. -Disc. mere za

lake povrede su: opomena i novana kazna od 10-20% jednomesene plate, a sprovodi i mere izrie resorni ministar-lice koje on ovlasti. Protiv reenja podnosi se alba discipl. sudu. Rok zastarelosti je 3mes od dana kada je povr. uinjena.-Disc. mere za tee povrede su: 20-30% jednomesene plate u trajanju od 2-6mes, raspored na drugo rad. mesto iste ili nie strune spreme u trajanju od 6mes-2god. i prestanak radnog odnosa. Postupak sprovode: discipl. islednik, dis. tuilac i dis. sud. Sud sudi u veu ,a injenice se utvruju na pretresu koji moe biti javan ili se javnost moe iskljuiti.Donosi se presuda, a protiv presude moe se podneti alba Viem disc.sudu. Rok zastarelosti disciplinskog postupka je 1god od dana izvrene povrede,a kad je povreda krivino delo 1god od dana saznanja za povredu i uinioca.Pitanja disc. odgov. radnika koji obavljaju ove poslove blie se ureuju aktom Vlade, koji je Uredba o disciplinskoj odgovornosti u MUP. Dis. odg., po zakonuo Bezbedonosno-informativnoj agenciji, pripadnika agencije, ureuje se aktom Vlade, koji je Uredba o dis. odg. pripadnika Bezb.-info.agenciji. Dis. odg. po zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.Organ pokretanja i voenja postupka je direktor.Lake povrede utvruju se optim aktom, za tee povrede izriu se mere prestanka radnog odnosa ako su uinjene umiljano ili iz svesnog nehata i ako nema olakavajuih okolnosti.Prigovor protivdisciplinske odluke zaposleni podnosi organu upravljanja u rok od 8 dana od dostavljanja odluke. 91. Udaljenje zaposlenog sa rada Udaljenje sa rada je akcesorna, privremena i preventivna mera odstranjenja zaposlenog sa rad uz pravo na odreenu naknadu zarade.Postoje dva oblika udaljenja, fakultativno i obligatno.prema zakonu o radu zaposleni moe da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi sa radom. fakultativno udaljenje- Zaposleni moe biti udaljen sa rada iz dva razloga: ako je protiv njega pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi sa radom i ako je uinio povredu radne obaveze koja ugroava imovinu vee vrednosti. Fakultativno udaljenje moe da traje najdue 3 meseca u kojem periodu je poslodavca duan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkae ugovor o radu. obligatno udaljenje-Prema zakonu o radu,zaposleni kome je odreen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora pa dok pritvor traje.Pritvor je jedna od mera za obezbeenje prisustva okrivljenog pred organima voenja krivinog postupka koje doprinose utvrivanju krivine odgovornosti.Pritvor onemoguava rad jer zaposleni gubi slobodu.Reenje o suspenziji usled pritvora nije konstitutivni ve deklartativni akt.Udaljenje zaposlenog usled pritvora traje koliko i pritvor 92.Fakultativno udaljenjeZaposleni moe biti udaljen sa rada iz dva razloga: ako je protiv njega pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi sa radom i ako je uinio povredu radne obaveze koja ugroava imovinu vee vrednosti.Ovaj prvi uslov je ispunjen kada je radnja krivinog dela prostorno ili funkcionalno povezana sa radom.Povreda radne obaveze ima iri smisao od povrede radne obaveze koja pretstavlja otkazni razlog jer obuhvata i povredu radne obaveze predvienu ugovorom o radu i stanje nediscipline zbog koje zaposleni ne moe da nastavi rad kod poslodavca i radnju krivinog dela uinjenog na radu i u vezi sa radom.Fakultativno udaljenje moe da traje najdue 3 meseca u kojem periodu je poslodavca duan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkae ugovor o radu.Prva podrazumeva nastavljenje radnog odnosa u punom kapacitetu njegovog znaenja, a druga solucija podrazumeva otkazivanje ugovora o radu tako da udaljenje sa rada prestaje istovremeno sa prestankom radnog odnosa. 93.Obligatno udaljenje

-Prema zakonu o radu,zaposleni kome je odreen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora pa dok pritvor traje.Pritvor je jedna od mera za obezbeenje prisustva okrivljenog pred organima voenja krivinog postupka koje doprinose utvrivanju krivine odgovornosti.Pritvor onemoguava rad jer zaposleni gubi slobodu.Reenje o suspenziji usled pritvora nije konstitutivni ve deklartativni akt.Udaljenje zaposlenog usled pritvora traje koliko i pritvor.im pritvor bude ukinut prestaje i udaljenje pa zaposleni ima pravo i obavezu da nastavi sa radom.Prema zakonu o radu za vreme udaljenja sa rada zaposlenom pripada naknada zarade u visini a ako izdrava porodicu u visini 1/3 mesene zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme fakultativnog i za vreme obligatnog udaljenja.Visina naknade zarade o oba sluaja je ista,ali zavisi od toga da li zaposleni izdrava ili ne izdrava porodicu.kod fakultativnog udaljenja sa rada naknadu zarade isplauje i snosi poslodavac.Kod obligatnog udaljenja sa rada naknadu isplauje poslodavca ,ali je po zakonu o radu moe refundirati od organa koji je naredio pritvor.Krivini postupak se obustavlja reenjem istranog sudije ili reenjem vanpretresnog vea.Vanpretresno vee obustavlja istragu:ako delo koje se stavlja na teret okrivljenom nije krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, ako postoje okolnosti koje iskljuuju krivinu odgovornost okrivljenog,ako je nastupilo zastarelost krivinog gonjenja,ako nema dokaza da je okrivljeni uinio krivino delo.Okrivljeni se oslobaa optube:ako delo za koje se optuuje nije krivino delo,ako ima okolnosti koje iskljuuju krivinu odgovornost,ako nije dokazano da je optueni uinio delo za koje se optuuje.Optuba se odbija:ako je tuilac od zapoinjanja do zavretka glavnog pretresa odustao od optube,a ko je optueni za isto delo ve pravosnano optuen,ako je optueni aktom amnestije ili pomilovanja osloboen od gonjenja.Udaljenje zbog uinjene povrede radne obaveze koja ugroava imovinu vee vrednosti pokazuje se kao neosnovanom ako zaposlenom ne prestane radni odnos otkazom prema zakonu o radu,odnosno zbog skrivljene povrede radne obaveze utvrene ugovoromo o radu, nepotovanja radne discipline koja se ne moe tolerisati i krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi sa radom. 95. Viak zaposlenih Poslodavac koji utvrdi da ce zbog tehnoloskih ekonomskih organizacionih promena doci do prestanka potrebe za radom odredjenih radnika,duzan je da donese program resavanja viska zaposlenih.Strukturne promene mogu biti odredjene po karkteru ,obimu ,vremenu I posledicama.Prema karakteru mogu biti tehnoloske,ekonomske iorganizacione.Obim treba da odredi dali se promene odnose na celinu ili delove procesa rada.Vreme treba da odredi dinamiku uvodjenja promena.Posledice se ticu ukupnih promena I efekata u pogledu broja zaposlenih koji postaju visak.Program je obaveza poslodavca I to onih kod kojih ce usled tehnoloskih ekonomskih ili organizacionih promena u roku od 30 dana , doci do prestanka potrebe za radom: 1)10 zaposlenih kod pslodavca koji ima vise od 20 a manje od 100 zaposlenih 2) 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima najmanje 100 a najvise 300 zaposlenih 3) 30% zaposlenih kod posl. Koji ima preko 300 zaposlenih. Poslodavac je duzan da u saradnji sa reprezentativnim sindikatom I nacionalnom sluzbom zaposljavanja preduzme odgovarajuce mera za zaposljavanje viska zaposlenih.Ako se pokaze bezuspesnim pristupa se izradi programa. Poslodavac je duzan da predlog programa dostavi reprezentativnom sindikatu najkasnije uroku od 8 dana od dana utvrdjivanja programa, a reprezentativni sind. Dostavi misljenje u roku od 15 dana od dana dostavljanja programa.Program donosi upravni odbor ili director-preduzetnik. Kriterijumi za utvrdjivanje viska zaposlenih utvrdjuje se programom viska zaposlenih.Najveci znacaj ima uspesnost u radu ,pa zastitu uzivaju najbolji radnici.Prednost se daj radnicima sa

slabijim imovnim stanjem ,vecim br. clanova porodice,duzim stazom Prema Zakonu o radu u mere za zaposljavanje radnika za cijim je radom prestala potreba spadaju: 1)premestaj na druge poslove,2)rad kod drugog poslodavca, 3) prekvalifikacija ili dokvalifikacija 4) rad sa nepunim radnim vremenom 5) druge mere.Ako se ne moze obezbediti ni jedna od mera zaposljavanja radnika sledi otkaz ugovora o radu.Poslodavac zaposlenom isplacuje otpremninu stim da njena visina ne moze biti niza od zbira 1/3 zarade za prvih 10 god I zarade za svaku narednu god. rada u random odosu preko 10 godina provedenih u random odnosu 96. Promena poslodavca Poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca predhodnika opsti akt I sve ugovore o radu koji vaze na dan promene.Predhodni poslodavac je duzan da ga obavesti o pravima I obavezama koje se prenose.Poslodavac sledbenik duzan je da preuzeti opsti akt primenjuje najmanje 1 godinu od dana promene poslodavca.Postoje dva izuzetka: 1)ako istekne vreme na koje je zaklucen kolektivni ugovor kod poslodavca 2)ako kod poslodavca sledbenika bude zakljucen novi kolektivni ugovor.Vreme vazenja kolektivnog ugovora je tri godine.Poslodavac predhodnik duzan je da o penosenju ugovora o radu ,pismenim putem obavesti zaposlene koji su te ugovore zakljucili.Ako zaposleni izjavi da ne prihvata prenos ugovora o radu ili ako se ne izjasni u roku od 5 radnih dana , od dana dostavljanja obavestenja,poslodavac predhodnik moze dam u otkaze ugovor o radu.Poslodavac predh. I poslodavac sledbenik duzni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca obveste sindikat o : 1) datumu promene poslodavca 2) razlozima za promenu poslodavca 3) prvnim ekonomskim socjalnim posledicama promene poslodavca na polozaj zaposlenih imerama za njihovo ublazavanje. 97. Izmena ugovora o radu 98(97)razlozi izmena ugovora o radu prema zakonu o radu poslodavac moze zapolenom da ponudi aneks o izmeni ugovorenih uslova rada: 1) radi premestaja na drugi odgovarajuci posao 2) radi premestaja u drugo mesto rada kod istog polodavca,3) radi upucivanja na rad kod drugog poslodavca 4) radi primene mera za zaposljavanje tehnoloskog ,ekonomskog ili organizacionog viska 5) radi promena u vezi prinadleznosti I primene opsteg akta 6) u drugim slucajevima utvrdjenim opstim aktom I ugovorom o radu.-Premestaj na drugi odgovarajuci posao-usledice zbog potreba procesa rada I organizacije kod istog poslodavca.Javlja se pri uvodjenju novih odnosno ukidanja starih poslova statusnim ili organizacionim promenama, razmestaj zaposlenih zavisno od njihove sposobnosti,odklanjanje uzroka zastoja u radu.-Premestaj u drugo mesto rada kod istog posl. je premestaj na poslove koji se obavljaju na drugom geografskom mestu u okviru filijale ,ekspoziture-Upucivanje na rad kod drugog poslodavca- ima privremeni karakter.Zaposleni moze bez njegove saglasnosti da bude privremeno upucen na rad kod drugog poslodavca: 1)ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom 2)ako je dat u zakup poslovni prostor 3) ako je zakljucen ugovor o poslovnoj saradni.Rad traje najduze godinu dana ,a duze samo uz njegovu saglasnost. -Zaposljavanje viskova-je razlog za izmenu ugovora o radu kada se time obezbedjuje ostvarivanje prava radnika za cijim je radom prestala potreba.Ta prava su:premestaj na druge poslove 2)rad kod drugog poslodavca 3)Prekvalifikacija ili dokvalifikacija 4) nepuno radno vreme 5)druge mere. -Utvrdjivanje prenadleznosti I primena opsteg akta-razlog su za izmenu ugovora o radu,usled:1)odredjivanja osnovne zarade I elemenata za obracun radnog ucinka2)utvrdjivanja rokova za isplatu zarad 3) primene kolektivnog ugovora. 99(97)postupak izmene ugovora o radu

Instrument izmene je aneks ugovora o radu.Aneks mora da bude pisan I da sadrzi: 1) razlog zbog kojeg se upucuje 2) rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi 3) pravnu posledicu koja moze da nastane odbijanjem ponude.Rok za izjasnjavanje zaposlenog o ponudi odredjuje poslodavac I ne moze biti kraci od 8 radnih dana.Pravna posledica odbijanja onude je otkaz ugovora o radu.Ponuda moze biti data u dva akta ,u prvomse nalaze samo normativi a u drugom samo protokolarni deo ponude ali akt moze sadrzati oba dela.Odbijanje ponude moze biti izricito I precutno. 100. Kolektivna prava,obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa Radnik i poslodavac imaju pored individualnih i kolektivna prava,obaveze i odgovornosti.Njih ne ostvaruju pojedinano ve kao pripadnici sindikalnih i korporativnih kolektiviteta u okviru kojih artikuliu i oblikuju staleke interese.Sindikati radnika i korporacije poslodavca izlaze sa tim interesima na triste rada i uravnoteavaju ih socijalnim kompromisom.on traje dok se okolnosti ne promene.kolektivna prava,obaveze i odgovornosti, tiu se obrazovanja-saveta zaposlenih, sindikalnog udruivanja i delovanja, korporativnog udruivanja i delovanja, kolektivnog pregovaranja, meusobnih odnosa uesnika, trajka, ostalih agresivnih naina ostvarivanja kolektivnih interesa 101. Savet zaposlenih Zaposleni kod poslodavca prema zakonu o radu koji ima vie od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih u skaldu sa ugovorom.Savet zaposlenih moe da postoji samo u sredinama sa vie od 50 radnika.Poto se broje samo zaposleni, ne raunaju se oni koji rade po ugovoru o obavljanju privremenih ili povremenih poslova ili po ugovoru o delu.Zaposleni se broje bez obzira da li su u radnom odnosu na odreeno ili neodreeno vreme ili im radni odnos miruje.Delokrug saveta, kao i broj, mandat, nain izbora utvruju se kolektivnim ugovorom.Blii propisi o obrazovanju saveta postojali su u zakonu o preduzeima.Odregbe o savetu zaposlenih mogle bi se nai u svakom kolektivnom ugovoru. 102. Sindikalno udruivanje zaposlenih Sindikalno udruivanje i delovanje proizilazi iz slobode zaposlenih da se organizuju radi unapreivanja uslova rada i ostvarivanja drugih zajednikih interesa.Njime se bavila i meunarodna organizacija rada i o tome svedoi i konvencija o pravima udruivanja poljoprivrednih radnika, konvencija o sindikalniom slobodama i zatiti sindikalnih prava,konvencija o pravu udruivanju i regulisanju radnih sporova, konvencija o pravima radnika na organizovane i na kolektivne ugovore,konvencija o radnikim predstavnicima,preporuka o kolektivnim ugovorima i preporoka o mirenju i dobrovoljnoj arbitrai.Slobodu sindikalnog udruivanja i delovanja jami mala povelja SCG i Ustav R Srbije i lan zakona o radu.Za ostvarivanje ove slobode dovoljni su volja onih koji se odruuju i prijave nadlenom organu.Volja se izraava osnivakim aktom najmanje 10 zaposlenih.Prijava se podnosi ministarstvu rada i uz nju se podnosi i statut sindikalne organizacije.Prema zakonu o radu sindikat je samostalno udruenje zaposlenih u koje oni stupaju dobrovoljno da bi njegovim delovanje ostvarili i titili pojedinano i kolektivna prava iz radnog odnosa.Sindikalna organizacija se upisuje u registar kod ministarstva za poslove rada i ona danom upisa stie svojstvo pravnog lica.U registar se upisuju:redni broj, broj lanova sindikata, naziv sindikalne organizaciej i njeno sedite, broj uverenja o registraciji.Uz prijavu za upis podnosi se akt o osnivanju i ovlaenje za podnoenje prijave..Postoje tri vrste upuisa:upis sindikata, upis promene sindikata i upis brisanja sindikata.Pored osnivaa lanovi sindikata su zaposleni koji pristupe sindikalnoj organizaciji potpiosivanjem pristupnice.Pravo na sindikalno udruivanje i delovanje imaju svi zaposleni.Prema Zakonu o radu sindikati se osnivaju radi zastite prava i unapreivanja

profesionalnih interesa.sloboda udruivanja pripada korpusi politikih prava.Ciljevi sindikalnog organizovanja mogu biti iskljuivo profesionalni i ekonomski.Ekonomski se tiu socijalnog i materijalnog poloaja, a profesionalni se tiu radno-pravnog..Presuda vrhovnog suda srbije glasi da radnici imaju pravo da se bez prethodnog odobrenja udrue u sindikalnu organizaciju,ali su u delovanju duni da postupaju u skladu sa zakonom i statutom. 103. Korporativno udruivanje poslodavaca Korporativno udruivanje i delovanje proizilazi iz slobode poslodavca da se organizuje radi izraavanja njihovih interesa.Poslodavci uivaju slobodu udruivanja kao i zaposleni.Oni se udruuju u svoja opta udruenja, korporacije na osnovu njihove slobodne volje uz upis u registar kod resornog ministartva.Cilj udruzivanja je zastita interesa.Udruenje stie danom upisa u regstar svojstvo pravnog lica.Korporativno udruivanje je slobodno i dostipno je svim poslodavcima.Sloboda udruivanja poslodavca moe zakonom biti ograniena iz istih razloga zbog kojih se moe ograniiti i sloboda udruivanja zaposlenih.Ciljevi udruivanja poslodavaca odgovaraju ciljevima udruivanja zaposlenih.Moraju biti usmereni prama zadovoljavanju stalekih, profesionalnih i ekonomskih interesa.Delovanje udruenja mora biti u skladi sa tim ciljevima i njih odreuje statut udruenja. 100. Kolektivno pregovaranje,reprezentativnost pregovaraa i pregovaraka legitimacija Kolektivno pregovaranje je pravo uesnika kolektivnog ugovora.Legitimaciju uesnika imaju reprezentativni sindikat i reprezentativno udruenje poslodavaca.Prema zakonu o radu kolektivni ugovor zakljuuju reprezentativni sinkat i reprezantitivno udruenje poslodavaca.Reprezentativni sindikat oblikuje i zastupa interese zaposlenih.U svetu postoje tri sistema.Po sistemu zajednikog predtavljanja(Nemaka i engleska) sve sindikalne organizacije mogu uestvovati u pregovorima i zakljuenju kolektivnog ugovora.Posistemu iskljuivog predstavljanaj(Kanada i SAD) pregovore vodi vie sindikalnih organizajcija,a kolektivni ugovor zakljuuje samo jedna i to ona koju radnici izaberu veinom glasova.Po sistemu reprezentativnog predstavljanja (Belgija i francuska) svi sindikati mogu uestvovati u pregovorima,a kolektivni ugovor mogu zakljuivati samo oni sindikati koji na izborima dobiju vie od 50% glasova.Postojanje sindikata nije dovoljno za sticanje statusa uesnika kolektivnog ugovora.taj status zavisi od reprezentativnosti.Prema zakonu o radu reprezentativnim sindikatom za zakljuenje pojedinanog kolektivnog ugovora smatra se sindikat u koji je ulanjenjo najmanje 15% zaposlenih kod poslodavaca, dok se raprezentativnim svih drugih kolektivnih ugovora smatra sindikat u koji je ulanjeno najmanje 10%.Za posebni kolektivni ugovor u grani, grupi, delatnosti to je najmanje to je 10% od broja zaposlenih u odreenoj oblasti rada.Reprezentativno udruenje poslodavaca oblikuje i zatupa interese poslodavca.status uesnika kolektivnog ugovora nema svako udruenje poslodavaca, za to je potrebno i svojstvo,a ono uslovljeno procentnom uslovljenosti poslodavca u odreeno udruenje.Za opti kolektivni ugovor, to je najmanje 10% od broja svih poslodavaca u republici.Za posebni kolektivni ugovor u grani i delatnosti to je najmanje 10% od broja zaposlenih u odreenoj oblasti rada.Pored reprezentativnog sindikata i repezantivnog udruenje poslodavac odreene kolektivne ugovore mogu zakljuivati i neki drugi uesnici.Poslodavac uestvuje u zakljuivanju pojedinanog kolektivnog ugovora. Pregovaraku legitimaciju u postupku zakljuivanja kolektivnog ugovora ima onaj koji moe biti uesnik tog ugovora.Pregovaraku legitimaciju ima sindikat koji ispunjava uslove reprezentativnosti.Prema zakonu o radu reprezentativnost ima sindikat koji je upisan u registar resornog ministarstva i u koji je ulanjeno vie od zakonom utvrenog procenta zaposlenih.Registar sindikata vodi ministarvo za polseove rada.Reprezentativni procenat ulanjenosti u sindakat iznosi najmanje 10%, a za pojedinani kolektivni ugovor najmanje 15%

