Kako Nabaviti Posaditi Gajiti I Prodati Orahe

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]
P ag e |1
KAKO NABAVITI POSADITI GAJITI I PRODATI ORAHE

Kad sam reio da zasadim plantau oraha na 5 ha poeo sam da se bavim prikupljanjem informacija o tome kako to da uradim, gde u nai materijal, ta u sa dobijenim plodovima i drvetom, koliki su trokovi tog projekta a kolika je zarada u tom poslu. Ovde objavljujem sve te informacije i podatke prikupljene iz najraznovrsnijih izvora sa interneta i iz literature i prilagoene mom nainu sagledavanja i uenja novog posla. Moda e i nekom od vas to zatrebati, nikad se ne zna, jer na orasima moe uzgred da se dobro i zaradi.
COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba
23.7.2012
P ag e |2
TA JE ORAH EMA SADNJE ORAHA I KAJSIJA KAO MEUKULTURE PRIMER PLANA SADNJE ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha CENA SADNJE ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha CENA GODINJEG GAJENJA ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha ZARADA OD PRODAJE ORAHA I ZARADA OD PRODAJE DRVETA GODINJA ZARADA OD PRODAJE ORAHA KRAJNJA ZARADA OD PRODAJE DRVETA KADA POINJE ZARADA - PRINOS I RENTABILNOST PROIZVODNJE CENE SADNICA ORAHA I KAJSIJA PRIMER CENOVNIKA JEDNOG RASADNIKA PRIMER CENOVNIKA DRUGOG RASADNIKA PRIMER VRHUNSKE PONUDE JEDNOG RASADNIKA NEKI OD PROIZVOAA SADNOG MATERIJALA VA PLAN SADNJE ORAHA I KAJSIJA MERE ZA POVRINU - NOVE MERE I STARE NARODNE MERE DODATNE INFORMACIJE DETALJNO RAZMATRANJE GAJENJA ORAHA I KAJSIJA IZBOR TERENA ZA PODIZANJE ZASADA
Mesto za sadnju oraha Prostor za sadnju oraha Zemljite za sadnju oraha
Zasad kalemljenog oraha
KOJE SORTE ORAHA SADITI

Mudro: Sorte bez primene pesticida Izmrzavanje Rumunske sorte i tipovi oraha Bugarske sorte oraha Moldavske sorte oraha Ostale sorte uvezene radi ispitivanja u naim uslovima
Selekcije poljoprivrednog fakultete u Novom Sadu
NEGA ORAHA
Rezidba oraha
Rezidba kajsije kao podkulture u zasadu oraha
OREZIVANJE ORAHA U ZASADIMA

Razmnoavanje Sadnja oraha iz semena Sadnja oraha sadnica
KLIMATSK I ZEMLJINI USLOVI ZA GAJENJE ORAHA GAJENJE ORAHA U DRVOREDIMA NAJZNAAJNIJE BOLESTI ORAHA I SREDSTVA ZA ZATITU (PRSKANJE) KAKO POSADITI SADNICU ORAHA U SLICI I REI ZAKLJUAK
COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P ag e |3
DODATAK POKUPITE NOVAC IZ ZEMLJE ORAH IZ HRVATSKE LITERATURE CRNI AMERIKI ORAH - ORAH KOJI SE UZGAJA RADI PRODAJE DRVETA PROGRAM PROIZVODNJE KAJSIJE
23.7.2012
P ag e |4
TA JE ORAH Sinonim: Oras; Engleski naziv: Nut; Latinski naziv: Juglans regia L.
Prema pomolokoj klasifikaciji, grupu voaka sa jezgrastim plodovima ine orah, leska, badem i kesten. Meu jezgrastim voem orah i leska su najznaajnije vone vreste. Veliki znaaj oraha i leske potie od njihove viestruke upotrebne vrednosti. Plodovi oraha i leske bogati su vitaminima, mineralnim materijama, proteinima, uljima i dr. Jezgra oraha i lenika kaloronija je vie od tri puta od goveeg mesa. Drvo oraha je visoke tehnoloke vrednosti, neki delovi biljke imaju lekovito svojstvo i dobra su pelinja paa. Zato interesovanje za gajenje i proizvodnju oraha i leske stalno raste. Naroito interesovanje za njihovo komercijalno gajenje je u mediteranskim zemljama, u SAD i drugim podrujima. Kalifornija je zemlja sa najrazvijenijom tehnologijom gajenja oraha. U Evropi su najvei proizvoai oraha Francuska, Grka i Rumunija, dokle u Italiji i paniji razvijena proizvodnja lenika. U naoj zemlji oraha i leske ima u svim voarskim rejonima. I pored velikog znaaja tih vonih vrsta i povoljnih uslova za gajenje, njihova proizvodnja ne podmiruje domae potrebe. Orah i lenik su vrlo deficitarni i na svetskom tritu. Kod nas se orah i leska tek u novije vreme gaje na savremen, komercijalan nain u plantanim zasadima. Do sada je rasprostranjenost oraha i leske u Srbiji i Crnoj Gori vie bila posledica povoljnih prirodnih uslova nego organizovanog uticaja nauke. Donedavno se u nas sadnja oraha i leske obavljala sadnicama proizvedenim iz semena (to se negativno odraavalo na krajnji rezultat) i veoma malo sadnica proizvedenim kalemljenjem. Danas se u naoj zemlji i sadnice oraha masovno proizvode kalemljenjem, a stvorene su nove kvalitetnije sorte i izdvojeni produktivniji tipovi domaeg oraha koji daju veu i redovnu proizvodnju. Orah i leska zahtevaju odreene specifine ekoloke uslove i daju dobre privredne rezultate samo u odreenim i za njih pogodnim stanitima.
Izvod Iz knjige: Naslov: Orah i lijeska, Autor: Prof. dr Miladin M. oki, Izdava: PARTENON, Mesto: Beograd, Godina: 2007. http://www.tehnologijahrane.com/knjiga/orah-i-lijeska, http://www.tehnologijahrane.com/izdavacke-kuce/partenon-m-a-m-sistem COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P ag e |5
Smatra se da drvo orah vodi poreklo iz Male Azije. Neka istraivanja pokazuju da se prvo poeo uzgajati u Kini a zatim, za vreme rimskog carstva, proirio po sredozemlju i Evropi. To je drvo koje dosee i 25 metara u visinu sa veoma irokom i razgranatom kronjom prenika i vie od 20 metara. Karakteristino je po jakom i pravom deblu prenika i do 1,5 metara. Koren starog oraha moe da dosee i preko 5 metara u dubinu. Orah moe da dostigne veliku starost, ak vie od 100 godina. Plod je bogat vitaminima, belanevinama, uljem i viestruko je kaloriniji od mesa. Orahovo drvo je skupoceno. Koristi se u industriji nametaja, za izradu muzikih instrumenata, rezbarenje, a furnir napravljen od orahovog drveta smatra se najkvalitetnijim.
BIOMORFOLOKE OSOBINE: Orah je drvo koje dostie visinu do 20, pa ak i 25 metara. Kronja mu je jako iroka i razgranata, najee kupastog oblika i dostie irinu 15-20 i vie metara. Deblo je pravo i snano i dostie debljinu od 100-150 cm u preniku. Korenov sistem je razgranat, a glavna ila prodire 3-5 metra u dubinu.
FIZIOLOKE OSOBINE: Rodnost i visina prinosa oraha zavisi od vie inilaca, medju kojima posebnu vanost imaju vreme cvetanja i opodjavanje. Vreme cvetanja: Cvetanje oraha se odvija od poetka tree dekade aprila pa do kraja prve dekade maja, to zavisi od osobine sorte, tj. tipa oraha, nadmorske visine i temperaturnih uslova pri kraju zime, na poetku prolea i u vremenu koje prethodi cvetanju. Opraivanje i oplodjavanje oraha: Opraivanje oraha se vri iskljuivo vetrom. Rese su specijlane gradje, tako da ih vetar lako pokree i iz njih istresa polen koji je podeen da ga vetar lako nosi. Radi bolje rodnosti i dobijanja visokih prinosa sigurnije je gajiti po nekoliko sorti ili tipova oraha.
Zrenje oraha: Plodovi oraha, obino, sazrevaju u toku septembra. U nekih sorti i tipova plodovi sazrevaju i ranije ( krajem avgusta ) ili kasnije ( poetkom oktobra ), to zavisi od bioloke osobenosti sorte. COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P ag e |6
Vek oraha: Odredjena starost stabala oraha do kojih mogu da radjaju nije ustanovljena ( postoje primeri i da orah starosti preko 300 godina radja normalno ). Prinos oraha: Orah razmnoen iz semena, poinje da radja posle osme ili ak dvanaeste godine, mada ima primera i da mogu proroditi u petoj godini. Okalemljen orah radja mnogo ranije, u drugoj ili treoj godini. Prinos oraha se kree od 40-50 i od 60-70 kgr po stablu, odnosno 4.000 - 7000 kgr po hektaru.
SORTE ORAHA: Orah je vona vrsta sa relativno malim brojem sorti, svega stotinak. Kao najbolje pokazale su se sledee sorte, svrstane u dve grupe: 1) za vinogradarsku zonu i 2) za ne vinogradarsku - kontinentalnu zonu. Sorte za vinogradarsku zonu: ejn - Bugarska je sorta. Odlikuje se prilino kratkom vegetacijom. Plod je srednje krupan, proseno 11 gr, ovalnog oblika, tanke ljuske, puna i kvalitetna jezgra. Randman jezgra iznosi 54,25 %. Drvo je srednje bujno i otporno na zimske tempreature i biljne bolesti. Ako se obezbede opraivai, radja obilnije. ampion - Srpska sorta, selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, proseno 13 gr, sa randmanom jezgra do 58%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Ova sorta zahteva opraivae. Rasna - Srpska sorta, selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, proseno 12-13 gr, sa randmanom jezgra do 55%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Tisa - Srpska sorta, selekcionisana od strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Plod je krupan, proseno 15 gr, sa randmanom jezgra do 52%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Okruglog je oblika. Sorte za nevinogradarsku - kontinentalnu zonu: Gazenhajmski 139 - Nemaka sorta, sa relativno kratkom vegetacijom. Plod je krupan, proseno 14 gr, sa randmanom jezgra do 50%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Oblik je izdueno - ovalni, sa tankom i glatkom ljuskom, svetle boje. Kasnija vegetacija. Gazenhajmski 251 - Nemaka sorta, kasnije vegetacije. Kasnije cveta, izbegava prolene mrazeve. Plod je krupan, proseno 15 gr, sa randmanom jezgra do 50%.
PODIZANJE ZASADA ORAHA: U pogledu klimatskih uslova, orah ne postavlja neke posebne zahteve. Najurednije radja na toplijim - vinogradarskim rejonima. Kritina niska temperatura za orah je od - 29 do -300. Pozni proleni mrazevi oteuju mladare, rese i plodnike oraha. Stoga, sorte i tipovi oraha COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P ag e |7
koji kasnije kreu, listaju i cvetaju manje su izloeni ovim oteenjima. Za uspevanje oraha trae se osvetljena, sunana mesta. Prema vodenim talozima orah je veoma skroman, pa se moe gajiti u sunijim rejonima. Zemljite: Nije probira zemljita, ali ipak bolje radja na dubokom, rastresitom zemljitu, mada moe podneti i peskovita i kamenita zemljita, pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva. Priprema zemljita: Orah ostaje na jednom mestu od 50-100, pa i vie godina, u zavisnosti od prirodnih uslova za njegovo uspevanje. Priprema se sastoji u ienju terena, zatim djubrenju zemljita i na kraju rigolovanju i kopanju jama. Djubrenje: Orah je voka koja zahteva dosta fosfora i kalijuma, jer mu ova dva sastojka pojaavaju otpornost prema mrazu. Ako se rigoluje cela povrina zemljita, prvo, po 1 hektaru treba prosuti 1.000-1.800 kgr kompleksnog PK djubriva iji je odnos 0:15:30, radi poveanja plodnosti zemljita. Rigolovanje zemljita: Po rasturanju djubriva, obavlja se rigolovanje zemljita na 50-70 cm, u zavisnosti od njegove dubine i rastresitosti. Tea, zbijenija i plia zemljita, se rigoluju dublje, a rastresitija i dublja rigoluju plie. Kopanje jama: Ukoliko se ne sadi u grupama, ve pojedinano, onda se umesto rigolovanja, praktikuje kopanje jama. Dubina jame treba biti tolika da pokrije koren sadnice (oko 50 cm ili vie, po potrebi ). Potrebno je dodati 1 kgr kompleksnog NPK djubriva 0:15:30, zatim ovo djubrivo pomeati sa zemljom, pa tek onda saditi orah. Sadjenje oraha: Optimalno vreme za sadnju je jesen, mada se moe saditi i u rano prolee. Kada se zasadi u jesen potrebno je oko svake sadnice napraviti humku ( nagrnuti sadnicu zemljom ), koja e sadnicu tititi od izmrzavanja. Rastojanje za sadjenje oraha: Sadnice proizvedene iz semena saditi na 10 * 8 m ( 123 sadnica / ha ), a sadnice proizvedene kalemljenjem 9 * 7 metara ( 158 sadnica/ha ) . Priprema sadnica za sadjenje: Pre sadnje ile treba orezati. Tom prilikom voditi rauna da se to vie ila sauva. Poto se oreu ile, ceo korenov sistem potopiti u kaastu smesu napravljenu od ilovae, govedje balege i vode, da bi se sadnice to pre primile. NEGA - GAJENJE ORAHA: Nega oraha se sastoji u orezivanju i nezi krune, odravanju zemljita, gajenju potkultura, djubrenju zemljita i zatiti od bolesti tetoina. Orezivanje i nega krune: S orezivanjem se kree u prolee, prve godine po zasadjivanju. Orezivanje se izvodi tako to se sadnica skrati na eljenu visinu, pri emu se ispod preseka ostave 4-5 dobro razvijenih pupoljaka. U toku prolea i leta iz ovih pupoljaka e se razviti mladari. Narednih godina formiranje krune se sastoji u tome, to se prema potrebi, skrauju jae razvijene ramene grane, radi ubrzavanja rasta voditeljice. Odravanje zemljita: Odravanje zemljita u vidu ledine je najnepovoljnije, zato to trave izvlae COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P ag e |8
dosta vode, pa orah krlja i sporije raste. Najpovoljnije je gajenje potkultura i to: pasulj, bob, tikve, krastavci i bostan, jagode, maline, breskva, kajsija, ljiva... Djubrenje oraha: Orah povoljno reaguje na djubrenje kompleksnim djubrivima, posebno na fosfor i kalijum, zato to mu ova dva elementa pojaavaju otpornost prema mrazu. S jeseni, posle pada lia rasturiti i zaorati po 400-480 kg po hektaru, ili 4 kg po stablu djubriva NPK, iji je odnos 0:15:30. Rano s prolea, pre kretanja vegetacije, rasturiti i zaorati po 200-250 kg po hektaru, ili 2 kg po stablu kompleksnog djubriva NPK, iji je odnos 20:5:5. Krajem prolea - u maju, rasturiti po 300 kg po hektaru ili 3 kg po stablu 27% KAN-a. Ovakvim djubrenjem orah e redovno i obilno radjati svake godine. Zatita oraha od bolesti i tetoina: Orah, u odnosu na druge vone vrste manje napadaju bolesti i tetoine, ali ipak postoje izvesne bolesti koji mu mogu umanjiti rodnost i plod, ukoliko se blagovremeno ne suzbiju. Sve bolesti se uspeno suzbijaju zimskim i letnjim prskanjem. Zimsko prskanje izvodi se u martu, i to kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%. Letnje prskanje prvo prskanje se izvodi pred sam poetak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili ditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha. Drugo prskanje se izvodi po zavretku cvetanja oraha, i to istim preparatom kao kod prvog prskanja. Tree prskanje se izvodi u prvoj dekadi juna, i to sa 0.3% ortocida ili cineb, sa dodatkom 0.1% sistemina ili 0.2% dijazonona. Ovim prskanjima orah e se u potpunosti zatititi od najeih bolesti i tetoina, koje ga napadaju u uslovima nae zemlje. BERBA ORAHA: Berba oraha se vri kad se na veini plodova, zeleni omota raspukne i plodovi ponu da ispadaju iz nje. Pucanje omotaa ubrzavaju kia, magla i uopte vlanije vreme. uvanje oraha: Za uvanje oraha najpodesnija su hladna, suva i provetrena skladita. Manje koliine se mogu uvati u obinim skladitima, ali se moraju razastrti u tankom sloju. Pod ovakvim uslovima orah se moe uvati u dobrom stanju 7-8 meseci. Jezgre oraha se uvaju pod istim uslovima, kao i orasi u ljusci, ali se mogu krae vreme odrati u ispravnom stanju, jer se isuuju i na njih jae deluje svetlost, vazduh i drugo. Ako su pakovane u hermetiku ambalau, mogu se due ouvati, jer se time spreava isuivanje i dejstvo drugih nepoeljnih faktora. Poto orasi lako primaju strane mirise iz spoljne sredine, ne treba ih skladititi zajedno sa proizvodima koji odaju mirise kao to su limun, pomoranda, jabuka krompir i sl. PLASMAN ORAHA: Njavei otkupljivai oraha na teritroiji Srbije su firme koje se bave prodajom konditorskih proizvoda ( PIONIR , SWISLION - TAKOVO ...).
23.7.2012
P ag e |9
EMA SADNJE ORAHA I KAJSIJA KAO MEUKULTURE

