P. 1
Kako Nabaviti Posaditi Gajiti i Prodati Orahe

Kako Nabaviti Posaditi Gajiti i Prodati Orahe

4.0

|Views: 41,066|Likes:
Priručnik Manual Kako Nabaviti Posaditi Gajiti i Prodati Orahe

Za one koji hoće da gaje plantaže oraha
Priručnik Manual Kako Nabaviti Posaditi Gajiti i Prodati Orahe

Za one koji hoće da gaje plantaže oraha

More info:

Published by: Slobodan Stanojević Coba on Aug 05, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/03/2015

pdf

text

original

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE

]

P ag e |1

KAKO NABAVITI POSADITI GAJITI I PRODATI ORAHE
Kad sam rešio da zasadim plantažu oraha na 5 ha počeo sam da se bavim prikupljanjem informacija o tome kako to da uradim, gde ću naći materijal, šta ću sa dobijenim plodovima i drvetom, koliki su troškovi tog projekta a kolika je zarada u tom poslu. Ovde objavljujem sve te informacije i podatke prikupljene iz najraznovrsnijih izvora sa interneta i iz literature i prilagođene mom načinu sagledavanja i učenja novog posla. Možda će i nekom od vas to zatrebati, nikad se ne zna, jer na orasima može uzgred da se dobro i zaradi.

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P ag e |2

ŠTA JE ORAH ŠEMA SADNJE ORAHA I KAJSIJA KAO MEĐUKULTURE PRIMER PLANA SADNJE ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha CENA SADNJE ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha CENA GODIŠNJEG GAJENJA ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha ZARADA OD PRODAJE ORAHA I ZARADA OD PRODAJE DRVETA GODIŠNJA ZARADA OD PRODAJE ORAHA KRAJNJA ZARADA OD PRODAJE DRVETA KADA POČINJE ZARADA - PRINOS I RENTABILNOST PROIZVODNJE CENE SADNICA ORAHA I KAJSIJA PRIMER CENOVNIKA JEDNOG RASADNIKA PRIMER CENOVNIKA DRUGOG RASADNIKA PRIMER VRHUNSKE PONUDE JEDNOG RASADNIKA NEKI OD PROIZVOĐAČA SADNOG MATERIJALA VAŠ PLAN SADNJE ORAHA I KAJSIJA MERE ZA POVRŠINU - NOVE MERE I STARE NARODNE MERE DODATNE INFORMACIJE DETALJNO RAZMATRANJE GAJENJA ORAHA I KAJSIJA IZBOR TERENA ZA PODIZANJE ZASADA
Mesto za sadnju oraha Prostor za sadnju oraha Zemljište za sadnju oraha

Zasad kalemljenog oraha

KOJE SORTE ORAHA SADITI
Mudro: Sorte bez primene pesticida Izmrzavanje Rumunske sorte i tipovi oraha Bugarske sorte oraha Moldavske sorte oraha Ostale sorte uvezene radi ispitivanja u našim uslovima
Selekcije poljoprivrednog fakultete u Novom Sadu

NEGA ORAHA
Rezidba oraha
Rezidba kajsije kao podkulture u zasadu oraha

OREZIVANJE ORAHA U ZASADIMA
Razmnožavanje Sadnja oraha iz semena Sadnja oraha sadnica

KLIMATSK I ZEMLJIŠNI USLOVI ZA GAJENJE ORAHA GAJENJE ORAHA U DRVOREDIMA NAJZNAČAJNIJE BOLESTI ORAHA I SREDSTVA ZA ZAŠTITU (PRSKANJE) KAKO POSADITI SADNICU ORAHA U SLICI I REČI ZAKLJUČAK
COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P ag e |3

DODATAK POKUPITE NOVAC IZ ZEMLJE ORAH IZ HRVATSKE LITERATURE CRNI AMERIČKI ORAH - ORAH KOJI SE UZGAJA RADI PRODAJE DRVETA PROGRAM PROIZVODNJE KAJSIJE

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P ag e |4

ŠTA JE ORAH Sinonim: Oras; Engleski naziv: Nut; Latinski naziv: Juglans regia L.

Prema pomološkoj klasifikaciji, grupu voćaka sa jezgrastim plodovima čine orah, leska, badem i kesten. Među jezgrastim voćem orah i leska su najznačajnije voćne vreste. Veliki značaj oraha i leske potiče od njihove višestruke upotrebne vrednosti. Plodovi oraha i leske bogati su vitaminima, mineralnim materijama, proteinima, uljima i dr. Jezgra oraha i lešnika kaloročnija je više od tri puta od goveđeg mesa. Drvo oraha je visoke tehnološke vrednosti, neki delovi biljke imaju lekovito svojstvo i dobra su pčelinja paša. Zato interesovanje za gajenje i proizvodnju oraha i leske stalno raste. Naročito interesovanje za njihovo komercijalno gajenje je u mediteranskim zemljama, u SAD i drugim područjima. Kalifornija je zemlja sa najrazvijenijom tehnologijom gajenja oraha. U Evropi su najveći proizvođači oraha Francuska, Grčka i Rumunija, dokle u Italiji i Španiji razvijena proizvodnja lešnika. U našoj zemlji oraha i leske ima u svim voćarskim rejonima. I pored velikog značaja tih voćnih vrsta i povoljnih uslova za gajenje, njihova proizvodnja ne podmiruje domaće potrebe. Orah i lešnik su vrlo deficitarni i na svetskom tržištu. Kod nas se orah i leska tek u novije vreme gaje na savremen, komercijalan način u plantažnim zasadima. Do sada je rasprostranjenost oraha i leske u Srbiji i Crnoj Gori više bila posledica povoljnih prirodnih uslova nego organizovanog uticaja nauke. Donedavno se u nas sadnja oraha i leske obavljala sadnicama proizvedenim iz semena (što se negativno odražavalo na krajnji rezultat) i veoma malo sadnica proizvedenim kalemljenjem. Danas se u našoj zemlji i sadnice oraha masovno proizvode kalemljenjem, a stvorene su nove kvalitetnije sorte i izdvojeni produktivniji tipovi domaćeg oraha koji daju veću i redovnu proizvodnju. Orah i leska zahtevaju određene specifične ekološke uslove i daju dobre privredne rezultate samo u određenim i za njih pogodnim staništima.
Izvod Iz knjige: Naslov: Orah i lijeska, Autor: Prof. dr Miladin M. Šoškić, Izdavač: PARTENON, Mesto: Beograd, Godina: 2007. http://www.tehnologijahrane.com/knjiga/orah-i-lijeska, http://www.tehnologijahrane.com/izdavacke-kuce/partenon-m-a-m-sistem COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P ag e |5

Smatra se da drvo orah vodi poreklo iz Male Azije. Neka istraživanja pokazuju da se prvo počeo uzgajati u Kini a zatim, za vreme rimskog carstva, proširio po sredozemlju i Evropi. To je drvo koje doseže i 25 metara u visinu sa veoma širokom i razgranatom krošnjom prečnika i više od 20 metara. Karakteristično je po jakom i pravom deblu prečnika i do 1,5 metara. Koren starog oraha može da doseže i preko 5 metara u dubinu. Orah može da dostigne veliku starost, čak više od 100 godina. Plod je bogat vitaminima, belančevinama, uljem i višestruko je kaloričniji od mesa. Orahovo drvo je skupoceno. Koristi se u industriji nameštaja, za izradu muzičkih instrumenata, rezbarenje, a furnir napravljen od orahovog drveta smatra se najkvalitetnijim.

BIOMORFOLOŠKE OSOBINE: Orah je drvo koje dostiže visinu do 20, pa čak i 25 metara. Krošnja mu je jako široka i razgranata, najčešće kupastog oblika i dostiže širinu 15-20 i više metara. Deblo je pravo i snažno i dostiže debljinu od 100-150 cm u prečniku. Korenov sistem je razgranat, a glavna žila prodire 3-5 metra u dubinu.

FIZIOLOŠKE OSOBINE: Rodnost i visina prinosa oraha zavisi od više činilaca, medju kojima posebnu važnost imaju vreme cvetanja i opodjavanje. Vreme cvetanja: Cvetanje oraha se odvija od početka treće dekade aprila pa do kraja prve dekade maja, što zavisi od osobine sorte, tj. tipa oraha, nadmorske visine i temperaturnih uslova pri kraju zime, na početku proleća i u vremenu koje prethodi cvetanju. Oprašivanje i oplodjavanje oraha: Oprašivanje oraha se vrši isključivo vetrom. Rese su specijlane gradje, tako da ih vetar lako pokreće i iz njih istresa polen koji je podešen da ga vetar lako nosi. Radi bolje rodnosti i dobijanja visokih prinosa sigurnije je gajiti po nekoliko sorti ili tipova oraha.

Zrenje oraha: Plodovi oraha, obično, sazrevaju u toku septembra. U nekih sorti i tipova plodovi sazrevaju i ranije ( krajem avgusta ) ili kasnije ( početkom oktobra ), što zavisi od biološke osobenosti sorte. COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P ag e |6

Vek oraha: Odredjena starost stabala oraha do kojih mogu da radjaju nije ustanovljena ( postoje primeri i da orah starosti preko 300 godina radja normalno ). Prinos oraha: Orah razmnožen iz semena, počinje da radja posle osme ili čak dvanaeste godine, mada ima primera i da mogu proroditi u petoj godini. Okalemljen orah radja mnogo ranije, u drugoj ili trećoj godini. Prinos oraha se kreće od 40-50 i od 60-70 kgr po stablu, odnosno 4.000 - 7000 kgr po hektaru.

SORTE ORAHA: Orah je voćna vrsta sa relativno malim brojem sorti, svega stotinak. Kao najbolje pokazale su se sledeće sorte, svrstane u dve grupe: 1) za vinogradarsku zonu i 2) za ne vinogradarsku - kontinentalnu zonu. Sorte za vinogradarsku zonu: Šejn - Bugarska je sorta. Odlikuje se prilično kratkom vegetacijom. Plod je srednje krupan, prosečno 11 gr, ovalnog oblika, tanke ljuske, puna i kvalitetna jezgra. Randman jezgra iznosi 54,25 %. Drvo je srednje bujno i otporno na zimske tempreature i biljne bolesti. Ako se obezbede oprašivači, radja obilnije. Šampion - Srpska sorta, selekcionisana od strane « Poljoprivrednog fakulteta « u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, prosečno 13 gr, sa randmanom jezgra do 58%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Ova sorta zahteva oprašivače. Rasna - Srpska sorta, selekcionisana od strane « Poljoprivrednog fakulteta « u Novom Sadu. Ima kratku vegetaciju. Plod je srednje krupan do krupan, prosečno 12-13 gr, sa randmanom jezgra do 55%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Tisa - Srpska sorta, selekcionisana od strane « Poljoprivrednog fakulteta « u Novom Sadu. Plod je krupan, prosečno 15 gr, sa randmanom jezgra do 52%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Okruglog je oblika. Sorte za nevinogradarsku - kontinentalnu zonu: Gazenhajmski 139 - Nemačka sorta, sa relativno kratkom vegetacijom. Plod je krupan, prosečno 14 gr, sa randmanom jezgra do 50%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Oblik je izduženo - ovalni, sa tankom i glatkom ljuskom, svetle boje. Kasnija vegetacija. Gazenhajmski 251 - Nemačka sorta, kasnije vegetacije. Kasnije cveta, izbegava prolećne mrazeve. Plod je krupan, prosečno 15 gr, sa randmanom jezgra do 50%.

PODIZANJE ZASADA ORAHA: U pogledu klimatskih uslova, orah ne postavlja neke posebne zahteve. Najurednije radja na toplijim - vinogradarskim rejonima. Kritična niska temperatura za orah je od - 29 do -300. Pozni prolećni mrazevi oštećuju mladare, rese i plodnike oraha. Stoga, sorte i tipovi oraha COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P ag e |7

koji kasnije kreću, listaju i cvetaju manje su izloženi ovim oštećenjima. Za uspevanje oraha traže se osvetljena, sunčana mesta. Prema vodenim talozima orah je veoma skroman, pa se može gajiti u sušnijim rejonima. Zemljište: Nije probirač zemljišta, ali ipak bolje radja na dubokom, rastresitom zemljištu, mada može podneti i peskovita i kamenita zemljišta, pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva. Priprema zemljišta: Orah ostaje na jednom mestu od 50-100, pa i više godina, u zavisnosti od prirodnih uslova za njegovo uspevanje. Priprema se sastoji u čišćenju terena, zatim djubrenju zemljišta i na kraju rigolovanju i kopanju jama. Djubrenje: Orah je voćka koja zahteva dosta fosfora i kalijuma, jer mu ova dva sastojka pojačavaju otpornost prema mrazu. Ako se rigoluje cela površina zemljišta, prvo, po 1 hektaru treba prosuti 1.000-1.800 kgr kompleksnog PK djubriva čiji je odnos 0:15:30, radi povećanja plodnosti zemljišta. Rigolovanje zemljišta: Po rasturanju djubriva, obavlja se rigolovanje zemljišta na 50-70 cm, u zavisnosti od njegove dubine i rastresitosti. Teža, zbijenija i plića zemljišta, se rigoluju dublje, a rastresitija i dublja rigoluju pliće. Kopanje jama: Ukoliko se ne sadi u grupama, već pojedinačno, onda se umesto rigolovanja, praktikuje kopanje jama. Dubina jame treba biti tolika da pokrije koren sadnice (oko 50 cm ili više, po potrebi ). Potrebno je dodati 1 kgr kompleksnog NPK djubriva 0:15:30, zatim ovo djubrivo pomešati sa zemljom, pa tek onda saditi orah. Sadjenje oraha: Optimalno vreme za sadnju je jesen, mada se može saditi i u rano proleće. Kada se zasadi u jesen potrebno je oko svake sadnice napraviti humku ( nagrnuti sadnicu zemljom ), koja će sadnicu štititi od izmrzavanja. Rastojanje za sadjenje oraha: Sadnice proizvedene iz semena saditi na 10 * 8 m ( 123 sadnica / ha ), a sadnice proizvedene kalemljenjem 9 * 7 metara ( 158 sadnica/ha ) . Priprema sadnica za sadjenje: Pre sadnje žile treba orezati. Tom prilikom voditi računa da se što više žila sačuva. Pošto se orežu žile, ceo korenov sistem potopiti u kašastu smesu napravljenu od ilovače, govedje balege i vode, da bi se sadnice što pre primile. NEGA - GAJENJE ORAHA: Nega oraha se sastoji u orezivanju i nezi krune, održavanju zemljišta, gajenju potkultura, djubrenju zemljišta i zaštiti od bolesti štetočina. Orezivanje i nega krune: S orezivanjem se kreće u proleće, prve godine po zasadjivanju. Orezivanje se izvodi tako što se sadnica skrati na željenu visinu, pri čemu se ispod preseka ostave 4-5 dobro razvijenih pupoljaka. U toku proleća i leta iz ovih pupoljaka će se razviti mladari. Narednih godina formiranje krune se sastoji u tome, što se prema potrebi, skraćuju jače razvijene ramene grane, radi ubrzavanja rasta voditeljice. Održavanje zemljišta: Održavanje zemljišta u vidu ledine je najnepovoljnije, zato što trave izvlače COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P ag e |8

dosta vode, pa orah kržlja i sporije raste. Najpovoljnije je gajenje potkultura i to: pasulj, bob, tikve, krastavci i bostan, jagode, maline, breskva, kajsija, šljiva... Djubrenje oraha: Orah povoljno reaguje na djubrenje kompleksnim djubrivima, posebno na fosfor i kalijum, zato što mu ova dva elementa pojačavaju otpornost prema mrazu. S jeseni, posle pada lišća rasturiti i zaorati po 400-480 kg po hektaru, ili 4 kg po stablu djubriva NPK, čiji je odnos 0:15:30. Rano s proleća, pre kretanja vegetacije, rasturiti i zaorati po 200-250 kg po hektaru, ili 2 kg po stablu kompleksnog djubriva NPK, čiji je odnos 20:5:5. Krajem proleća - u maju, rasturiti po 300 kg po hektaru ili 3 kg po stablu 27% KAN-a. Ovakvim djubrenjem orah će redovno i obilno radjati svake godine. Zaštita oraha od bolesti i štetočina: Orah, u odnosu na druge voćne vrste manje napadaju bolesti i štetočine, ali ipak postoje izvesne bolesti koji mu mogu umanjiti rodnost i plod, ukoliko se blagovremeno ne suzbiju. Sve bolesti se uspešno suzbijaju zimskim i letnjim prskanjem. Zimsko prskanje izvodi se u martu, i to kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%. Letnje prskanje prvo prskanje se izvodi pred sam početak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili ditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha. Drugo prskanje se izvodi po završetku cvetanja oraha, i to istim preparatom kao kod prvog prskanja. Treće prskanje se izvodi u prvoj dekadi juna, i to sa 0.3% ortocida ili cineb, sa dodatkom 0.1% sistemina ili 0.2% dijazonona. Ovim prskanjima orah će se u potpunosti zaštititi od najčešćih bolesti i štetočina, koje ga napadaju u uslovima naše zemlje. BERBA ORAHA: Berba oraha se vrši kad se na većini plodova, zeleni omotač raspukne i plodovi počnu da ispadaju iz nje. Pucanje omotača ubrzavaju kiša, magla i uopšte vlažnije vreme. Čuvanje oraha: Za čuvanje oraha najpodesnija su hladna, suva i provetrena skladišta. Manje količine se mogu čuvati u običnim skladištima, ali se moraju razastrti u tankom sloju. Pod ovakvim uslovima orah se može čuvati u dobrom stanju 7-8 meseci. Jezgre oraha se čuvaju pod istim uslovima, kao i orasi u ljusci, ali se mogu kraće vreme održati u ispravnom stanju, jer se isušuju i na njih jače deluje svetlost, vazduh i drugo. Ako su pakovane u hermetičku ambalažu, mogu se duže očuvati, jer se time sprečava isušivanje i dejstvo drugih nepoželjnih faktora. Pošto orasi lako primaju strane mirise iz spoljne sredine, ne treba ih skladištiti zajedno sa proizvodima koji odaju mirise kao što su limun, pomorandža, jabuka krompir i sl. PLASMAN ORAHA: Njaveći otkupljivači oraha na teritroiji Srbije su firme koje se bave prodajom konditorskih proizvoda ( « PIONIR «, « SWISLION - TAKOVO « ...).

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P ag e |9

ŠEMA SADNJE ORAHA I KAJSIJA KAO MEĐUKULTURE
Orasi se sade u jednakostraničnom trouglu čija je strana dužine 5,5m, ili 8,5m ili 9,5m ili 10m. Kod oraha koji se sade zbog drveta mogu se uzimati manje dužine, a kod oraha koji se sade zbog ploda treba uzimati 10 m.