broja zaposlenih na koje e se kolektivni ugovor primenjivati.Ako uslove reprezentativnosti ispunajava samo jedan sindikat, jedino on ima pregovaraku legitimaciju.Ako ni jedna od sindikalnih organizacija nema kapacitet reprezentativnosti, one po zakonu o radu mogu zakljuiti sporazum o udruivanju.Udruenje poslodavac stie pregovaraku legitimaciju zajedno sa svojstvom reprezentativnosti.kapacitet reprezentativnosti ima udruenje u koje ulanjeno najmanje 10% od ukupnog broja poslodavaca koji treba da budu obuhvaeni dejstvom kolektivnog ugovora koji se zakljuuje.ako uslove ispunajva samo jedno udruenje jedino ono ima pregovaraku legitimaciju.Ako uslove ispunjaava vie udruenje svako ima pregovaraku legitimaciju.Poslodavac kada se zakljkuuje pojedibnani kolektivni ugovor i osniva kada se zakljuuje posebni i pojedinani ugovor za javna preduzea i javne slube imaju legitimaciju samim tim to su uesnici tog ugovora.Poslodavca zastupa direktor, a osnivaa zastupa predsednik, odnosno lan vlade, izvrnog vea ili izvrnog saveta. 86. Zakljuivanje,objavljivanje i registrovanje kolektivnih ugovora. Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora duni su da pregovaraju.Pregovore vode predstavnici uesnika odreeni da budu u pregovarakik timovima.Prema zakonu o radu uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora duni su da pregovaraju.Kolektivni ugovor je proizvod saglasnosti volja onih koji ga zakljuuje.Poto se do te saglasnosti moe doi jedino sporazumevanjem , zakonom se ne moe propisati dunost zakljuivanja kolektivnog ugovora ,ali moe doi do pregovaranja.Ova dunost podrazumeva obavezu ovlaenih predstavnika udruenja poslodavac i sindikata zaposlenih ..Pregovarai moraju uiniti sve to mogu da ugovor bude zakljuen.Njihova dunost se tie sredstva , a ne cilja.Dunost pregovaranja obuhvata i obavezu uesnika da pristupe nainu reavanja spornih pitanja.Pregovarai u zakljuenju kolektivnog ugovora su predstavnici sindkata i predstavnici udruenja poslodavaca.Svaka skupina predstavnika ini predstavniki tim.Pregovarai su i predstavnici ostalih uesnika.Svako ko uestvuje u postupku pregovaranja i zakljuivanja kolektivnog ugovora mora imati odgovarajue ovlaenje.Predstavnici udruenja poslodavac od organa odreenog statutom udruenje poslodavaca.Ovlaenje za pregovaranje ima svaki lan pregovarakog tima ,odnosno odbora za pregovore.Ovlaenje za zakljuenje kolektivnog ugovora ima voa pregovarakog tima.Ovlaenjem od strane udruenja poslodavaca dobija se mandat za zastupanje interesa poslodavaca.Pregovarai iznose i zastupaju stavove uesnika u zakljuivanju kolektivnog ugovora.kolektivni ugovor je uvek produkt kompromisa bez spremnosti za nagodbu nema saglasnosti pregovaraa, a bez nje nema ni kolektivnog ugovora.zakljuenje kolektivnog ugovora je finalni deo kolektivnog pregovaranja .Kolektivni ugovor zakljuuju ovlaeni predtsvnici sindikata i udruenja poslodavac.Pojedinani kolektivni ugovor zakljuuju predstavnik sindikata kod poslodavca i direktor.pojedinani kolektivni ugovor za javno preduzee zakljuuju presdtavnik sindikata kod poslodavca, predstavnik osnivaa i dirktor.Posebni kolektivni ugovor za javna preduzee i javne slube zakljuuju predstavnik sindikata kod poslodavca i osniva,odnosno organ koga on ovlasti.Kolektivni ugovor se zakljuuje potpisivanjem.Opti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor kao i njihove izmene, odnosno dopune registruju se kod ministarstva nadlenog za poslove rada.Kolektivni ugovor zakljuen za teritoriju Srbije,jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave objavljuju se u slubenom glasniku R.Srbije.Nain objavljivanja dugih kolektivnih ugovora odreuje se tim kolektivnim ugovorom. 87. Primena i vaenje kolektivnih ugovora Kolektivni ugovor se neposredno primenjuje i obavezuje sve poslodavce koji su u vreme zakljuivanja kolektivnog ugovora lanovi udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora. Kolektivni ugovor obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali lanovi udruenja

poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja udruenju poslodavaca. Ministar nadlean za poslove rada moe, ako postoji opravdani interes, radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici, da odlui da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu uestvovali u zakljuivanju kolektivnog ugovora ili nisu naknadno pristupili. Kolektivni ugovor moe da se zakljui na neodreeno ili odreeno vreme. Kolektivni ugovor prestaje da vai istekom vremena na koje je zakljuen. Vaenje kolektivnog ugovora moe se produiti sporazumom uesnika, koji se zakljuuje najkasnije 30 dana pre isteka vaenja kolektivnog ugovora. Vaenje kolektivnog ugovora zakljuenog na neodreeno vreme moe prestati sporazumom svih uesnika ili otkazom, na nain utvren tim ugovorom. U sluaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najdue est meseci od dana podnoenja otkaza, ako zakonom nije drukije odreeno, s tim to su uesnici duni da postupak pregovaranja zaponu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnoenja otkaza. Po isteku roka kolektivni ugovor prestaje da vai, ako se uesnici kolektivnog ugovora drukije ne sporazumeju. 111. trajk Pravo na trajk prema Maloj povelji ostvaruje u skladu sa zakonom drave lanice..trajk je privremena kolektivna obustava rada od strane radnika radi organizovanog pritiska na poslodavca, odnosno vladu da prihvati njihove zahteve u cilju poboljanja uslova rada i ostarivanja profesionalnih i ekonomskih interesa.Prema zakonu o radu trajk se moe organizovati kao trajk kod poslodavca,trajk u grani ili delatnosti i generalni trajk. trajk pripada mnoini zaposlenih i to pravo moe biti ogranieno.Odluku o stupanju u trajk donosi organizator.trajk mogu organizovati sindikalna organizacija ili sami zaposleni.Prema Zakonu o trajku odluka o stupanju u trajk sadri :zahteve trajkaa, vreme poetka trajka , mesto okupljanja, sastav trajkakog odbora.trajkaki odbor zastupa interese radnika u trajku i u njihovo ime vodi trajk.On mora najaviti trajk najkasnije 24 asa pre poetka trajka upozorenja.Odluka o stupanju u trajk organizovan u grani ili delatnosti ili u generalni trajk dostavlja se nadlenom organu.trajkaki odbori i trajkai su duni da trajk organizuju i vode na nain kojim se ne ugroava bezbednost lica imovine, kao i zdravlje ljudi.trajkaki odbor je duan da od najave trajka i za sve vreme njegovog trajanja pregovara sa predstavnikom poslodavca,odnosno vlade radi sporazumnog reavanja trajkakih zahteva.Prema zakono u trajku u toku trajka poslodavca ne moe zapoljavati nova lica da zamene uesnike trajka, osim ako su ugroeni bezbednost lica i imovine i izvravanje meunarodnih obaveza.Poslodavac ne moe pozivati na odgovornost zaposlenog koji je uestvovao u trajku organizovanim u skladu sa zakonom.Poseban reim trajka se primenjuje u delatnostima od javnog interesa i u delatnostima u kojima bi prekid rada zbog prirode posla mogao ugroziti ivot i zdravlje ljudi ili izazavati tetu velikih razmera.delatnost od javnog interesa jeste delatnost u oblasti elektroprivrede, saobraaja, PTT usluga.Delatnost u kojoj prekid rada moe ugroziti ivot i zdravlje ljudi su hemijska industrija, crna i obojena metalurgija.zaposleni koji obavljaju ove delatnosti mogu zapoeti trajk ako prethodno obezbede minimuj procesa rada.Minimum procesa rada utvruje osniva , a za drugog poslodavca direktor.Ako minimum procesa rada ne bude obezbeen najkasnije 5 dana pre poetka trajka nadlaeni organ drave utvrdie mere i nain obezbeivanja minimuma procesa rada do dana odreenog za poetak trajka.Zaposleni koji trajkuju u skladu sa zakonom zatieni su odredbama zakona o trajku.Organizovanje trajka i uee u trajku ne poredstavlja povredu radne obevze, ne moe biti osnov za utvrivanje disciplinske i odtetene odgovornosti,ne moe imati za posledicu prestanak radnog odnosa.trajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom o prestanku trajka.. 112. Prestanak radnog odnosa

Radni odnos moe prestati po osnovu koji su odreeni zakonom.Oni su navedeni zakonom o radu,izostavljen je samo prestanak radnog odnosa po sili zakona.Ako se odredbama tog lana doda i taj osnov moe se rei da radni odnos prestaje:istekom roka za koji je zasnovan, po sili zakona, navravanjem radnog veka, sporazumom zaposlenog i poslodavca,otkazom ugovora o radu od strane poslodavca, otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog, od strane roditelja ili staratelja zaposlenog koji je maloletan, smru zaposlenog, u drugim sluajevima utvrenim zakonom. Radni odnos prema zakonu o radu prestaje istekom raoka za koji je zasnovan.Po ovom osnovu prestaje radni odnos na odreeno vreme, radni odnos uz probni rad i pripravniki radni odnos.radni odnos na odreeno vreme moe trajati najdue 12 meseci!!!!, a kada je zasnovan radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog , do njegovog povratka Prema zakonu o radu radni odnos prestaje kada zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja ako se poslodavac i zaposleni drugaije ne dogovore. Radni odnos prestaje po sili zakona u sluajevima koji su odreeni prema zakonu o radu.Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca zbog: gubitka radne sposobnosti, zabrane obavljanja odreenih poslova ,odsutnosti usled izdravanja kazne zatvora, odsutnosti usled primene mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere, prestanka rada poslodavca i smrt zaposlenog. Prema Zakonu o radu radni odnos moe da prestane sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca.Ovaj osnov nastaje saglasnou volje zaposlenog i poslodavca.Akt prestanka radnog odnosa je sporazum Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaze ugovor o radu.Izjava zaposlenog kojom otkazuje ugovor o radu,validna je ako je pisana,kategoricna i izricita.Mane u volji sprecavaju njena dejstva. Poslodavac moe otkazati ugovor o radu kao to ga i zaposleni moe otakazati poslodavcu.Poslodavac to moe uiniti samo iz razloga koji su predvieni zakonom.Zakon o radu odreuje otkazne razloge, ustanovljava otkazne zabrane, postavlja otkazne uslove i utvruje postupak otkazivanja. 113. Prestanak radnog odnosa istekom roka Radni odnos prema zakonu o radu prestaje istekom raoka za koji je zasnovan.Po ovom osnovu prestaje radni odnos na odreeno vreme, radni odnos uz probni rad i pripravniki radni odnos.radni odnos na odreeno vreme moe trajati najdue 12 meseci!!!!, a kada je zasnovan radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog , do njegovog povratka.Prekid rada krai od 30 radnih dana ne smatra se prekidom radnog odnosa.Prekid rada dui od 30 radnih dana prekida radni odnos ,a ne i najdue trajanje statusa.Radni odnos na odreeno vreme prestaje istekom roka od 3 godine bez obzira koliko je u tom periodu trajao efektivan rad.Treba naglasiti da radni odnos na odreeno vreme ne prestaje po sili zakona, ve po osnovu reenja poslodavca.Ako to reenje ne bude doneto, a zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan, radni odnos na odreeno vreme prerasta u radni odnos na neodreeno vreme.Prema zakonu o radu, zaposlenom koji za vreme probnog rada ne pokae odgovarajue radne i strune sposobnosti prestaje radni odnos istekom roka odreenog ugovorom o radu.Njegov radni odnos je uslovljen probnim radom i zato opstaje samo kada zaposleni u toku njegovog trajanja pokae da je uspeno sposoban da obavlja poslove za koje je primljen.najdue trajanje probnog rada je 6 meseci!!!.Radni odnos prestaje na osnovu reenja poslodavca, a ne po sili zakona.Dok probni rad traje posleodavac i zaposleni mogu jedan drugome otkazati ugovor o radu uz otkazni rok najmanje od 5 radnih dana.Pripravniki sta traje najdue godinu dana.radni odnos pripravnika

prestaje istekom pripravnikog staa, odnosno istekom roka od jedne godine, odnosno roka odreenog posebnim propisom.Pripravnik je lice koji prvi put zasniva radni odnos za zanimanje za koje je steklo odreenu kolsku spremu. 114. Prestanak radnog odnosa zbog navrenja radnog veka Prema zakonu o radu radni odnos prestaje kada zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja ako se poslodavac i zaposleni drugaije ne dogovore.Prvi uslov nastaje kada zaposleni navri 65 godina ivota to se utvruje na osnovu podataka o godini roenja, a drugi uslov nastaje kada zaposleni navri najmanje 15 godina staa osiguranja to se utvruje na osnovu podataka matine evidencije.Kod onih koji su radni vek zapoeli odmah posle kolovanja osnov obino nastaje sa navravanjem 65 godina ivota.Ako u tom trenutku zaposleni ima bar 15 godina staa ispunjava oba uslova za prestanak radnog odnosa zbog navrenog radnog veka.Lice koje je u kasnijim godinama poelo da stvara sta osiguranja moe navriti 65 godina ivota i sa manje od 15 godina staa osiguranja,njemu nee prestati radni odnos sve dok ne navri 15 godina staa.Poseban propis postoji za nastavnike univerziteta kojima po zakonu o univerzitetu prestaje radni odnos na kraju kolske godine u kojoj su navrili 65 godina ivota bez obzira na sta osiguranja.Navrenje 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa su pozitivni uslovi za primenu ovog osnova prestanka radnog odnosa.Radni vek se produava sporazumom poslodavca i zaposlenog.Produenje radnog veka nije limitirano.Poto gornje granice vie nema, radni vek moe biti produen neogranieno, pa u radnom odnosu mogu biti lica starija od 70, pa i 80 godina.Produen radni vek ne moe biti jednostrano skraen ili produen.Do produavanja radnog veka ne moe doi samo kada je to izriito odreeno, kao za sudije ili javne tuioce i njihove zamenike.Navrenje radnog veka treba razlikovati od penzionisanja.Kad zaposleni navri radni vek ispunio je uslove za penziju, a da li e je ostvariti zavisi od njega samog.Bez zahteva nadlenom fondu nema penzije i kada je zaposleni navrio radni vek,ali ima prestanka radnog odnosa.Radni vek je jednak za mukarce i za ena.Po propisima o pentzijskom osiguranju ena moe ako eli da ostvari pravo na starosnu penziju 5 godina pre mukarca. 115. Prestanak radnog odnosa po sili zakona Radni odnos prestaje po sili zakona u sluajevima koji su odreeni prema zakonu o radu.Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca zbog: gubitka radne sposobnosti, zabrane obavljanja odreenih poslova ,odsutnosti usled izdravanja kazne zatvora, odsutnosti usled primene mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere, prestanka rada poslodavca i smrt zaposlenog. Prema Zakonu o radu zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona ako je utvreno da je kod njega dolo do gubitka radne sposobnosti danom dostavljanja pravosnanog reenja utvrivanjem gubitka radne sposobnosti.Gubitak radne sposobnosti je potpuna nesposobnost za rad i ta nesposobnost se utvruje po propisisma o invalidskom osiguranju. Osnov za prestanak radnog odnosa je u gubitku radne sposobnosti.Potpuna nesposobnost za rad dovodi do prestanka radnog odnosa i vezuje se za dan dostavljanja pravosnanog reenja o utvrivanju gubitka radne sposobnosti.Pravosnanost ovog reenja kao i nain njenog dostavljanja reguliu propisi upravnog postupka. Prema zakonu o radu zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona ako mu je zabranjeno da obavlja odreene poslove, a ne moe mu se obezbediti obavljanje odreenih poslova danom dostavljanja pravosnane odluke.Osnov za prestanak radnog odnosa je zabrana vrenja odreenih poslova.Do nje moe doi na tri naina:po odredbama zakona, po pravosnanojnodluci suda i po pravosnanoj odluci drugog organa.Zaposlenom kome nije mogue obezbediti druge poslove radni odnos prestaje danom dostavljanja pravosnane odluke o zabrani rada.