Orasi se sade u jednakostraninom trouglu ija je strana duine 5,5m, ili 8,5m ili 9,5m ili 10m. Kod oraha koji se sade zbog drveta mogu se uzimati manje duine, a kod oraha koji se sade zbog ploda treba uzimati 10 m.
Formula za dobijanje visine trougla h = duina strane a x 1,73 : 2 = 10 m x 1,73 : 2 = 8,66
23.7.2012
P a g e | 10
PRIMER PLANA SADNJE ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha
23.7.2012
P a g e | 11
CENA SADNJE ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha

br 1 2 3 Opis pozicije Cena/1 ar 2 stabla 20 21 6,3 Cena/50 ari 88 stabala 1.000 1.050 315
Broj sadnica oraha 2/ar ili 88/50 ari po ceni od 10 sadnica Broj sadnica kajsija 7/ar ili 357/50 ari po ceni od 3 sadnica ubrenje - pre rigolovanja ili oranja po 1 hektaru treba prosuti 1.000-1.800 kgr kompleksnog NPK djubriva 0:15:30 1500 Kg : 50 Kg = 30 dakova x 21 = 630 /ha Ili 6,3 /ar ili 315 /5 ari ili 3,6 /stablu 4a Rigolovanje - Po rasturanju djubriva, obavlja se rigolovanje zemljita na 50-70 cm. Tea, zbijenija i plia zemljita, se rigoluju dublje, a rastresitija i dublja rigoluju plie. 4b Oranje i tanjiranje - Ako se ne rigoluje vri se duboko oranje na 50-70 cm, a zatim tanjiranje zemljita i ravnanje svih depresija i uzvienja kako se ne bi zemljite zabarivalo. 5 Kopanje jama - Ukoliko se ne sadi u grupama, ve pojedinano, onda se umesto rigolovanja, praktikuje kopanje jama. Dubina jame treba biti tolika da pokrije koren sadnice (oko 50 cm ili vie, po potrebi ). Potrebno je u jamu dodati 1 kgr kompleksnog NPK djubriva 0:15:30, zatim ovo djubrivo pomeati sa zemljom, pa tek onda saditi orah. 6 Sadnja - Pre sadnje ile treba orezati. Tom prilikom voditi rauna da se to vie ila sauva. Poto se oreu ile, ceo korenov sistem potopiti u kaastu smesu napravljenu od ilovae, govedje balege i vode, da bi se sadnice to pre primile. Kod jesenje sadnje potrebno je oko svake sadnice napraviti humku ( nagrnuti sadnicu zemljom ), koja e sadnicu tititi od izmrzavanja. 7 ubrenje obavezno posle sadnje - oko sadnice dodati 20-30 Kg stajskog ubriva ali ne stavljati na koren ili u blizinu korena. 23 x 88 = 2024 Kg = 30 Kupovina, dovoenje i rasturanje stajskog ubriva 8 ubrenje prve godine dva puta pred vegetaciju i poetkom juna ubrenje sa KAN (azotno ubrivo) 1 Kg po sadnici x 0,5 x 2 = 1 /sadnica. (Prve godine potrebno je istog azota 100g po sadnici, a svake naredne godine koliina se povea dva puta). Dak NPK i KAN-a od 50Kg = 21, 1Kg = 0,5 9 Runo zalivanje prve godine- svake sadnice u svakoj veoj sui ili navodnjavanje putem brazdi ili sistemom kap-po-kap, dva puta 11 Okopavanje prve godine dva do tri runa okopavanja mladih sadnica u tokuprve godine zasada radi uklanjanja korova 12 Mainska meuredna obrada prve godine - (freziranje) radi uklanjanja korova i uvanja vlage u tlu dva puta 13 Godinje Zimsko prskanje Jedno prskanjeizvodi se u martu, i to kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%. 14 Godinje Letnje prskanje - Prvo prskanje se izvodi pred sam poetak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili ditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha. SVEGA
50
50
0,4
20
50
0,4
20
50
100
0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4
20 20 20 20 20 20 20 20
57,3
2.865 23.7.2012
P a g e | 12
CENA GODINJEG GAJENJA ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha

br Opis pozicije Cena/1 ar 2 stabla 1 Cena/50 ari 88 stabala 50
10 11 12 13 14
15 16
Godinje ubrenje po mogustvu svake godine oko sadnice dodati 20-30 Kg stajskog ubriva ali ne stavljati na koren ili u blizinu korena. 23 x 88 = 2024 Kg = 30 Kupovina, dovoenje i rasturanje stajskog ubriva Godinje ubrenje dva puta pred vegetaciju i poetkom juna ubrenje sa KAN (azotno ubrivo) 1 Kg po sadnici x 0,5 x 2 = 1 /sadnica. (Prve godine potrebno je istog azota 100g po sadnici, a svake naredne godine koliina se povea dva puta). Dak NPK i KAN-a od 50Kg = 21, 1Kg = 0,5 Godinje ubrenje zaorati fosfor i kalijum NPK ubriva: - u jesen posle pada lia 4 Kg NPK po stablu u razmeri 0-15-30. - Rano u prolee pre kretanja vegetacije 2 Kg NPK po stablu u razmeri 20-5-5, - krajem prolea u maju 3 Kg azotnog 27% KAN-a po stablu Dak NPK i KAN-a od 50Kg = 21, 1Kg = 0,5 Godinje runo zalivanje - svake sadnice u svakoj veoj sui ili navodnjavanje putem brazdi ili sistemom kap-po-kap, dva puta Godinje okopavanje dva do tri runa okopavanja mladih sadnica u prve tri godine zasada radi uklanjanja korova Godinje Mainska meuredna obrada - (freziranje) radi uklanjanja korova i uvanja vlage u tlu dva puta Godinje Zimsko prskanje Jedno prskanjeizvodi se u martu, i to kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%. Godinje Letnje prskanje - Prvo prskanje se izvodi pred sam poetak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili ditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha. Godinje Letnje prskanje - Drugo prskanje se izvodi po zavretku cvetanja oraha, i to istim preparatom kao kod prvog prskanja. Godinje Letnje prskanje - Tree prskanje se izvodi u prvoj dekadi juna, i to sa 0.3% ortocida ili cineb, sa dodatkom 0.1% sistemina ili 0.2% dijazonona. SVEGA
100
4 2 1,5 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4
200 100 75 20 20 20 20 20 20 20 20
0,4 0,4
20 20
14,5
725
ZARADA OD PRODAJE ORAHA I ZARADA OD PRODAJE DRVETA

O komercijalnoj isplativosti sadnje oraha sve se vie pria. Pogoto kada se uzme u obzir cena koju dostie jedan kilogram oienog oraha a kree se od 800-1000 din po beogradskim pijacama, dok na lokalnim dostie cenu od 600-700 din. Kalemljeni orah moe da rodi ve od tree godine ali to su mali prinosi. Ukoliko je orah razmnoen iz semena, poinje da raa od osme ili ak dvanaeste godine. Prinos oraha se kree od 50-70 kg po stablu, odnosno 4000-7000 kg po hektaru. to se tie fiziolokih osobina oraha, cvetanje se odvija od tree dekade aprila do kraja prve dekade maja. to se tie COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 13
opraivanja, ono se obavlja iskljuivo vetrom. Rese oraha su specijalne grae i vetar ih lako pomera i iz njih istresa polen koji se takoe vetrom raznosi. Plodovi sazrevaju u toku septembra meseca. Prema podacima iz literature, orasi dobre sorte (uz prikladne sorte kao opraivae) i u punom rodu (od 15 do 50 godina posle saenja) uz dobro odravanje (ubrenje, obrezivanje, po potrebi navodnjavanje) morali bi davati prosean prinos od oko 40 kg suvog ploda u ljusci po stablu uz razmak sadnje 10 x 10 m. Potrebno je napomenuti kako orasi koji se uzgajaju preteno zbog proizvodnje ploda imaju formiranu iroku kronju, tako da im je iskoristivost drvne mase puno manja nego kod uzgoja u gustom sklopu 5 x 5 m gde se nastoji formirati to vie i to ravnije deblo.
GODINJA ZARADA OD PRODAJE ORAHA

br Opis pozicije: Godinja zarada posle 5 do 6 godina od sadnje oraha i kajsija Broj sadnica oraha 2/ar ili 88/50 ari Jedno stablo donosi 40 Kg suvog ploda u ljusci a sa radmanom od 50% donosi 20 Kg iste jezgre to je 20 Kg x 7 /Kg = 140 /stablo Broj sadnica kajsija 7/ar ili 357/50 ari Jedno stablo donosi u 4 godini 13 Kg, u 8 godini 63 Kg , a ovde se rauna sa 42 Kg kajsija po stablu x 0,5 /Kg = 21 /stablo SVEGA Cena/1 ar 2 stabla 280 Cena/50 ari 88 stabala 14.000
42
2.100
322
16.100
KRAJNJA ZARADA OD PRODAJE DRVETA

br Opis pozicije: Prekid posla i seenje oraha posle 15 do 25 godina od sadnje oraha i kajsija Broj sadnica oraha 2/ar ili 88/50 ari Jedno stablo u zavisnosti od starosti (15-25 godina) moe da ima dimenzije : duinu 15-25 m, a debljinu 1-1,5 m. Varijanta sa stablima 15 m x 1 m 15 x 0,5 x 0,5 x 3,14 = 11,8 m3 x 500 /m3 = 5.900 /stablo Varijanta sa stablima 10 m x 0,6 m 10 x 0,3 x 0,3 x 3,14 =2,8 m3 x 500 /m3 =1.400 /stablo 2 Trenutna cena m3 orahovog drveta je 1100-1300 ali za rezanu i suvu grau odnosno za suve orahove daske 8 cm debele 1,5 m3 dasaka (iz stabla 2,8 m3) x 1.100 = 1.650 /stablo Cena/1 ar 2 stabla Cena/50 ari 88 stabala
11.800
590.000
2.800
140.000
3.300
165.000
23.7.2012
P a g e | 14
KADA POINJE ZARADA - PRINOS I RENTABILNOST PROIZVODNJE

Prinos i rentabilnost proizvodnje domaeg oraha prikazani su prema modelu prof. dr Milovana Koraa, preraunato na cene trokova i proizvoda u 2002. godini, pri odnosu dinara/evro = 1:60. Ove kalkulacije daju orijentacione odnose za prosene prinose. U tabeli 1 data je kalkulacija trokova proizvodnje i prihoda u proizvodnji oraha na jednom hektaru (95 biljaka po hektaru) i bez gajenja meukulture. Tabela 1: dinamika trokova vrednosti proizvodnje po 1 ha oraha do stupanja u puno plodonoenje Starost Trokovi proizvodnje Vrednost Dobitak gubitak Prinos jezgra po zasada proizvodnje stablu (god.) (jezgra+drvo) (kg) 1. 4200 -4200 2. 1687.5 -1687.5 3. 1350 -1350 4. 1504.8 -1504.8 5. 1749 787.5 -961.5 1 6. 2075 2325 2500 3 7. 2387.5 4575 2187.5 6 8. 2700 7537.5 4837.5 10 9. 3012.5 11175 8172.50 15 10. 3317.5 14875 11522.5 20 Posle 15. 5950 28112.50 23575 40 Cena jezgra je raunata na nivou od 12.5 Eura za kilogram. Prema tabeli 1, zasad oraha bez meukulture u prvih pet godina ostvaruje gubitak, a prihodi iz devete godine mogu pokriti sva uloena sredstva. Iz navedenih razloga, u cilju poveanja ekonominosti proizvodnje u zasadima, odmah treba gajiti meukulture (leska, kajsija) i podkulture (povre). Tabela 2: dinamika trokova i vrednost proizvodnje po 1 ha u zasadu oraha sa meukulturom Starost Trokovi proizvodnje Vrednost Dobitak gubitak zasada proizvodnje (god.) (jezgra+drvo) 1. 5888 -5888 2. 2188 -2188 3. 1727 489 -1238 4. 2017 2075 -58 5. 2300 5600 2300 posle 15 5800 29000 23200 Iz navedene tabele se vidi da se sva uloena sredstva u osnivanje zasada oraha sa meukulturom pokrivaju u estoj godini od osnivanja, odnosno godinu dana ranije u odnosu na zasad bez meukulture. Proseni godinji prihod je do 15-te godine znaajno vei u odnosu na zasad bez meukulture. U 15-oj godini prihodi se izjednauju, jer u to vreme prestaje korienje meukulture usled sklapanja kronji oraha.
23.7.2012
P a g e | 15
CENE SADNICA ORAHA I KAJSIJA

Sorte oraha Sejnov Geisenheim 139 Geisenheim 251 Jupiter Tisa Backa Rasna Kasni Rodni Poreklo Bugarska Nemacka Nemacka Srbija Srbija Srbija Srbija Srbija Cena 10 eur 10 eur 10 eur 10 eur 10 eur 10 eur 10 eur 10 eur
Orah (orex, Walnut), gaji se u vecini zemalja sveta. Kostunjavo voce sa plodom retko hranjivih sastojaka. Visoka koncetracija ulja, proteina, minerala i razlicitih vitamina. Osuseno jezgro sadrzi okvirno oko 62% ulja, 16 % belancavina, 12 % ugljenih hidrata... Sejnov (Cheinovo, Bulgaria) , dobila naziv po Bugarskom gradu gde je pronasao Zaxov. Relativno kasne vegetacije, dobre rodnosti. Tisa Protandricna sorta pa je za nase uslove kao dodatni oprasivac potrebana sorta kasnijeg resanja. Srednje bujna i rodna sorta srdnje krupnoce ploda(11-12 g), veliki prosenat ulja i mala kolicina proteina. Randman sorte 54 %. Nedostatak tamnija bolja jezgra. Geisenheim (Germany), Nemacka sorta oraha, na nasim prostorima najvise zastupjene selekcije G-139, G-252, G-251. Jupiter (Czesh), Ceska sorta kratke vegetacije pogodna za nase prostore, odlican oprasivac drugih sorti. Srednje krupnoce ploda (12 g), randman oko 50 %. Nedostatak tamnija boja jezgra. Backa (Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), sorta autora M. Koraca, relativno kasne vegatacije, srednje bujnosti i visoke rodnosti.Srednje krupan plod radmana oko 52 %. Rasna (Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), sorta autora M. Koraca, pre svega karekteristika je kratka vegetacija i izuzetna otpornost. Odlican oprasivac za vecinu sorti cveta homogamo, vec u prvim godinama u rastilu krece sa radjanjem. Male je buljnosti, visoke rodnosti,. plod veoma krupan(14 g), randman jezgra oko 52%. Kasni Rodni (Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), autori M. Korac, S. Serovic, B. Golsin. Kasne i vrlo kratke vegetacije tako da ga retko pogadjaju prolecni mrazevi. Cveta homogamno. Malo buljna i veoma rodna sorta, plod je srednje krupan(12 g). Nedostatak sorte nizak randman jezgra.
Sorte vone kajsije MAARSKA NAJBOLJA (MAGIAR KAJSZI) NJ 19 (NEW JERSEY 19) ROKSANA (ROXANA) NOVOSADSKA RODNA KEMETSKA RUA (KECSKEI ROZSA) Poreklo Cena 3 eur 3 eur 3 eur 3 eur 3 eur 23.7.2012
P a g e | 16
PRIMER CENOVNIKA JEDNOG RASADNIKA

MAVM Rasadnik - Novi Sad - Cenovnik za 2012/2013 - http://mavmrasadnik.com
Kod zasnivanja proizvodnih zasada kontinentalnih vonih vrsta odobrava se popust 20%
VRSTA Jabuka SORTA Stubast tip rasta Otporne sorte i hibridi - bez hemijske zatite Najnovije sorte i klonovi standardnih sorti Standardne sorte Otporne sorte i hibridi - bez hemijske zatite Japanska kruka Standardni tip rasta Standardni tip rasta Standardni tip rasta Japanska mumula Standardni tip rasta Patuljst tip rasta Krupnoplodna vinogradarska breskva Breskva tanjirastog oblika ploda Standardni tip rasta Patuljast tip rasta Nektarina tanjirastog oblika ploda Standardne sorte Japanske krupnoplodne sorte Krupnoplodna danarika Standardni tip rasta Visokokalemljena na posredniku - Standardne sorte / Stanlej Kajsija nektarina i crna kajsija Patuljasta kajsija Standardni tip rasta Patuljasta Standardni tip rasta Patuljsta Standardni tip rasta Oiljeni izdanak Standardni tip rasta Stalnoraajue - od juna do decembra Bestrna Standardni tip rasta Kontejnirane sadnice Visokokalemljeni/stablaica CENA (din) 400 300 200 250 300 400 500 250 250 1500 250 400 300 300 250 400 300 250 300 300 300 500 400 400 250 400 250 400 1200 200 250 300 200 200 600 800 23.7.2012
Kruka
Oskorua Dunja Mumula Breskva
Nektarina
ljiva
Kajsija
Trenja Vinja Orah Lenik Badem Malina Kupina Crvena i crna ribizla Brusnica Ogrozd

Josta Dud Smokva Kivi Standardni tip rasta Kuprnoplodne selekcije - kalemljene sadnice Forma sa padajuim granama Standardni tip rasta Kontejnirane sadnice
Actinidia arguta - otporna na niske temperature do -30 C Actinidia chinensis - krupnoplodne sorte
P a g e | 17 200 1000 2000 200 800 800 1000 1500 200 600 1500 2000 1500 2500 500 1000 200
Dren Kaki - japanska jabuka Vinova loza Aronija Kineska urma Banana Bonsai - nar, maslina Limun, mandarina, fortunela i naranda Goji jagoda Rue
Krupnoplodne selekcije Kontejnirane sadnice Otporne sorte - bez hemijske zatite Kontejnirane sadnice Kontejnirane sadnice Kontejnirane sadnice Kontejnirane sadnice Kontejnirane sadnice Lycium barbarum Visokostablaice Standardni tip rasta i puzavice
PRIMER CENOVNIKA DRUGOG RASADNIKA

Slobodan Arsic, Konjuh bb, Krusevac, Srbija , http://sadniceoraha.webs.com ASORTIMAN SADNICA KALEMLJENIH ORAHA Sorta oraha Kasni rodni Rasna Jupiter Tisa Backa Geisenheim 139 Geisenheim 251 Sejn Sampion Zemlja Srbija Srbija Ceska Srbija Srbija Nemacka Nemacka Bugarska Srbija Opis Kasna, kratka vegetacija, otporan na mraz Otporna sorta, odlican oprasivac Srednja krupnoca Srednja krupnoca Kasna vegetacija, visoka rodnost Srednja krupnoca Srednja krupnoca Srednja krupnoca, dobra rodnost Kratka vegetacija,vrlo rodna sorta i redovno radja, krupan plod, tanka ljuska
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.
Sadnice oraha su jednogodisnje i dvogodisnje, sa odlicno razvijenim korenovim sistemom ( sto je jedan od glavnih uslova za uspesno primanje sadnica ). Visina sadnica je od 1.80 do 2.20 metara.
23.7.2012
[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE] ASORTIMAN SADNICA ORAHA DOMACEG SEJANCA
Sorta oraha Domaci sejanac Zemlja Srbija
P a g e | 18
1.
Opis Domaci sejanac, daje solidan prinos. Ne garantuje genetiku sorte iz koje je proizveden. Primarno je gajenje za prodaju stabala posle odredjenog broja godina
ORAH PROIZVEDEN IZ IZDANKA ( DOMACI SEJANAC ), pored tog sto daje solidnu kolicinu ploda, uglavnom se koristi za tehnicko drvo. Visina ovih sadnica je od 1.80 -2.20 m.
PRIMER VRHUNSKE PONUDE JEDNOG RASADNIKA