Formula za dobijanje visine trougla h = dužina strane a x 1,73 : 2 = 10 m x 1,73 : 2 = 8,66

m

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 10

PRIMER PLANA SADNJE ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 11

CENA SADNJE ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha
br 1 2 3 Opis pozicije Cena/1 ar 2 stabla 20 € 21 € 6,3 € Cena/50 ari 88 stabala 1.000 € 1.050 € 315 €

Broj sadnica oraha 2/ar ili 88/50 ari po ceni od 10 € sadnica Broj sadnica kajsija 7/ar ili 357/50 ari po ceni od 3 € sadnica Đubrenje - pre rigolovanja ili oranja po 1 hektaru treba prosuti 1.000-1.800 kgr kompleksnog NPK djubriva 0:15:30 1500 Kg : 50 Kg = 30 džakova x 21 € = 630 €/ha Ili 6,3 €/ar ili 315 €/5 ari ili 3,6 €/stablu 4a Rigolovanje - Po rasturanju djubriva, obavlja se rigolovanje zemljišta na 50-70 cm. Teža, zbijenija i plića zemljišta, se rigoluju dublje, a rastresitija i dublja rigoluju pliće. 4b Oranje i tanjiranje - Ako se ne rigoluje vrši se duboko oranje na 50-70 cm, a zatim tanjiranje zemljišta i ravnanje svih depresija i uzvišenja kako se ne bi zemljište zabarivalo. 5 Kopanje jama - Ukoliko se ne sadi u grupama, već pojedinačno, onda se umesto rigolovanja, praktikuje kopanje jama. Dubina jame treba biti tolika da pokrije koren sadnice (oko 50 cm ili više, po potrebi ). Potrebno je u jamu dodati 1 kgr kompleksnog NPK djubriva 0:15:30, zatim ovo djubrivo pomešati sa zemljom, pa tek onda saditi orah. 6 Sadnja - Pre sadnje žile treba orezati. Tom prilikom voditi računa da se što više žila sačuva. Pošto se orežu žile, ceo korenov sistem potopiti u kašastu smesu napravljenu od ilovače, govedje balege i vode, da bi se sadnice što pre primile. Kod jesenje sadnje potrebno je oko svake sadnice napraviti humku ( nagrnuti sadnicu zemljom ), koja će sadnicu štititi od izmrzavanja. 7 Đubrenje obavezno posle sadnje - oko sadnice dodati 20-30 Kg stajskog đubriva ali ne stavljati na koren ili u blizinu korena. 23 x 88 = 2024 Kg = 30 € Kupovina, dovoženje i rasturanje stajskog đubriva 8 Đubrenje prve godine – dva puta pred vegetaciju i početkom juna đubrenje sa KAN (azotno đubrivo) 1 Kg po sadnici x 0,5 € x 2 = 1 €/sadnica. (Prve godine potrebno je čistog azota 100g po sadnici, a svake naredne godine količina se poveća dva puta). Džak NPK i KAN-a od 50Kg = 21€, 1Kg = 0,5 € 9 Ručno zalivanje prve godine- svake sadnice u svakoj većoj suši ili navodnjavanje putem brazdi ili sistemom kap-po-kap, dva puta 11 Okopavanje prve godine – dva do tri ručna okopavanja mladih sadnica – u tokuprve godine zasada radi uklanjanja korova 12 Mašinska međuredna obrada prve godine - (freziranje) radi uklanjanja korova i čuvanja vlage u tlu – dva puta 13 Godišnje Zimsko prskanje – Jedno prskanjeizvodi se u martu, i to kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%. 14 Godišnje Letnje prskanje - Prvo prskanje se izvodi pred sam početak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili ditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha. SVEGA

1€

50 €

1€

50 €

0,4 €

20 €

1€

50 €

0,4 €

20 €

1€

50 €

2€

100 €

0,4 € 0,4 € 0,4 € 0,4 € 0,4 € 0,4 € 0,4 € 0,4 €

20 € 20 € 20 € 20 € 20 € 20 € 20 € 20 €

57,3 €

2.865 € 23.7.2012

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 12

CENA GODIŠNJEG GAJENJA ORAHA I KAJSIJA NA IDEALNOJ PARCELI OD 0,5 ha
br Opis pozicije Cena/1 ar 2 stabla 1€ Cena/50 ari 88 stabala 50 €

7

8

9

10 11 12 13 14

15 16

Godišnje đubrenje po mogućstvu svake godine oko sadnice dodati 20-30 Kg stajskog đubriva ali ne stavljati na koren ili u blizinu korena. 23 x 88 = 2024 Kg = 30 € Kupovina, dovoženje i rasturanje stajskog đubriva Godišnje đubrenje – dva puta pred vegetaciju i početkom juna đubrenje sa KAN (azotno đubrivo) 1 Kg po sadnici x 0,5 € x 2 = 1 €/sadnica. (Prve godine potrebno je čistog azota 100g po sadnici, a svake naredne godine količina se poveća dva puta). Džak NPK i KAN-a od 50Kg = 21€, 1Kg = 0,5 € Godišnje đubrenje – zaorati fosfor i kalijum NPK đubriva: - u jesen posle pada lišća 4 Kg NPK po stablu u razmeri 0-15-30. - Rano u proleće pre kretanja vegetacije 2 Kg NPK po stablu u razmeri 20-5-5, - krajem proleća u maju 3 Kg azotnog 27% KAN-a po stablu Džak NPK i KAN-a od 50Kg = 21€, 1Kg = 0,5 € Godišnje ručno zalivanje - svake sadnice u svakoj većoj suši ili navodnjavanje putem brazdi ili sistemom kap-po-kap, dva puta Godišnje okopavanje – dva do tri ručna okopavanja mladih sadnica – u prve tri godine zasada radi uklanjanja korova Godišnje Mašinska međuredna obrada - (freziranje) radi uklanjanja korova i čuvanja vlage u tlu – dva puta Godišnje Zimsko prskanje – Jedno prskanjeizvodi se u martu, i to kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%. Godišnje Letnje prskanje - Prvo prskanje se izvodi pred sam početak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili ditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha. Godišnje Letnje prskanje - Drugo prskanje se izvodi po završetku cvetanja oraha, i to istim preparatom kao kod prvog prskanja. Godišnje Letnje prskanje - Treće prskanje se izvodi u prvoj dekadi juna, i to sa 0.3% ortocida ili cineb, sa dodatkom 0.1% sistemina ili 0.2% dijazonona. SVEGA

2€

100 €

4€ 2€ 1,5 € 0,4 € 0,4 € 0,4 € 0,4 € 0,4 € 0,4 € 0,4 € 0,4 €

200 € 100 € 75 € 20 € 20 € 20 € 20 € 20 € 20 € 20 € 20 €

0,4 € 0,4 €

20 € 20 €

14,5 €

725 €

ZARADA OD PRODAJE ORAHA I ZARADA OD PRODAJE DRVETA
O komercijalnoj isplativosti sadnje oraha sve se više priča. Pogoto kada se uzme u obzir cena koju dostiže jedan kilogram očišćenog oraha a kreće se od 800-1000 din po beogradskim pijacama, dok na lokalnim dostiže cenu od 600-700 din. Kalemljeni orah može da rodi već od treće godine ali to su mali prinosi. Ukoliko je orah razmnožen iz semena, počinje da rađa od osme ili čak dvanaeste godine. Prinos oraha se kreće od 50-70 kg po stablu, odnosno 4000-7000 kg po hektaru. Što se tiče fizioloških osobina oraha, cvetanje se odvija od treće dekade aprila do kraja prve dekade maja. Što se tiče COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 13

oprašivanja, ono se obavlja isključivo vetrom. Rese oraha su specijalne građe i vetar ih lako pomera i iz njih istresa polen koji se takođe vetrom raznosi. Plodovi sazrevaju u toku septembra meseca. Prema podacima iz literature, orasi dobre sorte (uz prikladne sorte kao oprašivače) i u punom rodu (od 15 do 50 godina posle sađenja) uz dobro održavanje (đubrenje, obrezivanje, po potrebi navodnjavanje) morali bi davati prosečan prinos od oko 40 kg suvog ploda u ljusci po stablu uz razmak sadnje 10 x 10 m. Potrebno je napomenuti kako orasi koji se uzgajaju pretežno zbog proizvodnje ploda imaju formiranu široku krošnju, tako da im je iskoristivost drvne mase puno manja nego kod uzgoja u gustom sklopu 5 x 5 m gde se nastoji formirati što više i što ravnije deblo.

GODIŠNJA ZARADA OD PRODAJE ORAHA
br Opis pozicije: Godišnja zarada posle 5 do 6 godina od sadnje oraha i kajsija Broj sadnica oraha 2/ar ili 88/50 ari Jedno stablo donosi 40 Kg suvog ploda u ljusci a sa radmanom od 50% donosi 20 Kg čiste jezgre što je 20 Kg x 7 €/Kg = 140 €/stablo Broj sadnica kajsija 7/ar ili 357/50 ari Jedno stablo donosi u 4 godini 13 Kg, u 8 godini 63 Kg , a ovde se računa sa 42 Kg kajsija po stablu x 0,5 €/Kg = 21 €/stablo SVEGA Cena/1 ar 2 stabla 280 € Cena/50 ari 88 stabala 14.000 €

1

2

42 €

2.100 €

322 €

16.100 €

KRAJNJA ZARADA OD PRODAJE DRVETA
br Opis pozicije: Prekid posla i sečenje oraha posle 15 do 25 godina od sadnje oraha i kajsija Broj sadnica oraha 2/ar ili 88/50 ari Jedno stablo u zavisnosti od starosti (15-25 godina) može da ima dimenzije : dužinu 15-25 m, a debljinu 1-1,5 m. Varijanta sa stablima 15 m x 1 m 15 x 0,5 x 0,5 x 3,14 = 11,8 m3 x 500 €/m3 = 5.900 €/stablo Varijanta sa stablima 10 m x 0,6 m 10 x 0,3 x 0,3 x 3,14 =2,8 m3 x 500 €/m3 =1.400 €/stablo 2 Trenutna cena m3 orahovog drveta je 1100-1300 € ali za rezanu i suvu građu odnosno za suve orahove daske 8 cm debele 1,5 m3 dasaka (iz stabla 2,8 m3) x 1.100 € = 1.650 €/stablo Cena/1 ar 2 stabla Cena/50 ari 88 stabala

1

11.800 €

590.000 €

2.800 €

140.000 €

3.300 €

165.000 €

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 14

KADA POČINJE ZARADA - PRINOS I RENTABILNOST PROIZVODNJE
Prinos i rentabilnost proizvodnje domaćeg oraha prikazani su prema modelu prof. dr Milovana Koraća, preračunato na cene troškova i proizvoda u 2002. godini, pri odnosu dinara/evro = 1:60. Ove kalkulacije daju orijentacione odnose za prosečne prinose. U tabeli 1 data je kalkulacija troškova proizvodnje i prihoda u proizvodnji oraha na jednom hektaru (95 biljaka po hektaru) i bez gajenja međukulture. Tabela 1: dinamika troškova ‡ vrednosti proizvodnje po 1 ha oraha do stupanja u puno plodonošenje Starost Troškovi proizvodnje Vrednost Dobitak ‡ gubitak Prinos jezgra po zasada € proizvodnje € € stablu (god.) (jezgra+drvo) (kg) 1. 4200 ‡ -4200 ‡ 2. 1687.5 ‡ -1687.5 ‡ 3. 1350 ‡ -1350 ‡ 4. 1504.8 ‡ -1504.8 ‡ 5. 1749 787.5 -961.5 1 6. 2075 2325 2500 3 7. 2387.5 4575 2187.5 6 8. 2700 7537.5 4837.5 10 9. 3012.5 11175 8172.50 15 10. 3317.5 14875 11522.5 20 Posle 15. 5950 28112.50 23575 40 Cena jezgra je računata na nivou od 12.5 Eura za kilogram. Prema tabeli 1, zasad oraha bez međukulture u prvih pet godina ostvaruje gubitak, a prihodi iz devete godine mogu pokriti sva uložena sredstva. Iz navedenih razloga, u cilju povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima, odmah treba gajiti međukulture (leska, kajsija) i podkulture (povrće). Tabela 2: dinamika troškova i vrednost proizvodnje po 1 ha u zasadu oraha sa međukulturom Starost Troškovi proizvodnje Vrednost Dobitak ‡ gubitak zasada € proizvodnje € € (god.) (jezgra+drvo) 1. 5888 ‡ -5888 2. 2188 ‡ -2188 3. 1727 489 -1238 4. 2017 2075 -58 5. 2300 5600 2300 posle 15 5800 29000 23200 Iz navedene tabele se vidi da se sva uložena sredstva u osnivanje zasada oraha sa međukulturom pokrivaju u šestoj godini od osnivanja, odnosno godinu dana ranije u odnosu na zasad bez međukulture. Prosečni godišnji prihod je do 15-te godine značajno veći u odnosu na zasad bez međukulture. U 15-oj godini prihodi se izjednačuju, jer u to vreme prestaje korišćenje međukulture usled sklapanja krošnji oraha.

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 15

CENE SADNICA ORAHA I KAJSIJA
Sorte oraha Sejnov Geisenheim 139 Geisenheim 251 Jupiter Tisa Backa Rasna Kasni Rodni Poreklo Bugarska Nemacka Nemacka Srbija Srbija Srbija Srbija Srbija Cena 10 eur 10 eur 10 eur 10 eur 10 eur 10 eur 10 eur 10 eur

Orah (orex, Walnut), gaji se u vecini zemalja sveta. Kostunjavo voce sa plodom retko hranjivih sastojaka. Visoka koncetracija ulja, proteina, minerala i razlicitih vitamina. Osuseno jezgro sadrzi okvirno oko 62% ulja, 16 % belancavina, 12 % ugljenih hidrata... Sejnov (Cheinovo, Bulgaria) , dobila naziv po Bugarskom gradu gde je pronasao Zaxov. Relativno kasne vegetacije, dobre rodnosti. Tisa Protandricna sorta pa je za nase uslove kao dodatni oprasivac potrebana sorta kasnijeg resanja. Srednje bujna i rodna sorta srdnje krupnoce ploda(11-12 g), veliki prosenat ulja i mala kolicina proteina. Randman sorte 54 %. Nedostatak tamnija bolja jezgra. Geisenheim (Germany), Nemacka sorta oraha, na nasim prostorima najvise zastupjene selekcije G-139, G-252, G-251. Jupiter (Czesh), Ceska sorta kratke vegetacije pogodna za nase prostore, odlican oprasivac drugih sorti. Srednje krupnoce ploda (12 g), randman oko 50 %. Nedostatak tamnija boja jezgra. Backa (Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), sorta autora M. Koraca, relativno kasne vegatacije, srednje bujnosti i visoke rodnosti.Srednje krupan plod radmana oko 52 %. Rasna (Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), sorta autora M. Koraca, pre svega karekteristika je kratka vegetacija i izuzetna otpornost. Odlican oprasivac za vecinu sorti cveta homogamo, vec u prvim godinama u rastilu krece sa radjanjem. Male je buljnosti, visoke rodnosti,. plod veoma krupan(14 g), randman jezgra oko 52%. Kasni Rodni (Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), autori M. Korac, S. Serovic, B. Golsin. Kasne i vrlo kratke vegetacije tako da ga retko pogadjaju prolecni mrazevi. Cveta homogamno. Malo buljna i veoma rodna sorta, plod je srednje krupan(12 g). Nedostatak sorte nizak randman jezgra.
Sorte voćne kajsije MAĐARSKA NAJBOLJA (MAGIAR KAJSZI) NJ 19 (NEW JERSEY 19) ROKSANA (ROXANA) NOVOSADSKA RODNA KEČMETSKA RUŽA (KECSKEI ROZSA) Poreklo Cena 3 eur 3 eur 3 eur 3 eur 3 eur 23.7.2012

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 16

PRIMER CENOVNIKA JEDNOG RASADNIKA
MAVM Rasadnik - Novi Sad - Cenovnik za 2012/2013 - http://mavmrasadnik.com

Kod zasnivanja proizvodnih zasada kontinentalnih voćnih vrsta odobrava se popust 20%
VRSTA Jabuka SORTA Stubast tip rasta Otporne sorte i hibridi - bez hemijske zaštite Najnovije sorte i klonovi standardnih sorti Standardne sorte Otporne sorte i hibridi - bez hemijske zaštite Japanska kruška Standardni tip rasta Standardni tip rasta Standardni tip rasta Japanska mušmula Standardni tip rasta Patuljst tip rasta Krupnoplodna vinogradarska breskva Breskva tanjirastog oblika ploda Standardni tip rasta Patuljast tip rasta Nektarina tanjirastog oblika ploda Standardne sorte Japanske krupnoplodne sorte Krupnoplodna džanarika Standardni tip rasta Visokokalemljena na posredniku - Standardne sorte / Stanlej Kajsija nektarina i crna kajsija Patuljasta kajsija Standardni tip rasta Patuljasta Standardni tip rasta Patuljsta Standardni tip rasta Ožiljeni izdanak Standardni tip rasta Stalnorađajuće - od juna do decembra Bestrna Standardni tip rasta Kontejnirane sadnice Visokokalemljeni/stablašica CENA (din) 400 300 200 250 300 400 500 250 250 1500 250 400 300 300 250 400 300 250 300 300 300 500 400 400 250 400 250 400 1200 200 250 300 200 200 600 800 23.7.2012

Kruška

Oskoruša Dunja Mušmula Breskva

Nektarina

Šljiva

Kajsija

Trešnja Višnja Orah Lešnik Badem Malina Kupina Crvena i crna ribizla Brusnica Ogrozd

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]
Josta Dud Smokva Kivi Standardni tip rasta Kuprnoplodne selekcije - kalemljene sadnice Forma sa padajućim granama Standardni tip rasta Kontejnirane sadnice
Actinidia arguta - otporna na niske temperature do -30° C Actinidia chinensis - krupnoplodne sorte

P a g e | 17 200 1000 2000 200 800 800 1000 1500 200 600 1500 2000 1500 2500 500 1000 200

Dren Kaki - japanska jabuka Vinova loza Aronija Kineska urma Banana Bonsai - nar, maslina Limun, mandarina, fortunela i narandža Goji jagoda Ruže

Krupnoplodne selekcije Kontejnirane sadnice Otporne sorte - bez hemijske zaštite Kontejnirane sadnice Kontejnirane sadnice Kontejnirane sadnice Kontejnirane sadnice Kontejnirane sadnice Lycium barbarum Visokostablašice Standardni tip rasta i puzavice

PRIMER CENOVNIKA DRUGOG RASADNIKA
Slobodan Arsic, Konjuh bb, Krusevac, Srbija , http://sadniceoraha.webs.com ASORTIMAN SADNICA KALEMLJENIH ORAHA Sorta oraha Kasni rodni Rasna Jupiter Tisa Backa Geisenheim 139 Geisenheim 251 Sejn Sampion Zemlja Srbija Srbija Ceska Srbija Srbija Nemacka Nemacka Bugarska Srbija Opis Kasna, kratka vegetacija, otporan na mraz Otporna sorta, odlican oprasivac Srednja krupnoca Srednja krupnoca Kasna vegetacija, visoka rodnost Srednja krupnoca Srednja krupnoca Srednja krupnoca, dobra rodnost Kratka vegetacija,vrlo rodna sorta i redovno radja, krupan plod, tanka ljuska

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Sadnice oraha su jednogodisnje i dvogodisnje, sa odlicno razvijenim korenovim sistemom ( sto je jedan od glavnih uslova za uspesno primanje sadnica ). Visina sadnica je od 1.80 do 2.20 metara.

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE] ASORTIMAN SADNICA ORAHA DOMACEG SEJANCA
Sorta oraha Domaci sejanac Zemlja Srbija

P a g e | 18

1.