Prema zakonu o radu zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona ako zbog izdravane kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju duem od 6 meseci danom stupanja na izdravanje kazne.Osnov za prestanak radnog odnosa je odsutnost zaposlenog sa rada usled izdravanja kazne zatvora.Postojanje osnova se ocenjuje prema vremenu izdravanja kazne pa ne treba da se eka da 6 mesena odsutnost istekne.Re je o odsutnosti koja predstoji.Zaposlenom radni odnos prestaje danom stupanja na izdravanje kazne i taj dan je bitan za primenu ovog osnova.Zato ni ublaavanje kazne nije oslobaanje od kazne ne moe da restaurie radni odnos.Zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona ako mu bude izreerna mera bezbednosti, zatitna ili vaspitna mera u trajanju duem od 6 meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada danom poetka primene takve mere.Relevantnost mera uslovljena je potrebom da radnik odsustvuje sa rada u trajanju duem od 6 meseci..Prema Zakonu o radu zaposlenom prestaje radni odnos usled steaja,likvidacije, u svim drugim sluajevima prestanka rada poslodavca..Sa prestankom poslodavca po posebnim prospisima prestaje i radni odnos po sili zakona. 116. Sporazumni prestanak radnog odnosa Prema Zakonu o radu radni odnos moe da prestane sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca.Ovaj osnov nastaje saglasnou volje zaposlenog i poslodavca.Akt prestanka radnog odnosa je sporazum.Inicijativa za sporazumni prestanak radnog odnosa moe da usledi kako od zaposlenog tako i od poslodavca, a taj sporazum predlae zaposleni,ali to moe da uini i poslodavac.Osnov za prestanak radnog odnosa je sporazum koga zakljuuju poslodavac i zaposleni.Za poslodavca koji je pravno lice sporazum zakljuuje direktor ili zaposleni koji on ovlasti,a ako je poslodavac fiziko lice sporazum zakljuuje on sam,a moe ovlastiti i drugo lice.Sporazum je zakljuen kada poslodavac i zaposleni o tome postignu saglasnost.Sporazum mora da bude produkt volje poslodavca i zaposlenog izraene jasno i bez mana u volji.Sporazum o prestanku radnog odnosa se zakljuuje u pismenoj formi i mora da bude napisan i potpisan.Pismena forma je uslov vanosti sporazuma.Sporazum sadri i datum zakljuenja.Sporazum o prestanku radnog odnosa je obino jedan akt, ali njega mogu uiniti i dva akta: ponuda i prihvat ponude.Presuda vrhovnog suda srbije glasi: sporazum o prestanku radnog odnosa je akt u pismenoj formi koji potpisuju radnik i poslodavac. Sporazum o prestanku radnog odnosa moe biti i sastavni deo drugog sporazuma, odnosno ugovora.Poto sporazum o prestanku radnog odnosa bude zakljuen , ne moe se jednostrano raskinuti.Ovaj sporazum je dvostrani pravni posao i moe se raskinuti samo voljom obe strane.Sporazum o prestanku radnog odnosa proizvodi pravna dejstva im bude zakljuen.Osnov za prestanak radnog odnosa je sam sporazum,a ne reenje o prestanku radnog odnosa koji moe ,ali i ne mora biti donet, budui da ima deklarativni karakter. Osnovno dejstvo sporazuma je statusno i dovodi do prestanka radnog odnosa.U pogledu preuzetih obaveza sporazum ima i obligaciona dejstva.Sporazum o prestanku radnog odnosa se moe pobijati iz svih razloga iz kojih se moe pobijati i ugovor i to je statusni ugovor. 117. Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog .Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaze ugovor o radu.Izjava zaposlenog kojom otkazuje ugovor o radu,validna je ako je pisana,kategoricna i izricita.Mane u volji sprecavaju njena dejstva.Validnu izjavu o okazu moze da da zaposleni koji je sposoban da shvati njen znacaj i da upravlja svojim postupcima.Otkaz moze biti dat u svako doba i iz bilo kog razloga.Razlog ostaje u domenu privatnosti.Kad mentalno zdrav radnik pismeno izjavi da zeli raskid radnog odnosa do toga nece doci bez obzira na motiv ili sto motiv nije naznacen.To se dogadja kad izjava bude iznudjena prinudom ili prevarom u zabludi ili afektu. Prema Zakonu o radu otaz ugovora o radu zaposleni dostavlja u pismenom obliku najmanje

15dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.Otkaz mora imati pismenu formu-mora biti napisan i potpisan.Ova forma stiti od prenagljenog postupka.Otkaz deluje od dana dostavljanja i mora biti dostavljen poslodavcu.Ako zaposleni otkaze ugovor o radu, radni odnos izmedju njega i poslodavca prestaje i poslodavac se ne moze tome suprostaviti.Otkaz je jednostrana izjava volje koja proizvodi neopoziva pravna dejstva cim otkazni akt dopre do onog kome je upucen.Kad je pismeni otkaz dostavljen poslodavcu do prestanka radnog odnosa dolazi ipso iure jer je za to dovoljna samo izjava volje zaposlenog.Njega obicno prati deklarativno resenje poslodavca kojim se konstatuje da je do prestanka radnog odnosa doslo.Osnov za prestanak radnog odnosa je sama izjava . Prema Zakonu o radu u slucaju otkaza kojeg je zaposleni dao zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvrdjenih zakonom, opstim aktom ili ugovorom o radu,zaposleni ima sva prava po osnovu rada kao u slucaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.Ovde je rec o davanju otkaza od strane zaposlenog ali zbog povreda obaveza koje ucini poslodavac.Ako poslodavac povredi obaveze koje ima prema zaposlenom ovaj moze dati izjavu o otkazu a da pri tom zadrzi sva prava po osnovu rada kao u slucaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.Vracanje na rad je pravo zaposlenog kome je nezakonito prestao radni odnos .Njemu otkazom prestaju sva prava iz radnog odnosa osim onih koje je vec stekao a nije ostvario.Pravo koje nije stekao ne moze da ostvaritii. 118.(119) Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca Poslodavac moe otkazati ugovor o radu kao to ga i zaposleni moe otakazati poslodavcu.Poslodavac to moe uiniti samo iz razloga koji su predvieni zakonom.Zakon o radu odreuje otkazne razloge, ustanovljava otkazne zabrane, postavlja otkazne uslove i utvruje postupak otkazivanja.Grupni otkazni razlozi su:1)neostvarivanje rezultata rada 2)skrivljena povreda radne obaveze 3)odsustvo potrebnih znanja i sposobnosti 4)naruavanje radne discipline 5)uinjeno krivino delo 6)zloupotreba bolovanja 7)nevraanje na rad 8)prestanak potrebe za radom. Rasuti otkazni razlozi su: odustanak od probnog rada,odbijanje posla u zatiti invalida . Otkazni razlozi utvreni zakonom o radu su fakultativni pa se mogu,ali ne moraju upotrebiti. Prema zakonu o radu poslodavac moe dati otkaz zaposlenom ako utvrdi da ne ostvaruje rezultate rada. Ovaj otkazni razlog spada u otkazne razloge sposobnosti, jer proizilazi iz nedovoljnog rada.Prema zakonu o radu poslodavac moe dati otkaz zaposlenom ako utvrdi da nema potrebna znanja ni sposobnosti za obavljanej poslova na kojima radi.Kad poslodavca utvrdi da zaposleni nema znanja i sposobnosti moe mu dati otkaz, ali i ne mora.Uslov za primenu ovog otkaznog razloga je isplata novane naknade prema zakonu o radu. Prema zakonu o radu poslodavac moe dati otkaz zaposlenom ako ovaj svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene ugovorom o radu.Ovaj otkazni razlog spada u otkazne razloge ponaanja.Povrede radnih obaveza su radnje utvrene ugovorom o radu zbog koji poslodavaca moe zaposlenom dati otkaz.Povreda radne obaveze se indentifikuje zavisno od naina, vremena i mesta izvrenja.Nain izvrenja se odreuje prema radnji povrede i radnja se moe ogledati u injenju ili neinjenju i ona uvek mora biti voljna.Mesto izvrenja je mesto gde je zaposleni preduzeo radnju izvrenja povrede, najee u ambijentu rada.Vreme izvrenja je vreme kada je zaposleni preduzeo radnju povrede.Radnja povrede je iznuena ako je zaposleni fizikom silom nateran da je preduzme.Odsustvo protivpravnosti ini radnju povrede legalnom pa onaj ko je preduzme ne moe snositi posledice.Krivica je psihiki odnos uinioca prema povredi radne obaveze i njenim posledicama.Taj odnos moe da uspostavi samo uraunjivo lice. Prema zakonu o radu poslodavac moe dati otkaz zaposlenom ako ne potuje radnu disciplinu,odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod

poslodavca.Ovaj otkazni razlog pripada grupi disciplinskih otkaznih razloga. Nepodnoljivost ponaanja zaposlenog procenjuje se u svakom konkretnom sluaju.Primena ovog otkaznog razloga uslovljenja je prethodnim upozorenjem zaposlenom da je razlog nastao.Rok upotrebe ovog otkaznog razloga je 3 meseca od saznanja odnosno 6 meseci od nastanka. Prema zakonu o radu poslodavac moe dati otkaz zaposlenom ako uini krivino delo na radu i u vezi sa radom.Zaposleni moe biti udaljen sa rada im protiv njega bude pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi sa radom.Zaposlenom pripada razlika izmeu naknade zarade za vreme udaljenja i punog iznosa zarade za mesec pre udaljenja ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu tog zakona.I ovaj otkazni razlog je fakultativan , pa moe ali i ne mora biti upotrebljen ..Prema zakonu o radu poslodavac moe zaposlenom dati otkaz ako se ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa.Neplaeno odsustvo je odsustvo bez prava na naknadu zarade.Rok od 15 dana rauna se od prvog dana posle dana u kome je isteklo neplaeno odsustvo, odnosno mirovanje radnog odnosa.I ovaj otkazni razlog ima rok upotrebe od 3 meseca ..Prema zakonu o radu poslodavac moe dati otkaz ako zaposleni zloupotrebi bolovanje.Bolovanje se otvara odreenim ispravama.Lekar je duan da o tome izda potvrdu koju zaposleni dostavlja poslodavcu,a ako ovaj posumnja u opravdanost bolovanja moe zahtevati proveru zdravstvene sposobnosti. Prema zakonu o radu poslodavac moe dati otkaz zaposlenom ako usled ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljernjem odreenog posla.Da bi zaposleni za ijim je radom prestala potreba dobio otkaz moraju postojati odreeni uslovi. Otkaz za vreme probnog rada predvien je zakonom o radu-za vreme probnog rada mogue je da poslodavac zaposlenom otkae ugovor o radu uz potovanje otkaznog roka od najmanje 5 radnih dana. Prema zakonu o radu poslodavac moe otkazati ugovor o radu, ako zaposleni invalid rada odbije drugi posao koji odgovara njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti.Invalid rada uiva posebnu zatitu na radu. Prema zakonu o radu poslodavac moe da ponudi zaposlenom zakljuenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima ako za to postoje opravdani razlozi,pa ukoliko odbije da ga zakljui uprkos postojnju tih razloga poslodavac mu moe otkazati zakljueni ugovor o radu.Svi ovi otkazni razlozi vae i za zaposlene koji su u radnom 120.upzorenje Poslodavac je duzan da zaposlenog pisanim putem upozori na postajanje razloga za otkaz i ostavi rok od najmanje 5 radnih dana da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja.Prema zakonu o radu razlozi su: 1) neostvarivanja rezultata rada,2)skrivljene povrede radne obaveze,3)narusavanje radne discipline4)krivicna dela ucinjena na radu5)nevracnje na rad posle mirovanja radnog odnosa6)zloupotreba odsustva zbog privremene sprecenosti za rad.Upozorenje mora da bude ucinjeno pismenim putem.Poslodavac je duzan da navede:1)otkazni razlog 2)cinjenice i dokaze da su se stekli uslovi za otkaz 3)rok za davanje odgovora na upozorenje.U primeni disciplinskih otkaznih razloga upozorenje moze imati karakter anticipirane pretnje-da zaposlenom stavi doznanja da ce mu otkazati ugovor o radu ako ponovo ucini slicnu povredu.Poslodavac je duzan da ovo upozorenje dostavi sindikatu ciji je zaposleni clan.Zaposleni moze da prizna ili ospori postojanje otkaznog razloga i da ponudi dokaze kojima se potvrdjuju njegovi navodi,a poslodavac odlucuje da li ce dati otkaz ili ne. 121.Otkazni postupak

Da bi se neki otkazni razlog primenio poslodavac mora ispitati cinjenice za koje zakonvezuje njegov nastanak.Rok zastarelosti je vreme u kome otkazni razlog moze biti upotrebljen.Integralno orocavanje-odnosi se na: 1) neostvarivanj potrebnih rezultata rada 2) skrivljenu povredu radne obaveze3)narusavanje radne discipline 4)nevracanje na rad posle neplacenog odsustva 5)zloupotrbu odsustva zbog privremene sprecenosti za rad.U ovim slucajevima poslodavac moze dati otkaz u roku od 3 meseca ,od dana saznanja za cinjenice koje obrazuju otkazni razlog odnosno u rokuod 6 meseci od nastanka cinjenica.Istekom ovog roka nastaje prekluzija pa poslodavac gubi pravo da zbog nastalog otkaznog razloga otkaze ugovor o radu.Blanketno orocavanje-odnosi se samo na krivicnodelo ucinjenom na radu ili u vezi sa radom.Poslodavac moze zaposlenom otkazati ugovor najkasnije do isteka roka zastarelosti.Otkazni akt se zove resenje-donosi se u pisanom obliku i sadrzi uvod izreku i pouku o pravnom leku.Resenje se dostavlja licno ili objavljivanjem na oglasnoj tabli.Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja resenja.Moze se pobijati tuzbom,pa do prestanka radnog odnosa dolazi kasnije a ne danom dostavljana resenja.Poslodavac je duzan da zaposlenom isplati sve neisplacene zarade,naknade zarade,koje zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa.Isplata mora da usledinajkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnogodnosa. 122. Nezakonit prestanak radnog odnosa Otkaz radnog odnosa mora biti zakonit, u suprotnom ostaje bez efekta jer e ga sud u radnom sporu ponititi.Prema zakonu o radu ako sud donese pravosnanu odluku kojom je utvreno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad ako to zahteva.Sud odluuje o zakonitosti prestanka radnog odnosa u sporu po tubi zaposlenog.Zahtev za vraanje na rad mora biti postavljen u tubi ili u toku prvostepenog postupka.Ako takav zahtev postoji sud odreuje reintegraciju samo kada poniti akt o prestanku radnog odnosa.Poslodavac je duan da postupi po pravosnanoj odluci suda o vraanju na rad.Ako to ne uini u odreenom roku zaposleni moe traiti prinudno izvrenje presude.Prema zakonu o radu pored vraanja na rad, poslodavac je duan da zaposlenom isplati naknadu tete u visini izgubljene zarade koja mu pripada po zakonu,optem aktu ili ugovorom o radu i uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.Naknada tete se umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu po prestanku radnog odnosa.Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje tiu se zdravstvenog ,invalidskog i penzijskog osiguranja, kao i osiguranje za sluaj nezaposlenosti.Moze se desiti da da zaposleni ostvari u postupku pred sudom naknadu stete umesto reintegracije a uslov za to je da odustane od reintegracije.Ovo pravo moze se ostvariti na zahtev zaposlenog ili poslodavca.Na zahtev zaposlenog sud ce obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu stete u iznosu od najvise 18 zarada sto opet zavisi od vremena provedenog u radnom odnosu,godina zivota i broja izdrzavanih clanova porodice.Na zahtev poslodavca sud ce ako postoje okolnosti koje ukazuju da nastavak radnog odnosa nije moguc, dosuditi zaposlenom naknadu stete u iznosu dvostruko vecem od predhodnog. 123.Supstitucija reintegracija zaposlenog Zaposleni kome je nezakonito prestao radni odnos u postupku pred sudom moze ostvariti naknadu stete umesto reintegracije.Na zahtev zaposlenog sud ce naloziti poslodavcu da isplati naknadu stete u iznosu od najvise 18 zarada koje bi ostvario da radi.Na zahtev poslodavca sud ce ako postoje okolnosti koje ukazuju da nastavak radnog odnosa nije moguc, dosuditi zaposlenom naknadu stete u iznosu dvostruko vecem od predhodnog. 124. Direktor u radnom odnosu Direktor moze da zasnuje radni odnos na odredjeno ili neodredjeno vreme.U slucaju neodredjenog vremene trajanje radnog odnosa nije uslovljeno trajanjem mandata,pa lice ostaje u

radnom odnosu ukoliko prihvati da obavlja druge poslove u postupku izmene ugovora o radu.Ako je direktor zasnovao radni odnos na odredjeno vreme trajanje radnog odnosa treba da bude uskladjeno sa trajanjem mandata kako bi prestali istovremeno.Direktor moze da obavlja poslovodnu funkciju ibez radnog odnosa, stim da sa poslodavcem zakljucuje ugovor o medjusobnim pravima obavezama i odgovornostima,to je ugovor o menadzmentu.Ovaj ugovor zakljucuje lice koje preuzima poslovodnu funkciju i ovlasceni organ poslodavca.Direktor obavlja poslovodnu funkciju dok je u mandatu istekom mandata direktor se razresava duznosti i imenuje se novi direktor.U slucaju povrede prava na osnovu poslovodne funkcije zastitu pruza opstinski sud,tako ce biti do 2007 a posle okruzni sud. 125. Ostvarivanje i zatita prava Prava se esto uskrauju ili povreeuju.Njihovo osrtvarivanje zavisi i od kvaliteta zatite.Ostvarivanje i zatita prava su u bliskom srodstvu i povezuje ih nastojanje da ih stvarnost i pravo podudaraju.kako to nije to do kraja mogue uvek ostaje izvestan prostor za sukobljavanje normativnog i stvarnog.U tom prostoru ostvaruju se i tite individualna i kolektivna prava iz radnog odnosa. 126. Ostvarivanje idividualnih prava donoenjem odluke Radni odnos je ispunjen pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca.Propis je apstraktno drutveno pravilo koje deluje prema svima.Upojedinjavanje radno-pravnih propisa vri se odlukama i radnjama.Odluka je pojedinani akt kome se odreeno pravilo ponaanja primenjuje na pojedinc.Odluke donose ovlaeni organi, odnosno subjekti.Njihovo ovlaenje moe biti izvorno i povereno.Izvorno odluuje kod poslodavca koji je pravno lice direktor, a kod poslodvca koji je fiziko lice sam poslodavac.Poslodavac u statusu pravnog lica ima vlastiti pravni subjektivitet i takav status ima poslovna banka,kola,preduzee.Organ poslovoenja moe se zvati i upravnik,rektor,dekan.Pravna lica su istovremeno i radne sredine.Postoje i radne sredine bez pravnog subjektiviteta, to su organi drave, teritorijalne autonomije koji se koriste pravnim subjektivitetom same dreve, teritorijalne autonomije.U tim radmi sredinama odluuje stareina organa.Poslodavac u statusu fizikog lica nema poseban pravni subjektivitet pa se koristi vlastitim pravnim subjektivitetom.Takav status imaju zanatske ili trgovnske radnje, fotokopirnice.Prema zakonu o radu, odluivanje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa direktor pravnog lica moe poveriti zaposlenom koga ovlasti, a poslodavac bez svojstva pravnog lica koga on ovlasti.Vrenje ovlaenja pretstavlja radnu obavezu pa se od zaposlenog ne trai pristanak.Ovlaenje za odluivanje o pravima,obavezama i odgovornostima daje se u pismenom obliku.Samo prenoenje ovlaenja moe biti potpuno ili delimino.Poveravanje ovlaenja u odluivanju je promenljiv akt, zato se moe i menjati.Izvorna ovlaenja direktora ili preduzetnika prenoenjem se ne gasi.Prema zakonu o radu odluka o pravu,obavezama i odgovornostima iz radanog odnosa donosi se u obliku pisanog reenja sa obrazloenjem i poukom o pravnom leku koja se potom dostavlja zaposlenom.Odluivanje moe otpoeti tek poto se utvrde injenice od znaaja za postojanje, odnosno nepostajanje prava obaveze i odgovornosti zaposlenog.Donoenje odluke je u nekm sluajevima obligatno,a u nekim fakultativno.U prvom sluaju re je o vezanoj, a u drugom o diskrecionoj odluci.Odluka moe biti pozitivna ili negativna, konstitutivna ili deklarativna.Pozitivna je kada se zahtev usvaja,a negativna je kada se odbija.Konstitutivna je kada se pravo ili pravni odnos uspotavlja, menja ili gasi, deklarativno kada se konstatuje da je neko pravo ili odreeni pravni odnos nastao ili prestao.Doneta odluka trai da bude izraena i postane dostupna zaposlenom.Pismeni oblika reenja podrezumeva strunu i pravno-tehniku obradu i ono mora imati uvod, izreku i obrazloenje.Uvod sadri naziv organa, propis na osnovu