Rasadnik Orah, Kanjiki put 186, 24413 Pali, Srbija, 024/753-945, 024/753-770, 064/300-80-36, 062/84-00-266, http://www.orah.rs/sadnja.php
Sadni materijal
Sadnice moraju biti vrhunskog kvaliteta i moraju da odgovaraju pravilniku o kvalitetu sadnog materijala. Sadni material koji se prodaje u rasadniku mora biti testiran na prisustvo virusa i mora se prodavati kao bezvirusni. Sadnice moraju da imaju dobro razvijen korenov sistem i nadzemni deo, sa pupoljcima zadovoljavajueg stepena diferenciranosti. Kontrolu kvaliteta proverava Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije i o proveri rasadnik mora da poseduje dokumenraciju. Orasi se najbolje sade na jesen a mogu se saditi i u prolee. Jesenja isporuka sadnica poinje 01.11. pa sve dok vremenski uslovi dozvoljavaju (do jaih zimskih mrazeva). Posle tog perioda se primaju porudbine za prolee. Sa prolenim isporukama se poinje posle prestanka jakih zimskih mrazeva. Cene su franko rasadnik, a kod isporuke potom uveavaju se za trokove pakovanja i potarine. Upakovane sadnice potpuno su zatiene od isuivanja i oteenja. Plaanje je pouzeem. Svaka sadnica nosi plastinu etiketu sa naznakom sorte. Po prijemu paketa raspakujte sadnice. Sadnice treba odmah posaditi, a ako to vreme ne dozvoljava utrapite ih do prolea. Dubina trapljenja je 10 cm iznad mesta kalemljenja.
Pakovanje
Sadnice su upakovane u velike, vrste, polietilenske kese. Korenov sistem je u vlanom supstratu. vrstina paketa se postie oblaganjem nadzemnog dela irokim daicama. Svaki paket je upakovan u pak papir, propisno adresiran, obeleen kao lomljiv sadraj, a prati ga sva potrebna dokumentacija za plaanje pouzeem. Upakovane sadnice potpuno su zatiene od isuivanja i oteenja.
Podizanje profesionalnih zasada

Kupovinom naih sadnica stiete pravo na: Besplatnu trogodinju savetodavnu pomo Besplatan plan sadnje COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012

P a g e | 19
Izlaske na teren Potrebnu dokumentaciju za dobijanje potsticajnih sredstava
Podizanje zasada na manjim povrinama

esto se deava da kupci ne znaju tano kako bi najbolje iskoristili prostor svoje okunice ili bate. Mi emo vam pomoi oko izbora vone vrste i sorte, obezbediemo vam plan sadnje i to je najvanije - kvalitetan sadni materijal.
orah
Orah se vrlo esto sadi u zdruenim zasadima sa kajsijom, ljivom ili breskvom. razmak sadnje 12m x 12m, u trougao: 12m x 9.36m Sorta ampion Srem Tisa Baka Mire Medvea Ganzenhajm 139 Ganzenhajm 251 Jupiter ejnovo Rasna NS-kasni Teina ploda 14gr 15gr 15gr 12gr 12gr 10gr 13gr 13gr 12gr 12gr 14gr 10,5gr Randman
58% 57% 51% 52% 55% 53% 48% 47% 50% 54% 52% 54%
Plodovi navedenih sorti su krupni, preko 14g, imaju tanku ljusku, vrlo kvalitetnu jezgru. Vrlo su rodne sorte, a neke poinju da radjaju ve u rasadniku. Sve imaju visok stepen tolerantnosti prema prouzrokovaima bolesti. Sazrevaju u septembru mesecu.
23.7.2012
P a g e | 20
NEKI OD PROIZVOAA SADNOG MATERIJALA

Mnogobrojni su proizvoai sadnog materijala. Ovde su navedeni samo neki od njih i to samo deo onih koji su imali svoje strane na internetu i detaljan prikaz svoje delatnosti. Br Naziv MAVM Rasadnik - Novi Sad 10 Km od novog sada na ulazu u selo Ka Rasadnik Orah, Kanjiki put 186, 24413 Pali, Srbija Internet http://mavmrasadnik.com Telefon 063 541 255 021 540 521 024/753-945, 024/753-770, 064/300-8036, 062/8400-266, 062 797 399 037/ 875-247
http://www.orah.rs
SAVI MIODRAG LAZAREVAC BB, SELO LAZAREVAC KOD KRUEVCA - SIN SINIA VLASNIK RADNJE AGRO PROJEKT (SADNICE) U KRUEVCU ZVEZDAN STEFANOVIC Stefan Stefanovic 37254 Konjuh kod Krusevca RASADNIK GILI d.o.o. KONJUH KRUEVAC Kalem voe Miladinovi se nalazi u Lazarevcu, optina Kruevac
http://www.sadnice-vocnesadnice.com
WWW.POLIS-MZS.COM
062-365-257
zvonimirgilic@yahoo.com www.zastitabilja.org/rasadnikgilic.htm draganmiladinovic@gmail.com
037/875-032
Preduzece Orah juglans 37254 Konjuh, Krusevac, Srbija Radovan Marjanovic Marko Marjanovic Konjuh bb, 37000 Krusevac, Srbija, Slobodan Arsic VONI RASADNIK ARGUS Lazarevac kod Kruevca Rasadnik "Kalem Plus" , sl. Lazarevac , 37000 Kruevac , Srbija
office@orahjuglans.com radovan@orahjuglans.com marko@orahjuglans.com http://sadniceoraha.webs.com/ arsicslobodan77@yahoo.com http://vocnesadnice.net/Orah.html sadniceueuo@gmail.com
063 415 179 062 369 605 037 875 179 037 875 179 037 875 047 063 1175 047 064 426 8557 037/875-168 063/8738168 037 875 228 062 8 291 531 037/875-225 060/5-875225 069/1875225
http://www.vocnesadnice.rs/index/gde_se_ nalazimo/0-12 kalemplus@gmail.com
23.7.2012
P a g e | 21
VA PLAN SADNJE ORAHA I KAJSIJA

Da bi napravili va plan sadnje ucrtajte na papir u izabranoj razmeri 1 : n vau katastarsku parcelu a preko nje postavite ucrtanu na providni paus papir mreu pravougaonika 10 x 17,33 m u istoj razmeri, na primer:
23.7.2012
P a g e | 22
Izbrojite sadnice oraha i sadnice kajsije koje se nalaze u vaoj parceli. Kasnije na terenu razmerite i obeleite mesta za sadnice na osnovu ovog plana sadnje.
MERE ZA POVRINU - NOVE MERE I STARE NARODNE MERE kvadratni metar (m2) kvadratni decimetar ( dm2) kvadratni centimerar (cm2) kvadratni milimetar ( mm2) kvadratni kilometar ( km2) hektar (ha) ar (a) etvorni hvat ili kvadratni hvat (hv) katastarsko jutro (kj) ili ral (ral) lanac dulum (dunum) dan oranja motika (ili zemlja) Jutro bostan 1 m2 1 dm2 = 0,01 m2 1 cm2 = 0,0001 m2 1 mm2 = 0,000001 m2 1 km2 = 1 000 000 m2 1 ha = 10 000 m2 1 a = 100 m2 1 hv = 3,59665 = 3,6 m2 1 ral = 5754,64 m2 1 ral = 1600 hv 1 hektar = 2780 hv 1 hektar = 1,7377 rali 1 lanac = 7.193,2 m2 1 lanac = 2000 hv 1 dulum(dunum) =1000 m2 1 dan oranja = 4000 m2 1 motika = 719,32 m2 ili 800 m2 1 Jutro = 57.6 ar 1 jutro = 5760 m2 1 bostan = 200 hv 1 Jutro = 8 bostana 1 lanac = 11 bostana
DODATNE INFORMACIJE
Ovde je prikazano saenje orahovih zasada i plantaa po sistemu jednakostraninog (ravnokrakog) trougla zbog boljeg osvjetljenja. Razmak izmeu sadnica oraha zavisie od poloaja terena, nagiba terena, bujnosti sorti i kvaliteta zemljita. Razmak od 10 metara obezbeuje da kasnije (posle 10 do 15 godina) kada orasi porastu do 25 m visine i kada u potpunosti razviju svoju kronju koja moe imati prenik oko 20 do 25 m, nee mnogo smetati drugim stablima oraha i drugim biljkama u njihovom okruenju. Tada e se ipak morati izvriti vaenje i uklanjanje stabala meukulture: kajsija, ljiva, breskvi, lenika koja je saena u periodu mladosti oraha, a iji je vek raanja ujedno ve istekao. Izmeu oraha od tada i na dalje treba odravati samo travnjak. Zasad oraha uvek se sadi zajedno sa zasadom drugih vonih vrsta. Kalemljeni orasi dostiu punu rodnost posle 15 godina, kada kronje popune ceo prostor. Do tada moe se redni i mogui meuredni prostor popuniti nekom drugom vonom vrstom koja e doneti rod u
P a g e | 23
najkraem vremenu. Posle petnaestak godina mogu se ove meukulture postupno iskriti iz zasada oraha. Meu mladi zasad oraha obino se sade breskve, kajsije, vinje i lenici. U prvim godinama mogu se saditi i uzgajati jagode, maline, ribizle i slino. U starim vinogradima, gde orasi po pravilu najbolje uspevaju, ije se vaenje planira za sledeih 5 do 6 godina, treba posaditi zasade oraha i taman kada se orasi ponu najbolje razvijati treba postepeno vaditi i uklanjati staru lozu. Prilikom saenja pojedinanih orahovih stabala ili zasada vaan je pravilan izbor sorti, kako glavnih, tako i opraujuih, u zavisnosti od vremena vegetacije. Kod oraha, koji se oprauje vetrom, visoka rodnost postie se saenjem u zasadu samo sorti koje istovremeno cvetaju. Izrigolovan, duboko pooran i dobro naubren teren oisti se od svih starih panjeva i korenja, i iskoli se. Ukoliko teren nije izrigolovan, iskopaju se vee sadne jame i dobro se naubre. Prvih par godina sadnica zahteva jaku zatitu (podporu) odnosno jak podporni kolac, tako da je vetar i drugi vremenski uslovi ne otete. Prvih godina se oblikuje kronja, potujui visinu stabla, visinu prvih rodnih grana i njihov pravilni raspored. Treba formirati oblik kronje kao okrugao ili kao piramidalan. Deliminim skraivanjem voditeljice na vrhu stabla i rodnih grana podstie se rast bonih izdanaka, ime se stvara uslov za visoki rodni potencijal lijepo razraslih grana krune stabla u kasnijim godinama razvoja. Ono to je potrebno odstraniti rezidbom, ree se u prolee, a ostalo se ree u letnjoj rezidbi u avgustu. Sve nastale rane na stablu posle rezidbe zatite se pastom za kalemljenje. Tlo pod stablima prvih godina isti se od trave i korova, to se postie istim obraivanjem, koenjem, freziranjem ili prskanjem herbicidima. Oko stabla se obavezno nabaca koena trava ako je ima. Po potrebi, od prolea do leta, sadnica se dohranjuje, prska i ubri preko listova.
23.7.2012
P a g e | 24
DETALJNO RAZMATRANJE GAJENJA ORAHA I KAJSIJA

Za podizanje zasada oraha treba koristiti kalemljeni orah. Od dobrih odlika kalemljenog oraha, koji se kod nas ve masovno proizvodi, pre svega, treba istai ranije stupanje u rod, postizanje veih prinosa i dobijanje plodova znatno boljeg kvalitete od uobiajenog.
IZBOR TERENA ZA PODIZANJE ZASADA

Za podizanje zasada oraha potrebna su duboka plodna zemljita na blagim padinama ili ravnim terenima. Izuzetno su pogodna aluvijalna zemljita. Treba izbegavati uske doline i mrazita koja su nepogodna za gajenje oraha. Takoe treba izbegavati zabarena zemljita koja orah ne podnosi. Priprema zemta obuhvata krenje drvenastih biljaka i ravnanje (nasipanje) mikrodepresija. Pre dubokog oranja zemljita (50 cm) vri se agromeliorativno ubrenje, kako bi se u zemljitu obezbedio optimalni sadraj hranljivnih materija do nivoa sledee zastupljenosti: 2,53,0% humusa, 250300 ppm lako pristupanog K2O, 80100 ppm lakopristupanog forfora (P2O5), 68 ppm lakopristupanog gvoa (Fe), 5% ukupnog kalcijum-karbonata (CaCO3), 80120 ppm ukupnog magnezijuma (MgO) i neophodne koliine mikroelemenata. Poorano zemljite se istanjira, a zatim se izvri obeleavnje redova i mesta za kopanje jama. Na dobro pripremljenom zemljitu ne treba kopati velike jame, ve samo tolike da moe dobro da se rasporedi korenov sistem i da sadnica bude zasaena do dubine na kojoj je bila u rasadniku.
Mesto za sadnju oraha. Mesto je vaan faktor za rast, razvoj i jaanje drveta oraha. Veina stabala oraha posaenih u uvalama gde se mraz javlja i u kasno prolee i u ranu jesen, iako dobro napreduju to se tie rasta i razvoja stabla, imaju slab rod. Orah ne voli veoma vetrovita mesta ali zahteva stalno strujanje vazduha radi opraivanja i spreavanja gljivinih bolesti. Prostor za sadnju oraha. Orahova stabla e tokom vremena postati velika pa im je potrebno obezbediti adekvatan prostor prilikom sadnje. Neki uzgajivai praktikuju da kada sade orahova stabla, posade ih na malim rastojanjima kako bi obezbedili vei prinos u periodu dok su stabla mlada i jo ne toliko velika. Kada postane "guva" izvade suvina stabla. U zavisnosti od vrste, stabla treba saditi na meusobnom rastojanjima od 5 do 15 metara. Ova rastojanja vae za glavna stabla, a ako elite da u poetku posadite privremena stabla to moete uiniti izmeu. Drugi metod se koristi u cilju poveanja ekonominosti proizvodnje. To je sadnja odreene meukulture. To su obino leska ili kajsija. Pored njih mogu da se sade i breskva, ljiva, pa ak i vinova loza. Ove kulture se mogu koristiti nekih 10 do 15 godina. U tom periodu prodajom plodova ovih meukultura, a posle 10-15 i drvne mase, isplauju se trokovi podizanja zasada oraha i ulaganja do njihovog punog prinosa. Zbog velikog korena oraha, ne preporuuje se sadnja na manjoj udaljenosti od 20m od kue i drugih objekata jer moe prouzrokovati tetu na objektu. Zemljite za sadnju oraha. Veini vrsta oraha vie odgovara meka pa ak i peskovita zemlja nego tvrda lepljiva podloga. Takodje vole rastresitu zemlju zbog dobre odvodljivosti vode. Ni jedna vrsta oraha ne voli plitku zemljanu podlogu ispod koje se nalaze kameniti ili stenoviti slojevi na dubini manjoj od 1,5m. Naravno, orah e rasti i napredovati i na ovakvim mestima ali se trebaju oekivati manji prinosi. Zemlja bi trebalo da bude blago kisela, ali i u neutralnoj zemlji orah dobro uspeva. Obzirom da orah ima dug ivotni vek vano je zemljite pripremiti. To podrazumeva ienje terena od drvenastih biljaka, vaenje ila iz zemlje kako bi se spreila trule
23.7.2012
P a g e | 25
korena oraha. Potom dolazi na red ravnanje terena zbog lakeg oticanja atmosferskih padavina. U nekim sluajevima moe se pristupiti izgradnji drenae poto orah ne podnosi stajau vodu. Za dobar razvoj oraha i njegovu otpornost na mraz neophodno mu je dati dosta fosfora i kalijuma pa se i ubrenje sastoji u dodavanju organskih i mineralnih gnojiva bogatih ovim elemenata.
Iz materijala:
http://www.mojabasta.com/arhiva-clanaka/u-rasadnicima-jagma-za-orah-i-kajsiju.html
Zasad kalemljenog oraha podie se tako to se zemljite dobro pripremi (oisti od panjeva i poravna, poubri i poore). Zatim se kopaju rupe iroke 120, a duboke oko 60cm. Ako je zemljite umereno plodno, u jame treba najpre ubaciti i sa zemljom dobro izmeati 30 do 40kg dobro zgorelog stajskog djubreta i 2 3kg meanih mineralnih djubriva, najbolje u odnosu 10:20:30. Jame treba kopati cik-cak (sadnja u trougao), jer se takobolje koristi zemljite i svetlost, odnosno po hektaru stane oko 15 odsto sadnica vie u odnosu na sadnju u kvadrat. Razmak sadnica zavisi od plodnosti i nagiba zemljita, bujnosti podloge i sorte, odnosno tipova oraha. Na siromanijem zemljitu orah treba saditi na razmaku 8x8 ili 9x9m, na umereno plodnom 10x10 ili 11x11m, a na najplodnijem zemljitu 12x12m. Rigolovati samo pri umerenoj vlanosti. Ako se rigoluje previe vlano zemljite onda mu se kvari struktura i kasnije se tee obradjuje. U toku rigolovanja iz brazda treba obavezno izbaciti ostatke panjeva i korenja drvea i dugovenih korovskih biljaka. Priprema zemljita kopanjem jama obavlja se na manjim njivama i zemljitima s nagibom veim od 12 stepeni, zbog spreavanja erozije. irina jame je 1,5 do 2m a dubina 60 do 70cm. Prilikom kopanja oranini sloj se odvaja od zdravice. Jame se zatrpavaju samo oraninom zemljom, zbog ega se povrinski sloj sa strane navue u jame a izbaena zdravica rasturi namesto nje.Posle toga u svaku jamu treba dodati po 2 do 3kg mineralnog ubriva NPK, iji je odnos 0:15:30, zatim ovo ubrivo izmeati sa zemljom pa tek onda saditi orah Orah se sadi isto kao i ostale listopadne voke u jesen, preko zime i rano s prolea. Sadi se na razliitim rastojanjima, poev od 8x8 pa sve do 18x18 m. Sa stanovita to racionalnijeg iskoriavanja zemljita u najnovije vreme se preporuuju sledea rastojanja. - Za sadnice proizvedene iz semena 10 x 8 m - Za sadnice proizvedene kalemljenjem 9 x 7 m U prvom sluaju po jednom hektaru e stati 123 a u drugom 158 sadnica. Sadnice za saenje oraha treba da budu zdrave, dobro razvijene i potpuno prave, indentine traenoj sorti ili tipu.One ne smeju biti starije od dve godine. Pre saenja ile treba orezati, povreene skratiti do oteenog mesta, a srnu ilu skratiti za treinu ako sadnica nije odgajena u rastilu. Poto se oreu ile ceo korenov sistem treba potopiti u itku kaastu smeu napravljenu od ilovae, govee balege i vode.
P a g e | 26
Za pravilno saenje oraha potrebna su dva lica, jedno da dri sadnicu, a drugo da je sadi. Lice koje e saditi motkom u jamu nanese plodnu i rastresitu zemlju do potrebne visine. Drugo lice sadnicu postavi na uzdignutu zemlju pa ile rasporedi na sve strane. Sadnicu treba posaditi na onu dubinu na kojoj je bila u rasadniku. Poto se odredi dubina saenja onda drugo lice motikom nagre na ile rastresitu zemlju pa je dobro ugazi da bi se to bolje pripila uz ile sadnice. Zatim, preko te zemlje treba staviti oko 10 kg dobro zgorelog stajskog ubreta a preko njega opet sloj zemlje. Broj sadnica po hektaru pri sadnji u trougao treba da izgleda ovako:
Razmak izmeu voaka 8x8 m 9x9 m 10x10 m 11x11 m 12x12 m Razmak izmeu redova 6,90 m 7,80 m 8,60 m 9,50 m 10,40 m Broj sadnica po hektaru 180 142 115 95 80
Bolje je saditi s jeseni. Preporuujemo gajenje oraha u obliku vaze, jer je kruna nia nego pri uzgojnom obliku piramide, koji se ranije najee primenjivao. Ovo se preporuuje jer je zatita laka, a svetlost se bolje koristi. U proizvodnji oraha prvih pet-est godina treba gajiti potkulture meukulture graak, pasulj, salate, luk, jagode ili druge povrtarske useve. Sadnice kalemljenog oraha mogu se nabaviti u rasadnicima Instituta za vinogradarstvo, voarstvo i hortikulturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Saarskom zavodu u Mariboru, Zemljodelskom fakultetu u Skoplju, Institutu za voarstvo u aku i u nekim veim rasadnicima.
KOJE SORTE ORAHA SADITI