Opis Domaci sejanac, daje solidan prinos. Ne garantuje genetiku sorte iz koje je proizveden. Primarno je gajenje za prodaju stabala posle odredjenog broja godina

ORAH PROIZVEDEN IZ IZDANKA ( DOMACI SEJANAC ), pored tog sto daje solidnu kolicinu ploda, uglavnom se koristi za tehnicko drvo. Visina ovih sadnica je od 1.80 -2.20 m.

PRIMER VRHUNSKE PONUDE JEDNOG RASADNIKA
Rasadnik “Orah”, Kanjiški put 186, 24413 Palić, Srbija, 024/753-945, 024/753-770, 064/300-80-36, 062/84-00-266, http://www.orah.rs/sadnja.php

Sadni materijal
Sadnice moraju biti vrhunskog kvaliteta i moraju da odgovaraju pravilniku o kvalitetu sadnog materijala. Sadni material koji se prodaje u rasadniku mora biti testiran na prisustvo virusa i mora se prodavati kao bezvirusni. Sadnice moraju da imaju dobro razvijen korenov sistem i nadzemni deo, sa pupoljcima zadovoljavajućeg stepena diferenciranosti. Kontrolu kvaliteta proverava Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije i o proveri rasadnik mora da poseduje dokumenraciju. Orasi se najbolje sade na jesen a mogu se saditi i u proleće. Jesenja isporuka sadnica počinje 01.11. pa sve dok vremenski uslovi dozvoljavaju (do jačih zimskih mrazeva). Posle tog perioda se primaju porudžbine za proleće. Sa prolećnim isporukama se počinje posle prestanka jakih zimskih mrazeva. Cene su franko rasadnik, a kod isporuke poštom uvećavaju se za troškove pakovanja i poštarine. Upakovane sadnice potpuno su zaštićene od isušivanja i oštećenja. Plaćanje je pouzećem. Svaka sadnica nosi plastičnu etiketu sa naznakom sorte. Po prijemu paketa raspakujte sadnice. Sadnice treba odmah posaditi, a ako to vreme ne dozvoljava utrapite ih do proleća. Dubina trapljenja je 10 cm iznad mesta kalemljenja.

Pakovanje
Sadnice su upakovane u velike, čvrste, polietilenske kese. Korenov sistem je u vlažnom supstratu. Čvrstina paketa se postiže oblaganjem nadzemnog dela širokim daščicama. Svaki paket je upakovan u pak papir, propisno adresiran, obeležen kao lomljiv sadržaj, a prati ga sva potrebna dokumentacija za plaćanje pouzećem. Upakovane sadnice potpuno su zaštićene od isušivanja i oštećenja.

Podizanje profesionalnih zasada
  

Kupovinom naših sadnica stičete pravo na: Besplatnu trogodišnju savetodavnu pomoć Besplatan plan sadnje COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]
 

P a g e | 19

Izlaske na teren Potrebnu dokumentaciju za dobijanje potsticajnih sredstava

Podizanje zasada na manjim površinama
Često se dešava da kupci ne znaju tačno kako bi najbolje iskoristili prostor svoje okućnice ili bašte. Mi ćemo vam pomoći oko izbora voćne vrste i sorte, obezbedićemo vam plan sadnje i što je najvažnije - kvalitetan sadni materijal.

orah
Orah se vrlo često sadi u združenim zasadima sa kajsijom, šljivom ili breskvom. razmak sadnje 12m x 12m, u trougao: 12m x 9.36m Sorta Šampion Srem Tisa Bačka Mire Medveđa Ganzenhajm 139 Ganzenhajm 251 Jupiter Šejnovo Rasna NS-kasni Težina ploda 14gr 15gr 15gr 12gr 12gr 10gr 13gr 13gr 12gr 12gr 14gr 10,5gr Randman

58% 57% 51% 52% 55% 53% 48% 47% 50% 54% 52% 54%

Plodovi navedenih sorti su krupni, preko 14g, imaju tanku ljusku, vrlo kvalitetnu jezgru. Vrlo su rodne sorte, a neke počinju da radjaju već u rasadniku. Sve imaju visok stepen tolerantnosti prema prouzrokovačima bolesti. Sazrevaju u septembru mesecu.

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 20

NEKI OD PROIZVOĐAČA SADNOG MATERIJALA
Mnogobrojni su proizvođači sadnog materijala. Ovde su navedeni samo neki od njih i to samo deo onih koji su imali svoje strane na internetu i detaljan prikaz svoje delatnosti. Br Naziv MAVM Rasadnik - Novi Sad 10 Km od novog sada na ulazu u selo Kać Rasadnik “Orah”, Kanjiški put 186, 24413 Palić, Srbija Internet http://mavmrasadnik.com Telefon 063 541 255 021 540 521 024/753-945, 024/753-770, 064/300-8036, 062/8400-266, 062 797 399 037/ 875-247

http://www.orah.rs

SAVIĆ MIODRAG LAZAREVAC BB, SELO LAZAREVAC KOD KRUŠEVCA - SIN SINIŠA VLASNIK RADNJE AGRO PROJEKT (SADNICE) U KRUŠEVCU ZVEZDAN STEFANOVIC Stefan Stefanovic 37254 Konjuh kod Krusevca „RASADNIK GILIĆ“ d.o.o. KONJUH KRUŠEVAC Kalem voće Miladinović se nalazi u Lazarevcu, opština Kruševac

http://www.sadnice-vocnesadnice.com

WWW.POLIS-MZS.COM

062-365-257

zvonimirgilic@yahoo.com www.zastitabilja.org/rasadnikgilic.htm draganmiladinovic@gmail.com

037/875-032

Preduzece Orah juglans 37254 Konjuh, Krusevac, Srbija Radovan Marjanovic Marko Marjanovic Konjuh bb, 37000 Krusevac, Srbija, Slobodan Arsic VOĆNI RASADNIK ARGUS Lazarevac kod Kruševca Rasadnik "Kalem Plus" , sl. Lazarevac , 37000 Kruševac , Srbija

office@orahjuglans.com radovan@orahjuglans.com marko@orahjuglans.com http://sadniceoraha.webs.com/ arsicslobodan77@yahoo.com http://vocnesadnice.net/Orah.html sadniceueuo@gmail.com

063 415 179 062 369 605 037 875 179 037 875 179 037 875 047 063 1175 047 064 426 8557 037/875-168 063/8738168 037 875 228 062 8 291 531 037/875-225 060/5-875225 069/1875225

http://www.vocnesadnice.rs/index/gde_se_ nalazimo/0-12 kalemplus@gmail.com

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 21

VAŠ PLAN SADNJE ORAHA I KAJSIJA
Da bi napravili vaš plan sadnje ucrtajte na papir u izabranoj razmeri 1 : n vašu katastarsku parcelu a preko nje postavite ucrtanu na providni paus papir mrežu pravougaonika 10 x 17,33 m u istoj razmeri, na primer:

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 22

Izbrojite sadnice oraha i sadnice kajsije koje se nalaze u vašoj parceli. Kasnije na terenu razmerite i obeležite mesta za sadnice na osnovu ovog plana sadnje.

MERE ZA POVRŠINU - NOVE MERE I STARE NARODNE MERE kvadratni metar (m2) kvadratni decimetar ( dm2) kvadratni centimerar (cm2) kvadratni milimetar ( mm2) kvadratni kilometar ( km2) hektar (ha) ar (a) četvorni hvat ili kvadratni hvat (hv) katastarsko jutro (kj) ili ral (ral) lanac dulum (dunum) dan oranja motika (ili zemlja) Jutro bostan 1 m2 1 dm2 = 0,01 m2 1 cm2 = 0,0001 m2 1 mm2 = 0,000001 m2 1 km2 = 1 000 000 m2 1 ha = 10 000 m2 1 a = 100 m2 1 hv = 3,59665 = 3,6 m2 1 ral = 5754,64 m2 1 ral = 1600 hv 1 hektar = 2780 hv 1 hektar = 1,7377 rali 1 lanac = 7.193,2 m2 1 lanac = 2000 hv 1 dulum(dunum) =1000 m2 1 dan oranja = 4000 m2 1 motika = 719,32 m2 ili 800 m2 1 Jutro = 57.6 ar 1 jutro = 5760 m2 1 bostan = 200 hv 1 Jutro = 8 bostana 1 lanac = 11 bostana

DODATNE INFORMACIJE
Ovde je prikazano sađenje orahovih zasada i plantaža – po sistemu jednakostraničnog (ravnokrakog) trougla zbog boljeg osvjetljenja. Razmak između sadnica oraha zavisiće od položaja terena, nagiba terena, bujnosti sorti i kvaliteta zemljišta. Razmak od 10 metara obezbeđuje da kasnije (posle 10 do 15 godina) kada orasi porastu do 25 m visine i kada u potpunosti razviju svoju krošnju koja može imati prečnik oko 20 do 25 m, neće mnogo smetati drugim stablima oraha i drugim biljkama u njihovom okruženju. Tada će se ipak morati izvršiti vađenje i uklanjanje stabala međukulture: kajsija, šljiva, breskvi, lešnika koja je sađena u periodu mladosti oraha, a čiji je vek rađanja ujedno već istekao. Između oraha od tada i na dalje treba održavati samo travnjak. Zasad oraha uvek se sadi zajedno sa zasadom drugih voćnih vrsta. Kalemljeni orasi dostižu punu rodnost posle 15 godina, kada krošnje popune ceo prostor. Do tada može se redni i mogući međuredni prostor popuniti nekom drugom voćnom vrstom koja će doneti rod u
COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 23

najkraćem vremenu. Posle petnaestak godina mogu se ove međukulture postupno iskrčiti iz zasada oraha. Među mladi zasad oraha obično se sade breskve, kajsije, višnje i lešnici. U prvim godinama mogu se saditi i uzgajati jagode, maline, ribizle i slično. U starim vinogradima, gde orasi po pravilu najbolje uspevaju, čije se vađenje planira za sledećih 5 do 6 godina, treba posaditi zasade oraha i taman kada se orasi počnu najbolje razvijati treba postepeno vaditi i uklanjati staru lozu. Prilikom sađenja pojedinačnih orahovih stabala ili zasada važan je pravilan izbor sorti, kako glavnih, tako i oprašujućih, u zavisnosti od vremena vegetacije. Kod oraha, koji se oprašuje vetrom, visoka rodnost postiže se sađenjem u zasadu samo sorti koje istovremeno cvetaju. Izrigolovan, duboko pooran i dobro nađubren teren očisti se od svih starih panjeva i korenja, i iskolči se. Ukoliko teren nije izrigolovan, iskopaju se veće sadne jame i dobro se nađubre. Prvih par godina sadnica zahteva jaku zaštitu (podporu) odnosno jak podporni kolac, tako da je vetar i drugi vremenski uslovi ne oštete. Prvih godina se oblikuje krošnja, poštujući visinu stabla, visinu prvih rodnih grana i njihov pravilni raspored. Treba formirati oblik krošnje kao okrugao ili kao piramidalan. Delimičnim skraćivanjem voditeljice na vrhu stabla i rodnih grana podstiče se rast bočnih izdanaka, čime se stvara uslov za visoki rodni potencijal lijepo razraslih grana krune stabla u kasnijim godinama razvoja. Ono što je potrebno odstraniti rezidbom, reže se u proleće, a ostalo se reže u letnjoj rezidbi u avgustu. Sve nastale rane na stablu posle rezidbe zaštite se pastom za kalemljenje. Tlo pod stablima prvih godina čisti se od trave i korova, što se postiže čistim obrađivanjem, košenjem, freziranjem ili prskanjem herbicidima. Oko stabla se obavezno nabaca košena trava ako je ima. Po potrebi, od proleća do leta, sadnica se dohranjuje, prska i đubri preko listova.

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 24

DETALJNO RAZMATRANJE GAJENJA ORAHA I KAJSIJA
Za podizanje zasada oraha treba koristiti kalemljeni orah. Od dobrih odlika kalemljenog oraha, koji se kod nas već masovno proizvodi, pre svega, treba istaći ranije stupanje u rod, postizanje većih prinosa i dobijanje plodova znatno boljeg kvalitete od uobičajenog.

IZBOR TERENA ZA PODIZANJE ZASADA
Za podizanje zasada oraha potrebna su duboka plodna zemljišta na blagim padinama ili ravnim terenima. Izuzetno su pogodna aluvijalna zemljišta. Treba izbegavati uske doline i mrazišta koja su nepogodna za gajenje oraha. Takođe treba izbegavati zabarena zemljišta koja orah ne podnosi. Priprema zemšta obuhvata krčenje drvenastih biljaka i ravnanje (nasipanje) mikrodepresija. Pre dubokog oranja zemljišta (50 cm) vrši se agromeliorativno đubrenje, kako bi se u zemljištu obezbedio optimalni sadržaj hranljivnih materija do nivoa sledeće zastupljenosti: 2,5‡3,0% humusa, 250‡300 ppm lako pristupačnog K2O, 80‡100 ppm lakopristupačnog forfora (P2O5), 6‡8 ppm lakopristupačnog gvožđa (Fe), 5% ukupnog kalcijum-karbonata (CaCO3), 80‡120 ppm ukupnog magnezijuma (MgO) i neophodne količine mikroelemenata. Poorano zemljište se istanjira, a zatim se izvrši obeležavnje redova i mesta za kopanje jama. Na dobro pripremljenom zemljištu ne treba kopati velike jame, već samo tolike da može dobro da se rasporedi korenov sistem i da sadnica bude zasađena do dubine na kojoj je bila u rasadniku.
Mesto za sadnju oraha. Mesto je važan faktor za rast, razvoj i jačanje drveta oraha. Većina stabala oraha posađenih u uvalama gde se mraz javlja i u kasno proleće i u ranu jesen, iako dobro napreduju što se tiče rasta i razvoja stabla, imaju slab rod. Orah ne voli veoma vetrovita mesta ali zahteva stalno strujanje vazduha radi oprašivanja i sprečavanja gljivičnih bolesti. Prostor za sadnju oraha. Orahova stabla će tokom vremena postati velika pa im je potrebno obezbediti adekvatan prostor prilikom sadnje. Neki uzgajivači praktikuju da kada sade orahova stabla, posade ih na malim rastojanjima kako bi obezbedili veći prinos u periodu dok su stabla mlada i još ne toliko velika. Kada postane "gužva" izvade suvišna stabla. U zavisnosti od vrste, stabla treba saditi na međusobnom rastojanjima od 5 do 15 metara. Ova rastojanja važe za glavna stabla, a ako želite da u početku posadite privremena stabla to možete učiniti između. Drugi metod se koristi u cilju povećanja ekonomičnosti proizvodnje. To je sadnja određene međukulture. To su obično leska ili kajsija. Pored njih mogu da se sade i breskva, šljiva, pa čak i vinova loza. Ove kulture se mogu koristiti nekih 10 do 15 godina. U tom periodu prodajom plodova ovih međukultura, a posle 10-15 i drvne mase, isplaćuju se troškovi podizanja zasada oraha i ulaganja do njihovog punog prinosa. Zbog velikog korena oraha, ne preporučuje se sadnja na manjoj udaljenosti od 20m od kuće i drugih objekata jer može prouzrokovati štetu na objektu. Zemljište za sadnju oraha. Većini vrsta oraha više odgovara mekša pa čak i peskovita zemlja nego tvrda lepljiva podloga. Takodje vole rastresitu zemlju zbog dobre odvodljivosti vode. Ni jedna vrsta oraha ne voli plitku zemljanu podlogu ispod koje se nalaze kameniti ili stenoviti slojevi na dubini manjoj od 1,5m. Naravno, orah će rasti i napredovati i na ovakvim mestima ali se trebaju očekivati manji prinosi. Zemlja bi trebalo da bude blago kisela, ali i u neutralnoj zemlji orah dobro uspeva. Obzirom da orah ima dug životni vek važno je zemljište pripremiti. To podrazumeva čišćenje terena od drvenastih biljaka, vađenje žila iz zemlje kako bi se sprečila trulež

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 25

korena oraha. Potom dolazi na red ravnanje terena zbog lakšeg oticanja atmosferskih padavina. U nekim slučajevima može se pristupiti izgradnji drenaže pošto orah ne podnosi stajaću vodu. Za dobar razvoj oraha i njegovu otpornost na mraz neophodno mu je dati dosta fosfora i kalijuma pa se i đubrenje sastoji u dodavanju organskih i mineralnih gnojiva bogatih ovim elemenata.

Iz materijala:

http://www.mojabasta.com/arhiva-clanaka/u-rasadnicima-jagma-za-orah-i-kajsiju.html

Zasad kalemljenog oraha podiže se tako što se zemljište dobro pripremi (očisti od panjeva i poravna, pođubri i poore). Zatim se kopaju rupe široke 120, a duboke oko 60cm. Ako je zemljište umereno plodno, u jame treba najpre ubaciti i sa zemljom dobro izmešati 30 do 40kg dobro zgorelog stajskog djubreta i 2 – 3kg mešanih mineralnih djubriva, najbolje u odnosu 10:20:30. Jame treba kopati cik-cak (sadnja u trougao), jer se takobolje koristi zemljište i svetlost, odnosno po hektaru stane oko 15 odsto sadnica više u odnosu na sadnju u kvadrat. Razmak sadnica zavisi od plodnosti i nagiba zemljišta, bujnosti podloge i sorte, odnosno tipova oraha. Na siromašnijem zemljištu orah treba saditi na razmaku 8x8 ili 9x9m, na umereno plodnom 10x10 ili 11x11m, a na najplodnijem zemljištu 12x12m. Rigolovati samo pri umerenoj vlažnosti. Ako se rigoluje previše vlažno zemljište onda mu se kvari struktura i kasnije se teže obradjuje. U toku rigolovanja iz brazda treba obavezno izbaciti ostatke panjeva i korenja drveća i dugovečnih korovskih biljaka. Priprema zemljišta kopanjem jama obavlja se na manjim njivama i zemljištima s nagibom većim od 12 stepeni, zbog sprečavanja erozije. Širina jame je 1,5 do 2m a dubina 60 do 70cm. Prilikom kopanja oranični sloj se odvaja od zdravice. Jame se zatrpavaju samo oraničnom zemljom, zbog čega se površinski sloj sa strane navuče u jame a izbačena zdravica rasturi namesto nje.Posle toga u svaku jamu treba dodati po 2 do 3kg mineralnog đubriva NPK, čiji je odnos 0:15:30, zatim ovo đubrivo izmešati sa zemljom pa tek onda saditi orah Orah se sadi isto kao i ostale listopadne voćke u jesen, preko zime i rano s proleća. Sadi se na različitim rastojanjima, počev od 8x8 pa sve do 18x18 m. Sa stanovišta što racionalnijeg iskorišćavanja zemljišta u najnovije vreme se preporučuju sledeća rastojanja. - Za sadnice proizvedene iz semena 10 x 8 m - Za sadnice proizvedene kalemljenjem 9 x 7 m U prvom slučaju po jednom hektaru će stati 123 a u drugom 158 sadnica. Sadnice za sađenje oraha treba da budu zdrave, dobro razvijene i potpuno prave, indentične traženoj sorti ili tipu.One ne smeju biti starije od dve godine. Pre sađenja žile treba orezati, povređene skratiti do oštećenog mesta, a sržnu žilu skratiti za trećinu ako sadnica nije odgajena u rastilu. Pošto se orežu žile ceo korenov sistem treba potopiti u žitku kašastu smešu napravljenu od ilovače, goveđe balege i vode.
COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 26

Za pravilno sađenje oraha potrebna su dva lica, jedno da drži sadnicu, a drugo da je sadi. Lice koje će saditi motkom u jamu nanese plodnu i rastresitu zemlju do potrebne visine. Drugo lice sadnicu postavi na uzdignutu zemlju pa žile rasporedi na sve strane. Sadnicu treba posaditi na onu dubinu na kojoj je bila u rasadniku. Pošto se odredi dubina sađenja onda drugo lice motikom nagre na žile rastresitu zemlju pa je dobro ugazi da bi se što bolje pripila uz žile sadnice. Zatim, preko te zemlje treba staviti oko 10 kg dobro zgorelog stajskog đubreta a preko njega opet sloj zemlje. Broj sadnica po hektaru pri sadnji u trougao treba da izgleda ovako:
Razmak između voćaka 8x8 m 9x9 m 10x10 m 11x11 m 12x12 m Razmak između redova 6,90 m 7,80 m 8,60 m 9,50 m 10,40 m Broj sadnica po hektaru 180 142 115 95 80

Bolje je saditi s jeseni. Preporučujemo gajenje oraha u obliku vaze, jer je kruna niža nego pri uzgojnom obliku piramide, koji se ranije najčešće primenjivao. Ovo se preporučuje jer je zaštita lakša, a svetlost se bolje koristi. U proizvodnji oraha prvih pet-šest godina treba gajiti potkulture – međukulture – grašak, pasulj, salate, luk, jagode ili druge povrtarske useve. Sadnice kalemljenog oraha mogu se nabaviti u rasadnicima Instituta za vinogradarstvo, voćarstvo i hortikulturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Sađarskom zavodu u Mariboru, Zemljodelskom fakultetu u Skoplju, Institutu za voćarstvo u Čačku i u nekim većim rasadnicima.