koga se odluuje i datum odluivanja.Izreka sadri iskaz o pravu,obavezi ili odgovornosti zaposlenog, dakle o onome o emu se odluuje.Obrazloenje sadri razloge kojima se opravdava odluka.Pouka o pravnom leku treba da uputi na pravi put zatite prava,potpis i peat donosioca obezbeuju autentinost prijave.Ako se pri izradi odluke jave greke u pisanju i raunanju moe uslediti ispravka.Dostavljanje reenje vri se dostavljanjem reenje na nain odreen kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnokom o radu.Poto zakon o radu ne predvia mogunost podnoenja albe, odluka poslodavca je konana u prvom stepenu i ta konanost deluje od dana dostavljanja. 127. Ostvarivanja idividualnih prava radnjama Radnja direktnog izvrenja propisa su razliite,ali se uvek svode na ponaanje usklaenosti sa propisima.Usklaeno ponaanje je dominantni nain izvrenja propisa koji obavezuje poslodavca da osigura bezbedbe uslove rada, uredno isplauue zaradu, ne otkazuje ugovore o radu za vreme trudnoe, ne vri diskriminaciju zaposlenih po polu,jeziku,veri.Ustaljeno ponaanje se jednako oekuje i od zaposlenog.To trae propisi koji mu nameu obavezu da obavesti poslodavca o zdravstvenom stanju koje utie a obavljanje poslova za koje se zasniva radni odnos, potuje radnu disciplinu,uvaava zabranu konkurencije.Radnje usklaenog ponaanja potrebne su i kad izostane sprovoenje donesenih odluka, jer i tada propis na osnovu kojeg je odluka doneta ostaje neizvren ,a pravo neostavreno.direktno izvrenje propisa spada u korpus materijanih radnji.One mogu biti voljne i telesne.Voljne se preduzimaju izjavama, a telesne motorikom odgovarajuih pokreta.Usklaeno ponaanje se moe odgledati i u uzdravanju od ponaanja ena i inavalida.Neuslaeno ponaanje moe da dovede do postupka zatite zaposlenog, kao i nezakonita odluka. 128.Sporazumna zatita individualnih prava Prema zakonu o radu individualno pravo iz radnog odnosa mogu se zatititi u postupku sporazumevanja pred arbitraom i pred nadlenim sudom.Postoji opti i posebni reim zatite individualnih prava putem sporazumevanja.Opti reim zatite primenjuje se u svim sluajevima povrede individualnih prava.Ovde je re o fakultativnom obliku zatite prava iz radnog odnosa.Uesnici sporazumevanja su obe strane u sporu, zaposleni uestvuje lino,ali moe ovlastiti i drugo lice da ga zastupa.poslodavac sa statusom pravnog lica zastupa direktor,odnosno drugi oragan poslovoenja. Postupak sporazumevanja ureuje se optim aktom ili ugovorom o radu autonomno.Pod optim aktom se podrazumeva kolektivni ugovor i pravilnik o radu. Kad je uredjeno kolektivnim ugovorom utvrdjena procesna pravila vaze za sve poslodavce i zaposlene na koje se ugovor odnosi.Kad je zastita uredjena pravilnikom o radu procesna pravila vaze sam za radnu sredinu na nivou poslodavca.Spor resava arbitar.Njega odredjuju zaposleni i poslodavac.Postupak se pokrece zahtevom u roku od 3 dan od dostavljanja resenja. Odluka se donosi u roku od 10 dana od dana podnosenja zahteva.Odlika je konacna. Poseban reim zatite individualnih prava putem sporazumevanja predvien je zakonom o mirnom ravanju radnih sporova ,a primenjuje se samo na sporove o otkazu ugovora o radi i isplati minimalne zarade.Postupak se pokree predlogom koji strane u sporu mogu podneti zajedniki ili pojedinano.Arbitar kome je povereno reavanje spora duan je da u roku od 3 dana od dana prijema urednog predloga zakae raspravu i o tome obavesti strane u sporu.Predlog moe biti povuen najkasnije do otvaranja rasprave.Raspravu vodi arbitar koji uzima izjave i daje re nastoji da se iznesu sve injenice i izvodi dokaze.Arbitar donosi reenje o predmetu spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave.Resenje sadrzi uvod ,izreku ,obrazlozenje,potpis arbitra.Protiv resenja nije dozvoljena zalba,sto znaci da ona postaje konacna danom dostavljanja stranama u sporu osim ako nije drugacije odredjeno

129. Sudska zatita individualnih prava Prema zakonu o radu protiv odluke kojom je povreeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava moe da pokrene spor pred nadlenim sudom.Radni spor je spor u kome sudsku zatitu trai zaposleni.Radni spor se pokree tubom, kao i svaka parnica.Tubu moe podneti zaposleni kome je pravo povreeno ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti.Tuba se podnosi mesno-nadlenom optinskom sudu,a ta nadlenost se odreuje po zakonu o parninom postupku.Tuba moe biti konstitutivna kada se trai ponitaj odluke, kondemnatorna kada se trai osuda na novanu i nenovanu inidbu i deklarativna kada se trai utvrivanje prava ili pravnog odnosa.Rok za podnoenje tube u radnom sporu je 90 dana!!! od dana dostavljanja odluke.Ako je pravo povreeno odlukom, rok se rauna od dana dostavljanja odluke zaposlenom.Ako je pravo povreeno faktikom radnjom , rok se rauna od dana saznanja za povredu .Ako je tuba podneta u predvienom roku o njoj se meritorno odluuje usvajanjem ili odbijanjem tubenog zahteva.U sporu pune jurisdikcije sud moe doneti i presudu za osudu na inidbu,utvrujuu presudu i preobraajnu presudu.Radni spor se reava primenom zakona o parninom postupku i taj zakon ima opte i posebne odredbe. ..Za reavanje radnih sporova je pored suda koji je opte mesno nadlean za tuenog, nadlean i sud na ijem bi se podruju rad morao obavljati, ako i sud na ijem je podruju zasnovan radni odnos.U parnicama iz radnog odnosa sud uvek obraa posebnu panju na potrebu hitnog reavanja radnih sporova pri odreivanju rokova i roita.Sud u toku postupka moe po slubenoj dunosti odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvrnom postupku radi spreavanja nasilnog postupanja.Paricioni rok za izvrenje inidbe koja se nalae presudom u radnom sporu iznosi 8 dana.Ovaj rok poinje da tee prvog dana posle dotavljanja pravosnane presude.Rok za podneoenje albi iznosi 8 dana.U radnim sporovima revizija je dozvoljena kada se predmet spora odnosi na zasnivanje,postojanje i prestanak radnog odnosa.Presudom se meritorno odluuje o predmetu tubenog zahteva u radnom sporu.Karakter presude zavisi od karaktera tube.Konstituvnoj tubi odgovara konstitutivna presuda i njome se ponitava pojedinani akt poslodavca koji je predmet tubenog zahteva.Kondemnatornoj tubi odgovara kondemnatorna presuda i njome se poslodavcu nalae izvrenje neko neovane ili nennovane obaveze.Deklarativnoj tubi odgovara deklarativna presuda i njome se utvruje postojanje nekog prava ili pravnog odnosa.Donesena presuda postaje pravosnana kada se vie ne moe pobijati albom.Individualni radni spor se pravosnano okonava pred nadlenim sudom u roku od 6 meseci od dana podnoenja tube.Izvrnost nastaje istekom paricionog roka.To je vreme odreeno u presudi za dobrovoljno izvrenje presuda.Predlog za izvrenje se podnosi mesno-nadlenom optinskom sudu.Predlog za izvrenje moe se podneti u roku od 30 dana od dana isteka paricionog roka.Vraanje na rad je nezamenljiva radnja poslodavca koja se iznuuje na dva naina:novanim kanjavanjem i nalaganjem isplate naknade zarade,a ona se izdaje na predlog zaposlenog. 130.Sporazumna zatita kolektivnih prava Povrede kolektivnih prava dovode do sporova povodom zakljucenja tj.promene ili primene kolektivnog ugovora2)spor povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje 3)spor povodom strajku.Postupak sporazumevanja u ovoj vrsti kolektivnih soporova ureen je zakonom o mirnom reavanju radnih sporova.Postupak se pokree predlogom koji strane u sporu mogu podneti pojedinano ili zajedniki.Predlog sadri sve to je potrebno, ime ,adrese kao i predmet spora.Uz predlog se i predlau i dokazna sredstva.Pojedinani predlog se dostavlja drugoj strani.u sporu povodom kolektivnog pregovaranja, uesnici mogu agenciji podneti predlog za uee miritelja.Ako uesnici ne odrede miritelja sporazuma odreuje ga direktor agencije.On se uvek

odreuje sa imenika agencije.Miritelj u postupku prisustvuje pregovorima, ukazuje uesnicima na predloge koji nisu u skaldu sa zakonom, prua strunu i drugu pomo uesnicima.Kada je kolektivni spor nastao u delatnostima od opteg interesa,strane u sporu su dune da pristupe mirnom reavanju kolektivnog spora u skladu sa zakonom.U ove delatnosti spada elektroprivreda, PTT usluge,prosveta.Postupak mirenja u kolektivnom sporu vodi se pred odborom za mirenje koga ine po jedam predstavnik strana u sporu i miritelj.Miritelj je duan da zakae raspravu u roku od 3 dana od dana prijema predloga i da o tome obavesti strane u sporu.Miritelj otvara i vodi raspravu na kojoj predstavnici strana u sporu iznose svoje stavove i predloge.Miritelj ima pravo da odvojeno, van rasprave prikuplja informacije i druge podatke od predstavnika strana u sporu.Po okonanju postupka mirenja, miritelj zakljuuje raspravu i predstavnicima strana u sporu donosi preporuku o nainu reavanja spora u pismenom obliku i sa obrazloenjem.Za preporuku je potrebno da glasaju svi lanovi odbora.Preporuka ne obavezuje strane u sporu.Strana u sporu koja ne prihvati preporuku duna je da u roku od 3 dana od dana dostavljanja preporuke navede razloge za neprihvatanje preporuke.Ako strane u sporu prihvate preporuku zakljuuju sporazum o reenju spora.Ako je predmet spora kolektivni ugovor, sporazum postaje njen sastavni deo.Rad odbora je vremenski ogranicen na 30 dana.To je rok u kome se moe po preporuci odbora zakljuiti sporazum sa snagom sudskog poravnanja. 131. Arbitrana zatita kolektivnih prava reavanje kolektivnih sporova pred arbitraom predvieno je zakonom o radu koji sadri posebne odredbe za spor povodom zasnivanja i za spor povodom primene kolektivnog ugovora.Ako se u toku pregovora za zakljucenje odnosno izmenu i dopunu kolektivnog ugovora ne postigne sporazum ucesnici su duzni da obrazuju arbitrazu za resavanje spornih pitanja i to najkasnije u roku od 45 dana od zapocinjanja pregovora.Ako je do isteka roka ne obrazuju, gube pravo na arbitrano reavanje spora, pa im preostaje da ga ree ili sporazumno ili pred sudom.Zbog toga to je ovaj rok kratak i prekluzivan arbitrau treba obrazovati im se sporna pitanja pojave.Kad se arbitraa obrazuje prestaju problemi sa vremenom , jer rad arbitrae nije oroen.Ako sporna pitanja tokom daljeg pregovaranja budu reena, arbitzraa se ne mora sastati.Sastav, nain rada i dejstvo odluke utvruju uesnici kolektivnog pregovaranja.Kada se kolektivni ugovor po prvi put zakljuuje to bi mogli uiniti pismenim sporazumom.Kada se kolektivni ugovor novelira takav ugovor se ne zakljuuje ukoliko je obrazovanje arbitrae postojeim ugovorom regulisano.Sastav bi morao da bude neparan, da bi se u sluaju podele glasova mogla doneti odluka.Dovoljna je arbitraa koju ine dva lana i predsednik.Dejstvo odluke arbitrae mora biti prilagoeno karakteru spornih pitanja,odluka mora da sadri dva iskaza, o tome kako glasi pravna norma oko ije sadrine je nastao spor i iskaz o tome da pravna norma u tekstu koji odredi arbitraa postaje sastavni deo kolektivnog ugovora..Kada doe do povrede kolektivnog ugovora uesnici su duni da obrazuju arbitrau u roku od 15 dana od dana nastanka spora kako bi sporno pitanje bilo reeno.Arbitraa bi trebalo da bude sastavljena tako da moe da odreuje isti broj arbitara dok predsednika valja odreivati sporazumom.Nain rada arbitrae treba da bude regulisan uz uvaavanje procesnih naela iznoenja injenica,dokazivanja,kao i uz primenu zakona kojom se ureuje parnini postupak.Arbitrana odluka obavezuje uesnike kolektivnog ugovora..Moe se podneti tuba nadlenom sudu radi ostvarivanja prava iz kolektivnog ugovora sa izvenou da ce biti doneta presuda u korist uesnika kome je povreeno pravo. 132. Sudska zatita kolektivnih prava Ona se moe odnositi kako na kolektivni spor povodom zasnivanja, tj. Noveliranja, tako i na kolektivni spor povodom primene kolektivnog ugovora.Spor o zakljuernju, odnosno noveliranju kolektivnog ugovora je interesni,a ne pravni spor.Po zakonu o ureenju sudova za reavanje

sporova povodom kolektivnih ugovora nadlean je u prvom stepenu okruni sud, ako spor nije reen pred arbitraom.Ako je arbitrana odluka doneta, sudska zatita nije doputena.Prema zakonu o ureenju sudova drugostepeni sud za ove sporove je apelacioni sud. Zakon o parninom postupku ureuje poseban postupak za sporove povodom zakljuenja, odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora uslovljavajui sudsku zatitu, ne samo bezuspenom arbitranom zatitom, nego i postupkom sporazumevanja bez rezultata.Spr o zakljucenju odnosno promeni kolektivnog spora resava se primenom opsti i posebnih odredaba parnicnog postupka.Posebne odredbe ticu se: posebne procesne predpostavke, ucesca reprezentativnog sindikata,potrbe hitnog resavanja spora,paricionog roka,rok zazalbu,i revizije.Posebna procesna predpostavka odredjuje da je sudska zastita moguca ukoliko spor nije resen mirnim putem ili putem arbitraze.Ucesce sindikata je svojstveno svakom sporu ili promeni kolektivnog spora.Reprezentativno udruzenje poslodavca u tom sporu jetakodje zastupljeno ali ne uvek.Potreba hitnog resavanja spora je ono o cemu sud vodi racuna priliko odredjivanja rokova rocista.Paricioni rok-je rokza izvrsenje neke cinidbe odredjuje ga sud u svojoj presudi.Rok za zalbu iznosi 8 dana.Revizija je dozvoljena uvek. 133. Izvrenje sudskih odluka u sporovima iz radnih odnosa?????? Prema zakonu o radu ako inspektor rada nae da je odlukom poslodavcapovreeno pravo zaposlenog odloie svojim reenjem izvrenje te odluke, ako je zaposleni poveo radni spor do donoenja pravosneane odluke suda.Inspektor rada donosi reenje o odlaganju izvrena odluke, o pravu,obavezi i odgovornosti zaposlenog.Kada su kumulativno ispunjeni sledei uslovi:da je odluku doneo poslodavca,da je tom odlukom povreeno paravo, da je zaposleni protiv te odluke poveo radni spor, da je zaposleni podneo zahtev za odlaganje izvrenja.Odlaganje izvrenja se odnosi na odluku poslodavca.Pod tom odlukom podrazumeva se svaki pojedinani akti poslodvaca bez obzira da li se taj akt naziva, odluka, otkaz,reenje.da bi izvrenje odluke moglo biti odloeno, pravo zaposlenom mora biti po0vreeno.Bez povrede prava nema odlaganja.Ne mogu se odlagati pojedinani akti kao to su odluke o obrazovanju komisije za praenje probnog rada, utvrivanje odgovornosti za prouzrokovanu tetu.radni spor se pokree tubom nadlenom sudu.tuba mora biti blagovremena i doputena.kada takve tube nema , ne moe biti ni radnog spora.Zahtev zaposlenom za odlaganje izvrenja je poslednji ,ali vaan uslov.Inspektor rada moe doneti reenje o odlaganju izvrenja odluke poslodavca samo kada zaposleni to zatrai.Zaposleni moe podneti zahtev pismeno ili usmeno na zapoisnik.Kada svi ovi zahtevi budu ispunjeni inspektor rada moie doneti reenje o odlaganju izvrenja odluke poslodavca , sa tim to e olaganje delovati do okonanja radnog spora. 135. Inspekcijaki nadzor nad primenom radno-pravnih propisa Potreba za organizovanim nadzorom u primeni radno-pravnih propisa iskazana je Versajskim ugovorom o miru iz 1919. kojim je osnovana Meunarodna organizacija rada.iste godine na prvom zasedanju konferencije rada u Vaingtonu usvojena je preporuka MOR o inspekciji rada sa namerom da drave lanice uspostave kontrolu propisa o zatiti zdravlja radnika.zadatak inspekcije je da osigura primenu zakonskih odredaba koje se odnose na uslove rada,zatitu radnika u vrenju njihovih zanimanja.Inspekcija je organizovana na sledeim principima: funkcionie kao dravna sluba, inspekcijski organi su nezavisni u radi, inspektori moraju imati odgovarajua ovlaenja, inspektori uivaju stalnost zaposlenja, inspekcijski rad mora da bude efikasan,inspektori se ne mogu baviti poslovima koji su opreni njihovoj slubi.Prema zakonu o radu nadzor na d primenom odredaba atog zakona, optih akata i ugovora o radu vri inspekcija rada.inspekcijski nadzor nad primenom propisa u oblasti rada vri republiki inspektorat rada u sastavu ministrstva za rad i zaposljavanje.Na elu inspektora je glavni inspektor u zvanju pomonika ministra.Inspektorat ima podrune jedinice u svim okruzima i oni u tim jedinicama