Mudro: Sorte bez primene pesticida Zato se izboru sorti oraha mora pokloniti izuzetna panja. Preporuujemo selekcije koje su rezistentne ili bar tolerantne na izazivaa sive pegavosti, zatim one koje cvetaju i resaju istovremeno, dobro i redovno raaju i imaju visok kvalitet ploda. Kora i saradnici (1993) navode da je u periodu od 1974-1993. godine ispitivano 35 sorti i selekcija oraha bez primene pesticida. Na osnovu ovih ispitivanja izdvojene su sorte i selekcije koje se mogu koristiti u organskoj proizvodnji i kao najbolje za takvu proizvodnju pokazale su se sorte: rasna, kasni rodni, kasni grozdasti, milko kao i eka sorta jupiter koja se koristi kao opraiva. Izmrzavanje Za kontinentalnu zonu treba birati sorte i selekcije koje imaju krau vegetaciju kako bi se umanjilo tetno dejstvo mrazeva (ampion, rasna, kasni rodni, jupiter, gajzenhajm 139,
23.7.2012
P a g e | 27
sibiel 44). Za vinogradarsku zonu pored ovih sorti dolaze u obzir i sledee: srem, tisa, medvea, ejnovo i ovar. Orah je voka velikih dimenzija kronje. Da bi se kronja pravilno razvila, mora mu se obezbediti dovoljno ivotnog prostora. Ni kod jedne vone vrste nisu ispoljene toliko velike razlike u poetku i zavretku vegetacije, kao i u otpornosti prema patogenima i niskim temperaturama, kao kod oraha.
Rumunske sorte i tipovi oraha ''Sibiel prekoe'' (Si-N4) je prva priznata rumunska sorta. Teina ploda je 14 do 15gr, randman jezgra oko 50 odsto, a sadraj ulja oko 68 odsto. Vegetaciju poinje relativno kasno. Protandrina je. Rese se javljaju 7 do 10 dana pre enskih cvetova. ''Sibiel N44'' ima takodje krupne plodove. Randman jezgra je oko 48 odsto. Kasno poinje vegetaciju, ali je neto kasnije i zavrava. Godine 1962. je preivela niske temperature, minus 33 stepena. Ovo je najotpornija rumunska selekcija na Gnomoniu juglandis. Protagonina je. enski cvetovi se javljaju 7 do 10 dana pre resa. ''Sibiel N41'' ima plodove teke oko 12gr, s randmanom jezgra oko 50 odsto. Zri neto ranije od ostalih selekcija. ''Geogaiu (djoadju) N3'' nastao je ukrtanjem ''sibiela N4'' ima krupne plodove, teke oko 14gr i visok sadraj belanevina (oko 18,75 odsto). Uska je, ravna, lepa, a jezgro belo, kao i u ostalih selekcija hibrida ''sibiel'' i ''djoadju''. Bugarske sorte oraha ''ejnovo'' ima plod proseno teak oko 10,9gr. Randman jezgra je iznad 50 odsto. Rese se javljaju oko 9 dana pre enskih cvetova (protandrija). Smatra se najboljom bugarskom sortom. ''Drjanovski'' ima vrlo krupne plodove, teke oko 14,7 gr i randman jezgra oko 51 odsto. Ova sorta je protaginina. enski cvetovi se javljaju obino 8 dana pre resa. Vegetaciju poinje neto pre ''ejnova''. ''Slivenski'' ima plodove teke oko 12gr. Randman jezgra je iznad 50 odsto. Ova sorta je protandrina. Rese se javljaju oko 7 dana pre enskih cvetova. ''Dinovski'' ima plodove teke oko 12gr, s randmanom jezgra oko 56 odsto. Protangian je. enski cvetovi se javljaju oko 6 dana pre resa. ''Plovdivski'' je sorta koja se odlikuje izuzetno visokim sadrajem ulja u jezgru oko 80 odsto. U nje je i najjae izraena dihogamija. Prema Nedevu i Markovoj (1973), rese se javljaju oko 13 dana pre enskih cvetova. Bugarske sorte poinju vegetaciju ranije od veine naih najboljih selekcija. Moldavske sorte oraha ''Kostjuenkij'' ima plodove teine oko 14,5gr. Randman jezgra je oko 50 odsto, a sadraj ulja iznosi 70 odsto. Kasnije kree od svih sorti na moldavskoj sortnoj listi. Protangian je, pa je za njega dobar opraiva ''skinoskij'' koji je protandrian. ''Skinoskij'' ima plodove teine oko 12,5gr. Randman jezgra je oko50 odsto, a sadraj ulja oko 69 odsto. Izrazito je protandrian tip. ''Kiinjevskij'' je vrlo rodan. Kasno cveta, ali i kasno zri. Plod je malo izduen, teak oko12 gr. COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 28
Randman je oko 50, a sadraj ulja oko 66 odsto. ''Koreuckij'' je racemozan tip sa 7 do 15 oraha u grozdu. Plod je teak oko 10 gr. Randman jezgra 48 do 50, a sadraj ulja oko67 odsto. ''Kalarakij'' ima plodove teke oko 15gr. Randman jezgra je oko 50, a sadraj ulja oko 68 odsto. Sve moldavske sorte oraha su dosta otporne na izmrzavanje, pa smo predvideli da ih ispitamo i u naim uslovima. Ostale sorte uvezene radi ispitivanja u naim uslovima ''Korn'' je francuska sorta koja kasno poinje vegetaciju, kasno cveta i vrlo je rodna. Plod je neto sitniji od ''parizijena''. ''Marbo'' i ''hartlej'' su takodje kasne vegetacije. Nemake sorte: RH 251 plod krupan, valjkast. Otporan je na mraz i gnomoniju. H1247 N1247 gladak, duguljast plod, srednje krupan plod, nabijen. N139 okruglast, lep plod. N120 krupan plod, ali puca pri suenju. Madjarske sorte: ''esterhazi N1 i N2 imaju krupan, lep plod, malo iljast. Izgleda da nisu dovoljno otporne na mraz. Ispitaemo i njih u naim uslovima. Selekcije poljoprivrednog fakultete u Novom Sadu Tip NS-3/74 (''ampion 1974'') otkriven je na konkursu 1974. godine. Stablo je staro oko 100 godina, ima prenik oko 70cm, a prenik krune, koja je okruglastog oblika, iznosi oko 16m. Redovno radja, a prinos mu se kree izmedju 50 i 200kg, ili proseno oko 90 do 100kg. Vegetaciju poinje obino izmedju 20. i 25. aprila. Nekoliko dana pre od enskih cvetova pojavljuju se rese. Plodovi zru obino izmedju 10. i 20. septembra. Vanije karakteristike ploda date su u tabeli 2. Debljina ljuske je od 0,8 do 0,9mm. Plodovi su ovalnog oblika i ljuska dobro zatvara jezgro. Proseni plodovi imaju visinu 45,3mm, irinu 33,8 i debljinu 33,2mm. Dosta je otporan na Gnomoniu (indeks oboljenja listova u avgustu je ispod 0,2, tj. Ispod 20 odsto). Od mraza nije imao oteenja. Smatramo da bi plodovi bili tei i jo kvalitetniji da je stablo mladje (staro je i u stadijumu izumiranja) i kada bi se primenjivale potrebne agrotehnike mere. Ovaj tip je kalemljenjem razmnoen u cilju daljeg izuavanja i irenja. Tip NS-37/73 (''YU prvenac'') pronadjen je na konkursu ''Traimo kvalitetne orahe'', 1973. godine. Stsblo je staro oko 20 godina, sejanac nastao verovatno posredstvom ptica. Kruna je okruglasta, prenika oko 10m. Poslednja tri godine rodio je proseno 22 kg. Poinje vegetaciju obino izmedju 10. i 20. aprila. Protandrian je. Rese se pojavljuju oko 15 do 20 dana pre cvetanja enskih cvetova. Plodovi zru obino izmedju 10. i 20. septembra. Vanije karakteristike ploda date su u tabeli 2. Debljina ljuske je oko 0,9mm, prosena visina ploda 43,6, irina 31,2, a debljina 33,1mm. Praktino je otporan na Gnomoniu, jer mu je index oboljenja lia u avgustu bio samo oko 0,1 (10 odsto). Kalemljenjem je razmnoen u cilju daljeg ispitivanja. Tip NS-18/73 (''baka'') ima neto sitnije plodove od prethodna dva tipa, ali je ljuska vrlo dobro ispunjena jezgrom. Jezgro je izuzetno lepe, svetle boje. Drvo je staro oko 20 godina, nalazi se u gustom sklopu, pa je kruna izrazito piramidalna. Redovno radja, oko 20kg je prosean prinos za poslednje 2god., mada je potencijalnu rodnost teko odredit, Vegetaciju poinje obino oko 20. aprila. Protandrian je. Rese se pojavljuju oko10 dana pre enskih cvetova. Praktino je otporan na Gnomoniu. Tip NS-21/75 (''tisa'') ima krupne plodove (proseno teki 15,49gr), tanku ljusku (oko milimetar), visok randman jezgra 53 odsto i vrlo je rodan. Pripada tipu racemoznog oraha. U grozdovima ima esto po 7-8 plodova. Stablo je staro oko 25god, okruglaste krune, prenika oko 10m. Dobro i redovno radja. Viegodinji prosek prinosa iznosi oko 35 do 40kg. Vegetaciju poinje izmedju 20. i 25. aprila, rese se javljaju oko 5. maja, a enski cvetovi otprilike pet dana kasnije. Plodovi zru izmedju 10. i 20. septembra. Praktino je otporan na Gnomoniu (indeks oboljenja je ispod 0,2). Dimenzije ploda COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 29
su: visina 45,3mm, irina 36,7 i debljina 39,1mm. Ima neto jae izraen av. Kalemljenjem je razmnoen u cilju daljeg ispitivanja. Tip NS-43/76 (''novosadski rodni'') odlikuje se izuzetno visokom rodnou. U 1976. godini rodio je 420kg. Plodovi su mu krupni, teki proseno 15,84gr, s jezgrom koje odlino ispunjava ljusku, tako da i pored relativno debele ljuske (1,2mm) ima vrlo dobar randman 50,84 odsto. Drvo je staro oko 40 godina, dosta bujno, obim debla (30cm od zemlje) 190cm. Ima lepu, okruglastu krunu prenika oko 16m. Tip NS-6/76 (''srem'') odlikuje se izvandrednom rodnou i visokim kvalitetom plodova. Plodovi su dosta krupni, s lepim, belim jezgrom. Randman jezgra je vrlo visok 57,62 odsto. Praktino je otporan na Gnomoniu. Tip NS-79/75 (''novosadski kasni'') odlikuje se kraom vegetacijom (poinje je kaasno, a zavrava kad i veina ostalih tipova). Plodovi nisu krupni, ali imaju lepo, svetlo jezgro. Rodan je. Pogodan i za rejone sa estim prolenim mrazevima.
23.7.2012
P a g e | 30
NEGA ORAHA
Zemljite u zasadima oraha moe da se odrava na vie naina, kao to je: obrada zemljita tanjiranjem, plitkim oranjem, rotofreziranjem (jalovi ugar), unitavanjem korova herbicidima, garenjem podkultura i dr. Najee se u mladim zasadima izmeu redova vri redovna obrada zemljita, a oko biljaka se korov suzbija herbicidima ili okopavanjem.
Nega oraha sastoji se u orezivanju ubrenju i odravanju zemljita. S orezivanjem se poinje u prolee prve godine po saenju. Izvodi se tako to se sadnica skrati na eljenu visinu pri emu se ispod preseka ostavi etiri-pet razvijenih pupoljaka iz kojih e se u toku vegetacije razviti mladari. S prolea idue godine kao i sledee, tree godine, orezivanje se sastoji u tome to se prema potrebi skrate jae razvijene ramene grane da bi se uspostavila ravnotea izmeu njih a i ubrzao rast voditeljice. Orezivanje oraha u rodu sastoji se u eventualnom proreivanju kruna. Rezidba oraha
U periodu zadovoljavajuceg prirasta, rezidba oraha svodi se na uklanjanje polomljenih i slomljenih grana i vodopija koje rastu u unutrasnjosti krune. Sve grane prekracuju se do prvog bocnog zdravog drveta. Ako u kruni ima suvise skeletnih grana koje rastu uporedo, treba ih prorediti tako da se uvek uklanja donja. Prvenstveno treba uklanjati tanje, izduzene i nedovoljno obrasle grane. Ako je broj ovakvih grana velik, uklanjaju se tokom dve-tri godine. Grane koje vise i ometaju obradu takodje se uklanjaju. Ako krunama, na vrhovima osnovnih grana, ima suvise obrastajuceg drveta, ono se mora prorediti. Svake godine, sa najguscih vrhova, ukloni se 5-6 grana skracivanjem i prevodjenjem na nize bocno drvo. Treba izbegavati odsecanje grana ciji je precnik veci od 10 cm, jer takvi preseci teze zarastaju. Dobro je da se tanji posle rezidbe premazu kalem-voskom. Rezidba kajsije kao podkulture u zasadu oraha Iako se obicno ne misli u praksi se pokazalo da uz ostale mere, rezidba moze biti jedna od najvaznijih uslova gajenja kajsije. Za razliku od mnogih drugih vocnih vrsta, iskustvo poslednjih godina pokazuje da kajsiju treba rezati pred sam pocetak vegetacije, pa cak i onda kada je ona pocela. Na ovaj nacin se COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 31
u velikoj meri moze izbeci opasnost od apopleksije. Kajsija radja na mesovitim, tipicnim rodnim granama, na kojima su i cvetni i lisni pupoljci. Mesovite rodne grane. Duzine 30-50 cm, obrazuju se u uslovima produzene vegetacije i zavisno od duzine, cvetni pupoljci su na celoj grani ili samo u donjem delu. Ako su gusto izbile, ove grane se samo prorede, ali se ne skracuju. Kratke, tanke jednogodisnje grane se uklanjaju iz osnove. Kratke rodne grane na proslogodisnjim mesovitim granama i na starijem drvetu, duzine oko 10 cm, takodje se ne orezuju. Prevremeno rodne grane obrazuju se na vrhovima mesovitih rodnih grana u drugoj polovini leta. One se u narednoj rezidbi takodje ne uklanjaju.
Orah se ubri kompleksnim mineralnim ubrivima. S jeseni, posle opadanja lia, rasturiti i zaorati 400 do 500kg po hektaru ili 4kg po stablu ubriva NPK odnosno 0:15:30. Rano s prolea, pak, rasturiti i zaorati 200 do 250kg po hektaru ili 2kg po stablu kompleksnog ubriva NPK iji je odnos 20:5:5. Zemljite u zasadima oraha moe se odravati na vie naina: u vidu ledine, pod mulem, jalovim ugarom i gajenjem uzrodica. Odravanje zemljita u vidu ledine je najnepovoljniji nain zato to trave izvlae iz zemlje velike koliine vlage i mineralnih materija, zbog ega orahova stabla krljavo rastu i sporo se razvijaju.
OREZIVANJE ORAHA U ZASADIMA

enski cvetovi oraha se formiraju samo na vrhovima letorasta, iji broj moe znatno da se povea pravilnim orezivanjem, a na taj nain se poveava i urod plodova. Prvih godina se orezivanjem formira kronja. Sve sadnice se prekrauju u prolee (mart), bez obzira da li su posaene u jesen ili prolee. Prvim orezivanjem se odreuje visina debla, a to ima znaaja u njegovom korienju za proizvodnju furnira vilje deblo ima znatno veu vrednost. Pored toga, vilje deblo je poeljno i zbog upotrebe mehanizacije u obradi zemljita i mainskom branju plodova. Previsoko deblo, pak, nepovoljno utie na poetak i obilnost plodonoenja.
Razmnoavanje. Orah se moe razmnoavati generativnim putem (semenom) i vegetativnim putem (kalemljenjem). Generativno razmnoavanje se nikada ne koristi pri plantanom uzgoju oraha poto biljke dobijene ovim putem ne nasleuju osobine roditelja i ne moe da se kontrolie kvalitet sadnica. Pored kvaliteta ploda kalemljenih orasa oni imaju jo jednu vanu prednost. Naime, orah razvijen iz semena poinje da donosi prihode posle osme godine dok kalemljeni orah poinje da raa plodove ve posle druge ili tree godine. Takoe orah dobijen generativno ima loiji korenov sistem sa izraenom glavnom ilom i malim brojem ilica. Ipak, ova karakteristika se pokazala korisna kod stabilizacije klizita gde dubok koren oraha uvruje teren. U drugom sluaju orah se generativno razmnoava u cilju dobijanja podloga za kalemljenje. Kada ove podloge dostignu starost od jedne godine pristupa se kalemljenju. Sadnja oraha iz semena. Orahovo seme ima prirodni period mirovanja koji mora proi pre nego to seme pone da klija. Najjednostavniji metod za prekid perioda mirovanja je sadnja semena u jesen. Svakako seme morate zatititi od mieva i drugih ivotinja. Sadite na oko 5cm dubine. Seme moete zatititi od ivotinja na sledei nain: uzmite obinu limenku, potpuno je otvorite sa jedne strane, a sa druge probuite rupu prenika oko 2 cm. Sada utisnite konzervu preko semena tako da rupa koju ste izbuili u konzervi doe na nivo povrine zemlje tano iznad semena. Obine konzerve ne morate uklanjati jer e se one vremenom raspasti od re, ali aluminijumske konzerve morate ukloniti kako
23.7.2012
P a g e | 32
ne bi otetili biljku. Za prolenu sadnju period mirovanja moete prekinuti stavljanjem oraha u vlani treset (ne na mokar). Njega je preporuljivo staviti u plastinu kesu i drati u friideru 6 do 12 nedelja odnosno do sadnje. Sadite na dubini od 5 do 7cm u rano prolee. Sadnja oraha sadnica. Orah se moe saditi krajem zime i poetkom prolea, ali neke studije pokazuju da je sadnjom oraha u jesen sadnice mnogo bolje primaju i imaju bolji rast u prvoj godine posle sadnje. Sadnice se moraju vrlo brzo saditi, im ih donesete iz rasadnika. Otprilike, iz rasadnika se uzima onoliko sadnica koliko se moe zasaditi u okviru dva sata. Iskopajte rupu u koju je mogue da stane ceo koren. Postarajte se da rupa u koju sadite stablo bude iste dubine kao to je bila ona u kojoj je raslo u rasadniku. Da bi stablo oraha obilato rodilo ono mora imati dobro razgranat koren. To se postie orezivanjem korena, odnosno skraivanjem glavne ile. Ukoliko je prilikom naklijavanja oraha odseen korenak i time se dobila dobro razgranata baza, ne mora da se dodatno orezuje koren. Potom pre sadnje ceo koren se potapa u smesu gline, ili zemlje, govee balege i vode. Iako ovo bilo ko teko da moe nazvati hranom ali orahu e upravo to biti hrana u prvim danim i esto razlika izmeu uspeha i neuspeha u sadnji orasa. Na dno jame stavlja se stajnjak a onda se prekriva zemljom. Potom stavite sadnicu, rupu popunite finom rastresitom zemljom, bez kamenia. Kada zatrpate rupu paljivo nagazite zemlju i zalijte sa jednom do dve kofe vode. Sada ako je neophodno, dodajte jo zemlje i napravite malu humku od zemlje oko stabljike koja e je tititi od izmrzavanja. Ne stavljajte vetako ubrivo u rupu ili oko stabla posle sadnje. Orahovu sadnicu moete poeti da ubrite tek posle 1 godine od sadnje. Odsecanje vrha sadnice je veoma vano za opstanak. Posle sadnje, odsecite otprilike gornju polovinu sadnice da bi ste uspostavili ravnoteu izmeu gubitaka nastalih na korenu tokom presaivanja. Pre nego to odseete proverite da li e nakon seenja ostati bar nekoliko dobrih okca. Tokom prve godine rasta sadnici je neophodno navodnjavanje svakih 10 do 14 dana u zavisnosti od koliine padavina i temperature. Umerena, mestimina hladovina tokom prvog leta pomoie da drvo preivi kritino prvo leto.
KLIMATSK I ZEMLJINI USLOVI ZA GAJENJE ORAHA