KOJE SORTE ORAHA SADITI
Mudro: Sorte bez primene pesticida Zato se izboru sorti oraha mora pokloniti izuzetna pažnja. Preporučujemo selekcije koje su rezistentne ili bar tolerantne na izazivača sive pegavosti, zatim one koje cvetaju i resaju istovremeno, dobro i redovno rađaju i imaju visok kvalitet ploda. Korać i saradnici (1993) navode da je u periodu od 1974-1993. godine ispitivano 35 sorti i selekcija oraha bez primene pesticida. Na osnovu ovih ispitivanja izdvojene su sorte i selekcije koje se mogu koristiti u organskoj proizvodnji i kao najbolje za takvu proizvodnju pokazale su se sorte: rasna, kasni rodni, kasni grozdasti, milko kao i češka sorta jupiter koja se koristi kao oprašivač. Izmrzavanje Za kontinentalnu zonu treba birati sorte i selekcije koje imaju kraću vegetaciju kako bi se umanjilo štetno dejstvo mrazeva (šampion, rasna, kasni rodni, jupiter, gajzenhajm 139,

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 27

sibišel 44). Za vinogradarsku zonu pored ovih sorti dolaze u obzir i sledeće: srem, tisa, medveđa, šejnovo i ovčar. Orah je voćka velikih dimenzija krošnje. Da bi se krošnja pravilno razvila, mora mu se obezbediti dovoljno životnog prostora. Ni kod jedne voćne vrste nisu ispoljene toliko velike razlike u početku i završetku vegetacije, kao i u otpornosti prema patogenima i niskim temperaturama, kao kod oraha.

Rumunske sorte i tipovi oraha ''Sibišel prekoče'' (Si-N˚4) je prva priznata rumunska sorta. Težina ploda je 14 do 15gr, randman jezgra oko 50 odsto, a sadržaj ulja oko 68 odsto. Vegetaciju počinje relativno kasno. Protandrična je. Rese se javljaju 7 do 10 dana pre ženskih cvetova. ''Sibišel N˚44'' ima takodje krupne plodove. Randman jezgra je oko 48 odsto. Kasno počinje vegetaciju, ali je nešto kasnije i završava. Godine 1962. je preživela niske temperature, minus 33 stepena. Ovo je najotpornija rumunska selekcija na Gnomoniu juglandis. Protagonična je. Ženski cvetovi se javljaju 7 do 10 dana pre resa. ''Sibišel N˚41'' ima plodove teške oko 12gr, s randmanom jezgra oko 50 odsto. Zri nešto ranije od ostalih selekcija. ''Geogaiu (djoadju) N˚3'' nastao je ukrštanjem ''sibišela N˚4'' ima krupne plodove, teške oko 14gr i visok sadržaj belančevina (oko 18,75 odsto). Uska je, ravna, lepa, a jezgro belo, kao i u ostalih selekcija hibrida ''sibišel'' i ''djoadju''. Bugarske sorte oraha ''Šejnovo'' ima plod prosečno težak oko 10,9gr. Randman jezgra je iznad 50 odsto. Rese se javljaju oko 9 dana pre ženskih cvetova (protandrija). Smatra se najboljom bugarskom sortom. ''Drjanovski'' ima vrlo krupne plodove, teške oko 14,7 gr i randman jezgra oko 51 odsto. Ova sorta je protaginična. Ženski cvetovi se javljaju obično 8 dana pre resa. Vegetaciju počinje nešto pre ''šejnova''. ''Slivenski'' ima plodove teške oko 12gr. Randman jezgra je iznad 50 odsto. Ova sorta je protandrična. Rese se javljaju oko 7 dana pre ženskih cvetova. ''Džinovski'' ima plodove teške oko 12gr, s randmanom jezgra oko 56 odsto. Protangičan je. Ženski cvetovi se javljaju oko 6 dana pre resa. ''Plovdivski'' je sorta koja se odlikuje izuzetno visokim sadržajem ulja u jezgru – oko 80 odsto. U nje je i najjače izražena dihogamija. Prema Nedevu i Markovoj (1973), rese se javljaju oko 13 dana pre ženskih cvetova. Bugarske sorte počinju vegetaciju ranije od većine naših najboljih selekcija. Moldavske sorte oraha ''Kostjuženkij'' ima plodove težine oko 14,5gr. Randman jezgra je oko 50 odsto, a sadržaj ulja iznosi 70 odsto. Kasnije kreće od svih sorti na moldavskoj sortnoj listi. Protangičan je, pa je za njega dobar oprašivač ''skinoskij'' koji je protandričan. ''Skinoskij'' ima plodove težine oko 12,5gr. Randman jezgra je oko50 odsto, a sadržaj ulja oko 69 odsto. Izrazito je protandričan tip. ''Kišinjevskij'' je vrlo rodan. Kasno cveta, ali i kasno zri. Plod je malo izdužen, težak oko12 gr. COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 28

Randman je oko 50, a sadržaj ulja oko 66 odsto. ''Koržeuckij'' je racemozan tip sa 7 do 15 oraha u grozdu. Plod je težak oko 10 gr. Randman jezgra 48 do 50, a sadržaj ulja oko67 odsto. ''Kalaraškij'' ima plodove teške oko 15gr. Randman jezgra je oko 50, a sadržaj ulja oko 68 odsto. Sve moldavske sorte oraha su dosta otporne na izmrzavanje, pa smo predvideli da ih ispitamo i u našim uslovima. Ostale sorte uvezene radi ispitivanja u našim uslovima ''Korn'' je francuska sorta koja kasno počinje vegetaciju, kasno cveta i vrlo je rodna. Plod je nešto sitniji od ''parizijena''. ''Marbo'' i ''hartlej'' su takodje kasne vegetacije. Nemačke sorte: RH 251 – plod krupan, valjkast. Otporan je na mraz i gnomoniju. H˚1247 – N˚1247 gladak, duguljast plod, srednje krupan plod, nabijen. N˚139 – okruglast, lep plod. N˚120 – krupan plod, ali puca pri sušenju. Madjarske sorte: ''esterhazi N˚1 i N˚2 – imaju krupan, lep plod, malo šiljast. Izgleda da nisu dovoljno otporne na mraz. Ispitaćemo i njih u našim uslovima. Selekcije poljoprivrednog fakultete u Novom Sadu Tip NS-3/74 (''šampion 1974'') otkriven je na konkursu 1974. godine. Stablo je staro oko 100 godina, ima prečnik oko 70cm, a prečnik krune, koja je okruglastog oblika, iznosi oko 16m. Redovno radja, a prinos mu se kreće izmedju 50 i 200kg, ili prosečno oko 90 do 100kg. Vegetaciju počinje obično izmedju 20. i 25. aprila. Nekoliko dana pre od ženskih cvetova pojavljuju se rese. Plodovi zru obično izmedju 10. i 20. septembra. Važnije karakteristike ploda date su u tabeli 2. Debljina ljuske je od 0,8 do 0,9mm. Plodovi su ovalnog oblika i ljuska dobro zatvara jezgro. Prosečni plodovi imaju visinu 45,3mm, širinu 33,8 i debljinu 33,2mm. Dosta je otporan na Gnomoniu (indeks oboljenja listova u avgustu je ispod 0,2, tj. Ispod 20 odsto). Od mraza nije imao oštećenja. Smatramo da bi plodovi bili teži i još kvalitetniji da je stablo mladje (staro je i u stadijumu izumiranja) i kada bi se primenjivale potrebne agrotehničke mere. Ovaj tip je kalemljenjem razmnožen u cilju daljeg izučavanja i širenja. Tip NS-37/73 (''YU prvenac'') pronadjen je na konkursu ''Tražimo kvalitetne orahe'', 1973. godine. Stsblo je staro oko 20 godina, sejanac nastao verovatno posredstvom ptica. Kruna je okruglasta, prečnika oko 10m. Poslednja tri godine rodio je prosečno 22 kg. Počinje vegetaciju obično izmedju 10. i 20. aprila. Protandričan je. Rese se pojavljuju oko 15 do 20 dana pre cvetanja ženskih cvetova. Plodovi zru obično izmedju 10. i 20. septembra. Važnije karakteristike ploda date su u tabeli 2. Debljina ljuske je oko 0,9mm, prosečna visina ploda 43,6, širina 31,2, a debljina 33,1mm. Praktično je otporan na Gnomoniu, jer mu je index oboljenja lišća u avgustu bio samo oko 0,1 (10 odsto). Kalemljenjem je razmnožen u cilju daljeg ispitivanja. Tip NS-18/73 (''bačka'') ima nešto sitnije plodove od prethodna dva tipa, ali je ljuska vrlo dobro ispunjena jezgrom. Jezgro je izuzetno lepe, svetle boje. Drvo je staro oko 20 godina, nalazi se u gustom sklopu, pa je kruna izrazito piramidalna. Redovno radja, oko 20kg je prosečan prinos za poslednje 2god., mada je potencijalnu rodnost teško odredit, Vegetaciju počinje obično oko 20. aprila. Protandričan je. Rese se pojavljuju oko10 dana pre ženskih cvetova. Praktično je otporan na Gnomoniu. Tip NS-21/75 (''tisa'') ima krupne plodove (prosečno teški 15,49gr), tanku ljusku (oko milimetar), visok randman jezgra – 53 odsto i vrlo je rodan. Pripada tipu racemoznog oraha. U grozdovima ima često po 7-8 plodova. Stablo je staro oko 25god, okruglaste krune, prečnika oko 10m. Dobro i redovno radja. Višegodišnji prosek prinosa iznosi oko 35 do 40kg. Vegetaciju počinje izmedju 20. i 25. aprila, rese se javljaju oko 5. maja, a ženski cvetovi otprilike pet dana kasnije. Plodovi zru izmedju 10. i 20. septembra. Praktično je otporan na Gnomoniu (indeks oboljenja je ispod 0,2). Dimenzije ploda COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 29

su: visina 45,3mm, širina 36,7 i debljina 39,1mm. Ima nešto jače izražen šav. Kalemljenjem je razmnožen u cilju daljeg ispitivanja. Tip NS-43/76 (''novosadski rodni'') odlikuje se izuzetno visokom rodnošću. U 1976. godini rodio je 420kg. Plodovi su mu krupni, teški prosečno 15,84gr, s jezgrom koje odlično ispunjava ljusku, tako da i pored relativno debele ljuske (1,2mm) ima vrlo dobar randman – 50,84 odsto. Drvo je staro oko 40 godina, dosta bujno, obim debla (30cm od zemlje) 190cm. Ima lepu, okruglastu krunu prečnika oko 16m. Tip NS-6/76 (''srem'') odlikuje se izvandrednom rodnošću i visokim kvalitetom plodova. Plodovi su dosta krupni, s lepim, belim jezgrom. Randman jezgra je vrlo visok – 57,62 odsto. Praktično je otporan na Gnomoniu. Tip NS-79/75 (''novosadski kasni'') odlikuje se kraćom vegetacijom (počinje je kaasno, a završava kad i većina ostalih tipova). Plodovi nisu krupni, ali imaju lepo, svetlo jezgro. Rodan je. Pogodan i za rejone sa čestim prolećnim mrazevima.

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 30

NEGA ORAHA
Zemljište u zasadima oraha može da se održava na više načina, kao što je: obrada zemljišta tanjiranjem, plitkim oranjem, rotofreziranjem (jalovi ugar), uništavanjem korova herbicidima, garenjem podkultura i dr. Najčešće se u mladim zasadima između redova vrši redovna obrada zemljišta, a oko biljaka se korov suzbija herbicidima ili okopavanjem.

Nega oraha sastoji se u orezivanju đubrenju i održavanju zemljišta. S orezivanjem se počinje u proleće prve godine po sađenju. Izvodi se tako što se sadnica skrati na željenu visinu pri čemu se ispod preseka ostavi četiri-pet razvijenih pupoljaka iz kojih će se u toku vegetacije razviti mladari. S proleća iduće godine kao i sledeće, treće godine, orezivanje se sastoji u tome što se prema potrebi skrate jače razvijene ramene grane da bi se uspostavila ravnoteža između njih a i ubrzao rast voditeljice. Orezivanje oraha u rodu sastoji se u eventualnom proređivanju kruna. Rezidba oraha
U periodu zadovoljavajuceg prirasta, rezidba oraha svodi se na uklanjanje polomljenih i slomljenih grana i vodopija koje rastu u unutrasnjosti krune. Sve grane prekracuju se do prvog bocnog zdravog drveta. Ako u kruni ima suvise skeletnih grana koje rastu uporedo, treba ih prorediti tako da se uvek uklanja donja. Prvenstveno treba uklanjati tanje, izduzene i nedovoljno obrasle grane. Ako je broj ovakvih grana velik, uklanjaju se tokom dve-tri godine. Grane koje vise i ometaju obradu takodje se uklanjaju. Ako krunama, na vrhovima osnovnih grana, ima suvise obrastajuceg drveta, ono se mora prorediti. Svake godine, sa najguscih vrhova, ukloni se 5-6 grana skracivanjem i prevodjenjem na nize bocno drvo. Treba izbegavati odsecanje grana ciji je precnik veci od 10 cm, jer takvi preseci teze zarastaju. Dobro je da se tanji posle rezidbe premazu kalem-voskom. Rezidba kajsije kao podkulture u zasadu oraha Iako se obicno ne misli u praksi se pokazalo da uz ostale mere, rezidba moze biti jedna od najvaznijih uslova gajenja kajsije. Za razliku od mnogih drugih vocnih vrsta, iskustvo poslednjih godina pokazuje da kajsiju treba rezati pred sam pocetak vegetacije, pa cak i onda kada je ona pocela. Na ovaj nacin se COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 31

u velikoj meri moze izbeci opasnost od apopleksije. Kajsija radja na mesovitim, tipicnim rodnim granama, na kojima su i cvetni i lisni pupoljci. Mesovite rodne grane. Duzine 30-50 cm, obrazuju se u uslovima produzene vegetacije i zavisno od duzine, cvetni pupoljci su na celoj grani ili samo u donjem delu. Ako su gusto izbile, ove grane se samo prorede, ali se ne skracuju. Kratke, tanke jednogodisnje grane se uklanjaju iz osnove. Kratke rodne grane na proslogodisnjim mesovitim granama i na starijem drvetu, duzine oko 10 cm, takodje se ne orezuju. Prevremeno rodne grane obrazuju se na vrhovima mesovitih rodnih grana u drugoj polovini leta. One se u narednoj rezidbi takodje ne uklanjaju.

Orah se đubri kompleksnim mineralnim đubrivima. S jeseni, posle opadanja lišća, rasturiti i zaorati 400 do 500kg po hektaru ili 4kg po stablu đubriva NPK odnosno 0:15:30. Rano s proleća, pak, rasturiti i zaorati 200 do 250kg po hektaru ili 2kg po stablu kompleksnog đubriva NPK čiji je odnos 20:5:5. Zemljište u zasadima oraha može se održavati na više naćina: u vidu ledine, pod mulčem, jalovim ugarom i gajenjem uzrodica. Održavanje zemljišta u vidu ledine je najnepovoljniji način zato što trave izvlače iz zemlje velike količine vlage i mineralnih materija, zbog čega orahova stabla kržljavo rastu i sporo se razvijaju.