donose prvostepena reenja.o albama protiv tih reenja odluuje glavni inspektor.Predmet nadzora su svi propisi kojima se utvruju pravo, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.Inspekcija rada deluje korektivno, preventivno i represivno.Inspektor ima pravo i dunost da u vrenju inspekcijskog nadzora pregleda opte i pojedinane akte i drugu dokumentacijui,pregleda objekte, ureaje i robu, nareuje potrebna merenja, uzima izjave od odgovornih lica,uzima uzorke robe radi analize i preduzima druge mere i radnje za koje je ovlaen zakonom ili uredbom.Kad je vrenje pojedinih inspekcijskih poslova povereno organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave glavni inspektor ima u odnosu na te organe pravo i dunost da ostvaruje neposredni nadzor nad njihovom primenom,oduzme ovlaenja inspekcijskim organima lokalne samouprave i teritorijalne autonomije ako ihoni ne obavljaju struno i zakonito, trai podatke i obavetenja o vrenju poverenih poslova, izdaje obavezne instrukcije,vri neposredni inspekcijski nadzor u svim poslovima i sa svi ovlaenjima, organizuje zajednike akcije sa inspektorima lokalne samouprave.Inspektor je duan da uzme u postupak sve prijave u vezi sa poslovima iz njegove nadlenosti i da rezultatima provere obavesti podnosioca.Inspektor je duan da uva kao slubenu tajni podatke do kojih doe u vrenju nadzora.U vrenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada ima razliita ovlaenja,ali su sva usm,erena prema istom cilju: da se otkloni povreda propisa i uspostavi pravilna primena prava u oblasti rada.Prema zakonu o radu inspektor rada je ovlaen da naloi poslodavcu da u odreenom roku otkloni odreene povrede zakona, opteg akta i ugovora o radu.Nalog inspektora se izdaje u fomi reenja.reenje je izvrno pre konanosti.u reenju se odreuje rok u kome je poslodavac duan da otkloni utvrene nepravilnosti.poslodavac je duan da najkasnije u roku od 15 dana od dostavljanja reenja obavesti inspektora o izvrenju naloga.Prema zakonu o radu zabranie delatnosti poslodavcu ako se zaposlenom nije zakljuio ugovort o radu,a ko nije isplatio zaradu,ako nije podneo prijavu na obavezno socijalno osiguranje,ako nije isplatio zaradu u novcu.Razlozi zabrane su odsustvo ugovora,nepodnoenje prijava na obavezbno osiguranje, neiplaivanje zarade ili minimalne zarade i neisplaivanje zarade u novcu.Zabrana rada je upravna mera koja se mora odrediti ukoliko inspektora rada nae da je poslodavac uinio neku od navedenih povreda zakona opteg akta ili ugovora o radu.Zabrana prestaje im poslodavac otkloni uinjene nepravilnosti i o tome obavesti inspekciju rada.Prema zakonu o radu organizacija nadlena za poslove platnog prometa duna je da najkasnije do kraja tekueg meseca obavesti nadlenog ispektora rada o poslodavcima koji nisu izvrili isplatu zarade,odnosno minimalne zarade za prethodni mesec.Obavetenje se upuuje podrunom organu inspekcije rada,nadlenom za teritoriju na kojoj se nalazi sedite poslodavca. 136. Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova Rad po ovom ugovoru ima dva vida:opti za sva lica i posebni za lanove omladinske i studentske zadruge.Prema zakonu o radu poslodavac moe za obavljanje poslova iz svoje delatnosti koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju due od 120 dana!!!! u kalendarskoj godini sa odreenim licem da zakljui ugovor za obavljanje privremenih i povremenih poslova.Privremeni poslovi su kratkotrajni,npr.etva ,prerada eerne repe...Povremeni poslovi su kratkotrajni poslovi koji se obavljaju sa vremena na vreme kao to su koenje trave po gradskim parkovima, izrada sajamskih tandova.Trajanje privremenih i povremenih poslova vezuje se za kalendarsku godinu, odnosno za period januara do decembra, pri tome se ne raunaju neradni dani.Sa obzirom da kalendarska godina ima 262 dana najdue trajanje rada po ovom ugovoru zahteva preteni deo radnog vremena u radnom odnosu.Poslovi obuhvaeni predmetom ugovora moraju biti iz sfere delatnosti poslodavca.Za obavljanje poslova van delatnosti poslodavca zakljuuje se ugovor o delu.Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zakljuuju poslenik i poslodavac.Poslenik je

fiziko lice koje preuzima obavezu obavljanja poslova.Poslodavac je pravno ili fiziko lice za iji se raun poslovi obavljaju.Sposobnost za zakljuenje ugovora u svojstvu poslenika ima svako punoletno lice.Poslenik po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova ima pravo na penzijsko,zdravstveno i invalidsko osiguranje, kao i zaposleni u radnom odnosu.Ovaj ugovor obino zakljuuje nezaposleno lice,ali ga moe zakljuiti i zaposleno lice ukoliko to doputa reim rada .Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zakljuuje se u pismenoj forrmi.Ugovor treba da odredi vrstu poslova,rokove izvrenja, visinu naknade...Osnovni elementi tiu se poslova i naknade za rad.Naknada za rad se isplauje u novcu,a ugovara se zavisno od vrednosti posla koji se ugovara.Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova je formalan, dvostrano obavezan, teretam, komutativan,sa trajnom prestacijom,kauzalan,intuitu personea i individualan.Prema zakonu o radu obaveznik uplate doprinosa za penzijsko,invalidsko izdravstveno osiguranje je poslodavac.Prema zakonu o radu poslodavac moze za obavljanje privremenih ili povremenih poslova iz delatnosti poslodavac da zakljui ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge.Prema zakonu o radu poslenik ima pravo na osiguranje u sluaju povrede na radu i profesionalnog oboljenja u skladu sa zakonom.Povreda na radu se smatra povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj i uzronoj povezanosti sa obavljanjem posla na koga je osiguran.Profesionalna bolest je bolest nastala u toku osiguranja, prouzrokovana duim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na poslovima koje je osiguranik obavljao. 137. Ugovor o delu Rad po ovom ugovoru ima dva vida.Opti za sva lica i posebni za lica koja obavljaju kulturnoumetniku delatnost.Prema zakonu o radu poslodavac moe sa odreenim licem da zakljui ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca , a imaju za predmet samostalnu izradu i samostalno izvrenje odreenog fizikog ili intelektualnog posla.Predmet ovog ugovora su poslovi van delatnosti poslodavca.Pri odreivanju predmeta ugovora primarni znaaj ima i delo .Kod dela je bitan rezultat rada.Iz ovog ugovara izviru obligacije cilja, a ne obligacije sredstva.Za njih je svojstveno stvaranje ,odnosno izvrenje celovitog intelektualnog ili fizikog posla.Stvaranje dela mora da bude samostalno,a to podrazumeva line sposobnosti onog ko treba da bude poslenik.U izvrenju ugovorne obaveze poslenika ne moe da zameni drugo lice.Predmet ovog ugovora moe da bude sve to moe biti predmet klasinog ugovora o delu iz zakona o obligacionim odnosima..Trajanje rada po ovom ugovoru nije zakonski ogranieno.Rad traje dok se ne izradi, odnosno popravi odreena stvar.Ugovor o delu zakljuuju poslenik i poslodavac.Poslenik je fiziko lice koje treba da stvori odreeno delo, a poslodavac je pravno lice ili fiziko lice za koje treba da bude stvoreno odreeno delo.Sposobnost da bude poslenik ima punoletno lice kadro da ispuni ugovornu obavezu.Poslenik moe biti i maloletno lice , sa ogranienom poslovnom sposobnou ako dobije odobrenje zakonskog zastupnika.Ugovor o delu u ime poslodavca zakljuuje direktor, odnosno drugi organ poslovoenja.Kad je poslodavac fiziko lice ugovor zakljuuje neposredno.Ugovor treba da odredi vrstu poslova, rok izvrenja obaveze, nain obavljanja poslova.Ovaj ugovor je formalan, dvostrano obavezan, komutativan,teretan, sa trajnom prsstacijom, kauzalan i intuitu pesonae i individualan.Prema zakonu o radu ugovor o delu radi obavljanja poslova van delatnosti poslodavca koji imaju za predmet samostanu izradu odreene stvari moe da zakljui i za kulturno umetnike poslove sa poslenikom koje obavlja kulturno umetniku delatnost. 138.Ugovor o zastupanju i posredovanju Po ugovor o Trgovinskom zastupanju trgovinski zastupnik se stara da treca lica zakljuce ugovor sa njegovim nalogodavcem da posreduje izmedju njih,zakljucuje ugovor sa trecim licima u ima i za racun nalogodavca,dok se nalogodavac obavezuje da zastupniku za svaki zakljuceni ugovor

isplati odredjenu naknadu.Zastupnik je duzan: da se stara o interesima nalogodavca,da ucestvuje u zakljucenju poslova,da postupa po upustvima,da cuva poslovnu tajnu,da po prestanku ugovora vrati stvari koje je dobio na upotrebu.Nalogodavac je duzan: da zastupniku stavi na raspolaganje potrebne uzorke ili isprave,da zastupnika bez odlaganja obavesti o odluci koja se odnosi na zakljucenje ili odbijanje zakljucenje ugovora,zastupniku isplati ugovorenu naknadu.Po Ugovor o posredovanju-posrednik se obavezuje da nadje i dovede u vezu sa nalogodavcem lice koje bi snjim pregovaralo o zakljucenju odredjenog ugovora,dok se nalogodavac obavezuje da posredniku isplati odredjenu naknadu ako ugovor bude zakljucen.Zastupnik odnosno posrednik ima pravo na socjalno osiguranje. 139 .Ugovor o strucnom osposobljavanju i usavrsavanju Ugovor o strucnom ospo.-poslodavac moze da zakljuci sa nezaposlenim licem radi obavljanja pripravnickog staza ili polaganja strucnog ispita kako bi se lice sa tek stecenom diplomom osposobilo za samostalan red u struci.Ugovor o strucnom usavrsavanju oslodavac moze da zakljuci sa licem zaposlenim ili ne kod drugog poslodavca koje zeli da se usavrsi.Poslodavac moze licu sa kojim je zakljucio ugovor da obezbedi novcanu naknadu kao i druga prava (troskovi prevoza, pravo na odmor..) Ugovor se zakljucuje u pismenoj formi 140. Samozapoljavanje Prema zakonu o radu fiziko lice moe samostalno da obavlja delatnost linim radom , i ako to ini ono se samozapoljava.Poslovi koji su predmet samozapoljavanja mogu se obavljati u radnom prostoru ili na terenu.Ako se obavljaju u radnom prostoru vre se u trgovini, kancelariji,apoteci..ako se obavljaju na terenu onda ih vri trgovaki putnik,diler, skuplaj starih stvari.U oba sluaja samozapoljavanje se odnosi na fizika lica..Ko to ini dobija status preduzetnika koji mu omoguuje da zapoljava i druge radnike.Samozapoljavnje podstie i zakon o zapoljavnju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti.On nezaposlenom lice ne priznaje pravo na jednokratnu novanu naknadu, dodatno obrazovanjer, obuku.Prema zakonu o radu samozapoljavanje se ostvaruje u skladu sa posebnim propisima.Te posebne propise sadri zakon o privatnim preduzetnicima iji je raniji naziv bio zakon o linom radu. 141.(142) Vrste penziskog osiguranja Penzijsko i invalidsko osiguranje funkcionie kao i svaki drugi sistem rada.Kljuni inioci su osigurani sluaj (starost,invalidnost, smrt,telesno oteenje),premija osiguranja (u vidu doprinosa uplauju poslodavci i osiguranici) i prava osiguranja(ostvruju se kada nastupi osigurani sluaj).Penzijsko i invalidsko osiguranje je jedinstven sistem i ima dva oblika-obavezni i dobrovvoljni. (142)-Obavezno se uspostavlja automatski zasnivanjem radnog ili drugog pravnog odnosa uslovljenog osiguranjem .Prema zakonu o radu o penzijskom i invalidskom osiguranju pun kapacitet obaveznog osiguranja ine za sluaj starost(pravo na starosnu penziju),za sluaj invalidnosti(pravo na invalidsku penziju) za sluaj smrti(pravona porodicnu penziju),za sluaj telesnog oteenje prouzokovanoj povredi na radu(pravo na novcanu naknadu za telesno ostecenje).Obavezno osigurana lica su zaposleni ,lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednici.Pod osiguranikom zaposlenim podrazumevaju se lica u radnom odnosu bilo koje vrste i kod bilo kog poslodavca, izabrana i postavljena lica koja ostvaruju zaradu,civilna lica na slubi u vojsci,lica upuena na rad u inostranstvo, domai dravljani koji rade u inostranstvu, domai dravljani zaposleni kod stranih poslodavaca u Srbiji, stranci zaposleni u Srbiji kod stranih poslodavaca, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, a nisu osigurana po drugom osnovu, lica za ijim je radom prestala potreba, lica koja obavljaju privremene poslove preko omladinskih zadruga.Pod osiguranikom samostalnih delatnosti podrazumevaju se lica

koja samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, osnivai ili lanovi privrednih drutava,lica koja rad po osnovu ugovora o delu,autorskog ili drugog ugovora, svetenici i verski slubenici i lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost dok ostvaruju novanu naknadu po propisima o zapoljavanju.Pod osiguranikom poljoprivrednikom podrazumeva se lice koje se bavi poljoprivredom.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, obavezno osiguranje je ogranieno na sluaj invalidnosti i telesnog oteenja usled povrede na radu i profesionalne bolesti ostvaruju:lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga do navrene 26 godine ivora ako su na kolovanju,lica na strunom osposobljavanju,uesnici i studenti na obaveznom proizvodnom radu ili praktinoj nastavi i lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici kaznene ustanove i lica koja su zakljuila ugovor o volonterskom radu. (143)-Dobrovoljno-Prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje uspostavlja se ugovorom u skladu sa posebnim zakonom.Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju govori o dva vida dobrovoljnog osiguranja.Prvi se odnosi na osiguranike obaveznog osiguranja, a drugi se odnosi na lica koja nisu obavezno osiguranja.Osiguranici obaveznog osiguranja mogu ugovor o dobrovoljnom osiguranju obezbediti sebi i lanovima svoje porodice vei obim prava od onog koji im pripada ili drugu vrstu prava od prava koja su utvrena tim zakonom.Lica koja nisu osiguranici obaveznog osiguranja mogu ugovorom o dobrovoljnom osiguranju sebi i lanovima svoje porodice obezbediti prava iz penzijskog i inavlidskog osiguranja.npr. domaice,astrolozi.Zakon o dobrovoljnim penziskim fondovima i o penziskim planovima: 1)instalira drustvo za upravljanje dobrovoljnim penziskim fondom 2) odredjuje prirodu dobrovoljnog penziskog fonda 3)postavlja principe ugovaranja penziskih planova 4)utvrdjuje obavezu ugovaranja kastodi usluga 5) ustanovljava rezim nadzora 6)sadrzi kaznene odredbe.Drustvo za upravljanje dobrovoljnim penziskim fondom je privredno drustvo koje upravlja drustvom i organizuje njegov rad.Osnivaci mogu biti domaca i strana fizicka i pravna lica.Dozvolu za rad izdaje Narodna banka Srbije.Dobrovoljni penziski fond je institucija u okviru koje se prikuplja i ulaze penziski doprinos ,u razlicite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.Penziski plan je ugovor u korist trecih lica zakljucen izmedju organizatora i drustva za upravljanjem fondom kojim se organizator obavezuje da uplacuje penziski doprinos u korist svojih zaposlenih ,a drustvo za upravljenje da sigurno investira prikupljena sredstva.Kastodi usluge pruza kastodi banka skojom drustvo za upravljanje zakljucuje ugovor u roku od 8 dana od dobijanja dozvola za rad.Nadzor nad primenom propisa vrsi Narodna banka Srbije.Kaznene odredbe ticu se odgovornosti za krivicna dela i privredni prestup. 144. Penzijski sta i sta osiguranja Penzijski sta ini sta osiguranja i poseban sta.Valja ukazati i na tzv. Dodatni sta.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju u sta osiguranja rauna se vreme koje je osiguranik proveo na radu za koji je uplaen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.Pod vremenom provedenom na radu rauna se vreme za koje je osiguranik primio zaradu.To je vreme rada i vreme plaenih odmora i prekida rada.Sta osiguranja se rauna u efektivnom ili uveanom trajanju.Sta osigurana sa efektivnim trajanjem je po zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju pravilo jer ga ostvaruju osiguranici koji nemaju pravo na sta osiguranja sa uveanim trajanjem.Sta osiguranja se meri kalendarskim vremenom provedenim u osiguranju pa se ne preraunava u asove rada sa punim radnim veremenom.Posle godinu dana rada osiguranik i sa punim i sa nepunim radnim vremenom imae 12 meseci staa osiguranja, dok e osiguranik sa punim radnim vremenom posle pola godine rada imati 6 meseci staa osiguranja ,a osiguranik sa