Za pravilan rast i razvoj oraha, za redovno i kvalitetno plodonoenje neophodni su odgovarajui klimatski i zemljini uslovi. Klimatski faktori koji imaju najvei uticaj na uspevanje oraha su pre svega temperatura, osvetljenost, padavine, vlanost i strujanje vazduha. Orah najbolje uspeva u vinogradarskoj zoni. Ako klimatski uslovi nisu odgovarajui, orah e se razvijati, ali e slabo ili uopte nee plodonositi. Temperatura je bitan inilac za tok svih biohemijskih procesa u biljci. Potrebe oraha u toploti su razliite u pojedinim fenofazama. Za poetak vegetacije orahu je potrebna znatno vea suma temperatura nego veini drugih kontinentalnih vonih vrsta. Na uspevanje i rodnost oraha najvei uticaj imaju mrazevi, a znatno manji visoke temperature. Orah je najotporniji na niske temperature u vreme fiziolokog zimskog mirovanja. Pri izboru sorte za reone u kojima se javljaju pozni proleni mrazevi treba odabrati one sa kraom vegetacijom. U tom sluaju je vaan poetak vegetacije, a ne vreme cvetanja, jer od mraza stradaju mladari na ijem vrhu e se nalaziti enski cvetovi. Rani jesenji mrazevi priinjavaju mnogo manje tete orahu od poznih prolenih mrazeva. Osvetljenost je vaan ekoloki faktor za sve biljke, pa i orah koji je izrazito heliofilna vrsta.Orah ima COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 33
prirodno reu krunu da bi lake koristio svetlost. Takoe, duge lisne drke su rezultat prilagoavanja oraha uslovima boljeg korienja svetlosti. Umereno vlana zemljita su pogodna za uspevanje oraha. Ali, on moe da rste i u sunim reonima zato to ima dobro razvijen koren, pri emu znatno slabije raa. Ako je manjak vlage u zemljitu velik, porast mladara je usporeniji, oplodnja zametanje i porast plodova su slabiji, plodovi prevremeno opadaju, a slabo je i formiranje i diferenciranje cvetnih zaetaka to utie na smanjenje rodnosti i u narednoj proizvodnoj godini. Ako se desi da suni period bude tokom juna meseca plodovi ostaju sitniji, dok ako je avgust suan plodovi e imati nii randman jezgre. Prekomerne koliine vode u zemljitu su tetne. Najtetnije su visoke podzemne i stajae vode, jer u takvim sluajevima usled oteanog disanja korena ile stradaju. Orah se oprauje posredstvom vetra, pa su samim tim esti povetarci u vreme cvetanja korisni.Takoe, uz prisutna strujanja vazduha kroz krunu, rea su oboljenja oraha. Nasuprot tome, olujni vetrovi su tetni naroito utiu na mlaa stabla, kao i suvi vetrovi bilo u vreme cvetanja ili uopteno kada isuuju zemljite. Orah uspeva na razliitim zemljitima, od plodnih humusnih do siromanih deluvijuma i peskova, pa i skeletnih zemljita. Ali, najpogodnija su duboka, plodna, rastresita zemljita sa dobrim vodnim i vazdunim reimom (ernozemi i plodni aluvijumi). Zemljite za orah je dovoljno obezbeeno ako sadri 3% humusa, 30-35mg lakopristupanog kalijuma (K2O) na 100gr suve zemlje, i oko 15mg fosfora (P2O5) na 100gr suve zemlje. Za dobar razvoj oraha najpogodnije zemljite je neutralne ili slabo alkalne reakcije (pH 7-7,5).
GAJENJE ORAHA U DRVOREDIMA

Posebno je znaajno podizanje drvoreda oraha u Vojvodini, gde je tetno dejstvo vetra na ratarske useve i uslove ivljenja veliko i stalno se poveava. Poznato je da su prinosi ratarskih kultura u pojasu vetrozatitnog drvoreda vei za 5-10%, a sunih godina i do 15%. Podizanje drvoreda oraha, prvenstveno pored puteva, ima veliki privredni znaaj. Orah je pogodna voka za drvorede, jer daje dobro razvijeno stablo i u uslovima kad se obrada zemljita ispod njegove krune obavlja samo u prvim godinama po sadnji, to zbog velike lisne mase ublauje udar vetra, a time i njegovo tetno dejstvo vie nego bilo koja druga vona vrsta i posebno to daje izuzetno hranljive plodove koji su pogodni za transport i uvanje. Pored toga, drvo oraha je vrlo cenjeno a deficitarno, pa se lako moe unoviti kako na domaem, tako i na stranom tritu. Posebno je znaajno podizanje drvoreda oraha u Vojvodini, gde je tetno dejstvo vetra na ratarske useve i uslove ivljenja veliko i stalno se poveava. Ukrupnjavanje parcela i uklanjanje salaa i drvea koje ih je redovno pratilo, pored niza pozitivnih rezultata koji su nesumnjivo doveli do vee primene mehanizacije i rentabilnije proizvodnje u ratarstvu, imalo je i negativnih posledica, u prvom redu na pojaano tetno delovanje vetra. Ove tetne posledica mogle bi se ublaiti, a i velike ekonomske koristi ostvariti, ako bi se prvenstveno pored poljskih puteva koji imaju pravac priblino istok-zapad, s njihove june strane podigli drvoredi oraha. Od ovako podignunutih drvoreda senka bi uglavnom padala na put, vrlo malo bi zasenjavala ratarske kulture, a korist od drvoreda bi bila viestruka. Kilometar drvoreda daje prinose priblino kao jedan hektar oraara, jer zbog gue sadnje u drvoredu (razmak sadnje treba da je 7-8 m ako se voke sade u jednom redu) imamo vie voaka, to kompenzira neto manje prinose po stablu u drvoredu. Samo na ovaj nain broj orahovih stabala u Vojvodini se moe poveati za 4-5 puta. Pored toga poznato je da su prinosi ratarskih kultura u pojasu od oko 30 visina vetrozatitnog drvoreda vei za 5-10%, a sunih godina i do 15%. Za podizanje drvoreda treba koristiti bujnije i prema bolestima i tetoinama to otpornije sorte. U drvoredu mora biti zastupljeno najmanje 3-4 sorte koje se meusobno dobro oprauju. Od jedne sorte ne treba saditi vie od 2 do 3 sadnice jednu do druge. Kao podloge treba koristiti sejance paradoks hibrida ili bujnijih tipova domaeg oraha. COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 34
Za sadnju se obino kopaju rupe prenika 120-150 cm i dubine 60-70 cm. ubrenje se vri u rupe s 20-30 kg zgorelog stajnjaka i 2-3 kg kompleksnih mineralnih dubriva. U Vojvodini je preporuljivije da se umesto kopanja irokih jama vri rigolovanje u vidu trake iroke 4-5 m. Sadnja se obavlja na uobiajeni nain. Visina debla treba da je 170-200 cm da kruna oraha ne bi ometala transport, jer ona natkriva put. U ravnici, pored poljskih puteva, drvorede oraha treba dobro negovati, slino nezi plantanih zasada. Obradu zemljita treba obavljati prvenstveno tanjiranjem s obe strane drvoreda. Zatitu obavljati pomou top atomizera (njima se vri zatita drvoreda topola, jablana i drugog visokog drvea). ubriti mineralnim ubrivima pomou rasturivaa mineralnih dubriva. U jesen obaviti i oranje, pri emu se zaoravaju kalijumova, fosforna i deo azotnih ubriva. Berbu vriti mehanizovano, pa ak i sakupljanje plodova. Na neravnim terenima odravanje drvoreda oraha je obino ekstenzivnije. Zemljite se obrauje samo oko debla, i to prvih 4-5 godina po sadnji, zatita se vri samo pri jaem napadu bolesti i tetoina, to nije dobro. Zatitu bi i u ovim uslovima trebalo vriti preventivnim tretiranjem, a izostanak obrade bar delimino nadoknaditi intenzivnijim ubrenjem. Preporuuje se podizanje drvoreda i u dva ili tri reda, pri emu sadnju treba vriti u ravnostrani trougao. Dr Milovan Kora Dr Slobodan Cerovi Dr Branislava Goloin Preuzeto iz knjige "Orah", Prometej, Novi Sad, 1997.
NAJZNAAJNIJE BOLESTI ORAHA I SREDSTVA ZA ZATITU (PRSKANJE)

Antraknoza oraha. Ovu bolest izaziva gljiva Gnomonia leptostyla. Ispoljava se na svim zeljastim delovima oraha, a prvi simptomi se ispoljavaju u prolee (krajem maja), na liu u obliku pega sivkaste boje. U vlanim uslovima patogen se iri, broj pega se poveava i vei deo lista se osui. Na plodovima se javljaju crne pege to dovodi do opadanja. Pozne zaraze dovode do toga da kod obolelih plodova jezgro potpuno pocrni. Suzbijanje. Dva prskanja, u maju i junu mesecu, daju dobre rezultate jer se infekcija tada ostvaruje. Mogu se koristiti preparati iz grupe ditiokarbonata-mankogal, ditan ili dodin, i obavezno prskanje bakarnim preparatima u vreme zimskog mirovanja. Bakteriozna pegavost oraha. Ova bolest se javlja na nadzemnim delovima oraha. Na listu i lisnoj peteljci nastaju sitne, okruglaste ili uglaste pege, koje se spajaju u vee nekrotine povrine mrke boje. Na letosrastima se javljaju crne pruge i oboleli letorasti venu. Na plodovima se ispoljava u vidu sitnih okruglastih pega koje su u poetku vodenaste a kasnije ulegnute i mrke. Karakteristian znak ove bolesti je pojava bakterijskog eksudata koji se u vidu sivkaste skrame pojavljuje na obolelim organima. Suzbijanje. Pre svega je vano koristiti zdrave sadnice. Rezidbom treba uklanjati sve zaraene biljne delove kao i njihovo iznoenje iz zasada i spaljivanje. Preporuuje se korienje bakarnih preparata ak i nekoliko puta u zavisnosti od padavina u toku infekcionog perioda. tetoine oraha. Orah je potrebno tititi protiv jabukinog smotavca i lisnih vaiju najee. Treba obaviti dva tretmana, COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 35
prvi krajem maja i poetkom juna a drugi u julu-avgustu mesecu. Od insekticida se mogu koristiti Konzul, Nurel D, Fenitrotion, Vantex. Broj tretiranja se kree od tri do pet u zavisnosti od vremenskih uslova, odnosno padavina to ga takoe ini isplativim za sadnju. Prilikom tretiranja pridravati se uputstva za upotrebu i propisanih koncentracija.
Mnogi mladi nasadi oraha, na alost, propali su ve u godini sadnje zbog nebrige. Najvea greka veine voara je njihovo shvaanje da su, nakon to su posadili vonjak mirni za dugo vremena... Vonjak strada zbog korova, divljai, glodara, bolesti, grada i ostalih vremenskih nepogoda. S druge strane, ima pozitivnih primera i zainteresovanih proizvoaa oraha koji sluaju strune savete i spremni su da steena znanja primene u svojim nasadima. Kod oraha treba dugorono ulagati u sadnju, formiranje i odravanje nasada. Jedino u tom sluaju mogu se oekivati kvalitetni i stabilni prinosi.
Tabela : bolesti i tetoine domaeg oraha Rb BOLESTI 1. Gnomonia siva pegavost lia leptostyla 2. Xsanthomonas crna pegavost lia juglandis
R.b. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Carpocapsa pomonella Laspeyresia amplana Rhagoletis completta Huphantria cunea Chromaphis juglandicola Callipterus juglandis Eriophyes tristiatus
TETOINE jabukin savija orahov savija moljac klapine dudovac orahova uta lisna va utomrka orahova lisna va orahova grinja
Tabela : Program zatite domaeg oraha Rb Vreme tretiranja SREDSTVO Naziv konc. (%) 1. Prvo proleno Bakarni kre 25 1,2 prskanje (stadijum Bakarni kre 50 0,6 bubrenja pupoljaka) Ciram 0,3 Bordovska orba 1,5 2. Drugo proleno Bakarni kre 25 1,0 prskanje (kad orah Bakarni kre 50 0,5 precveta) Benomil 0,1 Bordovska orba 1,0 - insekticid Demekron 20 0,15 Metasistoks 0,1 Ultracid 0,1 Fosfamid E40 0,15 Gusation NJP 0,2 3. Junsko prskanje Benomil 0,1
Naziv bolesti ili tetoine Siva pegavost lista oraha
Crna (bakteriozna) pegavost oraha Siva pegavost lista oraha
Crna (bakterozna) pegavost oraha Orahov savija
Siva i crna pegavost oraha, jabukov savija, orahov savija, orahove lesne vai, dudovac, orahova grinja
23.7.2012
P a g e | 36
KAKO POSADITI SADNICU ORAHA U SLICI I REI

Sadnja Saenje se obavlja u jesen ili u prolee, ali u veini naih agroklimatskih podruja bolja je jesenja sadnja. Pre same sadnje, kao i kod svih vrsta voa, vrhove korena treba skratiti i koren potopiti 15etak minuta u glatku smesu svee kravlje balege, zemlje i vode. Voka se mora posaditi na onu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku, uz nju treba postaviti i privezati kolac (2-3 m ) koji e pomoi formiranju ravnog i uspravnog debla.
natopljavanje sadnica Uzgojni oblik Najee piramida ili pravilna palmeta koji odgovaraju veim razmacima sadnje, odnosno bujnim podlogama (isto je i kod oraha koji se uzgajaju za proizvodnju drva). Za orahe koji se uzgajaju za drvo moe se formirati vie deblo (2-3 m ). Formiranje Za ovaj uzgojni oblik treba sadnicu u prolee prikratiti na buduu visinu debla 1,5-2,0 m.
23.7.2012
P a g e | 37
posaena sadnica
sadnica prikraena na eljenu visinu debla
U prvoj godini nakon skraivanja sadnice krenue pupovi sa vrha iz kojih e se razviti izdanci sa listovima koji e postati primarne grane u buduoj kronji. Kod niih sadnica, u prvim godinama uzgoja treba formirati deblo tako da se podstie razvoj pupljenja na vrhovima. Ako na korenovom vratu ili na deblu krenu nepoeljni pupovi, takvi listovi moraju da se ostave zbog skupljanja hraniva, ili da se poviju od zemlje da bi se smanjila bujnost, a hranivi sokovi usmerili u pupove na vrhu ili se pinciraju na 2-3 lista. Odstranjuju se u jesen godine sadnje ili u prolee sledee godine.
konkurentni izdanak
povijeni izdanak
U drugoj i treoj godini, rezidba se usmerava na formiranje debla i kronje, pri emu treba znati da e u prvoj i drugoj godini uzgoja biti mali porast nadzemnog dela voke zbog prilagoavanja i poetnog rasta korenovog sistema. Tek kad se voka dobro ukoreni, poee intenzivniji rast nadzemnog dela COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 38
voke. Zato je vrlo vano da se u tom vremenskom periodu vonjak dri ist od korova, tititi od napada divljai, bolesti i tetoina.
zimska rezidba
pinciranje
Sledeih godina nastavlja se izbor primarnih grana povijanjem ili otklanjanjem od provodnice na 6080 cm. Na primarnim granama sledeih godina ostavie se sekundarne grane o kojima kod oraha ne treba voditi posebnu brigu. Nepoeljne grane i suvine mladice koje e se razviti na stabu (konkurencije), treba odmah u periodu vegetacije odrezati dok su zeljaste, ali najkasnije do kraja juna.
formirano stablo
23.7.2012