OREZIVANJE ORAHA U ZASADIMA
Ženski cvetovi oraha se formiraju samo na vrhovima letorasta, čiji broj može znatno da se poveća pravilnim orezivanjem, a na taj način se povećava i urod plodova. Prvih godina se orezivanjem formira krošnja. Sve sadnice se prekraćuju u proleće (mart), bez obzira da li su posađene u jesen ili proleće. Prvim orezivanjem se određuje visina debla, a što ima značaja u njegovom korišćenju za proizvodnju furnira ‡ višlje deblo ima znatno veću vrednost. Pored toga, višlje deblo je poželjno i zbog upotrebe mehanizacije u obradi zemljišta i mašinskom branju plodova. Previsoko deblo, pak, nepovoljno utiče na početak i obilnost plodonošenja.
Razmnožavanje. Orah se može razmnožavati generativnim putem (semenom) i vegetativnim putem (kalemljenjem). Generativno razmnožavanje se nikada ne koristi pri plantažnom uzgoju oraha pošto biljke dobijene ovim putem ne nasleđuju osobine roditelja i ne može da se kontroliše kvalitet sadnica. Pored kvaliteta ploda kalemljenih orasa oni imaju još jednu važnu prednost. Naime, orah razvijen iz semena počinje da donosi prihode posle osme godine dok kalemljeni orah počinje da rađa plodove već posle druge ili treće godine. Takođe orah dobijen generativno ima lošiji korenov sistem sa izraženom glavnom žilom i malim brojem žilica. Ipak, ova karakteristika se pokazala korisna kod stabilizacije klizišta gde dubok koren oraha učvršćuje teren. U drugom slučaju orah se generativno razmnožava u cilju dobijanja podloga za kalemljenje. Kada ove podloge dostignu starost od jedne godine pristupa se kalemljenju. Sadnja oraha iz semena. Orahovo seme ima prirodni period mirovanja koji mora proći pre nego što seme počne da klija. Najjednostavniji metod za prekid perioda mirovanja je sadnja semena u jesen. Svakako seme morate zaštititi od miševa i drugih životinja. Sadite na oko 5cm dubine. Seme možete zaštititi od životinja na sledeći način: uzmite običnu limenku, potpuno je otvorite sa jedne strane, a sa druge probušite rupu prečnika oko 2 cm. Sada utisnite konzervu preko semena tako da rupa koju ste izbušili u konzervi dođe na nivo površine zemlje tačno iznad semena. Obične konzerve ne morate uklanjati jer će se one vremenom raspasti od rđe, ali aluminijumske konzerve morate ukloniti kako

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 32

ne bi oštetili biljku. Za prolećnu sadnju period mirovanja možete prekinuti stavljanjem oraha u vlažni treset (ne na mokar). Njega je preporučljivo staviti u plastičnu kesu i držati u frižideru 6 do 12 nedelja odnosno do sadnje. Sadite na dubini od 5 do 7cm u rano proleće. Sadnja oraha sadnica. Orah se može saditi krajem zime i početkom proleća, ali neke studije pokazuju da je sadnjom oraha u jesen sadnice mnogo bolje primaju i imaju bolji rast u prvoj godine posle sadnje. Sadnice se moraju vrlo brzo saditi, čim ih donesete iz rasadnika. Otprilike, iz rasadnika se uzima onoliko sadnica koliko se može zasaditi u okviru dva sata. Iskopajte rupu u koju je moguće da stane ceo koren. Postarajte se da rupa u koju sadite stablo bude iste dubine kao što je bila ona u kojoj je raslo u rasadniku. Da bi stablo oraha obilato rodilo ono mora imati dobro razgranat koren. To se postiže orezivanjem korena, odnosno skraćivanjem glavne žile. Ukoliko je prilikom naklijavanja oraha odsečen korenak i time se dobila dobro razgranata baza, ne mora da se dodatno orezuje koren. Potom pre sadnje ceo koren se potapa u smesu gline, ili zemlje, goveđe balege i vode. Iako ovo bilo ko teško da može nazvati hranom ali orahu će upravo to biti hrana u prvim danim i često razlika između uspeha i neuspeha u sadnji orasa. Na dno jame stavlja se stajnjak a onda se prekriva zemljom. Potom stavite sadnicu, rupu popunite finom rastresitom zemljom, bez kamenčića. Kada zatrpate rupu pažljivo nagazite zemlju i zalijte sa jednom do dve kofe vode. Sada ako je neophodno, dodajte još zemlje i napravite malu humku od zemlje oko stabljike koja će je štititi od izmrzavanja. Ne stavljajte veštačko đubrivo u rupu ili oko stabla posle sadnje. Orahovu sadnicu možete početi da đubrite tek posle 1 godine od sadnje. Odsecanje vrha sadnice je veoma važno za opstanak. Posle sadnje, odsecite otprilike gornju polovinu sadnice da bi ste uspostavili ravnotežu između gubitaka nastalih na korenu tokom presađivanja. Pre nego što odsečete proverite da li će nakon sečenja ostati bar nekoliko dobrih okca. Tokom prve godine rasta sadnici je neophodno navodnjavanje svakih 10 do 14 dana u zavisnosti od količine padavina i temperature. Umerena, mestimična hladovina tokom prvog leta pomoćiće da drvo preživi kritično prvo leto.

KLIMATSK I ZEMLJIŠNI USLOVI ZA GAJENJE ORAHA
Za pravilan rast i razvoj oraha, za redovno i kvalitetno plodonošenje neophodni su odgovarajući klimatski i zemljišni uslovi. Klimatski faktori koji imaju najveći uticaj na uspevanje oraha su pre svega temperatura, osvetljenost, padavine, vlažnost i strujanje vazduha. Orah najbolje uspeva u vinogradarskoj zoni. Ako klimatski uslovi nisu odgovarajući, orah će se razvijati, ali će slabo ili uopšte neće plodonositi. Temperatura je bitan činilac za tok svih biohemijskih procesa u biljci. Potrebe oraha u toploti su različite u pojedinim fenofazama. Za početak vegetacije orahu je potrebna znatno veća suma temperatura nego većini drugih kontinentalnih voćnih vrsta. Na uspevanje i rodnost oraha najveći uticaj imaju mrazevi, a znatno manji visoke temperature. Orah je najotporniji na niske temperature u vreme fiziološkog zimskog mirovanja. Pri izboru sorte za reone u kojima se javljaju pozni prolećni mrazevi treba odabrati one sa kraćom vegetacijom. U tom slučaju je važan početak vegetacije, a ne vreme cvetanja, jer od mraza stradaju mladari na čijem vrhu će se nalaziti ženski cvetovi. Rani jesenji mrazevi pričinjavaju mnogo manje štete orahu od poznih prolećnih mrazeva. Osvetljenost je važan ekološki faktor za sve biljke, pa i orah koji je izrazito heliofilna vrsta.Orah ima COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 33

prirodno ređu krunu da bi lakše koristio svetlost. Takođe, duge lisne drške su rezultat prilagođavanja oraha uslovima boljeg korišćenja svetlosti. Umereno vlažna zemljišta su pogodna za uspevanje oraha. Ali, on može da rste i u sušnim reonima zato što ima dobro razvijen koren, pri čemu znatno slabije rađa. Ako je manjak vlage u zemljištu velik, porast mladara je usporeniji, oplodnja zametanje i porast plodova su slabiji, plodovi prevremeno opadaju, a slabo je i formiranje i diferenciranje cvetnih začetaka što utiče na smanjenje rodnosti i u narednoj proizvodnoj godini. Ako se desi da sušni period bude tokom juna meseca plodovi ostaju sitniji, dok ako je avgust sušan plodovi će imati niži randman jezgre. Prekomerne količine vode u zemljištu su štetne. Najštetnije su visoke podzemne i stajaće vode, jer u takvim slučajevima usled otežanog disanja korena žile stradaju. Orah se oprašuje posredstvom vetra, pa su samim tim česti povetarci u vreme cvetanja korisni.Takođe, uz prisutna strujanja vazduha kroz krunu, ređa su oboljenja oraha. Nasuprot tome, olujni vetrovi su štetni naročito utiču na mlađa stabla, kao i suvi vetrovi bilo u vreme cvetanja ili uopšteno kada isušuju zemljište. Orah uspeva na različitim zemljištima, od plodnih humusnih do siromašnih deluvijuma i peskova, pa i skeletnih zemljišta. Ali, najpogodnija su duboka, plodna, rastresita zemljišta sa dobrim vodnim i vazdušnim režimom (černozemi i plodni aluvijumi). Zemljište za orah je dovoljno obezbeđeno ako sadrži 3% humusa, 30-35mg lakopristupačnog kalijuma (K2O) na 100gr suve zemlje, i oko 15mg fosfora (P2O5) na 100gr suve zemlje. Za dobar razvoj oraha najpogodnije zemljište je neutralne ili slabo alkalne reakcije (pH 7-7,5).

GAJENJE ORAHA U DRVOREDIMA
Posebno je značajno podizanje drvoreda oraha u Vojvodini, gde je štetno dejstvo vetra na ratarske useve i uslove življenja veliko i stalno se povećava. Poznato je da su prinosi ratarskih kultura u pojasu vetrozaštitnog drvoreda veći za 5-10%, a sušnih godina i do 15%. Podizanje drvoreda oraha, prvenstveno pored puteva, ima veliki privredni značaj. Orah je pogodna voćka za drvorede, jer daje dobro razvijeno stablo i u uslovima kad se obrada zemljišta ispod njegove krune obavlja samo u prvim godinama po sadnji, što zbog velike lisne mase ublažuje udar vetra, a time i njegovo štetno dejstvo više nego bilo koja druga voćna vrsta i posebno što daje izuzetno hranljive plodove koji su pogodni za transport i čuvanje. Pored toga, drvo oraha je vrlo cenjeno a deficitarno, pa se lako može unovčiti kako na domaćem, tako i na stranom tržištu. Posebno je značajno podizanje drvoreda oraha u Vojvodini, gde je štetno dejstvo vetra na ratarske useve i uslove življenja veliko i stalno se povećava. Ukrupnjavanje parcela i uklanjanje salaša i drveća koje ih je redovno pratilo, pored niza pozitivnih rezultata koji su nesumnjivo doveli do veće primene mehanizacije i rentabilnije proizvodnje u ratarstvu, imalo je i negativnih posledica, u prvom redu na pojačano štetno delovanje vetra. Ove štetne posledica mogle bi se ublažiti, a i velike ekonomske koristi ostvariti, ako bi se prvenstveno pored poljskih puteva koji imaju pravac približno istok-zapad, s njihove južne strane podigli drvoredi oraha. Od ovako podignunutih drvoreda senka bi uglavnom padala na put, vrlo malo bi zasenjavala ratarske kulture, a korist od drvoreda bi bila višestruka. Kilometar drvoreda daje prinose približno kao jedan hektar orašara, jer zbog gušće sadnje u drvoredu (razmak sadnje treba da je 7-8 m ako se voćke sade u jednom redu) imamo više voćaka, što kompenzira nešto manje prinose po stablu u drvoredu. Samo na ovaj način broj orahovih stabala u Vojvodini se može povećati za 4-5 puta. Pored toga poznato je da su prinosi ratarskih kultura u pojasu od oko 30 visina vetrozaštitnog drvoreda veći za 5-10%, a sušnih godina i do 15%. Za podizanje drvoreda treba koristiti bujnije i prema bolestima i štetočinama što otpornije sorte. U drvoredu mora biti zastupljeno najmanje 3-4 sorte koje se međusobno dobro oprašuju. Od jedne sorte ne treba saditi više od 2 do 3 sadnice jednu do druge. Kao podloge treba koristiti sejance paradoks hibrida ili bujnijih tipova domaćeg oraha. COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 34

Za sadnju se obično kopaju rupe prečnika 120-150 cm i dubine 60-70 cm. Đubrenje se vrši u rupe s 20-30 kg zgorelog stajnjaka i 2-3 kg kompleksnih mineralnih dubriva. U Vojvodini je preporučljivije da se umesto kopanja širokih jama vrši rigolovanje u vidu trake široke 4-5 m. Sadnja se obavlja na uobičajeni način. Visina debla treba da je 170-200 cm da kruna oraha ne bi ometala transport, jer ona natkriva put. U ravnici, pored poljskih puteva, drvorede oraha treba dobro negovati, slično nezi plantažnih zasada. Obradu zemljišta treba obavljati prvenstveno tanjiranjem s obe strane drvoreda. Zaštitu obavljati pomoću top atomizera (njima se vrši zaštita drvoreda topola, jablana i drugog visokog drveća). Đubriti mineralnim đubrivima pomoću rasturivača mineralnih dubriva. U jesen obaviti i oranje, pri čemu se zaoravaju kalijumova, fosforna i deo azotnih đubriva. Berbu vršiti mehanizovano, pa čak i sakupljanje plodova. Na neravnim terenima održavanje drvoreda oraha je obično ekstenzivnije. Zemljište se obrađuje samo oko debla, i to prvih 4-5 godina po sadnji, zaštita se vrši samo pri jačem napadu bolesti i štetočina, što nije dobro. Zaštitu bi i u ovim uslovima trebalo vršiti preventivnim tretiranjem, a izostanak obrade bar delimično nadoknaditi intenzivnijim đubrenjem. Preporučuje se podizanje drvoreda i u dva ili tri reda, pri čemu sadnju treba vršiti u ravnostrani trougao. Dr Milovan Korać Dr Slobodan Cerović Dr Branislava Gološin Preuzeto iz knjige "Orah", Prometej, Novi Sad, 1997.

NAJZNAČAJNIJE BOLESTI ORAHA I SREDSTVA ZA ZAŠTITU (PRSKANJE)
Antraknoza oraha. Ovu bolest izaziva gljiva Gnomonia leptostyla. Ispoljava se na svim zeljastim delovima oraha, a prvi simptomi se ispoljavaju u proleće (krajem maja), na lišću u obliku pega sivkaste boje. U vlažnim uslovima patogen se širi, broj pega se povećava i veći deo lista se osuši. Na plodovima se javljaju crne pege što dovodi do opadanja. Pozne zaraze dovode do toga da kod obolelih plodova jezgro potpuno pocrni. Suzbijanje. Dva prskanja, u maju i junu mesecu, daju dobre rezultate jer se infekcija tada ostvaruje. Mogu se koristiti preparati iz grupe ditiokarbonata-mankogal, ditan ili dodin, i obavezno prskanje bakarnim preparatima u vreme zimskog mirovanja. Bakteriozna pegavost oraha. Ova bolest se javlja na nadzemnim delovima oraha. Na listu i lisnoj peteljci nastaju sitne, okruglaste ili uglaste pege, koje se spajaju u veće nekrotične površine mrke boje. Na letosrastima se javljaju crne pruge i oboleli letorasti venu. Na plodovima se ispoljava u vidu sitnih okruglastih pega koje su u početku vodenaste a kasnije ulegnute i mrke. Karakterističan znak ove bolesti je pojava bakterijskog eksudata koji se u vidu sivkaste skrame pojavljuje na obolelim organima. Suzbijanje. Pre svega je važno koristiti zdrave sadnice. Rezidbom treba uklanjati sve zaražene biljne delove kao i njihovo iznošenje iz zasada i spaljivanje. Preporučuje se korišćenje bakarnih preparata čak i nekoliko puta u zavisnosti od padavina u toku infekcionog perioda. Štetočine oraha. Orah je potrebno štititi protiv jabukinog smotavca i lisnih vašiju najčešće. Treba obaviti dva tretmana, COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 35

prvi krajem maja i početkom juna a drugi u julu-avgustu mesecu. Od insekticida se mogu koristiti Konzul, Nurel D, Fenitrotion, Vantex. Broj tretiranja se kreće od tri do pet u zavisnosti od vremenskih uslova, odnosno padavina što ga takođe čini isplativim za sadnju. Prilikom tretiranja pridržavati se uputstva za upotrebu i propisanih koncentracija.

Mnogi mladi nasadi oraha, na žalost, propali su već u godini sadnje zbog nebrige. Najveća greška većine voćara je njihovo shvaćanje da su, nakon što su posadili voćnjak „mirni“ za dugo vremena... Voćnjak strada zbog korova, divljači, glodara, bolesti, grada i ostalih vremenskih nepogoda. S druge strane, ima pozitivnih primera i zainteresovanih proizvođača oraha koji slušaju stručne savete i spremni su da stečena znanja primene u svojim nasadima. Kod oraha treba dugoročno ulagati u sadnju, formiranje i održavanje nasada. Jedino u tom slučaju mogu se očekivati kvalitetni i stabilni prinosi.
Tabela : bolesti i štetočine domaćeg oraha Rb BOLESTI 1. Gnomonia siva pegavost lišća leptostyla 2. Xsanthomonas crna pegavost lišća juglandis

R.b. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Carpocapsa pomonella Laspeyresia amplana Rhagoletis completta Huphantria cunea Chromaphis juglandicola Callipterus juglandis Eriophyes tristiatus

ŠTETOČINE jabukin savijač orahov savijač moljac klapine dudovac orahova žuta lisna vaš žutomrka orahova lisna vaš orahova grinja

Tabela : Program zaštite domaćeg oraha Rb Vreme tretiranja SREDSTVO Naziv konc. (%) 1. Prvo prolećno Bakarni kreč 25 1,2 prskanje (stadijum Bakarni kreč 50 0,6 bubrenja pupoljaka) Ciram 0,3 Bordovska čorba 1,5 2. Drugo prolećno Bakarni kreč 25 1,0 prskanje (kad orah Bakarni kreč 50 0,5 precveta) Benomil 0,1 Bordovska čorba 1,0 - insekticid Demekron 20 0,15 Metasistoks 0,1 Ultracid 0,1 Fosfamid E40 0,15 Gusation NJP 0,2 3. Junsko prskanje Benomil 0,1

Naziv bolesti ili štetočine Siva pegavost lista oraha

Crna (bakteriozna) pegavost oraha Siva pegavost lista oraha

Crna (bakterozna) pegavost oraha Orahov savijač

Siva i crna pegavost oraha, jabukov savijač, orahov savijač, orahove lesne vaši, dudovac, orahova grinja

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 36

KAKO POSADITI SADNICU ORAHA U SLICI I REČI
Sadnja Sađenje se obavlja u jesen ili u proleće, ali u većini naših agroklimatskih područja bolja je jesenja sadnja. Pre same sadnje, kao i kod svih vrsta voća, vrhove korena treba skratiti i koren potopiti 15etak minuta u glatku smesu sveže kravlje balege, zemlje i vode. Voćka se mora posaditi na onu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku, uz nju treba postaviti i privezati kolac (2-3 m ) koji će pomoći formiranju ravnog i uspravnog debla.

natopljavanje sadnica Uzgojni oblik Najčešće piramida ili pravilna palmeta koji odgovaraju većim razmacima sadnje, odnosno bujnim podlogama (isto je i kod oraha koji se uzgajaju za proizvodnju drva). Za orahe koji se uzgajaju za drvo može se formirati više deblo (2-3 m ). Formiranje Za ovaj uzgojni oblik treba sadnicu u proleće prikratiti na buduću visinu debla 1,5-2,0 m.

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 37

posađena sadnica

sadnica prikraćena na željenu visinu debla

U prvoj godini nakon skraćivanja sadnice krenuće pupovi sa vrha iz kojih će se razviti izdanci sa listovima koji će postati primarne grane u budućoj krošnji. Kod nižih sadnica, u prvim godinama uzgoja treba formirati deblo tako da se podstiče razvoj pupljenja na vrhovima. Ako na korenovom vratu ili na deblu krenu „nepoželjni“ pupovi, takvi listovi moraju da se ostave zbog skupljanja hraniva, ili da se poviju od zemlje da bi se smanjila bujnost, a hranivi sokovi usmerili u pupove na vrhu ili se pinciraju na 2-3 lista. Odstranjuju se u jesen godine sadnje ili u proleće sledeće godine.

konkurentni izdanak

povijeni izdanak

U drugoj i trećoj godini, rezidba se usmerava na formiranje debla i krošnje, pri čemu treba znati da će u prvoj i drugoj godini uzgoja biti mali porast nadzemnog dela voćke zbog prilagođavanja i početnog rasta korenovog sistema. Tek kad se voćka dobro ukoreni, počeće intenzivniji rast nadzemnog dela COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 38

voćke. Zato je vrlo važno da se u tom vremenskom periodu voćnjak drži čist od korova, štititi od napada divljači, bolesti i štetočina.

zimska rezidba

pinciranje

Sledećih godina nastavlja se izbor primarnih grana povijanjem ili otklanjanjem od provodnice na 6080 cm. Na primarnim granama sledećih godina ostaviće se sekundarne grane o kojima kod oraha ne treba voditi posebnu brigu. Nepoželjne grane i suvišne mladice koje će se razviti na stabu (konkurencije), treba odmah u periodu vegetacije odrezati dok su zeljaste, ali najkasnije do kraja juna.

formirano stablo

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]
Rezidba u rodu Stara rodna stabla režu se na sledeći način:

P a g e | 39

1. 1.Odrezati ili otpiliti sve polomljene, osušene ili oštećene grane tako da rez bude 20-30 cm u zdravo 2. 3. 2.Odstraniti guste, primarna grane iz sredine krošnje i na razmak 70-90 cm. Odstraniti onu ganu koja smeta i ranjava drugu granu 4. 5. 3.Odrezati konkurentne grane (vodopije) u letnoj rezidbi osim u slučaju kada će se koristiti kao izdanica 6. 7. 4.Izdanice grana, kao kod većine voćaka, se ne skraćuju nego se ostavljaju jednostruko na spoljnu granu ( kao žice na okrenutom kišobranu). Sve rane obavezno premazati voćarskim voskom.