polovinom punog radnog vremena svih 12 meseci staa osiguranja.Osiguraniku samostanih delatnosti u sta osiguranja rauna se i vreme za koje je privremeno obustavljeno obavljanje delatnosti ukoliko je uplatio doprinose za poenzijsko i invalidsko osiguranje.Sta osiguranja sa uveanim trajanjem utvruje se po dva osnova: prvi se tie poslova , a drugi svojstva osiguranika.Poslovi uveavaju sta osiguranja ako su teki i opasni po zdravlje ljudi i na tim poslovima se po zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju uveanje staa vri tako to se svih 12 meseci rada uveava za odreen broj meseci,ali najvie 50%.Pravo na sta osiguranja sa uveanim trajanjem ne stie se odmah, ve tek kada na rizinim poslovima osiguranik efektivno provede najmanje 10 godina ako je zbog obavljanja tih poslova utvrena invalidnost ukupno 5 godina.Poslovi, odnosno radna mesta na kojima se ostvaruje sta osiguranja sa uveanim trajanjem podleu reviziji najkasnije po isteku 10 godina od njihovog utvrivanja.Svojstva osiguranika utiu na uveanje staa osiguranja kad rad po bilo kom relevantnom osnovu obavljaju lica sa telesni oteenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od 1-6 grupe ,civilni invalidi rata,slepa lica.....-Vreme koje oni provedu na raduna svakih 12 meseci racuna se kao 15 meseci staza osiguranja..Poseban sta se ne ostvaruje na osnovu rada kod poslodavca, nego pod drugim osnovama.Ti drugi osnovi bili su uee u oslobodilakim ratovima ,zarobljenitvo.Pravo na poseban sta imaju ene osiguranici koje su rodile 3 dete bez obzira da li je roenje bilo pre ili posle stupanja na snagu zakona o radu i on omogucuje 2 godine dodatnog staza..Zakon o penzijskom i inavlidskom osiguranju uvodi i dodatni sta koji se uzima u obzir pri odreivanju starosne penzije osiguraniku eni i invalidske penzije svim osiguranicima kod kojih je invalidnost nastala usled povrede na poslu i profesionalne bolesti.Dodatni sta se ne uvodi u matinu evidenciju.Uveanje penzije dodatnim staom je ogranieno pravilom da ukupno utvren penzijski sta ne bude dui od 40 godina. 145. Povreda na radu Prema zakonu o radu pod povredom na radu se podrazumeva povreda osiguranika prouzokovana neposrednim ili kratkotrajnim mehanikim dejstvom,iznenadnim optereenjem tela ukoliko se dogodi u prostornoj i uzronoj povezanosti sa obavljanjem poslova po osnovu kojih je povreeni osiguran.Povreda osiguranika je posledica udara ili padova.Povreda je od udara je ako nastane neposrednim ili kratkotrajnim fizikim ili hemijskim dejstvom.Povreda je od pada ako nastane naglim promenama fiziolokog stanja organizma.Da bi povreda koju pretrpi osiguranik bila pravno relevantna potrebno je da se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzronoj povezanosti.Prostorna povezanost postoji kada povreda nastane u ambijentu rada.Vremenska povezanost postoji kada povreda nastane u vreme rada ili drugo vreme koje se smatar radnim.Uzrona povezanost postoji kada se obavljanje poslove po osnovu kojih je povreeni osiguran.Pojam povrede na radu nije dovoljan za punu predstavu o povredi na radu, kao injenici od znaaja za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.Odreuje se da se povredom na radu smatra:povreda osiguranika na redovnom putu preduzetom radi izvrenja slubenih poslova,oboljenje osuguranika koje je nastalo kao neposredna i iskljuiva posledica nekog nesrenog slulaja ili vie sile.Povreda osiguranika na putu preduzetom radi izvrenja slubenih poslova.Povreda osiguranika na putu preduzetom radinstupanja na rad, povreda koju osiguranik pretrpi u vezi sa korienjem prava na zdravstvenu zatitu usled povrede na radu, povreda koju osiguranik pretrpi u akcijama spasavanja , vojnoj vebi.Da li odreeni ivotni dogaaj pretstavlja ili ne pretstavlja povredu na radu utvruje nadleni organ u postupku ostvarivanja prava iz penzijskom i invalidskog osiguranja. 146. Profesionalna bolest Prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju profesionalne bolesti su odreene bolesti

nastale u toku osiguranja, prouzrokovane duim neposrednim uticajem poslova ,procesa i uslova rada na poslovima odnosno radnim mestima koje je osiguranik obavljao.Bolesti u medicinskom smislu su uzroci poremeaja normanog funkcionisanja ljudskog organizma.Bolesti mogu biti steene ili nasledne, zarazne ili nezarazne, mentalne i organske,generalne ili profesionalne.Profesionalne bolesti nastaju usled dueg neposrednog uticaja procesa i,uslova rada na organizam osiguranika.Odreenost profesionalne bolesti je dvostruko uslovljena.Potrebnoje da je bolest uvedena u nomenklaturu profesionalnih bolesti.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju profesionalne bolesti, odnosno radna mesta na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima utvruje ministar za poslove penzijskog i invalidksog osiguranja i ministar za poslove zdravlja na predlog fonda.Oni to ine podzakonskim aktom o utvrivanju profesionalnih bolesti koji se naziva lista profesionalnih bolesti. 147. Invalidnost prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanim povredom na radu , profesionalnom boleu,povredom van rada i boleu van rada koje se ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacijom.Invalidnost je postojala ne samo u sluaju potpunog gubitka nego i trajnog smanjenja radne sposobnosti.Potpuni gubitak radne sposobnosti bio je osnov za ostvarivanje prava na invalidsku penziju dok je trajnije smanjenje radne sposobnosti omoguavalo ostvarivanje odreenih zatitnih prava (prava na rasporeivanje) bez gibitka radnog odnosa.Potpuni gubitak radne sposobnosti znai da osiguranik nije u stanju da obavlja ni poslove koje je obavljao ni bilo koje druge poslove.Ako je pojam invalidnosti znatno ui nego ranije uzroci invalidnosti su ostali isti.Invalidnost u smislu gubitka radne sposobnosti i dalje je posledica promena u zdravstvenom stanju izazavanih povredom na radu, profesionalnom boleu i boleu van rada, ali takvih promena koje se ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacijom.Promene u zdravsrtvenom stanju moraju biti trajne i nepopravljive ,a takve su ako je leenje okonano. 148. Telesno oteenje Prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju telesno oteenje postoji kada kod osiguranika nastane gubitak , oteenje ili onesposobljenost pojedinih organa to oteava normalnu aktivnost organizma i iziskuje vee napore u ostvarivanju ivotnih potreba bez obzira da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnsot.Telesno oteenje postoji kao deficit samog organizma koji oteavana normalnu aktivnost organizma i iziskuje vee napore u zadovoljavanju ivotnih potreba npr.kretanje,nabavka hrane.Taj bioloki deficit se moe javiti u 3 vida:prvi je gubitak pojedinih organa ili delova tela i on nastaje kad osiguraniku zbog profesionalne bolesti prestane funkcija bubrega ili kad izgubi ruku ili oko.Drugi je oteenje organa ili delova tela i ono nastaje kada osiguranik zbog profesionalne bolesti postane nagluv, pa mora da se slui slunim aparatom.Trei je znatnija neosposobljenost pojedinih organa ili delova tela i ona nastaje kada osiguranik zbog profesionalne bolesti dobije trajne alergijske rane na rukama.Telesno oteenje kao bioloka injenica pravno je relevantna samo u rasponu od 30%-100% teine jer slabiji intenzitet oteenja ne daje pravo na novanu naknadu.Telesno oteenje moe da nastane samostalno ili paralelno sa invaliditetom.U prvom sluaju osiguraniku pripada samo pravo na novanu nakanadu, a u drugom sluaju pripada mu i pravo na novanu naknadu i pravo na invalidsku penziju. 149. Starosna penzija Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, osiguranik stie pravo na starosnu penziju:

kada mukarac navri 63,odnosno ena 58 godina ivota i najmanje 20 godina penzijkog staa.Kada mukarac navri 65 i ena 60 godina ivota i najmanje 15 godina staa,kada mukarac navri 40, ena 35 godina staa osiguranja i najmanje 53 godine ivota.U prvoj situaciji uestvuju godine ivota i sta osiguranja.Godine ivota su razliito odreene za mukarca i enu,a sta osiguranja je vreme osiguranja pokriveno doprinosima.U treoj situaciji uestvuju sta osiguranja i godine ivota.Sta osiguranja (mukarac 40, ena 35) je vreme osiguranja pokriveno doprinosima ,a godine ivota(53) odreene su jednako za oba pola.Uslovi za sticanje prava na straosnu penziju su odreeni kumulativno.Osiguraniku kome se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem potrebne godine ivota se smanjuju zavisno od stepena uveanja staa,osiguranja za po jednu godinu i to:za svakih 3 godina rada na poslu gde se 12 meseci rizinog rada rauna kao 14 meseci staa osiguranja, za svakih 2 godina i 6 meseci na poslu gde se 12 meseci rizinog rada rauna kao 15 meseci staa osiguranja,za svake 2 godine rada na poslu gde se 12 meseci rizinog rada rauna kao 16 meseci staa osiguranja, za svaku godinu i 6 meseci rada na poslu gde se 12 meseci rizinog rada rauna kao 18 meseci staa osiguranja. Utvrivanje visine starosne i invalidske penzije regulisano je na isti nain.taj nain se zasniva na bodovnom sistemu u kome je visina penzije proizvod dva elementa , linih bodova i opteg boda.Lini bodovi se utvruju mnoenjem linog koeficijenta osiguranika i njegovor penzijskog staa.Lini koeficijent osiguranika se utvruje na godinjem nivou,a potom na nivou svih godinjih linih koeficijenata.Penzijki sta obuhvata sta osiguranja i poseban sta,ali tako da moe iznositi najvie 45 godina.Opti bod je nominalni iznos koji pretstavlja kolinik izraunatog zbira penzije i zbira linih bodova svih korisnika starosne i invalidske penzije koji su pravo na penziju ostvarili od 1.januara 2001. do 30.juna 2002. pri emu se zbir penzija odreuje na osnovu mesene visine penzije u poslednjemkvartalu 2002.Zakon ustanovljava pravo na najniu penziju i nju imaju zateeni korisnici starosne i invalidske penzije i ogranienje najvieg iznosa penzije i tu je odreeno da lini koeficijent ne moe iznositi vie od 4.Visina starosne i inavlidske penzije za osiguranike zaposlene koji rade na poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem uveava se za 20%. 150. Invalidska penzija Pravo na invalidsku penziju je posledica invalidnosti.Invalidnost postoji kad kod siguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanim povredama na radu,profesionalnom boleu koje se ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacojjom.Invalidnost je preduslov za sticanje prava na invalidksu penziju.Kad invalidnost nastane usled povrede van rada ili bolesti, van rada osiguranik stie pravo na invalidksu penziju ako je do invalidnosti dolo pre navreni 65(mukarac) i 60(zena) godina ivota i ako ima 5 godina staa osiguranja.Osiguranik kod koga je ivalidnost usled povrede van rada i bolesti van rada nastala pre navrenih 30 godina ivota stie pravo na invalidsku penziju:kada je invalidnost nastala do navrene 20 godine ivota ,a ko ima najmanje godinu dana staa osiguranja,kada je invalidnost nastala do navrene 25 godine ivota, ako ima najmanje 2 godine staa osiguranja i kada je invalidnost nastala do navrene 30 godine ivora ako ima najmanje 3 godine staa osiguranja. Utvrivanje visine starosne i invalidske penzije regulisano je na isti nain.Taj nain se zasniva na bodovnom sistemu u kome je visina penzije proizvod dva elementa , linih bodova i opteg boda.Lini bodovi se utvruju mnoenjem linog koeficijenta osiguranika i njegovor penzijskog staa.Lini koeficijent osiguranika se utvruje na godinjem nivou,a potom na nivou svih godinjih linih koeficijenata.Penzijki sta obuhvata sta osiguranja i poseban sta,ali tako da moe iznositi najvie 45 godina.Opti bod je nominalni iznos koji pretstavlja kolinik izraunatog zbira penzije i zbira linih bodova svih korisnika starosne i invalidske penzije koji su pravo na

penziju ostvarili od 1.januara 2001. do 30.juna 2002. pri emu se zbir penzija odreuje na osnovu mesene visine penzije u poslednjemkvartalu 2002.visina starosne invalidkse penzije uveava se dodatnim staom kada osiguranik ena ostvaruje pravo na starosnu penziju i kada svaki osiguranik ostvaruje pravo na invalidsku penziju usled povrede na poslu i profesionalne bolesti.Zakon ustanovljava pravo na najniu penziju i nju imaju zateeni korisnici starosne i invalidske penzije i ogranienje najvieg iznosa penzije i tu je odreeno da lini koeficijent ne moe iznositi vie od 4.Visina starosne i inavlidske penzije za osiguranike zaposlene koji rade na posleovima na kojinma se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem uveava se za 20%. 151. Porodina penzija Pravo na porodinu penziju mogu ostvariti lanovi porodice umrlog osiguranika koji je navrio najmanje 5 godina staa osiguranja ili ispunio uslove za invalidsku penziju,lanovi porodice umrlog korisnika starosne i invalidske penzije,alnovi porodice osiguranika sa ogranienim kapacitetom osiguranja ija je smrt nastala usled povrede na radu ili profesionalne bolesti.lanovima porodice umrlog osiguranika smatraju se brani drug, deca i roditelji.Brani drug je udova ili udovac.Udova stie pravo na porodinu penziju:ako je do smrti brano druga navrila 48 godina ivota,ako je do smrti branog druga ili u roku od 1 godine od smrti branog druga postala potpuno nesposobma za rad i ako je posle smrti branog druga ostalo jedno dete ili deca koja imaju pravo na porodinu penziju po tom branom drugu,a udova vri roditeljsku dunost.Udovac stie pravo na porodinu penziju:ako je do smrti branog druga navrio 53 godine ivota, ako je do smrti branog druga ili u roku od 1 godine od smrti branog druga postao nesposoban za rad i ako je posle smrti branog druga ostalo jedno dete ili vise dece koja imaju pravo na porodinu penziju po tom branom drugu ,a udovac obavlja roditeljsku dunost.Deca su sinovi i keri roeni u braku ili van braka, usvojenici, unuad,brae i sestre, deca koja imaju oba ili jednog roditelja...Svakom detetu mlaem od 15 godina pripada pravo na porodinu penziju.Detetu starijem od 15 godina porodina penzija pripada do zavretka kolovanja,a najkasnije do navrenih :20 godina ivota ako pohaa srednju kolu, 23 godine ivota ako pohaa viu kolu i 26 godina ivota ako pohaa fakultet.Vojna obaveza produava pravo na porodinu penziju najdue do navrene 27 godine ivota.Pravo na porodinu penziju stie roditelj koji je do smrti osiguranika, odnosno korisnika prava navrio 63(mukarac), odnosno 58 godina ivota ili postao potpuno nesposoban za rad.lanovima ue porodice prema zakonu smatraju se:brani drug, deca roena u barku i van braka,usvojenici,pastorad i unuci.Onaj ko je namerno ili krajnjom nepanom prouzrokovao smrt osiguranika ne moe po tom osnovu ostvariti pravo na porodinu penziju.Visina porodine penzije odreuje se prema starosnoj i invalidskoj penziji koja bi osiguraniku pripadala u asu smrti u procentu i to:ako penzija pripada samo alnovima ue porodice ili lanovima ire porodice umrlog osiguranika(za jednog lana 70%, za dva alana 80%, za tri 90%, za etiri i vie 100%) i ako penzija pripada i lanovima ue porodice ona se odreuje kao i u prethodnom sluaju, a lanovima ire porodice pripada ostatak do iznosa starosne ili invalidske penzije.Ako pravo na porodinu penziju imaju brani i razvedeni brani drug osiguranika invalidska penzija se odreuje u visini koja pripada za jednog lana porodice pa se tako dobijeni iznos penzije deli na dva dela.deci bez roditelja pripadaju porodine penzije po oba roditelja, sa tim to se odreuju kao jedna penzija iji iznos ne moe da pree najvii iznos penzije utvren u skladu sa ovim zakonom. 152. Novaana naknada za telesno oteenje Ovo pravo mogu stei samo osiguranici koji su doiveli povredu na radu ili su oboleli od neke profesionalne bolesti.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju telesno oteenje postoji kad kod osiguranika postoji gubitak, onesposobljenost pojedinih organa to oteava

normalnu aktivnost organizma i iziskuje vee napore u ostvarivanju ivotnih potreba bez obzira da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost.To je teina oteenje u rasponu koji obuhvata 8 postavljenih stepena .Prvi sa 100 teine, drugi sa 90, trei sa 80%...telesna oteenja ispod 7 stepena nije osigurani sluaj.Prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju telesna oteenja i procenat oteenja utvruje ministra za poslove penzijskog i inavlidskog osiguranja i ministar za poslove zdravstva.Pravo na novanu naknadu za telesno oteenje mogu ostvariti kako osiguranici punog kapaciteta, tako i osiguranici ogranienog kapaciteta(lica koja se nalaze na strunom osposobljavanju po uputu organizacije za zapoljavanje, ucenici i studenti na obavezno proizvodnom radu)Lice ije je telesno oteenje bilo ispod 30% moe naknadno stei pravo na novanu naknadu ukoliko doe do pogoranja postojeeg ili nastanka novog telesnog oteenja pa teina ukupnog telesnog oteenja pree granicu od 30%.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju visina novane naknade za telesno oteenje odreuje se prema osnovu koji vai i za korisnike prava u republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.Prema stepenima i procentima telesnog oteenja utvrenim lanom tog zakona.U stalnom mesenom iznosu se isplauje ova naknada. 153. Naknada pogrebnih trokova Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju u sluaju smrti korisnika penzije lice koje izvri sahranu stie pravo na naknadu pogrebnih trokova.Pod korisnikom penzije podrazumeva se korisnik invalidske, starosne i porodine penzije.Pravo na naknadu pogrebnih trokova pripada svakom licu koje je izvrilo sahranu. Uz zahtev za ostvarivanje prava prilau se i dokazi ,opravdanost zahteva procenjuje se po lokalnim obiajima i prosenim cenama.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, naknada pogrebnih trokova odreuje se u visini1.5 prosene penzije u prethodnom kvartalu u odnosu na dan smrti korisnika.Prethodni kvartal je uvek celi kvartal, to je kvartal koji prethodi kvartalu u kome je korisnik penzije umro. 154. Fondovi za penzijsko i invalidsko osiguranje Penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeuje i sprovodi fond.Fond za penziojsko i invalidsko osiguranje je organizacija za obavezno socijalno osiguranje.Fond je ustanova javne slube, osniva je republika i on je upisan u registar i ima svojtvo pravnog lica.Postoje tri republika fonda:republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, republiki fond za penzijko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i republiki fon za penzijsko i inavlidsko osiguranje poljoprivrednika.Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje osigurava sva lica koja su po zakonu ukljuena u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, utvruje osnovice za plaanje doprinosa,utvruje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, obezbeuje namensko i ekonomski racionalno korienje sredstava i njihovo uveanje, obezbeuje ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja,vri kontrolu radnji,organizuje i sprovodi penzijsko i invalidsko osiguranje i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.Organi fonda su odgovorni za upravljanje, rukovoenje i nadzor.Republikim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje upravljaju predtsavnici osiguranika, poslodavca i korisnika prava.Organ upravljanja fonda je upravni odbor.Mandat lanova upravnog odbora traje 4 godine, a funkcija predsednika i zamenika upravnog odbora 2 godine.Upravni odbor donosi statut i druge opte akte fonda,utvruje osnovice i stope doprinosa uz saglasnost vlade, donosi akt o organizaciji fonda, donosi finansijaki plan i godinji obraun fonda, donosi programe rada, odluuje o poslovanju fonda, imenuje direktora fonda,odluuje o drugim pitanjima u skladu sa statutom i zakonom.Rukovoenje fondom povereno je direktori, njega imenuje upravni odbor fonda po prethodnom pribavljenom miljenju vlade.mandat direktora traje 4 godine.Direktor fonda je istovremeno direktor i strune slube fonda.direktor fonda organizuje rad i poslovanje u fondu,