Rezidba u rodu Stara rodna stabla reu se na sledei nain:
P a g e | 39
1. 1.Odrezati ili otpiliti sve polomljene, osuene ili oteene grane tako da rez bude 20-30 cm u zdravo 2. 3. 2.Odstraniti guste, primarna grane iz sredine kronje i na razmak 70-90 cm. Odstraniti onu ganu koja smeta i ranjava drugu granu 4. 5. 3.Odrezati konkurentne grane (vodopije) u letnoj rezidbi osim u sluaju kada e se koristiti kao izdanica 6. 7. 4.Izdanice grana, kao kod veine voaka, se ne skrauju nego se ostavljaju jednostruko na spoljnu granu ( kao ice na okrenutom kiobranu). Sve rane obavezno premazati voarskim voskom.
Izvor:hzpss.hr
23.7.2012
P a g e | 40
ZAKLJUAK
Orah nije veliki probirac zemljita, tako da moze da uspeva ak i na kamenitom zemljitu. Ipak, najbolje uspeva na dubokim i rastresitim zemljitima koja sadre dovoljno krea, kao i na ilovaastim i peskovitim zemljitima koja su umereno vlana i povoljnom vazdunom vlagom. Za orah su veoma povoljne doline reka. Koren oraha je snaan i prodire duboko u zemlju. Za djubrenje oraha pogodno je NPK djubrivo 10:20:30 koje se baca u jesen po otpadanju lista, a u prolee je najbolje baciti kan 27% azota Kod nas postoji veliko arenilo sorti koje se gaje poevi od starijih sorti sitnijih plodova, pa do novih sorti. Pri zasnivanju veih zasada pod orahom (to je do sada u naoj zemlji retkost) treba pri izboru sorti obratiti panju na: 1. Birati sorte poznijeg listanja i cvetanja u cilju izbegavanja opasnosti od poznih prolenih mrazeva ako se zasad zasniva u oblastima gde je ova pojava esta. 2. Birati sorte sa ranijim zavretkom vegetacije ime se izbegava oasnost od otecenja od ranih mrazeva. 3. Birati sorte brzog razvoja, rane rodnosti, to manje dihogramije, (DIHOGARMIJA JE VREMENSKI RAZLIITO CVETANJE MUKIH I ENSKIH CVETOVA ) i bolje otpornosti na bolesti, dobrog kvaliteta ploda i td. 4. Izbegavati zasnivanje homogenih zasada ( sa samo jednom sortom ) vec saditi nekoliko sorti. Orah voli sunce (heliofitna vocka). Najpoznatije tetocine oraha su: orahov smotavac, orahov savija, orahova grinja, smedja orahova lisna va, titaste vai, gusenice, potkornjaci, drvotoci itd. Najpoznatije bolesti oraha su: pegavost lia i plodova (gnomonija), flekavost lia mladara i plodova, pegavost ljuske i jezgra oraha, bakteriozna crna pegavost, itd. Ako se proizvede iz semena kasno prorodi (od 8.do 11.godine starosti) i ne prenosi verno osobine sa roditelja na potomka. Izuzetak su apogamne ( APOGAMIJA JE SKLONOST NEKIH SORTI DA BEZ OPRAIVANJA I OPLODJENJA ZAMEU PLODOVE ) sorte koje proizvedene iz semena prorode u 4-5.godini i verno prenose svoje osobine na potomke. Ako se proizvode i razmnoavaju kalemljenjem, kao podloge se najvise koriste sejanci crnog i obinog oraha a prorod i u 3-4 god. 1. Sejanac crnog oraha se vie koristi kao podloga od sejanca obinog oraha jer daje kaleme umerene bujnosti, ranije prorodi, daje dobru krupnou plodova i visok prinos jezgre i otporna je na mastiljavost. Mane ove podloge su: javlja se inkompatibilnost u kasnijim godinama, krai joj je vek (3040 godina) i ne podnosi krena zemljista. Pogodan za plantazne zasade . 2. Sejanac obinog oraha ima tu prednost da su stabla kalemljena na ovoj podlozi dugovenija, korisnija je za iskorienje stabla oraha kao tehnikog drveta od crnog oraha. dobro podnosi krena i siromanija zemljita,otporan je na hloroze. Nedostatak mu je vea osetljivost na bolest mastiljavost. to se tie razmaka izmedju sadnica treba rei da on zavisi i od podloga, osobina kalemljene sorte, zemljita, krune pri gajenju, itd. Ako je zemljite plodnije poveava se razmak pri sadjenju. - sadnice iz semena (sejanci) se sade na razmaku 10m X 8m ili 9m X 9m, a to iznosi 123 voke po hektaru.
23.7.2012

- kalemi sa podlogom crnog oraha 8m X 7m, pa i manjeg razmaka. - kalemi sa podlogom obinog oraha 9m X 7m, pa i manjeg razmaka. Neke sorte oraha domace selekcije:
P a g e | 41
AMPION (B.Z.H.) Plod je lep, krupan prosene mase oko 14 grama. Ljuska dobro zatvara lepu i svetlu jezgru. Randman jezgre je oko 58%. (RANDMAN JE PROCENTUALNI SADRAJ JEZGRE U LJUSCI PLODA ) Drvo je bujno kratke vegetacije koja pocinje 2-3 dana posle ejnova, odnosno od 20-25.aprila a zavrava se 10-ak dana pre ejnova. Na sivu pegavost i ostale bolesti oraha je dosta otporna. Protandian je, oprauju ga Jupiter, Rasna, Gajzenhajm 139 zbog kratkog vegetacionog razdoblja moze se gajiti u hladnijim oblastima. KASNI RODNI (B.Z.H.) Plod je srednje krupnoe, prosene mase oko10,5g. Jezgra je veoma lepa i svetla, randman oko 45%. Kasnije kree sa vegetacijiom od drugih sorti ime izbegava pozne mrazeve i primarnu zarazu lisnom pegavou. Vrlo je rodan, daje rod i na bonim letorastima. Izraena homogamija. (HOMOGAMIJA JE ISTOVREMENO CVETANJE MUKIH I ENSKIH CVETOVA, REDJA POJAVA KOD ORAHA) Ukupan vegetacioni period je kratak. Preporuuje se za gajenje u hladnijim oblastima. Oprauju ga Kasni grozdasti i Novosadski kasni. NOVOSADSKI KASNI (B.Z.H) Plod je srednje krupnoe, prosecne mase oko10,5g,Jezgra je svetla. kvalitetna, randman iznosi 54,4%. Ukupan vegetacioni period je kratak, vegetacija mu poinje krajem aprila. Kasnijim kretanjem izbegava pozne mrazeve ime postie stalnu i dobru rodnost. Ova selekcija strunjaka novosadskog poljoprivrednog fakulteta se preporuuje za gajenje i u hladnijim oblastima. Otporan na sivu pegavost. SREM Plod je krupan do veoma krupan, mase od 14-15 grama. Ljuska je tanka I malo manje glatka u odnosu na sortu Sampion. Takodje mu je jezgra nesto tamnija sto se delimicno smatra nedostatkom. Randman jezgre je oko 57%. Drvo je srednje bujno I rodno, radja u grozdovima koji mogu sadrzati I po 7-8 plodova u grozdu. Vegetacija mu je iste duzine kao I kod Sejnova. Otporan je na sivu pegavost, osetljiv na mrazeve u cvetanju pa se preporucuje za gajenje u toplijim vinogradarskim oblastima. Protandrican je. TISA Plod je veoma krupan, masa oko 15 grama. Okruglastog oblika. Ljuska je tanka a jezgra je ne ispunjava najbolje. Randmanje oko 51 %. Jezgra nije dovoljno svetla. Drvo je bujno sa vegetacijom Krece priblizno kretanju sorte sampion. Pocinje da resa oko 5 juna. Radja u grozdovima koji mogu imati 7-8 plodova, osetljiva je na kasne prolecne mrazeve pa se preporucuje za gajenje u toplijim oblastima. Dobro radja, izrazena homogamija. BACKA Plod je srednje krupan, prosecne mase oko 12 grama. Kupastog oblika, ljuske svetle glatke, jezgra lepa, svetla, radman 54%. Drvo je srednje bujno, veoma dobre rodnosti, daje rod I na letorastima sa strane. Sa vegetacijom krece kada I sorta Sejnovo a zavrsava 10 dana pre nje. Osetljiva je na pozne mrazeve pa se preporucuje za gajenje u toplijim vinogradarskim oblastima. Protandricna je sorta. MIRE Plod je srednje krupan prosecne mase oko 12 grama. Ima tanku ljusku I lepu jezgru ciji je randman 55%. Nesto ranije pocinje sa vegetacijom u odnosu na Sejnovo a zavrsava desetak dana ranije. Drvo je srednje bujnosti I veoma je rodno narocito u oblastima bez prolecnih mrazeva. Preporucuje se za gajenje u toplijim oblastima. Protandican je. RASNA Plod je krupan prosecne mase oko 13 grama. Dobrog kvaliteta, svelte jezgre koja ima randman oko 51%. Istice se kasnim kretanjem vegetacije cime izbegava pozno prolecne mrazeve I primarnu infekciju gnomonijom koja izaziva oboljenje pegavost lisca samim tim hemijska zastita ove sorte je nepotrebna. Rano prorodi I ima veliku rodnost, pa se preporucuje za gajenje I u hladnijim oblastima. Oprasuju ga Jupiter, Gazenhajm 139.
23.7.2012
P a g e | 42
IDEAL GROZDASTI Plod sitan do srednje krupan, masa ploda varira od 6-12 grama. Randman jezgre je veliki I iznosi 57%. Stablo je umerene bujnosti I velike rodnosti. Prorodi rano, vec u drugoj godini po sadnji sa duzim periodom zametanja plodova I moze da ih bude I po 15 komada u grozdu. Ova sorta daje rod I u sredini krune sto je retkost kod oraha. Moze se gajiti I na manjem razmaku od 5-6m X 4,5m. Mana ove sorte je sto rano cveta pa strada od poznih mrazeva te nije za gajenje u hladnom podneblju. Sorte Bugarske selekcije: KASNI GROZDASTI Plod sitan do srednje krupan prosecne mase oko 10 grama. Jezgra je veoma lepa I svetla, randman oko 45%. Kasnije krece sa vegetacijom cime izbegava pozno prolecne mrazeve a ranije zavrsava vegetacioni period sto je dobro zbog odrvenjavanja letorasta. Veoma je rodan, radja u grozdovima koji mogu imati I do 12 plodova po grozdu. Moze se gajiti I u hladnijim oblastima. Oprasuju ga : Novosadski kasni I Kasni rodni. EJNOVO (B.Z.H.) Plod je krupan, prosene mase oko 8-12g. Ovalnog oblika, tanke i meke ljuske iz koje se lako vadi jezgra dobrog kvaliteta. Randman jezgra 53-57%. Drvo je bujno, vegetacija mu kree ranije, poetkom aprila a cvetanje pocinje 20. aprila. Protandrian je,(PROTANDRIJA JE RANIJE CVETANJE MUKIH CVETOVA U ODNOSU NA ENSKE) zbog izvesne osetljivosti na kasne prolene mrazeve preporuuje se za gajenje u toplijim, prisojnijim oblastima. Radja dobro otporan na pegavost lia. DINOVSKI Plod je krupan,prosene mase 12,8g. Izduzenog je oblika, ljuska srednje vrstoe, lako se lomi. Jezgra je kvalitetna, odlicnog ukusa. Randman 56%. Drvo je bujno, snano i robusno, rano prorodi i dobro i redovno radja. Ima dug period vegetacije, sorta ranijeg kretanja. Protaginian je. ( PROTAGINIJA JE RANIJE CVETANJE ENSKIH U ODNOSU NA MUKE CVETOVE) Preporuuje se za gajenje u vinogradskim oblastima Jedna od sorti Ceske selekcije JUPITER Plod je krupan, prosene mase oko 12g. Jezgra je neto tamnija to se smatra nedostatkom. Randman oko 50%. Ima krai vegetacioni period i neto kasnije cveta. Protandrian je. Preporuuje se za gajenje u ravniarskim nevinogradskim zonama. Neke sorte Nemacke selekcije: CRVENI ORAH (G - 1239) Vreme zrenja: pocetak oktobra. Potice iz Nemacke, vegetacija pocinje srednje rano, pogodna sorta za vinogradarska podrucja. Plod je srednje krupan, okruglo-ovalnog oblika, ljuska je glatka. Jezgra je atraktivnog izgleda. Spoljasnost jezgra intezivno crvene boje, iznutra svetle. Pogodna sorta za dekoraciju i poslasticarske proizvode. GAZENHAJM 139 Nemacka sorta, sa relativno kratkom vegetacijom. Plod je krupan, prosecno 14 g. Sa radmanom jezgra do 50%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Oblik je izduzenp-ovalni, sa tankom i glatkom ljuskom, svele boje. Spada u sorte kasnije vegetacije.
23.7.2012
P a g e | 43
DODATAK POKUPITE NOVAC IZ ZEMLJE ORAH IZ HRVATSKE LITERATURE CRNI AMERIKI ORAH - ORAH KOJI SE UZGAJA RADI PRODAJE DRVETA PROGRAM PROIZVODNJE KAJSIJE
23.7.2012
P a g e | 44
POKUPITE NOVAC IZ ZEMLJE
Sve se vie pria o komercijalnoj isplativosti sadnje oraha. O tome ta je sve potrebno, na kakvom zemljitu uspeva, koja je tehnologija sadnje i o drugim zanimljivim pitanjima o savremenoj proizvodnji oraha , govori Prof.dr. Slobodan Cerovi - Departman za voarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Za podizanje savremenih zasada oraha treba koristiti sorte i selekcije dobrog kvaliteta ploda i velike rodnost. Visoka rodnost podrazumeva izraenu genetsku osnovu sorte i selekcije za visoku rodnost (vie enskih cvetova u grupi i rodnost i lateralnih, a ne samo vrnih pupoljaka), kao i za otpornost na bolesti i mraz. Otpornost na mraz podrazumeva kasniji poetak vegetacije, kako bi se izbegle tete od poznih prolenih mrazeva koji najvie tete priinjavaju orahu i rani zavretak vegetacije kako bi se izbegle tete od zimskih mrazeva itd.
Sadnice odabranih sorti i selekcija oraha moraju biti proizvedene vegetativnim putem (kalemljenjem). One e dati prve plodove ve u drugoj, treoj, a najkasnije u etvrtoj vegetaciji (sl.1.. sorta Rasna raa ve u rasadniku). Znatnijeg roda e biti kad se dovoljno razvije kruna, posle osme godine. Orah je vrlo dugovena voka, ivi 100 i vie godina mada se puni rod planira na 50 godina. Stablo oraha relativno sporo raste, 4/5 zapremine svoje budue krune postie tek za oko 15 godina, dok se kod veine vonih vrsta u savremenim zasadima to ostvaruje u toku etvrte vegetacije. Zato za ekonominu proizvodnju u savremenim zasadima moramo gajiti neke meukulture ili podkulture. Inae gajenje oraha u istoj kulturi postaje rentabilno od pete godine, a visokorentabilno tek 8 - 10 godina posle sadnje. Izbor terena za sadnju Teren za podizanje zasada oraha moe se odrediti tek poto se dobro analiziraju zemljini, klimatski, ekonomski i drugi inioci koji e imati uticaja na uspenost proizvodnje. COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 45
Pri izboru terena za podizanje zasada oraha treba voditi rauna da to ne bude neka zatvorena kotlina, jer su takvi tereni izloeni mrazevima (kasnim prolenim, ranim jesenjim i jakim zimskim). Zatvoreni tereni nisu pogodni i zbog anemofilnog naina opraivanja oraha (opraivanje pomou vetra), tako da orahu odgovaraju tereni koji su izloeni povetarcu. Sem ovog na zatvorenim terenima voke su vie izloene napadu parazita, u prvom redu gljivinih, u odnosu na terene koji su provetreni. Za podizanje zasada oraha najpogodniji su blagi nagibi, a to mogu biti i severne ekspozicije zbog manjih temperaturnih kolebanja i kasnijeg poetka vegetacije. Vinogradski tereni uglavnom odgovaraju i za zasade oraha. Orah, odlino uspeva na aluvijumu pored reka. Najpoznatiji rejon oraha u Evropi je u blizini Grenobla u Francuskoj, u kojem sa obe strane reke Izer u duini oko 35 km ima preko 6000 ha oraha. Orah iz ovog rejona ima zatieno poreklo jo od 1938. godine (Noix de Grenoble).
Zemljite
Orah uspeva na zemljitima razliite plodnosti, od plodnih humusnih do siromanih deluvijuma i peskova, pa i najsiromanijih skeletnih zemljita. Ipak, za intenzivnu proizvodnju su najpogodnija duboka, plodna zemljita s dobrim vodnim i vazdunim reimom, kao to su ernozemi i aluvijalni nanosi. Dobra aeracija zemljita omoguava veu aktivnost zemljinih mikroorganizama, vanih neimara plodnosti zemljita, kao i disanje korena oraha. Zato je vrlo vano da zemljite bude rastresito - dobro aerirano. Orah se uspeno gaji na neutralnim i blago-kiselim zemljitima (stabla nalazimo i na zemljitima sa pH 5). Treba napomenuti da orah podnosi i suvini kre u zemljitu i da na terenima gde mnoge voke pate od hloroze (utila listova), orah ima normalan zelen list. U pogledu plodnosti zemljita smatra se da je za rast i razvoj oraha dovoljno plodno zemljite koje sadri preko 3% humusa, 250-300 ppm lako usvojivog kalijuma, 80-100 ppm lako usvojivog fosfora, 6-8 ppm lako usvojivog gvoa itd.
Klimatski inioci
Rast i plodnonoenje oraha zavisi od vie klimatskih inilaca. Ako klimatski uslovi nisu pogodni, orah se razvijaja, ali slabo plodonosi ili uopte ne plodonosi. Klimu mesta odreuju pre svega toplota, svetlost, vlanost i strujanje vazduha i svaki od ovih inilaca ima veliki uticaj na uspevanje oraha. Toplota. Orah najbolje uspeva u vinogradarskoj zoni, to znai da mu odgovaraju takvi toplotni uslovi. Te potrebe su razliite u pojedinim fenofazama. Za poetak vegetacije oraha potrebna je znatno vea suma temperatura nego veini drugih vonih vrsta kontinentalne zone, mada u tom pogledu postoje velike razlike izmeu pojedinih sorti i selekcija oraha. U toplijim rejonima orah redovnije i bolje raaja. Temperatura u nekom rejonu u prvom redu zavisi od geografske irine, nadmorske visine, ekspozicije, reljefa terena, blizine velikih vodenih povrina itd. Na uspevanje i rodnost oraha najvei uticaj imaju mrazevi, a znatno manji visoke temperature. Najei su mrazevi u depresijama. Orah je najotporniji na niske temperature u vreme fiziolokog zimskog mirovanja. Meutim, poto se u tom periodu mogu javiti ekstremno niske temperature, to nisu retki sluajevi oteenja od zimskih mrazeva. Otpornost oraha na zimske mrazeve zavisi od sorte odnosno od pripremljenosti voke za zimsko mirovanje (da li je blagovremeno zavrila vegetaciju, koliko je rezervnih materija nakupila, uslovi pod kojima se zbivao proces kaljenja voke, zdravstveno stanje biljke u vreme vegetacije i sl.). Dobre sorte oraha imaju krau vegetaciju pa redovnije raaju. Tako na primer 1987. godine, kada je u okolini Novog Sada u januaru bi lo -27,6C, sor ta ampion i selekcija Rasna koje imaju kratku vegetaciju su rodile, dok su kod sorti koje kasnije zavravaju vegetaciju od mraza bile oteene i skeletne grane (Korn, Franket, ejnovo, Jupiter i dr). Prema ispitivanjima Koraa i Cerovia (1980) vegetativni pupoljci izdre od -20 do -32C, zavisno od sorte i pripremljenosti voke za zimsko mirovanje. Pozni proleni mrazevi nanose najee i najvee tete orahu. Mladi plodii oraha mogu da izdre niske temperature samo do -1C. Mladari u prvoj fazi porasta izdre do oko -2C. Otvoreni muki cvetovi izdre oko -3C. Polen je najotporniji deo cveta na niske temperature. Pri izboru sorti za COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 46
gajenje u rejonima u kojima se javljaju pozni proleni mrazevi treba odabrati one s kraom vegetacijom. Ovo podrazumeva kasni poetak i rani zavretak vegetacije. U gajenju oraha vaan je poetak vegetacije, a ne vreme cvetanja. Mraz unitava mladare na ijem vrhu se nalaze zaeci enskih cvetova koje uniti pre nego to se i razviju. Rani jesenji mrazevi priinjavaju neto manje tete od poznih prolenih mrazeva. Sorte oraha s dugom vegetacijom, kao to je veina francuskih sorti oraha, u naim uslovima pojedinih godina imaju oteenje od ranih jesenjih mrazeva, a naroito od zimskih niskih temperatura jer nedovoljno pripremljene ulaze u fazu fiziolokog mirovanja. Voda. Prirodne zajednice oraha su prvenstveno u renim dolinama u kojima su najee zemljite i vazduh bogati vlagom. Za razliku od terena sa tekuim vodama, orah slabo uspeva na terenima sa visokim podzemnim (stajaim) vodama, koje su bez kiseonika. Orah raste i u sunim rejonima jer dobro razvija koren, koji mu omoguava dobru prilagoenost i u tim nepovoljnim uslovima, ali tamo znatno manje raa. Vetar. - S obzirom da se orah oprauje anemofilno, tj. posredstvom vetra, esti povetarci u vreme cvetanja su vrlo korisni. Na promajnim mestima sa stalnim strujanjem vazduha rea su gljivina i druga oboljenja oraha. ei je, meutim, sluaj nepovoljnog delovanja vetra. Olujni vetrovi, a naroito ako su praeni jakim kiama, iskrivljuju mlada orahova stabla. Suvi vetrovi u toku cvetanja isuuju ig tuka i nepovoljno deluju na oplodnju. Oni isuuju i zemljite i poveavaju transpiraciju voaka. Aerozagaenje. - Orah je osetljiviji od veine vonih vrsta na aerozagaenje. Poznati su sluajevi masovnog suenja orahovih stabala u blizini velikih industrijskih centara gde je zagaenost vazduha velika.
U cilju intenziviranja proizvodnje oraha treba ga saditi u zdruenoj sadni sa kajsijom kao to je prikazano na sl.2.
23.7.2012
P a g e | 47
ORAH IZ HRVATSKE LITERATURE