Izvor:hzpss.hr

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 40

ZAKLJUČAK
Orah nije veliki probirac zemljišta, tako da moze da uspeva čak i na kamenitom zemljištu. Ipak, najbolje uspeva na dubokim i rastresitim zemljištima koja sadrže dovoljno kreča, kao i na ilovačastim i peskovitim zemljištima koja su umereno vlažna i povoljnom vazdušnom vlagom. Za orah su veoma povoljne doline reka. Koren oraha je snažan i prodire duboko u zemlju. Za djubrenje oraha pogodno je NPK djubrivo 10:20:30 koje se baca u jesen po otpadanju lista, a u proleće je najbolje baciti kan 27% azota Kod nas postoji veliko šarenilo sorti koje se gaje počevši od starijih sorti sitnijih plodova, pa do novih sorti. Pri zasnivanju većih zasada pod orahom (što je do sada u našoj zemlji retkost) treba pri izboru sorti obratiti pažnju na: 1. Birati sorte poznijeg listanja i cvetanja u cilju izbegavanja opasnosti od poznih prolećnih mrazeva ako se zasad zasniva u oblastima gde je ova pojava česta. 2. Birati sorte sa ranijim završetkom vegetacije čime se izbegava oasnost od oštecenja od ranih mrazeva. 3. Birati sorte brzog razvoja, rane rodnosti, što manje dihogramije, (DIHOGARMIJA JE VREMENSKI RAZLIČITO CVETANJE MUŠKIH I ŽENSKIH CVETOVA ) i bolje otpornosti na bolesti, dobrog kvaliteta ploda i td. 4. Izbegavati zasnivanje homogenih zasada ( sa samo jednom sortom ) vec saditi nekoliko sorti. Orah voli sunce (heliofitna vocka). Najpoznatije štetocine oraha su: orahov smotavac, orahov savijač, orahova grinja, smedja orahova lisna vaš, štitaste vaši, gusenice, potkornjaci, drvotočci itd. Najpoznatije bolesti oraha su: pegavost lišća i plodova (gnomonija), flekavost lišća mladara i plodova, pegavost ljuske i jezgra oraha, bakteriozna crna pegavost, itd. Ako se proizvede iz semena kasno prorodi (od 8.do 11.godine starosti) i ne prenosi verno osobine sa roditelja na potomka. Izuzetak su apogamne ( APOGAMIJA JE SKLONOST NEKIH SORTI DA BEZ OPRAŠIVANJA I OPLODJENJA ZAMEĆU PLODOVE ) sorte koje proizvedene iz semena prorode u 4-5.godini i verno prenose svoje osobine na potomke. Ako se proizvode i razmnožavaju kalemljenjem, kao podloge se najvise koriste sejanci crnog i običnog oraha a prorod i u 3-4 god. 1. Sejanac crnog oraha se više koristi kao podloga od sejanca običnog oraha jer daje kaleme umerene bujnosti, ranije prorodi, daje dobru krupnoću plodova i visok prinos jezgre i otporna je na mastiljavost. Mane ove podloge su: javlja se inkompatibilnost u kasnijim godinama, kraći joj je vek (3040 godina) i ne podnosi krečna zemljista. Pogodan za plantazne zasade . 2. Sejanac običnog oraha ima tu prednost da su stabla kalemljena na ovoj podlozi dugovečnija, korisnija je za iskorišćenje stabla oraha kao tehničkog drveta od crnog oraha. dobro podnosi krečna i siromašnija zemljišta,otporan je na hloroze. Nedostatak mu je veća osetljivost na bolest mastiljavost. Što se tiče razmaka izmedju sadnica treba reći da on zavisi i od podloga, osobina kalemljene sorte, zemljišta, krune pri gajenju, itd. Ako je zemljište plodnije povećava se razmak pri sadjenju. - sadnice iz semena (sejanci) se sade na razmaku 10m X 8m ili 9m X 9m, a to iznosi 123 voćke po hektaru.

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]
- kalemi sa podlogom crnog oraha 8m X 7m, pa i manjeg razmaka. - kalemi sa podlogom običnog oraha 9m X 7m, pa i manjeg razmaka. Neke sorte oraha domace selekcije:

P a g e | 41

ŠAMPION (B.Z.H.) Plod je lep, krupan prosečne mase oko 14 grama. Ljuska dobro zatvara lepu i svetlu jezgru. Randman jezgre je oko 58%. (RANDMAN JE PROCENTUALNI SADRŽAJ JEZGRE U LJUSCI PLODA ) Drvo je bujno kratke vegetacije koja pocinje 2-3 dana posle šejnova, odnosno od 20-25.aprila a završava se 10-ak dana pre Šejnova. Na sivu pegavost i ostale bolesti oraha je dosta otporna. Protandičan je, oprašuju ga Jupiter, Rasna, Gajzenhajm 139 zbog kratkog vegetacionog razdoblja moze se gajiti u hladnijim oblastima. KASNI RODNI (B.Z.H.) Plod je srednje krupnoće, prosečne mase oko10,5g. Jezgra je veoma lepa i svetla, randman oko 45%. Kasnije kreće sa vegetacijiom od drugih sorti čime izbegava pozne mrazeve i primarnu zarazu lisnom pegavošću. Vrlo je rodan, daje rod i na bočnim letorastima. Izražena homogamija. (HOMOGAMIJA JE ISTOVREMENO CVETANJE MUŠKIH I ŽENSKIH CVETOVA, REDJA POJAVA KOD ORAHA) Ukupan vegetacioni period je kratak. Preporučuje se za gajenje u hladnijim oblastima. Oprašuju ga Kasni grozdasti i Novosadski kasni. NOVOSADSKI KASNI (B.Z.H) Plod je srednje krupnoće, prosecne mase oko10,5g,Jezgra je svetla. kvalitetna, randman iznosi 54,4%. Ukupan vegetacioni period je kratak, vegetacija mu počinje krajem aprila. Kasnijim kretanjem izbegava pozne mrazeve čime postiže stalnu i dobru rodnost. Ova selekcija stručnjaka novosadskog poljoprivrednog fakulteta se preporučuje za gajenje i u hladnijim oblastima. Otporan na sivu pegavost. SREM Plod je krupan do veoma krupan, mase od 14-15 grama. Ljuska je tanka I malo manje glatka u odnosu na sortu Sampion. Takodje mu je jezgra nesto tamnija sto se delimicno smatra nedostatkom. Randman jezgre je oko 57%. Drvo je srednje bujno I rodno, radja u grozdovima koji mogu sadrzati I po 7-8 plodova u grozdu. Vegetacija mu je iste duzine kao I kod Sejnova. Otporan je na sivu pegavost, osetljiv na mrazeve u cvetanju pa se preporucuje za gajenje u toplijim vinogradarskim oblastima. Protandrican je. TISA Plod je veoma krupan, masa oko 15 grama. Okruglastog oblika. Ljuska je tanka a jezgra je ne ispunjava najbolje. Randmanje oko 51 %. Jezgra nije dovoljno svetla. Drvo je bujno sa vegetacijom Krece priblizno kretanju sorte sampion. Pocinje da resa oko 5 juna. Radja u grozdovima koji mogu imati 7-8 plodova, osetljiva je na kasne prolecne mrazeve pa se preporucuje za gajenje u toplijim oblastima. Dobro radja, izrazena homogamija. BACKA Plod je srednje krupan, prosecne mase oko 12 grama. Kupastog oblika, ljuske svetle glatke, jezgra lepa, svetla, radman 54%. Drvo je srednje bujno, veoma dobre rodnosti, daje rod I na letorastima sa strane. Sa vegetacijom krece kada I sorta Sejnovo a zavrsava 10 dana pre nje. Osetljiva je na pozne mrazeve pa se preporucuje za gajenje u toplijim vinogradarskim oblastima. Protandricna je sorta. MIRE Plod je srednje krupan prosecne mase oko 12 grama. Ima tanku ljusku I lepu jezgru ciji je randman 55%. Nesto ranije pocinje sa vegetacijom u odnosu na Sejnovo a zavrsava desetak dana ranije. Drvo je srednje bujnosti I veoma je rodno narocito u oblastima bez prolecnih mrazeva. Preporucuje se za gajenje u toplijim oblastima. Protandican je. RASNA Plod je krupan prosecne mase oko 13 grama. Dobrog kvaliteta, svelte jezgre koja ima randman oko 51%. Istice se kasnim kretanjem vegetacije cime izbegava pozno prolecne mrazeve I primarnu infekciju gnomonijom koja izaziva oboljenje pegavost lisca samim tim hemijska zastita ove sorte je nepotrebna. Rano prorodi I ima veliku rodnost, pa se preporucuje za gajenje I u hladnijim oblastima. Oprasuju ga Jupiter, Gazenhajm 139.

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 42

IDEAL GROZDASTI Plod sitan do srednje krupan, masa ploda varira od 6-12 grama. Randman jezgre je veliki I iznosi 57%. Stablo je umerene bujnosti I velike rodnosti. Prorodi rano, vec u drugoj godini po sadnji sa duzim periodom zametanja plodova I moze da ih bude I po 15 komada u grozdu. Ova sorta daje rod I u sredini krune sto je retkost kod oraha. Moze se gajiti I na manjem razmaku od 5-6m X 4,5m. Mana ove sorte je sto rano cveta pa strada od poznih mrazeva te nije za gajenje u hladnom podneblju. Sorte Bugarske selekcije: KASNI GROZDASTI Plod sitan do srednje krupan prosecne mase oko 10 grama. Jezgra je veoma lepa I svetla, randman oko 45%. Kasnije krece sa vegetacijom cime izbegava pozno prolecne mrazeve a ranije zavrsava vegetacioni period sto je dobro zbog odrvenjavanja letorasta. Veoma je rodan, radja u grozdovima koji mogu imati I do 12 plodova po grozdu. Moze se gajiti I u hladnijim oblastima. Oprasuju ga : Novosadski kasni I Kasni rodni. ŠEJNOVO (B.Z.H.) Plod je krupan, prosečne mase oko 8-12g. Ovalnog oblika, tanke i meke ljuske iz koje se lako vadi jezgra dobrog kvaliteta. Randman jezgra 53-57%. Drvo je bujno, vegetacija mu kreće ranije, početkom aprila a cvetanje pocinje 20. aprila. Protandričan je,(PROTANDRIJA JE RANIJE CVETANJE MUŠKIH CVETOVA U ODNOSU NA ŽENSKE) zbog izvesne osetljivosti na kasne prolećne mrazeve preporučuje se za gajenje u toplijim, prisojnijim oblastima. Radja dobro otporan na pegavost lišća. DŽINOVSKI Plod je krupan,prosečne mase 12,8g. Izduzenog je oblika, ljuska srednje čvrstoće, lako se lomi. Jezgra je kvalitetna, odlicnog ukusa. Randman 56%. Drvo je bujno, snažno i robusno, rano prorodi i dobro i redovno radja. Ima dug period vegetacije, sorta ranijeg kretanja. Protaginičan je. ( PROTAGINIJA JE RANIJE CVETANJE ŽENSKIH U ODNOSU NA MUŠKE CVETOVE) Preporučuje se za gajenje u vinogradskim oblastima Jedna od sorti Ceske selekcije JUPITER Plod je krupan, prosečne mase oko 12g. Jezgra je nešto tamnija što se smatra nedostatkom. Randman oko 50%. Ima kraći vegetacioni period i nešto kasnije cveta. Protandričan je. Preporučuje se za gajenje u ravničarskim nevinogradskim zonama. Neke sorte Nemacke selekcije: CRVENI ORAH (G - 1239) Vreme zrenja: pocetak oktobra. Potice iz Nemacke, vegetacija pocinje srednje rano, pogodna sorta za vinogradarska podrucja. Plod je srednje krupan, okruglo-ovalnog oblika, ljuska je glatka. Jezgra je atraktivnog izgleda. Spoljasnost jezgra intezivno crvene boje, iznutra svetle. Pogodna sorta za dekoraciju i poslasticarske proizvode. GAZENHAJM 139 Nemacka sorta, sa relativno kratkom vegetacijom. Plod je krupan, prosecno 14 g. Sa radmanom jezgra do 50%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Oblik je izduzenp-ovalni, sa tankom i glatkom ljuskom, svele boje. Spada u sorte kasnije vegetacije.

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 43

DODATAK POKUPITE NOVAC IZ ZEMLJE ORAH IZ HRVATSKE LITERATURE CRNI AMERIČKI ORAH - ORAH KOJI SE UZGAJA RADI PRODAJE DRVETA PROGRAM PROIZVODNJE KAJSIJE

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 44

POKUPITE NOVAC IZ ZEMLJE

Sve se više priča o komercijalnoj isplativosti sadnje oraha. O tome šta je sve potrebno, na kakvom zemljištu uspeva, koja je tehnologija sadnje i o drugim zanimljivim pitanjima o savremenoj proizvodnji oraha , govori Prof.dr. Slobodan Cerović - Departman za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Za podizanje savremenih zasada oraha treba koristiti sorte i selekcije dobrog kvaliteta ploda i velike rodnost. Visoka rodnost podrazumeva izraženu genetsku osnovu sorte i selekcije za visoku rodnost (više ženskih cvetova u grupi i rodnost i lateralnih, a ne samo vršnih pupoljaka), kao i za otpornost na bolesti i mraz. Otpornost na mraz podrazumeva kasniji početak vegetacije, kako bi se izbegle štete od poznih prolećnih mrazeva koji najviše štete pričinjavaju orahu i rani završetak vegetacije kako bi se izbegle štete od zimskih mrazeva itd.

Sadnice odabranih sorti i selekcija oraha moraju biti proizvedene vegetativnim putem (kalemljenjem). One će dati prve plodove već u drugoj, trećoj, a najkasnije u četvrtoj vegetaciji (sl.1.. sorta Rasna rađa već u rasadniku). Znatnijeg roda će biti kad se dovoljno razvije kruna, posle osme godine. Orah je vrlo dugovečna voćka, živi 100 i više godina mada se puni rod planira na 50 godina. Stablo oraha relativno sporo raste, 4/5 zapremine svoje buduće krune postiže tek za oko 15 godina, dok se kod većine voćnih vrsta u savremenim zasadima to ostvaruje u toku četvrte vegetacije. Zato za ekonomičnu proizvodnju u savremenim zasadima moramo gajiti neke međukulture ili podkulture. Inače gajenje oraha u čistoj kulturi postaje rentabilno od pete godine, a visokorentabilno tek 8 - 10 godina posle sadnje. Izbor terena za sadnju Teren za podizanje zasada oraha može se odrediti tek pošto se dobro analiziraju zemljišni, klimatski, ekonomski i drugi činioci koji će imati uticaja na uspešnost proizvodnje. COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 45

Pri izboru terena za podizanje zasada oraha treba voditi računa da to ne bude neka zatvorena kotlina, jer su takvi tereni izloženi mrazevima (kasnim prolećnim, ranim jesenjim i jakim zimskim). Zatvoreni tereni nisu pogodni i zbog anemofilnog načina oprašivanja oraha (oprašivanje pomoću vetra), tako da orahu odgovaraju tereni koji su izloženi povetarcu. Sem ovog na zatvorenim terenima voćke su više izložene napadu parazita, u prvom redu gljivičnih, u odnosu na terene koji su provetreni. Za podizanje zasada oraha najpogodniji su blagi nagibi, a to mogu biti i severne ekspozicije zbog manjih temperaturnih kolebanja i kasnijeg početka vegetacije. Vinogradski tereni uglavnom odgovaraju i za zasade oraha. Orah, odlično uspeva na aluvijumu pored reka. Najpoznatiji rejon oraha u Evropi je u blizini Grenobla u Francuskoj, u kojem sa obe strane reke Izer u dužini oko 35 km ima preko 6000 ha oraha. Orah iz ovog rejona ima zaštićeno poreklo još od 1938. godine (“Noix de Grenoble”).

Zemljište
Orah uspeva na zemljištima različite plodnosti, od plodnih humusnih do siromašnih deluvijuma i peskova, pa i najsiromašnijih skeletnih zemljišta. Ipak, za intenzivnu proizvodnju su najpogodnija duboka, plodna zemljišta s dobrim vodnim i vazdušnim režimom, kao što su černozemi i aluvijalni nanosi. Dobra aeracija zemljišta omogućava veću aktivnost zemljišnih mikroorganizama, važnih neimara plodnosti zemljišta, kao i disanje korena oraha. Zato je vrlo važno da zemljište bude rastresito - dobro aerirano. Orah se uspešno gaji na neutralnim i blago-kiselim zemljištima (stabla nalazimo i na zemljištima sa pH 5). Treba napomenuti da orah podnosi i suvišni kreč u zemljištu i da na terenima gde mnoge voćke pate od hloroze (žutila listova), orah ima normalan zelen list. U pogledu plodnosti zemljišta smatra se da je za rast i razvoj oraha dovoljno plodno zemljište koje sadrži preko 3% humusa, 250-300 ppm lako usvojivog kalijuma, 80-100 ppm lako usvojivog fosfora, 6-8 ppm lako usvojivog gvožđa itd.