odgovara za zakonitost rada u fondu,pretstavlja i zatupa fond, izvrava odluke upravnog odbora, donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova, rukovodi radom zaposlenih u fondu i vri druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.Nadzor nad finansijskim poslovanje fonda vri nadzorni odbor.Mandat lanova nadrzornog odbora traje 4 godine.Nadzorni odbor vri nadzor nad finansijskim poslovanjem fonda, vri uvid u sprovoenje propisa o finansijskom poslovanju,vri uvid u sprovoenje odluka upravnog odbora i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.Nadzorni odbor podnosi izvetaje upravnom odboru tromeseno i vladi najmanje jednom godinje. 155. Matina evidencija Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje vodi evidenciju o osiguranicima ,obveznicima plaanja doprinosa i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.Matina evidencija se vodi na nain odreen odredbama zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje jednako vae i za optu i za posebnu matinu evidenciju.Matina evidencija se vodi po jedinstvenim metodolokim principima i po jedinstvenom kodeksu ifara.Unoenje podataka u matinu evidenciju vri se na nain blie ureen aktima i obrascima vlade.Matina evidencija se ustrojava unoenjem podataka o osiguranju na osnovu prijave na osiguranje.Ti podatci se odnose na osiguranike,korisnike prava i obveznike doprinosa.Prijave podataka za matinu evidenciju podnose fondu:poslodavac za zaposlene, optinska poreska uprava, savez za osiguranike samostalnih delatnosti, sami osiguranici kada su oni obveznici doprinosa, organizacije za zapoljavanje za lica koja kod nje ostvaruju status osiguranika, nadleni maticar , kada se prijavljuje smrt osiguranika.Prijave podataka podnose se u odreenim rokovima, za obveznike doprinosa 8 dana od kada je poslovanje otpoelo ili prestalo, za sta osiguranja zaradu i naknadu zarade do 30. aprila tekue za prethodnu godinu...U matinu evidenciju se unose podatci o sticanju i gubitku svojsva osiguranika, staa osiguranja i penzijskom stau i drugim injenicama vanim za ostvarivanjem prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.Fond je duan da podatke iz prijave unese u matinu evidenciju u rokovima koji iznose za podatke o obvezniku doprinosa i promenu osiguranja 8 dana, za injenicu smrti 1 dan od prijema prijave.Podaci iz matine evidencije mogu se naknadno menjati ako nadleni organ naknadno utvrdi njihovu promenu ,ako se utvrdi da su uneti na osnovu lanih isprava i ako se utvrdi da su netani ili nepotpuni.Fond je duan da osiguraniku na njegov zahtev izda uverenje o podacima unesenim u matinu evidenciju i to uverenje ima svojstvo javne isprave.Doneseno reenje se moe pobijati albom, a ako ona bude odbijena reenje postaje konano.Protiv konanog reenja o podacima iz matine evidencije osiguranik moe pokrenuti upravni spor.Za njegovo reavanje nadlean je okruni sud.Prijave za ustrojavanje i voenje matine evidencije na osnovu kojih su podatci uneti uvaju se najmanje 30 godina od dana sticanja prava utvrenih na osnovu tih podataka ,ali ne manje od 10 godina od dana prestanka prava.Unitavane originalnih prijava na osnovu kojih su podatci uneti u matinu evidencuiju vri struna komisija koju obrazuje fond. 156. Ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se pred organima odgovarajueg fonda.Kada se ta prava ostvare onda se koriste.Postupak ostvarivanja i nain korienja prava utvreni su zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.Postupak vodi fond penzijskog i invalidskog osiguranja kod kojeg je osiguranik poslednji put bio osiguran.Zahtev za ostvarivanje prava podnosi se iskljuivo fondu poslednjeg osiguranja.Postupak ostvarivanja prava pokree se zahtevom i on se podnosi prvostepenom organu.Protiv reenja fonda donesenom po albi odnosno u vrenju revizije moe se podneti tuba u upravnom sporu kod nadlenog suda.Penzije i novane naknade utvruju se u mesenom iznosu i isplauju se unazad.Starosna penzija se ostvaruje po

prestanku osiguranja i ona se isplauje od dana prestanka osiguranja ako se zahtev podnese u roku od 6 meseci.Invalidska penzija ostvarena u toku osiguranja isplauje se od dana prestanka osiguranja, a najranije od dana prijema pravosnanog reenja o invalidnosti.Porodina penzija se isplauje od dana smrti umrlog osiguranika ako je zahtev podnet u roku od 6 meseci od dana smrti osiguranika,a ako je zahtev podnet po isteku tog roka od dana podneoenja zahteva i za 6 mesci unazad, sve pod uslovom da podnosilac zahteva nije bio u tom periodu u osiguranju Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja odreena su zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.To su: za sluaj starosti pravo na strasnu penziju, za sluaj invalidnsoti pravo na invalidskui penziju, za sluaj smrti pravo na porodinu penziju i pravo na naknadu pogrebnih trokova, za sluaj telesnog oteenja pravo na novanu naknadu za telesno oteenje.Ova prava se mogu koristiti samo ako su doprinosi za osiguranje plaeni.Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su lina i ne mogu se prenositi na druga lica.Prema zakonu o penzisjkom i invalidsko osiguranju prava iz tog zakona ne zastarevaju ako nije drugaije odreeno.Ako je drugaije odreeno za dospele mesene iznose penzija i novane naknade za telesno oteenje koji nisu mogli biti isplaeni zbog okolnosti koje je prouzrokovao korisnik.Uslovi za ostvarivanje prava iz penziojskog i invalidskog osiguranja jednako vae za sve osiguranuike.Izuzetak postoji samo u pogledu prava na penziju jer se ona za pojedine kategorije osiguranike moe ostvariti i pod posebnim uslovima.Re je o ovlaenim slubenim licima u organima unutranjih poslova, zaposlenima koji rade na odreenimposlovima u ministrstvu inostranih poslova, pripadnicima bezbednosti, informativne agencije,zaposlenima u organima koji rade na poslovima radioizviajne slube, ovlaenim slubenim licima u smislu propisa u izvrenju krivinih sankcija, ovlaenim slubenim licima poreske policije.Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obezbeuju se kod nadlenog fonda za penzijsko i inavalidsko osiguranje.Postoje tri takva fonda:republiki fon za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje sa mostalnih delatnosti i republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika. 157. Obavezno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje Zdravsveno osiguranje je ureeno zakonom o zdravstvenom osiguranju.Prava iz zdravstvenog osigunja nastaju kada nastupe osigurani sluajevi, a ostvaruju se kod republikog zavoda za zdravstevno osiguranje.Zakon o zdravstenom osiguranju regulie dobrovoljno i obavezno soiguranje.Obavezno zdravstveno osiguranje uspostavlja se automatski zasnivanjem radnog odnosa ili drugog pravnog odnosa uslovljenog tim osiguranjem.Pun kapacitet obaveznog zdravstvenog osiguranja ine:za sluaj povreda, bolesti, pravo na zdravstveni uatitu i pravo na putne trokove radi zdravstvene zatite, za sluaj smrti pravo na naknadu pogrebnih trokova.Pun kapacitet obaveznog zdravstvenog osiguranja uivaju osigurana lica, a to su osiguranici ilanovi njihovih porodica.Pod osiguranicima se podrazumevaju:zaposleni kod raznih poslodavaca, domai dravljani zaposlenih kod stranih ili meunarosnih organizacija i ustanova, zaposlena lica upuiena narad u inostranstvo kod domaeg poslodavca, domai dravljani zaposleni u inostrantvu,zaposoeni sa ijim je radom prestala potreba dok se ostvaruje pravo na naknadu zarade,korisnici penzije i drugih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zemljoradnici ako nisu osigurani po drugom osnovu, svetenici i verski slubenici, stranci zaposleni u Srbiji kod stranog poslodavca ako meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno...Pod lanovima porodice osiguranika se podrazumevaju brani drug , deca roana u braku i van braka, usvojenici, roditelji, ouh,maeha, baba, deda.Brani drug uziva prava iz zdravsrvenog osiguranja dok je u braku sa osiguranikom, a posle razvoda samo ako je u momentu prestanka braka bio stariji od 45 godina(ena) i 55 mukarac ili je bio potpuno nesposoban za rad.dete osiguranika uiva prava iz

penzijskog i invalidskog osiguranja do navrene 15, odnosno 26 godine ivota , ako je na redovnom ili vanrednom kolovanju ili na post diplomskim studijama .Unuad, braa i sestre uivaju prava iz zdravstevnog osiguranja ako ih osiguranik izdrava.Lica koja ne pripadaju uoj porodici imaju prava iz zdravstvenog osiguranja samo ako nisu osigurani po drugom osnovu.Obavetzno zdravstveno osiguranje svedeno je na sluaj invalidnosti ili telesnog oteenja .Ostvaruju uenici i studenti na obaveznom proizvodnom radu, lica koja su angaovana po ugovoru o delu, lica koja obaljaju privremene ili povremene poslove preko zadruge, lice na strunom osposobljavanju,uesnici organizovanih i javnih radova i lica koja se osposobljavaju i obuavaju za odbranu.Prema zakonu o zdravsrtvenom osiguranju moe se uvesti dobrovoljno osiguranje i mogua su dva vida:jedan se odnosi na osiguranike obaveznog osiguranja ,a drugi se odnosi na lica koja nisu obavezno osigurana.osiguranici obaveznog osiguranja mogu obezbediti ili vei obim prava od obima prava koji je obezbeen obaveznim osiguranjem ili drugu vrstu prava u odnosu na prava obezbeena obaveznim osiguranjem.Lica koja nisu osiguranici obaveznog zd5ravstenog osiguranja mogu sebi ilanovima porodivce obezbediti prava iz udravstvenog osiguranja i to kako prava iz nomenkalature obaveznog osiguranja,tako i prava izvan te nomeklature.Dobrovoljnim osiguranjem osiguranici mogusebe i llanove svoje porodice zfravstveno osigurati i od rizika plaanja oparticiopacije.Asredstva tza dobrovoljno zdravstveno osiguranje vode se i koristi odvojeno od sredtava obaveznog zdravstvenog osiguranja. 158. Zdravstvena zatita Prema zakonu o zdravstevnom osiguranju, prava iz zdravsvenog osiguranja su zdravstvena zatita, naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad,naknada putnih trokova u vezi sa korienjem zdravstvene zatite i naknada pogrebnih trokova.Pravo na zdravstvenu zatitu ima svoj obim i sadraj.Prema zakonu o zdravstvenoj zatiti ,zdravstvena zatita u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja obuhvata:medicinske mere i postupke za unapreivanja zdravstvenog stanja, odnosno spreavanje, lekarske preglede i proveravanje zdravstvenog stanja, leenje povreenih i obolelih, prevenciju i leenje bolesti usta i zuba,medicinsku rehabilitaciju,lekove, pomone materijale ,proteze, pomone sanitarne sprave.Pun obim i sadraj zdravstvene zatite mora biti obezbeen deci osiguranika do navrene 15 godine ivota, odnosno 26 ako su na kolovanju ili post diplomskim studijama, enama u vezi sa trudnoom, materinstvom, licima straijim od 65 godina ivota,licima obolelih od zaraznih bolesti, poremeaja.Pod obimom zatite podrazumeva se broj zdravstvenih usuga, koliina lekova.Specifinu zdravstvenu zatitu u vezi sa primenom propisa u radu i zatiti na radu obezbeuje poslodavac iz svojih sredstava.zaposleni lica,civilna lica na slubi u vojsci i njenim jedibnicama imaju pravo da koriste zdravsrtvenu zatitu u inostranstvu ako tamo rade.To pravo imaju i lanovi njihovih porodica dok borave u inostranstvu.Domai dravljani zaposleni u domainstvima osiguranika koji rade u inostranstvu ili kod domaih,lanovi njihovih porodica dok borave u inostranstvu, kao i domai dravljani upueni iz Srbije u inostrantvo radi odreenih poslova ili kolovanja, za vreme boravka u inostranstvu do 6 meseci imaju pravo na zdravstvenu zatitu u inostranstvu samo u sluajevima hitne medicinske pomoi, a ako su u inostranstvu due od 6 meseci imaju pravo na zastitu u obimu utvrenom za osiguranike u zemlji.Prema zakonu o zdravstvenoj zatiti, osiguranom licu od 15 godina ivota moe se odobriti leenje u inostranstvu pod uslovima utvrenim optim aktom republikog zavoda za zdravstveno osiguranje ,ukoliko je re ooboljenju koje se ne moe leiti u zemlji.Pri korienju odreenih vidova zdravstvene zatite moe se predvideti uee osiguranih lica u trokovima zdravstvene zatite vodei rauna da ih to uee ne odvraa od

zdravstvene zatite.Strani dravljani,lica bez dravljanstva koja su stalno nastanjena ili privremeno borave u naoj zemlji imaju pravo na zdravstveni uatitu u skladu sa zakonom o zdravstvenoj zatiti stranaca u SRJ koji se po lanu ustavne povelje SCG primenjuje kao zakon Srbije. 159. Naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad Pravo na ovu naknadu pripada zaposlenim kod poslodavca domaim dravljanima zaposlenih kod stranih i meunaropdnih organizacija i ustanovama, zaposlenimlicima upuernim na rad u inostranstvo ili na radu kod domaeg poslodavca koji posluje u inostranstvu,vlasnici, odnosno osnivai radnji koji u njima rade,vlasnici, odnosno osnivai privrednih drutva bez obzira da li u njima rade ili ne, lica koja samostano obavljaju privrednu ili drugu delatnost kao svoje zanimanje, svetenici.Prano na naknadu zarade ostvaruje se u odreenim sluajevima, pod odreenim uslovima.Naknada zarade se ostvaruje zbog privremene nesposobnosti za rad, usled povrede ili bolesti, spreenosti za rad usled medicinskog ispitivanja, izolacije kliconoe ili pojave zaraze,nege lana ue porodice,spreenosti za rad usled dobrovoljnog davanja tkiva ili organa, pratnje bolesnika upuenog na leenje ili lekarski prergled i spreenosti za rad zbog odravanja trudnoe.Jedini sluaj u kome s erazlog spreenosti za rad ne tie samog osiguranika je nega lana ue porodice , deteta ili branog druga.Ako je oboleli mlai od 15 godina,pravo na naknadu zarade moe trajati najdue 15 dana,a ako je stariji od 15 godina najdue 7 dana.Pravo na naknadu zarade pripada od prvog dana privremene spreenosti za rad , pa za sve vreme njegovog trajanja ako zakonom nije drugaije odreeno.Trajanje privremene spreenosti odreuje lekar kod kojeg se ostvaruje pravo na zdravstvenu zatitu.Kod due spreenosti za rad prouzrokovane povredom ili boleu ,a najkasnije po isteku jedne godine njenog neprekidnog traujanja republiki zavod za zdravstveno osiguranje upuuje obolelog sa potrebnom medicinskom dokumentacijom,komisiji nadlenoj za ocenu radne sposobnosti po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.Osiguraniku ne pripada naknada zarade ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, ako je nepsosobnost za rad prouzrokovao akutnim pijanstvom, ako je namerno spreavao ozdravljenje,ako se za vreme privremene spreenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnou kojom ostvaruje prihod, ako se bez opravdanog razloga ne javi lekaru za ocenu sposobnosti.Osnov za utvrivanje naknade zarade je zarada koju bi osiguranik ostvario u mesecu za koji se isplauje naknada zarade da nije nastupila spreenost za rad.Ako je osiguranik radio kod dva poslodavca ili ako je radio kod poslodavca i obavljao samostalnu delatnost, osnovza utvrivanje naknade se odreuje prema ukupnoj zaradi u svim osnovima.Naknadu zarade za prvih 30 dana spreenosti za rad obezbeuje poslodavac iz svojih sredstva, a posle toga republiki zavod za zdravstveno osiguranje ako drugaije nije odreeno.Svaki poslodavac bez obzira da li je pravno ili fiziko lice moe isplatiti naknadu zarade i kada je njen dunik zavod,ali je zavod duan da mu isplaeni iznos nadoknadi u roku od 15 dana.Naknada zarade iznosi 65% od osnova za naknadu,a kada su uzrok spreenosti za rad povreda na radu i profesionalna bolest i odravanje trudnoe 100% od osnova sa tim to u svakom sluaju ne moe biti nia od minimalne zarade.Naknada zarade za vlasnike za lica koja obavljaju samostalnu delatnost ne moe biti vea od 65% od prosene osnovice na koju je osiguranik plaao doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje u prethodnom kalendarskom polugou,a kada je uzrok privremene spreenosti za rad povreda na radu, profesionalna bolest, ne moe biti vea od same prosene osnovice na koju je osiguranik plaao doprinos.Za zaposlene udaljene sa rada visina naknade zarade zbog privremene nesposobnosti za rad smanjuje se u sreznmeri u kojoj je naknada zarade zbog udaljenja manje od zarade koju bi zaposleni ostvario da nije udaljen sa tim to ima pravo na razliku ako se pokae da je udaljenje bilo neosnovano.