Brojnim istraivanjima dolo se do zakljuka da je ovjek poeo uzgajati orah jo na samom poetku bavljenja zemljoradnjom, kvalitetnije je plodove sakupljao u umi te ih zatim sijao na okunicu. Vjeruje se da se orah prvo poeo uzgajati u Kini, zatim u Japanu i Indiji a nakon toga na obalama sredozemnog mora gdje ga prvo uzgajaju zatim ga preuzimaju Rimljani a oni su ga proirili po itavoj Europi. Najstariji podatci o uzgoju oraha potiu jo iz vremena prije nae ere.
Sve naprednijim poznavanjem kvalitete zemljita i klime koji su najpogodniji za uzgoj oraha pruza nam se mogunost pronalazsk a najboljeg stanita kako za uzgoj, ras, razvoj a samim time i ekonominu proizvodnju. Orah uspjeva na zemljitima razliite plodnosti, od plodnih humusom, pjeskovitih, pa do najsiromanijih skeletnih zemljita. Najpogodnija tla za podizanje nasada su duboka plodna zemljita s dobrim vodnim reimom, orah pokazuje osobite zahtjeve prema korijenu stoga je bitno da orahov korijen ima dovoljno zraka u tlu. Ako su klimatski uvijeti nisu pogodni, orah se i dalje razvija ali njegov uzgoj nije dovoljno ekonomian jer nema dovoljnog prinosa, ili prinos izostane u potpunosti. Kimu tla odreuju toplina, svjetlost, vlanost i strujanje zraka. Na temperaturi od 40 - 45 fotosinteza se gotovo prekida, a na plodovima se javljaju spaljene fleke. Orah najbolje uspijeva u vinogradarskoj zoni. U toplijim krajevima orah redovitije i bolje raa. Na uspijevanje i rodnost oraha najvei utjecaj imaju mrazevi ,a zato manji visoke temperature. Orah je najotporniji na niske temperature u vremenu zimskog mirovanja te ovisno o fazi razvoja oraha, sama otpornost oraha na mrazeve ovisi od pripremljenosti voke na zimsko mirovanje ( dali je na vrijeme zavrila vegetacija, zalihe hranjivih tvari, i sami uvjetim pod kojima je obavljeno kaljenmljejne voke). Korijen oraha u vrijeme zimskog mirovanja i mrazeva gotovo nikada nema oteenja od mraza, deblje ile izdre i do -10C, pa i nie temperature. Proljetni mraznanosi najvee tete orahu, jer mladi plodovi oraha mogu da izdre temperaturu samo do - 1C, a u prvoj fazi rasta do - 2C, otvoreni muki cvijetovi oko - 3C. U podrujima gdje su esti mrazevi preporuuje se uzgoj oraha sa kraom vegetacijom, jer je vaniji poetak vegetacijenaspram samom vremenu cvatnje. Orah voli svjetlost, jer se uz pomo suneve svjetlosti procesom fotosinteze u liu stvara energija potreban za rast i razvoj, zametanje i razvoj plodova. Za fotosintezu je bitna duina dana, sastav i intenzitet svjetlosti.Upravo zbog neophone potrebe za svjetlosti orah ima razvedenu i rijeu kronju, te duge lisne drke kako bi mogao bolje koristiti sunevu svjetlost.
23.7.2012
P a g e | 48
Voda je neophodna za fizioloki i biokemijski proces u tkivima, neophodna je za fotosintezu. Ako je manjak vlage rast mladica je usporen, oplodnja i zametanje plodova je slabiji. U nedostatku vlage smanjen je dotok minerala pa su voke osjetljivije na napade parazita. Prekomjerne koliine vode u tlu su tetne jer oteavaju dotok zraka kroz pore i kapilare do korijena, a time i njegovo disanje. Najtetnije su visoke podzemne vode i stajae vode koje uzrokuju nagomilavanje ugljinog dioksida i oteava disanje korijena, u takvim sluajevima korijen se slabije razvija, te ak dolazi do suenja korijena. Tekue vode obogaene kisikom su povoljne , stoga se orah na samim obalama rijeka i potoka odlino razvija. Lagani povjetarc u vrijeme cvatnje je potreban za samo opraivanje. Na mjestima sa stalnim strujanjem zraka rijea su gljivina i druga oboljenja. Olujni vjetrovi popraeni kiom, iskrivljuju mlada orahova stabla, a suhi vjetrovi u vrijeme cvatnje nepovoljno utjeu na plod, isuuju zemljite. Orah je svrstam meu osjetljivije biljke na zagaenja zraka, stoga je utvreno da orah koji je posaen u blizini industrije sui se i ne moe napredovati. Morfologija se bavi izuavanj organa voaka - nastanka, grae, funcije i meusobnih odnosa. Orah je viegodinja drvenasta voka s vie vegetativnih i generativnig organa. Vegetativni organi oraha( korijen, deblo, grana, vegetativni pupoljci, list) u prirodi slue da se njima pomou njih obavljaju svi ivotni procesi. Reproduktivni organi (cvijet, sjeme, plod) u prirodi slue za razmnoavanje. Korijen Korijen je podzemni organ ija je uloga da iz zemljita uzima i do debla provodi vodu i u njoj rastvorene mineralne materijale. U prirodnim uvjetima orah ima jako razvijenu srnu ilu , koja duboko prodire u zemlju, osobito je zbog toga orah pogodan za poumljavanje i za sprijeavanje nastajanja klizita. Kod podizanja nasada oraha radi proizvodnje plodova, sadnice oraha moraju imati razgranatu korijenov sustav, a to se postie odsjecanjem vrha sjemena koje je proklijalo prije sadnje, skraivanjem glavne ile kod podloga pred kalemljenje. Korijen oraha u prvim godinama ivota, razvija se bre od nadzemnog dijela, postoje istraivanja da orah ima za oko 4,4 puta dui korijen od visine stabla, i kasnije korijen se razvija ve u irinu od kronje. Glavni korijen oraha prodire u dubinu do 3 m, ponekad 5, 6, pa i vie metara, do koje se dubine rmoze razviti ovisi od naina razmnoavanja i osobinama zemljita. U suhom manje plodnom zemljitu korijen oraha prodire znatno dublje nego u plodnom tlu, i umjereno vlanom zemljitu. Deblo Deblo je dio biljke od korijenovog vrata do prvih grana, na njemu se razvija kronja, kroz deblo se provodi voda. Deblo oraha predstavlja i kvalitetno drvo u industriji, visoko deblo i kronja smanjuju opasnost od mraza. Takoer ako je kronja previsoka moe imati negativne utjecaje kao to su: slabija ishrana, oteana rezidba, skuplja zatita i drugo. Na deblu oraha mogu se javiti i oteenja od mraza, oteenja koja se mogu pojaviti smanjuju vijek i umanjuje vrijednost drveta. Izmrzavaju obino dijelovi stabla s june ili jugozapadne strane gdje su temperaturne oscilacije najjae, a ete se mogu umanjiti ili izbjei ako se pri sadnji kolac za uvrivanje sadnice zabije s june strane, a kasnije kada se voka razvije kolac mozete ukloniti. Kronja Kronja je nadzemni razgranati dio stabla, a sastoji se od grana razliite debljine i starosti. Izgled kronje ovisi o: nasljednjim osobinama, sorti, bujnost podloge, ishrani i njegovanju voke, takoer jedan od uvijeta razliitog oblika kronje je i razmak izmeu biljke ( prilikom sadnje obratite panju da ostavite dovoljan razmak izmeu biljaka). List oraha je sloen, dugaak uglavnom 20-40 cma no nekada moe biti i vei. Mladi listovi oraha su COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 49
zeleni, a mogu biti manje i vie crvenkasti ovisno o sorti., sam proces disanja se obavlja u liu. Pupoljci oraha mogu biti vegetativni, cvijetni i mjeoviti. Orah ima razdvojene plodove, mlade voke oraha poinju razvijati enske cvjetove najee 1-2 godine ranije nego rese. Plod oraha Plod oraha je kotunica i sastoji se od zelenog omotaa, ljuske unutar koje se nalazi sjeme(plod), plodovi se u unutranjosti dobro uvaju. Ako se pri uvanj ljuska odvaja po "avu"t o se smatra nedostatkom sorte. Povrina ljuske obinog oraha nije nikada sasvim glatka, unutranjost ljuske je takoer neravna, ovisno o sorti. Velika hrapavost ljuske se matra nedostatkom sorte. Oblik ploda oraha : jajast, okruglas, srcolik, cilindrian itd. Tokom zrenja ploda pregrada odrveni. Muki cvjetovi oraha su grupirani u resi, njihovom cvjetanju predhodi izduivanje rese, a enski se cvjetovi zainju u mjeovitim pupoljcima, najee se prvo obavi resenje, no postoji i obratna situacija, ili da sazrijevaju u isto vrijeme. Period fiziolokog mirovanja oraha je dug i traje od 50-90 dana, priprema oraha za zimsko mirovanje poinje jo u toku vegetacije sa smanjenjem i prestankom porasta, korijen smanjuje aktivnost tako da se smanjuje i proticaj vode i mineralnih materijala u list. Fenofaze oraha Fenofaze oraha : - poetak vegetacije-bubrenje i otvaranje pupoljaka, - listanje, - resanje, - cvjetanje enskih cvjetova, - zametanje plodova, - intenzivan porast plodova, - razvoj cvjetnih pupoljaka, - zrioba plodova, - kraj vegetacije - otpadanje lia. Cvjetovi Muki cvjetovi oraha su grupirani u rese, njihovom cvjetanju predhodi izduivanje rese, a enski cvjetovi se zainju u mjeovitim pupoljcima, najee ne sazrijevaju istodobno. Puno cvjetanje mukih cvjetova traje 5-7 dana, poneke se rese sporije razvijaju tako da se cvjetnja mukih cvjetova na jednoj voki produuje i do 15 dana, to ovisi i o vremenskim prilikama, temperature u preiodu pred cvatnju i u toku cvatnje. Opraivanje nastupa kada su se razvili enski cvjetovi,a puno cvjetanje enskih cvjetova traje neto due nego kod mukih i to 7-10 dana, opraivanje se vri pomou vjetra, za dobar urod potrebno je da se oplodi najmanje 3/4 enskih cvjetova. Da bi se plod potpuno razvio potrebno je protei 130-150 dana, dok u sortama krae vegetacije period od oplodnje do zrenja je krai, ali nije krai od 110 dana. Koliina vode u mladim plodovima je velika- ini ak i preko 80 %, sazrijevanjem plodova koliina vode otpada, tako da u vrijeme berbe iznosi 30-45 %. Suenjem se vlanost smanjuje, obino se plodovi prodaju pri vlanosti od 8-12%. Za uspjenu proizvodnju oraha potrebni su dobri klimatski i zemljini uvjeti, a za visoke i redovne prinose i dobru kvalitetu plodova izuzetno je vaan dobar izbor sorti. Sorte oraha COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 50
Sorte oraha se razlikuju po: - rodnosti, - otpornosti na mraz, - bolesti, - etetoine, i - po kvaliteti plodova. Za redovne i visoke prinose traba izabrati sorte velike potencijalne rodnosti i krae vegetacije, tj. sorte koje ne stradaju od ranih jesenjih marazeva, takoer je bitno da su odabrane sorte to otpornije na prema bolestima i tetoinama, a kvaliteta ploda da je ekstra ili prve klase, te sorte koje e meusobno dobro opraivati Razmnoavanje Orah se moe razmnoavati generativno (sjemeno) i vegetativno (kalemljenjem), u naprednim voarskim zemljama generativno se se dobivaju samo podloge koje se potom kaleme pa se tako sadnice oraha dobivaju kalemljenjem. esto se orah razmnoava sjemenom , i to sa dvije mogunosti da ovjek odabere plodove matine biljke koja se uzima, ili druga da sjeme odnesu ptice i dr. Prvi plodovi na sijanim biljkama se mogu oekivati poslje 6-8 godina, a na sadnicama proizvedenim kalemljenjem nakon 2-3 godine, kod biljka izraslih iz sjemena moe biti loiji korjenov sustav, jer je jako izraena glavna ila , a ima malo ilica, zatim potekoe nakon vaenja iz rasadnika i sadnje na stalno mjesto. Orah se moe sijati i na stalno mjesto to se najee radi kod poumljavanja klizita, jer je tu cilj da se to dublje razvije korijenov sustav, ato omoguava jaka glavna ila. U ovom sluaju sije se u jesen, i to obino po 3 ploda u preipremljenu jamu na razmaku od 20-30 cm pa se u jesen naredne godine najbolji sijanac ostavi a ostali izvade, pazei da se korijenov sustav ne povrijedi. Ako se sadnice oraha proizvode iz sjemena u rasadniku, onda kvalitetne plodove treba u 12 mjesecu postaviti u vlaan pijesak,a u proljee sanduie s vlanim pijeskom i plodovima treba unijeti u topliju prostoriju da bi plodovi naklijali. Prilikom naklijavanja oraha prvo se razvija korijenak, vrh korijenka treba otrim noem odsjei, time se dobiva razgranat korijenov sistem bez izraene glavne ile, sije se na razmaku od 80- 130 cm izmeu redova, ovisno o nainu obrade i 30 cm izmeu sjemena u redu, na dubini oko 8 cm, plodove pri sjetvi treba postavljati na av. Orah se koer moe razmnoavati i vegetativno, njaee je to kalemljenje. Za kalemljenje se koriste jednogodinje podloge oraha koje u vremenu kalemljenja, kalemljenje se vri okulacijom na spavajuih pupoljak, kao podloge za kalemljenje oraha mogu posluiti sijanci obinog oraha,s ijanci crnog oraha, mandurskog oraha i dr. Da bi se proizvelo 1000 prvoklasnih podloga treba posijati 12-15 kg plodova oraha, zemljite treba dobro nagnojiti organskim i mineralnim gnojivom, zaorati na dubinu od 30-35 cm i povrinski dobro usitniti tanjuraama. U jesen po opadanju lia sadnice je najbolje vaditi polugom za vaenje sadnica. Orah ivi 100 god. pa i vie, puni rod planira na 50 godina. Preporuuje se gajenje kasija kao meukulture, takoer se mogu uzgajati kao meukulture breskva, vinja, ljiva, lijeska, jagoda, ribizli, malina i dr. Orah se dosta uzgaja i po vinogradima, u takvim sluajevima vinova loza je glavna kultura. Podizanje nasada Za sadnju oraha zemlju treba pripremiti a to obuhvaa krenje drvenastih biljaka s terena, vaenje ila i svih drvenih ostataka iz zemljita, jer se tako umanjuje opasnost od trulei korijena u novom nasadu,treba poravnati teren kako bi se sprijeilo zadravanje vode, ili postaviti odvodne drenae, zbog toga to orah ne podnosi stajau vodu. Nakon krenja i ravnanja po povrini se raire organska i mineralna gnojiva te se zemljite rigola na dubinu oko 80 cm. COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 51
Za podizanje nasada oraha najpogodniji su blagi nagibi, vinogradarski tereni uglavnom odgovaraju za orah s kajsijama kao meukulturom. Dobro izabrane sorte oraha su garancija rentabilne proizvodnje, osobito da se vodi briga o podudaranju sazrijevanja mukog i enskog gemofita,da bise postigla dobra kvaliteta i rodnost, otpornost na bolesti,te prema mrazevima. Ako u toku pripreme zemljita nije u zemljite unijeto dovoljno stajskog gnoja, stoga ga treba dodati u jame, tada jame moraju biti veih dimenzija, obino se kopaju na dubinu od 50-60 cm. Ako se orah sadi na nepripremljenom zemljitu tada jame trebaju da budu 120 cm u irinu, a u dubinu 60-70 cm, u jamu treba unjeti 20-30 kg stajskog gnoja i 2-3 kg mineralnog gnojiva, ali tako da se vodi rauna da ne doe direktno u dodir sa ilama. Najbolje je da se orah sadi u jesen jer se tako bolje primaju sadnice i bolji rast u prvoj godini poslje sadnje,uzima se koliina sadnica koliko se u roku 1-2 sata moe posaditi da se ile ne bi isuile, prije sadnje ile se otrim nkarama skrate na 20-25 cm, ako to ve nije napravljeno u rasadniku, presjek mora biti gladak, prije sadnje potrebno je korijen potopiti u smjesu uemlje i goveeg gnoja, prvo se oko 10 cm od centra jame i na njenoj junoj strani pribije kolac uz koji se kasnije sadnica privee da ju vjetar ne bi otetio i iskrivio, prilikom stavljanja stajnjaka u jamu 1/3 i pokrije se zemljom kada smo jamu prekrili stajnjakom i zemljom neto vie od polovine stavlja se sadnica u rupu sa sjeverne strane,kada se korijen pokrije slojem od 10-ak cm sadnicu lagano protresti da bi zemlja to bolje popunila prostor oko ila. Nakon toga zemlju oko sadnica nagaziti gumenim izmama potrebno je dodati jo zemlje te ponovno nagaziti. Potrebno je nositi gumene izme da se korijen ne bi otetio, ako je jesen topla i suha zemlja zalije se sa 10 l vode, sadnica se sadi na dubinu na kojoj je bila i u rasdniku, na pjeskovitom zemljitu sadnice se sade 5-10 cm dublje, kajsije se sade kao sadnice oraha ali se njima ne smiju stavljati kolci, u mladim nasadima zemljite oko voaka se mora redovito obraivati, za normalan rast i visoke prinose orah se mora gnojiti . Orah ima velik korijen koji koristi vodu iz dubokog zemljinog sloja, ali za redovne i visoke prinose u uslovima vinogradarske zone potrebno ga je i navodnjavati. Rezdiba Iz enskih cvjetova oraha poslije oplodnje nastaju plodovi, plodovi se razvijaju samo iz vrnih pupoljaka. Brojnim istrazivanjemje dolo se do saznanja da je rezidba oraha veoma bitna, upravo zbog toga se prvih godina orezivanja formira kruna, sadnice se prikrauju bez obzira dali su saene u jesen ili u proljee, visina pkraivanja ovisi o visini debla koju elimo, ako je vea visina debla smanjuje se uticaj mraza na samu biljku. Visinu je potrebno odrediti tako da omogui nesmetano prolaenje ispod nje, kako ljudi tako i mehanizacije pri obradi zemljita. Ako je deblo previsoko to kod voke utjee na manje ubiranje plodova, kasnije poinju sa oplodnjom, manji prinos. A visina debla od 150 cm smatra se optimalnom, zato se sadnice prikrauju na visinu 170-180 cm od zemlje. Rezidba ima veliku vanost u uzgoju oraha, omoguava se razvoj kronje s vrstim skeletnim granama i prilino rodnim granicama koje e dati obilne koliine plodova najbolje kvalitete., rezidbom se osigurava uredna rodnost i znatno vei prinos, bitna je i za bujnost stabla, treba izbjegavati jaku i kratku rezidbu kada su stabla oraha bujna. Muki cvatovi oraha su na prologodinjim granicama, a enski na vrhu ljetorasta iz tekue vegetacije (oni su se zbog pokraivanja u proloj godini razvili iz pupa, inae da ih nismo pokratili ne bi se razvili). Za pravilnu provoenje rezidbe oraha potrebno je poznavati raspored reproduktivnih organa. Rezidbom tanjih i debljih grana sprijeava se ogoljivanje debljih grana, potrebno je sprijeiti izduivanje grana. Nije potrbno izvoenje rezidbe svake godine, upravo zbog toga to je kronja oraha rijetka jednogodinje mladih grana koje su na periferiji kronje u starijih stabala se ne obrezuju jer su nositelji roda. COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 52
Prilikom rezidbe treba voditi rauna o presjecima grana, a grane treba prethodno skratitit iznad mjesta gdje e biti pravi presjek, na oko 40-50 cm, granu treba prvo zasjei s donje strane, a zatim s gornjem. , kut kod skraivanja donjih grana je najmanji, a vrnih najvei. Navodnjavanje Za normalan rast i razvoj biljke, te redovito ubiranje plodova potrebna je dovoljna koliina vode u tlu. Voda je potrebna jer se njome prenose u otopljenom obliku mineralne i organske tvari iz tla i lista u druge grane. Preporuuje se navodnjavanje oraha kao mjera koja pomae u kvalitetnijem rastu i prinosu oraha, s druge strane navodnjavanjem se kvari struktura tla i zbog toga je potrebno tlo koje se navodnjava gnojiti stajskim gnojivom, organskim gnojivom jer se hranjive tvari ispiru u dublje slojeve tla. Postoje razni naini navodnjavanja a neki od znaajnijih i nama poznatijih su: navodnjavanje oroavanjem, kap po kap i povrinsko navodnjavanje. Gnojidba Gnojidba oraha je vrlo vana agrotehnika mjera, razliiti organi oraha troe razliite koliine hranjivih tvari, lie troi kalij i magnezij, a plodovi fosfor i duik. Gnojidba pomae u otpornosti prem mrazu, bolestima i tetnicima, pomae u ostvarenju bolje kvalitete ploda i dugovjenosti stabla. Bitna je informacija da u mladim nasadima oraha najvee su potrebe za duikom koji se dodaje prije poetka vegetacije i krajem svibnja i poetkom lipnja, koliina istog duika potrebna za gnojidbu jednog stabla u prvoj godini iznosi 100 g , a svake sljedee, zakljuno s petom koliina se poveava dva puta. Duik je potreban za zametanje plodova do kraja vegetacije. Potrebno je voditi rauna prilikom gnojidbe tla i paziti na koliinu primjene mineralnih gnojiva jer ako se dodaju u prevelikim koliinama mogu naruiti strukturu tla, natetiti orahu, dok je preporuljivo uz organsko gnojivo dodati i mineralno gnojivo.
Pojedine bolesti oraha Crna pjegavost oraha - pojavljuje se na svim zelenim dijelovima oraha; u poetku sitne ute pjege a kasnije nastaju crne pjege. Siva lisna pjegavost oraha - manifestira se na liu, plodovima , prvi znaci se mogu prepoznati po karakteristinom obliku pjege razliite veliine. Trule plodova oraha - uzrokuje na plodu oraha mnogobrojne okrugle pjege, bilo da su sive ili COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 53
kestenjaste boje, obrubljene zagasito zelenkastom linijom, tkivo plodo izumire i tstavra se trulez. Borba protiv ove bolesti je preventivna i sastoji se u skidanju zaraenih plodova sa stabla i njihovom pravilnom unitavanju. Rak oraha - obolijevaju deblje grane i stablo koje se sui, najee se javlja u raljama osnovnih grana, na oboljelom mjestu izluuje se karakteristina crna tekuina, u poetku se na tom mjestu kora ulegne a poslije ispuca. Za razvoj ove bolesti pogoduje due zadravanje vode oko i ispod stabla. Trulenica ila - ova gljiva kroz koru prodire u drvo, na oboljelom stablu lie uti, sui se i otpada prije vremena, a sue se i tanje granice. Preventivna mjera je krenje oboljelih stabala i nihovo spaljivanje i ienje tla zaraenih ila. tetnici oraha Navodimo Vam osnovnije tetnike oraha Lisne ui - mogu izazvati oteenje na listu i mladicama, izluuju mednu rosu. Orahova grinja - napada list oraha. Berba oraha Najoptimalnijim vremenom za berbu oraha smatramo kada zeleni omota kod veine plodova omeka i raspukne se, tako da omogava otpadanje plodova bilo da otpadnu sa opnom ili bez nje. Plodovi koji su rano ubrani mogu imaati odreene nedostatke u kvaliteti istog, sadre manje ulja i njihova je jezgra smeurana. Ulje unutar ploda se formira u posljednjoj fazi sazrijevanja upravo stoga dolazi do neravnomjernoga sazrijevanja plodova, potrebno je plodove brati ili sakupljat unekoliko puta. Odmah nakon berbe potrebno je plodove odvojiti od opne, nakon berbe ako se orasi duze vremena nalaze na vrpi gube lijepu boju, postaja tamna a ujedno s tamnijom bojom smanjuje se i njihova kvaliteta. Sakupljene plodove treba oprati da bi se sa njih oslobodila opna i sluzava tvar. Plodovi se stavljaju u plitke posude s reetkastim dnom koje se naslau jedna na drugu tkako bi se osigurala neometana ventilacija zraka. Suenje se moe obavljati na propuhu bez direktnog izlaganja suncu, i u industrijskom postrojenju. Nije preporuljivo izravno izlaganje suncu niti visokim temperaturama jer dolazi do naglog zagrijavanja plodova koji su relativno bogati vodom to uzrokuje irenje i pucanje plodova po avovima. Kako bi se orah u ljusci stavio u promet potrebno je da ispunjava odreene karakteristike kvalitete : zdravu, istu i cijelu ljusku, jezgra teba biti zdrava, zrela, bez stranog mirisa i okusa i dobro ispunjavati ljusku. U svakoj kategoriji predviene su tri kvalitete klase : - ekstra, - I - II uvanje i skladitenje Nakon to obavite berbu ili sakupljanje oraha, potrebno je obratiti panzju na pravilno skladitenje i uvanje ploda. Preporuka je da se plodove oraha uva na temperaturi od oko 4 stupnjeva C, uz relativnu vlanosti koja se kree u rasponu 65-70%, pravilno skladiteni orasi mogu se uvati i do godinu dana. U kuanstvu je najbolje jezgru uvati u hladnjaku za zamrzavanje namirnica.
23.7.2012
P a g e | 54
CRNI AMERIKI ORAH - ORAH KOJI SE UZGAJA RADI PRODAJE DRVETA