Klimatski činioci
Rast i plodnonošenje oraha zavisi od više klimatskih činilaca. Ako klimatski uslovi nisu pogodni, orah se razvijaja, ali slabo plodonosi ili uopšte ne plodonosi. Klimu mesta određuju pre svega toplota, svetlost, vlažnost i strujanje vazduha i svaki od ovih činilaca ima veliki uticaj na uspevanje oraha. Toplota. – Orah najbolje uspeva u vinogradarskoj zoni, što znači da mu odgovaraju takvi toplotni uslovi. Te potrebe su različite u pojedinim fenofazama. Za početak vegetacije oraha potrebna je znatno veća suma temperatura nego većini drugih voćnih vrsta kontinentalne zone, mada u tom pogledu postoje velike razlike između pojedinih sorti i selekcija oraha. U toplijim rejonima orah redovnije i bolje rađaja. Temperatura u nekom rejonu u prvom redu zavisi od geografske širine, nadmorske visine, ekspozicije, reljefa terena, blizine velikih vodenih površina itd. Na uspevanje i rodnost oraha najveći uticaj imaju mrazevi, a znatno manji visoke temperature. Najčešći su mrazevi u depresijama. Orah je najotporniji na niske temperature u vreme fiziološkog zimskog mirovanja. Međutim, pošto se u tom periodu mogu javiti ekstremno niske temperature, to nisu retki slučajevi oštećenja od zimskih mrazeva. Otpornost oraha na zimske mrazeve zavisi od sorte odnosno od pripremljenosti voćke za zimsko mirovanje (da li je blagovremeno završila vegetaciju, koliko je rezervnih materija nakupila, uslovi pod kojima se zbivao proces kaljenja voćke, zdravstveno stanje biljke u vreme vegetacije i sl.). Dobre sorte oraha imaju kraću vegetaciju pa redovnije rađaju. Tako na primer 1987. godine, kada je u okolini Novog Sada u januaru bi lo -27,6°C, sor ta Šampion i selekcija Rasna koje imaju kratku vegetaciju su rodile, dok su kod sorti koje kasnije završavaju vegetaciju od mraza bile oštećene i skeletne grane (Korn, Franket, Šejnovo, Jupiter i dr). Prema ispitivanjima Koraća i Cerovića (1980) vegetativni pupoljci izdrže od -20 do -32°C, zavisno od sorte i pripremljenosti voćke za zimsko mirovanje. Pozni prolećni mrazevi nanose najčešće i najveće štete orahu. Mladi plodići oraha mogu da izdrže niske temperature samo do -1°C. Mladari u prvoj fazi porasta izdrže do oko -2°C. Otvoreni muški cvetovi izdrže oko -3°C. Polen je najotporniji deo cveta na niske temperature. Pri izboru sorti za COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 46

gajenje u rejonima u kojima se javljaju pozni prolećni mrazevi treba odabrati one s kraćom vegetacijom. Ovo podrazumeva kasni početak i rani završetak vegetacije. U gajenju oraha važan je početak vegetacije, a ne vreme cvetanja. Mraz uništava mladare na čijem vrhu se nalaze začeci ženskih cvetova koje uništi pre nego što se i razviju. Rani jesenji mrazevi pričinjavaju nešto manje štete od poznih prolećnih mrazeva. Sorte oraha s dugom vegetacijom, kao što je većina francuskih sorti oraha, u našim uslovima pojedinih godina imaju oštećenje od ranih jesenjih mrazeva, a naročito od zimskih niskih temperatura jer nedovoljno pripremljene ulaze u fazu fiziološkog mirovanja. Voda. – Prirodne zajednice oraha su prvenstveno u rečnim dolinama u kojima su najčešće zemljište i vazduh bogati vlagom. Za razliku od terena sa tekućim vodama, orah slabo uspeva na terenima sa visokim podzemnim (stajaćim) vodama, koje su bez kiseonika. Orah raste i u sušnim rejonima jer dobro razvija koren, koji mu omogućava dobru prilagođenost i u tim nepovoljnim uslovima, ali tamo znatno manje rađa. Vetar. - S obzirom da se orah oprašuje anemofilno, tj. posredstvom vetra, česti povetarci u vreme cvetanja su vrlo korisni. Na promajnim mestima sa stalnim strujanjem vazduha ređa su gljivična i druga oboljenja oraha. Češći je, međutim, slučaj nepovoljnog delovanja vetra. Olujni vetrovi, a naročito ako su praćeni jakim kišama, iskrivljuju mlada orahova stabla. Suvi vetrovi u toku cvetanja isušuju žig tučka i nepovoljno deluju na oplodnju. Oni isušuju i zemljište i povećavaju transpiraciju voćaka. Aerozagađenje. - Orah je osetljiviji od većine voćnih vrsta na aerozagađenje. Poznati su slučajevi masovnog sušenja orahovih stabala u blizini velikih industrijskih centara gde je zagađenost vazduha velika.

U cilju intenziviranja proizvodnje oraha treba ga saditi u združenoj sadni sa kajsijom kao što je prikazano na sl.2.

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 47

ORAH IZ HRVATSKE LITERATURE
Brojnim istraivanjima došlo se do zaključka da je čovjek počeo uzgajati orah još na samom početku bavljenja zemljoradnjom, kvalitetnije je plodove sakupljao u šumi te ih zatim sijao na okućnicu. Vjeruje se da se orah prvo počeo uzgajati u Kini, zatim u Japanu i Indiji a nakon toga na obalama sredozemnog mora gdje ga prvo uzgajaju zatim ga preuzimaju Rimljani a oni su ga proširili po čitavoj Europi. Najstariji podatci o uzgoju oraha potiču još iz vremena prije naše ere.

Sve naprednijim poznavanjem kvalitete zemljišta i klime koji su najpogodniji za uzgoj oraha pruza nam se mogućžnost pronalazsk a najboljeg staništa kako za uzgoj, ras, razvoj a samim time i ekonomičnu proizvodnju. Orah uspjeva na zemljištima različite plodnosti, od plodnih humusom, pjeskovitih, pa do najsiromašnijih skeletnih zemljišta. Najpogodnija tla za podizanje nasada su duboka plodna zemljišta s dobrim vodnim režimom, orah pokazuje osobite zahtjeve prema korijenu stoga je bitno da orahov korijen ima dovoljno zraka u tlu. Ako su klimatski uvijeti nisu pogodni, orah se i dalje razvija ali njegov uzgoj nije dovoljno ekonomičan jer nema dovoljnog prinosa, ili prinos izostane u potpunosti. Kimu tla određuju toplina, svjetlost, vlažnost i strujanje zraka. Na temperaturi od 40 - 45° fotosinteza se gotovo prekida, a na plodovima se javljaju spaljene fleke. Orah najbolje uspijeva u vinogradarskoj zoni. U toplijim krajevima orah redovitije i bolje rađa. Na uspijevanje i rodnost oraha največi utjecaj imaju mrazevi ,a zato manji visoke temperature. Orah je najotporniji na niske temperature u vremenu zimskog mirovanja te ovisno o fazi razvoja oraha, sama otpornost oraha na mrazeve ovisi od pripremljenosti voćke na zimsko mirovanje ( dali je na vrijeme završila vegetacija, zalihe hranjivih tvari, i sami uvjetim pod kojima je obavljeno kaljenmljejne voćke). Korijen oraha u vrijeme zimskog mirovanja i mrazeva gotovo nikada nema oštečenja od mraza, deblje žile izdrže i do -10°C, pa i niže temperature. Proljetni mraznanosi najveće štete orahu, jer mladi plodovi oraha mogu da izdrže temperaturu samo do - 1°C, a u prvoj fazi rasta do - 2°C, otvoreni muški cvijetovi oko - 3°C. U područjima gdje su česti mrazevi preporučuje se uzgoj oraha sa kraćom vegetacijom, jer je važniji početak vegetacijenaspram samom vremenu cvatnje. Orah voli svjetlost, jer se uz pomoć sunčeve svjetlosti procesom fotosinteze u lišću stvara energija potreban za rast i razvoj, zametanje i razvoj plodova. Za fotosintezu je bitna dužina dana, sastav i intenzitet svjetlosti.Upravo zbog neophone potrebe za svjetlosti orah ima razvedenu i rijeđu krošnju, te duge lisne drške kako bi mogao bolje koristiti sunčevu svjetlost.

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 48

Voda je neophodna za fiziološki i biokemijski proces u tkivima, neophodna je za fotosintezu. Ako je manjak vlage rast mladica je usporen, oplodnja i zametanje plodova je slabiji. U nedostatku vlage smanjen je dotok minerala pa su voćke osjetljivije na napade parazita. Prekomjerne količine vode u tlu su štetne jer otežavaju dotok zraka kroz pore i kapilare do korijena, a time i njegovo disanje. Najštetnije su visoke podzemne vode i stajaće vode koje uzrokuju nagomilavanje ugljičnog dioksida i otežava disanje korijena, u takvim slučajevima korijen se slabije razvija, te čak dolazi do sušenja korijena. Tekuće vode obogaćene kisikom su povoljne , stoga se orah na samim obalama rijeka i potoka odlično razvija. Lagani povjetarc u vrijeme cvatnje je potreban za samo oprašivanje. Na mjestima sa stalnim strujanjem zraka rijeđa su gljivična i druga oboljenja. Olujni vjetrovi popračeni kišom, iskrivljuju mlada orahova stabla, a suhi vjetrovi u vrijeme cvatnje nepovoljno utječu na plod, isušuju zemljište. Orah je svrstam među osjetljivije biljke na zagađenja zraka, stoga je utvrđeno da orah koji je posađen u blizini industrije suši se i ne može napredovati. Morfologija se bavi izučavanj organa voćaka - nastanka, građe, funcije i međusobnih odnosa. Orah je višegodišnja drvenasta voćka s više vegetativnih i generativnig organa. Vegetativni organi oraha( korijen, deblo, grana, vegetativni pupoljci, list) u prirodi služe da se njima pomoću njih obavljaju svi životni procesi. Reproduktivni organi (cvijet, sjeme, plod) u prirodi služe za razmnožavanje. Korijen Korijen je podzemni organ čija je uloga da iz zemljišta uzima i do debla provodi vodu i u njoj rastvorene mineralne materijale. U prirodnim uvjetima orah ima jako razvijenu sržnu žilu , koja duboko prodire u zemlju, osobito je zbog toga orah pogodan za pošumljavanje i za spriječavanje nastajanja klizišta. Kod podizanja nasada oraha radi proizvodnje plodova, sadnice oraha moraju imati razgranatu korijenov sustav, a to se postiže odsjecanjem vrha sjemena koje je proklijalo prije sadnje, skraćivanjem glavne žile kod podloga pred kalemljenje. Korijen oraha u prvim godinama života, razvija se brže od nadzemnog dijela, postoje istraživanja da orah ima za oko 4,4 puta duži korijen od visine stabla, i kasnije korijen se razvija vše u širinu od krošnje. Glavni korijen oraha prodire u dubinu do 3 m, ponekad 5, 6, pa i više metara, do koje se dubine rmoze razviti ovisi od načina razmnožavanja i osobinama zemljišta. U suhom manje plodnom zemljištu korijen oraha prodire znatno dublje nego u plodnom tlu, i umjereno vlažnom zemljištu. Deblo Deblo je dio biljke od korijenovog vrata do prvih grana, na njemu se razvija krošnja, kroz deblo se provodi voda. Deblo oraha predstavlja i kvalitetno drvo u industriji, visoko deblo i krošnja smanjuju opasnost od mraza. Također ako je krošnja previsoka može imati negativne utjecaje kao što su: slabija ishrana, otežana rezidba, skuplja zaštita i drugo. Na deblu oraha mogu se javiti i oštećenja od mraza, oštećenja koja se mogu pojaviti smanjuju vijek i umanjuje vrijednost drveta. Izmrzavaju obično dijelovi stabla s južne ili jugozapadne strane gdje su temperaturne oscilacije najjače, a šete se mogu umanjiti ili izbjeći ako se pri sadnji kolac za učvršćivanje sadnice zabije s južne strane, a kasnije kada se voćka razvije kolac mozete ukloniti. Krošnja Krošnja je nadzemni razgranati dio stabla, a sastoji se od grana različite debljine i starosti. Izgled krošnje ovisi o: nasljednjim osobinama, sorti, bujnost podloge, ishrani i njegovanju voćke, također jedan od uvijeta različitog oblika krošnje je i razmak između biljke ( prilikom sadnje obratite panju da ostavite dovoljan razmak između biljaka). List oraha je složen, dugačak uglavnom 20-40 cma no nekada moe biti i veći. Mladi listovi oraha su COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 49

zeleni, a mogu biti manje i više crvenkasti ovisno o sorti., sam proces disanja se obavlja u lišću. Pupoljci oraha mogu biti vegetativni, cvijetni i mješoviti. Orah ima razdvojene plodove, mlade voćke oraha počinju razvijati ženske cvjetove najčešće 1-2 godine ranije nego rese. Plod oraha Plod oraha je koštunica i sastoji se od zelenog omotača, ljuske unutar koje se nalazi sjeme(plod), plodovi se u unutrašnjosti dobro čuvaju. Ako se pri čuvanj ljuska odvaja po "šavu"t o se smatra nedostatkom sorte. Površina ljuske običnog oraha nije nikada sasvim glatka, unutrašnjost ljuske je također neravna, ovisno o sorti. Velika hrapavost ljuske se matra nedostatkom sorte. Oblik ploda oraha : jajast, okruglas, srcolik, cilindričan itd. Tokom zrenja ploda pregrada odrveni. Muški cvjetovi oraha su grupirani u resi, njihovom cvjetanju predhodi izduživanje rese, a ženski se cvjetovi začinju u mješovitim pupoljcima, najčešće se prvo obavi resenje, no postoji i obratna situacija, ili da sazrijevaju u isto vrijeme. Period fiziološkog mirovanja oraha je dug i traje od 50-90 dana, priprema oraha za zimsko mirovanje počinje još u toku vegetacije sa smanjenjem i prestankom porasta, korijen smanjuje aktivnost tako da se smanjuje i proticaj vode i mineralnih materijala u list. Fenofaze oraha Fenofaze oraha : - početak vegetacije-bubrenje i otvaranje pupoljaka, - listanje, - resanje, - cvjetanje ženskih cvjetova, - zametanje plodova, - intenzivan porast plodova, - razvoj cvjetnih pupoljaka, - zrioba plodova, - kraj vegetacije - otpadanje lišća. Cvjetovi Muški cvjetovi oraha su grupirani u rese, njihovom cvjetanju predhodi izduživanje rese, a ženski cvjetovi se začinju u mješovitim pupoljcima, najčešće ne sazrijevaju istodobno. Puno cvjetanje muških cvjetova traje 5-7 dana, poneke se rese sporije razvijaju tako da se cvjetnja muških cvjetova na jednoj voćki produžuje i do 15 dana, što ovisi i o vremenskim prilikama, temperature u preiodu pred cvatnju i u toku cvatnje. Oprašivanje nastupa kada su se razvili ženski cvjetovi,a puno cvjetanje ženskih cvjetova traje nešto duže nego kod muških i to 7-10 dana, oprašivanje se vrši pomoću vjetra, za dobar urod potrebno je da se oplodi najmanje 3/4 ženskih cvjetova. Da bi se plod potpuno razvio potrebno je proteći 130-150 dana, dok u sortama kraće vegetacije period od oplodnje do zrenja je kraći, ali nije kraći od 110 dana. Količina vode u mladim plodovima je velika- čini čak i preko 80 %, sazrijevanjem plodova količina vode otpada, tako da u vrijeme berbe iznosi 30-45 %. Sušenjem se vlažnost smanjuje, obično se plodovi prodaju pri vlažnosti od 8-12%. Za uspješnu proizvodnju oraha potrebni su dobri klimatski i zemljišni uvjeti, a za visoke i redovne prinose i dobru kvalitetu plodova izuzetno je važan dobar izbor sorti. Sorte oraha COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 50

Sorte oraha se razlikuju po: - rodnosti, - otpornosti na mraz, - bolesti, - šetetočine, i - po kvaliteti plodova. Za redovne i visoke prinose traba izabrati sorte velike potencijalne rodnosti i kraće vegetacije, tj. sorte koje ne stradaju od ranih jesenjih marazeva, također je bitno da su odabrane sorte što otpornije na prema bolestima i štetočinama, a kvaliteta ploda da je ekstra ili prve klase, te sorte koje će međusobno dobro oprašivati Razmnožavanje Orah se može razmnožavati generativno (sjemeno) i vegetativno (kalemljenjem), u naprednim voćarskim zemljama generativno se se dobivaju samo podloge koje se potom kaleme pa se tako sadnice oraha dobivaju kalemljenjem. Često se orah razmnožava sjemenom , i to sa dvije mogućnosti da čovjek odabere plodove matične biljke koja se uzima, ili druga da sjeme odnesu ptice i dr. Prvi plodovi na sijanim biljkama se mogu očekivati poslje 6-8 godina, a na sadnicama proizvedenim kalemljenjem nakon 2-3 godine, kod biljka izraslih iz sjemena može biti lošiji korjenov sustav, jer je jako izražena glavna žila , a ima malo žilica, zatim poteškoće nakon vađenja iz rasadnika i sadnje na stalno mjesto. Orah se može sijati i na stalno mjesto to se najčešće radi kod pošumljavanja klizišta, jer je tu cilj da se što dublje razvije korijenov sustav, ato omogućava jaka glavna žila. U ovom slučaju sije se u jesen, i to obično po 3 ploda u preipremljenu jamu na razmaku od 20-30 cm pa se u jesen naredne godine najbolji sijanac ostavi a ostali izvade, pazeći da se korijenov sustav ne povrijedi. Ako se sadnice oraha proizvode iz sjemena u rasadniku, onda kvalitetne plodove treba u 12 mjesecu postaviti u vlažan pijesak,a u proljeće sandučiće s vlažnim pijeskom i plodovima treba unijeti u topliju prostoriju da bi plodovi naklijali. Prilikom naklijavanja oraha prvo se razvija korijenak, vrh korijenka treba oštrim nožem odsjeći, time se dobiva razgranat korijenov sistem bez izražene glavne žile, sije se na razmaku od 80- 130 cm između redova, ovisno o načinu obrade i 30 cm između sjemena u redu, na dubini oko 8 cm, plodove pri sjetvi treba postavljati na šav. Orah se kođer može razmnožavati i vegetativno, njačešće je to kalemljenje. Za kalemljenje se koriste jednogodišnje podloge oraha koje u vremenu kalemljenja, kalemljenje se vrši okulacijom na spavajućih pupoljak, kao podloge za kalemljenje oraha mogu poslužiti sijanci običnog oraha,s ijanci crnog oraha, mandžurskog oraha i dr. Da bi se proizvelo 1000 prvoklasnih podloga treba posijati 12-15 kg plodova oraha, zemljište treba dobro nagnojiti organskim i mineralnim gnojivom, zaorati na dubinu od 30-35 cm i površinski dobro usitniti tanjuračama. U jesen po opadanju lišća sadnice je najbolje vaditi polugom za vađenje sadnica. Orah živi 100 god. pa i više, puni rod planira na 50 godina. Preporučuje se gajenje kasija kao međukulture, također se mogu uzgajati kao međukulture breskva, višnja, šljiva, lijeska, jagoda, ribizli, malina i dr. Orah se dosta uzgaja i po vinogradima, u takvim slučajevima vinova loza je glavna kultura. Podizanje nasada Za sadnju oraha zemlju treba pripremiti a to obuhvaća krčenje drvenastih biljaka s terena, vađenje žila i svih drvenih ostataka iz zemljišta, jer se tako umanjuje opasnost od truleži korijena u novom nasadu,treba poravnati teren kako bi se spriječilo zadržavanje vode, ili postaviti odvodne drenaže, zbog toga što orah ne podnosi stajaću vodu. Nakon krčenja i ravnanja po površini se rašire organska i mineralna gnojiva te se zemljište rigola na dubinu oko 80 cm. COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 51