160. Naknada putnih trokova u vezi sa korienjem zdravstvenog osiguranja Prama zakonu o zdravstvenom osiguranju pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite pripada svim osiguranicima i lanovima njihovih porodica,a u sluaju potrebe i pratiocu.Ovo pravo se koristi kada je osigurano lice upueno ili pozvano u drugo mesto radi pruanja zdravstvene zatite ili ocene privremene spreenosti za rad,a to mesto je udaljeno najmanje 30 km od njegovog mesta stanovanja.Udaljenost nije relevantna kada se zdravstvena zatita odnosi na dijalizu osiguranika i vebe deteta osiguranika kod logopeda ili onog lekara.Visina trokova se odreuje prema najkraoj relaciji i ceni karte za drugi razred voza , odnosno autobusa, ako priroda bolesti ili povrede ne iziskuje neophodno korienje drugog sredstva javnog saobraaja.Po nalogu lekarske komisije osiguranik ima pravo na prevoz sanitetskim kolima ,a ako mu se takva kola ne mogu obezbediti naknadie mu se stvarni trokovi prevoza ,li najvie do iznosa 15% od cene 1 litra benzina za svaki km.Kada ima pravo na trokove prevoza osigurano lice moe na relacijama na kojima postoji oprganizovani javni prevoz moe koristiti privatno prevozno sredstvo u hitnim i opravdanim sluajevima pri emu mu pripada naknada u visini stvarnih trokova ,a najvie 15% od cene 1 l benzina za svaki preeni km.Osigurano lice koje se povredi ili razboli za vreme boravka u drugom mestu nema pravo na naknadu trokova prevoza za povratak u mesto zaposlenja sem ako postoji potreba posebnog prevoza.Ako osigurano lice ima pravo na besplatni prevoz po drugim propisima, ne pripada mu naknada trokova prevoza,a ako ima pravo na prevoz za popustom pripada mu razlika do pune cene kotanja prevoza.Osiguranom licu moe biti odreen pratilac ako je to neophodno.U tom sluaju pratiocu pripada naknada trokova prevoza pod istim uslovima kao i zaosigurano lice.Za dete mlae od 18 godina pratilac je uvek neophodan.Osigurano lice moe pre putovanja uzeti akontaciju trokova prevoza uz obavezu da je u rtoku od 10 dana od dana zavrenog putovanja opravda ili vrati. 161.Naknada za pogrebne trokove Naknada pogrebnih trokova se iplauje u sluaju smrti:zaposlenih kod poslodavaca, civilnih lica na slubi u vojsci, domaih dravljana zaposlenih kod stranih ili meunarodnih organizacija i ustanova, zaposlenih upuenih na rad u inostranstvo ili na radu kod domaeg poslodavca u inostranstvu,domaih dravljana zaposlenih u inostranstvu, zaposlenih za ijim je radom prestala potreba,zaposlenih na neplaenmom odsustvu, lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju naknadu zarade po pomenutom zakonu, lica koja primaju novanu naknadu,korisnika penzije i lanova porodice svih ovih lica.isplata se vri licu koje je izvrilo sahranu.nakanada pogrebnih trokova se odreuje u visini od 50% od prosene mesene zarade u republici u pretposlednjem mesecu u odnosu na dan sahrane, prema podatcima organa nadlnog za posleove statistike.Kada se umrli radi sahrane prevozi u drugo mesto,a ono je udaljeno vie od 100 km od mesta prebivalita iznos naknade se uveava za 50% ,a u sluaju prevoza umrlog iz inostranstva ili sahrane u inostranstvui naknada se uveava za 100%. 162. Republiki zavod za zdravstveno osiguranje poto se zdravsrvenim osiguranjem obezbeuje ostvarivanje prava, zavod ima status ustanove javne slube.Njegov osniva je republika, upisan je u javni registar i ima status pravnog lica.Republiki zavod za zdravstvgeno osiguranje je sloen sistem koga ine centrala u Beogradu i filijale u seditima okruga.Nadzor nad zakonitou rada i akata zavoda vri ministrastvo za poslove zdravlja.Republiki zavod za zdravstveno osiguranje obezbeuje uslove za sprovoenje i sprovodi zdravstveno osiguranje, donosi godinji program za sprovoenje zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja ,zakljuuje ugovore sa nosiocima zdravstvene slube o pruanju zdravstvene zatite,obezbeuje namensko i ekonomino korienje sredtava za zdravstveno

osiguranje,obezbeuje efikasno i zakonito ostvarivanje prava, vodi evidenciju o osiguranicima,vri kontrolu prijavbljivanja na osigurnanje, prua strunu pomo osiguranim licima u vezi sa ostvarivanjem njihovih prava i interesa,ureuje , organizuje dobrovoljno zdravstgveno osiguranje,obezbeuje sprovoenje meunarodnih ugovora o osiguranju, obavlja druge poslove odreene zakonom i statutom zavoda.Organi republikog zavoda za dravstveno osiguranje su odgovorni za upravljanje , rukovoenje i nadzor.Organ upravljanja je upravni odbor zavoda .Njega ini 21 lan, od kojih 14 pretstavljaju zaposlene, po 2 penzionera,zemljoradnike, jednog zaposlenog u zavodu.lanove upravnog odbora imenuje i razreava vlada na predlog saveza sindikata za predstavnike zapslenih,zadrunos saveza za predstavnike zemljoradnika, direktora zavoda za predstavnika zaposlenih u zavodu.Upravni odbor donosi statut i druge opte akte zavoda ,donosi godinji program za sprovoenje zdravstvene zatite i zdravstvenog osigurabnja, odluuje o poslovanju zavoda i drugim pitanjima od znaaja za njegov rad, donosi finansijski plan i godinji obraun zavoda,utvruje reim naplate uea osiguranih lica u trokovima zdravstvene zatite, obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i statutom zavoda.rukovoenje tavoda je povereno direktoru.Njega imenuje i razreava vlada i mandat mu je 4 godine.Direktor zavoda organizuje rad i poslovanje u zavodu, pretsavlja i zastupa zavod,stara se o zakonitosti i odgovara za zakonitost rada zavoda, izvrava odluke upravnog odbora zavoda,donosi akt o organizacioji i sisitenmatizaciji zaposlenih u zavodu, propisuje obrazac slubene legitimacije,rukovodi radom zaposlenih i vri druge poslove utvrene zakonom ili statutom zavoda.Nadzor na d finansijskim poslovanjem zavoda vri nadzorni odbor i on ima 7 lanova.mandat lana, predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora je 4 godine.Nadzorni odbor vri nadzor nad finansijskim poslovanjem zavoda, vri uvid u sprovoenjem zakona u vezi sa finansijskim poslovanjem zavoda, vri uvid u sprovoenje odluka upravnog odbora,obavlja i druge poslove.Odnosi izmeu republikog zavoda za zdravstvenu zatitu i nosilaca zdravstvene slube povodom pruanja zdravstvene zatite osiguranicim aureuje se ugovorom koji se zakljuuuje na neodreeno vreme.Ovim ugovorom se odreuju vrste, kvalitet i obim usluga, cene koje zavod plaa za vrenje zdravstvenih uslugam, nain obraunavanja i plaanja cena, nain reavvanja spornih pitanja i druga prava i obaveze ugovaraa.Statutom zavoda se moe za ugovaranje zdravstvenih usluga ovalstiti i filijala zavoda. 163. Ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja Zdravstveno osiguranje pripada sferi prava.Nain ostvarivanja prava ureen je odrebama zakona o zdravstvenoj zatiti.Prava iz zdravstvenog osiguranja osiguranik ostvaruje u filijani zavoda na ijem podruju im aprebivalite ako zakonom nuije drugaije odreeno.Drugaije je dreeno za zaposlene koji ta prava ostvaruju u filijali na ijem je podruju sedite poslodavca ili njegova poslovna jedinica ili radnje koje ta prava ostvaruju u filijali na ijem je podruju sedite dutva ili radnje.da bi prava iz zdravstvenog osiguranje mogla bbiti ostvarena uslov je da su prijave na osiguranje po nekom od relevantnih osnova podnete.Prava iz zdravstvenog osiguranja ostvaruju se u posebnom upravnom postupku ureenom procesnim odredbama zakona o zdravstvenom osiguranju uz supsidijarnom primenu zakona o optem upravnom postupku.O pravima iz zdravstvenog osiguranje odluuje u prvom stepenu organ filijale zavoda odreen statutom,.Taj organ donosi reenje i dostavlja ga osiguiranom licu.Ako osigurano lice ne bude zadovoljno prvostepenim reenjem moe izjaviti albu centrali zavoda o kojoj odluuje organ odreen statutom.Protiv konanog reenja o poravu iz zdravstvenog osiguranja ne moe se voditi upravni spor.Moe se traiti zatita prava pred nadlenim sudom i to je optinski sud.Tuba za sudsku zatitu prava podnosi se u roku od 30 dana od dana prijema konanog reenja i rok za tubu je prekluzivanm.Pravo na zatiitu se gubi i nepodnoenjem albe.O blagovremenoj i dozvoljenoj

tubi se odluuje meritorno. 164. Ostvarivanje zdravstvene zatite Zdravstvena zatita se ostvaruje u zdravstvenoj ustanovi ije je sedite napodruju filijale zavoda koje je osiguranom licu priznala to svojstvo,a ako osigurano lice radi zatitu moe da ostvaruje i kod nosioca zdravsvene slube na podruju filijale gde radi.U odreivanju naina korienja zdravstvene zatite i ocenjivanju medicinske opravdanoti uestvuju struni medicinski organi:lekar pojedinac,lakarska komisija i drugostepena lekarska komisija.Lekar pojedinac stie ovlaenja strunog medicinskog organa ugovorom izmeu matine filijale i nosioca zdravstvene slube.Lekar pojedinac i lekarska komisija su struno medicinski organi koji nadlenost u obezbeivanju zdravstvene zatite dele tako to lekar pojedinac prua zdravstvene usluge ,a lekarska komisija ceni stanja i postupke u ostvarivanju zdravstvene zatite ukljuujui i rad lekara pojedinca.Lekar koji je obaviop pregled ne moe biti lan lekarske komisije.Ako osigurano lice ne bude zaovoljno ocenom koju je dao lekar pojedinac moe izjaviti prigovor lekarskoj komisiji i prigovor se podnosi u roku od 48 sati pismeno ili usmeno.Lekar kome je prigovor izjavljen usmeno moe preinaiti svoju ocenu,a ako to ne uini duan je da saini beleku koju potpisuje i osigurano lice i da predmet odmah dostavi lekarskoj komisiji.Lekarska komisija je duna da odmah uzme u postupak prigovor radi donoenja ocene.Ocena koju daje lekarska komisija povodom prigovora na ocenu lekara pojedinca je konana.O toj oceni se pismeno obavetavaju osigurano lice, poslodavac, lekar pojedinac i filijala zavoda.Protiv ocene lekarske komisije koja je doneta bez prethodne ocene lekara pojedinca moe se izjaviti prigovor drugostepenoj lekarskoj komisiji u roku opd 3 dana od dana saoptenja ocene lekarske komisije.Drugostepena lekarska komisija duna je da odmah pristupi odluivanju o prigovoru radi davanja svoje ocene i ocena drugostepene lekarske komisije je konana i pismeno se obavetavaju osiguranik, lekar pojedinac, lekarske komisija ,poslodavac i filijala zavoda. 165. Obavezno i dobrovoljno osiguranje za sluaj nezaposlenosti osiguranje za sluaj nezaposlenosti ureeno je odredbama zakona o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti.Osigurani sluaj je nezaposlenost.postoje dve vrste osiguranja za sluaj nezaposlenosti, obavezno i dobrovoljno.Oni se ostvaruju kod nacionalne slube za zapoljavanje.Obavezno osiguranje za sluaj nezaposlenosti je neminovnmost koju prati uspostavljanje radnog odnosa uspostavljenog tim osiguranjem i regulisano je samim zakonom.Ovomosiguranje uivaju osigurana lica:zaposleni koji ostvaruju pravo na zaradu ili naknadu zarade, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, a nisu uenici i penzioneri, izabrana lica koja primaju platu, fizika lica koja samostalno bavljaju privrednu i drugu delatnost, osnivai ,odnosno suosnivai privrednog drtva.Dobrovoljno osiguranje ima dva vida:jedan se odnosi na osiguranike obaveznog osiguranja, a drugi se odnosi na lica koja nisu obavezno osigurana .Osiguranici obaveznog osiguranja mogu dobrovoljnim osiguranjem obezbediti ili vei obim prava ili druga prava koja nisu utvrena obaveznim osiguranjem.Uslovi dobrovoljnog osiguranja kao i uslovi, obim i nain ostvarivanja prava utvruju se optim aktom nacionalne slube za zapoljavanje.U stanju nezaposlenosti nalaze se lica od 15 do 65 godina ivota koja nisu zasnovala radni odnos , a nalaze se na evidenciji nezaposlenih i aktivno trae zaposlenje.Doprinosi osiguranja za sluaj nezaposlenosti plaaju se pio zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,Doprinosi za dobrovoljno osigurtanje vode se i koriste posebno, druga sredstva za finansiranje obaveznog osiguranja su prihodi iz budeta republike, sredstva ostvarena izdavanje, odnosno prodajom hartija od vrednosti i druga sredstva ostvarena u skladu sa zakonom. 166. Novana naknada za sluaj nezaposlenosti

Pravo na novanu naknadu ureeno je odredbama zakona o zapoljavanju i osiguranmju za sluaj nezaposlenosti.Pravo na novaanu naknadu imaju obavezno osigurana lica koja su po osnovu ugovora o radu i ugovora privremenih i povremenih poslova bila osigurana najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci.tim licima pripada pravo na naknadu ako su ostala bez zaposlenja zbog:prestanka potrebe za radom, steaja i likvidacije,odsustva potrebnih znanja i sposobnosti, premetaja branog druga i posle rada u inostrantvu.Pripada i licima kome je ugovor o radu prestao po drugim osnovama.Dobrovoljno osigurana lica imaju pravo na novanu naknadu u visini pod uslovima i na nain utvren optimaktom nacionalne slube za zapoljavanje.Novana naknada pripada od prvog dana prestanka osiguranja, ako se nezaposleno lice ne prijavi nacionalnoj slubi za zapoljavanje i podnese joj zahtev u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.Pravo na novanu naknadu traje 3 meseca ako osiguranik ima sta osiguranja od 1-5 godina, 6 meseci ako osiguranik ima sta osiguranja od 5-15 godina, 12 meseci ako osiguranik ima sta osiguranja od 20 godina, 24 meseca ako osiguranik ima najmanje 20 godina staa osiguranje i 61 godinu mukarac i 56 godina ena...trajanje prava na novanu naknadu se produava za vreme obrazovanja i obuke, za vrem,e privremene spreenosti za rad, za vreme porodiljskog osustva, nege deteta.Visina naknade zavisi od 3 inioca, osnovice,procenta i limita.Osnovicu ini prosena zarada, odnosno naknada zarade koja je osiguraniku isplaivana u poslednjih 6 meseci koji prethode mesecu kome je prestalo osiguranje.Novana naknada ne moe da bude via od prosene mesene zarade po zaposlenom ostvarene u republici prema poslednje objavljenom podatku organa nadlenom za poslerove statistike.Novaana naknada se isplauje unazad i ona spada u kategoriju povremenih i sukcesivnih potraivanja koja dospevaju iz meseca u mensec.Novaana naknada se srazmerno umanjuje za isnos koji nezaposleni ostvari na osnovu autorkog ugovora i bilo na kakav drugi nain.Isplata novane naknade nezaposlenom obustavlja se dok traje ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, za vreme odsluenja ili doslueja vojnog roka, za vreme izdravanja kazne zartvora i dok traje boravak van zemlje zbog upuivanja branog druga na rad u inostranstvo.Nezaposlenom prestaje pravo na novanu naknadu u dve grupe sluajeva, prva se odnosi na neizvravanje obaveza prema nacionalnoj slubi zapoljavanja, a drugi na promenu statusa korisnika prava.nezaposlenom kome je prestalo pravo na novanu naknadu moe ga stei ponovo ako opet ispuni uslove za njegovo ostvarivanje sa tim to mu se u sta osiguranja ne uraunava vreme raniujeg ostvarivanja prava na naknadu ,osim ako po prestanku poslednjerg osiguranja ima 25 i vie godina osiguranja. 167. Prava iz socijalnog osiguranja za sluaj nezaposlenosti Prava iz osiguranja za sluaj nezaposlenosti su:pravo na novanu naknadu i pravo na zdravstveno penzijsko i invalidsko osiguranje.Pravo na novanu naknadu ureeno je odredbama zakona o zapoljavanju i osiguranmju za sluaj nezaposlenosti.Pravo na novaanu naknadu imaju obavezno osigurana lica koja su po osnovu ugovora o radu i ugovora privremenih i povremenih poslova bila osigurana najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci.tim licima pripada pravo na naknadu ako su ostala bez zaposlenja zbog:prestanka potrebe za radom, steaja i likvidacije,odsustva potrebnih znanja i sposobnosti, premetaja branog druga i posle rada u inostrantvu.Pripada i licima kome je ugovor o radu prestao po drugim osnovama.Dobrovoljno osigurana lica imaju pravo na novanu naknadu u visini pod uslovima i na nain utvren optimaktom nacionalne slube za zapoljavanje.Novana naknada pripada od prvog dana prestanka osiguranja, ako se nezaposleno lice ne prijavi nacionalnoj slubi za zapoljavanje i podnese joj zahtev u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.Pravo na novanu naknadu traje 3 meseca ako osiguranik ima sta osiguranja od 1-5 godina, 6 meseci ako osiguranik ima sta osiguranja od 5-15 godina, 12 meseci ako osiguranik ima sta osiguranja od 20 godina, 24

meseca ako osiguranik ima najmanje 20 godina staa osiguranje i 61 godinu mukarac i 56 godina ena...trajanje prava na novanu naknadu se produava za vreme obrazovanja i obuke, za vrem,e privremene spreenosti za rad, za vreme porodiljskog osustva, nege deteta.Visina naknade zavisi od 3 inioca, osnovice,procenta i limita.Osnovicu ini prosena zarada, odnosno naknada zarade koja je osiguraniku isplaivana u poslednjih 6 meseci koji prethode mesecu kome je prestalo osiguranje.Novana naknada ne moe da bude via od prosene mesene zarade po zaposlenom ostvarene u republici prema poslednje objavljenom podatku organa nadlenom za poslerove statistike.Novaana naknada se isplauje unazad i ona spada u kategoriju povremenih i sukcesivnih potraivanja koja dospevaju iz meseca u mensec.Novaana naknada se srazmerno umanjuje za isnos koji nezaposleni ostvari na osnovu autorkog ugovora i bilo na kakav drugi nain.Isplata novane naknade nezaposlenom obustavlja se dok traje ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, za vreme odsluenja ili doslueja vojnog roka, za vreme izdravanja kazne zartvora i dok traje boravak van zemlje zbog upuivanja branog druga na rad u inostranstvo.Nezaposlenom prestaje pravo na novanu naknadu u dve grupe sluajeva, prva se odnosi na neizvravanje obaveza prema nacionalnoj slubi zapoljavanja, a drugi na promenu statusa korisnika prava.nezaposlenom kome je prestalo pravo na novanu naknadu moe ga stei ponovo ako opet ispuni uslove za njegovo ostvarivanje sa tim to mu se u sta osiguranja ne uraunava vreme raniujeg ostvarivanja prava na naknadu ,osim ako po prestanku poslednjerg osiguranja ima 25 i vie godina osiguranja. Pravo na zdravstveno,penzijsko i invalidsko osiguranje predvieno je odredbama zakona o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti.Ta prava pripadaju samo nezaposlenim licima koji su korisnici novane nakanade i traju koliko i pravo na naknadu.Obraun i uplatu doprinosa za osiguranje vri nacionalna sluba za zapoljavanje u skladu sa njenin optinm aktom.lanovi porodice korisnika novane naknade imaju pravo samo na zdravstveno osuguranje, ukoliko nisu zdravstveno osigurani. 168. Ostvarivanje prava iz osiguranja za sluaj nezaposlenosti Prtema zakonu o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti o pravima iz opsiguranja za sluaj nezaposlenosti u prvom i drugom stepenu odluuju organi nacionalne slube odreeni optim aktom.Prvostepeni postupak vodi filijala nacionalne sluebe i to je postupak po zahtevu.drugostepeni postupak vodi centrala nacionalne slube i to je postupak po albi.Prava iz osiguranja za sluaj nezaposlenosti ostvaruju se u posebnom upravnom postupku koje ine posebna procesna pravila zakona o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti i pravila akona o optem upravnom postupku.Protiv konanog reenja nacionalne slube donesene u drugom stepenu nezaposleni moe zatraiti sudsku zatitu u upravnom sporu.Ove sporove treba da reava upravni sud, ali poto on poinje sa radom tek 1. januara 2007. dotle e ih reavati vrhovni sud.