Ako elite sebi ili nekome osigurati mirovinu ovo vam je najsigurniji nain tednje. Uloite danas 1 kunu (0,14 ) i za 20 - 30 god. dobijete ak 1000 puta vie. Prema mojim izvorima danas moete dobiti oko 3,500 kn za m3 obinoga oraha, (crni orah je puno cjenjeniji od obinog oraha poradi vrstoe i izuzetne boje drveta.Koristi se za izradu namjetaja ,podova ,unutranjosti automobila , jahti, itd.),a sudei po tome da openito sve manje drvea ima, cjena e stalno rasti. Dakle radi se o skupocjenoj vrsti drveta koje je podrjetlom iz Amerike. Ova vrsta drveta se najvie istie cijenom i brzinom kojom ono raste.Ako ima idealne uvjete u godinu dana moe dosei visinu ak od 1,80.Zvui nevjerojatno, al istinito je jer sam se osobno uvjerio da u prvim mjesecima u 24 h raste ak do 1,5 cm. Investicija je vrlo mala zapravo ukoliko imate zaputenu zemlju sve to trebate uloiiti je kupnja sadnica ili oraha i vrijeme sadnje orah,a a na dan ih moete sami 50 komada sadnica minimalno. Sadi se na razmaku 2 * 2 tako da je i iz tog gledita vrlo isplativ.Uope netrebate puno zemlje za puno stabala. Nakon 20 ili 30 godina(sve ovisi o uvjetima i tlu na kojem stablo raste)moete zaraditi jako velike novce(po mome miljenju bolje i sigurnije od bilo kakvog mirovinskog stupa).Idealan je ako imate zemlju koju nemoete oboraivati ili vam jednostavno stoji zaputena,ve nakon druge godine odravanja moete zaboraviti na svoje orahe i za odreeni broj godina(koje brzo lete :) oekivati dobitak na lotu. U Hrvatskoj ova vrsta drveta jako rijetko se moe nai jer je kasno dolo u nae krajeve i spoznalo se da mu pae i ova naa klima gotovo jednako kao i ona u Americi tj. da je to zapravo vrlo prilagodljiva vrsta. Zato budite i Vi jedni od prvih i najpametnijih! Moje osobno iskustvo s crnim ili amerikim orahom poelo je tako da sam sluajno sluajno naiao na lanak na jednom poljoprivrednom forumu dok sam istraivao to bi sa svojim zaputenim poljoprivrednim zemljitem,a budui da sam se sam uvjerio o iznimnim prednostima ove kulture,a ujedno i vrlo slaboj rasprostranjenosti odluio sam svoje zemljite pretvoriti u nasade oraha. CJENIK: sijemenski orah: 50 lipa kom. sadnice koje rastu u humusu: 3 cm - 40 cm 3,50 kn kom.(4,5,6,7 mjesec) ; 40 cm - 100 cm 7,50 kn kom.(7,8,9,10 mjesec) sadnice koje rastu bez humusa, iskopane iz zemlje: 20 cm - 50 cm 3 kn. kom.(9,10 mjesec); kopanje rupa i sadnja sadnica - 5 kn. kom OVE CJENE VRIJEDE ZA ONE KOJI NARUE SADNICE PRIJE 4. MJESECA! Razlog zbog kojeg je druga skupina sadnica skuplja jest taj to su sadnice u teglama i u 7. mjesecu presaujem u vee tegle i dodajem prihranu odgovarajuim gnojivom(5 L HUMUSA IZ VLASTITE PROIZVODNJE, PO SADNICI ) to je dokaz da u 7 mjeseci dosegnu visinu preko metra. Razlog zbog kojeg sadim u tegle je taj to prilikom sadnje vei broj sadnica uspije na taj nain nego otkopavanjem iz zemlje. Prole godine sam ih posadio 400 komada 70-80 posto mi ih je uspjelo uz nezapamenu suu u naem kraju(bez zaljevanja) to je dokaz o izdrljivosti i kvaliteti sadnica. Ove godine planiram uzgojiti 1500 sadnica ,ako bi bilo zainteresiranih potrebno najaviti broj eljenih sadnica. UKOLIKO VAS ZANIMA UZGOJ OVOG CJENJENOG DRVETA SA ZADOVOLJSTVOM U VAS UPUTITI. KREIMIR 095 899 3302
23.7.2012
P a g e | 55
PROGRAM PROIZVODNJE KAJSIJE

Moderatori: Administrator, Aleksandar Tomovic, dr Dragan Rahovic, dr Milovan Pusic, dr Slavica Colic, dr Janja Kuzevski, mr Nataa Tolimir, dr Rade Jovanovic, mr Gordana Jovanovi, Ana Kovacevic, Verica Savi , http://psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?1551 Uvod:
Zbog svog poznatog ukusa, sastava i viestruke mogunosti za industrijsku preradu i korienja kao stonog voa, kajsija je jedna od najcenjenijih i najtraenijih vrsta voa. Meutim, poslednjih decenija gajenje kajsije u naoj zemlji stagnira. Smanjen interes za gajenje kajsije rezultat je njene stenotopnosti prema uslovima stanita, velikom riziku proizvoaa zbog osetljivosti zasada prema niskim temperaturama i propadanja zbog biljnih bolesti, kao i nesigurnim trinim prilikama (nestabilne cene i neregulisan otkup). Prirodni uslovi: Kajsija se kod nas gaji u dosta uzanoj amplitudi prirodnih uslova. Klimatski joj odgovaraju podruja umereno kontinentalne klime, a loe rezultate postie na poloajima ugroenim od kasnih mrazeva, vetrovitim i podrujima ugroenih gradom gradom. Najvie joj odgovaraju blago do umereno nagnuti tereni uz grede na visinama 200-600 m. Kajsija najbolje rezultate postie na zemljitima neutralne, slabo kisele ili slabo alkalne reakcije, beskarbonatnim ili slabo karbonatnim. Prisustvo karbonata vee od 5-6 % moe da izazove hlorozu. Takve osobine u centralnoj Srbiji najvie ispunjavaju smonice i gajnjae, a u Vojvodini ernozem i zemljita na peskovima. Sorte: U naoj zemlji se gaji vie sorti, s tim da se poslednih godina teite stavlja na srednje rane i srednje kasne sorte. Najzastupljenije su maarska najbolja, kekemetska rua, ambrozija i druge. Podloge: Kajsija se najee kalemi na vegetativne podloge (beloljive), ili sejanac xenarike, a u zavisnosti od cilja koji se eli poistii koriste se i druge podloge. Tehnologija podizanja zasada: Na prethodno pooranom zemljitu kopaju se jame dimenzija 70-90 cm irine i 30-50 cm dubine. Razmak sadnje kod sadnica proizvedenih na beloljivi ( koje se ne orezuju ili neredovno orezuju) je 6*6 m ili 7*6 m, a kod sadnica kalemljenih na sejancu xenarike koje se orezuju je 5*6 m. Tehnologija gajenja COBA Systems - Slobodan Stanojevi Coba 23.7.2012
P a g e | 56
Zasadi se redovno (proseno 2 puta godinje) rotofreziraju. U mlaim zasadima nune su mere okopavanja i zalivanja u sunim godinama. ubrenje zasada se vri poetkom vegetacije (posle topljenja snega) primenom oko 600 kg NPK (15:15:15) dgubriva po 1 ha odraslog zasada, ili oko 2 kgf ubriva po odraslom stablu, koje se rastura u perimetru krune. Zatita zasada podrazumeva mere koje se primenjuju u predvegetacionom periodu, odnosno u toku vegetacije. Pre fenofaze cvetanja tretiranje se vri kreozanom i bakarnim kreom. U fazi precvetavanja vri se suzbijanje ljivine ose, defolijatora i smotavaca preparatima Fosfamid, Sistemin i dr. U toku vegetacije vri se jedno do dva tretiranja preparatom cineb. Na 3-4 nedelje pre zrenja obavlja se zatita plodova od trulei (Benomil i slini preparati). Prinos i prihod Optimalna rodnost zasada nastupa posle 8-9 godine starosti, kada se uz blagovremenu negu i zatitu mogu oekivati prinosi u rodnoj godini oko 15 t/ha (uestalost raanja dosta varira). Trokovi podizanja i nege zasada Suma 200 100 240 300 100 940
Oranje zemljita (1 ha) Kopanje jama (7040240) Sadni materijal (24010) ubrivo Saenje Trokovi podizanja zasada
Trokovi nege od 1 -5 godine Suma 300 60 240 600
Zatita (zatitna sredstva i rad) Orezivanje Frezovanje i okopavanje Trokovi nege
Trokovi berbe ambalae i transporta Suma Trokovi berbe Ambalaa Trokovi plasmana Trokovi berbe 1000 300 350 1650
23.7.2012

Prinos i prihod etvrta godina peta godina esta godina sedma godina osma godina 3000 kg 0.5 5000 kg 0.5 9000 kg 0.5 12000 kg 0.5 15000 kg 0.5 1500 2500 4500 6000 7500
P a g e | 57
Vreme povrata uloenih sredstava Godina 0. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Trokovi () 940 600 600 600 1500 1750 2050 2250 22500 Prinos/ Prihod Kum. gubitak / dobit -940 -1540 -2140 -2740 -2740 -1990 +460 +4210 +94600
1500 2500 4500 6000 75000
Uloena sradstva se u potpunosti vraaju u sedmoj godini ivotnog veka zasada ili u treoj godini polodonoenja. U etvrtoj godini plodonoenja ostvaruje se dobit od 42100 din koja se deli srazmerno ueu kooperanta u podizanju i organizovanju zasada.
Vladan Trandafilovi, dipl.ing. spec.ampelografije
23.7.2012

Materijal prikupio i obradio: Coba, Slobodan Stanojevi, dipl.ing. 19300 Negotin, Srbe Jovanovia 1/10, Srbija 019 542 070 www.cobasystems.com cobasystems@gmail.com
P a g e | 58
23.7.2012

Kako Nabaviti Posaditi Gajiti I Prodati Orahe

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kako Nabaviti Posaditi Gajiti I Prodati Orahe

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]