Za podizanje nasada oraha najpogodniji su blagi nagibi, vinogradarski tereni uglavnom odgovaraju za orah s kajsijama kao međukulturom. Dobro izabrane sorte oraha su garancija rentabilne proizvodnje, osobito da se vodi briga o podudaranju sazrijevanja muškog i ženskog gemofita,da bise postigla dobra kvaliteta i rodnost, otpornost na bolesti,te prema mrazevima. Ako u toku pripreme zemljišta nije u zemljište unijeto dovoljno stajskog gnoja, stoga ga treba dodati u jame, tada jame moraju biti većih dimenzija, obično se kopaju na dubinu od 50-60 cm. Ako se orah sadi na nepripremljenom zemljištu tada jame trebaju da budu 120 cm u širinu, a u dubinu 60-70 cm, u jamu treba unjeti 20-30 kg stajskog gnoja i 2-3 kg mineralnog gnojiva, ali tako da se vodi računa da ne dođe direktno u dodir sa žilama. Najbolje je da se orah sadi u jesen jer se tako bolje primaju sadnice i bolji rast u prvoj godini poslje sadnje,uzima se količina sadnica koliko se u roku 1-2 sata može posaditi da se žile ne bi isušile, prije sadnje žile se oštrim nškarama skrate na 20-25 cm, ako to već nije napravljeno u rasadniku, presjek mora biti gladak, prije sadnje potrebno je korijen potopiti u smjesu uemlje i goveđeg gnoja, prvo se oko 10 cm od centra jame i na njenoj južnoj strani pribije kolac uz koji se kasnije sadnica priveže da ju vjetar ne bi oštetio i iskrivio, prilikom stavljanja stajnjaka u jamu 1/3 i pokrije se zemljom kada smo jamu prekrili stajnjakom i zemljom nešto više od polovine stavlja se sadnica u rupu sa sjeverne strane,kada se korijen pokrije slojem od 10-ak cm sadnicu lagano protresti da bi zemlja što bolje popunila prostor oko žila. Nakon toga zemlju oko sadnica nagaziti gumenim čizmama potrebno je dodati još zemlje te ponovno nagaziti. Potrebno je nositi gumene čizme da se korijen ne bi oštetio, ako je jesen topla i suha zemlja zalije se sa 10 l vode, sadnica se sadi na dubinu na kojoj je bila i u rasdniku, na pjeskovitom zemljištu sadnice se sade 5-10 cm dublje, kajsije se sade kao sadnice oraha ali se njima ne smiju stavljati kolci, u mladim nasadima zemljište oko voćaka se mora redovito obrađivati, za normalan rast i visoke prinose orah se mora gnojiti . Orah ima velik korijen koji koristi vodu iz dubokog zemljišnog sloja, ali za redovne i visoke prinose u uslovima vinogradarske zone potrebno ga je i navodnjavati. Rezdiba Iz ženskih cvjetova oraha poslije oplodnje nastaju plodovi, plodovi se razvijaju samo iz vršnih pupoljaka. Brojnim istrazivanjemje došlo se do saznanja da je rezidba oraha veoma bitna, upravo zbog toga se prvih godina orezivanja formira kruna, sadnice se prikraćuju bez obzira dali su sađene u jesen ili u proljeće, visina pkraćivanja ovisi o visini debla koju želimo, ako je veća visina debla smanjuje se uticaj mraza na samu biljku. Visinu je potrebno odrediti tako da omogući nesmetano prolaženje ispod nje, kako ljudi tako i mehanizacije pri obradi zemljišta. Ako je deblo previsoko to kod voćke utječe na manje ubiranje plodova, kasnije počinju sa oplodnjom, manji prinos. A visina debla od 150 cm smatra se optimalnom, zato se sadnice prikraćuju na visinu 170-180 cm od zemlje. Rezidba ima veliku važnost u uzgoju oraha, omogućava se razvoj krošnje s čvrstim skeletnim granama i prilično rodnim grančicama koje će dati obilne količine plodova najbolje kvalitete., rezidbom se osigurava uredna rodnost i znatno veći prinos, bitna je i za bujnost stabla, treba izbjegavati jaku i kratku rezidbu kada su stabla oraha bujna. Muški cvatovi oraha su na prošlogodišnjim grančicama, a ženski na vrhu ljetorasta iz tekuće vegetacije (oni su se zbog pokraćivanja u prošloj godini razvili iz pupa, inaće da ih nismo pokratili ne bi se razvili). Za pravilnu provođenje rezidbe oraha potrebno je poznavati raspored reproduktivnih organa. Rezidbom tanjih i debljih grana sprijećava se ogoljivanje debljih grana, potrebno je sprijećiti izduživanje grana. Nije potrbno izvođenje rezidbe svake godine, upravo zbog toga što je krošnja oraha rijetka jednogodišnje mladih grana koje su na periferiji krošnje u starijih stabala se ne obrezuju jer su nositelji roda. COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 52

Prilikom rezidbe treba voditi računa o presjecima grana, a grane treba prethodno skratitit iznad mjesta gdje će biti pravi presjek, na oko 40-50 cm, granu treba prvo zasjeći s donje strane, a zatim s gornjem. , kut kod skraćivanja donjih grana je najmanji, a vršnih najveći. Navodnjavanje Za normalan rast i razvoj biljke, te redovito ubiranje plodova potrebna je dovoljna količina vode u tlu. Voda je potrebna jer se njome prenose u otopljenom obliku mineralne i organske tvari iz tla i lista u druge grane. Preporučuje se navodnjavanje oraha kao mjera koja pomaže u kvalitetnijem rastu i prinosu oraha, s druge strane navodnjavanjem se kvari struktura tla i zbog toga je potrebno tlo koje se navodnjava gnojiti stajskim gnojivom, organskim gnojivom jer se hranjive tvari ispiru u dublje slojeve tla. Postoje razni načini navodnjavanja a neki od značajnijih i nama poznatijih su: navodnjavanje orošavanjem, kap po kap i površinsko navodnjavanje. Gnojidba Gnojidba oraha je vrlo važna agrotehnička mjera, različiti organi oraha troše različite kolićine hranjivih tvari, lišće troši kalij i magnezij, a plodovi fosfor i dušik. Gnojidba pomaže u otpornosti prem mrazu, bolestima i štetnicima, pomaže u ostvarenju bolje kvalitete ploda i dugovjećnosti stabla. Bitna je informacija da u mladim nasadima oraha najveće su potrebe za dušikom koji se dodaje prije početka vegetacije i krajem svibnja i poćetkom lipnja, količina čistog dušika potrebna za gnojidbu jednog stabla u prvoj godini iznosi 100 g , a svake sljedeće, zaključno s petom količina se povećava dva puta. Dušik je potreban za zametanje plodova do kraja vegetacije. Potrebno je voditi računa prilikom gnojidbe tla i paziti na količinu primjene mineralnih gnojiva jer ako se dodaju u prevelikim količinama mogu narušiti strukturu tla, naštetiti orahu, dok je preporučljivo uz organsko gnojivo dodati i mineralno gnojivo.

Pojedine bolesti oraha Crna pjegavost oraha - pojavljuje se na svim zelenim dijelovima oraha; u početku sitne žute pjege a kasnije nastaju crne pjege. Siva lisna pjegavost oraha - manifestira se na lišću, plodovima , prvi znaci se mogu prepoznati po karakterističnom obliku pjege različite veličine. Trulež plodova oraha - uzrokuje na plodu oraha mnogobrojne okrugle pjege, bilo da su sive ili COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 53

kestenjaste boje, obrubljene zagasito zelenkastom linijom, tkivo plodo izumire i tstavra se trulez. Borba protiv ove bolesti je preventivna i sastoji se u skidanju zaraženih plodova sa stabla i njihovom pravilnom uništavanju. Rak oraha - obolijevaju deblje grane i stablo koje se suši, najčešće se javlja u rašljama osnovnih grana, na oboljelom mjestu izlučuje se karakteristična crna tekućina, u početku se na tom mjestu kora ulegne a poslije ispuca. Za razvoj ove bolesti pogoduje duže zadržavanje vode oko i ispod stabla. Truležnica žila - ova gljiva kroz koru prodire u drvo, na oboljelom stablu lišće žuti, suši se i otpada prije vremena, a suše se i tanje grančice. Preventivna mjera je krčenje oboljelih stabala i nihovo spaljivanje i čišćenje tla zaraženih žila. Štetnici oraha Navodimo Vam osnovnije štetnike oraha Lisne uši - mogu izazvati oštećenje na listu i mladicama, izlučuju mednu rosu. Orahova grinja - napada list oraha. Berba oraha Najoptimalnijim vremenom za berbu oraha smatramo kada zeleni omotač kod većine plodova omekša i raspukne se, tako da omogćžava otpadanje plodova bilo da otpadnu sa opnom ili bez nje. Plodovi koji su rano ubrani mogu imaati određene nedostatke u kvaliteti istog, sadrže manje ulja i njihova je jezgra smežurana. Ulje unutar ploda se formira u posljednjoj fazi sazrijevanja upravo stoga dolazi do neravnomjernoga sazrijevanja plodova, potrebno je plodove brati ili sakupljat unekoliko puta. Odmah nakon berbe potrebno je plodove odvojiti od opne, nakon berbe ako se orasi duze vremena nalaze na vrpi gube lijepu boju, postaja tamna a ujedno s tamnijom bojom smanjuje se i njihova kvaliteta. Sakupljene plodove treba oprati da bi se sa njih oslobodila opna i sluzava tvar. Plodovi se stavljaju u plitke posude s rešetkastim dnom koje se naslažu jedna na drugu tkako bi se osigurala neometana ventilacija zraka. Sušenje se moe obavljati na propuhu bez direktnog izlaganja suncu, i u industrijskom postrojenju. Nije preporučljivo izravno izlaganje suncu niti visokim temperaturama jer dolazi do naglog zagrijavanja plodova koji su relativno bogati vodom što uzrokuje širenje i pucanje plodova po šavovima. Kako bi se orah u ljusci stavio u promet potrebno je da ispunjava određene karakteristike kvalitete : zdravu, čistu i cijelu ljusku, jezgra teba biti zdrava, zrela, bez stranog mirisa i okusa i dobro ispunjavati ljusku. U svakoj kategoriji predviđene su tri kvalitete klase : - ekstra, - I - II Čuvanje i skladištenje Nakon što obavite berbu ili sakupljanje oraha, potrebno je obratiti panzju na pravilno skladištenje i čuvanje ploda. Preporuka je da se plodove oraha čuva na temperaturi od oko 4 stupnjeva C, uz relativnu vlažnosti koja se kreće u rasponu 65-70%, pravilno skladišteni orasi mogu se čuvati i do godinu dana. U kućanstvu je najbolje jezgru čuvati u hladnjaku za zamrzavanje namirnica.

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 54

CRNI AMERIČKI ORAH - ORAH KOJI SE UZGAJA RADI PRODAJE DRVETA
Ako želite sebi ili nekome osigurati mirovinu ovo vam je najsigurniji način štednje. Uložite danas 1 kunu (0,14 €) i za 20 - 30 god. dobijete čak 1000 puta više. Prema mojim izvorima danas možete dobiti oko 3,500 kn za m3 običnoga oraha, (crni orah je puno cjenjeniji od običnog oraha poradi čvrstoće i izuzetne boje drveta.Koristi se za izradu namještaja ,podova ,unutrašnjosti automobila , jahti, itd.),a sudeći po tome da općenito sve manje drveća ima, cjena će stalno rasti. Dakle radi se o skupocjenoj vrsti drveta koje je podrjetlom iz Amerike. Ova vrsta drveta se najviše ističe cijenom i brzinom kojom ono raste.Ako ima idealne uvjete u godinu dana može doseći visinu čak od 1,80.Zvuči nevjerojatno, al istinito je jer sam se osobno uvjerio da u prvim mjesecima u 24 h raste čak do 1,5 cm. Investicija je vrlo mala zapravo ukoliko imate zapuštenu zemlju sve što trebate uložiiti je kupnja sadnica ili oraha i vrijeme sadnje orah,a a na dan ih možete sami 50 komada sadnica minimalno. Sadi se na razmaku 2 * 2 tako da je i iz tog gledišta vrlo isplativ.Uopće netrebate puno zemlje za puno stabala. Nakon 20 ili 30 godina(sve ovisi o uvjetima i tlu na kojem stablo raste)možete zaraditi jako velike novce(po mome mišljenju bolje i sigurnije od bilo kakvog mirovinskog stupa).Idealan je ako imate zemlju koju nemožete oborađivati ili vam jednostavno stoji zapuštena,već nakon druge godine održavanja možete zaboraviti na svoje orahe i za određeni broj godina(koje brzo lete :) očekivati dobitak na lotu. U Hrvatskoj ova vrsta drveta jako rijetko se može naći jer je kasno došlo u naše krajeve i spoznalo se da mu paše i ova naša klima gotovo jednako kao i ona u Americi tj. da je to zapravo vrlo prilagodljiva vrsta. Zato budite i Vi jedni od prvih i najpametnijih! Moje osobno iskustvo s crnim ili američkim orahom počelo je tako da sam slučajno slučajno naišao na članak na jednom poljoprivrednom forumu dok sam istraživao što bi sa svojim zapuštenim poljoprivrednim zemljištem,a budući da sam se sam uvjerio o iznimnim prednostima ove kulture,a ujedno i vrlo slaboj rasprostranjenosti odlučio sam svoje zemljište pretvoriti u nasade oraha. CJENIK: sijemenski orah: 50 lipa kom. sadnice koje rastu u humusu: 3 cm - 40 cm 3,50 kn kom.(4,5,6,7 mjesec) ; 40 cm - 100 cm 7,50 kn kom.(7,8,9,10 mjesec) sadnice koje rastu bez humusa, iskopane iz zemlje: 20 cm - 50 cm 3 kn. kom.(9,10 mjesec); kopanje rupa i sadnja sadnica - 5 kn. kom OVE CJENE VRIJEDE ZA ONE KOJI NARUČE SADNICE PRIJE 4. MJESECA! Razlog zbog kojeg je druga skupina sadnica skuplja jest taj što su sadnice u teglama i u 7. mjesecu presađujem u veće tegle i dodajem prihranu odgovarajućim gnojivom(5 L HUMUSA IZ VLASTITE PROIZVODNJE, PO SADNICI ) što je dokaz da u 7 mjeseci dosegnu visinu preko metra. Razlog zbog kojeg sadim u tegle je taj što prilikom sadnje veći broj sadnica uspije na taj način nego otkopavanjem iz zemlje. Prošle godine sam ih posadio 400 komada 70-80 posto mi ih je uspjelo uz nezapamćenu sušu u našem kraju(bez zaljevanja) što je dokaz o izdržljivosti i kvaliteti sadnica. Ove godine planiram uzgojiti 1500 sadnica ,ako bi bilo zainteresiranih potrebno najaviti broj željenih sadnica. UKOLIKO VAS ZANIMA UZGOJ OVOG CJENJENOG DRVETA SA ZADOVOLJSTVOM ĆU VAS UPUTITI. KREŠIMIR 095 899 3302

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 55

PROGRAM PROIZVODNJE KAJSIJE
Moderatori: Administrator, Aleksandar Tomovic, dr Dragan Rahovic, dr Milovan Pusic, dr Slavica Colic, dr Janja Kuzevski, mr Nataša Tolimir, dr Rade Jovanovic, mr Gordana Jovanović, Ana Kovacevic, Verica Savić , http://psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?1551 Uvod:

Zbog svog poznatog ukusa, sastava i višestruke mogućnosti za industrijsku preradu i korišćenja kao stonog voća, kajsija je jedna od najcenjenijih i najtraženijih vrsta voća. Međutim, poslednjih decenija gajenje kajsije u našoj zemlji stagnira. Smanjen interes za gajenje kajsije rezultat je njene stenotopnosti prema uslovima staništa, velikom riziku proizvođača zbog osetljivosti zasada prema niskim temperaturama i propadanja zbog biljnih bolesti, kao i nesigurnim tržišnim prilikama (nestabilne cene i neregulisan otkup). Prirodni uslovi: Kajsija se kod nas gaji u dosta uzanoj amplitudi prirodnih uslova. Klimatski joj odgovaraju područja umereno kontinentalne klime, a loše rezultate postiže na položajima ugroženim od kasnih mrazeva, vetrovitim i područjima ugroženih gradom gradom. Najviše joj odgovaraju blago do umereno nagnuti tereni uz grede na visinama 200-600 m. Kajsija najbolje rezultate postiže na zemljištima neutralne, slabo kisele ili slabo alkalne reakcije, beskarbonatnim ili slabo karbonatnim. Prisustvo karbonata veće od 5-6 % može da izazove hlorozu. Takve osobine u centralnoj Srbiji najviše ispunjavaju smonice i gajnjače, a u Vojvodini černozem i zemljišta na peskovima. Sorte: U našoj zemlji se gaji više sorti, s tim da se poslednih godina težište stavlja na srednje rane i srednje kasne sorte. Najzastupljenije su mađarska najbolja, kečkemetska ruža, ambrozija i druge. Podloge: Kajsija se najčešće kalemi na vegetativne podloge (belošljive), ili sejanac xenarike, a u zavisnosti od cilja koji se želi poistići koriste se i druge podloge. Tehnologija podizanja zasada: Na prethodno pooranom zemljištu kopaju se jame dimenzija 70-90 cm širine i 30-50 cm dubine. Razmak sadnje kod sadnica proizvedenih na belošljivi ( koje se ne orezuju ili neredovno orezuju) je 6*6 m ili 7*6 m, a kod sadnica kalemljenih na sejancu xenarike koje se orezuju je 5*6 m. Tehnologija gajenja COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba 23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]

P a g e | 56

Zasadi se redovno (prosečno 2 puta godišnje) rotofreziraju. U mlađim zasadima nužne su mere okopavanja i zalivanja u sušnim godinama. Đubrenje zasada se vrši početkom vegetacije (posle topljenja snega) primenom oko 600 kg NPK (15:15:15) dgubriva po 1 ha odraslog zasada, ili oko 2 kgf đubriva po odraslom stablu, koje se rastura u perimetru krune. Zaštita zasada podrazumeva mere koje se primenjuju u predvegetacionom periodu, odnosno u toku vegetacije. Pre fenofaze cvetanja tretiranje se vrši kreozanom i bakarnim krečom. U fazi precvetavanja vrši se suzbijanje šljivine ose, defolijatora i smotavaca preparatima Fosfamid, Sistemin i dr. U toku vegetacije vrši se jedno do dva tretiranja preparatom cineb. Na 3-4 nedelje pre zrenja obavlja se zaštita plodova od truleži (Benomil i slični preparati). Prinos i prihod Optimalna rodnost zasada nastupa posle 8-9 godine starosti, kada se uz blagovremenu negu i zaštitu mogu očekivati prinosi u rodnoj godini oko 15 t/ha (učestalost rađanja dosta varira). Troškovi podizanja i nege zasada Suma € 200 100 240 300 100 940

Oranje zemljišta (1 ha) Kopanje jama (7040240) Sadni materijal (24010) Đubrivo Sađenje Troškovi podizanja zasada

Troškovi nege od 1 -5 godine Suma€ 300 60 240 600

Zaštita (zaštitna sredstva i rad) Orezivanje Frezovanje i okopavanje Troškovi nege

Troškovi berbe ambalaže i transporta Suma € Troškovi berbe Ambalaža Troškovi plasmana Troškovi berbe 1000 300 350 1650

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]
Prinos i prihod četvrta godina peta godina šesta godina sedma godina osma godina 3000 kg  0.5 € 5000 kg  0.5 € 9000 kg  0.5 € 12000 kg  0.5 € 15000 kg  0.5 € 1500 € 2500 € 4500 € 6000 € 7500 €

P a g e | 57

Vreme povrata uloženih sredstava Godina 0. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Troškovi (€) 940 600 600 600 1500 1750 2050 2250 22500 Prinos/ Prihod Kum. gubitak / dobit -940 -1540 -2140 -2740 -2740 -1990 +460 +4210 +94600

1500 2500 4500 6000 75000

Uložena sradstva se u potpunosti vraćaju u sedmoj godini životnog veka zasada ili u trećoj godini polodonošenja. U četvrtoj godini plodonošenja ostvaruje se dobit od 42100 din koja se deli srazmerno učešću kooperanta u podizanju i organizovanju zasada.

Vladan Trandafilović, dipl.ing. spec.ampelografije

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

[KAKO NABAVITI, POSADITI, GAJITI I PRODATI ORAHE]
Materijal prikupio i obradio: Coba, Slobodan Stanojević, dipl.ing. 19300 Negotin, Srbe Jovanovića 1/10, Srbija 019 542 070 www.cobasystems.com cobasystems@gmail.com

P a g e | 58

COBA Systems - Slobodan Stanojević Coba

23.7.2012

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->